Page 1

m y

NOVI SAD *

PETAK 4. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22562 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAKON KRITIKA PREDSEDNIKA SRBIJE PONOVO AKTUELIZOVANA PRI^A O REKONSTRUKCIJI KABINETA MIRKA CVETKOVI]A

Neko }e ipak leteti iz Vlade

str. 3

NA SPENSU ODR@AN SAJAM ZAPO[QAVAWA

EKSKLUZIVNO: PREDSEDNIK SPOQNOPOLITI^KOG ODBORA HOLANDSKOG PARLAMENTA HENK JAN ORMEL ZA „DNEVNIK”

Prelazni sporazum u ponedeqak

Svi bi u vojsku, retki u rudare

str. 2

TRADICIONALNO HVATAWE GLODARA U KAWI[KOM LOVI[TU

U mre`ama 78 `ivih ze~eva

str. 15

Obla~no, pa sun~ano

str. 7

NASLOVI

Politika 3 Vojvo|ani za ~ist ra~un

Ekonomija

Vojvodina 11 Ministarstvo vra}a sindikalce na posao

Crna

4 Zidari grade 12 Do voza~ke dozvole vlastitu propast? bez polagawa ispita? 4 Dr`ava najgori gazda

Novi Sad 7 Svatovac za 100 kolektivnih „da”

Dru{tvo

13 Prosvetni eksperti moraju na popravni 13 Nagra|eni nau~nici

PRESUDA ZA TE[KO UBISTVO ILIJE MR\ANA U BA^KOJ PALANCI

Sinu 30 godina robije, ocu decenija

str. 12

SPORT

str. 16 – 21

Najvi{a temperatura 12°S

„ „DNEVNIKU” PLAKETA SANS-a

„ I NA\A HIGL ME\U LAUREATIMA SPARTAKOVE NAGRADE

„ ORLOVI U RUCI [ARLIZ TERON

„ VO[A DOBILA POJA^AWE IZ ATLETIKA

„ POMO] KLADIONI^ARIMA


POLITIKA

petak4.decembar2009.

SLOVA^KI PREDSEDNIK IVAN GA[PAROVI^ U POSETI SRBIJI

Ne}emo priznati Kosovo bez obzira na MSP Predsednik Slova~ke Ivan Ga{parovi~ izjavio je ju~e u Beogradu da wegova zemqa ne}e priznati nezavisnost Kosova ~ak i ako odluka Suda u Hagu bude negativna po Srbiju. Ga{parovi~ je, posle razgovora sa srpskim kolegom Borisom Tadi}em, rekao da Slova~ka mo`e priznati nezavisnost Ko-

Ni{ta od podele Srbija nikada, ni po cenu negativne odluke Me|unarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije, ne}e pristati ni na kakvu podelu vlastite teritorije, poru~io je Tadi}. „Srbija ne tra`i povlastice, ali ne prihvata ni nove uslove, poput priznavawa nezavisnosti Kosova i Metohije zarad ~lanstva u Uniji”, rekao je Tadi}. sova jedino u slu~aju da Srbija to u~ini – a nije logi~no, kako je ocenio, da se to dogodi. „Na{ stav po pitawu Kosova i Metohije nije se promenio. Mi smo prosledili

Obuka po meri NATO Na~elnik General{taba Vojske Srbije general potpukovnik Miloje Mileti} najavio je da }e proces profesionalizacije Vojske Srbije biti zavr{en u prvoj polovini 2011. godine. Na pitawe da li }e srpski oficiri biti obrazovani po NATO-ovom standardu, Mileti} je odgovorio potvrdno. „I sama ~iwenica da smo veliki broj na{ih oficira u posledwe dvegodine {kolovali i usavr{avali u institucijama zemaqa ~lanica programa ’Partnerstvo za mir’ i dr`avama ~lanicama NATO-a daje nam za pravo da u tom pravcu obrazujemo na{e oficire”, rekao je na~elnik General{taba. On je naveo i da to nema veze s vojnom neutralno{}u Srbije. „Ukoliko `elimo modernu i savremenu armiju, moramo da profili{emo novi kadar koji }e mo}i da radi u komandama i {tabovima zajedno s kolegama iz partnerskih dr`ava”, rekao je prvi oficir Vojske Srbije.

mi{qewe Sudu u Hagu i nadamo se da }e ocena biti pozitivna za Srbiju“, rekao je slova~ki predsednik. [ef srpske dr`ave zahvalio se Slova~koj i na prinicipijelnoj podr{ci u procesu evropskih integracija, ocewuju}i da odnosi dveju dr`ava nikada nisu bili na vi{em nivou nego {to su danas. Tadi} je pri tome izrazio o~ekivawe da }e Prelazni trgovinski sporazum biti aktiviran „posle pozitivnog izve{taja Ser`a Bramerca“, ali je dodao i da „nema opu{tawa i slavqewa uspeha pre

vremena“. On je tako|e potvrdio i da je slova~ka delegacija sa srpskim kolegama potpisala protokol o saradwi u oblasti energetike, koji bi trebalo da omogu}i jo{ ve}e slova~ke investicije u taj sektor u Srbiji. Ina~e, sa slova~kim predsednikom ju~e je razgovarao i premijer Mirko Cvetkovi}, a Ga{parovi~ i Tadi} }e danas boraviti u Novom Sadu, gde su predvi|eni susreti s predsednikom PIV-a Bojanom Pajti}em i delegacijom Evangelisti~ke crkve u Srbiji, kao i poseta Petrovaradinskoj tvr|avi.

NASTAVQENA RASPRAVA O KOSOVU PRED ME\UNARODNIM SUDOM PRAVDE

Mo} nije pravo, sila nije zakon Belorusija i Azerbejxan konstatovali su ju~e, u nastavku rasprave pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, da je deklaracija o jednostranoj nezavisnosti Kosova protivna me|unarodnom pravu. „Belorusija smatra da ne postoje ubedqivi pravni argumenti u korist secesije Kosova od Srbije“, rekla je zastupnica te zemqe Elena Gricenko u ha{koj Palati mira. Podse}aju}i na to da je Ustavom SFRJ iz 1974. Kosovo u`ivalo {iroku autonomiju i status federalne jedinice, Gricenkova je ocenila da kasnije ograni~avawe tog statusa „ne legitimi{e pravo Albanaca na samopredeqewe“. Zastupnik Azerbejxana Ag{in Medijev rekao je, pak, da se entiteti koji, kr{e}i unutra{we zakone dr`ave proglase secesiju, „ne mogu smatrati dr`avama“. „Svr{en ~in ne mo`e biti tek tako prihva}en... Mo} nije pravo, a sila

nije zakon“, naglasio je predstavnik Azerbejxana. S druge strane, predstavnik Austrije je ukazao na to da u me|unarodnom pravu ne postoji pravilo koje zabrawuje deklaracije o nezavisnosti. Pravni zastupnik zvani~nog Be~a Helmut Tihi istakao je i da progla{avawe nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti ni sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. „Jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije naru{en ni princip za{tite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, zato {to se taj princip odnosi samo na slu~ajeve ako druge dr`ave naru{e integritet odre|ene zemqe, a ne i entitet koji tra`i nezavisnost”, naveo je Tihi. Rasprava pred MSP-om bi}e nastavqena danas, kada }e svoje stavove izlo`iti Bolivija, Brazil, Bugarska i Burundi.

DNEVNIK

c m y

2

E K S K L U Z I V N O : PREDSEDNIK SPOQNOPOLITI^KOG ODBORA HOLANDSKOG PARLAMENTA HENK JAN ORMEL ZA „DNEVNIK“

Prelazni sporazum u ponedeqak, u junu ratifikacija SSP-a Holandski ministara spoqnih poslova Maksim Ferhagen }e na sednici Saveta ministara spoqnih poslova EU slede}e nedeqe podi}i ruku za po~etak primene Prelaznog sporazuma sa Srbijom. Ako, pak, i slede}i izve{taj glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca bude pozitivan kao ovaj posledwi, predstavqen ju~e u Wujorku, onda }e Holandija u junu dati zeleno svetlo i za po~etak ratifikacije SSP-a, bez obzira na to da li }e se Ratko Mladi} do tada na}i u zatvoru Ha-

sle potvrde dobre saradwe Srbije s Ha{kim tribunalom dao preciznu instrukciju ministru Ferhagenu da glasa za po~etak primene Prelaznog sporazuma sa Srbijom i da, ako slede}i Bramercov izve{taj u junu bude dobar kao ovaj, mo`emo krenuti i u proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu. Posle toga bi mogli uslediti i slede}i koraci Srbije u evropskim integracijama, uz puno po{tovawe utvr|enog redosleda koraka. To zna~i prvo odluka o ratifikaciji SSP-a pa

Bramerc priznao posve}enost Srbije saradwi s Hagom Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc u svom usmenom izlagawu pred Savetom bezbednosti UN nije upotrebio formulaciju da je zadovoqan saradwom Srbije, kao {to je to uradio u pismenom izve{taju. Umesto toga, oti{ao je i korak bli`e definiciji „puna saradwa“ re~enicom da „priznaje profesionalnost i posve}enost operativnih slu`bi koje rade na pronala`ewu begunaca i da te slu`be sada rade efikasnije nego pre i da su koordinirane u svom radu“. – Srbija mora da odr`i ovaj nivo napora s jasnim ciqem da uhapsi preostale begunce – rekao je Bramerc, koji je tre}i put zaredom konstatovao da je Srbija poboq{ala saradwu u odnosu na prethodni period izve{tavawa. Tako|e, belgijski tu`ilac je izrazio zadovoqstvo saradwom Srbije u oblasti dostavqawa dokumenata i pristupu arhivima koji su, kako je rekao, bili ekspeditivniji i efikasniji. Ina~e, u uvodnoj re~i Bramerc je naglasio da je kqu~ni prioritet wegove kancelarije privo|ewe pravdi Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a i da to ostaje najkriti~nij aspekt saradwe Srbije s Tribunalom. – Po~etak su|ewa Radovanu Karaxi}u nas jo{ vi{e podse}a na ~iwenicu da je Ratko Mladi} jo{ uvek na slobodi umesto da bude pred Tribunalom i odgovara, zajedno s Karaxi}em, za po~iwene zlo~ine – rekao je Bramerc. {kog tribunala, preneli su „Dnevniku“ izvori bliski holandskom ministarstvu spoqnih poslova. Te navode je potvrdio i predsednik Spoqonopoliti~kog odbora holandskog parlamenta Henk Jan Ormel, koji je u telefonskom razgovoru po zavr{etku izlagawa Ser`a Bramerca u Savetu bezbednosti UN, ekskluzivno za „Dnevnik“ ~estitao Beogradu na odli~nom izve{taju ha{kog tu`ioca. – Prvo bih hteo da ~estititam Srbiji na dostignutom stepenu saradwe s Ha{kim tribunalom, koji je Bramerc potvrdio u svom izlagawu u Wujorku. Spoqnopoliti~ki odbor kojim predsedavam je po-

onda zahtev za ~lanstvo u EU. Tu ne bi smelo da bude nervoze zbog po{tovawa procedure jer Srbija ima zagarantovano mesto u EU, samo treba da ispuni uslove – rekao je Ormel. Kako „Dnevnik“ saznaje u Savetu ministara, velika ve}ina dr`ava bi `elela da ve} u ponedeqak bude doneta odluka i o po~etku ratifikacije SSP-a, ali imaju}i pred o~ima prethodno iskustvo s Holandijom, odlu~ili su da ih ne „izazivaju“. – Holandija tuma~i izostanak opirawa kqu~nih dr`ava ~lanica EU kao podr{ku za svoj stav, ali to ne odgovara istini. ^iwenica je da te ~lanice EU vrlo dobro

Henk Jan Ormel

znaju da u ovakvim situacijama brzina procesa zavisi ne od brzine najbr`eg, ve} najsporijeg ~lana EU, i zbog toga ne `eli da se konfrontira s Holandijom. Ipak, pojedine zemqe, poput Italije, Gr~ke, [panije, re}i }e na sednici Saveta ministara da smatraju da treba napraviti i korak daqe i po~eti ratifikaciju SSP-a – ka`e diplomatski izvor „Dnevnika“ u Briselu. Srbija }e, kako saznaje „Dnevnik“, podneti zahtev za ~lanstvo u Evropskoj uniji u decembru i {vedsko predsedni{tvo EU je voqno da primi srpsku aplikaciju i da ga zatim prosledi Savetu. Imaju}i u vidu da u prvoj polovini 2010. godine Unijom predsedava [panija, Beograd `eli da iskoristi odli~ne odnose s Madridom i posebno dobre relacije sa {efom {panske diplomatije Anhelom Moratinosom, koji }e, zajedno s visokom predstavnicom za EU Ketrin E{ton, voditi Savet ministara spoqnih poslova. Po „Dnevnikovim“ informacijama, {panska strana je ve} dala prazan papir srpskoj da stavi {ta `eli da Madrid uradi za Srbiju. Prva stavka na listi `eqa Beograda }e biti da Savet ministara spoqnih poslova EU prosledi srpsku aplikaciju Evropskoj komisiji za izradu mi{qewa, odnosno da se zapo~ne proces za davawe Srbiji statusa kandidata. Veoma je, naime, va`no obaviti taj posao tokom {panskog predsedni{tva jer posle dolaze Belgijanci koji nemaju interesa da ubrzaju proces evropskih integracija Srbije. @eqko Panteli}


POLITIKA

DNEVNIK

petak4.decembar2009.

3

NAKON KRITIKA PREDSEDNIKA SRBIJE PONOVO AKTUELIZOVANA PRI^A O REKONSTRUKCIJI KABINETA MIRKA CVETKOVI]A

Neko }e ipak leteti iz Vlade – Ne}emo tra`iti ministarsko mesto ako do|e do rekonstrukcije Vlade, a koji ministri treba da budu zameweni neka ka`u oni koji su ih i predlagali. U ovom trenutku mislim da nema mesta za uvo|ewe novog partnera u vlast, odnosno LDP-a, jer partneri koji ~ine Vladu imaju ve}inu u parlamentu i samim tim nema razloga za neki {iri republi~ki kabinet – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ lider JS-a Dragan Markovi} Palma. Upravo on je, podsetimo, prvi pre nekoliko meseci u javnosti izneo ocenu da u Vladi Srbije ne{to ne {tima, odnosno da „tri ministra ne rade dobro“ i da ih „treba smeniti“. – Ja sam to primetio tada i ne bih imenovao na koga sam ve} tada mislio. O tome da neki ministri ne rade dobro sada je govorio i predsednik Boris Tadi} i o~ekujem da }e izve{taj zavr{nog buxeta za 2008. godinu, koji je radila Dr`avna revizorska institucija, imati veliki uticaj na pojedine ministre, naravno u negativnom smislu. Ne bih prejudicirao ko su oni – ka`e lider JS-a. On dodaje da wegova stranka nema ministara u Vladi, iako, ka`e, radi „kao da ima 50 ministara“. – Mi smo ti koji smo omogu}ili da se stvori proevropska Vlada. Nismo oti{ao u neku drugu koaliciju, kao {to je to predlagano pro{le godine. Imamo zasluge, ali ne sedimo skr{tenih ruku ve} 20. decembra vodimo na dva dana besplatno u Be~ 120 poqoprivrednih proizvo|a~a da u Austriji obi|u poqoprivredna dobra. Ti poqoprivrednici se ili nikada nisu vozili avionom ili nikada nisu bili u inostranstvu. Dakle, bavim se tim, a re-

konstrukciju Vlade neka radi onaj ko je predlagao wene ~lanove, a to je bio premijer Mirko Cvetkovi}, nakon dogovora politi~ara. Oni lideri koju su ih predlagali neka i sad ka`u ko treba da bude ministar, a ko ne – ka`e Markovi}. Ina~e, nakon {to se predsednik Boris Tadi} preksino} u Prokupqu oglasio krtikom rada

pojedinih ministara, koje nije imenovao, uz najavu da }e to morati da se mewa i da }e im dati „{ansu da se poprave“, oglasili su se i lideri stranaka koji su za sebe i svoje strana~ke kolege tra`ili funkcije i na{li se u kabinetu premijera Cvetkovi}a. Tako se ponovo otvorila pri~a o mogu}oj rekonstrukciji Vlade, a da li }e ona zamagliti izve{taj

Qaji}: Niti znam boqe, niti mogu vi{e Ministar rada Rasim Qaji} izjavio je ju~e da se “nije prepoznao” u izjavi predsednika Srbije Borisa Tadi}a, u kojoj je kritikovao ministre u Vladi. – Niti znam boqe niti mogu vi{e. Ne znam da li }e do}i do rekonstrukcije Vlade, ali mislim da bi bilo dobro da bude smawena, da se postigne politi~ki dogovor na nivou koalicije. Jer, ima prostora da Vlada bude n e samo mawa ve} i kudikamo efikasnija – istakao je Qaji}. Istovremeno, on nije `eleo da ocewuje rad svojih kolega u Vladi, “predsednik i premijer to mogu da rade - predsednik kao lider najve}e i najja~e politi~ke stranke u Vladi, premijer zbog funkcije koju vr{i”. – Ina~e, ve} ranije sam rekao da bi bilo dobro da Vlada bude mawa. Predlo`io sam da svaka budu}a vlada nema vi{e od 15 ~lanova, ra~unaju}i i premijera i jednog zamenika predsednika, ali u ovom trenutku to nije realno – predo~ava Qaji}.

DRI, za koji lider JS o~ekuje da bude osnova za personalne promene, tek ostaje da se vidi. U svakom slu~aju, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije, lider G17 plus Mla|an Dinki} oglasio se odmah nakon {to su mediji preneli stav {efa dr`ave: – Bio sam s predsednikom Srbije kada je dao tu izjavu. Mogu samo da ka`em da je on javno pohvalio moj rad na tom istom skupu, samo {to taj deo nije prenet u javnosti, tako da se li~no ne ose}am prozvanim – kazao je Dinki}, koji je podr`ao Tadi}evu ocenu da u Vladi Srbije ima ministara koji ne rade dobro svoj posao, jer i on misli isto. Istovremeno je jo{ jedan koalicioni partner u vlasti dao svoju ocenu rada Vlade. Lider SPS-a Ivica Da~i}, koji je i zamenik premijera i ministar policije, izneo je jasan stav o potrebi rekonstrukcije Vlade. On je pri tome konstatovao da svaki ministar treba da zna „da mu je to `ivotna uloga“. – Siguran sam u to da je rekonstrukcija Vlade potrebna, ali ne `elim da ocewujem druge – rekao je Da~i}, koji je Tadi}evu izjavu „shvatio kao dobronamernu kritiku“. Lider socijalista rekao je da bi svaka ministarska promena trebalo da bude stvar dogovora, ali i to da je on zadovoqan radom ministara iz SPS-a, mada je priznao i da „svi zajedno mogu boqe“. Tek, kako „Dnevnik“ saznaje, u Vladi se, bar za sada, nije raspravqalo ni o radu ministara, niti je na~eta pri~a o bilo kakvim smenama i rekonstrukcijama. – I pro{li put kada se u javnosti o tome pri~alo, u Vladi to nije bila tema debate – otkriva na{ izvor iz vrha vlasti. Dragan Milivojevi}

KAKO ]E SE FINANSIRATI NOVE NADLE@NOSTI POKRAJINE

Vojvo|ani za ~ist ra~un Pokrajinski sekretar za upravu izra~unati, smao treba malo doi propise Tama{ Korhec ocenio bre voqe. I tek onda Vojvo|ani je da je najve}i propust Zakona o mogu preuzeti odgovornost za nadle`nostima – izostanak odredfunkcije koje obavqaju – kazao je bi o finansirawu. On je za na{ Korhec. list rekao i da bi zakonsko reguI vojvo|anske stranke koje su lisawe izvornih prihoda Pokrazastupqene u Skup{tini Srbije jine moralo biti uskoro re{eno nadaju se da }e zakoni o finansida bi se ispo{tovala dinamika rawu i imovini Vojvodine biti preuzimawa novih nadle`nosti, vrlo brzo usvojeni. Bez usvajawa ali i da bi se u punoj meri ispota dva zakona, Vojvodina bi se mo{tovale odredbe Ustava Srbije o gla na}i u problemu jer ne}e imapokrajinskoj autonomiji. ti dovoqno novca da finasira no– Nere{eno pitawe finansirave nadle`nosti. wa Pokrajine problemati~no je i Poslanik Saveza vojvo|anskih zbog toga {to nije ispo{tovan Ma|ara Balint Pastor ka`e da se princip koji je sane mo`e govoriti dr`an u Ustavu – o su{tinskoj autoNe tra`i Vojvodina nomiji i po{tovada Vojvodina svoje nadle`nosti fiwu Ustava dok se nikakve dodatne nansira iz izvorta dva zakona ne privilegije nih prihoda. Ti usvoje, ali Bojan izvorni prihodi Kostre{ iz Lige do sad nisu odre|eni, pa }e se nasocijaldemokrata Vojvodine ka`e staviti dosada{wa praksa da tek da wegove informacije govore da prilikom dono{ewa republi~kog Vlada Srbije za sada ima samo idebuxeta saznamo, ili da se izborije o tome kako bi ta dva zakona mo ili ne izborimo, za novac za trebalo da izgledaju. obavqawe tih poslova – ukazuje – No, ako to ne budu uradile drKorhec. `avne institucije, o~ekujem da On je istakao da se insistira}emo u narednih nekoliko nedeqa wem na ovom zakonu ne tra`e nimi imati nacrt oba zakona. I onkakve privilegije za Vojvodinu, da }e Liga insistirati na tome da jer je re~ o parama koje se stvaraju weni nacrti budu osnova na temeu Vojvodini, od kojih se deo trequ koje }e se napraviti kona~ni nutno kao transferna sredstva predlozi koji }e u}i u proceduru – vra}a u pokrajinski buxet. najavio je Kostre{. – Mora se napraviti pravi biMe|utim, i Kostre{ i Pastor lans. Ako se, na primer, pedeset nadaju se da zakoni o finansirawu odsto javnih funkcija obavqa na i imovini Vojvodine ne}e do`inivou Pokrajine, onda i 50 proceveti istu sudbinu kao Zakon o nadnata para koje Vojvo|ani upla}uju le`nostima, na koji se ~ekalo viu dr`avni buxet treba i da ostane {e od godinu dana. u Vojvodini. A to nije tako te{ko B. D. S.

GRADONA^ELNIK IN\IJE GORAN JE[I] ZA „DNEVNIK”

POSLANI^KE TEME

Ostavke „preko veze” Administrativni odbor Skup{tine Srbije prihvatio je ju~e ostavku poslanika DS-a Dragana Vujadinovi}a, a mandat je poveren Slobodanu Gojkovi}u iz Prijepoqa. Iako Vujadinovi} nije naveo razloge zbog kojih je podneo ostavku, radikali su to protuma~ili kao potvrdu konstatacije Odbora za spre~avawe sukoba interesa, koji ga je prozvao zbog ~iwenice da obavqa poslani~ki mandat i funkciju predsednika

op{tine Kosjeri}. Radikali su ju~e protestovali {to je uva`ena ostavka poslanika DS-a, ali ne i wihovih poslanica Lidije Dimitrijevi} i Elene Bo`i} -Talijan, nazivaju}i to „pravni nasiqem“. Predsednik Odbora Nenad Konstantinovi} (DS) podsetio ih je na to da je Vujadinovi} ostavku predao li~no na pisarnici, dok je to ume SRS-a u~inio Dragan Todorovi}, iako nije imao pismeno ovla{}ewe.

Poslanici „humanitarci” Od kazni izre~enih narodnim poslanicima Administrativni odbor prikupio je 185.248 dinara i prosledio ih u humanitarne svrhe: SOS telefonu za `ene i decu `rtve nasiqa 100.000 dinara, za organizaciju „Karitas“ iz Ruskog Krstura, koja distribuira hranu starim i siroma{nim, 25.000 dinara, a 60.248 dinara dobi}e otac atusti~ne devoj~ice iz sela Kostajnik. U ovu sumu u{le su i ju~era{we kazne zbog nepo{tovawa Poslovnika na sesijama prema proceni predsedavaju}ih, u kojima predwa~e radikali, pa }e Eleni Bo`i}Talijan od plate biti odbijeno 16.000 dinara, Aleksandru Martinovi}u 19.000, a Vjerici Radeti i Nata{i Jovanovi} po 8.000 dinara. S po 3.000 ka`weni su {ef kluba „Napred, Srbijo!“ Tomislav Nikoli}, lider NS-a Velimir Ili} i poslanik DSS-a @eqko Tomi}.

Ko spre~ava ravnopravnost Poslanica G17 Sne`ana Stojanovi}-Plav{i} je u raspravi o predlogu zakona o ravnopravnosti polova navela da je ovaj propis predlo`en jo{ u pretpro{lom mandatu, kao i da su ga prihvatile gotovo sve parlamentarne stranke i vlasti i opozicije. – [ta se tada desilo? Tada{wi ministar Zoran Lon~ar (DSS) spre~io je wegovo dono{ewe. Zakon smo poslale na usagla{avawe ministarstvima, sva ministarstva su sara|ivala i

davala odgovore. Jedino wegovo ministarstvo za lokalnu samoupravu nije `elelo da uva`i Skup{tinu i da po{aqe bilo kakav odgovor. Na kraju je zakon morao da bude povu~en iz procedure jer je doti~ni ministar smatrao da ne mora dati obrazlo`ewe, ali da mo`e zaustaviti dono{ewe tog propisa – navela je poslanica G17 plus, navode}i da je to primer zbog ~ega u Vladi bar polovina ministara treba da budu `ene. S. Stankovi}

Nadle`nosti proslediti op{tinama Nedavno objavqeni izve{taj Pokrajinskog sekretarijata za finansije o prihodima i primawima op{tina u Vojvodini pokazao je da je godina na izmaku uveliko iscrpla lokalne samouprave. Prenos novih nadle`nosti s republi~kih vlasti na pokrajinske za ve}inu op{tina otuda predstavqa priliku za pomak naboqe. Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} za “Dnevnik” ipak ka`e da jo{ uvek nije mogu}e predvideti kako }e se statut i Zakon o utvr|ivawu nadle`nosti odraziti na `ivot u lokalnim zajednicama. – Buxet za lokalne samouprave, po Zakonu o buxetskom sistemu, mora biti gotov do 20. decembra. Odluku o implementaciji statuta }emo imati tek 14. ili 15. decembra, tako da nije realno da mo`emo predvideti benefite za narednu godinu – rekao je Je{i}. – Ali cela ova pri~a o statutu i Zakonu o nadle`nostima predstavqa prvi stepen decentralizacije. O~ekujem, naime, da tokom 2010. veliki broj nadle`nosti koje je centralna vlast prenela Novom Sadu, bude prenet na lokalne samouprave i da se to pokrije iz odre|enih izvora. Pre svega mislim na nadle`nosti nad nekim jezerima, {umama i drugim oblastima, kojima centralna vlast ne bi trebalo da se bavi. O tome, me|utim, mo`emo pri~ati tek kada budemo pravili buxete za 2011. godinu. Sada razmi{qamo i radimo kao da statuta nema. Je{i}, ina~e, tvrdi da upozorewa opozicionih partija o skoroj “novosadizaciji” Vojvodine nisu realna, jer dr`avi predstoji dodatna decentralizacija:

– Postoje poslovi koji, objektivno, pripadaju lokalnim samoupravama, a statutom su preneti na APV. Sada Vojvodina nekim drugim aktom treba da ih dodeli lokalnim samoupravama. I o~ekujem da se to desi vrlo brzo – naglasio je Je{i}.

Kada je re~ o In|iji, Je{i} je istakao da je ta op{tina ove godine bila uskra}ena za 200 miliona dinara iz transfera. – Rebalansom buxeta u aprilu, posle prvog aran`mana s MMFom, svim lokalnim samoupravama transferi su smaweni oko 40 odsto. Tada smo se borili za to da se na nivou Srbije ustanovi neki fer princip, da se smawewe razre`e po glavi stanovnika. Me|utim, delovawem raznih lobija i politi~kim pogodbama neke op{tine su imale oko de-

set odsto smawewa, a neke i do 60 odsto. Na`alost, mi smo jedna od tih koje su dobile ~ak 60 odsto mawe – objasnio je Je{i}. Po wegovim re~ima, In|ija je imala i problem s dr`avom, koja nije ispo{tovala ugovor o sufinansirawu sportske hale za Univerzijadu i uplatila oko 200 miliona dinara, pa je izvo|a~e radova op{tina morala da isplati sama. Je{i} ka`e i da dosta novca odlazi u JP “Vode Vojvodine”, koje, kako tvrdi, nezakonski napla}uje zatezne kamate. On je najavio da }e se o ovom problemu razgovarati na slede}em zasedawu Pokrajinske skup{tine. – Morali smo neke kapitalne projekte da pomerimo za 2010. godinu i da uozbiqimo fiskalnu politiku. Izvorne prihode smo gotovo udvostru~ili, ali to nije bilo dovoqno. Mere {tedwe smo preduzeli pre odluke Vlade Srbije. Plate su nam zamrznute na nivou iz 2006, tako da na{a potro{wa sada ~ini oko pet odsto ukupnog buxeta, {to je najmawe u Srbiji. Ukinuli smo reprezentaciju, prekovremeni rad u celom javnom sektoru i tim mehanizmima smo, izme|u ostalog, uspeli da spre~imo bankrot – istakao je Je{i}. – Problem s in|ijskim buxetom je u tome {to zavisi od direktnih investicija, zbog ~ega nismo mnogo zavisni od dr`ave. Mo`emo sami da prevazi|emo mawe krize. Ali, ove godine imali smo samo jednu veliku investiciju. A trebaju nam najmawe tri direktne investicije od oko 250 miliona dinara za komunalno opremawe da bismo imali razvojni buxet iz kojeg bismo daqe ulagali u infrastrukturu. P. Klai}

VESTI Tadi} podnosi izve{taj Glavni odbor Demokratske stranke odr`a}e u subotu, 5. decembra, u Centru „Sava” u Beogradu, redovnu sednicu, na kojoj }e biti analiziran rad stranke u prethodnom periodu. Izve{taj o radu stranke u tom periodu podne}e wen predsednik Boris Tadi}.

Ti{ina na Vo`dovcu Ve}ina politi~kih stranka, koje se bore za odborni~ka mesta u op{tinskoj upravi Vo`dovca, na vanrednim lokalnim izbrima zakazanim za 6. decembar, iskoristila je ju~era{wi dan za fini{ politi~ke promocije. Podsetimo, tokom izborne ti{ine, koja je po~ela u pono} i traja}e do zatvarawa bira~kih mesta u nedequ u 20 sati, zabraweno je reklamirawe stranaka, koalicija i politi~kih organizacija i wihovih programa.

Nova politika za novo doba Socijalisti~ka partija Srbije predala je ju~e nadle`nim organima zahtev za pregistraciju stranke s 80.173 potpisa, pod geslom "Nova politika za novo doba". Lider stranke Ivica Da~i} ocenio je da taj podatak ukazuje na organizacionu snagu partije, da je SPS tre}a stranka na politi~koj sceni Srbije, ali i da nije va`an broj ~lanova nego rezultat na izborima.

NSDS skupqa potpise Prioriteti Nove socijaldemokratije Srbije su integracija zemqe u EU, spoqna politika i saradwa sa zemqama u regionu, izjavio je kordinator Inicijativnog odbora NSDS-a Du{an Jawi}. On je najavio i da }e se u narednom periodu prikupqati potpisi za registraciju stranke.


4

EKONOMIJA

petak4.decembar2009.

VLADA STAVILA VAN SNAGE 208 PODZAKONSKIH AKATA

Po~ela giqotina propisa

Vlada Srbije odlu~ila je ju~e da stavi van snage 208 podzakonskih akata, ~ime je po~elo sprovo|ewe ranije najavqene giqoti-

{tina Srbije trebalo da usvoji najve}i broj izmewenih zakona. – To ne}e biti jednostavan zadatak po{to u procesu analize preporuka Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa ima dosta otpora dr`avnih organa i inistitucija koje ne `ele da se pomire s gubqewem izmi{qnih poslova na osnovu kojih su zara|ivali novac – kazao je on. Najve}e otpore, naveo je Dinki}, o~ekujemo u Poreskoj upravi koja ima najkomplikovaniju papirologiju i koja je van svih evropskih standarda. Ministar je naveo i da Srbija ima brojne uredbe koje se odnose na pomorski saobra}aj iako nemamo nikakve veze s morem. Kako je istakao, izmenom propisa ne propisa. Ministar ekonomije da se doprinosi upla}uju na jedan i regionalnog razvoja Mla|an umesto na tri ra~una, privreda }e Dinki} izjavio je na konferenciu{tedeti 28 miliona evra godiji za novinare da je to samo po~e{we, a produ`avawem va`ewa tak i da }e na naputnih naloga sa rednim sednicama sedam na 30 dana Srbija ima brojne Vlada usvojiti viu{tede}e se 20 miuredbe koje se {e od 300 prepoliona evra. odnose na pomorski ruka za ukidawe Dinki} je naveo 600 nepotrebnih i da su ministarsaobra}aj, iako akata. Po wego- nemamo nikakve veze stva dobila nalog vim re~ima, na taj da do kraja marta s morem na~in privreda bi pripreme izmene trebalo da u{tedi zakona s nepotreb200 miliona evra godi{we. Dinnim birokratskim procedurama, ki} je ukazao i na to da bi stavqakoje }e istovremeno biti usvojene we van snage suvi{nih propisa na posebnoj sednici Skup{tine trebalo da bude zavr{eno do sreSrbije u drugom tromese~ju 2010. dine 2010. godine, kada bi Skupgodine.

Italijani u Novom Sadu Delegacija 30 privrednika iz 13 italijanskih provincija razgovarala je ju~e u Regionalnoj privrednoj komori Novog Sada o mogu}nosti saradwe sa privredom ju`noba~kog regiona u oblasti poqoprivrede. Za prvih devet meseci privreda ju`ne Ba~ke izvezla je u Italiju

robu vrednu 28 miliona dolara, najvi{e repinih rezanaca, kukuruza i {e}era. Predsednik Unije italijanskih komora Antonio Paoleti, pozvao je Regionalnu privrednu komoru Novog Sada da se pridru`i asocijaciji, koja obuhvata komore iz Italije, Slovenije i Hrvatske.

U Zrewaninu otvoren sajam U Zrewninu je ju~e otvoren 2. sajam informacionih i komunikacionih tehnologija “Inotek 2009”, koji }e trajati do subote, 5. decembra. Pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslav Petrovi} je na otvarawu manifestacije u zrewaninskom Kulturnom centru kazao da je Sajam zna~ajan za oblast komunikacija, uvo|ewe elektronske uprave, lokalnu samoupravu i privredni sistem. Na Sajmu “Inotek 2009” predstavqena je primena informaciono-komunikacionih tehnologija u slu`bi dr`avne uprave, lokalnih samouprava, privrede i obrazovnih institucija. Me|u izlaga~ima su i Telekom “Srbija”, Po{ta Srbije, “Majkrosoft”, SBB, “Eunet”, “Smart”, “Beotelnet”.

DNEVNIK

„INBEV” PRODAO APATINSKU PIVARU

„Jelen” promenio gazdu Najve}a doma}a pivara, Apatinska, promenila je vlasnika, nakon {to je svetski pivarski konglomerat “Anhojzer-Bu{ Inbev” prodao sve svoje pivare u sredwoj Evropi internacionalnoj kompaniji “CVC kapital partners”. “CVC” je formalno postao vlasnik Apatinske pivare nakon {to je na Beogradskoj berzi preuzeo skoro sve wene akcije. U ovu transakciju su, pored Apatinske, ukqu~ene i pivare “Inbeva” u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, ^e{koj, Ma|arskoj, Crnoj Gori, Rumuniji i Slova~koj, a nova kompanija pod ~ijim }e krovom sve one poslovati nosi}e ime “Starbev”. ^itavo dosada{we “Inbevovo” pivarsko carstvo u centralnoj Evropi prodato je za 2,2 milijarde evra, te prava na isplatu budu}eg o~ekivanog prihoda koji se procewuje na 800 miliona. Novi vlasnik najve}e srpske industrije piva je otkupio svih 1.950.000 akcija te kompanije po ceni od 8.406 dinara. Ukupna vrednost

transakcije dostigla je 16,39 milijardi dinara (172,5 miliona evra). Apatinska pivara, proizvo|a~ “jelena” i drugih piva, u prethodnoj godini ubele`ila je prihod od 14 milijardi dinara, prodav{i 3,6 miliona hektolitara piva, 4,2 odsto vi{e nego 2007. Proizvodni kapacitet joj je oko ~etiri miliona hektolitara, a u Apatinu procewuju da je maltene svako drugo pivo popijeno u Srbiji stiglo sa wihovih proizvodnih linija. Ipak, ni potro{a~i u Srbiji, ni zaposleni u pivari - wih oko 900, za sada ne moraju da brinu jer, prema prvim najavama, ne}e biti nekih velikih promena u poslovawu. Naime, “StarBev” }e nastaviti da proizvodi piva “Stela Artoa”, “Beks”, “Levenroj” i “Spaten”, a da distribuira “Hoegarden” i “Lefe” u pomenutim zemqama, na osnovu licence “AB InBeva”. Ina~e, CVC-u ovo nije prvi izlet u pivarsku industriju - ve} su vlasnici, primer, pivare “Belheven” u [kotskoj, gde nisu mewa-

GRA\EVINARSTVO NIJE NI BLIZU IZLASKA IZ KRIZE

Zidari grade vlastitu propast? Na sednici Odbora za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala Privredne komore Srbije iznet je pre mesec dana predlog mera za oporavak ove privredne grane, me|utim, gra|evinari ka`u da se nakon mesec dana malo {ta promenilo. To {to je Vlada pokazala dobru voqu da kroz subvencionisane stambene kredite pokrene gra|evinski sektor, ciglari ocewuju nedovoqnim i ka`u da su pred kolapsom. Sekretar Odbora za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u PKS-u Goran Rodi} izjavio je za na{ list da je zaposlenost gra|evinskih radnika tek oko 40 procenata. Jo{ uvek su, ka`e, zalihe gra|evinskog materijala velike, a ne}e se smawiti dok se ne ubrza izdavawe gra|evinskih dozvola. Tvrdi da se na dozvolu jo{ uvek ~eka oko 400 dana, jer Zakon o planirawu i izgradwi nije za`iveo, {to je prava {teta, jer su podneti su zahtevi za izgradwu oko 3.000 stanova. – Neophodno je da se PDV pla}a na napla}enu realizaciju, a ne na fakturisanu, da tenderi budu prihvatqivi za doma}e firme, i to ne samo za projekte koji se finansiraju iz buxeta ve} i iz stranih kredita – ka`e Rodi}. – Ne mo`emo dozvoliti da strane banke dikti-

Zalihe obustavqaju proizvodwu Predsednik Grupacije proizvo|a~a gra|evinskog materijala i direktor ciglane “Igma” iz Uqme Qubodrag Kne`evi} ka`e za “Dnevnik”da su zalihe gra|evinskog materijala prevelike, cene niske – zabele`en je pad od 40 odsto tokom godine, prodaja nije krenula, {to prisiqava proizvo|a~e da stanu. Tim pre {to su tro{kovi energenata – gasa, mazuta i struje – visoki, a i radnici tra`e pove}awe plata. Vra}aju se i skupi krediti bankama, a ulazi se u zimski period kada izgradwe nema. Pri~a o pokretawu stanogradwe uz pomo} subvencionisanih kredita bila je, ka`e sagovornik, “samo marketin{ki trik”, jer otkako je krenuo Vladin program, nije se prodala ni cigla vi{e. raju izbor izvo|a~a radova, ukoliko ne daju donaciju. Kredit je novac koji Srbija mora da vrati i za-

to se mora ostaviti zemqi du`niku da izabere izvo|a~a za kojeg smatra da je najpovoqniji. U najvi-

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Eri}-Jovi} najavila je na Petom godi{wem forumu “Finansijske usluge i CFO”, u organizaciji “Ekonomist medija grupe”, da }e ta institucija relaksirati propise koji se odnose na odobravawe zajmova za refinansirawe po{to su banke prelikvidne, ali i daqe ula`u u niskorizi~ne dr`avne hartije od vrednosti. – Propisi koje NBS sprema utica}e na to da banke nemaju obavezu da stvaraju dodatne rezervacije za refinansirawe kredita, {to zna~i da oni ne bi trebalo da budu skupqi – rekla je ona, i istakla da se pripremaju druga~iji kriterijumi po pitawu projektnog finansirawa. Mira Eri}-Jovi} je istakla da su postoje}e rezervacije za kredi-

te u doma}im bankama daleko ve}e od postoje}eg nivoa nenaplativih zajmova. – ^ak i kada bi nivo nenaplativih potra`ivawa porastao na 30 odsto, bankarski sektor ne bi imao adekvatnost kapitala mawu od 16,4 odsto, {to ukazuje na to da su doma}e banke visoko solventne, naro~ito u pore|ewu s bankama iz zemaqa u okru`ewu – ka`e ona. Trenutni nivo zajmova s ka{wewem du`im od 90 dana, nenaplativih potra`ivawa, iznosi oko deset odsto. Povodom najave KBC banke da se povla~i s doma}eg tr`i{ta, viceguvernerka je rekla da }e potencijalni vlasnik morati da dobije dozvolu NBS-a, {to prakti~no zna~i da se radi o pukoj vlasni~koj promeni, koja ne uti~e na klijente.

{e slu~ajeva na{e firme su povoqnije od stranih, ali zbog strogih tenderskih uslova nikada ne}e mo}i da uspeju. Predlog mera za oporavak gra|evinarstva podrazumeva, izme|u ostalog, ure|ivawe tr`i{ta kroz licencirawe projektanata i izvo|a~a, regulisawe uslova za rad stranih kompanija i organizovawe efikasne inspekcijske kontrole. Osim pla}awa PDV-a po naplati izvedenih radova, neophodno je i smawewe poreza i doprinosa i pove}awe likvidnosti kroz regulisawe dugova dr`ave gra|evinskim preduze}ima, koja se procewuju na 600 do 700 miliona evra, {to je oko 50 odsto ukupnog god{weg prihoda te grane, tvrde u PKS-u. Istina, po re~ima potpredsednika PKS-a An|elka Kova~evi}a, ta~nih podataka o dugovawu nema jer, kako obja{wava, du`nici – kao {to su lokalne samouprave i javna preduze}a, ne `ele da ka`u kolika su nenapla}ena potra`ivawa. A upravo ta dugovawa pove}avaju nelikvidnost gra|evinskih kompanija, pa se kao mera za oporavak srpskog gra|evinarstva predla`e ili hitno izmirewe duga ili kompenzovawe dugova gra|evinskih preduze}a dr`avi po osnovu poreza i doprinosa. R. Dautovi}

Krenuo prostorni plan Vojvodine Izvr{no ve}e Vojvodine je na ju~era{woj sednici, kojoj je predsedavao Bojan Pajti}, prihvatilo nacrt odluke o izradi regionalnog prostornog plana Pokrajine, {to predstavqa prvi korak u realizaciji tog zna~ajnog poduhvata, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Pripreme za izradu novog regionalnog prostornog plana, ~iji je nosilac resorni sekretarijat, obavqa}e Regionalna agencija za prostorno planirawe, odnosno wena jedinica za Vojvodinu, dok

}e dokument obraditi Zavod za urbanizam Vojvodine. Rok za izradu plana je godinu dana, a uporedo }e se raditi urbanisti~ka i projektno-tehni~ka dokumentacija komunalne infrastrukture po op{tinama. Pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka Srema~ki je na sastanku podsetila na to da je posledwi dokument o prostornom planirawu u Vojvodini donet jo{ 1978. godine, navedeno je u saop{tewu.

2. 12. 2009.

1.131,16791

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

LAK[E DO ZAJMOVA ZA REFINANSIRAWE

Uzme{ kredit da vrati{ kredit

li asortiman brendova. Ina~e, prilikom potpisivawa kupoprodajnog ugovora u oktobru, glavni izvr{ni direktor “Anhojzer Bu{ Inbeva” Karlos Brito je izjavio da su menaxment i zaposleni u wihovim kompanijama u centralnoj Evropi vrlo talentovani i odli~no poznaju svoja lokalna tr`i{ta, pa stoga veruje veruje “da }e imati uspe{nu budu}nost pod vo|stvom CVC-a”. V. ^vorkov

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (709,72 -0,93%)

Promet

Sloga, Kovin

20,00

684

74.631.924

Jugoslavija komerc, Beograd

19,74

182

2.730

Savremena administracija, BG

6,94

4.499

476.894

Kompanija Fidelinka, Subotica

6,11

330

2.640

2,96 Promena %

2.780 Cena

Pomoravqe, Ni{

-12,00

Diskos, Aleksandrovac

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,85

2.704

7.503.240

Komercijalna banka, Beograd

-2,11

31.340

3.917.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,11

883

8.027.845

539.340 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,48

8.718

5.057.061

Univerzal banka, Beograd

0,04

7.480

44.940

3.080

30.800

Soja protein, Be~ej

0,86

1.057

299.044

-11,96

405

4.050

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.565

0,00

Fabrika alata i opreme, Beograd

-9,09

60

13.440

Imlek, Beograd

2,06

1.633

1.793.096

Trgovina 22, Kragujevac

-7,75

1.190

9.520

Metals banka, Novi Sad

0,01

7.751

2.410.485

-5,26 Promena %

1.278 Cena

47.292 Promet

Privredna banka, Beograd

-4,74

763

125.134

Tigar, Pirot

-2,09

750

51.750

20,00

684

74.631.924

Meser Tehnogas, Beograd

-1,84

7.058

945.800

Metals banka, Novi Sad

0,01

7.751

2.410.485

Alfa plam, Vrawe

-0,70

8.540

42.700

Soja protein, Be~ej

0,86

1.057

299.044

Telefonija, Beograd

0,22

1.808

54.225

Sremput, Ruma

-0,08

1.272

90.312

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

600

10.800

Grani~ar, \ala

0,00

100

45.000

DIN fabrika duvana, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Velefarm, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Sloga, Kovin

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

petak4.decembar2009.

PRELAZNI TRGOVINSKI SPORAZUM S EVROPSKOM UNIJOM DOBAR ZA SRBIJU

VESTI

DNEVNIK PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Boli pad investicija

Ide te{ka godina

– Odmrzavawe Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU bio bi ne samo institucionalni ~in ve} i potez koji predstavqa veoma uverqiv dokaz o mogu}nosti daqeg ja~awa ekonomske saradwe Srbije s Unijom – ocenio je u izjavi Tanjugu profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec. On je napomenuo da tu ne misli samo na poboq{awe saradwe u oblasti izvoza i

– Vlada Srbije pripremila je buxet tako da ne bude potro{en ni dinar vi{e nego {to se mo`e, ali da bude podmireno sve {to je planirano – ka`e premijer Mirko Cvetkovi}. – Usvojili smo buxet koji, po na{im procenama, omogu}ava da imamo odgovaraju}i kapacitet da realizujemo sve {to smo planirali. ^vrsto sam ube|en u to da }e se tako i desiti.

On je ocenio da }e “i godina pred nama biti te{ka, ali }e to biti godina oporavka”. – Na{e procene su da }emo u slede}oj godini u}i u pozitivne stope rasta – uveren je predsednik Vlade Srbije. Komentari{u}i izve{taj Dr`avne revizorske institucije, Cvetkovi} je naglasio da to regulatorno telo ima wegovu punu podr{ku i da }e kao premijer insistirati na tome da se uo~ene nepravilnosti otklone. – U delu izve{taja Dr`avne revizorske institucije ukazano je na odre|ene propuste po pojedinim ministarstvima, i u vezi s tim ja }u insistirati kod konkretnih ministara da se ti propusti otklone i da se u budu}nosti vi{e ne doga|aju – rekao je Cvetkovi}, i dodao da pozitivno gleda i na instituciju revizora i na rezultat prve godine wegovog rada. Vlada Srbije je, kako je objasnio, uspostavqawem Dr`avne revizorske institucije zadovoqila jo{ jedan evropski standard i doprinela pove}awu transparentnosti tro{wa novca poreskih obveznika.

Dr`ava opet najgori gazda Posledwe istra`ivawe beogradskog „Ekonomista“ o najve}im srpskim preduze}ima u 2008. godini ukazalo je na ubrzanu promenu strukture nacionalne privrede. Mada su i daqe u vrhu veliki infrastrukturni sistemi naftne privrede, elektroprivrede i telekomunikacija, primetno je da se ka vrhu polako pewu sna`ne privatne kompanije i da one polako preuzimaju primat. Najve}a srpska kompanija i daqe je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je pro{le godine prihodovala 305 milijardi dinara (oko 3,6 milijarde evra). Na drugom je mestu, {to donekle predstavqa iznena|ewe, najve}a privatna kompanija u Srbiji – „Delta holding“, ~iji je ukupan prihod iznosio 148,5 milijardi dinara (1,8 milijardu evra), koja je na toj poziciji smenila Elektroprivredu Srbije (EPS). Najzna~ajniji infrastrukturni sistem u zemqi imao je 2008. godine prihod od 146 milijardi dinara, odnosno 1,75 milijardu evra. Me|u velikih deset, od dr`avnih preduze}a svoje mesto su na{li Telekom „Srbija“, „Srbijagas“ i „Putevi Srbije“. Listu velikih privatnih firmi upotpuwuju „Ju-Es stil“ iz Smedereva, „Hemofarm–[tada“, „Lukoil“ i „Ist point holding“, dok je „Jugorosgas“ zanimqiv plod srpkog i ruskog dr`avno-privatnog kapitala. Ako se pogleda spisak deset najve}ih preduze}a, mo`e se uo~iti da su u tom dru{tvu prevashodno kompanije koje se bave

Penzije definitivno zamrznute Vlada je usvojila i predloge zakona o obavqawu savetodavnih i stru~nih poslova u oblasti poqoprivrede, o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr{ci porodici s decom, o prestanku va`ewa Zakona o organizaciji i poslovawu privrednih jedinica ustanova za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Usvojen je i zakqu~ak kojim se zadu`uju ministarstva da stave van snage podzakonske akte iz svoje nadle`nosti, navodi se u saop{tewu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

cedurama, rokovima i redosledom poteza – naglasio je on. Najbolnija ta~ka u ovoj godini jeste pad investicija u Srbiji i mnogo skromniji dolazak direktnih stranih investicija, {to je glavno pitawe slede}e, a i narednih godina ukoliko Srbija `eli ve}u stopu privrednog rasta i privredu koja je u stawu da proizvodi i izvozi, ukazao je on.

NALI^JE LISTE TRISTA NAJVE]IH PREDUZE]A U SRBIJI

VLADA USKLADILA ZAVR[NI RA^UN

Vlada Srbije usvojila je ju~e predlog zakona o zavr{nom ra~unu buxeta za 2008. godinu koji je uskla|en s primedbama iz izve{taja o reviziji koji je uradila Dr`avna revizorska institucija, saop{teno je posle sednice Vlade. Vlada je tako|e usvojila predlog dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, po kojoj bi penzije, nov~ane naknade i iznos op{teg boda u 2010. godini ostali nepromeweni.

uvoza ve} pre svega u oblasti rasta investicione aktivnosti u Srbiji. – Odmrzavawe sporazuma zna~ilo bi ne samo mogu}nost ja~awa spoqnotrgovinske razmene na relaciji Srbija–EU, koja je, ina~e, na{a najja~a spoqnotrgovinska veza, ve} bi to bio veoma va`an signal za stvarawe povoqnijih uslova i boqe percepcije stranih investitora o Srbiji koja ide uhodanim putem, s preciznim pro-

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

93,6176

95,5282

97,7253

93,3311

Australija

dolar

1

57,5896

58,7649

60,1165

57,4133

Kanada

dolar

1

59,0648

60,2702

61,6564

58,884

Danska

kruna

1

12,5785

12,8352

13,1304

12,54

Norve{ka

kruna

1

11,1111

11,3379

11,5987

11,0771

[vedska

kruna

1

9,091

9,2765

9,4899

9,0631

[vajcarska

franak

1

62,0724

63,3392

64,796

61,8824

V. Britanija

funta

1

103,514

105,626

108,055

103,197

SAD

dolar

1

62,0765

63,3434

64,8003

61,8865

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 12. 2009. godine

Privatnici najuspe{niji Istra`ivawe Republi~kog zavoda za razvoj pokazalo je da su najuspe{nija preduze}a u Srbiji – privatna preduze}a. Me|u deset najprofitabilnijih nema nijedne kompanije u kojoj je ve}inski vlasnik dr`ava. Tu nema ni „Telekoma“, ali je zato visoko plasiran, i to na ~etvrtom mestu, wegov glavni konkurent – „Telenor“. Na samom vrhu je „Sintelon“ iz Ba~ke Palanke, koji je u 2008. imao profit od 4,39 milijarde dinara (53 miliona evra). Visok plasman ove kompanije pokazuje da se visoka dobit mo`e ostvariti i izvozom i da se ne mora te`iti unutra{wem monopolu, {to je manir brojnih preduze}a, da bi se napravio profit. Drugoplasirana je Duvanska industrija Ni{ (DIN), dok je na tre}em mestu konglomerat preduze}a, koje je u svom „Inveju“ okupio Predrag Rankovi} Peconi. Me|u prvih 20 su sva tri proizvo|a~a cementa u Srbiji („Lafar`“, „Titan“ i „Holcim“). Sto najboqih preduze}a u pro{loj godini imalo je zajedno profit od 79,5 milijardi dinara (960 miliona evra). Na`alost, ukupan gubitak onih preduze}a koja su ispod linije pozitivnog u granicama je tog profita ili ga ~ak i nadma{uje. To je najozbiqnija boqka srpske privrede, koja direktno uti~e na razvoj na{e ekonomije, wenu likvidnost i prosperitet.

energetikom. Najve}e iz tog dru{tva (NIS i EPS) su proizvo|a~i i distributeri, ali dobre poslove, o~igledno, prave i trgovci („Srbijagas“, „Jugorosgas“ i „Lukoil“). Na drugom mestu je veletrgovine, i tu je „Delta holding“, zbog svoje prili~no monopolizovane pozicije, svakako neprikosnovena. Me|utim, letos objavqeno istra`ivawe Republi~kog zavoda za razvoj pokazalo je da najve}i nisu i najuspe{niji u Srbiji. Sa spiska koji je sastavio „Ekonomist“, me|u deset najuspe{nijih kompanija je samo „Hemofarm–[tada“. Ostalih nema ni me|u prvih 20, {to zna~i da se veliki profiti prave na drugim mestima. Sasvim razumqivo je {to me|u najuspe{nijim nema EPS-a i {to je najzna~ajnije srpsko preduze}e izgubilo drugo mesto na lestvici najve}ih. Politika socijalnih cena, koju sprovodi dr`ava, ~esto ne omogu}ava ni pokrivawe osnovnih tro{kova, i to svakako ru{i ekonomiju elektroprivrede i ne dozvoqava profitabilno poslovawe. Sasvim druga je situacija u naftnoj privredi, gde je NIS najavqivao profit od dve milijarde dinara (24 miliona evra), da bi dve naknadne revizije potvrdile gubitak od osam milijardi dinara (oko 96 miliona evra). Mada je visoka dobit Telekoma „Srbija“ nesporna, primeri dva, verovatno najzna~ajnija infrastrukturna preduze}a, pokazuju da dominantno prisustvo dr`ave u biznisu ne daje dobre rezultate. V. Harak

5

Srbija rizi~na Me|unarodna agencija za utvr|ivawe rejtinga “Dan i Bredstrit” objavila je da je Srbiji zadr`ala rejting DB5a za zemqe s visokim rizikom. Analiti~ari “Dana i Bredstrita” u decembarskom izve{taju ocenili su da su se ekonomski i finansijski izgledi Srbije u posledwih nekoliko meseci poboq{ali, delom zahvaquju}i podr{ci Me|unarodnog monetarnog fonda. Oceweno je da se u Srbiji vide znaci ekonomskog oporavka, da se devizne rezerve Srbije “~vrsto dr`e” i da zajedno s velikim padom spoqnotrgovinskog deficita i deficita platnog bilansa smawuju pritisak na dinar. Analiti~ari “Dana i Bredstrita” zadr`ali su stav da su i pored svih pozitivnih kretawa izgledi za nagli oporavak privrednih aktivnosti u Srbiji mali. Naveli su i da je malo verovatno da }e se privredni oporavak dogoditi u skorije vreme, sve dok postoji rizik ponovnog slabqewa dinara.

Tender za „Galeniku” Agencija za privatizaciju }e 15. decembra raspisati neobavezuju}i tender za izra`avawe interesovawa za privatizaciju farmaceutske kompanije “Galenika”, najavio je ju~e ministar ekonomije Mla|an Dinki}. On je objasnio da je ciq tog tendera da se vidi ko su zainteresovani kandidati, s tim da Vlada ne}e razmatrati ponude ispod 200 miliona evra za 100 odsto kapitala “Galenike”. – Ako neke ponude budu odgovaraju}e za Vladu, bi}e raspisan obavezuju}i tender, koji }e biti takmi~arskog karaktera – rekao je Dinki}. – Me|utim, ako ponude ne budu zadovoqavaju}e, Vlada }e do daqeg odustati od privatizacije “Galenike”.

Kapital za Komercijalnu banku Ugovor o dokapitalizaciji Komercijalne banke od 120 miliona evra trebalo bi da bude potpisan 17. decembra. Nacrtom ugovora o dokapitalizaciji, koji je Vlada usvojila na ju~era{woj sednici, predvi|eno da u tom procesu u~estvuju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Me|unarodna finasijska korporacija (IFC), [vedski investicioni fond i investicini fond Vlade Nema~ke.

ZA MESEC DANA 160 POSLODAVACA ZATRA@ILO POTVRDU ZA POVEZIVAWE STA@A

Tu`ba ~eka nesavesne gazde Pomo}nica ministra rada i socijalne politike Radmila Kati}Bukumiri} izjavila je za na{ list da je, u prvih meseca dana od po~etka primene zakqu~ka Vlade Srbije o povezivawu sta`a radnicima, 160 preduze}a zvani~no podnelo zahtev za preispitivawe statusa kod Uprave za trezor kako bi mogli pokrenuti postupak za povezivawe sta`a svojim radnicima.

kiviwima da }e ve}em delu radnika sta` biti povezan i da }e mo}i da nastave ostvarivawe svojih prava, bilo da im to omogu}ava da odu u penziju, bilo da znaju da vi{e nemaju “rupu” u sta`u – objasnila je Radmila Kati}-Bukumiri}. Poslodavci su, ukazuje pomo}nica ministra rada, prepoznali {ansu koju im je ponudila dr`ava

„Dnevnik [tamparija” ve} u redu za sta` Me|u onima koji su prvog meseca podneli zahtev Upravi za trezor da bi se ispitalo da li ispuwavaju uslove za dr`avni kredit kojim }e radnicima biti povezan radni sta`, {to je prvi i osnovni uslov za potpisivawe ugovora za zajam, su i “Dnevnik [tamparija”, koja treba da pove`e sta` za 209 zaposlenih, kragujeva~ki “21. oktobar”, gde povezivawe o~ekuje 355 radnika, zatim Gra|evinsko preduze}e “Partizanput” iz Beograda, gde je s “rupom” u sta`u ~ak 737 radnika. Prethodne ra~unice ukazivale su na to da je bez sta`a ostalo mawe od 100.000 radnika. – Mada su izra`ene sumwe da postupak te~e kako je planirano, iz Uprave za trezor su stigli podaci da je ve} 160 poslodavaca podnelo zahtev da im se preispita status kako bi mogli sprovesti daqi postupak koji je neophodan da bi se radnicima uplatio radni sta`. Procene ka`u da ovi poslodavci zastupaju sta` za 28.000 radnika, {to je u skladu s na{im o~e-

i svakako }e ve}i deo wih to i iskoristiti. Ona podse}a na to da }e dr`ava kreditirati sve one koji radnicima nisu upla}ivali doprinose od 1. januara 2004. do 30. juna ove godine a ispune uslove za ulazak u proceduru. Novac koji }e dr`ava odmah uplatiti za povezivawe sta`a radnika a koji }e poslodavci vra}ati za tri godine, zapravo je pozajmica za koju je po-

trebna garancija u vidu hipoteke, menica ili jemstva drugog lica. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} ka`e da nijedan radnik ne}e ostatiti bez povezanog sta`a te da }e poslodavci koji ne ispune ono {to se tra`i i ostave “rupe” u sta`u biti tu`eni a radnici namireni sudskim putem. – Ne postoji nijedan novi mehanizam koji }e, navodno, dr`ava primewivati od Nove godine da se vi{e ne bi dogodilo da radnici ostaju bez upla}enih penzionih doprinosa. Postoji samo spremnost i dogovor politi~ara da sve ukqu~e u naplatu dorinosa

– ukazuje Orbovi}. – To {to za oko 100.000 radnika nisu pla}eni doprinosi je privilegija pojedinih gazda kojima je neko iz politi~ke strukture omogu}io da ne plate. Jedni su bili obavezni da pla}aju doprinose i to su ~inili – to je ve}ina od 85 odsto, a preostalih 15 odsto su bili privilegovani i nisu morali da ga pla}aju. Tako je sada, a tako je bilo i ranije, kada je dr`ava svojim novcem pokrila mnoge nepovezane godine radnog sta`a. Zato je osnovno pitawe da li je dr`ava spremna da natera gazde da ispune svoju obavezu ili nije i ni{ta drugo. Q. Male{evi}


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

SRBIJU U EU, EU U SRBIJU

VESTI vropski pokret u Srbiji raspisao je, u E okviru programa “Partnerstvo na delu”, konkurs za sve sredwe ekonomske {kole iz

Pi{e: MILIVOJ VREBALOV

Z

a nekoliko nedeqa, ostvari}e se prvi veliki preduslov za ono {to smo mi iz LDP-a poru~ivali jo{ u novembru 2005: Srbiju u Evropu, Evropu u Srbiju! Kao i svi gra|ani Srbije veoma smo zadovoqni odlukom Saveta ministara EU, kojom su ukinute vize. Jasno ka`emo da je za nas EU apsolutni prioritet spoqne politike. Tu mislim i na Beograd, na centralnu vlast, ali i na Vojvodinu, pa i moj Novi Be~ej. U stvari, pre svega na Novi Be~ej, jer tu qudi `ive i treba da osete {ta Evropa u realnom `ivotu zna~i. Znate, zato je Evropa tako uspe{na organizacija. Stvorila je sistem koji je skoro pa ideal decentralizacije: na prostoru gde `ivi 500 miliona stanovnika, mo`e se lepo i udobno `iveti u Parizu ili Londonu, ali i u onim delovima koji bismo mogli da nazovemo „periferijom“. Svi imaju {ansu, pa ko je kako iskoristi. To je ono {to je va`no za nas, da vi{e ne budemo zatvoreni kao gra|ani i qudi koji svoje potencijale ne mogu da ostvare u sistemu u kojem sve zavisi od partijske kwi`ice. Od radnog mesta, do kanalizacionog sistema. U Vojvodini je stawe ne{to boqe nego u ostalim delovima Srbije, ali to nije dovoqno. Vojvodina kao evroregion mora da iskoristi svoju {ansu i kroz pribli`avawe Srbije Evropi da koristi pretpristupne i ostale fondove koje EU nudi onima koji znaju {ta ho}e, imaju strate{ke planove razvoja i znaju da apliciraju (tu bih istakao zna~aj Fonda za kapitalna ulagawa koji nas je naterao da na ovaj na~in razmi{qamo). Mnoge vojvo|anske op{tine imaju zna~ajna iskustva i u prekograni~noj saradwi a sad to samo treba oplemeniti i Evropu i wene vrednosti jo{ vi{e pribli`iti gra|anima, jer su oni i najzaslu`niji za ovo {to se desilo, ne samo zbog politi~ke podr{ke proevropski orijentisanim strankama, nego i zbog strpqewa iskazanog u svim ovim godinama. Mi smo za samo godinu dana, od trenutka kada smo primqeni u Savez evropskih, liberalnih i reformskih partija (ELDR), sa svojim prijateqima i saradnicima iz liberalnih partija u Evropskom parlamentu i ~lanicama, obezbedili veliku podr{ku za dono{ewe ovakve pozitivne odluke, koja je najboqi dokaz da Evropa danas po~iva na fundamentalnim liberalnim vrednostima, kakva je sloboda kretawa qudi. Da se izrazim jezikom koji je ovih dana bio aktuelan, kada su nacionalnisti i centralisti govorili o opasnosti od toga da Vojvodina ima svoje predstavni{tvo u Briselu. Eto, mi smo, kao stranka, i bez statuta ili sli~nog paradnog povoda, „otvorili“ svoja predstavni{tva {irom Evrope i, kroz dve deklaracije i mnogo bilateralnih kontakata, u~inili sve {to smo mogli da se donese odluka o ukidawu viza. Kao {to radimo i na {irewu podr{ke za odmrzavawe SSP-a. „Evropsko pitawe“ je ne{to {to je, u su{tini, obele`ilo i ovu ujdurmu oko potvr|ivawa statuta APV i usvajawa Zakona o nadle`nostima u Skup{tini Srbije. Godinu dana je taj statut putovao do Beograda. Nigde u raspravama, vo|enim jezikom i manirima kasnih osamdesetih i „jogurt revolucije“, niko osim nas nije govorio {ta to zna~i u na{em poslu evropeizacije Srbije, i Vojvodine u woj. Stalno su optu`ivali Vojvodinu da `eli negde da ode, a mi smo dokazivali koliko je besmislena ta tvrdwa. Kao i ona po kojoj se od Vojvodine pravi nova dr`ava. Pa to je besmisleno, i samo pokazuje svu konfuznost na{eg dru{tva, kojem se name}e strah od stvarawa nove dr`ave, iako se ni sama Srbija, po kvalitetu `ivota u woj i kvalitetu sistema koji imamo, ne mo`e jo{ uvek nazvati dr`avom u pravom smislu re~i. Onom koja bi donosila korist, a ne samo {tetu gra|anima. (Autor je predsednik op{tine Novi Be~ej)

SVETSKA WORLD AGENDA

Srbije koje `ele da uspostave partnerstvo sa {kolama u Nema~koj. “@elimo da postavimo temeqe dugoro~nog partnerstva {kola iz Nema~ke i Srbije”, kazao je nema~ki ambasador Volfram Mas, uz napomenu da }e |aci koji u okviru projekta budu otputovali u Nema~ku biti sme{teni u porodicama i na taj na~in }e se upoznati sa svakodnevnim `ivotom u toj zemqi. Generalni sekretar EPuS-a Maja Bobi} objasnila je da je ciq konkursa uspostavqawe partnerstava izme|u 20 ekonomskih {kola iz Srbije i isto toliko wih iz Nema~ke. Ta partnerstva }e, po wenim re~ima, omogu}iti dugoro~nu saradwu u~enika, profesora i direktora, kao i putovawe grupe od 24 odabrana u~enika tre}ih razreda, dva nastavnika i direktora iz svake {kole u sedmodnevnu posetu Nema~koj. Ukupno }e vi{e od 1.000 u~enika iz Srbije i Nema~ke biti ukqu~eno u pro-

DECEMBAR 2009.

December, Taipei: decembar, Tajpej:Taiwan Tajvanbegins po~eo trgovinske trade talks with razgovore China to secure s Kinom. a deal Ciq that je otopqewe would warm odnosa relations dvaju between rivalathe i two rivals and otvarawe izolovanog open the isolated ostrvaisland za to trade pactsdogovore trgovinske around the {irom world sveta Dec 3. dec. 3, Bhopal: Bopal: India Indija marks obele`ila 25 years since 25 godina the od Bhopal Bopalske Gas Tragedytragedije, , the worldÕs najte`eg worst industrijskog industrial accident, incidenta, which ukilled kom at je stradalo least 8,000 najmawe people. Campaigners 8.000 qudi.say Poup nekima to 25,000 je died `rtava and ~ak that25.000, the plant a still biqke jo{ contains uvek sadr`e highlyotrovne toxic material supstance

© GRAPHIC NEWS

Istra`ivala: Research: Kate Edgley Kate Edgley Pictures: Foto: Getty Images Getty Images

otpredsednik Vlade Srbije zadu`en P za evropsku integraciju Bo`idar \eli} i francuski ministar imigracije, integra-

cije, nacionalnog identiteta i solidarnog razvoja Erik Beson potpisali su u Beogradu Sporazum o mobilnosti mladih. Ovaj psporazum, koji dopuwavaju sporazumi s vi{e francuskih univerziteta i visokih {kola, trebalo bi da omogu}i da mladi qudi iz Srbije studiraju, sta`iraju, te da kada diplomiraju, u rangu mastera, i rade u Francuskoj, i to u trajawu do 12 meseci. Francuska se, u okviru tog sporazuma, obavezala da za wegovu realizaciju obezbedi 650.000 evra u naredne tri godine, {to }e omogu}iti da 500 mladih stru~waka iz Srbije na|e zaposlewe u Francuskoj, bez obzira na situaciju na tr`i{tu rada u toj zemqi.

ezultati „Galupovog” istra`ivawa R javnog mwewa u zapadnobalkanskim dr`avama otkrilo je da su srpski gra|ani za ja~a-

we saradwe sa susednim dr`avama, i takvo opredeqewe podr`ava dve tre}ine anketiranih u Srbiji, ali istovremeno raste strah od potencijalnog novog rata u regionu – u posledwe tri godine procenat onih koji strahuju od mogu}ih novih vojnih sukoba popeo se sa 16 na 26 odsto. Gra|ani Srbije su najnezadovoqniji standardom `ivota u regionu, najve}i su pesimisti u pogledu budu}nosti, velika ve}ina je protiv Ha{kog tribunala i vi{e vole Srbiju s Kosovom i Albancima, nego Srbiju bez Kosova u Evropskoj uniji. Na kraju, istra`ivawe je pokazalo da u Srbiji, na`alost, jo{ nema dru{tvenog konsenzusa o potrebi i zna~aju ulaska u EU. U slu~aju odr`avawa referenduma o ~lanstvu u Uniji, u Albaniji bi, recimo, glasalo „za“ 89 odsto, u Bosni i Hercegovini 82 procenta, u Makedoniji 81, u Crnoj Gori 79 a u Srbiji 69 odsto gra|ana, {to je jo{ i dobar rezultat u pore|ewu s Hrvatskom, gde bi, po sada{wem raspolo`ewu – barem kako ga je izmerio „Galup” – samo 39 odsto gra|ana glasalo za ulazak u Evropsku uniju.

Stupawe na snagu Lisabonskog sporazuma, koji predvi|a reformu evropskih institucija, obele`eno je na sve~anoj ceremoniji u prestonici Portugala, gde je sporazum potpisan 13. decembra 2007. godine. „Lisabonski sporazum je kona~no stigao u dobru luku. On }e nam omogu}iti da donosimo odluke br`e i demokratskije, ali }e ispuniti svoju ulogu samo ako je Unija zaista unija”, rekao je novi predsednik EU Herman Van Rompej. Stupawem na snagu Lisabonskog sporazuma o`ivqen je plan reforme institucija Evropske unije. Me|u najva`nijim novinama koje donosi jesu uvo|ewe funkcija predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za spoqnu politiku, od 2014. godine bi}e promewena i pravila glasawa, me|u kojima je i ukidawe prava veta ~lanica u ~itavom nizu va`nih oblasti. Jednoglasnost svih dr`ava i daqe }e biti neophodna u odlu~ivawu o poreskim stopama, spoqnoj politici, odbrani i socijalnoj za{titi. Predvi|ena je i ve}a zakonodavna uloga EP, u kome }e sedeti 751 umesto dosada{wih 736 poslanika. Evropski parlament }e dobiti glas u ~itavom nizu novih pitawa, kao {to su legalna imigracija, pravosudna i policijska saradwa u borbi protiv kriminala, strukturalni fondovi, pa sve do usvajawa sedmogodi{weg buyeta Unije

7–18. Dec 7-18, decembar, Copenhagen: Kopenhagen: The deadline posledwa for agreeing prilika an international za potpisivawe novog deal to combat globalnog global sporazuma warming at protiv the UN climate globalnog changezagrevawa summit is na Samitu widely expected UN o klimatskim to be missed. Western promenama. leaders Na`alost, want a 2010 pact sve je mawe onih but anti-poverty koji veruju campaigners u to da bi sayzaista it is a missed mogao opportunity biti u~iwen korak napred

Decdecembar, 5. 5, Geneva: @eneva: O~ekuje se Barack Presidents da predsednici Obama , of SAD the U.S., Barak andObama Dmitry i Rusije Medvedev Dmitrij , of Russia, expect Medvedev to signpotpi{u a new disarmament novi ugovor deal by o smawewu the time the oru`ja, landmark jer postoje}em 1991 Strategic Arms Reduction Treaty expires iz 1991. „isti~e rok trajawa”

gram, a po~etak razmene planiran je za maj 2010. Na konkurs, koji je otvoren do 2. februara 2010, mogu da se prijave sve ekonomske sredwe {kole iz Srbije, a prijavni formulari i sve informacije nalaze se na sajtu www.partnerstva.emins.org.

December, decembar, Brussels: Brisel: Srbija Serbia is izlazi likely to saapply kandidaturom for membership za of the ~lanstvo European u EU, Union, a aplikaciju according to President }e podneti Boris predsednik Tadic . The Tadi}. EU is divided EU je, me|utim, over whether timthe povodom countryÕs jo{ failure podeqena to capture jer neke suspected ~lanice war tra`e criminal da prethodno Generalbude Ratko uhap{en Mladic should Ratko prevent Mladi} SerbiaÕs accession Dec 10. dec. 10, Oslo: Oslo:Barack Barak Obama Obama }e primiti receives the Nobelovu Nobel Peace nagradu Prize za for mir zbog his efforts napora to ustrengthen ja~awu me|unarodne international diplomatije diplomacy and i saradwe. cooperation On amid tvrdi da je za wega claimstothat prevelika the honour ~ast is too i da much je do{la prerano. too soon. Najavio Obamajesays da he }e will donirati donate 1,4 miliona the $1.4dolara million uprize dobrotvorne money to charity svrhe Dec 1. dec. 1, Buenos Buenos Aires: Ajres: Legalizovan first prvilegal latinoameri~ki same-sex marriage istopolni takes place brak, u in Argentini, Argentina na on Svetski World Aids dan Day AIDS-a. . GayGrupe rights homoseksualaca groups hopese the nadaju ceremony da }ewill ovaj pave ~in the imati wayuticaj for other na homosexual celom kontinentu weddings in the heavily Catholic continent Dec 9. dec. 9, Los Los Angeles: An|eles: Thousands Hiqade asteroida of asteroids iand milioni millionsgalaksija, of galaxies nikada never seen vi|enih, beforemogu may be biti revealed otkriveni when NASAkada launches NASA its lansira Wide svemirski Infrared Survey teleskop Explorer Infracrveni space telescope. pretra`iva~ The six{irokog month mission poqa. will Misija searchod {est for objects meseci tooistra`i}e dim or distant najudaqenije to have been detected objekte so dofar sada

P

revo|ewe propisa koja ~ine pravo EU predstavqa jednu od nu`nih faza u implementaciji tzv. aki komunitera - celokupnog va`e}eg zakonodavstva, propisa, pravnih obi~aja, prakse i politika koje se sprovode u Evropskoj uniji. To je ogroman posao i u tehni~kom, materijalnom i intelektualnom smislu, jer se, po nekim procenama, radi o preko 100.000 stranica materijala, koji se iz godine u godinu uve}ava. Nije re~ o pravnim propisima koja mi u uobi~ajenoj komunikaciji koristimo. Tu su propisi o pesticidima, aerozaga|ewu, klimatskim promenama, hemijskim sastavima, poqoprivredi... gde nije dovoqno da se anga`uju samo lingvisti koji bi seli pa neki akt preveli. U jezi~kom smislu to mo`e biti sasvim korektno, ali u sadr`inskom smislu to ne daje dobre rezultate. Otuda se posao prevo|ewa shvata vrlo zahtevnim i delikatnim poslom koji znatno ko{ta i iziskuju dosta vremena. Nedavno je hrvatski predsednik Stjepan Mesi} ponudio Crnoj Gori svesrdnu pomo} u pristupu evroatlanskim integracijam, a koliko nas pam}ewe slu`i, takvih ponuda od hrvatskih zvani~nika iz vremena Ive Sanadera bilo je i Srbiji. – Ponudu prevedenih propisa koju je u~inila Hrvatska ne treba ignorisati. Naprotiv, trebalo bi to

promenile i doneli smo niz propisa i nacionalne planove za pridru`ivawe i pribli`avawe EU. Sve je to u funkciji harmonizacije, ali mislim da smo objektivno jako malo uradili na poslovima upravo prevo|ewa – isti~e Vukadinovi}. Do pre nekoliko godina prevo|ewe se radilo na temequ privatne inicijative. Vukadinovi} je sam u okviru Centra za pravo EU objavqivao prevode nekih dokumenata u Reviji za EU, pojedini pravnici su radili prevode za potrebe Komisije za za{titu konkurencije i naravno, ti prevodi su se razlikovali. – Mi nismo bili u obavezi da vodimo ra~una o svim standardima, ali kad ta dokumenta budu ozvani~ena kao slu`beni prevod, onda }emo dobiti jednoobrazan na~in za prevo|ewe, po~ev od preambule pa do zavr{nih odredbi – ka`e Vukadinovi}. On navodi i da je jedna tema prevo|ewe dokumenata, dakle neke uredbe evropskog saveta ili parlamenta, broj taj i taj sa punim naslovom i potpisom. Druga je, pak, pri~a dono{ewe i mewawe doma}ih propisa. – U komunitarnom pravu postoje razli~ite vrste propisa, pa i takvih kod kojih se ne mogu mewati ni zarezi. To su uredbe na primer. Mi ih moramo prevesti takve kakvi jesu, taman da su oni tamo pogre{ili i tu mi nemamo izbora. U dr`avama ~lanicama se ~ak

KAKO PREVESTI VI[E OD STO HIQADA STRANICA oberu~ke prihvatiti, jer je lak{e prevoditi s hrvatskog, u nekom uslovnom smislu, i prilagoditi zahtevima i standardima srpskog jezika, nego to ~initi sa nekog od jezika Evropske unije – obja{wava za “Dnevnik” direktor Centra za pravo Evropske unije dr Radovan D. Vukadinovi}. U EU se, naime, sa podjednakom va`no{}u koriste svi jezici ~lanica. Na{ sagovornik pretpostavqa da bi se mi najpre opredelili za engleski, nema~ki ili francuski jezik, uz upozorewe da i tu postoje brojni primeri jezi~kih nedoumica. U hrvatskom slu~aju, te nedoumice su prevodioci ve} re{ili, tako da bi prevedeni tekstovi bila velika pomo} i u vremenskom i u materijalnom smislu. – ^ak i ako oni tra`e neku finansijsku nadoknadu, to bi nas ko{talo mawe nego {to bi zahtevalo potpuno novo prevo|ewe. S druge strane, mi smo u Srbiji radili na procesima harmonizacije dosta dugo. Se}am se, recimo, da je jo{ pre 13 godina, dakle 1996, formirana Komisija za harmonizaciju ~iji je posao bilo uskla|ivawe doma}ih propisa s propisima EU. U posledwih {est sedam godina su se stvari znatno

i ne harmonizuju ti proposi i ne prevode ve} se takvi kakvi jesu neposredno primewuju na dr`ave – navodi Vukadinovi}. Me|utim, ako neki doma}i propis treba doneti po komunitarnom uputstvu, to, napomiwe na{ sagovornik, ne zna~i i ne mora da zna~i da treba prepisati wihova re{ewa. Tu doma}i zakonodavac ima slobodu jer je va`no samo da se propisom koji se donosi ostvaruje ciq. A kako }e to da uradi, to je potpuno ostavqeno na slobodu doma}im vlastima. – Nije va`no da li }ete kupiti belu ili crnu ma~ku, oni ho}e da mi{evi budu ulovqeni. Oni ho}e slobodan protok robe, mawe zadr`avawe na granici ili bez zadr`avawa. To zna~i, obu~ite carinike, ~ak i da nemate propis, ho}u da ga vidim u praksi, na delu. Da se kamioni nepotrebno ne zadr`avaju, da se putnici ne maltretiraju, da roba mo`e slobodno da kre}e iz jedne dr`ave u drugu dr`avu, da nema zaga|ivawa od strane fabrika, a kako }ete vi to uraditi, to nas ne interesuje. Napredak }e se ocewivati prema efektima – obja{wava Vukadinovi}. „ Vesna Savi}


DANAS PO^IWE SAJAM VEN^AWA

TOPLANA SPREMNA ZA NOVI OBRA^UN PO UTRO[KU

Koliko grejawa, toliko para Toplana, Gradska uprava za komunalne poslove i Agencija za energetiku pokrenuli su inicijativu za izradu nove gradske odluke o grejawu i tarifnog pravilnika, kojima }e biti uveden novi sistem obra~una naplate zasnovan na utro{ku, saznajemo u preduze}u. Kako je Toplana ugradila kalorimetre - mera~e potro{we toplote u podstanice, stvorili su se tehni~ki uslovi da se pre|e na obra-

~un grejawa po utro{ku za sve korisnike jedne podstanice. U toku je izrada novog tarifnog pravilnika, odluke o snabdevawu toplotnom energijom i dokumenta o tehni~kim uslovima, a kada budu zavr{eni bi}e odre|ena i procedura naplate. Iz Toplane poru~uju da od gradske uprave zavisi kada }e po~eti obra~un grejawa po utro{ku. S. K.

Svatovac za 100 kolektivnih „da” Prvi internacionalni „Sajam ven~awa“, najavqen i kao „sajam za modernu mladu“, a u organizaciji agencija „Interfest“ i „Wu luk“ i uz pokroviteqstvo Grada Novog Sada, po~iwe danas i traja}e do nedeqe u ekskluzivnim prostorijama hotela „Park“. Manifestaciju }e otvoriti zamenik gradona~elnika Novog Sada Sa{a Igi}, a posebno }e je obele`i-

Novosadska petak4.decembar2009.

Po principu „ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne ogreje“, u gradu se vrednuju poslovi koji su u direktnoj vezi s novcem. Tu`no jeste, ali se fakultetska diploma dobro unov~i iskqu~iivo u ekonomiji, finansijama i bankarstvu, a menayerima i direktorima u tom sektoru mogli bi da pozavide i boqe pla}eni fudbaleri. Svima ostalima diplome i daqe mogu bezbri`no da vise na zidu ili sakupqaju pra{inu na nekom drugom mestu, podse}aju}i ih kako su nekada yaba studirali. I. Brcan

Ne radi {alter sala [alter sala Gradske ku}e na Trgu slobode 1 danas ne}e raditi sa strankama. Gra|ani zahteve mogu predati u prijemnim kancelarijama na Limanu, Ulica Narodnog fronta 53, u prijemnoj kancelariji Podunavqe, Stevana Hladnog 1, na Slaviji [ajka{ka 26 i na Slanoj bari, ^enejska 54. Q. Na.

Besplatne pripreme iz matematike Besplatne pripreme za polagawe prijemnih ispita iz matematike za upis na fakultete, koje ve} nekoliko godina za sredwo{kolce organizuje Departman za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu, po~iwu sutra. Pripremna nastava, koju }e voditi prof. dr \ur|ica Taka~i i prof. dr Dragan Ma{ulovi}, odr`ava}e se subotom od 10 do 14 sati. Za poha|awe pripremne nastave nije potrebna prijava, ve} je dovoqno da sredwo{kolci u subotu do|u na PMF. I. S.

Iskqu~ewe struje Danas - Novi Sad: od 10 do 12 ~asova deo naseqa Sajlovo, od 8 do 10 ~asova Futo{ki put 16a,b, c i 18 a, Ulica Stevana Hristi}a od broja 3 do 9 , 13 i od broja 2 do 6, od 8.30 do 11.30 ~asova Ulica Nova kod Ulice Kosan~i} Ivana; Ka}: od 9 do 12 ~asova deo naseqa od ulaska u Ka} do Ulice Petra Drap{ina; Beo~in selo: od 8.30 do 12.30 ~asova deo Ulice Qube Stankovi}a; ^ortanovci: od 8 do 13 ~asova deo vikend naseqa Borov gaj; Petrovaradin: od 8 do 13 ~asova deo naseqa Alibegovac.

V REMEPLOV

[kola na dobrom glasu Jevrejska veroispovedna op{tina u Novom Sadu otvorila je 3. decembra 1884. ulaz svoje novoizgra|ene zgrade osnovne

hronika NA SPENSU ODR@AN SAJAM ZAPO[QAVAWA

Svi bi u vojsku, retki bi da rudare

Diploma na zidu, rupa u nov~aniku

smawile za 5.500 dinara. Prema istra`ivawu Infostuda, prose~na plata bila je 45.500 a danas je 40.000. Ta cifra naizgled uop{te nije lo{a, ali je u realnosti, na`alost, mnogo mawa – kada se uzme u obzir da je u istra`ivawu na internetu u~estvovalo samo informati~ki pismeno stanovni{tvo, ispostavqa se da su primawa Novosa|ana zapravo jad i beda. Ali to ni za koga nije nova informacija.

leti Sa{a Igi}, a wima nakon sudbonosnog “Da” preostaju samo pripreme za ~etvorodnevno poklon putovawe u Veneciju. Drugog dana fe{te, od 18 sati }e se odr`ati modna revija ven~anica, sve~anih odela i frakova koje }e pistom pro{etati fudbaleri FK “Vojvodine”. Radno vreme Sajma je od 10 do 20 sati, a ulaz je besplatan. S. T.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

konomska kriza oja~ala je E u posledwih pola godine, te su se plate novosa|ana

ti glamurozni ~in u kojem }e danas od 14 sati u hotelu 50 zaqubqenih parova zajedni~ki kro~iti na „ludi kamen“. Za mladence su obezbe|ene besplatne ven~anice, gratis bidermajeri, vo`wa limuzinama, velika svadbena torta, {ampawac... Prvu ~estitke i uspeh u budu}em zajedni~kom `ivotu, parovima }e ispred Grada po`e-

{kole. Oko 350 u~enika u{lo je u u~ionice ure|ene prema posledwim zahtevima pedago{ke nauke, a dobili su na kori{}ewe i bogatu biblioteku. Tako|e, pro{irena je i nastava novom predmetima, gimnastikom i pevawem. Ova {kola bila je i ranije na dobrom glasu, pa su weni u~iteqi imali i najve}e plate u osnovnom {kolstvu Ugarske. Nastavni jezici su bili nema~ki i ma|arski, a posle Prvog svetskog rata koristio se i srpski jezik. [kolu su tada poha|ala i nejevrejska deca. Sa izbijawem Aprilskog rata 1941. {kola je prestala da radi, a sada je u woj, ve} dugo godina, Sredwa baletska {kola. N. C.

Ako je suditi po gu`vi ispred {tanda Vojske Srbije, na ju~e odr`anom Sajmu zapo{qavawa koji je na Spensu organizovala novosadska Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, najvi{e nezaposlenih Novosa|ana svoju budu}nost vidi u maskirnoj uniformi. Raznolik svet veruje da je Vojska trenutno najpo`eqniji poslodavac - od sredwo{kolaca koji su prilazili s pitawem da li je za dobijawe posla neophodan odslu`en vojni rok, do prosedih kandidata koji su, po svemu sude}i, vojnu obavezu regulisali jo{ u biv{oj JNA. Prema re~ima kapetana Damira Halimovi}a iz Prve brigade Kopnene vojske, u tek nekoliko sati vi{e stotina kandidata se interesovalo, ali mnoge u startu diskvalifikuje to {to su stariji od 30 godina; dok s druge strane dobar deo omladine ne mo`e da se nada poslu u VS jer su slu`ili civilni vojni rok. - Tvrdim da Vojska trenutno ima najboqu ponudu na tr`i{tu rada. Posao je ~astan i dinami~an, plate su od 24.000 dinara pa navi{e, svi tro{kovi su pla}eni a zaposleni imaju mogu}nost za stalno usavr{avawe i napredovawe, jer }e se od vojnika po ugovoru u budu}nosti formirati podoficirski kadar - ka`e Halimovi}, uz opasku da skoro svaka kvalifikacija kandidata ili stepen obrazovawa koji ima u vojsci mo`e da se iskoristi. Iako Vojna po{ta 1414 Novi Sad trenutno nudi samo 11 radnih mesta vojnika po ugovoru, jer je ve}ina kapaciteta popuwena, ve} u

Foto: R. Hayi}

Sremskoj Mitrovici i u Pan~evu vojsci mawka skoro 200 ugovoraca. S druge strane, Rudarsko-gra|evinsko preduze}e „Vrdnik“, koje ba{tini tradiciju tamo{weg rudnika mrkog ugqa, na Sajmu je nastu-

je rudarski kraj, danas se prijavilo malo podesnih kandidata. Me|utim, ukoliko za`ive projekti koje „Vrdnik“ trenutno razvija, uskoro planiramo da zapo{qavamo i radnike bez iskustva, koji

Na {tandu VS tvrde da imaju najboqu ponudu – ~astan i dinami~an posao za platu od preko 24.000 dinara i pla}ene tro{kove pilo prvi put. Trenutne potrebe fru{kogorskih rudara su tri in`iwera i ~etrdeset radnika-rukovalaca gra|evinskom mehanizacijom i minera. Kako ka`e Nikola Suvajxi} iz kadrovske slu`be preduze}a, zainteresovanih in`iwera ima i vi{e nego {to je firmi potrebno, ali mawkaju radnici. - Trenutno tra`imo samo kvalifikovane rudare za posao u Makedoniji. Po{to ovo ipak ni-

}e internu kvalifikaciju sticati u praksi a licencu dobijati pred stru~nom komisijom. Po~etna plata takvih radnika je 50.000 dinara mese~no - tvrdi Suvajxi}. [kola za osnovno i sredwe obrazovawe „Dr Milan Petrovi}“ iskoristila je ~iwenicu da se odr`avawe Sajma zapo{qavawa podudarilo sa Me|unarodnim danom osoba sa invaliditetom, kako bi

ZBOG RADOVA NA INSTALACIJAMA

VESTI Predavawe o Branku Radi~evi}u Predavawe o Branku Radi~evi}u, u okviru stru~nih tuma~ewa izlo`be „Branko Radi~evi} - kult pesnika u srpskoj vizuelnoj kulturi krajem 19. veka“, bi}e odr`ano danas u 18 ~asova, u Galeriji Matice Srpske, Trg galerija 1. O ulozi i mestu pesnika u izgradwi nacionalne kulture 19. veka, retkim i mawe poznatim detaqima iz wegovog `ivota, govori}e Nenad Gruji~i}, pesnik i direktor Brankovog kola. M. V.

Markice za karlova~ke |ake Decembarske markice po regresiranoj ceni za karlova~ke sredwo{kolce i studente u prodaji su od ju~e na terminalu JGSP “Novi Sad” kod @elezni~ke stanice. Na spisku studenata s pravom na povla{}enu vo`wu je 108 Kar-

promovisala program prekvalifikacije osoba sa invaliditetom koji po~iwe 22. decembra. - Ovaj put organizujemo obuku za molere, pekare i bravare. Za sada su se prijavile dve osobe zainteresovane za obuku za pekara ka`e Milica Bo`i} iz Radnog centra SO[O „Dr Milan Petrovi}“. Ova ustanova tako|e tra`i i volontere za rad u Radnom centru. Tra`i i 40 defektologa-oligofrenologa. Me|utim iako na evidenciji nezaposlenih diplomirani defektolozi ne mawkaju, tokom ju~era{weg dana je tek nekoliko wih ostavilo svoje podatke. Na {tandu ka`u da se za posao najvi{e interesuju profesori kwi`evnosti, biologije, geografije... - Jel vam trebaju diplomirani sociolozi? - prekidaju na{ razgovor... I. Sabado{

lov~ana i oni }e za markicu izdvojiti 500 dinara mawe od redovne cene. Sredwo{kolce, wih 248, }e mese~na autobuska karta ko{tati 600 dinara mawe od punog iznosa. Novac za regresirawe tro{kova prevoza obezbedili su karlova~ka op{tina i Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe. Z. Ml.

„Zdrav duh pobe|uje” Koncert pod nazivom “Zdrav duh pobe|uje” pijanistkiwe i redovnog profesora AUNS-a Marine Mili}-Apostolovi} i wenih studenata i u~enika Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“, bi}e odr`an danas u 19 sati u Sinagogi. Organizatori su Gradska uprava za kulturu i Uprava za socijalnu i de~iju za{titu. Koncert je humanitarni i svi mogu da u~estvuju u kupovini nagradnih bonova u korist prve pewa~ke stene za decu u Novom Sadu. Ulaz je slobodan. N. K.

Pozori{te mladih bez male scene Pozori{te mladih, ipak }e morati privremeno da zatvori malu scenu jer radovi na dotrajalim elektroinstalacijama ne}e biti zavr{eni do planiranog roka. - Radovi bi trebalo da budu gotovi do 11. decembra kako je nalo`ila protivpo`arna inspekcija, {to ne}e mo}i da se ispo{tuje. Pozori{te }e nastaviti rad, ali }e predstave s male scene biti preba~ene na veliku - izjavio je za „Dnevnik“ direktor tog pozori{ta Zorana \eri}a. - Rekonstrukcija elektroinstalacija obustavqena je jer je jedan od potencijalnih izvo|a~a ulo`io `albu na konkurs i po automatici stvari odabrani izvo|a~ ne mo`e da krene s poslom - objasnio je \eri}. Nije poznato {ta }e se desiti posle isteka roka. Policija koja je izdala re{ewe o zabrani rada, nije saop{tila precizne informacije, dodao je on. Rekonstrukcija male sale je samo jedan deo sveobuhvatne reparacije Pozori{ta mladih, za {ta je iz gradske kase izdvojeno devet miliona dinara. N. V.

SUTRA NA SPENSU NASTUPA „HARI MATA HARI”

„Dnevnik” vodi na koncert Popularni peva~ zabavne muzike iz Sarajeva Hari Vare{anovi}, u okviru velike turneje i promocije novog albuma „Sre}a“, nastupi}e pred novosadskom publikom sutra u 21 sat, u Velikoj dvorani SPC „Vojvodina“. Cene karata su od 800 do 1.300 dinara. „Dnevnik“ svoje ~itaoce vodi i na koncert grupe „Hari Mata Hari“ i prvi koji se danas od 12 do 12.05 ~asova javi na telefon redakcije 528-765, dobi}e dve karte. B. P. P.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

petak4.decembar2009.

c m y

8

DNEVNIK

U NEKIM PRODAVNICAMA U GRADU

„Sve za 95” i deset puta skupqe Foto: B. Lu~i}

NEMA ZAINTERESOVANIH ZA ZAKUP TEZGI NA DETELINARSKOJ PIJACI

Nova hala jo{ ~eka trgovce

Javna licitacija za tezge u rekonstruisanoj hali Detelinarske pijace protekla je ju~e bez zainteresovanih. Na pro{lonedeqnoj internoj licitaciji, za trgovce koji ve} godinama rade na ovoj pijaci, zakupqeno je pet tezgi, a preosta-

Kako do tezge Zainteresovani za zakup tezgi na Detelinarskoj pijaci informacije mogu da dobiju u prostorijama “Tr`nice”, u Ulici @ike Popovi}a 4. Tako|e, mogu da se informi{u i pozivom ovog gradskog preduze}a na 48085-18, svakog radnog dana od 8 do 14 sati. lih dvadesetak slobodnih mesta i daqe su u ponudi, kazao je ju~e za “Dnevnik” direktor “Tr`nice” Du{an Baji}. Cena zakupa tezge po du`nom metru tezge je 66 dinara dnevno a, prema ranijim Baji}evim najavama, u “Tr`nici” o~ekuju rezultat ulagawa na prole}e ili leto slede}e godine. Tada je, kako ka`e, ponuda vo}a i povr}a najbogatija, a to su proizvodi koji }e biti prioritetni na ovoj gradskoj pijaci.

Potpuno rekonstruisana hala zvani~no je otvorena pre dve nedeqe. To je prva klimatizovana pija~na hala za zimske i letwe mesece, koja objediwuje i 10 lokala koji izlaze na Pasterovu ulicu. Pored novog krova i izbetoniranog platoa, u woj su ure|ena i dva sanitarna ~vora, postavqeno je osvetqewe, a iza je ure|eno 124 kvadrata parkinga. Izvo|a~ radova bilo je novosadsko preduze}e “Omega”, koje je svoj u~inak naplatilo sa preko 16 miliona dinara. Za gotove radove i postavqawe novog kioska od 64 kvadrata za tezge sa vitrinama, koje je u toku, iz gradskog buxeta izdvojeno je oko 19 miliona dinara, a “Tr`nica” je u~estvovala sa jo{ izme|u pet i osam milona. Kiosk bi, prema najavama, trebalo da bude gotov do kraja godine i u wemu }e se prodavati mle~ni proizvodi, meso, testa i kola~i. Prema tvrdwama prodavaca u zelenom delu pijace, promet je do sada bio slab, ali oni o~ekuju poboq{awe kada se popravi finansijska situacija Novosa|ana. Za razliku od wih, Detelinarci se `ale na visoke cene i pijacu u svom kraju karakteri{u kao najskupqu u gradu. S. Tanuryi}

AKCIJA U O[ „@ARKO ZREWANIN”

U{teda energije, {tivo za osnovce O na~inima u{tede energije i razlozima za to, ju~e su s u~enicima Osnovne {kole "@arko Zrewanin" pri~ali predstavnici gradske Agencije za energetiku Borislav Rajkov i Valerija Ember, kao i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawewe Milan \uki}. Ova akcija je nastavak projekta energetske efikasnosti u {kolama o kojoj je odr`ana i tribina pro{le nedeqe u Skup{tini grada. \uki} je rekao za "Dnevnik" da je zadovoqan kako je akcija pro{la, jer su deca

ozbiqno prihvatila ovu pri~u i postavqala prava pitawa. Direktor {kole @arko Mu{icki je napomenuo da se ova {kola i ina~e trudi da u{tedi energiju, te su sve sijalice u {koli zamenili {tedqivim. \uki}se upoznao i s nadogradwom {kole kojom }e se dobiti 500 kvadratnih metara novih prostorija, za koje je Grad izdvojio 18 miliona dinara. Ovaj novi objekat ima}e izuzetnu izolaciju koja je vrlo va`na za energetsku efikasnost. A. V.

Obuka u~enika o reciklirawu Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine i Pokret gorana, do 11. decembra sprovodi obuku na temu "Kako recikliramo" za u~enike tre}eg razreda iz pet osnovnih {kola. Obuka se realizuje uz podr{ku Misije OEBS-a. Edukatori }e pribli`iti deci pojam "recikla`a" pokazuju}i nekoliko gotovih predmeta napravqenih od otpadaka i objasniti da se jednom kupqena stvar mo`e vi{e puta koristiti. Centralna manifestacija

ki}ewa jelki recikliranim ukrasima, bi}e odr`ana 21. decembra, u holu Osnovne {kole "@arko Zrewanin" i woj }e prisustvovati gradona~elnik, predstavnici grada, Misije OEBS-a u Srbiji i u~enici koji }e istovremeno kititi po jednu jelku s busenom za svoju {kolu. Za dodatne informacije i termine obuka po {kolama, zadu`ena je Jelena Radoj~i} iz Pokreta gorana, a mo`e se dobiti na telefon 065/888-48-33 B. P. P.

„Srpski dan”

LSV savetuje

Povodom manifestacije Nedeqa materweg jezika, u Gradskoj biblioteci, Dunavska ulica1, ve~eras od 19 sati odr`ava se Srpski dan. U~esnici skupa su Vladislava Gordi} Petkovi}, koja }e govoriti na temu “Kako je Laza Kosti} prevodio [ekspira”, i u~enici gimnazije “Svetozar Markovi}”. S. T.

Tim pravnika Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine pru`a}e besplatne pravne savete gra|anima, danas od 17 do 19 ~asova. Zainteresovani mogu do}i u prostorije te stranke, koje se nalaze na Trgu mladenaca 10, u prizemqu. B. P. P.

Prodavnice - sva{tare koje su pre nekoliko godina nicale kao pe~urke posle ki{e pod firmom "sve za dolar" prodaju}i robu iz [panije, Italije, Kine i Indije, uglavnom uredno prate promenu kursa dinara prema evru i po{tuju odredbe Zakona o ogla{avawu i Zakona o za{titi potro{a~a. Prvo su preimenovane u prodavnice "sve za evro", pa "sve za 95" navode}i cenu robe koju nude izra`enu u dinarima, dok su danas izlozi izlepqeni obave{tewima o rasponu u kome se kre}u cene ili "platnim razredima" robe. Tako "Dolar {op" u Ulici Narodnog fronta asortiman prodaje po cenama od 100 do 1400 dinara, u prodavnici u pasa`u Jevrejske 4 jo{ se nazire skinuti natpis da se nekad sve prodavalo za 100 dinara dok se sada kupci obave{tavaju da cene idu do 700 dinara, a prodavnica "Eurokomerca" u Jevrejskoj 21 da u radwi va`e cene od 99 dina-

ra "i ostale cene". Prodava~ica Gordana ka`e da kupci i pre nego {to u|u u radwu znaju {ta mogu da o~ekuju pa zabune nema. - Na svakom artiklu je deklaracija i cena, a roba je grupisana po rafovima u zavisnosti od cene, tako da se ne de{ava da se kupac ma{i za ne{to za {ta nema para - ka`e ona i dodaje da nikada nisu imali pritu`bi kupaca, niti problema s tr`i{nom ili finansijskom inspekcijom koje redovno obilaze radwu. Me|utim, jo{ ima prodavnica koje mame kupce reklamom "Sve za 95". I eto neprilike - u|ete, nadaju}i se da }ete za sitne pare na}i neku sitnicu za ku}u, a ono se ispostavi da ta sitnica uop{te nije tako jeftina, ve} vas odmah s vrata do~eka meda igra~ka s nalepqenom cenom od recimo, 625 dinara. Ve}ina "namamqenih" }e, kada je ve} tu, ipak kupiti ne{to iako je skupqe nego {to se reklamira. Ret-

ko ko }e pred ispitiva~kim pogledima prodavaca jednostavno da se okrene i da iza|e napoqe. - Takvi oglasi daju neta~nu informaciju i kupca dovode u zabludu. Ukoliko gra|ani nai|u na sli~ne slu~ajeve, treba da ih prijave Tr`i{noj inspekciji na telefon 529-783 jer inspek-

cija kontroli{e sve oglasne poruke i proverava istinitost u wima iznetih informacija - ka`e na~elnica Tr`i{ne inspekcije za Odeqewe Novi Sad Ju`noba~kog upravnog okruga Senka Kne`evi}. Prema wenim re~ima, u inspekciji jo{ nisu imali pritu`be potro{a~a na ovakve pojave. I. Sabado{

ODBOR POVERILACA „NOVOTRANSA” PRIPREMA PROTEST

Silom prodaju firmu pod sporom? Poverioci AD "Novotrans" u ste~aju organizova}e protest ukoliko Agencija za privatizaciju ne povu~e javni oglas o prodaji imovine ove firme pod sudskim sporom, zakazane za 15. decembar u Beogradu, ka`e predsednik Odbora poverilaca "Novotransa" Milan Kumovi}. - Agencija nije imala saglasnost Odbora poverilaca da oglasi prodaju, kao ni zakqu~ak ste~ajnog sudije o prodaji - isti~e Kumovi} i podse}a da postoje sudske zabrane o raspolagawu i otu|ivawu imovine preduze}a do okona~awa sudskih sporova. Ka`e da Agencija za privatizaciju nije smela da oglasi prodaju na osnovu saglasnosti od 13. jula 2006. godine starog saziva Odbora poverilaca, koji je smewen u decembru pro{le godine.

^ITAOCI PI[U SMS

- U toku su sudski sporovi, jedan proces je zavr{en u korist preudze}a, odnosno sud je imovinu vratio "Novotransu", a drugi samo {to nije zavr{en.I taj sudski spor }emo sigurno dobiti. Nije nam jasno za{to se Agenciji `uri da proda imovinu, kada bi po okon~awu suda vrednost preduze}a bila znatno ve}a - nagla{ava Kumovi}. Kako isti~e, Agencija je ponudila po~etnu cenu od oko124 miliona dinara za parcele na dobroj lokaciji, oko 2,6 hektara zemqi{ta na Kisa~kom putu 1 i za parcelu iste povr{ine na Sajlovu. - Vrednost zemqi{ta na tim parcelama se kre}e izme|u 245 i 265 miliona dinara, pa sumwamo da je sve name{teno za nekog tajkuna - isti~e Kumovi} i nagla-

{ava da s cenom koju je Agencija ponudila, poverioci ne}e dobiti ni polovinu potra`ivawa. Uprkos takvim upozorewima u Agenciji za privatizaciju ka`u da ne}e odustati od zakazane prodaje "Novotransa". U Agencijinoj Slu`bi za informisawe "Dnevniku" je re~eno da za to postoje upori{ta u Zakonu u ste~aju. - Imovina preduze}a se prodaje po drugi put, pa za ponovni postupak nije potrebna nova saglasnost Odbora poverilaca. I procena imovine ura|ena je prema regulativi Zakona o ste~aju - tvrde u Agenciji i nagla{avaju da im nije jasno za{to je Odbor poverilaca ulo`io prigovor zbog javnog oglasa o prodaji kada su im poja{wene odredbe Zakona o ste~aju. Z. Deli}

065/47-66-452 & 063/366-977

Jo{ nam samo nuklearka fali Molim Dinki}a da mi isplati 1.000 evra. Javno je obe}ao. 064/4974... *** Jedan va{ ~italac se pita kako }e izgledati ra~uni za novembar po{to je bilo toplo vreme. Bi}e kao i prethodnih nekoliko godina, a mo`da bi bilo boqe pitawe da li aktuelna demokratska vlast i wen prvi ~ovek }ute i ne saop{tavaju potro{a~ima gde se sve potro{i}e pare, koliko je oti{lo koje kakvim izvo|a~ima, koliko od toga strankama, a koliko u privatne xepove? Strahota, samo da se neko ozbiqno pozabavi tim problemom. 065/5077... *** ^elnicima GSP-a: Va{a akcija ulaska na predwa vrata, koju podr`avam, ne}e uspeti ako vas miniraju va{i radnici. Na liniji 72 u 7.45 iz Kamenice, voza~ usmerava putnike da ulaze na sredwa i zadwa vrata!? @ile. 064/1433...

*** Molim gra|ane da insistiraju na referendumu povodom ideje o izgradwi nuklearki u na{oj zemqi. Samo nam nuklearke fale.

Nismo dovoqno izbombardovani, ozra{~eni, oja|eni, zaga|eni... 063/507...

*** [ta namerava gradska vlast da uradi sa radnicima Gradske ~isto}e koji u svojim radnim odelima i s metlama koriste vozila javnog prevoza, pogotovo u ovo vreme epidemije gripa? 063/1033... *** U 21. veku na Bulevar Despota Stefana ve} tre}u nedequ nema uli~ne rasvete. U Elektrovojvodini kanda nikog nije briga. Treba li neko da strada da bi se to pitawe re{ilo? Zabrinuti pe{ak. 063/1080... *** Svim razma`enim sugra|anima koji kukaju na grejawe, navikli na 30 stepeni i otvorene prozore, pre|ite na gas pa da vidite {ta je {tedwa, temperatura, a ra~un je naravno papren. 063/574... *** Restauracija tvr|ave (Leopoldovog bastiona na terasi kod sa-

ta)? A {ta }e biti sa okolnim delovima tvr|ave, koji nisu pod plasti~nom kupolom privatnika? Dupli Bik. 063/7190... *** Oko 618 fazana ulovilo {est lovaca, to nije lov to je istrebqewe. 063/550.. *** Napokon imamo dobar pritisak vode na Novom nasequ. Hvala gradona~elniku i Vodovodu. 066/490... *** Kupqena boca plina u gasnoj stanici u Petrovaradinu, a fiskalni ra{~un nije izdat. Treba kontrolisati za{to. 063/8700... *** Predlog "Novosadskoj hronici" za novogodi{wi nastup na Trgu slobode. Gradona~elni~e, manite se Z. ^oli}a, G. Bregovi}a i dr. prebogatih ucewiva~kih estradnih umetnika. Namenski 20 miliona dinara ulo`ite u pozitivne napredne muzi~are, peva~e i zabavqa~e, finaliste muzi~kog serijala "Ja imam talenat". Izvrsni su, zablistali bi i mi u nezaboravnu novogodi{wu no} folklora, roka, xeza, igara, tanga i valcera. 063/1761...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

PREDUZE]E „STAN” U NEMILOSTI OSNIVA^A

Privatnici rade posao gradskih preduze}a Grad Novi Sad kao osniva~ javnih i javno-komunalnih preduze}a ni{ta nije preduzeo da se preduze}e “Stan” afirmi{e po pitawu oblasti teku}eg i investicionog odr`avawa i zato jeste u najlo{ijem polo`aju u gradu u odnosu na druge firme, odgovor je rukovodstva ovog preduze}a, na konstantaciju zamenika gradona~elnika Sa{e Igi}a da je “Stan” kao preduze}e u najte`oj situaciji, prvenstveno zbog velikog broja zaposlenih. - Nikoliko puta samo se obra}ali i molili gradona~elnika Igora Pavli~i}u i na~elnika uprave za ubranizam i stambene poslove Zlatibora Paunova da nam povere investiciono odr`avawe javnih objekata u gradu. Me|utim ta na{a molba nije urodila plodom. Zato poru~ujemo zameniku gradona~elnika Igi}u, da bi mogao da se potrudi da do|e do koperativnije saradwe izme|u javno komunalnih preduze}a u gra-

du – izjavio je za “Dnevnik” portparol u tom preduze}u Mirko Jeftovi}. Prema wegovim re~ima, preduze}e “Stan” nije ove go-

dine dobilo nijedan posao vezan za renovirawe, odr`avawe, kre~ewe, u {kolama i vrti}ima, ali ni u drugim gradskim ustanovama ve} privatnici.

- Svedoci smo da se pet vrti}a nadogra|uje, a da se ostali renoviraju. me|utim ni ne u~estvujemo u tim radovama. kada bi nam grad obez-

bedio te poslove ne bi imali ni vi{ak zaposlenih. Sramo je re}i da u gradu imamo 34 {kole, a ni jednu ne odr`avamo – isti~e na{ sagovor-

nik i dodaje da je jedini posao koji su dobili radici ovog preduze}e preure|ivawe javnog toaleta u centru grada. Kao primer navodi, da su pre dve godine odr`avali smo 32 vrti}a i 16 {kola, a sada ni jedno. Tako|e 2007. godine ugradili su vega 154 prikqu~ka za novosadsku “Toplanu”, a sada je posao dobio konzorcijum koji se sastoji iz privatnih preduze}a. Pro{le godine, “ Stanxije” su renovirali samo sanitarne ~vorove u vrti}ima u Veterniku i Futogu. - Kada se uvede javno-privredno partnerstvo, i kada se donese odluka o dokapitulicaciji javnih preduze}a, “Stan” }e biti potpuno spreman za to, jer nam je to grad nametnuo – zakqu~io je Jeftovi} dodav{i da preduze}e dosta poradilo na sebi i da u smislu tehni~ke opremwenosti, do{kolovavawa i pra}ewa svetskih trendova. Q. Nato{evi}

SVAKODNEVNI DVOBOJ PE[AKA I VOZILA NA OKRETNICI KOD [TRANDA, GDE NEMA PE[A^KE STAZE

Ko je ja~i, taj tla~i Nedostatak dela pe{a~ke staze u Fru{kogorskoj ulici koja se prekida, kod okretnice za autobuse i taksi stajali{ta, pa nedostaje sve do nasipa kod glavnog ulaza na [trand, ote`ava pe{acima prolazak tom deonicom. Veliki broj taksi vozila, autobusa GSP-a i privatnih automobila koji tuda svakodnevno saobra}aju stvaraju pometwu me|u pe{acima. S obzirom da nema pe{a~ke staze, nema pravila ko ima pravo prvenstva prolaza, te redovno pobe|uju ovi ja~i, motorizovani, a pe{aci, da bi do{li do svog odredi{ta, moraju ve{to da ih izbegavaju. Kupali{na sezona je mo`da gotova, ali uskoro }e na [trandu proraditi klizali{te, te }e u tom pravcu ponovo navaliti ve}i broj pe{aka. O svemu ovome svedo~e pri~e nezadovoqnih sugra|ana, a pre svega Limanaca, koji umesto opu{tene {etwe do`ivqavaju neprijatno iskustvo gotovo redovno kada ih put navede na tu okretnicu. - Svaki dan prolazim ovuda, zato {to mi je to put za posao. Dosta `ivaca i vremena izgu-

NAJAVE Pank bend GBB u Crnoj ku}i Novosadski pank bend „Generacija bez budu}nosti“ ve~eras od 22 ~asa svira u Crnoj ku}i. GBB trenutno priprema novi album, tako da }e po{tovaoci grupe pored „klasi~nih“ hitova mo}i da ~uju i nove pesme. Na koncertu }e biti predstavqena i aktuelna postava GBB-a, koju pored peva~a Roberta i gitarista Ra{e i Reqe, ~ine basista Ramon, klavijaturistkiwa Du{ica i bubwar Goran. Ulaznica ko{ta 250 dinara. I. S.

bim dok se provu~em kroz kolonu vozila, jer na ovoj okretnici caruju taksiji i autobusi. Da vam ne pri~am o wihovoj bezobzirnosti, mogao bih svaki dan da se sva|am sa wima. Ali ipak, po{to su oni u prednosti, gledam da se samo bezbedno provu~em pri~a nam ogor~eni Limanac. Svog kom{iju potpuno podr`ava i majka sa dvoje mali{ana, od kojih joj je jedan u kolicima a drugog dr`i za ruku. - Ovaj prilaz je tragi~an, naro~ito za nas sa malom decom, a pretpostavqam da je mo`da jo{ i te`e starijim qudima koji moraju, kao u filmovima, da be`e od automobila, autobusa i motora. Trotoara nigde nema, mo`e se pro}i samo „kroz automobile“. Voza~i se, naravno, pona{aju po principu „Ko ja~i, taj tla~i“ pa im se mi pe{aci, moramo skloniti - ukazuje ona. Videv{i ovaj problem kao veoma ozbiqan, Savet Mesne zajednice „Liman“ obrato se nadle`nima zvani~nim dopisom. - Smatramo da bi jedna od komunalnih investicija za 2010. godinu mogla biti izgradwa produ`etka trotoara

9

Ko se brine o „Kara|or|u” Evropsko juniorsko prvenstvo u atletici u na{em gradu zavr{eno je 26. jula, ali transparent koji ga najavqujejo{ uvek visi na ju`noj tribini stadiona „Kara|or|e“. U „Spensu“ kojem je povereno upravqawe stadionom za „Dnevnik“ je re~eno da su dogovor prepustili organizatorima prvenstva i FK „Vojvodina“ koja koristi stadion. Najve}e sportsko igrali{te u gradu renovirano je za prvenstvo koje je dobilo sve pohvale zvani~nika Evropske atletike, me|utim, ~im su se oni povukli stadion je ponovo

po~eo da se vra}a u vi{edecenijsko sivilo i nimalo ne li~i na maketu koja je na „Spens“ postavqena po~etkom osamdesetih. U me|uvremenu, Vo{a svoje evropske sezone po~iwe (i zavr{ava) u Beogradu. D. A.

PRODAJNA IZLO@BA RADOVA OSOBA S INVALIDITETOM

Pozitivna energija kroz umetnost

Povodom obele`avawa Me|unarodnog dana osoba s invaliditetom ju~e je na Spensu otvoren drugi Sajam organizacija i ustanova osoba s invaliditetom. Sve~anom otvarawu prisustvovala je ~lanica gradskog ve}a zadu`ena za socijalna pitawa i brugu o deci dr Sawa Stojanovi}. Istakla je da ovaj sajam ne predstavqa samo prikazivawe rukotvorina, ve} ima i puno

pozitivne energije koja }e se preto~iti u ideje i umetnost. Ina~e, radovi su predstavqeni na 15 {tandova, a izlo`ba ru~no izra|enih rukotvorina bila je i prodajnog karaktera. Osim toga osobe s invaliditetom odr`ale su i priredbu gde su se predstavili u najboqem svetlu. Sajam traje jo{ sutra. Q. Na.

U DOMU ZDRAVQA „NOVI SAD“

Edukacija zdravstvenih radnika U Domu zdravqa „Novi Sad“ ju~e je po~ela edukacija zaposlenih u Slu`bi ku}nog le~ewa, o sindromu sagorevawa, psiholo{koj podr{ci i pomo}i obolelima i ~lanovima porodice. Ovaj mini kurs otvorila je ~lanica gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo dr Aleksandra Novakov – Miki} i tom prilikom izjavila da je gradska uprva za zdravstvo za ovaj projekat izdvojila 140.000 dinara. Prema wenim re~ima su{tina edukacije je da psiholozi obu~avaju medicinsko osobqe kako bi

na {to boqi na~in pru`ili psiholo{ku podr{ku porodicima obolelih od bolesti koje ugro`avaju `ivot i za koje je prognoza ograni~ena. Slu`ba ku}nog le~ewa trenutno ima 3.450 registrovanih pacijenata, a tim lekar – medicinska sestra/tehni~ar dnevno pru`e oko 400 usluga. Edukatori su psiholozi zaposleni u Domu zdravqa, Danijela Rado{evi} i Mirjana Nikoli}, kao i na~elnik slu`be ku}nog le~ewa, dr Bogdan Stepan~ev. Q. Na.

VESTI O kwizi „Zaigrajmo veselo’’ Foto: S. [u{wevi}

u Fru{kogorskoj ulici s leve strane, od postoje}eg do ulaza na [trand. Ozbiqan problem je kretawe i komunikacija u tom delu okretnice i taksi stajali{ta, naro~ito za majke sa decom - rekao je za na{ list predsednik Saveta Mesne zajednice „Liman“ Marko Vojnovi}.

On navodi da je ova MZ godinama bila investiciono zapostavqana i dodaje da izgradwa nevelikog dela pe{a~ke staze ne iziskuje velika nov~ana sredstva, zbog ~ega veruje da }e nadle`ni imati razumevawa za wihovu molbu na zadovoqstvo stanara i svih posetilaca [tranda. B. P. P.

SAMO TOKOM OKTOBRA S NOVOSADSKIH ULICA DIGNUTO 1.450 AUTOMOBILA

Pauk duplirao efikasnost Pauk slu`ba „Parking servisa“ je u proteklih godinu dana poboq{ala svoj u~inak za skoro sto odsto, jer je u periodu od 2007. do 2008. godine dnevno sa ulica odno{eno oko 25 vozila, dok je u pe-

wom sa saobra}ajnom policijom i komunalnom inspekcijom. Rekordan broj vozila, od kada radi pauk slu`ba, odnet je u oktobru ove godine kada je sa gradskih ulica „dignuto“ 1.450 auto-

riodu od septembra pro{le do istog meseca ove godine u proseku dnevno uklawano pedesetak automobila, saznajemo u „Parking servisu“. To je postignuto, kako ka`u, boqom organizacijom pomenute slu`be i dobrom sarad-

mobila. Po nalogu saobra}ajne policije tada je odneto 999, po nalogu komunalne inspekcije 399, a po nalogu saobra}ajne inspekcije 23 ~etvoroto~ka{a. U oktobru je zabele`eno i 624 slu~ajeva da gra|ani jave nepropi-

Koncert grupe „Tudosok“ Kocertom ma|arske grupe „Tudosok“ nastavqa se serijal programa kojim }e se ovogodi{wi festival „Interzone“ privesti kraju. Dadaisti~ko, fank, disko, pank formacija „Tudosok“ (Nau~nici) nastupi}e sutra u kafi}u „Izba“, Ulica @elezni~kaj 4. Ulaznica za koncert staje 200 dinara. Odbrojavawe Interzone festivala ~ine koncerti, tribine, izlo`be, multimedijalne prezentacije prethodnih izdawa Festivala, filmovi i drugo. Odbrojavawe }e trajati do 16. decembra. N. V.

petak4.decembar2009.

sno parkirawe, a po tom osnovu odneto je 146 automobila. Kao {to se mo`e i pretpostaviti, najvi{e vozila odnosi se iz u`eg i {ireg centra grada, a nakon toga dolaze svi ostali delovi Novog Sada. Tako|e, informati~ki tim „Parkin servisa“ privodi kraju projekat „Video pauka“ i o~ekuje se da ovakav na~in no{ewa automobila zapo~ne do kraja godine, dok bi 2010. u potpunosti trebalo da za`ivi. Na svakom pauku }e biti instalirane kamere, koje }e biti povezane s glavnim centrom, odakle }e se u svakom momentu videti i kontrolisati rad pauka. Policajac koji }e iz centra koordinirati rad mo}i }e da daje elektronski nalog da se vozilo odnese, koji }e va`iti po novom Zakonu o saobra}aju. Do sada je uz svaki pauk i{ao po jedan policajac, a sada }e samo jedan policajac u kontrolnom centru davati nalog svim vozilima na terenu, ka`u u „Parking servisu“. Ako se bude radilo o dojavi on }e slati najbli`e vozilo na mesto gde treba odneti automobil. Na ovaj na~in }e se raditi mnogo br`e i efikasnije i ostvari}e se znatna u{teda. B. M.

Kwiga ,,Zaigrajmo veselo’’ autora Nade Jablanov bi}e predstavqena sutra u 12 ~asova u Visoko strukovnoj {koli za vaspita~e, ulica Petra Drap{ina 8. Na promociji }e govoriti etno muzikolog Dragoslav Devi}, profesor akademije umetnosti u Novom Sadu Zoran Muli} i direktor visoke {kole za vaspita~e Stevan Divqakovi}. Program }e obogatiti izvo|a~i narodnih pesama Ana i Milica Mudrini}, instrumentalni sa-

stav i zvizda~ Rade Zdravkovi}. T. M.

Predstava „Govorna mana” Savremena komedija “Govorna mana” po tekstu Gorana Markovi}a, a u re`iji Milana Karaxi}a bi}e odigrana ve~eras u 20 ~asova u sali “NIS Naftagasa”, Ulica narodnog fronta 12. Igraju Isidora Mini}, Predrag Ejdus i Neboj{a Dugali}, koji je za ulogu Petra dobio Sterijinu nagradu. Rezervacije i informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 062/792-010 i 064/556-12-72. Z. Ml.


VOJVODINA

petak4.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

10

ZAKUP PRODAJNOG PROSTORA NA PALANA^KOJ PIJACI

Prva tezga izlicitirana na 311.000 dinara

Kiril Krav~enko i Branko Gajin

DONACIJA NIS-a SRBOBRANU

Deset miliona za sportsku salu SRBOBRAN: Naftna industrija Srbije i op{tina Srbobran potpisali su ugovor kojim se NIS obavezuje da do kraja 2009. godine, na ra~un lokalne samouprave, uplati sumu od 10 miliona dinara za nastavak radova na rekonstrukciji sportske sale. Ugovor o donaciji potpisali su generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko i predsednik op{tine Srbobran Branko Gajin. Donacija se odnosi na 2009. godinu, a ve} tokom januara 2010. po~e}e pregovori dve strane o finansirawu projekata za narednu godinu. -Nismo bili zadovoqni odnosom NIS-a prema op{tini Srbobran, posebno zbog ~iwenice da iz ove kompanije nije pokazivana ni voqa da se neki problemi re{e, ~ak su i ignorisani. Konkretan potez sada{weg rukovodstva NIS-a, kao {to je ova donacija, do`ivqavam kao po~etak gra|ewa partnerskih odnosa i obostrano korisne saradwe. Ova suma nije dovoqna za zavr{etak radova na sportskoj sali, ali }e uz sredstva iz Fonda za kapitalna ulagawa i op{tinskog buxeta, sala biti ura|ena, nadam se, za tri meseca - rekao je Branko Gajin -@elimo da razgovaramo na temu na~ina utvr|ivawa naftne rente, o problemima

{teta na poqima i putevima, zatim o statusu mnogih bu{otina koje se nalaze i na op{tinskim parcelama, i verujem da je u interesu i NIS-a da se sve ovo {to pre i kvalitetnije re{i. -Dugo smo pregovarali oko toga koji }e od lokalnih planova finasirati NIS i na kraju se dogovorili da to bude plan izgradwe sportske hale. Ovo je znak dru{tvene i korporativne odgovornosti na{e kompanije i drago nam da je da nastavqamo saradwu sa op{tinom Srbobran. Deo na{ih bu{otina nalazi se na teritoriji ove op{tine i na{a `eqa je da, pored obaveznog izdvajawa za naftnu rentu koja je propisana zakonom, izdvojimo dodatna sredstva za unapre|ewe `ivota u ovoj zajednici. Skoro sva ulagawa koje }e novi ve}inski vlasnici NIS-a, ruski „Gasprom weft”, sprovoditi u narednom periodu, odnose se na ekologiju i op{tina Srbobran ima}e dodatnu korist od na{ih planova - rekao je savetnik generalnog direktora NIS-a Branko Radakovi}. Prema wegovim re~ima, prioritet na teritoriji op{tine Srbobran bi}e sanacija bazena sa naftnom isplakom i re{avawe problema zaga|enosti. N. Perkovi}

BA^KA PALANKA: Mnogo je bure bilo uo~i godi{we licitacije tezgi na Me{ovitoj pijaci u Ba~koj Palanci, kojom upravaqa op{tinsko Javno preduze}e „Komunalprojekt”. Pija~ari su bili nezadovoqni po~etnim cenama zakupa tezgi, pa su ~ak i {trajkovali dva dana, a pijaca nije radila. Morao je da posreduje i predsednik Op{tine Kosta Staki}, a komunalci su popustili pa su po~etne cene za tezge u zelenom i rob-

„Koko pre [anel”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop "Jadran": "Pada}e }ufte" (17 i 18.30), "Posledwa ekskurzija" (20 i 21.30). Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma (do 24. decembra)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te:Scena "Jovan \or|evi}": balet "Pipi Duga ^arapa" (18), Scena "Pera Dobrinovi}" "Je li bilo kne`eve ve~ere" (19.30), Kamerna scena :"Disko sviwe" (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka", Tematska izlo`ba "Kada u kujni vlada red..." Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od srede 2. decembra u 7 sati do ~etvrtka 3. decembra u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Maja Mudrini}, Mirjana Dragoqevi} i Nata{a Rajovi} iz Novog Sada, Qubica Kr{i} Majki} iz Veternika, Maja Drobac iz Temerina, Aleksandra Pavlovi} iz [ajka{a i Gordana Nikoli} iz Ravnog Sela, DE^AKE: Mirjana Radanovi}, Olivera Blitva, Sandra Orli} i Dragana Marinkovi} iz Novog Sada, Marina Todi} iz Petrovaradina, Bojana Luki} iz Futoga, Qiqana Vuji} iz Turije, Milana Zori} iz Ba~ke Palanke i Vawa @irovi} iz Zrewanina.

nosti u tri zone, ostvarene cene ~ak ve}e nego pro{le godine. Tako je, na primer, najskupqi zakup pro{le godine iznosio 210.000 dinara, a ove godine prva tezga, na ulazu u pijacu, izlicitirana je na ~ak 311.000 dinara plus PDV. Po~etna cena u prvoj zoni bila je 72.000 dinara, a jo{ pet tezgi izlicitirano je na preko 100.000 dinara. Prvog dana izlicitirano je skoro 80 odsto tezgi u najskupqoj zoni, oko 60 odsto u drugoj i skoro 50

MANASTIR PRIVINU GLAVU POHODE BROJNI VERNICI I TURISTI

Po izle~ewe u mali Atos PRIVINA GLAVA: Manastirski kompleks Privina Glava, koji se nalazi u Sremu, nedaleko od [ida, ima ~ak pet crkava. Na samom ulazu nalazi se crkva arhangela Mihajla i Gavrila, pored we sagra|ena je 2002. godine crkva posve}ena pokrovu presvete Bogorodice, a u severozapadnom delu manastira sagra|ena je jo{ jedna crkva, posve}ena velikom mu~eniku Gavrilu. Pored we nalazi se lep letwikovac, a sa druge strane puta na brdu je crkva Vozvi`denija ~asnog krsta. I na kraju, najnovija crkva gradi se na manastirskom izvoru, koju ve} sada zovu „crkva nad crkvama”. Posve}ena je isto~nom petku ili isto~niku. Ceo manastirski kompleks izgra|en je zahvaquju}i donacijama vernika, qudi dobre voqe, velikim donatroima, ktitorima, a spisak je toliko dug da bi se mogla izdati pove}a bro{ura puna imena onih koji su u~estvovali u izgradwi ovog kompleksa. U ovaj manastir sti`u turisti iz cele

BIOSKOPI PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Prazne fla{e” (20) IN\IJA KULTURNI CENTAR „\avoqa varo{” (20) „Koko pre [anel” (21.30) ZREWANIN SINEMA „Ma~ak u ~izmama” (18) „Moja velika gr~ka avantura” (20) „@ivot i smrt porno-bande” (22) APATIN KULTURNI CENTAR „Posledwa ekskurzija” (20)

nom delu sni`ene za oko 15 odsto. Ju~e je u miru odr`ana licitacija za zakup tezgi u 2010. godini, a pokazalo se da su bili u pravu oni koji su tvrdili da po~etna cena ne}e puno uticati na izlicitirane cene posebno kada je re~ o tezgama u najatraktivnijim delovima pijace. Sekretar „Komunalprojekta” Ana @igmund saop{tila je da je na licitaciji tezgi u zelenom delu, a podeqene su po atraktiv-

Rade Peri} i Milan Lisica

Srbije, ali i susednih dr`ava, a kako ka`e stare{ina manastira, iguman Gavrilo, vrata su otvorena svima. Manastir Privina Glava nadaleko je ~uven i po ~udima koja se u ovoj crkvi de{avaju, a tome su svedoci oni koji su nakon posete manastiru ozdravili od lak{ih i te`ih bolesti. Visokodostojnici crkve ka`u da se lek nalazi u molitvama, ali da izle~ewe dolazi i zahvaquju}i pomo}i Arhangela Mihovila koji je po legendi `iveo na mesecu i bio spona boga i naroda, te da se wegov duh nalazi u savkom ~oveku koji do|e u crkvu. - Ako je u pitawu zdravqe qudi, ne pravimo razliku ko je koje nacionalnosti. Pred nama su svi qudi - vernici i oni koji ne veruju, jednaki bez obzira na veroispovest - ka`e iguman Gavrilo. Pro{lo je skoro pola veka od kada je iguman Gavrilo stupio na du`nost u manastiru Privina Glava i zahvaquju}i wegovoj upornosti, vizionarstvu i {ted-

Vladika sremski Vasilije i iguman Gavrilo

wi, od starog dotrajalnog manastira, {idska op{tina danas Vlastelin ima najlep{i i najve}i manaPriva platio stirski kompleks me|u fru{kogorskim manastirima kojeg zovu glavom „mali Atos”. Projektant crkava i drugih objekata u Za crkvu argangela Mihaiovom manastirskom la i Gavrila vezana je jedna lekompleksu je in`egenda. Jo{ u 12. veku neimari wer Milan Lisica, a su po~eli da grade crkvu na brizvo|a~ radova je du u {umi Lipova~i, a kako su Gra|evinska firma je gradili tako je ona bila ru„Zidar” vlasnika Ra{ena. Vlastelin Priva sa mode Peri}a. nasima uporno je i daqe graU ovom kompleksu dio crkvu dok to jednom nije stalno se ne{to radi, dojadilo krsta{ima Fidrika a kako ka`e Rado PeParparose, te su sru{ili crji}, mladi umetnik Gokvu, a Privi odsekli glavu, ran Simi}, ikonopikoja se kotrqala sve do manasac, }e najverovatnije, stirskog izvora i tu je stala. po odobrewu igumana Tada su monasi videli da od Gavrila, oslikati nogradwe nema ni{ta, pa su tek u vu crkvu Vozdvi`denija ~asnog 17. veku sagradili crvku pokrsta. Umetnik je {kolu ikonosve}enu Argangleu Mihailu i pisa zavr{io u Gr~koj, a svoj zaGavrilu u kojoj se od po~etka nat ve} je oku{ao u Solunu. doga|aju ~uda. - Sada je na redu da Lisica osmisli i projektuje kapelu za pokojnike namewenu me{tanima sela Privina Glava, a potom bi trebalo da zavr{imo i drugi deo manastirskog kompleksa. Sagradili smo stepeni{te do crkve Vozdvi`dewa ~asnog krsta i u wenoj okolini planiramo da napravimo ekonomsko dvori{te povr{ine 700 kvadratnih metara. Na Manastirski kompleks ulazu u dvori{te podi}i}emo kodostojnike, dovri{i}emo zapokrst visok 20 metara, a malo daqe ~etu crkvu na izvoru i napraviti sagradi}emo Isusov grob. Tu }emo riznicu. Oba manastirska komsagraditi i dom za stara sve{tena pleksa bi}e sagra|ena na deset lica s ambulantom, kancelariju za hektara povr{ine - ka`e Peri}. episkopa i velike crkvene veliD. Savi~in

Referendum o samodoprinosu ALIBUNAR: Danas i sutra u Alibunaru odr`avase referendum za uvo|ewe mesnog samo doprinosa, za period od decembra 2009., do istog meseca 2013. godine. Planirano je da se u tom periodu prikupi 30 miliona dinara, koji }e se utro{iti za izgradwu komunalnih objekata i onih koji }e se finansirati iz sredstava NIP-a i iz drugih

fondova Pokrajine i EU.U pogramu, koji je ponu|en gra|anima, na prvom mestu je rekonstrukcija vodovoda, izgradwa fekalne kanalizacije, zatim kapele, odr`avawe uli~ne rasvete, donacije {kolama i ustanovama kulture, popravka troroara i prelaza. Samodoprinosom treba da se ubira po tri odsto na zarade zaposlenih, isto toli-

ko na prihode zanatlija, privatnih radwi i preduze}a. Poqoprivrednici }e davati 40 odsto na katarstarski prihod, penzioneri, uz svoju saglasnost, isto tri odsto na penzije. Prvi i drugi poku{aj prikupqawa novca na ovaj na~in nisu uspeli, a organizatori se nadaju da }e tre}i imati pozitivan ishod. R. J.

odsto tezgi u tre}oj zoni zelene pijace. Zakupci tezgi izlicitirane iznose moraju da uplate do 11. decembra, a tek tada }e se odr`ati drugi krug licitacije. Danas }e se odr`ati licitacija i za tezge u robnom delu, a mo`e se o~ekivati novi rekord u visini izlicitiranog zakupa za najatraktivnije tezge, jer je po~etna cena za prvu zonu u ovom delu pijace bila ~ak 76.000 dinara. M. Suyum

VESTI Usvojen programski buyet

[ID: Na 16. sednici SO [id , usvojen je programski buxet za narednu godinu. Ukupan prihod ove op{tine je 731.750.000 dinara, kao i ukupni rashodi u istom iznosu. Narodni poslanik @eqko Brestova~ki je istakao ozbiqnost rada na pripremi buxeta za 2010. godinu. On je rekao da je to programski buxet, {to je novina u planirawu buxeta, precizan je i mogu}e ga je pratiti u izvr{ewu. Programi, koji su finansijski izra`eni u ovom planu buxeta za narednu godinu, vezani su za korisnike buxeta: javna preduze}a, javna komunalna preduze}a, ustanove, mesne zajednice i ostale buxetske korisnike. SO [id je ju~e odobrila i buxetu rezervu od 10 miliona dinara. D. S.

Nikoqdanski festival rakije i izlo`ba SENTA: Tradicionalni „Nikoqdanski festival rakije” i izlo`ba poqoprivrednih proizvoda i narodnih rukotvorina odr`a}e se sutra, povodom rimokatoli~kog praznika Mikula{a, u organizaciji Udru`ewa poqoprivrednika Sente. Otvarawe izlo`be je u 9 sati u biv{oj {alter- sali Vojvo|anske banke. U sve~anoj sali Skup{tine op{tine Senta od 10 sati se organizuju predavawa za proizvo|a~e o primeni Zakona o rakiji, kao i uslovima za registraciju pecare, koje }e prezentovati predstavnici Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i Centra za ruralni razvoj iz Novog Kne`evca. Prema re~ima Miklo{a Na|a iz Sekcije vo}ara Udru`ewa poqoprivrednika Sente, `iri je ocewivao 154 uzoraka, od kojih je 11 bilo iz Ma|arske i jedna iz Rumunije. Ocewivane su prirodne doma}e rakije od jabuke, kru{ke, viqamovke, duwe, kajsije, {qive, breskve, tre{we, vi{we, gro`|a, zove, duda, me{anog vo}a i komovice. Pored zlatnih, srebrnih i bronzanih medaqa, najboqe ocewenoj rakiji pripa{}e epitet i pobedni~ki pehar za najboqu rakiju festivala, a potom }e uslediti degustacija. M. Mr.

Kraji{ka prela u zimskim no}ima BA^KA PALANKA: Ju~e je u sali bioskopa „Vojvodina u Ba~koj Palanci zapo~eo serijal dru`ewa u zimskim ve~erima, a po~elo je sa „Li~kim prelom”. Serijal je nazvan „Kraji{ka prela Korduna, BiH, Banije i Like” i predstavqa novost koju je podr`ao i Kulturni centar. - Planiramo niz interesantnih zimskih ve~eri, a one bi trebalo da budu verna kopija prela iz krajeva biv{e domovine. Slu{aoci su izrazili `equ da po~nemo da organizujemo ve~eri u kojima bi se, ba{ kao na prelima, pevalo i igralo - ka`e autor radio emisije „Palana~ki vremeplov” na radio BAP Radovan [uwka. Cena ulaznice za „Li~ko prelo” iznosila je 100 dinara, a prikupqenim novcem u~estvova}e se u kupovini li~ke narodne no{we za KUD „Kosta Abra{evi}” iz Ba~ke Palanke. M. Sy.


VOJVODINA

DNEVNIK

petak4.decembar2009.

JU^E U A[AWI, KOD PE]INACA

@ALBA LOKALNE SAMOUPRAVE URODILA PLODOM

Otvorena nova {kola

A[AWA: Posle 15 godina od po~etka gradwe, ju~e je u A{awi kod Pe}inaca predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine dr Bojan Pajti} otvorio novu ~etvorogodi{wu osnovnu {kolu „Du{an Vukasovi} Diogen”, koju poha|a 120 u~enika od prvog do ~etvrtog razreda i koja ima jo{ i dva pred{kolska odeqewa. Izgradwa nove {kolske zgrade u A{awi po~ela je 1994. godine, gra|ena je sredstvima op{tine Pe}inci, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, Ministrastva prosvete Srbije i Mesne zajednice A{awa. Jo{ 2005. godine {kola je pokrivena, da bi ove godine ulagawem od 34 miliona dinara iz Fonda za kapitalan ulagawa Vojvodine, bila zavr{ena.

- Srem do`ivqava privredni preporod, a sa wim i op{tina Pe}inci, koja je u februaru imala 1.600 nezaposlenih, a u oktobru je mawe od hiqadu nezaposlenih. Okosnica razvoja Srema je primarna poqoprivredna proizvodwa i prerada poqoprivrednih proizvoda, {to zna~i da moramo ulagati u razvoj seoskih sredina,moramo sa~uvati selo, stvoriti uslove da se ono razvija, a to zna~i i graditi {kole i brigu o seoskoj decim – rekao je dr Bojan Pajti}, predaju}i ju~e na upotrebu novu savremenu {kolsku zgradu. Posle sve~anog otvarawa {kole, direktor Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine Mom~ilo Milovi} je istakao da }e Fond i da-

Inspektor pogre{io

qe izdvajati sredstva za izgradwu {kola i vrti}a, da su Pe}inci ove godine dobili 560 miliona dinara za izgradwu komunalne infrastrukture, da je deo objekata sagra|en, a deo je u gradwi.

- U A{awi }emo slede}e godine graditi i {kolsku halu za fizi~ko vaspitawe, kako bi obezbedili sve uslove za {kolovawe ove dece - rekao je Milovi} S. Bojevi}

SUBOTICA: Ministarstvo finansija usvojilo je `albu lokalne samouprave na re{ewe buxetskog inspektora, da mora da vrati u buxet pola miliona dinara za ra~une mobilnih telefona. Buxetski inspektor Ministarstva finansija, krajem pro{le godine utvrdio je niz nepravilnosti finansijskog poslovawa lokalne samouprave. Inspektor je svojim re{ewem nalo`io gradu da vrati u buxet oko pola miliona dinara, koje je gradska uprava potro{ila vi{e od limitiranog iznosa za mobilne telefone, od 2007. do oktobra 2008. godine.

SPOR IZME\U „GOREWA–TIKI” I RADNIKA RE[EN PO DRUGI PUT

Ministarstvo vra}a sindikalce na posao Odmarali{te „Pionir” u Krawskoj Gori

U Krawsku Goru dva puta godi{we SOMBOR: Somborsko Gradsko ve}e je jednoglasno donelo Odluku o prihvatawu ponude „Meplas TNT” d.o.o. iz Krawske Gore, kojom se ovom preduze}u, ujedno i dosada{wem zakupcu somborskog vlasni{tva, gradskog odmarali{ta „Pionir” na Krawskoj Gori, ovaj objekat izdaje u zakup na rok od godinu dana. Odlukom je definisano da mese~na zakupnina iz-

nosi 2.200 evra, a Grad zadr`ava pravo da 10 dana u toku zimske sezone i 10 dana u toku leta koristi kopletan kapacitet odmarali{ta „Pionir” u Krawskoj Gori za svoje potrebe. Kako je na jednoj od prethodnih sednica Gradskog ve}a nagla{eno, ideja je da se tih 20 dana godi{we objekat koristi za organizovano letovawe i zimovawe somborske dece. M. M}

Smetli{te tra`i pro{irewe BA^KA PALANKA: Deponija, koja se nalazi na izlazu iz Ba~ke Palanke, pored magistralnog puta ka Novom Sadu, ponovo je postala tesna. Godi{we se ovde odla`e na desetine hiqada tona sme}a i industrijskog otpada, a po najnovijoj Odluci o komunalnim delatnostima, Javno komunalno preduze}e „Komunalprojekt” iz Ba~ke Palanke treba da preuzme poslove prevoza i deponovawa sme}a iz desetak sela ove op{tine. - O~ekujemo da }e realizacija projekta izgradwe regionalne

deponije po~eti za godinu – dve, a do tada moramo stvoriti mesto na postoje}oj gradskoj deponiji – ka`e direktor JKP „Komunalprojekt” Milenko Krneta. – Do realizacije regionalne deponije moramo otkupiti deo zemqi{ta. To je mogu}e jedino prema ^elarevu. Dodu{e, mi smo velikim delom izvr{ili sanaciju gradske deponije, a 7,5 miliona dinara, za ovu namenu, dobili smo od Ministarstva za za{titu `ivotne sredine Vlade Republike Srbije. M. S.

Pet kilograma bele ribe dnevno BA^KA PALANKA: Udru`ewe sportskih ribolovaca „[aran” iz Ba~ke Palanke broji na stotine sportskih ribolovaca, a zalivnim jezerom „Tikvara” upravqa istoimeno op{tinsko javno preduze}e. Ovo jezero predstavqa pecaro{ki raj, a stru~waci ga smatraju najve}im zimovnikom bele ribe u toku Dunava kroz Srbiju. Kako je odlu~eno, od 1. novembra ove, do 1. marta naredne godine, po osobi maksimalno mo`e da se ulovi do pet kilograma

bele ribe. Dnevna dozvola ovde je 500 dinara, a mogu je izvaditi svi. Sve vi{e je gostiju iz susednih gradova, a Palan~ani upozoravaju da se, do 1. marta idu}e godine, ovde dnevno mo`e uloviti najvi{e tri komada kvalitetne ribe umesto pet komada, koliko je moglo do 1. novembra ove godine. Na ovaj na~in ovde `ele da sa~uvaju ribqi fond, a posebno je bitna borba protiv onih koji koriste mre`e i izlovqavaju enormne koli~ine ribe. M. Sy.

STARA PAZOVA: Sedam sindikalnih funkcionera „Gorewe –Tikija” iz Stare Pazove, koji su 24. avgusta dobili otkaze i zabrawen im je ulazak u fabri~ki krug, ~eka kada }e ih direktor Mirko Le{nik pozvati da se vrate na posao, jer tako nala`e re{ewe inspektora rada Sremskog upravnog okruga, ali i re{ewe iz Inspektorata za rad Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije, koje je stiglo kao odgovor na `albu, koju je ovom organu podnelo „Gorewe–Tiki”, `ale}i se na odluku inspektora rada Sremskog upravnog okruga. Sve je po~elo 21. avgusta ove godine, kada je sedmorica radnika „Gorewa–Tiki” predalo direktoru fabrike Mirku Le{niku dokumentaciju o formirawu i registraciji sindikalne organizacije u ovom preduze}u, sa 60 ~lanova. Ve} 24. avgusta ujutro na oglasnoj tabli u fabrici osvanuli su „sporazuni raskidi radnog odnosa sa predsednikom tek formiranog sindikata Zlatkom Vukovi}em, sekretarom Zlatkom Francuskim, blagajnikom Zdravkom Tadi}em i ~lanovima odbora Davorom Kalikom, Dejanom \or|evi}em i Bo{kom Vu~eti}em”. Naime, direktor Mirko Le{nik je, pri zapo{qavawu radnika, od wih tra`io da odmah potpi{u i blanko papir kao sporazumni raskid radnog odnosa i na osnovu tog dokumenta doneo je re{ewe o sporazumnom raskidu radnog odnosa sa ovih sedam radnika. Poku{aj Op{tinskog ve}a Samostalnog sindikata u Staroj Pazovi da se ovaj spor re{i, nije uspeo, a predsedniku Ve}a Radetu Ercegu, Mirko Le{nik direktor „Gorewe–Tikija” je jednostavno rekao da je sporazumni raskid ugovora o radu legitiman i da u fabrici ne postoji sindikalna organizacija. Otpu{teni radnici su se obratili inspektorki rada

Sremskog upravnog okruga Slavici Gojkovi}, koja je, posle uvida u dokumentaciju, utvrdila da su radnici na nezakonit na~in otpu{teni, da je sporazumni raskid nezakonit, jer su upotrebqeni blanko sporazumi koje su radnici potpisali, prilikom zapo{qavawa, ne znaju}i ni {ta potpisuju.

nih godina, predstavi}e se i prodavati predmeti izra|eni od prirodnih materijala: ukrasi za jelku od slame i kukuruzovine, ru~no oslikana svila, tkani {alovi, predmeti od doma}eg filca, keramika, emajl, ru~no izra|ene sve}e, oslikano staklo, ~okolada, med, vino, ~estitke, kalendari i sli~no - obja{wava direktor JP „Pali}-Luda{” Dragutin Miqkovi}. A. A.

presude, a presude jo{ nema - rekao je Mirko Le{nik. Posle re{ewa koje je potpisao direktor Inspektorata rada pri Ministarstvu Radovan Ristanovi}, u kome stoji da je prvostepeno re{ewe, koje je donela inspektorka Slavica Gojkovi}, zasnovano na zakonu i da su prihva}eni razlozi koji su navedeni u tom re-

Lokalna samouprava se tada `alila na re{ewe inspektora {to je i ministarstvo finansija usvojilo. Prema zakqu~ku Vlade RS smawewe buxetskih tro{kova za kori{}ewe mobilnih telefona koji se pla}aju iz sredstava buxeta, a da zakqu~kom nisu obuhva}eni i buxeti lokalnih samouprava. U re{ewu Ministarstva finansija se daqe navodi da je drugostepeni organ utvrdio da je u prvostepenom re{ewu pogre{no primewen pravni propis. Protiv re{ewa mo`e da se pokrene upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije u roku od 30 dana. A. A.

Dan Narodne biblioteke BE^EJ: Narodna biblioteka Be~ej }e danas u sve~anoj sali „Karoq Vi{i” obele`iti svoj dan. Skup je zakazan za 17 sati i organizator je pripremio skroman program povodom sve~anosti. U zvani~nom delu obele`avawa dana be~ejskih bibliotekara, direktorka Er`ebet Kinka pozdraviti goste, a onda }e im se obratiti predsednik op{tine Peter Knezi, predsednik lokalnog parlamenta Du{an Jovanovi} i ~lanica Op{tinskog ve}a zadu`ena za kulturu i obrazovawe Ilona Varwu. U kulturnom programu predstavi}e se profesorka kwi`evnosti dr Piro{ka ^aki, pesnik Svetislav Travica, u~enici Muzi~ke {kole „Petar Kowovi}”, violinistkiwe Laura [terbik i Franci{ka Kova~, flautisitkiwa Reka Ru{ak i solo peva~ica Izabela Tol, te recitatorka Sta{a Suboti~ki i [ara Kormawo{ koja }e prepri~ati jednu bajku. V. J.

Skulpture Damira Vlahovi}a Radnici pred zakqu~anom kapijom

Ali, kada je sedmorica radnika sa re{ewem inspektorke Slavice Gojkovi}, koje je bilo izvr{no, poku{ala da u|e u fabriku, do~ekala ih je zakqu~ana kapija i poruka direktora Le{nika da je on podneo `albu na ovo re{ewe Ministarstvu rada i socijalne politike i da ~eka wihovo re{ewe. Za blanko otkaze izvu~ene iz fioke, rekao je da je to legitiman i zakonit postupak i te blanko otkaze uporedio sa papirima koje republi~ki poslanici potpisuju strankama, koje im na osnovu toga mogu oduzeti mandat. - Ako mogu poslanici sa blanko potpisanim ostavkama na po~etku mandata ostati bez poslani~kog mesta, za{to to ne bi moglo i u ovom slu~aju u fabrici. Wih sedmoricu neradnika mogu vratiti u fabriku samo na osnovu sudske

{ewu, te da `alba „Gorewe–Tikija” Inspektoratu nema osnova, jer nisu pogre{no utvr|ene materijalne ~iwenice i nije pogre{no primeweno materijalno pravo, direktoru Le{niku ostaje jedino da sedmoricu otpu{tenih radnika-sindikalaca pozove da se vrate na posao. U me|uvremenu sva sedmorica radnika su tu`ili Op{tinskom sudu u Staroj Pazovi preduze}e „Gorewe–Tiki” i tra`e da im se, zbog nezakonitih otkaza, namiri izgubqena zarada za vreme dok nisu radili i da se vrate na posao u fabriku. - Ro~i{te je zakazano za kraj decembra i mi tra`imo naknadu na ime izgubqene zarade i sve druge prinadle`nosti i naravno, povratak na svoja radna mesta – rekao je jedan od otpu{tenih radnika Davor Kalik. S. Bojevi}

NASTAVQENA OBNOVA DOMA KULTURE U [AJKA[U

Struja i voda na redu [AJKA[: Proteklog vikenda nastavqeni su radovi na obnovi Doma kulture u [ajka{u, jedinom nasequ u [ajka{koj u kojem ovako zna~ajan objekat nije u funkciji. Radove je nedavno pokrenula Mesna zajednica, uz pomo} sponzora, a u prvoj akciji ~lanovi

Prodajna izlo`ba bo`i}nih poklona SUBOTICA: U Subotici je otvorena prodajna izlo`ba bo`i}nih poklona u atrijumu Hotela „Galerija”. Re~ je o {estom bo`i}nom sajamu, u organizaciji Javnog preduze}a „Pali} Luda{”. - Na ovakvim sajmovima svetlucavi ukrasi, miris kuvanog vina i `amor glasova, stvaraju jedinstven prazni~ni do`ivqaj, kada atmosfera dare`qivosti i dobrote o`ivi. Kao i predhod-

11

Obnova elektri~nih instalacija u Domu kulture

Saveta MZ su vlastitim primerom pokazali da im je stalo do ovog objekta, jer su ga temeqito o~istili i tako pripremili za nastavak obnove. Od tada je rekonstruisana kanalizaciona mre`a koju je uradio DOO „Izvor”, a sada su u toku radovi na obnovi elektri~nih instalacija. Kablove za struju postavqaju radnici firme „Volt sistem” iz Novog Sada, a o~ekuje se pomo} i drugih elektri~ara iz [ajka{a. Zahvaquju}i donatorstvu privatne firme „Iris farm” nabavqen je potraban materijal za struju i vodu i jo{ jednom akcijom narednog vikenda ovi radovi bi}e zavr{eni. Privatna firma „Stil plast” iz [ajka{a, u vidu donacije, postavi}e do kraja ove sedmice veliki portal na ulazu u Dom kulture, {to je jedna od zna~ajnijih investicija u toku obnove. Time }e, kona~no, Dom kulture biti zatvoren i nesta}e ovog rugla sa ulaza na koji svi upiru prstom. -Predstoji nam jo{ mnogo posla: ~i{}ewe zidova i kre~ewe, zavr{etak jedne prezide i osposobqavawe prostorsa za biblioteku. Do Nove godine trebalo bi da ovi grubi radovi budu zavr{eni - rekao je predsednik Saveta Mesne zajednice [ajka{ Mirko Drini}. N. T}

NOVO MILO[EVO: U okviru ciklusa Ve~e mladih autora, u Banatskom kulturnom centru u Novom Mili{evu pripremaju sutra izlo`bu skulpture mladog akademskog vajara iz Novog Sada Damira Vlahovi}a. Likovni prikaz Laleta Simonovi}a iz Novog Sada „Kosa upori{ta i mali tabernakli” pro~ita}e gimnazijalka iz Novog Milo{eva Dragana Be{lin, a gosti ve~eri su pesnikinja iz Novog Be~eja Maja Josimovi} i devetogodi{wi klavirista Ivan @eravica tako|e iz Novog Be~eja. M. K.

Predstava Kawi{kog dvori{nog pozori{ta KAWI@A: Pozori{ni komad na ma|arskom „Ma|ar Pieta” (Ma|arsko raspe}e) izve{}e ve~eras, na sceni kawi{kog Doma umetnosti gluma~ki ansambl Kawi{kog dvori{nog pozori{ta. Komad je re`irao Atila Andra{i, a igraju glumci iz Vojvodine i Ma|arske Krista Vago, I{tvan Bi~kei, Jo`ef Ince i Zoltan Molnar, uz muziku Arpada Bako{a iz ^antavira. Predstava po~iwe u 19,30 ~asova, a ulaznice staju 150 dinara. M. Mr.


12

CRNA HRONIKA

petak4.decembar2009.

DNEVNIK

KOD SRPSKOG KRSTURA PRONA\ENO TELO SLOBODANA ILOVCA IZ SUBOTICE

Tisa jo{ skriva nestalog ~amyiju Telo Slobodana Ilovca (1972) iz Subotice prona|eno je u Tisi kod Srpskog Krstura, 23 dana nakon tragedije koja se dogodila 8. novembra, kada je na polovini reke potonuo ~amac kojim se sedam lica prevozilo s ba~ke obale kod Martono{a u ribolova~ki kamp Udru`ewa ribolovaca „Tisa 158“ na banatskoj obali nadomak Srpskog Krstura. Tom prilikom u reci je nestao i ~amxija Zoran Berar (1974) iz Srpskog Krstura, ~ije telo jo{ nije prona|eno. U ovoj nesre}i

spaslo se petoro Suboti~ana koji su uspeli da isplivaju na banatsku obalu. U Policijskoj upravi u Kikindi potvr|eno je da je telo utopqenika 1. decembra u reci uo~io jedan ribolovac, ne{to vi{e od kilometar nizvodno od mesta tragedije. Uvi|aj je izvr{ila istra`ni sudija Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu Slavica Besede{, koja je nalo`ila obdukciju u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu, a prepoznavawe i identifikaciju izvr{ila je rodbina.

Nesre}a na 158. re~nom kilometru Tise izme|u Martono{a i Srpskog Krstura dogodila se usred dana, kada se grupa radnika suboti~ke firme „Net kompani“ uputila u ribolova~ki kamp radi proslave godi{wice firme. Neo~ekivano, ~amac, kojim je upravqao Zoran Berar, negde na polovini reke, koja je ovde {iroka oko 200 metara i dubine oko deset, je potonuo, kako se pretpostavqa – zbog preoptere}enosti i nepa`we. Petoro Suboti~ana, tri `ene i dvojica mu{karaca, uspeli su

NESRE]A U BANATSKOM KARA\OR\EVU

Vatra progutala starca Milan P. (75) iz Banatskog Kara|or|eva nastradao je u po`aru koji se preksino} oko 20.30 ~asova dogodio u wegovoj ku}i, saop{tila je ju~e zrewaninska policija. Po`ar je buknuo iz za sada neutvr|enih razloga, a vatrena stihija zahvatila je poku}stvo u jednoj prostoriji ku}e, gde je prona|eno i Milanovo be`ivotno telo.

U ga{ewu po`ara u~estvovali su pripadnici Vatrogasne jedinice Policijske uprave Zrewanin, odeqewe u @iti{tu. Uvi|aj su obavili istra`ni sudija i zamenik op{tinskog javnog tu`ioca. Na kraju saop{tewa se dodaje da uvi|ajna ekipa zrewaninske policije intenzivno radi na utvr|ivawu uzroka po`ara. @. B.

da isplivaju, dok su Ilovac i Berar nestali u hladnoj vodi Tise. Pripadnici Ronila~ke jedinice MUP-a Srbije nekoliko dana posle nesre}e pretra`ivali su reku, ali nisu uspeli da prona|u utopqenike. Slobodan Ilovac, koji je bio zaposlen u suboti~koj firmi „Net kompani“, iza sebe je ostavio dvoje dece, devetogodi{weg de~aka iz prvog braka i devoj~icu iz drugog braka kojoj je tek tri meseca. Druga `rtva nesre}e na Tisi, ~amxija Zoran Berar, koji je

Nakon septembarske eksplozije

proizvodwu municije „Prvi partizan“, nije bilo povre|enih, a blagovremnom interven-

Otac i sin iz Ba~ke Palanke @eqko (53) i Bojan (29) \ermanovi} ju~e su u Okru`nom sudu u Novom Sadu osu|eni na ukupno 40 godina zatvora zbog ume{anosti u smrt dilera devizama iz Obrovca

te{kog ubistva u~iwenog iz koristoqubqa i na podmukao na~in, dok je wegov otac @eqko dobio desetogodi{wu kaznu zbog pomo}i optu`enom za ubistvo i prikrivawu tragova zlo~ina. Dvojica okri-

Jama u kojoj je bio zakopan le{ usmr}enog

Ilije Mr|ana 11. marta ove godine. Krivi~no ve}e, kojem je predsedavala sudija Zlata Rodi}-Kne`evi}, Bojana \ermanovi}a osudilo je na 30 godina za krivi~no delo

SU\EWE RADOVANU STEFANOVI]U, OPTU@ENOM ZA UBISTVO SLAVICE PAP U NOVOM SADU, ZAPELO NA STARTU

Izostanak advokata odlo`io po~etak Po~etak su|ewa Radovanu Stefanovi}u (59) iz Kru{evca, optu`enom za te{ko ubistvo neven~ane supruge Slavice Pap 5. jula ove godine u stanu u Ulici Veselina Masle{e u Novom Sadu, odlo`en je zato {to se wegov branilac ju~e nije pojavio u sudnici novosadskog Okru`nog suda. Optu`eni Stefanovi} i wegova `rtva `iveli su u vanbra~noj zajednici koju je ona napustila nekoliko meseci pre kobne no}i

u stanu na Detelinari, gde je stanovala s bratom Dejanom i ocem Brankom Pupovcem. Kako se navodi u optu`nici, oni su u trenutku ubistva bili u stanu, ali nisu uspeli da spre~e zlo~in. Radovan je Dejana oborio na pod, a zatim no` zario u levu Slavi~inu potkolenicu i grudni ko{. Umrla je na licu mesta. O{tricu no`a osetio je i Dejan, koji je, dodu{e, pro{ao s lak{im povredama. Posle zlo~ina Stefanovi}

je poku{ao da pobegne i uputio se prema Autobuskoj stanici, ali nije odmakao ni 300 metara kada je uhap{en. Tom prilikom imao je no` u ruci. Po nezvani~nim podacima, to je drugi put da je Radovan li{io `ivota „izabranicu svog srca“. Postoje nepotvr|ene informacije da je on ve} odgovarao za ubistvo supruge, a u sudskim spisima stoji samo da je osu|ivan, ali ne i za koje krivi~no delo. D. A.

IZMEWENA OPTU@NICA PROTIV BIV[EG ^ELNIKA DR@AVNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRPSKE

Tu`ila{tvo odustalo od gowewa E}ima za drogu Biv{i ~elnik Dr`avne bezbednosti Republike Srpske Quban E}im nije vi{e optu`en za prodaju heroina i kokaina po{to je Specijalno tu`ila{tvo odustalo od optu`be za drogu i zlo~ina~ko udru`ivawe i izmewenom optu`nicom tereti E}ima za nedozvoqeno dr`awe oru`ja i falsifikovawe isprave. Zamenik specijalnog tu`ioca za organizovani kriminal Jovica Jovanovi} rekao je ju~e, u nastavku su|ewa optu`enima za {verc i prodaju oko 53 kilograma heroina i kokaina, da je

zbog nedostatka dokaza odustao od krivi~nog gowewa E}ima za drogu i zlo~ina~ko udru`ivawe. Jovanovi} je pro~itao izmewenu optu`nicu u kojoj se E}im vi{e ne dovodi u vezu s drogom, a optu`nica je izmewena i u delovima vezanim za koli~inu i cenu droge koju je prodavala organizovana kriminalna grupa prvooptu`enog @eqka Radovanovi}a. E}im, koji je tokom rata u BiH bio zamenik bawalu~kog centra Dr`avne bezbednosti Republike

dvanaestoro dece. Berar se du`e sam snalazio za `ivot, rade}i kod jednog doma}ina iz Srpskog Krstura, ~esto je boravio na Tisi, ali je bio slab pliva~. M. Mitrovi}

Sinu 30 godina robije, ocu decenija

Ponovo po`ar u „Prvom partizanu” cijom vatrogasne jedinice tog preduze}a i Vatrogasnog bataqona MUP-a po`ar je uga{en. Komandant Vatrogasne bataqona policije Sa{a Cicvari} izjavio je Tanjugu da je po`ar izbio u ventilacionom kanalu od “olovnice prema pogonu proizvodwe”, i naglasio da se ne radi o ve}oj materijalnoj {teti. Po`ar se, po Cicvari}evim re~ima, dogodio u prostorima gde se obavqaju sanacija posle katastrofalne ekslozije u kojoj je 3. septembra `ivot izgubilo sedam radnika ove firme.

Foto: M. Mitrovi}

pre{ao na martono{ku obalu i u prvoj turi ukrcao {est putnika iz Subotice, dok je za narednu turu na obali ostalo da ~eka jo{ petoro Suboti~ana, iz krsturske je familije u kojoj je odraslo

PRESUDA ZA TE[KO UBISTVO ILIJE MR\ANA U BA^KOJ PALANCI

JU^E OKO PODNEVA U U@ICU

U po`aru, koji je izbio ju~e oko 13.45 ~asova u podzemnim pogonima u`i~kog preduze}a za

^amac kojim su se na Tisi prevozili nastradali putnici

Srpske, prvobitnom optu`nicom bio je optu`en da je ostalim ~lanovima grupe davao uputstva o na~inu prodaje droge i primao i ~uvao novac dobijen od prodaje heroina i kokaina. E}im je na po~etku su|ewa, u oktobru 2008. godine, rekao da nema veze „s gramom droge“ niti s narkomafijom i da mu je pi{toq CZ-99, za koji nije imao dozvolu, poklonio @eqko Ra`natovi} Arkan, a da je li~ne dokumente na ime wegovog kuma Milana Wegovana dobio jer mu je bila ugro`ena bezbednost. (Beta)

vqenih do pravosna`nosti presude osta}e u pritvoru Okru`nog zatvora u Novom Sadu. Po navodima optu`nice, svirepo ubistvo odigralo se u porodi~noj ku}i \ermanovi}evih u Ba~-

koj Palanci. Mla|i \ermanovi} je namamio Mr|ana u svoju ku}u, gde ga je sa~ekao s bejzbol palicom u ruci, kojom ga je najmawe 15 puta udario po glavi. Bojan i @eqko su mrtvo telo smotali u najlon, ubacili u prtqa`nik svog „opela“, odvezli u {umu u blizini Nove Gajdobre i zakopali. Na pro{lom glavnom pretresu promewena je pravna kvalifikacija optu`be protiv @eqka \ermanovi}a, pa se tako nije teretio za te{ko ubistvo, kakao je glasila prvobitna optu`nica, ve} „samo“ za „obi~no“ ubistvo za koje je zapre}ena maksimalna kazna do 15 godina zatvora. Tokom postupka Bojan je priznao da je ubio Mr|ana, za koga ka`e da mu je dugovao 3.650 evra, a @eqko je rekao da nije u~estvovao u ubistvu, ali da je sinu kasnije pomogao da prikrije tragove zlo~ina. Novac je, po verziji Bojana \ermanovi}a, trebalo da bude vra}en do kraja 2008, ali se to nije desilo sve do marta naredne godine, kada se krvavi obra~un i dogodio. Navodno, pokojni Mr|an je, do{av{i u ku}u \ermanovi}evih, bacio 700 evra pred Bojana i po~eo da ga vre|a. Ovaj }e kasnije na

Ubijeni Ilija Mr|an

su|ewu ispri~ati da ne zna {ta mu mu je bilo, pa je oti{ao po palicu i uradio to {to je uradio. S druge strane, pak, supruga pokojnog Mr|ana je na pro{lom su|ewu rekla da wen suprug nikada nikome nije pozajmqivao novac, niti ga je uzimao na zajam, te da mu je to bio, prakti~no, „`ivotni princip“. Tako|e, rekla je da je Ilija u jednoj svesci vodio evidenciju, pa se uvek moglo videti koliki su mu prihodi i kolikim novcem raspola`e. Da li je duga zaista bilo ili nije – verovatno zna samo Bojan \ermanovi}. Sve tranke imaju pravo `albe Vrhovnom sudu Srbije. D. Apro

U BEOGRADU I PAN^EVU 12 OSOBA UHAP[ENO ZBOG ZLOUPOTREBA

Do voza~ke dozvole bez polagawa ispita? Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je ju~e da je u Beogradu i Pan~evu uhap{eno 12 osoba zbog sumwe da su zloupotrebile slu`beni polo`aj, primale i davale mito i falsifikovale slu`bene isprave. Me|u uhap{enima su dva policijska slu`benika, Vladimir M. (1970) i Novica B. (1968), kao i vlasnik auto-{kole „Putnik“ iz Pan~eva Renato S. (1970). Oba policajaca bila su zadu`ena za kontrolu zakonitog sprovo|ewa polagawa voza~kog ispita i ~lanovi komisije za wi-

hovo polagawe u auto-{koli „Putnik“ iz Pan~eva. Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave u Pan~evu, u saradwi s Okru`nim javnim tu`ila{tvom u Pan~evu, uhapsile su i ~lanicu komisije u auto-{koli „Putnik“ Eminu B. (1981) iz Pan~eva, zatim Gorana V. (1982) iz Pan~eva, Bojana M. (1976), Petra M. (1947), Marka R. (1984), Gorana S. (1974), Miroslava M. (1977), Borisa M. (1980) i Aleksandra S. (1974), svi iz Beograda. Policija je saop{tila da su osumwi~eni Renato S., Vladi-

mir M., Novica B. i Emina B., uz pomo} Gorana V., iskori{}avawem svog slu`benog polo`aja od jula do oktobra ove godine, za nov~ane iznose od 300 do 400 evra, omogu}ili sticawe uverewa o polo`enom voza~kom ispitu bez polagawa teoretskog i prakti~nog dela voza~kog ispita Bojanu M., Petru M., Marku R., Goranu S., Miroslavu M., Borisu M. i Aleksandru S. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni nadle`nom istra`nom sudiji Okru`nog suda u Pan~evu, pi{e u saop{tewu. (Beta)

SREMSKA MITROVICA

Uhap{en mladi} osumwi~en za napad na starice Velibor P. (34) iz Sremske Mitrovice uhap{en je i predat istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Sremskoj Mitrovici zbog osnovane sumwe da je izvr{io ~etiri krivi~na dela razbojni{tva nad starijim `enama u Sremskoj Mitrovici. Veliboru P. je bila specijalnost otimawe i pqa~kawe starijih `ena, koje bi iznenada napadao, a onda otimao ta{ne, nov~anike i nakit i brzo nestajao u gradu. Ove svoje operacije Velibor P. je izvodio u po bela dana sve dok mu policajci nisu u{li u trag i li{ili ga slobode. S. B.

Uz zelena{ku kamatu i dupli dug Bogdan [. (40) iz Sremske Mitrovice osumwi~en je za krivi~na dela zelena{tva i nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija. Zbog toga je Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici protiv wega podnela krivi~nu prijavu Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u redovnom postupku. Naime, Bogdan [. je, kako se osnovano sumwa, jednom sugra|aninu pozajmio 200 evra uz zelena{ku mese~nu kamatu od 20 posto. Kada je na ime duga i kamata naplatio 1.000 evra, Bogdan [. se tereti da je tra`io da mu du`nik isplati jo{ 1.000 evra. Posle ovog zahteva, du`nik je osumwi~enog za zelena{ewe prijavio policiji, koja je izvr{ila i pretres wegovog stana, gde je na{la mawu koli~inu municije. S. B.


DRU[TVO

DNEVNIK

petak4.decembar2009.

13

BURNA SMENA V. D. DEKANA SOMBORSKOG PEDAGO[KOG FAKULTETA DR DRAGANA SOLE[E

No}no kadrovsko tumbawe Nastavno-nau~no ve}e Pedago{kog fakulteta u Somboru na prekju~era{woj burnoj sednici razre{ilo je dosada{we ~lanove Saveta fakulteta iz reda zaposlenih na fakultetu i imenovalo nove, a Savet je na sednici odr`anoj u no}nim satima ve}inom glasova razre{io dosada{weg v. d. dekana prof. dr Dragana Sole{u i za v. d. dekana imenovao prof. dr Nenada Petrovi}a, koji je svojevremeno (1993–1998) ve} obavqao du`nost dekana somborskog (tada) U~iteqskog fakulteta. Pre toga, Savet PF-a je verifikovao mandate novih ~lanova i za predsednika izabrao prof. dr Svetlanu [panovi}, a za wenog zamenika prof. dr Mileta Nenadi}a. Jednoglasnom odlukom, najvi{i organ upravqawa PF-a pokrenuo je i postupak za izbor novog dekana.

Na ju~era{woj, prvoj konferenciji za medije, novo rukovodstvo fakulteta je isti-

calo da je cela procedura smene prof. dr Sole{e bila u skladu sa zakonom.

– Na isti na~in na koji je kolega Sole{a svojevremeno bio izabran za dekana, izvr-

A sad, samo po zakonu ^lanove Senata novosadskog Univerziteta, na ju~era{woj sednici o de{avawima na PF-u i odlukama NNV-a i Saveta obavestio je prodekan tog fakulteta prof. dr @eqko Vu~kovi}. On je govorio i o merama koje je Ure|iva~ki odbor Izdava~ke delatnosti PF-a dosad preduzeo povodom optu`bi da je prof. dr Dragan Sole{a u ~etiri svoja uxbenika navodno plagirao druge autore („Dnevnik“ je pisao o tome u vi{e navrata). Zanimqivo je da je Ure|iva~kom odboru (tek sad) predlo`eno da „povu~e“ drugo izdawe Sole{ine „Obrazovne tehnologi-

je“ (april, 2009), za koje je Sole{in nekada{wi prodekan prof. dr Mir~e Berar pro{lom sazivu Senata UNS-a izjavio da uop{te nije {tampan (!), a kompletno izdawe je „nestalo“ iz javnosti jo{ po~etkom juna. Rektor prof. dr Miroslav Veskovi} naglasio je da su Senat i ~lanovi rektorskog kolegijuma u pro{lom i teku}em mandatu sugerisali Ure|iva~kom odboru PF-a da se urade ponovne recenzije Sole{inih uxbenika, a PF na|e snage, i uz pomo} UNS-a i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, „re{i svoje unutra{we probleme u

Sole{u ~ekaju pravosudni organi?

skladu sa zakonom“. Optu`be za plagijat treba da re{avaju pravosudni organi. V. ^.

{ena je i wegova smena – kazao je novi v. d. dekana dr Petrovi}, isti~u}i da je kao najstariji profesor na ovoj visoko{kolskoj instituciji na raspolagawu kolektivu dok se ne izabere „redovni“ dekan. – Kolega Sole{a nije bio „na tapetu“ kao nastavno-nau~ni radnik ve} kao rukovodilac, i zato smo na NNV-u i bili za izbor novog Saveta i rukovodstva Pedago{kog fakulteta – kazao je prof. dr Petrovi}, napomiwu}i da ne}e biti nikakvog revan{izma ni prema wegovom prethodniku ni prema zaposlenima koji su ga podr`avali, potkrepquju}i to time da nijedan prodekan iz vremena dr Sole{e ne}e u prelaznom periodu dok on rukovodi Fakultetom, izgubiti svoj status. – Jedna od kqu~nih odluka Saveta je i ta da se u|e u pro-

ceduru izbora novog dekana, koja bi trebalo da se zavr{i do 28. decembra – kazala je nova predsednica fakultetskog Saveta prof. dr Svetlana [panovi}, isti~u}i da je to {to prof. dr Sole{a nije raspisao proceduru za izbor novog dekana i bio jedan od glavnih razloga wegove smene kao vr{ioca du`nosti dekana. Novi potpredsednik Saveta PF-a prof. dr Mile Nenadi} je istakao da se cela stvar s optu`bama, wegovom i jo{ dvojice profesora, na ra~un prof. Sole{e za plagirawe nekoliko uxbenika, vi{e ne ti~e PF-a. – To je li~na stvar dr Sole{e i Tu`ila{tva, i neka se time on bavi – kazao je prof. dr Nenadi}, ostavqaju}i ipak prostora da se naknadno i organi Pedago{kog fakulteta ponovo ovim bave. M. Miqenovi}

JO[ SE NE ZNA [TA SVE PO ZAKONU PROFESOR TREBA DA ZNA

Prosvetni eksperti moraju na popravni Mada je, posle gotovo dve godine rada, ve} bezmalo mesec dana na javnoj raspravi, sva je prilika da }e nacrt do-

wa i vaspitawa, kome je kreirawe ovog akta povereno. Osnovne zamerke na nacrt su da je nedovoqno kvalitetan

Dobar nastavnik se meri uspehom svojih |aka

kumenta o standardima znawa i kompetencija za profesiju nastavnika biti povu~en. Naime, to je Nacionalni prosvetni savet, kao naru~ilac posla nakon svoje posledwe sednice zahtevao od ministra prosvete, ali i direktora Zavoda za unapre|ewe obrazova-

i te{ko da bi ga takvog, i uz poboq{awa koja bi usledila, NPS mogao usvojiti, te je time i javna rasprava obesmi{qena i samo gubqewe vremena. Svoju tezu da ovakav dokument nije za javnu raspravu ~lanovi NPS-a potkrepili su tvrdwom da on nije u skladu ni

I Vojska ho}e svoj univerzitet Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Jefti} o~ekuje da }e Vlada uskoro odobriti formirawe vojnog univerziteta, koji prvu generaciju studenata treba da primi ve} u {kolskoj 2010/11. Dodaje da }e se time zna~ajno podi}i nivo i kvalitet vojnog {kolstva, ali }e to biti doprinos i civilnom obrazovawu, i navodi da su akreditovana tri programa budu}eg univerziteta – dva u okviru vojne akademije, a jedan na VMA, „~ime su se formalno stekli uslovi da apliciramo za univerzitet“.

s novim Zakonom o {kolstvu, pa tako on defini{e vrednosti i stavove potrebne nastavniku, a ne kompetencije, i to ne samo nastavnika ve} ni direktora i vaspita~a, kojima se nacrt uop{te ne bavi. Dr Ana Pe{ikan smatra da tekst nacrta nije utemeqen na nau~nom istra`ivawu i praksi, ve} je sklopqen od drugih dokumenata, Smiqka Stojanovi} da je radni tim bio nekompetentan, a Dragica Trivi} da ne daje kvalitet za obrazovawe profesora i wihovo stalno usavr{avawe. – Sam pristup nastavni~koj profesiji u ovom nacrtu kao „pru`awu usluga obrazovawa“ govori o problemati~nosti samog koncepta – smatra predsednica NPS-a dr Desanka Radunovi}. – Takva usluga je nepredvidiva, nemogu}e je stvarawe wenih zaliha, me{ovitost i razli~itost, te takva ne mo`e ostvariti osnovni ciq obrazovawa i vaspitawa – pun intelektualni , emocionalni, socijalni, moralni i fizi~ki razvoj svakoga u skladu s wegovim uzrastom, potrebama i interesovawima. Po mi{qewu predsednice NPS-a, neke navedene kompetencije nastavnika su definisane tako da dozvoqavaju veliku proizvoqnost u tuma~ewu, spomiwu se pravila i kodeksi koji nigde nisu zvani~no propisani, a s druge strane, ne uzimaju se u obzir obrazovni standardi za kraj obaveznog {kolovawa, usvojeni proletos. A uspeh u~enika jedan je od indikatora dobrog nastavnika. Zavodu za unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa zamereno je i to {to je nacrt pustio u javnu raspravu a da ga prethodno nije predo~io naru~iocu, te se tra`i da ga povu~e i da se formira ekspertska komisija koja bi analizirala ponu|eni tekst. D. Deve~erski

Radna dozvola „Mihajlu Pupinu” Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” iz Zrewanina dobio je od Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta dozvolu za rad, kao tre}i u Vojvodini od ukupno 14. Ovaj dokument dekanu Mom~ilu Bjelici ju~e je uru~io pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{. – U godini jubileja, kad Tehni~ki fakultet slavi 35 godina postojawa, dobili smo dozvolu za rad, koja je rezultat dugog procesa akreditacije,

zapo~etog jo{ 2005. Ujedno je to trasa prema evropskom univerzitetskom prostoru – izjavio je Bjelica, i precizirao da su akreditovana po ~etiri smera na osnovnim i master studijama u oblasti informatike, in`ewerstva, menaxmenta i tekstilstva. U planu je akreditacija i doktorskih studija i novih programa. Jege{ je objasnio da je akreditacija samo stepenica u kontroli fakulteta. Tek nakon toga po~iwe rad pokrajinska inspekcija,

koja utvr|uje da li su svi prijavqeni uslovi ujedno i sprovedeni. – Studenti treba da znaju da ne proveravaju samo wih na ispitima ve} i fakultete i profesore, i to ozbiqno, da bi se omogu}io {to boqi kvalitet nastave – naveo je Jege{, i dodao da je uglavnom svih 14 fakulteta u Vojvodini akreditovano i o~ekuje se da u dogledno vreme dobiju radne dozvole. Ina~e, na “Pupinu” trenutno studira 2.500 akademaca. @. Balaban

Foto: N. Stojanovi}

Pet nagrada za `ivotno delo Nagradu za `ivotno delo, koju tradicionalno dodequje Udru`ewe univerzitetskih nastavnika i nau~nika Vojvodine, pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj, za 2009. godinu dobili su profesori: dr Dragutin Zelenovi} (Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad), dr

Radosav Sekuli} (Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad), dr Katalin Kai} (U~iteqski fakultet na ma|arskom nastavnom jeziku, Subotica), dr Mario [kriwar (Prirodnomatemati~ki fakultet, Novi Sad) i dr Vera Jerant-Pati} (Medicinski fakultet, Novi Sad). Na sve~anosti uprili~e-

noj sino} u Skup{tini Vojvodine, nagrade je uru~io prof. dr Miodrag Zlokolica, predsednik Upravnog odbora Udru`ewa univerzitetskih nastavnika i nau~nika, a posebna priznawa – nov~ane nagrade pokroviteqa od po 1.000 evra – uru~io je pokrajinski premijer dr Bojan Pajti}. V. ^.

SRBIJA PONOVO PROIZVODI SERUM PROTIV BESNILA

Le~ewe od zara`enih zverki ko{ta 35.000 dinara Posle vi{egodi{weg zastoja, opet je po~ela proizvodwa doma}eg seruma protiv besnila, osnovne za{tite protiv ove te{ke i neizle~ive bolesti, koja se prethodnih godina uvozila. – U saradwi Pasterovog zavoda i Instituta za transfuziju krvi u Beogradu proizvedena je prva serija seruma i ovih dana po~iwe wegova distribucija po Srbiji – ka`e direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu prof. dr Du{an Lalo{evi}. – Serum se obavezno daje osobama koje je ugrizla besna `ivotiwa, u mesto rane. Dobija se od krvi dobrovqnih davalaca koji su prethodno bili vakcinisani, a ovog puta ju je dalo wih sto u 400 davawa. O zna~aju doma}e proizvodwe seruma na konferenciji za {tampu u Pasterovom zavodu govorio je i pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri. Kako je istakao, imamo pamet i tehnologiju za proizvodwu seruma, a u prvom kontingentu proizvedeno ga je dovoqno za potrebe u zemqi za narednih pet do {est mese-

ci. Pokrajinsko izvr{no ve}e je zainteresovano da vrati sjaj Pasterovom zavodu, koji je zna~ajna i poznata ku}a jo{ od po~etka pro{log veka, pa }e i ubudu}e podr`avati wegovu obnovu i razvoj.

– Ponovna doma}a proizvodwa seruma zna~ajna je za celu Srbiju – rekla je potpredsednica Skup{tine Vojvodine doc. dr Branislava Beli}. – Serum je rezultat dobre saradwe Pasterovog zavoda i

Instituta za transfuziju krvi u Beogradu i samo po~etak obnove proizvodwe, jer u Pasterovom zavodu postoje kapaciteti da se pokrene i druga. Za predsednika Upravnog odbora Pasterovog zavoda prof. dr Petra Vulekovi}a, ovo je promocija doma}e pameti. Serum je u potpunosti doma}i proizvod, veoma aktuelan, jer ga vi{e ne moramo uvoziti. Cena doma}eg seruma je upola mawa nego onog iz uvoza, a za ~oveka te{kog oko 100 kilograma cena potrebnih jedinica seruma je oko 35.000 dinara. Kako je besnilo me|u `ivotiwama stalno prisutno, predstavqa potencijalnu opasnost i za qude, pa su serum i vakcina neophodna mera za{tite. Kako je najavio dr Lalo{evi}, nastavi}e se procedura registracije doma}e vakcine protiv besnila. Naime, klini~ka ispitivawa vakcine Pasterovog zavoda su zavr{ena, ali do sada wena registracija nije sprovedena tako da vakcinu protiv besnila i daqe uvozimo iz Francuske. J. Barbuzan


14

SVET

petak4.decembar2009.

ZAVR[NA DEKLARACIJA SA SKUPA OEBS-a U ATINI

NESRE]E

Svet bez linija podele i ratova

Poginuli u~enici i nastavnik WU DELHI: Najmawe devetoro u~enika i wihov nastavnik poginuli su ju~e kada je autobus kojim su putovali sleteo s puta i survao se u provaliju u dr`avi Tamil Nadu, na jugu Indije, izvestili su mediji.Nesre}a se dogodila u selu Katripulam, blizu grada Nagapatinama, oko 350 kilometara ju`no od glavnog grada ^enaja.Policija je saop{tila da se u autobusu nalazilo 25 dece i dvoje nastavnika i da je spaseno 11 |aka, dok se za ostalima i daqe traga.Prema prvim informacijama, voza~ je izgubio kontrolu nad vozilom, koje je, zbog klizavog kolovoza, sletelo u ponor dubok pet metara.Voza~ autobusa je, prema navodima policije, pobegao s mesta nesre}e. (Tanjug)

Tri ministra me|u 14 mrtvih

MOGADI[: Najmawe 14 qudi, me|u kojima trojica ministara, ubijeni su ju~e u eksploziji u hotelu u Mogadi{u, glavnom gradu Somalije, saop{tili su izvori iz vlade i o~evici. @ivot su izgubili ministar zdravqa Kamar Aden Ali, ministar {kolstva Ahmed Abdulahi Vejil i ministar visokog obrazovawa Ibrahim Hasan Adov, potvrdili su ti izvori Rojtersu. Ministri i stotine drugih zvanica prisustvovali su u hotelu "[amo" ceremoniji dodele univerzitetskih diploma.Jedan o~evidac je izjavio da je u eksploziji poginulo najmawe devet studenata i jedan predava~, a arapska satelitska televizija Al Arabija javila je da je ubijen wen snimateq Hasan al-Zubair. Britanska televizija Bi-BiSi je javila da je me|u poginulima dvoje novinara.Jo{ nije utvr|eno da li je napad izveo bomba{ samoubica ili je u zgradu bila podmetnuta bomba. Islamisti u Somaliji bore se protiv vlade u Mogadi{u, koju podr`avaju Ujediwene nacije, ali koja u stvarnosti kontroli{e mali deo teritorije dr`ave. (Tanjug)

Napad na iranske hodo~asnike DAMASK: Nekoliko desetina qudi ju~e je stradalo u eksploziji bombe u autobusu u predgra|u Damaska, javila je arapska satelitska televizija Al Xazira. "Desetine `rtava u eksploziji autobusa u oblasti Sejeda Zajnab, u Damasku", navedeno je na krolu koji je pustila televizija, sa sedi{tem u Dohi. Rojters je preneo, pozivaju}i se na o~evice, da je meta napada bio autobus koji je prevozio iranske hodo~asnike u Damask. (Tanjug)

ATINA: Ministri inostranih poslova Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) slo`ili su se u Atini da }e podsta}i dijalog o budu}nosti evropske bezbednosti. "Vizija slobodne, demokratske organizacije OEBS od Vankuvera do Vladivostoka, bez linija podele i koja ukqu~uje zemqe razli~itih nivoa bezbednosti, ostaje zajedni~ki ciq koji smo re{eni da dostignemo", naveli su ministri u deklaraciji usvojenoj posle dvodnevne konferencije, prenela je gr~ka novinska agencija ANA. Na konferenciji je u~estvovao i ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} koji je u govoru istakao da je Srbija, opredequju}i se za miroqubivi pristup pitawu Kosova i Metohije postavila novi model re{ewa etni~kih sukoba u 21. veku i dala Sergej Lavrov i Jorgos Papandreu

Ruski predlog o celovitom sistemu bezbednosti Tokom skupa u Atini ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov je ukazao kako se inicijativa ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o potpisivawu pravno obavezuju}eg Sporazuma o evropskoj bezbednosti zasniva na stvarawu celovitog bezbednosnog sistema u evroatlantskom regionu. „U su{tini veoma je jednostavno: OEBS i Savet Rusija-NATO usvojili su politi~ke deklaracije kojima se promovi{e princip celovite bezbednosti. Mi predla`emo pretvarawe tih deklaracija u pravno obavezuju}i dokument. Ni mawe ni vi{e od toga", istakao je ministar Lavrov. Lavrov je kazao da je stvarawe efikasnog sistema kolektivne bezbednosti u evroatlantskom regionu nezamislivo bez Rusije, evropskih zemaqa i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, {to je naro~ito pokazalo "iskustvo" iz razdobqa od Versajskog ugovora 1919. do po~etka Drugog svetskog rata 1939.

doprinos regionalnoj i globalnoj obnovi poverewa, neophodnog za nove izazove u svetu. Zavr{ni dokument usredsre|en je na proceduru u OEBS koja je zapo~eta u junu na severnom gr~kom ostrvu Krfu, i na nastavak tog procesa.Ministar spoqnih poslova 56 zemaqa-~lanica su se u politi~koj deklaraciji slo`ili da }e u~vrstiti i oja~ati obaveze OEBS u oblasti bezbednosti i saradwe. U dokumentu se i daqe izra`ava ozbiqna zabrinutost {to se adekvatno ne po{tuju principi Finalnog akta iz Helsinkija, koji je 1975. usvojen u Konferenciji za evropsku bezbednost i saradwu (KEBS), prethodnici OEBS. Ministri su naveli i da se nije odustalo od primene sile kao na~ina re{avawa razlika u me|unarodnim odnosima, kao i da nije eliminisana opasnost od me|udr`avnih sukob. Gr~ki premijer Jorgos Papandreu izjavio je na zavr{etku skupa da OEBS ovakvu vrstu deklaracije nije usvojio jo{ od 2002. godine, i da je re~ o novoj stranici u istoriji te organizacije. "Mi smo se obavezali u zajedni~kom dokumentu kako da se suo~imo sa zajedni~kim izazovima", rekao je on. Od 1. januara Kazahstan, centralnoazijska dr`ava preuzima jednogodi{we predsedavawe sa OEBS. Skupu nisu prisustvovali ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton, kao ni {efovi diplomatija Velike Britanije i Kanade, Dejvid Miliband i Lorens Kenon. (Tanjug)

Italija {aqe hiqadu vojnika u Avganistan RIM: Italija }e poslati jo{ oko hiqadu svojih vojnika u Avganistan, u talasu pove}awa trupa koju je zapo~eo ameri~ki

predsednik Barak Obama, najavio je italijanski ministar odbrane Iwa~o La Rusa za dana{wi "Korijera dela Sera". Ministar i dodao da }e ta~an broj vojnika za Avganistan biti dogovoren u narednim danima tokom susreta italijanskog ministra spoqnih poslova Franka Fratinija i ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton, prenela je agencija Rojters. Pomo}nik ministra odbrane precizirao je

za Rojters da se razmatra pove}awe od 800-1.000 vojnika, {to }e biti dostignuto postepeno u 2010. godini sa povla~ewem italijanskih vojnika iz mirovnih misija na Balkanu i u Libanu. Ameri~ki predsednik Barak Obama ozna~io je Australiju, Francusku, Rusiju i Italiju za kqu~ne partnere SAD u novoj strategiji za Avganistan, dan pre nego {to je obelodanio plan prema kojem bi SAD u tu zemqu trebalo da po{aqu jo{ 30.000 vojnika.Trenutno u Avganistanu ima oko 68.000 ameri~kih i 42.000 savezni~kih vojnika. (Tanjug)

DNEVNIK

BALKAN

SAD i EU zabrinute zbog stawa u BiH SARAJEVO: Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara Xejms Stajnberg rekao je ju~e u Sarajevu da su SAD i EU zabrinute zbog situacije u BiH i ukazao da je odgovornost za to iskqu~ivo na bosanskim liderima. Stajnberg je novinarima rekao da su SAD zabrinute i zbog nespremnosti BiH da u potpunosti u~estvuje u procesu evroatlantskih integracija, dok druge zemqe regiona bele`e zna~ajan napredak na tom planu. "Na politi~kim liderima BiH je da donose odluke koje }e pokazati NATO-u i Evropskoj uniji da je BiH spremna da postane punopravna ~lanica ove dve institucije", rekao je zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara i naglasio da je me|unarodna zajednica spremna da pru`i pomo}. "SAD i EU spremne su da nastave rad sa strankama u BiH", kazao je Stajnberg i dodao da SAD i EU ne}e odustati od ovog procesa. Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara razgovarao je u Sarajevu sa liderima vode}ih politi~kih stranaka o reformama u BiH. Lider Stranke za BiH Haris Silajxi} kazao je posle tog sastanka da je istakao da se mora ukinuti mehanizam entitetskog glasawa u parlamentu BiH, te da }e ostanak takvog na~ina glasawa zna~iti legalizaciju etni~kog ~i{}ewa. Predsednik Stranke demokratske

akcije Sulejman Tihi} ocenio je da su "ovi razgovori dobar po~etak, jer ako se uporede tekstovi Dejtonskog ustava i ponu|ena re{ewa, vidi se da je svaka re~ ponu|enog paketa boqa od dejtonskih re{ewa". Lider Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan ^ovi} smatra da treba nastaviti razgovore o ustavnim promenama u BiH, ali da mora postojati jasna strategija tih razgovora. Lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik je kazao da "ne be`i od bilateralnih razgovora", ali da su ustavne promene u BiH "naprasno do{le na dnevni red" te "da su ih isforsirali bo{wa~ki politi~ari". On je jo{ dodao da nije bilo nikakvog paketa niti principa "uzmi ili ostavi", te da je osnovna tema razgovora bila izlazak iz pat pozicije u kojoj se nalazi BiH. Stajnberg je ju~e zavr{io zvani~nu posetu BiH. On je i u oktobru dva puta u~estvovao na sastancima lidera politi~kih partija BiH i predstavnika EU u okviru "butmirskih pregovora". "Butmirski paket" u BiH odbacila je ve}ina politi~kih partija, ali su predstavnici EU i SAD pre desetak dana ponudili revidirani dokument o ustavnim i politi~kim reformama u BiH. (Beta)

Vi{e od 70.000 radnika dobilo otkaz SARAJEVO: Agencija za rad i zapo{qavawe BiH objavila je najnovije podatke prema kojima je za posledwu godinu dana zbog recesije otkaze s posla dobilo 73.000 radnika. "U posledwa tri meseca pro{le godine posao je izgubilo blizu 16.000 radnika, a u ovoj godini bez radnih mesta ostalo je 57.000 stalno zaposlenih radnika", izjavila je sarajevskim medijima portparol ove agencije Sanela Zeqkovi}.

Predsednici sindikata su upozorili da je broj otpu{tenih radnika sa posla znatno ve}i jer ovi zvani~ni podaci ne sadr`e podatke o broju otpu{tenih radnika koji su radili na crno. Trenutna stopa registrovane nezaposlenosti u BiH iznosi 42,1 posto sa tendencijom rasta iz meseca u mesec. Prema podacima zavoda iz slu`bi za zapo{qavawe u BiH je na evidencijama prijavqeno 502.301 nezaposlena osoba. (Tanjug)

Dekan ukida predmete PODGORICA: Profesor Filip Kova~evi} optu`io je ju~e dekana podgori~kog Fakulteta politi~kih nauka (FPN) Sr|ana Darmanovi}a da mu je bez obave{etwa "na staqinsti~ki na~in" ukinuo dva predmeta na osnovnim studijama te univerzitetske ustanove. On je u otvorenom pismu crnogorskoj javnosti naveo da mu je Darmanovi} ranije na isti na~in ukinuo i dva predmeta na magistarskim i doktorskim studijama. "Ovakvo brutalno razra~unavawe koje ugro`ava moju materijalnu egzistenciju, povezujem sa mojim javnim anga`manom i politi~kim

stavovima koje zastupam. Jer, moj doprinos razvoju dru{tvenih nauka u Crnoj Gori je o~igledan za svakoga ko nije politi~ki ostra{}en", tvrdi Kova~evi}. Kova~evi} je kazao da }e ga te{ko pokolebati "takvi postupci Darmanovi}a ili bilo kog drugog da i daqe radi na demokratizaciji Crne Gore i wenom kona~nom uobli~avawu u pravnu i pravi~nu dr`avu". Kova~evi} je o{tar kriti~ar crnogorskog re`ima i premijera Mila \ukanovi}a. Profesor je politi~ke psihologije i doktorirao je u Americi. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJVID MILIBAND [ef diplomatije Velike Britanije Dejvid Miliband zainteresovan je za kontakte se predstavnicima libanskog Hezbolaha, u poku{aju ube|ivawa da odustanu od oru`ane kampawe protiv Izraela, preneli su ju~e izraelski mediji. Izjave Milibanda do~ekene su s rezervama u Jerusalimu. Smatra se da bi takva odluka stavila Veliku Britaniju na suprotnu stranu od wenih saveznika.

VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je ju~e da jo{ nije otklowena pretwa terorizma, ali da Rusija ima dovoqno „~vrstine i odlu~nosti“ u borbi protiv wega."Nedavna eksplozija voza „Nevski ekspres govori o tome da rad u tom pravcu treba da bude poja~an", rekao je Putin. Rusija postala jedna od `rtava terorizma iako je mnogo u~inila za "slamawe ki~me" terorizmu.

MANUEL ZELAJA Kongres Hondurasa izglasao je odluku da se ne dozvoli povratak na vlast biv{em predsedniku Manuelu Zelaji, koji je svrgnut u junskom udaru.Posle du`ih pregovora o sudbini biv{eg {efa dr`ave, vo|enih pod pritiskom iz inostranstva, ostalo je da kona~nu re~ da Kongres. Za povratak Zelaje, kojem je mandat trebalo da traje do kraja januara, zalagale su se i SAD.

Ku}a patrijarha Pavla pribe`i{te za stare

BEOGRAD: Rodna ku}a patrijarha Pavla u slavonskom selu Ku}anci, nedavno otkupqena privatnim sredstvima i poklowena Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), najverovatnije }e biti pretvorena u manastir i pribe`i{te za stare i nemo}ne iz ovog kraja u Hrvatskoj, re~eno je ju~e Tanjugu u Eparhiji slavonskoj SPC. Nadle`ni episkop slavonski Sava, kako je re~eno, obavestio je Sveti Sinod o kupovini imawa i o svojoj zamisli da manastir bude osnovan u slavu bla`enopo~iv{eg patrijarha Pavla a potom pretvoren i u prihvatili{te za stara lica koji su ve}insko stanovni{tvo u pakra~komkraju. Eparhijski sekretar otac Slobodan, u selu Ku}anci i okolini ima ukupno oko 50 domova od ~ega su ve}im delom stara~ka doma}in-

Rodna ku}a patrijarha Pavla (obnovqena 1971/72)

stva povratnika i onih koji i u vreme rata u prvoj polovini 1990tih nisu napu{tali Hrvatsku. Podsetiv{i da je sa dosada{wim vlasnicima, porodicom Babi}, potpisan ugovor da do 1. aprila 2010. ostanu u ku}i, odnosno da u woj prezime, otac Slobodan je naglasio da eparhija u tom periodu ni{ta ne}e preduzimati u smislu

nove namene imawa srpskog patrijarha. Kako Tanjug saznaje u selu Kucanci, nadomak Pakraca, gde nije bilo ratnih sukoba, 1991. je minirana i poru{ena pravoslavna mesna crkva Svetih apostola Petra i Pavla u kojoj je 1914. kr{ten Gojko Stoj~evi}, potowi patrijarh srpski.Uz blagoslov episkopa slavon-

skog Save u toku je prikupqawe projektne dokumentacije ~ime je prakti~no zapo~eo proces obnove i zamisli da bude ovekove~ena uspomena na patrijarha Pavla koji je preminuo 15. i sahrawen je 19. novembra u porti manastira Rakovica u Beogradu. U Eparhiji slavonskoj isti~u dobrotu ~a~anskog biznismena Milije Kosti}a koji je otkupio porodni~nu ku}u Stoj~evi}a sa oku}nicom od ~etiri ara placa i bunarom starim vi{e od 100 godina. Kosti} je otkupqeno imawe odmah prepisao Eparhiji slavonskoj SPC ~ime je u~inio veliko delo za Srbe u ovom delu dijaspore od kojih su se mnogi ve} javili da finansijski podr`e obnovu budu}eg manastira i mesne crkve, navedeno je u eparhiji (Tanjug)


petak4.decembar2009.

c m y

LOV

DNEVNIK

15

TRADICIONALNO HVATAWE DUGOUHIH GLODARA U KAWI[KOM LOVI[TU KAPETANSKI RIT, PRODAJA SLEDI

U mre`ama 78 `ivih ze~eva

Glasan pogon potera ze~eve...

...koji {printaju ka mre`ama...

I ove godine u lovi{tu Kapetanski rit kraj Kawi`e, kraj novembra bio je rezervisan za „ubirawe plodova“, a to je u slu~aju kawi{kih lovaca hvatawe mre`ama `ivih ze~eva, koji u pomenutom ataru odli~no uspevaju. Minulog petka u dva pogona uhva}eno je 78 ze~eva, {to je zadovo-

qavaju}e i na nivou proseka, te se uklapa u plan da za ovu godinu u kojoj krajwi bilans treba da bude 200 uhva}enih `ivotiwa. Kada je odsrtel u pitawu, planirano je 150 jedinki. Ze~evi iz kawi{kog lovi{ta uskoro }e krenuti tamo gde je wihova vrsta u „defanzivi“, tamo gde ih nema dovoqno: u ne-

ka lovi{ta u unutra{wosti Srbije, a mawi deo }e verovatno put Crne Gore. Kada iza|e iz lovi{ta `iv zec ko{ta, bez PDV - a, 49,50 evra, a tr`i{na cena mu je 68 evra sa ura~unatim PDV - om i prevozom. Samo pogoni su bili interesantni s obzirom da je broj „trka~a“ bio impozantan, ali mnogi ze~evi, po slobodnoj

LISI^JE KRZNO NEKADA BILO NA CENI

Jedna lija za tri ovce Tokom tridesetih godina pro{log veka cena lisi~ijeg krzna cenila se u protiv vrednosti tri ovce. Tako|e, cena pasa goni~a koji su morali danima da gone lisicu bila je iz tih razloga basnoslovna. Pre-

ra~unata vrednost takvog kera u dana{we vreme bila bi oko 1.000 evra. Lisica se pari se krajem januara i po~etkom februara i nosi oko 64 dana posle ~ega koti od tri do devet mladih. Jede

svu sitnu divqa~, ~ak i mladun~ad srna, `abe, skakavce, mi{eve, gu{tere i razne insekte. Od biqne hrane jede kupine, maline, gro`|e, jagode i sve ostalo vo}e do koga mo`e da do|e.

ELEMIRSKIM LOVCIMA GOSTOVALI DRINI]ANI

Ravni~ari s prijateqima iz Republike Srpske

Bratski lov po ravnici Lovci iz Op{tine Drini} iz Republike Srpske gostovali su proteklog vikenda pobratimima iz Elemira, pa su sa wima zajedno u subotu odstrelili 58 ze~eva i dve lisice. - Naizmeni~no se pose}ujemo: jedne godine mi idemo u Drini}, druge godine oni dolaze kod nas. To traje vi{e od tri decenije - rekao je vo|a elemirskih lovaca Milan Duki}.

Gosti su bili zadovoqni lovinom, a sa banatske „tepsije“ nose zanimqive utiske. - Lov je u ravnici mnogo jednostavniji nego u na{im krajevima. Kada Elemirci do|u kod nas, vodimo ih u lov s kerovima na divqe sviwe, vukove, lisice ili divqe ma~ke - izjavio je predsednik LU „Drini}“ Radivoj Kecman. @. B.

LOVA^KI GLOBUS

Norve`ani kroje odnos polova Kao i u ve}ini zapadnoevropskih zemaqa, u Norve{koj je lov organizovan na temequ prava vlasnika zemqi{ta (lovi{ta). [to se ti~e odstrela jelenske divqa~i, koja je najva`nija lovna divqa~ zemqe, ovde se susre}e s ne~im {to je nepoznato u na{oj lova~koj praksi: plan se pravi tako da obezbedi odstrel, pre svega onih jedinki koje imaju najvi{u prirodnu stopu smrtnosti: mladi, bolesni i prestareli primerci i oni koji su iz drugih razloga izlo`eni prirodnim opasnostima. Zatim se odstrequje vi{ak polova, uko-

liko je u doti~nom lovi{tu bila naru{ena polna struktura. Tek na kraju dolaze zreli mu`jaci i `enke. U Norve{koj je lov fenomen sela i mawih gradova, odakle dolazi preko 90 posto lovaca. U Lova~kom registru Norve{ke danas ima 379.144 lovca, od ~ega je 35.731 `ena. Stranci love u Norve{koj pod istim uslovima kao i Norve`ani. To, naravno, va`i i za lovce s na{ih prostora, je je na{ lova~ki ispit ovde priznat. Godi{wa lovna taksa dr`avi za niski lov ko{ta 265 kruna (2.978 dinara) i

za visoki lov 335 kruna (3.764 dinara). ^lanarina lova~kom dru{tvu pla}a se 530 kruna s lova~kim listom (5.955 dinara) i 330 kruna ( 3.708 dinara) bez lova~kog lista. Dozvola za lov se pla}a u zavisnosti {ta se lovi. Ako se lovi los, zakup ko{ta u proseku 250 kruna po danu (2.809 dinara), a mo`e se uzeti sezonska dozvola ~ija je cena 2.200 kruna (24.721 dinar). Meso divqa~i se tako|e pla}a. Na primer, kilogram mesa od losa ko{ta 70 kruna (787 dinara), a jedna jarebica 50 kruna ili 562 dinara.

...pa zavr{avaju u kutijama

Foto: J. Pap

proceni ne{to mawe od broja uhva}enih, nije zavr{ilo u mre`ama. Hvata~i su uglavnom bili na visini zadatka, ali zekani u sprintu - instinktivno ili slu~ajno, ~esto znaju da se nadomak mre`e jednostavno okrenu i trku nastave u suprotnom pravcu te projure izme|u dva pogoni~a.

U pogonu i kontrapogonu u~estvovalo je 70 |aka kawi{ke sredwe poqoprivredne {kole, koji po tradiciji poma`u lovcima u hvatawu ze~eva. U pogonu i na mre`ama bilo je ukupno oko 150 qudi. Lov je vodio predsednik Uzgojne komisije Silvester Kova~. D. Kne`i}

IZ LOVA^KOG KODEKSA (3)

Prekratiti muke rawenoj divqa~i Ako se u lovu nai|e na rawenu divqa~ treba pucati i prekratiti joj muke. Kada je sitna divqa~ pogo|ena, lovac }e upamtiti mesto gde je pala, prona}i je i uzeti je. Rawena divqa~ se najboqe tra`i dobro obu~enim psom. Ka-

da pas prona|e i donese, divqa~ mo`e da uzme samo vlasnik ili vodi~ pasa. On }e je predati lovcu koji je odstrelio. U lov se ne vodi pas koji nema ispit u radu, ili kuja u `aru. Na divqa~ se puca samo odgovaraju-

}om sa~mom ili kuglom. Pre polaska u lov treba proveriti ispravnost oru`ja. Poneti dovoqno metaka i ne tra`iti od drugih lovaca na zajam. Dobar lovac }e biti smirenog i uzdr`qivog pona{awa, disciplinovan i skroman.


SPORT

petak4.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

DANAS U KEJPTAUNU @REB ZA MONDIJAL U JU@NOJ AFRICI (18)

Orlovi u ruci [arliz Teron Prvi {e{ir

Tre}i {e{ir

Ju`na Afrika

Kamerun

Argentina

Gana

Brazil

Nigerija

Engleska

Al`ir

Holandija

Obala Slonova~e

Nema~ka

Paragvaj

Italija

Urugvaj

[panija

^ile

Drugi {e{ir

^etvrti {e{ir

Australija

Portugal

Japan Ju`na Koreja Severna Koreja Novi Zeland SAD

Danska

Na `rebu }e 32 reprezentacije biti podeqene u ~etiri {e{ira po osam timova. U jednoj grupi su ~etiri ekipe. Vodi}e se ra~una da u istoj grupi ne budu dve selekcije sa istog kontinenata, izuzetak je jedino Evropa. Reprezentacije iz prvog {e{ira bi}e nosioci grupa. Na kraju `reba bi}e poznati svi parovi, gradovi i satnica (igra se od 13.30, 16 i 20.30 sati).

Srbija

Doma}in i FIFA o~ekuju da }e prodati svih tri miliona ulaznica za 64 susreta. Karte }e se mo}i nabaviti pojedina~no ili u paketu za tri utakmice u grupi. Cena najeftinije ulaznice je 80 dolara( prva faza), u ~etvrtfinalu 150 dolara, u polufinalu 250,a u finalu 400 ameri~kih zelemba}a.

Honduras Igra se u devet gradova Mondijal u Ju`noj Africi igra se na deset stadionu u devet gradova. Dva objekta su u Jokohami,a po jedan u Durbanu, Kejptaunu, Preetoriji, Port Elizabetu, Blomfontejnu, Polokvaneu, Nelspruitu i Rustenburgu. Najve}i stadion je Soker siti u Jokohami koji prima 94.770 gledalca. Posebnu pa`wu sve selekcije mora}e da obrate na klimuatske uslove u Ju`noj Africi.

Ju`na Afrika ^ile Novi Zeland Srbija

Pravila

Ulaznice

Meksiko

Idealno

Francuska

[arliz Teron

O~ajno Brazil Obala Slonova~e Meksiko Srbija

Slova~ka [vajcarska Gr~ka Slovenija

D

anas }e u Kejptaunu obaviti `reb za predstoje}e Prvenstvo sveta u fudbalu u Ju`noj Africi. Pre ~etiri godina Hajdi Klum u Nema~koj nije bila sre}ne ruke za na{e fudbalera, nadamo se da }e ve~eras u Kejptaunu [arliz Teron, jedna od najlep{ih glumica na svetu i dobitnica Oskara doneti reprezentaciji Srbije mnogo lak{e protivnike nego {to ih je imala u Nema~koj. Posle dramati~nih dvogodi{wih kvalifikacija, tokom kojih je 204 reprezentacija i 5.600 fudbalera odigralo 853 utakmica pred 19,3 miliona gledalaca, poznata su imena 32 reprezentacije koje }e se od 11. juna sle-

Prvaku 30 miliona dolara

de}e godine boriti za titulu najboqe fudbalske reprezentacije sveta. Prvi put u istoriji najva`nije sporedne stvari na svetu Prvenstvo }e se igrati u Africi, daleko od pravih fudbalskih destinacija. Doma}in Mondijala, Ju`na Afrika, se minulih godina suo~io s mnogim problemima, pre svega finasijskim, kao i bezbedonosnim .No, dr`ava je obezbedila buxet od 2,3 milijarde dolara i kako se veruje uspe{no }e organizovati Mondijal. Titulu brani reprezentacija Italije. a od 32 reoprezentacije wih 19 je igralo u Nema~koj pre ~etiri godine. Interesantno je da je na spisku u~esnika svih sedam reprezentacija koje su do sada osvajale titulu svetskih prvaka (Brazil, Nema~ka, Italija, Urugvaj, Argentina, Francuska i Engleska), jedini debitan je reprezentacija Slova~ke,a Srbija prvi put kao samostalna dr`ava u~estvuje na Mondijalima. Interesantan je podatak da ~ak 11 reprezentacija na klupama imaju selektore strance ( Kamerun – Le Gven (Francuska), Gana – Rajevac (Srbija), Obala Slonova~a – Halilhoxi} (BiH), Ju`na Afrika – Pereira (Brazil), Honduras – Rueda (Kolumbija), Engleska – Kapelo (Italija), [vajcarska – Hicfild (Nema~ka), Gr~ka – Rehagel (Nema~ka), ^ile –

Osvaja~ titule svetskog {ampiona na Mondijalu u Ju`noj Africi dobi}e nagradu u iznosu od 30 miliona dolara, saop{tila je FIFA posle sednice Izvr{nog odbora.Drugoplasirana reprezentacija bi}e nagra|ena sa 24 miliona dolara, dok }e svi timovi, pored nagrada, dobiti dodatnih milion dolara, kako bi pokrili tro{kove pripremna. Generalni sekretatr FIFA Xerom Valke izjavio je da }e ukupna suma namewena u~esnicama Mondijala iznositi 420 miliona dolara, {to je pove}awe od 61 odsto u odnosu na pro{lo Svetsko prvenstvo u Nema~koj 2006. godine. Valke je napomenuo da }e se 40 miliona dolara podeliti klubovima iz ~ijih redova dolaze igra~i u~esnici Mondijala. - Svaki klub ~iji igra~i u~estvuju na Mondijalu dobija}e 1.600 dolara dnevno po fudbaleru. - rekao je Valke. Bielsa (Argentina), Paragvaj – Martino (Argentina), Australija – Verbek (Holandija). Po~etak `reba zakazan je za 18 sati, a kao {to smo ve} rekli prva pomo}nica sekretaru FIFA @eromu Valku bi}e ju`noafri~ka glumica [eron Teron. U programu }e u~estvovati i Dejvid Bekam ,Roxer Mila, Franc Bekenbauer, Mi{el Platini i Pele, nekada najboqi atleti~ar sveta Etiopjanin Hajle Gebreselasije,igra~ kriketa Makaja Ntine, kapiten svetskih prvaka u ragbiju Xon Smit i mnogi drugi. Goste }e u Me|unarodnom konvencijskom centru {pozdraviti i Xejkob Zuma, predsednik Ju`noari~ke Republike i prvi ~ovek FIFA Sep Blater. Podrazumeva se da }e na `rebu prisustvovati gotovo svi selektori reprezentacija koje su se kvalifikovali na Mondijal. G. Kova~


SPORT

DNEVNIK

ORLOVI U PRIVIDNOM MIRU O^EKUJU ISHOD @REBA U KEJPTAUNU

Nema lakih rivala

Sa nestrpqewem se u Srbiji o~ekuje ishod dana{weg `reba grupa za predstoje}e Svetsko prvenstvo. Tiwa nada da bi ve~eras u velelepnom Internacionalnom kongresnom centru u Kejptaunu graciozna glumica

razlika u nadomorskim visinama koja iziskuje vreme za adaptirawe. Mora se voditi ra~una i o klimatskim faktorima, jer na severu je najtoplije, visoke temperature i suv vazduh nas ~ekaju u Johanesburgu, dok Kejp-

Fudbalska reprezentacija Srbije

[arliz Teron, amabasador Mondijala i asistent u ceremoniji `reba, mogla da nam donese sportsku sre}u, za razliku od pre ~etiri godine kada nas je plavokosa lepotica Hajdi Klum poslala u "pakao" grupe "C". Delegacija Fudbalskog saveza Srbije ve} nekoliko dana boravi u Ju`noj Africi kako bi izabrala adekvatnu bazu orlova tokom {ampionata. - Obi{li smo desetak hotela, jo{ toliko videli putem video prezentacije, ali evidentno je da nema kampa koji ispuwava sve potrebne standarde za ovakvu vrstu takmi~ewa. Uo~ili smo da su tereni i hoteli znatano boqi u gradovima na moru u odnosu na kopneni deo. Spremamo neka alternativna re{ewa, a reagova}emo kada vidimo sastav grupe i u kojim gradovima }emo igrati utakmice - raportirao je generalni sekretar Fudbalskog sasveza Srbije Zoran Lakovi}. Selektor Anti} koji se ju~e prikqu~io delegaciji Fudbalskog saveza Srbije ukazuje na specifi~nost "crnog kontinenta" koji }e po prvi put u istoriji organizovati zavr{nu smotru svetskog fudbala. - Veoma je bitno gde }emo igarti, jer Ju`na Afrika je velika zemqa, postoji zna~ajna

taun i Blomofontej mogu da budu veoma hladni, dok umereno i stabilno vreme vlada u Durbanu - ka`e selektor. U uvertiri `reba ose}a se neki prividni mir u taboru orlova... - Sre}a zna da prati hrabre i dobre, nadam se da spadamo u tu kategoriju. @elimo da ova selek-

znamo imena rivala, a fudbaleri nemaju nekih posebnih `eqa. - Nije jednostavno baviti se stvarima na koje ne mo`emo da uti~emo. Uz koncentraciju da sa svoje strane u~inimo tokom priprema sve {to je neophodno, analizira}emo detalno i rivale koje nam "{e{ir" dodeli - veli pouzdani Bane Ivanovi}. Tobxija orlova Lane Jovanovi} je kao i obi~no konkretan. - Veliki broj veoma kvalitetnih selekcija garantuje zanimqivo Svetsko prvenstvo. E sad svi gledaju samo onaj prvi }up, gde su stacionirani nosioci. Jasno, bilo bi dobro ako je mogu}e da izbegnemo Brazil, Argentinu i [paniju koja igra vrhunski. Mo`da bi po na{oj meri bile reprezentacije doma}ina Ju`ne Afrike i Italije. Mo`emo sa svima da se nosimo, ali bio bi red da nas bogiwa "Fortuna" malo pogleda, da se ne ponovi situacija iz Nema~ke. Ma nema laganih poena, da ne du`im vi{e, ali recimo pogledajte koliko su sna`ne ekipe Meksika ili Obale Slonova~e. Ne be`i od konkretnih predloga ni Aleksandar Lukovi}. - Kvalitet je koncentrisan na Mondijalu, {to zna~i da nam je svejedno ko }e sa nama u grupu. Recimo od onih elitnih mislim da nam odgovara stil Nemaca, a bilo bi dobro izbe}i iz ostalih {e{ira Ganu, Kamerun ili

petak4.decembar2009.

17

MLADI REPREZENTATIVAC GANE ADAMS U NOVOM SADU

Iz Atletika u Vojvodinu Tek {to se ju~e sti{ala euforija posle sve~annosti koju je priredila Radojka Crveni, popularna Ceca, u prostorije FK Vojvodina u FC “Vujadin Bo{kov” nastala je nova. Dolazak tamnoputog napada~a Adamsa iz Atletika iz Madrida gromko je odjeknuo. Naime, re~ je o 19-godi{wem ofanzivcu, mladom reprezentativcu Gane kojeg je FIFA svrstala me|u 30 najperspektivnijih mladih fudbalera sveta. Atletiko je za Adamsa jo{ krupan zalogaj, ali bi zato Vojvodina za prole}e mogla da dobije vanserijsko poja~awe, ukoliko su ta~ni svi hvalospevi koji prate ovog igra~a. - Nekada{wi na{ trener, a sada selector A reprezentacije Gane, Milovan Rajevac, preporu~io mi je ovog fudbalera, napomenuv{i da mu je on u ozbiqnoj kombinaciji za sastav takmi~arskog pogona za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Mi ve} imamo reprezentativca Ugande Kizita, imamo nekoliko na{ih mladih reprezentativaca i dva potencijalna A reprezentativca, tako da bi dolazak Adamsa jo{ vi{e podigao na{ rejting. Verujem da je ovo gotova

Predsednik FK Vojvodina Butorovi} ju~e s Adamsom u FC „Vujadin Bo{kov”

pri~a, i da je sada na Adamsu da potvrdi sve ono {to smo o wemu ~uli – rekao je predsednik Vojvodine Ratko Butorovi}. Nezvani~no, jedne {panske novine objavile su tekst pod naslovom “Atletiko je lud, pu{ta Adamsa u Srbiju”. - Slu{ao sam razne pri~e, ali sam se o svemu informisao preko interneta i video da je re~ o dobrom klubu koji ima sve uslo-

ve za napredak mladog igra~a. Uostalom, Atletiko je igrao s Vojvodinom u kupu UEFA pre dve sezone i ~uo sam da je re~ o pravom klubu. Ukoliko se rukovodstvo Vojvodine dogovori s mojim agentima, voqan sam da potpi{em ugovor I ostanem du`e u Novom Sadu, a za sada }u ovde provesti jednu do dve sedmice – istakao je devetnaestogodi{wi fudbaler. S. S.

[panci ne `ele Srbiju Selektor {panskog nacionalnog tima Visente del Boske rekao je da bi na `rebu za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi, izme|u ostalog, `eleo da izbegne Srbiju. Me|u evropskim reprezentacije, sem Engleske, koja je jedan od nosilaca, posebno po{tovawe zaslu`uju i Portugal i Srbija, zbog dobre igre, a potencijal ima i Francuska - rekao je Del Boske. Del Boske je istakao da pored toga {to on `eli da {panci `ele da izbegnu te selekcije u svojoj grupi na {ampionatu sveta naredne godine, sigurno i ti timovi ne `ele wegovu ekipu za protivnika u prvoj fazi. Selektor [panije, tako|e, je istakao da od afri~kih selekcija Obala Slonova~e, Gana, Kamerun i Nigerija mogu da budu velike pretwe. cija samostalne dra`ave Srbije napravi {to boqi rezultat, a u~ini}emo sve da potpuno spremni do~ekamo takmi~ewe - poru~io je predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi}. Selektor Anti} spreman je da komentari{e `reb tek kada sa-

Obalu Slonova~e. Radije bih se opredelio za Paragvaj, Urugvaj ili ^ile. Igrama, rezultatima i pona{awem u proteklom periodu orlovi su zaslu`ili naklonost sportske sre}e prilikom `reba grupa u Kejptaunu. Z. Rangelov Foto: F. Baki}

PRED 47. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Prijave do srede

balske revije. Ba{ zbog toga odPribli`ava start 47. tradilu~ili smo da smawimo kotizacionalnog "Dnevnikovog" turciju za wih, pa }e pioniri ove nira u malom fudbalu u Novom godine pla}ati svega 8.000 dinaSadu, do prvih utakmica preora (umesto 9.5000), a mla|i piostalo je jo{ samo ne{to bvi{e niri 6.000 (umesto 9.000). I kod od nedequ dana. Interesovawe veterana situacija je sli~na za turnir je veliko, ju~e je desekao i pro{le godine: ako se task timova potvtrdila u~e{}e prijavi vi{e od petnaest ekipa na najve}eoj smotri mini fudi wih }emo nagraditi nov~ano, bvala u Srbiji,a me|u wima su Adeko, AP "\or|{e Zli~i}" iz \ur|eva, Viva Apoteka ( biv{i Bilding invest) .... Turnir po~iwe u subotu,12. decembra,a priojave }emo primati do 9. decembra kada }e se u kafeu Indeksova tribina ( u 12 sati)obaviti i `reb. Vodi}emo ra~una da ekipe koje su u posledwih nekoliko godina igrali u zavr{nici ne budu u istoj grupi. Odlagawa starta ne}e biti, jer nas veliki broj praznika u tom periodu primorava da Momenat s pro{logodi{weg turnira se igra i preko nedeqe. pobednika s 50.000 dinara. Kod Na{ turnir je najstariji na veterana pravo nastupa imaju ovim prostorima (po~eo je 1961. svi fudbaleri koji su napunili godine), a dele se i najve}e na35 godina, bez obzira da li su grade. I ove godine, kao i proaktivni ili ne. {le, prvaku }e pripasti 400.000 Prijave za turnir primamo dinara, a ukupni nagradni fond do srede, 9. decembra, u prostobi}e oko 700.000 dinara, pod rijama sportske rubrike u zgrauslovom da se prijavi priblidi "Dnevnika" (Bulevar oslo`no isti broj ekipa kao i na bo|ewa 81) na drugom spratu pro{lom turniru. Posebnu paradnim danom od 10 do 14 sati i `wu posve}ujemo najmla|ima, na `iro-ra~un [ahovskog klujer su oni budu}nost ove fud-

ba « "Dnevnik»" 340 - 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Dakle, kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. Igra}e se po starim pravilima - s pet igra~a u poqu i golmanom. Svaku ekipu sa~iwava deset igra~a i rukovodilac ekipe, u toku turnira mogu da se mewaju sastavi, ali jedan fudbaler mo`e da igra za samo jedan tim, bez obzira na konkurenciju. Igra~i koji su ka`weni vremenskom kaznom od bilo kojeg saveza ne mogu da nastupe na turniru. U prvih nekoliko kola igralo bi se vikendom, a u zavr{nici po ubrzanom ritmu - svakodnevno. Na po~etku turnira ekipe }e biti raspore|ene po grupama, a potom }e se u zavr{nici igrati na ispadawe. [ema je ista kao i ranijih godina, a vodi}emo ra~una da najboqe ekipe u predtakmi~ewu ne igraju u istim grupama. G. Kova~

CECA ZAOKRU@ILA 32 GODINE KUVARANCIJA U FK VOJVODINA: Radojka Crveni, svima poznatija kao Ceca, ju~e je u svom stilu zaokru`ila 32-godi{wi rad u kuhiwi FK Vojvodina u okvoru FC „Vujadin Bo{kov“ u Veterniku. Naime, raznim |akonijama iz slano-slatkog programa obele`ila je zvani~ni odlazak u penziju, ali su igra~i odahnuli saznav{i da se ne}e razdvajati od wene kuhiwe ni u slede}ih godinu dana. Kao kad produ`i ugovor s dobrim fudbalerom, tako je predsednik FK Voj-

vodina Ratko Butorovi} sklopio jednogodi{wi ugovor sa Cecom, ne sumwaju}i da }e prvotimci i ubudu}e biti u dobrim rukama. Sve~anoj ceremoniji koja je pored uru~ewa prigodnih poklona prerasla u dru`ewe, ju~e su pored predsednika Butorovi}a s porodicom, fudbalera, trenera i ~lanova radne zajednice prisustvovali i brojni novinari koji godinama i prate rad kluba ali i nekolicina biv{ih igra~a crveno-belih koji se i danas rado se}aju Cecine kuhiwe. S. S.

Junajted odustao od Qaji}a

Stepanovi} trener Lakta{a Srpski fudbalski trener Dragoslav Stepanovi} mogao bi da postane novi strateg ekipe Lakta{a. Iskusni trener je potvrdio da u narednih nekoliko dana odlazi u BiH na pregovore. - Nikad nijednu ponudu ne}u odbiti dok je dobro ne protuma~im. Spreman sam da preuzmem ekipu o kojoj sam ~uo dosta toga lepog - rekao je Stepanovi}. Dragoslav Stepanovi} je bez posla vi{e od mesec dana kada je sporazumno raskinuo ugovor sa novosadskom Vojvodinom. Pre toga, u bogatoj karijeri radio je u Bajer Leverkuzenu, Ajntrahtu iz Frankfurta, atinskom AEK, Atletiku iz Bilbaoa i ^ukari~ki Stankomu. Stepanovi} priznaje da bi voleo da jednog dana bude selektor.

Engleski {ampion Man~ester junajted definitivno je odustao od kupovine talentovanog fudbalera Partizana Adema Qaji}a (18). Kao glavni razlog ovakvog poteza, iz kluba sa "Old traforda" su poru~ili da nemaju dovoqno novca za kupovinu igra~a u zimskom prelaznom roku. Iako smo bili blizu dogovora sa Qaji}em, odlu~ili smo se da stopiramo posao. Postoje prioriteti u na{em klubu, i moramo da se vodimo prema wima. Iako smo pratili Qaji}a u prethodnih 12 meseci, i videli da je re~ u talentovanom igra~u, moramo da odustanemo - rekao je

ostrvskim medijima portparol Man~ester junajteda. Sa druge strane, predsednik Partizana Dragan \uri} smatra da je glavni problem nedostatak novca u taboru "crvenih |avola". Izgleda da se nalaze u velikim finansijskim problemima. - prokomentarisao je \uri}. Adem Qaji} je u decembru pro{le godine postigao na~elan dogovor sa Man~ester junajtedom o prelasku u taj klub u januaru 2010. godine. Tada je u tim sa "Old Traforda" pre{ao i Zoran To{i}, a ceo transfer trebalo je da ko{ta oko 16,5 miliona funti.

Lane operi{e koleno u Kataru Srpski fudbaler Milan Lane Jovanovi} u drugom delu decembra otputova}e u Katar kako bi operisao koleno.U Kataru radi jedan od najpoznatijih ortopeda

Neboj{a Popovi}, koji je operisao mnoge svetske fudbalere. Prvotimac belgijskog {ampiona Standarda iz Lije`a ve} dugo vremena ima problema sa kole-

nom. Iako je uporno odlagao operaciju, Jovanovi} je odlu~io da se podvrgne hirur{kom zahvatu odmah po okon~awu prvog dela sezone.


18

SPORT

petak4.decembar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A

Subota Milan - Sampdorija Juventus - Inter Nedeqa Bolowa - Udineze Fiorentina - Atalanta \enova - Parma Livorno - Kjevo Napoli - Bari Palermo - Kaqari Sijena - Katanija Roma - Lacio 1. Inter 14 11 2. Milan 14 8 3. Juventus 14 8 4. Sampdorija14 7 5. Parma 14 7 6. \enova 14 7 7. Kaqari 14 7 8. Bari 14 5 9. Roma 14 6 10. Fiorentina14 6 11. Napoli 14 5 12. Udineze 14 5 13. Kjevo 14 5 14. Palermo 14 4 15. Lacio 14 2 16. Bolowa 14 3 17. Atalanta 14 3 18. Livorno 14 3 19. Katanija 14 1 20. Sijena 14 1

2 1 4 2 3 3 3 4 3 4 2 5 1 6 6 3 3 5 3 5 5 4 3 6 3 6 5 5 7 5 4 7 3 8 3 8 6 7 3 10

(18) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

33:11 20:15 26:15 20:19 18:17 26:24 21:16 14:11 24:22 15:13 18:19 17:17 16:16 17:19 9:14 14:21 14:22 6:16 12:21 12:24

ITALIJA – SERIJA B

Danas Albinolefe - Le}e Subota Askoli - Re|ina Bre{a - Empoli ]ezena - Frosinone Citadela - Modena Galipoqi - Torino Mantova - Salernitana Sasuolo - Padova Triestina - Krotone Ponedeqak Vi}enca - Pja}enca 1. Ankona 16 9 2. Le}e 16 9 3. Empoli 15 8 4. ]esena 16 6 5. Modena 16 8 6. Torino 16 6 7. Vi}enca 16 5 8. Triestina 16 6 9. Sasuolo 15 5 10. Padova 16 5 11. Frosinone 15 6 12. Galipoqi 16 5 13. Bre{a 15 6 14. Sitadela 16 5 15. Krotone 16 5 16. Groseto 15 4 17. Re|ina 15 4 18. Pja}enca 16 4 19. Albinolefe15 3 20. Askoli 16 3 21. Mantova 16 2 22. Salernitana15 1

3 4 3 4 3 4 8 2 2 6 5 5 8 3 5 5 7 3 7 4 4 5 7 4 3 6 5 6 7 4 7 4 4 8 4 8 6 6 6 7 7 7 3 11

35 28 27 24 24 23 22 21 21 21 20 18 18 17 13 13 12 12 9 6

(20.45) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (20.45) 27:15 30 27:19 30 24:18 27 18:9 26 17:16 26 22:15 23 18:15 23 18:18 23 23:16 22 21:17 22 22:21 22 15:17 22 18:19 21 21:20 20 15:17 20 21:23 19 14:22 16 14:22 16 17:24 15 19:28 15 15:21 13 12:29 6

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Bajern (M) - Borusija (M) (20.30) Subota Volfsburg - Frajburg (15.30) [tutgart - Bohum (15.30) Hamburg - Hofenhajm (15.30) Borusija (D) - Nirnberg (15.30) Hanover - Bajer (15.30) Ajntraht - Majnc (18.30) Nedeqa Keln - Verder (15.30) [alke - Herta (17.30) 1. Bajer 14 2. Verder 14 3. [alke 14 4. Bajern 14 5. Hamburg 14 6. Hofenhajm 14 7. Majnc 14 8. Volfsburg 14 9. Borusija(D)14 10. Ajntraht 14 11. Borusija(M)14 12. Hanover 14 13. Frajburg 14 14. Keln 14 15. Nirnberg 14 16. Bohum 14 17. [tutgart 14 18. Herta 14

8 7 7 6 6 7 6 6 5 5 5 4 5 3 3 3 2 1

6 0 6 1 4 3 6 2 6 2 2 5 5 3 4 4 6 3 4 5 3 6 4 6 1 8 4 7 3 8 3 8 5 7 2 11

30:9 31:12 21:13 22:11 28:18 25:13 20:18 27:25 15:16 17:21 16:21 16:19 17:30 7:15 12:21 13:25 11:20 9:30

30 27 25 24 24 23 23 22 21 19 18 16 16 13 12 12 11 5

FRANCUSKA

Subota Monpeqe - Le Man Nica - Marseq Ren - Lorijen Sent Etijen - So{o Valensijen - Monako Bordo - PS@ Nedeqa Okser - Nansi Bulow - Lens Grenobl - Tuluz Lil - Lion 1. Bordo 14 2. Lion 14 3. Okser 14 4. Lorijen 14 5. Monpeqe 13 6. Valensijen 14 7.. PS@ 14 8. Marseq 13 9. Monako 13 10. Tuluz 14 11. Ren 14 12. Nica 14 13. Lil 14 14. So{o 13 15. Lens 14 16. Nansi 14 17. Sent Etijen14 18. Le Mans 14 19. Bulow 14 20. Grenobl 14

9 7 8 7 7 7 6 6 7 6 5 6 5 6 5 5 4 2 2 0

1 4 5 2 2 4 4 3 3 3 2 5 4 4 4 3 1 5 3 5 5 4 2 6 4 5 0 7 3 6 2 7 2 8 3 9 3 9 3 11

(19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (17) (21)

23:10 24:18 15:11 24:13 21:16 24:20 23:15 23:16 16:13 15:11 20:14 16:22 18:16 14:19 14:21 18:22 11:18 12:21 11:28 8:26

28 26 26 25 24 23 22 22 22 21 20 20 19 18 18 17 14 9 9 3

[PANIJA – PRIMERA

Stara dama na meti Intera (2.50) Juventus - (3.00) Inter (2.70) Inter je posle poraza od Barselone u Ligi {ampiona (2:0), bez ve}ih problema ~pobedio Fiorentinu (1:0) Stara dama je u "crnoj" seriji, pora`eni su od Bordoa 2:0, a u prvenstvu od Kaqarija 2:0. Gosti iz Milana vezali su ~etiri pobede na gostovawima, a posledwi put Inter je slavio u Torinu daleke 2005. godine. Gosti }e biti oslabqeni ne igrawem Kvare`me koga }e zameniti Man}ini, a u napadu treba o~ekivati tandem Milito - Eto. U taboru Juventusa trener Ferara nema kadrovskih poblema, ali ima pritisak, jer je klub uslovio da mora da dobije ~etiri posledwe utakmice. Na{ predlog: 2 - 3

1. Barselona 13 10 2. Real (M) 12 9 3. Seviqa 12 8 4. Valensija 12 7 5. Deportivo 12 8 6. Majorka 12 6 7. Hihon 12 5 8. Atletik 12 6 9. Hetafe 12 6 10. Osasuna 12 4 11. Espawol 12 3 12. Viqareal 12 3 13. Almerija 12 3 14. Saragosa 12 3 15. Valadolid 12 2 16. Tenerife 12 3 17. Atletiko (M)12 2 18. Malaga 12 1 19. Rasing 12 1 20. Herez 13 1

(1.70) Bordo - (3.20) PS@ (4.75) [ampion Francuske pobedom u pro{lom kolu protiv Nansija 3:0 prekinuo je niz od dva poraza, vratio se na lidersku poziciju i ovog vikenda do~ekuje ekipu PS@ -a. Gosti iz "grada svetlosti" slavili su protiv Oksera 1:0 i tako|e posle serije od dva poraza najvili boqe igre i proboj u vrh tabele. U taboru "`irondinaca" nema problema oko sastava tima. Na stadionu [aban Delma{ vi{e uspeha imaju doma}i fudbaleri koji su slavili na {est od posledwih devet duela, gosti samo jednom. Pro{le sezone Bordo je oba me~a dpobio (4:0 i 3:0). Na{ predlog: 1

Momenat s utakmice izme|u Juventusa i Intera

(1.80) Roma - (3.00) Lacio (3.80) Uo~i gradskog - rimskog derbija, fudbaleri Rome i Lacija u razli~itom raspolo`ewu do~ekuju duel na Olimpiku. Vu~ica pobedom protiv Atalante 2:1, upisala je ~etvrtu utakmicu bez poraza, dok su nebesko - plavi u seriju od osam duela bez pobede. Trener Rome Ranijeri uzda se u proverene snage, Vu~ini}a, Totija i De Rosija, dok wegovog kolegu Balardini u slu~aju poraza ~eka smena na klupi Lacija. Pro{le godine Roma je trijumfovala 1:0, u revan{u uzvratili su nebesko - plavi 4:2. Na{ predlog: 1

(3.75) Hanover - (3.20) Bajer (1.80) Pregrmeli su fudbaleri Bajera derbi susret protiv [tutgarta (slavili 4:0) i tako posle 14.kola Bundes lige ostali jedina nepora`ena ekipa. Izabranici trenera Hajnkesa ovog vikenda gostuju u Hanoveru. Doma}in

de `eleo, kao {to je to svojevremeno bio slu~aj sa Fernandom Toresom. - rekao je predsednik "jorganxija" Migel Anhel Hil Marin. Za Serhija Aguera ponude su poslali engleski klubovi ^elsi, Man~ester junajted i Man~ester siti.

BELGIJA

HRVATSKA

Danas Mehelen - Gent (20.30) Subota [arloa - Sent Truden (20) Genk - Vesterlo (20) Ruselar - Muskron (20) Kortrijk - Varegem (20) Standard - @erminal (20) Nedeqa Lokeren - Klub Bri` (18) Serkl Bri` - Anderlenht (20.30)

Danas Inter - Zagreb Subota

1. Anderleht 16 12 2. Bri` 16 10 3. @erminal 16 9 4. Gent 16 8 5. Varegem 16 7 6. Standard 16 6 7. Mehelen 16 7 8. Sent Truden16 6 9. Vesterlo 16 6 10. Kortrijk 16 5 11. Muskron 16 5 12. Genk 16 4 13. Serkl Bri`16 4 14. [arloa 16 3 15. Lokeren 16 3 16. Ruselar 16 2

1. Dinamo 16 11 2. [ibenik 16 10 3. Cibalija 16 9 4. Osijek 16 8 5. Slaven 16 8 6. Karlovac 16 7 7. Hajduk 16 7 8. Rijeka 16 6 9. Lokomotiva16 7 10. Inter 16 6 11. Varteks 16 5 12. Zadar 16 5 13. Me|imurje 16 5 14. Istra 16 3 15. Zagreb 16 3 16. Kroacija 16 1

Lokomotiva - Istra Rijeka - Varteks Slaven - Cibalija Zadar - Hajduk Kroacija - Karlovac Osijek - [ibenik Nedeqa Me|imurje - Dinamo

je porazom od Bajerna 2:0 prekinuo niz od dve vezane pobede. Trener Heking uzda se u proverene snage, tandem napada~a Konan - [tajner, Bali{ca i Rosentala. U taboru "farmaceuta" vlada odli~na atmosfera i sigurno je da }e Kisling i drugovi u~initi sve da zadr`e lidersku poziciju. Pro{le sezone slavio je doma}in rezultatom 1:0, a revan{u na Baj Areni bili su boqi farmaceuti. Statistika je na strani gostiju koji su na posledwih osam gostovawa u Hanoveru slavili ~ak ~etiri puta. Na{ predlog: 2

(1.70) Viqareal - (3.35) Hetafe (4.00) @uta podmornica u novoj sezoni ne pru`a ni izbliza sjajne partije kao {to je to bio slu~aj pro{le sezone. Ovog vikenda na El Madrigal dolazi ekipa Hetafea koje vezala dve pobede u duelu protiv Espawola 2:0 i Ksereza 5:1. Doma}in je neprijatno iznenadio porazom od Hihona 1:0, pa }e izabranici trenera Valvedera

u~initi sve ne bili pobedom na doma}em terenu najavili proboj u gorwi deo tabele. Tradicija je na strani fudbalera Viqareala koji su na posledwih pet duela slavili ~etiri puta, a jedan susret je zavr{en podelom bodova. Na{ predlog: 1

(4.45) Deportivo (3.35) Barselona (1.70) Derbi 13.kola {panskog prvenstva igra se na stadionu Riazor u La Koruwi, gde }e petoplasirani Deportivo do~ekati "zahuktalu" Barselonu koja je pobedom u El Klasiku (1:0), najavio da `eli novui titulu. Izabranici Pepea Gvardiole zabele`ili su tri remija na gostovawima, dok se doma}in mo`e pohvaliti serijom od ~etiri utakmice bez poraza.Tradicija je na strani doma}ina koji je slavio na ~etiri, gosti na dva duela, a pro{le sezone vi{e uspeha imali su Katalonci (1:1 na Riazoru, 5:0 na Kamp Nou). Na{ predlog: 3+ I. G.

Tores poet trenira s ekipom

Atletiko Madrid je odbio sve ponude za najboqeg fudbalera tima Serhija Aguera. - Imali smo nekoliko opcija da prodamo Aguera, me|utim i ovoga puta na{ odgovor je negativan. Serhio Aguero }e oti}i iz Atletika samo kada to sam bu-

38 33 30 27 26 25 21 21 21 21 20 17 17 14 12 10

0 2 2 1 3 3 2 4 6 5 5 6 6 6 5 7 6 7 7 8

Subota Kordoba - Herkules Salamanka - Albasete Numansija - Kartagena Hueska - R. Vaqekano Sosijedad - Real Union El~e - Kadiz \irona - Selta Nedeqa Levante - Rekreativo Himnastik - Kasteqon Mursija - Betis Las Palmas - Viqareal 2

Atletiko odbio ponude za Aguera

2 2 30:12 3 3 31:20 3 4 25:19 3 5 28:18 5 4 28:22 7 3 25:16 0 9 20:26 3 7 20:23 3 7 19:24 6 5 18:17 5 6 20:21 5 7 19:21 5 7 23:26 5 8 17:30 6 10 16:26 4 10 19:37

3 1 2 4 1 3 5 2 0 3 4 3 3 3 5 2 5 4 4 4

(18) (18) (20) (22) (17) (17) (17) (17) (19) (21)

32:8 27:9 23:10 23:12 17:12 22:15 13:10 16:15 19:17 13:15 8:16 17:16 15:23 15:23 18:23 11:24 17:14 13:18 10:21 4:23

33 28 26 25 25 21 20 20 18 15 13 12 12 12 11 11 10 7 7 7

[PANIJA – SEGUNDA

(3.75) Man~ester siti (3.15) ^elzi (1.90) Fudbaleri ^elzija ne znaju za poraz. U pro{lom kolu Drogba i drugovi slavili su protiv Arsenala 3:0, upisali devetu pobedu, a sada je na redu gostovawe u Man~esteru protiv Sitija. Doma}in nikako da osvoji ceo plen. Vezali su "gra|ani" ~ak sedam remija posledwi protiv Hala 1:1. trener Hjuz u slu~aju poraza najverovatnije ~eka otkaz, pa }e biti zanimqivo kako }e Robiwo i drugovi odirati derbi. Povre|eni su Kolo Ture, a Adebajor je pod znakom pitawa za duel sa plavcima. Na{ predlog: 3+

Subota Kserez - Atletiko (M) Seviqa - Vaqadolid Real (M) - Almerija Deportivo - Barselona Nedeqa Espawol - Rasing Majorka - Saragosa Malaga - Osasuna Tenerife - Hihon Viqareal - Albasete Atletik - Valensija

(17) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (20.15) (15)

3 2 47:9 3 3 18:14 5 2 25:7 4 4 32:25 4 4 29:25 5 4 16:12 4 5 21:12 4 6 25:23 1 8 19:22 2 8 23:24 4 7 16:22 3 8 13:25 2 9 20:34 4 9 14:29 2 11 21:34 4 11 17:39

36 33 32 28 28 26 25 22 22 20 19 18 17 13 11 7

Najboqi strelac fudbalera Liverpula Fernando Tores po~eo je da trenira sa ekipom. [panac nije radio sa timom prethodne ~etiri nedeqe zbog problema sa preponama, a prema najavama iz kluba mogao bi da bude u kombinaciji za sastav sa Blekburnom u okviru 15. kola Premijer lige, naredne subote. Tako|e, Tores je potvrdio da nema nameru da mewa klub u zimskom prelaznom roku i da je veli-

ki navija~ Liverpula. „Ose}am se kao pravi 'skauzer', odnosno kao da sam ro|en u Liverpulu. Ne zanimaju me nikakve ponude, pa ni ona Man~ester sitija. Ho}u jo{ dugo da igram u Liverpulu, da postanem deo istorije ovog kluba”, rekao je Tores koji je postigao 10 golova u Premijer ligi na isto toliko utakmica. On je posledwi me~ odigrao protiv Liona (1:1) u Ligi {ampiona, 4. novembra.

Man~ester siti i Blekburn u polufinalu Fudbaleri Man~ester sitija i Blekburna plasirali su se u polufinale engleskog Liga kupa. Man~ester siti je u derbiju ~etvrtfinala pregazio londonski Arsenal rezultatom 3:0. "Gra|ani" su na najboqi na~in iskoristili ~iwenicu da "tobxije" uvek igraju sa drugim timom u ovom takmi~ewu. Karlos Tevez je doveo Siti u vo|stvo u 49. minutu, da bi u 69. prednost duplirao [on Rajt-Filips. Kona~nih 3:0 postavio je Vajs u 89. minutu. Malo iznena|ewe pripredio je Blekburn koji je posle penala savladao ^elsi - 4:3, po{to je

posle 120 minuta bilo 3:3. Roversi su do prednosti do{li ve} u 9. minutu preko Kalini}a. Me|utim, u nastavku me~a ^elsi je preokrenuo na 2:1 u svoju korist golovima Drogbe u 48. i Kalua u 52. minutu. Izjedna~ewe doma}ima donosi Emerton u 64. minutu, a novo vo|stvo Blekburnu doneo je Beni Mekarti sa penala u 93. minutu. Ipak, izjedna~io je Fereira u 120. minutu. U polufinalu Blekburn }e se sastati sa Aston Vilom, dok drugi par ~ine veliki gradski rivali Man~ester junajted i Man~ester siti.

1. Kartagena 14 2. Herkules 14 3. Sosijedad 14 4. El~e 14 5. R. Vaqekano14 6. Levante 14 7. Kordoba 14 8. Betis 13 9. Humansija 14 10. Salamanka 14 11. Viqareal 213 12. Himnastik 14 13. Rekreativo14 14. \irona 14 15. Las Palmas14 16. Albasete 14 17. Kadiz 14 18. Real Union 14 19. Hueska 14 20. Selta 14 21. Kasteqon 14 22. Mursija 14

7 7 7 6 5 5 5 5 5 5 5 5 6 4 4 4 4 4 3 2 3 1

5 5 5 4 6 6 6 5 5 5 4 4 1 5 5 4 4 3 5 6 2 7

2 2 2 4 3 3 3 3 4 4 4 5 7 5 5 6 6 7 6 6 9 6

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17)

20:10 18:8 19:14 23:21 22:15 19:16 15:15 20:14 20:18 15:15 18:17 12:12 14:15 20:20 13:14 14:22 14:22 12:15 11:15 11:18 17:27 15:21

26 26 26 22 21 21 21 20 20 20 19 19 19 17 17 16 16 15 14 12 11 10

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Portsmut - Barnli Arsenal - Stouk Aston Vila - Hal Blekburn - Liverpul Vest Hem - Man~ester j. Vigan - Birmingem Vulverhempton - Bolton Man. siti - ^elzi Nedeqa Fulam - Sanderlend Everton - Totenhem 1. ^elzi 14 12 2. Man~ester J.1410 3. Totenhem 14 8 4. Arsenal 13 8 5. Liverpul 14 7 6. Aston Vila 14 6 7. Man. siti 13 5 8. Sanderlend14 6 9. Stouk 14 5 10. Fulam 14 5 11. Birmingem 14 5 12. Barnli 14 5 13. Blekburn 14 5 14. Vigan 14 5 15. Hal 15 4 16. Everton 14 4 17. Vest Hem 14 3 18. Bolton 13 3 19. Vulvs 14 2 20. Portsmut 14 2

0 2 1 3 2 4 1 4 2 5 5 3 7 1 2 6 5 4 4 5 3 6 2 7 2 7 2 7 4 7 3 7 5 6 3 7 4 8 1 11

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (16) (17)

36:8 30:13 33:19 36:18 31:20 22:14 24:17 21:20 13:15 18:16 12:14 19:31 16:28 15:31 17:31 17:25 24:26 16:27 12:27 11:23

36 31 26 25 23 23 22 20 20 19 18 17 17 17 16 15 14 12 10 7

HOLANDIJA Danas Venlo - Viqem AZ Alkmar - Vitese Roda - Den Hag Breda - Sparta Nedeqa Utreht - Ajaks RKC - PSV Fejenord - Groningen NEC - Tvente Herakles - Herenven 1. Tvente 2. PSV 3. Ajaks 4. Fejenord 5. Utreht 6. AZ Alkmar 7. Herakles 8. Breda 9. Herenven 10. Sparta 11. Venlo 12. Groningen 13. Viqem 14. Vitese 15. NEC 16. Den Hag 17. Roda 18. RKC

15 13 15 12 15 11 15 8 15 7 15 8 15 7 15 6 15 5 15 5 15 2 15 3 15 4 15 4 15 2 15 3 15 3 15 3

2 0 3 0 2 2 4 3 5 3 1 6 2 6 3 6 2 8 2 8 8 5 5 7 2 9 2 9 7 6 4 8 4 8 0 12

(20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) (16.30)

31:11 40:13 50:13 23:14 19:14 28:18 18:22 21:23 16:25 14:25 20:24 15:23 18:28 16:27 16:24 16:27 19:31 12:30

41 39 35 28 26 25 23 21 17 17 14 14 14 14 13 13 13 9


SPORT

DNEVNIK

19

petak4.decembar2009.

^ELENY KUP ZA MU[KARCE

Set nade pred revan{ Kakaw - NIS Vojvodina 3:1 (16:25, 25:16, 25:22, 25:22) KAKAW: Gradski sportski centar, gledalaca: 1000, sudije: ^ri{ning (Austrija), Onopas (Gr~ka). KAKAW: Aganovi} 6, Salihovi} 17, Kari{ik 6, [uqagi} 6, Hernenadez 19, ^ori} 2, Zolota 4, Kari} 2, Kne`evi} (l), Leti}, Bjelopoqak, Be{li}. NIS VOJVODINA: ^urovi} 20, Vemi} 15, Ivovi} 13, Petrovi} 6, Mirosavqevi} 3, L. ^ubrilo 7, Jovovi} 1, [kundri} (l), Veselinovi}, N. ^ubrilo. Odbojka{i NIS Vojvodine pora`eni su u prvom me~u 2. kola ^elenx kupa na gostovawu u Kak-

Petar ^urovi}

wu, uprkos tome {to su veoma nadmo}no osvojili prvi set. U Bosnu i Hercegovinu su Novosa|ani otputovali bez povre|enog prvog sredwaka Gabrijela Radi}a, ali to nije bio jedini maler, neposredno pre me~a povredio se i li-

bero Goran [kundri}, za kojeg crveno-beli nisu imali zamenu, pa je na wegovo mesto u{ao Aleksandar Veselinovi}. Furiozno su Novosa|ani zapo~eli me~. Dobar servis obezbedio je mnogobrojne kontranapade u kojima su Vemi} i ^urovi} bili neumoqivi. Uz mnogo oscilacija u igri crveno-beli su bili u podre|enom polo`aju u drugom setu i lagano ga izgubili. U tre}em i ~etvrtom setu vi|ena je egal igra, ali je doma}in predvo|en Kubancem Hernandezom, re{avao setove u svoju korist, na kraju zaslu`eno i odneo prvu pobedu. Imali su {ansu gosti u ~etvrtom periodu igre kod rezultata 23:22 za Kakaw da izjedna~e, ali nisu realiozvali kontru i tako prokockali posledwi voz za izjedna~ewe i nastavak susreta. – Tim Kakwa je zaslu`eno pobedio. Odigrali su izvanredno, posebno Kubanac Hernandez. Nama se desio novi peh, povredio se libero [kundri}, a na gostovawe smo krenuli sa deset igra~a. O~ekuje nas revan{ za nedequ dana, kada }emo biti kompletni i siguran sam da }emo pro}i daqe – rekao je neposredno posle me~a u kakwu sportski direktor Novosa|ana Nikola Mari}. Revan{ je 9. decembra od 19 ~asova u SPC Vojvodina u Novom Sadu, uz direktan prenos na RT Vojvodina. Na{ drugi predstavnik u ovom takmi~ewu kraqeva~ka Ribnica pobedila je na gostovawu ekipu Tenerifa 3:1 (25:23, 23:25, 25:19, 25:23). M. R.

PRVA LIGA ZA DAME

Razbijene Novosa|anke BEOGRAD: Hala „Sport eko“, gledalaca 100, sudije: \uri} (Kragujevac), Virijevi} (Beograd), Nedeqkovi} (Ni{). RADIVOJ KORA]: ^ovi} 9, Dijan, Stankovi} 4, Milosavqevi} 7, J. Jovanovi} 17 (6 sk), Musulin 15, Ivanovi}, T. Jovanovi} 12 (13 sk), Brajkovi} 4, Vukovi} 3, Veqovi} 2, Grubor 8. VOJVODINA NIS: Ninkovi}, Ostoji} 5 (8 sk), Je. Karaka{evi} 14 (6 sk), Du{ani} 10, Krwetin 13, Maxarevi}, Terzi} 2, Bo{kovi} 4, Jo. Karaka{evi} 8 (12 sk). Ko{arka{ice Vojvodine NIS pora`ene su u derbi me~u od beogradske ekipe Radivoj Kora}. Najprijatnije iznena|ewe {ampionata, pod vo|stvom Dragana Vukovi}a, savladalo je jo{ jednog od pretendenata na dobar plasman i to 25 razlike, mada u timu Novosa|anki nije bilo Stuparove i ^abarkapine. Vojvodina NIS je samo u posledwoj ~etvrtini bila ravnopravan takmac, pre svega zbog ~iwenice da se zbog velike razlike

beogradska ekipa opustila. Trio doma}ih Iva Musulin-Jelena Jovanovi}-Tina Jovanovi} bio je najzaslu`niji za novi trijumf, dok su u crveno-belom jedino sestre Karaka{evi} odigrale zapa`enije role. M. R.

MU[KA RUKOMETNA SUPERLIGA

PRVA @ENSKA LIGA

Partizan - Naisus Metaloplas. - C. zvezda

29:23 30:29

Kovin - Hemofarm 70:76 Proleter - Loznica 65:57 R. Kora} - Vojvodina 81:56 Petak Loznica - Partizan (14) Subota Vo`dovac - Hemofarm (15.30) ^elarevo - Radni~ki (19) Spartak - C. zvezda (19.30) Kovin - Proleter (20) 8 9 8 9 8 8 8 7 8 8 8 7

8 7 7 5 5 5 3 3 2 1 1 1

0 2 1 4 3 3 5 4 6 7 7 6

693:501 693:575 660:495 648:584 648:560 600:566 478:587 452:500 540:634 518:644 527:659 397:559

Nopal - @elezni~ar Metalac - Cepelin

16 16 15 14 13 13 11 10 10 9 9 8

30:31 19:39

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB liga - SARAJEVO: Bosma - FMP (20.15). Prva liga (m) - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Radni~ki 06 (18), KRAQEVO: Ma{inac - Sloga (18). Prva liga (`) - LOZNICA: Loznica - Partizan (14).

I Na|a Higl me|u laureatima Bez obzira {to nam sport `ivi u sve te`im uslovima, neke univerzalne vrednosti ostaju i opstaju, prkose}i svim neda}ama. Upravo zbog pote{ko}a i nema{tine, na{i sportisti i sportski radnici na veoma upe~atqiv na~in sugeri{u opravdanost postojawa priznawa, kao {to je Spartakova nagrada, jer ponekad i sam naziv nagrade dovoqno govori o qudima i wihovim ostvarewima. Osvojiti neku medaqu na presti`nom sportskom takmi~ewu, a neretko i izboriti plasman na to takmi~ewe, pred-

stavqa pravi podvig i podrazumeva odricawa dostojna na~ina `ivota koji su nekada gajili samo vojnici iz drevne Sparte. Kako druga~ije objasniti veli~anstveni sportski podvig na{e heroine Na|e Higl, koja je do titule prvaka sveta stigla bez elementarnih uslova za bavqewe sportom, ili, kako objasniti fenomen stru~waka po imenu profesor dr Miroslav Milankov, koji u sistemu zdravstvene za{tite, kakvo je prisutno u Srbiji, harizmati~nim rukama vra}a na teren sportiste iz celog sveta.

Stoga su se u Narodnom pozori{tu u Somboru ju~e na okupu na{li istinski junaci iz sveta sporta, a wihovoj promociji u laureate Spartakove nagrade prisustvovali su ugledni sportisti, sportski radnici i legende sporta. U kategoriji sportista statuu je dobila svetska prvakiwa na 200 metara prsno Na|a Higl, ~lanica Pliva~kog kluba Tami{ iz Pan~eva, kao i wen trener i brat Sebastijan Higl. Me|u laureatima na{li su se jo{: Sportski centar Soko za obuku nepliva~a iz Sombora u katego-

ULEB EVROLIGA

Crno-beli pokorili Malagu MALAGA: Gradska dvorana, gledalaca: 7000, sudije: Fakini (Italija), Viklicki (^e{ka), Biri~ik (Turska). UNIKAHA: Kuk 4, Rodrigez 10, Din 6, Vel~ 6, Sinanovi} 2, Rubio 2, Lima 5, Frilend 12, Vilijams 2, Luis 11, Blanko 4. PARTIZAN: Roberts 7, Sinovec, MekKeleb 10, Kecman 16, Milo{evi} 7, Ra{i} 5, Mitrovi}, Bo`i} 6, Mari} 12, Veseli 5, \eki} 2, Vrane{ 2. Posle Olimpijakosa u hali Pionir, pred ko{arka{ima Partizana pala je i do sada nepora`ena Unikaha - i to na svom parketu! Rezultat identi~an kao sredinom oktobra, kada je tim iz Malage u prvom kolu Evrolige slavio u Beogradu - 64:72 . Crno-beli su drugom uzastopnom pobedom popravili skor na 3-3 i sa praga provalije, na kojem su stajali pre samo nedequ dana, stali u krug ekipa koje ravnopravno konkuri{u za plasman u Top 16 i sami kroje svoju sudbinu. Ve} narednog ~etvrtka, u direktnom okr{aju za prolaz u drugu fazu takmi~ewa, Partizan }e ugostiti Igora Rako~evi}a i Efes Pilsen... U odli~noj timskoj igri, poput onih iz prethodne dve sezone, kada su crno-beli `arili i palili Evroligom, izdvojio se veteran Du{an Kecman sa 16 poena i deset skokova.Aleksandar Mari} zabele`io je 12 poena, osam skokova i tri asisten-

Prva srpska liga - sever (m): NOVI SAD: Duga - Kikinda (20.15)

Rukomet

Danas Montepaski - Cibona Barselona - Fenerbah~e Asvel - @algiris 1. Barselona 2. Montepaski 3. Fenerbah~e 4. @algiris 5. Asvel 6. Cibona

Druga mu{ka liga, sever NOVI SAD: Milicionar - Gradnulica (16.30), BANATSKO NOVO SELO: Proleter Agro`iv Metalac Asko Vidak (20).

Grupa B Valensija - Lil Slavija (P) - \enova

5 5 5 5 5 5

5 4 3 1 1 1

0 1 2 4 4 4

(20.30) (20.45) (20.45)

400:315 403:336 371:385 335:361 326:375 293:356

10 9 8 6 6 6

U slede}em kolu (9. i 10. decembra) sastaju se: Fenerbah~e Ulker - Asvel, Cibona - Barselona, @algiris - Montepaski.

B GRUPA Unikaha - Partizan 64:72 Orlean - Olimpijakos 84:88 Efes Pilsen - L. Ritas danas (19) 1. Unikaha 2. Olimpijakos 3. Partizan 4. Lijetuvos R. 5. Efes Pilsen 6. Orlean

6 6 6 5 5 6

5 4 3 3 2 0

1 2 3 2 3 6

498:450 532:485 423:442 381:376 402:406 407:492

11 10 9 8 7 6

U slede}em kolu (9. i 10. decembra) sastaju se: Partizan - Efes Pilsen, Lijetuvos Ritas - Orlean, Olimpijakos - Unikaha.

C GRUPA CSKA - Marusi 78:65 Kaha Lab. - Lotomatika 67:60 Olimpija - Makabi danas (20.30) 1. Kaha Lab. 2. CSKA 3. Makabi 4. Lotomatika 5. Olimpija 6. Marusi

Aleksandar Mari}

cije, a Bo Mekejleb deset poena, ~etiri skoka i pet asistencija. Lorens Roberts je na skromnih sedam poena ({ut iz igre 3/14) dodao ~ak 12 uhva}enih lopti!

1:2 0:1

Grupa C Seltik - Hapoel T.A. Hamburg - Rapid

3:1 0:0

Grupa G Salzburg - Lacio Levski - Viqareal

6 6 5 6 5 6

4 4 4 3 1 1

2 2 1 3 4 5

470:380 417:411 406:359 454:451 372:396 435:480

10 10 9 9 6 6

U slede}em kolu (9. i 10. decembra) sastaju se: Marusi - Olimpija, Makabi - Kaha Laboral, Lotomatika - CSKA.

Kod Unikahe, koja je bila oslabqena neigrawem Printezisa, Ar~ibalda i Himeneza, dvocifren u~inak imali su Xoel Frilend (12), Lorens Luis (11) i Berni Rodrigez (deset poena).

UEFA LIGA EVROPE Grupa A Temi{var - Ajaks Anderleht - Dinamo (Z)

riji sportskih organizacija, profesor dr Miroslav Milankov iz Novog Sada i Tomislav Karaxi} iz Subotice (sportski radnici), Novosa|anka Gordana Mikovi}-Mu~ibabi}, ~lanica SD Novi Sad 1970 (vrhusnkosportsko dostignu}e) i Ivan Frgi} iz Sombora (`ivotno delo). Ove godine `iri u tri kategorije (sportske sudije, ferplej i sponzori-donatori sporta) nije dodelio priznawa iako je bilo nominovanih kandidata, ali nedovoqno da ponesu nagradu „Jovan Miki} Spartak“. J. Gali}

A GRUPA

Unikaha - Partizan 64:72 (18:21, 11:11, 15:17, 20:23)

Radivoj Kora} - Vojvodina NIS 81:56 (28:15, 14:10, 22:11, 17:20)

1. Partizan 2. R. Kora} 3. Hemofarm 4. Vojvodina 5. C. zvezda 6. Vo`dovac 7. Proleter 8. ^elarevo 9. Spartak 10. Kovin 11. Radni~ki 12. Loznica

DODEQENE SPARTAKOVE NAGRADE

2:0 2:0

Grupa H [erif - Steaua Tvente - Fenerbah~e

2:1 0:2

Grupa I Bater Borisov - Benfika 1:2 AEK - Everton 0:1

1:1 0:1

D GRUPA Real - Himki 70:59 Panatinaikos - Armani danas (19) Oldenburg - Prokom danas (20) 1. Real 2. Himki 3. Panatinaikos 4. Prokom 5. Oldenburg 6. Aramni y.

6 6 5 5 5 5

5 4 4 1 1 1

1 2 1 4 4 4

481:415 447:389 417:341 371:428 353:437 366:387

11 10 9 6 6 6

U slede}em kolu (9. i 10. decembra) sastaju se: Himki Panatinaikos, Prokom - Real, Armani yins - Oldenburg.


20

SPORT

petak4.decembar2009.

DANAS PO^IWE FINALE DEJVIS KUPA: [PANIJA–^E[KA

Nadal predvodi furiju Danas po~iwe finale Dejvis kupa. [panija je favorit u duelu sa ^e{kom, ali najboqi igra~i branioca trofeja su u slaboj formi.

Rafeal Nadal

[panija, predvo|ena drugim teniserom sveta Rafaelom Nadalom, ulazi u finalni me~ Dejvis kupa sa ^e{kom kao favorit da }e ~etvrti put osvojiti trofej, ali i da }e odbraniti titulu u ovom takmi~ewu. [paniji }e ovo biti peto finale od 2000. godine, kada je prvi put pobedila u Dejvis kupu, a nada se da }e i odbraniti titulu, kao {to je to uspelo [vedskoj pre 11 godina. Finale se igra u [paniji, gde su doma}i teniseri zabele`ili 17

uzastopnih pobeda, ali i ukupno 19 uzastopnih pobeda na {qaci. Najboqi {panski teniser dolazi posle lo{eg u~e{}a na zavr{nom turniru u Londonu, gde nije uspeo da osvoji ni set, dok se Fernando Verdasko i David Ferer oporavqaju od povrede. - ^e{ka ima veoma dobru ekipu. Svaki poen bi}e te`ak. Za nas bi}e najva`niji prvi dan - rekao je Nadal koji dr`i rekord u singlu sa 10:0 pobeda na {qaci i koji }e predvoditi Dejvis kup tim [panije, po{to je pro{le godine propustio finale sa Argentinom. Ko }e igrati prvog dana, odlu~i}e `reb, ali Verdasko se oporavqa od povrede stopala, dok Ferer nije igrao od oktobra zbog povrede tetive kolena. ^e{ka }e igrati u prvom finalu od 1980. godine, kada je zajedno sa Slova~kom kao ^ehoslova~ka, predvo|ena Ivanom Lendlom, osvojila jedinu titulu. U me|usobnim duelima vodi [panija sa 3:2, a posledwi me~ odigran je 2004. godine kada je Nadal debitovao u reprezentaciji.

Rafael i Toma{ na startu Finale Dejvis kupa, u kojem }e od 4. do 6. decembra u Barseloni igrati selekcije [panije i ^e{ke, otvori}e Rafael Nadal i Toma{ Berdih. @rebom je odlu~eno da se wih dvojica sastanu danas od 15 ~asova, a da zatim na teren iza|u David Ferer i Radek [tepanek. Drugog takmi~arskog dana (subota, 15.00), igra}e dublovi Felisijano Lopez, Fernando Verdasko - Luka{ Dluhi, Jan Ha`ek. Posledwe partije finala na rasporedu su u nedequ od 11 ~asova. Prvo }e igrati Nadal i [tepanek, a potom Ferer i Berdih.

DNEVNIK

VE^ERAS (18) UTAKMICA VOJVODINA SRBIJAGAS–RADNI^KI KG 06

Doma}in ne be`i od uloge favorita

Posle pobede u Kraqevu nad Slogom, pred ko{arka{ima Vojvodine Srbijagas je, barem na papiru, ne{to lak{i zadatak. Crveno-beli, naime, do~ekuju posledweplasirani tim na tabeli Prve lige Srbije, ekipu Radni~kog KG 06 i sve, izuzev sigurne pobede Novosa|ana, bilo bi veliko iznena|ewe. - Posledwe tri utakmice u kojima smo bili doma}ini odigrali smo veoma lo{e - samokriti~an je bio trener Vojvodine Srbijagas Radenko Varagi}. - Ve~eras smo, me|utim, apsolutni favoriti u duelu s Kragujev~anima i od te uloge ne be`imo. Gosti imaju mladu ekipu s nekolicinom za nijansu iskusnijih igra~a, a na{ ciq je da im nametnemo stil igre i pobedimo. To mo`emo samo ako za-

Branislav Radak

dacima igra~i pri|u maksimalno ozbiqno i odgovorno i verujem da }e se to i dogoditi. Bi}e

ova utakmica uvertira za narednih sedam me~eva, u kojima smo ~ak pet puta gosti i od kojih dosta zavisi i rasplet u vrhu tabele. Ve~eras je jedino neizvestan nastup centra Milo{a Marjanovi}a, zbog zdravstvenih problema. Mladi Branislav Radak bi}e jedan od oslonaca igre Vojvodine Srbijagas pod obru~ima. On je rekao: - Puno smo iksuniji tim i verujem da }emo to ve~eras iskoristiti. Ne treba, me|utim, da zaboravimo da Kragujev~ani igraju mnogo boqe nego {to to wihovi rezultati i mesto na tabeli pokazuju. Verujem da }emo ostvariti va`nu pobedu. Utakmica Vojvodina Srbijagas - Radni~ki KG 06 igra se u maloj sali SPC „Vojvodina“, a po~etak je zakazan za 18 ~asova. Ulaznica staje 100 dinara. A. P.

NLB LIGA

Lorbek u Heliosu Reprezentativac Slovenije Domen Lorbek (24 godine, 198 cm) potpisao je kratkoro~ni ugovor sa NLB liga{em, Heliosom iz Dom`ala. Odli~nom {uteru istekao je dvomese~ni ugovor sa {panskim Kahasolom, pa se vratio u Helios dok ne prona|e novi inostrani anga`man. U klubu za koji je ve} nastupao u sezoni 2004/05 trebalo bi da se zadr`i do novogodi{we pauze, a Helios se u tom periodu sastaje sa Zagrebom, Olimpijom, Radni~kim iz Kragujevca i Cedevitom. Novo lice prisutno je i u taboru Olimpije. To je ameri~ki plejmejker Kartis Xerom Milex (28, 188), koji je potpisao ugovor na dva meseca kako bi zamenio povre|enog Vladu Ilievskog. Milex je prethodne tri sezone proveo u ruskom Jeniseju iz Krasnojarska, odnosno u letonskoj ASK Rigi.Olimpija posle deset odigranih kola del` su po sedam pobeda i tri poraza. Helios je pretposlednw sa skorom 3-7.

NBA LIGA

Wu Yersi oborio rekord Ko{arka{i Wu Xersija u{li su u istoriju NBA lige. Netsi su u no}i izme|u srede i ~etvrtka izgubili od Dalasa sa 101:117, {to im je bio 18 uzastopni poraz na startu sezone. Serija od 18 poraza je gori po~etak sezone od 1988/89. kada je Majami imao 17 izgubqenih utakmica, koliko i LA Klipersi 1999. godine. U me~u sa Wu Xersijem ko{arka{i Dalasa su vodili sa 27 poena u drugoj ~etvrtini, a najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Dirk Novicki sa 24 poe-

Igra~i i navija~i Netsa u neverici

na, toliko je postigao i Kris Daglas Roberts za pora`enu ekipu. Oklahoma je pobedila Filadelfiju sa 117:106. Kapiten srpske reprezentacije Nenad Krsti} je za pobedni~ki tim postigao 12 poena i imao ~etiri skoka i jednu blokadu. U ostalim utakmicama postignuti su slede}i rezultati: Atlanta - Toronto 146:115, Va{ington - Milvoki 104:102, Orlando - Wujork 118:104, Klivlend - Feniks 107:90, Minesota - Memfis 95:97, ^ikago - Detroit 92:85, Sakramento - Indijana 110:105, LA Klipers - Hjuston 85:102.


SPORT

DNEVNIK

petak4.decembar2009.

21

SVE^ANA SEDNICA SPORTSKE ASOCIJACIJE NOVOG SADA

Pola veka obavezuje

Nagra|eni na sve~anoj sednici SANS-a

Pre punih 50 godina osnovana je SOFK-a (Savez organizacija fizi~ke kulture) u Novom Sadu, a ju~e je, u amfiteatru SPC „Vojvodina“, odr`ana sve~ana sednica SANS-a (Sportska asocijacija Novog Sada), koja je naslednik poluvekovne tradicije prvobitne organizacije. Pred mnogobrojnim gostima, me|u kojima su bile sportske legende, predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar i Dane Korica, kao i ~lan IV Novog Sada zadu`en za sport Aleksandar Kravi} i drugi. Predsednik Skup{tine SANS-a dr Zlatko Ahmetovi} je izme|u sotalog rekao:

- Novosa|ani su ponosni na svoju sportsku ba{tinu, a mi smo se danas okupili da za trenutak zaustavimo vremensku ma{inu, da se podsetimo svega onog {to se dogodilo tokom proteklih 50 godina i da se nadahnemo za vreme budu}e. Me|u nama su qudi koji su stvarali poluvekovnu tradiciju, prvi predsednik SOFK-e Milenko Tubi}, kao i predsednici i sekretari ove organizacije koji su bili na ~elu sporta u Novom Sadu. Predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar je izrazio izuzetno zadovoqstvo {to se nalazi u Novom Sadu i

Foto: A. Erski

doma}inima je ~estitao na velikom jubileju. Zatim je dodao: - Sportski savez Srbije je najmasovnija sportska organizacija u na{oj zemqi i na Balkanu. SANS je ~lan SSS-a i na{ zadatak nisu samo medaqe na velikim takmi~ewima, jer se time bavi jedna druga organizacije - Olimpijski savez Srbije. Uloga sporta je od izuzetnog zna~aja za dr`avu i osnovni postulat na{eg delovawa je da se sva deca i svi mi bavimo sportom. U tome i SANS igra veliku ulogu, a meni je ~ast da qudima iz ove organizacije uru~im plaketu Sportskog saveza Srbije.

Dobitnici plaketa

Branislav Puno{evac (levo) primio plaketu ispred Sportske rubrike „Dnevnika”

Plakete SANS-a za doprinos u razvoju sporta ju~e su dobili: Planinarsko i smu~arsko dru{tvo @elezni~ar, Kowi~ki klub Grani~ar, Novosadski {ahovski klub, Pliva~ki klub Vojvodina, @enski ko{arka{ki klub Vojvodina, Xudo i sambo klub Slavija, Atletski klub Vojvodina, Stonoteniski klub Vojvodina, Rukometni klub Vojvodina @elezni~ar, Rukometni klub Jugovi}, Vaterpolo klub Vojvodina, Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Fudbalski klub [ajka{ - Koviq, Fudbalski klub Vojvodina, Odbojka{ki klub NIS Vojvodina, Vesla~ki klub Danubius 1885 i Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790. Posebne plakete za doprinos razvoju sporta primili su Sportska redakcija lista Dnevnik, JP SPC Vojvodina, Sportski savez Vojvodine, Sportski savez Srbije i Skup{tina grada Novog Sada.

UDOVI^I] ODREDIO SPISAK ZA ME^ S RUMUNIJOM

Boris Vapenski u reprezentaciji

Vaterpolo reprezentacija Srbije odigra}e u utorak u Oradei utakmicu drugog kola kvalifikacione grupe Svetske lige sa Rumunijom. Selektor Dejan Udovi~i} za tu utakmicu objavio je spisak igra~a, a u odnosu na susret sa Turskom iz prvog kola, koji je odigran u Ni{u izvr{ena je samo jedna promena. Umesto golmana Katara Gojka Pijetlovi}a put Oradee }e krenuti Boris Vapenski, ~lan novosadske Vojvodine. Na spisku selektora Udovi~i}a su slede}i igra~i: Slobodan Soro, Branislav Mitrovi}

Boris Vapenski

(golmani), Marko Avramovi}, @ivko Goci}, Milan Aleksi}, Nikola Ra|en, Andrija Prlainovi}, Du{ko Pijetlovi}, Slavko Gak (svi Partizan Rajfajzen), Vawa Udovi~i}, Slobodan Niki}, Filip Filipovi} (Pro Reko), Boris Vapenski, Uro{ Kalini} i Petar Filipovi} (Vojvodina). Okupqawe reprezentacije je u ponedeqak u devet ~asova ujutru na beogradskoj „Bawici“, a ve} posle treninga delfini putuju u Oradeu. Ekipi }e se u Temi{varu prikqu~iti trojka iz Pro Reka (Udovi~i}, Niki}, Filipovi}). G. M.

Me|u onima bez kojih bi sport veoma te{ko, ili nikako ne bi funkcionisao, je i ~lan Izvr{nog ve}a Novog Sada zadu`en za sport Aleksandar Kravi}. Obra}aju}i se skupu on je naglasio: - Pedeset godina postojawa zvu~i lepo, ali je jo{ lep{e kada se ka`e da neko obele`ava ~itavih pola veka rada i delovawa. SANS je puno toga uradio za gradski sport i ima svoje zna~ajno mesto koje }e, ube|en sam, i sa~uvati u budu}nosti. Nadam se da }e uskoro biti donet novi zakon o sportu i da }emo stvoriti uslove za wegovo efikasno, sistemsko finansirawe. U pri-

lici sam da vidim s koliko se problema qudi iz klubova susre}u i, koliko je u mojoj mo}i, trudim se da pomognem da se oni prevazi|u. Posle toga je dr Zlatko Ahemtovi} upoznao prisutne sa dru{tveno-istorijskim uslovima u kojima je stvorena onda{wa SOFK-a, ne propustiv{i priliku da pomene i sve one koji su stajali na wenom ~elu, kao i na one koji danas, posle pola veka, vode ovu organizaciju pod nazivom SANS. Tom prilikom mla|i su mogli da saznaju da su predsednici SOFK-e (SANS-a) bili: Milojko Tubi}, Ivan Pfaf, Jospi Tot, Vasa Milojevi}, La-

zar Krsti}, Vlada Gajin, Veqko Jerkov, ^edomir Keco, Du{an A}imovi}, Jovan Kolarski, Nikola Mari}, Isidor Sekicki, Zoran Popara, dr \or|e Jawi}, dr Zoran Stojanovi}, \or|e Ba{i}, Zoran Pan~i} i dr Zlatko Ahmetovi}. Kroz istoriju dugu pola veka, funkciju generalnog sekretara obavqali su: Tihomir Acketa, Aleksandar Bo|anski, Ivan Bani}, Toma Jano{, @ivan Ilijin, Gavrilo Vujovi}, Tomislav Tati}, Ivan Pfaf, Du{an A}imovi}, Rudolf Grubor, Zoran Pan~i}, Slobodan Krneta i Miodrag Trkuqa. A. Predojevi}


22

KULTURA

petak4.decembar2009.

ZAVR[EN 15. FESTIVAL AUTORSKOG FILMA

Gran pri za „Crnce” Gran pri "Aleksandar-Sa{a Petrovi}" na 15. festivalu autorskog filma dobio je film "Crnci" u re`iji Zvonimira Juri}a i Gorana Devi}a (Hrvatska), saop{tio je preksino} na zatvarawu festivala u Beogradu predsednik `irija, ruski rediteq Sergej Dvorcevoj.

malizam i dubinu", obrazlo`io je `iri, ~iji su ~lanovi bili producentkiwa Na|a Turincev (Francuska) i rediteq Antonio Nui} (Hrvatska). Nagradu `irija dobio je film "Glasnik" u re`iji Orena Movermana (SAD), kao "klasi~no i smelo, izuzetno uravnote`eno" ostvarewe.

Iz filma „Crnci”

Primaju}i nagradu, Juri} i Devi} su istakli da im to predstavqa veliku ~ast i zahvalili na gostoprimstvu pred mnogobrojnom publikom u Dvorani kulturnog centra, u kojoj je bio i ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}. Film "Crnci" je "sna`no, razoru`avaju}e istinito delo koje uspe{no kombinuje mini-

Za najboqi film autora mla|eg od 35 godina progla{en je film "Ubio sam majku" u re`iji Ksavijera Dolana (Kanada) koji "na iskren na~in uzdrmava emocije". Posebno priznawe (Jury special mention) `iri je dodelio filmu "Soul ki~en" u re`iji Fatiha Akina (Nema~ka), uz napomenu "`elimo vi{e inteligentnih ko-

medija". Akinovom filmu pripala je i nagrada srpske sekcije Me|unarodnog udru`ewa kriti~ara Fipresci, dok je Udru`ewe filmskih umetnika Srbije dodelilo nagradu "Aleksandar Petkovi} Petko" za najboqeg snimateqa Kristijanu Bergeru, direktoru fotografije u filmu "Bela traka" Mihaela Hanekea (Austrija). Festival je proglasila zatvorenim rumunska glumica Ana Marija Marinka. Ona je izrazila zadovoqstvo {to je na ovoj uglednoj manifestaciji velika pa`wa posve}ena kinematografiji wene zemqe, kroz poseban program "Novi rumunski film". Marinka je kao posledwi film u glavnom programu najavila beogradsku premijeru filma "Ordinary People" srpskog autora Vladimira Peri{i}a, isti~u}i da je imala ~ast da ga vidi letos u Sarajevu, gde je osvojio glavnu nagradu "Srce Sarajeva". Publiku su pozdravili i predsednik i kopredsednik Saveta festivala, rediteqi Srdan Golubovi} i Stefan Arsenijev}, podsetiv{i da je na 15. Autorskom festivalu, u organizaciji udru`ewa gra|ana "Pogled u svet", od 25. novembra prikazano 50 filmova u glavnom i vi{e prate}ih programa. Prema nezvani~nim podacima, festival je pratilo oko 20.000 gledalaca. (Tanjug)

U ALEJI VELIKANA NA BEOGRADSKOM NOVOM GROBQU

Sahrawen kwi`evnik Milorad Pavi} Kni`evnik i akademik Milorad Pavi} sahrawen je ju~e u Aleji velikana na Novom grobqu u Beogradu, u prisustvu ~lanova porodice, prijateqa, kolega i po{tovalaca wegovog dela. Opelo su slu`ili vikarni episkop hvostanski Atanasije i episkop {aba~ki Lavrentije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), ~iji je Pavi} (1929-2009) bio redovan ~lan od 1991. godine, oprostio se potpredsednik SANU Nikola Tasi}, a ~lan Krunskog saveta Dragomir Acovi} pro~itao je opro{tajno pismo akademika Svetlane Velmar-Jankovi}. Tasi} je u svom obra}awu rekao da je "oti{ao veliki pisac i veliki ~ovek, o kome }e tek biti pisane kwige i eseji, a mi }emo biti ponosni {to smo ga poznavali".

"I{~ekivali smo nove kwige, a mora}emo da ~itamo stare, wegove fotografije }e bledeti, ali }e on `iveti kroz svoja dela", rekao je Tasi}. "Milorad Pavi} je pravi moderan srpski, ali i svetski mag kwi`evne invencije, okrenute stole}u kojim smo uveliko zakora~ili i mi i svet", navedeno je u pismu Svetlane Velmar-Jankovi}. Opro{taju}i se u ime Krunskog saveta i Odeqewa jezika i kwi`evnosti SANU, ali i "u ime vi{e od 50 godina zajedni~kog rada u oblasti kwi`evnog stvarala{tva", Velmar-Jankovi} je navela da je Pavi} "kao kwi`evnik, nau~nik, kao jedan od bitnih u~esnika u stvarawu duha epohe {to dolazi, ostavio jo{ neizbrojano duhovno bogatstvo sada{wim i budu}im `iteqima svih zemaqa sveta".

"Bio je stvaralac osposobqen da istovremeno stapa pro{lo sa sada{wim, ali i budu}im, poznato sa nepoznatim, stvarno sa nestvarnim, opipqivo sa izmi{qenim i domi{qanim, a wegov 'Hazarski re~nik' }e se kao i sve zagonetne kwige, nerazmrsivih zna~ewa i tajanstvenih smisaonih dubina, jo{ decenijama pro~itavati i i{~itavati", istakla je Velmar-Jankovi}. Pavi} je va`io za jednog od najprevo|enijih savremenih srpskih pisaca, koji je podjednako uspe{no pisao pesme, pri~e, romane, eseje, oglede, studije iz istorije kwi`evnosti, drame, a osta}e zapam}en i kao jedan od najboqih prevodilaca ruskih klasika. (Tanjug)

DODEQENE NAGRADE „MILO[ N. \URI]”

Priznawa za najboqe prevode Prevodioci Spomenka Kraj~evi}, Dejan Ili} i Milan Brdar ovogodi{wi su dobitnici nagrade "Milo{ N. \uri}" za najboqe prevode u 2009. godini, saop{teno je danas iz Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Srbije. Spomenka Kraj~evi} nagra|ena je za najboqi prevod kwi`evne proze, odnosno za prevod s nema~kog romana Vinfrida Georga Zebalda "Austerlic", u izdawu beogradske "Paideje", navodi se u saop{tewu. U oblasti poezije nagrada je dodeqena Dejanu Ili}u za prevod s

francuskog dela Filipa @akotea "Kukuvija neuk", u izdawu Narodne biblioteke "Stevan Prvoven~ani" iz Kraqeva. Milan Brdar je nagra|en u oblasti esejistike, za prevod s engleskog kwige "Dru{tveni sistem i drugi ogledi" Talkota Parsonsa, koji je objavila Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojanovi}a iz Sremskih Karlovaca. @iri je posebno pohvalio prevode s engleskog - dela Adama Svifta "Politi~ka filozofija" u prevodu \or|a Trajkovi}a, romana "Moj pas Glupi" Xona Fantea i

antologije pesama i pri~a Rejmonda Karvera "Zimska nesanica" u prevodu Flavija Rigonata i romana "Centralna Evropa" Vilijama T. Volmana, u prevodu Ane Je{i}. Posebno su pohvaqeni i prevod s italijanskog Sne`ane Milinkovi} novela Klaudija Magrisa "Mikrokosmosi" i prevod s gr~kog Nikija i Mine Radulovi} romana "Bar Flober" Aleksisa Stamatisa. Nagrade }e laureatima biti uru~ene 7. decembra u 18 ~asova u prostorijama Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Srbije u Beogradu. (Beta)

„ATEIST REP” UKWI@IO NOVI STUDIJSKI ALBUM

- Krenuli smo mi s ovim albumom jo{ za vreme bombardovawa, ali su se stvari uobli~ile tek skoro - ka`e Vladimir Radusinovi} Radule, gitarista i vokal benda Ateist rep koji od ju~e i zvani~no, pored 20 godina postojawa, broje i peti studijski album. "Zvani~no" zato {to je album "Pri~e matorih pokvarewaka" ve} nekoliko dana dostupan na internetu, ali od ju~e je i u prodaji "na tvrdom", u "Mungosu", u Novom Sadu. Upravo u "Mungosu", na promociji, Radule je ju~e predo~io da bend trenutno "oslikava" prvi spot za pesmu "Wawava" i sprema se za gostova-

Foto: S. [u{wevi}

Sedam i po

Ju~era{a promocija u „Mungosu”

wa u Sarajevu i Kosovskoj Mitrovici. Iz Studentskog kulturnog centra Novi Sad, izdava~a novog albuma popularnih "Ateista", na ju~e-

ra{woj promociji predo~eno je da je to 36. izdawe ove ku}e, za koje se nada da }e biti prodato bar u sedam i po primeraka, jer je album "Pri~e matorih pokvarewaka" sa interneta "skinut" ve} 7.500 puta. Prodaji bi, pored ose}aja stare dobre materijalne svojine, trebalo da idu u prilog i bonus pesme koje ce-de sadr`i. Re~ je o stvarima: "Vanredno stawe je redovno stawe", "Something that I said" (obrada, "The Ruts"), "Waltzer - eliminator", "Tko to mora biti zdaj" (obrada, "Pankrti"). I. B.

DNEVNIK „PER.ART” U SNP POVODOM ME\UNARODNOG DANA OSOBA S INVALIDITETOM

Decenija snevawa i nadawa Sino}nim izvo|ewem predstave "Prelepi snovi imaju nadu" asocijacije "Per.Art" u Srpskom narodnom pozori{tu, obele`en je Me|unarodni dan osoba s invaliditetom. "Prelepi snovi imaju nadu" {esta je

rencija na temu "Umetnost i inkluzija - deset godina rada". Ovaj program okupqa osobe sa ometeno{}u u mentalnom razvoju, profesionalne umetnike, defektologe i predstavnike institucija kulture, obrazovawa i

rada na poqu "Umetnost i inkluzija" bila je u tonu sino}ne predstave - lepi snovi zaista imaju nadu, jer po~ev{i od predstavnika dr`avnog i pokrajinskog/ gradskog aparata, preko stru~waka iz oblasti arhitek-

Iz predstave „Prelepi snovi imaju nadu”

predstava u produkciji programa "Umetnost i inkluzija" koju ~lanovi "Per.Art" u razli~itim formalnim oblicima neguju ve} deset godina. Povodom Me|unarodnog dana osoba s invaliditetom, ali i Me|unarodnog dana qudskih prava (10. decembar), "Per.Art" }e naredne nedeqe gostovati i u Zrewaninu, a pro{log vikenda u Novom Sadu odr`ana je konfe-

socijalne politike, zainteresovane za savremenu umetnost, a konferencija je za ciq imala promociju i razvoj interdisciplinarnog pristupa u primeni inkluzije u oblasti javnog kulturnog delovawa, osnovnih qudskih prava i dru{tvene odgovornosti. Sude}i po pose}enosti i izlagawima u~esnika, odnosno komentarima i pitawima, decenija

ture, defektologije i umetnosti - kako zbog normativnosti ervopskih zakona, tako i zbog prirode posla ili potrebe za razli~itom, druga~ijom vizurom stvari i qudskosti - svi su bili slo`ni da je pitawe trenutka i neminovnosti kada }e svi postulati otvorenosti dru{tva i mogu}nosti inkluzije svih wegovih ~lanova i u Srbiji za`iveti na pravi na~in. I. Buri}

[EZDESET PET GODINA MAKEDONSKE FILHARMONIJE

Duga tradicija kvaliteta Epitet najzna~ajnijeg doga|aja u Skopqu tokom protekolog novembra, svakako }e poneti oma` jednom va`nom datumu vezanom za razvoj makedonske muzi~ke kulture. [ezdesetpetogidi{wica delovawa Makedonske filharmonije, jednog od najvrednijih ~inilaca kulturnog `ivota u toj nekada{woj jugoslovenskoj republici, obele`ena je sve~ano i uzbudqivo, dostojno velikog jubileja. Dva dana nakon {to je 24. novembra proslavila osnivawe, koje su 1944. inicirali velikani makedonske muzike, Todor Skalovski i Trajko Prokopiev, ova, od 1960.

zikologa Roze Nol~eve-Angelovske i gosta-dirigenta iz Poqske, Janu{a P{ibilskog. Iako u pore|ewu s bogatim vekovnim tradicijama drugih naroda i sredina, 65. godi{we postojawe ovog orkestra nije dug period, on se u slu~aju Makedonske filharmonije odlikuje velikim intenzitetom i dinami~no{}u, koji pored gostovawa {irom sveta i saradwe sa solistima i dirigentima me|unarodnog ranga, podrazumevaju i izuzetnu pa`wu afirmaciji doma}ih umetnika, i nadasve, promociji savremenog stvarala{tva doma}ih kompozitora.

Makedonska filharmonija

godine samostalna institucija, organizovala je koncert u mati~noj ku}i (nekada{wem Domu JNA), predstavivi{i se skopskoj i stranoj publici u skladu sa svojim mentalitetom i prepoznatqivim temperamentnim svira~kim “rukopisom”, koji osim iskonske muzikalnosti, ose}ajnosti i nadahnutosti, na dana{wem nivou podrazumeva i zavidnu profesionalnost i sabranost muzicirawa. Zadovoqstvo i radost da prisustvujemo ovom nesvakida{wem doga|aju, zahvaquju}i saradwi Novosadskih muzi~kih sve~anosti s ovim ansamblom, koji je do sada tri puta s uspehom nastupio na na{em festivalu, uve}avala je i tradicionalna gostoqubivost doma}ina, a svi wegovi aspekti osvetqeni su pod posve}enim i ambiciozniom vo|stvom aktuelne direktorke filharmonije Maje ^ana~evi}, mu-

Stavqawem na po~etak programa Koncerta za klavir i orkestar opus 84 Vlastimira Nikolovskog (1925-2001), jednog od najzna~ajnijih i na svim muzi~kim podru~jima anga`ovanog makedonskih kompozitora i akademika, umetni~ki tim ansambla jasno je stavio do znawa koliko je bitna obaveza negovawe nacionalne ,muzi~ke ba{tine, koja se u delima ovog autora ispoqava upravo u vrhunskoj umetni~koj transformaciji izvornih folklornih elemenata. Pri tom je oposebno zanimqivi gotovo lajtmotivski tretman narodne igre “te{koto”, kojoj je u pomenutom delu posve}en ceo finalni stav. Solisti~ku partiju tuma~ila je makedonsko-austrijka pijanistkiwa Elena MisirkovaLoza, od 2007. progla{ena “ambasadorom kulture Republike Makedonije u Austriji. U skladu s

tretmanom klavirske deonice kao gotovo obligatnog instrumenta, {to bi ovom kopncertu moglo pribaviti karakter simfonijskog koncerta, odnosno simfonije-koncerta, ugledna umetnica se slu`ila prvenstveno odli~nim atributima primerene tehnike, ali se ipak sticao utisak da joj nedostaje prave snage za kompoziciju ovaknog tipa, premda joj je za ovu priliku stigao i klavir marke “Bezendorfer” iz Be~a. Pri tom se izrazita ritmi~nost i tokatna motori~nost prvog stava (Tokata), prekinuta jedino u arhai~no intoniranoj duhovnoj atmosferi centralnog (Tropar), u pravom smislu “oslobodila” u tre}em stavu, pomenutom zahuktalom Te{kotu, gde je dosegnut i zajedni~ki vrhunac interpretacije, s klasterskim udarima, skokovito raspore|enim po celoj klavijaturi. Da je orkestar sposoban za {iroke gradacije i rastu}u emocionalnu napetost, te zanimqive ritmi~ke promene u partituri, od tonskih pokreta velike unutra{we snage, do “razqu}enih”, zahuktalo-zloslutnih “otkucaja” tapana i zavijaju}ih melizama zurli, pokazalo je ne samo ovo anga`ovano predavawe, nego i potowe tuma~ewe Pete simfonije u emolu Petra ^ajkovskog. Izbor primeren trenutku, raspolo`eni muzi~ari i pouzdan dirigent, s ranije dobro uspostavqenom komunikacijom, pru`ili su do`ivqaj finog, ose}ajnog i muzikalnog sviorawa, u kojem ne vredi trud “lovqewa” kakve gre{ke i nesklada. Jer, Makedonska filharmonija pri punoj zvu~nosti deluje slo`no i poletno, s pojedinim, zavidno donetim solima i inspirisanim epizodama, u skladu s ~iwenicom da je uticaj prethodnih generacija muzi~ara u mnogome ostavio poseban pe~at na poimawe simfonijskog muzicirawa, u svim wegovim raznovrsnim estetskim ispoqavawima. Marija Adamov


KWIGA

DNEVNIK

GLAS IZDAVA^A

petak4.decembar2009.

ada je Milan Mi{a Stepanovi}, 1994. godine zapo~eo, kako sam ka`e, svoj `ivotni projekat, otvarawe izdava~ke ku}e „Zlatna grana“, bio je rukovo|en pre svega dugovekom srpskom izdava~kom tradicijom Sombora, proisteklom iz wegovog, vi{evekovnog polo`aja srpskog svetionika kulture, obrazovawa i svekolikog nacionalnog sto`era. Sombor, kao jedan od ugaonih kamenova kulture, obrazovawa i umetnosti Srba u Vojvodini i celoj Srbiji, svakako je pru`ao dovoqno i inspiracije i tema, pa je na Stepanovi}u ostalo „samo“ da sve ove artefakte preto~i u kwige. Po vokaciji vi{e hroni~ar nego „biznismen u izdava{tvu“, ne krije da ga nikada nije interesovao profit na u{trb kvaliteta i dosledno ovekove~enog istorijskog pam}ewa Sombora i Somboraca u kwigama koje je „Zlatna grana“ izdala. Baziraju}i se

K

na svoj rad, ali i na pisawe mnogih, kako savremenih tako i etabliranih autora, Stepanovi} je u edicijama „Zlatne grane“ kao {to su „Anamorfoze“, „Bogoqubqe“, brojnim umetni~kim i istorijskim monografijama u dobroj meri unapredio izdava{tvo znatno {ireg kulturnog prostora od Vojvodine, {to su potvrdile i brojne nagrade „bran{e“. Po~ev od nezaobilaznih {tiva za iole ozbiqnije istra`iva~e somborske povesnice kao {to su „Poveqa slobodnog i kraqevskog grada Sombora“, „Somborski Srbi u Prvom srpskom ustanku“ ili monografija „Jovan Savi}- Ivan Jugovi}“, preko dela posve}enih srpskom

Jubileji Laze Kosti}a - I planovi za budu}nost vezani su za zavi~ajnu tradiciju, istoriju i kulturu Sombora, ka`e vlasnik „Zlatne grane“ Milan Stepanovi}. Po~etkom slede}e godine iza}i }e hrestomatija koju sam pripremao skoro deceniju i po. Posve}ena je stogodi{wici najzvu~nije i najlep{e pesme u srpskom jeziku - „Santa Maria della salute“ Laze Kosti}a. Kwiga }e imati preko 600 stranica, u woj su tekstovi deset autora, nastajali celo stole}e, od 1909. do ove godine.U pripremi je i `ivotopis Laze Kosti}a, tako|e iz pera vi{e autora, jer se pribli`ava i stogodi{wica wegove smrti. Objavi}u i bar jo{ jednu kwigu o stvarala{tvu Save Stojkova.

KWIGA ZAUVEK

Pindaru, Lazi Kosti}u („Laza Kosti}- Me| javom i me| snom“, „Somborske niti Laze Kosti}a“) do monogorafija posve}enih delu perjanice srpskog slikarskog lirskog realizma Save Stojkova, {to je i jedno od posledwih dela iz bibliografije „Zlatne grane“. Izdava~ka ku}a Milana Stepanovi}a je svojim opusom pro{irivala ~itala~ke horizonte ne streme}i populisti~kom i profitabilnom, zarad opravdanog i vanvremen-

skog. Izdava~ka delatnost „Zlatne grane“, vaqa priznati, nije ostala ome|ena, ma koliko inspirativnim ipak relativno lokalnim temama, ve} se pozabavila i klasicima, gromadama savremene qudske misli, kao {to su Kafka, Sioran, [ejka, Bulgakov, Borhes..... Da bi se dosledno determinisala puno}a delatnosti ove izdava~ke ku}e mo`da ponajboqe slu`i napor wenog osniva~a Milana Stepanovi}a da se i u realnom vremenu odu`i velikanima srpske kulture i umetnosti. Priqe`nost kojom je osniva~ „Zlatne grane“ prionuo na ustanovqavawe, ali i dugotrajno za`ivqavawe manifestacije „Veqkovih dana“, posve}enih jednom od najve}ih srpskih pripoveda~a, a opet ro|enom SomborcuVeqku Petrovi}u. Tako|e i promociji grandioznog opusa hodaju}e slikarske legende vojvo|anske ravnice i podnebqa, Save Stojkova, svedo~i o tome da se, i pored dosada{wih nesumwivih uspeha, od „Zlatne grane“ i wenog osniva~a „prave stvari“ tek mogu o~ekivati. Mili} Miqenovis}

P

zamisli do wegove kona~ne realizacije proteklo je preko dvadeset godina, tako da je svetlost dana ugledala u jednom krajwe konzervativnom i dogmatskom okru`ewu. Ostajem i dawe impresioniran stvarala~kom istrajno{}u i verom autora u ono {to je radio i kako je radio, uprkos svemu. I svima. Ovaj roman i danas vodi polemiku sa znatnim delom na{e kwi`evnosti, kako poeti~kim postulatima na kojima je zasnovan i postavqen, tako i vanrednom artisti~kom artikulacijom i realizacijom. Po mnogo ~emu “Proqe}a Ivana Galeba” su presedan u na{oj kwi`evnosti. On je brevi-

KWI@EVNA BA[TINA

@itije Petra Velikog itije Petra Velikog, Zaharija Orfelina, {tampano u dva toma, u Veneciji, u {tampariji Dimitrija Teodosija, 1772, jedna je od najzna~ajnijih i najobimnijih srpskih kwiga 18. veka. Ova istorijska monografija smatra se i prvim istorijskim delom s visokom nau~nom vredno{}u. “@itije” je objavqeno anonimno. Postoje primerci s predgovorom i posvetom carici Katarini II, kao i oni bez tih uvodnih tekstova. Od primeraka s predgovorom na~iweno je ilustrovano izdawe, sa novom naslovnom stranom i druga~ijim naslovom, gde je na-

@

veden i podatak o sastavqa~u Zahariji Orfelinu. Ilustracije ~ine bakrorezni prilozi – medaqe, karte, planovi. Ilustrovano “@itije” uslovno se datira izme|u 1774. i 1779. godine. Po broju sa~uvanih primeraka ono je vrlo retko. U Biblioteci Matice srpske postoji komplet (oba toma) ilustrovanog “@itija”, dospeo iz zbirke Ivana Suboti}a (1893–1973), doktora pravnih nauka, diplomate, unuka pesnika i politi~ara Jovana Suboti}a (1817–1886). Osim u Veneciji, “@itije Petra Velikog” objavqeno je i u Sankpeterburgu 1774. godine.

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari “Most” 1. „Ho}u da mi se ne{to lepo desi odmah“, Mar ko Vidojkovi}, „Samizdat B92“, Beograd, 2009. 2. „Senka vetra“, Karlos Ruis Safon, „^arobna kwiga”, Beograd, 2008. 3. „Doktor Aron“, Vuk Dra{kovi}, „Srpska re~“, Beograd, 2009. 4. „Pazi {ta `eli{, mo`da ti se ostvari“, Aleksandra Poter, „Alnari“, Beograd, 2009. 5. „Re~nik jezi~kih nedoumica”, 10. izdawe, Ivan Klajn, „Prometej“, Novi Sad, 2009. 6. „Voda iz kamena“, Qiqana Habjanovi}-\urovi}, „Globosino“, Beograd, 2009. 7. „Dani se}awa VI“, Dejan Medakovi}, „Prometej“, Novi Sad, 2009. 8. „Kula od karata“, Stig La{on, „^arobna kwiga“, Beograd, 2009. 9. „Preostale pri~e“, Gordana Kui}, „Alnari“, Beograd, 2009. 10. „Antologija Anti}” - 2. izdawe, priredio Dra{ko Re|ep, „Prometej“, Novi Sad, 2009.

PREVODI

Poezija Jovana Zivlaka na rumunskom U Temi{varu je nedavno na rumunskom jeziku iza{ao izbor iz poezije Jovana Zivlaka „Despre gaide“( „O gajdama“), a u prepevu Jovana Radina Pejanova. Kwigu na oko stotinu strana, sa 70 antologijskih pesama zajedni~ki su objavili temi{varski izdava~i „Brumar“ i „EV“ . Pogovor Zivlakovim pesmama potpisuje jedan od vode}ih rumunskih savremenih kriti~ara, univerzitetski profesor, Aleksandar ^istelekan koji je izme|u ostalog zapisao: - Zivlak odse~nim, ~vornovitim i maltene hrapavim govorom stvara utisak da nije u potrazi za delikatnim, neiskazivim stvarima; me|utim, ba{ wih tra`i u

MIRKO DEMI]: pisac

jar qudskih i umetni~kih istina, poeti~na enciklopedija ~ovjekovog trajawa; od wegovih de~jih fascinacija, preko htewa i nadawa zrelog ~oveka, sve do razo~arawa i pomirenosti bi}a pred kim stoji jo{ samo

umirawe. Delo o svemu i svima, nezamu}eno ideolo{kim i nacionalnim otrovima, bez ograni~avaju}ih lokalnih boja i mentaliteta, ali daleko od neukorewenosti i neprepoznatqive atmosfere i podnebqa. Rapsodija li~nog, osobenog, samosvojnog `ivqewa i u`ivawa u `ivotu. Jedinstvena oda misaonosti i introspekciji, nasuprot delawu, doga|awu i prepu{tawu instinktima. Brojno{}u svojih rukavaca i tema koje su „zagrebane“ i snagom poetske eskspresije odaje utisak neprestane sve`ine i neprekidne fermentacije. “Proqe}a Ivana Galeba” Vladana Desnice je roman koji se ne nudi na prvi pogled ni na prvo ~itawe, ali se daje sna`no i upe~atqivo, svaki put osebujnije, druga~ije i bogatije.

prizorima sitne svakodnevice... Krhkost prevedena u oporu poetiku, ne`nost prikrivena mu`evnim notacijama, drama disimulirana u ravnodu{nost. Zivlakova poezija je umetnost diskrecije. Izbor je opremqen crte`ima Borisa Pejanova. Ovo je druga pesni~ka kwiga Jovana Zivlaka na rumunskom. Prva je iza{la u Bukure{utu 1997. godine u prevodu Du{ice Ristin („ Nemira“). Ina~e, ovo je dvanaesta Zivlakova pesni~ka kwiga objavqena na stranim jezicima. Wegova poezija prevedena je i na francuski, italijanski, nema~ki, slova~ki, ma|arski, makedonski, rumunski i bugarski jezik.

NOVA ZREWANINSKA IZDAWA

Filozofski pogled sa strane radska narodna biblioteka “@arko Zrewanin” iz Zrewanina nedavno je publikovala “Zrewaninske pri~e” Zlatka Jelisavca, zbirku kolumni objavqenih izme|u 2005. i 2008. godine u nedeqnicima “Zrewanin” i “Zrewanin-

G

Brevijar qudskih i umetni~kih istina ostoje kwige koje po prvom ~itawu dovode do ruba nesvestice, ali s vremenom, ona pro|e, fascinacija nekud i{~ili, a svako slede}e ~itawe prazni i umawuje prvotne utiske. Me|utim, postoje one druge – dodu{e, retke – koje su jednako duboke, ma koliko ih „ispijali“ i naizgled se spu{tali na samo wihovo dno. Jedna od takvih svakako je i roman “Proqe}a Ivana Galeba” Vladana Desnice. Barem u mom slu~aju, ova kwiga mi je mnogo toga iz korena promenila u poimawu mo}i i smisla kwi`evnosti. Pri tom, nikad ne zanemarujem okolnosti na kom mestu i u kom vremenu je delo nastalo. Od prve

TOP-LISTA

MILAN STEPANOVI], „ZLATNA GRANA”, SOMBOR

Ogledalo istorijskog pam}ewa

ske novine”. U kratkim pri~ama o gradu u kome `ivi, ovaj profesor filozofije poku{ao je da iznese impresije i li~ne do`ivqaje proteklih zbivawa. - ^esto sam, prate}i ova raspolo`ewa, dolazio do neobi~nih otkri}a koja su ukazivala na specifi~nosti `ivota grada, ka`e Jelisavac. Zrewanin ima svoj originalni izraz i samo sam poku{avao da

ga prona|em i artikuli{em na {to je mogu}e boqi na~in. Naravno, nisam ba{ uvek bio uspe{an u ovoj te{koj raboti, ali sam se trudio da pri|em duhu grada {to bli`e. Verovatno mi je u ovom poslu pomogla i ~iwenica da nisam ro|eni Zrewaninac. Ponekad je pogled nekoga sa strane ispravniji, ili je, u svakom slu~aju, druga~iji i kriti~niji, od pogleda doma}ina. Me|utim i Zrewaninci su ~esto vrlo kriti~ni prema svom gradu. Oni pokazuju visok stepen svesti kada ukazuju na probleme koji ih okru`uju ili kada ukazuju na izvor i su{tinu nevoqa. Me|utim, kada treba da se ponude neki odgovori ili re{ewa, tu ~esto nastaje neprijatna ti{ina, prime}uje autor. Onda se naravno pojave razni “eksperti”, koji koriste ovaj vakum u svesti gra|ana, i svojim nadrire{ewima od svih nas naprave nesposobne i neodgovorne pojedince. U svojoj zbirci Jelisavac ne nudi odgovore, ve} gomilu pitawa. ^italac, ipak, mo`e da primeti da kroz tekstove provejava wegov stav da se nivo li~ne odgovornosti i upliva u javnu svest mo`e znatno podi}i. @. Balaban

Vikipedija ja~a od Britanike D

vadesetog novembra u osam sati ujutru Vikipedija na srpskom jeziku dobila je svoj stohiqaditi ~lanak. Jubilarni ~lanak govori o Paklenim (ili Paklinskim) ostrvima, arhipelagu sa {esnaest ostrva u blizini Hvara, a wegov autor pi{e pod pseudonimom XZ. Istog dana i Vikivesti na srpskom jeziku objavile su dvadesethiqaditu vest. Vikipedija na srpskom jeziku je me|u svim Vikipedijama trenutno na dvadeset devetom mestu po broju ~lanaka i najve}a je na bilo kom ju`noslovenskom jeziku, a najve}a je i enciklopedija na srpskom jeziku. Do sto hiqada ~lanaka, {to po koli~ini teksta odgovara korpusu od ~etrdeset {tampanih enciklopedijskih tomova, stigla je zahvaquju}i {estogodi{wem radu vi{e hiqada urednika. Najve}a onlajn enciklopedija na svetu, koju ure|uju sami posetioci, jedan je od najpose}enijih sajtova na svetu, i po kori{}ewu referenci davno je prete-

23

kla enciklopediju Britaniku. Iako joj se doskora podsmevala, nau~na javnost sve se vi{e i s ve}im pouzdawem oslawa na podatke iz Vikipedije, ~ija demokrati~nost na~ina uno{ewa podataka mo`e da garantuje objektivnost, po{to svaki izneti podatak neko mo`e da pobije, ako ponudi dovoqno nau~nih dokaza i referenci. Me|utim, posledwi podaci o Vikipediji u svetu pokazuju da ima oblaka i u ovom na~nom raju. Naime, utvr|eno je da je broj urednika koji su napustili Vikipediju samo u prvom tromese~ju ove godine desetostruko ve}i nego prethodne. Istra`ivawe koje je sproveo Felipe Ortega sa Univerziteta Kraq Huan Karlos u Madridu pokazalo je da je Vikipediju napustilo 50 hiqada urednika, a broj se svakim danom pove}ava. “Ako nemate dovoqno qudi koji }e voditi brigu o projektu, on brzo mo`e da nestane. Jo{ nismo do toga stigli, ali se taj ishodmo`e o~ekivati ako se ovakav trend nastavi.”

O[E ] T NE

Predstavnici Vikipedije odgovorili su da ~iwenica da onljan enciklopediju napu{ta veliki broj qudi ne zna~i ni{ta, jer isto toliko, ako ne i vi{e, dolazi da u~estvuje na projektima. Ipak, priznaje da je “zatezawe” pravila o izboru urednika mo`da nateralo mnoge da se povuku. “Sada se mnogo br`e uklawaju maliciozni i la`ni podaci, a trudimo se da anga`ujemo qude koji poseduju stvarno znawe i pouzdane podatke”, rekao je Majkl Pil urednik engleske Vikipedije. Da misle ozbiqno, pokazuje i ~iwenica da }e po~etkom naredne godine Vikipedija po~eti saradwu sa muzejima, koji }e im prosle|ivati informacije o postavkama i eksponatima, {to opet podgreva spekulacije o tome da je “era enciklopedije koju stvaraju korisnici” zavr{ena. I. Vujanov


24

petak4.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

petak4.decembar2009.

25


26

OGLASI z ^ITUQE

petak4.decembar2009.

DNEVNIK

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 91414 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 021/6413-575. 91526.

Dragom bratu i stricu

Danilu Baj~eti}u

PRODAJEM veoma povoqo novu ku}u 200m2 u ul. \akuma Avakuma 37 Klisa na 700m2 placa. Telefon 065/2233119. 91377 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2/150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6,5E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14. 91389

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici - Zimski odmor, sobe, apartmani, povoqno! Telefoni: 063/8154200, 018-880-100. 90656

IZDAJEM kod Limanske pijace, 2.5 stan, drugi sprat, CG, lift, klima, kablovska tv, name{ten ukqu~uju}i ve{ ma{inu, 280E. Telefon 063/374-257. 91400 IZDAJEM ili prodajem nov, useqiv, nename{ten trosoban stan u @elezni~koj ulici br. 11, 300E, vlasnik. Telefon: 065/260-0025. 91589 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 42 m2, Ul. Lov}enska br. 9 kod Spensa u Novom Sadu. Telefon: 063/511-939. 91532

IZDAJEM jednosoban stan u novoj gradwi, Ul. Do`a \er|a. Telefon: 064/31-77927. 91584

KREDIT subvencionisani: povoqno jednoiposoban stan Nova Detelinara, 41m2, drugi sprat, cena: 1.133e/m2, povra}aj PDV. Telefoni: 021/544540, 063/517-290. www.aleks-nekretnine.com 91522 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369-008. 90770

PRODAJEM troiposoban stan Liman IV ili mewam (ku}a, stan), ima vi{e kombinacija. Telefon 021/6369008 izuzetno sre|en. 90772

PRODAJEM ku}e u Ka}u 107m2 110m2 Sun~ani breg, ukwi`ene, cene povoqne. Telefon 064/503-8504. 91438

IZDAJEM lokal u pasa`u Ul. Dunavske br. 8. Telefon 021/6624-059, 064/3333-119. 91587

IZDAJEM dve komforne gara`e, 22m2, u Ul. Vojvode [upqikca br. 17 kod socijalnog. Telefoni: 021/6624059, 064/3333119. 91586

„MINI BUS ZASTAVA“, 20 sedi{ta, 2003. godi{te, klima. Telefon 064/0499084. 91635

KUPUJEM regale, trosed, dvosed, foteqa, trpezarijski sto, stolice, ugaone garniture, kau~eve, kuhiwu. Telefon 6617-782, 064/3362847.Joca. 91390

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 91385

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete i prodajem drva i ugaq. Telefon: 6618-846, 063/8485495, 6614-274. 90989 MA[INSKO odugu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Garancija non - stop. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725 91634

KIOSKU brze hrane potrebna radnica na neodre|eno vreme sa validnom sanitarnom kwi`icom i polo`enim higijenskim minimumom. Rad u tri smene. Uslovi odli~ni. Telefon 064/64-16-461. 90824

Godina je pro{la, a se}awa ne blede.

Brat Vladimir sa porodicom.

91759

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Dukiju S puno qubavi i po{tovawa ~uva}emo uspomenu i najlep{e se}awe na tebe. Porodica Mari}: Rada, Qiqa i @eqko. 91811

DEDA MRAZ i dobra vila uz pesmu i igru ove godine donose radost va{oj deci. Telefoni: 6339-220, 064/18100-77. 91572 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 91415 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/444-2629, 062/871-29-18, 062/8712927. 91416

Du{an Babi}

Posledwi pozdrav od brata Sime Buqi}a sa porodicom.

91812


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Izra`avamo najdubqe sau~e{}e na{em kolegi Draganu povodom smrti wegove majke.

petak4.decembar2009.

Posledwi pozdrav mami i baki

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Desanka Ba~i} Emiliji Neme{

Du{an Babi}

ro|. Pal~ek 1925 - 2009.

1957 - 2009.

Kolektiv AD „CENTAR ZA PUTEVE VOJVODINE� Novi Sad.

Sahrana je 4. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. O`alo{}eni: sinovi Tomislav, Vjekoslav i unuk @eqko.

Sahrana je u petak, 4. 12. 2009. godine, u 15 sati, na ^enejskom grobqu. Neka ti dragi Bog i an|eli otvore rajska vrata jer si svojom dobrotom prema nama i svima drugima to zaslu`io. Tvoji neute{ni: supruga Mira, }erka Du{ica i sin Slavko.

2693/P

91796

91785

Dana, 3. decembra 2009. godine u 83. godini prestalo je da kuca plemenito srce supruge, majke i bake.

Posledwi pozdrav mami, svekrvi i baki

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

Mara Kvrgi} iz Ba~kog Jarka Hvala joj za sve godine qubavi i razumevawa. Tuga je beskrajna bol neizreciva Sahrana je u petak, 4. decembra 2009. godine, u 15 ~asova, iz kapele na grobqu u Ba~kom Jarku. Tvoji: suprug \uro, sin Dragoslav, k}erka Radoslava, snaja Tatjana i unuci Rastko, Lazar, Marija i Irina.

Emiliji Neme{

Du{anu Babi}u

od: sina Mirka, snaje Marije, unu~adi i praunu~adi.

od brata Veqka Babi}a sa porodicom.

91802

91794

91808

Posledwi pozdrav prijatequ

Du{anu Babi}u

Du{anu Babi}u

Posledwi pozdrav

od Du{ana Buqi}a sa porodicom.

od Drini} Tomislava i Zorke sa porodicom.

91798

91799

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Du{an Babi} Ratku ^vorovi}u

Du{anu Babi}u

Du{anu Babi}u

Bio si oli~ewe dobrote i qubavi. Hvala ti za to. Neka ti Gospod podari spokoj i mesto me|u pravednima.

Ratku ^vorovi}u od: brata Quba, snaje Milke, sinovice Jagode i sinovca Nedeqka ^vorovi}a.

od porodica: Radovi} i Kova~evi}.

od: tasta Rajka i ta{te Save Beri}.

od Drage i Mire Simi} sa porodicom. Tvoje: Gordana i tetka Slada.

91753

91756

Posledwi pozdrav

91804

91800

91792

Posledwi pozdrav dragom bratu, mom suncu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Du{an Babi} Desi ^akmak

Ratku ^vorovi}u od: brata Momira, snaje Pejke i sinovca Branka ^vorovi}a sa svojom porodicom.

Du{anu Babi}u

Du{anu Babi}u Dragi Du{ane, za tobom tuguju: tvoj ujak Gojko i ujna Bosiqka sa sinovima i k}erima.

od porodica: Ogrizovi} i Radman.

od {uraka Mirka Beri}a sa porodicom.

91813

91791

Neka ti Gospod podari ve~ni mir.

Wegova sestra Slavica, zet Milan sa }erkama Tamarom i Tawom.

91755

Posledwi pozdrav snaji

Tu`na srca se opra{tamo od na{e voqene supruge, snaje, majke i bake

Radi

Posledwi pozdrav Draganovoj mami

Radmile [im{i}

od porodica: Raki}, Ne{kovi} i [im{i}.

91810

Sahrana je danas, 4. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, u Nadaqu.

Desanki ^akmak

91801

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sinu

Du{anu Babi}u

Du{anu Babi}u

Du{anu Babi}u

91787

O`alo{}eni: Radovan, Mara, Qiqa, Sini{a, Du{an i Milana.

Tvoji: Nata{a, Buda, Nikola i Marija.

od Vase Peri{i}a sa porodicom.

Brat @arko, snaja Mirjana sa sinovima Du{anom i Bojanom.

91807

91793

91790

91788

Mili sine, nikada te ne}e pre`aliti tvoji roditeqi: majka Joka i otac Slavko.

91789


28

^ITUQE z POMENI

petak4.decembar2009.

SE]AWE Danas, 4. 12. 2009. godine navr{ile su se dve godine od smrti voqenog supruga.

Posledwi pozdrav te~i

Posledwi pozdrav te~i

Iliji

Milo{ - Mi{a Pavlov Zaborav te ne mo`e izbrisati iz moje du{e. Tvoja Ru`a.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav te~i

Iliji

Iliji

od porodica: Tresiglavi} i Stamenkovi}.

od porodice Nikoli}.

91748

91749

91754

Posledwi sestri

Ivan Radoj~i}

od porodice \urkovi}.

od: sestre Du{anke, zeta Mileta sa decom.

91747

Posledwi pozdrav

91742

Posledwi sestri

Iliji Gle|i

1938 - 2009.

pozdrav

Sahrana je u subotu, 5. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

91761

91746

od: supruge Jelene i porodica Gle|e i Kordi}. od: sestre Mire i zeta Milanka sa decom.

Ivanu Radoj~i}u

91743

od porodice Zlati}. Zauvek je zaspao na{ dragi prijateq

voqenoj

Desi

preminuo 3. 12. 2009. godine. Sahrana je u subotu, 5. 12. 2009. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, sa po~etkom u 12.45 ~asova. O`alo{}eni: sin Nikola, unuke Teodora i Andrea i }erka Ivana.

GODI[WI POMEN

voqenoj

Desi ^akmak

Posledwi pozdrav dragom ujaku

S velikim bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac

pozdrav

S qubavqu }emo ~uvati uspomenu na najboqeg dedu na svetu

Posledwi pozdrav dragoj priji

stricu Po~ivaj u miru.

Danilu Baj~eti}u 91783

Posledwi kom{iji Marko sa porodicom.

Stevan Ba{i}

pozdrav

dragom

Desanki ^akmak

S qubavqu nosi}emo ga u srcu. Prijateq \urica, prija Brigita i Goga. 91760

Posledwi pozdrav prijatequ, deda Stevi

na{em

Stevana Ba{i}a Porodica [uqmanac. 91750

91777

Posledwi pozdrav bratu

JEDNOGODI[WI POMEN Danas, 4. 12. 2009. godine, navr{ava se jedna godina od kako nije sa nama na{

Milo{u Dorotki

Wegove unuke: Jovana i Vawa.

Kom{ije iz ul. Dragi{e Bra{ovana 14, prvi ulaz.

91740

Stevanu Ba{i}u

Stevanu

od: sestre Danilke, zeta Dragomira, Bate i Bebe.

91780

91711

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Na{a draga Ro`i

S nevericom, tugom i bolom opra{tamo se od najboqeg supruga, oca i dede

Mirko Mili}

od: Ike, Qiqe, Zorice, \oke i Jelene.

91700

Bi}e{ uvek sa nama i uvek }emo te voleti. Tvoji najmiliji, porodica Mili}. 91737

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 12. 2009. godine preminula

Stevana Ba{i}a 1933 - 2009.

Ru`ica Budimac

Qerka Sapunxi}

Sa qubavqu }emo ~uvati uspomenu na wega, wegovu dobrotu i plemenitost. Sahrana je u subotu, 5. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Desanka ^akmak ro|ena Ogrizovi}

`ive}e u na{im se}awima. Sahrana je danas, 4. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Sahrana je u petak, 4. 12. 2009. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni sinovi: Dragan i \or|e sa porodicama.

Du{anka sa decom.

91712

91724

91744

Wegovi najmiliji: supruga Qiqana, Buba, Ne{a, Sawa, Sima, Jovana i Vawa.

91698


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Posledwi pozdrav supruzi, snaji i strini

Godi{wicu smrti obele`i}emo u subotu, 5. 12. 2009. u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ru`ici Budimac

U subotu, 5. decembra 2009. godine, u 11 ~asova, obi}i }emo tvoju ve~nu ku}u na Gradskom grobqu u Novom Sadu, parcela br. 8.

Tvoja porodica. 91650

91651

91459

Posledwi pozdrav dugogodi{wem ~lanu na{e Organizacije

POMEN Dana, 5. 12. 2009. godine dava}emo {estomese~ni pomen na{em dragom

1933 - 2008. Kom{ije iz Dr Ribara 1-7.

Suprug Miroslav i ostali.

Dragi Qubane, velika praznina je bez tebe, gubitak je ogroman.

Tvoji najmiliji. 91691

91710

Posledwi pozdrav na{oj

23. 10. 1969 - 14. 6. 2009. obele`i}u 5. decembra 2009. godine, u 10.30 ~asova. Dragi sine Slobo, tvojim odlaskom izgubio sam sve drago {to sam imao. Sudbina mi je udelila beznade`an ostatak `ivota. Ve~no }e te voleti i tugovati za tobom tvoj tatica Bora.

1941 - 2009.

Ru`ici Budimac Sahrana je u petak, 4. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Jasna i sin Bojan sa porodicama. 91688

3

91592

POMEN I daqe nam jednako nedostaje{.

Uvek }e te voleti: brat Goran, mama Jela, tata \or|e i deda Laza.

91645

3 Danas, 4. 12. 2009 godine navr{ava se devet godina od gubitka dragog

SE]AWE Danas, 4. 12. 2009. godine navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{a

91662

Navr{ava se tu`na godina bez na{eg najdra`eg

Dragica Dra`i}

dani bez Tebe ispuweni su nenadomestivom prazninom. Bolom ote`ani koraci vode me na mesta na{ih nekada{wih radosti. Zaslu`na za svo dobro koje ostaje u meni, po~ivaj u miru, najmilija. Voli te Tvoja \uka.

Lazara Dolovca sudije Tuguje porodica.

91699

91335

Luke Bo{kova Tim povodom }emo u subotu, 5. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`iti pomen. Uvek u na{im mislima i srcima. Supruga Gordana, }erke Vesna i Dubravka, unuka Tamara.

POMEN U subotu, 5. 12. 2009. godine navr{i}e se ~etrdeset dana od smrti na{eg

91642

obele`i}emo u subotu, 5. decembra 2009. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 11 ~asova, uz prisustvo rodbine i prijateqa. Mila na{a, neka tvoja umorna du{a na|e spokoja u na{oj ve~noj qubavi. Tvoja neute{na majka Desanka, tvoja jedina sestra i upori{te Darinka, tvoji miqenici: Ma{a i Nemawa.

Tvoji najmiliji.

Dani prolaze, a bol i tuga su sve ve}i i ve}i.

5726/P

1958 - 2009.

Tuga i bol ne prestaju. Sutra, 5. 12. 2009. godine, u 10 ~asova, polo`i}emo cve}e na grob pokojnika.

Mira Novakovi}, }erke sa porodicama i unuka Maja.

1989 - 2009.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Mama

Mirjani [uput

5. 12. 1997 - 5. 12. 2009.

1924 - 2005.

Jovici In|i}u

Savez invalida rada Vojvodine Organizacija za Grad Novi Sad.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj, hrabroj i nikad pre`aqenoj

Miodrag Burazor

Du{an Novakovi} Dujan

Ratku ^vorovi}u Porodici upu}ujemo najiskrenije i najdubqe sau~e{}e.

29

[ESTOMESE^NI POMEN dragom sinu jedincu

Slobodanu \or|evi}u Slobi

Quban Pani}

Ivoni Radosavqevi}

Sau~estvujemo u bolu sa porodicom.

Mile Trbojevi}

petak4.decembar2009.

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{a voqena mama, baka i ta{ta

ro|. Kolarov dipl. in`. {umarstva Sa mnogo qubavi, tuge i ponosa, uvek mislimo na tebe. Suprug Lazar, sinovi Nenad i Miomir, snaje San i Jasna, unuke Danica, Darinka, Lenka, Jana i An|a.

91419

TU@NO SE]AWE

Drugog decembra navr{ilo se tridesetosam godina od smrti na{eg oca, a tre}eg decembra tri meseca od smrti na{e majke

Petra i An|elke Onhaus Ra{ka [}epanovi}a Tim povodom }emo u 11 ~asova obele`iti pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu. U srcima tvoje porodice bi}e tvoj ve~an dom.

91697

S ponosom Vas pomiwemo i volimo kao {to ste Vi voleli nas. K}eri: Katica i Heda sa porodicama.

91671

91675

POMEN MAJCI

POMEN

Mara Bo{kovi}

Mara Bo{kovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 12. 2009. godine, preminuo na{

Slavka Vu~urevi} ro|. Api} 1930 - 2009. S qubavqu uspomenu na wu ~uvaju weni: Lelica, Zoran i Sr|an.

Ratko ^vorovi} 1928 - 2009. Sahrana je danas, 4. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena }erka Rada, sinovi Rado{ i ^edomir sa porodicama. 91702

Pomen }e se odr`ati u subotu, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

91612

1951 - 2009.

1951 - 2009.

Kada ~ujem cvrkut ptica ti se smeje{, Kad me sunce zrakom takne ti me greje{, Kad mi zvezda put obasja ti je {aqe{, Kad mi snaga ponestaje ti je daje{.

U subotu, 5. 12 2009. godine, u 10.30 ~asova, dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj Mari. Svaki dan bez tebe je kao ve~nost. Zauvek te pamte tvoji najmiliji.

Tvoja Svetlana sa porodicom.

Porodica Bo{kovi}.

91667

91670


30

06.00 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.05

TV PROGRAM

petak4.decembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Zlatno runo No}na smena Dokolica Kuhiwica Tabloid

Sajam ven~awa Pogledajte zajedni~ko ven~awe ~ak 50 parova koje }e se dogoditi na prvom Sajmu ven~awa u Novom Sadu. (RTV 1, 14.05) 13.05 @ivopis 13.35 Frej`er 14.05 Sajam ven~awa, prenos iz hotela „Park“ 15.30 Los An|eles, okrug 189, film 17.00 TV Dnevnik 17.20 Tajna hrane: Sku{a 17.30 Intervju sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Konuzinim 18.00 Razglednica 19.00 Plej gejms 19.05 Agromozaik 19.30 TV Dnevnik 20.10 Skrivena kamera 20.30 Frej`er 21.00 1989. - godina velikog loma, dok. serija 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.35 Petkazawe 23.45 Los An|eles, film

Bez cenzure

(Panonija, 20.00)

06.00 07.30 08.00 11.00 12.00 12.30 14.30 15.30 16.00 17.30 18.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Lice s naslovnice Multiarhiv Sve {to mi pripada Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Bez cenzure Da se upoznamo Dr Haus Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

10.00 10.30 11.10 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.20

Hrana i vino Mr Bin Luna - sirena sa Kariba Crta Karmelita Buntovnici Katapultura Sprint Najboqi lek Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mr Bin Lenija Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

06.05 08.00 09.06 09.24 09.39 10.05 10.36 11.11 12.00 12.13 12.15 12.31 12.45 13.36 14.15 15.08 15.10 16.20 17.00 17.33 17.35 18.00 20.08 20.15 21.15 22.10 23.05 23.10 00.00 00.15 00.23 01.10 02.45 03.00 03.17 04.20 04.50

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mesto Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Vreme je za bebe Sat Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz @reb za SP u fudbalu, penos Na{ auto na{im gledaocima Greh wene majke Visoki napon Da, mo`da, ne Vesti [ark Dnevnik Evronet Spaseni Dozvola za ubistvo, film Na skriveno te vodim mesto Vesti Da, mo`da, ne Oko Razglednica: Ujediweni Arapski Emirati

1989 - godina velikog loma Serijal scenariste Mihala Rama~a i rediteqke Nade Belegi{anin u ~etiri epizode gledaoce }e s jedne strane podsetiti na neke od najzna~ajnijih doga|aja iz 1989, a s druge poku{ati da prona|e odgovor na pitawe za{to je Srbija, koja je u tom periodu bila daleko ispred ostalih isto~noevropskih zemaqa, danas na za~equ, dok je ve}ina biv{ih komunisti~kih dr`ava u sastavu Evropske unije. (RTV 1, 21.00)

07.00 07.25 08.05 08.30 09.40 10.05 10.30 11.50 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 22.30

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Neverovatne pri~e Petkazawe Neverovatne pri~e ^emu...aikido? Porodica Serano Rufove dogodov{tine Ose}ajte se kao kod ku}e Vesti (ma|) Wu{kawe Pravo na odbranu Paideja Sa{ka, dok. film Dobro ve~e Vojvodino (rus) 50. godina Novosadskog radija (slov) Verska emisija (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Ispovest jednog la`ova, film

08.30 TVS 09.30 Evroliga: Panatinaikos – AJ Milano 11.15 Pregled NHL 12.00 Evroliga: Unikaha – Partizan 13.45 Evroliga: Barselona – Fenerbah~e 15.30 NBA akcija 16.00 Dejvis kup, finale: [panija – ^e{ka - 2 singla 23.00 Pregled Evrolige 00.00 Karling kup: Blekburn – ^elsi

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine Stara Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dokumentarni program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Ivan Bosiq~i}

SERIJA

Greh wene majke Zahvaquju}i qubaznosti i dobroti stare kuma-Anice, Neda i wena majka odlaze na letovawe u selo. I{~ekuju}i posetu prijateqa iz Amerike, Neda se kupa u reci... Uloge: Ivana Jovanovi}, Ivan Bosiq~i}, Marija Vickovi}, Ru`ica Soki} Re`ija: Zdravko [otra (RTS 1, 20.15)

07.00 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.18 22.00 23.10 00.00 00.05 00.50 00.51 01.20 03.30 06.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Zbogom Ameriko Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Crni Gruja Foks dosije Survajver specijal Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Zlo oru`je Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure

Galina Vi{wevskaja

Aleksandra Aleksandra Nikolajevna je starica ~iji je unuk Denis mobilisan od strane ~e~enske vojske. Kada se osmeli da mu krene u posetu, otkri}e, za wu zapawuju}u, istinu o vojnom `ivotu... Uloge: Galina Vi{wevskaja, Vasilij [evcov Re`ija: Aleksandar Sokurov (RTS 2, 21.48) 06.02 U zdravom telu 06.15 Narodni orkestar i Narodni ansambl RTS 07.04 Kuvati srcem 07.36 Adi pod morem 07.40 Garfild i prijateqi 08.08 Tri medveda 08.34 [umska {kola 08.39 Adi pod morem 08.43 Sva|alice 08.55 Matemati~ke zagonetke 09.10 Adi u svemiru 09.14 Sazve`|a i legende 09.30 Religije sveta 09.44 Adi u svemiru 09.48 Dosije Iks i Oks 09.52 Adi u svemiru 09.54 Ku}a matematike 10.00 Sednica Skup{tine Srbije, program zavisi od trajawa prenosa 10.03 Enciklopedija 10.10 Kontekst 10.36 Crvena linija 11.00 @ivot i standardi 11.30 Ku}a u bespu}u: Opstanak 12.05 Yulijan Rahlin i Guda~i sv. \or|a 12.57 Trezor ju~e 14.05 Ovo je Srbija 14.24 Hazarder, film 16.45 Jugoslavija u ratu 1941-1945. 18.00 Ko{arka, PS, prenos 19.28 [umska {kola 19.33 Enciklopedija 20.00 Ku}a u bespu}u 20.30 Lov i ribolov 21.00 Bostonski advokati 21.48 Aleksandra, film 23.30 Osvrt na `ivot i delo 00.06 Poziv na ples 00.41 Hazarder 02.50 Trezor 03.47 Ko{arka, PS (r)

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.00 02.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica² Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Upori{te Slavni Milica² Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Upori{te Milica²

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Haj-faj, 01.15 Fokus. 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan Klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 01.00

Radijsko dizawe TV dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top{op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Liga UEFA: Tuluz - Partizan (r) Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Insajder Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Pregled Lige UEFA Dolina sunca Veliki brat Potraga Patrola Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Film: Gulisi 2

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 00.00 01.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Yoan od Arkadije Farma (u`ivo) Nevina Farma Petkom u dva ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma (u`ivo) Mu}ke Film: Zemqa senki

Debra Vinger

Zemqa senki Luis je autor popularne kwige. Predaje na Oksfordu. Yoj Gri{an dolazi iz Amerike da ga upozna. Ubrzo se ra|a emocija me|u wima. Ali, sve se mewa kad se Yoj razboli... Uloge: Entoni Hopkins, Debra Vinger, Yulijen Felous, Robert Fleming Re`ija: Ri~ard Etnborou (Pink, 01.00)

Eon kid (Hepi, 11.00 i 13.23) 06.15 06.37 07.07 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.40 12.00 13.00 13.23 13.45 13.55 14.10 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40 18.35

Skipijeve avanture Nodi novi Mala princeza Papirmanija Nodi novi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe [aman king Kvizi} Dinosaur king Eon kid Papirmanija Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Smicalice Klinika Zakleti na }utawe Kviz brzotrz

18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.15 22.10 23.05 23.55 00.05 00.10 00.20 01.05 01.55 02.45 03.25 04.15 04.55

Telemaster Rekord Sponzoru{e Budi faca Telemaster Biseri Istra`iva~ka jedinica Gavran Telemaster Vremenska prognoza Slike iz regiona Luda ku}a Zakleti na }utawe Arena u ~etiri oka Sponzoru{e Dokumentarni program Istra`iva~ka jedinica Vremenska prognoza

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

petak4.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Denis Ri~ards

Carstvo zlo~ina Trgovac drogom Viktor Rosa poku{ava da se izvu~e iz tog posla i svoju priliku vidi u poslu s novim prijateqem koji radi kao me{etar na Vol Stritu. Uveren da }e to biti wegova prilika za promenu, Viktor uskoro saznaje da je prevaren i wegova posledwa mogu}nost je osveta... Uloge: Yon Legizamo, Denis Ri~ards, Vinsent Lareska, Piter Sarsgard, Izabela Roselini Re`ija: Franc Rejs (Nova TV, 00.30)

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 U koko{i na drugi svet: Pogrebni odred u Gani, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 15.35 Nau~na petica 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Iza ekrana 18.13 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.20 Slomqena strela, film 22.05 Lica nacije 23.15 Predsedni~ki izbori 2009. 23.45 Drugi red partera 00.30 Zvezdane staze 01.15 Romasanta, lov na vukodlaka, film

17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 22.30 00.30 02.15 03.15

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Provereno 2001. suluda odiseja u svemiru, film Vesti Na{a mala klinika IN magazin Dnevnik Supertalent, u`ivo Povratak u budu}nost, film Carstvo zlo~ina, film Vidoviti Milan, tarot {ou Elie Parker

00.00 00.30 01.00

Irsko bekstvo Turnir Ajn{tajnova velika ideja Drevni plasti~ni hirurzi Japan u ru{evinama Pri~a o hobitu Klondajk: Potraga za zlatom Tajne Renesanse Raj na zemqi Tajni gradovi Amazona Pri~e iz groba Gering: Jedna karijera @ivot pod Napoleonom Kolonijalni svet Elvis Prisli: Posledwa 24 ~asa Klondajk: Potraga za zlatom Tajne Renesanse Raj na zemqi Tajni gradovi Amazona

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija Inspektor Potra`i Vandu Kos Zatvorska pti~ica Mortadelo i Filemon Biv{a qubavnica Slepa vrelina Izgubqeni signal Prave koley devojke

16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

06.00 08.10 09.40 11.25 12.20 15.30 17.25 19.35 20.05 20.35 22.15 23.10 00.50 02.25 03.50 04.20

Misli za izdavawe Let 93 Mali Zizu Apokalipsa na to~kovima Titanik Beovulf U svemiru i okolini Bioskop, bioskop, bioskop Obdaren - \oka i san, ili Borba protiv slasti London, moja qubav Prava krv - Zatresi i pucketaj prstima Rat Dnevnik ubice po ugovoru Jedno veliko ni{ta Bioskop, bioskop, bioskop Majka svih suza

Meklodove }erke Fojlov rat Skrivena mesta Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat Pre nego {to ka`em da Pomorska patrola Sudija Ejmi Yordan Zakon i red Yordan

08.20 09.15 11.20 11.50 12.15 12.45 12.55 13.25 13.35 14.30 16.05 16.35 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.45 00.20

Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 RTL poma`e deci Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Trener Karter, film Sudar, film Vatrena stihija, film

Sudar Elza Pataki

08.05 08.20 09.20 10.55 11.55 12.45 13.30 14.30 15.30

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00

Romasanta, lov na vukodlaka Galicija, severna [panija, 1851. Putuju}i trgovac Manuel Blanko Romasanta povede svojim kolima na put u drugi grad Mariju i wenu k}erkicu Terezu. S wima bi `elela da po|e i Marijina mla|a sestra Barbara, ali Marija je qubomorno odbija, pla{e}i se da bi joj preotela Manuela koji joj se tako svi|a... Uloge: Yulijan Sands, Elza Pataki, Yon [erijan, Geri Piguer, Dejvid Gent, Meri Valdivielso, Luna Mekgil Re`ija: Pako Plaza (HRT 1, 01.15)

08.03 08.15 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00 13.30 14.05 14.50 15.05 15.23 15.35 15.50 16.10 16.55 18.00 19.00 19.30 20.15 21.25 22.20 23.25

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00

Pri~a o Trejsi Beker Platno, boje, kist Puni krug Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Puni krug Izazovi, dok. film Zvezdane staze Drugi red partera @reb za SP 2010, prenos Svetski ski kup (m) - spust, prenos Vip Muzi~ki klub ^arolija Pol Merton u Kini, dok. serija Svetski ski kup (m) - veleslalom, prenos Ubistva u Midsameru

22.00 00.30

Crni Gavran Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Gospodari Horora - Rupe od cigareta Dr Finli Intermeco 3 [est dana Juna Gospodari Horora - Snovi u ve{ti~ijoj ku}i Karlitov put Stjuardese

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Buka O{amu}eni i zbuweni Tamo gde bizoni lutaju Detektiv Klut Yez peva~ Smoki i bandit U potrazi za Ri~ardom Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Put samuraja Prinuda

17.00 18.30 19.00 21.00

Seksualni `ivot u braku Yejmsa i Ketrine Balard sveo se na seriju prevara i afera. Jedne no}i, Yejmes je izazvao frontalni sudar s automobilom doktorice Helen Remington, u kojem wen mu` gine, a oni zadobijaju ozbiqne povrede. Kasnije, on saznaje kako Helen seksualno uzbu|uje opasnost automobilskih nesre}a, i po~iwe da ulazi u dru`tvo qudi koji dele tu opsesiju... Uloge: Yejms Spajder, Holi Hanter, Elijas Koteas, Debora Kara Unger, Rosana Arket Re`ija: Dejvid Kronenberg (RTL, 21.45)

Holi Hanter

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 09.00 09.15 09.45 12.15 13.45 16.45 17.45 18.00 18.50 19.00 20.15 20.30 22.00 22.30 23.15 23.30 23.45 00.00 00.30

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Peta brzina Razotkrivawe mitova U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi? Kako se pravi? Majami ink Razotkrivawe mitova Vremenska kriva Uni{tavawe! Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Automobilizam Reli Sankawe Biatlon Bilijar Biatlon Skija{ki skokovi Zimski sportovi Skija{ki skokovi Fudbal Alpsko skijawe Zimski sportovi Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Ekstremni sportovi Fudbal Reli Jedrewe Skija{ki skokovi

Kasno je kad pu{ka opali ako je rizik za samoubistvo obi~no nedvotrolnim grupama su vrlo re~ito nabrajali sve, od posmislen (npr. potpuno ste svesni ozbiqnorodi~nih veza, poslovnih ciqeva i duhovnih uverewa sti svoje `eqe da umrete ili je neko vama do sladoleda i prole}nog cve}a. blizak imao `ivotno ugro`avaju}i poku{aj samoubi^uvawe vatrenog oru`ja u ku}i: Doktor Dejvid stva), postoji i siva zona. Kako napraviti razliku Brent s univerziteta u Pitsburgu je u studiji o pokuizme|u prolazne misli u trenutku bola ili besan ali {ajima samoubistva pokazao da je prisustvo vatrenog povr{an ispad, od suicidnih misli koje su razlog za oru`ja u ku}i sna`an prediktor samoubistva tinejve}u zabrinutost? Dokazano je da su neki faktori rixera. Ukoliko bilo koji ~lan va{e porodice poka`e zika ba{ povezani sa samoubistvom. znake suicidnosti, morate ukloniti sve vatreno Psihi~ki poreme}aj: Depresija, zloupotreba suporu`je iz ku}e. To nije stvar izbora! Mere bezbednog stanci i {izofrenija su bolesti koje se naj~e{}e po~uvawa oru`ja, poput zakqu~avawa, nisu se pokazale vezuju sa suicidnim rizikom, ali on mo`e biti povekao korisne. }an zbog bilo kojeg psihi~kog poreme}aja. ^ak 95 odsto qudi koji se ubiju pati od nekog psihi~kog poreme}aja. Depresija i {izofrenija imaju stope suicida do 15 odsto. Istorija poku{aja samoubistva: Jedan od najpoznatijih principa u bihejvioralnoj nauci je da su budu}a pona{awa mahom u skladu s pro{lim. Beznade`nost: Istra`ivawa pokazuju da je beznade`nost kqu~na karika koja povezuje depresiju i samoubistvo. Ako imate problem da zamislite kad i kako }e stvari krenuti naboqe, siguran je znak da vam je potrebna stru~na pomo}. Porodi~na istorija samoubistva: Samoubistvo se ~esto ponavqa u porodicama. Nije poznato da li je to posledica gena, u~ewa pona{awa po modelu, ili kombinacije faktora, ali misli i pri~e o samoubistvu kod osobe s porodi~nom istorijom samoubistva treba shvatiti vrlo ozbiqno. Konkretan plan: Ukoliko je suicidno razmi{qawe iz nejasne apstrakcije preraslo u konkretan plan, neophodna je momentalna pomo}. [to je plan konkretniji, ve}i je rizik. Neko ko je razmi{qao o na~inu na koji bi po~inio samoubistvo, i ~ak kad i gde bi to uradio, u mnogo je ve}em riziku od onoga ko nije razmi{qao tako konkretno. Nikako da se sete lepih razloga za `ivot Priprema: Kada suicidno razmi{qawe iz planirawa preraste u realnu pripremu, suicidalni rizik Mada su psihijatri, psiholozi, socijalni radnici se zna~ajno pove}ava. Pripreme mogu biti u vidu i savetnici kompetentni da procene suicidni rizik, opro{tajnog pisma, zavr{avawa poslova (pisawe tei kod wih – kao i kod lekara, advokata, berzanskih stamenta ili podizawe novca od `ivotnog osigurabrokera i drugih stru~waka – stru~nost varira. Lewa), skupqawa tableta, nabavke oru`ja ili mirewa s kari koji nisu psihijatri, sve{tenici i nestru~ni ro|acima, dok suicidni tinejxeri nekad poklawaju savetnici, ~esto nisu pripremqeni da postave desvoje dragocenosti. taqna pitawa neophodna Te{ki simptomi deza procenu. Ako potra`iPripremaju}i se za samoubistvo, presije i anksioznosti: U te pomo} lekara, sve{tewih se ubrajaju beznadenika ili nekog drugog, a on suicidni qudi zavr{avaju neke `nost, uznemirenost, popropusti da postavi pitaposlove, pi{u testament, reme}aj sna, gubitak apewe o samoubistvu, sami popodi`u novac od `ivotnog osigurawa, tita, hroni~na anksiokrenite tu temu. Ako nabavqaju tablete, oru`je, ili se znost i zabrinutost, paose}ate da suicidnosti mire s ro|acima, a tinejyeri ni~ni napadi, gubitak innije dovoqno posve}ena teresovawa, nagla{ena sapa`wa, potra`ite nekoga poklawaju svoje dragocenosti mokriti~nost, zloupotreko }e joj pridati zna~aj koba alkohola ili drugih ji zavre|uje. Zapamtite, supstanci. Ti simptomi gotovo uvek dobro odgovaramo`da je u pitawu va{ `ivot ili `ivot neke vama ju na psiholo{ko ili medikamentno le~ewe. No, ako bliske osobe. se ne ispitaju, osobe koje pate od ovih simptoma neKoliko ste puta od nestrpqivih prijateqa i ~lakad zakqu~e da vi{e ne mogu podneti nametnuti tenova porodice ~uli pitawa tipa: „[ta je s tobom?“ ret `ivota. „Za{to se jednostavno ne trgne{ iz toga?“ „Za{to ne Izolacija i povla~ewe: U nedostatku podr{ke mo`e{ da bude{ kao svi ostali?“ Postavqena kribli`wih, o~aj i beznade`nost imaju tendenciju da ti~kim tonom, ona imaju malo koristi i slu`e samo oja~aju. Izolacija i povla~ewe pove}avaju suicidni da izazovu da se ose}ate lo{e. rizik jer presecawe veza s drugim qudima poja~ava Instinkt za pre`ivqavawem u odre|enoj meri poose}awe usamqenosti i onemogu}ava re{avawe mnoseduje svako i zaista se ~ini da je uro|en svim `ivim gih problema. bi}ima. Kad neko `eli da umre, to izgleda kao potpuOpa`awe nedovoqno razloga za `ivot: Doktor na suprotnost jednom od najosnovnijih aspekata naMar{a Linehan je pokazala da suicidni imaju ozbiq{eg postojawa, tako da generalno pretpostavqamo da nu te{ko}u da navedu razloge zbog kojih vredi `ivesigurno ne{to nije u redu s bilo kim ko ima suicidti. Verovatno ne zato {to ti razlozi ne postoje, ve} na ose}awa. No, u razumevawu za{to qudi nekad po{to je ovim qudima emocionalna patwa ote`ala da staju suicidni, mora se i}i i mogo daqe od takvih ih uvide ili ih se sete. S druge strane, qudi u konetiketa.

I

Kwigu Tomasa E. Elisa i Kori F. Wuman „IZABERI @IVOT” (Kognitivna terapija suicidnosti) mo`ete po ceni od 850 dinara, u koju je ura~unata i po{tarina, naru~iti od izdava~a “Psihopolisa” u Novom Sadu, preko telefona 021/ 473–6664 (9–14 ~asova), ili sajta www.psihopolis.edu.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

petak4.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Vi{e ne vagate na tasovima svoje vage, jer ste se u fazi poletawa! Sve {to se de{ava ima pozitivnu tendenciju, uz odre|enu dozu trezvenosti. Sa {irom rodbinom ostvarujete kontakte saradwe.

[KORPION 24.10- 23.11.

Va{ omiqeni dan, Venerin dan, pa ste komunikativni i prijatni. Te`ite dalekose`nim ciqevima. Dana{wi susret je povoqan, prijatan i obe}avaju}i. Vi{e verujte partneru i poka`ite svoja ose}awa.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

VAGA 23.9- 23.10.

Petak je, po~etak vikenda, a vi ste porodi~no orijentisani. Deca ili neko od uku}ana treba va{u podr{ku. Na prijateqstvo se ne mo`ete osloniti, iako ste dru{tveni. Suo~avate se s idealizmom.

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

4. decembar 2009.

Imate povoqan upliv Meseca iz vodenog znaka Raka, tako da ste intuitivni i skloni dramaturgiji. Preterane `eqe dolaze do punog izra`aja. Poboq{awe finansija }e omogu}iti tro{karewe.

STRELAC 24.11- 21.12.

Finansijska situacija se popravqa. Po~etak vikenda }e vam omogu}iti vi{e slobodnog vremena i prilika za tro{ewe para. [oping je pravo u`ivawe! Porodica vas anga`uje, uprkos svemu.

Iako se ne sla`ete s pojedinim `enskim osobama, ipak }ete ostvariti svoje zamisli. Visoko letite, pa }ete daleko i dosegnuti, na bilo kojem poqu. Putovawe bi vam godilo, ovog vikenda.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec prolazi kroz va{ znak, pa }ete potra`iti uto~i{te u svom domu. Promenqiva ose}awa su sasvim normalna pojava i proces, pa se nemojte samosa`aqevati, niti kukati partneru. @alopojke?

Partnerski odnos je nagla{en. Draga osoba je u svojoj emotivnoj fazi, pa nemojte biti o{tri i jaki, ve} poka`ite svoje ne`no lice. Distancirani ste u karijeri, a sve zbog li~ne odgovornosti.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Ukoliko iza|ete u javnost, lepo }ete se provesti u nekom restoranu zatvorenog tipa, pa jo{ uz muziku! Ako se povu~ete u svoju intimu, opet }ete u`ivati u ~arima qubavi i toplini emocija.

Dru{tveni ste, mada ne sasvim emotivno zadovoqni. Izazivate partnera na dvoboj, mentalni i fizi~ki, uz veliku dozu strasti. Neke odluke }e pasti, na ovu ili onu stranu. Qubav ili raskid?

RIBE 20.2-20.3.

Ra~unajte na promenqive i neura~unqive okolnosti u karijeri. Niko se ni na koga ne mo`e osloniti, iako vlada atmosfera razumevawa i uva`avawa. Izgleda da }ete nastaviti posao i tokom vikenda.

S partnerom se sla`ete u mnogo ~emu, ali ipak imate potrebu i za slobodom. Dobro raspolo`ewe i prijatno dru{tvo }e vam prirasti za srce, pa }ete po`eleti da ovaj dan traje, i traje, i traje.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Eva izaziva saobra}ajke Gigantski plakat postavqen u Wujorku na kojem nauqena glumica Eva Mendez grli zgodnog manekena, izazvao je veliku buru, ali i nekoliko sudara na raskrsnici u ~etvrti Soho. Plakat je deo reklamne kampawe za novu kolekciju Kelvina Klajna. Dok neki smatraju da je reklama „seksi do bola”, drugi se zgra`avaju jer misle da spada u jedan vid pornografije koja {teti deci toga grada, te zahtevaju da se {to pre skine. Ovaj bilbord nalazi se na istom mestu na kojem su bile prikazane sve dosada{we Klajnove reklame, a izazvao je i nekoliko sudara jer se nalazi blizu velike raskrsnice. O~igledno su se neki previ{e zagledali u Evu i zaboravili da upravqaju vozilom.

VIC DANA

Novi Sad

12

Subotica

11

Sombor

10

Kikinda

12

Vrbas

11

B. Palanka

12

Zrewanin

12

S. Mitrovica 12 Ruma

11

Pan~evo

11

Vr{ac

12

Srbija Beograd

12

Kragujevac

13

K. Mitrovica 14 Ni{

14

PA SUN ~ ANO

4

Evropa

NOVI SAD: Delimi~no obla~no sa povremenim sun~anim periodima. Tokom no}i mogu}a slaba ki{a. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 12 stepeni. VOJVODINA: Ujutru mogu}a magla ili niska obla~nost sa sumaglicom. Tokom dana delimi~no obla~no i malo toplije uz mogu}e sun~ane periode. U no}i ka suboti naobla~ewe i mogu}a ki{a, prvo na zapadu. Vetar slab do umeren jugoisto~ni i isto~ni, u ju`nom Banatu u poja~awu. Pritisak ispod normale. Temperatura od 3 do 12 stepeni. SRBIJA: Nakon jutarwe magle ponegde toplije u odnosu na ~etvrtak i delimi~no obla~no vreme uz sun~ane periode. Krajem dana naobla~ewe i tokom no}i u zapadnim predelima povremena ki{a. Vetar slab do umeren jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 14 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu hladnije i obla~no uz slabu ki{u. Na planinama sneg. U nedequ hladnije, ujutru ponegde slaba ki{a, tokom dana prete`no suvo. U ponedeqak hladno i suvo.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti nepovoqne. Meteoropate }e patiti od glavoboqe, mawka koncentracije i nesanice i bi}e razdra`qivi. Poja~ane tegobe o~ekuju se i kod hroni~nih bolesnika.

Madrid

13

Rim

15

London

7

Cirih

4

Berlin

4

Be~

5

Var{ava

6

Kijev

3

Moskva

5

Oslo

0

Atina

17 6

Minhen

3

Budimpe{ta

10

Stokholm

5

6

petak

subota

nedeqa

veoma dobro

SUDOKU 6

2

9 5

9

4

9 4

8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

59 (-3)

Slankamen

194 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

124 (2)

Zemun

254 (0)

Bogojevo

112 (2)

Pan~evo

276 (-4)

Ba~. Palanka

124 (0)

Smederevo

454 (2)

Novi Sad

131 (-3)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

215 (5)

S. Mitrovica

155 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

268 (1)

Beograd

201 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

196 (-4)

NERA

Hetin

98 (-4)

3

6 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

4 7

7 3

58 (-2)

5

5

5

7 4

2

6

6

9 6 2

2

1

8

7

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne

pre podne najboqe

8

7

9

10

01~ 14’

Zakasni mali je` ku}i na ve~eru i mama po~ne da ga mlati. Je`i} tu`no cvili, a mama mu ka`e: - Veruj mi, sine, mene ova kazna vi{e boli nego tebe.

St. Peterburg 0 Pariz

5

5

utorak

pun mesec

dobro

sreda

~etvrtak

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

www.ribolovacki-magazin.co.rs

OBLA~NO,

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 3

9

5

8

4

2

6

1

7

4

1

8

3

7

6

2

9

5

7

6

2

5

1

9

8

4

3

2

7

4

6

9

1

5

3

8

5

8

1

7

3

4

9

6

2

6

3

9

2

5

8

1

7

4

9

2

6

4

8

3

7

5

1

1

4

7

9

2

5

3

8

6

8

5

3

1

6

7

4

2

9

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 4.decembar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you