Page 1

c m y

NOVISAD*

PETAK2.DECEMBAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23276 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADASRBIJEINEMA^KIGIGANTUGOVORILIVELIKUINVESTICIJU

„Bo{”uPe}incima otvarafabriku za620radnika str. 4

VladaSrbije: Ukloniti barikade

str. 2

NASLOVI

Vojvodina 10 Znawe kao najboqa za{tita od side 11 Razvojni potencijal u blatu Orlova~e 12 Kad publika mewa predstavu i obrnuto

Ekonomija

Reporta`e

4 Ve`u nas biznis i evropska budu}nost 5 Za mutne kamate velike i jasne kazne

Dru{tvo 6 Zdravstveni radnici nezadovoqni reformom

NoviSad 7 Molinarijev park krasi Petrovaradin

13 I Pele je kupovao slike mama Zuzane

Crna 15 Blaga kaznena politika za trgovinu qudima

Lov 21 No}no zavijawe {akala u @iti{tu ledi krv me{tanima

ZREWANINSKAFABRIKAZAVR[ILAREMONT LOKOMOTIVEVREDNE30MILIONADINARA

Dr`ava spasla „[invoz” str. 4

str. 9 HAP[EWEIPRIJAVEUSMEDEREVUZBOGILEGALNOGPROMETAGORIVA

ZloupotrebeuNIS-u i„Lukoilu” str. 15

str. 16 – 20

SPORT

n MIHAILDUDA[ NAJBOQINABALKANU

Mal  i{  an i „U park u det  iws  tva”

Foto: N. Stojanovi}

Politika 2 Predrag Simi}: Srbija bez dr`avotvornog i nacionalnog plana 3 I{tvan Pastor: O~ekujemo da Vlada ispo{tuje sopstvene zakone

n SUSPENDOVANSTADION CRVENEZVEZDE

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Maglave}i deodana

Najvi{a temperatura6°S


2

POLiTikA

petak2.decembar2011.

dnevnik

VladaSrbije:Uklonitibarikade Vlada Srbije razmatrala je ju~esituacijunaKosovuiMetohijiioceniladabitrebalo preduzeti sve da bi se izbegla eskalacijanasiqaiobezbedio opstanak Srba u ju`noj pokrajini, kao i da je uklawawe barikadava`nozastabilizaciju `ivotanaseveruKosovaiMetohije. Vlada Srbije poziva pripadnike Kfora i me|una-

rodnihmisija,kojinaKosovui Metohiji deluju u okviru mandata Ujediwenih nacija, da ne primewuju nasiqe prema stanovni{tvu, da obezbede sigurnost i normalan `ivot u Pokrajini,saop{tilajepres-slu`baVladeSrbije. VladaSrbijeapelujenaSrbe naKosovuiMetohijidaizbegavajukonfliktespripadnicima

INTERVJU

me|unarodnih misija i mudrim odlukama doprinesu re{avawu su{tinskih `ivotnih pitawa Srba na celoj teritoriji Pokrajine.Usaop{tewuseocewujedajedijalognajsigurnijiput za re{avawe spornih pitawa i trajnustabilnost. Kakosenavodi,Vladajeizdala nalog svim nadle`nim ministarstvima da obezbede

potpuno redovno funkcionisaweinstitucijaisnabdevawe svim namirnicama i lekovima neophodnim stanovni{tvu na Kosovu. Tako|e, Vlada Srbije je pozvala sve politi~ke faktore u zemqi da odgovornom politikomdoprinesusmirivawustawauju`nojpokrajinii pomognu Srbima na Kosovu i Metohiji.

DR PREDRAG SIMI], PROFESOR FAKULTETA POLITI^KIH NAUKA

Srbijabezdr`avotvornog inacion  alnogplana – Plan realizacije strate{kog i nacionalnog interesa ulaskauEUio~uvawasuvereniteta na KiM, odnosno nepriznavawa nezavisnosti Kosova, u ovom trenutku ne postoji,ve}moguvideti sam o poj ed in e part ij e, akt er e u Beo g rad u, koj e koristekrizunaseveru Kosova za svoje poz ic io n ir aw e – izjavio je u intervjuu za na{ list profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beo g rad u dr Pred rag Sim i}. – Nekakvog dalekose`nijeg,dr`avotvornij eg plan a, na` alost, nema, i bojim se da }emo morati da sa~ekamo izbore i slede}u vladu da bismo imali ~istu situaciju. ^ini mi se da je, na`alost, Kos ov o, po lo{ em star om obi~ aj u, i daqe ne{to {to je predizborni slogan, ali ne i mnogovi{eodtoga. On ka`e da je bilo potrebe za sazivawem Skup{tina SrbijestemomKosovaiMetohije, {to opozicija i daqe tra`i,aliisti~edanevididabi ni vlast ni opozicija mogle parlamentu predlo`iti platformu s najmawim zajedni~kim sadr`aocem oko kojeg bi seokupilaubedqivave}ina. –BeztogabizakazanaSkup{tina samo pokazala slabost Beograda u ovom trenutku i u~inilaSrbijujo{podlo`nijom pritiscima nego {to ve} jeste. Potrebna je rasprava u parlamentu,aliivlastiopozicijamoralebidaimajuplan kojim bi se stvari koliko-toliko dovele pod kontrolu, da

ne pret e eskal ac ij om i ne ugro`avaju stabilnost Srbije –isti~eSimi}. On smatra da je Srbija u ovom trenutku i u briselskom pregovara~komprocesupodve-

likim pritiskom, posebno vode}ih zemaqa EU, ali da one potezenevukubezkonsultacijasVa{ingtonom,kojizasada „}uti“. l Kako sagledavate aktueln u sit ua c iju na sev er u KiM i o~ekivawa Srbije da 9. decembra dobije kandidaturuza~lanstvouEU?

zitivnuodluku.Iutomslu~aju bi pred Srbiju bio postavqen uslov za datum po~etka pregovora.MislimdajeKosovovi{enegodosadauslov,ako je to uop{te mogu}e, za daqi napredakSrbijepremaEU. l [tabivlastiuBeogradu konk retn o treb al o da u~in e da bi zad ov oq il e Brisel i ~elne zemqe EU, prvenstvenoNema~ku? – Tu postoji jo{ jedan velikiproblem.Beograd}euovim preg ov or im a s Pri{ tin om, kojijo{uvektraju,oti}inajdaqe {to mo`e. No, problem je {to implementacija svega dogovorenoguvelikojmerizavisiodSrbanaseveruKosova, kojisuume|uvremenuizgubili poverewe u Beograd i {efa pregovara~kog tima BorislavaStefanovi}a,{tosesvevidelo.Pritomsvesvedoga|au predizbornom momentu Srbije,takodanemamnogorazloga zaoptimizam. l Kada ste pomenuli {efa pregovara~kog tima, do kakvogjetozaokretado{lo kadavi{enion,aniministarzaKiMGoranBogdanovi},nisusagovorniciKfora, ve} su to predstavnici Srba sa severa. Da li to u su{tini predstavqa po~etak prim en e plan a Karl a Bilta? – Bilt je izn eo odr e| en e idejeimislimdajeswimanastupio u svoje li~no ime. Ne

ProstosuserazdvojiliinteresilokalnihSrba idr`avnihstrukturaSrbije – Mislim da je predsednik BorisTadi} predvadanabiou pravukadajerekaodajeSrbija danas daqe od kandidature nego ju~e, i po meni bi bilo velikoiznena|eweakobiSavet EU 9. decembra doneo po-

verujem da on u ovom trenutku ima neku nedvosmislenu podr{ku velikih zapadnih sila, i zavisidali}etihpregovora, kojeonpredla`e,uop{teibiti. Karl Bilt je, pak, veteran jugoslovenskekrizeiodli~no

poznaje logiku sukoba na Balkanuiproceniojedasada{wi format pregovora u Briselu nevodire{ewuproblema,koji su ume|uvremenu eskalirali, delimi~no i zbog na~ina na koji su vo|eni. U narednom perioduvide}emoukojojmeri }e se ta wegova ideja ostvariti, ali u ovom trenutku jedno je jasno: da predstavnika Beogradavi{estvarnonemanabarikadamastamo{wimSrbima i da je ~itav teret krize pao na~etiripredsednikaop{tinesevera,odkojihsenemo`e o~ekivati neko veliko diplomatskoiskustvo.Ovdepostoji veliki problem izme|u BeogradaiSrbasaseveraKiM,i wegovo re{ewe je preduslov svake implementacije dogovorenoguBriselu. l Akonijepo~etakprimene Biltovog plana, zbog ~ega onda nema Stefanovi}a iBogdanovi}aupregovorimasKforom? – Prosto su se razdvojili interesi lokalnih Srba i dr`avnih struktura Srbije. Za Srbijujeveomabitnoda9.decembra dobije kandidaturu da biodr`alatempodosada{wih ref orm i i nas tav il a put evropskih integracija, koji je generalno zao{tren zbog krize u EU. Srbi sa severa KiM strahujudabimoglido`iveti sudbinukraji{kihSrbaismatraju da su te barikade jedini va`an faktor u wihovoj pregovara~koj poziciji. U ovom trenutku te{ko mo`emo govoriti da Beograd to mo`e da kontroli{e.Kadaka`emBeo- grad, mislim u krajwoj liniji vladaju}epartije,me|ukojima tako|e ima razlika. Kada je u pitawu opozicija, tu se ~uju potp un o drug a~ ij i stav ov i, {tocelusituaciju~inimnogo napetijomislo`enijom. D. Milivojevi}

VESTI E{ton:Verujem uTadi}a Visoka predstavnica EU Ketrin E{ton izjavilajedasuministrispoqnihposlova zemaqa EU na ju~era{wem  sastanku „konstatovalinapredaknesamoudijaloguBeogradaiPri{tinenegoiuprimenidogovorenog”.E{tonovajetako|erekladaveruje dajepredsednikSrbijeBorisTadi} re{en dazaustavinasiqenaseveruidao~ekujeda Beograd izvr{i „maksimalni pritisak” da seuklonebarikade. –Ustalnomsamkontaktuspredsednikom Tadi}emipro{lenedeqesamswimbilana ve~eri.Nesumwamutodajeonre{endazaustavinasiqenaseveru.O~ekujemodaBeo- gradizvr{imaksimalnipritisaknapo~iniocenasiqadaseuklonebarikade–rekla je E{tonova na pitawe {ta su ministri spoqnih poslova ~lanica EU na sastanku kojem je i ona prisustvovala razgovarali u vezisaSrbijom. Onajedodalada}eministrispoqnihposlova na sastanku u ponedeqak razmotriti {tajeSrbijadosadauradila.Onajetako|e rekla da je debata koja je vo|ena na ministarskomsavetubila„me{ana”. –Imamoose}ajdasestvarikre}u,aliho}emovi{e–istaklajeE{tonova.

Da~i}:Usaglasiti stavove Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je potrebno

hitnousagla{avawestavovadr`avnogrukovodstvaSrbijeiSrbasaseveraKosova,zato {to svako nejedinstvo „mo`e skupo da nasko{ta”.Da~i}jerekaoda}eSrbisasevera Kosova imati sredstva za daqu politi~kuborbu,adali}etobitibarikadeili ne{to drugo, oni }e sami odlu~iti. On je upozorionatodajemogu}edaBeogradne}e mo}idaubediSrbesKosovadasklonebarikade. –SrbinaKosovuiSrbijanemogupobeditiuratuprotivKforaiEuleksa–ukazaojeDa~i},idodaodajezbogtogapotrebnoposti}idogovorBeogradaiSrbasasevera da bi posle to postalo deo re{ewa postignutogsKforom,posle~eganebibilo potrebezabarikadama.

Jak{i}zabarikade PotpredsednikSkup{tinezajednicasrpskih op{tina i naseqa i visoki funkcio- ner Demokratske stranke Srbije Marko Jak{i} „li~nojeprotivuklawawabarikadajersmatradanisuispunileciq”,po{to sucariniciiKPS-apolicijaidaqenaadministrativnim prelazima Jariwe i Brwak.Onverujeda}epredsednici~etiriop{tinesaseveraKosovapozvatiskup{tine op{tina koje su ih birale da bi se donela odlukaotome{tadaqe~initi. – Kakva }e ta odluka biti ne znam, ali znam da }u se ja zalagati za to da barikade barikade ostanu – naglasio je Jak{i}. – Uzrokidaqepostojiionsenalazinaadministrativnimprelazima.

Stefanovi}: Postoje{anse – Postoje {anse da se dogovorimo o problemu regulisawa prometa preko administrativnihprelaza,alito}e,kaoidosada, zavisitiodspremnostidrugestrane–izjaviojeju~euBriselu{efpregovara~kogtimaBeogradaBorislavStefanovi} uo~inastavka razgovora s Pri{tinom, koji su po~eliusredu. Stefanovi} je izjavio da je kandidatura Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji jedna odva`nihstvariidajeSrbijanatomputu u~inilamnogo,alidanemislidajedijalog izme|u Beograda i Pri{tine od velikog zna~ajazadobijawekandidature.

Nemamogu}nostiza ruskodr`avqanstvo – Rusija nije u mogu}nosti da odgovori nazahtevkosmetskihSrbazadobijawedr`avqanstva–rekaoTanjuguportparolruskogMinistarstvaspoqnihposlovaAleksandar Luka{evi~ na brifingu u tom ministarstvu. – Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev prou~io je zahtev kosmetskih Srba za dobijawe ruskog dr`avqanstva, ali, po Zakonu o dr`avqanstvu Rusije, ne mo`edaodgovorinawega. PredsednikMedvedevjerekaoda}eRusijaposlatisvevrstehumanitarnepomo}iSrbimanaseveru Kosova i da }e, posredstvom UNESKO-a, pomo}i obnovu poru{enih srpskih pravoslavnihsvetiwa.

PoSlani^ke teme

BarikadeiMerkelova U Skup{tini Srbije tema u `i`iidaqejesituacijanaseveruKosovaiMetohije,kakou poslani~kim pitawima, tako i uizjavamazamedije.DemokratskastrankaSrbije,NovaSrbija i Srpska radikalna stranka zatra`ile su i ju~e da parlament raspravqa o situaciji na Kosovu.^ekaju}ikada}etatemado}inadnevnired,poslaniciDSS-aiNS-anisuu~estvovaliurasrpavioamandmanima napredlo`enezakone,atopravo su, kao {to je slu~aj od po~etka ove sednice, koristili radikali.

Poslanik SRS-a Zoran Krasi} pitaojekada}eVladadase izjasni, obavesti Skup{tinu i javnostotomekakvemereprema Srbima na barikadama sprema “pre ili posle 9. decembra jer je to slede}i zahtev Angele Merkel”. Uzkonstatacijudave}~etiri meseca traje “agonija srpskog narodanaKiM,poslanikDSS-a Zoran[ami pitaojepredsednicuSlavicu\uki}-Dejanovi} da liu“ovakodramati~nimprilikama,kaotre}i~ovekudr`avi, imatenamerudasazovetesednicuSkup{tine.

Razume}eSrbi [efica poslani~kog kluba ZES-aNadaKolunxijaponovila je ju~e u izjavi novinarima daSrbisaseveraKosovatreba dasepovukusbarikadadabise sa~uvali bezbednost i `ivoti qudi,isti~u}idare{ewekrize treba tra`iti “kroz pregovoreidijalog”. –Mislimda}eSrbisKosova razumeti svoju ulogu u ovim procesima – da je to podr{ka naporimaSrbijedaostvarinacionalneintereseuju`nojpokrajini,aliidasa~uva`ivote qudi–navelajeNadaKolunxija, uz upozorewe na to da bi, “ukolikobibarikadeopstalei

ukolikobitenzijerasle,abezbednost gra|ana i pripadnika me|unarodnih snaga bila ugro`ena,tomoglougrozitiproces pregovarawa”. Istovremeno,NadaKolunxijajeoptu`ilaopozicijudapitawe KiM koristi za sticawe politi~kih poena.Ona je odbacila tvrdwe opozicije da je pregovara~ki tim u dijalogu s Pri{tinomformiraopredsednik Srbije Boris Tadi}, uz konstataciju da je to namerno obmawivawejavnosti,po{toje to telo, u skladu s politikom koju vodi, formirala Vlada Srbije.

Prelivaweiapel izSanyaka Poslanik Liste za Sanxak Bajram Omeragi} pozvao je ju~e sve aktere na severu Kosova da mirno re{avaju sporove, i dao podr{kupredsednikuSrbijeBorisuTadi}u iVladidaistrajuu dijalogu.NakonferencijizanovinareuparlamentuonjepodvukaodasekrizanaseveruKosova odra`ava i na politi~ku i ekonomskusituacijuuSanxaku. –Apelujemodaseovasituacija{toprere{ijeriskustvonam govoridasunasbarikadeibalvani, kao i nesaradwa s me|unarodnom zajednicom, u istoriji mnogo ko{tale – upozorio je Omeragi},navode}idauSanxaku nema mnogo investicija i da je transportnaprivreda,kojajebitan~inilacekonomijeutojregiji,“ukolapsuzbogbarikada”.

Poslanik SDP-a Meho Omerovi} savetovaojesvojekolege izSanxakada“netrebadolivatiuqenavatruutrenutkukada je situacija na administrativnimprelazimate{ka”. Direktor SPO-a AleksandarJugovi} upozoriojenatoda bi u “lan~anoj reakciji moglo do}i do ozbiqnih problema, koji bi se mogli odraziti na ceoregion,pamo`dainaRepublikuSrpsku,{tonikone`eli”. Zamenik {efa poslani~kog kluba SRS-a Aleksandar Martinovi} procenio je da “neko ima nameru da ovaj prostor destabilizuje”, a kriza na severu KiMmoglabiseprelitinesamouRa{kuoblastnegoiuVojvodinu.

Ministreured Lider NS-a Velimir Ili} zapitaoje:“DaliimamoVladu? DalijeSrbijabrodkojipluta naotvorenommoru?Kovodiovu dr`avu?”, zameraju}i na tome {to parlament ne raspravqa o kqu~nimpitawima. –Daliseovdevladauredbama i telefonskim sednicama, u ovako te{koj situaciji za Srbiju, ne samo zbog Kosova ve}izbogekonomskihproble-

ma?–naveojeIli},zahtevaju}i da se obelodane izve{taji sasednicaVladeiodgovorna pitawegdejebuxetza2012.godinu. –Dajtedaparlamentpreuzme nekakvu ulogu, da pore|amo tu ~lanoveVladeidavidimodali onifunkcioni{u,daligovore me|usobom,dalisusposobnida re{ebilokojiproblem–zahtevaojeIli}.

ZamenauDS-u Parlament je ju~e konstatovaoprestanakmandataposlanikuDemokratskestrankeizSomboraDragomiruCime{i kojije podneo ostavku zbog sukoba interesa. Cime{a je imenovan za direktora Fonda za zdravstvo

Vojvodine,azameniogajeStankoJov~i} izLazarevca. Cime{a je jedan od retkih parlamentaraca koji se li~no pojavionasedniciOdboraizahvalio se kolegama na dosada{wojsaradwi. S. Stankovi}

PREDLOG VLADAJU]E KOALICIJE I LDP-a

[abi}ujo{ jedanmandat

Parlament Srbije izjasni}eseuponedeqak,5.decembra, opredlogudaRodoqub[abi} provede na funkciji poverenikazainformacijeodjavnog zna~aja i za{titu podataka o li~nostijo{jedanmandat.Resorni odbor za kulturu i informisawejednoglasnojeju~e podr`ao [abi}ev reizbor. KandidaturujeizneoDS,apodr`ale su ga sve ~lanice vladaju}ekoalicijeiopozicioni

LDP. Ostali ~lanovi odbora iz redova opozicije nisu prisustvovalisednici. PoZakonuoslobodnompristupu informacijama od javnog zna~aja, Skup{tina bira poverenika na predlog Odborazakulturuiinformisawe. [abi}uaktuelnimandatisti~e22.decembra,aistaosoba naovufunkcijumo`ebitibirananajvi{edvaputa,namandatodsedamgodina. S. St.


c m y

politika

dnevnik

OD OSAM MILIJARDI DINARA IZ REPUBLI^KE KASE U POKRAJINSKU PRENETO SVEGA DVE MILIJARDE

Pastor: O~ekujemo da Vlada ispo{tuje sopstvene zakone Iako je rebalansom buxeta Srbije utvr|eno da }e se pokrajinskoj kasi do 1. decembra prenetinovackojijeRepublikaVojvodinidugovalazakapitalne rashode, do ju~e je u pokrajinski buxet leglo svega dve milijarde dinara odpotrebnihosam. Timeje,uzjednumilijardukojajePokrajini preneta u prvoj polovini godine, izmirena prakti~no tek tre}inaodukupnooko devet milijardi dinarakolikouovojgodini iznosi obaveza Republike,akojupropisuj e sam Ustav jer predv i| a da bux et APViznosisedamodsto rep ub li~k og, od ~egajetrisedminenameweno za kapitalne investicijeuVojvodini. Potpredsednik vojvo|anske vlade I{tvan Pastor izjavio jeza„Dnevnik”dajenaosnovu uplata koje su stigle u pokrajinski buxet nakon rebalansa mogu}eizmirititekpolovinu nastalihpotra`ivawabrojnih izvo|a~aradovakojejenarazli~itim investicijama anga`ovao Pokrajinski fond za kapitalnaulagawa.

– Iako o~igledno rokovi i dinamika prenosa novca utvr|eni Zakonom o rebalansu buxeta nisu ispo{tovani, preostajenamdasenadamoda}edo krajagodineRepublikaispuniti tu obavezu, odnosno da }e

sticijama u Pokrajini nikako nije svejedno ni nepo{tovawe dinimake prenosa novca, zbog nezavidne situacije u kojoj su sena{lijernemogudanaplate radovekojisuzavr{ili.Ajo{ mawe im je, kako je naveo, svejedno zbog neizvesnosti da li }enovacuop{tedobiti. Pas tor je ocen io i da je obesh rab ruj u} e to {to se ustavnaobavezapuwewapokrajinskog buxeta sve vi{e kr{i i {to dugovi Republike Pokrajini iz godine u godinu samo rastu. Po wegovim re~ima,

skim rekama, most na Tisi u AdiiprekoSavekodSremske Ra~e,izgradwastudenstkihdomovauNovomSaduiSomboru, sportske hale u In|iji i Beo- ~inu, adaptacija zgrade Srpskognarodnogpozori{takaoi 1.500 kilometara izgra|enih iliobnovqenihsaobra}ajnica uVojvodini. Pods et im o, zbog zak id aw a pokrajinskekase,potvrdwama vojvo|anskih zvani~nika, dovod en a je u pit aw e sudb in a kompletne gra|evinske operative u Pokrajini, ali i veli-

Za proteklih pet godina od usvajawa Ustava, vojvo|anska kasa zakinuta za oko 64 milijarde dinara

Vlada Srbije po{tovati sopstvenezakone–kazaojePastor. Dodaojeidaukupanduggra|evinskojoperativikojujeanga` ov ao Fond za kap it aln a ulagawaiznosine{tovi{eod 3,5milijardedinara.Re~,kako je pojasnio, iskqu~ivo o radovima koji su zavr{eni, a ne i onimakojisuutoku. Onjenapomenuodaza~etrdesetak izvo|a~a radova na inve-

tako je za proteklih pet godina od usvajawa Ustava, vojvo|anskakasazakinutazaoko64 milijardedinara,kolikopribil i` no izn os i jed an god i{wibuxetAPV. Ina~e, me|u investicijama koje se finansiraju iz Fonda za kapitalna ulagawa su, kako stoji na wihovom zvani~nom sajt u, izg radw a i oprem aw e UrgentnogcentrauNovomSadu, nova de~ja bolnica, „Kamenic a 2”, rek ons trukc ij a odbrambenih linija na vojvo|an-

kogdelaprivredekojajevezan za wu. Prilikom usvajawa rebalansa pre oko dva meseca, zbog uslovqavawa poslanika Saveza vojvo|anskih Ma|ara, Vlada Srbije obavezala se na to da dug Pokrajini izmiri kroz tri rate, od kojih je posledwa trebalo da legne 1. decembra. Me|utim, od tada je upla}eno svega dve milijarde dinara, tako da s ju~era{wim dan om Rep ub lik a Pok raj in i duguje jo{ {est milijardi dinara. B. D. Savi}

REKLI SU Nikoli}: Nisam ja taj Predsednik Srpske naprednestrankeTomislavNikoli} izjaviojedanijeontaj koji bi trebalo da ka`e SrbimanaKosovudalibitrebalodasepovukusbarikada ilidaostanutamo. – Ja ne `ivim na Kosovu, animojadeca.TojepitawezaSrbesKosova,jersuoninabarikadamaisamooni mog u da gin u – rek ao za Nik ol i} za „Blic„. Napitawekakotodasvojstavnemanajja~aopozicionastranka,kojaposleslede}ih izboraho}edado|enavlast,Nikoli}jeodgovorio: „Kada do|emo na vlast, tada }emo imatitajproblem.Sadagaimadr`avaiona trebadagare{ava”.

[arovi}: Izdaja ^lan Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne strankeNemawa[arovi} izjaviojeju~edatastrankapodr`avasveaktivnostiSrbasKosova i Metohije, i ocenio da poziv predsednika Srbije BorisaTadi}a dasesklonebarikade predstavqa „izdaju srpskih nacionalnih interesa”.[arovi}jeoceniodanemanikakve razlike izme|u politi~kih poruka Tadi}a i lideranapredwakaTomislavaNikoli}a. „Nikoli} je izjavio da pitawe barikada nijepitawezawega.Tadi}jeporu~iodasu SrbisKosovaiMetohijeprepu{tenisami sebi. Wihova zajedni~ka poruka je da Srbi samiodlu~ujuosvojojsudbiniisamisnose posledice”, rekao je [arovi}, navodi se u saop{tewuskonferencijezanovinare.

Qaji}: Ne}e biti tragedija Predsednik SDPS-a Rasim Qaji}izjaviojedaju~edaSrbijatrebadanastavireforme iprocesevropskihintegracijaiuslu~ajuda9.decembraodlukaokandidaturiza~lanstvo uEvropskojunijibudenegativna.Onjeocenioda9.decembar jesteva`andatum,alidane}ebititragedija akoSrbijanedobijekandidaturu,niti}ebiti ogromanuspehzaaktuelnuvlastakokandidaturabudeodobrena.Qaji}nemislida}eeventualanpozitivanishodokandidaturiSrbije opredelitibira~edaglasajuzastrankevladaju}ekoalicije,ali}ebitiminuszavlastako kandidaturanebudeodobrena.Onjeocenioda jepozivBorisaTadi}a netrebaposmatratisamospoliti~kogstanovi{tave}isqudskog.

petak2.decembar2011.

3

URS: Podr{ka poslodavcima Predsednik Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e,posle razgovora s predsednikom Unije poslodavaca Srbije Neboj{om Atanackovi}em, da su u ekonomsku platformu ove stranke ukqu~eni neki predlozi poslodavaca, pre svega o promeni na~ina pla}awa poreza na dodatu vrednost. Dinki}je posle sastanka rekao da }e sistem „naplati,pa plati”

omogu}iti malim i sredwim preduze}ima da PDV pla}aju na napla}enu realizaciju,odnosno kupcima PDV treba da se odbija tek kada plate robu.On je rekao da se URS zala`e i za predlog poslodavaca da se smawi namet za muzi~ki dinar,koji je u Srbiji ve}i nego u Velikoj Britaniji,Sloveniji i Hrvatskoj,a svi pla}aju taj namet linearno, i u Beogradu i Trgovi{tu.

STRANKA VUKA DRA[KOVI]A NAJAVQUJE IZMENE STATUTA

SPO mewa kosovsku pri~u –Srpskipokretobnove}ejedan od svojih programskih ciqeva iz Statutastrankekojigovorio„diplomatskoj borbi za o~uvawe KosovaiMetohijeusastavuSrbijei borbi za svestranu za{titu srpskog naroda na Kosovu” zameniti novim,nasednicisvogglavnogodbora10.decembrauNovomSadu –rekaojeportparolSPO-aNemawaStarovi} za„Dnevnik”. Novi~lanStatuta}e,powegovimre~ima,glasitidaseSPOzala`e„zaza{titupravaiinteresa srpskognarodanaKiMkaoikulturno-istorijskognasle|auSrbiji,uzgarancijeEU,abezpriznavawaKosovaibezuspostavqawadiplomatskihodnosa”. Starovi} je naveo da je to tehni~ko usagla{avawe Statuta s

NemawaStarovi}

dr`avejer}esekona~nopokazati dalismopokoznakojiputpropustili priliku i uspeli da ne{to {to nam je Evropska komisija u septembruprakti~nove}garantovala, prokockamo – rekao je Starovi}.

Sa DS-om najboqe PortparolSPO-aneo~ekujeda}eGlavniodbor10.decembrauNovomSaduraspravqatioizbornomnastupustrankenanarednimizborima. –Naravno,Glavniodborjejedinivlasandaodlu~ujeoizbornomnastupu.Me|utim,izborizvani~nonisurapisani,paprematomemo`e odlu~ivatitekpo{toseizboriraspi{u–kazaojeNemawaStarovi}. Do sada, po wegovim re~ima, nikakav predlog o potpredsedniku SPO-aiministruveraidijasporeSr|anuSre}kovi}u nijeupu}en Glavnomodboru. Sre}kovi},ina~e,smatradajezaSPOnajboqedainanarednimizborimanastupizajednosaDS-om. programom stranke, usvojenim na posledwem Saboru u decembru 2010.godine. Portparol je istakao da }e Glavni odbor SPO-a, na sednici koja}eseodr`atiusalinovosadske gradske skup{tine, doneti i neke veoma va`ne odluke, s obziromnatodasesastajesvegadannakon9.decembra,kadaseo~ekujeodluka Evropskog saveta o kandidaturiSrbijeza~lanstvouEU. –Tajdatumsmatramova`nomi simboli~komvododelnicompopitawu evropskih integracija na{e

Stogaspekta,dodaojeon,Glavniodbor}e10.decembraanaliziratipoliti~kusituacijuuSrbiji i zauzeti stav, ali nije mogao da prejudicirazakqu~kekoje}e,objasnio je, predlo`iti Predsedni{tvoSPO-a. On je rekao da u SPO-u „nisu sre}ni”zbogtoga{tose„pokazaloonona{tave}dvamesecaupozoravajuSPOipartneriuPokretuzapreokret”,atoje„dasmodanas daqi od kandidature za ~lanstvonego{tosmobiliuseptembru”. S. Nikoli}


4

ekonomija

petak2.decembar2011.

„ELEKTROVOJVODINA” OVU GODINU ZAVR[AVA POZITIVNO

Dobranaplata donelaprofit

– „Elektrovojvodina„ }e, nakon ~etiri godine gubitaka, poslovati pozitivno i ovu godinu zavr{iti s milijardu dinara dobiti – rekao je direktor Tihomir Simi}. Po wegovim re~ima, „Elektrovojvodina„ je za prvih deset meseci ove godine smawila gubitke na osnovu neovla{}ene potro{we struje za oko 600 miliona dinara, {to je iskori{}eno u bilansnoj strukturi za poboq{awe finansija i investicije. Istovremeno, pove}ana je naplata, koja je ve}a od 97 odsto i najboqa je za posledwih 20 godina, boqom organizacijom pove}ana je efektivnost rada, smaweni su tro{kovi, javne nabavke su transparentne, a pove}ana je i efikasnost sudske naplate potra`ivawa za kra|u elektri~ne energije. U ovom preduze}u imaju za ciq da i daqe unapre|uju svoj rad i odnose s potro{a~ima pa su, radi pove}awa energetske efikasnosti i za{tite interesa potro{a~a, Tihomir Simi} i direktor Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kova~i} potpisali Memorandum o razumevawu i saradwi s Agencijom za energetsku efikasnost Srbije, dok je s predsednikom Udru`ewa za za-

{titu potro{a~a Vojvodine Goranom Papovi}em Simi} potpisao sporazum o poslovnoj saradwi. Potpisivawem ovih dokumenata postignuto je sinergijsko partnerstvo koje omogu}ava razvijawe zna~ajnih projekata i poboq{awe energetske efikasnosti. Kroz partnerstvo }e biti promovisane i aktivnosti kojima }e se spre~avati kra|a elektri~ne koji mo`e ugroziti kontinuiranu, stabilnu i sigurnu isporuku struje. Bi}e pove}ana i saradwa u oblasti energetske efikasnosti i obnovqivih izvora energije, podizawu i razvijawu svesti i navika kupaca o efikasnom iskori{}ewu elektri~ne energije. Tako|e, bi}e omogu}nena obuka i obrazovawe vezano za energetsku efikasnost i obnovqive izvore energije, {to }e doprineti unapre|ewu odr`ivog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine i dati podr{ku ravnomernom regionalnom razvoju Srbije. Zahvaquju}i strate{kom partnerstvu s potro{a~ima, preko wihovog udru`ewa i podizawem svesti o potrebi racionalnog kori{}ewa energije, stvori}e se preduslovi da snabdevawe strujom bude pouzdano i sigurno. D. Ml.

Egere{iiButsgradona~elnikomNovogSadaIgoromPavli~i}em

DAN SLOVENA^KE PRIVREDE U NOVOM SADU

Ve`unasbiznisi evropskabudu}nost U Novom Sadu ju~e je odr`an „Dan slovena~ke privrede”, tokom kojeg su privrednici iz Slovenije i Vojvodine razgovarali o daqoj saradwi. Ukazano je na to da su mogu}nosti za saradwu privreda dve zemqe velike, a da interes da se ona pro{iri postoji. – Organizovawe „Dana slovena~ke privrede” u vi{e gradova Srbije ima za ciq povezivawe poslovnih qudi obe dr`ave i uspostavqawe razli~itih vidova saradwe u obostranu korist – rekao je ambasador Republike Slovenije u Srbiji Franc But u Novom Sadu. – Slovena~ki privrednici prisutni su u Srbiji i Vojvodini i sigurno je da }e ih biti sve vi{e, a o~ekujemo i ve}u prisutnost privrednika iz Srbije u Sloveniji. Po re~ima predsednika Skup{tine Vojvodine [andora Egere{ija, perspektive za saradwu izme|u ekonomija Slovenije i Vojvodine su izuzetne – o ~emu svedo~e i

dosada{wi rezultati – jer ih povezuju tradicija, ali i evropska budu}nost, te da }e Vlada Vojvodine dati punu podr{ku daqoj saradwi privrednika. – Slovenija po visini ulagawa u Vojvodini zauzima ~etvrto mesto, a u Pokrajini radi 36 kompanija iz ove zemqe, ulo`eno je 566 miliona evra i zaposleno 7.600 qudi – rekao je direktor Fonda za privla~ewe investicija u Vojvodini Branislav Bugarski. – Vojvodina i Srbija imaju niz prednosti koje su interesantne investitorima – od kapaciteta, poreskih olak{ica, kvalitetnog kadra, subvencija za zapo{qavawe... i o~ekujemo da }e se ve} postoje}a saradwa s firmama iz Slovenije nastaviti. Bugarski je istakao da su najve}e mogu}nosti za investirawe u Vojvodini ulagawe u metalski sektor, sektor prate}e automobilske industrije, elektronika i IT-sektor, te agrobiznis. D. Mla|enovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 101,9095 77,4624

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 103,9893 79,0433

106,3811 80,8613

101,5975 77,2253

Kanada

dolar

1

74,3159

75,8326

77,5767

74,0885

Danska

kruna

1

13,6966

13,9761

14,2976

13,6546

Norve{ka

kruna

1

13,1210

13,3888

13,6967

13,0809

[vedska

kruna

1

11,1989

11,4274

11,6902

11,1646

[vajcarska

franak

1

82,8466

84,5373

86,4817

82,5929

V. Britanija

funta

1

118,8449

121,2703

124,0595

118,4811

SAD

dolar

1

75,7467

77,2925

79,0702

75,5148

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 12. 2011. godine

dnevnik

ZREWANINSKA FABRIKA ZAVR[ILA REMONT LOKOMOTIVE VREDNE 30 MILIONA DINARA

Dr`avaspasla„[invoz”

Preduze}e za remont {inskih vozila “[invoz” iz Zrewanina zavr{ilo je remont elektrolokomotive, vredan 30 miliona dinara, saop{teno je ju~e iz ove fabrike, i navedeno da je posao realizovan u sklopu programa o`ivqavawa srpske vagonogradwe koji finansira Vlada Srbije. Po re~ima nadle`nih u firmi, prvi put je u zrewaninskoj fabrici remontovana elektrolokomotiva, i u pitawu je prvo prevozno sredstvo te vrste dobijeno po programu Vlade Srbije. Generalni direktor “[invoza” Radomir Miqu{ izjavio je ju~e da je ova lokomotiva budu}nost fabrike, i da o~ekuje da }e u narednom periodu biti remontovano jo{ vi{e. Miqu{ je istakao da je u “[invozu” trenutno zaposleno 250 radnika, a po procenama poslovodstva, o~ekuje se da naredna godina bude dobra u poslovnom smislu, {to zna~i da }e biti stvoreni uslovi za pove}awe broja radnika. – Dobili smo ovih dana ponude za remont dva elektrovoza i verujem da }emo obaviti taj

posao. Postoje i nagove{taji grada Beograda da }e, za potrebe tamo{weg gradskog saobra}aja, biti servisirana jo{ dva elektromotorna voza. Dva elektromotorna voza, tako|e, planiraju da nam isporu~e i “@eleznice Srbije”, tako da o~ekujemo da nam idu}e godine na remont stigne ukupno {est vozila – naglasio je Miqu{. Po wegovim re~ima, naknadno ukqu~ivawe “[invoza” u program o`ivqavawa srpske vagonogradwe, po~etkom februara ove godine, zna~ajno je doprinelo upo{qavawu proizvodnih kapaciteta kompanije. – Sve investicione opravke koje su se ticale “@eleznica Srbije” finansirala je Republi~ka vlada iz buxeta, a tokom 2009. i 2010. godine nismo bili uvr{}eni u taj program. Po~etkom ove godine imali smo ne{to mawe od sto zaposlenih, a tek ukqu~ewem u projekat dobili smo vredne poslove. Jedan od wih je i ova lokomotiva koju smo zavr{ili – obja-

snio je Miqu{. Od aktuelnih poslova kojima su posve}eni radnici “[invoza”, direktor fabrike je naveo proizvodwu deset plato-vagona za prevoz kontejnera. Trebalo bi da budu zavr{eni i predati kupcu iz Turske do kraja godine. Miqu{ je dodao da je mogu}e potpisivawe novog ugovora, ~iji bi predmet bila izrada jo{ 50 takvih vagona. @. Balaban

VLADA I NEMA^KI GIGANT UGOVORILI VELIKU INVESTICIJU

„Bo{”uSremupravi brisa~ezakola Predstavnici Vlade Srbije i nema~kog giganta „Bo{„ potpisali su ju~e okvirni sporazum o investiciji u fabriku u Pe}incima koja }e proizvoditi sisteme brisa~a za automobile. Planirano je da investicija iznosi 70 miliona evra. Predvi|eno je da izgradwa fabrike povr{ine 22.000 kvadrata po~ne po~etkom 2012. godine i bude zavr{ena 2019. godine. Kako je planirano, proizvoodwa u toj fabrici po~e}e po~etkom 2013. godine. U po~etku bi zapo{qavala 60 radnika, a kasnije 620. Srpski ministar ekonomije Neboj{a ]iri} ocenio je da je dolazak „Bo{a” pokazateq da je Srbija atraktivna za investitore, da je politi~ki stabilna i da ono {to Vlada godinama radi daje rezultate. „To pokazuje i ~iwenica da je Srbija ove godine lider u regionu po stranim direktnim investicijama i da je u proteklih godinu i po vi{e od 100 kompanija i automobilskog sektora po~elo ulagawa„, kazao je. ]iri} je kazao i da je investicija Bo{a ve}a od 70 miliona evra i vi{e od 600 qudi koji }e dobiti posao samo uvod u veliku i dugu saradwu Bo{a i Srbije. „Uveren sam da }emo uskoro imati i nove investicije i to je pravi i jedni na~in kako da se borimo protiv ekonomske krize”, istakao je ]iri}. Generalni direktor firme „Robert Bo{„ u Srbiji Jovanka Jovanovi} kazala je da se o realizaciji grinfild investicije u Pe}incima razgovaralo vi{e od godinu dana i da je Srbija izabra-

Iz Pe}inaca za Evropu Predsednik poslovnog segmenta „Bo{a” za elektri~ne pokreta~e Udo Volc kazao je da }e novi pogon u Srbiji pro{iriti proizvodnu bazu „Bo{a” za evropsko tr`i{te. „Otvarawe novog postrojewa u Srbiji stvorena je atraktivna poslovna lokacija za {irewe kompanije”, kazao je Volc. Predstavnici „Bo{a” su istakli da se pogon u Pe}incima otvara da se zadovoqi dodatna tra`wa proizvo|a~a vozila a kupci }e biti proizvo|a~i iz automobilske industrije, locirani uglavnom u Evropi. Novi proizvodni pogon u Pe}incima, koji }e se zvati „Rober Bo{ Beograd”, bi}e deo „Bo{ovog” poslovnog sistema koji se bavi proizvodwom motora za pode{avawe sedi{ta u automobilima, za pomerawe prozora i komponenti za brisa~e. Bo{ov sistem za elektri~ne motore ima 12 pogona u svetu i zapo{qava oko 12.000 qudi. na za ulagawa posle pa`qive analize nekoliko tr`i{ta u centralnoj i isto~noj Evropi. Kako je re~eno prilikom potpisivawa, pogon za proizvodwu sistema brisa~a na po~etku }e se prostirati na 22.000 kvadratnih metara, a kasnije }e biti pro{iren na 40.000 kvadratnih metara.

Predsednik Srbije Boris Tadi} ka`e da se danas u svetu najve}a borba vodi za radna mesta. Tadi} je naglasio da }e Vlada Srbije ostati do kraja posve}ena ciqu zapo{qavawa gra|ana. „U veoma kompleksnim okolnostima dolazak investitora je veliki uspeh i zato }emo nastaviti

da radimo na dovo|ewu novih investitora. Ve} slede}ih dana ima}emo razgovore sa novim potencijalnim investitorima iz Nema~ke i Italije”, rekao je Tadi} na sve~anosti potpisivawa okvirnog ugovora o investiciji nema~kog „Bo{a” u Srbiji. Dolazak nema~kih privrednika u Srbiju je od posebnog zna~aja ne samo za na{u ekonomiju ve} i za politiku i ugled na{e zemqe u svetu, kazao je Tadi}. „Danas imamo izuzetan primer saradwe u oblasti privrede, ali sa Nema~kom diskutujemo mnoga pitawa, neka su kompleksna, i nadam se da }emo za neka pitawa uspeti da prona|emo odgovore u vremenu pred nama„, rekao je Tadi}. Predsednik Srbije ka`e da dolazak nema~kog „Bo{a” u Srbiju predstavqa veliki uspeh i pove}ava performanse srpske ekonomije i privrede. „Od danas je ’Bo{’ i srpska kompanija”, istakao je Tadi}. Okvirni ugovor o investiciji Bo{a u Srbiji potpisali su ministar ekonomije Srbije Neboj{a ]iri}, predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov i predstavnici „Bo{a”. „Bo{„ se bavi proizvodwom bele tehnike, alata i delova za automobile. Ve}inski vlasnik je Humanitarna fondacija „Robert Bo{„ sa 92 odsto, dok je preostalih osam procenata u vlasni{tvu porodice Bo{. Prema podacima kompanije, prodaja u pro{loj godini prema{ila je 47 milijardi evra. U Nema~koj ima 112.000 zaposlenih, a u inostranstvu zapo{qava 164.000 radnika. E. D.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Impregnacija, Beograd

20,00

420

1.586.760

Neoplanta, Novi Sad

16,00

290

80.330

Inos sinma, Sevojno

15,74

500

1.500

Lasta, Beograd

14,96

315

88.167

14,29 Promena %

800 Cena

1.510.400 Promet

-11,97

1.162

133.630

Jugoelektro, Beograd Pet akcija s najve}im padom Usluga, Beograd Novosadski sajam, Novi Sad

BELEX 15 (492,65

Promet

Naziv kompanije

0,22)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

1.501

6.039.617

NIS, Novi Sad

0,32

622

9.157.353

Komercijalna banka, Beograd

0,46

1.730

473.980

Imlek, Beograd

2,24

2.146

1.416.590

Soja protein, Be~ej

-1,19

500

843.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,22

404

439.811

Agrobanka, Beograd

1,77

3.514

66.516

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,21

486

822.740

Jubmes banka, Beograd

-0,40

14.046

252.826

0,00

2.400

0,00

-11,82

1.305

2.610

Projektbiro, Sombor

-9,57

520

52.000

Galeb GTE, Beograd

-5,66

200

2.000

-1,85 Promena %

530 Cena

96.990 Promet

Univerzal banka, Beograd Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.655

0,00

NIS, Novi Sad

0,32

622

9.157.353

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-1,05

5.011

667.426

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,81

12.500

1.437.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,19

500

843.000

Tigar, Pirot

2,09

439

6.585

PIK Kovin, Kovin

0,00

1.300

331.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

16.500

Fabrika sto~ne hrane, Crvenka

0,00

250

156.500

Go{a FOM, Smederevska Palanka Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima


ZAKONOZA[TITIKORISNIKAFINANSIJSKIHUSLUGADONOSIBROJNEPROMENE

Zamutnekamate velikeijasnekazne Gra|ani Srbije koji koriste usluge banaka i lizing kompanija bi}e od naredne sedmice boqe za{ti}eni jer po~iwe primena Zakona o za{titi korisnika finansijskih usluga. Ovaj propis stupio je na snagu jo{ 4. juna pa je bankarima ostavqen dovoqan rok da se pripreme i usaglase stare ugovore te pripreme nove obrasce. Ipak, aneksi na stare ugovore koje su ovih dana dobijali klijenti zbunili su mnoge pa je na ju~era-

ViceguvernerkaMiraEri}-Jovi}

{woj konferenciji za medije u Narodnoj banci Srbije viceguvernerka MiraEri}-Jovi} objasnila su{tinu novina i na~in na koji }e se primewivati. – Uskla|ivawe starih ugovora sa Zakonom je u interesu korisnika, nemojte izbegavati potpisivawe aneksa, ali ga pre toga pa`qivo pro~itajte – rekla je ona. Zakon obezbe|uje ravnopravan odnos ugovornih strana i pravo na za{titu od diskriminacije. Kod nas su tome bili posebno izlo`eni stariji sugra|ani, kojima su mnoge usluge bile nedostupne. Propis je donet u skladu s Direktivom EU 43/ez, a sem kredita obuhvatio je i druge pozajmice, kao {to su depoziti, kartice.

Mnoge novine su prethodnih sedmica bile dosta obja{wene, kao to da korisnici usluga imaju pravo na isti metod obra~una kamate na kreditni depozit i na zajam, kao i isti tip kursa. Oni se ne mogu obra~unavati na vi{em nivou u korist banke. Informacije prilikom ogla{avawa moraju biti razumqive, jasne i nedvosmislene. Ukoliko je kamata nula odsto, klijent se mora precizno obavestiti o tome pod kojim uslovima se ona primewuje. Zabraweno je ozna~avawe usluga besplatnim ako su uslovqene zakqu~ivawem drugog ugovora koji nosi dodatni tro{ak. Svakom klijentu kome prestaje oro~ewe uloga banka je du`na da 15 dana pre dostavi ponudu o novoj kamatnoj stopi i produ`ewu ugovora. On ima 30 dana od prijema obave{tewa da odlu~i o tome. U slu~aju da banka tro{kove uve}a iznad ugovrenog iznosa, klijenta mora o tome da obavesti 15 dana pre primene. Kod teku}ih ra~una klijent ima

Od ugovora klijent mo`e odustati u roku od 14 dana bez obrazlo`ewa u pisanoj formi, a s wim u roku od 30 dana, ali tada vra}a kamatu ili lizing naknadu za taj period. Isto tako, snosi i {tetu nastalu na predmetu lizinga. Kod

Uskla|ivawestarihugovorasanovimzakonomje uinteresukorisnika,nemojteizbegavati potpisivaweaneksa,aligapretogapa`qivo pro~itajte,poru~ilajeklijentimabanaka viceguvernerkaMiraEri}-Jovi} pravo da do 60.000 dinara podigne odmah po prilivu, a preko toga najkasnije za dva dana. Izmene vezane za platne kartice primewiva}e se od 1. januara 2012. U slu~aju gubitka, klijent snosi najvi{e iznos do 15.000 dinara ukoliko je zloupotrebu prijavio odmah, a najkasnije u roku od 45 dana. Ne snosi posledice gubitka ako mu banka nije omogu}ila da ga u svakom trenutku prijavi.

stambenih zajmova mogu}e je odustati samo ako novac nije kori{}en. Najvi{e pa`we klijenata izazvale su odredbe aneksa koji se odnose na kamatu. Banke su se `alile da je to retroaktivna primena. Stav NBS-a je da to nije obaveza unazad jer se odnosi na budu}e rate a ne ve} pla}ene. To va`i za sve ugovore zakqu~ene pre 5. decembra ove godine. Kamate iz starog ugo-

PORA@AVAJU]IREZULTATIGLOBALNOGISTRA@IVAWA „TRANSPARENSIINTERNE[NELA”

Svevi{ekorupcije uSrbiji Srbija je nazadovala i wen indeks percepcije korupcije pao je sa pro{logodi{wih 3,5 na 3,3, {to Srbiju stavqa na 86. mesto od 183 zemqe koje su ove godine rangirane, izjavio je ju~e predsednik organizacije Transparentnost Srbija VladimirGoati.

9,4 i [vedska koja ima indeks percepcije korupcije 9,3. Zemqe koje su percipirane kao najkorumpirawe su Avganistan i Mjanmar sa indeksom 1,5 i Severna Koreja i Somalija sa indeksom 1,0. On je podsetio da se ispituje percepcija, a ne ~iwenice i da

Nemapoliti~kevoqe Ekonomista MiroslavProkopijevi}ocenio je da je pad Srbije na listi me|unarodne organizacije Transparensi interne{nel o indeksu percepcije korupcije „lo{a vest i u politi~kom i ekonomskom smislu”. „Pogor{awe plasmana na toj listi zna~i ne{to mawe ulagawa, ne{to slabiju poslovnu reputaciju i ne{to vi{e sredstava koja }e biti potro{ena u neproduktivne svrhe, jer korupcija je kao lopovska aktivnost. Kroz wu se ne stvara novi dohodak, nego se samo preraspodequje postoje}i”, rekao je. Prokopijevi} je istakao da su izve{taji TI najpoznatji pokazateqi kretawa korupcije u zemqama u svetu i da su vrlo zna~ajni jer ta merila u procenama koriste i Svetski ekonomski forum, Svetska banka i razne fondacije. „Lo{a vest je to {to smo do sada imali stagnirawe, a ovog puta imamo nazadovawe”, rekao je Goati. On je rekao da su zemqe koje su percipirane kao najmawe korumpirane Novi Zeland sa indeksom 9,5, Danska i Finska sa indeksom

ocenu daju poslovni qudi, stru~waci i analiti~ari rizika, kao i da se smatra da je indeks percepcije korupcije do pet - endemska stvar. Kada je re~ o biv{im jugoslovenskim republikama, istakao je

Goati, kod Slovenije, Hrvatske i Makedonije je tako|e zapa`eno nazadovawe sa 6,4 na 5,9, odnosno sa 4,1 na 4,0 i u slu~aju Makedonije sa 4,1 na 3,9. Crna Gora je napredovala sa 3,7 na 4,0, dok Bosna i Hercegovina ima isti indeks percepcije korupcije kao i 2010. godine - 3,2. Prema re~ima Goatija, indeks percepcije korupcije uti~e na odluku investitora, banaka da li }e do}i u odre|ewu zemqu. Goati je naglasio da su neki od glavnih problema kada je re~ o borbi protiv korupcije u Srbiji: spora reforma pravosudnog sistema, nejasne akcije pravosudnih organa, selektivna sporost pravosudnog sistema, ali i najavqeno pripajawe Uprave za javne nabavke Ministarstvu finansija. Ministar unutra{wih poslova IvicaDa~i} rekao je da za Srbiju nije dobro {to je nazadovala na listi Transparensija po indeksu percepcije korupcije, ali da su u izve{taju Evropske komisije iznete druga~ije ocene. „Nije dobro da se na takav na~in Srbija ocewuje, ali u izve{taju Evropske komisije su druge ocene. Uz du`no po{tovawe, mislim da svi pre ~ekaju izve{taj Evropske komisije nego neke druge”, rekao je Da~i}. Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanovi} izjavio je da je bilo o~ekivano da }e zbog javnih nabavki Srbija ove godine biti lo{ije ocewena u izve{taju organizacije Transparensi interne{enel na osnovu indeksa percepcije korupcije. „Javne nabavke su, zajedno sa finansirawem politi~kih stranaka, dve kqu~ne oblasti koje su najvi{e doprinele da Srbija padne na listi 183 zemqe na osnovu toga kako se do`ivqava korupcija”, rekao je Jovanovi}.

vora po ankesu ne mogu biti ve}e od wene visine u trenutku zakqu~ewa ugovora. U neodredive elemente spada i ona ~uvena o uskla|ivawu kamate s poslovnom politikom banke. Banka je zato obavezna da klijentu dostavi obave{tewe o tome da je deo ugovora o kamati usaglasila sa Zakonom. Konkretno, fiksna kamatna stopa mora sada biti kao u trenutku zakqu~ewa ugovora. Kada se radi o kamati vezanoj za referentnu stopu, na wu se dodaje mar`a koja je va`ila u trenutku zakqu~ewa. Ako to ne pomogne, sledi obra}awe NBS-u. Ukoliko on ustanovi o~igledne nepravilnosti, da}e nalog za wihovo otklawawe kao i re{ewe o nov~anom ka`wavawu, a kazne se kre}u u rasponu od 500.000 do 800.000 dinara. Ukoliko ni nakon toga finansijska institucija ne ispravi propust, sledi dvostruka nov~ana kazna. NBS }e o tome dati javne informacije, a prvi ovakvi izve{taji mogu se o~ekivati za dva-tri meseca. D.Vujo{evi}

petak2.decembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

OLIVERDULI]

Katastargotov dokrajagodine Ministar `ivotne sredine Oliver Duli} ka`e da se u posledwih 30 godina u Srbiji nije gradilo koliko danas. Duli} je naveo da je u toku izgradwa autoputeva, mostova, raznih objekata i na hiqade stanova, u okviru programa za pomo} gra|evinskoj industriji u uslovima ekonomske krize. On je najavio da }e Srbija do kraja godine prvi put dobiti jedinstven katastar nepokretnosti sa savremenom svojinskom evidencijom, koja }e stvoriti uslove za br`i razvoj zemqe. Duli} je kazao da je do sada ve} digitalizovano gotovo 40 odsto katastra i da }e ceo posao biti gotov u 2013. „Srbija je ostvarila ogroman napredak u ovoj oblasti u prethodne tri godine”, rekao je ministar, navode}i da je nere{ena imovinska evidencija dosta ograni~avala investicije. Duli} je kazao da je Srbija zahvaquju}i kreditima Svetske banke i Vlade Francuske postala lider u oblasti upisa prava na nepokretnosti, zbog reforme koju sprovodi Republi~ki geodetski zavod (RGZ) i nabavke najasavremenije opreme.

Zahvaquju}i modernijoj svojinskoj evidenciji, uspe{no se re{avaju i imovinsko-pravni odnosi koji se ti~u velikih privatizacija, kazao je Duli} i kao primer naveo Naftnu industriju Srbije.

Direktor Svetske banke u Srbiji Lu Brefor je izjavio da je RGZ ostvario impresivne rezultate u izradi katastra nepokretnosti, navode}i da se ve} pregovara o odobravawu novog kredita Srbiji za dodatno unapre|ewe u toj oblasti. Brefor je kazao da podaci o nepokretnosti imaju veliki zna~aj za privredu svake zemqe, da nepokretnosti ~ine oko dve tre}ine bogatstva svake dr`ava, a dobit od nekretnina u~estvuje i do 50 odsto u bruto doma}em proizvodu.

Guvernerpri~ao oprivredi Na sastanku predstavnika vi{e udru`ewa privrednika, koji su nedavno uputili javni apel Vladi Srbije i NBS, i guvernera centralne banke Dejana [o{ki}a, analizirane su mogu}e mere kojima bi se situacija u privredi mogla unaprediti, uva`avaju}i ograni~ewa koja proisti~u iz nadle`nosti NBS definisanih zakonom. Kako je saop{teno iz Centralne banke, sastanak je protekao u konstruktivnoj atmosferi, ali je

konstatovano i da razgovore treba nastaviti uz prisustvo predsednika Vlade, kao kqu~nog sagovornika. Sastanku sa guvernerom, prisustvovali su predsednik PKS Milo{Bugarin, predsednik Udru`ewa poslodavaca Srbije „Poslodavac” MiodragKosti}, potpredsednik Udru`ewa „Poslodavac” Du{anBajatovi} i predsednik Unije poslodavaca Srbije Neboj{aAtanackovi}.


6

dRU[TvO

petak2.decembar2011.

Tajni kupci testirali Po{tu U prvom nezavisnom merewu kvaliteta slawa pismonosnih po{iqaka, koje je sprovela tokom oktobra, agencija za istra`ivawe tr`i{ta, javnog mwewa i medija „Medijum–Galup„ je analizirala vreme isporuke i kvalitet prenosa, na osnovu uzorka od

2.026 pisama koje je poslalo 135 „tajnih kupaca’’. Direktorka istra`ivawa ove agencije Milana Aleksi} ka`e da je slawe test-pisama obavqeno iz 121 po{te u 44 grada, dok su pisma dostavqana u 140 jedinica po{te u 45 gradova. Sa {altera je poslato 95 odsto pisama, dok su ostala poslata preko sandu~eta. Od ukupnog broja

pi sa ma, 78,18 od sto do sta vqeno je u D+1 roku, koji podrazumeva dan kada je predata po{iqka plus jo{ jedan dan dostave. U D+2 roku dostavqeno je 96,05 odsto pisama, 98,57 odsto u D+3 roku, a 99,85 odsto po{iqki u D+5 roku, dok su sva poslata pi-

sma dostavqena u D+6 roku. Kada je re~ o vrsti slawa, dostava D+2 je ne{to br`a prilikom slawa preko {altera nego putem po{tanskog sandu~i}a. Korisnici usluga Po{te u proseku ~ekaju u redu 3,28 minuta, pri ~emu je najdu`e vreme ~ekawa u Negotinu – 18,33 minuta, Aran|elovcu – 9,61 i Bujanovcu – 8,94 minuta.

NAKON ZREWANINA, I NOVI SAD DOMA]IN UDRU@EWU MEX

Vojvo|anski tulumi o kojima se na{iroko pri~a Posle Zrewanina, udru`ewe MEX, organizacija koja postoji nekoliko meseci i koja okupqa mlade entuzijaste, predstavi}e se i u Novom Sadu. Posetioci novosadskog kluba “Amnezija” 16. decembra mo}i }e prvi put na jednom mestu da vide sve potencijale ovog udru`ewa, poput sjajnih audioperformansa poznatih DJ-imena, vizuelnog {oua s LED-ekranima i nastupa u`ivo na podijumu s artistima. Na manifestaciji “MEX

showcase” nastupi}e Marko Nasti}i MarkoMilosavqevi}, dvojac koji je ove godine zatvorio “Egzit” festival i pustio posledwu traku na dens areni. – Za samo nekoliko meseci postojawa pokazali smo da }emo i te kako izrasti u veliki brend, koji }e biti sinonim za odli~an provod i organizaciju raznovrsnih alternativnih kulturnih doga|aja – ka`e za “Dnevnik” menaxer i jedan od vode}ih qudi udru`ewa MEX Marko Popov. – Podseti}u vas na to da smo letos u Zrewaninu organizovali kulturno-muzi~ki spektakl, manifestaciju “Nasty garden”, na kojoj su poseticima, a bilo ih je vi{e od 1.500, pravu poslasticu priredili DJ Marko Nasti}, DJ Damjan Eltech i drugi. Medijsku podr{ku pru`io nam je MTV, tako da smo prvi put u Banat doveli najpoznatiju muzi~ku televiziju.

On isti~e da je ekipa ove organizacije u posledwe vreme bila ukqu~ena i u mnoge druge poznate projekte, izme|u ostalog i “No} istra`iva~a” u Novom Sadu, iskazuju}i voqu da animira mlade qude da u {to ve}em broju pose}uju kulturno-obrazovna de{avawa. – Ciqna grupa na{eg novog projekta “MEX showcase” nisu samo mladi iz Novog Sada ve} i stanovnici okolnih mesta i gradova koji u takvim sadr`ajima pronalaze svoje interesovawe. Me|u dugoro~nim ciqevima je uspostavqawe nove vrste kulturno-muzi~kih doga|aja koji objediwuju vi{e umetni~kih aspekata, kao {to je video/audio animirani do`ivqaj, ili nesvakida{wi performans u`ivo koji je sinhronizovan s video-animacijom, svetlosnim efektima i odli~nom muzikom koju prire|uju najboqi di-xejevi s na{ih prostora – obja{wava Popov {ta to nude qudi okupqeni oko ove organizacije. Uspostavqawem ove vrste kulturno-muzi~kih doga|aja, veli na{ sagovornik, podsti~e se i razvoj alternativne kulture novosadske omladine, koja je sve zastupqenija na ovom podru~ju i koju karakteri{u odre|eni stil obla~ewa, vid dru`ewa i socijalizacije. – Novi Sad je jedan od retkih gradova koji pokazuje zavidan stepen dru{tvene odgovornosti prema po{tovaocima ovog aspekta kulture, elektronske muzike i sportu koji ga karakteri{e, kao {to su skejtbording, parkur i sli~no. Osim pomenutog, ina~e, na{e udru`ewe ima za ciq i da organizuje mlade i ukqu~i ih u volonterske projekte i dru{tveno odgovorne aktivnosti, a sve to zarad podsticawa svesti o kulturi `ivota i toleranciji. Efekti koji se `ele posti}i ovakvim delovawem jesu smawewe broja mladih koji konzumiraju narkotike i alkohol – nagla{ava Marko Popov. @. Balaban

dnevnik PROTEST ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Zaposleni nezadovoqni najavqenom reformom Vi{e stotina zdravstvenih radnika iz nekoliko gradova u Srbiji protestovalo je ju~e ispred Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu povodom najavqenih reformi u zdravstvu. Okupqeni oko sindikata „Nezavisnost” govornici su kritikovali najavqene izmene Zakona o platama u javnim slu`bama i dr`avnim organima, koji ure|uje i lekarske zarade, ali i ko rup ci ju i po li ti za ci ju u zdravstvu, nagla{avaju}i da na ~elo zdravstvenih ustanova kona~no treba da sednu sposobni, odgovorni i kompetentni, a ne strana~ki poslu{nici. Sindikat „Nezavisnost” najavio je i radikalizacaju protesta, kakva do sada nije vi|ena. U kritikama najavqenih izmena Zakona o platama re~eno je, izme|u ostalog, da }e li~ni dohoci no-

Foto:B.Lu~i}

vom regulativom sniziti plate deset odsto prvo u domovima

zdravqa, a za pola godine i u drugim ustanovama.

– Nismo protiv reformi. Naprotiv, zahtevamo da se sprovedu, ali ne na na~in kako predla`e nadle`no ministarstvo. Ne mo`e se plata lekara odre|ivati po broju pacijenata. Svaki pacijent ne zahteva isto vreme za pregled. Pacijenti imaju razli~ite istorije bolesti pa shodno tome oduzimaju i vreme – objasnio je predsednik Okru`nog odbora Granskog sindikata zdravstva i socijalne za{tite sindikata „Nezavisnost” MiroslavMuwas. Na protestu je re~eno i da se zarade u zdravstvu nisu pove}avale tri godine i da su realno ni`e 30 do 40 odsto. Nagla{eno je da su zdravstveni radnici pretrpani poslom te da se radna mesta ne popopuwavaju ni prilikom odlaska u penziju. Z. Deli}

MINISTAR ZDRAVQA ODBACIO PRIMEDBE ZAPOSLENIH

Plate na osnovu rezultata Nakon najave ~etiri sindikata zaposlenih u zdravstvu da }e stupiti u {trajk ukoliko bude usvojen predlog zakona o platama u javnom sektoru i uredba o korektivnom koeficijentu u zdravstvu koji, kako ocewuju, donosi smawewe plata od deset odsto ali i direktnu zavisnost zarade lekara od broja pacijenata, ministar zdravqa ZoranStankovi} odgovorio je da plate u zdravstvu ne}e biti smawene onim lekarima koji ispune prosek koji predvidi zdravstvena ustanova u kojoj rade, odnosno da }e biti odre|ivane na osnovu rezultata ostvarenih u mati~noj zdravstvenoj ustanovi. Naime, obja{wava ministar Stankovi}, norme za lekare ne}e biti odre|ene na republi~kom nivou da se ne bi do{lo u situaciju da lekari u malim sredinama ne ispu-

ne normu pa je zato predlo`en prose~an u~inak u zdravstvenoj ustanovi. On tvrdi da nakon dono{ewa zakona sledi usvajawe podzakonskih akata i uredba koja je, kako isti~e, dogovorena s predstavnicima reprezentativnih sindikata. To, dodaje, pod-

razumeva da se svakog meseca s predstavnicima sindikata odr`avaju sastanci da bi se sve nejasno}e korigovale i na{lo najboqe re{ewe za eventualne probleme. Ina~e, Stankovi} ne ostavqa mogu}nost, bez obzira na to {to je to uslov sindikata zaposlenih u zdravstvu da ne stupe u {trajk, da zakonski akt bude povu~en iz skup{tinske procedure jer, kako isti~e, Srbija mora da usvoji taj zakon zbog obaveza koje je preuzela od me|unarodnih institucija. – Po mom mi{qewu, u saradwi sa sindikatima izna{li smo najboqu formu da qudi u zdravstvenom sistemu ne do|u u poziciju da im se plata smawi – istakao je Stankovi}. Q. M.

NA UNIVERZITETU EDUKONS

Fond za stipendirawe najboqih Pod motom „Znawe je lepo jedino kad se deli” ju~e je na sve~anoj sednici na Univerzitetu Edukons osnovan Fond za stipendirawe studenata Edukons. Zajedno s poslovnim partnerima iz javnog i privatnog sektora, Edukons je do sada obezbedio 14 stipendija, a u Fondu o~ekuju da do kraja ove {kolske go di ne za narednu obez bede ukupno 50 stipendija. Stipendije Fonda Edukons u potpunosti }e po kri vati tro {ko ve {kolarine na ovom univerzitetu, a to je na osnovnim studijama oko 1.300 evra godi{we, a na master studi jama oko 2.500 evra. Naredne {kolske godine one }e biti dodeqene najboqim maturantima koji se upi{u na ovaj univerzitet, ali i wegovim najboqim studentima na zavr{nim godinama osnovnih i master studija. Studenti stipendisti ima}e i {ansu da po zavr{etku studi-

ja zapo~ nu po slovnu karijeru u kompanijama osniva~ima Fonda, ali i u nekoj od 50 kompanija i javnih insti tuci ja s ko ji ma Edukons ima potpisane ugovore o poslovnoj saradwi. – Ovaj fond je pokazateq da znawe i preduzetni{tvo moraju da na|u zajedni~ki interes u razvoju novih znawa i wihovoj prakti~noj primeni u savremenim tr`i{nim komunikacijama – rekao je rektor Univerziteta Edukons profesor dr Aleksandar Andrejevi}. Osniva~i Fonda za stipendirawe su, osim Edukonsa, i „Dunav osigurawe„, Slobodna carinska zona „Novi Sad„, „Univereksport„ i Pri-

Foto:S.[u{wevi}

vredna komora Vojvodine, a o~ekuje se da im se prikqu~e i druge kompanije i javne institucije

koje imaju potpisan ugovor o saradwi s Edukonsom. D. Deve~erski

VESTI U Srbiji registrovano 1.600 zara`enih HIV-om U Srbiji `ivi 1.600 qudi zara`enih HIV-om, a procewuje se da zbog nedovoqnog broja testiranih jo{ 3.500 osoba ne zna da je zara`eno tim virusom, saop{teno je ju~e u Beogradu u Gradskom zavodu za jav no zdra vqe po vo dom obe le `a va wa Svetskog dana borbe protiv side. Direktorka Kancelarije za HIV/AIDS u Institutu za javno zdravqe Srbije Danijela Simi} ka`e da je ove godine registrovano 96 zara`enih HIV-om u Srbiji, od kojih su 22 umrla, a 44 obolela od side. Po wenim re~ima, u Srbiji su do sada registrovane 2.692 osobe zara`ene HIV-om,

od kojih je 1.100 umrlo, a 1.585 obolelo od side.

Tadi}: HIV pozitivni ne treba da budu izop{teni Predsednik Srbije BorisTadi} razgovarao je ju~e s delegacijom qudi koji `ive s HIV-om i predstavnicima Omladine JAZAS-a, povodom Me|unarodnog dana borbe protiv side. Bilo je re~i o iskqu~ivawu iz dru{tvenog `ivota, diskriminaciji i drugim pote{ko}ama s kojima se susre}u HIV pozitivne osobe. Predsednik Tadi} je naglasio da je stalnom edukacijom mogu}e posti}i da HIV pozitivne osobe ne budu izop{tene iz dru{tva.

Petru{i}: Oboleli su diskriminisani Poverenica za za{titu ravnopravnosti Nevena Petru{i} upozorila je, povodom obele`avawe Me|unarodnog dana borbe protiv side, da su osobe obolele od te bolesti ili inficirane HIV virusom, u Srbiji izlo`ene razli~itim vrstama diskriminacije: od tretmana u zdravstvenim centrima, reakcija okoline i porodice, do sfere rada i zapo{qavawa. Stanovni{tvo Srbije pokazuje visok stepen netolerancije prema osobama koje `ive s HIV virusom, pokazala su i istra`ivawa, po kojima tre}ina smatra da oboleli od side treba da dobije otkaz, bez obzira na to {to svoj posao obavqa odgovorno i profesionalno, dok ~ak 90 odsto ne bi `ivelo u zajednici s bolesnim.


Promocijakwige oMladenovu Promocija kwige „Hronika ba~kog sela na Dunavu Mladenovo (Bukin)” autora dr Koste Duvwaka odr`a}esedanasu12~asovauGaleriji Prometej,TrgMarijeTrandafil11. Kwiga predstavqa obimnu dokumentaciju o Mladenovu sa preko 200 fotografija.Poredautoraupromociji u~estvuju akademik ^edomir Popov ikwi`evnikNenad Gruji~i}. J. L.

NA [TRANDU

Oddanasklizawenapla`i Klizali{te „Gradskog zelenila“ na centralnomplatou[trandabi}eotvoreno danas u 17.30 sati. Klizawe }e danas 17.30do19.30biti besplatno,kaoiizdavawe klizaqki. Od sutra }e se kori{}ewe klizali{taiiznajmqivaweklizaqkinapla}ivati.Zasmenuutrajawuodsatipo bi}e potrebno izdvojiti 160 dinara, a za

iznajmqivaweklizaqki100.Radnimdanimaklizali{te}eraditiupetsmena- od 10do19.30sati,avikendom}ebitiorganizovanaidodatnasmenaod20do21.30~asova. ^etvrtugodinuuzastopnobi}eorganizovana i {kola klizawa „Prvi koraci“, namewenadeciuzrastaodpetdodesetgo-

dina.Petodnevnikursstaja}e1.000dinara.Prvikurspo~iwe19. decembra,drugi od26,tre}iod9. do13januaraiposledwi ~etvrti, od 16. do 20. januara. Termin rezervisanzaobukumali{anajeod9do10 ~asova.Prijavqivawemo`edaseobavina blagajni klizali{ta, a bli`e informacijemogusedobititelefonomna455-719.

Novosadska petak2.decembar2011.

{qivu granicu, pa i ne ~udi {to imamo ~epove u saobra}ajunalikprestonici.Postala je nemogu}a misija na}i slobodno parking mesto na Novomnasequ,iliLimanima. A,smejalisuse~ovekukada je projektovao Bulevar oslobo|ewasatritrake,asadbi nam dobro do{la i ~etvrta. Dobijamonovebulevare,kru`ne tok ov e, urb an is ti i vlast teraju tranzitni saobra}ajizcentra,alinituposao nije ura| en do kraja. Stvaraju se novi ~epovi, jer bulevarinemajuni~etiri,ni tritrake,ve}imaslu~ajevai sajednom. D.Igwi}

U GRADU SNIMQENO 25 OBJEKATA

Kamerelovile gdesuzgradenajtawe Novosa|anisuproteklogmesecaimaliprilikuda saznaju kako da u{tede energiju u svojim objektima, zahvaquju}i timu stru~waka iz Beograda. U okviru projekta „[tedimo energiju - investirajmo u budu}nost” obezbe|eno je 50 besplatnih pregleda stambenih i poslovnih objekata, odnosno snimawa termografskimkamerama.Ovekamereutvr|ujukolikosui kakozgradeiliku}eizolovane,asnimawasuorganizovanauNovomSadu,^a~ku,U`icuiKragujevcu. Una{emgraduprijavilosenajvi{evlasnikaobjekata,wih25,aju~esustru~waci,izme|uostalih,obi{liiOsnovnu{kolu„SvetozarMarkovi}Toza„. KoordinatorprojektaMirko Bun~i} ka`edasuse odlu~ilizaovuakcijujerjeSrbija,{toseti~eenergetskeefikasnosti,naposledwemmestuuEvropi. -Una{ojzmeqisepometrukvadratnomtro{i~ak 65odstovi{eenergijenegousvimrazvijenimzemqama.Mismotudaimuka`emoidamosaveteoenergetsko efikasnim merama, odnosno {ta je najboqe da primene,zamenestolariju,izolujuzidoveilikrovka`eBun~i}. G. ^.

Foto:S.[u{wevi}

Veliki–maligrad

N

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovi Sad je narastao u svakomsmislu.Kouto nijeverovao,demantovaogajepopisstanovni{tva. Ne samo da je pove}an broj stanovnika, nego smo na vrhu ipobrojuprivremenihNovosa|ana. Mnogi gravitiraju ka na{ojvaro{iigradjeprerastaouko{nicu. Me|utim, infrastruktura nije u potp un os ti prat il a razvoj Novog Sada i priliv qudi, pa je postalo malo tesno. Fali nam osnovnih {kola, nedostaju vrti}i, u autobusima gradskog prevoznika postalojetesno.Ibrojautomobila je pre{ao nepodno-

[kolu„Prvikoraci“vodi}einstruktor klizawaSvetlana Tre{wi}. Za u~enike osnovnih {kola „Gradsko zelenilo“ }e u dva navrata organizovati besplatnu{koluklizawakoja}emo}ida brojido20polaznika.Prvikurspredvi|enjeod3.do23.decembraod10do11.15 ~asovaiod11.30-12.45,adrugiod16.janua- rado15.februarauistimterminima. IovezimeJKP„Gradskozelenilo“organizova}e dva humanitarna maskenbala naklizali{tuito24.decembrai6.januaraod16do17.30sati. B. M.

U AMBULANTI NA NOVOM NASEQU

Besplatnipregledi osobasinvaliditetom Foto:S.[u{wevi}

NA RASKRSNICI KOD „MERKATORA”

Namigujunovisemafori NaraskrsniciBulevaraoslobo|ewaiBulevaraCaraLazararadnicipreduze}a„Put”mewalisuju~eprepodnestubovesemaforapa }esenapomenutojraskrsnicina}inovasignalizacija.Ovajposaomalojeusporiosaobra}aj,alisenisustvaraleve}egu`ve. B. M.

V remeploV

@ilinskihumanost platioglavom Endre Baj~i @ilinski, poslanik Stranke malih posednika, 2. decembra 1942. poku{ao je u parlamentu Ma|arske da govori ozlo~ina~kojracijiuNovomSadu,januara1942.Nije uspeo da izusti ni tri~etiri re~enice jer su ga fizi~ki napali wila{i, pripadnicima|arskenacisti~kepartije.Onisugai ubili u posledwim danima svoje vlasti pred sam ulazakCrvenearmijeuBudimpe{tu. N. C.

EndreBaj~i@ilinski

Akcija„OtvorenavrataDoma zdravqa” bi}e organizovana u subotu u holu Doma zdravqa na Novom nasequ, Bulevar SlobodanaJovanovi}a9.Sobziromda se tog datuma obele`ava Me|unarodnidanosobasinvaliditetom,uovojakcijiakcenatjesta-

vqennabesplatnepregledeosoba sa invaliditetom, ali pravo pregledaima}esviNovosa|ani. Uakcijikojaseodr`avaod9do 13 ~asova gra|ani }e mo}i besplatnodaproverenivo{e}era, holesterola i triglicerida u krvi,daizmerekrvnipritisak,

urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e, provere gustinu kostiju i posavetuju se s medicinskimradnicima. Ovo je 25. akcija koja se prire|uje ove godine i do sada je pregledano13.457qudi. I. D.

Molinarijevpark krasiPetrovaradin Prviure|eniparkuPetrovaradinu,rekonstruisaniMolinarijev park, ju~e je simboli~no otvoren,nakonnepunihmesecdana od po~etka radova. Ure|ewe parkapodrazumevalojeizgradwu pe{a~kihstaza,postavqawetri kapije od opeke i parterno ure|ewe. - Ovaj prostor je do nedavno biopotpunozapu{ten,jeruwega nije ulagano od 1967. godine. Na inicijativuMZ„Petrovaradin”, uzpomo}GradaiPetrovaradinaca,upotpunostijeure|enioplemewen i sada bi trebalo da postanemestookupqawastanovnika ovog dela grada. Plan je se u centruparkaposadijelkakoja}e bitioki}enazaNovugodinu-rekao je gradona~elnik Igor Pavli~i}, koji je ju~e obi{ao Molinarijevpark. Prema re~ima direktorke JP „Gradsko zelenilo” Nata{e Ra{ete ovo preduze}e je od Repu-

Gajevaulica bezvode Zbog planiranih radova na vodovodnoj me`i, danas od 11 do 15 ~asova vode ne}e biti u Gajevojulici(odJevrejskedo Pap Pavla). Dodatne informacijemogusedobitinabroj telefona0800-333-021. A. J.

Razmenazimske opreme Razmenazimskeopremeodr`a}e se sutra od 9 do 13 ~asova u SPC „Vojvodina”, na platou ispred Gradske kafane. Prodajno mestoko{ta100dinara,azaposetioceulazjebesplatan. G. ^.

Izlo`baMilana Bukovca Izlo`ba pod nazivom „Karikatura,strip,ilustracija”autoraMilana Bukovca bi}eotvorena ve~eras u 19 sati u Galeriji KIC“Mladost”uFutoguuUlicicaraLazara42. I. J.

Iskqu~ewastruje

Foto:S.[u{wevi}

bli~kog fonda za za{titu `ivotne sredine dobilo milion i ~etristohiqadadinarazaure|ewe parka. Uklowena su ~etiri trulastabla,aposa|enojesedamdeset novih. Postavqeno je pet-

naestklupaiistotolikokorpi zaotpatke.Posebandoprinosizgradwi parka dao je stanovnik Petrovaradina Cvijo Kr~mar kojijedonatorkapijaicentralnogdelaparka. J. Zdjelarevi}

Novi Sad: od 7.30 do 13.30 sati povremenoupojedinimulicamana Klisi;od 8.30 do 10.30 satiKamewar,PodunavskaulicaideonaseqaFe{ter.Sremska Kamenica: od 9 do 12.30 satiUlicavojvodePutnikaod1do73iod46do68,Zmajevac 1. Rakovac: od 8.30 do 13 sati deo naseqa Salaksija od trafo stanicepremaLedincima.Koviq: od 9 do 11 sati preduze}e„Ragaji”, preduze}e za `ito i kukuruz, Zemqoradni~ka zadruga Koviq. Ledinci: od 8.30 do 12 satiKara|or|evaulicauStarimLedincima.

c m y


8

petak2.decembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

KOLIKO]E„ZELENILO”OVEGODINEULO@ITIUOZELEWAVAWE

Samoza784sadnice 12,2milionadinara Gradona~elnikIgorPavli~i}iko{arka{DarkoMili~i} Foto:R.Hayi}

POSLEHUMANITARNOGKONCERTAZADECU OBOLELUODBATENOVEBOLESTI

Trimiliona poma`ule~ewe Kona~an obra~un prihoda od prodatih ulaznica na Humanitarnom koncertu za decu obolelu od Batenove bolesti potpisao je ju~e u Gradskoj ku}i proslavqeni ko{arka{ i organizator koncerta Darko Mili~i}. Time je sa ra~una Spensa - na koji je upla}ivan novac od kupqenih ulaznica - oko tri miliona dinara preba~eno na ra~un Udru`ewa gra|ana za borbu protiv retkih bolesti kod dece „@ivot”. Potpisivawu je prisustvovao i gradona~elnik Igor Pavli~i}, koji se zahvalio sugra|anima na odzivu i doprinosu u prikupqawe dela novca za le~ewe ove dece. -Uspeli smo da sakupimo deo novca zahvaquju}i pre svega Darku Mili~i}u koji nas je i okupio. Nadam se da }e biti jo{ dobrih qudi, koji }e `eleti da pomognu i daju deo sebe za drugog-rekao je Pavli~i}.

Novosa|anima se zahvalio i Mili~i}, koji je sumiraju}i utiske sa koncerta naglasio da je prikupqena suma kako wegova tako i zasluga svih izvo|a~a i Novosa|ana koji su kupili karte. -Atmosfera je bila odli~na i hvala svim qudima koji su kupovinom karata jedan deo tereta skinuli sa le|a roditeqa ove dece. Nadam se da }e biti jo{ ovakvih akcija- istakao je Mili~i}. Potpisani obra~un je u ime navedenog udru`ewa preuzela majka devoj~ice koja boluje od Batenove bolesti BojanaMirosavqevi}. Mirosavqevi} je rekla da }e im novac pomo}i da decu odvedu na le~ewe mati~nim }elijama u Kinu. Prema wenim re~ima nedostaje jo{ novca da bi se sakupila potrebna suma, te }e iz tog razloga nastaviti sa akcijama. N.R.

U„ARENISINEPLEKSU”

Nagradadvestahiqaditom gledaocufilma„Parada” Posetioci „Arene sinepleks„ koji danas i sutra budu gledali film „Parada” Sr|anaDragojevi}a, uz kupqenu ulaznicu za ovaj film dobija}e vau~ere na osnovu kojih }e u~estvovati u nagradnoj igri u kojoj }e biti izvu~en 200.000 gledalac ovog filma. Glavna nagrada je putovawe koje dodequje agencija “Xambo travel”. Izvla~ewe dobitnika zakazano je za sutra na projekciji u 20 sati. I.J.

„DNEVNIK”I „LAGUNA”POKLAWAJU KWIGE

„^ajniklubprofesora Nikoli}a” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve

kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „^ajni klub profesora Nikoli}a” koje je napisao BojanMedi}. Dobitni-

ci }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Nakon izbavqewa iz albanskih vrleti, Srbi }e nakratko zastati na obali Skadarskog jezera, dok }e Hobiti, nakon bekstva iz Morije, spletom neobi~ne povezanosti sa Srbima, zastati kraj Jezera Ogledala. No, po{to }e ih neprijateqi progoniti u stopu, i jedni i drugi }e nastaviti svoje potucawe. Srbi }e krenuti put jadranske obale u susret Saveznicima, a Hobiti }e kro~iti u {ume Lotlorijena u susret Vilovwacima. Pobuna |aka u jednoj palilulskoj {koli zbog pismenog zadatka stvorila je u medijima novu sintagmu „mladohobiti sa Palilule“. [ta je zaista razlog u~eni~ke pobune? Za{to „mladohobit“ Du{an ne}e da odustane od teza koje je izneo u svom radu? Ali to je tek po~etak odiseje stranicama Gospodara prstenova X. R. R. Tolkina i fascinantnih podudarnosti sa mnogim va`nim epizodama iz srpske istorije. N.R.

Tribinaomobingu Za{titnik gra|ana Novog Sada AleksandarGruji} zakazao je za ~etvrtak 8. decembar tribinu na temu „Mobing u radnom okru`ewu„. Tribina po~iwse u 10 ~asova u Plavoj sali Skup{tine grada. Namera za{titnika gra|ana je da se predstavnici gradskih uprava, posebnih organizacija, slu`bi, javnih preduze}a i ustanova upoznaju s pojmom mobinga i razlozima koji dovode do nastanka ove pojave. Na tribini }e u~estvovati eminentni stru~waci iz pravnih i medicinskih nauka i predstavnici sindikata. Z.D.

Preduze}e „Gradsko zelenilo” platilo je novosadsoj firmi “Grin lend Komarov” 12,2 miliona dinara za nabavku drvorednih sadnica. Kako tvrde u „Zelenilu”, za ovaj novac kupqeno je ukupno 784 sadnica, a re~ je o osam razli~itih vrsta. Najskupqi je stubasti grab, kojeg je ujedno nabavqeno i najvi{e 280 komada, a jednu sadnicu „Zelenilo” je platilo 19.500 dinara. U proseku ostale mladice su pla}ene oko 15.000 dinara, me|u kojima su patuqasti i japanski javor, koprivi}, vrste gloga i klen. Na in ter ne tu, na ber za ma sadnica, mo`e da se kupi japanski javor za 30 evra, a „Zelenilo” ga je platilo ~ak 12.500 dinara. Jasno je da cenu odre|uje starost mladice i budu}i pre~nik sta bla, ali raz li ka je

ogromna. Tako|e, od suboti~ke firme „Fiori” za 542.000 dinara su kupqeni visoki i sredwi ~etinari, a u preduze}u navode da je re~ o 500 komada tuje, pa tako ispada da jedna mladica

bi}e zasa|eno oko 10.000 novih stabala u gradu, a procenat zelenih povr{ina pove}a}e se na 10 odsto, dok je pre tri godine bio ispod pet. Proizvodwa sadnica u na{em rasadniku se pla-

„Zelenilo”kupiloosamvrstadrvorednih sadnica.Stubastigrabplatilo19.500dinara, aostalemladicesuoko15.000,me|uwima: patuqastiijapanskijavor,koprivi},glogiklen staje 1.000 dinara. Od iste firme kupqeno je i li{}arsko i ~etinarsko {ibqe za 878.000 dinara, ali u „Zelenilu” nisu naveli o kojim biqkama i koli~inama je re~. - Ve}ina tih sadnica ve} je posa|ena {irom grada, a ostatak }e biti u narednih petnaestak dana. U toku ove godine

nira u skladu sa potrebama i mogu}nostima, ali treba znati da je za razvoj sadnica koje su namewene drvoredima u gradu, potrebno i vi{e od pet godina - obja{wavaju u „Zelenilu”. Me |u tim, u pred u ze }u nam ni su re kli ko li ko je nov ca utro{eno za kupovinu sadnica ove godine, kao i koliko se

planira para za narednu godinu, a znaju o koliko novih stabala je re~. Umesto odgovora, re~eno nam je da }e se podatak o utro{enim parama na}i u poslovnom izve{taju preduze}a, koji }e se pred odbornicima Skup{tine grada na}i naredne godine. - Nabavka zelenila kojeg u odre|enom trenutku nema u na{em rasadniku ili jo{ nije dovoq no od ne go va no za sad wu, oba vqa se pre ma po tre ba ma. „Zelenilo„ u~estvuje na tenderima i ne mo`e se unapred znati koji }emo posao dobiti. Nabavke se finansiraju iz razli~itih izvora, kao {to su Grad i fondovi, a sve zavisi od naru~ioca posla - probali su da ubla`e izbegavawa odgovora u „Zelenilu”. D.Igwi}

OBELE@ENME\UNARODNIDANBORBEPROTIVSIDE

[irisezonabez diskriminacije „Zona bez diskriminacije” naziv je ju~era{we akcije, koja je prire|ena ispred Informativnog centra Turisti~ke organizacije Novog Sada u Ulici Modene, a povodom obele`avawa Me|unarodnog dana borbe protiv side i podr{ke osobama koje `ive sa HIV infekcijom. Volonteri Udru`ewa Crvene linije, Ekumenske humanitarne organizacije, Omladine Jazasa, Novosadskog humanitarnog centra i Crvenog krsta izvodili su performanse i delili promotivne materijale.

- Udru`ewe Crvena linija, koje je ove godine nosilac projekta u borbi protiv side, pru`a psihosocijalnu pomo} osobama koje `ive sa HIV infekcijom tako {to na{i volonteri odlaze na Kliniku za infektivne bolesti kako bi razgovarali s obolelima - kazao je predsednik pomenutog udru`ewa GoranKqaji}. ^lanica Gradskog ve}a za socijalnu i de~ju za{titu prof. dr SawaStojanovi}napomenula je da je diskriminacija osoba obolelih od side veliki dru{tveni problem.

Javni~as Oko stotinu novosadskih sredwo{kolaca prisustvovalo je ju~e javnom ~asu u Skup{tini grada povodom obele`avawa Me|unarodnog dana borbe protiv side. Javni ~as o sidi organizovao je predsednik Skup{tine grada AleksandarJovanovi}. O bolesti i wenim posledicama govorili su predsednik pokrajinske Komisije za borbu protiv side dr Predrag\uri}, predstavnik Udru`ewa „Crvena linija” RajkoGresi} i {ef kabineta Pokrajinskog ombudsmana PavelDomowi. - Veoma je va`no da mladi uvide zna~aj odgovornosti prema sebi i drugima i saznaju preventivne mere u borbi protiv side - istakao je predsedik gradskog parlamenta.\acima su predo~ene naj~e{}e predrasude i neistine vezane za ovu bolest. I.D.

Foto:N.Stojanovi}

- Osoba koja je HIV pozitivna strahuje od gubitka posla, izolacije iz dru{tva i sli~no. Ciq akcije je da objasni qudima da je ta osoba zdrava, ali je nosilac potencijalnog opasnog oboqewa i da zbog toga mora da sledi odre|eni broj stvari u pona{awu, kako bi sa~uvao sebe i druge. Isto tako, gra|ani treba da znaju da ne mogu da se zaraze ovom infekcijom usled ru-

SUTRANASPENSU

Radikalidele pravnesavete

[kolaaran`irawacve}a Prva radionica „Male {kole aran`irawa cve}a“, tradicionalanog programa Pokreta gorana Novog Sada, koji se realizuje po 34. put, odr`a}e se sutra u 10 ~asova na prvom spratu Spensa. In`eweri hortikulture i pejza`ne arhitekture Jasna Atanackovi}, dr AgnesPotkowak, OlgicaMarin~i} i IvanaJefti} }e se tru-

diti da polaznike upoznaju sa istorijom umetnosti aran`irawa, razli~itim stilovima i elementima aran`mana, ~uvawem i su{ewem biqnog materijala, priborom i alatom koji se koristi. Obavezan deo radionica }e biti i prakti~an rad, gde }e deca u okviru svoje ekipe samostalno

^ITAOCI PI[U SMS

kovawa i dru`ewa i da je u dana{we vreme takav vid diskriminacije nedopustiv - ukazala je Stojanovi}. Gradska uprava za socijalnu i de~ju za{titu, za realizaciju Programa „Podr{ka osobama koje `ive sa HIV infekcijom i edukacija lokalne zajednice”, u okviru kojeg se odr`ava pomenuta akcija, obezbedila je 500.000 dinara. I.D.

primeniti svoje ste~eno znawe za izradu stonih i zidnih aran`mana, buketa, ven~i}a i ekolo{kih ukrasa za jelku. U~esnici programa su po troje u~enika {estih razreda iz 22 novosadske osnovne {kole. Vi{e informacija mo`e se dobiti na brojeve 523-865, 451-788 ili 060/0451-788. A.Va.

Pravne savete gra|anima dava}e Savet za prava i propise Gradskog odbora Srpske radikalne stranke danas od 16 do 18 ~asova u prostorijama te partije. GO SRS-a nalazi se na Bulevaru Mihajla Pupina 18b. A.L.

065/47-66-452

Pliva}eribasamouse}awu Zatra`imo od nadle`nih da hitno zabrane svaki ribolov i lov u slivu Dunava. Pokrenite akciju dok jo{ ima ne{to riba, ptica i divqih stvorewa. Pecaro{ 064/1165... *** Neverovatno da se u praksi GSP-a ni {ta ni je pro meni lo. Primeri- voza~ autobusa 866 u subotu oko 13 sati na liniji 5 ka Klisi pravi nekoliko prekr{aja i ne ka`wava se, vozi prebrzo, putnici reaguju, on ih kulira, ne staje na svim stanicama, u toku vo`we na Temerinskom mostu otvara vrata i Romu koji vozi bicikl s motorom psuje. Odakle mu pravo? Gradona~elni~e reagujte, molim Vas. 065/8337... *** Taman sam se odmorila od komentara ~itaoca 064/1141... kad do|e novi 064/ 5230......Je

li to isti ~italac? Dajte prostora za komentare drugih. 065/8651... *** Za 063/5230... „ S po{tovawem „ ^esta vam je tema policija. U broju od srede su vam objavqene ~ak dve takve SMS poruke. Obe vrlo negativne! 064/6109...

*** Najzad izabra{e novog predsednika Privredne komore Vojvodine i to ~oveka koji je nedavno propao na izborima za predsednika sremske komore. Zna~i, ne vaqa u Sremu, a wihov je ,,kadar’’, ali je dobar za Vojvodinu. 061/7007... *** Pi{ete za Bulevar Evrope da }e biti gotov do 15. decembra i lepu ste sliku stavili, ali on nije ba{ takav kod “Manuela” i zato taj novoizgra|en deo i nije bulevar. Zakqu~ak “Manuel” je ja~i od grada. 063/6352… *** Ne mogu da verujem da je istina da }e lekari zaista primati platu onako kako sam jutros ~ula na TV. Te{ko nama sa wihovim glupostima. 064/1202...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak2.decembar2011.

9

ZAVR[ENAINVESTICIJATR@NICENANAJLONPIJACI

Hladwa~anarednenedeqe otvaravrata Hladwa~a na Nalon pijaci, koja }e imati uslove za skladi{tewe oko 600 tona poqopriv redn ih proi zv od a, zvani~no}epo~etisradomodnaredn e ned eq e. Ta~ an dat um sve~ an og otvar aw a ovog od i{we najve}e investicije „Tr`nice”nijejo{potvr|en. U izgradwu rashladne hale na Najlonu ulo`eno je 12 miliona,dokjezaopremuizdvojeno {est i po miliona dinara. Trgovci }e tu mo}i da lageruju svoju robu, a s druge

Foto:N.Stojanovi}

strane „Tr`nica” }e se osposobiti za veletrgovinu poqoprivrednih proizvoda. Plan ovogpreduze}ajedautokunaredne godine sami otpo~nu da kupujuproizvodenaveliko,po jeftinijojceni,daih~uvajuu hladwa~i, pa potom u odre|enovremepreprodaju. Cena izdavawa prostora u hladwa~inaNajlonuzavisi}e odperiodanakojizakupac`eli da odlo`i svoju robu i dodatnihusluga,kao{tojetransportrobe. I.D.

Ni~eirezervoarpitke vodenaPopovici od 600 metara, od ulice Jerneja Kopitara do Pre{ernove, vrednisuoko60milionadinara.Na Ju`nomTelepu}ena{epreduze}e ~astiti gra|ane prikqu~nim {ahtom, {to zna~i da ne}e oni morati da ga ugra|uju - ka`e za na{listPRmenaxeru„Vodovodu” Davor Santra~. Dodaje da je jedanodrazlogataj{tojeublizini odbrambeni naspip, pa su strogapravilakojejepropisalo preduze}e„VodeVojvodine”. Obnavqase kanalizaciona mre`a u[kolskojulici aradovivrede oko12milionadinara igradi se vodovodnaBulevaruEvropedo Ulice Bra}e Grulovi} i delu Somborskogbulevara,uvrednosti odoko42milionadinara -Gradise vodovodna mre`eu Ulici Senteleki Kornela, od

Uskorogradwalimanskogkolektora Utokunarednenedeqeo~ekujesepo~etakradovanaizgradwi limanskogkolektora.Ukupnavrednostradovajeoko50miliona dinara,rokzazavr{etakradovaje 60kalendarskihdana.

RadovipunomparominaSomborskombulevaru

Somborskog bulevara do Ulice ]irilaiMetodija,uvrednosti od oko 10 miliona dinara, a radi se i na rekons trukciji vodovodne mre` e u ulicama Tranxamentska, Tunisava Pau- novi}a i Dragutina [enka u Petrovaradinu, u vrednosti od

Zapetardenacrno paprenakazna - Ipak u ve}ini slu~ajeva ima}emo organizovane akcije spolicijom.Kaoipro{le,i ove godine komunalna policij a sem {to ka` wav a ima pravoidaoduzimarobu,{to nije bio slu~aj s inspekcijama–istakaojesagovornik.

ilidaihbaremneprodajudeci. Nesmotreno{}u se mo`e dog od it i da iz bez az len ih de~jihigaranastanute`epovredekoje}eihpratitikroz ~itav`ivot. Zaonekojineovla{}enobacaj u pet ard e predv i| en e su

^etiriklasepirotehnike Pirotehni~ka sredstva dele se na ~etiri klase. Prvu i drugu mogu da kupuju gra|ani, a tre}u i ~etvrtu samo osobe kojeimajuodobrewezanabavkuodMUP-a. Prvuklasumogudakupujuidecado18godina,atosuzapravomalepetardesli~ne{ibici.Udruguklasuspadajuzelenepetarde. Petarde i rakete u maloprodaji moraju imati nalepnicu na srpskom jeziku, koja sadr`i naziv pirotehni~kog sredstva,nazivuvoznikaiuputstvozaupotrebu. I lek ar i Dom a zdrav qa „Novi Sad” apeluju na roditeqe da ne dozvoqavaju deci bacawe petardi i drugih eksplozivnih naprava, kao i da narednih dana, pogotovo oko Nove godine i Bo`i}a, strogokontroli{ude~jexepovei torb e. Lek ar i apel uj u i na vlasniketrgovinaipija~nih tezgidanenabavqajupetarde isli~neeksplozivnenaprave

preto~eno u likovne radove, koji su danas ovde izlo`eni ka`e stru~ni saradnik za likovno iz PU „Radosno detiwstvo”DraganJaji}. Naprole}e}ebitiorganizovaneekolo{keradioniceza decuuKameni~kominovosadskim parkovima, kao i u de~jimvrti}ima.UZavodujeplaniranodase5.junanaDanza{tite`ivotnesredineodr`i velika izlo`ba likovnih radova, nastalih u okviru ovog ekolo{ko- edukativnog programazadecu. A.Va.

Sredwo{kolcidanas volontiraju

oko tri miliona dinara - isti~eSantra~. U toku je rekonstrukcija kanalizacije u Ulici Bogdana Garabantina, vrednost radova je oko triipomilionadinara,azzavr{etaksvihovihradovaseo~ekuje tokomdecembra. Q.Nato{evi}

KOMUNALNAPOLICIJAUNISKOMSTARTU

I ove godine }e prazni~nu groznicuobele`itiprigodne pros lav e prop ra} en e nev erovatnim koli~inama petardi i svetle}ih raketa. Mali brojqudiznaodaklesetakve stvari nabavqaju, ali je sigurno jo{ mawe onih koji su upu}eni u zakone koji prate prodaju i upotrebu pirotehnike. Na grads kim pij ac am a i ulicama,teoko{kolauskoro }e se ~uti {aputawe „petarde, petarde”. Ova roba, ve} pred praznike mo`e se na}i nagotovosvakom}o{kuikakotove}ide,decasunajboqe mu{terije. Zbog svega ovoga komunalna policija priprema akciju, kontrole uli~nih prodavaca, koji pored ostale robeprodajuipetarde. Na~elnik komunalne policijeNeboj{aRadovanac ka`e za na{ list da }e poja~ana kontrolakrenutiuskoro,ada }ekomunalnipolicajcimo}i daka`wavajuonekojiihprodaju, ali iskqu~ivo po Odlucigrada,uokvirukojestoji da kom un aln a pol ic ij a mo`edaoduzmerobuodnosno predmete.

Mali{ani „Uparkudetiwstva” Pok raj ins ki zav od za za{titu prirode, Pred{kolska ustan ov a „Rad os no det iwstvo”,De~jeselo„DrMilorad Pavlovi}” i Udru`ewe „Kaspar” potpisali su ju~e u Zavodu za za{titu prirode sporazumosaradwikojiseodnosi na realizaciju ekolo{koedukativnog programa za decu „Uparkudetiwstva”. -Pri~aosaradwipokrenutajeuoktobru,uokviruDe~je nedeqe, kada su mali{ani posetiliZavod,gledalifilmi slu{ali o qudima koji ~uvaju na{u okolinu. To iskustvo je

RADOVI„VODOVODA”[IROMGRADAVREDNI130MILIONA

NaPopovici suju~epo~eliradovi na novom rezervoaru pitke vodeipumpnojstaniciuvrednosti od 24 miliona dinara. Rok za zavr{etakradovaje120kalendarskihdana.Po~etkomslede}enedeqekrenu}eradovinarekonstrukciji kanalizacione mre`e u NikolajevskojuliciuNovomSadu. Radovi u du`ini cele ulice vrednisuokotrimilionadinara, arokzazavr{etakradovaje30kalendarskihdana.Utokuizvo|ewa radovanarekonstrukcijikanalizacijeNikolajevskaulica}ebiti zatvorenazasaobra}aj. -Trenutnosuu gradu otvorena gradili{ta s radovima vrednim 130 miliona dinara. Radovi na izgradwi sekundarne kanalizacije na Ju`nom Telepu – sliv ulice Sime Matavuqa u du`ini

Foto:N.Stojanovi}

nov~anekaznedo20.000dinara ili zatvorska kazna do 60 dana. Uokviruakcijekomunalna policija}e~e{}epatrolirati oko {kola, na trgovima i drugim mestima gde budu javna okupqawa. U Novom Sadu dozvolu za prodaju pirotehni~kih sredstava ima nekoliko prodavnica,ajedanaodwihje i„[ime–specijalniefekti“. Q.Nato{evi}

Humanitarnikoncert verskihzajednica

Retkebolesti uhaigrla

Tradicionalni Humanitarni koncert verskih zajednica Novog Sada, u organizaciji Jevrejskeop{tineNoviSadiSrpskepravoslavnecrkveneop{tineNoviSad,odr`a}ese5.decembrauSinagogi,sapo~etkomu19~asova. Ulazjeslobodan,aposetioci}emo}idadaju prilogeFonduzapomo}preranoro|enojdeci, {tojeciqorganizovawakoncerta. J.P.

Tribina pod nazivom „Retke bolesti u otorinolarinigologiji”odr`a}eseve~erasu19satiu ^itaoniciGradskebibliotekeuNovomSadu,Dunavska1.Povodzaodr`avawetribinejeobjavqivawe kwige „Atlas retkih bolesti u otorinolarinigologiji”autorkeprof.drJeleneUdovi~ki. Poredautorke,okwizi}egovoritiprof.drRadivoj Topolac, prof. dr Vladislav Nikoli} i prof.drBrankaHaxi}. I.J.

Usklopuprojekta“Sredwo{kolcizasredwo{kolce”kojijepokrenulaUnijasredwo{kolacaSrbije,danas}ebiti realizovan Dan volontirawa. Ideja projekta je da odre|eni brojsredwo{kolacajedandan u {kolskoj godini ne poha|a nastavu,ve}volontiraupreduze}ima. U Novom Sadu bi to bile mawe pekare, frizerski saloni,Gradskabiblioteka… Tako }e danas u projektu u~estvovati200volonteraizNovog Sada, u~enika Gimnazije “Jovan Jovanov} Zmaj”, Tehni~ke {kole “Mileva Mari}

Ajn{tajn”, Gimnazije “Isidora Sek ul i}”, Med ic ins ke {kole “7. april”, Gimnazije “LazaKosti}”,Tehni~ke{kole “Pavle Savi}” i Sredwe ekonomske {kole “Svetozar Mileti}”. Dnevnice koje oni zarade upla}iva}e se na prvi sredwo{kolski fond „Sredwo{kolci za sredwo{kolce” koji je osnovala Unija sredwo{kolaca Srbije. Sredstva sa fonda }e zatim biti raspodeqena u~eni~kimparlamentima,kroz konkursnatemu„Kulturamladihu{kolama”. A.Va.

ODPO^ETKAGREJNESEZONE

Lopovizaobi{lipodstanice Utokuovegodinedogodilose29sitnijihkra|a utoplotnimpodstanicamanaDetelinariiNovom nasequ,aonesuse,mahom,de{avaleuletwemperiodu,tokomgodi{wihodmora.[tetakojajetom prilikompri~iwena,pojedina~no,iznosiizme|u dveidveipohiqadedinara,aupitawusubileposudeodbakraibakarnecevi.Odpo~etkagrejnesezone,odoktobra,kakoka`uu“Novosadskojtoplani”,nisuprijavqenenovekra|e.

Ipak,kra|eupodstanicamasune{tou~estalijeposledwihgodina,ajednaodve}ihdogodila se u zgradi Radni~kog univerziteta kada je 20. aprila ove godine nestala kompletna podstanicavrednostiblizu167hiqadadinara.Tada su ukradeni regulator pritiska, regulator protoka, sigurnosni ventil, osam kuglastih slavina, dva manometra, `ivin termometar i hvata~ne~isto}e. B.M.

Pomo}napredwaka DomuuVeterniku U sklopu humanitarne akcije „Ijavolim`ivot” GradskogodboraSrpskenaprednestranke, {ti}enicimaDoma zadecuiomladinu ometenu u razvoju u Veterniku predataje ju~epomo},sredstvaza li~nuhigijenuipolovna garderoba.Pomo}kojusuprikupili~lanovistrankeuru~iojepredsednik GOSNS-aMilo{Vu~evi}.

-Nakonpetmesecimismo opet u ovomdomuizahvaquju}ina{im ~lanovima iz Veternika doneli smo humanitarnupomo}, kojazadovoqavaneke mese~ne potrebe.To jena{skromnidoprinosikoji se ukontinuitetuodvijanapoquhumanitarnogradaipokazivawada politi~ke stranke moraju imati dru{tvenu odgovornost u raznim

UKARLOVCIMA

SlavaGorwecrkve Gorw a crk va u Srems kim Karlovcima proslavi}e hramovnuslavu,VavedewepresveteBogorodiceunedequ.Program proslave po~iwe ve} ve~erasu19satiakatistompresvetojBogorodici,koji}ebitislu`enucrkvi. Sutra }e u 16.30 sati u crkvibitiprazni~nobdenije,a u sve~anoj sali Bogoslovije u

19satipo~iwekoncertduhovne muzike. Nastupi}e Crkvenopjeva~kodru{tvo„Ostrog” izNovihBanovaca. U nedequ na praznik Vavedewa presvete Bogorodice u hramu }e od 9.30 ~asova episkop srems ki Vas il ij e sa sve{tenstvomslu`itiarhijerejskuliturgiju. Z.Ml.

Simfoni~ariuSinagogi Koncert simfonijskog orkestra Akademije umetnosti odr`a}eseunedequu20sati uSinagogi. Orkestar i solista na klarinetu Kristijan Boro{ }e pod vo|stvom dirigenta An-

dreja Bursa}a izvoditi dela MocartaiBetovena.Koncert organizuje Akademija umetnosti, Departman muzi~ke umetnos ti i Muz i~k a omlad in a Novog Sada. Ulaz je besplatan. I.J.

oblicima socijalnog delovawa rekaojeVu~evi}. Predsednik novosadskih napredwaka tom prilikom direktoru Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Draganu Milo{evi}u po`eleo je sve najboqezaskoriro|endanoveustanove i obe}ao pomo} i u budu}nosti. A.L.

VESTI Pankkaravan Uokviru„Pankrokkaravana”, kojisti`eizBawaLuke,ve~eras u Omladinskom centru CK13 nastupajubendovi„Ispad!„i„RGK”. Podr{ku}eimpru`itinovosadski gara` rok bend „Brikheds”. Svirkapo~iweu22~asa,aulaznicako{ta250dinara. J.Z.

„EvaBraun” u„Rutu66” Promocija novog albuma pod nazivom „Plejbek” be~ejskog benda „Eva Braun” odr`a}e se sutrauklubu„Rut66„u22~asa. Ulaznice u pretprodaji za ovaj koncert po ceni od 500 dinara mogu se na}i u CD {opu „Mungos”. Na dan koncerta karta }e ko{tati600dinara. A.L.


VOJVODINA/NOVISAD

petak2.decembar2011.

КИКИНДСКА БОЛНИЦА У ПРОЈЕКТУ ПАЛИЈАТИВНОГ ЗБРИЊАВАЊА БОЛЕСНИКА

АКЦИЈЕ МЛАДИХ НА ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ-а

Знањекаозаштита

Олакшавају најтежедане

КИКИНДА:КикиндскаБолница једна је од тринае ст у Србијикојаћепружатиуслугупалијат ивн ог збрињ авањ а бол есника, односно збрињавања тешко оболелих пацијената. Тим поводомјучесуОпштуболницу посетили професор доктор Џон Или из Америке и примаријус докторНаташаМилићевић,координаторка за имплементацију

БЕЧЕЈ: У оквиру обележавања Међународног дана борбе против сиде, јуче су активисти Бечејског удружења

делили промотивни материјал, кондоме... -За мале матуранте у две бечејске основне школе, „Здравко

Палијативнозбрињавањејеактивнаисвеобухватнабригаопацијентимаоболелимоднеизлечивих болести и спроводи се у тимовима.Специјалистафизикалне медицине и рехабилитације др Перса Симић, је међу лекарима који ће радити на палијативном збрињавању. - Палијативна нега подразумеваконтролуболаидругихсимп-

Пројекатјезапочетовегодине идо2013.годинепочећепалијативно збрињавање. Простора има, те је могуће да у наредном периоду буде и више постеља. Доктор Џон Или, који је лекар специјалиста за палијативно збрињавање и члан пројектног тима,рекаоје: -Драгомијештојекикиндска болницапрепозналадајеподједнако важна и брига о пацијентима који болујуоднеизлечивихболести, као и брига о онима чије су болести излечиве. Координаторка за имплементацију палијативног збрињавања у Србији др Наташа Милићевић, интерниста, онколог и супспецијалиста палијативне медицине,додалаједаће највећидеоновцаодређеног за овај пројекат битиутрошензаусавршавањетимова. -Палијативнамедицинанебависенеизлечивом болешћу, него човекомкојијеоболео. Прате се сви симптоми ипатњафизичкаипсихичка. Палијативно Нови пројекат у кикиндској болници збрињавање не додаје палијативног збрињавања у Ср- тома који се јављају код таквих данеживоту,алидодајеквалитет. бији. Госте је поздравио дирек- пацијената, као и психолошку и Заусавршавањеокохиљадупротор кикиндске Болнице др Ду- социјалну подршку оболелима и фесионалца у Србији биће утрошан Коларевић, који је иста- њиховимпородицама.Циљзбри- шено 2,7 милиона евра. Из кикао: њавања оваквих пацијената јесте киндске болнице на сва три ни- Министартсво здравља по- дасеунајтежимтренуцимаомо- воа усавршаваће се осам особа. кренуло је конкурс за опремање гући квалитет живота достојан Предвиђеноједапацијентиупајединица за палијативно лечење човека.Уоквирујединицезапро- лиајтивној јединици буду смеуболницама.Програмфинанси- дуженолечењеукикиндскојБол- штени до 14 дана. Овакво збрираЕвропскаунија.Великиуспех нициобезбедилисмодвесобеса њавање финансираће Републичза нас је што је наш пројекат четирипостељеиопремомштоје кифондзаздравственоосигураодобрен, јер ће помоћи нашим финансирано средствима Европ- ње,односнобићебесплатно. најтежеоболелимсуграђанима. скеуније-реклајеПерсаСимић. А. Ђуран

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: scena „Jovan \or|evi}” opera „Rigoleto” (19),scena„PeraDobrinovi}”drama„LepoticaLinejna„(19.30),Kamerna scenadrama„Dobarde~ak”(21) Novosadskopozori{te„DesetzapovestiRudolfaHesa”,monodramaTama{aHajdua(19)

BIOSKOPI Arena: „MisijaspasitiBo`i}”(11.10,13.10,14.30,15.10),„Pono}uParizu”(20.30),„Besmrtnici”(16,22.35),„Kungfupanda23D”(14),„Automobili„(13.15),„Vinks:~arobnaavantura”(12.10),„Parada”(15,17,17.30, 19.30,20,22,22.30),„AvantureTintina:tajnajednoroga”(13),„Pqa~kas vrha”(18.10),„Sumraksaga:praskozorje”(15.20,17.40,20.15,22.25),„Ma~ak u ~izmama” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Elita ubica”(20.25,22.45),„Formulauspeha”(20.05,22.40)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do19sati,subota -nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini1941 -1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a,4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{titeprirodeuVojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: SawaKeleman, IvanaKrgovi}, AleksandraVi{ekruna, MarijaMilosavqevi}, GordanaMatovina-Brko, BrankicaTasi}i Mirjana@ivanov iz Novog Sada, IvanaZlokolica iz \ur|eva, TamaraTot iz Be~eja, JelenaHlpka iz Ba~kog Petrovca, SawaJagodi} iz Veternika i IvanaCvetkovi} iz Oxaka, DE^AKE: JovanaXambas, AleksandraNedi}-Ivani{evi}, MirjanaDragoqevi}, HankaBeri{a, DraganaKova~, VesnaKo~i}-Vugdelija, KristinaBjrami, MarinaVulovi}i SenkaNedeqkovi}iz Novog Sada, HamidaJetishi iz Veternika, MarinaDuki} iz Ledinaca, Marina Jawu{evi} iz Sremske Kamenice, Sawa Mi{kovi} i Milena Dragi{a-Kotur iz Obrovca, Ivana Vrba{ki-Piqagi} iz In|ijem, ZoranaMilkov iz Petrovaradina i BranislavaStanojevi} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Srbislav Timotija Rabijac (1944) u 10.30 ~asova (urna), Vladimir Vasiqa Hemon (1943) u 11.15, Svetlana Stanka Vukovi} (1941) u 12, Radovan Krsta Dra{kovi} (1929) u 12.45 i Milan Stevana Kne`evi} (1934) u 13.30. Na Starom grobqu u Petrvaradinu u 13 ~asova bi}e sahrawen ]iro Jordana Ilijevski (1920).

Штанд Саветовалишта за адолесценте у центру Бечеја

младих-БУМ имали пуне руке посла. У сарадњи са новосадском Омладином Јазас организовали су едукације, анкете,

Гложански” и „Север Ђуркић”, држали смо едукације примерене њиховом узрасту, а у три средње школе, Гимназији, Еко-

номско-трговинској и Техничкој, вршили смо анкете, делили више врста промотивног метеријала везаних за преносиве биолести и заштиту и поделили 4.000 кондома „дурекс”-рекао је председник бечејских бумоваца Александар Ђекић. У обележавању Дана борбе против сиде укључило се, као и ранијих година, и Саветовалиште за адолесценте. Током преподнева „медицинари” су вршили едукацију у Дечијем диспанзеру бечејског Дома здравља и одржали час едукације за седмаке у ОШ „Север Ђуркић”, а у време када се смењују две школске смене имали су на централном градском тргу штанд где су разговарали на тему превенције ХИВ/АИДС, делили промотивни материјал и кондоме. В. Ј.

Предавање средњошколцима АПАТИН: Поводом Светског дана борбе против сиде, волонтери Канцеларије за младе Апатин спровели су акцију бесплатног дељења кондома и едукативног материјала који садржи информације о превенцији и начинима заштите од сиде. Наредне недеље Канцеларија за младе ће, у сарадњи са невладином организацијом Омладином Јазаса из Новог Сада,организовати и предавање за ученике средњих школа на тему превенције ХИВ/АИДС-а, али и на тему унапређења репродуктивног здравља младих у окружењу Ј. П.

TElEfONI

Музикомпротивсиде

КИКИНДА: ЧлановиОмладинскетеренскејединицеЦрвеногкрстајучесунацентралномкикиндскомтргусуграђанимаделилипропагандниматеријал,аизведенјемјузиклкојисуосмислилимладиове хуманитарнеорганизације. - ОваакцијаодржанајеусарадњисаЗаводомзајавноздравље- рекао је председник Омладинске теренске јединице Жељко Богосављев. -ОмладинаЦрвеногкрстасутраорганизујехуманитарнужурку„Музикомпротивсиде”уноћномклубуПАЗИАзакојујеулазница слаткиш. Прикупљени слаткиши биће уручени деци из Дневног центраидецинаДечијемодељењу болнице. А. Ђ.

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 0901-111-021 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

ОБЕЗБЕЂЕНЕ ПАРЕ ЗА ЗАВРШНЕ РАДОВЕ НА ХАЛИ У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

ДОНАЦИЈЕ ИЗ НЕМАЧКЕ ЗА ДОМ У СТАРОЈ МОРАВИЦИ

СТАРАМОРАВИЦА: Дому заособеометенеументалномразвојууСтаројМоравици,стиглаје помоћизНемачке.Прехрамбенеи хемијске производе и 18 кревета прилагођенихпотребамаљудикојиборавеуДомупослалисупородица Холц из Леверкузена и Роберта Лара из Егенфелдена. Помоћ је дому уручио председник Скупштине Војводине Шандор Егереши указавшитомприликом дајеДом у Старој Моравици пример сиромаштва у Србији, а директорка Дома Жужана Станко пожалила се на финансијске проблеме и недостатак особља. Житељи Дома су извели неколико рецитација на мађарском и српском језику,као и кратку адаптацију бајке „Црвенкапа”. Дом за лица ометена у менталном развоју у Старој Моравици основан је 1946. године и збрињава старије од 18 година. Капацитет дома је 345 људи. В. Х.

АЛИБУНАР: Одборници Скупштине општине Алибунар усвојили су ребаланс општинског буџета којим су обезбеђене паре за довршетак радова на спортској хали у Банатском Карловцу. Овај спортски објекат је почео да се гради пре више година и требало је да се заврши још пре две године,али криза је учинила своје, није било пара у Фонду та капитална улагања АПВ и радови су стали.Било је потребно да се угради подна облога,поставе трибине и опрема за семафоре. На то се чекало пуне две године. По речима покрајинског посланика Недељка Коњокрада тек сада су се стекли услови да Фонд за капитална улагања обезбеди око 13 милиона динара и цео посао треба да се заврши до 20 децембра ове године.Тада ће халу обићи такмичарска комисија Европског првенства у рукомету ради пријема за

ЗАХВАЉУЈУЋИ СУБВЕНЦИЈАМА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ И САМОЗАПОШЉАВАЊЕ

Посаоза 40Новобечејаца

су најефикасније спровеле локални акциони план запошљавања.Пројекат траје годину дана и очекује се да ће послодавци и након његовог завршетка,задржати на радном месту оне који се буду показали као добри радници,а да ће они који су добили средства по основу конкурса о самозапошљавању успети да развију своју делатност и наставити њоме да се баве. Власница трговинске занатске радње “Јана“ Анђела Петровић казала је да њеној фирми помоћ од

Уручивање уговора за запошљавање

управи веле да је ово,такође,један од начина да се задрже стручњаци са високим образовањем који недостају Новом Бечеју. Председник новобечејске општине Миливој Вребалов изјавио је приликом уручивања уговора новозапосленима да је један од критеријума за доделу средстава за запошљавање био и успех на факултету. -Конкретно, једна девојка, са просеком оцена 10 на Економском факултету, управо је захваљујући овим уговорима добила посао и према нашим информацијама, послодавац је задовољан и задржаће је и након годину дана, када ови уговори о субвенцијама истичу – нагласио је Вребалов. Општина је на основу Локалног акционог плана запошљавања издвојила око три милиона динара за ове намене,док је Национална служба за запошљавање учествовала са 2,95милиона.Вребалов је нагласио да је са тих шест милиона запослено четрдесеторо младих људи што је Нови Бечеј,по његовим речима, сврстало међу општине које

Јубиларне награде и више стипендија

100.000 динара, за радницу коју је раније запослила, значи много јер ће тај новац моћи да уложи у нове пројекте. -Раније сам сама радила у трговини, готово 20 часова дневно, и нисам више физички могла то да издржим.Морала сам да запослим нову радницу.Тренутно ради само продавница,али ћу са овом субвенцијом коначно моћи да отворим и други део фирме,а то је конфекцијска радионица,што је и било у плану.Без ове помоћи не бих могла да купим машине.После тога ћу запослити бар још двоје радника – рекла је Петровићева. У јануару ће,иначе,бити расписан конкурс за 2012.па сви који нису успели овог пута да добију субвенције,могу покушати следеће године.У НСЗ истичу да је важно добро испратити услове. Јер, ове године је било поднето чак 13неуредних захтева у групи за самозапошљавање што је,у односу на укупно двадесет захтева, јако велик број. Ж. Балабан

Новитренд„Двери”

АПАТИН:Покрет „Двери“одржао је у Апатину,у препуној сали Скупштине општине,трибину на којој су говорили Иван Костић,Бошко Обрадовић и Мирослав Паровић. - „Српске Двери” се 12 година боре за очување српске породице, српског идентитета. Желимо да се сво српство на овим просторима обједини -рекао је,измеђуосталогИван Костић.Бошко Обрадовић је рекао да су „Двери”ушле у политичку арену да успоставе потпуно нови тренд - улагање у све што је домаће: домаће банке, производњу, културу...„Двери”су имали трибине у више од сто општина у Србији, канцеларије су отворили у преко 30градова,а од недавно имају канцеларију и у Апатину. Ј. П.

Биће завршена до почетка Европског првенства у рукомету

утакмице такмичарске групе која ће се надметати и вршачкој хали Миленијум. Првобитно је било планирано да се ова дворана у Банатском Карловцу због близине користи за тренинге учесника ЕП из ове групе.Најновија је вест је да ће се овде одиграти и једна утакмица

11

ПО ОДЛУЦИ СКУПШТИНЕ КАЊИЖЕ

Недостајупод, семафор итрибине

Уручена неопходна помоћ

НОВИ БЕЧЕЈ: У општинском здању у Новом Бечеју уручени су уговори о додели субвенција за остваривање мера новог запошљавања, самозапошљавања и запошљавања приправника,које финансира локална самоуправа, у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Новобечејска општина је за осам година изгубила више од 2.000становника и ово је једна од мера коју је утврдила локална самоуправа како би се тај негативан тренд зауставио. У општинској

petak2.decembar2011.

и то рукометних сила Данске и Норвешке. Завршетку радова највише се радују карловачки рукометаши који своје утакмице у Другој лиги већ десетак година као домаћини играју у Јабуци,Качареву илиу Банатском Новом Селу. Р. Ј.

КАЊИЖА: Трећи ребаланс буџета општине Кањижа за ову годину усвојен је на седници СО уз непромењен досадашњи утврђени оквир средстава од једне милијарде динара, него је само извршена прерасподела на појединим позицијама и код прихода и расхода.Ребалансом је између осталог обезбеђено око 8,8милиона динара за испату јубиларних награда запосленима код свих индиректнх и других буџетских корисника. Начелник Одељења за буџет и локалну пореску администрацију Тибор Домонкош очекује да ће се у овој години планирани приходи буџета остварити до 83 одсто, што је за три одсто слабије него лане, али напомиње да је то боље за пет до седам одсто него претходних година. Ребаланс буџета усвојен је гла-

совима владајуће Мађарске коалиције (МК), а против су гласали одборници опозиције из Демократске странке,који су имали примедбе на утрошак средстава за неке намене. Измењена је одлука о стипендирању студената, па је број стипендија са 50 повећан на 60. Саболч Каваи (МК) је предлог за повећање броја стипендиста образложио лошом економском ситуацијом и намером да се помогне родитељима. Са повећањем броја стипендија омогућиће се да уз 27 досадашњих корисника стипендије добије 33 нових. У расправи је указано да је у раду Комисије за образовање приликом бодовоња и састављање ранг листе било проблема,те да би та искуства требало користити у наредном периоду. М. Мр.

ИСТРАЖИВАЊЕ ВОДЕ У МОЛУ ПОТВРДИЛО ОЧЕКИВАЊА

Развојни потенцијал ублатуОрловаче МОЛ: Покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију АП Војводине др Атила Ченгери боравио је јуче у Молу, где се у разговору са челницима МЗ Мол, председником ађанске општине Золтаном Билицким, покрајинским послаником Јожефом Тобијашем и члановима пројектног тима ПАРЕС упознао са фазама имплементације и реализације пројекта прекограничне сарадње који Мол остварује са болницом „Др Диосилађи Шамуел” из мађарског града Макоа. Менаџер пројекта Јован Шевић предочио је да се ради о пројекту вредном 258. 000 евра на испитивању лековитог блата (пелоида)и високо минерализоване воде на локацији Орловача у Молу.Финанасира се из ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србије средствима Европске уније, а у првој фазиМол једобиоподршкуПокрајинског секретаријата за здравство у износу од шест милиона динара. И локална самоуправа општине Ада препознаје потенцијал Орло-

ваче као велику могућност за развој. Више од једног века зна се за лековитост блата и воде на локалитету „Орловача” у Молу, била је то једна од већих војвођанских бања, подсетиојеШевић, али услед поплаве пре 70година је срушена.Он је додао да су 80-тих година прошлог века рађена разна испитивања,али је остало пуно тога недореченог, јер није никада прецизно утврђен квалитет и резерве лековитог блата.Пројекат је започет 2009. са Болницом из братског града Макоа,а у испитивање је укључена и Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију „Русанда” из Меленаца.Како је нагласио Шевић установљено је да локалитет Орловача располаже пелоидом и високоминерализованом водом изузетног квалитета и лековитих својстава, а пред надлежним покрајинским органима је одбрањен елаборат о њиховим резервама, којих има за експлоатацију у дужем периоду. -Од великог је значаја што је локална самоуправа препознала мо-

ОДАБРАНО РЕШЕЊЕ STALNE ПОСТАВКЕ КИКИНДСКОГ МУЗЕЈА

Анексзанове садржајеирадионице КИКИНДА: Рад архитектонског тима из Београда усаставу: Катарина Самарџија, Никола Самарџија и Милан Шпањевић, проглашен је најбољим идејним решењем нове сталне поставке Народног музеја у Кикинди. Проглашење победника и изложба идејних архитектонско дизајнерских реше-

чинила седам чланова за најбољи рад одабрала је идејно решење архитектонског тима из Београда којем је припала инаграда од 130хиљада динара. Другопласирани рад награђен је са 80,а трећепласирани са 50хиљада динара.Исплатом награда Народни музеј откупио је два идејна решења које може да користи у целости или парцијално. Када ово решење реализујемо то ће ставарно бити „нов” музеј са измењеном сталном поставком, али и простором за увођење нових садржаја и већег броја радионица. Члан победничког тимаМилан Шпањевић појаснио је да идејно решење происСва идејна решења биће изложена до 5. децембра тиче из детаљне анања нове сталне поставке отворена је лизе и Музеја и Трга,а полазиште је до 5. децембра. Радови су присти- било унутрашње двориште као негли на конкурс који је расписан на искоришћени потенцијал. - Створили смо кружну комунирепубличком нивоу, а назив изложбе је „Нови музеј” истакла је ди- кацију отварањем још једног улаза ректоркакикиндскогМузејаЛиди- и анексом који подржава двориште -рекаојеШпањевић. ја Милашиновић: Током радова у Народном музеју - На конкурс је пристигло 25 идејних решења,а једно је дискфа- ће се трудити да ова установа што ликовано јер није испуњавало све мање буде затворена за посетиоце. А. Ђ. услове конкурса. Комисија која је

Др Атила Ченгери у разговору с домаћинима из Мола, гостима из Макоа и пројектним тимом ПАРЕС

гућност аплицирања за коришћење средстава фондова ЕУ, како би се истражила лековитост блата на „Орловачи”-указао је АтилаЧенгери. -Сада се испитује квалитет и количина расположивог лековитог блата и воде.Општина Ада је такође помогла овај пројекат препознајући га као могућност за развој

бањског туризма,не очекујући све од покрајинске власти.На нама је, када већ знамо о каквим потенцијалима се ради, да сагледамоидеје и могућности за коришћење лековитог блата, да ли дистрибуцијом у друге центре или изградњом бањских садржаја,то ће се још видети. Текст и фото: М. Митровић

ПОЗИВ НА НИКОЉДАНСКИ ФЕСТИВАЛ РАКИЈЕ

Бирасе најбоља капљица

СЕНТА: Удружење пољопривредника Сенте са својом Секцијом воћара и члановима сенћанског реда витезова ракије свети Никола, припрема се за традиционални 11. међународни „Никољдански фестивал ракије”, очекујући да ће број учесника надмашити лањски рекорд.У оквиру такмичарског дела фестивала оцењиваће се природне ракије регистрованих дестилерија које се производњом баве за даљу продају, као и индивидуалних произвођача ракије за сопствене потребе. Оцењиваће се петнаестак врста природних воћних ракија, а достављају се такмичарски узорци у паковању не мањем од пола литре.Регистроване дестилерије плаћају котизацију од 1.000, а индивидуални произвођачи 500динара по узорку. Узорци се могу доставити до 5. децембра у канцеларију Удружења пољопривредника Сенте, Улица Дожа Ђерђа 34,а преузимају се и у канцеларијама Удружења пољопривредника северне Војводине на Палићу (Хоргошки пут 3) и Општинске уније произвођача у Бачкој Тополи (Маршала Тита 30).Детаљније информације могу се добити и путем телефона код организатора Миклоша Нађа (063/520-516)и Ференца Шотија (063/293-079)у Сенти. - Интересовања произвођача има и очекујемо да се надмаши лањски

број од 239узорака -каже Миклош Нађ.-Поред ракија наших произвођача у конкуренцији ће у великом броју бити учесници из Мађарске, Словачке,неколицина из Румуније,а интересују се и произвођачи из околине Осијека из Хрватске.Оцењивање ће се обавити 10. децембра у ресторану „Јаил” у Сенти. Најбоље оцењене ракије награђују се златним, сребреним и бронзаним медаљама,а она са највише бодова носи титулу најбоље ракије фестивала. Проглашење резултата и додела признања биће 17. децембра у изложбеној сали Дома културе у Сенти, када ће се уприличити изложба пољопривредних и прехрамбених производа и рукотворина и дегустација ракије. М. Митровић


vojvodina

petak2.decembar2011.

dnevnik

c m y

12

ДАНАСНАСТУПМЛАДИХРОМА

Кадпубликамењапредставу иобрнуто

Амбициозниплановизанареднипериод

ЗАБАВНИЗИМСКИВИКЕНДИУНОВОМБЕЧЕЈУ

„Тиски цвет” проширује туристичку понуду

НОВИ БЕЧЕЈ: Општина Нови Бечеј, можда понајвише од свих осталих средњобанатских комуна, посветила се развоју туризма, а као једну од понуда издвојила је летње забавне викенде, током којих гости могу обићи новобечејске знаменитости, уживати у природи и традиционалној банатској кухињи. Али, Новобечејци су сада одлучили да организују и зимске викенде, а њихов програм представљен је у овдашњем хотелу „Тиски цвет”. Директор хотела Драгољуб Дорошков казао је да је „Тиски цвет” препознао евидентан развој туризма коме се посветила локална самоуправа. То се, објаснио је он, рефлектовало кроз вишеструко увећан промет хотела, па су зимски викенди логичан наставак двогодишње успешне акције „Викенди у Новом Бечеју”, који су се одвијали у летњем периоду. - Желимо да туристичку понуду учинимо још лепшом и прихватљивијом. Свима је већ познато да Нови Бечеј има увелико посећене манифестације у организацији локалне самоуправе, које се одвијају током пролећа, лета и јесени. Зима је, некако, остала непокривена, а ми желимо да испунимо и тај период са атрактивним догађајима у хотелу - рекао је Дорошков.

За ову годину, у оквиру зимских викенда, планирано је неколико догађаја. За 31. децембар предвиђен је дочек Нове године, 6. јануара биће уприличена прослава Бадње вечери, 13. јануара дочек Српске нове године, 27. - Светосавски бал, 14. фебруара – обележавање Светог Трифуна или Дана заљубљених у кафићу „Венеција”, 15. фебруара музичарско - угоститељска нова година… Такође, за 3. март је планирано предузетничко вече, 8. март биће посвећен дамама, 13. априла биће обележен Велики петак и православни Ускрс, а 26. маја одржаће се ловачко вече. Поред организовања зимских викенда постоје и други амбициозни планови за наредни период. - Радимо на томе да већ следеће године изградимо два отворена и један затворени базен, тако да ће туристичка понуда Новог Бечеја добити сасвим нову концепцију додао је Дорошков. Хотел „Тиски цвет” постоји од 1985. Приватизован је пре три године, а лане је започето његово реновирање. У склопу хотела, у септембру 2009. године, изграђен је кафе „Венеција”. Хотел је капацитета 38 соба, које су модерног дизајна. Кључеви једног од четири апартмана дати су познатој хрватској поп певачици Северини. Ж.Балабан

БЕЧЕЈ: Група ромских средњошколаца и студената имаће данас у Градском позоришту Бечеј претпремијеру представе „Ја желим, да ли ти желиш?”, коју су припремили у оквиру форум театра. Улаз је бесплатан и заинтересованим Бечејцима, без обзира на узраст, отворен је позив да дођу у 18 сати и прате, а касније се и сами укључе у ток представе. Форум театар је облик позоришног рада где публика учествује и то не само предлозима и ко-

ментарима, већ јој се, уласком на сцену, пружа прилика да промени представу, али и да представа промени њих. - Представе форум театра, па и ова наша, имају за циљ да с једне стране укажу на проблеме, а са друге да отворе простор за дијалог и тражење конструктивних решења. Глумачки ансамбл наше актуелне представе броји девет младих људи, који су у минула три месеца вредно радили под вођством београд-

ских глумаца Тиње Дошен и Мирослава Николића. Представа је рађена у оквиру пројекта „Иницијатива за образовање ромских девојчица”, који је почео да се реализује пре четири године захваљујући норвешким донацијама. Ова представа има за циљ да прикаже на које све препреке млади Роми наилазе у жељи да се образују - рекла нам је координатор за ромска питања у бечејској општини Ангела Славнић. В.Ј.

НЕШТИНУРАЗВОЈНИМПРОЈЕКТИМАФРУШКЕГОРЕ

Сремскакућачекаетно-село НЕШТИН: Општине Бачка Паланка, Беочин, Инђија, Ириг, Петроварадин, Рума, Сремски Карловци, Сремска Митровица и Шид још од 2004. године, од када је Скупштина Војводине усвојила Просторни план подручја посебне намене Фрушке горе, а недавно светло дана угледао и План развоја, пуно су очекивале. Општина Бачка Паланка чија се два села, Нештин и Визић са припадајућим катастарским општинама, налазе на десној обали Дунава, односно обронцима Фрушке горе, још увек рачуна на специфично сти овог свог дела. У последње две-три године у Нештину је пуно инвестирано. У центру села изграђена је нова зграда у коју се смештене све јавне службе, асфалтиране су све улице, уложено је у водовод, у чесмама је изворска вода, урађена јавна расвета, стигао је и природни гас, регулисано корито планинског потока чије су пролећне бујице правиле велику штети домовима у нижим деловима села...Међутим, по Просторном плану Фрушке горе Нештин је требало да постане етно село са едикативним музејом, односно Сремском кућом из 18 века. До 2006. године требало је да се уради идејни пројекат, а комплетан посао да се заврши до 2012. године па је извесно да тако неће бити.

Сремска тршчара, овде познатија као Савићева кућа из 18. века (некада познате трговачке породице), кажу стручњаци, представља развијени тип сеоске куће, чија је појава карактеристична за подручје Срема

та, полупаним прозорима, почупаном дворишном оградом, подрумом коме прети урушавање... Ова се кућа водила као музеј на отвореном, али испада да је од ње мало шта остало.

ВременагризаСремскукућууНештину

у 17. веку. Од 60-тих година прошлог века, нема станара и налази се под за заштитом државе, односно Завода за заштиту културно историјских споменика Војводине. Данас јадно изледа с попуцалим гредама, отпаднутом фасадом од бла-

У Месној заједници кажу да су пре месец дана кућу снимали неки људи и рекоше да су из Завода, па се овде надају да би ускоро дошли и рестауратори. Мада, у каквом је стању, комшије се боје да ће се срушити. Могло би и село да помогне,

јер полупана стакла на прозорима кроз које киша, а вероватно и снег, пада у собе и кваси зидове и под од блата, коштају пар стотина динара. Ограду од дебелих цепаних стабала није дошао да однесе и положи неко из суседног села. Постојао је и пројекат прекограничне сарадње општине Бачка Паланка и суседног града Илока у Хрватској, а по њему требала је да се из предприступних фондова ЕУ уреди и ова кућа. Тај пројекат, међутим, није прошао. По Просторном плану Фрушке горе, Нештин би требало да буде једна од пет дестинација где би се изградило пристаниште на обали Дунава. Односно, планирана је својеврсна марина за јахте и чамце, а предвиђен је и аласки центар. Планирани су и специјални капацитети, намењени ексклузивној продаји и дистрибуцији производа, карактеристичних за ово подручје, као што су вино, ракија, воће, поврће, али и млечни производи, лековито биље. Нештин би постао етно село, као један од центара руралног и винског туризма. Због тога је и планирана адаптација сеоских кућа за смештајне капацитете у туризму. Како сада ствари стоје, једино је питање да ли ће Сремска кућа из 18. века дочекати да се уклопи у етно-Нештин, јер каква је сада, мало је јунака који би у њој смели заноћити. М.Суџум

БИРАСЕСУВЕНИРРУМЕ

Еколошки прихватљивсимбол

Поноснананаграду

НАКОНКУРСУ ДЕЧЈЕГЛИКОВНОГ СТВАРАЛАШТВАУЛИДИЦАМА

Награда ДоротеиДолхаи БЕЛА ЦРКВА: Ученица осмог разреда основне школе „Жарко Зрењанин” у Белој Цркви Доротеа Долхаи освојила је награду на конкурсу дечјег ликовног стваралаштва у чешком граду Лидице, на коме је учествовало 25.000 радова. Лидице су место у Чешкој где су у Другом светском рату највише страдала деца и у спомен на њих оформљен је фестивал који спада међу четири најјача у свету. Тема конкурса је била „Ту живим и то сам ја”, а наставница ликовног, академски сликар Тереза Стаменковић, и њени ученици припремили су радове разних облика и формата, од дводимензионалне слике дечје собе у техници колажа и темпера, преко тродимензионалних радова који су представљали делове

играчака или намештаја из дечјих соба, па до мајица са штампаним мотивима из Беле Црква и фотографија које је урадила Доротеа Долхаи, а које представљају њено краљевство и краљевство њених љубимаца. Доротеа Долхаи није очекивала награду, али је заиста поносна на овај успех, а награду јој је уручила конзул у амбасади Републике Чешке у Београду ВалеријаФулова. Доротеа се фотографијом бави две године, а најчешћа тема њених фотографија су инсекти и цвеће. За 10. децембар припрема се прва Доротеина самостална изложба фотографија у Народној библиотеци. Један мањи број фотографија биће изложен, а остале, којих има преко пет стотина, посетиоци ће моћи да виде на видео биму. М. В.

РУМА: Туристичка организација расписала је конкурс за избор сувенира Руме који би био намењен туристичкој промоцији и то по принципу еколошких стандарда. Право учешћа имају сва заинтересована правна лица и физичка лица из Србије, конкурс траје до 20. јануара, а награде су 15, 10 и пет хиљада динара за прва три места. - Сувенир би требало да буде лако препознатљив, да представља одраз традиције, културне, историјске и материјалне баштине Руме, те може имати и употребну вредност, односно да у границама доброг укуса буде стилизован као предмет са одређеном употребном вредношћу. Сувенири могу бити урбани (роковници, привесци, оквири за фотографије, мајице, подлога за компјутерског миша), затим традиционални (слике и предмети од сла-

Маликорзо првоукрашен СУБОТИЦА: Радници „Расвете” већ увелико украшавају центар Суботице за предстојеће празнике. Декоративно осветљење је постављено прво у околини малог корзоа у центру града и Улици Матка Ву-

Креативна радионица писања НОВИ БЕЧЕЈ: Уредници водећих дневних новина позивају матуранте, студенте, незапослене и ПР менаџере, да у новобечејској Креативној радионици писања открију да ли је позив новинара и ПР менаџера занимање за њих.Уколико јесте, за наредних неколико месеци, док чекају посао, могли би стећи још једну корисну вештину. Од децембра ове, до јуна идући годи-

не, једном недељно ће писати, разговарати, размишљати, заједно са уредницима водећих дневних листова и још неким занимљивим медијским личностима. Прва ће са будућим радионичарима разговарати уредница војвођанске хонике у „Блицу“ ДушицаАнастасов. Пријављивање у Креатину радионицу писања је до 15 у месецу, а уплата је 2.000 динара . М.К.

ме, украсни предмети и колекционарске лутке од кукурузовине, бели вез и ткани предмети, лицитерска срца) а могу да конкуришу и уметнички сувенири као што су употребни и украсни предмети од керамике, односно шоље, чиније, флаше, украсне вазе. Дакле, сви који мисле да имају идеју за нешто што би могао да буде сувенир Руме, нека се јаве - рекла је директорка румске Туристичке организације МиленаКојић. Сваки учесник може конкурисати са више радова и у том случају се сваки рад доставља као посебан. Учесници треба да доставе и текстуални опис сувенира који подразумева димензије, боје, квалитет материјала са освртом на врсту материјала који би био најпогоднији за израду сувенира и који је еколошки прихватљив. Ј.А.

ковића. У Дирекцији за изградњу града кажу да ће на сличан начин бити украшен и центар Палића, као и друге месне заједнице. - Ове године издвојили смо два милиона за празнично украшавање. Купили смо нових 30 светлећих тела у облику звезда, полумесеца и

друге светиљке. Сваке године се трудимо да нам град буде што лепши и уређенији, а нарочито у време празника - објашњава директор Дирекције за изградњу града, Јосип КовачСтрико. Суботица је ранијих година била проглашена за један од најлепше украшених градова за Божић и Нову годину, а суграђанима се допада како град изгледа током децембра и јануара. - Ја волим када све шљашти и бљешти. То носи дух празника. Волела бих када би нам град био још светлији и украшенији - рекла је ХајналкаМиклош. Једина замерка грађана се односи на украшавање јелки, које се секу и након празника бацају. Без обзира на то, очекује се да до 5. децембра буду завршени сви радови на новогодишњем украшавању града и да Суботица заблиста. С.И.

ВрањскипредајесликесомборскомГрадскоммузеју

ЗОРАНСТОШИЋВРАЊСКИДОПУНИО СВОЈЛЕГАТУСОМБОРУ

Прекостотину експоната завољениград

СОМБОР: Као што се Сомбор, одвајкада, дичио својим уметницима, а напосе сликарима, тако ни они њему нису и не остају дужни. Један од таквих примера је и сликар ЗоранСтошићВрањски, који већ 19 година допуњавања својим делима легат отворен у Градском Музеју. Легат који носи његово име садржи документацију о наградама и признањима, самосталним изложбама, и текстовима који су објављени у монографијама и другим издањима о овом уметнику којем поред родног Врања „другу половину срца” заузима Сомбор где већ деценијама живи и ради. Приликом сваке годишње допуне легата Стошић поклони и своја три дела, па је тако на пригодној свечаности почетком седмице директору сомборског Градског Музеја Браниславу Ма-

шуловићу предао три уља на платну настала 2009. и ове године. Са овом последњом донацијом, Врањски је Градском музеју поклонио укупно око осамдесетак слика и 40 цртежа, тако употпуњавајући фундус ове установе. - Из велике љубави, одлучио сам да граду сваке године поклоним по три слике - рекао је јуче Врањски у Градском музеју, приликом предаје слика, на чему му се захвалио и први човек сомборског Музеја, Бранислав Машуловић. Уз Стошићева дела легат садржи око стотину експоната везаних за рад овог уметника, који је још 1992. склопио уговор о поклону којим се обавезује да ће сваке године оставити по три своја рада Завичајној збирци ликовног одељења Градског Музеја у Сомбору. М.Миљеновић

КвизоЧесима

БЕЛА ЦРКВА: У оквиру културне манифестације „Дани чешке културе”, коју организује Културно-просветно удружење „Чеси Јужног Баната”, у сарадњи са Основном школом „Доситеј Обрадовић”, биће организован квиз под називом „Шта знамо о Чесима – колико се познајемо”. Квиз почиње сутра, а учествују деца од петог до осмог разреда. У су-

боту ће бити одржано финално такмичење, а учесници су се спремали на основу материјала који је припремила и обрадила етнолог из Новог Сада Драгана Латиновић. Победничка екипа ће као награду добити петодневни боравак у граду Хлубока над Влатвом. Награду је дао градоначелник Хлубоке, града који је иначе партнерски град Белој Цркви. М. В.


reporta@e

dnevnik

petak2.decembar2011.

13

[TASEDESIKADNAIVNINOVINARPOVERUJEUOZBIQNENAMERENVO-a,MEGAKONCERNAIMRKOWI]EVOGRESORA

Energetski udarniciostali igladnii`edni

Ne}eniko{avadaduvazabadava

ema to, brale moj. Ne}e se,bre,Srbijaopametitidoknevidikakorazvijeni svet radi. Tako sam posebnim ponosom bio ispuwen kad mi je zazvonio mobilni, te mecvrkutavglas`enskog~eqadeta, namje{tenice izvesnog „Bovan konsaltinga“ obavestio dasamdobionagradunakonkursu ne~ega {to se zove CEDEF, koju,jel’te,imamprimitiuvaro{i para}inskoj. Sumwi~av ~im se spomenu bilo kakve nevladineudruge(timpre{tona konkurs nisam ni konkurisao), ipak sa~ekam i zvani~nu elektronskupo{tuprenego{topo~astimekipicusposla. Lepi-mejl,qubigamajka,jednostavnoulivasigurnost,odma’ sevididatonijenekitop-{op „supersecko„, ve} mnooogooo ozbiqnastvar.Elem,postaosam udarnik, gotovo heroj, srpskog novinarstvaupromovisawuenergetskeefikasnostiialternativnih izvora energije (vetar, sunce, sme}e...) ~erez leto{we reporta`iceoizvesnojsomborskoj firmi koja od iskori{}e-

N

nog jestivog uqa biodizel pravi.Jes’majkumu,setimsedame zbogtogaisB-92iRTV-azvalo, nebi’l’imkontaktsa~ovekom dao.Adasamlaureat,svojimvisokim pokroviteqstvom potvr|ujeMrkijevspahilukzainfrastrukturu i energetiku. Dobro, nijemijasno{toseNVOzvana CEDEF (Centralnoevropski fond za razvoj) Srbijom bavi kadiMinistarstvoinostranih poslovaznadasmonajugoistoku Evrope,aliopet... Miteleuropqanin somborske provenijencije sam po ro|ewu paseninebunim.Danepomisli nekodaseradionekojpiramidalnojprevari,naglasilotoda jeprvanagradaputisedmodnevniboravakuBriselu,adrugai tre}a dobija plaketu i nagradu cement-multinacionalke {vajcarskog porekla „Holcim“. Pokroviteqi su i drugi belosvetski giganti, kao „Cerezit“ i Folksbanka. Lepo. Mali problemje{tonamjeprevozdoPara}inaorganizovantekizBeograda,alinemaproblema,jednu od tri nagrade („Zna}i koju, ne

smem,zna}i,davamka`em“)dobila je i koleginica Zlata Vasiqevi} iz dopisni{tva „Blica“pa}uswomdoprestonice. Jesmo krenuli u pola ~etiri ujutro,maglakaotesto,aliput brzoodmi~eu{alamatipa„dobi}emo kristalnu pepeqaru iz Prvesrpskefabrikestakla“.U

ring u pauzi. Jaooo, ba{ nam je `ao, Cveletov premijerni savetnikzaenergetiku,her[kundri} je spre~en, ali je tu gosn Kova~i}, zamenik direktora srpske Agencije za energetsku efikasnost, pa sewor Gustavo Navaro,direktor„Holcima„za Srbiju i oba{ka g|a Milica Bisi}, eksgazdarica Poreske uprave Republike Srpske, eks \eli}evadoministarka,eks{efica srpskog bren~a „Filipa Morisa„aaktuelna~lanicaUO Udru`ewacementaraSrbije. Kratak panel o primeni alternativnih goriva u indsutrijipadasepristupiglavnomdoga|aju – darivawu novinara. Ihaaaj, tre}a nagrada. Jedna od petistih.[tajojfali,mislim sedoksepewemnabinu,samomi je trebalo da me vu~e u Brisel pa u dodatni tro{ak baci. Se-

Nije mi bilo sumwivo ni {to me je za jednog od laureata konkursa na kojem nisam u~estvovao proglasila nevladina organizacija zvana CEDEF (Centralnoevropski fond za razvoj), mada i Ministarstvo inostranih poslova zna da se Srbija jo{ nije odselila s jugoistoka Evrope Belom gradu desantujemo za nas nameweni kombi „Daba-komerc“,ikol’kozadvasatasmou Para}inu.Do~ekujenasgazdarica „Bovan komjunikej{nsa“ gospaAna(kojaje,gle~uda,ujedno i pre{jednica CEDEF-a), ba{ seobradovala,samo{tonasnijeii`qubila.Osve`itesekaficom, pravi espreso, majstor gakuvau~ezviodtrilitre,ima zasve.Nebrinite,bi}eikete-

wor Gustav preuzima iz ruku predsedniceUOCEDEF-aplaketicuveli~ineve}edopisnice spozdravimaizRibarskebaweu jeftinom plasti~nom okvir~i}u i uz dve papirne promo-vre}icepredajelaureatima,kojima pristojnostnala`edanezveraju u sadr`aj. Vra}amo se na mesta, dok nas kao zvezda dana na sceni mewa Japan~i} koji hoda po svetu i sadi drve}e, {ire}i

mir i ekolo{ku svest. Divani ne{to uz o~ajan prevod dugonoge plavojke, tek, razabire se wegova nada da }e Srbija postatisvetskilideru {irewutogmiraiekologije.Auuu,ro|a~e,ti si k’o kanda jako davno krenuo iz Japana! Uglavnom, pobode dva drveta ro|ak s Dalekog istoka uz manuelnu pomo} majordoma pa da se malo i zalo`imo. Kad ketering, ’nako. Na nivoju. Voq’ ti kafu}ino iz~ezvu,voq’tikoza~ke {ubare i princes krofne.Da,bilojeinekihcrnihstvarizakoje sebrzo{irilalegenda „Holcimova”filijalauPopovcu da su ~okoladne kocke, akrajPara}ina mada izgledom li~e na intestinalni proizvod obole- jedan)ibrendiranomzna~komza log od kancera debelog creva. u rever (komada dva). Sve brenAkoo’{ne{toslano,pekaraje dirano natpisom „Holcim„. Ja prekoputa. l’CEDEF,jal’infrastrukturPro|eitana{abrzopotezna noministarstvo,nisamba{najedukacija,pa’nakositiinapi- sigurniji, dodatno se otvorilo ti sedamo u „Daba komerc„ ne za plasti~nu hemijsku s natpibismolisedohvatiliCentral- som „^ista energija 2010“, rone Evrope. Iskoristimo trenu- kovnikom za 2011. i pantqikom taknepa`weorganizatora,oli- zatelefon.Dapro{irimosvoja ~enih u kerberima dugih nogu i znawaizevroenergetskeefikasrne}ih o~iju, te istrkeqi{e- snosti, dobili smo i pet kila mo one kese. Dakle, inventar- bro{ura od kojih smo ostali ski, za put dug 760 km i gigant- odu{evqeni nadasve korisnom ski doprinos energetskoj efi- „Upravqawe subarterskim bukasnosti majke Srbije jedan od narima u Vodovodu Leskovac“ i najve}ih koncerna cementa na {tivom „Odr`iva energija u svetu nas darivao brendiranom Evropi2005–2008“.Da,podsetiplasti~nom hemijskom, brendi- lo nas i da utulimo sijalicu. ranomkutijicomzavizit-karte, Pa, jes’. Posledwi koji iza|e i brendiranompamu~nommajicom trebadaugasisvetlo. model „Mrki 1999“ (sve komada Mili}Miqenovi}

KOVA^ICAOBELE@AVADECENIJUODODLASKAUVE^NOSTSVETSKISLAVNEUMETNICE ZUZANEHALUPOVE

IPelejekupovaoslike mamaZuzane De~jadu{aZuzane Halupove

ajpoznatija slikarka naivne umetnosti Zuzana Halupova (1925–2001) iz Kova~ice sigurno je najvi{e doprinela da se ta ju`nobataskavaro{nasvetskumapu ubele`i kao kulturna metropola. Mama Zuzana, kako su je svi zvali, pronosila je slavu kova~i~ke naive odprveizlo`beuDubrovniku,preko Pariza, Be~a, @eneve, Ciriha, Dizeldorfa, Brisela, Wojorka, sve do Tokija. Povodom desetogodi{wice wenesmrti,GalerijinaivneumetnostiuKova~icisutraotvaru izlo`ba wenihdela. – Halupova je jedna od najpoznatijih slikara naive u ~itavom svetu. Sara|ivalajesUneskom,Unicefom, Crvenim krstom i Crvenim polumesecom.Nijednagalerijanaivneumetnostiusvetunabilokojemkontinentunijekompletnaakonemawenusliku.Uneskojojjeorganizovaoosamsamostalnih izlo`bi u najve}im svetskimmetropolama,{tojedosadarekord– nagla{avadirektorkaGalerijeMarijaRaspir. Tako je u vreme kada je ~udesnim kov a~ i~k im motivim a zap qus nul a svet,naizlo`biuTokijusvih80slikaHalupove„rasprodato”zarekordna dvaipominuta!Kupci, jednostavno, nisupitalizacenu.Bilajevrlo tra`enaipriznataumetnica,posebno u me| un ar odn im hum an itarn im

N

krugovima.Unicefjeweneslikekao razglednice{tampaouvi{emilionskimtira`ima. – Kadajenedvanoumrlana{aslavna slikarka Oqa Ivawicki, nai{la sam na podatak da su ona i Halupova slike u humanitarne svrhe prodavale zaprili~novelikesume~akitokom avionskih letova„konkorda”nalinijama Pariz–Wujork, Pariz – Rio de @aneiro i drugim. Halupova je bila poznata po humanitarnom radu. Sve parekojejeu`ivotuzaradila,davala je u humanitarne svrhe. Opremala je {kole,de~jevrti}e,bolnice,siroti{taimnogeustanove.Karakteristi~-

nojedanovacnijeslalapomenaxerima,negojetamogdejetrebalopomo}i odlazilali~no– pri~adirektorka. Iz zaostav{tine Mama-Zuzane galerija, koju godi{we pohodi vi{e od 20.000 posetilaca, poseduje 31 delo

bar stotinak slika. Mama Zuzana, jedinajo{uzMartinaJona{auGalerijiimasvojustalnupostavku.Ustalnoj postavcisuiwen{tafelaj,medaqei pregr{t drugih priznawa, tako|e i bistaizlivenajo{za`ivota.

Za prili~no velike sume podavala je Halupova u humanitarne svrhe svoje slike. U Tokiju je svih 80 eksponata planulo za rekordna dva i po minuta wenesvetskiprepoznatqivepoetike. Direktorka Raspir i kustos Ana @olnaj-Barca su se prethodnih dana svojskipotrudiledasenaokupuna|e

MogaojetoDaVin~iiboqe SlikarimaizKova~ice divilesusemnogesvetskipoznateli~nosti,izme|uostalihfrancuskipredsednikMiteran,slavnifudbalerPele,UrsulaAndres,AlenDelon,{panskikraqHuanKarlos,paiMikXeger. AHalupovaje, kadsujejednomodveliuLuvr,zastalaispredDaVin~ijeve„MonaLize”.Francuskidoma}inisujeupitali{tamislioslici,onaje dugozagledalamitskipotret,odmahnularukomiodgovorila:„MogaojeLeonardoiboqe!”Sutraje„Figaro”nacelojstraniobjavioovuizjavuivelikufotografijuatipi~neumetnice.

DirektorkaGalerijenaiveMarijaRaspir

– Halupova je bila velika dobrotvorka pa wenih slika ima u {koli, zabavi{tu,mesnojzajedniciidrugim institucijamauKova~ici,asvatadela vaqalo je prikupiti na revers da mogunarednihmesecdanabitiugalerijskoj postavci – pri~a direktorka Raspir. – Nastojali smo da obezbedimo{tovi{eslikaisrazli~itimmotivima. U Kova~ici ima dosta ostvarewaHalupoveiuposeduprivatnika, kojisuihodwekupovaliza`ivota.U ekonomskoj krizi neki kojima danas trebaju para, a imaju Mama-Zuzanine slike,nudeihnaprodajudabire{ili neku`ivotnupotrebu.Nudeihipri-

Zavi~ajnagalerija ~uvaislikarkin {tafelej

vatnigaleristi,auponudijeinaaukcijamaputeminterneta. Cenezaviseodformataiperiodau kojemsunastale.Najskupqesuoneiz sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka koje se prodaju za 2.000 do 3.000 evra, a one ranije ili oko 2000. mogu se pazariti i jeftinije – 1.000do1.200evra.KolikojedelaHalupovanaslikalanikosasigurno{}u nemo`edaka`e jer jemnogepoklawalaili skupoprodavala,aevidencijuo u~inkunijevodilaniona,paniweni menaxeri. Halupovajebilajednostavnaumetnica velikog srca i dobre du{e, s mnogo qubavi.Bogjojjedaoslikarski dar i srce puno dobrote pa je mnogo slikapoklawala.Volelajedasedru`i,auvremekadsepro~ula,mnogoje putovalairetkobilauKova~ici.Do svetske slave uzdigla se sa samo pet razredazavr{eneosnovne{kole.Pedesetihgodina, kao~lanicakova~i~kog Dru{tva `ena, vezla je marame, ko{uqeigobleneibilanaglasukao najboqa jer je tradicionalne motive dopuwavalasopstvenimornamentima. Uqane boje za slikawe na platnu kupilajekadajegoblenprodalaza5.000 dinara. Prvo uqe iz 1964. bilo je „Mla}ewe konopqe”, a meteorski usponuslediojeposleprvesamostalne izlo`be u Dubrovniku, gde su odu{evqenistranciotkupilisveradove. MamaZuzananijetajiladaseumodernu umetnost ne razume ve} su joj najbli`islikariwenogsenzibiliteta.Samajegradilasvojstil.Decenijeimala,alisuonabila glavnimotiv wenogstvarala{tva.^akjeiodrasle slikala kao decu, samo s brkovima. ^estojeslikalaisvakodnevniseoski `ivot, zimu, qubav, kova~i~ku crkvu ibiblijsku tematiku. MiloradMitrovi}


crna hronika

petak2.decembar2011.

dnevnik

c m y

14

SAOP[TEWEHA[KOGTRIBUNALA

Su|ewe Hayi}u u oktobru 2012.

DRU[TVOSUDIJASRBIJEUPOZORAVA

Visoki savet sudstva bez kvoruma Visoki savet sudstva nema kvorum za dono{ewe odluka o prigovorima neizabranih sudija posle ostavke ~lana tog tela sudije Milimira Luki}a, smatra Dru{tvo sudija Srbije. „VSS nema ve}inu od {est glasova neophodnu za dono{ewe odluka u postupku revizije odluka o izboru sudija, niti sastav u kojem sudije ~ine bar polovinu ~lanova, {to je suprotno standardima i dovodi u pitawe legitimitet drugih odluka koje Savet treba da donese„, navodi se u saop{tewu Dru{tva. Dru{tvo sudija navodi da je „legalnost i legitimnost odluka VSS-a u reviziji reizbora

ozbiqno naru{ena” neizvr{avawem pravnosna`ne odluke Agencije za borbu protiv korupcije od 9. decembra 2010, kojom je konstatovano da Predragu Dimitrijevi}u „javna funkcija ~lana VSS-a prestaje po sili zakona, o ~emu }e odluku doneti Narodna skup{tina“, kao i pritvarawem ~lana VSS sudije BlagojaJak{i}a. „Nedavna ostavka sudije Luki}a potkrepquje sumwu da se postupak preispitivawa odluka prvog sastava VSS-a vr{i na proizvoqan na~in i pod pritiscima”, navodi se u saop{tewu. (Tanjug)

UBEOGRADUOSU\ENDU[KOKESAR

Za zlo~in u Prijedoru ponovo 15 godina zatvora Odeqewe Vi{eg suda u Beogradu za ratne zlo~ine ponovo je ju~e na 15 godina zatvora osudilo biv{eg pripadnika MUP-a Republike Srpske Du{ka Kesara zbog ubistva troje muslimana u Prijedoru 1994. godine. Sud je i posle ponovqenog su|ewa na{ao da je Kesar kriv jer je sa saborcima DragomRadakovi}em, Dra{komKrndijom i Radoslavom Kne`evi}em u no}i izme|u 30. i 31. marta 1994. godine, po dogovoru da „idu da ubiju muslimane”, prvo bacio bombu i zatim drugu eksplozivnu napravu na ku}u Faruka Rizvi}a. Potom su wih ~etvorica udarcima tupim predmetima i o{trim se~ivom ubili Faruka i Refiku Rizvi} i Fadilu Mahmuqin. Radakovi}, Krndija i Kne`evi} pravosna`no su osu|eni pred Okru`nim sudom u Bawaluci.

Kesar, kao i Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, ima pravo da ulo`i `albu Apelacionom sudu u Beogradu. Pr vom pre su dom Ode qe wa Vi{eg suda za ratne zlo~ine Kesar je tako|e bio osu|en na 15 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo tu presudu i nalo`io novo su|ewe. „Prvostepeni sud je pojedine odlu~ne ~iwenice utvrdio ~itawem pravnosna`ne presude Okru`nog suda u Bawaluci bez izvo|ewa dokaza na osnovu kojih se utvr|uje postojawe tih ~iwenica. Osim toga, propustio je da da jasne razloge i izvede zakqu~ke koji se odnose na vezu izme|u radwe okrivqenog, oru`anog sukoba i o{te}enih civila„, navodi se u odluci Apelacionog suda. (Tanjug)

POTRAGAZANESTALIMANAKOSOVUIMETOHIJI

Euleks }e istra`iti 36 lokacija Euleks }e zajedno s beogradskim i pri{tinskim timom za nestale, idu}e godine istra`iti 36 mesta na kojima bi se, kako se pretpostavqa, mogli na}i posmrtni ostaci nestalih tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. „Euleksovi forenzi~ki eksperti iz Odeqewa za sudsku medicinu ispita}e tokom idu}e godine vi{e od 30 potencijalnih lokacija kao deo wihovog stalnog tra`ewa za nestalima za vreme i posle sukoba na Kosovu”, navodi se u saop{tewu Euleksa, prenosi agencija Beta. Odeqewe planira da ispita lokacije i sprovede ekshumacije u regionu \akovice, Pe}i, Kline, Prizrena, Mitrovice, Srbice i Podujeva. Predstavnik pri{tinske delegacije Pajazit Nu{i najavio je pro{le nedeqe u Beogradu, posle sastanka radnih grupa Beograda i Pri{tine za nestale, da }e 2012. godine biti istra`eno 36 lokacija na Kosovu na kojima se sumwa da postoje grobnice. - Euleksovi sudsko-medicinski eksperti nastavi}e intenzivni rad na proceni lokaliteta, ekshumacijama, obdukcijama i identifikovawem - izjavio je korukovodilac Euleksovog Odeqe-

wa za sudsku medicinu Alan Robinson. Odeqewe za sudsku medicinu }e nastaviti da odr`ava veze s relevantnim organima vlasti kad je u pitawe otkrivawe mogu}ih lokaliteta izvan Kosova. Euelks o~ekuje da }e naredne godine biti zavr{eno ispitivawe neidentifikovanih ostataka u Odeqewu sudske medicine. „Radi projekta revizije tog slucaja bila je potrebna istraga koja je trajala du`e od dve godine, koja je za rezultat imala vi{e od 30 novih identifikacija. Tokom sledece godine bi}e ispitano jo{ 85 slu~ajeva”, navodi Euleks. Euleks }e nastaviti da podr`ava modernizaciju sudske medicine na Kosovu, kroz blisku saradwu sa lokalnim stru~wacima sudske medicine i drugim specijalistima. Robinson je, naveo da je u toj oblasti ostvaren zna~ajan napredak. Predsedavaju}a radne grupe za nestale Lina Milner izjavila je pro{le nedeqe u Beogradu da na Kosovu i Metohiji postoji jo{ 1.799 nestalih, i da je proces rasvetqavawa wihovih sudbina suvi{e spor. Na sastanku je oceweno da }e pronalasku nestalih doprine}e nepristrasna istraga navoda iz izve{taja DikaMartija.

Su|ewe ha{kom optu`eniku GoranuHaxi}u moglo bi po~eti u oktobru 2012, a ne u januaru 2013. godine, kako je prethodno najavqeno, saop{teno je ju~e iz kancelarije Ha{kog tribunala za medije. Kancelarija za medije izdala je ju~e ispravku saop{tewa iznetog na konferenciji za novinare ove sedmice u vezi s planom pretpretresnog postupka u slu~aju Haxi}a. U prvobitnoj odluci sudije Gaja Delvoajea stoji da bi Tu`ila{tvo trebalo da podnese svoj predraspravni akt u maju 2012, odbrana u junu 2012, a da bi su|ewe moglo po~eti u januaru 2013. godine. Okvirni datum za po~etak su|ewa je oktobar 2012, a ne januar

2013, a obe strane u postupku i daqe imaju rok da eventualne prigovore na raspored iznesu do 6. decembra ove godine, navodi se u saop{tewu kancelarije Ha{kog suda za medije. Haxi} se, po optu`nici Ha{kog tribunala, tereti da je bio u~esnik udru`enog zlo~ina~kog poduhvata s predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em na ~elu, ~iji je ciq bio da se nasilno i trajno uklone Hrvati i drugo nesrpsko stanovni{tvo s tre}ine hrvatske teritorije. Haxi} je tokom rata prvo obavqao du`nost predsednika vlade SAO Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, a nakon toga

bio je i predsednik Republike Srpske Krajine. Uhap{en je 20. jula u Srbiji, nakon sedam godi-

na bekstva, kao posledwi begunac kog je tra`io Ha{ki sud. (Tanjug)

POSTUPAKZAPRIVREMENOODUZIMAWEIMOVINESRETENAKARI]AISRODNIKA

Punomo}nici osporavaju dokaze Tu`ila{tva Punomo}nici Sretena Kari}a i wegovih srodnika osporavali su ju~e pred Vi{im sudom u Beogradu nove dokaze Tu`ila{tva o wihovoj nelegalno ste~enoj imovini, tvrde}i da su zakoniti prihodi Kari}a vi{estruko ve}i od vrednosti imovine ~ije se privremeno oduzimawe zahteva. Vi{e javno tu`ila{tvo dostavilo je po~etkom oktobra nove izve{taje finansijske jedinice MUP-a o imovini Kari}a, koji se ti~u stana u ulicama Kraqa Milana i Izeta Mujazinovi}a u Beogradu, kao i ku}e u Ora{cu od 870 kvadratnih metara. Advokati porodice Kari} rekli su da policijski izve{taji nisu ta~ni jer rashode prikazuju kao prihode. Postupak za privremeno oduzimawe imovine protiv Kari}a po~eo je krajem januara, po{to je Tu`ila{tvo predlo`ilo da im se zapleni imovina vi{emilionske vrednosti jer postoji nesrazmera izme|u wihovih zakonitih prihoda i vrednosti wihove imovine, a

SretenKari}

odbrana, ukoliko `eli da do toga ne do|e, treba da doka`e da su prihodi ste~eni legalno. Sreten Kari} je, zajedno s bratom Bogoqubom, optu`en za malverzacije u „Mobtelu” kojima su sa saradnicima o{tetili tu kompaniju i dr`avu za oko 60 miliona evra, ali su obojica u bekstvu pa su za wima raspisane me|unarodne poternice.

Punomo}nici Kari}a su na svim do sad odr`anim ro~i{tima tvrdili da su wihovi zakoniti prihodi znatno ve}i od vredno sti imo vi ne ~i je privremeno oduzimawe zahteva Tu`ila{tvo i poku{avali da svoje navode potkrepe dokazima. Vi{e tu`ila{tvo tra`i da se od Sretena Kari}a privremeno oduzme neizgra|eno zemqi{te u selu Be~men kod Zemuna povr{ine 200 ari i 4,5 odsto udela u vlasni{tvu firme „Junet interne{enel”, ukupne vrednosti 120.000 evra. Tako|e, predla`e da se od Gorana Kari}a zaplene automobili „ferari 599” i „fijat 500 abart”, kao i stan povr{ine 150 kvadratnih metara u strogom centru Beograda. Tra`i se i oduzimawe stana koji je Sreten Kari} 2000. godine kupio za 4,3 miliona dinara, a te godine je imao prihod od 541.000 dinara, navelo je Tu`ila{tvo. Zahtevom za privremenu zaplenu imovine obuhva}eni su i ~lanovi wegove u`e porodice Slavica Kari}, Bojan Kari},

Stefan Kari} i Gordana Kari}. Sumwa se da je pomenuta imovina proistekla iz krivi~nog dela jer postoji nesrazmera izme|u zakonitih prihoda biv{eg direktora „Mobtela” i vrednosti imovine. Nakon pokrenutog krivi~nog postupka za malverzacije u „Mobtelu” 2006. godine, Sreten Kari} je po~eo da prodaje imovinu znatne vrednosti i novac iznosi u inostranstvo, tvrdi Tu`ila{tvo u obrazlo`ewu razloga za zaplenu imovine. Po{to razmotri predlog Tu`ila{tva i navode odbrane, sud }e doneti odluku o privremenoj plenidbi imovine kojom bi upravqala Direkcija za oduzetu imovinu. Posle pravosna`nosti presude koja }e Kari}u biti izre~ena po optu`nici za zloupotrebe u „Mobtelu” od 17. septembra 2010. godine, Tu`ila{tvo mo`e podneti zahtev za trajno oduzimawe zaplewene imovine za koju Kari}i ne doka`u da je legalno ste~ena. Su|ewe po toj optu`nici jo{ nije zakazano. (Tanjug)

Stefan Kari} zatra`io odlagawe odlaska u zatvor Stefan Kari} (25), sin odbe glog bi zni sme na Sre te na Kari}a, koji je ju~e trebalo da se javi na odslu`ewe jednogodi{we kazne zatvora u Kazneno-popravni zavod u Padinskoj Skeli, zatra`io je odlagawe izvr{ewa te kazne. – Stefan Kari} je molbu za odlagawe izvr{ewa kazne Prvom osnovnom sudu podneo 25. novembra – rekla je Tanjugu portparolka suda Ivana Rami}, i dodala da o toj molbi jo{ nije odlu~eno jer je zatra`ena dodatna dokumentacija neophodna za odlu~ivawe. – Dok se o zahtevu ne odlu~i, Stefan Kari} nije du`an da se javi na izdr`avewe kazne. Shodno Zakonu o izvr{ewu krivi~nih sankcija, o zahtevu treba da odlu~i predsednik suda iz pojedina~no nabroja-

nih razloga, me|u kojima su te{ka bolest, zavr{etak {kolovawa ili neodlo`ni posao i drugi. Stefan Kari} je pro{log decembra presudom Apelacionog suda pravosna`no osu|en na godinu dana zatvora jer je „bez ob zir nom vo `wom” pod dejstvom alkohola 2005. godine izazvao saobra}ajnu nesre}u u kojoj je te{ko povre|ena wegova saputnica Stanislava Pavlovi} (35). Apelacioni sud je tom odlukom pre i na ~io pr vo ste pe nu presudu Prvog osnovnog suda kojom je Kari} bio ka`wen nov~anom kaznom od 800.000 dinara. Potom je Prvi osnovni sud u Beogradu 15. jula ove godine usvojio Kari}ev predlog i dozvolio mu da kaznu izdr`i u ku}nom zatvoru – tako

{to ne sme napu{tati prostorije u kojima stanuje, uz primenu mere elektronskog nadzora, ali je Apelacioni sud i

tu odluku pobio i u septembru potvrdio svoju raniju pravosna`nu presudu da Kari} mora da ide u „klasi~ni” zatvor. Ste fan Ka ri} osu |en je zbog te{kog dela protiv bezbednosti saobra}aja u~iwenog iz ne ha ta jer je 29. apri la 2005. godine, kada je imao 20 godina, vozio auto „be-em-ve” brzinom od 148 kilometara na sat, u alkoholisanom stawu, udariv{i u banderu na Dediwu. Tom prilikom Stanislava Pavlovi} je zadobila te{ke te le sne po vre de. Vla snik auto mo bi la je we gov ro |ak Bojan Kari}. Zatvor u Padinskoj Skeli je otvorenog tipa, i u wemu borave osu|enici na kazne do godinu dana zatvora, bez obzira na to da li su ranije osu|ivani.

NESRE]AUBLIZINI[APCA

Poginuo traktorista Jedna osoba je poginula, a druga te`e povre|ena u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u selu Jelen~a kod [apca, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave [abac. Nesre}a se dogodila preksino}, kada je Aleksandar P. (34) iz [apca, usled neprilago|ene brzine, predwim delom put-

ni~kog automobila udario u tawira~u koju je nosio traktor. Traktor se potom prevrnuo u odvodni kanal, a voza~ Miroqub J. (55) iz Jelen~e preminuo je na licu mesta. Aleksandra P. policija je prona{la kasnije u wegovoj ku}i u [apcu i on je

zbog te{kih povreda zbrinut u {aba~koj op{toj bolnici. Uvi|aj je, u prisustvu pripadnika saobra }aj ne po li ci je, iz vr {io is tra `ni sudija Osnovnog suda u [apcu, koji je nalo`io i obdukciju, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik PROCESZAPAQEWEBAJRAKLIYAMIJE UBEOGRADUMARTA2004.

Policijanije dobilanare|ewe zasuzavac –Pripadnicipolicije,kojisu branili Bajrakli xamiju u Beo- gradu od huligana u no}i izme|u 17.i18.marta2004.godine,nisu dobilinare|ewedaupotrebesuzavac – posvedo~io je ju~e u PrvomosnovnomsuduuBeograduna su|ewu optu`enima za paqewe

Punomo}nik o{te}enih (Islamske zajednice u Beogradu) RajkoDanilovi} rekaojesududa ne mora da zna~i da je istina to {tojeispri~aoVuli},„jerjewemunare|enodatoka`e”. – Ne sudite pravim qudima, ovdetrebadabudutada{wimi-

petak2.decembar2011.

15

HAP[EWEIPRIJAVEUSMEDEREVUZBOGILEGALNOGPROMETAGORIVA

ZloupotrebeuNIS-u i„Lukoilu” InspektoriOdeqewakriminalisti~ke policije PolicijskeupraveuSmederevu,usaradwisaslu`bamainternekontroleNIS-aa.d.i„LukoilaSrbija”,utriodvojeneakcijesuzbijawa ilegalnog prometa akciznim proizvodima uhapsili su jednu osobu, a protiv vi{e osobapodnetesukrivi~neprijave. Kako se navodi u saop{tewu Policijske uprave Smederevo, uhap{enjeBranislavS. (57)iz Smedereva, poslovo|a benzinske stanice NIS-a „Le{tar 094”. On je osumwi~en da je tokomovegodineizvr{iokrivi~nadelapronevereifalsifikovawaslu`beneisprave,~imeje sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist od 4.730.450 dinarana{tetupreduze}aNIS a. d. Novi Sad i Samostalnog sindikata NIS-a – sindikalne podru`niceuSmederevu.

U saop{tewu se navodi da je Branislav S. preduze}e o{tetio tako {to je falsifikovao naloge za uplatu pazara, unose}i u wih iznose mawe od stvarnog prometa, a razliku zadr`avao,pajeujuluiavgustuovegodine na taj na~in prisvojio 3.737.450dinara. Sindikat je o{tetio tako {toje,odjanuaradoavgustaove godine, kao predsednik sindikalnepodru`niceNIS-auSmederevu,koriste}ifalsifikovane odluke Izvr{nog odbora, protivpravno podizao novac s ra~una–ukupno993.000dinara. Krivi~ne prijave podnete su protiv jednog radnika benzinske stanice „Lukoil Srbija” u Smederevu, kao i protiv jednog voza~akamionapreduze}aNIS „Petrol” i troje radnika benzinske stanice NIS-a „Carina 788”uSmederevu,zbogosnovane

sumwedasuizvr{ilivi{ekrivi~nih dela pronevere, zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave. Policija je u drugoj akciji protivGoranaB. (36)izSmedereva podnela krivi~nu prijavu za krivi~na dela zloupotrebe slu`benogpolo`ajaifalsifikovawa slu`bene isprave zbog osnovane sumwe da je, tokom marta ove godine, kao prodavac na benzinskoj stanici „Lukoil Srbija” prisvojio 510.797 dinara. On je u softveru fiskalne kasesmawivaocenugorivapaje kroz kasu evidentiran promet vi{e od 4.000 litara goriva po ni`ojceni,anapla}enpostvarnoj. Razliku od evidentiranog do stvarnog prometa osumwi~enijeuzimaozasebe. U tre}oj akciji otkrivene su zloupotrebe prilikom to~ewa

goriva na benzinskoj stanici NIS-a „Carina 788” od decembra2009.domartaovegodine. Krivi~na prijava je podneta za krivi~na dela zloupotrebe slu`benogpolo`ajaifalsifikovawa slu`bene isprave, protivvoza~aBranislavaS. (44)i radnika pumpe Nenada D. (37), DijaneR. (31)i@eqka@. (47). Radnici benzinske stanice su, za proviziju od deset odsto, omogu}avalivoza~imadaprilikom sipawa goriva po slu`benomnaloguuNIS-ovekamione, odre|enu koli~inu, obi~no 20 do30litara,sipajuusvojeprivatneautomobileiliukante,a u dokumentaciji je evidentiranodajecelokupnakoli~inato~enaurezervoareslu`benihvozila, saop{tila je policija, uz saglasnostistra`nogsudijeVi{egsudauSmederevu. (Tanjug)

STRU^WACIIZOHAJAUNOVOMSADUPREDSTAVILIISKUSTVAUSUZBIJAWUTRAFIKINGA

xamije pripadnik policijske brigade Mladen \or|evi}. – Zadataknamjebiodalicanepro|u ka xamiji. Bili smo pod punom opremom, imali smo gas-maske i hemijskasredstva,alineinaredbudaihupotrebimo. Po wegovim re~ima, upotreba hemijskih sredstava, odnosno su-

nistar policije (Dragan Jo~i}) i predsednik Vlade (Vojislav Ko{tunica) – kazao je Danilovi}. U no}i izme|u 17. i 18. marta 2004. godine, posle nasiqa koje jeizbilonadSrbimanaKosovu iMetohiji,demonstrantiuBeo- gradu su probili policijski

„Ne sudite pravim qudima, ovde treba da budu tada{wi ministar policije (Dragan Jo~i}) i predsednik Vlade (Vojislav Ko{tunica)” rekao je advokat Rajko Danilovi} zavca,zavisilajeodprocenestare{ina. Po{to mu je sudija Ivana Rami}predo~ilaiskazwegovogstare{ine Miroslava Vuli}a od 3. decembra2010.godinedapolicija nije imala ni suzavac, ni gasmaske, \or|evi} je ipak ostao prisvojojtvrdwi.

kordonnaugluulicaKraqaPetra i Gospodar Jevremove i, uz povike „Ubij [iptara!„, provaliliudvori{texamije,apotom je i zapalili. Demonstranti su polupaliprozoreiinventar,au po`arujeizgorelaibiblioteka s vi{e od 7.000 kwiga velike vrednosti. (Tanjug)

NAKON[TOJEHA[KITRIBUNALIZDAONALOG ZAHAP[EWEBIV[EPORTPAROLKE

Artmanovatra`i pomo}UN Biv{aportparolkaHa{kogtu`ila{tvaFlorensArtmanobratila se za pomo} posebnom izvestitequUjediweninnacijanakon {tojeHa{kitribunalizdaonalogzawenohap{ewezbognepla}awanov~anekaznenakojujeosu|ena zbog otkrivawa za{ti}enih podataka. „Artmanovatra`iodposebnog izvestiocaUN-adautvrdidapresuda suda u Hagu protiv we kr{i me|unarodnestandardeuza{titi slobodeizra`avawatedabiizvr{avawe naloga za hap{ewe predstavqalo daqu povredu tih prava”, saop{tio je Odbor za podr{kuArtmanovoj,prenelisusarajevskimediji. Biv{a portparolka Ha{kog tribunalaseobratilaposebnom izvestioc  u UN-a za slobodu izno{ewa mi{qewa i izra`avawa podneskom kojim se na 71 stranici obrazla`u weni prigovorizbogpovredepravanaizno{ewepodatakakojisuodjavnogiop{teginteresa. Ha{ki tribunal je 16. novembra izdao nalog za hap{ewe nekada{weportparolke,koju~eka sedmodnevna zatvorska kazna. Atmanova je zbog nepo{tivawa

suda ove godine pravosna`no progla{ena krivom i ka`wena nov~anom kaznom od 7.000 evra, alijenijeplatilapajeonapretvorena u zatvorsku. Tribunal od Francuske o~ekuje da je oba-

FlorensArtman

vestiopravimaidasHolandijomsara|ujeuwenomtransferu uHa{kitribunal. Artmanovajeujulupravosna`noosu|enazanepo{tivawesudajerjeobjaviladvepoverqive odluke suda iz procesa protiv biv{egpredsednikaSrbijeSlobodanaMilo{evi}a.Sudjetra`iodaplatikaznuiligaobavesti o razlozima nemogu}nosti pla}awa. (Tanjug)

POKU[AJUBISTVAUZLOTU,KODBORA

Starcuno`uvrat DesimirS. (77)izZlotate{kojeju~erawennaautobuskojstanici ucentrutogselakodBorakadagajeno`emnapalaGoricaB. (53)iz istog sela i nanela mu te{ke telesne povrede u predelu vrata, saop{tilajeborskapolicija. DesimirS.jehitnopreba~ennaOdeqewehirurgijeborskebolnice. PolicijajeGoricuB.li{ilaslobodeiona}e,uzkrivi~nuprijavu, bitiupu}enauVi{isuduZaje~aru. (Tanjug)

Blagakaznenapolitika zatrgovinuqudima – Kaznena politika za trgovinu qudima u Srbiji i u SAD jeprevi{eblaga–izjaviojeju~euNovomSadudirektorme|unarodnog programa za pomo} u obuci i kriminalisti~kim istragamaameri~kedr`aveOhajo XejmsLejn. – Sli~no kao u Srbiji, i u SAD je kaznena politika previ{e blaga. U Srbiji su kazne za po~inioce ovakvih krivi~nih dela od tri do pet godina zatvora,atrebaimatinaumuda jere~oqudskim`ivotima,ane

ali je potrebno jo{ mnogo raditi. Na~elnikodeqewapograni~nepolicijezastrance,suzbijawe ilegalnih migrirawa i tr-

Uhap{eno 30osoba U prvih devet meseci ove godineuSrbijijeuhap{eno vi{eod30qudiipodneta21 krivi~na prijava zbog trgovinequdima.Uistomperiodu u Srbiji su identifikovane73`rtve,odtogauVojvodini23. Tokom devedestih godina pro{logvekauSrbijisuse bele`ili slu~ajevi trgovinequdima,alitosuunajve}embrojubilistranidr`avqani,kojisuuglavnomovde biliutranzitu.Danas85odsto `rtava ~ine dr`avqani Srbije, ~emu je sigurno doprinelasvete`amaterijalna situacija na{ih gra|ana, {to je ujedno i naj~e{}a kartanakojuigrajutrgovci qudima. o pqa~kawu banke – rekao je Lejn na skupu „Koordinirana akcijaprotivtrgovinequdima –ameri~kaiskustva”. Uzocenudabikaznemorale bitive}e,onjerekaodajedrugokqu~nopitaweprostitucija i da je izuzetno va`no razotkrivawe ovakvih slu~ajeva, wihovo procesuirawe i ja~awe zakonskog okvira. Lejn je oceniodazvani~niciSrbijei ministarstvapolicijeipravde svoj posao obavqaju dobro,

govine qudima u Policijskoj upraviNoviSadSini{aHrgi} rekaojedajezbogkrijum~arewa qudiitrgovinequdimaovegodine novosadska policija podnela deset krivi~nih prijava i otkrila 22 `rtve ovih krivi~nihdela,uglavnom`ena. –Upo~etku,kaznamazapo~iniocenikonijebiozadovoqan, alisobziromnatodajedo{lo doizmenaidopunazakona,sada i Tu`ila{tvo i sudovi ula`u napore da kazne budu ve}e i da se mnogo ozbiqnije pristupa definisawu i ka`wavawu ovih krivi~nih dela – rekao je Hrgi}. –Trgovciqudimasusvudadobroorganizovaniite{koihje uhvatiti i dokazati wihovo krivi~no delo. Isto tako, profili`rtava,aliipo~inilaca ovogdelakojebele`imouAmerici,poklapajusesprofilima uSrbiji.Najvi{esebiraju`rtveute{kojmaterijalnojsituaciji, koje je ~esto sramota da priznajudasusena{liukanxamatrgovacaqudima,{tododatnoote`avana{posao–rekaoje

policijski savetnik Frenk Herbert. Onjeistakaodajevrlova`no da se re{avawe ovog problema podignenadr`avninivojersui

mo}i `rtvama trgovine qudima,aposebnouslu~ajevimakada su`rtvetrgovacadeca. Posetaameri~kihstru~waka zaborbuprotivtrgovinequdima Vladi AP Vojvodine realizuje se u okviru jednonedeqne poseteRepubliciSrbijitokom koje }e se odr`ati razgovori s relevantnim institucijama i organizacijama u Novom Sadu, Subotici, Beogradu i Novom Pazaru. Ciqjedaserazmotremogu}nosti da se pod rukovodstvom tu`ilacaformirajuradnegrupezaborbuprotivtrgovinequdimakojebiokupileprofesionalce i aktiviste na lokalnom nivou. Pokrajinskisekretarzarad, zapo{qavawe i ravnopravnost polovaMiroslavVasin primio je ju~e delegaciju stru~waka za suzbijawe trgovine qudima iz ameri~ke dr`ave Ohajo. Vasin jes~lanovimadelegacijerazgouAmericizna~ajnijirezultati varao o problemu trgovine qupostignuti tek kada su se fededima i ameri~kim iskustvima ralniagentiaktivnoukqu~ili koordinirane akcije slu`bi usuzbijawetrafikinga,akazne nadle`nih u SAD za suzbijawe zaovadeladrasti~nopove}ane.trgovinequdima.

ZaustavqeniuSubotici Suboti~ka policija je odredila meru zadr`avawa do 48 sati LatifuB. (1980)izSuboticezbogpostojawaosnovasumwedaje izvr{iokrivi~nodelonedozvoqenogprelaskadr`avnegraniceikrijum~arewaqudi. Osumwi~eniseteretidajeod12dr`avqanaPakistanaiAvganistana,kojimajepomogaodado|uizBaweKoviqa~euSuboticu,uzeonovacdabiihilegalnopreveouAustriju. LatifB.jeuzodgovaraju}ukrivi~nuprijavuprivedenistra`nomsudijiOsnovnogsudauSubotici,kojimujeodrediopritvordo30dana. S.I. Prezentacijimetodairezultata ameri~kih boraca protiv trgovinequdimaprisustvovali predstavnici na{e policije, sudovaiTu`ila{tva,aakcenat jestavqennatemuobukeprofesionalacautimovimazasuzbijawetrgovinequdima.Osimtoga, predstavqena su i neka re{ewazaprogramepru`awapo-

Delegaciju iz Ohaja ~inili su federalni tu`ilac Dankan Braun, specijalistkiwa Federalnog istra`nog biroa za rad sa `rtvama Xenifer Mejers, {ef operativnog tima FBI-ja zaborbuprotivtrgovinequdima Xejms Lejn i policijski savetnikFrenkHerbert. N.Perkovi}

SU\EWEFATMIRUQIMAJUIJO[DEVETORICIPRIPADNIKAOVK

Izno{ewedokaza30.januara Su|eweFatmiruQimaju,kojisesajo{devetoricompripadnika OVK tereti za ratne zlo~ineuseluKle~ka,nastavqeno je ju~e u Okru`nom sudu u Pri{tini re{avawem proceduralnih pitawa, dok }e izno{ewe dokaza po~eti krajem januara, saop{tiojeadvokatodbrane. -Postupak(izno{ewadokaza) po~e}e 30. januara - rekao

je advokat Tahir Re~aj novinarima i dodao da se o~ekuje dabisu|eweQimajumogloda pot raj e do jul a, pren eo je AFP. Me{ovito sudsko ve}e, koga ~ine kosovske sudije i sudije Euleksa, zakazalo je jo{ dva ro~i{ta,udecembruijanuaru, na kojima }e biti razmatrana proc ed ur aln a pit aw a, rad i

pripreme za izno{ewe dokaza 30.januara,koje}epredstaviti tu` il ac Euleks a Mau r ic io Salustro. Qimaj, koji je potpredsednik Demokratske partije Kosova Ha{imaTa~ija,iwegovisaborci,optu`enisuzaratnezlo~ineulogoruOVKuseluKle~ka kodMali{eva,avgusta1998.godine.Uvremezakojeseoptu`u-

je da je po~inio zlo~ine Qimaj jebiokomandantjediniceOVK “Kumanova”. Optu`eni su na po~etku su|ew a 10. nov emb ra neg ir al i krivicu. Qimaju se za ratne zlo~ine jednom ve} sudilo u Ha{ kom trib un al u, ali je oslobo|en optu`bi zbog nedostatkadokaza. (Tanjug)


SPORT

petak2.decembar2011.

c m y

16

CRVENO-BELI SUTRA DO^EKUJU ^A^ANSKI BORAC

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E

Pobedaza opro{taj

Svakibodva`an Po{to su odavno izgubili {ansedaseplasirajume|prve tri ekipe na Svetskom kupu u

sled e} a kval if ik ac io n a odrednica na{ih orlova Bugarska i turnir u Sofiji (8.-13.

maj),aakotuneosvojeprvomestoigra}enajednomodInterkont in ent aln ih turn ir a kao

IvanMiqkovi}igraoodli~noprotivBrazila

Japanu, odbojka{i Srbije }e u poeldwa dva me~a s Kinom i SAD-om u}i s `eqom da pobede. Boq i plas man na tab li Svetskog kupa donosi i ve}i broj ranking bodova za FIVB listukoja}ebitiveomabitna za odre|ivawe u~enika predstoj e} ih kval if ik ac ij a za OlimpijskeigreuLondonu. U najboqem slu~aju, Srbija mo`e da se plasira na {esto ili sedmo mesto na Svetskom kupu, u zavisnosti od ostalih rezultata, ali uz maksimalan u~inak u posledwoj rundi takmi~ewa. Ve} je poznato da je

PROGRAM^ETVRTERUNDE A grupa

B grupa

9. kolo (danas) Iran - Bra zil (3) Poq ska - Ita li ja (7) Ja pan - Ru si ja (10.20) 10. kolo (subota) Iran - Ru si ja (3) Poq ska - Bra zil (7) Ja pan - Ita li ja (10.20) 11. kolo (nedeqa) Poq ska - Ru si ja (3) Iran - Ita li ja (7) Ja pan - Bra zil (10.20)

9. kolo (danas) Sr bi ja - Egi pat (3) Ku ba - Ki na (7) Ar gen ti na - SAD (10.20) 10. kolo (subota) Sr bi ja - Ki na (3) Ar gen ti na - Egi pat (7) Ku ba - SAD (10.20) 11. kolo (nedeqa) Ku ba - Egi pat (3) Ar gen ti na - Ki na (6) Sr bi ja - SAD (9)

VOJVODINA NS SEME GOSTUJE U KRAQEVU

Uzigru ibodovi Imali su odbojka{i Vojvodine NS seme gotovo dve nedeqe pauze (odgo|ena je prvenstven a utakm ic a s Crv en om zvezdom)kojesuiskoristiliza tempirawe forme za decembar u kojem ih o~ekuje ~ak devet utakmica. Ve}inu me~eva odigra}e Novosa|aniugostima,adana{wi protivnikcrveno-belihjekraqeva~ka Ribnica i tradicionalno vru} teren. Bi}e me~ u Kraqevu uvertira za izazove kojeiho~ekujunatrifronta.

susvetositnepovrede-isti~e trenerNikolaSalati}. Kapiten Novosa|ana Andrija Geri} smatra da je Ribnica uvekneugodanprotivnik. - Ribnica je kod ku}e uvek bila opasan rival, ali to nas ne treba da optere}uje. Pro{la sezona je jedno, a ova ne{to sas vim drug o. Treb a da pru`imo igru na na{em nivou i da primenimo ono {to smo radili u proteklom periodu. Iskoristilismopauzudavi{e radimo na fizi~kom planu ka-

1. Poq ska 2. Ru si ja 3. Ita li ja 4. Bra zil 5. Ku ba 6. Iran 7. SAD 8. Ar gen ti na 9. Ja pan 10. Sr bi ja 11. Ki na 12. Egi pat

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 7 6 5 5 5 4 3 2 2 1 1

1 1 2 3 3 3 4 5 6 6 7 7

23:7 21:6 20:11 20:12 17:13 15:16 14:12 13:18 12:19 11:21 6:21 5:21

22 21 17 16 14 12 12 9 8 6 4 3

jednaodtrinajboqeplasirane evropske reprezentacije. Tri int erk ont in ent aln a turn ir a igra}e se u Rimu (8.-10. jun), Berlinu (8.-10. jun) i Japanu (2.-10.jun). Na{a odbojka{ka reprezentacijaidaqejeusituacijida nav ij a za Poqs ku, Rus ij u i Italiju na Sveskom kupu i za wih bi najboqe bilo da se sve tri sel ekc ij e plas ir aj u direktno na Olimpijadu, jer u tom slu~aju  za preostale kvalifikacijeSrbijabilanajboqe plasirana evropska selekcija. Trenutni poredak reprezentacija Starog kontinenta jeRusija,Italija,Poqska,Srbija,Bugarska,Nema~ka,Francuska,^e{ka... Tek u februaru }e se obaviti`rebzaInterkontinentalneturnire,akadasebudeznalo koj a }e Srb ij a bit i na FIVB rang listi, tada }e se znatiinakojem}ekvalifikacionom turniru nastupiti. Za svejeveomabitnodashvateda put do Olimpijade na novi na~in kvalifikacija ne}e biti olak{an, jer iz Evrope za mesta u Londonu figuriraju jo{ Bugari,Finci,Francuzi... M. Risti}

Duda{najboqi naBalkanu Mihail Duda{ probiti u mogu}nosti da li~no gla{en je za najboqeg primiovupresti`nunagraduna mladogatleti~araBalBalkanskoj gala ve~eri koja se kana u 2011. godini od organizuje u Pravetsu, u blizistrane Asocijacije balkanskih niSofije. atletskih federacija (ABAF). Umesto wega u Bugarsku su Srpskireprezentativacudese- otputovali Slobodan Brantobojudobiojenajvi{e glasova u anketi nasajtuABAF,ukojoj su pravo glasa imaliatletskimediji na Balkanu, kao i ~lanovi odbora te federacije, saop{tio je Atletski savezSrbije. U konkurenciji `ena za najboqu je izabrana bugarska sprinterka Ivet Lalova, dok je najboqi atleti~arBalkanaza 2011. turski baca~ kopqa Fatih Avan. Za najboqu mladu atleti~arku imenoMihailDuda{ vana je rumunska baca~ica kladiva Bjanka Perie. kovi}, generalni sekretar i Mihail Duda{, zbog priprema Dejan Nikoli}, direktor kojesuranijeisplanirane,ne}e Beogradskogmaratona.

DEJVIS KUP: [PANIJA–ARGENTINA

NadaliMonako po~iwufinale AndrijaGeri}

- U dosada{wem delu sezone Ribnica nije osvojila mnogo bodova, zato idemo u Kraqevo kaofavoriti,alitrebaimati naumudajetajterenuvekvru} zanas.Dobrosmoprostudirali igruKraqv~ana,kojiimajudva internacionalcaidobredoma}e igra~ e. Tri bod a bi nam mnogo zna~ila, posebno uo~i serijegostovawa.Nanamajeda ostan em o u igri na sva tri frontaidaunovugodinuu|emosadobrimrezultatimaiistaknutim visokim ambicijama. Zdravstveni bilten nije ba{ najpovoqniji,alinadamoseda

ko bismo se adekvatno pripremili za decembar, jer mnogo vremena za treninge ne}e biti zbog velikog broja utakmica. Mor am o nap rav it i najb oq u kombinacijuipobeditiuKraqevu. Broj bodova nije toliko bitan,negojeva`nokakoigramo. Za na{u psihologiju je potrebnodakvalitetnoodigramo i zabele`imo trijumf, da bismo mirn ij e u{li u ser ij u utakmica od kojih nam mo`da zavisi i sezona. Jednostavno, moramo pokazati pravo lice poru~uje kapiten Andrija Geri}. M. R.

Rafael Nadal i Huan Monako otvori}eupetakod14sati finalni duel teniskihreprezentacija[panijeiArgentineuovogodi{wem

dnevnik

Dejvis kupu. Posle tog me~a, na teren }e Huan Martin del Potro i David Ferer, dok }e drugog dana igrati dublovi FelisijanoLopeziFernando Verdasko protiv Davida NalbandijanaiEduarda[vanka. U nedequ su na programu jo{dvame~a,usinglusesastajuNadal-DelPotroiFerer -Monako. Finale Dejvis kupa izme|u [panije i Argentine igra se od 2. do 4. decembra u Seviqi na{qakastojpodlozi.[panija je do sada osvojila ~etiri titule(2000,2004,2008,2009), dok je najve}i uspeh Argentinaca finale, u kojem su bili triputa.Pro{legopdineslavilajeSrebija.

Jo{ su samo dva prvenstvena kola ostala do zimske pauze u fudbalskoj Jelen Superligi.Vojvodina`elidaprezimina tre}emmestu,adabitajplanrealizovala potrebna joj je pobeda u sutra{wem duelu s Borcem iz ^a~ka,aonda,uderbijuposledweg kola,ibaremremiume~usCrvenomzvezdomnaMarakani. Sutrapopodne,ponovopodsvetlo{}ureflektora,na„Kara|or|u”}etimtreneraDejanaVuki}evi}aodmeritisnages^a~animai utomduelucrveno-beliimajusamojedanciq-dazabele`epobedu. Tu`equpove}ava~iwenicada}e ova utakmica biti i opro{taj od novosadskepublikesvedoprole}a, pa prvotimci novosadskog superliga{a zbog toga posebno `ele da ga obele`e trijumfom. Uz to, ulaz na tribine novosadskog stadiona bi}e besplatan, jer na taj na~in rukovodstvo i igra~i Vojvodinesimboli~no`eledase zahvale navija~ima na sjajnoj podr{citokomjesewegdelasezone. Bi}etoilepaprilikadasepredstavegledaocimaulepomsvetlui naprave lep nagove{taj prvo za derbisaZvezdom,aondaizaprole}e. Kombinovani tim odigrao je u sredutreningutakmicusaSin|eli}em (1:0), dok su, na terenu poreduFudbalskomcentru„Vujadin Bo{kov”, trenirali preostali prvotimci.SwimajeradioiBranaIli},kojiseposlekupsusreta s Javorom `alio na povredu. Raspolo`eweme|uigra~ima,gledano sa strane, bilo je veoma dobro, {totako|emo`edanagovestido-

bruigrusutraprotivBorca,protivkojih}eNovosa|aninastupiti,dakle,ukompletnomsastavu. -JedinoukonkurencijizaekipunijeGawaninAntviJaokojije otputovaouVijetnamnadogovore s jednom tamo{wom ekipom - rekaojesportskidirektorVojvodine Miodrag Panteli}. - Ostali igra~itrenirajupunimtempom,s wima ravnopravno radi i Brana Ili}, tako da }e trener Vuki}e-

OporavqenBranaIli}

vi}sutramo}idaizvedenajboqi tim.Interesantnojedasunamdolazak na dve posledwe utakmice najavili treneri i menaxeri iz Austrije, Ukrajine i Francuske, koji`eledavidenadelupojedine na{eigra~e. Usvakomslu~aju,sutra}egledaoci na stadionu „Kara|or|e”, verujemo, imati lepu priliku da jo{ jednom pozdrave crveno-bele imogu}nostdaimpomognunaputu kaosvajawutre}egmesta. Duelizme|uVojvodineiBorca po~iweu16~asova. A. P.

Vojvodina261.nasvetu [ampionSrbijePartizannalazisena110.mestulistenajboqih fudbalskihklubovasveta,kojusvakogmesecaobjavqujenema~kiInstitutzaistorijuistatistikufudbala(IFFHS).Uodnosunaprethodnimesec,crno-belisupopraviliplasmanza15mestaitrenutno imaju117bodova.Odsrpskihklubova,nalistisenalaziCrvenazvezda,kojajetrenutno216.sa84boda,{tojeuodnosunaprethodnimesec napredak za sedam pozicija. Novosadska Vojvodina je popravila plasmanza26mestaisadaje261.sa75bodova. Lista10najboqihklubovanasvetu:1.Barselona([panija)332boda,2.RealMadrid([panija)316,3.Velez(Argentina)279,4.Man~esterjunajted(Engleska)267,5.Porto(Portugal)256,6.Man~estersiti(Engleska)245,7.BajernMinhen(Nema~ka)239,8.Inter(Italija)232,9.[alke(Nema~ka)231,10.Santos(Brazil)226...

PARTIZAN SUTRA UGO[]UJE RADNI^KI

Vaqakspreman Pobedom u ve~itom derbiju fudbaleriPartizanaobezbedili suepitetjeseweg{ampiona.Dueli sa Radni~kim i Metalcem odlu~i}e samo sa kojom }e predno{}ucrno-belioti}inaodmor. Beogra|ani, kako tvrde, ve} od ponedeqkamisleoKragujev~anima,kojisujedinanepora`enaekipa u Jelen superligi. Zvonimir Vuki}upozoravadaduelne}ebitini{talak{iodonogsaCrvenomzvezdom. - Na krilima sjajnih rezultata Radni~ki nam dolazi u goste. Sigurnodaimjetovelikimotivkao i`eqadasedoka`uprotivlidera prvenstva. O~ekujem te`ak me~,ukojem~emo`daijedangol odlu~itipobednika. U prilog tome ide i ~iwenica dasuKragujev~aninagostovawima nasedamutakmicadvaputapobediliipetputaigralinere{eno? - Da, ostali su nepora`eni i protivVojvodineiprotivCrvenezvezde(obaputa1:1)aubedqivo susavladaliOFKBeograd(3:1)i Javor (4:2). Sve to nas poziva na oprez. Kakvuigruo~ekujeteodKragujev~ana? - Istu kakvu su prikazivali i do sada, agresivnu na sredini i u odbrani.Sugurnojeda}ekontrama poku{avati da nas iznenade. Darko Spalevi} se dokazao kao golgeter,atujeisjajniasistent FilipKosti}. U posledwem kolu igrate sa Metalcem? -Napapirutobitrebalodabudelakme~,alisigurnomune}emo takopri}ive}vrloodgovorno. Uskoro vam isti~e ugovor sa Partizanom. Ho}ete li ga produ`ivati?

- Verujte da se ne optere}ujem time.Humskajemojaku}aispremansamzarazgovoresasportskim direktorom-zakqu~iojeVuki}. Upravo iskusni vezista mogao bi da bude najve}e poja~awe Partizanauzimskomprelaznomroku. TrenerStanojevi}izrazioje`equdagazadr`i,baremdoleta,a napotezujesadaupravaBeogra|a-

Semafor uRijeci Semafor koji }e od prole}nog dela sezone biti na stadionu Partizana trenutnosenalaziuRijeci,auBeogradbitrebalodastigneu narednihnekolikodana.Bilojeplaniranodakori{}ewenovogsemaforapo~nepo~etkom novembra. Ipak, ni odtogani{tanijebiloniti }e biti do po~etka prole}nog dela sezone i gostovawa SlobodePointuHumskoj. na.[toseprelaznogrokati~eon, premanajavama,nebitrebaodabudemnogodinami~an.Sigurnojeda }enapripremei}itrojicamomakaizTeleoptikaMilo{Ostoji}, StefanA{kovkiiMilo{Joji}, acrno-belisuzainteresovaniza defanzivca Smedereva Du{ana Brkovi}a(22)iupravolevokrilo Radni~kog iz Kragujevca Filipa Kosti}a(19).[toseodlazakati~eklub,uslu~ajudobreponude,ne bipravioproblemeMediKamari, NemawiTomi}u,LaminuDijarii Marku [}epovi}u dok je gotovo izvestan prelazak Aleksandra Rankovi}a u jedan azerbejxanski klub. I. Lazarevi}


c m y

dnevnik

U FUDBALU, IZGLEDA, NEMA YOKERA

Nikonenudi novare{ewa U smiraj godine obi~no se podvla~i crta, analiziraju rezultati, u~inak meri iz svih uglova.Ifudbaljepodtakvom lupom. I ono {to bode o~i je ~iwenica da su svi koji iole imaju dodirnih ta~aka sa loptom nezadovoqni. Jednostavno, nema nekih pozitivnih elemenataitrendovakojibudenaduu lep{esutra.Vidisetopoburi koja je zahvatila Marakanu nakonnovogporazauve~itomderbiju,aliiku}ifudbalanaTerazijamaposledebaklaukvalifikacijama za EP Navodono, svi{irerukenemo}no,ustilu vremena su te{ke, uradili smo ono{tojebilouna{ojmo}i... Ipak, aktuelni ~elnici u FSS i Crvenoj zvezdi donekle sekomotnopona{aju,iprodaju maglu. Svi rado nude svoje foteqe,funkcije,~ekajudasepojavi neko boqi, sa vizijom i novcem,pa}eseonipovu}i.Naravno, lojalnost iskazuju i ve} stereotipnim konstatacijama da klub ili Savez ne}e prepustiti ulici, mada bi najradije pokupili kofere i krenuli svojim putem. Izbori, pa bi}e ih, samo treba ispo{tovati proceduru,odlu~itidalisuredovniilivanredni... Prtisak tvrdog navija~kog jezgra u taboru na{eg najtrofejnijegklubanijenimalonaivan.Reklisusvoje,imaliineke ultimativne zahteve, pa su ostavke sportskog direktora Ivana Axi}a ili ~lana UO, GoranaVesi}aiznu|enipotezi. Svejeokarakterisanokaonormalnaikorektnakomunikacija na relaciji navija~i- uprava, alidalekojetoodrealnosti... U za~aranom krugu, razli~itih interesa, motivisanih uglavnom novcem, kojeg i daqe imaufudbalumadaneuogromnimkoli~inama,nijejednostavno prona}i pravi put. Uostalom,nepamtisekadajenasceni vladala ovolika oseka kvalitetnog kadra koji bi zaista mogaoiskrenodapomognefudbaludaprevazi|estawekojeje ravnorasulu.Nikonenudire{ewa,niizsenkenikoneviri i ne pokazuje ambiciju da se

uhvati u ko{tac sa nagomilanim problemima. Odgovor mo`da i nije te{ko naslutiti. Aktuelnegarnituresuulo`ile puno truda da neistomi{qenike koji su ukazivali na propusteuraduudaqesaMarakanei Terazija.Mnogojebiv{ihasovaprecrtanogumicom,mnogisu samidiglirukeodbitkesavetrewa~ama. Zbog toga sada mo`etenaprstejednerukenabrojati qude koji su dali svoj doprinos razvoju fudbala u svakompogledunaovimprostorima,adasuaktivninabilokoji na~in.Polti~ari,supakzaokupqeni krupnijim problemima sakojimasesuo~avadr`ava,zaboravili su na fudbal nad kojimsusenadvilitmurnioblaci,paanga`manuovakvomtrenutkunebibioprikladanpromociji. A, bli`e se i izbori. Tajkuniilibiznismeniprocenili su da nemaju interesa za ulagawe u loptu, jer i nova zakonska regulativa ne ide im u prilog i ne nudi adekvatne uslovedanovackojibiusmerilikafudbalumo`edaimdonese bilo kakav profit, na legalanna~in. U takvom ambijentu Luki} i Karaxi} mogu da virtuelnim delawem hvale svoj u~inak, bez strahada}eseuskoropojaviti nekija~iiboqikandidatikoji bi mogli da ih pobede u izbornojtrci.Ne{tojepovoqnija finansijska ali i rezultatska situacija u Humskoj, stabilizovanisuudarisapo~etkasezone, mada je i crno- beli mir nastaklenimnogama. Taktizirawe}esenastaviti, prodavawemagletako|e.Izbori}eostatikaoposledwaodnosnonavodnoprvaopcija,re{ewe da se mandati ponovo verifikujunakonkozmeti~kihpromena,akosenatavimonotonija iz koje trenutno nikako da izrone„xokeri“ponudenekekvalitetnije programe, ideje i pravcedelovawa.A,mo`dazaista,uovom~asu,nikoinemo`e vi{eodonoga{to~inerecimo Vladan Luki} ili Tomislav Karaxi}. Zoran Rangelov

Vidi}kandidat zaZlatnuloptu Kapiten Man~ester junajteda Nemawa Vidi} jedini je srpski fudbalerna{iremspiskuod55 kandidata za nagradu „Zlatna lopta” koja se dodequje igra~u godineuizboruSvetskefudbalskefederacije(FIFA)iSvet-

Nemawa Vidi}

skog udru`ewa profesionalnih fudbalera (FIFPRO). Najve}i brojkandidataimasvetskiprvak [panija, ~ak 12, a slede Brazil saosamiNema~kaiEngleskasa popetigra~a. Pored najboqeg igra~a, bira}e se i najboqi tim u godini na izmaku, a bi}e dodeqena i priznawanajboqemtreneruinagra-

da za fer-plej. Sve~ana ceremonijadodelenagradaodr`a}ese9. januaraslede}egodineuCirihu. Na{iremspiskukandidatasugolmani:\anlui|iBufon,Iker Kasiqas, Manuel Nojer, Viktor Valdes, Edvin van der Sar; odbrana: Erik Abidal, Dani Alve{, Rikardo Karvaqo, E{li Kol, Patris Evra, Rio Ferdinand, Vinsent Kompani, Filip Lam,Lusio,DavidLuiz,Maikon, Marselo, Alesandro Nesta, Pepe, \erar Pike, Karlos Pujol, SerhioRamos,TijagoSilva,Xon Teri,NemawaVidi};sredinaterena:ChabiAlonso,GaretBejl, Serhio Buskets, Sesk Fabregas, Andres Iwesta, Kaka, Frenk Lampard,Nani,MesutOzil,AndreaPirlo,Bastijan[vajn{tajger,DavidSilva,VesliSnajder, Jaja Tura, ]avi; napad: Serhio Aguero,KarimBenzema,Edinson Kavani, Didije Drogba, Samjel Eto,RadamelFalkao,MarioGomez, Zlatan Ibrahimovi}, Lionel Mesi, Nejmar, Kristijano Ronaldo,VejnRuni,LuisSuarez, RobinvanPersi,DavidViqa.

Kalu|erovi}uIn~onu, vra}asePurovi} FudbalerCrvenezvezdeAndrijaKalu|erovi}karijeru}enastavitiuju`nokorejskomIn~onu,akaowegovazamenauklubsaMarakane}esevratitiCrnogoracMilanPurovi}.TransferKalu|erovi}a,kojijepostigao13golovana31me~uucrveno-belomdresu,iznosi}e780.000evra. Iako se kao wegova zamena pomiwao Brazilac Andre Alve{ iz ma|arskogVideotona,uQuticeBogdana}esti}iMilanPurovi}, kojijeuperioduod2005.do2007.godinenastupaozaZvezdu.Utom perioducrnogorskinapada~jeosvojiodve„duplekrune”. KasnijejenastupaouSportinguizLisabona,Kajzeriju,Videotonu,Olimpiji,Belenense{u,SerklBri`uiOFKBeogradu,~ijije idanas~lan.

SPORT

petak2.decembar2011.

17

SASTANAK DISCIPLINSKE KOMISIJE FSS

SuspendovanstadionZvezde O~ekivana odluka Disciplinske komisijeFSS-stadionCrvene zvezde }e biti prazandodaqweg!Postupciprotiv ZvezdeiPartizana,delegatide na„dopunskizadatak”. Disciplinski organi FSS otvorilipostupakprotivaktera141.„ve~itogderbija”izasadadonelijednu,aliva`nuodluku. Odlu~ili su da suspenduju stadionCrvenezvezde,{tozna~i da je zabraweno da gledaoci prisustvuju odigravawu prvenstvenih i kup utakmica prvog timaklubadodono{ewakona~neodluke. Protiv Crvene zvezde, kao organizatora derbija, pokrenut je prekr{ajni postupak zbog slabe organizacije utakmice, odlu~ilajeDisciplinskakomisijaFSS,oslawaju}isenaizve{taje delegata i specijalnih kontrolorazabezbednost. Kompletna sednica Disciplinske komisije FSS bila je posve}enade{avawimau141.duelu Crvene zvezde i Partizana odigranom u subotu, 26. novembra(crno-belidobili2:0).Incidenatajebilopre,zavremei posleutakmice.Navija~iCrvene zvezde ga|ali su svim i sva~im igra~e Partizana kada su izlazilinazagrevawe(posebna meta bio je golman Vladimir Stojkovi}), na poluvremenu utakmicefudbaleriPartizana nisu oti{li u svla~ionice ve} suostalinaklupiporedterena izbezbednosnihrazloga,{toje nezapam}eno, a potom su ih navija~iZvezdega|aliraznimpirotehni~kimarsenalomiposle me~a.Navija~iPartizanatako|e su koristili pirotehni~ka sredstvai~upalisustolice. Disiplinska komisija FSS nijedonelakona~nuikompletnuodlukuokaznama,tra`e}ida se dopune izve{taji pojedinih slu`benih lica, kao i da se do-

Venger dolazipo Markovi}a Menaxer fudbalera ArsenalaArsenVengerdo}i}euBeogradkakobipo~eopregovoresa Partizanom u vezi transfera Partizanovog vunderkinda Lazara Markovi}a u London. Po navodima sa Pirineja, Lazar Markovi}jedugounotesufrancuskog stru~waka, koji je odu{evqenigramaigolovimaovog 17-godi{waka. Iz tog razloga, najavqen je wegovdolazakuSrbijukakobi li~no u~estvovao u pregovorima. Za Lazara Markovi}a interesovawe pokazuje i ^elzi, kao i italijanski klubovi Roma i Inter.

Rad–Crvena zvezdana Vra~aru FudbaleriRadaugosti}eCrvenu zvezdu u predstoje}em 14. kolu Jelen Superlige na stadionu Obili}a na Vra~aru. „Gra|evinari”supo~etkomovesezoneve}odigralinekolikoutakmica na Vra~aru, ukqu~uju}i i utakmiceukvalifikacijamaza LiguEvrope. UtakmicaRad-Crvenazvezda po~e}eunedequod13sati.

Seminar zatrenere U organizaciji Udru`ewa fudbalskih trenera Vojvodine o Instruktorske slu`be Fudbalskog saveza Vojvodine danas}eseuNovomSaduusaliSredwegra|evinske{kole „Mil ev a Mar i} Ajn{ tajn” (Gagrinova 1) odr`ati seminar za trenere B i C licence,a tema je: Metodika treniraw a, rad s baz i~nim uzrastom, fizi~ka priprema fudbal er a,a pred av a~ i su instruktori Fudbalskog saveza Srbije.

pune izjave. Kona~na odluka o~ekujeseuutorak,6.decembra. Ali, pokrenut je postupak protiv Crvene zvezde, kao i protivPartizanazbogpona{awa wegovih navija~a. Postupak je pokrenut i protiv zamenika sportskogdirektoraZvezdeGorana Vasilijevi}a i sportskog direktora Partizana Mladena Krstaji}a. Od delegata utakmice Miodraga Popovi}a iz Sopota zatra`en je dopunski izve{taj u kojem on mora da se izjasni o slede}impitawima: -Kojetra`iodaigra~iPartizanaostanunaterenuineodu usvla~ionicuupoluvremenu? -Za{tojepostignutdogovorda igra~ineoduusvla~ionicuikojim su se razlozima rukovodili delegat, komesar za bezbednost Partizana@ivko[quki}itrenerPartizanaAleksandarStanojevi}prilikomdono{ewaodluke upoluvremenudaterenprvonapuste igra~i i rukovodstvo Crvene zvezde,adapotomtou~ineigra~i irukovodstvoPartizana? -Danavededalijeodspecijalnih kontrolora za bezbed-

nost - Slobodana Radosavqevi}aiMilovanaLap~evi}a-upozorendanastadionunijeprisutandovoqanbrojredara. - Da se detaqno opi{e „nepristojno pona{awe”, kako je u izve{taju naveo, trenera PartizanaAleksandraStanojevi}a prema treneru Crvene zvezde Robertu Prosine~kom u 45. minutuutakmice. -Daseizjasniza{tojeusredstvima javnog informisawa komentarisaospornemomentepre nego {to je nadle`ni disciplinskiorgandoneoodluku.Kada to bude u~inio ~lanovi Disciplinskekomisije}eodlu~itioeventualnompokretawudisciplinskog postupka protiv wega. - Disciplinska komisija zatra`ila je tako|e i dopunske izve{taje od specijalnih kontrolora za bezbednost (Radosavqevi}a i Lap~evi}a), a u vezi sa konstatacijom da redarska slu`banijeimaladovoqanbroj redara i da li su o tome obavestilidelegataPopovi}a. Od ~etvrtog sudije Dragana Krsti}a zatra`en je dopunski

izve{tajotome{tasede{avalonaterenuu45.minutuutakmice,odnosnokadjepo~elopoluvreme,kaoidalijeizvr{io kont rol u lic a na dod atn im tehni~kim klupama obe ekipe. On treba da objasni i kako su seiodaklepojavilanepoznata i neslu`bena lica u restriktivnom prostoru koji on kontroli{e. Krsti} treba da navede i da li je bio bezbedan prolaz ka svla~ionicama za predstavnike obe ekipe u poluvremenu utakmice.Isudijskatrojkatrebada seizjasniotome. Osimtoga,disciplinciFSS su zatra`ili i izjavu od trenera Partizana Aleksandra Stanojevi}a,akadjedobijuodlu~i}edali}eiprotivwegaeventualno biti pokrenut disciplinskipostupak. Predsednik Disciplinske komisije Slobodan Pajovi} poslesednicejerekaoda}eopokrenutim postupcima odluka bitiodnetananarednojsednici togtela,kojajezakazanazautorak,6.decembar. Z. R.

EP U UKRAJINI I POQSKOJ

Danas`rebgrupa Danas u Kijevu u 18 sati u Palati umetnosti obavi}e se `reb za Evropsko fudbalsko prvenstvo koje }e se slede}e godine odr`ati u Ukrajini i Poqskoj.. Osim doma}ina Ukrajine i Poqske, na kontinentalnojsmotrifudbalatakmi~i}e se: Nema~ka, Rusija, Italija, Holandija, [vedska, Gr~ka, Danska, Engleska, Francuska, [panija, Hrvatska,^e{ka,RepublikaIrskai Portugal. NaEPbi}e~etirigrupesa po~etiriselekcije,ave}sada jepoznatoda}edoma}iniPoqska i Ukrajina biti nosioci u grupamaAiD.Uprvom{e{iruna}i}esejo{va`e}ievropski prvak [panija i Holandija. Naravno, ocvakva odluka Evropske ku~e fudbala,  donala je dosta negativnih kometara, pa je mogu}e da se u istopj grupi na|u najja~e reprezentacijenaStaromkontinentu.

Prvi {e{ir: Ukrajina, Poqska,[panija,Holandija Drugi {e{ir: Nema~ka, Italija,Engleska,Rusija Tre}i {e{ir: Hrvatska, Gr~ka,[vedska,Danska ^etvrti {e{ir: Portugal, Francuska,Irska,^e{ka.

Qaji}napozajmici uKaqariju Srps ki fudbal er i ~lan F i o r e n t i n e Adem Qaj i} mogao bi da bude poz ajmq en Kaq ar ij u u zimskom prelaznom roku. Fiorentina `eli Dan ij el a KontijaizKaqarija, a kao deo trans fer a moglabidapozajmi Qaji}a ti- Adem Qaji} mu sa Sar d in ij e u nar edn ih {estmeseci. Qaji} nije u prvom planu u klubu iz Firence ove sezone, najprekodtreneraSini{eMihajlovi}a, a potom i kod wego-

vog naslednika Delija Rosija. Italijanski mediji prenose da binapozajmicuuKaqariFiorentinaposlalaiFelipea,ida navodno obojica igra~a prihvatajutuopciju.

Evrops koprv ens tvo,14.u istor ij i, igra} e se od 8. juna do 1. jul a 2012. god in e u osamgrad ov a:Var{ av i,Poznaw u, Gdaws ku, Vrocl av u, Kij ev u,Hark ov u,Dow eck ui Qvov u. G. K.

Panteli} dvostruki strelac Srps ki fudb al er Mark o Panteli}postigaojedvagolau ubedqivom trijumfu Olimpijakosa nad Dramasom rezultatom 6:0 u zaostaloj utakmici {ampionataGr~ke.Panteli}je doveoPirejceuvo|stvou2.minutu,aSrbinjepostigaoi~etvrti gol crveno-belih, u 61. minutu. U me|uvremenu Sikalas je autogolom u 31. povisio na2:0,dokjetre}igolzaOlimpijakos delo Miraqasa u 53. minutu. Peti gol postigao je Havitou87.minutu,akona~an ishod delo je Miraqasa u zau- stavnomvremenu. Olimp ij ak os je na tre} em mestuugr~komprvenstvusa21 bodom,dvamaweodlideraPanatinaikosa, ali i utakmicom vi{e.


18

sport

petak2.decembar2011.

MU[KA SUPERLIGA

dnevnik

HEMOFARM SE DVA DANA U LA[KOM SPREMAO ZA ME^ SA ZLATOROGOM

Vo{agazi bezpardona Vojvodina - Po`arevac 35:18 (17:8)

NOVI SAD: SC „Slanabara„,gledalaca: 150, sudije: Mari} (Pan~evo) i Ma{i} (Zrewanin).Sedmerci:Vojvodina5(4),Po`arevac4(2).Iskqu~ewa:Vojvodina8,Po`arevac6 minuta. VOJVODINA: Abaxi} (27 odbrana, 2 sedmerca), Radosavqevi}3(2),Vukovi}3,Damwanovi}1,Popov5,M.Radi{i}1, Bari{i}3,Veselinov1,Stjepanovi} 3(2), Suxum 4, Lon~ar 3, Damjanovi},B.Radi{i},^upkovi}2,Marjanac3,Milo{evi}3. PO@AREVAC:Babi}(5odbrana),Gli{i}3,B.Kne`evi}, Deliba{i}1,^upi}1,Kova~evi}(1),Jeli}2,M.Kne`evi}1, ^avaquga 1, Petrovi} (1), Dimi},Rankovi}3,Nedeqkovi}1, Vu~kovi}, @ivkovi} (5 odbra-

StevanPopov

SUTRA SEMINAR U NOVOM SADU

Naukai karatesport KaratesavezVojvodine, usaradwisFakultetomzasporti turizam (TIMS), organizuje sutra veliki me|unarodni seminaruNovomSadu - Naukai karatesport.Temaseminaraje Psiholo{ka priprema karate sportista. Seminar }e se odr`atiuprostorijamaTIMS-a (Radni~ka30a). Ovo nau~no savetovawe namewenojetrenerima,sudijama ivrhunskimtakmi~arimaujuniorskoj i seniorskoj konkurenciji. Na seminaru }e biti slede}a izlagawa – „Psiholo{ke ve{tine zna~ajne za poboq{awe mentalne aktivnostikaratesportista“(Strahiwa Tepav~evi}), „Psihologija kao karika uspeha u karateu“ (Marina Ti{ma), „Motori~ke sposobnosti–faktorpsiholo{ke stabilnosti karatista“ (Milan Gu`vica), „“Karate i psiholo{ka priprema“ (Du{koBoji}),„Psiholo{kapripremamladihkaratista“(JugoslavVojnovi}iDraganDoder), „Ve{tine komunikacije i wihovaprimenaukaratesportu“ (Ivana Pavlovi}), „Trening funkcionalnih sposobnosti u karateu“ (Marija Krsti} i Strahiwa Tepav~evi}), „Marketin{kiprincipiukarateu“ (Milan Ne{i}), „Va`nost sporta u razvijawu self-konceptaisamopo{tovawakoddece“ (Natalija Ostoji}), „Osigurawe sportista“ (Sini{a i NatalijaOstoji}),„Inkluzija putem sporta“ (Romana Romanov) i „Preduzetni{tvo u karateu“(Iva[krbi}). Seminarpo~iweu10.45~asova.

ULEB EVROLIGA A GRUPA: Bilbao - Nansi 97:75 B GRUPA: @algiris - Unikaha 67:65, Brose Baskets - CSKA 78:81, Panatinaikos - Zagreb 94:76 C GRUPA: Spiru - Anadolu Efes 62:66

na,1sedmerac),Pqevaq~i}3. U odlo`enom susretu 10. kola Merkur Superlige rukometa{i Vojvodine pokazali su da poraz iz Tongerena nije ostavio traga na wihovu igru i sa pola snage ubedqivosu  savladaliskromnuekipuPo`arevca sa ubedqivih 35:18. Sino}wim trijumfomnaSlanojbari,Novosa|anisunastavilisjajansuperliga{kiniz,upisav{iosmu pobedu,~imesuseu~vrstilina drugom, mestu tik iza {ampio- na Partizana. Usput su se revan{irali Po`arevqanima, s kamatom, za pro{log odi{wi poraz.Ono{tojemo`dainajva`nije je da su crveno-belih tokomsvih60minutadelovali sinhronizovanoisamouvereno, {toulivavelikunadupredsubotwirevan{3.kolaKupapo-

Foto: R. Hayi}

bednikaKupovasJunajtedTongerenomnaSlanojbari. Stru~ni {tab Vojvodine {ansunasusretuukazaojeve}ini igra~a. Od prvog minuta odbrana je zatvorila sve prilaze golu Abaxi}a, koji je sino} uz raspolo`enogPopovauprvomi Suxuma u drugom poluvremenu, sa 27 odbrana i dva „skinuta”sedmerca najzaslu`niji za ubedqivupobeduVojvodine.Po~elojesilovito,golovimaMarjanca, Popova i projektilima Bari{i}acrveno-belisupoveli 4:1 u 7. i 10:4 u 20.minutu, a kakosebli`iokrajprvogdela igre prednost doma}ina je iz minutauminutvrtoglavorasla. Na odmor su puleni trenera ]irkovi}a oti{li sa vi{kom oddevetgolova(17:8). Unastavku,stru~ni{tabNovosa|ana me{ao je karte u postavikojajeistr~alanateren, a Stjepanovi}, Damjanovi}, Lon~ar i ostali opravdali su poverewe. Rukometa{i Po`arevcanisunikakouspelidana|uputdogolaAbaxi}a,aVukovi}iSuxumsu,nadrugojstrani, iskoristili nekoliko gre{aka rivalaibrzimkontramanajavilislomgostiju.U35.minutuna semaforujestajalo20:9,anajve}a prednost iznosila je i velikih18golova30:12u49.minutu. Mo`esere}idagostiizPo`arevca nisu dorasli crvenobelima ni u jednom segmentu igre, a da su qubimci doma}ih navija~apokazalidaspravomi velikim optimizmom i{~ekuju subotwi revan{ s Junajtedom, kada}epoku{atidaizboreprolazu4.koloKupakupovaiprezimeuEvropi. I. Grubor

CEV LIGA [AMPIONA ODBOJKA[ICA

Crveno-belepora`ene uPoqskoj Fakro Mu{ina - Crvena zvezda 3:0 (25:17, 25:23, 25:18) Odbojka{iceCrvenezvezdepora`enesuuPoqskoj,uprvojutakmiciEgrupe,CEVLige{ampiona. Fakro Mu{ina je ostvarila maksimalan trijumf 3:0 (25:17, 25:23,25:18). Crvenobelesulo{eotvorile me~,rivaljeodpo~etkaprvogsetaimaoinicijativu,prednostna obatehni~katajmauta(8:4,16:8). Lakojestigaodosedamsetlopti (24:17),azavo|stvood1:0iskoristioprvu. Ja~i otpor podmla|eni tim Crvenezvezdepru`iojeudrugom setu. Povele su izabranice treneraRatkaPavli~evi}a(3:6),me-

|utim,doma}esubrzoodgovorile (10:8,16:14,19:15).Ufini{useta vi{estruke {ampionke Srbije uspele su da stignu prednost rivala, ~ak imale i poen vi{ka (22:23).Me|utim,iskusnipoqski tim blokom je na~inio preokret ire{iosetusvojukorist(25:23). U tre}em setu rezultatska kackalicajetrajalado10:10,potomsudoma}ediktiraleritam,a do kraja seta prednost Poqakiwajesamorasla(25:18).Crvena zvezdanarednuutakmicuuEgrupi CEV Lige {ampiona igra 7. decembra,ugosti}eSkavoliniiz Pezara.

Farmaceuti lovepobedu Ko{arka{i Hemofarma [tada su jo{ u sreduujutruautobusom krenuli put La{kog, gde }e ve~eras (20.00) odigrati premijerni me~ 10. kola ABA ligeprotivfewera{aZlatoroga.Dvadanapripremaupoznatoj slovena~kojtermalnojbawidovoqno govore o va`nosti ovog me~a za tim @eqka Lukaji}a, koji upravo protiv posledwe ekipenatabeli`elidaostvari prvu pobedu na gostovawu ove sezone.

RomanLisac do`iveo drugiinfarkt Jedan od osniva~a regionalne ko{arka{ke lige Roman Lisac do`iveo je drugi sr~aniudarusamodvenedeqe. Prvi operativac ABA ligejeprene{tovi{eod10 dana imao prvi infarkt, a kada se ~inilo da mu se stawestabilizovalo,usreduje imaoidrugi.Onsetrenutno nalazi u bolnici, a kako prenose mediji u Sloveniji, wegovostawejestabilno. -Svesnismodasmofavoriti i `elimo da pobedimo, ali smo istotakosvesnidatone}ebiti lako.Netrebadanasopusti~iwenicadajeZlatorogposledwa ekipa na tabeli. Uspeli su da iznenade Partizan na svom terenu, tako da imaju kvalitet da se suprotstave svim protivnicima–ka`eIvanMara{,krilnicentarHemofarma. Zlatorog je za kratko vreme pretrpeo velike promene. Pre skoro mesec dana su ostali bez plejmejkeraXonaRobersona,au

IvanMara{

sredu su promenili i trenera. Umesto Rada Trifunovi~a do{ao je Ivan Sunara. Takav razvojsituacije,mo`da,ineideu prilogfarmaceutima. - Promena trenera }e kod wih, verovatno, prouzrokovati pozitivni {ok i sigurno }e probatisatomnovomenergijom danaspobede.Misamotrebada ponovimo na{u igru iz nekih

prethodnihduela,daizjakeodbranepravimoprednost.Znamo danamnajve}apretwadolaziod wihovognajboqegigra~aPani}a, a poku{a}emo jo{ vi{e da opteretimo prvog pleja Vujasinovi~a, koji odlaskom Robersona nosi najve}i teret igre. Verujem da mo`emo da do|emo do petepobede–zavr{avaMara{. J. Jovanovi}

LIGA EVROPE Grupa A Rubin – [amrok rovers Totenhem – PAOK

4:1 1:2

Grupa B Standard – Hanover Vorksla – Kopenhagen

2:0 1:1

1. PAOK 2. Rubin 3. Totenhem 4. [amrok

1. Standard 2. Hanover 3. Kopenhagen 4. Vorskla

5 5 5 5

5 5 5 5

3 3 2 0

3 2 1 0

2 1 1 0

2 2 2 2

0 9:5 11 1 10:4 10 2 5:4 7 5 4:15 0

0 1 2 3

8:1 6:5 5:8 3:7

11 8 5 2

Grupa C Rapid – Hapoel (TA) Legija – PSV

1. PSV 2. Legija 3. Hapoel 4. Rapid

5 5 5 5

4 3 1 1

1 0 1 0

1:3 0:3

0 11:4 13 2 7:7 9 3 8:9 4 4 4:10 3

Grupa G Malme – AZ Alkmar Metalist – Austrija (B)

1. Metalist 2. AZ Alkmar 3. Austrija 4. Malme

5 5 5 5

4 1 1 0

1 4 2 1

0:0 4:1

0 14:5 13 0 9:6 7 2 8:11 5 4 4:13 1

Grupa H Maribor – Klub Bri` Braga – Birgingem

3:4 1:0

Grupa I Ren - Udineze Seltik - Atletiko (M)

0:0 0:1

1. Braga 2. Klub Bri` 3. Birmingem 4. Maribor

1. Atletiko 2. Udineze 3. Seltik 4. Ren

5 5 5 5

5 5 5 5

3 3 2 0

3 2 1 0

1 2 1 1

1 2 2 3

1 11:5 10 1 11:8 10 2 7:8 7 4 6:14 1

1 1 2 2

8:3 5:6 5:6 4:7

10 8 5 3

Eklstondao{ansu Amerikancima Vlasnik Formule 1 Berni Eklston dao je novu{ansuorganizatorimatrkezaVelikunagradu SAD u Teksasu. Eklston o~ekuje da ugovor bude potpisan najkasnijezasedamdana,usuprotnom ne}e biti trke u Ostinu naredne godine kako je prvobitno planirano. Amerikancimorajudapotpi{u ugovor do 7. decembra, kada Svetskove}ezamotosportsastavqaka-

lendar za narednu sezonu. Trka u Ostinutrebalojedaseodr`iod 16. do 18. novembra 2012. godine. Eklstonjejo{jednomponovioda jejediniproblemnovac. -Posledwirokovinisupro{li i obe strane ~ine sve da se trka odr`i-izjaviojeEklstonzaAso{ijetedpres. AkosetrkauTeksasueventualnootka`e,prvatrkanateritorijiSADbi}evo`ena2013.godineu WuXersiju.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka ABA mu{ka liga - LA[KO: Zlatorog - Hemofam (20, TV Arena sport) Prva A mu{ka liga - SMEDEREVO: Smederevo - Proleter Naftagas (17) Prva B mu{ka liga - ^A^AK: Mladost (^) - Mladost (Z) (21). Prva srpska mu{ka liga Sever - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas MT - Topola (21), FUTOG: Meredijana - Veternik (17), TEMERIN: Mladost Teletehnika - Velika Kikinda (17.30)

Druga srpska mu{ka liga Sever - VOJKA: Vojka - Apatin (19)

Rukomet Prva `enska liga - ZREWANIN: Proleter Superprotein - Vojvodina (19.30). Druga mu{ka liga, sever FUTOG: Metalac AV - Titel XD (19.30), ADA: Potisje Pleteks - Jedinstvo (20), SOMBOR: Somborelektro - Hercegovina (19), @ABAQ: @SK Ruma (18.30).

FudbaleriTitelajesenassamojednomizgubiliutakmicu

UZ DRUGO MESTO TITELA U POLUSEZONI

Jubilejinspiri{e iobavezuje Jesewi deo prvenstva u Me|uop{tinskoj ligi Titel-@abaqfudbaleriTitela zavr{ili su onako kako su i startovali - pobedom. SavladalisuuMo{orinuMileti}sa4:1itakozavr{ilipolusezonunadeobiprvogmesta sa ekipom @SK iz @abqa sa 33boda. Plavo-beli iz Titela su na 12 utakmica ostvarili 11 pobeda i poraz.Igra~isenalazenaodmoru dopo~etkafebruara2012.godine,

kada}epo~etipripremezanastavaksezone. U jesewem delu prvenstva Titeqanisupru`ilidobrepartija,adanijebilonesre}nogporazau9.koluod@SK-anasvomterenu(0:3)ve}sdabimoglidarazmi{qajuobara`u.Ovako,predstojiimte{koineizvesnoprole}e. Trener Jovan Palali} sa uspehomjepredvodioekipu,ana raspolagawu je imao dvadesetak igra~a:\uri~i},Plav{a,Cetewi,[u{a,Lo~ki,Mra~ajac,Pani}, Nastasi}, Paji} Lazar, Pa-

ji}Milan,Hucki,Kuqa,Mari}, Jelin,Miladinovi},Tot,Kova~, Mladenovi}, [andor i [oli}. Zauspehzaslu`nisusviigra~i, ali su se ipak posebno istakli motorekipe@ivanJelin(igrao i za Dinamo iz  Vrawa kada se takmi~iome|uprvoliga{ima)i kapitenLazarPaji}.Uklubuverujuda}eugodinijubileja(idu}egodineTitelslavi100godina postojawa) ostvariti ciq, osvojitiprvomestouligiikrozbara`seplasiratiuPodru~nuliguNoviSad. @. M.


SPORT

c m y

dnevnik

petak2.decembar2011.

19

VOJVODINASUTRADO^EKUJEJUNAJTEDTONGEREN

Novosa|anispremni zapodvig VaterpolistiVojvodinestreneromStanojevi}em

Foto:F.Baki}

Jo{ 24 ~as a del e rukometa{e novosadske Vojvodine od revan{ susreta 3. kola KupapobednikaKupovaiduelasabelgijskimJunajtedTongerenom, nakon ~ega }e biti poznato da li su crveno -beli kadri da nadoknade minus od sedamgolovamawkaizBelgijeina~ineogromanuspehpla-

smanom u 4.kolo i prezime na evropskojrukometnojmapi. Stru~n i {tab i igra~ i, prot ek lu ned eq u pos vet il i su pron al a` ew u uzrok a,  i analizislabeigrekojajedovela do ubedqivog poraza, a prv ens tven i duel 10.kol a Merk ur Sup erl ig e prot iv Po`arevca bio je „generalka” koju su Popov i drugovi

uspe{no polo`ili (35:18) i najavili da u odli~nom raspolo`ewu i s punim pravom is~ekuju sutra{wi susret s Junajtedom(18). Igra~kojijeletosstigaou redoveVojvodine,reprezentativac Bosne i Hercegovine, VladislavVeselinov,optimista je uo~i sutra{we utakmicesezone:

FAJNAL-FORKUPASRBIJEUBEOGRADU

Vojvodina ni{anifinale OvogvikendauBeog rad u na baz en u Bawica odigra}e se fajn al-for Kup a Srbije za vaterpoliste. Sutra su na programu polufinalnidueliukojimasesastaju, branilac trofeja, Partizan Rajf ajz en i Beo g rad (19.30), odnosno Vojvodina i Crvenazvezda(21). Idokjeuprvompolufinalnom susretu ve} unapred poznat pobednik, a tako i prvi finalista, u drugom }e biti mnogoneizvesnije. - Sam nastup u polufinalu je ve} va`an i zna~ajan, jer zna~idaseekipanalazime|u ~etirinajboqeudr`avi.Vojvodinajeposledwe~etirigodine igrala i u finalu Kupa Srbije,takodasena{eambicije i `eqe znaju. Igramo sa Crvenom zvezdom, koja kao i mi ima svoje ciqeve i planove,  apo rezultatima koje ostvar uj e mo` em o re} i da su opravdani.KadjeCrvenazvezda u pitawu sve je ve} poznato, ali ono {to je meni trenutnova`nijejetodaono{to uposledwevremepoku{avamo

daispravimo,po~nemopolako idaprimewujemo.Daono{to najboqe radimo, {to smo trenirali i za {ta se smo se borili i da poka`emo - ka`e trener Vojvodine Dejan Stanoj ev i} pred pol uf in aln i duel Kupa Srbije sa Crvenom zvezdom. On nag la{ av a da je normalno da ekipa ~iji je prosek godina19i20nemo`edaigra isto kao tim koji je pet ili vi{e godina stariji, ali da moraidapru`imaksimum. -Mojimomcimoraju„dakidaju” u bazenu. Znamo koje su karakteristike i prednosti Zvezde,aliikojesuna{e.Ne sem nam se dogoditi da u susret sa wima u|emo kao {to smo to u~in il i u pro{ loj utakmici kada smo se sastali idaigramoonakokakorivalu odg ov ar a. Kad a smo imal i takav pristup i tako igrali videli smo kako smo pro{li. Voleo bih da tribine na bazenubudupune,jersutoigra~i zaslu`ili i to je dobro za vaterpolosport-zakqu~ioje Stanojevi}. G.Malenovi}

^avi}iLen|erna testuuHolandiji Srps ki pliv a~ i u~estvova}eoddanas do 4. dec emb ra na Otvor en om prv enstvu Holandije u malim bazenima u Ajndhovenu. Milorad ^avi} i Ivan Len|er }e na ovom takmi~ewu nastupiti u dve discipline - na 50 metara i na 100 metara leptirstilom.

Ovo takm i~ ew e uvr{ ten o je u kal end ar Me| un ar odn e pliv a~k e fed er ac ij e (FINA) na kojem je mogu}e ispuniti „A” olimpijsku normu. Oba srpska pliva~a odavno imajuostvarene„A”olimpijske standarde, tako da }e im ovotakmi~eweposlu`itisamo kao provera forme na putuzaLondon.

Kiprani nacentru Revan{utakmicu3.kola Kup a pob edn ik a kup ov a Vojvodina-JunajtedTongeren u Novom Sadu sudi}e sudijaska dvojka sa Kipra, Angels Argiridis - Hristos Moutas, a delegat na me~u je Rumun Remus Kojokaru.

Prevozza navija~e Org an iz ac ij a me| un arodne utakmice pod okriqemEHF-aiziskujevelikenaporeinepra{tapropuste. ^elni qudi novosads kog sup erl ig a{ a na vreme su ispunili sve potrebneuslovedasegostiu Novom Sadu ose}aju prijatno i da utakmica protekn e u najb oq em red u. Uprava Vojvodine pobrinula se i za najvatrenije pristalice, obezbedi prevozsaStadionaKara|or|e gde se od 16 ~asova igra fudbalska utakmica Jelen Superlige Vojvodina - Borac, kako bi na vreme stigli na ruk om etn u pos lasticu Vojvodina - Junajted TongerennaSlanojbari.

Uverenuuspeh:VladislavVeselinov

KUPVOJVODINEZAMU[KARCEI@ENE

Ufinalu Spartak– Proleter UfinaluKupaVojvodinesasta}eserukometa{iSpartak Vojputa(Subotica)iProleterAgro`iva(Zrewanin),ame~ }eseigrati14.decembrau18~asovauVrbasu.Upolufinalu Suboti~ani su bili boqi od Lavova (Ba~ka Palanka) 35:19(14:7),dokjeProleterAgro`ivpobedioDinamo(Pan~evo)26:23(14:12). Kod dama, za sada, je Vojvodina iz Novog Sada obezbedila plasmanufinale,dok}esedrugifinalistaznati7.decembra kadasesastajuKikinda2-Pan~evo(20~asova).Finalejepredvi|enoza15.decembaru18~asovauKikindi.Novosa|ankesuu polufinalupobedili28:21(11:6). J.G.

PRED„DNEVNIKOV”TURNIRUMALOMFUDBALU

Najmla|ive}spremnizastart sportskelepotice,malasalajepreoptereInteresovawe za tradicional}ena,pajemoralodado|edopomerawaterni 49. Dnevnikov turnir u malom minauodnosunaplanirano.Predvi|amoda fudbalu je ve} sada izuzetno, nasefinalnime~eviigraju8.januara,alimoravno, namla|i su ve} nestpqivi, `elelibi{toprenaparketmale sale SPC Vojvodina. Uveliko se raspituju za uslove u~e{}a. Zato jo{jednomponavqamo.da}emosvimaiza}iususretida{kolarcine}eigratiuvremekadaimajunastavu.Akako}eseovogodiqasvetkovina malog fudbala odr`ati kada su |aci na odmoru, ne}e morati da be`eiz{kole. Ve} nekoliko godina nagradni fond na tradicionalnom Dnevnikovomturnirumalomfudbalunajve}ijeuSrbiji,tako}ebitiiove godine.Najboqitimna{egturnira dobi}e 400.000 dinara. Jedini uslovjekaoiprethodnihgodinaje todaseprijaviokostotinakekipa.Atuizgledane}ebitiproblema jer je ve} sada interesovawe izuzwetno. Svakodnevno nas zovu Momenatsjednogodranijihturnira timoviinajavqujuu~e{}e. Dakle, turnir }e, prema dogovoru sa gu}ejedaitudo|edopomerawaakosepriSportskimiposlovnimcentromVojvodina( javivelikibrojekipa.Kao{tosmorekli, igra}e se u maloj sali Spensa),  po~eti 18. prvak }e dobiti 400.000 dinara, a nov~anu ili21.decembra.Ne{tokasnijistartuod- nagradu dobi}e i najboqi u konkurenciji nosunaranijegodineovepresti`enesport- veterana,azamla|ekategorijeobezbedi}eskemanifestacijejezbogzauzetostiSpen- morobnenagrade. sa.Zbogpredstoje}egEvropskogprvenstvau Uovomtrenutkuzapotencijalneu~esnirukometuiradovauvelikojsalinovosadske kenajva`nijejetoda}ese igratipoistim

pravilimakaoiranijihgodina-petigra~a upoquigolman,ajednuekipusa~iwavaju10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijavitinovihdesetigra~a,stim{to jedan fudbaler ne mo`e da igra za dveekipe.Igra}eseupetkategorija:seniori,veterani,kadeti,pionioriimla|ipioniri. PrijavezaturnirprimamosvakogradnogdanausportskojrubriciDnevnika(Bulevaroslobo|ewa 81,prvisprat,soba14)od10do14 satiina`irora~unbroj340–2511 -60 [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – seniori: 15.000 dinara, veterani 11.000, kadeti:10.000, pioniri:9.000imla|i pioniri:8.000dinara.Informacije se mogu dobiti i na telefonski broj:021/480-6827. Zakadetemoginastupatiigra~i ro|eni 1995. i mla|i, za pionire 1997. i mla|i,a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1999. godine.Kodveteranaostajepostarom - na turniru mogu nastupiti igra~ikojinadanutakmiceimaju35godina. Pro{le gfodine smo poku{ali da podelimoveterane,alionistarijisenisuprijavili.Isadasmovoqnidapoku{amosastarijom kategorijom (iznad 45 godina) , ima naznakadabiioni`elelidaigraju,paakose prijavivi{eodpetekipauvrsti}emoistarijeveteraneunovukategoriju. G.K.

- U ime stru~n og {tab a, igra~a i moje li~no ime mogu da obe}am da }emo se beskompromisno boriti i dati 100 posto svojih mogu}nosti kako bismona~iniliuspehiplasiraliseunarednurundutakmi~ewa.Uverensamdaplasmanu narednurunduKupapobednika kupovanijenerealandometza ovu ekipu - ka`e stameni pivotcrveno-belih. Rukometa{iJunajtedTongerena put Srpske Atine sti`u sa (ne)dosti`nom zalihom od sedam golova iz prvog susreta (31:24),aliinakrilimapobede u derbiju 11. kola Belgijskog prvenstva u kome su ove

rilijesewutitulupobedomu duelu sa ekipom KV Sasjena (34:32). Gosti }e i u revan{u biti li{eni usluga 35 - godi{wegdesnogbekaSa{e\uki}a,kojijeuo~iprveutakmice polomiokost{ake. Novosa|ani na drugoj strani,nemajuproblemaokosastava ekipe. Zdravstveni blitne crveno-belihjebesprekoran, {to dodatno ohrabruje {efa stu~nog{tabamr\or|a]irkovi}a koji je nakon osme superliga{kepobedenadPo`arev qan im a, na koj oj je sve funkcionisalo besprekorno, mogaodaodahneifokusirase sa najbli`im saradnicima na me~sutra{wime~odluke. Jedno je sigurno, rukometa{i Vojvodine pucaju od  optimizma, `eqni nadigravawa sa atraktivnimrivalom,uvereni daimseslabdanizBelgijene mo`eponoviti,ausputprizivaju malo sportske sre}e i pune tribine dvorane na Slanoj bari. I.Grubor


20

sport

petak2.decembar2011.

dnevnik

POMO]KLADIONI^ARIMA NA[PREDLOG

ENGLESKAPREMIJERLIGA Subota

Wukasl-^elzi Blekburn-Svonsi Man~esterSiti-Nori~ KvinsPark-VBA Totenhem-Bolton Vigan-Arsenal AstonVila-Man~esterj.

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Everton-Stouk Vulverhempton-Sander.

(16) (17)

Nedeqa

Ponedeqak

Fulam-Luverpul 1.Man.siti 13 11 2.Man~esterj.13 9 3.Totenhem 12 9 13 7 4.Wukasl 13 8 5.^elzi 6.Liverpul 13 6 7.Arsenal 13 7 8.AstonVila 13 3 9.Everton 12 5 13 4 10.Nori~ 11.KvinsPark 13 4 13 4 12.Stouk 13 3 13.Svonsi 14.VBA 13 4 13 2 15.Fulam 16.Sanderlend 13 2 17.Vulverh. 13 3 18.Bolton 13 3 13 2 19.Vigan 20.Blekburn 13 1

2 3 1 5 1 5 2 7 1 4 3 3 5 2 6 5 2 0 3 4

0 1 2 1 4 2 4 3 6 5 6 6 5 7 5 6 8 10 8 8

43:12 30:13 26:16 19:12 28:17 17:12 26:23 16:17 15:16 19:21 14:24 13:23 12:16 12:20 15:16 15:15 13:23 19:31 12:24 17:30

(21) 35 30 28 26 25 23 23 16 16 16 15 15 14 14 12 11 11 9 9 7

ENGLESKA–^EMPION[IP Subota

Lids-Milvol Ipsvi~-Vatford Blekpul-Reding Brajton-NotingemF. VestHem-Barnli Piterboro-Barnsli Donkaster-Sautempton Hal-Lester Portsmut-Koventri Bristol-Midlzbro

Nedeqa

Kardif-Birmingem 1.Sautempton 19 13 3 2.VestHem 19 12 4 3.Kardif 19 9 7 4.Midlzbro 19 8 8 19 9 4 5.Lids 19 8 5 6.Lester 7.Brajton 19 8 5 8.Blekpul 19 7 6 19 7 6 9.Reding 10.Hal 18 8 3 11.Birmingem 16 7 5 12.KristalP. 18 7 5 13.Piterboro 19 7 3 14.Barnli 19 7 3 15.Barnsli 18 6 6 19 7 3 16.Derbi 17.Milvol 19 5 7 18.Vatford 19 5 6 19.Portsmut 18 5 5 20.Bristol 19 5 5 21.Ipsvi~ 18 6 2 22.NotingemF.19 6 2 19 2 7 23.Koventri 24.Donkaster 19 3 4

3 3 3 3 6 6 6 6 6 7 4 6 9 9 6 9 7 8 8 9 10 11 10 12

(13.30) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) (13.30) 42:20 42 35:15 40 33:22 34 23:17 32 33:28 31 26:20 29 22:21 29 30:25 27 23:21 27 19:20 27 23:18 26 18:17 26 36:34 24 29:29 24 21:22 24 23:29 24 23:22 22 19:28 21 20:21 20 20:30 20 25:37 20 18:34 20 16:29 13 15:33 13

ITALIJA– SERIJAA Danas

\enova-Milan

(20.45)

Inter-Udineze Napoli-Le}e

(20.45) (20.45)

Katanija-Kaqari Bolowa-Sijena Kjevo-Atalanta Fiorentina-Roma Juventus-]ezena Parma-Palermo

(12.30) (15) (15) (15) (15) (20.45)

Subota

Nedeqa

Ponedeqak

Lacio-Novara 1.Juventus 12 2.Milan 12 3.Udineze 12 4.Lacio 12 5.Palermo 12 6.Napoli 12 7.Roma 12 8.Katanija 12 9.\enova 11 10.Parma 12 11.Kjevo 12 12.Inter 11 13.Sijena 12 14.Atalanta 12 15.Kaqari 12 16.Fiorentina 12 17.Bolowa 12 18.Novara 12 19.]ezena 12 20.Le}e 12

7 7 7 6 6 4 5 4 4 5 4 4 3 5 3 3 3 2 2 2

5 3 3 4 1 5 2 5 3 0 3 2 5 5 5 4 2 4 3 2

0 2 2 2 5 3 5 3 4 7 5 5 4 2 4 5 7 6 7 8

(20.45) 22:10 26 27:14 24 15:6 24 16:9 22 16:15 19 17:11 17 15:14 17 14:18 17 14:14 15 15:20 15 10:16 15 14:17 14 14:11 14 16:15 14 11:13 14 10:11 13 10:18 11 14:21 10 6:13 9 9:19 8

ITALIJA– SERIJAB Subota

Albinolefe-No}erina Krotone-Sasuolo Empoli-Askoli JuveStabia-Gubio Livorno-Verona Modena-Vi}enca Padova-Torino Peskara-Groseto Varese-Bre{a Re|ina-Sampdorija

Ponedeqak Bari-Cidatela

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18)

(20.45)

1.Torino 17 11 5 1 20:8 38 2.Peskara 17 10 3 4 37:25 33 3.Sasuolo 17 9 5 3 21:11 32 4.Padova 17 9 4 4 26:19 31 5.Verona 17 9 4 4 24:19 31 6.Re|ina 17 8 4 5 31:20 28 7.Varese 17 7 4 6 23:18 25 8.Sampdorija 17 5 9 3 25:16 24 9.Groseto 17 6 5 6 19:22 23 10.JuveStabia 17 7 4 6 24:23 21 11.Citadela 17 6 3 8 18:22 21 12.Livorno 17 5 5 7 18:15 20 13.Krotone 17 5 6 6 16:19 20 14.Bari 17 6 4 7 14:18 20 15.Albinolefe17 5 4 8 23:31 19 16.Empoli 17 5 3 9 21:26 18 17.Vi}enca 17 4 6 7 19:24 18 18.Bre{a 17 4 6 7 14:21 18 19.Modena 17 3 7 7 16:27 16 20.No}erina 17 3 5 9 24:30 14 21.Gubio 17 3 5 9 15:29 14 22.Askoli 17 5 3 9 19:24 8

[PANIJA– PRIMERA Subota

SvrakenapadajuLondonce

Hihon-Real(M) Rasing-Viqareal Barselona-Levante Valensija-Espawol

Nedeqa

(3.35)Wukasl-(3.30) ^elzi(1.95)

(12) Atletiko(M)-R.Vaqekano (16) Sosijedad-Malaga Osasuna-Betis (18) (20) Majorka-Bilbao Granada-Saragosa (21.30)

Lond ons ki plavc i slom il i su otp or Vulv erh emt on a (3:0) iovogvikendao~ekujeihnoviderbiprotivWukaslanaSentXejmsParku.Wukaslujeovotre}iderbiunizu,pretogasuigraojesaimewacimaizMan~esteraiostao nep or a` en.Oba pro{ log od i{wa duela ova dva tima zavr{enasupodelombodova(2:2i 1:1), a tradicija je na strani plavaca koji nisu pora`eni na pet posledwih gostovawa naSentXejmsParku. Na{ predlog: 2 - 3

Ponedeqak

Seviqa-Hetafe 1.Real(M) 13 11 2.Barselona 14 9 3.Valensija 13 8 13 8 4.Levante 13 7 5.Malaga 6.Seviqa 13 5 13 4 7.Osasuna 13 4 8.Bilbao 13 5 9.Espawol 10.Atletiko(M)13 4 11.R.Vaqekano 14 4 12.Viqareal 13 3 13.Hetafe 13 3 14.Betis 13 4 12 3 15.Majorka 16.Granada 12 3 17.Sosijedad 13 3 18.Hihon 13 3 19.Saragosa 13 2 13 1 20.Rasing

(3.05)Borusija(M)(3.10)Borusija(D)(2.45) UDortmunduuderbijukola sastajuseimewaci,dvavode}a tim a nem a~k og {amp io n at a. Zeleno -crni sa identi~nim skoromkaoimilioneriulaze u veliki derbi sa `eqom da nastaveserijuod~etirivezane pob ed e. Trad ic ij a je na strani ekipe iz Dortmunda. Naime, milioneri su dobili {est od posledwih deset duela,uzjedanremiitrislavqa gostiju.  [ampion iz Dortmund a slav io je u min ul om kruguume~usa[alkea(2:0). Na{ predlog: 3+

(1.30)Totenhem(4.15)Bolton(9.60) Totenhemjeuformi,alije pit aw e kak o }e utic at i na ekipuporazodPAOK-auLigi Evrop e. Ni Bolt on a ne igraonakokakosetoo~ekivalo.UminulomkoluTotenhem je bio boqi od VBA 3:1, ~ime suigra~itreneraRednapana-

RikardoMontolivo

BELGIJA Danas Ber{o-Genk Subota SentTruden-Mons Varegem-Lokeren Lirs-Mehelen Vesterlo-KlubBri` SerklBri`-Kortrijk Nedeqa Anderleht-Leuven Standard-Gent

(20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18)

1.Anderleht 15 11 2 2 32:13 35 2.Gent 15 10 2 3 38:18 32 3.KlubBri` 15 8 4 3 28:18 28 4.Standard 15 8 4 3 22:20 28 5.SerklBri` 15 7 6 2 19:13 27 6.Kortrijk 15 7 3 5 21:18 24 7.Genk 15 6 5 4 28:22 23 8.Mons 15 5 5 5 28:25 20 9.Ber{o 15 4 6 5 25:23 18 10.Lokeren 15 4 5 6 21:23 17 11.Mehelen 15 4 3 8 18:30 15 12.Leuven 15 4 2 9 17:29 14 13.Varegem 15 2 7 6 14:21 13 14.Lirs 15 2 6 7 10:19 12 15.SentTrud. 15 2 4 9 22:36 10 16.Vesterlo 15 2 4 9 13:28 10

1 1 2 3 4 2 3 4 6 5 6 5 6 8 5 6 7 7 7 6

Danas

46:10 42:7 21:13 23:12 17:16 13:10 16:25 19:16 10:15 18:20 15:19 11:19 14:19 12:19 10:17 5:12 12:20 12:21 12:27 9:20

(21) 34 31 27 26 23 21 18 17 17 16 16 14 13 13 13 12 12 12 10 9

LasPalmas-ViqarealB

(21)

El~e-BarselonaB Himnastik-Rekreativo Hirona-Gvadalahara Mursija-Alkoron Selta-Sabadeq Almerija-Herkules Numansija-Kartagena Kserez-Hueska

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Subota

Drogbauobru~ufudbaleraWukasla

stavili niz od 10 utakmica bezkiksa.Pro{lesezoneoba susreta pripala su Totenhemu (2:1 i 3:1), a zanimqivo je da pevci nisu pora`eni kao doma}injo{od2004.godine. Na{ predlog: 1, 3+

(2.10)Inter-(3.15) Udineze(3.15) Fudbaleri Intera te{kom mukomsudo{lidotribodana gostovawu u Sijeni, a ovog vikendaima}eprilikudapopraveo~ajanu~inakna\uzepeMeaciume~usUdinezeom.Ekipa na{eg internacionalnca Du{ana Baste savladala je Romu (2:0), ima tri vezane pobede i pet kola nije pora`ena. Pro-

- U ovom trenutku ni{ta se ne de{ava,nemanikakvihpregovora otransferu.Umedijimaimamnogospekulacija.Fiorentinajesaop{tiladane`elidagaprodai ne vidim za{to bi on na zimu odlazio iz kluba. rekao je Brankini italijanskimmedijima. Najve}e interesovawe za Montoliva do sada je pokazao aktuelni {ampion Italije Milan. Ovomigra~unaletoisti~e ugovor i odbio je prvu ponudu Fiorentine za produ`etaksaradwe. Montolivo je u Fiorentinu do{ao u leto 2005. i za „qubi~aste” je do sad odigrao vi{e od 200utakmica.Onjezareprezentaciju Italije do sadaodigrao30utakmica ipostigaojedangol.

Danas Herakles-Venlo Subota Groningen-NEC DenHag-Breda DeGraf{ap-Roda Ajaks-Ekscelzior Nedeqa Fejenord-PSV Vitese-RKC Utreht-Tvente Herenven-AZAlkmar

{lesezoneobatimasuiskoristilaprednostdoma}egterena i upisala pobede. Tradicija je na strani fudbalera Intera koji nisu do`iveli neuspeh na Meaciuposledwihosamme|usobnihodmeravawasnaga. Na{ predlog: 1

(2.45)Fiorentina(3.00)Roma(2.70) Velika neizvesnost o~ekuje se u Fir enc i na Art em io Frankistadionu,gde}equbi~asti ugostiti vu~icu iz Rima.SmenatreneraMihajlovi}anijedonelamnogonapretka u igri Fiorentine koja je pora`enanagostovawunaSicilijiodPalerma(2:0).Rimqa-

nisupokleklinagostovawuu Udinama identi~nim rezultatom. Pro{le godine u Firenci me~ je zavr{en bez pobednika(2:2). Na{ predlog:h

(2.15)Granada-(3.10) Saragosa(3.10) Za oba tima me~ je od velikog zna~aja. Granada je nakon o~ajnogstartauposledwatri kol a upis al a dve pob ed e i osvojila sedam bodova. Gosti izSaragosenalazesenapredposledwem,19.mestubezpobede na {est gostovawa i predstojiimgr~evitaborbazaopstanak. Na{ predlog: 1 I.G.

Luka{Leiva{est mesecivanterena

HOLANDIJA (20.30)

1 4 3 2 2 6 6 5 2 4 4 5 4 1 4 3 3 3 4 6

[PANIJA– SEGUNDA

Montolivoostaje uFirenci Fudbaler sredine terena FiorentineRikardoMontolivone}e napustititajklubuzimskomprelaznom roku, potvrdio je  wegov menaxer\ovaniBrankini.

(18) (18) (20) (22)

Brazilskifudbaleri~lanLiverpulaLuka{Leivamogaobi dapauzira{estmesecinakonpovredeligamenatauutorakume~u~etvrtfinalaLigakupaprotiv^elzija.NakonduelasaRajanomBertranom,Luka{jenanosilimaiznetsaterena,inaredni danipokaza}eokolikoozbiqnojpovrediseradi. -Luka{jeveomava`anigra~zana{tim.Nadamosedapovredanijetolikoozbiqna.-rekaojemenaxertimasa„Enfilda”KeniDalgli{. Luka{ Leiva je stigao u Liverpul 2007. godine. Konstantnom formom i fizi~kom spremom odu{evio je navija~e Liverpula, kojisugapro{lesezoneproglasilinajboqimigra~emkluba. ENGLESKILIGAKUP

Man~estersiti– Liverpulupolufinalu FudbaleriMan~estersitijaiLiverpulaigra}eupolufinalu engleskog Liga kupa, odlu~eno je `rebom u Londonu. Drugipar~inedvatimaiz^empion{ipa,Kardif-Kristal Palas. Prvime~evipolufinalazakazanisuza9.januar2012.godine,doksurevan{i23.januara.

HRVATSKA (20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

1.AZAlkmar 13 11 1 1 30:8 34 2.PSV 14 9 4 1 42:16 31 3.Tvente 14 7 6 1 33:13 27 4.Ajaks 14 6 6 2 37:22 24 5.Fejenord 14 7 3 4 27:18 24 6.Herenven 14 5 7 2 28:22 22 7.Vitese 14 6 4 4 18:16 22 8.Groningen 14 6 3 5 25:25 21 9.Breda 14 5 3 6 22:23 18 10.Roda 14 6 0 8 20:35 18 11.Herakles 14 4 5 5 20:22 17 12.Utreht 14 4 4 6 24:26 16 13.RKC 14 4 3 7 14:22 15 14.DenHag 14 4 3 7 17:27 15 15.NEC 14 4 1 9 12:22 13 16.DeGraf. 14 3 3 8 14:30 12 17.Ekscelzior 13 1 4 8 8:25 7 18.Venlo 14 1 4 9 14:33 7

Danas Lokomotiva-Inter Subota Vara`din-[ibenik Lu~ko-Rijeka Karlovac-Zagreb Slaven-Split Cibalija-Dinamo Nedeqa Hajduk-Zadar Osijek-Istra 1.Dinamo 2.Hajduk 3.Split 4.Slaven 5.Inter 6.Rijeka 7.Osijek 8.Lokomoti. 9.Cibalia 10.Zadar 11.Zagreb 12.Istra 13.[ibenik 14.Lu~ko 15.Karlovac 16.Vara`din

TURSKA (14) (15) (15) (15) (15) (17) (15.30) (17.30)

16 13 2 1 37:5 41 16 10 3 3 32:12 33 16 9 4 3 27:18 31 16 8 4 4 22:17 28 16 7 3 6 18:18 24 15 6 5 5 18:14 23 16 6 5 5 22:20 23 16 6 4 6 18:16 22 16 6 4 6 14:19 22 16 6 4 6 18:25 22 16 6 3 7 15:22 21 16 4 5 7 14:19 17 16 3 5 8 15:18 14 16 3 5 8 13:19 14 16 4 2 9 12:27 14 16 1 2 13 9:32 5

Danas Sivas-Trabzon Subota Gaziantep-Samsun Gel~lerbir.-Galatasaraj Fenerbah~e-Ankaragu~u Nedeqa Antalija-Karabuk Kajzeri-Istanbul Mersin-Manisa Bursa-Eski{ehir Ponedeqak Be{ikta{-Orduspor 1.Fenerbah~e 12 2.Galatasaraj 12 3.Manisa 12 4.Istanbul 12 5.Be{ikta{ 12 6.Trabzon 12 7.Mersin 12 8.Orduspor 12 9.Eski{ehir 12 10.Bursa 12 11.Gen~ler. 12 12.Sivas 12 13.Kajzeri 12 14.Antalija 12 15.Karabuk 12 16.Samsun 12 17.Gaziantep 12 18.Ankaragu~u 12

7 6 6 6 6 5 5 4 5 4 4 4 4 3 3 2 2 1

4 4 4 3 3 5 3 5 2 4 4 3 1 4 2 5 4 2

1 2 2 3 3 2 4 3 5 4 4 5 7 5 7 5 6 9

(19) (12) (15) (18) (12) (12) (15) (18) (18)

16:9 17:10 13:8 19:13 16:13 17.12 14:13 10:8 15:15 16:13 15:17 16:21 14:16 10:14 14:17 9:15 11:15 13:26

25 22 22 21 21 20 18 17 17 16 16 15 13 13 11 11 10 5

Nedeqa

Kordoba-Alkojano Vaqadolid-Deportivo 1.Herkules 15 10 1 4 2.Vaqadolid 15 7 6 2 3.El~e 15 8 3 4 4.Almerija 15 7 5 3 5.Deportivo 15 8 2 5 6.Kordoba 15 7 4 4 15 7 2 6 7.Selta 8.Mursija 15 6 5 4 9.Sabadeq 15 6 5 4 10.BarselonaB 15 6 4 5 11.Gvadalahara15 6 4 5 12.Alkorkon 15 6 3 6 13.Numansija 15 5 6 4 14.LasPalmas 15 5 5 5 15 4 5 6 15.Herez 16.Alkojano 15 3 7 5 17.Rekreativo 15 4 3 8 18.ViqarealB 15 3 6 6 19.Himnastik 15 2 6 7 15 2 6 7 20.Hirona 21.Hueska 15 2 5 8 22.Kartagena 15 2 5 8

(18) (20.30) 15:8 31 22:14 27 23:16 27 20:14 26 25:21 26 16:13 25 25:18 23 19:17 23 21:25 23 25:19 22 18:21 22 17:13 21 18:15 21 19:20 20 14:17 17 15:19 16 16:19 15 22:27 15 13:19 12 18:26 12 17:26 11 9:20 11

NEMA^KABUNDESLIGA Danas

Bajer-Hofenhajm

(20.30)

Bajern-Verder Frajburg-Hanover Kajzerslautern-Herta Volfsburg-Majnc Borusi.(M)-Borusi.(D) [tutgart-Keln

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

Subota

Nedeqa

Hamburg-Nirnberg [alke-Augzburg 1.Borusija(D)14 9 2.Borusija(M)14 9 3.Bajern 14 9 4.Verder 14 8 5.[alke 14 8 6.Bajer(l) 14 6 7.[tutgart 14 6 8.Hanover 14 5 9.Hofenhajm 14 5 10.Herta 14 4 11.Keln 13 5 12.Volfsburg 14 5 13.Majnc 13 4 14.Nirnberg 14 4 15.Hamburg 14 3 16.Kajzersl. 14 3 17.Frajburg 14 3 18.Augzburg 14 2

2 2 1 2 1 4 3 5 3 6 1 1 3 3 5 4 3 5

3 3 4 4 5 4 5 4 6 4 7 8 6 7 6 7 8 7

(15.30) (17.30) 29:9 29 23:9 29 34:8 28 25:21 26 28:20 25 20:19 22 20:15 21 18:22 20 16:16 18 21:22 18 20:29 16 19:28 16 19:25 15 14:24 15 18:26 14 10:18 13 19:30 12 12:24 11

FRANCUSKA Kaen-Marsej

Danas

Subota

Aja~io-Lil Brest-SentEtjen Di`on-So{o Evijan-Valensijen Monpeqe-Lorijen Nica-Ren

Nedeqa

(20) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Bordo-Nansi (17) PS@-Okser (17) Lion-Tuluz (21) 1.Montpeqe 15 10 3 2 32:17 33 2.PS@ 15 9 3 3 26:15 30 3.Lil 15 7 7 1 24:13 28 4.Ren 15 8 4 3 27:19 28 5.Lion 15 8 2 5 25:17 26 6.Tuluz 15 7 5 3 15:12 26 7.Lorijen 15 6 5 4 17:14 23 8.SentEtjen 15 6 5 4 17:17 23 9.Marseq 15 5 6 4 20:15 21 10.Kaen 15 5 4 6 22:23 19 11.So{o 15 4 5 6 21:30 17 12.Di`on 15 5 2 8 17:29 17 13.Evijan 15 3 7 5 19:22 16 14.Bordo 15 3 7 5 17:21 16 15.Brest 15 2 9 4 15:16 15 16.Okser 15 3 6 6 20:23 15 17.Valensijen 15 3 5 7 15:17 14 18.Nansi 15 3 5 7 12:18 14 19.Nica 15 2 5 8 12:17 11 20.Aja~io 15 1 5 9 13:31 8


lov

c m y

dnevnik

petak2.decembar2011.

21

ZE^JE@IVOTNENAVIKEINA^INISHRANEUKOLIZIJISASLU^AJEMKOJIJEZADESIOTEMERINSKELOVCE

Ze~evikrajSiriga –vrlohrabriivrlo~udni? Sudska presuda po kojoj Lova~ko udru`ewe „Temerin” iz istoimenog vojvo|anskog mesta treba da plati oko milion i sto hiqada dinara na ime od{tete jer su ze~evi na jednoj siri{koj parceli uni{tili zasad paprike i krastavaca, uzburkala je lova~ku javnost. Osim muke temerinskih lovaca koji pare za od{tetu nemaju, tiha muka je pritisla i mnoge lova~ke organizacije koje gazduju zecom, pla{e}i se da i u wihovom ataru ze~evi ne izgrickaju useve. S obzirom na situaci-

sto zasada krastavaca na 25 ari, 85 odsto zasada paprike na jednom hektaru, te da izgrizu i onesposobe zalivni sistem „kap po kap”. U vezi s tim, razgovarali smo sa dr Vukomanom[elmi}em, penzionisanim profesorom beogradskog [umarskog fakulteta, koji va`i za vrhunskog stru~waka za ze~eve. - Kada je zakon pisan, lovni stru~waci su, o~igledno, slabo konsultovani, a imam utisak da se neke zakonske odredbe tuma~e kako kome odgovara - ka`e dr

Nakrastavcimasenajlak{euo~eotiscize~jihzuba

ju, ta~nije presudu, mnogi su u strahu da ona ne postane kalup po kom }e se re{avati eventualni od{tetni zahtevi u budu}nosti. I daqe lebdi sumwa da su ze~evi na parceli koja se naslawa na ku}u i dvori{te, u naseqenom mestu, uspeli da uni{te 100 od-

[elmi}. - Pla{im se da ova presuda mo`e da bude presedan po kom }e u budu}e svako ko ima i najmawu {tetu na usevima, tra`iti od{tetu od lova~kih organizacija. Ne ulaze}i u pravnu kombinatoriku, od na{eg sagovornika

smo ~uli niz interesantnih pojedinosti u vezi sa ishranom, pona{awem i `ivotnim navikama ze~eva. - Jedna od zabluda u vezi sa zecom je da on ne pije vodu. Pije, ali samo u retkim slu~ajevima, ako mu nije dostupna u ishrani zeqastim biqkama kojim se ina~e najvi{e hrani. Postoje i snimci i svedo~anstva o tome. U normalnim okolnostima, kada ima dovoqno zeqaste biqne hrane, ne pije vodu. Zec po~iwe da se hrani u sumrak i(li) rano jutro, dok je preko dana miran, u brazdama ili logama. Najvi{e {tete zna da napravi krajem leta, kada su dugo velike vru}ine, ali tada mahom napada bostan, ponekad na~ne krastavce, tikve, mahunarke. ^udi me, zaista, da su ze~evi tako veliku {tetu po~inili u maju, kada u to vreme ima obiqe zeqaste hrane {irom atara - ka`e sagovornik „Dnevnika”.

Ipak, s obzirom kako se, prema kazivawu tu`iqe i svedoka, {teta dogodila, postoji jedna mnogo ve}a nelogi~nost, koja se grani~i sa ~udom. Naime, prema kazivawu gore navedenih, oni su vi|ali ze~eve u parceli, a neuspe{no su poku{ali da ih oteraju lupaju}i u {erpe. - Zec je vrlo pla{qiva `ivotiwa, be`i od qudi i pasa ~im ih primeti. Obi~an pas, vezan blizu parcele, bio bi garancija da ze~evi ne}e prilaziti. ^ak i pas u kom{iluku bi lave`om rasterao ze~eve Pla{qiva`ivotiwakojazazireiodqudiiodpasa Foto:J.Pap ka`e dr [elmi}. Ali, stvar nije tako jednostavgiji je poznato, a i u mi{qewu bac”, iza predwih zuba u gorwoj na. Ako nisu ze~evi napravili sudskih ve{taka stoji, da su kao vilici ima jo{ dva zuba koji se silnu {tetu, ko jeste? U biolovinovnici iskqu~eni voluharizovu paglodwaci. Na krastavcice, poqske tekunice, mi{evi i ma je najlak{e uo~iti otiske. hr~kovi. Za{to? Voluharice i Drugo, prisustvo ze~eva odaje i tekunice nastawuju neobra|ene wihov izmet. Ako je zaista u parOgradasigurnaza{tita povr{ine, ocedite parcele koje celi danima bilo mno{tvo ze~ese ne navodwavaju , a to svakako va, onda su u woj moralo biti go- Da je parcela bila ogra|ena, {tete od ze~eva sigurno ne bi nije slu~aj sa zasadima paprike i mile brabowaka. Tako|e, zec apbilo - smatra dr [elmi}. - Zec ne mo`e ni da presko~i, ni da krastavaca. Prisustvo poqskih solutno nije dru{tvena `ivotiprogrize ogradu. mi{eva i hr~kova je lako uo~qiwa, grupi{e se samo tokom pareOn je dodao da 18 ze~eva na 100 hektara, koliko je brojawem vo po karakteristi~nim rupama wa, mada se mo`e videti i vi{e utvr|eno stawe u temerinskom ataru, apsolutno nije mnogo. u zemqi, a wih na doti~noj parod pet jedinki u jednoj parceli Podse}awa radi, temerinski lovci tvrde da su o{te}enoj, kaceli nije bilo. ka`e na{ sagovornik. da im se po`alola na ze~eve, predlagali da ogradi ba{tu, ali - Zadatak ve{taka je da utvrdi Mnogo dilema i nepoznanica i ona to nije uradila. U presudi izme|u ostalog stoji da bi tada ko je napravio {tetu, a ne ko nidaqe ostaje, a kako }e se pomenu(2005. godine) ogra|ivawe parcele ko{talo oko 40.000 dinara. je - smatra dr [elmi}. - Najlakta presuda odraziti na budu}Ograde nije postavqena, a {teta je vi{e od 20 puta ve}a, plus {e je to utvrditi pomo}u otisanost lovstva u Srbiji, pokaza}e sudski tro{kovi... ka zuba. Konkretno, zec je „dvozuvreme. D.Kne`i}

ZADOVOQAVAJU]ASEZONAUATARUSRPSKOGKRSTURA

SVEVI[E[AKALAIU@ITI[TANSKOMLOVI[TU

Ze~evauizobiqu,fazani No}nozavijaweledikrv izmati~nogfonda me{tanima ^lanovi Lova~kog udru`ewa „Srpski Krstur” iz istoimenog severnobanatskog mesta i ove sezone prilikom izlaska u bogato lovi{te koje se prostire na oko 5.000 hektara, ne vra}aju se bez ulova, jer ze~eva i fazana ima u izobiqu. Sekretar Du{an Ilki} i upravnik lovi{ta Radenko Cvejanov uveravaju da je brojno stawe ze~eva dobro, {to su potvrdile i analize onih so~iva koje je sproveo Lova~ki savez Vojvodine, jer je odli~an prirast mladih, tako da se lovi prema utvr|enom planu gazdovawa. - Osnov za povoqno brojno stawe je {to smo na po~etku pro{le sezona lov na zeca prekinuli odmah posle prvog izlaska, kada se videlo da je situacija lo{a, tako da smo uspeli da sa~uvamo mati~ni fond. Nedeqom u proseku u lov ide 30 do 35 lovaca, a Udru`ewe ima 62 ~lana. Do sada smo imali tri izlaska na ze~eve i predvi|ena su jo{ ~etiri. Ni jednom se nismo vrtaili sa terena da svaki lo-

vac ku}i ne ponese zeca - ka`e Ilki}. Sli~no je i sa odstrelom fazana, u kojima atar Srpskog Krstura ne oskudeva, ali se sa odstrelom ne preteruje. Ve} dvadesetak godina fazani se ne unose u atar, jer nema turistikog odstrela, a prirodna reprodukcija je dobra pa za tim nema ni potrebe, po{to je mati~ni fond u ovda{wim revirima zadovoqavaju}i i uspeva se o~uvati. Ilki} napomiwe da su ~lanovi ovda{weg udru`ewa uspeli da sa-

~uvaju fazansku i drugu divqa~, koja nema potrebe da sa ovog terena ide u potragu za hranom. Ve} je izneto vi{e od ~etiri tone zrnaste i kabaste hrane za srne}u i drugu divqa~. U lovi{tu je ure|eno 13 hranili{ta za visoku, 25 hranili{ta za nisku divqa~, kao i soli{ta i pojili{ta. - Hranili{ta se obilaze svakih desetak dana, dopuwavaju se hranom, a tako }e biti i u narednom periodu, tako da obezbe|ujemo uslove da divqa~ prezimi bez pote{ko}a - dodaje Ilki}. Gosti iz inostranstva dolaze da u`ivaju i love u ataru Srpskog Krstura. Do sada su ove sezone uglavnom lovili Austrijanci, Nemci i [panci, a posle pauze od vi{e godina u jesewi lov na zeeve, fazane i srnda}e su do{li i Italijani. M.Mitrovi}

Muke zrewaninskih lovaca prenele su se i na @iti{tane. Lane su ~lanovi Lova~kog udru`ewa “Zrewanin” tvrdili da se u lovi{tima namno`ilo puno {akala, koji prave veliku {tetu uni{tavaju}i plemenitu divqa~, poput srna, ze~eva i fazana. Sada na to upozoravaju i `iti{tanski lovci, napomiwu}i da se donedavno u wihovim lovi{tima nije ni mogla zamisliti ova `ivotiwa. Po re~ima lovca iz Me|e DraganaPu{are, {akala posebno ima u lovi{tu izme|u Me|e i Srpskog Itebeja, a ribwak “Trnovica” mu je glavno stani{te, odakle kre}e u pohode na ostalu divqa~. - Ne znamo odakle je do{ao na na{e prostore. [akali uni{tavaju pre svega mladunce, ali i odraslu divqa~, a kako love u ~oporu, uz dobro organizovanu i prepredenu hajku, odabrana `rtva te{ko mo`e da mu umakne. U proteklih mesec dana u lovi{tu Me|e odstreqeno je sedam {akala, a no}no zavijawe u blizini sela izaziva strah i jezu kod qudi – rekao je Pu{ara. Kako mu je jedini neprijateq ~ovek, ostaje da lovci u organizovanijem dejstvu smawe broj na razumnu meru, jer u potrazi za hranom {akal ne preza ni da u|e u selo, kao {to se to nedavno dogodilo. Mo`da bi u op{tini `iti{te mogli da se ugledaju na Gradsku upravu u Zrewaninu koja od po~etka godine, na osnovu odluke Grad-

[akaliuvelikojekspanzijiusredwemBanatu

skog ve}a, za odstreqenog {akala lovcima iz buxeta ispla}uje po 5.000 dinara. Time se stimuli{e lov na {akala. Akcija na lovnom podru~ju Zrewanina naro~ito se sprovodi na lovnim terenima od Tami{a do Tise, i u okolini Ribarskog gazdinstva „E~ka“. Sredwobanatski lovci ka`u da je {akala prvo bilo u jugoisto~noj Srbiji, zatim u Pomoravqu i dowem Sremu, posle ~ega su do{li i u banatske krajeve. Ova `ivotiw-

Foto:J.Pap

ska vrsta te{ko se lovi, potrebno je vi{e vremena da bi se odstrelila, a sve to iziskuje velike tro{kove. Po uxbenicima, jedno wihovo leglo ima sedam – osam mladih, mada iskustvo zrewaninskih lovaca pokazuje da ovde u jazbini bude i 11-oro mladun~adi. U sredwem Banatu nema prirodnog neprijateqa, s obzirom na to da vukova nema na tertitoriji do 500 metara nadmorske visine. @.Balaban

NAKONPIRAPASALUTALICAKRAJVETERNIKA

Od{tetnizahtev zbogudavqenesrne Pravni zastupnik lovaca iz LU „Srnda}” Veternik podneo je nedavno od{tetni zahtev Gradu Novom Sadu, zbog toga {to su u zoru 13. oktobra, pored ograde novosadskog gradskog grobqa, nakon {to su jurili odraslu srnu i dva wena laneta, psi izgrizli i ubili mladu srnu. U`asan prizor videlo je nekoliko radnika JP „Lisje”, koji su jedino uspeli da galamom i po kojim kamenom nateraju pse da se odmaknu od `rtve, ali bilo je prekasno.

Po re~ima predsednika veterni~kih lovaca NikoleTomi}a, uz od{tetni zahtev prilo`ena su i dva nalaza sa Veterinarskog instituta: prvi da je mlada srna bila zdrava, a drugi da je uginula od posledica {oka izazvaog ugruzima i davqewem od strane pasa. Na ovaj korak lovci su se, ka`e Tomi}, odlu~ili jer su nemo}ni pred najezdom kerova lutalica kojih je sve vi{e u veterni~kom lovi{tu. D.Kn.


22

kWiGA

petak2.decembar2011.

dnevnik

СТИХОВИИМУЗИКАРУСКИХБАРДОВА

Планетаскривеног романтизма Ј

едан потпуно нови и скоро непознат свет руских бардова српској публици отвара у својој последњој књизи „Без светло сти нема ноћи – руски стихoпeв“ књижевни преводилац и професор руског Миливоје Баћовић из Панчева. Врсни познавалац овог жанра препевао је поезију коју су написали и отпевали најчувенији руски бардови. Овај музички правац од краја 19. века па све до данас представља посебан свет, планету скриве-

МиливојеБаћовић

ног романтизма. Књигу прати ЦД са 25 препеваних нумера, а интерпретирала их је Елена Рошкова Станисављевић, која је завршила Музичку академију у Москви, а ради у балетској школи „Лујо Давичо“ у Београду. - Те пе сме одражавају најинтимније мисли и осећања аутора, објашњава Баћовић . Бардовска пе сма је сво је вр сна историја једне епохе и Руске империје, а бардовска естетика је вечна. Њен живот се наставља и у овом веку, без обзира на

зле језике који говоре да је бардовско стваралаштво превазиђено, јер је своју мисију завршило падом тоталитаризма. Новим, богатим штивом аутор је желео да иницира интересовање за ову врсту стваралаштва и нашој јавности приближи руску поезију која се пева. Један од мотива ове књиге је да код младих пробуди интересовање да пишу такве текстове, компонују и певају. Он наглашава да је обавешени русофил, који је опчињен културом и књижевношћу највеће земље на свету. Тајна успеха руских бардова је у тематској слободи, у дубини и истинито сти осећања и изражајних средстава која ломе ша бло не. Естет ски прин ци пи ове музике су примарност речи – поезије и шкртост инструменталне пратње. - Дакле, све супротно од кантауторске – забавне песме, објашњава Баћовић . Јединство тројства: текст, музика, интерпретација, не мора имати достигнуће савршентва са тачке гледишта профе сионалног пе сника или

Поезијатоплинеиискрености У књизи „Без светлости нема ноћи-руски стихопев“ су бардови који су по теоретичарима тог жанра најбољи: Владимир Висоцки, Александар Вертински, Александар Галич, Михаел Анчаров, Булат Окуџава, Јуриј Визбор… Већина од њих представљала је интелектуалну елиту Русије, јер су се поред писања поезије, компоновања и певања, бавили и глумом, писали књиге и сценарије, режирали. Одувек су били на мети власти и тајних служби, а њихов покрет добио је моћан импусл шездесетих година 20. века.Како истиче Баћовић без бардовске културе немогуће је разумети једну епоху, време постстаљинизма и совјетске Русије. Бардови су освајали искреношћу, отвореношћу погледа, толеранцијом, па су зато и данас популарни.

KWIGA ZAUVEK

ДРАГАНАБЕЛЕСЛИЈИН, КЊИЖЕВНИКРИТИЧАР

Универзалнироман људскогусуда

Г

лад за књигама, то Монтаново зло снашло ме је већ у детињству, а као петогодишњакиња почела сам да их конзумирам без помоћи родитеља. Први роман који сам прочитала је „Судбина једног Чарлија“ Александра Поповића. Касније сам му се че сто враћала, по следњи пут недавно читајући га ћеркама. Са „Поп Ћиром и поп Спиром“ сусрела сам се када сам имала осам година и од тада сам овај изузетни Сремчев роман – хвало спев и Банату и хумору – читала много пута, сваки пут откривајући неку његову нову димензију. Романи Роберта Луиса Стивенсона били су ми најомиљеније штиво у основ ној школи. Ка сни је су дошли „Јад ни ци“ В. Игоа, „Идиот“ Ф. М. До стојевског, Пушкинов Евгеније Оњегин,

„Мадам Бовари“ Г. Флобера. По себно ме је фасцинирао „Чаробни брег“ Томаса Мана, то

KWI@EVNA BA[TINA

Вечненовосадскетеме Ч

асопис „Покрет“ излазио је повремено у Новом Саду, под уредништвом Тихомира Остојића. Укупно је штампано шест свесака: 1899, 1902, 1904, 1907, 1910. и 1912. године. Свака свеска посвећена је једној теми: Матици српској, соколству, Српском народном позоришту и др. Године 1927. објављено је друго скраћено издање шесте свеске. „Покрет“ је мењао штампарије, а осим у Новом Саду, штампан је и у Сремским Карловцима и у Земуну. У Библиотеци Матици српске постоје свеске „Покрета“ и оне су обрађене у електронском каталогу те установе.

музичара.. „Бард“ у руском језику у дословном преводу значи „ауторска песма“. Бардови који „поезијом за певање“ на један

уметнички начин описују стваран свет друштва, збивање, ситуације, упућују критику и на један поучни начин. - Рецимо да је то поезија која представља специфичан жанр ствралаштва у Русији, објашњава професор Баћовић. Бардови су надасве храбри људи који су се усудили да пишу против окрутног режима. Међутим, иако их моћни политичари нису волели, на све начине покушавали су да им се приближе. Антологија „Без светло сти нема ноћи- руски стихопев“ биће представљена ових дана у Руском дому у Београду, а вече ће бити по свећено Денису Васиљевичу Давидову (17841839). То је и увертира пред годину јубилеја којом ће Русија 2012. обележити рат ротив Наполеона, у коме је Давидов, први бард велике Русије одиграо значајну улогу бојовника, теоретичара и практичара партизанског начина ратовања. Давидов је више страно забележен у историји, коју је исписивао мотом “Поезија је живот, а живот је поезија”. Инспирисан руском поезијом и бардовима, Баћовић, прави истраживач руске поетске душе једне епохе, превео је „Кад прште брезе“ – избор руске поезије 19. и 20. века, издао је збирке изабраних песама чувеног Владимира Висоцког (1938-1918), „Бела московска рода“ и „Разговор са џелатом“. ВладимирЂуричић

ре мек-де ло модер не књижевно сти. Без „Три стра ма Шен ди ја“ Ло рен са Стерна и „Џозефа Ендруса“ Хенрија Филдинга, можда никада не бих заволела „Роман без романа“ Ј. С. Поповића и бавила се њиме. Можда не бих крунисала пародију за своју личну краљицу жанрова. Фаулсова „Женска француског поручника“, нарочито у новом преводу, такође је на почасном месту у мојој библиотеци. Не могу а да не поменем романе „Чапајев“ и „Празнина“ Виктора Пељевина,

„Без утехе“ Казуа Ишигура, „Историја света у десет и по поглавља“ Џулијана Барнса, „Бог малих ствари“ Арундати Рои, „Аустерлиц“ В. Г. Зебалда. У домаћој литератури издвоји ла бих још: Ви на ве ро ве „Пан толо ги је“, „Не почин-по ље“ Васка Попе, „Дервиш и смрт“ роман над романима меше Селимовића, Пекићев „Нови Јерусалим“, комедије Душана Ковачевића. Ипак, уз прилог „заувек“ везујем понајпре „Еп о Гилгамешу“, тај универ зални роман, роман људског усуда, пријатељства и љубави, моћи и немо ћи, ко ји је ан ти ци пи рао многе велике литерарне теме, који је императив чак и данашњим романџијама.

TOP-LISTA

Најтраженијинаслови укњижари„Делфи” 1.„Тигрова жена”, Теа Обрехт-„Лагуна” 2.„Авантуре неваљале девојчице”,Марио Варгас Љоса-„Лагуна” 3.„MeinKampf”,Светислав Басара-„Лагуна” 4.„Роман о прељуби”,Исидора Бијелица -„Лагуна” 5.„Руска зима”,Дафни Калотај-„Лагуна” 6.„Хиљаду чудесних сунаца”,Халед Хосеини -„Лагуна” 7.„Ловац на змајеве”, Халед Хосеини -„Лагуна” 8.„Смрт и њени хирови”,Жозе Сарамаго -„Лагуна” 9.„Рингишпил”,Јелена Бачић-Алимпић -„Лагуна” 10.„Од кад сам се заволела волим”,Ивана Кузмановић-„Лагуна”

НАУЧНИЗБОРНИЦИ

Књижевно поимањеБаната

И

нститут за културу Румуна у Војводини је у најновијем броју свог часописа „Пирамида“ отворио једно ново поље књижевних истраживања под заједничким именитељем „ Књижевност у Банату, Банат у књижевности“. Мада се о књижевности ретко говори регионално, први симпозијум на ову тему показује да је Банат одувек био инспирација писаца, како оних који су ту рођени тако и оних који су на свом животном путу дуже или краће боравили по банатским местима. Банатска свакодневица препуна je контрадикција: рурално-урбано, традиционално-савремено, језички и конфесионално шаролика, инспиративно делује на ствараоце. У Банату је једино земља равна као тепсија, док су душе људи наборане стотинама мука. Та мешавина каљуге и паорског зноја, псовки и бећарца, не оставља равнодушним ни путника намерника. Током времена је настао приличан опус књижевних дела инспирисаних Банатом. Идеја Института је била да у сарадњи са Одељењем у Темишвару Румунске академије наука из Букурешта, сакупи грађу за објављивање књижевне Енциклопедије Баната, оног историјског и данашњег, српског и румунског Баната. Први симпозијум чије радове садржи најновији број часописа “Пирамида“ потпуно је оправдао очекивања организатора. Историјски посматрано, банатски мотиви су јасно препознатљиви у опусу великог броја књижевника. О томе се мало зна. Показало се да има потреба да се расправе о књижевности Баната и о Банату у књижевности организује једном, а можда и два пута годишње. Истовремено се дошло до сазнања да народи који данас живе у подељеном Банату, поред свих међа, имају сву слободу да негују свој језик, да стварају на матер-

њем језику, да се друже и ороде. Међутим, када је реч о стваралаштву они се међусобно недовољно познају . Кришу Даскалу, директор Института за банатске студије „Титу Мајореску“ из Темишвара и координатор Банатске енциклопедиjе указује на значај објављивања монографских студија, студија историје књижевности и других радова који ће садр-

жати довољно информација о ауторима и вредностима насталим током векова о Банату и у Банату. То је шанса и обавеза за људе који се баве истраживањима и у Румунији и у Србији. Маријана Дан и Минерва Траиловић Кондан са Филозофског факултета у Београду у заједничком раду „Прихватање књижевних дела у већинским културама“ констатују да код аутора са југоистока Европе унутрашња вредност књижевног штива није довољна да би дело или аутор били опште прихваћени. У глобализованом свету вредно сти мали језици и културе често постају познате преко превода на такозване доминантне језике. Регионална истраживања су добородошла и пожељна да ту неправду исправе. П.Т.

Хуманостзазаборавнечитаоце

П

рипадате ли армији љубитеља књигакојинаполицамаодсамих себе и своје савести крију пар књига,позајмљенихизбиблиотекепре милион година и ник ад не враћених? Далистепрошлисвеврстеизговораи самообјашњења, у нади да ће библиотек аризаборавитинавасидапозајмљенекњигеникомнећезатребати?Јесте ли одустали од спремања говора пред намрштеном библиотек арком којим бисте оправдали зак ашњење од петгодина,адавамјеизмеђуосталог паонапаметичувениизговор:„хтеода вратим,укралимиауто,акњигабилау њему?” Библиотек ари широм света сигурно сусенаслушалисвакојакихизговораи одавно одустали од наплате казни за непослушне. Остала је само жеља да се,мождареткекњиге,вратенабиблиотечкеполице.ЗатојеОкружнабибли-

отек а области Јорк у Јужној Каролини одлучила да „заборавним члановима”, уместо подсећања на плаћање казни, понуди да казне плате у натури, храномнамењеномсиромашнимибескућницима. „Храна за пенале”, како се акција зове, већ четврту годину организује се у јавним библиотек ама, а одзив је изванредан. За сваку конзерву трајне хране или средство за хигијену, од пенала за прекорачењерок авраћањакњигеодбијасеједандолар.Оваакцијаодржаваће седокрајагодине,усклопубожићнихи новогодишњихпразник а.Програмјепочела библиотек арк а Колин Кепхенгст, која је увиделада због лоше финансијскеситуације,многичлановибиблиотеке избегавају враћање књига с којима касне,јерсуимказневисоке. Све донације биће распоређене по округу, у зависности од потражње. Хра-

[E O ] N ET

на се сакупља у корпамакојестојеиспред пултова,асамопрошле године на овај начин сакупљено је више од хиљаду килограма конзервисанехране. Средствазахигијенуистваризабебе одлазе добротворним организацијама које имају списак породица којима је оваква врста помоћи неопходна. Заузврат,њиховиштићенициукрасићејелке и окитити просторије библиотек а у божићномдуху. Самопрошлегодинесакупљенојевишеодмилионпредмета,међукојимасу конзерве хране, брашно, уље, и ствари за бебе- најчешћи поклони извињења. Одличан начин да библиотеке врате своје књиге, као и да се непослушни и незаборавникориснициказнечињењем доброгделанаопштукорист. И.Вујанов


c m y

dnevnik

kULTURA

petak2.decembar2011.

23

ИЗЛОЖБАУМЕТНИЧКИХФОТОГРАФИЈАМИРОСЛАВАБЕНКЕ УХОЛУВЛАДЕВОЈВОДИНЕ

Сликедавно заборављенихпредака

Фото:Р.Хаџић

МИНТАНАКАЗВЕЗДАФЕСТИВАЛА„ДЕЗИРЕ“ УСУБОТИЦИ

Покретпренесен надруге Као и на многим другим мести- чему прича . До властитог стила дома где је био, а био је и радио ши- шао је гледајући и Хизикату, био је ром света (Њујорк, Лос Анђелес, импресиониран, али није желео да Париз, Будимпешта, Токио...), пле- студира његов начин, него да просач и ратар, како воли да нагласи, нађе свој и онда се осамио, читао, Мин Танака је отплесавши и соло тражио... Схватио је да земљорад(на почетку је то урадио са партнер- ници, дрвосече, рибари, имају поком Шихо Ишихара), дефинитивно крете који су корен плеса, али да би постао звезда трећег издања фести- спољашњи покрет заиста представала савремене позоришне уметно- вљао плес, мора се имати покрет и сти „Дезире“ у Суботици. Никако унутра, ослушкивати га, осетити не треба изоставити маестралног Лајка Феликса с којим већ дуго сарађује, без чије импровизоване музике, извођене прво на виолини, а затим и на цитри, његова уметност покрета као да не би била довољна, бар не на позорници. И Мин Танака воли да импровизује. У различитим секвенцама његовог перформанса било је евидентно да узима дах, тражи инспирацију, а затим из налета прелази у смирај, из широких и таласастих замаха почиње да се грчи, убрзава и успорава, укрупњава и уситњава број корака, све то са специфично источњачком експресијом тела коју ми на Западу данас зовемо буто. А шта о томе каже Танака сан? Каже да Европљани Мин Танака Фото:ЕдвардМолнар углавном немају појма и да је етимологија плеса и речи који- путем имагинације, што је лакше у ма се обележава веома сложена. За пољу, него у граду. - Време је енергија ваздуха, а вато Танака оптужује новинаре, који су све врсте плеса почели називати здух је небо. Нема границе, нема буто, што је веома поједноставље- центра. Одмах изнад земље је небо, а центар се мења из момента у моно. - Имамо „одоли“, плес рођен из менат – учење је Мина Танаке, племитова о стварању Јапана, затим сача светског гласа. „Полазнике“ на „маи“, „бујо“, „буто“... Све су то „Дезире академији“ Танака је науразличити плесови – објаснио је чио и то да тело покреће плес, а да Танака на „Дезире академији“. – На техника долази тек после тога. Запојаву бутоа је највише утицало датак тела је да интонира плес као отварање Јапана европској култури сан да се може досегнути неухваи друштвеним плесовима, а Тацуми тљиво, што не може ни да се објаХизиката је средином 20. века раз- сни: - Након једног од првих наступа вио сопствени стил који је назвао буто (тама), јер није имао јасну у Европи, пришли су ми многи са својом верзијом приче о изведби, а представу шта је он. Испрва шкрт, да би временом ја сам им све одушевљено потврђиразвио поверење према публици и вао. Кад ми кажу да нису разумели постајао све речитији, Танака је от- мој плес, ја их питам - а шта би они крио да плеше од четврте, пете го- хтели да разумеју?! Сигурно не мој дине, и то у религиозне плесове, плес, јер то није нешто што се разуобичајене у време фестивала и умева. Плес је покрет који се преконтакта са боговима. Касније се носи на друге, не нужно у истој бавио спортом, атлетиком, али је форми. Током плеса, себе видим имао исподпросечне резултате, да као треће лице, губим личност. За крај, Танака је пренео да поби се, сада свесно, заинтересовао за плес, истражујући америчке и следњих година много мање плеше на сцени, а више тамо где му се европске моделе. - То ме је веома замарало, јер у свиди, где за публику има случајно Европи и Америци плесачи ужива- затечене људе или чак пролазнике. ју у властитој експресији покрета, а Као и његов велики узор и својеврја уживам у плесу – непосредан, стан учитељ, Тацуми Хизиката, „чудан“, помало шеретски шаљив, иако важи за великог уметника покао и током игре на сцени, знао је крета, нема жељу да буде институда буде Танака, с времена на време ционализован – жели да остане на Игор Бурић устајући и демонстрирајући оно о путу.

Изложба “Мирослав Бенка и пријатељи” или “Слике давно заборављених предака”, инспирисана етосом, митовима и легендама Војводине, отворена је синоћ у централном холу зграде Владе Вјоводине.Поставку коју је отворио покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, чине уметничке фотографије великих димензија настале у продукцији Арт центра “Хлеба и игара”, који је примењени уметник, сценариста, глумац и редитељ Мирослав Бенка основао са пријатељима 2007. . Бенка је са уметничким фотографом Миралемом Чаушевићем, који живи и ствара на релацији Стара Пазова - Милано, и фотографом Браниславом Покорацким,

одабрао за изложбу 20 фотографија великог формата. Изложба ће у фебруару бити представљена у Будимпешти, а потом се сели у Беч, Братиславу, Ст. Мартин... Током аугуста моћи ће да је виде и грађани Ријеке, а у септембру ће бити представљена у Варшави, током октобра у Кракову... ”Ради се о великој организацији, осмишљеном кастингу, фотографисаном на брижно одабраним и, за ову прилику, специјално опреманим локацијама Војводине, аутентичним костимима старим више од 100 година, минуциозно простудираном осветљењу, нужном театралношћу... Фотографија је елегична уметност тренутка која се рађа из таме и носи са со-

бом терет извесне тескобе - фотографија је нешто између рађања, живота и смрти... Људи радо стају пред фото објективе у свечаној, пози, свечаном оделу, слуте да ће на известан начин бити овековечени и постати саучесници и сведоци - документ једног времена. На нама је да фотографисано сачувамо од заборава...”, саопштио је Бенка поводом изложбе. На том пројекту, захваљујући Министарству културе Србије, Секретаријату за културу Војводине и донацији Министарства културе Словачке, учествовало је више десетина људи, а настало је неколико хиљада снимака. Изложба ће бити отворена до 16. децембра. К. Р.

ВЕЧЕРАССЕЗАТВАРА40.НОВОСАДСКИСАЛОН

Великанаграда АлександруДимитријевићу Уручењем Велике награде Александру Димитријевићу, вечерас у 19 часова у Музеју савремене уметности Војводине у Дунавској 37, биће затворен јубиларни 40. Новосадски салон, који традиционално организује Новосадски отворени универзитет.Велику награду Новосадског салона, коју је Димитријевићу за рад „Артефакти (Реконструкција игре)“ доделио жири у саставу: Мирјана Благојев, Никола Мацура и Горан Деспотовски, уручиће члан Градског већа за културу Андреј Бурсаћ. По мишљењу жирија, „рад који је представио Алесандар Димитријевић као инсталација in situ доследно приказује његово истраживање у пољу игре и кроз јасан, упечатљив графизам указује на препознатљиву тему . Одабир игара које аутор третира у свом раду које се базирају на срећи, на одређен начин преиспитује позицију човека у друштву. Назив рада ‘Артефакти (Реконструкција

игре)‘ указује на реНа затварању Салона конструкцију догађаја ће бити промовисан кааналитичким путем талог овогодишње излоразоткривеног у свожбе који је дизајнирала јој слојевитости са Мирјана Душић Лазић. елементима игре која Биће представљено десе крије у самој речи ловање Центра за графиАрте-факти. На тај ку из Новог Сада и уметначин фактори друничке асоцијације УА из штва, среће и (матеЗрењанина. Такође ће матичке) анализе пребити уприличена и прва плићу се у свима поу серији панел дискусија знатом визуелном кона тему: “Уметничка ду. Постављањем продукција у контексту игре у овакав консавремене уметничке текст долазимо до топраксе”. Учесници су га да и онда кад миуметници, и чланови Саслимо да ми водимо вета Новосадског салона игру, игра уствари воНикола Мацура, Горан ди нас.“ Александар Деспотовски, ДрагоДимитријевић, рођен Александар Димитријевић, Артефакти (реконструкција игре) слав Вишекруна, Иван 1977. у Ужицу, где живи и ради, за- цртеж. Досад је имао шест само- Карлаварис и његов председник вршио је студије сликарства на Ака- сталних, а излагао је и на бројним Данило Вуксановић, модератор демији уметности у Новом Саду, а заједничким изложбама. Добитник разговора. затим и постидпломске на смеру за је неколико награда и стипендија. Н. Пејчић

НОВОСАЂАНКАМИЛИЦАПАШИЋКАОСОЛИСТКИЊАБЕОГРАДСКЕФИЛХАРМОНИЈЕ

Беспрекорнатехничкаспремност имузикалност Пун репертоарски погодак да својим младим члановима пружи могућност солистичког огледања, односно прилику да стану пред оркестар и уз подршку колега прикажу своје завидне интерпретативне способности, учинило је уметничко руководство Београдске филхармоније у овој сезони, поверивши такву деликатну и одговорну улогу деветорици инструменталиста. Прва од њих је и најмлађа, харфисткиња Милица Пашић, некадашња ученица новосадске Музичке школе „Исидор Бајић“ у класи Жељке Спонзе, свршени дипломац и тренутно постдипломац Факултета музичке уметности у Београду, „власница“ 21 награде на домаћим и међународним такмичењима, и у сваком погледу узоран музичар. Част да свира с угледном немачком флаутисткињом Сузан Барнер и под вођством Мухаија Танга, актуелног шефа-диригента нашег националног оркестра, она је заслужила у пуној мери, а указано поверење оправдала у потпуности. Од првих тонова свог сигурног наступа, као једна од тумача солистичке партије у Моцартовом Концерту за флауту, харфу и оркестар у Це-дуру, Милица Пашић је беспрекорно приказала своју техничку спремност и изузетну музикалност, али и сасвим изграђен стил, пленећи и појавом и целокупним сценским држањем. Дело 22-годишњег композитора, по форми концертантна симфонија, плод је поруџбине француског војводе од Гинеа и његове ћерке, по речима аутора изврсног флаутисте, односно сјајне харфисткиње, те је стога и остварено као „пример нај-

финије француске салонске музике“ у којем се „два отмена инструмента шармантно надмећу међусобно и с оркестром“. Високо усаглашен удео Сузан Барнер и Милице Пашић у тумачењу Моцартове ретке партитуре, и то не само по раритетности комбинације водећих инструмената, огледао се првенствено у уравнотеженом, племенито уобличеном тон-

ње солистичких линија, при чему је харфа углавном играла улогу сигурног али и етеричног, раскошно арпеђираног пратиоца, уметнице су такође приказале врхунску извођачку форму, с кулминацијом у каденцама сваког од три става. Сарадња гудача малог оркестра (с обоама и хорнама), с јасно „пунктуализованим“ тоном брзих делова и заобљеном кантиленом у за соли-

С концерта Београдске филхармоније

ском складу већином унисоног мелодијског тока, у којем је лепо „заокругљен“, топло обојен тон флауте, „умножен“ специфичним звуком прецизно артикулисаног, јединствено колорисаног жичаног инструмента, био тако природно и лако надовезан. У тренуцима раздвојених, иначе „пикантно“, скоро бетовенски акцентованих деоница (посебно оквирних ставова), када је примат стављен на наизменично вође-

сте „декоративном и сензуалном“, али и емотивнијем Андантину, била је сигурна и „подржавајућа“. Да је „двоструки“ Моцартов концерт инспирисано и узорно представљен, сведочила је срдачна реакција публике, па су уметнице додале и један брзи и ефектни „Ентракт“ Жака Ибера. У другом делу вечери, а у години обележавања сто година од смрти Густава Малера, Београдска фил-

хармонија и Мухаи Танг су само недељу дана након Девете, извели и Симфонију број 5 у цис-молу, овог великана касне романтике. Већ од злослутног, упечатљиво одсвираног „војничког“ трубног сигнала у уводу „бунтовног“ и мрачног, „болним“ потезима обележеног посмртног марша, а потом силовитог, с огромном „жестином“ донетог другог става, било је јасно да ћемо присуствовати једном уверљивом, понесеном, са свим оркестарским и солистичким потенцијалима ка снажном патосу усмереном предавању. А оно је у свим сегментима узбуђивало и невероватном енергијом, и наглим, огромним контастима, великим успонима и емфазом, где су и цезуре, и разни „фактори изненађења“ добијали нарочито, управо судбинско значење. Посебно убедљиво деловало је тумачење Scherza с гротескним, али и „бечким“, скоро нехајним валцерским покретом прекинутим сигурним, опсежним солистичким иступом „стојеће“ прве, а затим и придружене јој друге хорне, па и најпопуларнији, чинило нам се, много драматичније доживљен и тонски „гушће“ остварен но што смо навикли, четврти став Симфоније, чувени Adagietto, с експресивном, „речито“ подвученом партијом харфе. Најзад, и без прекида надовезан финални Рондо, представљен као сјајна „синтеза“, односно „монтажа“ пасторалног, лендлерско-валцерског и перслифлажног, и још многих других расположења, као круна грандиозног и мајсторског „виђења“ Малерове бујне музике. Марија Адамов


24

svet

petak2.decembar2011.

UKRATKO

Ubita~ni pti~jigrip AMSTERD AM: Holandski nau~nik Ron Fu{ije proizveo je u laboratoriji varijantu veoma opasnog virusa pti~ijeg gripa H5N1, koja mo`e da se {iri i usmrti vi{e miliona qudi, preneli su ju~e francuski mediji. Radi se o toliko opa snoj va ri jan ti vi ru sa H5N1, koji se ne prenosi sa ~oveka na ~oveka, da u odnosu na wu, kako smatraju nau~nici, „antraks” predstavqa „bezna~ajnu stvar”. Da bi dobio tu varijantu koja je smrtonosna kao i H5N1, ali mnogo zaraznija, Fu{ije je izvr{io dve mutacije na genima kako bi virus prilagodio sisarima. Zaraziv{i tvorove tim virusom, Fu{ije je dobio novu vrstu virusa, „hiper” zaraznu, odnosno koja mo`e da usmr}uje kao i virus H5N1, ali i da se {iri kapqicama raspr{enim u vazduh. Fu{ije je na taj na~in poku{ao da pripremi nau~ni svet za boqu odbranu, ako narednih godina do|e do mutirawa virusa pti~ijeg gripa. Wegovi radovi }e omogu}iti veoma brz razvoj vakcine i spasavawe vi{e miliona qudskih `ivota. (Tanjug)

PARLAMENTARNIIZBORIUEGIPTU

O{trijesankcije SirijiiIranu

[trajk ~e{kihpilota PRAG: Zbog protesta pilota povodom prodaje aviona i restrukturirawa preduze}a ~e{ki avioprevoznik ^SA bio je prinu|en da ju~e otka`e 40 letova, {to je skoro polovina planiranih iz Praga. Piloti nisu u{li u klasi~ni {trajk ve} su za protest iskoristili mogu}nost iz kolektivnog ugovora da jave pred let da im nije dobro i da ne mogu da lete po{to bi ugrozili bezbednost putnika. „S obzirom na situaciju u ^SA posle jednostrane odluke menaxera da se tre}ina aviona prevede na firmu }erku, udru`ewe je preporu~ilo svim pilotima da razmotre svoje zdravstveno stawe i psihi~ke tenzije, dakle sposobnost da lete bezbedno”, kazao je ju~e portparol ~e{kog Udru`ewe transportnih pilota Franti{ek Ga{par. Pilotima se ne svi|a {to ^SA prebacuje tre}inu svojih aviona u preduze}e }erku u okviru novog ^e{kog Aeroholdinga u koji se udru`uju ^SA i Aerodrom Prag, kao ni ukidawe nekih letova. „Nije nam ciq da nanesemo {tetu preduze}u i poslovawu ni da zagor~amo `ivot putnicima. Moramo, me|utim, da upozorimo vlasnika i javnost na poteze menaxmenta posle kojih nema povratka a koji su protiv dugoro~nih interesa kompanije i imaju sve odlike izvla~ewa novca iz ^SA”, kazao je u ime pilota Ga{par.

dnevnik

KAIRO: Sankcije Arapske lige Siriji pogodi}e 17 osoba iz najbli`eg okru`ewa predsednika Ba{ira el Asada, ukqu~uju}i i wegovog brata, izjavili su predstavnici ove organizacije. Na listi osoba koje ne}e mo}i da putuju u arpske zemqe i kojima }e biti zamrznuta sredstva nalaze se Maher el Asad, wegov ro|ak Makhluf, ministari odbrane i policije, general Daud Rajha i Mohamed Ibrahim, ali i ni`erangirane osobe iz bezbednosnih struktura. Lista sa sankcionisanim predstavnicima izolovanog re`ima u Damasku treba da bude potvr|ena na sastanku u Dohi u subotu, ~iji je bojkot najavio Irak, prenela je agencija AFP. Re`im u Siriji od nedeqe se nalazi pod ekonomskim sankcijama Arapske lige. Sva sredstva Damaska u zemqama clanicama su zamrznuta, a ugovoreni projekti su zaustavqeni.^lanstvo Si-

rije u Arapskoj ligi u kojoj je donedavno bila jedna od zemaqa osniva~a je suspendovano. I ministri spoqnih poslova zemaqa ~lanica Evropske unije odlu~ili su ju~e odlu~ili da poo{tre sankcije Iranu i Siriji. Odlu~ili su da uvedu sankcije za jo{ 180 iranskih kompanija i pojedinaca zbog odbijawa Teherana da odgovori na me|unarodne zahteve i prekine sa osetqivim nuklearnim aktivnostima. Prema re~ima diplomata, EU je ju~e poja~ala sankcije prema energetskom i finansijskom sektoru u Siriji kako bi kaznila re`im predsednika Ba{ara al-Asada zbog suzbijawa demonstracija. Ministri EU su usvojili zabrane na izvoz gasa i opreme za naftnu industriju u Siriju, na trgovinu obveznicama vlade i prodaju softvera koji bi mogao da se koristi za nadzirawe telefonskih razgovora i interneta.

KongresmeniSAD: Irakrupabezdna VA[ INGT ON: Ameri~ki kongresmeni o{tro su se usprotivili predlogu Stejt departmenta da se za obuku ira~kih policajaca u slede}oj godini izdvoji 887 miliona dolara, oceniv{i da je to „rupa bez dna” i da }e to biti uludo ba~en novac kada se krajem ove godine iz Iraka povuku ameri~ke trupe. Kritike su uputili i republikanci i demokrate, ujediniv{i se u oceni da je neprihvatqivo da ameri~kim poreskim obveznicima bude uzeto toliko novca. Republikanski kongresmen iz Kalifornije Dejna Rorabaher je Ira~ane predstavio kao nezahvalne prema `ivotima i sredstvima koje su SAD polo`ile za wih. „Ne bi trebalo ni jedan dolar vi{e da potro{imo, ni jedan dan du`e da ostanemo tamo”, kazao je republikanski kongre-

smen. Wegov kolega iz Wujorka, demokrata Geri Akerman rekao je da u programu Stejt departmenta za obuku ira~ke policije nema detaqnih obja{wewa kako }e on izgledati, ni ciqeva koje bi na kraju programa trebalo ispuniti, kao ni roka koliko }e program trajati. Na sednici odbora za spoqne poslove Kongresa u~estvovao je i specijalnog inspektor unutra{we kontrole Stjuart Bouen, koji je trebalo da istra`uje tro{ewe novca na policijsku obuku ira~kih policajaca, ali je kazao da ga je u tome opstruisao Stejt department. Bouen koji je bio u Iraku vi{e od 30 puta, rekao je da su stotine miliona dolara, umesto u obuku ira~ke policije, oti{le raznim privatnim kompanijama koje pru`aju za{titu ameri~kim diplomatama u Iraku. (Tanjug)

Svemawenovca zavojnemisijeEU BRISEL: Ministri odbrane zemaqa ~lanica Evropske unije su u Briselu razgovarali su ju~e o nedostatku sredstava za odr`awe vojnih misija EU u svetu usled drasti~nog smawewa izdvajawa za odbranu proteklih godina. Zbog toga u misiji Euleksa na Kosovu nema dovoqno policajaca za razbijawe demonstracija, dok u Somaliji nema dovoqno brodova za borbu protiv pirata, prenosi AFP. Iz istih razloga, za misiju u Ugandi ne mo`e biti na|en nijedan vojni lekar u zemqama EU, pa }e Unija najverovatnije morati da prihvati ponudu Srbije, koja nije ~lanica EU, da uputi vojnog lekara u Ugandu, naveo je isti zvani~nik. Ministri od-

brane zemaqa ~lanica Evropske unije odobrili su na sastanku u Briselu 11 programa za snabdevawe vazdu{nim putem aviona, satelita za komunikaciju, kao i za obuku pilota i za pomorsku kontrolu. “Saradwa vi{e nije samo jedna od mogu}nosti, to je sada neophodno”, rekla je direktorka Evropske agencije za odbranu Klod Frans Arno. Ministri odbrane EU su na ju~era{wem sastanku razgovarali i o inicijativi za smawewe tro{kova putem poboq{awa efikasnosti vojske. Ve}a efikasnost mo`e da smawi zavisnost evropskih zemaqa od SAD u obavqawu vojnih operacija. (Tanjug)

Ubedqivapobeda islamista KAIRO: Prema prvim nezvani~nim rezultatima, ve}inu u novom parlamentu Egipta ima}e islamisti~ke partije. „Demokratski savez je osvojio izme|u 40 i 50 posto glasova, dok je Nour partija osvojila od pet do sedam posto” izjavio je ~lan partije Egipatski blok Basil Adel, prenela je agencija Rojters.

mogle osvojiti 65 procenata u prvom krugu glasawa” izjavio je {ef Ahram Centra Dia Ra{van za prodr`avni list „ Al Ahram”. Nakon prvobitnog ka{wewa izborna komisija najavila je da }e objaviti zvani~ne rezultate za nezavisne kandidate. Rezultati za poslanike koji se nalaze na strana~kim listama ne}e bi-

Nezvani~ni podaci pristi`u uglavnom iz politi~kih organizacija od kojih Muslimanska bra}a tvrde da su osvojili oko 40 procenata glasova. Selafisti su tako|e zadovoqni rezultatom koji su postigli u Aleksandriji i regionu Kafr al [eik „Islamisti~ke stranke – ukqu~uju}i FJP (Muslimansko bratsvo), Nour, i nekoliko drugih mawih stranaka – zajedno bi

ti poznati do januara. Izbori za dowi dom parlamenta, koji se odr`avaju etapno, bi}e nastavqeni u dve faze 14. decembra i 3. januara. Prvi krug glasawa za dowi dom parlamenta po~eo je u ponedeqak, kada su glasa~i iz 9 od ukupno 27 oblasti iza{li na izbore. Izbori za gorwi dom parlamenta po~e}e kada budi bili poznati rezultati glasawa za dowi dom. (Tanjug)

BenAliosu|en na66godina TUNIS: Svrgnuti tuniski predsednik Zinedin ben Ali osu|en je u odsustvu na kaznu od pet godina zatvora zbog mu~ewa armijskih oficira koji su navodno predvodili dr`avni udar protiv wega. Vojni sud je Ben Alija ju~e proglasio krivim, a osu|eni su i biv{i Ben Alijev ministar unutra{wih poslova Abdalah Kalal i {ef slu`be bezbednosti Mohamed Ali Ganzui. Advokati odbrane su rekli da }e se `aliti na presude. Do sada je odr`ano 18 su|ewa Ben Aliju, uglavnom zbog ubistava i destabilizacije dr`ave. On je ve} osu|en na ukupno 66 godina zatvora.Tunis je od Saudijske Arabije zatra`io izru~ewe Ben Alija i wegove `ene Lie la Trabelsi. (Tanjug)

EVROZONAUSUSRETNOVOMSAMITU

Daqaintegracija ilikrah BRISEL: Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren izjavio je da lideri evrozone moraju da preduzmu rizik i pokrenu zna~ajniju prekograni~nu integraciju na samitu slede}e nedeqe ili da budu svedoci raspada monetarnog bloka. „Do{li smo do trenutka u kome moraju da budu napravqeni ozbiqni izbori i donesu ozbiqne odluke”, kazao je komesar Ren u sredu u Evropskom parlamentu (EP) uo~i samita EU 8. i 9. decembra, na kome }e se raspravqati o predlozima za izmenu osniva~kih ugovora Unije, prenela je francuska novinska agencija AFP. „Ekonomska i monetarna unija }e morati da bude ostvarena kroz mnogo dubqu integraciju ili }emo morati da prihvatimo postepenu

dezintegraciju Unije koja postoji du`e od pola veka”, istakao je Ren. Uprkos pozivima EP da budu odr`ane javne konsultacije u periodu od {est meseci ukoliko ta institucija bude iskqu~ena iz pregovora koje kroje nema~ka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, diplomate veruju da }e EU izbe}i rizi~ni scenario. Britanski premijer Dejvid Kameron je kancelarki Merkel predlo`io „delimi~nu” izmenu ugovora kada je bio u poseti Berlinu 18. novembra. Kameronova vlada a i opozicija sve su vi{e evroskepti~ni, tako da je Merkelova upozorena da bi Velika Britanija mogla da zahteva mnogobrojne povlastice u zamenu za pristanak na bilo kakav ugovor koji bi podrazume-

vao zna~ajniji prenos vlasti sa dr`ava na centralno telo Unije. Biv{i belgijski premijer Gi Verhof{tat je, u parlamentarnoj debati optu`io lidere Nema~ke i Francuske da „igraju veoma opasnu igru” od koje zavisi budu}nost Evrope.“Wihova razmimoila`ewa danas prete samom opstanku Unije”, ocenio je Verhof{tat. „Sarkozi odbija da prihvati fiskalnu uniju koja bi podrazumevala transfer suvereniteta na zajedni~ki i objektivan organ koji bi vodio zdravu buxetsku politiku, poput Evropske komisije ili Evropskog suda pravde... U isto vreme nema~ka kancelarka jedne nedeqe poziva na bli`u politi~ku uniju, a slede}e blokira predloge koji vode tom ciqu”, primetio je belgijski politi~ar. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI FILIPRIKER Zamenik pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara Filip Riker smatra da je Zapadni Balkan kqu~na ta~ka Evrope, istorijski, geografski i kulturolo{ki . Nemogu}e je govoriti o slobodnoj i demokratskoj Evropi, ako nisu re{eni problemi Balkana. I pored napretka u evropskim i evroatlantskim integracijama, va`ni izazovi i daqe stoje pred Zapadnim Balkanom.

ALMAZBEKATAMBAJEV Biv{i premijer Almazbek Atambajev inaugurisan je ju~e kao predsednik Kirgistana u prvom mirnom prenosu predsedni~ke vlasti u postsovjetskoj istoriji republike. „Danas smo otvorili novu istoriji Kirgistana. Qudi o~ekuju po{tena pravila od nas. Danas nam je najva`nija stabilnost, jer bez we Kirgistan nema budu}nost”, rekao je Atambajev.

YEREMIKLARKSON Poznati voditeq BBC Xeremi Klarkson izazvao je bes britanske javnosti komentarom da sve {trajka~e iz javnog sektora treba poubijati. „Iskreno, sve bih ih poubijao pred wihovim porodicama”, rekao je Klarkson, komentari{u}i protest radnika javnih slu`bi, koji su u sredu {trajkovali {irom Britanije. BBC se ogradio od Klarksonovih komentara.

Zajedni~kepatroleprotivbandi kojeharajurekomMekong PEKING: Kina i weni susedi u jugoisto~noj Aziji po~e}e sredinom decembra da zajedni~ki patroliraju rekom Mekong, kojom haraju bande, saop{teno je ju~e nakon sastanka na kome je odlu~eno da Peking po{aqe savetnike i pomo} u Mjanmar i Laos. Kineska policija }e se udru`iti s kolegama iz Tajlanda, Laosa i Mjanmara kako bi se garantovala bezbednost na reci nakon napada na kineske brodove i ubistva 13 kineskih mornara pro{log oktobra. Brodovi su napadnuti u „Zlatnom trouglu” na trome|u Mjanmara, Tajlanda i Laosa poznatom po proizvodwi i {vercu droge. Policija u Tajlandu je uhapsila devet vojnika za koje se sumwa da su u~estvovali u RekaMekong ubistvima mornara i da su bili povezani sa nici ~etiri zemqe dogovorili na sastan{efovima narkokartela iz Mjanmara. ku u Pekingu da „zajedni~ki organizuju i U sa op {te wu Mi ni star stva za jav nu spro vo de ope ra ci je ka ko bi su zbi li bezbednost Kine navodi se da su se zvani~- ozbiqne bezbednosne probleme koji ugro-

`avaju sigurnost du` Mekonga”. Sporazumom je predvi|eno da Peking po{aqe „ekspertske timove za podr{ku” Laosu i Mjanmaru ukoliko te dve zemqe zatra`e pomo}.Policije ~etiri zemqe }e istra`iti jo{ na~ina za pove}awe bezbednosti na tom plovnom putu, a Kina }e pomo}i u opremawu i obuci policije u Laosu i Mjanmaru radi patrolirawa, navodi se u izve{taju. Mekong na putu od 4.900 kilometara krivuda kroz ju`nu kinesku provinciju Junan i preko Mjanmara, Laosa i Tajlanda slu`i kao glavna trgovinska ruta za te zemqe, kao i za Kamboxu i Vijetnam. Posle oktobarskog napada, Kina je poslala patrolne brodove niz Mekong kako bi do ku}e bezbedno dopratili 28 blokiranih teretnih brodova sa 164 mornara. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

petak2.decembar2011.

25

EVROPSKOPRO[IREWENABALKANU

Prihva}enugovor opristupawuHrvatske ZAGREB: Poslanici Evropskog parlamenta ubedqivom ve}inom ju~e su prihvatili rezoluciju o Ugovoru o pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji i nacrt rezolucije o hrvatskoj aplikaciji za ~lanstvo. Za prihvatawe rezolucije glasala su 564 poslanika EP, 38 je bilo protiv, a 32 poslanika su bila uzdr`ana, preneli su hrvatski elektronski mediji. Nakon {to je Evropski parlament prihvatio Pristupni ugovor Hrvatske i EU, Savet EU trebalo bi, na sastawu 5. decembra, da potvrditi ulazak Hrvatske u Uniju. ^etiri dana kasnije, 9. decembra, predvi|eno je potpisivawe ugovora, a na samitu Evropskog saveta koji tada po~iwe Hrvatska }e imati status posmatra~a. U Briselu, povodom toga, boravi delegacija Hrvatskog sabora, sa predsendi-

kom Sabora lukom Bebi}em na ~elu. Ju~era{wem glasawu prethodila je (pre dva dan) rasprava u Saboru, na kojoj su svi poslanici osim jednog podr`a-

Beznametawa re{ewaBosni BAWALUKA: Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za pro{irewe Stefano Sanino izjavio je u Briselu da problemi u BiH ne mogu biti prevazi|eni nametawem re{ewa spoqa i da se u tome ne mo`e previ{e napredovati ako nema podr{ke sva tri konstitutivna naroda. „Nema {anse da bilo {ta name}emo, jer smo to poku{ali nekoliko puta, na primer u Butmiru, ali nismo uspeli. Videli smo da ne mo`emo previ{e napredovati ako nema podr{ke tri konstitutivna naroda. Jedan od pokazateqa jeste i to da je na subdr`avnom nivou do{lo do dogovora bez hrvatske komponente i sada imamo posledice”, kazao je Sanino i ocenio da je ~lanstvo u EU jedina {ansa za izlazak iz ovakve situacije u BiH. Zato smo, dodao je, odlu~ili da strpqivo, polako, poma`emo ovoj zemiqi da se pribli`i Uniji.

Komesar za pro{irewe EU [tefan File je, na tom skupu, rekao da je u BiH do{lo do zna~ajnih pomaka, ali za sada „iza kulisa”, i da je „upravo sada i upravo zato, potrebna vlast na dr`avnom nivou”. Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc, ocenio je da procesuirawe ratnih zlo~ina u BiH nije zadovoqavaju}e, jer je pro{le godine otvoreno tek 18 predmeta, a na stotine ili hiqade nije otvoreno. „Uzroci za tako veliki zaostatak su u nedostatku finansija, ali i u ping-pongu izme|u kantona i entiteta. Osim toga, problem je i politi~ki”, rekao je Bramerc i naglasio da svuda u regionu politi~ari odbijaju da podr`e odluke Tribunala.On je naveo da u Hrvatskoj „visoki zvani~nici sa politi~kih skupova {aqu pozdrave Anti Gotovini koji je osu|en na prvoj instanci u Tribunalu. (Tanjug)

li ulazak Hrvatske u EU. Prema utvr|enom redosledu, Hrvatska treba da postane punopravna ~lanica Evropske unije 1. jula 2013. godine.

Zabranastranakakoje promovi{unasiqe ZAGREB: Inicijativa mladih za qudska prava u Hrvatskoj zatra`ila je zabranu rada sedam politi~kih stranaka koje promovi{u nacionalizam i mr`wu. „Da nas smo kan ce la ri ji predsednika Hrvatske i dr`avnom tu`ila{tvu dostavili predlog za podno{ewe zahteva za zabranu rada sedam naci o na li sti~ kih po li ti~ kih stra na ka ko ji smo upu ti li Ustavnom sudu RH”, isti~u u Ini ci ja ti vi. Za po kre ta we zahteva za zabranu rada predlo`ene su Akcija za boqu Hrvat sku (pred sed nik @eq ko Sa~i}), Hrvatski rast (predsed ni ca @eq ka Mar ki}), Autohtona - Hrvatska stranka prava s predsednikom Dra`enom Keleminecom, Jedino Hrvatska - Pokret za Hrvatsku ~iji je predsednik Milovan [ibl. Zahtev za zabranu predlo`en je i za stranke Hrvatska

RUMUNIJAJU^EPROSLAVILANACIONALNIPRAZNIK

Basesku:Privreda}e odoletifinansijskojoluji BUKURE[T, BEOGRAD: RuPredsednik Basesku je procemunija }e biti u stawu da odoli nio da }e Rumunija ostvariti prifinansijskoj oluji i ostvari civredni rast od 1,5 odsto u 2012, a qeve rasta, izjavio je u Bukure{tu buxetski deficit dosti}i 1,9 odpredsednik Republike Trajan Basto.Ekonomski rast }e umnogome sesku. Predsednik Basesku koji je proiste}i iz prihvatawa struksvojevremeno bio oficir trgoturnih fondova Evropske unije va~ke mornarice, je po~etkom ne(EU) koji }e porasti sa 1,5 milideqe na konferenciji u organizajardi evra na {est milijardi u ciji londonskog nedeqnika „Ekonomist,“ uporedio Rumuniju sa brodom koji mora da ispo{tuje ugovor i stigne na odredi{te uprkos lo{im uslovima. Basesku je govorio nekoliko dana uo~i 1. decembra kada Rumunija slavi nacionalni praznik, ujediwewe svojih provincija 1918. godine. [ef dr`ave je naveo da }e reformama koje je koaliciona vlada pred- VojnaparadazaDanujediwewaRumunije uzela kako bi poboq{ala javne finansije, broj radnika u 2012. po{to je zakonski mehanijavnom sektoru biti smawen do zam unapre|en.To bi trebalo da 2012 smawen sa 1,4 na 1,1 miliona. zna~i mawe oslawawe na strane U proteklih 10 meseci je u dr`av- direktne investicije (SDI), prinom sektoru ukinuto 180.000 radmetio je predsednik. nih mesta. U Rumuniji, koja je iza{la iz Parlament Rumunije je nedavnajgore recesije po~etkom ove gono usvojio novi zakon o socijaldine, o~ekuju da }e rast ukupnog noj pomo}i kako bi smawio broj doma}eg proizvoda (BDP) biti programa sa 54 na samo devet.Sapotpomognut i potra`wom za proda, ukupni tro{kovi ovih proizvodima kao {to su automobili grama prema{uju cifru od 19 mimarke Da~ija SA, navedeno je u lijardi leja (blizu 4,37 milijarprognozi vlade u Bukure{tu i Medi evra), a Basesku je ocenio da je |unarodnog monetarnog fonda u proteklih pet godina socijalna (MMF). Predsednik Basesku je izpolitika kori{}ena kao izborneo i da vlasti trenutno rade na no oru|e. planu rekonstrukcije i privati-

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ocenila je ju~e da je prihvatawe Ugovora o pristupawu Hrvatske EU u Evropskom parlamentu istorijski trenutak. „Ovo je istorijski trenutak, vreme je za slavqe... Ova vlada je najzaslu`nija {to Hrvatska postaje 28. ~lanica Unije, a hrvatski jezik 24. slu`beni jezik EU”, rekla je Kosorova u Zagrebu i dodala da taj sve~ani trenutak posve}uje prvom predsedniku Hrvatske Frawi Tu|manu i braniteqima. U ime Hrvatske ugovor }e 9. decembra potpisati sada{wa premijerka Jadranka Kosor i predsednik Ivo Josipovi}. Kosorovoa kazala da }e ugovor u Briselu potpisati naliv perom, darom pape Benedikta [esnaestog, koji joj je u vreme blokade pregovora zbog spora sa Slovenijom jedini dao podr{ku.

zacije dr`avnih preduze}a. Basesku je iskoristio konferenciju londonskog “Ekonomista” i da izrazi nadu da je nedavno saop{tewe Centralne banke Austrije o mogu}em smawewu protoka kapitala za filijale u zemqama Centralne i Isto~ne Evrope, predstavqalo ili gre{ku, ili nerazumevawe mogu}ih posledica. „Ukoliko se spremate da ostavite Rumuniju bez finansija tokom ove krize, smatra}emo to kr{ewem fer pleja u uzajanim odnosima”, izjavio je Basesku. Predsednik je podsetio “evropske prijateqe” da je privatizacija bankarskog sistema u Rumuniji bila preduslov za prikqu~ewe EU, i da su finansijske institucije u posledwoj deceniji ostvarile velike profite u wegovoj zemqi. Basesku je upozorio da Rumunija ne}e pla}ati pohlepu bankarskih sistema, nesmotrenost i ogromne pozajmice. Pro{le nedeqe regulatorna tela Austrije naredila su trima velikim dr`avnim bankama da ograni~e prekograni~ne pozajmice Isto~noj Evropi kako bi ispunile zahteve o kapitalu EU. Preko 30 odsto bankarskog sektora Rumunije je u rukama austrijskih banaka, Gr~ka je vlasnik oko 22 odsto, dok su portugalske, italijanske i francuske banke tako|e prisutne u Rumuniji. (Tanjug)

~ista stranka prava ~iji je predsednik Josip Miqak, Hrvat ska stra `a pred sed ni ka Ivana Veki}a i Hrvatski demokratski savez Slavonije i Ba ra we ~i ji je pred sed nik Vladimir [i{qagi}. Razlozi za predaju predloga za zabranu ovih stranaka su zago va ra we pre ki da sa rad we s Ha{kim sudom i neprihvatawe wegovih presuda, zalagawe za stavqawe pod kontrolu Hrvatske podru~ja susednih dr`ava i nepo{tovawe pravnog poretka Hrvatske. Ini ci ja ti va sma tra da je „slobodno udru`ivawe jedan od osnova demokratije i otvorenog dru{tva, ali neodgovorni nacionalizam koji promovi{e mr `wu i na si qe mo ra bi ti sank ci o ni san”.Sve na ve de ne stranke pripadaju desnom delu politi~kog spektra. Stranka HDSSB je jedina parlamentarna stranka. (Tanjug)

BudimirLon~aropra{taseodpremijerau~ijojjevladibioministar

Ispra}aj AnteMarkovi}a ZAGREB: U Zagrebu je ju~e u prisustvu vi{e stotina qudi uprili~en ispra}aj posledweg premijera SFRJ Ante Markovi}a koji }e biti kremiran. Kako izve{tava „Ve~erwi list”, ispra}aju su prisustvovali biv{i predsednik Hrvatske Stjepan Mesi}, posledwi jugoslovenski {ef diplomatije Budimir Lon~ar, re`iser Lordan Zafranovi}, publicista Predrag Matvejevi} i brojne li~nosti iz javnog `ivota, kao i Markovi}evi prijateqi i po{tovaoci. Ispra}aju je prisustvovao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Prisutnima su se obratili Budimir Lon~ar,

UMakedoniji lustracijeihap{ewa SKOPQE: Makedonija nastoji da postane pravna dr`ava .Ju~e je po~eo proces lustracije novinara i sve{tenika. U slede}a dva meseca novinari i sve{tenici imaju obavezu da Komisiji za proveru ~iwenica, poznatijoj kao Komisija za lustraciju podnesu izjavu da nisu sara|ivali sa tajnim slu`bama u periodu od avgusta 1944. do dana{weg dana. Iz me na ma od go va ra ju }eg zakona lustracijom su obuhva}eni urednici i novinari, ~lanovi Makedonske akademija nauka i umetnosti, medijatori, advokati, zaposleni u vi so ko o bra zov nim in sti tu cijama i u politi~kim i verskim organizacijama. Zakon

Generalni{trajk Grkaprotivotkaza ATINA: Nova vlada nacionalnog jedinstva Gr~ke, koja je formirana pre tri sedmice, ju~e se suo~ila sa prvim generalnim {trajkom koji je, kako su najavili sindikati, paralisao zemqu. „Oni su stvorili situaciju koja vi{e ne mo`e da se toleri{e, niti da se podnosi. Narod je, na `alost, u sitiaciji izme|u siroma{tva i beznade`nosti”, izjavo je jedan od lidera sindikalne konferederacije zaposlenih u javnom sektoru (ADEDY) Ilijas Iliopulos, prenosi novinska agencija AP. Sindikati zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, koji imaju oko dva miliona ~lanova, ju~e su po~eli generalni 24-~asovni strajk koji je poremetio javni `ivot u zemqi. Nisu radile {kole, dr`avne bolnice, javni prevoz i druge slu`be i preduze}a. Nezadovoqni gra|ani su ju~e organizovali masovni protestni miting u centru Atine, ispred zgrade parlamenta. Grci {trajkuju protiv otkaza i smawewa plata

potpredsednik boraca i antifa{ista Hrvatske Jovan Vejnovi} i glumac Josip Pejakovi}. Mediji su ranije podsetili da je Markovi}, koji je preminuo 2. oktobra, prvi savezni premijer biv{e Jugoslavije koji je dinar u~inio konvertibilnom valutom u odnosu od sedam dinara za jednu nema~ku marku. Kao premijer je u relativno kratkom roku radikalnim merama, osmi{qenim uz pomo} ameri~kog makroekonomista Xefrija Saksa smawio spoqni dug zemqe sa 21 na 11,5 milijardi dolara i omogu}io otvarawe 60.000 kompanija, a zaslu`an je i za uvo|ewe akcionarstva. (Tanjug)

u javnom sektoru, i protiv vanrednog poreza na imovinu uz pretwu hiqadama onih koji ga ne plate da }e wihova doma}instva ostati bez struje. Nova vlada, kao i prethodna, nema mnogo manevarskog prostora i merama {tedwe poku{ava da izbegne bankrot zemqe. To je zapravo preduslov za dobijawe finansijske pomo}i od Me|unarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke. „Vlada je odlu~na da nastavi proces poreske konsolidacije i strukturne reforme u ciqu finansijske stabilnosti i poboq{awa me|unarodne konkurentnosti zemqe”, istakao je premijer Lukas Papadimos u pismu koje je pre nekoliko dana uputio liderima EU i MMF-a. Zemqe evrozone su Gr~koj u utorak odobrile novu tran{u kredita u iznosu od osam milijardi evra, tako da je nova vlada, zasad, izbegla bankrot zemqe. Nova gr~ka vlada trebalo bi da raspi{e prevremene izbore za kraj februara.

Gorba~ovuAlbaniji TIRANA: Posledwi lider Sovjetskog saveza Mihail Gorba~ov do`iveo je velike po~asti u Albaniji, iako je boravio u Tirani u privatnoj poseti. „On (Gorba~ov) je hrabrost pro{log veka”, izjavio je albanski premijer Saqi Beri{a koji je primio biv{eg sovjetskog lidera u vreme ~ije vladavine se raspao Sovjetski savez i komunisti~ki sistem . „Gorba~ov je va`na li~nost, koja je inspirisala nade za eru promena i za pad gvozdene zavese u Albaniji”, izjavila je posle susreta sa biv{im sovjetskim liderom predsednica albanskog parlamenta @ozefina Topali, prenose agencije.Gorbacov je boravio u Tirani da bi uru~io pehar svetskoj prvakiwi u {ahu kineskiwi Hou Jifan, koja je na me~u u Tirani pobedila Indijku Humpi Koneru. (Tanjug)

je prvobitno donet za lustraci ji svih no si la ca jav nih funkcija. Ju~e je u policijskoj akciji nazvanoj „Kaldrma” uhap{eno je 86 zaposlenih na naplatnim rampama na putevima u Makedoniji. Prema informaci ji iz MUP-a, ak ci ja je spro ve de na na na plat nim rampama du` Koridora 10, a prethodno su kori{}ene posebne istra`ne mere za prikupqawe dokaza, kao {to je tajno snimawe. Uhap{eni se terete da su naneli {tetu dr`avnom buxetu od oko dva miliona evra. Pri pretresu je prona|ena oprema za falsifikovawe fiskalnih ra~una za naplatu putarine. (Tanjug)

Crnogorski „studenti” pralievre PODGORICA: ^etiri dr`avqanina Crne Gore uhap{ena su u Gr~koj, zbog sumwe da su se bavili „prawem” novca odbeglog Darka [ari}a ste~enog trgovinom narkoticima iz Latinske Amerike, javila je podgori~ka Televizija „Vijesti”. Oni su uhap{eni u atinskom predgra|u Vula, a policija je prilikom pretresa dve ku}e zaplenila 65.000 evra i izvode iz banaka koji pokazuju transfer oko 20 miliona evra. ^etvoro uhap{enih koji su bili prijavqeni kao studenti, prali su novac tako {to su ulagali u nekretnine, saop{tila je gr~ka policija, navode}i da su uhap{ene osobe poha|ale gr~ku tehni~ku {kolu. Policija navodi da traga za Darkom [ari}em, Goranom Sokovi}em i Rodoqubom Radulovi}em iz Kotora, koje smatra vo|ama te mre`e, aktivne od 2005. godine. U tri akcije gr~ke, italijanske i urugvajske policije 2009. godine zapleweno je vi{e od 2,7 tona kokaina koje je {vercovala ta narko mre`a. List navodi da Nacionalnom centralnom birou Interpola u Podgorici jo{ nije stigla zvani~na objava o hap{ewu ~etvoro crnogorskih studenta u Gr~koj. Gr~ka policija je saop{tila da je uhapsila ~etvoro Crnogoraca osumwi~enih da su „oprali” milione evra za me|unarodnu kriminalnu mre`u koja se bavi trgovinom droge. Osumwi~eni dr`avqani Crne Gore uhap{eni su u utorak u predgra|u Atine (Tanjug)


petak2.decembar2011.

@enska posla

dnevnik

c m y

26

О

Машна

весезонемодникреатори су машну ставили на одевне предмете, али и на ташне, обућу, накит...

Капут

Заборавите на  дос а дн о црно

З

а предстојећумодну сезону дизајнери су ставили нагласак на капуте.Два суглавна тренда кад су капути у питању.Један се темељи на реинтерпретацији класичног стила, а други на новим волуменима и кројевима. Дизајнери су на модним пистама представили мушкобањасте капуте и морнарске јакне, али и женствене капут-хаљине.Кад је у питању повратак на класични, мушки капут, они су сада мало масивнији.Могу се видети иинспирације у шездесетима,алии сасвимженственикапути. Капут до пода подразумева струкирани крој,али ако се одлучите за средњу дужину,дизајнери вам ове јесени препоручују балон форму... Заборавите на досадно црнило. Модни стратези што владају пистама Њујорка, Милана, Париза и Лондона сложили су се да ће у сезони јесен/зима 2011/2012. права фора бити капути у мало смелијим бојама,посебно оној наранџастој, или још боље – наранџастоцрвеној.

Коректори–мали помагачиза савршенизглед

У

психоделични принтoви

Д

ивљи, богати, еклектични, помалопсиходеличнипринтoвии ове јесени ће бити тотална модна фора, посебно када су у питањухаљине. На пистама Лондона, Милана, Париза и Њујорка видели смо очаравајући плес боја (које се неретко искључују) и раскошних детаља; сећање на сада већ легендарне Прадине пругице, иако доведено готово до непрепознавања, живи у креацијама за надолазећу сезону.

мор, несаница, стрес и нездравапрехранаостављају траг на кожи. Неугодне тамне колутове око очију, који понекад захвате и подручјецелогакапкајепонекаднемогућеспречити.Насву срећу,постојекоректори Много је разлога зашто долазидоразвојаподочњаке.Великдeоженаихимагенетски, а дeо подочњака настаје због умора и слабе циркулације. Пушење и нездрава прехрана такође могу  временом узети свој данак. Главни проблем женасподочњацима је што велик дeо времена изгледају уморно, а постићи свежтенјеготовонемогуће. „Бојакоректора овиси о подлози на коју га наносите. Шема јеувекиста,било да га стављате на текући пудер или директнонакожу.Нека увекбудезаједнунијансусвјетлији ако коригујете подочњакеилиидентичнебојаподлози ако су у питању мрље,црвенило и сл. недостаци на лицу. При одабиру боје будите пажљивиданеодетеупресветлу нијансу,иначећетедобитиракун-ефект. Такође је важно да боја није превише беж, постићићетесупротанефект.Свакако је пожељно тестирати боју на кожи, по могућности при

дневном светлу.” Коректор се увек ставља поврх текућег пудера, а пре пудера у камену. Разлогтомејеједноставан:нанесетеликоректорпретекућег пудера,размазатћетегатоком наношење подлоге и његова моћприкривањаћебитимања. Садакадазнатекакоодабратинијансу,питањејекојутекстуру одабрати. Различити брендови имају различита паковања и текстуре од којих су најпознатијикоректорукреми, коректор у туби, коректор са спужвастим апликатором или

четкицом, коректор у стику. Сваки од њих има своју функцију, па доброразмислитекоји сунадостацивашекожеипрема томе одаберете најбољи производзасебе. Подочњаци захтевају коректор у креми који је јаче пигментиранигушћетекстуре која може покрити и најизраженије подочњаке, а може послужити и за прикривање бубуљица.


dnevnik

oglasi

petak2.decembar2011.

27


28

OGLASi l ^iTUQe

petak2.decembar2011.

Posledwi pozdrav stricu S tugom i bolom opra{tamo se od na{e kume

dnevnik

DVOGODI[WI POMEN

Danas, 2. decembra 2011. godine navr{ava se deset godina od kako nije sa nama

Hemon Vladimiru

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj supruzi, majci i baki

od: snajke Anice, dece Nade, Joakima, snajke Klare, unuka Nata{e, Stefana i Dejana. 42676

PRODAJEM ~etvorosoban stan, prvi sprat, u naju`em centru Novog Sada, 90m2, plus terasa sa CG. Telefon 063/569046. 42687

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e

Nedeqko Pavlovi} Vreme ne mo`e izbrisati se}awe na tebe. Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Svetlane Vukovi} Vlado Zelenovi} sa porodicom.

Stanisavi Lukovi} ro|. Raili} iz Sremskih Karlovaca

Milena Zli~i}

Pomen }emo odr`ati u subotu, 3. 12. 2011. godine, u 11 ~asova. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji: suprug Mirko, sin Milenko i }erka Radmila sa porodicama.

1932 - 2001.

]erka Boja sa porodicom.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42450 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e name{taja, sanitarija, popravke, vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta. Telefon 065/6824398. 42607 VODOVODNE INSTALACIJE zamena cevi, ma{insko odgu{ewe i snimawe kanalizacije i sve vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725. 42611

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 42258 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-3409 i 6419-439. 42453 PRODAJA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 062/649000, 021/6413-210. 42507 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002, Mile. 42538

42555

42698

POMEN

bave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Svetlane Vukovi}

Veliko ti hvala za svu qubav i sigurnost koju si nam pru`ala.

42657

POMEN Navr{ava se godina od kako nas je napustio na{

Porodica Zli~i}.

42438

Jovanka Panin

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini� doo.

1928 - 2011. Sahrana je danas, 2. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Nikola i unuke Aleksandra i Milica.

Nedeqko Pavlovi}

POMEN

2009 - 2011.

9. 12. 2010 - 9. 12. 2011.

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe. Mnogo nam nedostaje{.

U subotu, 3. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, dajemo pomen. Osta}e{ nam zauvek u srcu.

]erke: Boja, Cvijeta i Radenka.

Tvoji: supruga Vera, deca Vlada, Buba, Sa{a, Ne{a i Koka i unuka Tawa. 42674

42684

181/P

42556

S bolom u srcu se opra{tamo od prijateqa

Obave{tavamo vas da je u 61. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

POMEN Danas se navr{ava godinu dana od kada nije sa nama na{ dragi otac, svekar, deda i pradeda

Branka Dujkovi}a Po~ivaj u miru. Prijateqi Toma i Ru`a.

Branko Dujkovi} Sahrana je u subotu, 3. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Bo`ana, k}erke Zorica i Vesna i zetovi Miodrag i Dragan i unuci Du{an i Duwa.

42686

Radomir ^ankovi}

Pavle Stepanov koji nam mnogo nedostaje i `ivi u na{im srcima. Sin \or|e, snaja Margita sa unucima i praunucima.

42685

DVOGODI[WI POMEN

Predrag Pavlovi} mr dipl. gra|. in`.

U subotu, 3. 12. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu poseti}emo ve~nu ku}u na{eg Predraga, uvek voqenog, nikada pre`aqenog. Sa sobom si odneo deo nas, na{u radost, sre}u i ostavio ve~nu ranu.

Sin Dejan i supruga Du{ica.

Nedeqko Pavlovi} S qubavqu koju smrt ne prekida, tugom koju vreme ne le~i, ~uva}emo uspomenu na tebe. ]erka Cvijeta sa porodicom.

42644

42571

42557

SE]AWE

Beskrajno nedostaje na{ voqeni

Umro je na{ dragi

Ilija Gle|a 2. 12. 2009 - 1. 12. 2011.

Novica Pejovi}

Wegovi: Petar, Biqana, Jelena, Lidia, Boka, Kaja i Stanka.

Tvojim odlaskom prekinuta je na{a sre}a koju smo gradili decenijama. Ostala mi je qubav i ve~ita bol. Supruga Jelena.

42694

42601

[estomese~ni pomen odr`a}e se u subotu, 3. 12. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Dana, 2. 12. 2011. godine navr{ava se osam godina od kada nije sa nama

Posledwi pozdrav |everu i stricu

iz Gajdobre od: snaje Mare i brati}a Tomislava i Milana sa porodicama. 1544-P

iz Vukovara Sahrana je u Vukovaru, danas, 2. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu. Za wim tuguju wegovi Vukovarci iz Novog Sada. 42667

DVOGODI[WI POMEN

Nedeqko Pavlovi}

Milica Beli} - Kanazir

Bakmaz Risti

Jovan Kov~in

Nikad ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i qubav koju si nesebi~no davala. Tvoji najmiliji: sestra Vinka i brat Radoslav sa porodicama. 42589

Ostavio si se}awe koje ne bledi i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme na bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} naviku da sa bolom `ivimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga Darinka, }erke Boja, Cvijeta i Radenka. 42554


^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

petak2.decembar2011.

Danas, 2. decembra 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{a draga

GODI[WI POMEN

4. 12. 1994 - 4. 12. 2011.

Miroslav Mar~eti} dr Dejan Vuki} specijalista za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Drago na{e dete, uspomene i se}awe na tvoju veliku qubav, dobrotu i razumevawe ~uva}emo s po{tovawem.

POMEN Pro{la je godina od kako nas je zauvek napustila na{a mama, baka i prabaka

Milanu Kne`evi}u

Du{ica Ristivojevi}

6. 12. 2010 - 3. 12. 2011.

Posledwi pozdrav

29

[tefica ]esarov

sa tugom do kraja, s qubavqu i po{tovawem ~uva}emo ve~nu uspomenu. Pomen }emo davati 3. 12. 2011. u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji najmiliji.

Uspomene na tebe ~uvaju tvoji, sin Bojan i suprug Igwat.

42552

42621

od kom{ija iz Fru{kogorske 27.

Dana, 3. 12. 2011. godine, u 11 ~asova dava}emo godi{wi pomen na Gradskom grobqu. Porodica ]esarov.

42654

42648

Moja draga i voqena Sandra

Dana 3. 12. 2011. u 11 sati, na grobqu Le{}e, u Beogradu, okupi}emo se da damo ~etrdesetodnevni pomen na{oj voqenoj mami, ta{ti i baki

Vreme za nas kao da je stalo jer smo izgubili radost, qubav i nadu. Ostali su samo tvoji nedosawani snovi. Pomen }emo odr`ati u subotu, 3. 12. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Mari Bekan

Manastiru Jazak prigodne poklone.

ro|. Tanasilovi} 1926 - 2011.

darujemo

Neute{ni mama i tata.

Dr Aleksandra \aji} - Horvat

Ponosni smo {to smo te imali, a tuga za tobom je ve~na. Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu na tebe. Po~ivaj u spokoju, neka te an|eli ~uvaju, an|ele moj. K}erka Milojka sa porodicom. 42584

42639

Strahiwa Tohoq Godine prolaze, tugu ne odnose, ostaje bol u srcu i suza u oku. Tvoji: deda Toma, baba Kosa, stric Ranko, strina Du{ka, brat Toma i sestra Rankica sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Brat Mom~ilo sa porodicom.

42640

42641

Tvoja teta Oga, teta Qiqa i ujak Dragan sa porodicama.

Sahrana je danas, 2. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, u Gajdobri.

Sahrana je 2. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Weni najmiliji.

42635

42619

O`alo{}ena porodica. 42647

Posledwi pozdrav na{oj snaji i ujni

Svetlani Vukovi}

Svetlana Vukovi}

od: brata Qubana, snaje Dobrile, Zorice i Zorana sa porodicama.

iznenada preminuo u 92. godini. Sahrana je 2. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

42624

S tugom u srcu, obave{tavamo vas da je dana 30. 11. 2011. godine preminula na{a draga

dok `ivimo, misli}emo na tebe i ~uva}emo te u na{im srcima i msilima.

Sa dubokim bolom i tugom javqamo da je na{ mili

]iro Ilijevski

Sahrana je 2. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

42677

Risti Bakmazu

3

Srbobran, tetka Milica.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Rahima, }erka Lidija, zet Branko i unuci Nemawa, Marko, Stefan i Ma{a.

Mili na{

ostavqa{ me da ve~no tugujem, ali sre}na sam {to sam te imala.

Tetka Beba, Antika i Judita sa porodicom.

Milan (Stevana) Kne`evi}

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Deki

Posledwi pozdrav dragoj nam Sa{ki.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

Svetlani Vukovi}

42620

3

Dr Aleksandra \aji} - Horvat

1966 - 2011.

Tu`ni i nesre}ni zbog preranog odlaska na{e drage i plemenite Sandre, Sa{ke. Vreme sahrane bi}e naknadno objavqeno. Tetka Milica, Ka}a i Svetozar.

42616

^ETVOROGODI[WI POMEN

Dr Aleksandra \aji} - Horvat

Sarajevo 1966 - 2011. Firenca

od: Pleme i Mom~ila Mastilovi}a sa porodicom.

42628

42643

POMEN

3

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

^ETVOROGODI[WI POMEN

Mikulesko Du{an Strahiwa Tohoq

Milica Bibi}

Strahiwa Tohoq ^etiri godine tuge i molitve... Vole te: baka Nata, tetka, te~a, Jovica i Aca.

42637

Molitvama Presvete Bogorodice upokoj Gospode, ~edo na{e Strahinu u ve~nom Carstvu Tvome.

Sahrana je u subotu, 3. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Qube te i tuguju: tata Vlada, mama Sne`ana, bra}a Nemawa i Neboj{a.

O`alo{}ena porodica: suprug Qubomir, sinovi Predrag i Nenad sa porodicama.

42638

42646

Navr{ava se bolnih pola godine od kako nas je napustio na{ voqeni Du{an. Pomen obele`avamo u subotu, u 11 ~asova, na wegovom grobu, na Gradskom grobqu. Nikad te ne}emo zaboraviti. Supruga Mira, sin Sr|an, snaja Jelena, }erka Ivana, zet Rade, unuka Sofija, majka Milica, brat Gordan. 42612


tv program

petak2.decembar2011.

ЖилиГаје

Женазаробљена зимом

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Вести У огледалу Аналија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Вреле гуме Војвођанске вести Хало,председниче Војвођанске вести Филм:Почети из почетка

Коликосмоспремнидажртвујемокакобисмозадржали праву љубав? Експерт за квантнуфизикусезаљубљујеуженуокојојнезнамного тога, заправо све што зна је њеноиме... Улоге: Жили Гаје, Џејми Сивс,БрајанКокс Режија:РичардЏобсон (РТВ1,23.40) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.05 11.20 11.30 12.00 12.10 13.07 14.00 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.40 01.20

Добројутро, Војводино Једаннаједан Фолдеркултура Стањенапутевима Питамсе,питамсе Заувекмлад Имемогсокака Кратакчаспрофесора Аркадија Кухињица Вести Квиз:Коликосепознајемо Европазапочетнике Вести Изблиза:Тактонс2011. Вестизаособесаоштећеним слухом Документ Плавикруг Кратакчаспрофесора Аркадија Имемогсокака Живопис Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Временскапрогноза Разгледнице ТВДневник Фаца Балканекспрес Војвођанскидневник Петказање Женазаробљеназимом, филм Једаннаједан

03.15 04.04 04.19 04.49 05.48

Јутарњипрограм Јутарњидневник Отворенаврата Гастрономад Разгледница Наскривенотеводимместо Великажетваназемљи Дневник Спортплус Местозлочина Триксанестајањем,филм Ијаимамталенат ОвојеСрбија Породичноблаго ДневникРТВојводина Штарадите, бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Породичноблаго Нискестрасти, филм Местозлочина Дневник Садамовакућа Ноћнибиоскоп:ЏонДоу: Трикснестајањем,филм Отворенаврата Гастрономад Око Породичноблаго Верскикалендар

Нискестрасти

06.30 08.30 09.05 10.00 10.05 11.05 12.00 12.07 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадскојутро Хранаивино Интернаистрага Вести Евонаскодвас Крајњасила Вести Годинепролазе Интернаистрага Вести Витраж Дунавскасалетла Крајњасила Објектив(слов) Вести Објектив(мађ) Личнагрешка Хранаивино Новосадскопоподне Објектив Објектив(слов) Објектив(мађ) Ленија Сокаче Интернаистрага Неонсити Објектив Крајњасила Неонсити Годинепролазе

Новосадско јутро 07.00 Српскиекран,емисијаМТВ-а насрпском 07.25 Плавикруг 07.50 Додатиживотгодинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик,емисија(нахрв) 10.30 Концерт:МасимоСавић 12.15 Музичкипрограм–мађарска музика 12.30 Вестинамађарском 12.40 Емисија(наслов)сатитл. насрп 13.10 ТВБаштина 14.15 Фолдеркултура 14.45 Кадзазвони 15.15 ДобровечеВојводино(рус) 16.45 Духовка(слов) 17.15 Верскаемисија(слов) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Музичкиинтермецо –мађарскамузика 19.45 Цртанинасловачком 20.00 Добровече, Војводино(на слов) 21.10 Лекарумирућегвремена (слов) 22.30 Савршеностворење,филм

06.05 08.00 09.04 09.49 10.08 10.38 11.06 12.00 12.15 12.35 13.22 14.49 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 23.23 00.15 00.36 01.44

Тема емисије је рад Комуналне полиције и активности које ће обележити претпразничне дане. Гост је Небојша Радованац, начелник новосадске Комуналне полиције. Поводом Међународног дана особа с инвалидитетом (3.децембар)гошћа ће бити Снежана Николић, председница Скупштине Удружења грађана „Вера,нада и љубав”. (Новосадска ТВ,06.30)

09.30 10.00 10.30 12.30 13.30 14.00 22.00 23.30 00.30 02.15

НајаваФАкупа НајаваДејвискупа Евролига:Партизан–Макаби ПрегледЕвролиге Тенис Дејвискуп,финале:Шпанија –Аргентина ПрегледЕвролиге НајаваПремијерлиге Украјинскалига:Шактар–Арсенал Евролига:Партизан–Макаби

Детективи одељења за убистваСанФранциска,Ник КураниГасМорган,истражујуубиствопевачаЏонијаБаза.Његаје,наиме,токомвођења љубави убила мистериозна плавуша. Баз је одржавао везу са књижевницом КетринТрамел,ауторкенеколикобестселера. Улогњ:МајклДаглас, ШеронСтоун,ЏениТриплхорн Режија:ПолВерховен (РТС1,21.06)

07.01 07.34 07.40 07.45 07.58 08.20 08.30

Слагалица Мунзи Озибу Великиимали Попај Томасидругари2 Београдумузичкимзбивањима20. века 08.57 Необичнообиљкама3 09.10 О китовима

Масони У првом делу емисије о слободним зидарима, како сеонијошзову,говорисео основним појмовима те организације, њиховој улози у формирању САД, Француској буржоаској револуцији, учешћу у Првом српском устанку, Првом светском рату, формирању Краљевине Срба,ХрватаиСловенаца... Уредник: Драган Коларевић (РТС2,20.25) 10.00 10.30 10.55 11.25 11.51 12.27 13.00 14.02 15.21 15.51 16.21 16.55 17.03 18.00 19.00 20.25 20.57 21.27 21.33 22.28 22.58 23.25 01.06 01.27 02.26

Контекст Метрополис Местозанас Досијео... Бемус ТВфељтон Трезор Одбојка(м):Светскикуп,Србија-Египат,снимак ПолавекаанимацијеуСрбији Животнасрединаиздравље Рускикадети-иједанвојник чинивојску Заједничкипрограмзаинклузију ПородицаСопрано ЖребзаЕвропскопрвенство уфудбалу2012, пренос МилатражиСениду Масони Ловириболов Заједничкипрограмзаинклузију ПородицаСопрано МонсертКабаљеуБеограду Хроникафестиваланауке Фестивалфестивала:Буђење Валхале, филм Ијаимамталенат Трезор Одбојка(м):Светскикуп,Србија-Египат(р)

ШеронСтоун

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.30 00.30 01.00 01.15

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај,брате Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

dnevnik

c m y

30

06.00 ВОА 06.30 Чистрачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Изавести 08.45 Милица² 09.00 Фуснота 09.15 Мајсторски 09.30 Отворенистудио 11.00 Топшоп 11.30 Милица² 11.45 Филм:Другачијаверност 14.00 Вести 14.30 Изавести 15.00 ПородицаСерано 16.30 Редизакон 17.30 Чистрачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Монк 20.00 Изавести 20.30 Милица² 20.45 Филм:Штасеуправодогодило 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Изавести 00.45 Милица² 01.00 Филм:Земљачуда

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00Ветар у леђа,16.00Љубав на продају,17.00У међувремену,18.00Године пролазе,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Скарлетина видовчица,21.00Топ 10,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,01.00 Одељење за убиства

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије,23.00Фокус,23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина

08.00Дечији програм,09.00Кухињица,09.30Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9, 15.00Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15Сремнадлану:С. Митровица,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Срем арт,21.15Зоо хоби,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.30 12.00 13.50 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.30 00.10 00.15 00.45 01.45

СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара ВестиБ92 Долинасунца Хоћудазнам ВестиБ92 Топшоп СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара Филм:Чуварзакона ИстражитељиизМајамија УЕФА,ЛигаЕвропе-преглед ВестиБ92 Спортскипреглед Измеђудвеватре Свепосписку СунђерБобКоцкалоне ВестиБ92 Пријатељи Штребери ИстражитељиизМајамија Филм:Силверадо ВестиБ92 Штадаобучем? Измеђудвеватре Доушници СаутПарк

РозанаАркет

08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.30 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50

МалимедаЧарли ПовратакмалогТигра БобаиБиба БајкаоТибету Метеоримоћникамиони Анђелинабалерина Срећназвезда–Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорселанд Сабрина Југио АвантуремалогПере Метеоримоћникамиони Ноди МалимедаЧарли Торк Срећназвезда–Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести ЗвезданакапијаСГ-1 Неочекиваниживот Телешоп Вести Граница Телемастер Насловнастрана,квиз Неочекиваниживот Вести Главнаулога Мувиленд Вести СузеБосфора ЗвезданакапијаСГ-1 Вести Неочекиваниживот СузеБосфора ЗвезданакапијаСГ-1

Силверадо Пајден, Емет његов брат Џејк и револвераш Мал удружују се како би очистили стари град на западној граници од криминалца сточара Мекендрика и његовог помагача, корумпираног шерифа Коба, некадашњег Паденовог компањона. Улоге: Кевин Клајн, Скот Глен, Кевин Костнер, Дени Гловер,РозанаАркет Режија: Лоренс Касдан (Б92,21.00)

05.45 Добројутро 10.00 Скривенакамера 10.10 Путокосветабај ДулеиРадојка 10.30 Тренутакистине 11.30 Тајнаљубав 12.00 Двострукиживот 12.50 Сити 13.00 Сестре 14.00 Петкомудва 14.45 Квиз,породичниобрачун 15.15 Гојковићи 15.50 Чаролија 16.00 Ноћујуну 16.50 Националнидневник 17.15 Сити 17.30 Маланевеста 18.30 Наслеђеједнедаме 19.30 Националнидневник 20.00 Путокосветабај ДулеиРадојка 20.30 Витезовиизблата 21.15 Грангшоу 22.30 Шопингхоличарке 23.30 Наслеђеједнедаме 00.30 Ноћујуну 01.15 Кешнаноге 02.00 Филм:Карантин 04.00 Филм:Пламениобруч

КристоферПолах

СЕРИЈА

Неочекиваниживот ПетнаестогодишњаЛуксје цеосвојживотпровелаодлазећи од једне до друге  хранитељске породице. Једног дана, једноставно је одлучила да престане са начином живота који није сама одабрала и почиње да тражи правну помоћ како би могла дабринесамаосеби. Улоге: Британи Робертсон, Шири Еплби, КристоферПолах (Хепи,19.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

petak2.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пише:РадованПоповић 08.35 Фризерзаживотињеса БеверлиХилса 09.30 Грађевинскеинтервенције 10.25 Посластичарскиас 11.20 Уштедетикупујући 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњакзаторте 14.05 Обрачунпосластичара 15.00 Краљпосластичаракаокувар 15.25 Џон,Кејтиосмородеце 15.55 Венчаницаизснова 16.20 Штанетребаобући 17.15 Фризерзаживотињеса БеверлиХилса 18.10 Грађевинскеинтервенције 19.05 Мајамиинк 20.00 Верујетелиучуда? 20.55 Партнериуљубавиизлочину 21.50 Смртоноснежене 22.45 ДрЏи 23.40 Л.А.Инк 00.40 Верујетелиучуда?

08.00 Прерафаелитскобратство: Викторијанскиреволуционари 08.30 Великинаучници 09.00 Древнидоктори 10.00 Хитлеровомиљениплемић 11.00 Азијскемонархије 12.00 ГосподарСипана 13.00 Једандануборби 14.00 ТајмтимгодинаX 15.00 Библијскезагонетке 16.00 Прерафаелитскобратство: Викторијанскиреволуционари 16.30 Укрупномкадру 17.00 Човековаисторија 18.00 ПокахонтасикапетанЏон Смит–љубависпасењеу Новомсвету 19.00 Једнакостзасве:Тусен ЛувертириХаићанска револуција 20.00 Оствоминотаура 21.00 Последњибастионсамураја 22.00 Добродошлиуосамдесете 23.00 Библијскезагонетке 00.00 Прерафаелитскобратство: Викторијанскиреволуционари 00.30 Укрупномкадру 01.00 Човековаисторија

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

ОстрвоКорњача ЗавераРозвел ОстрвоКорњача Дигсвил ЗавераРузвел Филм:Догодилосена данашњидан Филм:Звездаводиља Филм:Дилижансаснова Филм:Тајнауњиховимочима Филм:Заоставштинабеса Филм:Узбурканеводе Еротскифилмови

Догодилосе наданашњидан Зградасанеколикоулазаи заједничкимдвориштемукојиј живе млади људи, различитипосвомсоцијалномстатусуипоначинуразмишљања, али сличних ставова о љубави, пријатељству и самопотврђивању... Улоге: Оља Бећковић, ЖаркоЛаушевић,СрђанТодоровић,МарицаВулетић Режија:МирославЛекић (Синеманија,11.00)

Добројутро,Хрватска Краљвинограда Наводеномпуту КодАне Опрашоу Дневник Спорт Кадзаволим,времестане Свећебитидобро Другомишљење Алиса,слушајсвојесрце ОдичнисветиНикола Скицазапортрет Хрватскауживо Глобалносело Путемевропскихфондова Изаекрана Документарнифилм Дневник Спорт Забава-90секунди Избори2011.-бонуси Одбегланевеста,филм Дневник3 Петидан,токшоу Филмскимаратон: Времеосвете,филм 03.35 Филмскимаратон: Пресуда,филм

07.00 09.08 10.10 10.58 11.13 12.00 12.11 12.34 13.20 14.15 14.55 15.40 16.10 16.25 17.17 17.45 18.05 18.35 19.30 19.56 20.04 20.06 21.45 23.50 00.20 01.15

06.40 07.15 08.15 08.40 08.55 09.35 11.30 12.20 14.05 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00

РТЛданас Емператриз ДрагонБолЗ ПопПикси,цртани ЕксклузивТаблоид Кобра11 Вечераза5 Емператриз Крвнијевода Кобра11 РТЛ5до5 Вечераза5 ЕксклузивТаблоид РТЛданас Крвнијевода ТВпремијера:Згоднаи не(згодна),филм Дантеовврх,филм Воденисвет,филм Астрошоу РТЛданас

Дантеовврх БредПит

Времеосвете Одрастајући у злогласној њујоршкој четврти „Кухиња пак ла„ шездесетих година, Лоренц, Мајкл, Џон и Томи време проводе у игри, обављањуситнихпословазалокалног гангстера  и збијању недужнихшала.Једногадана играсепретвараухорор.. Улоге:  Џејсон Патрик, БредПит,КевинБејкон,Роберт де Ниро, Мини Драјвер, Дастин Хофман, Бред Ренфро Режија:БериЛивинсон (ХРТ1,01.15)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.55 12.10 12.55 13.30 13.55 14.45 15.30 15.45 16.30 18.00

20.05 22.10 22.55 00.35 01.20 02.55 03.35

07.50 Породица је породица је породица:Прослава Роузи О‘Донел 08.35 Баариа 11.05 Ванредне мере 12.50 Сам у кући 14.30 Принц од Персије:Песак времена 16.25 Скуби Ду: Абракадабра ду 17.45 Филмови и звезде 18.15 Амелија 20.05 Досадно на смрт 20.35 Обдарен 21.10 Права крв 22.05 Камелот 22.55 22метка 00.50 Нулти осумњичени 02.30 Погрешно скретање код Тахоа

Дијагноза:Убиство Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Закониред УбиствоуМидсамеру Дијагноза:Убиство Ургентницентар Закониред Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствоуМидсамеру Дијагноза:Убиство Ургентницентар МистеријеХејвена Плавекрви Суперерупција Ерика

21.50 23.50 02.15 03.15

19.50

ЖаркоЛаушевић

06.20 07.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20 02.20

06.45 08.30 10.00 11.55 13.30 15.00 16.40 18.05 20.05 21.45 23.15 00.40 02.20 03.50

06.20 08.00 10.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.30 02.00

МалаТВ Конорнатајномзадатку Школскипрограм Црнопророчанство Алиса,слушајсвојесрце ЗгодеинезгодеШеширицеи Шлапице,филм ФотографијауХрватској Другиформат МалаТВ Избори2011.-представљање изборнихлиста Серијазамладе Школскисат Руперт Бриљантин Избори2011.-сучељавање Кијев:ЖребзаЕП2012, пренос БиверКрик:Светскискијашки куп-спуст(М),укључењеу пренос Коракуживот,пренос хуманитарногконцерта Прљависексиновац2 УбиствоуМидсимеру Нарубунауке Времејезаџез Закониред Травазелена

Упозорење:Строгацензура Срцепунокише Градбезневинихдуша Првазабрањенаљубав Уименарода Диванчовек Засвавремена Смртнаопасност ПородицаБрејдиуБелојкући Блефслепогчовека Бенгбенгмртавси Упозорење:Строгацензура Срцепунокише Градбезневинихдуша

Бели песак Прва лига Прва лига 2 Замишљени злочини Ејс Вентура,шашави детектив Ејс Вентура,зов природе Дијаболик Анђелин пепео Увек заувек Милф о Маниацс

ХеријеједаноднајискуснијихгеологауАмерици,којије пре четири године изгубио својудевојкутокомвулканске ерупције у Колумбији. Иако невољно,прихватапозивсвога шефа Пола у градић Дантеов врх, где истоимени вулканпретистановништву... Улоге: Пирс Броснан, Чарлс Халахан, Линда Хамилтон Режија:РоџерДоналдсон (РТЛ,21.50)

ЛиндаХамилтон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Аутапомери Петабрзина Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Разоткривањемитова ОбрачунсаТајсоном СуперљудиСтенаЛија Успоренснимак Разоткривањемитова Разоткривањемитова ОбрачунсаТајсоном

08.30 09.00 12.00 12.10 13.00 14.00 17.30 18.00 19.00 22.00 23.30 23.45 00.45 01.15

Санкање Биатлон Фудбал Крос-кантрискијање Скијашкискокови Биатлон Скијашкискокови Фудбал Алпскоскијање Коњичкиспорт Мотоспортови Покер Скијашкискокови Свиспортови

О

Писмо хистерика из Лондона

Предлогу за размишљање о заједничком језику шег поређења – писац који је левом у ципелу обувеном Срба и Хрвата Михиз је говорио: ногом прекорачио Дунав, а десном у белим чарапама „Једна горка и резигнирана реч Денија Дидроа каже: сишао с брда, поштовалац Запада и његове традиције ’На овом свету ништа не може бити речено да би било а син Евроазије, демократа по опредељењу а социјалсхваћено тако како је речено и, што је још горе, ништа демократа по дужности, архивар-историчар по страсти на овом свету не може бити учињено да би било схва- а књижевник по потреби, хладнокрван у понашању а ћено тако како је учињено’. Ипак говорим. Не да се хистерик у мишљењу усместио овде. Да не одуговлабраним, ни да објашњавам, већ да бих јасно изнео сво- чим. Задовољан сам преко сваког очекивања...“ је учешће у подношењу ’Предлога’. Активно сам учествовао у стварању текста од самог почетка и потписао га. Један сам од људи који је због тога оптужен за шовинизам, унионизам, реакционарство, сепаратизам, конзервативизам, бирократизам, хегемонизам. Све ове оптужбе одреда лако обарају моји једини, али меродавни сведоци: неколико књига, драма, драматизација и стотине написа. Моја последња драма управо је написана као протест против фанатизованог национализма. Свестан сам да је питање књижевног језика Срба и Хрвата (и не само језика) крупно, озбиљно, сложено и важно. Убеђен сам да се оно може и мора решавати искључиво договором и споразумом. Нисам плашљив човек и имам довољно одговорности да своје ставове изнесем и спреман сам да то учиним увек кад се буде могло расправљати на одговарајући начин у клими дијалога, а не анатеме. Увек сам сматрао право да људи могу и погрешно мислити драгоценијим од права на непогрешивост.“ Отпочео је прогон потписника. Михиз је затражио раскид радног односа с „Просветом„ да би својим пријатељима уредницима олакшао опстанак. Због ангажовања око Предлога за размишљање избачен је из „Ниновог„ жирија, чији је био један од оснивача, пре 18 година! Као вредног сарадника, „Атеље 212 га 1968. води на Михизов портрет,рад Миће Поповића гостовање у СССР. С њим је на пут пошао и Данило Почетком лета 1970. Пекић му из Лондона шаље Киш, с којим се тада интензивно дружи. Руси су Киша, по стаситости, поредили са својим великим песником своје нове рукописе, али није једини. Михизу стижу гомиле рукописа, шаљу их писци различитих оријенБлоком. У јуну се солидарише, од срца, с побуњеним бео- тација и убеђења, сви са само једном жељом: да им он градским студентима заједно с другим писцима. У Ка- буде први читалац и судија, да каже да ли то што пипетан Мишином здању држи ватрен говор. Жика Па- шу ваља, да означи шта избацити, шта дописати. А он вловић је то, у свом дневнику „Испљувак пун крви„, себе не штеди – настоји да саветом помогне свакоме. У време жестоке кампање у Црној Гори да се сруши овако видео: „Држи кратак, романтичарски интониран говор, с Његошева капела на Ловћену и ту постави Мештровилајтмотивом: Оно што је моја генерација много пута ћев маузолеј – Михиз 1971. овај „подвиг“ црногорске пропустила да учини, данас чините ви, и ми вам се власти означава као „обретање главе владике Рада“: „Једне су само кости, умибескрајно дивимо. Студенти га вене миром и вином, почивале испраћају овацијама: Михиз, Док је умирао,проти Гојку – чинило се за вечност – тамо Михиз...“ Из Ирига је 18. децембра Михајловићу је у собу скрушено где је ваљало, и где су саме хтеле, ’где је зрно клицу за1970. стигла вест да се у 79. гоушао један виђени Ирижанин, метнуло’, да стражаре у караудини упокојио Гојко Михајловић, протојереј у пензији, отац клекнуо пред постељу,пољубио ли-капели над родом и језиму руку и кроз сузе молио за ком. Па ево ни њима нема миМихизов. Био је такорећи на ра и нећемо му више моћи у самрти кад се на вратима његоопроштај због свега што му је ве собе појавио човек врло понеправедно учинио када јебио походе слободном на Ловћен, у сужањство се отпрема лепа знат у вароши иришкој. Он је на власти Његошева глава.“ протиницу замолио да га пусти Мића Поповић, који с породо протине постеље, а онда је, прича вели, „ушао скрушено, поклонио се, клекнуо дицом борави у САД, пише пријатељу Жики Стојковипред постељу, пољубио проти руку и кроз сузе молио ћу о свему, па и о Михизу: „Од Михиза, према очекивању, немам вести. Не да му опрости за све што му је неправедно учинио у само у вези с писањем писама, него и у вези с писапрвим послератним годинама док је био на власти“. Почетком 1971. Михиз је примљен за уметничког њем уопште, он је сувише свестан својих огромних саветника у „Атељеу 212”, чији је један од оснивача и могућности и талената да би пристао да емитује кум био. Постаје, тако, блиски сарадник управнице штуре вести за какве би смогао енергије. Он је једиМире Траиловић, с којом ће се вазда спорити око умет- ни човек на свету кога волим безусловно, и то не заничких питања. Кад је Михиз једном бесан напустио то што би била велика мука њега волети под условисастанак, Мира је истрчала за њим и упитала га на ко- ма, него и пре свега због тога што је овај човек велике памети, истовремено и велике и ретке доброте. ју страну иде, а он одговорио: „На супротну од Вас!“ Борислав би морао да промени начин живота, што Борислав Пекић пише му из Лондона 1971: „Претпостављам да вас занима како се један српски би, знаш га, било исто што и тражити од птице да писац из Црне Горе, тачније – сећајући се једног Ва- престане да лети.“

Монографију Радована Поповића „МИХИЗ –ОДГОНЕТАЊЕ ЈЕДНОГ ЖИВОТА” можете у књижари „Службеног гласника”(Јеврејска 13,Нови Сад),уз попуст од 30одсто купити за 630динара или наручити путем телефона 021/6622–609и и-мејла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

petak2.decembar2011.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Потребан вам је одмор. Могли бисте себи организовати продужени викенд, уколико раније завршите посао. То би био мој предлог. Недефинисан и нејсан однос с другима може вас скупо коштати.

BIK 20.4-20.5.

Диван дан за вас! Венерин дан, ваш дан, па уживајте у њему. Много приче, маште,али неке ствари треба усагласити и прилагодити. Брину вас приходи, а расходи још више. Будите дисциплиновани у раду.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. decembar 2011.

Обратите пажњу на то како делујете у јавности. Слободно погледајте шта се прича и дешава испред вашег носа. Да ли мислите исто као и партнер или не, питање је сад. Приметите и уважите знаке поред пута.

Месец је у воденом знаку Риба па сте интуитивни и помало романтични. Припремите се за сусрет с драгом особом. Склони сте да закључујете и радите на основу својих тренутних осећања.

Имате много радних активности па сте свесрдно ангажовани. Планирани посао би се, уз довољно труда, могао остварити и донети вам добит. Са сарадницима су могући сукоби и проблеми. Трошкови.

Прво испланирајте посао и проверите где улажете пре но што то и учините. Можете штедети или инвестирати у некретнине или капиталне пројекте. Активни сте и ангажовани па је другима тешко да вас следе.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Остварујете добру сарадњу с претпостављенима или неким мушким ауторитетом. Финансијска ситуација се поправља. Самим тим и ваше расположење. Љубавни однос је напет и драматичан.

Присутна је стална динамика у вашем окружењу, догађаји и сусрети који се понављају. Завршите започете активности и послове, што пре то боље. Не одлажите за сутра оно што можете данас.

Озбиљни сте и доследни, тврдоглави и бескомпромисни. То вам ствара љубавне проблеме. Све што се дешава иза затворених врата вреди труда. Додатна зарада и могућност путовања ће вам добро доћи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Дугорочно сте оријентисани, у свему, али је ово време затишја. Будите спокојни и опуштени, с Новом годином долазе боља времена. Тако и на личном плану. Рачуна се само оно што има перспективу.

Нигде нисте довољно присутни ни доследни. Многе околности би могле изгледати другачије но што стварно јесу. Однос с партнером идеализујете или занемарујете, готово свеједно. Тајне страсти.

Ситуација на радном месту је мање-више хаотична. Али, то вам даје могућност да се понашате и овако и онако, у зависности од тренутка и расположења. Трошите новац и пре но што вам пристигне.

TRI^-TRA^

Другибрак V REMENSKA

PROGNOZA

Магла

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

4

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zreњanin

6

S. Mitrovica

2

Ruma

1

Panчevo

5

Vrшac

6

Srbija Beograd

5

Kragujevac

9

K. Mitrovica 12 Niш

12

Ако је веровати анонимном извору, ЏениферАнистон је спремна да пружи другу шансу браку, и то до краја године. Наиме, како јавља магазин ОК, Џенифер ће се крајем децембра удати за колегу ЏастинаТероуа. - Џен прича о венчању на плажи у Кабо Сан Лукасу у Мексику, крајем децембра. То је дефинитивно готова ствар - рекао је упућени извор, објаснивши да овај пут глумица жели да церемонија буде што лежернија. - Она жели да то буде што је спонтаније могуће, не жели да буде гламурозно и компликовано, какво је било венчање с Бредом - наводи анонимни извор. Наводно, Џенифер планира да се други пут уда боса и у летњој хаљиници.

Evropa

већи Део Дана

Madrid

НОВИ САД: Хладно са маглом током већег дела дана. Ветар слаб јужни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, Rim максимална 3 степена. London ВОЈВОДИНА: Већи део дана остаје магла и сумаглица уз хладно време, а само понегде је могућа појава сунчаних периода уз тоCirih плије време. Ветар слаб северозападни. Притисак изнад нормале. Berlin Температура од -4 до 6 степена. Beч СРБИЈА: Ујутру слаб мраз и понегде магла. У току дана у централним и јужним пределима сунчано и топлије време, а на северу и Varшava током дана остаје магла и сумаглица уз хладније време и ређу појаKijev ву сунчаних периода. Ветар слаб јужни и југозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -7, а максимална је 14 степеMoskva ни на југу и југозападу. Oslo ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Наредних дана суво уз пораст дневне температуре. Биће претежно сунчано. За викенд и у St. Peterburg понедељак врло топло за ово доба године. У понедељак поподне и Atina крајем дана киша и брзи пад температуре на северу, а у уторак свугде хладније са кишом, на планинама снег. Pariz

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Временске прилике ће бити повољније за већину хроничних болесника. Због хладног и местимично магловитог јутра саветује се примена одговарајуће терапије.

11 17 8 10 12 1 7

VIC DANA Шта ради Пироћанац кад му гори кућа? - Цимне ватрогасце да га позову.

4 0 1 3 18 11

Minhen

11

Budimpeшta

1

Stokholm

5

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-48 (-2)

Slankamen

84 (0)

Apatin

-4 (-1)

Zemun

185 (-1)

Bogojevo

3 (0)

Panчevo

220 (-10)

Baч. Palanka

34 (3)

Smederevo

428 (-2)

Novi Sad

4 (1)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (1)

S. Mitrovica

4 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (0)

Beograd

140 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

74 (1)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

80 (-2)

TISA

45 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 2.decembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you