Issuu on Google+

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 4. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23608 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK“ SAZNAJE: NOVOSADSKI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U POSEDU STROGO POV. INFORMACIJA

Genetski izmeweni kukuruz udario na Vojvodinu! Ne spomiwu}i kada i gde ta~no, pokrajinski sekretar za poqoprivredu Goran Je{i} tvrdi da je prema wegovim informacijama na grani~nom prelazu s Rumunijom pre{ao kamion sa inkriminisanom robom. Potvrdio je i da se uzorci tog kukuruza nalaze u dve nezavisne laboratorije u inostranstvu, kao i da se ~ekaju rezultati superanalize.

NASLOVI

Ukoliko se poka`e ta~nom slutwa o GMO kukuruzu, Vojvodina }e se na}i u velikom problemu, jer se to direktno kosi s nastojawima Vlade AP i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu da Vojvodina bude progla{ena za „region netole rantan prema genetski modifikovanim organizmima“. str. 5

VOJVO\ANI U PE]KOJ PATRIJAR[IJI PRONA[LI DEO FRESKE STARE SEDAM VEKOVA

INTERVJU NEDEQE

Bisera Veletanli}

str. 13

Teofil Pan~i}

Kome {ajka~a kome kapa: autonomija na {umadijski na~in

Kanibalska enigmatika

Bora Oti}

str. 2

Prislu{kivawe U UTORAK AMERIKANCI BIRAJU PREDSEDNIKA

NIJE SVEJEDNO

Zid skrivao Bogorodicu

Ivo Gener, gradona~elnik Ulma

str. 7

str. 4

ZA IZBOR JE POTREBNO OBEZBEDITI 270 ELEKTORSKIH GLASOVA

Barak Obama 237 podr`ava Obamu *

191 podr`ava Romnija

110 neizvesno Sev. Dakota 3

Va{ington 12

Minesota 10

Mi~igen 16

Viskonsin 10

Ju`. Dakota 3

Wujork 29

Pensilvanija 20 Indijana 11

Ne mo`e ni muva da pro|e

str. 6

Montana 3

Mejn Wu Hemp{ir Masa~usets

Konektikat

Vajoming 3

Arizona

Wu Yersi

Ajova 6

Nebraska 5

Nevada 6

Delaver

Ilinois Kolorado 9

Wu Meksiko

Misuri

Kanzas 6

Va{ington DC

20

Kentaki 8

10

Tenesi 11

Oklahoma

7

5

55

Kalifornija

38

Havaji 4

Merilend Viryinija

Alabama 9 Misisipi 6 Luizijana 8 Arkanzas 6

str. 10

3 4 4 11 4 7 14 3 3 10 13

Zap. Viryinija

5

Sev. Karolina

15

Ju`na Karolina

Teksas

Toplo Aqaska 3

Vermont

Rod Ajlend

Ajdaho 4

Juta 6

Najvi{a temperatura 22°S

Ohajo 18

Oregon 7

11

Mit Romni

9

Yoryija

16

Florida

29

* prema posledwim istra`ivawima


2

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

CITATI

U energetici, gde je mnogo novca i gde se obr}u stotine milionaevrausvakojzemqipa i na{oj, postoje ozbiqne indicijedajebiloproblema,odnosno da je bilo kriminala i korupcije. ZoranaMihajlovi}, ministarkaenergetike

Neostvarivisan Premijer Kosova Ha{im Ta~i izjavio je da je su{tinska autonomija za sever Kosova „starisanSrbijekojisenikada ne}eostvariti”.„Tojebiostari san Srbije. To je san koji se nikadane}eostvariti.Takavsu odgovor dobili iz demokratskog sveta. Takva ideja koja je predstavqenausrpskimmedijima, ne}e se mo}a ostvariti na nezavisnomisuverenomKosovu koje ima izuzetno veliku podr{ku SAD i EU”, kazao je Ta~i tokom posete gradili{tu autoputaVrbnica-Merdare.Ta~ije rekaoida}esepoliti~kirazgovorisaSrbijomonormalizaciji odnosa okon~ati me|usobnim priznawem. Ta~i je kazao da}eurazgovorebitiukqu~ena ikosovskaopozicija.

Da~i}:Hap{ewevrha policijeakojebilo prislu{kivawa Celokupanvrhpolicijebi}esmewen,uhap{eniprocesuiran u skladu sa zakonom, bez obzira na kojoj se funkciji nalaze,akoseutvrdiodgovornost policije za prislu{kivawe predsednika Tomislava Nikoli}aiprvogpotpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vu~i}a, izjavio je premijer i ministar unutra{wih poslovaIvicaDa~i}.Onjeu izjavi za „Blic” najavio i da }e pokrenuti inicijativu za promenuregulativekojatreba da ima za ciq uvo|ewe ve}e civilne kontrole rada policije i da je posledwa u nizu opomena slu~aj prislu{kivawaNikoli}aiVu~i}a. MinistarpolicijeDa~i}ju~ejenalo`ioDirekcijidadostavi izve{taj povodom tvrd-

wi predsednika dr`ave i potpredsednika vlade da su prislu{kivani i dao nalog Unutra{wojkontrolidasprovede istragu. „Prema zakonu, policijomrukovodidirektorpolicije. Ministar ne odobrava i nedajesaglasnostzasprovo|ewe akcija, kao ni prislu{kivawaipra}ewa.Takavslu~ajje isada”,istakaojeDa~i}.Onje dodaodaradifunkcionisawe vitalnihslu`bidr`avetreba vratitiuzakonskeokvire,jer za to u ovoj vladi postoji saglasnost,najaviv{iraspisivawe konkursa za za direktora policije. „Ovo nema veze sa politikom na strana~kom nivou odnosnosapartijama,ve}sapojedncimaiwihoviminteresima”,kazaojeDa~i}.

Jo{nekolikonedeqa doplatforme Okviri platforme za politi~kidijalogsaPri{tinombi}e objavqeni za nekoliko nedeqa,izjavilajeministarkaenergetikeZoranaMihajlovi}.Ona jenavelaida}edokrajagodine biti gotovi i konkretni scenariji za re{avawe pitawa energetikeitelekomunikacijaudijalogu. Kadjere~opregovorimavezanimzaenergetiku,ministarkaje u intervjuu  Tanjug u rekla da o~ekujedogovorBeogradaiPri{tineotome„kako}eizgledati kori{}eweugqanarednih10,20 ili50godinanaKosovu”.Mihaj-

lovi}jerekladauovomtrenutku pregovara~kitimjo{nijesastavqen, ali da se u ministarstvima energetike i telekomunikacija,nadle`nimzatemekoje}ebitime|uprvimaotvorene u dijalogu, pripremaju podaci, radeanalizeirazvijajuscenarijaomogu}impristupimare{avawutihpitawa. „Mi}emotosvakakoimatipripremqenoiverujem da }e pregovara~ki tim na osnovutogamo}idavodiozbiqnepregovoreokonkretnimstvarima”, rekla je ona, istakav{i da su u Ministarstvu tim pitawembaviposebnaradnagrupa.

Buyetskideficit nijezakucan MinistarfinansijaiprivredeMla|anDinki}izjaviojeju~eda deficitbuxetaSrbijeza2013.mo`ebitiine{tove}iodplaniranogtenajavioda}eunovembrubitidonetizakoniouslovnomotpisuzateznihkamatazanepla}eneporezeimirovawuporeskogduga,kaoioograni~avawurokovapla}awa.MinistarDinki}jeuintervjuu za  Tanjug rekao rekao da je sa Me|unarodnim monetarnim fondom(MMF)dogovorenodakonsolidovanibuxetskideficitza 2013.mo`ebitiine{tove~iodplaniranih3,6odstoBDP.Dinki} jeukazaodave}ideficitkonsolidovanogbuxetamo`ebitirezultatpove}anihizdatakazakompenzacijudugovanasle|enihizpro{losti,anezbogprepravkebuxetazaslede}ugodinu,po{tojeon dobro napravqen. On je izrazio ube|ewe da }e Misija MMF, koja dolaziuBeograd13.novembra,potvrditipredlogbuxetaza2013.

Proki}napustioLDP Dosada{wi funkcioner Liberalno demokratske partije Nenad Proki} podneo je ju~e ostavku na mesto u Glavnom odboru i na ~lanstvo u stranci. U pismu poslatomagenciji Beta, Proki} je naveo da ostavkupodnosi zbogvre|awananacionalnoj osnovi ~lana Glavnog odbora LDP-a Hakije Eminovi}a iz Medve|e, na posledwoj sednici Predsedni{tva stranke, 2. novembra.Onjedodaodajeu~lanstvoGlavnogodboraionakoko-

optiranbez pristanka.^lanovi Predsedni{tva LDP iz redova nacionalnih mawina sino} su, me|utim, u zajedni~kom saop{tewu ocenili da su aps ol utn o neistinite klevete koje je Nenad Proki} izneo kao argum ent ac iju za napu{tawe stranke. Proki} je 30. oktobra objavio pismo u kojem je o{tro kritikovao predsednika stranke ^edomira Jovanovi}a zbog liderske samovoqeioceniodajestranka u veomalo{emstawu.

ukobi izme|u lokalne vlasti i policijske upraveuKragujevcukoji traju ve} nekoliko nedeqa kao dauop{tenetangirajucentralnuvlast,uprkosozbiqnimoptu`bama na ra~un predstavnika javne bezbednosti i uprkos odlukamalokalnihpoliti~arada formiraju “strana~ku policiju”–jerovudr`avnunepriznaju zbog, tako ka`u, “bahatog pona{awa” wenih predstavnika u tomgradu.Reakcijadr`aveizostala je kako posle optu`bi na ra~un predstavnika policije, takoipovodom“uzimawazakona u svoje ruke” koje demonstrira lokalna vlast. To na indirektanna~inotvarapitawedecentralizacije policije, iako to, najverovatnije,inijebiokqu~ni motiv reakcije {umadijskih ~elnika. Naime, rukovodstvo stranke “Zajedno za [umadiju”, koja upravqa gradom Kragujevcom, 12. oktobra na konferenciji za novinare prvi put javno je zatra`ilo utvr|ivawe odgovornosti i smenu na~elnika tamo{we Policijske uprave Ivana \orovi}a i wegovih saradnika, optu`uju}iihzanezakonitosti uradu,korupciju,prislu{kivawe,batiwaweibahatopona{awe. Na~elnik \orovi} negirao jetakveoptu`be,nagla{avaju}i da kao predstavnik izvr{ne vlastinemo`edakomentari{e izjavebilokojestranke.Me|utim,zbogsukobaslokalnompolicijom pre nekoliko dana poslanici iz redova stranke “Zajednoza[umadiju”re{ilisuda neu~estvujuuradurepubli~kog parlamenta, sve do, kako su poru~ili, “razre{ewa alarmantnogstawauKragujevcu”. Gradona~elnik Kragujevca VeroqubStevanovi}poru~ioje i da je ta stranka prinu|ena da seza{titi,tejezbogtoga“anga`ovala 2.000 qudi iz stranke ’Zajedno za [umadiju’ koji brane gradske vlasti i sve gra|ane od desetak bahatih qudi iz policije”. Na sve to premijer Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} reagovao je prili~no bledo, poru~iv{i tek da “niko iz politi~kih struktura

S

DR@AVNO]UTAWENASUKOBLOKALNEVLASTI

Kome{ajka~a, –autonomijana nemo`edauti~enaradpolicije, niti da odre|uje ko }e biti {ef policije u nekom gradu”, ali i da “policija mora da se pridr`avazakonskogopisasvog posla”. Najavio je, tako|e, i da }e u prvoj polovini novembra biti raspisan konkurs za novog direktorapolicije.

prilikom imenovawa policijskogna~elnika-ukazujeRadosavqevi}. On napomiwe da se Veroqub Stevanovi},uzto{tojegradona~elnikKragujevca,ujavnosti predstavqa i kao regionalni igra~,odnosnopredstavnik[umadije,kojinaovajna~inpoku-

Dasetakone{todesilonegdenaSanyaku,najugu Srbije,ilinedajbo`euVojvodini,gradona~elnik kojibiizjaviodanepriznajedr`avnupolicijui dapravisvojubiobiodmahuhap{en,ivri{talo bisenasvazvonadajetodr`avniudar (Du{koRadosavqevi}) Politikolog Du{ko Radosavqevi}oceniojedadr`avao~igledno toleri{e sukob izme|u gradske valsti u Kragujevcu i lokalnepolicijezbogpoliti~ke mo}i koju ima tamo{wigradona~elnik Veroqub Stevanovi}, a koja prevazilazi wegovu lokalnu poziciju. On je za “Dnevnik”rekaoidasumotivi tih sukoba politi~ke prirode, alidato{toprviputuSrbiji imamo otvoreno suprotstavqawe lokalne vlasti nekoj policijskoj upravi otvara i pitawe decentralizacije policije. Jer, kako ka`e, vlast u Kragujevcu timeotvorenotra`idasepita okadrovawuusektorujavnebezbednosti koji je ina~e centralizovan. - Gradona~elnik Kragujevca je igra~ na nacionalnom nivou, kaodeovladaju}ekoalicije.No, bezobziranamotiveovogsukoba,zahtevilokalnevlastifakti~ki se svode zahtev za decentralizacijupolicije,jerlokalna vlast otvoreno izra`ava nezadovoqstvo postoje}im kadrovima u policijskoj upraviiverovatno `eli da se i sama pita

{ava da izdejstvuje da lokalna vlast ostvari pravo na uvid u rad svih dr`avnih organa, pa i policijenasvojojteritoriji. -Onkoristisituacijuukojoj postoji nezadovoqstvo gra|ana centralisti~kimupravqawemi isti~e da policija u wegovom gradu lo{e radi neke stvari, a policijainemo`eimatidobre u~inke ako nema saradwu s lokalnimstanovni{tvom,pailokalnomvla{}u.Itogasuugradskoj vlasti Kragujevca svesni.

niovuiopcijekojakontroli{e policiju, to je i politi~ko odmeravawesnaga-smatraRadosavqevi}. On ka`e i da je nedopustivo odsustvoreakcijedr`avenabezakowekojeseutimprevirawimademonstrira. - To se toleri{e zato {to je VeroqubStevanovi}deovladaju}e koalicije. Da se tako ne{todesilonegdenaSanxaku,na jugu Srbije, ili ne daj bo`e u Vojvodini, taj gradona~elnik koji bi izjavio da ne priznaje dr`avnu policiju i da pravi svoju–biobiodmahuhap{en.I vri{talobisenasvazvonadaje todr`avniudar-istakaojeRadosavqevi}. Dodaojeidaupravoovade{avawa u Kragujevcu pokazuju koliko je “besmislen otpor predstavnika centralne vlasti premazahtevimazaformirawevojvo|anskepolicije”. -Jeftinesuidemago{keteze o tome da bi vojvo|anska policija, ili formirawe lokalnih policija, vodilo dezintegracijama.Aposebnosuapsurdneusituacijikadse`murinaformirawetakozvanihstrana~kihpo-

Pitamse{tabisedesilodajeLSVorganizovala stra`eispredsedi{tastrankeuPan~evu,kojeje 12putaskrnavqeno.Pamibismosigurnobili optu`enizaseparatizam.[umadince,pak,nikone smedaoptu`izatakone{to (BojanKostre{) Zatoseovajzahtevzasmenuna~elnika policijske uprave poklapaisazahtevomzadecentralizaciju. Iako je to u su{tini li~niobra~unizme|upredstavnika gradske samouprave kao jednepoliti~keopcijeuvladaju}ojkoalicijinanacionalnom

licija. Jasno je da policija mora biti decentralizovana, jer to, pre svega, obezbe|uje wen efikasniji i odgovorniji rad smatraRadosavqevi}. Irepubli~kiposlaniki~lan Odbora za odbranu i unutra{we posloveBojanKostre{smatrada

„DNEVNIK”NAJUGU SRBIJE

Vladuzanimabezbednost, arazvoj? n Pi{e: Dragan Gmizi} to dana Vlade, ministarka za regionalni razvoj Verica Kalanovi}, obele`ilajenapravommestu.Wena poseta Bujanovcu nagovestila je mogu}nost da je Vlada kona~no spremna da se suo~i sa brojnim problemima kao i da prepoznaje zna~ajuspostavqawapoverewasa albanskommawinom. Kratak i povr{an obilazak srpskihialbanskihselauokolini Bujanovca dovoqan je da se stekne jasna slika o me|unacionalnimrazlikamaaliijednojvelikoj sli~nosti koja karakteri{e`ivotsvihme{tanatrimultietni~keop{tinenajuguSrbije.”Nekadasmosesva|aliisudiliokome|a,danassuwivesaobe stranetihme|azapu{tenejersu sequdiiliiseliliiliimsene isplati da ih obra|uju”, ka`e Dragan \or|evi}, nedavno otpu{teniradnik“Simpa” izVrawa, danas poqoprivrednik iz mesta Qiqance. Ekonomija predstavqa prvu i posledwu ta~ku za~aranog kruga siroma{tva i me|unacionalnih odnosakojisuidaqeoptere}eni me|usobnim nepoverewem. Za novoizabranog predsednika op{tine Nagipa Arifija najve}i problem me{tana Bujanovca, bez obzira na wihovu nacionalnost, jeste nezaposlenost. ”Mislim da svaka Vlada u Beogradu od 2000. godinedosadanijebilavoqnada upunojmeripomogneekonomskom razvojuovogkraja.Wihovprioritet iskqu~ivo je bezbednost. Onog momenta kada se prestalo pucati,wihovoiskrenointeresovawezaovopodru~jejeprestalo” ka`eArifi.

S

Preko60%radnosposobnogstanovni{tvabezposla:Bujanovac

Statisti~ki podaci govore da nezaposlenih u Bujanovcu ima mnogo, odnosno da je preko 60% radno sposobnog stanovni{tva bez posla. Me|utim, detaqnija analizapokazujedajestopanezaposlenihAlbanacaiRomadaleko iznad stope nezaposlenih Srba. Zato ne ~udi kada pitawe zapo{qavawaulokalnimidr`avnim institucijama ili kompanijama poputTelekoma,vrlolakodobija ni malo ekonomski karakter. ”U javnim preduze}ima, gde je osniva~VladaRepublikeSrbije,vrlo

banaca u dr`avne institucije” Vlada je raspisala konkurs za 63 radnamestaucarini,policijii razli~itim dr`avnim inspekcijama. Taj proces ide u dobrom pravcualigaote`avanepoznavawe srpskog jezika” tvrdi Branko Deliba{i} iz Koordinacionog tela. Rasprava o zapo{qavawu na pravina~inilustrujeme|unacionalneodnoseuBujanovcu.Ukratko,sukobisuprestalialipoverewe nije obnovqeno. ”Besposlene ruke|avonajlak{euposli, agla-

Ekonomijapredstavqaprvuiposledwuta~ku za~aranogkrugasiroma{tvaime|unacionalnih odnosakojisuidaqeoptere}enime|usobnim nepoverewem malojeAlbanaca.UKatastrunijezaposlenni jedanAlbanac.Tek pro{legodinejenekolikoAlbanacazaposlenoulokalnojPo{ti i “Elektrodistribuciji”, tvrdi Arifi. Nadrugojstrani,predstavnici Koordinacionogtelazaop{tine Medve|a, Pre{evo i Bujanovac tvrde da se ta praksa mewa. ”U okviruprojekta”IntegracijaAl-

vu punu slame najlak{e zapali” rekao je Milivoj Vrebalov, potpredsednik Skup{tine Vojvodine,govore}inaskupu”Bujanova~ka agora”. Upravo da se to ne bi (ponovo!) dogodilo, organizuju se doga|aji poput dvodnevnog skupa ”Bujanova~kaagora”,kojiorganizujeCentarzaregionalizamafinansira USAID kroz Institut zaodr`ivezajednice(ISC).

”@elimodaotvorimosvapitawakakobikrozdijalogdo{lido predlogaodr`ivihre{ewa.Ciq nam je da se prepoznaju lokalni potencijalidvezajednicekakobi se inicirao ekonomski razvoj”, ka`e Aleksandar Popov iz Centrazaregionalizam. U potencijale predstavnici op{tine Bujanovac naj~e{}e ubrajaju prirodneresurseimlado stanovni{tvo. “Svoje dvori{te smo sredili po evropskim standardima.Na{aindustrijskazona jenaKoridoru10,imamo32izvoramineralnevode,ogromno{umsko bogatstvo, 30.000 radno sposobnih stanovnika, a posle Pre{eva,sa33,5godinaprose~nestarosti, Bujanovac je najmla|a op{tina u Srbiji”, ka`e Fazila Azemovi} iz Kancelarije za lokalniekonomskirazvoj. Ministarka Verica Kalanovi}, govore}i na skupu “Bujanova~kaagora”,najavilajeskorizavr{etak deonice autoputa koja prolazi pored Bujanovca. ”Koridor10jerazvojna{ansamultietni~kesredinekao{tojeBujanovac. U svetu je mapa puteva istovremenoimaparazvoja.Bujanovac i ovaj kraj svoj ekonomski izlaz moraju prona}i u Koridoru 10, u ve}embrojuzaposlenih,jer}ebudu}i autoput ovde dovesti nove investitore i nova radna mesta”, reklajeKalanovi}. O~ekujeseda}enovaradnamesta doprineti normalizaciji me|uetni~kih odnosa, kao i da }e ekonomskirazvojprekinutisada{wu praksu po kojoj, pre svega mladi,timistimputemodlazeiz BujanovcaupravcuzemaqaEvropske unije ali i drugih gradova u Srbiji. (autor je novinar RTV-a)


nedeqa4.novembar2012.

c m y

dnevnik

IPOLICIJEUKRAGUJEVCU,ILITIVERKOPROTIVDA^I]A

komekapa {umadijskina~in “slu~aj Kragujevac” potvr|uje da postoji potreba za decentralizacijompolicije,kaoizaformirawevojvo|anskepolicije. - Do 90-ih godina lokalne vlastisupostavqalepredsednikeop{tinskih sudova i na~elnike policije-podsetiojeKostre{,koji jeizamenikpredsednikaLigesocijaldemokrata Vojvodine. On je kazao da protivqewe premijera Da~i}a ideji decentralizacije policije predstavqa “bahato politikanstvo~ovekakojisenebavisvojimpolsom”. - Mi sigurno ne bismo imali problemesafunkcionisawempolicijskihupravauNovomSadui Ni{u,gdegodinamanisuimenovanina~elnicipolicijskihuprava, amo`daniovakveispadekakvise de{avajuuKragujevcukojiukazuju na ozbiqne probleme u funckionisawujavnebezbednosti,daimamo decentralizovanu policiju oceniojeKostre{. On ka`e da mu nije poznato u ~emujesu{tinaproblemaizme|u lokalne samouprave i policijske upraveuKragujevcu,alidajeveoma opasno po dr`avu {to taj nesporazum“izazivaspiralusukoba iprotivzakonitihaktivnosti”. -Formirwestrana~kepolicije jenedopustivo,jergdejeondagranicaizme|ustrana~kepolicijei paravojne formacije? S druge strane,nedozvoqivojeidasepojedinipolicijskislu`benicipona{ajukao{erifinaDivqemzapadu. I zbog toga dr`ava mora blagovremeno da reaguje. Me|utim, o~igledno je da se ova krhka vlada zarad unutarpartijskih odnosaoglu{ujeoovajproblem.Pitamse{tabisedesilodajeLSV organizovalastra`eispredsedi{tastrankeuPan~evu,kojeje12 putaskrnavqeno.Pamibismosigurnobilioptu`enizaseparatizam.[umadince,pak,nikonesme

daoptu`izatakone{to,aposebnokadsudeovladaju}ekoalicije, iako ~ine ne{to {to nije dozvoqivo.Eto{tosetakone{todopu{ta,ukazujeinanedr`avni~ko pona{awe premijera i ministra policije-oceniojeKostre{. On je dodao da tolerisawe takvihpojava{aqeporukugra|animadasvimogudauzmuzakonusvo-

jeruke,{tovodianarhijiibezakowu. - Ako premijer ne mo`e to da re{ava,ondabibiloboqedasektor unutra{wih poslova prepusti nekom drugom - smatra Kostre{. BrankaDragovi}Savi}

INTERVJU

3

KARMA KOMA

Kanibalska enigmatika

I

soke kakvo}e. I {ta se z nekog je razloga, koji nisam u stawu da razpreduzelo povodom tog umem, `uta boja dugo smatrana simboli~kom „No`a, `ice, Srebrenice“ bojom ludila; kao dete obo`avao sam `utu za sve ove puste godine? boju, vaqda zarad tog intenziteta jarke `ivotnosti Ni{ta, pa i mawe od toga, kao kontrasta sivilu „dobrog“ detiwstva u zrelom sve se svelo na poneki nemo}an izraz protesta i socijalizmu. Kasnije je do{lo vreme da se s visine govori o „`utoj {tampi“ dok i ovde nije za`ivelo stida nekog od {a~ice „uobi~ajenih sumwivaca“. Dobro, nije da bi se tiha ve}ina ba{ slagala s tageneri~ko ime tabloidi, a zanimqivo je da je `uta {tampa uvek bio neko drugi – ni naj`u}i nisu pri- ko ne~im, ali nije ba{ ni da joj je to kvarilo san, neznavali sopstveno `utilo, no se uvek `utelo samo go je to pasivno trpela kao jednu, je li, krajwu maniu tu|em dvori{tu. Jo{ kasnije, `utom je prozvana festaciju nekih ne ba{ di~nih, ali opet nekako rajedna politi~ka stranka, kanda zbog sunca na wenoj zumqivih strasti, „te{kog bremena pro{losti“, zastavi. Kako god okrene{, uvek je bilo nekog spora „neizvesne budu}nosti frustrirane mlade generacije“, i sve to ve} tako u tom iritantno sociologii gr~a, neke turobne moralne panike i neshvatqivog zuju}em stilu koji je negativnog naboja alan za relativi oko tog otvoreno i Ne bi li bilo mnogo lep{e da ti fanovi ide zovawe i podmuklo samosvesno `utog, `ute ku}e ne budu usamqeni u zatvoru, pravdawe svake gadooko te bezazlene, nego da im – ako je ve} to uistinu ne{to sti qudske, jer nema suncolike jarkosti. Danas je de`urni te gadosti koja se ne za robiju – tamo dru{tvo prave i oni `uti negativac – `umo`e tako proprati fanovi Srebrenice u kontekstu No`a ta ku}a, neko strai li{iti svoje pogane i @ice? {no mesto u nedo|isu{tine, a one koji joj jama severne Albanipodle`u, jednim neveje, gde su navodno neki qudi, kosovski Srbi, zverski rovatnim ma|ioni~arskim trikom, iz po~inilaca kasapqeni i ubijani radi prodaje wihovih organa. pretvoriti u `rtve tamo-ve}-ne~ega: Istorije, Si[ta je tu istina a {ta bapske pri~e iz nebapskih mostema, ili bilo koje druge dovoqno pompezno zvu~etiva vaqda }e se jednom detaqno i pouzdano ra{~i}e apstrakcije. vijati, a u ovom je tekstu i kontekstu to ionako u druPretvorili su se, dakle, taj No`, ta @ica, i dagom planu, jer nam je va`na „`uta ku}a“ kao simbol. kako ta Srebrenica u deo urbanog folklora, ne{to Simbol ~ega? Ne toliko samog zlo~ina, koliko u`is ~ime se ipak `ivi kao s nekakvom hroni~nom bolevawa u wemu, demonske naslade u zlu. Ali tako|e, {}u, a ako bi se neko tu ne{to i pobunio reklo bi gle, i neke vrste sumwivog moralizatorskog u`ivamu se, u najboqem slu~aju, da je „preosetqiv“ i da tawa u sopstvenoj zgro`enosti nad tim, zgro`enosti kvih, dodu{e `alosnih stvari „ima svugde“, pak se naime kojoj selektivnost ubija verodostojnost. vaqda oko toga i ne treba ni{ta jediti, nego samo Svi kanda znamo o ~emu se radi: o novopazarskom opu{teno, jer keri} laje, a karavan svejednako prostadionskom transparentu kojim se slavila ta „`ulazi svojim putem za Samarkand. Kada se, me|utim, ta ku}a“ kao simbol, sve sa spomiwawem i nabrajau Novom Pazaru na stadionskim tribinama pojavila wem iznutrica ~ovekovih kao da se radi o prvoklata `utoku}na kanibalska gadost. Najedared je opsnoj teletini, uz prigodno mqackawe i oblizivawe {tedru{tvena Iznena|enost i Uvre|enost postala usana. Ko je za~u|en – zalud se ~udi. Gde god ima ka - ogromna, ba{ kao da je Ovo palo pred nas pravo nikvog {ovinizma, ni kanibalizam ne mo`e biti daleotkuda i da nemamo ni najbla`eg pojma o ~emu se tu ko – uglavnom simboli~ki, a ponekad i onaj doslovan. radi i koje je to ve} poduga~ke pri~e sastavni deo. Padawe u javni, demonstrativni fras nad time, Pa se krenulo pretiti hap{ewima – i neka se krenuka`em, nije iznena|uju}e, a ne bi bilo ni zazorno na lo. Pa se evo i hapsilo – i neka se hapsilo. Samo, ne bilo koji na~in, nego naprotiv posve i normalno i bi li bilo mnogo lep{e da ti fanovi `ute ku}e ne preporu~qivo, samo da nije ovako sumwivog kvalibudu usamqeni u zatvoru, nego da im – ako je ve} to teta i doslednosti. Jer, i to je nedostojno, nequd- uistinu ne{to za robiju, a nije na meni nego na sudu sko i kanibalsko slavqewe `ute ku}e tek odgovor da procewuje da li je – tamo dru{tvo prave i oni ({to ga mo`da obja{wava, ali ga nikako ne pravda, fanovi Srebrenice u kontekstu No`a i @ice? Pa da budemo na~isto) na parolu „No`, `ica, Srebreda onda znamo da mo`da ipak `ivimo na mestu zvanica“, mnogo ve} puta skandiranu na stadionima ali nom dr`ava, na kojem postoje, po{tuju se i sprovobogme i na ulicama na{ih gradova pri manifestade se zakoni, a zakoni ili su isti za sve koje je majcijama – ponaj~e{}e nasilnim – udru`enih kanibala ka rodila, ili nisu zakoni, nego su puka brahijalna koji za sebe odnekud veruju da su patriote, i to onog sila hirovitih plemenskih gospodara. naj~i{}eg kova, takore}i uzorne merne jedinice vin TeofilPan~i}

MARIJANAPAJVAN^I],STRU^WAKZAUSTAVNAPITAWA

Umestopravneimamovi{epartijskudr`avu B

iv{iustavnisudijaMom~ilo Gruba~ ocenio je u jednom intervjuu da je pitawe ustavne izmene postalo prvorazrednopitaweuSrbiji,tako je rekao i ugledni stru~wak za ustavno pravo Stevan Lili}, pa potpredsednikvojvo|anskevlade Goran Je{i} (re~ je o “« nedemokratskom aktu» koji je napravio g« omilu funkcionalnih problema“)», da bi {tafetu preuzeo lider URS-a i aktuelni ministar finansijaMla|anDinki}kojije nedavnopotvrdiodajepremakoalicionomsporazumustranakakoje~ineVladupredvi|enootvarawe javne rasprava o «promeni Ustavaupogleduregionalizacije i daqe decentralizacije. A prema istra`ivawu agencije Ipsos stratexikmarketing,kojejetrajalo dva i po meseca uz u~e{}e gra|anaiz67op{tina,na{najvi{i pravni akt podr`ava danas svega39postoispitanika,iumesto 3,5 miliona bira~a iz 2006. kadajenaproblemati~nomreferendumudonet,zawegabi„glasalo“svega2,2miliona... – Jednom sam se na{alila rekav{i da kada po~ne razgovor o promeniUstava,izbornihzakona i decentralizaciji, ~ovek mo`e bitisigurandajevrloblizuraspisivaweizbora.Iistotakomo`ebitisigurandaUstavne}ebitidonetposleizbora,daizborni zakonne}ebitipromewenidadecentralizacijene}ebiti.Jer,to su samo neke mobili{u}e parole gdeseUstavkoristitizadnevnopoliti~ke svrhe. Ne verujem, dakle,da}edo}idopromeneUstava –ka`ezana{listMarijanaPajvan~i},autoritetuoblastiustavnog prava, donedavno profesorka novosadskogPravnogfakulteta,a sadaFakultetazaevropskepravno-politi~kestudije. l Kadasmove}kodte~uvene politi~ke voqe, {ta mo`e da

oja~ava{utvrdwudadanasnemaiskrene`eqedaseSrbija decentralizuje? –Pave}ovo~emudanasprisustvujemo, a nazvano je u medijima k « omponovawem vlasti po republi~kom modelu», jasno govori o nespremnosti vlasti da izvr{i decentralizaciju. Lokalni izboriizra`avajuvoqugra|ananalokalnom nivou i ona mo`e biti potpuno druga~ija nego na centralnom. Vrlo je legitimno u izborimada,poznaju}ilokalnikontekst i lokalne aktere, gra|ani svojepovereweuka`unekojmaloj stranci.Alidaistotako,svesni datastrankanemakapacitetimogu}nost da dopre do centralnog nivoa – svoj glas daju nekoj velikoj. I to je taj ~uveni „spliting glasova”,{tojenormalnojersvaka lokalna zajednica ima neku svojuspecifi~nost. Uostalom, za{to su uop{te tro{eni novci za lokalne izbore,za{toodmahnismorekli„radi}emo lokal po republi~kom modelu“, pa kada se taj nivo vlasti uspostavi, neka se nameste i op{tinepremawemu?Dakle,ovo sadajega`ewevoqegra|anaito govori ponovo o partitokratiji inespremnostidasepriznaneki lokalni identitet. Mene ipak ~udestrankekojesusvojukampawubaziralenadecentralizaciji iregionalizacijitj.davlastbude {to bli`a gra|anima, {to u svemuovome{tosedanasdoga|a participiraju i ne vide nikakav problem. l Kolikojetomnakaradnom shvatawu„svepojednojmodli“ doprineo sam Ustav? Da li je ustavotvorac uop{pte ura~unao nekakav demokratski kontekst,davlaststvarnoizvire odozdo i bude {to bli`a gra|anima? –Ustavjepunkontradiktornostiinedore~enostiupogledude-

centralizacije i regionalizacije, iako su to krupna pravila, sadr`anaiuosnovnimna~elima,dakletamogdesepomiwugrb,himna, zastava, teritorija, dr`avqanstvo...Gra|aniimajupravonapokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu,ionomo`ebitiograni~enosamoUstavomizakonima.

Ali u svim odredbama koje defini{ustatusteritorijalnihjednica, mo`emo da vidimo da su pre svega pokrajina, pa i lokalne samouprave – svedeni na zakonsku kategoriju.Najve}ibrojwihovih nadle`nostisenedefini{ukao izvorno ustavom garantovane, nego su odre|ene u skladu sa zakonom.Sadr`ajovla{}ewanijedat Ustavom, obim ovla{}ewa i wihov kvalitet tako|e – {to zna~i da takva norma prelazi u poqe {irokogtuma~ewa,svedotogada mogu da se sasvim suze kompetencijeautonomije. Dakle,tojejedanklizavteren kojizavisiododnosapoliti~kih snaga u trenutku u kome se zakon defini{e. Zavisi od toga ko je vladaju}ave}ina,kopredla`ezakon,dalipostojispremnostkoalicionihpartneradatakvuvari-

jantu prihvate... Jedina izvorna va i Metohije, a Ustav je i donet nadle`nostjepravopokrajineda dabisetopitaweizme|uostalog uredi propisima svoje simbole: re{ilo,postojiobavezadr`avnih grb i zastavu, dok ih lokalna za- organa da jednim posebnim zakojednicaimajo{. nomreguli{ustatusKosova.Jane l Da li bi eventualno forznamdasetakavzakonna{aopred mirawedrugihregionauSrbiparlamentom, niti imam inforjimoglodapomognedasepitamacijudabilokoradinaaktukoweautonomijerelaksira?jim}eseodrediti,kakoUstavka`e,{tajetosu{tinskaautonomijaKosova.O~emutogovori?Barem o tome da vlast ne po{tuje Ustavkojijedonela,uzsvemawkavosti wegovog postupka dono{ewa.VidimdapregovorioKiMtekuinemislimdajelo{epregovarati,alizatomorapostojatineki mandat, a wega zapravo nema; vlastsedogovarakakoho}e. l Dalitozna~idazapravo ne `ivimo u ustavnoj, pravnoj dr`avi? –Sveovo{tosamnavelajeindikator da imamo partokratiju a nevladavinupravaipravnudr`avu. Kada ne{to {to je u« stavni spor» trebare{itinaustavanna~intoseuvekre{avaupoliti~kompoqu.Isvedokjetako,mine – Te{ko, jer upravo to pitawe `ivimouustavnojipravnoj,nego pokazujenespremnostustavotvor- dodu{evi{eneujednopartijskoj, ca da decentralizuje Srbiju. aliusvakomslu~ajuvi{e-partijUstavka`edaseuRepubliciSr- skojdr`avi.Akonedostajeprocebiji, pored dve autonomije koje dura za formirawe drugih autoimaju razli~ite statuse, mogu nomnihpokrajina–politi~ari}e formiratiidrugeautonomneposenegdedogovoriti.Iliokofikrajine–inedodajeni{tavi{e. nansirawa Vojvodine: mora da se MiizUstava,nitiizbilokogza- znakakoseonih7postoodbuxeta kona,neznamokakoseoneformizapravora~una. raju,kopokre}einicijativu,kako Recimo, Statut Vojvodine je seotomeodlu~uje,kojekriterijutrebalodabudedoneturokukoji memoradaispuninekagrupaopje za taj posao Ustav propisao, a {tina da bi mogla da napravi ondajetajaktmimorokova~ekao autonomiju...Nedostajeono{tou na prethodnu saglasnost Narodne ustavima pravih regionalnih dr- skup{tine.Prvosepitaweposta`avapostoji:proceduraformiravqa: a {ta ako Skup{tina ne da wa, kriterijumi (koliko stanovsaglasnost?Daliseidenaponovnika mora biti, s kojom ekonomnorazmatrawe,mo`eliSkup{tiskom snagom). Na tom planu se na da daje amandmane na Statut, {estgodinani{tanijeu~iniloi koliko puta mo`e da vrati taj togovoridatespremnostinema. Statut na doradu? Ako, recimo, IkadajeupitawustatusKosoSkup{tina Srbije ne da svoju

prethodnu saglasnost na Statut, da li bi konsekvenca mogla biti daseSkup{tinaVojvodineraspu{ta? Da li se onda donosi neki privremeni statut? I to sve se, tako|e,re{ilodogovorom. Zato ja jednostavno ne vidim u Ustavu i na{em pravnom sistemu pouzadni oslonac, niti okvir za koji gra|ani mogu da ka`u da }e wihova prava biti za{ti}ena. Svesezavr{avaupoliti~kompoquinemasankcija.Aovo{tose de{ava s lokalnim samoupravama definitivnozatvaravratazabilo kakvu decentralizaciju. To je pokazateqdatespremnostinema. l Kakobiondautomnarednomustavuovapitawavaqalo re{iti,pokojimprincipima? – Evropske poveqe o lokalnoj samoupravi i o regijama sadr`e princip supsidijarnosti koji je definisantako{tosenadle`nostivi{ihvlasti,centralnepai pokrajinske,uodnosunalokalnu, uvekdefini{umetodomenumeracije, {to zna~i da se pobroje. A sveono{tojeuinteresugra|ana ili{tonijenavedenome|unadle`nostima vi{ih organa vlasti, ostvarujesenaonomnivoukojije bli`igra|anima.Na{ustav,pak, to formuli{e potpuno obrnuto od onoga {to me|unarodni dokumenti sugeri{u da bi bilo po`eqno. Tako|e,dajeputuEvropuna{e istinskoopredeqewe,ajasvevi{esumwamdajeste,mibismomorali da mewamo Ustav i uvedemo integrativnu klauzulu. Bojim se da toga ne}e biti za mog `ivota, daseuUstavubaciono{tosumoraledauradesve~laniceEvropskeunije(pabismomoraliimi). Grubo govore}i, u slu~aju sukoba unutra{weg i me|unarodnog prava prednost ima me|unarodni standard.Ana{Ustavjejakodalekoodtoga. n ReqaKne`evi}


4

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

INTERVJU

I N T E R V J U : iVo Gener,

proF. Dr Milan [Kuli], preDseDniK raDne Grupe Za iZMene ZKp-a

Pomeriqudskihprava Centralne

ovi Zakonik o krivi~nom postupku (ZKP) donet pro{le godine, a va`e}i od januara ove samo za Specijalni sud u Beogradu u postupcima za krivi~na dela organizovanog kriminala i ratnih zlo~ina, verovatno }e od 15. januara kad je trebalo da po~ne wegova primena i na sve delikte op{teg kriminaliteta, ipak neko vreme pauzirati. Razlog tog zastoja je zavr{etak procedure izmena ZKP-a i priprema svih sudova i tu`ila{tava za wegovu primenu. U opciji je da novom ZKP-u, eventualno do juna 2013, bude odlo`ena primena za krivi~ne postupke pred redovnim sudovima i tu`ila{tvima. Pravosu|e, pak, postupa po tako|e va`e}em ZKP-u iz 2001, mewanom dosad jedanaest puta, u koji je unet i deo odredaba nikad za`ivelog ZKP- a iz 2006, povu~enog nakon {to mu je tri godine zaredom odlagan po~etak primene. Profesor Milan [kuli}, predsednik stru~ne radne grupe za izmene i dopune ZKP-a iz 2011, u intervjuu za „Dnevnik“ najavquje da }e taj zakonik, ina~e o{tro kritikovan zbog pojedinih re{ewa u pogledu tu`ila~ke istrage i glavnog pretresa, biti poboq{an, pre svega ja~awem uloge suda i vra}awem obaveze da utvr|uje materijalnu istinu, koja je bila skrajnuta konceptom dokaznog duela tu`ila{tva ili odbrane. - Ostaje javnotu`ila~ka istraga, ali se sudu vra}aju odre|ene nadle`nosti kada je re~ o izvo|ewu dokaza. Sada je malo vi{e pa`we dato na~elu materijalne istine. Treba re}i da ono nikad i nije postojalo u nekom potpunom obimu kod nas, nego se tome samo te`ilo, a na kraju krajeva, sud je utvr|ivao ono {to je mogao. Ako nekad ne{to i nije mogao da utvrdi va`ilo je pravilo: u sumwi u korist okrivqenog - obja{wava profesor [kuli}. - Sada je ideja, da se, tako|e, vrati obaveza suda da utvr|uje istinito i potpuno ~iweni~no stawe, naravno u granicama optu`be, i da izvede dokaze kojima se te ~iwenice utvr|uju, samo kada takve dokaze nisu izvele stranke. Drugim re~ima, to je jedna vrsta limitiranog na~ela istine gde sud traga za istinom, utvr|uje je u meri u kojoj je mogu}e, ali ne}e raditi ono {to je posao tu`ioca. Jer, kao i ranije, ostaje teret dokazivawa optu`be na tu`iocu. l [ta je kqu~no za predlo`ene izmene? - Najbitnije je to {to je ovim promenama predvi|ena daleko ja~a dokazna aktivnost suda. To je od prvenstvenog zna~aja jer `alba protiv presude zbog pogre{no i ne-

N

potpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa ima svrhu samo ako sud ima aktivnu ulogu u dokazivawu. S druge strane, to je daleko pravi~nije po u~esnike u krivi~nom postupku i, kona~no, samo tada sud mo`e da stane iza svoje presude, jer ako bi sudija ostao pasivan u odnosu na ~iweni~no stawe onda bi, dakle, sud imao veoma nizak stepen legitimiteta kada bi izricao presudu. Samo sada kada se ponovo vra}a du`nost suda da utvr|uje potpuno i

ta~no ~iweni~no stawe, sud mo`e da zaista stane iza presude koju donese. l ima li izmena u pogledu prava na `albu u tre}em stepenu protiv drugostepene presude i vanrednih pravnih lekova protiv pravosna`ne presude? - Predlogom izmena je predvi|eno vra}awe `albe u tre}em stepenu kao po re{ewu koje je postojalo i ranije, ali je od 2009. godine veo ma limitirano, po meni, ~ak na granici ustavnosti. Naime, bilo je mogu}e podneti `albu jedino ako je u prvom stepenu doneta presuda kojom je lice oslobo|eno optu`be a onda je u drugom stepenu ogla{eno krivim. Sada je vra}ena `alba u tre}em stepenu, pored tog razloga, jo{ i onda kad je re~ o najte`im kaznama od preko trideset godina zatvora (kao i onda), {to je veoma va`no ako je drugostepeni sud odr`ao pretres i utvrdio druga~ije ~iweni~no stawe nego prvostepeni sud, i na tako utvr|enom ~iweni~nom stawu zasnovao svoju presudu. Ako, govorimo o vanrednim pravnim lekovima, preovla|uju}a ideja je da uz dva postoje}a – zahtev za za{titu zakonitosti i zahtev za ponavqawe pravosna`no okon~anog krivi~nog postupka, vratimo i tre}i, a to je zahtev za ispitivawe zakonitosti pravosna`ne presude koji je, tako|e, ranije postojao. Taj tre}i je u stvari neka vrsta paralelnog leka zahtevu za za{titu za-

konitosti koji ima republi~ki javni tu`ilac, ali ovaj lek, kao i ranije, koristila bi odbrana, odnosno okrivqeni i wegov branilac. Dodu{e, prema novom ZKP-u koji se mewa, odbrana je i sama mo gla da ulo`i zahtev za za{titu zakonitosti, ali je to re{ewe bilo nezgodno jer nije postojala obaveza da o svakom takvom zahtevu re{ava Vrhovni kasacioni sud, ve} on prakti~no ocewuje da li je `albeni razlog dovoqno zna~ajan da on o wemu re{ava. Sada mi to ukidamo. Dakle, po predlo`enom re{ewu, uvek se mora postupati, ali se taj zahtev za za{titu zakonitosti daje, kao i ranije, iskqu~ivo republi~kom javnom tu`iocu. l Ko ji sud }e postupati u tre}em stepenu? - To je pitawe koje ostaje za daqu diskusiju. Li~no mislim da je najracionalnije da sudi najvi{i sud u dr`avi, Vrhovni kasacioni sud, ali izgleda da ne}e mo}i zbog sistema organizacije pravosu|a, pa }e verovatno biti drugo ve}e Apelacionog suda. l Kada je re~ o meri pritvora, deo pravnika u javnim raspravama veoma kritikuje zakonski razlog koji se odnosi na visinu zapre}ene kazne za krivi~no delo? - Mislim da nije potrebno da razlog koji se odnosi na te`inu krivi~nog dela postoji kao poseban pritvorski razlog, ali za sada to moje mi{qewe, da ka`em, nije ve}insko. Jo{ uvek ostaje stav ve }ine u radnoj grupi da treba da postoji takav razlog. Ali, ja }u se do kraja zalagati da se ukine taj razlog i da kao u ve}ini evropskih dra`ava, ostanu razlozi: opasnost od bekstva, opasnost od uticaja na

kau~uk norma – preterano {iroka formulacija gde se mo`e podvesti sve i sva{ta. l pre ma nekim informacijama, navodno je podneta inicijativa za ocenu ustavnosti povodom parcijalne primena novog ZKp-a iz 2011, pred dva posebana odeqewa Vi{eg suda u Beogradu – specijalnom sudu. ukoliko bi takva inicijativa eventualno bila usvojena, kakve bi to posledice proizvelo po po stupke koji se sude po tom ZKpu? - Ako bi se desilo da se oglasi neustavnom ta ranija primena, to bi prakti~no u velikoj meri dezavuisalo sve ono {to je ra|eno u tim postupcima, {to bi bilo veoma, veoma nezgodno sa stanovi{ta pravne sigurnosti. Dakle, posledice bi bile stra{ne. S druge strane, oduvek sam ukazivao i to sam napisao u kwizi s kolegom Goranom Ili}em, zamenikom republi~kog javnog tu`ioca, da je sistem gde je po~ela primena novog ZKP-a za jedna dela, a odlo`ena za druga, sistem koji se zasniva na onom ~uve nom – jedna zemqa dva sistema. To je potpuno pogre{no. Dakle, imate dva sistema, dva zakonika u istoj dr`avi {to je po meni lo{e, ali kad je ve} tako, svakako treba odlo`iti primenu novog ZKP-a i nakon izmena i dopuna za neki naredni, verovatno du`i period, zbog pripreme onih koji ga primewuju. Zna~i, postoji mnogo problema koji bi nastali zbog suvi{e brzog uvo|ewa u pravni `ivot Srbije tog novog ZKP-a koji je, na`alost, prepun mana i gre{aka, {to su mnogi kritikovali. Nema profesora pravnih fakulteta u Srbiji, osim veoma malog broja, koji nemaju veoma o{tre kritike u odnosu na taj sistem. Ali do toga je do{lo, pa je ostalo pitawe {ta mo`e da se uradi. Recimo, da se taj ZKP promeni u meri koliko je potrebno i

ostaju kleveta i uvreda, ali... Pored izmena ZKP-a iz 2011, u toku je rad i na izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika Srbije. Mnogi su se nadali da }e izmene KZ-a doneti brisawe krivi~nog dela klevete i uvrede, ali to se ne}e desti. Me|utim, kako Dnevnik saznaje, u odnosu na novinare dodata je odredba koja glasi: „Ako je novinar postupao s du`nom novinarskom pa`wom ne}e se kazniti za ovo krivi~no delo“.

svedoke, odnosno opasnost da okrivqeni ponovi krivi~no delo. Mislim da je potpuno nepotreban razlog vezan za te`inu krivi~nog dela, a pogotovo je lo{e {to je to kao nekada, dakle u vreme va`ewa socijalizma, povezano s mogu}im uznemirewem gra|ana {to je takozvana

da se onda odlo`i primena za ostala krivi~na dela, a za ova krivi~na dela gde je ve} po~eo da se primewuje, da se primeni ovaj ZKP sa izmenama i dopunama. To bi onda stvari re{avalo na koliko - toliko normalniji na~in. n JaskaJakovqevi}

proMet CiGareta iZMe\u DireKtiVe eVropsKe uniJe i neleGalne trGoVine

[vercerimaznutre}inuakciza osledice globalne krize zemqe Balkana oseti}e i naredne ~etiri godine, a celom regionu potrebna je fiskalna konsolidacija budu}i da se susre}e s rastu}im dugom i buxetskim deficitom. Puwewe dr`avne kase je zadatak broj jedan za sve, i tu se javqaju brojni problemi: privredni rast je gotovo nevidqiv a recesija mnogo ~e{}a pojava. Tako }e Srbija ovu godinu zavr{iti s deficitom od sedam procenata, koji u narednoj godini Vlada planira da prepolovi. Da bi u tom naumu uspela, pored privrednog rasta potrebno je i efikasnije ubirawe poreza. Uz PDV, jedna od zna~ajnih stavki su akcize. Za 2012. projektivani prihod od wih iznosi oko 88 milijardi dinara, a zajedno sa PDV-om wihovo u~e{}e u dr`avnoj kasi je 12,4 od sto. Mo`e li boqe? Svakako, ali ak cizna roba a posebno cigarete zanimqivi su {vercerima, pa se i oni trude da uberu znatan deo ovog prihoda. Osim toga zemqe regiona listom su na putu ka Evropskoj uniji, {to zna~i da svoju poresku politiku u ovoj oblasti treba da usklade s va`e}om direktivom EU – da minimalna cena akciza iznosi 90 evra na hiqadu cigareta. U Srbiji je to sada 33,5 evra na pomenutu koli~inu. Drugim re~ima, treba o~ekivati da se wihov udeo u malo prodajnoj ceni, pa i u buxetu, skoro

P

utrostru~i. Matemati~ki to izgleda kao lak posao, ali krije mnoge zamke. - Razlika u sumi akciza u EU i Srbiji je velika. ^eka vas dug put. ^ak i da Srbija postane ~lanica EU 2020. godine, to je prili~no velika razlika u ovom poreskom prihodu koju do tada treba ispeglati.

Kristijan Kring

Vlada Srbije je najavila da }e napraviti akcizni kalendar za narednih pet godina. To je svakako pozitivan korak u pristizawu ove razlike, ali oprez je tu neophodan. Svako pove}awe poreza mora biti prilago|eno ekonomskim uslovima i to pojedina~no za svakog u regionu - ka`e za „Dnevnik“ Kristijan Kring, predsednik kompanije “Japan tabako“, koja je u procesu privatizacije postala vlasnik fabrike duvana i duvanskih prera|evina iz Sente. Zemqe koje su po`urile da usa glase svoju politiku u ovoj oblasti

s EU, naglo pove}ale poreze a zanemarile kupovnu mo} potro{a~a, suo~ile su se s drasti~nim pove}a wem prodaje na nelegalnom tr`i{tu i samim tim i smawewem prihoda u buxetu. Najbr`a je u ovoj oblasti bila Rumunija, pove}av{i akcize prebrzo s 11 na 74 evra, a po tom i na sto, za hiqadu komada cigareta. Nije u obzir uzela kupovnu mo}, i zato je danas svaka tre}a cigareta koja se u toj zemqi proda nelegalna. Najvi{e stope akciza u regionu ima Hrvatska. To joj se poput bumeranga vratilo. Nezavisno istra`ivawe pokazuje da se na nelegalnom tr`i{tu proda izme|u 13 i 15 odsto cigareta, a samim tim u dr`avnu kasu se slije 53 miliona evra mawe. Kring smatra da je predvidiv postepen i ujedna~en rast akciza u celom regionu preduslov za uspe{nu borbu protiv nelegalne trgovine cigaretama. Tako se obezbe|uju stabilni dr`avni prihodi i predvidivo poslovno okru`ewe za investitore. Prilikom dono{ewa akciznog kalendara za naredni period od pet godina sve zemqe bi trebalo da se konsultuju s nadle`nima iz duvanske industrije, jer to je put da izbegnu ono {to se desilo u Rumuniji i Hrvatskoj, a {to je znatan udar na buxet. Srbija bi trebalo da bude posebno oprezna, jer je kod nas u~e{}e akciza u buxetskim prihodima najve}e u pore|ewu sa zemqama u regi-

onu, ali i mnogim koje su ~lanice Evropske unije. Drugim re~ima, ako `elimo akcize koje potro{a~i mogu da podnesu a koje {vercerima kvare posao – moramo se na}i za istim stolom. Samo uz dogovor bi}e najmawe onih koji }e u ovom lancu imati razloga za nezadovoqstvo. Dodamo li tome predvi|awe da }e ekonomska kriza u regionu trajati jo{ najmawe ~etiri godine, kako je na samitu guvernera centralnih banaka zemaqa u regionu nedavno u Milo~eru ocenio ministar finansija Crne Gore Milorad Katni}, jasno je da je boqe sara|ivati. Zato je i jedan od zakqu~aka pomenutog skupa bio da boqa me|usobna saradwa i boqa ekonomska integracija mogu da pomognu da se kroz krizu lak{e pro|e. [to se vi{e zemqe regiona otvore jedna prema drugoj i prema svetu, pove}a}e svoje razvojne {anse. Ve}ina dr`ava prinu|ena je da se zadu`uje kako bi finansirala obaveze. Svaki prihod je dragocen i zato ovaj akcizni ne bi trebalo prepustiti olako {vercerima. Ta~nije, svi u ovom lancu u regionu, od proizvo|a~a i poreznika preko ministara trebalo bi {to pre da posle onog milo~erskog sednu za „akczini sto“ i naprave dogovor o poreskoj politici u ovoj oblasti. Do sada su {verceri bili uspe{niji, a sve govori da je vreme za preokret. n Du{ankaVujo{evi}

sluhaza

Regensburgu }e slede}e godine biti odr`ana konferencija na kojoj }e se sagledati {ta je do sada ura|eno u ovom kratkom periodu u okviru Dunavske strategije, tj. sklapawa dugoro~nog plana Evropske unije za region Dunava, koja je ustanovqena pre ne{to vi{e od godinu dana. Jo{ je prerano svoditi bilanse, ali ve} sada su se ukazale dve stvari. Prva je da se u podunavskim gradovima i regionima mora pospe{iti uprava. Prevelike promene dovode do nestabilnosti. Posle svakih izbora lokalne vlasti se izmene od vrha do dna, {to je verovatno dobro za politi~ku kulturu i demokratiju ali ne doprinosi dugoro~nim evropskim pro-

U

ja naslawala na Teksas - ali to jo{ uvek nije slu~aj). Ina~e, kao ~lan Socijaldemokratske partije, ~elnik je Ulma ve} pet mandata ili punih dvadeset godina, od ~ega je za posledwa dva neposredno biran. Na posao ide pe{ke i obavezno nosi bele`nicu u koju zapisuje predloge i ideje sugra|ana s kojima se sre}e. - Kada se, recimo, radi o temi za{tite prirode, pro~i{}avawu i poboq{awu kvaliteta vode - nastavqa Gener - potrebno je vreme, i tu nema kratkoro~nih rezultata. Potreban nam kontinuitet u projektima. Evropska komisija je u sklopu programa ~i{}ewa Dunava zatra`ila od gradova i regiona da sprovedu kampawu informisawa

Gde su oni „negde izme|u“? - Prilikom jednog ranijeg putovawa Dunavom kroz Srbiju napravili smo izlet u blizini Smedereva, i obilaze}i jedno selo koje mi se jako dopalo, video sam decu s – bakama i dekama. Upadqivo je nedostajala sredwa generacija: svi su oti{li u inostranstvo na rad. Zna~i, mesta{ce je ostalo bez aktivnih i radno sposobnih, «onih izme|u»... Naravno, odlu~uju}e pitawe je {ta }e raditi ta deca, generacija kojoj je ve} implantirana ideja da }e i ona da ode. Onda tu nema opstanka! Zato vaqa praviti strategije za povratak tih qudi, za ulagawe u razvoj wihovog kraja. Zanatlija koji idu iz grada u grad oduvek je bilo. Ali u Evropi kao kontinentu koji je sada u zbrci, klasi~na selidba industrija za mawim tro{kovima (gle u Ukrajini je sada jeftino, idemo tamo) mo`e puno da naudi ako nema tih malih i sredwih poslova, istra`iva~kih projekata, zanatstva, usluga... re~ju, {ansi za povratak. A definitivan odlazak osiroma{uje ~itav kraj. Zbog toga su potrebni projekti koji }e osna`iti lokalne ekonomije i motivisati qude da se vra}aju - ka`e Gener. jektima. Druga stvar je {to pojedine nacionalne vlade koje se u prvoj liniji i pitaju za Dunavsku strategiju, ne razmi{qaju dovoqno o planovima i ne promi{qaju projekte, nego se sve odvija spontano. Mora se, jednostavno, posti}i kontinuitet da bi bilo rezultata. Ovo su re~i Ive Genera, dugogodi{weg gradona~elnika Ulma, koji se qubazno odazvao molbi na{eg lista da otkrije razloge svog dolaska u Novi Sad. Ulm je pravi inkubator-grad „«mo`dane mase“», univerzitetski centar i steci{te upotrebqivog znawa prebogate nema~ke pokrajine Baden Virtenberg (u kojoj su, dakako, sme{teni jedan Dajmler, Simens, IBM...) a na samoj granici s Bavarskom ({to bi u svetskim razmerama bilo upo redivo kao kada bi se Kaliforni-

koja }e po~eti slede}e godine, pod motom „Rivershow“», tako da }e gradovi uz reku odr`avati priredbe s prate}im banerima. Problem je {to se informacije ne {ire do voqno, i uz velike te{ko}e u administraciji – projekti se ne planiraju i ne finansiraju na pravi na~in. To je moje prvo saznawe: moramo da poboq{amo kontakte i boqe da radimo. l podunavska strategija se zasniva na „tri «ne“»: protivi se novoj «proizvodwi papira» i institucija kao i dodatnom finansirawu, te zahteva kori{}ewe postoje}ih kapaciteta. Kako poboq{ati tu inicijativu? - Slede}e godine trebalo bi da se pokrene projekat „«Dunavske administracije“ (tzv. dunavskog me-

Za hroni^nu neZaposlenost

Kiselogro`|e e} godinama najve}i socijalni problem u Srbiji je izu zetno visok nivo nezaposlenosti ali je tokom ove godine dostigao svoj maksimum: prema prognozama Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije stopa nezaposlenosti do kraja godine bi }e 27 odsto, mada smo i sa dosada{wom od 25,5 odsto bili blizu tog neslavnog rekorda u regionu. I pored toga, predlog buxeta za narednu godinu koji je ve} u{ao u skup{tinsku proceduru ne najavquje boqe dane za nezaposlene. Vi{e posla ne obe}avaju ni poslodavci. Naprotiv. Ovih dana poru~uju da vi{e razmi{qaju o otpu{tawu nego o zapo{qavawu. Dr`ava, u koju su uprte i o~i nezaposlenih i po slodavaca, zarad u{teda u slede}oj godini za aktivne mere zapo{qavawa planira 3,4 milijarde dinara, {to je isti iznos kao i ove godine. No, u isto vreme to je iznos koji je dva i po puta mawi od pro{logodi{weg. Sa sve mawim izdvajawem za aktivne mere zapo{qavawa, koje su se prethodnih godina pokazale kao dobre i potrebne, te{ko je o~ekivati da se kilometarska kolona qudi bez posla znatnije smawi. U Srbiji se broj nezaposlenih za protekle ~etiri godine pove}ao za 9,5 odsto, a broj zaposlenih smawio za 11 odsto. Tokom pro{le godine preko Nacionalne slu`be za zapo {qavawe posao je prona{lo 180.000 qudi ali je priliv na evidenciju bio ve}i. Poseban problem

V

predstavqa i to {to je sve ve}i priliv onih koji, zbog bede i siroma{tva koje susti`e sa svih strana, prethodnih godina nisu bili prija vqeni na evidenciji nezaposlenih. Deo wih se sada javqa na tr`i{te rada da bi do{ao do bilo kakvog po sla ali i da bi ostvario neko od socijalnih prava koje dr`ava obezbe|uje onima koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih. Za celu tu armiju nezaposlenih, ali i za 1,6 miliona penzionera, radi samo 1,8 miliona zaposlenih. Tre}ini od ukupnog broja zaposlenih dr`ava je poslodavac, odnosno za wih se – i to je najve}a stavka u srpskom buxetu, novac daje iz dr`avne kase. Danas svaki deseti radnik u Srbiji ima posao na odre|eno vreme koji produ`ava iz godine u godinu, u strahu da mu mo`da jednom gazda ka`e “dovi|ewa”. Nezaposlenih, penzionera i zaposlenih kojima je dr`ava poslodavac, dakle, ima skoro tri puta vi{e od onih iz ~ijih doprinosa se svakog meseca izdvaja novac za sve wih zajedno. U takvoj situaciji bilo je samo pitawe dana kada }e neko poput predsednika udru`ewa “Poslodavac” Mio draga Kosti}a – re}i da smo “udarili glavom o zid “. Poseban problem predstavqaju nekvalifikovani radnici, a oni ~ine skoro ~etvrtinu od ukupnog broja nezaposlenih. Naime, na evidenciji NSZ nalazi se 212.000 nekvalifikovanih radnika koji tra`e posao ali je malo poslodavaca


dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

gradoNa^elNikulmaoduNavskojstrategiji

vlastinemaju mawesredine naxmenta). Evropski parlament zakqu~io je da je ne samo u dr`avama regiona Dunava, nego i drugde, profesionalni kapacitet u lokalnim upravama odve} tanak. Komesar EU Johanes Han je zadu`en da sprovede smernice i stavi novac na raspolagawe da bi se poboq{ao taj administrativni kvalitet. Radi se o tome da se edukuju qudi iz EU zarad saradwe sa predstavnicima vlasti u gradovima i

lo{e. Administracija ima zadatak da bude ispomo}, servis, i to mora da bude normalno stawe, ne samo u zemqama uz Dunav, nego svugde u Evropskoj uniji. Otud pomo}ni programi obuke i usavr{avawa. Tu temu smo diskutovali i u Gradu Novom Sadu sada u pogledu pro~i{}avawa otpadnih voda. Na primer, u Ulmu postoji veliko postrojewe sa dobrim stru~wacima i mo `emo da napravimo mali tim od 2

pokrajinama uz Dunav i izvan EU. Lokalne vlasti }e biti zadu`ene da odrede jednu, dve ili tri `ene ili mu{karca koji }e pro}i kroz kurs za ispravno aplicirawe za projekte i ~itawe ugovora sa EU. Na visokim {kolama i univerzitetima u Be~u i Bratislavi ve} postoje ti studijski programi, tako|e i na Evropskoj dunavskoj akademiji u Ulmu, Visokoj upravnoj {koli Baden Virtenberga, te na Univerzitetu u Novom Sadu – to je jedan kurikulum gradova i pokrajina koji moraju da odrede svoje qude, ali i da ih obave`u da }e najmawe pet godina ostati na tim mestima. Ako `ele da idu – mora}e da vrate pare koje je utro{eno za wihovo obrazovawe. l koja bi wihova uloga bila konkretno, u svakodnevnoj praksi? - Postoje politi~ki name{ta nici - ~inovnici koji se mewaju sa svakom promenom lokalnih i regi onalnih vlasti, ali tamo gde se radi o ~i{}ewu voda, urbanisti~koj ili izgradwi saobra}ajne infrastukture, za qude u upravi nije bitno da li su politi~ki levo ili desno, nego da li rade dobro ili

do 3 ~oveka odande, sa dvoje-troje iz Novog Sada, i zajedni~ki planiramo filter za ~i{}ewe vode. Ta prakti~na ravan je uvek pretpostavka da se dobije novac za projekte. A ako projekat nije dobro postavqen, on postoji samo virtuelno, ne i prakti~no, pa izostanu i ugovori i novac... l gdesesvemoguaktivirati interesi u povezivawu podunavskihprivreda? - Saradwa }e ubudu}e i}i preko uslu`nih delatnosti, preko prenosa in`iwerskih znawa u sklopu izgradwe infrasturkture, a za Vojvodinu su mnogi zainteresovani i u pogledu poqoprivredne proizvodwe i prerade. To je veoma va`na tema: uskoro vam sti`e veli ka konkurencija iz jedne podunavske zemqe - Rumunije. Velike povr{ine se ovde ne obra|uju na optimalnom ekonomskom nivou. Tako|e je zanimqiva energija. Proizvodwa, odr`avawe, {tedwa i skladi{tewe energije su upravo u oblastima uz Dunav dobili veliki zna~aj. Ne radi se o gasnom cevovodu, nego ba{ o decentralizaciji energije. To su i ekonomske teme: energane, sanirawe zgrada

gde su gubici kalorija veliki... Energetsko sanirawe klasi~nih pogona - radionica je u prvom planu, a ne velika industrija. Bitna je logistika: saobra}ajnice, pruge, luke, brodovi, kombinovani prevoz tereta... Novi Sad i jo{ vi{e Vojvodina, ~ine grani~ni region prema Hrvatskoj, Ma|arskoj, Rumuniji, koji mo`e da igra ulogu raskra{}a i okretnice ako poboq{a infrastrukturu. Ako opremi luke za brodski prevoz robe, pove`e `elezni~ki i drumski prevoz, sve {to treba industriji. U tom slu~aju Baden Virtenberg i Bavarska mogu biti zna~ajni partneri Vojvodini u pokretawu preduzetni{tva. l kako to da ovakvu {ansu jo{ uvek ne prepoznaju i nedovoqnorazvijajucentralnevlastidr`avakojihsedoti~edunavskastrategija? - Pa i Berlin je daleko od Dunava, kao i Bukure{t, ili unutra{wi deo Bugarske, stoga moraju gradovi uz Dunav da preuzmu na sebe posao koji dr`avne politike ne vide posebno zna~ajnim. Iz Baden Virtenberga, Bavarske, austrijskih pokrajina, mogu da do|u poslovi koji nisu veliki, ali su zanimqivi za mala i sredwa preduze}a u svim oblastima. Jer u regionu ima mnogo mladih, obrazovanih i nezaposlenih qudi. U slede}oj fazi }e se u zemqama EU ose}ati nedostatak radne snage zbog starewa stanovni{tva, i oni regioni koji raspola`u {kolovanim mladim qudima }e biti poput oaza u pustiwi: tu }e preduzima~i mo}i da bace sidro i prave posao. Po tom sistemu se odvija biznis i kod nas u Nema~koj. Ipak, ne mo`e se sasvim upravqati mladima; tu postoji neka posebna dinamika. Recimo, sada dolaze da rade u Nema~ku iz Slovenije, po{to su izu~ili {kole u kojima se od malih nogu dvojezi~no u~i i na materwem slovena~kom, i na nema~kom, engleskom ili nekom drugom jeziku, i oni su uspe{ni. Postaju gerontolo{ke sestre, negovateqi, stru~na pomo} u bolnicama, stara~kim domovima... Od pre nekoliko godina razvila se prava bitka za tu obrazovanu mladu radnu snagu. Za{to se i u podunavskom regionu ne bi na takav na~in razmi{qalo? n Re qa Kne`evi}

dr@avaNemaleka

ne~iwewa kojima su potrebni. Me|u wima ima 80.000 qudi koji nemaju zavr{enu ni osmoqetku. Savetnici NSZ poku{avaju da ih usmere da za po~etak barem zavr{e osnovnu {kolu, mada to nije nikakva garancija za posao. Oni, zarad golog pre`ivqavawa, posao naj~e{}e nalaze u sivoj zoni. Prema procenama USAID ~ak jedna tre}ina srpskih radnika radi u sivoj zoni, ali i to po nekoliko meseci u godini, mada ima i onih koji tako rade godinama i nikako ne uspevaju da do|u do legalnog radnog mesta. Da li zbog toga {to ve} dugo tra`e da se izmeni Zakon o radu, jeg ga od samog po~etka smatraju suvi{e “socijalnim”, ili zbog toga {to to zaista jeste tako, tek poslodavci u Srbiji slo`ni su u oceni da na{i radnici nisu produktivni. Tvrde da su mnogo mawe produktivni od radnika u Centralnoj Evropi iako su tro{kovi za zapo{qavawe tamo daleko ve}i. Stoga tra`e druga~ije radno zakonodavstvo, koje bi im omogu}ilo da svedu broj zaposlenih na odr`iv nivo i obezbede opti malnu produktivnost. To zna~i da }e izmenama Zakona o radu, koje su na pragu, biti jo{ vi{e otpu{ta wa. A samim tim pove}a}e se armija nezaposlenih. Gazde tvrde da su zbog ovakvog radnog zakonodavstva najve}e `rtve upravo one grupe koje kreatori dr`avne politike `ele da za{tite: stariji radnici ~ije zapo{qavawe je postalo previ{e rizi~no i skupo – uz svaki otkaz sle -

duje im otpremina na ukupan radni sta`, ali i mladi ~ije ve}e anga`ovawe zahteva uvo|ewe fleksibilnijih oblika zapo{qavawa kao {to su rad od ku}e, klizno radno vreme, lizing zaposlenih, rad na pola radnog vremena i na odre|eno vreme… Kako je stopa nezaposleno sti u Srbiji ve} sada najve}a u regionu i s obzirom na zahteve poslodavaca, a uz ograni~en buxetski novac za aktivne mere zapo{qavawa, izmena Zakona o radu postala je neminovnost. To je pre nekoliko dana najavio i Zoran Martinovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu rada i zapo{qavawa, isti~u}i da }e najkrupnija refor ma biti izmene i dopune Zakona o radu, dodaju}i da je to potrebno kako bi privukli {to vi{e stranih investicija i usaglasili se s me|u narodnim standardima. Drugim re~ima, ide se ka ispuwavawu zahteva poslodavaca kako bi oni bez bojazni mogli da zapo{qavaju i mla|e i starije radnike. Pored toga tu je i zahtev za ukidawem velikog broja administrativnih nameta na biznis, kao i mawi doprinosi na zaradu da bi preduzima~ima bilo jeftinije da nekog zaposle. Tra`e i fleksibilnije tr`i{te rada, ve}u cirkulaciju zaposlenih kao i druga~iju strukturu obrazovawa koja bi bila spremna da obezbedi radnu snagu koja se tra`i, a ne onu koja nikom nije potrebna, niti sposobna da

bez dodatne obuke radi posao na koji se prima. No, ~ak i da se brzo izmeni Zakon i sve napravi po meri poslodavaca, to ne zna~i da }e problem nezaposlenosti kod nas biti brzo re{en. Vi{egodi{we ne~iwewe i propale privatizacije drasti~no su uve}ale broj onih koji danas nemaju ni radno mesto ni perspektivu da ga u skorije vreme na|u. Pri~a da }e se dogodine boqe `iveti, a svako pomerawe u odnosu na ovu dana{wu bedu jeste pomak, jo{ uvek ne zna~i da }e biti otvorena mnoga radna mesta. Ako je suditi po prethodnom iskustvu, u najboqem slu~aju broj nezaposlenih }e ostati na sada{wem nivou – svake godine na biro rada sti`u tek svr{eni sredwo{kolci i fakultetlije, koje se samo pridru`uju ve} postoje}oj armiji nezaposlenih. A wihov broj je hroni~no ve}i od broja onih koji uspevaju da se “skinu” s evidencije nezaposlenih. n Qubinka Male{evi}

5

„ D N E V N I K “  S A Z N A J E :NovosadskiiNstitutzaratarstvo ipovrtarstvouposedustrogopov.iNformacija

Genetskiizmeweni kukuruzudario naVojvodinu! I

nstitut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu upravo radi projekat o postojawu genetski modifikovanog kukuruza u Vojvodini, a javnost }e o rezultatima tog istra`ivawa biti obave{tena – jednog dana. Ovu informaciju potpisniku teksta dala je Jedna @ena u kabinetu direktora Instituta dr Borislava Kobiqskog, do kojeg se jednostavno ne mo`e do}i pozivom na wegov slu`beni broj. A istorijat nastanka ove informacije traje ~itavih mesec dana, za koje vreme je dole potpisani Tu @enu – koristimo ovaj neutralni izraz budu}i da je zadr`ala pravo da ne otkriva svoj identitet – zvao nekoliko puta ne bi li do{ao do informacije. Ta @ena je, naime, nakon {to je na sajtu „Agroservisa“ 25. septembra objavqena informacija o postojawu genetski modifikovanog kukuruza na poqima Vojvodine, u na{em prvom kontaktu rekla da nema pojma o ~emu je re~. Nakon {to nam je urednik sajta ^edomir Keco rekao da je dr Borislav Kobiqski na jednom sastanku u Privrednoj komori Sr biji govorio da je po nalogu pokrajinske administracije Institut radio istra`ivawa o postojawu GMO kukuruza u Vojvodini, Ta @ena se, zanemaruju}i mogu}nost da neko i usmeno komunicira, pozvala na ~iwenicu da se u „Agroservisovom“ tekstu nigde eksplicitno ne spomiwe ni Institut, a jo{ mawe Wen Pretpostavqeni. Lepo nam je Keco u telefonskom razgovoru rekao da mu nije jasno za{to Institut od javnosti taji informaciju da je na poqima Srema i ju`ne Ba~ke otkriveno postojawe genetski modifikovanog kukuruza. Urednik „Agrservisa“ i ~asopisa „Moje gazdinstvo“ dodao je i da je sve to potvr|eno i nezavisnom superanalizom u jednoj laboratoriji u Nema~koj – nije znao da ka`e u kom gradu. Sumwaju}i u potpunu iskrenost Te @ene s Instituta pozvali smo i direktora Uprave za za{titu biqa pri Ministarstvu poqoprivrede Jana Bo}anskog. Me|utim, tek on nije znao o ~emu je ovde re~. Bo}anski je, naime, rekao da je tako ne{to prvi put ~uo upravo od dole potpisanog, odnosno da ga niko drugi ni o ~emu sli~nom slu`beno nije obavestio. Tako|e, ka`e Bo}anski, fitosanitarna inspekcija svakodnevno na grani~nim prlazima Srbije obavqa rigoroznu kontrolu, pa tako i eventualnih poku{aja ilegalnog uvoza GMO proiz voda. Dakle, sude}i po re~ima direktora Uprave, „nema {anse“ da se neko sli~no ~udo pojavilo u Vojvodini. Dodatnu zabunu u ovu pri~u unela je biv{a ministarka poqoprivrede Ivana Duli} - Markovi}, koja ne veruje ni Keci ni Bo}anskom. Za prvog tvrdi da je „nepouzdan iz vor informacija“, za drugog da je „nekompetentan za posao koji obavqa“. Na svu sre}u, u Subotici se sre dinom oktobra pojavio pokrajinski sekretar za poqoprivredu Go ran Je{i}, koji je za razliku od Ve} Spomenute @ene – spremno odgovorio da „ima saznawa“ o postojawu genetski modifikovanog kukuruza u Vojvodini. I sve ostalo {to je rekao uglavnom se poklapa s Kecinim re~ima. Ne spomiwu}i kada i gde ta~no, Je{i} tvrdi da je prema wegovim informacijama na grani~nom prelazu s Rumunijom pre{ao kamion sa inkriminisanom robom. Potvrdio je i da se uzorci tog kukuruza nalaze u dve nezavisne laboratorije u inostranstvu, kao i da se ~ekaju rezultati superanalize. Ukoliko se, ka `e pokrajinski sekretar, poka`e ta~nom slutwa da je u spomenutom kamionu bio GMO kukuruz, „mi }emo se na}i u velikom problemu“. Kakvom, nije rekao, ali je dodao da se to direktno kosi s nastojawima Vlade Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu da Vojvodina bude progla{ena za „re-

gion netolerantan prema genetski modifikovanim organizmima“. Veliki zagovornik organske proizvodwe i jo{ ve}i protivnik GMO proizvoda, profesor na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu dr Miladin [evarli} veli da je neslu`beno ~uo za ovu pri~u, ali da o tome nema detaqnijih in formacija. Me|utim, ka`e [evarli}, ukoliko je to ta~no, nadle`ni na ~elu s Ministarstvom poqopri vrede, su u obavezi da o tome obave ste javnost i utvrde ko je odgovoran za takvu vrstu propusta. Pritisnuta, verovatno, re~ima Gorana Je{i}a, Ta @ena sa Instituta autoru ovog teksta – koji, ne zaboravimo, uporno tra`i izjavu dr Borislava Kobiqskog – toplo

stituciji: Goranu Krajinovi}u iz odeqewa (vaqda) za marketing. Dodajmo i to da je rezultat svega isti kao i sa posrednicom u komunikaciji sa gospodinom Kobiqskim, iz vesnom Danielom Baltic – nikakav. I {ta nakon svega tu nije jasno, osim {to smo ostali bez odgovora na pitawa? Mo`da samo tra~ak nejasno}a ~ini ~iwenica da u celoj pri~i }ute i oni kojih se potencijalno (a kasnije, mo`da i prakti~no) ovo pitawe najvi{e ti~e. Naravno, re~ je o poqoprivrednicima. Da ih nismo zvali, mo`da bismo i poverovali da niko od wih nikada ne ~ita sajtove s poqoprivrednim sadr`ajima. Poverovali bismo mo`da i da poqoprivrednici veruju Ivani

je preporu~ila da sva pitawa koja ima uputi pismenim putem na elektronsku adresu izvesne Daniele Baltic, koja je, verovatno, posrednica izme|u novinara koji o ovome pi{e i gospodina Kobiqskog. Re~eno – u~iweno. Skratimo li uobi~ajene izlive po{tovawa i uqud -

Duli} - Markovi} da je urednik „Agroservisa“ nepouzdan izvor in formacija (mada na sajtu ne pi{e ko je urednik), pa samim tim svako daqe pitawe otpada u startu. Me|utim, te{ko je prihvatiti ~iwenicu da, recimo, predsednik Skup {tine Asocijacije poqoprivred-

Borbasenastavqa Ve} izvesno vreme objavquju se studije da je geneti~ki izmeweni kukuruz opasan po zdravqe. Tako je francuski biolog @il-Erik Seralini sa svojom nau~nom ekipom na univerzitetu u Kanu, tajno, da izbegne sve lobije trgovaca modifikovanim zrnevqem i pesticidima, tokom rada na dvogodi{woj studiji na pacovima. do{ao do rezultata da je postotak raka jetre 2 do 5 puta pove}an u populaciji koja se hrani samo ovom hranom. Vest je objavqena u magazinu Chemical Toxicology i o|eknula je kao bomba u Evropskoj uniji. Dugogodi{wi zagovornici zabrane genetski modifikovanog kukuruza pokrenuli su ofanzivu u medijima, ali i me|u evropskim parlamentarcima. Ali lobisti velikih proizvo|a~a, kao {to su Roundup i Monsanto, ubrzo su se« oporavili». Podse}aju da je o famoznom genetski modifikovanom kukuruzu (u ovom konkretnom slu~aju imenovanom NK603) ve} objavqeno dvadesetak studija u najstru~nijim ~asopisima i da nijedna nije dala zabriwavaju}e rezultate. Jer, ne postoji ni jedno istra`ivawe o razlici u kori{}ewu ovog kukuruza i wegovog herbicidnog pratioca. Slede}a zamerka odnosi se na izbor vrste pacova, sorte Sprague-Dawley, i ina~e sklone raku dojke. Zatim, budu}i da su pacovi bili izdeqeni u deset grupa po dvadeset parova, a samo je jedna hrawena osumwi~enom hranom (te upore|ena sa svim ostalim), to metodolo{ki zahteva ve}i broj pacova « inkrimisane » grupe. Potom sledi zamerka da je doza ishrane bila preterana… Borba « zrnobraniteqa i zrnoboraca s» e nastavqa. D. Simin nosti, dr Borislava Kobiqskog preko izvesne Daniele Baltic pi tali smo koliko je istine u Je{i}evim re~ima o postojawu GMO kukuruza u Vojvodini; kada, gde i na osnovu kojih pretpostavki su istra`ivawa obavqena; o kolikim povr{inama je re~; da li je o tome obave{tena Uprava za za{titu biqa pri Ministarstvu poqoprivrede i, kona~no, za{to Institut o svemu tome }uti? Kako, me|utim, ni posle desetak dana iz Instituta nije stiglo ni pismo ni razglednica, a jo{ mawe odgovori na postavqena pitawa (podsetimo, Ta @ena rekla nam je da }emo odgovore dobiti u istoj formi u kojoj smo poslali pitawa), pozvali smo opet slu`beni broj Instituta, gde nam je prva linija za{tite kabineta direktora Instituta qubazno saop{tila re~enicu kojom smo po~eli ovaj tekst. Jo{ je dodala da joj nije jasno {ta nama u celoj pri~i nije jasno, kada je jasno da }e se Institut obratiti naciji kada projekt bude zavr{en. Kada? Ne zna ni Ta @ena, ne zna onaj koji bi trebao znati. Za po~etak, recimo, Jan Kobiqski. Dodajmo ovoj pri~i da smo se istim pitawima, na isti na~in obratili i drugoj osobi u istoj in -

nika Miroslav Ivkovi} odbija bilo kakav komentar na ovu temu. Pona{awe Ivkovi}a tim je ~udnije, jer je poznat kao o{tar kriti~ar svih prethodnih ministara u razli~itim sazivima Ministarstva poqoprivrede. Verujemo, naravno, u Ivkovi}eve re~i da on nije stru~wak za pitawa GMO-a, ali po toj bismo logici mogli prihvatiti i }utawe stanovnika odre|enog naseqa u kome se planira prenos prqave tehnologije samo zato {to me|u wima nema nijednog eksperta za ekologiju. Ali, sve dok je ova ili sli~na informacija Janu Bo}anskom be la kao lawski sneg, odnosno sve dok ga ne nagna da proveri i utvrdi ~iwenice i eventualnu odgovornost svojih fitosanitarnih inspektora, Jedna @ena }e se uvek negde na}i da ometa ili odre|uje na~in komunikacije koja se, s obzirom na ozbiqnost teme, mo`e preusmeriti i u okvire Zakona o dostupnosti informacija od javnog zna~aja. Naravno, paralelno s tim mogla bi se pokrenuti i pri~a o ne~ijoj odgovornosti zbog ne~iwewa ili zata{kavawa ~iwenica ~iji se karakter nalazi s druge strane zakona. n Zlatko Romi}


6

ZEMAQSKI DANI TEKU

Kakosequbi gostoqubivo?

N

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

e pamtim da mi se depoveda, nego gleda kako s po{avalo da mi ba{ ceo padijom`ivi.IstariLatini mesec kwige, a pogotosutoisto,samomnogokra}e, vovelikiBeogradskikwi`evgovorili: res, non verba. Tj. nisajam,pro|ebezijednogjedela,anere~i.Aifizikaje dinog komentara o toj neodo- davno dokazala da deset hiqivoj strasti ~itawa i jo{ qada re~i prvog predsednika ve}oj, gotovo patolo{koj, biVlade ne mo`e da podigne bliofiliji, bibliomaniji, temperaturu u ~a{i vode ni akone}ibibliomahijimojoj... zajedanjedinistepen. Ali su se u samom dr`avnom Pa je tako jedino delo koje vrhudesilenekefascinantne samuovojpoplavire~i,pretsituacije, kakvih jo{ nikada wiiobe}awa,zapamtio–bila bilonijeipretpostavqamda posetajednogameri~kogpilotako {ta u boqem delu sveta tasvomoficirskomkolegii inebiva.Tamanpomislimda drugupooru`ju,onomsrpskom suna{enovevo|eispasioci PVOartiqercukojijesru{io naroda i dr`ave potro{ili wegov nevidqivi avion iznad sve svoje, a sve odreda epoBujanovcau(zasad)posledwem halne ideje – recimo one oko ratu.Imenaimne}uspomenustiroporazale`aweucentru tinamerno,daneki~italacne Beograda „do ispuwewa WIpomislidasumo`danekiquHOVIH zahteva“, pa onog `idinakojesetrebaugledati. vopisnog{trajkagla|umalteIprostominedostajere~i nedoispuwewaNA[IH`eqa, daopi{emsakolikosrda~notj. gladovawa do smrti i kosti smo do~ekali tog dragog na~no preturwa i kopawa po gosta, pilota-ubicu, {ofera kontejnerima gde se i ina~e jednog od brojnih aviona-ubiobi~no sakrivaju xakovi gla- ca u onom jatu Natovih bomsa~kih listi}a, da bi ih pobardera sasvim nedavno, nad sle, onako {murave i umuzgaSrbijominadmojimgradom.A ne,kri{omiunajve}ojtajnoi on nas je lako na{ao – nije stiubacivaliuglasa~kekutimu bilo prvi put da dolazi jeitakopobedilinapokradeovamo. Jedino {to je sad i nim izborima – kad eto ti aterirao i odmah postao senzacion  alne najave pravog filmski glumac. I miqenik pravcatogdr`avnogudara,kosvijukojisuwegoveranijepojinaravnopripremajutajkuni, setepre`iveli.Tj.pretekli. tj. „ODRE\ENI biznismeni i Ioovojposetiiofejsbukkriminalci uz pomo} POJEpoznanstvu i potowem dru`eDINIH pripadnika policiwu dvojice ratnih protivnika je“...asvetodabivaqdasru- moglosepisatiukusnoisme{ili ovu legalno izabranu rom,samodapri~anijepogrevlast i dove{nopostavqeli neku svoju, SamosuseAmerikanci na. Ona je, ako koja dakako nam je uop{te nametkupotpisivali. bila potrebnije izraz izborne voqe Isamosmoihmiposle na, morala da ve}ine gra|arataugostepozivali. bude okrenuta na. Ne{toseba{uIrak budu}nosti i Wima je po mirewu, bunespe maju?Moradaje po voqi, eto, bio du}nostikoegklimalo{ija ba{ onaj seozistencije naskikazanxijai roda kao u Beproizvo|a~ rakije, a potom i tovenovoj Odi radosti („svi kragujeva~ki direktor grobqa }e qudi bra}a biti“) i ratnu TomislavNikoli},protivkojeg pro{lost je trebalo sakriti su 12 godina glasali, ali im je kaozmijanoge.Jerna{enoviondajedareddo{lodaimba{ ne objave da je drug Amerikaonodgovara.Nisugavaqdahtenacjo{nadIrakomshvatioda libezfakulteta,asadkadse }esvojimtovarombombiubinapokonobrazovao,i{kolovao, tiimnogocivila(uzobavezni {tobisereklo:izobrazio,sad epitet “nedu`nih“); onda nam jeradovi|enusvakomdru{tvu. sinedajeubijawewegovposao Pravilno!Menijetomajkacelu i wegova struka takore}i, te mladost predo~avala – da se dasuborcizaameri~kevredimamdru`itisamosaobrazonostiuIrakuiSrbiji,auskovanomdecomobrazovanihrodi- roiuTogou,^adu,Zambijiili teqaitoizboqihku}a. Dahomeju najobi~niji „psi raSvesutobiliklasi~ni,ali ta“ i da je to tamo cewen pozaista vrhunski pija~arski sao. Ja ne mogu da zaboravim trikovi–zaovajsvevi{epidasudrugarskiobi~ajiuameja~arski, trgova~ki, konzuri~koj avijaciji crtawe mrmentski, mu{terijski narod, tva~kihskeletanakqunuaviokoji je uspevao da sa~uva dena i ispisivawe grafita li} zdravog razuma ~ak i pod „smrtsrpskimsviwama“,ida jednim bravarom ili kasnije susepotomeameri~kiavioni jednimostarelimkalemarom, razlikovaliodsvihnema~kih, a donekle i pod onim aktivengleskih, francuskih ili nim ludakom od dvoje suicid- italijanskih smrtonosnih vojnihroditeqa.Paseutom{inihletilica. baxijskom tonu izgleda i naSamo su se, dakle, Ameristavqa. Preti nam, ni mawe kancinametkupotpisivali.I nivi{e,negodr`avniudari samo smo ih mi posle rata u toodMi{kovi}a,kojibivaqgostepozivali.Ne{toseba{ da imao najvi{e razloga da uIraknespemaju?Moradaje zarati uz sve one milijarede klimalo{ija. nakojimamuimperijale`i. Mismo,me|utim,„tradiciI rekao bih da ni{ta glu- onalnogostoqubivi“.Takodopqenisam~uonego{tojepri- hvatimo goste, a go{}e naropisivawe dr`avnog udara bi~ito,paihqubimoliqubimo. znismenima, a ne recimo vaJo{izpubertetaznamdaquterpolistima, Noletu \oko- diuglavnom`murekadsequvi}u ili onoj na{oj zlatnog be, a ima i onih slobodnijih olimpijkiMiliciMandi},rekojine`mure.Alitova`ikakaobih,alibimeistogdana da je u pitawu qubav prema demantovali.Itoizjavompodoma}ima. Ne znam, ne umem vodom prvih sto dana nove kako je to kad si gostoqubiv. vlade, koja bi se otprilike Zato me vaqda i ne bi mnogo mogla sa`eti u jednu jedinu iznenadilodapro~itamdase misao:da~akninajve}iopti- uskoro u Srbiji sprema – namistinisupredvideliovakve ravno,otro{ku`rtava–jedrezultatenovevlade. navelikaiveselaekskurzija Imali su sto na~ina da tu svih ameri~kih pilota „puteocenusvogradaizbegnu,neke vima Nato-bombardera“. Sa~ak i vrlo „zglavne“ s obzimose~ekajo{dana|uidoverom na stawe u kojem nam je dudva-trinema~kastarcakodr`ava, ali oni su akcenat ji su bili AKTIVNI u~esnici stavili ba{ tamo gde im je streqawa |aka u Kragujevcu. slaba ta~ka. Jer nikakvih reOni nisu bacali teledirigozultata nema – ni na vidiku, vanebombe–onisustreqali tj.akosere~inera~unajuudeizbliza,takodasuta~nomola.Ali,kakoseuvekgovorilo: glidavidesveteo~ide~ije. n \or|eRandeq neslu{anarod{tapopapro-

„ D N E V N I K ” N A G R A N I C I S H R V A T S K O M : INVAZIJAILEGALNIH

Nemo`e,brate,nimuva [idu tokom posledwih {est meseci po dvadestak neurednih i neuhrawenih stranaca svakodnevno tumaraju ~ekaju}i mrak da „nestanu”. Obi~no imaju samo najosnovnijestvari,vodu,keks, pribor za brijawe i rezervne patike, ne bi li kada uspeju da kri{ompre|ugranicumoglida se presvuku i budu mawe upadqivi.Doksuugraduzaziruod uniformi,neradosesre}uspolicajcima, sakrivaju od wih, a maw e isk us ni ileg el an i migrantiibe`e. Tokom na{e posete pripadnicima grani~ne policije u ovom mestu, dvojica dr`avqana Gambijesuvra}eniizHrvatske gde su uhva}eni nakon {to su pre{li s na{e teritorije. U istovremeu{umiuovojsusednoj dr`avi, ba{ na grani~noj liniji, zate~ena su pa vra}ena dvojica blatwavih Avganistanaca, bez ikakvog prtqaga. Verovatnosupripadalagrupi.Nijedan nije znao engleski jezik. Jedanodwihje,kakosmo~uliod policajca, verovatno ve} peti putuhva}enzaposledwedvenedeqe.Zbogtihmladi}agrani~na policija nije zabrinuta, vi{e i{~ekuje kraj procedure. Oni }e, po svoj prilici kao i toliko wih, re}i }e pred sudijom da govore „pa{ti” za koji nema prevodioca u [idu. Jedan ima 19, a drugi 25 godina. Protivwihslediprekr{ajnaprijava za ilegalni prelazak preko granice,nova~anakaznailiotkazboravaka–ivi{ene}emo}i dabuduuazilu.Mora}edanapuste na{u zemqu. Gde }e oti}i? Policajci sle`u ramenima i osmehujuse. Istotako,ilegalciseuvozu sakrivaju u krovu vagona i po klozetima. Kontrolori vozova stoga skidaju obloge u unutra{wosti kompozicije. Neretko seuovimslu~ajevimaradioqudima koja su ve} poku{ali da pre|ugranicuuzelenompojasu, papotom,vaqdauo~aju,poku{avajuinaovajna~in.Tako|e,po-

U

nekadseuvla~eukutijezaalat na kamionima koji stanu na bezinsku pumpu da nato~e gorivo,

-Wihuop{tenezanimakoliko}ebitiputauhva}eni,ve} samo prelazak, uz pre`ivqava-

Punerukeposlaza„plavce”nagranici

iliuska~uuteretnideo.Trojicatakvihjepoku{alotokomno}iprena{eposetedapre|ugranicu, ali su otkriveni. Neretko,kadihuhvatetra`eodpolicijehlebaivode. Sa Hrvatskom imamo sporazum o readmisiji za ovakve situacije, pa prihvatamo nazad osobe koje su nelegalno pre{le s na{e teritorije. Ali, ovakav sporazum nemamo i s Mak ed on ij om, odak le mah om dolaze, pa }e, sva je prilika, pripadnicigrani~nepolicije biti i daqe na velikim mukama.OninemogukrozBugarsku i Rumniju koje su u Evropskoj unijiigdesukaznedruga~ije– do {est meseci zatvora tokom kojihnemogunidapoku{ajuda pre|u granicu, pa je to za wih izgubqenovreme.Sdrugestrane, te dr`ave imaju ugovore s Turskom.Kodnassukaznedo15 dana zatvora – pa to ilegalni migrantikoristedaseosve`e i okrepe, pa nastavqaju daqe. Pamte se samo dva prelaska prema Srbiji preko granice s Hrvatskom, od kojih je jedan biokadajehrvatskitraktorista koji je nato~io vozilo regresiranomnaftomkodnaspo{aopre~icom–letwimputem kasvojojwivi.

we. Sre}om ovi putnici za sad nisubezbednosnoikriminalno problemati~ni.Naberuuranac jabukaikru{aka,berukukuruz, vadekrompirpapekuupoqima-

ka`e za „Dnevnik” zamenik komandirastanicepograni~nepolicije „Srem” u [idu Qubi{a Peri}.-Kontroli{emoiobezbe|ujemodr`avnugranicu57kilometara,polinijiipodubini terena,odNe{tinaodnosnoDunava,domestaIlinci.Pretpostavqa se da oko tre}ina svih ilegalnih prelazaka ide ka ovom delu granice. Iz godinu u godinu ih je sve vi{e. Za deset meseci ove godine ukupno je u 304 slu~aja spre~eno 1.272 ilegalnamigranta,me|ukojimanije bilo na{ih dr`avqana kojih jelanezabele`enodesetak.Pre dvegodineuovomperiodubilo jeotkrivenooko500lica. Uoktobrujespre~enozantno vi{eilegalnihprelazakanego prethodnihmeseci.Granicajeu na{oj zoni odgovornosti prohodnasvuda.Ipak,po{tosuskinuti usevi, nema puno mesta za sakrivawe i mo`emo ranije da ih uo~imo i spre~imo wihov

Mamac-HrvatskauEU KakoseHrvatskabli`iprijemuuEvropskuuniju,takoraste prilivilegalnihmigranata,nagla{avaza“Dnevnik”{efregionalnog centra MUP -a Srbije za granicu s Hrvatskom Mile Jandri}. - Zahvaquju}i posledwoj donaciji, termovozijske kamere su dobilesvejedinice,paigrana~iniprelazi.Tako,pripadnici mobilnejedinicegrani~nepolicijenaraspolagawuimajuru~neitermovizijskeekamere,Aj-Ceure|aje,no}nedvoglede,pomagala za pregled delova vozila koji nisu dostupni qudskom oku,ure|ajekojiregistrujuotkucajesrca,ure|ajezaidentifikacijulicao~itavawempapilarnihlinija...Raspola`emoisavremenom tehnikom za otkrivawe falsifikovanih dokumenata kaoizautvr|ivaweprisustvanarkotikaupra{kastimmaterijama.Koristimoipsezaotkrivaweopojnihdroga.Efekattoga senajboqevidiu~iwenicismosamouoktobruspre~iliilegalanprelazak716lica,audevetprethodnihmesecijetajbrojiznosio1.657.Va`nojedaimamoresursedasenosimosovimproblemom-navodiMileJandri}. On dodaje da je veoma va`na uloga opreme za no}no i dnevno osmatrawe,kojajesme{tenauxipu„nisanpatrol”.Vrednajeoko 300.000evra.Termovizijskekamereusmerenogikru`nogdejstva izlazekaoperiskopiizpodmornice,alicasemoguuo~itiiumrklommraku.Potomseradiovezomnavodena{epatrole.Mogu}e je i lasersko merewe udaqenosti objekata ili qudi, kao i pravqewe video zapisa i fotografija. Domet ovih termovizijskih kamerajeve}ioddesetkilometara,napomiwena{sagovornik.

PUTNIKENA@ELEZNICIBOLELE\A

Vojvo|anskeprugei{tu redsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pastorizjaviojepreneki danda}e`elezni~kisaobra}aj u Pokrajini biti potpuno uni{tenukolikoseneulo`iuovda{wu `eleznicu i ne dobije odgovaraju}i broj novih dizel motornih vozova od ukupno 12, koliko su “@eleznice Srbije” kupile od Rusa. Zato je Vlada APVojvodinenedavnousvojila informaciju o potrebi obezbe|ivawa novih dizel-motornih garnitura za `elezni~ko-putni~ki saobra}aj u AP Vojvodini,jersudosada{westudijepokazale da Pokrajina nema dovoqnovozova. S tim u vezi predlo`eno je JP“@elezniceSrbije”daobezbede~etirinovegarniturekoje bi saobra}ale na vojvo|anskim prugama i to dve na relaciji Novi Sad - Oxaci - Bogojevo Sombor i po jedna na prugama Sombor-Subotica-Horgo{,te Ruma-[abac.Me|utim,jagmaza novevozovejevelikaijo{uvek se ne zna ko }e dobiti koliko novih vozova. Ovakav zahtev Vojvodinerezultatjevi{estudija, ~iju izradu je inicirao Pokrajinski sekretarijat za privredu u saradwi s lokalnim samoupravama,temi{qewaeksperataza`elezni~kisaobra}aj sFakultetatehni~kihnaukaiz NovogSada. Ukakvimsevozovimaprevoze putniciirobanajboqeznajuoni kojisusvakodnevnousmerenina prevoz `eleznicom. Na prugama koje nisu elektrificirane saobra}ajustaredizelmotornegarniture: putnike voze  „Go{ini” {inobusi  i {panske „makose” kojesukupqenepolovne. Vojvodina je u periodu sopstveneorganizacijena`elezni-

P

ciuperioduod1970.do1990godine imala ukupno 70 dizelmotornihgarnitura,asadaima~etiri!Tavozilasuprestarelai ishabana, {to dovodi wihovu bezebednostpodznakpitawa. Putnici prigovaraju da se s takvim dotrajalim prevoznim sredstvimatruckajupoprugama strulimpragovima,po{inama koje su u lo{em stawu, preko neosiguranih putnih prelaza, gde konstantno preti opasnost sudarastraktorimaikamionima. @ale se da ih nakon vo`we bole le|a – {to od treskawa,

po pet - {est dana da stigne iz Beograda gde je centralna nabavna slu`ba. Za to vreme garnitura ne saobra}a, vozovi se otkazuju, {to stvara ogromne probleme putnicima. Putnici se`aleinainspektorezasaobra}ajnapokrajinskomnivoui pitaju za{to }ute (sada su tu preba~enisrepubli~kognivoa) iza{toseneogla{avajupoonome {to pi{e u Zakonu o `elezniciiuZakonuobezbednosti saobra}aja. Naelektrificiranimprugama na relaciji Beograd - Subo-

Krpe`{inobusa Predsedniciop{tinaSente,Kawi`ei^okeigradona~elnikSuboticepotpisalisujo{laneobjediwenizahtevdirektoru„@eleznica“zahtevzaisporukunovihdizelmotornihvozovaizRusije,jerjejavni`elezni~kiprevozuizuzetnokriti~nomstawunarelacijiSubotica-Senta-^oka-Kikinda,Subotica-Horgo{-Kawi`a,Subotica-Sombor,kaoinakrakupremaSegedinugdenaj~e{}edolazidokvarovaivelikihka{wewa, odlagawa ili otkazivawa polazaka dizel-motornih vozova izserije812({inobusa).Dotrajali{inobusistarivi{eodpola veka samo se krpe, {to je nadaqe neizdr`ivo. Poznavaoci prilikau`elezni~komsaobra}ajuka`udajezapodru~jeSevernoba~kogiZapadnoba~kogokruganeophodnosedamdizelmotornihvozova,kakobisaobra}ajbioredovan. {to neudobnih sedi{ta. Kada bi bilo vi{e novih vozova, bilobiiputnikaiupu}enitvrde dabisvivozovinasvimrelacijama bili puni,  kao {to je na relacijiPan~evo-Vr{ac,kojoj su dodeqene dve nove dizel motorne garniture nabavqene iz Rusije, a pre toga ~etiri godine nije ni postojao prevoz putnika`eleznicom. Upu}enika`udaje@eleznica lo{e organizovana kada je re~onabavcirezervnihdelova pa tako, ako na primer, pukne nekaplasti~nacev~ica,~ekase

tica saobra}aju lokalni i daqinski vozovi. Lokalni su, uglavnom, elektromotorne garniture kojih je, tako|e, nedovoqno,kaoiklasi~nihputni~kih kola, pa ~esto vidimo kako jakaelektri~nalokomotivavu~epodva,re|etrivagona,aputnicisegu`vajuimaltretiraju. Aakoslu~ajnopomisledakrenu utoalet,toodmahtrebadazaborave. Razlog je uvek isti: stara voznasredstva,nedovoqnovagona i slabo odr`avawe. A elektri~nalokomotivakojamo`eda povu~eveliketeretnekompozi-

cijesamosenepotrebnotro{i, kaoistrujuzawojneznatneterete.Naupozorewasterenareakcije,ka`u,uglavnomnema. Isto je i kod prevoza robe: nemadovoqnovagona,nimawih teretnih lokomotiva (manevarki),pajeprivredanepodmirena stimkolima.Takonaprimer,u celomBanatusaobra}asamojedna manevarka!? Neka privredna organizacija koja ho}e prevoz tereta, kada poru~i kola nije sigurna kada }e ona do}i, kada oti}i,kadasti}inaodredi{te –uvekseusvemukasni!Aakose kolaneutovareiliistovareza {est sati, dakle u roku koji je dala `eleznica, odmah se zara~unavaju penali i privreda ka`wava. Zapravo, trebalo bi da se kazni i `eleznica zato {to suprugelo{e,panijedozvoqenotovaritipunkapacitetkola, te se naj~e{}e tovari po jedna ~etvrtinamawe,jerlo{epruge nemogudapodnesupunevagone. Upu}enika`udajere{eweu novojorganizacijikojaimaupori{te i u Zakonu o `eleznici, gdesepomiwuiregionalna`eleznica i privatni prevoznici (operateri), i druga re{ewa. Me|utim,kodpomenasvakepromene u ovom preduze}u se „duva na hladno”. Brinu za svoju budu}nostkojapostajesveneizvesnija,alidr`eseuquqkanesada{wice, iako mnogi zbog toga trpe.Zatoiprivredaigra|ani – najvi{e |aci i radnici – pozdravqajuodlu~nostVladeVojvodinedapodstakneire{iove probleme sa „@eleznicama Srbije”. TrenutnonaprugamaVojvodinevoze~etiri{inobusa,itona relacijama Ruma - [abac, Zrewanin - Pan~evo, Zrewanin Kikinda i na pruzi Subotica -


6

ZEMAQSKI DANI TEKU

Kakosequbi gostoqubivo?

N

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

e pamtim da mi se depoveda, nego gleda kako s po{avalo da mi ba{ ceo padijom`ivi.IstariLatini mesec kwige, a pogotosutoisto,samomnogokra}e, vovelikiBeogradskikwi`evgovorili: res, non verba. Tj. nisajam,pro|ebezijednogjedela,anere~i.Aifizikaje dinog komentara o toj neodo- davno dokazala da deset hiqivoj strasti ~itawa i jo{ qada re~i prvog predsednika ve}oj, gotovo patolo{koj, biVlade ne mo`e da podigne bliofiliji, bibliomaniji, temperaturu u ~a{i vode ni akone}ibibliomahijimojoj... zajedanjedinistepen. Ali su se u samom dr`avnom Pa je tako jedino delo koje vrhudesilenekefascinantne samuovojpoplavire~i,pretsituacije, kakvih jo{ nikada wiiobe}awa,zapamtio–bila bilonijeipretpostavqamda posetajednogameri~kogpilotako {ta u boqem delu sveta tasvomoficirskomkolegii inebiva.Tamanpomislimda drugupooru`ju,onomsrpskom suna{enovevo|eispasioci PVOartiqercukojijesru{io naroda i dr`ave potro{ili wegov nevidqivi avion iznad sve svoje, a sve odreda epoBujanovcau(zasad)posledwem halne ideje – recimo one oko ratu.Imenaimne}uspomenustiroporazale`aweucentru tinamerno,daneki~italacne Beograda „do ispuwewa WIpomislidasumo`danekiquHOVIH zahteva“, pa onog `idinakojesetrebaugledati. vopisnog{trajkagla|umalteIprostominedostajere~i nedoispuwewaNA[IH`eqa, daopi{emsakolikosrda~notj. gladovawa do smrti i kosti smo do~ekali tog dragog na~no preturwa i kopawa po gosta, pilota-ubicu, {ofera kontejnerima gde se i ina~e jednog od brojnih aviona-ubiobi~no sakrivaju xakovi gla- ca u onom jatu Natovih bomsa~kih listi}a, da bi ih pobardera sasvim nedavno, nad sle, onako {murave i umuzgaSrbijominadmojimgradom.A ne,kri{omiunajve}ojtajnoi on nas je lako na{ao – nije stiubacivaliuglasa~kekutimu bilo prvi put da dolazi jeitakopobedilinapokradeovamo. Jedino {to je sad i nim izborima – kad eto ti aterirao i odmah postao senzacion  alne najave pravog filmski glumac. I miqenik pravcatogdr`avnogudara,kosvijukojisuwegoveranijepojinaravnopripremajutajkuni, setepre`iveli.Tj.pretekli. tj. „ODRE\ENI biznismeni i Ioovojposetiiofejsbukkriminalci uz pomo} POJEpoznanstvu i potowem dru`eDINIH pripadnika policiwu dvojice ratnih protivnika je“...asvetodabivaqdasru- moglosepisatiukusnoisme{ili ovu legalno izabranu rom,samodapri~anijepogrevlast i dove{nopostavqeli neku svoju, SamosuseAmerikanci na. Ona je, ako koja dakako nam je uop{te nametkupotpisivali. bila potrebnije izraz izborne voqe Isamosmoihmiposle na, morala da ve}ine gra|arataugostepozivali. bude okrenuta na. Ne{toseba{uIrak budu}nosti i Wima je po mirewu, bunespe maju?Moradaje po voqi, eto, bio du}nostikoegklimalo{ija ba{ onaj seozistencije naskikazanxijai roda kao u Beproizvo|a~ rakije, a potom i tovenovoj Odi radosti („svi kragujeva~ki direktor grobqa }e qudi bra}a biti“) i ratnu TomislavNikoli},protivkojeg pro{lost je trebalo sakriti su 12 godina glasali, ali im je kaozmijanoge.Jerna{enoviondajedareddo{lodaimba{ ne objave da je drug Amerikaonodgovara.Nisugavaqdahtenacjo{nadIrakomshvatioda libezfakulteta,asadkadse }esvojimtovarombombiubinapokonobrazovao,i{kolovao, tiimnogocivila(uzobavezni {tobisereklo:izobrazio,sad epitet “nedu`nih“); onda nam jeradovi|enusvakomdru{tvu. sinedajeubijawewegovposao Pravilno!Menijetomajkacelu i wegova struka takore}i, te mladost predo~avala – da se dasuborcizaameri~kevredimamdru`itisamosaobrazonostiuIrakuiSrbiji,auskovanomdecomobrazovanihrodi- roiuTogou,^adu,Zambijiili teqaitoizboqihku}a. Dahomeju najobi~niji „psi raSvesutobiliklasi~ni,ali ta“ i da je to tamo cewen pozaista vrhunski pija~arski sao. Ja ne mogu da zaboravim trikovi–zaovajsvevi{epidasudrugarskiobi~ajiuameja~arski, trgova~ki, konzuri~koj avijaciji crtawe mrmentski, mu{terijski narod, tva~kihskeletanakqunuaviokoji je uspevao da sa~uva dena i ispisivawe grafita li} zdravog razuma ~ak i pod „smrtsrpskimsviwama“,ida jednim bravarom ili kasnije susepotomeameri~kiavioni jednimostarelimkalemarom, razlikovaliodsvihnema~kih, a donekle i pod onim aktivengleskih, francuskih ili nim ludakom od dvoje suicid- italijanskih smrtonosnih vojnihroditeqa.Paseutom{inihletilica. baxijskom tonu izgleda i naSamo su se, dakle, Ameristavqa. Preti nam, ni mawe kancinametkupotpisivali.I nivi{e,negodr`avniudari samo smo ih mi posle rata u toodMi{kovi}a,kojibivaqgostepozivali.Ne{toseba{ da imao najvi{e razloga da uIraknespemaju?Moradaje zarati uz sve one milijarede klimalo{ija. nakojimamuimperijale`i. Mismo,me|utim,„tradiciI rekao bih da ni{ta glu- onalnogostoqubivi“.Takodopqenisam~uonego{tojepri- hvatimo goste, a go{}e naropisivawe dr`avnog udara bi~ito,paihqubimoliqubimo. znismenima, a ne recimo vaJo{izpubertetaznamdaquterpolistima, Noletu \oko- diuglavnom`murekadsequvi}u ili onoj na{oj zlatnog be, a ima i onih slobodnijih olimpijkiMiliciMandi},rekojine`mure.Alitova`ikakaobih,alibimeistogdana da je u pitawu qubav prema demantovali.Itoizjavompodoma}ima. Ne znam, ne umem vodom prvih sto dana nove kako je to kad si gostoqubiv. vlade, koja bi se otprilike Zato me vaqda i ne bi mnogo mogla sa`eti u jednu jedinu iznenadilodapro~itamdase misao:da~akninajve}iopti- uskoro u Srbiji sprema – namistinisupredvideliovakve ravno,otro{ku`rtava–jedrezultatenovevlade. navelikaiveselaekskurzija Imali su sto na~ina da tu svih ameri~kih pilota „puteocenusvogradaizbegnu,neke vima Nato-bombardera“. Sa~ak i vrlo „zglavne“ s obzimose~ekajo{dana|uidoverom na stawe u kojem nam je dudva-trinema~kastarcakodr`ava, ali oni su akcenat ji su bili AKTIVNI u~esnici stavili ba{ tamo gde im je streqawa |aka u Kragujevcu. slaba ta~ka. Jer nikakvih reOni nisu bacali teledirigozultata nema – ni na vidiku, vanebombe–onisustreqali tj.akosere~inera~unajuudeizbliza,takodasuta~nomola.Ali,kakoseuvekgovorilo: glidavidesveteo~ide~ije. n \or|eRandeq neslu{anarod{tapopapro-

„ D N E V N I K ” N A G R A N I C I S H R V A T S K O M : INVAZIJAILEGALNIH

Nemo`e,brate,nimuva [idu tokom posledwih {est meseci po dvadestak neurednih i neuhrawenih stranaca svakodnevno tumaraju ~ekaju}i mrak da „nestanu”. Obi~no imaju samo najosnovnijestvari,vodu,keks, pribor za brijawe i rezervne patike, ne bi li kada uspeju da kri{ompre|ugranicumoglida se presvuku i budu mawe upadqivi.Doksuugraduzaziruod uniformi,neradosesre}uspolicajcima, sakrivaju od wih, a maw e isk us ni ileg el an i migrantiibe`e. Tokom na{e posete pripadnicima grani~ne policije u ovom mestu, dvojica dr`avqana Gambijesuvra}eniizHrvatske gde su uhva}eni nakon {to su pre{li s na{e teritorije. U istovremeu{umiuovojsusednoj dr`avi, ba{ na grani~noj liniji, zate~ena su pa vra}ena dvojica blatwavih Avganistanaca, bez ikakvog prtqaga. Verovatnosupripadalagrupi.Nijedan nije znao engleski jezik. Jedanodwihje,kakosmo~uliod policajca, verovatno ve} peti putuhva}enzaposledwedvenedeqe.Zbogtihmladi}agrani~na policija nije zabrinuta, vi{e i{~ekuje kraj procedure. Oni }e, po svoj prilici kao i toliko wih, re}i }e pred sudijom da govore „pa{ti” za koji nema prevodioca u [idu. Jedan ima 19, a drugi 25 godina. Protivwihslediprekr{ajnaprijava za ilegalni prelazak preko granice,nova~anakaznailiotkazboravaka–ivi{ene}emo}i dabuduuazilu.Mora}edanapuste na{u zemqu. Gde }e oti}i? Policajci sle`u ramenima i osmehujuse. Istotako,ilegalciseuvozu sakrivaju u krovu vagona i po klozetima. Kontrolori vozova stoga skidaju obloge u unutra{wosti kompozicije. Neretko seuovimslu~ajevimaradioqudima koja su ve} poku{ali da pre|ugranicuuzelenompojasu, papotom,vaqdauo~aju,poku{avajuinaovajna~in.Tako|e,po-

U

nekadseuvla~eukutijezaalat na kamionima koji stanu na bezinsku pumpu da nato~e gorivo,

-Wihuop{tenezanimakoliko}ebitiputauhva}eni,ve} samo prelazak, uz pre`ivqava-

Punerukeposlaza„plavce”nagranici

iliuska~uuteretnideo.Trojicatakvihjepoku{alotokomno}iprena{eposetedapre|ugranicu, ali su otkriveni. Neretko,kadihuhvatetra`eodpolicijehlebaivode. Sa Hrvatskom imamo sporazum o readmisiji za ovakve situacije, pa prihvatamo nazad osobe koje su nelegalno pre{le s na{e teritorije. Ali, ovakav sporazum nemamo i s Mak ed on ij om, odak le mah om dolaze, pa }e, sva je prilika, pripadnicigrani~nepolicije biti i daqe na velikim mukama.OninemogukrozBugarsku i Rumniju koje su u Evropskoj unijiigdesukaznedruga~ije– do {est meseci zatvora tokom kojihnemogunidapoku{ajuda pre|u granicu, pa je to za wih izgubqenovreme.Sdrugestrane, te dr`ave imaju ugovore s Turskom.Kodnassukaznedo15 dana zatvora – pa to ilegalni migrantikoristedaseosve`e i okrepe, pa nastavqaju daqe. Pamte se samo dva prelaska prema Srbiji preko granice s Hrvatskom, od kojih je jedan biokadajehrvatskitraktorista koji je nato~io vozilo regresiranomnaftomkodnaspo{aopre~icom–letwimputem kasvojojwivi.

we. Sre}om ovi putnici za sad nisubezbednosnoikriminalno problemati~ni.Naberuuranac jabukaikru{aka,berukukuruz, vadekrompirpapekuupoqima-

ka`e za „Dnevnik” zamenik komandirastanicepograni~nepolicije „Srem” u [idu Qubi{a Peri}.-Kontroli{emoiobezbe|ujemodr`avnugranicu57kilometara,polinijiipodubini terena,odNe{tinaodnosnoDunava,domestaIlinci.Pretpostavqa se da oko tre}ina svih ilegalnih prelazaka ide ka ovom delu granice. Iz godinu u godinu ih je sve vi{e. Za deset meseci ove godine ukupno je u 304 slu~aja spre~eno 1.272 ilegalnamigranta,me|ukojimanije bilo na{ih dr`avqana kojih jelanezabele`enodesetak.Pre dvegodineuovomperiodubilo jeotkrivenooko500lica. Uoktobrujespre~enozantno vi{eilegalnihprelazakanego prethodnihmeseci.Granicajeu na{oj zoni odgovornosti prohodnasvuda.Ipak,po{tosuskinuti usevi, nema puno mesta za sakrivawe i mo`emo ranije da ih uo~imo i spre~imo wihov

Mamac-HrvatskauEU KakoseHrvatskabli`iprijemuuEvropskuuniju,takoraste prilivilegalnihmigranata,nagla{avaza“Dnevnik”{efregionalnog centra MUP -a Srbije za granicu s Hrvatskom Mile Jandri}. - Zahvaquju}i posledwoj donaciji, termovozijske kamere su dobilesvejedinice,paigrana~iniprelazi.Tako,pripadnici mobilnejedinicegrani~nepolicijenaraspolagawuimajuru~neitermovizijskeekamere,Aj-Ceure|aje,no}nedvoglede,pomagala za pregled delova vozila koji nisu dostupni qudskom oku,ure|ajekojiregistrujuotkucajesrca,ure|ajezaidentifikacijulicao~itavawempapilarnihlinija...Raspola`emoisavremenom tehnikom za otkrivawe falsifikovanih dokumenata kaoizautvr|ivaweprisustvanarkotikaupra{kastimmaterijama.Koristimoipsezaotkrivaweopojnihdroga.Efekattoga senajboqevidiu~iwenicismosamouoktobruspre~iliilegalanprelazak716lica,audevetprethodnihmesecijetajbrojiznosio1.657.Va`nojedaimamoresursedasenosimosovimproblemom-navodiMileJandri}. On dodaje da je veoma va`na uloga opreme za no}no i dnevno osmatrawe,kojajesme{tenauxipu„nisanpatrol”.Vrednajeoko 300.000evra.Termovizijskekamereusmerenogikru`nogdejstva izlazekaoperiskopiizpodmornice,alicasemoguuo~itiiumrklommraku.Potomseradiovezomnavodena{epatrole.Mogu}e je i lasersko merewe udaqenosti objekata ili qudi, kao i pravqewe video zapisa i fotografija. Domet ovih termovizijskih kamerajeve}ioddesetkilometara,napomiwena{sagovornik.

PUTNIKENA@ELEZNICIBOLELE\A

Vojvo|anskeprugei{tu redsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pastorizjaviojepreneki danda}e`elezni~kisaobra}aj u Pokrajini biti potpuno uni{tenukolikoseneulo`iuovda{wu `eleznicu i ne dobije odgovaraju}i broj novih dizel motornih vozova od ukupno 12, koliko su “@eleznice Srbije” kupile od Rusa. Zato je Vlada APVojvodinenedavnousvojila informaciju o potrebi obezbe|ivawa novih dizel-motornih garnitura za `elezni~ko-putni~ki saobra}aj u AP Vojvodini,jersudosada{westudijepokazale da Pokrajina nema dovoqnovozova. S tim u vezi predlo`eno je JP“@elezniceSrbije”daobezbede~etirinovegarniturekoje bi saobra}ale na vojvo|anskim prugama i to dve na relaciji Novi Sad - Oxaci - Bogojevo Sombor i po jedna na prugama Sombor-Subotica-Horgo{,te Ruma-[abac.Me|utim,jagmaza novevozovejevelikaijo{uvek se ne zna ko }e dobiti koliko novih vozova. Ovakav zahtev Vojvodinerezultatjevi{estudija, ~iju izradu je inicirao Pokrajinski sekretarijat za privredu u saradwi s lokalnim samoupravama,temi{qewaeksperataza`elezni~kisaobra}aj sFakultetatehni~kihnaukaiz NovogSada. Ukakvimsevozovimaprevoze putniciirobanajboqeznajuoni kojisusvakodnevnousmerenina prevoz `eleznicom. Na prugama koje nisu elektrificirane saobra}ajustaredizelmotornegarniture: putnike voze  „Go{ini” {inobusi  i {panske „makose” kojesukupqenepolovne. Vojvodina je u periodu sopstveneorganizacijena`elezni-

P

ciuperioduod1970.do1990godine imala ukupno 70 dizelmotornihgarnitura,asadaima~etiri!Tavozilasuprestarelai ishabana, {to dovodi wihovu bezebednostpodznakpitawa. Putnici prigovaraju da se s takvim dotrajalim prevoznim sredstvimatruckajupoprugama strulimpragovima,po{inama koje su u lo{em stawu, preko neosiguranih putnih prelaza, gde konstantno preti opasnost sudarastraktorimaikamionima. @ale se da ih nakon vo`we bole le|a – {to od treskawa,

po pet - {est dana da stigne iz Beograda gde je centralna nabavna slu`ba. Za to vreme garnitura ne saobra}a, vozovi se otkazuju, {to stvara ogromne probleme putnicima. Putnici se`aleinainspektorezasaobra}ajnapokrajinskomnivoui pitaju za{to }ute (sada su tu preba~enisrepubli~kognivoa) iza{toseneogla{avajupoonome {to pi{e u Zakonu o `elezniciiuZakonuobezbednosti saobra}aja. Naelektrificiranimprugama na relaciji Beograd - Subo-

Krpe`{inobusa Predsedniciop{tinaSente,Kawi`ei^okeigradona~elnikSuboticepotpisalisujo{laneobjediwenizahtevdirektoru„@eleznica“zahtevzaisporukunovihdizelmotornihvozovaizRusije,jerjejavni`elezni~kiprevozuizuzetnokriti~nomstawunarelacijiSubotica-Senta-^oka-Kikinda,Subotica-Horgo{-Kawi`a,Subotica-Sombor,kaoinakrakupremaSegedinugdenaj~e{}edolazidokvarovaivelikihka{wewa, odlagawa ili otkazivawa polazaka dizel-motornih vozova izserije812({inobusa).Dotrajali{inobusistarivi{eodpola veka samo se krpe, {to je nadaqe neizdr`ivo. Poznavaoci prilikau`elezni~komsaobra}ajuka`udajezapodru~jeSevernoba~kogiZapadnoba~kogokruganeophodnosedamdizelmotornihvozova,kakobisaobra}ajbioredovan. {to neudobnih sedi{ta. Kada bi bilo vi{e novih vozova, bilobiiputnikaiupu}enitvrde dabisvivozovinasvimrelacijama bili puni,  kao {to je na relacijiPan~evo-Vr{ac,kojoj su dodeqene dve nove dizel motorne garniture nabavqene iz Rusije, a pre toga ~etiri godine nije ni postojao prevoz putnika`eleznicom. Upu}enika`udaje@eleznica lo{e organizovana kada je re~onabavcirezervnihdelova pa tako, ako na primer, pukne nekaplasti~nacev~ica,~ekase

tica saobra}aju lokalni i daqinski vozovi. Lokalni su, uglavnom, elektromotorne garniture kojih je, tako|e, nedovoqno,kaoiklasi~nihputni~kih kola, pa ~esto vidimo kako jakaelektri~nalokomotivavu~epodva,re|etrivagona,aputnicisegu`vajuimaltretiraju. Aakoslu~ajnopomisledakrenu utoalet,toodmahtrebadazaborave. Razlog je uvek isti: stara voznasredstva,nedovoqnovagona i slabo odr`avawe. A elektri~nalokomotivakojamo`eda povu~eveliketeretnekompozi-

cijesamosenepotrebnotro{i, kaoistrujuzawojneznatneterete.Naupozorewasterenareakcije,ka`u,uglavnomnema. Isto je i kod prevoza robe: nemadovoqnovagona,nimawih teretnih lokomotiva (manevarki),pajeprivredanepodmirena stimkolima.Takonaprimer,u celomBanatusaobra}asamojedna manevarka!? Neka privredna organizacija koja ho}e prevoz tereta, kada poru~i kola nije sigurna kada }e ona do}i, kada oti}i,kadasti}inaodredi{te –uvekseusvemukasni!Aakose kolaneutovareiliistovareza {est sati, dakle u roku koji je dala `eleznica, odmah se zara~unavaju penali i privreda ka`wava. Zapravo, trebalo bi da se kazni i `eleznica zato {to suprugelo{e,panijedozvoqenotovaritipunkapacitetkola, te se naj~e{}e tovari po jedna ~etvrtinamawe,jerlo{epruge nemogudapodnesupunevagone. Upu}enika`udajere{eweu novojorganizacijikojaimaupori{te i u Zakonu o `eleznici, gdesepomiwuiregionalna`eleznica i privatni prevoznici (operateri), i druga re{ewa. Me|utim,kodpomenasvakepromene u ovom preduze}u se „duva na hladno”. Brinu za svoju budu}nostkojapostajesveneizvesnija,alidr`eseuquqkanesada{wice, iako mnogi zbog toga trpe.Zatoiprivredaigra|ani – najvi{e |aci i radnici – pozdravqajuodlu~nostVladeVojvodinedapodstakneire{iove probleme sa „@eleznicama Srbije”. TrenutnonaprugamaVojvodinevoze~etiri{inobusa,itona relacijama Ruma - [abac, Zrewanin - Pan~evo, Zrewanin Kikinda i na pruzi Subotica -


dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

7

MIGRANATASAMOUJEDNOMSMERU

U PE]KOJ PATRIJAR[IJI OTKRIVEN DEO FRESKE STARE GOTOVO SEDAM VEKOVA

dapro|e

ZidskrivaoBogorodicu okom radova na konzervaciji `ivopisa crkve Bogorodice Odogitrije u Pe}koj patrijar{iji slikari Pokrajinskog zavoda za za-

T

me bi se omogu}ilo potpuno otk riv aw e sad a skriv en ih fragmenata `ivopisa. Ina~e, za projekat obnove srpskih spomenika kulture na

Zate~enakalotanekad... MileJandri}ponosannatermovizijskovozilo

prelazak.Imamodobrusaradwu sa susednim pograni~nim organima.Oniimajufiksnukameru koja pokriva veoma velik deo hrvatsketeritorije,snimaiuz grani~nuliniju.Patrolesesusre}u na terenu, razmewujemo zapa`awa, pa tom kombnicijom rada uspe{no hvatamo ilegalne migrante-obja{wavasamostalniinspektorPeri}. Najvi{e ovogodi{wih poku{aja nelegalnog prelaska bele`e dr`avqani Avganistana, Al`ira, Pakistana, Banglade{a, Somalije, kao i Sirije i Al`ira. Dr`avqani posledwe dvezemqe,prethodnegodinepre ratnihde{avawa,nisuuhva}eni u nelegalnom prelasku. Tako|e, naspiskuod28dr`avaizkojih qudibe`e,izsamotridr`ave– Avganistina, Sirije i Somlije –bilojei`enaidece,istinau veomamalombroju. - Mi ih uo~imo, uhvatimo na granici, dovedemo do sedi{ta stanice, proverimo identitet. Po{to uglavnom ne poseduju dokumenta, napi{u izjavu: osnovne podatkelatini~nimpismom,odnosno na engleskom jeziku. Proverimo ih kroz sistem da li su evidentiranikaotra`iociazila, ako nisu pi{emo bele{ku, i upu}ujemoihkolegamakojirade

u delu za migracije koji nastavqaju proceduru. Policija ih usmerava u Centar za azil, ili akoimajuambasaduuSrbiji,onda tamo.Ukolikotalicanisuevidentirana, a evidentno je da su uhva}eni u prekr{aju, {aqu se sudiji za prekra{aje. Sudija, ukoliko nema prevodioca za jezik, a obi~no sa radi o pa{tiju iz Avganistana i Pakistana (obi~no nema), otka`e im boravak,po{tonemajusvojeambasade ovdeinemajupara,amiihzati~emove}pokojiput.Akosuuhva}eni u grupi oni ne odaju vo|e, nisuzainteesovanizasaradwui da odaju organizatora grupe, jer }eimtajtrebati-pri~aPeri}. Me|upripadnicimagrani~ne policije nema puna~kih i bez kondicije.^estobudublatawavi,kaoionikojejurepowivama kada se razbe`e. Otkriveni nikadanestanui~ekaju,ve}poku{aju da uteknu. Zato ~izme „plavaca”nagranicinemoguda sastavegodinudana. -Kodwih~estona|emo karte koje su precrtane „guglovawem” po mapama u intrenet kafeima.Koristeiskustvadrugih koja ~uju ba{ u Centru za azil-navodiPeri}. n Mi{a Vuja~i} Foto: N. Stojanovi}

ODTRUCKAWA

novevozove

Horgo{. Raspola`e se i s dve „makose“kojesuraspore|enena prugamaSombor-Bogojevo-NoviSad,teSombor-Vrbas.[inobusi su u saobra}aju od 1961. godineizbogwihovedotrajalostisaobra}ajjevrloneredovan. Putni~kisaobra}ajjeobustavqenna~ak{estrelacija:Novi Sad - Be~ej, Novi Sad - Zrewanin, Zrewanin - Vr{ac, Vr{ac - Bela Crkva, [id - BijeqinaiKikinda–Subotica.Re~ je o prugama koje su u infrastrukturnomsmislusposobneza putni~ki saobra}aj. Uz to, redovnoseotkazujudvaparavozovanapruziSombor-BogojevoNoviSad. Nasuprot ovako tu`noj dana{woj slici koloseka kroz Pokrajinu, Vojvodina je u periodu do1989.godineimala550kilometara pruga, 44 elektrolokomotive,10elektromotornihvozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 {inobu-

sa, 161 putni~ka kola sa 17.000 sedi{ta i 600 le`ajeva, kao i vi{e od 6.000 teretnih vagona. AustrijskicarFrancJozefputovao je 1869. salonskim vagonom na sve~ano otvarawe SueckogkanalaodBe~aprekoSegedina, Temi{vara, Jasenova, BeleCrkvedoBazija{anaDunavu (odakle je put nastavio parobrodom Dunavom i daqe preko Crnog i Sredozemnog mora do Egipta).IJosipBrozTitovozio se „Plavim vozom“, za koji su naru~ivane lokomotive i iz Nema~keiSjediwenimDr`avama, koje su ovde nazvane „Kozara“,„Dinara“,„Sutjeska“i„Neretva“, a posle 1990. su kori{}enezaredovansaobra}aj. Danas u vozovima nema mesta nizanajobi~nijegputnika,akamolidr`avnikasvetskogranga. Bardauzpomo}ruskihgarnitura pove}amo broj mesta za obi~ansvet. n Ranka Dautovi}

...isad

Ju`napevnica

{titu spomenika kulture prona{li su deo originalne freske stare gotovo sedam vekova. Dowu polovinu prelepe Bogo-

„Gde si slu`io vojsku” Vojvo|anski konzervatori tokom boravka na Kosovu nisu imali nikakvih problema. Spavali jesu u konacima Pe}ke patrijar{ije, koju i daqe obezbe|uje Kfor,ali se ni tokom wihovih ~estih odlazaka u grad nije dogodio ni jedan jedini incident. Istina, mla|a generacija kosovskih Albanaca ne govori srpski, ali ga zato oni stariji nisu zaboravili,a konverzaciju sa mu{kim delom konzervatorske ekipe gotovo su po pravilu po~iwali pitawem: Gde si slu`io vojsku? rodice s Hristom u naru~ju, `ivopisane oko 1335, skrivao je u ju`noj ni{izapadnog travej a potp orn i zid, podign ut najverovatnije krajem XVI veka nakon {to je zemqotres dobrano o{tetio hram. Tada je, kao posledica potresa, pao prvobitni veliki luk ni{e,pa je on tokom obnove crkve zamewen ne{to mawim koji je dodatno oja~an zidom. Iznad tog, bezmalo dva metra visokog „podupira~a”, video se samo deo originalne freske Bogorodice s Hristom u naru~ju,pa se sve ove godine pretp os tav qal o da je wen ostatak zauvek uni{ten u gradwi potpore. Me|utim, nakon pa`qivog uklawawa kontaktnog sloja maltera, odnosno po otvar aw u svoj ev rs nog „{lica”, konzervatori su uo~ili – originalan sloj boje. Po re~ima slikara konzervatora Sini{e Zekovi}a, dozid je prekrio oko dva kvadratna metra freske, ali je nije uni{tio. Sva je, zapravo, prilika da je `ivopis o~uvan u celosti, i to sve do sokle. Sada je na Velikoj komisiji Ministarstva kulture Srbije da odlu~i {ta daqe vaqa ~initi, ali najverovatnije }e se tragati za re{ewem kako da se zameni potporni zid a da se ne naru{i stabilnost zdawa. Ti-

bra, bilo je anga`ovano 15 a ponekad i 20qudi.U tom periodu ura|ena je cela unutra{wost crkve, osim oltara, na kojem je konsolidacija materijala obavqena pre nekoliko godina,te on nije ni bio predvi|en Uneskovim programom. Sam `ivopis, koji je trebalo konzervirati,nije ba{bio u najboqem stawu, naprotiv. Naime, tokom pro{log veka u crkvi se nekoliko puta radilo na wegovoj “za{titi”,i tragovi tih prethodnih zahvata bili su itekako vidqivi. Izme|u ostalog, „krasilo” ga je sijaset neodgovaraju}ih „plom-

Kos ov u upis an ih na Lis tu svets ke ba{ tin e (De~ an i, Pe}ka patrijar{ija, Gra~anica i crkva Bogorodice Qevi{ke), Ruska Federacija je donirala Unesku dva miliona dolar a. No, kak o ins tit uc ij e, prema propisima Uneska, nemaju prava u~e{}a na tenderima, posao slikarsko-konzervatorskih radova dobila jefirma „Koto” iz Beograda, a ona je onda pozvala u pomo}stru~wake Republi~kog i Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture. – Na{ zadatak u Bogorodi~inoj crkvi bio je iskqu~ivo konzervacija `ivopisa, odnosno wegova za{tita – obja{wava slikar konz erv at or Zoran Bar i{ i}. – Treba, naime, napomenuti da se na objektima tzv.nulte kategorije koji su na Unes kov oj listi izbegava restau r ac ij a, jer je svako doslikavawe ili ret u{ u su{tini spekulacija iz mod ern og vremena kako je ne{to mog lo da izg led a Bogorodica:PoglednafreskuBogorodice pre nekoliko veko- izju`neni{e va. I stoga se to naj~e{}e ne bi”, zapravo sivo namackanih radi. zakrpa,jer je „kori{}ena boja Na proj ekt u konz erv ac ij e koj a je potp un o odg ov ar al a `iv op is a crk ve Bog or od ic e trenutnom stawu `ivopisa”. Odog it rij e; koj i su vod il i Upotrebqena je, dakle, potpuVojvo|ani, gotovo svakodnevno neprimerena logika „prqano od aprila do sredine oktovo na prqavo”, pri ~emu je

Freske i na fasadi Hram posve}en Bogorodici Odigatriji sagra|en je oko 1330. godine po nalogu pe}kog arhiepiskopa Danila II,jednog od najve}ih srpskih pisaca sredweg veka. Crkva je `ivopisana 1335, a kada je dva leta kasnije Danilo umro i u woj sahrawen,freska iznad wegove grobnice je premalterisana i oslikan je arhiepiskopov lik.Sada je otkrivena i ta prvobitna freska,koja predstavqa stoje}u figuru svetog vra~aJeromolaja.Ina~e,i na kontaktnoj povr{ini Bogorodi~ine crkve sa crkvom Svetih Apostola,koja je najstarija u kompleksu patrijar{ije,prona|ena je freska na fasadi.To potvr|uje teoriju da je Apostolska crkva ubrzo po izgradwi 1250.godine bila `ivopisana ne samo unutra nego i spoqa;kasnije su te freske uni{tene,ali su ispod maltera sa~uvane one na ju`nom zidu,na koji je Danilo II „naslonio” Bogorodi~in hram.

malterni sloj ~ak ~esto grubo prekrivao i ivice originalnih fresaka. Zbog svega toga je pred slikar im a konz erv at or im a Pokrajinskog zavoda bio veoma te`ak zadatak: najpre potpuna analiza stawa u kojem se nalazi `ivopis -od detekcije vlage i niv oa zap rq an os ti do utvr|ivawa vrste o{te}ewa a potom detaqana konzervatorska intervencija. A ona je podrazumevala, s jedne strane, ~i{ }ew e fres ki, odn os no uklawawe masnih i vo{tanih namaza i atmosferskih taloga, soli, ~a|i, pra{ine... kao i, s drug e stran e, kons ol id ac ij u podloge,kre~nog maltera i samog fresko sloja,sve do revizije nestru~no ura|enih starih plombi. Kako isti~e ~lanica tima, slikar konzervator Olivera Brdari}, svi materijali s kojima se radilo, prethodno su uzorkovani i no{eni u laboratoriju Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu.Tamo su ispitivani,temeqno proveravani i tek kada bi bila potvr|ena wihova vaqanost, kori{}eni su na terenu. Recimo, umesto pomenutih prqavosivih plombi,navu~ena je ko{uqic a crv enk as to-`u}k as tog tona i rusti~nog kvaliteta od originalnog materijala na|enog u blizini Pe}i. – Puno smo truda ulo`ili, sve vreme insistiraju}i na jasnim princ ip im a sav rem en e konzervacije – navodi slikar konzervator Vladimir Petrovi}, koji sada privodi kraju detaqan zavr{ni izve{taj na vi{eod 300stranica koji obuhvat a sve faz e rea l iz ac ij e projekta.–Posao je bio dobro i organizovan i vo|en.I vidi se da smo ne{to uradili. Kako je za „Dnevnik”izjavio vlasnik firme „Koto” Zlatan Tomi},zavr{eni su svi radovi na Pe}koj patrijar{iji predvi|eni ugovorom sa Uneskom: – Na realizaciju ovog projekta prakti~no je stavqena ta~ka,pri ~emu je izuzetno va`no i to {to su u~iwenim listom svi zad ov oqn i. Uostalom,o tome svedo~i i propratno pismo koje smo dobili od Uneska,a u kojem nam se zahvaquju na izuzetno korektnom odnosu prema poslu i kvalitetno izvedenim radovima i toplo nas preporu~uju za neke budu}e projekte – navodi Tomi},potvrdiv{ida }e se „Koto” javiti i na predstoje}i tender Uneska,koji }e se odnositi na radove na fasadi manastira Gra~anica. n Miroslav Staji}


8

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

[ O R O M

S

IMA LI U SRBIJI VE[TI^AREWA

B O R O M

Nek samo koriste

Prislu{kivawe

Kadgodseoslu{kivalo adanasseprislu{kuje. Boqebibiloslu`bi daoslu{kuje{tanarod divaniikakomuje.Od prislu{kivawanema leba,konioddangube vo je moderan izraz, to rade oni koji teraju modu i mak na konac i ti {to turaju nos di im nije mesto. Navek je bilo takog sveta {to je volo da zna {ta ko radi i di su koji, al nije navek bilo take tehnike i takog brezobrazluka i dokonih {to jari}e krste. [to je bli`e propast sveta, sve se ve}ma utrkivamo ko }e ve}i cirkus da opravi i ko }e vi{e da nasmeje ono malko normalnog sveta jo{ nam je jo{ ostalo. Bilo je kadgod vreme kad se prislu{kivalo generacijski, slu{o je ko je {ta volo i koga je {ta golicalo. Nije se tu koristilo ovo mo derno, {to radi samo i {to ima te silne lampice koje trepere, antene {to ni{ta ne govore a sve u ti{ini {iqu na glavnu atresu, te silne visoke tehnologije da otkriju najve}u glupost koju je kogod od nas kadar da izmisli. Slu{alo se kadgod samo u{ima, pa ko je kolko mogo da doma{i, tolko je i ~uo. Sve ostalo ~uo je od „Radio Mileve“. Svaka generacija je imala svoj divan, jedan za sve i jedan samo „za nas“. Radoznalih je navek bilo i tamo i ovamo i u slu`bi i me|u obi~nim svetom. Kadgod, kad je bilo sre}no vreme i nije bilo televizije, kad je po di koji radio ra dijo, novine su ~uvali i listali dok se ne izli`u il dok ne ustreba da se peru penxeri. Niko tako ne ume da uglanca okno, ko {to umu novine, da se jasno vidi sve. Bilo je da se i koji vrabac privari, pa o{ine kqunom o staklo. Ne vidi ga kad ga tako s novinama uglancaju. U to doba se znalo kad se slu{a, kad se spava i ko {ta treba a ko ne treba da ~uje ono {to nije red. Ako se i pravi da spava, pa ipak ~uje, to ko i da nije ~uo, to se ne va`i, nije bilo po redu koji je postojo.

O

De~urlija je slu{ala iz zape}ka, zimi. To je bila sezona kad su mogli sva{ta da ~uju i umesto bijoskopa da u zape}ku sebi prikazivadu svoje filmove, kako je moglo da bude to o ~im divane ovi {to su zaseli za masnim astalom i {to svak’ ~as idu dole po jo{ vina. Bilo je tu divana i o qudima i o poslu i vlasti i kowima i o marvi, sermiji, novcima, onima {to su propali kad uzmu novce u zajam u kamatu i da od tog treba begati i zdravo se toga ~uvati. Ondak, kad kogod primeti da de~urlija ne spava, neg da slu{aju win divan, namigne pa okrenu na stra{ne pri~e, da malko popla{e decu. A deca nemaju kud iz zape}ka, neg se oma mawivaju slu{awa i begaju u de~iji san. Kad zapravo zadremaju, ondak se to i vidi po winom rumenilu od zdravqa i od vru}ine u za-

de, kad se ~eqad vrati ku}i i kad vrata budu otkqu~ana. Ako i ima ne{to novo, to se ve} zajutra ~ulo i svi su znali. Najpre se ~uje u pekari, posle kod brice u berbernici a ko oma{i i jedno i drugo, ~uje u kom{iluku il u crkvi, al ~ak u nedequ. Crkvena zvona su se daleko ~ula. ^ulo se kad je podne, kad jutrewe a kad ve~erwe, ~ulo se i kad koga oglase, dal je mu{ko il je `en sko. Ostalo se ~ulo u selu, il ako kogod nai|e pa javi ko je o~o. Kad su veseqa il kad je kapija {irom otvorena a u konku stoji poklopac od sanduka, na kojem pi{e kolko je po`iveo godina, i{o je svet da vidi i ~uje {ta drugi rade i divane. U vesequ se slu{alo ko je najveseliji i dal ume da podvikuje, kako se keri svekrva, dal peru{ka dobro stoji za {e{irom

Nije navek bilo take tehnike

pe}ku i osmehu od uveta do uveta, koji ni u snu ne skidaju. Matori su bili podeqeni, jedni su imali lak san i navek im je jedno uvo bilo budno a druge si komotno s krevetom mogo izneti u konk. Ti {to su imali budno uvo slu{ali su no}u dal se petlovi na vreme javqaju i po wima su brojali sate, dal ne ski~i koje prase u oboru, da ne luta za materinom sisom, dal kowi frk}u il r`u, kako kere laju i dal {kripe {arke na vratima od pu{nice. Sve se kadgod po zvuku znalo, dal je dobro, dal je lo{e i jelil opasno. Tako su i reagovali, nije se kadgod ustajalo ~im ne{to {u{ne, bilo je po{tenije vreme. Be{e to ono vreme kad je na svakoj kapiji visio kqu~ na kanapu pa kad je kapija bila zakqu~ana nije se ni ulazilo ni preskakalo. Kqu~ je tu visio ako ba{ kome ne{to zdravo ustreba kad nikog nema, a za sve drugo je bilo ka -

i kakvi su svirci. ^uje se tu i kakva je mlada, kakva je bila supa, jel pe~ewe dobro, dal su poga~ari izdr`ali do pono}i da ne diraju muziku, sve se kadgod jo{ na kapiji ~ulo. Kad je `alost ondak se slu{a lo dal `ale kako prili~i, dal je lako ispustio du{u, jel bolovo i dal se `alio il ga je bog odjedared sprimio. Slu{ale su te `ene kibicerke i kako koja iz ku}e zapeva (nari~e) i dal spomene sve u toj `alopojki i dal svi dre~e. Kadgod, kad porodili{ta bilo nije, pora|ale se `ene u ku}i. Taj prvi pla~ koji se ~uje bio je najradosnije i najva`nije {to ~uju iz druge sobe. Sti`e novo ~eqade, sti`e i odmena i naslednik, sti`e i ko }e brinuti o ovima {to su ve} u godinama, da im bude veselije i radosnije. Kad zapla~e novo unu~e, malko se gurkaju baba i deda, ko da baba o}e da ka`e:

„Jesam ti kazla da }e biti {togod kad sam ~ula kako {u{ka perina“. Tom ponavqaju su se svi radovali. I ondak je bilo onog sveta {to je slu{o {ta ko divani i to javqo di treba. Znalo se u to doba i ko su {pijuni i ko su ~imbijuni al su se svi pravili neve{ti, ko da se to ne zna i da toga nema. Kad taki nai|u a oni {to divane samo okrenu divan, da bude kako treba i kako vlast vole da ~uje. Ondak bude „mirna Ba~ka“ i tera daqe svako po svome. Mlogo opasnije od wih bile su poselu{e. Te su sve znale i od wih ni{ta nisi mogo da sakrije{. Al i one su umele da ~uvaju tajnu kad ustreba i da ne odaju od koga su ~ule to {to divane. Kad je kogod teo ne{to da razglasi, samo je wima kazo i oma je celo selo znalo. S prole}a se kroz ot{krinut penxer slu{alo a{ikovawe slavuja. Taj krene da peva s ve~eri i a{ikuje do ujtru. Peva i ne staje. Bilo je i be}ara koji su se ~uli jo{ s drugog }o{ka, kad se zajutra vra}adu ku}i. Jo{ nije svanulo zapravo pa se ba{ ni ne vidi dobro, al metera po zvuku zna da im {e {ir stoji nakrivo. Ko je umo da zapoveda, taj zapovedi svircima da malko olak{aju, kad do|u bli`e ku}i, da ne bude babu i materu. Bude i da baba bude budan, pa uvede svirce u avliju i nastave do podne, da se zna ko je ve}i be}ar i ko ume boqe. Danas svi laju na zvezde i svakog, ka`u, prislu{kuju. Tanki su nam i zidovi i `ivci. Ima sad jedna moda da narod sme da laje kolko god o}e, da svakom ka`e „Ti“, da larmaju i {etaju, pi{u sva{ta i po zidovima i na ekranima, grde i vlast i ~ast i nikom ni{ta. Ize{ taku modu kad posle ne bude ni{ta. Divani svet kako se danas zdravo prislu{kuje i kako treba biti budan. Kadgod se oslu{kivalo a danas se prislu{kuje. Boqe bi bilo slu`bi da oslu{kuje {ta narod divani i kako mu je. Od prislu{kivawa nema leba, ko ni od dangube. Mante se divana, vatajte se posla, pro|e nam i ova godina. Ni trave nije bilo, sve su{a uni{tila. Kadgod, u sre}na vremena, kad nam je bilo sve taman, pa kad sve poradimo, kad bude po~i{}eno i sve na svom mestu, ondak legnemo digod u ladovinu, na travu i slu{amo. Slu{amo kako trava raste. Sad vi{e ni trave nema, samo se lave` i re`awe ~uje. Ize{ taku ladovinu. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

M

Muzika na struju

ukumu~im,mojbra}ala, sa ovim prekompozicijamavlastii,dare~em, unutra{wim reorganizacijama na{ihovda{wijehjavnijehpreduze}a.Zna{kakoje,novastranka,noviikadrovskimaterijal, pa se ti snalazi kako zna{ i ume{.Onimojistaripartijski drugarisuimalinekolikogodinica da na{panuju diplomice i master-blaster uverewa na ovimna{imsilnimprivatnim, abogamiivirtuelno-internetskim onostranim fakultetima pajebilo~asposlaprona}iodgovaraju}ikadarza,naprimer, elektrodistribuciju. Jel’ ima diplomu-ima,jel’gakaomalog udarilastruja-jeste,zna~ipravi~o’eknapravommestu.Ista ti je stvar bila i za kulturu. Je’llagaokaomali-jeste,zna~i idealan je za pozori{te, tamo seionakopovascelidanne{to kreveqe i lagariju provode. Ekonomija!? To je bar lako, mi smo ti takvih kadrova imali i za izvoz u Japan! Baja zavr{io menagement na Interdiscipi...dipici..., ma na tim brate disciplinskim evropskim studijamauKalesiji,imaonekolikosvojihfirmi,dodu{epropalesu,al’totijeiskuq~ivozbog SEKE, pa je pravi kadar za, da re~em,na~elnikaprivredeuob{testvu.I{lus! Ovosadpostademukanemila. ‘Ajd ti prona|i nekog sa

diplomombezdajekrompirom overena, pogotovo kad zna{ kakotijeosetqivovajna{bira~ki narod kad su te, da re~em velike, {kole u pitawu. Al’ opet, zna na{ narod da je najbitnije da je ~ovek snala`qiv,iskusanusvetubizmisa i qucke komunikacije. Da zna da izabere tim, bre! Mo’{ ti da ima{ kakve ‘o}e{ {kole, ako te nije rodilo za rukovo|ewe,xabatije. Evo, na primer, onaj mali Quba.De~kojeodmalihnogau

maja, umesto Giletea, brije. Pravi kadar za nas! Pa taj najboqezna{taovana{aomladinavoliikakoondadaganepostavi{ za u dru{tvene delatnosti. Voq‘ ti za na~elnika [kolske uprave, voq‘ za direktorauCentruzasocijalni rad.Mamamubilauprotivni~koj stranci, pa je inokosan za taj socijalni rad povodom li~ne sit’vacije deteta razvedenihroditeqa. Najozbiqnije ra~unam i na @iku Seqaka. Taj je bogatu ka-

Znana{naroddajenajbitnijedaje~ovek snala`qiv,iskusanusvetubizmisaiqucke komunikacije.Daznadaizaberetim,bre! Mo’{tidaima{kakve‘o}e{{kole, akotenijerodilozarukovo|ewe,yabatije stranci, tata ga upisao u podmladak pre nego {to je prohodao,niuvrti}nijekretaobez bexa na reveru, pravi vojnik partije. Ni li~nu kartu nije imao, a ve} je bio ~lan Domovinskeuprave,pagatisadnemojuzetiurazmatrawekaonepokolebqivog borca za demokratiju i, da re~em, evrointegracione procese. Jbg, {kola mu nekako nije i{la, od cele spreme ima vikend-trenersku, ali zato mu u kwi`ici stoji osamgodinaradnogsta`auVelikoj Skup{tini a jo{ ga pro-

rijeru u stranci napravio pre svega na tome {to mi u sada{woj partijskoj organizaciji nikadgladninisudo~ekaliizbornuno}.Tajkadpo~neizcegera da vadi... Slaninica k’o Zvezdin dres, kavurma, mlaki ~varci, {unka rezana na prst debelo...Isadtimenirecida on nije za Gerontolo{ki Centar.Imabreovuna{ustar~ad dana’rani,ne}eimtrebatilekari za ~ijeg {efa, ina~e, u bolnicinemamdrugogkandidata do Joce Ve~itog. Joca ti je, bra}ala moj, toliko medicin-

skestudijevoleodagajebaba jedvaposle{esn’estgodinaiz Pri{tinenateraodaseprebaciuSaraj’vo.Ostalomujo{sedamispita,zna{kakoje...malo ga profesori nisu voleli, zaratilo se i tako to, ali da je determinantandazavr{inema sumqe.Dotadmo`eikaove-de darukovodi. PajaDun|ermijeprvipikza direktora ZIG-a. Taj se ku}a nagradio,kol’kotinisivideo. Pa kad je onolike zgradurine bez ijednog papira podigao i uspe{no prodao, zamisli kad savtajrasko{nitalenatupregne{ u smislu i pravcu op{teg benefita i boqitka. Jo{ onomad,kadjeprenekolikogodina kupiodozer,videlosedauwemu~u~iismisaozaniskogradwu. Malo li smo {pricera popili prilikom izrade vizibiliti studije zimske slu`be? Ako ovi iz opozicije budu ba{ dre~ali{tonema{kolsku|agu uvek mogu da ga iskoristim za Komunalac,jertajima,bre,da te sa’rani  dok trepne{ okom. Itosveusaradwisavertikalomdonajvi{egdr`avnogvrha. Ima~o’ekkolegepolopatigde godzamisli{! n Aleksa pl Adetovi}

ko ne bude{ dobra do}i }e ve{tica i odne}e te u mrak“... Se}am se tih re~i kao da su sada izgovorene. A bogami delovale su, bar na nas iz sedamdeset i neke. Nisu nas pla{ili ratovima, katastrofama u vidu oduzimawa mobilnih telefona ili kompjutera, nisu nas pla{ili zabranom izlaska – pla{ili su nas ve{ticama. I ko se ne bi smirio kad pomisli na mrak, na metlu i zlu `enu sa kvrgom na nosu... a bili smo deca i u sve smo verovali. Danas nismo vi{e deca, mada i daqe verujemo u ve{tice i vile, u dobro i zlo, u magiju i prenos energije. Neko mawe, neko vi{e – ali verujemo. [to ne bismo verovali kada u Rumu ni ji i zva ni~ no po sto je, pla}aju porez, jo{ i di`u bune ako im taj isti porez pove}aju. Samo je kod nas sve ne{to kri{om. Pustite, bre `ene, neka lete, nek koriste svoje metle, `rtvuju pevce i ovce, neka rade {ta im se mili, ali nek pla}aju danak dr`avi. I dr`ava sita i metle na broju. [ta je to ve{ti~arewe, {ta je to nezamislivo {to zami{qamo, {ta je to natrpirodno u prirodi, nadmo}no obi~nim qudima? Osobe, obi~no `ene, koje se bave magijskim ve{tinama, stupaju u slu`bu natpri rod nih si la. Cr ne ve {ti ce udru`uju se s “ne~astivim” i bacaju ~ini uz pomo} demona i drugih zlih duhova. Bele ve{tice posve}uju se vrhunskom bi}u i dobijaju magijsku snagu od svetaca, an|ela i dobrih duhova. Mu{karce koji se bave ovom rabotom zovemo ~arob-

A

wacima ili ve{cima i mahom su skloniji beloj nego crnoj magiji. Znate, to je kao u onim filmovima o Hariju Poteru, ne zna se ko ja{e a ko ma{e, sve je pome{ano. A od tih istih Engleza koji napravi{e pri~u o malim ~arobwacima dolazi i re~ „ve{tica“. Izvedena je od anglosaksonskog glagola znati, prema ~emu bi se ve{ti~arstvo moglo tuma~iti kao potraga za znawem i mudro{}u. Ve{tice se, poput nau~nika, odaju prou~avawu i istra `i va wu, pr ven stve no iz li~nih pobuda. Osnovna razlika izme|u bele i crne ve{tice sastoji se u tome {to se ona bela vezuje uz prihva}ene oblike religije. U nekim zajednicama bela ve{tica mo`e zapravo stvoriti i voditi ogranak neke religije i slu`iti dobrobiti naroda. Ali, crna ve{tica obo`ava ne~astivog, i oda na je svim de mon skim stvorewima poput Lilit, kraqice no}i. Crne ve{tice se izdr`avaju tako {to prodaju svoje bajalice i ~arolije, a zbog na~ina na koji ih qudi koriste, vraxbine su na lo{em glasu. Bele ve{tice rade gotovo uvek za dobrobit ~ove~anstva, kao u slu~aju pripremawa narodnih lekova. Svoje op{tewe s ostatkom sveta svode na posredni~ku ulogu. Nikada ne}e prizvati smrt ili usmeriti prirodne sile da uni{te neprijateqe. U nesre}na vremena, mogu biti optu`ene kao crne ve{tice, ali na kraju uvek izbegnu wihovu zlu sudbinu. Ove druge znaju da se ne}e po-

Sezona lova U Srbiji se sa ve{ticama i ve{cima svakako bla`e postupalo nego u ostalom delu Evrope, mada na`alost, nema bli`ih podataka o wihovom ~arawu. Izgleda da su na{i najstariji ve{ci radi vra~awa vadili iz grobova mrtvace, a potom ih spaqivali. O ovome postoje podaci od kojih je najstariji Du{anov zakonik iz 14 veka. ^lan 20, po prizrenskom rukopisu glasi: “Kada se desi da se ma|ionstvom qudi iz grobova vade te sa`i`u, ono selo koje bi to u~inilo, plati}e vra`du, a raspopi}e se pop koji je do{ao na to”. O sli~nom otkopavawu mrtvaca, sa~uvan je izve{taj iz 1725. godine. To je izve{taj austrijskih vlasti, po{to je tada severna Srbija pripadala Austriji, o tome kako se u selu Kisiqevu, blizu Velikog Gradi{ta, preko leta 1725. odigrao neverovatan doga|aj. Umro je neki Petar Blagojevi} i sahrawen je po srpskom obi~aju, a zatim i izva|en iz groba i spaqen. “Po smrti Petrovoj, umrlo je u istom selu za osam dana devet lica, i to od bolesti koja je trajala svega 24 ~asa. Sva lica su na samrtni~kim posteqama izjavqivala kako im je pomenuti Petar Blagojevi} dolazio u snu, naslawao se na wih, davio ih i tako su morali umreti... Isto tako i ostali stanovnici sela, postali su ozloje|eni, i ovo wihovo stawe utoliko se poja~avalo {to je i `ena pokojnog Blagojevi}a pobegla iz sela. Ona je, pre nego {to je oti{la, izjavila kako joj je mu` dolazio mrtav, i tra`io da mu da wegove opanke...” Po~etkom 19. veka je i Hajduk Stojan, po kazivawu Vuka Karaxi}a, ubio neku babu za koju je mislio da mu je kao ve{tica pojela dete. 16. marta 1795. godine pisao je crnogorski mitropolit Petar I arhimandridu manastira Savine u Boki Kotorskoj Inokentiju, da saop{ti popu Jeftimiju i ostalom narodu mu{kog i `enskog pola iz Mokriwe u Boki Kotorskoj, koji su u~estvovali u kamenovawu jedne `ene za koju su dr`ali da je ve{tica, da su “li{eni svetog pri~e{}a i od svete crkve osu|eni kao samovoqne ubice”. Sem dobro poznatog kamenovawa, ve{tice su bacane i u “bezdane jame”, koje su potom zatrpavane kamewem. Posledwih godina Kara|or|eve vlade, u Srbiji se pojavi{e mnogi proroci i vra~are, koji su proricali da }e Kara|or|e ostaviti zemqu, da }e Srbija pasti i da }e Turci opet zavladati narodom. U selu @abarima su Panunu, `enu Pavla Stanojevi}a “po zapovjedi Kara|or|evoj kao ve{ticu privezali uz ra`aw, pa je pekli me|u dve vatre, pa je najposlije, kad se nije htela odati, spale, te izgori zgrnuv{i one obe vatre na wu. A Petra Joksi}a iz Topole ma}ehu, opet kao ve{ticu, ubiju iz pi{toqa i isjeku no`evima. ^ulo se da u selu Nevadima, blizu Gorweg Milanovca, ima neka takva vra~ara. Wu je pobio biv{i Kara|or|ev vojvoda i zet Antonije Pqaki}. To je bio zver ~ovek. On je jednu babu - ve{ticu, `ivu ispekao usred Kwa`evca. Na ovako stra{ne postupke s `enama za koje se verovalo da su ve{tice, reagovale su i crkvene i dr`avne vlasti veoma o{tro. Tride set prvi paragraf ’Kara|or|eva kriminalnog zakona’, za koji se veruje da je iz vremena posle 1810. godine, nare|uje slede}e: “Ko se usudi ve{tice tra`iti i ubijati `ene i mu~iti, kako {to su bivale ovakve budala{tine, ili u vodu bacati, ko bi ovo u~inio, ovakvu ludost za koju se Srbima beli svet smeje, za ovakvu budala{tinu odsu|ujemo mu: ono {to bi on u~inio vi{e re~enim ve{ticama, wemu da se u~ini„. Gowewa ve{tica bilo je i za vreme Kwaza Milo{a Obrenovi}a, ali je on bio odlu~an i strog prema onima koji su gonili i zlostavqali `ene za koje se mislilo da su ve{tice. Prvog juna, 1822. godine, dao je on “objavqenije baba Risti iz Bo`urwe, Kragujeva~ke nahije, za koju seqani govore da je ve{tica i tra`e da je zato ubiju - da se niko ne samo ne usudi ni najmawe dirnuti u wu, no ni imenom tim (ve{tica) da se niko nije usudio zvati je, po `esto~aj{u kaznu”...


dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

NAOPA^KE

ke gro~anski egzarh Andrija Joakimovi}generalnomegzarhu Pavlu Nenadovi}u u Beograd,stanovniciHasanpa{ine Palanke proterali su Milojku,matertada{wegsve{tenikaPetraNinkovi}a.Navodno je nekom ~oveku umrlo dete i jo{ pomrlo nekoliko drugih, “koje od bogiwa, koje od bolesti”, pa su qudi pomislili da su dec u pom or il e ve{ tic e. Zbog tog a uhvat i{ e pop ov u majku i jo{ neke babe za koje se govorilo da su ve{tice, pa su ih jedn u po jedn u vez al i u`em i bacili u vodu bezdu{noihmu~e}idaseuverejesu lizaistave{tice. [ta li bi se danas radilo? Ako bi se istra`ivalo u tom pravcu, Srbija bi pre`ivela potop kao u doba Noje. Nema tog mesta u kome ne bi prona{lisasu{enuiodba~enuzmijskuko`ukoja~uvaodzlainesre}e, krilo slepog mi{a pomo}u koga advokati dobijaju spor ov e, zub e div qe ma~k e protivnesre}eiuroka,paunovaperairaznedrugeelemente crne i bele magije.  Da li bi nekopoverovaodasu„Beleno}i“ u Vla{kom kraju prete~a svingeraja i zarad ne~ije dobrobiti? Ne, svi bi, normalno, pomislili da je to zbog seks a. Do{ lo qud im a da se seksajupaizmislili„Beleno}i“. Ili da se mrtva~ka voda koristinezakupawemrtvaca, ve} za vezivawe seksualne mo}imu`aprequbnikailiosvajaweneosvojivogmladi}a.Nikomenebipalonapametda}e biti nesre}an ukoliko otera ma~ku s ku}nog praga, niti da jedobronahranitipsalutalicu. Za{to bi hranili pse kad nemamonizasebe?Nikonebi razmi{qao o tajnim porukama,vra~aramailive{ticama, niko dok ne zagusti, pa i sam nepotra`iiste.Sveusuprotnostiscrkvom,jercrkvatone priznaje,barnejavno. Katoli~ka crkva je na pojavu ve{tica gledala ne kao na proi zv od fant az ij a pros tog naroda,ve}kaonajednustvarnu pojavu. Doktrina ve{tica se u Evropi pojavila u veoma surovo vreme, ta~nije u vreme besp o{ tedn ih rel ig io z nih borbi.Zbogtogajepaloimnogo`rtava:utokudvaipoveka, u Nem a~k oj je ubij en o oko 100.000, a u Eng les koj oko 30.000 mahom `ena, a sve zbog toga{toseuSredwemvekujako verovalo u snagu demona i ne~astivog. n Zorica Dragojevi}

l U ludoj zemqi duduk svira na ~elu.

Skupina ve{tica odr`ava sejednommese~no,zavremepunog meseca, a ve{ti~iji sabat organizuje se pet puta godi{we. Svi koji se pla{e ve{ticamoguihlakoizbe}itako {to }e ostati kod ku}e u vreme kada se ve{tice okupqaju, mada one nemaju ni{ta protiv prisustva posmatra~a. Jedino pravilo koje treba po{tovati jeste da svi prisutni moraju biti nagi, u~estvovati u orgijawu, javnom bludu, skrnavqewudevica. A Srb ij a, pa i Srb ij a je svet.Jo{udobaViminacijuma kada su galijama dovo|eni robovi iz Afrike, na tlu na{e dr`avenastalajemagija.Prvo ona vla{ka, koja je i najsli~nijavudumagijiijednaodnajja~ihusvetu.Utomkrajuvra~are nisu vra~are ve} ve{tice, tako ih zovu. Gde ih sve osim u Vla{koj ima, pitate se?Naprostoru~itavebiv{e Jug e poz nat e su {um ad ijs ke, mus lim ans ko-sanx a~k e, vla{ke, ciganske i crnogorskoprimorske, zna~i gde ih nema. Ko ih je koristio? Od Josipa Broza do dana{wih politi~ara, svi po malo i mnogo. Kad godjefrkaifrkaodfrke,na{ibr`eboqekodvra~areili ve{tice kako je ve} kome milo. Jo{ dok je Regan bio `iv, Josip mu je pomogao uz pomo} ~i~ a Vit e, ~ij i nas ledn ik Zlatko sada hara [umadijom. A kakvih je problema Regan imao?Pa{kakqivih,onihmu{kih.Kolikojezatoplatio? Nije puno, tri~avih trideset hiqadadolara.^isto dapo~asti dekicu koga su avionom prebacili u odaje tada{weg predsednika Amerike i br`eboqe vratili u Srbiju. Kako narod pri~a bilo je to davnih sedamdesetih godina pro{log veka. O tome se samo govorka, nikoglasnoijavnodaprizna. Svi ih progone: po danu organizujemo lov na ve{tice, pod okriqem no}i koristimo wihoveusluge. Prema tvrdwama pomenutog Zlatka[umadijskog,naj~istiji mentalni sklop qudi u Srbijijementalnisklopsrpskog seq ak a. On dol az i s jas nim problemom koji nema veze sa bilokakvimzlom,sazahtevom dao`enisinaiuda}erku.Oni `ude za veseqem, ven~awem i sre}om. Da bi se taj proces ubrzaouzimasedeostvaridevojk e i deo od nek e stvar i momka,radeseritualivezivawauzpomo}raznihelemenata, kojisu,naravno,tajna.Kadase

B

l Gr~ka je du`na ko Srbija.

Niko ni ne razmi{qa, dok ne zagusti

rankaBaweglav,dvostrukaudovicaizRume,jednaodtri}erke dika,nikadanismosaznali!–upoznosesamojimbudu}immu`em@ivMarije,ro|.Ori{ek,rumske^ehiwe,iAlojzaBijadera,zvanog kometotuu@elezni~kojujednojkafanikodkasarne,kafanujedr`o Vladika,harizmati~nogrumskogugostiteqa,boemaikafanskog nekiCane,na{prijateq...@ivkojebiovojnolice,medicinskitehnibesmrtnika,kafeni{esamnompodmansardamaroditeqskevile“Vla~ar,vratioseizSplita,radiojeurumskojkasarni,iutojkafanikod dika”,sreputacijomnajstarijehacijendeu@elezni~kojulici,gra|ene kasarne,gdejesvra}aomojotacikaoiskusniugostiteqpomagaotomnauinteremecuizme|uDvasvetskaubijawa,spogledomnaalejudivqih {emprijatequ,raspitivosezastan.Takojepo~eoda`iviuovojna{oj kestenovaoksidiranogli{}a,iudru{tvusvojekrepkeiduhoviteosamku}i.I,malopomalo,ovdesmoseupoznali...” deset~etvorogodi{wemameMarije,jedneodnajpoznatijihposleratnih “Koje@ivkoBaweglav?” rumskihdama,i}erkeSandreizdrugogbraka,odmotavamisvojufilm“O@ivkuupravoo}udavampri~am!Ionjepokojni,sad}euaprilu skubiografiju,sdvapokojnamu`ausrcuzapletai,ilustracijeradi, sedamnaestgodinakakoganema.Imalasam~etrdestsedamkadjeumro,a vadiiznov~anikatrisli~iceizsvojeranefaze... sadmije{ezdeset~etiri.RadiojekodvojskeuSplitui[ibeniku,bio “Priznajem:biliste`enazavodqivelepote!”zavrteosamfilmsa jeubrakusa`enomsakojomsenijeslagao,aprihvatiojewenu}erkuiz Brankinimportretomme|uprstima. wenogprvogbraka.Dobilisusina,onajevaqdamalogtelazasebe,ma@enasenasmejaiprihvatiigru.“Bilasamma~kaipo...Da!Asadvilipopustiou{koliiobesioseukupatiluujedanaestojgodini...Da! {eneznam{tasam.Sadasamkaotrima~ke...Ha-ha-ha...^ujte,gospodi@ivkojeizdr`o{estmeseciuSplitu,ondasepokupio,ostavioi`ene,poslepogibijemogprvogmu`a,tadasamjo{nosilacrninu,jurili nuistanisveustanu,nijemubilonido~ega,ivratioseuku}ukodmasumepoRumi–dolazilisuiovdekodnasku}i–producentiiz’AvalameuLa}arak.RadiojeukasarniuMitrovici.Imamamuzvocala,zvofilma’,damevodenaFru{kugorudaglumimujednomfilmu!Da,da... cala,nisuseslagali...idi}e,{ta}e...Do|euRumuuovukasarnuu@eEvo,ovosmoStevaijanaslici...” lezni~kojulici.Biojenastanuovdekodmojihroditeqa.I,za{todase “Poginuoje,ka`ete.” la`emo,~ovekvojnolice,ozbiqan,onsaporodi~nomtragedijomizase“Da”,re~eBrankaBaweglav.“Prvimojmu`StevaMilanovi}pogino be, ja sa porodi~nom tragedijom iza sebe, prili~no stariji od mene... jekrajemsedamdesetegodineusaobra}ajunaobilaznicikodRume,tamo [tadavamka`em!Iimaloseparauonovreme,paajmodanasnaFrukodonogavionskogkrila.Davamka`em,pre`ivelasamjedanstra{an {kugoruuprovod,ajmosutranamuzikunaVenac,ajmonaru~ak,ajmona {ok.Stra{an!Ven~alismosesedmogmartasedamdesete,Stevajepogi- ve~eru...Ijaostanemudrugomstawu.” nodvadesetdevetogdecembra,sahranilismogatridesetprvog,aDragan “A`ivelistesasinomuku}ikodroditeqaprvogmu`a?” Milanovi},na{sin,poznatijiuRumikao[i{a,sadmuje~etrdesetdve “Da.” pune...dr`iuRumiprodavnicuribolova,strastveniribolovac,odgaji“Dalisuznaliza@ivka?” va~golubova,i{tajaznam,svemogu}e “Da,reklasamim...Ijo{{estmeinemogu}e...Draganserodiodvadeset seci kad sam ostala u drugom stawu osmog januara sedamdeset prve. Ja sam `ivelasamkodsvekraisvekrve.Ti odstresa,astra{nosamprimilasmrt dobri qudi ponudili su mi da pod mu`a,rodilasinatrinedeqepreterwihovkrovdo|ei@ivko,samodane mina. U{la sam u osmi mesec... Sloodem od wih. Jako su me voleli! A bodnopitajte,gospodine...” {tajaznam,bezveze,nijebiloure“Nastavite.” dudauwihovuku}udovodim@ivka, “Da, i toga dana oti{li wih troje na{tabitoli~ilo...Ven~alismose kombijemnaterendauni{tavajubube, idoseliliseovdekodmojihroditederatizacija se vr{ila po prodavniqa.Priznaojemogsinasa~etirigocama–firma’Nuvan’izNovogSada– dine. Tu nam se rodila Sandra. Moj amojmu`,kontrolorurumskom’Venmu`jesvakogdanaputovouNoviSad cu’,skorosveprodavniceuRumiuto naposao,pajeinapredovaouslu`bi, vreme dr`o je ’Venac’, i ja sam u tom postaojesekretarhirur{kogodeqepreduze}u radila kao fakturista... waupetrovaradinskojvojnojbolniMoj mu` je sa wima i{ao na teren u ci.Idobiojeodvojskeistanujedimena{efirme.Aja,znateve}kako nojodonetrikuleprekoputaSpenje uo~i Nove godine, pretprazni~ka sa.Obojesmo,iporedstanauNovom atmosfera,~ekalagadaodemoupazar, Sadu,ostaliuRumi.Jasamradilau pasvratilau’Venac’–tamomujeosto ’Vencu’,a@ivkojeputovaouPetrofi}anaparkingu–ika`ukolege,nivardin. Stan smo prodali i kupili su se jo{ vratili... O~ekuju ih svaki stan na Kor~uli, mnogo smo voleli ~as.Iodemsamaupazarikaodasam toostrvo,steklismotamoiprijatene{to naslu}ivala odjedared primeqe...Pretogasmosadecompetnaest tim da me qudi u prodavnici nekako godinaletovalinaKor~ulikodAn~udnogledaju...” keiJakobaRogli}a.Ikadje@ivko “^udno? – Tada se ve} znalo za neosamdesetsedmepenzionisan,oti{o sre}u?” jeutajna{stannaKor~ulu,ajasam “Pa, da! Cela Ruma je znala, osim tamo povremeno dolazila. Izdavali mene...Nikosenijeusu|ivaodatucrsmo dve sobe Nemcima, Francuzima, nuvestsaop{ti`eniuosmommesecu Italijanima... Novosa|anima... I trudno}e. I odem kod frizera, kosa mojamamaMarijajetamoboravilau pod viklerima, glava pod haubom, kad sezoni, kuvala gostima... Lepo smo ulazi kurirka iz firme, tetka Quba, u{paraliodturizmaileposmo`inekana{a ro|aka,i ka`e zabrinutog vili...” izraza,aja~ujem,ka`evlasnicifri“Dodevedesetprve.” zerajadaiza|emispodhaube...[taje, “Dodevedesete!Osetilismodase Foto:@.Markovi} ne{tomuti,alijo{uveksmoverovatetkaQubo?Ne{tosedesilo?Pa,ka- Branka Baweglav: “Sahranila sam dva mu`a...” `e,Stevajepovre|en,zovuteufirmu.Kadjau’Venac’,aispredzgrade lida}esesituacijasmiriti.@ivkojeuoktobrudevedesetedo{aouRuokupiosesvet,obo`e...Imojsvekartamo.INikolaPazarski,radiou mu,buknuojeratuHrvatskoj,ionsenaKor~uluvi{enijevratio.Sve komercijali, pozove me gore na sprat kod sekretarice da se ~ujemo sa smoostaviliustanu.IondasunaszvaliRogli}idapitaju{ta}esa bolnicom.Kadjedomenedoprloiztelefona:’Kamosre}edasu`ivi...’ stanom,wimasmoostavilikqu~eve.Reko,tetaAnka,pustitenekogpo–svemijebilojasno...Iodtadasevi{eni~eganese}am.Odnelisume verqivogda`ivibesplatno,samoneka~uvastan.Trigodinesustanoku}ikodsvekrveLujzeisvekraPereMilanovi}a,kodwihsmo`iveli, valinekilekarilekarka.Ikadsuodlazili,jedankqu~vratilisunaijasamseskamenilanakau~u.Stresjebionevi|en,nemoguvamispri{imprijateqima,akopijukqu~adalisukom{inici,ionaustanuse~ati!Mesecdanasedelasamnakau~uijelasamovo}e.Idobrosamroqavasina.Ka`e:’Damojeditenemastan,aovaj~etni~kistanzvrjipradilanormalnodete.GodinudanaDragansederaodanino},nijespavao, zan...’Mojmu`jepravoslavac,ajasamHrvatica,[okica...Inedajemna imalasamvelikihproblemasadetetom...” topetpara...Ilisi~ovekilinisi!OndajemamazaNovugodinuoti“Mislitedaseva{strespreneonawega?” {lanaKor~ulu,pozvalapolicijskoginspektora,ido{lisupredvra“Neznam.Dalijeposledica{okailijedetebilopopriroditakvo... tana{egstana.Onajnijeteodaiza|e.Provalilisuvrataiizbaciliga Neznam!Ipla~eipla~eipla~e...Draganjebiojakonesta{an.Kadsam napoqesastvarima.Mojamamajeheroj!Isutradan,zamislite,uselise garodila,biojedvekileisedamstopedesetgrama.–Gdesamstala?A, utajstansadu{ekomonajpolicijskiinspektorkojijeintervenisao. da... I na licu mesta poginulo je wih troje iz kombija: moj mu`, jedan Ha-ha-ha...Zvonkosezove.Idanasjeuna{emstanu.Poku{aojestani mladi}ijednadevojkaudrugomstawu.Vra}alisusepopodneizderatidaotkupi.Nijemuuspelo.Ugovorjenameni.Priznanicezastansti`u zacijeiudariih{leperta~noutrisataipetminuta.Ivodiosesudi na@ivkaBaweglava,apla}aihpolicijskiinspektorZvonko.Moj~onakrajujeispalodajemojmu`voziokombi.AStevanikadanijevozio vektonijemogaodapreboli.Devedesetprveustanovilisumupo~etak kombi,nijevozionitu|akola.Inikakvaod{teta.Nikomni{ta.” karcinomaglasnih`ica.Mnogojepu{ioiniposleoperacijenijeosta“Gdeste`ivelisadetetomposlesmrtisupruga?” vqaoduvan.Jeojecigarete.Samojesedeonakau~u,gledaotelevizijui “Uku}isvekraisvekrve,~etirigodinesamostalakodwih,daimbupu{io.Iondasumuustanovilikarcinomplu}a.Iopetoperacija.Jako delak{e...Tosubilidobriqudiinikadasawimanisamimalaproblejeoslabioinijeumroodrakanegoodsrca.Srcenijemoglodaizdr`i. ma.Onisumenejakovoleli.” Biojestarijiodmene~etrnaestgodina.Kolikojemojapokojnabababi“Me|utim,dugoro~no,tojebilaneodr`ivasituacija?” lastarijaoddede,tolikojemojamamaMarijamla|aodsvogmu`aVla“Da.Tojebilojasnoiwimaimeni.” dike,atolikosamijamla|abilaodmogmu`a.Svismoizme|usebebi“Pojaviosenovimu{karac?” li~etrnaestgodinarazlike...I{tadavamaka`em!” “Da,pojaviose...@ivkoBaweglav.Itojebiloovako.MojotacAlojz Ni{ta.@ivotjenajve}ire`iser. BijaderVladika,~uvenirumskiugostiteq–aza{tosugasvizvaliVlan @eqko Markovi}

l ^ist ra~un – dugoveka vlada! Sto po sto dana – sto godina samo}e!

uradi bajalica seqak je preuzima,odnosijeku}iiostavqa na odre|eno mesto. Tako }e o`eniti, udati ili smiriti sva|u u ku}i, u nekom periodu odsedamdotridesetdana.Sve tospadaubelumagijuiuznak zahvalnosti,vra~areimagovi naj~e{}edobijajumaterijalnu nagradu. Takojebilooduvek,qudisu se bavili vra~awem. U vreme Kara|or|a isle|ivana su ve{ti~arewa. ^etvrtog avgusta 1734.godine,pisaojeizGroc-

l Vra}amo se u devetu deceniju. Osma je na vidiku.

peti na nebo i da }e ih ne~astivisigurnougrabiti. Izabel Daudi, lepa i mlada ri|okosa{kotskave{ticaispri~ala je svojim tu`iocima ve}inu onoga {to danas znamo o uvo|ewu mladih ve{tica u tajn e zan at a. Kand id atk iw a mora stajati naga pred svedocima,stavitisvojudesnuruku na glav u, pod i} i lev u nog u, uhvatitistopalolevomrukom i sve~ano obe}ati ne~astivom sve{tosenalazime|uwenim rukama.

Rumskaudovica iwenfilmski`ivot

Ilija Markovi}

letei metle

UPOTREBA @IVOTA

l Buba u uhu je predstava koju prvi ministar ima o drugom.

ILI JE TO SAMO MIT IZ DAVNIH DANA

9


10

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

arak Obama protiv Mita Romnija. Osim direktnog me|usobnogdueladvojica kandidata za predsednika SAD, uutorak,6.novembra,mora}eda seboreiprotiv–Sendi.Jedan od wih dvojice bi joj na kraju ~ak mogao biti i zahvalan. I bez„super-oluje“kojajepogodila isto~nu obalu SAD, fini{ kampawe 57. predsedni~kih izbora najavqivao je, dominira tak vo mi{ qew e, hi~k ok ovs ki rasplet. S posledicama koje je Sendiostavilazasobom{tabovi obojice kandidata imaju razloga za brigu; Obamin, ~ini se, zajotuvi{e. Nikada predsedni~ki izbori nisu bili otkazivani, pa ne}e nisadazbognekakeoluje,makar bil a i s tak o zas tra{ uj u} im pref iks om. Send i je odn el a vi{e od sto quds kih `iv ot a ostaviv{i milione domova bez struje, poplavqene gradove ili delove gradova, kao i zna~ajna o{te}ewa na zgradama: {kolama,dru{tvenimcentrimaidrugim objektima koji odavno, prvog utorka posle prvog ponedeqka u novembru svake ~etvrte godine, slu`e kao bira~ka mesta na predsedni~kim i drugim izborima koji se po tradicijiodr`avajutogdana.

B

U UTORAK AMERIKANCI BIRAJU

Obama Posledice super oluje Sendi naseveroistokuSADmogudaodredekoliko}euop{tequdiiza}inaglasawe,kaoitodali}e mo}idaglasaju:mo`esedesiti, naime, da niti imaju gde, niti imaju kako da glasaju. Me|u 16 dr`ava koje koriste iskqu~ivo elektronsko glasawe na bira~kommestunalazeseiPensilvanija, Merilend, Virxinija, Wu Xersi i Delaver; svih pet su se na{le na udaru super oluje. Do utorkavlastitihdr`avamoraju da prona|u ne samo adekvatna mestazaglasaweve}idaobezbedenekidrugividglasawa,dakle klasi~no zaokru`ivawe - ozna~avawe kandidata na papiru, ukolikodotogdanasnabdevawe strujomnepostanestabilno.Jer te ma{ine, koje su u modu u{le nakonizbora2004.godine,umeju opasnodapobrqaveukolikonaponnijekonstantan. Sve da vlasti i re{e te probleme, ostaje pitawe da li }e

gra|ani uop{te mo}i i da do|u na glasawe. Bi}e tu fizi~kih prepreka,aliibrigepojedinaca koje daleko nadilaze o~ekivawa politi~ara da }e, uprkos svemu,gra|aniipakiza}inaizbore.Svitiproblemiometajui proces ranog glasawa, koji gra|anima u ve}em broju dr`ava omogu}ujedasvojglasdajuipre izbornogdana,kakoihnebipokolebaliredovipredbira~kim mestima. Do ju~e se verovalo da }e izbornu trku re{iti rezultati u svegajednojpetinidr`ava,ida bizbogtogaduelObama-Romni mogao biti jedan od najneizvesnijih u istoriji. Sendi stvari zna~ajno mo`e dodatno da zakomplikuje. Tu neizvesnost u trci ne do~aravaju procenti koji se besomu~no{tancujuumedijimaisamo izazivaju zabunu. Ne, kandidatizaBeluku}unevodeborbu najednom,ve}najo{50fronto-

RIZIK ZBOG RAZLI^ITIH MODELA GLASAWA

Sa preko 130 miliona glasa~a, od ~ega ~ak jedna tre}ina koristi pravo na rano glasawe ili glasawe u odsustvu, ameri~ki izbori u velikoj meri zavise od elektronskog sistema glasawa, koje se razlikuje od dr`ave do dr`ave. Te sisteme proizvode privatne firme koje ne kriju bliskost sa strankama i koje su vlasnici sofvera. Kriti~ari tvrde da je re~ o privatizaciji demokratije koja otvara prostor za brojne prevate i nepravilnosti tokom izbornog procesa REGISTRACIJA BIRA^A: Svi bira~ki moraju biti registrovani, a partije mogu da imaju potpuni uvid u bira~ki spisak POTENCIJALNI PROBLEMI: Nesigurnost registracije putem inteneta, okasneli zahtevi za izdavawe isprava... OPTI^KI EKRAN

(LIB)

Glas se daje zaokru`ivawem na papiru – jednom ili vi{e glasa~kih listi}a. Sve dr`ave koriste opti~ke skenere za glasa~ke listi}e

ELEKTRONSKO GLASAWE (DRE) Za glasawe se koristi na dodir osetqivi ekran, dugme za skrolovawe ili dugme s brojevima

Mogu}i problemi: skener ne mo`e da o~ita listi}e koji su ne~itko ispuweni ili imaju bilo kakvu falinku

Mogu}i problemi: korisnika mo`e da zbuni ako na ekranu PRESIDENT (Vote for one) vidi pogre{ne izborne opcije, X Obama / Biden (D) touch screen koji ne reaguje na dodir... Romney / Ryan (R) 12 Election 20 Johnson / Gray (L) SENATE (Vote for one) Stabenow (D) X Hoekstra (R) Boman (L)

ES&S DS2000: koristi se na bira~kim mestima koja pokrivaju 10 miliona glasa~a

Hart InterCivic e-Slat: mo`e da ga koristi do 17 miliona bira~a Dugme za skrolovawe

Glasa~ki listi} se ubacuje u skener

Dugme za glasawe

Hakovawe: Serveri koji se koriste za sumirawe glasova rawivi su kao i svaki drugi ra~unar

Zbog vlasni{tva nad softverom onemogu}ena je provera da li je glas korektno pripisan `eqenom kandidatu

SISTEMI PO DR@AVAMA Bira~ ima mogu}nost da se uveri da je wegov glas ispravno dat posredstvom sistema VVPAT

Arkanzas

Kentaki

Kolorado

Kanzas

Wu Yersi Delaver Merilend Viryinija Tenesi

Bez VVPAT Listi}i i DRE, uz kontrolu listi}a Listi}i i DRE Samo DRE

Pensilvanija

Indijana

Sa VVPAT Samo glasa~ki listi}i Listi}i i DRE Samo DRE

STRAIGHT TICKET Democrat Republican Libertarian

Ju`na Karolina Yoryija Florida Teksas

Luizijana Misisipi


dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

11

PREDSEDNIKAUPRISUSTVUPOSLEDICAOLUJESENDI

iliRomni va – u 50 saveznih dr`ava i Distriktu Kolumbija. Ameri~ki predsedniknepobe|ujenaosnovudobijeneve}ineglasovaAmerikanaca, ve} zahvaquju}i jedino ve}ini elektorskih glasova; otomevamXorxBu{Mla|ipunotogamo`ere}i.Onajkoosvoji najmawe 270 (od ukupno 538 elektorskih glasova) `ive}e i radi}eunaredne~etirigodine uBelojku}i,zadwapo{taAvenij a Pens ilv an ij a 1600, Va{ington. Postojedr`avekojesutradicionalno naklowene Demokratskoj odn os no Rep ub lik ans koj

dr`avenenapu{taju,malo-malo pa su me| narodom a mediji su prosto zatrpani desetinama hiqad a prop ag andn ih spot ov a. Stoganatosveiodenadesetinemilionakampawskihdolara. Ova }e kampawa, uzgred, biti ubedqivo najskupqa u istoriji: u woj }e biti utro{eno oko 2 milijardedolara. U tak oz van e sving dr` av e, onezakojesenemo`ere}idasu ~vrstodemokratskeodnosnorepublikanske i te preferencije mewajuodizboradoizbora,ove godineubrajajuseFlorida,Nevada, Kolorado, Ajova, Viskon-

Stavoviiobe}awa Obama l Smawewedeficitaza4hiqademilijardidolarado2022, poreznaprihodeiznad250000dolara l Povla~ewetrupaizAvganistanado2014.Beznovihizdataka uvojnombuyetu,napadnaIrankaokrajwasolucija l Sveve}aupotreba~istihizvoraenergije l Legalizacijastatusadeceilegalnihimigranata l Sklapaweistopolnihbrakovaunadle`nostisaveznihdr`ava l Bezuslovnopravonaabortus

Romni l Izalansiranbuyetdo2020,ni`iporezi,otvarawe12miliona radnihmesta l Podr`avapovla~ewetrupaizAvganistana,zala`eseza pove}awevojnogbuyeta.Neiskqu~ujenapadnaIran l Dovodiupitaweefekteklimatskihpromena l Tvrdodnospremalegalizacijistatusadeceimigranata l Pristalicaustavnogamandmanakojibizabranioistopolne brakove l Uslovqenopravonaabortus partiji i u ovom slu~aju kandidatimatihstranaka,iuwimase gotovonevodikampawa.Postoji, pak, kvota dr`ava u kojima se, barem u ovom izbornom krugu,te{komo`ezakqu~itikojoj }esestraniprivoleti.Uwima se, prirodno, najvi{e i vodi kampawa, kandidati kao da te

sin,Ohajo,Virxinija,WuHemp{iriSevernaKarolina.Prednost koju u ovim dr`avama ima jedanodkandidatauistra`ivawimajavnogmwewauglavnomje u granicama stratisti~ke gre{ke,otuditolikanepoznanica. Prema postoje}em saldu o~ekivano sigurnih elektorskih

glasova,Obamibizareizborbilopotrebnodapobediusamotri odnavedenih.Tomejenajbli`iu Nevadi,ViskonsinuiOhaju. Inesamozbogfaktadanijedan republikanac nije u{ao u Belu ku}u a da nije pobedio u Ohaju,Romnijujetadr`avazbog 18elektorskihglasova,ono{to senaziva„must win“.Zaprebacivawe magi~nih 270 elektorskih glasova, za wega su „moram da pobedim“podjednakoielektorski dar e` qiv a Flor id a (29), Virxinija(13)iSevernaKarolina (15). Sa potowe tri, a bez Ohaja,RomnijujedovoqnodapobediuKoloradu(9elektora).I da tako pobedi i na koncu, uprkostradiciji. Gde bi zbog Sendi stvari mogle da krenu po zlu po Obamu? Kadasepogledajudr`avekojesu najvi{e pogo|ene super olujom, gotovo odreda su sve na Obaminom kontu. Najpre Pensilvanija:odavnosesmatrada}ewenih 20 elektorskih glasova pripasti Obami. Gro podr{ke tamo sti`e mu iz najve}ih gradova, Filadelfije i Pitsburga, koji se, avaj, jo{ oporavqaju od vetru{tine. Ukoliko u tim delovimadr`aveizlaznostbudemawaodpredvi|ene,anasuprottomeururalnimdelovimakojisu nakloweni Romniju (pri tome i bez problema kakve imaju veliki gradovi) izlaznost bude u granicamao~ekivanog,ilizbog upadqivogentuzijazmarepublikanaca za izlazak na izbore bude~akive}a,Obamabimogaood got ov og da nap rav i ver es ij u. Prema ovoj logici ne samo u Pensilvaniji ve} i – da ne idemodaqe–iuVirxiniji,kojuje Obama dobio 2008, nakon 44 godine neprekidne vladavine republikanaca. Ni Romni, ni Obama ne mogu da pobede glasovima strana~kiih simpatizera. Odavno, naime,

KAKO SE BIRA PREDSEDNIK SAD

Predsednik se bira svake 4 godine i mo`e na tom polo`aju biti samo dva mandata. Prema Ustavu SAD, predsednik mora biti ro|en u Americi, mora imati bar 35 godina i biti stanovnik SAD bar 14 godina „Ulaznica“: Kandidat za predsednika bira potpredsednika

Demokrate predstavqaju Barak Obama i Yo Bajden

Republikanski kandidati su Mit Romni i Pol Rajan 6. novembar, dan izbora: predsednika formalno ne biraju gra|ani ve} tzv. elektorski koley. Kandidat koji dobije najvi{e glasova u nekoj dr`avi osvaja sve elektorske glasove te dr`ave; to pravilo ne va`i samo u Mejnu i Nebraski

17. decembar, elektorski koley: predsednika bira 538 elektora. Broj elektorskih glasova poklapa se s ukupnim brojem ~lanova Kongresa – 435 kongresmena, 100 senatora i tri elektora iz Va{ington DC-a. Pobednik je onaj kandidat koji osvoji najmawe 270 elektorskih glasova 6. januar, Kongres: zvani~no brojawe elektorskih glasova. Ako ni jedan kandidat ne osvoji ve}inu od 270 glasova, predsednika bira Predstavni~ki dom 20. januar 2013: polagawem zakletve po~iwe novi predsedni~ki mandat

Od 1824. godine, samo ~etiri predsednika su osvojila mandat iako su dobili mawe glasova bira~a od svojih protivkandidata: Yon Kvinsi Adams 1824, Raderford Hejs 1876, Benyamin Herison 1888. i Yory Bu{ 2000.

Nisusvimormoni zaRomnija n Pi{e: Dr B. Vilijam Silkok duvek osetqivo pitawe odnosa religijeameri~kepolitikepostalo je tokom ovogodi{we predsedni~ke kampawe jedno od pitawa kojim su se mediji, uz naj{irem rasponu razli~itih pristupa, najvi{e bavili. KandidaturaMitaRomnija,mormonapoveroispovesti,skrenulajeistovremenopa`wujavnostinaverskuzajednicupodnazivomCrkvaIsusa Hrista Svetaca posledwih dana, odnosno Mormonskecrkve,kakojenazivaju. Mormonskacrkvaseprincipijelnodr`ipodaqeodpolitike:izuzetkepredstavqaogla{avawe o moralnim pitawima, poput zakonodavnihincijativakojeomogu}avajuistopolnebrakove,iliosvojevremenimplanovimaReganove administracijedaseuJutiizgraderaketnebaze. Postoji, tako|e, rasprostawenouvereweda su svi mormoni simpatizeri Republikanske partije, iako je poznato da je jedan od visokih zvani~nika crkve ugledni ~lan Demokratske partije. Zvani~anstavMormonskecrkvejepoliti~ka neutralnostionjeiskazaniukampawikojase zavr{avazakojidan:bezobziranapripadnost Mita Romnija Mormonskoj crkvi, nije ga zvani~nopodr`ala. Oviizboriimajuistorijskizna~ajupravou ~iwenicidajejedanpripadnikMormonskecrkvedobiopredsedni~kunominacijusvojestranke.Sli~anistorijskimomenatbiojekadajenominaciju1960.dobioXonKenedi,timepostav{iprvikatolikkogajejednaoddvejunajve}ih stranakauSADkandidovalazapredsednika. Va`nojedapomenutidaMormonskacrkvane sugeri{esvojimvernicimazakogadaglasaju– nitiuSrbijinitiuSAD,nitibilogdeusvetu.Zapravo,nekimojiprijateqi~akotvoreno podr`avaju Baraka Obamu i nameravaju da za wega i glasaju. To je, s druge strane, protivno stavuCrkveojavnojpodr{cipoliti~kimkandidatima. Napitaweotomeu{tamormoniverujuuvek sesetimkadajejedanurednikdaleke1842.godine upitao osniva~a Mormonske crkve Xozefa

O

ameri~ke izbore re{avaju upravoonikojipriprijavizaglasawe ne isti~u strana~ku preferenciju.Udr`avamanajvi{epogo|enimolujom,ni{tamaweiu ostalim, ti bira~i bi svoj kona~ni sud mogli da donesu i na osnovu toga kako su federalna vlada,odnosnoObama,upravqali krizom izazvanom jednom od najve}ihprirodnihnepogodakoja je zadesila SAD. Ukoliko taj sudbudepovoqanzaVa{ington, Romnijev iznenadni entuzijazam politi~kim posledicama Sendi, nebidoneo`eqeniefekat. Za{tojetrkaizme|uObamei Romnija toliko neizvesna? Suprotno rasprostawenom utisku, Obamanikadanijebioizraziti favoritnaovimizborima.Preuzeo je vo|ewe zemqe u ekonomski najgorem trenutku za SAD nakonVelikedepresijeiz30-ih godinapro{logveka.Zanepune ~etiri godine vratio je stopu nezaposlenostiteknanivokada jezaseouOvalniofis.Usvojena je reforma zdravstvene za{tite, uklowen je „dr`avni neprijateqbrojjedan“OsamabinLaden, povu~ene trupe iz Iraka, ali je nedovoqan u~inak na poqu ekonomije ostao glavna za-

Smitadamuukratkoiznesetauverewa.Iakopoti~uiz19.veka,tauverewa danas deli 14 miliona qudi {iromsveta,ukqu~uju}iioneuNovom SaduiuSrbiji. Osnovemormonskevereprenosioje i dana{wi predsedni~ki kandidat MitRomni,uvremekadjebiomisionaruFrancuskoj.Misionarisudanas prisutni i u Srbiji, gde borave volonterskidodvegodineuhri{}anskojslu`bi podu~avawa.Jasamli~noslu`iokaomisionar uAustraliji. ^itavaAmerikaaliidobardeosvetatokom serijepredsedni~kihdebataimaojeprilikuda posvedo~i istorijskom trenutku u ameri~koj politici.Drugadebatupratiloje~ak66milionaqudi.Nakontre}edebateutisakmnogihje biodajeObamaiza{aokaopobednik,me|utim, istra`ivawa koja su se pojavila ovog vikenda, posledweg pred izbore, dovode u pitawe da }e onuspetidaosvojijo{jedanmandat.IakoRomni ima solidne {anse da pobedi, okolnosti u pogledu superoluje Sendi omogu}ile su predsednikudadobijevelikumedijskupa`wuuposledwojnedeqikampawe. KadajeupitawuodnospremaRomnijuiwegovojpolitici,re}i}uda}edobardeomojeporodiceiprijateqaglasatizawega,kao{tomnogine}e.Zameneseondokazaokaolidervode}i komitetOlimpijskihigarauSoltLejkSitiju i kao guverner Masa~useca, i mislim da mu to daje potrebno iskustvo u trci za predsednika SAD. Mormonskucrkvukarakteri{ekonceptslobodnezajednice:slobodnismodaglasamozakoga `elimo, slobodni da izrazimo mi{qewe o politi~kim idejama i, dakako, slobodni da delujemo.Istotako,svesnismoposledicasvojih izbora.Najboqeme|unamanijete{koprona}i –oni`iveuva{emsusedstvuilisvamazajedno rade. (Autor predaje novinarstvo u Volter Kronkajt {koli pri Univerzitetu Arizona i pripadnik je Crkve Isusa Hrista Svetaca posledwih dana. U ovom tekstu ne iznosi zvani~ne stavove ni Mormonske crkve, niti {kole u kojoj predaje, ve} iskqu~ivo li~ne stavove)

merka bira~a Obami. Stoga u pog led u opor avk a ekon om ij e prednost daju Romniju,  koji s fantasti~nim obe}awem od 12 mil io n a nov ih radn ih mes ta, smaw ew em zjap e} eg bux ets kog deficitaiastronomskogjavnog duga,podgrevastarenadeupromene – iste one koje je Obama pompezno obe}avao u kampawi pre~etirigodine.Amerikanci su danas razo~arani, i prvi put u istoriji dovode u pitawe opstanak„ameri~kogsna“. Drugi razlog za neizvesnost le`i upravo u Obaminom protivk and id at u. Rep ub lik ans ka stranka i pored svih navedenih okolnosti, nije uspela da iznedri kandidata koji bi Obamine propu{tene prilike uspeo da bezproblemakapitalizuje,ida od Obame napravi novog Kartera. Od svih kandidata koji su u{li u trku za republikansku predsedni~kukandidaturu,Romnijetakoispaoteknajboqiod najgorih. I bez, za deo bira~a, sporn e prip adn os ti Morm onskojcrkvi,Romnitokomkampawenijeuspevaodazna~ajnoslomi distancu prema sebi. Sa iskustvom u uspe{noj ali beskrupuloznoj privatnoj kompaniji,

tenamestuguverneraMasa~usecaiizvr{nogdirektoraOlimpijskihigarauSoltLejkSitiju,uspeojedaosebiizgradislikuosobekojabimoglauspe{nije da se nosi s ekonomskim problemima. Zbog utiska da je ~ovek bez ideologije, te{ko mu je i{loupridobijawuve}ineusamoj Rep ub lik ans koj stranc i. Zbog utiska da onako enormno bogat i ne poku{ava da razume brige obi~nog ~oveka, taj problemimaisve}inomAmerikanaca–baremtolikodamunikakonijeuspevalodanapravizna~ajnurazlikuuodnosunaodavno nesamouverenogObamu.Aktuelnipredsednikjebaremtakodelovao tokom prve predsedni~ke debate, ali je Romni u potowim nedeqama samo uspeo da mu se primakne. Kao da bira~i vi{e verujudaRomniverujeuAmeriku, kako glasi wegov slogan, no {tomusamiveruju. Kolikoverujuwemu,akoliko Obamiiwegovimobe}awimaza nastavak posla koji nije uspeo da realizuje u ove ~etiri godine,ve}inabira~are}i}euutorak.Ili}eseSendipobrinuti datosamotakoizgleda. n Denis Kolunyija


12

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

VLADAUATININEZNA[TA]ESVRU]IMKROMPIROM–BOGATA[IMAKOJISU IZNELIPARE

Stiker+poternica = tribodaugostima n Pi{e: BranislavTarla} trenutku kad su svi pomislili da }e se nastaviti monotonija gr~kih{trajkovaida}evladau Atini prihvatawem svih mera u pet do dvanaestzavr{itisveobavezeokonovog paketa pomo}i, na{ao se jedan novinar da pokvari “idilu”. Kostas Vaksevanis, urednik ~asopisa HOT DOC, izbacio je navidelone{to{tosekaovru}krompirprebacivalogodinudanaizrukugospo|e Lagard (biv{e francuske ministrakeadanasdirektorkeMMF-a)urukegr~kihzvani~nika.Tabutemajeizbilanasvetlostpro{lesubotekadajehrabrinovinarodlu~iodaprekinetufarsu. Niko ni jednog trenutka nije pomisliodaproverioriginalnostpodatakao bogatunima, ali je izdata poternica za novinaromkojijetoobjavio.Zapawuju}a je bila brzina samog postupka organa pravdeprotivnovinara,uvremedoksui advokati i sudije bile u zvani~nom {trajku.Mnogidrugiprocesisugodinamana~ekawu,alijeba{ovimpostupkom trebalodaseuvedu“red,radidisciplina”usudstvo. Nalistisusena{laimenabrodovlasnika,wihovihsupruga,glumaca,lekara, novinara, doma}ica, studenata, odre|enihfirmialiionihkojinisuimalinikakavpredznak.Re~jeoinformacijama oulozimausamojednojbanciu[vajcarskoj–HSBC-u,kojuve}godinudanapotresajuvelikiproblemi,asovim}ese to definitivno produbiti. Reakcija na objavqivawe liste je bila najbr`a od stranevlasti,alipotomisamihnovinara koji su se stavili u za{titu kolege, dok je narod sve to gledao po strani u strahuodnovihvladinihmera,dumaju}i kako da pre`ivi zimu uz poskupqewa energenatazagrejaweod50%uodnosuna pro{lugodinu.SamnovinarVaksevanis, ina~e poznat po istra`iva~kom novinarstvualiikaoiskusnireportersra-

U

ti{ta,preuzeojeulo`beislobodnoi{etaoizsudabeztelogu Robina Huda svehraniteqaibezpancira,alisjasnompostan posledica koje rukom koju je izneo u sudnici: “Objavio mogu da slede, ali re- bihovulistuidamijero|eniotacna {en da istina izbije woj”. Ovaj {amar politici i politi~anavidelo–sadaiodrimaprobudiojenaroddaka`edajedomah. stapla}aoizsvogxepaidajereddaplaIspostavilo se da teonikojisupareiznelinapoqe.Nevosupremijer,ministri, qajesamo{tosedobroznadatalista {efovi finansijske policije i drugi ne}e okrenuti politi~are protiv onih visokiorgani,godinudanaigralipingkojiihdonirajuiobla~e. Ceo slu~aj je dospeo i u parlament pong sa USB stikerom na kome su bili gde se vodila burna rasprava o svemu, podacioiznetimparama.Isvisutoparaliidaqeseneznakoje}edaqekora~eplastikesamododirnuliuprimporeke preduzeti vlada, ministarstvo fidajidrugom,anikonijeotvaraofajlove nansija i poreska slu`ba. Ve} padaju dabivideolistu–jer“niko”nijenadle`anzato.Vladajeodlu~ila da tu`i Vaksevanisazbogugro`avawaprivatnostipodataka, a zanimqivo je da niko od navedenih s liste nije pokrenuo postupak protiv wega. Sve ovo se sla`esnavodnom“re{eno{}u” vlasti da iskoreni korupciju, dasvakiskandaliznese na svetlost, i da niko ne bude po{teTvrdorah:KostasVaksevanis |en niti “pokriven”. opklade na to da li }e se pored imena Ostalojesamopitawekakotodajejedan objaviti i iznosi ra~una na kojima se novinarkojijeobavioposaozakojivlacenidaimaoko1,5milijardievra.Lidanijeimalahrabrostigodinudana,isstajebilaidobar{lagvortzapitawe pao ve}i kriminalac od svakog ve} osudodatnogotpisadugova:nawusuve}ne|enog i dokazanog kriminalca. Novinakistranipoliti~aribezre~ipokazarisuseredomzapitali,kakojemogu}eda li,jerseiodatlenestomo`eplatiti– sezaizno{ewetakvihpodatakasudiwiumestootpisati. hovomkolegi,budu}idaistitajzakono za{titili~nihpodatakanijekori{}en Na kraju, citira}u Bukalasa, novinakadjeobjavqenaslikaiimeproistitutra Ekatemirinija (engleskog izdawa kekojajebilazara`enaHIV-om,ilinidnevnog lista Kathimerini), koji je u jeprimewenkadasuobjavqenaimenapesvomkomentarunapisao:“Sveseovodeva~a i glumaca koji nisu platili porez {avaneposrednopredna{imo~imaisadr`avi.Jelitopravdailiparada? momo`emodanaga|amokojavrstaludi“Tri boda u gostima” je ipak osvojio laseodvijaizascene”. novinarupetak,kadajeoslobo|enoptu(autor`iviiradiuAtini)

PISMO„DNEVNIKU”IZPARIZA

Pukotineukineskoj budu}nosti n Pi{e: Du{anSimin ri{}anskalegendada}e`utarasa zavladati svetom, spomene sa na svaki demografski podatak koji dolaziizAzije.Uovupri~useuklapajui na{inovibalkanskisugra|aniKinezi,a kojisuposledwedvedecenijemasovnodo{li za zaradom na svojoj robi. Zlonamernicisepitaju:sobziromnatokolikoih je,gdesuimgrobqa,kaodaneumiru?Ako se boqe sagleda slu~aj Severne Amerike, koju naseqavaju ve} vek i po, razloga za strah–ina~eiracionalan–nemanimalo. Konkurentnisukolikotr`i{tedozvoli. ^akikadacrkavajuodradakakobismawilicenuproizvodakolikonaradnojsnazi, toimapro|usamonajeftinijojrobi,namewenojslabijeplate`nojklijenteli. Ve}u muku mu~e Kinezi u Kini. U svakomtrenutkuimaihbar300milionawih na ~iju grudu nije kro~ila noga stranca. Neznasekakoiod~egasve`ive.Tepodatkebri`nokrijevlast,veruju}ida}etime lak{e sprovesti svoju strategiju komunisti~kogkapitalizma.Abudu}idaseova dvakonceptaiskqu~uju,mogu}eihjespojitisamototalnomkontrolomsvegaisva~ega. ^itaju}i brojne studije o ovoj zemqi, dolaziteuisku{ewedavaszaistauhvati strah.Svesevrtiokopitawakakopomiriti slobodno tr`i{te sa dirigovanim mirom u zemqi. Zahvaquju}i Internetu saznajemooraznimpobunamaseqakakojimaseoduzetazemqa,zastanovnikegradova kojimajeinajmawizemqotrespobionajdra`e zbog prevara u gradwi stanova, za razbesnele radnike kojima su zatvarane fabrikeukoristlokalnihbiznismena… Otudasunajnovijipodaci,iakodozirani na pipetu, o razlici u prihodima unutarzemqoradni~kogstanovni{tva,smesta izazvalipozornostbudu}idasubiliobjavqeni u dr`avnoj {tampi. Centar za ruralna istra`ivawa otvoreno ukazuje na strahodmogu}ihdru{tvenihnemira,koje imenuje eufemizmom destabilizacije. Prihodi seqaka koji obra|uju zemqu dvaputsumawiodonihkojizemqunapu{taju odlaze}i da migrantski rade u industrij-

H

skim gradovima. Posledica je napu{tena, nekultivisanaparcela,kojaostajeizasvakogodovihdrugih,{toposkupquje`ivotnetro{kove. Ovajseizve{tajnadovezujenanajnovije podatke Xinijevog koeficijenta  (prema KoraduXinijukojijeuveomereweraspodeleprihodauodre|enojpopulacijiakojom se koriste Ujediwene nacije). Brojke pokazujudajenakineskomselunejednakost drasti~noporasla–sa0,3949u2011.godinina«„opasnih”» 0,4uovoj.Xinijevkoeficijent 0 podrazumeva potpunu jednakost prihoda merene populacije. Vrednost 1 zna~i da je celokupno bogatstvo u rukama jednejedineosobe.NaprimeruceleKine, prema istra`ivawu stru~waka, koeficijentse`edovrednosti5. Migranti, kojih zvani~na Kina prijavquje220miliona,idaqesera~unajuuseoski `ivaq. Pro{le godine broj stanovnika gradova prevazi{ao je onaj na selu. Ubrzanaurbanizacijadirektnopoga|apoqoprivredu. Ko }e da snabdeva gradove hranom? Kineska komunisti~ka vlada je obe}ala–a{toupravostatistikeosporavaju–ravnopravnijupodelubogatstvaupetoqetki2011-2015.Jer,jazizme|ubogatih i siroma{nih u kontekstu osiroma{ene poqoprivrede, nije ni{ta drugo nego ekplozivan naboj koji vodi u dru{tvene nemire. Va`nojenapomenutikakobiseshvatilaiskrenostkineskihvlasti,daXinijev izve{tajnijeobjavqivanslu`benojo{od 2000. godine. Iako je i Akademija za dru{tvene nauke Kine koeficijent ocenila na 0,47 jo{ 2005, nije se daqe odmaklo. Profesor ekonomije na Kineskoj poslovnoj {koli Evropa Jang \ianmao, podse}a daovazemqanemo`ebezpouzdanihstatisti~kihpodatakakakobiprora~unalaXinijevkoeficijent,osim„akovlastne`elistvarnodaihobjavi»”. Budu}nost mo`e da se predvidi ta~no ilineta~no,alidabisekontrolisalapre nego{tosedogodiinajmawapukotinamoradaprizoverazumiprilago|avawe.Dane budekasnoizasamkomunisti~kire`imi zasveono{to}ezasobomostaviti... (autorje{efdeskana francuskomKanalu5)

DEJVIDBENET,^OVEKODSTOKARATA

Strpao14milionadolaraumaliyep olege ga zovu 100-karatni ~ovek: Dejvid Benet jeaukcionarkojijeprodao tri jedine 100-karatne bele dijamantekojisuikadajavnolicitirani! Nenametqiv i tih, Benet je zapravo energi~an, i o savr{enim primercima nakita kojimuprolazekrozrukegovoristrasno,nana~inkao{tozaqubqeniciipoznavaocipri~aju o renesansnim uqima ili antologijskim paradigmama velikih umova. Jedan je od najpoznatijih svetskih gemologa, dobro upoznat s kolekcijama nakita Ave Gardner, vojvotkiwe od Velsa,sultanaAgeKana,Marije Kalas... Ovih dana izdana, luksuzno opremqenakwiga“CelebratingJewellery” vodi ga na turneju po presti`nim svetskim adresama. Idu}e nedeqe putuje u Moskvu. Podmi{komdr`ivoluminoznu monografiju u kojoj je zajedno s koleginicomizSotbijaDanijelom Ma}eti, opisao i prikazao

K

kri}a.Primeraradi,koleginicuMa}etiimeneklijentjepozvao `ele}i na{u procenu. Izvadilisukomadibiojeapsolutnoizvanredan,anisuznaliba{ ni{taowegovomporeklu.Neverovatanslu~ajjehteodasmoDanijelaijasamonedequdanaranije pregledali katalog koji su Sovjetiizdali1925.godine,gde pokazujuruskicarskinakit.Kada je klijentkiwa izvadila komad, rekli smo: Mi jako dobro znamo{tajeovo.Kadasmojojkazali odakle poti~e nakit klijentkiwajebilau{oku”.

Kamenpamti Benet i Ma}eti u kwizi obja{wavaju{tajetoprivla~noudraguqimatakodasuwimapodjednako fasciniranimnogi,bezobzirana kulturolo{ko i socijalno poreklo. Zanemarimo li ono o~igledno, vrtoglavu materijalnu vrednostidizajn,udragomkamewuima ne{to {to mo`da sjaji vi{e od novcaisavr{enstvaprirodnogma-

kamenpamti~etirihiqadegodina ilidapamtivi{estotinagodina lozakraqevskihporodica.” Kada je nedavno jedan od najre|ih dijamanata na svetu, 35-karatni“LepiSanci”,kojijebiouvlasni{tvu francuskih, engleskih, norve{kihipruskihmonarha,do{ao na prodaju, bilo je klijenata doslovcedirnutihdosuza. “Gledajte, to je jedan od najfascinantnijihdraguqakojiseikad pojavio na nekoj aukciji. Neposredno pre nazvala me je poznanica, u [vajcarskoj dobro poznata osoba,ipitala:Dejvide,vidimda prodaje{’LepogSancija’.Biliga mogla videti? Odgovorio sam joj: Apsolutnoda.Bilismoumalojsobi,mojasistentjedoneodijamant, otvoriosamkutiju,a`enajeduboko uzdahnula, povukla se unazad i nakon{tojojjepogledostaoprikovanzadijamant,suzajojseskotrqalanizlice”,opisujeBenetplasti~no,nesamore~imave}igestovima,mimikom. Na trenutak za}uti pa doda: “I zamenejetokamenmojekarijere, nezato{tobitobionajve}idijamant,nezato{tobibionajlep{i, ve}zato{tojenajmo}niji,tojeveli~anstveni kamen koji posebno emanira.”

KlijentisBliskog istoka

Trinajskupqabeladijamantauistorijiaukcija

mo`da sve najbitnije komade u posledwadvaveka. Za vi{e od trideset godina istra`ivawa i trgovawa nakitom careva i selebritija, koji kamenpamtikaowemunajzna~ajniji, koji ga je posebno dotaknuo?“Kadviditesvetekolekcije,odnakitavojvotkiweodVelsa do najskupqeg dijamanta na svetu, te{ko se odlu~iti. Meni su mo`da najposebniji oni koji su deo nekih gotovo li~nih ot-

terijala–istorija,pri~akojastoji iza svakog antiknog komada. “Pokazao sam kwigu bratu, a on o nakituneznaamaba{ni{ta,kao {to nisam znao ni ja kad sama diplomiraofilozofijuiigromslu~ajado{aouSotbi.Ostaojezapawenirekao:Nisamimaopojmada nakit mo`e biti toliko fascinantan.Jer,ve}inaqudikadka`ete’nakit’mislinaono{tomo`e videtiuizlogunekakvezlatare,i sigurno ne pomisli na to da neki

Pitam ga za tehni~ke detaqe procene, na {ta sve treba paziti ula`ete li milione dolara u nakit. “Kupujete li novije kamewe, to je bitno druga~ije nego kad je re~oantiknomnakitu.Kodantiknognakitava`najeprovenijencija, povest, informacija o tome ko gajeposedovao.Mnogiodtihkomadaseprviputprodaju.Unovijedoba zabele`en je velik napredak u gemologiji,sadaimapunolaboratorija koji izdaju sertifikate. No,akojere~odijamantima,najve}iautoritetjeAmeri~kigemolo{kiinstitut(GIA).Kadjere~o dragomkamewuubojama,tidraguqisufascinantnijizaprou~avwe,

alijemnogokomplikovanijeznati {tozapravokupujete.Uposledwih 20,25godina,moratejakopazitida draguqinisutretirani,rubinii safirinaprimer. Cene safira, rubina, smaragda jakozaviseiodwihovoggeografskog porekla, gde su na|eni. Najkvalitetniji burmanski rubin mnogo je skupqi od rubina istog kvaliteta koji dolazi iz isto~ne Afrike,izTanzanije. Sredinom1970.kadajeBenetpo~eodaradizaSotbi,tamosuve}inomkupovaliprofesionalnipreprodavci,dileri. Za samo pet godina tr`i{te se bitno promenilo, po~ela su se otvaratipredstavni{tvanaDalekomistoku,dotadpotpunonezamisliva. “Odjednomjetr`i{teraslokao ludo,aprvanovaklijentelakojaje imalakqu~anuticajnadizajnnakitabilisukupcisBliskogistoka”. Slu~ajjehteodaseBenetnakitompo~eobavitisamotrinedeqe prenego{tojevelikanaftnakriza 1974. pogodila svet, a kupci s Bliskog istoka uskoro dominantnonametnulitrendove.Tolikoda subitnopromeniliinakitkojim susekitileEvropqankeiAmerikanke...“Onisudonelisvojutradiciju`utogzlata.Naprimer,1972. poParizusunosilinaj~e{}ebele dijamante.Samopetgodinakasnije svisuhteli`utozlato,`u}kaste dijamanteidragokameweubojama. Sve zato {to su bogati kupci s Bliskogistokatra`ilinakitpun boja,uduhuwihovetradicije.”Takojeostalosvedosredine1990-ih. Novitalaspromenadonelisukupci iz jugoisto~ne Azije – Hong Konga,Singapura,Tajvana. “Utomdelusvetanaglasakjena fino}i, a ne na veli~ini nakita. Wihzanimadruk~ijidizajn,mawi, alivrhunskinakit.JapancisudijamanteotkriliteknakonDrugog svetskograta.Dotadaujeziku~ak nisuniimalire~zadijamant.Oni kadakupuju`elebesprekorne,sjaj-

ne,belekomade,odre|enogoblika. Velikotr`i{tekojesetekotvara je Indija. Kladio bih se da }e u slede}ih petnaest godina Indija bitijednoodnajve}ihtr`i{tana svetu.KineziiJapancinemajutradiciju nakita, a Indijcima je nakitukrvi.Oninemajuvelikoznaweonakitu,aliimajuvelikutradiciju,toimjeuinstinktu”.

Rizikseisplatio

Mojatada{wasupruga,se}amse, govorilamijeda~aki[vajcarci spremajuzalihehraneidasudu}ani poluprazni. Svet je odjednom postao jako ~udno mesto. Na kraju smodijamantipakprodali.Do{ao mijeklijentsBliskogistoka,naivnosamupitao–kupujelizasuprugu?Odvratioje:Ne,kupujemga dasklonimnovac.Zna~i,vimislitedaulazimouboqerazdobqe,zakqu~iosam.Ne,mislimdasuvremena lo{a, ali pretpostavimo da ga platim 14 miliona dolara, to zna~ida14milionadolaramoguda

Merlinka je lansirala onu antologijskudasudijamantinajboqi prijateqi devojaka, no dijamanti suinajboqiprijateqi zlo~inaca, terorista, zbog wih ginu od onih koji ih iskopavaju za {aku pirin~a do onih koji ih preprodaju mafija{ima.Dalijeikadaposumwaodamujepod ruku do{lo ne{to “krvavo”? Odse~no odmahuje glavom. “Ba{ nikada! 95%onog{tomiprodajemoimadobropoznatu istoriju. Osim toga, aukcije nisu najlogi~nijamestagdebisetrgovalo takvim stvarima. Jasno, radimo i u skladusKimberlipro- DejvidBenet cesom, koji strogo zabrawuje trgovawe takvim kamestavimusvojmalixep.Kakodrugawem. ~ije da toliki novac sklonim u Napitawenijelinakitmo`da xep? najboqa investicija u vremenima Pa eto, u nekim vremenima mokadsevrednostdeonica,nekretni`datoijestenajboqainvesticija, naisvihostalihni{agdesetrane znam. No, ako me pitate za{to dicionalno ulagao novac nepredqudi kupuju nakit – primarno jer vidqivoquqa,odBeneta,predviga vole. Ve}ina mojih kupaca ili dqivo,ne}etedobitiodgovor. }eganositiiligakupujezasvoju “Nikada ne govorim o investikolekciju.” cijama,kadabihznaoodgovoronda Za one koji ga kupuju kao invebih se i sam bavio time. Godine sticiju, Benet ipak ima jedan sa1990. napravio sam hrabar korak vet:“Akosteodlu~ilidainvestipoku{avaju}idaprodam100-karatrateunakit,kupiteono{tavamse nibesprekorandijamant.Biojeto svi|a.Akosevamasvi|a,onda}ese rizik vredan od 12 do 14 miliona jednog dana svideti i nekom drudolara,ukojismou{lijula1990,a gom.” slede}eg meseca Sadam Husein je n KarmelaDev~i} napaoKuvajt. /„Jutarwilist”


dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

SUS RET I:STEVANKOVA^TIKMAJER, KOMPOZITORIMULTIINSTRUMENTALISTA

INTERVJU NEDEQE

13

BISERAVELETANLI],PEVA^ICA

Ne`elimda Zanimqivsikada varamsamogsebe sisva{taini{ta S P

a Stevanom Kova~em Tikmajerom pio sam kafu dan nakon sjajnog koncerta„UltimaArmonia”unovosadskojSinagogi,nakojemjenakonbezmalotridecenijeponovosara|ivaosaBorisomKova~em.Maloje,ina~e,poznatoda jeTikmajer1982.upravouBorisovomtriju„RitualNova”ukojemjesviraokontrabas,zapo~eoozbiqnukoncertnuaktivnost koju }e kasnije nastaviti diqem sveta, od HagadoOrleanaukojemdanasi`ivi... Sinagogausreduuve~enijebilakrcata, ali je tih dvestotinak poklonika rada dvoj ic e vrs nih mult ii ns trum ent al is ta, kojima su se prikqu~ili kontrabasista Milo{Mati}iperkusionistaLavKova~, iskrenou`ivalo.Napo~etkudivanaTikmajer priznaje da i nije o~ekivao mnogo vi{e sveta, dodaju}i da nap ros to u rodnom gradu nikadainijeimaonaro~ito brojnu publiku. – Doku~ivawe za{tojetotakoverovatno bi zahtevalo dubqu sociolo{ku analizu (smeh). Me|utim, i u ona vremena,preno{to}u oti} i u inos transtvo,odbrojnostii nekakve popularnosti va` nij e mi je bilo{tojemojrad pratio neki raznovrstan svet - najmawe je bilo muzi~ara, ali su zato tu bili slikari, kwi`evnici, studenti... I to mi jejakogodilo,jersamseuvekje`io“muzikezaesnaf”,kojuslu{asamoparmuzikologaikolega.Uvekmejezanimalakomunikacija sa naj{irom mogu}om publikom, {tonaravnonezna~idamijenapametpadalodapi{emdiskohitove… Tikmajerjediplomiraokompozicijuna AkademijiumetnostiuNovomSadu,uklasi akademika Rudolfa Bru~ija. Podse}am ganaBru~ijevere~idasu„kompozitoriu ovojzemqiuvekmoralidaradeinekedrugeposlovekakobiobezbediliegzistenciju,dokimjepisawegotovobilohobi”... – I „preko” je dosta te{ko `iveti od komponovawa.Bilojeperiodakadasamto mogao, kao i onih drugih. Me|utim, priznajemdanebihnivoleodamoramiskqu~ivo od toga da `ivim. Jer, kada naruxbe sti`ujednazadrugom,tojerobijakojana kraju rezultuje {tancovawem. ^ak je kod nekih autora uo~qiv „kopi-pejst” model,

Narepertoaru MarteArgeri~, GidonaKremera... StevanKova~Tikmajerjero|en1963. uNovomSadu.Pozavr{etkuAkademije umetnostiodlazinausavr{avaweuHolandiju, na Kraqevski konzervatorijum uHagu,azatimuRoterdam,Pariz...Mnogi renomirani izvo|a~i svirali su wegovadela,poputMarteArgeri~iGidonaKremera,asara|ivaojeispredstavnicima nove alternativne scene (Fred Frit, Kris Katler, Robert Drejk, Ejmi Denio,MajkXonson),kaoismuzi~arima okrenutim folklornoj tradiciji (Valentan Klastrije, Iva Bitova). Prvi je autorsovihprostora~ijesukompozicijeobjavqeneuediciji„New Series“~uveneizdava~keku}eECMizMinhena. kada „novu” kompoziciju sklapaju od ve} upotrebqenihfragmenata.Alijatakone mogu da funkcioni{em. Imao bih ose}aj davaramsamogsebe. Od prvih kompozicija o~ita su bila Tikmajerova raznovrsna muzi~ka interesovawa:odsavremeneklasike,prekofrixeza i eksperimentalnog roka, do world music... – Jo{ dok sam davnih dana sara|ivao sa kultnim~asopisom„UjSymposion”,pisao samopotrebidasebri{u`anrovskegranice,jersuonenasumetnikevi{esputavaleno{tosunamdavalemogu}nostplodnog izra`avawa.Tadasambiouverenida}ese na Zapadu vrlo brzo ostvariti „utapawe” tihrazli~itihtendencija,alisamserazo~arao.Nijeseoti{loutomsmeru,naprotiv.Naprosto,muzikase,kolikogodsetomeopirali,tretirakaoroba,teproducentiiizdava~keku}einsistirajunafijokama,jermisleda}etakoprodajai}iboqe... Akoseiusvetuumetnostisvevi{evodi ra~una o novcu, tr`i{tu, isplativosti...akora~unaripolakoizbacujuglumce izglavnihuloga,ho}elisetouskorojbudu}nostidogoditiismuzi~arima?

–DevedesetihgodinauFrancuskoj,ipored neverovatnog buma tehno muzike kada je izgledalo da svako mo`e da svira samo ako je naoru`an kompjuterom, klinci su masovnopo~elidakupuju-gitare.Naprosto,mo`eilep-topda„odsvira”rif,ali gdejetu`ivot,gdejeEros,do`ivqaj,ose}aj? Uostalom, na hiqadama CD-ova zabele`eni su, recimo, razli~iti snimci Betovenove Pete simfonije, a opet, kada se na|enarepertoaru,salajepuna.Bezobzira na to {to je sve napisano do u detaq, svakoizvo|ewejedruga~ije,asanovimgeneracijama dolaze i nove ideje, tuma~ewa... U svom radu Tikmajer ~esto koristi semplere i priznaje da mu puno poma`u, alijekategori~andanionisanajverodo-

stojnijimbankamazvukovanemoguzamenitisaradwusmuzi~arimaodkrviimesa... –Velikaje,naprimer,prednostraditi sa umetn ic im a koj e poz naj e{; zap rav o, uveksamvi{evoleodaznamkomepi{emi za koga pi{em, jer onda znam {ta mogu da o~ekujem,a{tane.Tako|e,va`nomijeda imampozitivanfidbek,jerspadamukompozitorekojinikadaneodbijajudobrusugestiju. Naprosto, nemam problem s tim, logi~nojedadobarflautistaboqepoznaje svoj instrument od mene. Ina~e, i sam profesorBru~imijesvojevremenorekao dajenajboqedanapravimsvojansambl,objasniv{ida}ukrozradsmuzi~arimakoje okupim, najvi{e nau~iti. I ta~no je tako bilo.Mnogimladikompozitoridanasnemajupunoprilikadaslu{ajusvojeradove iposledi~nou~enagre{kamakadatove} budesuvi{ekasno… Insistiram da mi objasni kako na partituribele`ineobi~nezvuke,kojejeproizvodio wegov klavir u Sinagogi „preparir an” kart on im a razl i~ it e deb qin e, plasti~nimfasciklama… –Tojestevelikiproblem.Recimo,slu{ao sam vi{e izvo|ewa partitura Xona Kejxa, na kojima je on veoma precizno, prakti~nozasvaku`icu,navodiogdeprilikom“preparirawa”trebastavitikojii kakav{raf.Ali,makolikosepratilata wegovauputstva,svakiklavirjepopraviluzvu~aodruga~ije.Japonekadsemplujem preparaciju,ionda,naravno,nemalutawa. Me|utim, uglavnom je sve to aproksimativno… Na tom tragu pitam Tikmajera i gde u wegovim kompozicijama prestaje partituraapo~iweimprovizacija,iobrnuto… –Tozavisiodkoncepta.Potpuna,slobodna improvizacija je najte`a, jer predstavqaeksperimentukojemsuishodiuvek nepredvidqivi.Me|utim,ovo{tosmoradiliuokviru„UltimaArmonia”zapravo jebioproceskojijetrajaomalodu`e.Na po~etku je sve bilo otvoreno, ali smo na svimprobamakoristilisjajanmalidigitalni rekorder i iz mno{tva sati na{ih improvizacija izdvajali delove koji su nam se ~inili naro~ito zanimqivi. Ti fragmenti su nam potom poslu`ili kao osnovnastrukturanakojususeondaponovonadovezivaleimprovizacije. Alitonezna~i,primetiosam,dajekrajwirezultatbilapotpunadekonstrukcija melodijskihlinija,naprotiv… –Odmelodijasambe`aoumladosti.Tadasamkaobiozalu|enavangardom,alimi seitadade{avalodaba{kadsamsenaro~ito trudio da sve bude razbijeno, rasto~eno,krajwirezultatbudemelodi~an.Sadamedekonstrukcijaneinteresuje,naprotiv. Ali daleko od toga da sebe smatram neoklasi~arem ili neoromanti~arem. U svakom slu~aju, nedavno sam gledao zanimqivfilmogrupi“Kraftverk”-za~ijom muzikomnisamlud,aliihneverovatnocenim - u kojem nekada{wi ~lan postave KarlBartos,kojijetokomkarijeresara|ivao i sa poznatim kompozitorom Karlhajncom [tokhauzenom, otvoreno ka`e: Mo`emodaeksperimenti{emokolikoho}emo,alinakrajudo|emodotogadajemuzika–melodija.  Miroslav Staji}

osledwa stvar kojoj se obradovalabilajeotvarawe xez festivala sa grupom Dakrvuddab.“Itodamisedesi,da otvorim xez festival, prvi put. Bilojeizvanredno.Pri~amsamoo publici i muzi~arima, rad s Vasilom Haximanovim i bendom mi je poklon za ceo `ivot. To jeste magi~na muzika, dakrvudovska, druga~ijanana~inkojimivrlole`i,a Vasil je to jo{ obogatio harmonski, muzika je dobila tre}u dimenzijuitomijakoprija”,govorinam Bisera Veletanli}, umetnica koju netrebapredstavqati.Iliba{suprotno? Nakon duge pauze vratila se na scenu sa beogradskom grupom Dakrvud dab, a Novosa|ani su pro{logvikendaimaliprivilegijuda u`ivaju u wihova dva nastupa u “StudijuM”. Bisera ka`e: “U svetu se takve stvariradeodavno.Velikajesre}a {tosmoseuklopili,zatojeiuspeloidobropro{lokodkritike,publikeinassamih.Upo~etkutonisamozbiqnouzela.Pozvanasam,to ve} znate, da snimim dve pesme, jer me oni bog zna kako gotive... I ta pesmajeizabranazapesmugodine”, pri~a nam sagovornica. Mi je prvo pitamo da li je poziv “Darkvuda” u~iniodaseose}amawezaboravqenom? -Ne,ne.Nemamtajproblemsasobom.Imalasamukarijeri,kojajo{ traje,tolikopadovaiuspona,upravozato{tomenemavi{egodina.U vreme kada sam bila ohoho, 100 postounutra,iglasovno,ifizi~ki,i kakogodho}ete,nitadaminijebilojasnodamenemapodesetgodina. Mislilisuqudidasamseiselila, abilasamovde,urednosepokazivala javnosti ali niko me nije zvao. Zapravo, ja nisam bila zanimqiva nikomejerovdebitizanimqivzna~ibitisva{taini{ta.  Zaboravqeni qudi znaju za stid? -Ne,tojepreblagare~.  Kojajeprava? - Ne}u upotrebiti nijednu. Stidqivostjetakonevina,daprostone le`i.Takojeovdeizasadanemaleka. Govorila sam uvek ono {to mislimitojejedanodrazloga.Adanas...  Dalijetolek,re}i{tase misli? - Ako vam ni{ta drugo ne preostaje,akovasnezovuuprograme,ne snimate, a ne znate za{to. U krajwoj liniji, ba{ me briga. Uvek }u re}i {ta mislim i ta~ka. Niti umem,nitiho}udruga~ije.  Zaboravqamo veli~ine, gotovopopravilu? - Nisam zaboravqena, ponavqam. U Novom Sadu su svi zaboravqeni! Nisam bila tamo 20 godina, zar to nijesme{no?Anapqunometarsmo jedni od drugih. Ovo va`i za sve druge - zaboravqena, nezaboravqe-

 Da li je realno o~ekivati kvalitet u dr`avi s tre}inom nepismenih? - Ova dr`ava ne postoji od pro{le godine. Postojala je i ranije, druga~ijesezvala,bilazadobrunijansusre}nija.Narodjebiosre}ni-

-Nisam.Muzikakojupu{tajuili jestara,iliprevazi|ena.Uglavnom ninegledamRTS.  Kojisavetbidaliwihovom muzi~komuredniku? -Prvobihgaskinula.Neizode}e,ve}sapolo`aja(smeh).Pri~aju

jiipismenijialinisamtudapri~amo o sociolo{kim problemima kojisuuvezispoliti~kim.Tonije moj posao, niti `elim, niti ho}u. Nepismen narod je drugi resor, a {to se istom tom narodu gura pod nos nepismena muzika, to je problem.Daihpravi{jo{glupqimi nepismenijim,radi{natomedabudu{tovi{etakvikakvisu.  Poga|avaspona{awemedija ielite? - Koje elite? Gde je, ka`ite mi kojajeva{aelita?  Intelektualci. -Da,alitotrebaidabudu,ane samodasezovutako.Jakosmotanki. Kadotvorimovlastitevidikeividimodaqeodnosa,onda}ebitiboqe.  Kako smo srozali sistem vrednosti? -Dalistemezvalidapri~amoo muziciilidavampri~amopolitici(smeh)?  „Intervju nedeqe” analizira dru{tvo kroz prizmu profesijesagovornika. -Nebihdapri~amodru{tvu,ne mogudagapromenim,aitekakosam za40godinapevawaradilanatome damuzikauradisvoje.  Muzika prva probija granice,mr`wu...? - Jeste i probija}e i daqe. To je svetla ta~ka, u svemu {to imamo i nemamo.  Pitam, jer ne ula`emo u oblastkojanajboqele~irane?

da nema para, mada ih za gluposti uvek ima. U stvari smo bogata zemqaiporedbedekojeimamopreko glave. U|e{ u neke prostore, da ih neimenujem,nemo`e{daveruje{,a kada u|e{ u bolnice vidi{ da se raspadaju. Stra{no! Zbuwena sam od ko{mara i neorganizovanosti u kojoj`ivimo.  Da li pratite kontroverze okoSOKOJ-a? - Ne, vi{e ne}u ni{ta da pratim. Iskqu~ila sam se iz svega. Odpra}ewasamserazbolela.Sve sampratilaisveprestaladapratim.  Razboleli? -Nebukvlano,ve}odogromnekoli~ine gluposti, bahatosti, bezobrazluka, nevaspitanosti - gde god seokrenem.  Idaqesunere{enapitawa tantijemaiautorskihprava? -Jesteibi}etakojo{dugo.  [ta mora da se dogodi, pa danebudetako? -[tamoradasedogodi?Paniste viveslasisali,kaonija.Obojeznamo{tabimoralodasedogodi.  Voleobihdamivitoka`ete? -Ne}u!Pri~alasamstogodinai sve je gore i gore, ne}u da pri~am, zato {to lupamo glavom o zid. Op{tijeko{mar,kovodi,konevodi igre, ko vodi kolo, a ko je na za~equ?!Dotemerenisamudoga|ajima, jermenezanimaju,apolanebihni shvatila. Moj mozak ne mo`e to da svarijerseradiostvarimaudubokojvezisapokvareno{}u.  Ho}ete li ponovo sara|ivatisaKornelijemKova~em? -Jaseswimdru`im,~ove~e...  Mislio sam na novi album, mo`da? -(uzdah)Zakogadagasnimim?  Imateveomavernupubliku. -Imam,aliiovo{tosamdosada snimalanijeispevanokolikojemoralobiti.Pa,jasamsnimilajedan CD u `ivotu! Imam jedan spot! O ~emuviijadapri~amo,onovomalbumu?MogusBatom,alibihutom slu~aju ubacila jo{ ponekog, da se on odmori i da album dobije nove boje.  ^itam i slu{am komentare, publikavasjegladna? -Jeste.Nijedobrodajatoka`em ali oni nisu gladni mene, dragi Igore, nego te muzike, prave muzike! Wima treba to! Mo`da imamo mnogo nepismenih ali to ne zna~i da oni nemaju emocije. Bisera nija va`na,ve}muzikakoju,nasre}u,pevaBisera,akojatrebaiBiseri,da vamka`em.  Mladiizrelisutoosetili uStudijuM? -Nijelitonajlep{e{tovamse mo`e desiti u `ivotu, ako se ve} sto godina bavite tim poslom (smeh).Publikakojateslu{a,prati...  Igor Mihaqevi}

Dozirawe{unda Prethodnigost“Intervjuanedeqe”publicistaVladimirPopinpitaoje“nanevi|eno”BiseruVeletanli}{tamislioplasmanukvalitetnei{undliterature? -Ozbiqnaliteratura,bojimse,imamalupro|u,zarazlikuoddruge. Daserazumemo,trebaimatii{undliteraturu,upravozatodabisevidelarazlikaidasenebipotencirao{und,ve}ovodrugo.Tova`iza muzikuiceo`ivot. na,tojere~kojazna~imnogoini{ta. Imala sam `ute minute, kada sam to u sebi `vakala; za{to, zbog ~ega,inakraju,kadasamiza{laiz svog unutra{weg stawa nemo}i i boli,abolelomeje,nisamumelasebidaobjasnimza{tomenema.Sada jetoneva`no,ne}udase`alim-takoje.Sadasamtuikoznadali}e mebitinegdeilimene}ebitinigde.  Muzi~kascenauSrbiji? - Te{ko bih je ocenila (smeh). Imadobrihgrupa,zanimqivih,ne}u ih nabrajati da nekog ne povredim,alitaborbamorabitidruga~ija,trebasebavitimuzikom,ane napravitijedan,dvahitaimisliti dajeceosvettvoj.Itoduvawe;svi smojakopametni,baci{markirane krpice na sebe, napumpa{ se, to je toliko prosto i jeftino da ne `elim o tome ni da pri~am. Nije moj nivoinezanimame.

-Nedaseneula`e,negosegleda daseneulo`ini{ta,akosemo`e. Previ{estemeuvukliutupri~u...  Tusmogdesmo... - Znam ja boqe nego vi gde smo. Maksimalnosetrudimda,kadasam nasceni.Damposledwe~esticepozitivne energije, ako re~ nije previ{eofucana.Dajedamqudimakojisedeispred,vi{eodtoganemogu. Dajemsecelaisvakikoncertjesad ilinikad.Iskrenost,po{tewe,deqewelepotemuzike,tomogudatini{tavi{e.  Festivali su postali izvor optu`bi,anekvalitetnemuzike? -Pravodavamka`em,neznam.Da budempo{tena,ba{mebriga.Bila samnafestivalimakojisu,zarazlikuoddanas,ne{tozna~ili.Bili subitniumomposlu,asada{tase de{ava-neznamnidaliihima.  Dalistezadovoqnikvalitetommuzikenajavnomservisu?


14

SPORT

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik

FINALEFEDKUPAUPRAGU

^ehiwenapobeduodtitule @enskateniskareprez ent ac ij a ^e{ ke nalazisenakorakod odbranetituleuFed kupu po{to posle prvog dana finala u Pragu vodi protiv Srbije 2:0. U prvom me~u dana Lusi[afarovadobilajeAnu Ivanovi} sa 6:4, 6:3, dok je u drugom Petra Kvitova bila boqaodJeleneJankovi}sa6:4, 6:1.^eh iw am a sad a ned ostaj e samo jedna pobeda kako bi odbraniletrofejuFedkupu. Preostala dva singl me~a naprogramusudanas(11sati), kada}eseigratiidubl,ukojem }e snage odmeriti Bojana JovanovskiiAleksandraKruni} sa Lusi Hradeckom i AndreomHlava~kovom.

AnaIvanovi}

Ana:Bilasamnervozna SrpskateniserkaAnaIvanovi}izjavilajeposleporaza odLucije[afarove(6:4,6:3)dajepresudnobiloto{toje ^ehiwaboqeodigralakqu~nepoene. -Biojete`akme~imislimdajebilomnogoneizvesnije nego{torezultatpokazuje.Nervoznosampo~elame~,aja nisamkoristilasvoje{anse.Napo~etkusumuudracibili prekratki,nisamigraladovoqnoagresivnoionajetoiskoristila. Jednostavno, ona je boqe igrala kqu~ne poene .Veoma sam razo~arana {to nisam uspela da osvojim prvi poenzaSrbiju. Ivanovi}evadanasigrasaPetromKvitovom: -Onabrzoigra,nevolidugerazmeneudaraca,proba}eda diktira ritam servisom. O~ekujem te`ak me~. Najva`nije jedaovajporazostavimizasebekakobihbilamaksimalno spremnazadana{wisusret. IakojeAnaodli~nou{lau susret i lako do{la do tri gemloptenasamomstartume~a, sve je prokockala i dozvolila [afarovoj da izjedna~i. Ipak,uzmalosre}e,Ivanovi}evajeuspeladaunarednadva poena povede sa 1:0. U slede}em gemu srpska teniserka je uspela da pripreti ^ehiwi,

alije[afarovaipakizjedna~ila, a potom gotovo bez problemado{ladobrejkazavo|stvood2:1. Ana je uspela odmah da uzvrati istom merom, a potom i ponovopovede,prenego{toje ^ehiwa gre{kama srpske tenis erk e do{ la do 3:3. Ivanovi}eva je u istom ritmu na-

stavila i pri svom servisu, pa je [afarova bez ikakvih problem a do{ la do nov og brejkai4:3. Unarednimgemovimaobesu bile sigurne na svojim servisima, pa je ~e{ka teniserka u desetom servirala za set, a iako je Ana uspela da joj pripreti, lo{a procena sudija i odluka Ivanovi}eve da nastavi poen donelo je [afarovoj prednostod1:0sa6:4. [afarova je u drugom setu nastavila tamo gde je stala u prvom,odmahjestigladobrejka, a potom osvojila siguran servis gem za vo|stvo od 2:0. Anajetekutre}emgemuuspeladaprekinewenuseriju,kada je uprkos nervozi bila sigurnanasvomservisu.Ivanovi}eva u narednim gemovima nije imala priliku da uzvrati, ali je ^ehiwa zato mogla donovogbrejkaprirezultatu 4:2.Sre}om,Anaseodbranila ismawilana4:3,prenego{to jepo~eladavr{ivelikipritisakna[afarovu.

Ana je imala tri {anse u sled e} em gem u da nap rav i brejk i mo`da preokrene tok me~a,alise[afarovaodbranila, {to je okona~alo borbu Ivanovi}eve,teje^ehiwabez izgubqenog poena stigla do novog brejka za 6:3 i vo|stvo ^e{ke u fina Jelena je protiv najboqe ~e{ke teniserke PetreKvitovedosadaigrala samojednom.Pro{legodineu Lincu^ehiwajeslavilaiako jeizgubilaprviset. IakojeKvitovaume~u{la kaovelikifavorit,pogotovo nakon prvog me~a, Jelena je boqepo~ela. Prva~etirigemadobilesu teniserkekojesuservirale,a onda je Jankovi}eva sa~ekala ne{to slabiji servis gem rivalke, odigrala je nekoliko prelepih udaraca i iskoristiv{i drugu brejk {ansu povelajesa3:2.Unarednomgemu Srpska teniserka je bila pod pritiskom,alijeod0:30dobila ~etiri vezana poena i potvrdilabrejk.

JelenaJankovi}

Veliku priliku da mo`da i re{iprvisetJelenajepropustila u sedmom gemu. Kvitova je bila uzdrmana, imala je Jelena 15:30, ali nije stigla ni do brejk {anse. Upravo je taj

gem dao Kvitovoj dodatno samopouzdawe, {to je bilo vidqivounastavkuprvogseta. Iako je Jankovi}eva spasila u slede}em gemu dve vezane brejk lopte Kvitova je vrati-

Jelena:Petrajeigrala sjajno JelenaJankovi}izjavilajeposleporazaodPetreKvitove(6:4,6:1)daje^ehiwuvrlote{kopobeditikadaigrana visokomnivoukao{tojetosadabioslu~aj. - Me~ je bio te`ak – Petra je igrala sjajno. Imala sam {ansuuprvomsetu,alionajeutimtrenucimaodigralanekesjajneudarce.Upojedinimtrenucimajednostavnonisam imalare{ewe,Kvitovajeimalasvojdan.Onaigrarizi~no itakojepostaladrugateniserkasveta.Zatojuje,kadajoj udarciiduodruke,veomate{kopobediti.Nisamsedobro name{talanaudarce,nisamdovoqnodobrootvaralateren. Poku{avalasamdaigramraznovrsnije,aliposlemijepao procenatprvogservisaionajetoznaladaiskoristi.Bilojete{koigratiprotivwe,alinisamuspevaladaizblokiram wene prve udarce koji su veoma sna`no -  dodala je Jankovi}eva. - Bi}e veoma te{ko da preokrenemo, ali ni{ta nije nemogu}e.Moramodaverujemousebe. la brejk, a zatim je uz jo{ nekol ik o vin er a stig la i do vo|stvaod5:4.Srpskatenisrkabilajepodvelikimpritiskom i ^ehiwa je to iskoristila,dobilajei~etvrtiuzastopnigemzavo|stvood1:0u setovima(6:4). Fin i{ prv og set a bio je kqu~anzaraspletcelogme~a. Kvitova je u{la u ritam, Jelena je sve vi{e gre{ila, pa se ser ij a ~e{ ke ten is erk e prod u` il a na nev er ov atn ih devet uzastopno dobijenih gemova. Kvitovajeudrugomsetulakodolaziladovineraigemova,brzojepovelasa5:0inedugozatimiokon~alame~usvojukorist(6:1).


SPORT

dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

15

JELENSUPERLIGASRBIJE 11.KOLO SUBOTICA:SpartakZV-BSKBor~a IVAWICA:Javor-Hajduk NOVIPAZAR:NoviPazar-SlobodaPoint NI[:Radni~ki-Partizan KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-OFKBeograd SMEDEREVO:Smederevo-DowiSrem BEOGRAD:Crvenazvezda-Jagodina

2:1(0:1) 2:1(0:1) 2:2(1:1) 0:4(0:1) 3:2(1:0) 0:1(0:0) 1:2(0:0)

Danas BEOGRAD:Rad-Vojvodina

(Arenasport1,13.00)

1.Partizan 11 10 0 1 35:7 30 2.Crvenazvezda 11 8 1 2 26:15 25 3.Jagodina 11 7 2 2 12:6 23 4.Rad 10 5 2 3 13:8 17 5.SpartakZV 11 5 2 4 16:12 17 6.Vojvodina 10 4 5 1 7:6 17 7.SlobodaPoint 11 4 4 3 15:18 16 8.NoviPazar 11 3 5 3 15:13 14 9.DowiSrem 11 4 2 5 10:13 14 10.Javor 11 4 1 6 15:11 13 11.Radni~ki(N) 11 3 3 5 13:23 12 12.Radni~ki1923 11 2 5 4 11:16 11 13.BSK 11 3 1 7 11:28 10 14.OFKBeograd 11 2 3 6 13:16 9 15.Hajduk 11 1 3 7 8:16 6 16.Smederevo 11 0 5 6 5:17 5 U slede}em kolu (10/11. novembra) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina-NoviPazar,KULA:Hajduk-BSKBor~a,NOVISAD: DowiSrem-SpartakZV,JAGODINA:Jagodina-Smederevo,BEOGRAD: OFK Beograd - Crvena zvezda, BEOGRAD: Partizan Radni~ki1923,IVAWICA:Javor-Rad,U@ICE:SlobodaPoint -Radni~ki(N).

VOJVODINADANASGOSTUJEKODEKIPERADA(13)

Tradicijapostoji dabisesru{ila Kada s zna da u beogradskim susretima ekipu Rada nisu pobedili ve} punih 15 godina, jasno je koliko su okr{aji s gra|evinarima te{ki za dubalere Vojvodine. Re~ je o ekipi koja cr ve no-be li ma ne od go va ra, ali koju oni `ele da pobede na wenom terenu i to }e i danas poku{ati da u~ine. Tradicije postoje, staro je pravilo, da bi se ru{ile i u tome se sla`u svi igra~i novosadskog superliga{a. ^iwenica je da Rad ima jednu od najvalitetnijih ekipa u Jelen Superligi, posebno kada se u ob-

ninzima jeste da su na{i igra ~i spremni i `eqni da pru`e dobru igru i, uz pomo} navija~a koji }e sigurno biti uz nas na Bawici, verujem da }emo sru{iti tradiciju. [to se sastava ekipe ti~e, svi konkuri{u za tim, izuzev Marka Poletanovi}a koji je obnovio povredu meniskusa. Govore}i o dana{wem rivalu, Vigwevi} je dodao: - Rezultati koje Rad ostvaruje ve} godinama nisu nikakva slu~anost, jer u ovom klubu se velika pa`wa posve}uje radu s mladima i oni svake go -

Neboj{aKosovi}

zir uzme napada~ki deo ekipe koji ~ine Koji}, Luka i Perovi}. Naravno, ima svoje adute i Vojvodina, a optimizam No vosa|ani grade pre svega na dve vezane pobede, dobroj at mosferi unutar ekipe i po voqnoj kadrovskoj situaciji. - ^eka nas duel sa tradicio nalno neugodnim rivalom - re kao je Ne boj {a Vig we vi}, {ef stru~nog {taba Vojvodine, nekada i sam igra~ Rada. Na{ doma}in je u seriji od tri vezana poraza, ali je u svim tim susretima beogradski tim imao igru i wegova lo{a sta tistika nikako ne bi smela da nas zavara. Ono {to o~ekujem je da na{ kvalitet, a onda i igra i odnos prema woj budu na visokom nivou, jer u tom slu~aju nikakva tradicija ne}e mo}i da nas omete. Rad ima kvalitetan tim, jak je na svim delovima terena, ali sam ube |en da uz pravi odnos mo`emo da uradimo ono {to smo name rili. Ono {to vidim na tre -

dine imaju nove igra~e koji nasle|uju starije. Wihova politika nije toliko vezana za rezultat koliko za stvarawe igra~a, a ako uspeju da spoje obe ove stvari, to je boqe za wih. S raz mi {qa wi ma tre ne ra slo`io se i najmla|i prvoti mac Vojvodine Neboj{a Koso vi} koji je istakao: - Znamo svi {ta nas o~ekuje na Bawici i kakva je Rad eki pa, ali mi smo Vojvodina i u svakoj utakmici idemo na pobedu. Ako budemo skoncentri sani i fokusirani, verujem da }e mo na sta vi ti po bed ni~ ki niz. Nadam se i da }emo danas imati mnogo vi{e {uteva i centar{uteva ka golu rivala i da }emo biti efikasniji. ra dimo dosta na treninzima i vreme jda se taj rad poka`e i na terenu. Bilo bi sjajno da se to dogodi ba{ danas na Bawi ci i da napokon prekinemo ne povoqnu tradiciju. A.Predojevi}

Vaqakopetmeqe Radni~ki(N)-Partizan0:4(0:1) NI[: Stadion ^air, gle da la ca 9.000, sudija: Gogi} (Novi Sad), strelci: Niko la Lu ki} (auto gol) u 7. S. [}epovi} u 58. Joji} u 71. i Nionkovi} u 80. minutu. RADNI^KI: Peri} - \or|evi}, Ran|elovi}, M. Petrovi}, Vukomanovi} - Luki}, Kolarevi}, Stefanovi} - Bini} (od 68. Bajevski), M. Jovanovi} (od 63. A. Jovanovi}), S. Petrovi}. PART IZ AN: Pe tro vi} Miqkovi}, Ostoji}, Ivanov, Lazevski - Kamara, Smiqani}, Tomi}, Ili} (od 63. Joji}) - L. Markovi} (od 74. Ninkovi}), S. [}epovi} (od 79. M. [}epovi}). Fudbaleri Partizana, ta~nije prva postava {ampiona, zabele`ili su ubedqivu pobedu u utakmici koja je trebalo da bude jedan od derbija 11. kola Su perlige.^etiri dana posle bolne eliminacije iz Kupa, u duelu sa drugoliga{em Borcem iz ^a~ka, trener crno-belih Vladimir Vermezovi} napravio je deset izmena u timu, „pre`i-

RadostfudbaleraPartizana

veo” je samo golman Nikola Petrovi}, a epilog je bila dominacija na ^airu. Bila je to sedma uzastopna pobeda crno-belih nad „Realom sa Ni{ave”. Prvak je nastavio da sakupqa bodove sa svih strana i upisao devetu pobedu u nizu. Crno-beli su poveli ve} u sedmom minutu, autogolom Nikole Luki}a. Wega je iz nepo-

Preokret unastavku SpartakZlatiborvoda-BSK2:1(0:1) SUBOTICA: Stadion Spartaka, gledlaca oko 1.000, sudija: An|elkovski (Ka~arevo), strelci: Stamenkovi} u 62. (autogol) i Despotovi} u 67. za Spartak Zlativor vodu, a @ivkovi} u 40. minutu za BSK. @uti karton: Kova~evi}, Despotovi} (Spartak Zlatibor Voda), crveni karton: ]esarevi} (BSK). SPASRTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi}, Farka{, [arac, Brati}, Antoni}, Pu{kari}, Torbica, Kova~evi}, M.Adamovi} (Milivojev), Despotovi} (Noskovi}), Novakovi}. BSK: Kova~evi}, Plani}, Stamenkovi}, ]esarevi}, Gegi}, Milutinovi}, Nuhi (Stan~eski), @ivkovi} (Jovanovi}), \uki}, Petrovi}, Bulatovi} (Simovi}). Fudbaleri Spartak Zlatibor vode do{li su do ~etvrte pobede u nizu, po{to su u Subotici opravdali ulogu favorita i savladali ekipu BSK. Odli~no su po~eli me~ doma}ini, re|ale su se prilike pred golom BSK. Prvu {ansu imali su ve} u 3. minuti kada je Torbica prona{ao Despotovi}a koji glavom tu~e pored gola. U 5. minutu Torbica je izveo drugi korner za Spartak Zlatibor vodu, najvi{i u skoku bio je Novakovi} ali glavom sa osam metara tu~e iznad gola. Tri minute kasnije golman Bor~ana sre}om spre~ava vodstvo. Nakon dvadesetak minuta igre splanuo je tempo doma}ih.

[ok na stadionu u 40. minutu kada je Pu{kari} izgubio loptu, poklon iskoristio @ivkovi} koji sa par metara matira Aleksi}a. U posledwim trenucima prvog poluvremena Spartak je bio blizu izjedna~ewa, kada je Despotovi} odli~no izveo slobodan udarac sa oko 18 metara, lopta je i{la tik pored stative ali je golman Kova~evi} krajwim naporom izbacuje. Sti~e se utisak da lopta u svojoj putawi mo`da i pre{la gol liniju ali sudija pokazuje da se igra nastavi. U drugo poluvreme doma}i kre}u znatno agresivnije i sa velikom `eqom za preokret. Igrao se 60. minut kada je Novakovi} izbio sam pred gol, ali {utira neprecizno. Na sre}u doma}ina posle dva minuta Spartak Zlatibor voda sti`e do izjedna~ewa. Pu{kari} je odli~no {utirao sa leve strane golman Bor~ana uspe{no odbranio ali bek Sta menkovi} nespretno interveni{e i poga|a svoju mre`u. Tri minuta kasnije zbog preo{trog starta na [arcu ]esarevi} dobija crveni karton. Izjedna~uju}i gol dao je krila doma}ima koji su krenuli sa sve ozbiqnijim napadima. U 67. minutu Spartak Zlatibor voda dolazi do vo|stva kada je Novakovi} nesebi~no prona{ao slobodnog Despotovi}a koji u padu volejom sa oko deset metara neodbrawivo poga|a mre`u. S.D.

sredne blizini, u `eqi da centrira, napucao Aleksandar Lazevski, a na nesre}u doma}ih igra~a i navija~a lopta je u vi sokom luku preletela sve i svakoga i zavr{ila u mre`u. Radni~ki je mogao da izjedna~i u 32. ali je Ivan Ivanov uklizavawem spasio Partizan. Bugarski reprezentativac uspeo je da po`rtvovanom intervenci-

jom prekine opasnan kontra napad doma}ih. Ono {to mu u prvom poluvremenu nije uspevalo iz igre, Partizanu jeste iz prekida - da pripreti. U 37. minutu, Tomi} je izveo slobodwak u svom sti lu, o{tro i precizno, ali je lopta okrznula stativu sa... spoqne strane! A u 58. minutu crno-beli su udvostru~ili prednost. Na lep pas Tomi}a, Stefan [}epovi} je u punom trku u{ao u {ansu i iskosa sa desne strane, sa oko 16 metara udaqenosti, savladao Peri}a. Partizan je otklonio posledwu dilemu oko ishoda me~a u 71. minutu i bio je to najlep{i pogodak na me~u. Milan Smiqani} dodao je loptu rezervisti Joji }u, koji je sa oko 15 metara pocepao mre`u iza le|a Peri}a. Tri komada nisu bila dovoqna gostima. Jo{ jedan rezervista upisao se u strelce. U 80. minutu, Tomi} je prevario rivala i proigrao Joji}a, koji je posle pogotka zabele`io i asistenciju. Lepo je dodao do Ninkovi}a koji je rutinski postigao gol.

[oknaMarakani Crvenazvezda-Jagodina1:2(0:0) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 10.000, sudija : Dimitrijevi} (Loznica). Strelci: Mudrinski u 47. za Crvenu zvezdu, a \uri} u 65. i \eni} u 86. minutu za Jagodinu. @uti kartoni: Milivojevi}, Milunovi}, Kasalica, Maksimovi} i Jovanovi} (Crvena zve zda), a Proji}, Valenti} i \eni} (Jagodina). CRVENAZVEZDA: Bajkovi} 7, Panti} 7 (Ve{ovi}), Maksimovi} 6, Jovanovi} 6, Mladenovi} 6 Milivojevi} 6, Dimitrijevi} 7 (Mijailovi}), Milija{ 6, Kasalica 6, Milunovi} 6 (Lazovi}), Mudrinski 7. JAGODINA: Bonxuli} 7, Valenti} 7, Proji} 7, @ivanovi} 7, Tomi} 7, Gogi} 7, Lepovi} 7 (\eni} 7), Stojkov 7 (Kosti}), Cvetkovi} 7, \uri} 7, Stojanovi} 8 (Ili}). Jagodina je iznenadila Crvenu zvezdu. Gosti su sru{ili i neugod nu tradiciju i nakon devet uzastopnih poraza uspeli su da matiraju crveno-bele. Gosti su u me~ u{li re{eni da kroz nadigravawe sa favoritom poka`u svoj kvalitet. U tome su uspeli. Visokim presingom, kratkim i brzim pasom, uz na momente ve}i posed lopte dominirali su na travi Marakane. Zvezda je delovala prili~no sputano i sporo, gotovo bezopasno po gol. Sa mnogo vi{e energije doma}in je po~eo drugo poluvreme. Trud se brzo isplatio. U 47. minutu idealan centar{uta Panti}a, u svoj stilu, iskoristio je Ogwen Mudrinski, doju~era{wi centarfor Jagodine i glavom lop -

tu smestio u mre`u. Period dobre igre Zvezda nije krunisala pogotcima, a {anse su propustili Dimitrijevi}, pa potom i Mudrinski koji je jo{ jednom efektno {utirao glavom ali je stativa spasila goste. Nije se Jagodina predavala, a u 65. minutu dobili su i poklon od sudije Dimitrijevi}a iz Loznice. Maksimovi} je van kaznenog prostora napravio prekr{aj nad Stojanovi}em, ali arbitar je dosudio najstro`u kaznu. \uri}ev {ut sa bele ta~ke fantasti~nom inter vencijom zaustavio je Bajkovi} ali je na odbijenu loptu opet natr~ao \uri} i pogodio ciq. ^ini se da je ovo bio kqu~ni detaq utakmice. Uvukla se nervoza u redove crvenobelih, a Jagodina je nastavila da igra zaista sjajno. U 79. minutu golman Bajkovi} je jo{ jednom odli~nom odbranom zaustavio topovski {ut raspolo`enog kapitena Milo{a Stojanovi}a. Fini{ me ~a doneo je i pravi „{ok” za „zvezda{e”. Majstorski je Stojanovi} zaobi{ao indolentnog Jovanovi}a usledila je asistencija i odmeren udarac „rezerviste” \eni}a za pobedu. Poku{ala je Zvezda u preostalih nekoliko minuta da stigne barem do izjedna~ewa ali je odbrana ekipe koju uspe{no predvodi Simo Kruni} delovala besprekorno. Naravno, posle utakmice u centru pa`we bio je sudija Dimitrijevi}, na ~iju arbitra`u su crvenobeli imali puno zamerki, burno su reagovali, a i desetak hiqada gledalaca pogrdnim skandirawem is pratilo je sudiju sa terena. Z.Rangelov

SpretniSremci

Kuqanistali

Smederevo-DowiSrem0:1(0:0)

Javor-Hajduk2:1(0:1)

SMEDEREVO:Stadion Smedereva, gledalaca 500, sudija: Spasi} (Surdulica). Strelac: Putin~anin u 77. minutu. @uti kartoni: Miqkovi}, Opan~ina, Lazarevski (Smederevo), a Vukobrat, Ko{uti}, Bukorac i Damwanovi} (Dowi Srem). Crveni karton: Nikoli} u 75. minutu (Smederevo). SMEDEREVO: M. @ivkovi} 6, Ogwanovi} 6, Miqkovi} 6, Opan~ina 6, Osman 6 (Nikoli}), D. @ivkovi} 7, Lazarevski 6 (\or|evi}), Momi} 7 (Stojanovi} 6), Veqovi} 7, Radovanovi} 6, Mijovi} 6. DOWISREM: Beli} 7, Josi mov 7, Vukobrat 6 (Mileki} 7), Bukorac 7, Laki} 7, Ko{uti} 7 (Jeli~i} 6), Putin~anin 7, Jankovi} 7 (Milutinovi}), Damwanovi} 7, To{i} 7, Milosavqevi} 7. Iako su Smederevci tokom ve}eg dela susreta imali vi{e od igre, a tako|e i prilike za

pogotak bodovi su zaslu`eno pripali spretnijem i sre}nijem Dowem Sremu. Dugo }e Smederevci `aliti za prilikama Momi}a u 19. i 23. minutu, kada je prakti~no najpre sa pet metara proma{io prazan gol, a onda kada je izbio sam ispred Beli}a, ~etiri minuta kasnije, ponovo nije bio efikasan. Me~ je prelomio crveni karton koga je zaradio Nikoli} u 75. minutu posle neopreznog starta nad Milosavqevi}em. Dva minuta kasnije Putin~anin je sa ivice {esnaesterca prihvatio odbijenu loptu i na efektan na~in pogodio desne ra{qe @ivkovi}a. Mogli su Smederevci mo`da i do nere{enog rezultata, {to ne bi bilo nerealno, ali su Veqovi} i Ogwanovi} u zavr{nim minutima bili dosta neprecizni i tako je utakmica zavr{ena s pobedom Doweg Srema. T.Gli{i}

IVAWICA: Stadion Javora, gledalaca 500, sudija Filipovi} (Beograd), Strelci: Ifeani u 88. i Milovanovi} u 90. zaq Javor,a L. Veselinovi} u 40. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Milinkovi}, Vla{i}, Josovi} (Javor), Bulatovi}, Sekuli}, Lali} (Hajduk). JAVOR: Nikoli} 6, Milinkovi} 6 (od 80 \or|evi}), Mom~ilovi} 7, Vla{i} (od 30 Josovi} 6), Novakovi} 7, Ostoji} 6 (od 59 Milovanovi} 7), Vidi} 6, Eliomar 6, Mifeani 6, Radivojevi} 6, Jakimovski 6. HAJDUK: Bra} 7, Milutinovi} 6, M. Veselinovi} 6, Bulatovi} 6, Obrovac 6, Adamovi} 6, L. Veselinovi} 7, Sekuli} 6, Lali} 6, Varga 6 (od 75 Stojkovi}-), Ki{ 6(od 60 Zorica 6). Javor je osvojio sva tri boda protiv Hajduka iz Kule zahvaquju}i golovima Ifeanija u 88. i Mi lovanovi}a u 90. minutu. Gosti su tokom ve}eg dela utakmice bili boqi rival imali pobedu ,ali su

pokleknuli u finio{u. Igra~i Javora su u prvom delu igrali slabo ,neobja{wivo gre{ili u dodavawu lopte, dok su gosti igrali agresivno od po~etka bili br`i i motivisaniji od doma}ina. U 40 minutu hladan tu{ i vo|stvo gostiju koji su se bukvalno u{etali u gol. Akciju je zapo~eo Ki{, a zavr{io Lazar Veselinovi} i poslao loptu u levi ugao pored Nikoli}a. Veselinovi} je bio u prilici da u~ini ne{to vi{e u 55 minutu,ali je {utirao pravo u golmana Javora. Kako se bli`io kraj utakmice Javor je iz minuta u minut poja~avao tempo pomognut gromoglasnim navijawem i rezultat dolazi u 88 minutu. Milovanovi} je prosledio polu visoku loptu u kaznenom prostoru gostiju do Ifeanija koji je glavom poslao u mre`u. Preokret sti`e u nadoknadi vremena. Asistent kod prvog gola Milovanovi} je posle centar{uta rutinski pogodio mre`u. U.]ur~i}


16

SPORT

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik

PRVALIGASRBIJA

Pazov~animaprijaBrdo ^ukari~ki-Radni~ki(NP)1:2(1:1) BEOGRAD: Stadion ^ukari~kog, gledalaca 200, sudija:Cicvari} (U`ice), strelci: Stamenkovi} u 45. za ^ukari~ki, a Bonxi}u11.i58.minutuzaRadni~ki. @uti kartoni: Risti}, Trnini} (^ukari~ki), Radin, Isailovi}, A{}eri}, Bo{kovi} (Radni~ki). ^UKARI^KI: Risti} 6, Popovi}6,\uri}6,Stamenkovi}7, Mihajlovi} 6 (od 65. Din~i} –), Mati}7,Trnini}6,Krsti}6(od 82.Misini–),Srni}6,Vu~ini}6 (od90.Lazovi}–),Laki}6. RADNI^KI: Uro{evi}7,Sara~evi} 7, Pejovi} 7, Bonxi} 8 (od92.Ivi}–),Radin7,Ko{uti} 7,Isailovi}7,A{}eri}7(od77. Bulatovi}–),Pavlovi}7(od67. Jovi}–),Bo{kovi}7,Gaji}6. Banovo brdo je tali~no Novopazov~anima. Pobedili su letos (1:0)ugeneralnojprobipredprvoliga{ki debi, a slavili su i sadakadajemnogova`nijedoksu

Mladenovac –In|ija0:0 MLADENOVO: StadionSelters. Gledalaca. 300. Sudija: Manojlovi} (Kwa`evac). @uti kartoni: Vukmirovi}, Jevi}, Krsti} (OFK Mladenovac), @ivkovi},Dubaji},Tom~i},Dimitrov(In|ija). OFK MLADENOVAC: Radi} 7, Vukmirovi} 6 (od 75. Mirovi} –),Stefanovi}7,Jevi}7,Krsti} 7, Ka{i} 7, ]iri} 6, Sta{i} 6, Dobra{inovi}–(od19.Krstonijevi}7),Te{i}–(od32.Maksimovi}6),Mila{inovi}7. IN\IJA: Milinovi}7,@ivkovi}6,Stankovi}6(od83.Adamovi}–),Savi}7,Tom~i}8,Tomanovi} 7, Zeli} 6, Kordolup 6 (od 63. Petrovi} –), Livaja 7, Dimitrov 7, Dubaji} 6 (od 74. Pavkovi}–). Silovitim po~etkom fudbalerimladenova~kogprvoliga{anagovestilisuuspehkojiimjeizmakao.Ve}u5.minutuDu{anTe{i} jepro{aopodesnojstraniiuposliocentarforaNemawuSta{i}a na ivici {esnaesterca. Uslediojejakudarac,loptajeprohujalaporedstative.UbrzojeTe{i} ponovostupionascenu,kadjemajstorski proigrao dekoncentrisanogNeboj{uVukmirovi}a~ijije {ut zatresao spoqni deo mre`e. Uzvratilisuu~enicitreneraZorana Govedarice sredinom prvog poluvremena, tada je Vladimir Livajadobrociqao,alijelopta zavr{ila nekoliko santimetara poreddireka. Krenulisuizabranicitrenera @arka\urovi}aunastavkume~a u totalnu ofanzivu. Pola sata diktiralisutempo,biligospodari terena, ali u zavr{nici nisu imali spretnog strelca koji bi obradovao navija~e. Posledwih desetminutaproteklisuuznaku velikog pritiska doma}ina i gr~evite odbrane defanzivaca iz sremske ravnice koju je znala~ki predvodio robusni {toper Tom~i}. Nakon centar{uta Danila Krstonijevi}a u 88. minutu zapa`eniMirovi}jetukaokaoiztopasa22metra,agolmanMilinovi}spre~ionajgore. M.Vlaji}

Vojvo|anska ligaIstok Radni~ki - Kolonija 3:4, Vr{ac - Jedinstvo (BK) 4:0, Kozara-Jedinstvo(NB)1:3, AFK - Sloboda 0:1, Budu}nost - Proleter (BK) 4:2, Kikinda-Zadrugar2:1,Radni~ki-Bile}anin2:0.

Vojvo|anska ligaZapad Polet - Indeks 1:0, Prvi maj - Budu}nost (M) 3:1, Srbobran - Borac 5:1, Sloga Omladinac 4:0, Jugovi} Mladost (BP) 2:0, Ba~ka Mladost(T)4:0,Crvenazvezda-Stani{i}2:0,Crvenka -Hajduk(B)0:4.

Fudbaleri Radni~kog su igrakli sjajno na Banovom brdu

^ukari~ani, jo{ uvek nepora`eni na gostovawima, izgubili po-

sle Novog Sada i drugi me~ kod ku}eidenti~nimrezultatom.

Doma}inimaostajupri~e.Gostisupoveliu11.minutuu{esnaestercudoma}ihloptesedokopao Bonxi}, posle wegovog udarcaiodbitkaodpre~kepao zemqu mre`u zawihao A{~eri}, me|utim, sudija Cicvari} je uva`io signalizaciju pomo}nika Jeremi}a da je bubamara ve} posle udarca Bonxi}a pre{lagolliniju. Ubrzoseposlenekolikoproma{aja u prethodnim me~evima kona~noposre}ilo{toperu^ukari~kog Dejanu Stamenkovi}u daseupi{eustrelce.Postavio je glavu na pravo mesto posle kornera Mati}a sa levog boka, veteranUro{evi}jebioprinu|endakapitulira. Pobedonosnipogodakgostisu naneobi~anna~inpostiglipet minuta kasnije. Kiksirali su Laki} i \uri}, lopte se dokopaoBonxi},zaobi{aoRisti}ai drugiputseupisaoustrelce. M.]unkovi}

Slanobarciizdr`ali poluvreme Napredak-Proleter3:0(0:0) KRU[EVAC: Gradski stadion,gledlaca1500,sudija:Piper (^a~ak), strelci: Boji} u 47,Mirosavqevi}u75,Truji}u 83. minutu. @uti kartoni: B .Milo{evi} (Napredak), Vukasovi}(Proleter). NAPREDAK: Krznari} -, Duwi} 7, Udovi~i} 6, Kokovi} 6,B.Milo{evi}7,Paunovi}7, Regan6(od47.Truji}7),N.Milo{evi} 6 (od 85. Petrovi} -), Boji}7,Mirosavqevi}7,(od90. Popovi}-),Gavri}8 PROLETER: Jeli} 7, Tanasin 6, Asani 6, Vukasovi} 6, @igi} 6, Kova~evi} 6, Ra{iovan6(od53.Ivani}7),Obradovi}6(od84.Dragojevi}-),Drini}6(od69.\ori}-),Kav~i}6, Babi}7 Nasamompo~etkudrugogpoluvremenapoveojenapadNikolaMilo{evi}polevojstrani, paposlu`ioTruji}a,kojijelepoasistiraoBoji}u.Usledioje udarac sa 15 metara i kona~no

se zatresla Jeli}eva mre`a. U prvom poluvremenu sve vreme se igralo na polovini Novosa|ana,aprvaizglednijaprilika vi|enajeu13.minutu:Duwi}je proigrao Boji}a, koji je okrenuo Asanija i o{tro centrirao, a lopta je fijuknula tek desetakcentimetarasaspoqne strane Jeli}eve desne stative. Pet minuta kasnije Paunovi} sepridodaonapadu,ciqaoglavompodsamupre~ku,aliizvio se Proleterov golman i skrenuoloptuukorner.Posleudarca iz ugla ponovo je Paunovi} bio u prilici, ali je ni{anio neprecizno. Samo u dva navrata Novosa|ani su pri{li Napretkovom golu,u39.minutukadajeDrini}, posle kontranapada, u{ao uzonu{utaiciqaoporedgola, kaoiVukasovi}usamomfini{uprvogpoluvremena. Nasamompo~etkudrugogpoluvremenapoveojenapadNiko-

laMilo{evi}polevojstrani, paposlu`ioTruji}a,kojijelepoasistiraoBoji}u.Usledioje udarac sa 15 metara i kona~no sezatreslaJeli}evamre`a. Nekoliko minuta kasnije, Ivani}, koji je uneo `ivost u igru gostiju, ukrao loptu Bogdanu Milo{evi}u i lepo asistiraoDrini}u,dabiseuzdostasre}e,ina~ebesposleniKrznari} dokopao lopte. Imao je potom {ansu i Babi}, ali nije bioprecizan. U 75. minutu borbeni Gavri} je iskoristio nesmotrenost Proleterove odbrane, koja je nekako,ipakuspeladagaosujeti u trenutku kada je {utirao, ali na pravom mestu se na{ao kapitenMirosavqevi}.Nijese, ipak dugo ~ekalo na tre}i gol. Zapa`eni Jeli} je bio nemo}an u83.minutu,kadajeGavri}uputiodubinskuloptuzaTruji}a, koji je postavio kona~an rezultat. S.Milutinovi}

Napredak-Proleter Mladenovac-In|ija JedinstvoPutevi-Banat ^ukari~ki-Radni~ki(NP) Metalac-Sloga Mladost(L)-Teleoptik Be`anija-Vo`dovac Timok-Kolubara

Danas

3:0 0:0 2:0 1:2 2:0 1:0 0:0 2:0

NoviSad-Borac (13.30) 1.Napredak 13 10 2 1 32:10 32 2.Vo`dovac 13 7 5 1 19:4 26 3.^ukari~ki 13 6 5 2 14:9 23 4.Borac 12 6 4 2 19:9 22 5.Jedinstvo 13 5 6 2 16:13 21 6.Proleter 13 5 5 3 14:14 20 7.In|ija 13 4 6 3 12:11 18 8.Teleoptik 13 4 5 4 11:15 17 9.Radni~ki 13 4 4 5 11:14 16 10.Mladost 13 4 4 5 15:20 16 11.Timok 13 4 4 5 11:19 16 12.Metalac 13 3 4 6 14:14 13 13.Mladenovac 13 3 4 6 9:13 13 14.Banat 13 3 4 5 7:17 13 15.Be`anija 13 3 3 7 16:16 12 16.Sloga 13 2 6 5 9:18 12 17.Kolubara 13 2 4 7 10:13 10 18.NoviSad 12 3 1 8 11:21 10 Uslede}emkolu(10.novembra)sastajuse:Proleter-^ukari~ki,Banat-Napredak,In|ija-Be`anija,Radni~ki(NP)-Metalac,Vo`dovac-NoviSad,Teleoptik-Sloga(K),KolubaraJedinstvoPutevi,Borac-Timok,Mladost(L)-Mladenovac.

ENGLESKAPREMIJERLIGA

\avolimaderbi Man~ester junajted novi je lider Premijer lige, jer je ^elsiosvojiosamoboduSvonsiju.KiksjenapravioiTotenhem.Svonsi je dva minuta pre krajastigaodo1:1protiv^elsija, dok je Vigan slavio na VajtHartLejnuprotivTotenhema sa 1:0.Maruan Felaini je sa dva gol a don eo preo k ret Evertonu, ali je Fulam izboriobodsa2:2,dokjeNori~dobio Stouk Siti sa 1:0. Minimalnim rezultatom Aston VilajeslavilauSanderlendu. Prvo poluvreme u Premijer ligidonelojesamodvagoladoma}ina, a vodili su Fulam i Nori~kojijepogotkomXonso-

je savladao Tremela. Ipak, dva minutaprekrajaFernandesdonosi bod Svonsiju. Branislav Ivanovi}odigraojeceome~za ^elsinapoziciji{topera. Neo~ekivanu pobedu ostvario je Vigan koji je minimalnim rezultatom nadigrao Totenhem u Londonu. Jedini gol postigaojeBenVotson,kojije prvi Englez koji je postigao gol za Vigan u sezoni. Wukasl, Sanderlend i VBA su i daqe bezdoma}egstrelca. Fudbaleri Man~ester junajteda pobedili su na Old Trafordu Arsenal sa 2:1 (1:0), u derbime~udesetogkolaengleskePremijerLige.

Jankovi}~astioVuji}a JedinstvoPutevi-Banat2:0(1:0) U@ICE: Stadion SC Jedins tvo Put ev i, gled al ac a: 400. Sudija: Trailovi} (Zaje~ar). Strelci: Simi} u 21. i Vuji} u 71. minutu. @uti kartoni:@uni}(JedinstvoPutevi),Jovi},Radosavqevi},Mihajlovi}(Banat). JED INS TVO PUT EV I: Ze~evi} 7, Marjanovi} 7, Joksimovi} 7, Gruji~i} 7, @uni} 8, Plani} 7, Jeremi} 8 (od 92. Jankovi} –), Simi} 7, Vuji} 7 (od 87. Vukm ir ov i} –), Mudrini}7(od64.Arsi}–),Viri}7. BANAT: Baji} 6, Tadi} 6 (od62.Deliba{i}–),Tasi}6, Jovi} 7, Ceni} 6, Mileti} 6, O`egovi} 6, Radosavqevi} 6,

Mihajlovi}7,Stankovi}6(od 46. To{kovi} 6), Antanasijevi}6(od46.Jankovi}6). Me~ je otvoren kolosalnom {ansomzagoste.Mileti}jeu 3. minutu izbio ispred Ze~evi}a koji je sjajno intervenisaoinogomodbioloptuupoqe.Unastavkuigraloseizme|u{esnaesteracado21.minutakadjeSimi},nacentar{ut Jeremi}a sa deset metara poslaoloptupodpre~ku–1:0. Tek deset minuta nakon po~etk a drug og pol uv rem en a usledila je serija uzbu|ewa. Izme|u 56. i 60. minuta ~etiriodli~neprilike.Najpreje Mudrini} spojio sa loptom Vuji}a, ali je golman Baji}

bio za tren br`i. Usledio je Mihajlovi}ev {ut iz slobodnogudarcasa25metara,Ze~evi}jemoraodaloptuskreneu korner.Simi}jeukontrisve zavr{iodobroosimzavr{nog {ut a por ed stat iv e. Ser ij u {ansi zavr{ili su gosti, Tadi} je centrirao, O`egovi} {ut ir ao glav om, a Ze~ ev i} jo{jednombiopripravan. Putarisupobeduosigurali u71.minutuposlekardinalne gre{ ke rez erv is te gos tij u Jankovi}a.Poku{aojedavrati loptu golmanu, wegovu nameruprozreojeVuji}ineometansa16metaraga|aoudowi desniugao. Z.@erav~i}

KANARINCISIMPERATIVOMPOBEDEDO^EKUJUBORAC

Kanarincilovezebre Mimosvihpredvi|awauo~i po~etka sezone fudbalerima Novog Sada, predstoji gr~evitaineizvesnaborbazao~uvaweprvoliga{kogstatusa.Izabranici trenera Bogdana Koraka, danas do~ekuju ~a~anski Borac. - Ovo je za nas veoma va`na utakmica, prakti~no me~ lopta. Nakon kiksa u Lazarevcu, ponovo smo u situaciji da moramodapobedimoipobegnemo sa za~eqa. ^a~ani su u naletu form e sru{ il i Part iz an u Kupu i pokazali da s pravom slovezajednogodnajozbiqni-

jihkandidatazaplasmanuSuperligu.  O~ekujem zaista te{ku utakmicu i na{u pobedu. Uzdam se u veliku pomo} na{ihnavija~akojisunamdosadapru`alifantasti~nupodr{ku - rekao je trener kanarinacaBogdanKorak. ^a~anikojepredvoditrener Zoran Wegu{ u dosada{wih petgostovawanisuupisalipobedu i u Novi Sad sti`u na krilima uspeha protiv Be`anijeiPartizanauKupu.Uzdanice zebri bi}e prvi strelac ekipe Milanko Ra{kovi} (9 golova), kapiten Mario Ma-

sla}, Marko Pavi}evi} i MilanJeremi}. -Ponadalismoseda}eDarkoRoksabitispremanzaduels Borcem, ipak on }e morati da pauzirajo{nekovreme.Tako|e jo{uvek~ekamosertifikatza Vukovi}a.Sviostaliigra~isu spremniio~ekujemdaofanzivnom i pametnom igrom do|emo prvi do gola. Pobeda jeste imperativ,siguransamda}emoji igra~i dati sve od sebe, ipak moramobitiihladneglave,jer svaka naopreznost mo`e skupo danasko{ta-kazaojeKorak. I.Grubor

Slavqe fudbalera Man~estera

na savladao Stouk. David Ruis je u sedmom minutu postigao 500.pogodakzaFulamuPremijer ligi, od kojih je desetinu postigaojeKlintDempsi,koji jekrajemletapre{aouTotenhem.UdrugompoluvremenuMaruanFelainijesadvagoladoneo preokret Evertonu, da bi bod doma}inu na Krejven Kortixu osvojio Stiv Sidvel pogotkomuposledwemminutu. @ivost Premijerliga{ima vratili su gosti sa tri gola u samo {est minuta polovinom drugogpoluvremena.PoredFelainija, gol je postigao i Gabrijel Agbonlaor, koji je mre`u zatresao prvi put posle 28 utakmica posta u prvenstvu, te doneopobeduVilinastadionu Svetlosti.Dogolajejedvastigao i ^elsija, a Viktor Mozes

Crveni |avoli su poveli ve} u tre}em minutu, preko biv{eg igra~a Arsenala, Robina van Persija,kojijeiskoristiogre{ku Tomasa Vermalena i bez problemasavladaoManonea.Runi je u fini{u prvog poluvremenaproma{iojedanaesterac,a prednost je duplirao Patris Evra u 67. minutu. Kona~an rezultatpostaviojeSantiKasorlauposledwimsekundamame~a. Premijer liga, 10. kolo: Man~ester Junajted – Arsenal 2:1 (Van Persi 3, Evra 67 – Kasorla 95), Totenhem – Vigan 0:1(Votson56),Svonsi–^elsi 1:1 (Fernandes 88 – Moze 60), Sanderlend - Aston Vila 0:1 (Agbonlaor 56), Nori~ Siti – Stouk Siti 1:0 (Xonson 44), Fulam – Everton 2:2 (Ruis 7, Sidvel90–Felaini55,72).

\or|evi}strelac, aNantlider Srpski napada~ Filip \or|evi} opasno se name}e selektoru Sini{iMihajlovi}u,postigaojenovigolidoneopobeduNantu. \or|evi}jeu47.minutuzatresaomre`uAn`resaidoveo„kanarince” na prvo mesto u drugoj francuskoj ligi posle 13. kola.Srpski centarfor se ujedno probio na ~elo liste strelaca Lige2sa13pogodaka.Onjenastaviogolgeterskuserijukojatrajeve}{estme~eva. Posle Nikole \ur|i}a koji trese mre`e u [vedskoj, \or|evi} je drugi napada~ koji se iz drugog plana i iz lige slabijeg ranganame}eselektoruSrbijeSini{iMihajlovi}uzamestonapada~aunacionalnomtimu.


SPORT

dnevnik

DANASDRUGOKOLOKVALIFIKACIJAZAEP:BIH–SRBIJA(17)

Orlovispremni zapobedu Pred mu{kom rukometnom reprezentacijomSrbijenalazisejo{ jedan izazov. U okviru drugog kola kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2014. godine gostujuprili~norawenojipoqu-

reprezentacija slavila u ni{kom^airu. -GodizadovoqstvoishodomduelasRusima,pogotovo{tojere~ o reprezentaciji koja je do`ivela odre|ene promene, najvi{e u stru~nom{tabu,pazanasnijebi-

Veselin Vukovi}

qanojselekcijiBosneiHercegovinekoja je {pre  nekoliko dana do`ivela poraz od Austrije (24:35).Me~seigradanasu17~asovausarajevskojSkenderiji. ReprezentacijaSrbijespremno~ekame~.Uiscisuseslegli od me~a s Rusijom kada je na{a

loiznena|ewe{tosusepredstavili u mnogo modernijem svetlu, ozbiqnije i anga`ovanije. [to senasti~ebilismoophrvanipovredama i tek sada su se videli rezultationeakcijeuNema~koj, gdesmopro{irilikonkurenciju za svako mesto u timu. Sada nas

Karabati}igra zaFrancusku NikolaKarabati}igra}ezadanaszareprezentacijuFrancuskeprotivTurskeuokvirukvalifikacijazaprvenstvoEvrope 2014.uDanskoj. Karabati} }e zameniti Vilijama Akambreja koji je na utakmicisaLitvanijom(27:18)zadobiofrakturunosa.Ovo}ebiti prvautakmicaKarabati}aukvalifikacijamazaEP.

~ekajo{jedante`ime~,posebno po{to igramo u gostima. Znamo svespecifi~nosti,sobziromna sve{tosede{avalounekojbli`ojpro{losti,aivodimonekolicinumladihigra~a,kojinikadanisuosetilitakvuatmosferu. Me|utim,idemouSarajevosaciqem,dadamosveodsebe-rekaoje selektorVeselinVukovi}. I posle Ni{a selektor nema mira{tosepovredati~e. -Idaqekuburimospovredama, tekpredsamime~zna}uko}eod momaka istr~ati na teren. Umesto\uki}a{ansu}edobitiMarkez,iskomplikovalasesituacija i sa Stankovi}em, verovatno }emo ga osloboditi kako bi bio spreman za januar. Umesto wega igra}e Zelenovi}. Sve to dodatno ote`ava ionako sam po sebi te`ak me~ u Sarajevu. Naravno, na{eanbicijesunajvi{e,pobeda nad Rusima nam je podigla samopouzdawe, motivacija je na visokomnivou.Prisutnajei`eqada seponovianga`ovanaigraizNi{aidaodigramo{tojetoboqe mogu}eiuistomritmu. Poraz Bosanaca od Austrijanacadodatno}edoprinetidadoma}inpru`ija~iotpor. -Radiseokvalitetnojekipi, ~ijave}inaigra~aigraunekoliko vrhunskih klubova. Imaju dobre individualce na svim pozicijama,aliuovomtrenutku,mo`da,nemajutim.Neulazimurazloge.Niminismotim,alismou ^airuzalagawemisadostakvalitetnihindividualnihre{ewa do{lidova`nihbodova.Akose prisetimo nedavnih kvalifikacija za SP u [paniji pobedili su Nema~ku sa osam golova na svomterenuipokazalidasuneugodnaekipa.Smatramdanas~eka te`autakmicaodoneuNi{u.– naglasiojeselektorVukovi}. J.Gali}

DANASSEVOZIVELIKANAGRADAABUDABIJA

Fetelpomerennaza~eqe MladiNemacjeukvalifikacijama za VelikunagraduAbiDdabija na stazi „Jas Marina“ ostvariotre}evreme,alinijeuspeodadovezeboliduparkferme, po{tosumuprekoradijaporu~ilidasezaustaviporedstazepozavr{etkubrzogkruga. Poslepregledabolidautvr|enojedauwemunijebilodovoqno goriva da bi se uzeo uzorak i to je razlog Fetelove diskvalifikacije. U rezervoaru je bilo 850 mililitara goriva, a za uzorak je potreban jedan litar. Takvaodlukazna~idasuFetelove {ansesvedenenaminimumiujedno daje {anse wegovom glavnom konkurentu Fernandu Alonso da smawirazlikuugeneralnomplasmanu pred posledwe dve trke. Predokr{ajuAbuDabiju,prednost mladog Nemca u odnosu na voza~a Ferarija iznosi 13 bodova,anaraspolagawudokrajasezone je maksimalno 75 bodova. Alonso }e posle diskvalifikacijeFetelazauzeti{estomesto, dok }e se na pol poziciji, posle sjajnog izdawa u kvalifikacijama na}i Luis Hamilton u Meklarenu. Sli~na situacija kao sada sa Fetelom vi|ena je na Velikoj

Staza „Jas Marina” u Abu Dabiju

Hemilton je bio najbr`i u kvalifikacijama

nagradi[panije,kadajepolpoziciju osvojio Hamilton, ali je on pomeren na za~eqe i kao prvi je startovao Pastor Maldonado u Vilijamsu,kojijekasnijetrijumfovaonatojtrci. Voza~ Meklarena Luis Hamiltonosvojiojepolpoziciju na Velikoj nagradi Abu Dabija, 18. trci ovogodi{weg {ampionata Formule 1. Hamilton je do {este pol pozicije ove sezone, a 25. u karijeri, do{ao krugom na stazi „Jas Marina“ u vremenu od 1:40.630 minuta. Britancu }e se u prvomredunastartutrkedanasod 14 ~asova po sredweevropskom

vremenu, pridru`iti voza~ Red BulaMarkVeber. Hamiltonjeodpo~etkaakcijeu Abu Dabiju u petak bio sjajan, a sve to je krunio dominantnim kvalifikacijama. Veber je bio tri i po sekunde iza wega, dok je Fetel bio jo{ desetinku daqe, alinjenakrajudiskvalifikovan. Udrugomreduna}i}eseiPastor Maldonado u Vilijamsu, koji je imaonajboqekvalifikacijekarijere posle onih u [paniji, kada jetrijumfovaonatojtrci.Iza}e sleditiKimiRaikonenuLotusu, drugi voza~ Meklarena Xenson Baton, Alonso i Niko Rozberg u Mercedesu, pa Felipe Masa u Ferariju i voza~ Lotusa Roman Gro`an. S obzirom na rezultate prethodnihkvalifikacijaitrka, kao malo iznena|ewe tokom drugogdelamo`edaseokarakteri{e to da je tada eliminisan voza~ Fors Indije Niko Hilkenberg. Mladi Nemac je imao 11. vreme, ispredSerhijaPeresauZauberu, timskog kolege Pola di Reste i sedmostrukog svetskog {ampiona Mihaela[umahera.TadasukvalifikacijebilegotoveizaBruna Senu u Vilijamsu, drugog voza~a Zaubera Kamuija Kobaja{ija i DanijelaRikardaudrugombolidu ekipeToroRoso.

nedeqa4.novembar2012.

17

SVETSKALIGA

Niki}doneopobedu Srbija-[panija10:8(3:1,3:2,3:3,1:2) BEOGRAD: Bazen SC „Ta{majdan”, gledalaca: 1.200, sudije: Krapivin (Rusija) i Kueretas (Gr~ka). Igra~ vi{e: Srbija 14 (7), [panija 12 (3). Peterci:[panija1(1). SRBIJA: B.Mitrovi},Mandi} 1, Goci} 1, Udovi~i} 1, ]uk,Ubovi}1,Niki}3,Aleksi},Ra|en,Filipovi}1,Prlainovi}2,S.Mitrovi},G.Pijetlovi}. [PANIJA: Agilar, Rodrigez, Gutijerez, [irawi, Baroso, Mingel 2, Esteqer, Espawol 2, Vaqes 1, Perone 2, Malarah1,Delera,Lopez. VaterpolistiSrbijezabele`ilisuidrugupobeduuSvetskoj ligi. Posle Nema~ke del-

Agrupa Turska-Hrvatska3:17,CrnaGora-Gr~ka11:9. 1.CrnaGora 2 2 024:19 6 2.Gr~ka 2 1 131:13 3 3.Hrvatska 2 1 127:16 3 4.Turska 2 0 2 5:39 0

Bgrupa Srbija - [panija 10:8, slobodnajeNema~ka. 1.Srbija 2 2 022:18 6 2.Nema~ka 1 0 110:12 0 3.[panija 1 0 1 8:10 0

Cgrupa Rusija-Rumunija13:14(pp), Ma|arska-Italija6:5. 1.Ma|arska 2 2 018:14 6 2.Italija 2 1 118:12 3 3.Rumunija 2 1 123:25 2 4.Rusija 2 0 219:27 1

Kapiten delfina Vawa Udovi~i}

fini su u drugom kolu B grupe savladalii[paniju.Imadasu gotovo ~itavog susreta na{i momcidr`alikonceigreusvojimrukama,ipaksuudrugomdelu tre}e i prvom delu ~etvrte ~etvrtine dozvolili [pancima, koji su u Beograd stigli u podmla|enomsastavu,dasevrate u me~. Me|utim, na kraju su ipakpotvrdilidasukvalitetnijitimigolomcentraSlobodanaNiki}aminuti36sekundi prekrajasusretare{ilipitawepobednika. Kaoiupro{lojutakmicivr{ilac du`nosti selektora Dejan Savi} pru`io je priliku obojici na{ih golmana, pa je takoBranislavMitrovi}branio prve dve, a Gojko Pijetlovi}drugedvedeonice. Golovima kapitena Vawe Udovi~i}a i Filipa Filipovi}a s igra~em vi{e povela je Srbija,FelipePeronejesmawio na 2:1, a onda je Niki} iz kontrenaasistencijuAndrije Prlainovi}a povisio na 3:1.

Nagolrazlikepo~etkomdruge ~etvrtine iz peterca je smawioEspawol,alisusedelfini posle toga vrlo brzo odlepili na tri razlike pogocima Niki}aiGoci}asigra~emvi{e, te Ubovi}a. Do kraja ovog perioda igre Espawol je samo uspeodasmawiizprveiskori{}ene situacije s igra~em vi{e za [pance. Po~etkom tre}eg dela [panci su postigli jo{ jedan pogodak, a onda je usledila jo{ jedan serija na{ih momaka od 3:0 za ubedqivih 9:4.  I kada su samo mirno trebalidaprivedususretkrajudelfinisudozvolilirivalu da se vrati u me~. Usledila je serija od 4:0 za izabranike RafeAgilara,paseu{louneizvesnu zavr{nicu. Skoro deset minuta trebalo je srpskom timudapostignepobedonosnipogodak, a onda je to pitawe re{ioNiki}izsituacijesigra~emvi{e.Pretogana{imomcinisuuspelidaiskoriste~etiriigra~avi{e. G.M.

SEDMOSVETSKOPRVENSTVONATAJLANDU

Pobedazaistoriju Egipat-Srbija1:3(0:0) BANKOK: Dvorana Huamark, gledalaca: 1.000, sudije: Ruiz (Paragvaj)iBre{an(Brazil),strelci:Mohamedu40.minutuzaEgipat,Bojovi}u23,Jawi} u 37. (penal) i Koci} u 39. minutuzaSrbiju,gomilaweprekr{aja: Egipat 6 (1-5), Srbija 8 (4-4), `uti katrtoni: Samasri i Mizo(Egipat). EGIPAT: Hema, Edres, Bugi, Nader,Samasri,Garib,ElAguz, [alabi, Abu Seri, Mizo, El Darvj,Husein,Gamila,Mohamed. SRBIJA: Aksentijevi}, Pavi}evi},Pr{i},Lazi},Bojovi}, Antoni}, Raki}, @ivanovi}, Milosavac, ^izmar, Jawi}, Koci},\or|evi},Raj~evi}. Futsal reprezentacija Srbije pobedom je po~ela u~e{}e na SvetskomprvenstvunaTajlandu i tako prvi put u istoriji slavilinaMundijalu.Iakojebilo evidentno da su reprezentativci Srbije u{li u prvi me~ na SP sa odre|enim gr~om to im nijesmetalodaostvareistorijsku prvu pobedu na Mondijalu. Tokomve}egdelame~aSrbijaje imalavi{eodigre,alijenon{alantnost u nekim trenucima moglaskupodako{taizabranike Ace Kova~evi}a. Zahvaquju}i sjajnom Aksentijevi}u, koji jebriqiraonagoluiuvi{enavrata vadio kestewe iz vatre, Srbija je do{la do o~ekivane pobede. Uprvompoluvremenunijebilopogodaka,alisuna{ifudba-

Koci} i Pavi}evi} slave pobedu

leriunastavkuzaigraliznatno agresivnije i sigurnije. Srbija je do vo|stva do{la po~etkom drugog poluvremena kada je Pavi}evi} uposlio Vidan Bojovi} koji je iskoristio uspavanost odbrane Egipta i posle odli~nogcentar{utaizkornerauklizao i postigao gol. Tako je fudbaler Ekonomca postigao prvenaczaSrbijunaSP~imejeupi-

GrupaE ^e{ka-Kuvajt Srbija-Egipat

3:2 3:1

GrupaF Gvatemala-Kolumbija 5:2 Rusija-Sol.Ostrva 16:0

sao svoje ime u istoriju srpskog futsala. Na{i su dobro kontrolisali igrusvedo37.minutakadajedosu|enpenaluna{ukorist,asiguranizvo|a~biojeJawi}.Ta~ku na trijumf na{e selekcije staviojeMladenKoci}golomu 39.minutunaasistencijusjajnog Bojana Pavi}evi}a. Do kraja utakmiceAhmedMohamedzatresaojemre`uAksentijevi}a,ali jetimgolomsamoubla`ioporaz Egipta. U drugom susretu grupe E ^e{kajesa3:2pobedilaKuvajt,koji }e u utorak biti slede}i rivalna{immomcima.Danassenastavqatakmi~ewenaSPnaTajlandu me~evima drugog kola grupnefaze. J.Gali}

FINALEKUPASRBIJE

Jedinstvopobednik Strelci Jedinstva iz Stare Pazove, osvojilisutituluufinaluKupaSrbije serijskomvazdu{nompu{kom,~ijijesjajan doma}in bila dru`ina Pan~evo, koja }eidu}egodineproslaviti200godinaplodnograda.Jedinstvojeimaloodli~nih1.816krugova,drugo mesto pripalo je strelicima Uqme sa 1.800 krugova, dok su tre}e mesto osvojili  doma}ini, strelciPan~eva,pro{logodi{wipobednciovog takmi~ewa, sa 1.771 krugova. ^etvrto mesto pripalojeMladostiizIn|ijesa1.757krugovaape-

toMetalcuFOD(Bor)sa1.750krugova.Uekipamasuga|alikadetikadetkiwa,juniorijuniorka, senioriseniorka. Najuspe{niji senior je Gabriel Dautovi} (Pan~evo)sa368krugova,najboqaseniorkaJelana Blagojevi}(Jedinstvo)sa370krugova,juniorVojislavMladenovi}(Uqma)sa368krugova,juniorka Stefanija Nedovi} (Uqma) sa 363 kruga, najpreciznijikadetbiojeNemawaRami}(Uqma)sa 175 krugova a  najboqa kadetkiwa Antonina Peki}(Jedinstvo)sa185krugova.


18

SPORT

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik PRVA MU[KA LIGA

@REB ZA MASTERS KUP

NovakugrupisMarejem NovitrijumfNovosa|ana BKK Radni~ki – Vojvodina Srbijagas 72:87 (17:19, 22:31, 19:25, 14:12)

@reb za finale ATP sezone imao je zanimqiv epilog - u Grupi A igra}e prvi, tre}i, peti i sedmi, a u Grupi B drugi, ~etvrti, {esti i osmi najboqi teniser u 2012. godini. Prvi nosilac Novak \okovi} dobio je (3) Endija Mareja, (5) Toma{a Berdiha i (7) @oa-Vilfreda Congu za protivnike u grupnom delu turnira koji }e ve} u ponedeqak po~eti u „O2 Areni” u Londonu, dok je zvani~ni {ampion (2) Roxer Federer imao ne{to lak{u varijantu - (4) David Ferer, (6) Huan Martin Del Potro i (8) Janko Tipsarevi}. Novo, 43. izdawe nekada{weg Masters kupa, po~e}e u ponedeqak u 14:45 duelom Grupe B izme|u {estostrukog prvaka Federera i na{eg Tipsarevi}a, kojem je ovo drugo pojavqivawe na turniru najboqih tenisera godine. Pro{le sezone, Tipsarevi} je u London oti{ao kao zamena (sada su to Ri{ar Gaske i Nikolas Almagro), pa je „usko~io” posle odustajawa Mareja i zabele`io poraz od Berdiha i pobedu nad \okovi}em.

Ove sezone, zaradio je status „regularnog” u~esnika devetim mestom u ATP trci, {to je bilo dovoqno jer je ~etvrti u trci Rafael Nadal odustao zbog povrede. Grupa A po~iwe u utorak, a \okovi} se sastaje protiv Conge protiv koga ima skor 8:5. U grupama se igra po „fudbalskom” sistemu, a kada bude odigrao svako protiv svakoga, dva najboqa igra~a iz svake grupe plasira}e se u finale. Prvi iz Grupe A igra}e protiv drugog iz Grupe B i obrnuto. Samo u~e{}e na turniru donosi 130.000 dolara, a potom svaka pobeda u grupi vredi 200 ATP bodova i jo{ 130.000 dolara. Plasman u finale bo duje se sa jo{ 400 poena i nagradom od 410.000 do lara, dok titula na sve ovo donosi jo{ 500 bodova i 830.000 evra. To zna~i da {ampion bez poraza mo`e da ode ku}i sa 1.500 bodova i 1.760.000 dolara, dok bi trijumf sa jednim porazom u grupi te sume umawio za 200 bodova i 130.000 dolara

VOJVODINA NS SEME GOSTUJE U PO@AREVCU

Novibodoviobaveza Po povratku iz Ukrajine odbojka{i Vojvodine NS seme nisu imali mnogo vremena za odmor, ve} danas gostuju po`areva~kom Mladom radniku, uvek te{kom i neugodnom rivalu (18.30 ~asova). Novosa|ani }e u Po`arevcu poku{ati da se do mognu druge prvenstve pobede, ali }e bez sumwe imati dva pro tivnika. Prvi }e biti odli~an Mladi radnik, a drugi umor, koji je sustigao crveno-bele nakon pute{estvija do Ukrajine. Uprkos svemu, crveno-beli ne tra`e alibi, a novi bodovi u Superligi i vi{e su im nego potrebni. - U Po`arevcu }emo nastupi ti kompletni i to je za nas naj-

va`nije. Jer, put je zaista bio naporan i nadamo se da ne}e ostaviti posledice na ekipu. Najvi{e nam je `ao {to tamo nismo pru`ili boqu partiju i ujedno me~ sa tako kvalitetnom ekipom iskoristili kao dobru pripremu upravo za susret u Po`arevcu. Me|utim, let preko Moskve se odu`io, stigli smo u Harkov u ranim jutarwim satima, tako da smo i tamo u prvom setu bili u egalu, a kasnije nas je stigao umor. Povratak je tako|e bio naporan, ali se nadam da }e na{i mladi igra~i podneti sve to stoi~ki. Bodovi su nam neophodni, a svesni smo da Po`arevqani na svom terenu uvek igraju odli~no i da }e zbog toga

biti veoma te{ko - rekao je sportski direktor Vojvodine Nikola Mari}. Trener Nikola Salati} izrazio je uverewe da }e igra~i pru`iti maksimum u Po`arevcu i da }e `eqa i borbenost biti iznad umora. - Ima}emo te`ak zadatak, jer Mladi radnik ima dobru ekipu, pre svega iskusnu. Po`arevqani su u tri posledwe sezone tri puta mewali tim, ali svaki put to dobro urade i zabele`e pohvalne rezultate. Sada su napravili dobar miks mladosti i iskustva, dobili su dve utakmice na svom terenu, a izgubili od Zvezde - istakao je Salati}. M. R.

@ENSKA SUPERLIGA

Rutinskapobeda Obrenov~anki Varadin - TENT 0:3 (13:25, 26:28, 21:25) NOVISAD: Halad SC „Slana bara”, gledalaca: 120, sudije: Radovanovi} (Stara Pazova), Popovi} (Sremski Karlovci). VARADIN: Mal~i} 1, Bakmaz, S. Jovi~i} 5, Ra~i}, J. Mi hajlovi} 12, Divac 3, M. Mihajlovi} (l), Male{evi} 8, J. Jovi~i} 13, Vulin. TENT: Mitrovi} 15, ]erani}, @uni} 9, Jovi~i} (l2), Vigwevi} 3, Andri} 11, Misoj~i}, Dugi} 9, Puzovi} 11, Stanimirovi}, Vukomanovi} (l1), Stevanovi}. Odbojka{ice Varadina pretrpele su ~etvrti uzastopni poraz. Obrenova~ki TENT iako s problemima sa povredama i ~iwenicom da je evropsku utakmiPREMIJER LIGA RUSIJE

Rubin siguran

U subotwim me~evima 14. kola ruske Premijer lige sve tri pobede ostvarili su gosti - Rubin, Spartak i Kubaw. Partizanov rival u Ligi Evrope Rubin je sa 3:1 slavio u Saransku protiv Mordovije, dok je Spartak sa 5:0 deklasirao Kriqa Sovjetov u Samari.U prvom me~u dana Kubaw je sa 3:0 bio ubedqiv u Amkaru. [ampion Zenit je u petak savladao Rostov, dok lider CSKA danas do~ekuje Lo komotivu u gradskom derbiju.Zanimqivo }e biti u Dagestanu, gde An`i u Maha~kali do~ekuje lokalnog rivala iz ^e~enije Terek. Dinamo }e seriju pobeda poku{ati da nastavi u Krasnodaru. Premijer liga, 14. kolo: Amkar - Kubaw 0:3, (Balde 59, Ozbi lic 72p, Piceli 87), Kriqa Sovjetov - Spartak 0:5 (Hurado 13,, Pareha 38, Kombarov 69, Dzjuba 76, Aninadze 83), Mordovija - Rubin 1:3 (Pan~enko 48 - Djadjun 10, 74, Rondon 90).Petak: Zenit - Rostov 2:1. Danas se sastaju: CSKA Lokomotiva, An`i - Terek, Krasnodar - Dinamo.

cu odigrao pre dva dana, odneo je sva tri boda iz Novog Sada, ru tinskom igrom. Varadinke su boqe otvorile me~, posle dobrih servisa povele 8:5, ali su igra~ice TENT-a sa dve velike serije preokrenule rezultat u svoju korist (17:10) i rutinski povele. Dobri servisi pravili svu velike probleme na prijemu doma}im igra~icama i tada nije bilo organizacije napada, a samim tim ni dobre igre. Uspele su doma}e da konsoliduju predove, vratile se u utakmicu i posle uvodnog zaostatka izborile egal (12:12). Igralo se poen za poen, oba tima bila su uspe{na u napadu ali su go{}e

preko Nade Mitrovi} i dobrim servisima Marine @uni} do{le do prednosti (23:21), a kasnije i do dve set lopte (24:22). Ipak, Varadinke su uzvratile. Male{evi} i Mihajlovi} u dva navrata donele su doma}em timu dve set lopte, nisu ih pretvori le u izjedna~ewe, a dobrim blokom TENT je preokrenuo i osvojio i drugi set. U tre}em periodu igru Obrenov~anke su odigrale rutinski, bez puno muke kontrolisale su igru, dobrim servisima i blokovima i zaslu`eno odnele sva tri boda iz Novog Sada, ostaviv{i Varadinke na posledwem mestu na tabeli. M. Risti}

NEMA^KA BUNDES LIGA

Poraz[alkea U prvim me~evima 10. kola Bundeslige, pobede su ostvarili Hanover, Hofenhajm i Nirnberg, dok su po bod osvojile Borusije.Neven Su boti} je odigrao ceo me~ za Borusiju u remiju bez golova sa [tut gar tom, za ko ji je Zdrav ko Ku zma no vi} igrao posledwih 20 minuta. [alke je dva puta stizao prednost Hofenhajma, ali je pora`en sa 3:2, dok su Men hengladbah i Frajburg igrali 1:1. Hanover je sa 2:0 dobio Aug sburg, dok je Nir nberg minimalnim rezultatom nad igrao Volfsburg. Me~ kola odigran je u Hofenhajmu. Gostovao je [alke koji je se sa tri pobede u nizu primakao lideru Bajernu, ali je neo~ekivano posrnuo. Tim iz Gelzenkirhena je dva puta sti zao pred nost do ma }i na, ali je [iplok ipak u posled wim trenucima me~a ipak do neo Hofenhajmu prvu pobedu posle ~etiri me~a. Hanover je opravdao o~ekivawa svih

kladioni~ara, omanuo je jedino sa golovima jer je sa 2:0 savladao Augsburg. Seriju golova nastavio je Mame Biram Dijuf. Men hen glad bah ni ka ko da u|e u pra vi ri tam, i da qe igra promewivo pa je Frajburg odneo bod. De Kamargo najavio je drugu pobedu u nizu, ali je Kaliguri iz penala 15ka minuta pre kraja postavio ko na~ nih 1:1.Der bi za ~e wa dobio je Nirnberg koji je golom Begharta savladao Volfsburg, koji ipak nije iskoristio momentum posle ubedqive po be de u Di sel dor fu u pro{lom kolu. Rezultati 10.kola: Hanover – Augsburg 2:0(M. B. Dijuf 26, [tindl 85), Ho fen hajm – [alke 3:2 (Voland 13, Firmino 67p, [iplok 90 – Noj{tader 37, U~ida 82), Borusija Menhengladbah – Frajburg 1:1 (De Kamargo 49 – Kaliguri 77p), Nirnberg – Volfsburg 1:0 (Geb hart 76), Bo ru si ja Dort mund – [tut gart 0:0. Ajntraht - Grojter Firt 1:1.

BEOGRAD: Hala sportova, gledalaca 450, sudije: J. Juras, M. Juras, Vlahovi}. BKK RADNI^KI: Mi}ovi} 1, Tapu{kovi} 2, Tomi} 5, Ili} 7, Rizni} 3, Sila|i 8, Bezbradica 2, Ga~i} 14, Igrutinovi} 12, Bolti}, Vujo{evi} 16, Kosanovi} 2. VOJVODINA SRBIJAGAS: V. Petkovi} 7, Markovi} 12, [e{lija, Vasi}, Stoja~i} 17, Marojevi} 6, Kalini} 9, ^ampara, \umi} 4, Pe{akovi} 8, Ze kovi} 9, Ku`eta 15. Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa slavili su i u petom kolu. Ovoga puta pred naletima Novosa|ana, koji su igrali bez Osmokrovi}a, ^omagi}a i Iveqe, saNBA LIGA

Lejkersi ni`uporaze Jezera{i su do`iveli tre}i ovosezonski poraz u nizu, ovog puta od gradskog rivala LA Klipersa, 105:95. Poraze su zabele`ili i Majami i Boston. Velika o~ekivawa lagano se pretvaraju u razo~arawa za Lejkerse, tre}a utakmica u novoj sezoni i tre}i poraz! Ako se tome pridodaju i lo{i rezultati iz predsezone, slobodno se mo`e postaviti pitawe kako su Kobi i ekipa i zami{qali da u~ine bilo {ta u ovoj sezoni.Puno je novca potro{eno na velika poja~awa, me|utim to se uop{te ne vidi na terenu. Izme|u ostalih u ekipu je stigao i veteran Stiv Ne{ ali ve} na sa mom star tu se zo ne ne ka da, dvostruki MVP lige ne mo`e da igra.Ne{ je propustio utakmicu protiv Klipersa zbog nate~ene leve noge. Rezultati: [arlot - Indijana 90:89, Or lan do - Den ver 102:89, Boston - Milvoki 88:99, Atlan ta - Hju ston 102:109, Klivlend - ^ikago 86:115, Wujork - Majami 104:84, Wu Orle ans - Juta 8:86, Oklahoma - Portland 106:82, Minesota - Sakramento 92:80, Finiks - Detro it 92:89, Gol den Stejt Memfis 94:14, LA Klipers-LA Lejkers 105:95 .

vladali su kao gosti BKK Rad ni~ki.Nametnuli su crveno – beli svoj ritam i skoro svih ~e trdeset minuta koncentracija im nije popu{tala. Ve} od prvog zvi`duka sudija pokazali su gosti {ta `ele. Istina, doma}i su u 6. minutu vo dili 9:8 i 13:11, ali se Ku`eta pobrinuo da wegov tima ode na kra}i odmor s dva ko{a prednosti. U drugoj deonici Beogra|ani, jednostavno, nisu mogli da odgo vore igri Novosa|ana, koji su ve} posle tri minuta vodili 21:29. Poga|ali su Markovi}, Zekovi}, Ku`eta i Stefan Sto ja~i}. U nekim trenucima tog dela crveno – beli su imali i dvadeset ko{eva prednosti (26:46).

Nisu stajali momci, koje vodi Sini{a Mati} ni posle velikog odmora. Razigrali su se i pardona prema doma}inu nije bilo. U 21. minutu na semaforu je stajalo 39:55 i doma}i su morali na sve na~ine da tra`e modus kako da dostignu taj minus. To je jo{ vi{e odgovaralo novosadskom prvoliga{u, koji je ovu deonicu re{io u svoju korist. U posledniih deset minuta dosta se taktiziralo. Radni~ki je krenuo ofanzivnije i skoncentrisanije i polako je topio prednost gostiju. U 37. minutu bilo je 70:79, ali do kraja Beogra|ani su postigli dva, a Novosa|ani devet ko{eva i sve je do{lo na svoje mesto. M. Pavlovi}

ADRIATIK LIGA (@)

Razlikauklasi Vojvodina - Vr{ac 64:50 (19:14, 16:6, 16:14, 13:16) NOVI SAD: Mala dvorana SPC”Vojvodina”, gledalaca: 100, sudije: Vorkapi}, Veskovi} i Pavlica (svi Srbija). VOJVODINA: Popovi} 12, ^orto 5, Bo{kovi} 8, Stupar 4, Zekovi}, Piper 2, ]iri}, Marunki}, [esni} 8, Bu~evac 11, Ivan~evi} 13, Halimi}. VR[AC: ^orda 3, Mr{i} 4, Jak{i} 12, Dobri~anin, Repac, Kerkez 3, Mini}, Radi} 4, Podunavac, Marjanovi} 14, Jankovi} 10, Pavi}. Crveno - bele su kao {to su i najavile, pitawe pobednika re{ile ve} nakon prvog poluvremena (35:20). Agresivnom odbranom, dominacijom u skoku i sa vi{e raspolo`enih ko{arka{ica u svojim redovima, Novosa|anke su stekle na odmoru velikih 15 poena prednosti. Ivan~evi}, Bu~evac i [esni} dobro su otvorile susret, u drugoj ~etvrtini pridu`ile su im se Bo{kovi}eva i Popovi}eva. Go{}e su na prvi pogodak u drugoj deonici ~ekale punih sedam minuta (17. minut), kada je Jak{i}eva iz prodora postigla prvi ko{ za 28:16 i tako prekunila seriju doma}ina od 9 - 0. Kako su odigrale prvo, tako su nastavile i u drugom poluvremenu Novosa|anke. Poenima Dine [e-

Dominiralapodko{evima: Nata{aIvan~evi} Foto:N.Stojanovi}

sni} sa linije penala, Vojvodina je u 24. minutu do{la do najubedqivijeg vo|stva na me~u (44:22). Nastavile su doma}e ko{arka{ice u jakom ritmu, do kraja susreta i na kraju vi{e nego zaslu`eno do{le do ubedqive pobede, kojom su krunisale najboqu partiju u sezoni. I. Grubor

DANA[WI NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal SrpskaligaVojvodina-BEO^IN: Cement - Pali}, [ID: Radni~ki - Sloga (T), SREMSKA MITROVICA: Srem Ba~ka Topola, ^ELAREVO: ^SK Pivara - Dunav, STARA PAZOVA: Jedinstvo - Dolina, OXACI: Tekstilac - Radni~ki (SM), BA^KI JARAK: Mladost - Senta, SOMBOR: Radni~ki - Dinamo (P). Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova. Vojvo|anska liga Istok STAR^EVO: Borac - Ba~ka 1901, Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova. Podru~naligaNovogSadaNOVI SAD: Kabel - Sutjeska (10 ~asova), RUMENKA: Jedin stvo - Metalac Futog, \UR\EVO: Ba~ka 1923 - Petrovaradin, BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Hercegovac, ZMAJEVO: Obili} - Stari grad, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Vrbas. Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Gradska liga Novog Sada SUSEK: Susek - Slavija, RAKOVAC: Borac - Fru{kogorac, ^ENEJ: ^enej - Tatra, BANO[TOR: Proleter Mladost, ^EREVI]: Sremac Fru{kogorski partizan, SIRIG: OFK Sirig - Ba~ka, FUTOG: OFK Futog - Vinogradar. Utakmice po~iwu u 13. 30 ~a sova.

Ko{arka ABALiga - SPLIT: Split Partizan MTS (17).

Druga mu{ka liga Srbije FUTOG: Meridiana - @elezni~ar (15.30). Prva mu{ka liga - sever SRBOBRAN: Akademik - Veternik (19). Druga mu{ka liga - sever ^OKA: ^oka - Hajduk (18). Drugamu{kaliga-sever/jug - KOVIN: Radni~ki - Omladinac (20), PAN^EVO: Dinamo BNS (20.15). M@RK Liga - BEOGRAD: Radivoj Kora} - Mladi Kraji{nik (19.30). Prva `enska liga Srbije JAGODINA: Jagodina - Rad ni~ki (19). Druga `enska liga - sever SUBOTICA: Spartak - Vojvodina NIS Gas (17.30). HEBA JLS - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Zdravqe (16), ZEMUN: Mega Vizura Vr{ac (16), KRAQEVO: Polet Ratina - Partizan MTS (14). ABS Elektro KLS - ^A ^AK: Mladost - Aktavis Akademi (15).

Rukomet Superliga za dame – NOVA PAZOVA: Maks sport - @elezni~ar (17.30), BEOGRAD: Radni~ki - Radni~ki Svilajnac (18), Crvena zvezda - Radni~ki 1949 (18.30). Prva mu{ka liga, sever – IN\IJA: @elezni~ar - METALAC (19), KA]: Titel XD Nova Pazova (17.30). Prva `enska liga, sever – PAN^EVO: Pan~evo - Proleter Superprotein (16.30). Druga mu{ka liga, sever – NOVI SAD: Radni~ki - Rad-

ni~ki ([) (18.30), RUMA: Ruma - Jabuka (18). Druga `enska liga, sever – SUBOTICA: Spartak - Sloven (19.30), BAJMOK: Topola Vrbas (15).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga – PO@AREVAC: Mla di radnik – Vojvodina NS seme (18.30). Prva `enska liga – NOVI SAD: Vojvodina – Obili} (19). Prva mu{ka liga – NOVI PAZAR: Novi Pazar junior – Kosovska Mitrovica (18). Druga `enska liga – sever – RUMA: Ruma – Mladost (I) (17). Druga mu{ka liga – sever – KOVIN: Bavani{te – In|ija (17), NOVA PAZOVA: Mladost – Vojvodina NS seme 2 (20). Prvavojvo|anska`enskaliga – centar – @ABAQ: @abaq – NS volej tim 2 (16.30), NOVI SAD: VST – FOK (11), Novi Sad – Varadin 2 (13.45). Prvavojvo|anska`enskaliga–sever – SUBOTICA: Spartak 2 – Mladost (BP) (11). Prvavojvo|anska`enskaliga–Banat – KOVIN: Radni~ki – Hercegovina (18.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga – centar – NOVI SAD: Bo tafogo – Sirig (11.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga–sever – SUBOTICA: Spartak 2 – Magli} 1953 (11), BE^EJ: Be~ej – Merkur (18). Prva vojvo|anska mu{ka liga – jug – PAN^EVO: Gorwi grad – Srem iton 2 (14), SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo – Sloven 2 (15).


Novosadska nedeqa4.novembar2012.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Danas U GRaDU

KA] JU^E BIO PRESTONICA DOBROG ZALOGAJA

BIoSKopI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (12.20, 15.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (12.15, 14.15, 16.15), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (22.20), „Ubica iz budu}nosti” (18.15), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12.30, 14,14.30,16.10), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20,22.10),„MarkoMakako”(12.05,13.45),„Pazikogabira{„ (20.30),„Bezzakona”(22.25)„Artiqero”(16.20,18.15,20.15,22) „Skajfol”(14.15,17,20,22.45).

poZorI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena „Jovan \or|evi}” koncert KemalaMontena„Vratiosamse`ivote”(20). Pozori{te mladih Malasala„An|eoskabajka„(11). Novosadsko pozori{te „^arobwakizOza”(19.30).

mUZeJI Muzej grada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju

De`uraapoteka „Sajmi{te”

Celoselomirisalo na~varke U Ka}u, nadomak Novog Sada, koji je poznat po rukometnom klubu „Jugovi}„ i po tome {to je u wemu deo detiwstva provela ~uvena Mileva Mari}, ju~e je sve bilo u znaku „wegovog veli~anstva ~varka“. Tre}i „^varak fest”, koji je sada ve} postao tradicionalna vojvo|anska manifestacija, okupio je oko 30 ekipa iz Vojvodine. Ceo Ka} je mirisao na ~varke, jer je puno wih ovu slanu poslasticu topi lo ispred svojih ku}a sa dru{tvom. Na takmi~ewu je bilo najvi{e Ka}ana, ali nisu mawkale ni ekipe iz Novog Sada, @iti{ta, Hrtkovaca... Na manifestaciju su stigli i duvan ~varci iz vaqevskog kraja, ali

sterola i masno}e. Mogu da ih jedu i mala deca i stari qudi veli SlavenBato~anin, koji je dobio sertifikat u Zavodu za za{titu intelektualne svojine kao vlasnik brenda duvan ~va raka. Izuzetno lepo vreme za ovo doba godine, alhemi~arima koji su salo pretvarali u prelepu rumenu poslasticu i{lo je na ruku, jer su na stolovima hitrim i iskusnim pokretima na komade seckali masno}u, tu i tamo „pro{aranu“ mesom. Pomo}nici su pazili na vatru ispod oranija, da ne bude previ{e jaka, ali ni slaba. Naravno da bi se ne{to prezalogajilo, dok su se ~ekali masni ~varci, u~esnici su pekli

se ova ekipa nije takmi~ila u topqewu ~varaka, jer kako ka`u, da bi se napravili duvan ~varci potrebno je oko sedam sati. - Za duvan ~varke ka`u da je srpski kavijar, oni su bez hole-

za svoj gro{ - kobasicu, meso, pravili gula{, pili vino, pivo i rakijicu. Bilo je i veselih ekipa, koje su me{ale ~varke uz tambura{e. - Pravimo ih po starinski, kako se to ovde oduvek radilo -

Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7 do 20 sati. No}no de`urstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

Ve~evojvo|anske{ansone Ve~e vojvo|anske {ansone bi}e odr`ano ve~eras u 20 sati u Studiju M. Nastupaju Nemawa

Ne{i} i tambura{ki ansambl „Zorule”. Ulaz je besplatan. Q. Na.

V remeploV

Iza{ao„Glasnik narodnogve}a” U Sremskim Karlovcima se 4. novembra 1918. dok je Austro Ugarska bila na izdisaju pojavio „Glasnik narodnog ve}a”. Ova novina Mesnog odbora NV je izlazila svakih nekoliko dana do sredine januara 1919. i to „kada bi se sakupilo {to va`no da se ka`e”. List je izlazio neizmeni~no na }irilici i lati-

nici, a ure|ivao ga je dr Qudevit Auer, potowi ministar Kraqevine SHS. Stav lista je bio da „na{a dr`ava treba da ima jedno srce i glavu”, pa je stoga podjednako napadao Stjepana Radi}a i Ja{u Tomi}a, a naro~ito neimenovane „boq{evike”. N. C.

Izlo`ba crte`a KatalinKadar Izlo`ba crte`a Katalin Kadar otvara se sutra u 19 sati u Malom likovnom salonu Kulturnog centra, Bulevar Mihajla Pupina broj 9. Po re~ima kritike, autorka beskona~nost oslikava u finim detaqima svedenih u nekoliko kvadratnih centimetara papira. Izlo`ba }e trajati do 24. novembra. A. L.

je iz Novog Sada, dok je ostatak ekipe iz Ka}a. I oni ka`u da je veoma bitno da vatra ne bude jaka i da se ~varci polako tope. Tu je bila i ve sela dru`ina iz Turije, oni su ka`e @eqko do{li da poka`u da Turijci sem dobrih i nadasve poznatih kobasica i te kako znaju da naprave odli~ne ~varke. Ekipa iz @iti{ta je tako|e pokazala pravo ume}e u topqewu ~va raka, a ovi Bana}ani imaju specijalni recept za lepe, rumene i hrckave ~varke. Da su se ju~e u Ka}u spo jila tri srca ju~aka, pokazali su pored ba~kih i baFoto:N.Stojanovi} natskih ekipa i ka`e AleksandarBursa} iz Ka - Sremci iz Hrtkovaca. Oni }a dok u oraniju sipa ise~ene pak, smatraju da su sremski komade masno}e. ~varci najlep{i, a tajna je u - Po pravilu, bitno je da se tome {to su sitni i pikantni. ~varci uve~e usole, ali to sada Kapiten ekipe @ivko Rajkoovde nije mogu}e, zatim da se vi} ka`e da Sremci po pravilu na tihoj vatri tope, da se mane vole masne i krupne ~varke, sno}a cedi i na kraju da se zave} sitnije i re{ pe~ene. liva mlekom, a kad su gotovi, Qubiteqi ~varaka, mnogoonda se sole, po `eqi - ka`e brojni gosti mogli su ~varke i Aleksandar. da kupe, po ceni od 750 dinara Ne haju}i za dim koji {tipa za kilogram. Iako se ~ini da je za o~i, Ana Keri, glavna kuvato puno novaca, vredelo je kurica svoje ekipe, ve{to u rukapiti ih, jer su zaista retke ma dr`i varja~u, dok mu{ki deo prilike da se sve`im i vru}im tima uz rakijicu navija. Wen su~varcima omasti brk. prug Jano{ ka`e da su wih dvoQ. Nato{evi}

ARHITEKTONSKI BISER CENTRA GRADA

Menratovapalata ja~aodvremena U samom srcu grada, na kraju Ulice kraqa Aleksandra, nalazi se velelepno zdawe izgra|eno u duhu ma|arske secesije 1908. godine, a Novosa|anima poznato pod nazi vom Menratova palata. Ovaj objekat godinama odoleva zubu vremena i uspeo je da pre`ivi razne urbanisti~ke planove koji su mewali sliku tog dela grada. Kada je sagra|ena pre vi{e od jednog veka, bila je deo Glavne ulice, koja je u to vreme va `ila za elitnu, a okru`ivali su je stara po{ta, Jermenska crkva, Ka toli~ka gimnazija. - Ulica kraqa Aleksandra neka da je bila elitna i tu su `iveli bo gati trgovci koji su svoje radwe pre svega dr`ali u prizemnim delovima grada. Ovaj status ulica je imala sve do probijawa Bulevara Mihajla Pupina. Samu palatu naru~io je bogati nema~ki trgovac Jo`ef Menrat, a autor je bio arhitekta iz Budimpe{te Lipot Baumhorn, koji je projektovao i kompleks Sinagoge, palatu na Trgu slobode 7 i na Trgu Toze Markovi}a- obja{wava portparolka Zavoda za za{titu spomenika grada AleksandraZekovi}. Menratova porodica je na ovom mestu decenijama imala prodavni cu name{taja. Prema re~ima Zekovi}, ovo zdawe je veoma va`no zbog stilskih i arhitektonskih karakteristika. -Vrlo bogato ukra{ena, palata ostavqa sna`an utisak zbog obiqa detaqa i uspelog arhitektonskog re{ewa. Prizemni deo je do`ivqavao promene, a prava sanacija je nastupila tek 2006. godine i radovi su trajali do kraja 2008. Ob-

novqena je celokupna limarija, ure|ena fasada, zameweni dotrajali i o{te}eni delovi krova, a sve su to inicirali stanari - navela je na{ sagovornica dodaju}i da su tom prilikom instalirani ure|aji za za{titu od po`ara i gromobrani, a gorwi deo adaptiran da bude poslovno-stambeni. Zgrada je samo u dvori{tu i prizemqu pretrpela zna~ajne izmene zbog radova koje su izvodili weni korisnici, ali, oni nikada nisu mogli toliko da je ugroze, koliko gradski urbanisti koji su u vi{e navrata razmatrali ideju da sru{e objekat, prvenstveno zbog gradwe Bulevara Mihajla Pupina, nekada{weg Bulevara Mar{ala Tita. Sve se to de{avalo polovinom {ezdesetih godina kada su za samo nekoliko godina sru{ene gotovo sve zgrade u wenoj okolini. Preko puta Menratove palate sru{ena je Katoli~ka gimnazija, kako bi na tom mestu bila sagra|ena Robna ku}a „Bazar”. Dijagonalno od ove palate bilo je nekoliko ku}a, kao i Jermenska crkva, koje je tada{wa vlast sru{ila kako bi bulevar bio pro{iren, ali i sagra|ena velelepna Glavna po {ta po projektu arhitekte Dragi{e Bra{ovana. „\a~ki korzo” je posledwi nestao. Polovinom osamdesetih sagra|en je podzemni prolaz, a zatvoren izlaz iz Ulice kraqa Aleksandra na Bulevar. Ipak, jedan tramvaj, istina u obliku kafi}a „Tr~ika”, ostao je da podse}a na vreme kada je ispred palate on svakodnevno prevozio Novosa|ane. A. Jerini}


20

novosadska hronika

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik

U NOVOM SADU 74 SPOMENIKA KULTURE

Hiqaduobjekata nalisti~ekawa Novi Sad odvajkada va`i za grad kulture. Prema podacima gradskog Zavoda za za{titu spomenika kulture u Novom Sadu postoji 74 spomenika kulture, osam prostorno - kulturnih celina, tri znamenita mesta i jedno arheolo {ko nalazi{te, a vi{e od 1.000 objekata nalazi se u sistemu prethodne za{tite. -Da bi objekat bio predlo`en za spomenik kulture mora da ispuni odre|ene uslove koji su definisani Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine - ka`e saradnik Zavoda istori~ar \or|e Srbulovi}. - On mora da pripada odre|enom vremenu i stilu, da ima neke osobenosti, ali i istorijsku, etnolo{ku, istorijsko-umetni~ku i arhitektonsku valorizaciju. [to se ti~e objekata pod prethodnom za{titom, oni se nalaze {irom grada, ali i u prigradskim mestima. U Novom Sadu to su objekti koji se nalaze u vi{e od 90 ulica. Neki od wih su u Dimitrija Tucovi}a 2 i 3, Avgusta Cesarca 16, Aleksandra Ti{me 13, Gogoqevoj 12, Barawskoj 14, Narodnih heroja 1, 5 i 7, Sremskoj 2 i 7, Pavla

svojstva spomenika, taj rok se produ`ava. Proces stavqawa pod za{titu je dug, a najvi{e vremena oduzme prikupqawe dokumentacije i administracija. Kako je objasnio sagovornik, neophodna je potpuna tehni~ka dokumentacija, preseci fasada, bele`ewe svih

ono {to je pod za{titom stavqeno pod „stakleno zvono“ i da se sa tim objektom ne mo`e ni{ta raditi. Kako navodi, ispalo bi da odre|ene zgrade koje dati raju iz 18. ili 19. veka i u kojima sada qudi borave ili `ive, ne smeju da imaju struju, vodu ni kanalizaciju. - Qudi imaju pravo da `ive na civilizacijskom nivou primerenom vremenu u kom `ive, s tim {to se, zbog vrednosti objekta, radovi ne smeju nestru~no obavqati. Prilikom bilo kakve intervencije oni se moraju obratiti Zavodu kako bi bilo firma ili Foto: B. Lu~i} pojedinac dobili saglasnost za projekat- kazao je objekat treba da do|e u sistem za - Srbulovi}. {tite kao i sve {to se ti~e wegoZakon o kulturnim dobrima kave valorizacije. `e da se kulturno dobro i dobro - Pre nego {to se ovi dokumen- koje u`iva prethodnu za{titu ne ti upute Republi~kom zavodu za sme o{tetiti, uni{titi, niti se za{titu spomenika, objavquje se bez saglasnosti, mo`e mewati izoglas kako bi javnost bila obave - gled, svojstvo ili namena. ^lan {tena o tome da je objekat u proce - 100 tog Zakona propisuje da Repuduri i da imaju pravo da ulo`e bli~ki zavod za za{titu spomeni-

Nov~ane kazne, ali i zatvor Za o{te}ewe ili uni{tewe objekata pod za{titom, kulturnih dobara ili onih koja u`ivaju prethodnu za{titu, propisane su nov~ane kazne od 1.000 do 10.000 dinara. Kazne su predvi|ene i ako se ne ~uva i ne odr`ava kulturno dobro, ne dozvole nau~na i stru~na istra`ivawa, tehni~ka i druga snimawa, ne obezbedi dostupnost kulturnog dobra javnosti, ako se izvodi nedozvoqeni radovi na za{ti}enoj okolini i tako daqe. Kaznom zatvora do 30 dana, odnosno nov~anom kaznom od 100 do 1.000 dinara kazni}e se osoba koja van organizovanog istra`ivawa, iskopa iz zemqe ili vode dobro koje u`iva prethodnu za{titu.

F. Baki}

Papa 9, 12 i 42 i mnogi drugi. Srbulovi} dodaje da objekti pod prethodnom za{titom imaju vremenski ograni~enu za{titu, od tri godine, a ukoliko ne izgube

karakteristi~nih detaqa, tehni~ki crte`i, fotografije, izvodi iz zemqi{nih kwiga i drugo. Dokumentacija mora da sadr`i ela borat u kome se obrazla`e za{to

primedbe i dopune. To mogu u~initi 30 dana od objavqivawa oglasa. Zajedno sa elaboratom, one se {aqu Republi~kom zavodu, ali, one ne moraju biti uzete u obzir. Ukoliko ipak budu osnovane i uva`ene, dokumentacija nam se vra}a i mi je dopuwujemo - predo~io je Srbulovi}, navode}i da kona~nu od luku o tome da li ne{to postaje kulturno dobro ili ne, donosi Ministarstvo kulture. Srbulovi} ka`e da me|u qudima vlada pogre{no mi{qewe da je

ka kulture utvr|uje uslove za preduzimawe mera tehni~ke za{tite i drugih radova i daje saglasnost na projekte i dokumentaciju. Investitor je du`an da u roku od 15 dana od zavr{etka radova o tome obavesti Zavod koji u roku od pet dana od prijema obave{tewa pregleda i proverava da li su radovi izvedeni kako treba. Ako utvrdi da nisu i ako investitor ne usaglasi radove sa projektom, stawe se vra}a u prvobitno o tro{ku investitora. A. Jerini}

Obele`ene Mitrovskezadu{nice Pravoslavni hri{}ani obele`ili su ju~e Mitrovske zadu{nice, koje padaju uo~i prazni ka Svetog velikomu~enika Dimitrija. Zadu{nice su dan kad se rodbina i prijateqi se}aju svojih milih pokojnika i za wihove du{e se mole. Ju~e su novosadska grobqa bila prepuna qu-

di, koji su do{li da na grob zapale sve}e i polo`e cve}e. Prema u~ewu Crkve, na Zadu{nice se vernici mole u hramovima i na grobqima za pokoj du{a umrlih. Zadu{nice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogoslu`ewa posve}ena upokojenima. Q. Na.

U PETAK U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

Danjapanskekulture Manifestacija „Dan japanske kulture u Novom Sadu „ bi }e odr`ana u petak, 9. novembra od 18 sati u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Radni~ka 20a. Dobri odnosi Japana i Srbije, 130 godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa, kao i ~iwenica da je proteklo 1.300 godina od pojave najstarije japanske kwige, razlozi su za organizovawe ove manifestacije, koju }e otvoriti ministar - savetnik i zamenik {efa misije Japana u Srbiji KazuakiKameda. Program manifestacije po~iwe predavawem o najstarijoj japanskoj kwizi „Ko|iki”. Predava~ je Hiro{i Jamasaki Vukeli}. Potom sledi prikazivawe inserta ekolo{kog

filma „Moj prijateq {tigli}”autora Olivera Fojakara i Du{ana^eki}a, koji je nagra|en u Japanu. U nastavku posetioci }e imati priliku da prisustvuju promociji kwige haiku poezije „Senke kestenova” , koju je priredio Aleksandar Pavi}. Na kraju }e biti otvorena izlo`be origamija i ikebane, koju su pripremili stanari Gerontolo{kog centra u Ba~koj Palanci. U programu }e jo{ nastupiti recezent kwige „Senke kestenova” Neboj{aSimin, recita tori Karmen Anti} i Ivana Obrenov, ~lanovi Kluba klasi~ne gitare „Akord” iz Ba~ke Palanke i direktorka Gerontolo{kog centra u Ba~koj Palanci NadaJulinac. Z. Ml.

NA KLINICI ZA NEUROLOGIJU STANDARDNA BROJKA OBOLELIH OD MO@DANOG UDARA

Hroni~nebolestiokida~i za{log

Epidemiolo{ki podaci pokazuju da su bolesti krvnih sudova neprijateq broj jedan kod nas i u svetu, a me|u wima je mo`dani udar tre}i najva`niji uzrok oboqevawa i smrtnosti, kao i naj~e{}i uzrok invaliditeta. Na Klinici za neurologiju Klini~kog centra Vojvodine broj hospitalizovanih pacijenata od akutnog mo`danog udara godinama je pribli`no isti, a kre}e se izme|u 1.200 do 1.500 pacijenata, saznajemo od upravnice Klinike prof. dr Marije@arkov. Mo`dani udar je prvenstveno bolest starijeg `ivotnog doba, naj~e{}e poga|a osobe iznad 65 godine `ivota, dakle, starost je, sama po sebi, faktor rizika za mo `dani udar, istakla je @arkov. Po wenim re~ima, ostali fakto-

ri rizika su hroni~ne bolesti i stawa kao {to su hipertenzija, dijabetes, poreme}aj metabolizma masti, pu{ewe cigareta, sr~ane bolesti, naro~ito jedna posebna vrsta poreme}aja ritma koja se zove atrijalna fibrilacija, alkoholizam, gojaznost, fizi~ka neaktivnost. Postoje neke bolesti koje su faktor rizika za mo`dani udar u sredwem `ivotnom dobu, a to su promene na krvnim sudovima koje nisu aterosklerotske, kao {to je disekcija krvnih sudova, koagulopatije, vaskulitisi itd. - Bolesti koje dovode do mo`danog udara se u na{oj populaciji lo{ije le~e iz raznih razloga, jedan od wih je ekonomski. Stanov ni{tvo generalno gledano lo{ije `ivi, nema mogu}nosti da svom le ~ewu i na~inima zdravog `ivota

posveti ve}u pa`wu, te je otuda pojava nekih podtipova mo`danog udara pomerena na ni`u starosnu granicu u odnosu na razvijene zemqe sveta, recimo lakunarni mo`dani udar – napomenula je na{a sagovornica dodaju}i da treba imati u vidu da je mo`dani udar prvi uzrok invaliditeta, kao i naj~e{}i razlog mentalnog propadawa u na{oj sredini. Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najvi{e zavisi od te`ine {loga, a samo petina pre`ivelih uspe da u potpunosti povrati normalne funkcije organizma.^ak 60 odsto pacijenata ostaje sa mawim ili ve}im posledicama {loga, dok trajno onesposobqeni za samostalan `ivot, odnosno qudi koji zavise iskqu~ivo od tu|e pomo}i, ~ine ostatak

ove negativne statistike. Simptomi koji ukazuju da je do{lo do za~epqewa krvnog suda u mozgu ({loga) su poreme}eni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poreme}aj osetqivosti, trwewe strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogu}nost hoda, nerazumevawe ili nemogu}nost govora. Neurolozi isti~u da je od najve}eg zna~aja da se osobe sa tim tegobama {to pre obrate lekaru, jer pacijenti koji, za vreme od sat do sat i po, od po~etka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za le~ewe akutnog mo`danog udara, imaju znatno ve}e {anse za povoqniji ishod bolesti. I. Dragi}

IZ KOMUNALNE POLICIJE

Najvi{epritu`binabuku Komunalna policija u Novom Sadu je od po~etka rada najvi{e kazni naplatila zbog prqa wa grada, zauzimawa javnih povr{ina i kr{e wa javnog reda u zgradama i ugostiteqskim objektima. S druge strane, i sugra|ani se ovoj gradskoj slu`bi naj~e{}e `ale na prqawe i ne~isto}u grada, preglasnu muziku u stanovima i kafi}ima u stambenim zgradama, pu{tawe pa sa bez povoca i prekovremeni rad ugostiteq skih objekata. Leti ipak najve}i problem upra vo predstavqa buka iz kafi}a, a kada komunalni policajci u nekim slu~ajevima poku{aju go ste i vlasnike lokala da opomenu, bivaju napad -

nuti. Kada do|e lo{e vreme ve}ina ba{ta u ka fi}ima ne radi, pa je buka mawa, bar na ulici. - Veliki broj pritu`bi dobijamo od stanara u centru grada na preglasnu muziku iz kafi}a, koji se nalaze u ulicama Laze Tele~kog, Zmaj Jovinoj, Svetozara Mileti}a i Mite Ru`i}a. Komunalna policija kontroli{e radno vre me ugostiteqskih objekata koji se nalaze u pomenutim ulicama i do sada je po osnovu prekora~ewa radnog vremena izre~en velik broj kazni. [to se ti~e komunalne buke, to meri ekolo{ka inspekcija - ka`u u komunalnoj policiji.

Ova slu`ba je, od kada je po~ela da se primewuje Odluka o ku}nom redu u stambenim zgradama, izrekla vi{e od 30 mandatnih kazni, uglavnom zbog preglasne muzike, tre{ewa tepiha sa terasa i zauze}a zajedni~kih prostorija. Komunalni policajci se na terenu susre}u sa razli~itim neprijatnostima, od verbalnih provokacija, fizi~kih napada, do problema koji nisu u nadle`nosti komunalne policije. Veliki broj telefonskih poziva, oko 5.000 do sada, pokazuje da su gra|ani stekli visok stepen poverewa u ovu slu`bu. Q. Nato{evi}

U SINAGOGI

Koncertslovena~ke pesmeipoezije U organizaciji Dru{tva Slovenaca „Kredarica” iz Novog Sada, u sredu, 7. novembra u 20 ~asova u Sinagogi bi}e odr`an godi{wi tradicionalni „Koncert slovena~ke pesme i poezije”. Pored doma}ina - organizatora, koji nastupa sa svo-

jim horom, orkestrom i recitatorima, kao gosti na ovom koncertu nastupi}e i horovi i recitatori Dru{tava Slovenaca iz Zrewanina, Subotice, Beograda i Ni{a, kao i u~enici ba letske {kole iz Novog Sada. Ulaz je besplatan. Q. Na.

U AMERI^KOM KUTKU

Konverzacija naengleskomzamlade U Ameri~kom kutku }e sutra od 15.30 ~asova po~eti novi kreativni program konverzacije na engleskom jeziku pod nazivom „Kutak za mlade“. Program je namewen mladima od 11 do 15 godina, a voditeqi su volonteri, studenti kwi`evnosti, Aleksandrai Stefan. Prva radionica odonosi se na magi~ni svet Harija Potera. Uz tematske igrice, kvizove i diskusiju o omiqenom ~arobwaku i wegovim avanturama, mladi }e imati priliku da ve`baju komunikaciju na engleskom jeziku. Broj mesta je ograni~en na 20, te organizatori mole da prisustvo najave putem imejla: americkikutak@nscable.net. Q. Na.


oglasi

dnevnik

MU[KARAC slobodan 70 godina, `eleo bi da upozna `enu od 50 - 60 godina, radi dru`ewa. Mogu} brak.Telefon 064/ 367 4443. 63410

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 63455 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 63445 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 63446

VI[I FIZIOTERAPEUT, med. masa`a elektroterapija, rad sa decom, reumatski bolovi. Dolazi i po pozivu. Telefon: 063/127-1929. 63636 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 63447

SOBA 16m2, centar, iza katedrale, povoqno. Poseban ulaz sa stepeni{ta na spratu, telefon, voda u sobi, nema kupati lo. Telefoni: 064/359-31-21, 021/6618245. 63451 IZDAJE SE name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, po seban ulaz. Telefon 021/504629. 63473 OMLADINSKOG POKRETA izdajem sobu za dve studentkiwe, upotreba kuhiwe, kupatila, centralno grejawe, kablovska, internet. Telefon 021/6333322. 63619

IZDAJEM name{tenu garsoweru u~enicima, studentkiwama ili zaposlenoj devojci na du`e vreme. Telefon 064/495-23-19. 63577 IZDAJEM 3,5 stan Liman 4 II sprat 93m2 - name{ten sa dva telefona - 300E. Telefon 064/124-97-91, 021/63-34-104. 63601 IZDAJE SE jednosoban komforan stan na 1. spratu name{ten, mo`e sa dva le`aja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. Telefon 504-629. 63472 IZDAJEM name{ten stan 44m2, Detelinara, Nade`de Petrovi} 3, prvi sprat, cen tralno grejawe, telefon, prepravqen, mirna ulica. Telefon 063/ 688551. 63486 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 1. sprat, ugao Cara Du{ana i Bulevara cara Lazara. Telefon 064/14-63-126. 63542 SAMOJ `enskoj osobi izdajem odvojen stan u dvori{tu, za pomo} nepokretnoj `eni, posle podne. Telefon 021/504450. 63576

IZDAJEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 63582 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stano vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 63593 IZDAJEM trosoban luks name{ten stan 85m2, TV, DV, ve{ ma{ina, ma{ina za posu|e, klima, kablovska, internet, telefon. Iskqu~ivo za poslovne qude, Liman II, ul. Resavska, cena po dogovoru. Telefon 063/8237164. 63652 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 63610 IZDAJEM jednosoban stan, drugi sprat, na Salajci. Telefon: 021/6322-888 i 063/580301. 63637 IZDAVAWE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali, Mileti}eva 51!!! Nazovite, do|ite... Telefoni: 062/518-544, 021/526-387, 062/518-545. 671138

IZDAVAWE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com. 671093

OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devi zno. Tel. 063/1616-300. 63590 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. Tel. 063/519-533, 063/522-202. 63594 POTREBNI U ZAKUP: re prezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@stanovi.rs 63596 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Li man, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519533. 63597 MLADOM BRA^NOM PARU potreban u zakup nov name{ten ili prazan stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred... Te lefoni: 021/6622-746, 062/518545. 671135

KUPUJEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en, bez agen cije. Tel. 063/528-759. 63624 KUPUJEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671300 KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671179 KUPUJEMO garsoweru, lokal, vikendicu ili vi{e gara`a - do 25.000E u Novom Sadu, dajemo AUDI A-4 S-line + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Telefoni: 021/66-22746, 063/518-546. 671136 KUPUJEMO stan 35 - 50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!!! Samo ozbiqni prodavci. Telefoni: 021/526387, 062/518-545. 671137 KUPUJEMO ~etvorosoban i ve}i stan 100 - 150m2 u centru Novog Sada, po`eqno oko Ri bqe pijace i Kosovske ulice. Brza isplata!!! Tel.: 021/526387, 062/518-544. 671139

GRBAVICA - 95m2 za samo 69.500 evra! Ukwi`en dupleks u novijoj zgradi, u Ulici Alekse [anti}a, 3 spava}e sobe + dnevni boravak, terasa, lift, parking mesto, ostava. Slike stana pogledajte na www.solis-nekretnine.com. [i fra:20210. Telefoni: 063/527459; 021/520-231. 671132 NAJPOVOQNIJA kupovina potpuno nov neuseqavan dupleks na Somborskom bulevaru, na 4. spratu, povr{ine 97m2 za 67.000, lepa velika terasa, 2 kupatila, lepe sobe, povrat PDV-a. [ifra: 21778. Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 671133

nedeqa4.novembar2012.

PRODAJEM garsoweru kod stanice, 12500E, novogradwa, prizemqe. Telefon: 060/7411971. 63556 GARSOWERA 24m2, tre}i sprat, terasa, Podbara. Tele fon: 060/418-32-23 i 064/11-43730. 63655 PRODAJEM veoma povoqno odmah useqivu novu garsowe ru na Novom Detelinari od 26m2. Telefon: 6341-521. 63573 GARSOWERA, odvojena kuhi wa, blizina Sajma, Haxi Ruvimova, lift, ukwi`ena, 28m2, odmah useqiva, 30.000E. Telefon 0647189-3887, 021/454-260. 63598 NA PRODAJU stan 28m2 u ulici Branimira ]osi}a, CG, parking u dvori{tu, mali {pajz, papiri uredni, povoqno. Telefon 064/121-7193, 063/328-702. 63616 U STROGOM CENTRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en. 36m2 V sprat sa liftom. Povoqno, bez posrednika. Telefon 063/563-077, 021/462-364. 63632 NOVIJI, komplet name{ten stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwi`en, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena 21.000 evra i nije fiksno. [ifra:24009. Telefon 063/182-76-27, www.solisnekretnine.com. 671111 EKSKLUZIVNO na Grbavi ci, ukwi`ena nova garsowera sa terasom i liftom, sa kompletnim name{tajem. Za vi{e detaqa pozovite. [ifra:24018. Telefoni: 021/451570, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 671112 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {kole 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena 26.300E. [ifra 24164. Telefoni: 064/1126-239, 021/451570, www.solis-nekretnine.com. 671113 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 33.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 671180 LIMAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 671181 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671182 UKWI@ENA garsowera 26m2, totalno odvojena kuhi wa, lift, terasa, CG, odli~na gradwa-sendvi~ zid, zgrada stara 7god., odmah useqiva 27.800E. Telefoni: 064/8236604, 021/6614-200. 671166 UKWI@ENA garsowera u centru kod pozori{ta, 1. sprat, komplet name{tena, CG, odmah useqiva, cena 29.900E. Telefoni: 064/8236610, 021/6614-200, (www.avenia-nekretnine.com). 671167 UKWI@ENA garsowera 17m2 sa galerijom od 5m2, mo`e na kredit, Nova Detelinara kod ABC-a, CG, lift, cena 16.500E. Telefoni: 064/8236601, 021/424-963, (www.avenianekretnine.com). 671162 LIMAN - 22m2, useqivo odmah, lift, CG, cena 21.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963. 671157 BULEVAR OSLOBO\EWA 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500.Telefoni: 444107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 671218 GARSOWERA, Liman III - Park city, 28m2, luks, II sprat. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55. 671277

21

GARSOWERA, strogi centar - Wego{eva, 30m2, visoko prizemqe, ukwi`eno, 29.000 evra, garsowera, centar - Temerinska, 20m2 - 17.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671278 NOVI BULEVAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu, useqiva, ukwi`ena!!! Pozovite 065/25-00-213. 671264 GRBAVICA!!! Nova garsowera odmah useqiva u odli~noj zgradi blizu Bulevara od 29m2!!! Hitno!!! Tel. 065/2500-213. 671265 GARSOWERA u centru u no voj zgradi ukwi`ena 23m2 u odli~nom stawu cena 24750. [ifra 1004265. www.nekretnine-mojdom. Telefoni: 523193, 065/850-66-16. 671228 PRODAJEM na Novoj Dete linari, 26m2, na prvom spratu, ukwi`en, terasa, lift. Telefoni: 021/ 451-318, 523-193. [ifra 1003616, www.nekretnine-mojdom.com. 671229 BULEVAR EVROPE 23m2, prvi sprat, 23.750. „Moj Dom�. Useqiva za 30 dana. Telefoni 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671230 PODBARA garsowera, 18m2 odmah useqiva, ukwi`ena, mo `e i sa name{tajem za 16.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 671301 GARSOWERA u centru sa parking mestom, novija zgrada iz 2008. godine, prvi sprat, terasa, centralno grejawe, 25m2, cena 28.850E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671315 UKWI@ENA garsowera na Novoj Detelinari, terasa, vi soko prizemqe, 24m2, cena 25.750E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671316 ODMAH USEQIV, nov ukwi`en stan u najstro`em centru 23m2, Vase Pelagi}a. Centralno grejawe. Cena: 24.000. Tel. 063/504-799. 671378 POTPUNO NOVA, odmah useqiva garsowera u najstro`em centru 26,4m2 [umadijska 27.500E, II sprat, terasa, odvojiva kuhiwa. Uredni pa piri. Tel. 063/108-8017. 671379 ODMAH USEQIVA garsowera sa terasom 25m2, Omladinskog pokreta. Odli~no stawe. Cena: 22.000. Tel. 063/7776-233. 671381 ODLI^NA GA 24m2 Heroja Pinkija, nova, odmah useqi va+terasa od 7m2, parking, pvc, grejawe, parket, cena samo 21.900. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 16001 HITNO!Perfektan JS 26m2, Somborski bulevar, II sprat, lift, terasa, odv. kuhiwa, nov, ukwi`en 1/1, cena 28.300. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16002 ODLI^AN noviji stan 31m2 u najstro`em centru kod Ri bqe pijace, [umadijska ulica. Uz stan terasa 18m2. Cena: 29.900. Tel. 063/10-880-17. 671382 KOMFORAN, renoviran jednosoban stan 33m2, Miloja ^ipli}a. II sprat, ukwi`en. Cena: 24.000. Tel. 063/504-799. 671383 UKWI@EN komforan jednosoban stan koji se lako mo`e preurediti u jednoiposoban, 48m2, ~etvrti sprat u zgradi od 7 spratova, lift, terasa, cena 35.000E. Tel.: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671318 NOV, jednosoban 28m2 + 28m2 galerije, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, cen tralno gradsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, 35.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013298. 671397


22

nedeqa4.novembar2012.

U STROGOM CENTRU kod Keja, prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Sowe Marinkovi} 33m2, I sprat cena 38.000 evra. Telefon 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671231 KOD MASTER centra na Sajmu 30m2 na prvom spratu, ukwi`en, 33.000. [ifra1003653. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671232 STEVANA MOKRAWCA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 33.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671220 MILENKA GR^I]A 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 28.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671221 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671183 KLASI^AN jednosoban stan u samom centru Novog Sada, 40m2 - za samo 33.000 evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwi`en. [ifra:22610. Tel.: 021/520231; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 671114 KLASI^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, cena 27.000 evra. [ifra:23937. Tel.: 064/2003103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 671115 NOVO NASEQE, klasi~an jednosoban stan, 36m2 na devetom spratu i nije posledwi, ukwi`en i mogu}e ga je kupiti i na kredit,odmah useqiv! Cena 28.500 evra. [ifra: 24130. Telefoni: 021/427-277; 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com. 671116 HITNO prodajem stan 36m2 na Nasequ, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, cena 28.000. [ifra: 24130. Tel.: 064/1340459, 021/6624-325, www.solisnekretnine.com. 671117

PRODAJEM i izdajem name{ten dvosoban stan u ~ika Stevinoj, prizemni, centralno grejawe. Budu}nost gradila. Tel. 063/127-86-25. 63253 NOV dvosoban 51m2 Kej izda jem ili prodajem, osnovna {kola na 20 metara, obdani{te 100m, bus stanica, tri li nije pred zgradom. Tel.: 523304 ili 063/194-96-60. 63272 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, use qiv, ima lift. Mo`e na kredit. Tel. 064/128-47-49. 63360 PRODAJEM komforan stan, 46m2, Ulica Nade`de Petrovi} 2a. Cena po m2 800 evra. Telefon 064/28-62-184, Novi Sad. 63561 PRODAJEM dvosoban stan 56m2, 52.000E, Grbavica. Telefon 063/123-5006. 63579 PRODAJEM dvosoban stan ul. Futo{ka put 34. tre}i sprat. Telefon 401-031, 061/1354-100. 63595 DVOSOBAN, Liman II, ukwi `en, odmah useqiv, lift, isto~na orijentacija stana, povr{ina 61m2, cena 53.500E. Telefon 060/5544-254, 064/1893887. 63602 DVOSOBAN, Liman III, od li~an stan, isto~}na prijentacija, ukwi`en, odmah useqiv, povr{ina 62m2, cena 55.000E. Telefon 064/1893887. 060/5544-254. 63604 PRODAJEM jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru, I sprat, 34m2, 25.000E. Telefon 063/70-12-794. 63580

JEDNOIPOSOBAN 40m2, drugi sprat, Bulevar Oslobo|ewa, ukwi`en, lift, cena 38.100. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-43-730. 63656 MODERAN mladala~ki jednoiposoban dupleks stan u pe{a~koj zoni, veoma interesantan kao investicija za rentirawe, stan je ukjni`en, poluname{ten i odmah useqiv. [ifra:24106. Tel.: 065/2019010, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 671121 GRBAVICA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, mo`e kredit, ukwi`en 47.000E. [ifra: 24019. Telefoni: 064/1126239, 021/520-231, w.w.w.solisnekretnine.com. 671118 ODMAH USEQIV jednoiposoban stan do Sajma, Kopernikova ulica, cena 37.500E, uredni papiri, ukwi`en objekat. [ifra: 20851. Tel.: 064/1126239, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 671120 JEDNOIPOSOBAN stan 51m2, Avijacija, III sprat, ukwi`en, mo`e i zamena za mawi stan. Cena 41.500E. Telefoni: 021/6622-746, 062/518545. 671142 JEDNOIPOSOBAN 43m2, centar Novog Sada, nov, useqiv, ukwi`en i sprat. Hitno i veoma povoqno!!!! Mo`e na kredit. Telefoni: 021/526387, 062/518-544. 671143 SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 671184 GRBAVICA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 671185 BULEVAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an noviji ukwi`en 1.5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 41.200. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 671186 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji jednoiposoban stan na I spratu, cena 39.100. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671187 NOV jednoiposoban stan u Majevi~koj ulici, ukwi`en, useqiv, 3. sprat, CG, terasa, cena 36.600E. Telefoni: 064/8236601, 542-779. 671173 GRBAVICA - 36m2, nov jednoiposoban, odmah useqiv, odli~an raspored, lift, terasa, CG, cena 40.800E. Tel.: 064/823-6604, 661-4200. 671174 ODLI^AN nov jednoiposoban stan 35m2, @. stanica, ukwi`en, odmah useqiv, tera sa, CG, lift, cena 39.650E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 671176 KOD LIMANSKE PIJACE 38m2 jednoiposoban, komplet renoviran, PVC stolarija, ukwi`en, useqiv, lift, tera sa, CG, bez ulagawa, cena 43.300E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779. 671177 BETANIJA nov jednoiposoban stan 40m2, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, odli~an raspored - kuhiwa odvojena sa prozorom, cena 48.400E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963. 671178

oglasi

SOM. BULEVAR, 32m225.000E, odli~an, nov, jednoiposoban. Telefoni: 021/522177, 064/432-55-14. 671147 KOD @EL. STANICE, 43m2+4m2 terase, III sprat, lift, renoviran. Telefoni: 064/215-60-90, 021/522-177. 671151 GRADILA „BUDU]NOST” 35m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 35.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 671161 BRANIMIRA ]OSI]A 37m2-jednoiposoban stan, ukwi`en, terasa, odli~an raspored, neprolazne sobe, perfektno stawe, cena 40.200E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 671170 CENTAR, kod Socijalnog, nov jednoiposoban stan, terasa, sa kompletnim name{tajem 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 671222 MOKRAW^EVA 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 671219 LIMAN - 47m2 jednoiposoban stan, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle, cena 48.400E. Telefoni: 064/8236610, 021/424-963. 671165 CENTAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 671193 CENTAR u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, jednoiposoban stan, terasa, ~etvrti sprat, 42m2, cena 43.250E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671319 GRBAVICA, jednoiposoban stan, novija ukwi`ena zgrada iz 2000. godine, drugi sprat, terasa, lift, 42m2, cena 49.350E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671321

SAJAM ukwi`en jednoiposo ban stan, 29m2 korisne povr{ine, 34m2 podne povr{ine, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Tel.: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671314 LIMAN I, kod fakulteta, ukwi`en, odmah useqiv stan od 44m2. Cena: 38.200E. Povoqno! Tel. 063/10-10-664. 671384 ODMAH USEQIV, kompletno renoviran stan 41m2 Gundu li}eva „Ekolo{ka” zgrada. Odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en! Tel. 063/108-8017. 671385 UKWI@EN jednoiposoban stan na Podbari, prvi sprat, novija zgrada, 34m2, cena 32.950E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671317 NOV, Detelinara, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2. Tel. 6615-117. 671283 LIMAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa, 41.200. Telefoni: 528137, 063/538-166. 671302 DANILA KI[A odmah useqiv stan, 37m2, odli~nog rasporeda, ukwi`en za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671303 SAMO NA OVOM BROJU!!! Nov, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, terasa, blizina @elezni~ke stanice i Sajma. Telefon 063/538166. 671304 LIMAN TRI odmah useqiv dvosoban stan 50m2, ukwi`en, za 46.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671305 VOJVODE MI[I]A, hitno, odli~nog rasporeda, dvosoban stan 50m2 na drugom spratu, 51.500. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 671306 NOVA DETELINARA, odli ~an dvosoban stan 60m2 na tre }em spratu, zidala Budu}nost. Tel. 063/811-7331. 671307 GRBAVICA, odli~an dvoso ban stan 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwi`en, dobrog rasporeda. Tel. 6615117. 671284 CENTAR kod Jovine gimnazije, ukwi`en dvosoban stan 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, ni`a spratnost. Tel. 6615-117. 671285 KLASI^AN dvosoban stan 50m2 kod @. stanice, ukwi`en, cena 39.200. Tel. 6615117. 671286 KOMFORAN dvosoban stan 62m2 na Limanu II kod mosta. Ukwi`en, lift, terasa. Cena: 53.000. Tel. 063/7776-233. 671386 KOMPLETNO RENOVIRAN klasi~an dvosoban stan 52m2 Milana Glumca. IIsprat, terasa, ukwi`en. Cena: 39.200. Tel. 063/7776-233. 671387

dnevnik USEQIV, potpuno nov stan 63m2, Bulevar Evrope, IIsprat, lift, terasa. Uredni papiri. Ima povrat PDV-a! Cena: 55.000. Tel. 063/108-8017. 671388 UKWI@EN komforan dvoso ban dobro odr`avan stan u blizini @elezni~ke stanice - miran kraj, drugi sprat, terasa, 49m2, cena 43.250E. Tel.: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671320 DU[ANA VASIQEVA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, IIsprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Du nav, ukwi`en 69.900. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013294. 671398 KLASI^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en 51.500. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021101. 671399 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 671192 PRODAJEM u centru, dvoso ban stan 40m2, na I spratu. Te rasa od 10,5m2. Useqiv odmah. Noviji. Vredi videti, cena 47.000. Telefoni: 021/451-318, 060/07-305-77, [ifra-1000986, www.nekretnine-mojdom.com. 671233 PRODAJEM stan, Grbavica nov odmah useqiv sa PDV-om 42m2, drugi sprat povoqno!!! [ifra-1003931. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/075-37-82, ponuda stanova na www.nekretnine-mojdom.com. 671234 BULEVAR OSLOBO\EWA, 50m2, ~etvrti sprat, za renovirawe 44.300. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 523193, 065/850-66-16. 671235 NA [ONSIJU, prodajem dvo soban stan 52m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 46.300. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671236 KOD MASTER CENTRA i ABC marketa 50m2 na prvom spratu. Hitno i povoqno 45.300. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 671237 BULEVAR EVROPE, „Zoned”, 62m2, drugi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, kqu~ u agenciji. [ifra-1004539, www.nekretnine-mojdom.com. Tel.: 523-193, 063/101-06-61. 671245 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534505. 671211

DETELINARA 56m2, prvi sprat, sre|en, ukwi`en, kva litetna zgrada, svetao 45.400. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671223 NOVA DETELINARA 43m2, dvosoban, ukwi`en, I sprat, te rasa, nov 44.300. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel.: 444-107, 633-7853. 671224 KOSOVSKA!!! Dvosoban stan ni`e spratnosti u odli~noj zgradi. Hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213. 671266 DETELINARA!!! Klasi~an dvosoban stan od 52m2 na tre}em spratu u izuzetno dobrom stawu za 39.500 evra. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 671267 LIMANSKA PIJACA!!! U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno. Tel. 063/500-213. 671268 DVOSOBAN, Liman III, 62m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitno, povoqno, odli~na ponuda. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671273 HITNO!!!!!! 48m2 ukwi`en, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena 30.900E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 671171 HITNO!!! Renoviran 49m2, ukwi`en, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, klasi~an raspored, cena 42.200E. Tel.: 064/823-6601, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 671163 RADNI^KA UL. 67m2, funci onerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter, idealno za poslovni prostor, uli~na orijentacija, standardna ulagawa, ukwi`en, prazan, cena 69.000E. Tel.: 064/823-6601, 021/542-779. 671164 LIMAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 671189 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na IIspratu, ukwi`en na 54m2, cena 37.900. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 671190 HITNO!!! @. stanica 57m2, odli~an kompletno renoviran stan, zasebna kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en, lift, terasa. CG, cena 46.400E - nije fiksno. Telefoni: 064/8236604, 542-779. 671175 DVOSOBAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena 38.500 evra. [ifra:10077. Telefon 063/77-26-845, www.solis-nekretnine.com. 671122 BULEVAR OSLOBO\EWA, „Erker gradwa”, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 57.500 evra. [ifra: 20353. Tel.: 021/427-277; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 671123 SUPER povoqno prodajem stan 66m2 na 4. spratu bez lifta, (malim delom pod plo~om) Ul. V. Nikoli}a, iza El. vojvodine, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, potrebno renovirawe. Cena 47.600. [ifra:23882. Tel.: 064/134-04-59; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 671124 PRODAJEM nov dvosoban odli~an stan 52m2 na 1. spratu, bez ulagawa, ugao ]irpanove i B. Nu{i}a. [ifra: 23916. Telefoni: 064/112-6239, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 671125 DVOSOBAN stan u kvalitetnoj zgradi na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, ukwi`en, 41m2 za 44.300E. [ifra: 22761. Telefoni: 021/520231, 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 671126 PRODAJEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta 64m2 za 70.000E. [i fra:24094. Telefoni: 065/2019010, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 671127


oglasi

dnevnik

HITNO! Odmah useqiv DS 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, kvalitetna zgrada, fasadna cigla, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena 57.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16003

DVOIPOSOBAN visoki parter, velika terasa, pogodno za decu, komforan. Povoqno, mo`e i zamena za garsoweru. Telefon 060/146-56-51. 62888 DVOSOBAN, dvoiposoban, bul. Kraqa Petra 64m2, prvi sprat, terasa - ukwi`en, sa stvarima, mo`e kredit. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43730. 63654 KOD SOCIJALNOG, dvoiposoban, 71m2, toplo, tiho, povoqno!!! Bez posrednika. Vlasnik. Telefon 061/269-20-66. 63174 PRODAJEM stan od 75m2, Ul. Bra}e Jovandi}a. Telefon: 064/157-0611. 63474 DVOIPOSOBAN, Grbavica, Bul. Cara Lazara, 2. sprat, lift, ukwi`en, odmah useqiv, povr{ina 72 m2, cena 62.000E. Telefon 064/189-3887, 060/5544-254. 63603 U TURGEWEVOJ prodajem stan na drugom spratu od 75m2 + 5m2 terase, cena 70.000E bez posrednika. Telefon 060/18080-44. 63532 PRODAJEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/35725-10. 63586 BULEVAR, okolina Novosadskog sajma, ukwi`en noviji 2.5 stan na 2. spratu, cena 64.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671191 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 671188 STRA@ILOVSKA, dvoiposoban stan, 71m2, luks, ukwi`en, renoviran salonski stan, II sprat. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 671146 DVOIPOSOBAN kod ABC-a 63m2, 1. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en-useqiv, odli~an raspored, cena 54.600E. Telefoni: 064/823-6604 021/542779, (www.avenia-nekretnine.com) 671153 GRBAVICA 71m2, dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle. Hitno!!! Cena 63.800E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 671154 HITNO!!! 68m2 dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena 63.000E - nije fiksna. Telefoni: 064/823-6604, 021/542779. 671158 LIMAN I 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran 61.800, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671225 LIMAN II 75m2, dvoiposoban, kompletno renoviran, lift, terasa 75.200 cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671226 DVOIPOSOBAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posred nika, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 671212 NA GRBAVICI kod Liman ske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hitno 63.800. [ifra-1004100. www.nekretnine-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 671238

KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 671199 LIMAN 3, u vojnoj zgradi od fasadne cigle, odli~an 2.5 stan, cena 65.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 671195 CENTAR, u Maksima Gorkog, odli~an 2.5 stan na II spratu lepo sre|en, cena 76.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671196 NOV dvoiposoban 58m2, Teme rinska ulica, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, kupatilo, wc, dve spava}e sobe, terasa, ukwi`en, useqiv po isplati, gleda na dvori{te. 52.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021106. 671400 KATOLI^KA PORTA, dvoi posoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013295. 671401 HITNO i povoqno, prazan, useqiv, kompletno renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwi`en. Cena: 49.000. Tel. 063/777-6233. 671389 PRODAJEM potpuno renoviran, prazan stan 66m2 na Bulevaru oslobo|ewa, lift, terasa. Ukwi`en. Cena 60.000E. Tel. 060/6211-685. 671390 MAWI dvoiposoban stan u odli~noj zgradi 50m2 Ka}e Dejanovi}. II sprat, terasa, ukwi`en! Cena: 44.500. Hitno! Odli~na prilika! Tel. 063/108-8017. 671391 LIMAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en! Povoqno! Tel. 063/7776-233. 671392 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 61.000E. Sa gara`om 69.000. Tel. 063/108-8017. 671393 CENTAR, originalno dvoiposoban stan 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 66151-17. 671287 NOVO NASEQE, kod Crkve odli~an stan, bez ulagawa, 75m2, na drugom spratu, ukwi`en, dvostrano orjentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671308 LIMAN lep stan, odli~nog rasporeda 68m2 na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa za 65.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671309 NOVO NASEQE u neposrednoj blizini {kole i vrti}a stan 72m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en za 62.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671310

LIMAN JEDAN u blizini Spensa, fakulteta i Dunava dvoiposoban stan 63m2, klasi~an raspored, ukwi`en, dobra cena. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671311 KOD IZVR[NOG VE]A trosoban salonac 95m2 na pr vom spratu, mirna ulica, povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166. 671312 TROSOBAN, Liman II, 75m2, ukwi`en, potpuno renoviran, odli~an raspored, 70.000 evra, stan za svaku preporuku. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671282 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj� zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3.0 stan, cena 72.100. Hitno! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 671198 KOD LIMANSKEPIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 671203 LIMAN, odli~an 3.0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3.5, ukwi`en, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671200 CENTAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 6366952. 671201 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel.: 6368429, www.bomil.rs. 671194 KOD IZVR[NOG VE]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 92.700. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 671240 U JEVREJSKOJ ULICI kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom useqivo oko Nove godine. [ifra-1004376. Tel.: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671241 NA BUL.EVROPE 82m2 ide alan trosoban stan gleda na dve strane veliki dnevni boravak, cena 950E/m2. Telefo ni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671242 NA GRBAVICI, prodajem trosoban stan 75m2, Ul. D. \er|a, stan je u dobrom stawu, mo`e i ne{to od name{taja ostati, terasa i lift. Cena 67.000. Ukwi`en. [ifra1001105. Telefoni: 021/451318, 060/ 07-305-77, www.nekretnine-mojdom.com. 671243 PRODAJEM na Limanu II, od li~an stan 90m2, u Vladislava Ka}anskog. Stan je ukwi`en, useqiv. Vredi. Cena 103.000 evra. [ifra-1002240, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 021/451-318, 060/ 07-305-77. 671244

CENTAR, Milete Jak{i}a 83m2, tre}i sprat cena 92.700. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 065/850-6616. 671246 LIMAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora, 77m, lift, ukwi`en, odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213. 671269 @. STANICA 75m2 trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo, cena 56.650E. Tel.: 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com. 671159 KLASI^AN, ukwi`en troso ban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra: 22774. Tel.: 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 671128 HITNA PRODAJA, Liman 1, klasi~an trosoban stan, odli~an raspored 77m2, osmi sprat i nije posledwi, ukwi`en, vredi videti! Cena 67.000 evra. [ifra:12833. Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231, www.solisnekretnine.com. 671129 TROSOBAN stan 74m2, Pe trovaradin kod @. stanice, grejawe, terasa, ukwi`en, mi rna ulica. Hitno - samo 55.000E. Telefoni: 021/6622746, 062/518-545. 671141 HITNAPRODAJA!Perfek tan TS 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, novija zgrada, ukwi`en, cena 95.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16004 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS 74m2, Podbara, IV sprat, lift, 2 terase, poseban wc, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, pvc, ukwi`en, cena sa mo 61.000. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 16005 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, pvc stolarija, sig. vrata, ukwi`en, cena samo 14.900. Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212. 16006

SPENS IV sprat, petosoban bez lifta, 114m2 u dva nivoa 2 kupatila, 2 terase, bez ulagawa, ukwi`en 80.000Evra. Telefon 063/522-730. 63625 ODLI^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena 77.000 evra. [ifra:23835. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.solis-ne kretnine.com. 671130 LIMAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 6368429, www.bomil.rs. 671206

nedeqa4.novembar2012.

TROIPOSOBAN, Liman IV, 93m2, odli~an ukwi`en stan, bez ulagawa, izuzetno lociran, veoma kvalitetna zgrada. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671276 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv od mah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-9030. 62768 [EKSPIROVA ul. 88m2, troiposoban, renoviran, 1. sprat, lift, terasa, ukwi`en, useqiv odmah, odli~an raspored, cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 671156 PRODAJEM stan, Liman 2, 79m2, 13. sprat, renoviran pre 7 godina, cena 61.800. [ifra1004137, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318. 671247 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671202 PRODAJEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima terasu. Hitno! Cena: 51.500. Tel. 060/6211-685. 671394 U VOJNOJ ZGRADI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena: 87.000. Tel. 063/7776-233. 671395 SALONSKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013277. 671402 EKSKLUZIVAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, Novo naseqe, III sprat, komplet no renoviran, prvoklasno opremqen stan, tri spava}e sobe, velika terasa, mirna ulica, ostaje ugra|en name{taj, ukwi`en. 79.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021108. 671403 UKWI@EN troiposoban dupleks na Grbavici, kvalitetna novija zgrada iz 2006. godine, peti sprat, terasa, lift, 95m2, nadkriveno parking mesto u dvori{tu zgrade, cena 67.980. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671322 PRVOKLASAN petosoban stan 114m2, centar - Spens, Dimitrija Tucovi}a, dve terase, dva kupatila, bez ulagawa, hitno, 82.500. Tel. 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013301. 671404

23

KOD DUNAVSKOG PARKA ~etvorosoban stan 115m2. II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwi`en. Izvanredna prilika! Povoqno! Tel. 060/6211-685. 671396 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakul teta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538166. 671313 GRBAVCA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 671207 GRBAVCA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 671208 BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez ko sina, cena 79.350. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 671205 USEQIV ~etvorosoban stan 147m2, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, na tri strane, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 671214 ^ETVOROSOBAN, Liman II, 110m2, fantasti~an porodi~an stan, novija zgrada, ukwi `en. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 671275 DUNAVSKI PARK!!! Salonski odli~an stan ni`e spratnosti u jako lepoj ulici!!! Tel. 063/500-213. 671270 DUNAVSKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 671271 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 671272 U NEPOSREDNOJ BLIZINI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867. Tel.: 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 671131 ^ETVOROSOBAN stan 110m2 - centar Novog Sada, III sprat, lift, prazan, useqiv, nov. Mogu}nost povrata PDV-a. Samo 999E/m2. Telefoni: 021/526387, 062/518-544. 671144 RAVANI^KA, ukwi`ena, petosoban, 155m2, luks, renoviran, cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 671145 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TIS 120m2, @elezni~ka, II sprat, salonski, dva ulaza, tri sanitarna ~vora, trostrano orijentisan, ukwi`en, cena samo 110.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16007


24

nedeqa4.novembar2012.

MAWA KU]A, Alekse Nenadovi}a 23, legalizovana, pac 700m2, pomo}ni objekti, velika ba{ta, cena 25.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-0536. 63503 PETROVARADIN - prodajem ku}u, mo`e za dve porodice, bez ulagawa, lepa ulica, povoqno. Telefon: 063/585076. 63565 PETROVARADIN - GRADI] ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwi`en. Samo 145.000E. Telefon 063/152052-1. 63566 PETROVARADIN - hitno prodajem ku}u za ru{ewe na dobroj lokaciji, povoqna cena. Telefon: 063/585-076. 63568 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Tel. 060/7668810. 63626 PLAC Rumenka na putu za Novi Sad, 1600m2, infrastruktura, prodajem. Tel.: 064/2595502, 062/895-3133. 62221 TELEP - ku}a na dobroj lokaciji, povoqno. Kontakt telefon: 063/896-7201. 63043 PRODAJEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781-242. 63448 POVOQNO prodajem 1 jutro zemqe u Koviqu. Zemqa se nalazi u selu i pogodna je za plastenike, sadwu vo}a. Telefon 021/6210-524. 63523 U RUMENKI prodajem ogra|en plac od 580m2 ima gradska voda, pro{la struja, cena 11.000E. Telefon 060/1808044. 63533 PLAC na Mi{eluku, 30 ari (3000), mogu}a parcelizacija, dozvoqena gradwa. Cena po dogovoru. Telefon 021/6368788. Zvati posle 20 ~asova. 63371 PRODAJEM 3 ba{te u Futogu, potez Rumena~ki drum 12, 10 i 6 kvadrata. Telefoni: 021/6213-189 i 064/44-37-898. 63402 PLACEVI gra|evinski h 4, ukupno 3.000m2, cena 30E/m2, naseqe Veliki Rit. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 63502 PRODAJEM ku}u u Karlovcima trosobnu komfornu ukwi`enu 25.000 i seosko imawe na Stra`ilovu komforno sa opremom 35.000E. Telefon: 064/043-8702, 061/2686155. 63563 TRI HEKTARA zemqe na Banstolu, 2, 5 jutra u Karlovcima - ravno, blizu mesta, oranica, vikendicu na Stra`ilovu, 8500. Telefon: 064/0438702, 061/2686-155. 63564 PETROVARADIN - prodajem plac 450m2, 785m2, 800m2, 1200m2, 2100m2... dozvoqena gradwa, urbani deo, cena 15E/m2 - 30E/m2. Telefon: 063/152-0521. 63567 VIKENDICA - Bege~ka Ja ma, preko nasipa, cena 10.000E. Telefon 021/6500051, 062/876-05-36. 63504 PARAGOVO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/532-362, 021/6624-269. 63581 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Tel.: 060/7668810. 63629 KU]ICA na Telepu, sa zajedni~kim dvori{tem i zasebnim ulazom, dvosobna od 65m2, sa nusprostorijama i podrumom, ukwi`ena 1/1, pa mo`e i kre dit, cena samo 36.000 evra. [i fra:24180. Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231, www.solis671108 nekretnine.com.

OGLASi l ^iTUQe KU]A 110m2 - komplet sre|ena, plac 500m2, izlazi na dve ulice, zidano ciglom, useqiva, trosobna + jednosoban stan, cena 63.800E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com). 671155 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 671209 TELEP!!! De luks ku}a sa ba zenom na lepom placu!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 671263 KU]A, Petrovaradin - Ma`urani}eva, ukwi`eno 80m2 na placu od 700m2, sva infrastruktura, mo`e zamena za mawi stan. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671279 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 85.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 671216 KU]A u Sremskoj Kamenici, kvalitetna ukwi`ena, 167m2 stambenog prostora, plus 82m2 suteren - gara`a i radionica, plus 82m2 nezavr{eno potkrovqe, plac 390m2, cena 103.000E. Telefon 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 671323 KA], nova, super moderna ku}a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Tel. 063/7776233. 671377 KU]A 75m2 Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas, cena 40.200E, Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 671172 ODLI^NA ku}a - ^ardak 180m2 stambeno - 6-sobna, plac 1000m2 kvadratnog oblika, ukwi`ena, odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid, cena 125.000E. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779, (www.avenianekretnine.com). 671169 KU]A, Bocke - Brestovi, 200/600m2, nova, pogled na grad, asfalt, struja, voda, pre dato na ukwi`bu, 60.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 671281 LOKACIJA na Novoj Dete linari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... cena 200.000 evra. Za vi{e informacija 064/2003-103. 671109 PRODAJEM gra|evinski plac 500m2 u Petrovaradinu u Sadovima, naspram @. stanice, ukwi`en, 50m od T. Podrugovi}a! Cena 11.500 evra. Telefoni: 064/134-0459, 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 671097 PETROVARADIN - Tranxa ment, 1230m2 - front 35m2, gra|evinski plac, ukwi`en 1/1. Odli~an, 52.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526622. 671150 GRA\EVINSKI plac za poslovnu izgradwu 7035m2, Bu levar Evrope, dozvoqeno P+ 2 (50% izgra|enost), ulazni pravac u Novi Sad. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 671168 SREMSKA KAMENICA, {iri centar, dobra prizemna trosobna ku}a, stambene povr{ine 110m2, ravan plac od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwi`ena, mirna ulica, eta`no grejawe, suteren, gara`a, pe~ewara! Cena 72.000 evra. [ifra:119. Telefoni: 064/134-0459; 065/20-19006, www.solis-nekretnine.com. 671099

PRODAJEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000 evra. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 671095 PLAC na Mi{eluku, dozvoqena gradwa, parcelisan 530m2, ukwi`eno vlasni{tvo 1/1. Cena 15.500 evra. Telefoni: 065/20-19-011; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 671096 GRA\EVINSKI PLACEVI, Bocke 985m2 i PopovicaMo{ina vila, 1000m2, ukwi`eno, povoqno, odli~no loci rani. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 671274 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Tel. 063/10-880-17. 671375 PRODAJEM plac 710m2 prepun ~etinara na Popovici kod okretnice uz glavni put. Izuzetno za vikendicu ili ku}u. Cena: 14.000. Tel. 063/7776233. 671376 HITNO PRODAJEM! Plac od 734m2, gra|evinski, Klisa kod mesare Mati}, asfalt, struja, gas, ulica, front 13 m, dozvoqena gradwa, ukwi`en, cena 15.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 16008

IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 63252 IZDAJE SE lokal u centru ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a. Telefon 063/7293135. 63608 IZDAJEM lokal bife, Bul. Ja{e Tomi}a i Kisa~ke ulice. Telefon: 064/42105-87. 63639 FABRI^KI KIOSK za kokice u dobrom stawu, cena 250E. Telefon 063/524-090. 63611 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 671215 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 671227 LOKAL, Nova Detelinara, 2 nivoa 60m2, ukwi`en, bez ulagawa, odli~na pozicija, hitna prodaja. samo 38.000 evra, preporu~ujemo. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55. 671280 PRODAJEM hitno 3 lokala sa zakupcima, uli~ni, u jednom nivou, ukwi`eni. N. Deteli nara 55m2-68.000, Podbara 48m2-39.000 i Socijalno 29m230.000. Telefoni: 064/1340459, 065/2019-006, www.solisnekretnine.com. 671094

dnevnik

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla }am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/3377695, 062/ 8231298, 824611. 63562 BMW 318 dizel, 2008 god, restyling, registrovan, oprema, 11.000E, fiksno, samo ke{! Telefon 065/411-32-53. 63464 MEWAM BMW 318 dizel, 2008 god restyling za auto, lo kal, gara`u, 16.000E. Telefon 065/411-32-53. 63465

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Tele foni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 63541

KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za {titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-6896. 62529 BAGAT, druge {iva}e ma{i ne popravqam, brzo, kvalitet no, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 62935 MOLER I FARBAR radi mo leraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 63142

MAJSTOR za popravke svih krovova ako curi i vla`i, ~i{}ewe oluka, zidawe dimwa ka. Pregled krova pre zime, povoqno.Telefoni: 6434-313, 064/1571404. 63351 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454157, 063/540-596. 63506 MOLERSKA RADWA - najpovoqnije radimo od najmawih do ve}ih molerskih radova, demit fasade, adaptacije, iskusni majstori odmah slobodni. Telefoni: 063/518-346, 021 882-133, 021/447-114. 63575 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon 6612-570 od 9-12 i od 1519. 63592 MO LER SKO-FAR BAR SKE usluge. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki. 63631

POTREBAN radnik sa iskustvom za rad u cve}ari. Telefon 066/301-052. 63182 IZDAVA^KO preduze}e tra`i radnike. Telefon 064/87287-10. 63444 POTREBAN fizi~ki radnik na poslovima lo`a~a. Zvati od ponedeqka, telefon: 060/7411-971. 63557 EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 63605 KU]NA NEGA bolesnih, sta rih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 63606 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 671210

PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 63366 PRODAJEM gazi{ta mermerna, tri komada, nova i ~etvorostranu ma{inu za obradu drveta. Telefon: 021/890-216. 63367 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 63428 NOVE razne jakne, sky, {tofane, ko`ne mu{ke i `enske, prsluci, Nike trenerice, Air max br. 36-46. Ekstra povoqno! Telefon 065/411-32-53. 63466 POVOQNO prodajem pe} na gas za eta`no grejawe. Telefon: 6341-521. 63574

Preminuo je na{ dragi voqeni otac i suprug

i

Josip [}uric Sahrana }e se odr`ati u ponedeqak, 5. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Jasna, sinovi Nenad i Josip i }erka Milica. 63694

TU@NO SE]AWE

PRODAJE SE poslovnostambeni objekat, zgrada na Telepu, preko 800m2 korisne povr{ine, plus dvori{te. Povoqno! Hitno. Mogu}nost kreditirawa. Telefoni: 011/201-50-78, 021/6613-709. 63365 PO SLOV NO-KAN CE LA RIJSKI prostor, N. Detelinara, pet tel. linija, name{taj, 120m2, cena 50.000E. Telefon 060/5544-254, 064/1893887. 63599

IZDAJEM gara`u na Novom nasequ (Todora Toze Jovanovi}a). Telefon 063/633-556. 63435

PRODAJEM be~ki klavir, ru~na izrada, metalna konstrukcija. Telefon 065/42081-55. 63299

Zdravko Jahura 2002 - 2012.

KUPUJEM antikvitete, sa bqe, ordene, medaqe, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {apke, stari novac, zastave i ostalo. Telefon: 063/19648-17. 61813 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 58595

Pro{lo je deset godina bez tebe. Bol ne prestaje. Uvek }e{ `iveti u na{em se}awu.

Tvoji najmiliji.

63687


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Milici ^orda{

Danetu

nedeqa4.novembar2012.

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 2. 11. 2012. godine napustio na{ sin, brat i unuk

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 3. 11. 2012. godine napustila na{a majka i baka

Danilo Andri}

Jelka @igi} ro|. Kmezi} 1926 - 2012.

1992 - 2012. Tuga i bol ispuwavaju na{a srca ali ose}awa i qubav prema tebi nikad ne}e izbledeti. Sahrana je u ponedeqak, 5. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Stari Tranxament, u Petrovaradinu.

Uja Miroslav, ujna Slavica i sestre Sawa i Jeca.

Sahrana }e se obaviti u nedequ, 4. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Nadaqu. O`alo{}eni: mama Danijela, otac Stanimir, brat Marko i baba Lepa.

Sahrana }e se obaviti u utorak, 6. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Vida, unuk Lazar sa porodicom i unuka Jelena.

63689

OG-1

63690

Posledwi pozdrav deveru i stricu

25

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo u 74. godini na{ mili

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav

O`alo{}ena porodica: sin Bata i }erke Ana, Nada i Katarina sa porodicama.

63699

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Savi Kova~evi}u

Savo Kova~evi} Savi Kova~evi}u

Savi Kova~evi}u

1938 - 2012. Ve~na slava i hvala.

od: snajke Jane Kova~evi} sa }erkama, zetovima i unucima iz ^uruga.

Sahrana }e se obaviti 4. 11. 2012. godine, na ^enejskom grobqu, u 14.30 ~asova. Polazak od ku}e u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: supruga Zora, sin Slobodan, }erka Tawa, snaha Goca, zet Bojan i unu~i}i Jovana, Savo, Nikola i Na|a.

63684

63686

TU@NO SE]AWE dragom suprugu

od porodice Kremenovi}.

63692

Posledwi dragom

GODI[WI POMEN

Savi Kova~evi}u

Porodica Pavi} iz ^uruga i porodica Kozarov iz ^eneja.

pozdrav

na{em

63695

Posledwi pozdrav kom{iji

od: sestre Du{anke Kremenovi} sa suprugom i sinovima.

63685

Kiraq Atila

Posledwi pozdrav

Danilu Andri}u

Nedeqku Sjeni~i}u

1981 - 2011.

Savi Kova~evi}u

4. 11. 2011 - 4. 11. 2012. Pro{la je godina od tvog tu`nog odlaska. Zahvalna sam za svaki trenutak na{e qubavi.

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Nina.

Bili smo „Mi” sada to „Mi” ne postoji ...samo sam „Ja” sama i bez tebe... u bolu koji ne mogu podneti, jer si bio i osta}e{ deo moje du{e. Tvoja supruga Stana.

63698

63620

Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji: Likica sa porodicom i baka Svetlana.

od: Vesne i @arka Jo{i} sa porodicom.

63688

63693

POLUGODI[WI POMEN

na{em

^ETVOROGODI[WI POMEN

SE]AWE

Simeonu Velemirovu 1924 - 2012.

Ispra}aj }e se obaviti u ponedeqak, 5. 11. 2012. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vojislav ]osi} Savi Kova~evi}u

O`alo{}eni: }erka Du{anka i unuci Sr|an i Ivan.

Tehni~ka {kola „Mileva Mari} Ajn{tajn”.

Borislav Gubik Bocko

Pro{lo je pola godine od kako nisi sa nama. Zauvek }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoji neute{ni roditeqi.

Tvoji najmiliji.

Unuci, snaha i }erka sa porodicom.

63683

63623

63665

SE]AWE

POMEN

5. 11. 1992 - 5. 11. 2012.

TU@NO SE]AWE Pro{le su ~etiri godine od kada nisi sa nama. Ako je ta~no da }e{ `iveti dok te spomiwemo, `ive}e{ ve~no, dok mi postojimo, jer ne pro|e ni jedan dan da ne pomislimo na tebe, da te ne spomenemo - NE DAMO TE ZABORAVU.

Mijo Ili} 4. 11. 2007 - 4. 11. 2012. Pet bolnih godina je pro{lo od kako nisi sa nama. Sa ponosom te ~uvamo u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 63682

GODI[WI POMEN Tu`na godina bez tebe.

Dane [pika

22. 5. 1939 - 4. 11. 2011.

63372

Ostala sam sama, prepu{tena olujama koje me svakodnevno {ibaju. Neka te an|eli ~uvaju.

Borislav Gubik Bocko

ZAHVALNICA Povodom smrti na{e drage

Kova~ Rozalije

Spasoje Tadi}

Uvek te se rado i sa qubavqu se}amo: supruga Ana, sin Aleksandar sa porodicom i sin Danilo.

Pro{lo je 28 godina od kako nije sa nama na{ otac, deda, svekar i tast. Se}amo ga se sa qubavqu, ponosom i po{tovawem.

Boli sine, bol ne jewava. Suza ne stigne da se osu{i, a druga sti`e. Mnogo nam nedostaje{, sve vi{e!

438-P

63696

1984 - 2012.

Sava Stankov

Zauvek u srcima tvojih: Bebe i Perice, Maje i Nenada sa porodicama.

Supruga Er`ebet.

63666

63419

ro|. ^oti 1941 - 2012. ovim putem `elimo da izrazimo najdubqu i iskrenu zahvalnost rodbini, prijateqima, biv{im kolegama sa posla, kom{ijama, poznanicima na dostojanstvenom ispra}aju i re~ima utehe. O`alo{}ena porodica. 63549


26

07.00 08.00 08.05 08.30 09.00 09.25 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.55 01.50 02.40

tv program

nedeqa4.novembar2012.

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Академац Увек медаља Зелено,волим те,зелено Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Гламур тужур Двоугао ТВ Дневник Све(т)око нас Поаро:Удолина 2.део Државни посао ТВ Дневник Дивља острва Смрт на рајском острву Војвођански дневник Спортска хроника Имагинаријум др.Парнасуса, филм Грување Поаро:Удолина 2.део Три тихе мисе,филм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.55

Вишеодоткоса (Панонија, 11.00) 07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

ГласАмерике Књижевнимагазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Војвођанскевести Здравље и Ви Ногенапут-путподноге Војвођанске вести Улови трофеј Док.емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмскипрограм Глас Америке

16.00 17.02 17.29 18.24 18.58 19.30 20.05 21.05 23.00 23.05 00.00 00.17 01.50 02.00 02.44

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Тенис:Фед куп,Чешка република-Србија,пренос Јагодићи Задњакућа,Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Непроцењиво,филм Вести Титаник-крв и челик Дневник Егзит Шљивик Вести(03.00,04.00,05.00) Тенис:Фед куп, Чешка република-Србија

Непроцењиво Филм снимљен на ��снову романтичне комедије Блејка Едвардса „Доручак код Тифанија” из 1961. године. Узбудљива прича о младој и распуштеној Ајрин и њеном удварачу, који, иако се чини да нема никакву шансу, на крајуосвајањеносрце. Улоге:Одри Тату, Гад Елмалек Режија: Пјер Салвадори (РТС 1, 21.05)

Таблоид Ексклузивни гост емисије „Таблоид” биће Саша Поповић, власник продукцијске куће „Гранд”.Уредник и водитељ емисије Александар Филиповић покушаће другог Сашу да сети на новосадске дане младости када је са браћом и стричевима свирао стамбурашима... (РТВ 1, 14.00)

06.35 07.35 08.00 08.30 09.00 10.00 10.20 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.50

Кухињица-мађ. Српски екран Агро мозаик Спортска Војводина Три тихе мисе,филм Знање-Мозаик Лулу Траговима давне прошлости Духовка Емисија засело(слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом ИдилскивенацПланчаковог салаша,на русинском језику са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава-Мој гост (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Елементарне честице,филм ТВ Продаја

06.30Документарни програм 07.00Цртани филм Зозонци 07.30Сибир 08.20Сремски Карловци,од суботе до суботе 08.50Како се каже 09.00Серијски програм 12.00Бели мантил 12.15Конак 12.30Азбука родитељства 13.00Вести 13.05Седам НС дана 13.30Лична грешка 14.00Вести 14.05Филм:Невраћајсе1.део 16.00Вести 16.05Серијскипрограм 17.00Вести 17.05Вреле гуме 17.35Храна и вино 18.20Неон сити 18.30Све што желим 19.00Објектив 19.30Документарни програм 20.00Ево нас код вас 21.00Серијскипрограм 22.00Објектив 22.30Седам НС дана 23.00Филм:Невраћајсе2.део

10.30 12.30 13.00 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 20.15 21.15

Рускалига:ЦСКА-Локомотив Светфудбала СК студио Ф1Абу Даби –Трка Премијер лига Магазин Премијер лига Голови СКстудио НБА:Њујорк-Филаделфија АТП Мастерс Париз финал Португалска лига: Сетубал –Спортинг 23.30 Аргентинскалига: ОлБојс-РиверПлејт 01.00 ВТА Софија

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин,10.00Кухињица,11.00Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30Куда иде Војводина,14.00Филм,15.00Бибер плус,15.30Спорт,17.00 Недељни магазин,18.00Бибер Плус,18.30Инвестиције,19.00Филм,20.30 АБС шоу,21.00Бибер плус,21.30Филм,23.00Недељни магазин,23.30Бибер плус,00.00Филм,02.00Ноћни програм

09.59 10.21 10.28 11.00 12.00 12.33

Музика за добро јутро Амен адјес (ми данас) Датум Верски календар Дозволите... Попај Бернард Поштар Пат Сликовитост мог живота,ЕБУ драма Проветравање Датум Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ

06.45 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.30 21.15 23.15 01.15 02.15

Домаћин Жене Галилео Филм:НевољесаПоли Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Будванапјенуодмора Парада Први глас Србије Филм:Освета Досије Став Србије

Први глас Србије Неколико недеља успона и падова је иза нас.Ове суботе такмичари хватају последњи воз за финале,јер већ од недеље, трку за Први глас Србије настављају само најбољи. Жири: Владо Георгиев, Александра Радовић и Саша Милошевић Маре (Прва, 21.15)

07.50Добра земља 09.50Пулс нације 10.30Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.45 АТПМастерс1000Париз, финале,пренос 16.00Вести 16.35Спортски преглед 17.00Сити и витки 18.00Свет на длану 18.30Вести 19.05Филм:Полицајац са Беверли Хилса 2 21.00Утисак недеље 23.00Вести Б92 23.35Спортски преглед 23.55Филм:Гласници ветра

07.00 11.00 12.30 13.00

РУКОМЕТ:КВАЛИФИКЕЦИЈЕ ЗАЕП2014. Гад Елмалек

Александар Филиповић

06.02 07.00 07.45 07.51 08.01 09.01 09.25 09.29 09.44

dnevnik

15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.45 23.45 01.15 03.00

Добро јутро Моја велика свадба Топ спид Филм:Није лако с мушкарцима Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече,Србијо Национални дневник Смешно ћоше код Ђоше Тенутак истине Вип рум Филм:Могло се то десити теби Филм:20сантиметара Филм:Упознајте Дејва

Босна–Србија (РТС 2, 16.53) РУКОМЕТ (Ж):ПС

Црвеназвезда – Раднички

Марија Петронијевић

Завет Филм је прича о судбини дедеиунукакојиживеуопустелом српском селу. Деда иманамерудаобновицркву и у њу врати попа, и тако оживи село, а унук је једини ђакулокалнојшколи. Улоге: Урош Милановић, Марија Петронијевић, Александар Берчек, Предраг Мики Манојловић, Љиљана Благојевић Режија:Емир Кустурица (Хепи, 19.30)

(РТС 2, 18.25)

13.02 Траг у простору 13.32 Културако аресипе (култура и традиција рома) 14.00 Српски источници 14.30 Тема Србије на вези 15.06 Датум 15.12 Београдвечитиград 15.55 Верскикалендар 16.08 Српскеспортскелегенде 16.36 Рукометнафантазија 16.53 Рукомет-Квалификацијеза ЕП2014:Босна-Србија,пренос 18.25 Рукомет(ж)-ПС:Црвеназвезда-Раднички,пренос 20.00 Музички програм 21.05 Запамти ме 22.17 Јелен топ десет 23.02 Проветравање 23.27 Викенд евронет 23.56 Рукомет-Квалификацијеза ЕП2014:Босна-Србија 01.10 Рукомет (ж):Црвена звездаРаднички 02.24 Београдвечитиград 03.03 Запамти ме 04.06 Јелен топ десет 04.51 Тенис-Федкуп:Чешкарепублика-Србија

06.30Маратон 08.00Улови трофеј 08.30Филм:Велика Авантура Мортадела и Филемона 10.30Топ шоп 11.00 Филм:Медени месец 13.00Улови трофеј 13.30Здравље и Ви 14.00Слике живота 15.00Еурека 16.00Обични људи 19.00Мирослав Лазански.Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 19.30Мајсторски 20.00Еурека 21.00Филм:Десет минута за будућност 23.00Филм:Градско острво 01.00Мирослав Лазански 01.30Слике живота 02.00Домаћа музика 03.00Филм:Велика авантура Мортадела и Филемона 04.30Филм:Десет минута за будућност

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00Без тамбуре нема песме,17.00Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,21.00ЕТВР,21.30Документарни програм,22.00Филм,00.00Шоу програм:Парови

Бриџет Фонда

Моглосето десититеби Полицајац доброг срца и његова амбициозна супруга редовно попуњавају тикет за лото.Њиховиживотићесезаувек променити када уместо бакшиша младој конобарици обећају пола евентуалног лотодобитка.Кадањиховтикет освоји премију од 4 милиона доларанаступаононајбољеи најгоре,захваљујућиизненадномбогатству. Улоге: Николас Кејџ, Бриџет Фонда, Роузи Перез, Стенли Тучи, Ајсак Хејс Режија:Ендрју Бергман (Пинк, 23.45)

05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.30 15.45 15.55 18.55 19.30 21.30 22.30 23.30 00.00 01.50 02.55

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби Палчица,анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење!То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне -Брвнара Телешоп Вести Долина вукова Телемастер Завет,филм Кабаре Скандалозно Гламур Луда кућа Кабаре Завет,филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa4.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

27

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик ДушанКецмановић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Луди за кућом - Америка Саградити, купити или рестаурисати Краљ посластичара као кувар Медијум са Лонг Ајланда Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште 24 сата у Ургентном центру Карсонов свет Моја супруга је свингер Мајами инк Породилиште 24 сата у Ургентном центру

22.00 23.00 00.00 01.00

Средњи век Уметност Русије Русија кроз векове Успон и пад Версаја Наполеон Древни светови Германска племена Александрија највећи град Героуов закон Героуов закон Гиганти готике – поглед у небо 42 начина да се убије Хитлер Упознајте Римљане Средњи век Хероји, култ и кухиња

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Крцко Орашчић Палчица Механизам Бери Мандеј Снивај злато моје Push Срећан Божић Мис Потер Еротски филм Еротски филм

08.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00

Бери Мандеј Бери се пропуди у болници са одстрањеним тестисима. Да ствар буде још гора, за очинство ��а тужи жена са које се Бери уопште не сећа. Девојка га напушта, и живот му полако клизи из руку... Улоге: Патрик Вилсон, Клои Севињи, Малколм Мекдауел Режија: КрисдиАриензо (Синеманија,14.00)

07.53 Златна кинотека: Човек са снежне реке, филм 10.01 Ни да ни не 10.58 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.28 Плодови земље 13.23 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Залеђена планета, док. серија 16.44 Скица за портрет 17.14 Баштованка 17.47 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.13 Све у 7!, квиз 21.12 Стипе у гостима 21.49 Недељом ујутро, суботом увече 22.21 Дамин гамбит, ток шоу 23.10 Дневник 3 23.47 Недељом у два 00.49 Истраге госпођице Фишер 01.42 Пуном снагом девојке: Борите се до краја!, филм 03.20 Призма

Грегов дневник 2 Синема верите Пингвини мога тате X-Мен: Прва класа Редакција Зашто сам у браку Марс тражи маме Холивуд на снимању Бурлеска Поноћ у Паризу Права крв Хана Љубав и друге дроге Водени живот са Стивом Зисуом 04.05 Убица са Интернета 05.30 Филмови и звезде

06.00 07.40 09.15 10.50 13.00 14.05 16.05 17.35 18.05 20.05 21.40 22.35 00.20 02.10

07.55 09.10 09.50 10.45 11.00 12.00 12.15 13.30 15.10 17.25 18.30 19.05 19.10 19.58 20.00 22.20 01.05 02.35 03.35

Ју-Ги-О! Бен 10 Галилео ТВ продаја Језикова јуха ТВ продаја Смртоносних 60, док. серија Били Медисон, филм Невероватни Хулк, филм Љубав је на селу РТЛ Данас РТЛ Време Галилео РТЛ Време Сулејман Величанствени ЦСИ: Мајами Изравни напад, филм Астро шоу РТЛ Данас

Били Медисон

ПопиМонтгомери

Били је незапослени нерадник који није стекао најосновније школско образовање. Дане проводи испијајући пиво, читајући еротске часописе и висећи на градском базену. Када његов отац Браја схвати да је Били недовољно образован, размишља да компанију препусти свом љигавом сараднику... Улоге: Адам Сендлер, БриџитВилсон,ДаренМекгевин,БредлиВитфорд Режија: ТамраДејвис (РТЛ,23.55)

Пепељугина дружина Нола Девлин одлично пише, али њена уредница Лори у њој види само дебелу, прождрљиву и недотерану девојку и не да јој прилику да се искаже као колумнисткиња. Али јој дозвољава да ангажује свима непознату Белинду Епл која даје савете женама и одговара на питања читатељки... Улоге: ПопиМонтгомери, Адам Кауфман, Цејла Хорсдал,ОдриВасилевски Режија: ГериХарви (ХРТ2,14.30) 08.05 Аниманијаци 08.25 Томислав Мужек - рецитал 09.20 Мери Хигинс Кларк: Сећање на убиство, филм 10.50 Библија 11.00 Градићи: Миса, пренос 12.00 Фотографија у Хрватској 12.13 Пуном снагом, девојке: Борите се до краја!, филм 14.30 Пепељугина дружина, филм 16.00 Олимп - спортска емисија 16.55 Рукомет, ЛП (Ж): Подравка Цлуј, пренос 18.30 Пливање: Митинг младости, пренос 19.34 Магазин Лиге првака 20.01 Циклус филмског спектакла: Египћанин, филм 22.25 Циклус фестивалских победника: Овсијанки, филм 23.43 Нено Белан, снимак концерта 01.03 Ноћни музички програм

КлоиСевињи

06.00 Филм: Седам Синбадових авантура 08.00 Филм: Велико стопало 10.00 Видовњак 14.00 Монк 19.00 Пандури новајлије 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Пандури новајлије 00.00 Филм: Хладна планина 02.00 Филм: Несрећа у ваздуху

06.00 Банда на моторима 09.00 Био једном једва Божић... 10.30 Необичан пар: Поново заједно 12.00 Вук 14.00 Диван човек 15.30 Шта девојке уче 17.00 Момци с Медисона 19.00 Биографија - Дејвид Коперфилд 20.00 Плачљивко 22.00 Птица на жици 00.00 Диван човек 01.30 Шта девојке уче

10.00 12.00 14.00 16.30 18.20 20.00 22.00 00.00 01.15 02.55

Велика језа Бог је велики, ја сам сићушна Кадилак мен Белфегор, фантом из Лувра Тачка 45 Тигров реп Странац међу нама Еротски филм Еротски филм Еротски филм

АдамСендлер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Благо на отпаду Моћне машине Најбољих пет на свету Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Упозорени сте! Желели сте да знате Страствени риболовци Чудо да сам жив

07.15 07.45 08.45 09.45 11.00 13.00 14.30 15.00 18.00 19.00 21.00 23.00 00.00 00.15 01.15

Аутомобилизам Аутомобилизам Аутомобилизам Уметничко клизање Билијар Футсал Сви спортови Маратон Уметничко клизање Плес Билијар Аутомобилизам Мотоспортови Сви спортови Мотоспортови

Мора и да се ратује!

И

рвин Гофман разликује три типа стигме. Први предвидљиво, оно се доживљава као неразумљиво и се везује за идентитете, као што су раса, пол, неразумно. Ако су, пак, нечије речи и поступци нерарелигија, нација. Други се односи на индиви- зумљиви, доживљавамо га као неразумног, па и опадуалне карактерне слабости или пороке, као што су сног. Он је извор претње јер неприхватљиво различит, слаба воља, неприродне страсти, ригидна веровања, а и то последично изазива негативну реакцију друштва. Још је Гофман писао да се стигматизује човек „који би они се јављају код душевних болесника, зависника и без тешкоћа могао бити део друштва да нема неко оних који гаје радикална политичка убеђења. Трећи тип се односи на озбиљне физичке деформитете. Ду- својство којим се намеће нашој пажњи и којим оне кошевни поремећај се далеко најјаче стигматизује, по- ји га срећу одвраћа од себе, без обзира на његове остале карактеристике“. себно схизофренија и зависност од дрога. Сам појам стигме потиче од старогрчке речи стизеин (тетовирати, оставити траг). Њом су у старој Грчкој означавали знак који се усијаним гвожђем утискивао на тело робова и криминалаца да би били што уочљивији. Тако драстично нису обележавани душевно поремећени људи у старој Грчкој, али, као што се види из неких античких трагедија, на душевни поремећај се гледало као на нешто негативно, а стигма душевног поремећаја је интимно доживљавана као извор стида. У хришћанском средњем веку душевни поремећај се сматрао Божјом казном. Душевно поремећени су третирани као опседнути злим духовима па су, попут вештица, били на удару Инквизиције. У последња четири века на душевни поремећај – бар у већини индустријски развијених земаља – више се не гледа као на Божју казну, али се особама с душевним поремећајем, отворено или прикривено, онемогућава да буду равноправни чланови друштва. Оне се држе по страни и третирају као мање вредне и способне. Кад говоре о механизмима помоћу којих стигма погађа стигматизованог, Бренда Мејџор и Лори О’Брајен наводе аутоматску активацију стереотипа као један од четири механизма због чијег деловања стигматизовани страда. Мада негативни стереотип и стигма означавају једну исту појаву, стереотип душевног поремећаја је шири појам од саме стигме. Грејем Торникрофт је написао да изгледа да је „одбацивање и избегавање душевно поремећених људи универзална Библијско милосрђе не важи баш за све појава“: раширена је у различитим слојевима друштва, међу људима различите професионалне окуЖивот у заједници и живот заједнице почива на вепације, различитог пола, доби, боје коже. Такође је та ћој или мањој предвидљивости понашања људи. Упрастигма глобална појава: „Мада одговори на симптоме во се зато понашање које је непредвидиво, јер је нерадушевног поремећаја сасвим сигурно могу варирати зумно и неразумљиво, доживљава као опасно и претод једне до друге заједнице, културе и нације, обрасци ња ономе што је сад и овде: „Стигматизује се она капонашања карактеристични рактеристика људи која је за озбиљне душевне поремесупротна норми друштвене За разлику од толерантне ћаје изазивају емоционалне заједнице“. и понашајне одговоре који су Концепције о еволуциоантичке Грчке, у хришћанском универзални“. ном и биокултурном поресредњем веку се сматрало да је Од педес етих година клу стигме су доста сличне. душевни поремећај Божја казна а спроведена су многа истраЈедино што се у оној о биооболели опседнути злим духовима културном пореклу биоложивања става људи према онима који су душевно порешки приступ, својствен те их је, попут “вештица”, мећени. Далеко највећи број концепцији о еволуцији, наИнквизиција драконски показао је да становништво стоји допунити културним кажњавала има изразито стигматизирачиниоцима. јући став према особама с Друштвеност је једно од душевним поремећајем. Пред сам крај века Брус Линк еволуцијом селекционисаних својстава која људима и сарадници пишу: „Утврдили смо висок степен повепомажу да преживе и биолошки се продужавају. Позаности између душевних поремећаја и перцепције јединци који имају развијенију друштвеност имају душевно поремећених људи као опасних. То, као и чивеће изгледе да властите гене пренесу на будуће гењеница да је таква перцепција веома повезана с висонерације. Живот у групи, способност споразумевања ким степеном социјалне дистанце, која се изражава у са члановима заједнице и ослањање на исте симболе, ставовима према душевно поремећеним људима, чини инструмент је лакшег и бржег задовољавања потренас песимистичним у погледу садашњег стања веровабе за храном, проналажењем партнера, стицањем ња људи о душевним поремећајима“. Има доста радознања, потребе за заштитом и одгојем потомства. ва који показују да се стигма душевног поремећаја чак Успешност групе и степен успешног задовољавања појачала у последњу деценију-две. потреба чланова групе узајамно су зависни. Ма коКоја се својства душевно поремећени перципирају лико звучало парадоксално, адаптивни потенцијал као дискредитујућа? Они се приказују као бића недруштвености се испољава и у узајамној борби људи предвидљива, неразумљива, неразумна и опасна. за обезбеђивање средстава потребних за биолошко Постоји логична повезаност тих карактеристика. преживљавање и стицање већег богатства, знања, Ако је нечије, вербално или невербално понашање немоћи, угледа. Књигу Душана Кецмановића „ПСИХИЈАТРИЈАПРОТИВСЕБЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

nedeqa4.novembar2012.

dnevnik

4.novembar2012. OVAN 21.3-19.4.

Вашуммогаобибитинарочито активанданас.Мождаћетеоткрити нове таленте које нисте знали да имате, као што су писање или цртање.Идејезапричуискицебрзо пролазе кроз вашу главу. Запишитеих.

BIK 20.4-20.5.

Вашаинтуицијабићепосебнонаглашена неко време. Данас ћете можда одлучити да јој пронађете практичну намену.Моглибистеразмислитиоузимањучасовадабистеунапредилисвојеспособностизакомуникацију.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

Вашеразмишљањетребалобиданасдабудепосебнобрзоипрактично, а радозналост ће бити увећана. Потрагазаинтелектуалниминтересовањимавасможедовестидогрупнихактивностииупознавањановихљуди.

Мождаданасиматенаумунеколико пројек ата којима желите да се посветите. Ваше размишљање је данас посебно бистро и креативно.Тоћевамдонетимногосјајнихидеја.

Вашумбисемогаоокренутиинтелект уалним активностима које нистеистражилијерстебиливеома заузети.Данасјевашумтоликобрз арадозналосттакоизраженадаим нећетемоћиодолети.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Данас ћете се можда морати посветитипапирологијикојајеповезанасновцем.Вашумјепосебнобрз иокретантакодаћетесетимепозабавитивеомабрзоиефикасно.

Данасћетемождажелетидапроведетенековремеубашти.Можда васпријатељочекује,авииматеда завршитебројнезадаткеококућеи дворишта. У могућности сте да завршитесвепословевеомабрзо.

Истраживањеповодомодређених интересовања задовољиће вашу радозналост. Било какво знање да стекнете, вероватно ћете имати вишепитањанегоодговора.Поделите тановасазнањаспријатељима.

Младе особе могле би посетити вашдомсобиљемновихвестииинформација. Вероватно ћете већину дана провести у пословима по кући илидворишту,штоћевамдонетимногозадовољства.Разговарајтевише.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

DEVICA 23.8-22.9.

Друштвенидогађајимоглибивас довести у контакт с новим интригантнимособама.Тобитребалода буде веома задовољавајућа ситуација. Ваше размишљање је брзо и конкретно.

Ваш телефон можда не престаје да звони данас. Пријатељи и породицаимајудаподелесвамадобре вести и занимљиве информације тако да ћете желети да потрошите многовременауразговорусњима.

Ово је велики дан за планирање новихпројеката.Вашумбићепосебнобрзипрепунидеја.Тобисемогло показатикаовеомавредно.Запишитеидејекојенеможетеодмахреализоватидаихнебистезаборавили.

TRI^-TRA^

Извињење V REMENSKA

PROGNOZA

Топло

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

19

Sombor

20

Kikinda

20

Vrbas

20

B. Palanka

21

Zreњanin

21

S. Mitrovica 21 Ruma

21

Panчevo

22

Vrшac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

22

K. Mitrovica 21 Niш

Америчкајавностбурнојереаговаланашалу коју је Џастину Тимберлејку и Џесики Бил приредиоједанодпријатељанавенчањуу Италији. Он је током церемоније приказао видео који је сам снимио, назван „Поздрав од вашихпријатељаизХоливудакојинисумогли дадођунасвадбу”. Џастин Хачел је плаћао бескућницима, проституткамаитранссексуалцимадасепред камером извине младенцима што нису стигли навенчање.Америчкаштампанашлајенекеод њих,аједан,којинаснимкуговори„Жаомије што не могу да дођем, али послао сам вам поклонпоштом”,рекаоједајеодХачеладобио 50доларадаизговоритуреченицу.Тимберлејк јенасвомблогунаписаодасеизвињавауиме свог пријатеља свима који су били увређени овом спрдњом на рачун бескућника: „Иако нисамимаоништасаснимком,схватамзашто је гомила људи увређена. Јесте неукусан, али моји пријатељи су добри људи и ово је само случај погрешне процене ситуације. Није постојала намера да се повреде било чија осећања”,написаојеЏастин.

22

Evropa Madrid

NOVI SAD: Toplo sa sun~anim periodima uz malo oblaka. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Rim Minimalna temperatura 8, a maksimalna do 21 stepena. London VOJVODINA: Toplo sa du`im sun~anim periodima uz dnevnu temperaturu oko 20 stepeni Tokom dana }e biti slabo izra`ene Cirih obla~nosti koja se preme{ta sa jugozapada. Vetar slab do umeren ju Berlin `ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale sa tendencijom opadawa. Minimalna temperatura 6, a maksimalna do 22 stepena. Beч SRBIJA: U nedequ toplo sa du`im sun~anim periodima uz dnevVarшava nu temperaturu oko 20 stepeni. Tokom dana }e biti slabo izra`ene obla~nosti koja se preme{ta sa jugozapada. Vetar slab do umeren ju Kijev `ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale sa tendencijom opadawa. Moskva Minimalna temperatura 5, a maksimalna 23 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Sutra tako|e vrlo toOslo plo za ovo doba godine, ali vetrovito uz poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar i naobla~ewe sa ki{om popodne i uve~e, najpre na severu Sr- St. Peterburg bije. Od utorka sve hladnije i promenqivo obla~no vreme sa ~estom Atina ki{om. Pariz Biometeorolo{ka prognoza:Biometeorolo{ka situacija mo Minhen `e imati povoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu glavoboqe i poreme }aja sna. Savetuje se Budimpeшta adekvatno odevawe i umerena fizi~ka aktivnost u najtoplijem de lu dana. Stokholm

17 20 12 11 11 13 11

VIC DANA УпецаЗемунацзлатнурибицу. Ирибицамукажедаћемуиспунити једнужељуакојепусти. -Доброхоћунекадобракола! -Хоћеш наодложеноплаћањеили нализинг? -питарибица. -Хоћештинамастилинауље? -речеЗемунац.

14 6 3 5 24 13 12 17 6

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

100 (-5)

Slankamen

238 (13)

Jaшa Tomiћ

Apatin

184 (-7)

Zemun

301 (14)

Bogojevo

180 (-6)

Panчevo

298 (0)

Baч. Palanka

194 (2)

Smederevo

468 (6)

Novi Sad

187 (10)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

171 (-1)

S. Mitrovica

306 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

236 (0)

Beograd

247 (13)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacijes

Titel

230 (12)

NERA

Hetin

66 (4)

TISA

-50 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 4.novembar 2012.