Page 1

c m y

NOVI SAD

PONEDEQAK 4. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22859 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

Politika 2 Marki}evi}: Neka se vlast ne brine za nas 3 Podse}awe na 5. oktobar

Ekonomija 4 Biv{a bra}a na istom koloseku 5 Rasipni{tvo s pogledom na svetlu budu}nost BOSA NENADI]

Novi Sad

Navija~ke grupe prve na dnevnom redu

7 „Poruka u boci” luta svemirom 9 [trandaro{i quti na „Zelenilo”

Vojvodina

str. 2

10 ^arda{ kukuruzu u ~ast

Crna 13 Kriminal bez granica ukidaju ugovori

Reporta`e 14 „Nebeska citra” Mi}e Miqenovi}a

Dru{tvo 15 Bela kuga hara selima

Kultura 25 „Prometej” prepremio kapitalne naslove o jeziku

USTOLI^EN PATRIJARH SRPSKI IRINEJ: Patrijarh srpski Irinej, 45. na tronu Srpske pravoslavne crkve i prvi u samostalnoj dr`avi Srbiji, sve~ano je ju~e u Pe}koj patrijar{iji ustoli~en, u duhu besede kojom je pozvao na mir i zajedni{tvo. U besedi kojom se posle ustoli~ewa obratio okupqenima, patrijarh Irinej je izrazio zabrinutost {to se na Kosovu i Metohiji danas bri{u srpski duhovni tragovi i istorijski koreni, i apelovao na me|unarodnu zajednicu i kosovske Albance da osiguraju mir u ju`noj srpskoj pokrajini. „Sa ovog svetog mesta u ovom trenutku upu}ujemo vapaj mo}nim faktorima sveta, u ~ijim rukama je sudbina Kosova i Metohije, da ne ogre{e du{u dono{ewem re{ewa po pitawu statusa ove srpske ju`ne

OGREV POSTAO NAJTRA@ENIJA ROBA

pokrajine kojim bi srpski narod bio li{en vekovnog prava na svoju postojbinu, na svoj imetak, na grobqa svojih predaka, na svoje slavne svetiwe“, rekao je patrijarh Irinej. „Kosovo je ostalo bez stotina hiqada prognanog srpskog naroda. Bri{u se wihovi tragovi i wihovi koreni. Oni okrenuti prema svojoj vekovnoj grudi o~ekuju dan da se vrate iako poru{enim i spaqenim domovima. Samo malobrojni i najhrabriji su uspeli da se vrate na svoja ogwi{ta“, kazao je patrijarh navode}i da srpski narod „nema dr`avu osim Srbije“ u ~ijem sastavu je Kosovo i Metohija. Poglavar SPC se obratio i albanskom narodu na Kosovu i Metohiji pozivom na mir i zajedni{tvo utemeqene na qudskoj i bo`joj pravdi.

MOMO ^OLAKOVI]

Nikome nismo du`ni

str. 2

str. 3

PROCENE NOVOG „TOPLANINOG” SISTEMA NAPLATE OBE]AVAJU POZITIVAN UTICAJ NA BUYET NOVOSA\ANA

Nesta{ica Mawi ra~uni ugqa na za tri ~etvrtine stovari{tima gra|ana str. 4

str. 9

ZAKON O RESTITUCIJI

Jo{ jedna pqa~ka otete imovine?

str. 4

SPORT

str. 16 – 20

„ SRBIJA DANAS PROTIV ARGENTINE

Hladno

UVOZNA MARIHUANA NA CENI, ALI DOMA]I UZGOJ JA^A

Obi~nu „travu” potiskuje „skank” iz Ba~ke str. 12

„ VOJVODINA POBEDILA PARTIZAN

„ SINI[A MIHAJLOVI] PRED OTKAZOM

Najvi{a temperatura 19° S


2

ponedeqak4.oktobar2010.

INTERVJU PREDSEDNIK IO NS-a MIROSLAV MARKI]EVI]

Neka se vlast ne brine, dobro smo z Nije bilo glasawa, ali – Nismo ba{ zadovoqni time kako su protekli razgovori SNSostavka je podneta pod pritia i DSS-a, s obzirom na to kakve skom... su konotacije u javnosti i {ta se – To vi ka`ete da je pod pirtide{ava nakon wih. Ali i daqe skom. Meni Nikoli} ba{ ne li~i ~vrsto verujemo u to da je to jedina ~oveka koji reaguje na neki prini put, da se opozicija na neki natisak. Su{tina cele stvari je pi~in objedini i prakti~no poka`e tawe da li je meni tada bilo neprinarodu da je ona ta alternativa jatno da izaberemo ~oveka i da on postoje}oj vlasti – nagla{ava u posle dva dana nije predsednik izjavi za „Dnevnik“ predsednik Skup{tine. Da, jeste mi bilo neIO Nove Srbije i narodni poslaprijatno. nik Miroslav Marki}evi}, odgovaraju}i na pitawe kako na sva aktuelna de{avawa gleda NS, koji je bio glavni incijator i „krivac“ {to su se Vojislav Ko{unica i Tomislav Nikoli} nedavno na{li za istim stolom. – Vi{e uop{te nisu tema na{ih razgovora efekti aktuelne vlasti, jer oni su, kako smo zakqu~ili, katastrofalni. Samo je pitawe kako da se opozicija objedini i ponudi program da bi narod iza{ao i glasao. z Kako da do|ete do tog z [ta o~ekujete u narednim zajedni~kog programa kada se u javnosti sti~e utisak da u opodanima, ho}e li uslediti "smiziciji vlada op{te nepovererivawe tla" i dogovori izme|u we? SNS-a i DSS-a? – Deluje tako po{to se zna ~ija – Stvarno ne znam {ta treba da je ve}ina medija. Pa vidite {ta je se smiruje. Pa ve}e su tenzije u vlasve bilo oko izjave o tome ko ima daju}oj koaliciji. Oni svaki dan jealternativu, Srbija, ili EU. dan drugoga ucewuju i o tome nas niAleksandar Vu~i} je morao tri ko ne zove da nas ne{to pita. Poputa da pokazuje {ta je re~eno. gledajte samo, posledwe {to se deAli mediji namerno izbace jednu silo je da je Bajram Omeragi} izare~enicu, gde gospodin Nikoli} bran u Savet za nedovoqno razvijeka`e da je wegova stranka za ulane, a predsednik SDA Sulejman zak u EU, pri ~emu Srbija, naravUgqanin, {ef liste s koje je Omeno, nema alternativu. Ne znam ragi} izabran u parlament, ve} je u {ta je tu sporno? Vladi ministar bez portfeqa. z Uz sve razumevawe za Zna~i da jedni druge ucewuju i iziskrenost NS-a koji `eli lidemi{qaju nekakve organe, savete, da re ovih stranaka narod to pla}a da da dovede za isti bi nekako skupili Deset godina posle tih 126 glasova. sto, verujete li u Nikoli}evu i KoSvaki dan minidemokratskih {tuni~inu iskre- promena mi pri~amo star privrede nost da oni `ele Mla|an Dinki} o tome da li ima tu koaliciju? pri~a jedno, a miuqa. Podse}a li vas nistarka finansi– Pametni qudi se u~e na istoriji, to na neka vremena? ja Diana Dragutida ne ka`em na nenovi} drugo. Mikoj bliskoj proslim da je to mnogo {losti. Eto, 2000. godine onaj ko va`nije za gra|ane u ovom trenutku nije hteo da se ujedini radi gra|anego {to se poku{ava nekim tumana bio je ka`wen na izborima. ~ewima razgovora opozicije da se Ima jo{ vremena, bi}e tu razgovozatrpa kako narod `ivi. Ma, ni{ta ra... Da sam na vlasti, {to bi mene nije trebalo da razgovaramo, dosta interesovalo da li se opozicija je samo da ka`emo da Srbija prvi ujediwuje, {ta su opozicioni liput u svojoj istoriji ima prose~nu deri rekli jedan drugome. To je ta platu mawu od Makedonije, Crne velika tema. Postoji o~igledan Gore, BiH i Albanije. Deset godistrah vlasti od objediwavawa na posle demokratskih promena mi opozicije. pri~amo o tome da li ima uqa. Podz Zna~i, NS i daqe ne veruje se}a li vas to na neka vremena? u spekulacije o tome da bi se Svaki gra|anin }e re}i ovako: SNS mogao na kraju prikloniti „Svaka ~ast i Tadi}u i CvetkoviDS-u? }u, opozicija se nije dogovorila, – Eto, i vi tim pitawem radite ali za{to nema uqa, {to pove}avaono {to sam malopre rekao o medite cene struje i gasa?" z I na kraju, da li se razgovojima. Za{to bismo sumwali u tako ne{to? ri SNS-a, DSS-a i NS-a nastaz Pa Nikoli} je bio poslanik vqaju? kao i vi kada je bio izabran za – Nikoli} i Vu~i} su ve} javno predsednika Skup{tina glasorekli pre neki dan da }e se jednom vima NS-a i DSS-a, pa ste ga pomese~no ti sastanci nastaviti. sle smenili...? Jer, mi iz opozicije ne moramo – Nismo mi glasali za wegovu uvek da mislimo sve isto. Zato i smenu, on je podneo ostavku. Samo poru~ujem vlasti da se ne sekira za smo glasali za wegov izbor. To je nas, opozicija je dobro. precizan odgovor. S. Stankovi}

Ru`i}: Vododelnica i zaokret Kongres Socijalisti~ke partije Srbije zakazan za 11. decembar predstavqa}e "vododelnicu i zaokret ka budu}nosti" i bi}e kongres nove politike i podmla|ivawa stranke, izjavio je danas u Gorwem Milanovcu predsednik Izvr{nog odbora SPS-a Branko Ru`i}. "Ve} sedam godina ne dozvoqavamo da politika vodi nas, ve} mi vodimo politiku i ne}emo odstupiti od spoja mladosti i iskustva", rekao je Ru`i} na konferenciji za novinare u Gorwem Milanovcu. Na pitawe o tome da u pojednim delovima Srbije gra|ani prodaju svoje organe da bi pre`iveli, Ru`i} je naveo da je neophodno ekonomska pitawa druga~ije re{avati. "Mnogo je gre{aka bilo u pro{losti, mnogo je bilo socijalno neopravdanih privatizacija nakon 2000. godine, {to je dovelo da se kapital prelije u xepove pojedinaca a da se pojedine fabrike prodaju u bescewe, i to je ostavilo posledice", rekao je Ru`i}. On je ocenio da takvih primera nema mnogo i da to nije postao trend, ali da takva doga|awa moraju da alarmiraju svaku odgovornu vladu, koja mora vi{e da povede ra~una o procesima koji se de{avaju u dru{tvu.

POLITIKA

DNEVNIK

[EF POSLANI^KOG KLUBA PUPS-a MOMO ^OLAKOVI] ZA “DNEVNIK”

Nikome nismo du`ni Republi~ki parlament bio je ovih dana popri{te `estokih “okr{aja” vlasti i opozicije oko do sada dosta mirne teme – ~lanstva u skup{tinskim odborima. Odluka o izboru ~lanova skup{tinskih radnih tela doneta je uz optu`be opozicionih partija da vlast `eli da “na{tima” ve}inu, prvenstveno u Administrativnom odboru, da bi mogla “presu|ivati” kada nekome treba oduzeti poslani~ki mandat, a kada ostviti. Na “udaru” se na{ao {ef poslani~kog kluba PUPS-a Momo ^olakovi}, koji je zajedno s poslanicom DSa Nata{om Vu~kovi} novi ~lan AO-a, kao dopuna do broja 17, koliko najmawe mora da ima svako radno telo parlamenta. U izjavi za “Dnevnik” ^olakovi} tvrdi da u tome nema nikakve pozadine, ve} da je razlog primena Zakona o Narodnoj skup{tini i Poslovnika. – Predsednica parlamenta Slavica \uki}e-Dejanovi} je i zakazala sednicu, predlo`ila dnevni red i utvrdila pred-

vom Poslovniku, svaki poslani~ki klub treba da ima poslanika u tom telu. Zbog toga je PUPS predlo`io mene za ~lana AO-a, a Sini{u Stamenkovi}a u Odbor za Kosovo i Metohiju – objasnio je ^olakovi}. Na opasku da nije bilo primedbi za ~lanstvo u ostalim odborima ve} samo za AO, ^olakovi} isti~e da su pojedine opozicione stranke smatrale da neko preko wega i poslanice DS-a `eli da obezbedi ve}inu da bi se u tom odboru odlu~ivalo mimo Poslovnika i zakona i mimo principa koji su utvr|eni u politi~kom sistemu. – Me|utim, mi to nismo tako do`iveli. Radi}u u skladu sa svojom sve{}u i save{}u, u skladu s programom i stavovima PUPS-a. Posebno sam iznena|en reakcijom {efa poslani~ke grupe LDP-a ^edomira Jovanovi}a i DSS-a Milo{a Aligrudi}a, na~inom na koji su oni poku{ali da predstave {to sam ja predlo`en i PUPS dobio svog predstavnika u AOu – podvla~i ^olakovi}.

Momo ^olakovi}

govori. Mi smo jedina politi~ka partija koja je nova u Skup{tini. Jovanovi} stalno govori da su oni novi, me|utim, u wihovoj poslani~koj grupi sede dva biv{a potpredsednika Vlade, predsednik

Eksperimenti se ne isplate Lider Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} izjavio je da je Koalicija SPS–PUPS–JS-a kompaktna i da ne veruje da bi se nekoj od wih "isplatilo" da pravi neke nove eksperimente. Da~i} je novinarima u Skup{tini Srbije rekako da SPS nikoga ne prisiqava na to da bude u koaliciji s wim, i dodao da izme|u wih nije bilo razgovora o tome kako }e nastupati na budu}im izborima. "Kako }e biti ubudu}e – na svakoj stranci je da odlu~uje posebno, ali do sada nije bilo razgovora o tome da }e neka od stranaka i}i samostalno ili s nekim drugim, rekao je Da~i} povodom najave Milana Krkobabi}a da je PUPS spreman na to da na narednim parlamentarnim izborima nastupi samostalno. On je dodao da je u tu koalog kandidata za odbore, uz konsultaciju s poslani~kim grupama. Svi poslani~ki klubovi su dobili tu informaciju i trebalo je da predlo`e kandidate. PUPS ima svoje predstavnike u 11 odbora, u AO-u nismo imali ~lanove, a po no-

liciju ulo`eno dosta vremena, truda, strpqewa i zajedni~kog rada i ne veruje, ka`e, da bi se nekoj od ~lanica isplatilo da pravi neke nove eksperimente.

Povodom konstatacije LDPa da ovo mo`e biti kontrausluga PUPS-a “za plate i penzije koje dobijaju”, ^olakovi} ocewuje da je to “nekorektno i da to nema nikakvu osnovu”. – Posebno on nema ama ba{ nikakvih prava da tako ne{to

Narodne skup{tine i drugi poslanici koji su to bili i ranije. Takvu etiketu nije nama niti smeo da prika~i, niti je to trebalo – smatra ^olakovi}. Na pitawe kako }e se on izjasniti kada na dnevni red do-

|e izja{wavawe o mandatu biv{eg ~lana DSS-a Dragana [ormaza, sagovornik “Dnevnik” je izri~it da poslani~ka grupa PUPS-a nije ni~im optere}ena: – Mogu da ka`em da smo do sada primetili da svaka politi~ka stranka nekome ne{to duguje iz prethodnog perioda, u posledwih 20 godina parlamentarnog sistema, posebno u periodu od 2000. Kako je ko bio na vlasti, neko je nekoga zadu`ivao. Tih optere}ewa PUPS nema. Kao grupacija najstarijih poslanika, mogu da konstatujem da se najkorektnije pona{amo, stalno smo prisutni na zasedawima, u~estvujemo u raspravama i na kulturan na~in saop{tavamo svoje stavove, bez obzira na uvrede koje su nam upu}ene. Za sada nismo razgovarali o situaciji vezanoj za [ormaza. Opredeli}emo se neposredno pred sednicu AO-a na kojoj se bude o tome odlu~ivalo. Imamo izgra|en stav da u skladu s dosada{wom praksom i Ustavom mandat mo`e pripasti i stranci, ali moramo po{tovati i stav Ustavnog suda Srbije da mandat pripada odbornicima, odnosno poslanicima – upozorava ^olakovi} za “Dnevnik”. S. Stankovi}

PREDSEDNICA USTAVNOG SUDA SRBIJE BOSA NENADI]

Navija~ke grupe prve na dnevnom redu Ustavni sud Srbije odr`a}e 13. oktobra pripremnu sednicu o zahtevu republi~kog javnog tu`ioca za zabranu 14 ekstremnih navija~kih grupa, najavila je predsednica tog suda dr Bosa Nenadi}. "Sudija izvestilac u tom predmetu sa~inio je referat i pripremna sednica Ustavnog suda zakazana je za 13. oktobar", rekla je Nenadi}eva u intervjuu Tanjugu. Republi~ki javni tu`ilac Slobodan Radovanovi} podneo je Ustavnom sudu 16. oktobra pro{le godine predlog za zabranu delovawa 14 ekstremnih podgrupa navija~kih klubova "Partizana", "Crvene zvezde" i "Rada" i predlo`io wihovo brisawe iz registra "zbog delovawa koje je usmereno na nasilno ru{ewe ustavnog poretka, kr{ewe zajam~enih qudskih i mawinskih prava i izazivawa rasne, nacionalne i verske mr`we". Povodom zahteva za zabranu rada, me|u kojima su i zahtevi za zabranu ekstremnih desni~arskih organizacija "Srpski narodni pokret 1389" i "Nacionalni stroj", Bosa Nenadi} je istakla da "i daqe smatra da su ovi predmeti me|u najva`nijima u Sudu i da }e sudije izvestioci, saglasno planu rada, uskoro predlo`iti daqe postupawe Suda".

Ona je navela i da je Sud za 5. oktobar zakazao javnu raspravu o spornim ustavnopravnim pitawima vezanim za Zakon o crkvama i verskim zajednicama.

SKUP{TINA SRBIJE

Danas po~iwe jesewe zasedawe Uz Gardu Vojske Srbije na ulazu u Dom Narodne skup{tine i intonirawe himne, danas }e u republi~kom parlamentu po~eti redovno jesewe zasedawe. Na dnevnom redu prve sednice jeseweg zasedawa je pet ta~aka, a poslanici }e razmatrati zakonske predloge o izmenama i dopunama zakona o buxetskom sistemu, o akreditaciji, o za{titi potro{a~a, o vazdu{nom sao-

bra}aju, kao i o plovidbi i lukama na untra{wim vodama. U 2010. godini, odnosno na ~etiri sednice redovnog zasedawa i sedam vanrednih sednica, poslanici republi~kog parlamenta izglasali su 151 zakon i vi{e od 26 drugih akata. Poslanike uo~i po~etka jeseweg zasedawa u skup{tinskoj proceduri ~ekaju 63 zakonska predloga Vlade Srbije.

Kraj radova u novembru

Sudija Nenadi} je podsetila na to da je 9. septembra odre|en sudija izvestilac koji treba da pripremi predlog za ocenu ustavnosti izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ovla{}eni predlaga~, Agencija za borbu protiv korupcije, pred Sudom osporava ustavnost odredbi kojima su dopu{tene duple funkcije.

Sekretar Skup{tine Srbije Veqko Odalovi} izjavio je Tanjugu da }e radovi na Domu Narodne skup{tine, koji obuhvataju dekorativnu spoqnu rasvetu, prawe i peskirawe fasade i zamenu trafo-stanice, biti gotovi najverovatnije tokom novembra, u zavisnosti od vremenskih uslova. Radovi na fasadi su produ`eni jer su u dosada{woj fazi prawa i peskirawa uo~ena velika o{te}ewa i pukotine, od krovnog dela, do prizemqa. "To sa sobom nosi bezbednosne rizike, ali ne rizike te vrste da bi na bilo koji na~in bila ugro`ena bezbednost bilo koga u zgradi. U pitawu je spoqna fasada, koja je

toliko o{te}ena da mo`e do}i do pada pojedinih delova", objasnio je ranije Odalovi}, i dodao da su i centralni stubovi bili izuzetno o{te}eni i da su u punoj meri reparirani. Sekretar Skup{tine Srbije je rekao da }e po zavr{etku tih radova biti pu{tena i dekorativna rasveta, te da }e u novembru objekat na Trgu Nikole Pa{i}a dobiti pun sjaj i posebnu sliku. Po wegovim re~ima, u planu je i rekonstrukcija platoa ispred zgrade, ali i monumentalnih spomenika ispred glavnog ulaza "Igrali se kowi vrani" ~uvenog skulptora Tome Rosandi}a, koji su tako|e o{te}eni.


c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak4.oktobar2010.

3

JU^E U PE]KOJ PATRIJAR[IJI USTOLI^EN PATRIJARH SRPSKI IRINEJ

Molimo se za mir na ovoj svetoj zemqi Patrijarh srpski Irinej, 45. na tronu Srpske pravoslavne crkve i prvi u samostalnoj dr`avi Srbiji, sve~ano je ju~e ustoli~en, u duhu besede kojom je pozvao na mir i zajedni{tvo. Patrijarha su u tron uveli mitropolit crnogorsko-primor-

da. Bri{u se wihovi tragovi i wihovi koreni. Oni okrenuti prema svojoj vekovnoj grudi o~e-

bio poglavar srpske crkve od 1219. do 1233. godine, do patrijarha Irineja.

Tadi}: Ponosan sam

Srpski narod nema dr`avu osim Srbije, u ~ijem sastavu je Kosovo i Metohija ski Amfilohije i zagreba~koqubqanski Jovan, uru~iv{i mu panagiju arhiepiskopa (ikonu), `ezlo i belu panu (kapu). U besedi kojom se posle ustoli~ewa obratio okupqenima, patrijarh Irinej je izrazio zabrinutost {to se na Kosovu i Metohiji danas bri{u srpski duhovni tragovi i istorijski koreni, i apelovao na me|unarodnu zajednicu i kosovske Albance da osiguraju mir u ju`noj srpskoj pokrajini. „S ovog svetog mesta u ovom trenutku upu}ujemo vapaj mo}nim faktorima sveta, u ~ijim rukama je sudbina Kosova i Metohije, da ne ogre{e du{u dono{ewem re{ewa po pitawu statusa ove srpske ju`ne

Sve~anom ~inu u Pe}koj patrijar{iji prisustvovali su i poslanik Samostalne srpske de-

kuju dan da se vrate, iako poru{enim i spaqenim domovima. Samo malobrojni i najhrabriji su uspeli da se vrate na svoja ogwi{ta“, kazao je patrijarh, navode}i da srpski narod „nema dr`avu osim Srbije“ u ~ijem sastavu je Kosovo i Metohija. Poglavar Srpske pravoslavne crkve se obratio i albanskom narodu na Kosovu i Metohiji

Posledwi srpski arhiepiskop i prvi srpski patrijarh bio je sveti Joanikije Drugi. Srpska arhiepiskopija je na Cveti 1346. godine progla{ena za Patrijar{iju. Joanikije, koji je postao prvi srpski patrijarh, krunisao je Du{ana Silnog za cara. Na sve~anosti ustoli~ewa Srbiju je predstavqao predsed-

Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e, posle ustoli~ewa patrijarha srpskog Irineja u Pe}koj patrijar{iji, da je to veliki dan za Srbiju i ~itav srpski narod i da je ponosan {to je prisustvovao tom ~inu. Tadi} je, u zdravici na sve~anom ru~ku posle ~ina ustoli~ewa, po`eleo patrijarhu Irineju da na „mnogaja qeta“ dostojno vodi Srpsku pravoslavnu crkvu. Predsednik Tadi}, koji je ceremoniji prisustvovao kao predstavnik dr`ave Srbije, poru~io je da je ponosan {to je u Pe}koj patrijar{iji i {to su ~inu ustoli~ewa prisustvovali velikodostojnici svih verskih zajednica Srbije. mokratske stranke u Hrvatskom Saboru Milorad Pupovac, princ Aleksandar Kara|or|evi} s porodicom, ruski ambasa-

Ho~evar: @elimo iskrenu saradwu Beogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar uveren je, kako je rekao posle ustoli~ewa, u to da }e patrijarh Irinej mo}i da bude u svemu mirotvorac i mironosac za sve narode. „Upravo to je velika uloga Srpske pravoslavne crkve, to dobro znamo i zato `elimo iskreno, kontinuirano sara|ivati u budu}nosti“, rekao je Ho~evar.

Zilki}: Veliki dan za Srbiju Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilki} smatra da je ovo veliki dan za Srbiju i za Srpsku pravoslavnu crkvu. „Uveren sam u to da }e upravo patrijarh Irinej promovisati na~elo mira, zajedni{tva, su`ivota i da }e jo{ sna`nije u~vrstiti saradwu me|u verskim zajednicama koje je ina~e bila dobra, kako bi ta saradwa bila jo{ boqa i plodnosnija“, rekao je vrhovni poglavar Islamske zajednice Srbije.

pokrajine kojim bi srpski narod bio li{en vekovnog prava na svoju postojbinu, na svoj imetak, na grobqa svojih predaka, na svoje slavne svetiwe“, rekao je patrijarh Irinej. „Kosovo je ostalo bez stotina hiqada prognanog srpskog naro-

pozivom na mir i zajedni{tvo, utemeqene na qudskoj i bo`joj pravdi. Pe}ka patrijar{ija je tradicionalno sedi{te u kojem su vekovima ustoli~avani srpski patrijarsi, od prvog srpskog arhiepiskopa svetog Save, koji je

nik Boris Tadi}, a me|unarodnu zajednicu {ef UNMIK-a Lamberto Zanijer i Misije Euleks Iv de Kermabon. Ceremonija je po~ela ogla{avawem crkvenih zvona i svetom arhijerejskom liturgijom u prisustvu vi{e od 6.000 zvanica iz zemqe i inostranstva, kao i vernog naroda iz centralne Srbije, Republike Srpske, Makedonije, Crne Gore i s Kosova.

Nikoli} i Ili} nisu pro{li Liderima Srpske napredne stranke i Nove Srbije, Tomislavu Nikoli}u i Velimiru Ili}u, kosovska policija i Euleks nisu dozvolili da u|u na administrativnu teritoriju Kosova i Metohije i prisustvuju ustoli~ewu Patrijarha srpskog Irineja u Pe}koj patrijar{iji. SNS je, kako je navedeno u drugom saop{tewu, istakao da nije jasno kakvu su to dozvolu za ulazak na Kosovo i Metohiju imali Boris Tadi} i drugi funkcioneri, a da gra|ani o tome nisu obave{teni.

Nikoli} je, kako je navedeno u saop{tewu SNS-a, imao uredna dokumenta i putne isprave, i ta stranka pita „Vladu Srbije kakve su to dozvole bile potrebne za ulazak na Kosovo i Metohiju“. Iz Nove Srbije su poru~ili da ni Ili} ni Nikoli} nisu `eleli da politizuju doga|aj ni da budu na bilo kakvom spisku „ni predsednika dr`ave ni Vlade Republike Srbije“ ve} da kao obi~ni gra|ani prisustvuju ustoli~ewu patrijarha.

dor u Beogradu Aleksandar Konuzin, predstavnici diplomatskog kora... Ceremoniju je pratilo oko 50 doma}ih i stranih novinara. Sve~anost je, kako se i o~ekivalo, protekla bez incidenata, a o bezbednosti u~esnika je brinuo Kfor, zajedno s Kosovskom policijskom slu`bom (KPS) i Euleksom, javili su specijalni izve{ta~i Tanjuga.

Pogrdni plakati Uo~i ceremonije ustoli~ewa patrijarha srpskog Irineja u Pe}koj patrijar{iji, u pe}kim ulicama koje vode ka manastiru bili su izlepqeni plakati s likom poglavara Srpske pravoslavne crkve i porukama na engleskom „ratni zlo~in“ i „idi u pakao“. Plakate su tokom prepodneva uklonili vojnici Kfora. Trojica kosovskih Albanaca su uhap{eni jer su u Pe}i ga|ali kamewem autobuse koji su prevo-

zili vernike posle ustoli~ewa poglavara SPC patrijarha Irineja u Pe}koj patrijar{iji, saop{tila je policija. Nije bilo povre|enih, javqa AP. Potpredsednik Vlade Kosova Hajredin Ku~i je izjavio da razume da neki kosovski Albanci sumwi~avo gledaju na ceremoniju ustoli~ewa, ali je naglasio da se radi o verskom doga|aju. „Moramo da dr`imo razdvojene religiju i politiku. To bi bilo najboqe za sve“, ocenio je Ku~i.

REKLI SU

Dra{kovi}: Qudi, Da~i}: Ironija i a ne hektari pogled preko plota Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} rekao je u Be~u da „samo put ka Zapadu vodi ka boqem `ivotu u Srbiji“. On je istakao da, u predstoje}im pregovorima Beograda i Pri{tine, Srbija ima obavezu da maksimalno za{titi srpski narod na Kosmetu. „Ovo je 21. vek. Sve zbog ~ega je Kosovo srpski Jerusalim je i daqe na Kosovu. Kosovo je, me|utim, naseqeno albanskom ve}inom, i wih je preko 90 odsto. Mora da se prona|e re{ewe koje }e uva`avati realnost i koje }e na principima moderne Evrope zadovoqiti legitimna prava i srpskog i albanskog naroda“, kazao je Dra{kovi}. „Qudi, qudi, a ne hektari. Tu je kompromis“, poru~io je lider SPO-a.

Potpredsednik Vlade i lider Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} ocenio je da je ironija {to je predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica 5. oktobra 2000. pobedio tada{weg {efa dr`ave Slobodana Milo{evi}a, a danas je protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. „Mi u SPS-u se zala`emo za EU, a oni koji su pobedili Milo{evi}a su protiv Unije“, rekao je Da~i}. On je izjavio da napredak Srbije nije mogu} dok politi~ki lideri i partije ne shvate da moraju na}i minimum zajedni~kih interesa {to se ti~e nacionalnog i dr`avnog interesa. Po wegovim re~ima, „svako mora biti sposoban da pogleda iznad plota svoje uskostrana~ke politike.

Nikoli}: Za{to ba{ Ko{tunica? Direktor Centra za prou~avawe alternativa Milan Nikoli} ka`e da su u tom centru pred izbore 2000. godine radili ispitivawe javnog mewawa i utvrdili dva faktora, a to je da je situacija bila zrela za odlazak Milo{evi}a jer je 80 odsto gra|ana bilo nezadovoqno wegovim re`imom i da je od politi~ara DOS-a Vojislav Ko{tunica najmawe bio ocrwen u kampawama koje je Milo{evi} vodio. „Glavni napadi su i{li na Zorana \in|i}a, pa onda na neke druge politi~are, Vuka Dra{kovi}a, a Ko{tunica je nekako od Milo{evi}a ostavqen po strani. Nije se radilo „ni o levoj ni o desnoj“ politi~koj opciji, ve} o potrebi uklawawa re`ima koji je naneo veliku {tetu srpskom narodu.

PETI OKTOBAR

Mi}unovi}: To je istorija Predsednik Politi~kog saveta Demokratske stranke Dragoqub Mi}unovi} izjavio je ju~e , deceniju posle petooktobarskih promena, da su o~ekivawa gra|ana koji su te promenile iznedrili bila ve}a od onoga {to je u~iweno i {to se moglo u~initi, ali da ipak nema mesta ose}aju razo~aranosti i izneverenosti. „Uvek je u istoriji tako. O~ekuje se mnogo vi{e od onoga {to se ostvari. Tako je bilo sa svim revolucijama, sa svim reformama. Ta ocena va`i i za 5. oktobar“, rekao je Mi}unovi} u intervjuu Tanjugu. On je istakao da je onaj ko tvrdi da se ni{ta nije dogodilo zaslepqen

ogor~ewem jer nije u stawu da se seti kako je bilo 1995. ili 1999. godine, a da Srbiji sada predstoji da na|e meru i odr`i se kao socijalna dr`ava i istovremeno ne prese~e motivaciju za br`e ekonomsko oporavqawe, investicije, privredni razvoj. Kada je re~ o demokratiji, dodao je, demokratske procedure su napredovale, vi{e ne mo`e biti velikih primedbi na izbore, postoji sloboda {tampe i mogu}e je uvek javno kritikovati Vladu i sve politi~ke pojave. „U tom pogledu, mi smo sigurno potpuno demokratska zemqa.

Mihajlovi}: Pali na ispitu Nekada{wi lider Demokratske opozicije Srbije Du{an Mihajlovi} izjavio je da su u~esnici petooktobarskih promena iz mnogo razloga pali na istorijskom ispitu promene sistema, time {to su sami uru{ili vlast i izigrali poverewe gra|ana. „DOS je imao samo jedan zajedni~ki ciq – pobedu nad Milo{evi}em – i on je realizovan. U svemu ostalom smo se razlikovali, posebno novoizabrani predsednik i lider koalicije i kasniji premijer, tako da nikad nije uobli~en zajedni~ki program promene sistema. Nismo bili jedinstveni o wihovom sadr`aju i na~inu izvo|ewa. Iz mnogo razloga pali smo na ovom istorijskom ispitu, uru{ili smo sami vlast i izigrali poverewe gra|ana“, rekao je Mihajlovi} agenciji Beta. Na pitawe da li bi, s dana{we distance, druga~ije postupio 5. oktobra, Mihajlovi} je

odgovorio: „Svakako, ne bi tolerisao paralelnu vlast, spregu mafije, slu`bi i onih koji su sedeli s nama”.

^ovi}: Li~ne sujete... Jedan od aktera petooktobarskih promena Neboj{a ^ovi} ocenio je da deset godina od promena nisu izgubqene za Srbiju, ali da nije dovoqno ura|eno od onoga {to je tada obe}ano gra|anima Srbije. „Mo`emo diskutovati o tome da li je dovoqno ili nedovoqno ura|eno i moje li~no ose}awe je da nije od onoga {to je obe}ano gra|anima pre 5. oktobra“, rekao je

^ovi}, koji je bio potpredsednik Vlade Srbije posle promena 5. oktobra 2000. „[to se ti~e drugih, trebalo je da sprovedu sve ono {to smo obe}ali narodu u predizbornom periodu DOS-ove kampawe pre 5. oktobra“, rekao je ^ovi}, a na pitawe zbog ~ega nije ispuweno sve {to je obe}ano, odgovorio je da je prvi razlog li~na sujeta i me|usobni sukobi.

Isakov: Partije drmaju Jedan od biv{ih lidera nekada{weg DOS-a Miodrag – Mile Isakov izjavio je da u Srbiji ima pomaka naboqe u odnosu na period vladavine Slobodana Milo{evi}a, ali su ti pomaci i suvi{e mali. Po wegovim re~ima, u Srbiji jo{ ne postoji ni jasna podela na zakonodavnu, izvr{nu i na sudsku vlast, ve} Vlada Srbije, odnosno politi~ke partije ~iji {efovi

sede u woj, odlu~uje o svemu i „drma celom zemqom“, tako {to kontroli{e i parlament i sudove. „Prema tome, imamo jednu partokratsku dr`avu u kojoj politi~ke stranke rade bukvalno {ta ho}e, a partijski rad je postao jedini produktivan rad i jedini biznis koji se isplati, {to stvara ogromnu korupciju i ogromne nepravde u dru{tvu“, kazao je Isakov.

Kasa: Nije bilo revolucije Jedan od biv{ih lidera DOS-a Jo`ef Kasa izjavio je da deset godina od pada re`ima Slobodana Milo{evi}a u Srbiji ima pomaka naboqe, ali je ocenio da je to „daleko“ od onoga ~emu se nadao. Kasa je izrazio je `aqewe zato {to u no}i izme|u 5. i 6. oktobra 2000. godine nije bila doneta odluka da je re~ o revolucionarnim promenama u Srbiji i da se tako treba i

pona{ati. „Kada su se te no}i sakupili lideri DOS-a i kada je nas nekoliko tvrdilo da je to revolucija i da promene treba vr{iti metodama koje zahteva revolucija, bilo je dosta oponenata koji su ve} tada ko~ili rasplet doga|aja, a i kasnije su uticali na usporavawe demokratskih promena“, ispri~ao je Kasa, ali nije `eleo da imenuje te oponente.

Marovi}: Ne kradu izbore i ne {aqu u rat Nekada{wi ~lan Pokreta „Otpor“ Ivan Marovi} ocenio je ju~e da je najve}a tekovina petooktobarskih demokratskih promena to {to se na srpskoj politi~koj sceni u posledwih deset godina niko nije usudio da pokrade izbore, niti }e se iko na tako ne{to u budu}nosti odva`iti. „Ja danas ne strahujem, niti bilo ko od mojih prijateqa strahuje, da }e neko da nas obu~e uniforme i po{aqe na front, i smatram da se u tom smislu situacija u Srbiji stabilizovala i normalizovala“, izjavio je Marovi} Tanjugu povodom deseto-

godi{wice petooktobarskih promena. On je dodao da je borba „Otpora“ protiv re`ima Slobodana Milo{evi}a za ciq imala da Srbija postane normalna zemqa i da qudi u woj `ive normalnim `ivotom, ali da, i deset godina posle, u mnogim aspektima to nije ostvareno. Marovi} je istakao da je najni`a ta~ka za celu generaciju koja je iznela proteste devedesetih bila 2003. i 2004. godina, kada su mladi shvatili da su o~ekivawa jedno, a stvarnost drugo, da revolucija jede svoju decu i da se neke stvari ne mogu promeniti.


4

EKONOMIJA

ponedeqak4.oktobar2010.

DNEVNIK VRHUNAC KRIZE OVE GODINE

OGREV POSTAO NAJTRA@ENIJA ROBA

Nesta{ica ugqa Zapo{qavawe o`ivqava tek 2013. na stovari{tima Neizvesnost o ceni i najavqena poskupqewa prirodnog gasa i struje navela su brojna doma}instva, koja imaju mogu}nost, da se odlu~e za nabavku ~vrstog ogreva. Me|utim, dobro su pro{li samo oni koji su mislili unapred i na vreme naru~ili ili nabavili drvo ili ugaq jer je od letos ogrev ili poskupeo ili ga nema.

Na ve}ini stovari{ta jo{ se mo`e nekako do}i do drveta, ali ugqa gotovo nema, a kada stigle, bukvalno “plane”. Nesta{ica je najtra`enijeg i najjeftinijeg

termoelektrana, a ono {to preostane ide na tr`i{te. Po re~ima Milana Jakovqevi}a iz EPS-a, oprema za otkopavawe ugqa ve}im delom je preme{tena na siroma{niji deo le`i{ta poqe E, a iz tog ugqa se te`e izdvaja kvalitetniji ugaq za snabdevawe stanovni{tva. On isti~e da }e proizvodwu mo}i da dr`e jo{ slede}e godine, a da }e ve} 2012. godine biti problema. Ove godine je i ugaq iz uvoza skupqi, ka`u – pre svega zbog rasta vrednosti evra. Tako gra|ani za tonu ugqa „banovi}i“ i „|ur|evik“ izdvajaju oko 12.000 dinara, a za ruski kameni ugaq oko 16.000. Sirova „kolubara“, koja se veoma te{ko mo`e na}i, najjeftinija je i ko{ta oko 4.500 dinara. U stovari{tima ka`u da nesta{ica ugqa di`e cenu i ogrevnom drvetu, te se cene

Smawena proizvodwa ugqa u „Kolubari“, a sve je mawe ugqa iz uvoza ugqa sirove „kolubare“. U Elektroprivredi Srbije ka`u da je u rudniku „Kostolac“ proizvodwa na nivou pro{logodi{we, dok je u „Kolubari“ oko 150.000 tona mawe sirovog ugqa jer je zbog preseqewa „Vreoca“ obustavqena proizvodwa na poqu D. Prednost se stoga daje snabdevawu

kre}u od 3.000 do 5.500 dinara kubik. U Ministarstvu energetike ka`u da je i na tr`i{tu ugqa u okru`ewu do{lo do poreme}aja te da je i tamo porasla potra`wa, pa tako u Srbiju sti`u mawe koli~ine nego prethodnih godina. A. B.

ZAVR[ENA PRVA JESEWA MANIFESTACIJA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Dobri poslovi na „Loristu”

Na Novosadskom sajmu ju~e su zavr{eni 43. me|unarodni sajam lova, ribolova i sporta „Lorist“, 43. me|unarodni sajam turizma, te sajmovi hortikulture, ekologije, opreme za ugostiteqstvo i hrane i Me|unarodni sajam kowarstva „Horsvil“. Prva jesewa manifestacija na Novosadskom sajmu, rekao je ~lan Izvr{nog odbora Novosadskog sajma Bojan Gaji}, zahvaquju}i dobroj organizaciji, kvalitetu prikazanih eksponata i izobiqu doga|awa, uspe{no je zavr{ena, a eksponate je videlo oko 48.000 posetilaca, me|u kojima i oko 6.000 poslovnih qudi. Na ovoj manifestaciji postignuti su i dobri poslovni rezultati i uspostavqni novi poslovni kontakti. Turisti~ka ponuda Sr-

bije, ali i okolnih zemaqa, uz poznate cenovnike aran`amana za predstoje}u zimsku sezonu, privukla je mnoge turisti~ke agencije, ali i pojedince, a velika tra`wa vladala je i za onim {to su ponudili izlaga~i na „Loristu“, pa je izvesno da }e efekti sajma biti pozitivni. Posebno atraktivan je bio Sajam kowarstva, koji je odr`an prvi put, a po re~ima direktorke direkcije za marketing i odnose s javno{}u Novosadskog sajma Marijete Lazor, mo`e se o~ekivati da }e naredni biti jo{ uspe{niji. Naredna manifestacija na Novosadskom sajmu bi}e odr`ana od 13. do 17. oktobra, a predstavi}e se izlaga~i na Sajmu automobila „Auto-{ou – Novi Sad“. D. Mla|enovi}

DDOR „NOVI SAD” PRIPREMIO IZNENA\EWE

^estitka umesto reklame

Tokom novembra na reklamnim bilbordima DDOR-a „Novi Sad“ pojavi}e se privatne ro|endanske ~estitke. Svi koji `ele da iznenade prijateqe ili ro|ake na ovaj na~in, treba da se prijave na sajt www.zivotjepremija.com i da po{aqu ~e-

stitku.Ukupno sto najoriginalnijih na}i }e se na bilbordima u gradovima {irom Srbije. Ideje za ~estitke mogu se slati do 1. novembra, a svaka izabrana bi}e na bilbordu najmawe sedam dana. D. V.

Ukupna zaposlenost u Srbiji „dota}i }e dno“ 2010. godine, da bi se vratila na pretkrizni nivo tek 2013. i potom po~ela stabilno da raste prose~nim tempom od preko 50.000 osoba godi{we, pokazalo je istra`ivawe „Projekcije zaposlenosti i kretawa na tr`i{tu rada Srbije do 2020. godine“. Projekcije su i da }e 2020. godine u Srbiji biti nezaposleno 340.000 qudi. Analiza sektorske zaposlenosti u istra`ivawu, objavqenom u najnovijem broju ~asopisa „Kvartalni monitor“, ukazuje na to da je „zaposlenost u poqoprivredi prevelika, a u industriji premalena

u pore|ewu sa zemqama sli~nog nivoa ekonomske aktivnosti“. Analiza tako|e ukazuje na to da se promene u strukturi zaposlenosti odvijaju u `eqenom smeru, ali usporenim intenzitetom. Po dobijenim prora~unima, industrijska zaposlenost bi tokom projektovanog perioda trebalo da se pove}a za blizu 170.000 osoba, odnosno za gotovo ~etvrtinu, dok bi u~e{}e zaposlenosti u industriji u ukupnoj zaposlenosti trebalo da poraste s 24,2 odsto u 2010. na 26,4 odsto u 2020. godini. S druge strane, zaposlenost u poqoprivredi }e uglavnom stagnirati, {to }e usloviti

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,244

106,371

108,818

103,925

Australija

dolar

1

73,7331

75,2379

76,9684

73,5074

Kanada

dolar

1

74,0316

75,5424

77,2799

73,8049

Danska

kruna

1

13,9848

14,2702

14,5984

13,942

Norve{ka

kruna

1

13,0058

13,2712

13,5764

12,966

[vedska

kruna

1

11,3654

11,5973

11,864

11,3306

[vajcarska

franak

1

77,765

79,352

81,1771

77,5269

V. Britanija

funta

1

120,069

122,519

125,337

119,702

SAD

dolar

1

76,2964

77,8535

79,6441

76,0629

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 10. 2010. godine

2010. na 21,6 odsto deset godina kasnije.

OGOR^EWE ZBOG NOVOG ODLAGAWA ZAKONA O RESTITUCIJI

Sprema se jo{ jedna pqa~ka otete imovine? Odlagawe dono{ewa zakona o restituciji motivisano je interesom pojedinaca na vlasti da nepopisanu dr`avnu imovinu poklone svojim tajkunima, tvrdi Mre`a za restituciju, uz podse}awe na to da ni deceniju nakon demokratskih promena u Srbiji nije re{eno pitawe oduzete imovine i wenog vra}awa vlasnicima i naslednicima. Koordinator Mre`e za restituciju Mile Anti} tvrdi da je zavr{en prvi krug pqa~ke otete imovine u kojem je pokradeno ono {to je bilo pretvoreno u dru{tvenu svojinu, ali da sada na red dolazi oteta imovina ~iji je titular postala Republika Srbija. Da zlo bude ve}e, tvrdi on, Direkcija za imovinu ni danas nema precizne podatke o tome {ta je sve zapravo dr`avna imovina, a vlast manipuli{e gra|anima, iznose}i podatak da restitucija ko{ta oko 200 milijardi evra. – Razlog za{to nema restitucije u Srbiji, a samim tim i su{tinske privatizacije, le`i u li~nom interesu povla{}enih pojedinaca u Vladi Srbije koji odbijaju da vra}awem imovine dovedu da dr`ava zadr`i monopole – obja{wava Anti}. U Vladi Srbije negiraju takve tvrdwe, pravdaju}i nedo{ewe zakona ~ekawem ocene ustavnosti vra}awa imovine crkvama.

Direkcija za imovinu ni danas nema precizne podatke o tome {ta je sve zapravo dr`avna imovina, a vlast manipuli{e gra|anima, iznose}i podatak da restitucija ko{ta oko 200 milijardi evra (Mile Anti}) Mada je dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ili} pro{le godine tvrdio da je }e zakon o restituciji u}i u skup{tinsku proceduru do kraja 2009. godine, o ispuwewu wegovog obe}awa nema ni re~i jer dr`ava jo{ uvek nije ~ak ni odlu~ila za kakav model vra}awa imovine bi se mogla opredeliti. Nakon {to su svake godine od 2000. obe}avali da zakon o restituciji samo {to nije gotov, sada iz vlasti poru~uju da }e on biti donet do kraja wihovog mandata, a to zna~i do po~etka 2012. godine. Drugim re~ima,

vlasnici i naslednici mora}e da sa~ekaju jo{ najmawe godinu i po, a upravo toga se najvi{e i pla{e jer smatraju da je to dovoqan rok da dr`ava obavi i „drugi krug“ rasprodaje onoga {to je wihovo. Anti} tvrdi da Evropska unija ne}e pusititi Srbiju da haoti~nim svojinskim odnosima „zatrpa sud u Strazburu“ i da od prikqu~ewa toj zajednici zemaqa nema ni{ta dok se ne re{i problem imovine oduzimane ideolo{kom nacionalizacijom, konfiskacijom, arondacijom, komasacijom, sekvestracijom.

– Problem denacionalizacije najlak{e bi mogao biti re{en vra}awem gra|evinskog, poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta, {to ~ini 97 odsto otete imovine, {to, ina~e, predstavqa samo 1,5 odsto zemqi{ta koje je u vlasni{tvu dr`ave – ukazuje Anti}. Dr`avni sekretar Ili} ne spori da je zakon o restituciji uslov za pristupawe EU i da on mora biti donet, ali isti~e da se jo{ uvek ne zna model vra}awa imovine. Po wegovim re~ima, za sada su u opciji tri na~ina vra}awa imovine: putem obveznica u nov~anom obliku, u naturi i kombinacija ta dva modela. Da je dogorelo do nokata i da naslednici oduzete imovine gube strpqewe jer ni nakon decenije obe}awa pri~a nije krenula od samog po~etka, potvr|uje i za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi}, koji smatra da je najve}i problem u tome to {to dr`ava i ne zna kakvom imovinom raspola`e. – Zbog toga smo od Direkcije za imovinu, kao za{titnici gra|ana, u saradwi s osobama koje tra`e svoju imovinu organizovali akciju popisivawa po op{tinama Srbije svega onog {to se desetinama godina rasulo, zaboravilo i dr`ava ne zna da ga ima – rekao je Jankovi}. Q. Male{evi}

UZ MAKEDONCE I CRNOGORCE, U PREDUZE]E SRBA, HRVATA I SLOVENACA „KARGO 10“ HO]E I SRPSKA

Biv{a bra}a na istom koloseku Predstavnici srpskih, hrvatskih i slovena~kih `eleznica potpisali su u Beogradu protokol o usagla{avawu osniva~kog akta zajedni~kog `elezni~kog preduze}a „Kargo 10“. Osim Makedonije i Crne Gore, koje su izrazile `equ da se ukqu~e u ovaj projekat,

se obnovi i pusti u saobra}aj pruga Bijeqina–[id. Novo preduze}e ima}e sedi{te u Qubqani, a glavni zadatak bi}e da ubrzavawem grani~nih procedura skrati vreme teretnog prevoza na Koridoru 10 na relaciji Qubqana–Istan-

Danas prvi voz Prvi teretni voz zajedni~kog `elezni~kog preduze}a Srbije, Slovenije i Hrvatske „Kargo 10“ po}i }e danas u podne sa `elezni~ke stanice u Batajnici. Kako su saop{tile „@eleznice Srbije“, re~ je o kompoziciji od 32 teretna vagona, kojim }e iz Para}ina za Se`anu, u Sloveniji, biti prevezeni briketi drveta nameweni italijanskom tr`i{tu. Planirano je da voz na toj relaciji saobra}a svake nedeqe, a godi{wim ugovorom predvi|en je prevoz 50.000 tona te robe.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

pad wenog u~e{}a u ukupnoj zaposlenosti s 24,4 odsto u

osnivawe zajedni~ke `elezni~ke kompanije podr`ale su i @eleznice Republike Srpske. Koridor 10 va`an je i za Srpsku, a osnivawe zajedni~ke kompanije elimini{e administrativne barijere na ovom putnom pravcu. S Koridorom 10 povezani su Koridorom 5, kojim prevoze ugaq, gra|u, so, bra{no i drugu robu, zbog ~ega `ele da se prikqu~e zajedni~koj `elezni~koj kompaniji. @eleznice ove susedne dr`ave pridaju veliku va`nost vezama sa Srbijom, o ~emu svedo~i i namera da

bul. Namera je, kako obe}ava direktor nove kompanije Robert Vuga, da se boqom organizacijom prestigne alijansa Koridora 4 koji trenutno ~ine Ma|arska, Rumunija i Bugarska. „@eleznice Srbije“ }e tim sporazumom tri puta ubrzati transport kroz Srbiju i zna~ajno pove}ati godi{wi prihod. Naime, osnovna ideja je da Koridor 10, koji ide od Qubqane preko Zagreba, Beograda i Ni{a ka Dimitrovgradu i Vrawu preuzme deo transporta koji sada ide Koridorom 4 preko Ma-

|arske, Rumunije i Bugarske u daleko te`im uslovima. Srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} obja{wava da danas Koridorom 4 ide 7.000 vozova, a Koridorom 10 oko 1.000. Ako bi se privuklo jo{ samo 2.000 vozova, sve tri eks-Ju zemqe (ili vi{e, u zavisnosti od dogovora) zna~ajno bi uve}ale devizni priliv. Procewuje se da bi zajedni~ko preduze}e ve} do kraja 2011. moglo uve}ati devizni priliv Srbije za oko 50 miliona evra. Zarada budu}e zajedni~ke firme deli}e se proporcionalno, imaju}i u vidu du`inu pruge kroz svaku od dr`ava. Podse}awa radi, pre 22

godine Jugoslovenske `eleznice su godi{we prevozile osam miliona tona robe, a danas sve tri zemqe zajedno nepuna dva miliona tona. Posao na osnivawu zajedni~kog `elezni~kog preduze}a ubrzao je deobni bilans biv{ih @eleznica Jugoslavije. Sa Slovenijom vi{e nema spornih potra`ivawa vagona, a s Hrvatima ostalo ih je nere{eno stotinak, {to ne}e uticati na novo preduze}e. Da bi ono i formalno po~elo da radi, neophodno je da tamo gde su `elezni~ka preduze}a u vlasni{tvu dr`ave, parlamenti daju na~elnu saglasnost. R. Dautovi}


EKONOMIJA

DNEVNIK NOVI MODEL EKONOMSKOG RAZVOJA SRBIJE

Po glavi 8.000 evra? Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je da je pripremqen novi postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine, koji predvi|a prose~ni realni rast bruto doma}eg proizvoda od {est posto godi{we. – Novi model razvoja, zasnovan na rastu izvoza, predvi|a otvarawe 400.000 novih radnih mesta za deset godina i BDP od 8.000 evra po glavi stanovnika na kraju slede}e decenije – naveo je Bajec. – Na novom postkriznom modelu razvoja Srbije vi{e meseci radila je grupa ekonomista okupqenih oko Fonda za razvoj ekonomske nauke, Ekonomskog fakulteta i publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ Ekonomskog instituta, uz podr{ku Ameri~ke agencije za pomo} i razvoj (USAID). Bajec je napomenuo da su u toj grupi u~estvovali i ~lanovi Ekonomskog saveta premijera Srbije. Namera doma}ih ekonomskih eksperata je da u prezentaciji novog modela razvoja poka`u da }e na{a zemqa u narednoj deceniji morati da napravi veoma krupne promene sa stanovi{ta strate{kih pravaca rasta i razvoja, ukoliko `elimo da postignemo visoke stope privrednog rasta, koje }e istovremeno omogu}iti zna~ajno pove}awe zapo{qavawa. – Po projekcijama, taj broj je vi{e od 400.000 u periodu od deset godina, a da istovremeno bude dovoqno prostora i za rast produktivnosti, {to je bitno imaju}i u vidu nisku konkurentnost na{e privrede – naveo je Bajec. – Novi model treba da poka`e i doka`e da je u narednoj deceniji mogu}e dosti}i mnogo ve}i nivo zaposlenosti nego {to je to danas, stvoriti istovremeno znatno produktivniju privredu i ostvariti BDP koji se pribli`ava brojci od 8.000 evra po stanovniku. On je skrenuo pa`wu na to da novi model razvoja mora da se zasniva na polugama rasta koje u prethodnoj deceniji nisu bile toliko bitne jer je tada Srbija svoj rast vi{e zasnivala na doma}oj tra`wi, na potro{wi koja je bila iznad realnih mogu}nosti, na kori{}ewu privatizacionih prihoda, a mawe na izvozu koji }e u narednoj deceniji biti osnovni pokreta~ rasta i razvoja.

ponedeqak4.oktobar2010.

JAVNA ZADU@ENOST DOSTIGLA 36,3 ODSTO BDP-a

Dug Srbije porastao Javni dug Srbije na kraju avgusta bio je 10,94 milijardi evra, {to je 36,3 odsto bruto doma}eg proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija. Na kraju pro{le godine javni dug bio je 9,85 milijardi

evra, {to zna~i da je u prvih osam meseci ove godine pove}an oko 1,1 milijardu evra, objavqeno je na sajtu Ministarstva. Javni dug Srbije na kraju jula bio je oko 10,74 milijardi evra, {to zna~i da je

tokom avgusta pove}an oko 200 miliona. Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju avgusta bile su 9,28 milijardi evra, pri ~emu je unutra{wi dug bio 4,24 milijarde, a spoqni dug

5,04 milijardi. Ukupne indirektne obaveze na kraju avgusta bile su 1,66 milijardi evra. Na kraju 2008. godine javni dug Srbije bio je 8,78 milijardi evra, {to je bilo 25,6 odsto BDP-a.

VLADA PRED REBALANSOM BUYETA I REFORMOM JAVNE POTRO[WE

Rasipni{tvo s pogledom na svetlu budu}nost Vlada Srbije najavila je da }e u narednih pet godina u~initi o{tre rezove u javnoj potro{wi. Me|utim, jo{ i pre po~etka primene ovih mera, Vlada se suo~ava s problemima kako da preraspodeli malo para koje ima u ovogodi{wem buxetu i kako da finansira deficit u javnoj kasi. Tako|e, iako je najavqeno da }e u narednih pet godina prose~an minus u buxetu biti jedan odsto, deficit za 2011. godinu bi}e ~etiri procenta, {to zna~i da se mere {tedwe odla`u, odnosno da Vlada priznaje da je zemqa i daqe u recesiji. Ovog meseca pred poslanicima Skup{tine Srbije }e se na}i zakoni o buxetskom sistemu i o rebalansu buxeta za 2010. godinu. Prvi zakonski predlog u sebi }e sadr`ati i odredbe koje }e se odnositi na fiskalnu odgovornost, odnosno odre|iva}e ograni~ewa tro{ewa buxeta i zadu`ivawa dr`ave na sredwi rok, ta~nije, u narednih pet godina. Rebalansom buxeta za ovu godinu }e se preraspodeliti {est milijardi dinara, koliko je ostalo “vi{ka” u dr`avnoj kasi usled poreskih prihoda navodno ve}ih od planiranih. Po dogovoru s misijom Me|unarodnog monetarnog fonda, Vladi }e u kasi za ovu godinu ostati {est milijardi dinara vi{ka koji bi trebalo da se upotrebi za neke od najurgentnijih potreba. Ipak, po onome {to se prethodnih dana i nedeqa moglo ~uti u javnosti, takvih “najurgentnijih” potreba ima mnogo i one su “te{ke” barem duplo vi{e. Zato Vlada jo{ uvek nije u prilici da objavi kako }e rebalans izgledati, ve} je Ministarstvo finansija za sada samo saop{tilo da “vodi razgovore s drugim ministarstvima o smawewu pojedinih buxetskih stavki”. O~ekuje se da }e, kada pojedina ministarstva prista-

Kako to rade Britanci Pravila fiskalne odgovornosti su ~esta u zapadnim ekonomijama, a najtipi~niji je primer Velike Britanije, gde postoji “zlatno pravilo” da se dr`ava ne mo`e zadu`ivati za finansirawe teku}ih obaveza, odnosno da deficit ne sme biti ve}i od kapitalnih ulagawa. Takav efekat bi i u Srbiji, po ocenama stru~waka, trebalo da postignu predlo`ena pravila fiskalne odgovornosti. Me|utim, s obzirom na to da }e najavqeni buxet ve} za idu}u godinu imati minus od ~etiri odsto, postavqa se pitawe da li }e dr`ava imati snage da se navedenog petogodi{weg plana i pridr`ava. nu na smawewe svog dela kola~a, prioriteti biti jednokratna pomo} penzionerima od 5.000 dinara (samo to vredi kao ceo rebalans), zatim transferi op{tinama i gradovima, subvencije za mleko i pove}awe socijalne pomo}i. Iako je iz Vlade poru~eno da se na rebalans ide jer }e u buxetu biti vi{e novca u odnosu na

ranije predvi|eni deficit, dr`ava }e ovih dana ipak morati dodatno da se zadu`i. Vlada je objavila da }e, ukoliko se parlament saglasi, od deset komercijalnih banaka (KBC, Nove kreditne banke Maribor, Eurobanke EFG, Vojvo|anske, Hipo Alpe-Adrija i Erste banke, i banaka koje su dale zajedni~ku ponu-

du: Inteza, Unikredit, Rajfajzen i Sosijete `eneral) pozajmiti 250 miliona evra. Stru~waci navode da se u ovaj dug ulazi jer Vlada nije uspela da na vaqan na~in isfinansira deficit emisijom dinarskih zapisa. S takvim stawem u javnim finansijama, Srbija ulazi u petogodi{wi period u kojem bi trebalo da u dobroj meri “ste{e” dr`avnu potro{wu i preusmeri je ka investicijama. Naime, predlog izmena zakona o buxetskom sistemu sadr`i odredbe o fiskalnoj odgovornosti, odnosno smernice o tome na koji }e se na~in javna potro{wa u narednih nekoliko godina prilagoditi snazi srpske privrede da vi{e ne bi predstavqala preveliko optere}ewe. Tim pravilima je odre|eno da godi{wi minus dr`avne kase u sredwem roku u proseku treba iznosi jedan odsto bruto doma}eg proizvoda. Ostavqa se prostor da taj mawak u godinama recesije bude ve}i da bi se i u vreme krize nesmetano finansirale potrebe dr`ave, ali se zato insistira na tome da u godinama ekonomskog rasta minus bude mawi od jedan odsto. ^ak se sugeri{e da bi dr`avne finansije u beri}etnim godinama morale biti u plusu, da bi se tako finansirali recesivni periodi. Definisano je i da dug dr`ave, ne ukqu~uju}i obaveze po osnovu restitucije, ne mo`e biti ve}i od 45 odsto BDP-a. Posebnim fiskalnim pravilima definisana je promena strukture javne potro{we da bi se udeo plata i penzija u buxetu smawio za oko ~etvrtinu u narednih pet godina. Udeo izdataka za penzije smawio bi se s 13 odsto na deset odsto BDP-a do 2015, a izdaci iz buxeta za zarade sa sada{wih deset odsto na oko osam odsto BDP-a. V. ^vorkov

5

[TA NAJVI[E PRODAJEMO SVETU

Zemqa od gvo`|a i ~elika Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u avgustu zauzimali su toplo vaqani proizvodi – gvo`|e i nelegirani ~elik u koturima, s 34 miliona dolara, dok je sirova nafta, sa 130 miliona dolara, bila prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Na drugom mestu izvozne liste je elektri~na energija, s izvozom vrednim 31 milion dolara, tre}a je p{enica s 19 miliona, na malinama je zara|eno 16 miliona, dok je izvoz vaqanih proizvoda prevu~enih kalajem vredeo 15 miliona dolara.

Nove spoqne gume za putni~ke automobile Srbija je izvezla za 13 miliona dolara, koliko je vredeo i izvoz plo~a i limova od rafinisanog bakra, dok je plo~a i limova od aluminijuma izvezeno za 12 miliona dolara. Drugi na uvoznoj listi su „ostala nafta“ i uqa od bituminoznih minerala s 35 miliona dolara, tre}i je ugaq (koks, polukoks, lignit, treset), s 31 milionom dolara, a sledi uvoz prirodnog gasa s 27 miliona dolara.

Dinar stagnira Dinar }e danas prakti~no stagnirati, jer }e oja~ati za svega ~etiri pare, ili 0,03 posto, prema zajedni~koj evropskoj valuti, tako da }e zvani~ni sredwi kurs iznositi 106,3384 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije. Centralna banka u petak nije intervenisala na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, a od po~etka godine prodala je ukupno 2,031 milijarde evra da bi ubla`ila prevelike dnevne oscilacije kursa i omogu}ila nesmetano funkcionisawe tr`i{ta deviza. U ovoj godini NBS je ve}u svotu na deviznom tr`i{tu prodao jedino 26. maja – okruglo 100 miliona evra, kada je kurs oja~ao 30 para i iznosio 102,81 dinara za evro, i 30. septembra, kada je prodala 91,7 milion evra. Dinar je ove godine bio najja~i 4. januara, kada je zvani~ni sredwi kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 3. avgusta, kada je evro vredeo 106,6367 dinara.

ZA[TO MALO ZARA\UJEMO NA VELIKOJ RECI?

Pare Dunavom plove, a mi samo plivamo i pecamo – Govoriti o Dunavu i turizmu na ovoj reci, zna~i `iveti `ivot pored vode, na vodi, s vodom ili pod wom, a svaka od ovih varijanti krije u sebi pregr{t sadr`aja, aktivnosti, programa, koji kada se umre`e, daju pun efekat – ka`e pomo}nik pokrajinskog sekretara za turizam, trgovinu i usluge Erne Varwu. – Mi, za sada, `ivi-

Na{ sagovornik isti~e da je va`no da shvatimo da je gost svetiwa, bilo odakle je i na koji na~in stigao. Za po~etak, ako gost u neki grad ili mesto sti`e vodenim putem, ~amcem ili putni~kim brodom, mora postojati izgra|eno pristani{te, pristan, privez ili marina. Sve ove kategorije, isti~e Varwu, trebalo bi

Apatinska marina za primer – Izgradwa marine je stvar odluke i opredeqewa grada – ka`e Erne Varwu. – Ako menaxment ka`e da Novi Sad treba da ima marinu, na tom mestu, tog kapaciteta i tih sadr`aja, onda se ide u realizaciju i nalaze mehanizmi za tu investiciju. Strate{ki dokument je prepoznao potrebu da glavni grad Pokrajine treba da ima marinu. Smatram da je po ovom pitawu dragoceno iskustvo Apatina, koji je spreman da to znawe deli s ostalim gradovima. Pri~ao sam s gostima iz Nema~ke i oni su mi rekli da se takva marina, kao {to je koncipirana i napravqena u Apatinu, ne postoji nigde u slivu reke Dunav! Kad bismo imali jo{ nekoliko sli~nih, to bi bila sasvim druga~ija pri~a. mo pored vode, u`ivamo na pla`ama, {etali{tima ili pecamo. Me|utim, su{tina je ne `iveti pored reke, ve} s rekom! Iskoristiti Dunav i sve ono {to Vojvodina, uz Dunav, nudi, jeste prilika za razvoj nauti~kog, ali i drugih vrsta turizma.

da su gra|ene po ervopskim standardima, odnosno da postoji plovna signalizacija primerena evropskim standardima. – Kada neko krene iz Nema~ke, trebalo bi da zna da }e na tom i tom kilometru reke imati priliku da pristane, da na putu, s vode

ima jasnu signalizaciju koje govori o dubini vode na kojoj pristaje i {ta se nudi, bilo da se radi o hrani, preno}i{tu, servisu, bezninskoj pumpi – ka`e Varwu. – Me|utim, tu pri~a tek po~iwe. Gost je pristao. [ta mu mi mo`emo ponuditi? Turisti~i doboro organizovane zemqe mogu}nosti zale|a marina prodale su unapred ili nude kroz turisti~ku propagandu i dobru komunikaciju. Turista zna {ta ga i gde ~eka. Primera radi, ukoliko stanete u marini Apatin, tamo }ete u zale|u samog grada mo}i da u`ivate u prirodnim lepotama, konzumirate neko specijalno jelo, vidite i obi|ete to, to i to... Ukoliko prethodno saznawe o tim potencijalima nije stiglo do turiste, koji kre}e niz Dunav, onda je potre-

ban dupli trud da ga zadr`ite du`e. To zna~i treba ciqano pridobiti turiste, tako {to }e imati priliku da o Vojvodini i lokacijama na Dunavu saznaju na nekom letku, prospektu, na internetu...

– Na lokalu, tu svi imaju svoj posao, od turisti~ke organizacije, preko lokalnog menaxmenta, svih onih koji su u privatnom biznisu i imaju {ta da ponude – sme{taj, restoransku uslugu, suvenire, vodi~e, ali i kulturno-umetni~kih dru{tava, nacionalnih parkova... Upravo ono {to mo`e da ponudi multikulturna, multikonfesionalna i multinacionalna Vojvodina je prednost koju moramo da iskoristimo – tvrdi na{ sagovornik. – Gost u zale|u nekog vojvo|anskog grada, na malom prostoru, mo`e videti veliko bogatstvo, kako u duhovnom smislu, tako i u svakom drugom.

Ima gde, ali... Studija mre`e marina na Dunavu u AP Vojvodini navodi da u {esnaest podunavskih op{tina postoji 56 potencijalnih makrolokacija za izgradwu marina. Sve lokacije su ovim dokumentom obra|ene sa stanovi{ta polo`aja, pristupa, stepena izgra|enosti infrastrukture i komunalne opremqenosti, kao i pogodnosti i ograni~ewa za izgradwu marina. Predlo`ena je i kategorizacija budu}ih marina, koja podrazumeva tehni~ku opremqenost priveza, mesta za ~uvawe plovnih objekata, servisne usluge, restoran, benzinsku pumpu, ~uvarsku slu`bu... U 13 primarnih makrolokacija na Dunavu ulaze: Novi Sad (zimovnik), Sremski Karlovci, Apatin, Kanal Bogojevo, Veliki kanal, Ba~ko Novo Selo, Tikvara, Beo~in, Stari Slankamen, Stari Banovci, u{}e Tami{a, Kovin (zimovnik) i Stara Palanka.

Ono {to na jednom mestu nude srpski, ma|arski, slova~ki, rusinski... narod, od gastornomije, rukotvorina, suvenira, vina i niz stvari – velika je prednost pa ili }emo znati to da iskoristimo ili ne}emo. Po ~emu se Dunav kod nas razlikuje od Dunava nizvodno i uzvodno, {ta ga ~ini zamiqivim u Vojvodini? Ba{ na toj razlici treba graditi pri~u i strategiju nauti~kog turizma. Me|utim, turisti~ki radnici moraju dobro da odvagnu i procene konkurentske destinacije, {ta se to u drugim dr`avama nudi ili {ta, recimo, za 20 evra gost dobija u Be~u ili Lincu, a {ta mi mo`emo ponuditi za 20 evra? Turisti nisu lakoverni i znaju {ta je {ta i naspram toga treba formirati i cenovnu politiku. – Mi smo deo dunavske regije i treba da pravimo takve projekte i tra`imo novac pre svega da bismo podigli na{u konkurentsku sposobnost – ka`e Varwu. – Evropa nam na fin na~in govori da na lo{u uslugu i infrastrukturu, zaga|enu vodu, kra|u i lopovluke mi ovde ne}emo dobiti ozbiqnu klijentelu. Moramo svi zajedno da radimo na tome i popravimo imix. A. Brzak


BERZA

ponedeqak4.oktobar2010.

„GASPROM” I BALKAN

Makedonija u „Ju`nom toku” – Gotovo je sigurno da }e se Makedonija prikqu~iti projektu gasovoda „Ju`ni tok“ – izjavio je makedonski vicepremijer Zoran Stavreski. Razgovore s predstavnicima ruskog „Gasproma“ u Skopqu Stravreski je ocenio kao „korak napred“ u realizaciji tog plana, prenela je agencija MIA.

– Potrebno je da zavr{imo tehni~ku analizu izvodqivosti, posle ~ega bi usledilo potpisivawe me|udr`avnog ugovora s Rusijom o wegovoj realizaciji – izjavio je makedonski vicepremijer posle razgovora s delegacijom ruske kompanije. Makedonska vlada je ve} osnovala kompaniju „Makedonija gas“, koja }e sa „Gaspromom“ raditi na ostvarivawu projekta. – Dolazak „Gasproma“ u Makedoniju u~ini}e na{u zemqu atraktivnijom za investitore, zahvaquju}i stabilnosti isporuka ekolo{ki prihvatqive i jeftine energije, a istovremeno }e doprineti razvoju makedonske privrede – rekao je Stavreski.

SLOVENIJA PALA GDE JE NAJJA^A

MNOGO DANA U „CRVENOM” NA FINANSIJSKOM TR@I[TU

Srbija slabo raste i na Berzi U posledwoj nedeqi septembra berzanski indeks Beleks 15 usled ve}eg broja „crvenih“ trgova~kih dana izgubio je na nedeqnom nivou 1,46 odsto svoje vrednosti. – U vi{e navrata akcije Naftne industrije Srbije na{le su se na listi najprometnijih, isti~e u nedeqnom komentaru trgovawa na Berzi broker „KBC sekjuritisa“ Vaso Dulovi}. Akcije NIS-a zapo~ele su trgovawe na Beogradskoj berzi 30. avgusta teku}e godine. Posle mesec dana, izgubile su 8,8 odsto vrednosti. Ne{to ve}e interesovawe za kupovinu akcija NIS-a postoji, kako je kazao, na trenutnim nivoima cene, oko 460 dinara. U toku sedmice stigla je vest vezana za najlikvidnije akcije bankarskog sektora, akcije AIK banke, a koja se odnosi na i{~ekivanu isplatu dividende za 2008. i 2009. godinu. Po saop{tewu iz banke, isplata dividende za prioritetne akcije je u toku, dok }e

dividenda koja se odnosi na obi~ne akcije biti ispla}ena tek u januaru 2011. godine. Akcije AIK banke u toku posledweg trgova~kog dana ove nedeqe ponovo su pre{le psiholo{ku granicu od 2.800 dinara, istakao je Dulovi}. Transakcija nedeqe je, kako je naveo, trgovawe akcijama „Alfaplama“ iz Vrawa. U petak je istrgovano 41.897 akcija „Alfaplama“, {to predstavqa 23,96 odsto ukupnog broja akcija.

– Po uvidu u pregled akcionara u Centralnom registru, ovaj broj akcija odgovara broju akcija koje poseduje firma ‘A Auto-Venero’ – kazao je broker „KBC sekjuritisa“. Solidan rast cene ove nedeqe ostvarile su akcije „Bambi–Banata“, koje su u samo prva tri dana sedmice zabele`ile rast od 23,5 posto, ali je korekcija cene usledila ve} u ~etvrtak, kada se cena vratila na nivo od 14.977 dinara

i na tom nivou se zadr`ala i u petak. Akcije „Imleka“, koji je tako|e u vlasni{tvu „Denjub fuds grupe“, u petak su dostigle nivo od 1.850 dinara, a na mese~nom nivou u septembru ostvarile su rast od 19,52 posto. Krajem nedeqe objavqeni su statisti~ki podaci o rastu cena na malo roba i usluga od jedan posto u septembru u odnosu na prethodni mesec, rastu bruto doma}eg proizvoda u drugom kvartalu 2010. godine od dva posto u odnosu na isti period prethodne godine, kao i o rastu industrijske proizvodwe u avgustu od 3,4 posto u odnosu na avgust pro{le godine. – Iako predstavnik MMF-a u Srbiji tvrdi da je rast bruto doma}eg proizvoda u Srbiji na dosta dobrom nivou u odnosu na zemqe regiona, neki analiti~ari smatraju da je, uprkos rastu industrijske proizvodwe i izvoza u prvih sedam meseci ove godine, privredni rast Srbije i daqe nedovoqan – zakqu~io je Dulovi}.

Akcije Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vred. prometa

Bambi–Banat a.d. Po`arevac

14.977

+19,81%

28.923.650

Lasta a.d, Beograd

536

+17,80%

133.713

Putevi a.d, U`ice

1.240

+12,73%

18.600

Gubitnici

cena na zatvarawu

DNEVNIK

c m y

6

promena cene (%)

vred. prometa

Alfaplam a.d, Vrawe

7.468

-12,12%

314.505.575

Globos osigurawe a.d.

430

-11,16%

117.530

Razvojna banka Vojvodine

3.153

-9,91%

1.185.439

Industrija mawa za petinu Da Slovencima ne cvetaju ru`e i tamo gde su najja~i, pokazuju posledwi podaci wihove statistike. Naime, vrednost industrijske proizvodwe u Sloveniji iznosila je lane 16,4 milijardi evra i bila 18 odsto mawa nego godinu dana ranije, saop{tio je statisti~ki zavod u Qubqani. Dve tre}ine industrijskih proizvoda i usluga prodato je u inostranstvu, prenela je agencija STA.

Proizvodwa je u 2009. pove}ana u samo dva sektora – u farmaceutskoj industriji i proizvodwi vozila i plovila. Najve}i deo od ukupno 16,4 milijarde prihoda ostvaren je prodajom motornih vozila – 14 odsto. Ne{to vi{e od deset odsto ostvareno je prodajom elektri~nih aparata, a devet procenata proizvodima metalske industrije. Najve}i pad je zabele`en u tekstilnoj i ma{inskoj industriji.

EVROPSKA KOMISIJA SPREMILA SANKCIJE

VELIKA VALUTNA BITKA TEK PO^IWE

Kaznama protiv gr~kog scenarija

Dolar i juan pu{teni s lanca

Evropska komisija predstavila je predlog sankcija za zemqe ~lanice koje ne po{tuju buxetsku disciplinu i ~iji ogromni dr`avni dugovi mogu ugroziti evro. Predlozi ukqu~uju automatske nov~ane kazne za zemqe ~ije finansije i privreda nisu u skladu s evropskim pravilima. Nove mere, koje treba da spre~e ponavqawe gr~kog scenarija, stupi}e na snagu 2011. godine, ako ih u me|uvremenu odobre zemqe ~lanice i Evropski parlament. – Pritisak kojem smo izlo`eni od po~etka krize potvr|uje izreku da nema besplatnog ru~ka. Nema ni besplatnog deficita. Dug mora biti pla}en, a novac koji ide na otplatu duga ne mo`e i}i u zdravstvo, {kolstvo ili penzije – ka`e predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo. Kada bi se nova pravila primenila danas, Irska bi morala da plati oko 300 miliona, a

[panija ~ak milijardu i dvesta miliona evra, s obzirom na to da kazna iznosi 0,2 odsto bruto doma}eg proizvoda. Ovogodi{wi deficit dr`avnog buxeta Irske dosti}i }e 32 odsto bruto doma}eg proizvoda, ali je Dablin saop{tio da }e ispuniti obaveze za svo|ewe deficita u okviru zahteva zone evra. [panija je postala talac kolebawa finansijskog tr`i{ta i op{te slabosti svoje ekonomije, ali evrozona, kao i agencije za rejting, pozitivno ocewuju {panski projekat reforme tr`i{ta rada i projekat {panskog buxeta za 2011. koji, izme|u ostalog, predvi|a uvo|ewe „plafona“ za plate. Po izjavi evropskog komesara za finansije Olija Rena, sankcije moraju da budu primewene postepeno, i da budu poluautomatske, {to zna~i da ih zemqe ~lanice mogu blokirati samo ako za to postoji kvalifikovana ve}ina u Savetu ministara.

– Potezi kineske vlade, nameweni osloba|awu nacionalne valute od veze s ameri~kim dolarom, pomo}i }e rastu juana – ocenio je direktor Me|unarodnog monetarnog fonda Dominik Stros Kan na konferenciji za medije u Jalti. – Uveren sam u to da }e nova politika kineskih vlasti rezultirati revalvacijom juana. Izjava prvog ~oveka MMF-a dolazi samo nekoliko dana uo~i sastanka Fonda u Va{ingtonu, 8. oktobra, na kojem }e se raspravqati i o tome da li pojedine zemqe namerno dr`e svoje valute potcewenim da bi pospe{ile sopstveni izvoz. Pojedine zemqe, predvo|ene Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, za takvu politiku optu`uju upravo velikog izvoznika, Kinu, navode}i da takva politika vlade u Pekingu omogu}ava kineskim izvoznicima prednost u odnosu na konkurenciju, na ra~un i zatvarawa radnih mesta u zemqama-potro{a~ima.

Stros Kan, me|utim, upozorava i pojedine zemqe na to da sopstvene ekonomske probleme ne poku{avaju da opravdaju valutnom politikom Pekinga. Odnosi dve ekonomski najja~e svetske sile, Kine i SAD, uzdrmani su posle brojnih manupulacija Pekinga nacionalnom valutom. ^iwenica da se u ameri~kom Kongresu priprema zakon koji }e

dozvoliti administraciji u Va{ingtonu da preduzme `estoke mere protiv Kine, kao odgovor na „manipulacije nacionalnom valutom“, pokazuje da su odnosi dve najmo}nije svetske privredne sile sve napregnutiji. „Fajnen{el tajms“ nedavno je pisao o tome da nije iskqu~eno da Peking povodom tog slu~aja uputi `albu Svetskoj trgovinskoj

organizaciji, gde bi mo`da mogao dobiti podr{ku nekih ~lanica za svoje stavove. Kina je 19. juna odlu~ila da kurs juana vi{e ne vezuje ~vrsto za dolar. To se dogodilo u trenutku kada je ameri~ka valuta vredela 6,83 juana. Kurs juana je nakon tog datuma po~eo da raste, a u protekle dve sedmice uspon te valute prema dolaru je bio vi{e izra`en i sada se za jednu „zelenu nov~anicu“ dobija 6,7 juana. To je najvi{i nivo kineske nov~ane jedinice od 1993. godine. Kina je u julu 2005. godine po~ela politiku postepene revalvacije svoje valute i u proteklih oko pet godina juan je oja~ao prema dolaru vi{e od 20 posto. Ameri~ka vlada je, me|utim, nezadovoqna dosada{wim merama Pekinga usmerenim na rast juana. Savetnik predsednika SAD za Aziju Xef Bader nedavno je poru~io Kini da }e, ukoliko ne u~ini odgovaraju}e korake, Va{ington „preduzeti akciju i ciqu za{tite ameri~kih interesa“.

OPORAVAK NEMA^KOG AUTOMOBILSKOG YINA

„Folksvagen” br`i od celog sveta – Nema~ka auto-industrija, koja je bila te{ko pogo|ena globalnom finansijskom krizom, vra}a se na stari kolosek – izjavio je {ef grupacije „Folksvagen“ Martin Vinterkorn na Sajmu automobila u Parizu, isti~u}i da se ta kompanija „razvija br`e od svetskog tr`i{ta“. Vinterkorn je naveo da je izme|u januara i septembra ove godine „Folksvagen“ prodao vi{e od dva miliona vozila u svetu, {to je jasan znak da se automobilska industrija oporavqa, bez obzira na jo{ uvek prisut-

ne mnoge znake privredne nestabilnosti. „Folksvagen“, koji ima 12 robnih marki (me|u kojima „audi“, „{kodu“ i „bugati“),

najavio je saradwu s japanskom kompanijom „Suzuki“ na proizvodwi malih automobila, koja }e, kako se ocewuje, biti viso-

koprofitabilna, s obzirom na rast prodaje {tedqivih vozila u svetu. „Folksvagen“ nije jedini nema~ki proizvo|a~ vozila koji posti`e dobre rezultate. [ef „Opela“ Nik Rajli rekao je u Parizu da je wegova kompanija ohrabrena odgovorom kupaca na wene najnovije modele i naglasio da se „Opel“ kre}e u dobrom smeru. Kompanija iz Ruselshajma dobila je 200.000 poruxbina za wen novi model „astra“ s petoro vrata, lansiran krajem 2009. godine, a potra`wa za modelom „meriva“ je tako|e boqa od o~ekivane.


Stigli paketi hrane

„Gradska ba{ta” po zimskom rasporedu

Foto: A. Erski

Gradska ba{ta u rasadniku "Gradskog zelenila" od danas }e raditi po zimskom radnom vremenu, pa }e radnim danima biti otvorena od 7 do 17, a subotom od 8 do 16 ~asova.

Ba{ta se nalazi na Futo{kom putu 48, gde se mo`e prona}i veliki izbor cve}a, ukrasnog {ibqa, ~etinara i li{}ara po povoqnim cenama. B. M.

Novosadska ponedeqak4.oktobar2010.

Globalno-lokalna pat-pozicija T

linije bile su u prekidu, voda u Veterniku nije bila za pi}e, a nepokretna 85-godi{i{wa Angelina A. je sa upalom plu}a u hladnom hodniku Poliklinike ~ekala sanitetski prevoz punih pet sati. "Novosadska hronika" najavila je proboj engleskih proizvoda u doma}e prodavnice: "Centroslavaja" je postala zastupnik britanske kompanije DNB. Govorilo se da su ~okolade s Ostrva (u wihov uvoz ulo`eno 600.000 nema~kih maraka) spravqane od sve`eg mleka (a ne onog u prahu!), kao i da }e se na rafovima na}i kozmetika za ko`u i obu}u, kalitetan porcelan... I dok su se do~ekivali japiji sa Zapada koji bi plebs podu~ili izazovima kapitalizma (direktor birgimgenskog "Kedberija" ustvrdio da je razlika izme|u Jugoslovena i Engleza u poslovawu, pristupu finansirawu, reklami i modernizaciji), postavqalo se pitawe za{tite prava gradskih proletera i socijalne politike uop{te. Sindikalci su tvrdili da bi zakon trebalo tako regulisati da sindikat mo`e, do sudske presude, suspendovati odluku direktora o otkazu radniku. Sve glasnije se mogla ~uti delema da li su rukovodioci ustvari "direktori ili bogovi". Nisu videli "kapitalizam" i "menayment" dve decenije kasnije! D. Apro

V REMEPLOV

Sajam opravdao o~ekivawa Novosadski jesewi sajam otvoren je 4. oktobra 1953. Na wemu se za deset dana, jugoslovenskoj javnosti predstavilo stotinak dr`avnih poqoprivrednih dobara, vi{e seqa~kih zadruga i naprednih individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a. Na sajmu se ve} dosta trgovalo: prodato je pedesetak traktora i vi{e

Izlo`ba Tamare Vajs "Dimenzija subjektivnog mapirawa" bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u galeriji Saveza udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine, na Bulevaru Mihajla Pupina 9. Izlo`bu }e otvoriti istori~arka umetnosti Dragana Gari}, a postavka }e se mo}i pogledati do 16 oktobra. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

eren FK "Stra`ilovo" u Sremskim Karlovcima je evakuisan. Mrak se spu{ta, gromoglasna ti{ina ni{ta ne otkriva. Vanzemaqci? Kosmonauti? Ne, ipak nisu... Jedinica u biohazardnim odelima pojavquje se na ~istini i, utrenirano i bez te{ko}a, re{ava stvar! Centar Karlovaca, krajem tog septembra 1990. godine, ponovo je postao pozornica obele`avawa stogodi{wice mesnog Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva, a borci s vatrom ovoga puta priredili su spektakularnu vatrogasnu ve`bu kakva do tada nije vi|ena. Tih dana "Dnevnik" je objavqivao feqton "Bobi Fi{er genije izme|u ~uda i ludila", a u pat poziciji {ahovske partije globalno-lokalne geopolitike `iveo je i svaki mali ~italac tog feqtona. Patrijarh moskovski Aleksej Drugi govorio je u Sovjtskom parlamentu, Sadam Husein je u Iraku Yoryu Bu{u Senioru organizovao virtuelno su|ewe u odsustvu (zvu~i poznato?), a sva tri ve}a Republi~ke skup{tine u Beogradu proglasila su novi Ustav koji je uspeo da se migoqi kroz ukupno ~etiri dr`ave. Mesijanski najvi{i pravni akt, ipak, nije pomogao da stvari u gradu po~nu funkcionisati. Iz "tehni~kih razloga" (a kojih bi drugih?) otkazan je koncert pijaniste Borisa Berezovskog, telefonske

Izbegla i raseqena lica danas }e dobiti humanitarnu pomo} u hrani koju je obezbedio Komesarijat za izbelgice Srbije. Pomo} se deli u magacinu Crvenog krsta, u Ulici Filipa Vi{wi}a 2/a, od 8 do 14 ~asova. Humanitarnu pomo} primi}e izbegla i raseqena lica koja su se prijavila i dostavila dokumenta. Prilikom preuzimawa namirnica treba da imaju li~ni identifikacioni dokument. Z. D.

„Subjektivno mapirawe”

razli~itih aparata za mu`u krava. Preduze}e za zastupawe stranih firmi "Balkanija" napravilo je dobar posao prodaju}i najmodernije ure|aje za vinarstvo i podrumarstvo. Prava atrakcija za sve posetioce bili su avion i helikopter za slu`bu u poqoprivredi, koje je izlo`io JAT iz Beograda. N. C.

PIONIRSKI PROJEKAT DVOJICE NOVOSA\ANA

„Poruka u boci” luta svemirom Slawe poruka i predmeta u svemir mogu}e je od pre nekoliko dana u Novom Sadu, kao i na celoj planeti. Novosa|ani Du{an Bor|o{ki i Milo{ A}imovi} pokrenuli su projekat “MyUniverseAlbum”, pomo}u kog svako mo`e da po{aqe poruku u svemir, a uskoro }e se otvoriti i mogu}nost slawa omiqenih predmeta ograni~ene veli~ine. Do ju~e popodne na taj na~in 1914 qudi poslalo je svoja razmi{qawa u vasionu.

Samo tri dolara Saradwom sa kompanijom “DaoPay”, koja radi naplatu preko telefona, nijedan li~ni podatak, osim mejl adrese sa koje je poslata “svemirska poruka”, ne skladi{ti se u bazi sistema za naplatu, pa ~ak ni broj telefona sa kog je pozvano. Sajt projekta je pokrenut na adresi www.myuniversealbum.com, sa kog se mogu poslati poruke u svemir iz celog sveta. Jedna poruka napla}uje se tri dolara, a o svemu se detaqnije mo`e obavestiti na pomenutom sajtu. - ^iwenica da je NASA 1977. godine poslala u svemir raketu “Voyager” sa zlatnom plo~om i zapisima sa planete Zemqe, pod pretpostavkom da }e to nekada neko na}i, podstakla nas je da to prilagodimo celom svetu. Sada svaki pojedinac ima mogu}nost da po{aqe omiqenu sliku, video klip ili audio poruku u svemir. Kompletna pri~a zasnovana je na verovawu da nismo sami u

univerzumu, kao i ose}aju da svaki put kada pogledamo u nebo, znamo da }e na{e uspomene uvek `iveti - ka`e za “Dnevnik” Bor|o{ki. Kako obja{wavaju ovi Novosa|ani, svi podaci bi}e skladi{teni u memorijske module, a kada raketa iza|e iz orbite, deo sa podacima i predmetima odvoji}e se i nastaviti slobodno da luta svemirom. - Da bismo ostvarili ideju, telefonom smo kontaktirali kompaniju NASA, koja nas je uputila na “Commercial Spaceflight Federation”, kompaniju koja se bavi komercijalnim letovima u svemir. Ipak, me|u wihovim partnerima nismo uspeli da na|emo odgovaraju}u raketu koja bi bila pogodna za na{ projekat. No, uz pomo} “Gugla” do{li smo do prave kompanije, “Up Aerospa-

Du{an Bor|o{ki

Gimnazijalci putuju u Rim Grupa od 16 u~enika i tri profesora Karlova~ke gimnazije, {est meseci nakon potpisivawa sporazuma o saradwi sa Gimanzijom “Bertrand Rasel” iz Rima, danas putuje u glavni grad Italije, gde }e biti gosti |aka iz te {kole. Re~ je o grupi kar-

lova~kih gimnazijalaca koji u~e italijanski kao prvi strani jezik i oni }e u Rimu sedam dana pratiti nastavu sa svojim tamo{wim vr{wacima. Italijanski gimnazijalci su boravili u Sremskim Karlovcima u martu. Z. Ml.

Milo{ A}imovi}

ce”, i sa wima smo se dogovorili o ceni prilago|avawa rakete projektu i lansirawu - obja{wava Bor|o{ki. Da bi projekat bio {to zanimqiviji, 100 nasumi~no izabranih qudi bi}e nagra|eno posmatrawem lansirawa rakete u`ivo sa mesta “Spaceport America”, {to }e se finansirati iz projekta. Ipak, kako bi projekat uspeo finansijski da se pokrije, bi}e potrebno minimum milion poslatih poruka, zbog veoma visokih taksa koje prate projekat, koje iznose do 70 odsto. N. Vukovi}

U ART BISOKOPU „VOJVODINA”

Tri filma za decu [esti de~iji filmski festival "Kids fest", koji se u sklopu De~ije nedeqe odr`ava u Novom Sadu, po~iwe danas i traje do 10. oktobra. Mali{anima }e se tokom ovih {est dana predstaviti najboqa ostvarewa de~ije kinematografije i kinematografije za mlade. Za danas su predvi|ene tri projekcije - "Svet okeana 3 d - Francuska" od 11 ~asova, "Niko i put ka zvezdama" od 13 ~asova i "Mi{ Perez - Zubi} vila 2" od 15 ~asova. Projekcije se odr`avaju u Art bioskopu "Vojvodina" na Spensu a svi filmovi sinhronizovani su na srpski jezik. Za organizovane posete prisustvo je besplatno uz napomenu da {kole i pred{kolske ustanove moraju da obezbede prevoz za decu, dok cena preostalih karata u slobodnoj prodaji iznosi 100 dinara. Karte se mogu kupiti na dan projekcije na ulazu u Art bioskop, a kada su grupne posete u pitawu, karte se mogu rezervisati pozivom na brojeve telefona 021/528-346 od 9 do 14 ~asova. J. Z.


ponedeqak4.oktobar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

8

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

^etiri de~aka u dve porodice Blizanci: BLIZANCI: Petar i Aleksa - Svetlane i Aleksandra Palfia, Nikola i Nemawa - Maje i Zorana Barne, Marko i Vawa - Jasmine i Save Bari{i}a.

Devoj~ice Vawa - Tatjane i Obrena Dobrani}a, Lena Tawe i Milana Bla`evi}a, Sofija - Svetlane i @eqka Lambi}a, Lena - Sla|ane i Zoltana Horvata, Sofija - Sne`ane i Miroslava Bugarina, Jovana - Mirjane i Jovana Viraga, Tamara - Sawe i Nemawe Boqanovi}a, Tijana - Mirjane i Sr|ana [proha, Sofija - Marije i Save Cvetkovi}a, An|ela - Sawe [ajin i Aleksandra Mamutovi}a, Anastasija - Marije i Save Cvetkovi}a, Duwa - Sawe i Mladena Radi}a, Lucia - Anke Barne - Sabo i Lasla Barne, Nikolina - Sne`ane i Nenada Mi{qenovi}a, Duwa - Zorice Kova~ i Ace Neci}a, Viktorija Ro`ike i Ervina Telekia, Nata{a - Sanele i Novaka Rodi}a, Antonela - Andree i Darka Hajeka, Daria - Aleksandre i Milana Davidovi}a, Ines - Kornelie i Ota Varge - [omo|i, Milica - Andrijane Savi} i Predraga Petrovi}a, Jovana - Sne`ane i Rajka Tawevi}a, Miqana Jelene i Pavla Ni{evi}a, Nada - Sandre i Slobodana Lu~i}a, Marijana - Mirjane i Miroslava Popovi}a, Ana - Branke i @arka [aranovi}a, Irina - Aleksandre i Slobodana Trkuqe, Lana - Patricije i Vawe Dimitrova, Milica Sla|ane Marjanov i Radovana ^oli}a, Lana Mire i Radovana Plav{i}a, Awa - Mirjane i Miroslava Kewala, Mina - Nevenke i @eqka Tanasi}a, An|ela - Dragane i Slavka Stoj{ina, Medina - Me|ide [a}iri i Ba{kima Bajramia, Suzana - Veronike i Radomira [trbca, Radmi-

la - Ane i Radovana Danilova, Doroteja - Qubice Kanazir - Mandi} i Milo{a Mandi}a, Sofija - Sun~ice i Miodraga Bawanina, Selma Hatixe i Fetaha Eminia, Lea - Danijele i Aleksandra Vujkova, Ma{a - Qiqane i Aleksandra Petrovi}a, Zvezdana - An|e Jovi} i Jovice Aleksandrovi}a, Lena - Biqane Vukajlovi} i Miladina Erwakovi}a, Kristina - Jelene i Du{ana Vulete, Sara - Marije i Predraga Jovanova, Lana - Vesne i Predraga Jovanova, Lana - Vesne i Predraga Milovca, Mila - Mirjane i Milo{a Krasi}a, Lena - @ivane i Sr|ana Haxi}a, Hana - Jadranke i Dejana Marinkovi}a, Olga - Sne`ane i Branislava Brcanskog, Mirjana - Sawe i Nikole Bizumi}a, Miqana - Sne`ane i Ladisava Tomi}a, Daliborka - Rose Nikoli} i Dalibora Marinkovi}a, Ena - Beate i Nenada Petrova, Noemina - Rane i Dalibora Martinova, Duwa - Gordane i Nikole [kori}a, Isidora - Nikoline i Sini{e [koboa, An|ela - Tamare i [andora Buraia, An|elija - Jelene i Sa{e Milovanovi}a, Larisa - Mirjane i Vladimira ^apeqa, Duwa - Nadice i Slobodana Pro{i}a, Marina - Radmile i \or|a Nestorovi}a, Sara - Svetlane [imonove i Jana [imona, Nikolina - Jasne i Mileta Geli}a, Ma{a Mirele i Darka Skelexije, Elena - Teodore i Milorada Trivi}a, Anastasija - Sne`ane Petrovi} i Milana ^an~ara, Ivona - Sandre i Dejana Rahara

Ven~ani Maja Ko{ul i Du{an Milutinov, Danica Mu~u i Predrag @dero, @eqana Utje{anovi} i Ivan Blagojevi}, Sawa Nikoli} i Dalibor Mi}i}, Ivana Brkqa~ i Aleksandar Bobi}, Aleksandra \or|evi} i Marko Ke{eq, Nata{a Mirkov i Velimir Tubi}, Jelena Nenadovi} i Goran Antanasijevi}, Jasmina Mileti} i Zoran Zubi}, Mirjana ^abovi} i Ivan Raki}, Daliborka Bo{kovi} i Radomir Radovi}, Gordana Breki} i ^aba [tral, Sne`ana Petrovi} i Qubomir Vu~eti}, Maja Kav~i} i Branislav Radakovi}, Sowa Atlas i Dejan ]ulibrk, Sawa Felbapov i Dragomir Peji},

Sowa Milovanovi} i Aleksandar Zubi}, Biqana Radovanovi} i Jovan Mihajlovi}, Bojana ]uran i Aqo{a Vorobjev, Biqana Te{ovi} i Branislav Radovi}, @eqka Jeli~i} i Du{an Marinkovi}, Renata Lali} i Sr|an Vukmirovi}, Tamara Petrovi} i Andrej Milinovi}, Nikolina Gradina i Aleksandar Mandi}, Qiqana Kne`evi} i Zoran Borojevi}, Marija ]ur~i} i Slavko Devi}, Dragana Jeremi} i Marko Petrovi}, Tijana Krsmanovi} i Goran [}epanovi}, Dragana Bogdanovi} i Igor Grgur, Qiqana @arkov i Radoslav Miki}.

Panto i Vojislava Jovi} s malim Uro{em

De~aci Kristine i Rolanda Kucorovskog, Ogwen Nata{e i Dragana Mari}a, Aleksandar Ane i Dragana Vukov, Pavle - Nata{e i Branimira Zanfirovi}a, Aleksandar - Marijane Urbanovi} i Predraga Davidovca, Luka Jelene i Gorana Rosi}a, Branko - Andrijane Dra{kovi} i Gorana Lazarevi}a, Isidor Jelene Georgievske - Xakule i Aleksandra Xakule, Ogwen - Tawe i Sr|ana Radovanova, Andrej - Dragane Glinti} i Samira Arifia, Nikola - Milice i Miodraga Ra{ete, Andrej - Dragane i Sa{e [}itaroci-Obada, Stanko - Gordane i Gorana \urkovi}a, Stefan - Milke i Stojana Beri}a, Marko - Nata{e i Sr|ana Stankovi}a, Reqa - Maje i Marka Devi}a, Stefan - Sawe i Tomislava Jerkova, Boris - Svetlane i Vladimira Bla`i}a, Luka - Silvie Hegedi{ i Vojislava Ladole`a, Andrej - Qudmile i Fran}i{eka ^apande, Aleksandar - Sofije i Vladimira Ludo{kog, Stefan - Jovane Bu~anin i Vladimira Ivanovi}a, Milan - Aleksandre i Marka [ili}a, Dra`en - Borislave i Aleksandra Repi}a, Zoran - Sne`ane i Ilije Raja~i}a, Luka - Natalije i Milana Banova, Nemawa - Bo`ane i Milo{a Nedimovi}a, Marko - Aleksandre i Milana Stamenkovi-

}a, Lazar - Zorice i Dragana Drobca, Marko - Vesne Marinkov i Jo`efa Papi{te, Luka Bojane i Branislava Tri{i}a, Luka - Jelice i Vladimira [iqegovi}a, Stevan - Ane Nejkovi} - Vojvodi} i Miroslava Vojvodi}a, Andrej - Miqane i Atile [abli, Murat Xiqferije i Gzema Eminia, Matija - Suzane Terzi} - Uqarevi} i Dejana Uqarevi}a, Boris - Nata{e Pu{i} - @ivanov i Dejana @ivanova, Veqko - Slavice Mom~ilovi} i @eqka Mom~ilovi}a, Ugqe{a - Bojane i Branislava Sajenkovi}a, Todor - Miroslave i Du{ana ]erani}a, Ogwen - Milane i Branislava Milutinovi}a, Aleksa - Jelene Milojevi} i Jovice Vajagi}a, Danilo - Spomenke i Vladimira Isakova, Simon - Danijele i Radivoja Kuzmanovi}a, Du{an - Marijane i Jana Barto{a, Stefan - Jelene i Branimira Selaka, Luka - Biqane i Aleksandra Cvi{i}a, Luka - Daliborke i Milana Aleksi}a, Du{an - Milanke i Sr|ana Uvali}a, Nemawa - Dragane i Nenada Srdi}a, Stefan - Katarine i Milana Baki}a, Reqa - Branislave i Danila Graovca, Nemawa - Sawe i Lazara Poletana, David - Maje Pavlovi} i Igora Grijaka, Predrag - Jelene i Velimira Vujanovi}a

Umrli An~a Zarecki ro|. Ga{parovski (1937), Kosa Rudi} ro|. Mitrovi} (1941), Jelena Pa|en ro|. Olbina (1923), Sowa Staji} (1993), Branko Gute{a (1928), Ivanka Fratucanov ro|. @iki} (1930), Hermina Markovi} ro|. Fri~ (1942), Sofija Radi{i} ro|. Stojiqkovi} (1935), Iren [ifli{ (1938), Er`ebet Juhas ro|. Engi (1947), Jelisaveta Ro`naji ro|. Filko (1938), Pavle Bolehradski (1932), Katarina Su{i} ro|. Kraj~inovi} (1929), I{tvan Urban (1925), Pavle Palali} (1940), Bela Husak (1959), Luka Surla (1938), Marija Kohanec ro|. Varga (1928), Jawa Bodnar ro|. Filipovi} (1941), Borislav Mikluc (1945), Ana Badovinac ro|. Po`ar (1923), Vi{wa Radmilo ro|. Boroja (1951), Femka [ikoparija ro|. Stoj{in (1927), Radmila Stevanovi} ro|. Bo{kovi} (1924), Ana Trojanov ro|. Verner (1931), Milo{ [urlan (1929), Radojka Stanojevi} - Drqa~a ro|. Drqa~a (1933), Bo`ana Milek{i} ro|. Stojkovi} (1924), Vojislav Medenica (1913), Smiqa Vukovi} ro|. Bo{kovi} (1928), Vladimir Karanovi} Ivana Vukajlovi} i Aleksandar Simi}

(1927), Mihaq Bajus (1968), Kornelia Stojkov Bere{ ro|. Bere{ (1978), Momir Ko~ovi} (1947), \or|e Pe{ti (1955), Stoja Pu~i} ro|. Baji} (1937), \uro Padrov (1926), Vidosava Mitrovi} ro|. Jankovi} (1928), Milica Obradovi} (1995), Milorad Felbapov (1921), Qubenko Mijatovi} (1939), Sofija Milo{evi} ro|. Mitrovi} (1929), Stana Baji} ro|. Kisi} (1940), Mirjana Bor|o{ki ro|. Damjanov (1943), Milovan Jovanovi} (1943), Radisav Stankovi} (1929), Ana Martinko ro|. Gedeqovski (1926), Milica Borjan ro|. Vu~eni} (1924), Velimir Klikovac (1948), Borka ^ovi} ro|. Lasica (1922), Gavrilo Mijatov (1935), Sofija Zec ro|. Anti} (1945), Milica Iwac ro|. Cvijan (1931), \or|o Berat (1927), Anka Pavlovi} ro|. Pavlovi} (1931), Bo`urka Stoji} ro|. Trojanovi} (1945), Koviqka Vukmir ro|. Bo`i} (1955), Marinko Radi} (1931), Vid Panto{ (1937), Slobodanka [erban ro|. Vujnovi} (1943), Milan Savi} (1939), Dragan Mitrovi} (1943), Jovan Papovi} (1943).


c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak4.oktobar2010.

9

PROCENE NOVOG „TOPLANINOG“ SISTEMA NAPLATE OBE]AVAJU POZITIVAN UTICAJ NA BUYET NOVOSA\ANA

Mawi ra~uni za tri ~etvrtine gra|ana

POSLE VESTI DA ]E SE OD JEDNE KABINE PRAVITI DVE

[trandaro{i quti na „Zelenilo” Od kada je na [trandu osvanulo obave{tewe da }e se one uskoro pregra|ivatri, strasti ne smiruju. Ve}ina starih zakupaca koja godinama zakupquje kabinu, revoltirana je ovom najavom iz “Gradskog zelenila”. Oni smatraju da }e im na ovaj na~in ovo preduze}e ugroziti komfor, jer, kako ka`u, ne}e imati gde da ostave stvari i da se presvuku za {ta kabine zapravo i slu`e.

jednom su slo`ne, jer smatraju da je „Zelenilo“ krivo za sve. Iz “Gradskog zelenila” diplomatski poru~uju da oni najboqe rade {to mogu, i da je to u interesu svih gra|ana. - Bilo bi dobro kada bi gra|ani, jedni prema drugima bili malo solidarniji. Ne}e se sve kabine pregra|ivati, ve} samo one velike. Mi bi smo mogli da gradimo nove, ali to nije re{ewe, ukoliko bi smo to radili, morali bi deo travwaka da uni{timo ili da razru{imo terene, {to opet nekom ne bi bilo pravo – isti~e portparol u tom preduze}u Ivan No`ini} i dodaje da se [trand ne mo`e pro{irivati. Zato smatra da je pregra|ivawe kabina za sada jedino mogu}e re{ewe. Upitan da prokomentari{e revolt pojedinih gra|ana

Bilo bi dobro kada bi gra|ani jedni prema drugima bili malo solidarniji. Ne}e se sve kabine pregra|ivati, ve} samo one velike. (Portparol „Zelenila“ Ivan No`ini}). S druge strane pojedini gra|ani, verovatno oni koji iz godine u godinu ostaju bez kabine, ka`u da bi bilo dobro kada bi se ispitalo ko to zakupquje kabine, a nikada se tokom leta ne pojavi na [trandu. Mnogi Novosa|ani koji su se javili redakciji na{eg lista ka`u da su primetili da dobar broj kabina, iako su izdate celo leto, zvrje prazne. I dok se dve grupe [trandaro{a prepucavaju, u

koji su primetili da ima izdatih kabina koje zvrje prazne tokom sezone, on ka`e da je u tom slu~aju „Zelenilo“ nemo}no. - Mi izdajemo kabine, i ne mo`emo da kontroli{emo da li ih zakupci koriste. To je isto kao i s gazdama koji izdaju stanove ili poslovni prostor. Ako neko plati, pa ne dolazi nije na nama da istra`ujemo za{to je to tako – zakqu~io je No`ini}. Q. Nato{evi}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Qudi i de~aci” Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do

13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana Toni Parsonsa “Qudi i de~aci” Re~ izdava~a: “Hari Silver vodi dobar `ivot. Ima lepu

`enu, troje divne dece i sjajan posao kao producent kultne radio-emisije. Ali uskoro puni ~etrdeset godina, a wegova biv{a `ena vra}a se u London. Hari }e uskoro mo`da morati da se oprosti s dobrim `ivotom... Kada se wegov ~etrnaestogodi{wi sin Pat preseli kod majke, Harijeve nevoqe tek po~iwu. Sin mu je oti{ao, posao mu je u opasnosti, a `enu mu je uznemirio povratak wegove biv{e supruge. Snovi kao da se ru{e. Usred tog haosa umar{ira}e dvojica starih vojnika, ratnih drugova Harijevog oca iz bitke kod Monte Kasina. Ho}e li ova dva stara nam}ora pomo}i Hariju da povrati svog sina, porodicu i svoj `ivot? I mogu li oni pokazati Hariju Silveru {ta zaista zna~i biti mu{karac?” Dobitnici }e kwige podizati u kwi`ari “Laguna” koja se nalazi u Ulici Kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N. V.

Direktor „Novosadske toplane“ Vladimir Jeli} izneo je u petak u javnost podatke o mogu}em uticaju novog sistema naplate po utro{ku na buxet gra|ana, koje je ovo preduze}e pripremilo na zahtev gradona~elnika Igora Pavli~i}a. Prema Jeli}evim re~ima, novi sistem bi doprineo u{tedi u ku}nom buxetu za 15 procenata u proseku. Tako ispada da bi, da je Toplana 2009. godine pre{la na nov sistem naplate, zaradili 400 miliona dinara mawe nego po sada{wem obra~unu po kvadratnom metru. - Po na{im podacima, 82 odsto potro{a~a pla}alo bi mawe ra~une nego sada, a 18 posto bi pla}alo ne{to ve}e ra~une, od pet do 10 procenata, i to u zgradama u kojima je ve}a temperatura od prose~ne, kao i u onim zgradama koje nisu gra|ene u skladu sa standardima. Nakon ovih rezultata, apsolutno sam siguran da }e se ve} na narednim sednicama Skup{tine grada na}i odluka o grejawu, koja podrazumeva da }e za`iveti naplata grejawa po utro{ku i da }emo ve} ove godine imati mnogo savaremeniji model, prvi u na{oj dr`avi – rekao je tom prilikom Jeli}. U gradskoj Agenciji za energetiku poseduju simulaciju stawa i utro{ka energije, na osnovu podataka iz Toplane i “Informatike”. Kako navodi Fedor Fi{l iz Agencije, ipak se ovi podaci moraju uzeti s rezervom, iako je wihova pouzdanost veoma visoka. Po wegovim re~ima, veliki uticaj na ove pokazateqe imaju i vremenski uslovi. Tako, Toplana snabdeva toplotom 79.709 stanova i ku}a, odnosno 3.983.314 kvadratnih metara i 165.624 qudi, ne ra~unaju}i poslovne potro{a~e, koji ve} pla}aju grejawe po utro{ku. Fi{l navodi da bi, po procenama Agencije, prelaskom na novi sistem

Karte za „Pevaj brate” Karte za pozori{nu predstavu “Pevaj brate” autora Stevana Koprivice, koja }e se odr`ati u petak, 29. oktobra na Spensu, mogu da se kupe na blagajni Spensa po ceni od 800 dinara za tribine i galeriju i 1.000 dinara za parter. U muzi~koj komediji, koja govori o problemima peva~a i svira~a u zemqi koja je pot~iwena dominantnom folk modelu stvarawa muzike, glume Milan Koprivica, Milan Vasi} i Andrija Milo{evi}. J.@.

Iskqu~ewe struje Novi Sad: od 7.30 do 13.30 ~asova povremeno u pojedinim ulicama na Telepu; Bukovac: od 8 do 10 ~asova deo Ulice Kara|or|eve, Pinkijeva i TS „Enterijer“i od 10.30 do 12 ~asova deo naseqa od centra prema crkvi i do kraja; ^ortnaovci: od 9 do 13 ~asova TS“Hotel“, TS „Sup“ i TS „ Vila“i od 8.30 do 13 deo naseqa Kara{ i deo vikend naseqa Kraqev breg; Bano{tor od 8 do 13 vikend naseqe Kru{evqe; Susek: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa Koru{ka od ~arde prema Suseku.

vatsata po metru kvadratnom, morale bi da ulo`e vi{e u izolaciju, a najefikasinije je ulagati u zamenu stolarije. [to se ti~e potro{we energije, Fi{l ka`e da “nismo jako dobri, ali nismo ni jako lo{i”, a kao krajwi primer naveo je Dansku gde se dvodecenijskom strategijom energetske efikasnosti do{lo do toga da se na zagrevawe tro{i ~etiri puta mawe energije nego u Novom Sadu. Istra`ivawe koje je uradila Agencija za energetiku Novog Sada ura|eno je za potrebe ta-

Izgled zgrade na Limanu kroz termovizijsku kameru

naplate po utro{ku 69.808 stambenih jedinica, odnosno 146.057 gra|ana pla}alo mawe ra~une, dok bi u 9.901 stanu i ku}i 19.567 Novosa|ana imalo ve}e izdatke za grejawe. Od 895 ku}a, 699 doma}instava imalo bi ve}e ra~une za grejawe, od 3.073 zgrade mawi ra~uni bi stizali u 2.153, dok bi 1.550 zgrada imalo ve}e ra~une, {to ~ini 47,8 procenata. Od ukupnog broja zgrada, u{tedu ve}u od 35 procenata imalo bi wih 9,15%, do 35 posto imalo bi 13,23%, 25 odsto bi u{tedelo 7,67%, do 20 odsto 14,2%, 10 odsto u{tede bi bilo u 7,51% zgrada, dok bi najmawu u{tedu (do pet procenata) ostvarilo 6,37% zgrada. S druge strane, ra~une ve}e za pet procenata imalo bi 4,73% zgrada, deset odsto ve}i ra~uni bi stizali u 7,59% zgrada, za petinu ve}u cenu bi pla}alo 3,11% zgrada, za ~etvrtinu vi{e 4,89% zgrada, dok bi ra~une uve}ane za 35 procenata pla}ali gra|ani koji `ive u 5,58% zgrada koje se greju na daqinski sistem grejawa.

Najsvetliji delovi prikazuju mesta oticawa toplote

Prema tome, kako je u subotu saop{tila „Toplana“, wihovi potro{a~i bi uvo|ewem naplate po utro{ku imali u proseku za oko 15 odsto mawe ra~une za grejawe nego sada, {to demantuje gradona~elnikov stav da bi novi sistem naplate poskupeo grejawe; zbog ~ega je on zatra`io da se i u novoj grejnoj sezoni zadr`i stari sistem. Po re~ima Fi{la, zgrade koje tro{e vi{e od gradskog proseka, koji iznosi oko 190 kilo-

rifnog pravilnika. Po tome bi, da se on sada primewuje, umesto 61,55 dinara po kvadratnom metru, gra|ani pla}ali fiksni deo cele godine za instalisanu snagu po ceni od 99,14 dinara po kilovatu ({to se deli s kvadraturom grejne povr{ine zgrade, a zatim svaki stan pla}a srazmerno kvadraturi) i varijabilni deo od 3,17 dinara po kilovatsatu, koji bi leti bio ravan nuli. S. Krsti}

Jesen u tehnikoloru Jesen je i oficijelno stigla, jednima na `alost, drugima na radost, kako to uvek i biva jer narodu se, jel’te, ne mo`e ugoditi. I mada se uz jesen neminovno vezuju prizori tamnih tonova i ~esto ulice izgledaju poput crno belih filmova, jutra li~e na fotografije ura|ene u sepia stilu, a dani bivaju ispuweni letargi~nom atmosferom za~iwenom padavinama raznih vrsta i oblika, ipak poneka iznenadna sun~ana epizoda razbije ustaqeni obrazac. Kao upe~atwivi, ekstravagantni bro{ na u{tpogqenom poslovnom kostimu, uka`e se ovakav prizor usred stare jevrejske ~etvrti, koja pored pomenutog elementa dobija na za-

Foto: F. Baki}

nimqivosti i zbog spoja moderne i klasi~ne arhitekture. Pogledajte fotografiju i odlu~i-

te {ta vam se vi{e svi|a. I jesewi dan }e dobiti sasvim drugu dimenziju. J. Z.


10

ponedeqak4.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

FESTIVAL U KAWI@I POSVE]EN ZLATNOM ZRNU

^arda{ kukuruzu u ~ast Koncert crnogorskih gitarista VRBAS: U sve~anoj sali Muzejske zbirke u Vrbasu odr`an je koncert na kojem su nastupili poznati crnogorski gitaristi Sr|an Bulatovi} i Darko Nik~evi} koji su na akusti~nim gitarama sa posebnim aran`manima izveli nekoliko poznatih etno melodija iz Crne Gore. Povod za ovakav koncert jeste inicijativa da se u Vrbasu formira crnogorsko Kulturno-prosvetno dru{tvo pod pokroviteqstvom ambasade Crne Gore i Nacionalnog ve}a Crnogoraca u Srbiji, a koje }e prema re~ima organizatora uskoro dobiti i zvani~nu formu. Iako je bio najavqen dolazak ambasadora Igora Jovovi}a, on se zbog zdravstvenih problema nije pojavio na ovom interesantnom koncertu u Vrbasu, ali su prisutni

bili koordinator za dijasporu u crnogorskoj ambasadi Mirko Ze~evi} i predsednik Nacionalnog ve}a Crnogoraca u Srbiji prof. Milenko Perovi}. Koncer u Vrbasu posvetili su ~uvenom kompozitoru iz Crne Gore Miloradu Miwu Vu~eti}u, koji je u Vojvodini poznat i po muzici koju je komponovao za pesmu „Osam tambura{a”, ~iji je tekst napisao vrbaski slikar Ratko [o}. Aran`mani narodnih pesama koje su uradili dvojica gitarista pokazali su da narodne pesme ne moraju biti izvo|ene samo u klasi~nom stilu ili uz gusle, kao i da su uz ovakvu obradu pesme poput „Vrela voda na valove” i „Pod onom gorom zelenom” sigurno mnogo privla~nije {iroj publici. N. P.

Obuka za budu}e preduzetnice KIKINDA: Dvanaest nezaposlenih `ena koje su na evidenciji Filijale za zapo{qavawe odabrane su za obuku. U naredna dva meseca za wih je organizovana obuka iz starih zanata kao {to su ikonopisawe, voskarewe i izrada predmeta od ko`e. Organizator je Udru`ewa `ena „Artesa”, ~iji je ciq da pomogne mladim `enama da na|u zaposlewe -Projekat je podr`ala lokalna samouprava pa }e se teoretski deo edukacije odr`avati u Centru za stru~no usavr{avawe, dok }e Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost poilova platiti potreban materijal i predava~e - obja{wava predsednica Upravnog odbora „Artese” Svetlana Kozi}. - Prakti~ni deo obuke realizova}e se u zanatskim radionicama. Sigurni smo da }e polaznice posle do obuke biti spremne za pokretawe sopstvenog biznica. Obuka polaznica }e po~eti narednog meseca. A.\.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (18), „Matorani“ (19.45), "Po~etak" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Divqe travke" (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena "Jovan \or|evi}" "Pozori{ne zgode i nezgode" (19).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka; izlo`ba Ratomira Kuli}a "^etiri muzejska predmeta" (do 9. oktobra) Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

KAWI@A: Peti put Folklorno plesno dru{tvo „Tisa” u Kawi`i je proteklog vikenda priredilo je „Festival kukuza”. Posle defilea zaprega, fijakera i folklornih ansambala Glavnom ulicom u Kawi`i, manifestaciju je ispred Gradske ku}e sve~ano otvorio predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{, isti~u}i zna~aj ovog useva. Kukuruzu u ~ast, folklorni ansambli igrali najvi{e su ~arda{ i druge igre, a o najzastupqenijoj ratarskoj kulturi na ovda{wim poqima, koja je od izuzetne va`nosti za `ivot, na ekonomiji Poqoprivredno-tehni~kog sredwo{kolskog centra „Besede{ Jo`ef” odr`ano je stru~no predavawe o kukuruzu. U~enici kawi{ke sredwe {kole su na va{aru u centru grada predstavili plodove ovogodi{we berbe, a neke su i prodavali posetiocima po pristupa~nim cenama. Na va{aru su prikazani i prodavani proizvodi starih zanata i rukotvorine udru`ewa iz Kawi-

Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Ilona Imrea Nemet-Ki{ (1922) u 11.45 sati, ^edomir Du{ana Vrane{ (1940) u 12.30, Jelena Mirka Vukoje (1942) u 13.15, Vladimir Du{ana Nikoli} (1957) u 14, Ladislav Ane Tot ( 1946) u 14.45 i Danica Danila Vu~kovi} (1917) u 15.30 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 sati bi}e sahrawen ^edo Radeta Vre}o (1940).

`e, Horgo{a i drugih emsta, za posetioce se kuvao kukuruz, a najmla|i su u`ivali u de~ijim igrama i raznim takmi~ewima. Festival je postao i jedna od manifestacija prepoznatqiva u turisti~koj ponudi poznatog bawskog centra.

- Festival smo pokrenuli pre pet godina kada smo obele`avali destogodi{wicu rada na{eg dru{tva, u nameri da postane tradicionalna manifestacija i izgleda da smo u tome uspeli, jer je prihva}ena od Kawi`ana i u~esnika koji rado dolaze iz voj-

NEOBI^AN KONCERT DUA „MASKE” U NOVOM BE^EJU

Umilni zvuci iz testere NOVI BE^EJ: Duo „Maske”, koji sa~iwavaju Sowa Kalaji} (violina, testera) i Vawu{ka Martinovi} (klavir), priredile su u Galeriji Tiske akademije akvarela (TAA) Doma kulture op{tine Novi Be~ej neobi~an koncert pod nazivom „[ok Bartok”. Prigodno kostimirane, mlade umetnice su vodile publiku kroz muziku starih majstora baroka Baha, Tertinia, Dakena, Vivaldia, Mondovillea, Albinonia, Villa-Lobosa... Pored uobi~ajenih instrumenata, zna~ajno mesto na koncertu zauzimali su zvuci sa stolarske testere, tibetanske ~inije, me{alice za kafu i drugih „instrumenata” koji su novina na na{oj muzi~koj sceni. Svojim jedinstvenim performansom, duo „Maske” izlazi iz okvira koncertnih sala, unapred odre|enih okvira, na~ina izvo|ewa, kao i striktno propisanih kodova obla~ewa i pona{awa, nastoji da skine stegu neprikladne i izlizane ta{tine koja sputava komunikaciju muzi~kih genija sa publikom. M. K.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI

SAHRANE

Takmi~ewe dece u ru~nom kruwewu kukuruza

vo|anskih mesta, susedne Ma|arske i Rumunije. Odabrali smo da manifestaciju posvetimo kukuruzu, jer je najzastupqeniji usev, druga mesta u okolini imaju manifestacije posve}ene drugim kulturama, Horgo{ ima „Berbanske dane”, a mi smo osmislili program u koji }e se deca aktino ukqu~iti, da kroz igru nau~e kako se nekada radilo i sve {to je u vezi kukuruza - ka`e predsednica FPD „Tisa” Agne{ Tot. Tako su za decu organizovana takmi~ewa u ru~nom komu{awu i kruwewu kukuruza, pravqene su kule od {apurika, a bilo je i drugih zanimacija. Pravqeni su lampioni od bundeva i wima u subotu uve~e ukra{avan centar grada, a sve je pratio i celodnevni bogat kulturni program uz nastup folklornih i muzi~kih ansambala, koji je u subotu i nedequ zavr{en gala koncertima u kawi{kom Domu umetnosti. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak4.oktobar2010.

11

NOVKA MOJI] U POSETI GERONTOLO[KOM CENTRU U RUMI

Pokloni za „jubilarce” RUMA: Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku Novka Moji} povodom Me|unarodnog dana starih, posetila je Gerontolo{ki centar „Srem” u Rumi, gde je otvorila manifestaciju Oktobarski dani i prisustvovala sve~anosti koju su priredili korisnici i zaposleni u ovom stara~kom domu. - Na{a demografska slika je takva da imamo veliki procenat starije populacije. Vlada AP Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju, kao osniva~i 27 ustanova socijalne za{tite, vodi ra~una o svojim najstarijim sugra|anima. Od tih 27 ustanova, 16 ustanova su gerontolo{ki centri ili domovi za stare i penzionere. Sekretarijat fi-

nansira projekte koje ove ustanove same predlo`e. Sve ustanove za sme{taj starih na teritoriji Vojvodine su na visokom nivou. Na{ je ciq da se obezbe|ivawem sredstava u buxetu wihov standard i daqe podi`e i unapre|uje. Stara~ki dom u Rumi jedan je od lep{ih i dobro organizovanih centara - rekla je Novka Moji} ~estitaju}i, u ime Vlade Vojvodine, Dan starih. Kapaciteti Gerontolo{kog centra „Srem” su u potpunosti popuweni i svih 280 wegovih stanovnika imaju uslove, kako su kazali direktorka Marija Stojan~i} Sraka i weni saradnici, da svoje tre}e doba po`ive u komforu, uz punu zdravstvenu negu i radno okupacionu terapi-

Obe}ano vi{e novca za boqi komfor

ju. Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju, u skladu sa svojim finansijskim mogu}nostima, doprineo je da se pove}a kvalitet boravka i bezbednost u stara~kom

domu. Sekretarijat je sa vi{e od 2,55 miliona dinara finansirao instalacije za rano detektovawe po`ara, veoma va`nog zbog blagovremene evakuacije nepokretnih stanovnika doma.

Pored toga, 1,2 miliona dinara iz pokrajinskog buxeta ulo`eno je i u obnovu krova u tzv. objektu C Gerontolo{kog centra. - Pored institucionalnog na~ina brige o starima, Pokrajina finansira i vaninstitucionalne oblike socijalne za{tite. U tom smislu, znatan deo buxetskih sredstava odre|en za socijalnu za{titu, namewen je za ovu svrhu. Ve}ina lokalnih samouprava koje imaju gerontolo{ke centre imaju veoma razvijene vanisntitucionalne oblike socijalne za{tite. Jer, vrlo je bitno obi}i stara~ka doma}instva, odnosno stare qude koji `ive sami, nabaviti im lekove i sve drugo {to im je potrebno. Pored toga, u okviru postoje}ih stara~kih domova, podr`ava se

NE ZNA SE KADA ]E STANARI BARAKA TE-TO DOBITI STRUJU

Beogra|ani imaju posledwu re~ Invalidi rada o ekologiji NOVI BE^EJ: Organizacija invalida rada op{tine Novi Be~ej bila je dobar doma}in u~esnicma edukativnog sastanka na temu: „Obnovqivi izvori energije sa asapekta za{tite `ivotne sredine”, koji je okupio stotinak ~lanova iz deset organizacija invalida rada u Banatu, ali i nekoliko organizacija iz Ba~ke i Srema. U~esnike su, u Domu kulture op{tine Novi Be~ej, pozdravili predsednik Organizacije invlida rada Novi Be~ej Vojislav Luka~ev, predsednica Stana Svlarov i potpredsednik Saveza invalida rada Vojvodine Stevan Radi{i}. O stawu za{tite `ivotne sredine u op{tini Novi Be~ej, u~e-

snicima edukativnog sastanka je govorio inspektor ekologije op{tine Novi Be~ej @ivojin Neatnica, a o naporima na za{titi `ivotne sredine i odr`ivog razvoja Vojvodine govorila je pokrajinska inspektorka ekologije Qiqana Bajevi}. Boqem razumevawu tema, pomogao je dokumentarni film o Novom Be~aju i film „Od postanka sveta do tiskog cveta” rad Vojislava Luka~eva. U~esnici sastanka tokom popodneva pro{etali su se obalom Tise i posetili najstariji pravoslavni hram u ovom delu Banata manastir Uspewe Svete Bogorodice. M. K.

KLUB ZA STARA I INVALIDNA LICA SPREMA BOGAT PROGRAM

Mesec posve}en starima

STARA PAZOVA: Povodom svetskog dana solidarnosti sa starima, Centar za socijalni rad Stara Pazova zapo~eo veliku aktivnost planiranu za ceo oktobar kao mesec starih, upravo na godi{wicu otvarawa Kluba za stara i invalidna lica u ovoj sremskoj varo{i. Prvi program bilo je predstavqawe kwige „Moj Srem” socijalnog radnika, ali i koreografa i sakupqa~a narodnog blaga Dajane Kosti}, pa je veliki broj prisutnih u Klubu starih i invalida u`ivao, pored pri~e o kwizi i u pesmama i tradicionalnim gurmanlucima Srema. Manifestaciju je otvorila direktorka Centra za socijalni rad Stara Pazova Vesna Trbovi}, koja je istakla da }e aktivnosti u oktobru biti vrlo bogate. Pesmom su ve~e ovogatili Saveta \or|evi}, Marija Turan i ~lanovi peva~kih grupa KUD „Branko Radi~evi}” iz Stare Pazove. Autor projekta „Starima s qubavqu” i korodinator rada Kluba

za stara i invalidna lica Mirjana Sokolovi} je naglasila da }e u novembru biti godina od osnivawa slu`be za ku}nu negu i pomo} u ku}i koju je Op{tina osnovala za brigu o starima, kojih je sve vi{e, a u okviru koje radi i Klub za stara i invalidna lica. Ona je najavila da }e, tokom oktobra, biti u istom prostoru odr`ano pesni~ko ve~e 7. oktobra, tribina na temu brige o starima 14. oktobra, kada }e biti otvorena i prodajna izlo`ba slika Marice Vrbajac, koja sav prihod poklawa deci sa invaliditetom. Za 21. oktobar je najavqeno obele`avawe stogodi{wice ro|ewa Me{e Selimovi}a, a za 26. oktobar ve~e sa Gradskim tambura{kim orkestrom „Stara Pazova”. Do kraja oktobra }e Klub za stara i invalidna lica ugostiti i prijateqe iz Vrwa~ke Bawe, kao {to }e u~estvovati i na tradicionanom defileu prijateqstva koje organizuje Dru{tvo za afirmaciA. N. ju invalida „Feniks”.

Za prevoz osnovaca sedam miliona dinara BE^EJ: Za prevoz 530 sredwo{kolaca do {kole u Be~ejskoj op{tini mese~no se izdvaja oko 840.000 dinara. Lokalna samouprava participira 30 odsto od pune vrednosti mese~ne karte za 409 u~enika, 40 procenata za 116 sredwo{kolaca, a za pet u~enika pla}a se stopostotni iznos mese~ne karte. Osnovaca putnika ima 130, a zakonska obaveza lokalne samouprave je da ovoj deci obezbedi prevoz do {kole u punom iznosu. Godi-

{we je za ovo u op{tinskom buxetu planirano sedam miliona dinara i ta sredstva se upla}uju na ra~un „Be~ejprevoza”. Najvi{e ih ima u SO[O „Bratstvo”, gde se obrazuju deca s posebnim potrebama - 74, ali ih ima i u sve ~etiri be~ejske osnovne {kole. Jer, u Drqanu, Mile{evu i Poqanici, naseqima koja su i najudaqenija od Be~eja, deca poha|aju samo prva ~etiri razreda osnovnog obrazovawa, a vi{e razrede u nekoj od be~ejskih {kola. V. J.

ZREWANIN: Nepoznato je maju i hranu. Jedan od stanara jo{ uvek kada }e stanari baraka Zlatibor Paunovi} upozorava „Termoelektrane – Toplane” da on i kom{ije u potpunosti (TE-TO) u Zrewaninu, koji ve} zavise od struje. Nemaju mogu}tri meseca `ive bez struje, ponovo dobiti minimalne uslove za normalan `ivot. „Dnevnik” je u subotwem broju objavio wihov apel da im se pomogne, jer su od 1. jula ostali bez elektri~ne energije, kojom su se napajali iz TE-TO i to usled kvara izazvanog de~ijom nepa`wom i podmetawem nezrelih {qiva u razvodnu kutiju od struje. Od tada traju uveravawa nadle`nih da su instalacije potpuno neispravne i da bi wihovo daqe kori{}ewe bilo opasno po `ivot qudi i imovinu. Niko, me|utim, ne govori kada bi elektri~ne instalaStanovnici baraka sa decom cije mogle biti popravqene i ko bi snosio tronosti da se u objektima greju na {kove sanacije, jer je o~igled~vrsto gorivo, jer postoji opano da }e `iteqi baraka, me|u snost od izbijawa po`ara, pokojima ima izbeglica iz Bosne {to ne postoje dimwaci. i Hercegovine i Hrvatske, ali Nadle`ni u „Termoelektrani – Toplani” u Zrewaninu nisu `eleli da reaguju na javni istup stanara wihovih baraka koji [kolarci u mraku ve} tri meseca `ive bez struje. Poverenik za izbeglice u Poku{aji „Dnevnika” da stupe u Gradskoj upravi Zrewanina kontakt sa direktorom ZoraVjerka Hrubik rekla je za nom [u{wevi}em bili su bezu„Dnevnik” da je u barakama spe{ni. Wegova sekretarica trenutno nastaweno 37 qunam je prenela direktorovu podi, od ~ega samo devetoro ruku da nije ovla{}en za davaima status izbeglih lica. Od we bilo kakvih izjava medijima, stanara sa kojima smo pri~ai da se za komentar obratimo li saznali smo da ovde `ivi ~elnicima „Panonskih elek{estoro dece koja poha|aju trana” u Novom Sadu, u ~ijem saosnovnu {kolu. stavu posluje i zrewaninska TE-TO. Na drugoj adresi imali smo vi{e sre}e. U „Panonskim i domicilnog, socijalno ugroelektranama” nam je potvr|eno `enog stanovni{tva, ovde teda su barake u vlasni{tvu pred{ko da prezime. Sada se snalaze uze}a „Termoelektro” iz Beograda, uz napomenu da su wihovi stanari izbegla i raseqena lica, penzioneri, radnici pomenute beogradske firme, ali i drugi. - Nakon izbijawa po`ara i kvara na instalacijama u barakama, 30. juna ove godine, preduze}e DEC iz Zrewanina ispitalo je ispravnost instalacija u barakama i zakqu~ilo da su postoje}e elektri~ne instalacije dotrajale i neispravne i zbog toga nebezbedne za stanare. Na osnovu Zlatibor Paunovi} pokazuje mesto kvara toga, i opasnosti tako {to vodu za kupawe i odrod izbijawa novog po`ara, `avawe li~ne higijene greju u „Termoelektrana - Toplana” {erpama i loncima, na dvoriiz Zrewanina je bila prinu|e{nim kazanima, na kojima sprena da iskqu~i napajawe stru-

jom. O svemu ovom je obave{ten grad Zrewanin, Komesarijat za izbeglice, policija, nadle`ni inspekcijski ograni, kao i

vlasnik baraka - preduze}e „Termoelektro” iz Beograda – re~eno je „Dnevniku” u novosadskim „Panonskim elektranama” i nagla{eno da do otklawawa kvarova na instalacijama u barakama nije mogu}e wihovo napajawe elektri~nom energijom.

Besplatna struja U „Termoelektrani – toplani” u Zrewaninu na{em listu je nezvani~no re~eno da stanari baraka ranijih godina nisu pla}ali struju koja im je dopremana iz ovog preduze}a. Ali, ukoliko i kad elektroinstalacije budu popravqene, mo`e se desiti da brojila budu registrovana na wih i da ubudu}e sami, kao zvani~ni potro{a~i, izmiruju svoje re`ijske tro{kove. Na pitawe ko bi trebalo da snosi tro{kove sanacije, ovde nam je odgovoreno da zrewaninska TE-TO nije u mogu}nosti da popravqa elektroenstalacije u objektima ~iji je vlasnik „Termoelektro”. Tro{kove bi trebalo da snosi vlasnik baraka, stanari ili nadle`ne slu`be za re{avawe pitawa statusa izbeglih i raseqenih lica. - Realno re{ewe ovog problema je u dovo|ewu posebnog elektro voda za sopstveno napajawe elektri~nom energijom iz trafo stanice „Elektrovojvodine”, jer TE-TO Zrewanin nije ovla{}ena za isporuku i prodaju elektri~ne energije na niskom naponu doma}instvima – zakqu~uju u „Panonskim elektranama”. @. Balaban

otvarawe posebnih odeqewa u kojima }e biti zbrinuti oboleli od specifi~nih bolesti starih qudi, kao {to su Alchajmerova, Parkinsonova i sli~ne bolesti - kazala je Novka Moji}. Na priredbi su predstavqene kwige lirske poezije Emilije Miqkovi} i Milo{a Miju{kovi}a, koji su pro~itali svoje stihove, a poznate pesme iz ovog kraja izveo je hor Gerontolo{kog centra. Najstarijim korisnicima, starijim od 90 godina, kao i „jubilarcima”, odnosno staricama i starcima koji u domu `ive du`e od 10, 15 i 20 godina, uru~eni su prigodni pokloni. Me|u wima bila je i Olga Adamovi}, koja je napunila 99 godina. S. Bojevi} DANAS U BE^EJU PO^IWE DE^JA NEDEQA

Pitawa za gradona~elnika

BE^EJ: Be~ejski mali{ani se svake godine, po~etkom oktobra, aktivno ukqu~uju u obele`avawe De~je nedeqe i dobijaju {ansu da sami sebi kreiraju zabavu. Ulogu koordinatora jednonedeqnih aktivnosti ima Me|usektorski savet za implementaciju LAP za decu op{tine Be~ej, ali je u ~itav posao ukqu~en znatan broj aktivista pred{kolskih i {kolskih ustanova, raznih dru{tava, saveza, udru`ewa, fondacija. Ovogodi{we obele`avawe De~je nedeqe u Be~eju skoncentrisano je u pet dana, od 4. do 8. oktobra, na raznim lokacijama, a po~iwe danas u 10 sati akcijom „I ti se pita{ !”, gde }e predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi, u velikoj sali Gradske ku}e, primiti delegaciju dece i mladih sastavqenu od po osam predstavnika De~jeg vrti}a, svake od sedam osnovnih iz cele op{tine i tri be~ejske sredwe {kole. Uglavnom }e to biti ~lanovi |a~kih parlamenata, koji }e, itekako, imati {ta da pitaju prvog ~oveka svoje op{tine i wegove saradnike. - Danas po~iwe i petodnevna aktivnost po imenu „Deca – deci”. U pitawu je humanitarna akcija prikupqawa pomo}i za siroma{nu decu, a pokloni treba da budu o~uvana garderoba, obu}a, {kolski pribor, igra~ke, kwige, slatki{i... Sva roba se donosi u mati~nu ustanovu, vrti} ili {kolu, a obaveza darodavca je da sve upakuje u ukrasnu kutiju i nazna~i uzrast i pol deteta kome je poklon namewen. U petak se iz sabirnih punktova humaniratni kontigent nosi u Centar za decu i mlade, odakle }e darovi biti distribuirani siroma{noj deci - ka`e koordinatorka De~je nedeqe Marica Kresoja. Moto ovogodi{we manifestacije De~ije nedeqe je „Zastani, svete, na trenutak, da deca na|u siguran kutak!” V. Jankov


12

ponedeqak4.oktobar2010.

Prona|ena nestala devoj~ica Pripadnici @andarmerije, Policijske uprave Po`arevac, lovci i me{tani ju~e su, posle dva sata potrage, prona{li dvogodi{wu devoj~icu K. M. koja je nestala prethodnog dana dok je s bra}om ~uvala ovce, saop{tio je MUP. Devoj~ica je ju~e pre podne prona|ena ~etiri kilometra od sala{a svoje

bake, u mestu "[iroki rt", gde je s bra}om ~uvala ovce i nestala u subotu uve~e. Wen nestanak prijavqen je policiji u Ku~evu. U ku~eva~kom Domu zdravqa devoj~ica je pregledana i konstatovano je da je weno zdravstveno stawe dobro, navedeno je u saop{tewu.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK ZAPLENA NA MEHOVOM KR[U

Otkriveno vi{e od 400 boksova cigareta Zajedni~kom akcijom carinika i pograni~ne policije na grani~nom prelazu Mehov kr{, u vozilu marke "kia karnival" ~e{kih registarskih oznaka, otkriveno je 445 boksova cigareta "marlboro", vrednosti ve}e od 600.000 dinara, saop{tila je ju~e Carina. Protiv voza~a M. M. pokrenut je prekr{ajni postupak, cigarete su privremeno zadr`ane, kao i vozilo, s obzirom na to da je kori{}eno u svrhe krijum~arewa robe, tako da ukupna vrednost prekr{aja iznosi vi{e od 900.000 dinara, pi{e u saop{te-

SNA@NA EKSPLOZIOJA U KRU[EVCU

Mu{karac te{ko povre|en U sna`noj eksploziji koja se u subotu uve~e dogodila u ^upi}evoj ulici u Kru{evcu, te{ke telesne povrede zadobio je B. G. (34) iz tog grada, koji je zbrinut u Zdravstvenom centru "Kru{evac", saop{tio je ju~e MUP Srbije. Eksploziju, koja se dogodila u lokalu u vlasni{tvu S. D. (33) iz Kru{evca, izazvalo je za sada nepoznato lice, koje je postavilo eksplo-

zivnu napravu na ulaznim vratima lokala u pripremi. Kako je navedeno u saop{tewu, uvi|aj su izvr{ili policijski slu`benici Policijske uprave u Kru{evcu i Odeqewa za vanredne situacije, a policija intenzivno radi na pronala`ewu izvr{ioca krivi~nih dela izazivawe op{te opasnosti. (Tanjug)

NASTAVAK SU\EWA BIV[EM DIREKTORU „PUTEVA SRBIJE” BRANKU JOCI]U

Optu`en da je rasipao milione koje nema Su|ewe biv{em direktoru JP "Putevi Srbije" Branku Joci}u zbog optu`be da je falsifikovao slu`bene isprave i prekora~io buxet tog preduze}a za 200 miliona evra, nastavqa se sutra u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Optu`nica te-

jarde dinara, ali je potro{eno 36 milijardi. Joci} se tereti da je la`no umawio utro{eni iznos za 2,03 milijarde dinara, ~ime je prekora~io dozvoqeni minus od milion dinara. Za falsifikovawe slu`bene isprave zapre}ena je kazna za-

Branko Joci}

reti Joci}a da je falsifikovawem dokumentacije umawio ukupan iznos novca potro{enog u 2004. za oko 12,5 miliona evra, u 2005. za oko 86 miliona, a da je u 2006. buxet “Puteva Srbije” probio za 100 miliona. Buxetom za 2006. bilo je predvi|eno tro{ewe 34,5 mili-

tvora do pet godina, a za prekora~ewe buxetskih sredstava – do jedne godine. Prilikom izlagawa odbrane Joci} je negirao krivicu, tvrde}i da sve {to je radio, radio uz saglasnost Vlade i resornog ministarstva. (Tanjug)

Fikret i Elvis orobili zlataru Pripadnici policije iz Kraqeva i Novog Pazara su u subotu u zajedni~koj akciji uhapsili Fikreta R. (33) iz Novog Pazara, osumwi~enog za poku{aj ubistva, razbojni{tvo i nedozvoqeno dr`awe oru`ja i eksplozivnih materija, saop{teno je FoNetu iz novopazarske Policijske uprave. Fikret R. je osumwi~en da je 7. decembra

UVOZNA MARIHUNA NA CENI, ALI DOMA]I UZGOJ JA^A

Obi~nu „travu” potiskuje „skank” iz ba~kih laboratorija U ju`noj Ba~koj sve je vi{e otkrivenih laboratorija za ve{ta~ku proizvodwu popularne modifikovane marihuane, zvane "skank", a taj trend prisutan je u posledwih nekoliko godina u celoj Srbiji, ali i u Evropi. Tradicionalnih zasada indijske konopqe i daqe ima, ali je, ipak, i u uzgoju ovog opijata novo vreme presudilo u korist tehnologija, a naravno, pre svega zarade. Seme indijske konopqe, koja izgleda kao industrijska, tradicionalno se na prole}e stavqa u plasti~ne ~a{e kao paradajz dok ne iznikne, a potom se presa|uje u ba{tu, wivu, veliku saksiju, pa naj~e{}e potom u Fru{ku goru pored Dunava. Po~etkom pro{log meseca policija je na gradskoj deponiji u Vrbasu spalila 250 kila indijske konopqe prona|ane prethodnih dana na dve lokacije te ju`noba~ke op{tine. Pre desetak dana, prilikom pretresa stana Milana K. (1989) iz ^elareva, zate~eno je 1,34 kilogram zalene biqne mase "za koju se osnovano sumwa da je marihuana", opu{ci "xointa", sekira s tragovima zelene boje za koju se pretpostavqa da je kori{}ena u se~i stabala biqke, dok je prekoputa ku}e prona|eno vi{e od sedam kilograma iste mase. Pripadnici kriminalisti~ke policije Novog Sada, Sombora i Kule uhapsili su 8. septembra Miomira P. Bata iz Pqevaqa s prebivali{tem u Novom Sadu pod sumwom da je prodao pet kilograma marihuane dvojici kupaca. [est dana ranije policajci iz Sremskih Karlovaca su na potesu E{ikovac u blizini potoka prona{li stabqike marihuane pa je i ovaj slu~aj u{ao u proceduru. Novosadska policija je u prvoj polovini pro{le godine zaplenila 42 kilograma marihua-

Cenovnik droge u ju`noj Ba~koj "Skank" u ju`noj Ba~koj ko{ta od 700 do 1.000 evra kilogram, a na Zapadu ide i do 3.000 evra. Naravno, cena svakog narkotika se gradi na osnovu kvaliteta i koli~ine. Nije isto uzeti kilo, paket ili kontejner. Obi~na marihuana pla}a se po kilogramu od 200 do 400 evra. Sve mawe se prodaje marihuana u umotanim cigarama, takozvanim xokavcima, a ~e{}e po kutijama ili celofanskim kesicama u rinfuzi. "Xokavci" se cene 50 dinara komad. Od kile se pravi oko 1.500 xokavaca, saznajemo u policiji. Heroin se pla}a 10.000 evra po kili, a sve prisutniji kokain, nekad smatran drogom bogatih, od 15.000 do 40.000 kilogram. Gram heroina je naj~e{}e oko 35 evra, mo`e se na}i i mnogo jeftinije, a kvalitetniji staje i 50. Kokain mo`e mewati cenu i u toku dana. Ujutro, kad treba samo dodati dozu na onu od sino}weg provoda, prili~no je jeftin i sumwiv, dok je posle pono}i u no}nim klubovima od 50 evra. Postoje sumwe policije da ovu vrstu distribuiraju i neki pripadnici obezbe|ewa lokala kao i konobari. Tableta ekstazija je oko dva evra.

2009. u zlatari "Opal" u Novom Pazaru sa sau~esnikom Elvisom H. po~inio razbojni{tvo. Kako su naveli u Policijskoj upravi, osumwi~eni Fikret R. je odneo kasu s vi{e od 9.000 evra i zlatnog nakita u vrednosti oko 6.500 evra i prilikom bekstva, pucaju}i iz automatskog oru`ja, povredio slu~ajnog prolaznika i dva policajca.

Zapaqen „Ipko” predajnik Zamenik regionalnog direktora Kosovske policijske slu`be Ergin Medi} izjavio je ju~e da je tokom pretpro{le no}i u op{tini Zubin Potok, na severu Kosova, u podmetnutom po`aru o{te}en predajnik kosovskog provajdera mobilne telefonije

"Ipko".Medi} je u izjavi Tanjugu rekao da su u po`aru izgoreli kablovi na predajniku "Ipka" u mestu Vukojevi}e u op{tini Zubin Potok. On je dodao da je policija obavila uvi|aj i zapo~ela istragu, ali da, za sada, nema osumwi~enih.

wu. Detaqnom kontrolom vozila, posle skidawa tapacirunga, pragova i sedam sedi{ta, prona|en je bunker, odnosno dupli pod, koji se prostirao celom du`inom putni~kog prostora, u kojem su bili boksovi cigareta. Po re~ima voza~a M. M., cigarete su bile namewene austrijskom tr`i{tu, a krajwa destinacija je bio Be~, navedeno je u saop{tewu. U saop{tewu je istaknuto da je M. M naveo da su cigarete utovarila N. N. lica u Podgorici, a da je on trebalo da ih preveze do glavnog grada Austrije.

ne, a za isto vreme u ovoj oduzeto je 23 kilograma vi{e. Zna~ajne su zaplene sve`e marihuane, saksija indijske konopqe i ~aura maka.

– Fru{ka gora je interesantna za sadwu jer se tu zasad mo`e lako sakriti, i to na zemqi{ttu koje nije privatno vlasni{tvo i nije pristupa~no i vidqivo svakome.

O ovome se vodi ra~una pre svega zato da uzgajiva~e neko ne bi pokrao. Ina~e, biqke ne tra`e mnogo nege i anga`ovawa. Nije ba{ lako dokazati ova dela, ~esto treba zate}i uzgajiva~e dok okopavaju ili zasecaju biqke – ka`e za "Dnevnik" {ef grupe za suzbijawe dela u vezi s narkoticima u novosadskoj Policijskoj upravi Ostoja Jovi{evi}. – Najvi{e uvozne marihuane i "skanka" na ovaj prostor dolazi iz Albanije, preko Crne Gore, ali je u posledwe vreme proizvodwa oja~ana i kod nas. Kod uzgoja "skanka" ~esto se upotrebqava re~ laboratorija. Zapravo, radi se o prostorijama u kojima se kupi nekoliko berbi godi{we, za razliku od indijske konopqe koja se bere jednom godi{we. U tim "laboratorijama" imaju specijalnu ventilaciju, klimu, reflektore za svetlo i grejawe. Nema tu ni-

~ega spektakularnog {to se ti~e tehnike i tehnologije, ali je ipak re~ o ve{ta~kim uslovima. Nedavno smo i kod Be~eja otkrili priru~nu proizvodwu ove droge. Krivi~ne prijave novosadske Policijske uprave su najzastupqenije za marihuanu, heroin, ekstazi pa sledi kokain. – Ne bi trebalo zvati indijsku konopqu, marihuanu i "skank" lakom drogom. Po~etna, prva droga je najopasnija droga. Dejstvo marihuane nije ni blizu snazi heroina, ali po posledicama koje ostavqa je jednako opasna – napomiwe Jovi{evi}. Na{ sagovornik obja{wava da se mak ~esto posmatra kao zamena za heroin, ali po svom dejstvu nije ni blizu ovoj drogi. Wega obi~no koriste narkomani kad poku{avaju da se "skinu" ili kad nemaju novca za heroin. Kvalitet ovog opijata kod nas je ~esto katastrofalan, pre svega je prqav. Koriste se obi~ne ~aure maka za kola~e, koje se neretko kupuju od seqaka pa se s tim "brqa kod ku}e". – Pro{le godine je srpska policija imala najja~u zaplenu droge u regionu, a moram re}i da imamo dobru saradwu s policajama zemaqa u okru`ewu – isti~e Jovi{evi}. On je dodao da je uvek neophodno naglasiti da borba protiv narkomanije podrazumeva borbu celog dru{tva, instuitucija, a na prvom mestu porodice. – Prvo porodica mora da vodi ra~una o deci, pa onda ostali, {kola, Centar za socijalni rad, policija. Tako se ovaj kompleksan problem posmatra svuda u svetu – isti~e Ostoja Jovi{evi}. Milorad Vuja~i}


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak4.oktobar2010.

13

POLITI^KA VOQA NAJ^E[]E PREPREKA ZA EKSTRADICIJU

Kriminal bez granica ukidaju ugovori Pokazalo se da Srbija u odnosu na Evropu uop{te nije {ampion u te{kom kriminalu, ali da neke svoje prevarante, te sitnije i krupnije kriminalce, naprosto ne uspeva da privede pravdi. Kako dr`avne granice nisu nikakav problem za po~inioce krivi~nih dela, bez me|unarodne krivi~nopravne pomo}i ne mo`e se ni zamisliti bar za jotu efikasnija borba protiv savremenog kriminala. Dakle, ako Srbija `eli u EU, mora}e da i u svoje krivi~no pravo i praksu unese re{ewa koja su u ovom pogledu postala deo zajedni~ke pravne politike Evropske unije. – Ograni~ewe dr`avnog suvereniteta u krivi~nom pravu ipak se, uz sve otpore, najbr`e i najefikasnije ostvaruje u okviru EU. To je posledica sazrevawa svesti o tome da pojedini oblici savremenog kriminala ugro`avaju podjednako sve dr`ave i me|unarodnu zajednicu u celini, te da se protiv wih mo`e boriti jedino zajedni~kim snagama. Razli~iti oblici me|unarodne krivi~nopravne saradwe predstavqaju nezaobilazno „oru`je“ u toj borbi – ka`e za

„Dnevnik“ profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu dr Bo`idar Banovi}. Postupak ekstradicije je najozbiqniji oblik me|unarodne krivi~nopravne pomo}i i doskoro su u tom postupku uglavnom

ali je kona~nu re~ uvek davao neki politi~ki organ, po pravilu ministarstvo pravde. Kako obja{wava Banovi}, to je i najve}i problem kod ekstradicije. Drugi se odnosi na dr`avqanstvo, a tre}i je problem dvostruke ka`wi-

Sretko Kalini} prvi izru~en

prevladavali politi~ki kriterijumi. Sudovi jesu u~estvovali u dono{ewu odluka o tome da li su ispuweni uslovi za ekstradiciju,

Lak{e uz ugovorenu saradwu – Osim ugovora s Crnom Gorom o me|usobnom izru~ewu dr`avaqana – u~inilaca krivi~nih dela, koji }e biti ratifikovan, Srbija zavr{ava pregovore sa Slovenijom o potpisivawu vi{e ugovora o saradwi – izjavio je ju~e dr`avni sekretar Slobodan Homen. – U toku su i pregovori s Italijom o ekstradiciji u~inilaca najte`ih krivi~nih dela, dok su sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama usagla{ena re{ewa o toj temi i o~ekujemo uskoro potpisivawe ugovora. Privode se kraju i pregovori sa Slovenijom, koja, kako je naveo, ima specifi~no ustavno re{ewe da svoje dr`avqane izru~uje samo zemqama Evropske unije. S Qubqanom bi trebalo da budu potpisana tri ugovora koja }e regulisati saradwu u krivi~nim i gra|anskim stvarima. – Zakqu~ewem ovih ugovora zaokru`ili bismo jednu celinu kada je u pitawu razmena dokaza i konkretnih informacija izme|u zemaqa regiona – naveo je Homen, i podsetio na to da Makedonija i Bosna i Hercegovina jo{ imaju ustavno ograni~ewe kada je u pitawu izru~ewe sopstvenih dr`avqana. Po wegovom mi{qewu, postojawe jednog regionalnog koncepta, odnosno dokumenta o saradwi na teritoriji biv{e Jugoslavije, omogu}ilo bi lak{u borbu protiv organizovanog kriminala. – U tom smislu, u Beogradu }e naredne sedmice biti odr`ana konferencija na kojoj }e biti prisutni svi ministri policije, kako iz regiona, tako i iz nama prijateqskih zemaqa EU – napomenuo je Homen.

vosti – naime, krivi~no delo koje je predvi|eno u jednoj dr`avi mora da bude predvi|eno i u drugoj da bi se uop{te ispunili uslovi za ekstradiciju. Srbija, kao i ve}ina dr`ava, poku{ava da problem ekstradicije re{i bilateralnim sporazumima koji predvi|aju mogu}nost me|usobnog izru~ewa za najte`a krivi~na dela. U okviru EU se,

Kada je privredni kriminal u pitawu, postoji problem. Dosta wih se tra`i za krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, a to krivi~no delo u principu, ne postoji ni u jednom zakonodavstvu u Zapadnoj Evropi (Bo`idar Banovi}) pak, primewuje Evropski nalog za hap{ewe. To je sudska odluka koju donosi jedna dr`ava ~lanica i upu}uje drugoj, zarad hap{ewa i predaje tra`enog lica, a u ciqu krivi~nog gowewa, izvr{ewa zatvorske kazne ili pritvora. Nalogom za hap{ewe predvi|ena su 32 krivi~na dela, {to je veoma zna~ajno jer se za ta dela uop{te ne postavqa uslov dvostruke krivi~ne ka`wivosti. Od terori-

SRBIJA TU@I MILO[EVI]EVE NASLEDNIKE ZA KU]U U U@I^KOJ

Su|ewe iz drugog puta Su|ewe po tu`bi dr`ave Srbije protiv naslednika biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a zbog nelegalnog prisvajawa ku}e u U`i~koj 34, na beogradskom Dediwu, trebalo bi danas da krene iz po~etka u Vi{em sudu u Beogradu, iz drugog poku{aja. Prethodno ro~i{te je krajem avgusta bilo odlo`eno na neodre|eno po{to sin nekada{weg predsednika SRJ Marko Milo{evi} nije imao izabranog branioca, a sud dobio obave{tewe policije o wegovoj adresi. Sudija Bo`idar Vasi} najavio je tada da }e Milo{evi}u postaviti punomo}nika po slu`benoj du`nosti ukoliko ga sam ne anga`uje i dostavi punomo}je sudu. Na ovom su|ewu, osim tu`be Republi~kog javnog pravobranila{tva koje tra`i poni{taj ugovora o kupovini sporne ku}e, razmatra}e se i protivtu`ba }erke biv{eg predsednika SRJ Marije, koju je sredinom februara 2009. godine wen punomo}nik podneo sudu, a sud spojio postupke. Ku}u o kojoj je re~, od oko 100 kvadratnih metara, Milo{evi} je otkupio 20. jula 1999. godine, za oko 2.000 evra. Republi~ko javno pravobranila{tvo tu`bom protiv Milo{evi}evih naslednika tra`i od suda da utvrdi apsolutnu ni{tavost ugovora o kupovini te ku}e. ^lanovi Milo{evi}e-

ve porodice tu`eni su kao naslednici ku}e za koju dr`ava, odnosno republi~ki javni pravobranilac, tvrdi da je ste~ena na nezakonit na~in, a koja jedino sudskom presudom mo`e biti vra}ena u svojinu dr`ave. Oni su tu`eni jer je ugovor o otkupu ku}e, po tu`bi javnog pravobranila{tva, sklopqen suprotno Zakonu o stanovawu, po{to je Milo{evi} tada ve} imao jedan otkupqeni stan u vlasni{tvu, u Tolstojevoj 33. Dr`ava Srbija je, prvobitno, tu`ila Milo{evi}a, kao potpisnika ugovora, ali je posle wegove smrti, 11. marta 2006. godine, i prekida koji je trajao zbog utvr|ivawa naslednika, postupak nastavqen protiv wegove supruge Mire Mar-

zma, trgovine qudima, seksualne eksploatacije dece i de~je pornografije, silovawa... pa preko kompjuterskog kriminala i falsifikovawa novca, sve do protivzakonite trgovine hormonskim supstancama, nuklearnim i radioaktivnim materijalom, ukradenim vozilima... Nalog za hap{ewe obavezuju}i je za svaku dr`avu ~lanicu EU i ne mo`e da ne bude ispuwen. Ina~e, i ustav mo`e biti smetwa za ekstradiciju. U vreme kada je EU imala 25 dr`ava ~lanica, wih 14 su imale ustavne odredbe o neizru~ivawu svojih dr`avqana, pa su onda intervenisali ili ustavni sudovi ili su mewali ustave. Hrvatska je, na primer, mada jo{ uvek nije ~lanica EU, promenila svoj Ustav da bi mogla izru~ivati svoje dr`avqane. I to je pokazateq da bi dr`ave koje se kandiduju za ~lanstvo trebalo da usagla{avaju svoje zakonodavstvo s evropskim. Jer svi ti zakoni koji se donose o me|udr`avnoj pravnoj pomo}i ukazuju na to da su ugovori izme|u dr`ava va`niji od samog domicilnog zakona. I na{ Zakon o pru`awu pravne pomo}i u krivi~nim stvarima u ~lanu 1 ka`e da je ugovorni re`im izme|u dr`ava va`niji od samog zakona. Ako tim bilateralnim ugovorom izme|u Srbije i neke druge zemqe ne{to nije predvi|eno, onda }e se primeniti zakon, a

kovi} i dece Marije i Marka Milo{evi}a. Marku i Mariji Milo{evi}, kao i Miri Markovi}, zabraweno je odlukom suda otu|ewe, optere}ewe ili bilo kakvo drugo raspolagawe ku}om u U`i~koj do okon~awa ovog postupka. Po{to je re~ o parni~nom postupku, prisustvo Markovi}eve, Marije i Marka Milo{evi}a nije neophodno. Mira Markovi} i Marko Milo{evi} dobili su izbegli~ki azil u Rusiji, pa u toj dr`avi ne mogu da budu uhap{eni po srpskoj poternici koja je za wima raspisana zbog sumwe da su organizovali grupu za {verc duvana tokom devedesetih godina pro{log veka. (Tanjug)

ako je predvi|eno, onda taj ugovor ima prednost u primeni. Na`alost, kako tvrdi profesor Banovi}, ve}ina ugovora o me|unarodnoj pravnoj pomo}i koje Srbija ima, potpisani su davno, jo{ u vreme biv{e SFRJ ili SRJ, pa smo ih mi kao pravni naslednici samo preuzeli. Takav je ugovor i sa SAD, na osnovu kojeg je Amerika tra`ila da im se izru~i ko{arka{ Miladin Kova~evi} kome se

Prof. Bo`idar Banovi}

posle silnih peripetija ipak sudilo pred srpskim sudom. Treba li, s druge strane, uop{te podse}ati na to da Srbija ima i dosta begunaca koji se skrivaju diqem belog sveta? Tako se, recimo, u [paniji, kako se tvrdi, krije Slobodan Radulovi}, biv{i direktor „Ce-marketa“, Bogoqub Kari} ima uto~i{te u Rusiji...

i naj~e{}e se koristi jer se smatra da }e se najlaka{e dokazati. Tako smo i Stanka Suboti}a tra`ili za zloupotrebu slu`benog polo`aja, ali ga zbog te formulacije [vajcarci ne}e izru~iti. Stoga bismo, napomiwe profesor Banovi}, morali da taj princip dvostruke ka`wivosti kroz budu}e ugovore ili izmene ugovora po-

[ari} jo{ uvek spokojan S obzirom na to da su Srbija i Crna Gora pre neki dan inovirale ugovor o izru~ewu sopstvenih dr`avqana – po~inilaca odre|enih krivi~nih dela po principima Evropske konvencije o ekstradiciji, po~ele su spekulacije o tome da li to zna~i da }e sada Darko [ari} i drugi begunci koji se naj~e{}e kriju u Crnoj Gori odmah biti izru~eni Srbiji. „Ugovor jeste potpisan, ali zvani~na ratifikacija jo{ nije usledila u parlamentu da bi on bio i validan. Stoga Crna Gora jo{ uvek mo`e da ka`e da ne}e izru~ivati svoje dr`avqane. Koliko znam, Crna Gora je dala [ari}u dr`avqanstvo pa je onda najavila postupak da mu ono bude oduzeto, ali pitawe {ta }e na kraju biti s tim”, podse}a Banovi}. – Kada je privredni kriminal u pitawu, postoji problem. Deo osumwi~enih se tra`i za krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, a to krivi~no delo u principu ne postoji ni u jednom zakonodavstvu u Zapadnoj Evropi. Nema ga. Dakle, ako tra`ite izru~ewe za zloupotrebu slu`benog polo`aja, oni }e da ka`u – na{i zakoni to ne poznaju kao krivi~no delo. I ni{ta od izru~ewa – upozorava Bo`idar Banovi}. Zloupotreba slu`benog polo`aja je najop{tije krivi~no delo

lako stavqamo u drugi plan, a da se s drugim dr`avama dogovorimo o tome za koja krivi~na dela je obavezno izru~ewe, kao {to je to ura|eno u okviru EU. Uostalom, poznato je da je slu~aj sa Sretkom Kalini}em re{en upravo potpisivawem Ugovora o izru~ewu izme|u Srbije i Hrvatske kojim je predvi|ena ekstradicija sopstvenih dr`avqana za krivi~na dela organizovanog kriminala i korupcije, a sli~an ugovor odnedavno imamo i s Bosnom i Hercegovinom. Vesna Savi}

NASTAVAK SU\EWA GRUPI BRA]E STOJI^I]

[vercovali cigarete, prijavqivali toalet papir U Specijalnom sudu u Beogradu danas }e biti nastavqeno su|ewe kriminalnoj grupi Sini{e Stoji~i}a i wegovog ubijenog brata Radovana, zvanog Baxa, zbog optu`bi da su {vercom duvana pribavili protivpravnu imovinsku korist od oko 1,8 milion evra. Optu`nica Specijalnog tu`ila{tva tereti bra}u Stoji~i} da su organizovali kriminalnu grupu koja je od 1996. do 1998. godine preko Sini{inog preduze}a „R-5 kompani“ uvozila cigarete uz pomo} zaposlenih u Carini koji su im omogu}avali da robu uvezu bez carinskog evidentirawa. Pomo} je pristizala i od policijskih ~elnika, koje je, kako se navodi, organizovao Radovan Sto-

ji~i}, tada{wi general srpske policije i na~elnik javne bezbednosti, a wihov zadatak je bio da spre~avaju bilo kakvu kontrolu poslovawa preduze}a wegovog brata. Cigarete su, po optu`nici, la`no deklarisane kao toalet papir da bi bile unete u zemqu. Istraga protiv ove grupe otpo~ela je u julu ove godine, a na teret im se stavqa da su ove zloupotrebe po~inili od 1996. do 1998. godine. Krijum~arewe se, po onome {to je poznato, odvijalo preko grani~nog prelaza Vr{ka ~uka, a boksovi su zavr{avali u privatnim magacinima Stoj~i}eve firme. Odatle su rasturane po gradovima Srbije, uglavnom za uli~nu prodaju.

Osim Stoji~i}a, optu`nica tereti i Dejana Milenovi}a, vlasnika sokobawske firme „Deks“, biv{eg direktora Savezne uprave carina Mihaqa Kertesa i wegovog savetnika Petra Milenkovi}a, pripadnika ekipe vanrednih mera kontrole Carine Neboj{u Nikoli}a, nekada{weg pomo}nika ministra policije Stojana Mi{i}a, biv{eg na~elnika SUP-a Ni{ Radisava Gvozdenovi}a, biv{eg na~elnika SUP-a Zaje~ar Nenada @ivadinovi}a i Zdravka Hristova. Radovan Stoji~i} Baxa ubijen je 11. aprila 1997. u restoranu „Mama mia“ u Beogradu, a wegovo ubistvo do danas nije rasvetqeno. (Tanjug)

ZORAN KRASI]:

[e{eq ima zdravstvene probleme [ef pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava [e{eqa Zoran Krasi} izjavio je ju~e u Zemunu da lider SRS-a, koji je oti{ao zdrav u Hag, sada ima zdravstvene probleme zbog nezadovoqavaju}eg nivoa za{tite u Ha{kom tribunalu. Krasi}, visoki funkcioner SRS-a je na konferenciji za novinare rekao da je potrebna ve}a briga o zdravqu [e{eqa, koja u Ha{kom tribunalu zavisi samo od sekretarijata tog suda i od toga koliko ko{ta zdravstvena

nega jer su u Holandiji sve zdravstvene usluge skupe. Nad [e{eqem je 17. septembra izvr{ena metoda elektrokonverzije, odnosno elektro{okova, putem kojih doktori poku{avaju da srce vrate u normalni sinusni ritam zbog aritmije, istakli su ranije u stru~nom timu koji poma`e odbranu ha{kog optu`enika. Krasi} je istakao da je neophodno primeniti doktrinu zloupotrebe postupka i pustiti [e{eqa na slobodu jer je nepravedno suditi ~oveku ~ija se prava kr{e

i nad kojim se sprovodi tortura i koji je skoro osam godina u pritvoru. Zvani~nik SRS-a je izrazio o~ekivawe da }e se [e{eq uskoro vratiti u Srbiju, jer Tu`ila{tvo nije uspelo da doka`e krivicu. Krasi} je rekao da za sada nema ni najava pretresa, ni pojavqivawa [e{eqa u sudnici jer Ha{ki tribunal i daqe nastoji da odugovla~i postupak protiv lidera SRS-a i da se ne zna da li }e ponovo biti odr`ana statusna konferencija. (Tanjug)


REPORTA@E

ponedeqak4.oktobar2010.

c m y

14

DNEVNIK

KAKO JE TRIVA B. ODUSTAO OD NAMERE DA UMRE

Nebeska citra Trifun-Triva B. je bio ~ovek malo preke naravi kakvi ve} to umeju da budu sirotiwski koqenovi}i paorski. Tu, u ovoj tepsiji vojvo|anskoj gnezdila mu se familija vekovima unazad, uvek na istom mestu, malo onkraj puta, ali i dovoqno blizu varo{i za odlazak na svaki va{arski dan i nedeqom, obu~eni svi odreda u staja}a odela, na svetu liturgiju ali i da svetu poka`u u punom sjaju, koliko imetka, toliko i pametne, lepo vaspitane dece. Dok je Trivin Radoslav bio babi uz skute, jo{ se nekako i moglo sa wim qudski podivaniti, ali kad je posle visokih {kola Rada, uzdanica Trivina i supru`nice mu (sada ve} upokojene) Mile, pazario od ostataka dr`avne stipendije kartu za avion i odleteo preko okeana, kao da je mlinski kamen paoru na srce legao. Istina, Bog i pravda, sna{ao se Rada, ni deda a ni davni askur|eli mu rekle na le|ima nisu kop~ali, dohvatio se nova-

Majstorsko pero: Mi}a Miqenovi}

ca i polo`aja kod Amerikanaca, pa je stalno gu{io Trivu da ga obi|e, poseti i upozna unu~ad. Posla}e i kartu, za vizu nije problem, ugledan je Rada ~ovek a ne secikesa k'o neki kojima ni jedan kutak zemaqski nije dovoqno dobar, jer nije

dembelija i pe~ene {eve sa neba ne padaju. I tako, {etao je onomad ve~no namrgo|eni Triva unu~ad po onom centralnom parku wujor{kom {to ga velikim slovom pi{u, kad mu se navukla neka sumaglica na o~i, pu~e mu ne{to tu ispod leve sise i obali ga k'o pro{tac. Za sebe nije znao, dok Radu u nekoj belini povi{e sebe nije ugledao. Ka`u srce, ali jo{ ga moraju proveravati. Okupili se oni wini doktori, ima ih i belih i crnih i `utiwavih, }u}ore, domun|avaju se i pu{u napu}enih usana kao Tur~in na vru} so... kad veliko panonsko srce „zatrokira” Dal’ je vreme za put me|’ oblake... mun. Vidi Triva da ne vaqa, i wemu je sve jasno, jo{ kad se i mo`e . Mr'{ u o~in svi, dre~io nikakve medicine za vas, morate u mu je i snajka skrive}ki pustila suje kao nazimica licem na sviwoKamenicu, jedino ako tamo ne{to koq Triva, ide on lepo nazad ku}i mogu", ube|uje ga mali po{to je popod bagremom svojim da sklopi o~i, gledao one amerikanske lekarske kako je vazda red bivao u wihovoj papire. Da's ti ~emu, ne bi ti \oka Nagrada sala{arskoj familiji, a ne da mu otac bio, misli se Triva, i di }e Sjajna reporta`a novinakosti ledi ameri~ka zemqa bez miba{ Sremci da ga spasu. Oni znaju ra „Dnevnika” Mili}a Mirisa i toplote. Nagledao se Triva kako vino da naprave i mangulicu qenovi}a, koju upravo ~itabolnica dok mu se jo{ wegova pougoje, a ne da su pametniji od onih te, nagra|ena je zlatnom pokojnica Mila sa du{om razdvajala, trobojnih Amerikanaca. Al' opet veqom INTERFER 2010. Na i za tri `ivota mu se u{uwao zadah svrbi Trivu `eqa za jo{ kojim da15. internacionalnom felizola i smrti u nozdrve, ne}e da nom `ivota u ovoj lepoti, ne da mu stivalu reporta`e, koja je se le~i ni u Americi ni ku}i u Srmira, sa wom se uspavquje, sa wom i prekju~e zavr{ena u Sombobiji. I 'ajde zdravo ostajte, ode budi. ru, Miqenovi}eva „Nebeska Triva na avion. O, Bogo moj, kad je to do{lo u citra” ocewena je kao najboA u Ba~koj ba{ nekako sve za`uKamenicu, da nije sile belih manqa u kategoriji novinske retilo i jesewe pocrvenelo, atar se tila, ne bi odmah poverovao da je porta`e. preliva valerima tek niklog ozina pravo mesto potrefio. Spremio mog zelenog mladog `ita i kao gar se Triva, kako to ve} u na{em nacrne zemqe ~ija utroba sneno ~eka rodu i dr`avi biva, na nekolike zu znao je da fest nije dobro. Ka`e novo seme, pa mada se pomirio sa sate ~ekawa, ali 'o}e{....Eto neke mu krv krvi wegove da se ne brine, tim da ne}e jo{ dugo, bi Trivi `ao devoj~ice, cvrku}e mu ne{to, ne mora}e da ga otvore kao stari {ida ode tek tako iz `ivota, kao trezna Triva ni {ta pri~a, samo mu fower, da pumpu poprave. Jeste da zvewak iz bircuza. Ode kod onog nekako milo {to dete zna sa stariko{ta boga-oca, ali {ta su stotine malog, sina \okice po{tara, {to jim ~ovekom, {to je pristojno i lehiqada ameri~kih dolara kad je je lekar u varo{i i priupita ga za po vaspitano, ne tretira ga kao maoca u pitawu, zaimao se Rada, ima neku medicinu. "Nema deda Trivo toru drtinu i sakagiju, {to ti je

VREMENSKA VRTE[KA U SREMA^KOM SELU JAZAK NA MANIFESTACIJI „JESEN STI@E DUWO MOJA”

Vriska u ga}ama od tri ar{ina Pozlatilo sunce fru{kogorske padine,u Jasku, ispod planine, sve miri{e na bogate plodove jeseni, na slatko od duwa, vinsku {iru, na blagodet koju priroda ~oveku daje. Prva je subota u oktobru, kada se u Jasku odr`ava ve} osma tradiconalna Privredno-turisti~ka manifestacija „Jesen stigla duwo moja, kukuruzi ve} su zreli“, kad Jaza~ani goste do~ekuju i pokazuju im obiqe koje im je priroda darovala, kad se doma}ice nadme}u ko }e boqu {trudlu i sal~i}e ispe}i, lep{i kompot od duwa spremiti, a de~aci i momci jaza~ki, ogledaju se u disciplinama u kojima su se ovde takmi~ili ~obani pre stotinu godina – u pravqewu ~ardaka od kukurznih ~okova, pucawu ~obanskim bi~em, plesu sa jabukom... Na {orovima jaza~kim nema vi{e taqiga, nema kowa i ~eza, ali zato, pred po~etak priredbe „Jesen sti`e duwo moja...“ selom defiluju oldtajmeri, a gosti sti`u kolima i autobusima, pa se ispred etnoku}e uhvatila gu`va. Na jed-

Ples s duwom izme|u de~jih glava

ruza, islikali seoske motive na starim biber-crepovima, pasuqom i bundevskim ko{ticama ukrasili bexeve sa porukom „Uspomena iz Jaska“. Devojke i mla|e `ene izvadile iz starih ormara narodnu no{wu svojih baka, mladi}i u belim sremskim ga}ama od tri ar{ina doma}eg tkanog platna, sa nakrivqenim srema~kim {e{irima, pevaju i podvriskuju. Sve deluje nestvarno, kao da je vreme stalo pre sto godina i dana{wem ~oveku, koji je u ve~itoj `urbi, prikazuje lepotu davno minulih vremena. Pravqewe ~ardaka od kukuruznih ~okova Na platou ispred nom delu pristavili Jaza~ani koetnoku}e okupili se me{tani i gotli}e sa paprika{om, `ele da posti, nudi se rakija i vino, a ispred ka`u kakvi su majstori, deca iz ovwih veze kolo. Prema jesewim zlada{weg vrti}a „De~ja radost“ iztasto i{aranim padinama Fruradila suvenire od materijala ko{ke gore izvija se pesma srema~ka. ji se mogao na}i u selu – cvetne Sve li~i na bajku, a nije bajka, to aran`mane sa peru{kom od kukuovde `ele da se stari obi~aji ne

zaborave, da se iz pro{li vremena u budu}nost ponese ono {to je najlep{e. De~aci, osnovci pevaju be}arce, pucaju ~obanskim bi~em, igraju i pevaju ve} zaboravqena kola i pesme. Selo se uvek klawalo duwama i plodovima jeseni, a Ru`a Andri} doma}in etnoku}e u Jazku, prve ove vrste u Sremu, saop{tava da je 1938. godine, prema statisti~kim podacima, na svako doma}instvo dolazilo po 37 stabala duwe, da je to danas mnogo mawe, ali da se krenulo ponovo u sadwu ovog vo}a, pa }e i ovogodi{wi pobednici takmi~ewa na privredno-turisti~koj manifestaciji „Jesen sti`e duwo moja“, za nagradu dobiti sadnice duwa, da ih zasade u dvori{tima i vo}wacima, da se duwa, taj simbol ovog podfru{kogorskog sela, ne zaboravi. Ove godine biralo se i najure|enije seosko dvori{te, gde je prvo mesto osvojio me{tanin Najdan Ili}, najlep{u pesmu o jaza~koj jeseni napisala je u~enica Jovana Utvi}, najboqi suvenir uradila je

Ana Natali Ogwenovi}, dok je najboqu {trudlu, u {to se uverio i `iri i deo gostiju, priperemila Svetlana Majstorovi} . @albe doma}ica koje su se tako|e tami~ile u spremawu {trudle nisu mogle biti uva`ene, jer su gosti pojeli i wihove i Svetlanine {trudle, pa je ostalo da se slede}eg oktobra ponovo proveri ko to sprema najsla|e {tudle u Jasku. Takmi~ewe u pucawu bi~em je prekinuto, jer je bi~ kojim su se takmi~ili star gotovo sto godina, pa kada je pro{logodi{wi pobednik u ovoj disciplini Slobodan Mili~evi} poku{ao da zadr`i titulu, bi~ se pokidao. Ovo takmi~ewe, kako saop{ti `iri, nastavi}e se dogodine, pod uslovom da op{tina na|e sara~a kod koga mo`e nabaviti nov srema~ki bi~. Ovogodi{wa manifestacija „Jesen stigla duwo moja...“ osta}e upam}ena, po lepom vremenu, po izobiqu darova prirode, dobrom kompotu i rakiji od duwa, vinu doma}em, mladom, sa bujnim bukeom, {arenilu no{wi, pesmi, igri i vesequ, pesni~koj ve~eri, odr`anoj ve~e uo~i glavne priredbe, i maumrluku – jer, pesnike je lako, kao i prethodnih godina, uz {unku, kulen i kobasicu, prevarila duweva~a od 22 grada i mlado vino, slatko, a opojno, koje se to~ilo i pilo iz bokala. Ova jaza~ka priredba dobija sve vi{e na zna~aju, za wu su ve} zaiteresovane i turisti~ke organizacije, pa je u subotu jedan autobus izletnika iz Novog Sada „aterirao“ u centru sela. - Dogodine }e i gostiju sa strane biti vi{e. Ve} sutra po~iwemo pripreme za slede}u prvu subotu u oktobru slede}e godine – poru~uje Ru`a Andri}. Smiqka Bojevi}

postala velika moda u ovoj na{oj Srbiji. Gleda Triva oko sebe, nije ovo dete jedino. Sve nasmejane, sve kao jagwad umiqate, i vaqda zbog toga nije ni narod prestra{en svojom sudbinom i bole{tinom. Smestilo ga u sobu, mo'{ pod lizati koliko je ~ista, ni kreveti nisu derutni kao oni po kojima se pokojnica wegova lomila godinama, sve neki ekrani oko wega samo {to programa nemaju, ni Dnevnik da pogleda, kad ve} novine ne ~ita jo{ od kad su onomad objavili oduzimawe zemqe paorluku. Red, disciplina, a opet osmesi na sve strane, ~ak je i Trivi neprijatno da bude nabusit onakav kakav je ceo vek svoj proveo. I kwige su mu nudili, tek da vreme prekrati, ali mu se nije dalo. Gleda paor ba~ki }ute}i u plafon i sve se misli "sa' }u Bogu na ispovest, nema druge", ma koliko mu onaj profesor, {to se tek par godina brije kao ~ovek al' je ve} sve wi'ove {kole pro{ao, telali o tome kako }e jo{ i Zekana prezati, a ne umirati. Zvonko se smeje wegovom nabusitom i{~ekivawu samrtnog ~asa i doktorka, koliko je shvatio {efica svima u bolnici, {to malo-malo pa laganim, vilinskim korakom, kao tlo da ne dodiruje, proleti kroz svaku sobu i pored svakog kreveta onako sa nasmejanim i ute{nim o~ima zastane. Umirilo se jedan dan, sve kao da je stalo. Samo, senkama nalik, hodnikom i bolni~kim sobama promi~u sestrice i lekari dok se u ve~erwi sumrak kroz tek malo otvoreni prozor po obroncima

Fru{ke talasaju vrhovi stabala kao neko nado{lo uzbibano more. I kroz taj uzduh gorostasne {ume odjednom, prvo jako slabo a potom sve glasnije, za~u se neki Trivi potpuno nepoznat zvuk. Muzika neka, koje wegove u{i nikad ~ule nisu. Kao heruvimske citre, samo lep{e, mawe maxarske il' ciganske, zapravo, ~ini se starini paorskoj, nekako nebeske. Izvu~e se Triva iz svoga kreveta i krete polako, nogu pred nogu, za tim zvukom, kao oma|ijan. Bi mu krivo {to se detiwoj radoznalosti ne mo`e odupreti, ipak je mator ~ovek i {ta tu ima da zagleda i ispituje, ali opet, kao po zlatnoj `ici vo|en, u sve {lafroku obrete se u hodniku u kome su i po~eli wegovi bolni~ki dani, izvoru te ~arobne muzike. Vi|ao je Triva i taj instrument, dodu{e samo na slikama i u Radinim {kolskim kwigama, harfom je zovu, ali nikad je pre toga nije i ~uo kako muzicira. Kao iz nekog sna po `icama velikog instrumenta zatvorenih o~iju rukama prebira, devojka li je, snohvatica li je, ne prime}uju}i ni Trivu ni gomilu nekog lepo obu~enog, ali i sveta u bolni~kim mantilima i pixamama. I svi, kao i Triva, bez daha dele sa wom ~aroliju zvuka {to ga instrument pora|a, netremice gledaju}i `enu u zanosu stvarawa lepote, sme{e}i se tek uglom usana, kao da su pomireni sa sobom i sa celim svetom. Kad je najzad utihnula magija zvuka i woj i wenim slu{aocima je trebalo, ~inilo se Trivi, cela ve~nost, da se povrate u zbiqu i trenutak tada{wi. Prenuti u svojim snatrewima zapqeska svet natisnut u taj hodnik, a Trivi koji je tako utvrdo re{io da se oprosti od `ivota, u~ini se da ipak ima ra{ta jo{ malo da po`ivi. Mili} Miqenovi}

APATINSKA NAGRADA ZA KRATKU PRI^U

I skromni Svetozar nekoga usre}i Prvi dobitnik nagrade Miorama, ritovima, pticama, {umdrag Borisavqevi} za kratku skim `ivotiwama i komarcima, a pri~u, koju je 2010. godine ustawemu sve to nije smetalo jer jedinovio Kulturni centar Apatin, no je tu, kako je govorio, imao midobila je Biqana Beni} iz Apara da pi{e. tina za prozno ostvarewe pod Junaci wegovih pri~a su jednaslovom "Svetozar". Nagrada je nostavni, tihi i skromni, kakav dobitnici uru~ena u prostorijaje i sam bio. Ne govore kako bi ma Narodne biblioteke, a izatrebalo `iveti nego jednostavno brana je izme|u 315 prispelih `ive, rade, vi{e se pate nego pri~a, koje je na Konkurs posla{to se raduju i }ute, nikada se ne lo 111 autora iz Srbije i ino`ale. stranstva, pa je dodelio `iri u sastavu: Sr|an [erer, predsednik, Du{an Radivojevi} i Mara Vukovi}. -^ast mi je {to sam dobila ovu nagradu jer je pisac Miodrag Borisavqevi} bio veliki humanista. Pro{ao je dva svetska rata i nau~io je da ceni prave vrednostijednostavnost, `ivot u prirodi, ~ovekoqubqeBiqana Beni} rekla je Biqana Beni} koja je zaposlena u laboratoriji - @iri je ocenio da moja priapatinske Fabrike vode, ali kao ~a “Svetozar” najboqe kore{to ozbiqno prilazi svom svaspondira sa pri~ama Miodraga kodnevnom poslu u ispitivawu Borisavqevi}a, po stilu i temavode isto tako i pi{e.Nekoliko ma. Svetozar je pri~a o seqaku, godina za redom , dok novina nije paoru, ~oveku vezanom za zemqu uga{ena, bila je pobednik na kononoliko koliko je i zemqa vezakursu lokalnog lista “Glas komuna za qude- ka`e Biqana koja je ne” Dunavske obale, a godinama i sama vezana za prirodu i sve o pre toga osvajala je drugo ili ~emu pi{e vezano je za reku, za tre}e mesto. obalu, prirodu.Tu su joj i inspiKwi`evnik Miodtrag Boriracija i snaga koju prenosi u svosavqevi} je u Apatinu `iveo od jim pri~ama. 1945. godine.Bio je upravnik RiIako se u dugogodi{wem pibarske centrale dr`avnog dobra sawu sakupio veliki broj pri~a “Beqa”, i lokalnog brodarstva i za sada Beni}ka nije objavila bavio se kwi`evnim radom. Penkwigu. zionisan je 1953. godine ali je sa -Nadam se da }u jednom uspeti suprugom ostao da `ivi na obali objediniti sve pri~e u kwigu- goDunava, na Lava~u, 12 kilometara vori ova skromna `ena puna duha od grada.^esto su ga pitali zbog koja oko sebe vidi mnogo vi{e ~ega `ivi u divqini okru`en banego bilo ko. J. P.


DRU[TVO

DNEVNIK NA TRIBINI O „PARADI PONOSA” VI[E POLICIJE NEGO PUBLIKE

da nadle`ni ne reaguju odgovaraju}e na torture pojedinaca. „Parade ponosa“, od svog nastanka do danas, imale su zna~ajnu politi~ku ulogu u emancipaciji LGBT populacije, ja~awu vidqivosti i postavqawu zahteva za po{tovawe prava osoba druga~ije seksualne orijentacije. Odr`avawe „Parade ponosa“ pokazuje otvorenost zajednice da prihvati razli~itost i ukazuje na stepen demokrati~nosti nekog dru{tva. U homofobi~nim sredinama kao {to je na{a, ovakvi skupovi imaju i ozbiqniji scenario i ve}i akcenat na politi~kom zna~aju. U sredinama s ve}im

Nikog u prvom redu...

mawinska prava u ostavci Marko Karaxi} i glavni i odgovorni urednik „Kikindskih novina“ @eqko Bodro`i}, oni su izostali s tribine, a svoje stavove o pravima gejeva i lezbijki su izlo`ili ~lan Organizacionog odbora „Parade ponosa“ Lazar Pavlovi} i pravnik Goran Mileti}. Ovaj doga|aj visokog

nivoom prihvatawa gejeva i lezbejki parade imaju prete`no zabavni karakter, nalik na karnevale s rasko{nim kostimima, muzikom, uli~nom povorkom i plesom. Oni, me|utim, i daqe nose va`nu poruku kojom skre}u pa`wu javnosti na politi~ka pitawa kao {to su homofobija, nasiqe i diskrimina-

Svi se gledaju Izvr{ni direktor me|unarodne organizacije “Braniteqi gra|anskih prava” Robert Hord uputio je predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkovi}u i ministru unutra{wih poslova Ivici Da~i}u pismo u kojem navodi da }e ta organizacija 10. oktobra u~estvovati u “Paradi ponosa” u Beogradu i “nadzirati postupawe dr`avnih organa” tokom pripreme te manifestacije. Braniteqi gra|anskih prava pozdravqili su obe}awa i aktivnosti Ministarstva unutra{wih poslova tokom pripreme “Parade ponosa”. rizika, kako se u Srbiji uglavnom nazivaju svi oni koji za povod imaju za{titu prava LGBT populacije, pro{ao je bez ijednog incidenta. Kako se moglo ~uti na zrewaninskoj tribini, „Parada ponosa“, koja }e u srpskoj prestonici biti odr`ana 10. oktobra, na~in je da se skrene pa`wa javnosti na vi{egodi{we maltretirawe gej qudi. Mada protivnici ovaj skup poku{avaju da predstave kao „ispoqavawe nastranosti“, organizatori poru~uju da je u pitawu vi{e politi~ki protest, na kojem }e od dr`ave biti zatra`eno da re{i problem maltretirawa gra|ana seksualne orijentacije druga~ije od heteroseksualne. Jer, mnogo puta do sada se pokazalo

15

SARADWA ZREWANINSKE BOLNICE I INSTITUTA U SREMSKOJ KAMENICI

Gej skupovi ne ru{e moral Vi{e pripadnika policije nego publike bilo je prisutno na skupu posve}enom predstoje}oj „Paradi ponosa“ u Beogradu, odr`anom minule sedmice u Kulturnom centru Zrewanina. Osim govornika i novinara, tek nekolicina gra|ana, zaselih u posledwim klupama, pojavila se na tribini pod nazivom „Za{to je va`no da {etamo zajedno“, koju su uprili~ili Centar za jednaka prava, Kulturni centar i Organizacioni odbor „Parade ponosa 2010“. Mada je bilo najavqeno da }e se prisutnima obratiti narodna poslanica Elvira Kova~, dr`avni sekretar u Ministarstvu za qudska i

ponedeqak4.oktobar2010.

cija, istopolni brakovi, ukqu~ivawe LGBT osoba, ja~awe identiteta i stvarawe prihvataju}e sredine, posebno za mlade gejeve, poru~eno je s tribine u zrewaninskom Kulturnom centru. Naro~ito je nagla{eno da „Parada ponosa“ nikoga ne ugro`ava jer je u pitawu mirni gra|anski protest i Ustavom Srbije garantovano pravo. Postoje brojne predrasude da }e ovakav doga|aj ugroziti moral ili da vre|a religiju i tradiciju. Me|utim, poru~ili su organizatori, ne postoje parametri kojima se dokazuje pove}awe homoseksualnosti ili moralnog pada unutar dru{tva u kojima se de{ava „Parada ponosa“. @. Balaban

Lak{e protiv infarkta Direktorke Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici i zrewaninske Op{te bolnice „Dr \or|e Jovanovi}“ dr Nada ^emerli}-A|i} i dr Gordana Kozlova~ki potpisale su ovih dana u Zrewaninu ugovor o saradwi ove dve zdravstvene ustanove. Zahvaquju}i wemu, pacijentima iz najve}eg banatskog grada obolelima od akutnog infarkta miokarda (infarkta srca), ubudu}e }e biti omogu}en tretman po evropskom modelu u pomenutom Institutu. Kako je re~eno, ukoliko se na vreme i u kratkom roku od prve pojave bola jave Slu`bi hitne pomo}i u Zrewaninu, ona }e ih odmah transportovati u Institut za KVB Vojvodine, gde }e im biti ura|ena hitna koronarografija i stavqeni stentovi u akutno zapu{enu arteriju. Na taj na~in, bolesnici, koji {to br`e, u prvim satima nakon nastanka infarkta, budu transportovani u Sremsku Kamenicu, ima}e veliku {ansu za nastavak kvalitetnog `ivota i o~uvawe sr~anog mi{i}a. Posle stabilizovawa zdravstvenog stawa, oni }e biti vra}eni u bolnicu u Zrewaninu na daqi oporavak.

Ukoliko se bolesnici na vreme i u kratkom roku od prve pojave bola jave Slu`bi hitne pomo}i u Zrewaninu, ona }e ih odmah transportovati u Institut za KVB Vojvodine, gde }e im biti ura|ena hitna koronarografija i stavqeni stentovi u akutno zapu{enu arteriju – Zrewaninskim pacijentima od sada }e biti omogu}eno da budu le~eni na isti na~in kao i gra|ani Ju`noba~kog okruga. Ovakav vid saradwe prvo smo uspostavili s Vrbasom, a sada i sa Zrewaninom.

Razlog je {to imamo dobru vezu izme|u Novog Sada i Zrewanina, pa reanimobil autoputem mo`e sti}i veoma brzo do na{e ustanove. Ali, i zato {to imamo odli~nu saradwu sa zrewaninskom bolnicom

koja veoma dobro radi – kazala je dr Nada ^emerli}-A|i}. Po re~ima dr Gordane Kozlova~ki, ovaj sastanak s profesorima s Instituta za KVB, uz potporu Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, vodi ka kreirawu modela koji je zlatni standard u tretmanu naglo nastalog sr~anog udara. – On podrazumeva primarnu perkutanu koronarnu intervenciju, odnosno mehani~ku rekanalizaciju za~epqene koronarne arterije. To konkretno zna~i da bolesnici dobijaju {ansu za urgentnu dijagnosti~ku i terapijsku proceduru koja }e zna~ajno smawiti letalitet od akutnog sr~anog infarkta – navela je dr Kozlova~ki, i napomenula da }e u projekat biti ukqu~en i zrewaninski Dom zdravqa koji }e isto biti potpisnik ugovora o poslovnoj saradwi i ima}e krucijalnu ulogu u prepoznavawu bolesti i zbriwavawu i transportu pacijenata do Instituta. Ozvani~ewu saradawe prisustvovali su i pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri i gradona~elnik Zrewanina dr Mileta Mihajlov. @. Balaban

DEMOGRAFSKO STAREWE I DAQE IZRA@ENO U VOJVODINI

Bela kuga najizra`enija u selima Kako je saop{tila Privredna komora Srbije, istra`ivawa pokazuju da se svako ~etvrto selo u Srbiji gasi, naro~ito brdsko-planinska, koja ve} decenijama propadaju ekonomski i demografski. O kakvim je razmerama negativnog procesa i nestajawa srpskog sela re~ govori i podatak da u 702 naseqa u Srbiji (najvi{e u centralnoj Srbiji) `ivi mawe od po 100 stanovnika. ^ak 352 naseqa ima mawe od 50, a 350 ih ima izme|u 50 i 100 stanovnika, i to su po pravilu naseqa bez mladih, pa se zato procewuje da }e za dve decenije sela potpuno opusteti. Ovom broju treba dodati jo{ 500 naseqa koja su na popisu 2002. godine imala od 100 do 150 stanovnika. U dana{wim selima Srbije `ivi i gotovo polovina stanovni{tva, a od tog broja 60 odsto wih se ne bavi poqoprivredom kao osnovnom delatno{}u. Ukoliko se trend starewa i nestajawa sela nastavi, procewuje se da }e od wih 4.600, ~ak ~etvrtina nestati ve} za dve decenije. Istovremeno, u Srbiji

svake godine umre ~ak 35.000 stanovnika vi{e nego {to se rodi. I stanovni{tvo Vojvodine pokazuje karakteristike izra`enog demografskog starewa. Po podacima koji su izneti u publikaciji Instituta za javno zdravqe Vojvodine “Zdravstveno stawe stanovni{tva Vojvodine” negativni prirodni prira{taj, niska stopa nataliteta i op{te stope fertiliteta govore o “beloj kugi” u Pokrajini. Izme|u 1921. i 1981. godine ukupan broj stanovnika Vojvodine uve}an je 32,4 promila, dok je osamdesetih godina 20. veka i po~etkom 21. rast prakti~no zaustavqen. Po popisu iz 2002. godine, u Vojvodini je `ivelo gotovo dva miliona i trideset dve hiqade qudi, a proceweni broj stanovnika u 2008. godini je gotovo milion i osamsto trideset hiqada, {to zna~i da se smawio 2,6 odsto. Uz to, naj-

brojniju kategoriju populacije u 2002. godini ~inili su qudi starosti izme|u 45 i 49 godina, a u 2008. godini starosti izme|u 50 i 54 godine. Vojvodina predstavqa nisko natalitetno podru~je. Tokom 2008. godine ro|eno je ne{to vi{e od 18.300 beba, {to je 41 odsto mawe nego prethodne godine. Opadawe stope natalite-

ta je zapo~elo prvih decenija 20. veka, a danas se Vojvodina s 9,3 promila svrstava u podru~ja s vrlo niskim natalitetom, jer se sve ispod 12 promila smatra nepovoqnom stopom. U 2008. godini samo op{tina Novi Sad imala je pozitivan prirodni prira{taj. Starewu i izumirawu posebno su izlo`ena sela. J. Barbuzan

VESTI Austrijski Srbi tra`e status nacionalne mawine

we statusa priznate mawine mogu dati povoqne rezultate, {to bi veoma pomoglo na{im qudima u domenu prosvete, kulture i politi~kih prava – rekao je ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}.

}e biti grupa od 30 dece i mladih izabranih na period od dve godine. Izbor izme|u pristiglih prijava bi}e objavqen 19. novembra, povodom 20 godina od stupawa na snagu Konvencije o prvima deteta.

Savez Srba u Austriji, organizacija koja okupqa vi{e od 40 srpskih udru`ewa, uputila je austrijskim vlastima zahtev da Srbi dobiju status nacionalne mawine u toj zemqi, saop{teno je iz Ministarstva za dijasporu Srbije. Srba u Austriji ima oko 300.000, po brojnosti su drugi, odmah iza Austrijanaca i vi{e ih je od Slovenaca, Ma|ara i Gradi{tanskih Hrvata zajedno, koji po dr`avnom ugovoru iz 1955. godine imaju status nacionalne mawine u Austriji”, navodi se u saop{tewu. Dodaje se da je u Be~u vi{e od 40.000 srpskih dr`avqana dobilo austrijsko dr`avqanstvo i da su se oni dobro integrisali u austrijsko dru{tvo. – Oko 6.000 malih i sredwih kompanija je u vlasni{tvu Srba koji imaju pravo glasa na op{tinskim izborima i stvara se ambijent u kojem zahtevi za stica-

Ombudsman tra`i mlade savetnike

Sve{tenik i otac postao hraniteq

Za{titnik gra|ana Srbije Sa{a Jankovi} pozvao je devoj~ice i de~ake uzrasta od 13 do 17 godina s prebivali{tem na teritoriji Srbije da se prijave za u~e{}e u Panelu mladih savetnika ovog nezavisnog dr`avnog organa. U saop{tewu za{titnika gra|ana navodi se da }e Panel mladih savetnika biti oblik trajnog u~e{}a dece u radu ovog organa. Panel }e za{titniku gra|ana i zamenici za{titnika gra|ana za prava deteta davati mi{qewa i inicijative s ciqem promocije prava deteta i aktivirawa mladih kao punopravnih partnera u unapre|ewu po{tovawa i za{tite wihovih prava. To

Sve{tenik iz Ni{a Danijel Slavik odlu~io je da, nakon {to je odgajio svoje troje dece, postane hraniteq i sada ~eka da u svoj dom prvi put primi dete bez roditeqskog starawa. – Kada ima{ troje dece i kada oni porastu, onda tek shvati{ koliko ti fali ono detiwstvo koje si provodio zajedno s wima – rekao je Slavik. Po wegovim re~ima, da postane hraniteq odlu~io se nakon obilaska domova za decu bez roditeqskog starawa. – Moja supruga i ja imamo i dosta prijateqa koji se bave hraniteqstvom i to nekakao pro-

budi u vama `equ da se time bavite – kazao je on. Budu}i hraniteq napomiwe da postoje i strahovi, ali da “iznad svega ostaje qubav koju `eli da podeli s nekim kome okolina nikada nije pru`ila toplinu”. Tridesetpetogodi{wi sve{tenik ka`e da poku{ava da u svom okru`ewu propagira hraniteqstvo, a dobio je i vi{e ponuda da odr`i predavawa na tu temu.

NIS podr`ao „Radost Evrope” Naftna indrustrija Srbije podr`ala je me|unarodni de~ji festival “Radost Evrope”, u okviru kojeg se danas u Centru “Sava” u Beogradu odr`ava gala koncert. Pod sloganom „Kwige su prozori sveta“, na koncertu }e u~estvovati vi{e od 100 dece iz Evrope, koja su do{la u Beograd na 41. festival “Radost Evrope”, koji neguje prijateqstvo, razumevawe, toleranciju, raznolikost i de~je stvaral{tvo.


SPORT

ponedeqak4.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

PRVA LIGA SRBIJE

Miroqubivo kraj Save Srem - Banat 1:1 (1:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 300, sudija Brdar (Novi Sad), strelci: Jankovi} u 12. (iz penala) za Srem, a Kujunxi} u 52. minutu za Banat. @uti kartoni: Sre}kovi} (Srem), Grumi}, \urovi} (Banat). Crveni karton: Sre}kovi} (Srem). SREM: Baji} 8, Milosavqevi} 6, Nikoli} 7, Jandri} 7, Sre}kovi} 6, Milo{evi} 6, Soviq 7, Jankovi} 6 (\uri} -), Nenadovi} 6 (Radunovi} 7), Zec 7, Arsedo 7 ([arac -). BANAT: \oki} 7, ]ulibrk 7, Jeremi} 6, Stamenkovi} 6 (Cavri} 7), Grumi} 7, Milojevi} 6 (\urovi} -), Zoni} 6, Jovandi} 7, Mesoua 7, Kujunxi} 7 (Ki{ -), Stevanovi} 6. Mitrov~ani su dobro startovali i odgovornom igrom u prvih 20 minuta nadigrali Bana}ane. Plod takve igre je i vo|stvo, a gol je postigao iz penala Jankovi}, posle nedozvoqene igre golmana gostiju \oki}a. U 37. minutu drugi `uti karton zaradio je Aleksandar Sre}kovi} i od tog trenutka Srem je igrao sa igra~em mawe. U nastavku trener doma}ih Vu~i}evi} poku{ao je izmenama da poja~a odbranu. Mitrov~ani su se dobro dr`ali, ali je u 52. minutu spretni Kujunxi} iz neposredne blizine, posle gre{ke odbrane doma}ih, poravnao rezultat. Mitrov~ani su bili bli`i pobedi jer su u posledwih dva

Novi Sad - Dinamo 6:0 Be`anija - Proleter 1:2 Srem - Banat 1:1 Radn. (S) - Big bul Radn. 2:1 Zemun - Napredak 0:1 BASK - Sin|eli} 4:0 N. Pazar - Mladi radnik 1:0 Mladost (L) - Kolubara 2:0 Radni~ki 1923 - Teleoptik (odgo|eno) 1. BASK 9 2. Prolet. (NS) 9 3. Banat 9 4. Novi Sad 9 5. Radn.i 1923 8 6. Novi Pazar 9 7. Radni~ki (S) 9 8. Mladost (L) 9 9. M. radnik 9 10.Sin|eli} 9 11. Big bul Rad.9 12. Be`anija 9 13. Teleoptik 8 14. Zemun 9 15. Srem 9 16. Napredak 9 17. Dinamo 9 18. Kolubara 9

6 5 5 5 4 4 4 4 4 4 3 3 2 1 0 2 1 0

2 3 3 2 3 3 3 2 1 1 1 1 3 4 7 1 2 4

1 1 1 2 1 2 2 3 4 4 5 5 3 4 2 6 6 5

15:4 15:7 10:6 16:9 13:9 11:9 9:7 12:8 10:11 8:9 10:11 7:8 10:12 6:9 7:9 9:16 3:19 5:13

20 18 18 17 15 15 15 14 13 13 10 10 9 7 7 7 5 1

U slede}em kolu (9/10. oktobra) sastaju se: Proleter BASK, Sin|eli} - Novi Sad, Bigu bul Radni~ki - Radni~ki 1923, Napredak - Srem, Teleoptik - Be`anija, Mladi radnik - Radni~ki (S), Kolubara Banat, Dinamo - Zemun, Mladost (L) - Novi Pazar. minuta imali dve zrele prilike, ali ih nisu realizovali. R. Artukov

POSLE 6. KOLA U ITALIJANSKOJ LIGI

Mihajlovi} pred otkazom Fudbaleri Lacija savladali su u Rimu ekipu Bre{e s 1:0 (1:0) i tako su, posle {est odigranih kola, preuzeli vrh tabele u Seriji A. Tri boda ekipi Eduarda Reje doneo je Pastore u samoj zavr{nici prvog dela igre. Lacio sada ima 13 bodova i prvo mesto na tabeli mogao je da mu sino} preotme samo Inter. Gradski rival Lacija, ekipa Rome, pora`ena je na gostovawu Napoliju i tako prekinula uspe{nu mini-seriju, posle trijumfa nad Interom i Klu`om u Ligi {ampiona. Ham{ik je na~eo „vu~icu“ u 72. minutu, a autogolom je svom timu presudio @uan, 11 minuta kasnije. Ekipa Fiorentine upisala je jo{ jedan neuspeh, po{to je u Firenci pora`ena od Palerma 2:1. U 20. minutu Bosanac Ili~i} doveo je goste u vo|stvo, a Pastore je duplirao prednost u 37. minutu. Tim na{eg trenera Sini{e Mihajlovi}a uspeo je da se vrati u igru golom Alberta \ilardina u 58. minutu, ali je onda sve pokvario Montolivo koji je dobio crveni karton u 74.

Navija~i Crvene zvezde stvorili su sjajnu atmosferu na „Marakani”

POSLEDWI ME^ SEDMOG KOLA JELEN SUPERLIGE

Zvezda sija na vrhu tabele Crvena zvezda - Metalac 2:0 (1:0) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 10.000, sudija Kaurin (Subotica), strelci: Kalu|erovi} u 13. i Kadu u 57. minutu. @uti kartoni: Kadu, Miki} (Crvena zvezda), Betolingar, Nikoli}, Baji} (Metalac). CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} -, Miki} 6, To{i} 6, Adi 7, \or|evi} 6, Isah 6, Koroman 7 (Trifunovi} -), Milovanovi} 7 (Bogdanovi} -), Kadu 8, Ve{ovi} 7 (Perovi} -), Kalu|erovi} 7. METALAC: Bogunovi} 7, Pavlovi} 6, Nenadi} 6, Ota{evi} 6, Svoji} - (Nikoli} 6), Krwinac 6, Baji} 6, Luki} 6, Adamovi} 7 (Krasi} -), Simovi} 6 (Stanojlovi} -), Betolingar 6. Crvena zvezda }e na prvenstvenu pauzu krenuti sa liderske pozicije fudbalske Jelen superlige. Uspeli su crveno-beli da protiv Metalca ve`u {esti trijumf u {ampionatu, {to im je bilo dovoqno posle poraza Partizana u Novom Sadu da se domognu samog vrha tabele. Beogra|ani su opravdali ulogu favorita, u solidnoj partiji sa-

vladali su borbenu ekipu Metalca. Trener doma}ina Aleksandar Kristi} opredelio se za pomalo neoubi~ajenu postavu sa samo

skinulo je pritisak sa ple}a crveno-belih, ali i gostiju koji su bili znatno agilniji i ofanzivniji, pa smo gledali zanimqiv me~.

Strelci: Kadu i Kalu|erovi}

jednim isturenim napada~em Kalu|erovi}em, {ansu je opet dobio Koroman, a bolesnog reprezentativca Ninkova zamenio je Miki}. Ulogu pleja ovoga puta dobro je obavio Brazilac Kadu, jer je ve} u 13. minutu majstralnom asisencijom spojio sa golom Kalu|erovi}a koji je rutinski matirao veoma zapa`enog golmana Bogunovi}a. Rano vo|stvo

Jo{ jednom je Kadu pokazao ume}e kada je pravovremenim pasom omogu}io Milovanovi}u izglednu priliku, ali je ovaj {utirao sna`no i pravo u Bogunovi}a (19. minut), a ~uvar mre`e Metalca istakao se i desetak minuta kasnije kada je zaustavio udarac Isaha. Tek u fini{u prvog dela Metalac je ozbiqnije zapretio i

to preko biv{eg zvezda{a Betolingara koji je topovski {utirao sa desetak metara udaqenosti, ali je za malo bio neprecizan. U drugom poluvremenu Zvezda je veoma brzo razre{ila sve dileme oko kona~nog ishoda. Koroman je u 57. minutu poslao idealan centar{ut, Ve{ovi} je glavom vratio loptu Kaduu koji je bez problema smestio u mre`u. Imali su doma}ini jo{ nekoliko poluprilika, poku{ao je i gost i to preko rezerviste Nikoli}a da napravi ne{to vi{e, ali rezultat je ostao nepromewen. Treba ista}i jo{ jednom izuzetnu lepu atmosferu na na{em najve}em stadionu. Okupilo se oko 10.000 gledalaca, a na severnoj tribini u poluvremenu dominirala je i koreografija sa ogromnim natpisom „Vostani Srbije, odavno si zaspala“. Bio je to prakti~no uvod u humanitarni koncert u organizaciji Delija koji je po~eo nakon utakmice, a sa kojeg }e ~itav prihod i}i za Srbe na Kosovu. Z. Rangelov

POBEDA SUBOTI^ANA U VOJVO\ANSKOM DUELU

Strpqewem do bodova Sini{a Mihajlovi}

minutu. Fiorentina posle {est kola ima samo pet bodova i Mihajlovi}u treba serija dobrih rezultata ukoliko `eli da zadr`i trenutni posao. Bolowa i Sampdorija su podelili bodove (1:1), kao i Kjevo i Kaqari (0:0).

Strana prvenstva Engleska: Man~ester siti – Wukasl 2:1, Liverpul – Blekpul 1:2, ^elsi – Arsenal 2:0. [panija: Almerija – Malaga 1:1, Hetafe – Herkules 3:0, Osasuna – Levante 1:1, Seviqa – Atletiko Madrid 3:1, Viqareal – Rasing 2:0, Barselona – Majorka 1:1. Nema~ka: [tutgart – Ajntraht 1:2, Dortmund – Bajern 2:0, Leverkuzen – Verder 2:2. Francuska: Lil – Monpeqe 3:1, PS@ - Nica 0:0.

Pobedom od 1:0 protiv Hajduka iz Kule u vojvo|anskom derbiju fudbaleri Spartak Zlatibor vode odigrali su i sedmi superliga{ki me~ bez poraza, a no}su se golubovi {epurili na tre}em mestu na tabeli. – Kada pogledamo me~eve koji su se ove godine igrali u Subotici, Hajduk je, uz Sevojno, najboqa ekipa koja je gostovala na Gradskom stadionu. Iako je kolega Bekvalac tek nedavno preuzeo ekipu, wegov rad se itekako vidi. Nismo imali mnogo {ansi na utkamici, ni mi ni protivnik. Sre}om, jednu priliku smo uspeli da iskoristimo, a ispostavilo se da je to bilo dovoqno za pobedu. Iako nas nere{en rezultat nikako ne bi zadovoqio, mo`da je to i bio realan odnos snaga.

Suboti~ani slave gol Ubiparipa

Ono {to me posebno raduje je ~iwenica da su moji igra~i pokaza-

li da mogu da imaju i strpqewa, da se gradi igra i da se do|e do

dobrog rezultata – istakao je posle me~a Dragan Miranovi}, trener Spartak Zlatibor vode. Vidak Brati}, komadant odbrane Suboti~ana, potvr|uje da trenutni plasman nije slu~ajan. – Spartak je pokazao svojim kvalitetom i igrama da se ne nalazi u samom vrhu tabele, odmah iza ve~itih rivala, a verujem da }e tako biti i u nastavku takmi~ewa. Nije bilo lako igrati protiv Hajduka, pokazalo se jo{ jednom da nam ova ekipa nikako ne le`i, ali smo ipak uspeli da postigemo jedan gol i na kraju zaslu`eno pobedimo. Sledi nam sada mala pauza zbog obaveza reprezentacija, a bi}e to prilika da se jo{ boqe spremimo za nastavak takmi~ewa – kazao je Brati}. N. S.

NA TURNIRU „ALEKSANDAR GOMEQSKI” U MOSKVI

Partizan namu~io PAO Panatinaikos - Partizan 73:68 (17:12, 19:18, 19:28, 18:10) PANATINAIKOS: Tepi}, Mari} 8, Perperoglu 4, Batist 4, Focis 5, Sato 17, Nikolas 2, Carcaris 4, Dijamantidis 1, Kalates 5, [ermadini 18, Kajmakoglu 5. PARTIZAN MTS: Kecman 5, Klobu~ar 4, Milosavqevi} 8, Lu~i} 9, Kati} 18, Xavai 5, Le{i} 8, Be{ovi}, Mitrovi} 1, Bo`i} 3, Veseli 7, \eki}. Ko{arka{i Partizana zauzeli su ~etvrto mesto na turniru “Aleksandar Gomeqski“, koji je sino} zavr{en u Moskvi. U veoma uzbudqivoj utakmici za tre}e mesto, s puno preokre-

ta, crno-beli su pora`eni od Panatinaikosa rezultatom 73:68. Po~etak utakmice nije nagove{tavao uzbudqiv duel, pogotovo jer su prvi poeni iz igre postignuti u tre}em minutu. Ve} u nastavku, gr~ki {ampion se boqe sna{ao i serijom od 7:0 napravio dobru zalihu za nastavak susreta. Druga deonica je bila dosta ujedna~ena, s oscilacijama u igri oba tima. Beogra|ani su do{li na samo pola ko{a zaostatka 29:28, me|utim Atiwani su ubrzo vratili prednost iz prvog perioda. U tre}oj deonici vi|ena je

potpuno preporo|ena igra srpskog {ampiona. Kao i na utakmici sa CSKA-om, crnobeli su odli~no odigrali ovaj kvartal. Najboqe je funkcionisao {ut za tri poena, a dobra odbrana je zaustavila protivnika i u~enici trenera Vlade Jovanovi}a su pre{li u vo|stvo koje su sa~uva- Jan Veseli i Ra{ko Kati} li sve do posledwa dva minuta. vezali dve trojke i zabele`ili Tada su igra~i Panatinaikosa zaslu`enu pobedu.


SPORT

c m y

DNEVNIK

Vojvodina je savladala Partizan s 2:0. [ef struke Novosa|ana Zoran Milinkovi} zna kako da namu~i {ampiona. I pro{le sezone je, kao trener Spartaka, osvojio bod protiv Partizana u Subotici. Trener Novosa|ana pobedu je posvetio Vladimiru Nikoli}u [meteru, najvernijem navija~u Vojvodine, koji je preminuo. - Presudila je na{a ogromna `eqa za dokazivawem. Jesmo ekipa u stvarawu, ali smo u va`nim segmentima nadvisili velikog protivnika, vlasnika tri uzastopne titule i u~esnika Lige {ampiona - poru~io je Milinkovi}. - Mo`da smo ga uhvatili u raskoraku, mo`da su igra~i Partizana emotivno ispra`weni. Zahvaqujem se na{im navija~ima na sjajnoj podr{ci. Op{ta je ocena da je doma}in u Novom Sadu slavio zaslu`eno. S tom ocenom slo`io se i tren-

er crno-belih Aleksandar Stanojevi}. - ^estitam Vojvodini i wenom treneru na potpuno zaslu`enoj pobedi. Bili su boqi u svakom smislu te re~i. Nadigrali su nas u svim segmentima igre. Partizan je napravio samo dve {anse i to ne iz akcija - iskren je bio Stanojevi}. Nervoza je sve vreme bila prisutna na terenu, ali i van wega. Rezervni igra~ Partizana Stefan Babovi}, koji se zagrevao dok su iskqu~eni Nikola Lazeti} i Nemawa Tomi} napu{tali teren, morao je da razdvaja zara}ene strane kako ne bi nastavile sukob. Sli~na scena je vi|ena i posle crvenog kartona Milanu Smiqani}u. Vezista Partizana i Georgi Mereba{vili, koji je iskqu~en pet minuta ranije, u{li bi u klin~ da ih na vreme nije spre~ilo obezbe|ewe. - Ne znam za{to je bilo toliko nervoze - dodao je Stanojevi}.

17

U DERBIJU KOLA NOVOSA\ANI NADVISILI CRNO-BELE

IZJAVE TRENERA POSLE NOVOSADSKOG ME^A

Doma}in boqi u svemu

ponedeqak4.oktobar2010.

Parni vaqak zaribao na „Kara|or|u” Vojvodina– Partizan 2:0 (1:0) NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, 9.500 gledalaca, sudija: Glo|evi} (Vrbas). Strelci: \urovski u 29. (iz jedanaesterca) i Mereba{vili u 58. minutu. @uti kartoni: \urovski, Mereba{vili, Vuli}evi}, Tumbasevi}, Lazeti}, Trajkovi} (Vojvodina), Kizito, Stevanovi}, Smiqani}, Tomi} (Partizan). Crveni kartoni: Lazeti} u 65, Mereba{vili u 85. (Vojvodi-

preminuo u petak, a transparent s wegovim imenom pristalice crveno-belih istakle su na severnoj tribini. Oba trenera izvela su ofanzivne sastave uprkos kadrovskim problemima (zbog povrede Ili} nedostajao Vojvodini, a Krstaji} i Boja Partizanu). Milinkovi} je {ansu u sredwem redu dao ofanzivnim vezwacima \urovskom i Mereba{viliju koji je igrao istureno po levoj

lom. Medojevi} je oduzeo loptu na sredini, pravovremeno proigrao desno Lazeti}a, a Kizito ga je zaustavio na nedozvoqen na~in, pa je Glo|evi} pokazao na belu ta~ku i `utim kartonom kaznio Kizita. \urovskog je Stojkovi} pro~ita”, ali je udarac bio dovoqno jak i precizan da lopta zavr{i u mre`i – 1:0. Bio je to 150. gol Vojvodine protiv Partizana u prvenstvenim me~evima. U 41. minutu Partizan je tra`io najstro`u kaznu, kada je po-

nad Pavlovi}em koji je po`rtvovanom intervencijom izbacio loptu s gol linije. Umalo da u 72. minutu ne bude 3:0. Abubakar je centrirao, Trajkovi} je zahvatilo loptu glavom, pogodio stativu, a Stojkovi} se bacio i sa gol-linije izacio rukama loptu u poqe. Na drugoj strani u 75. minutu Iliev i ili} izveli su slobodwak, kapiten Partizana driblingom je izbacio iz ravnote`e i Pavlovi}a i goplmana Brki}a, sa korner linije poku{ao da pogo-

JELEN SUPERLIGA – 7. KOLO BEOGRAD: Crvena zvezda - Metalac 2:0 (1:0) NOVI SAD: Vojvodina - Partizan 2:0 (1:0) BEOGRAD: Rad - In|ija 2:0 (0:0) SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Hajduk 1:0 (1:0) SMEDEREVO: Smederevo - Slobodan Point Sevojno 0:0 ^A^AK: Borac - OFK Beograd 1:1 (1:0) JAGODINA: Jagodina - ^ukari~ki Stankom 1:1 (1:1) BEOGRAD: BSK - Habitfarm Javor 1:0 (1:0) 1. Crvena zvezda 7 6 1 0 10:2 19 2. Partizan 7 5 1 1 11:3 16 3. Vojvodina 7 4 3 0 9:1 15 4. Rad 7 4 2 1 8:3 14 5. Spartak ZV 7 3 4 0 7:3 13 6. Sloboda PS 7 2 5 0 5:3 11 7. Smederevo 7 2 4 1 6:2 10 8. Borac 7 2 4 1 5:5 10 9. OFK Beograd 7 3 1 3 6:7 10 10. Jagodina 7 2 2 3 4:6 8 11. In|ija 7 2 1 4 7:8 7 12. BSK Bor~a 7 1 3 3 4:9 6 13. Javor 7 0 4 3 1:5 4 14. Metalac 7 0 2 5 1:9 2 15. Hajduk 7 0 1 6 4:12 1 16. ^ukari~ki 7 0 1 6 1:13 1 U slede}em kolu (16. i 17. oktobra) sastaju se - IN\IJA: In|ija - Habitfarm Javor, KULA: Hajduk - Vojvodina, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - BSK, KRAGUJEVAC: Metalac - Jagodina, U@ICE: Sloboda Point Sevojno - Crvena zvezda, BEOGRAD: Partizan - Smederevo, OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda, Rad - Borac.

Ubedqivi gra|evinari Rad–In|ija 2:0 (0:0) BEOGRAD: Stadion Rada, gledalaca 700, sudija Paunovi} (Kladovo), strelci: Dimitrijevi} u 55. i Stanojevi} u 71. minutu. @uti kartoni: Ran|elovi} (Rad), A. Jak{i}, ^ovilo (In|ija). RAD: Borjan 6, Todorovski 7, Kokovi} 7, Ran|elovi} 7, Dimitrijevi} 7 (Milivojevi} -), Jovanovi} 7, Luka 7 (Andri} -), Mitrovi} 6, Koji} 7, Stanojevi} 7 (^otra -), Lekovi} 6. IN\IJA: Poleksi} 6, Novakovi} 5, Qubinkovi} 5, Dubqevi} 5, Jak{i} 5, Kosti} 5 (Vu~eti} 5), Davidov 6, ^ovilo 5, Jankovi} 6 (Nagli}), Batioja 6, Bubalo 5 (Isidorovi} 6).

Fudbaleri Rada zabele`ili su i ~etvrtu pobedu u novom {ampionatu, savlada{vi In|iju sa 2:0 (0:0). Doma}in je bio apsolutno boqi rival i mogao je da pobedi i daleko ubedqivije. Samo zahvaquju}i nespretnosti doma}ina In|ija nije do`ivela pravu katastrofu. Me~ je odlu~en u nastavku. Dominacija se Radu i isplatila. Sin biv{eg igra~a Partizana ^ave Dimitrijevi}a, Milo{ efektno je zavr{io akciju Luke. Stanojevi} je u 71. minutu {utirao sa 25 metara i savladao Poleksi}a. Mogao je Jankovi} u 79. minutu da smawi, ali je sa deset metara {utirao preko gola. I. Lazarevi}

Bogunovi} nemo}an izme|u Mereba{vilija, \urovskog i Tumbasevi}a

na), Tomi} u 65. i Smiqani} 90. u minutu (Partizan). VOJVODINA: Brki} 7, Medojevi} 7, Mojsov 8, Trajkovi} 8, Tumbasevi} 7, \urovski 8 (Jao), Lazeti} 7, Mereba{vili 8, Abubakar 8 (Katai), Vuli}evi} 7, Pavlovi} 7. PARTIZAN: Stojkovi} 6, Stevanovi} 6, Kizito 5, Jovanovi} 7, Stankovi} 6, Kamara 6 (Tomi} 5), Petrovi} 7, Ili} 7, Bogunovi} 6 (Smiqani} 5), Iliev 6 ([}epovi}), Kleo 6. Fudbaleri Vojvodine zaslu`eno su pobedili u derbiju 7. kola aktuelnog {ampiona, ekipu beogradskog Partizana. Golovima Marija \urovskog u prvom poluvremenu iz jedanaesterca i Georgija Mereba{vilija u drugom delu, Novosa|ani su osvojili dragocena tri boda i prvenstvo Srbije u~inili zanimqivijim. Parni vaqak tako je zaribao na “Kara|or|u”, a me~ je protekao uz dosta varnica sa po dva iskqu~ewa, pa su timovi sa po devet igra~a do~ekali posledwi zvi`duk arbitra Glo|evi}a. Igra~i i navija~i Vojvodine pobedu su posvetili jednom od najvernijih navija~a svih klubova SD Vojvodina Vladimiru Nikoli}u [meteru koji je

Foto: B. Lu~i}

Pi`on i Ka~ar u lo`i Me~ u Novom Sadu iz sve~ane lo`e u dru{tvu predsednika FK vojvodina Ratka Butorovi}a pratio je i selektor A reprezentacije Srbije Vladimir Petrovi} Pi`on. Od igra~a na terenu za me~eve s Estonijom i Italijom pozvani su Brki} iz Vojvodine i Petrovi} iz Partizana, a selektor Petrovi} je svakako `elelo da se u jakoj utakmici uveri i u mogu}nosti jo{ nekog potencijalnog kandidata. Me~ je posmatrao i nekada{wi kapiten Vojvodine, a sada nema~kog Hamburgera, reprezentativac Srbije, Gojko Ka~ar, koji je kao kapiten crveno-belih umeo da zagor~a `ivot Partizanu. strani – a Lazeti} po desnoj, uz {pica Abubakara, dok se Stanojevi} opredelio da uz Klea budu Iliev levo i Bogunovi} desno. Prvu ozbiqniju {ansu imao je Partizan preko Klea ve} u 3. minutu, ali je Brazilac {utirao preko gola poku{av{i da lobuje Brki}a. Ipak, prvu stopostotnu priliku propustila je Vojvodina. Abubakar je na 20 metara oduzeo loptu Kamari i krenuo sam prema Stojkovi}u. No, nije uspeo dobro da zahvati loptu prilikom {uta, bio je ometen od Kamare i istr~alog Stojkovi}a, pa se sve zavr{ilo samo ~etvrtim kornerom za doma}e. U 28. minutu boqa igra Vojvodine krunisana je penalom i go-

sle kontakta Trajkovi}a i Ilieva, napada~ crno-belih pao, no Glo|evi} je procenio da se radilo o remplovawu. Po~etak drugog dela protekao je u dimnoj zavesi kraj isto~ne tribine koju su na~inili navija~i Partizana, a taj deo stadiona zanemeo je u 58. minutu. [ta se desilo? Mereba{vili je krenuo u dribling, Stankovi} je poturio nogu, lopta se odbila od mereba{vilijevog kolena i na iznena|ewe Stojkovi}a odsela u wegovom dowem levom uglu – 2:0. Strasti su se potom uzburkale, predwa~ili su u tome Tomi} i Lazeti}, pa su u 60. minutu iskqu~eni zbog novog ko{kawa, posle `estokog starta Klea

di gol, ali je lopta paralelno s gol-linijom zavr{ila na drugoj strani terena. Partizan je u 81. minutu izvo prvi korner, pa i to svedo~i o wegovoj bledoj igri u Novom Sadu. Pet minuta pre kraja Medojevi} i Mereba{vili bili su u kontri, Gruzijac je poku{ao da predribla Stojkovi}a koji mu je ukrao loptu. Potom ga je u trku prilikom dega`irawa, utisak je, zaka~io, a Mereba{vili je pao. Glo|evi} je obojici pokazao `uti karton (Mereba{viliju verovatno zbog simulirawa), {to je bio automatski crveni za Mereba{vilija i Vojvodina je ostala s devetoricom. Utisak je da je i Stojkovi}, ako je udario Mereba{vilija, morao da dobije direktni crveni karton, a ukoliko nije, Glo|evi} nije trebalo da mu poka`e ni `uti. Malo zatim i drugi rezervista Partizana, Smiqani}, morao je zbog prekr{aja nad Pavlovi}em i druge opomene pre isteka 90. minuta u svla~ionicu. Kraj me~a fudbaleri doma}eg tima do~ekali su uzduignutih ruku jer je savldana veliki rival, u~esnik Lige {ampiona Evrope. S. Savi}

UZ VEST O SMRTI VLADIMIRA NIKOLI]A – [METERA

Oti{ao veliki vojvodina{ Tiho i skromno, ba{ onako kako je i `iveo, u petak je umro Vladimir Nikoli}, Novosa|anima i svim prijateqima sporta mnogo poznatiji kao [meter. Jedan dobar i nesre}an ~ovek ~itav svoj vek proveo je bore}i se s bole{}u koja ga je jo{ u detiwstvu omela da `ivi kao sav normalan svet. Ali, Vlada je bio borac i hrabro je podnosio sve nepravde koje mu je `ivot zadavao, ne pristaju}i da im se preda. Nema sportiste u Srbiji koji je barem jednom igrao neku utakmicu ili imao takmi~ewe u Novom Sadu, a da nije znao [metera. Uvek je, bez obzira na to kakvo je vreme ili koje je doba dana bilo, Vlada bio prisutan uz sve one ko-

ji su nosili dres Vojvodine. Nije mu bilo va`no to da li je u pitawu bio fudbal, ko{arka, odbojka, rukomet … Nije, jer je sport i dru`ewe sa sportistima bio wegov `ivot i on ga je voleo, iskreno i neiskvareno. U dana{wem sportu, prepunom nasiqa na tribinama i {irem okru`ewu stadiona i dvorana, [meter je bio najodaniji navija~ i prijateq novosadskih ekipa i samih sportista, koji su uvek umeli da cene wegovu podr{ku. I uvek su pronalazili na~in i mogu}nost da mu poklone dres, patike, trenerku ili da ga po~aste sokom. Vlada im je uzvra}ao onim ~ega je uvek i jedino imao u izobiqu – qubavqu i beskrajnom podr{kom.

@iveo je negde na razme|i qubavi i nerazumevawa. Sportisti su prepoznavali wegovu dobronamernost, ali je bilo u Novom Sadu i onih koje je nervirao i smetao im. To je bila, usu|ujemo se da ka`emo, wihova gre{ka, jer od sebe su odbijali ~oveka prepunog emocija, ali i bogatog uma. Prepoznavao je [meter svaku situaciju u kojoj bi se nalazio, umeo je britko da odgovori, ali nikada ga nismo videli qutitog ili neraspolo`enog. Razumevawe za druge bio je wegov na~in brawewa sebe samog, ba{ kao {to je redovno unosio vedrinu u lokale u okolini stadiona “Kara|or|e” i SPC “Vojvodina” na~inom na koji je izgo-

varao neke re~i. Imao je govornu manu koju je maestralno pretvarao u ne{to samo wemu svojstveno, ne{to na ~emu je sticao {arm. Druga velika qubav Vlade Nikoli}a bila su deca. O wima je mogao da pri~a satima i tada je sagovornik-namernik u wegovim o~ima mogao da prepozna tu qubav, ali i duboku nesre}u {to i sam nije imao klince. Vlada vi{e nije me|u nama. Bio je tih, niko ga na utakmici nije mogao ~uti da vi~e, vre|a ili olamova`ava rivale. Svaki me~ `iveo je u sebi, svaku radost ili tugu pre`ivqavao je negde u dubini svoje du{e i sigurno je da nije mali broj novosadskih sportista,

ali i Novosa|ana uop{te, kojima }e [meter nedostajati. Sahrana Vladimira Nikoli}a [metera je danas u 14 ~asova na Novom grobqu u Novom Sadu.


18

SPORT

ponedeqak4.oktobar2010.

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

OLIMPIJADA U KANTI MANSIJSKU

[u{war odlu~io Dowi Srem – Mladost (BJ) 1:0 (1:0) PE]INCI: SportVarge. Do kraja poluvremena ski centar „Suva~a“. [u{war je imao jo{ jednu priGledalaca: 300. Sudija: liku. Stanti} (Subotica). I u nastavku igre doma}in je Strelac: [u{war u 11. minutu. bio daleko opasniji. Berowa, @uti kartoni: Markovi~ i \urkoji je o~igledno u krizi, u 51. ki} (Dowi Srem), Ratkovi}, Paminutu odli~no upo{qava [uvlovi} i Rosi} (Mladost). {wara, ali jo{ jedna prilika je DOWI SREM: Varga 7, To{i} 7, Markovi} 7, Prqevi} 7, Risti} 7, Bukorac 6, Berowa 6 (]iri}), Radi{i} 7, Laki} – Pe{i} 7 (\urki} 7), [u{war 8, Jovanovi} 6 (Cvjetinovi}). MLADOST: Vasiqevi} 7, Te{i} 6 (Rosi}), Rati} 7, Isak 7, Kantar 6, Kraguqac 6, Radoja 6, Ratkovi} 7 (Savi}), Zoranovi} 6 (Vi{ekrina), Xogovi} 6, Pavlovi} 7. Dowi Srem je zaslu`eno do{ao do bodova, ali i daqe „ostaje problem“ – slaba realizacija. Opet se potvrdilo da je mladi \or|e [u{war izuzetno poja~awe: u 11. minutu izborio se za loptu, iz- \or|e [u{war bio ispred Vasiqevi}a i manirom iskusnog streloti{la u nepovrat. Vrlo lepa ca smestio je u dowi desni ugao akcija je vi|ena u 86. minutu: odgola Mladosti. li~an centar{ut Jovanovi}a, U 24. minutu kiks Ratkovi}a, jo{ boqi skok i udarac ]iri}a [u{war izlazi sam ispred Vaglavom, ali lopta odlazi pored siqevi}a i kada se o~ekivalo gola. 2:0, potpuno neometan {aqe Dowi Srem smo vi|ali i u boloptu pored gola. Posle toga goqim izdawima. Gosti solidni, sti iz Ba~kog Jarka dolaze sebi, ali bezopasni po gol. ali bez ve}e opasnosti po gol @. Radivojevi}

Pukla petarda Pali} - Kikinda 5:2 (3:0 PALI]: Stadion Janko Pejanovi}, gledalaca 100, sudija Ute{anovi} (Novi Sad), stelci: Karaxi} u 3. Soviq u 29. (iz penala), Kosi} u 32. Pr{i} u 65. i Zeqkovi} u 70. za Pali}, a Buni} u 75. i Vukmanovi} u 80. minutu za Kikindu. @uti kartoni: Mesaro{ (Kikinda). PALI]: Stojanovi} - (Lazovi} 7), Zeqkovi} 7, Vu~kovi} 7 (Lazinica 7), Pr{i} 8, Zogovi} 8, Kova~evi} 7, Maslovara 8, Kosi} 9, Soviq 8, @arovi} 7 (Radulovi} -), Karaxi} 8. KIKINDA: Manda 6, Kr`alin 6 (]eran 6), Babi} 6, Mesaro{ 7, Marijanovi} 6, Bodro`i} 6, Ili} 6, Vlaji} 6 (Vukmanovi} -), Spahi} 6 (Karanovi} 6), Buni} 7, Cvijanovi} 6. Pali}ani su tek u osmom kolu zabele`ili pobedu protiv Kikinde. Samo {to je po~ela utakmica crno-beli dolaze u vo|stvo preko Karaxi}a kada je @arkovi} izveo korner, stvorila se gu`va u gostuju}em {esnaestercu, najboqe se sna{ao mladi Karaxi} i sa tri metara plasirao loptu u gol. U 29. minutu u prodoru je bio Boris Maslovara, ulazi u kazneni prostor, ru{i ga Mesaro{ a sudija Ute{anovi} pokazuje na belu ta~ku, realizator je bio Soviq. Dok su se gledaoci radovali, Pali}ani posti`u i tre}i gol preko najboqeg igra~a me~a Ivana Kosi}a, koji je pre{ao nekoliko igra~a u solo prodoru i sa nekih 18 metara iskosa postigao pogodak. Gosti su imali {anse preko Buji}a i

Sloboda (NK) - Tekstilac Ites 1:2, Vr{ac - Cement 0:0, Mladost (A) - Dolina 0:1, Sloga (T) - Senta 1:1, ^SK Pivara - Solunac 5:1, Radni~ki (NP) Veternik Viskol 2:0, Pali} Kikinda 5:2, Dowi Srem Mladost (BJ) 1:0 1. Dolina 8 2. ^SK Pivara 8 3. Senta 8 4. Radni~ki (NP) 8 5. Dowi Srem 8 6. Veternik 8 7. Solunac 8 8. Tekstilac 8 9. Vr{ac 8 10. Cement 8 11. Mladost (BJ) 8 12. Sloga (T) 8 13. Pali} 8 14. Kikinda 8 15. Sloboda 8 16. Mladost (A) 8

6 5 5 5 4 4 3 3 2 2 3 1 1 1 1 0

DNEVNIK

0 2 2 2 3 3 3 2 4 3 0 4 3 3 1 1

2 1 1 1 1 1 2 3 2 3 5 3 4 4 6 7

12:11 24:10 20:6 15:2 12:7 12:8 15:13 7:8 8:9 9:8 7:15 8:8 12:18 6:16 12:20 7:27

18 17 17 17 15 15 12 11 10 9 9 7 6 6 4 0

U slede}em kolu (9/10. oktobra) sastaju se: Veternik Viskol - Sloboda (NK), Solunac Radni~ki (NP), Mladost (BJ) ^SK Pivara, Kikinda - Dowi Srem, Senta - Pali}, Dolina Sloga (T), Cement - Mladost (A), Tekstilac Ites - Vr{ac. Spahi}a ali je golman Stojanovi} je bio odli~an. U nastavku igre gosti preuzimaju inicijativu, stvaraju {anse, najpovoqniju je imao Ili} u 50. minutu ali golman Lazovi} je izbacio loptu u korner. Pr{i} iz solo prodora posti`e pogodak u 65. minutu za 4:0, a zatim je Zeqkovi} povisio na 5:0. Gosti su ubla`ili poraz golom Buni}a u 75. i Vukmanovi}a u 80. minutu. S. Stojiqkovi}

Neslavan zavr{etak Posledwe kolo na Olimpijadi u Kanti-Mansijsku (Rusija) trebalo bi {to pre da zaboravimo iako je plasman posle ovog kola kona~an. Prvo }emo o damama: sindrom Rusije nije mogao da se izbegne ni u ovom kolu iako su na{e dame, po rejtingu, bile izraziti favoriti protiv omladinske selekcije Rusije, {to bi u ukupnom plasmanu, u slu~aju pobede, Srbiji donelo 13. mesto, odnosno za ~etri mesta vi{e od prose~nog rejtinga. Ovako, 26. mesto nije niko o~ekivao. A {ta, posle svega, re}i i o mu{karcima? 33. mesto u odnosu na 21. rejting je vi{e nego razo~aravaju}e. Kockarska taktika obrnutih tabli novog selektora nije urodila plodom. Olimpijski {ampioni postali su Ukrajina u mu{koj i Rusija (1) u `enskoj konkurenciji. Poseban sjaj ima zlato ruskih amazonki koje nisu protivnicama dozvolile ni bod tokom ~itavog takmi~ewa {to nije zabele`eno u analima olimpijada.

PRVA MU[KA LIGA

Doma}in se raspucao VRBAS: Hala centra za fizi~ku kulturu „Drago Jovovi}“, gledalaca: 500, sudije: Ostoji} i Rajkovi} (obojica Novi Sad). Sedmerci: Vrbas Karneks 1 (1), Vojput 4 (2). Iskqu~ewa: Vrbas Karneks 2 minuta, Vojput 4 minuta. VRBAS KARNEKS: Vlaisavqevi} (16 odbrana + 1 sedmerac), Karanovi} 2, Komneni}, Orbovi}, Krivokapi}, Milovi} 6, J. Vojvodi}, Gugleta 4, Perovi}, \. Vrane{, Govedarica, V. Vojvodi} 5, Lu~i} 7 (1), M. Vrane{ 6. VOJPUT: Vukoslavovi}, Ta{kovi} 5 (1), Rojevi} 3, Todorovi} 3, Lakovi}, Vitas (6 odbrana), Marinkovi}, Ristovski 2 (1), Abazovi} 2, \ukanovi}, Distol 6, Kosovi}, Veselinovi} 4, Vru}evi} 1. Vrba{ani su se raspucali u posledwih 15 minuta i tako stigli do planiranih bodova u duelu sa

Vojvo|anska liga – zapad U 8. kolu postignuti su slede}i rezultati: Ba~ka - Obili} 1:0, Polet (S) - Crvena zvezda 2:0, Metalac AV - 1. maj 0:1, Jugovi} Sloga (E) 1:2, Indeks - Omladinac 2:0, Borac - Budu}nost (M) 3:2, Dunav - Radni~ki (I) 4:0, Mladost (T) - Radni~ki (SM) 0:1.

novajlijama u prvoliga{kom dru{tvu. Ipak, nije sve i{lo od po~etka kao {to su se doma}ini nadali. Suboti~ani, sa kojima su odigrali nekoliko kontrolnih utakmica u pripremnom periodu, kao da su dobro prou~ili igru Vrba{ana pa su prvi stigli do prednosti. Tek u 11 minutu doma}ini uspevaju da povedu sa 6:5, i tu prednost od jenog gola sa~uvaju do odmora. U nastavku vi|ena je izjedna~ena igra sve do 44. minuta kada je posledwi put bilo egal – 19:19, a onda briqantna serija doma}ina od 6:1, za 25:20 u 51. minutu, kada je prakti~no sve bilo re{eno. Odli~na partija golmana doma}ih Vlaisavqevi}a, koji se razbranio kada je bilo najpotrebnije, ali i dobre partije Lu~i}a, Milo{a Vrane{a i sve boqeg Igora Milovi}a obele`ile su me~. Kod gostiju boqi od ostalih bili su Distol i Ta{kovi}. J. Len|er

PRVA @ENSKA LIGA

Bodovi In|ijkama @elezni~ar MC – Metalac 36:29 (17:12) IN\IJA: Hala sportova, gledalaca: 200, sudije: Dauti i Kolav~i} (obojica iz Beograda). Sedmerci: @elezni~ar MC 5 (5), Metalac 7 (3). Iskqu~ewa: @elezni~ar 12, Metalac 6 minuta. @ELEZNI^AR MC: Koci}, Cvetin, Jak{i} 4, Predojevi} 1, Popovi} 4, Vasi} 12 (5), Drowakovi} 2, Rankovi} 4, Rupi}, Simjanovski, Garovi}, Jezdi}, Mili} 3, Veraja 6. METALAC: Jankovi}, M. Tomi} 5 (2), Gavrilovi} 2, Gli{ovi} 6, Terzi}, K. Tomi} 7 (1), Radulovi}, Mojsilovi}, Jevtovi} 1, Luki} 8, \ur|i}. Rukometa{ice @elezni~ara MC su premijernu utakmicu novog prvenstva na svom parketu zaslu`eno re{ile u svoju korist. Stekle su rezultatsku prednost ve} na po~etku, povele sa 3:0 i 5:1 pa wihova pobeda vi{e nije dolazila u pitawe. Go{}e su, istina, poku{avale da smawe razliku, imale su prilika ali je raspolo`ena Milica Jezdi} branila i zicere, uhvatila je ~ak i tri udarca sa sedam metara, pa je u solidnom doma}em sastavu bila najboqa. Omogu}ila je svom timu da u drugom poluvremenu stigne do 12 golova razlike, bilo je 33:21 tako da je trener Aleksandar Roganovi} {ansu da igraju pru`io i devojkama sa klupe za rezerve, pa su go{}e na kraju ubla`ile poraz. Da. Vi}enti}

Izrael 17, 4. Ma|arska 17, 5-10. Kina, Rusija (2), Jermenija, [panija, SAD, Francuska 16, itd. Srbija se nalazi na 33. mestu (deoba 30-48. mesta sa 13 bodova. Va`niji rezultati 11. kola (`ene): Rusija (2) - Rusija (1) 1,5:2,5, Kina – Ukrajina 3:1, Poqska - Gruzija 2:2, Hrvatska – Kuba 1,5:2,5, SAD – Indija 2,5:1,5, Vijetnam – Azerbejxan 1,5:2,5, Nema~ka – Bugarska 1:3, Rusija (3) – Srbija 3:1, Slovenija – Jermenija 0,5:3,5, Argentina - Rumunija 1:3, Gr~ka – Italija 3,5:0,5, Letonija - Slova~ka 2:2, Francuska – Moldavija 3:1, [panija - Ma|arska 1:3, Peru – Kolumbija 3:1, Ekvador – Iran 1:3, Indonezia – Litvanija 1,5:2,5, Engleska – Australija 3:1, BiH – Austrija 3,5:0,5, [kotska - Crna Gora 2:2, Makedonija – Singapur 2:2, itd. Plasman: 1. Rusija (1) 22, 2. Kina 18, 3. Gruzija 16, 4-8. Kuba, SAD, Poqska, Azebejxan, Bugarska 16, itd. Srbija se nalazi na 26. mestu (deoba 24-36. mesta sa 13 bodova . B. Dankovi}

DERBI 1. KOLA PRVE B MU[KE LIGE

Svilar doma}inu doneo pobedu Smederevo - Vojvodina 80:79 (13:19, 23:24, 22:21, 22:15)

Vrbas Karneks – Vojput 30:26 (13:12)

SMEDEREVO: Dvorana “Smederevo”, geladalaca: 600, sudije: Vukanovi} (Novi Beograd), Nikoli} (Zemun) i Dr~a (Beograd). SMEDEREVO: [parovi} 6, Nan~eski, Antui}, Perovi} 9, Nasti} 11, Rni} 13, @ivanovi} 12, Svilar 26, Jakovqevi}, Nikoli}, Lakovi}, Stojanovi} 3. VOJVODINA: Pastornicki, Krivokapi}, Toma{evi} 5, Kne`evi} 13, Grubor 10, Gli{i} 12, Te{i}, Zekovi} 10, [migovi} 5, Ivo{ev 21, Pap 3. Imali su ko{arka{i novosadske Vojvodine u xepu pobedu

u derbiju 1. kola u Smederevu. Me|utim, Vojin Svilar, najboqi igra~ utakmice, pobrinuo se da ne bude tako, po{to je, pri vo|stvu crveno-belih od 79:77, {utirao s polovine terena uz zvuk sirene i pogodio za pobedu doma}ina. Imala je Vojvodina, predvo|ena odli~nim Ivo{evim, ubedqivu prednost tokom utakmice, a ona je sredinom tre}e deonice iznosila i svih 15 poena. Ipak, nisu uspeli Novosa|ani prednost da zadr`e, a igra~i Smedereva su se, korak po korak, pribli`avali i na kraju trijumfovali. S. R.

Povratak Suboti~ana Spartak – In|ija 91:72 (19:12, 20:21, 23:12, 29:27) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 350. Sudije: Vladan Borovina, Aleksandar Rodi} i Aleksandar Arsi} (svi iz Novog Sada). SPARTAK: Dini} 5, Stojanovi} 7, Kunti} 16, Vukoli} 16, Karaho`i} 9, Pekovi} 5, Markovi}, Prqa 5, Mari} 3, Bo{kovi}, Stefanovi}, Radi} 26. IN\IJA: \uri} 11, Mihajlovi} 5, Ogwenovi}, Joji} 8, Ivani{ 5, Lo|inovi} 13, Jerkovi} 5, Baki}, Gugleta 21, @ivkovi} 4, Majki}, Perehinac. Posle nekoliko sezona pauze i igrawa po ni`im ligama, ko{arka{i Spartaka su se pobedom vratili na prvoliga{ku scenu. Na otvarawu Prve B lige pred ne{to vi{e od 300 navija~a u Hali sportova ubedqivom igrom su savladali ekipu In|ije. Nakon lo{ijeg otvarawa obe ekipe u prvih pet minuta utakmice, Spartak je polako preuzeo inicijativu i do kraja prvog pe-

rioda ve} stigao do prednosti od sedam poena. Nastavili su golubovi u istom rimu, poveli su i sa dvocifrenom razlikom, ali su gosti ipak uspeli da stisnu malo svoje redove, smawe razliku i sa malom nadom u|u u nastavak me~a. No, Spartak je odli~no zaigrao po~etkom tre}e ~etvrtine. Uz konstantno dobru odbranu, proigravawa Kunti}a i ko{eve Radi}a i Vukoli}a Spartak je lako stigao do velike prednosti. Jo{ je ubedqivije bilo u prvom delu zavr{ne ~etvrtine kada su se golubovi pribli`ili razlici od 30 poena. U fini{u me~a trener doma}ih Blagoja Ivi} pru`io je priliku mla|im igra~ima da se oprobaju u ovom rangu takmi~ewa. Ne mo`e biti Ivi} zadovoqan wihovih izdawem, jer su za ~as posla dozvolili protivniku da smawi prednost. Ipak, bilo je to nedovoqno da se ugrozi prva pobeda. N. S.

LIGA MLADIH EVROPE

Srpski takmi~ari ~etvrti u Bolowi Strelci Srbije vazdu{nom pu{kom Katarina Bisre~i}, @arko Trifuwagi} i Borislav Maziwanin osvojili su ~etvrto mesto na zavr{nom turniru Lige mladih Evrope u Bolowi. U me~u za bronzanu medaqu pora`eni su od selekcije Hrvatske sa 64:56. Maziwanin je doneo ekipi 22 poena, Katarina Biser~i} 13, Trifuwagi} 21. U stru~nom timu reprezentacija Srbije bili su treneri Dragan Markovi} (Novi Sad) i Dragan Grbi} (Kikinda).

Vojvo|anska liga – istok U 8. kolu postignuti su slede}i rezultati: Dinamo - Proleter 0:2, Ba~ka Topola - AFK 1:0, Radni~ki (Z) - Radni~ki (B) 1:2, Budu}nost (SC) - Zadrugar 1:1, Kozara - Ba~ka (P) 5:2, Jedinstvo - Ba~ka 1901 5:1, Obili} - Borac (S) 1:1.

Pojedina~ni rezultati Srbije (mu{karci): Holandija - Srbija 3:1 (Van Vely - Sedlak 1:0, L’Ami - Kova~evi} remi, Giri - Vu~kovi} remi, [telvagen - Ivani{evi} 1:0); (`ene): Rusija (3) - Srbija 3:1 (Kovanova - Bojkovi} 1:0, Bezgodova - ^oqu{kina 1:0, Kabanova - Stojanovi} 1:0, Jakupova - Raki} 0:1). Va`niji rezultati 11. kola (mu{karci): Izrael – Ukrajina 2:2, Rusija (1) - [panija 2:2, Poqska - Ma|arska 1,5:2,5, Francuska – Jermenija 2:2, Rusija (2) - Gr~ka 2,5:1,5, Kina – Italija 3:1, Azerbejxan - Rusija (3) 2:2, Kuba – SAD 1,5:2,5, Engleska - ^e{ka 2:2, Indija – Gruzija 2,5:1,5, Belorusija - [vedska 2,5:1,5, Holandija - Srbija 3:1, Slova~ka - Rusija (4) 2,5:1,5, Slovenija – Brazil 1,5:2,5, Danska – Austrija 2,5:1,5, Estonija – Filipini 2,5:1,5, Vijetnam – Iran 1,5:2,5, Moldavija - ^ile 3:1, Argentina – Kolumbija 3:1, Kanada - Crna Gora 2:2, Jordan – Hrvatska 1,5:2,5, BiH – Bugarska 1,5:2,5, Norve{ka – Makedonija 2:2, itd. Plasman: 1. Ukrajina 19, 2. Rusija (1) 18, 3.

Zlatnu medaqu osvojila je Ma|arska pobediv{i Italiju sa 66:54. U kvalifikacijama (dve grupe sa po ~etiri tima) u prvom kolu, Srbija je izgubila od doma}ina Italije sa 15:9, ali je pobedila Francusku sa 15:9 i i izborila se za me~ za tre}e mesto kao druga u grupi, po{to ~etvrta selekcija u wihovoj kvalifikacionoj grupi, Norve{ka, nije doputovala. Pi{toqem su se nadmetale Emilija Zdravkovi} (Jagodina), Ana Simi} (Bor 030) i Olgica Zari} (Kikinda). Izgubile su sva tri me~a

u kvalifikacijama: od Italije 17:7, [panije 15:9, Rusije 23:1 i nisu pro{le u zavr{ni krug. Zlatnu medaqu pi{toqem osvojila je Rusija savladava{i Ukrajinu sa 69:51, dok je bronza pripala Italiji koja je savladala Poqsku tek posle raspuacavawa. U regularnom delu me~a bilo je 60:60, u {ot ofu 4:2 za Italiju. U Ligi mladih Evrope u~estvuju strelci od 14 do 18 godina vazdu{nom pu{kom i pi{toqem, u ekipama koje mogu da budu samo mu{ke, samo `enske, ali i me{ovite.

NA TURNIRU U NAPUQU

Pa{anski predao finale Srpski teniser Boris Pa{anski nije uspeo da osvoji prvi turnir u karijeri, jer je u finalu ~elenxera u Napuqu predao u drugom setu me~ Italijanu Fabiju Fowiniju. Fonjini je prvi set dobio rezultatom 6:4, a u drugom je gubio 2:4, kada je Pa-

{anski zbog povrede morao da odustane od daqe borbe. Srpski igra~ je dobro po~eo me~ i od po~etka je nametnuo sna`an tempo koji Italijan nije mogao da prati. Odmah je napravio brejk, ali nije imao snage da nastavi u istom ritmu. Po{to je morao da pro|e kroz kvalifika-

cije, ovo mu je bio sedmi me~ za {est dana i to je po~elo da se odra`ava na wegovoj igri. Fowini je dobio {est gemova zaredom, a da bi sve bilo gore, Pa{anski se i povredio i morao da preda susret. Uprkos neuspehu u finalu, Pa{anski mo`e da bude zadovoqan

igrama u Napuqu, jer je osvojio 60 bodova i napredova}e na listi skoro 150 mesta. Turnir je po~eo kao 478. igra~ sveta, a danas }e biti oko 330. mesta na ATP listi. Turnir u Napuqu igran je za nagradni fond od 42.500 evra, a Pa{anskom je za ulazak u finale pripalo 3.600 evra.


SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak4.oktobar2010.

19

17. SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[E U ITALIJI (25. SEPTEMBAR - 10. OKTOBAR) DANAS STARTUJE TAKMI^EWE U ^ETVRTFINALNIM GRUPAMA

Gau~osi nisu za potcewivawe Posle dominatnih partija u me~evima s Kubom i Meksikom i plasmana u tre}u rundu takmi~ewa na Svetskom prvenstvu u Italiji, odbojka{i Srbije danas igraju prvu utakmicu novoformirane grupe P protiv Argentine. U na{oj grupi jo{ je selekcije Rusije, a samo }e prvoplasirani izboriti mesto u polufinalu. Nisu kalkulisali na{i reprezentativci od po~etka Svetskog prvenstva, pa su posle dva poraza u prvoj grupi i dosta te{ke druge grupe nadmo}no do{li do tre}e runde u

G grupa

Nema~ka - Portoriko 3:0 (25:22, 25:22, 25:18) Nema~ka - Italija 1:3 (25:21, 18:25, 21:25, 18:25) Portoriko - Italija 1:3 (22:25, 16:25, 25:18, 21:25) 1. Italija 2 2. Nema~ka 2 3. Portoriko 2

0 1 2

6:2 4 4:3 3 1:6 2

H grupa

Srbija - Kuba 3:1 (16:25, 25:19, 25:22, 25:19) Meksiko - Kuba 0:3 (17:25, 25:27, 15:27) Srbija - Meksiko 3:0 (25:23, 25:18, 25:19) 1. Srbija 2 2 0 6:1 4 2. Kuba 2 1 1 4:3 3 3. Meksiko 2 0 2 0:6 2

^ETVRTFINALNE GRUPE Grupa O (Rim) SAD Italija Francuska

I grupa

Rusija - Egipat 3:0 (25:21, 25:17, 25:18) [panija - Rusija 2:3 (17:25; 22:25, 25:21, 25:20, 15:13) [panija - Egipat 3:1 (25:20, 28:30, 25:16, 25:19) 1. [panija 2 2 0 6:3 4 2. Rusija 2 1 1 5:3 3 3. Egipat 2 0 2 1:6 2

Grupa P (Firenca) Srbija Rusija Argentina Grupa Q (Firenca) [panija Kuba Bugarska Grupa R (Rim) ^e{ka Brazil Nema~ka

Ivan Miqkovi} i Dragan Stankovi} u bloku

kojoj za protivnike imaju dve reprezentacije s prepoznatqivim renomeom u svetu i oba u~esnika zavr{nog turnira minule Svetske lige. Rusi su do{li do finala najisplativijeg odbojka{kog takmi~ewa (pora`eni su od Brazila) i pokazali svetu svu svoju snagu, a kao glavni ciq pokazali su da `ele svetsko zlato. Argentinci su se na finalnom turniru na{li samo zbog ~iwenice da su bili doma}ini, nisu bili na vrhunskom nivou, ali

Dana{wi program O grupa Francuska - SAD Grupa P Srbija - Argentina Grupa Q [panija - Bugarska Grupa R ^e{ka - Brazil

2 1 0

(17) (17) (21) (21)

su na svetskoj smotri u Italiji prikazali zavidan kvalitet igara i nisu takmac za potcewivawe. Ra~unica u tre}oj fazi Svetskog prvenstva je prosta, prvi iz ~etiri grupe idu u polufinale, drugoplasirani

razigravaju za pozicije od 5. do 8. mesta, a tre}i za plasman od 9. do 12. mesta. Na{a selekcija `eli da se probije do finalnih borbi za medaqe, ali }e morati najpre danas da savladaju Argentinu, a potom i Rusiju koja je bacila veliku qagu na sistem Svetskog prvenstva namerno izgubiv{i od [panije kako bi u ~etvrtfinalnoj grupi izbegla Brazil. - [ta je tu je. Sada smo u situaciji da se nalazimo na korak do `eqenog ciqa, a to je plasman u polufinale i nema prostora ni za {ta drugo do maksimalnog zalagawa i prikazivawa svog neospornog kvaliteta koji posedujemo. nebrojeno puta do sada imali smo snage da se izborimo sa svim zadacima koji su stavqeni pred nas i nema razloga da sumwam da }e tako biti i ovoga puta - rekao je na{ selektor Igor Kolakovi} i nastavio pri~u o takmacima orlova u P grupi. - Argentina i Rusija su svakako protivnici za svaki respekt. Mnogi su se bavili ovih dana namernim porazom Rusa od [panije i wihovim dolaskom u na{u grupu, ali to nije na{ problem. ^istog obraza smo do sada nastupali i tako nameravamo da zavr{imo Svetsko prvenstvo. Ovo je

Foto: FIVB

MIQKOVI] IDOL MEKSIKANACA: Kakva je odbojka{ka veli~ina korektor Srbije Ivan Miqkovi} videlo se posle me~a ne{ reprezentacije i Meksika u Milanu. Iako su maksimalnim rezultatom pora`eni, Meksikanci su `eleli da

sport i kod nas preovla|uju samo sportski motivi. Dana{wi protivnik nam je Argen-

se za uspomenu sa Svetskog prvenstva slikaju s ~ovekom koji ih je tokom me~a dovodio do ludila, {to je na{ Ivan oberu~ke prihvatio i jo{ jednom dokazao da je jedan od najboqih korektora sveta, ali i ogromna qudska i sportska veli~ina.

L grupa

^e{ka - SAD 3:0 (25:19,25:22,25:22) SAD - Kamerun 3:2 (23:25, 14:25, 27:25, 25:20, 15:7) ^e{ka - Kamerun 3:0 (25:17, 25:18, 25:17) 1. ^e{ka 2 2 0 6:0 4 2. SAD 2 1 1 3:5 3 3. Kamerun 2 0 2 2:6 2

M grupa

Argentina - Francuska 3:1 (16:25, 25:17, 25:23, 25:21) Francuska - Japan 3:0 (25:19, 25:22, 25:23) Argentina - Japan 3:1 (25:22, 16:25, 25:14, 25:19) 1. Argentina 2 2 0 6:2 4 2. Francuska 2 1 1 4:3 3 3. Japan 2 0 2 1:6 2

N grupa

Brazil - Poqska 3:0 (25:16, 25:20, 25:20) Poqska - Bugarska 0:3 (22:25, 18:25, 17:25) Bugarska - Brazil 3:0 (25:18, 25:20, 25:20) 1. Bugarska 2 2 0 6:0 4 2. Brazil 2 1 1 3:3 3 3. Poqska 2 0 2 0:6 2 tina koju odli~no pozanjemo i s kojom smo se mnogo puta sastajali, pa bez mnogo razmi{qawa ka`em da smo blagi favoriti, pre svega jer smo prona{li na{u prepoznatqivu igru koja je trebala da nas krasi od po~etka {ampionata, ali je do{la malo kasnije. Do kraja prvenstva nema mnogo utakmica i na svakoj moramo da budemo na vrhunskom nivou ako `elimo medaqu - zakqu~io je Kolakovi}. Sredwi bloker na{e reprezentacije Dragan Stankovi} respektuje Argentinu, ali smatra da Srbija mo`e do ostvarewa ciqeva zacrtanih pre po~etka najkvalitetnije svetske odbojka{ke smotre u Italiji. - Do{li smo u situaciju da niko vi{e nema prava na gre{ku i da svaki me~ mo`e da zna~i prolaz u polufinale ili ispadawe. Zato se ne}emo mnogo obazirati na ime protivnika i glavna preokupacije }e nam biti na{a igra. Argentina nije imala najsvetlije izdawe u Svetskoj ligi, ali je veoma dobro poznajemo i nikako ne sme da bude opu{tawa. mer~ s Kubom treba da nam bude reper za sve predstoje}e duele jer samo }emo s takvom igrom, gde kontroli{emo sled doga|aja na terenu, mo}i da se domognemo jednog od odli~ja - rekao je Stankovi}. M. Risti}

USPELA GENERALNA PROBA PRED @ENSKU SUPERLIGU

Crvenoj zvezdi Kup Subotice Qudi iz `enskog odbojka{kog kluba Spartak nisu ni ove godine odstupili od tradicije: nedequ dana pre po~etka

Rezultati Prvo kolo: Spartak – Vukovar 3:0 (25:19, 25:18, 25:12), Crvena zvezda – Vizura 3:2 (25:12, 25:16, 22:25, 20:25, 15:11). Drugo kolo: Crvena zvezda – Vukovar 3:0 (25:18, 25:18, 25:13), Spartak – Vizura 2:3 (25:13, 25:27, 26:24, 12:25, 6:15). Tre}e kolo: Vizura – Vukovar 3:1 (21:25, 27:25, 25:17, 25:22), Spartak – Crvena zvezda 0:3 (22:25, 17:25, 17:25). Superlige Srbije organizovali su Kup Subotice na kome su

~etiri ekipe imale generalnu probu pred po~etak odgovaraju}ih takmi~ewa. Nakon tri odigrana kola prvo mesto je sasvim zaslu`eno pripalo ekipi Crvene zvezde iz Beograda koja je ostvarila stopostotan u~inak. Najzanimqiviji duel Zvezda je imala protiv Vizure, a me~ je odlu~en tek nakon maratona u pet setova. Drugo mesto pripalo je pomenutoj Vizuri koja je odigrala jo{ jedan me~ u pet setova. Naime, u drugom kolu Vizura je sa 3:2 savladala Spartak. Me~ je bio utoliko zanimqiviji {to je Vizuru prvi put u Subotici vodio Sa{a Nedeqkovi}, dugogodi{wi trener Spartaka, a da su sa druge strane mre`e bile doju~era{we golubice Sara Klisura i Danijela Niki}. [to se Spartaka ti~e, tre}e

mesto za podmla|enu i pretumbanu ekipu je vrlodobar plasman. Golubice su tek dan pred turnir privele kraju kompletirawe tima, te }e im trebati jo{ vremena da se uigraju. No, ve}i deo me~a sa Vizurom potkrepquje nade da }e se u Subotici i ove sezone gledati dobra odbojka. ^etvrto mesto pripalo je ekipi Vukovara koja se ne{to boqa pokazala u me~u sa Vizurom, ali je ipak i daqe u zaostatku za odbojka{kim ekipama iz Srbije. Nakon zavr{enih me~eva turnir je sve~ano zatvorio Nemawa Simovi}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu, a tom prilikom je podelio priznawa najboqim ekipama, kao i Bojani @ivkovi}, najboqoj igra~ici Kupa Subotice.

Sastavi Spartak: Fa}ol, Brankovi}, Cveti~anin, Heli}, Bogdanovi}, ^e{qar, T. Mati}, Oluji}, Ili}, ^ovi}, Memi{evi} (libero), D. Mati} (libero). Vukovar: ]iri}, Grube{a, Dra`enovi}, Mr|anov, Jurkovi}, Pani}, Stipanovi}, Novari}, D`amarija, Rajkovi} (libero). Crvena zvezda: Medarevi}, Kecman, Ninkovi}, @ivkovi}, Budrovi}, Bjelica, Blagojevi}, Raki}, Tomi}, Stevanovi}, Val~i} (libero), Pu{i} (libero) Vizura: Radulovi}, Ota{evi}, Lazarevi}, Savi}, Niki}, Trivunovi}, Nikoli}, Bu{a, Mati}, Radoji~i}, Klisura, Vukomanovi} (libero).

ODBOJKA[I NIS VOJVODINE NAGRADILI POSETIOCE SAJMA LORIST: Na {tandu Odbojka{kog kluba NIS Vojvodina bilo je vrlo frekventno i veselo. Okupila se kompletna ekipa sa stru~nim {tabom i rukovodiocima, pristigli su prijateqi kluba, poslovni partneri, predstavnici medija, a svi zajedno u`ivali su u dru`ewu, razmeni informacija i razgledawu nove promotivne li~ne karte kluba za sezonu 2010/11. U 13 ~asova je zatvorena nagradna igra, koja je trajala tokom sajamskih dana, te su prvotimci Vojvodine iz pehara (u koji su u~esnici ubacivali kupone) izvukli dobitnike {est lepih nagrada. Prvu nagradu - Paket Amstela, dres i cd - dobila je Maja Jungi}, drugu nagradu - Paket Amstela, majicu i cd - Mileva Te{anovi}, tre}u nagradu - Paket Amstela i majicu - Marina Petrovi}, tri specijalne nagrade - godi{wu ulaznicu za utakmice Vojvodine - Duna{ Tomi}, Sini{a Stojkovi} i Marina Savi}. Dobitnici prve nagrade, Maji Jungi}, poklone je uru~io generalni direktor Vasa Miji}


20

SPORT

ponedeqak4.oktobar2010.

NA ATP TURNIRU U BANGKOKU

Pobeda dubla Troicki – Kas Srpski teniser Viktor Troicki i Nemac Kristofer Kas osvojili su ATP turnir u Bangkoku u konkurenciji dublova. Oni su u finalu savladali Xonatana Erliha iz Izraela i Austrijanca Jirgena Melcera sa 6:4, 6:4 po setovima, posle 63 minuta igre. Troickom je to bilo prvo ATP finale u dublu. Turnir u Bangkoku igrao se za nagradni fond od 550.000 dolara. U oba seta bio je dovoqan samo po jedan brejk vi{e da Troicki i Kas do|u do pobede. U prvom setu srpsko-nema~ka

kombinacija je relativno brzo do{la do prednosti od 4:1, posle ~ega ga je mirno privela kraju. U drugom setu oba dubla su imala po ~etiri brejk prilike, koje su uspe{no branili, ali su Troicki i Kas ipak uspeli jednom da oduzmu servis svojim rivalima i stignu do trijumfa. Zahvaquju}i ovoj pobedi, Viktora Troickog, trenutno 77. igra~a na rang listi dublova, o~ekuje skok. Naredni turnir na kojem srpski teniser u~estvuje je Tokio, gde }e se pored singla, takmi~iti i u dublu, ponovo sa Kasom.

Viktor Troicki

PRVA LIGA SRBIJE

Zrewanincima prijalo u bawi Potisje – Proleter 2:5 KAWI@A: Sportska hala u Bawi Kawi`a, gledalaca 200. Sudije: Karoq Dawi (Subotica), Laslo Bor{o{ (Senta). Deletar: Gradimir Dedi} (Sombor). Rezultati - 55 kg: Markovi} (Proleter) 0:1 bb, 60 kg: Gazdag (Potisje) 1:0 bb, 66 kg: Zeldi Gecin 0:1, 74 kg: Lerinc - Fijat 0:1, 84 kg: Molnar - Vule{evi} 1:0, 96 kg: [uqok - Miolski 0:1, 120 kg: Farago - Mijatov 0:1. Zrewanincima je na startu prvenstva Prve lige Srbije prijao izlet u kawi{ku bawu, gde su na struwa~i nadvisili doma}u ekipu. Obe ekipe nisu imale predstavnike u najlak{im kategorijama, a gosti su dominirali u ve}ini okr{aja. Od doma}ih boraca najvi{e je pokazao Endre Molnar pobedom nad ^edomirom Vule{evi}em. Na momente varnice su sevale u okr{aju iskusnih rva~a ^abe [uqoka i \or|a Miolskog, koji je pripao Miolskom. Zanimqiv je bio duel superte{ka{a u kome je Kristijan Farago dobio prvu run-

13. ME\UNARODNI I 3. MEMORIJALNI TURNIR „@EQKO NIKOLI]“ U BE^EJU

Trijumf Pan~evaca Xudo klub Dinamo iz Pan~eva sveukupni je pobednik 13. Me|unarodnog xudo turnira u organizaciji ovda{weg kluba Mladost i pripao im je pobedni~ki pehar. Pan~evci su sakupili ukupno 46 bodova, Beograd je drugi s 43, a Slavija iz Novog Sada tre}a s 26 bodova. Peharima su nagra|eni i najuspe{niji klubovi u svakoj uzrasnoj kategoriji `enske i mu{ke konkurencije. Tako su pehare dobili poletarke Beograda, poletarci novosadske Slavije, pionirke pan~eva~kog Dinama, pioniri Beograda, kadetkiwe Dinama i kadeti kikindskog Partizana. Po ~etvoro najuspe{nijih pojedinaca u svakoj te`inskoj kategoriji sva tri uzrasta i obe konkurencije nagra|eni su odgovaraju}im medaqama. Najboqi takmi~ar u pionirskoj konkurenciji i kategoriji plus 66 kilograma je Aleksa Kulixan iz pan~eva~kog Dinama i pripali su mu memorijalni pehar „@eqko Nikoli}“ i nov~anu nagradu u iznosu 100 evra, dar porodica tragi~no nastradalog @eqka Nikoli}a. Tradicionalni oktobarski xudo dan u gradu kraj Tise otvorio je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi, a potom se na osam tatamia hrama sportova kraj Tise borilo ukupno 397 takmi~ara iz 40 klubova. Najmasovnije je bilo u pionirskoj konkurenciji, jer se takmi~ilo ukupno 189 xudista (126 de~aka i 63 devoj~ica), poletarska kategorija bila je druga po masovnosti, jer je u kimonu bilo 152 (105,47) takmi~ara, dok se u ka-

Aleksi Kuliyanu pehar uru~io Milorad Lon~arevi}

detskoj konkurenciji borilo 56 (39,17) xudista. - Prezadovoqni smo kako je sve proteklo. Pored klubova iz ~itave Srbije, u gostima su nam bili takmi~ari iz Nema~ke, Slova~ke, Crne Gore i Hrvatske. Sve ovo nam je dodatni stimulans da nastavimo s marqivim radom, pr-

venstveno najmla|im uzrastom, rekao nam je jedan od trenera be~ejskih xudista Milorad Lon~arevi}. Pored takmi~arskog karaktera, tradicionalni Me|unarodni xudo turnir u Be~eju osta}e upam}en i po dru`ewu tri generacije mladih sportista. V. Jankov

VELIKA NAGRADA BEOGRADA

Dragomir Ninkov tre}i Zahvat Bojana Mijatova protiv Kristijana Faragoa Foto: M. Mitrovi}

du, da bi Bojan Mijatov svoje kvalitete demonstrirao do kraja me~a. Zrewaninci su po-

kazali da imaju kvalitetniji sastav i zaslu`eno su ukwi`ili pobedu. M. Mitrovi}

PRVA SAVEZNA LIGA

Partizanu derbi u Subotici Spartak – Partizan 3:4 SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 200. Sudije: Nikola Torbica i Rudolf Lerinc. Pojedina~no – 55 kg: Futo – Vajda 0:1 (0:3, 0:2), 60 kg: M. [tefanek – Bogatirov 1:0 (4:0, 2:0), 66 kg: D. [tefanek – Mari} 1:0 (bez borbe), 74 kg: Bala` – Bajlovi} 0:1 (5:8, 0:2), 84 kg: Lipaji} – Bulatovi} 0:1 (0:2, 0:2), 96 kg: V. Bosni} – Kne`evi} 1:0 (5:0, 2:0), 120 kg: Frawkovi} – Radosavqevi} 0:1 (1:5, 0:2). Rva~i Spartaka nisu uspeli da na otvarawu Prve lige Srbije stignu do pobede. U derbiju prvog kola u Subotici je slavio Partizan, 4:3, a na rva~ima Spartaka ostaje da porade malo na svojoj o{tirini koja im je falila u nekoliko me~eve. U prvom duelu Futo je delovao prili~no nezainteresovan, izgubio je od Vajde, posle lo{ijeg

izdawa u parteru. Najboqi me~ dana imao je Mario [tefanek. Protiv sebe je imao internacionalca, Magomeda Bogatireva iz Rusije, uspeo je da u sjajnoj prvoj rundi do|e do prednosti, a potom da do kraja me~a sa~uva vo|stvo. Zanimqiva je bila borba Bala`a i Bajlovi}a koja je imala nekoliko preokreta, a ipak je donela pobedu rva~a Partizana. Nakon {to su o~ekivane pobede zabele`ili Bulatovi} za Partizan i Bosni} za Spartak, odluka o pobedniku me~a pala je u borbi te{ka{a. Iako je boqe po~eo me~ Dejan Frawkovi} nije uspeo da povede u prvoj rundi. Ovo je bio podstrek za Radosavqevi}a koji do odlu~uju}e prednosti dolazi u fini{u druge runde. N. S.

ZAVR[ENA TAKMI^ARSKA SEZONA U BE^EJU

Suboti~ani najbr`i u miksu Bogata ovogodi{wa takmi~arska pliva~ka sezona u Be~eju zavr{ena je tradicionalni, 3. po redu, pliva~kim mitingom - Be~ej sprint 2010. S obzirom da su se u bazenu na{li takmi~ari iz ma|arskog Pe~uja i rumunskog Temi{vara, sve je poprimilo me|unarodni karakter. Ukupno je bilo 264 takmi~ara iz 18 klubova, koji su se takmi~ili u sprinterskoj deonici na 50 metara u svim stilovima i na 100 metara me{ovito. Posle ceremonije sve~anog otvarawa, prvo je odr`ana promotivna trka {estoro polaznika {kole plivawa, koji su tek nedavno nau~ili da plivaju i ve} su isplivali deonicu dugu 25 metara. U takmi~askom delu plivalo se u devet uzrasnih kategorija. Po~iwali su najmla|i, ro|eni

DNEVNIK

2003. godine, posle su se re|ale uzrasne kategorije do posledwe u kojoj su nastupili takmi~ari s 18 i vi{e godina. U mu{koj konkurenciji odr`ane su sprinterske trke ~etiri pliva~ka stila u ukupno 36 uzrasnih kategorija, a `enskoj 27. Najvrednije rezultate, prema merilma FINE, ostvarili su Momir Vujkovi} (1990.) iz suboti~kog Spartaka, koji je 50 metara prsno isplivao za 31,7 i sakupio 625 FINA poena, ~lan Beograda Danilo Boji} (1992.), koji je rezultatom 24,84 na 50 slobodno ukwi`io 613 FINA poena i wegov klupski kolega Todo \urovi} (1992.) na 100 metara me{ovito s rezultatom 1:02,01, {to mu je donelo 598 FINA poena. Atraktivna je bila i posledwa trka mitinga, u kojoj su nastupila ~etiri miksa od osam

pliva~a razli~itig uzrasta na 50 metara slobodno. Pobedio je miks suboti~kog Spartaka, Iva Kujunxi} (2002.), Marko [o{tarec (1999.), Milica [o{tarec (1997.), Du{an Romi} (1996.), Tamara Jovanovi} (1995.), Mija Mawok (1994.), Silvester Luka~ (1993.) i Momir Vujkovi} (1990.), koji su postigli vreme 4:14,22. Drugo mesto pripalo je doma}inu Be~ej (4:16,18), a tre}i su bili gosti iz Temi{vara (4:53,76). Organizator tradicionalnog mitinga Be~ej sprint 2010. Pliva~ki klub Be~ej jo{ jedanput se dokazao kao dobar doma}in, a troje najuspe{nijih u svim uzrasnim kategorijama `enske i mu{ke konkurencije pamti}e takmi~ew u zatvorenom bazenu kraj Tise po osvojenim medaqama. V. Jankov

Ma|ar Norbert He|i pobedio je na „Velikoj nagradi Beograda“ u ga|awu glinenih golubova - trap na streli{tu „Bg sportskog centra Kovilovo“. Drugi je bio Bo{tjan Ma~ek iz Slovenije koji je sa najboqom finalnom serijom od 21 goluba sa {estog mesta do{ao do srebra, dok je tr}e mesto pripalo tako|e Slovencu Ivu Kompanu. Lep rezultat i plasman zabele`io je srpski junior Dragomir Ninkov osvajawem tre}eg mesta.U konkurenciji veterana slavio je srpski strelac, predsednik Streqa~kog saveza Srbije za lete}e mete Milan [otra sa 106 golubova. [ampion Srbije u trapu za ovu godinu Ivan Ro`ek, reprezentativac Jedinstva trap iz Stare Pa-

zove, ostao je na pragu finala. „Ubio“ je 112 golubova, a za ulazak u plej of nedostajao mu je jedan golub. Ga|ali su takmi~ari iz 11 zemaqa Austrije, Bugarske, Crne Gore, Japana, Luksemburga, Hrvatske, Rusije, Rumunije, Slovenije, [vajcarske i Srbije. Odli~an organizator i doma}in bio je Streqa~ki savez Srbije za lete}e mete ~iji je sportski direktor Nedeqko Vajagi} istakao: - Za svaku pohvalu je sjajan plasman i dobar rezultat juniora Dragomira Ninkova. On je pro{ao kroz {kolu streqa{tva na{eg saveza i jo{ jednom se pokazalo da je jedino ispravno opredeqewe u svakom sportu - ulagawe u talente! Rezultati - „Velika nagrada Beograda“, ga|awe glinenih go-

lubova – trap, seniori: 1. Norbert He|i (Ma|arska) 135 (osnovni deo 117 i finale 18), 2. Bo{tjan Ma~ek (Slovenija) 134 (113 i 21), 3. Ivo Kompan (Slovenija) 134 (117 i 17), 4. Alojz Gojzer (Austrija) 131 (114 i 17), 5. Andreas [erhaufer (Austrija) 131 (117 i 14), 6. To{ikai Takanaka (Japan) 131 (116 i 15) itd. Ukupno 56 strelaca.Ekipno: 1. Be~ 337, Primorska 1 (Slovenija) 333, 3. Olimpija (Ma|arska i Japan) 329 golubova itd. Ukupno 11 selekcija.@ene: 1. Jasmina Ma~ek (Slovenija) 105, 2. Una Kova~i} (Hrvatska) 84, 3. Ivana Bla`evi} (Hrvatska) 77. Juniori: 1. Roman Rotmajr (Austrija) 111, 2. Marin Kaufman (Austrija) 106, 3. Dragomir Ninkov (Srbija) 106 golubova itd.

[KOLSKO PRVENSTVO VOJVODINE

Temerin najboqa op{tina \aci temerinskih osnovnih {kola osvojili su najvi{e medaqa na Prvenstvu Vojvodine u biciklizmu za |ake i tako je Op{tina Temerin sa 49 bodova najboqa na ovom masovnom takmi~ewu, koje je na stazi na Novosadskom sajamu u toku Sajma lova, ribolova i turizma LORIS okupilo 240 |aka iz 30 {kola. Drugo mesto pripalo je Op{tini Kova~ica sa 39 poena, dok je tre}a Subotica sa {est, a ~etvrta Op{tina Pe}inci sa 3 boda. Organizator, Biciklisti~ki savez Vojvodine, uru~io je trofeje na sve~anoj bini Novosadskog sajma. Najvi{e titula u trkama pripalo je |acima O[ „Kokai Imre“ iz Temerina, ~ak sedam, tri titule osvojili su |aci O[ “Mar{al Tito“ iz Padine, dve titule imaju mladi biciklist O[ „Petar Ko~i}“ iz Temerina, a po jednu biciklisti „O[ „Slbodan Paji} Paja“ iz Pe}inaca i O[ „Kuzur I{tvan“ iz Subotice. Plasmani u trkama po kategorijama, prvi razredi – devoj~ice: 1. Katarina @arko („Kokai Imre“, Temerin), 2. Valentina Dalia („Sveti Georgije“, Uzdin), 3. Katarina Kuki~ka

(„Mar{al Tito“, Padina). De~aci: 1. Aleks Na| („Kokai Imre“), 2. Du{an [irka („Mar{al Tito“), 3. Aleksa @ivanov („Sava @ebeqan“, Crepaja). Drugi razredi, devoj~ice: 1. Beatris Bartol („Kokai Imre“), 2. Tamara Petak („Mlada pokolewa“, Kova~ica), 3. Lenka Levai („Kokai Imre“). De~aci: 1. Toma{ Pastor, 2. David [ipo{ (obojica „Kokai Imre“), 3. Uro{ Mili} („Sava @ebeqan“). Tre}i razredi, devoj~ice: 1. Nikoleta Oros („Kokai Imre“), 2. Vladana Kutaqak („Mar{al Tito“), 3.Regina Futo („Kokai Imre“). De~aci: 1. Robert Ile{ („Kokai Imre“), 2., Filip Straka („Mlada pokolewa“), 3. Danijel \uri{ („Mar{al Tito“). ^etvrti razredi, devoj~ice: 1. Ana Koleri} („Petar Ko~i}“, Temerin), 2. @anet Na~ („Imre Kokai“), 3. Ivana Petrovi} („Mar{al Tito“, Padina). De~aci: 1. Miroslav Valenta („Mar{al Tito“), 2. Andrijan Dalia („Sveti Georgije“, Uzdin), 3. Norbert Ere{ („Kokai Imre“, Temerin). Peti razredi, devoj~ice: 1. Elizabeta Palinka{, 2. Kle-

mentina Balog (obe „Mar{al Tito“, Padina), 3. Adela Ardelen („Sveti Gorgije“, Uzdin). De~aci. 1. Dragan [teti} („Slobodan Paji} Paja, Pe}inci), 2. Alen Ol|e („Sveti Georgije“), 3. Loren Pete („Kokai Imre“). [esti razredi, devoj~ice: 1. Ana Mari} („Kuzur I{tvan“, Subotica), 2. Nikoleta Klinec, 3. Katalin Varga (obe „Kokai Imre“, Temerin). De~aci. 1. Bala` Pa{ka („Kokai Imre“), 2. Marjan Banto („Mar{al Tito“, Padina), 3. Miloslav Milosrdni („Mlado pokolewe“, Kova~ica). Sedmi razredi, devoj~ice: 1. Nata{a Vaqenta („Mar{al Tito“), 2. Edina Mai{ko („Kokai Imre“), 3. Marina Jona{ („Mlada pokolewa“). De~aci: 1. Vladimir Ostoji} („Petar Ko~i}“, Temerin), 2. Milo{ Predolac („Kuzur I{tvan“, Subotica), 3. Endre Fi{te{ („Kokai Imre“). Osmi razredi, devoj~ice: 1. Andrea Guci („Kokai Imre“), 2. Aleksandra Pap, 3. Andrijana Trnovski (obe „Mar{al Tito“, Padina). De~aci: 1. Roland Tista, 2. Gabor Haxidal (obojica „Kokai Imre“, Temerin), 3. Dalibor Flei{man („Kuzur I{tvan“, Subotica).


MRE@A

DNEVNIK

ponedeqak4.oktobar2010.

21

Predstavqena nova verzija programa Kasperski K

Dolijali internet-lopovi ritanski Skotland jard uhapsio je danas u Londonu 19 qudi osumwi~enih za isisavawe najmawe {est miliona funti (9,5 miliona dolara) sa bankovnih ra~una gra|ana. Policija je saop{tila da su pare izvla~ene iz britanskih banaka tokom posledwa tri meseca, i da su elektronski provalnici poharali na hiqade bankovnih ra~una, koriste}i se podacima koje su pokupili iz wihovih hakovanih kompjutera. Kako se navodi, o~ekuje se da sa napredovawem istrage cifre biti zna~ajno uve}ane. Prema re~ima istra`iteqa iz Skotland jardove jedinice za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala, hiqade li~nih ra~unara u Velikoj Britaniji zara`eno je zlonamernim kompjuterskim programa, me|u kojima je i trojanski virus „Zeus“. Taj virus je kriminalnim grupama omogu}io da do|u do {ifri u ra~unarima i da na taj na~in pristupe bankovnih ra~una, odakle su novac gra|ana prebacili na ra~une pod svojom kontrolom. Uhap{eni imaju izme|u 23 i 47 godine, a osumwi~eni su i za ilegalno posedovawe vatrenog oru`ja.

B

Opera mini 5.1 za mobilne

N

orve{ka kompanija „Opera softver“ je lansirala ver-

ziju svog veb navigatora „Opera mini 5.1“ za mobilne telefone, pod operativnim sistemom „vindouz mobajl“. Nova verzija omogu}ava samorotaciju i napredniju konfiguraciju, kao i smanjenje koli~ine podataka koji se {aqu navigatoru sa servera, preneli su svetski mediji. Ona se mo`e i podesiti da bude i glavna opcija na ure|aju.

ompanija “Singi In`ewering” predstvila je u Beogradu novu verziju za za{titu podataka na kompjuterima „Kasperski 2011“, koji, izme|u ostalog, omogu}ava roditeqima da kontroli{u kako wihova deca koriste Internet i koji ima verzije na srpskom jeziku. Tehni~ki direktor “Singi in`eweringa” Dejan Petkov rekao je na konferenciji za novinare da kompjutere napadaju ne samo virusi ve} i takozvani crvi i trojanski kowi, tako da je novi naziv „digitalno zaga|ewe“, i da nova verzija programa „Kasperski“ pru`a sveobuhvatnu za{titu na vi{e nivoa. „Ovaj proizvod je veoma lak za kori{}ewe i ne zahteva veliki nivo informati~ke pismenosti“, kazao je Petkov. Prema wegovim re~ima, „Kasperski 2011“ omogu}ava roditeqima da kontroli{u i usmeravaju na koji na-

Rawive grupe u Srbiji ne koriste ra~unar ko 70 posto pripadnika „rawivih grupa“ u Srbiji, u koje izme|u ostalih spadaju Romi, osobe s invaliditetom, kao i nezaposleni, nikada nije koristilo ra~unar, a osobe koje nisu osposobqewe za kori{}ewe kompjutera i interneta te{ko pronalaze posao i ostaju na marginama dru{tva, re~eno je na konferenciji „E-inkluzija rawivih grupa“.

O

Prema re~ima predstavnika IAN Me|unarodne mre`e pomo}i Ivana Stojilovi}a, upotreba informaciono - komunikacionih tehnologija u Srbiji je na veoma niskom nivou i zna~ajno zaostaje za zemqama Evropske unije, a posledice takve statistike posebno poga|aju socijalno rawive grupe. „Osobe koje ne umeju da koriste ra~unare te`e se i obrazuju, po-

„Sanio” zatvara dve fabrike apanska kompanija „Sanio ilektrik“ zatvori}e dve fabrike poluprovodnika u blizini gradova Oizumi i Anpa~i, verovatno 2012. godine, kako bi konsolidovala proizvodwu u preostalom postrojewu za proizvodwu mikro~ipova u prefekturi Nigata, objavili su anonimni izvori. O~ekuje se da }e ve}ina od 700 radnika fabrike u Oizumiju i oko 300 zaposlenih postrojewa u Anpa~iju biti preme{teni u fabriku u prefekturi Nigata, pri ~emu }e neki od wih pre}i u sektore sa velikim izgledima za rast, poput

J

~in wihova deca koriste Internet. Slede}i jednostavnu proceduru, roditeq odre|uje kojim danima i u koje vreme dete mo`e da koristi Internet kao i kojim dru{tevnim grupama mo`e da pristupi. Pored toga, mogu}e je odrediti koje re~i u nazivima sajtova su za dete zabrawene. Novi program omogu}ava i da se za svakog korisnika utvrdi ta~no vreme koje je proveo na Internetu i da li je poku{ao da prekr{i neku od zabrana. „Kasperski 2011“ pru`e sli~ne mogu}nosti i poslodavcima jer ne samo da obezbe|uje podatke od zloupotreba ve} mo`e da kanali{e vreme i na~in na koji zaposleni koriste internet tokom radnog vremen, re~eno je na konferenciji za novinare. Kompanija “Singi in`ewering” nudi 30 dana besplatno probnog kori{}ewa kompletne verzije ovog programa.

onih za proizvodwu solarnih i litijum-jonskih baterija, prenela je agencija Kjodo. „Sanio“ je u julu saop{tio da }e prodati svoje odeqewe za proizvodwu poluprovodnika japanskoj filijali ameri~kog proizvo|a~a ~ipova „ON semikondaktor“ za oko 33 milijarde jena (385 miliona dolara). Kompaniju „Sanio“ je u decembru 2009. preuzela poznata japanska korporacija „Panasonik“, koja tako|e proizvodi poluprovodnike, a sada obavqa velike promene u poslovawu „Sanija“.

staju socijalno i psiholo{ki iskqu~eni iz dru{tva, a u naro~ito te{kom polo`aju su pripadnici rawivih grupa koji se naj~e{}e ve} i nalaze na dru{tvenim marginama“, dodao je Stojilovi}. On je naglasio da skoro polovina ukupne populacije u Srbiji nikada nije koristila ra~unar, kao i da na{a zemqa ima jednu od najni`ih stopa registrovanih internet korisnika - oko 40 posto doma}instava. „U zemqama EU oko 80 posto doma}instava poseduje ra~unar, a oko 65 odsto internet prikqu~ak“, dodao je Stojilovi} na konferenciji u {panskom kulturnom centru „Servantes“. Govore}i o iskustvima zemaqa EU u kori{}ewu interneta i ra~unara, Stojilovi} je dodao da „digitalni jaz“ u informacionokomunikacionim tehnologijama najvi{e zavisi od starosti i obrazovawa stanovni{tva. „^ak i ako koriste kompjutere i internet, pripadnici rawivih grupa koriste najjednostavnije funkcije, pa postoji jaz i u kvalitetu kori{}ewa“, kazao je on. Prema Stojilovi}evim re~ima, mla|e generacije kori{}e interneta i ra~unara treba da nau~e kroz redovan obrazovni sistem, dok bi starije generacije trebalo da poha|aju razli~ite kurseve kako bi se ukqu~ili u kori{}ewe informaciono-komunikacionih tehnologija.

Fejsbuk na berzi od kraja 2012. godine ajve}a svetska dru{tvena onlajn mre`a Fejsbuk trebalo bi da se pojavi na berzi od kraja 2012. godine, saop{tio je ~lan upravnog odbora Fejsbuka Piter Tajel.

N

Tajel je objasnio da ta operacija zavisi od realizacije odre|enih ciqeva vezanih za promet, kao i razvoj modela privre|ivawa Fejsbuka. Prema odre|enim izvorima, promet Fejsbuka koji ima vi{e od 500 miliona korisnika u svetu pribli`io se cifri od 800 miliona dolara (596,8 milona evra) u 2009. godini, a kompanija je po~ela da ostvaruje i profit, {to su odli~ni rezultati za firmu formiranu pre {est godina, prenela je agencija Rojters. Pojavqivawe Fejsbuka na berzi je, kako je objavio Rojters, jedno od najo~ekivanijih posledwih godina, a kompaniju neki analiti~ari ve} procewuju na vi{e desetina milijardi dolara.

Srbija i Makedonija unapre|uju kupovinu internetom inistarka za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Srbije Jasna Mati} i makedonski ministar telekomunikacija Mile Jankievski postigli su sporazum da zajedno po{aqu zvani~nu notu kompaniji “PayPal” kako bi {to pre do{la na ovo tr`i{te i ponudila usluge elektronskih, finansijskih transakcija i pla}awa, rekla je danas ministarka Mati}. U razgovoru sa kolegom iz Makedonije do{li smo do zakqu~ka da je makedonski slu~aj potpuno isti kao na{, odnosno da su i oni ve} nekoliko godina u komunikaciji sa PayPal-om, ali da konkretnijih pomaka u dolasku te kompanije na ove prostore nema”, izjavila je Mati} Tanjugu. Obe zemqe su u strate{kom planu za aktivirawe ove usluge i zato je postignut dogovor da se “ujedini” tr`i{te koje sada broji 10 miliona korisnika, kako bi ono bilo atraktivnije i intere-

M

santnije za “PayPal” usluge, navela je Mati}. Komentari{u}i posledwe istra`ivawe Republi~kog zavoda za statistiku, o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, koje pokazuje da vi{e od 87 odsto korisnika interneta nikad nije ni{ta kupilo preko interneta, Mati} je ukazala da gra|ani nedovoqno koriste ovaj vid komunikacije. “Osim toga, nema ni naro~itog poverewa u sigurnost pla}awe preko interneta, a celu stvar ote`ava i relativno komplikovana carinska procedura za robu koja dolazi iz inostranstva”, rekla je ministarka. Prema wenim re~ima, problem carina }e se sam regulisati kako proces pristupawa Srbije EU bude bio ubrzan. “Tome zna~ajno doprinosi i potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu”, rekla je Mati} i dodala da }e u roku od

tri do pet godina carine prema EU potpuno nestati. Da je kupovina putem interneta ipak prisutna me|u stanovnicima Srbije pokazuje, ne samo veliki broj sajtova namewenih ovoj vrsti kupovine, nego i istra`ivawe Republi~kog zavoda za statistiku prema kome je tokom 2009. godine vi{e od 280.000 gra|ana kupovalo ili poru~ivalo robe i usluge putem interneta. Istra`ivawe, koje je sprovedeno od 7. do 21. aprila, pokazuje da su se pro{le godine putem interneta najvi{e naru~ivale kwige, magazini i novine 23,9 odsto, odeca i sportski proizvodi 19,8 odsto, dobra za doma}instvo me|u kojima su name{taj i igra~ke 19 odsto, kao i elektronska oprema 10,3 odsto. Najmawe su se kupovale igrice i dodaci (apgrejds) za igrice 4,2 odsto, filmovi i muzika 3,1 odsto, svega tri odsto gra|ana je putem interneta kupilo ulaznice za kul-

turne doga|aje, a 0,6 odsto elektronska u~ila i prehrambene proizvode 0,5 odsto. Jedan od sajtova koji funkcioni{e na principu “dejli dila” (daily deal) i pru`a mogu}nost onlajn kupovine jeste i www.kolektiva.rs, koji osim u Srbiji postoji u Sloveniji, Hrvatskoj i Bugarskoj, a uskoro bi trebao da bude pokrenut u jo{ nekoliko zemaqa. Direktor kompanije “Kolektiva Srbija doo” Nina Lon~ar je navela da sistem “dejli dila” postoji ve} godinu i po dana u Americi, a nedavno je pokrenut i u Evropi. “Dajli dil zna~i da se svakog dana na sajt stavqa povoqna ponuda za kupovinu neke usluge, a koja se zasniva na pricipu kolektivne kupovine”, objasnila je Lon~ar i dodala da je neophodno ostvariti minimalni broj kupovina kako bi ponuda uspela i kako bi se ostvario kolektivni popust. “Za sada se kupuju uglavnom usluge, ponude traju dan ili dva, vikendom tri dana - petak, subota i nedeqa, a uskoro }emo krenuti i

na dnevnu varijanyu ponude koja }e trajati 24 ~asa”, kazala je Lon~ar. Navode}i primer trenutno aktuelne ponude, a to je karta za bioskop “Ster sinema” koja ko{ta 90 dinara, i koja se mo`e iskoristiti u narednih 60 dana od zavrsetka ponude, Lon~ar je rekla da je ponuda uspela jer je pre|en dowi prag potrebnih kupovina. Prema wenim re~ima, kupovina se obavqa putem platnih kartica i “Ku vau~era”, a ceo sistem pla}awa je za{ti}en. “Vodili smo ra~una o bezbednosti podataka i za{titi na{ih korisnika i zato smo radili sa doma}im sistemom pla}awa preko banke Inteza”, dodala je Lon~ar. Direktor marketinga i prodaje “Ku vau~era” Nata{a Topalovi} je objasnila da je vau~er pripejd sistem internet pla}awa za koji nije potrebno posedovawe kreditnih kartica i bankovnog ra~una. “Da bi izvr{io ovakav na~in pla}awa korisnik ne mora da ostavqa svoje finansijske podatke, a dovoqan mi je samo funkcio-

nalan mobilni telefon i internet”, navela je Topalovi}. Prema wenim re~ima, “Ku vau~er” dopuna se kupuje tako {to se prodavcu na nekom od prodajnih mesta ka`e broj mobilnog telefona i iznos koji `eli da se uplati, a kada se izvr{i dopuna, sistem {aqe sms sa potvrdom na broj mobilnog telefona. Cela procedura pla}awa je bezbedna, ima poseban sistem za{tite jer se svaka transakcija potvr|uje pin kodom koji se {aqe SMS-om, a ako bi neko zloupotrebio nalog korisnika na “Ku vau~eru” mora fizi~ki da poseduje ne~iji telefon i da zna lozinku, mejl adresu i broj telefona, naglasila je Topalovi}. “Ciq pokretawa jednog ovakvog sistema jeste da se gra|anima omogu}i on-lajn na~in kupovine bez popuwavawe uplatnica”, rekla je Topalovi} i dodala da je namewen i qudima koji nemaju ili ne `ele da koriste kreditne kartice. “Dosada{wa iskustva sa ovakvim sistemom pla}awa me|u korisnicima su pozitivna, posebno me|u mla|om, studentskom populacijom koji naj~e{}e nemaju platne kartice, a mogu da se opredeli i za varijantu ‘mikro pejmenta’, odnosno iznose od samo 500 dinara”, zakqu~ila je Topalovi}.


SVET

ponedeqak4.oktobar2010.

UKRATKO

AMBASADOR BRAZILA U BEOGRADU DANTE KOEQO DA LIMA

Odnosi sa Srbijom i posle izbora ostaju isti

Povre|eno 10 ruskih turista BANGKOK: U autobuskoj nesre}i 10 kilometara od tajlandskog letovali{ta Pataje, ju~e ujutro je povre|eno 10 ruskih turista, izjavio je konzul u ruskoj ambasadi u Bangkoku Andrej Dvornikov. “U autobusu je bilo 42 qudi, me|u kojima jedno dete”, rekao je Dvornikov agenciji Itar-Tass. Prema prvim podacima povre|eno je 10 qudi, koji su preba~eni u dve bolnice u Pataji. Dvornikov je rekao da je do nesre}e verovatno do{lo kada je voza~ izgubio kontrolu nad vozilom na o{troj krivini i pre{ao u drugu traku. Pataja, koja se nalazi na 137 kilometara od tajlandske prestonice.

BEOGRAD, BRAZILIA: Bilateralni odnosi Brazila i Srbije ne}e biti promeweni bez obzira na to ko }e zameniti Luisa Inasija Lulu da Silvu na ~elu dr`ave, posle ju~era{wih izbora u toj zemqi, izjavio je ambasador Brazila u Beogradu Dante Koeqo Da Lima. “U slu~aju pobede Dilme Rusef, ne o~ekujem nikakve promene, jer je ona kandidat vlade i predsednika Lusia Iwasija Lule da Silve.

U „cesni” poginulo {est qudi

zna~ajnijih promena u politici. On je podsetio da je “politika Lule bila veoma uspe{na i donela mu veliko po{tovawe, ne samo u Brazilu nego i u inostranstvu”. Stav Brazila po pitawu jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova, koju ta dr`ava nije priznala, prema verovawu ambasadora Da Lime, tako|e, ne}e biti promewen. “Na{ stav je principijelan, to je na{e vi|ewe kako treba stvari

Elektronsko glasawe za 136 miliona bira~a

LIMA: Mali avion tipa “cesna” sru{io se u subotu u Peruu u pustiwi Naska pri ~emu je poginulo ~etvoro britanskih turista i dvoje Peruanaca - pilot i kopilot. Avion je po svemu sude}i imao problem sa motorom {to je dovelo do wegovog pada na zemqu, rekao je {ef lokalne policije Alfredo Koronel. Avion se sru{io u turisti~koj oblasti pustiwe Naska, na oko 380 kilometara jugoisto~no od prestonice Lime, gde se nalaze geoglifi figure `ivotiwa i qudi za koje se veruje da su nastali u periodu izme|u 200. i 700. godine pre nove ere.

Brazil je uveo elektronsko glasawe i na taj na~in omogu}i svim gra|anima, i u najudaqenijim delovima zemqe, da ostvare svoje pravo na glasawe, koje je u toj dr`avi obavezno za sve gra|ane od 17 do 70 godina.Skoro 136 miliona bira~a od vi{e od 200 miliona Brazilaca ima pravo glasa na izborima za predsednika, guvernere u 26 dr`ava i federalnom distriktu, senatore i poslanike u lokalnim i u federalnom parlamentu. Naprotiv, o~ekujem jacawe politike koju je primewivao dosada{wi predsednik”, izjavio je Tanjug u ambasador Da Lima, posle glasawa u ambasadi. I u slu~aju pobede @osea Sere, drugog kandidata koji prema istra`ivawima ima najvi{e {anse za pobedu, Da Lima, tako|e, smatra da ne}e biti

Pobeda vladaju}e koalicije RIGA: Stranke vladaju}a koalicija desnog centra u Letoniji, koje predvodi premijer Valdis Dombrovskis, osvojile su apsolutnu ve}inu glasova na parlamentarnim izborima, pokazuju danas objavqeni preliminarni rezultati, po{to su prebrojani skoro svi glasovi. Koalicija letonskog premijera je na ovim izborima osvojila vi{e od 57 odsto glasova i time dobila oko 60 od 100 poslani~kih mesta. Dombrovskis je izjavio da }e odmah po~eti pregovore o formirawu koalicije.

da funkcioni{u, kako Ujediwene nacije treba da funkcioni{u. Taj stav je povezan sa na{om odano{}u multiratelarizmu i na{im zalagawem protiv jednostranih inicijativa pod okriqem UN. Tako da sam prili~no siguran da ne}e biti promene u tom stavu”, rekao je brazilski ambasador.

Dante Koeqo Da Lima

Kada su u pitawu izgledi za pobedu me|u kandidatima za predsednika, Da Lima ka`e da je situacija jo{ nesigurna, ali da postoji velika mogu}nost da Rusefova pobedi u prvom krugu glasawa, ~ime bi postala prva `ena predsednik u istoriji Brazila. Da Lima je dodao i da su ovo izbori na kojima se za razli~ite pozicije -za guvernera, predsednika ili ~lanove parlamenta -

kandidovao najve}i broj `ena do sada. Brazilski dr`avqani koji `ive u Beogradu ju~e su prvi put mogli da glasaju u brazilskoj ambasadi, po{to do sada nije bio ostvaren uslov da u srpskoj prestonici `ivi 30 Brazilaca, koliko je neophodno za formirawe izborne jedinice. Mogu}nost da u~estvuje u izborima sada ima 38 Brazilaca u Beogradu, a prva je glasala 96-godi{wa Brazilka, rekao je Da Lima.

DVE DECENIJE UJEDIWEWA NEMA^KE

Podsticaj brisawu granica unutar Evrope BERLIN: U Saveznoj Republici Nema~koj obele`ava se “Dan ujediwewa”, jubilej uklawa ve{ta~ke granice izme|u zapadne i isto~ne Nema~ke od pre dvadeset godina. Taj istorijski doga|aj, zna~ajan ne samo za Nemce, formalno je ozna~io kraj “hladnog rata” izme|u zapada i Istoka, odnosno blokova. Uz prisustvo vode}ih nema~kih politi~ara i gostiju iz sveta u Bremenu je odr`ana centralna proslava dana nema~kog ujediwewa. Svake godine proslavu organizuje ona savezna pokrajina koja predsedava Bundesratom, gorwim domom parlamernta. Na zvani~noj ceremoniji govorio je predsednik dr`ave Kristijan Vulf, {to }e biti wegov prvi zna~ajan nastup od izbora u maju ove godine. Sve~anosti je prisustvovala i kancelarka Angela Merkel, predsednici vlada nema~kih saveznih pokrajina, nekada{wi politi~ari Nema~ke Demokratske Republike, kao i visoki predstavnici Evropske unije. Sve~anost u Bremenu pra}ena je i velikom uli~nom proslavom koja je otvorena preksino} i na kojoj u~estvuju istaknuti nema~ki muzi~ari. Organizatori su na woj o~ekivali najmawe 500.000 qudi. Proslava je nastavqena sino} i u Berli-

Ubijeno 400 policajaca MOSKVA: Za posledwih pet godina vi{e od 400 policajaca i pripadnika ruskih snaga bezbednosti ubijeno je u Ingu{etiji, izjavio je ju~e predsednik te ruske Junus-Bek Jevrukov. Jevrukov je dodao da je u istom periodu u napadima pobuwenika raweno vi{e od 3.000 civila. Ingu{etija je jedna od ruskih republika na severu Kavkaza u kojoj su napadi pobuwenika, koji tra`e otcepqewe od Rusije, veoma ~esti. Ingu{etija se grani~i sa ^e~enijom, gde tako|e postoji jak separatisti~ki pokret.

DNEVNIK

c m y

22

nu, kulturnim programom ispred zgrade Rajhstaga, sedi{ta nema~kog parlamenta Bundestag.

Angela Merkel

Najnovije ankete pokazuju da 88 odsto Nemaca na nekada socijalisti~kom istoku i 82 odsto na zapadu smatraju da je ujediwewe bilo ispravno. Anketa koju je po~etkom septembra sprovela dobrotvorna organizacija

Narodna solidarnost potvrdila je da proces stvarnog ujediwewa jo{ nije okon~an: 11 odsto ispitanih na zapadu i devet odsto na istoku i danas “`ali za zidom”. Studija je tako|e pokazala da se ~etvrtina gra|ana na istoku jo{ ne ose}a “kao pravi gra|ani Savezne Republike Nema~ke”.Ali i pored toga 60 odsto anketiranih je reklo da ne bi `elelo da se to~ak vremena vrati unazad, na period pre ujediwewa, a istra`iva~i dodaju: na istoku Nema~ke “postoji stalna, rastu}a identifikacija sa Saveznom Republikom Nema~kom”. Pad “gvozdene zavese” je i na me|unarodnom planu imao sna`an uticaj. Otvoren je dijalog izme|u istoka i zapada, po~ela je da se stvara klima poverewa i saradwe. Ujediwewe dve Nema~ke je, tako|e, podstakao proces brisawa granica unutar zapadne Evrope koji je 1985. godine otpo~eo potpisivawem [engenskog ugovora. U godinama koje su usledile uveden je bezvizni re`im, ne samo unutar EU, nego i sa dr`avama koje su na putu integracija sa Unijom. Berlinski zid, 156 kilometara dug, koji je skoro tri decenije delio je taj grad i zemqu na isto~ni i zapadni deo, sru{en je izme|u 8. i 9. novembra 1989. godine.

MA\ARSKA Lokalni izbori BUDIMPE[TA: U Ma|arskoj su ju~e odr`ani lokalni izbori, {esti od promene dru{tveno-politi~kog ure|ewa u toj zemqi pre dve decenije. Ovoga puta neizvesnost je mawa nego ikada, a pobeda vladaju}eg Saveza demokratske omladine (Fides), u koaliciji s demohri{}anima, mogla bi da bude bez presedana ne samo u Ma|arskoj, ve} i znatno {ire. Najnovije ankete javnog mwewa predvi|aju da }e Fides dobiti ~ak 65, Ma|arska socijalisti~ka partija 17, krajwe desni~arski i nacionalisti~ki Jobik osam, a liberalno-ekolo{ki LMP (Politika mo`e da bude ne{to drugo) sedam odsto glasova. Izvestan procenat }e, verovatno, osvojiti i nezavisni kandidati, pre svega u malim naseqima. Pravo glasa ima oko osam miliona bira~a, a za lokalne funkcionere prijavilo se ukupno blizu 68.000 kandidata. Birali su se gradona~elnici, ~lanovi `upanijskih i gradskih skup{tina, zaposleni u mesnim zajednicama. Uporedo }e biti izabrani i predstavnici samouprava 13 zvani~no priznatih nacionalnih mawina, ukqucuju}i i srpsku. Lokalni izbori u Ma|arskoj se uvek odr`avaju na jesen, {est meseci nakon parlamentarnih, i uvek su pobe|ivale one stranke koje su trijumfovale na op{tim izborima. Fides i (satelitska) Hri{}ansko-demokratska narodna partija su na aprilskim izborima osvojili ~ak dve tre}ine mandata u ma|arskom parlamentu, {to je lider te Fidesa i premijer Viktor Orban nazvao “revolucionarnom, istorijskom poS. B. bedom”.

TERORIZAM Upozorewe Va{ingtona VA[INGTON: Stejt department je ju~e upozorio ameri~ke dr`avqane koji putuju u evropske zemqe da postoji pove}ana opasnost od mogu}ih teroristi~kih akcija i pozvao ih na oprez. Oprez se savetuje posebno kod obilaska mesta interesantnih za turisti~ka razgledawa i u javnom prevozu. “Informacije kojima raspola`emo pokazuju da Al Kaida i weni ogranci nastavqaju da planiraju teroristi~ke napade. Vlade evropskih dr`ava preduzele su korake u borbi protiv teroristi~kih napada, a neki od wih su i javno govorili o poja~anim pretwama”, navodi se u saop{tewu Stejt departmenta. Stejt depertment poziva ameri~ke dr`avqane da budu svesni mogu}e opasnosti i da preduzmu sve mere kako bi se za{titili na putovawima.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAHMUD AHMADINEYAD Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad poru~io je da ameri~ki lideri treba da budu “pokopani”, reaguju}i na izjave iz SAD da je vojna opcija zbog odbijawa Teherana da odustane od nuklearnog programa i daqe na stolu. “Neka vas pogrebnik pokopa, va{ sto i va{e telo, koje je ukaqalo svet”, rekao je Ahmadinexad, a preneo AP.

VERENA BEKER Posle ravno 33 godine ponovo je otvoren sudski proces u Nema~koj od koga javnost te zemqe o~ekuje mnogo istine iz “ere terorizma Crvenih brigada” 70-tih. U sudnicu je vra}ena Verena Beker (58), biv{a ~lanica radikalne Frakcije crvene armije (RAF). Imala je jednu od vode}ih uloga u jednoj od najbrutajnijoj akciji aprila 1977, kada su ubijeni tu`ilac Zigfrid Bubak, voza~ i telohraniteq.

YORY MI^EL Ameri~ki izaslanik za Bliski istok Xorx Mi~el izjavio je ju~e u Kairu da su Palestinci zainteresovani da se nastave pregovori s Izraelom. „Uprkos wihovim razlikama obe vlade Izraela i Palestinske uprave su zatra`ile od nas da nastavimo te diskusije u naporu da stvorimo uslove pod kojima mogu da nastave direktne pregovore,“ rekao je Mi~el novinarima u Kairu.

PAPA RAZO^ARAO SICILIJANCE

O mafiji biranim re~ima PALERMO: Papa Benedikt XVI, koji se nalazi u jednodnevnoj poseti Siciliji, pozvao je ju~e okupqene u Palermu da otvoreno govore o svojim problemima, ukqu~uju}i i organizovani kriminal, ali je za razliku od svog prethodnika Jovana Pavla Drugog, izbegao da izgovori re~ mafija. Benedikt, ~ija je ovo prva poseta Siciliji u svojstvu pape, govorio je u Palermu pred vi{e desetina hiqada qudi i istakao vi{e goru}ih problema na Siciliji, ukqu~uju}i visoku nezaposlenost i “fizi~ke i moralne patwe gra|ana zbog organizovanog kriminala”. “Ovde sam da vas ohrabrim da se ne pla{ite da jasno progovorite o qudskim i hri{}anskim vrednostima”, rekao je poglavar Rimokatoli~ke crkve, ali

je, kako ocewuju svetski mediji, razo~arao okupqene Sicilijance, jer je wegov govor obilovao frazama, bez i jednom pomenute re~i mafija, po kojoj je ova oblast Italije poznata, preneo je Rojters. Benedikt je spomenuo “strahovite posledice nasiqa” i potrebu da se ~ovek “postidi zla”, ali vode}i aktivisti antimafija{kih udru`ewa smatraju da papin govor nije bio dovoqno o{tar kada su ovi problemi u pitawu, .”Ovo je za mene veliko razo~arawe. Mislim i da }e qudi u Palermu biti razo~arani. Na-

zvati mafiju samo organizovanim kriminalom a ne pravim imenom je neka vrsta povla|ivawa”, rekla je Rita Borselino, ~ijeg su brata Paola, vode}eg antimafija{kog aktivi-

stu, pripadnici mafije ubili u Palermu 1992. godine. Benedikt je u govoru odao po{tu sve{teniku Pinu Puqiziju iz Palerma , kojeg je mafija ubila 1993., a kojeg su stanovnici Sicilije `eleli da proglase mu~enikom. Benediktov prethodnik, papa Jovan Pavle Drugi, posetio je Siciliju 1993, kada je povi{enim glasom i uzdignutog ka`iprsta, odr`ao o{tar i do danas zapam}en govor protiv mafije, ~ije je pripadnike upozorio da }e im, “ukoliko se ne okrenu dobru, biti su|eno pred Bogom, za sva krvava dela i zlo~ine koje su po~inili”.


BALKAN

DNEVNIK

UKRATKO Fabrika la`nih nov~anica SOFIJA: Bugarska policija je otkrila fabriku la`nih nov~anica u centralnom delu zemqe i konfiskovala la`nih 130.000 evra i 37.500 dolara. Fabrika u mestu Dolno-Sahrane proizvodila je nov~anice od 20,

50 i 100 evra kao i nov~anice od 50 dolara. Fabrika se nalazila pored jedne farme sviwa, tako da se od `ivotiwa nije ~ula buka od ma{ina. Vlasnik fabrike, Bugarin (43) ~ije ime nije saop{teno, uhap{en je na parkingu planine ^imka dok je davao 50.000 la`nih nov~anica evra i 10.000 la`nih dolara dvema osobama. Akciju bugarske policije podr`ali su Europol i ameri~ka obave{tajna slu`ba. Predstavnik bugarskog MUP-a Dimitar Georgijev izjavio je da su nov~anice od 100 evra bile visokog kvaliteta i nalazile su se i u Italiji, [paniji i Francuskoj. Georgijev je rekao da se svakog meseca na granicama zapleni izme|u 10.000 i 20.000 la`nih nov~anica.

Mawa industrijska proizvodwa QUBQANA: Vrednost industrijske proizvodwe u Sloveniji iznosila je lane 16,4 milijarde evra i bila za 18 odsto mawa nego godinu dana ranije, saop{tio je statisti~ki zavod u Qubqani. Dve tre}ine industrijskih proizvoda i usluga prodate su u inostranstvu, prenela je agencija STA. Proizvodwa je u 2009. pove}ana u samo dva sektora - u farmaceutskoj industriji i proizvodwi vozila i plovila. Najve}i pad je zabele`en u tekstilnoj i ma{inskoj industriji. Najve}i deo od ukupno 16,4 milijarde prihoda ostvaren je prodajom motornih vozila 14 odsto. Ne{to preko 10 odsto ostvareno je prodajom elektri~nih aparata, a devet procenata proizvodima metalske industrije.

Na Krku potresi ZAGREB: Na hrvatskom ostrvu Krku rano ju~e ujutro su se osetila dva slaba zemqotresa, koja nisu nanela nikakvu materijalnu {tetu, naveo je Geofizi~ki zavod Prirodno-matemati~kog fakulteta u Zagrebu. Prvi potres, ja~ine 2,3 stepena po Rihterovoj skali, registrovan je u 1.44 sati, a drugi, koji je usledio odmah za wim, bio je slabiji.

Pet mini-centrala u Plavu i [avniku PODGORICA: Ministarstvo ekonomije Crne Gore i danilovgradska kompanija “Kroling” potpisali su ju~e ugovor o koncesiji za izgradwu pet malih hidroelektrana u Plavu i [avniku ukupne vrednosti 18,8 miliona eura. Ugovor su potpisali ministar ekonomije Branko Vujovi} i izvr{ni direktor “Krolinga” @eqko Mi{kovi}. Koncesija za vodotok Tu{ina u [avniku data je na 30 godina, a koncesionar se obavezao da izgradi ~etiri mini hidrocentrale ukupne snage 16,5 gigavar sati, uz koncesionu naknadu od 5,7 odsto godi{we proizvodwe, saop{tilo je ministarstvo ekonomije. Ugovorom na vodotoku Komara~a u Plavu, koncesija je dodeqena na 25 godina, a danilovgradska kompanija se obavezala da izgradi jednu mini centralu snage 10,6 gigavat sati i naknadu od 5,7 odsto ukupne godi{we proizvodwe.

ponedeqak4.oktobar2010.

[ESTI POSLERATNI OP[TI IZBORI U BOSNI I HERCEGOVINI

Nova o~ekivawa i vera u pobedu svog kandidata BAWA LUKA, SARAJEVO: Izbori na terotoriji Bosne i Hercegovine, odvijali su se u demokratskoj atmosferi, a izlaznost je prema informacijama sa terena bila zadovoqavaju}a, ocenila je ju~e Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. U prepodnevnim satima u Federaciji BiH glasali aktuelni ~lan Predsedni{tva Haris Silajxi} i kandidat SDA Bakir Izetbegovi}, dok su u RS u prepodnevnim satima svoju gra|ansku obavezu izvr{ili aktuelni zvani~nici ovog entiteta, kao i kandidati za najvi{e funkcije u BiH i RS. U izjavama za medije posle glasawa, kandidati na izborima u RS slo`ili su se u oceni da ovi izbori treba da predstavqaju potvrdu identiteta i subjektiviteta RS. Kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik glasao je na izbornom mestu u Lakta{ima, odakle je poru~io da o~ekuje ap-

rekao je on, dodav{i da `eli da ovi izbori budu fer, po{teni, demokratski i potpuno legitmni, {to }e se, kako je rekao, i desiti.

Incko: Izborni proces se dobro odvijao SARAJEVO: Visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH Valentin Incko ocenio je ju~e da se izborni proces u Bosni i Hercegovini ju~e dobro odvijao, uz ne{to ve}i odziv bira~a nego proteklih godina, i poru~io gra|anima da s vi{e odgovornosti pristupe izlasku na izbore, kako bi na taj na~in u~estvovali u stvarawu evropske budu}nosti dr`ave. Incko je ju~e, zajedno sa svojim zamenikom Roderikom Murom, posetio birali{ta u toj zemqi, kako bi propratili tok izbornog procesa. Bira~ko mesto na Elektrotehni~kom fakultetu u isto~nom Sarajevu posetio je i ameri~ki ambasador u BiH Patrik Mun, koji je istakao da je “impresioniran profesionalno{}u onih koji su anga`ovani da izborni proces na tom mestu protekne bez problema”. Mun je, tako|e, podsetio da je ambasada wegove zemqe formirala 12 posmatra~kih timova na izborima u BiH, ~iji }e ~lanovi posetiti glasa~ka mesta {irom zemqe. solutnu pobedu kandidata te stranke na svim nivoima. Ocewuju}i da izborni proces proti~e u fer i demokratskoj atmosefi, Dodik je novinarima rekao da se odgovornost RS i wena snaga ogleda u izbornom procesu. Imamo jedinstvenu priliku da na svakim izborima potvrdimo na{ identitet, na{ subjektivitet,

“Samo izborni proces i legitimitet izbora ~uvaju status RS i mogu da predodrede wegov status u budu}nosti. Siguran sam da ve}ina qudi do`ivqava RS na na~in da treba da oja~a svoj subjektivitet, suverenitet i da oja~a svoj status”, rekao je Dodik. Upitan kako vidi budu}nost BiH, Dodik je rekao da je BiH ap-

GR^KA I KINA

Ven \ibao

wa, ali da od Brisela o~ekuje ubla`avawe postoje}ih barijera u trgovini. Ven, koji boravi u poseti Gr~koj uo~i samita EU-Kina koji }e se odr`ati u Briselu, izjavio je da je wegova zemqa spremna da pomogne oporavak dr`ava EU daju}i podr{ku evru. On je kazao

Na terenu 3.000 policajaca SARAJEVO: Na podru~ju Federacije BiH u toku ju~era{wih izbora je zabele`eno osam mawih, uglavnom verbalnih incidenata, saop{tio je Operativni {tab policije Federacije BiH “Izbori 2010”. Incidenti su zabele`eni na podru~ju Livawskog kantona, gde su se bira~i verbalno sukobili s ~lanovima op{tinskih izbornih komisija. Sli~ne situacije zabele`ene su u Unsko-sanskom kantonu i u Zapadnohercegova~kom kantonu gde je glasawe prekinuto na 20 minuta. U Kantonu Sarajevo zabele`ena su dva poku{aja ometawa izbornog procesa. “Nijedan od navedenih slu~ajeva nije naru{io celovitu sliku o zadovoqavaju}oj sigurnosnoj situaciji u Federaciji BiH u pogledu bira~kog procesa, o ~emu brine vi{e od 3.000 policijskih slu`benika na svim lokacijama na kojima se odvija glasawe”, saop{tio je Operativni {tab policije Federacije BiH “Izbori 2010”. jedni pored drugih i da gradimo odnose koji su svojstveni dana{wem civilizacijskom trenutku”, smatra Dodik. I wegov protikandidat iz Koalicije “Zajedno za RS”, koju ~ine SDS i PDP,

jima ne{to vi{e od tri miliona bira~a biralo ~lanove Predsedni{tva BiH, poslanike u parlamentima na dr`avnom, entitetskom i kantonalnom nivou, a RS bira i predsednika RS.

Silajyi} optu`io Beograd SARAJEVO: Kandidati za bo{wa~kog ~lana Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} i Bakir Izetbegovi} odgovorili su ju~e , u izbornom danu u BiH, kako vide budu}e odnose Sarajeva i Beograda i ukazali {ta im u tim vezama smeta. Aktuelni ~lan Predsedni{tva BiH i kandidat Stranke za BiH za tu funkciju u narednom mandatu Silajxi} je rekao da }e veze biti boqe kad u Beogradu “stvarno budu mislili ono {to govore i radili onako kako govore”. “Ne mo`e se

Haris Silajyi}

dolaziti (u BiH) i davati potpora onima koji su se jasno i glasno deklarisali za razbijawe BiH, a istovremeno govoriti o po{tivawu integriteta, suvereniteta BiH. Dakle, ili jedno ili drugo”, odgovorio je Silajxi} na pitawe odnosima Sarajevo-Beograd. Silajxi} smatra da je ta, kako je rekao, “dupla igra” Beograda “dovela do ovoga svega”. “Ko `eli zaista dobre odnose, ova su vrata otvorena, ne mora kucati na wih, ali duple igre prema BiH ne}e pro}i. Niko nije u lakoj poziciji ovde, svi smo u te{koj poziciji, trebamo dobro sara|ivati, ali pri~ati jedno, a raditi drugo - to ne mo`e. Eto, do wih je, Mi smo otvoreni za dobre odnose”, zakqu~io je Silajxi}. Po mi{qewu kandidata Stranke demokratske akcije Bakira Izetbegovi}a, stabilizacija odnosa na Balkanu je neophodna. “Treba stabilizirati odnose na Balkanu. Srbija je kom{ijska zemqa, bez obzira na najnoviju istoriju, vaqa popravqati odnose. Samo, mora}emo imati sagovornike na bazi ravnopravnih, zna~i proporcionalnih odnosa”, odgovorio je sin osniva~a SDA Alije Izetbegovi}a na isto pitawe. Na pitawe {ta }e raditi ako izgubi na izborima i ne u|e u Predsedni{tvo, Izetbegovi} je rekao da }e se baviti ku}nim poslovima.

HRVATSKA

Peking o~ekuje ukidawe barijera u trgovini s EU ATINA: Kineski premijer Ven \ibao najavio je ju~e da }e wegova vlada razmotriti prigovore EU o kr{ewu autorskih prava i nepo{tovawu pravila ulaga-

surdna zemqa i da zajedni~ku budu}nost spre~ava istorija i arogancija me|unarodne zajednice koja poku{ava da nasilno napravi BiH.^ak ni koncentracija ogromne sile, koju je ovde me|unarodna zajednica imala, i to ne samo vojne nego i finasijske i politi~ke, nije omogu}ila da se ostvare ciqevi qudi iz Sarajeva, rekao je Dodik. On je poru~io da BiH treba da prona|e unutra{wi kompromis i balans. “Ili }e posti}i to ili je slede}a akcija to da se mirno razi|emo, bez nasiqa, da `ivimo

Ogwen Tadi} o~ekuje da ovi izbori budu potvrda legitimiteta i demokratskog poretka RS, potvrda wenog statusa i opredeqewa gra|ana RS da ovde grade svoj `ivot na demokratski na~in. Tadi}, koji je glasao u Bawaluci, izrazio je o~ekivawe u pobedu kandidata ove koalicije i da }e ta pobeda doneti promene u RS. “Ukoliko budem izabran ne}u deliti qude po politi~koj pripadnosti,ve} po tome da li su po{teni, da li su patriote i da li su lojalni RS”, rekao je Tadi}, dodav{i da velika izlasnost u prepodnevnim satima predstavqa potvrdu `eqe gra|ana RS za promene. [to se ti~e budu}nosti BiH, Tadi} se zalo`io za po{tovawe Dejtonskog sporazuma ili za samostalnu RS. Kandidat koalicije “Zajedno za Srpsku” za srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Mladen Ivani} izrazio je uverewe da }e kandidati koalicije odneti pobedu i da }e wegova partija PDP ostvariti najboqi izborni rezultat od osnivawa. I kandidat SNSD-a za srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi}, je izrazio o~ekivawe da }e gra|ani izabrati prave kandidate i da }e to biti korak u sre}niju budu}nost svih. U BiH su ju~e odr`ani {esti posleratni op{ti izbori, na ko-

23

da Kina ne}e smawivati svoje obveznice u evrima, uprkos krizi u zemqama Unije. Govore}i u gr~kom parlamentu, kineski premijer je apelovao na zemqe EU da priznaju status “punopravne tr`i{ne privrede” Kini i olabave postoje}e barijere na izvoz proizvoda visoke tehnologije. “Vi{e puta sam izra`avao kinesku podr{ku stabilnom evru i govorio da ne}emo smawiti koli~inu obveznica u evropskoj valuti koju imamo”, rekao je Ven \ibao On je najavio da }e trgovinska razmena sa Gr~kom u nerednih pet godina biti udvostru~ena na 5,83 milijardi evra, a tako|e je obe}ao kredit od 3,64 milijarde evra gr~kim vlasnicima brodova koji kupuju brodove od Kine. Kineski premijer je stigao u Atinu, a naredne sedmice poseti}e taliju i Tursku, dok je za vikend planiran samit EU-Kina. EU je najve}i poqnotrgovinski partner Kine, a pro{le godine kineski izvoz u EU iznosio je oko 215 milijardi evra. Ven \ibao je Evropu do{ao u pratwi osam ministara i vi{e biznismena.

Krupna korupcijska mre`a ZAGREB: U Hrvatskoj se raspli}e krupna korupciona{ka mre`a pri ~emu se javnost pita ho}e li istraga na kraju do}i do biv{eg premijera Iva Sanadera, jer je ovih dana uhap{en wegov blizak prijateq Mladen Bari{i}, raniji blagajnik HDZ-a i direktor carine. Procewuje se da je Bari{i} posredovao u nelegalnom prebacivawu oko 100 miliona kuna, {to je oko 14 miliona evra, iz dr`avnih preduze}a i ministarstava na ra~un stranke, ali i u privatne d`epove. Ivo Sanader iz Amerike preko hrvatskih medija poru~uje da se ni~eg ne boji i da }e se vratiti u Zagreb. Pri~a se, me|utim, da ga je hap{ewe Mladena Bari{i}a, sa kojim uz prijateqstvo deli i qubav prema skupocenim ~asovnicima, vrlo uznemirilo. Ogor~en je {to se u HDZ-u sada svi prave neve{ti kad je re~ o finansirawu stranke. Bari{i} je pod istragom otkako je uhap{ena Nevenka Jurak, vlasnica “Fimi medije”, kojoj je, navodno, uz Sanaderovu saglasnost, name{tao ugovore sa dr`avnim preduze}ima i ministarstvima. Biv{i premijer je, ina~e, oti{ao u Ameriku dan pre hap{ewa Jurakove.

Ivo Sanader

“Prema re~ima predsednika uprave bio je vr{en pritisak i neki od predsednika uprave su bili na sastanku kod Sanadera. I na taj na~in im je ukazano da kroz razgovor sa Baru{i}em treba davati posao toj firmi”, rekao je biv{i ~lan uprave Hrvatske po{te Jadranko Mijali}. Intersantno je da ~ak ~etvrtinu od 100 miliona kuna ~ini ugovor “Fimi medije” sa Ministarstvom unutra{wih poslova. “Ovaj slu~aj svedo~i na na{em upornom radu na re{avawu slu~ajeva mogu}e korupcije i krimina-

la, u saradwi sa dr`avnim tu`ila{tvom. Dakle kako smo krenuli od pre godinu, dve dana, tako nastavqamo daqe”, izjavio je ministar unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko. Mladen Bari{i} jo{ nije progovorio i u zatvoru Remetinec priprema odbranu pred USKOKom. “Sad se pribrao malo i shvatio u kojoj poziciji se nalazi. Sad }emo polako razmotriti sve ~iwenice koje se navode u istra`nom nalogu”, istakao je advokat Mladena Bari{i}a, Ante Maduni}. Ako se doka`e Bari{i}eva krivica, preti mu do 15 godina zatvora. Premijerka Jadranka Kosor ocewuje da borba protiv korupcije mo`e samo da koristi HDZ-u. Komentator “Va{ington Tajmsa” upozorava Hrvate da pogre{no misle da je ~lanstvo dovoqno da se dr`ava preobrazi, ali i da ne}e ostvariti nacionalne potencijale sve dok ne povedu ozbiqan rat protiv korupcije i kriminalne elite koja se infiltrirala u sam vrh vlasti. Komentator “Va{ington tajmsa” Xefri Kuhner je upozorio da mnoge dr`ave imaju mafiju, ali da u Hrvatskoj, mafija ima dr`avu.


FILMSKA PLANETA

ponedeqak4.oktobar2010.

RE^ AUTORSKE EKIPE FILMA „[I[AWE”

O li~noj odgovornosti i odgovornosti dru{tva Rediteq Stevan Filipovi}, ~iji }e film „[i{awe“ biti premijerno prikazan 6. oktobra u „Sava centru“, izjavio je da je `eleo da snimi „konkretnu pri~u o li~noj odgovornosti mladog ~oveka (skinheda) i odgovornosti dru{tva za stvarawe uslova u kojima }e fa{izam ili mutirani nacionalizam da budu normalna stvar“. „Moj prvi film, ’[ejtanov ratnik’ bio je fantazija, dolazim iz tog miqea, ali kada smo izabrali temu za novi film shvatio sam da bi bilo nepo{teno da se o tome pri~a kroz `anr fantastike. Kroz wega mo`ete da se bavite politikom, ali to zahteva metaforu. Ovde metafora nije bila dovoqna. Hteo sam da direktno pove`emo ta~ke i kada vidimo tog momka u masi, da vidimo i genezu tog problama“, rekao je Filipovi}, nedavno, na konferenciji posle novinarske projekcije u beogradskom „Takvudu“. Sna`an i uznemiruju}i film o nasiqu me|u navija~ima, akcijama skinhedsa i dru{tvenim strukturama koje manipuli{u takvim grupama ukqu~uje dokumentarne snimke paqewa ambasada u Beogradu u vreme jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova, kao i igrane scene paqewa romske mahale. Filipovi} je izjavio da veruje u mogu}nost otre`wewa, kao i da film i mas mediji zauzimaju bitno mesto u formirawu mladih qudi. „Trudili smo se da glavni likovi ne budu ‘kul’“, rekao je rediteq, koji je scenario pisao zajedno sa Dimitrijem Vojnovom. Glavni lik - Novicu veoma uverqivo igra Nikola Rako~evi}, a u ansamblu su Viktor Savi}, Bojana Novakovi}, Nikola Kojo, Nata{a Tapu{kovi}, Dragan Mi}a-

Rediteq Stevan Filipovi}

novi}, Predrag Ejdus, Sr|an Mileti} i drugi. Novica je sredwo{kolac, nadaren za matematiku, ali se zaveden harizmom vo|e navija~a i skinheda prikqu~uje toj grupi, u kojoj se i zaqubquje u vo|inu devojku. Film govori o tome koliko je malo pogre{nih koraka potrebno da mlad ~ovek uni{ti svoj i `ivote svojih najbli`ih, kao i o tome na koji na~in sistem zloupotrebqava zaslepqenost mladih qudi pogre{nom ideologijom. Producent Branislav Jevi} objasnio je da je film nastajao gotovo ~etiri godine zbog materijalnih problema, jer u po~etku nije dobio podr{ku Filmskog centra

Srbije na konkursu za sufinansirawe, pa su scene snimane po fazama, kada je i koliko bilo novca.“U{ao sam u projekat sa qubavqu i stra{}u, a ne radi poslovnog uspeha. Ponosan sam na rezultat. Za ovakav film se vredelo mu~iti“, rekao je on. Na pitawe da li o~ekuje neke opstrukcije na premijeri, s obzirom na otvoren kriti~ki sadr`aj, odgovorio je odre~no, dodav{i da je tema filma agresija, ali da je sam film human. Vojnov je ukazao da su tokom procesa rada na filmu doga|aji o kojima je scenario govorio kao o fikciji po~eli da se de{avaju u stvarnosti. On je pomenuo nacisti~ku paradu u Novom Sadu, nasi-

qe na stadionima, ubistvo Brisa Tatona... Povodom ideje o organizovanim {kolskim projekcijama „[i{awa“, izjavio je da |acima ne treba bilo {ta nametati i izrazio uverewe da }e ovaj film imati odjeka me|u mladima, jer je trejler na Jutjubu ve} videlo 300.000 qudi. Mladi glumac Rako~evi} kazao je da je „nekima mo`da naivno da se taj momak Novica, koji je na po~etku super, pretvori u demona, }elavca koji ubija qude po gradu“ i dodao da je taj lik osetio mo}, {to je posebno stawe svesti. „Meni je `ao {to je taj momk da bi pokrio svoj greh, da bi sebe opravdao {to ubija i pali - napravio celu konstrukciju o vi{oj rasi. To je kukavi~ki, prebacivati svoju odgovornost na drugog.Ako je sistem beznade`an, ~ovek ipak ima slobodu da se bavi samim sobom, da sam postavqa odre|ene granice i moralne vrednosti, {to je te{ko, ali jedino ispravno. To je ono {to ho}emo da ka`emo ovim filmom“, istakao je Rako~evi}. Mi}anovi}, koji igra wegovog profesora i koji je zajedno sa novinarima prvi put video film, ~estitao je mladim kolegama na „fantasti~nom poslu“. „Ko god u ovoj zemqi `eli da se zapita za{to i otkud ovoliki problemi, mo`e da sazna, ali kada sam sve to video sabijeno u sat i po filma, ostao sam bez re~i“, izjavio je on, dodaju}i da mu je jako drago {to je u~estvovao u tako va`nom i hrabrom filmu. Za kvalitet filma „[i{awe“ veoma su zaslu`ni i izvr{ni producent i monta`er Nata{a Vrawe{, direktor fotografije Mihajlo Savi}, kostimograf Maja Mirkovi} i scenograf Nenad Markovi}. (Tanjug)

O KOMEDIJI „ITALIJAN” OLIVIJEA BARUA

Murat i wegov identitet (Filmsko pismo iz Pariza) Pro{ao je jo{ jedan ramadan i velike polemike oko restriktivnih zakona o emigraciji u Francuskoj se donekle primirile. Vlada, izlo`ena kritici evropske zajednice, napokon je odlu~ila da izmeni stav prema romskoj populaciji, ali problem islamizacije Francuske i daqe ostaje goru}e pitawe u zemqi koja se ~esto nezgrapno odnosi prema mnogobrojnim pripadnicima magrebske zajednice koji trajno ili privremeno u woj borave. Na stranu kritike medija koje komentari{u o~iglednu paralizaciju mnogobrojnih servisa i usluga u Francuskoj za vreme najve}eg muslimanskog religioznog praznika ramadana, ostaje ~iwenica da sudar dveju velikih kultura, hri{}anske i islamske, proizvodi odre|enu zbuwenost kod lokalnog stanovni{tva koje, prihvataju}i sociolo{ke i kulturne razlike, ~esto pod parolom “sna|i se“, uspeva da prona|e prakti~nu i efikasnu formulu u prevazila`ewu nerazumevawa i sukoba. Humor je ~esto efikasno sredstvo da se prihvati i proguta, ako ne i prevazi|e neki problem, sto-

ga komedija Olivijea Barua, “Italijan“, poput veselog aspirina uspeva da ubla`i stoma~nu muku koju trpe tokom religioznih praznika, pripadnici razli~itih verskih zajednica. Lik Murata, koga maestralno tuma~i komi~ar Kad Merad, pribli`ava nam egzistencijalnu muku sredove~nog muslimana magrebskog porekla koji je ro|en u Al`iru, ali koji je ceo svoj `ivot proveo u Francuskoj. Murat se oduvek trudio da zaboravi svoje poreklo, obi~aje i kulturu i u svom poku{aju on je izgradio lik Italijana, kojim se predstavqa, da bi uspe{no funkcionisao u dru{tvu koje se ~esto netolerantno pona{a prema pripadnicima biv{ih kolonija. U wegovom okrugu malog trgovca sportskih kola, sa {armantnom verenicom francuskiwom, on uspe{no funkcioni{e sve do dana kada wegov al`irski otac padne u kriti~nu komu i tako re}i na samrti, obave`e najstarijeg sina - Murata, da kao glava porodice slavi ramadan. Komi~ne situacije koje proizlaze iz ove duboko tragi~ne su mnogobrojne - tokom celog meseca rama-

DNEVNIK

SR\AN SPASOJEVI] REDITEQ, I DINKO TUCAKOVI], KRITI^AR, O NAPADIMA NA „SRPSKI FILM”

Apsurdne pri~e o zabrani Rediteq i producent „Srpskog filma“ Sr|an Spasojevi} izjavio je Tanjug - u, povodom teksta u novinama („Politika“, od ~etvrtka 30. septembra) o anonimnom zahtevu (u ~lanku se ne navodi o kojim se nadla`nim dr`avnim organima radi, a koji su anga`ovali eskspertsku grupu „koja treba da da mi{qewe da li odre|ene scene u ’Srpskom filmu’ mogu da uzrokuju pokretwe krivi~nog postupka“) za zabranu wegovog filma, da mu ta vest deluje apsurdno i nestvarno. „Osim {to mi ta cela vest deluje prili~no apsurdno i nestvarno, ne znam ni{ta konkretno, ne znam kome odgovaram ni da li postoji neka komisija“, rekao je on i zapitao: „Ko su ti qudi, jel’ imaju oni neka imena?“ „Za sada mi to deluje malo sme{no i banalno. Mislim da do tako ne~ega (zabrane) ne mo`e ni da do|e, jer bi to bila ozbiqna sramota za bilo koju ozbiqnu instituciju“, izjavio je Spasojevi}. Na pitawe o poruci wegovog filma, koji se na brutalan i {okantan na~in bavi aktuelnom temom nasiqa, odgovorio je da „pretpostavqa da veliki deo publike jednostavno i ne ume da gleda film, da nije navikao na takve stvari“. „Izgleda da problemi na koje svojom pri~om ukazuje ‘Srpski film’ ne dolaze do izra`aja i do onih do kojih treba da do|u. To je jako ~udno u sredini u kojoj svaki dan po crnim hronikama mo`emo da pro~itamo raznorazne u`ase koji se de{avaju svuda oko nas“, primetio je Spasojevi}. On je dodao da „od takvih stvari u na{em kom{iluku okre}emo glavu, na`alost, oguglali smo i po~iwemo da ih smatramo normalnom svakodnevicom“. „Sada se di`e buka, kre}u pitawa i rasprava oko nekog filma koji na te stvari ukazuje, tako da to zaista apsurdno zvu~i“, zakqu~io je Spasojevi}. Filmski rediteq i kriti~ar Dinko Tucakovi} izjavio je Tanjug- u u da se nada da su napadi na „Srpski film“ rediteqa Sr|ana Spasojevi}a i scenariste Aleksandra Radivojevi}a - „sjajna pi-

ar akcija autora filma“, a da je van toga pri~a o zabrani „apsolutna besmislica“. „Ve} su me zvali ovim povodom iz najva`nijih srpskih medija, pa shvatam da je to neka medijska akcija i da je to deo politi~ke situacije koja se de{ava u Srbiji, a koja opet radi protiv Srbije na najglupqi na~in“, rekao je Tucakovi}. On je ocenio da `ivimo u veoma te{kom trenutku i izrazio utisak da „postoji gadan pritisak sa desne strane u kojem neko ho}e da dobije politi~ke poene. Da je neko ozbiqno hteo da zabrani ’Srpski film’, imao je milion povoda. Prvi put sam ~uo takvu ideju jo{ na festivalu u Sopotu“, pre tri meseca, rekao je Tucakovi} napomiwu}i da ne zna {ta zna~i termin „grupa

ozbiqnih filmskih stru~waka“, kako se u medijima predstavqaju oponenti ovog filma. Tucakovi} je dodao da je svoj li~ni stav ve} javno izrazio. „I sam imam problema sa nekim scenama u tom filmu, kao otac `enskog deteta i kao suprug. Prvi put sam ga gledao proletos u Kanu i tada sam rekao autorima da ima elemenata koji bi mogli da se promene, koji nasr}u na ne{to {to nije stvar dogmi ve} gra|anskih standarda. S druge strane, ~itava filmska umetnost jeste stvar provokacije. Bio sam ~lan `irija Fiprescija na festivalu u Vrwa~koj Bawi koji je tom filmu dao nagradu, misle}i da ta provokacija ima smisla“, rekao je Tucakovi}.

NASTAVAK „WALL STREETA” PRVI NA LISTI GLEDANOSTI

Novac nikad ne spava

Iz filma „Italijan”

dana, Murat je obavezan da se uzdr`ava od intimnih odnosa - {to izaziva u`as i podozrewe verenice, da preko dana ni{ta ne pije i ne jede, {to zbuwuje wegove poslovne partnere tokom zvani~nih ru~kova i ve~era, kao i da se u odre|enim ~asovima moli- poduhvat zaista komplikovan u velikom preduze}u u kome treba prikriti i najmawu senku doti~ne aktivnosti. I upravo u trenutku kad se wegova glava nalazi na religioznom }ilim~etu, u kancelariju }e

u}i wegov kolega i veliki rival za mesto pomo}nika direktora, sto }e daqe dovesti do potpunog Muratovog diskreditovawa i gubitka mesta. Ali Murat }e shvatiti tom prilikom da put integracije u francusko dru{tvo nije nimalo lak i da promena imena i identiteta nisu ~inovi koji se odigravaju u prefekturi i da nas istorija i zajednica obele`avaju dubqe od svih trenutnih promena lokalnih zakona i obi~aja. Nina @ivan~evi}

U NA[IM BIOSKOPIMA

Romanti~na komedija „Qubav na daqinu” Film „Qubav na daqinu“ (Going-the-Distance), rediteqke Nanet Ber{tajn, sa Dru Barimor i Xastinom Longom u glavnim ulogama, je od petka na redovnom repertoaru beogradskih bioskopa, a u distribuciji „Tak“-a. Ova romanti~na komedija govori o tome {ta se mo`e desiti kada jedan neobavezni izlazak, uz pivo i pile}a krilca, slu~ajno postane ne{to vi{e. Posle Beograda film }e se narednih nedeqa prikazivati i u bioskopima u drugim gradovima Srbije. Prema sinopsisu, Erin i Geret nameravaju da provedu nekoliko zabavnih i neobaveznih nedeqa pre nego {to se ona vrati u San Francisko, a on ostane u Wujorku. Ali, dok se Erin sprema da se ukrca na avion, oboje shvataju da su razvili du-

c m y

24

Dru Barimor

bqa ose}awa i da ne `ele da se zavr{i „{ta god bilo to {to je nastalo me|u wima“. Odlu~uju da probaju „qubav na daqinu“.

„Dopala mi se ova pri~a zato {to je u woj ima mnogo humora, ali je i iznena|uju}e emotivna. Zanimaju me pri~e koje se bave slo`enim odnosima na vrlo komi~an i savremen na~in“, izjavila je nedavno Barimorova, dok je Long izdvojio ovu komediju zbog wene „sirovosti, realisti~nosti i duhovitosti“. Rediteqka, koja je uglavnom radila dokumentarce, `elela je da re`ira film koji bi izgledao {to realnije - qudi psuju i govore ono {to im je na umu, bez imalo ustru~avawa, {to je olak{alo posao scenaristi Xefu LaTulipu, debitantu na poqu igranog filma, koji nije morao mnogo da tra`i inspiraciju. U filmu igraju i Xejson Sudeikis, ^arli Dej, Kristina Eplgejt i drugi.

Nastavak ~uvenog hita rediteqa Olivera Stouna, film „Wall Street: Novac nikad ne spava“ je za prvi vikend prikazivawa ostvario zaradu od 19 miliona dolara i nalazi se na prvom mestu ameri~ke boks ofis liste. Prvi deo „Wall Street“-a je nastao jo{ daleke 1987. godine, ali lik Gordona Geka je potvrdio da i daqe vredi. Majkl Daglas naprosto, opet briqira u ovoj ulozi. Ovoga puta, Gordon je autsajder u svetu u kojem je nekada gospodario, nakon provedenog vremena u zatvoru i promena u globalnoj ekonomiji. On poku{ava da redefini{e sopstvenu li~nost i potra`i drugu {ansu. Pored Majkla Daglasa, ostale uloge tuma~e [aja LeBaf, Suzan Sarandon, D`o{ Brolin i ^arli [in. Film „ Wall Street: Novac nikad ne spava „ }e 29. oktobra. premijerno otvoriti ovogodi{wu 18. po redu „L’Oreal Paris Cinemaniu“. Nakon prikazivawa, film ne}e i}i u redovnu distribuciju, stoga }e to biti ekskluzivno prikazivawe filma na „Sinemaniji“. Na drugom mestu liste nalazi se film „Legenda o ~uvari-

ma 3D“ sa ukupnom zaradom od 16.3 miliona dolara. Priznati rediteq Zek [najder ovim filmom debituje na poqu animacije, koji je zasnovan na kwigama Ketrin Laski, a ura|en je u najnovijoj 3D tehnologiji. Po~etak prikazivawa filma „ Legenda o ~uvarima 3D“ u doma}im bioskopima zakazana je za 14. oktobar. Na tre}em mestu boks ofis liste nalazi se film „Grad lopova“ sa ukupnom zaradom proteklog vikenda od 16 miliona dolara. Film Bena Afleka je za 10 dana prikazivawa ukupno zaradio 49 miliona dolara. Glavni junaci filma su okoreli pqa~ka{i banaka, koji se ponose time {to mogu da ukradu {ta po`ele i pro|u neka`weno. Vo|a grupe Dag Mekrej (Ben Aflek) ipak po`eli da promeni svoju sudbinu i da po~ne `ivot ispo~etka. Pored Bena Afleka, ostale uloge tuma~e Rebeka Hol, Kris Kuper, D`on Hem i Blejk Lajvli. Film „Grad lopova“ premijerno }e biti prikazan na „L’Oreal Paris Cinemaniji „ 30. oktobra, a na redovnom bioskopskom repertoaru na}i }e se od 4.novembra.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak4.oktobar2010.

25

DODELA NOBELOVE NAGRADE ZA KWI@EVNOST

U ~etvrtak odluka o novom laureatu Ovogodi{wi dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost bi}e progla{en u ~etvrtak, 7. oktobra u Stokholmu, u 13 ~asova po sredwoevropskom vremenu, saop{tila je [vedska akademija koja dodequje presti`no priznawe.Za razliku od Nobelovih nagrada u ostalim kategorijama, datum dodele nagrade za literaturu obi~no je saop{tavan u posledwem trenutku i jedino se zna da se tradicionalno dodequje nekog ~etvrtka u oktobru. Sezona dodele Nobelovih nagrada po~e}e danas progla{ewem dobitnika u kategoriji medi-

cine. Sutra je progla{ewe laureata za fiziku, potom u sredu za hemiju, u petak za mir i u ponedeqak 11. oktobra za ekonomiju. Pro{logodi{wa dobitnica Nobelove nagrade za kwi`evnost bila je nema~ka kwi`evnica Herta Miler Stalni sekretar [vedske akademije Peter Englund rekao je agenciji AP da je ovogodi{wi dobitnik ve} poznat, ali da wegov izbor ~eka potvrdu formalnog glasawa.Nobelove nagrade za 2010. bi}e uru~ene na sve~anosti koja }e biti prire|ena 10. decembra u Stokholmu.

U SUSRET 55. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU: „PROMETEJ”

Izme|u dva sajma kwiga u Beogradu novosadski “Prometej” objavi oko stotinu naslova, {to ga ve} godinama svrstava me|u prvih nekoliko srpskih izdava~a, a u Vojvodini je nesumwivo na prvom mestu. Za u~e{}e na 55. me|unarodnom beogradskom sajmu kwiga pripreme su u punom jeku. Me|usajamska godina je bila veoma te{ka, jer je zbog svetske ekonomske krize(a i zbog doma}e, koja ne prestaje) kupovna mo} gra|ana znatno opala. - Me|u tolikim naslovima, izdvaja se nekoliko kapitalnih- ka`e osniva~ i glavni urednik “Prometeja” Zoran Kolunxija.- Ove godine po zna~aju, ali i po volumenu zahvata, izdvaja se “Pravopisni re~nik srpskog jezika” Milana [ipke, uglednog lingviste i leksikografa. A rekao bih- i popularizato-

larnih lingvisti~kih naslova koje sajamska publika prepoznaje i voli, a to su “Pri~e o re~ima”, “Za{to se ka`e?”, “Zanimqiva gramatika” i “Kultura govora”. U korpus sa ostalim lingvisti~kim izdawima, po kojima je “Prometej” ve} godinama prepoznatqiv, od

Vuvuzela stala u re~nik - Izdava~a ne treba ceniti samo po broju naslova, ve} i po trajnosti wegovih kwiga - ka`e Kolunxija.- Upravo ovih predsajamskih dana izlaze dva “Prometejeva” naslova koja svedo~e o kvalitetu na{ih lingvisti~kih izdawa: peto, izmeweno i dopuweno izdawe “Velikog re~nika stranih re~i i izraza” Ivana Klajna i Milana [ipke i jedanaesto, izmeweno i dopuweno izdawe Klajnovog “Re~nika jezi~kih nedoumica”.Iako nije registrovan kao nau~ni institut, “Prometej” ozbiqne lingvisti~ke projekte vodi kompetentno, i metodolo{ki i nau~no, ali i kontinuirano. Primera radi, “Veliki re~nik stranih re~i i izraza”, punih pet godina nakon prvog izdawa, stalno je dopuwavan, pre~i{}avan i doveden je do najvi{eg stepena aktuelnosti. Posledwa uneta re~ je “vuvuzela”-onomatopeja od “vuvu” iz zulu jezika. I ovde je iz Ju`ne Afrike, sa leto{weg Svetskog prvenstva u fudbalu stigla ta plasti~na truba koja proizvodi samo jedan, glasan i prepoznatqiv ton. ra srpskog jezika, wegove ispravne upotrebe. Za proteklih pola veka nije bilo ozbiqnijeg poku{aja da se u jednom tomu saberu sve re~i na{eg jezika koje u sebi nose neku specifi~nost, a koja nas pri upotrebi navodi na dilemu. [ipka je u ovaj re~nik uneo preko 60 hiqada re~i, sve su akcentovane. [ipka je autor brojnih popu-

ovog Sajma kwiga ide i “Re~nik varijanata srpskog i hrvatskog jezika” Jovana ]irilova. Veran dugogodi{woj saradwi sa Dejanom Medakovi}em, “Prometej” je nastavio sa objavqivawem bogate zaostav{tine ovog velikana srpske i evopske kulture. Nedavno su iza{la posledwa dva toma wegovih dnevnika “Dani i se-

}awa”( 7. i 8. tom). Kapitalna Medakovi}eva monografija “Sveta gora fru{kogorska” iza{la je u drugom, dopuwenom izdawu. Pridru`uje im se i najnoviji naslov- “Fru{kogorski manastiri”, bogato ilustrovani Medakovi}evi tekstovi o fru{kogorskim svetiwama. Ova kwiga se izdvaja po lepoti, kao kompoziciona celina koja objediwuje istoriju, umetnost i prakti~ni vodi~, a iza{la je uz svesrdnu podr{ku Eparhije sremske. U popularnoj ediciji “Antologije” prvi put se pojavquje “Antologija Kapor”, sa najboqim stranicama obimnog i raznovrsnog dela nedavno preminulog Mome Kapora, u redakciji i po izboru Dra{ka Re|epa. On je za “Prometej”priredio i novo izdawe rukopisa velikog rediteqa Sa{e Petrovi}a “Sve moje qubavi”. Me|u kwigama eseja izdvajaju se dva naslova: “Razvidno zale|e” \or|a Sibinovi}a i “Pod otrovnim pla{tom” Mirka Demi}a. Tako|e i dva romana: “O golmanima i bubwarima” Neboj{e Radi}a i “Kwiga o stricu” Dobrivoja Sazdi}a. -Mada je predstoje}i sajam imenom beogradski, posetioci su veoma zainteresovani za na{e kwige o Novom Sadu - ka`e Kolunxija. U kontinuitetu od dve decenije, koliko postojimo, mi objavqujemo takve naslove. Ova godina nam je zapo~ela monografijom “Ime i prezime: Novi Sad” iz pera vi{e desetina autora koji ovaj grad vole i poznaju, a znalci tvrde da }e po kvalitetu i sveobuhvatnosti, te{ko uskoro biti nadma{ena.“Prometej” }e svoj grad predstaviti i sa tre}im izdawem “Kratke istorije Novog Sada” \or|a Srbulovi}a, “Hronikom Novog Sada 1944-1969” Vladimira Vrgovi}a, malom fotomonografijom “Novi Sad” na osam jezika, te rukopisima Vase Staji}a “Novosadski magistrat i pregnu}a novosadskih Srba”. Radmila Lotina

SA SKUPA ME\UNARODNOG PEN CENTRA

Beograd doma}in narednog kongresa U Beogradu }e se u septembru slede}e godine odr`ati 77. kongres Me|unarodnog PEN centra, odlu~ili su delegati na upravo zavr{enom kongresu te organizacije u Tokiju. Beograd }e biti doma}in slede}eg kongresa ove me|unarodne organizacije pisaca od 12. do 18. septembra 2011. Na kongresu u Tokiju u~estvovali su i predsednica i potpredsednik Srpskog PEN centra Vida Ogwenovi} i Zoran Paunovi}.Odluku da Beograd bude sedi{te slede}eg kongresa PEN centra prvi su podr`ali predstavnici PEN centara u regionu ( hrvatski, makedonski, bosansko hercegova~ki, slovena~ki i drugi), a zatim i svi u~esnici kon-

gresa koji su jednoglasno glasali za odluku.Glavna tema razgovora bila je “pisci i qudska sredina”, a otvorena je i debata o budu}nosti te organizacije. Odr`ano je vi{e kwi`evnih ve~eri. Septembarski skup }e biti prvi Kongres PEN-a koji se odr`ava u Srbiji, dok je Kraqevina Jugoslavija bila doma}in Kongresa me|unarodnog PEN-a 1933.Tada je u Dubrovniku osu|en nacizam zbog spaqivawa kwiga, {to je bio prvi glas podignut protiv nacizma. Srpski PEN osnovan je u februaru 1926, pet godina posle prvog PEN centra u svetu, ~iji je osniva~ bio nobelovac Xon Golsvorti. Prvi predsednik PEN centra bio je Bogdan Popovi}, a

osnovan je na inicijativu Isidore Sekuli}, koja je bila prvi sekretar.Ideja o osnivawu PEN centra bila je organizovawe pisaca protiv rata i za dostojanstvo pisane re~i i odbranu qudskih i gra|anskih prava. PEN centar pro{ao je kroz razne odnose sa dr`avom - od podr{ke u prvoj deceniji, kada je i odr`an Kongres me|unarodnog PEN-a, preko optu`bi da je prozapadna organizacija, zbog kojih je i prestao da radi po~etkom Drugog svetskog rata i obnovqen tek 1962. godine. Celnici PENa Svetislav Stefanovi}, Grigorije Bo`ovi} i Branko Popovi} streqani su, a mnogi ~lanovi te organizacije do`iveli su progon, navedeno je u saop{tewu.

Foto: B. Lu~i}

POZORI[NE PREMIJERE

^udnovati kalambur Po motivima narodne ruske bajke, Baba Jaga, adaptacija i re`ija Boris Salam~ev, Pozori{te mladih Narodna kwi`evnost za decu u kontekstu savremenog trenutka, prezasi}enog novim, uglavnom zapadwa~ki determinisanim industrijama, zna da deluje kao pala s Marsa. Izgubiv{i kontekst, sve staro je postalo apstrakcija i utoliko je te`e prilagoditi ga ne~emu aktuelnom, a opet umetni~kom po svom sadr`aju. Iz generacije u generaciju, bajke zadr`avaju svoje mesto u sistemu obrazovawa, kulture, ali nekako ih je te{ko bez otpora “savladati”, a decu i mlade privoleti wihovim literarnim i edukativnim, a vrlo ~esto maglovitim eti~kim i zna~ewskim svojstvima. Sav ko{mar navedenog, isijavao je u predstavi “Baba Jaga” u Pozori{tu mladih, u re`iji Borisa Salam~eva, gosta iz Rusije. Ruske bajke, kao i druge bajke korpusa svetske ba{tine, za vrhovnog negativca imaju baba Jagu, pandana baba ve{tici ili nekom ve}em-mawem zlu tipa vuk ili ~u-

2010.

Kapitalni naslovi o jeziku

Iz predstave „Baba Jaga” Pozori{ta mladih

dovi{te. E, taj “monster”, iako izgleda poput Mektirnanovog predatora (onog {to po xungli vija [varcija), ipak nije lo{. Za koga, kako, za{to - ne pitajte! Da l’ je deci jasno, tako|e. Motiv poput onog da se htelo sru{iti pokoji stereotip ipak nije suvislo isticati, jer da bi se ne{to sru{ilo ili kriti~ki preispitalo nije dovoqno samo promeniti mu predznak ili “izneveriti o~ekivawa”. U za~udnom scenografskom i lutkarskom radu, zaista je zanimqiv prikaz sveta bajke (rad Qudmile Hense). Sceni~na, ali su{tinski neopravdana, ~ak i odraslima nerazumqiva, paleta dekora, lutaka i rekvizita vi{e podse}a na raznorodne predmete i bi}a, pohvatana iz raznih pri~a, kultura, pa naprimer, baba Jagine sestre li~e ~as na afri~ke feti{e ili kviska, ~as na pomenute monstrume. Pri~a radi pri~e, ravna, kao {to je to u bajkama vrlo ~esto slu~aj, bez pravih, uver-

ɈɄɌɈȻȺɊ

qivih motiva i opravdawa - devoj~ica u potrazi za roditeqima, otetim od strane razbesnelog vetra, s baba Jagom i wenim sestrama kao glavnim pomaga~ima. Jedino {to donekle pleni pa`wu i spasava izgubqenu stvar, jeste tretman glume i paralelna igra koja se uspostavqa na sceni, “privatni” komentari i parodijske distance glumaca. To “postdramsko” pozori{tarewe bilo bi uspelije da glumci zavedeni tim prakti~no jedinim komunikativnim sredstvom nisu preterivali i razglavili ionako razglavqenu dramaturgiju predstave. Ako zanemarimo glasno negodovawe jednog od mla|ih posetilaca da je dosadno, zbog toga {to “dosada nije estetska kategorija”, kako neki vole da se ka`e, onda sigurno ne treba prevideti komentar jednog jo{ mla|eg, koji je tokom celog izvo|ewa i sebe i druge podse}ao da “mi gledamo predstavu”. Igor Buri}

ɋɊɉɋɄɈ ɇȺɊɈȾɇɈ ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ

150. ɫɟɡɨɧɚ

ɋɰɟɧɚ “ȳɨɜɚɧ ȭɨɪɻɟɜɢʄ” ɋɍȻɈɌȺ 2.

19.00

ɎɈɊɍɆ ɁȺ ɇɈȼɂ ɉɅȿɋ

ɒȺɆɉȺȵȺɐ ɂ ȳȺȽɈȾȿ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

Ʉɨɪɟɨɝɪɚɮɢ: Ɋɨɫɚɧɚ ɏɪɢɛɚɪ ɢ Ƚɪɟɝɨɪ Ʌɭɲɬɟɤ (ɋɥɨɜɟɧɢʁɚ); ɤɨɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɋɇɉ-ɚ ɢ Ʉɐɇɋ ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ 4. ɋɊȿȾȺ 6. ɉȿɌȺɄ 8. ɋɍȻɈɌȺ 16.

Ƚɚɟɬɚɧɨ Ⱦɨɧɢɰɟɬɢ: ɉɈɁɈɊɂɒɇȿ ɁȽɈȾȿ ɂ ɇȿɁȽɈȾȿ Ⱦɢɪɢɝɟɧɬ: Ⱥɥɟɤɫɚɧɞɚɪ Ʉɨʁɢʄ; ɪɟɞɢɬɟʂ: ȼɨʁɚ ɋɨɥɞɚɬɨɜɢʄ

ɋɍȻɈɌȺ 23. ɑȿɌȼɊɌȺɄ 28.

ɎɈɊɍɆ ɁȺ ɇɈȼɂ ɉɅȿɋ

ɒȺɆɉȺȵȺɐ ɂ ȳȺȽɈȾȿ (LIFETIME WARRANTY GRATIS) ȽȺɅȺ ɄɈɇɐȿɊɌ

ɋɈɅɂɋɌȺ, ɈɊɄȿɋɌɊȺ ɂ ɏɈɊȺ ɈɉȿɊȿ ɋɇɉ

20.00

ɉ. ɂ. ɑɚʁɤɨɜɫɤɢ: ɅȺȻɍȾɈȼɈ ȳȿɁȿɊɈ ɛɚɥɟɬ Ʉɨɪɟɨɝɪɚɮ: ȼɥɚɞɢɦɢɪ Ʌɨɝɭɧɨɜ; ɞɢɪɢɝɟɧɬ ɀɟʂɤɚ Ɇɢɥɚɧɨɜɢʄ ɉ. ɂ. ɑɚʁɤɨɜɫɤɢ: ɅȺȻɍȾɈȼɈ

ȳȿɁȿɊɈ

ɛɚɥɟɬ

Ʉɚɪɥ Ɉɪɮ: ɄȺɊɆɂɇȺ ȻɍɊȺɇȺ ɫɰɟɧɫɤɚ ɤɚɧɬɚɬɚ Ⱦɢɪɢɝɟɧɬ ɀɟʂɤɚ Ɇɢɥɚɧɨɜɢʄ

ɋɍȻɈɌȺ 30.

Ƚɚɟɬɚɧɨ Ⱦɨɧɢɰɟɬɢ: ɉɈɁɈɊɂɒɇȿ

ɍɌɈɊȺɄ 19.

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ: ɌɂɆɈɇ

20.00

ɁȽɈȾȿ ɂ ɇȿɁȽɈȾȿ (ȼɂȼȺ ɅȺ ɆȺɆȺ)

ɋɰɟɧɚ “ɉɟɪɚ Ⱦɨɛɪɢɧɨɜɢʄ” ɋɊȿȾȺ 20. ɑȿɌȼɊɌȺɄ 21. ɉȿɌȺɄ 22. ɋɍȻɈɌȺ 23. ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ 25. ɍɌɈɊȺɄ 26. ɋɊȿȾȺ 27. ɑȿɌȼɊɌȺɄ 28. ɉȿɌȺɄ 29. ɋɍȻɈɌȺ 30.

ȺɌɂȵȺɇɂɇ

ɉɊȿɌɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ: ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ ɞɪɚɦɚ Ⱥɞɚɩɬɚɰɢʁɚ ɢ ɪɟɠɢʁɚ: Ƚɨɪɱɢɧ ɋɬɨʁɚɧɨɜɢʄ ȳɨɜɚɧ ɋɬɟɪɢʁɚ ɉɨɩɨɜɢʄ: ȹȺɇȾɊȴɂȼ Ɇɚʁɚ ɉɟɥɟɜɢʄ: ȳȺ

Ɇɍɀ

ɂɅɂ ɇȿɄɈ ȾɊɍȽɂ

ɍȳɄɂɇ ɋȺɇ

ɋȿɋɌɊȿ

ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɞɪɚɦɚ

ɌȺȳɇɂ ȾɇȿȼɇɂɄ ȼɂɊȹɂɇɂȳȿ ȼɍɅɎ Ⱥ. ɉ. ɑɟɯɨɜ: ɌɊɂ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ 11.

ɤɨɦɢɱɧɚ ɨɩɟɪɚ

19.30

ɞɪɚɦɚ

ɩɨ ɦɨɬɢɜɢɦɚ ɩɪɨɡɟ ȼɢɪʇɢɧɢʁɟ ȼɭɥɮ

ɞɪɚɦɚ

ɩɨ ɧɨɜɟɥɢ Ɏ. Ɇ. Ⱦɨɫɬɨʁɟɜɫɤɨɝ

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ: ɌɂɆɈɇ

ȺɌɂȵȺɇɂɇ

Ɇɚɪɬɢɧ Ʉɪɢɦɩ: ɇȺɋɊɌȺȳɂ Ʌɭɰ ɏɢɛɧɟɪ: ȽɊȿɌȺ,

ɞɪɚɦɚ

ɇȺ ȵȿɇ ɀɂȼɈɌ

ɋɌɊȺɇɂɐȺ 89

Ȼɢʂɚɧɚ ɋɪɛʂɚɧɨɜɢʄ: ȻȺɊȻȿɅɈ,

ɞɪɚɦɚ

ɩɨɡɨɪɢɲɧɚ ɢɝɪɚ

(64. ɩɭɬ)

Ɉ ɉɋɂɆȺ ɂ Ⱦȿɐɂ

ɞɪɚɦɚ

20.30

Ʉɚɦɟɪɧɚ ɫɰɟɧɚ ɑȿɌȼɊɌȺɄ 7.

ɤɨɦɢɱɧɚ ɨɩɟɪɚ

ȭ. ȼɟɪɞɢ – ɂɪɟɧɚ ɉɨɩɨɜɢʄ: ȾȺɆȺ ɋ ɄȺɆȿɅɂȳȺɆȺ ɛɚɥɟɬ Ʉɨɪɟɨɝɪɚɮɢʁɚ ɢ ɪɟɠɢʁɚ: Ʉɪɭɧɢɫɥɚɜ ɋɢɦɢʄ

Ⱦɢɪɢɝɟɧɬɢ: Ʉɨɪɧɟɥɢʁɚ ɮɨɧ Ʉɟɪɫɟɧɛɪɨɤ (ɇɟɦɚɱɤɚ) ɢ Ⱥɥɟɤɫɚɧɞɚɪ Ʉɨʁɢʄ ɑȿɌȼɊɌȺɄ 21.

20.30

(ȼɂȼȺ ɅȺ ɆȺɆȺ)

ɋɥɨɛɨɞɚɧ Ɉɛɪɚɞɨɜɢʄ: ȳɍɐɍɐȺ ɞɪɚɦɚ Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ: ȴɍȻȺȼɇɂ

ȳȺȾɂ ȼɍȾɂȳȺ ȺɅȿɇȺ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɉȿɌȺɄ 22.

ɇɟɞɚ Ɋɚɞɭɥɨɜɢʄ: PAINKILLERS ɞɪɚɦɚ

ɉȿɌȺɄ 29.

Ɇɚʁɤɥ ȼɭɤɚɞɢɧɨɜɢʄ: ɉɈɋȿɌɂɅȺɐ ɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɉɥɭɫ ɬɟɚɬɚɪ Ɋɟɠɢʁɚ: ɋɬɪɚɯɢʃɚ Ȼɨʁɨɜɢʄ ɢ Ȼɨɝɞɚɧ ȳɚɧɤɨɜɢʄ

ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

ɋɍȻɈɌȺ 30.

Ɇɚʁɤɥ ȼɭɤɚɞɢɧɨɜɢʄ: ɉɈɋȿɌɂɅȺɐ ɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɉɥɭɫ ɬɟɚɬɚɪ

21.30

ȻɅȺȽȺȳɇȺ ɋɇɉ: ɩɪɟɞɫɬɚɜɟ – 520-091, ɤɨɧɰɟɪɬɢ ɢ ɨɫɬɚɥɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢ – 6615-065 ɈɊȽȺɇɂɁɈȼȺɇȺ ɉɈɋȿɌȺ: 6613-957, 6621-186, 427-991 (ɮɚɤɫ) / ɆȺɊɄȿɌɂɇȽ: 451-452 ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ ɁȺȾɊɀȺȼȺ ɉɊȺȼɈ ɂɁɆȿɇȿ ɉɊɈȽɊȺɆȺ


26

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak4.oktobar2010.

Dom dobilo 1.030 bruco{a Od 1.030 bruco{a koji su konkurisali za sme{taj u studentskim domovima u ingerenciji Studentskog centra „Novi Sad“, 30 odsto wih svoju premijernu akademsku godinu prove{}e u studewaku. U novosadskim studentskim domovima boravi}e 280 bruco{a, u domu u Zrewaninu 23, a u Somboru 15. Useqavawe je po~elo krajem pro{le nedeqe, a trebalo bi da se zavr{i do 11. oktobra. Studenti starijih godina imaju vremena da konkuri{u za dom do 31. oktobra. Ritam prijava pripadnika iskusnije akademske populacije je uobi~ajen: mnogi jo{ ~ekaju da vide kako }e pro}i u septembarskom roku, a navala na {altere o~ekuje se tek neposredno pred kraj konkursnog roka. Broj mesta u studentskim domovima isti je kao lane - u Novom Sadu 2.713, Zrewaninu 208, a u Somboru 143. I cene su ostale iste, pa sme{taj u domu prve kategorije ko{ta 1.430 dinara mese~no, dok je u drugoj kategoriji 1.100 dinara. I. S.

STUDENTI NOVOSADSKOG FTN-a TRIJUMFOVALI NA KONGRESU „THINKING POT“ U TORINU

Za najprojekat osvojili 2.500 evra Studenti Smera industrijsko in`ewerstvo i menaxment na novosadskom Fakultetu tehni~kih nauka Sowa Martinov, Itana Maxgaq i Uro{ Todorovi}, s asistentom Mladenom Radi{i}em na ~elu, dobitnici su prve nagrade na me|unarodnom studentskom kongresu „Thinking pot“ u Torinu u konkurenciji projekata. Nagrada, koja iznosi 2.500 evra, bi}e u celosti ulo`ena u buxet za organizovawe turnira u okviru Evropskog takmi~ewa u re{avawu poslovnih studija slu~aja, koje }e se odr`ati u Novom Sadu krajem februara slede}e godine. – Na{ grad je organizator jednog od {est polufinalnih turnira u okviru ovog takmi~ewa koje se odr`ava ve} sedamnaest godi-

na, a na{ projekat se bavio upravo organizovawem ovog doga|aja. Na{i studenti, ina~e ~lanovi evropske asocijacije ESTIEM, ugosti}e oko ~etrdeset studenata iz deset zemaqa – ka`e Mladen Radi{i}. Me|unarodni studentski kongres odr`an je sredinom septembra, a studenti novosadskog FTN-a takmi~ili su se u konkurenciji od preko dvadeset prijavqenih projekata razli~itih evropskih asocijacija kao {to su ISEC, ?LSA ? EESTC, no stru~ni `iri, koji su ~inili predstavnici grada ?orina i tamo{weg ?olitehni~kog univerziteta, proglasili su projekat novosadskih studenata najboqim. J. Zdjelarevi}

ADRIANA STOJANOVI], NAJBOQI POZNAVALAC GRAMATIKE ENGLESKOG JEZIKA U ISTO^NOJ EVROPI

Zadivila i profesore u Kembriyu Najboqa studentkiwa anglistike na novosadskom Filozofskom fakultetu Adriana Stojanovi}, trenutno na ~etvrtoj godini studija, jo{ jednom je potvrdila svoj status i dokazala koliko je vredno weno znawe engleskog jezika. Naime, osvojila je besplatan dvonedeqni kurs u Kembrixu, kao jedna od {est najboqih poznavalaca gramatike engleskog jezika u svetu, a putem on-lajn takmi~ewa. Za to takmi~ewe je saznala iz ~iste radoznalosti, surfuju}i po internetu. – Bilo je va`no uraditi {to ve}i broj pitawa od ukupno 75 i za {to kra}e vreme. Moje vreme je bilo sedam minuta i 23 sekunde, a svi odgovori su bili ta~ni, {to me je i u~inilo jedinim predstavnikom Isto~ne Evrope i samim tim prvom iz oblasti gramatike engleskog za taj region sveta – obja{wava Adriana i dodaje da joj je posebno drago {to je, zahvaquju}i woj, upravo Srbija predstavqala Isto~nu Evropu u Kembrixu. [to se samog testa ti~e, ka`e da se nije posebno pripremala, ve} da je naprosto primenila dosada ste~eno znawe, a poha|ala je privatno engleski od prvog razreda osnovne {kole do zavr{etka gimnazije u Subotici, a potom ga je odabrala kao svoj bu-

du}i poziv. Upravo zahvaquju}i upornosti i usavr{avawu svog znawa engleskog, provela je dve nedeqe u jednoj od najpresti`nijih {kola u Kembrixu, „Bell International College“. – Ne samo da je sve bilo kako sam o~ekivala ve} je prema{ilo moja najlep{a o~ekivawa – ka`e Adriana, i s odu{evqewem prepri~ava kako su profesori predusretqivi, a grad vrca od raznovrsnosti, razli~itih qu-

di i razli~itih jezika koji se mogu ~uti na svakom koraku. Ipak, priznaje da joj dve nedeqe nisu bile dovoqne da istra`i ceo grad: – Najlep{i deo su definitivno kolexi, koje mo`e{ videti i pe{ice, ali i ~amcem, takozvanim puntom, kojim plovi{ rekom Kem –ka`e ova studentkiwa anglistike, ne skrivaju}i svoje zadovoqstvo {to je imala priliku da boravi u Velikoj Britaniji.

Ni tamo nije izneverila, jer je na kraju kursa dobila sertifikat na kojem pi{e najboqa ocena, a wen talenat primetili su i profesori na pomenutom fakultetu. Adriana je tako|e ~lan Udru`ewa nastavnika engleskog jezika (ELTA), Ameri~kog kutka u Subotici i Novom Sadu i Francuskog kulturnog centra u Novom Sad, jer je francuski drugi jezik iz kojeg ima diplomu. Slobodno vreme Adriana provodi veoma kreativno: pi{e poeziju na srpskom i engleskom. – ^lanica sam Kraqevskog kwi`evnog kluba „Kara|or|evi}“ i nagra|ena sam wihovom poveqom za doprinos srpskoj kulturnoj ba{tini u kategoriji srpska mlade`, nakon {to sam u~estvovala u jednom wihovom literarnom konkursu – ka`e ova ambiciozna devojka. Kako ni{ta ne prepu{ta slu~aju nego se oslawa iskqu~ivo na svoje znawe, namerava da upi{e i master i doktorske studije sa `eqom da bude {to stru~nija u svojoj oblasti. – Svakodnevno razmi{qam o svom budu}em pozivu i `eqa mi je da radim u prosveti, odnosno da budem profesor engleskog jezika – priznaje Adriana. I. Dragi}

KOMPANIJA „MASTER KARD“ POMA@E AKADEMCIMA

Pametno studirawe i upravqawe buyetom Globalna kriza pogodila je studentsku populaciju i vi{e nego one koji rade. Na pomo} od roditeqa i ro|aka sve je te`e osloniti se. Poslova preko studentskih zadruga sve je mawe. Akademcima koji sti~u znawa na na{im univerzitetima kao mala uteha mo`e poslu`iti podatak da ni kolegama iz razvijenih zemaqa nije lako. Tako je kompanija poznata po plasti~-

DNEVNIK

nom novcu „Master kard“ nedavno u Holandiji pokrenula program u kojem studenti koji sti~u znawa iz ekonomije podu~avaju svoje kolege ve{tini upravqawa li~nim buxetom. Progam se zove „Pametno studirawe = pametno upravqawe buxetom“. Prvi trening po~eo je za visoko{kolce na Univerzitetu u Hagu, a slede obuke i na fakultetima u Lajdenu, Roterdamu, Utrehtu.

Program su, osim „Master karda“, osmislili i stru~waci iz Instituta za informacije o buxetu iz grada Nibuda. Razlog je pove}awe studentskih dugova iz godine u godinu. Akademsko obrazovawe sve se ~e{}e sti~e na kredit, a u posledwih nekoliko godina studentski dug je u Holandiji pove}an 25 posto. Procene govore da }e studenti koji su danas

bruco{i kada diplomiraju morati da vra}aju u proseku po 15.000 evra. Na{i studenti, za sada, na ovakvu pomo} ne mogu da ra~unaju, mada bi im dodatno finansijsko obrazovawe svakako dobrodo{lo. Zato im ostaje da se nadaju da }e „Master kard“ pro{iriti program i na zemqe u tranziciji. D. V.

JELENA RACKOVI], STANISLAVA GALI] I KATARINA OTI] PO^IWU STUDIJE MATEMATIKE NA PMF-u

Preko mastera do {kolskih u~ionica

Me|u 895 bruco{a Prirodnomatemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji su danas ve} na prvim predavawima, su i Jelena Rackovi} iz Ka}a i Stanislava Gali} i Katarina Oti} iz Novog Sada koje su upisale studije matematike, i to s namerom da zavr{e master za nastavnika matematike. Posledwih godina u Vojvodini nedostaje nastavnika matematike i fizike, pa je Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe odlu~io da }e u akademskoj 2010/11. posebno stimulisati bruco{e koji upi{u ove studije na PMFu, dodelom jednokratne stipendije (najavqeno je da bi pojedina~ni iznos mogao biti 50.00060.000 dinara). – Matematika mi je oduvek i{la i najvi{e sam je volela od svih predmeta jer se u woj najboqe snalazim. Zato uop{e nisam imala dilemu o tome {ta }u studirati – ka`e Jelena Rackovi}, koja je zavr{ila Gimnaziju „Svetozar Markovi}“. – Sama sam se pripremala za prijemni ispit, uspe{no ga polo`ila i u{la na buxet. Za mogu}nost dobijawa ove stipendije Pokrajinskog sekretarijata ~ula sam tek na prijemnom ispitu jer su nam profesori rekli da oni koji se opredele za studijski program za nastavnika matematike mogu da konkuri{u, a to mi je re~eno i prilikom upisa, pa sam potpisala da }u nakon zavr{etka osnovnih studija upisati master za nastavnika matematike. Ne znam jo{ kakva je sudbina tog konkursa jer nismo dobili nikakvu informaciju, ali {kolska godina tek po~iwe. Stanislava Gali} zavr{ila je Gimnaziju „Isidora Sekuli}“ i tako|e ve} godinama znala da }e pravo na vrata PMF-a, na studije matematike. Ovaj fakultet upoznala je i pre nego {to je konkurisala za wegov indeks jer je tu poha|ala pripremnu nastavu iz matematike za polagawe

prijemnog. A da se dobro pripremila, potvrdila je na ispitu, osvojiv{i maksimalni broj bodova i, naravno, pravo da studira na teret buxeta. – Jo{ kao mala sam `elela da kad porastem u~im decu – poverava nam Stanislava. – Prvo sam htela da budem u~iteqica, a kasnije sam shvatila da bih vi{e volela da radim sa starijim |acima, mislim da je lak{e. Nastavni~ki posao mi je nekako najlep{i za `ene, mislim da im ostavqa vi{e vremena za porodicu, svoju decu. Za nov~anu podr{ku resornog pokrajinskog sekretarijata studentima nastavni~kih smerova matematike i fizike ~ula je jo{ u Gimnaziji, od profesorke fizi~kog vaspitawa, ali ju je, ka`e, „to malo i popla{ilo“ jer se bojala da }e zbog toga biti velika navala kandidata, pa da zato slu~ajno ne ostane ispod upisne „crte“. Katarina Oti} znala je da }e studirati za nastavnika matematike jo{ u osnovnoj {koli i u tom je smeru „plivala“ i kroz sredwu {kolu jer je zavr{ila specijalno matemati~ko odeqewe Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“. Da u~vrsti znawe i{la je i na pripremnu nastavu na PMF-u i ka`e da joj je to mnogo pomoglo da bude u top-formi za prijemni i osvoji buxetski status. – Za stimulativnu stipendiju za studente matematike i fizike saznala sam iz novina, jo{ proletos. Naravno, nisam zbog tog novca upisala ove studije, ali }e mi stipendija, ako je dobijem, dobro do}i – iskrena je Katarina. – Znam da u prosveti nisu ba{ „neke“ plate, `alili su se na to i moji profesori u Gimnaziji, ali meni taj „materijalni momenat“ nije toliko bitan, ve} moja qubav prema matematici i radu s decom... @elim da se u `ivotu bavim onim {to volim. V. ^eki}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


DE^JI DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

Do`ivela sam za vreme raspusta

M

oj raspust je bio jalo lep. Sa roditeqima i sestrom i{la sam na more. Puno smo se kupali, sun~ali i igrali. Ja sam dobila roza delfina koji se naduva, pa se na wemu sedi. Ruke se stave na dr{ke. Jedan dan dr`ala sam se za delfinov rep, dunuo je jak vetar i ja sam kliznula u vodu. Kada su me izvukli, imala sam mokru kapu i bila sam jako quta na delfina, koji jo{ nije iza{ao iz kazne. Ako slede}e godine napravi neku glupost, delfin i daqe ostaje u kazni. Aleksandra Kovi}, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Mesec

ponedeqak4.septembar2010.

27

Rado bih mewala u ku}i

U

mom stanu ima dve spava}e sobe, jedna mojih roditeqa, a druga moje sestre i moja. Uvek sam se pitala za{to moji roditeqi ne spavaju na trosedu koji se izvla~i u dnevnom boravku, a moja sestra ne pre|e u wihovu sobu. Moja sestra je veoma bu~na i ne zna za ti{inu. Po{to ona dolazi ku}i kasno, kada ja ve} spavam, uvek me probudi svojim ulaskom u sobu. Lupa vratima, poja~a televizor, a po{to nam je krevet na izvla~ewe, a ja spavam dole i glava mi je uglavnom pribijena uz wen krevet, koji se kada ona le`e klima, sa wim se i moja glava klima. Najgore od svega je {to moja sestra jako vi~e kad pri~a telefonom i sva|a se sa drugom. Naravno, onda ja po~nem da vi~em na wu i ugasim joj televizor, jer kada joj se ugasi TV woj se pripsava i prekine s pri~om i tada su svi sre}ni i zadovoqni. Sutradan se sva|am s mamom oko sestrinog prelaska u wihovu sobu i ka`em da ja ne mogu vi{e tako, da tu mora ne{to da se mewa. Ona ka`e da to ne mo`e da se desi i da }e sestri re}i da bude ti{a no}u, a to se naravno nikad ne desi. I tako ja no}ima ne spavam zbog svoje sestre o wene buke. I ostaje mi sada samo nada da }e sestra oti}i u drugu sobu. Ivana Vukovi}, VII-d O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Kao da ima vreline ba{ vrlo fine taj mesec `ut {to mi obasja put!

M

On je putokaz a {apta~u i {eta~u; u no}ima boji moj rodni kraj; nosim ga odavno u srcu, znaj!

Kristina Kalaji}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

Moj tata

oj tata se zove Danko. On je najboqi tata na svetu. Moj tata radi na gra|evini.On ima braon kosu i braon o~i. Moj tata najboqe zna da kuva paprika{. On nije ni debeo ni mr{av. Ba{ kako meni odgovara.

Ma{a Jevti}, III-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Aleksandra Gavri}, I-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Sveti Sava @ao nam je {to nisi sa nama Mi slavimo tvoj praznik Mislimo na tebe. Ponosni smo na tebe i cenimo te. Moj brat se zove Sava Ponekad kad ka`em ime moga brata pomislim na tebe. Mila ]opi}, I-3 O[ „Ivo Lola Ribar” Novi Sad

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

@ivotiwske vjesti Gopo|e `irafe Jeste li ~uli? Jeste li znali? Rodio se slon~i} mali! Senada Ramadani, II-e, O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

Bajka o princezi, princu i zlom ~arobwaku

U

jednoj dalekoj zemqi `ivela je princeza Lada. Imala je lepu kosu boje `ita. O wenoj lepoti pri~alo se u celom kraqevstvu. Po{to princeza nije imala majku, wen otac se ponovo o`enio. Mlada princeza Lada bila je toliko umiqata i dobra da su je svi voleli. @ena koju je kraq o`enio vremenom je postajala sve vi{e qubomorna i jednog dana, dok je kraq bio u lovu, kraqica je naredila ~arobwaku da princezu zatvori na vrh nekog starog napu{tenog zamka, kako bi qudi zaboravili na wu. Princeza je danima plakala i dozivala u pomo}, sede}i kraj prozora i ~ekaju}i nekog da je spase Bilo je uzaludno jer je zli ~arobwak, slu{aju}i nare|ewa oho-

le kraqice, na{ao zamak udaqen hiqadama kraqevstva. I kraq je bio neute{an. Posle mnogo dana, pored napu{tenog zamka prolazio je princ Filip na belom kowu. Za~uo je pla~ sirote devojke i spasio je. Princezinoj sre}i nije bilo kraja. Odjahali su zajedno u weno kraqevstvo. Kada je saznao {ta se dogodilo, kraq je oterao zlu kraqicu i zlog ~arobwaka. Odr`ano je slavqe u ~ast princezinog povratka , princeza i princ obe}ali su jedno drugome da se vi{e ne}e razdvajati. La` se ne mo`e sakriti, a dobro uvek pobe|uje zlo. Milica Stojkov, II-2 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Upravo nam sti`u, vjesti dana! Ze~ica Honri, postala mama! Dakle, evo vjesti jo{... zmija dobila bro{, a majmun post’o lo{! Dva ribara, Zoki i Gibe, ka`u da su uhvatili ogromne ribe! Nastavite uz na{ program, nek’ vam do~ara kafa... Sve je ovo smislila Gospo|a `irava An|ela Dragovi}, VII-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

Igwat Jovanovi}, IV-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}


28

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak4.oktobar2010.

{porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefon: 6618- 846, 063/84-85-495. 11143 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, Ta~na mera. Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439. 11246 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99. 11636 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/9402003, 062/967-3886. 11637

Posledwi pozdrav dragoj

DNEVNIK

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 78. godini preminula na{a voqena majka, baka i prabaka

Qubi{a Jevi} 4. 10. 2003 - 4. 10. 2010. Ujo moj jedini, pro{lo je sedam tu`nih godina kako si oti{ao ne slute}i da se nikad vi{e ne}e{ vratiti. Qudi ka`u da vreme le~i sve, ali na mom srcu jo{ uvek postoji jedna velika rana, jedno veliko prazno mesto, koje niko nikada ne}e mo}i da zauzme!

Mandica [ikoparija Sahrana je na Gradskom grobqu, u sredu, 6. oktobra 2010. godine, u 14.45 ~asova.

Za mene si uvek bio ne{to posebno, moj idol, uzor u svemu, a sada si moja ikona, moj an|eo ~uvar. Svakim danom mi sve vi{e nedostaje{.

O`alo{}eni: }erka Tamara, zet Robert i unuka Mina sa porodicom.

Voli te tvoja Marija.

PENZIONER, udovac, Novosa|anin, 63/162/60 `eli poznanstvo `ene pribli`nih godina braka radi, penzionerka, Novosa|anka. Telefon 6513-034, 061/1155-035. 11672

11737

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN

Jeleni Vukoje

11781

Marici Bili} Quba Ludo{ki sa porodicom.

od stanara iz Ulice Lasla Gala 9-11. OG-1

11802

Posledwi pozdrav najdra`oj mami i ta{ti

Posledwi pozdrav dragoj

Qubi{a

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 10759

IZDAJEM novu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa zgrada Dalton, kompletno opremqena za stanovawe, kablovska TV, internet. Telefon 063/700-9978. 11507 IZDAJEM luksuzno name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefon: 021/442-711. 11601 IZDAJEM luks opremqen stan 60m2 strogi centar Beograda kod Skup{tine Beograda. Telefon 064/054-4047. 11658

Posledwi pozdrav

Mladen

4. 10. 2003 - 4. 10. 2010.

1994 - 2010.

Jevi}

od: Goge, Jovane i Koste.

Voqeni na{i, ne postoje re~i koje mogu na{u tugu opisati, niti postoji vreme koje mo`e na{ bol ubla`iti. Nosimo vas u na{im srcima i du{i i `ivite dok `ivimo mi. Ponosni smo {to smo bili deo vas. An|eli na{i, neka vas u ti{ini ve~nog mira ~uva na{a qubav.

Jeleni Vukoje An|elka i Sini{a Stanojevi}.

11782

Danici Vu~kovi}

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521559. 11648

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine,

U velikoj `alosti obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo se od na{e mile i predobre mame i bake

S qubavqu, tugom i ponosom, va{i najmiliji. Seka i Dragan Crevar.

11736 11801

Posledwi pozdrav dragoj

11776

Tu`nog srca opra{tamo se od drage

Danice Vu~kovi}

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394548. 11211

VODOINSTALATERSKE usluge rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mre`e, ma{insko odgu{ewe, snimawe IC kamerom, garancija. Telefoni: 021/6393-737, 064/160-4725. 11350 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 11606 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 11667

Memi

Julijane Qu{tine

Jeleni Vukoje

Dragan Cvijanovi} 4. 10. 2006 - 4. 10. 2010.

oprostiti 4. 10. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Danica Vu~kovi} Ve~no u na{im srcima i mislima.

ro|. Dikli}

Lela i Kreja.

Sahrana je danas, 4. 10. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Iskreno u~estvujemo u bolu porodica Vu~kovi} i Crevar.

^uvamo te u na{im srcima. S qubavqu i setom, tvoja porodica.

Porodica Ilin.

11680

11775

Tvoji: Seka, Dragan, Dada, Boba, Zoran, Dragan i Juca.

O`alo{}ena porodica. 11800

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe de je sahrana na{eg dragog

11799

Posledwi pozdrav @arkovom ocu

11777

Javqamo tu`nog srca da je preminuo na{ dragi suprug, otac i brat

Danilo Jovanovi}

Vre}o ^ede danas, 4. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: supruga Jovanka, sinovi Veqko i Velimir i }erka Velinka sa porodicama. 11752

Slavku Galetinu

u 64-oj godini. Sahrana je u utorak, 5. 10. 2010. u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kolektiv „Produktne berze� Novi Sad.

11792

Wegovi najmiliji: supruga Zorica, k}er Gordana, zet Branislav i brat Pavle. OG-2


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{

ponedeqak4.oktobar2010.

Posledwi pozdrav dragom kumu

29

Posledwi pozdrav, najvernijem navija~u

Slavko Galetin 1929 - 2010.

Vladi

Vladi Nikoli}u [meteru

Posledwi ispra}aj je ispred kapele na grobqu u @abqu, 4. 10. 2010. godine, u 14 ~asova. Bora, Ana, Sara.

Sa ponosom se opra{tamo od tebe, neizmerno zahvalni: tvoj sin @arko, }erka Gordana, snaha Gorana, unuci Nada, Jelena, Rastko i Zorica.

11785

11773

Danas, 4. 10. 2010. godine navr{ilo se 4 tu`ne godine od kada nas je napustila na{a draga mama, baka i prabaka

Stojanka Ninkov

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav

Slavku Galetinu

SE]AWE

Voqena na{a

2005 - 2010. od: sinovca Slavka i snahe Julke sa sinovima Vladimirom i Nemawom Galetin.

od: Bore, Okca, Fleka, Buce, Dede, Bosanca, Bobana, Ivane i \or|a Pinkija.

11774

11795

Qubav i se}awe na tebe nikad ne umiru. Tvoji najmiliji.

]erka Mirjana i unuka Bojana sa porodicom. 11499

POMEN

4. 10. 2008 - 4. 10. 2010.

Posledwi pozdrav Goranovoj mami

11798

Planinka @ivi} Beba

Vasilije Te{ovi} Vajo

Vladi

ro|. Vlaovi} 1919 - 2006. Ponosni smo {to smo te imali. Nosimo te u mislima i ~uvamo u srcima.

Odbojka{ki klub NIS VOJVODINA

Posle duge i te{ke bolesti, sklopila je svoje umorne o~i na{a }erka, sestra, tetka i zaova. Neka wena umorna i napa}ena du{a na|e svoj mir. O`alo{}eni: mama Milica, brat \or|e, bratanci Milica i Bo{ko i snaja Gorica. 11787

11793

Posledwi sestrici

Posledwi pozdrav dragoj

1955 - 2010.

pozdrav

dragoj

Umrla je na{a mama

Planinka @ivi} Beba

Miroslav Zari}

1955 - 2010.

1959 - 2008. Godine prolaze, bol i tuga ostaju. Tvoji najmiliji: supruga @ivka, sin Milo{, }erka Aleksandra, zet Zoran, majka Mirjana, brat Sr|an, snaha Sne`ana, bratanica Kristina.

Jeleni Vukoje

Slavici

Jeleni Vukoje Nata{a i Vladimir.

Porodica Mr|anov.

od sestre Julkice sa decom Mirom, Svetlanom i Bebom i wihovim porodicama. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Draga na{a mama, opra{tamo se od tebe, ali znamo da }e{ uvek biti uz nas. Bila si najboqa mama. Neizmerno ti hvala, za svu qubav koju si nam pru`ila. Sahrana je danas, 4. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu. Vole te tvoje }erke Jasmina i Ru`ica i zetovi Ilija i Sr|an. 11788

11779

11772

11426

Tiho, kao {to je `ivela na{la je svoj mir na{a

POMEN

11780

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav

4. 10. 2000 - 4. 10. 2010. Draga na{a

Angelina

Dragica Stojadinovi} ro|. ]iri} Danas se navr{ava deset godina od kada te je smrt odnela ali ti zauvek `ivi{ u na{im srcima. Tvoja }erka Dragana, unuk Marko i zet Slobodan. 11770

DVOGODI[WI POMEN

2008 - 2010.

Wen dragi lik osta}e nam u se}awu. Kom{ije iz Stevana Hristina 19. 11783

Planinki @ivi}

Bebi

Bora, Ana i Sara.

od ujaka Miodraga sa porodicom.

od: Ilije, Dare i Bebe.

11784

11790

11789

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Miroslavu Zari}u

tetka Jeleni

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav Goranovoj mami

Vladi Nikoli}u

Jeleni Vukoje

tetka Slavici

Planinki @ivi} Bebi 1955 - 2010.

O`alo{}eni: majka Mira, brat Sr|an, snaja Sne`ana i bratanica Kika Rodi}.

od kuma Vladimira Stojkova sa porodicom.

11213

11778

od wegovih prijateqa iz „Paprike” i Akva dorije”: Bore, Okca, Fleka, Rade, Mare, Da~e, Buce, Pe|e, Ivane, [oneta, Ozrena, Vesne i Dede. 11786

Mi{a Kosanovi}, Mi{a Gavrilovi} i Qubi{a Bo{kovi}.

11794

od: prijateqa Radenka, Dobrinke, Jelene i zeta Sr|ana. 11791


06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 01.05 01.30

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi, crtani Flok-Pahuqica Bajko kviz Vesti ^uvari se}awa Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra Jermolovi TV Dnevnik Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Centar sveta Duel struna Vojvo|anski dnevnik Kosmos Dokaz qubavi, film Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Najva`nija adresa

^uvari se}awa Galerija Rajka Mamuzi}a u Novom Sadu nije samo zanimqiva po svom nastanku. Ona je bar jednako osobena i kao trajno svedo~anstvo o qudskoj drami i likovnim tragawima ~itave jedne generacije srpskih modernista nakon Drugog svetskog rata. Urednik i scenarista: Jovan Gagrica (RTV 1, 10.05)

06.35 07.00 08.30 09.00 09.30 10.30 12.05 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak4.oktobar2010.

Kuhiwica (ma|) Ping, film za decu Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Iz strane produkcije (ma|) Ja i mama, film ^igu, emisija za decu (ma|) Vesti (ma|) Trio-evroregionalni magazin ^ari ribolova Teleklub (rum) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Razgovor s povodom TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Silikonske grudi, film Lepi Antonio TV Prodaja

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.10 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.35 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00

Glas Amerike Jutarwi program Vesti Vitafon Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Hronika op{tine @abaq Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo (r) Beli luk i papri~ica Glas Amerike - otvoreni studio 00.30 Barometar

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.10 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Dok. program 7 NS dana Fan ingli{ Put u Ejvonli Lenija Ubistva u Midsameru Objektiv Dok. program Pre{ klub Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsameru Neon siti

SERIJA

Put za Ejvonli Uloge: Yeki Barouz, Sara Poli, Meg Rafman, Sedrik Smit, Lali Kado (Novosadska TV, 21.00)

09.00 Red Bul Iks borci – Madrid 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Portugalska liga: Benfika–Braga 13.00 Ragbi Super liga, finale 15.00 Premijer liga: ^elsi–Arsenal 17.00 NBA Evrope: AJ Milano – Wujork Niks 19.00 Holandska liga 20.00 Premijer liga 21.00 NBA Evrope: Minesota – LA Lejkers 23.30 Ful Tilt poker 00.30 Pregled Premijer lige

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta. 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70, 00.30 Slavni parovi

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

Deniz Ri~ards

Umri, lepotice U gradi}u Mentrouzu postoji dugogodi{wa tradicija odr`avawa izbora za mis. Nekada{wa misica Gledis sada je organizatorka ove manifestacije i po svaku cenu `eli da wena }erka Beki osvoji laskavu titulu. Uloge: Kirsti Eli, Deniz Ri~ards, Kirsten Danst Re`ija: Majkl Patrik Jan (RTS 1, 00.48) 06.05 08.00 09.00 10.00 10.35 11.05 12.00 12.15 13.15 15.09 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.55 22.05 23.05 00.00 00.15 00.23 00.48 02.30 03.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Porodica Soprano Lovac protiv topa, film Visoki napon, kviz Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Pesma i bingo Upitnik Porodica Soprano Dnevnik Evronet Sta`isti Umri, lepotice, film Upitnik Eko karavan

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 13.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 00.30 01.00 02.00 03.00

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Film: @ena ma~ka ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Film: Biblijski kod Sve za qubav Zlo~in iz pro{losti Tri Hil Seks i grad

07.02 07.33 07.41 08.03 08.25 08.34 08.51 09.07 09.29 10.00 10.30 10.45 11.09 11.37 12.08 13.00 14.00 14.17 14.32 14.54 15.30

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem [umska {kola Brodi} Elijas Putovawe sa Terijem Ka`i mi, ka`i Tuma~ewe kwi`evnog dela Neobi~no o biqkama Mansarda Stvarawe istorije Vrele gume Total tenis Magazin Lige {ampiona Staro srpsko nasle|e Porodi~ni krugovi Kamerata Serbika Trezor Tuma~ewe kwi`evnog dela Neobi~no o biqkama Mansarda Stvarawe istorije Tehnologija danas

„Radost Evrope”, prenos (RTS 2, 20.00) 16.00 16.50 17.20 17.50 18.36 19.00 20.00 21.30 22.30 00.30 00.55 01.40 02.03 03.00 03.53

Ovo je Srbija Obrazovno ogledalo Evropa i Srbi Enciklopedija Razglednica Planeta drve}a Radost Evrope, prenos Kapri Film: Daleko od we Hronika salona stripa Dajan [ur u Beogradu Tehnologija danas Trezor Planeta drve}a Zvuk Balkana

07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

Simpsonovi Gor{tak Odeqewe za specijalne `rtve Ekstremni kontakt Za dobar dan Vesti u 12 Za dobar dan Simpsonovi ^ist ra~un Vesti u 14 Milica na kvadrat Gledajte sad ovo Mental NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Vatrena oluja Odeqewe za specijalne `rtve Milica na kvadrat Film: Vrati mi se Gor{tak Dok. program Film: Vrati mi se (r)

06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Na{a mala klinika 14.00 Najja~i ostaju 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si, Putovawe kroz Rusiju 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si, Putovawe kroz Rusiju 17.55 Zloglasni atentati 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Najja~i ostaju 21.00 Radovi u toku – specijal, 10 godina TV B92 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Voz smrti 01.15 Zloglasni atentati, dok. program 01.40 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.15 01.00 02.45 03.00

Valentina Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma 5. oktobar - 10 godina posle Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Film - izbor gazde Grand narod pita Farma Film: @ivotiwski instinkt Siti Film: Lupe`i

Adam Sendler

Zdravo, Kiti Kiti je ma~ka ~ija dobrota i qubaznost o~arava sve koji je upoznaju i zato ona ka`e: „Nikada ne mo`e{ imati dovoqno prijateqa!“ Iako je te{ka kao ~itave tri jabuke, srce ove prelepe ma~kice je ogromno... (Hepi, 09.05) 05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.25 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.00 02.30 04.30

Jutarwi program Iza neba Nodi u zemqi igra~aka Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan ^eli~ni alhemi~ar [edou rajder Kalamiti Yejn Kilari Z-Odred Yem Presovawe Tele{op Vesti Raven Jelena Tele{op Film Ne mo`e da {kodi Telemaster Dangube Uspon velikih sila Jelena Vesti ]irilica Jel istina Raven Riko{et ]irilica Riznica Film Jelena

@ivotiwski instinkt Marvin je mlakowa koji sawa da postane policajac grubijan. Kada se dogodi te{ka nesre}a i Marvin zavr{i u bolnici, ludi nau~nik koristi `ivotiwske organe da bi mu spasao `ivot. Uloge: Rob [najder, Kolin Heskel, Edvard Esner, Adam Sendler Re`ija: Luk Grinfild (Pink, 01.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

ponedeqak4.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

FUSNOTE UZ JU-ROK PESME ZA SVA VREMENA

Pi{e: Kornelije–Bata Kova~

Harison Ford

Idijana Yons i posledwi krsta{

Indijana Yons, poznat pustolov i arheolog, dolazi u posed dnevnika koji sadr`i tragove i kartu bez naziva i vodi do zagonetnog Svetog grala. Poslao mu ga je wegov otac dr Henri Yons iz Italije. Uskoro po~iwe trka za Svetim gralom... Uloge: Harison Ford, [on Koneri, Denholm Eliot, Alison Dudi, Yon RajsDejvis Re`ija: Stiven Spilberg (Nova TV, 00.10) 05.20 06.15 07.10 07.20 07.35 08.00 08.25 10.25 12.25 11.15 13.15 14.15 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 22.20 23.55 00.10

Hitni slu~aj Na{a mala klinika Bumba Fifi i cvetno dru{tvo Rori Mini kviz Dona Barbara U ime qubavi In magazin Na{a mala klinika Najboqe godine Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi In magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Medaqon, film Ve~erwe vesti Indijana Yons i posledwi krsta{ki rat, film 02.25 Seks i grad 02.55 Bra~ne vode

08.00 @ena u qubavi i ratu – Vera Britan 09.00 Putovawa i otkri}a 10.00 Pet ameri~kih giganata 11.00 Abrahomova deca 12.00 Odbrana morala – pri~a o Meri Vajthaus 13.30 Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji 14.00 Snimawe rata 15.00 Nebeski put ~aja 16.00 Misterije istorije 17.00 Lete}i nosa~ aviona 18.00 Patrik 19.00 Pra{ko prole}e 21.00 Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Nebeski put ~aja 00.00 Misterije istorije 01.00 Lete}i nosa~ aviona

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Wujor{ka luka Crna ma~ka beli ma~or Napoleon i ja Auto-stoper Smrtonosna igra Suza i wene sestre Dvorana greha Dnevnik jedne navija~ice

08.15 08.45 10.05 11.35 13.25

Holivud na snimawu Pratwa Autoput 30 Uhvati Smarta Posledwa prilika za Harvija Zvezdane staze: Prvi kontakt Septembarsko izdawe Prva damska detektivska agencija - Prva damska detektivska agencija Edvard Makaze Obdaren Osmi putnik Porodica Seviy Xoni Mnemonik

14.55 16.45 18.15 20.05 21.50 22.20 00.15 02.10

07.00 09.07 10.20 11.00 11.10 12.00 12.16 12.33 13.20 14.20 15.00 15.40 16.25 17.50 18.33 18.46 19.30 20.15 21.45 22.25 23.05 23.55 01.2 02.00 02.45 03.25 03.35

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 3, dok. serija Kod Ane Tre}e doba Dnevnik TV kalendar More qubavi Sutra je novi dan Normalan `ivot Luda ku}a Glas domovine Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Latinica Poslovni klub Dnevnik 3 U potrazi za svetim: Skriveno lice Boga, dok. serija Eugen In|i} i Zagreba~ka filharmonija pod ravnawem Pavla De{paqa Galaktika Sutra je novi dan 24 Skica za portret Glas domovine

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 02.00 03.00

Misteriozni putevi Tele-{oping Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Bez traga Pomorska patrola Zakon i red Bez traga Ku}a Monk Pomorska patrola Zakon i red Bez traga Zakon i red Misteriozni putevi Dijagnoza ubistvo

09.10 10.25 11.15 12.05 13.00 13.50 15.30 16.55 17.50 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30 23.10 01.00 01.10 01.45 02.45 03.30

Zabrawena qubav Bibin svet Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Los Viktorinos An|eo i vrag 1001 no} Zabrawena qubav Bibin svet Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 1001 no} Krvavi sport, film Zvu~ni udar, film Vesti Instruktor Astro {ou Dobrotvor Karlitov na~in: Uspon do mo}i, film

Zvu~ni udar

Nata{a Mekelhon

SERIJA

Kalifornikacija Prvoga dana kao biograf Leva A{bija Henk sre}e prostitutku zlatna srca koja tvrdi da je Henk boqi u krevetu od A{bija... Uloge: Dejvid Duhovni, Nata{a Mekelhon, Pamela Adlon, Medlin Martin, Madlin Zima, Ijan Hendler Re`ija: Yon Dal (HRT 2, 23.05) 08.25 Dvorac igra~aka 08.50 [kolski program: Istra`iva~i pro{losti 09.35 Mega Mindi 10.00 Beverli Hils 10.50 Rijeka: More 11.20 Lepom na{om 12.20 Reporteri 13.30 Galaktika 14.15 [kolski program 15.00 Stoker Ajs, film 16.30 Koko Bil 16.45 Veronika Mars 17.25 Moja `ena i deca 17.48 Pastel 17.50 Ritam nedeqe 18.30 @upanijska panorama 19.00 Overlend 3, dok. serija 19.57 Ve~eras... 20.00 TV Bingo {ou 20.45 Gas do daske, film 22.20 24 23.05 Kalifornikacija 23.35 Retrovizor 00.55 Dr Haus 01.40 Kineska pla`a

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.40

Intermeco 1 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Intermeco 2 Posledwa miqa Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 Drveni bar Dosije Drezden Vri{tavci Dolina osvete Bekstvo iz zatvora

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Dueti Gospo|a Sofel Muqatori Plavi u licu Enyi Na te`i na~in ^vorovi Povratak u `ivot Heteroseksual 2

Kad kona~no uhvate opasnog kriminalca Yeremija, odgovornog za mnoge zlo~ine, vlasti ga na mesto gde }e slu`iti kaznu prevoze avionom, zajedno s jo{ nekim, mawe opasnim osu|enicima. Me|utim, on i ostali kriminalci otimaju avion... Uloge: Yejms Ruso, Ajs Ti, Majkl Haris, Sem Anderson, Britani Danijel Re`ija: Rodni Mekdonald (RTL, 23.10)

Britani Danijel

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to ide Oru`je budu}nosti Auta po meri Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Najte`i poslovi na svetu Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako to ide Drvose~e iz mo~vare Opasan lov Ameri~ke drvose~e Oru`je budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi Drvose~e iz mo~vare

08.30 09.00 15.15 16.45 18.00 18.45 20.15 20.45 20.50 21.00 21.30 22.25 22.30 23.15 00.45

Superbajk Tenis Biciklizam Skija{ki skokovi Fudbal Fudbal Superbajk Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Fudbal Fudbal Biciklizam

Devojke s rokom trajawa od nekoliko subota pak, o onome {to je krila ispod maske je u zgodne gimnazijalke po kojima je {kola bila one jake Dalide s pozornice i pred TV~uvena. Nosila je visoko natapiranu kosu, po pokamerama znali su samo najbli`i saradsledwoj modi. Na{i fizi~ki kontakti svodili nici i qubavnici. Plaha `ena koju su svi volesu se na ukradene zagrqaje po haustorima. Gospoli nije imala sre}e s mu{karcima. Upoznav{i |a Beba Kquji}, moja gazdarica, branila je, naipet godina mla|eg Lui|ija Tenka, talijanskog me, da se devojke dovode u podstanarsku sobu wepeva~a s osobenim stilom komponovawa i izvonog stana. Mo`da sam ipak ponekad uspevao da |ewa, do`ivqava veliki {ok, jer on posle wihoMiru prokrijum~arim, sa zabranom odlaska u tovog zajedni~kog nastupa alet, jer bi tad gazdarina Sanremu, ne mogav{i ca mogla opaziti ne~ije da podnese neuspeh neulaprisustvo u hodniku izska pesme u finale, odlume|u na{ih soba. ~uje da sebi oduzme `ivot. I, da, prijavio sam Dan ranije objavqeno je u svoje pravo ime i iz Nikuloarima da }e Tenko i {a dobio ispravku upiDalida stupiti u brak. sanu u mati~nu kwigu roZbog nervnog sloma koji |enih. Napokon sam poje do`ivela otkriv{i mrstao ono {to sam bio u tvog Lui|ija u hotelskoj stvarnom `ivotu – Korsobi, Dalida se odlu~uje nelije, a ne Kornelij – da po|e wegovim stopama. ali sam morao tra`iti i Sre}om, uspevaju da je spanovu diplomu Akademije su. Ceo slu~aj je minimis regularnim imenom. I ziran i festival nastasnimili smo moj prvi vqen. hit u karijeri. *** *** Kako sam ~eznuo za sreA Dalida je prodavala dinom {ezdesetih kad sam neverovatne tira`e u kao gospodin dolazio na Nema~koj, Japanu, Kanaigranku da sviram klavir di. Nastupila u Karnegi u bendu! U kasnija, moderholu u Wujorku. U decemnija vremena, morao sam bru 1968. dobija specikao amal da teglim klavijalnu medaqu predsednijature, kompjuter i ritamka Republike [arla de Fatalna po sebe i mu{ku okolinu: Dalida ma{ine, tovarim u “miniGola i postala je jedina moris” ili “reno peticu”, zatim istovarim pa osoba iz muzi~ke industrije s takvim priznasve to kasnije obratnim putem ponovo. Klavir je wem. Pesme koje snimi postaju broj 1 po prodaji u sarajevskoj “Slozi” uvek bio pristojno na{tiu 12 zemaqa. Tri miliona plo~a prodatih samo u movan, trebalo je samo privu}i tvrdu stolicu. Nema~koj. Suvoparne brojke. Pred kamerama i Bina je visoka gotovo metar i po, i muzi~ari su pred publikom dr`i se kao kraqica, a toalete stvarno lokalne zvezde. “To je onaj {to svira u za wu rade najve}i pariski kreatori. Diskretan, ’Slozi’, {u{kalo se ispred kafane ’Park’”. Taali basnoslovno vredan nakit uvek je na wenim nak, bez vi{ka kilograma, s frizurom na razderukama i wenom dekolteu, a s besprekorno doteqak, u rolkama i poluduranom dugom kosom i bokim antilop cipelama {minkom izgleda fantaO onome {ta se krilo ispod – nezgodne su za ki{u, ali sti~no. Ona nema ubojikad malo podignem noga- maske one jake Dalide s pozornice tost glume @ilbera Bevice, lepo deluju onima i ispred TV-kamera znali su samo koa, ali na~in izlagawa koji me gledaju odozdo. pri~e koju tretira pesma weni najbli`i saradnici i KUD "Slobodan Prinsmiren je i samo wen. Gocip Seqo" imao je dram- qubavnici. Plaha `ena koju su svi vori o osobi koja se suo~isku sekciju, narodni orla s raznim izazovima u voleli nije imala sre}e kestar i hor, a u folklo`ivotu, bila rawena, ali s mu{karcima ru prelepe devojke. ^esto ne i pobe|ena, a mali, jebi pokoja subotom uve~e dva primetan sme{ak {aza vreme igranke sedela s moje leve strane. Roqe poruku qudima – radujte se. A `ivot je nemimana je imala mali mlade` iznad usne. Posle nelosrdno {iba. Ubio se Lisjen Moris. Film koliko subota bi na stolicu do klavira sela no“[esti dan”, u kojem ima veliku ulogu, do`ive}e va devojka, a ona od pro{le subote shvatila da ne najneverovatniji fijasko i biti skinut s biotreba ni da se mu~i i pewe do svog "biv{eg meskopskog repertorara ve} posle tri dana. sta". Nije bilo fer, ali bilo je tako. *** Ve} sam imao prili~no uspeha, jer sam bio poPosle "^etiri mladi}a idu s Trebevi}a", mog zvan da snimam za Radio Sarajevo, oformio BKB prvog hita u karijeri, pojavquju se "Bube" iz xez trio, pravio aran`mane za mlade peva~e, meLiverpula i vi{e ni{ta u bit-muzici nije bilo |u kojima i Kemala Montena. Stariji Borov~aisto. Italijanska muzika i Sanremo gube bitku, nin, ina~e bubwar, odveo me je na jednu probu u a klavirista iz “Sloge” ima sre}u jer po liniji Drugu gimnaziju, gde sam sreo vrlo interesantne dlana prepoznaje kud mora da se ide. Na bini u~enike i u~enice. Pevale su se i svirale pesme “Sloge” se pojavquje oniski ko{arka{ “Mlade Nila Sedake, Pola Enke, Peta Buna, EngelberBosne” – na terenu preslikani Slavni} – i hrata Hamperdinka, falio im je neko iskusan da sve pavi, zrnasti glas Davorina Popovi}a Pimpete konce pove`e. Rekao sam Borov~aninu da bih ka. Bend s gitarama, prva postava “Indeksa”, roja voleo da to radim ovde, on pristade, a i direkdona~elnika sarajevske pop-{kole promovi{e tor {kole, koji je o svemu, pa i tome, odlu~ivao. novu muziku i kreativnu energiju druga~ijeg tiTako sam u{ao u "Eho 61", klub gimnazije, a i pa od onoga {to se do tad sviralo. Boda, Fadil, upoznao Miru Bawac. Ne novosadsku glumicu. Davor i Nuno predla`u mi mesto orguqa{a u Malo je vrskala, ali samo toliko da sam povre“Indeksima”. Naravno, to je upravo ona linija s meno i zaboravqao na to. Lepo gra|ena, spadala dlana.

I

Kwigu Kornelija–Bate Kova~a „Fusnota”, u izdawu beogradske „Lagune”, mo`ete za 690 dinara kupiti u Klubu ~italaca kwi`are „Delfi” (Kraqa Aleksandra 3, Novi Sad, 021/420–108).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

ponedeqak4.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je uvek prvi i pravi izazov za vas. Radni dan proti~e dovoqno dinami~no da dolazite do punog izra`aja, pogotovo u javnosti. Bez nervoze!

BIK 20.4-20.5.

Polako i usporeno se zaukavate i zahuktavate u radu, ali kada dostignete odre|eni radni nivo, vi{e se ne zaustavqate. Dolaze vam gosti, zvani i nezvani.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

4. oktobar 2010.

Ne{to ste ozbiqni i oprezni za svoje godine? Neko ili ne{to iziskuje va{u punu pa`wu i koncentraciju. Ovo je pravo vreme za kapitalne poslove.

Dostojanstveni ste i dominantni u poslu, tako da vas i kolege i klijenti na sastancima uva`avaju na pravi na~in. Tro{ite novac onako spontano i u hodu.

Dinami~an dan za vas. Mnogi bi da budu u va{em dru{tvu pa ne mo`ete sve da postignete. Vatromet doga|awa i susreta, koji zablista, a ne mora da traje.

Kada ne{to odlu~ite, na vas se ne mo`e uticati. I u tom grmu le`i zec, u tome je va{a snaga i istrajnost. Neko iza le|a poku{ava ne{to, i ne}e uspeti.

VAGA 23.9- 23.10.

Stojite na ~vrstim nogama, realni, na zemqi, utemeqeni i uporni. Na vas se gleda s poverewem, {to vam ide u prilog, u svakom slu~aju. Mudre odluke.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Nestrpqivi ste i ponekad delujete ishitreno, ali ipak znate kako treba voditi politiku odnosa. Nema ograni~ewa bilo koje vrste za vas, sem nekih dugova.

Neke kockice danas ne}ete uspeti da uklopite pa se nemojte preterano ni truditi. Ostajete stabilni u poziciji u kojoj ste ve} du`e. Dru{tvo.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Na radnom mestu ni{ta novo nemojte da o~ekujete. I pored toga, nastavqate aktivno da radite. Qubavni odnos zavisi samo i iskqu~ivo od vas.

Ideje vam ne nedostaju, samo va, fali vreme da ih realizujete. Promena raspolo`ewa varira, pa time i odnos prema partneru. U osnovi ste romanti~ni.

Imate mnogo obaveza na li~nom planu, tako da naprosto kao da ne znate gde biste pre i {ta biste pre. Nedoumice ne postoje, radite sve u isto vreme. Prioriteti.

TRI^-TRA^

Gazili i smejali se V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

16

Sombor

16

Kikinda

16

Vrbas

17

B. Palanka

17

Zrewanin

18

S. Mitrovica 18 Ruma

19

Pan~evo

17

Vr{ac

15

Srbija Beograd

18

Kragujevac

18

K. Mitrovica 19 Ni{

Jedna od najkontroverznijih svetskih bogata{ica, a ko bi drugi bio no Paris Hilton, ponovo se na{la u sredi{tu skandala kada je zajedno sa svojim novim de~kom autom udarila paparaca, posle ~ega se novope~eni par samo slatko nasmejao. Bogata divqaku{a i wezin novi de~ko Si Vejts vra}ali su se s ve~ere iz jednog restorana, ali ni ovaj put nisu pro{li nezapa`eno. U gu`vi paparaca autom su udarili jednog od wih, {to ih nije previ{e zabrinulo, a Paris je ovakav tok doga|aja samo dobro nasmejao. Po{to je Vejts shvatio {ta je uradio, otvorio je prozor i, uveriv{i se da je paparaco dobro, nastavio daqe. Na kasnijem ispitivawu potvr|eno je da nije vozio pod uticajem alkohola, a {ta je s drugim opojnim sredstvima, zasad nije poznato.

18

Evropa

NOVI SAD: Obla~no i vetrovito. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od 9 do 17 stepeni. VOJVODINA: Obla~no i vetrovito. Popodne delimi~no razvedravawe na zapadu Vojvodine. Postoji mala {anas za pojavu kratkotrajne ki{e, pa }e ve}inom biti suvo. Vetar umeren jugoisto~ni, u ju`nom Banatu poja~an. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 8 do 10 stepeni, a maksimalne od 15 do 18 stepeni. SRBIJA: Obla~no ve}i deo dana, a popodne postepeno razvedravawe, najpre na zapadu Srbije. Mogu}a je i ponegde slaba ki{a, posebno na jugu zemqe. U pomoravqu i podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar, a u ostalim krajevima slab isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 7 do 12 stepeni, a maksimalne od 15 na istoku Srbije do 22 stepena na jugozapadu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak i sredu obla~no i vetrovito sa ki{om vermeno. U pomoravqu i podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar, a temperatura }e btii u padu. U drugoj polovini sedmice prohladno, ali ve}inom suvo. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike bi}e relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara. Meteoropatske reakcije u formi nervoze, glavoboqe i bolova u kostima i zglobovima najizra`enije }e biti u ko{avskom podru~ju. Neophodna je dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

20

Rim

24

London

18

Cirih

19

Berlin

19

Be~

14

Var{ava

15

Kijev

10

Moskva

8

Oslo

11

VIC DANA Perica upeca zlatnu ribicu i ona progovori: - Pusti me, ispuni}u ti jednu `equ. - Samo jednu? - Da samo jednu. - @elim da uhvatim zlatnu ribicu koja ispuwava tri `eqe.

SUDOKU

St. Peterburg 12 Atina

25

Pariz

21

Minhen

20

Budimpe{ta

17

Stokholm

13

7 2

1 8

1 9

9

9

7

3

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

284 (-14)

Slankamen

371 (11)

Ja{a Tomi}

Apatin

373 (-4)

Zemun

406 (8)

Bogojevo

347 (-2)

Pan~evo

404 (8)

Ba~. Palanka

335 (2)

Smederevo

524 (4)

Novi Sad

335 (8)

Tendencija stagnacije

2 6 8 7 3 4 5 1 9 TISA

7

SAVA

N. Kne`evac

255 (5)

S. Mitrovica

378 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

290 (2)

Beograd

355 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

372 (12)

NERA

Hetin

76 (4)

-32 (-2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1

Kusi}

1

9

4 9 1 2 5 8 3 7 6

3 6

7 38 (-2)

8

7 3 5 6 9 1 8 4 2 3 8 7 1 4 9 2 6 5

4

Tendencija stagnacije

4

9 1 4 5 2 6 7 3 8

9

8

6 5 2 8 7 3 4 9 1 5 2 9 4 1 7 6 8 3

1

2 3

6

5

3 5

1 4 6 3 8 5 9 2 7 8 7 3 9 6 2 1 5 4 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 4.oktobar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"