Issuu on Google+

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 2. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23636 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TEMA„DNEVNIKA”:BROJOBOLELIHODRAKAUVOJVODINIIDAQERASTE

Ubi{e nas stres i lo{ `ivot U Vojvodini se od malignih bolesti godi{we registruje oko 10.000novoobolelihitooko5.000mu{karacaioko4.700`ena. OdrakajeuPokrajini,naprimer2008.godine,umrlo3.438mu{karacai2.476`ena.Kod`enanajzastupqenijijerakdojke,grli}amatericeidebelogcreva,akodmu{karacarakplu}a,debelog creva i prostate. Od prvih deset malignih tumora na „rang listi“najzastupqenijih,svipokazujutrendrastaosimraka`eluca,kojijediniimatrendpada. [tajeuzrokrastabrojaobolelihodraka?

–Pove}awesetuma~iubrzanimistresnijimna~inom`ivota, starewempopulacije,jerseznadasemalignitumoridaleko~e{}ejavqajuutre}em`ivotnomdobunegokodmla|ihqudi,izna~ajnimpoboq{awemdijagnostikepasemalignitumoriranijeotkriju.Iporedboqedijagnostikeidaqe,kodnasiusvetu,oko5 odstomalignihtumorapronalazimoile~imosamokaometastaze,jernemo`emodaotkrijemogdesenalaziprimarnitumor– ka`enamdirektorInstitutazaonkologijuVojvodineprof.dr Du{anJovanovi}. str. 6

ALKOHOLIZAMIMLADIPODDR@AVNIMTEPIHOM

U~estalo brzo o`deravawe N edavnoobznawenipodacioalkoholizmume|umladimaEvropesme{tajuSrbijunasedmomestopou~estalostibrzogopijawa.Nasamomvrhuoveneslavnetoplistena{lisusedanskitinejyeri,me|ukojima~ak60odstode~akai53odstodevoj~icanagiwebrzinskomo`deravawu.NadrugomsenalaziHrvatska,paslede^e{ka,Slovenija,FrancuskaiPoqska.Slabajeutehaod“tek”sedmogmesta,jerpodatakda~ak44odstomaloletnihde~akai29odstodevoj~icauSrbijiupra`wava ekspresnoopijawetokomizlazakadajemnogomaterijalazazabrinutost. str. 7

NASLOVI

Fascinantna premijera prvog dela epske fantazije Pitera Yeksona o avanturama Bilba Baginsa „Hobit: Neo~ekivano putovawe”, koja je pred oko 100.000 qudi odr`ana 28. novembra u Velingtonu na Novom Zelandu, zaintrigirala je poklonike sedme umetnosti, pogotovo nakon prvih ocena da }e film nadma{iti ~ak i „Gospodara prstena”. „Hobit” u doma}e bioskope sti`e slede}eg ~etvrtka.

^EKAJU]I HOBITA

OKRUG Hobiton (Bilbovo selo)

@ARKOKORA]

Srbija zemqa puze}eg nasiqa

Maglovite planinee (Golumova pe}ina))

N

Erebor (Samotne planine) dom zmaja [mauga

Rivendal

NOVA LICA U NOVOJ TRILOGIJI

str. 2

Gvozdena brda

str. 13

Bilbo Bagins sa 13 patuqaka, koje vodi ratnik Torin, kre}e u epsku misiju spasavawa wihovog kraqevstva (Erebor) od zmaja [mauga Bilbo Bagins – Martin Frimen (Ijan Holm ponavqa ulogu starog Bilba)

Balin Ken Skot

Bifur Vilijam Kir{er

Bofur Yejms Nesbit

Bombur Stiven Hanter

Dori Mark Hedlou

Dvalin Grem Mektevi{

Fili Din O’Gorman

Gloin (Gimlijev otac)* Piter Hamblton

Kili Ejden Tarner

Nori Yed Brofi

Oin Yon Kalen

Ori Adam Bruin

Torin Oaken{ild Ri~ard Armitay *Gimli: Patuqak, ~lan

str. 4

LIKOVI ZNANI NAM IZ „GOSPODARA PRSTENA”

Dru`ine prstena, tuma~io ga je Yon Rajs-Dejvis

MARIOMA@I]

Mora se ~uti glas `rtava str. 11

Gandalf Ijan Meklin

Galadriel Kejt Blan{et

I Dinki} sad merka rudnu rentu

str. 4

Ponesite ki{obran Najvi{a temperatura9°S

ALEKSANDARQUBI]

Za nameran ste~aj – }orka

DR@AVAIZGLEDAJO[NIJEPRELOMILA HO]ELISEZAMERITIRUSIMA

Elrond Hjugo Viving

Saruman Kristofer Li

Gollum Endi Serkis


2

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

EP:Srbiji{to predatum pregovora

CITATI

Situacija u Srbiji je dosta te{ka,aliovavladauspevada prebrodisveproblemeidaSrbija ipak ~vrsto stoji na nogama.Problemaimaibi}eih,ali moramoihre{avati,zbogtoga su nam potrebne `ene, a `ene Srbije, kad uzmu stvar u svoje ruke,i}i}etomnogobr`e

VelimirIli}, predsednikNoveSrbijei ministargra|evine iurbanizmanaIzbornoj skup{tiniSaveta`enaNS

Evropski savet se poziva da Srbiji{topreodredidatumpo~etkapregovorao~lanstvuuEU poduslovomdaBeogradnastavis unutra{wim reformama i unapre|ewemodnosasasusedima,ka`eseunacrturezolucijeEvropskogparlamentakoji}euponedeqak biti predstavqen poslanicima.    “Parlament pozdravqa posve}enost nove srpske vlade evropskim integracijama i nagla{ava potrebu za daqim sprovo|ewemreformi”,pi{eunacrturezolucijeukojijeTanjugdobio uvid. Nacrt, koji u stvari predstavqa godi{wi izve{taj EPoSrbiji,}euponedeqak~lanovima Spoqnopoliti~kog komiteta predstaviti izvestilac zaSrbijuJelkoKacin.Uve}iniod25ta~akapredlogarezolucijehvalesenaporikojesuvlastiuBeograduulo`ilenadostizawu Kopenha{kih kriterijuma iuborbiprotivkorupcije.Unacrtu se osu|uje zabrana ovogodi{weParadeponosa.

Ubrzaniradovi naJariwu Radnici jednog novopazarkog preduze}akojiradenaure|ewu putneinfrastruktureneophodne za uspostavqawe integrisanog prelaza Jariwe na severu Kosova, kako bi ispo{tovali rokove radi}e i tokom ve~erwihsati.Intergisaniprelaz Jariwe koji bi od 10. decembra trebalodaupotpunostiza`ivi ima}e ukupno po dve prilazne trake izme|u kojih }e biti ostrvoinawemuobjektiukojima}eraditizaposleninaovom prelazu. Dopisnik  Tanjuga javqadasuradovinauspostavqawu putne infrastrukture na mestu gde }e biti integrisani administrativni prelaz Jari-

wenastavqeni.Po~elosesa nasipawem, kako bi narednih dana bio pripremqen teren za asfaltirawe ~etiri prilazne trake,podvesaobestrane.Kamioniibuldo`eriradekodJariwa a u neposrednoj blizini nalaze se pripadnici MUP-a Srbije,doksesaobra}ajizme|u Ra{keiLeposavi}aodvijaneometano. Prelaz Jariwe je uz prelaz Merdare koji se nalazi naputuizme|uPodujevaiKur{umlijeiKon~uqkodBujanovca prvi na kojem bi od 10. decembratrebalodaupotpunosti bude implementiran dogovor o integrisanom upravqawu prelazima.

INTERVJU

PROF.Dr@ARKOKORA],POTPREDSEDNIK

Srbijajedr`ava rbijasedanasnalaziuveomamu~nomite{kompoliti~kom trenutku, zapravo u u`asno intenzivnom previrawu – ocena je potpredsednika Narodne skup{tine i lidera SDU prof. dr @arka Kora}a. – Najpre, presude Ha{kog tribunala,kojejeve}inagra|ana do`ivela kao duboko nepravedne, mogu biti uvod u eskalaciju potpuno antizapadnog raspolo`ewa, koje se u Srbiji i ina~edostalakokreira.Drugo, borba protiv korupcije i kriminalasevodinana~inkojije duboko vaninstitucionalan, {topokazujedaonaimaizrazito politi~ki karakter. I tre}e,svedocismote{kerovovske borbe za preraspodelu mo}i unutar vlasti, gde se Vu~i} u ovom trenutku pokazao daleko uspe{niji od Da~i}a. A za sve to vreme najve}i broj gra|ana statiraipasivnoposmatra{ta sede{ava,jer„ne`elidaseme{a”,prepu{taju}isvojusudbinu malom broju qudi koji imaju ogrooomne li~neambicije–navodiprofesorKora}. Svedoci smo i bujaju}eg narastawa nacionalisti~ke desnice? –Ne}enambitiutehaakoka`emo da toga sve vi{e ima diqemEvrope,odMa|arskedoHolandije. U Srbiji te ekstremne desni~arskegrupesadajo{crpu dodatnu snagu iz atmosfere stvorene zbog spornih ha{kih presuda, {to obilato koriste i delovi vladaju}ih stranaka. I tunadelu,zapravo,vidimodubokukonfuzijuvladaju}ekoalicijepopitawuevropskihintegracija. Jer, rado bi da politi~ki kapitalizujutajnacionalisti~kignev,alismoistovremenotokom rasprave u Narodnoj skup-

S

{tini od predstavnika vlasti ~ulidanebismomoglidaisplatimoplateipenzijebezpomo}i MMF-aiEvrope. Akojezanekuutehu,uSrbiji je trenutno samo jedna parlamentarna stranka eksplicitno protivevropskihintegracija– DSS.^akseuwihovomproglasu„Srbijajeugro`ena”odbacujunesamoevropskeintegracije, nego on u su{tini predstavqa

–Iakosutiodnosi,presvega izme|uBeogradaiZagreba,jako zahladneli,ipaksenadamdato ne}epredugotrajati.Jer,najve}u cenu takvih odnosa plati}e izbeglice, dakle upravo oni u ~ijeseime,navodno,sveiradi. Ta~nojedasutiodnosite{kii slo`eni, ali isto tako obe stranemorajubitisvesne~iwenicedadobrosusedstvopredstavqa jednu od kqu~nih determi-

Na~elorealnosti Da~i}sedosadadvaputasastaosaTa~ijem,alakoje mogu}eda}eubudu}nostimoratidarazgovaraisaHaradinajem? –Bezobziranasvumojukriti~nost,moramdaodampriznawe Da~i}unapoliti~kojhrabrosti{tosesastaosaTa~ijem,dokje ranijeDStoodbijao,{topomeninijebiladobraodluka.Mi }emo,na`alost,moratidasesastajemosaliderimaKosova,ko goddasuoni.Ponekad}etozaistabitivrlogorkapilula,ali drugogputanema.Nismomibiralitelidere,negogra|aniKosova,kao{toverovatnonioninebivolelidasesastajusaTomislavomNikoli}em,ali}emorati,jersuwegaizabraligra|ani Srbije. Drugim re~ima, prihvatawe na~ela realnosti, da mora{dapregovara{sanekimkoodlu~uje,{tagodtimislioo wemu,predstavqadaqepoliti~kosazrevaweSrbije.Usvakom slu~aju, va`no je da se dijalog nastavi, jer bi zaustavqawe tog procesa Srbiju, koja je i ovako jedva na koloseku koji vodi ka EU,potpunoizbaciloizevropskogvoza.

ideolo{ku osudu Zapada. Ali ostale partije se barem deklarativnozala`uzanastavakputa ka EU, jedino {to nije izvesno dalitopodrazumevaiusvojawe evropskih standarda pona{awa i funkcionisawa dr`ave, ili setekradiolicemernomstavu danamjeEvropapotrebnasamo dabismoekonomskipre`iveli. Nakon pomenutih ha{kih presuda regionalni odnosi nalikuju onim iz devedesetih, jedino {to ne pucaju topovi?

nanti dr`ava koje se vra}aju u normalu.Idoknatomfonuhrvatska ministarka spoqnih poslovaVesnaPusi}sadapoku{avadasmiritenzije,najve}ibroj iritantnih izjava zapravo je dao predsednik Srbije Tomislav Nikoli}. On, na`alost, sve ~e{}e iznosi stavove u kojima ne samo da ne prepoznajem svestotomedasuodnosiuregionu od kqu~nog zna~aja, ve} ne prepoznajemnidajeonsamsvestantogakojajeuloga{efadr`ave.

Upozorili ste na opasnost vaninstitucionalne borbeprotivkorupcije? – Na opravdane zahteve da se istra`e slu~ajevi mogu}e korupcije u proteklih deseti vi{e godina odgovara se ne tako {toseoja~avajuinstitucije,tu`ila{tva, sudovi, policija... ve}nana~inukojemimaielemenatakrivi~nihdela.Kakoje, recimo,mogu}edaseunovinama unapred najavquje ko }e biti uhap{en? Pa svakom je jasno da tabloidi te informacije dobijajuiliizpolicijeiliodvrhova vladaju}ih politi~kih stranaka. Ne zna~i da mnoge od tih sumwinisuopravdane,aliradi se po modelu duboko suprotnom principimacivilizovanogdru{tva, lin~ovawem qudi pre no {to je utvr|ena wihova krivica. Kona~no, ta se „borba” vodi zbog promocije pojedinih qudi, bez namere da sudim o tome kolikosuoniiskreniiline.Ali ~iwenica da je lider jedne strankenosilacsvihtihaktivnosti,umestotu`ioca,ve}samo po sebi celu pri~u ~ini politi~kom.No,ono{todubokozabriwava je ~iwenica da ve}ina gra|ananevidikudatovodi.A ionikojivide,neusu|ujedato otvoreno ka`e kako bi izbegli etiketu„protivnikaborbeprotiv kriminala i korupcije”. Me|utim, moramo shvatiti da Srbija nema drugi put borbe protivkorupcijedoinstitucionalni, a ne politi~kim i medijskim„akcijama”. Demokratskastrankaseu tom smislu na{la na najve}emudaru.[tasadmo`eDS sa Draganom \ilasom kao predsednikom? – Demokratska stranka se nalaziuveomate{kompolo`aju,s

CRNA

PetpripadnikaJSO pu{tenoizpritvora Specijalni sud u Beogradu ukinuo je pritvor petorici biv{ihpripadnikaJediniceza specijalneoperacije(JSO)kojimasesudizbogoru`anepobune u novembru 2001. godine, rekao je Tanjugu advokat Bo`o Prelevi}kojibranioptu`enog u tom postupku Veselina Le~i}a. Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanovi} i Du{an Mari~i} ostaju u zatvoru u kom izdr`avaju vi{edecenijske kazne. Da se brane sa slobode iz Okru`nogzatvorauBeogradupu{tenisutokomovesedmiceDragoslav Krsmanovi}, Dragi{a Radi}, Vladimir Poci} i Mi}a

Petrakovi},dokjeVeselinLe~i}izpritvorapu{tenuzjemstvo pre dva meseca, rekao je Le~i}evadvokat.Ulemek,Jovanovi} i Mari~i} u zatvoru u Po`arevcu slu`e maksimalne kazne zatvora zbog najte`ih krivi~nih dela, me|u kojima je i ubistvo premijera Zorana \in|i}a. Slede}e su|ewe, na kom bi trebalo da krene saslu{awesvedoka,mahompoliti~ara i radnika BIA, zakazano je za28.januar2013.godine.Optu`enima se stavqa se na teret izvr{ewe krivi~nog dela oru`ana pobuna iz tada va`e}eg Krivi~nogzakonaSRJ.

Zapesni~ewe`ene dosmrti 18godinazatvora Apelacioni sud u Beogradu pravosna`nojeosudiona18godina zatvora Veqka @ivadinovi}a(33)kojijedosmrtipretukao svoju neven~anu suprugu Qerku Kova~evi} (38) u maju 2011. godine, objavqeno je na sajtu tog suda. Odbiv{i `albe tu`ila{tva i odbrane, Apelacioni sud je potvrdio prvostepenupresuduVi{egsudauZaje~aru i @ivadinovi}a osudio zbogkrivi~nogdelate{koubi-

stvo.@ivadinovi}jeutokuno}iizme|u27.i28.maja2011.godine u stanu u Boru, u stawu smawene ura~unqivosti, svoju neven~anu suprugu, a koju je prethodno zlostavqao, prebio pesnicama od ~ega je zadobila te{kepovredeglaveodkojihje preminula. Nakon zlo~ina pobegao je sa lica mesta sa wihovom {esnaestomese~nom }erkom, a policija ga je prona{la nekolikosatikasnije.

PijanpucaouNovomSadu Novosadska policija je li{ilaslobodeiodredilameru zadr`avawa G.J. (34) sa podru~ja Grada Novog Sada, neposrednopo{tojeupetakuulici Ars en ij a ^arn oj ev i} a, u Novom Sadu, pod dejstvom alkohola pucao u vis iz pi{toqa, koji je u legalnom posedu wegovog oca, saop{teno je iz Policijske uprave Novi Sad. Pol ic ij a je kod weg a, kak o stoji u saop{tewu, prona{la

pi{toqsa19metaka,kaoipet metakazaautomatskupu{ku.U saop{tewusenavodidajeG.J. uhap{en zbog postojawa osnovanesumwedajeizvr{iokrivi~nadelanedozvoqenodr`aweoru`jaiekpsplozivnihmaterijaiizazivaweop{teopasnosti. On }e u zakonom predvi| en om rok u, uz kriv i~n u prij av u bit i dov ed en ist ra`nom sudiji Vi{eg suda u NovomSadu.

I N T E R V J U : MILANIVANOVI],JEDANODLIDERASRBASASEVERAKiM

Ne}emodaseprobudimo unezavisnomKosovu P

redstavnici Srba sa severa Kosova najavili su da}e,uslu~ajudasporazum o integrisanom upravqawu administrativnim prelazima dovede do de fakto uspostavqawagrani~nelinijepremaSrbiji,„o`iveti”barikade. – Mi ne mo`emo prihvatiti ni{ta {to nas odvaja od na{e dr`ave. Drugim re~ima, ne pada namnapametdanasve{tosede{ava gledamo mirno i }utke i ondasesamojednojutroprobudimo u tzv. nezavnisnoj kosovskoj dr`avi.Dakle,nemo`emoine}emoprihvatitinikakvugranicu, carinu, niti albanske policajceicarinike–obja{wavaza „Dnevnik” jedan od lidera Srba saseveraMilanIvanovi}. AzaostvareweteodlukeSrbi}ese,dodajena{sagovornik, boriti svim legalnim sredstvima:odprotestadoblokadaputevaiprelaza. – Svaki poku{aj da protivustavno za`ivi nekakva granica unutardr`aveSrbijebi}espre~en tako {to }emo svaki takav prelazu~initipotpunonefunkcionalnim.Atomo`emodauradimojerme|unamapostojipotpuno jedinstvo, bez obzira na strana~ku pripadnost, i zato {tojenarododlu~andaseizborizasvojevitalneinteresekoji nikadanisubiliugro`enijinegodanas–navodiIvanovi}.  Kada su pro{log leta blokirani putevi, za taj korak ste dobili podr{ku opozicije,kojadanas~inivlast. I sada te podr{ke vi{e nema? – Ta~no je da smo tada imali podr{ku najve}eg dela opozicije, pa ~ak i prividnu podr{ku vlasti, koja je vrlo brzo i{~ilila pod pritiskom Brisela i Va{ingtona.Na`alost,~iwenicajeidasmosadapotpunosami,

osim jasnog odre|ewa DSS-a i jo{ nekih mawih politi~kih grupacija.Aktuelnavlasttoobja{wavanavodnomobavezomdau delo sprovede sporazume koji u svojojsu{tiniugro`avajunacionalneidr`avneinterese,sporazumekatastrofalnenesamosa srpski narod na KiM, nego i za samuSrbiju.ItosvezaradnekakvogvirtuelnogputakaEU.Po

{ta nije promenilo. Nije bilo ni pravih razgovora sa {irim krugom predstavnika kosovskih Srba,nitismoukqu~eniuizradu toliko najavqene kosovske platforme,anemanisignalada }emobitideopregovara~kogtima.Sdrugestrane,mismohomogenizovali svoje stavove jer jasnoose}amodanasugro`avatrenutnapolitikaprihvatawasve-

nama,tonisuistinskiinteresi nizemqeninaroda,a~inimise datopolakouvi|ajuiuBeograduidajo{postojimogu}nostza zauzimawedruga~ijegkursa. O~ekujetelidabiprekosutra,kada}esepredstavniciSrbasaseveraponovosastatisapredsednikomNikoli}em,moglodo}idoodre|enog otklona vlasti upravo u tompravcu?Ho}eteligapodsetitinapredizbornoobe}aweda}e„poni{titiBorkove sporazume”? – Sada{wa vlast je formirana i na temequ predizbornih obe}awa,ajednoodwihjeitoda }e se poni{titi svi sporazumi kojiugro`avajusrpskeinterese na KiM. Na`alost, od tada ni-

ga {to je Borko parafirao. I o~ekujemo da, posle SPC i SANU, zvani~ni Beograd i nas kona~nopozovenarazgovoreotim isvimdrugimtemamakojeseti~u KiM. Uostalom, i na{e sudbine.  [ta o~ekujete od predstoje}eg susreta Da~i}a i Ta~ija? – Srbi sa severa Kosova vode te{ku borbu ve} 13 godina i za tosmodobilipriznaweiodpokojnog premijera \in|i}a, kasnije~akiodTadi}a,iakojeon umnogome odgovoran za sve {to sada pre`ivqavamo jer je kreatorpotpunopogre{nepolitike. Usvakomslu~aju,tana{aborba jo{ uvek dr`i Srbiji otvorena vratadare{avapitaweKiM.I

minajboqeznamo{tajeto{to mo`e pro}i, a {ta nikada ne}e bitiprihvatqivo,jerbizna~ilonemogu}nostdaqegna{egopstanka na ovom prostoru. Stoga `elimodabudemodeoDa~i}evog tima,dainaspitaprenego{to i{ta dogovori sa Ta~ijem, jer bez na{eg znawa i saglasnosti te{kodai{taodtogamo`ebiti sprovodqivo na terenu. Naprosto,ne`elimovi{edabudemo slepo crevo, na marginama svega {to se de{ava, i da nas stalno stavqaju pred svr{en ~in. Ali da li biste mogli hladne glave da sedite za istim stolom i pregovarate sa Ta~ijem a uskoro verovatnoiHaradinajem? –Srbijakodobroznajudasui Ta~iiHaradinajpo~iniliratnezlo~ine.Izaistabibioproblemprihvatitiihkaosagovornike.Mada,imaosamjapriliku da s Ta~ijem razgovaram i 1999, kada ga je predstavnik Unmika doveo u severni deo Mitrovice sagomilomnaoru`anihqudi.I pre po~etka tih razgovora mi smo najpre uspeli da izbacimo svetenaoru`anelikoveizzgrade Zdravstvenog centra, gde smo sesastali,aposlejeirezultat samihrazgovorabiotajdaTa~iju vi{e nije padalo na pamet da dolazi. Ta~nije, spre~ili smo nasilnu integraciju severa. To samogovoridaimamopunoiskustvautimrazgovorimaisapredstavnicimaAlbanacaisame|unarodnom zajednicom. I da smo uspeli da se izborimo za to da situacijanaseverubudeipakneuporedivo boqa nego ju`no od Ibra, gde su politi~ka vo|stva Srba iz li~nih razloga „legla na rudu” i postala fikus u albanskiminstitucijama,arezultatjesurov`ivotuenklavama. n Miroslav Staji}


nedeqa2.decembar2012.

c m y

dnevnik

NARODNESKUP[TINEILIDERSDU

KARMA KOMA

puze}egnasiqa

obzirom na to da sve ove afere u velikoj meri uti~u i na rejting DS-a. I jasno je da DS trenutno nije efikasna opozicija svemu {to se de{ava. Zapravo, Srbija u ovom trenutku funkcioni{e kao zemqa bez demokratske opozicije. A to je veoma, veoma opasno. Na`alost, pokazalo se da su Boris Tadi} i neki qudi oko wega bili arhitekte najve}eg politi~kog uspeha DS-a, ali i najve}eg wenog pada. A {to se ti~e \ilasa, priznajem da u ovom trenutku ne mogu da procenim wegove domete na ~elu DS-a. Prime}ujem samo da ga posledwih dana ne ~uje mo, i pored svega {to se de{ava sa strankom. S druge strane, tek je izabran, treba mu dati neko vreme, jer pitawe je koliko kon troli{e i svoj poslani~ki

3

klub, a kamoli druge stvari u stranci. Ipak, ponavqam, u ovakvoj biste situaciji o~ekivali da lider DS-a odlu~nije reaguje.

vo di ne. Ali to, na rav no, ne zna~i da vlast ne}e Vojvodinu udariti na neki drugi na~in. Kada je, pak, re~ o Beogradu, ~ini mi se da ni sama vladaju}a koalicija jo{ nema Na`alost,pokazalosedasu jasnu ideju o tome da li `e li da sru {i \i la sa BorisTadi}inekiqudioko ili ne. Me|utim, ono {to wegabiliarhitektenajve}eg je sveukupno mu~no, to je politi~koguspehaDS-a, uop {te in si sti ra we na aliinajve}egwenogpada uskla |i va wu lo kal nih vla sti sa re pu bli~ kom, jer neodoqivo podse}a na O~ekujete li, posle „preMilo{evi}evu kra|u iz 1996, komponovawa” lokalnih vlakada je i on „malo upodobqasti, udar vladaju}ih strana- vao” ne `e qe ne re zul ta te na kanaBeogradiVojvodinu? lokalnim izborima. Na`alost, – [to se Vojvodine ti~e, od - Srbija se o~igledno suo~ava sa nos snaga u pokrajinskom par - puze}im politi~kim nasiqem lamentu prili~no je jasan i i diktaturom jednog ~oveka, a ubedqiv i svako „prekomponoda gra|ani to jo{ uvek ne privawe” predstavqalo bi te{ko me}uju. nasiqe nad voqom gra|ana Vojn MiroslavStaji}

O

Konobarjekrenuo

najkone{touprska,ilionajkonajvi{einaj- pojednogtakvog,alisamo temeqitije uprska od svih koji su uprskali, jewemuzapalodaradisve tajbitrebaloidavadifleke,paipocenu to{toradinesvolonterdasesavufleka,adaflekeneizvadi,jersuumeskog polo`aja na{eg ujaka |uvremenupostaleneizvadive,nenaposletkuiwe- ilistricanegospoglavigovomzaslugom.Mo`dainijedobrozanasostale, tog mesta sveop{teg dra svakako nije prijatno za gledawe, ali ima tome `avnogpoglavara.Za{tanamonve}nijekrivtese vaqdainekevi{epravde.Ilibarnezvu~isasvim tunaweganinevredijediti:uqudnoseprijavio,a neubedqivo kad se ~ovek te{i time kao mogu}im mismoba{mogliidagaodbijemo,alietonismo, tragomprisustvarazumnogilogi~nog,akoneve}i nosmosesmilovaliupornomwegovommoqakawu, dobrog,uonome{tosezbiva. tre}emili~etvrtom,mrzelomevi{eidavodim Srbijajeopet,akonenakolenima,aondasvakaevidenciju. koklecaisamo{tosenestrmekne.Desetgodina Ose}aju}iisamdaovastvarne}edobrosvr{ismozidalinapeskupanamjemajski„idiotwind“sve ti,dare{ewenemanitislutikogaima,amo`da torazbucao,aoonihprethodnihdesetgodinaboqe ~akistrahujedadobrogre{ewavi{eninemaupojeninezapo~iwati,amaniprosloviti,jersetone nudi({tobipakzna~ilodamujeuspelodajednomi mo`e bez jedne naro~ite vrste mu~nine. I nakon on bude u pravu), Tomislav je Nikoli} nedavno posvega,kaodasmonapravilipunkrug,etonasponozvaoakademikeSANUdase„ukqu~eure{avaweprovouhva}enihustupicusaonimistimqudimaskoblemaKosova“sadkadasu,jeli,te{keodlukeivejima je sunovrat i po~eo da dobija ovako mahnito lika isku{ewa pred nama, takore}i mobilisao ih, ubrzawe.Te{kojetopodneti,nasvakimogu}inaproglasio to wihovom patriotskom du`no{}u; ~in,eti~kiiestetskiakoho}ete,aliopet,ka`em, uostalom,u~enisuqudi,ta{tajezawihprona}i ima nekog udela |avola jedno jedino tri~avo rekojini{tanezaboravqa {ewce, ne pitamo {ta Vrdawusuisteklisvirokovi, utomeda}eba{oni,kako{ta? Akademici se, avalasuipotrajali kostojestvari,staviti me|utim, vrpoqe i ne}svoje potpise pod zavrkaju, ose}aju i klopku i prekosvakemerepodno{qivosti. {nira~unjednogdugovezamku,znajudabitoveNego,gospodo, kogsamosrozavawa.Ono, selaekipaizVIPsalona daseplati{tosmoimali jeste da }emo svejedno samodapodelizavr{ni ceh plstiti kolektivno, ra~un s wima sad kad je alinijelo{edaseipakznakojebiode`urnipo- ve}pristigaonanaplatu.Paodre{itijime|uwima slovio|akadjesverasfu}kano. ve}ijasnoporu~ujudaodterabotenemani{ta,ida Znajutoioni,nemojtemislitidaneznaju,pasaonajkojehteovlast(ainijemuba{prvinadajena da gledaju da se nekako izmigoqe, ali bi}e da to vlasti)imasadaisamsnositiodgovornost,aakaipakne}ei}i.Radobionidaihta~a{amimoi|e, demike neka se izvoli lepo pustiti da stara~ki pa izmi{qaju zaobilazne strategije do bla`enog dremkajunalovorikama,toimuostalomnajboqei zaborava,aline{tomika`edajetoipakuzaludan stoji.Eh,alikakosadapreuzetiodgovornost,kada trud.Jedanseevouhvatiogawawapravihinabe|ejeu„politi~kojkulturi“nakojojsuseovina{ivenih lopu`a kao preventivne mere ne bi li ga svi selniciodgajani,ovi{tosuponovoobjahaliSrbiju silnozavoleli,drugimalopevamalopri~amehan- mada je prethodni krug jahawa jedva pre`ivela, skeviceve,atre}inisamneznavi{ekudaudara, vlastsamoslastimast,aodgovoranjeikrivjei akakobijadaniznaokadmujezapanulodaradinezadu`enjezapla}awasvihvrstauveknekodrugi? {to{togausvakomsmisludalekoprevazilazi,a Tih„drugih“,me|utim,kaodavi{enema.Nisuim ionakogaprevazilazigotovosve.Ilibarsve{to tonipoliti~kikonkurenti,ni„patriotska“i„iznijeseqa~kofilozofiraweuzkazan~esrakijomdajni~ka“inteligencija,aevojeivrlaSANUabdipobrqavu{om. ciralasadkadimjebilanajpotrebnija...Vrdawusu Svakoodnas,dasenela`emo,imabarpojednog isteklisvirokovi,avalasuipotrajaliprekosvatakvogufamiliji,kakvogveselogujakailistrica kemerepodno{qivosti.Nego,gospodo,daseplati kojislabo{taznaislabo{tarazume,alisilno {tosmoimali.Nepoma`etunirakija,ni„Miqacvolidabistripolitikuzaslavskomtrpezomili ka“,ni`andarisawenadprethodnicima.Konobarje pred lokalnom prodavnicom robe {iroke potrove}naputukastolu,iovajput}etetomoratida {weiuskihvidika.Svi,ka`em,imamoiznamobar obavitesami. n TeofilPan~i}

„ D N E V N I K O V ”  D O S I J E : KAKOPROMENITIPOLITI^KITIMKOJIJEIZGUBIOTRKU

Neuspehvri{tii nemo`esesakriti ako provetriti vlastite redove i izboriti se za novu du{u stranke? Po{to je Dragan \ilas postao novi lider Demokratske stranke i potom saop{tio delegatima na vanrednoj izbornoj skup{tini pro{le nedeqe da svi ministri iz redova demokrata, koji su bili u pro{loj vladi, treba da razmisle da li je logi~no da sede u Skup{tini i predstavqaju DS, redovi nekad najja~e stranke u zemqi su se dobrano ustalasali. U petak je biv{a ministarka Sne`ana Malovi} podnela ostavku na poslani~ku funkciju pokazuju}i da je shvatila poruku, a prethodno je to uradio i Oliver Duli} koji se nalazi pod optu`bama u aferi „opti~ki kablovi” i wegovo prisustvo u parlamentu, najbla`e re~eno, {teti imixu stranke. I Malovi} je iz istih razloga kona~no prihvatila ~iwenicu da se refoma pravosu|a koju je sprovodila nasukala, da su velike pare ba~ene uludo, te da bi wen daqi ostanak u skup{tinskim klupama samo iritirao javnost i u~inio DS predmetom lakih poena protivnika. S druge strane, wen saradnik Slobodan Homen uveren je da se \ilasov zahtev ne odnosi na wega iako je bio dr`avni sekretar u mini starstvu koje je vodila Malovi}, jer je, bo`e moj, \ilas prozvao ministre, a ne i dr`avne sekretare... Dragan [utanovac se tako|e nije osetio prozvanim, a Dragoqub Mi}uno vi} re~e da se \ilasova poruka odnosi samo na Vuka Jeremi}a. Sam Jeremi} poru~io je iz Wujorka da ne}e poslu{a ti savet \ilasa i vratiti poslani~ki mandat bez obzira {to slede}ih 10 me seci ne}e biti u zemqi. Bo`idar \e li}, pak, smatra da je svoj moralni dug odu`io jo{ 9. decembra pro{le godine kada je podneo ostavku na mesto pot predsednika Vlade jer nije dobijen sta tus kandidata za ~lanstvo u EU. Na li sti prozvanih su i nekada{wi premijer Mirko Cvetkovi}, Du{an Petrovi}, Milan Markovi}... koji se nisu ogla {avali. A \ilas je rekao ba{ “svi”: “Svi ministri koji su sedeli u Vladi koja nije dobila od gra|ana prelaznu ocenu treba da razmisle o tome da li i

K

daqe treba da sede u parlamentu i predstavqaju DS, i to bez obzira {to su neki od wih dobro radili svoj posao”. Prili~no jasno da je za na{e prilike taj zahtev krajwe neobi~an. Lekcija broj jedan iz poraza koju su izvukle demokrate, drugim re~ima, jeste da ni ve}a politi~ka mobilizacija onoga {to je bilo mrtvo more strana~kog `ivota – pa su ve} bili predmet sprdwi da se wihov Glavni odbor pretvorio u nekada{wi Centralni komitet SK, s ve~itim predsednikom i kadrovima koji se „rotiraju” – ne mogu o`iveti stranku i podi}i wen ugled. Ni{ta ne mo`e da zameni korenitu obnovu: nove kandidate, nove qude na ~elnim mestima u DSu, novu generaciju koja tek s novim na~elima delovawa mo`e da otvori prostor za povratak na liderske pozicije –

vornosti zarad druga~ijeg do`ivqaja stranke. Da, ovde se radi o uvo|ewu novog na~ela u na{ politi~ki `ivot, nalik onom koje se primewuje u zemqama razvijenije demokratije: da se tim koji gubi izbore – mewa. Kod nas to ranije nije bio slu~aj, pa bi rukovodstva stranaka ostajala netaknuta i pored vi{e puta izgubqenih izbora, ukazuje i politi~ki analiti~ar, profesor Slavi{a Orlovi}. – Kod na{ih politi~ara ne postoji kultura, praksa, a izgleda ni svest o sopstevnoj odgovornosti za neuspehe, poraze, lo{e rezultate i ugled, kako svoj, tako i stranaka u kojima deluju – ka`e dr Orlovi} za na{ list. – U ve}ini stranaka, predsednici su na ~elu od osnivawa nezavisno od toga {to su po nekoliko puta gubili izbore. Ako su

KakvisutiBritanci... Ed Miliband, sada{wi lider opozicionih britanskih laburista je to postao 2010. pobediv{i na strana~kim izborima svog ro|enog brata Dejvida koji je bio biv{i {ef diplomatije u vladi Gordona Brauna, naslednika Tonija Blera. Ali Dejvidov problem je bio ve} to {to se nalazio na tako istaknutom mestu u kabinetu koji je izgubio bitku. „Crveni Ed” sada je „premijer u senci“ vlade u senci laburista, {to na Ostrvu predstavqa inkubator za kadrove ko ji bi ve} na slede}im izborima mogli da preuzmu odgovornost. I premijer Dejvid Kameron i lider Konzervativne partije, u junu 2003. postao je „ministar u senci”, pa potpredsednik torijevaca, a predsednik u maju 2005. kada je lider konzervativaca Majkl Hauard dao ostavku posle pobede la burista na izborima. Kameron je prvo {to je uradio sastavio A-listu svojih perspektivnih kandidata za parlamentarne izbore, koju su odmah napali ~lanova stranke zbog “diskontinuiteta s tradicionalnim vrednostima” – tj. raz laza sa seniorima u stranci. Ostatak je istorija: torijevci 2010. pobe|uju, pr vi put posle 1992. A Kameron je u kampawi kritikovao Gordona Brauna da je “analogni politi~ar u digitalnoj eri” i “betonski blok na reformisti~kom autoputu” i – pogodio u metu. a to se ve} ukazuje izborom novih potpredsednika. Jer kako druga~ije reago vati na gre{ke koje skupo ko{taju, po put one pretwe gra|anskim ratom port parolke Jelene Trivan u kampawi „ako DS ne pobedi na izborima“, koja je rezultirala zna~ajnim padom rejtinga stranke? Potrebna je nova komunika cija s javno{}u, pragmati~nost ali i druga~ije tuma~ewe politi~ke odgo-

bira~i dali svoj sud na izborima, moralno je povu}i se. Tako treba razumeti i poruku novog predsednika DS-a, da se podvu~e crta i krene sa novim principima delovawa ove stranke i u ovoj stranci. \ilas je svojim porukama na izbornoj skup{tini DS-a naglasio da ho}e kontinuitet s svim onim {to je bilo dobro, ali i diskontinuitet sa svim onim {to je neprimereno DS-u.

Na pitawe da li bi po wegovoj oceni eventualna smena qudi iz Tadi}evog okru`ewa u Skup{tini Srbije mogla da doprinese brzom povratku poverewa apstinenata i razo~aranih bira~a DSa koji u maju nisu hteli da glasaju za stranku, Orlovi} ocewuje da je pro~i{}avawe vlastitih redova neizbe`no. – Mo`da nije precizan izraz „qudi iz ne~ijeg okru`ewa“, jer se radi o funkcionerima stranke a ne privat nim licima. U ciqu vra}awa izgubqe nog ili poquqanog poverewa, verovatno je dobar na~in i priznavawe sostvenih gre{aka, samokritika i davawe li~nih primera. To je neka vrsta katarze ili pro~i{}ewa, odnosno osloba|awa partije tereta sumwi i optu`bi koje su se nad wom nadvile. Mo`e se desi ti da su neki kadrovi dobri ali je slika u javnosti o wima lo{a. Po wegovim re~ima, nije neobi~na ni hitra reakcija SNS-a koja opet najavquje promenu vlasti u Beogradu, motivisana `eqom da predupredi upravo takav scenario i ne dopusti \ilasu da „naraste”, povrati pozicije stranke i nametne se kao uverqiva alternativa napredwaka. – Vladaju}oj koaliciji, ili wenoj sto`ernoj stranci, nije u interesu jaka opozicija, ali je to u interesu demokratije i gra|ana Srbije, jer je vlast bez opozicije kao kola bez ko~nica – nikada ne znate gde }e da udari. Politika legitimizirawa nove vlasti neuspesima prethodne je kratkog dometa.

Neuspesi prethodne vlasti ne mogu biti ve~ni izgovor niti alibi nove vlade Srbije. Gra|ani su zaista gladni pravde, ali nismo daleko od stvarne gladi u Srbiji. A tu parole ne poma`u – izri~it je profesor Orlovi}. U razvijenim demokratijama princip politi~ke odgovornosti je na prvom mestu. Primera ima bezbroj a odnose se i na najuspe{nije politi~are u jednom trenutku, koji ve} u slede}em moraju da predaju {tafetu drugima – ~esto qutim rivalima. I pragmati~ni ne ma~ ki pre mi jer, so ci jal de mo krata Gerhard [reder kada je 2005. izgubio izbore, shvatio je da je time ujedno izgubio pravo da bude politi~ar u punom radnom vremenu. A [reder je za Nema~ku postigao mnogo: svojom Agendom 2010 sproveo je realne strukturne reforme. Za vreme svojih mandata od 1998. do 2002. i od 2002. do 2005. kreirao je dugoro~no povoqan razvoj, sla`u se danas mnogi, i nema~ka privreda je i danas usred svetske ekonomske krize zdrava, sa samo 5 posto nezaposlenih. Prvo [rederovo pravilo glasilo je: reforme vrede jedino ako ujedno generi{u politi~ku nepopularnost; drugo: kreatori promena obi~no gube vlast pre nego {to rezultati u ekonomiji i dru{tvu po~nu da rade wima u prilog. Na`alost, dragi doma}i politi~ari bi se verovatno zblanuli pred ~iwenicom da neko razmi{qa na takav na~in. n ReqaKne`evi}


4

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

INTERVJU

ALEKSANDAR QUBI],

Dr`avanije Podaci pokazuju i da pri rbija je jo{ pre nekoliko poreze,takse,namete,a svim ostagodina usvojila Nacionalnu lim institucijama se to striktno osnivawu malih i sredwih prestrategiju za razvoj malih i zabrawuje. duze}apreko 92%po~etnika ne sredwih preduze}a (MSP), ali  Me|utim, broj nelikvidnih mo`e da ra~una na start-apkremalih i sredwih preduze}apo- dite ili bilo kakvu drugu kreumesto projektovanog zamajca koji }e pokrenuti srpsku privredu i br- rastao je u protekle ~etiri goditnu podr{ku,jer komercijaldine za oko 40.000,a za to ipak zo otvoriti stotine hiqada novih ne banke ne kreditiraju po~etradnih mesta, statistika nedvo- nisu krivi samo parafiskalni nike u biznisu... nameti? smisleno pokazuje da se taj sektor – Te primedbe stoje i mi poku–Veoma va`an korak na tom pla- {avamo da i taj problem re{imo. nalazi u dubokoj krizi.Prema podacima Unije poslodavaca, od po- nu je vezan za predlo`eni Zakon o Jedan model su krediti sa subvenrokovima izmirewa nov~anih oba- cionisanom kamatnom stopom.Na~etka 2008.do ove godine uga{eno je vi{eod 120.000malih preduze}a veza u komercijalnim transakcija- ime,kamatne stope u Srbiji danas ma, koji u svojim temeqima ima i radwi, a preko 100.000 radnika su daleko od niskih i mi smo se ideju da se uvede red u finansijski ostalo je bez posla... kroz model subvencionisanih kasistem. Taj akt predvi|a obavezu mata potrudili da upravo MSP –Mnogo jeura|enou protekla dr`ave da sve svoje obaveze izmiri ~etiri meseca upravo na planu ureomogu}imo povoqnije kredite. Da |ewa ambijenta unutar kojeg funk- za najvi{e 45 dana, dok je za pri- je to urodilo plodom pokazuje pocioni{u MSP,jer su i na{e datak o gotovo milijardu analize pokazale da za taj neevra, koje je privreda povuPrivreda jeza mawe od tri gativni trend nije kriva samo kla za mawe od tri meseca, ekonomska kriza,ve}umnogood septembra do kraja nomeseca,od septembra do kraja me odgovornost snosi i dr`avembra, od ~ega je bezmalo novembra,povuklagotovo va –ka`eza „Dnevnik”dr`avpolovina,odnosno 480milini sekretar u Ministarstvu milijardu evra,od ~ega je bezmalo ona evra,oti{la upravo ka polovina,odnosno 480miliona finansija i privrede Alekmalim i sredwim preduzesandar Qubi}.–Izme|uosta}ima. evra,oti{la ka malim log, preduzetnici do sada naDruga mogu}nost koja se i sredwim preduze}ima prosto nisu mogli da planiranudi MSP je posredstvom ju poslovnu godinu,jer nikada strogo namenskog kredita za nisu znali iza kog }e ih }o{ka sa- vredne subjekte taj rok 60dana.To pomo} malim i sredwim preduze}e,izme|u ostalog,omogu}iti pre~ekati neka nova da`bina.Bilo je, }ima,koji je Republika Srbija uzeduzetnicima,koji su se,recimo,zaprevi{e zadirawa u wihov xep, s la od Evropske investicione bandu`ili kako bi pokrenuli proiz- ke,i taj se novac plasira preko poobzirom na to da je raznim parafivodwu, da sa ve}om izvesno{}u slovnih banaka. Tre}i vid podrskalnim nametima od wih uziman planiraju daqe korake,jer }e sada {ke odnosi se na projekat pomo}i novac kako bi se finansirale neke ipak mo}i da ra~unaju s tim kada }e za samozapo{qavawe, koji se readruge stvari.I mi smo odmah ukinaplatiti svoju robu,{to do sada nuli 138 takvih nameta, kojima je lizuje preko Nacionalne slu`be godi{we preduzetnicima u prose- nije bio slu~aj.Ono {to je taj akt za zapo{qavawe.Ipak,mo`da najku izbijano iz xepa oko 200.000di- doneo jeste i ka`wavawe direktno ve}iiskorak je napravqen kada su odgovornih za prekora~ewe roka, nara. No, ono {to je jo{ va`nije, u pitawu start-ap krediti preko bilo da se radi o direktoru,predpropisano je da samo MinistarFonda za razvoj. Novina je da smo stvo finansija mo`eda reguli{e sedniku op{tine ili ministru. nedavnou Fondu ustanovili poseban tim qudi sa zadatkom da poma`u malim i sredwim preduze}ima u Mangupska „defiskalizacija” prepremi potrebne dokumentacije, – Ne mo`ete sve probleme s kojima se preduzetnici susre}u kako bi {to kvalitetnije aplikosagledati iz kancelarije, naprotiv – navodi Qubi}. – Recimo, vali i time pove}ali {ansu da dotek tokom razgovora sa preduzetnicima i zanatlijama saznali biju povoqan kredit.U svakom slusmo da Srbijom {partaju neki qudi koji „defiskalizuju”wiho~aju,za preduzetnike je najva`nije ve fiskalne kase.Mi smo za 35delatnosti ukinuli obavezu evito da }e svi ti programi biti nadentirawa prometa preko fiskalne kase,a onda se neki dosetistavqeni i u 2013. li i po~eli da uzimajupau{alcima i do 5.000dinara na ime taKakostimulisatipreduzetnike da se bave proizvodnim kozvane „defiskalizacije”–~upawa kabla iz struje.To je samo delatnostima, a ne da novac, jedan od razloga zbog ~ega smo stalno na terenu, jer ni{ta ne akogaimaju,ula`uutrgovinu? vrede dopisi i predstavke,preduzetnici moraju imati kome da u –Intencija je da se sve ve}ibroj o~i ka`ukonkretno {ta ih ti{ti,boli,gde je nepravda,{ta bi odobrenih kredita usmerava u protrebalo popraviti i kako...Iz istih razloga smo pri Ministarizvodwu.Mala i sredwa preduze}a stvu finansija i privrede oformili i Sektor za preduzetnisu zna~ajan deo privrede, ali ona {tvo,~ija su vrata uvek otvorena. kao takva nisu samostalna, ve} se

S

DR@AVAIZGLEDAJO[NIJEPRELOMILAHO]ELISE ZAMERITIRUSIMAIPOVE]ATINIS-uRUDNURENTU

SadjeiDinki} u{aoupri~u lada Srbije, o~ito je, i daqe nema jedinOva ra~unica temeqi se, ina~e, na podacima o stvenstavokotogakojiiznosrudnerente obimu proizvodwe NIS-a iz pro{le godine, te -3ili7posto-NIStrebadaupla}ujena prose~nojceninafteigasau2011.Ono{tose,meime eksploatacije nafte i gasa u na{oj zemqi. |utim, vidi iz izve{taja NIS za tre}i kvartal Takav zakqu~ak nedvosmisleno proizilazi iz 2012.godine,akojinamjepredo~enuVladiVojvoistupa dvoje ministara tokom ovonedeqne rasdine,jestedauodnosunaistiperiodpro{legodiprave u Skup{tini Srbije. Podsetimo, “Dnevnenijedo{lododramati~nihpromena:proizvodnik”jepro{lenedeqeukazaonatodaseokopriwanaftejeneznatnopove}ana,dokjeproizvodwa vilegovanogstatusaNISpopitawuvisinerudne gasa neznatno opala. Ipak, NIS je zahvaquju}i rente ministar Milan Ba~evi} i ministarska promenicenazabele`iozaoko5milijardidinaZorana Mihajlovi} ozbiqno razmimoilaze. Odrave}iprihododnafte,odnosnoza1,3milijarde govaraju}inanovoposlani~kopitaweposlanika dinaraodgasa.Samimtim,utre}emkvartaluove LDPBojana\uri}a,ministarrudarstvaBa~evi} godineodrudnerentekojujeNISuplationarajeponoviostavda}erudnarentaod3postova`i~une 23 lokalne samouprave u AP Vojvodini, letizaNISdoistekaEnergetskogsporazuma,odglo je oko 700 miliona dinara. U istom periodu nosno do 2038. godine i da je to “pravno stawe pro{legodineupla}enojeoko515milionadinastvari”. ra. –U~lanu13.(Energetskogsporazumaizme|uRuDakle,pretpostavio,priistomobimugodi{we sije i Srbije) taksativno je navedeno {ta se sve proizvodwe, oprost Rusima 30-ak miliona evra smatrapodpogor{animuslovimaposlovawa.^ipodgodinidokrajava`ewaEnergetstkogsporazuwenicajedaje3postorudnerenteprivilegijakomamogaobisepopetiidomilijarduevra.Komenrisnikatogprava.Tojene{to{tojeovavladazatari{u}ispekulacijeotolikomiznosu,ministar tekla – naveo je, prema stenogramu sa te sednice, Ba~evi}jerekaoposlanicimadatakvamatematiministar Ba~evi}. Podsetimo, Zakonom o rudarka“padauvodu”akoistra`ivawapoka`udaunastvuizpro{legodinenaknadazakori{}ewemi{ojzemqinemadovoqnonafteigasa.Ipak,onje neralnih sirovina, kad je potom dodao da nije sprere~ konkretno o ekploatamandatvrdidatajiznosdo cijinafteigasa,pove}ana krajava`ewaSporazumane KodRusajerenta jesa3nasedamposto. mo`edabude~akive}iod pre k o20po s to Sporni ~lan 13. Enermilijarduevra. MinistarskaZoranaMihajlovi}izjavigetskog sporazuma, ina~e, Pokrajinska sekretarka la je pred narodnim poslanicima da je na govori o uslovima oporeza energetiku i mineralne nedavnoodr`anomsastankuMe{ovitogru- sirovineisti~edajeucizivawa, ta~nije o izuze}u sko-srpskogkomitetadogovorenodajepo- qu o~uvawa rudnog bogatod naknadnog oporezivawa trebno utvrditi metodologiju isplativokompanija koji u~estvuju u stva zemqe ali i adekvatstiinvesticija“Gaspromwefta”uSrbiji, projektima koji jesu prednog napla}ivawa eksploaida}eseteknakontogamo}igovoritio met Energetskog sporazutacije tog bogatstva, neopvisini rudne rente. „Rudna renta je mnogo ma: izgradwa gasovoda “« Juhodnodarudnarentaiznovi{ausvimdrugimzemqama,pa~akiuRu`ni tok” kroz Srbiju, izsinajmawesedamposto. siji,gdenesamo{tojepreko20procenata, gradwa podzemnog skladi–Mismojo{tokomizranegose~akpla}aiizvoznataksa”,navela {ta gasa “«Banatski dvor”, de sada{weg Zakona o rujeministarka,uznapomenudaseSrbija„s terekonstrukcijaimoderdarstvutra`ilidaseruddu`nompa`wommorapona{atipremavlanizacija kompleksa koji na renta pove}a sa 3 na 12 stitimprirodnimresursima”. pripada AD NIS. Prema posto, duboko svesni kolitoj odredbi, do dostizawa koSrbijagubizbogniskih isplativosti navedenih iznosa koji se pla}aju na projekataoporezivaweu~esnikautimprojektima imenaknadezakori{}ewemineralnihsirovina– “vr{i}eseuskladusazakonodavstvomRepublike podse}aNata{aPavi}evi}Baji}. Srbije koje je bilo na snazi na dan potpisivawa IakoseprivilegovanstatusNIS-ati~eibuEnergetskogsporazuma”. xetavojvo|anskihlokalnihsamoupravatebuxeta A da je Energetski sporazum, ili barem famoAPV,aliiodnosapremarudnombogatstvuokojem zni~lan13.pisanuduhu„Pitijinihproro~anstagovori pokrajinska sekretarka, Vlada Vojvodine va”, ostavqaju}i veliki prostor za preslobodno ne}e,zasada,preduzimatinikakvekorakeupravtuma~ewe,potvrdilajeministarkaZoranaMihajcuosporavawapovla{}enogstatusaNIS-a.UBalovi} pru`aju}i, naime, poslanicima Narodne novini,me|utim,smatrajudasobziromnava`nost skup{tinesvojetuma~eweteodredbeSporazuma. Energetskogsporazuma,svojepravnotuma~ewemo–^iwenicaje–istupila je ministarka – da je radadaVladaSrbije,nakon~egabisetekmoglo potomEnergetskomsporazumurudnarentabila3 znati–dacitiramoministraBa~evi}a–pravno posto, i u tom ~lanu koji apostrofira ministar stawestvari. Ba~evi}senavodetakseiporezikojinemogudase Akonizbog~egadrugog,VladaSrbijebitotremewaju.Me|utim,ozbiqnojepitawedalijerudbalodauradiizbogsvojihministara,kojiuporno narentataksa?Mislimodanije! zastupaju dijametralno suprotne stavove. A koji [tazabuxeteSrbijeiAPVojvodine,tezabu}eodtadvanakrajuprevladati,vide}eseve}pri xetelokalnihsamoupravanateritorijiVojvodidono{ewunovogzakonaorudarstvu,aliijo{jedne,odakleNISvadi90postonafteigasa,zna~i nog,kojegpripremaDinki}evoMinistarstvofipo{tedatekompanijeodpove}awarudnerentena nansija-zakonaonaknadamazakori{}ewejavnih sedam posto? Na{u pro{lonedeqnu ra~unicu da dobara. bizbogtakvogstavaprihododrudnerentebioma–Zakonomonaknadamazakori{}ewejavnihdowizaoko30milionaevragodi{we,potvr|enaje barabi}e,poredostalog,propisaneinaknadeza uPokrajinskomsekretarijatuzaenergetikuimikori{}ewemineralnihsirovina,teko}esveiu neralnesirovine. komprocentubitikrajwikorisniktenaknade– –AkoimamouvidudajeNISlanenaimerudne reklanamjeNata{aPavi}evi}Baji},izra`avarenteuplatiooko2milijardedinarapostopiod ju}i nadu da }e se u pokrajinski buxet i nadaqe 3posto,sastopomod7postotajbiiznos,premanaslivati10postoodukupnogiznosarudnerente. {ojra~unici,bioza2,6milijardidinarave}i– Ukoliko, me|utim, nacrti tih zakona ne budu reklajezana{listNata{aPavi}evi}Baji},po- povoqni po Vojvodinu, Vlada APV }e u ciqu zakrajinska sekretarka za energetiku i mineralne {tite rudnog bogatstva Pokrajine preduzeti sve sirovine.Onajeistovremenopotvrdilana{enazakonomdozvoqenemeredadotoganedo|e.„Ija vode da bi, ukoliko se ni{ta ne promeni, buxeti samuverenada}emoutomeuspeti”,poru~ilajepolokalnih samouprava ostali kra}i za milijardu krajinska sekretarka za energetiku i mineralne dinara,apokrajinskibuxetzaoko200milionadisirovine. n DenisKolunyija nara..

V

KAKOZAISTAIZGLEDA

VESTI Parlament usvojiobuyetsa 138glasova„za” Skup{tina Srbije usvojila jebuxetzanarednugodinu,koji predvi|a deficit od 121,9 milijardidinara.Zabuxetjeglasalo 138 poslanika vladaju}e ve}ine,69poslanikaopozicije jebiloprotiv,atrojeposlanika nije glasalo. Prema usvojenom buxetu, ekonomska i fiskalna politika u 2013. godini bi}eusmerenanamakroekonomsku stabilnost, ubrzawe privrednograstaiusporavawepada zaposlenosti, smawewe fiskalnogdeficitaiusporavawe rasta javnog duga i strukturne reforme. Procewuje se da }e stopa realnog rasta bruto doma}egproizvoda(BDP)uSrbiji u 2013. godini iznositi dva odsto,astopainflacije5,5odsto. Umeren ekonomski rast u 2013. o~ekuje se na osnovu oporavkaaktivnostiuve}inisektora privrede i poboq{awa stawa privrede zemaqa koje su glavnispoqnotrgovinskipartneri Srbije. Fiskalna konsolidacijauceliniu2013.zasniva se na poreskoj reformi, ograni~enom rastu plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija, u{tedama kroz sprovo|ewe reformi, te pove}awe efikasnostijavnogsektora.Zahvaquju}imeramafiskalnekonsolidacije,deficitrepubli~kog buxetaunarednojgodinitrebalobidabude3,3odstobrutodoma}eg proizvoda, a konsolidovani deficit, koji obuhvata i buxete pokrajine, lokalnih samoupravaiorganizacijaobaveznog socijalnog osigurawa 3,6 odstoBDP-a,odnosno132,3milijardidinara.

Evropska odna{e

oslanici Skup{tine Srbijeusvojilisubuxet za 2013. godinu za koji vlast tvrdi da je projektovan „pomerisiroma{nih”,adapri tom niko nije iza{ao s ta~nim podacimakolikojezaistasirotiweuovojdr`avi.Jerdajeste, ondabiilaikubilojasnodani triovakvabuxetanisudovoqna dasebedakojaizgodineugodinu vrtoglavo raste podmiri – a oboqem`ivotudaseinepri~a. Naime,iprenego{tojeekonomska kriza stigla za prose~noggra|aninaSrbije,naimesocijalne za{tite izdvajano je mnogomaweodevropskogproseka,akadaje2008.godinebilojasnodanaskrizanesamone}ezaobi}ive}da}enasdokusuriti– ni{ta nije u~iweno za sirotiwu. Jer da jeste, onda danas ne bismo bili tu gde smo: da je siroma{an svaki deseti stanov-

P

nikSrbije,adanadglavomsvakogpetogvisiDamaklovma~siroma{tva. Dovoqno je da samo jednogmesecaostanebezprihoda pa da mu voda pre|e preko glave. Danas u Srbiji svaka deseta osobadobijanekuvrstusocijalne pomo}i iz buxeta: 656.202 osoba dobija de~ji ili dodatak zatu|uneguipomo},ilinov~anu socijalnu pomo}. No, problem je {to je ta socijalna pomo} mawa i od minimuma od 8.500 dinara mese~no koliko se uzima kao mera za siroma{tvo, i{towunedobijajumnogikoji nemaju nikakvih primawa ali niprilikudaseukqu~eusocijalnuza{titu. Podsetimo,uSrbijije,prema statistici,siroma{ansvakoko zara|uje mawe od 8.500 dinara ili 80 evra mese~no, {to je dovoqnotekdaseplatiutro{ena struja i dnevno kupi vekna hle-

Dr`esesamodirektori Premarezultatitimaistra`ivawaInstitutazasociolo{ka istra`ivawa, doma}instva u Srbiji danas su mawe ekonomski aktivnanegopre10godina.Dubinskaanalizastawaukazujena trendpogor{awamaterijalnogstatusasvihslojevaudru{tvu,a pogotovoonihkojinemajuvisokirukovode}ipolo`ajilipreduzetni~ku firmu. Naime, pokazalo se da samo mali broj doma}instava, onih koja pripadaju najbogatijim slojevima dru{tva, uspevajudaizbegnuiliubla`eudarekonomskekrizetime{to mogudao~uvajusvojuimovinuiprihode,doksusviostalisuo~enisavidnimpogor{awemsituacijeuodnosuna2003.


dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

5

DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU FINANSIJA I PRIVREDE

tu da sle`e ramenima

ipak moraju nasloniti na velike sisteme. Ukoliko nemate takvih velikih privrednih sistema ili su oni u problemima,posledi~no se smawuje i broj proizvodnih preduze}a u sektoru MSP i oni se onda orijenti{u na usluge. Ilustracije radi, na jednog radnika u pogonima „Fijata” u Kragujevcu dolaze jo{ 4-5 zaposlenih u MSP iz tzv. drugog prstena, koji ~ine firme koje proizvode odre|ene komponente, ili pru`aju usluge odr`avawa opreme, remonta... Drugim re~ima, svaki dolazak velike kompanije po pravilu zna~i o`ivqavawe ~itavog jednog privrednog segmenta koji je opslu`uje.Zato mi i ra~unamo da }e ovogodi{wi trend pada industrijske proizvodwe biti ne samo zaustavqen u 2013.nego o~ekujemo i rast od 2procenta. Ako, pak, govorimo i o velikim dr`avnim sistemima kao potencijalnom stablu iz kojeg se tako|egranaju MSP,ho}eli dr`ava kona~no dirnuti u osiwe gnezdo wihovog restrukturirawa? –Najpre,mora biti jasno da samo pravo radno mesto mo`e da generi{enovo radno mesto.A u ve}ini preduze}akoja

su trenutno u postupku restrukturirawa mi imamo „imaginarna”radna mesta, wih skoro 60.000,jer u tim preduze}ima qudi „rade”,a u stvari ne rade.I na{a je namera da stavimo ta~ku na taj proces koji traje ve}12godina i ne vodi apsolutno nigde.Ogromne subvencije,koje je do sada dr`ava davala tim preduze}ima, samo su jedna strana nov~i}a;jer,prema na{oj analizi, ono {to ta preduze}a i daqe produkuju kao dug na godi{wem nivou na ime nepla}enih poreza i doprinosa, taksi, ra~una za struju i gas... dosti`ecifru od 720miliona evra!E,mi `elimo da tu pri~ukona~no zavr{imo. Postupak }e se okon~ati 30.juna 2014,a u me|uvremenu }emo videti ko }e u ste~aj,za kojase mo`e na}ikupac,a ko ima proizvod i poziciju na tr`i{tu, ali ~ije normalno poslovawe gu{i neki istorijski dug pa }e se tim nasle|em pozabaviti dr`ava. Kada je,pak,re~o ostalim javnim preduze}ima,ona tako|emoraju do}i na dnevni red. Prvi korak je ve} na~iwen kroz predlo`ene izmene Zakona o javnim preduze}ima, koji vodi wihovoj profesionalizaciji, odnosno druga~ijem i odgovor-

nijem upravqawu.Novim na~inom rada i  Ho}e li to uspeti i da „prevede” profesionalnim menaxmentom,bez upramnoge preduzetnike iz „sive zone” u vnih odbora, a sa direktorima koji nisu legalne tokove? partijski funkcioneri,stvaraju se uslo–Jedna od kqu~nih primedbi preduzetvi da se ova preduze}anajpre konsoliduju, nika, privrednika, zadrugara i poqopripa da onda vidimo kakva je zaista situacivrednika odnosi se upravo na nelojalnu ja u wima. Jer, po sada{wim „pravilima konkurenciju.U vremenima iza nas suzbiigre”vi tamo zapravo ni ne mo`ete saglejawem „sive ekonomije” su se iskqu~ivo dati pravo stawe.A onda,kada zaista bu- bavili tr`i{ni inspektori.A s obzirom demo imali jasnu sliku, bi}e lak{e i na to da wih u celoj Republici ima svega utvrditi na~in na koji }e ta preduze}a par stotina, to je bila gotovo nemogu}a onda biti restrukturirana. misija. I zato smo mi sada izuzeli „sivu Prema podacima Poreske uprave, zonu”ili „crnu”–jer crwa ne mo`ebiti – dugovawe na republi~kom nivou za po- iz nadle`nosti tr`i{ne inspekcije i reze iznosi 967milijardi dinara,od prebacili je u nadle`nost Poreske upra~ega je 340milijardi glavnica,a ~ak ve.A poreznika ima vi{e od 7.000,i oni 627milijardi otpada na kamate? pri tome ta~no znaju gde je sve „sivo”. –Upravo stoga je u pripremi Zakon o Istovremeno, poslali smo i „poruku miuslovnom otpisu kamata i mirovawu po- ra”,pozivaju}i sve koji se nisu registroreskog duga kojim je predvali da to u~ine do Nove govi|eno da se svima koji dine,a posle toga }e oni koIzdavawe odmah uplate poreski jibuduuhva}eniusivojzobezvrednih papira ni,abi dug, automatski otpisuju }esigurnouhva}eni kao sred s tvo zatezne kamate.Ko to ne – snositi konsekvence. obezbe|ewa bi}e mo`e,ali se obave`e da Uostalom,sve pomenute me}e ubudu}e redovno izmire,po~ev od „poreske amnetretirano kao rivati svoje obaveze mestije”pa nadaqe,zapravo i ozbiqno krivi~no sec za mesec,i to ~ini u predstavqaju deo paketa kode l o za ko j e }e se naredne dve godine,wemu ji u krajwoj liniji ima za i}i na ozbiqnu }e biti otpisana kamata, ciq i da vrati „sivu zonu”u dok }e glavnicu duga molegalne tokove. robiju }i da izmiri na 24 rate.  A kako dr`ava plaSve to prakti~no zna~i da }emo onim sunira da se izbori sa bjektima koji rade omogu}iti da novac, fantomskim firmama? koji bi ina~emorali da izdvoje za pla}a– U potpunosti nam je jasan vapaj priwe zateznih kamata,ulo`e u proizvodwu, vrede dok na tajproblemupozorava,jer kau trajna obrtna sredstva,u podizawe tehda neko sve {to ima ulo`i u biznis,a onnolo{kih kapaciteta svojih firmi kako da se pojave mangupi i opeqe{e ga,uprobi se jo{ boqe pozicionirali na tr`i- paste,to je ne{to o ~emu naprosto mora da {tu. vodi ra~una dr`ava.Nema tu slegawa raIstovremeno se radi i na reformi sa- menima.I zato }emo vrlo brzo,najkasnije me Poreske uprave,ka kojoj su privrednipo~etkom slede}egodine,iza}i sa posebci najvi{e i okrenuti pri nekoj svakonim zakonom, u kojem }e, izme|uostalog, dnevnoj komunikaciji. Namera nam je da izdavawe bezvrednih papira kao sredstvo tu upravu debirokratizujemo i da potpuno obezbe|ewa biti tretirano kao ozbiqno ukinemo one sumanute redove pred {alte- krivi~no delo za koje }e se i}i na ozbiqrima,u kojima se gube sati i sati produk- nu robiju. Tim }e aktom biti `estoko tivnog vremena.I}i }e se u pravcu maksi- sankcionisano i namerno terawe firmi u malnog pojednostavqewa sistema, da biste~aj kako bi se izbeglo izmirivawe presmo u perspektivi,za otprilike godinu i uzetih obaveza.To vi{e ne}ebiti prekrpo,do{li do toga da sva komunikacija iz{aj ve}krivi~no delo zbog kojeg }e se tame|uprivrednika i Poreske uprave mo`e ko|e vu}i bukagije. Naravno, svesni smo da se obavqa elektronskim putem.Poreda je prevaranata uvek bilo i da }e ih biska uprava ne sme da bude bauk,osim za one ti,ali na{eje da stvorimo takav sistem namerene da u~ine krivi~no delo utaje. gde takvi ne}e imati puno manevarskog Za sve ostale preduzetnike,koji po{teno prostora,a qudima koji ~estito i po{teizmiruju svoje obaveze,poreznik ne treba no rade omogu}imo da to {to lak{e i boda bude babaroga,ve}neko ko im mo`epoqe rade, pre svega na dobrobit wihovih mo}i obja{wewem, sugestijom ili save- porodica.Jer ako je dobro wihovim porotom u ciqu unapre|ewa wihovog poslovadicama,dobro je i dr`avi. wa. n Miroslav Staji}

KROJEWEBUYETAPOMERISIROMA[NIH?

pomo}sirotiwi ve}asedamputa bailitarmleka.Istovremenoje,pore|ewaradi,pragsiroma{tva u Evropi 598 evra mese~no, sa koliko jedan Evropqanin mo`e ne samo da se pristojno hrani, ve} i da plati komunalije i priu{ti poneko zadovoqstvo. Uostalom, tolika socijalna pomo} jeiuzrokogromnogbrojaazilanatasaovihprostora,koji ma{tajudasedo~epajunekeod evropskih dr`ava i ostvare pravo na dr`avnu pomo} od kojemogupristojnoda`ivea da pri tome ne moraju ni{ta darade. Jasno je da ni u bedi nismo jednaki s evropskim bednicimaidamo`emosamodaimzavidimo.No,tojetakooduveki te{kojebiloo~ekivatida}e se ne{to drasti~nije promeniti,alidasemoraraditina poboq{awupolo`ajasirotiwe, to se ne samo o~ekivalo ve} i obe}avalo. ^ak su nas pre nekoliko godina iz Svetske banke upozorili da moramo pove}ati izdvajawa za socijalnu za{titu, jer su nedozvoqivomalauodnosunaekonomskumo}ve}inestovnika. Upozorewa, me|utim, nije imaokoda~uje,aubuxetuse nikada nije na{lo dovoqno novcadaseradinave}ojsocijalnojza{titiive}imizdvajawima,iakosusesvikleliu to da razumeju siroma{tvo i da}ese„svimsilamatruditi

da ga smawe”. Treba se prisetiti da je siroma{tvo drasti~nije po~elo da raste od 2008. godine, s ekonomskom krizom. Podaci, naime, govore da je do 2007. procenat siroma{tvauSrbijibioispod {est odsto, a da je ve} 2009. stopaapsolutnogsiroma{tva pove}ana na 6,9 procenata, da bi 2010. doma{ila 9,2 odsto. Lanejeprema{ila10odsto.

koji su ostali bez posla za proteklih nekoliko godina. Na`alost, u me|uvremenu su se u sirotiwu po~eli ubrajatiionikojiimajuradnomesto i rade, ali ne primaju platu. Gubitak posla i nemogu}nostpronala`ewaistog–ana birouve}imaoko800.000zvani~nonezaposlenih,dokjenezvani~no ta brojka jo{ mnogo

Poslanemapanema Doma}instvauSrbijiovegodineimalasumnogomaweprilike da budu ekonomski aktivna nego pre deset godina. Jer, ovegodine~akkod30odstodoma}instava,kojaimaju~lanoveradnoguzrasta,nijeregistrovananiformalnanineformalnazaposlenost,dokje2003.bilo25odstotakvihdoma}instava.To,pak,zna~idajeSrbijazaprotekludecenijuizgubilavelikiekonomskipotencijal,adasusamadoma}instvapove}alafaktorrizikaodsiroma{tva,itonesvojomkrivicom.Jer,akosuhteladaradeprethodnihgodina,~inilabito isadakakonebi`ivelaubedi.Me|utim,poslanema,avelikojepitawedali}egabitiinarednegodine. Jo{ prilikom iskazivawa stope siroma{tva statisti~arisuupozorilidajeskoro milion qudi samo neznatno iznadlinijesiroma{tvaida jelakomogu}edaseioninarednihgodina“udave”ubedi. Od we ih deli samo gubitak redovneplate,makolikoona mizerna bila. A kriza je doprineladamnogiizgubeitu platu,sobziromnatodaprocenegovoreo400.000radnika

ve}a – sveo je dobar deo srpskihporodicanapre`ivqavaweodpenzijastarijihgeneracijaitojeujednoirazlogzbog kojeg mnogi `ive u zajedni~kom doma}instvu s roditeqimakojiihizdr`avaju.Jer,pokazajuovavremena–penzionerisudragoceniuporodicizato {to imaju kakva-takva redovnaprimawaikadasepri~a owimaiteretukoji,navodno, predstavqaju za ovo dru{tvu,

nikakonebismelo da se zaboravi dabibezwihovih penzija sirotiwa bilajo{ve}a. Sve u svem u, stop a sir om a{tvauSrbijiod izb ij aw a ekonomske krize do danas porasla je za 40 odsto a dobardeoonihkoji to preth odn ih godinanisubili sada }e postati zbog rasta cena hrane, komunalija i svega drugog {tojeposkupelo proteklih meseci. Istra`iva~i Instituta za tr`i{na istra`ivawa smatraju da }emo biti svedoci potrebe poja~anog anga`ovawa na rad u narodn ih kujn i zbog prit is ka sve ve}eg broja qudi kojima }e~akitajvidpomo}ibiti potreban.Naprosto,uInstitutu o~ekuju daqi porast nezaposlenosti, ali i radnika kojiradeaneprimajuplatu, kaoionihkojiprimajuplatu alizawunaprostonemoguda podmireosnovne`ivotnepotrebe. Jer, prose~no doma-

}instvo u Srbiji i daqe najvi{e novca tro{i na hranu, odnosno na to ode ~ak 44 odsto prihoda na{ih doma}instavaodlaziutompravcudok jeuEUtajprocenat16odsto. [to, na` al ost, nik ak o ne zna~i da se kod nas boqe i kvalitetnijejede,naprotiv. n QubinkaMale{evi}

Pogledka istoku remaprojekcijamaOrganizacije za evropski razvoj i saradwu (OECD), prose~ni globalni rastuslede}ihpetdecenija,do2060.godine,bi}etriodsto,aKinaiIndija}e prete}iSADpoekonomskojsnazi.SAD danas ~ine skoro jednu ~etvrtinu globalneekonomije,dokjeudeoKineuglobalnom BDP-u 17 procenta, koliko i evrozone, a Indije sedam odsto. Pola veka kasnije, o~ekuju prognosti~ari OECD-a,ameri~kaekonomija}e~initi “samo”17 odsto globalne, dok }e kineski udeo u svetskom BDP-u biti 28 odsto, a indijski 18 procenata. U~e{}e zemaqaizsada{wezoneevrapa{}ena devetprocenata. PodaciKonferencijeUNotrgovini i razvoju, objavqeni na Internet sajtu makroekonomija.org,pokazujudajeudeo Srbijeusvetskomstanovni{tvu0,1odsto-sedammilionanasedammilijardi. Ali,udeosrpskeekonomijeusvetskojje 0,069 odsto, {to zna~i da je Srbija 30 procenata ispod prose~ne svetske razvijenosti. Jedine dve grane privrede u kojima imamo boqe rezultate od svetskogprosekasupoqoprivredaisaobra}ajikomunikacije.Prognozeotomekako }e se srpska ekonomija kotirati za polaveka,nepostoje. Ina~e, treba uo~iti da u OECD-u predvi|ajuda}esedo}idosmawewabogatstva u pojedini zemqama “stare” EU kojeseisadanalazeuvelikojfinansijskojikrizijavnogdugakojesurazotkrilebrojneslabostitihekonomija.Me|u wimasuinekiodnajzna~ajnihspoqnotrgovinskih partnera Srbije – poput Italije,{to}esvakakozna~ajnouticatiinana{uprivreduitera}enasdarobupoku{amodaprodamoinanekanova tr`i{ta. S druge strane, do zna~ajnog pove}awakupovnemo}ine}edo}isamou novim lavovima svetske privrede kao {to su Kina, Indija, Ju`na Afrika i Brazil,ve}inekimdonedavnosiroma{nimevropskimzemqama,poput^e{ke. Naravno, ovakve prognoze, ~ak i kad dolazeodvrlorelevantnihorganizacija,uvektrebauzimatisavelikomdozom skepse:ukolikobismomoglidapredvidimo sve faktore koji }e u budu}nosti uticatinaprivrednirast,lakobismo moglidaizbegnemoekonomskekrize.A tonam,kao{toznamo,neuspeva. n Vladimir^vorkov

P


6

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

S U S R E T I : RUDOLF VAJS, STARI-NOVI PREDSEDNIK NEMA^KOG NARODNOG SAVEZA

Verujem u istorijsko pomirewe Srba i Nemaca udlof Vajs, dosada{wi predsednik Nema~kog narodnog saveza, jednoglasno je ponovo izabran na tu funkciju, ~etvrti put za redom. Glavni ciq u narednoj godini bi}e, ka`e nam, rad sa mladima, omladinska razmena i „anga`ovawe ve}eg broja qudi na terenu kako bi se ostvarivali ciqevi Nema~kog narodnog saveza”. Vajs za “Dnevnik” obja{wava da su, uo~i izbora, anonomni ~lanovi NNS-a protiv wega vodili kampawu nazivaju}i ga Jevrejem, jer se u svom dosada{wem radu pribli`io i drugim nacionalnim zajednicama u Srbiji. Me|utim, wegov rad govori vi{e od anonimnih pisama, ka`e Vajs. – Najbitnije je podmla|ivawe Nema~kog narodnog saveza. Kon solidovali smo redove i na Skup{tini su ~lanovi pokazali {ta misle o antisemitskoj politici. Bio sam odu{evqen {to je ~lanstvo pokazalo jedno zrelo razmi{qawe i nije naselo na provokacije. Nema~ki narodni

R

za nazna~io je i ostvarivawe svih ciqeva i dogovora postignutih prilikom wegovo posledwe posete nema~kom parlamentu, Bundestagu. Po wegovim re~ima, matica nije zaboravila nema~ku nacionalnu mawinu, stoji iza we i Nemci u dijaspori vi{e nisu sami, jer je, ka`e, do{lo do strate{kog obrta u pristupu Nema~ke sunarodnicima van matice. – Mi se apsolutno zala`emo za pomirewe u regionu. Potrebno je utvrditi istorijske ~iwenice i istinu, a najboqi put je dijalog istori~ara. Period ko-

Besplatno u~ewe nema~kog Rudolf Vajs nam je potvrdio da }e od slede}e godine ponovo svi zainteresovani gra|ani u prostorijama Nema~kog narod nog saveza mo}i da besplatno u~e nema~ki. Dvojezi~na nastava u suboti~kim vrti}ima i {kolama ve} postoji, tako da Vajs zakqu~uje da bi su`ivot u ovom gradu trebalo da bude primer mnogima u Evropi. savez postoji i radi 16 godina i ciq nam je bio i ostao da se borimo protiv svakog oblika rasne, verske i druge vrste mr`we – rekao je nam Vajs. Kao svoje glavne ciqeve u 2013. godini, reizabrani predsednik Nema~kog narodnog save-

ji je iza nas ne bi trebalo da nas vi{e optere}uje i mora do}i do pomirewa. Istorijske ~iwenice treba zajedno da utvrdimo, kroz iskren, otvoren razgovor, pa i napor da se saslu{aju sve strane. To je jedini na~in da se ostvari pomirewe. Sve mo`e da

se postigne strpqivim dijalogom i zato sam uveren da }e do}i do istorijskog pomirewa Srba i Nemaca. Plan je predsednika NNS je da se poja~a i saradwa sa nevladinim sektorom, mawinskim organizacijama i drugim delovima civilnog dru{tva... – Naredne godine planiramo da akcenat stavimo na omladinske kampove, razmenu mladih. Jednostavno, namera nam je da omogu}imo da Nemci iz drugih gradova i zemaqa Evrope vide kako mi to negujemo tradiciju i na{u kulturnu ba{tinu. Bi}e to prilike da oni vide kako `ivimo, s koliko nacija i koliko imamo zajedni~kih manifestacija i doga|aja. Naravno, o~ekujemo i uzvratne posete. Na ovaj na~in }emo uputiti i dobre po-

ruke, jer ne mo`e se procewiva ti neko dru{tvo na osnovu ekstremista. Vajs daqe obja{wava da su kolege iz drugih zemaqa skrenule pa`wu na to da on uvek daje iste poruke u Beogradu, Be~i ili Berlinu. A predsednik Nema~kog narodnog saveza isti~e da i on sam, i svi wegovi sunarodnici, ali i svi gra|ani Srbije, `ele isto – standard, boqi `ivot. – U Berlinu se jo{ uvek pri~a da }e Srbiji ponovo biti uveden vizni re`im. Rekao sam im da to ne bi bilo dobro. Mnogi mladi nikada nisu putovali, a ako se vrate vize, ne}e ni putovati. Dakle, vra}awe Srbije na crnu {engensku listu ne bi smelo biti re{ewe, jer nije ni u ~ijem interesu. Meni je najbitnije da

ovaj stav listom dele ~lanovi NNS, {to jo{ jedan dokaz da je na{e ~lanstvo itekako sazrelo. Na pitawe {ta o~ekuju od povra}aja imovine, Vajs je kratko prokomentarisao da koliko drugi dobiju, dobi}e i nema~ka zajednica. – Mi imamo na{a potra`ivawa. Novi zakon je u pripremi i vide}emo {ta }e se promeniti. Veoma je dobro {to je donet zakon o restituciji i rehabilitaciji. Sada svako ko misli da mu je predak bio nevino optu`en mo`e da podnese zahtev za wegovu rehabilitaciju. Pri tome `elim da naglasim da mi zastupamo interese nema~ke mawine u Srbiji. Dakle, svako ko `eli da vrati dedovinu mora sam da pribavqa dokumenta - ne mo`emo mi to da radimo umesto wega. Govore}i o samoj nema~koj imovini, Vajs napomiwe da svi koji danas `ive u ku}ama Nemaca, a koji su u wima posle Drugog svetskog rata stvorili novi `ivot, ne mogu i ne smeju biti izba~eni na ulicu. – Zato i ka`em da }emo dobiti koliko i drugi, odnosno adekvatnu zamenu. Ima na tu temu mnogo pri~a. Bili smo u jednom selu i prijateq se setio svoga detiwsta i ku}e gde je `iveo. Doma}inima, koji sada tamo `ive, rekao je da se se}a {arenih plo~ica. Doma}in je oti{ao u dvori{te i doneo mu plo~icu, koju je moj prijateq odneo ku}i u Nema~ku. Qudi se razumeju u sre}i i nesre}i, i kako su Nemci napustili svoja ogwi{ta u Vojvodini, tako su i mnogi Srbi i drugi narodi napustili svoja i do{li u Vojvodinu. n Sandra Ir{evi}

VESTI „Jugoslavija od po~etka do kraja” U Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu ju~e je otvorena izlo`ba pod nazivom “Jugoslavija od po~etka do kraja: 1919-1990”, koja }e predstavqati osnovu budu}e stalne postavke tog muzeja. Koncept izlo`be se sastoji od 10 fenomena, koji su podeqeni po nazivima kao {to su “Jugoslavija-li~na karta”, “Teritorija i dr`avni simboli”, “Atentati”, “Narodi Jugoslavije”, “Hrvatski ‘prole}ari’ i srpski ‘liberali’”, “Lice i nali~je re`ima”, “Kraj Jugoslavije”... Izlo `ba }e trajati tri meseca uz otvoren poziv na dijalog, a nakon reakcija stru~ne i akademske javnosti kao i publike, rezultira}e budu}om stalnom postavkom o istoriji Jugoslavije.

Mi{kovi} bez advokata

Miroslav Mi{kovi} je na razgovor u policiju pozvan kao gra|anin i tamo }e u ponedeqak oti}i bez advokata, potvrdio je zastupnik vlasnika „Delte” Nenad Popovi}. Ina~e, B92 saznaje da }e vlasnik „Delte” biti ispitan o slu~aju firme „Delreal”. Ime Miroslava Mi{kovi}a pomiwano je u mnogim slu~ajevima spornih privatizacija kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije, mediji i nezavisna tela. Uloga wegove poslovne imperije istra`ivana je i u slu~ajevima Luke Beograd, Nibens grupe i C marketa. Osim Mi{kovi}a, bi}e saslu{ani i qudi iz wegove kompanije koji su ume{ani u ove privatizacije, navodi B92.

T E M A „ D N E V N I K A ” : BROJ OBOLELIH OD RAKA U VOJVODINI I DAQE RASTE

Ubi{e nas stres i lo{ `ivot roj obolelih i umrlih od raka u na{oj zemqi u posledwih nekoliko decenija je u neprekidnom porastu, uz izuzetak par lokaliteta gde broj obolelih pokazuje trend pada. Kod mu{karaca su naj~e{}i rak plu}a, debelog creva, `eluca i prostate, a kod `ena dojke, debelog creva, grli}a materice, plu}a i tela materice. U pore|ewu sa drugim delovima Evrope na{a zemqa je me|u vode}im po u~estalosti raka plu}a i grli}a materice, dok su stope oboqevawa od drugih malignih bolesti u rangu zemaqa sa sredwe visokim vrednostima. U Vojvodini se od malignih bolesti godi{we registruje oko 10.000 novoobolelih i to oko 5.000 mu{karaca i oko 4.700 `ena. Od raka je u Pokrajini, na primer 2008. godine, umrlo 3.438 mu{karaca i 2.476 `ena ili oko 7.000 qudi. Kod `ena najzastupqeniji je rak dojke, grli}a materice i debelog creva, a kod mu{karaca rak plu}a, debelog creva i prostate. Od prvih deset malignih tumora na „rang listi“ najzastupqenijih svi pokazuju trend rasta osim raka `eluca koji ima trend pada. Maligni tumori u Vojvodini su u porastu, {to se bele`i i u razvijenim zemqama sveta, ali bitno je da je ve} nekoliko godina trend umirawa bolesnika od raka spori ji od trenda broja novootrivenih slu~ajeva. To zna~i da se tumori ranije otkrivaju, kao i da se boqe le~e. Samo pre pedesetak godina to je u pravom smislu re~i bila smrtonosna dijagnoza. Karcinom je jo{ uvek neizle~iv, ali ovakva konstatacija sve se opreznije izno si, a bolest „prelazi“ u hroni~no oboqewe koje se terapijom mo`e dr`ati pod kontrolom dugi niz go dina. Napredak nauke i medicine u le~ewu raka je o~it, ali uprkos to me i daqe se bele`i rast broja obolelih. Mo`emo li pobediti

B

rak ili je bitka s wim unared izgubqena? [ta je uzrok rasta broja obolelih od raka na pojedinim lokalitetima? U javnosti se naj~e{}e pomiwe bombardovawe osiroma{e nim uranijumom. – Prema podacima Prirodno matemati~kog fakulteta u Novom Sadu i daqe stoji da na ovim prostorima nije bilo bombardovawa bombama sa osiroma{enim uranijumom i pove}awe broja obolelih od raka ne mo`e se time tuma~iti – ka`e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Pove}awe se tuma~i ubrzanim i stresnijim na~inom `ivota, starewem populacije jer se zna da se maligni tumori daleko ~e{}e javqaju u tre}em `ivotnom dobu nego kod mla|ih qudi, i zna~ajnim poboq{awem dijagnostike pa se maligni tumori ranije otkri ju. I pored boqe dijagnostike i daqe, kod nas i u svetu, oko 5 odsto malignih tumora pronalazimo i le~imo samo kao metastaze, jer ne mo`emo da otkrijemo gde se nalazi primarni tumor . Na pojednim lokalitetima do{lo je do trenda pada broja obole lih. Unazad petnaestak godina u Srbiji se sprovodi le~ewe bakterije „helikobakter pilori“ koja se nalazi u `elucu. Ona spada u kancerogene prve kategorije. – Izme|u ~etiri i {est puta je ~e{}i rak `eluca kod osoba koje su zara`ene tom bakterijom u odnosu na one koje nisu. S druge strane, ishrana qudi je daleko kvalitetnija nego nekada, u namirnicama je zna~ajno mawe konzervansa, pre svega nitrita koji se koristio za preradu mesa i wegove pripremu za su{ewe, a vi{e se tro{i sve`e meso ili ono dubinski zamrznuto – ka`e dr Jovanovi}. Bele`i se i po~etak pada broja obolelih od raka grli}a materice {to je rezultat du`eg perioda

sprovo|ewa akcije ranog otkrivawa raka grli}a materice, odnosno pronala`ewa promena koje prethode raku. Odstrawewem tih promena prakti~no se spre~ava rak. Od akcija koje bi trebalo uskoro da krenu, a to su akcija ranog otrivawa raka debelog creva i dojke, tako|e se o~ekuje pad broja obolelih od malignih tumora tih lokaliteta. Karcinom je jo{ uvek neizle~iv, ali ova se konstatacija sve opreznije iznosi. Naime, poznato je i dokazano da su prevencija, da kle nastojawe da do karcinoma ne do|e ili da se wegov nastanak odlo`i za kasnije `ivotno doba, i `e rano otkriti je tumor debelog rano otkrivawe tumora kada je on creva, i to hemotestom gde se movrlo mali, daju odli~ne rezultate kroskopskim putem otkriva priu borbi protiv ove opake bolesti. sustvo krvi u stolici. Kod pacijeSprovo|ewe {irokog skrinigna nata kod kojih se dva puta ponovi kod stanovni{tva jeste skupa akpozitivan test radi se endoskopcija koja zahteva odli~nu organiski pregled gde se otkrivaju mazaciju zdravstvene slu`be, ali religni tumori, polipi ili neke zultati na ranom druge promene koje otkrivawu karcikrvare. ^etvrti noma daleko prevamalignitet je rak Karcinom je zilaze materijaljo{ uvek neizle~iv, plu}a, koji je na ne zahteve. On pod`alost kod nas voali ova se razumeva da se prode}i malignitet konstatacija mene otkriju dok kod mu{karaca, a jo{ ne daju simpto sve izra`eniji je i sve opreznije me bolesti, da pre kod `ena. iznosi ventivni pregled – Posledwih gopro|u zdravi qudi. dina primetili Za ~etiri lokalizacije karcinosmo blag porast broja novootkrima rano otkrivawe mo`e zna~ajno venih bolesnika od karcinoma da dovede do poboq{awa pre`ibronha od oko 5 odsto godi{we, vqavawa i u ovim slu~ajevima {to je zabriwavaju}a ~iwenica, a skrining daje odli~ne rezultate. ono {to jo{ vi{e brine je da je meTo su kod `ena karcinom dojke, a |u obolelima sve ve}i broj `ena – najboqi skrining se radi masov - ka`e pomo}nik direktora za nom mamografijom posle 45. odnozdravstvenu delatnost i upravnik sno 50. godine `ivota u odre|enim Klinike za pulmolo{ku onkolovremenskim razmacima. Karcinom giju Instituta za plu}ne bolesti grli}a materice tako|e je „pogo - Vojvodine prof. dr Branislav Pedan“ za skrining. Redovan ginekorin. – Primetili smo tako|e da je lo{ki pregled i PAPA test, koji pove}an broj obolelih `ena od su jeftini i dostupni svakoj `eni, karcinoma bronha i me|u nepu{aostaju nezamewivi preventivni ~ima, {to govori da se kao faktopregled. Tre}i tumor koji se mori rizika sve vi{e pojavquju i ne-

ki drugi faktori od onih o~ekivanih. Naime, imamo sve vi{e adenokarcinoma koji je dominantan kod `ena, a koji se ne povezuje toliko za pu{ewe duvana. Kada se govori o oboqevawu nekada je odnos izme|u mu{kog i `enskog pola bio 5 pa i 6 prema jedan, a sada je 2 prema jedan, {to govori da se polako izjedna~ava broj obolelih od karcinoma bronha izme|u mu{karaca i `ena. Posledwih godinu dana po~eo je da se primewuje najnoviji vid terapije, tzv. ciqana terapija, za koju je potrebno prehodno ustanoviti da li lekovi deluju na odre|en tip karcinoma. Po re~ima dr Perina ovo je vid personalizovane terapije jer se smatra da vi{e nije dovoqno svim pacijentima dati isti protokol lekova. – Na{i rezultati govore da ta terapija daje boqe rezultate le~ewa: bolesnici imaju boqe pre`ivqavawe i du`i je period do pojave novih simptoma bolesti. Na`alost i daqe je problem {to dobijamo bolesnike kod kojih je bolest dijgnostikovana u uznapredovanoj fazi. Preko 60 odsto bolesnika dobijamo u poodmakloj fazi bolesti kada su terapijske mogu}nosti ograni~ene – ka`e dr Perin. n Jasna Barbuzan


dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

7

[TARADENO@EVI,BOKSERI,SEKIRE...U„KOLEVKAMAZNAWA”

[kolskadvori{ta kaoJu`niBronks akonincidentaukojemjepredvadesetakdanamaloletniu~enikK.V.izKa}aizbono`emdvojicumladi}akojisuganapaliudvori{tu ma{inske {kole “Mileva Mari}” u Novom Sadu,izvani~nonepotvr|enogvijawasekiromudvori{tuSredwetehni~ke{kole„PavleSavi}“,pitawebezbednostiu~enikaunovosadskim{kolamaizbilojeuprviplan.Sti~eseutisakda,uprkosnekim incijativamakojesupokrenuteposledwihdana,re{eweovogsveprisutnijegproblemao~iglednone}e i}itakolako. Podsetimo,zbogpritvorado30dana,kojijeodre|ende~akuizKa}a,gruparoditeqajeorganizovala protestprednovosadskimsudom.Osim{tosutra`ili pu{tawe K.V. iz pritvora i wegovo osloba|awe krivice–jersmatrajudajepostupiousamoodbrani– onisupokrenuliiinicijativusazahtevimaupu}enimnaadreseMinistarstvaprosvete,MUP-a,Gradskeuprave...odkojihsetra`eodlu~neakcijeuciqu pove}awabezbednostiu~enika. Pre nekoliko dana i direktori novosadskih osnovnih{kolapokrenulisuinicijativudasezbog sveu~estalijegnasiqame|uu~enicimaanga`ujemobilnapatrolapolicajacakojabiobilazilasve{kole.Jer,kakoobja{wavaSvetozarKozarov,direktor rumena~ke O[ „Sveti Sava“ i predsednik Aktiva direktoraosnovnih{kolaNovogSada,bezpunepodr{kepolicijenemogu}ejeuspostavitibezbednost zasveu~enike. –[kolskipolicajcisuanga`ovaniu{kolamakojeimajunajvi{eu~enikaikojesuunajurbanijimdelovima grada. U mawim {kolama po gradu, kao i u prigradskimnaseqima,tonijeslu~aj.Svesnismoda nema dovoqno policajaca da jedan de`ura u svakoj {koli,iba{zbogtogasmoGradskomve}uzaobrazovawepodneliinicijativudaonipredlo`ePolicijskojupraviNoviSaddaseoformemobilnepatrole kojebiobilazilesve{kole–ka`eKozarov. Nagradskompodru~ju,u17osnovnihi12sredwih {kola, trenutno je raspore|eno svega 18 {kolskih policajaca. Kao osnovni razlog zbog kojeg nisu pokrivenesve{kole,uPUNoviSadnavodenedostatak od oko 300 policajaca. Ilustracije radi, policajac kojijezadu`enza{kolu„MilevaMari}Ajn{tajn“, ba{jetogdana,kadajeK.V.izbodvojicumladi}akojisuganapali,bioslobodan. ^lanaGradskogve}azaobrazovaweRadomirDabeti},ka`edasusevideo-nadzor,kojiimaju{kole, kao i {kolski policajaci, pokazali nedovoqnimzaadekvatnoobezbe|ivaweu~enika.Zbogtoga }e se, najavquje, tra`iti dodatne mere kako bi se bezbednostdecepodiglananajvi{inivo.Iakove}ina{kolaimaanga`ovanoiprivatnoobezbe|ewe, zbog nejasnih propisa u ovoj oblasti wihova nadle`nost i intervenisawe ~ak i u slu~ajevima kadasedogodinekiincident,prili~nojeograni~eno. Pore~imaRatkaVujadinovi}a,biv{egpukovnika MUP-a i vlasnika Agencije za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe“RPD”,beznovogzakonakojibiregulisao ovu oblast, radnici privatnih agencija moraju bitiizuzetnooprezni,pogotovoukolikosuanga`ovani u {kolama. Naime, kako obja{wava Vujadinovi},~estosede{avadazbognekeintervencijeradnikobezbe|ewakasnijesnosiposledice. –Nemadilemedaadekvatnuza{tituu~enikamo`e daobezbedijedinopolicija.Istinajedaposistematizacijinedostajeodre|enbrojpolicijaca,alibezbednost|akabimoraladabudejedanodprioritetai trebalobina}ina~indaseanga`ujudodatniqudii dasepoja~ajupatroleoko{kola.Uzjo{nekedodatnemere,tojejedinina~indasestawepoboq{a.Mo`datomalogrubozvu~i,alisobziromnasvatade-

N

ALKOHOLIZAMIMLADIPODDR@AVNIMTEPIHOM

U~estalobrzo o`deravawe maonome{tojenaveo,uprvomreedavnoobznawenipodaci kobnozavr{avaju,uni{tavasejavdujesmawenbrojmaloletnikakoji o alkoholizmu me|u mlana imovina, remeti mir... Takvom su zavr{ili na “ispirawu” u hitdima Evrope sme{taju trendunisuuspelidastanunirenoj slu`bi. Tako|e, za 40 odsto je Srbijunasedmomestopou~estalostriktivan zakon o prodaji alkosmawen broj delikvenata koji su sti brzog opijawa. Na samom vrhu hola, kao ni svojevremene odluke po~inili neko zlodelo pod dejove neslavne top-liste na{la se pojedinih gradova da zabrane prostvomalkohola,aza25odstobroj danskade~urlija,me|ukojima~ak dajupi}auprodavnicamanakon23 maloletnika koji su pravili iste 60odstode~akai53odstodevoj~isata. probleme. ca nagiwe brzinskom opijawu. Na Podsetimo,uKrivi~nomzakonu I pored toga, op{te je poznato drugomsenalaziHrvatska,pasleRepublikeSrbijepostojiodredba dadobardeotrgovacanijepo{tode^e{ka,Slovenija,Francuskai koja zabrawuje slu`ewe i prodaju vao uredbe, da su maloletnici alPoqska. alkoholnih pi}a maloletnim likoholbezsmetwekupovalipretog Slaba je uteha od “tek” sedmog cima mla|im od 16 godina. Tu pirokailigadobijaliukafanamai mestaakoseimauvidudajenali{e:“Kouugostiteqskojilinekoj klubovima.Psiholozisesla`uda stirangirano37zemaqanakontidrugojradwiukojojseprodajualsemladite{kosnanentu. Da su u pitawu lazeudru{tvu,ada Olimpijske igre, svi bi Stra{anjepodatakdaodukupnogbroja svakovolidaseosebili zadovoqni plasmanom. Ovako, podatak da le~enihalkoholi~arapolovinu~inemladi }aomiqen.Ukoliko to izostane, onda se ~ak44odstomaloletnih od25do30godina priklawaju grupi de~aka i 29 odsto devojgde ne moraju mnogo ~ica u Srbiji upra`wada se dokazuju i da pokazuju svoje va ekspresno opijawe tokom izlakoholna pi}a poslu`i maloletno kvalitete. Imaju nisko samopozaka, daje mnogo materijala za zalice,kojenijenavr{ilo16godina {tovawe. I to su problemi koji brinutost. `ivota,`estokimalkoholnimpimogudapoti~uizporodice. Prema lokalnim rezultatima }em ili ga poslu`i drugim alkoPravo merilo porasta alkohoistra`ivawa, koja se povremeno holnim pi}em u koli~inama koje lizmakodmladihsupodaciizhitsprovodeuSrbiji,skorosvaki~emogudovestidoopijawatoglica, neslu`be.Dokradnidaniprolaze tvrti 16-godi{wak redovno pije kazni}e se nov~anom kaznom ili bezvelikihiznena|ewa,vikendom alkohol, a prvo pijanstvo mladi kaznom zatvora u trajawu do {est seuNovomSaduradniciHitnepodo`iveve}sa13godina.Uuzrastu meseci.” mo}iipolicajcisusre}usnekolikada klinci tek zavr{e osnovnu Istu problematiku reguli{e i kostotinapijanihmladi}aidevo{kolu,nastupajuiprvavelikapiZakon o javnom redu i miru koji jaka,{tonijeikona~nacifra.Lejanstva koja se neretko zavr{e u propisuje i nov~ane kazne. ProkariuUrgentnomcentruuNovom hitnojslu`bi. blemje{tosuslu~ajevidajeneki Sadusvedo~edajeme|uonimakoji Pokazalose,zapravo,dajeiSrugostiteq odgovarao zbog prodaje dospejuutuustanovuskoropolovibijuzahvatiotrendme|umladima alkohola maloletnicima re|i od nadevojaka,kojemnogote`epodnodau{tokra}emvremenskomroku dobitnih kombinacija za Loto. sepijanstvo. popiju{tove}ukoli~inualkohoDrugimre~ima,gotovodanepostoAdr`avasasvojestrane,barem la,{toputdostatusaalkoholi~ajislu~ajpoznatjavnostiukojemsu do sada, osim nekoliko medijskih ra prili~no skra}uje, a ~itavu ovadvazakonasprovedenaudelo. kampawa,uosnovinijeimalauspeproblematiku dovodi na vi{i niKadasuupitawuodlukegradova {nustrategijuzaborbuprotivalvo.Stra{anjeutomkontekstupopoput Novog Sada i Beograda da koholizmame|umladima.Sti~ese datakdaodukupnogbrojale~enih ograni~eprodajupi}aposle23sautisakdase~itavomovomproblealkoholi~ara polovinu ~ine mlata, poznato je da su one oborene muprilazistihijskii“incidentdiod25do30godina. predUstavnimsudomSrbije.Ida no”, a da ni {kola ni dr`ava, poPosledicesudalekose`ne.Ulinisu,doksubilenasnazinisuusnajmawe porodica, nemaju odgovor ce,kafaneiklubovisuvikendima peledare{eproblem,iakogradokakoovupo{astzaustaviti. prepuni alkoholisanih maloletna~elnik Beograda Dragan \ilas nika,svesuu~estalijetu~ekojese tvrdidasubilesvrsishodne.Pren Petar Klai}

N

{avawa po {kolama, policija naprosto mora biti mnogoprisutnija–ka`enamVujadinovi}. Powegovimre~ima,umawimsredinamaprivatno obezbe|eweu{kolimo`edostadobrodafunkcioni{e,madadostatogazavisiiodsamogradnikaobezbe|ewa. – Ukoliko slu`benik obezbe|ewa dobro poznaje ve}inu|aka,aliiosobeizokru`ewa{kole,mnogo mujelak{edastvaridr`ipodkontrolom.Uve}im, pak,gradovimajetomnogote`eidostatogazavisi od autoriteta koje radnik obezbe|ewa stekne me|u

Polovina|akavidela oru`jeu{koli Premaistra`ivawuCentrazaprevencijudevijantnogpona{awa,sprovedenomprethodne{kolskegodineukojemjeu~estvovalooko3.500u~enikaiz24{kole,dvetre}ineu~enikaunovosadskim osnovnim{kolamajebarjednomutrimesecabilo izlo`enonasilnimpona{awuu{koli,awihne{tovi{eod44odstojereklodasubarjednombilii`rtveinasilnici.^akpolovinawih,odnosnosvakodrugodetejeuodgovorimanavelodaje onosamodoneloilijevidelodajedrugu{kolu doneohladnoilivatrenooru`je.Madaje,kakosu pokazalirezultatioveanonimneankete,tre}ina u~enikatrpelanasiqe,tonikadanisuprijavili, akaorazlogzbog~egatonisuu~inili,odgovorilisudasu}utaliizstrahailidanisuznalikome dagaprijave.Kadaseproblemubezbednostidodai sveve}aprisutnostnarkotika,~akime|uosnovcima,jasnojedajepodhitnopotrebnoobjediniti sveinstitucijeuopse`nojakcijipoboq{awastawau{kolama. |acima. Me|utim, tu opet dolazimo do ograni~ewa kojepova`e}impropisimaimajuradniciprivatnih agencija.Stogasepoja~anoanga`ovawepolicijese opetname}ekaonajboqere{ewezaproblembezbednostiu{kolama–ka`eVujadinovi}idodajedakontrole,pretresiisli~neintervencijeusamoj{koli iokowemo`danisupopularnemere,alisu,sobziromnaeskalacijunasiqau{kolamaposledwihgodina,izgledaneophodnedabisestawepopravilo. n Niko Perkovi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

M

o`da }e se jednog dana pokazati ~ak i da na{ profesor dr Sava Babi} nije bio najve}i promoter ma|arskekwi`evnostiikulturenasvetucelom,{todane,itojesasvimmogu}e,„`ivotnas~ekadanasrastrgne“,govoriojeipisaonajtu`niji~ovekXX veka, rumunski pesnik i filozof Emil Sioran, ili kako su ga na{i isto~ni susedi izgovarali–Emil]oran.Pesimistkojem jesvakavodaporedkojejepro{aoimala „bojudavqewa“. Mo`da}esetajnepravedniporedaki ishodtakmi~ewa–dajedanpokojniHercegovacSavaBabi}nijenajve}iinajva`nijiMa|ardana{wice–primitiiodr`ati i ako jedan mladi grof, fudbaler-veterani,poslesmrtionenebeskeiurnebesne~e{ketrojke:Ha{eka,^apekaiBogumila Hrabala, najduhovitiji i naj{armantniji`ivipisacstariceEvropePeterEsterhazinedobijeNobelovunagradu(onawemuvi{einetreba,potrebniji jeonNobelovojfondaciji). Jer je prethodnog i dosad jedinog ma|arskog nobelovca u oblasti kwi`evnostiImreaKertesapreveona{Novosa|aninAleksandarTi{ma,kojem}esadufebruarubitive}desetogodi{wicasmrti. Ipak,svioni,iLasloVegeliArpadVicko,iDaniloKi{,paiZmaj-JovaJovanovi},osta}eusencinekihnamasasvimnepoznatih qudi-udarnika, mu~enika, majstorasvogzanatai(mono)manijakasvojih

Granicei{~ezavaju,zarne? uopropa{}enihili~akiprotra}enih`ivota, majstora koji tu zaista veliku, jedinstvenu i svestranu ma|arsku literaturuprevodenavelikejezike. A{toseti~eSaveBabi}aima|arske kwi`evnostiicivilizacije(da,napisao je,sastavioikodVladeBajcau„Geopoetici“jo{1996.godineobjavio„Ma|arsku civilizaciju”),dakle{toseti~eSavei Ma|ara,menisevi{edopadaonastarostavnai(zasad,za`ivota)neproverqiva misaodaBogpla}aponaporu,aneporezultatu. Staro je i aksiomatski neproverqivo mi{qewedajeprevo|ewenajdubqavrsta ~itawa,gdesezaistameriipreispituje svakare~.Takobi,dodu{e,trebalo~itatiikadnemamoprevodila~kihplanovai ambicija,aliakoionepostoje–ondasei moratako~itati.A~ovekuglavnomnajboqe radi ono {to mora, to je u su{tini svihprirodnihzakonapaioneDarvinove borbe za opstanak. Kao da nam i Darvin poru~ujedasvakomoradaradionoza{ta jestvoren.Kakoseelementipona{ajupo Mendeqejevoj tablici, isto tako i `ivi organizmimorajupozakonukojizovitekakoho}ete,aja}ugazvatiZakonBo`ji. Rezultatido|uilinedo|u,akodo|u– videse,ilinevide.Ponosiosamse,plu-

}asumisenaduvala,uimesvihSrbai svihNovosa|anaoba{ka,kadsmoprenekolikomeseciugostilitoggrofaPetera Esterhazija,kojiinijebiomnogostariji odmene,adainegovorimodasegrofne mo`e biti u dr`avi sa republikanskim oblikom vladavine. Sava ga je gledao sa divqewem,aEsterhaziwegasaqubavqu. On mu uostalom i svoje nove kwige uvek {aqesanekimotpevanimposvetama.Na primer:„Dunav,Tisa,SavaiDrava...da pro~itaBabi}Sava!“ Voleli biste da vam takvu kwigu i sa tako veselom, mangupskom posvetom po{aqe najduhovitiji evropski pisac? To nijete{kozaslu`iti.Samomuprevedete 10-15 kwiga na desetak hiqada kucanih stranica,zasveteprevodena|eteizdava~e,bdijetenadprocesomizradekwige iopo~etkuwenog`ivotakadiza|e,organizujetepromocijuiliserijukwi`evnih ve~eriuBeogradu,NovomSadu,Kragujevcu, Ni{u... pa u gradovima i selima gde imama|arskog`ivqa,recimouSubotici,NovomKne`evcu,Kawi`i,Senti,Adi, Be~eju,Ba~komGradi{tu,TopoliilTemerinu,ilitamogdeMa|araba{inema,u Vr{cu,Pan~evu,RumiiliZrewaninu,napi{ete kwigu-monografiju o tom svom autoru,apotomidrugukwigukojajeza-

pravo va{ li~ni prevodila~ki dnevnik, pun bdenija, nesanica, besanica i nedoumica,pripremitedesetakprikazaudnevnimnovinamaikwi`evnim~asopisima, „zapqunete se“ i u Mati~inom letopisu, paakodospeteosnujeteiKatedruzama|arski jezik i kwi`evnost na Filolo{komfakultetuuBeogradu...asvejeto na{Savauradio. IkadjeosnovaotuhungarologijuuBeogradu,{tamislitekosubilipredava~i natojnovojkatedri,nakatedriupovoju? NijebilokadrovaiSavaBabi}jedr`ao predavawaizgotovosvihpredmetavezanihzama|arskukwi`evnostikulturu. Kadsamseonoposlerataiprevrata vratioumoj„Dnevnik“zaglavnogurednikaKwi`evnihizdawa,etotiSaveprvojutro u mojoj kancelariji. Doveo i Zorana Kolunyiju, direktora „Prometeja“, najva`nijeg privatnog izdava~a u (tada{woj) Jugoslaviji.Imajuzajedni~kiprojekat:ma|arskakwi`evnostu150kwiga.Sava,naravno,preveo90odsto.Jaseodu{evim, svemetoponese,Kolunyijatopokazujetiho,aliosmehmublista...Ijakrenemdase hvalimpogradu.Ve}drugidansumepresekli,ne}ure}iko,jermijepomogao: „Pa jeste li vi normalni? Matica i Prosvetasudvaputiza{lisakolekcijom

’Srpskakwi`evnostu 100kwiga’,aviho}ete da izdate jednu ipak inostranu - u 150 tomova!Poje{}evaspoliti~ari.“ I da vidite, ja se trgnem. Nikad mi to ne bi palo na pamet. [tampao bih ja, da imanovacai~italaca, ameri~ku u 150 kwiga, nema~ku u 200, francuskuu200,aliruskuu300,izdavao bihMarkesa,Qosu,Karpentjera,Sabata, Kortasara,panekmeproglasezaju`noameri~kog autonoma{a, al ~ar{ija je ja~a od kwi`evne publike. I ne samo u mojoj otaybini,te{imse.Pamilepoispratimo Savu Babi}a, nek se pati na drugoj strani,nekmoqakapar~epopar~e.[to samposlesavelikim,mo`daizluradim, zanimawempratimo. TojebilajednaanegdotaoupravoupokojenomprofesoruSaviBabi}u. SavaBabi}jeumro,aliprolazma|arskekwi`evnostisana{estrane-nijezatvoren.Zato{toSavainijeostaosamo prevodilac, nego je osnovao Katedru za hungarologijuuBeogradu.Zanoveprevodioce,kojima}eseisto~initida„granicei{~ezavaju,zarne“,kakosezovejedna od posledwih kwiga wihovog (i na{eg) profesoraSaveBabi}a. n \or|eRandeq


8

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Landarawe I kadgod se ode terala moda. Bilo je dve mode, jedna za svaki dan i jedna za sve~ano, kad se doteraju abi{togodlandaralomoraokowegadabudekomotnoidasene{tomrda.Mo{ dasemrdaito{tolandaraamo{ ionona~imsedr`ito{tolandara. Najgorejekadzimine{tolandara,ondakjo{ve}maumedaozebe.Kadgodo{inejakazima,nevaqa ako {togod landara. Kad landaraondaokoloduva,umeipromajadavu~etudapabudejo{ve}ma ladnije.Akokogodnezakop~asve dugmadepatakosednenabicikli ilstanedigodna}o{akdamalko divani i ~uje {ta ima novog, taj wegov iberciger o}e da lekedi. Gorwekaputesuodekadgodzvali iberciger, neke su nosili zakop~aneanekeonakosamonabacena le|a, kao ne}edu daleko, ~askom }edu,pamo`eitako,dasesadne zakop~avadu i da ne dangubidu. Tomstarijemsvetukandanijebilotakozdravoladno,koovimdanaske {to drk}u ~im nema makar deset stepeni.  Moraju drk}ati kad se zimi umotavaju u te wine komarnikeikadsuimpupkovigoli{avi,kadiduraspasaniikadse modirajudasveokowihinawima landarailekedi. I kadgod se ode terala moda. Bilo je dve mode, jedna za svaki danijednazasve~ano,kadsedoteraju. Za svaki dan se nosilo ono {to je bilo najgore a {to je taj {to to nosi najve}ma i volo. Ti {to su imali dve mode, navek si ve}ma voleli onu drugu, {to su uku}ani zvali „sa~uvaj bo`e“. U tim svakodnevnim poslovima nikad se nije i{lo pored ogledala ilnuzkakavizlog,dasemo{tuda i ogledati, pa nije bilo ni tako

zdravova`no„kakomistoji“.Najva`nijejebilodanelandara.Ko jeimoikaji{zasvakidan,tajje bioiboqeopasanodonih{tosu oko sebe vezivali manilu, da im bena,dolamica,ko`u’ilnekistaritren~kotnelekedeidanelandaraokowihkadsuposlu.Umeli su taku modu da teraju godinama, samosumewalimanilu{tosenosila umesto kaji{a. Ona prva izda, pa su me}ali novu, da se boqe opa{u,daneozebu. Ibercigerisuseuglavnomnasle|ivali, ~uvali su se samo za

vor bio isti: “Ajde ti babo, ti ima{ko`uv“.Ondakjebabaimoi ~izme, kabanicu, cele opanke i wegovu {ubaru nisu pojeli moqci,nikobabinijeravanbiopaje mogo{tomloginisu.Nijemario nizaladno}unizasnegnizablato. I{lo je to tako sve dok nije okobabepo~elodalandaraiumestodvemanile,dostamujebilai jednadaseopa{e.Ondakjeinatoj jednoj vezivo sve ve}e i ve}e ma{ne, da je malko skrati i lak{e odre{i.Nakrajujeitajednamo-

D

Danas je kanda neka tre}a moda...

sve~ane prilike pa su tolko i trajali. Kadgod je sve~anih prilikabilozdravomaloaprilike zaposoidaseradibilojesvaki danimakarkolko,samoakojekogodteo.Danasjekandanekatre}a moda,daseni{taneradiadase modiramo i da sve~arimo ko dam nijeni{taidanamjesvetaman, kodanamni{tanelandara.Naftalinsekodnasodavnoizluftiro, samo jednu modu teramo i ni o~inaneradimosemdajednidrugejedemokocrvoto~inaidawui no}u. Kad zaiveri napoqu ondak se malkoikibicovalodaba{neizlazi ko ne mora. Ka`u da je taj {tojeimo{tadaogrnenavekizvuko debqi kraj, al se niko zato srdionije,umojebabadarazumei ~eqadizimu.Divanedajekadgod, kad baba pita: “Ko }e da ide u avliju da namiriva“, navek odgo-

gla duplo, dok se baba nije skroz osu{io.Izgoronazimi,alneod zime ve} od posla. Landaralo mu srcealtoondaknikonijeumoda izmeri.Ostokapital,babinaslika u sve~anom tren~kotu s astraganskom kragnom, osto tren~kot, poderane ~izme, obaveze i obe}awadasekapitalnepro}erdaida setaj{toidenapoqedobroobu~e,danelandaranawemu. Tren~kot il grombi kaput nikad nisu putovali. Kad kogod otputuje,obukugaudrvenikaput,tu nitlandaranitlekedi,tajjenavek pasent. Nit treba kaji{ nit manila,zakuju~etirekseranapoklopacizasvakislu~ajmetu~elo nogu{e{irzasve~ano.Akokrene digod,~askom,daobi|eone{tosu o~liprewega.Iza`ivotajedivanio: „Daj mi {e{ir, da se obu~em“. n BoraOti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Od dreka pita

A

aaa, svaka ~ast kolege! Mi- Tries{es pod hitno asfaltiraslim, i ja sam se u ovoj moti. Ko }e u zaba~ene sala{e i}i joj lokalnoj samoupravi sa col{tokom u ruci i razmera verzirao kako da radim na polzu vati jel’il asfalt {irok tri i narodnu, ali stvarno su me ovi po ili tri metra i trie’s santibrda-si{av{e investitore koji pre{i{ali. Dakle, na pustom ma. Dvaes santima, to puta mepatike ~ak tamo iz Singapura, ej dreku, pa bio on i ve{ta~ki, totara-kilometara, pa ti vidi, a bre Singapura, brodovima dogo liku paru napraviti, to se, braizvo|a~ radova ako me se seti, ne i obuvaju na{ bosonogi narod }ala moj, zove kunst. Jo{ da se seti se.... A ako ve} taj zidarski i zlatnu omladinu. I onda da mi nije na{ao neko preterano qubometer, col{tok, ne nose sa soinvesticija propadne, jer je neko pitqiv, opu{tale bi se kolege bom da mi vr{qaju po kapital - zapeo, ko nepismen na bukvar, da na Arubi ili bi od ta{te dobijanim infrastrukturnim investise ~oveku gromadi-investiciji li jahte, bez da ih iko i{ta pita, cijama, ne}e bogami sigurno ni lokal napla}uje. Pa on da ho}e da koliko do slede}ih izbora, a onbu{ilicu nositi da ~a~kaju demu se napla}uje i ko`a s le|a da se, da re~em, ni{ta vi{e ne bqinu asfalta. Tri-~etiri san - skida, oti{ao bi u EU, a ne bi dobi ni ra~uwalo. tima na debqinu, pa puta tisu}e lazio kod nas da zapo{qava naKad pogledam te trgova~ke makvadrata, to je, obligatno... ma - {u zaludnu i zgubidansku omlagove, koji ne{to kupe za 12, prolo, brate. dinu. Kakav smo pogan narod, jo{ daju za osam, i zarade Boga-oca, Onda, lokali. Ovi dre~e da im }emo u ovoj eri krize tra`iti i mislim se – pa Amerika nas nese vrati dedovina, i ja se s tim da deli plate onim devoj~urcima ma! Tamo, bre, da bi neku banku potpuno sla`em, ali zna{ i sam {to ‘nako umilno cvrku}u kad zaradio mora{ da posle sezonskog sekupi{ jeftinije, a ~ewa noktiju na no Kad pogledam te trgova~ke magove, koji ne{to gama, u|em u cipelproda{ skupqe. Pa kupe za 12, prodaju za osam, i zarade Boga-oca, butigu. toj ameri~koj gologuziji treba po ne A i ta na{a odmislim se – pa Amerika nas nema! koliko generacija, marali{ta po bive da bi do{li u po {im bratstveni~ziciju da praunucima obezbede u kakvom nam je haosu adminikim republikama. Pa jel zna{ budu}nost, a kod nas to ide ko stracija. Pa to vi{e ne bi ni go - ti, ro|o, kol’ko ko{ta odr`arazvijotka. Raz, dva, tri i eto spod bog prona{ao sve papire i vawe onog na{eg skija{kog ho vikendice na Bodenskom jezeru. prebrojao narodnu imovinu koja tela? Pa to samo dok ga ofarI tu se najboqe vidi kako je na{ ima tako nestabilno agregatno ba{, ne isplati ti se ni da ga ~ovek uspe{an i snala`qiv i stawe, o ~emu ina~e najvi{e zna ima{... Ovako, objavi{ u „Buja pod nepovoqnim uslovima primoj {ogor @ika iz katastra. Ve} nova~koj gazeti“, i to odmah po vre|ivawa i ove, da re~em, SE - o poplavi u podrumu gde dr`imo sle sporta, oglas za najam odKE. arhivu ne bi da divanim. Nema marali{ta, javi{ gde i kome to Zna~i, pametan ~ovek treba da izbornog ciklusa a da se koji lo - ve} treba, qudi se prijave, priu~i od jo{ pametnijeg, ali da pri kal nije vlasni~ki premundurio hvati{ wihovu velikodu{nu potome strogo pripazi da ga u tom u smislu sitne potrebice za ove, nudu od sto evri}a mese~no i kopirawu ’knov-hav’ – il kako se da re~em, vi{we ciqeve pobede to onda samo kapqe u buyet. Pa ve} ka`e – ne uvate, pa sam i sam demokratije i na{ih vaskolikih boqe da kupim koju kilu pasuqa uzeo da preispitam svoje plano - stremqewa oslowenih na ~etiri za narodnu kujnu, nego da cele ve za slede}u fiskalnu godinu. stuba spoqne politike. godine razmi{qam kako da naDaklem, onaj atarski put prema Pa ‘de bi nam u tom smislu punim tih 200 le`aja. kojem se odnosimo kao koridoru du{a bila da odbijamo ovakve sn Aleksa pl. Adetovi}

UTISCI SA GOSTOVAWA DRAME SRPSKOG NARODNOG

Brod doplovio do Isto~ne reke je stal o do prez ent ac ij e ovda{we kulture na me|unarodnom planu prepoznati gostovawe SNP-a kao najzna~ajniji izlazak doma}e umetnosti u svet u 2012. godini. Shvatila je to Vlada AP Vojvodine, shvatio i DDOR, ali ne i Min is tars tvo kult ur e Srbije.Otudajena{eprekookeanskopute{estvijebiloneizvesno bukvalno do posledweg~asa.Dvadanaprezakaza-

Pritome,LaMaManijebilokakvopozori{te!Osnovala ga je po~etkom 60-ih godina minulogstole}aElenStjuart, ~uvenaMamasvihhrabrihteatars kih stvar al ac a {ir om sveta, dovoqno smelih da se upuste u temeqna pozori{na ist ra` iv aw a. Elen Stjua rt nijevi{esanama,aliwenlegat jo{ uvek postoji i zra~i energijom, dobrotom i kreativno{}u. Danas ga na umetni~kom planu vodi Mia Jo, ~vrstinom i sigurno{}u dostojnimsvojeprethodnice. Udobanastankaovogteatra SjediweneDr`avesuprolazilekroz`estokukrizukoja}e

nogletami,naime,jo{nismo znali da li }emo u}i u avion. Epau{lismo! Nije neva`no napomenuti da sunamuposledwi~asfinansijski pomogli i organizatori iz La MaMe, jer nisu `eleli da wujor{kapublikabudeli{ena zadovoqstvakojepru`ajednaod dve evropske predstave koje su pobedile na konkursu na kojem je u~estvovalo trideset sedam teatarasaStarogkontinenta.

kulminirati koncem {ezdesetih,ta~nije‘68,asvataenergijanadolaze}egbuntabilaje kanalisana svestranim anga`manom Stjuartove. Mama je, naime, bila otvorena za teatarske kreativce bez obzira nawihovubojuko`e,pol,seksualno opredelewe, usput je osmis lil a u ono dob a nov i produkcioni model funkcionisawa pozori{ta, u teatarski`ivotjeuvelamnogepoto-

Pi{e:AleksandarMilosavqevi} ada smo pre nekoliko god in a s Brod om za lutke gostovaliuVizbadenu, na presti`nom festivalu Nova evropska drama, tog je dana fudbalska reprezentacijaSrbijepobedilaNema~ku.^etvrtak,29.novembar, kada je Drama Srpskog narodnog pozori{ta izvela prvo od ~etiri igrawa Broda u wujor{komTeatruLaMaMaslavne Elen Stjuart, osta}e zabele`enkaodankadase,nakondugognizagodina,uWujorkunije dogodilo ubistvo. Ovu vest suprenelesvetskeagencije,pa ioneizSrbije. Ne znam da li bi organizatori vizbadenskog festivala platili dolazak na{e predstave,kao{tojesu,dasuznali da }e fudbaleri Srbije onomad pobediti wihovu reprezentaciju, ali sam siguran da se Wuj or~ an im a isp lat il o {tosuulo`iliparedabipublic i La MaM e prik az al i Brod za lutke - em im je smawena stopa kriminala, em su videliodli~nupredstavukoja je prethodno trijumfovala na svim takmi~arskim festivalima gde je prikazana, ali i u Nantu, Be~u, Bratislavi, Budimp e{ ti, Eger u, Kraj ov i, Plzenu, Hebu, Zagrebu, Qubqani,Mariboru,Br~kom,Rijeci,Puli... A da bismo stigli u La MaMumoralismosedobranopomu~iti, animirali smo sponzore, napisali dokumentaciju obimaTolstojevogRataimira,asveunadida}enekokome

K

ASTRONAUTKIWA MAR[A AJVINS

U kombiju, u uglasokaodnaranxekojalebdiuprostoriji.So i biber u te~nom obliku.Pista}ikojisegrabeustima dok lebde oko vas. ^ovek koji jednostavnim i sitnim skokom odle}ekaplafonu.Fotografije starih i novih letelica koje su putovale u svemir, fotografijeastronautanekadaisad... Prirodno-matemati~ki fakultetuNovomSaduposetilaje nekada{wa astronautkiwa organizacije NASA Mar{a Ajvins (61), odr`av{i prezentaciju „Svemir o~ima astronauta“.Prisutnisuimaliprilike da~ujupri~eizsvemiraizprve ruke, saslu{aju kakav je ose}aj biti me|u zvezdama, kako je to `ivetivi{enedeqaukapsuliu beste`inskom stawu, jer je ova

K

`enausvemiruprovela1.318sati! – Ako mo`ete da zamislite petilisedamosobazatvorenih u jedan kombi ~ija se vrata ne mogu otvoriti i ostavqenih usreddivqinenadveilitrinedeqe, onda mo`ete zamisliti kakotoizgleda.Samo,pogledu svemirujedalekoboqi–na{alila se Mar{a Ajvins. – ^udesno je, ali nije sve tako zanimqivokaonaslikama.Zemqaje ~esto prekrivena oblacima i onda se ne mo`e videti kopno ve}samovoda. Govore}i o svojim iskustvima, prise}ala se kako je izgledao `ivot u svemirskom {atlu. Hranajekompresovanaispakovana u vre}ice, a sve`e vo}e i povr}esti`ekargom~etiripu-

tagodi{we.Sme}esekompresovano~uvauvre}amai{aqenazadnaZemqukargom,kojitako|e dolazi ~etiri puta u godinu dana. Svaki dan se ve`ba minimumdvasatajer,kakojeobjasnilago{}a,srce,kaoisvakidrugi mi{i}, mo`e da oslabi u uslovima kakvi su u svemiru pa jeve`baneophodna. – U {atlovima imamo laptopove te nam je omogu}ena komunikacija s porodicom, na primer,mo`emoostvaritiivideokonferenciju. [to se ti~e kupawa,tose~initako{toseiscedibalonvode,kojilebdioko vas, i vi se zapqusnete wime. Savetovalisunasda,nakonprawa zuba, tu te~nost {to je u ustima progutamo jer je nemamo gde izbaciti. Mi smo je ipak

„Na Mesecu bi trebalo izgraditi stanice za prou~avawe uslova u svemiru”


dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

POZORI[TA U WUJORKU

9

UPOTREBA @IVOTA

Poslesvegaostajusamo fotografije(2) rupnifotografskiportretusredi{tusmaragdno-zelene,flouznemireneiuozbiqeneo~iukojesesvaki~aszabadajupalacika`iralneisenovitescenografijerumskogdvori{taoblo`enogkrprstkakobizaustavilisuzeijecajkojiseotrgneizdu{e–dokpri~ao znomodtrave,oklopqenogsunutra{westranebelookre~enim pokojnojsupruziskojomje`iveo~etrdesetgodina–wegovanapetagebedemomizaklowenogdo@elezni~keulicekrupnomku}omsdubokim stikulacijainervoznacigaretakojusti{}eme|uusnamaiprstima,sve ajnfortomivisokomslepomkapijom–Corpusdelicti izporodi~nogalbuto govori o emotivnom ~oveku pod hroni~nom unutra{wom tenzijom. maStojanaVojnovi}aizRume–slika{kqocanakoncemavgusta1989. Posledicasmrtivoqenogbi}aiemotivnihisocijalnihpotresakojeje godine,svedo~anstvojeprvogi,samimtim,istorijskog(ijedinog)porotajgubitakprouzrokovao(“Samo}ajegoraodbolesti!”)«.» Posledicadudi~nogsamitauRumisrpsko-francuskedecebu|anova~kog«“«» izgubqenog gogodi{wegose}ajafrustracije,nepravdeirazo~arewazbog~udnog,zasina”ifrancuskogzemqoposednikaBrankaVojnovi}a(1911–1988).Na guqenogkarakterawegovogocaBranka,~ijajeekscentri~nostiemofotografiji je dvanaestoro qudi koje je stvorio sa dve ven~ane `ene tivna defektnost, obele`ila ceo Stojanov `ivot. Posledica nejasne ovajsvojeglavisiroma{niseqa~kisinizBu|anovacaimisteriozni, situacijesaosmorobra}eidvesestreuFrancuskoj,kojivi{eneodgohermeti~niiimu}nistranacizfrancuskogselaKondenNorthen(kod varajunawegovapisma. Meca),dvostrukali~nostparexcellence! Uostalom,pogledajmokojena “DalisuFrancuzi svinabroju?»”» upitahVojnovi}a. sliciinapi{imotouduhuwegovedvostrukerascepqeneli~nosti.De“Svisu`ivi...Da!” ca Branka Vojnovi}a i wegove SRPSKE supruge Ankice (Bu|anovci, “Kadasteseposledwiput~ulisa wima?Poznatomijedastenaj~eSrbija):StojaniStojanka,udataKo{}al.DecaBranca Wojnowitsha iwe{}ekomuniciralisaMarijanom.»” gove FRANCUSKE supruge Anne Marie Stojan zgwe~i opu{ak u pepeqari. (Conde-Northen, France): Mariana, Pierre, “Da,naj~e{}esawom...IsaPolom.OdPaul, Andre, Jacques, Jon Daniel,Roger,Micmah po{to je Nena umrla 4. novembra hel,Jean Marie iMarie France.Naslicije 2010. godine, javio sam Marijani u KoniNevenka,Stojanova`ena. denNorthen.Izrazilisusau~e{}eipoRe~ju,kratkopodse}awesamoza~itaslali jednu sumu evra za sahranu, hvala ocekojisupropustilipro{lonedeqnu im,svisuu~estvovaliutome...Odtadase epizodu:BrankoVojnovi}izBu|anovavi{e nismo ~uli. Dok je Nevenka bila ca,oteran~etrdesetprveunema~koza`iva, Marijana bi mese~no bar jednom robqeni{tvo,o`enioje~etrdesetpete nazvala, telefon zazvoni oko jedanaest AnuMariju,k}erzemqoposednika@ouve~e, i razgovaramo na nema~kom i po zefai@ozefineHaudotizfrancuskog sat vremena. Druga je godina kako se sa selaKondenNorthen(granicaFrancuMarijanom ne ~ujem. U martu 2011, kad skeiNema~ke),na~ijemimawujepresamsemalopovratio,pisaosamPoluda gombaoDrugosvetskoubijaweopslu`umi finansijski pomognu... Reko, dragi ju}ikraveisviweustatusuratnogzabrate,dragabra}oisestre,dragarodbirobqenika (sluge, roba), `enidbom nano,situacijajetakaitaka,spaosamna sledio deo imovine Haudotovih i, spo`ivotodstopedesetevra,Sa{aiPresoban,seqa~kiinteligentanisremski drag su bez posla, jedva pre`ivqavamo, bandoglav, uve}ao kapital kupuju}i zepaakomo`etedamimalopomognete,ako mqu,{umeiku}euokoliniMeca,stvonemo`ete,nemaqutwe...Odgovornisam rio sa Anom Marijom desetoro dece – dobio.Ondasamsmogosnageimaja2011. tajnosebezmalopolavekadopisivaosa godine sli~no pismo poslao Marijani. svojom srpskom suprugom i decom u RuNiodwenisamdobioodgovor.Decasmo mi!–iumrouFrancuskoj(gdejeisahraistogoca,alidrugajetonarav,drugaje wen),adafrancuskojfamilijinijeottokrv...Razmi{qosam,dajenekoodwih kriotajnusvog`ivotadauSrbijiima odmenezatra`iopomo},poslobimuod ven~anu`enuidvojedece.Nekolikomeove moje sirotiwe bar pet evra! Dok je seci posle wegove smrti 1988, patoloNevenkabila`iva...” {kutajnusvogsrpskogoca,pukimslu~a“[taseustvarisaNevenkomdogodijem,provalilajewegova}erkaMarijalo?Se}amsedajepredesetgodina`alina.URumimijeispri~ala:“Sre|ivala lanasr~neprobleme.” samo~evepapireime|upismimaizJuStojanzapalicigaretu.“@eqko,veruj goslavije,kojasusvapo~iwalasa«’Drami,dvegodinezawompla~em!”izustii giuja~e’,’Dragiprijatequ’ili’Dragi o~i mu zasuzi{e. “@ivili smo bez galaro|a~e’otkrilanovogodi{wu~estitku me,nitsamjojudario{amar,nitsamje kojumuizBeo~ina{aqeneka’ro|aka’. Stojan Vojnovi}: „Zaustavio sam sat onog trenutka posloumaterinu...Srce,da-da...Tihdana Foto: S. [u{wevi} Uzvratila sam joj telegramom – otac je kada mi je umrla supruga...” `alilasedajojnijedobro.Srcejepopuumro,obavestilasam`enu–iupitalajekojeonaidalimojpokojni stilo,aritmija,te{kodisawe,bolovi...Jaseno}uprobudim,aonasedi otacimajo{`iverodbineuJugoslaviji?Ispostavilosedaje’ro|aka’ zastolomipu{i.Nemo`edaspava.Cigaretenijeostaviladosmrti! o~eva}erkaStojankaizbrakaokojemmiuFrancuskojnismoimalipoLe`alajetunakrevetu.Inijeteladazovemhitnu.Inemojzvati,Stojima.»» Umroje,nijenamrekao.” jane,inemoj,nemoj....Bilisudvadanaranije,mislilajepro}i}e...MeItakosuBrankovafrancuskadeca,avgusta1989,doputovalauRumu, secdanapretogaotpustilisujeizmitrova~kebolniceugoremstawu odnosnouBeo~in,kodsvogsrpskogbrataisvojesrpskesestre.I,prema negokadsamjedovezo!...Nijemoglananoge,guraosamjedoautaukolitome,onogdanakadasupro{likrozajnfortku}eStojanaVojnovi}au cima.Itesrede,uve~e,zvaosamhitnu,dvaputasuqudidolazili,ionda @elezni~kojulici,nastalajeudvori{tupomenutagrupnafotografisamzamoliodajeprebacimouKamenicu.Ne{topredpono},kadsujepoja!Dvadesettrigodineodmojeprveekskluzivnenovinskepri~eiobjaslepregledasmestiliusobunaInstitutu,pitamkadmogudajojdo|emu vqivawatefotografije(Arena),~etrnaestgodinaodmojedrugepri~e posetu?Ka`e:’Obziromnawenslu~aj,do|itekado}ete...’Iprenego (Svet)idevetgodinaodmojeposledwepri~e(Dnevnik),prenekidan {to}emewenbratokopono}iautomvratitiuRumu,sedimporedwenog vra}amseuRumudavidim{tajeostaloodsrpsko-francuskogslu~aja kreveta, a ona prikqu~ena na infuziju... Govorim, ne reaguje. I, reko, Vojnovi},zvonimnaajnfortuStojanaVojnovi}aikapijuotvaranepoNevenka,jasesadavra}amku}i,sutra}utiopetdo}i,isvakidan}uti znatimu{karac.Mewalisuku}e. dolaziti...Le`inepomi~na...Initonamene~uje,nitonamenevidi...” Rumqanin,sedamdesetdvogodi{witrgovacupenziji,~iju“filmsku” Slede}eg jutra oko deset ~asova u ku}i Vojnovi}a zazvonio je telebiografiju,zahvaquju}iwegovomrazumevawuipoverewu,pratimdecefon.Nogesumuseodsekle. nijama,pabiseovanovinskaSagaoVojnovi}ima,podvrgnutaslobodnom “Dobardan.–Dobardan.–PitajuzaStojanaVojnovi}a.Jasam,reko, `anrovskomodre|ewu,moglapodvestipodme|u`anrreporterskogroizvolte.«’» GospodineStojane,moramovamsaop{tititu`nuvest...Suprumana,`ivisamuku}ipodcrvenimcrepomuuliciAtanasijaStojkovigajepreminulajutrosu9.47~asova.Zadodatneinformacijeobratitese }a,rumskognau~nikaioca“prvogromanausrpskojkwi`evnosti”».» Sin natajitajbrojtelefona...’Briznuosamupla~.Nijepro{lodvadeset Predrag`ivisasuprugomuRuminadrugojadresi,iovegodinedobili minuta,po{tardolazinakapijuidonositelegramizInstituta,izjasusinaUro{a(“Prvabebaro|enauRumiposleNovegodine,biojeina vqujusau~e{}e...”–Stojanupirerukomusatnazidu.–“Zaustaviosam Sremskojteleviziji...”).DrugisinAleksandarradiuBeogradu.Svetlokazaqkekadajeumrla...Togpetkasamoti{ouKamenicudajedovezem. sivaku}amawihgabaritaijednostavnihkontura,sjednimprozoromna Ikadsamjevidioumrtva~nici–agu{iosamseusuzama–kadsamvizabatu(spu{tenihroletni),opremqenametalnomkapijominatkrivediomojuNenu,aonakaodanijeumrla,kaoda}esesvaki~asprobuditi, nom verandom – ku}a u koju su se Stojan i Nevenka Vojnovi} uselili obrazijojrumeni,nasmejana...PlakosamodKamenicedoRume!Sahra2006.godine–kudikamojeskromnijaodwihoveku}esajnfortomuAlenilismojetunagrobqukod@elezni~ke,«i » mamtamojednogrobnomesto, jidivqihkestenovana@elezni~kombulevaru,prime}ujemsulice,da sinnamjesarawennajednojparcelijo{sedamdesetsedmegodine...Svabimionunutrarekao,kaostrnomugrlu,dagajenema{tinaprimorakesuboteodlazimnagrobqe.” ladazameniku}u(“Kadsvepopla}am,tridanadopenzijenemamnidi“Nistemireklidavamjejedansinumro.” nara...”). U me|uvremenu, umrla mu je ro|ena sestra Stojanka Ko{}al, “Nisam?–Dvasinasumiumrla!Ovajovde{tojesarawen,Draganse udatauBeo~inu,umrlamujemajkaAnkica,kojajetako|e`ivelauBeozvao,biojedrugiosnovnekadjeumro...Aprvisinmijesapro{lom`e~inu,umromujei{ogor,aumrlamuje2010.godineisuprugaNevenka, nom,umrojesaosamnaestmeseciisarawenjeuHrvatskoj.ZvaoseBrawegovaNena. nislav.Branko.Daosammuimepoocu.” Scenografijakuhiwe,svedenasamonaonobez~egasenemo`e,i«“» muNazidusudveuramqenefotografije.DveikoneStojanaVojnovi}a. {ka”»a» tmosferaukojojrazgovaramozagolomdrvenomplo~omstolasa PortretsuprugeNevenkei,nasuprotnomzidu,portretunukaUro{a. dvepepeqareospodupaqenoglustera,doksenovembarskisumrakuvlaTre}a ikona, grupni portret dvanaestoro Vojnovi}a, fotografija iz ~ikrozroletnedvori{nogprozoraizazavese,ispuwenisuonomspeci1989.godine,ostalajesamoilustracijaumojimnovinskimpri~ama.Pofi~nomhladno}omkojasekaopodzemnavodau{uwauzidoveku}ebez slesvegaostajusamofotografije. `ene.IzraziizgledbleduwavogineobrijanoglicaStojanaVojnovi}a, n @eqko Markovi}

G

l Обрачун кодОКМорала: ОлРајт–ОлБрајт.

l Нијевремезапанику збогклиповакукуруза, већзбогклипана.

NAOPA^KE

pqunuli u maramicu – opisalajedeosvogsvemirskog `ivota ova go{}aizAmerike. Ona je ponela dosta fotografija, me|u kojimasubileionekoje su prikazale kako odre|ene zemqe, reke i gradovi izgledaju iz svemira. Napomenula je da su prirodne granicekojeseu~ena~asovimageografije,nevidqiveizvasione,te da letilica obilazi Zemqunasvakih90minuta,{tozna~ida~lanoviposadevide60izlazakaizalazakaSunca. Ipak, za sve te godine raznih misija, onanikadnijedo`ivelani{tastra{no„tamogore“. – Bilo je trenutaka kada nije sve i{lo po planu, neuspelih eksperimenata,alizasve to smo trenirani, i snalazili smo se po Uzbu|ewe beste`inskog stawa protokolu. Frustriraju}i i sna`ni momenti, ali la,alidajetehnologijauprinni{ta stra{no. Kada prvi put cipuista,danijekaounau~noletite, to je zaista uzbudqivo. fantasti~nim filmovima, ali Me|utim,svetegodinetrenin- senadada}esetopromeniti. ga nisu ni blizu kao prava – Ono {to ja li~no vidim u stvar.Ka`etesebidajetoisto budu}nostijesteodlazaknaMekaousimulatoru,aliglasi}iz sec. Tamo bi trebalo da se izpodsvestivi~e„ne,ovojestvargradestanice,daseve`ba,prono!“ – kazala je Mar{a Ajvins, u~avajuusloviusvemiru.Jedino dodaju}i da svemir nedostaje tako }emo se utrenirati za odsvakome ko je ikad u wega krolazaknaMars,dokojegnamtre~io,patakoiwoj. ba{estmeseciputa,amo`da}e Ipak, weno predavawe sadrnamtootvoritivrataizaodla`alojeigorkuistinu.Kakoje zak u daqe delove svemira, na rekla, i pored sve mogu}e modrugeplanete,udrugegalaksije dernizacije, i daqe se za let u –zakqu~ilajeovafascinantna vasionukoristetehnologijeko- veteranka NASA-e koja se najesuupotrebqivaneipre50go- kon37godinasta`apenzionisadina.Navodidasuizgra|enebo- la2010.godine. qe ma{ine od boqih materijan Andrea Jerini}

l Кукаимотика.

svemiru

l Јајезаменица. Укоалицији– именица.

U NOVOM SADU

Ilija Markovi}

siimeElenStjuart,`enekoja je prkosila mo}nom Brodveju,stvorilaOfBrodveji Of of Brodvej. U La MaMi nas je do~ekalo sve: i scenografija na~iwena u Wujorku (da ne tro{imo pare na prevozsopstvene),irekvizita,i elementi tehnike neophodni da na{ Brod uspe{no zaplovi. Sa~ekala nas je i Aleksand ra Vreb al ov, komp oz itorkakojave}desetakgodina `iviiradiuVelikojJabuci, povremenosvra}aju}iuSrbiju da bi nam podarila svoju muziku - bilo kao operu Mileva, koja je u izvo|ewu OpereSNP-abilamuzi~kidoga|aj godine, bilo da nas po~astigostovawemKronoskvarteta, ~iji je jedan od ekskluzivnih kompozitora, bilo da snamapodelisvojupozitivnu energiju. Dakle, evo nas u Wujorku. Na`alost, nismo kompletni jernijebiloparadado|emou punomsastavu.Aoostalom,o tomekakosmopro{liikako su Wujor~ani do`iveli na{ Brod ~ita}ete slede}e nedeqeunastavkukojisledi. (autor je upravnik SNP-a)

l Буџенезнају коликесубуџе убуџету.

Uspe{na wujor{ka plovidba „Broda za lutke”

wezna~ajneautore,akrozweno pozori{te su pro{li razni - od Sema [eparda i Andreja[erbana,prekoRoberta de Nira, pa do wene ovda{we “dec e” - Slobodanke Cac e Aleksi},BrankaMili}evi}a Kockice, Dobrile Stojni} i IvaneVuji}. ULaMaMijeKPGTQubi{e Ris ti}a igrao slavn o Oslobo|eweSkopqa,predstavukojajetomprilikomdobila pres ti`nu nagradu Obi, Elen Stjuart je prijateqevala sa Mirom Trailovi} i Jovanom ]irilovim, pohodila jeBitef,ba{kaoidrugeteatars ke destinacije nek ad a{we Jugoslavije, a jednu od turn ej a svog pozori{ta po ovim prostorima kojim a je upravo minuo rat, iskoristilajedazalo`isvojautoritet apeluju}idananovobuduuspostavqene umetni~ke relacije izme|u nekada{wih sunarodnika. Idanas,nakon{tojenapustilaovajsvet,ElenStjuart nastavqa da zra~i. La MaMa ima tri scene, a SNP-ovom Brodu za lutke je pripala najve}a, ona {to ponosno no-


10

prkosburikojasedigla u Hrvatskoj oko Vladinog predloga o uvo|ewu poreza na imovinu, tamo{wi bi gra|ani od aprila slede}e godinemoglidasada{wiizdatak na ime komunalne naknade zamene novim nametom. Iako predlaga~i zakona o porezu na nekretninetvrdedanovastavka ne bi trebalo ozbiqnije da opteretibuxetve}inegra|ana, prvenstveno onih koji u svom vlasni{tvuimajunekretninuu kojoj `ive ili koju iznajmquju –nasuprotonimakojiposeduju vi{epraznihstanova,ku}aili vikendica–ipak,nikonijesiguran {ta ga ~eka na prole}e, za kada je najavqena primena novogpropisa. KakouSrbijiimavi{estotinahiqadagra|anakojiuHrvatskoj poseduju ku}e, stanove ili vikendice, posebno na teritoriji Vojvodine kuda su do{leigdesuostalebrojneizbeglice,sveinteresuje~emudase nadaju, posebno oni koji su izbegliuvremeratnihde{avawa i iza sebe ostavili prazne domove.Timpre{toseovihdana moglo~utidajezastaniliku}uukojojnikone`ivipredlo`eno da se pla}a i do 20 puta vi{e (!) nego {to sada iznosi komunalnanaknada. Za razliku od dosada{weg modela oporezivawa komunalnom naknadom, koja se pla}ala uzavisnostiodpovr{ineilokacije nekretnine, novi porez }e se pla}ati u zavisnosti od vrednostinekretnine.Novabi se fiskalna vrednost odre|i-

U

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

KOM[IJEZASLEDE]UGODINUNAJAVQUJUOPOREZIVAWENEKRETNINA,IZBEGLICEPREDNOVIMPROBLEMOM

Poreznaprazneku}e ve}ido20puta!? vala prema lokaciji, tipu nekretn in e, god in i izg radw e, kvalitetu i povr{ini. U hrvatskoj poreskoj upravi ka`u daraspola`uprose~nimtr`i{nim vrednostima nekretnina u gradovima unazad dve godine, a jo{ preostaju ruralna podru~ja, za {ta }e trebati vi{e vremena zbog maweg prometa. Zato}esetamo,uglavnom,i}i fizi~kinaprocenu. Jednomkadaseutvrdifiskalna vrednost, oporezova}e se 70 posto vrednosti nekretnine po stopi od 1,5 posto. Me|utim, predlo`eno je vi{e olak{ica, anajve}eseodnosenaonekojiu stanu `ive ili imaju podstanara. Svaka jedinica lokalne samouprave}e,shodnosocijalnom programu, mo}i osloboditi pojedine kategorije gra|ana kao {to su penzioneri, branioci ilinezaposleni,uzuslovdaposeduju samo jednu nekretninu, a problem }e imati oni s vi{e stanovaukojimanikone`ivii vi{evikendica. Jedinstvenaporeskastopaod 1,5 posto obra~unava}e se na fiskalnuvrednostnekretnine, onu koja predstavqa prose~enu

Jo{jeranozabrigu Po re~ima saborskog zastupnika iz redova SDSS-a Dragana Crnogorca,predmetnizakonjo{nijepro{aoniVladu,ve}suodre|enawegovare{ewadospelaujavnostkaosvojevrstan„probni balon”kakobivlastispitalareakcijugra|ana.„Kaorezultat, odmahjedo{lodosporaiunutarsame’Kukuriku’koalicije,jer nekestranke,poputHNS-a,tra`ezna~ajneizmenepojedinihodredbi.Topokazujeda,baremuovomtrenutku,nedelujedabiakt mogaopro}iupredlo`enojformi.Usvakomslu~aju,iSDSS}e insistiratinaodre|enimkorekcijamakojesmatramoprimerenim,odnosnonatomedasespornezakonskeodredbe,akonakraju ipakostanuufinalnojverzijiteksta,neodnosenapovratnikei izbeglice”,izjaviojeCrnogoracza„Dnevnik”.

Sli~nojeisastanom od110kvadratausredi{tuZagreba.Akojewegovaprocewenafiskalnavrednost1.867.870kuna,iakoseodtogiznosa oduzme 30 posto, dobija se poreska osnovicaod1.307.509kuna.Nakon{toseodweoduzmu razne olak{ice, ostaje iznos u rasponu od 65.375 pa do 156.901 kune,nakojiseobra~unava godi{wa poreska stopa od 1,5 posto, {to zna~i da }e vlasnik u vrednost tr`i{ne vrednosti i koja}esemewatisvakihpetgodina,akoja}eve}ustartubiti umawena za 30 posto, koliko treba priznati gra|anima kao tro{ ak zbog odr` av aw a nekretnina. Za ku}u ili stan u kojemneko`iviiligaiznajmquje,kona~navisinaporezazavisi}e od odluke gradova ili op{tina kojima je Vlada dala rasponolak{icaod88do95odsto, za koliko }e se umawiti poreskaosnovica. Ako, pak, u nekretnini borave povremeno (vikendice, ku}e za odmor), poreska osnovica }e seumawitiza70do85procenata(tuspadanajve}ideostranaca koji su u Hrvatskoj kupili ku}ezaodmor).Najgore}epro}ionikojiposedujunekretninu ukojojnikone`ivi,jerzawune samo{tonemapopusta,nego}e seporezunekimslu~ajevimapove}atiido2.000odstouodnosu nasada{wukomunalnunaknadu. Prema ra~unici Ministarstva financija Republike Hrvatske, za stan od 63,51 kvadrata u zadarskom Vi{wiku, ~ija

Ska~ecenakvadrata? Problemsporezomzabrinuojeigra|evinskekompanije,jerbi porezmoraledapla}ajunasvakineprodatistan,pamisledabi topove}alocene.Porez}e,ka`uinvestitori,nakrajui}inateretkupca.Problembiimaleibankekojebinasvestanovekoje imaju u svom vlasni{tvu morale da pla}aju porez. Ekonomski analiti~arimisledabiipakmoglobitiipozitivnihposledica,jer}eiznajmqiva~imastanovabitiisplativijeakotoubudu}eradelegalno–po{tosesadave}inomradiusivojzoni.Me|utim,mukevlasnikastanovaspodstanarimabi}eneizbe`ne,jer taman{toihprijave,oniodu,izasebeostavenepla}eneire`ijeistanarinu,astanodavacjo{moradapla}aiporeznawih. je procewena fiskalna vrednost 589.521 kuna, vlasnik stanaulokalni}ebuxetgodi{we pla}ati od 309 do 743 kune, zavisno od olak{ica na koje }e imati pravo. Naime, 70 posto fiskalne vrednosti tog stana iznosi412.664kune,akadasena to obra~unaju i razne olak{ice, poreska osnovica iznosi}e izme|u 20.633 i 49.519 kuna, zavisnootomeradiliseoprvom ilidrugomstanuvlasnika.Komunalna naknada za isti stan danasiznosi438kuna.

gradski buxet metropole morati uplatiti izme|u 980 i 2.354 kune.Tojezanekenanivousada{weg iznosa komunalne naknade, koja iznosi 1.151 kunu, a za drugedvostrukovi{e. Znatno }e skupqe pro}i vlasnici„tre}e“nekretnine(ukojoj niko ne `ivi). Tako }e vlasnikstanaod103kvadratauRude{uuZagrebu,~ijajefiskalna vrednost 1.176.081 kunu, imati poreskuosnovicuod823.257kuna,kojasedobijekadaseodfiskalne vrednosti oduzme 30 po-

sto. Na taj iznos obra~unava}e se porez po stopi od 1,5 posto, pa }e vlasnik stana u zagreba~kibuxetmoratidauplatigodi{wiiznosod~ak12.349kuna.Za isti objekt danas pla}a komunlanunaknaduodsamo866kuna. Sli~an udar po xepu ~eka i vlasnikatre}enekretnineu,na primer,Splitu.Akounajve}em dalmatinskom gradu ima apartmanod80kvadratnihmetara,~ija je fiskalna vrednost procewena na 1.012.000 kuna, poreska osnovica,po{toseodfiskalne vrednosti oduzme 30 posto, iznosi708.400kuna,inawu}ese obra~unavati poreska stopa od 1,5 posto, dakle bez olak{ica. Stoga}evlasniktenekretnine ubuxetgradaSplitamoratida uplati10.626kuna,umestosada{wih 518, koliko pla}a na ime komunalnenaknade. Poreznanekretninepla}a}e idr`ava,tejediniceregionalne i lokalne samouprave, koje tako|eraspola`uznatnimfondom nekretnina. Namera je dr`ave,kakoobja{wavajuuMilanovi}evoj vladi, da podstakne bankeigra|evinskefirmekoje dr`e velik broj praznih stanovadaihprodajuitakouti~una padcenanekretnina.Istotako, uMinistarstvufinansijaunovom zakonu o porezu na nekretnine, koji bi se pred Saborom mogao na}i krajem ove ili po~etkom slede}e godine, vide sredstvolegalizacijepodstanara i legalizacije bespravno sagra|enih objekata, ali i br`eg re{avawa imovinsko-pravnih odnosa. Me|utim, ova namera itekako poga|a sve na{e gra|anekojiuHrvatskojimajupraznu ku}uilivikendicu. n Ranka Dautovi}

VESTI Gr~kimitropoliti milioneri? Informacije koje su potekle iz Centralnih poreskihorganaGr~kedanekigr~kimitropolitinabankovnimra~unimauzemqiiinostranstvu deponujumilioneevra~ijeporeklonemogudadoka`u, izazvalo je sna`an potres u Pravoslavnoj crkvi Gr~ke. Dvojica mitropolita za kojih je u javnost prodrla informacija da imaju preko pet milionaevra,o{trosudemantovala«insinuacije». Poznatimitropolitdimitrijadijadijski(Volos) Ignatijeizjaviojedanebi«staviorukuuvatru»za svakog arhijereja. Mitropolit Pireja, Serafim objaviojeizvodstawasvogara~una,nakomeima vrlomalonovca. MitropolttesalotidoskiKiril,zakogajejavqenodajejedanodmilionera,tvrdidajeto«la`», onimatrira~una,najednomje35.000evra,nadrugom 122, a na tre}em 50. Peristerijski mitropolitHrizostom,arhijerejradni~keatinske~etvrti Peristeri, u medijima pomenut kao «bogata{», tvrdi da on to nije. Sve{teni~koudru`ewetra`idaseSinod{toprepozabavitemom«ilegalnog boga}ewaklirika»,kakobiseiza{losaistinom, dalitogaimailine.PrvojerarhJeronimsesastao sa predstavnicima poreskih vlasti, zatra`iv{i da obelodane podatke koje poseduju, kako

se ne bi sumwalo na svakog arhijereja. «Ako ima krivih,nekasekazne»,rekaojeJeronim.

Turska–silauregionu Turska je jedna od najzna~ajnijih ekonomskih i politi~kih sila u regionu, za Srbiju nu`an ali va`an faktor zbog bujaju}e ekonomije, ali i potencijalno veliki problem usled „dr`awa strane” na{im neprijateqima u sukobima protekle dvedecenije,ocenajeiupozoreweu~esnikaju~era{wekonferencie„Turska-regionalnasila?”. „Pri~aoTurskoj”setekotvara-velikombrzinom{irisvojumo}usvimsferamadru{tva.Tako mo}na,dugoro~nojeodvelikogzna~ajazaSrbijui tonesamosaaspektabilateralnihodnosa,ve}i zbogmodelawenograzvojakaosmernicezadelovawe na putu prosperiteta na{eg dru{tva”, mi{qewejeMi{e\urkovi}a,predstavnikaorganizatora jednodnevene konferencije Instituta za evropskestudije.„Turskipoliti~kiuticajraste, wenauloganaBalkanusedanasmo`eopisatikao vrlointerasantna,alipona{uzemquiveomaporoblemati~na”, sla`e se i nau~ni saradnik InstututazanovijuistorijuSrbijeAleksandarRakovi}ipodse}ada80milionaTuraka~inijednu od najzna~ajnijih dr`ava 21. veka, po trenutnim performansama16.ekonomijusveta.


dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

INTERVJU

11

VESTI

MARIOMA@I],BORACZAQUDSKAPRAVAIZHRVATSKE

Hrvatskajavnostmora ~utiglas`rtava celinijevidqivodauHrvatskojpostojipoliti~ka blokadakadajere~oprocesuirawuratnihzlo~inanadSrbima. Ipak, verujem da }e uskoro biti obavqena reforma pravosu|ainadamsedaEvropskaunijane}e dozvoliti da Hrvatska u|e u ovu integraciju bez da se zaista uhvati u ko{tac s ratnim zlo~inima i s iskrenom namerom da se ratnizlo~inirazre{e,ocenioje nekihgodinudanapreosloba|aju}e presude hrvatskim generalima uHa{komtribunalukoordinator Inicijative mladih za qudska pravaHrvatskeMarioMa`i}. A povodom izricawa presude @albenog ve}a MKSJ-a u slu~aju “Oluja”,kojomsuhrvatskigeneralioslobo|enikrivice,Ma`i}je potpisaosaop{teweukometvrdi da,„iakojeTribunalutvrdiokakoseneradioudru`enomzlo~ina~kompoduhvatu,jasnojeizbrojnostiutvr|enihzlo~ina,velikog brojaizbeglihosoba,tespaqenih iuni{tenihobjekata,daseneradinisamoopojedina~nimizolovanimslu~ajevima.Ovostawestavqapreddoma}epravosu|eite`i zadatakdaprocesuiranesamoneposrednepo~iniocezlo~ina,nego da nastoji da utvrdi i komandnu odgovornostonihkojisudozvolili situaciju u kojoj su po~iweni ovakobrojnizlo~ini.“ Ma`i} u intervjuu „Dnevniku“ tvrdi i da u regionu Hrvatska i Crna Gora kaskaju {to se ti~e procesuirawaratnihzlo~inaida najslabije stoje po tom pitawu, a dauBiHiSrbijitoprili~nodobrofunkcioni{e.Ina~e,wegova Inicijativajei~lanicaRekoma, regionalne komisije koja se bavi otkrivawem zlo~ina devedesetih i {titi pravo `rtava da se ~uje wihovglas,kaopreduslovprocesa pomirewa posle ratova nastalih natlubiv{eJugoslavije.  Rekom,naravno,nikomene mo`e da sudi, ali mo`e da

U

imenuje po~inioce zlo~ina i odgovornezanedela,patakoi tokomakcije„Oluja“.Dalimo`etedauka`etenanekaodwih s obzirom da su opisi ~iweni~nog stawa iz presude Raspravnogve}aozlo~inimauleto1995.idaqeva`e}i?

– Ova presuda svakako je ostavila traga na proces pomirewa. No, doprinos Rekoma ne treba gledati samo u tom kontekstu. Ja sam duboko uveren da bi Rekom zna~io mnogo vi{e za pomirewe negosu|ewa,posebnozato{tobi bioorijentisanna`rtve,alibi

– Miplaniramoprikazatisvedo~ewa `rtava „«Oluje“» u Hrvatskoj. Razmi{qamo o tome koji je najboqi na~in da se to u~ini, da imanajve}iuticaj,jeruHrvatskoj se javnosti mora jasno videti ta stranapri~e.Nanekina~in,spomiwawe`rtava«“Oluje“»danasseu Hrvatskojuvelikomdelujavnosti tuma~i kao delovawe protiv Hrvatske ili n « a{ih generala». To je potpunoneprihvatqivasituacija. Zasu`ivotjesadava`nodadoma}e institucije preuzmu odgovornostiprocesuirajuosobeod-

iraosobeodgovornezazlo~ineu„Oluji“,akojedosadamoralo da sa~eka zbog MKCJ? Da libi,akoitoizostane,eventualno nezadovoqni mogli da se obrate Evropskom sudu za qudskapravauStrazburu? – Opravdawazahrvatskeinstitucije da procesuiraju odgovorne zazlo~ineiz„«Oluje“»nema.Onito morajusadauraditi.Upravo}eim tobititestnakojem}epokazati jesulistvarnonezavisne.Ipak,u tomsmisluohrabrujunajavepredsednika Josipovi}a i premijera

Sudijenisusledilelogikudoga|aja

– Ono {to je jo{ va`nije, Rekombitrebalodasaznawaozlo~inimaipo~initeqimaprosledi institucijama koje se bave kaznenimprogonominatajna~indadoprinese i zadovoqewu pravde za ove zlo~ine. Brojni su zlo~ini utvr|eniupresudiRaspravnogve}a,aoniukqu~ujuubistva,pqa~ke, paqevinu i sl. kako za vreme, takoineposrednonakonoperacije«“Oluja“».  Na koji na~in bi Rekom mogao da pokrene trenutni ledidasedvedijametralno suprotstavqene slike o tim doga|ajima pribli`e, da se takopotpomognenastavakme|udr`avnog projekta pomirewakojijeakoneba{vra}enu devedesete, pro{lonedeqnom presudom pretrpeo jak udarac?

istvoriojavnuplatformuzawihov glas i time omogu}io da javnosturegijineposredno~ujesvedo~ewa, ne samo `rtava sa s« voje strane,negoionihsonedruge».To bi zasigurno pomoglo razvoju solidarnosti na regionalnom nivou, a to je, pak, od izuzetne va`nosti za pomirewe. Sada mi prime}ujemotugeneralnunezainteresovanost za `rtve ‘s d« ruge strane‘», katkad i potpun otpor wihovomspomiwawu.  Da li planirate nekakvo javnosvedo~ewepre`iveliho onome {ta im se doga|alo zaradrealnijeslikeuhrvatskoj javnosti? Na koji na~in je, po vama, s obzirom na jaku frustraciju s jedne strane, euforijusdrugeiose}awanepravdestre}e,najboqedelovatiu funkcijisu`ivota?

@albenove}esru{ilojenalazRaspravnogve}aoudru`enomzlo~ina~kompothvatusaciqemtrajnograseqavawahrvatskihgra|anasrpskenarodnostisranijeokupiranihpodru~jaRepublikeHrvatske.Te{kojerazumetiovakvuodlukuukontekstubrojnihdokazaomasovnom brojuizbeglihsranijeokupiranihpodru~jateovelikombrojuzlo~ina,izvedenihuprvomstepenupostupka.Uovomzakqu~ku,ve}inasudijastavilajezna~ajannaglasaknaispitivaweeventualneprotivpravneprirodegranatirawa~etirigrada.Istovremenojevrlomalopa`weupresudisudskave}inaposvetilaanaliziostalihelemenatakojesuRaspravnove}e,tesudije@albenogve}akojisupodnelisuprotnami{qewa,istaklikaorelevantneelementeudru`enogzlo~ina~kogpothvata:(a)brionskisastanak,(b)zlo~inepo~iweneujuluiavgustu, (c) diskriminatorsku politiku onemogu}avawa povratka, (d) imovinskizakon,aliikasnijeizjavehrvatskihpoliti~arakojesejasnonastavqajunanamerebrionskogsastanka.Upravoizovihrazloga, suprotnami{qewasudijaFaustinaPokaraiKarmelaAgijusaname}upotrebuzapreispitivawempresudeizperspektiveprava`rtava. (iz saop{tewa Inicijative mladih za qudska prava Hrvatske) govornezaovezlo~ine.Dokumentacija u velikoj meri postoji, svedocisuvoqnisvedo~iti–dakleopravdawavi{enema.Sdruge strane, verujem kako je sad na politi~komvrhu,aliinacivilnom dru{tvu, da radimo na tome daekstremizamneeskalira.Ekstremizamjeuvijekpogubanzamawineinikadnedonosidobro.  Daliverujetedajehrvatsko pravosu|e dovoqno nezavisnodabimoglodaprocesu-

Milanovi}a,alisadatrebadavidimokakotosre~iprelazinadela.Verujemda}eprocesuiratinekaodubistavaiz„«Oluje“»,alisam krajwe skepti~an oko toga da }e procesuiratiinekeosobekojenosekomandnuodgovornost,iakomislimdajetoodizuzetneva`nosti –kakobisezaustavilaovazabluda da je u „«Oluji“» bilo samo ‘ne{to zlo~ina‘ i da su oni bili potpunoizolovaniincidenti.  Reqa Kne`evi}

Albanofobija senkaBalkana Premijer Albanije i predsedn ik Dem ok rats ke part ij e SaliBeri{arekaojenaForumumladihDemokratskepartije da je nac io n aln o pit aw e glavnopitawepartijena~ijem ~elusenalaziiistakaodaAlbanofobija danas kru`i regijomBalkanakaosenka.“Nacionalno pitawe je u osnovi program a Dem ok rats ke part ij e. Alb an of ob ij a, ili strah od Albanacadanaskru`iregijom Balkana kao senka. U pro{lostisunasna{ekom{ijetretirali kao gra|ane drugog ili tre}eg reda. Nisu hteli prihvatitiAlbancekaoslobodan narod”,rekaojeBeri{a.Danas su Albanci slo`niji i ujediwenijinegoikadaranijeupro{losti, rekao je on. “Etni~ki teritorij Albanije treba da bude u nacionalnoj svesti svakog Albanca. Svako zna na{ ciq, a to je ja~awe i kohezija albanske nacije. Mi danas delujemo kao jedna sna`na nacija”, istakao je Beri{a. Istakaojedasuunedavnojpro{lostipostojaliozbiqniprogramiipoku{ajidaseistrebialbanska nacija, prenosi Anadolija. Prema wegovim re~ima, “upro{lostisukom{ijenasrtalenanaskakobipodelialbanskuteritorijuikakobije upotpunostiuni{tili.Me|utim,danasjesvedruga~ije.Danas je i Kosovo slobodno. Ali poredsvega,nudimokom{ijama prilikuzadijalogisaradwu”, rekaojeBeri{a.

SUS RET I: ORIANOOTO^AN,NA^ElNIKUPRAVNOgODElEwAZAME\UNARODNUSARADwU IEUINTEgRACIJEISTARSKE@UPANIJE

Doknaspla{eBriselom, IstrijaniiduuWujork verensamda}esestrastismiriti –prvoje{tomijeudanukada je, zbog odluke Ha{kog tribunala,kojomsuoslobo|enigeneraliGotovina i Marka~, po~elo novo usijavawe odnosa izme|u Hrvatske i Srbije, rekao Oriano Oto~an, ~ovek koji je u Istarskoj `upanijizadu`enzame|unarodnusaradwuiEU integracije. Mojjesagovornik~lanIstarskogdemokratskog sabora, stranke poznate ne samo pozalagawuzaregionalizacijuHrvatske, ve}ipoizrazitoantinacionalisti~koji antiratnojpolitici,tespremnostizapodizawem novih mostova saradwe na tlu biv{eJugoslavije.SaradwusaVojvodinom Istrijanisutakouspostavilijo{2001.od kadasesvakegodineodr`avajumanifestacije “Dani Vojvodine u Istri”, odnosno “DaniIstreuVojvodini”. Znaju}isveto,bilojekrajweo~ekivano daodwegane~ujemni{ta{tonebibilo zvu~alo trezveno i s optimisti~kim pogledomubudu}nost. –HrvatskaiSrbijasususednezemqei normalizacijaodnosajenesamo`eqa,ve} ipotreba,zaradnormalnogfuncionisawa svakesaradwepatakoiprivredne-uveren je Oto~an a potom pocrtava: “Ta presuda, uostalom,negovoriotomedasezlo~ini nisudogodili,ve}otomedatadvojicagenerala nisu odgovorna, a na Hrvatskoj je sada da istra`i i procesuira po~inioce tihzlo~ina”. Kada}esetihodnosivratitimakarna staweprepresudeTribunala,zasadajevi{enoneizvesno,aliono{touovomtrenutkujesteizvesnotojeda}enarednogletaHrvatskapostati28.~lanicaEvropske unije. Moj sagovornik ka`e da je tokom procesa pregovarawa Hrvatska do`ivela zna~ajnepromene–popitawufunkcionisawainstitucija,javneupraveteupogledu

U

funkcionisawa pravne dr`ave, pa otuda naumudagotovonepostojioblastgdesene se odluke donose na nivou neo~ekujenikavespektakularnepromene moguiskoristitinovciizevropskekasikojijebli`igra|anima:na poprijemuu~lanstvo. ce prasice. Istrijani, obja{wava, tako takvomnivouonikojiodlu– Ali ulazak u jednu takvu zajednicu, s planirajuprojektekojimabifinansirali ~ujubilibidalekoodgovordrugestrane,svakakodonosiodre|eneekoobnovqive izvore energije i energetsku nijiimotivisanijizadononomskedobiti,kaoisvestotomedazemqe efikasnost, malo i sredwe preduzenti{ewekvalitetnihodluka,a Unije,bezozbiranaproblemeskojimase {tvo,teruralnirazvoj. samigra|aniimalibive}i suo~avaju,upravozajedni~kilak{eipreI dok se kod nas qudi jo{ uvek pla{e uticajnasamodono{eweodvladavajubrojneprobleme.Istinugovore“stvarnom misijom” vojvo|anskog ofisa u luka.Svesnismodatopita}i, iako fondovi EU nisu glavni razlog Briselu, Istrijani idu i korak daqe – u we nije jednoobrazno re{eulaskauUniju,wihovimkori{}ewembizavr{nojsufaziotvarawaofisauWujornounutarEU,istogajepo}emouprilicidastvorimokvalitativne ku! trebnoopredelitisezanajpretpostavkezadaqirazvoj.Zaturiste,a –Takancelarijatrebalobidaoja~aodkvalitetnija iskustva. U tojezanasuIstriposebnova`no,to}e nose s brojnim iseqenicima iz Istre, da svakom slu~aju, hrabri ~izna~itiose}ajdaneputujuuinostrastvo,a impoma`eure{avawupravnihpitawa,a wenica da se za razliku od zainvestitoregarancijadapostojipravna uprivrednojfunkcijidapomogneokoplapre 15 godina kada je IDS sigurnostzaulagawe. smanaistarskihvinaisirevanaameri~ko bio usamqen u tome, danas Osimfunkcijeu@upanisverelevantne ji,mojsagovornikjeinomip o l i t i ~ k e nalno {ef ofisa Istre u stranke zala`u za decentraDanasjeHrvatskojgodi{wedostupnooko Briselu. Od 2005. godine 150milionaevra,apoulaskuuEUsamoizfondova lizaciju, a o potrebi da do Istrajeuspeladaulogubriwedo|esvesnisuisamigrakohezionepolitikemo}i}edapovu~e~itavu selskogofisapotpunodemi|ani. milijardu.AmiuIstrio~ekujemoda}emo stifikuje u hrvatskoj javnoOto~an tako|e prime}uje sti, i da u me|uvremu kroz unarednombuyetskomperioduEUod2014.do2020. da IDS vi{e nije usamqen 190projekatapovu~erespekbitiustawudapripremimoprojekteuvrednosti nikadajeupitawuzalagawe tabilnih45milionaevra. za regionalizaciju Hrvatodnajmawe200milionaevra –Tojekapumorunaspram ske,akaopodr{kuutompromogu}nosti koje pru`aju cesuvidiposvimdrugimpistrukturni fondovi nakon ulaska u EU – tr`i{te,tedapromovi{eistarskituritawimapoliti~kinesrodniHrvatskidenapomiweOto~an.–DanasjeHrvatskojgo- zam,sobziromnatodasmatramodapostomokratskisaborSlavonijeiBarawe.Nadi{we dostupno oko 150 miliona evra, a ji prostor za dolazak dalekog ve}eg broj pomiwedaregionalisti~kihinicijativa poulaskuuEUsamoizfondovakohezione turistaizSADnego{tojetosadaslu~aj. imaiudrugimdelovimazemqe.Uverenje politikemo}i}edapovu~e~itavumiliDoti~emose,prirodno,ipitawabudu}e dabi,akobido{lodoregionalnepodele jardu.AmiuIstrio~ekujemoda}emounadecentralizacije Hrvatske. U predizborHrvatske,jedanodregiona–atomekoliko rednombuxetskomperioduEUod2014.do nomprogramutrenutnovladaju}ekoalicibi ih bilo u tamo{woj javnosti postoje 2020.bitiustawudapripremimoprojekte je“Kukuriku”jasnojenazna~enoopredeqerazli~iti predlozi – svakako trebalo da uvrednostiodnajmawe200milionaevra. wedaseideutompravcuiOto~annevidi bude i Istra. Jer Istra, isti~e Oto~an, Kao izrazito turisti~ka regija Istra razlogdasumwada}esetopitaweuskoro ispuwavadvabitnakriterijumazaformisepriodabiruprojekataskojimajekonkuna}inadnevnomredu. raweregiona:ima,sjednestrane,sna`an risalazasredstvaizfondovafokusirala –Tojestepitaweneposrednoskop~anos politi~ki, geografski, kulturni i istonaturizam.Smatradabitotrebaloda~irazvojem, ali tako|e i sa demokratizacirijskiidentitet,a,sdrugestrane,zadovoniiVojvodina,aliidabitrebaloimati jomzemqe.Decentralizacijaomogu}avada qavaikriterijumekonomskeodr`ivosti.

Istraje,naime,nakonZagrebanajrazvijenijideoHrvatske. –Na{aidejajedapreeventualneregionalnepodeleHrvatske,Istrabudeprobni model,paakosepoka`edajetouspe{no, daseondakreneudaquregionalizacijuzemqe.Eventualnenadle`nostijo{nisutema,alisejali~nozala`em,iakotouovom trenutkuzvu~iprevi{eoptimisti~no,za obimnadle`nostikakveimajuitalijanske i {panske regije, dakle sa zakonodavnom vla{}u.AmiuIstriimamoqudskihpotencijalaizato. Koriste li Istri iskustva Vojvodine, pitamganakraju. –SqudimaizVojvodinerazmewujemoiskustva na razli~itim skupovima posve}enimregionalizacijiidecentralizaciji,a samouprotekledvegodinebiloihjenekoliko.Kadje,pak,re~ouspesimanatomplanu,na~emuobena{eregijeinsistiraju,tu, na`alost,jo{uvekba{inemamo~imedase pohvalimo–zakqu~ujeOto~an.  Denis Kolunyija


12

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

GEBELSOVIDNEVNICI:MONSTRUOZNIHITLEROVMINISTARPROPAGANDEPOMNOPRATIOPRILIKE

Paveli}naspramTita„bedna ozef Gebels, ozlogla{eni ministar propagande u nacisti~koj Nema~koj, po~eo je da vodi dnevnikjo{ 1923. Ovo pismenoupo~etkunijeoskudevalonajso~nijim,intimnimpripovestima, nabijenim ~ak nastranomseksualno{}u,aliugodinamakojesledecentralnali~nost dnevnika postaje – Adolf Hitler.ZbogtogasuoveGebelsove sveske zna~ajan izvor i za prou~avawe zakulisnih aktivnosti Tre}eg Rajha. Dakako, ostaje pitawekakodanasgledatinawegove dnevni~ke zapise: koliko ih je, naime, pisao znaju}i da }e se oni~itatiposlewegovesmrti– daklesjasnompropagandnomidejom–asadrugestrane,kolikoje biorealanuprocenamasituacijenaterenu. Besmislenobibilo~akio~ekivatidajenajpouzdanijiHitlerov saradnik tokom svih burnih ratnih godina izrazitu pa`wu posve}ivao prostorima biv{e Jugoslavije, ali nije ih ni zanemarivao. Logi~no, intenzivniji dnevni~ki zapisi usmereni ka ovomdeluBalkanapo~iwuspripremamazavojnuakciju,patako 4. aprila 1941. Gebels navodi da jeprotivJugoslavije„osmi{qena sna`nija kampawa”. „U Beogradusekora~ati{e.Strahjeispred vlastite hrabrosti. Ma~ek obja{wava da je u{ao u kabinet samokakobio~uvaomir.Naravno, `eli nas time privu}i. Mi, me|utim,`elimovidetidela”... DvadanakasnijeGebelsovako opisuje „Balkanfeldzung”: „Mobilizacija u Jugoslaviji dovedena do savr{enstva. To im vi{e punonemo`epomo}i.Svejebeskorisnoiprekasno.Beograd tokomdanajo{jednoprekoMa~eka iRimapoku{avasnamarazgovarati.Tobiprenedequdanajo{ imalo svrhe; sada je prekasno. Ve}smonapraviliradijskefan-

J

farezavojnipohodnajugoistok. Po~etnamuzika’PrincEugena’. Sada ponovo zapo~iwe ofanzivni`ivot”... Zanimqiv je i wegov osvrt na prvu posetu fireru poglavnika NDHAntePaveli}a,kojaGebelsa uop{te nije impresionirala. Akakose~ini,premadnevni~kom zapisu, nije ni Hitlera. S drugestrane,Gebels}evrlopovoqnopisatioPaveli}evomzameniku Slavku Kvaterniku («iskreninekoristoqubivprijateq nema~kog naroda”) i usta-

ju za novu dr`avnu strukturu”... Mesec dana kasnije, 13. septembra1941,Gebelsbezzadr{kenavodidivqa{tvausta{apohrvatskoj provinciji povla~e}i paraleluspo~ecimanacionalsocijalisti~kogpokretauNema~koj(i aluzijomna«’No}dugihno`eva’) i analizira hrvatsko-srpske odnosenaterenu. Zanimqivo, takav opis usta{kihzlo~inaGebelsredovnozadr`avadokrajadnevnika: “«^itam brojneizve{tajeotrenutnomstawu, pre svega s jugoistoka. Onaj

Dnevnicinamikrofilmu Gebels je u posledwim danima opsade Berlina naredio da se sviwegovidnevni~kizapisimikrofilmujuiiznesuizbunkera ukojemje,nakonHitlerovogsamoubistva,nakratkopreuzeotitulu kancelara Rajha. Originale su prona{li vojnici Crvene armijeuztelaGebelsa,wegovesuprugeMagdeiwihovo{estoro dece,kojesuroditeqiotrovalipreno{tosuisamipo~inili samoubistvo.Ovesusveskebiledostao{te}eneupo`arukojije zahvatiobunkeriufragmentimasupublikovanive}1948.naengleskom, nema~kom i ruskom. Me|utim, celoviti mikrofilmovanizapisi,docnijeprona|eniuPotsdamu,stavqenisunaraspolagaweistra`iva~imatek2009.Tadaje,naime,zavr{envelikinema~ko-ruskiprojekatobnavqawasvihraspolo`ivihstranicaGebelsovogdnevnika,odnosno98procenatasa~uvanogmaterijala. A sada je ovaj materijal postao dostupan i „obi~nim smrtnicima”... {kom velika{u Mili Budaku (“vrlo komunikativan, izrazito inteligentan,iduhovno`iv~ovek, veliki prijateq Nema~ke, veran Silama osovine, vrlo odmeren u svom nastupu, s osobito dobrim op{tim obrazovawem i potajnom mr`wom prema Italiji”). Gebelsjeuzapisuod5.avgusta 1941. naveo da “u Hrvatskoj jo{ uvekvladajukomunisti~kinemiri.Ve}imdelomrazlogtomele`iu~iwenicidaovdejo{uvelikombroju`iveSrbi,asdruge strane,Hrvatinimalonineodobravajuninepronalazesimpati-

Svetska agenda

WORLD AGENDA

DECEMBER 2012 decembar 2012 SAD, Dec 31, 31.United decembra: States: Predsednik Barak Obama i President Barack Kongres morajuhave na}i na~in and Congress da smawe tro{kove until the end of thei zapu{e u buyetu month torupu remove the od 600 milijardi threat of $600bn dolara, koja bi zbog of tax increases potencijalnog and spending fiskalnog cuts set to begin sloma mogla da ameri~ku in gurne 2013 that could ekonomiju u recesiju push the economy over the “fiscal cliff” and into recession

Early-mid do December, Va{ington, sredine decembra: Dr`avnaWashington: sekretarka Hilari Klinton Secretary }e svedo~iti u Kongresu o upravqawu of State Hillary Clinton krizomtestifies 11. septembra oveCongress godine before kada je u napadima u Bengaziju on the handling of the ubijeno ~etvoro Amerikanaca September 11 attack this ukqu~uju}i i ambasadora u Libiji year that killed four Kristofera Stivensa. Americans, including Kriti~ari tvrde da U.S. ambassador ameri~ka vlada nije na vreme uputila Chris Stevens , in upozorewe svojim Benghazi, Libya. diplomatama Critics say the administration should have heeded warnings

Dec 6, SAD, 6. United decembra: Posedovawe uncean States: Owning (31,1 marihuane ouncegram) of marijuana postaje becomeslegalno legal inu dr`avi Va{ington, Washington state, uprkos saveznom despitekoji a federal zakonu zabrawuje law banning the drogu. Ovim potezom drug. The move se omogu}ava is designed to „rekreativno kori{}ewe” trave, legalise recreational dok ostaje nezakonita use, prodaja though selling it remains unlawful Early Al`ir, po~etkom December, decembra: Algiers: French Francuski predsednik PresidentFrançois Fransoa ide u posetu HollandeOland visits Algeria in Al`iru da bi u~vrstio a bid to improve relations. odnose u nadi da }e dobiti He hopesza thevojnu country will podr{ku intervenciju back anislamskih African-led military protiv interventionnaagainst ekstremista severuIslamic Malija, zbog kojih Pariz strahujeMali, militants in northern da mogli da krenu as bi Paris fears extremists uthere napade may launch na Francusku attacks on France Dec 9, Bucharest: Romanians Bukure{t, 9. decembra: Rumuni izlaze napolls birali{ta go to the afterposle months of vi{emese~ne bitke izme|u in-fighting between the right-wing desni~arskog predsednika president,Traian Basescu Trajana (right), Baseskua i levi~arskog premijera and leftist prime minister Victor Viktora Pante, koji poku{ava da ga Ponta who tried to impeach him. izazove. Druga najsiroma{nija The EU’su second-poorest country je zemqa Evropskoj uniji suo~ena austerity to da sfaces merama {tedwemeasures da bi mogla complysporazum with an IMF aid deal sklopi s MMF-om

kojisti`eizHrvatskeodajejo{ jednom poprili~no o~ajan polo`aj.Poglavniksadnijeupozicijidamo`edaokon~asvojsopstveniusta{kipokret.Usta{esuse nastanilepozemqikaodivqaci, dopu{tajusamovoqnesmrtnepresude,{iresenasvestrane,vr{e egzekucijekakoimjevoqa,itako vodecelokupnisistemujo{ve}e neprilike.Nanaredbepoglavnikagotovodaseneobaziru.No,on nema potrebnu energiju, kao ni mo},dabisesuprotstaviotimdivqacimapozemqi...”» Gebels pi{e daqe: “Vrsni poznavaoci situacije ka`u da

ustanci deluju iz pukog o~aja. Nasovajrazvojsituacijenikako ne mo`e ostaviti ravnodu{nim. Jernakrajuikona~no,opetna{i vojnicimorajutamouspostaviti mir. Stoga, ~ini se da je kucno ~askadabisetrebalointenzivnije pozabaviti s tim problemom,ahrvatskuvladuupozoriti da kona~no ponudi podr{ku za razuzdana usta{ka kretawa premaprovinciji...”» Nacisti~ki ministar propagande zatim navodi da su mu crkveni predstavnici podastrli dokument o okrutnosti Hrvata nadSrbima.“Tajdokumentsadr`itako|ejezivostra{anmaterijal. I gledano s qudske strane,kadjere~otimgnusnimpo-

Japan, decembra: Liberalno Dec 16,16. Japan: The Liberal Democratic demokratska partija, koja je bila na vlasti demokrat neprekidno vi{e od polaare veka sve do 2009, a century until 2009, expected to regain op{tim izborima ponovo o~ekuje se da na op{t power, but without a majority, in a general formira vladu, ali bez apsolutne ve}ine. Leader Shinzo Abe , prime minister Wen lider election. [inzo Abe, koji je bio premijer od 2006. do from 2006-07,2007, would return to the helm vra}a se na to mesto Dec 1, Kuwait City: Kuwait holds Los An|eles, 18. decembra: Pismo pisano rukom, koje je potpisao Yon Lenon i poslao year amid escalating protests against legendarnom gitaristi Eriku new voting rules which opposition Kleptonu predla`u}i mu da parties say favour pro-government sastave zajedni~ki bend, moglo candidates. The emir-led state has bi dosti}i na aukciji 30.000 so farPismo avoided the mass dolara. je napisano pro-democracy unrest seen 29. septembra 1971, in other countries godinu danaArab po{to su se raspali Bitlsi

DecAn|eles, 15-16, Los Los 15.Angeles: i 16. decembra: Fotografije sa The snimawa filma Photo stills from Mountain Alfreda orao“, Eagle , oneHi~koka of the „Planinski British Film koje potra`uje Britanski Institute’s most searchedfilmski for lost institut,are o~ekuju se datodostignu na movies, expected fetch over aukciji cenu od preko 25.000 dolara. $25,000 auction. The film was the Film je at rediteqevo drugo delo second of50, 50 koliko by director od ukupno ih jeAlfred snimioHitchcock tokom karijere Pictures: Getty Images, AP Research: Kate Edgley

stupcima,sveseuglavnomponovosvodinato,dajeuovompodru~ju mir zaista te{ko dosti`an. Srbi smatraju sasvim jasnimdajesmrtspu{komuruci za wih najboqe re{ewe. Obave{ten sam tako|e, da poglavniku nijepo{lozarukomdasesasvojimusta{kimpokretomafirmi{e u hrvatskom narodu. Ekscesivne pojave revolucionarnog pokreta,kojesuikodnastuitamo zabele`ene 1933. godine, do{lesumudoglave,pajeuvideo da ne poseduje dovoqan autoritet i energiju, da protiv wih preduzme, kada je potrebno i brutalne,mere.Tubimoglebiti od pomo}i jedino kazne, a po potrebiistreqawaodgovornih

usta{a, koja bi poslu`ila kao primer”. Istovremeno i partizanski pokretdobijasvevi{eprostora u Gebelsovim dnevni~kim zapisima.Tako,recimo,izzabele{ke od 7. januara 1943. ~itamo kako partizani neograni~eno vladaju tre}inomNDH,raspola`uizda{nim zalihama (ve}inom italijanskog) oru`ja, sami proizvode municiju...Podru~jekojimvladaju partizani, nastavqa Gebels, ustrojenojepremaboq{evi~kom modelu,„akakosuusta{etuprema stanovni{tvu sprovodile stra{an re`im, ono je sad vi{e nastranipartizana,„kojisekrajwedobroodnosepremawima,negonastranilegalnevlade“. Gebels prvi put pomiwe Tita tek13.septembra1943.godine.I nesamoto,nego}emuodovogdatumapoklawatizna~ajnupa`wu, neretko ga nazivaju}i Staqinovim namesnikom u Jugoslaviji. NavoditakoGebelsitalijanskopartizanski sporazum o nenapadawu, Titov strah i neorganizovanost u periodu nakon Pete ofanzive (Sutjeska), ameri~koenglesko-sovjetsku obave{tajnu pomo}Tituiglavnom{tabukao ipartizanskuratnutaktiku:“Uz pomo}velikogdelasvojihtrupa, Titu je, na`alost, uspelo uma}i na{em napadu. On sada vrlo mudrovodisvojebande,kojesesvim svojim snagama trude da izbegnu ozbiqnukonfrontacijusna{im trupama.Natajna~in}e,{toje sasvimrazumqivo,jo{dugostvarati neprilike. No, nadamo se kako }e zimska hladno}a velik deo wegovih vojnih jedinica poteratinazadumawasela,gdebi nam zatim mogli postati lak plen”. Posebno je zanimqiv upis od 23. decembra 1943. u kojem je postalojasnodajeTitoo{troistupioprotivDra`eMihailovi-

SLOBODAN[IJAN:VIZUELNIEKSPERIMENTI,1960–2012.

T

Opre~nih delovaspoj

oliko qudi je bilo iznena|eno mojom nimizajedanistinskislo`enumetni~kiopus odlukom da posle likovne akademije u kom se, pored filmova koje ve} svi znamo, odemnafilmsku,atojesamoposledi[ijanoprobaoikaoslikar,konceptualnii ca~iwenicedasekodnassuvi{eglorifikuprocesualniumetnik,vizuelnieksperimentajutipozivinaakademijama.Tapromenaje,kad tor, istra`iva~, teoreti~ar umetnosti, pisuumetni~kipoziviupitawu,jedannormalan sac,izdava~... procesinigdesenepodrazumevada}e{se Kretawe od umetni~kog dela (slike, crtebavitionim{tosistudirao.Studirawene`a,fotografije,filma)kaumetni~komradu, keumetni~keakademijejashvatam,datakokau [ijanovom slu~aju svoj puni smisao dobija `em,uvo|ewemukulturu. upravoume|uodnosimakakosduhomvremena, (Slobodan[ijan) drugimumetnicimaiwihovimradovima,tako Nijelisvakobavqeweumetno{}uzapravo isasamim[ijanovimopusomkaopretpostapotraga za svojom „pravom“ biografijom? U vqenom celinom. Ta celina, me|utim, vi{e dobamodernizmaosnovninalogsvakomumetnije logi~an niz ve} je pre spoj razli~itih, nikubiojedaposve}enimtragawemdopredo ponekadme|usobnoprotivure~nih,delova. sopstvenog,jedinstvenogiautenti~noglikovUsvomraduuokvirimapsihodeli~neumetnogilioblikovnogjezika,~ijibisvakiizraz nosti [ijan nije eksploatisao potencijale nosio tragove wegove autorske li~nosti. Razvojni put koji je umetnik prelazio tuma~en je kaoputindividuacije.Postajaweumetnikomzna~ilojeupravo dosezawetakvogjezika~ijegranice bi (p)ostale i granice umetnikovog sveta. U tom kontekstu, artisti~ka biografija predstavqalajesledkorakaka prevladavawu tu|ih uticaja i formirawu sopstvene jezi~ke teritorije,kojomumetniksuverenovlada.Iztebiografije,da bi bila „prava“ i da bi bila stubumetnikovogsuvereniteta, brisana su poigravawa s nekim drugimjezicima. Rediteq,pisac,vizuelniumetnik A{tajesaumetnicimakoji Slobodan [ijan (Beograd, 1946) je filmski rediteq, su igrali vi{e jezi~kih igara pisacivizuelniumetnik.Autorjenekolikonajpopularistovremeno?Dalionimoguda nijihsrpskihigranihfilmovainizapublikacijaikwiimaju samo jednu biografiju? Koliko biografija (identite- gaofilmuivizuelnojkulturi.Prvusamostalnuizlo`bu „Papiri-crte`i“[ijanjeodr`ao1974.godine,nakontota)~ovekuop{temo`edaima? gabiloihjejo{jedanaest.Svojimpoznatijimradovimaiz Da li je umetnost sredstvo/pooblasti vizuelnih umetnosti [ijan je preispitivao fesrednik za razumevawe li~nonomen filma, pokretnih slika kao i fotografske registi umetnika ili je, mogu}e, stracijeireprodukcijeprizora. upravo suprotno!? [ta, dakle, Okosnicu postavke u MSUV ~ine [ijanovi radovi na [ijanovaumetnostgovoriowepapiru–odnosnovizuelnieksperimentiudomenupsihomu? I koliko [ijana uop{te deli~neikonceptualneumetnosti,odkojihsemnogiizlapostoji?Brisawegranicaizme`upoprviput,posebnaizlo`bauizlo`bi„Mjestopod |umedijai`anrova,umno`avaSuncem“(zaTomislavaGotovca)kaoinajnovijiciklusrawe identiteta, simultano kredova„Filmskepoze“. taweuvi{e(razli~itih)umetni~kihpravaca–svesutosino-


dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

13

UJUGOSLAVIJI

figura” }a – time, pi{e daqe Goebels, pa`wakojuizaziva.OnjenepripostajejasnokakoStaqindobija kosnovenivo|abandi,teuztoi ve}i uticaj na Balkanu nego Ru~ovek od formata. Bilo bi itezvelti^er~il.DotadajeGebels kako po`eqno da u na{im redopomiwao Mihailovi}a kao vo|u vima dekadentnih generala imapobune(bezdrugihdetaqa),navomo nekoliko takvih mar{ala. de}i wegovu povezanost s jugoOnibizasigurnodruga~ijevodislovenskim kraqevskim dvorom liratinazapaduinaistoku,neulondonskomegzilui^er~ilogo {to je danas mnogo puta sluvunaklonost.Me|utim,sadaDra~aj“. `a Mihailovi} pada u drugi Bilo bi zanimqivo videti plan,atojeonajkqu~nimomenat {to bi onda{wa usta{ka vlast u kojem se savezni~ka pomo} reklanatakvuocenusvognajquokre}epartizanima(umesto,kao }egneprijateqa–izperasvogsadotad,~etnicima). veznika. Ne ~udi stoga {to poPosebnu pa`wu Gebels ovim sledwi va`an zapis Gebelsovog prostorima ponovo posve}uje dnevnika vezanog za NDH mo`ekrajem aprila mozapravosagle1944. godine, kada dati gotovo kao Do 1943. je Ge bels dolazi do velikog finalnu presudu pomiwao Dra`u zahla|ewa nema~– 7. marta 1945. ko-hrvatskih odGebels spektakuMihailovi}a kao nosa. Gebels pi{e larno zakqu~uje: vo|u pobune (bez kako je Hitler od „U Hrvatskoj, dru gih de ta qa), wega zatra`io da prema izve{taju navode}i wegovu naPaveli}avi{e koji sam dobio, povezanost s ne obra}a pa`wu, vlada strahoviti jer, kada je re~ o nered. Usta{e jugoslovenskim poverewunarodau kraqevskim dvorom sprovode teroriwega,sedina“tansti~ki re`um, koj grani”. O~ito u londonskom egzilu koji je ispod svai ^er~ilovu Hitler (a time i ke kritike. Dok Gebels)uvi|ajuda se drugi sva|aju, naklonost. Posle wihov trud nema Tito se smeje totoga ^i~a pada reciprociteta u me. Tako|e, pokau dru gi plan Hrvatskoj–barne zuje se pritom dok je vodi nespokao vo|a naroda sobni poglavnik, i nastavqa: najvi{eg ranga. Uporedi li se “Posebnog davawa pa`we Hrvapoglavnik s wim, ~ini se samo timavi{ene}ebiti”. poput jedne odista jadne, bedne Gebelspotomsvemawepi{eo figure.Onsesamojo{dr`izaPaveli}uasvevi{eoTitu.Ta- hvaquju}i nema~koj vojnoj sili. ko11.novembra1944.prviputizUostalom, ne mogu se oteti utira`ava svoju odre|enu fascinasku da na{i vojnici u tom procijuTitovomli~no{}uinavodi storu jugoistoka samo i jedno kakoje„mar{alTitoobjaviomabrane–haos“». nifest, koji ‘o~arava’ izuzetPosledwiGebelsovdnevni~ki nomdrsko{}u.Onsetamoobra}a zapisbioje10.aprila1945.godiSlova~koj i ^e{koj prema kojine.Ve}1.maja1945.nema~kimima se postavqa kao legalna nistar propagande i posledwi vlast.Tomsetakozvanommar{akancelarRajhabiojemrtav. lu ne mo`e osporiti odre|ena n Daniel Rafaeli}/„Globus”

Izlo`buotvaraLazarStojanovi} Autoriizlo`beSlobodan[ijan:„Mora}udaskrenem!Vizuelni eksperimenti,1960–2012.“unovosadskomMuzejusavremeneumetnosti Vojvodine su Stevan Vukovi}, teoreti~ar umetnosti i Neboj{a Milenkovi},vi{ikustosMSUV.Izlo`buu~etvrtak,6.decembrau 19sati,otvaraLazarStojanovi},filmskirediteq,apostavku}epokloniciumetnostimo}idaobi|udo28.decembra. slikedastvarahalucinatorneopti~ke efekte, ve} se prevashodno bavioodnosombanalnogsvakodnevnogionostranog,tojestmomentimaepifanijekojibiihpovezivali. Preuz imaju}i, u predstavnom smislu, i skalu boja i simboliku svojstvenu pokretu koji je, krajem {ezdesetih godina pro{log veka, izpotkultureprodiraousvesfere `ivota,onjeuraduvodioprocesualneelementekrozponavqawemotiva i bele`ewe iskustava, kao i kori{}ewem efemernih podloga koje je bukvalno sakupqao na ulici. U doba kada je komercijalni grafi~ki dizajn uveliko preuzimao kodove psihodeli~ne potkultureistavqaoihuslu`buakumulacije kapitala, [ijan je te iste kodoveuvodioudomen„siroma{ne umetnosti“, rade}i na recikliranim,odba~enimmaterijalima. Kaokonceptualniumetnik,[ijanbisesmnogorazlogamogaosvrstatime|unajzna~ajnijepredstavnike tzv. analiti~ke struje ovda{wegkonceptualizma.

Kaonastavqa~nekihstremqewaubeogradskojnovojfiguraciji,ukqu~ukojipreuzimaodLeonida [ejke i(li) Ilije Savi}a s jedne, odnosno @ivojina Pavlovi}a, s druge strane, Slobodan [ijan realizuje slike, crte`e i filmovesatematikom|ubri{ta. Onizbegavafantastikuinepodle`enostalgijizaepohamaintegralne slike. U nasle|u koje crpi,[ijanustvariprepoznajeotpor prema estetskom racionalizmu i ~istoj slici iz koje su nestalisvitragovinaracije,svedenunapukuigruvizuelnihelemenata. Razli~ite tipove rada i umetni~kih izraza Slobodan [ijan, istovremeno,posmatrakaoposebne `anrove sa sebi svojstvenim pravilima i razli~itim perceptivnimikomunikacijskimo~ekivawima koja se postavqaju i sprampublikekaosaigra~autim jezi~kimigrama. n Stevan Vukovi} n Neboj{a Milenkovi}

I[^EKUJU]IFILM„HOBIT-NEO^EKIVANAAVANTURA“

Povratakstanovnika komfornihrupa a`qivomarketin{ki podg rev an a temp er atura oko filma „Hobit“, novog hita Pitera Xeksona, krivca za megauspe{nu trilogiju „Gospodar prstenova“, dovedena je do kqu~awa. Premijerajeodr`ana,fanovi su u transu, na internetu su osvanuli ekskluzivni komadi filma(re~je,ipak,ola`wacim a), elitn e jed in ic e ’pablik ril ej{n’ vojs ki rad e non-stop, finansijsko-filmska vrhu{ka trqa ruke, bioskopisu{iromotvorilivrata a vid eo-pir at i glanc aj u svoj e kamk ord er e koj im a }e uslikati bioskopsku predstavu i oka~iti je na forume za one iz siroma{nijih predgra|abelosvetskihgradova...Sva ova ujdurma potvr|uje kako je film bio i ostao, pre svega, velikicirkusizabavazao~i i u{i, senzacija {to oduzima dah i gleda u grupi (koja deli svojeemocije/dobreilo{evibracije i prija joj {to je na gomili). A najpo`eqniji sadr`aj za svetlosne predstave pokretnih slik a jes u fant as ti~n e pri~esamnogoneobi~nostii tajanstvenosti. Sve to „Hobit“obilnonudiipru`asvima,odposlovi~nih7do77(pa ivi{e)godina,kojimausvetu cinizma, xangrizavosti, steriln o-ras ipn i~k og `iv ot a sredwe klase Zapada (propagir an og kao ideal quds kog `ivqewa),trebasvremenana vreme malo bez az lene, lepo upakovaneislikaneegzotike. Sude}ipobrojkamagledalaca i zaradi od „Gospodara prstenova“takvihjepuno,{toobe}avajo{masnogprofitaprodavcima korporacijske zabave. Roman „Hobit ili tamo i nazad“ objavqen je davne 1937. godine.ProfesornaOksfordu, Xon R. R. Tolkin (18921973) stavio je na papir ono {tojepri~aosvojojdeci(legendaka`edajezapojavukwige potpuno nepoznatog pisca „kriv“ i sin izdava~a koji je pro~itao rukopis i izmolio ocadakwiguobjavi);pri~esu bile insirisane tatinim vanredn im poz nav aw em germ anskihinordijskihbajkiisaga, ali i kwigama Endru Langa (1844-1912), {kotskog profesora i pisca sklonog natprirodnom.Natemequtihsvojih znawaTolkinjeizma{taosamosvojansvetSredwezemqei naselio ga mno{tvom fantasti~nih bi}a. U centru pri~e

P

su hobiti (re~ je Tolkinova kovanicastaroengleskihre~i za’rupu’i’kopati’i1970-tih je u{la u re~nike engleskog jezika). Dakle, hobiti `ive u rupama u zemqi ali ne prqavim,gadnimivla`nimiligolim,suvimrupamave}ufino name{tenimiu{u{kanimjer hobitska rupa je sinonim za udobnost. Hobitisuvisokiotprilike polovinu visine qudi a mawi od bradatih patuqaka; hobiti nemajubradu,sklonisugojewu, posebnoupredelustomaka,voledaigrajuipevaju,voledase obla~eujarkeboje,nenosecipele jer na wihovim stopalima rastu prirodni ko`ni |onoviigusta,toplasme|adlaka nalik qudskoj kosi, imaju

com,pridru`itidru`inikoja se uputila do Samotne planineu~ijimjepe}inamaskriveno blago zmaja [mauga. Poduhvat}ebitiprilikadaseupozna svet izv an hob its kog Okruga,dasesretnuraznabi}aidaBilbona|emagi~niprsten koji }e biti zalog nekih novihavantura... Kwigaprepuna~udesnihbi}a i magije nai{la je na vrlo povoqan odjek kod dece ali i kritike(owojjepohvalnopisao C. S. Luis, kasnije autor „Hronika Narnije“). „Hobit“ je nominovan za Karnegijevu medaquidobitnikWujorkHerald Trib jun a za najb oq u omladinskukwigu.Izdava~je, na krilima uspeha, zatra`io odTolkinanovukwiguaonmu

Embargonakritike Obo`avaoci rediteqa Pitera Xeksona jedva su do~ekali pretpremijeru filma o Hobitu u sredu uve~e, i jo{ uvek su u o~ekivawu“presude”koju}edatikritika,budu}idajestudiou Velingtonustavioembargonaobjavqivawebilokakvihocenao prvencuubudu}ojtriologiji.Ovostoga{toseverovatnoprocewujuprviutisciiizgledizawegovudaqudistribuciju.Ina~e,film}ese14.decembrapojavitisinhronizovanonaplatnima1.000bioskopa{iromsveta. JedinosefilmaxijaBrajanSingerdrznuodaprekr{iembargo, odu{evqen novom tehnologijolm visoke rezolucije slike, kojajeuodnosuna“Gospodaraprstenova”mnogosvetlija,dokse malopoznatiaustralijskiblogerKajliKlajnpo`aliodajedo karatabilogotovonemogu}edo}i:prekostohiqadaobo`avalacatiskaloseokocrvenogtepihauo~itogprvogprikazivawa.U “Varajetiju”i“Holivudskomreporteru”odkojihseobi~noo~ekujuprvekritikenijeobjavqeniniredak,kaoniuostaloj“sveprisutnoj”svetskoj{tampi.Ipak,ItanSaksjeuWujorkdejli wuzunapisaoduga~akpozitivan~lanakotomprvomfilmuunovom Xeksonovom opusu, nazivaju}i ga “pravim ~arobwakom”. “Filmnuditehnolo{ko~arobwa{tvozahvaquju}iformatuod 48frejmovausekundi...kojiposleminutdvaprilago|avawaoka navisokurezoluciju,budiutisakkaokodprvoggledawaHDtelevizije.Visokarezolucijaimaidrugustranu:teravasdatrep}ete dok gledate opsceno ogromnog Goblina Kinga, tako kristalnojasnog.“Hobit:Neo~ekivanaavantura”prizivasvetfantazije koji je posledwi put vi|en u oskarovcu iz 2003. “Kraqu prstenova:povratakkraqa”.Rezultatjeblizublokbasterasnajboqimspecijalnimefektima. BlogerKlajnjeovomedodaoda“likoviblistajuufilmu.Savr{enkastingiwihovotuma~ewetokom~itaveprojekcije”. Tojesve{tosemo`esaznatido5.decembrakadaseembargo okon~ava. duge prste, dobro}udna lica i smeju se ~esto, dubokim, prijatnim smehom (posebno posle ru~ka, koji uzimaju dva puta dnevno). Hobiti su porodi~ni qudi,vezanizasvojuzajednicu i kraj u kome su ro|eni, uop{tenisuavanturistijerseto kosi sa wihovim hedonisti~kim konceptom `ivota. Ipak, hobit Bilbo Bagins }e se, namamqen Gandalfovom ~arobwa~k om prev ar om/smic al i-

je pon ud io del o „Silm ar ilion“{tojeizdava~odbiojer je hteo jo{ pri~a o hobitima. Tolkin je zapo~eo novu kwigu aliseradnawojodu`iokako zbogizbijawaDrugogsvetskog rata tako (i vi{e) zbog toga {tosepri~a„otela“;ipak,kadasekwigapojavila,1950.pod naslovom „Gospodar prstenova“postalajenesamohitve}i noviliterarniklasikijedan odtemeqa`anraepskefanta-

stike(uzHauardovog„Konana“ i Luisovu „Narniju“). Rad na novojkwizinateraojeTolkinadatemeqnijeosmisli~itav prethodni koncept pa je promenioikarakterGoluma,u~iniv{i ga agresivnijim; zbog toga je preradio peto poglavqe („Zagonetke u tami“) u „Hobitu“ i umesto miroqubivog rastanka, u usta Goluma staviooptu`bedajeBilbolopovkoga}ezauvekmrzeti,{to }ebitijedanodtemeqazapletau„Gospodaruprstenova“. Takojesvetzami{qenzazabavudeceevoluiraoutvorevinunamewenuozbiqnijim~itaocima, sa kompleksnim zapletomimno{tvomjunakarazli~itih rasa/vrsta. „Hobit“ je za~etak Tolkinovog `ivotnog epa(madajeon,po~etkom1930tih,ve}objaviopoemu„Goblinovastopala“),sme{tenuuperiod izme|u pada Vilewaka i uspona Qudi, krcatog istorijama porodica, zajednica, ratovima i periodima mira. U osnovi svega le`i prastara pri~a o borbi Dobra i Zla, SvetlaiTame,o^astiiIzdaji,aliioVo|amaiPodanicima,HrabrostiiKukavi~lukure~ju o idealima/principima koji odre|uju `ivote pojedinaca. „Hobit“jepostaoklasikde~ijeliteraturemalteneodmah pos le obj av qiv aw a; weg ov a slavajepomalopotisnuta„Gospod ar om prs ten ov a“ jer se uglavn om pom iw e kao lak i uvoduovutrilogiju.Dosadaje „Hobit“ do`iveo prevode na bezm al o sve svets ke jez ik e (kod nas je objavqen 1975. u ediciji „Raspust“ beogradskog „Nolita“, u prevodu Meri i MilanaMili{i}a),apowemu je na~iweno i nekoliko mawe ilivi{euspelihadaptacijau stripu, crtanom filmu, radio dramiodnosnousveprisutnim kompjuterskim igrama. Xeksonova ideja da od „Hobita“ napravi ni mawe ni vi{e nego tril og ij u, bud i raz um qiv oprezaliistrahodmegalomanije. Re`iser svakako ra~una na uspeh „Gospodara prstenova“ i na radost publike zbog susreta sa starim znancima. Znaju}iXeksona,mogudao~ekujuleposlikane,impozantne pejza`e Novog Zelanda, kao i punodinami~nihscena-alida li }e to biti dovoqno za dobrefilmove?Dokfilmnedo|e i do nas najnestrpqiviji moguseprihvatitiioriginala,daklekwige. n Ilija Baki}


14

nedeqa2.decembar2012.

SPORT

dnevnik

JELENSUPERLIGA

Noskovi} igra~ preokreta SpartakZlatiborvoda–Partizan2:2(0:1)

Momenatspro{logodi{wegturnira

PREDJUBILARNI50.„DNEVNIKOV”TURNIR UMALOMFUDBALU

Igra se u pet konkurencija Sve je spremno za jubilarni 50. „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu, kao i pro{le godine turnir }e se igrati u maloj sali Spensa, gde su uslovi za igra~e i pu bliku idealni. [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odnosu na prethodne turnire, igra}e se s pet igra~a u poqu i sa golmanom ,a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet konkurencija: seniori, veterani ( igra~i koji su napunili 35 godina), kadeti ( 1996. i mla|i), pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i). Ve} sada je interesovawe za na{ turnir ogroman, svakodnevno nas zovu ekipe, naravno oni najmla|i su i najnestrpqiviji, oni `ele prvi da obezbede u~e{}e na najstarijoj smotri mini fudbala u Srbiji. Kotizacije za seniorske ekipe iznosi 15.000 dinara,

veterani }e pla}ati 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. Nagradni fond }e ove godine biti ve}i nego na prethodnom turniru, prvaku }e pripasti 500.000 dinara, a bi}e nagra|ena i drugoplasirana i tre}eplasirana ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideli i veteranima, a u mla|im kategorijama, pored medaqa, najboqe ekipe dobi}e i sportsku opremu. Podrazumeva se, kao i ranijih godina, da }e se ove nagrade podeliti pod uslovom da se prijavi oko 100 ekipa. Prijave za turnir prima}emo od sutra (3. decembar) u Sport skoj ru bri ci „Dnev nika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat soba broj 14, od 10 do 14 sati i na `iro ra~un [ah klu ba „Dnev nik” 340-2511-60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe. Informacije se mogu dobiti i na telefon 021/480-6827. G.K.

KUPKONFEDERACIJA

Brazil u grupi sa Italijom @rebom su u Sao Paolu odre|ene grupe za Kup konfederacija koji }e od 15. do 30. juna biti odr`an u Brazilu. U grupi A su Brazil, Japan, Meksiko i Italija, a grupu B ~ine aktuelni svetski i evropski {ampion [panija, Urugvaj, Tahiti i {ampion Afrike koji }e biti odlu~en 10. februara.

Blater posetio Pelea Pred sed nik Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) Sep Blater posetio je legendarnog fudbalera Pelea koji se oporavqa posle operacije kuka u Sao Paolu. [vajcarac je posetio Pelea u wegovom domu u petak. - Uvek je veoma posebno sastati se sa Peleom kraqem i sa wim razgovarati o fudbalu - kazao je predsednik FIFA.

Blater je rekao i da }e obavesti Pelea o pripremama Brazila za Kup konfederacija i Svetsko prvenstvo 2014. Kao ambasador Svetskog prvenstva 2014, Pele }e propustiti `reb za Kup konfederacija zbog opera cije kojoj je uspe{no podvrgnut pre dve nedeqe. Pele je rekao da }e wegovo „srce biti na `rebu”. Kup konfederacija igra}e se od 15. do 30. juna 2013. u Brazilu.

PRVENSTVOJAPANA

Osaka ispala Osvaja~ azijske Lige {ampio na 2008. Gamba Osaka ispala je iz Prve japanske lige, po{to je posledweg dana prvenstva izgu bila od Xubilo Ivate sa 2:1. Ovo je prvi put u istoriji kluba da se Osaka na|e u drugoliga {kom dru{tvu. Frapantan je podatak da je Gamba dala 67 golova i ispala iz lige, dok je {ampion Hiro{ima dao ~etiri gola ma we. Naravno, prvak je primio 31 mawe gol od Osake. Pobedni~ke golove za Ivatu postigli su Rijoi~i Maeda u

petom i Juki Kobaja{i u 80. minutu. Po~asni gol za Osaku dao je u 40. minutu [u Kurata. U drugu ligu ispao je i Visel Kobe koji je izgubio od Hiro{ime sa 1:0, a ranije je iz Xej lige ispao Saporo. U ostalim me~evima Albireks Nigata je izbegao ispadawe pobedom nad Saporom od 4:1, dok je Jokohama bila boqa od Sagan Tosua sa 1:0, go lom iz slo bod nog udarca [unsukea Nakamure. Tre}eplasirani Urava Reds savladao je Nagoju sa 2:0.

SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca oko 5.000, sudija: Gogi} (Novi Sad), strelci: Noskovi} u 78. i Brati} u 83. za Spartak Zlatibor vodu,a L. Markovi} u 13. i M. [}epovi} u 57. minutu za Partizan. @uti kartoni: Pu{kari}, Popara, ^ovi} (Spartak Zlatibor voda), Smiqani}, Miqkovi} (Partizan). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Antoni} 7, Brati} 8, G. Adamovi} 7, Pu{kari} 7, [arac 7, Novakovi} 7, Kova~e vi} 7 (Popara -), Torbica 7, M. Adamovi} 7 (Noskovi} 8), Despotovi} 7 (^ovi}). PARTIZAN: Petrovi} 7, Miqkovi} 7, Volkov 7, Ostoji} 7, Ivanov 7, Smiqani} 7, Joji} 7, Tomi} 7, L. Markovi} 7 (Ili}), M. [}epovi} 7 (S. Markovi}-), Mitrovi} 7 (S. [}epovi}). Fudbaleri Spartak Zlatibor vode su zavr{ili jesen na najboqi na~in. Pred punim tribinama Gradskog stadiona u Subotici golubovi su odoleli Partizanu koji je posle 57. minuta imao dva gola prednosti. Ulazak xokera Noskovi} pokrenuo je Spartak, a bod doma}inu doneo je is kusni Brati}. Gosti su, prema o~ekivawima, boqe po~eli utakmicu, a ve} u prvom napadu je Joji} bio u prilici. Spartak je pripretio u 8. minutu, nakon asistencija Novakovi}a Despotovi} glavom poslao loptu preko gola. Partizan je do prednosti do{ao u 13. minutu, nije najboqe reagovala odbrana Spartaka, Mitrovi} je glavom spustio loptu ka Lazaru Markovi}u koji je mogao da bira gde }e da po{aqe loptu za vo|stvo Beogra|ana. U nastavku me~a novu {ansu je imao Joqi}, a potom i Miqkovi} u 38. minutu, ali je Aleksi} bio siguran. Spartak je dve najboqe prilike imao u 34. i 36. minutu. Prvo je u {ansi bio Brati} koji je dva puta dobro poku{ao glavom, ali je Petrovi} u oba navrata dobro reagovao. Drugom prilikom {ansi je prethodila lepa akcija Suboti~ana u kojoj su u~estvovali Adamovi}, Novakovi} i Torbica, odli~no je {utirao Despotovi}, ali je Petrovi} jo{ boqe odreagovao.

Miqkovi}atraktivno{utiranagolSpartaka

Vermezovi}: Neverovatno Trener Patizana ne mo`e da veruje kako su wegovi igra~i odigrali non{a~antno posle vo|stva od 2:0 protiv Spartaka. - Neverovatno! Upozoravao sam na prekide u poluvremenu, a kod tog momenta sam vikao, svi na stadionu su me ~uli, osim onih koji je trebalo da ~uju. Ipak, to je fudbal, a mi smo priliku da overimo pobedu prokockali u prvom poluvremenu. Umor nije opravdawe. Okre}emo se utakmici sa Rubinom u Ligi Evrope - rekao je Vermezovi} posle utakmice. Od dolaska Petra Kur}ubi}a na mesto trenera Spartak igra kao preporo|en. Suboti~ani su „odrali” Crvenu zvezdu (3:0), a sada su se vratili iz izgubqene utakmice. - Nagra|eni smo za upornost u drugom poluvremenu. Igra~i su dali sve od sebe, verovali i na 2:0 da mogu do pozitivnog rezultata i uspeli smo. Gledali smo dobru utakmicu, ruku na srce Partizan je imao vi{e {ansi u prvom poluvremenu, ali u nastavku smo uspeli da se slo`imo i osvojimo bod - rekao je Kur}ubi}.

Fini{ prvog poluvremena pripao je Partizanu, a nakon pritiska {ansu da duplira prednost Partizana imao je Miqkovi}, nakon gre{ke Brati}a, ali {utira pored leve stative. Spartak je boqe po~eo drugo poluvreme. Adamovi} je prvo u 56. minutu dobro {utirao sa distance, a potom je dobar pro-

dor Torbice okon~an prvi kor nerom za Suboti~ane. Kapiten Spartaka je dobro nabacio iz ugla, Brati} nije uspeo da zahvati loptu, Volkov je sa svog peterca poslao dugu loptu, [}epovi} je bio br`i od odbrane Spartaka, Aleksi} je kasno krenuo, napada~ Partizana je pre stigao do lopte, a posle lepog

Gre{kama u poraz DowiSrem-Jagodina0:2(0:2) NO VI SAD: Sta dion „Kara|or|e“, gledalaca: 500. Strelac: Stojanovi} u 2. i 45. minutu. Sudija: Vukadinovi} (Be o grad). @u ti kar to ni: Tomi} i Lepovi} (Jagodina). DOWI SREM: \uri~i} 7, Josimov 7, Mileti} 6, Laki} Pe{i} 6, Ko{uti} 7 (od 70. minuta Nemawa To{i} 6), ]iri} 7, ^orda{i} (od 20. minu ta Ristov 7), Damwanovi} 7, Laki}evi} 7, Milosavqevi} 6 (od 56. minuta Prqevi} 6), Milutinovi} 7. JAG OD IN A: Bon xu li} 7, Duki} 7, Proji} 6, Tomi} 7, @ivanovi} 7, \eni} 7 (od 87. mi nu ta \u ri}), Cvet ko vi}, Le po vi} 7 (od 89. mi nu ta Kosti}), Stojkov 7, Gogi} 7 (od 90. minuta Ili}), Stojanovi} 8. Pe}in~ani su se nadali bodovima protiv Jagodine, kako bi se tokom zimske pauze u mirnijoj atmosferi pripremali za nastavak sezone. Me |u tim, raz voj do ga |a ja i{ao je drugim tokom. Gledao-

ci se nisu ni smestili na svo ja sedi{ta, a gposti su poveli. Te`ak kiks Mileki}a, koji je poslao prekratku loptu \u ri~i}u, iskoristio je Stojanovi}. U nekoliko navrata tokom pr vog po lu vre me na, igra ~i posled we li ni je od bra ne Doweg Srema pokazivali su ve li ku ne si gur nost. Sjaj nu priliku Sremci su imali u 16. minutu. Milutinovi} je divno proigrao Dam wa no vi }a, ko ji se, jednostavno, spetqao ispred gola Bonxuli}a. Ula skom Ri sto va u igru napadi Doweg Srema postali su daleko ubojitiji, a igra te~nija. U 32. minutu Ristov je {utirao pod samu pre~ku Jagodinaca, a Bonxuli} je krajwim naporom odbio loptu u korner. Nekoliko minuta kasnije Ristov nije kaznio pospanost gostruju}e odbrane. Kada su gledaoci o~ekivali da sudija Vukadinovi} ozna~i

kraj prvog poluvremena \eni}a je proa{o po desnoj strani, odli~no centrirao i na pravom mestu ponovo je bio Milo{ Stojanovi}, koji je postigao svoj drugi gol. Do ma }in u na sta vak me ~a kre nu li da le ko od lu~ ni je. ]iri} je u 52. minutu izbio sam ispred Bonxili}a, koji je bio br`i za deli} sekunde. Pet minuta kasnije u {ansi je bio @ivanovi}. Trener Doweg Srema, Bogi} Bo gi }e vi}, iz me na ma je po ku{avao da ne{to promeni, po sle vi {e me se~ na pa u ze, zaigrao je Prqevi}, a napad je poja~an s Nemawom To{i}em. Upravo je taj igra~ u 80. minutu bio u prilici da postinge gol, ali su gosti prakti~no sa same gol linije izbacili loptu u poqe. Do kraja utakmice, \eni} je bio u polu{ansi u 84. minutu, a par minuta kasnije Ristov {utira pored gola. @.Radivojevi}

udarca, lopta je zaigrala u golu Suboti~ana. Trener Suboti~ana Kur}ubi} je, kako je to i logika nalagala, odlu~io da rizikuje, poja~ao je ofanzivni red Suboti~ana, {ansu su dobili ^ovi}, Noskovi} i Popara, a taj potez se i isplatio. Upravo je Popara u 76. minutu uposlio Noskovi}a koji je protutwao kao brzi voz i savladao Petrovi}a i vratio nadu Spartaka da bi mogli da ostanu nepora`eni. Da tako bude pobrinuo se Vidak Brati}. Noskovi} je oboren u prodoru, slobodan udarac sa leve strane izveo je Pu{kari}, a iskusni Brati} odvojio od svojih ~uvara i neometan sa dva metra poravnao rezultat. Fini{ me~a doneo je dosta ner vo ze, pro du `e tak ko ji je trajao i vi{e od pet minuta, veliku {ansu Sa{e Markovi}a koji je zadrmao pre~ku i nesportske poteze igra~a Partiza na. U to me je pred wa ~io Miqkovi} koji je nakon duela sa Antoni}em uhvatio defanzivca Suboti~ana za gu{u, a od sudije je dobio samo `uti karton. ^arke su se nastavile i posle utakmice, sre}om, bez ve}ih N.Stanti} incidenata.

Stali na kraju Radni~ki(N)-Rad1:1(1:0) NI[: Stadion ^air, gledala ca 1500, sudija: Bogdanovi} (Kragujevac). Strelci: Stojanovi} u 29. za Radni~ki, a \ur|evi} u 88. minutu za Rad. @uti kartoni: @ivkovi}, Stamenkovi} (Radni~ki), a Vitas (Rad). RADNI^KI: Peri}, Stamen kovi}, Vukomanovi}, @ivkovi}, Ran|elovi}, Luki}, Pej~i}, Stojanovi} (\or|evi}), Jovanovi} (Mitrovi}), Stefanovi} (Pavli~i}), Stefanovi}, Petrovi}. RAD: Kqaji}, Vitas, ^au{i}, Pr{o (Mrkela), Luka, Qubinkovi}, Perovi}, Mitrovi}, Koji} (\ur|evi}), Milo{evi}, Lekovi} (Anti}). Ni{ki Radni~ki je do samog kraja imao pobedu u xepu protiv Rada jer je vodio golom Stojanovi}a u 28. minutu. Ipak, na samo minut do kraja \ur|evi} je doneo bod gra|evinarima. Tako se zavr{ila tu`na jesen za Ni{lije, koje su mnogo vi{e o~ekivali od svoje ekipe. A fudbeleri Rada }e neo~ekivano prezimiti na visokom mestu.

Kragujev~ani poveli pa stali Radni~ki1923-Javor1:2(1:0) KRAGUJEVAC: Stadion ^ika Da~a, gledalaca 1000, sudija: Jovaneti} (Vaqevo). Strelci: Milo{evi} u 25. za Radni~ki, a Milovanovi} u 60. i Silva u 89. minutu za Javor. @uti kartoni: Petronijevi}, \uri~kovi} (Radni~ki), a Milinkovi}, Ostoji} (Javor).

RADNI^KI 1923: Kne`evi}, Varja~i} (Zoranovi}), Fejsa, Ota{evi}, Milo{evi}, Nedovi} (Sikimi}), Petronijevi}, Petrovi}, Milo{kovi}, \uri}kovi} (Zimovi}), Spalevi}. JAVOR: Nikoli}, Milovi}, Mom~ilovi}, Novakovi}, Vla -

{i}, Ostoji}, Vidi}, Milinkovi} (\oki}), Silva, Milovanovi} (Kolakovi}), Josovi} (Mi{i}). Radni~ki je vodio protiv Javora, ali je na kraju ostao bez bo do va na svom „^i ka Da~i”.

Ivawi~ani su preokrenuli i potvrdili odli~nu formu ove jeseni, koja ih je dovela u red kandidata za izlazak u Evropu. Pred Dejanom \ur|evi}em je veliki posao u predstoje}oj zimskoj pauzi.


SPORT

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

15

JELEN SUPER LIGA SRBIJE 15. KOLO BEOGRAD:Crvenazvezda-Vojvodina 0:3(0:2) SUBOTICA:SpartakZV-Partizan 2:2(0:1) NOVISAD:DowiSrem-Jagodina 0:2(0:2) NOVIPAZAR:NoviPazar-Hajduk 0:2(0:0) BOR^A:BSKBor~a-OFKBeograd 0:2(0:1) NI[:Radni~ki-Rad 1:1(1:0) SMEDEREVO:Smederevo-SlobodaPoint 0:1(0:0) KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-Javor 1:2(1:0) 1.Partizan 15 12 1 2 45:12 37 2.Crvenazvezda 15 10 1 4 31:22 31 3.Jagodina 15 9 2 4 17:10 29 4.Vojvodina 15 7 7 1 13:7 28 5.Rad 15 7 4 4 18:11 25 6.Javor 15 7 2 6 22:14 23 7.Sloboda 15 6 5 4 19:20 23 8.SpartakZV 15 6 4 5 21:16 22 9.OFKBeograd 15 6 3 6 19:16 21 10.NoviPazar 15 3 6 6 17:20 15 11.DowiSrem 15 4 3 8 13:20 15 12.Radni~ki(N) 15 3 5 7 14:27 14 13.BSKBor~a 15 4 2 9 14:34 14 14.Hajduk 15 3 4 8 14:20 13 15.Radni~ki1923 15 2 6 7 12:22 12 16.Smederevo 15 1 5 9 6:24 8 Uslede}emkolu(27.februara2013.)sastajuse-SMEDEREVO:Smederevo-Vojvodina,KULA:Hajduk-Jagodina,NOVI SAD: Dowi Srem - OFK Beograd, BOR^A: BSK Bor~a - Partizan, SUBOTICA: Spartak ZV - Sloboda Point, BEOGRAD: Crvenazvezda-Javor,NI[:Radni~ki-NoviPazar,KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-Rad.

AbubakarugasioZvezdu Crvena zvezda - Vojvodina 0:3 (0:2) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 13.751,sudija: Ma`i} (Vrbas). Strelci: Abubakar u 22, 45 . i Stevanovi} u 47. minutu. @uti kartoni: Baji}, Mladenovi}, Ve{ovi} (Crvena zvezda), a Trajkovi}(Vojvodina).

nadigrav{i je u svim elemntima,auzpomo}istinskogjunaka me~a Oamuru Abubakara. Kamerunac se poigravao sa Zvezdinom odbranom, ~inio {ta je hteo, bio neuhvatqiv, strelac dva pogotka. O~igledno da se Zvezdin sistem upotpunosti raspao, a partija Vojvodine je

pretio je Milija{ iz slobodnog udarca u 6. minutu, pa potomiKasalicakojinijedobro reagovaoizizglednepozicije. Novosa|anisuu11.minutuizvelibrzuiosmi{qenuakciju ali Stevanovi} nije bio dovoqno precizan u zavr{nici. UzvratilisuBeogra|aniu18.

Jankovi} podneoostavku Po svemu sude}i „misija” Aleksandra Jankovi}a na Zvezdinoj klupi je okon~ana. On je odmah posle zavr{etkautakmice,jo{usvla~ionici podneo neopozivu ostavku.

Adamovi}zanadu Novi Pazar - Hajduk 0:2 (0:0) NOVI PAZAR: Stadionpod Jo{anicom, gledalaca 2000, sudija: Jeremi} (Beograd). Strelac:Adamovi}u67.i78.minutu. @uti kartoni: Vu{qanin, Haxibuli}, Ristovi}, Rni} (Novi Pazar), a Bulatovi}, Cvetkovi}, [veqo (klupa), ]ulum (Hajduk).

FudbaleriHajdukasuufini{u jeseweg dela prvenstva prona{li formu, uspeli su u vrlo va`nomme~udasavladajuekipu Novogpazaraitakonagovesteb oqe dane. Junak me~a pod Jo{anicom bio je mladi Nenad Adamovi}, 23-godi{wi fudbaler sredineterena,doneojepobedu

NOVI PAZAR: \ogatovi}, Rni}, Lotinac, Vu{qanin, Bogunovi} (Kecap), Ristovi}, Alivoxi}, Damwanovi}, Haxibuli} (Stojanovi}), @arkovi}, Ra{~i}(Popin). HAJDUK: Bra}, Milunovi}, Bulatovi}, Obrovac, Adamovi} (Kova~evi}), ]ulum, Veselinovi}, Sekuli} (Varga), Lali}, Ki{(Kr{i}),Cvetkovi}.

Kuqanima.  Prvi pogodak postigaojeu68.minutu,apobedu svogtimaoveriojeu83.minutu. Bilajetotre}apobedaKuqana uprvenstvu. PodJo{anicomigralosedosta `ustro Pazarci su imali incijativu, ali su Kuqani kontramaprekoLazaraveselinovi}a i Nenada Adamovi}a opasno pretili\ogatovi}u. R. D.

Oklopnicizar|ali Smederevo - Sloboda Point 0:1 (0:0) SMEDEREVO: Stadion Smedereva,gledalaca500,sudija:Glo|ovi} (Vrbas). Stelac: Ran|elovi}u85.minutu(izpenala).@uti kartoni: Krwar, Momi}, Radovanovi} (Smederevo), a Krsti} (Sloboda). SMEDEREVO: M.@ivkovi}6, Ogwanovi}6,Miqkovi}6,Opan~ina 6, Krmar 6, D. @ivkovi} 7, Momi} 6(Radosavqevi}), Stojanovi}6(Tiodorovi}5),Veqovi} 7, Radovanovi} 6, Bogi} 6 (Stanoj~i}). SLOBODAPOINT: Rankovi} 7,V.Vasovi}7,Ran|elovi}7(Jovanovi}), Pejovi} 6, Jani}ijevi} 6, Gojkovi} 6, Puri} 7 (Memedovi}),Krsti}7(Kova~evi}),Tiago 8,Lovri}7,]ulibrk7. Jo{jednomsuSmederevcirazo~araliinaneslavanna~inokon~alijesewideosezone.Istiniza voqu, ovog puta igrali su mnogo boqe, nego na nekim prethodnim

susretima,alijeulo{ojrealizaciji poraz bio neminovan. Posle nekoliko poluprilika sa obe strane Dejan@ivkovi}jeglavom sa{estmetaraciqaodowidesni ugao,alijeRankovi}uspeodasa~uva svoju mre`u. Najpovoqniju prilikuuprvompoluvremenuponovojeimao@ivkovi}u44.minutu,kadajesapetmetarapogodiou noge golmana Rankovi}a i tako propustio priliku da Smederevcimadonesezaslu`enovo|stvo.U nastavku susreta Veqovi} i Momi}nisubiliprecizniba{kaoi Tiagou57.minutukadajesapola metara proma{io prazan gol. TamnoputifudbalerU`i~anaiskupiosenaisteku84.minuta,kadajeiskoristioneodlu~nogRadovanovi}akojigajesapleopajesudija Glo|ovi} pokazao na belu ta~ku.Siguransa11metarabioje Ran|elovi}itakoU`i~animadoneozaslu`eniuspeh. T. Gli{i}

BSK–OFKBeograd0:2(0:1) BOR^A: Stadion BSK-a, gledalaca 500, sudija: Gruji} (Beograd). Strelci:Grbi}u19.iBogavacu53.minutu.@utikartoni:Sotirovi}, Savkovi},Stan~eski,Bo{kovi}(BSK),aBogavac(OFKBeograd). BSK: Gruji~i},Plani},Bo{kovi},Milojevi},Milutinovi},Nuhi, Savkovi} (\ur|evi}), ^esarevi} (@ivkovi}), Sotirovi}, Bulatovi} (Stan~eski),\uki}. OFKBEOGRAD: Luka~,Petkovi},Rodi},Axi},Vasiqevi},Nikoli},Pavlovi}(Pavlovski),Trivunovi},Jovanovi}(Miji}),Grbi},Bogavac(Batioha).

sna`no {utirao po zemqi ali je Bajkovi} nogom spre~io pogodak. Iondauprvomminutusudijske nadoknade pravi {ou neuhvatqivog Abubakara. Kao vihorkrenuojekaZvezdinomgolu sagotovo30metara,ostavioiza sebe nekoliko prepreka, i preciznimudarcemmatiraopodrugiputBajkovi}a. Brzosusvedilemeokokona~nogishodarazre{ene.Ve}u47. minutu jo{ jednom je poklekla Zvezdina porozna odbrana. PoslekornerakojijeizveoKatai,

Abubakarposti`evode}igolnaMarakani

CRVENAZVEZDA: Bajkovi} 5, Ve{ovi} 5, Maksimovi} 5, Dimitrijevi} 5 (Milunovi}), Milivojevi} 6, Lazovi} 5 (Kadu), Milija{ 6, Kasalica 6 (Asamoa),Mudrinski5. VOJVODINA: Supi} 8, Vuli}evi}8,Trajkovi}7,\uri}7, Pavlovi} 7, Radoja 8, A|uru 8, Stevanovi}8,Kosovi}7(Moreira),Katai7,Abubakar9. Fudbalski ples Vojvodine na Marakani, za efektan kraj ne ba{blistavepolusezone.Novosa|anisuuderbijukolaubedqivo poobedili Crvenu zvezdu,

mo`dadokazdajeekipadosegla punuipravuformu. U uvertiri utakmice ~inilo se da su Zvezdini motivi ja~i, Partizanjeizboriotekremiu Subotici,pasucrveno-belimogli na pauzu sa  „minus tri boda”. Ali na terenu sasvim duga~ijaslika... Od prvog minuta Vojvodina je nametnula svoj stil igre. Visokim presingom zadavali su puno muka crveno-belima kojidobrihdesetakminutanisu uspeli da pri|u kaznenom prostoru gostiju. Istina, za-

minutukadajerezantanudarac Dimitrijevi}asa15metarazaustavioSupi}. Zrelu partiju gosti su u 22. min ut u krun is al i pog otk om. Vuli}evi} je poslao upotrebqiv centar{ut, u velikoj gu`vi u kaznenom prostoru nespretnojeintervenisaoBajkovi}, {to je na pravi na~in iskoristio Abubakar i bez problemasanekolikometaraloptu ubacio u mre`u. Vo|stvo je dalo krila pulenima Neboj{e Vigwevi}a.Usledilajepotpuna dominacija na travi Mara-

na drugoj stativi na{ao se usamqeni Stevanovi} koji je rutinskimudarcemjo{jednommatirao Bajkovi}a. I tu je pri~a zavr{ena.Nadalisusesimpatizeri crveno-belih da je mo`da, kaoinekolikoputaovejeseni, mogu}preokret.Ipaknijebilo uredovimadoma}inanisnageni voqe ni znawa da se na adekvatan na~in suprostave raspolo`enojVojvodini.Uostalom,svu nemo}avaqdaiaktuelnitrenutakZvezdenaslikaoje75.minut kada Milunovi} sa dva metra prebacioprazangol. Zadovoqnivisokimvo|stvom Novosa|ani su mirno priveli me~kraju,amoglisudaobezbedeijo{ubedqivijitrijumfjer su Abubakar i Moreira imali zaistaodli~neprilike. Sve pohvale fudbalerima VojvodineitreneruVigwevi}u na zaista blistavom izdawu na na{emnajve}emstadionu.Iskoristili su sve gre{ke Crvene

Vigwevi}: Velikapobeda Razumqivo je bilo razli~ito raspolo`ewe dvojice trenera po zavr{etku derbija. Mnogo razloga za zadovoqstvo imao je u~iteqNovosa|anaNeboj{aVigwevi}. -UnajaviutakmicereklismodaidemouBeogradbezkalkulacija, na pobedu. Bili smo veoma agresivni na prvu Zvezdinu liniju,spre~ilismolaganiulazaknana{epoqewihovihopasnih {utera, a naravno presudni su bili golovi. Padali su u pravovreme,posebnodrugiitre}i.Mojiigra~iuradilisupunodobrihstvariiovojezna~ajnapobedaprotivvelikogrivala.Sve~estitkemojimmocima-istakaojeVigwevi}. Vojvodinaseba{raspucalanakrajusezone -Imalismoproblemasarealizacijomtokomjesewegdelasezone.Ponekadrezultatiiigranisubiliuadekvatnomskladu, ose}alisuinapada~ipritisak.Me~saZvezdombiojespecifi~an jer je to rival koji nam je ostavio vi{e prostora za igru. Procenatrealizacijejebioodli~anaepilogzaistavelikapobeda-konstatovaojeVigwevi}. Trener crveno-belih Aleksandar Jankovi} kratko je prokomentarisaotokme~aiubedqivporaz. - Zaslu`ena pobeda Vojvodine koja je iskoristila sve na{e slabostikojesuo~igledneuposledwevreme.Nismouspelida ih sakrijemo, iz direktnih gre{aka opet smo primili golove. Kadajetrebalodabudemoagresivnijidapoku{amodapreokrenemorezultatve}nastartudrugogpoluvremenapaojeitre}i gol.Uvuklasenervozainismovi{edelovalikaoozbiqantim.

RadostfudbaleraVojvodine

kane, dok je Zvezda delovala izgubqeno i prili~no nemo}no. Poku{ali su crveno-beli, uz pomo} podr{ke sa tribine, da stihijskim napadima obezbede izjedna~ewe, ali ubrzo je stigla kazna. Najpre je proma{io zicer u 42. minutu Katai, kojijekaotaneu{aoukazneni prostor iskosa sa leve strane

Foto:O.Ademovski

zvezde, o~iglednu demotivisanost i priredili veliko zadovoqstvo svojim simpatizerima koji su ih sdu{no bodrili i na Marakani.Zvezduo~ekujevru}a zima,korenitepromeneuklubu, aunastavaksezonekrenu}eisa debelim minusom zaostatka od {est bodova u odnosu na Partizan. Z. Rangelov

NEMA^KA BUNDESLIGA

Derbibezpobednika Fudbaleri Bajerna i Borusije Dortmund igrali su nere{eno 1:1 u velikom derbiju 15. kola nema~ke Bundeslige. Bavarci su poveli golomTonijaKrosau67.minutu,izjedna~ioje MarioGecesedamminutakasnije. Posle15.kolabodovnarazlikaizme|udva tima ostaje ista, Bajern je prvi sa 11 bodova prednostiuodnosuna’milionere’. Prvo poluvreme na Alijanc areni proteklojebezozbiqnijihprilika,doksuu drugom delu prvi do {anse do{li gosti. Me|utim, Mats Humels nije iskoristio priliku.A15minutakasnije,Krosjeprevario Humelsa i Suboti}a i doneo prednost svom timu. Me|utim, branilac titulejesamosedamminutakasnijeizjedna~io nakonkornerastelacjebioGece.Srpski

reprezentativac i defanzivac Borusije Neven Suboti} zamewen je u 81. minutu zbogpovrede. JedangoluLeverkuzenuiFirtu,podvaza remije u Augsburgu i Gelzenkirhenu i jedna „trojka”uMajncu.Ukupnodevetgolovanapet me~eva,anadvakolaodzimskepauze.Daleko ispodprosekaBundesligezasezonu2012/13,kojijedoovogkolabio2,93golaposusretu.[alkeni~etvrtuutakmicuzaredomnijedobio,ve} se golom mladog asa Julijana Drakslera u 86. minutu spasao poraza od Borusije iz Menhengladbaha koja nije pobedila u Gelzenkirhenu od1992.godine-1:1.Poslegre{keodbranedoma}ih na standardno rasprodatoj „Feltins Areni”,IgorDeKamargopostigaojenovigol ovesezone,igraose62.minut.^etiriminuta

preulaskaunadoknadu,[alkejeprobiogoste podesnojstrani,aDrakslernao{tarcentar{utve{topostavionoguupunomtrkuisadva metrapocepaomre`uzabodkoji[alkeostavqauvrhu,aliudaqavaodpomislidabimogao dasestigneBajern. Korakzalideromdr`iBajerizLeverkuzena.Gol[tefanaKislingau37.minutubioje dovoqan da Lever pobedi Nirnberg na „Baj Areni”posledvegodinepauze-1:0. Rezultati:BajerLeverkuzen-Nirnberg1:0 (1:0)/Kisling37/,Augsburg-Frajburg1:1(1:1) /Verner9-[mid29/,[alke-BorusijaMenhengladbah1:1(0:0)/Draksler86-DeKamargo 62/,Majnc-Hanover2:1(1:1)/Miler10,Salaj 89 - [ulc 28/, Grojter Firt - [tutgart 0:1 (0:1)Okazaki45+1/,Bajern-Borusija1:1.


16

SPORT

nedeqa2.decembar2012.

dnevnik ENGLESKAPREMIJERLIGA

PRVALIGASRBIJA

Te{koBenitezu, te{koiVengeru

NulanaDetelinari NoviSad-Mladenovac0:0 NOVI SAD: StadionDetelinara,300,sudija: @ivkovi} (Ni{). @uti kartoni: Miji}, Bi`i~i}, Balabanovi}, Radoja (Novi Sad), Krsti}, Te{i}, Spasi}(Mladenovac).Crvenikarton: Ili}u66.minutu(NoviSad). NOVISAD:Risti}7,Miji}7, Skopqak6,Babi}6,Bo`i~i}(od 57.Ili}-),Baji}7,Balabanovi}7, Radoja 6, Roksa 6 (od 68. Jeli} 6), Bogunovi}6,Nedeqkovi}6(od55. Sta~eti}6). MLADENOVAC: Radi} 8, Mitru{i}8(od86.Stevan~evi})Mila{inovi} 7 (od 23. Maksimovi} 7),Krsti}8,Stefanovi}7,Ka{i} 8,Mirovi}7,]iri}7,Jevi}7,Te{i}8,Spasi}6(od57.Krstonijevi}7). Fudbaleri Novog Sada zavrili sufudbalskujesenremijemprotiv odli~neekipeMladenovca0:0,~imesunastavilineverovatangolgeterskipostkojisadauo~izimske pauzebroji555minuta.IzabranicitreneraKorakaposledwigpola sata igre do~ekali su na terenu s igra~em mawe, jer je Bojan Ili} neposrednopoulaskuuigruzardio crveni karton zbog nepotrebnog udarawaJevi}aulice. GostiizMladenovcapo~elisu susretsvisokompresingomibili boqiuprvihpolasataigre.ImalisuMila{inovi}iTe{i}prilikudasavladajuRisti}a,kojijeu obanavratabionavisinizadatka.

Bodslabauteha:MiloradBalabanovi}

Kanarincisudodu{epostiglidva gola,alisuobaponi{tena.Prviu 30.minutukadajeBogunovi}zatresao mre`u, a drugi u 33. kada se u strelce upisao Nedeqkovi}. Na intervenciju pomo}nika Popovi}a,glavniarbitar@ivanovi}nije priznaopogotke. Udrugompoluvremenuigralose mnogoanga`ovanijeiborbenije.U 49. minutu Te{i} je odli~no uposlioKrsti}anapetmetara,alije wegov udarac glavom zavr{io tik iznad gola `utih. U situaciji sa

Radostspenala Sloga-Banat1:0(1:0) KRAQEVO: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija: Ili} (]uprija),Strelac:Trnavacu25.minutu(izjedanaesterca).@utikartoni:Dra{kovi}, Gobeqi}, Rov~anin (Sloga), Tasi}, Rasdosavqev, Tadi},Ratkovi}(Banat). SLOGA: Bo`ovi} 7, Mladenovi}7,Milovanovi}7,Dra{kovi} 7(od62.Vukoti}7),Radosavqevi} 7,Maru{i}7,Gobeqi}7,Antonijevi}8(od76.Vuli}-),Trnavac8 (od87.An|elkovi}-),Rov~anin7, Jovanovi}7. BANAT:Baji}6,Tasi}5,Jovi} 6, Ceni} 6, Mileti} 6, Kozi} 5, Sto{kovi} 6 (od 76. Ratkovi} -),

22.minutupropustiojeiGobeqi} kadajeposlevelikegu`veukaznenom prostoru gostiju, sa desetak metaraiskosa{utiraoporedgola. Uslede}emnapaduSloge,defanzivacBanataTadi}jenepropisnozaustavio Antonijevi}a u svom {esnaestercu, pa je sudija Ili} opravdano dosudio jedanaesterac. Siguranrealizatornajstro`ekazne bio je iskusni Trnavac, za veliku radost i igra~a i navija~a Sloge. Do odlaska na odmor Sloga je moglaidadupliraprednost,alije {utTrnavca, posleodli~nogsolo prodoraAntonijevi}akojijepra-

igra~em vi{e, Mladenov~ani su ozbiqno ugrozili Novosa|ane. Najpre je u 75. minutu Ka{i} dubinskom loptom uposlio Mitru{i}a~ijijeudaraczavr{ioiznad gola,dabidvaminutakasnije,nakonprodoraTe{i}apolevojstrani, Risti} maestralno zaustavio udaracagilnogfudbaleragostiju. Nakrajuzaslu`enapodelabodova, s kojom vi{e mogu biti zadovoqni gosti, dok velika glavoboqaostajeupraviistru~nom{tabu Novosa|ana,kojimorajupunotoga

NoviSad-Mladenovac Radni~ki(NP)-Proleter JedinstvoPutevi-In|ija Sloga-Banat Be`anija-Teleoptik Timok-Mladost(L) Napredak-Vo`dovac ^ukari~ki-Borac Metalac-Kolubara

0:0 1:1 2:0 1:0 1:0 2:2 2:1 1:0 3:0

1.Napredak 2.^ukari~ki 3.Vo`dovac 4.Borac 5.Jedinstvo 6.Proleter 7.Metalac 8.In|ija 9.Mlad.(L) 10.Teleoptik 11.Mladenov. 12.Be`anija 13.Radn.(NP) 14.Sloga(K) 15.Timok 16.NoviSad 17.Banat 18.Kolubara

41 32 31 29 29 27 25 25 21 21 20 18 18 18 18 14 13 11

17 13 17 9 17 8 17 8 17 7 17 7 17 7 17 6 17 5 17 5 17 5 17 5 17 4 17 4 17 4 17 3 17 3 17 2

2 2 5 3 7 2 5 4 8 2 6 4 4 6 7 4 6 6 6 6 5 7 3 9 6 7 6 7 6 7 5 9 4 10 5 10

41:12 21:12 23:6 22:11 20:14 20:18 21:15 15:13 18:23 14:19 11:14 18:18 13:18 12:22 13:25 11:24 8:26 11:22

Prole}nideoprvenstvanastavqa se 9. marta utakmicama 18. kola, a sastaju se: Novi Sad - Be`anija,Radni~ki(NP)-Banat,Teleoptik-Proleter,Sloga-Kolubara,Metalac-Borac,^ukari~kiVo`dovac, Napredak - In|ija, JedinstvoPutevi-Mladost(L),Timok-Mladenovac.

Puni{i} ispravionapada~e Radni~ki(NP)-Proleter1:1(0:1) NOVA PAZOVA: Gradski stadion,gledalacaoko400,sudija:]eramilac (Beograd). Strelci: Puni{i}u78.zaRadni~ki,aRa{iovanu27.minutu(izpenala)zaProleter.@utikartoni:Ra{iovan,D. Drini}, Dragojevi}, Zec (Proleter). Crveni karton: @igi} u 24. minutu(Proleter) RADNI^KI: Uro{evi} 7, Pejovi}7,Bonxi}7(Romi}),Bo{kovi}6(^eprwa6),Puni{i}7,Ko{uti} 6, Radin 6, Pavlovi} 7, A{}eri} 6 (Bulatovi}), Gaji} 7, ^e~ari}7. PROLETER: D.Drini}6,Tanasin 6, Dragojevi} 6, Vukasovi} 7, @igi}, Kova~evi} 7, Ra{iovan 7, Obradovi} 7, Da. Drini} 6 (Babi}),Ivani}(Krasi}6),Zec7.

Dasunapada~iRadni~kogbili opasniji vidi se po tome {to je @igi} morao o{trim startovima daspre~iprodoredoma}ihfudbalera,pajenakonprodoraPejovi}a u24.minutudobiodrugi`utikartonimoraojedanapustiutakmicu. OdmahpotomZecjepobegaosvojim ~uvarima,pagajePejovi}oboriou {esnaestercu, pa je sudija to okarakterisaokaopenal.Ra{iovanje bionepogre{ivineumoqivsabeleta~ke.TokomcelogdrugogpoluvremenaRadni~kijeigraonapolovini Proletera, ali wegovi igra~inikakonisuuspevalidapogodemre`u.TojerazqutiloDaliboraPuni{i}akojijeu78.minutu uspeodaizjedna~irezultat. J.Vukovi}

JedinstvoPutevi-In|ija2:0(0:0)

Radosavqev6,Mihajlovi}6(od55. Radosavqevi} 5), Stojkovi} - (Tadi}5),Antanasijevi}6. Minimalcem”vrednimtriboda Slogajezaslu`enosavladalavi{e nego skromni Banat. Od prvog sudijskog zvi`duka Kraqev~ani su zagospodariliterenom,ave}u{estomminutusna`an{utGobeqi}a sa ivice {esnaesterca zaustavila je pre~ka. Tri minuta kasnije, na odli~ancentar{utTrnavcasadesnestraneJovanovi}jezamalozakasnio. Re|alisusenapadiigra~aubelim dresovima, a dobru priliku u

U@ICE: Igrali{te Kr~agovo,gledalaca400,sudija:Jovanovi} (Beograd).Strelac:Jeremi}u64. i u 70. (iz jedanaesterca) minutu. @uti kartoni: Vukmirovi}, Jovanovi}, Jeremi} (Jedinstvo Putevi), Dimitrov, Tomanovi}, Dukanac, @ivkovi} (In|ija). Crveni vio pravi mali dar-mar po desnoj karton: Dimitrov (In|ija) u 32. strani,zaustaviogolmanBaji}. minutu. U, po sadr`aju, mnogo siromaJEDINSTVO PUTEVI: Ze~e{nijemdrugompoluvremenu,gosti vi}-,Marjanovi}7,Joksimovi}7, su zaigrali malo anga`ovanije, Gruji~i}8,Jovanovi}7,Plani}8, alinijednomnisuozbiqnijepriViri} 7 (od 84. Nikitovi}), Jerepretiligoludoma}ina.Jedinedve mi}8,(od88.Mudrini}-),Arsi}6, dobreakcije,kojesukoliko-toliVukmirovi}7,(od57.Vuji}6),Sikomirisalenagol,izvelisuKrami}7. qev~ani.PosleduplogpasasaGoIN\IJA: Milinovi} 7, @ivbeqi}em, Jovanovi} je gotovo iz kovi} 7, Dukanac 7, Savi} 6, Tommrtvog ugla pogodio spoqni deo ~i} 7, Tomanovi} 8, Stankovi} 7 mre`e,adesetakminutaprekraja (od 78. Vujasin -), Kordolup 6 (od istiigra~jenaasistencijuTrnav45.Adamovi}6),Petrovi}7(od80. ca{utiraoporedgola. Pavkovi} -), Dimitrov 6, Dubaji} S.R. 8. Odli~an me~ u Kr~agovu, utakmica puna tempa i duela, bez opu{tawadoposledwegsudijskogzvi`duka.Doma}injebiokonkretnijipredgolom,pomoglomujeiskqunog fudbala zbog problema sa ~eweDimitrova,madasuIn|ijci srcem. iposletogakoristilisvakupri-Tu`nismozbogpreranesmr- likudasepribli`eZe~evi}u. tiMi~elaKola.Na{emislisu In|ijajeodmahnapala,doprve sa wegovom porodicom i prija- prilikedo{aojeDubaji}u11.miteqima - objavila je Engleska nutu,kadagajenadesetmetaraod fudbalskaliganaTviteru. gola, u posledwi ~as izblokirao Kol je bio o`ewen sestrom Joksimovi}. Usledila je kontra bivseg engleskog reprezentaSimi}a i Arsi}a, gosti su prekrtivcaXoaKola. {ajemnaivicikaznenogprostora

PreminuoMi~elKol Engleski fudbaler Mi~el Kolpreminuojeu27.godiniod posledica sr~anog udara, objavila je Engleska fudbalska liga. Kol je prvi postigao gol na novomVemblistadionuufinaluFAtrofeja2007.uutakmici wegovog Stivenixa protiv Kiderminstera. Kol se povukao pro{legodineizprofesional-

Man~ester siti i Roberto Man}ini ne znaju sa Evertonom.OdkadjeItalijanpreuzeo „gra|ane” izgubio je ~etiri od petutakmicasatimomGrejema Mojesa.Niusubotunijeslavio -1:1.MaruanFelainidoveojeu 33. minutu „karamele”, golom posle odbitka. [ampion Engleske izjedna~io je u fini{u prvogpoluvremena,izprestrogo dosu|enog jedanaesterca. Strelac prvog pogotka dr`ao je Edina D`eka pri centar{utu iz kornera. Arbitar Li Probertpokazaojenabeluta~ku, iako nije morao. Precizan jebioKarlosTevez.Gostisuu fini{ulakomoglidaopetpovedu, ali je D`o Hart spretno odbranio{utNikiceJelavi}a iz slobodnog udarca. Man~ester siti ne}e u najboqem raspolo`ewu do~ekati veliki man~esterski derbi slede}eg vikenda,iakojejo{nepora`en uprvenstvu. Te{kojeBenitezu,neprijatnoMan}iniju,avelikeprobleme ima i Arsen Venger. Wegov

da promene tokom zime, ako i narednesezone`eledasena|uuprvoliga{komdru{tvu. I.Grubor

Dimitroviskqu~en

DaliborPuni{i}

Rafael Benitez je prvi trener^elsijaueriRomanaAbramovi~a (od 2003. godine) koji nije uspeo da dobije prve tri utakmice u Premijer ligi! Dva remija i  poraz u londonskomderbijuprotivVestHema 1:3 dodatno je razqutio navija~e^elsijakojisuponovoisticalitransparente„Rafaout”i sli~ne. Da, `ele da vide le|a [pancu, a tek {to je do{ao u klub posle otkaza Robertu di Mateu. ^elsi ne zna za pobedu u posledwihsedamutakmicauPremijer ligi, {to je najlo{iji niz plavaca u posledwih 18 sezona. Doveden je Rafael Benitez da razmrda ekipu, ali nije niblizutogciqa. ^elsijebioboqirivaluprvomdelu,uostalomtadajeipostigaovode}igol,(akcijaFernanda Toresa i Huana Mate), alidrugopoluvremejepotpuno pripaloekipisaAptonParka. Svejepo{lolo{epo^elsiod 63.minutakadajeKarltonKol postigao izjedna~uju}i gol, ma-

prekinuliakciju.Sredinompoluvremnajo{dvepolukontre,saslabimzavr{nicamaPetkovi}aiArsi}a. U 30. minutu zbog simulirawa prekr{aja  `uti karton dobio je Vukmirovi},odmahzatimukaznenom prostoru doma}ih Dimitrov sebacanazemqu,alisesudijaJovanovi}nijedaoprevariti.Pokazuje i napada~u In|ije `uti karton, po{to je to bio drugi mladi reprezentativac  je pre vremena moraopodtu{eve. Drugo poluvreme otvaraju dve prilikeJedinstvoiPuteva.Putarisudovo|stvado{liu64.minutu.Po{tosudoma}ite{kopronalazili put lopti u protivni~ki {esnaesterac,Jeremi}seiznenada odlu~iona{utsapreko25metara, uzaludnajebilaMilinovi}evaparada, lopta je zavr{ila u gorwem levom uglu. Pobeda je osigurana {est minuta kasnije. Po ubacivawulopteizslobodnogudarca,ugu`vi pred golom  neko od igra~a In|ijejeoborioSimi}aisudija je pokazao na kre~. Jeremi} je sigurnim {utem sa 11 metara samo potvrdioodli~nupartiju. Dokrjabilojejo{nekolikodobrih {uteva doma}in, ali Simi}, Vuji}iMarjanovi}nisuuspelida nadmudrepripravnogMilinovi}a. SdrugestraneakcijuIn|ijeDubaji} je zavr{io jo{ jednim {utem poredgola. Z.@erav~i}

Vazdu{niduelKejhilaiDijame

da se mora primetiti da je napraviio o~igledan faul nad Branislavom Ivanovi}em. U posledwih ~etiri-pet minuta pravaagonijazaplavce,kadasu DijameiModiboMaigaupotpunilijo{jedanlo{dannaposlu zaRafaelaBeniteza. - Ujutru }e{ dobiti otkaz skandirali su navija~i Vest Hema{panskomtreneru,alita vestbisilnoobradovalaiwihove suparnike na tribinama, koji su u velikoj ve}ini apsolutnoprotivsada{wegtrenera ekipesaStamfordbrixa. - Mislim da je bio faul nad Ivanovi}em kod izjedna~uju}eg gola,alitonetrebadanambude izgovor.Moralismodarealizujemo na{e {anse u prvom poluvremenu i re{imo utakmicu. Moramo da radimo na otklawawugre{aka,trebanamvi{esamopouzdawa-rekaojeBenitez.

Arsenalpora`enjeodSvonsija(0:2)nasvomterenu,prviput od 1982. godine. Igra~ odluke bio je [panac Mi~u, postigao jeprvigolu88.minutu,adrugi unadoknadivremena.Kolikoje pobeda Svonsija zaslu`ena dokazujei~iwenicadasunavija~iArsenalaaplauzomispratili gostuju}e igra~e u svla~ionicu. Rezultati: Vest Hem - ^elsi 3:1 (0:1) /Kol 63’, Dijame 83’, Maiga90’-Mata13’/,ArsenalSvonsi 0:2 (0:0) /Mi~u 88’, 90’/, Fulam - Totenhem 0:3 (0:0) /Sandro 56’, Defo 72’, 77’/, Liverpul - Sautempton 1:0 (1:0) /Ager 43’/, Man~ester siti Everton1:1(1:1)/Tevez43’(p)Felaini 33’/, Kvins Park AstonVila1:1(1:1)/Maki18’Holman 8’/, Vest Bromvi~ Stouk 0:1 (0:0) /Vajthed 75’/, Reding-Man~ester3:4.

SVETSKIKUPUKROSKANTRIJUUFINSKOJ

PobedaMarit Bjorgen

Norve{ka skija{ica Marit Bjorgen pobednicajekroskantri trke za Svetski kup kojajenapetkilometraslobodnimstilomodr`anaufinskom Kusamu. Bjorgen je kroz ciq pro{la u vremenu 12:02,9 minuta,dokjedalekoizawezaostala drugoplasirana Amerikanka KikanRendal-12:25,6.Tre}aje

bilaRuskiwaJulija^ekalevau vremenu12:27,4minuta. U konkurenciji mu{karaca na10kilometarapobediojeRus Aleksandar Legkov u vremenu 21:52,8minuta,ispredNorve`anina Petera Nortuga sa zaostatkom od 6,8 sekundi. Tre}e mestozauzeojeFrancuzMorios Manifika koji je za pobednikomzaostao7,9sekundi.

Vonovaubedqiva uLejkLuizu Ameri~ka skija{ica Lindzi Vonpobedilajenaprvomspustu ovogodi{wegSvetskogkupa,kojijevo`enukanadskomLejkLuizu. Vonova je do prvog trijumfa ove sezone do{la u vremenu od

1:52,61 minuta, dok je drugo mesto, sa sekundom i 73 stotinke zaostatka,zauzelajeStejsiKuk, tako|eizSAD.Tre}emestopodelile su Marija Hef-Ri{ iz Nema~ke i Tina Vajrater iz Lihten{tajna.


SPORT

dnevnik UUTORAKPO^IWEEVROPSKOPRVENSTVO

Uspela generalka

Godina na izmaku, 2012. po~elajerukometomibi}ezavr{enauznakuovogsporta.Ujanuarusunasobradovalirukometa{i, koji su u svojoj ku}i uspeli da se domognu evropskogsrebra.Sadasunapotezu devojke. Napravile su i lepu uvert ir u. U pet ak uve~ e u Pan~evusavladalesuselekciju Rumunije 26:20 (12:10) u po-

nam je da sada, iako je `enski sportni`egprofila,ponovimo isto, ali i da oborimo rekord po broju gledalaca. Mojisaradniciijanavidnim mestima imamo ispisan broj 11.142, to je za jedan vi{e od rekorda {ampionata postavqen pre dve godine i `elimo da ga oborimo. Pozivam navija~e da ispune

Rukometa{ice Srbije

sledwoj proveri pred Evropskoprvenstvo,koje}eod4.do 16. decembra biti odr`ano u Beogradu,NovomSadu,Vr{cu iNi{u.Srpskedevojke}eprvi me~ igrati protiv Norve{ke u utorak, 4. decembra, od 20.15 ~as ov a u beo g rads koj Areni. Devojke su snimile i spot kojimsupozvalepublikudaih podr`i. Nadaju se istom onakvom navijawu kao {to su ih imali rukometa{i, koji su ujanuaruovegodineuspelida se okite srebrnom medaqom. [tamogudevojke? - Mu{karci su nam dali doma}i zadatak, a mi }emo se potruditidadamosvojmaksimum na terenu. Ciq nam je prvenstvenodapobedimosami sebe, a {to se devojaka ti~e, svesuuodli~nojformiisvih 16 }e dati svoj doprinos kako bismo pro{li u drugi krug izjavio je selektor Sa{a Bo{kovi}. Organizatorika`udajesve spremno. - Nadam se da }e rukometa{ice odigrati bar {estutakmicauAreniida}e

Arenu,ame~saNorve{komje idealna prilika, jer su Norve`anke u `enskom rukometu ono {to je [panija ufudbalu,paivi{eodtogarekaojeon. Osim Srbije i Norve{ke u Beogradu }e igrati selekcije Ukrajinei^e{ke. Veoma zanimqivo bi}e u Novom Sadu, ponajvi{e zbog ~iweniceda}eutomgradusvoje utakmice igrati selekcija Hrvatske, zajedno sa Nema~kom, [panijomiMa|arskom.Prodato je vi{e od 65 odsto karata za me~eveuSrpskojAtini. U Ni{u se, ba{ kao na mu{kom {ampionatu, o~ekuje invazija Makedonaca, s obzirom da }e selekcija susedne zemqe opet igrati u tom gradu, uz [vedsku, FrancuskuiDansku.Tako|e,u ve}em broju bi}e prisutni navija~iDanske,doksene{to mawe navija~a o~ekuje se iz Franncuske i [vedske. Vr{ac }e do~ekati selekcije CrneGore,Rumunije,Rusijei Islanda. Rukometa{ice Jugoslavije osvojile su zlatnu medaqu na

Norve{kanije nedopobediva Rukometa{icaSrbijeJelenaPopovi}ka`edana{aselekcija ima{anseprotivNorve{keuprvomkoluEvropskogprvenstva kojeseodr`avauna{ojzemqi.Norve`ankesuolimpijske,svetske i evropske {ampionke i favoritkiwe na predstoje}em takmi~ewu.UgrupiAsujo{iselekcijeUkrajinei^e{ke,autakmicasaNorve{komnaprogramujeuutorakod20.15~asova. -Imamosvoje{anse.Bi}ete{kautakmica,aliNorve{kanijenepobediva.Gledamovideo,pripremamotaktikuirazmi{qamodaigramonana{emterenu,predna{ompublikom,itonamdajemotivvi{edapru`imonajboqe{toznamoiumemo,zakqu~ilajePopkaio|urilauzagrqajporodiceiprijateqa-reklaje JelenaPopovi}. SrbijajeupetakimalageneralnuprobuprotivRumunijeipobedilasa26:20uZaje~aru,rodnomgraduJelenePopovi}. -Imalasampozitivnutremu,nijemibilosvejedno.Previ{e odtrigodinesamigralauPan~evu,mislimdajetobilojo{sa Zaje~aromdokjepostojao`enskirukometniklubDinamo.Ovoje ipak bilo druga~ije jer prvi put igram u nacionalnom dresu na ovomterenugdesammaltenezapo~elasvojeprverukometnekorake.Ivezanozato,moramdanaglasimjo{jednuzanimqivustvar, atojedamijeve~erassudilaBrankaMari}kojajeina~emojprvitrener-ka`ereprezentativkaSrbije. se prodaja ulaznica intezivirati posledwih dana. Nismo planirali otvarawe ~etvrtog nivoa dvorane i kapacitet }e biti do 10.000 qudi. Mislim da tribine ne}e biti popuwene na po~etku, ali se nadamo da }e narod prepoznati kvalitet i voqu na{ih devojaka, {to je bio slu~aj u januarukodmu{karaca-rekao je u direktor takmi~ewa za BeogradSa{aKuburovi}. On je otkrio da organizatori imaju poseban ciq na {ampionatu. - Iz EHF su nam rekli da smo u januaru podigli standarde na vi{i nivo, a `eqa

Svetskom prvenstvu u Beogradu 1973. godine, a na {ampionatima Starog kontineta, koja se igraju od 1994. nisu imale ve}ih uspeha. Najboqiplasamanostvarenje pre 10 godina u Danskoj, kada jezauzeto{estomesto. Plasman u drugu fazu obezbedi}e po tri prvoplasirane reprezentacije iz svake grupe, a prenose se bodovi osvojeni protiv ekipa kojenastavqajutakmi~ewe. Unarednojrunditakmi~ewa ukr{taju se grupe A i B, odnosnoCiD,aunovoformiranim grupama prve dve ekipe plasira}eseupolufinale.

nedeqa2.decembar2012.

17

REVAN[UTAKMICA3.KOLAEHFKUPA

^astanopro{taj odEvrope Vojvodina-NaturhausLaRioha26:22(10:9) NOVI SAD: Hala Slanabara,gledalaca: 700, sudije: Johanson i Kliko ([vedska). Sedmerci: Vojvodina 6 (4), Naruthaus La Rioha 1(1). Iskqu~ewa: Vojvodina 10, Naturhaus La Rioha 6 minuta. VOJVODINA: Abaxi} (13 odbrana), B. Radi{i}, Damjanovi},Popov4,M.Radi{i},Veselinov, L. Arseni} (2 odbrana), Stjepanovi}, Stojanovi} 7 (3), ^upkovi},Jo{i}2,Marjanac3, Milo{evi} 5, Mitrovi}, Stankovi}4(1),]urkovi}. NATURHAUS LA RIOHA: Aginalde (15 odbrana), Gonkalves, Martinez, Mindegua 1, Velasko 2, Tiumencev 6, Pavan 4, Lopez, Bozongalo, Fuentes 3, Kvartero 1(1), ]uruvija 1, Rodrigez4,DaKosta. Rukometa{i novosadske Vojvodine pobedom nad {panskom Naturhaus La Riohom 26:22, oprostilisuseoddaqegtakmi~ewauEHFkupuzaovusezonu. Novosa|anisuprikazalidobru igruislaviliPirovupobedu,s obziromdasuuprvojutakmiciu Logrowupora`eni28:19. Imali su izabranici trenera MomiraRni}audvanavratapet golovavi{ka(16:11u39.i19:14u 48.minutu),nadajetadatiwala, objektivnoiskusnijaikvalitet-

Milo{ Milo{evi}

Foto:F.Baki}

IZJAVEPOSLEUTAKMICE

Odlu~ilaprvautakmica Srbin u redovima La Riohe, Marko ]uruvija imaojesamore~ihvalenara~undoma}ina: -Mismolavovskideoposlaodradiliuprvoj utakmicikadasmoslavilisdevetgolovarazlike.Obeekipesuodiraledobruodbranu,agolmanisuimalisvojuno}.Vojvodinaimasjajnuekipu, pre svega krilne igra~e i golmana i uveren samdabiu{panskojAsoballigisaovimtimom bilinapetom,{stommestu.Pokazalisujakkarakter i `equ za dokazivawem i zaslu`eno su slavili.Mismouspelidaodradimoono{tosmo zamislili i sada nam slede novi izazovi u nastavkulige-kazaoje]uruvija. [ef stru~nog {taba Vojvodine, Momir Rni} zadovoqanjeizdawemsvojeekipeipobedom: nijaekipaLaRiohe,predvo|ena Tiumencovim,PavanomiRodrigezom,nijedalacrveno-belima dau|uuneizvesnuzavr{nicu.

- ^es tit am riv al u na sjajn oj ruk om et oj predstavi.[pancisuopravdalirenome.Mi smopokazalidamo`emodasenosimosatako jakimrivalom,anetrebazaboravitidasmo utakmicu po~eli s rezultatom 9:0 za la Riohu.IgralismobezBari{i}a,imaliudvanavrataprednostodpetgolova,alirealnonismomoglidaodigramoujakomritmusvih60 minuta. Uprkoseliminacijiodradilismodobarosao, imamo jo{ da radimo dosta na igri unapadu,aovapobedaekipi}enapsiholo{kom planu i te kako zna~iti do kraja doma}eg {ampionata-bileure~istrategaNovosa|ana.

Uprvompoluvremenunagolu gos tij u briq ir ao je golm an Agilande,pariraomujenadrugoj strani Abaxi}, pa je prvo

poluvreme zavr{eno rezultatom10:9. Karatersiti~no za prvi deo igre su serije, najpre gostiju, a

VE^ERASUKA]UPOSLASTICA:JUGOVI]UNIMET-PARTIZAN(18)

[ampionauva`avamo, alitra`imo{ansu BrankaMaqkovi}aupravaJugovi}Unimetadovelajeuvrlo te{koj, delikatnoj situaciji, posle ~etiri odigrana kola kadasuKa}aniimalisvegajedan bod.PopularniBacajetrenerskokormiloka}kogrukometnog superliga{a preuzeo svega dva–tri dana pred te`ak, prelomni okr{aj sa Radni~kim. Wegovadevizasamodapre`ivimo Kragujev~ane pretvorila se utrijumfalnipohod,ukojemje Jugovi}Unimetodosammogu}ih osvojio~aksedambodova. -Iosmismozaslu`ili-malo u {ali vi{e u zbiqi ka`e stalo`eni, odmereni stru~wak BrankoMiqkovi}. [tasetodesilozatakokratkovreme? - Sagledao sam situaciju. Imaosamjasanciq{ta`elim, a to je da poboq{am odbranu, na~inipristup,{tojenajbr`e i najjednostavnije za tako kratak period koji sam imao pred sobom.Zatim,gledaju}iutakmice koje su do tada igrali uo~io samu~emujeproblem.Poslesedamosvojenihbodovado{lojei doeuforije,kojapolakosadve} treba da pre|e u stabilizaciju. Rezultatski niz dobro do|e da povu~e igra~e da u naredne me~eve idu jo{ boqe i ja~e. U napaduimamojo{prostorazanapredak, samo je potrebno da po-

ne}emo prepustiti lake bodove. Mnogo zavisi od toga koliko}ena{aodbrana biti spremnadaizdr`iwihove nalete. Dosada{wi bodovi i dobra igra bi}e podsticaj da bar odigramonavi{emnivou, a da li }e to biti dovoqno za osvajawe bodova vide}emo. Zna~i, i pored toga {to Beogra|ani dolaze oslabqeni,prepu{tate im ulogu favorita? -Onisuapsolutnifavoritinesamo ve~eras, nego i usvakomme~uunaUneo preporod: Branko Maqkovi} {oj superici. Najslu{ajuono{toodwihtra`im. va`nijejetodamojaekipaodiSledi prava rukometna po- grakvalitetnouodbrani,daposlastica, me~ sa aktuelnim ka`ejasnunamerunaterenuida {ampionom i u~esnikom Lige maksimalnoiskoristitrenutne {ampionaPartizanom? adute, onda nema razloga da se -Dolazinamnajboqaekipau brinemo da li }emo skupo proligi,kojumaksimalnorespektudatina{uko`u-smatraBranko jemo i cenimo. Nepotrebno je o Maqkovi}. wima i wihovoj igri tro{iti Me~izme|uJugovi}aUnimet re~i.Poku{a}emodaimsemak- iPartizanaigrasedanasod18 simalno odupremo, tra`i}emo satiuKa}u. {ansu.  Nadam se da Partizanu J.Gali}

zatimidoma}ihod3-0,rezultatska klackalica se na kraju zaustavila na minimalcu doma}ih. Udrugompoluvremenu,krenulajeVo{asilovito.Agresivna odbrana6-0dobrojefunkcionisala,poga|alisuJo{i}kroz sredinuiStojanovi}iStankovi}skrilapasedoma}izatili ~as napravili plus pet. Ipak, seriju je prekinuo Pavan. U 48. minutu golovima Popova i Milo{evi}a, Novosa|ani su po drugiputstekliozbiqankapital(16:11).UprkossjajnomAbaxi}u,proradiojenaturalizovani Rus u redovima gostiju, Tiemenceviserijomod~etirigola opasnosmawioprednostcrveno -belih.Ipakufini{uPopovi drugovi uspevaju da materijalizuju dve kontre, Stojanovi} je bionepogre{ivsasedammetara ipobedajebilaosigurana. I.Grubor

SVETSKALIGA

Srbijas Rusijomi Italijom Odbojka{iSrbije}eusvom 16. nastupu, u Svetskoj ligi 2013.igratiuBgrupisaRusijom, Italijom, Kubom, Nema~kom i Iranom, odlu~eno je na sastankuSavetaSvetskeligeu sedi{tu FIVB u Lozani, kojimjepredsedavaoAleksandar Bori~i}, predsednik OSS i potpredsednikFIVBzadu`en zaradSavetaSvetskelige. USvetskojligi2013.igra}e 18reprezentacijapodeqenihu trigrupe,aigra}esepojednokru`nombodsistemu. UAgrupi}eigratiBrazil, Poqska, SAD, Bugarska, ArgentinaiFrancuska,auCgrupiKanada,Koreja,Finska,Holandija, kao i najverovatnije JapaniEgipat,reprezentacije kojesupora`eneu2.kolukvalifikacija za Svetsku ligu 2013.Odlukaoselekcijamakoje}eigratiuCgrupibi}edonetanasastankuIzvr{nogodboraFIVB,15.decembra. Finalni turnir }e se odigratiod16.–21.jula,aorganizator}ebitipoznatkrajemjanuara 2013. Na Finalnom turniru }e igrati osam selekcija podeqenih u dve grupe. PlasmannaFinalniturnir}e,poredorganizatora,izboritipo tri reprezentacije iz A i B grupe,kaoipobednikCgrupe.


18

SPORT

nedeqa2.decembar2012.

dnevnik

VINER[TEDI[EMU[KASUPERLIGA

Novosa|aniboqi odSvetozarevi}a VojvodinaNSseme-\erdap3:2(31:33,25:23,21:25,25:23,15:12) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca: 400, sudije: Simonovi} (Kragujevac),Miqkovi}(Beograd). VOJVODINA NS SEME: ^ubrilo2(2bl),Martinovi}15(1510, 5 bl), Struga 1, Roqi} 15 (2510,3bl,2as),Veselinovi},Vrban 5(4-3,1bl,1as),@ivanovi}3(11, 2 as), Brzakovi}, Bo{ko}evi}, Luburi}20(43-13,6bl,1as),Stankovi}22(33-21,1bl),Kapur(l). \ERDAP: [kundri} (l), Adamovi}3(6-2,1as),Ivkovi}1,Basta6(13-6),Mirosavqevi}9(13-7, 2bl),Krsmanovi}15(15-11,4bl), Dautovi}, Tomi}, Juhas, Panti}, Svetozarevi}46(82-40,4bl,2as), Opa~i}3(3-3). Odbojka{i Vojvodine NS seme zabele`ilisutre`iovosezonski trijumf,aliprviputrezultatom 3:2 i kona~no razbili maler gubitka petih setova. Drugoplasirani tim prvenstva i novajlija u ligi\erdappokazaosekaosolidanprotivnik,vredanpozicijena tabeli, ali ~ovek-tim,  Dragan

Novirekord Sa 46 osvoj en ih poe n a (~ak 40 iz napada~ak 40 iz napada),DraganSvetozarevi}novijerekorderna{eg prvenstva. Tako je nekada{wi reprezentativni korektor oborio rekord koji jes40poenadr`ao@eqko Doj~ilovi}.

Trojni blok Vojvodine zaustavqa Svetozarevi}a

Svetozarevi}, nije mogao sam da pobedisvojbiv{iklub. Bio je ovo susret sada{wih i nekada{wihigra~aVojvodine,jer utaboruKladov~anaima~akpet igra~akojisunastupalizanovosadskecrveno-bele,akakoseradi oprotivnicimasli~neklase,realnojebilodapobednikaodlu~i taj-brejk. Mladi novosadski sastav je kona~no pokazao novu dimenziju u igri, onu pobedni~ku. DvaputasuVo{iniklincibiliu zaostatkuusetovima,~aksuveoma blizu poraza (6:10 u petom setu), alisusmoglisnageineravadakona~notrijumfujunataj-brejklutriji.

PRVAMU[KALIGA-SEVER

Kikin|ani spretniji Crvenazvezda-@SK25:24(10:11) KIKINDA: Hala SC „Jezero”, gledalaca 300, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova). Sedmerci: Crvena zvezda 2 (2), @SK 3 (1), iskqu~ewa: Crvena zvezda10,@SK14minuta. CRVENAZVEZDA: Tepavac(2 odbrane), Lazi}, Terek, Komarek 2,^vorak,Dukatarov,Veki}1,Belo{7,Toki}1,Nedeqkov,Veli~kov4,Goli}1,Mi{kov(20odbrana,sedmerac),Pa{i}6(2),Babi} 3. @SK: Kotlaja(10odbrana),M. Bojani},A.Markovi}2,Bosni}7 (1), B. Markovi} 3, Stra`buk, Stevanovi} (5 odbrana), Smoqan 3,Mijatovi}1,Makigan,U.Bojani}8,Bo`i},Vitez. Rukometa{imokrinskeCrvene zvezdepobedomnadekipom@SKa iz @abaqa oprostili su se od

svojihnavija~aiodprvogdelaprvenstva.Gostisuufini{upostiglivode}igolioti{linaodmor sa golom prednosti. U nastavku igredoma}injebioboqi,au44. minutu imali su vo|stvo od 20:16 alisugostiiz@abqazasamopet minuta poravnali rezultat i poveli. Posle toga igrao se gol za goldabidvaminutaprekrajadoma}in postigao svoj 25 pogodak. Gosti su pokua{avali da izjedna~e,alinisuuspeli. U pobedni~koj ekipi Crvene zvezde odli~an je bio golman SlavkoMi{kov,juniorskireprezentativacBelo{akaoiveteran Pa{i} sa {est golova. U ekipi gostiju treba pohvaliti ubojitog strelca Uro{a Bojani}a sa osam postignutih golova zatim Bosni}aigolmanaKotlaju. M.Sekuli}

Foto:F.Baki}

Kladov~ani su do{li u Novi Sad da pobede, videlo se to od starta.Svetozarevi}je~inio~uda,napadaosasvihpozicijaidoma}inisuimalire{ewezawega. Wegovasimultankabilajenasnazitokom~itavogsusreta,abiloje samopitawekoliko}egasaigra~iispratiti.Kadajeiostalideo timabioanga`ovan,\erdapjedobroigraoiosvajaosetove. Sdrugestrane,odbojka{iVojvodineNSsemebilisufokusiraninaSvetozarevi}a,tra`ililek za wega, a servisima su napadali svojebiv{eigra~eBastui[kundri}a. U neizvesnoj zavr{nici prvogsetadoma}inisuiskoristi-

li~etirisetlopte(nadvekontre zaosvajawesetaRoqi}ajeblokirao Svetozarevi}), pa su Kladov~anipoveli.Vo{ajeuspevalada se vrati. Mladi Luburi} kome je naple}apalaodgovornostigrena mestukorektora(odlaskomMrdaka) bio je veoma dobar i aktivan kadajetotrebalowegovomtimu. Uzavr{nicamadrugogi~etvrtogseta,dobarposaozaNovosa|aneodradiojeMihajloStankovi} idefinitivnonosiepitetigra~a utakmice u doma}em timu. Standardno dobri kapiten Vo{e Roqi},dr`aojeekipunaokupu,odli~no je dr`ao prijem servisa, a poenima u bitnim momentima skretaopa`wunasebeunapadu. Igra gostiju bila je jednodimenzionalna, ali nije Vo{a imala leka za 40-godi{weg Svetozarevi}a.Tekkadaje|avoodneo{alu,sredinompetogseta,kadasuse na{lio~iuo~isjo{jednimporazom2:3(dosadapetputaizgubilitimrezultatom)doma}isupreokrenulirezultat. Odrezultata10:6za\erdap,doma}isunapraviliseriju6:0iprelomilime~.DvaputasuLuburi}i Martinovi} izblokirali Svetozarevi}a, potkrala se i poneka gre{ka gostiju, a zatim je Roqi} odli~nimservisimanapraviodva asaiVo{ajepovela.Poku{alisu gosti tajm-autom da se vrate u igru,alijeod12:11zaVo{u,Svetozarevi} jo{ dva puta izblokiran,Stankovi}jebiodobarunapaduiNovosa|anisuosvojilive}ideobodovnogkola~a. M.Risti}

ABA liga - BEOGRAD: CrvenazvezdaDiva-[iroki(17), ZAGREB:Cedevita-Krka(17), QUBQANA:Olimpija-Cibona (19), ALEKSANDOVAC: Igokea-Partizan(20.30). Druga mu{ka liga Srbije VELIKA PLANA: Plana Partizan(19). Druga mu{ka liga - sever SOMBOR: SO ko{ - Crvenka (20). Drugamu{kaliga-sever/jug - PAN^EVO: Dinamo - Kris kros(18.30),ZREWANIN:Petrovgrad-Omladinac(16). M@RK liga - BEOGRAD: PartizanGalenika-Vr{ac(18). Druga `enska liga - sever SIVAC:Sivac-Spartak(16), RUMA:Ruma-Basketstar(14).

Rukomet Superliga za mu{karce – KA]:Jugovi}Unimet-Partizan(18).

Prva mu{ka liga, sever NOVAPAZOVA:NovaPazova –Lavovi(17.30). Prva `enska liga, sever – SREMSKA MITROVICA: Srem - Proleter Superprotein(17.30). Druga mu{ka liga, sever – KA^AREVO: Jedinstvo - Radni~ki ([) (19), CRVENKA: Crvenka 2 - Jedinstvo (NB) (18),ZREWANIN:Napredak– Hajduk(16),Napredak–Hajduk (16). Druga `enska liga, sever SOMBOR: Ravangrad – Spartak (18), BUDISAVA: Mileti}–Vrbas(10).

Odbojka Viner{tedi{e`enskaSuperliga – FUTOG: Varadin – Dinamo (P) (20), OBRENOVAC:TENT–Kolubara(20). Viner {tedi{e mu{ka Superl ig a – SUB OT IC A: Spartak–Partizan(19).

AnelijaiBoris prvaci Seniorsko prvenstvo Vojvodine odr`ano je u Be~eju, a ba{ kao i na nedavnommemorijalu„VilimHarangozo”opresti`nompeharuodlu~ivale su na{e reprezentativke, ~lanice Novog Sada i Sente, Anelija Lupulesku odnosnoAnetaMak{uti.Ponovo jeAnelijaLupuleskupobedila sen}ankuAnetuMak{utisa3:1 itakonajaviladaulaziuformukoja}ejojmnogozna~itiiu zavr{niciprvogdelasezoneu Superligi Srbije jer }e se upravo pomenute igra~ice verovatnosastatiiume~uizme|u NovogSadaiSente(22.decembar). Bronzane medaqe osvojilesuBranislavaPopovizBa~ke Topole i Aleksandra Radowi}izVojvodine(NoviSad).

Razlikauklasi Vojvodina-SubrinaIlirija80:45 (27:7,15:5,20:11,18:22) NOVI SAD: Hala Slana bara, gledalaca 100,sudije:Mila^avara, Karovi} i Bili} (BiH).

VOJVODINA: Popovi} 16 (6-4), ^orto 5, Bo{kovi} 10 (2-1),Stupar5(4-3),Zekovi}, Piper,Marunki},[esni}12, Bu~evac13(2-2),Ivan~evi}9 (4-3),Halimi}10. SUB RIN A ILIR IJA: Pavi~ 2, Klav`ar 5 (1-1), Kotar 2, Pani~ 3, Sveti~ 3, Meden 2, Krotivi{ek 13 (2-1), Karaka{ ev i} 6, Jevt ov i} 9 (6-3), Mi} un ov i}, Hoxi}. Sam kona~an rezultat govorioodnosusnagana terenu Slana bara. Od prve sekunde doma}e ko{arka{ice su nametnule ritam koje simpati~na ekip a iz Qub qan e nije mogla da prati. Jovan a Pop ov i}, Sand ra Bo{ kov i} i Nat a{ a Ivan~evi}sudavaleton igreNovosa|anki,alii ostale igra~ice, jer je tren er Sel im ov i} dao {ansusvima. M.Savi}evi}

[uterskitrening delfina Srbija-Peru26:2(9:0,7:0,6:1,4:1) PERT: ^elenxstadij um,  gled al ac a: 300, sudije: Dam~evski (Mak ed on ij a) i Rezvani (Iran). Igra~ vi{e: Srbija6(4),Peru1(0). SRBIJA: Vitorovi}, Asanovi} 2, Maksimovi} 4, Gogov 4, Radulovi} 1, Ili} 2, Mandi}2,Manojlovi}2,Obrad ov i} 2, Tan as kov i} 2, Stojanovi} 3, Jak{i} 2, Dobo`anov. PERU: Vidal, Pizaro, A. Rodrigez 1, Rekabarev, Grandes,Kastiqo,Rolavdo,Padno, N. Rodrigez, Vilar 1, Otero, Morales,Angulo. Omladinska vaterpolo Srbij e sav lad al a je sel ekc ij u Perua rezultatom 26:2 u prvomkoluSvetskogprvenstvau australijskom Pertu. Igra~i

ro|eni 1994. godine, koje treniraDejanSavi},imalisulagan {uterski trening protiv Peruanaca. Posle 9:0 u prvoj ~etvrtiniudrugojsupostigli jo{ sedam za 16:0 na polovini me~a. U preostale dve ~etvrtine Peruanci, koji su debitovali naSPpostiglisupojedanpogodak. Udrugojutakmiciuna{ojD grup i Ital ij a je nadi g ral a Kazahstan25:6.Udrugomkolu Srbija se danas sastaje sa Kazahstanom. Agrupa:Ma|arska-Kanada 20:6, B grupa: Kolumbija - Ju`na Afrika 11:4, Hrvatska Australija8:6,Cgrupa:Rumunija - Gr~ka 5:8, Trinidad i Tobago-Iran7:9. G.M.

Prva`enskaliga –SREMSKA MITROVICA: Vojvodina–Radni~ki(B)(15). Prva mu{ka liga – NOVI PAZAR:NoviPazarjunior– Klek(18). Druga`enskaliga–sever – VRBAS: Vrbas – Omladinac (14.30),KIKINDA:Ki0230– Vr{ac (16.30), NOVI SAD: NSvolejtim–Ruma(19). Drugamu{kaliga–sever – NOVI SAD: Vojvodina NS seme2–In|ija(12),KOVIN: Bav an i{ te – FOK (16.30), VRB AS: Vrb as – Fut og (16.30). Prva vojvo|anska `enska liga–centar –NOVISAD: Varadin2–FOK(13.30),Novi Sad – ^emp 07 (12.45), @AB AQ: @ab aq – Grb i} (16.30). Prva vojvo|anska `enska liga – sever – SOMBOR: Volejstars – NIS Spartak 2 (17), CVS – Turija (19), BE^EJ:Be~ej–Apatin(15).

Prvavojvo|anska`enskaliga – Srem – SREMSKA MITROVICA:Sloga–Maks(13.45),Radinci–Mitrovica(16.30). Prva vojvo|anska `enska liga – Banat – VR[AC: Koral–Kikinda(14.45). Prva vojvo|anska mu{ka liga – centar – NOVI SAD: Botafogo – Vo{a (11), [ID: Vest–[id(20). Prva vojvo|anska mu{ka liga–sever –BE^EJ:Be~ej– Spartak 2 (19), BA^KA PALANKA: Merkur – Mladost (T)(15.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga – jug – PAN^EVO: Gorwi grad – Radni~ki (14), RUMA: Sloven 2 – Banat (12), SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo – Hercegovina (15).

Vaterpolo Prva B liga - OBRENOVAC:[abac-Nais(20.45).

U finalu u konkurenciji seniora Boris Mihailovi} pobedio je klupskog druga iz zrewaninskog Banata Iliju Majstorovi}asa3:1.Bronzana odli~ja pripala su Marku Petkovu, tako|e, iz Banata i Vladimiru Radowi}u iz Vojvodine. Titulu u `enskim parovima osvojile su Aleksandra Radowi} i Aliz \ur~ik (Vojvodina - Senta) koje su u finalu sa 3:2 pobedile  Aneliju Lupulesku i Anetu Mak{uti. Pehar namewen najboqem mu{kom dublu pripao je Imretu Bu{u i Branku Anu{i}u(Ada-Kikinda)kojisuu finalu sa 3:2 savladali  Vladimira Radowi}a i Nikolu Grbi}a (Vojvodina - Spartak (Subotica). D.Francile

@ENSKAREGIONALNALIGA

SVETSKOPRVENSTVOZAOMLADINCEUPERTU

DANASNASPORTSKIMTERENIMA Ko{arka

SENIORSKOPRVENSTVOVOJVODINE

Jovana Popovi}

NBALIGA

PobedaLejkersa Unastavkuprvenstvaameri~ke profesionalne ko{ark{ke lige(NBA)LejkersisuLosAn|elesu savladali Denver sa 122:103. U preostalim me~evima postignuti su ovi rezultati: Toronto-Finiks101:97,[arlot-

Filadelfija 98:104, Orlando Bruklin 86:98, Boston - Portland 96:78, Wujork - Va{ington 108:87, Atlanta - Klivlend 111:113, Memfis - Detroit 90:78, Oklahoma - Juta 106:94, Minesota-Milvoki95:85iSakramento-Indijana92:97.

ZAVR[EN17.MEMORIJALBORAKOSTI]

Svetu{kin pobednik Spu{tenajezavesana 17. memorijal Bore Kosti}auVr{cu.Prvisu svoju partiju zavr{ili CvitaniSedlak–remi,posleminimalnih30poteza.TimejeCvitan promovisao Svetu{kina iz Moldavijeupobednikaposledweg memorijala. Cvitanjeosvojiodrugomesto vi{e zahvaquju}i pre svega, prvomdeluturnirakadajeimaoneverovatanu~inakod4,5poenaiz 5 partija. Zaslu`eno je skromni Svetu~kin osvojio pobedni~ki peharjerjedavaotonborbenosti na turniru: od deset partija dobio je {est, jednu izgubio i tri remizirao. Kada smo pomenuli wegovu borbenost, i op{ta karakteristikamemorijalajeborbenost svih u~esnika jer obaveznih 30 poteza igrawa davala su mogu~nostdasepartijerasplamsajuiiakojememorijalbiopropagandnogislavqeni~kogkarakteramo`esere}idasusviu~e-

snici svojim zalagawem i igrom ispo{tovali i Boru Kosti}a, i publiku – i sebe. Dva matadora {aha,Nikoli}iGeorgijev,nisu blistali,~ak{tavi{eizgubili su rejting poene, ali wihov odnosprematurnirujebiozasvaku pohvalu. Qubimacdoma}epublike,velemajstor Boban Bogosavqevi}, mladala~kijeplatiodanakambicioznom poduhvatu da mo`e sve u istimah:odorganizacijeturnira, anga`ovawa i definisawa liste u~esnika,davodibriguosvemu:od sme{tajadosalezaigru,itd.itd. Inaravno,najmawevremenaimao jezapripremuzapartije{tosei odrazilo na wegov u~inak, naro~itouprvomdeluturnira. Rezultati 10. kola: Nikoli} – Georgiev remi, Cvitan – Sedlak remi, Bogosavqevi} - Svetu{kin 0:1.Plasman:1.Svetu{kin7,52. Cvitan6,3-4.Sedlak,Nikoli}5, 5.Georgiev4,5,6.Bogosavqevi}2. B.Dankovi}


dnevnik drav~ovekimahiqade`eqa,bolestansamojednu:da ozdravi. Nije ova izreka tek tako nastala, a jo{ te`e pada onima koji su ~itav `ivot bili zdraviautrenutkunepa`we–svojeilitu|e–beztogistogzdravqa ostali.Wimajemo`dajo{ite`e, naro~ito ako su bili aktivni sportisti,onikojisudoseglizvezdepamuwevitopali.Wihovaborbadaponovostanunanogeuporna je, te`a od svih sportskih koje su imali,nadabespogovorna,alimogu}nosti, naro~ito finansijske – male.Jer,zatakavpovratak~esto jeiono{tosuzaradilitokomkarijere samo sme{na cifra. Neki bitkujo{uvekbiju,nekisujeizgubili.Kolikosmou`ivaliuwihovim bravurama, sportskim uspesima,kolikosunaskaonacijuradovali,tolikosmoihbrzozaboraviliiliihsenese}amodovoqno.U stvari,setimosekadanekopokre-

nedeqa2.decembar2012.

SPORTISTIMA KOJI SU NAS ZADU@ILI – MALO SMO SE ODU@ILI

Z

Zaboravimoih kadimjenajte`e Crvene Zvezde? Na terenu i van wegabiojepravi{eret,saigra~i su ga obo`avali a treneri pri`eqkivaliwegovove~e.Jerkada jeBobaimaosvojeve~e,bilajeto jo{ jedna sigurna pobeda, da li u Zvezdi,VojvodiniiliPanionisu zakojejeigrao.Me|utim,ba{takavemotivac,~ovekkojijevoleo dazabavipublikusvojimneobi~nim dalekometnim {utevima, napraviojekobnugre{kuzbogkoje

Boban Jankovi}: Grci su pokazali vi{e razumevawa

Suze na opro{taju Saleta \or|evi}a PosledwiputBobanJankovi}jenaparketuPionirabiona opro{tajuSa{e\or|evi}a.TomprilikomSalejenekada{wem qutomrivaluizkom{ijskogtaborapokloniodres,aBobannijeuspeodasakrijesuze. -Salejejedanodmalogbrojaqudikojimenisuzaboravilinijednogtrenutka,~akkadmijebiloimnogote`enegodanas.Ovo ve~e}emiostatinezaboravno,aispostavilosedasuminajvi{epomoglimojiqutirivaliizPartizana-\or|evi}iDanilovi},kojisusvojevremenozbogmeneorganizovalihumanitarnuutakmicuuNovomSadu.Kadteiznaftalinaizvukuigra~i kao{tosu\or|evi},Danilovi},Divac,Ra|a,Kuko~,vaqdato zna~idasiisamkaoreprezentativaciigra~Zvezdebionekoi ne{to-rekaojetadaJankovi}. ne akciju prikupqawa pomo}i za wihovole~ewe...Dalijeupitawu samokrizanovcailiikrizaose}awa? Se}ateseSlobodanaBobeJankovi}a, nekada{weg ko{arka{a

je do prerane smrti ostao nepokretan.Tog29.aprila 1993.godine,na utakmici izme|u Panionisa i Panatinaikosa, iznerviran sudskom odlukom,Jankovi}je udario glavom u konstrukciju ko{a,

e{kojena}ilepere~iza~oveka koji je slovio za najve}eg sportskog velikana, a on je, zapravo, godinamaceosvetvukaozanos...Prokomentarisaojetakojedanvisokifunkcioner Olimpijskog komiteta sudbinu LensaArmstronga,kogsu,nakon{toje otkriveno da je status najboqeg biciklistesvihvremenaiusputgotovopola milijarde dolara, stekao uz „malu pomo}“dopinga.Sadase„herojanacije“svi odri~u, zezaju ga ~ak i klinci iz „Saut parka“, a australijski Adelaid simboli~nomujeoduzeokqu~evegrada,darovane mu 2009. kada je tamo odvezao posledwuprofesionalnutrku. Mo`dajepri~aoArmstrongunajve}i dopingskandalikada,alijepitawekoliko}edugozadr`atitu„titulu“,jerne treba zaboraviti da je otkrivawe cele afere trajalo – bezmalo decenijama. Stoga se verovatno niko ne bi za~udio ako uskoro na naslovnim stranicama ameri~ke, britanske i ine sportske {tampe osvane jo{ koje zvu~no ime, uz obavezni prate}i natpis: Jo{ jedna dopingafera.Ume|uvremenu,podsetimo senekihsli~nihslu~ajevakojisudotemeqapotresalisvetsporta. Isto~naNema~kajesredinom70-ihi po~etkom80-ihgodinapro{logvekaza veoma kratko vreme postala svetska sportskasila,rameuzramesanajve}im sportskimxinovimaSjediwenimDr`avamaitada{wimSSSR-om.Vode}iqudiovedr`ave,nastalepookon~awuDrugog svetskog rata kao posledica kazne pora`enoj nacisti~koj Nema~koj, tolikosubiliodlu~niunameridaostatku svetazaveomamalovremenapoka`usopstvenuatletskusuperiornost,daseutoj namerinisususprezaliniod~ega,pani od tajnog dopingovawa sportista – i to direktnoodstranetreneraireprezentativnihlekara!Planjeuprvimahuspeo,medaqaitrofejanijenedostajalo, nonakonnekogvremenisto~nonema~ki sportisti su naglo po~eli poboqevati odrakajetre,o{te}ewaunutra{wihorgana,hormonskihporeme}aja,kaoipsihi~kihproblema.

T

19

kao {to je to radio bezbroj puta do tada. Me|utim, umesto sun|era, pogodio je metalni deo i pao na parket obliven krvqu. S povredom ki~me Jankovi}je do`ivotno ostao vezan za invalidska kolica.Usledila je mukotrpna borba kako bi ponovo prohodao,ali je povreda bila ja~a. Gr~kajavnostpokazalajemnogovi{erazumevawai`eqedapomogne sportskomasuodnas.Desetinehiqadaqudidolazilomujeuposetu, organizovanesumnogobrojnehumanitarne utakmice (kod nas samo jedna,vaqdanasnijedovoqnozadu`io).Kadajepreminuo,svisugase ponovosetili...Nakratko. Nekada je nas starije koji mrvu du`epamtimo,obuzimalajezakada biseMarakanom prolomiloiznekoliko desetina hiqada glasova „Miloje,Miloje“.Danasjetajhuk utihnuo,naZvezdinomgolusuneki drugi, mladi, ambiciozni momci. Miloje je odavno podigao pehar, onajokomegeneracijepri~aju,pokupiokofereioti{aotrbuhomza kruhom.Zawegabise~uloibiobi spomiwansvakegodinekrajemmaja, prilikom obele`avawa osvajawa titule prvaka Evrope i sveta. Tadanikonije{tedeonidlanove nire~i.Aonda... MilojeustvariZvonkoMilojevi}negda{wigolmanCrveneZvezdedo`iveoje2007.godinesaobra}ajnu nesre}u i ostao nepokretan. Barzasada.Wegovaborbazaoporavakposlevi{ednevnekomezaintrigirala je ~itavu srpsku sportskujavnost.Svisubilinanogama, slali telegrame podr{ke, jurili kao bez glave u bolnicu, i... on se oporavio,staonanoge,boqere~enoseoukolica,iondajemedijska isvaostalavrstapa`wenaprosto nestala.Naravno,opetgovorimoo Srbiji.UBriselusuorganizovali aukcijudresovakakobiprikupili pomo}zawegovole~ewemati~nim }elijama,akodnas,kaoiuvek–reagovalisusamopojedinci. - Nakon uspe{ne terapije mati~nim }elijama u stawu sam da napravim nekoliko koraka osla-

Bojana Gladovi}: Od presudne je va`nosti da nastavim terapiju

Utakmica za Bojanu U Hali rumskog Sportskog centra odigrana je prijateqska utakmicamladihko{arka{kihreprezentacijaSrbijeiSlovenije.Poredgotovodvehiqadegledalacaimnogobrojnihko{arka{kihvelikana,utakmicijeprisustvovaoiovla{}eniministarizamenikambasadoraAmbasadeRepublikeSlovenijeuSrbijiMilanPredan.PredanjenaglasiodaSlovenijaiRumave} du`inizgodinanegujudobreodnosezahvaquju}iiodli~nojsaradwisaDru{tvomSlovenacaizRume. -@elimodaoja~amosaradwuSlovenijeiRume,dapove`emo slovena~ke kompanije i investitore s Rumom i da nastavimo kulturnuisportskusaradwu-kazaojePredan. Ova sportska manifestacija je imala i humanitarni karakter. Naime, nov~anim dobrovoqnim prilogom svaki posetilac jemogaodapomognemladojRumqankiBojaniGladovi}danastavisvojele~eweuRusiji. waju}isena{take.Idaqeimam pote{ko}a prilikom savijawa kolena, jer su mi butni mi{i}i atrofirali, ali mogu da pro{etam 10 - 15 metara. Tretmani mati~nim }elijama, kojima sam bio podvrgnut svega ~etiri puta na jednoj klinici u Nema~koj, izuzetno su skupi, ali na sre}u moj velikiprijateqDejanStankovi} miuvekpoma`e-izraziojesvoju zahvalnostZvonkoMilojevi}.

Uslu~ajumladeRumqankeBojane Gladovi} javnost se ne{to boqe pokazala. Ova devojka, nekada{wa ko{arka{ica, nastradalaje21.marta2005.godineusaobra}ajnoj nesre}i na putu za Klini~ki centar u Novom Sadu gdejeradilakaomedicinskasestra.Imalajedevetnaestgodina i `ivot pred sobom, `ivot koji joj se u trenutku pretvorio u utakmicuukojojnijepobedila.A

SPORTISTI PRED ISKU[EWEM DOPINGOVAWA

Kraqzajedandan, budalazaceo`ivot Za~itavskandalsesaznalotekposle ^itava Kanada je slavila kada je na ru{ewaBerlinskogzida,kadasusekonajve}emdoga|ajusvakihletwihOlimna~nomnogisportistiusudilidaprogopijskihigara,ufinalutrkenastomevorekakosuimsvojevremeno,kroztretara u Seulu, wihov zemqak Ben Xonna`ni proces davane pilule za kojenisaminisuznali{tale~e, kaoiinjekcijesnepoznatimsupstancama. Nedavno je i vlada u Berlinu odlu~ila da pru`i finansijskupomo}ule~ewusportistanekada{weIsto~neNema~ke koji su oboleli nakon uzimawa dopinga. Erapo~etkaopse`nihkontrola dopinga zapo~ela je za vreme Panameri~kihigara1983.godine u Venecueli. Grupa nau~nika, predvo|ena hemi~arem i {efom odeqewa za suzbijawe dopinga Nemcem Manfredom Donikeom, razvilajenovumetoduotkrivawa steroida u telu, a ono {to je potom usledilo utrlo je put testirawu na nedozvoqene supstance koje traje i danas. Kana|anin Gaj Grevet je bio prvi profesionalni sportista koji nosi neslavnu titulu prvog otkrivenog sportisteumodernojeri.Grevetsetakmi~ioudizawutegova,anakontestirawapozavr{etkutakmi~ewa oniwegovreprezentativnikolegaMajklVijausususpendovanisa svihtakmi~ewaunarednedvegodine, i oduzete su im do tada sve osvojenemedaqe.Zanimqivjepodatakdajedoposledwegdanatrajawa Panameri~kih igara jo{ za ~ak 19 sportista dokazano da su Lens Armstrong: Od obo`avawa do mr`we uzimalidoping.

sonkaoautsajderuvelikomstilupobedio s oborenim svetskim rekordom do tadaneprikosnovenogKarlaLuisa.Sve je li~ilo na bajku sa filmskim zavr{etkom koji zavr{ava hepiendominikonijemogaoninaslutitikako}eseveomabrzoispostaviti da je najve}i heroj OlimpijskihigarauSeulu–zapravo najobi~niji prevarant. Veomabrzojeustanovqenodaje Ben Xonson bio pozitivan na nedozvoqenu supstancu „stanozolol“ koja mu je omogu}ila da postane olimpijski pobednik i svetskirekorder.Iiakosenesre}ni Xonson branio i neve{to opovrgavao sve optu`be za koje se teretio, Me|unarodna atletska federacija ga je bez imalomilosti,suspendovalana dvegodinetakmi~ewemnasvim atletskim mitinzima, oduzela mu osvojeno olimpijsko zlato i poni{tila svetski rekord ostvaren u toj trci. Od tada je Ben Xonson postao sinonim za onu ~uvenu uzre~icu – kraq za jedandan,budalazaceo`ivot. Irskapliva~icaMi{elSmit osvojila je tri zlatne i jednu bronzanumedaqunaOlimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine. Upu}enijima u aktuelno stawe u plivawe bilo je, najbla`e re~eno,~udno{tojedotadapotpuni anonimus i prose~na pliva~ica preko no}i pokorila ~itav pliva~kisvet.Noistinajeveomabrzoisplivalanapovr{inu.Smito-

dabiiovubitkudobilapotrebne su ogromne svote novca, koje naravno nema. Sve {to su imali roditeqiibratdalisu.Ivi{e odtoga.^itavaku}aprilago|ena jeBojaniipretvorenauteretanu,onastalnove`ba,mi{i}ijoj nisuatrofiraliiotudinadada }euzpomo}le~ewamati~nim}elijama,kaoiMiloje,ponovostatinanoge. -Krajem2008.godine~ulasam za kliniku „Neurovita“ u Moskvi. Nakon operacije u Rusiji, otpo~elasamterapijumati~nim }elijama. Sada mogu da stojim, a po~elasamidaose}ambolunogama.Odpresudneva`nostijeda nastavimterapiju,jerjetojedina {ansa da ponovo prohodam obja{wavaBojana. Onaka`edajedosadanale~ewe u Rusiji potro{ila 105.000 evra, ali da joj je za kompletnu rehabilitaciju potrebno jo{ 60.000 evra, koje nema. Invaliditet je prihvatila, samosa`aqewe odbila. Wena borba da prohoda traje i danas uz povremenu podr{ku sugra|ana, prijateqairoditeqa. n Zorica Dragojevi}

voj,kojojjedo1996.godinenajve}iuspeh bio osvojeno 17. mesto u disciplini 200 metara le|no, nakon doping kontrole u organizmujeprona|entolikinivoadrenalinskih supstanci poput alkohola od kogabisvakinormalan~ovekve}odavno preminuo. Ameri~kasprinterkaMerionXonsje bilajednaodheroinakraqicesportova, svedoknijeotkrivenodaje2000.godine, u pripremi za letwe Olimpijske igre u Sidneju, koristila nedozvoqena stimulativnasredstvazbogkojihjeostalabez osvojeniholimpijskihzlatausprintuna 100i200metarakaoiu{tafeti4x100. Reputacijajojjenakonobjavqenihrezultatatolikonaru{ena,dajebilaprimoranapotpunodasepovu~eizjavnosti,u kojusetekposledwihgodinapolakovra}aitopreko`enskeprofesionalneko{arke.Basketjeigralajo{prepo~etka bavqewematletikom,alisenkasumwe}e jepratitiverovatnodokraja`ivota. Identi~nu stvar, samo u mu{koj konkurenciji,uradiojeameri~kisprinter Xastin Getlin, pokazav{i svojim primeromdaipakni{tanijenau~ionagre{kamaMerionXons.Getlinjejo{2001. optu`endajekoristioamfetamine,no posle ulo`ene `albe wegovog tima, oslobo|enjeopu`bi.Trigodinekasnije,naOlimpijskimigramauAteni,onje osvojio~aktrimedaqe,zlatona100metara,bronzuna200metaraisrebrokao deo {tafete na 4h100 metara, no ve} 2006.svejepalouvodu.Nadopingkontroliukrvisumuprona|enenedozvoqenesupstanceiusledilaje~etverogodi{wa zabrana profesionalnim bavqewematletikom.Aliionojo{gore–do kraja karijere ostaje sportista koji je uhva}en u prevari. Getlin je, i pored ogromnogpritiskajavnosti,koje}ezauveksumwatiu„~isto}u“wegovihrezultata, uspeo na ovogodi{wim OlimpijskimigramauLondonudaosvojibronzanumedaquutrcina100metara,ispred nedohvatqivog jamaj~anskog dvojca Bolt/Blejk, kao i srebro u {tafeti 4h100metara. n Aleksandar Devetak


Novosadska nedeqa2.decembar2012.

poZorI[TA Pozori{temladih:mala sala „Veseli muzi~ari„ (11).

BIoSKopI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.40), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (13.10), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” (20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20.15, 22.15), „Razbija~ Ralf” (11.10, 11.15, 15.10, 15.15,), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Oteta” (22.50), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 20.10, 22.20), „@elim te” (16.45, 19, 20, 22.15), „Pet legendi” (12.30, 14.45).

mUZeJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

De`uraapoteka „Sajmi{te” Apoteka„Sajmi{te”uRumena~koj106de`uradanasod7do20sati.No}node`urstvo,ve~erasod20dosutrau7~asova,jeuapoteci “Bulevar”.OvaapotekanalaziseuBulevaruMihajlaPupina7.

IzborinaSalajki jeMZ„Salajka”nalazeseu[ajka{koj ulici 26, a gra|ani se mole da ponesu li~na dokumenta.

„STILOSART”I„DNEVNIK”DARUJU

„Aleksandrova{ifra” VilaAdamsa Izdava~kaku}a„StilosArt” usaradwisa„Dnevnikom”dariva}edanasdvoje~italacasapo jednimprimerkomkwige„Aleksandrova {ifra” Vila Adamsa. Kwige}edobitidvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16 do 16.05 sati na broj telefona 528-765. ^itaoci kwige mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj  28. Radno vreme prodavnice je radnimdanomod7.30 do 20 ~asova, a subotomod8do19~asova. Slu~ajno otkri}e drevne grobnice u Aleksandriji pokre}e lavinu doga|aja. Avanturista i pomorskiarheologDanijelNoks,uvi|a da je to slu~ajno otkri}e da-

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

ZONABEZDISKRIMINACIJEUCENTRUGRADA

DANAS U GRADU

Izbori za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora Mesne zajednice „Salajka” bi}e odr`ani danasod7do20sati.Prostori-

hronika

lekozna~ajnijenego{totoiko pretpostavqa i da sadr`i znakove koji vode kona~nom otkrivawu jedne od najve}ih svetskih misterija. Suprotstavqeni i posva|ani arheolozi, egipatski zvani~nici, lokalni mafija{i i gr~ki nacionalistikre}u u potragu za najve}om nagradom – grobnicom Aleksandra Velikog, koja za svakog od wih na poseban na~in predstavqa neprocewivoblago. Ovajnapetiuzbudqiv roman, koji plenisnagomzapletailako}om pripovedawa, ~ita se u jednom dahu,asaznawakojapru`adalekosuodpukezabave. A.L.

V remeploV

Lo{avremenazaberbere Novosadski berberi, koji su svoje mu{terije ne samo {i{ali i brijali,ve}imjo{krvpu{talii~inilidruge„hirur{ke”usluge, zvani~nosutra`ilipomo}Magistrata.Jer,isticalisu,jo{2.decembra1845.godine,kadajeugradu`ivelo20hiqadaqudi,gradske vlastisuodlu~iledajedovoqnodaihopslu`uje12majstora.Asada,posleBuneibombardovawavaro{ijuna1849.kadajeugradunajvi{edosedamhiqadaqudi,uwemuradi20berbera,vi{eodpolovinewihbespravno.Uzto,zbognovemu{kemode,imamaweposla zaberbere,pastari„cehovski”majstoripostajuprosjaci. N.C.

Informisawemprotiv predrasudaosidi Javnaakcija„Zonabezdiskriminacije” povodom 1. decembra, Me|unarodnogdanaborbeprotiv sideipodr{keosobamakoje`ive sa HIV infekcijom, odr`ana je ju~e u centru grada. Akciju je organizovalo Udru`ewe Crvena linijauzsaradnjusaEkumenskom humanitarnom organizacijom, Omladinom Jazasa, Novosadskim humanitarnim centrom i Crvenim krstom Novog Sada, a otvoriojujepomo}nikgradona~elnikaVanjaVu~enovi}.Tokomakcije prolaznicima su deqeni promotivni i edukativni materijal, kao i informacije o ovoj bolesti. - Grad Novi Sad }e i ubudu}e podr`avati sve akcije koje doprinose prevenciji i borbi protivoveopakebolestitokomcele godine i biti aktivni zagovor-

nikpromeneodnosadru{tva prema obolelim osobama. Krajwe je vremedasere{imopredrasudaoosobamakoje`ive sa HIV infekcijom, a to mo`emo posti}i uporniminformisawem javnostiobolestiina~inima wenog preno{ewa–rekaojetomprilikom Vu~enovi} i dodao da svi oboleli uz odgovaruju}u terapiju i re`im `ivota mogu da vode normalan `ivot za koji im je potrebna podr{kaokoline,aneosudaiizbegavawe. Gradska uprava za socijalnu i de~juza{tituzarealizacijuprograma „Podr{ka osobama koje `ive sa HIV infekcijom i edu-

Foto:N. Stojanovi}

kacija lokalne zajednice„ i ovu akciju, obezbedila je ukupno 500.000dinara,azaradKlubaza podr{kuosobamakoje`ivesasi-

OSNOVNA[KOLA„SOWAMARINKOVI]”ZAPRIMER

Radsa|acimaina filmskomplatnu Osnovna {kola “Sowa Marinkovi}” postala je primer modela {kole za inkluzivno obrazovawe i jedina ustanova u SrbijiokojojjeUnicefsnimio film. Re~ je o prikazu na~ina radauovoj{kolikojimsegradivo pribli`ava deci sa smetwama u razvoju, a obrazovawe ~inidostpunijim.Film}ebiti predstavqen u februaru u Wujorku na kongresu Ujediwenih nacija za brigu o deci. Kako je objasnilau~iteqicaprvograzredaikoordinatorkaMre`eza inkluzivno obrazovawe za Ju`noba~ki okrug Sowa Paripovi} u pomenutoj {koli ~itava pri~azapo~etaje2005.godine,a narednesuve}upisaniprvi|aci sa smetwama u razvoju. Trenutno ih ima 20 i oni poha|aju redovnu nastavu, bave se fiskulturom, idu na ekskurzije, izleteiradesve{toiwihovi vr{waci,{kolskidrugovi. -[kola je identifikovala ovu decu kao onu kojima je potrebno ili prostorno prilago|avaweilipisaweindividualnog obrazovnog plana. To zna~i daimsenastavaprilago|avakakobimoglidanapredujusvojim tempom. Individualno se radi vi{e, mewaju se konstrukcije gradiva, ubacuje se vi{e vizualenih sadr`aja. Radi se tako da se lak{e savlada gradivo, a na nastavnikujedavidikako}eto ~initi - objasnila je Paripovi}.

Dodala je da se stil rada nastavnika u su{tini ne mewa, ali da postoji promena u oslu{kivawudetetovihpotrebakakobimusepomoglodaboqenapreduje. Prema wenim re~ima,

SowaParipovi}

decakojasuukqu~enauredovan sistemnesamodaimajudobitu smislusocijalizacijeiukqu~enosti, bez bojazni da }e jednog dana ostati usamqeni, nego i druga deca imaju priliku da se upoznaju sa razli~itostima i otklone predrasude od malih nogu.

NAFILOZOFSKOMFAKULTETU

Videolink saVa{ingtonom

Prenosdoga|aja„TEDxWomen„izVa{ingtonaodr`a}esedanasu 16satinaFilozofkomfakultetu.Ovakonferencijaokupqaneke odvode}ihsvetskihmislilacaiprakti~araizrazli~itihdisciplina,apoprviputbi}eorganizovana„TEDxNoviSadWomen„konferencija.Poredprenosasesijaiu~esnikaizVa{ingtonanakonferenciji}eu~estvovatiilokalnigovorniciAleksandraIzgarjan i Gordana ^omi}.  U~e{}e je besplatno, a prijavqivawe je na mejl:prijava@tedxnovisad.com. A.L.

-U ovom slu~aju do{lo je do toga da je {kola promenila sistem. Su{tina inkluzivnog obrazovawa je da deca ne budu iskqu~ena ni iz jedne aktivnosti.Qudi~estotra`eopravdawa i izgovore, u stilu “ako nemamo uslove, mi }emo to dete iskqu~iti”, i idu linijom mawegotpora,aliuna{oj {koli je to prevazi|eno- rekla je na{a sagovornica. Ipak,onaisti~etimskiradkaojednuodneophodnosti da bi se inkluzija sprovela kako treba. Kako navodi, zaposleni u {koli }e se potruditi da preduzmu svekorakekakobidete usmerilitamogde}ese najboqesna}i,usredwu {kolu gde }e nastavnicibitipripremqeniza wegovdolazak. -Potrebno je da se na vremeuspostavekontakti me|u {kolama, da se preuzmu individualni planovi,adabiinkluzija za`ivela, najva`niji je timskirad.Tutrebadaseukqu~e i pojedinci koji nisu, poput u~iteqice,udirektnomkontaktu sa detetom, ali mogu da daju svojupodr{ku-predo~ilajeSowa Paripovi} uz nadu da }e se nastavitisaradwasaUnicefom naovompoqu. A.Jerini}

dom,kojijeotvoren20.decembra 2010.godine,izdvojilaje300.000 dinara. I.D. UKARLOVCIMA

Po~iwu Vavedewski dani Povodom praznika Vavedewa presvete Bogorodice,  hramovne slave Gorwe sremskokarlova~ke crkvedanasuSremskimKarlovcima po~iwe trodnevna manifestacija „Vavedewski dani”. ^ast daotvoreprve„Vavedewskedane” ima}e deca Gorwe parohije i polazniciveronaukeuO[„23.oktobar”.Oni}edanasod16.30sati u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije izvesti predstavu „Je`i}, stazicaizvezdaRo`destva”. Programsenastavqasutra,kada}eod16.30satiuGorwojcrkvi biti slu`eno prazni~no bdenije. Nakontoga,u19~asovausve~anojsaliBogoslovijebi}eodr`ana  akademija „Osobito za Presvetu...”Uutorak,4.decembrana praznikVavedewapresveteBogorodice, kojoj je i posve}ena Gorwa crkva, u 9.30 sati bi}e  sveta arhijerejskaliturgija.Liturgiju }e slu`iti vladika sremski Vasilije sa karlova~kim sve{tenstvom i ozna~iti po~etak obele`avawa stogodi{wice smrti patrijarha Lukijana Bogdanovi}a, kojijesahrawenukriptiovecrkve. U zavr{nici manifestacije, u Sokolskomdomuu19satipo~iwe prazni~no prelo. Nastupi}e OKUD „Brankovo kolo” iz Karlovaca,KUD„Mladost”iz^ortanovaca, KUD „Jedinstvo” iz Maradika, te peva~ka grupa Karlova~kebogoslovije. Ulaznicesene}enapla}ivati, aliposetiocimogudaostavedobrovoqni prilog za obnovu Gorwecrkve,kojajeutoku. Z.Ml.

O~itavajuutro{enustruju O~itavawebrojilaiutro{ene strujepo~elojeju~e,aizElektrodistribucije”Novi Sad” apeluju na sugra|ane da omogu}e pristup ~ita~ima,kakobiutro{enastrujabilaa`urnoobra~unataira~uni bili blagovremeno dostavqeni. Posebno se apeluje na kupce

koji}eutokuperiodao~itavawa bitiodsutniodku}e,aposebnona potro{a~e koji imaju vikendice, da stawe sa brojila dostave Kontakt centru „Elektrovojvodine„ besplatnim pozivom na broj 0800/220-021.RadnovremeKontakt centra „Elektrovojvodine” radnimdanimajeod7do22~asaisubotomod8do15sati. B.M.

SAHRANE Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Milorad Branka Mandi} (1958) u 11 sati, a na Centralnom grobqu u Futogu u 13 sati bi}e sa hrawen Bo{ko Dragutina Vola{ (1941). Na mesnom grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawen Du{an Stevana La|evi} (1937) u 13 sati.


oglasi

dnevnik

KUPUJEMO stan 35 - 50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!! Samo ozbiqni prodavci. Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 678919 KUPUJEMO ~etvorosoban i ve}i stan 100 - 150m2 u centru Novog Sada, po`eqno oko Ribqe pijace i Kosovske ulice. Brza ke{ isplata!!! Telefoni: 021/526-387, 062/518-544. 678921

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301-975, 063/370787. 63184

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 65048 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399305. 65049 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce - vi{egodi{we iskustvo. Profesor dolazim. Telefoni: 6-311-482, 064/322-19-49. 65221

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 65050 PEDIKIR Oqa, kora~ajte lako, dolazim na adresu, 300 dinara tretman. Telefon: 061/1159264. 65078 ME\UNARODNI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon: 021/496-333. 65182 NOVO u na{em salonu sa dugogodi{wim iskustvom i tradicijom, vrhunska masa`a samo sa Vas. Ul. radni~ka 26, telefoni: 021/547-444, 060/5500356. 65258

IZDAJE SE name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 65067

IZDAJEM u centru jednosoban komforan stan, 38m2, name{ten, po~ev od 1. 12. 2012. godine. Telefon 063/899-8999. 64311 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Maksima Gorkog br. 6, ispred SPENS-a. Telefon 063/511-939. 64686

SUPERKOMFORNA garsowera u Petrovaradinu, nova, sa grejawem, name{tena, u prizemqu. Telefon: 064/2394354. 64814 IZDAJEM jednosoban stan ul. Vladike ]iri}a, Novo Naseqe. Telefon: 505-531. 65253 IZDAJE SE na du`e, zaposlenoj `eni komforan jednoiposobni stan na Keju, sa pogledom na Dunav. Telefon 520-271, posle 22 ~asa. 65032 IZDAJEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 65097 JEDNOSOBAN, komforan name{ten stan u ulici dr. Ribara (kod Merkatora), cena 140E. Telefon 064/5755987. 65098 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu 55m2 - 190E. Telefon: 062/786678. 65137 IZDAJEM jednosoban stan [ekspirova 39m2 - 150E. Telefon: 062/786678. 65138 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 65175 IZDAJEM name{tenu garso weru od 20m2, na Podbari, Patrijarha ^arnojevi}a 15, nove stvari, grejawe na struju, vlasnik. Telefon 063/288-684. 65191 IZDAJEM jednoiposoban stan 36m2, za kuhiwskim elementima ul. Avijati~arska, sa veoma malim tro{kovima. Cena 110 E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 65193 IZDAJEM dvosoban 60m2 komforan name{ten stan visoki parter u centru Novog Sada, cena 160E. Telefoni: 021/456765, 069/4456765 i 064/1381313. 65196 IZDAJEM nov name{ten dvosoban stan 45m2, Cara Du{ana, dvori{no orijentisan, drugi sprat, lift, terasa, ve{ ma{ina, 185 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 65200 IZDAJEM name{tenu garso weru u strogom centru grada. Telefon: 063/561-659. 65218

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod Medicinskog fakulteta, Ul. Mi~urinova 36, noviji name{taj, ve{ ma{ina, mali tro{kovi, 110Evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517290. 65197 IZDAVAWE I ZAKUP stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!!! Nazovite, do|ite... Telefoni: 062/518-544, 021/526387, 062/518-545. 678920 IZDAVAWE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com. 678887 IZDAJEM, Radni~ka, novija zgrada, 32m2 name{ten i Grbavica dvosoban name{ten 45m2. Telefon 063/811-7331. 680330 IZDAJEM kod Socijalnog dvoiposoban stan 57m2 name{ten, noviji, komunalije se pla}aju na 44m2, slobodan od 01.12. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 680331

OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon: 063/1616300. 65139 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. Tel: 063/519533, 063/522-202. 65176 POTREBNI U ZAKUP: re prezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. Telefon: 063/519-533, novisad@stanovi.rs 65177 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 063/519-533. 65178 MLADOM bra~nom paru iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred... Telefoni: 021/6622-746, 062/518-544. 678917 ^ETVORO^LANA PORODICA iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvosoban - trosoban stan u Novom Sadu. Na du`i period. Pla}amo unapred!!! Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 678922

KUPUJEM trosoban stan na Limanu bez posrednika. Telefon 062/9620349. 64989 KUPUJEM mawi dvosoban stan, od 1. do 4. sprata u zgradi sa liftom, ukwi`en od vlasnika. Bez posrednika. Telefon 063/528-759. 65101 KUPUJEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680332 KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680289 KUPUJEMO garsoweru, lokal, vikendicu ili vi{e gara`a - do 25.000E u Novom Sadu, dajemo audi A-4 S-line + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Telefoni: 021/66-22746, 063/518-546. 678918

CENTAR 43m2 dvori{ni stan, Futo{ka 3. Telefoni: 021/505287, 063/808-6669. 64962 NA NOVOJ DETELINARI dva odli~na dupleksa 95m2 i 105m2 svaki ima + 30m2 terase, cena 85.000 i 95.000 evra ima povrat PDV-a direktno od investitora. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 065/85-06616, 451-318. 680285

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799 PRODAJEM jednosoban stan od 33m2 u Fru{kogorskoj 19-B na drugom spratu, pored Ekonomskog fakulteta na Limanu 1. Sve jedinice odvojene. Ukwi`en 1/1, telefon, interfon, kablovska, podrumski prostor, cena 1340E/m2. Igor. Telefon 063/580302. 64992 STROGI CENTAR - Ribqa pijaca, prodajem odli~an jednosoban stan ukwi`en. 36m2 V sprat sa liftom. Povoqno, bez posrednika. Telefoni: 063/563077, 021/462-364. 65092 PRODAJEMO jednosoban ukwi`en stan 29m2 u blizini {kole i pijace za 21.600, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540- 165. 65206 PRODAJEM garsoweru 24m2 za 16.500 eura i garsoweru 18m2 za 12.500 eura, novogradwa. Telefon: 060/7411-971. 65058 SAJAM, garsowera, 28m2, 2. sprat, 29.000; Grbavica, garsowera, 25m2, 3. sprat, 24.000, Sremski Karlovci, garsowera, 26m2, prizemqe, 17.000. Telefon: 063/587-602. 65075 PRODAJEMO ukwi`enu garsoweru u Gunduli}evoj ulici za 26.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 65203 NOVIJI, komplet name{ten stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwi`en, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena:20.000 evra i nije fiksna. Telefoni: 063/182-7627, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com [ifra 24009. 678892 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {kole 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena 26.000 evra. [ifra:24164. Tel.: 064/112-6239; 021/451-570, www.solis-nekret nine.com. 678893 UKWI@ENA garsowera, 26m2, drugi sprat, zgrada 2009, odmah useqiv, Nova Detelinara, gradila „Budu}nost”. Cena 27.500 evra. [ifra:24331. Telefoni: 021/520-231; 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 678894 GARSOWERA 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwi`ena garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra: 24305. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 678895 GARSOWERA od 25m2 na No vom bulevaru. Stan je ukwi`en, kvalitetno gra|en. Zavr{eno 2010. U odli~nom stawu. Cena 32.500. [ifra:24264. Telefoni: 021/520-231; 063/132-1470, www.solis-nekretnine.com. 678896

nedeqa2.decembar2012.

ODLI^NA garsowera 27m2, Antona Urbana, II sprat, renovirana, u odli~nom stawu, sa pripadaju}om ostavu na tavanu, ukwi`ena, 26.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [ifra: 1021115. 678959 PRODAJEMO ekskluzivan stan 27m2, Bulevar oslobo|ewa, V sprat sa liftom, dvori{no, kompletno name{ten i opremqen stan, ukwi`en, izdaje se za 200 evra mese~no. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [ifra: 1021117. 678960 UKWI@ENA garsowera 24m2 - odvojena kuhiwa, odmah useqiva, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena 25.800E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779. 678942 USEQIVA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 god. Cena 27.000 evra. Telefoni: 064/8236610, 021/6614-200. 678935 UKWI@ENA garsowera na [onsiju, 28m2, 2. sprat, lift, terasa, CG, PTV, ukwi`ena, useqiva. Cena 28.900 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614200. 678936 LIMAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 680290 BULEVAR OSLOBO\EWA 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.terfnekretnine.co.rs. 678949 GARSOWERA u centru u novoj zgradi ukwi`ena 23m2 u odli~nom stawu, cena 24.750. [ifra 1004265, www.nekretninemojdom. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16. 680262 GARSOWERA u Gunduli}evoj 21m2 na II spratu ukwi`ena, ima terasu. Telefoni: 062/88295-88, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 680263 PRODAJEM dve garsowere: Gunduli}eva 21m2 ukwi`ena, useqiva 27.000 i Nova Detelinara 29m2, odli~na, 26.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680334 DALTONKA!!! Garsowera sa odli~nom terasom!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 680315 GARSOWERA, centar, 30m2 27.900E, garsowera, Park City, luks 27m2 - 41.200E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 680376 UKWI@ENA garsowera na Novom nasequ - [onsi, kvalitetna zgrada od fasadne cigle, ~etvrti sprat - nije posledwi, lift, 23 m2, cena 23.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 680381

21

UKWI@ENA garsowera na Grbavici, u novijoj zgradi iz 1998. godine, tre}i sprat - minimalne kosine, 26m2, cena 25.750E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600 www.total-nekretnine.rs. 680382 ODLI^AN noviji stan 26m2 Kosan~i} Ivana u blizini Futo{ke pijace. Ima terasu. Cena 28.500. Telefon 060-6211685. 680351 ODMAH USEQIVA, novija garsowera 20m2 na Futo{kom putu. Uredni papiri. Cena 17.500. Telefon 063-504-799. 680352 ODLI^NA novija garsowera u blizini Futo{kog puta 27m2 zidala „Budu}nost”, II sprat, bez ulagawa! Uredni papiri. Cena 23.000. Telefon 063-504799. 680353 BULEVAR OSLOBO\EWA, novija ukwi`ena garsowera, I sp, terasa, odvojena kuhiwa, 23m2 - 27.900E. Odli~an! Tel. 063/444-743, 021/526-622. 680396 HITNO! Odli~na GA 24m2, Futo{ka, III sprat, terasa, dvori{na strana, u odli~nom stawu, cg, ukwi`ena, cena 24.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 680403 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv nov JS 26m2, Telep, 400 m od Limana, II sprat, lift, dvori{na strana, perfektan raspored, ekstra gradwa, odvojena kuhiwa sa trpz, cena sa PDV-om 27.600. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 680405 ODMAH USEQIV jednosoban stan sa urednim papirima 25m2 Milenka Gr~i}a. Odli~na prilika! Cena 19.700. Telefon 063-10-10-664. 680354 JEDNOSOBAN, Liman I, 39m2, III sprat, ekstra, ukwi`en. Telefoni: 021/450-417; 064/996-9755, www.kvart-nekretnine.com. 680374 NOVO NASEQE 1.0 stan 40m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a prvi sprat, hitno i povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680335 MILENKA GR^I]A jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, 19.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680336 ODLI^AN noviji stan 31m2 u najstro`em centru kod Ribqe pijace, [umadijska ulica. Stan ima terasu 8m2. Cena 28.000. Telefon 063-10-880-17. 680350 NA LIMANU I klasi~an jednosoban stan kod fakulteta i Keja 39m2 na III spratu, ukwi`en 43.000. Telefoni: 451-318, 060/075-37-82, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1004511. 680265 JEDNOSOBAN stan 29m2 ukwi`en jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom kod Satelitske pijace 21.600. www.nekrenine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 065/850-66-16. 680266


22

nedeqa2.decembar2012.

NA NOVOM NASEQU jednosoban stan 29m2 podnih 35m2 na IV spratu, cena 24.000. [ifra 1004546, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/101-0661, 523-193. 680267 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680291 LIMAN III, 33m2 - jednosoban, klasi~an raspored, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG. Cena 32.000E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779. 678928 JEDNOSOBAN, 30m2 - gradi la „Budu}nost”, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG. Odli ~an raspored, odvojena kuhiwa sa prozorom. Cena 26.800 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 678930 NOVIJI jednosoban, 31m2, pe{a~ka zona, Zmaj Jovina ulica, pasa`, I sprat, centralno grejawe, idealan za izdavawe, mo`e i za kancelarije, ukwi`en. Telefon 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs. [ifra: 1021123. 678961 UKWI@EN jednosoban stan u Janka Veselinovi}a, 31m2, 2. sprat, odmah useqiv, gradila „Budu}nost”. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542779. 678945 STEVANA MOKRAWCA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 32.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 678951 MILENKA GR^I]A 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 28.000 Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 678952 KLASI^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, cena 28.500 evra. [ifra: 23937. Telefoni: 064/2003-103, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 678897 PRODAJEM stan 36m2 na Na sequ, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, cena 27.000 evra. [ifra:24130. Telefoni: 064/134-0459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 678898

PRODAJEM i izdajem name{ten dvosoban stan u ~ika Stevinoj, prizemni, centralno grejawe. Budu}nost gradila. Telefon: 063/127-86-25. 63253 PRODAJEMO bez posrednika, dvosoban ukwi`en stan 66m2. Novi Sad, Kej `rtava Racije 4. Telefon: 021/886-989, mobilni 064/244-62-58. 64614 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49. 64871 PRODAJEM dvosoban stan u FRelegi Tivadora, kod @. Sta nice. Odamah useqiv. 45.000E. Telefon: 062/16-15-561, 6-430420. 65140 NOVOGRADWA! Dvosoban stan 50m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift, PTV. Telefon 062/404-870. 65156 SAJAM, Pariske komune 9, vi soko prizemqe, 53m2, dvosoban - mo`e u trosoban. Renoviran, odli~an raspored za poslovni prostor. 47.700E. Telefon 063/7035-924. 65168 PRODAJEMO klasi~an dvoso ban stan 57m2 na Limanu za 48.000, ukwi`en. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 65207 PRODAJEM komforan stan, 46m2, Ulica Nade`de Petro vi} 2a. Cena po m2 800 evra. Te lefon 064/28-62-184, Novi Sad. 65242

PRODAJEMO jednoiposoban stan na Salajci za 24.000, prvi sprat. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 65209 GRBAVICA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, mo`e kredit, ukwi`en, cena 47.000evra. [ifra:24019. Telefoni: 064/11262-39; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 678899 ODMAH USEQIV jednoiposoban stan do Sajma, 41m2, Kopernikova ulica, cena 37.500 evra, uredni papiri, ukwi`en objekat. [ifra:20851, Telefoni: 064/112-62-39; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 678900 ODLI^AN jednoiposoban stan na N. Detelinari u kvalitetnoj zgradi iz 2006. godine, bez ulagawa, ukwi`en, cena 44.300E. [ifra:24279. Telefoni: 0631321-470, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 678902 JEDNOIPOSOBAN 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwi`en, useqiv, bez ulagawa. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/8236604, 542-779. 678944 JEDNOIPOSOBAN stan u novijoj zgradi 32m2 - odli~an raspored - neprolazne sobe, terasa, lift, CG, cena 34.600. Telefoni: 064/823-6601, 021/424963. 678931 UKWI@EN 40m2, useqiv, 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran, kupatilo, odli~an raspored. Cena 34.000 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 678933 CENTAR-ZGRADA stara 4 godine, 43m2 - jednoiposoban, ukwi`en stan sa terasom. Odli~an raspored, CG, lift perfektno stawe. Cena 44.300 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 678939 SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680292 BULEVAR, okolina @ele zni~ke stanice, prelepoj mirnoj ulici, renoviran 1.5 stan po ceni od 38.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 680293 BULEVAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an noviji ukwi`en 1.5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 41.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680294 NOVA DETELINARA, ukwi `en noviji jednoiposoban stan na I spratu, cena 39.100. Tele fon 636-6952, www.bomil.rs. 680296 NOVO NASEQE - [onsi, od li~an 1.5-2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Telefon 636-8429, 063/828-8377, www.bo mil.rs. 680298 CENTAR, okolina Ribqe pija ce i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 680301 NA AVIJACIJI 47m2, lift, terasa, ukwi`en, povoqno 37.000. Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 1004254, www.nekretnine-mojdom.com. 680268

oglasi

NA LIMANU 41m2 na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, odvojena trpezarija. [ifra 1004467, www.nekrenine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 680264 MOKRAW^EVA 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 678950 U NOVOJ ZGRADI pred useqewem odli~an jednoiposoban stan na Bulevaru Evrope 36,5m2 na prvom spratu, cena 38.000. Telefoni: 451-318, 523193, 060/075-37-82, www.nekrenine-mojdom.com. 680271 BETANIJA: nov jednoiposoban stan, 40m2, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Odli~an raspored - kuhiwa odvojena, sa prozorom. Cena 46.400 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963. 678947 UKWI@EN jednoiposoban stan na Grbavici, u novijoj zgradi iz 2004. godine, ~etvrti sprat - nije posledwi, terasa, lift, 32 m2, cena 38.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 680383 SVETISLAVA KASAPINOVI]A, nov 44m2, I sprat, po vrat PDV, odli~an, kvalitetna gradwa. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 680389 HITNO ukwi`en jednoiposoban stan u centru, novija kvalitetna zgrada, prvi sprat, terasa, lift, 43m2, cena 44.300E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 680385 ODMAH USEQIV, kompletno renoviran stan 41m2 Gunduli}eva „Ekolo{ka” zgrada. Odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en! Telefon 063-108-8017. 680355 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en stan od 39m2 u Ulici Pariske komune. I sprat, lift, terasa. Cena 38.000 dogovor. Telefon 060/621-1685. 680356 BULEVAR EVROPE, nov useqiv jednoiposoban stan od 36,5m2, I sprat, lift, uredni papiri. Cena 36.000 evra. Telefon 063-706-1341. 680357 BUL. JOVANA DU^I]A 34m2 ukwi`eno i 11m2 pro{iren za jednu sobu u potkrovqu. Lift, „1. maj” zidao. Cena 31.000. Telefon 063-108-8017. 680358 GRBAVICA, odli~an jednoiposoban stan 32m2 \or|a Servickog, lift, terasa, ukwi`en! Telefon 060-6211-685. 680359 HITNO! Brzo useqiv JIS 45m2, Stra`ilovska, III sprat, nov, u toku zavr{ni radovi, pla}ene komunalije u celosti, dvori{na strana, cena 41.800. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 680407 SOMBORSKI BULEVAR, 30m2 - 24.000E, odli~an, novo! Tel. 063/444-743, 021/526-622. 680394 KOD SOCIJALNOG, dvoso ban ukwi`en, renoviran stan, I sprat, 50m2 - 47.500E. Tel. 063/444-743, 021/522-177. 680395 SAJAM, dvosoban, odli~an, II sp, lift, 43m2 - direktno od investitora. Tel. 064/215-60-90, 021/522-177. 680392

KOD @EL. STANICE, ukwi`en dvosoban kompletno renoviran stan, 49m2 - 42.500E. Od li~an, odmah useqiv! Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 680393 HITNO! Perfektan DS 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena 55.900! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 680402 DVOSOBAN, Bulevar - „Erkerova” zgrada, 51m2, novo, useqivo, ekstra povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 680379 ODMAH USEQIV, ukwi`en noviji stan 60m2 Cara Du{ana. Lift, terasa, hitno! Cena 45.500. Telefon 063-108-8017. 680360 LIMAN III, klasi~an komforan dvosoban stan 64m2 u najboqoj zgradi, III sprat, lift, dve terase, ukwi`en. Cena 59.000. Telefon 063-108-8017. 680361 LIMAN I, dvosoban stan pored fakulteta 47m2, III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Cena 46.500. Telefon 060-6211-685. 680362 ODLI^AN, noviji dvosoban stan 50m2 Laze Kosti}a, II sprat, lift, terasa. Bez ulagawa! Cena 51.500. Telefon 063108-8017. 680363 LIMAN II, kompletno renoviran dvosoban stan 50m2 Blagoja Parovi}a. Ukwi`en, lift. Cena 51.500. Telefon 063-1010664. 680364 UKWI@EN dvosoban stan u novijoj zgradi, cena sa PDV-om, drugi sprat, terasa, lift, Nova Detelinara, 43 m2, cena 46.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekret nine.rs. 680386 NOV - odmah useqiv dvosoban stan u centru, cena sa PDV-om, kvalitetna zgrada, odli~no iskori{}en prostor, 44m2, tre}i sprat, terasa, cena 49.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 680384 U CENTRU kod Foruma i Keja 50m2 na drugom spratu, cena 51.500. [ifra 1004351. Telefoni: 451-318, 523-193, 065/85066-16, www.nekretnine-mojdom.com. 680272 U RADNI^KOJ ULICI klasi~an dvosoban stan 67m2 sa dve velike sobe, odvojena velika kuhiwa sa trpezarijom, kupatilo sa prirodnom ventilacijom, cena 69.000. [ifra 1003626, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 680273 U NIKOLAJEVSKOJ ULI CI 45m2 dvosoban. Povoqno 51.500. Telefoni: 523-193, 060/0753782. [ifra 1004502, www.nekretnine-mojdom.com. 680274 UGAO BUL. OSLOBO\EWA i M. Gorkog 61m2 gleda na dvori{te, klasi~an, dvosoban, ukwi`en, povoqno 56.600. Telefoni: 451-318, 063/10-10-661, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1004500. 680275 PRODAJEM u centru, dvoso ban stan 40m2, na I spratu. Terasa od 10,5m2. Useqiv odmah. Noviji. Cena 47.000. Vredi vi deti. Telefoni: 021/451-318, 060/07-305-77. [ifra 1000986, www.nekretnine-mojdom.com. 680269 BULEVAR OSLOBO\EWA, 49m2, ~etvrti sprat, za renovirawe 44.300. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 523193, 065/850-66-16. [ifra: 1002498. 680270 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en, cena 37.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680299 BULEVAR, okolina @ele zni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 680300

dnevnik LIMAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 680297 U ]IRPANOVOJ ulici 54m2 u novoj zgradi zidanoj 2008. godine, stan u suterenu, cena 31.000. [ifra 1004134, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/10-10-661, 523-193. 680281 KLASI^AN dvosoban stan 50m2 kod @. stanice, ukwi`en, cena 39.200. Tel. 6615-117. 680325 NOV, luksuzan dvosoban stan 52m2 na Grbavici, ukwi`en. Tel. 6615-117. 680326 LIMAN I, ukwi`en dvosoban stan 47m2, bez ulagawa, ni`a spratnost, povoqno. Tel. 6615117. 680327 CENTAR noviji dvosoban stan 42m2 na drugom spratu, odli~an raspored, novija zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680337 NOVA DETELINARA dvoso ban stan 42m2, tre}i sprat, lift, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena sa prozorom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680338 LIMAN dvosoban stan 58m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, ima terasu, za 48.100. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680339 LIMAN u jako dobroj zgradi, dvosoban stan 64m2 lako mo`e biti dvoiposoban, tre}i sprat, lift, terasa, 58.800. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680340 DETELINARA!!! Klasi~an dvosoban stan od 52m2 na tre}em spratu u izuzetno dobrom stawu za 39.500E. Pozovite!!! Telefon 065/250-02-13. 680316 LIMANSKA PIJACA!!! U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno. Telefon 063/500-213. 680317 PARISKE KOMUNE!!! Dvosoban stan od 43m2 na drugom spratu sa terasom klasi~na gradwa za 36.500E!!! Telefon 065/250-02-13. 680318 HITNO!!!!!! 48m2, ukwi`en, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, za renovirawe. Ce na 30.900 evra. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 678940 DANILA KI[A: 45m2, dvosoban, ukwi`en stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Cena 53.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 661-4200. 678943 NOVA DETELINARA - Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, odvojena kuhiwa. Ukwi`en. Cena 43.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 678934 EKSTRA PONUDA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila „Budu}nost”. Cena 52.500 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 678923 CENTAR. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad. Cena 58.000 evra. Telefon 063/1650-245. 678927 DETELINARA 51m2, klasi ~an dvosoban, terasa, ukwi`en 34.200. Telefoni: 444-107, 6337853. 678953 KLASI^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en 51.500. Telefon 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs. [i fra:1021101. 678962 NOVIJI dvosoban 50m2, strogi centar, Nikolajevska, 50m2 na V spratu, potkrovqe, predsobqe, kuhiwa, trpezarija, kupatilo, dnevna soba, spava}a soba, pogled na centar i Tvr|avu, centralno grejawe, ukwi `en, useqiv, 36.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [ifra: 1013274. 678963

RENOVIRAN dvosoban 50m2, Bra}e Jovandi}, izme|u gradskog SUP-a i Socijalnog, I sprat, lift, odvojen wc, dve terase, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, bez ulagawa, 46.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [i fra: 1021112. 678964 LIMAN, klasi~an 2.0 ukwi`en stan od 56m2, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680295 ODLI^AN dvosoban stan kod Limanskog parka na prodaju. [ifra:24370. Pozovite tel. 063/77-26-845, www.solis-nekretnine.com. 678903 BULEVAR OSLOBO\EWA, „Erker gradwa”, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 56.500 evra. [ifra:20353. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 678904 PRODAJEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta 64m2 za 70.000 evra. [ifra:24094. Telefoni: 065/20-19-010; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 678905 NOVA DETELINARA, 51m2, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... pozovite... [ifra:21347. Telefoni: 021/427-277; 063/520296, www.solis-nekretnine.com. 678906 ODMAH USEQIV dvosoban stan povr{ine 61m2 na uglu Maksima Gorkog i Bulevara, IV sprat, terasa, lift. Ukwi`en, mogu}a kupovina na kredit. Hitna prodaja, povoqno! Mo`e se prepraviti u 2.5-soban. Telefoni: 064/134-04-59; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. [ifra:24367. 678907 DVOSOBAN stan 52m2 u blizini Keja na 4. spratu, nema lift, ukwi`en, cena 46.400E. Telefoni: 065/20-19-011, 021/520-231, www.solis-nekretni ne.com. 678908 NOV novcat ukwi`en dvosoban stan na Somborskom bulevaru 46m2, na 3. spratu, lift, terasa, sa PDV-om cena 47.400E. [i fra:20949. Telefoni: 065/2019-011, 021/6624-325, www.solisnekretnine.com. 678901

NA LIMANU III prodajem trosoban stan. Ukwi`en, bez tereta, parket, tri terase, mirno mesto. Bez agencija. Telefon 061/22-47-987. 64961 PRODAJEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/357-2510. 65069 PRODAJEM stan u novoj zgradi B. Ribnikar II, sprat 55m2 i stan u novoj zgradi u Somborskoj trosoban 86m2. 063/11-52660. 65143 PRODAJEM stan u novoj zgradi u ulici Koste Racina 78m2. Telefon: 063/596-189. 65144 SEGEDIN, trosoban stan 72m2 u blizini „Teska”. Cena 32.000E. Mo`e i na rate. Telefoni: 021/66-12-600, 063/535944. 65151 UKWI@EN! Odmah useqiv, 3.0-soban, 62m2, novija gradwa. Bez ulagawa. Telefon 062/404870. 65154 PRODAJEM stan u Novom Sadu, Turgeweva 9, drugi sprat. 75m2, cena 68.000E. Telefon 064/233-7980. 65158 HITNO prodajemo dvoiposoban nov stan na Novoj Detelinari za 51.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 65205 LIMAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwi`en i useqiv po dogovoru, cena 64.000 evra. [ifra:24132. Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 678909


oglasi

dnevnik

KATOLI^KA PORTA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i Tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [ifra: 1013295. 678965 PRODAJEMO klasi~an dvoiposoban stan, 68m2 kod @elezni~ke stanice za 59.500E. Bez ulagawa. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 65204 LIMAN I 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran 60.800, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 678954 NOVI BULEVAR 62m2, dvoiposoban, IV sprat, lift, terasa, ukwi`en, nov 68.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 678955 ALEKSE [ANTI]A: 71m2, dvoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle. Hitno!!! Cena 63.800 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/8236604, 021/6614-200. 678924 LIMAN II!!! Dvoiposoban stan ni`e spratnosti za renovirawe!!! Hitno i povoqno!!! Telefon 063/500-213. 680320 CENTAR, u Maksima Gorkog, odli~an 2.5 stan na II spratu lepo sre|en, cena 76.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680304 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj� zgradi prodajem odli~an ukwi`en 2.5-3.0 stan. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680305 NOVO NASEQE kod Crkve odli~an 2.5 stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwi`en, dvostrano orjentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528137, 063/538-166. 680341 LIMAN lep 2.5 stan, odli~nog rasporeda 68m2 na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa, pozovite. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680342 CENTAR, originalno dvoiposoban stan 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 6615-117. 680328 NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 63.000, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 680302 NA GRBAVICI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hitno, 63.800. [ifra 1004100, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/30-88993. 680276 NA BULEVARU OSLOBO\EWA u vojnoj odli~noj zgradi 78m2 na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 71.000. Telefoni: 063/10-10-661, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 680277 UKWI@EN dvoiposoban stan u centru u blizini pe{a~ke zone, novija kvalitetna zgrada iz 2009. godine, drugi sprat, terasa, centralno gradsko grejawe, 67m2, cena 63.850E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 680387 LIMAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en! 58.000. Tele fon 063-7776-233. 680365 ODLI^AN dvoiposoban stan kod Limanske pijace 72m2, II sprat, lift, terasa. Ukwi`en. Cena 64.000. Telefon 060-6211685. 680366 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa na me{tajem 59.000E. Telefon 063/108-8017. 680367 PRODAJEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima te rasu. Hitno! Cena 51.500. Tele fon 060-6211-685. 680368

HITNA PRODAJA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa, III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! 62.000 evra. Telefon 060-6211-685. 680369 TROSOBAN, Grbavica - A. [anti}a, 71m2, II sprat, lift, ukwi`en, odli~an raspored, cena odli~na. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 680378 NOVO NASEQE, K. Dejanovi}, ukwi`en trosoban, 87m2, V sprat, lift, terasa, luks, komplet renoviran. Tel. 021/526622, 063/780-99-09. 680391 HITNA PRODAJA! Perfek tan TS 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, odv. kuhiwa, 2 san. ~vora, ukwi`en, cena 92.700. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 680404 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, pvc stolarija, sig. vrata, ukwi`en cena samo 14.500. Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212. 680406 KOD IZVR[NOG VE]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 92.700. Tel. 021/451318, 523-193, 065/85-06-616, 1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 680278 U JEVREJSKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine. [ifra 1004376. Telefoni: 060/07-53-782, 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 680279 NA BUL.EVROPE 82m2 idea lan trosoban stan gleda na dve strane, veliki dnevni boravak, cena 950 E/m2. Telefoni: 451318, 523-193, 063/550-387, www.nekretnine-mojdom.com. 680280 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 680303 U DU[ANA VASIQEVA 74m2 ukwi`en bez ulagawa, cena 67.000. Telefoni: 065/85-06616, 451-318, www.nekretninemojdom.com. 680282 LIMAN III, sre|en, trosoban, bez ulagawa 75m2, povoqno. Tel. 6615-117. 680329 BULEVAR EVROPE odli~an, nov, ukwi`en, trosoban stan 71m2, odmah useqiv na drugom spratu 67.000, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680343 KOD IZVR[NOGVE]A tro soban salonac 95m2 na prvom spratu, mirna ulica, povoq no!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680344 U MIRNOJULICI u blizini Bulevara oslobo|ewa ekstra trosoban stan 97m2, ima gara`u 28m2, mo`e kompletno mame {ten. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680345 LIMAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, no ve vodovodne i strujne instala cije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77. 680306 CENTAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog raspo reda, dvostran, odli~an polo `aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952. 680307

BULEVAR OSLOBO\EWA!!! Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom. Hitno i povoqno!!! Telefon 065/250-0213. 680319 PERFEKTAN trosoban stan od 78m2 u novijoj zgradi u Ulici Maksima Gorkog - kod Spensa. Ukwi`en, useqiv, CG, terasa, lift... Cena dogovor! Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 678926 HITNO!! Trosoban 70m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 god, luksuzno ura|en. Cena 63.800 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 678932 @ELEZNI^KA STANICA, 75m2 - klasi~an trosoban, 1. sprat, terasa. CG... Ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, trostrano orijentisan, renovirano kupatilo... Cena 56.650 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 678929 LIMAN IV, trosoban 77m2, ukwi`en, useqiv, ju`na strana, 2 terase, lift, CG, proto~na topla voda. Cena 71.100 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 678937 SAVE KOVA^EVI]A 74m2, klasi~an trosoban stan, dva sanitarna ~vora, dve terase, prvi sprat 68.600. Telefoni: 444107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 678956 NOV, ukwi`en trosoban stan u Koste Racina, 80m2, potkrovqe (kosine u spava}im sobama). Odmah useqiv. Cena 66.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 678946 TROSOBAN 86m2, Rumena~ki put, I sprat sa liftom, fasadna cigla, dve terase, lepo kupatilo, posebno wc, velika kuhiwa sa trpezarijom, dve ostave, dvo strano, ukwi`en, 65.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs.[ifra: 1021124. 678966 KLASI^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 68.000 evra. [ifra:22774. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 678910 HITNA PRODAJA, Liman 1, klasi~an trosoban stan, odli~an raspored 77m2, osmi sprat i nije posledwi, ukwi`en, vredi videti! Cena 67.000 evra. [ifra:12833. Telefoni: 065/20-19013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 678911 IZUZETNA PRILIKA. Odli~an trosoban stan u Maksima Gorkog. Klasi~an, renoviran, sa lepom terasom, zgrada od fasadne cigle. Telefoni: 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [ifra:24352. 678912 GRBAVICA - ukwi`en nov trosoban stan 82m2, odli~an komforan, cena 76.000 i nije fiksna! [ifra:13915. Tel.: 063/182-7627, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 678913

UKWI@EN! Centar, Ul. Sowe Marinkovi}, 104m2. Mo`e zamena za mawi. Telefon: 062/404-870. 65155 DUPLEKS 93m2, ~etiri sobe, trpezarija sa kuhiwom, sva kupatila, terasa, peti sprat, lift, kablovska, ukwi`en, nadzor, vlasnik, 90.000E. Telefon 065/298-75-74. 65180

PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 62768 ODLI^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena 77.000 evra. [ifra:23835. Tel.: 021/520-231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 678914 PRODAJEM ili mewam, 3.5soban stan povr{ine 86m2 u Seqa~kih buna. Sre|en, 3. sprat, blizu osnovne {kole, lepa terasa, okrenut na sun~anu stranu-jugoistok. Mogu}a zamena za ve~i dupleks u centru. Telefoni: 064/134-04-59, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [i fra:24354. 678915 SALONSKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, moze zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Telefon 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs. [ifra:1013277. 678967 EKSKLUZIVAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, Novo naseqe, III sprat, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen stan, tri spava}e sobe, velika terasa, mirna ulica, ostaje ugra|en name{taj, ukwi`en, 79.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [ifra:1021108. 678968 MAKSIMA GORKOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 678957 LIMAN, odli~an, ukwi`en 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel.: 6368429, www.bomil.rs. 680309 NA BULEVARU OSLOBO\EWA 94m2 u vojnoj zgradi troiposoban stan ukwi`en, prazan, na ~etvrtom spratu, 87.500. [ifra 1004352, www.nekretnine-mojdom.com. Telefo ni: 451-318, 063/10-10-661. 680283 U CENTRU u @elezni~koj ulici salonski troiposoban stan 85m2. Povoqno, 82.500. Telefon 060/07-53-782. [ifra 1004517, www.nekretnine-mojdom.com. 680284 U VOJNOJ ZGRADI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena 87.000. Telefon 063-7776-233. 680370 LIMAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. ^etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 0637776-233. 680371 ODMAH USEQIV salonski stan 136m2 kod Dunavskog parka. II sprat, Ukwi`en, lift, tri terase. Retka prilika! Cena 125.000. Telefon 063-1088017. 680372 NA GRBAVICI ~etvorosoban stan 105m2 nov, ukwi`en u odli~nom stawu. [ifra 1004317, www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 060/07-53-782. 680286 KOD SKUP[TINE salonski stan 137m2 na drugom spratu, zgrada je sa liftom, ukwi`en, odli~na cena 113.000. [ifra 1003338. Tel. 523-193, 065/85-06616, www.nekretnine-mojdom.com. 680287 ^ETVOROSOBAN stan 83m2 na Novoj Detelinari, ukwi`en, dupleks. Hitno i povoqno, 60.000, jednoiposoban u dowoj eta`i i u gorwoj eta`i dve sobe. Tel. 065/85-06-616, 451318, www.nekretnine-mojdom.com. 680288 GRBAVICA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 87.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680310 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 680311

nedeqa2.decembar2012.

BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 680308 DUNAVSKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 680321 LIMAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 680322 DUNAVSKI PARK!!! Salonski stan od 900 evra po m2, kompletno za adaptaciju u odli~noj zgradi, dvostran!!! Tel. 063/500-213. 680323 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 680324 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680346 NOVO NASEQE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680347 U NEPOSREDNOJ BLIZINI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867, Tel.: 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 678916

PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2, potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 64958 PARAGOVO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269. 65110 POPOVICA - Lova~ka ulica, vikendica na 2.200m2 placa, 50m od glavnog puta, voda, plin, telefon, dozvoqena gradwa, 22e/m2. Telefon 063/585-076. 65189 PRODAJEM plac u Rumenki 586m2, povoqno. Telefon 060/180-8044. 65159 3,5 HEKTARA zemqe na Banstolu, blizu puta, 2,5 jutra u Karlovcima, blizu mesta, povoqno, vikendica na Stra`ilovu 8.000. Telefon 064/0438702. 65161 PLAC - zemqi{te, na putu Novi Sada - Ba~ki Jarak, 20.950m2, izlazi na asfalt sa dve strane, hitno. Telefon 063/1289-797. 65184 PRODAJEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon: 064/1789-789. 64340 GRA\EVINSKI PLACEVI 300 - 1800 uz svu infrastrukturu, 5 km od centra. Telefon 064/115-06-39. 65145 GRA\EVINSKI PLACEVI - 4 komada, ukupno 3000m2, mo`e i u komadu, cena 30E/m2. Naseqe Veliki rit - Klisa. Telefoni: 021/6500-051, 062/8760536. 65164 PRODAJEM ku}u u Sremskim Karlovcima, 2 odvojene stambene jedinice. Telefon: 062/864-0174. 65271 PETROVARADIN - plac 1.000m2, front 35m2, sre|en, sa starom ukwi`enom ku}om, 100m od glavne ulice. Telefon: 063/585-076. 65186 PETROVARADIN - glavna ulica, ru{evna ku}a 120m2 na placu 730m2, dozvoqena gradwa 1000m2, cena 85.000E. Telefon: 063/152-052-1. 65187 PETROVARADIN - placevi: 750m2, 900m2, 1300m2, 2100m2, dozvoqena gradwa, dobra lokacija. Telefon: 063/152-052-1. 65190 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 65057

23

PRODAJEM ku}u na Vidov danskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 061/249-8409, 062/107-29-96. 65060 KLISA, me|unarodni put, dve ku}e 230m2, plac 1000m2 izlazi na dve ulice. Za vulkanizere, tehni~ki pregled i sl. Telefon 063/587-602. 65077 KU]A 50m2, Alekse Nenadovi}a 23, legalizovana, plac 700m2, pomo}ni objekti, velika ba{ta, cena 25000E. Telefoni: 021/6500-051, 062/876-0536. 65165 PRODAJEMO ku}u od 150m2 na Salajci za 120.000E sa eta`nim grejawem, ~vrst materijal, gara`a. Telefon 063/540165. 65208 BEO^IN ku}a 120m2 stambene prostorije na spratu, plin, telefon, kablovska, gara`a, tri lokala u posebnoj ku}i. Cena dogovor.Telefon 063/845-87-57. 64944 PETROVARADIN ku}a monta`na, 80m2, nusprostorija 40m2, plac 500m2. Rakovac ku}a monta`na 90m2 sa gara`om, ukwi`ena, plac 870m2. Hitno. Telefon 063/587-602. 65076 PETROVARADIN - uli~ni deo ku}e sa dva lokala u radu, predvi|eno za ru{ewe, Preradovi}eva 11, kod {kole. Telefon: 063/534-127. 65094 PETROVARADIN - novija ku}a sa vi{e stanova na velikom placu i dobrim papirima. Ekstra lokacija. Telefon: 063/585076. 65188 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 64957 KAMENICA - ku}a 100 m2 (4 sobe), plac 350m2, parket, centralno grejawe, pogled na Dunav, 33.000E. Mo`e zamena za stan - lokal. Telefon 064/14654-74. 65150 VETERNIK - prodajem 2 ku}e na placu, vlasnik, ukwi`eno 95.000E, mo`e zamena mawi stan i doplata. Telefon 065/823-89-60. 64450 PRODAJEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781-242. 64866 TELEP, blizu Limana IV, ma wa ku}a za ru{ewe na placu od 750m2, front 15 metara. Zona porodi~nog stanovawa. Cena 70.000 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 678941 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 680312 UKWI@ENA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 680313 KU]A, Telep, odli~na lokacija, 215m2/620m2, novija, odli~na gradwa, prelepo dvori{te. Telefoni: 021/450-417; 063/665-230, www.kvart-nekretnine.com. 680380 TELEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 680388 HITNA PRODAJA - Novi Sad - Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, dvosoban stan, 47m2 i JIS - 33m2 (zasebne ce line), sa posebnim brojilom. Gara`om od 15m2 i plac 150m2, 30.000E. Tel. 063/11-24-911, 021/526-622. 680398 NOVI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 2 komforna trosobna stana 73m2 i 63m2 (zasebne celine), sa posebnim brojilom, 2 gara`e po 15m2 i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja. Tel. 063/11-24-911. 021/526-622. 680399 KU] A, Pe tro va ra din, 110/500m2, odli~na lokacija. Telefoni: 021/450-417; 064/99697-55, www.kvart-nekretnine.com 680373


24

nedeqa2.decembar2012.

KU]A Sr. Kamenica, 118m2 na placu od 700 m2, odli~na nekretnina, blizina centra, super cena 54.500E. Tel.: 021/450417; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com. 680377 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 85.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Te l.: 444-107, 633-7853. 678948 ODLI^NA {estosobna ku}a na ^ardaku, 180m2, plac 1000m2 - kvadratnog oblika, ukwi`ena - odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid... Cena 125.000 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 678938 SREMSKA KAMENICA, {iri centar, dobra prizemna trosobna ku}a, stambene povr{ine 110m2, ravan plac od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwi`ena, mirna ulica, eta`no grejawe, suteren, gara`a, pe~ewara! Cena 75.000 evra. [ifra:119. Telefoni: 064/134-0459; 065/20-19-006, www.solis-nekretnine.com. 678890 VETERNIK, odli~na ukwi`ena spratna ku}a, 260m2/510m2. Prelepa! Cena 110.000E. Tel. 021/522-177, 064/215-60-90. 680390 AGENCIJA „Lider” kupuje za poznate kupce ku}e na selu, seoska imawa i poqoprivredno zemqi{te u Vojvodini. Isplata u gotovini. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. 678958 ^ORTANOVCI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776-233. 680349 KUPUJEM obradivo zemqi{te od 5-50 ha u Ba~koj. Tel. 063/11-24-911. 680397 LOKACIJA na Novoj Detelinari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... cena 200.000 evra, mogu i kvadrati. Za vi{e informacija 064/2003-103. 678891 PRODAJEM obradivo zemqi{te od 200 ha. Povoqno. Tel. 021/522-177, 063/11-24-911. 680401 NOVI KNE@EVAC, 15 ha obradivog zemqista - III i IV klasa. Tel. 021/526-622, 063/1124-911. 680400 PLACEVI, Popovica, Bocke, gra|evinski, odli~no locirani, pogled. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97, www.kvartnekretnine.com. 680375 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena 10.000. Telefon 063-10-880-17. 680348 KU]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zi dano ciglom. Brzo useqiva. Cena 63.800 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963. 678925

IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/2850517. 65117 LOKAL 120m2 kod ma{inske {kole, Bul. Kraqa Petra I 33. Telefon: 063/822-0161. 65119 IZDAJEM uli~ni lokal na Grbavici 28m2, klima, re{etka, kuhiwa, toalet. Telefon 063/504-893. 65198 IZDAJEM lokal 50m2 ul, Mi~urinova kod Sajma izlog do ulice, tri odvijene celine, pogodan za kancelarije. Cena 150E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 65199

OGLASi l ^iTUQe PRODAJEM dobru i razra|enu radwu na autobuskoj stanici, na Limanu III, Ulica Narodnog fronta 28, Novi Sad. Telefon 063/500-345. 64640 CENTAR Novog Sada, pe{a~ka zona, mesto ekskluzivno prodajem ukwi`en lokal 52m2 povoqno. Telefoni: 063/8-923168, 061/621-44-24. 65122 PRODAJEM lokal u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno... Telefon 063/538-166. 680333 PRODAJEM ili izdajem uli~ni lokal u prizemqu Master centra novosadskog sajma. Lokal se sastoji od prizemqa + galerija, ukupne povr{ine 250m2. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel.: 063/527-459; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. [ifra:80389. 678888 PRODAJEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena: 80.000 evra. [ifra:80027. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 678889 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 063/550387, www.nekretnine-mojdom.com. 680260 ULI^NI lokal sa portalom u Petra Drap{ina u blizini B. oslobo|ewa 31m2. Hitno i povoqno! Telefoni: 063/10106-61, 523-193, www.nekrentnine-mojdom.com. 680261

STOLAR popravqa name{taj, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefoni: 897168, 062/837-19-94. 64900 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 65270 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65275

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Tel.: 063/8318-180, 021/451-409. 58595

POTREBNA `ena bez obaveza za negu starije `ene na selu. Tel.: 064/301-35-11. 64931 RADNIK u proizvodwi Alu i PVC stolarije na odre|eno vreme, 2 izvr{ioca. Uslovi: iskustvo u proizvodwi Alu i PVC stolarije sa ugradwom. Tel.: 021/6393-275. 64942

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Jakova Stojanovi}a Ja{e

Hegedi{ Johana 1927 - 2012. Sahrana }e se obaviti 3. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni sinovi Laslo i Vilmo{ sa porodicama.

ZETOR 7011, predwi amortizeri, hidro volan, 83. godi{te. Telefon 064/50-395-13. 64999

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 62935 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/454157, 063/540-596. 63506

PE]KAR: zidamo kaqeve pe}i, kamine, nove, polovne pe}i. Kotlovi za kaqeve pe}i. Idemo i van grada. Telefon: 064/1757-053. 64573 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefoni 6612-570 od 9-12 i od 1519. 65096

Bila je velika ~ast i sre}a imati te za prijateqa. Tvoj odlazak odneo je i deo nas koji smo te voleli. Tvoj prijateq Slavoqub Zlatanovi} sa porodicom. 65295

65307

Posledwi pozdrav po{tovanom {ogoru

Posledwi pozdrav

Hegedi{ Johani

Jovici Stojanovi}u

od: sestre Vilme, zeta Steve i porodica Stoj{in i Raji}.

od {ogorice Smiqe i {ogora Vlade.

65308

U 64. godini prestalo je da kuca veliko srce

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/33-77-695, 062/ 82312-98, 824-611. 65052 JUGO IN 2007, kao nov, penzioner vozio, 30.000km, cena: 1.700E. Telefon 064/11-22-706. 65135 ZASTAVA 101 - JUGO 55 50 kom 2000 - 2005. godi{te, plin - atest, auto-plac, cena dogovor. Telefon 064/8600-231. 65160 PRODAJEM Golf II, 1989. god, 62m2, 1978ccm3, benzin gas, registrovan do 2. 4. 2013. u solidnom stawu. Telefon: 065/5753033. 65260

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od dobrog i ~estitog ~oveka

65296

Posledwi pozdrav

Qubice Milanov FRI ZER SKO-KO ZMETI^KOM salonu potrebna iskusna manikirka. Mogu} svaki dogovor. Zvati na telefon 060/66287-87. 64994 EVROPA: potrebni zidari, tesari, armira~i, kuvari, kuvarice, konobarice, medicinske sestre, gerontonegovateqice, vaspita~ice, bebisiterke, guvernante sa ma|arskim paso{em. Telefon 021/496333. 65181 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, pedijatrisku sestru, za korisnike u zemqi, inostranstvu. Telefon 021/400-148. 65183 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 680314

Puni bola obave{tavamo sve koji su je po{tovali i voleli da je sahrana mile Qube u ponedeqak, 3. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Starom grobqu, u Futogu. O`alo{}ena }erka Ru`ica sa porodicom.

od drugarice Marice Kragi} sa porodicom.

Neka te an|eli ~uvaju. 65293

OG2

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i deda

Stanko Pavlovi} Duda KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}. 64794 PROIZVODWA i prodaja svih vrsta vo}nih sadnica ukrasnih ~etinara i li{}ara. Telefoni: 021/6614-380, 021/6619-236, 063/8-351-900, 063/8946-619. 64899 PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3.500 din. metar. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 65051 SENZACIJA, hrana za velike i male papagaje po proizvo|a~koj ceni, kilogram samo 120 dinara, Futo{ka pijaca tezga 189. Navalite Novosa|ani. 65202 OTKUPQUJEMO polovne {amotne kupole (}upove) iz kaqevih - pe}i elektro radionica - Novi Sad. U Futo{koj br. 30. Telefoni: 548-140, 069156-8319, 063/538-602. 65243 PRODAJEM stubaste i smaragdne tuje od 1 do 2 m, mo`e kompenzacija. Telefon: 062/304-531. 65252

Mariji Le|anac

iz Bano{tora 1933 - 2012. Opro{taj je danas, 2. 12. 2012. godine, u 13.00 ~asova, u porodi~noj ku}i, u Bano{toru.

Posledwi pozdrav

Mariji Le|anac od wenih najmilijih porodica Le|anac Ivke, Vesne i Miroslava.

Wegovi najmiliji. 65294

OG1

Svi smo zanemeli od tuge i bola pred stra{nom ve{}u da na{ kum

Radoslav Guzina nije vi{e sa nama. Bio je to divan ~ovek, retko vedrog duha i izuzetne inteligencije. Nikada ga ne}emo i ne mo`emo zaboraviti. Koji} Uro{, Julijana i Tadija. 65311


^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

25

S tugom i po{tovawem oprostili smo se od dragog prijateqa i druga

Danas, 2. 12. 2012. godine, navr{ava se tu`na godina od kada je preminuo na{ najmiliji suprug, otac i deda

Radeta Duki}a

Nemawa Milkov

1921 - 2012.

2011 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak 3. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. ]erka Nevenka, zet Rade i unuci Miroslava i Miroslav.

POMEN

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 29. 11. 2012. godine napustila na{a voqena

U ponedeqak, 3. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, odr`a}emo petogodi{wi pomen na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu, mojoj dragoj mami

Milica Sedlan Nadica, Jonta-Enigma, Miroslav M. M, Remecki, Sloba, Ne{a.

Dragi tata, vreme prolazi, dani su sve te`i.

Ani Jelki}

Tvoji najmiliji, porodica Milkov.

ro|. Ali|uki}

65268 65215

65131

POMEN

POMEN

Pro{le su tri godine od kako nisi sa nama. Vreme ne}e izbrisati se}awe na tebe

2. 12. 2007 - 2. 12. 2012.

Draga mama, u na{im srcima uvek }emo ose}ati prazninu i bol koji se ne}e nikada ugasiti.

Na{oj dragoj

O`alo{}en sin Zoran.

65292

Posledwi pozdrav prijatequ

Kova~ Jano{ Ivan Radoj~i} 2009 - 2012. Tvoji najmiliji: sin Nikola, }erka Ivana, unuke Teodora i Andrea i supruga Seka.

Sne`ani Haxi Pavlov

Posledwi pozdrav dragom

Pet je godina bola. Prazno je tvoje mesto kod na{eg stola. U grudima nam bolno srce tu~e, boli jo{ vi{e nego da si oti{ao ju~e. Vole te tvoji: supruga Olga i sin Dejan.

danas, 2. 12. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kada je preminula, ali na{a qubav ostaje ve~na. Zauvek Tvoja porodica, }erka @ana i sin Sa{a sa porodicama. 65298

64982

65000

3

Vola{ Bo{ku

Vola{ Bo{ku

1941 - 2012.

od porodice Mali}.

65300

Stevan Jerkov

Ilinka Jerkov

17. 12. 1996 - 2012.

ro|. Petri} 4. 12. 2011 - 2012.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Oti{ao si bez pozdrava, bez posledweg zbogom. Tvoja plemenitost i dobrota osta}e zauvek u na{im srcima. Veliko hvala za sve. Posledwi ispra}aj na{eg Boleta je 2. 12. 2012. godine, u 12.30 ~asova, iz porodi~ne ku}e.

Tvoji najmiliji: supruga Lela, sin Goran i }erka Gordana sa porodicama.

Ni{ta vi{e nije kao {to je bilo, ali }e opet jednom biti. Luka, Vojin, Nata{a, Ogwen, Dobrila i Nikica.

Najdra`a na{a bakice, s puno topline, dobrote i qubavi si nas uzgajala i stalno si mislila na nas, bri`na i nasmejana. Ostalo nam je toliko lepih uspomena na tebe koje se nikad ne mogu zaboraviti. Mi te neizmerno volimo i uvek }emo misliti na tebe i deku. Tvoje unuke: Sandra i Tamara. 65290

65045

65299

SE]AWE

Vola{ Bo{ku

TROGODI[WI POMEN

Dragica Pa{i}

Posledwi pozdrav voqenom deveru i stricu

2. 12. 2009 - 2. 12. 2012. Stanko Skenxi} sa porodicom.

65305

Marija Balen - Cvitko

Nedeqko Pavlovi}

Qubu T. Samarxi}u 1929 - 2012.

4. 12. 2010 - 4. 12. 2012.

Tu`na je pomisao da te vi{e nema. Godine prolaze, ali tvoj lik i dela ni{ta ne mo`e da izbri{e. S qubavqu te pomiwemo, a se}awe na tebe daje nam snagu da idemo daqe.

„Izdaleka divimo se svemu�.

Tvoji najmiliji: supruga Darinka, }erke Boja, Cvijeta i Radenka.

Snaja Darinka i bratanac Dejan Samarxi} sa porodicom.

Silvija, Marko, Sa{ka i Zoran. 65297

65133

Milorad Jeli} POMEN Danas, 2. 12. 2012. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em an|elu

Nemawi Burgija{evu

65063

1967 - 2012.

Dana, 2. 12. 2012. godine navr{ava se devet godina od kada nije sa nama

Nada Jeli}

Milica Beli} - Kanazir

2005 - 2012.

Pro{lo je ~etrdeset najtu`nijih i najbolnijih dana od kad si se iskrao od nas sre}o, nado, ponosu, an|ele na{. Vreme prolazi, a bol nikad prestati ne}e. Ve~no neute{ni tvoji: majka Bosa, otac Milosav i brat Stefan. 65116

U mom srcu i mislima osta}ete zauvek. Va{a Qiqa. 65090

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj voqenoj

JEDNOGODI[WI POMEN voqenoj majci

Mari Radi}

Mari Radi} ro|. Despeni}

Nikad ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i qubav koju si nesebi~no davala. Tvoji najmiliji: sestra Vinka i brat Radoslav sa porodicama.

U srcu se nismo oprostili s tobom, a re~ zaborav za nas ne postoji. Svaki dan s tobom u mislima, a u srcu zauvek. Tvoji koje si volela: suprug Mitar, sin Ranko i }erka Rada.

Jo{ jedan tu`ni pozdrav koji ne}e{ ~uti, i jo{ mnogo suza koje ne}e{ videti. Neka te an|eli ~uvaju kao {to si ti ~uvala nas. Tvoja }erka Rada sa porodicom.

64937

64933

64932


26

07.00 08.00 08.05 08.30 09.00 09.25 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.25 01.15 02.10

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Академац Увек медаља Зелено,волим те зелено квиз Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т)око нас Цилкус француских ТВ новела: Касица,филм Државни посао ТВ Дневник Дивља Скандинавија Бесни пси Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера:У забити, филм Грување ЦиклусфранцускихТВновела:Касица,филм Балкан експрес: Обрачун код „Бел Епока“

Таблоид Гости емисије „Таблоид“ су ТВ водитељка Сања Маринковић и певач поп музике Сергеј Ћетковић. У емисији ће гости испричати зашто им је Лондон у срцу и шта им је емотивно значила песма „Погледи у тами“.Ту је и специјална прича о томе како је Кемал Монтено реаговао на лажну таблоидну причу са интернета и из медија да је умро. Уредник и водитељ емисије је Александар Филиповић. (РТВ1,14.00)

07.30 08.00 08.30 09.00 09.55 10.15 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa2.decembar2012.

Српски екран,емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Баклан експрес:Обрачун код „Бел Епока“ Како... Лулу Траговима давне прошлости, док.образ.серија (слов) Духовка (слов) Емисија засело(слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Такмичење војвођанских мађарских хорова Под истим кровом Пријатељство без граница, док.филм (рус)са српским титлом Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Мој гост (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Пандорина кутија,филм

06.00 09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Ћаскање Здравље и ви И неwс Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке Ноћни програм

06.30 Документарнипрограм 07.00 Цртани филм 07.30 Путовања сербез задовољства и уживанције 08.20 Сремски Карловци од суботе до суботе 09.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.30 Азбукародитељства 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм:Ратмирочувара1.део 16.00 Вести 16.10 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм:Ратмирочувара2.део

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.37 13.00 13.15 13.23 14.08 14.48 15.00 15.11 15.56 16.00 17.00 17.06 17.31 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 22.15 22.20 00.15 00.33 02.12 03.00 03.06 03.18 03.57 04.45 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом: ШабаниИлдаШаулић Време је за бебе Гастрономад Вести САТ Вести Јагодићи Вести Задња кућа,Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Ја имам таленат Вести Клопка,филм Дневник Егзит Шљивик Вести Гастрономад Балканском улицом САТ Јагодићи Верскикалендар

ЈеленаЈовићсасиномУрошем

Времејезабебе Учесници данашње епизоде су Јелена (28) и НебојшаЈовић (30),мештани насеља Нови Бановци који су 4. септембра по трећи пут постали родитељи. ЈеленајеНебојши,послесина Душана (3)икћеркеТеодоре (2), родила и сина Уроша. На почетку брак а дугог четири године, младим Јовићима  догодиле су две трудноће, али су се обе заврш ил е неус пеш но. Иако потресенагубитком,Јелена је била упорна у жељи да баш  у првој години брак а добијесвојупрвубебу... (РТС1,14.08)

Азбука родитељства (НовосадскаТВ, 12.30) 06.00 07.15 08.30 09.45 06.00 Шпанска лига:Валенсија Сосиедад 09.30 Преглед Евролиге 10.30 Руска лига:Анжи –ЦСКА 12.30 СК студио 13.30 ФА Куп:МК Донс –АФЦ Вимблдон 15.30 НБА уживо 15.40 НА данашњи дан 16.00 Аустријска лига:Салсбург – Аустрија 18.00 НБА:Њујорк -Феникс 20.30 Премијер лига голови 21.00 Шпанска лига:Мајорка –Сарагоса 23.00 Одбојка:Трентино –Копра Пиакенза 00.45 Премијер лига:Норич –Сандерланд

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин,10.00Кухињица,11.00Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30Куда иде Војводина,14.00Филм,15.00Бибер плус,15.30Спорт,17.00 Недељни магазин,18.00Бибер плус,18.30Инвестиције,19.00Филм,20.30 АБС шоу,21.00Бибер плус,21.30Филм,23.00Недељни магазин,23.30Бибер плус,00.00Филм,02.00Ноћни програм

12.00 13.00 14.00 15.45 19.00 19.15 20.30 22.30 01.00 02.00

Домаћин Жене Галилео Филм:Индијана Џонс и крсташки поход Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Филм:Пољубац за лаку ноћ Досије Став Србије

ЛазарСакани АнаКоњовић

dnevnik

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35 14.20 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 03.05

Јелен Топ 10 Ове недеље питамо се како се данас живи од рокенрола у Србији!Сигурно сте се и ви питатали на који начин опстају наши музичари. Да ли се у време “скидања”песама са интернет уопште купују ЦД издања домаће рок музике и ко их купује. Је ли је свирка једини начин за домаће рок звезде да опстану и колико су неки од њих приморани да свој таленат, зарад примарног посла који им обезбеђује егзистенцију, ставе у други план... Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић. (РТС 2,22.19) 06.02 07.00 07.45 07.49 08.00 09.00 09.24 09.28 09.43 09.59 10.26 10.30 11.00 12.00 12.33 13.05 13.31 14.00 14.31 15.10 15.54 17.03 17.37 17.52 18.17 18.42 19.53 20.00 21.00 21.52 22.19 23.04 23.36 00.00 00.27 00.50 01.14 01.53 03.04 03.59 04.47 05.32

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Дозволите.. Попај Бернард Поштар Пат Тамиријево лето,ЕБУ драма Проветравање Датум Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Тема Србије на вези Београд-вечити град Вечесевдалинке ТВфељтон Рукометна фантазија Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Жарково прича која траје Датум Недељом увече Запамти ме ЛиковнаколонијаРТС Јелен топ десет Фестивал науке 2012 Проветравање Викенд евронет Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Београд-вечити град Жарково прича која траје Севдалинке Запамти ме Јелентопдесет Мојљубимац

07.00 11.00 12.00 12.30 13.00 15.00 16.15

Добро јутро Сликеживота Топ спид Прељубници Филм:Војникова љубав Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Курсаџије Тренутак истине Модна полиција ВИП рум Филм:Зачаран Филм:Звездана прашина

18.15 19.30 20.00 21.00 22.40 23.15 00.15 01.45

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Два и по мушкарца Филм:Нацолибре Вести Спортски преглед Сити и витки Свет на длану Вести Филм:Роки 3 Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм:Крађа Мона Лизе Укључење у Б92Инфо

Свет на длану: Бутан Контикијева екипа серијала „Свет на длану” овога пута нашла се у Бутану, једној од чаробних хималајских земаља.Због божанствене природе и хармоничног начина живота зову га „Шангрила”-последњи рај на земљи. Представљена су два града,главни Тимпу и много мањи Паро, веома сличан по архитектури првом... Аутори:Слободан Мићић, Марија Шкиљаица Мићић и Ратко Кушић. (Б92,18.00)

08.00 10.00 11,00 12.30 13.00 15.00 16.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00 03.00 05.00

Филм:Пчелица Бери медић Амиџишоу Филм:Норбит Сити новости Филм:Ратниколује Филм:Изгнаник Тријумфљубави Филм:ПљачкомдоХарварда Биљана за вас Тешка реч Филм:Стражар Тријумф љубави Сити новости Филм:Метро Филм:Стражар Биљаназавас

ЉубинкаКларић

Нормални људи ПредграђеуБеограду-гетоугету.Безнадежност,клаустрофобија, послератна атмосфера, депресија и усамљеност једне генерације у последњим месецима 2000тегодине... Улоге: Љубинка Кларић, НебојшаГлоговац Режија:ОлегНовковић (Хепи,19.30) 05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.55 14.05 16.00 17.25 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 00.00

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби у Крцку Орашчићу Моћни ренџери Нинџа корњаче Легенда о Неши Бакуган 3 Бен 10 Изненађење!То је невероватно јестиво Вести Викенд поподне -Брвнара Балканска браћа,филм Позајми ми ауто Подвиг Телемастер Нормални људи,филм Једна жеља једна песма Луда кућа Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

23

27

РАЗГОВОРИСМИЛОШЕВИЋЕМ

Пише:АјворРобертс Алесандровакухиња Венчаницаизснова Савршенстил Лудизакућом-Америка Луксузнидом Новацнајеловнику Мисија„Мени” Карсоновсвет Опсесивно-компулзивни поремећај 22.45 ШминкањесаКлио 23.40 Карсоновсвет 01.40 Опсесивно-компулзивни поремећај

07.40 10.25 11.20 15.00 15.55 16.50 17.15 19.05 20.55

09.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 10.00 Александрова највећа битка 11.00 Животиње које су ушле у историју 11.30 Преживети напредак 13.00 Наполеон 15.00 Јелена Тројанска 17.00 Брдо храма 18.00 Лондонска болница 20.00 Уврнути Лули 21.30 Деца Стаљинграда 22.00 1066. 23.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 00.00 Тајм тим година 01.00 Јелена Тројанска

07.10 Одмори се,заслужио си 07.48 Златна кинотека.Седам година верности,филм 10.01 Ни ДА ни НЕ:Хомосексуални парови и посвајање дјеце 10.57 Истраге госпођице Фисхер 12.29 Плодови земље 13.23 Сплит:Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.43 Пустињскаприча-ЕлШат, док.филм 17.14 Вртларица 17.48 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.58 Спорт 20.08 Лото 6/45 20.14 Све у 7!,квиз 21.13 Стипе у гостима 21.45 Недељом ујутро 22.18 Дамин гамбит 23.30 Вести из културе 23.47 Недељом у два 00.50 Истраге госпођице Фишер

08.00 10.00 14.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 02.15

Филм:Пољубацупоноћ Видовњак Монк Филм:Децашпијуни Пандуриновајлије Хаваји5-0 Плавекрви Краљевскиболесници Пандуриновајлије Филм:Пасјепоподне Ђаволоваљубавница

07.45Ју-Ги-Ох! 09.00Бен10:Ултимејтејлијен 09.45Галилео 10.55Љубавјенаселу,док. сапуница 12.15Смртоносних60,док.серија 13.25МајсторЏек,филм 15.15Заљубавилилову,филм 17.10Бибинсвет 17.45РТЛекстраМагазин, 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00СулејманВеличанствени 21.15АнтонијаБилић-нестали осмех,док.филм 22.20ЦСИМајами 01.05Књигаискупљења,филм 03.00Астрошоу

СЕРИЈА

ЦСИ:Мајами Доказиупућујукакобижртва, коју је напао и убио медвед, могла бити мамац. Ускоро постаје јасно да је убица желео овим чином да сакриједругаубиства:елитне проституткеињезиногчувара, који су били део ланца проституције... Улоге: Дејвид Карузо, Емили Проктер, Канди Александер, Адам Родригез (РТЛ,22.20)

08.00Вилењаци 09.30Хајди 10.30Ускршњабајка 12.00Филм:Византијскоплаво 14.00Филм:БилоједномуКини1 16.00Филм:ТТсиндром 18.00 Филм:Ледениамбис 20.00Филм:ЧудоуЛиверпулу 22.00Филм:Уизмаглици 00.00Еротскифилм 01.00Еротскифилм

ТТсиндром Токомједненоћи2001.године, група младих људи креће у провод у Београду. Један од момака  је опседнут снимањем видео камером јер му тако стварност изгледа сношљивија. Други пак,одлучујеуимеколектива да улепша вече с нешто белог праха. Примопредаја је заказана у бившем турскомкупатилу... Улоге: Никола Ђуричко, Соња Дамјановић, Бранко Бане Видаковић, Небојша Глоговац, Феђа Стојановић,ДушицаЖегарац,ЉубинкаКларић Режија:ДејанЗечевић (Синеманија,16.00)

ТомХјулк

Амадеус НекадашњислужбенибечкидворскикомпозиторСалиерипокушаојесамоубиствоу лудници. Свештенику који је дошао да га исповеди прича о својој, лично доживљеној, кривици за прерану смрт младог музичког генија Моцарта... Улоге:Ф.МарејАбрахам, ТомХјулк,ЕлизабетБериџ, РојДотрис,ЏефриЏонс Режија:МилошФорман (ХРТ2,21.35) 07.52 08.58 10.40 10.52 11.00 12.06 13.35 14.11 16.00 17.40 18.25 18.46 19.15 20.40 21.35 00.34 01.38

СоњаДамјановић

Судијезастил Књижарка Суперзвездеплеса Да,драга Шапат духова Али Мекбил Пројекат Модна писта Секс и град Штиклама до врха Богобојажљиве намигуше Очајне домаћице Телоједоказ Џордан Модна полиција Паранормална искуства познатих лицности 00.05 Суперзвездеплеса 01.05 Књижарка 01.35 Да,драга

06.00 06.25 06.50 07.35 09.30 11.10 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Концерт класичне музике Циклус пустоловних филмова Библија Портрет цркве и места Илок:Миса,пренос Победничкикруг,филм Бабyбонус Плес са звездама Олимп Бивер Крик:Светски скијашки куп -велеслалом,пренос 1. вожње Таеквондо -Светски куп Магазин Лиге првака Бели планет,док.филм Бивер Крик:Светски скијашки куп -велеслалом,пренос 2. вожње Амадеус,филм Давор Радолфи и Ревијски оркестар ХРТ-а Ноћнимузичкипрограм

06.00БилиЕлиот 08.00Ожениосамубицу 09.30Даниславе 11.30 Ени 14.00Злочиниипреступи 16.00Џетлег 18.00Осуђеници 20.00Тежакизбор 22.00 Обученадаубије 00.00Анђеоскеочи 01.00Еротскифилм 01.50Еротскифилм

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Пространојеморе МомцисМадисона Детебеса Првазабрањенаљубав Насамомднуокеана Неухватљиваистина Адвокатсаплаже МомцисМадисона Екстремнокрупанплан Подстанарка Основнествари Неухватљиваистина Адвокатсаплаже

ЕмилиПроктер

07.15 08.10 09.05 09.30 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Трговци Лет изнад Аљаске Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Пут око света са 80 превозних средстава УраганСенди Изуми и открића који су променили свет Чудовишта из реке Чудо да сам жив

08.30Бијатлон 09.30Скијање 10.30Скијање 11.15 Скискокови 11.30 Скијање,кроскантри 12.30Бијатлон 13.15Скијање 14.15Бијатлон 15.15Свиспортови 15.30Коњичкиспорт 17.00Билијар 17.45Скијање 18.45Скијање 20.15Скијање 21.45Билијар

Т

Самит великих и рђавих

оком разговора с Милошевићем, бука демонВеома бесан на међународну заједницу, Милострација се чула кроз његов прозор, што је до- шевић се све дубље повлачио у свој лагер. Савети принело (као и значајно конзумирање виски- су му све више долазили од тврдолинијаша из круја) његовом све већем гневу. Тврдио је да је број де- га око његове супруге. Демонстрације су се настамонстраната далеко мањи од оног које наводе стра- виле. Милошевић је неуспешно покушавао да срени медији. Много се трудио да објасни да се научне ди ствар са студентима (класичан титовски трик) и процене могу извршити увећавањем ТВ-снимака. игнорише главне демонстрације. На крају, после Један страни новинар ми је рекао да се намерно го- стотинак дана попустио је, увео тзв. лекс специјавори о огромном броју демонстраната да би се стра- лис. Заобишавши правне финесе, коначно је донео ни уредници убедили у то да због тога још вреди др- политичко решење за кризу које су припремили њежати дописнике на терену. Мој аташе за одбрану ме гови сарадници. Није му то донело никакав полије свакодневно, након научних процена, извештавао тички кредит код опозиције у земљи, ни демократо трећини демонстраната у односу на број који у из- ског света у иностранству. Ретко кад је изгледао вештајима наводе страни дописници. Ма шта било слабије. истина, нисам имао потребе да Милошевићу пруНо, тад му је у помоћ притекла опозиција. Пожим задовољство. Још нервознији и са честим ска- што су се гостили по Европи (током помало проредностима, наставио је: „Ако сте дошли овде да блематичне посете Лоднону Ђинђић се надао да ће представљате своју земљу, онда у реду; али ако би- бити дочекан као знаменита личност), лидери Коасте да сређујете ствари у Србији, нисте добродо- лиције „Заједно“ су заборавили пиштаљке и кренушли. Верујте ми, да ја нисам овде, ствари би се вр- ли да се нађу с Медлин Олбрајт у Њујорку. Кад су ло лоше одвијале по Србију.“ „Наравно“, одговорио сам, „Србија би била сасвим другачије место да нема Вас“. Образлажући Форин офису ту изузетну размену мишљења, рекао сам да се Милошевић понаша као рањена животиња сатерана у ћошак. Да ли стварно верује у то да је увређена страна или је све то ствар фантазије, готово је небитно. Он би се у садашњем расположењу могао понашати потпуно ирационално, против својих интере са и интере са своје земље. Закључио сам да је важно одржати дијалог. Вршење притиска на њега у сада опасном расположењу могло би дове сти до же стоке експлозије негде другде (рецимо, на Милутиновић најпогоднији да буде проглашен за „издајника” Ко сову) да би се одвратила пажња од догађаја у са- се вратили, њихово крхко јединство коначно се расмој Србији. пало. Ђинђић је морао признати да се тајно с МиОбојица смо имали доста времена да пажљиво лошевићем састао неколико недеља раније; Драразмислимо о нашем разговору. Доживео сам Ци- шковић је био све неповерљивији према коалициомерманову судбину. Био сам стављен на црну листу ним савезницима, а нарочито је сумњао да ће Ђини нисам примљен пет месеци. Видећу га кратко тек ђић подржати његову кандидатуру за председника крајем априла, на пријему код савезног председни- Србије. Чак је и Весни Пешић дојадила Драшковика поводом Дана Устава. Било је то велико окупља- ћева тактика наметања ултиматума коалиционим ње великих и рђавих. Сви министри су били свеча- партнерима, говорило се, често на инсистирање но обучени, као и савезни и републички председни- моћне супруге Данице. Тако је Милошевићев брод, ци и премијери. Милошекоји беше практично потовић се само осмехивао, бинуо, успео да уплови у Један страни новинар ми је ло му је жао што се нисмо мирније воде. „Заједно“ је дуго видели – због презаупобеду претворило у пообјаснио да он и његове колеге зетости – и предложио да преувеличавају број демонстраната раз, разочаравши стотине се видимо чим се врати с хиљада присталица. у Београду зиме 1997.да би своје одмора због „нашег правоПодстицан дија лектиуреднике убедили у то да славног Ускрса“ (занимљив ком своје марксистичке суизбор за убеђеног атеисту). пруге, Милошевић је сталјош увек вреди држати Убрзо после бурног сано настојао да изазива судописнике на терену станка с Милошевићем, кобе међу непријатељима, министар спољних послоали понекад и наводним ва Милутиновић, пристојним гестом према међуна- пријатељима. Свака анализа његове мотивације мородној заједници, позвао је бившег шпанског преми- рала је да почне од премисе да му је склоп генетски јера Фелипеа Гонзалеса да предводи делегацију погрешан. Рузвелт је сјајно, мада смејући се, оцеОЕБС-а која ће истражити кризу око изборних ре- нио да Стаљин има неке атрибуте хришћанског зултата и препоручити решње. Муњевитом посетом џентлмена, можда јер се школовао за свештеника. пред Божић 1996. он је властима дао јасан задатак да Мада је Милошевићев отац стварно био православпониште изборну превару, отворе државне медије, ни поп, нико није био склон томе да у њему види реформишу судство и започну искрен демократски било какве нијансе хришћанског господина. Милодијалог с опозицијом. Како је иницијатива за увође- шевићу су недостајале хришћанске вредности и ње ОЕБС-а припала Милутиновићу, природно је да истовремено је био опседнут потребом да сачува он буде окривљен за оно што Милошевић и његови власт по сваку цену. Наћи се ван власти, за њега је тврди сарадници виде као катастрофу. Били су очи- значило довести у опасност сопствену будућност, а гледно бесни што је опет неко, сматрали су, страно с обзиром на намере Међународног трибунала за тело дошло да се меша у послове Југославије. ратне злочине – и слободу. KwiguAjvoraRobertsa„RAZGOVORISMILO[EVI]EM”mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad)za 864dinarailinaru~itiprekotelefona 021/6622–609imejlaknjizara4@slglasnik.com

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{an Vlaovi} (480-6802). Ure|ujeredakcijskikolegijum: Nada Vujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),Dejan Uro{evi} (ekonomija480-6859), Petar Tomi} (desk,no}niurednik480-6819),Vlada @ivkovi} (novosadskahronika,528-765,faks6621-831), Nina Popov-Briza (kultura480-6881),Svetlana Markovi} (vojvo|anskahronika480-6837), Vesna Savi} (svet480-6885),\or|e Pisarev (dru{tvo480-6815),Mi{ko Lazovi} (reporta`eifeqton480-6857), Branislav Puno{evac (sport480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), Ivana Vujanov (revijalnaizdawa480-6822),Filip Baki} (foto480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), Nedeqka Klincov (tehni~kiurednici480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`baprodaje480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasnisektor480-68-68),Filip Gligorovi} (Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

nedeqa2.decembar2012.

dnevnik

2.decembar2012. OVAN 21.3-19.4.

Само зато што сте узнемирени тренутно то не значи да треба да будете узнемирени и сутра или остатакдана.Постојеодређеникораци које можете предузети да бистеумирилисвојунемирнудушу.

BIK 20.4-20.5.

Имате тенденцију да се стрмоглаво упустите у нови пројек ат. Ипак,непоседујуисвиосталиисту количину ентузијазма. Припазите само да не запоставите оне особе докојихвамјенајвишестало.

BLIZANCI 21.5-21.6.

Ослободите се старог да бисте направили место за ново. Чини се да ће то данас бити веома важно, посебнокадајевашдомупитању. Искористите енергију и мотивацију којесуданаспосебноизражене.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

Заслужилистеслободандан.Заштонепобегнетеодсвегаиокружите се предивним уметничким делима? Још боље, покушајте сами да направитеједно.Признајтесебида жудитедасекреативноизразите. Очекујтеданасвеомаузбудљиви интензивандан.Вашарадозналост јенаврхунцу,аданасјеискомбинованасаживописноммаштом.Товас чини идеалном особо за одређена истраживања. Када нешто не желите свим срцем,тешковамједасетомеипосветите. Неколико дана одмора и релаксације ће вас подмладити и освежити. Можда не би било лоше даодетенакратакизлетванграда.

RAK 22.6-22.7.

Поклонусенегледаузубе,како стараизрекакаже.Вероватноћете данасдобитидобревести.Немојте нагађатиштабитомоглобитиили помишљати да нисте вредни тога. Опуститесеиуживајте!

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Далистеједнаодонихособакоја мисли да не може прекорачити својемогућностисведокимачековаусвојојчековнојкњижици?Ваша финансијска ситуација је онолико лошаколикомислитедајесте.

VODOLIJA Колико год желите да промените 21.1-19.2. својуфинансијскуситуацију,ипакне пренагљујте.Акоразмишљатеовишеопција,билобимудроданедоносите било какву одлуку све док ваммислинебудуискристалисане.

DEVICA 23.8-22.9.

Данашњи дан је веома добар за свеврстеодноса.Безобзиранато далијеупитањуприватниилипословни живот, можете очекивати много добрих ствари. Очекујте позив за рад на одређеном групном пројекту.

RIBE 20.2-20.3.

Време је да проширите своје видике.Немапотребедачекатедасе догађајипроменепосопственојвољи. Уколико стварно желите да се променедесе,потребноједатосамиомогућите.

Потрудите се колик о год можете да већи део дана не говорите ништа.Овојеједанодонихдана када све што кажете да бисте разјаснили забуну, само направи још већу конфузију и нелагодност.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Понеситекишобран

Vojvodina NoviSad

7

Subotica

4

Sombor

4

Kikinda

6

Vrbas

6

B.Palanka

7

Zreњanin

13

S.Mitrovica

6

Ruma

6

Panчevo

9

Vrшac

9

Srbija Beograd

9

Kragujevac

10

K.Mitrovica 12 Niш

Балерина Сандра Видовић у„Плејбоју”

12

Evropa

NOVI SAD: Obla~nosaki{ompovremeno.Krajemdanajemogu}asusne`ica.Vetarslabsevernihiisto~nihsmerova.Pritisakmaloispodnormale.Minimalnatemperatura2,amaksimalnaoko7stepeni. VOJVODINA: Preovla|uju}eobla~nosaki{ompovremeno,presvegau drugomdeludana.NaseveruVojvodinehladnijeuzmogu}ususne`icu,anajugumalotoplije.Vetarslabdoumerenjugoisto~niiisto~ni.Pritisakmalo ispodnormale.Minimalnetemperatureod1do4,amaksimalneod4stepena naseveruVojvodinedo9najugu Banata. SRBIJA: Preovla|uju}eobla~nosaki{ompovremeno,presvegaudrugomdeludana.NaseveruSrbijehladnijeuzmogu}ususne`icu,anajugutoplijeza6do8stepeni.Vetarslabdoumerenjugoisto~niiisto~ni.Pritisak maloispodnormale.Minimalnetemperatureod1do5,amaksimalneod4 stepenanaseveruVojvodinedo12uju`nojSrbiji. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Uponedeqaksvugdehladnijei obla~nosaki{om,susne`icomisnegom.Uutorakujutruhladnouzslabmraz, atokomdanasuvo,alipopodneiuve~eki{a. Uno}ikasrediki{akojaprelaziusneg.Usreduuve}inipredelasusne`icaisneg.U~etvrtakslabmraz ujutruisuvotokomdana.Hladnovremesenastavqadokrajasedmice. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zbog o~ekivane biometeorolo{ke situacije poja~ane tegobe i daqe mogu osetiti cerebro-vaskularni bolesnici,osobe sa variraju}im krvnim pritiskom i astmati~ari.Poreme}aj sna,glavoboqa i reumatski bolovi su mogu}e meteoropatske reakcije. Svim u~esnicima u saobra}aju je neophodan dodatan oprez.

Madrid

9

Rim

14

London

5

Cirih

0

Berlin

1

Beч

4

Varшava

2

Kijev

3

Moskva

1

Oslo

-9

St.Peterburg -3 Atina

20

Pariz

5

Minhen

0

Budimpeшta

4

Stokholm

-3

Сандра Видовић, бале рина београдског Позоришта на Теразијама, кореограф и инструктор пле са, показала је све своје атрибуте на насловној страни и у при ло гу де цем бар ског броја магазина за мушкарце „Плејбој”. Главни адут јој је, каже, задњица, коју пореде са задњицом ЏениферЛопез. - Волим своју гузу, коју не истичем јер за тим нема потребе. Волим свој осмех и уста, које, пак, истичем. Стално сам насмејана и позитивна - каже Сандра.

VIC DANA MujoiHasosjedeukafi}u.PitaMujoHasu: -„Ejbolan,~ujemdasidobiotrojke!^estitam!” -„Aha,`enamijedokjebilatrudna~italaTriMusketara.” Mujopokupistvariikrenepremavratima.ZaustavigaHasoipita: -„[tatijebolan?” -„@urimku}i,mojajetrudna,a~itaAlibabui40razbojnika!”

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

44(-2)

Slankamen

180(-8)

JaшaTomiћ

Apatin

122(-3)

Zemun

250(-9)

Bogojevo

120(-2)

Panчevo

276(-4)

Smederevo

454(0)

Baч.Palanka 138(-4) NoviSad

130(-6)

Tendencijastagnacije

SAVA

N.Kneжevac

156(0)

Tendencijastagnacije

Senta

228(1)

STARIBEGEJ

NoviBeчej

305(0)

Tendencijastagnacije

Titel

170(-8)

NERA

Hetin

62(0)

TISA

-59(1)

Tendencijastagnacije

Tendencijastagnacije

S.Mitrovica 192(11) Beograd

Kusiћ

203(-4)

-(-)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 2.decembar 2012.