Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK3.MART2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23005 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GENERALNIDIREKTOR„SRBIJAGASA”DU[ANBAJATOVI]

Gas poskupquje u junu? str. 6

NASLOVI

Politika 2 Kuqani mewaju sporni pravilnik 2 Zrewanin: Ho}e i direktori me|u demokrate

Ekonomija 4 Nepravedna podela beslatnih akcija 5 Boqi `ivot na dugom {tapu

Nov~anik 6 Dragin: Mleko vi{e nije problem 6 Besparica vra}a potro{a~ke kredite u modu

NoviSad 9 Matijevi} kupio „Novotrans”

Foto: F. Baki}

Vojvodina

Crna 13 Kosovski Albanac ubio dva ameri~ka vojnika u Frankfurtu

Dru{tvo 14 Uskoro po bolovawe i kod privatnog lekara

Obla~no Najvi{a temperatura2 °S

SJAJNO RASPOLO@EWE U TABORU TENISERA: SvejebrojnijateniskaDejviskupreprezentacijaSrbije,kojaseve}nekoliko dana priprema u velikoj sali novosadskog Spensa za me~1.kolaSvetskegrupesaselekcijomIndije.Ju~epre podnesparingovalisuViktorTroickiiNenadZimowi},aizda-

IZMENEZAKONAOPLANIRAWUIIZGRADWIUSKUP[TINISRBIJE

Legalizacija tr~i posledwi krug?

str. 4

NEBOJ[AJOVANOVI]–PRVISRBINKOJILETIUSVEMIR

Zasvira}e tamburica i u vasioni

str. 9

str. 16 – 19

SPORT

n ZORANAARUNOVI]

OEVROPSKOMPRVENSTVU

lekogDelrejBi~auSADstigaojeuhotel„Park”ifinalista tog turnira Janko Tipsarevi}. Od igra~a koji su pro{log decembraosvojilitituluuDejviskupunedostajejo{jedinonajve}azvezdana{egtimaNovak\okovi}ijo{uvekjeneizvesno dali}eseikadaonpojavitiuNovomSadu. str. 16

n ODBOJKA[IVOJVODINE NAISPITU

n KO[ARKA[IPARTIZANA

SEOPRA[TAJUODEVROPE

Led i sneg se ne {ale

str. 7

Foto: F. Baki}

11 Bolnica u Pan~evu dobila skener


POLiTikA

~etvrtak3.mart2011.

poslani^ke teme

Prole}euSkup{tini Skup{tinaSrbijepo~elajeju~e, uz Gardu Vojske Srbije ispred DomaNarodneskup{tinenaTrgu Nikole Pa{i}a i himnu „Bo`e pravde”napo~etkusednice,redovnoprole}nozasedawe. Redovna zasedawa parlamenta su prole}no, koje po~iwe prvog

radnogdanaumartu,ijesewe,koje po~iweprvogradnogdanauoktobru, shodno Zakonu o Narodnoj skup{tini usvojenom pre godinu dana. Prvasednica,nakojoj}eserazmatrati 17 zakonskih predloga i kadrovskih odluka, po~ela je raspravamaoizmenamaZakonaoplanirawuiizgradwiiozakonuosocijalnojza{titi. Predlogzakonaosocijalnojza{titijepodr`aoOdborSkup{tinezaevropskeintegracije.Dr`av-

na sekretarka Qiqana Lu~i} je, predstavqaju}i predlog zakona, naveladabiwimebilapoboq{anabrigaonajugro`enijimaionim dru{tvenim grupama koje su pod najve}im rizikom socijalnog iskqu~ivawa. Tim zakonom je predvi|enodasebrojkorisnikasocijalne za{tite pove}a 50 posto, to jestza70.000qudi. Srpskaradikalna stranka najavila da ne}e glasati za taj zakon jer je nawegapredlo`eno oko 100 amandmana, {to je, kako je naveo poslanik te stranke, dokaz dazakonnijedora|enidaimamnogo rupa,kaoidanenudidovoqnodobrore{ewezasmawewe„ogromnog broja”siroma{nih. USkup{tiniseju~erazgovaraloioizmenamaZakonaoplanirawuiizgradwi,zakojesuposlanicivladaju}ekoalicijereklida}e omogu}iti jednostavniju i jeftinijulegalizacijubespravnoizgra|enih objekata, dok je opozicija ocenilada}ebitipreprekarazvojuprivredeidavlastnagomilane probleme`elidare{iprekole|a gra|ana.

KritikeLDP-a,DSS-a iSRS-a Poslanici opozicije kritikovali su predlo`ene izmene Zakona o planirawu i izgradwi jer }e, kako su naveli, biti prepreka za razvoj privrede.Onisunavelidajezakonneprimewivjerje„spojio”komplikovaneiobimneoblastikojenemogubitisadr`inasamojednogzakona. PoslaniciLDP-anavelisudajepredono{ewaZakonaoplanirawui izgradwitrebalodonetizakoneojavnojsvojiniivra}awuimovineop{tinamaigradovima,dabisistemskizakonmogaodatidobrerezultate. PoslaniciDemokratskestrankeSrbijeocenilisuda}eizmewenizakondonetihaosuoblastgra|evinejersure{ewauzakonudvosmislena inedore~ena.Onisuocenilida}eUstavnisudoboritinekare{ewaiz zakona,da}eprocedurebitidugeidane}epomo}igra|anima.Ocenili suidasuovla{}ewalokalnihsamoupravazaraspolagawegra|evinskim zemqi{tempromewenananejasanna~in.

PredloziSNS-aiSRS-a Srpskanaprednastrankaocenilajedadr`avanemaispravanodnospremagra|animakojinisuna vreme podneli zahtev za legalizaciju. – To se vidi po tome {tojeuzakonunavedeno da se licima koja nisu mogla da podnesu zahtev za legalizaciju naknade za gra|evinsko zemqi{tenapla}ujuutrostrukomiznosu–kazalajeposlanicaSNS-aJorgovankaTabakovi}. Ona je navela da SNS insistira na tome da za konverziju prava kori{}ewa zemqi{ta u pravo svojine, kada se vr{inazahtevnosiocapravakori{}ewa,moradapostojinaknada u visini tr`i{ne vrednosti zemqi{ta.

Poslanici Srpske radikalne strankeupitalisudali}egra|anikojisuod2003.godineplatili

legalizaciju biti obe{te}eni. Onisuzatra`ilidasvionikoji suod2003.godineplatililegalizacijuuslede}ihpetgodinaoslobode 50 odsto pla}awa poreza na imovinu.

Ili}:Zamajavawe Predsednikposlani~kegrupeNoveSrbijeVelimirIli} rekaojeda re`imnemo`e„zamajavatigra|anezakonimadokgigantiuoblastigra|evinepropadaju”. –Srbijatrebadagradi,daiza|enastranatr`i{ta,dasezaposli.Mi o~ekujemoodvaskaoministradatouraditeitojeprioritet,dasegra|evinarstvopokrene–kazaojeIli}. MinistarOliverDuli}jeodgovoriodaverujeda}egra|evinskisektor,iakoukrizi,ovegodinebitiuplusuidoprinetirazvojusrpske ekonomije.Onjerekaoda}edr`avau2011.otvoriti244gradili{tau celojzemqiida}evelikibrojwihdokrajagodinebitizavr{en.

Nata{aVu~kovi}umesto ^edeJovanovi}a Skup{tina Srbije uvrstila jeju~eudnevniredprvesednice redovnog prole}nog zasedawa izmeneOdlukeoutvr|ivawusastavastalnihskup{tinskihdelegacijaume|unarodnimparlamentarnim institucijama. Izmenama je predvi|eno da se za ~lana delegacije Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope postavi poslanica poslani~ke grupe„ZaevropskuSrbiju”Nata{aVu~kovi},umestoposlanika Liberalno-demokratske partije^edomiraJovanovi}a.Jova-

novi} }e biti postavqen za zamenika~lanadelegacije.Porezoluciji Stalnog komiteta PS SE-a,me|u~lanovimadelegacija mora biti jedna `ena. Skup{tiniSrbije10.januaradostavqenojeobave{tewePSSE-ao neophodnim promenama u sastavu stalnih delegacija. Delegatima Srbije u Parlamentarnoj skup{tini SE-a krajem januara bili su osporeni mandati jer nisu uva`ili preporuke nadle`nogkomiteta. D.M.

dnevnik

c m y

2

Kuqanimewajusporni pravilnik Kao rezultat razgovora predstavnika lokalne samouprave u Kuliidelegacijekojusu~inili Miroslav Jankovi} iz OEBS-a, Jelka Jovanovi} iz NUNS-a i Nedin Sejdimovi} iz NDNV-a, lokalnavlastuKulijeobe}ela da}esporniPravilnikojavnosti rada SO Kula ve} na sutra{woj sednici lokalnog parlamentabitizna~ajnoizmewen.Po oceni misije OEBS-a, Pravilnik,kojijeuSOKulausvojen28. januara2011.godine,osimobavezne godi{we akreditacije novinara sadr`i i dodatne odredbe, kojesusporneiugro`avajunovinarske slobode. Kako stoji u zajedni~kom saop{tewu predstavnikaNUNS-a,NDNV-aiOEBSa,primenatakvogpravilnikana sednici16.februaradovelajedo skandaloznog nasilnog udaqavawa ~etvoro novinara, {to je sasvim opravdano izazvalo zabrinutostiprotestredakcijainovinarskihudru`ewa.PodpritiskompredstavnikaOEBS-aino-

vinarskih udru`ewa, a s ciqem dasespre~imogu}nostkontrole rada izve{ta~a i diskreciono pravo na odre|ivawe novinara koji }e pratititi rad Skup{tine, predsednik SO Kula @eqko Kova~ ipredsednikop{tineKula Svetozar Bukvi} najavili su da}esvesporneodredbepravilnikabitisuspendovane. Po usmenom dogovoru koji je postignutuutorakuKuli,akreditacije}ebitiautomatskiodobravanezasvenovinarekojirade u legalnim medijima, bez obzira natodalisulokalni,pokrajinskiilinacionalni,atopravo}e se odnositi na sve agencije, {tampane i elektronske medije. Osim toga, za akreditaciju ne}e biti potrebno prilagawe fotokopijeli~nekarteve}samobroj novinarske legitimacije, a pravoakreditovawaima}eislobodni novinari preko mati~nih udru`ewa. Kako su saop{tili predstavnici lokalne samouprave, akreditovanim novinarima,

fotoreporterima i snimateqimabi}eomogu}enoaudio-vizuelnosnimaweifotografisawesve vremetrajawasednice,anesamo u prvih 15 minuta kako Pravilnik sada predvi|a, a tako|e iz Pravilnika}ebitiizba~enodetaqnopropisivawe“dres-koda”i od novinara }e se tra`iti samo pristojnoodevaweuSkup{tini.

Kako }e sporni Pravilnik sa svimodredbamava`itizasutra{we zasedawe SO Kula, novinarikojisuprepetnaestakdanaizba~eni sa sednice ne}e prisustvovatisednici,ali}esepoizmewenom Pravilniku akreditovatizanarednu,asamimtimisve ostalekoje}eseodr`atiu2011. godini. N.Perkovi}

DSPOTVRDIOPRELAZAKZAMENIKAGRADONA^ELNIKAIODBORNIKAG17PLUS

Ho}eidirektori me|udemokrate Zajednosazamenikomgradona~elnikaZrewaninaipredsednikom Gradskog odbora G17 plus Goranom Kauri}em, ovu partiju jenapustiloipetoroodbornika ulokalnomparlamentu,odnosno kompletna odborni~ka grupa, i prikqu~ilo se Demokratskoj stranci, potvrdio je na ju~era{woj konferenciji za novinare portparol zrewaninskih demokrataDraganStani{i}.Madasu

~lanovaG17plusdapre|uuDS, me|u wima i ve}ine direktora javnihpreduze}aiustanova,~lanovaupravnihodboraiGradskog ve}a. Po wegovim re~ima, posledwa doga|awa predstavqaju ukrupwavawe politi~ke scene u Zrewaninu. –PoZakonuolokalnojsamoupravi, odbornici su vlasnici mandataipo{tosubilinazajedni~koj listi “Za evropski Zre-

G17plus:Gdejemoral PokrajinskiodborG17plusporu~iojedasesadajasnopokazujusvionikojimasumo}ifunkcijaulokalnojvlastiva`niji odobrazaibilokakveideje. „Takvinamnetrebajuimogudaidugdegod`elejer}ebezwih stranka G17 plus su{tinski biti mnogo ja~a. Goran Kauri} je pregodinudana,zakliwu}iseumoral,vratiomandatpokrajinskogposlanika.Daligaistamoralnana~elasadanaprasnoterajudanapustistrankuukojojjesebiobezbedioimandatilegitimitet?“,pitajuseuvojvo|anskomodboruG17plus. novinari o~ekivali da }e se sa strana~kegovorniceuprostorijamaDS-aobratitiiKauri},on jeizostaospres-konferencije. UzKauri}a,strankuMla|ana Dinki}a napustilisuiodborniciEndreDorogi,DimitrijeDamjanovi}, Dragan Prekajski, \or|e Radu i Erka Viqa~ik. Stani{i}jedodaodapostojiveliko interesovawe i ostalih

wanin”, ne postoji nijedan razlogdaseneprihvatiwihovaodluka o pristupawu DS-u. Goran Kauri} dobija na{u podr{ku da idaqeobavqafunkcijuzamenika gradona~elnika jer je svojim radomuposledwetrigodinetoi zaslu`io–poru~iojeStani{i}, i napomenuo da Gradski odbor DS-a verifikuje pristup svih novoupisanih~lanova,teda}eza

desetak dana biti i formalno konstatovan dolazak doju~era{wihfunkcioneraG17plus. Nedugoposleovekonferencije, u medijima se oglasio i Kauri}, koji je kratko prokomentarisaorazlogokretawale|aDinki}u.Onjepodsetionatodasu na izborima 2008. godine G17 plusiDS,kojisubilinazajedni~koj listi “Za evropski Zrewanin”, kao koalicija postigli jedan od najboqih rezultata u Srbijiidasume|uprvimaformiralilokalnuvlast. –Mojaprocenajedaujediweni mo`emodaizvedemogradiispunimo obe}awa data u kampawi 2008. godine. To je iskqu~ivo biomotivmogprelaskajersmatram da mi se pru`a ve}i prostorzaraddabisegradZrewaninvi{erazvijaoipostizaoboqeuspehe–rekaojeKauri}. U zrewaninskom ogranku UjediwenihregionaSrbije,Dinki}eve partije koja je objedinila G17plusiregionalneilokalne stranke,ju~esuprokomentarisali da }e Kauri}evim odlaskom URS samo oja~ati. ^lan uprave URS-a i potpredsednik Vojvo|anske partije Milovan Nedeqkov objasniojedajeVPnedavno prekinuosveodnosesG17plusu Zrewaninu zbog “diktatorskog pona{awa i omalova`avawa ostalihpartnera”.

–Namajelak{eodkadaseovo dogodilojersudva-tri~ovekaiz G17plusko~ilapromocijuURSaugradu–istakaojeNedeqkov, ipodvukaodajeKauri}namesto

Napredwaci dobili odbornika Vrelu politi~ku zimu na zrewaninskoj sceni dodatno je podgrejala odbornica SDPS – Pokreta „Ravnopravnost” Milena Prstojevi} kojajeodlu~iladapre|e u Srpsku naprednu stranku. Ona je bila radni~ki lider uIndustrijimesaBEKijedan od najbli`ih saradnika predsednika „Ravnopravnosti”ZdravkaDeuri}a. zamenikagradona~elnikado{ao zahvaquju}i G17 plus pa bi bio reddatufunkcijuivratistaroj partiji,dokjezavra}awemandataodbornikakazaodajetostvar wihovogmorala. Zrewaninski odbor G17 plus jenajavioda}eseusreduobratitisaop{tewemzajavnost,alisu novinariipakostaliuskra}eni zastavovestranke. @.Balaban

MINISTARODBRANEDRAGAN[UTANOVAC

Srbijazamrznula vojnusaradwusLibijom Srbija je zamrznula vojnoekonomsku saradwu s Libijom i podr`ala rezoluciju kojom se osu|ujekr{ewequdskihpravau tojzemqi,anapitawadalijeu izno{ewuovihstavovabiladovoqnoglasna–srpskizvani~niciisti~udajesteidajeSrbija utomena{laodgovaraju}umeru. Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac ju~e je rekao da je to ministarstvo zamrznulo svakuvrstuvojno-ekonomskesaradwe s Libijom, u skladu s odlukomUN,idanepostojinikakva{ansadaSrbijaizvoziubilokojuzemquusvetukojajepod sankcijamaUN. WegovkolegaizVlade,ministarzaradisocijalnupolitiku Rasim Qaji} je rekao da se Srbija rukovodila vlastitim interesima,alidajena{lapravu meru. Po wegovim re~ima, kada jere~osituacijiuLibiji,Sr-

bija ne treba da se pona{a po principu „ve}i katolik od pape”,nititrebada}utinadevidentnom ~iwenicom da je bilo te{kih zlo~ina i kr{ewa qudskihprava. –Mislimdasmoutedvestvaripostiglimeru–rekaojeQaji}, dodaju}i da Srbija osu|uje

svakividkr{ewaqudskihprava,alidaodtoganetrebapravitiposebnupolitikuname|unarodnomplanu. [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} poru~iojeju~eu@enevi,nasastankuSavetazaUNza qudskaprava,daSrbijaosu|uje upotrebu sile protiv nenaoru-

`anog stanovni{tva bilo gde u svetu i da podr`ava sve napore UN u re{avawu krize na Bliskomistoku. Povodom situacije u Libiji oglasio se i predsednik Spoqnopoliti~kogodboraSkup{tineSrbijeDragoqubMi}unovi} kojijerekaodaSrbijatrebada zauzme stav prema dr`avama u kojima se kr{e qudska prava. Po wegovom mi{qewu, potrebno je i preispitati predlog zakona o ukidawu viza s Libijom, kojijenadnevnomreduprvesednice prole}nog zasedawa Skup{tine. –Veomajeva`nodaSrbijazauzme stav i kriterijum da ne trebadarazvijaprijateqskeodnose i da bude slepa za de{avawa u zemqama koje ubijaju svoje gra|ane,pucajunademonstrante ive{ajuilikamenuju`ene–rekaojeMi}unovi}.


politika

dnevnik

MINISTRI,^EKAJU]IPREMIJERADASAOP[TIDETAQEOREKONSTRUKCIJIVLADE,TVRDE

Sti`eenergijazasve izazovedokrajamandata Uo~ivawu„srpskogGodoa“, odnosno rekonstrukcije Vlade, koju je premijer Mirko Cvetkovi} najavio da }e biti okon~anaipoznatajavnostiovihdana,ministriu ju~era{wim izjavama nisu razjasnili kakve personalne i strukturne promene u izvr{noj vlasti predstoje. Cvetkovi} jerekaodajeunutarvladaju}e koalicije postignut dogovor o rekonstrukciji Vlade, da }e onaimatimaweod20resora,avi{eod20~lanova,ukqu~uju}iipremijera,aministrisusaglasni u ocenama da }e rekonstruisanaVladaboqeodgovoritiizazovimakojisupred wom.Uteizazove}e,tvrdeoni, listomu}isnovomenergijom,za kojujeisampremijerrekaodaje wegovomkabinetupotrebna. Vicepremijer Srbije Bo`idar \eli} izjavio je da rekonstrukcija Vlade nije ciq ve} instrumentdabiizvr{navlast jo{boqeodgovorilanaizazove kojisupredwom,ada}epremijer Cvetkovi}, kada bude saop{tio detaqe o rekonstrukciji, predo~iti i sve mere koje }e VladaSrbijepreduzetiposledwegodinesvogmandata. –Tosudasmawimonezaposlenost, oja~amo izvoz, zbrinemo najosetqivijesocijalnegrupei obezbedimo investicije u infrastrukturu i ekonomiju zna-

jom.Onajepozdravilaodlukuo rekonstrukcijiVladeSrbije,za koju je rekla da je preduslov da Vlada u posledwoj godini svog mandatasvi{eenergijekreneu ostvarivawerezultata,presveganadobijawustatusakandidata za~lanstvouEU.

Obradovi}: Radimo

wa. Bi}e tu jo{ drugih mera – tvrdi\eli}. Ministar odbrane Dragan [utanovac izrazio je o~ekivawe da }e premijer najkasnije slede}esedmiceojavvitikona~ni predlog o rekonstrukciji Vlade. –O~ekujemnovuenergijuizaistanovozalagaweiverujemda }e ova godina biti mnogo uspe{nijanegoprethodne–rekaoje [utanovac, potvr|uju}i da }e ostati na ~elu svog sada{weg resora. – Sve druge informacije dobi}eteodpremijera,kojiijeste mandatar za rekonstruisawe Vlade – rekao je [utanovac, uz opaskudanijeinformisanotome da }e u izmewenoj Vladi do-

biti i potpredsedni~ku funkciju.[utanovacjenapomenuoi danikadanijebe`aoodobaveza. Po re~ima ministra za `ivotnu sredinu i prostorno planiraweOliveraDuli}a,rekonstrukcijom Vlade Srbije bi}e stabilizovaneprilikeuzemqi. –Postojijo{mnogoposlakoji treba da se uradi i siguran samutoda}ebudu}iministriu rekonstruisanoj Vladi imati izuzetnomnogoposla–rekaoje Duli},kojijedodaoda}eministri koji ostanu u Vladi imati novusnaguienergijudanastave dasprovodereformeuzemqi. I ministarka za telekomunikacijeiinformacionodru{tvo Jasna Mati} tvrdi da wen sektornijedotaknutrekonstrukci-

„Miostajemo” Ministriradaisocijalnepolitikei omladineisporta,RasimQaji} iSne`anaSamarxi}Markovi} smatrajudaprilikom rekonstrukcije Vlade ta dva resora ne}ebitiukinuta. –Najva`nijeje{tojepoliti~kidogovor postignut, a sada predstoje tehni~ki detaqivezanizadono{ewenovogzakona o ministarstvima – rekao je Qaji}, koji tvrdidaneznadali}eidaqebitiministarurekonstruisanomrepubli~komkabinetu i da ~eka definitivan dogovor DS-a,SPS-aiG17plus. Ministarkasportajerekladane}eda komentari{eniimenanipojedina~nare{ewa dok se G17 plus s koalicionim partnerimanedogovoriudetaqe.

Ministar prosvete @arko Obradovi} izjaviojeju~euNi{udaVlada„trajedoknebude izabrana nova”, a svaki ministar treba da radi svoj posao dok je na funkciji. Novinari su ministra upitali da li ostaje na ~elu Ministarstva prosvete i u rekonstruisanoj Vladi, ali odgovor nisu dobili. Obradovi} je samo konstatovao da „nema prevremenog smewivawa, ali ni garantovanogmestazabilokoga”. „Svako treba da radi svoj posao” dok je na mestu ministra, jer „kad ga vi ne radite, radi}eganekodrugi”,rekaoje Obradovi}, i dodao da je to „pona{awe na koje se moramo naviknuti”. Obradovi} nije hteo da govori o rekonstrukcijiVladekojajeutoku,istakav{ida}edokrajasedmice, kao {to je najavio premijer MirkoCvetkovi},sveuvezis timbitipoznato. – Mislim da je dobro {to je postignut dogovor o rekonstrukcijiVlade,takodaovasitucija nedovoqne definisanosti ne}e potrajati, i da onda s vi{eenergijeisnage,uposledwoj godini mandata, ova vlada poku{a da postigne razli~ite rezultate, od kojih je, po meni, najva`niji dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. Imali smo talase pri~e o rekonstrukciji, {to je slabilo Vladuinikakonijedobro.Sada }esekona~nosigurnone{todesitiimislimdajetonekipreduslov da u posledwoj godini mandataVladeimamoija~ukoordinaciju i da budemo jedinstvenijiidaostvarimonekerezultate pred nove izbore – naglasilajeJasnaMati}. D.Milivojevi}

Mi}unovi}:SednicaGlavnogodbora DS-a21.ili22.marta Predsednik politi~kog saveta Demokratske stranke Dragoqub Mi}unovi} izjaviojeju~edabisednicaGlavnogodbora tepartijetrebalodabudeodr`ana21.ili 22.marta.Mi}unovi}jenovinarimauDomu Narodne skup{tine rekao da predsednikSrbijeiliderDS-aBorisTadi} putu-

jeuJapanpa}ezbogtogasednicabitiodr`ana21.ili22.marta,ada}edotadabiti odr`ane i sednica Predsedni{tva, izabran Politi~ki savet i Izvr{ni odbor. Mi}unovi} je dodao da }e se time zaokru`itiizborstrana~kihorganajerstranka moradafunkcioni{eupunomkapacitetu.

Demokratskastrankaodra`alajesredinomdecembraizbornuskup{tinu,nakojoj jezapredsednikastrankepotre}iputizabranBorisTadi},doksuzapotpredsednikeizabraniDu{anPetrovi},Dragan\ilas,BojanPajti},JelenaTrivan iDragan [utanovac.

rekli su

Trivan: Nepostoje blankoostavke

Borovi}: Karikatura naKopaoniku

Markovi}:Lokalne samouprave sustabilne

Potpredsednica i poslanica Demokratske strankeJelenaTrivan ka`e da blanko ostavke ne postoje, {to je pokazao i prelazak Bo`idara Deli}a iz jedne u drugu poslani~ku grupu, ali da je potrebno i formalno i zakonskitopitaweurediti. – Taj deo je dogovoren izme|uposlani~kihgrupaiostajejo{dasere{ijedansegmentizbornogzakona,atojeizbornalistausmisluredosleda,kakobisebaremu jednom delu ili u potpunosti po{tovao redosledskojimstrankaizlazinaizbore–objasnilajeona.Napitawedali}ezakonregulisati prelazakposlanikaizjednestrankeudrugu,ona jeodgovoriladajetootvorenopitaweiuEvropiiuSrbiji.–Ujednomodprvihnacrtastajalojedaposlanikkojinapustiposlani~kugrupu nemo`edaideudrugu,ivide}emodali}esena tomeostati–dodalajeJelenaTrivan.

Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} ozna~io je ju~e u saop{tewu biznis-forum na Kopaoniku kao „karikaturalni”, i konstatovao da taj skup predstavqa „simboli~an ~in opela nad Srbijom, nad dr`avom i wenom ekonomijom,kojajemrtva”.Borovi}smatradaje„koreografija”forumana Kopaoniku„nepristojna”,inapomiwedaje, „izuzev retkih izuzetaka, kopaoni~ki skup `urkasvojevrsnihgrobarasrpskeekonomije”. Po wegovoj najavi, „NS }e izneti konkretnemerezadizaweuni{tenesrpskeekonomijeizpepela„.NovaSrbija,naglasioje Borovi}, „s ostalim opozicionim strankama,posebnoskoalicionimpartnerima,mora imati ulogu posledwe brane pred kataklizmom koja ~eka Srbiju pod ovim re`imom”.

Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravuMilanMarkovi} je ju~e izjavio da u Srbiji postoji visok stepen stabilnosti u jednicama lokalnesamouprave.Markovi} je, podnose}i Odboru Skup{tine Srbije za lokalnu samoupravu izve{tajoraduMinistarstva odoktobradodecembra2010.godine,kazaodau prilogvisokojstabilnostigovoripodatakda je lane raspu{tena samo jedna op{tina. On je ukazaonatodajeulokalnimsamoupravamadolazilodopromeneve}ine,alibezposledicapo gra|aneisistem,navode}idajeodlukaUstavnogsudaoneustavnostiblankoostavkinalokaludoveladonizaproblema.Powegovimre~ima,odbornicinemajuodgovornostpremagra|anima,asadavi{enipremastrankama,{toje dovelodopadakvalitetaistvoriloprostorza trgovinumandatima.

~etvrtak3.mart2011.

3

ANALITI^ARI CVIJETINMILIVOJEVI] OREKONSTRUKCIONOJVLADINOJPRI^I

Obe}awase „nesipajuutraktor“ – Rekonstrukcija Vlade je pri- drugihrazlogaiaspiranata–do~a koja je spinovana da bi ova dajena{sagovornik. vlast uzela malo daha, da bi se Kako napomiwe, on bi zapravo premostilo to vreme do izbora. ~itavu ra{omonijadu oko rekonOnajeimalasmislakadajepred- strukcijenajradijepo~eocitatom sednik Republike Boris Tadi}, u lidera JS-a Dragana Markovi}a svojstvu lidera DS-a, to najavio Palme u trenutku kada je Vlada naGODS-akrajemjeseni,ilima- formirana i kada je obrazlagao kar kada je to najavio u svojstvu za{to podr`ava proevropsku op{efa dr`ave, i rekao da }e pro- ciju, da se „obe}awa o Kosovu ne ces rekonstrukcije po~eti posle sipajuutraktor“. Novegodineizavr{ititokomja–Tujemnogoneispuwenihobenuara – smatra politi~ki anali- }awa, a u{la je u posledwu fazu ti~aridirektoragencije „Pragma“ Cvijetin Milivojevi}. On u razgovoru za „Dnevnik“ka`edanamerasrekonstrukcijomnije u{teda ve} produ`etak`ivotaVladeMirka Cvetkovi}a,idajesvaka druga pri~a „klasi~na demagogija“. – Tu nema nikakve u{tedebuxeta,nitismawewabrojaqudikojiradeudr`avnojbirokratiji.Pritom,nevidimda wombilo{tadobijaSrbija,ani svogredovnogmandata.Nijednood ivladaju}estranke,jersvitiwi- velikih obe}awa na kojima je hovi pregovori o tome ko }e `r- formirana nije ostvarila, {tatvovati svoga ministra, ko koje vi{e, umesto 200.000 novootvoreministarstvo, otvaraju zlu krv u nih radnih mesta premijer tvrdi vladaju}oj garnida sada imamo turi,kojajeve}na 400.000 novih neVladajeu nekina~inotvorezaposlenih, i to ovomtrenutku na smenom lidera nakon {to je javG17 plus Mla|ana nosttosaznalaod po{lakasvom Dinki}a sfunkci- nezaustavqivompadu MMF-a. Pri tom jauVladi–smatra je Cvetkovi} i za Milivojevi},idoskokbrojanezapodajedasepritomuop{teneraz- slenih optu`io Dinki}a. Da ne mi{qa o ekonomskoj situaciji u govorimo o situaciji s platama, Srbiji. penzijamaiobe}awimada}ebiti Po wegovom mi{qewu, „Vlada pove}avane, do toga da }e Srbija jeuovomtrenutkupo{lakasvom bitikandidatza~lanstvouEU.I nezaustavqivompadu“. kod davawa tih megalomanskih – Kao {to je javnost i pretpo- obe}awa bilo je jasno i wima da stavqala, to uru{avawe je opet ne}eodtogabitini{ta–zakquzapo~eoDinki},alinijeonjedi- ~ujeMilivojevi}. ni,onabiseuru{ilaizbognekih D.Milivojevi}

JO[NEJASNAO^EKIVAWAODREKONSTRUKCIJE VLADE

^udandogovor ~udnekoalicije

NakonupozorewaJelkaKacina na to da je Srbiji potrebna ja~a vlada,akojejeprethodilodogovoruuvladaju}ojkoaliciji,prekju~era{wu najavu kona~nog sti{avawa krize u Vladi me|u prvima supozdravilepojedinestranediplomateuSrbiji.Nema~kiambasador Volfram Mas ocenio je da }e se time obezbediti politi~ka stabilnostuzemqi. – Dogovor o rekonstrukciji VladejeuinteresuSrbijeizna~i da ne}e biti odlagawa napretka zemqeidapoliti~kastabilnost nijedovedenaupitawe–kazaoje Mas, napomiwu}i da je stabilna

na}i da ministarstva obavqaju 506poslova,aporedtogajo{88u posebnim organizacijama koje su deodr`avneupraveanepripadaju nijednom ministarstvu – ukazuje Nenadi}. Ondodajeda„idealan”brojministarstavana~elnonezavisini od broja stanovnika ni od bogatstvazemqeve}odposlovakojima sebaviiodobimadr`avneintervencije. – Na primer, ako dr`ava daje subvencije, pregovara s potencijalnimulaga~ima,akosamanastupa kao investitor, odre|uje cene nekih proizvoda, ili reguli{e

Kupujuvreme Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} uveren je  da je dogovorvladaju}ekoalicijeorekonstrukcijiVladepostignut po{to nijednoj od stranaka na vlasti trenutno ne odgovaraju vanredniparlamentarniizbori. – Dogovor je postignut da bi se kupilo vreme da ova vlada obezbediSrbijistatuskandidataza~lanstvouEvropskojuniji itakoispunijednoodnajva`nijihpredizbornihobe}awa–smatraStankovi},idodajedajepostizawedogovoraorekonstrukcijimo`daipoliti~kiiznu|enodabiseneutralisalinegativniefektinedavnog„rata”uvladaju}ojkoaliciji.–Ovajdogovor~udanje,ba{kaoiodnosiuvladaju}ojkoaliciji. vlada od su{tinske va`nosti za evrointegracijeSrbije. Doma}ianaliti~ari,pak,~ini se, jo{ uvek nisu uvereni u to da li}e,ikakve}epromeneovarekonstrukcijadonetiuraduVlade. Programski direktor „TransparentnostiSrbija”NemawaNenadi} smatradajeodbrojaresorau Vladi Srbije va`nija odgovornostzaobavqaweposlovakojima sedr`avabavi. –Su{tinskareformabipodrazumevaladaseprvosagledadali jezaistapotrebnodaseVladabavi svim poslovima koje trenutno radi,idalijepotrebnodato~ini u sada{wem obimu. Sada se u Zakonu o ministarstvima mo`e

veli~inu stomatolo{kih ordinacija,ondamoradaimainekogako }e to da administrira – naveo je Nenadi}. Ocenio je, me|utim, da „ministarstavamo`edabudeipeti15 i25,adaradeisteposloveidato bude jednako (ne)uspe{no”. Ipak ka`edabismawewebrojaresora uVladiSrbijebilodobarpotez, makarnasimboli~nomnivou,zbog smawewa tro{kova. Po wegovim re~ima, nije dobro {to do sada broj ~lanova Vlade nije proisticao ni iz kakve procene potreba dr`ave,ve}izpotrebedasepoliti~kiuticajbrojnihkoalicionih partneranekakopreslikaiuvrhu izvr{nevlasti. E.D.


4

ekonomija

~etvrtak3.mart2011.

SVETSKABANKA OPROBLEMIMAUSRBIJI

Vozovijure 34kilometra na~as [efKancelarijeSvetskebankeuBeograduLu Brefor izjavio je ju~e da Srbija ima strate{ki polo`ajkaotranzitnazemqa,ali jeprose~nabrzinavozovaoko34 kilometaranasat,auEUjeoko 80.Uzsveto,prose~noka{wewe vozovauSrbijijeoko54minuta na100kilometarauteretnomsaobra}aju,naveojeon,izapitaose daliizvoznikmo`edasepouzda u `elezni~ki prevoz za svoje logisti~kepotrebe.

dnevnik

SINDIKAT„NEZAVISNOST”TRA@IIZMENUZAKONA

Nepravednapodela besplatnihakcija Ujediwenigranskisindikat „Nezavisnost„pokrenuojeju~e inicijativu za izmenu Zakona opravunabesplatneakcijeda bizaposleniujavnimidr`avnim preduze}ima dobili akcije srazmerno radnom sta`u do po~ etk a priv at iz ac ij e tih preduze}a. Po Zakonu o pravu na besplatneakcijeinov~anunaknadukojugra|aniostvarujuupostupku privatizacije, radni sta`zaposlenimaujavnimpre-

duze}imasera~unadodanaprijavqivawazasticawebesplatnih akcija. Rok za prijavqiva-

Gra|ani koji su stekli pravo na besplatne akcije i biv{iisada{wiradniciNIS-a

Zaposleniujavnimidr`avnimpreduze}ima trebalobidadobijuakcijesrazmernoradnom sta`udopo~etkaprivatizacijetihpreduze}a we za besplatne akcije bio je odjanuaradoavgusta2008,aod tad je privatizovana samo NaftnaindustrijaSrbije.

dobili su po pet akcija te kompanije, a podeqene su i besplatne akcije Aerodroma „NikolaTesla”iakojo{nije

odr e| en rok za prod aj u tog preduze}a. Kako jo{ nije poznat datum prodajeniostalihjavnihpreduze}a~ijeakcije}ebitipodeqene,wihovibiv{iisada{wi

KAKODONOVCAZARAZVOJ

IZMENEZAKONAOPLANIRAWUIIZGRADWIUSKUP[TINISRBIJE

Jednaodstvarikojamo`eizazvati zabrinutost je, po Breforovoj oceni, potencijalna nesta{ica elektri~ne energije u Srbijiunarednihpetgodina.Sredworo~ne projekcije pokazuju da }e, ukoliko se ne izgrade zna~ajniji novi kapaciteti, potro{wa strujeprema{itiproizvodwuizme|u2015.i2017.godine.Akobi svakodoma}instvouSrbijizamenilo jednu klasi~nu sijalicu od 75vati{tedqivomsvetiqkomod 20 vati, u{tedelo bi se dovoqno daseoslobodijedanbloktermoe- lektrane snage 500 megavata za potrebeindustrije. Brefor se pohvalno izrazio o merama Vlade za prevazila`ewe negativnihefekatakrize,kaoio bankarskom sistemu i poboq{awuposlovneklime,posebnousmawewusuvi{neadministracije. JEFTINIJI[E]ER KRENUOUPRODAVNICE

Svima slastza desetdana

Republi~ke robne rezerve po~elesuju~eisporuku3.000 tona{e}erakoji}eseutrgovinama Srbije prodavati po 98dinarakilogram. Veliki trgovinski lanci potpisali su ju~e ugovore za otkup {e}era iz Robnih rezervikoji}eseukoli~inama odpo3.000tonaisporu~ivati u narednih {est meseci do stabilizacije snabdevawa tom namirnicom. Trgovci }e {e}erpla}ati82,5dinarakilogram, a u maloprodaji prodavati po 98 dinara, u {ta je ura~unata wihova mar`a od sedamposto,zavisnitro{koviodtriodstoiporeznadodatuvrednostodosamposto. Direktor Republi~kih robnihrezerviGoran Tasi} ranije je rekao da }e jeftiniji {e}er biti dostupan svimgra|animaSrbijezadesetakdana.

Legalizacijatr~i posledwikrug? Skup{ tin a Srb ij e razm atra}e izmene Zakona o planirawuiizgradwi,kojijeVlada usvojila 11. februara, a oko 700.000gra|anakojisugradili ku}e bez gra|evinske dozvole o~ekuje dono{ewe dopuwenog prop is a koj i bi treb al o da ubrza,pojednostaviipojeftinilegalizacijuobjekata. Smawewe tro{kova predvi|eno je do ~ak 99 odsto za vlasnike porodi~nih ku}a do 100 kvadrata (25 kvadrata po ~lanu) i umawewe od 60 odsto za slede}ih 100 kvadrata u istom objektu, kada su ispuweni socijalniuslovi,kaoinekedruge olak{ice koje se odose na pla}awe nadoknade za prikupqawe potrebne dokumentacije, iznos Republi~kom geodetskomzavoduisl~no.Novinaje itoda}egra|evinskadozvola ubudu}e prestati da va`i ukoliko u roku od pet godina ne budeizdataupotrebnadozvola zaobjekat. Predvi|eno je da lokalna samouprava mo`e da anga`uje stru~wake koji }e za ra~un gra|ana, odnosno investitora kojisugradilibezdozvole,da pribave svu neophodnu dokumentaciju, s tim da se projektantima i drugima posao plati odmah iz op{tinskog buxeta,alokalnasamouprava}eto naknadno naplatiti od gra|anadabise smawioudarnaxep gra|ana.

Recidivpro{losti Sagovorniksmatradabitrebaloodvojitidobijawepapiraza pravnoure|ewestatusaobjekta–{tobimoralobitibesplatno –odure|ivawagra|evinskogzemqi{tafinansirawemprikqu~aka,u{tabigradski~elnicitrebalodaukqu~eigraditeqe kojisunaj~e{}emnogotogafinansiralisami,anesamodaseod wihtra`idapunekasu. –Svidosada{wipoku{ajilegalizacijesupropalijerjepristupposlubiopogre{ansobziromnaproblemekojipo~ivajuna recidivu iz prethodnog dru{tveno-ekonomskog sistema pro{logveka–ka`eVlaisavqevi}.–Dodeqivalisusedru{tveni stanovi,privreda–kojedanasnema–jesvefinansiralaimalo kojeznaokakosegradiku}a,{tajeprojekat,urbanisti~kadokumentacija,dozvola,naknadazaure|ewezemqi{ta... Iako je predvi|eno da se tro{kovi legalizacije mogu pla}ati na rate, najve}i problem za gra|ane je bilo pla}aw e preth odn ih tro{ kov a:

Poslomizradetehni~kogizve{taja i geodetskog merewa mo}i }e se baviti preduze}a i preduzetnici koji imaju odgovaraju}u licencu. Za objekte do 300 kvadrata to }e mo}i da radi i gra|evinski in`ewer s odgovaraju}om licencom, {to zna~ida ne}e morati da se anga`ujeprojektnibiro. Preds edn ik Udru` ew a potro{a~a„Legeartis”izNovog Sada Slobodan Vlaisavqevi}, koji se ve} deceniju bavi problematikomlegalizacijeobjekata, izjavio je za na{ list da je {teta {to nije donet posebanzakonolegalizacijikojim biseuredilaovaproblematika, kao {to je resorno ministars tvo plan ir al o jo{ pre tri godine. Prvobitno se tim putem i krenulo, ali, posao je onda zbrzan i sada imamo na dnevnomreduizmenuve}izmewenog i dopuwenog zakona iz 2009. i 2003. Problem do sada nijere{en,iakojeiprilikom posledwegdono{ewaovogpropisaisticanaistanamerakao idanas–pospe{ivawelegalizacije. ^ak je bio odre|en i rokdokada}eseovajposaozavr{iti,kojijeupravoistekao. Da li }e nove odredbe staviti ta~ku na legalizaciju, ili }e decenijama gomilani problemi,ipak,moratidasere{avajuposebnimzakonom–kao{to predla`e Vlaisavqevi} – pokaza}evreme. R.Dautovi}

@ALBE„SALFORDA”

Te{kodokupcaza„Imlek” Presuda Antimonopolske komisije kompaniji „Salford” za zloupotrebu monopolskog polo`aja ote`ava prodaju „Imleka”, Mlekare „Subotica”, „Kwaza Milo{a” i „Bam-

bi–Banata”, kazao je za Emg.rs generalni direktor te kompanije Slobodan Petrovi}. Prvobitno je planirano da „Salford„ proda firme koje poslujuuokvirutegrupenajka-

ZAHTEVAKCIONARASUBOTI^KEFIRME

Ukinutiste~aju Agrokombinatu – Akcionari Agrokombinata „Subotica”tra`eodnadle`nihda se okon~a ste~aj u tom kombinatu jersustvoreniuslovizaokon~awe togpostupka–izjaviojeju~epredsednik Skup{tine Udru`ewa akcionaratogpreduze}aJosip Ivankovi}. On je na konferenciji za novinarerekaodaakcionaritra`eida sepodnesuizve{tajioraduAgrokombinata „Subotica” za 2009. i 2010. godinu, o stawu preostalog duga poveriocima, o stawu novih zadu`ewakaoiizve{tajoimovini kombinatakojajestavqenapodhipoteku. Ivankovi} je podsetio na to da je ste~aj u Agrokombinatu „Subotica”uvedenujesen2004.godine, naglasiv{i da su akcionari bili protiv te odluke jer je vrednost kombinata u to vreme procewenana16milionaevradoksuobaveze iznosile ne{to vi{e od 5,1

proj ekt ant im a za tehn i~k i izve{taj, projekat izvedenog stawa,geometrimaizatakse, koji su dosezali i do  50.000 dinara.

milionaevra.Powegovimre~ima, po~etkom2006.godineste~ajjetrebalodabudeokon~an,{tonijeu~iweno, ve} je doneta odluka da se prodaje i napla}uje odre|ena imovinaAgrokombinata„Subotica”. –Vrednostprodateinapla}ene imovine Agrokombinata „Subotica„jevi{aodpetmilonaevra,tim novcem nije vra}en dug da bi se okon~aoste~aj,ve}seonprodu`avado31.decembra2013.godine,{to jeizazvalojo{ve}enezadovoqsto akcionara–objasniojeIvankovi}. On je rekao da raste tenzija kod akcionaraidasuplaniraniprotesti u prostorijama Agrokombinata „Subotica” ako se wihovi zahtevi ne ispune. Ivankovi} je istakao da Agrokombinat„Subotica”trenutno imane{tomaweod1.300akcionara, i svega desetak zaposlenih, dok je preuvo|ewaste~ajautomkombinatubilozaposleno660qudi.

snijeslede}egodine.Petrovi} ka`e i da su Antimonopolskoj komisiji u Srbiji data prevelikaovla{}ewa. –Oniutr|ujudastemonopolista, utvr|uju da ste zloupo-

radnici}e,kakojeukazaosindikat „Nezavisnost„, biti uskra}eni za akcije koje im pripadaju na osnovu radnog sta`a oddanaprijavqivawazaakcije oddanaprodajekompanije.

trebili monopol i odre|uju vam visinu kazne i tek potom mo`etedase`alitesudu,apoznatojekolikotrajusudskipostupci u Srbiji – rekao je Petrovi}.

Spas udoma}oj {tedwi

Profesor Ekonomskog fakultetauBeograduPavle Petrovi}, govore}i o izazovima novog modela rasta, rekao da bi Srbija trebalo da se okrene pove}awu doma}e {tedwe jer }e kapital sa svetskog tr`i{ta biti sve skupqi, {to zna~i da }e zemqe koje zavise od inostrane {tedwe zabele`itini`iprivrednirast. – Pre krize su zemqe Evrope i Azije rasle po prose~noj stopiodsedamposto,dabitokomkrizezemqeuAzijizabe-

le`ile pad od pet odsto, a tranzicionezemqeve}ioddeset odsto. Razlika je u tome {tosuseovedrugepreterano oslawale na inostranu {tedwu–ka`ePetrovi}.Uslede}edvedecenijekapitalusvetu }e biti sve oskudniji, kamatne stope }e se pove}avati, {to za pos led ic u glob aln o ima stopu rasta BDP-a ni`u jedan procentni poen. U tom smislu,gore}epro}izemqes uvoznom{tedwom. Petrovi}jerekaoidajesad pravitrenutakdaSrbijakrenesja~imizvozomzato{toje u prethodne dve godine deprecijacija znatno smawila tro{koverada.

1. 03. 2011.

1.321,13488

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (761,80 -0,03)

Promet

Energoprojekt Entel, Beograd

20,00

1.440

469.440

Pekabeta, Beograd

19,64

3.350

6.700

AIK banka, Ni{

0,25

4.071

15.690.160

Vr{a~ki vinogradi, Vr{ac

18,06

1.700

8.500

Komercijalna banka, Beograd

-0,24

31.100

62.200

Energomonta`a, Beograd

16,86

2.980

2.980

Energoprojekt holding, Beograd

10,00 Promena %

4.400 Cena

865.728 Promet

Napred GP, Beograd Pet akcija s najve}im padom PK Sombor Holding, Sombor

-11,93

384

7.296

TE - TO, Senta

-11,90

2.221

177.680

Hotel Bela La|a, Be~ej

-11,72

113

5.650

Stjenik, ^a~ak Trgopromet, Prokupqe Vojvo|anskih top-pet akcija

1.001

0,00

2,21

8.842

5.939.991

Imlek, Beograd

-2,31

2.119

544.689

Soja protein, Be~ej

306.488

0,00

5.200

0,00

-0,52

2.500

45.000

Privredna banka, Beograd

-4,33

640

49.920

Tigar, Pirot

2,14

716

565.095

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.100

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.964

0,00

306.488

Alfa plam, Vrawe

1,05

9.600

67.200

0,00

615

0,00

0,20

505

14.488.553

85

40.375

840 Cena

8.400 Promet

498

82.429.324

Sloga, Perlez

0,00

74

370.000

Neoplanta, Novi Sad

0,00

Agrobanka, Beograd

Metalac, Gorwi Milanovac

0,61

TE - TO, Senta

Promet

1.009

-10,53

1.009

Cena

-0,20

-10,26 Promena %

-0,20

Promena %

Univerzal banka, Beograd

NIS, Novi Sad

Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

-11,90

2.221

177.680

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

280

110.600

Аеродром Никола Тесла, Београд


ekOnOMiJA

dnevnik JO[ JEDNO UPOZOREWE IZ MMF-a

~etvrtak3.mart2011.

OD OBE]AWA KREATORA EKONOMSKE POLITIKE ’LEBA NEMA

Boqi`ivot nadugom{tapu

Spasavati radnamesta – Program Srbije s Me|unarodnim monetarnim fondom imaojedostapozitivnihefekatanasrpskuekonomiju,alikao glavni izazov i daqe ostaje sprovo|ewe strukturnih reformi, za koje se kratkoro~no moraplatitipoliti~kacenada bi se ostvarila dugoro~na dobit – izjavio je ju~e stalni

predstavnikMMF-auBeogradu BogdanLisovolik. Govore}i o aran`manu Srbije s MMF-om, Lisovolik je istakao da je on pomogao da se spre~i finansijska kriza i zadr`i stabilnost banaka. Fiskalnideficitjeostaonaumerenom nivou i uspostavqena su kqu~nafinansijskapravila. On je, me|utim, upozorio na negativni razvoj u pogledu inflacijeinezaposlenosti.Osim toga,nisuupotpunostisprovedenestrukturnereformejavnog sektora, penzijskog sistema i poslovnogokru`ewa,ajavneinvesticije su i daqe ostale niske. On je naglasio da bi Srbija trebalo da sprovede mere za smawewe nezaposlenosti kao {to su poboq{awe poslovne klimezainvestirawe,stvarawe uslova za otvarawe novih radnihmestauprivatnomsektoru, idodaodaivelikeotpremnine u preduze}ima spre~avaju zapo{qavawe talentovanih mladih qudi. Lisovolik je upozorio i natodajeneophodnadepolitizacija javnih preduze}a dda bi nawihovo~elomoglido}iprofesionalci.

Ko pre`ivi do leta, ~ekaju gaboqidani,poru~iojegra|anima Srbije premijer Vlade Mirko Cvetkovi} sa srpskog „Davosa”. Isti~u}i da }e Vlada pove}ati `ivotni standard, zaustavitinezaposlenost,ubrzatiprivrednirastispre~iti poskupqewa,kaoidaEvropska unija nema alternativu, prvi ~ovek srpskog kabineta nastavio je da {iri optimizam za kojisuekonomistiuglasrekli da je bez pokri}a i da nam ni ovegodineboqebitine}e. Dokpremijerporu~ujedanam za boqi `vot trebaju nova energija, entuzijazam i jedinstvo, ekonomisti odgovaraju da svegatogaimaalidasetimene mo`e obezbediti `ivotni standardniboqi`ivotakose ostane s ovolikom javnom potro{wom i gotovo zaus tavqenom proizvodwom. Dok premijertvrdidaVladanemaproblema kod formulisawa ekonomske politike, stru~waci odgovaraju da je istina upravo suprotnatedazapravonepostoji ni ekonomska stru~nost ni odlu~nostdasezaustavijo{ve}e propadawegra|anaSrbije. Dasegra|anima„crno”pi{e narednih meseci potvrdio je i guv ern er NBS-a Dej an [o{ki}, koji o~ekuje da }e inflacija najve}i nivo dosti}i slede}eg meseca a posle toga po~etipostepenodapada,dodaju}ida}eme|ugodi{wainflacija ove godine padati u onim mesecima u kojima smo u pro{loj godini imali visoku inflaciju–ujunu,juluiavgustu. Madasupredstavnicivlasti apel ov al i na biz nis men e, stru~wake, ali i medije, da se uzdr`eodkatastrofi~nihscenarijaidramati~nihprognoza,

O{tri rezovi EkonomistaMilan]ulibrk skrenuojepa`wunatoda,ukolikoVladanastaviporeceptukojijedosadakoristilakadje obe}avala ve}u zaposlenost, odnosno smawewe nezaposlenosti, niovegodinedotogane}edo}i,ipodsetionatodajenapo~etkukrizeobe}avalao~uvaweradnihmestaadaumestotogaimamo250.000otkazauprivrediaujavnomsektorusuusledilanovazapo{qavawaiakoseznalodanipostoje}ibrojzaposlenih dr`avanemo`edaizdr`i. Bezrezovaujavnojpotro{wi,uveranje]ulibrk,nemapri~e oboqem`ivotunitisegra|animogunadativi{emstandardui br`emnala`ewuposla. te{ko je ne postaviti pitawe ima li s ovakvim `ivotnim standardnom – a on je takav da smo najgori u regionu dok su nam cene me|u najvi{im – i obe}awimanadugom{tapurazlogazaoptimizam.Jer,nitisu naKopaonikuprivrednicinitigra|anidobili~vrstedokazedanamidenaboqe,nitisus ovogodi{weg skupa ~uli bilo {tanovo{tobiimulilonadu da }e ovoga puta zaista biti druga~ije.Dajetotako,potvr-

NAKON ^ETVRT VEKA NE]E BITI SAJMA GRA\EVINARSTVA

dilisuisamiprivrednicikoji su na optimisti~ke govore predstavnika vlasti odgovorilikritikamanara~unekonomske politike, ne usu|uju}i se da obe}aju niti ve}e zapo{qavawenitive}uplatu. Naprotiv. Eksministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izneo je podatak–madamusespravommo`e postavitipitaweza{tosadaa ne dok je i sam bio kreator i sprovoditeq ekonomske poli-

tike–dajedr`avazasubvencijezazapo{qavaweuproteklih petgodinaizdvojila85milio- naevra,odnosnooko20milio- nagodi{we,{tojepetputamawe nego {to su subvencije JP „@elezniceSrbije”.Takvapolitika nije mogla ni dovesti do novih radnih mesta niti do smawewanezaposlenostiukoju se vlast klela. Umesto smawewanezaposlenosti,onajedoveladosmawewazaposlenostipa je bez posla od po~etka krize do danas ostalo 400.000 radnika. Barem tako tvrdi MMF, a wemu se, pokazalo se, mora verovati. Mo`e li biti re~i o optimizmuakora~unicepokazujuda seu570javnihpreduze}a,koliko gra|ani Srbij e jo{ uvek „servisiraju”, bele`i gubitak od ~etiri milijarde evra dok na plate wihovih direktora odlazi 110 miliona evra? Za taj novac, tvrde ekonomisti, mogli bismo platiti 600 vrhunskih menaxera iz EU koji bi zai s ta mog li da nap rav e programkojibinampomogaoda krenemo s mrtve ta~ke i nadamoseboqimdanima.Trebadodatii~iwenicudasuzaradeu dr`avnim firmama 50 posto ve}eodsprskogproseka.PodacipokazujudaEPSbele`igubitak od 300 miliona evra ali da je prose~na plata 53.000 dinara, zatim da je isti toliki gubitakiu„Srbijagasu”adasu prose~ne plate 47.000. „@elezniceSrbije„imajugubitakod 60 miliona evra, i pored svih subvencija koje dobijaju od dr`ave, ali je zato prosek plata 32.000dinarqa.Gubitak„Jata„ je150milionaevraaprose~na plata45.000dinaramese~no. Q. Male{evi}

5

KIRIL KRAV^ENKO O LAWSKOM POSLOVAWU

Najboqa godina NIS-a

–NaftnaindustrijaSrbijeostvarila je u 2010. godini ~istu dobitod16,5milijardidinara–izjaviojenaju~era{wojkonferenciji za novinare generalni direktor kompanijeKirilKrav~enko. Powegovimre~ima,osimpove}awa prodaje, osnovni izvori dobitiNIS-au2010.godinibilisu rastproizvodwenafteigasa,pove}aweunutra{weefikasnostii stabilizacijakursadinarauodnosupremaevruidolaruudrugojpolovinigodine. Krav~enkojekazaoda}eUpravniodboriSkup{tinaakcionara NIS-aodlu~itinakoji}ena~in biti raspore|ena dobit koju je

kompanijaostvarilaupro{lojgodini.Onjeizrazioo~ekivaweda }e NIS i ove godine zabele`iti pozitivanfinansijskirezultati ukazaonatoda}eNISispo{tvovatisveobavezevezanezainvesticijeuSrbijiimodernizacijurafinerijskih postrojewa. Pro{le godine investicije su iznosile 210 miliona evra, rekao je Krav~enko,naglasiv{idajeplanirano da investicije u ovoj godini budu vi{e i dostignu iznos od 250 milionaevra. Pro{lagodinaje,poproizvodwinafteigasa,rekaojeKrav~enko,bilanajuspe{nijazaNISuposledwih deset godina, jer je obim proizvodwedoma}enaftepove}an 33 posto, dok je obim prerade bio oko2,9milionatona. [to se ti~e visine akciza na naftnederivate,Krav~enkojeizrazioo~ekivaweda}edr`avana}i zadovoqavaju}e i izbalansiranore{ewezasve. D. Ml.

STRANE INVESTICIJE U DECENIJI PRO[LOSTI I DECENIJI BUDU]NOSTI

Krizacimazidare Srbijipotrebne iztemeqa 74milijardeevra

Nakon ~etvrt veka redovnog odr`avawa, otkazan je ovogodi{wi26.me|unarodnisajamgra|evinarstva,kojijetrebalodabude otvoren 10. marta u Novom Sadu. To je za na{ list ju~e potvrdiosekretarUdru`ewa za gra|evinarstvo i industrijugra|evinskogmaterijala u Privrednoj komori Vojvodine@arko^a|enovi}. Sajamjeotkazanjerseprijavio zanemarqiv broj firmi, mawi od broja prstiju na jednojruci–uodnosunanekada{wihdo80–paseodr`avawemanifestacijeneisplati, ainebisemoglanazvatisajmom,kojitrebadabudemestoponude i potra`we, ugovarawa novih poslova, razmene iskustava... ^a|enovi}ka`edajeotkazivawe ove priredbe prvi pokazateq da }esecrnapredvi|awaodjesenas, na`alost,obistiniti. Pad gra|evinske proizvodwe po~eo je jo{ pre neku godinu, a

2010. alarmirao je Vladu Srbije dadonesemerezaoporavakgra|evinske industrije. Me|utim, gra|evinci su ovaj program ocenili

kaoparcijalan,kratkoro~aninedovoqno efikasan. Umesto toga, tra`ilisustrategijurazvojagra|evinskeundustrijeSrbije,~ime bi se sistemski i dugoro~no definisali daqi pravci razvoja oveprivrednegrane,atimeizna~ajniogdelaprivredeSrbije.Sekretar ^a|enovi} obja{wava da

Smawiti akcize

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

je neophodno da se preispita celokupnaekonomskapolitika,posebnocarinskaiporeska,dabise stavile u funkciju rasta proizvodwe,izvozaizaposlenosti, posebnopodsticawagra|evinarstva i industrije gra|evinskogmaterijala. Proizvo|a~isugajilinadu da}esedoovogodi{wegra|evinske sezone stvoriti uslovi za redovnu proizvodwu, u odnosunalawskedugeprekide.Ciglarisuuglavnomzavr{iliremontipripremajuse da ovih dana potpale pe}i, me|utim,sagovornikka`eda suveomaoprezni,pla{e}ise novihgubitakajermnoginemogu daisplatezaradezaposlenima.U atmosferibesparice,nedostatka posla, pada investicione aktivnostiipotra`wezanovimstanovima, drugim re~ima – borbe za goli opstanak, gra|evincima, o~ito, ni na kraj pameti nije sajamgra|evine. R. Dautovi}

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,9920

104,0740

106,4670

101,6800

Australija

dolar

1

74,8511

76,3787

78,1354

74,6220

Kanada

dolar

1

75,9605

77,5107

79,2934

75,7280

Danska

kruna

1

13,6738

13,9529

14,2738

13,6320

Norve{ka

kruna

1

13,1984

13,4678

13,7776

13,1580

[vedska

kruna

1

11,6640

11,9020

12,1757

11,6283

[vajcarska

franak

1

79,8998

81,5304

83,4056

79,6552

V. Britanija

funta

1

120,3020

122,7570

125,5810

119,9340

SAD

dolar

1

74,1168

75,6294

77,3689

73,8899

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 3. 2011. godine

Udru`ewenaftnihkompanija Srbije (UNKS) predlo`ilojeju~esdaVladaSrbijeza4,5dinarasmawiakcizu na evro benzin i time je izjedna~isaakcizommawekvalitetnog benzina iz doma}e proizvodwe.„Zbogve}eakcizenabezolovnibenzinod95 oktana koji zadovoqava evropske standarde, nego na benzin iz doma}e proizvodwe,potro{waekolo{kiprihvatqivijeg goriva u Srbiji jesvedenanaminimum”,navodiseusaop{tewu.

–Srbijajeod2001.do2011.godine privukla 16 milijardi evra direktnih stranih investicija, ukqu~uju}i i celu planiranu investiciju „Fijata” – izjavila je dr`avna sekretarka u MinistarstvuekonomijeiregionalnograzvojaVesnaArsi}.

OnajeukazalanatodajeSrbija u tom periodu ostvarivala straneinvesticijevredne~etiri do{estodstobrutodoma}egproizvoda godi{we, izuzev 2006. godinekadajeprodat„Mobtel”. S druge strane, predsednica Izvr{nog odbora Banke Inteza Dragiwa \uri} istakla je da je, ponekimprocenama,Srbijapropustilaokodesetmilijardievra investicijajernijeimalaodgovaraju}i i efikasan pravni sistem iimalajedostabirokratije. Onajenaveladajepretpostavka novog modela privrednog razvoja Srbijedo2020.godineprivla~ewe oko 22 milijarde evra direktnih stranihinvesticijai52milijardeevraodposlovnogbankarstva. Kada su u pitawu ulagawa u prethodnoj deceniji, u Srbiju su

najvi{e investirale Austrija, zatimGr~ka,Holandija,Nema~ka, Norve{ka,Italija,doksusektori u koje je najvi{e ulagano prehrambenaindustrija,finansijske usluge,telekomunikacije,energetika, automobilska industrija, trgovina,nekretnine.

samozbogusvajawazakonskeregulativeve}irazvijawapraksekakvapostojiuzemqamaizkojihdolazestraniinvestitori. VesnaArsi}jenapomenuladaje uprvih11meseci2010.godineSrbijarealizovalaoko800miliona evra direktnih stranih investi-

Po nekim procenama, Srbija propustila oko deset milijardi evra investicija jer nije imala odgovaraju}i i efikasan pravni sistem i imala je dosta birokratije VesnaArsi}jenaveladastrategiju Srbije za privla~ewe direktnih stranih investicija karakteri{e atraktivan poreski re`im,kvalifikovanaradnasnaga,podsticajiinvestitorima,kao i sedam slobodnih zona, koje, po wenim re~ima, jo{ nisu dale doprinos koji se od wih o~ekuje. Onajenaglasiladasuprednost Srbije i sporazumi o slobodnoj trgovini,zatim~iwenicadajeu procesu pristupawa EU i Svetskojtrgovinskojorganizaciji,ne

cija,anajve}iinvestitoribilisu izHolandije,Austrije,Slovenije iSAD. Upro{lojgodininajvi{e je ulagano u proizvodne delatnosti–230milionaevra,anasli~nomnivoubilesuiinvesticijeu finansijskom sektoru, rekla je ona, i poru~ila da uspe{no sprovo|ewe strategije za privla~ewe stranihulagawanijestvarjednog ministarstva,Vlade,republi~kog ili lokalnog nivoa, ve} mora postojati sinergija i koordinacija D. U. nanajvi{emnivou.


6

nOv^Anik

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

GENERALNIDIREKTOR„SRBIJAGASA”DU[ANBAJATOVI]

Gasposkupqujeujunu?

MINISTARPOQOPRIVREDESA[ADRAGIN

Mlekovi{e nijeproblem

– Srbija je od Nove godine do sada izvezla ~ak 2,4 mili o na li ta ra mle ka, {to zna~i da mleka ima vi{e nego dovoqno – izjavio je ju~e mi ni star po qo pri vre de,

vima u prodavnicama mleko ostaje neprodato. – ^ak se ni ne proda sve mleko pre nego {to mu istekne rok trajawa i to je inspekciji trenutno najve}i problem –

SrbijajeodNovegodineizvezla2,4miliona litaramleka,{tozna~idagaima vi{enegodovoqno {umarstva i vodoprivrede Sa{aDragin. On je kazao da se, nakon vi{emese~nih problema u snabdevawu doma}eg tr`i{ta mlekom, sada „postavqa drugi apsurdni problem” – da na rafo-

kazao je Dragin novinarima u hipermaketu „Tempo” gde je prisustvovao kontroli kvaliteta vo}nih sokova i osve`avaju}ih bezalkoholnih pi}a, a zatim obi{ao i odeqewe s mle~nim proizvodima.

SPROVEDENO150.000KONTROLA

Sokovinisu zabacawe – Kvalitet vo}nih sokova koji se proizvode u Srbiji izuzetno je dobar – izjavio je ju~e ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{aDragin. On je istakao da su upravo vo}ni sokovi jedan od najbitnijih poqoprivredno-prehrambenih proizvoda koji se izvozi iz na{e zemqe, dodaju}i da do sada nije bilo ve}ih problema s wihovim kvalitetom na doma}em tr`i{tu. – Inspekcija je pro{le godine sprovela ~ak 150.000 kontrola pi}a i s tr`i{ta je sklonila oko 600.000 litara proizvoda koji nisu bili odgovaraju}eg kvaliteta – kazao je Dragin novinarima u hipermarketu „Tempo”, gde je prisustvovao kontroli kvaliteta vo}nih sokova i osve`avaju}ih bezalkoholnih pi}a. – Ministarstvo poqoprivrede svakog dana u prodajnim objektima kontroli{e kvalitet proizvoda koji se koriste za qudsku ishranu – naglasio je Dragin, dodaju}i da „qudi u Srbiji jedu i piju kvalitetne proizvode”.

Predsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije (NOPS) GoranPapovi}rekao je da je ovo jedna u nizu zajedni~kih akcija Ministarstva poqoprivrede i NOPS-a zapo~etih pro{le godine, i najavio wihov nastavak u ovoj godini. Papovi} je ukazao i na to da se naj~e{}e pritu`be potro{a~a odnose na prodaju robe s isteklim rokom trajawa, prelepqivawe datuma proizvodwe i roka trajawa, kao i da postoji problem s robom sumwivog porekla. Direktor Generalnog inspektorata Du{anPajki} je rekao da su dosada{we kontrole kvaliteta vo}nih sokova i osve`avaju}ih bezalkoholnih pi}a bile „dosta dobre”, i izrazio nadu da }e doma}i proizvo|a~i jo{ vi{e podi}i kvalitet svoje robe i da }e biti konkuretni na svetskom tr`i{tu. On je apelovao na potro{a~e da „obrate pa`wu na to {ta kupuju” i da ~itaju deklaracije, „koje postoje zbog wih, a ne inspekcije i proizvo|a~a”.

Realno vreme da se pri~a o poskupqewu gasa je druga polovina aprila, {to zna~i da bi gas mogao da poskupi u maju ili junu, ka`e Du{an Bajatovi}, direktor Srbijagasa, ali nije precizirao za koliko bi ovaj energent mogao poskupeti. „U ovom momentu se iza{lo u susret EPS-u oko pove}awa cene struje jer ta kompanija ne mo`e da ostane investiciono nesposobna. Pre toga je pove}ana cena grejawa, da bi se pove}ali resursi iz kog se pla}aju energenti, odnosno da bi toplane imale vi{e novca i tako platile Srbijagasu i sad je red na poskupqewe gasa jer smo to odavno tra`ili“, kazao je Bajatovi}. On nije mogao da se izjasni o tome koliko bi gas mogao da poskupi.

Bajatovi} je kazao da bi dr`ava trebalo da ot~epi kanal nelikvidnosti u zemqi tako {to bi platila 300 do 400 miliona evra koliko duguje privredi. Bajatovi}, koji je sebe nazvao najve}im srpskim tajkunom jer u

„Srbijagas je izgubio 140 miliona evra na nepriznatim kursnim razlikama. To je dovoqno da se zavr{i deo autoputa ka Subotici“, kazao je on. Prema wegovim re~ima, socijalna politika Vlade je isuvi{e

Srbijagasjeizgubio140milionaevrana nepriznatimkursnimrazlikama,atojedovoqno dasezavr{ideoautoputakaSubotici okviru tog dr`avnog preduze}a posluje 20 zavisnih firmi, mahom kupqenih posle propalih privatizacija, dodaje da je za Srbijagas neizdr`ivo da posluje s rokom pla}awa od 300 dana uz postoje}u depresijaciju.

skupa, pa preduze}a nemaju novca za investicije. Nijedan energetski objekat nije izgra|en u posledwih 30 godina, dodaje on. „Ubudu}e vi{e nema govora o jeftinoj energiji. Niko ne}e ulo`iti u EPS po ovoj ceni struje.

Cena struje mora da bude izme|u 7,5 i devet evrocenti po kilovatsatu“, kazao je Bajatovi}. E.Dn.

TRGOVCIIBANKARIZAJEDNOMORAJUDASNIZEKAMATE

Besparicavra}a potro{a~kekredite umodu Ho}emo li uskoro vi{e podizati potro{a~ke kredite? Najverovatnije jer kreditna aktivnost stanovni{tva uglavnom stagnira ba{ kao i promet u prodavnicama. Zato bankari sve ~e{}e dobijaju ponude od trgova~kih ku}a koje su spremne i na to da same snose deo kamatnog tereta da bi ubrzale promet. Za sada je ova vrsta zajmova na veoma skromnom nivou. Podaci Kreditnog biroa Srbije govore da su posledweg dana februara gra|ani po tom osnovu dugovali 38,32 milijardi dinara. Istovremeno, za najpopularnije gotovinske zajmove dugovalo se ne{to vi{e od 127 milijardi. Me|utim, bankari polako spu{taju kamate za zajmove namewene kupovini tehni~ke robe, name{taja i sli~nih potrep{tina. Sada su stope tu na godi{wem nivou izme|u 14 i 16 posto. Za gotovinske zajmove su kod ve}ine banka dva-tri procenta vi{e. Dodamo li tome i podatak da ove godine nema ke{ zajmova subvencionisanih o dr`avnom tro{ku, jasno je da bi ovi krediti mogli postati zanimqivi. – Ve} su nam se javqali trgovci iz tehni~ke bran{e koji su zainteresovani za to da pomognu da se kamata za potro{a~ke zajmove smawi i tako roba br`e na|e put do potro{a~a – ka`e direktor glavne filijale Agrobanke u Novom Sadu Petar Gaji}. – Glavni problem su kupci. Ve}ina zainteresovanih ve} otpla}uje neki zajam do 30 odsto

Potro{wakafepalazatre}inupakadaseve} natome{tedi,kakone}enarobive}evrednosti plate koju primaju. To je limit po propisima Narodne banke Srbije za ve}inu kredita. Oni koji bi se mogli zadu`iti pa`qivo procewuju svoju situaciju – sigurnost radnog mesta, mogu}nosti za otplatu bez velikih odricawa – tako da kandidata za sve zajmove ima mnogo mawe nego pre nekoliko godina. U AIK banci pripremaju nove programe: bi}e potro{a~kih kredita, zajmova za automobile, stambenih. Po re~ima direktora glavne filijale ove banke za Vojvodinu Slobodana Raci}a, ve}e interesovawe o~ekuje se za

stambene zajmove jer }e qudi koji se zadu`uju radije to u~initi za stan nego za nov name{taj ili televizor. – Ovih dana moglo se ~uti da je kod nas potro{wa kafe pala za tre}inu pa kada se ve} na tome {tedi, kako ne}e na robi ve}e vrednosti! – ka`e on. Stru~waci smatraju da bi bilo dobro da se ovi zajmovi pove`u s investicijama, odnosno da, kao kod kupovine „punta”, nova ulagwa prate povoqni krediti. Tako }emo biti atraktivniji za investitore. S druge strane, kod potro{a~kih zajmova ima-

mo argumente i „za” i „protiv”. Gra|ani su se ve} podosta opekli na bankarske ra~unice, tako da sve mawe wih olako ulazi u minus ili koristi preskupe rivolving kredite: za te vrste pozajmica kamate prelaze 30 posto godi{we. Gotovinski krediti su bili prakti~ni jer se s wima moglo mnogo vi{e nego s potro{a~kim, gde su i kupac i banka ome|eni odre|enom robom i profakturom. Ke{ zajmovi, po bankarskim standardima, spadaju u rizi~nije pozajmice od potro{a~kih pa se mo`e o~ekivati da }e razlika u kamati da raste u korist ovih zajmova koji }e biti jeftiniji. Najve}a konkurencija sada su im ~ekovi na po~ek. Ali to su zajmovi od nekoliko meseci, a potro{a~ki krediti su du`i i otplata je lak{a i mawe rizi~na: nema opasnosti da svi ~ekovi odu ka banci odjednom i uvedu klijenti u nedozvoqeni minus i paprenu kamatu. Rata za potro{a~ke kredite je mawa pa je i lak{e servisirati tu obavezu uz druge. Oni koji racionalno vode svoj ku}ni buxet ubudu}e }e kupovati name{taj, TV-prijemnik ili ma{inu za rubqe jedno po jedno na kredit. Koliko }e to biti brzo zavisi}e, na du`e staze, od oporavka privrede, a na kra}e – od toga koliko }e trgovci i bankari zajedni~kim snagama sniziti kamatu. Jer ako ima interesa, re{ewe se na|e. D.Vujo{evi}

ME\USEZONSKISKOKCENAZNAKZAZABRINUTOST

Inflacijave}doguralado11posto Inflacija bi se u Srbiji mogla smiriti u prvoj polovini godine, ta~nije, nakon poskupqewa proizvoda u ~ijoj strukturi cene u~estvuju akcize i cena koje su pod kontrolom dr`ave. Dobro bi, naravno, bilo da se ova o~ekivawa ekonomskih analiti~ara ostvare, ali ve} smo doterali cara do duvara tako da nam malo {ta mo`e biti za utehu. Zbog sve ja~ih udara na ku}ne buxete, Savez samostalnih sindikata Srbije zatra`io je ju~e od Vlade Srbije da hitno preispita pove}awa cena u ovoj godini i spre~i najavqena poskupqewa da ne bi do{lo do bunta naroda. „Za najavqena poskupqewa, kojima se daqe uru{ava ionako te`ak materijalni i socijalni polo`aj radnika, nema ekonomskog opravdawa ve} se `ele nadomestiti sve slabosti u poslovawu i negativni efekti prebaciti na gra|ane”, navodi se u saop{tewu Samostalnog sindikata. Taj sindikat je podsetio na to da je pre mesec dana uputio pismo

to je i sigurno da }e od 1. aprila struja biti skupqa, a jo{ ranije je najavqivano da }e, s krajem grejne sezone, biti skupqi i gas. Pove}awe cene posle grejne sezone, kada potro{wa znatno opada, doprinosi da se ono mawe oseti. Ra-

Ne treba zaboraviti da je, neposredno pred po~etak grejne sezone, u gotovo svim gradovima u Srbiji, oko 30 posto poskupelo grejawe, a skupqe su i druge komunalne usluge. I dok se plate, bez obzira na to da li se zara|uju u javnom ili pri-

Hrana}enasdotu}i

premijeru Srbije MirkuCvetkovi}u i upozorio na posledice odbijawa Vlade da pove}a minimalne zarade u privredi. „Upu}ujemo posledwi apel nadle`nima da ozbiqno shvate alarmantan materijalni i socijalni polo`aj na{ih gra|ana ~ije strpqewe ima granice, i {to }e, ako ne ranije, videti na narednim izborima”, ukazao je Saveza samostalnih sindikata Srbije. O tome kako cene napreduju ekonomista dr Sini{a Ostoji}

ka`e da inflacija prvih meseci ove godine konstantno raste. Januar smo zavr{ili sa stopom od 1,4 posto, {to daje rast cena na me|ugodi{wem nivou od 11,2 posto. Treba podsetiti na to da su, posle januarskog cenovnog udara, kada su poskupeli mnogi proizvodi – gorivo, kafa, hleb, ~okolada, slatki{i, cigarete, alkoholna pi}a, poqoprivredni proizvodi, mleko, {e}er, hemija... nova poskupqewa ve} najavqena. Pozna-

– Nemamo drugu metodologiju, osim ove, za izra~unavawe indeksa potro{a~kih cena, ali treba voditi ra~una o tome {ta uti~e na standard gra|ana kao krajwih potro{a~a – upozorava ekonomista DragovanMili}evi}. – Sigurno ne cene repromaterijala jer to poga|a industriju. Gotovi proizvodi su oni koji poga|aju standard neposredno, hrana na prvom mestu, komunalije, ode}a, obu}a... Mnogo racionalnije i realnije je da se daje prikaz kretawa inflacije prema segmentima potro{we. ~uni }e, istina, biti mawi, i pored pove}awa cene, ali }e i potro{wa biti mawa, a grejati se vaqa i naredne grejne sezone. Od po~etka narednog meseca poskupe}e i ugaq, a s obzirom na situaciju u Africi i sve skupqu naftu, gotovo je izvesno da }e i gorivo biti skupqe.

vatnom sektoru, uve}avaju za svega nekoliko procenata ili ostaju iste, a sli~no je i s penzijama, pove}awa cena, ~ak i onih koje su pod ingerencijom dr`ave, imaju dvocifreni procenat i zato ne treba biti ekonomski stru~wak pa zakqu~iti da }e `ivotni standard gra|ana Srbije padati sve ni`e.

O lavini cena prekju~e je govorio i guverner Narodne banke Srbije Dejan[o{ki}, koji je potvrdio da }e inflacija u Srbiji najve}i nivo dosti}i slede}eg meseca i posle toga po~eti postepeno da pada. [o{ki} je objasnio da }e me|ugodi{wa inflacija po~eti da pada u onim mesecima u kojima smo u pro{loj godini imali visoku inflaciju, kao {to su jun, jul i avgust. Nagla{avaju}i da je cenovna stabilnost osnov privrednog oporavka u visokoevroiziranoj privredi kakava je srpska, on je najavio da }e NBS, zbog toga, u narednom periodu koristiti sve raspolo`ive instrumente da se obezbedi cenovna stabilnost. [o{ki} je ukazao na to da }e glavni izazovi za ostvarivawe ciqane inflacije biti inflaciona o~ekivawa, rast cena pod kontrolom dr`ave, kao i izazovi iz me|unarodnog okru`ewa, poput rasta cena energenata i hrane. S.Glu{~evi}


Izlo`be u domovima penzionera

Predavawe za `ene

Prodajne izlo`be ru~nih radova korisnika domova penzionera Gerontolo{kog centra bi}e otvorene od danas do ponedeqka. U Domu na Limanu otvarawejedanasu10~asova,udomu naNovomnasequsutraistovreme, a u ponedeqak izlo`ba }e mo}idasevidiudomupenzionerauFutoguod10sati. A.V.

Pred av aw e nam ew en o `enama, koje se organizuje povodom 8. marta, odr`a}e se ve~eras u  u 18 ~asova u velikoj sal i GO SPS, Ulic a Vas e Staji}a6/IV. Predava~isudr Petar Dra~a i profesor dr Milan Breberina, a gost je urednik „Dru{tva Vojvodine za borbu protiv raka” Du{an Radulovi}. N.R.

Delovi grada ve~eras bez telefona

O dijabetesu Pred av aw e na tem u „[e} ern a bol est i fizi~k a akt ivn ost” bi} e odr`anodanasu16.30~asova u Savetovali{tu za dij ab et es Dom a zdrav qa na Limanu, Bulevar cara Lazar 75. Telefon za informacijeje4879-833. I.D.

Zbog planiranih radova pojedin i del ov i grad a ve~ er as od 22 sata do 6 sati sutradan ne}eimatitelekomunikacionu mre`u. Prek id lin ij a obu h vat i} e centar grada, Salajku, Petrovarad in kao i Fut og i Veternik. N.R.

Novosadska ~etvrtak3.mart2011.

Petrovaradin:od 9do 11 satiulice[enoina1iPreradovi}eva11.Ka}:od9do 11 satideonaseqaKa}odulazaido Ulice Zdravka ^elara i od 8.30 do 11.30 [umadijska od Wego{eve do broja 44; Stari Ledinci od 8 do 11.30 deo Ulice VukaKaraxi}aiHopovska. Sutra - Novi Sad: od 8.30 do 10 sati Ulica Araw Jano{a, BulevarcaraLazaraodbroja108do124,UlicacaraDu{ana od65do79iMi{eDimitrijevi}aodbroja74do76:Sremska Kamenicaod 9do 10 satideoFru{kogorskogputaodMo{ineviledolova~kogdomaiuliceSremskaiZapadna;Stari Ledinci: od 8.30 do 11.30 deo ulice Vuka Karaxi}a i Hopovskaulica.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Deklaracijaza izvrtawestomaka D

a li je siroma{tvo u pitawu, ali sude}i po tome kakvu hranu jedemo, ~ini se da su nam stomaci od betona. Koliko je brige za potro{a~a u velikim tr`nim lancima, ali i onim mawim du}anima, mo`e se zakqu~iti i po stawu deklaracija na robi. Sadr`aj ove, omiqene mete gazda `eqnih profita i nezainteresovanih poslovo|a, ~esto je predmet izmena i, ra~unarskim jezikom re~eno „apdejtovawa“. Naravno, ako hrana slabo ide, {to joj se ne bi produ`io rok trajawa: ionako je za kupca, a ne za jelo – mogu}i je moto trgovaca.

Iskqu~ewa struje

Ovakav stav ima pro|u u dr`avi gde je potro{a~ka kultura tek u za~etku i gde su potro{a~i nu`no zlo koje postoji kako bi trgovine opstale. To, {to je u pitawu falsikivovawe tako bezna~ajne ~iwenice kao {to je rok ispravnosti `ivotne namirnice, te{ko da mo`e koga da pogodi: utvrditi ko je odgovoran toliko je zamoran, besplodan i stresan postupak, da se obi~nom gra|aninu na samu pomisao prevrne stomak. Uostalom, da je samo hrana u pitawu, mogli bismo da se smatramo i sre}nima. S. Krsti}

NEO^EKIVANAOPASNOSTVISISKROVOVAISTREHA

Vatrogasci „gasili” ledenice Velike koli~ine snega, naglo otopqenog pa zamrzlog, stvorile su potencijalnu opasnost za Novosa|ane, koji ni ne znaju}i rizikuju prolaze}i ispod zasvo|enih vi{esprat-

- Po{to gradska preduze}a nemajupotrebnuopremuzaovaj posao, anga`ovali smo vatrogascesakranomkojiimadoseg od44metra.Kao{efgradskog [taba za vanredne situacije

nica. Da je to prili~na opasnost,svedo~iiju~era{waakcija novosadskih vatrogasaca, koji su po nalogu komunalne policije i pod nadzorom gradona~elnikaIgoraPavli~i}a skidali velike i o{tre komade leda sa streha na Bulevaru Mihajla Pupina nasuprot Dunavskogparka.

koordini{em saradwu komunalnih i republikih slu`bi, tejeovodobarprimerkakoto sve funkcioni{e – rekao je Pavli~i}. Vatrogasci su do sada interven is al i na 15 mes ta, a komunalnapolicijaizdajenalogezauklawaweledenicana osnovu prijava gra|ana. Nai-

ODJU^ENASPENSU

„Telekom” u novom ruhu Renoviranaposlovnica„TelekomaSrbija”otvorenajeju~ena Spensu, a u woj }e korisnici na jednommestumo}idaseupoznaju sasvimuslugamapomenutogpreduze}a,udomenumobilnetelefonije, fiksne telefonije, interneta i televizije. Istovremeno }emo}iidaprakti~noisprobaju kakofunkcioni{enajsavremenija tehnologija u oblasti teleko-

munikacijaidakupenekiodpaketa.Prviklijentikojisepretplate za post pejt pakete vezane zatelefoniju,brziinternetili digitalnu televiziju visoke rezolucijedobi}enapoklonpodve ulaznice za me~eve prvog kola Devis kupa izme|u teniskih reprezentacijaSrbijeiIndije,koji se ovog vikenda odr`avaju upravonaSpensu. B.M.

U Ka}u predavawe o infarktu Predavawe na temu „Akutni infarkt miokarda” bi}e odr`ano danasu17~asovauMesnojzajednici„Ka}”,UlicakaqaPetraPrvog 2. Ovim se nastavqa projekat „Jedan `ivot jedno srce” koje sprovodiDomzdravqausaradwisInstitutomzakardiovaskularnebolesti. I.D.

Foto.B.Lu~i}

me,popropisima,ukolikoledenicapovrediprolaznika,za to je odg ovor an preds edn ik

skup{tine stanara koji blagovremeno nije otklonio opasnost. S.K.

KARNEVALSKAPOVORKASUTRAUCENTRU

V remeploV

[areni}e se vesela „Ma{karada”

Zbog tekstova zaglavio u zatvoru Laz a Kos ti} je bio nekoliko meseci 1879. otpravnik poslova Srpskog poslanstva u Sankt Peterburgu, a onda smewen jer, uBeogradujeustoli~ena nova vlada kojoj Kosti} nije odg ov ar ao. A on, vaqd a u inat, 3. marta1881. primio je dr` av qans tvo Kne`evineSrbije. Uskor o je u Beo gradu postao urednik lis ta „Srps ka nez av isnost” koji se odmah zamerio vladi. Zbog tekstova o nepodop{tinama vladara Milana Obrenovi}a, koji je u me|uvremenu progla{en kraqem,

Sneg se ne predaje

Laza Kosti} je osu|en na nekoliko meseci zatvora, da bi ga ubrzo, krajem 1882. kolege izabralezaprvogpredsednika Srps kog nov in ars kog dru{tva. N.C.

Radnicizimskihslu`biidaqe seboresasnegom,kojijeuju~epadaougradu.Putariidaqeposipajusopoulicama,kakoseonenebi zaledile i apeluju na gra|ane da voze pa`qivo. Radnici  „^isto}e” su od ranih jutarwih sati na nogama,kaoiradnici“Zelenila”. Ekipe JKP „Put” su ju~e jo{ u prepodnevnim~asovimaiza{leda uklawajusnegsulicaprvogprioriteta,reklajeportparolkaovog preduze}a Jelena Stoisavqevi}, isti~u}idasepreventivnotretiraju saobra}ajnice na sremskoj strani. Autobusi na gradskim i prigradskimlinijamaju~esuzbog

vejaviceposle15.30~asovakasniliod15minutadopolasata,saop{teno je u Dispe~erskom cetru Gradskogsaobra}ajnogpreduze}a. Ugradskomprevozuzabele`no je ka{wewe oko 15 minuta, a u prigradskom saobra}aju prema Ka}uiTemerinuoko20minuta. Saobra}aj je obustavqen za ^ardak,Mo{inuviluiPopovcu. Gradski prevoznik je saobra}aozaLedincesamodokrsta,aza Beo~in selo do autobuske stanice. Magistraln put je bio o~i{}en, pa su autobusi stizali iz gradadoSuseka,^erevi}a,Bano{toraiSuseka. Q.Na.-I.D.

Ovogodi{wa „Ma{karada” karnevalska povorka Muzeja Vojvodine, odr`a}e se sutra, a okupqawejezakazanoza12~asovanaplatouispredMuzejaVojvodine,Dunavska37.Maskirane u~esnikedo~eka}etradicionalno pokladno poslu`ewe-krofne, a kada se oslade, formira}e povorku koju }e predvoditi muzi~ki sastav „Sambansa„. Ma{kare}esekretaticentralnim gradskim ulicama - Dunavskom, Zmaj Jovinom, Kraqa Aleksandra i Ulicom Modene do Novosadskog turisti~kog informativnog centra, ispred koga }e biti postavqena bina na kojoj }e se nastaviti muzi~ki programidodelitinagradezanajuspe{nijemaske. -Ovoje{esnaestiputkakoorganizujemo „Ma{karadu” i nadamoseda}eseispredMuzeja,kao iprethodnihgodina,sastatinaj-

ma{tovitiji Novosa|ani, ali i gostiizdrugihmestaida}emou veseloj karnevalskoj atmosferi pro{etati gradskim ulicama ka`evi{ikustosietnologMuzejaVojvodineTatjanaBugarski. U muzi~kom programu ispred TONS-a nastupi}e mladi novosadskirokbendovikojesuoformili |aci osnovnih {kola „Hir”,„No rules„i„Mungosi”iz O[„JovanPopovi}”i„The manipulation„ iz O[ „\or|e Nato{evi}”. Tokom programa }e na osnovu odluke stru~nog `irija biti podeqene vredne nagrade najuspelijim maskama. Tako }e onikojisusepotrudiliuizradi maski biti nagra|eni putovawem za dve osobe u Prag, produ`enim spa vikendom u hotelu „Termal„ u Vrdniku, kompjuterskom opremom, izletom u bawu MorahalomuSegedinukaoidrugimvrednimnagradama. J.Z.

ZBOGLO[EGVREMENA

Odla`e se „Kameni~ko prole}e” Manifestacija„Kameni~koprole}e”,kojajebilapredvi|ena za6.i7.mart,odla`esedodaqwegzboglo{egvremena.Kakosu rekliorganizatori,udru`ewe„Fru{kogorskibiseri”,poovakvomvremenuizlaga~inemoguprezentvatisvojurobu,anemo`eseureditiiokititicentarSremskeKamenice.Najavqeno jeda}esvebitipomerenozasredinumartao~emu}eiu~esniciionikoji`eledaposeteovajdoga|ajbitiblagovremnoobave{teni. U~esnici mogu sve dodatne informacije da dobiju na brojeve062/320892i063/7558360. A.J.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak3.mart2011.

c m y

8

dnevnik

„NEOBUS” ZAVR[IO DEO NARUYBINE ZA BEOGRA\ANE

„Lasti” sti`e pet autobusa Novosadska fabrika autobusa „Neobus” isporu~i}e danas pet solo poluniskih autobusa za gradski prevoz za beogradsku „Lastu”. Rukovodilac prodaje u fabrici Ostoja Simeti} ka`e da za ovog poslovnog partnera „Neobus”treba da urade jo{ 15 istih autobusa do kraja aprila,

a vrednost autobusa je oko 2,5 miliona evra. Autobusi su ra|eni na {asijama Volvoa {to je prvi put do sada u poslovnim kontaktima „Laste”i Novosa|ana. - Radili smo i ranije za wih, a ova saradwa je test za budu}e poslove, jer predugovaramo proiz-

vodwu jo{ 40 istih autobusa za druge prevoznike u Beogradu rekao je Simeti}. Pre ma we go vim re ~i ma „Neobus” ima ugovorene poslove za proizvodwu 70 autobusa za na{e tr`i{e. Simeti} ujedno skre}e pa`wu da ti autobusi nisu ugovarani samo ove go-

dine, ve} da ima naruxbine i iz 2010. - Za sada radimo samo za doma}e tr`i{te, ali imamo kontakata i sa stranim prevoznicima - naveo je Simeti}, nagla{avaju}i da je o tim kontakima jo{ rano govoriti. Z. Deli}

LOPOVI I RU[ITEQI NISU PROBIRQIVI Foto: S. [u{wevi}

NA KEJU

Opet plo~a ukradena Taman kada je Novi Sad po~eo intenzivnije da di`e spomenike, ponovna prekju~era{wa kra|a spomen plo~e sa spomenika `rtvama racije na Keju podsetila nas je na ovaj sve ve}i problem. I pored postavqenih kamera, sve {to je bronzano, bakreno, aluminijumsko, te{ko da mo`e da opstane u ovom gradu.

Lanac prodaje svima je jasan, ~ak su i neke od ukradenih plo~a, kao ona sa Marice srpske, prona|ene na okolnim otpadima. Plo~e, biste, {ahtovi, re{etke slivnici, znakovi, strujni i tekleomunikacioni kablovi, {ine, sve je to vru}a roba koju otpadi otkupquju, a ne bi smeli. A. V.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Kratka istorija Novog Sada” na poklon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave, dobi}e besplatan primerak kwige “Kratka istorija Novog Sada” autora \or|a M. Srbulovi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. U kwizi je opisano zna~ewe grba Novog Sada kao i kad je naziv grada prvi put upotrebqen: „U gorwem delu grba grada, koji je tako|e dobijen, nalazi se Nojeva golubica sa gran~icom u kljunu. Prema heraldi~kim tuma~ewima, ako ova golubica u kqunu dr`i samo jedan list, to ozna~ava kraj potopa, a ako dr`i gran~icu, kao {to je to slu~aj na grbu Novog Sada, onda je re~ o vremenu posle Nojevog „dogovora” sa Bogom - kada Noje dobije obe}awe da potopa i pomora qudi vi{e ne}e biti, pa po~iwe da

se bavi ratarstvom, u ovom slu~aju vinogradarstvom. To zna~i - trajnost, smirewe, mir. Naziv na srpskom jeziku nije dat zbog samo jednog razloga - za sve vreme postojawa Habzbur{ke monarhije, Srbi nisu bili priznati kao konstitutivni narod, te stoga nisu ni imali pravo na slu`benu korespodenciju na svom jeziku. Naziv grada na srpskom jeziku prvi put je upotrebqen prilikom instauracije Magistrata, 15. marta. 1748. godine, a najstariji pisani trag re~i „Novi Sad„ na srpskom jeziku na nekom objektu u gradu datira iz 1749. godine, i nalazi se na nadgrobniku Jovana Radoni}a na severnoj fasadi Nikolajevske crkve.” A. J.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

„Posledwe qubavno pismo” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Posledwe qubavno pismo“ Xoxa Mojesa, u izdawu „Alnarija“. Re~ izdava~a: Novinarka Eli istra`uje gra|u za reporta`u i sumwa da }e me|u starim ~lancima prona}i bilo {ta interesantno. Me|utim, otkri}e jedno pismo iz 1960. godine u kom mu{karac tra`i od voqene da napusti mu`a, te }e se na}i usred intrigantne qubavne veze iz pro{losti, koja je neminov-

no podse}a na sopstvene qubavne probleme. Godine 1960, Xenifer se budi u bolnici nakon saobra}ajne nesre}e i ne mo`e ni~ega da se seti mu`a, prijateqa, kao ni sopstvenog `ivota. Me|utim, kada se bude vratila ku}i, prona}i }e skriveno pismo i po~eti da se prise}a qubavnika zarad kog je bila voqna da sve stavi na kocku. Eline i Xeniferine pri~e o strasti, prequbi i gubitku isprepletene su u ovom duboko dirqivom romanu koji nikoga ne}e ostaviti ravnodu{nim. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”. A. V.

Aleksandra Radovi} peva u SNP Peva~ica Aleksandra Radovi} odr`a}e koncert 6. marta u Srpskom narodnom pozori{tu. Na koncertu koji }e trajati dva sata nastupi}e i go{}a iznena|ewa. Peva~ica poru~uje da na svoje nastupe kao goste uvek poziva mlade qude koji tek treba da se afirmi{u. Ovo je koncert u nizu koji su organizovani kao najava za jesewu turneju. Karte su u prodaji na blagajni pozori{ta po cenama od 1.200, 1.600 i 1.800 dinara. N. R. - T. L.

Na meti slivnici, klupe, semafori Iako je Novi Sad dobrim delom pokriven sigurnosnim kamerama, polomqeni saobra}ajni znaci, klupe, uni{tene kante za sme}e i kontejneri, rasturena de~ja igrali{ta, {ahtovi bez poklopaca, kra|a slova na nadgrobnim spomenicima, postala je uobi~ajena slika grada. Da vandalima ni{ta nije sveto, govori i ~iwenica da su pre dve dva dana lopovi ukrali plo~e s imenima kod spomenika `rtava racije na Keju. Zbog, ispada pojedinaca godi{we se iz xepa sugra|anima izbije i do milion evra. U gradu se godi{we ukrade ili o{teti oko 500 slivni~kih re{etki, tako|e ukrade se oko 150 poklopaca sa {ahtova i slivnika. A tro{kovi zamene poklopaca mere se desetimana miliona dinara. De~ja igrali{ta su, tako|e, ~esto meta vandala, a redovno se uni{tavaju i saobra}ajna signalizacija i semafori. [tetu trpe i preduze}a „Zelenilo” i „^isto}a”, ali ne zbog kra|e nego zbog uni{tavawa imovine. - Vandalizam je svakodnevna pojava u Novom Sadu, a najvidqiviji je u gradskim

parkovima. Posledwi primer su rasturene korpe za otpatke u Limanskom parku. Svojevremeno je u Dunavskom parku uni{ten ure|aj za be`i~nu internet konekciju, klupe su polomqene i pobacane u jezero, o{te}ena je saletla, pa je ~ak po-

vre|ena i jedna labudica. U Kameni~kom parku su se~ena stabla bagrema, a protiv po~inioca smo podneli prijave, pri ~emu je kazna za jedno pose~eno stablo 500.000 di nara - on ja{wava portparol u „Zelenilu” Ivan No`ini}. U Limanskom parku uni{tene su neke topole, a kra|e i uni{tavawe cve}a, kao i lomqewe cvetnih gredica je postalo normalna stvar. U „^isto}i“ navode da nesavesni sugra|ani dnevno uni{te pet do sedam kanti za otpatke. Majstori u ovom preduze}u su se izve{tili, pa relativno brzo poprave korpe jer su uglavnom od metala. Me|utim, svake godine moraju da kupe desetine novih. De{ava se, tako|e, da gra|ani pale kontejnere - ka`e {ef marketing slu`be MilicaVlaisavqevi}. Kra|e na grobqima su u~estale, a grobna mesta se skrnave, jer sa wih ukradu kandila, cve}e, sve}e, slova, pa ~ak i klupe. Na meti lopova naj~e{}e su bakarne i mesingane posude u kojima se dr`e sve}e. Q. Nato{evi}

Spektakl „Troja” na Spensu U Velikoj dvorani Spensa 10. marta u 20 sati odr`a}e se ~uvena predstava „Troja”. Izve{}e je jedna od tri najve}e svetske plesne trupe ’’Vatra Anadolije“. Pod kreativnim vo|stvom Mustafe Erdogana, 80 igra~a, peva~a i muzi~ara nastupi}e na impozantnoj pozornici, uz specijalne svetlosne efekte i za-

divquju}u scenografiju. Ulaznice, po ceni od 2.000 do 2.800 dinara, mogu se kupiti na blagajni Spensa i u Gigstixu (Pariski magazin) kao i putem online prodaje na www.gigstix.com. Ovaj legendarni Homerov ep o qubavi i ratu predstavqa zadivquju}i spoj modernog plesa, klasi~nog baleta, dervi{kih

obreda i zanosnih ritmova trbu{nog plesa. Za spektakl je potro{eno 12.000 metara i 450 vrsta razli~itih tkanina za izradu kostima, 2.000 metara ru~no oslikanog {ifona, 300 pari specijalno dizajniranih cipela, 600 zlatnika kori{}enih za izradu fesa, dve i po tone je te`ina svih kostima. Izvo|a~i

urade 241 korak u minuti (najbr`i ples po Ginisovoj kwizi rekorda). Jednu predstavu tokom ve~eri pogledalo je 400.000 posetilaca, dok je 20 miliona qudi do sada videlo ovaj spektakl. Glumci su do sada proveli 7.200 sati na probama plesnih ta~aka i peva~kih numera. Q. Na.

NAGRADE ZA FINALISTE MANIFESTACIJE „DANI OPTIMIZMA”

Poruke nade, radosti i vere Umesto jednog pobednika manifestacije “«Dani optimizma»” u Novom Sadu, koju je pokrenula novosadska agencija R « alf marketing», na dodeli nagrada u odbojka{kom klubu N « IS Vojvodina, svih 17 u~esnika-finalista bili pobednici i nagra|eni. Poruku koja je dobila najvi{e simpatija, kako od Novosa|ana, tako i od `irija, sastavila je sredwo{kolka Marina Grbi}. Ona je napisala “Optimizam je kada veruje{ da }e{ roditeqima osvojiti spa vikend za dvoje, a tebi ostane prazna gajba”. I `eqa joj se ispunila, te }e Marina zaista dobiti praznu gajbu, odnosno spa vikend za roditeqe. Jednu od dodatno obezbe|enih nagrada, dobio je Milija Dragni}, autor poruke “Optimizam je kada se vozi{ gradskim sa osmehom”, koji }e od GSP-a dobiti

godi{wu kartu za vo`wu gradskim prevozom, dok je Aleksandra Momi}, studentkiwa, svoj optimizam usmerila na ispite,

pa wena poruka glasi: “Optimizam je kada padne{ na ispitu, ali se raduje{ pri samoj pomisli da postoji jo{ jedan ispitni rok”.

Za pomenutu autorku Ralf marketing je obezbedio vau~er za kurs “Savr{eno pam}ewe”, da joj se ne desi vi{e da padne na ispitu. Za Marijanu Mihajlov, koja ka`e “Optimizam je kada ti sve la|e potonu, a ti i daqe ima{ `equ da zapliva{”, Spens je obezbedio godi{wu kartu za bazen, da Marijana plivawem odr`i zdrav i vedar duh. Drugi deo dodela nagrada bi}e odr`an na utakmici NIS Vojvodina – Ribnica danas od 18 sati u Maloj sali Spensa u pauzi izme|u setova. Pored toga, OK “NIS Vojvodina” obezbedi}e za svih 17 finalista “Dana optimizma” posebno mesto na utakmici. Ideja okupqawa na utakmici jeste dru`ewe, upoznavawa i zabava me|u pobednicima “Dana optimizma”. A. V.

USKORO NA GRADSKOJ DEPONIJI

Za otpad jo{ jedno postrojewe Iako je novo postrojewe za sekundarnu separaciju otpada koje se nalazi u hali Gradske deponije sme}a trebalo da proradi ovih dana do toga nije do{lo zbog veoma lo{eg i hladnog vremena. Ipak, majstori ne odustaju, te su stalno u hali kako bi postrojewe bilo {to pre pu{teno u rad. Grad je pro{le godine za ovu investiciju izdvojio 54 miliona dinara, a preduze}e „Tehniks” je izvo|a~ radova. Postrojewe je sli~no onom {to je izgra|eno 2002. godine, ali je savremenije i ve}e. Wegove prednosti su u tome {to }e se mehani~ku, na po~etku procesa izdvajati organski otpad koji ne mo`e ponovo da se koristi, od ambala`nog otpada koji }e ulaziti u sortirnicu - ka`u u „^isto}i” U sortirnici }e se razdvajati korisne sirovine, poput papira, kartona, najlona, pla-

stike, metala i pet ambala`e. U postrojewu }e mo}i da se istretira 20 tona otpada na sat, a u svakoj smeni radi}e po 28 radnika i to iskqu~ivo na izdvajawu korinih sirovina. Bi}e postignuti i veliki ekolo{ki i ekonomski efekti. Na deponiju dnevno stigne 360 do 400 tona komunalnog otpada iz doma}instava, a u ve}ini slu~ajeva on se mo`e korisno iskoristiti umesto da se odla`e na deponiju, pa sve ovo mo`e da donese i zaradu gradu. Iz ovog preduze}a su najavili da ubrzo po~iwe izgradwa jo{ jednog ovakvog postrojewa na deponiji, dok }e krajam maja, ili po~etkom juna po~eti izgradwa hale i postrojewa za separaciju u Futogu, a nakon toga kre}e se s izgradwom postrojewa za animalni otpad. Q. Na.


NA LICITACIJI U BEOGRADU

Matijevi}kupio„Novotrans” Industrija mesa „Matijevi}” kupila je za oko 158,7 miliona dinara, celokupnu imovinu AD„Novotransa„u ste~aju,plac na Kisa~komputu1,gdejebilo sedi{te ovog preduze}a od oko 2,7hektara,parcelunaSajlovu veli~ineoko2,6hektaraistan od65kvadratanaNovomnasequ. VlasnikIndustrijemesaPetarMatijevi} biojejedinikupacnalicitacijiuprili~enoju AgencijizaprivatizacijuuBe-

ogradu.Zapetdanaodlicitacajeonbitrebalodapotpi{eugovorsAgencijomzaprivatizaciju,atridanapoletogadauplati novac. Uo~i prodaje Matijevi} je polo`io depozit od oko 63,4milionadinara. Kakvi su Matijevi}evi poslovniplanoviuvezisovomkupovinomju~enismomoglidasaznamo u sedi{tu wegove kompanije,are~enonamjedasejavimo danas. Z. Deli}

~etvrtak3.mart2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Zadruganakorak odste~aja Otvorenjeste~ajnipostupakuZemqoradni~kojzadruziuSremskimKarlovcima.Predlogzapokretawepostupkapodnelojepredu- ze}e„Produktiva”izNovogSada13.decembrapro{legodine,aju~e jeste~ajniupravnikizzadrugeuzeodokumentacijuoposlovawu. Na ro~i{tu odr`anom 21. februara, zakazanom zbog utvr|ivawa razlogazauvo|eweste~aja,Zadrugajetra`iladaseobustavipostupakbezodlagawanavode}ikaorazlogto{tojojje„Produktiva„jedinipoverilac.Ma|utim,sudjeutvrdiodasuispuwenisviusloviza otvarawepostupka,adajezadatakste~ajnogupravnikadadoka`eda lizadrugadugujesamopomenutompreduze}u.Slede}ero~i{tezakazanojeza21.mart. Z. Ml.

NEBOJ[A JOVANOVI] – PRVI SRBIN KOJI LETI U SVEMIR

Zasvira}etamburica iuvasioni Prvi Srbin koji }e putovati u svemir Neboj{a Jovanovi} poku{a}e da sa sobom u svemir ponese i albume dugogodi{wegprijateqakantautora Todora Maletina, aktuelnog dvostrukog pobednika festivala „Zlatna tamburica”. Kako ka`e, na taj na~in }e simboli~nospojitiravnicusa

koja organizuje letove u svemir - „Virxin Galaktik” u Londonu. Tada sam platio avans od 20.000 dolara, a puna cena leta je 200.000 dolara. Nikadsenisamsatimqudima sreou`ivo,komuniciramo,za sada, samo preko telefona i elektronske po{te, a ove godinebitrebalodaseokupimo

kompanijekoje`eledamubudu sponzori, no jo{ nije utvrdio sakim}eostvaritisaradwu. -Lettrajedvaiposata,au beste`inskomstawuseboravi sedam minuta. U letelicu ne mogu da se unose bilo kakavi li~ni predmeti, sve }e oni snimati, dakle nema fotoaparata, niti druge tehnike. Predvi|ena su specijalnaodelakojasu pre nekoliko dana predstavqenanasajtu kompanije kao i celokupanizgledsame letelice - dodaje Jovanovi}. Kompanija „VirxinGalaktik”ve}je izvodila probne letove kojima su komandovali penzio- nisani piloti NASA-e a u koje nisu bili ukqu~eni „komercijalni” putnici.  Direktor kompanije Ri~ard Brenson trebalo bi da uskoro sedne u letelicu zajedno sa svojom familijom i preleti datu udaqeNeboj{aJovanovi}iTodorMaletin Foto:S.[u{wevi} nost, kako bi dokasvemiromipromovisativojvou Budimpe{ti - ka`e Jovano- zao da je bezbednost na najvi|anskumuzikuiizvangranica vi}. {emnivou. planete Zemqe. Tako su wih Po wegovim re~ima, za put - Letelica ima {est mesta dvojica ju~e predstavili novu se prijavilo preko 80 hiqada zaputnikeidvamestazapilozajedni~kuideju,kojabitrebaqudi, a letovi }e po~eti ve} ta i kopilota. Putnici ne}e lo da se ostvari na putovawu ove jeseni. Usled velikog in- prolaziti kroz testirawa sve zakazanomzaoktobar2012.goteresovawa postoje indicije do samog leta. Dakle, nepodine. da }e se cena spustiti na 130 srednopredpoletawe}esera-Zaletsamseprijaviouokhiqada dolara. Sa druge straditi psiholo{ki i testovi tobru 2009. godine kompaniji ne, Jovanovi}u su se javile i fizi~ke snage i izdr`qivo-

sti. Jo{ uvek ne znam po kom principu }e se kombinovati putnici,aznamdaseizSrbije dosadanikosemmenenijeprijavio, a po dvoje prijavqenih imaizHrvatskeiizSlovenije-dodajeon. S obzirom na zabranu uno{ewali~nihpredmeta,postavqasepitawenakojina~in}e promovisati muziku Todora Maletinakojispremanovupesmu za ovogodi{wi festival „Zlatna tamburica” - „Kad se nebosaravnicomspaja”. -Mislimdasamli~noodgovoranzanastanakturbofolka iovomprilikombihdaseizvinim. Naime, pre vi{e od dvadeset godina sam u Suboticisviraosabendom„Fotomodel”iiz{alesampo~eodapevamnarodwake,iakojetobilo potpuno suprotno muzici koju smosvirali.Odtadasetojmuzi~kojpo{astinemo`estati na kraj. Ja sam odlu~io da se vratimkorenimaidaopetpevam uz tamburice jer smatram dajedobrosve{tojeutemeqeno u korenima i tradiciji. Ukoliko Neboj{a ne bude mogao da unese muzi~i plejer, smisli}emo ne{to drugo, bar neki bex da stavi na sebe ili daobu~emajicunakojoj}estajati naslov neke moje pesme obja{wavaMaletinkoji`eli da se i pesma koju je napravio za vreme bombardovawa „Mirna planeta” na neki na~in pusti u svemiru i tako po{aqe svojevrsna poruka mira celokupnom~ove~anstvu. J. Zdjelarevi}

PODUHVAT TROJICE MLADI]A ZA SVAKU POHVALU

NoviSadnaglobalnojmapi utridimenzije Zahvaquju}i volonterskomduhui`eqidaNovi Sad ponosno stane rame uz rame s evropskim metropolama,dvojicaNovosa|ana Nikola Bili} i Nikola Roganovi} i Ferenc Kova~ iz Rumenke, projektovali su 3D prezentaciju Novog Sada, na jednom od najpopularnijih servisa na internetu Google Earth.Kadaseuve}a mapa Novog Sada, potencijalni turisti ili slu~ajnisurferimogudavidekakoizgledaNoviSad i neke od najzna~ajnijih gra|evina, koje su verno digitalno modelirane, u tridimenzije. - Inspirisala me 3D prezentacija Beograda @eqkaZdravkovi}a ikadasamprimetiokakoseBeograd znatnorazvija,po`eleosamdai ja, na taj na~in, poku{am da predstavimna{grad-ispri~ao je student turizma na PMF-u Nikola Bili} koji je po~ev{i od samo nekoliko zgrada, videv{idamutopolazizarukom,uz pomo} dvojice drugara, uradio dosada~ak400objekata,kojisu odobreniodstraneGoogla.

Iako na ovom projektu rade ve} nekoliko meseci volonterski,voqaneizostaje. -Ne}emotustati,uplanunam jeunsemokampus,poslovnezgrade na Bulevaru, blokove Novog naseqa i naravno, {to je i najbitnije, sam centar grada, za {ta }e nam biti potrebno dodatnih nekoliko meseci - ka`e Nikola, dodaju}i da strpqewe

vredi,kakobiNoviSaddoveli urangsmnogove}imipoznatijim gradovima, poput Praga i Budimpe{te. Ovojedokazkakoobi~angra|aninmo`edapostignemnogou `eqidasewegovgradna|ekao deoglobalnemape,aposaonije nimalojednostavan. - Prvo je potrebno da imate program „Google Earth”, kao i

„Google Sketch Up”, zatim foto{op, dob ar foto aparat kako bi se fotografisala svaka zgrada, malo dobre voqe i mo`e dasekreneuizradu-ka`eskromnoNikola. Spajaju}irealnosvirtueln im, preds tavqaj u sve prednosti Novog Sadaiomogu}avajuturistimadaselak{eupoznajus gradskim lokacijama na „Google Earth” - u, koji dnevno poseti vi{e od 350 miliona qudi. Ipak, uz podr{ku radovi bi i{li br`e i jednostavnije, kao {to je slu~aj s Beogradom. -Gradsejo{uveknije oglasio, a stupi}emo u kontakt s Turisti~kom organizacijom u nadi da }e nam oni pomo} i mak ar u onom promotivnom delu, a najvi{ebinamzna~ilokadabise javiliinvestitoriiliugostiteqi koji `ele da se wihov objekat na|e na na{oj listi ka`e Nikola dodaju}i da im je neophodna i pomo} pri izradi sajtakojitrebadapratiwihov projekat. I. Dragi}

Za{titnamre`a Tanuryi}evojpalati RadniciJKP„Stan”ju~esuradiliokoTanurxi}evepalate.Zanekolikodanatrebadapostaveokohiqadukvadrataza{titnemre`enanadstre{nici.Posaoseradinaosnovuugovorasaskup{tinomstanara.Wih jenaovuinvesticijuprimoralagra|evinskainspekcija,jerjefasadaotpadala. Z. D.

OD 15. MARTA U RESTORANU „ZAK”

Obukasomelijera Udru`ewesomelijeraVojvodine(vinskistjuarti)organizujeod 15. marta obuku za somelijere, a prvisastanakpolaznikabi}etog danau11satiurestoranu„Zak”u [afarikovoj ulici. Obuka traje dvaipomeseca,odnosno80{kolskih~asovapodeqenihu20predavawa po tri sata. Sastavni deo obukesuitriposetevinskimregionima. Program sadr`i teme iz istorije vina, osnove vitikulture, osnove tehnologije proizvodwe vina,senzorikeidegustacije,re-

gionaStarogiNovogsveta,pravilnogservisabaraibarskogposlovawaipersonalitiprograma. Nakrajuobukepolaznicipola`u testkojisesastojiizteorijskogi prakti~nogdela(degustacijavina naslepo). Zadodatneinformacijeiprijavu treba pozvati brojeve telefona 063/730 26 85 (Gordana Pavkovi}) i063/1444355(IgorLukovi}). Prijavqivawe je mogu}e i putem imejla: vojvodina.sommelier@gmail.com. Z. Ml.

Filmskove~ezaMikuAnti}a Projekcijadokumetarnogfilma„Plavazvezda”re`isera Petra Latinovi}a odr`a}e se sutra u 19 ~asova u Mesnoj zajednici „Bistrica”, Ulica bra}e Drowak 11. Filmsko ve~e organizovano je znakse}awanapesnikaMiroslava-MikuAnti}a.Doma}inve~eri bi}eIlijaBa{i}. A. J.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak3.mart2011.

DNEVNIK

c m y

10

РЕАКЦИЈА ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНЕ НА СВЕ УЧЕСТАЛИЈЕ КРАЂЕ У БЕЧЕЈУ

Уз поштовање процедуре,бесплатно отклањање штете? БЕЧЕЈ: Имајући у виду све учесталије крађе кућних прикључака у Бечеју и незадовољство купаца електричне енергије због нереаговања диспечерског центра Електровојводине у Бечеју,обратили смо се Одељењу за односе с јавношћу Електровојводине у Новом Саду и добили одговоре,односно реакције на новонастали „случај Бечеј“. „Крађе кућних прикључака у Бечеју почеле су да се јављају од последње недеље јануара ове године, углавном викендом и до сада је евидентирано двадесетак таквих случајева. НН починиоци краду прикључке типа 4xР/Ј 1x6квадратних милиметара и то одсецањем на стубу и код капије с уличне стране. Напомињемо,ово је класично дело крађе,а не квар.У таквим случајевима купци електричне енергије требало би крађу да пријаве најближој полицијској станици и диспечерском центру у Бечеју на телефон 691-2522. Припадници МУП ће изаћи на терен,констатовати крађу и сачинити записник.На основу тог записника или пријаве диспечерском центру у Бечеју, екипе Електровојводине ће у најкраћем могућем року изаћи на терен и санирати последице крађе.Ово је прави пут борбе против крађе опреме Електровојводине и физичких оштеће-

Екипе Електровојводине санирају штету насталу крађом

ња“пише у саопштењу Електровојводине. Даље пише да је погрешно у таквој ситуацији тражити приватног мајстора, јер на тај начин купац својим средствима плаћа поправку дела мреже,а крађа се на тај начин не пријављује и онда је тешко покренути активности против починилаца који се баве противзаконитим активностима и крађама. „Кварове и ове врсте крађе Електровојводина отклања о свом трошку, односно средствима при-

купљеним од продате електричне енергије нашим купцима,који редовно плаћају утрошену електричну енергију. Стога, још једанпут молимо наше купце да сваку крађу и оштећења наше заједничке имовине одмах пријаве најближој станици полиције и диспечерском центру Електровојводине“ закључују у писменом одговору из Електровојводине. Међутим,у пракси је сасвим другачија ситуација. Неколико Бечејаца је,управо тако поступило.Припадници полиције су изашли на место крађе, сачинили записник и оштећени купци су се обратили Диспечерском центру у Бечеју, али су добили одговор да то није квар и њих такви случајеви не интересују!?Шта је друго преостало, између осталог,Браниславу Аврамову,Јаношу Клуку,Алекси Мишковићу и Виктору Шкрабању, до да се обрате приватном мајстору, који је санирао квар и наплатио,зависно од дужине постављене жице, око 9.000динара.Оправдано се сада поставља питање, ако купци електричне енергије докажу да су позвали полицију и диспечерски центар у Бечеју,хоће ли бити материјално обештећени? В.Јанков

Пописизбеглица

ВРБАС: У Повереништву за избеглице општинеВрбасутокујеевиденцијаграђанакојису носиоци станарског права у Хрватској. Образац којијенасловљенкао„ПрегледположајаипотребабившихносилацастанарскогправаизХрватске који бораве у Србији” попуњава носилац станарскогправа,аакотоизнекогразлоганијемогуће, образацможепопунитиичландомаћинства.Анкету спроводи Међународна организација за миграцијеусарадњисНВО„Комитетзапомоћизаштиту”.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar-­pla­}en­da­ubi­je”­(22.20),­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!” (15,­16.30,19.30,20)­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Me­dved­Jo­gi”­(12.50 14.45),­­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti”­(15.15),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik” (13.15,­ 15.30,­ 16),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (13),­ „Ar­tur­ i­ rat­ dva­ sve­ta (14.20),­„Lov­na­ve­{ti­ce”­(18.30,­22.40),­„Bez­oba­ve­za”­(18.10),­„Ka­ko­da zna{„­ (20.15),­ „Upo­znaj­te­ ma­le­ Fo­ke­ro­ve”­ (16.20),­ „Kra­qev­ go­vor”­ (18, 20.20),­„127­sa­ti”­(22.20),­„Lu­da­vo­`wa­3D”­(17.45,­22.45),­„Agen­ti­sud­bi­ne”­(20.10,­22.15),­FEST­NS­2011­„@e­na­za­ukras”­(19),­„Cir­kus­Ko­lum­bi­ja„­(22). Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(17.30),­„Je­di­mo­li­vo­li”­(19.15),­„Til­va­ro{„­(21.30).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}”­ „Yan­dr­qiv­ mu`„­ dra­ma­(19.30),­Sce­na­„Jo­van­\or­|e­vi}”­„Po­zo­ri­{ne­zgo­de­i­ne­zgo­de”­-­ope­ra­(19). Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Ma­la­si­re­na”­(18). novosadsko pozori{te „Ka­mer­{pil”­(19).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Marina Stojkovi}, Mejra Ra{iti i Tawa Mari}Radunovi} iz Novog Sada, LelaBojani} i BiqanaKne`evi} iz Veternika, Sawa\ur|evi} iz Bukovca, MarinaSubotin i Marija\uri~anin iz Ka}a i KarolinaPili{i iz Tre{wevca, DE^AKE: Sanela Radivojevi}, Stoja Bobi}, Ivana Paunovi}, KlaudijaMilovanovi} i Marijana@eraji} iz Novog Sada, IvanaAjvazi iz Beo~ina, Vlasta[imo iz Kulpina i QiqanaKosi} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Borivoj @ivana Brwevarac (1924) u 10.30 ~asova (ispra}aj), Zdravko Qubice Ra~i} (1949) u 12, Muharem Reufbeg Zaimovi} (1912) u 12.45, Zdravko Stevana Novakov (1928) u 13.30, Maca Stojana Kova~evi} (1922) u 14.15 i \uja Jova Stojisavqevi} (1929) u 15. Na Uspenskom grobqu u 13 ~asova bi}e sahrawen Dimitrije Teodora Grabovac (1924). Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 bi}e sahrawen @eqko Dragana Nuki} (1957) u 13 ~asova.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

Првипутовакваевиденцијаспроведенајепре10 година,асадајеутокуажурирањетадашњихподатакаиевидентирањеонихкојитонисуучинилипре 10година,безобзирадалиимајуизбегличкистатус илине.Евидентирањенезначипокретањебилокаквогправногпоступка, нитипредстављаформални захтев који би био прослеђен хрватским властима. Тојесамоанкетнилист,односнопријавазаевидентирање потреба лица лишених станарских права у Хрватској,какобисестеклареалнасликаобројностиистањутаквихслучајева. Н.П.

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ЈАВНО ИЗВИЊЕЊЕ ГРАЂАНИМА ИЗ ОО СПС РУМА

Директорсамовољно објавиоименадужника РУМА: Поводом догађаја од пре десетак дан, када су у Путинцима, Вогњу и Иригу на огласним таблама месних канцеларија и по бандерама и дрвећу, осванули спискови са комплетним подацима и износом дужника румског ЈП „Водовод“. револтирани мештани су реаговали, а тим поводом се медијима обратио и заменик председника општине Рума и председник ОО СПС Рума Драган Кардаш. - Желим да се извиним свим мештанима општина Руме и Ириг, које је директор румског ЈП „Водовод“ Рајко Поповић извргнуо руглу. Поповић је именован на ову функцију као члан СПС-а и са наше стране ће сносити најоштрије последице. Ово што је урадио, израз је његове самовоље, са којом није била упозната ни локална самоуправа, нити Управни одбор „Водовода“. Ово није ни пословна политика „Водовода“, нити локалне самоуправе – истакао је Кардаш. Мештани румске и иришке општине исказали су велико незадо-

вољство због објављивања ових спискова, пишући петиције и обраћајући се директно општинским функционерима, а Кардаш је изразио своју наду да мештани свој револт неће изразити и кроз тужбе, јер би то значило још новчаног оптерећења за ово јавно предузеће. -Дугови грађана према ЈП „Водовод“ нису безначајни, али је проценат наплате у последњих годину дана у знатној мери повећан. Међутим, објављивање спискова дужника не може бити начин којим би се дужници навели да измире своја дуговања. Општинско руководство и ми као странка смо осудили овај чин директора Поповића и овим путем се и ограђујемо од његовог поступка – рекао је Кардаш. Које ће последице директор Поповић сносити, Крадаш није знао да нам каже, јер ће то накнадно бити одлучено. За сада је још увек на функцији директора и члан је СПСа. Тренутно је на годишњем одмору, тако да до њега нисмо могли да дођемо. Ј. Антић

~etvrtak3.mart2011.

БолницауПанчеву добиласкенер Председник Владе АПВ Бојан Пајтић јуче је у Општој болници у Панчеву пустио у рад један од најмодернијих ЦТ скенера, (апарат за компјутеризовану томографију), за који је Влада Војводине обезбедила 53 милиона динара. - Ова значајна инвестиција омогућиће дест пута прецизније и много краће прегледе него до сада, и што је веома важно, зрачење је практично занемарљиво - рекао је др Бојан Пајтић и додао да ће овај апарат бити вишеструко користан грађанима општине Панчево, али и читавог Јужног Баната. Пајтић је нагласио да је један ог главних приоритета Владе Војводине - побољшање квалитета лечења свих грађана, о чему говори податак да је у протекле четири године у здравство инвестирано 14,5 милијарди динара. - У години која је пред нама реализоваћемо пројекат у оквиру кога ћемо, на нивоу читаве покрајине, инвестирати у набавку опреме која приличи 21. веку, која ће ниво лечења у нашој покрајини подићи на још виши ново - рекао је Пајтић. Градоначелница Панчева, Весна Мартиновић нагласила је да ће ова значајна инвестиција решити дилему многих Панчеваца - да ли да се лече у Београду или Новом Саду, јер сада могу да се лече у свом граду.

ПОВРШИНСКЕ И ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ УЗИМАЈУ ДАНАК

Фудбалери играли на поплављеном терену ЖИТИШТЕ:Површинске воде све више прете насељима и ораницама у средњобанатској општини Житиште. По незваничним проценама, угрожено је око 30 одсто пољопривредних површина. Од високог нивоа подземних вода почели су и да падају стамбени објекти у Торди, Српском Итебеју, Међи, а постоји опасност да се то догоди и у другим местима. Локална самоуправа је саопштила да чини све напоре како би се вода одвела до каналске мреже, али да без

помоћи шире заједнице резултати остају без ефеката. - Стење у средњобанатским општинама је најтеже и морамо израдити план хитних активности. Важно је брзо деловати јер се сваким даном стање све више погоршава – рекао је председник житиштанске општине Драган Миленковић. Ситуација у овој општини поприма и трагикомичне обрисе. Нестварне сцене забележене су на

утакмици општинске лиге Житишта, у којој су се у водом угроженој Торди састали фудбалери домаћег клуба „Олимпија” и „Напретка” из Честерега. Дуел између две екипе остаће упамћен по невероватном стању игралишта, барама које су од појединих делова терена створиле утисак да се одиграва ватерполо а не фудбалски меч, али и нестварној упорности играча да утакмицу, без обзира на стање, успешно приведу крају. Снимак ове утакмице осва-

нуо је и на познатом интернет сајту „Јутјуб” и већ је изазвао огромно интересовање посетилаца. У решавање проблема са сувишним водама у средњем Банату укључила се и Покрајина која је саопштила да су за хитну санацију поплављеног терена „Воде Војводине” обезбедиле 130 милиона динара. Новац ће, осим у Житишту, бити искоришћен и у Новој Црњи, Сечњу и Зрењанину. Ж. Балабан

УБашаидукуће падајуједназадругом

КИКИНДА:Ископавање канала у подручјима која су угрожена подземним водама у кикиндској општини већ је почело, а наредних дана сва расположива механизација биће ангажована како би се вода каналисала, договорено је на састанку у Влади Војводине. Општина Кикинда обезбедила је 25 милиона динара, а исто толико новца уложиће и Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“. Председник Општине Кикинда Илија Војиновић који је био у делегацији представника пет општина Баната на састанку са председником Владе Војводине Бојаном Пајтићем и директорима Јавног предузећа „Воде Војводине“, каже да је договорено да механизација ЈП „Воде Војводине“ која се налази у Бачкој и Срему буде ангажована у банатским општинама које су угрожене. Договорено је и да се председници пет најугроженијих општина састану наредне недеље у Зрењанину како би утврдили на који начин ће грађевински материјал бити испоручиван домаћинствима. Тренутно је најтежа ситуација у Месној заједници Башаид. У овом месту урушено 19 кућа и очекује се урушавање још 50.

- Јуче су две жене биле да пријаве да им куће нису за становање – каже председник МЗ Башаид Зоран Петровић. - Једна од њих је и Бојана Раду, из ромског насеља, чија породица има десет чланова. У овом моменту 19 кућа у Башаиду није за становање. Иако је у овом месту 150 кућа празно, власници не желе да их уступе онима без крова над главом јер се боје да им не направе велике режијске трошкове које неће моћи да плате. Осам породица у којима су 23 члана снашло се за смештај код рођака, а једна бака смештена је у кикиндски Геронтолошки центар.

Запослени у Водопривредном предузећу ископали су канал од такозваног Башаидског канала до Винцаида, а прокопан је и канал од 400 метара кроз такозване јамуре код излетишта Дударница. За годину дана на територији Башаида пало је више од хиљаду литара кише по квадратном метру што је 250 пута више од годишњег просека. У овом месту постављено је и 400 грла за кишне канале и око 100 пропуста испред кућа. Грла су дељена бесплатно. У Руском Селу за становање није осам кућа, а у читавој општини 29. А. Ђ.

Нудеповезивање стажа, паранинавидику

Дон Жуан данасу Бечеју

СЕНТА: Глумци Камерне сцене „Мирослав Антић“ из Сенте имају више заказаних наступа на гостовањима и пред својом публиком, а угостиће глумце из Црвенке. Омладински ансамбл Сенћана са представа „Дон Жуан се враћа из рата“ гостује данас у Бечеју, где ће у сали Позоришта од 20 часова извести комад „Дон Жуан се враћа из рата“, у режији Бранка Вучетића. У суботу 5. марта КС „Мирослав Антић“ угостиће позориште из Црвенке, које ће пред сенћанском публиком извести представу „Женски оркестар“ Жана Ануја у режији Милана Белегиша-

нина. Сенћани че у Црвенки гостовати 10.марта са представом првог извођачког ансамбла „Јелисаветини љубавни јади због молера“ коју је режирао Филип Марковиновић. Управник КС „Мирослав Антић“ Небојша Басарић најављује да ће сенћански глумци са представом „Јелисаветини љубавни јади због молера“ наступати на позоришном фестивалу фестивалу „Гулини дани“ у Петровцу на Млави 26. марта, а да је 16.априла у Батајници предвиђено учешће на Фестивалу малих сцена са представом „Лепе очи, ружне слике“. М. Мр.

РУМА: У градској кући у Руми јуче је одржан састанак на којем су председник Општине Рума Горан Вуковић, председник Скупштине Општине Руме Ненад Боровић и председник савеза синдиката општине Рума ДраганТешић пробали да објасне запосленима шта се догађа са „Клузом” и због чега они готово седамнаест месеци нису добили плате. - Програм реструктуирања ће почети у току ове недеље и у наредних четири до шест недеља, односно, најкасније до 15. априла морамо изнаћи неко решење. Реструктуирање је овог момента је најбоље решење јер ће тиме реално бити процењена вредност фирме и тиме ће бити јасно и колика могу да буду очекивања. Једино је извесно, да ће вам бити спојен радни стаж, док је исплата плата на јако дугом штапу да не кажем немогућа - објаснио је председник СО Рума Боровић у обраћању радницима.

VESTI Лажнанаградна играАпатинске пиваре АПАТИН:Апатинска пивара је обавестила грађане да су се у мрежи 063 појавиле лажне циркуларне поруке, које позивају на учешће у наградној игри коју, наводно, организује Пивара. Захваљујући брзој реакцији надлежних у компанији „Теленор“, спречено је даље ширење СМС порука. У случају да се поруке сличне садржине поново појаве, Апатинска пивара позива потрошаче да у њима не учествују, јер Пивара нема наградну игру у којој се слањем СМС порука на одређени број конкурише за освајање аутомобила. Ј. П.

Развојмалих исредњих предузећа

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ОБЕЋАЛА ПОМОЋ РАДНИЦИМА „КЛУЗА”

Актери сенћанске представе „Дон Жуан се враћа из рата“

11

„Клуз” је 2005. године, купио Ђорђија Ницовић и он је постао део конзорцијума „Ирва инвестиције”. Тада је део радника проглашен технолошким вишком, док је део остао на послу. Проблеми су настали, октобра 2009. године, када је престала исплата плата због чега су радници „Клуза” у априлу прошле године започели штрајк. „Клуз” тренутно дугује на основу катастарских блокада и судских пресуда преко 16 милиона динара, док су потраживања за плате и зараде запослених око 60 милиона. Од априла 2010. године, „Клуз” је поново у власништву државе као и сва остала текстилна предузећа у Србији и Агенција за приватизацију је надлежна за решење проблема, а као именовано лице за „Клуз” је СоњаВеселиновић. - Немогуће било шта урадити јер се Ницовић добро покрио папирима. Покретање производње је немогуће јер од машина на којима сте ви

радили нема ништа, део је разнет, односно покраден, а део је претходни власник јер су биле купљене на лизинг - истакао је председник СО Рума Ненад Боровић. - Ми једино можемо да утичемо на јавна предузећа да омогуће репрограм дугова. Крађа је евидентна, а Привредни суд и Агенција за приватизацију у претходних пет година нису реаговали. Уколико не дође до одговарајућег решења ми из локалне самоуправе ћемо вам обезбедити аутобусе и заједно са вама ићи пред Владу Републике Србије да тражимо ваша права. Председник Општине Рума Горан Вуковић је нагласио да су представници локалне самоуправе имали састанке и са људима из Агенције за приватизацију и са представницима свих синдиката и да су задаци за решавање овог проблема подељени, те дати минимални рокови. Ј. Антић

АПАТИН:Сутра у 11 часова, у великој Сали СО у Апатину, одржаће се презентација Регионалног центра за развој малих и средњих предузећа и предузетника „Снер“ Суботица. Предмет презентације је могућност апликације малих и средњих предузећа и предузетника Фондовима за развој Републике Србије, Покрајине Војводине, као и предприступним европским фондовима за развој. Биће говора и о сарадњи Регионалниог центра „Смер“ са привредницима и друштвима на подручју апатинске општине, о чему ће говорити директор центра др БраниславМалигурски, са својим сарадницима. Ј. П.

Сећање на бечејске Јевреје БЕЧЕЈ:„Безумље холокауста и сећање на бечејске Јевреје“ тема је данашњег предавања у бечејској Гимназији. Скуп је заказан за 13 сати, а предавачи ће бити професори реномиране бечејске школе из предмета: историја, социологија, српски језик и филозофија. У ствари, биће то презентација истраженог из историје бечејских Јевреја и стечено знање на зимском међународном семинару о холокаусту за педагоге одржаном у Меморијалном центру „Јад Вашем“ у Јерусалиму. В. Ј.


12

crna hronika

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

^ETVORICAMLADIHBE^EJACAOSUMWI^ENAZASERIJUKRA\A

Nametikablovisa zalivnogsistema

Dvojici maloletnika iz Be~eja, bra}i A. P. (17) i E. P. (16), osumwu~enima da su u~estvovali u vi{e kra|a na podru~ju Be~eja, de`urni istra`ni sudija Ankica Kurja~ki odredila je pritvor nakon saslu{awa u Vi{em sudu u Novom Sadu. Policija je podnela krivi~nu prijavu i protiv wihovog sugra|anina Kristijana F. (25), dok se za ~etvrtim ~lanom ove grupe kradqivaca, KristijanomN. (19) koji je u bekstvu, i daqe traga.

MINISTARKAPRAVDESNE@ANAMALOVI]

Najboqare{ewa uzakonu oadvokaturi Ministarka pravde Sne`ana Malovi} poru~ila je ju~e da je Ministarstvo pravde otvoreno za razgovor o svim odredbama predloga zakona o advokaturi, kao i amandmanima koji }e na wega biti podneti, a koji je posledwih dana podelio beogradsku advokaturu. – Ovaj zakon je izuzetno va`an jer bez wega Srbije ne mo`e postati ~lan Svetske trgovinske organizacije, niti }e mo}i da napreduje u evropskim integracijama – ukazala je Sne`ana Malovi} na sastanku s pred stav ni ci ma re gi o nal nih advokatskih komora, Advokatske komore Srbije i Odbora za pravosu|e u republi~kom parlamentu. – Su{tina dono{ewa novog zakona o advokaturi je ure|ewe te profesije na osnovama na ko-

stanka da }e se taj odbor baviti svim sugestijama koje }e doprineti boqem polo`aju advokata, odnosno koji }e biti najboqi za advokaturu, ali i za sve gra|ane koji }e koristiti advokatske usluge. Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoqub \or|evi}, koji je bio na ~elu radne grupe za izradu zakona, istakao je da zakon ni na koji na~in ne urgo`ava samostalnost i nezavisnost advokature, podse}aju}i na to da je dobio pozitivne ocene u tom delu i od Evropske komore advokata. Sukob izme|u beogradske i republi~ke komore je, kako je naveo, izvan pravne struke i principa advokature. – Advokatura mora da se oslobodi ciqeva izvan profesije, ne sme da bude vo|ena politi~kim motivima ili li~nim inte-

Depozitzaosigurawe 50–60evragodi{we – Polisa osigurawa koju bi, po Predlogu novog zakona o advokaturi, trebalo da pla}aju advokati radi osigurawa od {tete koju bi tokom obavqawa profesije naneli gra|anima, iznosila bi 50 do 60 evra godi{we – izjavio je ju~e predsednik Advokatske komore Srbije i predsednik radne grupe za izradu tog zakona Dragoqub \or|evi}. On je ukazao na to da se do tog iznosa do{lo posle konsultacija s osiguravaju}im dru{tvima, isti~u}i da nisu ta~ne informacije koje su se ~ule tokom protesta nekih beograskih advokata da }e taj iznos biti vi{e stotina hiqada evra. – Neistina je da bi depozit za osigurawe, po novom zakonu, bio 300.000 evra i da ko nema da ga plati, ne}e mo}i da se bavi advokaturom – rekao je \or|evi}. Jedan od razloga za trodnevni {trajk upozorewa koji je organizovala Advokatska komora Beograda bio je i taj koji se ti~e polagawa depozita za osigurawe od {tete, a koji bi, ukoliko bi bio nerealno visok, najvi{e pogodio male advokatske kancelarije i advokate pojednice.

Zavr{enprotest Beogradski advokati zavr{ili su ju~e {trajk upozorewa zbog nezadovoqstva pojedinim odredbama Predloga novog zakona o advokaturi, koje, kako tvrde, ugro`avaju samostalnost i nezavisnost te profesije, izjavio je Tanjugu predsednik Advokatske komore Beograda (AKB) Slobodan[o{ki}. [o{ki} je naveo da gotovo polovinu svih advokata u Srbiji ~ine beogradski advokati kojih ima oko 3.300, dok ukupan broj advokata u Srbiji iznosi ne{to vi{e od 7.000. Beogradski advokati tra`e promenu odredbi zakona prema kome dr`ava odre|uje organe komore, wihovo funkcionisawe i trajawe. jima ona treba da funkcioni{e – rekla je ona. Sne`ana Malovi} je podsetila na to da je Ministarstvo pravde u septembru 2009. formiralo radnu grupu za izradu zakona, dok je finalna radna verzija u Ministarstvo stigla krajem okrobra pro{le godine, posle ~ega je utvr|en nacrt i upu}en Vladi Srbije, koja ga je 10. februara uputila Skup {ti ni na usva ja we po hitnom postupku. Ona je podsetila i na to da je radna verzija zakona u sve tri faze wego ve iz ra de bi la do stup na svim zainteresovanima na sajtu Ministarstva pravde, kao i da je povodom wega odr`ano niz javnih rasprava. Predsednik skup{tinskog Odbora za pravosu|e Bo{koRisti} istakao je na po~etku sa-

resima. Ona mora da bude nezavisna i samoregulatorna – rekao je \or|evi}. Predsednik Advokatske komore Beograda, ~iji su ~lanovi tri dana protestovali zbog pojedinih odredbi zakona, Slobodan[o{ki}ponovio je kritike na zakon koje se, pre svega, ti~u, kako tvrdi, me{awa dr`ave u izbor, organizovawe i funkcionsawe komore. On je istakao da advokatura mora da bude nezavisna i samostalna. Sastanak je organizovan na inicijativu Advokatske komore Srbije, posle po~etka {trajka nekih ~lanova Advokatske komore Beograda koji tra`e da se iz zakona izbace pojedine odredbe koje, kako tvrde, ugro`avaju nezavisnost i samostalnost wihove profesije. (Tanjug)

Dvojica Kristijana i maloletna bra}a terete se da su krali kablove znatne materijalne vrednosti i iz wih izdvajali bakar, koji su kasnije prodavali, a na meti im se zgodno na{lo i pet teladi s farme PIK-a „Be~ej”, koja su prodali be~ejskim mesarima. Tako|e, na lopovski konto im se stavqa i kra|a bagremovih drva, zapre`nog vozila i razli~itog alata s okolnih sala{a. Pri tom se osnovano sumwa da su, po~etkom februara, Kristi-

jan F. i jedan od maloletnika po~inili razbojni~ku kra|u na zalivnom poqu PIK-a „Be~ej„, gde su, kako je saop{tila Policijska uprava u Novom Sadu, isekli kablove i utovarili ih u zapregu. Kada su radnici obezbe|ewa poku{ali da ih spre~e u tome, razbojnici su na wih naterali zapregu i uspeli da pobegnu. Drugi od maloletne bra}e se sumwi~i i za provalu u ugostiteqski objekat „Zahir„ u Be~eju, odakle je ukradena izvesna svota novca. A.G.

POSLEPREBIJAWAPOLICAJCA,BO[KOV.IZRASTINE,KODSOMBORA,TERETISEIZAKREDITNEMU]KE

Izpritvorau–pritvor Operativci kriminalisti~ke policije Policijske uprave u Somboru li{ili su slobode i uz krivi~nu prijavu sproveli nadle`nom istra`nom sudiji Osnov nog su da u ovom gra du Stoj an a K. (37) iz Som bo ra zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave, kao i Bo{kaV.(37) iz Rastine zbog osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kredita i drugih povoqnosti. Istom prijavom je obuhva}en i Goran B. (29) iz Alekse [anti}a koji je osumwi~en da je zloupotrebio slu`beni polo`aj i falsifikovao slu`bene isprave. Ova zvani~na vest iz somborske policije sama po sebi ne bi izazvala ve}u pa`wu ovda{we javnosti da se u slu~aju li{avawa slobode Bo{ka V. ne radi o osobi koja je, s jo{ nekoliko sau~esnika, pre tek ne{to vi{e od mesec dana li{ena slobode zbog maltretirawa i {amarawa dva posetioca somborske diskoteke „Opera“, ali i nasrtawa i tu~e policijskog inspektora koji je poku{ao da

Kazneno-popravnizavoduSomboru

prekine incident. Za somborsku javnost je posebno bila interesantna nezvani~na informacija da je te no}i Bo{ko V. u diskoteci bio u dru{tvu jednog od naj vi {e po zi ci o ni ra nih funkcionera izvr{ne vlasti u Somboru. Po{to je istra`ni sudija Osnovnog suda tada Bo{ku V. i wegovim sau~esnicima, nakon policijskog privo|ewa, odredio meru pritvora do mesec dana, somborskoj javnosti nije bilo najjasnije kako je

LIKVIDACIJA[AP^ANINASA[E[ALI]AUBE^U PREDRAZRE[WEM

Uhap{enisupruga iro|akubijenog

Austrijska policija je pred razre{ewem ubistva [ap~anina Sa{e [ali}a (36), koji je 13. februara pro na|en mr tav u skladi{tu u Be~u. Policija je, po pisawu dnevnika „Esterajh”, uhapsila wegovu suprugu Qiqanu i wenog ro|aka Milana

Sa{a[ali}

I., i oni su u istra`nom pritvoru. Policija smatra da su wih dvoje lagali tokom saslu{awa. Dnevnik navodi da Milan I. va`i za glavnog osumwi~enog za ubistvo. On godinama ilegalno `ivi u Austriji, nakratko se vrati u Srbiju, pa potom

2010. u Austriju, a prilikom saslu{awa naveo je la`ni alibi. Provera telefonskih poziva na wegovom mobilnom telefonu pokazala je policiji da je lagao. Supruga Qiqana je tokom saslu{awa tvrdila da je u vreme ubistva bila u stanu, ali je ovu tvrdwu, kao i kod Milana, policija dovela u pitawe, navodi list. Tr go vac Sa{a [a li}, rodom iz [apca, ubijen je iz pi{toqa kali bra 7,62, jednim metkom u glavu, a telo je prona{la wegova supruga koja je potom pozvala po li ci ju. Austrijski list navodi da je mogu}i motiv za ovaj zlo ~in lo {a bra~na situacija. Roditeqi Sa{e [ali}a odmah su posumwali u wego vu suprugu Qiqanu. Oni su medijima govorili da je Sa{a u posledwe vreme bio upla{en za svoj `ivot pa se ~ak bojao i da jede kod ku}e. Sa{a je 6. februara s Qiqanom (43) napunio pet godina braka, koliko je bilo neophodno da se dobiju austrijski „papiri”. Qiqana se, po tvrdwama roditeqa, bojala da }e je Sa{a ostaviti i govorila da joj je lak{e da ga vidi mrtvog nego `ivog s drugom `enom. (Tanjug)

ve} pritvorena osoba ponovo li{ena slobode. Ispostavilo se, kako „Dnevnik“ nezvani~no saznaje, da je nakon, za srpski pravosudni sistem neuobi~ajeno brzog i ekspresnog saslu{awa najve}eg broja o~evidaca incidenta u diskoteci „Opera“ (neimenovani funkcioner nije bio pozvan da svedo~i), Osnovni sud u ponedeqak, 28. januara, odr`ao i zakqu~io su|ewe, te Bo{ku V. „odrezao“ nepravosna`nu zatvorsku

kaznu od osam meseci, za delo za koje je, ina~e, zapre}ena zatvorska kazna do tri godine. Interesantno je da je ovaj Rastinac „pitoreskne“ biografije i podebqeg policijskog i zatvorskog dosijea sli~no delo (napad i nano{ewe lak{ih telesnih povreda policajcu) po~inio i 2006. godine, kada je ka`wen mandatnom kaznom od 100.000 dinara. Wegovim ovogodi{wim sau~esnicima u nano{ewu lak{ih telesnih povreda policijskom inspektoru NikoliV., IgoruM. i StevanuM. za isto delo je presu|ena minimalna propisana kazna, odnosno dobili su po tri meseca zatvora. Odmah po izricawu presude, osu|ena ~etvorka je pu{tena na slobodu na kojoj je trebalo da sa~eka pravosna`nost presude, nakon ~ega su se uputili nazad u zatvor po stvari. Ipak, Bo{ka V. su doslovno u dvori{tu ispred somborskog Kazneno-popravnog zavoda zaustavili operativci krimi-policije i ponovo ga li{ili slobode, a po nezvani~nim saznawima na{eg lista, ovaj put istra`ni sudija Osnovnog suda u Somboru je osumwi~enom Bo{ku V. odredio pritvor do osam dana. M.M}

IZAPATINSKEPIVAREUPOZORAVAJU

La`neSMSporuke onagradnojigri Sa `eqom da informi{e i za{titi gra|ane od o~igledne prevare, Apatinska pivara obavestila je javnost da su se u 063 mre`i pojavile la`ne cirkularne poruke koje pozivaju na u~e{}e u nagradnoj igri ~iji je navodni organizator Pivara. Zahvaquju}i brzoj reakciji nadle`nih u kompaniji „Telenor”, daqe {irewe la`nih SMS poruka je spre~eno. „Isti~emo da Apatinska pivara nema nagradnu igru u toku”, navode u ovoj kompaniji. U slu~aju da se poruke sli~ne sadr`ine ponovo pojave, Apatinska pivara poziva potro{a~e da ne u~estvuju u la`noj nagradnoj igri u kojoj se slawem SMS poruke na odre|eni broj, navodno konkuri{e za osvajawe automobila, dodaje se u saop{tewu. E.D.

ISPREDKASARNEUDOWEMSINKOVCU KODLESKOVCA

Naispra}ajuse potukledvegrupe Dve grupe rodbine vojnih regruta iz Lebana i @itora|e, koji su se prijavili na dobrovoqnio slu`ewe vojnog roka, potukli su se ispred kasarne u Dowem Sinkovcu i u policiju je privedeno wih 11, re~eno je ju~e u leskova~koj policiji. U tu~i koja se dogodila prekju~e, po proceni policije, u~estvovalo je oko 15 osoba. Do incidenta je do{lo u poslepodnevnim satima ispred ulazne kapije kasarne. Jedan od o~evidaca tu~e rekao je Beti da su regruti i wihovi roditeqi bili „mrtvi pijani” i da su prethodno pevali pesmu „Rado Srbin ide u vojnike”. – Pola sata smo slu{ali pesme, pa slede}ih 15 minuta sva|e, a onda je nastala masovna tu~a. Tukli su se pesnicama, nogama i rukama i torbama koje su

poneli sa sobom. To je trajalo sve dok policija nije stigla. Neki su pobegli preko livade, a druge su pokupili u maricu i odvezli – pri~a jedan me{tanin Doweg Sinkovca. I u policiji je potvr|eno da je pijanstvo bilo uzrok masovne tu~e momaka iz Lebana i @itora|e i wihovih roditeqa, od kojih niko nije zadobio ozbiqne povrede. Predstavnici Vojske Srbije u Leskovcu saop{tili su ju~e da je samo jedan kandidat za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka u~estvovao u masovnoj tu~i ispred kapije leskova~ke kasarne u Dowem Sinkovcu. U saop{tewu se navodi da je ta osoba 1. marta trebalo da se javi u kasarnu, kao i da su de`urni vojnici s kapije odmah prijavili tu~u policiji.


crna hronika

dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

13

JO[NEIZESTANSTATUSOSU\ENOGZAUBISTVOUCRNOJGORI

SutraodlukaoVeskuVukoti}u? Vi{isuduNovomSadutrebalo bi, najverovatnije sutra, da odlu~i ho}e li Veselin – Vesko Vukoti} (51), Novosa|aninrodomizNik{i}a,kojije osumwi~en za vi{e te{kih krivi~nih dela, biti izru~en CrnojGori,gdejeosu|enna20 godina zatvora zbog ubistva i poku{aja ubistva u Kotoru 1997. godine. Crna Gora je zvani~no zatra`ila izru~ewe, a novosadski sud je, da bi mogao da odlu~uje o eventualnoj  ekstradiciji,posledwihnekoliko

nedeqa ~ekao Vukoti}evo uverewe o crnogorskom, odnosno srpskom dr`avqanstvu jer posedujeli~nekarteobedr`ave. Ukoliko bude nezadovoqan prvostepenom odlukom novosadskogsuda,Vukoti}imapravo`albepredApelacionimsudomuNovomSadu. Veselin – Vesko Vukoti} je na osnovu Interpolove poternice, koju je za wim raspisala Crna Gora, uhap{en 30. decembrapro{legodineuNovomSadu, a posle saslu{awa kod is-

VeselinVukoti}

tra`nog sudije pu{ten je na slobodu jer je, nakon uvida u spiseisaslu{awa,konstatovanodanemaosnovazapritvor. PortparolkaisudijaVi{eg suda u Novom Sadu Svetlana Tomi}-Joki} nakon toga je potvrdila da taj sud procesuira Vukoti}a u ponovqenom postupkuzaubistvo,zbogkojegje uCrnojGoriosu|enna20godinazatvora. Jo{nijere{enodali}epo~etak su|ewa do~ekati na slobodi ili }e mu biti odre|en

pritvor.Tu`ilacjetra`ioda mu se odredi pritvor, a vanraspravno ve}e treba da donese odluku da li }e, nakon {to je dozvoqeno da mu se sudi iz po~etka,i}iupritvoriline. Vukoti}jedecembra2008.godine iz Belgije, gde se wegovo imedovodilouvezusubistvom politi~kog emigranta Envera Hadrijua, ekstradiran Srbiji, i bio je sproveden u pritvor Okru`nogzatvorauNovomSadu. Dok je boravio u ekstradicionompritvoru,zbog~iweni-

cedamujeuCrnojGorizaubistvo po~iweno u Kotoru 1997. su|eno u odsustvu, Vukoti} je tra`ioponavqawepostupka. Avgusta2009.mujepozliloi iz zatvora na Klisi odvezen je u Institut za kardiovaskularnebolestiuSremskojKamenici,gdejezbogsr~anihproblema bio podvrgnut i hirur{koj intervenciji. Kada se oporavio,prekinutomujeizdr`avawe kazne i na{ao se na slobodi. E.D.

IZBOR^LANOVA ZASTALNESAZIVE VISOKOGSAVETASUDSTVAIDR@AVNOGVE]ATU@ILACA

Sudijeitu`ioci biraju{efove PUCWAVANAAUTOBUSVOJSKESADUNEMA^KOJ, ISPREDAERODROMAUFRANKFURTU

KosovskiAlbanac ubiodva ameri~kavojnika Komanda Ratnog vazduhoplovstvaSADzaEvropujepotvrdila dasudvojicapripadnikatihsnaga ju~e poginula u oru`anom napadunaaerodromuuFrankfurtu, a dvojica su rawena, javile su agencije. Napad je izvr{io 21-godi{wi ArifUka sKosovakojijepriveden, javila je nema~ka agencija DPA.Kosovskiministarunutra{wihposlovaBajramRexepi rekao je da je napada~ iz Kosovske Mitrovice.  „Ovo je stra{an i tragi~andoga|aj.Poku{avamoda

utvrdimodalijeovobiloorganizovano i koja je priroda napada”,izjaviojeRexepizaAP. Nema~ka policija je saop{tiladajenapadizvedennaautobus ameri~kogvojnogosobqanaTerminalu2aerodromauFrankfurtu.Poginulisuvoza~autobusai jedan putnik, tre}a osoba je te{korawena,a~etvrtalak{e. Nema~ka kancelarka Angela Merkel je izjavila da se radi o „stravi~nom doga|aju” i obe}ala temeqnuistragu. E.D.

KOMANDIRKOSOVSKEPOLICIJE DIGAORUKUNASEBE

Samoubistvo zbogpritiska Komandir kosovske policije na punktu kod Kule prema CrnojGoriQuanAdemajizvr{io jesamoubistvo,zbog,kakojenaveo u opro{tajnom pismu, pritisaka funkcionera kosovske vladedadozvoli{verc,prenosiju~epri{tinskilist„Koha ditore”. Ademaj je u pismu, s ~ijim je sadr`ajem list upoznat, naveo dajetrpeopritisak,kakoihje

nazvao, „funkcionera ukqu~enihu{verc”,alinijepomenuo nijednogodwih,nitikompaniju ili bilo {ta drugo u tom kontekstu. Jedino je pomenuo imenanekolicinekolegapolicajaca za koje je rekao da su imali sastanke i telefonske pozive. Ademaj (37) je samoubistvo izvr{io13.februaraovegodine. (Tanjug)

APELACIONOVE]ESUDABiHNIJEDONELO RE[EWEOHRVATSKOMRATNOMVETERANU

Purdajo{na~ekawu Apelaciono ve}e Suda BiH jo{ nije odnelo re{ewe u slu~aju Tihomira Purde, koji je uhap{en5.januarauOra{juna podru~ju BiH po optu`nici Srbijezbogratnihzlo~inapo~iwenih u Vukovaru 1991. nad zarobqenimvojnicimaJNA. – Nije poznato da li je Apelaciono ve}e razmatralo `albu koju je na prvostepenu odluku ulo`ila odbrana Tihomira Purde – rekla je ju~e Tanjugu portparolka Suda BiH Selma Haxi}. Onajekazaladajo{nemare{ewa od Apelacionog ve}a, a nije,kakojenavela,poznatoni dalijesednicaodr`ana. –RadiseozatvorenimsednicimaApelacionogve}a.Mo`da su oni i zasedali, ali re{ewe

jo{nijedoneto–reklajeHaxi}eva,dodaju}idanepostojeodre|eni zakonski rokovi za dono{ewe re{ewa u drugostepenompostupku,iakojeuobi~ajna praksadasetouradiu{tokra}em roku.  Prvostepenom odlukomSudaBiH,donetompredesetakdana,utvr|enojedasuispuweni zakonski uslovi za izru~ewePurdeSrbiji.Odbrana jepodnela`albunatuodlukui sadase~ekare{eweApelacionogsudaBiH.KadaApelaciono ve}e donese re{ewe u vezi s tim predmetom, kona~nu re~ o slu~ajuPurdinomdone}eministar pravde BiH Bari{a ^olak. Purda je u ekstradicionom pritvoru Suda BiH, koji mo`e trajatinajdu`edo{estmeseci.

Sudijeinosiocitu`ila~kih funkcija u Srbiji danas biraju po{est~lanovaizsvojihredova za stalne sazive Visokog savetasudstva(VSS)iDr`avnog ve}a tu`ilaca (DVT), organa kojisuustanovqeni2009.godineuprvomsazivutokompostupka op{tih (re)izbora nosilaca pravosudnih funkcija, a nadle`ani su za izbor sudija i zamenikajavnihtu`ilaca,kaoi wi-

Odbora za pravosu|e Narodne skup{tine, te po jedan ~lan iz redaprofesorapravnihfakultetaiadvokature. Dr`avnove}etu`ilacatako|e ima 11 ~lanova: {est izbornihizredajavnotu`ila~keorganizacije,tri„popolo`aju“– republi~ki dr`avni tu`ilac, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosu|e Skup{tineSrbije,apojedan~lansuiz

KandidatiizVojvodine Na izbornoj listi s imenima ukupno 50 sudija-kandidata iz celeSrbijezafunkciju~lanauVisokom savetu sudstva,vi{e oddesetihjeizvojvo|anskihsudova: BrankaBan~evi},sudijaApelacionogsudauNovomSadu, StojaKuzmanovi},sudijaPrivrednogsudauNovomSadu, MiroslavAlimpi},sudijaVi{egsudauNovomSadu, VukicaKu`i},sudijaOsnovnogsudauNovomSadu, IgorBursa},sudijaVi{egsudauSremskojMitrovici, MilicaCveji},sudijasremskomitrova~kogOsnovnogsuda, Aleksandar Stoiqkovski, sudija Privrednog suda uZrewaninu, ZoranParipovi},sudijaVi{egsudauZrewaninu, BranislavSurla,sudijaOsnovnogsudauZrewaninu, JasminaPetrovi},sudijaOsnovnogsudauPan~evu, VesnaVukovi},sudijaVi{egsudauPan~evu, SowaVidanovi},sudijaOsnovnogsudauSubotici. hova profesionalno-statusna pitawa. Ukupno oko 2.000 sudija sa stalnom funkcijom, me|u kojima i sudije prekr{ajnih sudova i Vi{eg prekr{ajnog suda koje sunasudijskefunkcijeizabraneizredovasudijazaprekr{aje, mo}e }e od 7.30 ~asova do 15.30daglasajuzasvojefavoriteme|ukandidatimaza~lanau VSS-u. Na dana{wim izborima za {est izbornih ~lanova u Dr`avnom ve}u tu`ilaca za kandidatesizbornelistemo}i}e da glasa 507 javnih tu`ilaca i zamenika javnih tu`ilaca sa stalnom funkcijom, i to na 23 bira~kamestaod8do12sati,a kako je ranije najavqeno, IzbornakomisijaDVT-a}erezultateglasawaobjavitinajkasnije5.martaposlepodne. Zakonom je propisano da Visokisavetsudstvaima11~lanova:{estizbornihizredasudija sa stalnom sudijskom funkcijom,odkojihjejedansteritorijeautonomnihpokrajina,tri ~lana „po polo`aju” – predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik SAOBRA]AJKA U RUMI: Neprilago|ena brzina ili klizav kolovoz,ilioba,razlogsusaobra}ajnenezgodekojase dogodila ju~e oko 14.30 ~asova u @elezni~koj uliciuRumi.Donesre}e jedo{lokadajeu„Rumatransov” autobus, koji je vozio |ake, iz sporedne ulice udarilo putni~ko vozilo. Te{ko povre|enihnijebilo. Tekstifoto: J.Anti}

redaprofesorapravnihfakultataiadvokature. Ovosu,ina~e,prviizboriza po {est izbornih ~lanova prvog stalnog sastava VSS-a i DVT-a.

Izb orn a komis ij a Vis ok og savetasudstvajeranijeutvrdilakona~nulistu od 50kandidatazaizbor,odkojihjesedamna listi s teritorije autonomnih pokrajina, jedan na listi Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog i Upravnog suda, pet kandidata na listiapelacionih sudova,15kandidata iz vi{ih i privrednih sudova, dok su 22 kandidata na listi osnovnih i prekr{ajnih sudova, kao i Vi{eg prekr{ajnogsuda.

Boqevi}:Spornaizbornamasa PredsednicaDru{tvasudijaSrbijeDraganaBoqevi}ju~eje oceniladasuizbori za~lanoveVisokogsavetasudstva„sporni“ zbog„sporneizbornemase„. –Naovimizborimamo`edaglasaoko2.000sudija,me|ukojimajei600prekr{ajnihsudija.Me|utim,predUstavnimsudomje trenutno postupak o ocewivawu ustavnosti zakonske norme po kojojprekr{ajnesudije mogudaglasajuza~lanoveVisokogsaveta sudstva. Istovremeno, 830 nereizabranih sudija, o ~emu se tako|e vodi postupak, nema pravo glasa na ovim izborima. Te sudijejetrebalodaglasaju,zato{towihovsudijskistatusnije okon~an i jo{ ne postoji pravosna`na sudska odluka da im je prestala sudijska funkcija. Dok to ne postoji, oni su i daqe sudije. Ostavqamo sudijama da procene `ele li da daju legitimitetovakvimizborima–reklajeDraganaBoqevi}. Stimuvezi, onajeoceniladasenaizborza~lanoveVisokog saveta sudstva iz redova sudija ulazi sa „spornom izbornom masom”. To su, kako je navela, i razlozi zbog kojih „Dru{tvo sudijanijehtelodau~estvuje,nitidapodr`iizbore“. – Mislim da pravosu|e ulazi u novi krug protivustavnih i protivevropskih mera, ~ime }e se daqe uru{avati pravosudni sistemSrbije–kazalajeDraganaBoqevi}.

Posle okona~wa izborne procedureiutvr|ivawaiverifikovawa rezultata izbora, krajwi rok za konstituisawe stalnog sastava Visokog saveta sudstvaje15.mart.VSSustalnomsastavu}eimenovatipredsednike svih sudova u Srbiji. Tako|ejenajavqenoda}eVSS, nakon {to bude formiran u stalnom sastavu, po~eti da re{avaproblemeuvezispostupkom op{teg izbora sudija u decembru2009.godine. Izborna komisija Dr`avnog ve}a tu`ilaca utvrdila je kona~nulistu12kandidatanapet kandidacionih lista. Od ukupno {est mesta izbornih ~lanovauDVT-u,jednojezakandidata s liste Republi~kog javnog tu`ila{tva, jedno s liste apelacionih javnih tu`ila{tava i tu`ila{tava za organizovani kriminal i ratne zlo~ine, po jedno za kandidata s liste vi{ihjavnihtu`ila{tavaisliste javnih tu`ila{tva s teritorije autonomne pokrajine, a zaosnovnatu`ila{tvasupredvi|enadvamesta. Me|u dvanaest kandidata za ~lanoveDr`avnogve}atu`ilacasuitu`ilaczaratnezlo~ine Vladimir Vuk~evi} i zamenik republi~kog javnog tu`io- ca\or|eOstoji}.Naizbornoj listi za ~lana stalnog sastava DVT-ame|ujo{desetkadnidata je i zamenica apelacionog tu`iocauNovomSaduIvanaLetica-Pavi}. J.Jakovqevi} PRIJAVAPROTIV KIKIN\ANINA

Udarao drvenom palicom ProtivDraganaB. (1988)izKikindepolicijskislu`beniciuKikindipodnelisukrivi~nuprijavu zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo nasilni~kog pona{awa.Onjeosumwi~endaje20.februaraovegodine,nauliciuBa{aidu,oko2.30sata,vi{eputaudario pet lica iz Tobe i drvenom palicom.. M.Mr.


14

dru[tvo

~etvrtak3.mart2011.

VLADAIDAQESTOJIIZAONOG[TOJE OBE]ALAPROSVETARIMA

Pove}aweplata, anejednokratna pomo} Sobziromnatodasudvasindikata prosvetnih radnika protokolopove}awuzaradauovojgodinisVladompotpisalainaosnovu togaprekinula{trajkpreposledwih razgovora Vlade i MMF-a, prili~nuzebwuuredoveprosvetara unela je, posle tih razgovora, izjavaministarkefinansija,profesorke dr Diane Dragutinovi}, da}esepredvi|enopove}aweubuxetu iskoristiti ne za uve}awe zarade u dogovorenom procentu, ve}}ezaposlenimabitiispla}enokaojednokratnapomo}. – Posle te izjave ministarke finansijana{sindikatuputioje pismo  premijeru i ministrima prosveteifinansija,ukojemsmo

tra`ilidaseizjasneotomedali iposlerazgovorasMMF-omstojeizasvojihpotpisanaprotokolu kojisupotpisalisna{imiSindikatomobrazovawaSrbije,iministar prosvete prof. dr @arko Obradovi} nam je odgovorio da Vlada~vrstostojiizaovogprotokola – ka`e generalni sekretar SindikataradnikauprosvetiSrbijeZdravkoKova~.

tra`e}ipove}aweplataod20postouovojgodinijerjesvimajasno davi{eoddogovorenih13,6posto prosvetnim radnicima nema odakle da se da – ka`e Zdravko Kova~.–VladaRepublikeSrbijejeu buxetuzasvejavneposlenikekoji se finansiraju iz dr`avne kase planirala 329 milijardi dinara, odnosno20milijardivi{enegou prethodnoj godini, pa je ovih desetnovihmilijardikojemoraizdvojitirezultatkojimbiunajve}em delu trebalo da budu zadovoqni i prosvetni radnici, a i drugi korisnici buxeta, tim pre {toseznadajezacrtanapolitikaplataujavnomsektoruipenzijautvr|enapoprincipuspojenih sudovaisvakiprocenat uve}awauprosvetiili nekoj drugoj buxetskoj javnoj slu`bi „gura“ tro{ak u osam puta ve}emiznosu. PoKova~evimre~ima,zazaposleneuprosveti i drugim javnim slu`bama protokol potpisan s Vladom je garancijada}esesocijalni dijalog nastavitiidane}ebitisankcija prema onima koji su ispo{tovalidogovor.Osimtoga,on garantuje isplatu 15.000 jubilarnih nagrada iz 2009. i pro{le godine i otpremnina koje ~eka vi{e od 2.000 novope~enih penzioneraizprosvete. – Zbog svega toga mislim da su kolegekojesunastavile{trajku velikom problemu kako da na|u ~astanizlazizbezizlazajerjeja-

Pore~imaZdravkaKova~a,zazaposleneuprosveti idrugimjavnimslu`bamaprotokolpotpisan sVladomjegarancijada}esesocijalnidijalog nastavitiidane}ebitisankcijapremaonima kojisuispo{tovalidogovor Da podsetimo, protokolom je predvi|eno da se u okviru deset milijardi, za prosvetu izdvoji 3,63milijarde,od~egadvemilijardenauve}awezarada,aostatak na isplatu zaostalih jubilarnih nagrada i otpremnina, 2,2 milijardezamaterijalnipolo`ajdrugihzaposlenihujavnimslu`bama i 5,8 milijardi za popravqawe materijalnogpolo`ajapenzionera. Osim toga, protokolom je utvr|enoda}esevoditiidodatni razgovori o eventualnom dopunskom poboq{awu materijalnogpolo`aja. – Stoga i ~udi insistirawe sindikata koji nisu potpisnici Protokola i koji istrajavaju u {trajku sa skra}enim ~asovima,

sno da tra`eni procenat ne mogu ostvariti, po{to bi novac za to vi{estrukoprevazi{aoprojektovanozaovugodinuiproizveonegativneefektenanarednegodine –ka`eKova~.–Tolikomprocentu pove}awa suprotstavqaju se i finansijskirevizordr`avnogbuxeta,MMF,bez~ijepomo}ibite{kobiloisfinansiratiipostoje}inivo,istru~najavnost,asvi i sindikati su na pregovorima s MMF-omisamipristalinatoda se po{tuju pravila o fiskalnoj odgovornosti, odnosno da se ne probija zacrtani buxetski deficitodvi{eod120,5milijardidinara,kojijeionakozaosiroma{ene srpske finansije prete{ko breme. D.Deve~erski

RIZI^NOPONA[AWEKODMLADIHVOJVODINE

Voledapiju Naju~era{wojsedniciVlade Vojvodine usvojena je informacijaou~estalostii~iniocima rizi~nog pona{awa kod mladih u AP Vojvodini. Pokrajinskisekretarzasport i omladinu Modest Duli} obrazlo`iojeovuinformaciju kao jedan od istra`iva~kih projekata Sekretarijata s ciqem da se na osnovu dobijenih podatakavidi{tajeuzroksocijalnoneprihvatqivompona{awumladih,kojese~estode{avapoduticajempsihoaktivnihsupstanci. Istra`ivawe je sprovedeno putemupitnika navelikomreprezentativnomuzorku–1.500 ispitanikauzrastaod12do21 godine, u~enika sredwih stru~nih{kolaigimnazijaiz gradovaiselaAPVojvodinei studenata Novosadskog univerziteta.Centarzaprimewenupsihologiju–Odsekzapsihologiju Univerziteta u Novom Sadu, pokrenuo je ovo istra`ivawe kojim je rukovodilaprof.dr.MarijaZotovi},i kojesekonkretnoodnosilona

rizi~napona{awamladih,odnosnowihovuu~estalosti~inioce.Posebnojeispitankvalitet porodi~nih odnosa, kao najva`niji u razvoju dece i adolescenata. Naj~e{}i oblici agresivnog pona{awa spadaju u domen verbalno agresivnog pona{awa na svim ispitivanim uzrastima,au~estalostovog,kaoi drugih oblika agresivnog pona{awa, smawuje se s uzrastom. Rezultati ukazuju na to dajekonzumirawealkoholnih pi}anaj~e{}ekodispitanika. Procenat onih koji koriste alkohol je najmawi na osnovno{kolskomuzrastu,iznosi15 odsto.Nasredwo{kolskomuzrastuzabele`enjemnogove}i procenat,pribli`anonomzabele`enom kod studenata, izme|u50i60odsto.Ustanovqeno je da je sredwo{kolski uzrast kriti~an za eksperimentisawe s psihoaktivnim supstancama,tedabipreventivni programi trebalo da budu fokusirani na ranije uzraste (osnovno{kolski).

dnevnik

IZREPUBLI^KOGZAVODAZAZDRAVSTVENOOSIGURAWE

Uskoropobolovawe ikodprivatnoglekara Ispisivawe bolovawa i propisivawemedicinskihpomagala lekari u privatnoj praksi mo}i }edaostvarekadRepubli~kizavodzazdravstvenoosigurawedobije precizne kriterijume koji zna~e jednaka prava i obaveze zdravstvenih radnika u privatnom i javnom sektoru, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za {tampuuRZZO-u.Pore~imadirektora Zavoda dr Aleksandra Vuksanovi}a, pravilnik o na~inuipostupkuostvarivawaprava izobaveznogzdravstvenogosigurawakojireguli{eovuoblastje uproceduri. –Pravilnikjenapravqenneposrednopremogdolaskanamesto direktora RZZO-a, ali primedbeLekarskekomoreisindikata su zahtevale da se wegova primena odlo`i – rekao je Vuk-

sanovi}. – Sada smo sa strukom iskristalisalinejasno}eio~ekujemda}ezamesec-dvapravilnikpo~etidaseprimewuje. Idejajedaseuprivatnojpraksivodijedinstvenikartonpacijenata,adaizabranilekaripreko indentifikacionih kartica budu ukqu~eni u bazu podataka Zavoda.Tako}eseizbe}imogu}nost zloupotreba „kupovine bolovawa“, propisivawe duple terapije... DirektorVuksanovi}govorio jeiolistama~ekawazakardiohirur{keintervencije.Zagodinudanaonesuzna~ajnosmawene. Stawe u kardiohirurgiji je popravqeno ukqu~ivawem privatnogsektoraislawempacijenata uTurskuotro{kuRZZO-a.Kako je re~eno, klinika u Turskoj ispuwava najvi{e standarde, ali

apsurdnojedajeposledwipoziv Republi~kog zavoda bolesnicimadaseopredelezaoperacijuu Turskoj prihvatilo samo tridesetak pacijenata. Najve}i problemukadriohirurgijipredstavqa nedostatak kapaciteta, ali i stru~waka iz ove oblasti, kojihjeuSrbijisamo~etrdesetak. Tokomprotekle~etirigodine u Institutu za kardiovaskularnebolestiVojvodineuopremu i modernizaciju ulo`eno je 4,5 miliona evra i sada se na operaciju u ovoj ustanovi ~eka ~etiri puta kra}e, u proseku trimeseca.Zapacijenteizjugoisto~ne Srbije veoma je zna~ajno otvarawe kardiohirurgije u Ni{u. Tamo je ve} u novembru izvedenaprvaoperacijanasrcu i do sada je operisano vi{e od 40pacijenata.Napro{irivawu

kapaciteta kardiohirurgije u Srbiji }e se i daqe raditi, a dokna{eustanovenebudubile u mogu}nosti da vi{estruko smawe liste ~ekawa, ili ~ak i daihukinu,pacijentima}esei daqe omogu}avati da odlaze na operacijeuTursku. Potpisivawem protokola sa stranim i doma}in farmaceutskimku}amaRZZOjeuspeodadeset odsto smawi cene lekova s liste, {to omogu}ava redovnije izmirivaweobavezapremaveledrogerijama. Kako je istakao dr Vuksanovi}, ovaj protokol {tediosiguranicimapetmilijardi dinarainatajna~inpru`amogu}nostzauvo|eweinovativnih, odnosno lekova nove generacije na listu i normalizuje zahtevawetr`i{talekovima. J.Barbuzan

OBAZRIVOSREKLAMIRAWEMLEKOVA

„Izuzetnoefikasan”, ai„odmahbudesveboqe” Od15.majapro{legodinedo kraja januara ove, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbijeprimilaje157zahtevaza odobrewe promotivnog materijalazalekove,veterinarskelekoveimedicinskasredstva.Naime,poslestupawanasnaguZakonaolekovimaimedicinskim sredstvima donet je i poseban Pravilnikoogla{avawulekova,kojimjeovaoblastzakonski upotpunostiure|ena.Agencija je,pozakonu,nadle`nadasprovodi odredbe zakona i pravilnika,~imeseobezbe|ujeiskqu~ivo primereno, istinito i

uspesile~ewatakodanavodena samole~ewe. Zahtevalo se i izostavqawe re~enica ili grafi~kog prikaza koji pacijenta mogu dovestiuzabluduuvezisprimenomlekailiganavestinazakqu~ak da su bezbednost i efikasnost leka osigurani wegovim prirodnimporeklom.Izreklamne poruke vaqa izostaviti termine npr. „izuzetno efikasan”, „momentalno otklawa sve simptome”,„odmahbudeboqe”,„najboqi”, „odli~na podno{qivost”... U reklamnom materijalu treba upotrebqavatijezikrazumqivijizapacijente. J.B.

preciznoreklamirawelekovai medicinskih sredstava od proizvo|a~a, odnosno nosilaca dozvole za lekove i medicinska sredstva, kako stru~noj javnosti, tako i svim gra|anima Srbije.Informacije koje se ogla{avaju o leku moraju biti proverene,istiniteinau~nodokazaneinesmejudovestiuzabludustru~nuiop{tujavnost,{to kontroli{eAgencija. Kako ka`u u Agenciji, naj~e{}izahtevizaizmenuupredlo`enom reklamnom materijalu za op{tu javnost su da se izostave delovikojimseopisujebolesti

ZASRPSKUDECUUDIJASPORINASTAVASRPSKOGPUTEMINTERNETA?

Jeftino,atehni~kiizvodqivo Procewujeseda~ak{estmilionaSrba`iviizvanSrbije,a da materwi jezik, kao kqu~ni segmentzao~uvawenacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta, zna ne{to vi{e od tre}ine. Upravo zbog toga jedan od prioritetaizadatakaMinistarstva za dijasporu je unapre|ewe nastave srpskog jezika u rasejawu, ali i pove}awe broja dece koja bibilaobuhva}enanekimoblikomu~ewamaterwegjezika. Prethodnihdecenijao~uvawu materweg jezika pridavala se ve}a pa`wa i va`nost, ali je zbogstalnogopadawabrojau~enika mnogo {kola u inostranstvu zatvoreno. Poseban problemjeinedovoqanbrojnastavnikakojefinansiraMinistarstvoprosvetejerjezatosvemawe para u buxetu. Osim toga, evidentanproblemjeinepostojaweposebnogprogramaobrazovawa i vaspitawa u inostranstvu,madagajeNacionalniprosvetni savet usvojio jo{ 2005.

godine,alijo{nijenaznazi.Uz to, treba dodati i nedostatak prilago|enih uxbenika pa i problem u~ionica. Kada se sve tosastavi,jasnojeza{tojesve mawe u~enika srpskog jezika u dijaspori. Pomo}nik ministra za dijasporu Vukman Krivoku}a obja{wavadajenastavasrpskogjezi-

puteminterneta”svevi{ename}ekaonasu{napotrebapo{toje samoposebinajjeftinijiitehni~kijeizvodqivsvudausvetu, aukrajwojlinijijere~iomodernoj i efikasnoj metodi koju koriste i zemqe mnogo razvijenijeodna{e. – Ministarstvo za dijasporu zaovugodinuplaniradanapravi

Prethodnihdecenijao~uvawumaterwegjezika pridavalaseve}apa`waiva`nost,alijezbog stalnogopadawabrojau~enikamnogo{kola uinostranstvuzatvoreno ka u dijaspori u nadle`nosti Ministarstvaprosveteidaono ~inisvedabisetova`nopitawe sistemski re{ilo. Da bi se zaista do re{ewa i stiglo, Ministarstvozadijasporudostavilojesveraspolo`iveinformacije iz obimnog istra`ivawa o svimoblicimau~ewasrpskogjezikaudijaspori.Onisti~edase projekat „U~ewe srpskog jezika

softverkoji}ebitiprimenqiv zadu`iperiodiomogu}itiu~ewe srpskog jezika na distancu. Tojeveomaozbiqanposao,koji zahteva anga`ovawe velikog brojastru~wakaizoveoblastii uverenismoutoda}emodatisve odsebedaovajprojekatza`ivi– rekaojeKrivoku}a. Ina~e,potvrdiojetoipomo}nikministrazadijasporu,uino-

stranstvu jo{ postoje fondovi zemaqa doma}ina za obrazovawe stranaca na materwem jeziku i deowihjedostupanisrpskojpopulaciji u rasejawu. On  isti~e datakvifondovipostojeugotovo svim zemqama, ali organizacije na{ih gra|ana ne koriste finansijske i druge pogodnosti kojeimomogu}avazakonodavstvo zemaqa u kojem `ive. Kao primernavodidauBavarskojdopunsku nastavu na srpskom jeziku, odnosno plate za nastavnike, obezbe|ujebavarskavlada. – Me|utim, bavarsko Ministarstvo za prosvetu i kulturu jedoneloodlukuoobustavqawu dopunske nastave na materwem jezikuod31.jula2009.godinejer jena{eorganizacijenisukoristile.Najte`ejeto{toovakav trend postaje dominantan u ve}ini zemaqa, a sav materijalni i drugi teret u~ewa srpskog jezikajenaple}imana{enetako bogatezemqe–obja{wavaKrivoku}a. Q.Male{evi}

ZREWANINCIPOVODOMSVETSKOGDANACIVILNEZA[TITE

Vaqauvekbitiobazriv Zrewaninjeuproteklihnekolikogodina pokazao,na`alostnanesre}nimprimerima kao {to su poplave, vremenske nepogode i qudske nesre}e, da ima dobro organizovan sistemza{titeispasavawa,aZrewaninci suiskazalivisokorazvijenusvestzahumanost i spremnost za pomo} u nevoqi, poru~io je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton povodom Svetskog dana civilneza{tite.Ovajdatum,kojiseobele`ava1.marta,ustanovqenjeodlukomGeneralne skup{tine Me|unarodne organizacije civilne za{tite (ICDO) od 1990. godine. Wegov ciq je promovisawe uloge civilne za{titekaopravovremenogiefikasnogodgovoranasveizazoveiopasnosti. –Jedanunizuprimerajeinedavniincident,kadajeZrewaninizbegaonesre}u{irihrazmera,odnosnokadasutrivagona-ci-

sterne, koji su prevozili zapaqivi gas, iskliznula iz {ina na glavnoj `elezni~koj stanici. Prvi na liniji odbrane su, kao i uvek, bili pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova, koji su po`rtvovano rukovodili akcijom za{tite i spasavawa, {tite}ina{eporodice,imovinui`ivotnu sredinuikojimatrebaodatizahvalnostna hrabrosti–ukazaojeMarton. Podsetio je i na to da je lokalna samou- prava jedinstvena kada treba pomo}i ugro`enima, {to je dokazala upu}uju}i pomo} Kraqevu, koji je pretrpeo veliku {tetu u zemqotresu, kada je vi{e stotina gra|ana ostalobezkrovanadglavom. –Ovakvapraksa}esenastavitiiubudu}e jer je me|usobno pru`awe ruke u nesre}i ono{tonas~iniqudimai{tobri{esve politi~kerazlike–poru~iojeMarton.

Povodom Svetskog dana civilne za{tite na~elnica Sredwobanatskog okruga Tawa Dulovi}igradona~elnikZrewaninaMileta Mihajlov organizovali su prijem za na~elnikaOdeqewazavanrednesituacijeGoranaMarjanovi}a i{eficuOdsekazaupravqawe rizikom i civilnu za{titu Radu Jovanov-Vukovi}, naglasiv{i da moramo biti svesnidasene`eqenesituacijede{avaju. –USredwobanatskomokrugusvakodnevno smo suo~eni s vi{kom vode, a pre nekoliko dana iz {ina su iskliznule cisterne s opasnimmaterijama.Sadajetobilobezazleno,a mo`esedesitidaslede}iputnebudetako. Sve te situacije nas upozoravaju na to da je civilnaza{titane{to{tosvimanamauvek trebadabudenapameti,zbogli~neiuzajamneza{tite,ipomo}idrugimqudima–istaklajeTawaDulovi}. @.Balaban


УДРУЖЕЊЕИЗДАВАЧАСРБИЈЕ

Касниконкурс за откуп књига Удружење издавача Србије (УИС) саопштило је да још није расписан конкурс за откуп књига из прошлогодишње продукције, иако је Министарство културе почетком године најавило ту активност, намењену попуни библиотечких фондова.На састанку Управног одбора УИС,одржаном у понедељак у Новом Саду,констатовано је да је ресорно министарство расписало три конкурса у вези с књигама,али не и „раније прилично наглашено најављен” Конкурс за откуп књига из продукције 2010. године, наведено је у саопштењу. Док медији и издавачи савесно раде на популаризацији књига,док се обављају годишња сабирања резултата у тој области и додељују награде,дотле Министарство поново одлаже расписивање конкурса за откуп „на неодређено време, а посетиоци библиотека узалуд траже нове наслове”,наводи УИС.

kULTURA

c m y

dnevnik

Та асоцијација сматра да је „несхватљивом политиком Министарства културе”лане откупљено свега 56.167 књига из продукције 2009. године,што је скоро три пута мање него претходне године. УИС истиче да,због тешке финансијске ситуације у општинама у Србији,у структури набавке књига доминирају оне које стижу посредством Министарства културе које, не расписујући одговарајући конкурс,„занемарује ову област и онемогућава доступност књига грађанима Србије”. Издавачи су упитали докле ће да се чека испуњење обећања о откупу књига,као и „зашто друге области културе имају загарантована месечна плаћања (буџетска)а књига не”, пише у саопштењу које су потписали председник Скупштине УИС Зоран Стојановић и председник Управног одбора УИС Зоран Колунџија.

НАСЕДНИЦИ ВЛАДЕВОЈВОДИНЕ

Усвојен програм СНП Влада Војводине усвојила је,на јучерашњојседници, овогодишњи програм рада и финансијски план Српског народног позорисста (СНП),који слави век и по постојања и успешног рада. Према том програму предвиђено је извођење пет премијерних драмских представа и по једно прво извођење оперских и балетских представа. Осим тога,СНП ће несвакидашњи јубилеј обележити низом других пригодних манифестација,наводи се у саопштењу Покрајинског секретаријата за информације.

ГОДИНАФИЛМАУСРБИЈИ

Под покровитељством Унеска Година филма у Србији биће одржана под покровитељством Унеска,а њено обележавање почеће 6. јуна отварањем нове зграде Кинотеке. Унеско је са задовољством прихватио покровитељство над прославом 100 година од настанка првог српског играног филма,обавестио је јуче српско министарство помоћник за културу генералне директорке Унеска Франческо Бандарин. Први српски играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа” Илије Станојевића снимљен је 1911. Унеско је уверен да ће обележавање Године филма у Србији „допринети да филм буде препознат као важна уметничка форма за комуникацију и вредан инструмент за дијалог и спајање различитих култура и да ће допринети очувању светског

филмског наслеђа”, изјавио је Бандарин. Он је истакао да је прослава 100 година српског филма „допринос светском филмском наслеђу и у складу са стремљењима Унесковог програма ‘Памћење света‘ чији је циљ „очување вредних архивских материјала”. Година филма биће посвећена глумцима,редитељима,сценаристима, историчарима филма, филмским радницима и публици, а биће означена повећаном бригом о филму, уређењу услова подстицајних за развој српске кинематографије и поспешивање видљивости нашег филма у свету.Платформу за Годину филма у првом реду чине институционална питања: Кинотека ће добити нову зграду,у плану је трансформација Филмских новости у Аудио-визуелни архив Србије, а

Министарство културе активно ради на доношењу Закона о кинематографији, који већ имају многе европске земље. Значајни сегменти активности биће и међународна промоција српског филма, подршка развоју биоскопске мреже и трансформација филмских манифестација, саопштило је Министарства културе указавши да је „филм важан потенцијал,не само за културу,већ и за економију Србије.” У Одбору за обележавање Године филма у Србији су:директор Кинотеке Радослав Зеленовић, редитељи Горан Марковић, Горан Паскаљевић, Срђан Карановић и Емир Кустурица, глумци Милена Дравић и ВелимирБата Живојиновић, историчар филма Дејан Косановић, критичар Милан Влајчић и сценариста Гордан Михић.

ФРАНЦУСКАОБЕЛЕЖАВА110.ГОДИШЊИЦУРОЂЕЊАВЕЛИКОГ КЊИЖЕВНИКАИЧУВЕНОГМИНИСТРАКУЛТУРЕ

СећањенаАндреaМалроа УФранцускојсеовегодинеобележава 110. годишњица рођења АндреaМалроа(1901-1976)писца, теоретичара уметности, чувеног министракултуре,алиибунтовника,револуционаракојијеумлађим годинаманепосредноучествоваоу бурним збивањима свога времена. Јубилејовогапутанепратипомпа као1996.кадасуповодомдвадесетогодишњице смрти земни остаци великана пренети у Пантеон. Тако се један од најзнаменитијих и најконтроверзнијих сведока 20. века придружио бесмртницима који почивајуподкуполомовогмонументалног здања на брду свете Женевјеве,унепосреднојблизинидревнеСорбоне. МалројебиоПарижанинпорођењу,међутим,онјеисимболично, једнакокаоистварно,биоправиизданак француске престонице, тог митског града светлости, центра духа и свих манифестација духа, градаукојемсе“кафанеикњижаре додирују”.Наконштојематурирао уједнојодславнијихпарискихгимназија, Малро се бави изучавањем далекоисточнихјезикаикултура.У товремепочеоједаседружисавећ истакнутим фигурама француске уметничкесцене,ПабломПикасом, Андреoм Жидом, Максом Жакобом. Управо на њихов подстицај Малропочињедапише,такодавећ каодеветнаестогодишњакобјављујесвојпрвиесејподназивом“Окубистичкојпоезији”. УпратњисвојеженеКларе(иначе немачке Јеврејке), Малро 1923. одлазинаподручјеИндокине.Има проблема са колонијалним властима, и од тада потиче његов ангажман заштитника људских права. Познато је и Малроово помагање кинеске револуције, нарочито настојањадасеизШангајапротерају јапански и западни капиталисти. Тихгодинасепрофилишеуједног од водећих критичара колонијализма. Хитлеров долазак на власт на почетку није превише уздрмао европску интелектуалну елиту.

Малроје,међутим,биоизузетаки на фашизам и нацизам је упозоравао још 1935. у свом делу “Време презира”.Активноучествујеуборбишпанскихрепубликанаца,делујућикаопилотикомандантинтернационалнеескадриле“Еспања”.

ТокомДругогсветскогратаМалросеукључујеуборбупотивнациста,најпрекаообичанвојникакаснијекаокомандантбригадеАлзасЛорен.Кадјевећовенчандвоструком славом - великог писца и ратногхероја,упознајегенералаДеГола.Биојетоизузетноважансусрет јерћеМалродокрајаживотаостатињеговоданипријатељ,сарадник ипоштовалац.Упривремнојвлади (1945-1946)онјебиоминистаринформисања,акаснијејепунихдесет година (1959-1969) био министаркултуре.Малројепостаоеталон према којем ће се убудуће меритиуспешностсвихкојимајеповереновајзначајандржавниресор. Изузевњега,данассепомињујош само две велике личности које су биленачелусвојихМинистарстава културе-ХорхеСемпрун(шпански писац и сценариста, министар у владиФелипеаГонзалеса)иМелинаМеркури.

Малроа је привлачио феномен уметности.Уделима“Имагинарни музеј” и“Уметничкостварање” износисвојаразмишљањаоразличитим видовима људске креативности. Малроово министровање запамћенојенајвишепозалагањуза обнову споменика архитектуре, промовисањумодернеуметностии отварањусвојеврснихцентаракултурепоцелојФранцуској.Грандиозанусвемучегасеподухвати,ради паралелно на афирмацији својихпријатељауметникаинаомасовљавању ликовне културе. Шагал, Брак, Масон, Пикасо, Ђакомети добијају наруџбине финансиране из државне касе, а Балтус постаје директор Виле Медичи у Риму. Малројепокренуомногепројекте рестаурациједела,апреданојерадио и на иностраној презентацији чувенихделаизфранцускихмузеја(омогућиоједа“МонаЛиза” будеизложенауВашингтону,а“МилоскаВенера” уТокијуиКјоту). Организовање изложбе “Уметност на тлу Југославије” 1971. у Паризу, у великој мери је дело Малроакаоминистракултуре.КадајеСорбонаупутилаапелфранцускимписцимаиинтелектуалцимададајуличнидоприносбогаћењу фондова Народне библиотеке Србије, разорене у немачком бомардовању1941.године,Малросе одазвао тако што је библиотеци послаорукописсвојекњиге“Глава од вулканског стакла”. Устаник против колонијалног ропства, заповедник интернационалне ескадрилеуШпанскомграђанскомрату,пуковникуПокретуотпора,првиминистарзакултуруПетерепубликеувладиШарладеГола,оставиојезасобомдубоктраг.Преминуо је 23. новембра 1976. године. Две деценије касније његови посмртни остаци пренети су под кров здања у којем почивају Волтер, Мирабо, Русо, Мара, Виктор Иго,ЕмилЗолаидругифранцуски исветскивеликани. Синиша Ковачевић

~etvrtak3.mart2011.

15

ДАНАСНА„ФЕСТУ НС”У„АРЕНИСИНЕПЛЕКСУ”

„Женазаукрас” и„ЦиркусКолумбија” Наманифестацији„ФестНС”, ревији филмова са београдског 39. Феста која се одржава у Новом Саду, данас су на програму јошдвановафилма.Убиоскопу „Аренасинеплекс”сеод19часова приказује француски филм „Женазаукрас”(Potiche) редитељаФрансоаОзона,усветупознатогпофилмовима:„Осамжена”, „Базен”,„5X2”. Сузанјесупругабогатогиндустријалца Роберта Пужола који своју фабрику кишобрана води израбљујућираднике.Кадаизбијештрајк,аРобертпостанеталац незадовољника,Сузанћепреузетифабрикуиодличносеснаћиу новој улози показујући компетентност и изузетну предузимљивост.АликадасеРобертвратиуформу,стварисекомпликују. У филму играју Катри�� Денев, ЖерарДепардје,ФабрисЛушини иКаринВиар Од 22 сат а на програму је филм„ЦиркусКолумбија”сценаристе и редитеља Даниса Тановића (”Ничија земља“, „Пакао“, „Тријажа“) у којем уграју Предраг Мики Манојловић, Борис Лер, Мира Фурлан, Јелена Ступљанин,МариоКнезовић,Ермин Браво,ЈаснаОрнелаБери,Миталем Зупчевић, Мирза Тановић. Тојеромантичнасагаo крајуве-

Из филма „Циркус Колумбија”

какојијетрагичнонајавиодолазак новог доба на Балкану, а настала је по роману Ивице Ђикића.Дивко(МикиМанојловић)се након година одсуства појављује у родном херцеговачком месту. Он је сада богат човек, долази скупим мерцедесом и са четрде-

сетгодинамлађомсупругом,жељан гомиле ситних освета. Прва Дивковапобедајестеизбацивање бившеженеисинаизкућеукојој су становали. У почетку изгледа као да Дивко побеђује и као да новацможесве... В. Црњански

НОВОСАДСКОПОЗОРИШТЕ /УЈВИДЕКИСИНХАЗПРИПРЕМА ДВЕ НОВЕПРЕДСТАВЕ

„Фолкисвинг” и„Чаробњак изОза” У Новосадском  позоришту / Ујвидекисинхазу утокусупробе двеновепредставекојећепремијерно бити изведене у априлу, а обе режира глумац и редитељ овог театра Золтан Пушкаш. Представу „Folk and swing“ Пушкаш режира на Ђачкој сцени „Шаренеискрице“,која овегодине слави 15. рођендан и тиме ће обележитиовусвојугодишњицу. Уовојпредставибиће пуноплеснихелеменатаурежијиЗолтана Пушкаша, али и уз свесрдну кореографску сарадњу двоструког европског и светског првака у степуЛаслаБобиша. ”Folkandswing“ће,какокажу у Новосадском позоришту, бити у стилу двадесетих година прошлог века. Биће то „романтична прича која ће дочарати све страсти, обмане, гангстерске клишее тогдоба,с пуносвингачарлстона,линдихопа,укомбинованиху елементе овог нашег балканског

поднебљаиџезпесмамакојихће сестаријирадоприсетитиамладирадонаучити“. Упредставићеучествовати50 људи, од тога 44 деце и омладинаца (20 девојака и 24 момака), од осам до двадесетдве године. Међу њима су већином стари знанциоветрупеалиимаинових талената.Пробе супочеле 16.фебруара а премијера ће бити 2.априла,навеликојсцениНовосадскогпозоришта. Ђачкасцена „Шарене искрице“ настала је пре 15 година према идеји новосадских педагога и неколико глумаца Новосадског позоришта.До сада су са овом трупом сарађивали, и као глумци, кореографи и редитељи радили Атила Меш,Нандор Силађи,Тибор Слобода, Кинга Мезеи, Золтан Пушкаш,Габор Нађпал,Ирена Абрахам,Иштван Кереши,Терезиа Фигура, Мирјана Дробац, Илдико Ђенеш и Роберт Мајорош.

”Искрице“су изискриле многе новосадске и суботичке глумце који данас носе репертоаре у позориштима ових градова, а неки од њих су:глумци Иштван Кереши, Атила Немет, Габор Понго, Тамаш Хајду, Габриела Црнковић, виолончелисткиња Кармен Ренчар,редитељ Роберт Ленард... Друга нова представа, чије пробесутакођеутоку,јепознато дело „ЧаробњакизОза“, Лимана Френка Баума – Тибора Залана, којуПушкашрадикао мјузиклза децу и одрасле. „Чаробњак из Оза“ ће ексклузивно премијерно битиизведен15.априлауоквиру овогодишњих Новосадских музичких свечаности (Номус). И у овој представи сарађује кореографЛаслоБобиш,акомпозиторисуЕрвинЕрешиАндресМарианоОртега,којијетакођекомпоновао и музику за представу „Сан летње ноћи“ овог позоришта. Н. Пејчић

НОВАКЊИГАТОНИЈАПАРСОНСАУИЗДАЊУ„ЛАГУНЕ”

О животу,смрти и доручку Издавачка кућа „Лагуна”која је српским читацима „открила”Тонија Парсонса британског бестселер писца и објавила све његове романе,управо је штампала књигу његових есеја „О животу,смрти и доручку”. Критика је високо оценила ову збирку есеја јер откривају Парсонса као расног новинара и „свима постаје јасно зашто је, много пре него што је постао бестселер писац, био награђивани новинар”. За читаоце који су завoлeлi Парсонса као писца романа „Човек и дечак”,„Човек и жена”,„Наше незаборављене приче”,„Права породица”,”За моју малу”,„Прави почетак”нова књига ће бити пријатно изненађење јерје задивљујуће искрена док говори о животу савременог мушкарца. Аутор је написао и веома личну књигу јер објашњава шта се догађа у глави просечног припадника „јачег пола”, у његовом срцу у другим битним деловима њгеовог тела и зашто.Како Парсонс пише у уводу,”ова књига написана је за људе као што сам ја, за радознале душе које су купиле књигу „Мушкарци су са Марса,жене су са Венере”,али су прочитали само првих педесет страница.”Ово је књига која нуди и савете као одговор на питање шта учинити кад хулигани псују а ви сте с дететом. Са немилосрдном проницљивошћу Парсонс пишео „инстант”сексу,о сексуалној треми и у томе зашто су фудбал и аутомобили „отишли до ђавола” .Према Парсонсовом мишљењу криза средњег доба је само мит, али верује да истинска љубав и бокс могу спасти савременог мушкарца ...јер савремени мушкарац је очувао превише старих навика него што је добро за њега -потребу за ловом,жељу за борбом и неодољиви порив да просипа семе.


SPORT

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

c m y

16

DEJVISKUPREPREZENTATIVCIDOBRORASPOLO@ENIO^EKUJUME^1.KOLASVETSKEGRUPESINDIJOMUNOVOMSADU(4. – 6.MART)

Obradovi}pred`reb odre|ujetim

Viktorovi fudbalskitrikovi Zagrevaju}i se za prepodnevni sparing sa Nenadom Zimowi}em, na{drugireketi18.igra~svetaViktorTroickipokazaojedave{tobarataidrugimvrstamaloti,osimoneteniske.Viktorsezagrevaosmalomodbojka{komlotom,alisumalobrojniprisutniposmatra~ivideliwegovofudbalskoume}e. Troicki je bez muke {topovao loptu grudima, pimplovao je nogom, ramenom i glavom i dokazao da je sportski dobro potkovan. Uslediojepotom`estoksparingsaZimowi}emukojemjeViktor, naravno,dokazaodajepresvegavrhunskiteniser.

„Jednooki” Obradovi} Selektor Bogdan Obradovi} pa`qivopratipripremeigra~a zame~sIndijom.Stalnosenalaziuzwihnaterenuipoma`eim da svaki trening {to kvalitetnijeodrade.Neretko{efstrukesvetskih{ampionaodlazioje dapokupiloptice,kakobiteniseri bili maksimalno skoncentrisaninarad. U jednom trenutku je objektiv foto-aparata na{eg majstora fotografije Filipa Baki}a ulovio neobi~an kadar „jednoo- kog” Obradovi}a. Selektor je pratiorazvojigre,akadajeaparat{kqocnuo-lopticajezaklonilaokoBogdanaObradovi}a.

Sve je brojnija teniska Dejvis kup reprez ent ac ij a Srb ij e koja se ve} nekoliko dana priprema u velikoj sali novosadskog Spensa za me~ 1. kolaSvetskegrupesaselekcijomIndije.Ju~eprepodnesparingovali su Viktor Troicki iNenadZimowi},aizdalekog DelrejBi~auSADstigaojeu hotel „Park” i finalista tog turniraJankoTipsarevi}.Od igra~akojisupro{logdecembra osvojili titulu u Dejvis kupu nedostaje jo{ jedino najve}a zvezda na{eg tima Novak \okovi} i jo{ uvek je neizvesnodali}eseikadaonpojavitiuNovomSadu. -Ono{toje~iwenicajeste da smo u Novom Sadu nai{li nasjajnogostoprimstvo,naizuz etn e uslov e u hot el u i u Spensu i nadamo se da }e za na{ me~ s Indijom dvorana biti ispuwena do posledweg mesta - rekao je na konferenciji za medije na{eg tima selektor Bogdan Obradovi}. Reprezentativciodli~notrenir aj u, pun i su poz it ivn e energije i jedva ~ekaju petak kadasusretpo~iwe. Da li }e se drugovima pridru` it i i Nov ak \ok ov i}, glasilojepitaweupu}enona{emselektoru? - Tek danas pred `reb mo}i }u da odgovorim - nije otklonio dilemu Obradovi}. - U kontaktu sam s Noletom, ali }uiskoristitipravodaodluku donesem do isteka roka za prijavu ekipe, a on je neposrednopred`reb. Na{ najiskusniji reprezentativac Nenad Zimowi} otkrio je novinarima i zanimqivuvestvezanuzaselekcijuIndije. -LeanderPaesiMahe{Bupatine}edo}iuNoviSadjer su obojica povre|eni - objasnio je pop ul arn i Zik i. Ipak, imaju na{i gosti i bez wihdobarpar,jerjeBopanau osnovi dubl igra~, a veoma je jak i Devarman. Me|utim, ako smo do sada bili favoriti u singlovima, s razvojem situacije postali smo favoriti i udublu.

DejviskupselekcijaSrbije

Bogdan Obradovi} se nadovezaonaovuvestre~ima: - Supervizor me~a mi je rekaodapomenutidvojacne}edo}iuNoviSad,teje,prematome,tozvani~nainformacija.

Foto:F.Baki}

torTroicki,kakosadastvari stoje,na{prvireketume~us Indijcima. - On je solidan igra~ koji jako udara lopticu ikoristisvakuprilikudanapadne, ali nema ritam. Mi-

@rebdanasupodne Dejvis kup me~ izme|u Srbije i Indije zvani~no po~iwe danas,zvani~nomceremonijom`reba.Kaoipremesecdanakadaje igranFedkupsusretSrbija-Kanada,`rebawe}ebitiobavqenouGradskojku}iuNovomSadu,apo~etakjeu12~asova. Osimigra~aiselektoraobejuekipa,ceremoniji}eprisustvovati i predstavnik Teniskog saveza Indije, predsednik TSSSlobodan@ivojinovi},predstavnikMe|unarodneteniskefederacijeDejvidXud,glavnisudijame~aEndiEqi,kao ipredstavnikgeneralnogsponzoraDejviskupaBNPPariba Vladimir Markovi}. Doma}in `reba bi}e gradona~elnik NovogSadaIgorPavli~i}. Da li su na{i reprezentativciimaliprilikudaigraju sDevarmanomiliBopanom? -IgraosamprotivBopaneu dubluuDubaiju,asrelismose jednom i u singlu pre nekoliko godina - odgovorio je Vik-

slimda}ubitifavoritume~uswim,alinikakouwegane smemdau|emspotcewivawem. IJankoTipsarevi}sepridru`iorazmi{qawimaTroickog: - Igrao sam dva puta s Devarmanom i u oba me~a pobe-

dio. Re~ je o neugodnom i fizi~ki izuzetno spremnom teniseru,kojitrenutnoimanajboq i renk ing u kar ij er i. Ipak, znam kak o treb a da igramswimi,ukolikoselektor Obradovi} tako odredi, potrudi}u se da na{oj reprezentacijidonesempoen. Novinarisu`elelida~uju i o~ekivawa rezervi u na{oj selekciji,atosuIlijaBozoqaciNikola]iri}. - Veliko mi je zadovoqstvo {tomejeselektorponovopozvao u dr`avni tim - rekao je Bozoqac. - Treniram bez problema, iza mene su dobri rezultatii,ukolikobudepotrebe, spreman sam da se pojavim na terenu. Podloga odgovara momna~inuigrawa. - Iskreno, po rejtingu nisam me|u prva ~etiri igra~a u na{ojselekcijiineverujemda}u igrati. Ipak, odli~no sam trenirao i potpuno }u biti spreman da odgovorim zadatku ako selektortakoodredi-dodaoje ]iri}. A.Predojevi}

JANKOTIPSAREVI]SPREMANZADUELSINDIJOM

Dragomije{toigramouNovomSadu

Zimowi}merio visinumre`e Nenad Zimowi}, svetska veli~inaiigriparovabi}eadut Srbijeusubotu,kadajenaprogramu susret dublova. Jo{ nije izvesno s kim }e Ziki u paru iza}inateren,alitoinijetoliko bitno po{to boje Indije ne}ebranitiPaesiBupati. Na{ as ju~e je naporno trenirao,aliuveomadobromras-

polo`ewu. U jednom trenutku u~inilo mu se da mre`a u velikojsaliSpensanijenaodgovaraju}oj visini, pa je otr~ao do sredine terena kako bi to proverio. Usledila je korekcija ovog rekvizitaitreningje,uzosmehe svih ~lanova na{e selekcije,nastavqen.

Dostai3:1 Ubudu}eprirezultatu3:1ne}ebitipotrebnoodigravawepetogme~a,ukolikoje~etvrtitrajaonajmawe~etiriseta.Novo pravilo, koje je usvojila Me|unarodna teniska federacija, va`i}eiskqu~ivoakosedoprednostiod3:1do|eposleprvepartijeposledwegdaname~a(nedeqa). Pobedajeidosadabilaobezbe|enaosvajawemtre}egpoena, alisureprezentacijebileuobavezidaodigrajuiostalepartije,obi~noudvadobijenaseta.Pravilo}eseprimewivative}od ovogvikenda,kadasunaprogramume~eviprvogkola.Akoposle dublpartijebude3:0,unedequ}eseigratiobasingla.

Posledwi je u novosadski hotel „Park” od izab ran ik a sel ekt or a Bogdana Obradovi}a, ako izuzmemo jo{ uvek neizvesnog Novaka \okovi}a, stigao Janko Tipsarevi}. Nekada najboqi junior sveta, a danas 45. igra~ na ATP listi, i pored dugog putovawa iz SAD nije krio dobro raspolo`ewe i radost zbog novog vi|ewa s reprezentativnim drugovima. -Samodasemaloodmorimionda }uodmahdaodradimprvitreningrekao je Tipsarevi}. - Generalno gledaju}i,jakomijedrago{to}emo duelsIndijomigratiuNovomSadu.Tonemavezes~iwenicomdasam ba{ u ovom gradu upoznao moju suprugu Biqanu, ve} sam zadovoqan {to se jo{ jednom pokazuje da nije samo Beograd centar na{e zemqe. Postoje i drugi gradovi koji mogu da organizuju jedan ovakav susret i podr`ena{Dejviskuptim. Ofinalnomme~usDelPotromu Delrej Bi~u koji je izgubio rezultatom4:6,4:6,Jankojerekao:

Janko Tipsarevi}

TURNIRUKUALALUMPURU

Bojanautre}emkolu Bojana Jovanovski uspela je da se plasirautre}ekoloturnirauKuala Lumpuru. Posle 140 minuta velike borbe pobedila je Ursulu Radvansku sa2:1(1:6,7:5,6:4). Uodlu~uju}emsetuBojanajezaigralamnogoboqe,napravilajedanbrejki povela sa 4:1. Pri vo|stvu Bojane od 4:2, Radvanska je imala prednost na

servis na{e teniserke i iskoristila je,smawiv{irezultatna4:3.Ve}unarednomgemuvi|enjeribrejk.JovanovskijeoduzelaservisRadvanskojiudevetomgemuserviralazapobedu. Me|utim, Poqakiwa je imala dve brejkprilke,iskoristiladruguitakosmawila5:4.Me|utim,setjepripao na{ojteniserki.

-Naravnodamijekrivo{tonisamuspeodaosvojimprvuATPtituluukarijer i. Me| ut im, nas pram men ej e staj ao mnogo ja~i i boqi Del Potro, koji nije isti igra~ kao pro{le godine kada je gubio me~eve na putu povratka od povrede. Nisam se optere}ivao time da moramdapobedim,ve}samsebipostavio zaciqdabudemagresivanidasenebranimiutomesamuspeo.Pritome,nijeme slu`io servis koji je jedno od mojih va`nijih oru`ja. Na`alost, Del Potro je tog dana bio boqi, a ja sam zadovoqan zbog~iwenicedasamstigaodofinalai da sam opet me|u 50 najboqih igra~a na svetu. Samo da izbegnem povrede u narednom periodu, sti}i }e i jo{ boqi rezultati. Daliose}ateumoroddugogputovawa? - Ne, iako sam u putu proveo skoro 14 sati. Nije turnir u Delrej Bi~u bio previ{enaporanijedinomejezamorilo toputovawe.Odsaigra~asamsaznaodaje podlogauSpensutakvadaodgovaramojoj igriiose}amseveomadobroimotivisan sam da pru`im dobre igre - zakqu~io je Tipsarevi}. A.P.

TURNIRUMONTEREJU

Jelenaispalaudublu Srpska teniserka Jelena Jankovi} i Italijanka RominaOprandieliminisanesunastartuVTAturnirauMonterejuukonkurencijiparova. Srpsko-italijanski  dubl  izgubio je  od  ~e{ke kombibacije Andrea Hlavackova / Lucija Hradecka sa6-2,6-4. ^ehiwe}eunarednomkoluigratisa~e{ko-{vedskomkobinacijomEvaBirnerova-JohanaLarson,kojesubileboqeodIpekSinogluizTurskeiJasmin VerizNema~kesa6:4i6:2.


SPORT

dnevnik

Odb ojk a{ i NIS Vojvodine,posleneuspeh a na fin aln om turniruKupaSrbije, okre}u se izazovima u doma}em prvenstvu i tra`e put do jed in og preo s tal og trof ej a kako bi spasili sezonu. Te`akjezadatakpredizabranicima Nikole Salati}a i dana{wime~sRibnicomodvelikog je zna~aja jer do kraja prvenstva ima svega jo{ tri

-O~ekivalosevi{eodfinalnog turnira Kupa, ali ispadawe u polufinalu treba {topredazaboravimoidase okrenemonastavkuprvenstva, jer ako ni{ta ne uradimo sezonu}emokvalifikovatikao neuspe{nu.@elimodrugomesto pre plej-ofa jer tako do finalaimamoprednostdoma}eg terena, a Ribnica nas je dobila u prvom delu prvenstvai`elimodajojserevan-

17

ZORANA ARUNOVI] O EVROPSKOM [AMPIONATU

NIS VOJVODINA DANAS IGRA S RIBNICOM

Svekarte naprvenstvo

~etvrtak3.mart2011.

Branimoekipnozlato Pro{le godine je Zorana Arunovi}osvojilazlatnumedaquuga|awu vazdu{nim pi{toqem na Svetskom prvenstvu u Minhenu i srebrnaodli~japojedina~noiekipnosasestrom Jelenom i Jasnom [ekari} u ga|awu mkpi{toqem.ZlatoizMinhenedonelojoj je i kvotu za Olimpijske igre u Londonu, a sviovirezultatiobezbedilisujojititulu najboqe sportiskiwe Srbije u izboru Olimpijskog komiteta. Pre dve nedeqe u Ka}useokitilatitulomprvakiweSrbijeu ga|awu vazdu{nim pi{toqem, kada je ubedqivo slavila ispred Jasne [ekari} i sestreJeleneArunovi}. -Zadovoqnasamrezultatomsadr`avnog prvenstva.Dodu{e,Jasna([ekari})iBobana(Veli~kovi})sumogleiboqe,aliverujemda}emouBre{ibitispremne.Iakose naovomprvenstvuneuzimajukvoteononam jeveomava`no,jerbranimoekipnutitulu, aBobanapojedina~nu.Medaqa}edo}iukoliko sve tri budemo dobro pucale pojedina~no.Zatoverujemda}esesvakaodnasdobro koncentrisati da ostvari dobar plasman.Jabihli~novolelabardau|emufinale,alivide}emo{ta}ebitiidali}emi sesvekockicepoklopiti-reklajeZorana Arunovi}. ^lanicabeogradskeCrvenezvezdeove godine }e rastere}eno u~estvovati na svim takmi~ewima, jer je ono najva`nije ve} izborila. Posle Evropskog prvenstvauBre{ina{areprezentacija}eotputovati u Sidnej na prvi ovogodi{wi Svetski kup. Odmah za Sidnejom sledi}e idrugiuKoreji. -Bi}emoodsutniokomesecdana,jer}emo iz Sidneja i}i za Koreju. To su takmi~ewa

Juniorkepu{kom prvenacrti Evropsko prvenstvo u ga|awu vazdu{nimoru`jempo~iwedanasuitalijanskomgraduBre{i.Srpskaekspedicijaje na takmi~ewe otputovala u dve grupe. PrvajeputBre{ekrenulauutorak(juniori i juniorke pu{ka, selektor Stojiqkovi}itreneriIvo{eviManojlovi}),adanas}eidruga(senioriiseniorke pu{ka, seniori i seniorke pi{toq,trenerKvasnevskiili~nitreneri). Prve}enavatrenulinijujuniorkepu{kom,kojebraneekipnozlatoizMarakerapro{legodine.Finalejedanasu15 ~asova.

ZoranaArunovi}

na kojima se uzimaju kvote za Olimpijske igre.Jasam,dodu{e,topregrmela.Ve}sam vi{e puta ponovila da ja zapravo jo{ uvek nisamsvesnakolikojezna~ajnoto{tosam uradila. Mislim da }u toga postati svesna kadakreneborbazakvoteikadasvipo~nu da gube `ivce, onako kako sam ih ja gubila predPeking.Hvalabogupatovi{enemo-

ram.Mojciqovesezonejesakupqawebodovaposvetskimkupovima,amo`daidauzmem neku medaqu. Mislim da je to realno. Daj bo`edaseostvari. Kaokrunapredolimpijskegodineusledi}eEvropskoprvenstvouga|awumalokalibarskimoru`jem,koje}eseodr`atiavgusta uKovilovu. -Jedva~ekamEvropskoprvenstvo.Volela bihdabarjednomnatakmi~ewekojeseodr`ava u na{oj zemqi do|e publika. Mislim da }e imati {ta da vide, jer mi smo vice{ampionkesvetaumalomkalibru.Stavrno bibilolepodasepotrefidado|edostapublike i da mi osvojimo medaqu. [ta mo`e da bude lep{e od toga - upitala je Zorana Arunovi}. G. Malenovi}

ELEKTROVOJVODINA ^EKA TEREN KRAJ SPENSA

Boqidaniza{ampiona

KorektorNovosa|anaMilijaMrdak(desno)uakciji

kola,acrveno-beli`eledas drugog mesta u|u u plej-of i obezb ed e predn ost dom a} eg terenasvedoeventualnogfinala. Kraqev~ani i Novosa|ani sustariznanci.Mnogoputasu sesastajaliudoma}em{ampionatuipoznatojedajeRibnica prete`no doma}inska ekipa,adauNovomSadunijebele`ila zapa`enije rezultate. Ipak,Ribnicajeuprvomdelu {ampionata savladala Vo{u maks im aln im rez ult at om i umnogomejeutomdeluprvenstvenetrkeudaqilaodliderske pozicije, pa je ovo prilikadausledirevan{.

Foto:F.Baki}

{ir am o - rek ao je tren er NISVojvodineNikolaSalati}. Korektor Novosa|ana Milija Mrdak iz Ribnice je do{aouNISVojvodinu. - Treba da zaboravimo Kup, aliidaizvu~emopoukeiztoga{tonamsedesilo.Ribnica je neu g od an prot ivn ik, ali igramonana{emterenuimislimdasmofavoriti,madato trebadapoka`emonaterenu -istakojeMrdak. NIS Vojvodina i Ribnica sasta}e se danas u maloj sali Spensaod18~asova,uzdirektanprenosnaRTS2. M. Risti}

Posle odluke da se kraj SPC „Vojvodina”,gdejetrebaloda bude otvoreno klizali{te,izgraditerennamewen za hokej na travi, na kom }e trenirati Elektrovojvodina, jasnojedaza{ampionaSrbije dolazeboqidani. Na{uredakcijuposetilisu tim povodom sportski direktor kluba Dragoqub Nikoli} ipredsednikSavezahokejana travi Vojvodine Mirko Mili~kovi}. - Elektrovojdina je osnovanajanuara1967.godine-ka`e Mili~kovi}. - Od tada pa do

Vice{ampioni Vice{ampionsku titulu C grupe u Gr~koj u dvoranskom hokeju na travi u februaru su osvojili trener Du{ an Sav in i igra~ i: Atila Ma|ar, Nikola Babi}, Sing Tak ur, Dark o Marj an u{ i}, Seb as tij an Kaka{, Davor Pr~i}, Ervin Firic, Danijel Grbi}, Sa{ a Sank ov i}, Nik ol a Xodan, Vasa Gu`vica, Dragan ]ulibrk, Marko Stamenkovi}, Sedat Krasni}i, Dragan Topalov, Aleksandar Bundalo, Danilo Iveti}iMilo{^ubrilo. danasredovnojeu~esnikPrve lige.PrvaciSFRJugoslavije bili smo od 1981. do 1985. godine. [to se novije istorije ti~ e, prv ac i smo Srb ij e za 2009. i 2010. godinu, a bili smo i {ampioni Srbije i CrneGore2003.godine. Zanimqivojedakaoaktuelni prvak Srbije Elektrovojvodiname~evekadajedoma}in neigrauNovomSadu. - Doma}ini smo u Beogradu iliSubotici-veliDragoqub Nik ol i}. - Tren ir am o u sportskoj hali u Futogu i na ve{ta~kimterenimaAstenisa na Kamewaru. Na `alost, u Srbiji gotovo da i ne postoji

EkipaElektrovojvodinekojajeosvojiladrugomestouGr~koj

teren za hokej na travi. Od rasp ad a zaj edn i~k e dr` av e, SlovenciiHrvatioti{lisu po tom pitawu daleko. Imaju potri-~etiriterenaipripadaju evropskoj B grupi, dok smo mi i daqe u C grupi. Na dobrom smo putu da nas prestignuiMakedonciiBugari. Ipak, Elektrovojvodina uprkosmnogobrojnimpote{ko}amaposti`ezavidnerezultateiname|unarodnojsceni. - U~estvovali smo u maju u Kupu evropskih {ampiona C grupeuAtiniuvelikomhokeju,doksmood18.do20.februara u Nea Kiosu u Gr~koj u dvoranskomhokejupostalivice{ampioni Evrope, iza doma}egAsterasa. Nikoli} isti~e da, pored seniorskog tima, Elektrovojvodina ima i `ensku ekipu, omladince,kadeteijuniore. - O~ek uj em o da sred in om aprilaterenkrajSpensabude

ura|en. Verujem da }e to jo{ vi{e doprineti popularizaciji i omasovqewu ovog sporta. Polusezonu u dvoranskom hokeju na travi zavr{ili smo na drugom mestu i jedva ~eka-

juna, na kom }e u~estvovati osamekipa. ZatajpoduhvatElektrovojvodini bi}e potrebno minimum sedam hiqada evra, a ako se uzme u obzir da su iz grad-

Promene Na nedavno odr`anoj Skup{tini Saveza Srbije u hokeju na travi za predsednika Upravnog odbora izabran je sportski direktorElektrovojvodineDragoqubNikoli},dokjepredsednik SavezaVojvodineuhokejunatraviMirkoMili~kovi}postao ~lanUpravnogodbora. -Potrudi}emosedanovisazivUpravnogodboraopravdapoverewe-ka`eMili~kovi}. mo nastavak takmi~ewa koje }epo~eti15.aprila.Novasezona velikog hokeja na travi po~iwe20.aprila,akaoaktuelni {ampioni nadamo se da }em o obezb ed it i nov ac da predstavqamo Srbiju na finalnomturniruKupa{ampiona u Bratislavi, od 10. do 13.

skog buxeta za pro{lu godinu dobili180.000dinara,jasnoje da klub zavisi od sponozora. Me|uwima,na{isagovornici posebno se zahvaquju privatnim firmama „Elektromaterijal” i „Tim kop” koji prisko~uupomo}kadgodmogu. S. S.

Mersindoma}inMediteranskihigara TurskigradMersinbi}edoma}inMediteranskih igara 2013. godine, odlu~io je Me|unarodni komitet na sednici u Parizu.Mediteranskeigretrebalojeudabudu odr`aneugr~kimgradovimaVolosuiLarisi,alizbogte{kefinansijskesituaci-

jeutojzemqiodlu~enojedasepromeniorganizator. Mersinjegradsaskoro900.000stanovnika i sedi{te je istoimene regije na jugu Turske.Protivkandidatisumubili{panskaTaragonaiglavnigradLibijeTripoli.

KandidaturaMersinaodnelajepobeduve} uprvomkruguglasawa.Takmi~ewe}ebiti odr`anood24.junado3.jula.O~ekujesenastup vi{e od ~etiri hiqade takmi~ara iz 24zemqe.Oni}esenadmetatizaukupno260 medaqau27razli~itihsportova.


18

sport

~etvrtak3.mart2011.

SjajniYejsonKid

LIGA EVROPSKIH NACIJA

Uspeorevan{ Srbija - Hrvatska 3:2 BEOGRAD: Sportski centar „[umice”, gledalaca 1.000.Rezultati:Jevtovi}-Kova~3:1(-7,9,8,6),Crepuqa -Kolarek1:3(11,-10,-7,-2),Pete-Koji}3:2(7,-9,12,-12, 6),Jevtovi}-Kolarek0:3(-6,-5,-6),Karaka{evi},PeteKoji},^ibrin3:0(3,7,9). Stonoteniska reprezentacija Srbije na kraju ovogodi{we Lige evropskihnacijazabele`ilajeidrugupobedu.PosleMa|arskepalajeiprvoplasiranaHrvatskasa3:2. I. L. EVROPSKA LIGA ZA @ENE

[vedska–Srbija2:3 StonoteniserkeSrbijepobedomsuseoprostileodEvrolige.Nadvisilesu[vedskuuKopingu-3:2,aliimnitajtrijumfne}ebitidovoqanzadrugomesto,jersuobaputapora`eneodRusije,koja}euz^e{ku nastaviti daqe takmi~ewe. Srpkiwe su tre}e, a [ve|anke ~etvrte u grupi. Rezultati:Kva{-Galowa0:3(-9,-10,-11),Jonson-Todorovi}3:1(-12, 8,9,13),Moskovitis-Molnar0:3(-11,-2,-2),Kva{-Todorovi}3:0(9,2, 3),Jonson,Moskovitis-Galowa,Molnar1:3(9,-9,-9,-10). S. S.

ULEB EVROKUP

Pobedazaopro{taj Hemofarm [tada - Gran Kanarija 75:74 (14:20, 19:14, 20:15, 22:25) VR[AC: Sportska dvorana „Milenijum”, gledalaca 1.200, sudije: Muhvi} i Herceg (Hrvatska),^ulin(Rumunija). HEMOFARM: Pavkovi} 16, Bo`ovi}10,AbdulHamid,Krstovi}12,[utalo2,Savovi}1,Borisov10,Petrovi},Jeremi}8,Xordan6,Mara{5,An|u{i}5. GRAN KANARIJA: Domingez 8,Grin13,Lopez,Bramos3,Belas 2,Nelson15,Valas8,Moran1,Kerol17,Bejran9. U posledwoj utakmici Top 16 Evrokupako{arka{iHemofarma savladali su {pansku Gran Kanariju75:74.Uprkospobedi,Vr{a~ninisuobezbediliplasmanuslede}ikrugtakmi~ewa,ani[pancima ovaj poraz ni{ta nije zna~io,jerionisuzavr{iliovogodi{we takmi~ewe u Evro kupu jo{uo~ioveutakmice.Izabranici Fedra Martineza pokazali su ve}u`equ,bilisuveomaopasniu prvompoluvremenu,igralisubrzo, bar`no {utirali, {to im je omogu}ilodanakonprve~etvrtinepovedu20:14.Nepunadvaminutapredkrajdruge~evrttineimalisusolidnih11poenarazlike34:23. Pavkovi} je u nastavku razigrao tim Hemofarma i seriojom od 10:0 uspeli su doma}ini da do poluvremena smawe rezultat na samopoenzaostatka34:33.Svedo dve minute pred kraj utakmice izabranica@eqkaLukaji}akonstantno su vodili {est do osam

Grupa I Hemofarm-G.Kanarija 75:74 Uniks-Cedevita 84:88 1.Uniks 2.Cedevita 3.G.Kanarija 4.Hemofarm

6 6 6 6

4 4 2 2

2 2 4 4

492:459 509:535 482:484 453:466

10 10 8 8

Grupa J Aris-LeMan 73:78 Getingen-Budivelnik 61:63 1.Getingen 2.Budivelnik 3.LeMan 4.Aris

6 6 6 6

4 4 2 2

2 2 4 4

433:416 417:413 444:445 443:463

10 10 8 8

Grupa K Estudijantes-Galatas. 71:69 Kaserta-Nimburk 88:80 1.Estudijantes 2.Kaserta 3.Galatasaraj 4.Nimburk

6 6 6 6

5 5 2 0

1 1 4 6

Grupa L Panelinios-Alba Beneton-Kahasol 1.Kahasol 2.Beneton 3.Alba 4.Panelinios

6 6 6 6

5 5 1 1

1 1 5 5

489:459 474:453 409:421 451:490

11 11 8 6

86:73 84:68

476:440 461:426 434:479 451:550

dnevnik

11 11 7 7

poena. U samoj zavr{nici, posle neshvatqivih gre{aka i poenima Karola[pancisuuposledwu~etvrtinu u{li sa minusom od tri poena,dabi23.sekundepredkraj GrinsmawioprednostVr{anana samopoenarazlike.PosledwinapadVr{~anisuveomtraqavoodigrali, izgubli su loptu, a ni [pancisenisudobrosna{li,nisuuspelidapoentirajuipobedaje pripaladoma}imko{arka{ima. J. Turkoane

Ko{arka{iOrlandapobedili su na svom terenu Wujork sa 116:110uderbijuIsto~nekonferencije NBA lige, a igra~i iz Srbije nisu imali zapa`eniji u~inak u ostalim utakmicama. Orlando je predvodio Dvajt Hauardsa30poenai16skokova,dokjeXamir Nelsondoprineosa26poena,od~egaje23 postigaoudrugompoluvremenu.OvojeMexikubilatre}auzastopnapobeda,apetau posledwih {est utakmica. Wujork posle prelaznogrokaimau~inakoddvepobedei dva poraza, iako se poja~ao zvezdama Karmelom Entonijem i ^onsijem Bilapsom. PreporazaodOrlanda,Niksisupobedili Majami.Najefikasnijiupora`enomtimu bilisuAmariStodemajeriBilapssapo 30poena,dokjeEntonipostigao25. DalasjeugostimapobedioFiladelfijusa101:93.XejsonTeripostigaoje30poenazaMaverikse,dokjeXejsonKidzabele`iojo{jedantripl-dablsa13poena,13 asistencija i 10 skokova, bez ijedne izgubqene lopte. Iskusnom plejmejkeru, koji zamaweodtrinedeqepuni38godina,ovo je bio 107. put u karijeri da ima dvocifrenu~inakutristatisti~kekategorije. On je i daqe tre}i na ve~noj listi, iza Irvina Mexika Xonsona koji ima 138. i nedosti`nogOskaraRobertsonakojiima YejsonKid(Dalas) 181tripl-dabl.OvojeDalasubilasedmauzastop- utakmicu sa ~etiri poena i pet skokova, dok je napobedai17.u18utakmica.Ekipasetakopope- Nikola Pekovi} imao jedan skok i blokadu za la na drugo mesto Zapadne konferencije. Pre- osamminuta.Indijanajekodku}epobedilaGoldragStojakovi}jepo~eome~,apostigaoje~etidenStejtsa109:100,aVladimirRadmanovi}jeu ri poena uz ~etiri skoka. Los An|eles Lejkers pora`enom timu imao u~inak od ~etiri poena i pobedio je u gostima Minesotu sa 90:79. Najefitriskoka. kasnijiupobedni~komtimubiojeKobiBrajant Rezultati:Indijana-GoldenStejt109:100,Orsa24poena,aliuz{utizigre8/18.PauGasolzalando-Wujork116:110,Filadelfija-Dalas92:101, vr{iojeme~sa17poenai12skokova.NajefikaToronto - Wu Orleans 96:90, Milvoki - Detroit snijiuMinesotibiojeVesXonsonsa20poenai 92:90,Minesota-LALejkers79:90,Memfis-San osam skokova, dok je Darko Mili~i} zavr{io Antonio109:93,Portland-Hjuston89:103.

IZ FORMULE JEDAN

Ve{ta~ka ki{a zavi{e uzbu|ewa Prvi~ovekFormulejedan smatra da su trke na suvim stazamapostaledosadneida ne{tomorabitiu~iwenoda se to promeni. Berni Eklston ima 80 godina, ali wegova posve}enost Formulijedanidaqeneznazagranice. Ima li boqeg dokaza od najnovije inicijative britanskogmilijarderadau budu}nosti oko staza budu postavqeni sistemi za pravqeweki{e?! -Nasuvimstazamajepreticawe postalo prakti~no nemogu}e.Ali,kadajestaza mokra, stvari se drasti~no mewaju. Najzanimqivije trke gledali smo po ki{i, pa za{toondadanerazmi{qamo kako da je sami napravimo-rekaojeEklston.

IZ KULSKOG HAJDUKA

Riznicamedaqasvepunija UKarateklubuHajduk iz Kule uvek je `ivo, zanimqivo, veselo... Razlog za to su uspesi koje ~lanovi ovog kluba ni`u i medaqamapuneriznicu. -Na{takmi~arMladen]uri} jekao~lanseniorskereprezentacije Srbije nastupio na presti`nom me|unarodnom turniru  u Tuzli i osvojio dve bronzane medaqe. Pojedina~no je nastupio u kategorijiseniorido60kilograma i osvojio 3. mesto, a bio je i ~lan reprezentativne ekipe koja je u ekipnoj konkurenciji tako|e osvojila tre}e mesto. Ako se zna da je na turniru nastupio veliki brojreprezentacija,jerjetojedna od provera za Evropski {ampionat koji }e u maju biti odr`an u Cirihu,miuklubusmoizuzetno zadovoqni Mladenovim rezulta-

Mladen]uri}

tomiwegovimdoprinosomuspehu reprezentacije-ka`e{efstru~nog{tabaHajdukaLazarGreber. Nijesamo]uri}aktivan,ve}i sviostalikaratisti.

-Intenzivnosepripremamoza prole}nu sezonu i izazove koji nampredstojeusvimuzrasnimkategorijama. Posle bazi~nih pripremapo~iwemosaradomnatehniciitaktici,imamodostavremena i verujem da }emo spremni do~ekatitakmi~ewa. Jednaodklupskihaktivnostije i{irewebaze. - Nastavili smo sa akcijom otvarawasekcijaunaseqenimmestima u kulskoj op{tini i tako smo, pored sekcije u Liparu koja izuzetnodobrofunkcioni{e(vodejetreneriMarkoSavi}iMilo{Danilov),otvoriliisekciju u Sivcu (vodi je trener Nikola Greber).Sobziromnaodziviinteresovawesmatramoda}etobitijo{jedanuspe{anprojekat-istakaojeLazarGreber. \. Bojani}

Posve}enostbezgranica: BerniEklston

Prema wegovim re~ima, takve sisteme ne bi bilo te{konapravitiiinstalirati. -Moglibismodapustimo ki{u sredinom trke, na 20 minuta,iliuposledwihdesetkrugova?Dvaminutapre togabismoobavestilivoza~e{ta}esedogoditi.Uzbu|ewebiporaslo,auslovibi idaqebiliistizasve-pojasniojeEklston. Eklston je dod ao je vremezaakt ivn ij eu~e{}e`ena u F1 i da ih za tri do petgod in avid iunek omod bol id a.

PRVENSTVO SRBIJE

[AHOVSKI KLUB RADNI^KI IZ [IDA OBELE@AVA 60 GODINA POSTOJAWA

Damqanovi}poveo

Povratakstarogsjaja

Drugokolona{ahovskom prvenstvu Srbije, koje se igra u Kragujevcu, donelo je prvo veliko iznena|ewe. Naime, pobedu u prvomkoluvelemajstorDra`i}je `arko`eleodaoveriprotivmladogNestorovi}a,aliseigra~bez

BrankoDamqanovi}

me|unarodne titule boqe sna{ao u komplikacijama, pokupio pe{akebelognadaminomkrilu,aDra`i}evao~ajni~ka`rtvaskaka~au zavr{nicisamojeubrzalawegovu predaju.SedlakiBogosavqevi}su nampokazaliucelihdesetpoteza dau{ahu,poredve~itog{aha,postoji i ve~ito prijateqstvo koje ne mo`e da pokvari ni trenutno stawenatabeli.Dakle,remiisto kaoiupartijiTadi}-Pikula.Lukovi} je jo{ jednom potvrdio opravdanost u~e{}a omladinskog prvakaSrbijenaseniorskim{ampionatima.ProtivPerunovi}aje

re{io sve takti~ke probleme i nakon izlaska iz vremenske kontrolepotpisanjeremi. Ususretustarihznanaca,jo{iz Agrouniverzala, Damqanovi} je lak{eibr`e,nego{tojeo~ekivao,do{aodonovepobede,kadasu slabi pe{aci crnog na daminoj strani padali jedan za drugim. Derbi drugog kola nije opravdao o~ekivawa. Miladinovi} je u prvomkolu{ahirawemspasavaoremiprotivmladogLukovi}a,asada jepokazaosasvimdrugoliceprotiv rejting favorita prvenstva Ivani{evi}a.Ipak,takobrzapobeda,usvega28poteza,nijeseo~ekivala. Posledwi su na sceni ostali Milanovi}i[ari}.Posleizmena figura i obostranog uzimawa pe{adijenakrajujecrnivi{akod jednogpe{aka,moraodavratikakobiizmeniosvojudamuzamnogo aktivniju belu. U zavr{nici, po ~etiripe{akaipojednelakefigure, aktivniji kraq crnog je re{iopartiju. Rezultati2.kola:Dra`i}-Nestorovi}0:1,Damqanovi}-Abramovi}1:0,Milanovi}-[ari}0:1, Tadi}-Pikularemi,Sedlak-Bogosavqevi} remi, Miladinovi} Ivani{evi} 1:0, Perunovi} - Lukovi}remi. Stawe posle 2. kola: 1. Damqanovi}2,2-4.Bogosavqevi},Miladinovi}, Nestorovi} 1,5, 5-9. Lukovi}, Ivani{evi}, Pikula, [ari}, Dra`i} 1, 10-14. Perunovi}, Abramovi},Tadi},Sedlak,Milanovi}0,5poena. B. D.

[ahovski klub Radni~ki iz [ida ove godine obele`ava {est decenija uspe{nog rada. Tradicionalno u ovaj uzorni kolektiv dolaze i velemajstori da odigraju simultanku po{tosu[i|anidobri{ahisti iimaihisamajstorskimtitu-

lama. Radni~ki danas ima 20 registrovanih igra~a, nekoliko majstorskih kandidata i {ah {kolu.Klupski ~elnici se bore da se u osnovne {kole kaoizbornipredmetuvede{ah iverujuda}eutomeiuspeti. Pro{le sezone u  Sremskoj

Takmi~arskaekipa{idskogRadni~kog

zoni [i|ani su u devet kola ostvarili osam pobeda i ove godine }e nastupati u Vojvo|anskojligi-Srem.Poredredovnogtakmi~ewa,odr`anasu pro{le godine ~etiri turnirazaodrasleijedanzakadete ipionire.Svejetoostvareno

zahvaquju}i sponzorima, dok sredstvaodlokalnesamoupraveuvisiniod40.000dinarasu dovoqna samo za administartivnetro{kove. -Odnoslokalnesamouprave premana{emklubuufinasijskom segmentu treba da bude mnogoboqi,jersamotakomo`emo da imamo  vi{e mladih ~lanova i da se boqe opremimo neophodnim rekvizitima. Za sada je {ah izborni predmet sam o u O[„Srems ki front”, a `eqa nam je da to prihvateidruge{kole.Savi{e para  {kola {aha bila bi boqe pozicionirana, organizovali bi ~e{}e turnire a i prva ekipa ne bi imala problema oko putovawa na me~eve.UO[„Sremskifront”25 u~en ik a se odl u~ il o da im {ah bud e izb orn i predm et, obe}alismoimpomo}izahvaquju}iMZ[idobe}aweispunili. Pro{le godine organizovalismovi{eturniraidobro igrali u ligi, gde smo se na karju takmi~ewa sa In|ijom u{li u vi{i rang - ka`e podp res edn ik klub a Pet ar Vejnovi}. -[ahovskiklubRadni~ki,ako materijalnooja~aiutomegapodr`ilokalnasamouprava,uvi{i rang takmi~ewa ima priliku da povrati stari sjaj i da bude privla~anizaigra~evisokekategorije-istakaojepredsednikkluba Pavle^ikari}. D. Savi~in


SPORT

dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

VE^ERASSEZAVR[AVATOP16FAZAEVROLIGE

IZPARTIZANA

Duelotpisanih naBosforu

Stanojevi}hvali irezerviste

Ve~eras se, utakmicama 6. kola po grupama, zavr{ava Top 16 faza ko{arka{ke Evrolige. Najboqih osam ekipa nastavi}e takmi~ewe prvim utakmicama ~etvrtfinala, dok }e se preostalih osam timova oprostitiodEvrope.Na`alost, me|u onima koji ne}e nastaviti bitke je prvak Srbije Partizan MTS, koji }e se od ovogodi{we Evrolige oprostiti u IstanbuluposleduelasEfesPilsenom.

for,a,evo,nisustiglinido~etvrtfinala, uprkos velikim ulagawimautim. UPartizanu,kakostvaristoje, ne}e mo}i da ra~unaju na povre|enogkapitenaPetraBo`i}a,aJovanovi}jeotkrioislede}e: -Skorojesigurnoda}eBo`i} moratidapropustiitre}uutakmicuunizu,alimebrineto{to susepojavilajo{trojicaigra~a koji imaju problem s visokom temperaturom. To nagove{tava

Fudbaleri PartizanapobedomnadKoprom (4:3) zaokru`ili su pripreme za prole}nu polusezonu.Crno–belisusetrgli posle poraza od kineskog [anksijaiodigralime~zasladokusce.^etirigolaijo{pregr{t {ansi raduju iz me~a sa Slovencima,alibrinelo{aodbrana. Tri lopte u mre`i Beo- gra|anaplodsugre{akauzadwoj liniji. -Ovojezanasbilapravaprovera – ka`e trener Aleksandar Stanojevi}. – [ampion Slovenijejedobarrival,pravizage-

19

-Sla`emse.Bra{anaci[}epovi}suigraliodli~no,tako|e iAdija. LazevskijeponovouprednostinadKizitom? -Tuimamslatkemuke.Obojicasuodli~naizaslu`ujumesto startera. Aleksandar Miqkovi} je sigurannadesnombeku? -Onjesjajantalenat.Znamga izomladinskereprezentacijei upoznat sam koliko mo`e. Zaslu`ujemestostartera. A,Miqkovi}ka`eslede}e. -OdprvihkorakauPartizanu `eleo sam da se doka`em.

Fejsakona~nozdrav PoslemnogovremenaimukaQubomirFejsamo`edaodahne. Povredakolenaru`najepro{lost,potvrdilisutestoviuNema~koj.Zadwiveznijedoneodobrevesti,odnosnopotvrdudoktoraBjuni{dajesasvimzdrav.Fejsajesatreninzimapo~eojo{ unovembrupro{legodine,alipunomsnagomtektrebadapo~ne. Kontrolajeujanuarupokazaladasepojavilavodaukolenu,pa jeizpredostro`nostiodre|enanovaterapija. -Napokonmogunormalnodatreniram–laknulojeFejsi. neralku i zbog toga sam zadovoqanna{imizdawem.Diktirali smoigru,16puta{utnulinagol, precizni bili ~etiri puta. Me|utim,zatajilismoudefanzivi. Izdva{utaprimilismotrigola,{tonesmedaseponavqa. Irezervistisusepopravili?

U~itiutakvojfudbalskoj{koli nije mala stvar. Izdr`ao sam sve i evo me u seniorskom timu. Ko vam je najvi{e pomogao u napredovawu? -PrvoIlijaZavi{i},sjajan je trener i pedagog koji ume da

AleksandarMiqkovi},desnibekcrno-belih

radisaklincima.Gledaonasje kaosvojudecuiiskreno`eleo danapredujemo.Ikadaje{kripalo slu{ali smo ga jer smo znalidanam`elidobro. Apotom? - Tako|e, sjajni Vawa Radinovi}.Iodwegasammnogonau~io. Odkogsaigra~asteu~ili?

- Od ]irkovi}a i Rukavine, uvekspremnizadobarsavet.Posebno mi je Milivoje ukazivao na gre{ke - istakao je Miqkovi}. FudbaleriPartizanaju~eoko 15 ~asova su se vratili u Beograd,gde}etreniratidome~asa In|ijom. I.Lazarevi}

UDERBIJUPREMIJERLIGE^ELSIPOBEDIOMAN^ESTERJUNAJTED(2:1)

Londoncidobilirat, Vidi}iskqu~en DuelRobertsaiKecmananautakmiciuBeogradu

I Turci su izgubili sve {anse zaprolazu~etvrtfinale,pa}e ve~era{wi me~ biti duel otpisanih i igra}e se za ~ast i presti`. - Iako nam u rezultatskom smisluovajme~ni{tanere{ava, u Istanbulu }emo poku{ati da ostvarimo prvu pobedu u Top 16 fazi - rekao je pred polazak na put trener crno-belih Vlade Jovanovi}.-Te{kojeigratime~eve koji ni{ta ne donose i ne odnose,alijesigurnoda}emoji igra~ipoku{atidana~inepodvig. S druge strane, igra~i turske ekipe sigurno }e poku{ati pobedomdaseoprosteodnavija~a,timpre{tosuuovojsezoni nagove{tavalijuri{nafajnal-

damo`dajo{nekiprvotimacne}e biti spreman za utakmicu, a sastav }emo odrediti bukvalno predsampo~etakutakmice. IiskusniDu{anKecmanpriznao je da }e wegov tim, uprkos ~iwenici da igra s tako jakim sastavom kakav ima Efes Pilsen,poku{atidaizboriprvupobeduuTop16fazi. - Nadam se da }emo pru`iti dobru igru i da }emo se boriti kaoitokom~itavesezone,pa}emo,ukolikonamseuka`e{ansa, poku{ati da pobedimo. Ipak, Efesjefavoritite{kojetra`itiprvupobeduuTop16fazi najednomovakote{komgostovawu-smatraKecman. A.P.

Paroviposledwegkola Egrupa

Ggrupa

LijetuvosRitas-KahaLab. (20.45) Unikaha-Panatinaikos (20:45)

EfesPilsen-PartizanMTS(19.45) Real-Montepaski (19.45)

1.Panatinaikos 2.L.Ritas 3.K.Laboral 4.Unikaha

5 5 5 5

3 3 3 1

2 2 2 4

375:334 377:396 391:369 353:397

8 8 8 6

1.Real 2.Sijena 3.E.Pilsen 4.Partizan

Fgrupa Barselona-Olimpija Lotomatika-Makabi 1.Barselona 2.Makabi 3.Lotomatika 4.Olimpija

5 5 5 5

5 3 1 1

0 2 4 4

5 5 5 5

5 3 2 0

0 2 3 5

383:328 10 357:346 8 362:388 7 322:361 5

Hgrupa (20.45) (20.45)

395:344 10 442:360 8 329:393 6 336:405 6

Valensija-Fenerbah~eU. Olimpijakos-@algiris 1.Olimpijakos 2.Fenerbah~e 3.Valensija 4.@algiris

5 5 5 5

4 3 2 1

1 2 3 4

(19.45) (19.45)

383:354 388:380 367:370 354:388

9 8 7 6

NLBLIGA

FinaleuQubqani

[ampion je dobio rat protiv lidera!UareniStamfordbrixa bukvalno se vodio fudbalski rat u kome je ^elsi pobedio Man~ester junajted - 2:1 (0:1). I jedni i drugisu`eleliceoplen.Crveni |avoli su imali plan da posle osam godina pokore Stamford i ~iniloseda}euspetiposleboqe igre u prvom poluvremenu i vo|stvakojeimjeu29.minutudoneo VejnRuni. Me|utim,^elsijehteodapoka`e ko je {ampion i da nije tako lo{kakogovoripolo`ajnatabeli.Iuspeoje.DavidLuizu54.minutuiFrenkLampardu78.iz(diskutabilnog) penala doneli su

@estokoseigralouderbiju^elsi-Man~ester

Fergusonbesannasudije MenaxerfudbaleraMan~esterjunajtedaAleksFergusonbesneo jenakonporazaod^elzijajerjeube|endasusudijepokralewegovu ekipu.Fergusonsmatradajeodlukasudijedanepoka`ecrvenikartonDaviduLuizuzbogprekr{ajanaVejnuRunijuuticaonatokutakmice. -Nismozaslu`iliporaz.Ovojetre}agodinazaredomukojojsudijeradeprotivnaskadigramonaStamfordbrixu.Donoseodluke kojedirektnouti~unaishodutakmice.NeverovatnojedaLuiznije iskqu~ennakonprekr{aja.Tojepromenilotokigre-ka`eFergusonidodaje:-Ponosansamnasvojeigra~e,izdr`alisuuposledwe vrememnogotogasviranogprotivwih.Uovojsuutamicidalisveod sebe,kreiraliprilikeisvakakonezaslu`enoizgubiliutakmicu. Onjesarkasti~nozakqu~ioda„odlukekaonaposledwemme~u” mogusvedapromeneidaganebiza~udiloakobise^elzinakonovogaukqu~ioutrkuzatitulu.

MI[ELPLATINI,PREDSEDNIKUEFA

Petoricasudija inaEP? Predsednik UEFA Platini rekaojeda}etaorganizacijatra-

RukovodstvoNLBligejeodlu~ilodasezavr{niturnirodigrau Qubqani.Fajnalfor}ebitiodr`anod19.do21.aprila.Bi}eto ~etvrti put da glavni grad Slovenije gosti najboqe ekipe regionalnog takmi~ewa. Qubqana je bila doma}in u uvodne dve sezone (2001/02i2002/03),kaoi2007/08. IakoOlimpijajo{nijeobezbedilamestome|u~etirinajboqa timauliga{komdelutakmi~ewa,rukovodstvojeodlu~ilodaorganizacijupoveriQubqani.TitulubraniPartizan. DANASUSPC„VOJVODINA”

Skup{tinaKSV UsaliKongresnogtreningcentra(drugisprat)SPC„Vojvodina”uNovomSadu,danas(18sati)seodr`avaredovnaSkup{tinaKo{arka{kogsavezaVojvodine. A.P. Mi{elPlatini

`iti od Me|unarodnog sudijskog odboradautakmicenaEPuPoqskojiUkrajinisudipopetsudija. - Ja sam 500 odsto zadovoqan projektompetoricesudijanasvakoj utakmici ove sezone u Ligi {ampionaiLigiEvropa.Imamo odli~nereakcije.Tra`ilismood Me|unarodnogsudijskogodborada naEP2012.godinesudepetorica sudija-rekaojePlatini. Platini je dodao da su sudije sre}ne{toimdvojicakolegapoma`unautakmicama. -UpetakisubotuuVelsu}ese sastatiOdbor,amiznamodaFIFAjo{testiraprojekatpetoricesudijanautakmicama-rekaoje Platini.

preokret i Man~esteru naneli tre}iuzastopnipremijerliga{ki porazume|usobnimduelima.Tim KarlaAn}elotijanijevrationadu da }e se ukqu~iti u borbu za tron,jerzaJunajtedomzaostaje12 bodova, ali je svakako {ampionsku trku u~inio zanimqivijom i zna~ajnopodgrejaonadetobxija... Kakojesamopr{talonaStamfordbrixume~ukojijetrebalo da se igra jo{ 19. decembra, ali nijezbogvelikihsne`nihnanosa. Ma,pr{talojenasvestrane.Zapawuju}e je kako je mogu}e da dve ekipe dr`e tako jak ritam igre svih 90 minuta. Ali, igra~i klubova koji vladaju engleskim fud-

balomve}{estgodinasupokazalidajemogu}enespu{tatipapu~icu sa gasa. Varnica je bilo na svestrane,~akinesportskihpoteza, niskih udaraca... Sve je to deo velike predstave kakva duel izme|u^elsijaiMan~esterjunajtedajeste. Jedan od dvojice srpskih u~esnika derbija nije do~ekao kraj me~anaterenu.U92.minutukapitenJunajtedaNemawaVidi}jevukaoivukaoRamireza,pamujesudijaEtkinsonpokazaodrugi`uti karton. Tako je Vidi} obele`io svoj150.premijerliga{kistarti doneo veliku glavoboqu za menaxera Aleksa Fergusona, koji ionako kuburi sa odbrambenim igra~ima. MogaojeiIvanovi}da se upi{e u strelce u 40. minutu posle slobodwaka Lamparda. Van der Sar je odbio loptu, Srbin je poku{aodajeuguraugol,alisuga spre~iliholandskigolmanisaigra~izreprezentacijeVidi}. ^ELSI: ^eh - Ivanovi}, Luiz (od81.Bosingva),Teri,Kol-Ramirez, Esijen, Lampard, Maluda (od 71. @irkov) - Anelka (od 61. Drogba),Tores. MAN^ESTER JUNAJTED: VanderSar-O’Sej,Vidi},Smoling, Evra (od 81. Fabio) - Fle~er, Kerik, Skols (od 70. Gigs) Nani,Runi,]i}arito(od70.Berbatov).

Liverpul ho}eKrki}a ^elnici fudbalskog kluba Liverpul zainteresovani su da slede}esezonena pozajmicu anga`uju napada~a BarseloneBojana Krki}a. Direktor Liverpula Demijen Komoli istakao jedabiBojanbio sjajno poja~awe i da }e poku{ati da ubedi trenera BojanKrki} katalonskog kluba Pepa Gvardioludaomogu}iovupozajmicu. Interesovaweengleskigklubovaza21-godi{wegnapada~asrp-

skog porekla poraslo je nakon wegove nedavne izjave za TV Barselonudabi`eleodazaigra uPremijerligi.


20

ekologija

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

UPRAVQAWEOTPADOMUJU@NOBA^KOMOKRUGU

Planovi sti`u u op{tine Lokalni planovi upravqawa otpadom za op{tine Ju`noba~kogupravnogokruga,zvani~nosu uru~eni ju~e na Fakultetu tehni~kihnauka.Onisuura|eniu okviru projekta GIZ-a, a u saradwisaFakultetomtehni~kih naukaiMe|uop{inskomradnom grupomzaza{titu`ivotnesredine i odr`ivi razvoj u Ju`noba~komokrugu. Naime, januara 2010.godine, predsednici11op{tinaJu`noba~kog upravnog okruga potpisali su Sporazum o me|uop{tinskojsaradwinarealizaciji projekta „Izrada lokalnih planova upravqawa otpadom u ciqu o~uvawa `ivotne sredine iodr`ivograzvojauregionuJu`neBa~ke’’.

Wegovinosiocisulokalnesamoupravepotpisnicesporazuma, kaoime|uop{tinskaradnagrupazaza{titu`ivotnesredinei odr`ivi razvoj Ju`noba~kog upravnog okruga. Op{tine Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Vrbas, @abaq, Srbobran, Sremski Karlovci,TemeriniTitelobavezale su se da }e u zakonskom roku izraditilokalniplanupravqawa otpadom, koji }e definisati ciqeve upravqawa otpadom na teritoriji op{tine u skladu sa nacionalnomstrategijom. Finansijsku i stru~nu podr{kuzaizraduovogprojektapru`ilajenema~kaorganizacijaza internacionalanu saradwu GIZ u saradwi sa Fakultetom teh-

ni~kihnaukaizNovogSada.Op{tinski plan upravqawa otpadom predstavqa dokument kojim se organizuje proces upravqawa otpadom na nivou op{tine. Zakonom o upravqawu otpadom iz 2009. godine definisana je obavezaizradeop{tinskihiregionalnihplanovaupravqawaotpadomkojitrebajubitime|usobno usagla{eni - re~eno je na ovom skupu.Uokviruovogplanaprikazanojetrenutnostaweuoblastiupravqawaotpadom,koli~ine,vrsteotpada,na~insakupqawa,tretirawaizbriwavawaotpada. Analizirani su i postoje}ikapacitetizaupravqaweotpadom, na osnovu ~ega }e se se razmatratipotrebezaunapredewe.Tako|e,definisanisuprav-

ciiprioriteti,kaoidinamika i na~in re{avawa problema u skladu sa pozitivnim nacionalnim i EU zakonodavstvom iz oblastiupravqawaotpadomiiz oblastiza{tite`ivotnesredine.Svrhaovogplanajedugoro~no uspostavqawe odr`ivog sistemazaupravqaweotpadom,pre svegananivouop{tina,aliibudu}egregiona. Sve~anom uru~ewu Lokalnih plan ova upravqaw a otp adom pris us tvoval i preds tavn ic i Ministarstva`ivotnesredine i prostornog planirawa, Sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj, Vlade APV, Ju` nob a~k og upravnog okruga, predstavnivciGIZ-a... Q.Nato{evi}

„KARNEKS”RE[AVAPROBLEMOTPADNIHVODA

Pre~ista~ na prvom mestu Kao jedan od najve}ih zaga|iva~a Velikog ba~kogkanalauposledwih~etrdesetakgodina,kompanija„Karneks”,svesnajesvojeuloge u za{titi `ivotne sredine na prostoru na kojemposluje.Zatosu,posledwihpargodina zapo~eteaktivnostineophodnezarealizaciju projekta revitalizacije Velikog ba~kog kanala. Po{toje~i{}eweirevitalizacijakanalauVrbasunemogu}adoksenezaustavezaga|ewa, “Karneks” je u posledwih godinu dana napravio nekoliko velikih koraka. Tokom

prethodnegodinezavr{enajeizradaglavnog obavqatidoma}egra|evinskefirme.Proteprojekta za izgradwu postrojewa za tretman kle godine „Karneks” je ve} realizovao znaotpadnih voda, koja }e se ispu{tati u cen~ajnu investiciju u oblasti ekologije. Na tralno postrojewe za pre~i{}avawe otpadfarmisviwauVrbasuinstaliranjeseparanih voda Op{tine Vrbas. Obavqen je javni torkojiodvajate~nuod~vrstefazestajwaka, uvidustudijuoproceniutica~ime je omogu}eno izdvajawe jana`ivotnusredinu,anedav~vrstogdelastajwaka,koji}e no je zavr{en i tender za izse koristiti za oboga}ivawe Pla n i r a n ojeda bor firme koja }e obavqati poqoprivrednog zemqi{ta. izgradwapostrojewa Separacijom ~vrste i te~ne gra|evinskeradove. po~neovegodine,a faze, obezbe|uje se dobijawe Ovopostrojewepredstavqa jedan od prioriteta, kada je kvalitetnog |ubriva i vode zavr{etak}e re~ o planiranim za navodwavawe, odnosno |uzavisitiod investicijama„Karbrewe zemqi{ta u vlasnidinamikeizvo|ewa {tvu kompanije. Razvoj i isneksa„, a vrednost radova projekta iznosi vikustvou~inilisuovajproces {e od dva miliona itehnologijupouzdanom,aseevra. Za  izradu paracijom stajwaka dobija se opreme anga`ovana je holandska neuporedivo boqi kvalitet otpadne vode i firma»„NijhuisWaterTechnology���dok umawuju se naknade koje „Karneks” pla}a za je konsultantska ku}a iz Beograda ispu{taweotpadnihvodauprirodnirecipiI » K „Konsalting i projektovawe„« jentikvalitetno|ubrivoivodazanavodwazadu`ena za pribavqawe potrebne vawe zemqi{ta, i ostvaruju u vi{estruke dokumentacije za realizaciju ovog u{tede.Nastavqaju se razgovori sa danskom zna~ajnogprojekta.Planiranojeda kompanijomodaqimmeramakaoiowihovoj izgradwapostrojewapo~neovegopraksi koja se primewuje u wihovoj zemqi u dine, a zavr{etak }e zavisiti od ciqupoboq{awakvalitetaotpadnihvoda. dinamikeizvo|ewaradova,koje}e N.Perkovi}

DVOGODI[WICAPOSTOJAWAEKOLO[KOGPOKRETABELLS

Apel za ja~awe regionalne saradwe Regionalni ekolo{ki BELLS pokret promovisao je, povodom dvogodi{wice postojawa, Deklaraciju o podr{ci i ja~awu regionalne saradwe zemaqa zapadnog Balkanauoblasti`ivotnesredine.Pore~ima Marije Radivojevi} iz BELLS-a Deklaracijujedosadapotpisalooko60.000gra|ana ioko3.500donosiocaodlukauregionu. Utomdokumentufunkcionerisepozivaju da doprinose boqem kvalitetu `ivota gra|anadono{ewemiprimenomzakonausagla{enih sa zakonodavstvom EU. Od politi~ara se tra`i da uspostave partnerstvo

sacivilnimsektoromuprocesudostizawa evropskihvrednostiistandarda.Istovremeno,apelujeseinaja~aweregionalnesaradwe po svim pitawima koja su u vezi sa odr`ivimrazvojemi`ivotnomsredinom. BELLSpokretzahtevaidapitawaodr`ivog razvoja i `ivotne sredine budu sastavni deo ekonomskih i socijalnih politika koje se sprovode na regionalnom, nacionalnomilokalnomnivou.Tako|e,zahtevasedaseuregionunegradenuklearne elektrane.RegionalnikoordinatorAleksandra Knez-Milojkovi} ocenila je da je

PROTEKLOGVIKENDAUKARLOVCIMA

Obuka za volontere „Zelenog telefona” [ta sve treba da zna volonter„Zelenogtelefona”,kakose primaju pozivi gra|ana, a kako procesuiraju,kojesunadle`nosti dr`avnih institucija koje se bave za{titom `ivotne sredine,na~inkomunikacijesainstitucijama i medijima samo su nekeodtemadvodnevneobukeza novevolontere,kojajeodr`ana u Ekolo{kom centru u Sremskim Karlovcima minulog vikenda. Osim toga, kandidati su imaliprilikudasaznajune{to vi{e o slu~ajevima kojima se „Zeleni telefon” bavio proteklih godina, o realnim mogu}nostima za re{avawe ekolo{kihproblemakodnas,zakonimaizoveisrodnihoblasti,kojeneizostavnomorajudapoznaju ukoliko budu primqeni.  U obuci je u~estvovalo 10 kandi-

data iz goranskih organizacija Novog Sada, Sremske Mitrovice i Subotice. Predava~i su, pored aktivista Pokreta goranaNovogSadai„Zelenogtelefona”,bilipredstavnicigradske Inspekcije za za{titu `ivotnesredine,Komunalnepolicije Novog Sada i medija. Za kandidate iz Pokreta gorana Novog Sada ova obuka predstavqa drugi krug selekcije i od wih }e nakon tre}e serije, deo bitiprimqen. Obuka je deo projekta koji „Zelenitelefon„ iPokretgoranaNovogSadarealizujuusaradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za za{titu `ivotne sredineiodr`ivirazvojiFondom zaza{titu`ivotnesredine RepublikeSrbije. Z.Ml.

AKTIVNOSTISELAUSREDWEMBANATU

Budi se eko-svest Sredwebanatska sela, ako je verovati izve{tajima nadle`nihumesnimzajednicamaotome {ta je u~iweno po pitawu ekologije, u minulom periodu vodilasura~unaoo~uvawu`ivotne sredine. Prethodnih meseci sa|eni su drvoredi, uklawanedivqedeponije,ure|ivane javnepovr{ine… Sredinom decembra pro{le godineuKlekuzapo~etajevelikaakcijapo{umqavawa.Nane-

Re~jeodonacijikojajeusledila na osnovu konkursa Ministarstva za za{titu `ivotne sredineirealizovanasazrewaninskim JKP „^isto}a i zelenilo„. Podeqeno je ukupno 600 kanti, {to }e umnogome doprinetipove}awu~isto}eunasequ i odr`avawu zdrave `ivotne okoline,~emuseuBelomBlatu, poznatom po jednom od najbrojnijih stani{ta roda, posve}uje velikapa`wa.

koliko lokaliteta oko sela, udaqenog svega par kilometara od Zrewanina, planirano je da se zasadi vi{e hiqada sadnica sibirskog bresta, najvi{e sa obestrane{etali{taodKleka do ustave na Begeju, kao i oko Ekokampana[lajzu. Mesnazajednica„Perlez„najavilajeda}eubudu}eodlu~nijereagovatinaneodgovornopona{awe `iteqa koji sme}e ostavqaju na raznim mestima oko sela i tako stvaraju divqe deponije.SazrewaninskimJavnim komunalnim preduze}em “^isto}a i zelenilo” utvrdi}e se cena uklawawa velike deponije,kojajestiglave}dowiva. Ponovo}ebitiuklowenosme}e kojezaga|ujeobaluBegeja,gdeje lanedobrovoqnomradnomakcijomzaposlenihumesnojzajednici i mladih ~lanova odreda perleskih izvi|a~a sakupqeno iodnetovi{eod 120xakovaraznog|ubreta.Dabisespre~ilo daqegomilaweotpada,poqskim ~uvarimajenalo`enodanadgledaju teren kako bi se spre~ilo stvarawerugla. Kako bi se izborili s otpadom, u MZ „Belo Blato” doma}instvimajepodeqenaplasti~nakantazasme}eod120litara.

AuLuki}evu|aciprakti~no primewujuono{tou~eu{koli –dabududobridoma}inii~uvaju `ivotno okru`ewe. Tako su ovih dana organizovali veliku akciju prikupqawa PET ambala`e. O akciji su obavestili me{tane,kojesuseprikqu~ili prikupqaju}i sekundarne sirovineod~ije}eprodajenovacbiti iskori{}en za {kolske potrebe.Akcijujezapo~elotridesetak u~enika sedmog razreda Osnovne {kole “Branko ]opi}”ionase,ukqu~ivawem~lanovaudru`ewapenzioneraimesnezajednice,pro{irilanaceloselo.Bilisuaktivniiovda{wi sportski ribolovci, koji suukazalidasume|unajva`nijim aktivnostima bile gradwa letwikovcanaKanaluDTD,po{umqavaweokolnogprostoras 1.000 sadnica, te ure|ewe seo- skogokru`ewaiprilazadoKanala. I `iteqi ^ente su, uprkos besparici u protekloj godini, uspeli dosta toga da urade. Uklawali su divqe deponije i ure|ivali ~en}anska jezera i seoski prostor, kosili zelene povr{ineiokresivalikro{we drvoreda. @.Balaban

BELLSzadvegodineostavio„dubokzeleniotisak”uregionu,usvimregionalnim parlamentima formirane su takozvane zelenegrupeposlanikakojedoprinosedase ekolo{ka pitawa ozbiqno tretiraju u zakonodavnojvlasti.Powenimre~ima,jedan odve}ihproblemauSrbijijenepostojawe administrativnihkapacitetazakori{}eweobimnihfondovaEUzaekolo{kapitawa i to {to na lokalnom nivou nema dovoqno obu~enih qudi za pisawe kvalitetnihprojekatezaprivla~ewenovcaizfondovaEU.

REGIONALNEDEPONIJEUKIKINDIILAPOVU

Evropski recept za otpad Neadekvatno upravqawe otpadom u Srbiji jedno je od najve}ih ekolo{kih problema, koji hitno moradasere{ava,kakobina{azemqaispunilastrogenormeikriterijume Evropske unije. Na`alost, mnoge op{tine nemaju re{eno pitawe skupqawa i odlagawa otpada,aoreciklirawuotpadada seinegovori,madaimalokalnih samouprava, preduze}a i organizacijakojesure{iledane{topromeneistvaripokrenunaboqe. Osimbrojnihdoma}ihkompanija i preduze}a u posao sakupqawa, odlagawa i recikla`e otpada ukq~uje se sve vi{e stranih firmi, koje su odavno prepoznale ~iwenicu da „otpad nije |ubre“ i da seuovojdelatnostimo`eprofitabilno poslovati. Jedna od wih je internacionalna kompanija .A.S.A,  koja u Srbiji posluje od 2006.godineidodanasjeuna{uzemquinvestirala10milionaevra, zaposlila vi{e od 100 radnika, a opslu`uje 120.000 stanovnika i 1.300kompanija. Odukupnopetregionalnihdeponija u Srbiji .A.S.A. je izgradila dveuKikindiiLapovu.Tedeponije ispuwavaju sve standarde regionalnihdeponijauEU.Uslugesakupqawa, transporta i deponovawa otpada pru`aju se u op{tini Ki-

kinda,~imejeobuhva}enoje67.002 stanovnikai600kompanija.Zagodinu dana tu }e se deponovati oko 20.000tonaotpada.UregionuLapova,deponijaopslu`ujeop{tineLapovo,Bato~ina,DespotovaciRa~a, odnosnovi{eod50.000stanovnika i720kompanija.Od2008.godineu

Senzorse neogla{ava DeponijeuKikindiiLapovu imaju elektronski geo-senzor-sistem, odnosno alarmni sistem,kojiseogla{avauslu~ajuekolo{kogincidenta.Do sada alarmi se nikada nisu oglasili. ovomregionu.A.S.A.jeuvelaprimarnuselekcijupapiraiPETambala`e,auskoro}einateritorijiop{tineKikindabitiuspostavqenazelenaostrvasakontejnerima,~ime}ebitiomogu}enoodvajaweotpadapovrstama. Izgradwaovihobjekata,kakosaznajemo, pomno se planira, a izgradwatelasvakedeponijezapo~iweuklawawemnajmawe100centimetara zemqi{ta. Nakon toga po-

stavqaju se dva mineralnaslojaglinedebqine25 centimetara,~imesedobijagotovovodonepropusnabarijera.Natemineralneslojevedodajesejedan sloj specijalne (PEHD)folijeislojgeotekstila, koji {titi foliju od mehani~kih uticajanarednihslojeva, apotomsledislojdrena`nog{qunka.Utomslojuugra|ujusecevovodiza sakupqawe i odvo|ewe procednihvodadobazena za sakupqawe voda. Tako sakupqena voda, sistemom cevi za recirkulaciju,vra}asenazadnadeponiju, ~ime se reguli{e stabilnost procesa razgradwe deponovanogotpadaikoli~ineocednevode. Potomsestavqadrugigeotekstilni sloj, sledi sloj finog otpad i tekondapo~iweodlagaweobi~nog otpada. ^im se postigne odre|ena visina otpada, koja je odobrena projektomiobi~noiznosi30metara,deodeponijepokrivaseslojem rekultivacije.Tajsloj~inidrena`a,PEHPfolijaigeotekstilkojizatvarajudeponovanotpad.Nato se stavqa sloj humusa od oko 100 centimetaradebqineinakontoga

pokrivasevegetacijom.Nakonrekultivacije popuwenog dela deponijegradiseiotvaranovsektor,a nadzatvorenimsektoromstalnose prateparametari`ivotnesredine (voda, deponijski gasovi, zemqi{te) do stabilizacije wihovih vrednosti. Analizepodzemnihvodanakontrolnim bu{otinama u kompleksu deponije. Naime, analize nadle`nihinstitucijapokazalesudaje kvalitet podzemnih voda na kompleksu deponije jednak kvalitetu vodezapi}e. A.B.


odmor

dnevnik

Х

~etvrtak3.mart2011.

Пролећни аранжмани на Копаонику

отели на Копаонику позвали су на протеклом Сајму туризма госте да пролеће проведу на тој планини и побољшају своје здравље и физичку кондицију,одласком на излете на Панчићев врх,Маркову стену, Небеске столице, или до гејзира -светилишта „Метође”. За пролећи боравак припремљене су и ниже цене него у зимској сезони. Тако у хотелима „Гранд”и „Анђела”,који послују у саставу „МК маунтин ризорта”, у периоду од 16.до 30.априла па-

У

Златибор привлачан заскијаше

ски центру Торник на Златибору протеклог викенда забележена је велика посећеност,само је на стазама у недељу забележено око 1.500 скијаша,саопштила су „Скијалишта Србије”. Љубитељима спортова на снегу у ски центру Торник на располагању су четири стазе, а висина утабаног снега је до 70сантиметара.Нове снежне падавине које се очекују крајем недеље, као и непрестани рад система за вештачко оснежавање гарантују добро скијање и у наредом периоду. За време викенда,26.и 27.фебруара на ски стази Чигота, на Торнику одржан је Алпски куп

Србије у категорији цицибани, деца Iи деца II.Стазе у овом ски центру прошле године добиле су ФИС (Међународна скијашка федерација) хомологацију и захваљујући томе могуће је одржавање бројних међународних такмичења,наводи се у саопштењу.

Најавасезоне убањамаСрбије

Н

ајвећи учесник предстојећег Сајма туризма у Београду је Удружење бања Србије под чијим окриљем наступа преко 100 излагача и суизлагача из бања, климатских места и градова Србије у циљу промоције бањског туризма. Предстојећу туристичку сезону, нове медицинске и немедицинске про-

граме,реновиране смештајне капацитете и савремене пратеће садржаје, представиће бање Јунаковић, Пролом, Луковска, Кањижа,Ковиљача,Сијаринска,Врањска, Бујановачка, Буковичка, Врњачка,Рибарска,Матарушка,Богутовачка, Ивањица, Нишка, Со-

кобања и друге. Новина је да ће град Нови Пазар, уз већ познато богато културно –историјско наслеђе којим располаже, представити Новопазарску бању и њене издашне и лековите изворе. Са Удружењем наступају и градови Лесковац,Смедерево,Крушевац, Краљево и Ниш,који се припрема за централну прославе 1.700 година од Миланског едикта, манифестацију која ће окупити бројне туристе из целог света, као и туристичке организације Љига, Крупња, Малог Зворника, Лознице, Љубовије, Бруса, а пре свега Аранђеловца, који ове године године прославља јединствен јубилеј –200година од првих гостију у Буковичкој бањи. По речима Владана Вешковића,секретара Удружења бања Србије „на Сајму туризма у Београду почеће и пријављивање за предстојећи Конгрес бања Србије са међународним учешћем који се 17.и 18.маја 2011.године одржава у Врњачкој Бањи“.

21

кет од четири дана и три ноћи,на бази полупансиона у двокреветној соби износи 111 евра, док за аранжман од пет дана и четири ноћи треба платити 148евра. Празнични велнес и спа пакет „егзотик”у „Гранду”,на бази полупансиона, у периоду од 16. априла до 2. маја, за три дана и две ноћи износи 105евра,а за четири дана и три ноћи 140 евра, док је цена пакета „Дрим оф реин” за три дана 115, а за четири 150евра. Оба пакета подразумевају неограничено коришћење базена,са-

уне,руске бање,тропске кише и арома терапија,а разлика је у врстама масаже. ЈАТ-ових Изнајмљивање апартмана од 9.априла до 18.јуна кошта по дану од 1.700 до 3.800 динара, а за аранжман од седам дана од 11.900 до 26.600 динара. Доплата за полупансион износи 1.100 динара дневно по особи. У хотелу „Путник”,у периоду од 30.априла до 28.маја,дневни полупансион у двокреветној соби износи 23евра,а у хотелу „Клуб А”26евра.

У Вишеграду презентација пројекта Каменграда

У

Вишеграду ће данас бити представљен пројекат града од камена -Каменграда, а презентацији ће, осим прослављеног српског режисера Емира Кустурице и општинског руководства,присуствовати и председник Репубике Српске Милорад Додик и премијер Александар Џомбић. Кустурица је рекао да ће „Каменград” бити грађен по његовом идејном концепту, на локацији Ушће,поред моста Мехмед паше Соколовића у Вишеграду. Простираће се на 14.000метара квадратних,односно 1,75хектара,а у његовом саставу биће више од 50камених кућа,црква, позориште,дућани,механе,пијаца и марина за пловеће објекте. Кустурица је у изјави Радију РС рекао да ће све куће бити грађене од најсавременијих грађевинских материјала,а облагаће их каменом са старих купљених и напуштених кућа по Херцеговини. Он је потврдио да ће, након коначног завршетка пројекта, први радови почети на Видовдан ове године. Према његовом мишљењу, до краја грађевинске сезоне биће изграђена главна улица и две зграде за смештај локалне управе. ”Све ово ће се реализовати захваљујући свесрдној подршци председника Републике Српске Милорада Додика, мојој упорности да изградимо град од камена који ће помало личити на Требиње,Дубровник и Истанбул, али и начелника вишеградске општине Томислава Поповића који се залаже да се наше идеје остваре”,нагласио је Кустурица.Српски режисер је нагласио да ће изградњом

Каменграда, Вишеград бити још лепши и „старији”град. ”Овим пројектом покушаћемо да направимо један времеплов, да оживимо невидљиве ликове из дела Иве Андрића, који и сад тумарају по нашим мислима,и сместимо их у простор по коме су,више од три века,тумарали и битисали”,рекао је Кустурица. Начелник општине Вишеград Томислав Поповић рекао је да ће градња Каменграда почети поводом обележавања јубилеја 50

година од уручивања Нобелове награде књижевнику Иви Андрићу и да ће његовом изградњом град на Дрини и Рзаву постати културна престоница на ширем региону. „Вишеград,поред Ћуприје на Дрини,манастира Добрун, Вишеградске бање и легендарног ‘ћире‘добиће још једну туристичку дестинацију непроцењиве вредности”,констатовао је Поповић. Каменград ће бити и сценографија за предстојећи Кустуричин филм „На Дрини ћуприја”.

Авганистан -дестинација за авантуристе

И

ако је у Авганистану, према подацима центра „Авганистан рајтс монитор”, прошле године погинуо 2.421 цивил, а странци су честе мете отмица и напада, ова земља је од 2006. постала туристичка дестинација за авантуристе. Њих ови статистички подаци,према којима је у јануару ове године убијено 56 страних војника, 13 више него у истом периоду прошле године, не спречавају да остваре сан или су апсолутно несвесни реалности у тој земљи. Туристичке аранжмане за Авганистан организују туристичке агенције које су се тиме бавиле 70-их година када је Авганистан сматран егзотичном земљом у којој се може провести миран одмор. Организовањем оваквих путовања бави се,на пример,британска агенција „Хинтерленд тревел”. После пада талибанског режима 2001. године, њој су се придружиле и друге агенције попут „Грејт гејм тревела”,које су у почетку само нудиле логистичку помоћ страним новинарима,али су касније прешле на туристичке аранжмане, пише шпански „Паис”.

Оно што је заједничко за све ове аранжмане јесте уверавање агенција да туриста,иако путује у земљу у којој трају сукоби,тешко може чути пуцањ током свог боравка, јер обилази само

улицама у буркама и трагови рата у којем је почетком 90-их година престоница скоро сравњена са земљом. Туриста тако има прилику да се слика испред палате Дарула-

„релативно сигурне” зоне, мада је у Авганистану тешко знати које су зоне безбедне. Престоница Кабул је, несумњиво,једна од обавезних станица на том путовању.Овом граду, у коме живи пет милиона становника,посебну драж дају хаос и прљавштина,жене које ходају

ман,која је после бомбардовања у том рату попримила облик швајцарског тврдог сира гријер и још стоји тако.Он,такође,може да шета по бројним престоничким базарима или да обилази делове града који су обновљени,као што је,на пример,мирна башта Баге Бабур.

Остала места, које туриста има прилику да види,су провинција Бамијан у центру Авганистана, где се налазе џиновске статуе Буде које су талибани 2001.године минирали,град Мазар-е-Шариф на северу са великом џамијом плаве боје и Херат на истоку, један од малобројних градова који није уништен за време рата између муџахединских фракција (1992-96)и који помало подсећа на западне градове. У Херату се посебно истичу четири минарета, тврђава, велика џамија и гробница Гохаршаде,жене шаха Руха, цара династије Тимурид из Херата, наводи мадридски лист. Али оваква путовања нису нимало јефтина.Најјефтинији аранжман за боравак од три седмице и без икакве оружане пратње кошта 3.750 евра. А ако желите обезбеђење цена,наравно,расте. Осим тога, туристичке агенције не обезбеђују здравствено осигурање за време боравка у Авганистану,а у неким случајевима чак ни путно осигурање. Туриста,наравно,сам преузима и ризик за све што му се може десити током боравка у тој земљи.


22

Svet

~etvrtak3.mart2011.

SITUACIJAULIBIJIIDAQEDRAMATI^NA

Borbetraju,Gadafijeve snagenapreduju TRIPOLI: Trupe bliske libijskom vo|i Moameru el Gadafiju kre}u se prema istoku, gde su zauzele grad Brega i bombardovale vojno skladi{te u gradu Axdabija, prenosi Bi-Bi-Si. Gadafi je prethodno uspeo da povrati najmawe dva grada koja su, u okolini Tripolija, bila pod kontrolom pobuwenika, izve{tava AP. Prema tvrdwama o~evidaca na koje se pozivaju svetski mediji, oko 10 ~asova po lokalnom vremenu, dva borbena aviona bombardovala su isto~ni deo Axdabije, a trupe lojalne Gadafiju napreduju ka tom gradu, udaqenom 750 kilometara od glavnog grada Tripolija. Britanska televizija javqa da su Gadafijeve trupe povratile kontrolu nad naftnim postrojewem koje se nalazi u gradu Brega. Dvonedeqni narodni ustanak protiv re`ima preti da se pretvori u otvoreni gra|anski rat. Gadafijeve trupe, koje kontroli{u Tripoli i gradove na zapadu zemqe, krenule su u do sada naj kr vavi ji ob ra~un sa slabo naoru`anim ustanicima i nastoje da stvore tampon zonu oko glavnog grada, prenosi AP. One su do ju~e uspele da povrate strate{ki va`an grad Garjan, u planinama Nafusa, iznad Tripolija, kao i grad Sabrata, zapadno od Tri po li ja. Grad Zvara, koji dr`e pobuwenici, pod stalnim je pritiskom libijskih trupa koje su, prema re-

Sukob pristalica i protivnika re`ima

~ima jednog od stanovnika, ponudile „izbor„ vlastima tog mesta: da se predaju, „pa }e Gadafi zaboraviti {ta se desilo, ili }e ih napasti vojnom silom„. Pobuwenici su, u me|uvremenu, uspeli da odbiju napade na tri grada u okolini Tripolija koja su pod wihovom kontrolom, a to su Misurata, isto~no, Zavija zapadno i Zintan ju`no od Tripolija. Vlada Moamera el Gadafija vi{e ne kontroli{e najve}a naftna postrojewa u Libiji i ona su sada pod kontrolom protivnika libijskog predsednika, rekao je komesar Evropske unije za energetiku. Istovremeno sa zauzimawem gradova u okolini libijske prestonice, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave poslale su jo{ dva rat-

na broda u Mediteran. Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts uputio je prema Libiji mornaricu sa oko 400 marinaca koji bi trebalo da pomognu u eventualnoj evakuaciji i u~estvuju u humanitarnim operacijama, ukoliko to bude bilo neophodno. Generalna skup{tina Ujediwenih nacija suspendovala je ~lanstvo Libije u Savetu UN za qudska prava, zbog brutalnosti u suzbijawa protesta u toj zemqi. Libijski re`im je potkopan, ali je Moamer el Gadafi zadr`ao dovoqno podr{ke me|u kqu~nim plemenima i institucijama, ukqu~uju}i delove vojske, pomo}u koje }e mo`da neko vreme biti u stawu da zadr`i vlast u Tripoliju, pi{e „Wujork tajms”.

Gadafiosebi:Onsenemo`epovu}i TRIPOLI: Libijska dr`avna televizija u`ivo je prenosila proslavu povodom godi{wice xamahirije, vladavine naroda, koju je Muamer Gadafi proglasio 2. marta 1977. godine. Gadafi se tim povodom obratio narodu, koji je uzvikivao „Bog, Muamer i Libija”, prenosi Bi-BiSi. Voditeq ceremonije je izjavio da Gadafi ostaje sa svojim narodom i da je on „pouzdan kao na{e planine, i velik kao na{ narod Libijski vo|a Moamer Gadafi izjavio je na dr`avnoj televiziji da on nije predsednik dr`ave i da zato ne mo`e podneti ostavku na tu funkciju. Gadafi je rekao i da u Libiji ne postoje unutra-

{wi problemi. „Moamer Gadafi nije predsednik i zato ne mo`e podneti ostvaku”, kazao je on. “On nema ~ak ni parlament koji mo`e da raspusti. On nema funkciju sa koje mo`e da se povu~e”, poru~io je Gadafi u govoru povodom 34 godine od progla{ewa „narodne vlade”. On je kazao da je libijski sistem narodni sistem i da niko ne mo`e ni{ta protiv vlasti naroda, jer je on slobodan da izabere vlast kakvu `eli, preneo je Rojters. Gadafi je rekao da svet ne razume libijski sistem, gde je vlast u rukama naroda, odnosno sistem „direktne demokratije” o kome je pisao u svom politi~kom manifestu „Zelena kwiga”.

Dijalogre`imaiopozicijeuJermeniji JEREVAN: Usled velikih pritisaka i posle prekju~era{weg mitinga, jermenske vlasti prista}e na dijalog sa opozicijom, rekao je zvani~nik Jermenskog nacionalnog kongresa Levon Zurabjan. Oni nisu ludi da bi potcenili ono {to se de{ava. Broj qudi koji je spreman da se bori sa re`imom za demokratiju i slobodu raste i protesti su jasan dokaz toga”, rekao je Zurabjan.

„Jermenski nacionalni kongres nikada nije prekr{io ustav ili bilo koji zakon, ali ako re`im odlu~i da se pona{a poput Mubarakovog ili Gadafijevog, bi}e odgovoran za reakciju koja }e uslediti”, napomenuo je Zurabjan. Jermenski nacionalni kongres koalicija je svih opozicionih partija koje su se okupile iza biv{eg predsednika Levona Ter-Petrosjana. Nekoliko dese-

tina hiqada qudi protestovalo je u Jerevanu, tra`e}i prevremene izbore, ukoliko ~lanovi opozicije koji su uhap{eni tokom protesta pre tri godine ne budu pu{teni iz zatvora. Opozicija i daqe tvrdi da su izbori za {efa dr`ave, odr`ani pre tri godine, bili name{teni, mada su zapadni posmatra~i ocenili da je glasawe bilo fer.

dnevnik

Britanijaukidapomo} za16zemaqa LONDON: Velika Britanija je saop{tila da }e obustaviti direktnu pomo} za 16 zemaqa, me|u kojima je i Srbija, kao i ~etiri agencije Ujediwenih nacija Ta sredstva bi}e, prema odluci londonske vlade, preusmerena na najsiroma{nije zemqe. Zemqe kojima }e do 2016. godine biti uskra}ena pomo} su: Angola, Bosna i Hercegovina, Burundi, Kamerun, Kamboxa, Kina, Gambija, Indonezija, Irak, Kosovo, Lesoto, Moldavija, Niger, Rusija, Srbija i Vijetnam. London vi{e ne}e finansirati ni Organizaciju UN za industrijski razvoj, Me|unarodnu organizaciju rada i Me|unarodnu strategiju za smawewe rizika od prirodnih nepo-

goda, prenele su agencije. Umesto toga, Britanija }e preusmeriti oko 10,6 milijardi dolara na 27 najsiroma{nijih zemaqa i zemaqa razorenih sukobima, me|u kojima su Avganistan, Banglade{, Demokratska Repu-

blika Kongo, Etiopija, Indija, Pakistan, Somalija, Sudan, Jemen i Zimbabve. Tako|e, pove}a}e finansijsku podr{ku za devet me|unarodnih organizacija, ukqu~uju}i Unicef. „Ova vlada ima radikalno druga~iji stav prema pomo}i. @elimo da se o nama sudi na osnovu na{ih rezultata, a ne na osnovu toga koliko novca tro{imo”, izjavio je sekretar za me|unarodni razvoj Endrju Mi~el povodom predloga revizije buxeta za pomo} inostranstvu. Me|utim, prema rezultatima ispitivawa javnog mwewa, mnogi Britanci ne sla`u s tim da vlada poma`e stranim zemqama, dok istovremeno smawuje buxet za mnoge doma}e potrebe zbog rekordnog deficita. (Tanjug)

RUSIJA I SAD

BajdenprethodnicaObami MOSKVA: Potpredsednik SAD Xozef Bajden poseti}e 9. marta Rusiju kako bi pripremio zvani~nu posete ameri~kog predsednika Baraka Obame Moskvi, javila je agencija Itar-Tass pozivaju}i se na pres slu`bu Kremqa. Ruskoj dr`avnoj agenciji visokorangirani diplomatski izvor saop{tio je da }e Bajden pripremati Obaminu posetu Moskvi a pres slu`ba je saop{tila da }e ameri~kog potpredsednika tog dana primiti ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Neimenovani sagovornik agencija RIA Novosti rekao je da se

Obamina poseta planira za ovu godinu, ali da ta~an datum jo{ nije odre|en. „Dobar i realan rezultat bi bio ako posle dolaska Bajdena mo`emo da objavimo datum Obamine posete”, rekao je izvor ruske agencije, dodaju}i da se i tokom posete planira razgovor povodom doga|aja na Bliskom istoku i na severu Afrike. Pored toga, naveo je taj sagovornik RIA Novosti, planirano je razmatrawe aktivnosti bilateralne komisije Medvedev-Obama, pitawa razoru`awa i problema protivraketne odbrane.

Itar-Tass je podsetio na re~i zamenika pomo}nika ameri~kog dr`avnog skretara za pitawa Evrope i Evroazije Denijela Rasela iz februara da je Bajdenova poseta orijentisana, izme|u ostalog, i na ja~awe dostignutih uspeha na putu u~lawewa Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, {irewe bilateralnih ekonomskih veza, a pred sta vqa i ‘’deo stal ne sardwe’’ dve zemqe u celini. Obama je Rusiju posetio jula 2009, dok je Medvedev boravio u poseti SAD krajem juna pro{le godine.

TURSKA I EGIPAT

Solidarnostsegipatskimnarodom ANKARA: Predsednik Turske Abdulah Gul }e danas posetiti Kairo da bi „izrazio solidarnost” s egipatskim narodom posle obarawa re`ima Hosnija Mubaraka. Predsednik Gul }e, kako najavquju turski mediji, sasatati sa ~lanovima Vrhovnog saveta armije, koji je 11. februara preuzeo kontrolu u zemqi posle ostavke predsednika Mubaraka. Ankara je od po~etka pobune podr`avala zahteve gra|ana Egipta za demokratskim promenama. Zvani~na Turska tako|e smatra da egipatska armije treba da preda vlast demokratski izabranoj vladi koja bi trebalo da se izabere u {to kra}em vreme-

nu. Mnogi posmatra~i smatraju da bi dr`avno ure|ewe sekularne Turske moglo da postane model za islamski svet koji je sada u previrawu, ali te ideje nailaze i na mnoge rezerve. Predsednik Gul je ranije izjavio, komentari{u}i promene u Egiptu, da se ne mo`e govoriti o dr`avnom modelu za druge, ali je naglasio da je „ponosan” dostignu}ima svoje zemqe koja je u posledwe vreme izvr{ila mnoge demokratske reforme. „Predstaviti Tursku kao model u regionu bilo bi previ{e ambiciozno”, istakao je predsednik Gul, prenela je agencija AFP.

FLORIDA

[irisevelikipo`ar MAJAMI: Po`ar koji se {iri centralnom Floridom primorao je vlasti da evakui{u veliki broj porodica i zatvore {kole. Lokalnom stanovni{tvu je savetovano da bude oprezno zbog dima koji }e ostati u vazduhu narednih dana. Po`ar, koji je izbio, do sada je zahvatio povr-

{inu od 4.000 hektara, a najte`e je pogo|en okrug Brevard, gde je uvedeno vanredno stawe, javio je AFP. Vatrogasne ekipe su na terenu i za sada nema izve{taja da je bilo ko povre|en, a francuska agencija prenela je da je zbog po`ara deo autoputa do jutra bio zatvoren za saobra}aj.

Jaki vetrovi ra{irili su po`ar iz okruga Brevard, koji se nalazi isto~no od Orlanda, severno prema okrugu Voluzija, gde je 20 ku}a evakuisano iz mesta Skotsmur. Napore vatrogasaca poma`e jaka ki{a koja je pala na Floridi.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI HOSNIMUBARAK Pozivaju}i se na „dobro obave{tene izvore”, mediji u Egiptu navode da se Mubarak (82) nalazi u gradu Tabuk, u Saudijskoj Arabiji, gde svakih pet dana biva podvrgnut jedno~asovnom tretmanu hemoterapije, zbog raka debelog creva i pankreasa. U izve{taju je navedeno da se Mubarakova porodica nalazi s wim u Saudijskoj Arabiji, u privatnom krilu jedne vojne bolnice.

SERGEJLAVROV Daqa destabilizacija stawa na Bliskom istoku poja~a}e pretwu po nacionalnu bezbednost Rusije, izjavio je ju~e ruski {ef diplomatije Sergej Lavrov. „[to nestabilnije bude u zemqama Bliskog istoka, tim je vi{e pretwi da }e nam nedobronamerni qudi donositi probleme”, rekao je Lavrov. „Mi smo se neposredno zamislili kako }e to uticati na Centralnu Aziju, Zakavkazje i Severni Kavkaz.”

MIHAILGORBA^OV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev nagradio je posledweg sovjetskog lidera Mihaila Gorba~ova na wegov 80. ro|endan Ordenom Andreja Prvozvanog, javile su ruske novinske agencije, prenose}i i da je ruski premijer Vladimir Putin uputio telegram ~estitke povodom ro|endana posledwem predsedniku biv{eg SSSR-a. Medvedev je odluku o nagra|ivawu saop{tio Gorba~ovu li~no.

NATOseizviniozaubistvo devetorodece KABUL: NATO se ju~e izvinio za ubistvo devetoro dece u avganistanskoj oblasti Peh, u severoisto~noj provinciji Kunar, upori{tu pobuwe ni ka.Pre li mi nar na istraga ukazala je da su snage NATO slu~ajno ubile devet civila u utorak, a lokalni zvani~nici su saop{tili da je re~ o de~acima, od 12 godina i mawe, koji su ubijeni dok su skupqali drva za ogrev, prenela je agencija AP. NATO je saop{tio da je do{lo do lo{e komunikacije u vezi informacija o loka- Dejvid Petreus ciji pobuwenika sa koje su puca- NATO „duboko `ali” zbog trali na bazu koalicionih trupa. gedije, istakav{i da do tih `rKomandant NATO snaga gene- tava nikada nije trebalo da doral Dejvid Petreus izjavio je da |e.

Petreus je rekao i da }e se li~no izviniti predsedniku Avganistana Hamidu Karzaiju, po wegovom povratku iz Londo-

na. Nekoliko stotina seqaka protestovalo je ju~e protiv vazdu{nih napada koalicionih snaga predvo|enih NATO-om u kojima su poginula deca. Civilne `rtve ve} dugo vremena su ta~ka sporewa izme|u avganistanskog predsednika i NATO snaga u Avganistanu. Karzaijeva kancelarija izdala je saop{tewe u kome osu|uje vazdu{ne napade NATO. „Ubijena su nevina deca koja su skupqala drva za ogrev tokom ove hladne zime. Da li je to na~in da se bori protiv terorizma i da se uspostavi stabilnost u Avganistanu ?” - zapitao je Karzai u saop{tewu.


balkan

dnevnik

NEDOSTAJU UBEDQIVI KORACI HRVATSKE ZA ^LANSTVO U EU

Spornistanovi izbeglica iqudskaprava BRISEL: Evropska komisija saop{tilajeju~euBriseludasu potrebni daqi „ubedqivi koraci” vlasti u Zagrebu u reformi pravosu|a i poboq{awu osnovnih prava, ukqu~uju}i povratak izbeglica,dabiHrvatskamogla

te”,aliuEKo~ekujudainatoj osnovido|edopresudakojesuzasadizostale.Napitawenovinarakolikobitakvihpresudabilo nu`no da se EK osvedo~i u efikasnost pravosu|a i borbe protivkorupcije,izvoruBrise-

poqu”, poru~io je evropski komesar za pro{irewe. U izve{taju EK o poglavqu 23 pregovora EU-Hrvatska o ~lanstvu, kojeseti~epravosu|aitemeqnih prava, jasno je predo~eno vlastima u Zagrebu {ta moraju dau~inedabiudoglednovreme mogle da ra~unaju na okon~awe tehni~kog dela pregovora. Fileova predstavnica za {tampu Nata{a Batler novinarima je rekla da se uslovi u poglavqu 23pregovorasHrvatskomodnoseinaukupno10jasnihobaveza, ukqu~uju}i punu saradwu s Ha{kimsudom.Onajedodaladaje, kadasuupitawupovratakizbeglica i za{tita mawina, Evropska komisija utvrdila da u 2009. godini nisu ostvareni postavqeni ciqevi hrvatske vlade oko povratka izbeglica, vra}awa vlasni~kih i stanarskih prava i obnove ku}a. „Hrvatskamorasprovestiteciqevepostavqeneu2009.izajam~i[tefan File ti po{tovawe qudskih prava, da o~ekuje zakqu~ewe tehni~kog lujeuzvratiodajebitnodapreoja~ati za{titu mawina, ukqudelapregovorao~lanstvusEU. sude doka`u da sudstvo istinski ~uju}i istinsku primenu ustavEvropska komisija je u prelai nezavisno funkcioni{e. nogzakonaopravimanacionalznomizve{tajunaglasiladaHrEvropska komisija u izve{taju nihmawina,takodasvitiuslovatska jesta ostvarila „zna~ajan od vlasti u Zagrebu tra`i ubevi moraju biti ispuweni”, zanapredak”upreustrojstvupravodqive rezultate i u „re{avawu kqu~ila je predstavnica za su|a i za{titi osnovnih prava, otvorenih pitawa oko povratka {tampu evropskog komesara za alidasunu`ni„daqibitninaizbeglica”.Evropskikomesarza pro{irivawe. U izve{taju EK pori”, posebno ubedqivi rezulpro{irewe[tefanFilerekao se navodi da akcioni plan hrtatiupravosu|uiborbiprotiv jeda„hrvatskojvladipreporu~uvatske vlade za biv{e nosioce korupcije,kaoidaseuhvatiukoje da ulo`i napore u pregovoristanarskih prava za 2009. godi{tac s neka`wivonunijeispuwen,jer {}uzaratnezlo~ine. nedostaje 2.070 staUizve{tajuEKsenavodidaakcioniplan Jedan zvani~nik EK nova. novinarima je objaNata{a Batler hrvatskevladezabiv{enosioce snio da jo{ nema dona v elajedanemo`e stanarskihpravaza2009.godinunije voqnodokazadajehrdavatinikakveprois p u w en,jerne d o s ta j e2.070sta n o v a vatsko pravosu|e necenedaliHrvatska, zavisnoidelotvorno, imaju}iuviduizveda i daqe postoje mawkavosti maokokqu~nogpoglavqa(pravo{taj Evropske komisije, mo`e okopostavqawaireizborasudisu|a)”.FilejedodaodajeEvropda okon~a pregovore o ~lanstvu ja i tu`ilaca, kao i znatan poska komisija spremna da podr`i s EU do juna ove godine, {to je stotak nere{enih sudskih predzakqu~ewe pregovora EU sa Zarok kojem se nadaju u Zagrebu. meta.Uizve{tajusenavodiida grebom „po{to Hrvatska ispuni RanijeseukrugovimaEUprocepitawe„depolitizacijeiprofenavedene zahteve” iz izve{taja wivalodabiHrvatska,akoudosionalnosti policije jo{ nije u EK. gledno vreme okon~a tehni~ke potpunostire{eno”. „Nadamseda}eovajizve{taj pregovore,mogla2013.dapostaSamahrvatskaagencijazaborpomo}ihrvatskojvladiihrvatne~lanicaUnije,asadsespomibu protiv korupcije (USKOK) skom narodu u celini da udvowedabitomoglodasedogodii jeste ostvarila „bitne rezultastru~enaporenaovomkqu~nom kasnije,2014.godine.

RUMUNIJA

Vladaju}akoalicija nastavqasaradwu BUKURE[T: Partijekoje~inevladaju}ukoalicijuuRumuniji potpisale su ju~e protokol o saradwi u vladi i parlamentu do parlamentarnih izbora 2012. godine,amo`daiunovommandatu. Vladaju}u koaliciju ~ine Demokratskaliberalnapartija(PDL), Demokratska unija Ma|ara (UDMR), Demokratska unija za progresRumunije(UNPR)igrupaposlanika nacionalnih mawina. Protokol predvi|a nastavak saradwe u vladi i parlamentu do 2012. godine, kada su planirani parlamentarniizbori,kaoiusvajawezakonapotrebnihzaprivredni i dru{tveni razvoj Rumunije. Vladaju}a koalicija namerava da predlo`izakonekoji}eosigurati makroekonomsku stabilnost i omogu}iti privredni rast za 1,5 dodvaodstouovojgodinii~etirido4,5odstodokraja2012.godine.  Potpisnici protokola predla`u da se ne mewa jedinstvena stopa oporezivawa od 16 odsto, promovisawe fiskalne i buxetske strategije do 2013. godine, konsolidovawe tr`i{ta kapitala,usvajaweKodeksaradaisocijalnidijalog.Predla`eseipove}awepenzijaza100odstoodstope inflacije i 50 odsto od realnog rasta bruto prose~ne plate u prethodnojgodini,kaoinastavak reformi u zdravstvenom sistemu i prosveti. Koalicija }e predlo`iti zakon o kontroli velike imovine, porez solidarnosti i programezasmawewesiroma{tva

i dru{tvenu integraciju Roma. Vladaju}a koalicija se slo`ila, nazahtevUDMR-a,dausvojizakon onacionalnimmawinama,~ijese usvajawegodinamaodla`ezbognekihzahtevaMa|ara,izakononovojorganizacijirumunskihregiona, za koji su tako|e prvenstveno zainteresovaniMa|ari.

silvanske `upanije u kojima su Ma|arive}ina,ispunitiijedina `eqatemawinekojubiv{ipredsednik UDMR-a Marko Bela nije uspeodaispuniprethodnih18.godina. UDMR je vi{e godina kqu~ni igra~uformirawuparlamentarne ve}ine i u~estvovao je u tri

Bukure{t

Nedavnoizabranipredsednik UDMR Kelemen Hunor izjavio je daMa|areizRumunijeprvenstveno interesuju ta dva zakona, koja se nalaze u wihovom programu 21 godinuida}e„politi~kimsredstvima dokazati da autonomija evropskog tipa mo`e funkcionisatiiuRumuniji”.Analiti~ari navodeda}eseusvajawemzakonao nacionalnim mawinama i o novoj organizaciji rumunskih regiona, ra~unaju}i i region sa tri tran-

vlade. Na nedavnom kongresu UDMR lideri opozicije Viktor Ponta i Krin Antonesku su direktno pozvali Ma|are da im se pridru`e kako bi oborili vladu Emila Boka.  Potpisivawe ju~era{weg protokola me|u partijamavladaju}ekoalicijeobja{wava se padom poverewa Rumuna u vladaju}u Demokratsku liberalnu partijuirastompoverewauopoziciju,kaoipritiskomopozicije naDemokratskuunijuMa|ara.

~etvrtak3.mart2011.

23

NA SASTANKU SA HRVATSKIM PREDSEDNIKOM IVOM JOSIPOVI]EM

Dodikpozvaoizbegle Hrvatedasevrate ZAGREB, BAWALUKA: PredsedniciHrvatskeIvoJosipovi}iRepublikeSrpskeMilorad Dodik sastali su se ju~e u SlavonskomBrodu,odaklejeDodikpozvaosveizbegleHrvateda se, ako `ele, vrate u Republiku Srpsku,navode}idanemasistemskihproblemazapovratak. „I ovaj put pozivam da svi onikoji`eledasevrateuRS, tou~inenesmetano.Sigurno}e imati podr{ku organa vlasti RS i garanciju za svoju bezbednost”,rekaojeDodik.Onjekazao da su bezbedni uslovi u RS znatnoboqi,alidasezajedni~ki mora raditi na re{avawu problema ekonomske prirode koji, kako je rekao, poga|aju ukupno stanovni{tvo i RS i Hrvatske. Dodikje,kakoprenosemediji RS, ocenio va`nim {to Hrvatska posledwih godina otvaramogu}nostizapovratakida se reguli{u imovinska prava izbeglih, navode}i da je na re{avawu problema povratni~ke i izb eg li~k e pop ul ac ij e postignutdodatnikvalitetnadanasodr`anomsastanku,nakome supredstavniciudru`ewaovih gra|anamoglidapredstavesvojeprobleme. Potvr|uju}idajeposebanakcenat u razgovoru dat re{avawu problema svih izbeglica, bezobziradalisuSrbi,Hrvati ili Bo{waci, predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} je rekao da je prisutna nova, pozitivna klima, koja ide u prilog povratku i osiguravawu prava kojatrebadaimajutalica. „Zalo`i}emosedasepitawe povratka i ure|ewa prava i sa jedneisadrugegraniceintenzivira i da se kona~no, nakon toliko godina, ta prava i urede”,rekaojeJosipovi}. Onjekazaodasuna~elavrlo jasna i da podrazumevaju pravo na imovinu, puno pravo na povratakidavlastiuHrvatskoj, BiH i RS garantuju punu bez-

bednost. Kom ent ar i{ u} i petic ij u udru` ew a Srb a iz Hrvats ke, koj om od evrops kih ins tit uc ij a tra` e da blok iraj u ulaz ak Hrv ats ke u EU doknere{ istamb en eprob leme izb eg lih i progn an ih Srba, Jos ip ov i} je rek ao da Hrvats karad inare{ av aw uovih

li su venac na spomenik „Devoj~ica”, podignut u pomen za svu decu stradalu u ratu u Hrvatskoj,aDodikjenaglasioda svenevine`rtvezaslu`ujuizviweweisau~e{}e. Razgovaranojeiosaradwiu re{avawuproblemarafinerije iz Bosanskog Broda. Dodik

Ivo Josipovi} i Milorad Dodik

pit aw ainever uj eda}edo} i do ospor av aw a ulas ka Hrv atske u EU. „Vel ik i broj qud i zai s ta je re{ io pit aw e imovins kihprav aizai s tajeneo-

je naglasio da }e RS ulo`iti 530milionaevrauwezinumodern iz ac ij u, a 100 mil io n a evra za unapre|ivawe ekolo{kihstandarda,dokjeJosipo-

Hrvatskipredsedniknaglasiodaje napravqendodatninaporsaSrbijomdaseosmisli projekatkoji}eomogu}itipovratakipristup imovinionimakojito`ele,kaoiostanakonima kojisezatoodlu~e zbiqn ore} idanerad inatom plan u”,rek aojeJos ip ov i}. Hrvatski predsednik je naglasiodajenapravqendodatni naporsaSrbijomdaseosmisli projekatkoji}eomogu}itipovratak i pristup imovini onima koji to `ele, kao i ostanak onima koji se za wega odlu~e.Josipovi} i Dodik polo`i-

vi} istakao da }e „hrvatska stran a u~es tvov at i u svem u {to ima veze s ekologijom u rafineriji”. Urazgovorimaokoproblema rafinerijeuBosanskomBrodu, kojazaga|ujevazduhitakopravi probleme gra|anima SlavonskogBroda,u~estvovalojei rukovodstvograda.

UKRATKO Novidirektor zabezbednost SOFIJA: Bugarska vlada je predlo`ila predsedniku dr`ave Georgiju Prvanovu da Konstantina Kazakova imenuje na funkciju predsednika Agencije zadr`avnubezbednost.Kazakov je,posleostavkeCvetelinaJov~eva,biovr{ilacdu`nostidirektora te slu`be. Kazakov je fakultet zavr{io u Moskvi, specijaliziraojeuSAD. Od stvarawa agencije DB-a, biojena~elnikodsekadirekcije,aod2009.zamenikpredsednikaagencije.

Nismoprodavali oru`jeLibiji SOFIJA: Sada{wa bugarskavladakoalicijeGERB(Gra|ani za evropski razvoj Bugarske)nijeprodavalamunicijulibijskom lideru Moameru Gadafiju,saop{tiojeministarinostranih poslova Bugarske Nikolaj Mladenov. Prekju~e je Britanski „Gardijan” objavio kojedr`aveizEUsuzara|ivale novac od prodaje oru`ja libijskomlideru,iprematomistra`ivawuBugarskajeprodalamuniciju i eksplozivna sredstva Libijiuvrednostiod3,73milionaevra. Utoku2009.godineuBugarskoj su bile dve vlade - prvo „trojnakoalicija”dokrajajula, apotomGERB.Ministarenergetike, ekonomije i turizma Traj~oTrajkovsaop{tiojedaje u martu 2009. bio postignut dogovorizme|udvezemqeoprodajioru`jauvrednostiod~etiri miliona dolara, ali taj posao nije realizovan. Po podacima „Gardijana”, rekorder u izvozu oru`jauLibijujeItalija,koja je od 2004. do 2009. prodala oru`jeGadafijuuvrednostiod 276,7milionaevra.

Poginuo policajac uAtini ATINA: Jedan policajac na motoru ubijen je u Atini, a jo{ trojica su rawena u pucwavi tokompoterezarazbojnicimakoji supoku{alidaumaknuuukradenomautomobilu.Pore~imaportparola policije, pucwava se dogodilauzapadnomdeluAtine,kada su razbojnici otvorili vatru izpi{toqaiautomatskihpu{aka.Jedanodtrojicerawenihpolicajacajeu`ivotnojopasnosti. MinistarzajavniredHristos Papucisizjaviojedajejo{uvek ranozazakqu~akdalisurazbojnici u vezi sa doma}im teroristi~kim grupama. „Bilo da su iz redovaorganizovanogkriminala iliteroristi~kihgrupa,odlu~ilisudanastaveciklusubijawa”, rekao je Papucis za dr`avnu televiziju. Napadilevi~arskihmilitanata i anarhisti~kih organizacija u~estaliji su u posledwe dve godineuGr~kojiporedhap{ewai naporavlastidasuzbijutegrupe.

Jednomese~ni pritvor ZAGREB: Istra`ni sudija @upanijskog suda u Zagrebu odredio je ju~e jednomese~ni pritvor za 34 u~esnika subotwih nereda u Zagrebu, izjavio je portparol suda Kre{mir Dev~i}.Kaojedanodrazlogazaodre|ivawe pritvora navedeno je ito{tosuosumwi~eninajavilida}enastavitidau~estvujuu protestima, ali i zbog opasnosti od uticaja na svedoke. Dev~i} je novinarima rekao da osumwi~eni tokom ispitivawa nisuizrazili`aqeweilikajawe.Svionisesumwi~edasupo~inilikrivi~nodelou~e{}au grupi koja spre~ava ili napada slu`benuosobu.

Za krivi~no delo napada na slu`benuosobupredvi|enajezatvorska kazna od tri meseca do tri godine, a za u~e{}e u grupi koja napada slu`benu osobu nov~anakaznailizatvorskadogodinudana.Istra`nisudijajeuponedeqak trojicu mla|ih u~esnika nereda pustio da se brane sa slobode,alijetaodlukapromewan po `albi tu`ila{tva.Bilans subotwih nereda u centru Zagrebaje65privedenihi50povre|enih,odkojih30policajaca. Vi{estotinademonstranata,koji su se izdvojili sa subotweg protesta hrvatskih veterana u centruZagreba,po{lojekasedi{tuvladenaMarkovomtrgugde suzakonomzabrawenaprotestna okupqawa.Kadasudo{lidopolicijskih barikada, deo demonostranata, od ranije evidentiranih zbog nasiqa, na policiju su po~eli da bacaju kamewe, cigle, daske i ostale predmete koji su imsena{lipodrukom.Policija jenakontogaupotrebilasilu.

O{te}eni bilbordi uTivtuiBaru PODGORICA: Hrvatskonacionalnovije}e(HNV)uCrnojGori je saop{tilo da su o{te}eni bilbordiuTivtuiBarunakojimaje pozivHrvatimadaseslobodnoizjasne na predstoje}em popisu stanovni{tva.Nabilbordimajeprefarbana poruka: „Hrvati smo. Govorima hrvatski”.  HNV je saop{tio da }e nastaviti aktivnost u vezispopisomstanovni{tvauCrnojGori,od1.do15.aprila.Premapopisuiz2003.godine,uCrnoj Gorijebilone{tovi{eodsedam hiqada Hrvata. Predstavnici hrvatskenacionalnezajedniceuCrnojGorisunedavnouZagreburazgovaralispredsednikomIvomJosipovi}em,ajednaodtemabiojei predstoje}ipopisstanovni{tva.


24

mu[ka posla

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

КАКО ОДАБРАТИ ПРАВИ ПОКЛОН

Шта жене желе?

Н Депилирани мушкарци –ин или аут

Ф

удбал, теретана или картање очигледно више нису једине занимације којима мушкарци посвећују своје слободно време. Знамо да ће неке заболети очи од овога, али данас није ништа чудно да мушкарац посети козметички салон како би одстранио вишак длака с леђа, прса, ногу или задњце…. или све заједно. Иако мушкарци то нерадо признају, депилација многима није толико стран појам. Данас за готово сваког руралца можемо рећи да се покоји пут поиграо апаратом за бријање, док је све више оних припадника јачег пола који су се подвргнули депилацији. У свету је депи-

лација мушкараца потпуно нормална ствар. И уз то је и “ин”, откако је Дејвид Бекам јавно проговорио о својим хигијенским навикама (додуше, лакирао је он себи и нокте… не значи да морате и ви). Можда ћете се запрепастити али већина жена подржава депилацију мушкараца. Док део њих то жели својим партнерима из чисте освете и мазохизма, друге стварно воле „глатке“ мушкарце, чини се да су све ређе оне које признају да воле “чупаво”. У прилог томе говори и чињеница да ће већина жена сложити неартикулисану гримасу на помен длакавих мушких леђа. Парадокс заправо лежи у томе да ће тек мали број мушкараца признати да

води рачуна о “фризури” а и од тих храбрих ретко који се помакао од маказа. Велика већина мушкараца игнорисаће било какав разговор на тему депилације како женске још више када је реч о мушкој. Ако сте ипак одлучили да се решите свог „љубавног тепиха“ и пожелели да ваша кожа буде свиленкасто глатка, мораћете да се поприлично презнојите. Не каже се узалуд да жене имају пуно већи праг бола од мушкараца. Депилација није безболна, а још мање пријатна. Длачице с тела можете одстранити на више начина. И да, наравно сваки је болан. Неколико најпопуларнијих су: Египатска депилација која подразумева коришћење посебне компактне шећерне смесе која се меси по телу и захвата длачице, које се потом наглим потезима поприлично болно извлаче из корена. Да, боли… јако боли. Депилација воском није ништа пријатнија. Ако је у питању топао восак, морате га загрејати на одређену температуру, у текућем стању нанети штапићем на подручје длакавости, и кад се восак охлади мучење може да почне. Хладан восак се наноси на кожу у облику трака које се притисну прстима а затим нагло повуку. Епилатор је уређај којим пролазите по длакавом подручју а он чупа длачице док ви све то више или мање трпите. Покоја псовка није на одмет. Све ово можете решити и на много једноставнији и безболнији начин – жилетом. Али јасно вам је да ћете тај поступак морати понављати све чешће јер бријањем длаке јачају. И док ће вам први пут на депилацији бити најтеже, кроз пар третмана ћете се навићи и код своје козметичарке испуњавати листић за кладионицу, док она депилира вашу бикини зону.

ије само Дан заљубљених или Осми март дан резервисан за откључавање женског срца. Треба се потрудити да што чећше ваше изабранице осете да је волите а то најбоље можете показати поклоном. Често ни новац није проблем али јесте питање шта одабрати. Ако немате благог појма шта би јој купили, саставили смо листу најприкладнијих ствари које она вероватно очекује, а на вама остаје да одлучите уз, наравно, ваше финансијске могућности.

Накит Дијаманти су можда женини најбољи пријатељи, али и драго камење и племенити метали такођер могу послужити сврси. Елегантно прстење и наруквице с драгим камењем сигурно ће задовољити вашу даму и у њеним очима изазвати сјај. Потру-

во изабрано викенд одмориште може се показати као пријатан бег из града за обоје. Далеко од вреве града и у пријатном амбијенту најбољи је начин за интимно и квалитетно дружење. На путу према вашем одмаралишту посетите и спа где се обоје мо��ете опустити и отићи на покоји третман. Користи телу, али и души.

Козметички препарати Ако женама нешто непрестано недостаје, онда су то производи за улепшавање. Нахраните њену таштину сетом лосиона за тело, тонером, мирисним сапуном и соли за купање. Осим што ће јој то добро доћи, и ви ћете имати користи јер је увек лепо када ваша одабраница има мекану и мирисну кожу. У корпу додајте и нову “дозу” њезиног најдражег парфема, нову рукавицу и крему за тело.

креативнији па можете пронаћи свашта, од игара на плочи и бо-

лико сати заборавите на своја финансијска ограничења и добро се забавите. Потрудите се мало више па и-мејлом пошаљите позивницу и напомените јој да обуче оно секси доње рубље.

Цвеће Чисти класик који делује као магија ако целу идеју мало “зачините” (читај: немој јој поклонити полуувенуле руже у комаду новинског папира). Са продавачицом цвећа попричајте и покушајте да договорите да вам направи аранжман у којем ће сваки цвет представљати нешто одређено, као романтику, оданост или чистоћу, па одаберите он цветове који би највише окарактерисирали вашу драгу. Цвеће можете да јој поклоните у лепој вази и притом јој објасните значење цветова у аранжману.

Чоколада дите се мало више па јој накит поклоните у посебној кутијици у којој ће убудуће чувати тако драгоцене ствари.

Секси доње рубље Ово је увек одличан избор који никада неће бити “превише исфуран”. Такви комади обично и нису толико скупи а њу ће обрадовати јер ће се у томе осећати секси, а ви можете и да је замолите да вам покаже како јој стоји. Одличан потез за зачињавање вашег сексуалног живот. Побрините се само да пре такве куповине сазнате њену величину. Потрудите се мало више па јој то пошаљите поштом, уз малу порукицу да то обуче на романтичној вечеру на коју је водите баш те вечери.

Викенд далеко од свих Док жене преферирају “бед анд бреакфаст” услугу, пажљи-

Секси Џесика

Г

лумица Џесика Алба прави је доказ због чега су младе маме тако секси. Откако је основала породицу изгледа боље него икад. Она се и прошле године нашла на бројним пописима најсекси жена света, а често нам се смешила са бројних насловница. Секси мама двогодишње Хонор коначно је пронашла времена и за каријеру, наравно на одушевљење свих њених обожаватеља. Глумици ласкају титуле, али Џесика наглашава да су у питању више добри гени него вежбање и дијете. Природно згодна и лепа, овe годинe нас је на црвеном тепиху почастила хаљиницама у којима је откривала своје секси ноге, а на наше одушевљење, није прекривала ни свој деколте.

Торбица Жене су за њима апсолутно луде, никад им није доста и увек хоће још. Управо због тога ово је једна од зицер опција с којом не можете превише погрешити. Обратите пажњу на торбице које сада поседује, њихов стил, али и на њене ципеле јер жене своје торбице обично комбонују с обућом. У торбицу додајте и одговарајући новчаник или шал с паром рукавица.

је за тело до уља за масажу с различитим укусима. Можете да одаберете и нешто у чему ћете обоје моћи да уживате.

Романтичан излазак Своју девојку изведите на романтичну вечеру уз свеће и фино вино. Жене падају на сце-

Оквир за слике

Секси играчке Секс шопови су на сваком кораку, а њихова је понуда и више него обилна. Додуше, за куповину секси играчака своју ћете партнерку заиста морати познавати, па не препоручујемо да се на ово одважите ако сте тек на почетку везе. Произвођачи оваквих “стварчица” сваке године су све

Ове су посластице женама приближно као секс, барем тако тврде.Немојте јој узети неку обичњак чоколаду коју сама може да купи сваки дан, боље у специјализованој радњи купите укусне пралине спаковане у лепу украсну кутијицу. Купите оне врсте чоколадица које су јој најдраже па је нахраните уз вечеру и шампањац

не из филмова. Не заборавите да јој купите цвеће. Тих неко-

Одличан начин да овековјечите своју љубав поклоните јој заједничку фотографију у лепом оквиру за слике. На полеђини фотографије не заборавите да напишете датум, да вас касније може подсетити на тај период који вам је остао урезан у памћење. Исту ствар направите и за себе, тако да свако од вас има подсетник на то колико вам је заправо стало.

Зезните кризу

С

ви смо чули за израз “криза средњих година” али не знамо тачно шта је и како и када се манифестује? Ево одговора што, зашто и како је се решити.

добро поступили. Незадовољство с оним што имамо, старење, једноличност живота, тмурна будућност. Укратко, све нам се чини црно.

Шта Код кризе средњих година најчешће се ради о жаљењу. Жаљењу за тиме колико година имамо, шта смо могли да урадимо а нисмо. Али исто тако и шта бисмо могли да урадимо али не знамо да ли да урадимо или не. Нема тачне године када се јавља – обично је то у широком распону од 35. до 75. године живота.

Зашто Због двоумљења кратко речено. Муче нас силне недоумице – око главних одлука у животу, јесмо ли

Неканестане Ево напокон и неколико савета како се решити црнила кризе средњих година. Осим што можете да престанете да на све гледа-

те тако црно, добро је потражити и стручни савет. Добро, нито не воли психијатре, али ту и тамо стварно знају бити од користи. Не паничите и не очајавајте превише. Ако тако наставите одвешће вас у још гори смер, а то је алкохолизам и сличне зависности. Престаните да размишљате о старости као нечем лошем. За почетак, нисте стари. На своје средње године гледајте као на године искуства. Уместо да размишљате о томе шта нисте урадили, осврните се на оно што јесте. Што је то за чим жалите? Неки од тих пропуштених прилика у суштини су само ваше дечје маштарије које бисте вероватно одбили да вам их сада неко понуди. Све је ствар у начину размишљања. Окрените плочу на позитиву.


mre@a

dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

25

„Теленорова”продавница мобилних апликација Д

омаћи огранак компаније „Теленор” - „Теленор Србија” је на светском конгресу посвећеном мобилној телефонији - MWC (Mobile World Congress) одржаном у Барселони представио своју платформу WAC (Wholesale Application Community) за продају мобилних апликација под нази-

вом „tStore” коју је развио у сарадњи са компанијама „Ериксон” и „Опера”. ”Ериксон” је обезбедио решење за управљање садржајем, док је „Опера” омогућила постављање апликација на мобилни телефон. У „Теленоровој” продавници мобилних апликација ће моћи да

се преузму апликације не само за „паметне” мобилне телефоне „смартфонове”, већ и за једноставније моделе мобилних телефона. У тој продавници се неће нудити само WAC апликације, већ и „Андроид”, „Симбијан” и „Јава” садржаји.

Суперкомпјутер победио у квизу С

„Интел”завеликебрзине К

омпанија „Интел” представља Light Peak, своју универзалну технологију за спајање уређаја великим брзинама. На Light Peaku „Интел” ради већ неколико година, а прва верзија спецификација ће бити темељена на бакру, иако је иницијално Light Peak замишљен као оптичка технологија. У „Интелу” истичу како брзине преноса нису погођене пре-

ласком на бакар, те ће прва верзија омогућавати пренос брзином од 10 гигабита у секунди истовремено у оба смера. Према ранијим нагађањима очекује се како ће „Епл” бити међу првим корисницима Light Peaka, а можда не сасвим случајно, и „Епл” је најавио представљање нових модела својих преносних рачунара MacBook Pro.

„Kсум”скупљи од„ајпеда” мерички произвођач телекомуникационе опреме „Моторола мобилити” објавио је да ће његов „таблет” (мини преносив) уређај „ксум”, коштати скупље од „таблета” компаније „Епл” - „ајпед”. Верзија „ксума” у технологији треће генерације (3Г) коштаће 800 долара без дугорочне претплате, пренела је агенција АФП.

А

вљивање у продавницама планирано за четвртак, продавати по сниженој цени од 600 долара уз претплату од најмање две године. ”Ксум” је опремљен оперативним системом „Ханикомб”, специјалном верзијом „Гугловог” оперативног система „Андроид” за таблет уређаје. Тај уређај ће од другог тромесечја ове године бити прилагођен бржим

За ту цену, корисници ће имати приступ складишном простору од 32 гигабајта. Таква верзија „ајпеда” продаје се по цени од 729 долара којој треба додати претплату од 15 или 25 долара код телекомуникационог оператера АТ&Т без минималног трајања обавезе на претплату. ”Моторола мобилити”, међутим, има споразум са главним конкурентом оператера АТ&Т - „Веризон вајрлесом” који ће његов таблет, чије је поја-

мрежама четврте генерације (4Г) и садржаће екран од 10,1 инча (око 26 сантиметара), као и две камере, а омогућаваће и гледање видео снимака у „флеш” формату. ”Ксум” ће се, што се тиче европског тржишта, појавити, како је објављено, током другог тромесечја у Великој Британији, као и на неким другим тржиштима преко оператера „Дојче телеком”, али датум није прецизиран. Никаква цена, међутим, није објављена за та тржишта.

Стив Џoбсозбиљно болестан

Ч

ини се да је вест о тешком здравственом стању Стива Џобса коју је први објавио таблоид „Нешенел инквајерер” тачна. Према писању на страницама Радар Онлајн, Стив Џобс је снимљен како улази у специјализовану клинику за лечење рака у Калифорнији, исту ону у којој се од рака панкреаса лечио и Патрик Свејзи. Иако нема потврда од Џобса, „Епла” или његових доктора, према подацима које наводно им�� „Нешенел инквајерер” рак панкреаса вратио се у пуној снази и Џобс изгледа слабији него икада пре. Фотографија којом барата „Нешенел инквајерер” направљена је 8. фебруара испред клинике за лечење рака куда је неумољиви Џобс отишао после целодневног дана у канцеларији. Стив Џобс познат је по својој одлучној и дуготрајној бици с болешћу која је први пут дијагносткована 2004. године за време систематског прегледа. Поново је био у центру пажње када је 2009. имао трансплантацију је-

уперкомпјутер ИБМ-а „вотсон” био је бољи од људи после узбудљиве борбе која одликује сваку епизоду квиза „Џеперди” у коме се надмећу људи и машине. Суперкомпјутер ИБМ-а који се такмичио у овом квизу многи сматрају једним од највећих компјутерских унапређења у последњих неколико деценија, јер је показао да компјутери могу и више од пуког рачунања и докумената - да одговарају на питања која постављају људи. Истраживачи ИБМ-а и индустријски аналитичари сматрају да је ова машина била боље опремљена да вербално комуницира са љу-

дима него иједна пре ње. Велики корак је то што је она у стању да „разуме” питања и контекст. На крају је „вотсон” освојио главну

награду од милион долара која ће бити поклоњена у добротворне сврхе, уложена у пројекте „Ворлд вижен” и WЦГ.

SAMSUNGOMNIA7

С

Робуснителефонзајапије

амсунгова Omnia 7 је први корисника употребљиво нешто представник Windows мање од 7 ГБ. Идеја је да корисник Phone 7 фамилије и уз ма- заправо и нема потребе да носи њег брата „Фокус”, осигурава до- све своје податке са собом, већ да бар старт „Самсунга” у новом користи „cloud“ услуге као што су Мајкрософтовом мобилном окру- SkyDrive који је део Windows Live жењу. налога. Тај систем наравно има Omnia 7 је по спецификацијама много заједничког са „Епловим” врло слична познатом и изузетно MobileMe и Андроидовим Гугл добро продаваном Galaxy S моде- налогом. лу са Андроид оперативним сиСа задње стране се налази и стемом. Користе исти 4“ Super аутофокус камера од 5 мегапиксеAMOLED дисплеј 480x800 резо- ла уз пратећи LED блиц. Уз фотолуције, 1ГХз чипсет, батерију од 1500mAh и камеру од 5 Предности: мегапиксела. Оно у чему се Одлична израда и метално тело пак на први поглед разликују - Super AMOLED дисплеј 480x800 је врло квалитетно алуминијум-поликарбонатно кућиште резолуције - 720p видео снимање Omnie, за разлику од пластичног Galaxy-а. Што се изМане: гледа и осећаја робусности - Квалитет видеа није на завидтиче, Omnia 7 је свакако ко- ном нивоу рак напред. Мањи софтверски Као и код свих осталих pроблеми (условно – везани за Windows Phone 7 телефона, WP7 OS) са доње стране се налазе три Бенчмарк тастера, back, home (windows) и search, као и посебан тастер за камеру и тастери за јачи- графије, Omnia 7 дону звука. Произвођачи телефона лази и са подршком имају слободу да поставе стандбy за 720p HD видео дугме по свом нахођењу, а „Сам- снимање у 25 слисунг” је одлучио да га постави пр- ка у секунди. Приви врху са десне стране. На гор- ликом сликања њој страни уређаја се налазе имате доста могућ3,5мм конектор за слушалице и ности за подешавање које Micro-USB који је заштићен ма- укључују ИСО, спречавање трелим поклопцем. шења слике, разне ефекте (сепија, Приметно је одсуство било ка- негатив, старински изглед...) и у квог слота за меморијске картице. последње време јако популаран То је примарно одлука „Мајкро- „wide dynamic range“, тј. HDR. софта”, који се водио резоном да Квалитет видеа умногоме зависи није паметно да корисник може да од услова снимања и варира од јој приступи зато што је WP7 ак- прихватљивог до. тивно користи за много својих Интегрисани звучник даје сафункција и њено вађење и ставља- свим пристојан утисак када пуње друге је равно фабричком ресе- стите неку музику на њему. Приту телефона. Нажалост, на тај на- лично је гласан и чак и када се почин је телефон ограничен на своју јача максимално нема превише иницијалну меморију која у овом дисторзија. Наравно, звук је одлислучају износи 8 ГБ, од чега је за чан и приликом разговора.

Сво баратање фајловима, синхронизација слика, видео записа и музике, обавља се преко Zune софтвера. Zune је „Мајкрософтова” мултимедијална платформа првенствено намењена њиховим преносним плејерима, интегрисана са Windows Live сервисом, маркетом и социјалном мрежом.

Све операције копирања из телефона у рачунар и обрнуто су врло једноставне и имате добар преглед колико простора још увек имате на располагању у телефону. Zune тренутно има подршку само за Windows од XP SP3 навише, док Mac и Linux корисници морају да се сналазе на разне друге, не баш комотне начине, да би пребацили своје фајлове на WP7 телефон.Windows Phone 7 интерфејс на Omnia 7 телефону ради врло

глатко и брзо. Самсунг је уз основни WP7 додао пар својих специфичних апликација. Прва се зове „Now“ и садржи три екрана. Први је за временску прогнозу која на основном екрану приказује тренутни град и време за данас и следећих пар дана. Могуће је додати још градова у листу који се онда могу изабрати и проверити се време у њима уз прогнозу за 6 дана унапред. Следећа секција су вести. Прилично једноставне и прегледне, добијају се од Ројтерса и могу бити у УС, УК, индијском и канадском издању, са додатним филтрирањем на глобалне, пословне, економске и многе друге категорије. Трећи део чине подаци са берзе где се могу добити тренутне информације, као и графикони кретања вредности акција у разним периодима у прошлости. Извор за податке о акцијама је Yahoo! Finance. Omnia 7 је свакако јако леп, солидан и допадљив телефон. Некоме ће можда засметати веће димензије, али оне су ту са разлогом и 4“ екран велике резолуције свакако оставља утисак пространости за нешто што је и даље примарно мобилни телефон. Уосталом, тај формат није више новост, па су чак и нешто већи телефони већ нашли своју циљну публику међу корисницима којима су битније могућности и простор на екрану од димензија. Поред очигледне сличности са Galaxy S моделом, метално тело одаје бољи утисак од његовог пластичног, па смо што се самог изгледа и осећаја у руци тиче, дефинитивно на страни Omnie. Наравно, то је све под условом да преферирате Windows Phone 7 OS који још увек мора да се докаже на тржишту и достигне заступљеност и број апликација које и ОС и Андроид поседују.

„Тренутни”вирусиобележили 2010.годину тре, након чега се поново вратио на чело „Епла”. У јануару ове године поново је узео боловање, без најаве кад би се евентуално могао вратити. Успркос болести, Џобс је успео све ове године да задржи своју визионарску снагу и неки од најбољих производа које је „Епл” икада направио изашли су баш под Џобсовим вођством. За недељу дана, 24. фебруара, Џобс ће напунити 56 година.

В

ируси који искоришћавају тренутне пропусте (zero-day exploit) прошле године су били веома популарни, тврде аналитичари безбедносне компаније „Net work Box”. Компанија „Network Box” је у 2010. години идентификовала више од три милиона нових претњи, а објављено је 3.083.018 потписа вируса како би се корисници заштитили од нових злонамерних програма и њихових варијанти. У 2010. години, Network Box

је у просеку блокирао 471.304 нежељених порука и 25.089 злонамерних програма, што је пад од 24,1 и пораст од 23,9 одсто, редом, у односу на 2009. Пораст броја злонамерних програма у току прошле године указује на виши ниво препредености од стране пошиљаоца. Network Box тврди да је у 2010. години, сваких 63 секунди блокирао једну нежељену поруку или злонамеран софтвер. Ове године, компанија Network Box се спрема да покрене

мрежну услугу за скенирање, Network Vulnerability Scanning, која би требало да побољша заштиту коју та компанија може понудити својим корисницима. Безбедност на интернету је постала веома значајна због пораста стопе сајберкриминала. У најновијем извештају статистичке службе Еуростат о безбедности на Интернету у региону Европске уније, наводи се да је трећина рачунара корисника Интернета била заражена неком врстом вируса.


26

porodica

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

КОЛИКОИКАКОДЕЦУАНГАЖОВАТИУДОМАЋИНСТВУ

Ж

Великапомоћ одмалогчовека

елите да ваша деца спремајузасобомивама повремено помогну удомаћинству?Задатакнијенереалан,алинаоружајтесесмно-

одмалена науче да буду испомоћ,лакшећетеихприлагодити у старијој доби.  Старијој деци можетенаправитинедељнираспоред,аликогћесепридржавати цела породица, како би дете

схватилодасвакодоприносидомаћинству.

Какога мотивисати Пресвеганеочекујтеоддетета да ће задатке извршити као

гострпљењаитруда.Какобиваша деца стекла навике у домаћинству,потребноихјеодмаленаучитиодговорности.

ви.Онитребадавамбудуиспомоћ.Послесвакогобављеногзадатка дете похвалите. Мотивиратиихможетеипутемобећања – одлазак у биоскоп, зоолошки, насладолед.

Којеобавезе закоједете

Кададете немавољу

Маладецаувећинислучајева радо желе да помогну јер им је свезанимљивоирадоучествују у активностима својих родитеља. Њима ћете наравно задати сасвим лаке задатке, али како дете расте, можете им у руке предати веће и захтевније послове. Деца вам могу помоћи пристављањугардеробеувешмашину,метломобрисатиподове,акодкуповинемогустављати намирнице у колица. Ако

Нијереткостдаседецабуне и не извршавају задатке. У већинислучајеваречјеодецикоја прелазе или се налазе већ у пубертету.Начиннакојиихможете подстакнути је путем негативних последица. Ако ваш син не жели да спреми своју собу, јер му се то сад не ради, када вас упита да га одвезете кодпријатеља,вимудајтеисти одговор.Такођеакомлађадеца не желе да помогну у купови-

ни, неће добити свој најдражи кекс.

Додатнисавети Детенемојтепрекидатитоком игре. Најбоље је да му унапред најавите када и за шта ће вам требати.Такоседетеможеорганизовати. Добра опција је ако

Зашто је добро имати кућног љубимца

КУХИЊСКЕ МУДРОСТИ

С

бимца итекако добро утиче на наше ментално здравље. Уз то је шетња с кућним љубимцем одличан начин стварања нових познанстава. Стручњаци такођер наглашавају да брига и одговорност коју имамо према љубимцу смањује осећај депресије,а и ублажује стрес.

ваки малишан пожели да има кућног љубимца.Док смишљате разлоге због чега и није тако добро набавити пса или мачку, сазнајте колико добро кућни љубимац утиче на све укућане.И због чега је добро имати свој слатког четвороношца.

Карфиол с млеком, салата у фрижидер... l Ако желите да месо насечете на врло танке комаде (за кинеска јела или карпаћо),прво га деломично замрзните. Тако ће се много лакше сећи. l Печеница која у себи има кости пре ће се испећи од оне без кости. Кост спроводи топлоту па ће се унутрашњост печенице пре испећи. l Да би карфиол остао бео после кувања, додајте мало млека у воду. l Нека сирови кромпир у води одлежи бар пола сата пре пржења.Тако ће помфрит бити хрскавији. l Салата ће у фрижидеру дуже остати свежа ако је сува. Немојте је прати пре стављања у фриз, него онда кад намеравате да је једете. l Немојте мешати салату у металним посудама. Употребите дрвене или кермаичке посуде. l Препоручљиво је пустити печеницу да после печења одстоји неко време, не би ли упила сокове и постала сочнија. l Ако ставите лимун у микроталасну само петнаест секунди, добићете више сока при цеђењу. l Ако чешњеве белог лука ставите у микроталасну на само 15секунди,врло лако ћете их огулити.

l Тврдо кувана јаја лакше ће се сећи ако нож пре сечења поквасите водом. l Постоји решење за одстајале крекере и чипс. Загрејте рерну на 150°Ц.Пеците их пет минута, пустите да се охладе и поновно су као свежи.

l Свежи целер најбоље је чувати у фрижидеру замотаног у алуминијумску фолију. Тако ће остати свеж недељама.

l Гранчице свежег босиљка дуго ће остати свеже ако их држите у часици с водом.Повремено промените воду. Босиљак не воли хладноћу,па га немојте држати у фрижидеру.

детету понудите избор – да ли желидаусисакућуилидастави одећуувеш-машину. Какобидецунаучилидржању и извршавању обвеза потребно је доста труда и стрпљења. Но, немојтепопустити.Акозапочнетекадаједетејошмало,усадит ћетемупотребненавике,асеби олакшатирадудомаћинству.

Чине нас паметнијим Истраживања су показала да кућни љубимац помаже вашој деци да лакше читају, а уз то побољшавају и друге когнитивне способности.Једна студија спроведена на УЦ Дејвис Скул оф Ветеринари Медисин показала је како деца која читају свом кућном љубимцу, много лакше савладавају градиво. Деца су објаснила да се у друштву свог пса осећају опуштеније и да им је лакше да читају кућном љубимцу него родитељу или учитељу. Истраживања иду и даље.Сматра се да животиње деци помажу у развијању невербалног начина комуникације.Стручњаци иду чак тако далеко да сматрају како деца која су одрасла уз кућног љубимца имају већи ИQ.

Уче децу одговорности

Годе срцу Већ смо закључили како смањују посљедице стреса, а то има и израван позитиван учинак и на наше срце.Студије су показале како власници паса имају мање проблема с притиском,холестеролом и срчаним болестима. Једна дугогодишња студија показала је да власници мачака имају за 60 посто мањи ризик оболевања од срчаног удара и 70 посто мању шансу оболевања од кардиоваскуларних болести. мачку имају много мање шансе развијања астме или алергија.Наиме,деца развијају јачи имунолошки систем који се лакше бори против разних болести. Уз то се смањује и могућност развијања алергије на пса или мачку, али и алергије на прашину или траву.

Доласком новог члана у породицу, потребно је договорити и све послове везане уз њега.Деца уз бригу око кућног љубимца уче шта је одговорност и како је важно бринути се за друге.Можда се неће с истим интензитетом бринути око њега као први дан кад су га добили,али трудите се дати му оне задатке који му се чине забавним –сигурно децу више увесељава шетња с псом него његово храњење.

Рачуница је веома једноставна: ако имате пса морате га шетати,а с тиме се и крећете. Уз то, ако имате млађу децу, често кућни љубимци буду повод за заједничке шетње и дружења.Истраживања су показала да породице које поседују пса су у много бољој кондицији од оних који немају кућног љубимца.

Ублажавају последице астме и алергија

Смирују аутистичну децу

Можда се на прву чини необичним,али истраживања су показала да деца која одрасту уз пса или

За аутистичну децу свакодневне активности, посебно оне које укључују друштвене и социјалне

активности,знатно су теже него за другу децу. Истраживање спроведено на Универзитету у Монтреалу показало је да кућни љубимци ублажују стрес и осећај напетости којим су изложена аутистична деца у дотичним ситуацијама.

Старији су самосталнији уз кућног љубимца Ако у вашој породиципостоји старији бака или деда, њихову младост ћете одржати уз помоћ

Терају нас да се крећемо

Добри су за наше ментално здравље Заборавите на јогу! Брига око крзнатог или пернатог љу-

кућногљубимца.Бригаокоњега тера старије особе на физичке активности,а то уједно значи да су и самосталнији када су њихове властите потребе у питању.


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

27

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, elimini{e za 7 dana, deda Rado{. Telefon 037/490-797, 064/240-55-49. 23066

Posledwi pozdrav sestri

Soki Ra|enovi}

Ponosu, snago, i razumu na{!

Po~ivaj u miru sestrice moja.

Brat Slave Rodi} sa porodicom.

23227

Posledwi pozdrav baki

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 23117 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 23118

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 23119

IZDAJEMO stan, Trg Ferenca Fehera 4, prvi sprat, mo`e i stambeno poslovni prostor. Telefoni: 420-580, 064/114-8414 i 063/56-29-56. 22767 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Spensa, Maksima Gorkog br.6, Novi Sad. Telefon 063/511-939. 22772 IZDAJEM stan u 45m2, Ul. Danila Ki{a 3, nov, sa name{tenom kuhiwom. Telefon 063/584-659. 22800

USEQIV dvosoban stan na Limanu III. Telefon 6369560, 064/275-5731, 036/841667. 23037 IZDAJEM nov name{ten dvosoban stan 51,4m2 (sa ili bez gara`e) u \or|a Rajkovi}a 8, Podbara bli`e centru. Telefoni: 062/2-88813, 021/6-323-935. 23042 U CENTRU Novog Sada izdajem potpuno opremqen, nov, komforan JIS od 42m2, pogodan za jednu/dve osobe. Telefon 063/479-909. 23047 IZDAJEM nename{ten jednosoban stan, Bra}e Ribnikar, blizu bulevara. Telefon 063/462-162. 23050 GARSOWERA, Bra}e Ribnikara 11, kompletno name{tena, na du`e vreme, cena 150E. Telefon 063/523625. 23108

POVOQNO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom. Telefon 063/47-57-65. 23199 LIMAN 2, odli~an ukwi`en stan, kompletno renoviran, III sprat, 35m2, cena 41.200. Telefon 636-8429. 15001

PRODAJEM veoma povoqno garsoweru od 26m2, na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41-521. 22764 PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65. 23198

BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.400. Telefon 064/22095-65. 15002

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-5765. 23196 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan od 40m2. Telefon 063/828-83-77. 15003 NOVA DETELINARA, nov odli~an ukwi`en 1.5 stan, cena 40.000. Telefon 6366952. 15004 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2, cena 42.200. Telefon 636-6952. 15005 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2. Telefon 064/220-9565. 15006 CENTAR, Ul. Petra Drap{ina, nov ukwi`en odli~an 2.0 stan na I spratu, cena 50.000. Telefon 636-6952. 15007

UKWI@EN stan 55m2, prvi sprat, lift, topla proto~na voda, velika dnevna soba sa kuhiwom i dve spava}e po 12m2, Nova Detelinara, mo`e kredit, cena 60.000E, useqen novembar 2008. Telefon 064/8390141. 22916 LIMAN, odli~an 3.0 stan na II spratu, 74m2, cena 72.100. Telefon 636-6952. 15008

GRBAVICA, Alekse [anti}a, ukwi`en 4.5 stan (nije dupleks) + gara`a od 20m2, cena 128.000. Telefon 064/220-9565. 15009 SAJAM - ABC centar, nov odmah useqiv odli~an 5.0 stan od 100m2, cena 87.700 sa PDV-om. Telefon 636-8429. 15010

PRODAJEM ku}u u Petrovaradinu (naseqe [irine) 160m2 + 80m2 plac 1200m2 kompletno zavr{ena, mo`e dogovor. Telefon 063/7304695. 23041 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu, blizu fabrike vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 22592 PARAGOVO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504. 23043

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546. 22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 22762 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330. 23023 VODOINSTALATERSKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 23105

Anici Milanov od: Gorana i Lazice sa porodicama.

23250

Posledwi pozdrav baki

Anici Milanov

od: snaje Milke, unuka Jovane i Jelene i zeta Milana.

23249

IZDAJE se ku}a u Majevi~koj, 200m2, za poslovni prostor, sa gara`om za 4 auta. Telefoni: 021/420-580, 064/114-8414, 063/56-29-56. 22769 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8.. Telefon 063/505-198. 23069

NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-2514. 23180 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah, non - stop Mladen! Telefon 421516, 064/157-25-14. 23181

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo godi{wi pomen voqenom suprugu i ocu

Tomi Stojanovskom BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 21841

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 22925

obele`iti u nedequ, 6. 3. 2011. godine, na seoskom grobqu, u selu Jabuka. Porodica Stojanovski. 23251


28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak3.mart2011.

Posledwi Babuki

pozdrav

na{oj

SEDMODNEVNI POMEN

dnevnik

3

Posledwi pozdrav najdra`oj majci

^ETVOROGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Maci Kova~evi}

Mla|en Bla`evi}

Mariji Boqanovi}

1986 - 2011.

Dragan \u|i} 1957 - 2007.

Pripremali smo se za ovaj dan ali ipak mnogo boli. Osta}e{ nam zauvek u srcima i mislima.

An|ele, sa puno qubavi ~uvamo te od zaborava.

Tvoja unuka Sawa, zet Vaja i praunuk Nemawa.

Tvoja tetka Petra sa porodicom.

23254

23252

Sinovi Miroslav i Slobodan sa porodicama.

Pe|a Prica

O`alo{}eni: majka, otac, brat i sestre.

23238

Posledwi pozdrav na{oj tetki, baki i prabaki

Maci Kova~evi}

Posledwi pozdrav dragoj babi

@eleo si da sa~uva{ ~isto ime, ~ist obraz i du{u. Molimo se da ti Bog oprosti, an|ele na{. Bol i tuga za tobom su na{e danas i sutra, na{a stvarnost i budu}nost.... Volimo te i molimo se za tvoju du{u. Pomen je u subotu, 5. 3. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

[ESTOMESE^NI POMEN

Vukica Sladi}

Soki Ra|enovi}

ro|. Milankov

ro|. [ugi} Vreme prolazi, a tuga sve ve}a. Sa qubavqu i po{tovawem, Bata i Biqana sa svojim porodicama.

Unuk Bojan i unuke Tawa i Jelena sa porodicama.

Nikad te ne}e zaboraviti: mama Sofija i sestra Qiqa sa porodicom.

Tvoji: mama Tawa, nana An|elka, ujaci Mi{a, Dragan i Milan sa porodicama i tvoje Price.

23242

GODI[WI POMEN

Emiliji Bedov Milu{ki obele`i}emo u subotu, 5. 3. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Mo{orinskom grobqu. Suprug Sima.

23236

Posledwi sestri

pozdrav

23244

23246

dragoj

Mojoj dragoj priji, posledwi pozdrav na ve~ni po~inak,

\uji Stojisavqevi}

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a majka, baka i prabaka zaspala na putu za ve~nost. Neka po~iva u miru i carstvu nebeskom.

ro|ena Rodi} 1929 - 2011.

Odmaraj se, zaslu`ila si. od prije Olge ^eman.

23232

23224

Posledwi prijatequ

Anici Milanov

Soka Ra|enovi}

\uji Stojisavqevi}

Tvoj brat Mirko sa porodicom.

23219

23230

Na{oj ujni

Sahrana je u ~etvrtak 3. 3. 2011. godine, u 14 ~asova, na Mesnom grobqu u Ba~kom Jarku. Weni najmiliji: }erke Smiqka i Boja sa porodicama.

posledwi pozdrav od wenih Mitra{inovi}a.

pozdrav

dragom

Draganu Todorovi}u Tvojoj porodici iskreno sau~e{}e od porodice @ilnik.

23233

Posledwi pozdrav voqenoj majci, baki i ta{ti, koja je preminula posle duge bolesti.

Posledwi pozdrav majci i baki

voqenoj

pozdrav

dragoj

Na{oj priji

Zauvek nas je napustio na{

POMEN Danas, 3. 3. 2011. navr{avaju se ~etiri tu`ne godine od kako nije sa nama na{ voqeni otac i deda

Dimitrije - Mita Grabovac

\uja Stojisavqevi}

\uji Stojisavqevi}

1929 - 2011.

1929 - 2011.

Sahrana je danas, 3. marta 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. S qubavqu }emo je ~uvati od zaborava.

Ispra}aj je danas, 3. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Slavica, \or|e, unuk Dragan, unuka Sandra i zet Dragan.

23216

23215

Posledwi strini

1924 - 2011.

Soki Ra|enovi}

S qubavqu }e je ~uvati od zaborava, }erka Velinka, unuk @eqko i snaja Lili.

23223

Soki Ra|enovi} posledwi pozdrav.

Zdravko Kolarski

od Dragana Ra|enovi}a sa porodicom.

Du{ka, Dejan i Stana.

23235

23234

Posledwi pozdrav tetki i baki

S velikim po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa, dobrog ~oveka, gospodina

23222

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od voqenog oca i supruga

Wegovi najmiliji.

Oti{ao si iz na{eg `ivota, ali nikad ne}e{ iz srca. Dokle god ona kucaju `ive}e{ u na{em se}awu. Sahrana je danas, 3. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena: supruga Qubica i sin Miroslav sa porodicom.

23231

23225

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

POMEN

Mihajlo Spusenik Soki

Ivana Terquka koji je preminuo 1. 3. 2011. godine u 72. godini. Sahrana }e se obaviti u petak, 4. 3. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ene: supruga Ankica i }erka Ivanka. 23245

Tvoju dobrotu, {aqivost i podr{ku nikad ne}emo zaboraviti. Tvoja Slavica Karanovi} sa porodicom. 23229

Muharema - Brace Zaimovi}a Posledwi pozdrav od Perice i Jovanke Lazi}.

23217

Evo, pro|e jedna cela godina bez tebe, bez tvog osmeha, pogleda i glasa... Vreme ne mo`e da izbri{e se}awe na tebe, ali `ive}e dok `ivimo mi koji smo imali sre}u da te znamo. Tvoji drugari: Quba, Tamara, Jovana, Slavi{a, Goran i Mi}ko. 23248

Ana Tot 1928 - 2011. Sahrana }e se obaviti 3. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Magar~evom bregu u Sremskim Karlovcima. O`alo{}ena porodica. 23228


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

~etvrtak3.mart2011.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od supruga i oca.

3

29

Danas se navr{ava 40 dana od kako nije sa nama na{a mila i draga bakica

Draga mama, neka Gospod podari spokoj du{i tvojoj. Po~ivaj u miru pored tate i ~uvajte Batu.

Turzo Ladislav Dragan Todorovi} Draganu Todorovi}u

od Bri{evaca.

Posledwi pozdrav Draganu, Ta{kari, dobrom drugu od porodica: Ili} i Olu{ki.

23203

23211

Danas je sedam godina od prerane smrti na{e voqene sestre, majke i bake

Navr{ava se pola godine od smrti na{eg voqenog

Anica Milanov Sahrana }e se obaviti danas, 3. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Gospo|incima. ]erka Marija, Sale, Olga, Sawa i Tara. 23214

Milijanke Strikovi} ro|. Babovi}

Milana Trifunovi}a

Na{a Mila, a tepali smo ti „Finka� mnogo nam nedostaje{. @ive}e{ stalno u na{im srcima. Bra}a Tojo i Rajko, k}erke Biqana i Jelena, unu~ad Aleksandra, Iva, Aleksa, Andrija i Luka.

1982 - 2010.

23014

DESETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom sestri}u

Nenadu Zirojevi}u od: ujaka i tetaka sa porodicama.

U subotu, 5. 3. 2011. godine u 11.30 ~asova, Gradsko grobqe u Novom Sadu bi}e jo{ jednom mesto okupqawa onih koji te i daqe neizmerno vole. @ivot s tobom bio je najve}a sre}a, najlep{a pesma, `ivot bez tebe najve}a osuda.

Stana Dujlovi}

1949 - 2011.

23205

^ETVOROGODI[WI POMEN

PETOGODI[WI POMEN

Sahrana je u petak, 4. 3. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Marija i deca ^aba i Irena.

Bez tebe smo sami i napu{teni s du{om prepunom rana, bez tvoje qubavi i tvoje topline s bolom u srcu, punom gor~ine. Tvoji najmiliji: suprug Mile, }erke Vesna i Jasna, unuci Ivana, Du{an, Ivana i David.

23206

23213

Pro|o{e dve godine od smrti na{eg

OSMOGODI[WI POMEN

^ede Bulatovi}a

Danica Peji}

iz Petrovaradina

1939 - 2003.

Sa tugom te se se}amo, sa rado{}u spomiwemo i od zaborava ~uvamo dragi na{ ^edo. Tuguju za tobom tvoji: Rosa, Vladimir, Mila i mali \or|e.

Mama moja draga, kako srce ubediti da ne boluje i du{u da ne tuguje, kad smo te neizmerno voleli, a jako rano izgubili. Za tobom tuguju tvoji: unuk Aleksandar, zet Zoran i }erka Gordana.

23208

23006

Dana 9. marta navr{i}e se {est meseci od kad nas je napustila na{a draga

Neute{ni: majka, otac, sestra, zet i mnogobrojna rodbina.

23195

POMEN

Nadi Le|anac

Vukica Sladi}

Nataliji Tomovi}

ro|. Rajakovac

ro|. Milankov

Zoran Radi} 3. 3. 2007 - 3. 3. 2011.

obele`i}emo u nedequ, 6. 3. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu. Porodica.

I posle 4 godine, tuga u srcima, suze u o~ima, ti u mislima. Kora~amo kroz `ivot sa ranom koja ne zarasta.

23155

Mla|enu

TU@NO SE]AWE

Zauvek srcima.

ostaje{

u

na{im

Ujak An|elko i baka Jovanka.

Luka Desnica

23210

4. 3. 1991 - 4. 3. 2011.

Kako je vreme teklo, sve jasnije sam shvatao da se u stvari od tebe nikada nisam rastao. U ovom ~asu punom bola ja sam jo{ uvek tvoj Ti si jo{ uvek moja.

Tvoji: mama Milica, tata Mirko i sestra Zvezdana sa porodicom.

U subotu, 5. 3. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu obele`i}emo {estomese~ni pomen. O`alo{}eni: suprug ^i~a i deca sa porodicama. 23202

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

IN MEMORIAM Godinu dana nije sa nama

Suprug Bo`idar, deca Radmila, Jasmina, Predrag.

23072

23239

POMEN

POMEN

Veoma smo ponosni {to smo te imali, a beskrajno tu`ni {to smo te rano izgubili. Pomen obele`avamo 4. marta, u 12 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

Dana, 10. 3. 2011. navr{ava se godinu dana od kada nas je napustio na{ dragi

Zdravku Ra~i}u

Marija Maleti} - [rek 3. 3. 2010 - 3. 3. 2011.

Porodica Veqkovi}. Sofija, Tawa i Andrija.

Supruga Qubica, }erka Sewa, zet @eqko i unuk Luka. 23194

23121

[ESTOGODI[WI POMEN

Mla|en Bla`evi}

Hvala svima koji su na sve na~ine bili uz nas, uz wega, hvala vam na qubavi koju delite sa nama.

Nikola - Nina Kqaji} iz ^elareva Vreme prolazi, ali se}awe na tebe i tvoju dobrotu nikada.

\ole na{, volimo te najvi{e na svetu celom.

Supruga Nedeqka, }erka Nena, zet Radovan, unuci Vuka{in i Ugqe{a.

Tvoja porodica.

23116

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{e drage majke, babuke, prabake i ta{te

1986 - 2011. Danas, 3. 3. 2011. godine, u 10.30 ~asova, obele`i}e se jednonedeqni pomen na{em Mla|i na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Molimo se zajedno za du{u na{eg an|ela.

23209

23243

\or|e Sperwak Spira diplomirani pravnik

U subotu, 5. marta dava}emo godi{wi pomen u 11.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mace Kova~evi} 1922 - 2011.

S qubavqu i tugom: sin Du{an, brat Miodrag, sestra Marija, snahe Ana, Ivanka i Miroslava sa porodicama.

Sahrana je danas, 3. 3. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. ]erke Mikica i Buba, unuci Sawa, Vlada, Maja, Jelena, zetovi Stole, Vaja, Sa{a, Miro i praunuci Nemawa, Milica, Vuka{in i Anastasija.

23133

23241


30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 23.35 01.50

tv program

~etvrtak3.mart2011.

Јутарњипрограм Микијевакујна Чаририболова На трагуприроде Бајкоквиз Вести Еко–Јегричка Безупута Кухињица Десилосе Вести Космос Дуелструна Вести Српскиекран–емисијаМТВ (Мађарскетелевизије)насрп. На трагуприроде Вести Излогстрасти Десилосе ТВДневник Тајнахране Кухињица Разгледнице ТВДневник ТВФонија–квиз Имамједнужељу Живопис:ДесетгодинаЈаникиногфестивала Војвођанскидневник Портретивојвођанскихуметниканароднемузике Фортепиано Микијевакујна Моћпреживљавања,филм Концертгодине

Арт-бокс (Панонија, 19.00) 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.25 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

ГласАмерике Усусретсунцу Вестиукратко Уогледалу Вестиукратко Љубавнапродају Врелегуме Вестиукратко Билаједномједнанедеља Путоманија Безцензуре Вестиукратко Белилукипапричица Нашгост,ФИПКомерц Војвођанскевести Уогледалу ПриродноизСрбије БалдинииСимони Војвођанскевести Љубавнапродају Арт-бокс Војвођанскевести Свештомиприпада Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Разголићени ГласАмерике Ноћнипрограм-репризе

ЖИВОПИС

Десетгодина Јаникиног фестивала Чувени примаш и вођа легендарних „Осам тамбураша“ ЈаникаБалажбиојеврхунски и непревазиђени виртуоз на тамбурици,којијенашумузику прославио широм света. Овај сјајни музичар је до данас остао узор и инспирација за генерације младих тамбураша како оних у нашој земљи,такоиуиностранству. Ауторсценарија:Борислав Хложан Редитељ: Жељко Мирковић (РТВ 1, 21.30)

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 09.45 10.20 12.30 12.40 13.10 13.20 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

Кухињица(мађ) Тадивнастворења Маштаоница Грување Најважнијаадреса Сучељавање(мађ)+музика Излогстрасти Вести(мађ) Украјинскапанорама Микијевакујна Јермолови ВестиизМатице Плавикруг Бајкоквиз ДобровечеВојводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица(мађ) Добровече, Војводино(рус) Смртоноснипозив,филм Јермолови ТВПродаја

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Хранаивино НСклинци Вести Живаватра Вести ДокторХу Вести Агродан Азбукародитељства Неонсити Вести Московскасага Вести Друм Витраж Вести Живаватра Објектив (слов) Објектив(мађ) Објектив ИЦТплус Неонсити Новосадскопоподне Неонсити Агродан Објектив Хранаивино Моћнијиоддржаве Живаватра Објектив Московскасага ДокторХу

10.00 11.00 12.30 14.15

ФулТилтпокер БајернТВ:Бајерн–Дортмунд ФАкуп:Евертон–Ридинг ФАкуп:МанчестерСити– АстонВила Шкотскикуп:Селтик–Ренџерс Премијерлига,магазин Евролига -студио Евролига:Валенсија-Фенербахче ФулТилтпокер Премијерлига,магазин Евролига

16.15 18.00 19.00 19.45 23.00 00.00 00.30

06.05 08.00 09.00 09.47 10.07 10.41 11.09 12.00 12.15 12.29 12.43 13.28 15.15 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.05 23.45 00.00 00.45 00.53 01.40 01.55 03.36 04.03 04.33 05.18 05.48

Јутарњипрограм Јутарњидневник Бољиживот Штарадите,бре Сасвимприродно Светриболова Очајнедомаћице Дневник Спортплус Пелинеђаконије Касл ГоспођицаМарпл,филм Сат Рањениорао ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица,квиз Дневник Рањениорао Распакивање Такси3,филм Дневник Касл Евронет Шериф ТВпродаја Триметраизнаднеба,филм Светриболова Окомагазин Сасвимприродно ТВпродаја Верскикалендар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 12.00 14.15 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 00.30 01.00 01.30 02.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм:Дракула Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм:ЈасониAргонаути Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије

Џолин Блалок

Овојеекранизацијеједне од најпознатијих авантура из м��тологије, о Јасону и Аргонаутима и њиховој потразизазлатнимруном. Јасон, наследник престола у Грчкоj,јошкаодечакгледао јекакомусуровиујакПелиасубијаоца.Поштојеи сам био надомак смрти Јасон напушта свој завичај и враћасепосле20година... Улоге: Џејсон Лондон, Џолин Блалок, Денис Хопер, Фран Лангела Режија: Ник Вилинг (Прва, 21.00)

Б92 06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.05 15.10 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00

КОШАРКА:ЕВРОЛИГА

ЕфесПилсен– ПартизанМТС (РТС 2, 19.37) 07.43 07.48 08.00 08.28 08.37 09.01 09.13 09.42 10.03 10.33 11.03 11.28 12.01 12.30 13.01 14.00 14.24 14.36 15.05 15.26 16.00 16.35 17.05 17.54 19.20 19.37 21.35 22.20 22.55 23.25 23.52 00.30

ЈасониAргонаути

dnevnik

07.50 08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Пепапрасе Оливија У ноћној башти Алекснамору Коцка,коцка,коцкица Математичкеприче Књижевностстареијужне Србије Необичнообиљкама Играј фудбал,буди срећан Српскеспортскелегенде У свету Путокосвета Гитарартфестивал Беокулт Трезор Коцка,коцка,коцкица Математичкеприче Књижевностстареијужне Србије Необичнообиљкама ЛиковнаколонијаРТС ОвојеСрбија Некадисад Некиновиклинци Одбојка-ПС:НИСВојводина -Рибница,пренос Датум Кошарка-Евролига:Ефес Пилсен-ПартизанМТС,пренос Очајнедомаћице Метрополис Контекст ЛиковнаколонијаРТС Самертајмфестивал ТВпродаја

Отворенистудио Инфо Отворенистудио Инфо Отворенистудио Топшоп Вести РејчелРеј Инфо Љубавузалеђу Вести Милица² Топшоп Инфо Отворенистудио Милица² Вести Изавести Инфо Сликеживота Копаоник Вести Љубавузалеђу Инфо Горштак Вести Чистрачун ПородицаСерано Филм:Миротворац ДокторХаус Вести Милица² Филм:НилЈанг:Срцеод злата

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главниосумњичени,10.30Цртанифилм,11.00 Репризевечерњихемисија,13.00Метрополеи регијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Метрополеирегијесвета,16.00ИнфоК9, 16.45Бибер,17.00Главниосумњичени,18.00АБСшоу,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спортиздругогугла,22.15 Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

08.15Бање Србије,08.45Топ шоп,09.00Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Жива ватра, 11.00 Кућа 7 жена, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,04.00Филмски програм

12.00 Хроника општине Инђија, 13.00 Вашар таштине,14.00Џубокс,14.30Ши-Ра,15.00Кармелита,15.45Кухињица,16.15Док.програм,16.45МобилЕ,17.00Новости1,17.15ХроникаопштинеС.Пазова,18.10Бунтовници,19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Без тамбуре нема песме, 21.15 Вашар таштине, 22.00Новости3,22.30Бунтовници,23.15Џубокс,00.00ГласАмерике.

21.00 23.00 23.35 01.20

Радијскодизање ТВдизање ВестиБ92 Квиз:Супергеније Трнавчевићиудивљини Топшоп Филм: Служиосаменглеског краља НГиБи-Би-СинаБ92:Океани–Индијскиокеан-Приобаље Најбољегодине ВестиБ92 Спортскипреглед Најбољегодине Квиз: Супергеније ВестиБ92 СунђерБобКоцкалоне НГиБи-Би-СинаБ92:Океани–Средоземноморе Филм: 13:Завера 1.део ВестиБ92 Филм: 13.Завера 2.део НГиБи-Би-СинаБ92:Океани–Средоземноморе

Океани – Средоземноморе Смештеноизмеђутриконтинента: Европе, Азије и Африке, Средоземно море представља најнасељеније приобалноподручјенасвету. Током историје на обалама Средоземљаразвијалесусе многе древне цивилизације, почевшиодегипатскеиперсијске, преко грчке, римске, арапске, па до модерне европске. (Б92, 20.00)

06.00Тријумфљубави 06.55ДобројутроЈованаиСрђан 10.00 Двор 11.40 Ситикидс 12.00Забрањенаљубав 14.00 Папараззоловнапознате 15.00Двор 16.50Националнидневник 17.00Тријумфљубави 17.45 Тереза 18.45 Усосу 19.00 Идемодаље Двор 19.10 19.30 Националнидневник 20.00Двор-прегледдана 21.00Свезаљубав 22.30Двор 23.00 Немогућамисија 23.45Двор 01.00Црнахроника 01.30Филм: Ходајмуши 03.15Сити 03.25Екран 03.30Филм: ПролећеуПаризу

Бакуган У свету Вестроја, Бакуган (мали дух који може да се трансформишеумоћногратника) по имену Нага одлучи даапсорбујесвуенергијудва пола. Типоловидимензиједрже на своме месту. Међутим, упио је превише негативне енергије, док је позитивну енергију упила његова сестра Ваверн. Почиње сукоб полова... (Хепи, 11.00) 08.00 Ноди 08.10 Малапринцеза 08.30 СаБоуавантуру 08.50 Мегаминималс 09.05 Здраво,Кити 09.15 АвантуремалогПере 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Ангелинабалерина 10.30 Југио 11.00 Бакуган 11.20 ЗдравоКити 11.3` Хорсленд 11.30 Сирене 12.00 Квизић 13.00 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови 15.00 Лудегодине 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Картел 17.00 Парови 17.55 Телемастер 18.25 Изиксуикс 19.00 Парови,прегледдана 19.55 Вести 20.00 Лудакућа 21.00Парови уживо/номинације 23.00 Картел 23.55 Вести 00.00 Парови,уживо 03.00 Картел 03.45 Лудакућа 04.45 Изиксуикс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

РонаМитра

Судњидан Смртоносни вирус нападнеграђанеВеликеБританије и зарази и убије милионе грађана. То натера владу да целу земљу стави у карантин. Карантин је јако захтеван и бруталан те постаје узрокјошвећегхаосаинереда,алиуспедасузбјеопасан вирус. Улоге: Рона Митра, Боб Хоскинс, Стивен Хјуџис, Ема Клесби, Кристин Томлинсон Режија:НилМаршал (НоваТВ,23.25) Господин Магу Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувекзаљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Проверено Вечерње вести Судњи дан,филм Окрутне намере 2,филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

ДикенсоваЕнглеска Тајнедубина СвеКенедијевежене Тијенамен Заборављенаубиства Рим.последњаграница Шкотскикључ Библијскезагонетке Прерафаелитскобратство: Викторијанскиреволуционари УпотразизаТрифоом Причаопољопривреди: Блато,знојитрактори ВизијаВангариМатајие Живетисанепријатељем Тајнецивилизације:Инке, МајеиАцтеци Почетакрата Децамумије Библијскезагонетке Прерафаелитскобратство: Викторијанскиреволуционари УпотразизаТрифоом Причаопољопривреди: Блато,знојитрактори

16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Херкулес ЗвонарБогородичинецркве Чудовиштаипирати Путујућеприче Бомба10.10 Црвениудар Ништасвето ДневникЈангаТровача Прозакнација РеволуцијагоспођеРетклиф Ф.С.И. Врућанација

09.35 10.05 11.35 13.20

Холивуднаснимању Херкул(1997) Увекрецида ПринцодПерције:Песак времена Голипиштољ Чудовиштапротив ванземаљаца Некаиграпочне Светјевеликииспасењеје изаугла Бетонскифараони ХотелПарадисе Свеципротивмафије Сестринствокрви

15.15 16.40 18.10 20.05 21.55 22.45 23.45 01.40

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добројутро,Хрватска 09.08 Лугарница 10.10 Крстарењасветским лепотама.док.филм 11.03 КодАне 11.15 Опрашоу 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.33 Морељубави 13.18 ПунакућаРафтера 14.19 Тренутакспознаје 15.02 ДармаиГрег 15.25 Мојатрапула,док.филм 16.00 Хрватскауживо 17.25 8.спрат,токшоу 18.15 КодАне 18.38 Твојасамсудбина 19.30 Дневник 20.10 1против100,квиз 21.05 Берлинскасага 21.58 Поласатакултуре 22.30 Дневник3 23.00 Спорт 23.10 Вестиизкултуре 23.17 Новетенденције 00.21 Ловцинанатприродно 01.07 Ксена-принцезаратница 01.48 ДрагиЏоне 02.11 Лажими2 02.53 ДармаиГрег

07.55 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.05 23.10 23.25 01.20

14

31

01.20 Дијагноза:убиство 02.20 Филм:Двострукиживот ЕленорКендал 04.10 Фојловрат 06.10 Адвокатоваказна 07.10 Меклаудовећерке 08.10 Меклаудовећерке 09.10 Дијагноза:убиство 10.10 Дијагноза:убиство 11.10 Адвокатоваказна 12.10 Поморскапатрола 13.10 Филм:Слеповеровање 15.00 Фојловрат 17.00 Браћаисестре 18.00 Дијагноза:увиство 19.00 Поморскапатрола 20.00 Браћаисестре 21.00 Филм:Одлазаксасцене 22.50 Медијум 23.50 Медијум

06.50ДрагонболЗ 07.15 Мењамжену 08.35ЕксклузивТаблоид 09.15Вечераза5 10.25Езел 11.35 1001ноћ 12.30Аурора 14.00 Наследници 14.50Свештојебитно 15.50Кисмет 17.20Бибинсвет 18.00ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.001001ноћ 20.55Езел 21.50ЦСИ 00.30РТЛВести 00.45Кости 01.35Заборављенислучај 02.20Астрошоу 03.20РТЛДанас

СЕРИЈА

ЦСИ МаријаКаран

Јесенстиже, дуњомоја МалоселонегдеуБанату, почетком20.века.Саво,Петрашин и Марија су пријатељи. Живе у сиромаштву помажућиродитељима.Савои Марија се заљубе, али 1. светски рат прекида њихово дружење. Улоге:  Бранислав Трифуновић, Калина Ковачевић, МаријаКаран,ИгорЂорђевић, Војислав Брајовић, ПредрагЕјдус Режија:ЉубишаСамарџић (ХРТ2,20.45) 08.21 08.50 09.35 10.00 13.32 14.01 15.30 15.46 16.33 17.05 17.33 18.00 18.45 19.50 20.00 20.45 22.19 23.02 23.12 00.40

ЧетворопротивЗ Школскипрограм Хајди Пренос седницаХрватског сабора МалаТВ Инцидентуградићу,филм Жупанијскапанорама Лугарница БечкиГрегорианСпецијал Црнопророчанство СлеџХамер ПунакућаРафтера Крстарењасветским лепотама.док.филм Хитдана Дображена Филмовинашихсуседа: Јесенстиже,дуњомоја, филм Лажими2 Дневникплавуше Инцидентуградићу,филм Ноћнимузичкипрограм

07.30 Светромулеђа 08.30 Интермецо1 10.30 СтудиоШандон 11.00 Завадиивладај 12.30 Интермецо2 13.00 ХарииХендерсонови 13.30 Светромулеђа 15.00 БитказаБританију 16.15 СтудиоШандон 17.00 СиквестДСВ 18.00 ХарииХендерсонови 18.30 Интермецо3 19.00 Мртвазона 21.15 Трава 22.00Ноћбегунца 00.00 Лудило 01.50 Милиони

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Ужасновеликаавантура Икаубојкеплачу Преваранти Удобруиузлу Скејтери Невидљивициркус Наивици Пакленихотел Међуженама

У камину куће породице Сидли ватрогасци пронађу угљенисане људске остатке, које ЦСИ тим идентификује као младића Теда Сидлија. Претраживањем куће агенти се надају да ће пронаћи доказе повезане с другим неразјашњеним случајем - нестанкомдевојке... Улоге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан, Џорџ Идс, ПолГилфојл,ЏорјаФокс Аутор:ЕнтониЕ.Цикер (РТЛ,21.50)

Викендицасе докотрљаланаРибарац

Б

или су празни корзо и пијаце, али пуне кафане стити. Извесни Димит рије Малетин купио је трам29. јануара 1958. јер је измерена температура вај тежак 11 тона да би од њега на Рибарцу напра–17,2 степени. Ни то није зауставило градите- вио викендицу с две собе, кухињом и предсобљем. ље кесона на Жежељевом мосту, али због ниских Слично су се окућили секрет ар градског Културнотемпература бетон је морао да се загрева паром. просветног цент ра Светислав Симић и тек венчана За само недељу дана више од 20.000 Новос ађана му супруга Душица, иначе професорка нот а у Мује гледало комедију “Поп Ћира и поп Спира” у ре- зичкој школи, у чијем дворишту су, с дозволом дижији Соје Јовановић, први југословенски филм сни- ректора, сместили свој дом на точковима. мљен у колору. Од почетка године у граду је продато стотинак Новос адско предузеће “Кооператива” продало је “фијат а 600”, прве верзије популарног “фиће”. Једкудеље и кучине у Енглеској за 9.690 фунти и тим на од локалних “медијских звезда” био је 1958. бановцем купило осам половн их аутобус а марке АЕЦ. Били су економични, издржљиви и релативно лаки за одржавање. Иначе, један домаћи бус “Гоше” из Смедеревске Паланке коштао је колико пет не превише рауб ован их “брит ан аца”. Азијски грип је харао и Новим Садом током јануара, фебруара и март а 1958. Заражених је било толико да болнице нису могле све да смес те. Иначе, од ове пандемије у свету је умрло близу 1,5 милион људи. “Дневн ик” је чит ав чланак посветио рокенАутобусипослалитрамвајенаотпад дролу, тада већ светски популарном плесу, али ни речи о музици која је је лет ан, боем, трговачки помоћник и бивши бициклипочела да “тумба” чит аву планету. стички репрезент ативац Ђорђе Вукс ан, који је осуНа великом предизборном збору уприличеном на ђен на три мес еца затвора јер је на улици мотоциТргу слободе говорио је потпредс едник Савезне клом тешко повредио једну жену. “Дневник” 14. новладе Светозар Вукмановић Темпо, легендарни рат- вембра пише о начину на који је он кријумчарио вени командант, а слушаоци су довожени ванредним лосипеде. Наводно је његов отац куповао злато аутобусима из околних, углавном колонистичких (иако је тада била забрањена трговина племенитим места. мет алима), потом га скупо препродавао и куповао Поштари су кабастије пошиљке почели да разво- девизе за које је његов син у иностранству набављао зе на мотоциклима. бицикле и у пакетима их слао на адрес е својих приДрастично је смањен број захтева за пот рошачке јатеља у Југославији. Три дана касније деманти је кредите, чим је Влада ФНРЈ редакцији послао друг Миодлучила да се од плате за лан, тврд ећ и да је злато рате може одбијати највише предавао Народној банци, Педесетак Новосађана једна петина, уместо дот ада- привилегованих,због поседовања добио девизе и за њих у Зашње трећине. падн ој Нем ачкој паз ар ио телевизора,жалило се што тек Како су већ у пролеће биле аутом об ил, и то “мерц епокренути ТВ програм могу само дес”. велике врућине, све више се продају фрижидери. Рано је У излозима новос адских да слушају,уследслабог почела и купалишна сезона, пријемника на Црвеном чоту.Кад робн их кућ а “Узор” и а 5. јуна су на Бећарцу про“Прогрес”, као права чуда је сигнал појачан,прво су гледали тех нађена тела два утопљеника. нике стајали су први тепораз “Војводине”од “Звезде” Још горе је било кад су се левизори, мес ецима пре нетемпературе у јулу попеле на го што су Миливоје – Мића 40. подељак. Орловић и Бранислав СуМатица српска је одлучила да из свог састава у рутка 23. августа из студија ТВ Београд прочит али зас ебну установу издвоји Галерију, која се у јуну вести у “Дневнику”. Сут радан је преко недовољно уселила у адаптирано здање Продуктне берзе. Њен опремљеног предајника на Црвеном Чоту за Новосутерен је 1927/8. користила прва масонска ложа сађане емитован први пренос и то с фудбалске утак“Стратимировић”, током рат а ту је било седиште мице “Партизан”–“Хонвед”. Нажалост, слика је бимађарске тајне полиције, а након ослобођења месна ла толико мутна да су гледаоци могли само слушати филијала Озне/Удбе. комент аторе. Боље среће била су само четири влаНосталгичан је био “Ђурђевдански растанак” сника телевизора који су се сетили да своје антене приређен последњим прео сталим трамвајима, које окрену према предајнику на Авали. Много је био је на њиховим дот адашњим линијама заменило де- бољи сигнал с утакмице “Звезде” и “Војводине”, косет нових “алфа-ромео” аутобус а. Троје трамвајских ју су гости изгубили с 2:0. Новос ађани су тада већ кола одвезено је великим теретним приколицама у пос едовали педес ет ак ТВ пријемника, а више од порудник Врдник, док су једна остављена за поставку ловине је набављено у локалним продавницама. музеја ГСП. Милиција је открила у лагумима Тврђаве скровиПредузеће “Отпад” почело је да демонтира расхо- ште криминалне групе од 17 чланова. “Поглавица”, доване трамваје и продаје их ливницама, заједно с код кога је приликом хапшења пронађен пиштољ, деловима мотора јер се ни они више не могу кори- касније добио две године затвора.

МарџХелгенбергер

Књигу Владимира Врговића “НОВИ САД 1944–1969” у издању “Прометеја” можете уз попуст од 20одсто купити за 1.120динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22,тел.021/520–899) 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Преживљавање Екстремнедрвосече Лимарскарадионица/Лондон Генералка Прљавипослови Екстремнедрвосече Разоткривањемитова Човек,жена,дивљина Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Оружјабудућности Најбољиостају Какопреживетикатастрофу Пограничнаполиција Лимарскарадионица/Лондон Прљавипослови

09.30 10.15 11.15 12.15 14.00 15.00 16.00 16.45 18.45 20.00 21.50 23.15

Крос-кантрискијање Нордијскоскијање Скијашкискокови Биатлон Крос-кантрискијање Нордијскоскијање Скијашкискокови Скијашкискокови Биатлон Борилачкиспорт Скијашкискокови Биатлон

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Улазите у фазу интензивнијег дружења и учесталијих контаката са женским особама. Препознајте прилике и шансе у тренутку па их одмахиискориститејерсекасније нећеуказати.

BIK 20.4-20.5.

ВашабогињаВенераједанасзакорачилауваздушнизнакВодолије па се немојте зачудити ако препознате код себе потребу за слободом. Друштво интересантних истомишљеникавамодговара.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. mart 2011.

Концентришите се на каријеру, коликогодможете,јерсенатомпољудешавајузначајнествари,укојимаивииматеучешћа.Илибибар требало да га имате. Немојте се препуститипретпостављенима.

Занимљив и иновативан дан за вас. Добијате подршку одређених особакојевассимпатишу,вишеили јошвише,паможетепрекопознаника доћи до вама значајних особа. Односисиностранством.

Насвојојцарскојпозицијиможете организовати поданикеимобилисати војнике да се боре за ваше циљеве, без обзира на то колико су успешни или не. Партнер улази у својупозитивнијуилепшуфазу.

Нијевамлакоуконтактусдругима јер су пуни захтева и могућности, проблема и идеја, па је готово немогућесвимаугодити.Затосени не трудите превише, и избегавајте провокације.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Заваснаступајусмисленијииинтересантнијидани,укојимаћетебитибољегменталнограсположењаи ангажовања. У јавности наилазите на истомишљенике, а љубавни односимапријатељскеоснове.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација је мање-вишенепромењена,ализатоонаукућиније.Будитедовољноприсутнии обавештениоономештаседешава укућанимаиширојродбини,апоготоводеци.Неумољивисте.

Наилазите на неке законске и правне финесе, па и решења, званичне уговоре или судске парнице, којетребадарешитеусвојукорист. Идете на све или ништа, јачи него икада.Непостојегаранције.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пролазите кроз веома интензиван период у којем морате узети у обзирионоштовамдругиналажу. Поготовоуљубави,гденасуптилан начин можете заводити, али не и контролисатидрагуособу.

Оставилистеизалеђасвојутајну љубавкојаопстаје,упркосвремену исвемуосталом,дабисте сеокренули и посветитили послу. Немојте губити из вида да је зарада новца важнаколикоиалтруизам.

Преокупирани сте обавезама и дешавањима на личном плану па сте поприлично заузети и немате много слободногвремена,чакикада званично не радите. Љубав је стабилна,асвеосталоније.

TRI^-TRA^

Због хаљине у болници V REMENSKA

Позната, сада већ времешна глумица Џоан Колинс (77)посвакуценујехтеладазаблистаназабави после доделе Оскара, коју је организовао ГрејдонКартер.Звезда„Династије” зашепурење црвеним тепихом, желећи да одушеви присутне, одабралајегламурознуљубичастухаљинукојајеу горњемделубилатоликоускадаЏоаннијемогла дадише и замало се онесвестиладоксезабављала ухотелуСансеттауер. -Седамсатисамбилатамоипочело једа мисе вртиуглави,покушаласамдоћидоваздухаиосећаласамселоше.Позвалисмохитну помоћикада самдошлауболницу, урадилисумисвепретраге. Послетогамиједокторрекаодајесамномсвеу реду,алиистинајетадасампогрешилаприизборухаљине.Добравестједасамсададобро-призналајеглумица.

PROGNOZA

О блачнО

Vojvodina Novi Sad

1

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

1

Vrbas

1

B. Palanka

1

Zrewanin

1

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Pan~evo

1

Vr{ac

1

Srbija Beograd

0

Kragujevac

2

K. Mitrovica

3

Ni{

2

Evropa

и сувО

НОВИСАД: Облачноивећиномсуво.Дуваћеумеренисточниветар. Притисакизнаднормале.Минималнатемпература-4,амаксималнаоко 1 степен. ВОЈВОДИНА: Облачно уз престанак падавина и постепено слабљењеветраукошавскомподручју,којићедуватиизправцаистокаијугоистока.Притисакизнаднормале.Минимална температура -5,амаксимална 2 степена. СРБИЈА: Облачно уз престанак падавина и постепено слабљење ветракојићедуватиизправцаистока.Притисакизнаднормале.Минимална температура -5,амаксимална 3 степена. Прогноза за Србију у наредним данима:Упетакисуботусувоипостепенотоплијевреме,посебноусуботу.Унедељузахлађењесапојачанимсевернимисеверозападнимветромипонегдесаснегом.Упонедељакхладно иветровитосаслабимснегомнајугуСрбије.Ууторакисредујутарњимразевиислабијиветарузпостепеноотопљењесрединомидућеседмице.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике могу условити тегобе код хроничнихболесника,паимсепрепоручуједасепридржавају својетерапијеисаветалекара.Могућисуглавобоља,вртоглавицаиреуматскиболовикаометеоропатскереакције.Препоручује се адекватно одевање, нарочито у јутарњим сатима. Потребнајемаксималнапажњаусаобраћају.

Madrid

10

Rim

12

London

8

Cirih

5

Berlin

6

Be~

5

Var{ava

2

Kijev

0

Moskva

-1

Oslo

2

St. Peterburg -1 Atina

12

Pariz

9

Minhen

4

Budimpe{ta

4

Stokholm

3

VIC DANA Шаљеплавушаплавушипоруку: - Е,’оћеш накафу? Друга јојодговори: - Немамкредитадатиодговорим!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

114 (-10)

Slankamen

270 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

170 (-12)

Zemun

312 (-12)

Bogojevo

155 (-16)

Pan~evo

330 (-12)

Smederevo

480 (-8)

Ba~. Palanka 178 (-7) Novi Sad

190 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

256 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

288 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

278 (-10)

NERA

Hetin

212 (-2)

TISA

102 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 195 (-20) Beograd

Kusi}

263 (-12)

60 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 3.mart 2011.