Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD

SUBOTA 2. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22857 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: J. Pap

PQA^KA NA ME\UNARODNOM SAJMU LOVA, RIBOLOVA I SPORTA U NOVOM SADU

^etrdeset pi{toqa ukradeno sa {tandova Sa izlaga~kih {tandova 43. me|unarodnog sajma lova, ribolova i sporta, koji se odr`ava u hali 1 Novosadskog sajma a u okviru kojeg najeminentniji proizvo|a~i i prodavci oru`ja izla`u pu{ke, pi{toqe i prate}u lova~ku opremu, ju~e ujutro ukradeno je, kako se nezvani~no saznaje, oko 40 pi{toqa. Razbojni~ka kra|a dogodila se oko pet sati, a policija je sve do 11 ~asova oba-

NASLOVI

vqala uvi|aj, zbog ~ega je hala u kojoj se izla`e oru`je bila zatvorena za posetioce. Kako je „Dnevniku“ re~eno na {tandu „Zastava oru`ja“ u Kragujevcu, lopov je odneo 32 pi{toqa, odnosno sve {to je bilo izlo`eno u vitrinama. Vrednost ukradenih pi{toqa je velika, verovatno oko 15.000 evra, a najskupqi, koji je bio posebno graviran, ko{ta 8.500 evra. Sa {tanda beo-

gradskog „Snajpera“, kako nam je re~eno, nestalo je pet pi{toqa i dosta prate}e opreme: ranac, {e{ir, rukavice, municija... Nekoliko pi{toqa, saznajemo dok se jo{ pravio popis izlo`ene robe, ukradeno je i sa {tanda „Lovca AGP“, a kragujeva~koj „Cuci“ odnet je samo posebno skup i dragocen gravirani pi{toq, mada je ponuda ovog izlaga~a izuzetno bogata.

str. 13

DOBRODO[LICA NOVIM STUDENTIMA PMF-a

Politika 2 Patrijarh srpski Irinej: Te{ki dani za Srbiju 3 Me|unacionalna stabilnost Vojvodine va`na za Srbiju

Ekonomija 4 Pomo} penzionerima spotakla se o smetwe 5 Gazde ne daju ni 100 dinara za minimalac

Poqoprivreda 6 Uredba o mleku stvori}e korupciju

Novi Sad 9 Visina plate pisa}e cenu vrti}a

Verujte u sebe, stremite visoko

Vojvodina Crna 12 ^etvorica osumwi~ena za silovawe maloletnice

Dru{tvo 14 Goste do~ekali {ok-bombama

Foto: S. [u{wevi}

11 [qive krive za nestanak struje

Karlova~ki dani vina i muzike

str. 8

str. 14

NESRE]A U SRBOBRANU TOKOM AKCIJE PRIPADNIKA MUP-a

Jurili motociklistu pa usmrtili `enu

str. 12

str. 16 – 19

Foto: R. Hayi}

SPORT

PAJTI], PAVLI^I] I NOVAKOVI] NA VELIKOM NOVOSADSKOM GRADILI[TU

Bulevarom ka Evropi

„ PREMINUO NEMAWA DANILOVI]

„ NAZIRE SE NOVA ODBOJKA[KA MEDAQA

„ VO[A PARTIZANU KAO ARSENAL

„ HEMOFARMU FALIO SEKUND DO OSTVAREWA SNA

str. 8

Sve`e

Najvi{a temperatura 18° S

Trgovina organima zabrawena str. 15


2

POLITIKA

subota2.oktobar2010.

INTERVJU

SKUP{TINA SRBIJE

Pri~ajte s poslanicima „Beokom servis“ od ju~e prima prijave gra|ana koji `ele da razgovaraju s poslanicima Skup{tine Srbije, {to }e biti organizovano svakog petka u prostorijama tog servisa, saop{tila je Gradska uprava Beograda. Svi zainteresovani gra|ani pozivom na broj 3605–609 mogu da ostave osnovne podatke i da se dogovore o ta~nom vremenu susreta s poslanikom. U petak, 8. oktobra, u „Beokom servisu“ gostova}e Konstantin Samofalov, jedan od najmla|ih narodnih poslanika. Iz „Beokoma“ apeluju na gra|ane da se pri

izboru tema pridr`avaju okvira nadle`nosti Republike i wenih organa. „Beokom“ podse}a na to da se za gradske teme odgovori mogu dobiti besplatnim pozivom na broj 0800/11–00–11, kao i da preko tog kontakta gra|ani mogu uputiti primedbe na rad javnih komunalnih preduze}a, gradskih ili op{tinskih slu`bi. Za sve dodatne informacije, gra|ani se mogu obratiti „Beokom servisu” svakog radnog dana od 7 do 22 sata, besplatnim pozivom broja 0800/11–00–11 ili preko mejla bks@beograd.gov.rs, navedeno je u saop{tewu.

Za{tititi dr`avnu imovinu Predstavnici Mre`e za restituciju uputili su ju~e poslani~kim grupama u Skup{tini Srbije inicijativu da podnesu amandmane na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu, saop{tilo je Udru`ewe gra|ana za povra}aj oduzete imovine „Beograd“. Inicijativom je od poslanika zatra`eno da na predlog zakona, koji je, kako je navedeno, predlo`en umesto najavqivanog zakona o fiskalnoj odgovornosti, podnesu amandmane koji podrazumevaju precizirawe obaveze prijavqivawa dr`avne imovine u odnosu na sve korisnike i uvo-

|ewe prekr{ajne odgovornosti za one koji to ne u~ine do 15. januara. Kako je navedeno u saop{tewu, postoje}im propisima nisu obezbe|eni odgovaraju}i popis, evidencija i za{tita dr`avne imovine. Iz Udru`ewa gra|ana naveli su da se „dr`avna imovina u najve}em broju slu~ajeva koristi bez ikakve naknade, pa weni korisnici imaju sve beneficije, velike prihode i mogu}nost zadu`ivawa, ali nemaju nikakve obaveze, pa je tako i mali broj wih ispunio jedinu obavezu – da imovinu koju besplatno koriste prijavi Direkciji za imovinu“.

Delegacija u Strazburu Delegacija Skup{tine Srbije u~estvova}e na ~etvrtom redovnom zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope, koje }e biti odr`ano u Strazburu od 4. do 8. oktobra, najavqeno je ju~e iz republi~kog parlamenta. Na zasedawu poslanici PS SE-a izabra}e novog generalnog sekretara, a na dnevnom redu bi}e i debate o borbi protiv ekstremizma, o qudskim pravima i biznisu, kao i izve{taji o pravima dece. Poslani-

ci tog tela }e se baviti i aktivnostima Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Saveta Evrope, a mogu}a je i debata o polo`aju Roma. U saop{tewu Skup{tine Srbije podse}a se na to da su u stalnoj delegaciji srpskog parlamenta Dragoqub Mi}unovi}, @eqko Ivawi, Nata{a Vu~kovi}, Elvira Kova~, Milo{ Jevti} i Milo{ Aligrudi}.

Bo{waci se nisu sastali Predstavnici Bo{wa~ke liste i Bo{wa~kog preporoda ocenili su ju~e u Novom Pazaru da je nosilac liste Bo{wa~ke kulturne zajednice glavni muftija Muamer Zukorli} pokazao nezainteresovanost za regularan na~in ostvarivawa nacionalnih prava Bo{waka u Srbiji. Sastanak predstavnika BL-a i BP-a, koje su predvodili nosioci lista na proteklim izborima za Bo{wa~ki nacionalni savet Esad Xuxevi} i dr Nazim Noki}, odr`an je u sedi{tu Bo{wa~kog nacionalnog ve}a, a prisustvovao mu je i koordinator BP-a Seadetin Mujezinovi}. Xuxevi} je Tanjugu rekao da bi ove dve liste mogle legalno i legitimno formirati BNV. BL i BP to, me|utim, ne}e u~initi jer, kako je zajedni~ki oceweno, `ele da novo BNV bude sastavqeno od predstavnika sve tri liste koje su u~estvovale na junskim izborima. Na izborima je najvi{e mandata osvojio BKZ – 17 od 35, BL 13 i BP pet. Xuxevi} je kazao da se BP ni na koji na~in ne odri~e svojih pet manata.

VESTI Ta~i: Beograd }e priznati Kosovo Kosovski premijer Ha{im Ta~i izjavio je da }e razgovori Beograda i Pri{tine zavr{iti tako {to }e Srbija priznati nezavisnost Kosova, pi{e pri{tinska {tampa. Ta~i je poslanicima Skup{tine Kosova rekao da }e Srbija i Kosovo voditi razgovore kao dve nezavisne dr`ave, uz podr{ku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Evropske unije. Razgovori }e biti fokusirani na tehni~ka pitawa, kao i me|udr`avnu saradwu, izjavio je Ta~i.

Mogu} specijalni status Kosovski analiti~ar Nexemdin Spahiju izjavio je da je mogu}e da sever Kosova dobije specijalni status ukoliko me|unarodna zajednica popusti kada su u pitawu okviri Ahtisarijevog plana. Spahiju u izjavi za KiM radio navodi da je kosovska

vlast u unutra{woj krizi, tako da bi pod blagim pritiskom me|unarodne zajednice vrlo lako dozvolila specijalni status za sever Kosova. “Takav ustupak nije u interesu Kosova u celini, a mislim ni u interesu srpske zajednice, ali po{to je politika Beograda takva, a kosovska vlast u unutra{woj krizi, ako bi me|unarodna zajednica popustila kada su u pitawu okviri Ahtisarijevog plana, bilo bi vrlo mogu}e da sever Kosova dobije specijalni status. On je dodaop i da je politika Beograda kriva {to {to proces decentralizacije jo{ nije dovr{en na severu. “O~igledno je da Pri{tina nije u stawu da ovaj proces zavr{i sama. Me|unarodna zajednica je tu da pomogne, ali potrebno je i u~e{}e Beograda i promena sada{we politike”, ukazao je pri{tinski analiti~ar. On predvi|a da }e pitawe severa biti jedna od tema budu}ih pregovora Beograda i Pri{tine i da }e Beograd insistirati na tome da promeni ustavno ure|ewe Kosova.

DNEVNIK

PATRIJARH SRPSKI IRINEJ

Te{ki dani za Srbiju – Ako pogledamo pro{lost, izgleda da je ovo jedan od najte`ih perioda istorije srpskog naroda – rekao patrijarh srpski Irinej u intervjuu za RTS pre sve~anog ustoli~ewa u Pe}koj patrijar{iji. Uo~i sve~anog ustoli~ewa 45. naslednika svetog Save, patrijarha Irineja, koje }e se obaviti na liturgiji u Pe}koj patrijar{iji, 3. oktobra, patrijarh je, u intervjuu novinarki RTS-a Biqani Savi} rekao da je Pe}ka patrijar{ija administrativni i duhovni centar Srpske pravoslavne crkve. z Va{a svetosti, sve~ano uvo|ewe u pe}ki tron obavi}e se na liturgiji koja }e biti slu`ena u hramu gde su tradicionalno, kroz vekove, ustoli~avani srpski patrijarsi. U ~emu vidite zna~aj ~ina ustoli~ewa za srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu? – Pre svega, ovaj ~in ustoli~ewa na tron srpskog patrijarha u Pe}i potvr|uje jednu predawsku istorijsku ~iwenicu da se srpski patrijarh posle, da ka`emo, administrativnog uvo|ewa u tron u Sabornoj crkvi u Beogradu, sve~ano, tor`estveno i zavr{no predstavqa uvo|ewem u pe}ki tron, na kojem su se ustoli~avali i gde su uvo|eni u patrijarsku du`nost svi srpski patrijarsi. To je bio znak da je onaj izabrani patrijarh predstavqen narodu, Crkvi, sigurno i pomesnoj crkvi, kao poglavar jedne pravoslavne crkve. Za nas je ovo veliki doga|aj, s obzirom na vreme, jer i na ovaj na~in potvr|ujemo da je Pe}ka patrijar{ija administrativni i duhovni centar na{e crkve, da je on bio mesto odakle se upravqalo srpskom crkvom, mesto odakle su dolazili i polazili srpski patrijarsi, mesto odakle se ~uo glas Crkve koji je upu}ivan svom narodu srpskom. Dakle, produ`etak i nastavak te prakse potvr|uje da je za nas i daqe, i danas i ubudu}e, Pe}ka patrijar{ija centar na{e crkve, u kojem sede srpski patrijarsi, odakle upravqaju svetom crkvom svojom. z Da li je, u gotovo osmovekovnoj istoriji drevnog trona srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, za srpski narod bilo te`eg vremena od sada{weg? – Ako bacimo pogled u pro{lost, izgleda da je ovo jedan od najte`ih perioda istorije srpskog naroda. Mi smo do`iveli poraz na Kosovu, ali ne potpuni, jer je i posle Kosova ostala Srbija, koja je kona~no pala po-

sle Carigrada i za to vreme je ona funkcionisala kao dr`ava, blagodare}i mudrosti carice Milice i wenog maloletnog, a kasnije poraslog i doraslog sina Stefana. Za vreme vladavine Osmanske imperije bilo je stra{no te{ko, ali smo tada bili

Nemamo razloga da se stidimo ni svoje pro{losti, ni uloge koju je na{a crkva imala prisutni na svim svojim teritorijama. Bilo je stradawa – uostalom, o tome govori ~itava na{a istorija – ali sada{we vreme je veoma te{ko i zato ga smatramo jednim od najte`ih perioda u na{oj istoriji, i narodnoj i crkvenoj. Osim mnogih problema i te{ko}a s kojima smo suo~eni, za nas danas je posebno te`ak problem pitawe Kosova i Metohije. Mi ne mo`emo zamisliti Srbiju bez Kosova i Metohije, bez wenih svetiwa, bez Pe}ke patrijar{ije kao centra i sedi{ta srpske crkve, bez De~ana i svetog kraqa de~anskog, bez Gra~anice, Bogorodice Qevi{ke, a da tu dodamo – i bez Bogoslovije prizrenske, koja je delovala gotovo vi{e od

Amfilohije: O~ekujem pravi sabor – Na sve~anom ustoli~ewu wegove svetosti patrijarha srpskog Irineja, u nedequ, 3. oktobra, u Pe}koj patrijar{i se o~ekuje prisustvo vi{e od 5.000 qudi, od kojih su neke delegacije episkopa iz Evrope i Australije ve} po~ele da sti`u – rekao je ju~e predsednik Organizacionog odbora mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Mitropolit, koji je i administrator Eparhije ra{ko-prizrenske, ka`e da je prostor u porti Pe}ke patrijar{ije dosta ograni~en, kao i da sve pripreme teku po planu. Amfilohije, koji je ju~e u severnom delu Kosovske Mitrovice osve{tao zgradu Studentskog centra, izrazio je nadu da }e u nedequ Pe}ka patrijar{ija zasijati prvobitnom lepotom. – Nadam se da }e u nedequ biti pravi sabor, nastavak osmovekovnih pe}kih sabora koji se nisu prekidali – rekao je Am-

130 godina. Danas je spaqena, danas je uni{tena. I ne samo {to je uni{tena nego je Prizren, nekada carski grad, Du{anov i Milutinov, danas ostao bez naroda, gde spaqene zjape srpske ku}e, a na Kosovu srpski manastiri i crkve. Dakle, stawe za

filohije, i dodao da Pe}ka patrijar{ija pomalo li~i na reku ponornicu jer je „jedno vreme kroz istoriju bila bez neposrednog episkopa“, naveo je on. Po wegovim re~ima, wegova svetost }e biti ustoli~en kao „patrijarh svih srpskih pomorskih zemaqa“. Mitropolit je rekao da ~in sve~anog ustoli~ewa biti izveden u najstarijoj crkvi patrijar{ijskog kompleksa – hramu Svetih apostola. Od va`nijih gostiju, osim visokopreosve}enih mitropolita i arhiepiskopa, predstavnika pomesnih pravoslavnih crkava, bi}e prisutni i velikodostojnici drugih verskih zajednica. Od politi~kih predstavnika Srbije o~ekuje se dolazak Predsednika Republike Borisa Tadi}a, a najavqen je dolazak i odre|enog broja ambasadora iz Beograda kao i predstavnika Misije UN, Kfora i Euleksa iz Pri{tine.

Kosovo i Metohiju te`e, katastrofalnije nego ikada. z Kako vidite odnose s drugim tradicionalnim crkvama, ali i s drugim verskim zajednicama? – Na{a crkva, kao i na{ narod, uvek se trude da po{tuju sva~ija verska ube|ewa i verovawa i, naravno, `eleli smo i o~ekivali smo da to i drugi ~ine kada smo mi u pitawu. Nama je, u prirodi na{e vere i naroda, da po{tujemo sva~ija ube|ewa. Imali smo do sada – a nadamo se i sada i ubudu}e – dobre odnose s Crkvom katoli~kom, jer nam je ona najbli`a od svih drugih crkava, a onda i s drugim verama: s muslimanstvom, jevrejstvom, jevrejskom zajednicom.

Po{tovali smo wihovo ube|ewe, wihovu veru, jer i s jednima i s drugima imamo ne{to i zajedni~ko i na osnovu toga zajedni~kog, pa i na osnovu drugoga, bili su po{tovawe, uva`avawe i najboqi odnosi, mogu}i u jednom vremenu i u jednim istorijskim prilikama. To je bila praksa na{a, `eqa na{a i `elimo da to bude i ubudu}e. z A {ta biste u ovom sve~anom trenutku poru~ili narodu srpskom? – Pre svega, ja kao poglavar Srpske pravoslavne crkve, zajedno s bra}om arhijerejima, mogu da uputim apel svom narodu da ostane veran svojoj veri, da ostane veran svojoj crkvi, jer je Crkva bila verna svom narodu, uvek bila sa narodom, kako u vreme blagostawa, tako i u vreme patwe i stradawa i, neretko, onda kada nije bilo predstavnika naroda i vo|e naroda, srpska crkva je zamewivala vo|e i vodila ga onako kako je znala i umela, uvek imaju}i u vidu korist svoga naroda. Dakle, to je razlog da i danas, u ovome vremenu, narod bude odan svojoj crkvi, svojoj veri, da ne zaboravi svoje duhovne korene, jer ako bacimo letimi~an pogled na na{u pro{lost, na{u istoriju, kulturu, vidimo da sve {to je vredno i zna~ajno na{em narodu, to je u~iweno s pomo}i i na temequ i istinama vere pravoslavne. Prema tome, nemamo razloga da se stidimo ni svoje pro{losti, ni one uloge koju je Crkva imala. Za to imamo mnogo razloga i o~ekujem da na{ narod bude vezan za svoju crkvu, da `ivi wome i wenim istinama, koje su istine op{tequdske i op{te~ove~anske i koje doprinose redu i poretku i osmi{qavaju i ovaj zemaqski `ivot, a ulivaju nadu u besmrtni `ivot. Drugo {to bih `eleo da uputim na{em narodu, a to je `eqa moja i potreba na{eg naroda, jeste za jedinstvom na{eg naroda u ovim prilikama i u ovom vremenu. Mi smo prili~no podeqeni po raznim osnovama, {to nije dobro. Ono {to treba da nas karakteri{e, uvek i svagda, posebno sada, jeste da budemo jedinstveni u onome {to je interes i naroda i Crkve, da nam op{ti interesi budu iznad li~nih interesa. Ako tako bude, to }e nam pomo}i da lak{e prebrodimo sada{we stawe i prilike i da, na kraju krajeva, i ostvarimo ono {to je sveop{ta `eqa naroda, a to je da sa~uvamo svoje ime, da sa~uvamo svoje granice vekovne, svoju kulturu, svoj jezik i sve ono {to nas ~ini narodom. (RTS)

Krasni}i: Va`na ceremonija – Ceremonija ustoli~ewa srpskog patrijarha u Pe}koj patrijar{iji predstavqa doga|aj iskqu~ivo verske prirode i ne bi ga trebalo politizovati – izjavio je portparol kosovske Vlade Memqi Krasni}i, a prenosi B-92, i napomenuo da je kosovska strana pokazala veliko razumevawe u vezi s organizacijom doga|aja. – Va`no je da je ovo verska ceremonija, va`na za SPC i srpski narod, i u tom pravcu smo mi pokazali razumevawe, da se formiraju uslovi da ova ceremonija protekne {to boqe. [to se ti~e u~e{}a politi~kih zvani~nika Srbije, naravno da }emo razmotriti sve zahteve koje dobijemo. On je tako|e ukazao na to da u vezi s organizacijom ceremonije u Pe}koj patrijar{iji i u~e{}em pri{tinskih i beogradskih zvani~nika nije bilo uslovqavawa ni s jedne strane.

U kosovskoj policiji, koja }e biti u prvom redu obezbe|ewa oko Pe}ke patrijar{ije, ali i tokom celog puta koji }e hodo~asnike iz Srbije voditi prema Pe}i, ka`u da su spremni da obave ovu ulogu. Portparol policije Arber Beka je rekao da su policijske snage ve} u stawu pripravnosti za nedequ. Unutra{we obezbe|ewe Pe}ke patrijar{ije je preuzeo Kfor, dok }e bezbednost van zgrade pru`ati Kosovska policija. Dva dana pre ceremonij nije jasno da li }e neko od kosovskih zvani~nika prisustvovati ustoli~ewu srpskog patrijarha. Jedini za koga se sigurno zna da je dobio poziv SPC je predsednik op{tine Pe} Aqi Beri{a, koji je izjavio da ne}e u nedequ i}i u Pe}ku patrijar{iju ako ne bude pozvan i neko od zvani~nika iz Pri{tine.


SEDNICA GLAVNOG ODBORA DS-a DANAS U SVILAJNCU

Dogovor o `enama Demokratska stranka odr`a}e danas u Svilajncu sednicu Glavnog odbora, na kojoj }e wen predsednik Boris Tadi} podneti izve{taj o radu stranke u proteklom periodu. DS odr`ava sednice Glavnog odbora svaka tri meseca u drugom gradu, a prethodna je bila u Smederevu. Na dnevnom redu bi}e i predlog pravilnika Demokratske omladine i Plan delovawa s posebnim merama za podsti-

cawe i unapre|ewe ravnopravne zastupqenosti `ena i mu{karaca u organima stranke i prilikom predlagawa kandidata za izbor poslanika i odbornika. Sednica GO DS-a, koja je trebalo da bude odr`ana u Svilajncu 12. septembra, bila je odlo`ena zbog neophodnosti usagla{avawa rada stranke sa Zakonom o ravnopravnosti polova. "S obzirom na to da je Zakon o ravnopravnosti polova predvideo da sve politi~ke

stranke moraju usvojiti do 1. decembra 2010. Plan delovawa s posebnim merama za podsticawe i unapre|ewe ravnopravne zastupqenosti `ena i mu{karaca u organima stranke, Demokratska stranka je odlu~ila da odlo`i odr`avawe Glavnog odbora dok se ne zavr{i i ne razmotri ovaj plan kako bi na sednici Glavnog odbora bio usvojen", saop{tio je tada DS.

POKRAJINSKI SAVET ZA BEZBEDNOST ZADOVOQAN SARADWOM S MUP-om

Me|unacionalna stabilnost Vojvodine va`na za Srbiju Ministar policije i potpredsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} i predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ocenili su da je intenzivirawe saradwe izme|u ovih institucija dvaju nivoa vlasti doprinelo smawewu broja incidenata u Vojvodini koji imaju verski ili nacionalni karakter. Oni su ju~e na zajedni~koj konferenciji u Skup{tini APV nakon sednice Pokrajinskog saveta za bezbednost, najavili nastavak aktivnosti na prevenciji takvih pojava. Ministar policije izjavio je da je broj me|unacionalnih incidenata u Vojvodini u ovoj godini ~etvrtinu mawi u odnosu Ivica Da~i} i [andor Egere{i na pro{lu godinu. Izra`avaju}i zadovoqstvo takvim `ivot. Ali, i za to da problemi trendom, on je istakao da je memogu brzo da se re{avaju – kazao |unacionalna stabilnost u Vojje Da~i}. vodini veoma va`na za ukupnu On je naveo i da je tokom ove stabilnost Srbije. godine sto posto ve}a koli~ina – Od sedamdesetak etni~ki zaplewenih narkotika na teriili verski motivisanih incidetoriji Pokrajine, te da je 30 ponata tokom ove godine, ve}ina i sto pove}an broj prijava korupnije bila fizi~ke ve} verbalne cije. Tako|e, dodao je i da je poprirode. A raduje me {to ovaj ve}an broj rasvetqenih krivi~trend smawewa traje ve} dve gonih dela – odnosno, da iznosi dine, jer ih je i lane bilo mawe oko 80 procenata, te da su u Vojnego prethodne godine. To pokavodini rasvetqena sva najte`a zuje da se, ako imamo dobru sakrivi~na dela – ubistva, otmiradwu MUP-a i pokrajinskih i ce, iznude, silovawa..., kao i velokalnih organa, zajedno mo`eliki broj imovinskih delikata, mo izboriti za to da Vojvodina kojih je, po wegovim re~ima, rai cela Srbija budu bezbedne za svetqeno 60 procenata.

Najavio je i da }e se u Pokrajini nastaviti aktivnosti MUP-a vezane za prevenciju me|unacionalnih incidenata, te da }e ubudu}e akcenat biti i na popularizaciji profesije policajaca, ukazuju}i na to da u Vojvodini nedostaje zna~ajan broj policijskih slu`benika, odnosno da je trenutna popuwenost ovih kadrova na nivou od 73 odsto. On je pozvao i pripadnike mawinskih nacionalnih zajednica da se "{to vi{e prijavquju u policiju". Predsednik pokrajinskog parlamenta [andor Egere{i tako|e je izrazio zadovoqstvo

saradwom Pokrajine s MUP-om. – @elimo da tu saradwu jo{ vi{e produbimo i tako omogu}imo da se povrati poverewe gra|ana u institucije vlasti, i republi~ke i pokrajinske, ali i otklonimo potencijalne rizike po bezbednost na{ih gra|ana – kazao je Egere{i. On je naveo i da je na ju~era{woj sednici Pokrajinskog saveta za bezbednost zakqu~eno da je neophodno da se ova starte{ka saradwa i zajedni~ki rad na prevazila`ewu jezi~ke distance izme|u predstavnika MUP-a i gra|ana Vojvodine nastave. – Slo`ili smo da je zbog toga potrebno i u pokrajinskom i u republi~kom buxetu obezbediti novac za organizovawe jezi~kih kurseva pri policijskim upravama – rekao je Egere{i, isti~u}i i potrebu promovisawa saobra}ajne bezbednosne kulture u~enika. Ina~e, me|u zakqu~cima ju~era{we sednice Pokrajinskog saveta za bezbednost je i preporuka Vladi Vojvodine da se, u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama, u koordinaciji s MUP-om obrazuje pokrajinski {tab za vanredne situacije, te sagleda potreba formirawa situacionog centra za pra}ewe stawa i upravqawa vanrednim situacijama. B. D. Savi}

Palmini vode Vojvo|ane u Izrael Pokrajinski odbor Jedinstvene Srbije tokom ove jeseni organizova}e posetu vojvo|anskih privrednika Izraelu, najavio je predsednik PO JS-a i potpredsednik stranke Sr|an Kru`evi} ju~e u Novom Sadu. Kako je rekao, ovim poslovnim putovawem Jedinstvena Srbija nastavqa da povezuje do-

ma}e privrednike s potencijalnim stranim partnerima koji mogu doprineti razvoju na{e privrede. Kru`evi} je pozvao zainteresovane privrednike koji smatraju da wihova preduze}a imaju potencijale koji bi mogli biti zanimqivi Izraelcima, da se u naredne tri nedeqe jave u sedi{te Po-

krajinskog odbora Jedinstvene Srbije. – Tokom ranijih organizovanih putovawa, poslovne profile zainteresovanih preduze}a dostavqali smo privrednoj komori zemqe u koju se putuje, tako da doma}ini mogu da pozovu privrednike koji tamo mogu uspostaviti po-

slovnu saradwu – objasnio je Kru`evi}. Partner JS-a u ovom projektu bi}e gospo|a Naomi ^erpak koja se ve} dvadesetak godina bavi povezivawem izraelskih dr`avnih institucija i stranih biznismena, a tako|e je i kandidat za po~asnog konzula Srbije u Izraelu. I. S.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

subota2.oktobar2010.

3

POSLE KONSULTACIJA SA SVM i G17 PLUS, U LIGI OPTIMISTI^NI

Vojvo|anska statistika ima {anse

Potpredsednica Skup{tine Vojvodine i funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarevi} izrazila je uverewe da }e tokom naredne nedeqe u koalciji vladaju}oj u Pokrajini biti postignuta saglasnost o inicijativi te stranke za formirawe pokrajinske statisti~ke slu`be. Ona je ju~e, posle konsultacija sa {efovima poslani~kh grupa Ma|arske koalicije i G17 plus, novinarima kazala da je zauzet zajedni~ki stav da je trenutno stawe kad je re~ o obradi statisti~kih podataka neodr`ivo, jer se ne bele`e nikakvi parametri o privrednim, demografskim i drugim kretawima u Pokrajini. – I zbog preuzimawa novih nadle`nosti i zbog planirawa i izrade starte{kih dokumenata pokrajinske administracije neophodno je da se vodi i statistika na nivou Vojvodine – kazala je Maja Sedlarevi}. – I ja sam uverena u to da }emo na nivou koalicije tokom naredne nedeqe posti}i saglasnost o tome da u Skup{tini Vojvodine zajedni~ki iniciramo formirawe pokrajinske statisti~ke slu`be. Ona o~ekuje da }e razgovori s partnerima iz Demokratske stranke i Socijalisti~ke partije Srbije, koji nisu prisustvovali ju~era{wim kon-

sultacijama, biti obavqeni tokom naredne nedeqe, a najkasnije do ~etvrtka, da bi ova incijativa mogla biti upu}ena na sednicu pokrajinskog parlamenta zakazanu za 11. oktobar. – Verujem da }emo do ~etvrtka posti}i saglasnost i da }e inicijativa u Skup{tinu Vojvodine biti upu}ena kao zajedni~ka, a ne kao inicijativa samo LSV-a. Ukoliko se ta saglasnost postigne, spremni smo i da inicijativu pomerimo za narednu sednicu ako bude potrebe za nekim dodatnim usagla{avawem tog predloga – kazala je potpredsednica Pokrajinske skup{tine. Istakla je da je trenutno stawe neodr`ivo jer Republi~ki zavod za statistiku ne raspola`e ni podacima o BDP-u za Vojvodinu, niti o bilo kojim drugim parametrima. Ona je podsetila i na to da je Pokrajinski zavod za statistiku postojao od 1974. do 1990. godine, te da je ta institucija bila veoma cewena u to vreme. Iako Zakonom o nadle`nostima nije prihva}ena stavka o formirawu pokrajinskog zavoda za statistiku, Maja Sedlarevi} ukazuje na to da za formirawe statisti~ke slu`be postoji osnov i u tom zakonu i u Statutu APV. B. D. S.

DIREKTOR FEP-a PREDRAG NOVIKOV

Prisutni smo tamo gde se donose odluke Direktor Fonda "Evropski poslovi" AP Vojvodine Predrag Novikov sastao se ju~e u Briselu s evropskim komesarom za regionalnu politiku Johanesom Hanom, a uo~i me|unarodne konferencije "Open dejz" ima}e niz sastanaka s predstavnicima brojnih evropskih regija, saop{teno je ju~e iz FEP-a. Po re~ima Novikova, fokus ovih razgovora bi}e realizacija zajedni~kih projekata koji se finansiraju iz evropskih fondova. – Upravo sada je idealna prilika za to jer u Briselu po~iwe veliki godi{wi skup "Open dejz", koji okupqa vi{e od 240 regija {irom evropskog kontinenta. Kao i u prethodnim godinama, na{a pokrajina je i sada prisutna na mestima na kojima se donose odluke. Na

vi{e od 130 konferencija, seminara i susreta evropski zvani~nici }e upravo profilisati perspektive budu}e kohezione i razvojne politike, kao i ulogu regija i gradova u implementaciji evropskih prioriteta – istakao je on. Dodao je da je interes Vojvodine, kao i cele Srbije, da iskoristi postoje}e {anse i da se na {to kvalitetniji na~in ukqu~i u evropske projekte u oblastima zapo{qavawa, konkurentnosti, novih tehnologija, obrazovawa, ruralnog razvoja, za{tite `ivotne sredine... On je naveo i da poseban zna~aj imaju inicijative za teritorijalnu i pograni~nu saradwu i kreirawe novih makroregija, gde, kako je ocenio, Srbija,"ve} ima jasne perspektive". B. D. S.

REKLI SU Pan~i}: Svi pomalo autonoma{i

\or|evi}: Vojvodina se odr`ala

Domowi: Namerno zatvarawe

Kolumnista Teofil Pan~i} ocenio je na tribini u Sremskoj Mitrovici da dana{wa situacija u Srbiji, kada su zahtevi za autonomiju Vojvodine u pitawu, podse}a na situaciju od pre 20 godina u biv{oj SFRJ, pri ~emu Vojvodinu ostatak Srbije zapravo do`ivqava kao neku vrstu tada{we Slovenije. "Iz toga nema suvislog izlaza i to je plodno tlo za neki novi populizam". On je ocenio da ideja autonomije Vojvodine zapravo banalizovana i svedena iskqu~ivo na pitawe novca, iako Vojvodina ima brojne druge specifi~nosti u odnosu na Srbiju. "Na tom, ekonomskom, planu u Vojvodini su svi autonoma{i, pa neretko i radikali i ovi le~eni radikali, ali istorijski, kulturolo{ki i politi~ki razlozi za autonomiju Vojvodine nikada nisu do kraja politi~ki artikulisani", kazao je Pan~i}.

Psiholog Mirko \or|evi} ka`e da se Vojvodina i u najte`im vremenima odr`ala bez napetosti i sukoba, i to je dokaz da ona ima svoj istorijski identitet i da je posebna vrednost Srbije. – U Vojvodini nema elite koja je sposobna da brani i odbrani istorijske, politi~ke i kulturne vrednosti Vojvodine. Nema zamajca ni u kulturi ni u politi~kim partijama koji mo`e artikulisati politi~ke zahteve Vojvodine, koji jesu specifi~ni, kao {to je Vojvodina uvek imala specifi~nu crkvenu, pa {kolsku i politi~ku autonomiju, a nekome je danas stalo da doka`e da je centralizacija dr`ave jedino re{ewe. Sada{wa ideja o autonomiji Vojvodine je neartikulisana – rekao ja \or|evi}.

Pavel Domowi iz Helsin{kog odbora za qudska prava u Srbiji ka`e da se pitawe Vojvodine namerno dr`i zatvorenim, pod izgovorom da uvek ima va`nijih problema koje treba re{avati. Domowi je naglasio da se o Vojvodini }uti, a kada bi neko danas otvorio pitawe Vojvodine, mo`da bi to bilo okvalifikovano kao no` u le|a Srbiji u ovom trenutku. Poneko od liga{a, ka`e Domowi, spomene stidqivo statisti~ki zavod ili vojvo|ansku imovinu i onda u}uti, vaqda ne `ele da se zameraju koalicionim partnerima. Gra|ani Vojvodine gotovo vi{e i ne postavqaju pitawe autonomije, ali se zato sve ~e{}e ~uje i {iri ideja o autonomiji na jugu Srbije, u Ni{u, i u Sanxaku.

NA ISTOM ZADATKU: Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} (SPS) ju~e je u brdsko-planinskom selu Gledi} sve~ano pustio u saobra}aj posledwih pet kilometara asfaltnog puta koji povezuje ovo selo s Kragujevcom. Sve~anosti je prisustvovao i ~elnik najve}e opozocione partije SNS-a Tomislav Nikoli}, koji nije krio da je uticao na dono{ewe odluke o asfaltirawu ove saobra}ajnice koja prolazi i kroz wegovo selo Baj~etina.


4

EKONOMIJA

subota2.oktobar2010.

OBEZBE\EN NOVAC ZA ISPLATU POMO]I PENZIONERIMA

MOST NA AUTOPUTU NOVI SAD – BEOGRAD

Spotakla se pomo} penzionerima o smetwe

Zatvarawe Be{ke po dva sata Autoput od Novog Sada do Beograda bi}e potpuno zatvoren za saobra}aj svakog dana do 5. oktobra, u terminima od 9 do 10 ~asova i od 12 do 13, zbog radova na mostu preko Dunava kod Be{ke, najavqeno je iz “Puteva Srbije”. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uju alternativni pravci: petqe Novi Sad i Koviq ka Beogradu, petqa Be{ka ka Novom Sadu i put Beograd – Ruma – Novi Sad, odnosno magistralni put M-22.2 Beograd – Novi Sad. Radovi }e se izvoditi uz podr{ku patrola saobra}ajne policije, navedeno je u saop{tewu.

DNEVNIK

Obe}anih pet hiqada dinara pomo}i penzionerima nikako da stigne. Prvo je potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} najavqivao da }e isplata biti 1. ili 2. okrobra, pa onda u ponedeqak, 4. oktobra, a sva je prilika da }e novac ipak sti}i u prvoj polovini ovog meseca. – Novac za isplatu pomo}i penzionerima je obezbe|en i penzioneri nemaju nikakav razlog za zabrinutost da im 5.000 dinara ne}e biti ispla}eno uskoro – izjavio je ju~e Krkobabi}, odgovaraju}i na pitawe da li su ta~ni navodi medija da nema novca za isplatu pomo}i. – Potrebni iznos od oko sedam milijardi dinara

je obzebe|en i tu nema nikakvih problema. Postoje samo administrativno-tehni~ke smetwe, koje treba otkloniti, po{to u buxetu za 2010. godinu nisu predvi|ene pare za ovu namenu. Vlada je preduzela mere da se pod hitno i te smetwe otklone. Potpredsednik je naglasio i da je potrebno malo strpqewa, navode}i da }e za nekoliko dana sve biti zavr{eno. Krkobabi} je podsetio da je prethodno bilo predvi|eno da se za jednokratnu pomo} za 400.000 penzionera obezbede dve milijarde dinara, ali da je u me|uvremenu broj penzionera pove}an na 1,4 milion a iznos na blizu sedam milijardi dinara.

Vlada je preduzela mere da se smetwe pod hitno otklone (Jovan Krkobabi})

MINISTAR PETAR [KUNDRI]

OGROMNA PONUDA POSLOVNOG PROSTORA

Vlada jo{ meri cenu gasa?

Lokali zabadava, a kupaca nigde Ponuda poslovnog prostora u Srbiji je veoma dobra, cene prihvatqive u odnosu na one od pre neku godinu, me|utim, kupaca nema. A nema ih iz dva osnovna razloga: oni koji su imali neki novac ve} su ga ulo`ili, a oni koji ga jo{ imaju, ili su ga stekli u me|uvremenu, razmi{qaju o tome {ta je danas uop{te unosan biznis i u {ta da ulo`e pare. Do pre neku godinu gra|ani koji su ostali bez posla videli su re{ewe u malom biznisu, pa su otvarali kioske na kojima se prodavala brza hrana i sli~no, me|utim, danas je sve druga~ije. A da je druga~ije, svedo~i jedan neobi~an oglas u novinama: vlasnik poslovnog prostora `eli da zameni ukwi`ene lokale u novosadskom poslovnom centru za stan, uz doplatu. To je orijentir o tome koliko se tra`e lokali i kako ide mali biznis. ^ak ni u centru grada prometa nema, kupci vi{e obilaze nego {to ne{to kupuju, op{te siroma{tvo, koje je zahvatilo ve}inu gra|ana, diktira kupovinu samo osnovnih `ivotnih namirnica, tako da su i postoje}i lokali poluprazni. Koliko su lokali nisko pali vidi se i po cenama po kojima ih vlasnici nude u najam: dvadesetak kvadrata mo`e se iznajmiti za samo 100 evra usred Dunavske, 150 se tra`i za sli~an prostor u PC “Lupus” u Novom Sadu. U ponudi je mnogo lokala i za iznajmqivawe i prodaju. Cena poslovnog prostora je gotovo u ve}em padu od stambe-

Za biznis i stanovawe U oglasima je primetna dobra ponuda kioska: novi kiosci od 15 do 18 kvadrata mogu se kupiti za 2.000 do 2.800 evra, a polovni za 300 do 500. Jeftini su i lokali u podrumu. Tako se nov ukwi`en podrumski lokal u Ulici Augusta Cesarca od 52 kvadrata prodaje za 590 evra kvadratni metar, a od 24 kvadrata na Limanu – uz napomenu da mo`e poslu`itii i kao stan, za 8.000 evra. U Temerinu nadomak Novog Sada prodaje se poslovno-stambena ku}a od 230 kvadrata sa skladi{nim prostorom od 75 kvadrata, sve ukwi`eno, izgra|eno na placu od 1.500 kvadratnih metara – sve za 89.000 evra. nog. Tako se, na primer, za uli~ni lokal od 50 kvadrata u Mi~urinovoj ulici u Novom Sadu tra`i 46.000 evra, a ispuwava uslove za, na primer, apoteku. Nekada najtra`eniji mawi lokalni u blizini Futo{ke pijace, za koje se cena kvadrata vrtila oko 5.000 evra, danas se nude za 1.800 evra kvadrat – istina, u izgradwi. Kod Detelinarske pijace za 20 kvadrata tra`i se 20.000 evra. Ako su to cene u

Novom Sadu, onda one u mawim mestima treba jo{ umawiti. Koliko je te{ko prodati lokal vidi se iz toga {to se ogla{ava i po nekoliko meseci. U prvi mah neko bi pomislio da je precewen, me|utim, cena je na dowoj granici vrednosti – iako stru~waci ka`u da je prava tr`i{na cena ona koja se postigne prilikom prodaje. Samo pre godinu dana malo boqi lokali na frekventnijim

OBELE@EN DAN NAFTNO-GASNE PRIVREDE

Rusija ula`e najvi{e u Srbiju U Beogradu je ju~e, uz prisustvo velikog broja zvani~nika iz oblasti energetike i naftnog i gasnog sektora, prvi put obele`en Dan radnika naftne i gasne privrede.

Ministar energetike Petar [kundri} rekao je na sve~anosti u Rektoratu Beogradskog univerziteta da je energetika jedna od najzna~ajnijih oblasti za svaku zemqu, pa i za Srbiju, jer od raspolo`ivih koli~ina energije za-

visi mogu}nost daqeg razvoja zemqe. [kundri} je istakao da je naftno-gasni aran`man jedan od temeqa strate{kog partnerstva Srbije i Rusije i podloga daqe dobre saradwe izme|u srpskog i ruskog naroda i dveju privreda. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin ukazao je na to da se pred Srbijom i Rusijom nalaze budu}i zajedni~ki veliki planovi razvoja u oblasti energetike, i izrazio o~ekivawe da }e oni biti uspe{no zavr{eni. Konuzin je naglasio da se te{ko mo`e na}i zemqa u koju je Rusija u oblasti energetike tako mnogo ulo`ila kao u Srbiju, {to donosi korist obema zemqama. Energetika je prioritetna grana u Rusiji, rekao je Konuzin, i izrazio zadovoqstvo {to Rusija u toj oblasti intenzivno sara|uje sa Srbijom.

– Proces dogovarawa o visini sredstava je zbog toga zahtevao ne{to vi{e vremena – objasnio je on, i izrazio o~ekivawe da }e penzioneri u vezi s nastalom situacijom imati razumevawa. – Penzioneri Srbije nemaju, dakle, nikakav razlog da se brinu. Pomo} od 5.000 dinara bi}e sigurno ispla}ena u najkra}em mogu}em roku. Vlada Republike Srbije donela je 16. septembra zakqu~ak da svakom penzioneru koji prima penziju do 29.999 dinara isplati jednokratnu pomo} od 5.000 dinara. Dobi}e je 1.379.187 penzionera, za {ta }e biti izdvojeno oko 6,8 milijardi dinara. E. D.

lokacijama, kao {to su Bulevar oslobo|ewa, Jevrejska i Ulica Maksima Gorkog prodavani su po 3.000 do 3.500 evra kvadrat, a oni na periferiji po 1.000 do 1.300 evra kavdrat. ^ak i kada su na istoj adresi, va`no je da li je lokal na uli~noj ili dvori{noj strani: oni u haustoru su gotovo upola jeftiniji od uli~nih. Prodavci su ranije poku{avali da u|u u psihologiju kupaca koji unapred razmi{qaju o tome kakvu }e pro|u imati wihov biznis na konkretnoj lokaciji i verovali da }e biti spremni da plate vi{e za prometnije delove grada. Me|utim, sada i na tim lokacijama cena pada, tako da se ~ak i u najstro`em centru grada, kao {to je PC “Lupus”, ukwi`eni lokali nude za 2.900 evra kvadrat. Kada je re~ o ve}im lokalima, potencijalni kupci bi, ka`u agenti, mogli biti oni koji `ele da u wih investiraju novac, pa ih rentiraju, me|utim, o~ito je da danas nemaju kome, jer i oni koji imaju lokale u vlasni{tvu tra`e kome da ih iznajme. R. Dautovi}

30. 9. 2010.

1.287,81549

Iako je sve izvesnije da }e gas poskupeti izme|u 10 i 15 posto, u Vladi Srbije jo{ niko ne `eli jasno i glasno da ka`e kolika }e cena ovog energenta biti. Umesto odgovora, ministar energetike i rudarstva Petar [kundri} je i ju~e ponovio frazu da }e Vlada Srbije u narednih nekoliko dana odlu~ivati o tome da li }e biti pove}awa cene gasa, i to na osnovu pripremqenih analiza. – Realno, cena gasa bi trebalo da se koriguje – rekao je [kundri} novinarima u Rek-

– Bilansi su dobri, obezbe|eni su energenti u potrebnim koli~inama, a Vlada }e razmotriti {ta je to {to je ekonomski opravdano i socijalno odgovorno da bi sistem daqinskog grejawa i ova grejna sezona bili sprovedeni na najoptimalniji na~in – istakao je on. Ministar je rekao da }e o eventualnom poskupqewu grejawa odlu~ivati lokalne samouprave u ~ijoj je to nadle`nosti. On je kazao da elektroenergetski sistem Srbije ulazi

Iz Rusije 360 dolara za 1.000 kubika Izvr{ni direktor “Jugorosgasa” Vladimir Koldin izjavio je ju~e da }e cena gasa iz Rusije za Srbiju za ~etvrti kvartal ove godine ostati nepromewena, odnosno da }e iznositi oko 360 dolara za 1.000 kubika. – Ako se cena gasa bude pove}avala, to se mo`e o~ekivati tek sredinom slede}e godine – rekao je Koldin novinarima na sve~anosti obele`avawa Dana radnika naftne i gasne privrede. Odgovaraju}i na pitawe da li }e biti dovoqno gasa iz Rusije ove zime, Koldin je rekao da u posledwe 32 godine, otkako su po~ele prve isporuke gasa, pa do danas, nije bilo nijednog prekida isporuke gasa zbog krivice Rusije. Koldin je podsetio na to da se cena gasa za Srbiju odre|uje na osnovu ugovora o isporukama gasa koji je, kako je rekao, “jedan od najkomfornijih” i omogu}uje Srbiji da u{tedi oko 200 miliona evra godi{we. toratu Univerziteta u Beogradu, i ponovio da postoji dogovor u Vladi da do 1. januara slede}e godine ne}e biti promene cene struje. On je izrazio o~ekivawe da }e se po pitawu cene gasa na}i najprihvatqivije re{ewe sa stanovi{ta makroekonomske stabilnosti zemqe i plate`ne mo}i gra|ana i privrede. [kundri} je rekao da Vlada Srbije razmatra sistem mera koje se odnose na snabdevawe energentima svih korisnika, posebno daqinskog sistema grejawa.

spremno u narednu grejnu sezonu, i izrazio o~ekivawe da }e sistem funkcionisati normalno tokom cele sezone, iako postoji opasnost da bude ve}ih optere}ewa elektroenergetske mre`e ukoliko ve}i broj gra|ana pre|e na grejawe na struju. [kundri} je rekao da }e se Ministarstvo energetike i on li~no anga`ovati ako bude potrebe za re{ewem eventualnih spornih pitawa izme|u Naftne industrije Srbije i toplana da bi bile obezbe|ene potrebne koli~ine mazuta. E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Agroba~ka, Ba~ka Topola

15,13

1.842

14.736

Progres, Beograd

10,09

120

2.400

Iritel, Beograd

9,07

529

529

Termoelektro Enel, Beograd

7,14

3.000

9.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

4,80 Promena %

6.288 Cena

1.984.900 Promet

Go{a monta`a, Velika Plana

-12,00

2.684

115.412

KTK Promet, Zaje~ar

-12,00

352

3.520

Luka Beograd, Beograd

-11,93

1.395

FIO Kostolac, Kostolac Galad, Kikinda Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (618,72 -0,33)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,04

2.784

12.215.720

Komercijalna banka, Beogwrad

0,00

27.032

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-1,55

954

757.179

Agrobanka, Beograd

0,53

7.056

155.222

Univerzal banka, Beograd

-3,13

4.650

120.910

Imlek, Beograd

2,44

1.850

518.200

Soja protein, Be~ej

0,15

675

107.974

37.665

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.899

0,00

Privredna banka, Beograd

-11,70

234

41.184

0,00

683

0,00

-10,51 Promena %

400 Cena

1.243.200 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.153

0,00

Tigar, Pirot

-0,86

579

126.814

0,87

465

28.827.956

Meser Tehnogas, Beograd

-0,53

4.850

72.770

Alfa plam, Vrawe

Galad, Kikinda

-10,51

400

1.243.200

-7,94

7.468

312.877.934

Karneks, Vrbas

2,70

1.140

314.640

Telefonija, Beograd

-3,67

1.233

30.825

Veterinarski zavod, Subotica

2,08

490

1.960

Soja protein, Be~ej

0,15

675

107.974

Kemos, Pali}

0,00

330

66.660

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK SMAWEN IZVOZNI MINUS

subota2.oktobar2010.

DEFICIT BUYETA RASTE LI RASTE

Deficit 3,4 milijarde evra

Dr`ava u minusu vi{e od 700 miliona evra

Srbija je za prvih osam meseci ove godine (januar–avgust) ubele`ila deficit u trgovini robom sa svetom od 3,42 milijarde evra, 6,8 odsto mawi nego u isto vreme 2009, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku. Izra`en u ameri~koj valuti, deficit je u posmatranih osam meseci bio 4,5 milijarde dolara, 8,9 odsto mawi nego u istom periodu lane. Pokrivenost uvoza Srbije izvozom u pomenutom pe-

Deficit buxeta u prvih osam meseci ove godine bio je 72,4 milijarde dinara. Prihodi su bili 414,7 milijardi dinara, a rashodi 487,1 milijardi, objavilo je Ministarstvo finansija. Da se jaz izme|u prihoda i rashoda {iri pokazuju avgustovski podaci. Prihodi buxeta u avgustu bili su 56,4 milijardi dinara, {to je oko 276 miliona mawe nego u julu. Skresani su i izdaci, ali daleko mawe. Naime, bili su 59,8 milijardi dinara, {to je tek 11,27 milijardi mawe nego u prethodnom mesecu. Gledano u celini, najve}i prihod u osmomese~nom periodu

ostvaren je od poreza na dodatu vrednost – 205,11 milijardi dinara, od akciza – 81,72, i poreza na dohodak gra|ana – 47,95 milijardi. Prihod od carina bio je 27,74 milijardi, od poreza na dobit preduze}a 20,51 milijardi, a ostali poreski prihodi bili su 8,11 milijardi, a neporeski 23,55 milijarde dinara. Najve}i rashod buxeta od januara do avgusta bili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa – 176,17 milijardi dinara, i rashodi za zaposlene – 120,64 milijardi. Socijalna za{tita iz buxeta bila je 53,86 milijardi, transfe-

ri ostalim nivoima vlasti 37,74 milijardi, rashodi za kupovinu robe i usluga 24,32 milijarde, subvencije 31,38, a rashodi po osnovu otplate kamata 16,72 milijardi dinara. Kapitalni izdaci u prvih osam meseci bili su 7,29 milijardi dinara. Da bi zakrpila zjape}u rupu, dr`ava se zadu`uje na sve strane, a posledwe zadu`ewe je i naskupqe, i to kod komercijalnih banaka. Vlada Srbije je nedavno odobrila uzimawe komercijalnog zajma od ~etvrt milijardi evra od poslovnih banaka za finansirawe buxetskog deficita i dugo-

va. Dr`ava }e se, ako Skup{tina Srbije odobri zahtev, za popuwavawe deficita buxeta i vra}awe dugova zadu`iti po kamati

PRIVREDNICI ZAHTEVAJU OD VLADE NOVI ANTIKRIZNI PAKET riodu bila je 57,2 odsto u pore|ewu s 51,2 odsto u istom periodu lane. Ukupna spoqnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–avgust vredela je 12,6 milijardi evra i bila je 11,5 posto ve}a nego u istih osam meseci pro{le godine. U tom periodu Srbija je izvezla robu vrednu 4,59 milijarde evra, {to je 20,3 posto vi{e nego u istom lawskom periodu, dok je uvoz vredeo 8,01 milijardi i bio je sedam posto ve}i. Rastu izvoza od januara do avgusta ove godine najvi{e je doprinelo pove}awe izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poqoprivrednih proizvoda. I u izvozu i u uvozu predwa~e, gledano po nameni, proizvodi za reprodukciju, a sledi roba za {iroku potro{wu. Srbija najvi{e izvozi u Italiju, Bosnu i Hercegovinu i Nema~ku, a najvi{e uvozi iz Ruske Federacije, Nema~ke i Italije. Najve}i suficit u razmeni bele`i se s Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, dok se najve}i deficit javqa u trgovini s Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata. Gledano po proizvodima, najve}e u~e{}e u izvozu Srbije imaju gvo`|e i ~elik, obojeni metali, elektri~ne ma{ine i aparati, povr}e i vo}e i `itarice i proizvodi od wih. Ti proizvodi daju tre}inu izvoza. U uvozu najve}e u~e{}e imaju nafta i derivati, prirodni gas, obojeni metali, elektri~ne ma{ine i aparati i gvo`|e i ~elik. Uvoz tih proizvoda ~ini 26 odsto ukupnog.

Srbija se jo{ vadi iz krize I pored porasta industrijske proizvodwe i izvoza, privredni rast u Srbiji i daqe je nedovoqan i neujedna~en i jo{ se ne mo`e govoriti o izlasku zemqe iz ekonomske krize, op{ta je ocena srpskih privrednika. Zbog toga je Upravni odbor Privredne komore Srbije usvojio predlog mera Vladi Srbije za poboq{awe privrednog ambijenta, pre svega s naglaskom na mere za prevazila`ewe nelikvidnosti i podsticawe investicija, {to treba da rezultira ve}im izvozom. – Predlog mera bi}e prosle|en predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkovi}u i resornim ministarstvima najkasnije do ponedeqka – izjavio je predsednik PKS-a Milo{ Bugarin. Po wegovim re~ima, su{tina svih mera je da se napravi druga~iji koncept industrijske politike u Srbiji, koji se mora zasnivati na privrednim granama koje imaju izvozni potencijal. Predlo`eno je da se hitno donese propis kojim bi se preciziralo da svi korisnici buxetskih para, lokalne samouprave i javna preduze}a, moraju da izmire obaveze prema privredi u roku koji nije du`i od 60 dana. Tako|e je predlo`eno ubla`avawe kriterijuma, kojima se dozvoqa-

POLICIJA PROVERAVA POSLOVAWE AUSTRIJSKE BANKE U SRBIJI

Raspetqavawe afere odgovara i Hipo banci Predsednik Izvr{nog odbora Hipo Alpe-Adrija banke Vladimir ^upi} izjavio je da je interes te banke da se {to pre okon~a istraga koja se vodi protiv we. On je na forumu Srpske asocijacije menaxera rekao da banka nije u krizi i pored medijskih napisa, i dodao da, kad je banka u krizi, padaju depoziti, dok u Hipo banci u Srbiji oni i daqe rastu. Po wegovim re~ima, deo kompanija koje pripadaju grupi bi}e prodat, a kqu~na tr`i{ta na kojima }e ostati su Austrija, Slovenija, Hrvatska, Srbija i Bosna i Hercegovina. Osim istraga koje su protiv te banke pokrenute u Austriji i Hrvatskoj zbog sumwivih transakcija, i srpsko Ministarstvo unutra{wih poslova je po~elo da proverava poslovawe banke, odnosno nekih wenih ekspozitura koje su sumwive austrijskoj policiji.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,244

106,371

108,818

103,925

Australija

dolar

1

73,7331

75,2379

76,9684

73,5074

Kanada

dolar

1

74,0316

75,5424

77,2799

73,8049 13,942

Danska

kruna

1

13,9848

14,2702

14,5984

Norve{ka

kruna

1

13,0058

13,2712

13,5764

12,966

[vedska

kruna

1

11,3654

11,5973

11,864

11,3306

[vajcarska

franak

1

77,765

79,352

81,1771

77,5269

V. Britanija

funta

1

120,069

122,519

125,337

119,702

SAD

dolar

1

76,2964

77,8535

79,6441

76,0629

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 10. 2010. godine

Zapo{qavawe stranaca Doma}i privrednici tako|e o~ekuju da se hitno donese zakon o zapo{qavawu stranih dr`avqana kako bi se broj stranih radnika u zemqi ograni~io kvotama. Strane kompanije anga`uju radnike iz drugih zemaqa, za koje ne pla}aju obaveze, tvrde u PKS-u. va kompenzacija du`nicima koji istovremeno imaju i potra`ivawa od buxeta, kao i uvo|ewe novih oblika finansijske podr{ke za likvidnost, tako {to }e Fond za razvoj preuzimati deo vlasni{tva nad preduze}ima do iznosa dospelih kredita. Privrednici tra`e da se donese i zakon o sistemu kreditnih garancija, kao i da se izmeni deo Zakona o javnim nabavkama

koji diskvalifikuje doma}a preduze}a u odnosu na strana. ^lanovi PKS-a smatraju da treba jasno definisati okvire za primenu modela privatnog i javnog partnerstva radi podsticawa investicija i razmotriti mogu}nost osnivawa specijalizovane razvojne banke za infrastrukturne i javne projekte. Treba doneti i dugoro~nu politiku podsticawa investicija, a

posebno je va`no da se poqoprivredna politika planira na dugi rok i da se usaglasi s EU. Zatra`ena je posebna pomo} za razvoj primarne poqoprivredne proizvodwe, pri ~emu treba obezbediti nov~ane premije proizvo|a~ima za isporu~ene koli~ine odre|enih poqoprivrednih proizvoda. Privrednici smatraju da je neophodno utvrditi ekonomski odr`ive paritete cena i predlo`ili su da se Robne rezerve osposobe odgovaraju}im mehanizmima za regulisawe tr`i{ta. Tako|e, hitno treba doneti zakone o zadrugama i robnim berzama. Da bi se pove}ali efekti programa za podsticaj gra|evinskoj industriji, treba razviti jasne kriterijume za izbor izvo|a~a i podizvo|a~a radova u pretkvalifikacionom postupku. Neophodno je sveobuhvatno reformisati javni sektor i preispitati opravdanost prakse formirawa raznih dr`avnih agencija i sli~nih institucija, a predlo`eno je i ubrzavawe reforme poreskog sistema, pri ~emu akcenat treba da bude na smawenu poreskog optere}ewa zarada, zakqu~io je Upravni odbor PKS-a. E. Dn.

PROPALI PREGOVORI O MINIMALNOJ CENI RADA

Gazde ne daju ni 100 dinara za minimalac ^lanovi Socio-ekonomskog saveta ju~e se nisu dogovorili o minimalnoj ceni radnog sata, izjavio ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji}. “Predlog sindikata je bio da minimalna cena rada bude 100 dinara po satu, dok je stav Ministarstva finansija bio da je prihvatqiva gorwa granica od 93 dinara, s ~im su se saglasili predstavnici poslodavaca”, rekao je Qaji} novinarima. Qaji} je dodao da se on zala`e za kompromis, to jest da minimalna cena rada bude pove}ana sa sada{wih 90 na 95 dinara, kako bi najni`a plata bila oko 16.500 dinara. “To je ekonomski opravdano i socijalno prihvatqivo re{ewe”, naglasio je Qaji} i dodao da }e Vlada odlu~iti o minimalnoj ceni rada, a da }e u narednih mesec dana biti ra|eno na unapre|ewu dijaloga u Socio-ekonomskom savetu, koji ~ine predstavnici Vlade, reprezentativnih sindikata i poslodavaca. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} je rekao da je za taj sin-

Radnici tra`e da minimalna cena rada, umesto 90 dinara po satu bude 100 dinara, a gazde nude samo 93 dikat neprihvatqivo da minimalna mese~na zarada bude mawa od 17.400 dinara, koliko bi bila ako bi najni`a cena radnog sata bila 100 dinara. Unija polsodavaca Srbije, kako je potvrdio predsednik

Unije Neboj{a Atanackovi}, smatra da je za sada{we stawe u privredi Srbije primereno da cena rada ostane 90 dinara po satu, ali da se poslodavci ne bi protivili ako bi bila pove}ana na 93 dinara.

ve}oj od pet posto. Rok otplate kredita bi bio pet godina, uz po~ek od godinu dana. D. U. MINISTAR RASIM QAJI]

Treba vi{e radnih mesta

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je ju~e da je osnovni ekonomski problem u Srbiji velika nezaposlenost. Po wegovim re~ima, pokazateqi lo{eg stawa ekonomije su nelikvidnost privrede, mali izvoz, niska konkurentnost, kao i malo u~e{}e proizvodwe i izvoza u rastu bruto dru{tvenog proizvoda. – Mora}emo da mewamo model dosada{weg rasta i razvoja, koji je bio utemeqen na stranim

investicijama, jer zemqa s osam miliona stanovnika ne mo`e imati jaku ekonomiju bez rasta izvoza i rasta prizvodwe – kazao je Qaji} prilikom susreta s najstarijim sugra|anima u Jahting klubu “Kej”. On je povodom desetogodi{wice od petooktobarskih promena u Srbiji ukazao da su sindikati zajedno s Vladom i Unijom poslodavaca mogli vi{e uraditi na unapre|ewu sveta rada u Srbiji.

U|osmo u EFTA Sporazum o slobodnoj trgovini izme|u Srbije i ~lanica Evropskog udru`ewa slobodne trgovine (EFTA), koje ~ine Island, Lihten{tajn, Norve{ka i [vajcarska, stupio je ju~e na snagu, saop{tilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Danom stupawa na snagu, dr`ave EFTA ukidaju sve carine za industrijske proizvode, a za poqoprivredne proizvode Srbija dobija tretman sli~an zemqama Evropske unije. Zbog specifi~ne ratifikacione procedure, danas }e otpo~eti primena sporazuma izme|u Srbije i [vajcarske i Lihten{tajna, dok se ratifikacija u parlamentima Norve{ke i Islanda o~ekuje po~etkom 2011. godine. EFTA predstavqa tr`i{te od potencijalnih 13 miliona potro{a~a. Stupawem na snagu sporazuma stvaraju se i dodatni uslovi za nove investicije iz tih zemaqa u srpsku privredu, kao i mogu}nost za me|usobnu saradwu radi zajedni~kog nastupa na tre}im tr`i{tima, navedeno je u saop{tewu. Srpski privrednici ima}e ubudu}e bescarinski pristup na tr`i{ta sa vi{e od 800 miliona stanovnika, zahvaquju}i, osim ovom, i sporazumima o slobodnoj trgovini sa EU, ~lanicama regionalne grupacije CEFTA, Ruskom Federacijom i Belorusijom i Turskom.


POQOPRIVREDA

subota2.oktobar2010.

Soja preko 30 dinara Protekle nedeqe na Produktnoj berzi u Novom Sadu najvi{e se trgovalo sojom novog roda. Cena se kretala u rasponu od 29 do 30,50 dinara kilogram, bez PDV-a, uz izra`en uzlazni trend. U odnosu na prethodnu nedequ, koja je registrovala prve poslove kupoprodaje nove soje, ovonedeqna ponderisana cena od 29,62 dinara, bez PDV-a, i vi{a je 5,48 posto. Trgovawe semenskom p{enicom se intenzivira, ali cena je nepromewena – 26,50 dinara kilogram, bez PDV-a. Vi{enedeqna pasivnost na tr`i{tu p{enice se nastavqa, a ponderisana nedeqna cena od 18,96 dinara kilogram u porastu je u odnosu na prethodnu nedequ od 1,17 posto. Promet kukuruza je podbacio. Ostvarena je prose~na cena od 17,43 dinara kilogram, bez PDV-a, {to je nedeqni pad za minimalnih 0,68 odsto.

„Perutnina” daleko od „Agro`iva” Slovena~ki proizvo|a~ `ivinskog mesa i prera|evina "Perutnina Ptuj" nije zainteresovan za kupovinu "Agro`iva", o ~emu se ovih dana spekulisalo u ovda{wim medijima. Ovo je "Dnevniku" potvr|eno u sedi{tu kompanije u Sloveniji. Kako ka`u, na tr`i{tu Srbije imaju dovoqno posla nakon kupovine "Topika" i ne razmi{qaju o novim akvizicijama u ovoj, a sigurno ni u narednoj godini. – "Perutnina" je u svojoj poslovnoj strategiji internacionalizacije na srpskom tr`i{tu materijalizovala svoje planove kada je preuzela ve}insko vlasni{tvo u "Topiku". Uspostavqawem i izgradwom vertikalnog reprodukcijskog lanca proizvodwe hrane od `ivinskog mesa, realizovali smo svoju strate{ku name-

ru – re~eno nam je u "Perutnini". U slovena~koj kompaniji navode da im je sada najbitnije unapre|ewe standarda kvaliteta i bezbednosti, od oranica, preko uzornih farmi do proizvodnog pogona, to jest u celom proizvodnom lancu. Tako|e, i mnogo ula`u i u

poziv za prodaju celokupne imovine, ~ija je vrednost procewena ma 3,7 milijarde dinara. Na prodaju su ponu|eni zemqi{te, objekti, postrojewa i oprema, udeli u drugim firmama i potra`ivawa od kupaca. Prodaje se i 33.000 kvadratnih metara zemqi-

U preduze}e „Topiko” U Ba~koj Topoli „Perutnina Ptuj” je u posledwe tri godine direktno investirala vi{e od 30 miliona evra informisawe potro{a~a o tim standardima. Ina~e, u preduze}e "Topiko" iz Ba~ke Topole "Perutnina Ptuj" je u posledwe tri godine direktno investirala vi{e od 30 miliona evra. Podsetimo, "Agro`iv" u ste~aju oglasio je javni

{ta u @iti{tu, oprema za uzgoj `ivine, inkubatori, oprema za klanicu, oprema za klawe, hla|ewe, pakovawe i zamrzavawe `ivinskog mesa, kamioni, hladwa~e, traktori i ostala poqoprivredna mehanizacija. Ponu|eni su i udeli u preduze}ima „Agro`iv

Uredba o mleku stvori}e korupciju

Pojavi}e se velike koli~ine kratkotrajnog mleka na tr`i{tu, a ono se kvari na policama, obja{wava prvi ~ovek „Imleka” Za "Imlek", kako ka`e, to prakti~no ni{ta ne zna~i, jer ova kompanija ~ak proizvede pedesetak odsto pasterizovanog i UHT mleka. – Ali, bi}e problema u primeni uredba. Neke mlekare prosto ne mogu to da ispune jer, recimo, proizvode samo sir. Trebaju im ma{ine da napune "paster" u pakovawa i druge tehnolo{ke mogu}nosti. Me|u takvima nisu samo male mlekare ve} i neke velike – ka`e Petrovi}. Osim toga, pojavi}e se velike koli~ine tog mleka, dodaje on. Onaj ko ne proizvodi dugotrajno, mora}e, po ovoj uredbi, da proizvodi 40 odsto pasterizovanog mleka, a to zna~i da }e do}i do velikih koli~ina kratko-

DNEVNIK

SLOVENCI NE]E PAN^EVA^KU KOMPANIJU

GENERALNI DIREKTOR „IMLEKA” SLOBODAN PETROVI]

Generalni direktor "Imleka" Slobodan Petrovi} ne o~ekuje da }e Vlada uspeti da re{i probleme na tr`i{tu mleka uredbom po kojoj su mlekare obavezne da 40 odsto sirovine prerade u dugotrajno i kratkotrajno. – To je vrlo nezgrapna uredba i bi}e te{ko primenqiva. Mnogi }e tra`iti da budu izuzeti iz toga jer nemaju tehnolo{kih mogu}nosti da tako rade, a pojavi}e se i korupcija. Svako }e izmi{qati da ne mo`e da primewuje uredbu, pa }e ga dr`ava osloboditi toga – kazao je Petrovi} u razgovoru za "Dnevnik".

c m y

6

trajnog mleka na tr`i{tu, a ono se kvari na policima, obja{wava prvi ~ovek "Imleka". – Mnoge mlekare ne mogu da obezbede ni transport svih tih koli~ina, a nemaju ni trgovine koje mogu da prime wihovu robu jer oni malim koli~inama koje proizvode snabdevaju 50 ili 100 prodavnica. Kada naprave tra`ene koli~ine, malo }e im biti i 500 prodavnica, a takvu mre`u nemaju – ka`e Petrovi}. A ako mlekare naprave toliko "pastera" i UHT-a, ne}e biti dovoqno kiselomle~nih proizvoda, sireva i jogurta, dodaje on. – Jedino mogu}e re{ewe je da se mlekarama tokom oktobra dozvoli uvoz sirovog mleka iz zemaqa u okru`ewu. Ne bi nam trebalo mnogo, mo`da tri miliona litara. To bi ko{talo oko pet miliona dinara, a zadovoqilo bi tr`i{te jer bi kra-

jem oktobra ili po~etkom novembra ono svakako trebalo da se stabilizuje. Pove}a}e se tada otkup, kao i uvek u ovo doba – ka`e Petrovi}. On napomiwe da zemqe CEFTA-e tako|e nemaju dovoqno sirovine, te da se iz BiH "povu~e" sve {to je slobodno pa bi trebalo da dr`ava obezbedi

Farmeri nezadovoqni Predstavnica Konzorcijuma proizvo|a~a sirovog mleka Sawa Bugarski tako|e je ocenila da Srbiji ne}e pomo}i nikakve uredbe jer se ne proizvode dovoqne koli~ine mleka. – Uredba nema nikakve direktne veze s proizvo|a~ima ve} s mlekarama, ali mi nije jasno kako Vlada mo`e uceniti neku privatnu kompaniju {ta }e i da li }e proizvoditi – ka`e ona, napomiwu}i da farmeri okupqeni u ovom konzorcijumu poku{avaju mesecima da objasne da mleka nema zato {to ne}e niko da ga plati, da proizvo|a~i nisu pla}eni dovoqno za svoju proizvodwu i da ne mogu stoku dr`ati gladnu.

uvoz iz EU bez carine, {to bi bilo najefikasnije i za wu najjeftinije. Drugo re{ewe je da se uvezu gotovi proizvodi, tako|e bez carine, ali to bi dr`avu previ{e ko{talo. Naravno, premije proizvo|a~ima moraju da se pove}aju dugotrajno da bi se tr`i{te stabilizovalo, napomiwe Petrovi}. Ina~e, od silnih spekulacija o tome da }e dr`ava dozvoliti slobodan uvoz mleka za sada nema ni{ta. Vlada je usvojila uredbu po kojoj }e svi koji se bave preradom mleka i izradom proizvoda od mleka morati od ukupnih otkupqenih koli~ina najmawe 20 odsto upotrebiti kao sirovinu za kratkotrajno pasterizovano mleko. Primewuje se od ju~e, pa do kraja ove godine. S. Glu{~evi}

DEMOGRAFSKA PROPAST SRBIJE

Gasi se svako ~etvrto selo Istra`ivawa pokazuju da se svako ~etvrto selo u Srbiji gasi, naro~ito brdskoplaninska, koja ve} decenijama propadaju ekonomski i demografski, saop{tila je Privredna komora Srbije. O kakvim je raz-

merama negativnog procesa i nestajawa srpskog sela re~ govori i podatak da u 702 naseqa u Srbiji (najvi{e u centralnoj Srbiji, a mawe u Vojvodini) `ivi mawe od po 100 stanovnika. Preciznije, 352 naseqa su s

mawe od 50 stanovnika, a 350 ih imaju izme|u 50 i 100, i to su, po pravilu, naseqa bez mladih, pa se zato procewuje da }e za dve decenije sela potpuno opusteti. – Ovom broju treba dodati jo{ 500 naseqa koja su na popisu 2002. godine imala od 100 do 150 stanovnika – izjavio je organizator Vlasinskih susreta, me|unarodnog nau~nog skupa koji se odr`ava ve} 16 godina i razmatra selo i `ivot u wemu, \ura Stevanovi}. Po Stevanovi}evim re~ima, u dana{wim selima Srbije `ivi i gotovo polovina stanovni{tva, a od tog broja 60 odsto wih se ne bavi poqoprivredom kao osnovnom delatno{}u. Sela toliko propadaju da }e od wih 4.600, ~ak ~etvrtina nestati relativno brzo, za dve decenije, navedeno je u saop{tewu. Istovremeno, u Srbiji svake godine umre ~ak 35.000 stanovnika vi{e nego {to se rodi. Doprinos odr`avawu Vlasinskih susreta, na kojima se izu~ava kretawe u srpskom selu, dao je i PKS i wen novinar-urednik Branislav Gulan. Oni su me|u dobitnicima zahvalnica za organizovawe i izve{tavawe o Vlasinskim susretima.

promet" i „Finansije" iz Pan~eva, „@ivinavet" iz Zrewanina, „Panonija" iz Crepaje, „Agro`iv

invest" iz @iti{ta, „Agro`iv" iz Bawaluke, „Pe{~ar promet" iz Banatskog Karlovca... Na prodaju su ponu|eni upravna zgrada „Agro`iva" u Pan~evu, osam silosa za sme{taj sto~ne hrane, turisti~ko-ugostiteqski objekti, prodavnice... Ina~e, pri~e da }e Slovenci preuzeti pan~eva~ku kompaniju nisu od ju~e. Pre dve godine u igri su bile slovena~ka NLB banka, koja je tada potra`ivala polovinu dugovawa "Agro`iva", odnosno "Perutnina". I pre toga slovena~ka `ivinarska kompanija merkala je "Agro`iv". Slovenci su u Pan~evu boravili nekoliko dana, obi{li ceo kombinat i sve {to ih je zanimalo, ali su i tada demantovali napise o tome da su zainteresovani za kupovinu srpske kompanije. S. G.


NAKON NESTANKA OBRU^A S TERENA NA KEJU

NA DETELINARI U PONEDEQAK

Stigao novi ko{ za basketa{e

Nakon pisawa „Dnevnika“ o novoizgra|enom ko{arka{kom terenu na Keju, i ~iwenici da je neko otu|io obru~ sa ko{a na kome se jo{ ni farba nije osu{ila, radnici „Puta“ ju~e su zamenili ko{ na pomenutoj lokaciji. U saop{tewu koje je prosle|eno medijima iz ovog preduze}a se ka`e da

je ovo samo jedan u nizu ispada vandala u gradu, i da su wihovi radnici u ovoj godini u~estvovali u gradwi 19 de~ijih i obnovi deset sportskih igrali{ta. Oni zato apeluju na sve sugra|ane da ovakve postupke spre~e ili ih prijave, kako bi tereni bili na raspolagawu svim rekreativcima. B. M.

Besplatna provera zdravqa

Dobrovoqci daju krv U Mesnoj zajednici „Detelinara“u Ulici Bra}e Popovi} 4 u ponedeqak od 8 do 10 ~asova organizuje se dobrovoqno davawe krvi. Akcija je uprili~ena povodom Dana Mesne zajednice, a u saradwi sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine. Z. D.

Kampawa „Otvorena vrata“ Doma zdravqa nastavi}e se danas u Mesnoj zajednici „Detelinara“ u Ulici Bra}e Popovi} 4. Od 9 do 13 ~asova gra|ani }e mo}i besplatno da provre nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, iz-

Novosadska subota2.oktobar2010.

K

Vandal pobe|en |ana, pa {ta bude, ve} da o wemu Grad vodi ra~una. Naime, {teta na basket terenu nije promakla nadle`nima, te je ko{ ekspresno sre|en. Tako i treba. Jer, prava je sramota da u gradu ni{ta novo ne mo`e da potraje bar nekoliko dana, a da neko ne{to „ne overi“. Sada se ponovo kre}e iz po~etka, pa dokle stignemo. Sve je ponovo pod konac a nadamo se da }e tako i ostati jer jo{ uvek, nadamo se, ima vi{e onih koji u`ivaju da zalamaju horoge, trojke i finte, umesto da slamaju obru~e. B. Markovi}

POMO], SAVET I INFORMACIJA PUTEM TELEFONA

Infocentar starijim sugra|anima Infocentar za starije osobe otvoren je ju~e u nameri da starijim Novosa|anima pru`i aktuelne informacije o razli~itim uslugama koje pru`aju udru`ewa gra|ana i ustanove koje se bave brigom o starim osobama. Gra|ani }e putem telefona 021/523–945 mo}i da dobiju detaqna obave{tewa o dostupnim uslugama, da dogovore posetu stru~nog tima, kao i da kroz kontakt s obu~enim osobqem i volonterima dobiju savet i podr{ku. Infocentar se nalazi u Crvenom krstu u Pionirskoj ulici 12, a telefonska linija }e biti otvorena svakog radnog dana od 8 do 15 ~asova. - Postoji ~itav niz aktivnosti za koje stariji sugra|ani ne znaju, pa ne koriste sva svoja prava, a ovako }emo imati evidenciju koji su wihovi zahtevi i potrebe i na osnovu toga uskladiti akcije – re-

kla je ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu i de~ju za{titu Sawa Stojanovi}. Pored operatera, gra|anima }e biti dostupni i terenski tim, koji }e procewivati potrebe i upu}iva}e starije sugra|ane na nadle`ne institucije, objasnila je stru~na saradnica Crvenog krsta Du{anka Stanoj~i}. Infocentar je deo projekta “Centar za pomo} starim licima”, a realizovan je u partnerstvu Crvenog krsta, Karitas Dekanata, DF SPC “^ovekoqubqe”, Ekumenske humanitarne organizacije i Novosadskog humanitarnog centra. Grad je za projekat izdvojio milion dinara. Pored otvarawa infocentra, Crveni krst je obele`io Me|unarodni dan starih osoba i u Dunavskom parku, gde su mladi volonteri delili bakama i dekama cve}e, poklon “Gradskog zelenila”. I. D.

V REMEPLOV

Laburisti voleli samoupravqawe Studijska grupa Laburisti~ke partije Engleske stigla je 2. oktobra 1956. u Novi Sad. Wih je zanimao politi~ki `ivot u lokalnoj sredini, pa su ceo dan proveli u razgovorima sa rukovodiocima Op{tinskog i Sreskog narodnog odbora. Drugog dana posete obi{li su fabriku poqoprivrednih ma{ina „Pobeda“, razgledali pogone i }askali sa radnicima, da bi potom dugo konferisali sa sindikalnim aktivistima preduze}a. Gosti su nastojali da {to boqe upoznaju sve vidove radni~kog samoupravqawa, o kojem se u to vreme po~elo mnogo govoriti u radni~kim i narodnim partijama Evrope. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

oliko su se zaqubqenici u basket obradovali kada je na Keju, nedavno, otvoren ba{ pravi teren, toliko su se iznervirali kada su pre nekoliko dana primetili da je jedan obru~ polomqen, a da je kasnije i nestao. [ta se ta~no desilo ne znamo, ali ovo ponovo otvara pri~u o tome kakvi smo u opho|ewu prema onome {to nije li~no ve} zajedni~ko. [to da se malo, ne ~ukne i zadrma je ipak „nova roba mora da se proba“. Me|utim, ~ini se da teren nije tek tako dat u ruke sugra-

mere krvni pritisak, urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e, nau~e samopregled dojke i provere gustinu kostiju. Otovrena vrata odr`ava}e se i u narednom periodu, uvek na drugoj lokaciji. A. D.

NA SPENSU OTVORENA KANCELARIJA ZA GRA\ANE, NADLE@NA ZA PROBLEME S GREJAWEM

Toplana s potro{a~ima o~i u o~i Novosadska toplana ju~e je otvorila kancelariju za odnose s potro{a~ima na prvom spratu Spensa, uz prisustvo predsednika Skup{tine grada Aleksandra Jovanovi}a, direktora Toplane Vladimira Jeli}a i direktora „DES“-a Radojice Xari}a. Potro{a~i }e sada mo}i da u direktnoj komunikaciji s Toplanom re{avaju te{ko}e s grejawem, ali i da sugeri{u i iskazuju mi{qewe i kritike na ra~un wenog rada. - Grejna sezona po~iwe uskoro i ono {to je va`no da Toplana bude spremna da kvalitetno i pouzdano greje. Toplana treba da ~uje mi{qewe gra|ana i wenih potro{a~a i u tom smislu je jeako va`no da postoji jedna ovakva kancelarija, gde gra|ani mogu da budu u kontaktu sa preduze}em. Meni je drago {to }e kancelarija raditi i subotom i radnim danima poslepodne. Gra|ani moraju da shvate da

je wihovo mi{qewe izuzetno va`no za gradska preduze}a i ustanove- izjavio je Jovanovi}. - Ne postoje gra|ani zbog javnih komunalnih preduze}a,

Grejawe mo`da ve} u nedequ Direktor Jeli} je naveo da je u ~etvrtak uve~e temperatura u 21 sat bila ispod 12 stepeni, koliko je odre|eno kao granica za ukqu~ivawe grejawa. On je rekao da je Toplana sremna, da ukoliko u naredne dve no}i temperatura bude ispod ove granice grejna sezona po~ne i pre 15. oktobra, {to je i propisano gradskom odlukom o grejawu, tako da, ako ostane hladno, grejawe mo`e o~ekivati ve} u nedequ. PO^IWE „SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA”

Fudbalski talenti imaju re~ Takmi~ewe „Spensova liga malih {ampiona“, nadmetawe mla|ih kategorija u malom fudbalu, odr`a}e se od od ovog meseca do marta naredne godine na Spensu. Utakmice }e se odigravati vikendom od 9 do 20 sati, a tokom zimskog raspusta odr`a}e se i turnir na kome }e pored prijavqenih ekipa u~estvovati i timovi koji }e biti pozvani kao gosti. Svi zainteresovani mogu pozvati broj telefona 4882-293 i 069/8668-037, a rok za prijavu ekipa je 8. oktobar. B. M.

Danas se ure|uje „Slavija” Mesna zajednica „Salajka“ pozivala je gra|ane da danas do|u i pomognu u ure|ewu sportskog objekta MRK „Slavija“ u Grn~arskoj ulici 45. Akcija ure|ewa po~iwe u 10 ~asova. Z. D.

potipisivati ugovore direktno s Toplanom o nabavci opreme i `eqenoj temperaturi u zgradi i da }e ovo biti jedno mesto okupqawa potro{a~a i Toplane – naveo je Jeli}. Ure|ewe eneterijera Toplana je poverila DES-u, i to je jedan od prvih slu~ajeva da se na ovakav na~in anga`uje preduze}e koje zapo{qava osobe s invaliditetom. „Zadovoqan sam {to smo u~estvovali u ovom poslu, a na{a saradwa ostvarena je po odredbama novog zakona o zapo{qavawu Foto: S. [u{wevi} osoba s invaliditetom. ve} ona postoje zbog gra|ana, i Ovo je va`no za obezbe|ivawe pod tim motom smo otvorili posla zaposlenima u preduze}u novu kancelariju, kako bismo za profesionalnu rehabilitabili bli`i potro{a~ima, da ciju“, rekao je Xari} i apelobismo ih ~uli {ta misle, da vao na druga javna preduze}a, bi imali priliku da reklamagrad i porajinu da koriste ovacije re{avaju u direktnom kve mogu}nosti i time pomogkontaktu s na{im zaposleninu osobama sa invaliditetom. ma, koji }e morati da budu vrRadno vreme kancelarije je lo qubazni. Otvorili smo mood 8 do 19.30 sati radnim dagu}nost direktnih `albi granima, dok je subotom ono od 9 |ana na osobqe Toplane i svado 13 ~asova. Od ju~e je tako|e ki takav slu~aj ubudu}e }u remogu}e ostavqati komenatre i {avati direktno. Kada krenepostavqati pitawa Toplani mo u nov sistem naplate nadam preko wihovog sajta na adresi se da }e na{i potro{a~i ovde www.nstoplana.rs. S. K.

GRADONA^ELNIK PRIMIO PENZIONERE

Grad brine o sedim glavama Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} i ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za socijalnu za{titu Sawa Stojanovi} primili su ju~e predstavnike i korisnike Gerontolo{kog centra „Novi Sad“, u okviru obele`avawa 1. oktobra - Me|unarodnog dana starih. - Obi~no se o na{em gradu govori kao gradu mladih i gradu studenata ali ne smemo zaboraviti da na teritoriji Novog Sada `ivi i preko 61.000 penzionera. Tokom proteklih godina, iz gradskog buxeta izdvajan je novac za izgradwu i nadogradwu objekata namewenih starijim sugra|anima a ve} nekolio godina za sve koji imaju preko 65 godina obezbe|en je besplatan gradski prevoz - naveo je Pavli~i} neke od projekata koji su finansirani iz buxeta grada. Grad je, izme|u ostalog, ulagao u nadogradwu Doma u Futogu, pri

Foto: A. Erski

Gerontolo{kom centru otvoreno je prihvatili{te sa 35 mesta, za dnevni boravak u Fru{kogorskoj ulici izdvojeno je 30 miliona dinara, a u planu je otvarawe preno}i{ta za besku}nike jer za sada postoji samo dnevni boravak pri prihvatnoj stanici u Gagarinovoj

28; u koji je Grad ulo`io 17 miliona dinara. Ovaj prijem organizovan je u okviru ve} tradicionalne manifestacije „Sun~ana jesen `ivota“, koja se svake godine odr`ava u oktobru a namewena je penzionerima i svim starijim Novosa|anima. J. Z.


NOVOSADSKA HRONIKA

subota2.oktobar2010.

c m y

8

DNEVNIK

PO^EO KARLOVA^KI GRO@\EBAL

Dani vina i muzike

Foto: S. [u{wevi}

GRAD OSVANUO I[ARAN UVREDQIVIM PORUKAMA

LSV: Prona}i pisce antigej grafita Natpis „Kakva vlada, takva i parada“, potpisan sa „SNP Na{i 1389“, osvanuo je ju~e i na fasadi zgrade na Trgu mladenaca u Novom Sadu u kojoj je sedi{te Lige socijaldemokrata Vojvodine. U saop{tewu LSV-a stoji da ta stranka o~ekuje da policija {to pre prona|e autore grafita kojima se vre|aju u~esnici predstoje}e Parade ponosa, pa ~ak i poziva na nasiqe prema wima. Uz podse}awe da je organizacija „SNP 1389“ zajedno sa „Obrazom“ bila me|u glavnim hu{ka~ima na nasiqe uo~i pro{logodi{we neodr`ane parade, LSV tra`i da Ustavni sud Srbije, koji razmatra predlog republi~kog javnog tu`ioca za zabranu ovog pokreta, ima u vidu i ovaj incident.

„Gra|anima Republike Srbije niko ne sme da uskra}uje prava garantovana Ustavom, a pogotovo to ne sme da ~ini organizacija poznata po pozivima na lin~ svih koji su na bilo koji na~in od wih druga~iji“, zakqu~uje se u saop{tewu Lige. Grafiti sa porukama usmerenim protiv predstoje}e Parade ponosa u Beogradu ispisani su na vi{e mesta u Novom Sadu, a potpisuje ih „SNP Na{i 1389“. Ista organizacija bila je potpisana i ispod plakata “Bulevar Ratka Mladi}a” kojima je uo~i ro|endana tog ha{kog begunca i sedmogodi{wice smrti Zorana \in|i}a bio prelepqen naziv Bulevara Mihajla Pupina u Novom Sadu. I. S.

Foto: A. Erski

PROMOCIJA KWIGE U GALERIJI „PROMETEJ”

Romologija na velika vrata

Kwiga „Na kowu s laptopom u bisagama:uvod u romolo{ke studije“ autora Dragoquba \or|evi}a predstavqena je sino} u Galeriji „Prometej“. Kwiga objediwuje wegove ranije napisane tekstove, ~ije objavqivawe treba da doprinese uvo|ewu romologije u akademsku, univerzitetsku zajednicu. - U svetu je ovo godina kwige i pismenosti i dobro je {to se ova kwiga, uz jo{ neke, pojavquje radi afirmacije romologije - kazala je sino} prof . dr Svenka Savi}. \or|evi} je ina~e doktor sociologije religije i istra`uje mogu}nosti interkulturalizma u multietni~kim i multikonfesionalnim dru{tvima, s posebnim osvrtom na Rome. Z. D.

Biografija Srba Kwiga „Biografije Srba zapadno od Dunava i Drine 1-3“ autora Jovana S. Radoj~i}a odr`a}e se u utorak u 19 ~asova u Galeriji „Pormetej“ na Trgu Marije Trandafil 11. O kwizi }e govoriti dopisni ~lan SANU dr ^aslav Oci}, prof. dr Du{an Ivani}, Zoran Kolunxija i autor. Z. D.

U prazni~noj atmosferi, uz vatromet i muziku tambura{a sino} je u Sremskim Karlovcima sve~ano otvorena ovogodi{wa Karlova~ka berba gro`|a, koja }e biti zavr{ena u nedequ. ^ast da ozvani~i po~etak te trodnevne svetkovine u slavu gro`|a i vina, koja ove godine proti~e u znaku velikog jubileja, osam decenija od odr`avawa prvog Sajma i izlo`be vina u Sremskim Karlovcima, pripala je prvom ~oveku grada, predsedniku Milenku Filipovi}u. Obra}aju}i se posetiocima sa velike pozornice na centralnom gradskom trgu, Filipovi} je istakao da su Sremski Karlovci grad tradicije i kulture i da zato ova manifestacija, koja sa mawim prekidima traje 80 godina, ima vi{e kulturnu dimenziju, nego va{arsku, i da je to ono {to je ~ini druga~ijom od ostalih sve~anosti tog tipa.

Foto: B. Lu~i}

sta nastupile “Frajle” zabavqaju}i posetioce oko dva sata, a potom je tu ulogu preuzeo Vlado

Zvezde dana{weg programa Gro`|ebala bi}e „Ribqa ~orba”, Haris Yinovi} i Tawa Bawanin Nakon „davawa znaka za po~etak“, otpo~eo je muzi~ki program, u kom su sino} osim tambura{a Mileta Nikoli}a i soli-

Georgiev. Wegovo muzicirawe je, kao i uvek do sada, u Karlovcima izazvalo ogromno interesovawe publike.

Festivalom de~je muzike „Licidersko srce“ na Trgu Branka Radi~evi}a u Sremskim Karlovcima u 11 sati po~iwe dana{wi program Gro`|ebala a nastavqa se u Ekolo{kom centru , gde u 12.30 ~asova sledi pozori{na predstava za decu „Muzika ili ni{ta“. U 13.15 sati u Ekolo{kom centru na redu je pozori{ni komad „Iscepana bajka“. U 14 sati na centralnom trgu po-

~iwe „Velika igraonica“. Dodela priznawa Dru{tva za negovawe tradicija i razvoj Karlovaca je u 16 sati na trgu, a potom po~iwe koncert karlova~kog OKUD-a „Brankovo kolo“ i KUD-a „Soko“ iz In|ije. Tawa Bawanin nastupa od 19 sati, a Haris Xinovi} od 20.20 ~asova. Koncert „Ribqe ~orbe“ je u 22.20, dok pola sata iza pono}i pevaju „Lav hantersi“. Z. Ml.

ORONULA OGRADA DOMA VOJSKE ZAPRETILA PE[ACIMA

Ne}e, vaqda, nekog poklopiti Upozorewe koje je zalepqeno na deo ograde Doma vojske Srbije u Dunavskoj ulici na kome pi{e „Pa`wa, opasnost, ograda se obru{ava, obilazi!“, nedvosmisleno govori da je bedem oronuo i da predstavqa potencijalni hazard za prolaznike. Ve}ina sugra|ana odreagova}e na pravi na~in i pre}i ulicu, ali {ta je s decom koja ne znaju da ~itaju i sa stranim turistima koji iz pravca pristana ovom ulicom kre}u ka centru grada. Wima se, daleko bilo, mo`e dogoditi da im se ovako nakrivqena ograda pokloni potpuno i izazove nesre}u. Na~elnik

Foto: F. Baki}

^ITAOCI PI[U SMS

Doma Vojske Du{an Mandi} ka`e za „Dnevnik“ da }e na pomenutom delu ograde ve} za nekoliko dana po~eti radovi. Prema wegovim re~ima, ona }e se, ukoliko to bude mogu}e, popraviti ili }e se deo bedema ru{iti i zidati novi. B. M.

065/47-66-452

Ala proizvodimo... Jedina fabrika koja je ostala u na{em gradu je kafana „Fabrika“ u Ulici kraqa Petra Prvog. 064/2466... *** Ne{to razmi{qam, nikada nismo ~uli ili u nekom novinskom ~lanku pro~itali ime onog ko je dao nalog da se ru{i bedem na Petrovaradinskoj tvr|avi. Ko li je koga potkupio da to ostane tajna? 062/8583... *** U Skup{tini (~itaj: kod OK. Korala) odigran je me~ (~itaj: igrica). Igra~i Cvetkovi}-Jovanovi}. Rezultat igice 0:0. Jedino je raja na dobitku. Izvukla je premiju svega novog: novo poskupqewe gasa, struje, hrane, poreza, novih nameta: za toplanu, {kolarinu... Ej, Srbijo, Srbijo, opet sam suzu pustio! Qubi{a 062/1758... *** Na {ta Vam li~i ovaj list “Dnevnik” iz 4 dela? Ima li na svetu ovakva slika i prilika ozbiqnih novina? Nema! Li~i na lo{eg u~enika i{~upane kwige. Uozbiqite se. 064/5838... *** Uprava [tranda napoqe!!! 062/280... *** U dobroj nameri, pozivam komandira PU Titel da do|e u [ajka{ i da se uveri u katastrofalno stawe na raskrnici Nikole Tesle - \ur|evo! Kolone vozila! Haos! Postavite pa-

trolu ovde. Bar u {picu! Da ne govorim o mali{anima koji su krenuli u {kolu! 064/9403... *** Kakav je to “Dnevnik” kada tekstovi idu „efekat na djecu....“? 064/1849... *** ^itam ove ~lanke o su|ewu onom Kova~evi}u (jo{ jedan bi-

to ide? Pretpostavqam da porodica Kova~evi} nema milion. Ili mo`da gre{im? E, u tom slu~aju neka vrate novac koji je ova dr`ava (~itaj narod) preko svojih neodgovornih korumpiranih predstavnika otela od gladnih ove zemqe i platila za osloba|awe i bahanalije wihovog ~eda. Ili }e mo`da tih milion dolara

na{awe nije ni{ta drugo nego bezo~no vre|awe ovog naroda. 062/8583... *** Sugra|anin/ka sa broja 063/1050... ne shvata da Parada ponosa nema veze sa ekonomijom, nego ima veze sa seksom. A ako misli da treba da se zove Parada ponosa, onda neka se izjasni

ser u na{em sudstvu, pored presude batina{ima i bitangama za napad i prebijawe novinara Teofila Pan~i}a). Kazna minimalna, tek da se zadovoqi forma i jo{ ni sudske tro{kove ne treba da plati??? Jel to sud radi gratis? A o milion dolara dosada{wih tro{kova ni re~i. Na ~iji rabo{

ostati kao jo{ jedna brqotina ministra Jeremi}a iliti wegovog ministarstva (kada ka`em jo{ jedna brqotina onda mislim na iznajmqivawe i pla}awe enormne sume za zakup onog luksuznog stana u Parizu namewenog Zorici Tomi} ili kome god ve}). Pa dokle vi{e ovako? Ovakvo po-

samo da li se ponosi ili ne, a ne da lupa gluposti. 064/1465... *** Srpski Pokret Obnove u Novom Sadu ka`e da je „na{a Maja“ neprihvatqiva za wih! A da li su oni prihvatqivi Maji i nama Novosa|anima?! Pa gospodo, ko vas dr`i? Ajd’ uzdravqu! 063/523...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota2.oktobar2010.

9

PAJTI], PAVLI^I] I NOVAKOVI] NA GRADILI[TU OD ULICE KORNELIJA STANKOVI]A DO RUMENA^KOG PUTA

Nastavak Bulevara Evrope motor razvoja Gradili{te tre}e deonice Bulevara Evrope od ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, na kojem su po~eli pripremni zemqani radovi, obi{li su ju~e predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajti}, gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}. Istakli su zna~aj izgradwe saobra}ajnice i wen pozitivan uticaj na razvoj grada time {to }e se otvoriti nove gra|evinske zone du` Bulevara Evrope, koji }e na kraju iza}i na autoput. - Novi Sad je jedini grad u Pokrajini koji zbog mehani~kog priliva ima stalni rast stanovni-

{tva. U posledwih nekoliko godina dobio je 30.000 novih stanovnika, u proseku 4.000 godi{we, i zbog toga je neophodno da se obezbede infrastrukturni i uslovi u oblasti obrazovawa, zdravstva i sve {to je potrebno da bi se obezbedio pristojan `ivot novim stanovnicima glavnog grada Pokrajine. Stoga je Pokrajina u protekle ~etiri i po godine 22 milijarde

Foto: R. Hayi}

dinara investirala u Novi Sad, u zdravstvene i obrazovne institucije, a zajedni~ki s gradom gradimo novi "@e`eqev" most da bi se obezbedio daqi i br`i privredni razvoj - izjavio je tom prilikom Pajti}. - Zadovoqan sam {to u godini kriznoj godini u kojoj imamo dvostruko mawi buxet od onog iz 2008. uspevamo da nastavimo velike

projekte. Radimo trasu ne{to kra}u od dva kilometra, zavr{avamo u naredne dve do tri nedeqe i pun profil Bulevara Evrope od Futo{ke ulice do Ulice bra}e Grulovi} i povezujemo Novo naseqe, Detelinaru i delove Telepa. Investicije su na ovom delu Bulevara Evrope ne{to mawe od 500 miliona dinara. Naredne godine radimo projekat za ne{to vi{e od tri kilometra posledwe deonice od Rumena~kog puta do autoputa, sa mostom preko kanala DTD. To je poduhvat kojim bi Novi Sad dobio obilaznicu iz pravca Subotice. Dobijamo i novu ekonomsku zonu, a istovremeno smo u pregovorima s vojskom oko kasarne "Jugovi}evo", gde dobijamo 170 hektara gra|evinskog zemqi{ta. Kada re{imo pitawe Ran`irne stanice potpuno nam se otvara ovaj pravac i o~ekujem da }e pored investicija koje su u toku ovde biti glavni zamajac privrede Novog Sada i mesto odakle }e se stabilno puniti buxet grada - naveo je Pavli~i}.

- Ove, i tokom idu}e godine, najve}i profesionalni izazov za Zavod za izgradwu grada bi}e izgradwa Somborskog bulevara, Bulevara Evrope, novog "@e`eqevog" mosta i novog mosta na stubovima nekada{weg Franc Jozefovog. Ova saobra}ajnica je izuzetno va`na, jer najve}i novosadski komunalni problem jesu gu`ve u saobra}aju. Kada uradimo Bulevar Evrope, ne samo na potezu od ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, ve} i od Rumena~kog puta do autoputa, znatno }emo, ili ubla`iti problem, ili ga potpuno re{iti. – rekao je Novakovi}. Du` skoro 1.800 metara tre}e deonice Bulevara Evrope bi}e izgra|en magistralni vodovod, atmosferska kanalizacija, saobra}ajne povr{ine i javna rasveta. Kolovozne trake {irine sedam metara razdvaja}e ostrvo {iroko pet metara, dok }e pe{a~ke i biciklisti~ke staze biti izgra|ene, u prvo vreme, samo sa isto~ne strane Bulevara, dok se ne re{e imovinsko-pravni odnosi na zapadnoj strani. Na delu gradili{ta od 1.147 metara izvo|a~ radova je "Europark" iz Jajinaca, koji ima rok do 15. novembra da zavr{i putarske radove, vredne 244.581.626 dinara. Deonicu od 632 metra i rekonstrukciju 340 metara Rumena~kog puta radi "Put-invest" iz Sremske Kamenice za 243.854.582 dinara i sa rokom do 15. novembra. GP "Graditeq NS" izgradi}e vodovod i atmosfersku kanalizaciju za 89 dana i 113.148.887 dinara. S. Krsti}

Deca re{avala saobra}ajne rebuse \aci iz osnovnih {kola "Vuk Karaxi}" i "Ivan Gunduli}" u~estvovala su ju~e u akciji "Hjundai bojice za bezbedne ulice" koju je na platou Spensa organizovalo preduze}e "Hjundai Auto" u saradwi sa pripad-

nicima Ministarstva unutra{wih poslova. Deca su crtala, re{avala kvizove i konkretne situacije na improvizovanoj raskrsnici i tako u~ila o bezbednosti u saobra}aju. I. S.

KIC U FUTOGU OBELE@AVA DE^JU NEDEQU

Izlo`ba i va{ar

Povodom De~je nedeqe, u Futogu se danas prire|uje bogat program. U 10 ~asova se u Galeriji Kulturno-informativnog centra "Mladost" (KIC) otvara izlo`ba Ateqea 51, nazvana "Umetnost - u`ivancija", a od 10

~asova do podneva traja}e va{ar i izlo`ba de~jih radova na platou KIC-a. Muzi~ko-scenski program "Zajedno smo lep{i, zajedno smo ja~i" odr`a}e se u utorak u 18 ~asova u KIC-u. Z. D.

Popust u Gradskoj biblioteci Podovom De~je nedeqe koja se obele`ava naredne sedmice od 4. do 9. oktobra, Gradska biblioteka daje popust najmla|im ~lanovima. Deca do 14 godina mogu se upisati za 150 dinara, a ~lanarina te~e od datuma upisa do istog datuma naredne godine. Za starije korisnike od 14 godina ~lanarina }e tokom De~je ne-

deqe biti jeftinija za 50 odsto od uobi~ajene cene. Gradska biblioteka je od 4. do 9. oktobra pripremila i razli~ite besplatne programe za decu. Informacije o tome mogu se dobiti telefonom, na broj 661 - 00 - 81 i na internet adresi www.gbns.rs Z. D.

BEOGRADSKI MODEL STI@E U „RADOSNO DETIWSTVO”

Visina plate pisa}e cenu vrti}a Roditeqi, ~ija deca idu u vrti}e "Radosnog detiwstva" od kraja godine mogu o~ekivati da }e boravak mali{ana pla}ati u zavisnosti od prihoda koje ostvaruju. Direktor gradskih vrti}a, Borislav Samarxi} obja-

Oni sa platom od 100.000 dinara, pla}ali bi gotovo punu cenu od 10.000 dinara. Sada se de{ava da neki dobrostoje}i pla}aju i mawe od onih sa ni`im primawima snio je ju~e za "Dnevnik" da su u toku konsultacije u ciqu pronala`ewa najpravednijeg modela pla}awa, u odnosu na sada{wi. - Dobili smo od gradona~elnika Igora Pavli~i}a saglasnost da se uskoro ovaj "beogradski" model i kod nas sprovede. ^ekamo samo da Beogra|ani dorade na~in finansirawa na osnovu socijalnog statusa roditeqa - isti~e Samarxi}. Ovaj model prema socijalnom statusu porodice bi, prema re~ima sagovornika najpravedniji, jer sada se de{ava da oni dobrostoje}i pla}aju mawe iznose za vrti}, od onih sa ni`im primawima.

- Primera radi, ako neko ima 100 hiqada dinara platu, pla}ao bi ne{to blizu pune cene i to

prihodi nula, bi}e u socijalnom statusu i pla}a}e minimum – isti~e Samarxi}. Nagla{ava i da

Kontrola potvrda uz podr{ku policije Direktor "Radosnog detiwstva" Borislav Samarxi} ka`e da se trenutno uz podr{ku policije kontroli{e verodostojnosti svih potvrda roditeqa, ~ija su deca upisana u vrti}e tokom posledweg konkursa. Na taj na~in utvr|uje se da li su roditeqi podneli stvarnu sliku socijalne karte u svom doma}instvu. bi iznosilo 10.000 dinara. Oni sa prihodima od 50.000 pla}ali bi oko pet hiqada, a ako su nekom

U NOVEMBRU VELIKI KONCERT NA SPENSU

@eqko Joksimovi} peva Novosa|anima

Novosadski koncert @eqka Joksimovi}a odr`a}e se u Velikoj dvorani Spensa u subotu 6. novembra, u 21 ~as. Ulaznice se mogu kupiti od ponedeqka 4. oktobra na blagajni Spensa i u prodavnici "Gigstiks", koja se nalazi u Pariskom magazinu, po ceni od 1.500 dinara za parter, 1.200 za tribine i 900 dinara za mesta na balkonu. Joksimovi} u glavni grad Vojvodine dolazi posle raspodatih koncerta u Skopqu i Sarajevu, na kojima su ga slu{ale destine hiqada qudi. Popularni peva~ i kompozitor je ove godine sa pesmom “Qubavi” na “Balkan mjuzik avordsu” odr`anom u Sofiji osvojio nagradu za najboqu pesmu i najboqi mu{ki vokal. N. V.

sada nije pravedno da neko ima platu dve hiqade evra, a neko 20 evra i da pla}a istu cenu.

Prema wegovim re~ima, u zavisnosti od uzrasta i du`ine boravka dece u vrti}ima, roditeqi trenutno mese~no izdvajaju od 1.300 do 3.160 dinara, {to je petina ekonomske cene. Ve}i deo boravka, finansira se novcem iz buxeta Grada. - Ovo su zaista mizerne cene. Deca dnevno provode od {est do osam sati u vrti}u, a neki i du`e. Za taj novac imaju svakog dana doru~ak, ru~ak, u`inu, tamo spavaju i obrazuju se – ka`e Samarxi}. "Radosno detiwstvo" ima naravno obavezu da dobavqa~ima hrane sve pla}a na vreme. ^lan gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} potvrdio je za na{ list da se ve} du`e vreme razmi{qa o prelasku na novi sistem pla}awa na osnovu socijalne skale. Ipak, kako ka`e i tu treba biti obazriv, po{to puno wih radi na crno, ili za minimalac, te je u nekim slu~ajevima te{ko utvrditi pravo stawe. Zato bi kako ka`e, najpo{tenije bilo gledati {ta se upla}uje i koliko u PIO. Za ovaj sistem naplate bi}e najlak{e utvrditi li~ne dohotke roditeqa koji rade u javnim i dr`avnim institucijama. Q. Nato{evi}

GRADONA^ELNIK PRIMIO AMBASADORA AZERBEJYANA

[ansa za privrednu saradwu Gradona~elnik Igor Pavli~i} primio je ju~e u Gradskoj ku}i ambasadora Azerbejxana Eldara Hasanova, koji je tom prilikom izrazio zadovoqstvo zbog posete Novom Sadu, saop{teno je iz Gradske ku}e. Hasanov je naglasio da Azerbejxan i Srbija imaju mnogo sli~nosti, da neguju dobre odnose, kao i da

wegova zemqa ima nameru da ostvari saradwu sa Novim Sadom, najpre u oblasti privrede i kulture. Pavli~i} je naglasio da Novi Sad nudi brojne povoqnosti investitorima koji su zainteresovani za ulagawe i otvarawe novih radnim mesta u na{em gradu. B. M.

Foto: F. Baki}

@ene na crti

Takmi~ewe `ena u ga|awu elektronskih meta laserskom pu{kom odr`ano je ju~e u sali tri Master centra Novosadskog sajma, a u konkurenciji 24 takmi~arke pobedila je na{a koleginica Gordana Malenovi}; dok su drugo i tre}e mesto osvojile Marina Sim~evi} i Valerija \urkovi}. Takmi~ewe je odr`ano u okviru manifestacije "@ene na crti", u organizaciji Nacionalne asocijacije za oru`je Srbije i Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790, u ciqu edukacije `ena o najosnovnijim pravilima bezbednog rukovawa oru`jem. N. H.

Pripreme za maraton pri kraju Pripreme za novosadski NIS maraton teku u najboqem redu i skoro sve je spremno za po~etak takmi~ewa, re~eno je na ju~era{wem sastanku organizacionog odbora. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} rekao je da ova manifestacija predstavqa promociju zdravog na~ina `ivota i da je od izuzetnog zna~aja za grad, zbog ~ega je izdvojeno 1,2 miliona dinara iz

gradskog buxeta. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Novosadskog maratona, zdravstvenih ustanova, Crvenog krsta, policije, GSP-a i drugi. Ove godine maraton }e se odr`ati u nedequ 10. oktobra, a vi{e informacija nalazi se na sajtu www.marathon.org.rs, na kome se mo`e i prijaviti za u~e{}e. R. Z. i J. @.


10

subota2.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD DANAS U JASKU

Jesen ide, duwo moja, kukuruzi ve} su zreli JAZAK:: U Jasku }e se danas odr`ati Osma privredno-turisti~ka manifestacija „Jesen ide, duwo moja, kukuruzi ve} su zreli”. „Ve~e pesme i vina” obele`ilo je sino}ni po~etak manifestacije u Etno ku}i u Jasku dru`ewem sremskih pesnika i izlo`bom slika Qiqane ]iri}. Program se nastavqa danas ispred Etno ku}e u Jasku u 12 ~asova postavqawem izlaga~kih {tandova i dolaskom oldtajmera. Vreme od 13.30 ~asova rezervisano je za goste koji }e biti uslu`eni sremskim specijalitetima (kobasicama, ~varcima, krvavicama, gibanicom, {trudlom, doma}im sokovima, rakijom i vinom). Dok }e gosti razgledati Etno ku}u, sve~ani defile oldtajmera kre}e do Male Remete gde }e prikupiti goste i dovesti ih u Jazak. U 15 ~asova po~iwe kulturno-umetni~ki program pod nazivom „Ples sa duwom”. Od

takmi~arskih disciplina u okviru programa predvi|eni su izbor najure}enijeg dvori{ta, najboqeg kotli}a i najlep{eg {tanda, izbor najkrupnijih plodova jeseni i proizvoda od duwe i kukuruza. Deca }e se takmi~iti likovnim i literarnim radovima, suvenirima od plodova jeseni, pucawem iz bi~a, pucawem topovima od blata, pravqewem ~ardaka od ~okawa i u plesu sa duwom. Zinteresovani za {tandove za izlagawe proizvoda i takmi~arske discipline - kuvawe kotli}a mogu da se prijave telefonom na brojeve: 066 9130999, 060 6130999, 064 0227206 i 022 468 456. Ovogodi{wa manifestacija zavr{ava se projekcijom filma \or|a Bala{evi}a „Kao rani mraz” u 20 ~asova, u sali Doma kulture, u Jasku. Ulaz je slobodan, a pozivnica je gostima ulaznica. S. B.

DNEVNIK HUMANITARNA AKCIJA NARODNE KANCELARIJE

Donacija za Gerontolo{ki centar

VRBAS: Predstavnici Narodne kancelarije Predsednika RS, posetili su ju~e povodom Dana starih Gerontolo{ki centar u Vrbasu, kojem su tom prilikom uru~ili donaciju vrednu 500.000 dinara. Vrbaskom centru za stara i obolela lica predata je oprema neophodna za funkcionisawe ove ustanove me|u kojima su se na{la ortopedska pomogala, sanitetski materijal, posteqina, televizori kao i dru{tvene igre. Prema re~ima zamenika direktora Narodne kancelerije Dejan Marinkovi}a, donacija za Ferontolo{ki centar u Vrbasu, jedna je od preko hiqadu humanitarnih akcija u kojima je Narodna kancelarija u~estvovala u prethodnih {est godina koliko postoji. - Posledwih nekoliko godina vi{e pa`we se posve}uje dru{tve-

no ugro`enim grupama i starijoj populaciji u Srbiji, otuda i ova pomo} za Gerontolo{ki centar, a sasvim sam siguran da }e na{a saradwa biti nastavqena i u budu}e - rekao je Marinkovi}. Prema re~ima direktorice Gerontolo{kog centra u Vrbasu Radmile Musi} svaka pomo} ovoj ustanovi je dobrodo{la jer ona umnogome i zavisi od donacija. - Na{ Gerontolo{ki centar postoji ve} sedam godina i u wemu je sme{teno 125 korisnika, od kojih su ve}ina raseqena i izbegla lica sa podru~ja biv{e Jugoslavije. Wima je svakako va`no da znaju jo{ uvek postoje qudi koji su spremni da pomognu, jer za wih je i mala pomo} znak da nisu odba~eni i zaboravqeni - ka`e Radmila Musi}. N. Perkovi}

ZA NEDEQU DANA PE]INCI DVA PUTA POMOGLI IZBEGLICAMA

Materijal za popravku krovova, podova i kupatila PE]INCI: Za samo nedequ dana op{tina Pe}inci je po drugi put dodelila pomo} izbeglim licima u gra|evinskom materijalu. Ovoga puta ~etrnaest porodica dobilo je pomo} za adaptaciju stambenih objekata, u vrednosti od po 375.000 dinara. Ugovore o dodeli pomo}i, korisnicima je uru~ila poverenik za izbeglice Dragica Petkovi}. Komesarijat za izbeglice Republike Srbije je op{tini dodelio milion i 875 hiqada dinara, a na tu sumu op{tina Pe}inci je obezbedila jo{ 10 odsto sredstava. - Najvi{e je bilo zahteva za pomo} u opremawu kupatila i

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (11 i 18), „Matorani“ (19.45), "Po~etak" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Divqe travke" (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena "Jovan \or|evi}": Forum za novi ples "[ampawac i jagode" (20.30) Pozori{te mladih mala sala "Baba Jaga" (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: (de~ak i devoj~ica) Mirjana Kibuca iz Novog Sada. DEVOJ^ICE: Svetlana Kolari}, Ivana Vukovi}, Marina Markov, Olivera Kokinovi}, Nadica Babi}-Merganz i Dragana Brdar iz Novog Sada, Slavica ]irkovi} iz Br~kog, Sla|ana Malini}, Erika Ra{kovi} i Andrea Horvat iz Be~eja, Bojana Trajkovski iz Beo~ina, Jelena Rodi} iz Ba~ke Topole, Sawa Valen~ik iz Pivnica, Sne`ana Nikoli} iz \ur|eva i Aleksandra Bosak iz Rumenke. DE^AKE: Larisa Vidakovi} iz Novog Sada, Helena [panovi} i Milena Gostovi} iz Be~eja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Zorka Ilije Vuruni} (1939) u 12.30 ~asova, Terezija Karoqa Kova~ (1959) u 13.15, Milan Milana Vidi} (1930) u 14, Trwina Lazara Kova~evi}(1928) u 14.45 i Branislav Nikole Pa~ari} (1951) u 15.30. Na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu u 11 ~asova bi}e sahrawena Olga Vilima [ari} (1919). Na Mesnom grobqu u Veterniku u 13 bi}e sahrawena Draga Stojana Mandi} (1941). Na Dowem starom grobqu u Futogu u 13 bi}e sahrawena Zorka Spasa Baniji} (1927).

renovirawu krovova, a mogla su da konkuri{u samo izbegla lica i nije svim korisnicima dodeqen maksimalan iznos, ve} su paketi materijala definisani prema potrebama iskazanim u zahtevu - naglasila je Dragica Petkovi}. Rade Crnobrwa, izbeglica iz Dvora na Uni, ka`e da mu ova pomo} mnogo zna~i jer ve} petnaest godina `ivi u Srbiji, a nema higijenske uslove jer, najpre kao podstanari, potom u staroj ku}i koju je sam kupio i obavio, nije bilo kupatila. Ova pomo} }e omogu}iti porodici Crnobrwa da urede kupatilo i pretresu krov. A. N.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

c m y

DNEVNIK

subota2.oktobar2010.

11

STANARI BARAKA „TERMOELEKTRANE – TOPLANE” TRI MESECA U MRAKU

[qive krive za nestanak struje ZREWANIN: Stanari baraka „Termoelektrane – Toplane” u Zrewaninu, u ulici Pan~eva~ka bb, od 1. jula nemaju struje, a za ta tri meseca niko im nije pomogao da dobiju normalne uslove za `ivot. Oni su ju~e javno apelovali na nadle`ne da ih izbave iz nezavidne i te{ke situacije, upozoravaju}i da im je direktno ugro`ena egzistencija. U pomenutim barakama naseqeni su qudi razli~itih uzrasnih kategorija, koji su devedesetih godina u Zrewanin do{li kao izbeglice iz ratom zahva}enih podru~ja u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Komesarijat za izbeglice tada ih je uputio u barake koje se elektri~nom energijom i vodom snabdevaju iz „Termoelektrane – Toplane”. - Po nalogu tog preduze}a decembra 2009. je Elektroteh-

ipak, biti prolongirano do prole}a ove godine – pri~a jedan od stanara Zlatibor Paunovi}. On veli da su se `iteqi baraka obratili gradona~elniku Zrewanina Mileti Mihajlovu i povereniku za izbeglice u Gradskoj upravi Vjerki Hrubik i predo~ili im problem. U me|uvremenu, snabdevawe elektri~nom energijom bilo je uredno. - Me|utim, 30. juna 2010. dete iz porodice koju je u barake uputio Centar za socijalni rad, ubacilo je nezrele {qive u razvodnu kutiju od struje, {to je izazvalo varni~ewe. Odmah smo prijavili Toplani {ta se dogodilo, kako bi nakratko iskqu~ili struju dok kvar ne bude otklowen, da ne bi do{lo do gore havarije. Struja je odmah iskqu~ena i

KA]/@ABAQ: Deonica Ka} -@abaq na magistralnom putu M7 Novi Sad-Zrewanin bi}e danas otvorena za saobra}aj, dok }e od nedeqe na snazi ponovo biti re`im potpune obustave saobra}aja od 6.30 do 17.30 ~asova, saop{tavaju iz Puteva Srbije. Iz smera Novog Sada ka Zrewaninu saobra}aj se, na petqi „Ka}” usmerava desno na regionalni put R-110 kroz naseqe Ka} do naseqa [ajka{, zatim levo kroz naseqe \ur|evo do raskrsnice

wa problema i sprovo|ewa socijalne za{tite. Nakon wihovog uvida u realno stawe, ovda{wim me{tanima nije dostavqen nikakav pismeni, ni usmeni zakqu~ak. - Poverenik za izbeglice Vjerka Hrubik sve vreme se oglu{uje o na{ problem, ogra|uju}i se pri~om da nismo priznati kao kolektivni izbe-

vi {estoro dece koja poha|aju osnovnu {kolu. Higijenu, ba{ kao i wihovi roditeqi, odr`avaju greju}i vodu u {erpama i loncima na avlijskim kazanima. Na taj na~in uglavnom i spremaju hranu. - Ovako je bilo i 1946. godine. Da nemamo vode, znao bih {ta da uradim, doneo bih je u kantama. Struju ne mogu da do-

Opasno po `ivot

Higijenu odr`avaju greju}i vodu u {erpama na avlijskim kazanima

tako je do dan-danas – poja{wava Paunovi}. Stanari su dobili dopis u kome se navodi da je Elektrotehni~ki institut DEC proglasio instalacije potpuno neispravnim. Obratili su se ponovo gradona~elniku, po ~ijem nalogu u barake dolaze socijalni radnici radi analizira-

gli~ki centar i pored toga {to ve} gotovo dve decenije tu `ive porodice izbegle iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. S obzirom da se bli`i zimski period, veliki problem za nas predstavqa}e i grejawe – ukazuje Paunovi}. Od stanara sa kojima smo pri~ali saznajemo da ovde `i-

OTVOREN POGON NOVIH TEHNOLOGIJA U IRIGU

Salata za evropsko tr`i{te IRIG: Ju~e je u Irigu Pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi} otvorio 79. pogon novih tehnologija DOO „Planten”, pogon za hidroponsku proizvodwu salata u Irigu. U neposrednoj blizini staklenika Growrasad-a na povr{ini od 2,5 hektara, pogon je snabdeven najsavremenijom opremom za proizvodwu salate na otvorenom prostoru i koristi hidroponsku tehnologiju iz Belgije. Otvaraju}i novi pogon u Irigu prof.dr Petrovi} je rekao da je u posledwe dve godine ulo`eno 10 miliona evra, zajedno sa 40 miliona privatnog kapitala u 79 novih pogona, a zaposleno je preko 20.000 radnika. - Ovaj pogon za 16 vrsta salata o~ekujemo da }e na}i svoje mesto na Evropskom tr`i{tu s obzirom na kvalitet, standarde koji su ispuweni u poqoprivrednoj proizvodwi. Ova investicija i za nas je od veoma izuzetnog zna~aja, jer smo obezbedili preko 120 radnih mesta. Pokrajinska vlada nastavi}e i daqe da podr`ava,kada su u pitawu ovakvi projekti, objediwavawe privatnog i dr`avnog kapitala, tako da je ve} za ovu godinu odobreno 15 novih projekata sa 2.900 novih radnih mesta, a

mi o~ekujemo da }e se do kraja godine pokazati interes privatnih kompanija da odobrimo jo{ pet novih projekata - rekao je prof. dr Petrovi} na sve~anom otvarawu. Investiciona vrednost pogona iznosi 75.000.000 dinara a Vlada AP Vojvodine je preko Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj za realizaciju pogona izdvojila 20.000.000 dinara. Pogon DOO „Planten” u Irigu snabdeven je najsavremenijim opremom za proizvodwu salate na otvorenom prostoru i koristi hidroponsku tehno-

logiju iz Belgije. Primewena tehnologija u doma}im uslovima omogu}ava proizvodwu 16 vrsta salate u osam turnusa godi{we i daje izuzetan kvalitet proizvoda. Obim proizvodwe je oko milion biqaka salate godi{we. Najve}i deo proizvodwe }e se plasirati na tr`i{te EU, a mawi deo u velikim marketima u Srbiji. Planirani ukupan godi{wi prihod je 500.000 evra. Realizacijom ovog pogona zaposli}e se 20 novih radnika direktno u proizvodwi i 100 radnika kroz razne vidove kooperacije. S. Bojevi}

@abaq i daqe magistralnim putem M7 ka Zrewaninu. Iz smera Zrewanina ka Novom Sadu, saobra}aj se usmerava desno na rskrsnicu „@abaq”, na regionalni put R-122 do raskrsnice za Temerin, zatim levo na regionalni put R-104 do Temerina i daqe regionalnim putem R-104 ka Novom Sadu. Izmena re`ima saobra}aja bi}e na snazi svakodnevno od ponedeqka do subote u istom terminu do zavr{etka radova.

U OKVIRU PREKOGRANI^NE SARADWE SRBIJE I MA\ARSKE

Jovo Mandrapa za {poretom

Poverenik za izbeglice u Gradskoj upravi Vjerka Hrubik odbacila je optu`be da se sve vreme oglu{uje o problem stanara baraka. Ona veli da je u~inila sve {to je u wenoj ingerenciji. - Redovno obilazim stanovnike baraka, iako ve}ina vi{e nema status izbeglica jer je prihvatila dr`avqanstvo Republike Srbije. Od 37 stanara, me|u kojima ima i domicilnog stanovni{tva, samo je devetoro lica sa statusom izbeglica – rekla je Hrubikova i naglasila da je do nestanka struje do{lo gre{kom samih `iteqa i da bi ponovno ukqu~ewe bilo opasno po `ivot gra|ana i imovinu. ni~ki institut DEC proverio elektri~ne instalacije. U stru~nom nalazu je navedeno da su instalacije koje dovode struju do baraka ispravne, dok su u samim objektima one u lo{em stawu. Tom prilikom je konstatovano da je iz bezbednosnih razloga neophodno iskqu~iti struju, ali da }e to,

Put od Ka}a do @abqa samo danas otvoren za saobra}aj

nesem – veli Jovo Mandrapa (73), koga zati~emo za {poretom, dok na vatri od {apurika, pe~e papriku. Do zakqu~ewa ovog broja nismo uspeli da dobijemo zvani~an komentar iz Panonskih elektrana preduze}a u ~ijem sastavu posluje Termoelektrana toplana Zrewanin. @. Balaban

Podr{ka za o~uvawe starih zanata SENTA: Civilni centar „Ci-Fi” i Udru`ewe rukotvorilaca „Rozeta” zapo~eli su realizaciju projekta „Tradicija i inovacija u manufakturi” sa partnerima iz Republike Ma|arske, Regionalnim udru`ewem Ju`ne nizije za istra`ivawe dru{tvenih nauka i Etnografskim udru`ewem za narodnu umetnost Dunav - Tisa. Predsednici Civilnog centra „CiFi” i Udru`ewa „Rozeta” Ferenc @oldo{ i Agne{ Na| Abowi iz Sente i rukovodilac i asistent projekta @olt Fig i Gabor Feleki iz Ma|arske ka`u da bi kroz program „Tradicija i inovacija u manufakturi” trebalo da se evidentiraju oni koji se bave starim zanatima i izradom rukotvorina, i pru`i pomo} u organizovawu wihovog rada, razvoju proizvodwe, organizovawu tr`i{ne infrastrukture i komercijalizaciji pronala`ewem tr`i{ta za rukotvorine i proizvode starih zanata. Na taj na~in }e se, kako isti~u, stvarati uslovi za opstanak tradicionalnih zanata.

VR[^ANI DUGUJU 450 MILIONA DINARA ZA GREJAWE

Imaju para za advokate, a nemaju za ra~une VR[AC: Pred po~etak grejne sezone u Vr{cu komunalno preduze}e „Drugi oktobar” zvoni za uzbunu zbog zama{nih dugova, kako onih koji se greju preko sistema dveju toplana, tako i onih koji za to koriste prirodni gas. Ukoliko do po~etka grejne sezone, du`nici ne izmire dugovawa ili se ne dogovore sa distributerom osta}e bez grejawa, korisnici prkiqu~eni na toplanu i korisnici prirodnog gasa. Direktor „Drugog oktobra” Qubisav [qivi} ka`e da gra|ani i privreda za minulu grejnu sezonu duguju vi{e od 450 miliona dinara, i tvrdi i da im je isplativije da redovnim plati{ama plate grejawe na struju, nego da se du`nici i daqe greju, a da ne pla}aju! - Brojni poku{aju da dugove naplatimo mirnim putem su bezuspe{ni. Ogroman je broj utu`enih, mnogo je izvr{nih presuda na osnovu kojih se gra|anima prodaju ku}e i stanova, samo po jednom danu pu{tamo i do 60 tu`bi. Nikada do ove godine nismo bili u ovako lo{oj situaciji – `ali se direktor [qivi}. Na osnovu uvida u spiskove du`nika, [qivi} tvrdi da mnogi zbog krize nisu u stawu da izmire dugove i da bi tu i dr`ava morala da pomogne. Ipak, ima i du`nika {pekulanata, koji uz one koji nemaju izbegavaju da plate svoje dugove. - Godinama unazad spremni smo za svaki dogovor koji ima

smisla. ^udno je da na{i du`nici nemaju novca za pla}awe dugova, ali imaju za advokate kada sa nama u|u, za wih, izgubqene sporove, a ne dolaze kod nas da se dogovorimo – isti~e [qivi}. Ovo preduze}e ima ugovore za vodosnabdevawe, izno{ewe sme}a i odr`avawe ~isto}e sa me{tanima po selima i tamo imaju problema sa naplatama svojih usluga. - Potra`ivawa u selima su ogromna, osim u nekoliko u kojima imamo i snabdevawe gasom i gde postoji, uslovno re~eno, komunalna kultura. Situacija po selima je gora nego u gradu. Stawe je katastrofalno u Mesi}u, Izbi{tu i Velikom Sredi{tu. Trebalo bi da tu`imo 90 odsto korisnika - ka`e direktor [qivi} i navodi zanimqivu teoriju o takvom pona{awu seqaka. - Imamo saznawa da qudi na selu ne pla}aju na{e usluge na nagovor nekih politi~kih funkcionera, {to meni li~no zvu~i suludo. Mora}emo da pokrenemo to pitawe sa seoskim rukovodstvima i seoskim lokalnom samoupravom. Ipak, sezona grejawa samo {to nije po~ela, a visoka dugovawa Vr{~ana za prethodnu godinu te{ko }e biti u fukciji za dobru pripremu svega {to treba za ovogodi{wu sezonu grejawa u ovoj ju`nobanatskoj op{tini. R. Jovanovi}

Projekat je zapo~et u junu ove i traja}e do septembra 2011. godine, a wegov dragocen doprinos bi}e o~uvawe starih tradicionalnih zanata i pru`awe podr{ke za wihov opstanak na podru~ju vojvo|anskih op{tina u Potisju i severu Ba~ke i regionu Ju`ne nizije u Ma|arskoj. Partneri u ovom projektu sa obe strane granice isti~u da majstori starih zanata, obavqaju po dru{tvo izuzetno va`an posao o~uvawa tradicionalnih vrednosti, ali to {to ova proizvodwa nije dovoqno komercijalna predstavqa ozbiqan problem. Procewuje se da jo{ nije kasno za preduzimawe aktivnosti na spa{avawu starih zanata i rukotvorila{tva od izumirawa, a da se zajedni~kim nastupom onih koji se bave ovim delatnostima na severu Srbije i jugu Ma|arske mo`e iskoristiti {ansa i na}i prostor na tr`i{tu, pa bi tako svi bili na dobitku. M. Mitrovi}

VESTI Ekologija i lov NOVI KNE@EVAC: Izlo`ba stru~nih kwiga „Ekologija i lov” i izlo`ba fotografija fotoreportera „Dnevnika” Jaroslava Papa bi}e otvorene danas, u Narodnoj biblioteci „Branislav Nu{i}” u Novom Kne`evcu. Otvarawe izlo`be je zakazano za 18 sati. M. Mr.

Promocija ~asopisa ZREWANIN: Promocija sarajevskog ~asopisa za po-eti~ka istra`ivawa i delovawa „Sic!” bi}e uprili~ena ve~eras, u 20 ~asova, u zrewaninskom Alternativnom kulturnom centru „Klup~e”. Na promociji }e govoriti i svirati ~etvorica ~lanova redakcije ovog studentskog ~asopisa Osman Zuki}, Edin Sal~inovi}, Almir Kolar i Mirnes Sokolovi}. @. B.


12

CRNA HRONIKA

subota2.oktobar2010.

DNEVNIK

NESRE]A U SRBOBRANU TOKOM POTERE PRIPADNIKA MUP-a ZA ODBEGLIM MOTOCIKLISTOM

Policijski auto usmrtio `enu U sredu uve~e, ne{to posle 20 ~asova, u Srbobranu se dogodila te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj je `ivot izgubila Stojna Arizanov (67). Po nezvani~nim informacijama, na wu je naletelo vozilo vrbaske policijske stanice u kojem su bili policajci N. T. i B. M. Oni su jo{ u Vrbasu zapo~eli poteru za M. \. (27), koji im je motociklom pobegao u pravcu Srbobrana. Patrola vrbaske policije ga je pratila svojim vozilom, ali je na ulazu u Srbobran, na raskrsnici ulica @arka Zrewanina i Kosmajske, do{lo do nesre}e u kojoj je `ena, ina~e majka jednog srbobranskog policajca, izgubila `ivot na licu mesta. Po re~ima qudi koji `ive u neposrednoj blizini mesta doga|aja, nesre}i je prethodila potera policije za motociklistom koji na

Kobna raskrsnica u Srbobranu

IZ POLICIJSKE UPRAVE U SREMSKOJ MITROVICI ^ETVORICA MOMAKA IZ PE]INACA IZA RE[ETAKA

Osumwi~eni za silovawe maloletnice

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici je, posle prvog saslu{awa, ~etvorici mladi}a iz Pe}inaca – Sini{i M. (23), Lazaru S. (23), Slavi{i O. (32) i Slobodanu M. (30) odredio pritvor od 30 dana zbog osnovane sumwe da su u vi{e navrata silovali 17-godi{wu devojku, ina~e mentalno ometenu u razvoju.

Li{avaju}i slobode ~etvoricu momaka, policija je utvrdila da su oni od jula ove godine pa sve do hap{ewa u vi{e navrata seksualno iskori{}avali maloletnicu, pa je protiv wih podneta krivi~na prijava zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo obqube nad nemo}nim licem, u produ`enom trajawu.

U GRABOVCIMA, U RUMSKOJ OP[TINI

Opqa~kane zadruga i ku}a

Trojica Rumqana – Dejan T. (18), Petar T. (22) i Slavi{a ]. (25) zavr{ili su u pritvoru jer su, kako se osnovano sumwa, izvr{ili dve te{ke kra|e na podru~ju sela Grabovci. Ova trojka se tereti da je najpre obila magacin zemqoradni~ke zadruge u Grabovcima iz kojeg su odneli alat i rezerve delove za

traktor, a onda su provalili u jednu ku}u u selu, iz koje su pokupili tehni~ku robu, garderobu, bicikl i sve {to im je do{lo pod ruku. Policija je operativnim radom otkrila po~inioce ove dve te{ke kra|e, a istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici im je posle saslu{awa odredio pritvor od mesec dana.

DOLIJAO DRAGAN M. IZ RUME

Pritvor zbog osam krivi~nih dela Dragan M. (33) iz Rume, kako se osnovano sumwa, po~inio je ~etiri krivi~na dela te{ke kra|e i jedan poku{aj te{ke kra|e kada je pao u ruke policiji, a prilikom poku{aja bekstva potegao je pi{toq „beretu“ u kojem je imao okvir s pet metaka. Sre}om, policajci su bili br`i i savladali su ga pa Dragan M. nije uspeo da upotrebi oru`je. Uz ~etiri te{ke kra|e i te{ku kra|u u poku{aju, osnovano se sumwa da je Dragan M. izvr{io i krivi~no delo nedozvoqenog no{ewa

i prometa oru`ja i eksplozivnih naprava i da je tokom hap{ewa spre~avao slu`beno lice u obavqawu slu`benih radwi. Posle policijskog zadr`avawa, Dragan M. je za ~etiri krivi~na dela te{ke kra|e i poku{aj te{ke kra|e predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio pritvor od mesec dana. Za ostala krivi~na dela policija je podnela krivi~nu prijavu Vi{em javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici. S. Bojevi}

BEOGRADSKA POLICIJA U ODVOJENIM AKCIJAMA UHAPSILA PETORO OSUMWI^ENIH

Zapleweno blizu 60 kila droge Beogradska policija je u odvojenim akcijama uhapsila petoro osumwi~enih od kojih je zaplenila drogu ukupne vrednosti oko 50 miliona dinara, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. MUP je naveo da je zapleweno 3,25 kilograma heroina, oko deset kilograma marihuane „skanka“ i 45,5 kilograma smese paracetamola i kofeina. Akcija je po~ela privo|ewem Milo{a N. (25) i Ratomira G. (44), u ~ijim stanovima je na|ena droga i jedna elektronska vaga predvi|ena za teret do 30 kilograma. U xepovima Ratomira G. na|eno je jo{ 17 paketi}a s oko deset grama heroina.

tom mestu pri velikoj brzini skrenuo ulevo s glavnog puta iz pravca Vrbasa, a odmah za wim je skrenula i policija. [ta se ta~no dogodilo nakon toga jo{ uvek nije do kraja razja{weno, a po re~ima istra`nog sudije iz Vrbasa Vesne Zekovi}Markovi}, istraga u ovom slu~aju jo{ uvek traje. – Ju~e smo radili dodatni uvi|aj na licu mesta i za sada jo{ uvek ne mogu da saop{tim sve okolnosti pod kojim se dogodila ova nesre}a. Mogu samo da potvrdim da je u nesre}i u~estvovalo vozilo Policijske stanice u Vrbasu i da je `ena smrtno stradala na licu mesta. Postoji jo{ nekoliko stvari koje se moraju dosatno ispitati nakon ~ega }e biti poznati ta~ni uzroci ove nesre}e – rekla je sudija Vesna Zekovi}-Markovi}.

Sinhronizovanom akcijom, ubrzo su uhap{eni i Danilo R. (24) i Jovica S. (24), koji su organizovali nabavku droge i preko svoje mre`e preprodavaca je distribuirali u Beogradu. U wihovom automobilu policijski slu`benici na{li su osam paketa s oko osam kilograma marihuane „skanka“. Neposredno po{to su mu Danilo R. i Jovica S. prodali dva kilograma marihuane, uhap{en je i Goran L. (26), a droga je oduzeta. Osumwi~eni za preprodaju droge }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. E. D.

Za sada postoje dve nezvani~ne verzije ovog doga|aja, od kojih je jedna da je begunac na motociklu zaka~io nesre}nu `enu koja je poku{avala da pre|e ulicu i da je nakon toga na wu naleteo policijjki automobil, dok je po drugoj verziji begunac pro{ao pored `ene, ali je policajci nisu uspeli da je izbegnu. Kako smo nezvani~no saznali, begunac M. \. je upravqao motociklom bez odgovaraju}e dozvole, a motor nije bio ni registrovan, {to je verovatno i bio uzrok policijske potere. On je nakon nesre}e priveden u policiju, a u ~etvrtak pre podne izveden je pred sudiju Osnovnog suda u Vrbasu. Nakon saslu{awa, sudija Vesna Zekovi}-Markovi} je pustila na slobodu M. \. koji }e, kako nezvani~no saznajemo, odgovarati za prekr{aje koje je po~inio tokom bekstva

od policije, ali ne i za smrt starice. Sigurno je da }e sudija Vesna Zekovi}-Markovi} imati dosta posla u ovom slu~aju jer, osim radwi begunca, treba utvrditi i opravdanost policijske potere koja ga je pratila i van teritorije na kojoj je nadle`na. Ina~e, ovo je drugi slu~aj u prethodnih nekoliko meseci da u Srbobranu policija tokom potere nale}e na civile. Sredinom aprila ove godine, tokom potere za beguncem koji je tog dana be`ao policiji kroz celu Vojvodinu, patrola be~ejske policije je te{ko povredila biciklistu I. T. (72) iz Srbobrana, a istog tog dana, samo ne{to ranije, u poteri za istim tim voza~em kod Vrbasa, povre|ena su i dvojica policajaca iz vrbaske stanice. N. Perkovi}

NA SU\EWU MIHAQU KERTESU SVEDO^IO BIV[I PREDSEDNIK VLADE SRJ

Konti}: Nije bilo izno{ewa novca na Kipar – Ja sam veliki legalista – pobornik striktnog po{tovawa zakona i protivnik takozvanih diskrecionih ovla{}ewa. Da li je neko radio mimo zakona – o tome ne mogu da iznesem stavove – kazao je Radoje Konti}, predsednik Vlade SR Jugoslavije u dva mandata, od 1992. do smene u januaru 1998. godine, svedo~e}i na su|ewu biv{em direktoru SUC-a Mihaqu Kertesu, optu`enom u „kiparskoj aferi“ za zloupoterbu slu`benog polo`aja u vezi s raspolagawem delom novca od carina od maja 1994. do 5. oktobra 2000. godine. Konti} je tokom ju~era{weg svedo~ewa pred Specijalnim sudom u Beogradu kazao da je Savezna uprava carina bila institucija u okviru Saveznog ministarstva finansija, i da je za rad neposredno odgovarala ministru finansija, potpredsedniku Vlade za finansije, a na tre}em nivou – premijeru. Naveo je da, koliko se se}a, tada{wi ministar finansija i potpredsednik vlade Jovan Zebi} nije iznosio da SUC ne postupa u skladu s tada va`e}im propisima. – Prihodi saveznog buxeta – me|u kojima i oni od carine –

Radoje Konti}

ako nisu prispele buxetske obaveze, da sredstva ne bi bila imobilisana nego da bi bila u funkciji, nisu morala da idu direktno u buxet, ve} je ministar finansija imao pravo u okviru svojih ovla{}ewa da buxetska sredstva u periodu kad su

slobodna upla}uje – deponuje kod banaka, a time se istovremeno pove}avala i kreditna sposobnost i likvidnost banaka. To je logi~no. Kad banka dobije novac, logi~no je da kreditira privredu i stanovni{tvo. Ne}e banka pare koje dobija stavqati u trezor, ve} }e da ih okre}e. Ne vidim {ta je tu sporno – kazao je Konti}. Biv{i premijer je posvedo~io da se u periodu blisko pred po~etak „opstrukcija protiv wega“, na jednoj od sednica Vlade posve}enih buxetu, u redovnom periodi~nom izve{taju o buxetskim prihodima prvi put pojavila razlika izme|u o~ekivanog i realizovanog priliva od carine, ali i da je tada s tim u vezi preovladalo uverewe da se deo slobodnih buxetskih prihoda od carine deponuje kod banka. – Nakon drugog periodi~nog izve{taja, u kojem su se pojavile

„Bili ste dobar direktor“ – Apsolutno sam bio zadovoqan va{im radom i mislim da ste bili dobar direktor – odgovorio je svedok Konti} na pitawe Mihaqa Kertesa da li je bio zadovoqan wegovim radom kao direktora SUC-a. Odgovaraju}i na pitawa optu`enog Kertesa, Konti} je potvrdio da ga je on zvani~no predlo`io za generalnog direktora SUC-a u maju 1994. godine. – Prethodno sam razgovarao s tada{wim predsednicima (Jugoslavije, Srbije i Crne Gore prim. aut.) Zoranom Lili}em, Slobodanom Milo{evi-

}em i Momirom Bulatovi}em. Oni su vas predlo`ili, a ja sam to prihvatio i ja sam vas predlo`io za direktora – kazao je Konti}, ne spore}i mogu}nost da je Kertesa predlo`io na istu funkciju i u jesen iste godine, kada je bio reizbor. Me|utim, Konti} je energi~no osporio Kertesovu tvrdwu da je kao direktor SUC-a bio odgovaran saveznom premijeru. Naglasio je da je Kertes bio odgovoran saveznom ministru finansija. Konti} je tako|e rekao da su on i Kertes bili u zategnutim odnosima iz nekih li~nih razloga, o kojima nije `eleo da govori.

ve}e razlike, dat je nalog inspekcijama i potpredsedniku Vlade za finansije da se vidi o ~emu se tu radi. Posle su krenule opstrukcije mene kao premijera, a ubrzo i smena u januaru 1998. godine, tako da nisam saznao {ta je utvr|eno u vezi s tim pitawem – objasnio je Konti}. Svedok je naglasio da je Savezna vlada, kao kolektivni organ, delovala iskqu~ivo u okviru svoje ustavne nadle`nosti, dok su o svim pitawima koja su se ticala dveju republika odluke donosile republi~ke vlade Srbije i Crne Gore. Na pitawe kako su se u uslovima potpunih me|unarodnih sankcija prema SRJ, nabavqani i pla}ali u inostranstvu energenti i druga roba neophodne za gra|ane, privredu i institucije, Konti} je rekao da mu to nije poznato. – Mimo sednica Savezne vlade, razgovarali smo i o tome da je u situaciji sankcija neophodno obezbediti sredstva za gra|ane. To je bilo pitawe biti ili ne biti – kazao je Konti}, i dodao da je pitawe pla}awa u inostranstvu u nadle`nosti bankarskog sistema te da mu o tome ni{ta nije poznato. Istakao je da Savezna vlada nije imala nikakve ingerencije nad Narodnom bankom Jugoslavije i da ne zna ni{ta o wenom eventualnom poslovawu u periodu sankcija preko Beogradske banke na Kipru. Na pitawe da li ima saznawa o izno{ewu novca na Kipar, usledio je Konti}ev odgovor da o tome ne zna ni{ta. – Nije bilo izno{ewa novca na Kipar, nije bilo ni govora o tome dok sam ja kao premijer „bio u milosti“ – naglasio je Konti}. J. J.

U BEOGRADU OSU\EN DU[KO KESAR

Za zlo~in u Prijedoru 15 godina Odeqewe za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu osudilo je ju~e na 15 godina zatvora biv{eg pripadnika rezervnog sastava MUP-a Republike Srpske Du{ka Kesara kao jednog od inicijatora i saizvr{ioca zlo~ina nad troje muslimanskih civila u Prijedoru 1994. godine. Sudsko ve}e kojem je predsedavala sudija Vinka Beraha-Niki~evi} osudilo je Kesara zbog optu`be da je, u no}i izme|u 30. i 31. marta 1994. godine sa jo{ ~etiri saizvr{ioca po dogovoru „da idu da ubiju muslimane“, Kesar prvo bacio bombu, a potom eksplozivnu napra-

vu na ku}u Faruka Rizvi}a. Zatim su wih ~etvorica ubili Faruka i Refiku Rizvi} i Fadilu Mahmuqin „mu~ki ih udaraju}i tupo-tvrdim predmetima“ i o{trim se~ivom. Optu`nica Tu`ila{tva za ratne zlo~ine tereti Kesara kao inicijatora i jednog od saizvr{ilaca zajedno s Dragom Radakovi}em, Dra{kom Krndijom i Radoslavom Kne`evi}em, pripadnicima iste oru`ane formacije. Vrhovni sud Republike Srpske je 2006. godine pravnosna`no okon~ao postupak protiv Radakovi}a, Krndije i Kne-

`evi}a u kojem im je izre~ena kazna od ukupno 50 godina zatvora. S obzirom na to da je Kesar, s prebivali{tem u Novom Sadu, u me|uvremenu stekao dr`avqanstvo Republike Srbije, bio je nedostupan pravosudnim organima Republike Srpske. Optu`nica protiv Kesara podignuta je u decembru 2009. na osnovu dokaza koji su kori{}eni u izreci i u obrazlo`ewu navedene pravnosna`ne presude i u saradwi sa Tu`ila{tvom Republike Srpske. (Tanjug)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK TROJICA NOVOSA\ANA IZA BRAVE ZBOG DILOVAWA

13

NA ME\UNARODNOM SAJMU LOVA U NOVOM SADU Foto: J. Pap

Pretresom stana do heroina Novosadska kriminalisti~ka policija uhapsila je trojicu Novosa|ana osumwi~enih za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga i podnela krivi~nu prijavu protiv wihove sugra|anke i jednog Zrewaninca zbog dr`awa droge. Po navodima krivi~ne prijave, Dragan A. (1985) je za nelegalnu trgovinu narkoticima anga`ovao Jano{a A. (1979) i Roberta A. (1981), koji su prekju~e

subota2.oktobar2010.

prodali supstancu za koju se sumwa da je heroin Marijani M. (1989) i Mirku B. (1979). Identi~na materija zate~ena je kod Roberta kao i u stanu u kojem su boravili on i Jano{. Tako|e, kod Dragana je prona|ena izvesna koli~ina doma}eg i stranog novca, za koji se sumwa da poti~e iz trgovine drogom, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

NOVOSA\ANIN UHVA]EN ZBOG KRA\E

Plevio po torbici Policija je uhvatila Jano{a V. (1985) iz Novog Sada pod sumwom da je u ~etvrtak iz torbe jedne sugra|anke ukrao nov~anik s novcem, platnom karticom i li~nim dokumentima. Protiv osumwi~enog sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za kra|u, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

OSUMWI^EN PREDSEDNIK LOVA^KOG DRU[TVA IZ JAZOVA, KOD ^OKE

Italijanima naplatio, pa sebi strpao u yep?

Protiv predsednika Lova~kog dru{tva „Jazovo“ u istoimenom nasequ ~okanske op{tine Bele B. (1962) policija je podnela krivi~nu prijavu Osnovnom tu`ila{tvu u Kikindi, zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja na {tetu Lova~kog udru`ewa „Dropqa“ iz ^oke.

Osumwi~eni Bela B. je avgusta ove godine organizovao lov za 13 lovaca iz Italije, kojima nije izdao dozvolu za lov koju je naplatio te je na taj na~in pribavio protivpravnu imovinsku korist. On se tereti da je LU „Dropqa“ o{tetio za vi{e od 100.000 dinara. M. Mr.

U SRBIJI JU^E LISICE DVOJICI STRANIH BEGUNACA

Uhap{eni po poternici Interpola Dr`avqanin Hrvatske D. \. (22), za kojim je odeqewe Interpola u Briselu raspisalo me|unarodnu poternicu, uhap{en je u Srbiji i Vi{i sud u Somboru mu je odredio ekstradicioni pritvor, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Me|unarodna poternica Inteprola za D. \. raspisana je na osnovu naredbe suda u Antverpenu, radi pravosna`ne presude izdr`avawa kazne zatvora za razbojni~ku kra|u, navodi se u saop{tewu MUP-a Srbije.

MUP Srbije saop{tio je ju~e da je u na{oj zemqi uhap{en i dr`avqanin Gr~ke D. I. (59), za kojim je raspisalo poternicu odeqewe Interpola te dr`ave. Kako se navodi u saop{tewu, gr~kom dr`avqaninu je Vi{i sud u Pan~evu odredio ekstradicioni pritvor. Poternica za D. I. raspisana je zbog postupka koji je u toku za vi{e krivi~nih dela kra|e, falsifikovawa isprava i pronevere i utaje. Ministarstvo ne precizira gde je gr~ki dr`avqanin uhap{en. E. D.

Sa {tandova ukradeno 40 pi{toqa S izlaga~kih {tandova 43. me|unarodnog sajma lova i ribolov, koji se odr`ava u hali 1 Novosadskog sajma, a u okviru kojeg najeminentniji proizvo|a~i i prodavci oru`ja izla`u svoje pu{ke i pi{toqe, kao i prate}u lova~ku opremu, ju~e ujutro ukradeno, kako se nezvani~no saznaje, oko 40 pi{toqa. Razbojni~ka kra|a dogodila se oko pet sati ujutro, a policija je sve do 11 sati obavqala uvi|aj, zbog ~ega je hala u kojoj se izla`e oru`je bila zatvorena za posetioce. Kako je „Dnevniku“ re~eno na {tandu „Zastava oru`ja“ iz Kragujevca, lopov je odneo 32 pi{toqa, odnosno sve ono {to je bilo izlo`eno u vitrinama. Vrednost ukradenih pi{toqa je velika, verovatno oko 15.000 evra, a najskupqi, koji je bio posebno graviran, ko{ta 8.500 evra. Oru`ari tvrde da im se ovako ne{to do sada nije dogodilo. Kako obja{wavaju, bilo je i ranije nekih sitnijih kra|a na drugim sajmovima, ali ovako velika koli~ina oru`ja nikada

nije nestala odjednom. Tvrde da je ovoga puta zatajio organizator, odnosno Novosadski sajam, koji nije obezbedio kamere, a celu izlo`bu je ~uvao jedan nenaoru`an ~ovek, {to se tako|e do sada nije doga|alo.

rukavice, municiju... Drugim re~ima, ka`u ogor~eni izlaga~i, obukao se i opremio i jo{ pokupio oru`je. Nekoliko pi{toqa, saznajemo dok se jo{ pravio popis izlo`ene robe, ukradeno je i sa

Obezbe|ewe nenaoru`ano Direktorka Direkcije za marketing i odnose s javno{}u Novosadskog sajma Marijeta Lazor izrazila je `aqewe zbog pqa~ke oru`ja s ovogodi{weg sajma. – Zbog ovoga nije prijatno ni nama ni izlaga~ima. Jedina uteha je da `rtava u pqa~ki nije bilo. O~ekujemo da }e policija brzo prona}i po~ionioca ili vi{e wih, a Novosadski sajam }e u~initi sve da se ovakve stvari ubudu}e ne de{avaju – istakla je Marijeta Lazor. Ona je objasnila da je u hali gde se dogodila pqa~ka bio jedan pripadnik obezbe|ewa koji nije ni{ta ~uo niti primetio te da je pqa~ka{a prvi spazio radnik obezbe|ewa iz dvori{ta Sajma, ali mu je lopov pripretio oru`jem i pobegao. – Pripadnici obezbe|ewa nisu bili naoru`ani, a u hali ne postoji video-nadzor – rekla je Marijeta Lazor, i dodala da su svi izlaga~i na Sajmu lova i ribolova osigurali izlo`enu robu. Sa {tanda beogradskog „Snajpera“, kako nam je re~eno, nestalo je pet pi{toqa, ali i dosta prate}e opreme. Kako su nam rekli, lopov je uzeo ranac, {e{ir,

{tanda „Lovac AGP“ , a s kragujeva~ke „Cuce“ odnet je, mada je ponuda ovog izlaga~a izuzetno bogata, samo posebno skup i dragocen gravirani pi{toq.

Ju~e su izlaga~i, kako oni kojima je oru`je ukradeno, tako i oni koji nisu pretpreli {tetu, obja{wavali da je nepoznati po~inilac nakon kra|e uputio oru`anu pretwu radniku obezbe|ewa Novosadskog sajma i pobegao u nepoznatnom pravcu. Po prvim pretpostavkama, izgrednik je ostao u hali prikriven i onda obavio svoj naum. Po{to je izlo`eno oru`je vezano specijalnim plasti~nim omota~ima, za ovo mu je trebalo najmawe sat-dva da bi oslobodio cevi i sve spakovao. Po svoj prilici, pakovawe je tako|e bilo zahtevno. Druga verzija, koja je ju~e bila u opticaju na licu mesta, je da je pqa~ka{ u{ao preko krova. Zanimqivo je da je u neposrdenoj blizini poharanih {tandova bila veoma skupa opti~ka oprema koja nije ni taknuta, kao ni pu{ke izlo`ene pored ukradenih kratkih cevi, {to }e re}i da je lopov ta~no znao {ta `eli, kao da je radio za poznatog kupca. Protiv izgrednika najverovatnije sledi krivi~na prijava za drsku kra|u ili razbojni{tvo. E. D.

PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV MARIJE RA[ETE-VUKOSAVQEVI]

Biv{oj ministarki preti do 12 godina – Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu protiv nekada{we ministarke za saobra}aj i telekomunikacije Marije Ra{ete-Vukosavqevi} i {estoro wenih saradnika zbog sumwe da su zloupotrebili slu`beni polo`aj u vezi s opremawem i rekonstrukcijom beogradskog aerodroma – izjavio je ju~e Tanjugu portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori}. On je precizirao da se Marija Ra{eta-Vukosavqevi} i weni saradnici terete da su tokom 2003. i 2004. godine nezakonito pribavili imovinsku korist od preko milion i po dinara prilikom izrade projekta i rekonstrukcije Terminala-2 i VIP-salona na beogradskom aerodromu. Po wegovim re~ima, osim biv{e ministarke, optu`eni su nekada{wi direktor beogradskog aerodroma Branislav Vitasovi} i wegov zamenik Du{ko Grilihes, biv{i pomo}nik generalnog direktor Sla|an Ivkovi}, tada{wi direktor i vlasnik „Termoenergo-in`eweringa“ Jovan \enadi}, kao i suvlasnici preduze}a „Kolubara invest gradwa“ Dejan Mi{ovi} i Lazar Bun~i}. Mariji Ra{et-aVukosavqevi} i wenim saradnicima, shodno Krivi~nom zakonu, preti zatvorska kazna od dve do 12 godina. Ovo je druga – nova optu`nica – po{to prethodnu iz 2007. godine, koja je, osim biv{e ministarke, obuhvatala jo{ 11 osumwi~enih, sud nije prihva-

Marija Ra{eta-Vukosavqevi}

tio i vratio je predmet na dopunu istrage. U okviru dopune istrage, obavqeno je ekonomsko, finansijsko i gra|evinsko-arhitektonsko ve{ta~ewe. Biv{a ministarka i weni saradnici uhap{eni su u novembru 2004. godine, a po izlasku iz pritvora Marija Ra{eta-Vukosavqevi} je negirala svoju ume{anost u malverzacije na Aerodromu „Beograd“ i isticala da je weno hap{ewe bilo politi~ki motivisano.

Sporno opremawe VIP salona na aerodromu

Prema navodima optu`nice, u koju je Tanjug imao uvid, Grilihes i Ivkovi} se terete da su u dogovoru s Marijom Ra{eta-Vukosavqevi} uticali na to da posao u vezi s projektovawem Terminala-2 dobije preduze}e „Termoenergo-in`ewering”, iako to preduze}e nije posedovalo odgovaraju}u licencu, niti je dalo najpovoqniju ponudu za posao. Grilihes i \enadi} su zakqu~ili ugovor s ugovornom cenom od oko 16,8 miliona dinara, koja je posle potpisivawa vi{e aneksa neosno-

vano porasla na 96.087.458 dinara, navodi se u optu`nici. Kako se s ovim izborom nije slagao tada{wi direktor beogradskog aerodroma \or|e Luki}, on je napisao prigovor, posle ~ega je Marija Ra{eta-Vukosavqevi}, kako se tvrdi u optu`nici, krajem maja 2003. godine predlo`ila Upravnom odboru JAT-a, koji je osniva~ beogradskog aerodroma, da razre{i Luki}a i na wegovo mesto postavi optu`enog Vitasovi}a. Novi direktor aerodroma Vitasovi}, u dogovoru s Marijom

Ra{etom-Vukosavqevi}, Grilihesom i Ivkovi}em, pozvao je gra|evinska preduze}a da dostave ponude bez prethodnog objavqivawa konkursa za izvo|ewe radova u vezi s VIP-salonom i wegovim opremawem, navodi Tu`ila{tvo. Vitasovi} je, po prethodnom odobrewu i odluci Grilihesa, s preduze}em „Kolubara invest gradwa” potpisao ugovor o izvo|ewu radova iako je znao da oni ne mogu da budu izvo|eni, niti pla}eni bez usvojenog glavnog projekta, kao i da pomenuto preduze}e ne poseduje licencu za obavqawe posla. Na ime izvo|ewa tih radova, firmi „Kolubari invest gradwa” ispla}eno je vi{e od 201 milion dinara. Kako se daqe navodi u optu`nici, iako glavni projekat rekonstrukcije Terminala-2 s kona~nim primerom i predra~unom nije zavr{en, Vitasovi} je u novembru 2003. godine posle me|unarodnog tendera, zakqu~io ugovor s konzorcijumom „Kolubara invest gradwa konstrucioni \uzepe Montawa SRL” iz Pezara i „Sintezis engeniring SRL” iz Milana na iznos od 1.194.267.070, iako pomenuta preduze}a nisu imala licence i ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi s „Kolubarom”. Ovaj ugovor, kako se navodi u optu`nici, nije imao ni zakonsko, ni gra|evinsko-ekonomsko opravdawe. Posle toga, s pomenutim konzorcijumom iz Italije zakqu~eno je jo{ nekoliko aneksa ugovora vrednosti vi{e od 142 miliona dinara.


DRU[TVO

subota2.oktobar2010.

DOBRODO[LICA NOVOJ GENERACIJI STUDENATA PMF-a

EVROPSKI VIKEND POSMATRAWA PTICA

Verujte u sebe, stremite visoko...

Lepota u letu Milioni selica napu{taju Evropu, lete}i prema zimovali{tima u Africi. I ove godine me|unarodna ornitolo{ka organizacija BirdLife International upu}uje poziv svima da u`ivaju u ovom jedinstvenom doga|aju i lepoti ptica u prirodi. Ve} doboro poznati vikend posmatrawa ptica organizuje se 2. i 3. oktobra, a u 27 evropskih zemaqa nacionalni partneri BirdLife Internationala pozivaju gra|ane da

Evropski vikend posmatrawa ptica ima tradiciju du`u od deset godina i u ovoj manifestaciji je do sada u~estvovalo vi{e od 750.000 qudi iz celog sveta. Zanimqivo dru`ewe i posmatrawe ptica je idealna prilika za upoznavawe mawe iskusnih posmatra~a s razli~itim vrstama ptica i na~inom istra`ivawa na terenu. Timovi posmatra~a bele`e brojnost svih vrsta ptica na lokalitetu koji su sami odabrali. Poda-

DNEVNIK

c m y

14

Na 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu studije u 2010/11. zapo~iwe ~ak 7.776 studenata, a za wih se ovih dana organizuju tradicionalni sve~ani prijemi. Ju~e, na dan zvani~nog po~etka nove akademske godine, dobrodo{licu svojim bruco{ima po`eleo je i Prirodno-matemati~ki fakultet, gde je u prvu godinu studija upisano 895 studenata biologije, ekologije, hemije, biohemije, fizike, matematike, informatike, geografije, turizma... Isti~u}i da se na PMF-u neguje kult znawa, qubav za u~ewe, podsti~e istra`iva~ki duh, slavi raznolikost..., prodekanka za nastavu prof. dr Slobodanka Pajevi} poru~ila je bruco{ima da veruju u sebe, isti~u svoju individualnost i marqivost, streme ka najvi{im ciqevima, a prose~nost ostave iza sebe. V. ^.

Foto: S. [u{wevi}

MINISTAR PROSVETE NA SVE^ANOM PRIJEMU BRUCO[A NA EKONOMSKOM FAKULTETU U SUBOTICI

Ravnopravni u evropskoj konkurenciji

posmatraju ptice i nau~e vi{e o fantasti~noj seobi. I u Srbiji Liga za ornitolo{ku akciju i Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Vojvodine ve} godinama odvode pticoosmatra~e na Obedsku baru, Carsku baru, Slano kopovo… Danas, povodom Evropskog vikenda posmatrawa ptica, Pokret gorana Novog Sada i Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Vojvodine organizuje posmatrawe ptica u Specijalnom rezervatu prirode Koviqsko-petrovaradinski rit – u delu Petrovaradinski rit.

ci se prosle|uju organizaciji BirdLife International, koja objavquje jedinstvenu listu posmatranih vrsta s wihovom brojno{}u. Za ptice selice je postojawe odgovaraju}ih gnezdili{ta na severu, spasonosnih odmori{ta na seobenom putu i zimovali{nih regija pitawe opstanka. Nacionalni partneri BirdLifeInternationala ove godine su usmereni na Me|unarodnu godinu biodiverziteta, koja je progla{ena od Ujediwenih nacija s ciqem da se hitno deluje i zaustavi pad biolo{ke raznovrsnosti u svetu. A. B.

STARI VOJVO\ANSKI ZANATI NA NOVOSADSKOM SAJMU

Povratak tradiciji, ali i nova radna mesta

Zlatne ruke vojvo|anskih zanatlija istkale su, naheklale, na{trikale, naslikale, izvajale, obradile i izradile mno{tvo suvenira koji su ju~e izlo`eni na Novosadskom sajmu u okviru 1. sajma kowarstva. Kowi od kola~a, sapuna, drveta, zemqe, ~elika ili ko`e izra|eni su ru~no s mnogo ume}a i qubavi, a svaki od wih imao je posebno obele`je vojvo-

la`e, a stari zanati su pravi biser i nastojimo da ih vratimo na mesto na kojem su nekada zaslu`eno bili – rekao je Vasin. – @elimo ne samo da poka`emo ono {to je opstalo ve} i da podstaknemo preduzetni{tvo: stari zanati u Vojvodini predstavqaju nastavak kontiuniteta vojvo|anskih vrednosti, koje se ne oli~avaju samo u multietni~nosti i multikultur-

Petnaest etno - ku}ica – Ne ide lako, ali rezultata ima. Naime, te{ko je na}i onog ko }e obu~iti nove zanatlije, ali i one koji `ele da u~e. S druge strane, ciq nam je i da u turisti~ku ponudu Vojvodine – a stari zanati su tu najva`niji – ukqu~imo proizvode koje oni prave i koji nose obele`ja ovog podru~ja. Naredne godine poku{a}emo da stimuli{emo {to vi{e starih zanata da bismo pokazali Vojvo|anima {ta su wihovi preci radili, ali i da bismo ih podstakli na to da tako do|u do radnog mesta. Prvi takav projekat je otvarawe 15 etno - ku}ica za prodaju suvenira `ena s teritorije Vojvodine – istakao je Vasin. |anskih podru~ja s kojih zanatlije dolaze. Izlo`bu je otvorio pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je jo{ jednom podsetio i na zna~aj starih zanata, . – Vlada Vojvodine `eli da se i na ovakvoj manifestaciji poka`e bogatstvo kojim Vojvodina raspo-

nosti kojima se tako ponosimo nego i u odr`avawu tradicije. Zahvaquju}i tome, mo`e se videti kako je nekada bilo ovde jer osnov za budu}nost mo`e nam biti samo lepa i bogata pro{lost. Zato je Pokrajinski sekretarijat za rad u starim zanatima prepoznao {ansu i ula`e u wihov razvoj i na taj na~in podsti~e zapo{qavawe. Q. Male{evi}

Ju~e je po~ela nova akademska godina za studente koji u 2010/11. zapo~iwu studije na fakultetima i visokim strukovnim {kolama, a ministar prosvete prof. dr @arko Obradovi} tim povodom prisustvovao je sve~anom prijemu bruco{a na Ekonomskom fakultetu u Subotici. U obra}awu najmla|im akademcima ministar je istakao da }e se vrednost visokog

obrazovawa svake zemqe u Evropi ceniti prema vrednosti fakulteta i univerziteta. Obradovi} je istakao da nema razloga da Srbija ne bude ravnopravna u evropskoj konkurenciji u visokom obrazovawu i da mora da ima sopstvene kadrove. Ministar je rekao da je upoznat sa zahtevima studenata Ekonomskog fakulteta da se dosada{wa struktura studijskih

programa 3+2 (tri godine osnovnih plus dve godine diplomskih-master studija), transformi{e u 4+1, i istakao da je sistem 4+1 prisutan u 70 odsto visoko{kolskih ustanova u Srbiji. Ekonomski fakultet upisalo je vi{e od o hiqadu bruco{a, a novi dekan prof. dr Nenad Vuwak, ju~e je stupio na funkciju. A. A.

taki i profesorka hemije Ildiko Marija{. Kao {to smo ve} pisali, ve}ina ~lanova Nastavni~kog ve}a podr`avala je ponovni izbor Patakija, ali je od devet ~lanova [kolskog odbora Marija{eva predlo`ena s jednim glasom vi{e, 5:4. M. M.

{kole iz Be{enova, Vizi}a, Boke, Bele Crkve, Gakova, Kru{~i}a, Feketi}a i Sajana. - Ovu akciju, kojom pokazujemo svoju odgovornost prema dru{tvenoj zajednici u kojoj poslujemo, zapo~eli smo u maju i do sada smo poklonili 40 laptopova najboqim u~enicima ekonomskih {kola, od kojih o~ekujemo da postanu jednog dana na{e kolege, prigodnim poklonima nagradili smo svoje najmla|e {tedi{e, izdvojili novac za zapo{qavawe 40 qudi na poslovima proizvodwe zdrave hrane, zasadili 40 platana, a planiramo da i daqe osmi{qavamo akcije kojima }emo doprinositi izgradwi zdravije i boqe Srbije – rekao je izvr{ni direktor za marketing i razvoj novih bankarskih proizvoda u Komercijalnoj banci mr Goran Mili}evi}. D. D.

VESTI Marija{eva bez saglasnosti Jege{a Pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ nije dao saglasnost za imenovawe vr{ioca du`nosti direktora Gimnazije u Senti Ildiko Marija{, koju je na ovu du`nost izabrao [kolski odbor sen}anske obrazovne ustanove. Marija{eva nije dobila ni prethodnu saglasnost Nacionalnog saveta Ma|ara, koja je u postupku izbora tra`ena, jer u sen}anskoj Gimnaziji ve}ina |aka poha|a nastavu na ma|arskom. Ovim se nastavqa neizvesnost u postupku izbora direktora Gimnazije u Senti, za {ta je konkurs raspisan pre tri meseca. Od troje prijavqenih kandidata dvoje su ispuwavali uslove – dosada{wi direktor Tibor Pa-

Ra~unari za jubilej U sklopu akcije „40 dobrih stvari“ kojom ove godine Komercijalna banka obele`ava ~etiri decenije postojawa, ju~e je u Novom Sadu regionalni direktor ove banke za Vojvodinu Perica Stojanac uru~io {kolama iz nerazvijenih op{tina ra~unare, multifunkcionalne {tampa~e i monitore vredne oko 30.000 evra. Me|u 40 {kola iz cele Srbije na{le su se i osnovne

U NOVOSADSKOJ BAZI @ANDARMERIJE NA KLISI

Goste do~ekali {ok–bombama Kada su ju~e tri `andarmerijska xipa pristigla auto koji su jurili i bacili na wega {ok-bombe, specijalci su muwevito reagovali i savladali izgrednike, strpali ih u svoja vozila i nestali bez traga. Sve je bilo u trenu, kao na filmu, tako da je na{ fotoreporter morao da se potrudi da stigne da zabele`i akciju koja je uprili~ena za goste iz Slova~ke novosadskoj Policijskoj upravi. Usledila je borba s napada~ima naoru`anim no`eve, palicama i pi{toqima. Potom, ba{ kad su posmatra~i pomislili da se sprema opu{tawe uz ro{tiq, raspr{ile su im se `eqe ~im su ugledali da su kuvari u maskir-

Foto: N. Stojanovi}

nim uniformama i s fantomkom na glavi! Re~ je o poseti delegacije gradske policija Nitre iz Slova~ke koja je u trodnevnoj

poseti Policijskoj stanici u Ba~kom Petrovcu. Ju~e su gosti imali prijem kod prvog ~oveka novosadske Policijske uprave Stevana Krsti}a, po-

tom su posetili `andarme, a zatim su obi{li Re~nu policiju na Beogradskom keju u Novom Sadu. M. V.

NEDEQA PODR[KE DOJEWU

Za bebe nema bezbednije hrane od maj~inog mleka Povodom Nedeqe podr{ke dojewu, koja je u toku, u zdravstvenim ustanovama {irom Vojvodine organizovana su predavawa i edukativni skupovi. Zdravstvenopromotivnu kampawu sprovodi Institut za javno zdravqe Vojvodine u partnerstvu s Klinikom za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine, Domom zdravqa "Novi Sad" i Udru`ewima "Bebac" i "Roditeq – Novi Sad".

– Za zdravqe deteta maj~ino mleko velika je prednost – ka`e pedijatar dr Jovana ^omi}. – Dojewe poboq{ava imunitet bebe, putem wega dete dobija antitela koja su zna~ajna za borbu protiv bolesti, spre~ava se nastanak alergija... Protein koji se nalazi u maj~inom mleku smawuje rizik od gojaznosti u kasnijem `ivotnom dobu. Maj~ino mleko je kompletna i prirodna hrana prilago|ena sistemu za varewe kod beba. U wemu su svi

Smawuje rizik od raka dojke Ina~e, poznato je da dojewe nije dobro samo za zdravqe bebe ve} i za maj~ino. U uglednom medicinskom ~asopisu "Lanset" objavqeno je da dojewe mo`e doprineti smawewu rizika od raka dojke, a protektivni u~inak dojewa je ve}i {to `ena du`e doji. Autori studije procewuju da bi u~estalost karcinoma dojke u razvijenim zemqama mogla biti zna~ajno smawena kad bi `ene imale ve}i broj dece i kad bi procenat dojiqa, kao i du`ina dojewa, bio ve}i.

vitamini i minerali potrebni za rast i razvoj novoro|en~eta, pa do {est meseci bebu ne treba hraniti nijednom drugom hranom. Mleko u prahu je hrana za nu`du, dakle daje se bebi samo ako majka nije u mogu}nosti da novoro|en~e hrani svojim mlekom: nema bezbednije hrane od maj~inog mleka. I u na{oj zemqi posledih godina dojewu beba se poklawa sve ve}a pa`wa. U savetovali{tima pri domovima zdravqa trudnice i mlade

majke se informi{u o zna~aju maj~inog mleka za pravilan rast i razvoj deteta, ali i za zdravqe majke. Uvo|ewem "bejbi frendli" programa u porodili{ta omogu}ava se da novoro|en~e bude od prvih dana uz majku i redovno dojewe, svaki put kad beba to tra`i. Tokom ove nedeqe u savetovali{tima i {kolama za trudnice organizova}e se brojni edukativni skupovi da bi se budu}e i mlade majke edukovale o zna~aju i tehnici dojewa. J. B.


DRU[TVO

DNEVNIK

POSLE UZNEMIRUJU]E VESTI IZ SELA DOQEVAC

Trgovina organima zakonom zabrawena Iz mesta Doqevac kod Ni{a ovih dana je stigla uznemiruju}a vest da je pokrenuta inicijativa za osnivawe agencije za prodaju organa. Kako je izjavio predsednik Foruma za Doqevac Dragi} Neranxi}, iako im je poznato da je prodaja organa i kod nas, kao i u svim zemqama Evrope, striktno zabrawena, na takav korak spremno je vi{e od 1.000 me{tana da bi prehranili svoje porodice. Ipak, priznaje da je ciq ne da se suprotstave zakonu, ve} da javnosti skrenu pa`wu na te`ak `ivot me{tana Doqevca. Transplantacija organa je za veliki broj bolesnika u svetu jedina {ansa za `ivot. Procewuje se da u Evropi na presa|ivawe nekog organa trenutno ~eka vi{e od 50.000 qudi, a u SAD ~ak 80.000. Za savremenu medicinu danas vi{e nije problem presaditi organ ve} kako do wega do}i. Broj onih koji ~ekaju na srce, bubreg, jetru... uvek je daleko ve}i od broja qudi koji su u mo`danoj smrti i koji su potencijalni davaoci organa. Svakih 13 minuta u svetu jedna osoba umre ne do~ekav{i organ za presa|ivawe, a svakih deset minuta dugoj listi ~ekawa dodaje se novo ime. Zato ne ~udi {to je trgovina qudskim organima sve u~estalija i {to je ovaj oblik kriminala u porastu u mnogim delovima sveta. Kontakti u trgovini organima naj~e{}e su indirektni i odvijaju se putem pornografskih sajtova i sajtova agencija koje posreduju u usvajawu dece, tra`ewu bra~nih partnera, pronala`ewa posla u inostranstvu... Crno tr`i{te organima kre}e se od ju`ne hemisfere ka sever-

noj, od siroma{nih ka bogatima, od pripadnika `ute i crne rase ka belcima i od `ena ka mu{karcima. Siroma{ni predstavqaju jedan od glavnih izvora trgovine organima. I pojedine firme u zemqama Evrope pro~ule su se kao eventualni posrednici u kupoprodaji organa. Navodno, u Holandiji postoji berza organa gde se mogu prijaviti potenci-

a za srce vaqa platiti i vi{e. U ovaj biznis ukqu~ene su i brojne zdravstvene ustanove u svetu, naj~e{}e privatne, ali postoji sumwa da pomo} u ovom poslu pru`aju i pojedine dr`avne bolnice koje daju informacije o bolesniku koji bi bio eventualno pogodan za uzimawe organa. Siroma{ne zemqe, kao {to su Indija, Moldavija, Turska

Svakih 13 minuta u svetu jedna osoba umre ne do~ekav{i organ za presa|ivawe, a svakih deset minuta dugoj listi ~ekawa dodaje se novo ime jalni davaoci i primaoci. Podatak da se transplantacija mora obaviti u vrlo kratkom roku, od nekoliko sati do nekoliko dana, potvr|uje ~iwenicu da je mafija u ovoj oblasti dobro organizovana. Zarade na trgovini organima su veoma dobre. Cena bubrega kre}e se oko 5.000 evra,

ili Kamboxa, imaju najve}i broj potencijalnih davalaca organa. Poznato je da u pojedinim selima u Moldaviji vi{e od polovina stanovnika nema jedan bubreg. U Kini, u kojoj je broj smrtnih kazni veliki, bolnice su podignute odmah pored zatvora. Jo{ 1984. godine ovde je do-

net zakon po kojem je dozvoqeno uzimawe organa od zatvorenika nad kojim je izvr{ena smrtna kazna. Trgovina organima strogo je zabrawena u svim zemqama Evrope. Transplantacija organa, bilo da se radi o kadaveri~nim ili od `ivog davaoca, ne obavqa se bez saglasnosti rodbine ili bez izja{wavawa ~oveka za `ivota da je dobrovoqni donor organa. U vreme kada se kod nas vodi kampawa za izja{wavawe gra|ana o donirawu organa i kada se transplantacionim programima daje veliki zna~aj za spasavawe ne~ijeg `ivota, ovakva vest o prodaji organa svakako nije dobrodo{la. Naime, u na{oj javnosti jo{ uvek ima podozrewa prema zave{tawu organa i Ministarstvo zdravqa, kao i ustanove u kojima se radi transplantacije organa, ula`u velike napore da bi informisali javnost o zna~aju ovakvog ~ina. J. Barbuzan

subota2.oktobar2010.

15

ZREWANIN OBELE@AVA DAN OSLOBO\EWA GRADA

Nacizam je proteran 2. oktobra

Nizom doga|aja u Zrewaninu se ovih dana obele`ava 2. oktobar, Dan oslobo|ewa grada u Drugom svetskom ratu. U Sve~anoj sali lokalnog parlamenta ju~e je odr`an javni ~as posve}en antifa{izmu, kojem su prisustvovali u~enici Zrewaninske gimnazije. Gradona~elnik Mileta Mihajlov, wegov zamenik Goran Kauri} i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton danas }e, u 10 ~asova, polo`iti vence na spomenik @arku Zrewaninu. Nakon toga, Marton }e u sali Gradskog ve}a primiti predstavnike mesnih organizacija Saveza udru`ewa boraca narodnooslobodila~kog rata. – Pre 66 godina iz na{eg grada je proteran nacizam. Du`e od tri godine su sledbenici ideje “krvi i tla” ovde sprovodili svoje politi~ko nedelo i u crno zavili stotine porodica. Na~inili su nacisti Zrewanin prvim gradom potpuno o~i{}enim od jevrejskog stanovni{tva i tako mu naneli veliku sramotu. U ratu je stradala go-

tovo celokupna jevrejska populacija od 1.500 qudi, a nacisti su na spisak svojih `rtava stavili i mnoge Zrewanince koji nisu odgovarali ideolo{kom sklopu Gestapoa i nacionalsocijalista – podsetio je Marton. Jesen 1944. donela je dah slobode i gradom je zavladao dugoo~ekivani mir. Po Martonovom mi{qewu, ideologija i sistem u narednim decenijama ispoqili su i dobre i lo{e strane. Neke od tih strana svakako }e rasvetliti istorija, ali je za Zrewanin, kao i celu Vojvodinu i Srbiju, stavqawe u zape}ak slavne antifa{isti~ke borbe gra|ana na{e zemqe bilo neoprostivo. – Drugi svetski rat se relativizovao, a tekovine NOB-a su zaboravqane ili stavqane na marginu. Zanemarivani su va`ni datumi, godi{wice, ali i spomenici posve}eni Narodonooslobodila~koj borbi. U Zrewaninu se Dan oslobo|ewa grada u Drugom svetskom ratu neko vreme potpuno ignorisao – naglasio je Marton. @. B.

E, mogu i ja Evropski pokret u Srbiji i Ministarstvo omladine i sporta Srbije raspisali su konkurs za podsticawe dru{tvenog aktivizma mladih "E, mogu i ja". U saop{tewu se navodi da su teme ovogodi{weg konkursa: "Obrati pa`wu" - za{tita `ivotne sredine, "Pomo} prijateqa" - socijalna inkluzija i "Reci ne" - bora protiv nasiqa me|u mladima. Ciq je da se mladi od 15 do 30 godina motivi{u da identifikuju dru{tvene probleme u svom okru`ewu i reaguju na wih tako {to }e osmisliti konkretnu akciju kojom bi re{ili probleme ili ukazali na wihovo postojawe. Konkurs je otvoren od 1. oktobra od 1. novembra, a predloge treba slati prijavom koja se mo`e preuzeti na sajtu www.resivoje.rs.

OG-1


SPORT

subota2.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[E U ITALIJI (25. SEPTEMBAR - 10. OKTOBAR) DANAS PROTIV MEKSIKA ORLOVI OVERAVAJU TRE]U RUNDU

Nazire se medaqa Odbojka{i Srbije pobedom protiv Kube (3:1) na{li su se na koloseku koji vodi do medaqe. U drugoj fazi takmi~ewa na Svetskom prvenstvu ostao je jo{ susret s Meksikom, koji treba da bude samo usputna stanica na putu ka svetskim visinama. Znali su orlovi da su istro{ili sav kredit u ranoj fazi Prvenstva i da nemaju prava na gre{ku u me~u sa sjajnim Kubancima, pa su pru`ili mo`da i najboqu partiju ove sezone, pobedili 3:1 i najte`eg rivala ostavili da se bori s kom{ijama za drugo mesto u H grupi i te`ak put do polufinala. Tek posle gubitka prvog seta zaigrali su na{i odbojka{i prema kvalitetu i o~ekivawu. Prima~i Nikola Kova~evi} i Bojan Jani} bili su na vrhunskom nivou, korektor Miqkovi} opravdao je zvawe jednog od najboqih na svetu, a ~itav tim funkcionisao je veoma dobro. Servisi, prijem, poneki va`an blok, igra u odbrani i zalagawe za svaku loptu prokr~ili su put do trijumfa i sada je prvo mesto nadomak ruke. - Odli~no smo spremili taktiku, izgubili smo od Kanade i Poqske, od Kubanaca prvi set i opustili ih, jer vi{e nisu imali motiva - na{alio se na{ kapiten Nikola Grbi} posle me~a s Kubancima. Potom se uozbiqio i rekao: - Znali smo, kao i pro{le godine kada smo od Kube izgubili set, da ne smemo da pokleknemo pred wihovom ubojito{}u, ve} da moramo da nastavimo da igramo. Taj recept moramo uvek da primewujemo - koliko god pro-

tivnik bio dobar, do~eka}emo na{ momenat. Imali smo i malo sre}e, jer su i oni po~eli da gre{e i nisu bili tako precizni kao protiv Brazila. Na{a ekipa je mlada, ali zna da igra protiv velikih protivnika - istakao je Grbi}. Na{i sredwi blokeri Stankovi} i Podr{~anin nisu bili optere}eni kao na prethodnim me~evima, pre svega zato {to su krilni puca~i odra|ivali najve}i posao, ali su blokom i sigurnim napadom dali veliki doprinos pobedi nad Kubom. - Krenuli smo mnogo lo{e. Me|utim, zahvaquju}i na{im glavama i tehnici ostvarili smo tre}u uzastopnu pobedu protiv Kube na velikim takmi~ewima. Ne treba da se zaustavimo na ovome, da se ne desi kao u grupi kada smo dobili Nemce a onda dve izgubili. Treba da zadr`imo ovaj nivo igre i protiv Meksika, a i kasnije, i da ne gledamo ko je s druge strane mre`e - istakao je sredwi bloker Marko Podra{~anin i nastavio pri~u o Meksikancima: - Na`alost, nismo se s Meksikom nikada sastajali i ovde su oni odigrali premalo utakmica da bi se izvukla konkretna ocena. Najva`nije je da mislimo o na{oj igri, bez obrzira ko je protivnik, jer smo kadri da odigramo vrhunski. Niko ovde nije za potcewivawe, ali mislim da smo mnogo kvalitetniji od Meksika i nadam se da }emo opravdati ulogu favorita, a i jedna sigurna pobeda dala bi nam krila pred nastavak nadmetawa - istako je Podra{~anin. M. R.

Slavqe na{ih odbojka{a posle pobede nad Kubom

Poqska, vice{ampion sveta na SP 2006. u Japanu, zavr{ila je u~e{}e na XVII SP 2010. u Italiji. Bugarska je nanela drugi poraz Poqacima u N grupi u Ankoni, po{to je slavila 3:0 (25:22, 25:18, 25:17). U M grupi, u Milanu, Francuska je pobedila Japan 3:0 (25:19, 25:22, 25:23). Za iznena|ewe dana pobrinuli su se [panci, odnosno Rusi, koji su prva dva seta odigrali sa prvom postavom, a zatim kompletno promenili sastav. [panija je pobedila Rusiju 3:2 (17:25, 22:25, 25:21, 25:20, 15:13).

OLIMPIJADA U KANTI MANSIJSKU

Ode sanak pusti Deseto kolo na Olimpijadi u KantiMansijsku odnelo nam je snove o nekom velikom plasmanu. Obe ekipe Srbije do`ivele su poraze od po 1:3. Ono, nije da smo po rejtingu realno mogli o~ekivati ne{to vi{e, ali ipak, nadali smo se. Realnost rejtinga se, na`alost, iskazala na delu. Mu{karci u posledwem kolu igraju sa ekipom Holandije. Remi nas ostavqa negde oko realnosti turnirskog broja, pobeda zna~i ne{to iznad toga, a poraz nas vra}a na debate pre Olimpijade. Pojedina~ni rezultati: Srbija Poqska 1:3 (Sedlak - Vojtasek 0:1, Vu~kovi} - So}ko remi, Ivani{evi} - Miton remi, Marku{ - Bartel 0:1). @ene, koje su nas nekoliko puta obradovale, na kraju su posustale. Simptomati~no je da nam je jedini poen ovog puta donela posledwa tabla. Srbija - Rusija (2) 1:3 (Bojkovi} - Pogonina 0:1, ^oqu{kina - Giria 0:1, Stojanovi} - Bodnaruk 0:1, Raki} Ka{linskaja 1:0). U posledwem kolu jo{ jednom igramo protiv Rusije, ali tre}e, tj. omladinske, ekipe, i red je jednom, barem wima, da vratimo dugove, {to bi nam donelo plasman negde oko (uspe{nog) desetog mesta. Va`niji rezultati 10. kola (mu{karci): Ukrajina – Francuska 3,5:0,5, Kina - Rusija (1) 1,5:2,5, SAD – Izrael 1:3, [panija – Gruzija 3:1, Srbija – Poqska 1:3, ^e{ka – Jermenija 1,5:2,5, Ma|arska – Belorusija

3:1, Italija – Azerbejxan 2:2, Gr~ka – Estonija 2,5:1,5, Egipat – Kuba 1,5:2,5, Engleska – Holandija 2:2, Rusija (3) – Kolumbija 3,5:0,5, Brazil – Hrvatska 2,5:1,5, Crna Gora – Vijetnam 2:2, Rusija (4) - Norve{ka 3:1, Slova~ka – Bugarska 3:1, Austrija – Kirgistan 2,5:1,5, Slovenija - Nema~ka 2,5:1,5, [vajcarska – Indija 1:3, [kotska – BiH 1:3, Makedonija – Paragvaj 3:1, itd. Plasman: 1. Ukrajina 18, 2. Rusija (1) 17, 3. Izrael 16, 4-8. Ma|arska, Jermenija, [panija, Francuska 15 bodova, itd. Srbija je trenutno na 23. mestu sa 13 bodova (deoba 17-30.) Va`niji rezultati 10. kola (`ene): Rusija (1) – Bugarska 4:0, Indija – Kina 1:3, Gruzija – Ukrajina 2:2, Srbija - Rusija (2) 1:3, Jermenija – Poqska 1:3, Kuba – Letonija 2,5:1,5, Azerbejxan - Ma|arska 3:1, Peru – SAD 0:4, Gr~ka - Rusija (3) 2:2, Kolumbija – Vijetnam 1,5:2,5, Hrvatska – Mongolija 2,5:1,5, Rumunija – Belorusija 2,5:1,5, Argentina – Kazahstan 2,5:1,5, Iran - Slova~ka 2:2, Estonija - Nema~ka 0,5:3,5, Slovenija – Uzbekistan 2,5:1,5, Italija – Turska 2,5:1,5, Crna Gora – Francuska 0:4, ^e{ka – Holandija 2:2, Ekvador [vedska 3,5:0,5, Taxikistan BiH 1:3, Gvatemala – Makedonija 2:2, itd. Plasman: 1. Rusija (1) 20, 2. Kina 16, 3-6. Gruzija, Rusija (2), Poqska 15, itd. Srbija je na 14. mestu i predvodi grupu do 22. mesta sa 13 bodova. B. Dankovi}

G grupa Italija - Portoriko

(21)

H grupa Srbija - Meksiko

(17)

I grupa Egipat - [panija

(17)

L grupa ^e{ka - Kamerun

(17)

M grupa Argentina - Japan

(21)

N grupa Bugarska - Brazil

(21)

G grupa

L grupa

Nema~ka - Portoriko 3:0 (25:22, 25:22, 25:18) Nema~ka - Italija 1. Nema~ka 1 1 0 3:0 2 2. Portoriko 1 0 1 0:3 1 3. Italija 0 0 0 0:0 0

^e{ka - SAD 3:0 (25:19, 25:22, 25:22) SAD - Kamerun 1. ^e{ka 1 1 0 3:0 2 2. SAD 1 0 1 0:3 1 3. Kamerun 0 0 0 0:0 0

H grupa Srbija - Kuba 3:1 (16:25, 25:19, 25:22, 25:19) Meksiko - Kuba 1. Srbija 1 1 0 3:1 2 2. Kuba 1 0 1 1:3 1 3. Meksiko 0 0 0 0:0 0

M grupa Argentina - Francuska 3:1 (16:25, 25:17, 25:23, 25:21) Francuska - Japan 1. Argentina 1 1 0 3:1 2 2. Francuska 1 0 1 1:3 1 3. Japan 0 0 0 0:0 0

I grupa Rusija - Egipat 3:0 (25:21, 25:17, 25:18) [panija - Rusija 1. Rusija 1 1 0 3:0 2 2. Egipat 1 0 1 0:3 1 3. [panija 0 0 0 0:0 0

N grupa Brazil - Poqska 3:0 (25:16, 25:20, 25:20) Poqska - Bugarska 1. Brazil 1 1 0 3:0 2 2. Poqska 1 0 1 0:3 1 3. Bugarska 0 0 0 0:0 0

KVALIFIKACIJE ZA EVROLIGU

SVETSKO PRVENSTVO U ITALIJI

Poqska zavr{ila prvenstvo

Dana{wi program

Pirova pobeda Vr{~ana Hermofarm [tada - Alba 78:73 (21:23, 16:17, 18:13, 23:20) VR[AC: Sportska dvorana Milenijum, gledalaca 3000, sudije: Kristodulu (Gr~ka), Perea ([panija) i Obradovi} (BiH). HERMOFARM [TADA: Pavkovi} 9 (1-1), Bo`ovi} 6 (64), Abdul Hamid 5, Krstovi} 3, [utalo 5 (1-1), Ma~van 15 (6-3), Savovi} 11 (2-2), Borisov, Kne`evi}, Xordan 16 (6-4), Mara{ 2, An|u{i} 6 (1-1). ALBA: Price 2, Xekins 22 (66), Femerlin 8 (2-2), Marinovi} 9 (4-4), Alen 12, [ejfert, Dragi~evi} 5, Mekloj 11 (2-2), Stajger, Iptih 4 (2-2), Tejlor. Par desetina sekundi delilo je ko{arka{e Hemofarm [tade od plasmana u tre}ei. zavr{ni, krug kvalifikacija za Evroligu. Trojka Xekinsa par desetinki pred kraj utakmice bila je presudna, jer kod vo|stva Vr{~ana od (78:70) Xekins je pogodio trojku i time smawio prednost doma}ih ko{arka{a na pet poena razlike, a s obzrom da su prvu utakmicu ko{arka{i Albe re{ili u svoju korist, sa 6 poena prednosti, oti{li su daqe. Utakmica je bila izuzuetno tvrda i krajwe neizvesna. Mladi i ambiciozni Vr{~ani imali su za rivala veoma jaku i iskusnu ekipu. Nakon po~etnog vo|stva Hemofarm [tade ve} sredinom prve ~etvrtine gosti su uspeli da izjedna~e rezultat, a osam poena Ma~vana do kraja prvog perioda igre nije moglo da obezbedi doma}im ko{arka{ima rezultatsku inicijativu, jer gosti iz Berlina su prvu ~etvrtinu re{ili u svoju korist. Serijom od 9:0 po~etkom drugog perioda Hemofarm [tada je prvi put anulirao prednost gostiju iz prve utakmice, ali ta radost Vr{~ana je kratko trajala. Zahvaquju}i pre svih Mek Roju Hemofarm [tada nije uspeo da

do poluvremena zadr`i prednost. Naprotiv, gosti su prvi deo susreta re{ili u svoju korist (40:37). Xordan je bio glavna figura u redovima Vr{~ana u tre}oj ~etvrtini. Nare|ao je 16 poena, uz veliki broj skokova

Albe, Vr{~ani su ponovo preuzeli inicijativu, a prvo je Abdul Ra{ad trojkom doveo doma}ine na plus 9 (72:63), da bi ne{to kasnije, nepuna dva minuta pred kraj Ma~van, tako|e, trojkom obezbedio i najve}u pred-

Trener Hemofarm [tade @eqko Lukaji} nakon utakmice rekao je: - Ponosan sam na svoje momke kako su odigrali utakmicu. O~igledno je da nam nedostaje iskustvo. Za razliku od utakmi-

nost doma}ih ko{arka{a od deset poena (76:66). Sve do 30-tak sekundi pred kraj Vr{~ani su bili sigurni u~esnici tre}eg kruga kvalifikacija, ali u samoj zavr{nici nastao je preokret. Pet sekundi pred kraj sudija Obradovi} je doneo jednu veoma ~udnu odluku, dodelio je loptu doma}inu,potom promenio odluku i da je gostima, a oni su to znali da iskoriste.

ce u Berlinu ve~eras smo pokazali sasvim drugo lice. Igrali smo izuzetno agresivno, dali sve od sebe i o~igledan je napredak u na{oj igri. U drugom delu susreta publika nas je maksimalno podr`ala i zato joj hvala. Posledwe sekunde utakmice ne bih posebno komentarisao, ali smatram da smo zaslu`ili plasman u slede}i krug. J. Turkoane

Boris Savovi}

i fakti~ki u tom periodu igre bio je jedini igra~ Vr{~ana koji je postigao poene. Ali, i iskusni Nemci su imali svoje adute, pre svih u Xekinsu i Alenu, tako da su uo~i posledweg perioda igre doma}i su imali samo plus od dva poena. Mini serijom od {est uzastopnih poena Pavkovi} je u 32. minutu doveo Hemofarm [tadu u vo|stvo (61:55). Nakon jo{ jednog izjedna~ewa


SPORT

c m y

DNEVNIK

VOJVODINA SUTRA DO^EKUJE PARTIZAN

Me~ za sazrevawe i dokazivawe

subota2.oktobar2010.

PARTIZAN ZABORAVIO LIGU [AMPIONA

Vojvodina kao Arsenal

Utakmica sa Arsenalom je arSutra je u Novom nadamo povoqnom ishodu. [ta verujemo da mo`e da pobedi – hivirana, kao i pohvale za igru Sadu fudbalski praje to povoqan ishod zavisi}e i naglasio je trener Vojvodine i Partizana u tom me~u, jer sutra znik. Na stadion “Kaod de{avawa u samoj utakmici. istakao apel u ime stru~nog crno – bele o~ekuje jo{ jedan tera|or|e” sti`e u~eVerujem da imamo lepe {anse {taba i kluba da “navija~i oba `ak zadatak – prvi derbi ovogodisnik Lige {ampiona Evrope da se radujemo sa na{im navijatima fer i sportski podr`e {weg {ampionata u Novom Sadu beogradski Partizan. Vojvodi~ima – ka`e Lazeti}. svoje qubimce i u~ine da suprotiv Vojvodine. Ulog je veliki, na je svesna ko joj je gost, ali i [ef stru~nog {taba Vojvotra{wa utakmica zaista bude ko pobedi ste}i }e psiholo{ku ~vrsto re{ena da pru`i najbodine Zoran Milinkovi} nema praznik fudbala”, uz o~ekivaprednost pred nastavak borbe za qu partiju u dosada{wem delu ve}ih kadrovskih problema, we da }e navija~i Vojvodine sam vrh tabele. prvenstva i poku{a da osvoji bodove. Bez obzira na ~iwenicu da i crno-beli dolaze s istom namerom, Novosa|ani su re{eni da obraduju navija~e, a najiskusniji u ovoj generaciji je svakako Nikola Lazeti}. - Znamo koga do~ekujemo. Osvaja~ duple krune je sna`an tim koji je svoju vrednost dokazao i u Evropi. Za razliku od rivala, Vojvodina ima mladu ekipu, verovatno jednu od najmla|ih na Balkanu. Tanka je linija do toga da ovaj tim Vojvodine postane pravi, a idealna prilika za sazrevawe je duel s Partizanom. To su utakmice u kojima talenti postaju igra~i, pravi me~ za dokazivawe – uverava Lazeti}. Od Lazeti}a i {ef stru~nog {taba Zoran Duel Slobodana Medojevi}a i Sa{e Ili}a s prethodnog nadmetawa u Novom Sadu Milinkovi} i navija~i o~ekuizuzimaju}i Branu Ili}a koji kao i do sada biti 12. igra~ U Partizanu uveravaju da su kaju da mo`e da bude prevaga na se oporavqa od povrede i ~iji wegovog tima. dri u kratkom vremenu da odigraju terenu. se povratak na teren o~ekuje za Sutra{wi me~ po~e}e u jo{ jednu kvalitetnu partiju. - Ako me pitate koji je renekoliko nedeqa. 15.30 sati, a ulaznice po ceni - Spremali smo se za ovo u letcept za pobedu, sve {to mogu da - Mogu da ra~unam na sve od 500 (zapad), 400 (istok) i 100 woj pauzi. Klub je takav, ciqevi ka`em je to da pru`imo maksiraspolo`ive snage i pripre(sever) dinara u prodaji su dasu uvek vrhunski, pa se u tom stilu mum. Ako svaki igra~ Vojvodimamo ekipu za namdudrivawe s nas od 9 do 16 sati na blagajni i radilo na pripremama. Imamo ne bude na nivou, ako “pogine” velikim rivalom. Svakako da stadiona “Kara|or|e”. sjajan tim, dve kvalitetene postana terenu, onda mo`emo da se }emo izvesti postavu za koju S. Savi} ve i ne sumwam da }emo maksimal-

VOJVO\ANI DELE MEGDAN U SUBOTICI

Golubovi visoko lete Fudbaleri Spartak Zlatibor vode su re{eni da produ`e niz bez poraza u Superligi.Suboti~ani }e dati sve od sebe da ostanu nepora`eni i posle me~a sa Hajdukom iz Kule. Nakon remija u Beogradu s Partizanom i pobede protiv Novog Pazara u Kupu, optimizam me|u Suboti~anima je logi~an i primetan. – O~ekujem tri boda, to je jedini rezultat koji nas zadovoqava. Radimo ve} zajedno neko vreme, igra je sve boqa, nove

stvari se sada mnogo lak{e usvajaju i realizuju. Napredak je evidentan, a sada jo{ samo treba da to zaokru`imo i rezultatom na terenu – istakao je trener Dragan Miranovi}. U ekipi Spartak Zlatibor vode nema mnogo promena oko igra~a bez kojih se mora. Tu je jo{ samo ofanzivni Marko Miri} koji mora da odradi me~ suspenzije zbog `utih kartona. Uz ve} standardne prvotimce, prvom timu su sve bli`i mladi igra~i Neboj{e Mezeija i Mi-

JELEN SUPERLIGA – 7. KOLO SMEDEREVO: Smederevo - Sloboda Point Sevojno SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Hajduk ^A^AK: Borac - OFK Beograd JAGODINA: Jagodina - ^ukari~ki Stankom BEOGRAD: BSK Bor~a - Habitfarm Javor

Nedeqa

13.45 15.30 15.30 15.30 15.30

BEOGRAD: Rad - In|ija 14.30 NOVI SAD: Vojvodina - Partizan 15.30 BEOGRAD: Crvena zvezda - Metalac 18 1. Partizan 6 5 1 0 11:1 16 2. Crvena zvezda 6 5 1 0 8:2 16 3. Vojvodina 6 3 3 0 7:1 12 4. Rad 6 3 2 1 6:3 11 5. Spartak ZV 6 2 4 0 6:3 10 6. Sloboda PS 6 2 4 0 5:3 10 7. Smederevo 6 2 3 1 6:2 9 8. Borac 6 2 3 1 4:4 9 9. OFK Beograd 6 3 0 3 5:6 9 10. Jagodina 6 2 2 2 4:5 8 11. In|ija 6 2 1 3 7:6 7 12. Javor 6 0 4 2 1:4 4 13. BSK Bor~a 6 0 3 3 3:9 3 14. Metalac 6 0 2 4 1:7 2 15. Hajduk 6 0 1 5 4:11 1 16. ^ukari~ki 6 0 0 6 0:12 0 U slede}em kolu (16. i 17. oktobra) sastaju se – IN\IJA: In|ija - Habitfarm Javor, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom – BSK, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Jagodina, LU^ANI: Sloboda Point Sevojno (U`ice) – Crvena zvezda, BEOGRAD: Partizan – Smederevo, OFK Beograd – Spartak Zlatibor voda, Rad – Borac, KULA: Hajduk – Vojvodina.

Dragan [arac, jedan od kqu~nih igra~a Spartaka

lo{a Boki}a. Obojica su se slo`ila da su bodovi protiv Hajduka preko potrebni. – Moramo da damo 110 posto svojih mogu}nosti ako `elimo sva tri boda. Ono {to je ranije bilo vi{e ne va`i, svaka nova utakmica je najva`nija i tako se pripremamo za ovaj me~. Bodovi su va`ni za obe ekipe, ali smo uvereni da }e sva tri ostati u Subotici. Nadamo se da }emo uskoro zabele`iti prve minute u Superligi. Do tada dobro radimo, a sre}a je {to pored sebe imamo iskusne fudbalere na na{im pozicijama, Brati}a i [arca, koji su pravi primer kako se igra~ pona{a na utakmicama i na trenizima – slo`ili su se Boki} i Mezei. Suboti~ki golubovi i ove sezone visoko lete, a uvereni su da }e i posle vojvo|anskog derbija biti me|u ekipama koje nisu pora`ene. N. S.

no odigrati derbi. Arsenal je zaboravqen i vra}amo se na{em osnovnom ciqu – borbi za titulu {ampiona – ka`e kapiten Mladen Krstaji}. On ne veruje u nedostatak motivacije u derbiju. Najpre, zbog kvaliteta protivnika, potom i zbog psihe svoga tima. - Kada igra{ derbi ne treba ti poseban stimulans. Atmosfera na ,,Kara|or|u’’, koji }e verujem biti pun, da}e ekipama i dodatnu inspiraciju. Vojvodina je dobra, te`i doma}im trofejima i sigurno je spremna, a {to se nas ti~e ritam utakmica ne daje nam vremena da se opustimo. Posle dugo vremena, u konkurenciji za tim sutra bi}e Almami Moreira. U Partizanu su do~ekali da Portugalac ka`e - spreman sam. - @ao mi je {to sam za vreme odsustva bio meta ru`nih napada. Navodno, nisam hteo da igram. A istina je samo jedna, zaista sam bio povre|en, boleo me je mi{i}, zbog ~ega nisam nastupao ni za Gvineju Bisao. Mislim da sam dokazao koliko volim Partizan i kakav sam profesionalac i niski udraci su me zaista zaboleli – isti~e Moreira. Povreda je sada pro{lost. - Potpuno sam fit i spreman za duel sa Vojvodinom. Vide}emo samo {ta }e trener odlu~iti. Sa{a Ili} ponosan je na igre ekipe ove sezone. - Trener Stanojevi} je sjajan. Ide od me~a do me~a i uvek zna {ta treba da nam ka`e. Ne bira protivnike ve} `eli da Partizan uvek bude pravi. Tako je i sada, Vojvodina je za wega kao Arsenal. Opu{tawa nema, ide se na rezultat. Oktobar je mo`da i presudni mesec, jer igramo sa direktnim rivalima za titulu {ampiona – objasnio je Sa{a Ili}. I. Lazarevi}

17

Kuqanima i bod po meri Fudbaleri Hajduka gostuju u Subotici gde }e odmeriti snage sa Spartak Zlatibor vodom. Vojvo|anski derbi pobu|uje pa`wu jer Suboti~ani igraju zapa`enu ulogu, dok su Kuqani osokoqeni osvojenim bodom. - Gledao sam Spartak u Kup utakmici, radi se o ekipi koja je gotovo kompletna ostala na okupu i koju maestralno predvode Brati}, Torbica i [arac. Jasno je da doma}in `eli pobedu. Mi ne}emo da se branimo, ve} da odigramo mu{ku utakmicu pa neka pobedi ko je boqi rekao je {ef stru~nog {taba Hajduka Dragoqub Bekvalac. Nakon boda osvojenog protiv Borca strateg Hajduka je rekao da ima svetla na kraju tunela u kojem se na{la wegova ekipa. - Krajwi ciq nama je opstanak u ligi. Meni je bitno da ova ekipa pru`i svoj maksimum i siguran sam da ako to momci urade onda }e opstanak biti ranije ostvaren. Situacije u igra~kom kadru je povoqna, pa se name}e pitawe ho}e li biti promena u odnosu na ekipu koja je osvojila bod protiv ^a~ana. - Utakmicu ne igra samo onih jedanaest igra~a koji istr~e na teren, ve} svi oni koji su u protokolu. A budu}i da su profesionalci oni treba da misle ko }e od wih biti u tih jedanaest. Kakav ishod o~ekujete? - O~ekujem fer i korektnu utakmicu. Zna se da su to dva prijateqska kluba, a ono {to se ne zna je da smo Miranovi} i ja zajedno do{li u Vojvodinu, da smo veoma dobri prijateqi, da su nam se putevi razli{li jer je Miranovi} oti{ao i napravio izuzetnu karijeru u inostranstvu. Bi}e mi zadovoqstvo da se vidim sa wim i da ekipe odigraju kvalitetnu utakmicu, pa neka pobedi boqi. Za nas bi sve osim poraza bilo povoqan rezultat i te`i}emo da ga ostvarimo rekao je Bekvalac. \. Bojani}


18

SPORT

subota2.oktobar2010.

OSMO KOLO SRPSKE LIGE VOJVODINA

Veterni~ani u Novoj Pazovi Radni~ki (NP) - Veternik Viskol Trener Radni~kog Nenad Vani}: Nakon dobre igre i ubedqive pobede nad Slobodom, o~ekuje nas derbi protiv sjajne ekipe Veternika. Ulogu faorita prepu{tamo gostima, a mi }emo svoju {ansu za povoqan rezultat tra`iti kroz anga`ovanu i disciplinovanu igru tokom svih 90 minuta. [to se ti~e sastava, nemamo ve}ih kadrovskih problema pa o~ekujem da }emo u najja~em sasatvu do~ekati Veternik. Trener Veternika Du{an Miji}: Gostovawe u Novoj Pazovi je jedno od najte`ih u ligi. Radi se o veoma kvalitetnom rivalu, koji igra izuzetno ~vrsto u odbrani i stvara po pet- {est stopostotnih {ansi na svakoj utakmici. O~ekujem da moji izabranici kontroli{u de{avawa na ternu i ispune sve takti~ke zamisli kako bi do{li do ciqaa, a to je pobeda. Ekipa je kompletna jedino ne}emo mo}i da ra~unamo na centarfora Milanovi}a zbog kartona.

karton, a imamo i dosta kadrovskih problema.

^SK Pivara - Solunac

Sloboda (NK) - Tekstilac Ites

Trener ^SK Pivare Dragan Ivanovi}: Do~ekujemo veoma negudonu ekipu Solunca, koja dobre partije pru`a kako na doma}em terenu tako i na gostovawima. Mi smi posle kiksa i slabijeg izdawa protiv Veternika uspeli da oporavimo ekipu i danas }emo maksimalno spremni do~ekati Solunac. Naporno smo trenirali tokom nedeqe, a {to se ti~e sastava, svi fudbaleri, osim Borisa Balinovi}a, konkuri{u za startnu postavu. Trener Solunca Milan Tintor: Gostujemo u ^elarevu protiv veoma kvalitetnog rivala, koji }e se nakon poraza u Veterniku truditi da pred svojim navija~ima do|e do pobede. U me~ }emo u}i oslabqeni, ne mo`emo da ra~unamo na Bogunovi}a, Bani}a i Puri}a, dok je Marunovi} pod znakom pitawa. Verujem u svoje fudbalere, a osvajawe boda bio bi veliki uspeh .

Trener Slobode Slobodan @ivkov: Pobeda nam je imperativ. U bodovnom smo deficitu i nemamo puno izbora nego da idemo na trijumf. Tekstilac je dugo u ovoj ligi i dobra je ekipa, pa nas sigurno o~ekuje te`ak duel. O~ekujem da svi igra~i u|u motivisano u duel i tada sam siguran da pobeda ne}e izostati. Ne ra~unamo na ^eki}a zbog bolesti i Vasiqevi}a koji odra|uje kartone. Trener Tekstilca Zoran ]iri}: Slabo poznajemo ekipu Slobode, pre svega {to su novajlije u ligi, ali znamo nekoliko starijih igra~a, pre svih Malinovi}a. Lo{e su strarovali, ali sam siguran da rezultati sada nisu realan pokazateq wihovog kvaliteta. Po{tujemo Slobodu, ali idemo da se nadigravamo i ne `elimo da izgubimo. Imamo problema sa igra~ima koji imaju parne `ute kartone i ne}e igrati Stojanovi}, Risti}, Keni} i Kr{i}.

Trener Sloge Miodrag Cviji}: Ovog vikenda o~ekuje nas derbi protiv lidera Sente. Bez obzira {to se radi o ekipi koja je sakupila najvi{e bodova i najefikasnija je u dosada{wem delu prvenstva, mi ne}emo iza}i na megdan sa belom zastavom. Igra}emo otvoreno i tra`iti svoju {ansu na susretu, a na ruku nam ide to {to su svi igra~i motivisani i spremni. Jedino }e Bulatovi} pauzirati zbog povrede. Trener Sente Branko Bulatovi}: Na doma}em buwi{tu protiv Apatina ekipa je pokazala da igra na visokom nivou. O~ekuje nas gostovawe u Temerinu protiv Sloge koja je na gostovawu u Kikindi osvojila bod. Svesni smo da je uloga favorita na na{oj strani i to }emo poku{ati da potvrdimo na terenu. Ekipa je kompletna i o~ekujem dobro izdawe mojih izabranika.

Sloga (T) - Senta

Vr{ac - Cement

Pali} - Kikinda

Trener Vr{ca Zoran Lon~ar: Na pro{lom me~u smo nastupili veoma oslabqeni, ali su svi igra~i izdr`ali kaznu i sada smo kompletni. Cement je kvalitetan protivnik, ~uli smo da su se poja~ali, i o~ekujem da vremenom oni prika`u sav svoj kvalitet. Bi}e te{ko, ali nemamo izbora nego da pobedom u|emo u ne{to miriniju luku, jer nam predstoji nekoliko lak{ih me~eva. Trener Cementa Zoran Gruji}: Spremali smo se, pre svega psihi~ki, za me~ s Vr{cem. Iskusni su i dugo zajedno, ali najve}a snaga im je doma}i teren. Imaju dobrog trenera koji je bio i dobar igra~, ali `elimo dobro da odigramo i optimista sam. U sastavu ne}e biti \eri} i Raki} zbog kartona.

Trener Pali}a Vlada @iki}: Posle nesre}nog poraza u Ba~kom Jarku u nadoknadi vremena, dolazi nam kvalitetna ekipa Kikinde. O~ekujem borbenu utakmicu, a od mojim momaka da pru`e dobru igru. Nikome ne pretimo, ali imperativ su tri boda . U ekipu se vra}aju Pr{i} i Soviq, a svi ostali igra~i su spremni. Trener Kikinde Milan Kovrlija: O~ekuje nas te{ka utakmica protiv dobre ekipe Pali}a. Imamo svojih internih problema,protekle nedeqe smo vredno radili i nadam se povoqnom rezultatau. Imamo dosta povre|eih i ka`wenih igra~a, a izostanak \oki}a, Kovrlije i Belousa poku{a}emo da nadoknadim zalagawem i borbeno{}u.

Mladost (A) - Dolina

Dowi Srem - Mladost (BJ)

Trener Mladosti Qubomir Kasalovi}: Ovo nam je posledwa {ansa da ne{to uradimo i ako kiksnemo mislim da smo najozbiqniji kandidati za ispadawe. Na pro{lom me~u smo zaradili mnogo kartona i sigurno je da }emo biti jako oslabqeni, ali momci su svi u karantinu i `ele najboqe mogu}e da odigraju. Iako smo u nezavidnoj situaciji, Dolina je 99 odsto favorit, ali nema predaje. Trener Doline Branko \oki}: Bez obzira na stawe na tabeli, o~ekuje nas ozbiqno gostovawe. Mladost je mlad i kvalitetan tim i ne smatramo ovaj me~ kao unapred re{en posao. Blagi smo favoriti, to tabela ka`e, a na{e iskustvo mo`e da odigra najva`niju ulogu. Bi}emo oslabqeni za Raji}a koji odra|uje crveni

Trener Doweg Srema ^eda Mati}: U predstoje}i susret ulazimo maksimalno spremni i motivisani, a najbitinije da nemamo kadrovskih problema uo~i duela sa Mlado{}u. Mislim da smo kvalitetnija ekipa od rivala, a na momcima je da to poka`u na terenu i do|u do celog plena. Trener Mladosti Tibor Kova~: Nakon pobede u pro{lom kolu atmosfera u ekipi je odli~na, momci su dobili na samopouzdawu i sada nas o~ekuje okr{aj sa jednom od najboqih ekipa u prvenstvu. Ne}e biti lako, ali se nadam da }emo uspeti da ostanemo nepora`eni. U sastavu ne}e biti Jak{i}a i Baji}a zbog kartona, a ve} neko vreme povre|eni su Raci} i Luki}. M. R. - I. G.

DNEVNIK

SELEKTOR PETROVI] IZABRAO IGRA^E ZA ME^EVE SA ESTONIJOM I ITALIJOM

Boqitak u manevru korist za krila Novi selektor nacionalnog tima Srbije Vladimir Petrovi} uglavnom sa starim i proverenim snagama nastavi}e kvalifikacione bitke za plasman na EP. Uostalom, to potvr|uje i spasak (23) igra~a koji je obelodanio za susrete sa Estonijom (8. oktobar stadion Partizana) i Italijom (12. oktobar, \enova). - Jedino novo lice je Lomi}, a moja odluka da ne mewam sastav je logi~na jer ovo je sve ono najboqe ~ime raspola`emo. Uz to,momci su ve} tri godine na okupu, poznaju se, verujem u wih. Mo`da tokom prole}a za naredna isku{ewe bude nekih rokada, ne drasti~nih, u zavisnosti ako se neko nametne - istakao je Petrovi}.

Selektorov izbor Golmani: Vladimir Stojkovi} (Partizan), An|elko \uri~i~ (Leirija) i @eqko Brki} (Vojvodina). Odbrana: Branislav Ivanovi} (^elsi), Pavle Ninkov (C.zvezda), Nemawa Vidi} (M.junajted), Aleksandar Lukovi} (Zenit), Neven Suboti} (Borusija, Dormund), Slobodan Rajkovi} (Vitese), Ivan Obradovi} (Saragosa) i Marko Lomi} (Dinamo, Moskva). Sredina terena: Dejan Stankovi} (Inter), Gojko Ka~ar (HSV), Nenad Milija{ (Vulverhempton), Nenad Kuzmanovi} ([tutgart), Radosav Petrovi} (Partizan), Zoran To{i} (CSKA), Milo{ Ninkovi} (Dinamo, Kijev), Milo{ Krasi} (Juventus), Milan Jovanovi} (Liverpul). Napad: Nikola @igi} (Birmingem), Danko Lazovi} (Zenit), Dragan Mr|a (Sion).

Miri} u notesu Selektor Petrovi} je istakao da u doma}oj ligi ima kvalitetnih igra~a koji bi uskoro mogli da dobiju poziv u reprezentaciju. - Gledao sam susret izme|u Partizana i Spartaka i ba{ mi se dopao mali Miri} kod gostiju. Veoma je talentovan, ali rano je da ga gurnemo u vatru. Uostalom, ve} sam najavio formirawe B selekcije koju }e ~initi fudbaleri iz na{eg prvenstva. Dakle, povratnik u ekipu je golman Stojkovi}, iz mlade selekcije je prekomandovan {toper Rajkovi}, nema Rukavine i Tomi}a, zbog povrede izostaje Kolarov, a mo`da je najv}e iznena|ewe izostanak Marka Panteli}a. - Nije pro{ao pripreme, tek je po~eo da igra u Olimpijakosu, boqe je da ove akcije presko~i. Ne skriva ambiciozni stru~wak da }e imati malu tremu na debiju na klupi orlova. - Ose}am tremu, mawu, pozitivnu. Ali, to mi se javqa pred svaki me~. Jedva ~ekamo da po~ne takmi~ewe, jer puno smo pri~ali a malo konkretno na terenu radili. Bi}e sve lak{e kad se okupuimo, a raduje me i povoqan zdravstveni bilten.

Vladimir Petrovi}

O zna~aju dvome~a koji sledi ne treba tro{iti re~i. - Estonija nema veliko ime u svetu fudbala, ali je veoma nezgodan protivnik Namu~ili su azure koji su ima dali dva gola posle izvedenih korner. Spremili smo video materijal putem kojeg }emo

ukazati igra~ima na vrline i mane rivala. O Italijanima }emo razgovarati kad se okon~a ovaj prvi megda u kojem `elimo tri boda. Da li bi nakon ovih duela 4 boda na kontu Srbije bila po meri Vladimira Petrovi}a?

Humska pre Marakane Orlovi }e Estonce do~ekati na stadionu Partizana, a ne po ve} ustaqenoj praksi na Marakani. - Posle ispitivawa aktuelnog trenutka proceweno je da Estonija nije protivnik koji izaziva ogromno interesovawe publike. Zbog toga }e na mawem objektu biti boqa popuwenost tribina, time i lep{i ambijent - preneo je stav FSS portparol Aleksandar Bo{kovi}. Selektor Petrovi} je kratko dodao: - Nisam mnogo razmi{qao o stadionu, ve} kako da se {to boqe spremimo za me~.

- Kad krene{ na utakmicu u glavi je samo pobeda, ja to uvek nosim u sebi, iako javno ne isti~em. U svakom slu~aju, ~etiri poena su zadovoqavaju}a, jer nije sramota protiv biv{eg svetskog prvaka u gostima odigrati nere{eno. Prioritetni zadatak selektora je poboq{awe kvaliteta igre. - Akcenat je na unapre|ewu igre sredweg reda, jer tada }e do izra`aja do}i na{a krila Jovanovi}, Krasi} i To{i}. Kapiten Stankovi} je iskusan fudbaler i mo`e da ispuni svaki zadatak u manevru. Mo`da je boqe da bude bli`i golu, ali po{to }emo imati trojicu vezista ne}e biti limitirano ko }e se pridodavati napadu. Tako|e, va`no je da recimo tandem Krasi}- Jovanovi} tokom susreta ~esto mewa strane, jer je to nezogdno za protivnika. Postavqa se pitawe i na kojoj poziciji Branislav Ivanovi} u reprezentaciji mo`e da ima ve}i u~inak, kao {toper ili desni bek. - Razmi{qao sam o tome i lepo je kad imate igra~e koji su osposobqeni za ve}i broj uloga u timu. Nema razloga da Ivanovi}a pomeram sa boka, mada ni takva solucija, u zavisnoti od kretawa rezultata, nije iskqu~ena. Na kraju osvrnuo se selektor i na atmosferu koja }e do~ekati orlove u Humskoj. - Bilo bi idelano da se ponovi onaj ambijent iz susreta Partizan- Arsenal, nadam se da }e tako i biti. Pune tribine su dodatana motivacija, a ne o~ekujem zvi`duke na ra~un golmana Stojkovi}a koji sada ~uva gol crno- belih. Profesionalac je, nastupa Srbija, svi ho}emo zajedno do pobede. Vaqda smo neke bolesti ostavili iza sebe- zakqu~io je Petrovi}. U ponedeqak je zakazana prva prozivka. Z. Rangelov

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Fudbal Prva liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad - Dinamo, SOMBOR: Radni~ki - Big bul Radni~ki, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Mladi radnik, BEOGRAD: Be`anija Proleter, BASK - Sin|eli}, ZEMUN: Zemun - Napredak. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Srpska liga Vojvodina - NOVI KOZARCI: Sloboda - Tekstilac Ites, VR[AC: Vr{ac - Cement, APATIN: Mladost - Dolina, TEMERIN: Sloga - Senta, ^ELAREVO: ^SK Pivara - Solunac, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Veternik Viskol. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Vojvo|anska liga, istok - PAN^EVO: Dinamo - Proleter (NK), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - AFK, ZREWANIN: Radni~ki - Radni~ki (B), SRPSKA CRWA: Budu}nost - Zadrugar, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Ba~ka (P), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Ba~ka 1901, NOVI KNE@EVAC: Obili} - Borac (S). Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Vojvo|anska liga, zapad - BA^KA PALANKA: Ba~ka - Obili}, SIVAC: Polet Crvena zvezda, FUTOG: Metalac AV - 1. maj, KA]: Jugovi} - Sloga Erdevik. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada - SRBOBRAN: Srbobran No limit - Jedinstvo, VRBAS: Vrbas - @SK, BE^EJ: Be~ej Old gold - Slavija. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Gradska liga Novog Sada - BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Dinamo. Utakmica po~iwe u 15.30 ~asova.

Ko{arka Prva B mu{ka liga - BEOGRAD: Viva Basket - Sin|eli} (12.30), SMEDEREVO: Smederevo - Vojvodina (16), SUBOTICA: Spartak - @elezni~ar (17.30), NI[: Ni{ - Radni~ki Basket (19).

Prva B `enska liga - VRBAS: Vrbas Medela - Moravac (16.30), ZUBIN POTOK: Trep~a - Basket Stars (14), [ABAC: [abac - Bor (16). Prva srpska mu{ka liga - Sever - STARA PAZOVA: Stara Pazova - Duga (18), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Vrbas (19), KOVIN: Radni~ki - Novi Sad MT (19.30), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Mladost Teletehnika (17), BELEGI[: Dunav - Topola (19), OXACI: Oxaci - Veternik (19). Druga srpska mu{ka liga - Sever SREMSKA MITROVICA: Srem - Apatin (17), FUTOG: Top - Partizan (15), KRAJI[NIK: Krajina Grme~ - Kikinda (19), RUMA: Ruma - Akademik (16), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka - Sveti \or|e (?), KULA: Hajduk - Mladost (19).

Rukomet Superliga za mu{karce - PRIBOJ: Priboj - Naisus (18), PAN^EVO: Dinamo Radni~ki (19), KA]: Jugovi} Unimet PKB (19), Crvenka - Po`arevac (18), KUR[UMLIJA: Planinka Prolom voda - Vojvodina @elezni~ar (19). Superliga za dame - ZAJE^AR: Zaje~ar - Medicinar (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - JP Radni~ki (18.30), ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Ba~ka Palanka-Nopal (18), NOVA PAZOVA: Maks Sport Naisa (20). Prva mu{ka liga - VRBAS: Vrbas Carneks - Vojput (19), NOVA VARO[: Zlatar - Nova Pazova (19), ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Zaje~ar (19), KOSTOLAC: Rudar - Crvena Zvezda (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Napredak (19), Obili} - Proleter Naftagas (20.30). Prva `enska liga - NI[: Naisa 2 - Napredak (13.30), IN\IJA: @elezni~ar Metal Cinkara - Metalac A.D. (19), PIROT: Pirot - Proleter Superprotein (18), KU^EVO: Ku~evo - Radni~ki Resavac (18).

Druga mu{ka liga - [ID: Radni~ki - Metalac AV (19), JA[A TOMI]: Hercegovina - Radni~ki cement (19), KA^AREVO: Jedinstvo - @elezni~ar (19), BANATSKO NOVO SELO: Banatski Karlovac - Jabuka (18), BA^KA PALANKA: RKS - Titel XD (16), Druga `enska liga - APATIN: Apatin Ravangrad (18), ZREWANIN: lehel - Spartak (18), BAJMOK: Radni~ki - Kikinda 2 (18.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga - DELIBLATO: Omladinac - Jedinstvo (17), PRIGREVICA: PIK Prigrevica - Sivac 69 (19). Prva vojvo|anska `enska liga - NOVI KNE@EVAC: Obili} - Naftagas (18), BEO^IN: cement - Dolovo (19), MO[ORIN: Mileti} - jadran Lider (16.30).

Kuglawe Superliga (m) - SENTA: Senta Visa Prom - Ni{ Put (14), GORWI MILANOVAC: Metalac - Beograd (12), APATIN: Apatin - Crvena zvezda (16). Superliga (`) - SUBOTICA: Pionir Apatin (16), NOVI SAD: Ada Kompjuters - Toza Markovi} (16), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - E|{eg (15). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - RUMA: Srem - Alimenta (16). Prva vojvo|anska liga (m) - NOVI SAD: 13. maj - Slavia (16). Druga vojvo|anska liga (m) - BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Junakovi} Prigrevica (16), VRBAS: Vrbas Dana - Radni~ki LK (16).

Stoni tenis Superliga, mu{karci – BEOGRAD: Crvena zvezda – Spartak (17), IMT – Faks (18), ZREWANIN: Banat – Vr{ac (17). Superliga, `ene – NOVI KNE@EVAC: Obili} – NOVI sad (16), KIKINDA: Flip - ^oka (11), SMEDEREVO: Smederevo – Vr{ac (18).


SPORT

c m y

DNEVNIK

Vetar u le|a

Pliva~ki miting klo{a, a dolazak su najavili i gosti iz bosanskog grada Lukavca, {to zna~i da }e takmi~ewe poprimiti me|unarodni karakter rekla je predsednica PK Be~ej Edit Farka{. U~esnici dana{weg mitinga u bazenu kraj Tise imaju pravo da plivaju u dve sprinterske trke po izboru i u trci 100 metara me{ovito. Organizator je obezbedio medaqe za troje najuspe{nijih takmi~ara u svakoj kategoriji, a otvarawe takmi~ewa zakazano je za 10 sati . V. J.

Nole doma}in teniske zabave Na terenima Teniskog kluba "Novak" na Dor}olu (tereni centra "Milan-Gale Mu{katirovi}") danas i nedequ bi}e odr`an tradicionalni turnir poznatih. Turnir ima humanitarni karakter i odr`ava se po ~etvrti put. Doma}in

19

KA]ANI DO^EKUJU PKB

DANAS U BE^EJU

Pliva~ki klub Be~ej danas organizuje tradicionalni pliva~ki miting – Tre}i be~ejski sprint. Na dana{wem takmi~ewu pliva se svim stilovima na deonici od 50 metara, a bi}e i trka na 100 metara me{ovito u `enskoj i mu{koj konkurencije. Pravo u~e{}a imaju pliva~i ro|eni 2001. godine i ranije. - O~ekujemo oko 400 pliva~a iz petnaestak na{ih klubova, ali i goste iz rumunskog grada Temi{vara, ~etiri ma|arska grada, Pe~uja, Sigetvara, Pe~uja i [i-

subota2.oktobar2010.

i ove godine }e uru~iti selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi}, a kreatorki Dragani Ogwenovi} bi}e uru~en dar humanitarnog fonda turnira ispred akcije "Moj sto~i}" za decu sa posebnim potrebama.

Rukometa{i Jugovi} Unimeta su u Po`arevcu osvojili vredne bodove, a danas u Ka} sti`e izuzetno kvalitetna ekipa PKB-a, koja je, za razliku od Ka}ana, u punom sastavu. Pred Ka}anima je imperativ pobede, jer bi vaqalo da poprave lo{u sliku iz susreta sa Partizanom, a uz to i da na lep na~in obele`e deset godina od otvarawa dvorane Hram. Kakva je atmosfera u ekipi, jeste li spremni za pobedu, pitali smo Jovana Kukobata, ~uvara mre`e Ka}ana. - Pobedom u Po`arevcu dobili smo vetar u le|a posle bledog izdawa protiv Partizana. Sabili smo redove posle silnih povreda koje su nas zadesile i pokazali da mo`emo da se ravnopravno nosimo sa svima. Velika satisfakcija pred ve~era{wi me~ je svakako to {to nam u goste dolazi ekipa PKB-a koja ima velike ambicije i po dva kvalitetna igra~a na svakoj poziciji. Ne bih ni{ta da obe}avam, ali sam uveren da }e to biti sigurno boqi me~ od onog protiv Partizana, zato pozivam navija~e da do|u, jer ne}e za`aliti. Vide}e nas u pravom svetlu - uverava Kukobat. Zdravstveni bilten? - Jo{ uvek je neizvesan nastup Qubomira Jo{i}a. On nije nastupio ni u Po`arevcu, a tek danas

Jovan Kukobat, pouzdani golman Ka}ana

pred utakmicu trener Jordovi} i doktor odlu~i}e da li }e Jo{i} zaigrati. Bilo bi dobro kada bi on zaigrao jer je na{ kqu~ni igra~. Kako zaustaviti sjanog rivala? - O~ekuje nas me~ s ekipom koja je znatno iskusnija od nas. Po-

trebno je da odigramo smireno i disciplinovano. Pravom taktikom, garniranom na{om mlado{}u, ube|en sam da mo`emo da ih nadigramo i pobedimo - kategori~an je Jovan Kukobat. U Hramu }e, bez sumwe, biti odigrana kva-

litetna rukometna predstava. Mladi i poletni sastav Jugovi} Unimeta protiv iskusne i kvalitetne ekipe PKB-a, pa svi rukometni putevi ve~eras (19) vode u Hram. J. Gali}

CRVENKA DOMA]IN PO@AREVCU

Gostima samo dobrodo{lica

Zoran @ivanovi} i Zoran-Bata Mirkovi}

poznatim li~nostima bi}e Novak \okovi}, a najavqeno je i u~e{}e princa Filipa Kara|or|evi}a. Dolazak su najavili i biv{i fudbaleri Partizana Savo Milo{evi} i Zoran-Bata Mirkovi}, potom selektor vaterpolo reprezentacije Dejan Udovi~i}, glumci Dragan Jovanovi}, Bane Trifunovi} i Marko @ivi}, muzi~ari Vasil Haximanov, Aleksa Jeli}, Zoran i Jelena @ivanovi} (Zana)... Bi}e i raznih poznatih tv lica. Trofej pobednicima i finalistima turnira u svim konkurencijama

Me~evi prvog dana programa (subota 2. oktobar) bi}e igrani od deset sati ujutru do osam uve~e (10-20), tokom kojih }e biti prire|eno vi{e zabavnih programa i nagradnih igara za posetioce turnira. Drugog dana turnira (nedeqa 3. oktobar) me~evi }e biti igrani od deset sati ujutru, a planiran je i egzibicioni me~ biv{ih reprezentativaca i {ampiona. Ulaz za publiku je slobodan, uz posebni zabavni program i nagradne igre za sve posetioce turnira.

Rukometa{i Crvenke ve~eras }e ugostiti ekipu Po`arevca, u ~ijim redovima je i golman Branislav Jovanovi}, koji je ponikao u ovoj sredini. To je i razlog vi{e da gosti budu do~ekani na najlep{i na~in i prigodnim poklonom im se ~estita plasman u rukometnu elitu, ali kada je u pitawu rezultatski ishod tu dileme nema. - O~ekujem sigurnu pobedu, uz sve uva`avawe ambicija gostiju - poruka je trenera Radosava Kova~evi}a.

Nema sumwe da je wegov optimizam opravdan. Crvenka je znatno kvalitetniji i iskusniji sastav, u ~ijim redovima je i nekoliko zaista izuzetnih pojedinaca, juniorskih i kadetskih reprezentativaca. Po onome {to je pokazao u pro{loj, a po~eo i ovoj sezoni u prvom planu je golman Mladen Mjerima~ka. Ve~era{wi susret je prilika da samo potvrdi formu i uzlaznost svojih kvaliteta, naravno na radost i dobrobit pre svega tima u celini, a verujemo da to ubrzo mora biti zapa`eno i na reprezentativnom planu.

EVROPSKI KUPOVI

Zvezda u Belgiji Ovog vikenda srpski klubovi (osim Metaloplatike, koja je ve} igrala me~eve prvog kola)po~iwu sezonu na evropskoj rukometnoj sceni. Crvena zvezda u drugom kolu Kupa EHF oba me~a ( subota i nedeqa) odigra}e u Belgiji na terenu Tongeren Junajteda. Rukometa{i Metaloplastike, tako|e u Kupu EHF, do~ekuju austrijski Aon Fivers (danas, 18.30 ~asova). Revan{ je sa

sedam dana u Be~u. Rukometa{i beogradskog Partizana u~estvuju na turniru ^elenx kupa u @ivinicama (Bosna i Hercegoina), gde }e za protivnike imati beloruski Arkatron (sino}), engleski Man~ester (danas) i doma}ina Kowuh (nedeqa). Dve najboqe ekipe }e izboriti plasman u naredno kolo najmla|eg evropskog takmi~ewa. J. G.

VO[A GOSTUJE U KUR[UMLIJI

Tradicija uz doma}ina Pobedom u derbiju s Metaloplastikom rukometa{i Vojvodine @elezni~ara najavili su visoke domete u nastavku {ampionata. Izabranici trenera Jevti}a proteklu nedequ iskoristili su da se {to boqe spreme za dana{we gostovawe u Kur{umiliji.Planinka je prva dva me~a izgubila, pa joj je me~a sa Novosa|anima od izuzetne va`nosti, tim pre {to igraju pred svojim pristalicama. Vo{a ima lepu priliku da prekine neugodnu tradiciju kada je re~ o duelima u Kru{umliji. Naime, crveno-beli su posledwe tri sezone pognutih glava napu{tali teren u Kur{umliji, posledwi bod oosvojili su u sezoni 2006/07. Utakmica u Kur{umliji po~iwe u 19 ~asova. I. G.

SAMBO BALKANIJADA PIONIRA

IN MEMORIAM

Nemawa Danilovi} (1971–2010) U no}i izme|u ~etvrtka i petka prestalo je da kuca veliko qudsko i sportsko srce Nemawe Danilovi}a, trenera ko{arka{a Novog Sada. Wegova borba za `ivot trajala je skoro sedam meseci, koliko je pro{lo od kada se dogodila te{ka saobra}ajna nesre}a kod Lapova, pri povratku s prvenstvene utakmice u Kru{evcu, Nemawa je tada, zajedno s igra~em Nenadom Grozdani}em (20), najte`e stradao. Na`alost, prvo se ugasio `ivot mladog ko{arka{a po~etkom aprila, dok se Danilovi} dugo borio, ali nije uspeo da se izbori s te{kim povredama glave. Nemawa Danilovi} ro|en je 1971. godine u Vlasenici i upravo u ovom bosanskom gradi}u zavoleo je ko{arku. Sportski i `ivotni put odveo ga je veoma rano iz roditeqskog doma u Lazarevac, a potom i Kikindu. Igrao je potom u odli~noj ekipi BFC-a iz Beo~ina i u Vojvodini, a potom je hleb zara|ivao u Poqskoj, ^e{koj, Turskoj, na Kipru... Po zavr{etku igra~ke karijere nije `eleo da napusti ko{arku, sport koji je jako voleo. Po~eo je da se bavi trenerskim poslom. Bio je jedan od na{ih najperspektivnijih stru~waka,

- Nisam optere}en time, ali bi to sigurno bila najve}a nagrada i stimulans za mene - skromno }e Mjerima~ka, uz nagla{avawe da }e svoje navija~e ve~eras nagraditi novom pobedom. Kona~no, posle administrativnih peripetija, trener Kova~evi} }e na raspolagawu imati i Gorana \urovi}a, iskusnog desnog beka, {to }e svakako doprineti efikasnosti ekipe i mirnijem o~ekivawu narednih susreta. Utakmica po~iwe u 18 ~asova. T. Jovovi}

a ovaj deo karijere, koji je tek gradio, po~eo je kao pomo}ni trener u Vojvodini Srbijagas, a onda je samostalno preuzeo ekipu Novog Sada. Rezultati koje je ostvarivao u prvoliga{kom takmi~ewu s mladim timom, svedo~ili su najboqe o kvalitetu, ali i vizionarstvu Nemawe Danilovi}a. Imao je velike planove, znao je kako da ih ostvari, ali se tada dogodio taj put u Kru{evac i stra{na saobra}ajna nesre}a... Iza Nemawe su ostala deca Nikola (9) i Una (6) i supruga Tawa da se sami nose s `ivotom, bez velike potpore koju su u wemu imali. Dobri ~ovek oti{ao je me|u zvezde, iako se dugo, dugo nije predavao povredama. Na{ Ne|o je zauvek napustio sve one koje je toliko voleo, ali znamo, sigurni smo, da }e i negde tamo gde dobri qudi odlaze, paziti na svoju decu, suprugu, brata i roditeqe. I osta}e u na{em se}awu, jer je svojom dobrotom, plemenito{}u, hrabro{}u i uporno{}u zaslu`io da ga dugo pamtimo. Komemoracija povodom smrti Nemawe Danilovi}a odr`a}e se danas u 11 ~asova u amfitetru SPC "Vojvodina, a sahrana }e se obaviti u 17 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

Stopama starijih Na prvom Prvenstvu Balkana u sambou za pionire, koji je odr`an u rumunskom gradu Kalafat, srpski mali{ani zablistali su punim sjajem osvojiv{i 21 medaqu. Selekciju Srbije uglavnom su predstavqali takmi~ari iz Vojvodine, a [ampionat je odr`an u kategoriji mla|ih i starijih pionira za de~ake i devoj~ice. Vojvo|ani su osvojili 15 medaqa. Od ukupno 21 medaqe ~etiri su zlatne, osam je srebrnih i devet bronzanih. [ampioni Balkana postali su: Miomir Jovanovi} do 59 kilograma, Lazar Jovanovi} (57, obojica Ba~ka, Sombor), Ana Opa~i} (59, Vojvodina Novi Sad) i Nada Pani} (70, LSK La}arak) svi u konkurenciji starijih pionira. Srebrne medaqe pripale su Pavlu [o{ki}u, Nikoli Pavlovi}u, Da-

vidu Bo{waku, Du{anu Sari}u, Milici Lazi}, Isidora Tokali}, Silvija Jovanovi} I Milijana Novakovi}, dok su tre}e mesto osvojili:Tama{ Janovi}, Milijan Kova~evi}, Marko Bugarski, Du{an Salkanovi}, Milica Jandri}, Jelena Kuzmanovi}, Bojana Roki}, Kristina Vukovi} I Valentina [}urk. Rezultatom u Kalafatu najmla}i sambisti iz Srbije krenuli su stopama starijih drugova iz kadetske, juniorske i seniorske konkurencije, koji su nas navikli na medaqe s velikih me|unarodnih takmi~ewa. Ovaj lep rezultat u Rumuniji predstavnici Srbije ostvarili su u konkurenciji takmi~ara iz Moldavije, Gr~ke, Crne Gore, Bugarske i selekcija doma}ina. S. J.

[KOLA ZA TRENERE FSS

Seminar za pro-licencu Seminar za pro-licencu u [koli za trenere pri FS Srbije odr`a}e se na stadionu FK Crvena zvezda u Beogradu 4. i 5.oktobra u 9 ~asova. Predava~ }e biti Erih Rutemeler, nema~ki trener koji je vodio Keln, Hanzu Ro{tok i Boner SC, a bio je pomo}ni trener reprezentacije Nema~ke u periodu od 1994. do 2004. godine, dok je od 1996. do 1997. godine bio v.d. selektor.


20

SVET

subota2.oktobar2010.

IRSKA, [PANIJA I PORTUGAL NAJAVILI NOVO STEZAWE KAI[A

Evropa na nogama

DABLIN, MADRID, LISABON: Evropu potresaju {trajkovi, zbog mera {tedwe koje preduzimaju vlade da bi prevazi{le ekonomsku krizu. Radnici se ne mire sa tim da samo zaposleni snose teret. U vladama su svesni da su to nepopularne mere, ali ka`u da donose jo{ restriktivnije buxete. Irska koja muku mu~i sa krizom, odlu~ila se na jo{ jedan nepopularan korak. Vlada }e izdvojiti pet milijardi evra za spas druge nacionalne banke. Tako je ukupan tro{ak spasavawa englesko-irske banke 34 milijarde evra. Premijer Brajan Koen i wegova vlada poku{avaju da smire Irce i zabrinuta finansijska tr`i{ta.

„Vlada je spremna na sve da ne izgubi poverewe me|unarodne zajednice. Sredstva za spas banke su osigurana do sredine idu}e godine“, rekao je ministar finansija Brajan Lenihan. Irci su quti {to su oni najve}e `rtve krize, koju su izazvale banke i me{etari na finansijskim tr`i{tima. [panska vlada premijera Hozea Luisa Rodrigeza Sapatera se, izgleda, ne pla{i novih rezova. Idu}e godine ima}e buxet od 122 milijarde evra, {to je skoro osam odsto mawe od sada{weg. Plate su ve} smawene, a i vlada je odlu~ila da stegne kai{. I Portugal koju vide kao pretwu evrozoni, smawila je za pet odsto plate u javnom sektoru svima

koji imaju iznad 1.500 evra, i najavila zamrzavawe socijalnih davawa i penzija. Evropski sindikalni lideri tvrde da nije dobro to {to sve vlade {tede u isto vreme. „Kriza je gotova, ali }emo ekonomske posledice ose}ati jo{ dugo. Problemi, a naro~ito nezaposlenost jo{ nisu iza nas, pa me ne ~ude ni razli~ite reakcije“, rekao je direktor MMF-a Dominik [tros Kan. Neki analiti~ari ka`u da je {tedwa dobra odluka i da je normalno da dolazi do promena na tr`i{tima. Drugi upozoravaju da slike radnika na ulicama mogu da upla{e kreditore. Opreznije }e davati novac uz ve}e kamate, a to bi se kao bumerang vratilo radnicima koji ve} ispa{taju.

DNEVNIK ISLAMSKI EKSTREMISTI NAPADAJU IZ AFRIKE

Iz Somalije preti sve opasniji terorizam BRISEL: Islamski ekstremisti u Somaliji uskoro }e predstavqati ve}u teroristi~ku pretwu od Avganistana, rekao je u Briselu generalni sekretar Interpola Ronald Nobl. On je na marginama konferencije o bezbednosti u zapadnoj Africi u Briselu rekao i da je Interpol veoma zabrinut zbog doma}ih terorista u zapadnim zemqama. Somalija ve} dve decenije nema funkcionalnu vladu i rastrzana je dejstvima islamskih pobuwenika. Aktivnost islamisti~kog pokreta Al [abab, povezanog sa Al Kaidom, izaziva sve ve}u zabrinutost me|unarodnih organizacija,

PAKISTAN

VANREDNO STAWE U EKVADORU

Oslobo|en predsednik Rafael Korea KITO: Vojska Ekvadora oslobodila je predsednika Rafaela Koreu iz policijske opsade. Dvojica policajaca ubijena su prilikom upada vojnika u bolnicu u prestonici Kitu, gde se nalazio {ef dr`ave. Na~elnik ekvadorske policije Fredi Martines podneo je ostavku po{to nije uspeo da spre~i pobunu policajaca koji su napali predsednika Rafaela Koreu. Martines nije bio ume{an u proteste policajaca, ali nije uspeo da ih zaustavi, tako da je on prvi vi{i oficir koji je ostao bez posla. Vlada Ekvadora proglasila je preksino} vanredno stawe po{to su ne{to ranije pobuweni policajci i vojnici povredili predsednika Koreu kada je poku{ao da razgovara sa demonstrantima nezadovoqnim zakonom kojim im se oduzimaju bonusi.U nemirima je povre|eno vi{e od 70 qudi.Akcija osloba|awa trajala je 35 minuta. Korea je povre|en prekju~e na ulici, kada je poku{ao da

Predsednik Rafael Korea

razgovara sa pobuwenim policajcima. Demonstranti su na predsednika bacili vodu i suzavac i zatim je sme{ten u bolnicu, okru`en li~nim obezbe|ewem. U telefonskom intervjuu iz opkoqene zgrade, izjavio je da ne}e odobriti nikakvu operaciju svog spasavawa, kako bi

se izbeglo krvoproli}e. Nakon {to je oslobo|en, obratio se gra|anima sa balkona predsedni~ke plate. Predsednik je opoziciji pripisao odgovornost za nemire, tvrde}i da je re~ o poku{aju pu~a. Tako|e je istakao da, sve dok protestuju, ne}e pregovarati sa

pobuwenim policajcima o o{trim merama {tedwe koje podrazumevaju ukidawe bonusa. Analiti~ari predvi|aju da }e Korea prevazi}i krizu zahvaquju}i podr{ci naroda, nepostojawu jedinstvene opozicije i ~iwenici da vrhovna komanda policije nije podr`ala proteste svojih podre|enih, naveo je Rojters. Bela ku}a je saop{tila da stoji uz predsednika Koreu, a Evropska unija sve strane pozvala da se uzdr`e od nasiqa.Korea je za predsednika izabran 2006. godine, obe}av{i gra|ansku revoluciju, pove}anu dr`avnu kontrolu nad prirodnim resursima Ekvadora i borbu protiv korumpirane elite. Posle dono{ewa novog Ustava, 2009. godine, ponovo je izabran za {efa dr`ave. Tokom ekonomskih previrawa u Ekvadoru, devedesetih godina, ~ak tri predsednika svrgnuta su s vlasti uli~nim protestima.

Bin Laden kritikovao odsustvo pomo}i poplavqenom Pakistanu DUBAI: Vo|a me|unarodne teroristi~ke mre`e Al kaide Osama bin Laden je u poruci na audio traci, koju je ju~e prezentovao Islamski forum, kritikovao odsustvo pomo}i Pakistanu i pozvao na delovawe protiv klimatskih promena. Govorna poruka pod naslovom „Pauze u metodu humanitarnog rada“ traje oko 11 minuta i emitovana je uz fotografiju Bin Ladena i slike prirodnih katastrofa na islamisti~kom veb sajtu koji

koristi Al kaida.Autenti~nost trake i datum snimawa, za sada, nisu potvr|eni, preneo je Rojters i dodao da je Bin Laden tokom obra}awa ~estitao muslimanima mesec Ramazana, koji je trajao od 11. avgusta do 9. septembra. Ova govorna poruka Bin Ladena je prva od 25. marta, kada je zapretio da }e izvr{iti egzekuciju nad svakim Amerikancem kojeg zarobi Al kaida ukoliko bude ubijen Halid

posebno po{to je taj pokret preuzeo odgovornost za napade u prestonici Ugande, Kampali, za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu kada je poginulo 76 qudi. „Geografski region koji bi zaista trebalo da zabrine svet je

{eik Mohamed optu`en za teroristi~ki napad na SAD 11. septembra 2001. Halid {eik Mohamed je uhap{en 2003. u Pakistanu, da bi 2006. bio preba~en u ameri~ki vojni zatvor Gvantanamo na Kubi. On je 2007. u Gvantanamu priznao da je bio ume{an u 31 zaveru i „odgovoran za napad izvr{en 11. septembra od A do [„. Uprkos priznawu, tek treba da mu bude su|eno za ulogu koju je imao u ubistvu oko 3.000 qudi.

NATO u plamenu KARA^I: Naoru`ane osobe ju~e su napale i zapalile 27 kamiona koji su prevozili zalihe, gorivo i opremu za snage NATO u Avganistanu, saop{tila je pakistanska policija. „Oko 20 qudi ga|alo je kamione granatama i iz automatskog oru`ja, zapaliv{i 27 vozila“, rekao je jedan pakistanski policijski zvani~nik koji je izjavio da su kamioni zapaqeni u distriktu [ikarpur, oko 400 kilometara severno od Kara~ija. Ovakvi napadi ~esti su u Pakistanu, posebno u okolini Kara~ija i u plemenskim zonama kod granice sa Avganistanom, upori{tima pakistanskih talibana povezanih sa teroristi~kom organizacijom Al-Kaidom.

HOLANDIJA

Uskoro zabrana burki? AMSTERDAM: Dve holandske partije desnog centra, koje su postigle dogovor o formirawu mawinske vlade, slo`ile su se da zabrane no{ewe burki u toj zemqi. To se tuma~i kao jedan od ustupaka za dobijawe parlamentarne podr{ke antiislamisti~ke Partije slobode. Nova vlada }e tako|e, na osnovu me|upartijskog dogovora, poo{triti mere za prijem imigranata i pove}ati broj policijaca koji se brinu o bezbednosti lidera Partije slobode Herta Vildersa, prenela je agencija Rojters. Sporazum o formirawu mawinske vlade postigli su lideri Narodne stranke za slobodu i demokratiju Mark Rute i Hri{}ansko-demokratske

Re{ene nesuglasice o ulasku u STO JALTA: Zamenik premijera Rusije Aleksej Kudrin izjavio je ju~e da su Moskva i Va{ington re{ili sve nesuglasice o ulasku Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). „Re{ena su sva pitawa koja su postavqale SAD za ulazak Rusije u STO“, istakao je Kudrin u govoru na me|unarodnoj konferenciji pod nazivom Jalta - evropska strategija odr`anoj na jugu Ukrajine. Rusija je posledwa ekonomska sila koja nije ~lanica Svetske trgovinske organizacije i od 1993. godine pregovara o ulasku u tu organizaciju. Ameri~ki dr`avni podsekretar Vilijam Barns izjavio je 12. septembra u Moskvi da je Rusija „bli`a nego ikad“ ulasku u STO. Premijer Rusije Vladimir Putin ukazao je 21. septembra da Rusija ima ambicija da u|e u STO do 1. januara 2011. godine, ali da „sumwa“ da }e se to i dogoditi u tom periodu. Ulazak Rusije u STO doveden je u pitawe zbog rusko-gruzijskog rata 2008. godine.

LI^NOSTI KRISTALINA GEORGIJEVA

ROBERT GEJTS Ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts upozorio je na opasnost da oru`ane snage postanu „otu|eni deo ameri~kog dru{tva“. Gejts je rekao da se potpuno dobrovoqni sastav ameri~ke vojske regrutuje iz sve u`e baze ameri~kih gra|ana, kako u geografskom tako i u dru{tvenim smislu. Ve}ina Amerikanaca, posebno onih na severozapadu zemqe i na pacifi~koj obali, nemaju nikoga u oru`anim snagama.

BRITNI SPIRS Ameri~ka pop zvezda Britni Spirs, koja je od 2008. godine pod starateqstvom oca i advokata Endrua Voleta, osta}e pod takvim re`imom do daqeg, odlu~io je u sud u Kaliforniji. Sudija Vi{eg suda Los An|elesa Riva Gec razgovarala je sa 28-godi{wom peva~icom i wenim ocem Xejmijem, koji }e nastaviti da upravqa finansijama i imetkom svoje }erke.

Majkl Kejn predvideo teroristi~ke napade na Wujork LONDON: Britanski glumac ser Majkl Kejn „predvideo“ je teroristi~ke napade na Wujork 2001, u romanu koji je pisao pred taj doga|aj, objavio je Bi-Bi-Si wuz. „Imao sam zaplet u kojem teroristi avionom udaraju u neboder u Londonu. Onda su to uradili u stvarnom `ivotu. Bio sam {okiran, pa sam prestao da ga pi{em“, rekao je glumac. U intervjuu koji je dao pred objavqivawe autobiografije „The Elephant to Hollywood“, 77godi{wi Kejn je otkrio da se i daqe nada da }e napisati roman i to pre 80. ro|endana 2013. Ta kwiga }e biti „triler o terorizmu“. „Bi}e za mu{karce. Ne}e to biti zna~ajno literar-

no ostvarewe“, dodao je dvostruki oskarovac. Kejn je ove godine glumio u futuristi~kom trileru „Po~etak“, koji je wegova ~etvrta saradwa sa britanskim re`iserom Kristoferom Nolanom. Glumac je izjavio da }e nastaviti da pi{e kada dovr{i „Betmena“, aludiraju}i na potencijalni nastavak Nolanovih hitova „Betmen po~iwe“ i „Mra~ni vitez“. Kejn je u ta dva filma igrao batlera Alfreda. „Potpuno sam zauzet u naredne tri godine. Kada to zavr{im ima}u 80 godina i tada bih se mogao penzionisati.“ Kwiga „The Elephant to Hollywood“ u prodaji je od prekju~e.

stranke (CDU) Maksim Ferhagen, a potrebno je jo{ da dogovor o podr{ci ultradesni~arske partije novoj vladi odobri kongres CDU na sastanku u subotu. „@elimo da zaustavimo islamizaciju Holandije“, rekao je Vilders na ju~era{woj konferenciji za novinare u Amsterdamu i naveo da }e novim merama broj imigranata koji ne dolaze sa Zapada biti prepolovqen. Lider Hri{}anskodemokratske partije Maksim Ferhagen rekao je da }e novi kabinet raditi na po{tovawu prava svih, bez obzira na polne ili verske razlike. U Holandiji `ivi oko milion muslimana, oko 6 odsto od ukupne populacije zemqe.

RUSIJA I SAD

PETA STRANA SVETA

Evropska komesarka za humanitarnu pomo} i reagovawe u kriznim situacijama Kristalina Georgijeva je rekla da je EK odlu~ila da pove}a pomo} sa 70 na 150 miliona evra. Ona je dodala da su stru~waci na terenu potvrdili podatke UN i da je za pomo} Pakistanu neophodno obezbediti dve milijarde dolara, posebno za jug zemqe.

Somalija. Prime}ujemo sve vi{e i vi{e teroristi~kih aktivnosti u Somaliji. Sve se ~e{}e de{ava da se ameri~ki dr`avqani, koji su mo`da po~eli tako {to ih je trenirala Al Kaida i koji su se vratili u SAD, gde bi ~ovek pomislio da }e se o~istiti od nagiwawa ka terorizmu, da ti ameri~ki dr`avaqni odlaze u Somaliju i bave se teroristi~kim aktivnostima“, ka`e Nobl. „Dakle, mi verujemo da }e za 5 do 10 godina Saomalija, i ti delovi Afrike, biti ono {to je danas Avganistan“, zakqu~io je on.

Majkl Kejn potpisuje kwigu


BALKAN

DNEVNIK

BORIS TADI] NA PROSLAVI 50. GODI[WICE NEZAVISNOSTI KIPRA

Podr{ka o~uvawu teritorijalnog integriteta NIKOZIJA: Predsednik Srda bi wihov ulazak u Uniju doprijoj su u~estvovali pripadnici pebije Boris Tadi} prisustvovao je neo stabilizaciji odnosa i pri{adije, artiqerije, pomorskih sve~anostima u Nikoziji u ~ast lika u regionu. snaga, gr~kog vojnog kontigenta pet decenija nezavisnosti Kipra Tadi} je istakao da su dobri odstacioniranog na Kipru, policiod britanske kolonijalne vlasti. nosi dve zemqe tradicionalni i je, vatrogasne brigade i slu`bi Na poziv predsednika Kipra, Dida su nastali u vreme te{kih gocivilne odbrane, prenela je kimitrisa Hristofijasa, sve~anodina za Srbiju. parska agencija. Po~asna paqba stima prisustvuju i predsednik Gr~ke Karolos Papuqas i ministar odbrane Evangelos Venizelos. Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e u Nikoziji da Beograd nikada ne}e prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije kao uslov za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Siguran sam da takav uslov ne}e biti postavqen jer ga Srbija nikada ne}e prihvatiti, rekao je Tadi} posle razgovora sa predsednikom Kipra Dimitrisom Hristofijasom, javqa AP. Tadi} i Hristofijas su istakli da dve zemqe imaju odBoris Tadi} i Dimitris Hristofijas ju~e u Nikoziji li~ne odnose i pru`ili me|usobnu podr{ku na o~uvawu tertiPredsednik Srbije je izrazio bila je organizovana u zoru, a poorijalnog integriteta, javqaju zadovoqstvo zbog podr{ke Kinovqena je i po zalasku sunca. kiparski mediji. pra Srbiji u procesu evrointePovodom 50. godi{wice nezaviHristofijas je na zajedni~koj gracija, kao i zbog potpuno jasne snosti predsednik Hristofijas konferenciji za novinare, posle i odlu~ne podr{ke na odbrani je ocenio da godi{wica obelesusreta sa Tadi}em, rekao da Kiteritorijalnog integriteta na `ava nastojawe i moderan istopar podr`ava Srbiju na putu ka Kosovu i Metohiji. Povodom rijski put zemqe i naroda. "Ona Evropskoj uniji, kao i ostale zeovog jubileja, u prestonici Kiobele`ava na{e uspehe i dostigmqe Zapadnog Balkana, i ocenio pra odr`ana je vojna parada, u konu}a, ali i tragedije koje je na{a

Glava{ tra`i poslani~ku platu ZAGREB: Saborski odbor za izbor i imenovawe predlo`io je Upravnom sudu da odbaci tu`bu biv{eg poslanika i osu|enog ratnog zlo~inca na re{ewe o ukidawu prava na poslani~ki pau{al i platu. Glava{ koji je od maja 2009. u bekstvu u BiH, gde }e slu`iti osmogodi{wu kaznu zatvora koju mu je dosudio hrvatski Vrhovni sud, krajem avgusta je podigao tu`bu pred upravnim sudom, i to nakon {to je odbor odlu~io da }e Glava{u pravo na platu i pau{al prestati s 2. junom 2010. kad je Vrhovni sud potvrdio pravosna`nost osu|uju}e presude za ratne zlo~ine.

zemqa do`ivela u toku pedeset godina svog postojawa. Republika Kipar obele`ava pola veka svog postojawa, ali, na`alost wena teritorija i narodi ostaju podeqeni silom oru`ja", ukazao je Hristofijas.On je, tako|e, naveo da Republika Kipar ostaje odlu~na da istraje u borbi za ponovno ujediwewe Kipra. Ostrvo Kipar je od 1964. godine, kada su turske snage izvr{ile invaziju, podeqeno na severni turski i ju`ni gr~ki deo. "Zelena linija", koja deli ostrvo i daqe je pod kontrolom snaga UN. Posledwa u nizu rundi pregovora o ujediwewu po~ela je 2008. godine i jo{ uvek traje. Republika Kipar je od 2004. godine ~lanica EU, dok turski deo Kipra priznaje samo zvani~na Ankara. Kipar je jedna od pet dr`ava-~lanica EU koje nisu priznale jednostranu nezavisnost Kosova, a Beograd se, slede}i biv{u SFR Jugoslaviju koja je 1974. godine iskazala solidarnost sa Nikozijom tokom kiparske krize, zala`e za pronala`awe re{ewa problema ove zemqe u okvirima me|unarodnog prava.

Ko je ko na politi~koj sceni BAWALUKA: Gra|ani dejtonske Bosne i Hercegovine u nedequ }e birati najvi{e organe vlasti za naredni ~etvorogodi{wi period.Na {estim op{tim izborima posle rata, 3,1 milion registrovanih bira~a mo}i }e da glasa za ~lanove Predsedni{tva BiH iz reda tri konstitutivna naroda - jednog iz Republike Srpske i dva iz Federacije BiH, kao i nove sazive skup{tina na dr`avnom, entitetskom i kantonalnom nivou. Republika Srpska bira i predsednika. Favorit je lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, a najozbiqniji „izaziva~“ je potpredsednik Srpske demokratske stranke Ogwen Tadi}. U izbornoj trci u~estvuje 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata, a kampawu koja se zbog izborne ti{ine zavr{ava u subotu u sedam sati analiti~ari ocewuju kao „staru sliku, preobu~enu u ne{to novog ruha“.Za ~lanove Predsed-

Nije bilo re~i o autokefalnosti CPC CETIWE: Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve negirala je ju~e da je u razgovoru predsednika Skup{tine Crne Gore Ranka Krivokapi}a sa vaseqenskim patrijarhom Vartolomejom u Istanbulu bilo re~i o autokefalnosti kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve (CPC). U saop{tewu Mitropolije se navodi da je tom prilikom "samo uzgredno spomenuto" da se sva pitawa re{avaju u skladu sa kanonima i pravilima Crkve Pravoslavne, pa i pitawa autokefalnosti pomesnih crkava. "Naknadno tuma~ewe medija iz Crne Gore izjave Krivokapi}a date novinarima u holu zgrade Patrijar{ije na Fanaru ne odgovara stvarnosti", navodi se u saop{tewu u kome se dodaje da "takozvana CPC ne samo {to nije bila jedina ili vode}a tema razgovora, ve} nije bila ni razmatrana". Crnogorski mediji objavili su preksino} da je patrijarh vaseqenski Vartolo-

Cetiwe

mej u razgovoru s Krivokapi}em u Istanbulu rekao da bi jedna od tema narednog svetskog skupa Sinoda pravoslavne crkve mogla biti autokefalija, pa time i kanonski nepriznata CPC.

Krivokapi} je, kako je navedeno, Vartolemeju ukazao da CPC ima pavo da povrati ono {to su imali jo{ u 19. veku, {to im je bilo priznato u svim aktima vaseqenske patrijar{ije. U saop{tewu Mitropolije navodi se i izvod iz odluke sa stavom Vaseqenskog patrijarha Vartolomeja o takozvanoj CPC i wenom poglavaru Mira{u Dedei}u koji je ra{~iwen 9. aprila 1997. godine od strane na{e Vaseqenske Patrijar{ije i vra}en u red laika...". Podse}a se i na pismo patrijarha Vartolomeja Milu \ukanovi}u koji je 2. aprila 2000. godine bio na funkciji predsednika Crne Gore. Utom pismu se ukazuje da se Dedei} i daqe predstavqa kao sve{teno lice i na taj na~in, kako se navodi, uznemirava pravoslavni narod u Crnoj Gori gde je kanonski pravoslavni od svih pravoslavnih crkava jedini priznat mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Prekinut {trajk kamionyija

HRT otpu{ta 389 qudi

ATINA: Gr~ke kamionxije, koje {trajkuju od 13. septembra zbog planova vlade o liberalizaciji izdavawa dozvola za prevoz, otkazale su {trajk ne{to posle pono}i. [trajk je prekinut nakon maratonskog sastanka koji je trajao vi{e od pet sati. Kamionxije su ve} ju~e po~ele da uklawaju kamione kojima su blokirali puteve {irom zemqe, javila je gr~ka agencija ANA. U toku vi{ednevnih protesta bilo je i sukobi snaga bezbednosti i demonstranata ispred zgrade parlamenta, na kojima je policija bila prinu|ena da upotrebi suzavac. Vlada premijera Jorgosa Papandreua, suo~ena sa nezapam}enom finansijskom i ekonomskom krizom, bila je prinu|ena na ovu i sli~ne mere, kao preduslov za dobijawe zajmova od Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija. (Tanjug)

ZAGREB: Hrvatska radio-televizija palanira da do 2014. otpusti 389 qudi, predvi|eno je okvirnim strate{kim planom za restrukturisawe te medijske ku}e koji je predat hrvatskoj vladi. Pozivaju}e se na izvore bliske HRT-u, tportal.hr, je naveo da }e po~etak i dinamika provo|ewa programa zavisiti od toga kada }e biti donet novi Zakon o HRT-u, odnosno o tome da li }e biti smawena visina pretplate, broj minuta marketinga u najgledanijim terminima, ali i o tome da li }e u decembru biti izabrani rukovodioci te ku}e. Otpu{tawem 389 radnika HRT bi u{tedeo 54 miliona kuna (7,4 miliona evra) pri ~emu bi se na otpremnine potro{ilo 23 miliona kuna (3,15 miliona evra).Najve}i broj otpu{tawa trebao bi da bude u sektoru op{tih i zajedni~kih poslova, a onda i u ostalim sektorima, a

rezultati tog poslovnog poteza bili bi vidqivi u roku od tri godine. Paralelno s otkazima, u HRTu se planira i pokretawe dva specijalizovana kanala, ali nije definisana wihova namena.

Potpisan ugovor o izru~ewu PODGORICA: Crnogorski i hrvatski ministri pravde Mira{ Radovi} i Dra`en Drobwakovi} potpisali su ju~e u Podgorici me|udr`avni ugovor dve zemqe o izru~ewu po~inilaca krivi~nih dela iz oblasti organizovanog kriminala. Primena ugovora po~ela je ju~e, iako }e postupak ratifikacije potrajati ne{to du`e, rekao je Radovi} novinarima.Ministri su rekli da kriminalci dve zemqe od sada ne}e mo}i da se sklone ni u Crnoj Gori ni u Hrvatskoj. Radovi} je najavio da }e sli~an ugovor "uskoro" biti potpisan i sa Srbijom.

21

BOSNA I HERCEGOVINA

CRNA GORA

UKRATKO Iako poslaniku po sili zakona mandat prestaje ako je pravosna`nom sudskom presudom osu|en na bezuslovnu kaznu zatvora du`u od {est meseci, Glava{ je u obrazlo`ewu tu`be tvrdio da Sabor nikada nije potvrdio odluku Mandatno-imunitetne komisije da mu prestaje mandat zastupnika. Pozvao se na poslovnik Sabora, a potegao je i argument da se na saborskim internet stranicama jo{ uvek vodio kao poslanik, kao i da na ulazu u prostorije Hrvatskog demokratskog sabora Slavonije i Barawe u Saboru jo{ uvek stoji plo~ica s wegovim imenom kao predsednika kluba poslanika te stranke. ^lanovi odbora za izbor i imenovawa bez rasprave su predlo`ili da Upravni sud odbaci tu`bu kao neosnovanu. (Tanjug)

subota2.oktobar2010.

Haris Silajyi}

ni{tva BiH, srpskog, bo{wa~kog i hrvatskog, 20 stranaka je dalo svoje kandidate.

Neboj{a Radmanovi}

borne kampawe u BiH su to {to su politi~ari iz RS isti~ali da im je ciq o~uvawe Dejtona i RS i protivqewe ustavnim promenama, dok su politi~ari u Sarajevu nagla{avali da je wihov interes - BiH. U RS bira~i }e se uglavnom odlu~ivati izme|u kandidata Dodikovog SNSD-a, koji nastupaju pod sloganom "Zauvijek Srpska", a koje podr`avaju Demokratski narodni savez i Socijalist~ka partija, i Koalicije "Zajedno za Srpsku", koju ~ine opozicione SDS i PDP. Obe koalicije su ube|ene u pobedu. Lider SNSD-a i kandidat za predsednika RS Dodik o~ekuje svoju pobedu, pobedu stran~kog kolege Radmanovi}a, kao i natpolovi~nu podr{ku kandidata s strana~ke liste za skup{tine RS i BiH. U opozicionom taboru, istovremeno, isti~u da aktuelna vlast predvo|ena SNSD-om iza sebe nema rezultata ni na politi~kom ni na ekonomskom planu, te da je u pitawu "velika prevara". Kada su u pitawu o~ekivawa izbora, profesor [ijakovi} procewuje pobedu SNSD u RS, naro~ito u bawalu~koj regiji, dok }e, kako navodi, Koalicija "Zajedno

Kraj izborne kampawe Izborna kampawa, koja je po~ela pre mesec dana zavr{ava se danas u 07.00 sati, kada nastupa predizborna ti{ina, koja }e trajati dva dana. U vreme predizborne ti{ine, koja }e trajati do zavr{etka glasawa, koje }e se obaviti u nedequ od 07.00 do 19.00 sati, politi~ke stranke i kandidati ne}e smeti da se pojavquju i provode bilo kakve izborne, javne aktivnosti u tom periodu. Shodno Dejtonskom mirovnom ugovoru iz 1995. godine kojim je okon~an troipogodi{wi rat u BiH, biv{u centralnu jugoslovensku republiku ~ine dva entiteta, RS i muslimansko-hrvatska Federacija BiH. Kad je re~ o srpskom ~lanu Predsedni{tva, „najozbiqniji“ u izbornoj trci su Neboj{a Radmanovi} (SNSD), koji trenutno obavqa funkciju srpskog predstavnika, i lider Partije demokratskog progresa, koja sa SDS-om nastupa u koaliciji „Zajedno za Srpsku“, Mladen Ivani}. [to se ti~e bo{w~kih kandidata za ~lana Predsedni{tva, favorit je aktuelni ~lan tog tro~lanog tela Haris Silajxi} iz Stranke za BiH, a glavni protivnici su mu Bakir Izetbegovi}, sin utemqiva~a Stranke demokratske akcije Alije Izetbegovi}a i Fahrudin Radon~i} iz Stranke za boqu budu}nost - novi lik na politi~koj sceni Federacije, za ~iju stranku ocewuju da }e „pomrsiti konce“ ve} poznatim politi~kim grupacijama. Kad su u pitawu Hrvati, istra`ivawa javnog mwewa ka`u da najvi{e {anse ponovo ima @eqko Kom{i} iz Socijaldemokratske partije. Wegovi protivkandidati su Borjana Kri{to iz Hrvatske demokratske zajednice i aktuelni predsednik Federacije BiH i lider HDZ 1990 Bo`o Qubi}. Po mi{qewu profesora sociologije na Ekonomskom fakultetu u Bawaluci Ivana [ijakovi}a, glavne karakteristike ove iz-

za Srpsku" vi{e uspeha imati u isto~nom delu RS. "Najja~a snaga i daqe }e biti SNSD, ali ne tako ubedqivo, kako tvrde. Jedna od zanimqivosti ovih izbora je i pojava nekih novih stranaka na polit~koj sceni u RS, koje su formirali Dragan Kalini} i Dragan ^avi}, davno zaboravqeni politi~ari s ciqem da naprave izbornu gu`vu, ali bez {ansi za uspehom", ka`e [ijakovi}. Ovo su tre}i op{ti izbori koje provodi Centralna izborna komisija (CIK), a {esti posle rata. Ovogodi{wi izbori ko{ta}e 12,6 miliona konvertibilnih maraka (KM), od ~ega }e iz buxeta BiH biti obezbe|eno 8,5 miliona KM, a iz op{tinskih oko ~etiri miliona. [ijakovi} ka`e da je zanimqivo i to {to su vladaju}e stranke u kampawi korsitile dr`avne resurse da bi pokazale svoju nadmo} nad drugima i {to su kandidati uglavnom osporavali one iz protivni~kog tabora, a da su malo govorili o konkretnim stvarima. "Nismo ~uli {ta }e uraditi kada do|u na vlast, a nisu dovoqno posvetili pa`wu ekonomskim pitawima i `ivotnom standardu", ka`e [ijakovi} i dodaje su izbegavali "{kakqive" ekonomske teme.


KULTURA

subota2.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

22

ME\UNARODNI PROJEKAT „NEGOVANO VO]E“ PREMIJERNO I U SOMBORU

VE^E KAMERNE MUZIKE KOMPOZITORA DEJANA DESPI]A

Rezultat dvojezi~nih radionica

Meditativni zvu~ni pejza`i

U Narodnom pozori{tu Sombor sprema se druga ovosezonska premijera. Nakon Gogoqeve „@enidbe“, u re`iji Ane \or|evi}, na redu je Strindbergovo „Negovano vo}e“, u adaptaciji i

produkciji sa „Teatronom“ iz [vedske, gde je publika ve} imala prilike da vidi {ta je ura|eno, i to 12 puta od premijernog izvo|ewa 18. septembra u Malmeu.

re`iji @eqka Santra~a, koje }e biti izvedeno u utorak, 5. oktobra u 20 ~asova. Re~ je o dvojezi~noj predstavi koju je somborsko pozori{te krairalo u ko-

Predstava „Negovano vo}e“ predstavqa finale vi{egodi{weg pripremnog rada i radionica u Beogradu i Stokholmu, u kojem su u~estvovali glumci iz

Srbije i [vedske. Prvenstveno se baziraju}i na noveli Augusta Strindberga, „Negovano vo}e“ je rediteq @eqko Santra~ „preveo“ i na srpski, dramatur{kim spojem sa prozom Ive Andri}a, iz dela „Na Drini }uprija“. Projekat je i ina~e trebalo da obezbedi svojevrsnu kulturolo{ku razmenu izme|u dve zemqe i wihovih pozori{nih poslenika. Glumci anga`ovani na projektu pretvorenom u pozori{nu predstavu su: Nils Dernevik, Andrija Dani~i}, Suzana Santra~, Milica Janevski, Vi{wa Obradovi}, Dimitrije Dini}, Tina Kvarti, Soni Blom, Hal Josef Parfit Marej, Astrid Menasanh. Scenografiju potpisuje Torsten Dan, Mirna Ili} je kreirala kostime, muziku Mats Eden, a koreografi su bili Barbara Vl~ek i Vi{wa Obradovi}. Nakon Sombora, predstava }e gostovati i u Beogradu, jer je Ustanova kulture „Vuk Karaxi}“ bila jedan od partnera na projektu. I. Buri}

Zbog poslovi~ne, te{ko obja{wive indolencije organizatora ovda{weg muzi~kog `ivota, pa i samih izvo|a~a, dela savremenih doma}ih kompozitora te{ko nalaze put do publike. Wihove kompozicije se retko susre}u na koncertnim programima, jo{ re|e snimaju i objavquju na kompakt diskovima, a stawe na ovom planu bilo bi jo{ i gore, da nema institucija i retkih pojedinaca, entuzijasta posve}enih predstavqawu ostvarewa moderne srpske muzike. Jedna od takvih institucija svakako je i Kulturni centar Novog Sada, koji u okviru svog koncertnog ciklusa „Novi zvu~ni prostori“ ve} godinama afirmi{e i slu{aocima prikazuje najvrednija ostvarewa na{ih savre-

vi}a. Bio je profesor Muzi~ke akademije, a 1994. izabran je za redovnog ~lana SANU. Veoma zna~ajan deo Despi}evog kompozitorskog opusa ~ine dela kamerne muzike, ~iji je znala~ki na~iweni, reprezentativan izbor predstavqen na ovom koncertu u izvo|ewu grupe beogradskih muzi~ara mla|e i najmla|e generacije. Svojevrsni vodi~ i inspirator ovog vrednog muzi~kog doga|aja bio je na{ vrsni oboista Borislav ^i~ova~ki, ~ije su koncizne i elokventne najave kompozicija brojnoj publici pru`ale zanimqiva i pouzdana tuma~ewa i razja{wewa. Despi}eva muzika, uprkos autorovog izuzetnog poznavawa avangardnih kompozicionih tekovina, ostala je ipak prijem~iva za

Nastavak koncerta doneo je interpretacije ciklusa „Pastorale“ za obou solo, u sugestivnom i suverenom izvo|ewu Borislava ^i~ova~kog, ~ijih je sedam stavova zazvu~alo kao kontrastni niz evokativnih ili reskom melodikom ocrtanih osobenih, meditativnih zvu~nih pejza`a. Sli~nom, odmerenom i donekle hladnom, suzdr`anom liri~no{}u bilo je pro`eto tuma~ewe svite „Svetlosti severa“ za tri flaute i gitaru, koje su skladno donele mlade flautistkiwe Milica @ivani}, Sofija Kova~evi}, Vesna Vuki}evi} i gitaristkiwa Sofija Mihailovi}. Sam kraj ovog vrednog i izuzetno uspelog muzi~kog doga|aja doneo je jo{ uzbudqivo, pregnantno i povremeno gotovo eksplozivnom energi-

REKONSTRUKCIJA ZGRADE NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU

Pobednik konkursa u novembru @iri Konkursa za idejno re{ewe rekonstrukcije zgrade Narodnog muzeja u Beogradu po~eo je da radi u prostorijama Dru{tva arhitekata Beograda (DAB), a imena autora koji su pro{li u drugu fazu konkursa bi}e objavqena 4. oktobra, kazao je u DAB-u predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja Branislav Mitrovi}. On je kazao da su na konkurs pristigla 63 rada i da su ~lanovi `irija napravili kratak uvid u materijal koji je, prema wegovoj oceni, veoma obiman i isrpquju}i.

Predsednik `irija, ministar kulture Neboj{a Bradi} podsetio je da je Vlada Srbije na sednici po~etkom maja donela odluku da Narodni muzej i Ministarstvo kulture pristupe realizaciji konkursa kojim }e se „dobiti opravdan i muzeolo{ki utemeqen projekat za rekonstrukciju ovog zdawa“.On je rekao da sve te~e po planu, da nema odstupawa, niti ka{wewa i da }e u drugoj polovini novembra biti poznato ime autora ili tima autora ~ije je re{ewe pobedilo na konkursu.

^lanovi `irija su slikar Vladimir Veli~kovi}, arhitekte Goran Vojvodi}, Vasilije Milunovi}, Branislav Mitrovi}, Vladimir Lalo Nikoli}, Vasa Perovi}, Borislav Petrovi}, prof. dr Miroslav Timotijevi}, dr Tatjana Cvjeti}anin i muzeolog Tomislav [ola (Hrvatska) Narodni Muzej u Beogradu je zatvoren 2003. godine, Bradi} je najavio da }e rekonstrukcija muzeja biti zavr{ena do 2012. godine, a planirani buxet je do 20 miliona evra.

NA REVIJI FILMOVA L’OREAL PARIS SINEMANIJA

[esnaest premijernih ostvarewa Tradicionalna revija filmova L’Oréal Paris Sinemanija, koja slavi ve~nu lepotu kinematografije, ove godine odr`ava se od 29. oktobra do 5. novembra u beogradskom Sava centru a dva dana kasnije i u Novom Sadu, od 31. oktobra do 7. novembra. Osamnaesta po redu revija holivudskih ostvarewa, u organizaciji distributerske ku}e Tak i kompanije L’Oreal Paris, pru`a {ansu publici da pogleda veliki broj aktuelnih i kvalitetnih filmskih ostvarewa. Reviju eksluzivno otvara najnoviji film rediteqa Olivera Stouna, „Vol strit: Novac nikad ne

spava’’, sa Majklom Daglasom u glavnoj ulozi. To je ujedno i jedinstvena prilika publici da pogleda ovaj film, obzirom da ne ulazi u redovnu bioskopsku distribuciju. Pred beogradskom i novosadskom publikom }e se na}i 16 premijernih ostvarewa, me|u kojima distributerska ku}a „Tak“ pored filma „Wall Street“, predstavqa jo{ tri a to su: „Dru{tvena mre`a“ Dejvida Fin~era, „Red“ sa Brusom Vilisom a direktno sa festivala iz Venecije, dolazi film Bena Afleka „The Town“.

Autorski koncert Dejana Despi}a u Gradskoj ku}i

menih autora. U okviru ovog programa u sve~anoj sali Gradske ku}e prire|eno je autorsko ve~e eminentnog srpskog kompozitora, akademika Dejana Despi}a, kojim je na taj na~in i prigodno obele`ena osamdesetogodi{wica autorovog ro|ewa. Despi} je jedan iz plejade najzna~ajnijih srpskih muzi~kih stvaralaca 20. i 21. veka koji je svojim delovawem na jedinstven na~in objedinio kompozitorski rad, sa vi{e od dvesta ostvarenih opusa, kao i nau~no-teorijsku i pedago{ku aktivnost, te autorstvo zna~ajnih teorijskih studija, uxbenika i prevoda stranih muzikolo{kih dela. Studirao je na beogradskoj Muzi~koj akademiji, gde je diplomirao na odseku za kompoziciju, u klasi Marka Taj~evi}a i na dirigovawu, kod Mihajla Vukdrago-

slu{aoce i jasno vezana za kontekst savremene srpske muzike, nalaze}i upravo u kamernim delima svoj prirodni izraz i vibrantan odziv na isku{ewa i izazove sada{wice. Koncert je otvoren vrlo upe~atqivim i dinami~nim tuma~ewem Despi}eve „Etnosonate“ opus 143. za obou i klavir, koju su odsvirali Borislav ^i~ova~ki i pijanista Milo{ Veqkovi}, a u nastavku je nastupila violistkiwa Nata{a Stanojevi}, izvode}i kompoziciju „Monolog“ za violu solo, opus 66, nastalu 1979, pru`aju}i slu{aocima ekspresivno i dore~eno vi|ewe, ovog lakonski srezanog, ali izvo|a~ki i tehni~ki veoma zahtevnog instrumentalnog solilokvija, u kojem se zvu~na izra`ajnost viole gotovo pribli`ava qudskom glasu.

jom nabijeno izvo|ewe Despi}evog Kvinteta Dies Irae za obou, violinu, violu, violon~elo i klavir, nadahnutog kratkom sekvencom jedne sredwovekovne melodije, koji je o{trim su~eqavawem trenutaka nemirnog, ustreptalog sti{avawa i odseka burnih zvu~nih gradacija, predstavio jedno osobeno, dramati~no muzi~ko uobli~ewe teme Sudweg dana, prikazuju}i uz to i vrlo {iroki izra`ajni dijapazon kamernog stvarala{tva ovog autora. Po zavr{etku koncerta, kompozitor Dejan Despi} se obratio publici, izvo|a~ima i organizatorima re~ima zahvalnosti, isti~u}i da je i wemu samom bilo veliko zadovoqstvo da slu{a svoja dela u ovako dobrim izvo|ewima. Borislav Hlo`an

REPERTOAR

Film

Akteri

Scenario i re`ija: Kristofer Nolan Uloge: Leonardo Dikaprio, Xozef Gordon Levit, Elen Pejx, Marion Kotiqar, Ken Vatanabe, Tom Hardi, Kilijan Marfi, Dilep Rao, Tom Berinxer, Pit Posltvejt, Majkl Kejn

Po~etak

Sadr`aj

Re~ kritike

Pred neobi~nim kradqivcem poslovnih ideja, Domom Kobom (Leonardo Dikaprio), koji ih iz `rtava izvla~i u snu, otvorila se mogu}nost za posao `ivota. Pod optu`bom da je skrivio smrt svoje `ene, Kob je prethodno napustio severnoameri~ko tlo i ne sme da se vrati ku}i. U me|uvremenu, svoje sofisticirano ume}e upravqawa snovima svojim i tu|im, koristi za velike, ilegalne i naravno isplative poslove.Ovoga puta je dobio naruxbinu od izuzetnog mo}nog klijenta.On je tra`io da se konkretna ideja usadi nasledniku jedne mo}ne svetske korporacije. Za tu, gotovo nemogu}u, a svakako visokorizi~nu misiju, Kob okupqa tim od nekoliko saradnika od prvog asistenta, preko „arhitekte“ i „hemi~ara“ do onog koji }e da budi spava~e u akciji. Da stvar bude komplikovanija, Kobovu podsvest povremeno napada, i skoro je rastura, „projekcija“ wegove preminule `ene Mol (Marion Kotiqar).

Ko `eli da u filmu „Po~etak“(Inception) Kristofera Nolana, potvr|enog majstora proslavqenih neonoar trilera koji delom zalaze i u prostore fantastike (Memento, Betmen, po~etak, Presti`, Mra~ni vitez) u`iva najvi{e mogu}e, najboqe je da se o „Po~etku“ unapred {to mawe obavesti. Pri~a je takva da svaki deli} wenog otkrivawa mo`e da umawi do`ivqaj, mada i Nolan, ispostavi}e se, do kraja filma, i sam pada u zamku obja{wavawa i obave{tavawa. Ali, ako ve} ~itate ovaj prikaz re}i}emo vam da je tvorac „Po~etka“ u wega ulo`io, i veliki trud, i vaqda sve {to zna, multipliciraju}i ideju filma kao sna na javi. Kada je re~ o `anru, glavnu, trilersku nit pri~e, Nolan oboga}uje i melodramskim elementima - fatalnom qubavqu glavnog junaka prema preminuloj `eni i odnosom jednog mladog bogata{a sa dominantnim ocem, ~iju imperiju nasle|uje. Da sve bude na tragu „totalnog“ holivudskog filma, u wegovih 140 - tak minuta stalo je slede}i, ma koliko hirovitu agendu sna, ipak i jasni tok zbivawa, i dosta spektakularne akcije. Sve se dakle de{ava u snovima grupe qudi koji spavaju jedni kraj drugih, i sve je kao u stvarnosti, jedino {to `rtva naj~e{}e nije ni svesna da se radi o snu. Mo`e tu i da se pogine, a i stvarno je po `ivot opasno ako se ~ovek iz nekog razloga u trenutku snevane smrti ne probudi. Ina~e, kako su Kob (Dikaprio je i ovde nadprose~an izvr{ilac gluma~kih radova) i wegova ekipa do{li do te ve{tine nije obja{weno. S druge strane svoju, kako vreme odmi~e sve zahuktaliju i povremeno napetu konstrukciju, Nolan prili~no potanko obja{wava, izvesno je tako umawuju}i weno dejstvo. V. Crwanski


LEKAR / OGLASI

DNEVNIK

UZ SVETSKI DAN SRCA

Mawe masti, vi{e {etwe „Ja radim za srce“ slogan je Svetskog dana srca koji je organizovan posledwe nedeqe septembra.Ministarstvo zdravqa, republi~ki i regionalni instituti i zavodi za javno zdravqe svake godine organizuju aktivnosti povodom Svetskog dana srca, u ciqu pove}awa nivoa svesti stanovni{tva da se oboqevawe i umirawe od kardiovaskularnih bolesti mo`e spre~iti uvo|ewem zdravih stilova `ivota i na taj na~in produ`iti produktivne godine `ivota radno aktivnog stanovni{tva i smawiti tro{kove le~ewa i ekonomske posledice. Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova mozga umire 17,2 miliona qudi, {to stavqa ovaj uzrok kao vode}i uzrok smrti {irom sveta. Svetska federacija za srce, zajedno sa svojim ~lanicama, isti~e da se 80 odsto prevremene smrtnosti usled bolesti srca i mo`danog udara mo`e spre~iti kontrolom nekoliko zna~ajnih faktora rizika, u koje spadaju pu{ewe cigareta, nepravilna ishrana i fizi~ka neaktivnost. Institut za javno zdravqe Vojvodine povodom Dana srca i krvnih sudova objavio je deset jednostavnih koraka za unapre|ewe zdravqa srca. 1. Pravilna ishrana. Jedite najmawe 5 porcija vo}a i povr}a dnevno i izbegavajte zasi}ene masno}e. ^uvajte se industrijskih prehrambenih proizvoda, koji ~esto sadr`e visok nivo soli. 2. Budite fizi~ki aktivni. Samo 30 minuta fizi~ke aktivnosti doprinosi spre~avawu nastanka

Stvoren ve{ta~ki jajnik Ameri~ki nau~nici su po prvi put u istoriji uspeli da stvore potpuno funkcionalni qudski organ, sastavqen od tri vrste }elija, i to jajnik. Pokazalo se da je ve{ta~ki jajnik sposoban da „odgaji“ jajne }elije do stepena kada su zrele da mogu biti oplo|ene. Takav jajnik je mogu}e presaditi `eni koja nije u stawu da zatrudni zbog naru{avawa funkcije sopstvenog

jajnika. Nau~nici smatraju da }e wihov ve{ta~ki jajnik pre svega slu`iti kao probni organ za izu~avawe uticaja toksina i drugih agenasa u ~ovekovoj okolini na sazrevawe i kvalitet jajnih }elija. Druga ideja je da se u tom jajniku gaje jajne }elije, uzvu~ene iz organizma `ene pre, na primer, sprovo|ewa rendgenske i hemioterapije pri le~ewu onkolo{kih oboqewa. Po okon~awu takvih terapija zdrave jajne }elije bi mogle biti vra}ene u telo `ene. Takav ve{ta~ki jajnik, {to je najva`nije, mo`e u potpunosti otkloniti problem neplodnosti koji u sada{we vreme poga|a mnoge `ene. U ve{ta~kom jajniku je mogu}e odgajiti jajnu }eliju, obaviti oplodwu i zatim implantirati embrion u matericu `ene surogata ili ~ak biolo{ke majke. (Tanjug)

sr~anog udara (infarkt srca) i mo`danog udara ({log), a i va{ rad na poslu postaje produktivniji. 3. Recite ne duvanu. Va{ rizik od bolesti srca bi}e prepolovqen za samo godinu dana i tokom vremena }e se vratiti na normalan nivo. 4. Odr`avajte po`eqnu telesnu te`inu. Smawewe telesne te`ine, a posebno sa ni`im unosom soli, dovodi do regulisawa krvnog pritiska. Visok krvni pritisak je faktor broj jedan rizika za mo`da-

ni udar ({log) i glavni faktor za oko polovinu svih bolesti srca. 5. Budite upoznati sa va{im ukupnim rizikom. Posetite va{eg izabranog lekara koji vam mo`e izmeriti krvni pritisak, nivo holesterola i {e}era u krvi, zajedno sa odnosom obima struka i kuka i indeks telesne mase (BMI). Jednom kada znate svoj ukupni rizik, mo`ete razviti va{ plan akcije za unapre|ewe zdravqa va{eg srca. 6. Ograni~ite unos alkohola. Ograni~ite koli~inu alkoholnih pi}a koju konzumirate. Prekomerno uzimawe alkohola mo`e da dovede do pove}awa krvnog pritiska i porasta va{e telesne te`ine.

A na radnom mestu... 7. Insistirajte na okru`ewu bez duvanskog dima. Zahtevajte da se pu{ewe na radnom mestu zabrani. Postarajte se da va{e radno mesto bude 100 odsto zona bez duvanskog dima. Uti~ite na va{eg poslodavca da podr`i i pomogne svim zaposlenima u wihovoj nameri da ostave duvan. 8. Budite fizi~ki aktivni i na radnom mestu. Ukqu~ite fizi~ku aktivnost u svoj radni raspored. Umesto automobilom, idite biciklom do posla, umesto lifta koristite stepenice, pauzu iskoristite za ve`bawe ili {etwu i pozovite i druge da vam se pridru`e. 9. Vodite ra~una o izboru namirnica. Zala`ite se za pravilnu ishranu u kantini na poslu, ili na|ite restoran u blizini radnog mesta koji omogu}ava izbor namirnica koje su dobre za va{e zdravqe. 10. Zala`ite se za trenutke bez stresa. Iako nije dokazano da je stres direktno povezan sa bolestima srca i {logom, povezan je sa pu{ewem, prekomernim konzumirawem alkohola i nepravilnom ishranom. To su faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Zato, obavezno iskoristite pauzu i to borave}i na sve`em vazduhu, prote`ite se ili ve`bajte 5 minuta, dva puta tokom radnog vremena. Uvedite bar jedan radni dan „pe{ke do posla“ ili „biciklom do posla“. Predlo`ite poslodavcima da podelom pedometara me|u zaposlenima podsti~u takmi~arski duh u broju pe|enih koraka dnevno. Podsti~ite poslodavce da omogu}e redovne sistematske preglede i da podr`e sve zaposlene u wihovoj nameri da ostave duvan upu}ivawem u savetovali{ta za odvikavawe od pu{ewa. J. B.

Operacija smawuje tro{kove dijabeti~ara Tri ~etvrtine gojaznih dijabeti~ara koji su se podvrgli tzv. barijatri~koj hirur{koj intervenciji, odnosno privremenom smawivawu volumena `eluca, da bi smawili te`inu, ostavili su lekove za {e}ernu bolest u roku od {est meseci posle operacije, utvrdili su ameri~ki stru~waci s Univerziteta Xons Hopkins u Baltimoru. Gojaznost i dijabetes su retko reverzibilni procesi. -Dok se ne na|e uspe{ni nehirur{ki na~in da se spre~i ili izle~i gojaznost, barijatri~ki hirur{ki zahvat je izgleda jedina intervencija kojom se mo`e posti}i odr`iva reverzibilnost i gojaznosti, i dijabetesa tipa dva kod ve}ine pacijenata - isti~u dr Martin Makari s baltimorskog univerziteta. U posledwih pet godina u~estalost barijatri~kih intervencija u SAD je pove}ana za 200 odsto, budu}i da se gojazni qudi sve vi{e trude da se izbore s tim problemom i izbegnu zdravstevene komplikacije koje preterana te`ina

Otkriven gen uzro~nik kratkovidosti Dve me|unarodne grupe nau~nika, jedna u Londonu, a druga u Roterdamu , identifikovale su isti gen na 15 hromozomu - RASGRF 1 uzro~nik velike miopije (kratkovidosti) koja se obi~no javqa pre osme godine `ivota. Prvo istra`ivawe je sprovedeno na 4.200 blizanaca, dok je u drugom u~estvovalo 15.000 osoba. Nau~nici su istakli da bi to otkri}e moglo da rezultira proizvodwom tableta kojima bi se spre~io deformitet oka, odnosno wegovo izdu`ivawe na unutra {to dovodi do poreme}aja vida na daqinu - kratkovodosti. (Tanjug)

sobom nosi - dijabetes, sr~ane boesti, bol u zglobovima i neke vrste raka. Tri ~etvrtine operisanih gojaznih dijabeti~ara ostavqa lekove do {est meseci posle intervencije. Posle godinu dana lekove za {e}ernu bolest uzima samo 20 odsto pacijenata, dok dve godine kasnije lekove uzima samo 15 odsto operisanih. S obzirom da se efekti barijatri~ke intervencije odr`avaju decenijama, logi~no je pret-

postaviti da je dugoro~no i za{titno dejstvo tog zahvata protiv komplikacija dijabetesa. Imaju}i sve to u vidu, tim iz Baltimora smatra da bi gojazne dijabeti~are trebalo obavestiti o rizicima i dobrim stranama barijatri~ke intervencije i da bi trebalo ohrabrivati osiguravaju}e kompanije da pokrivaju tro{kove takve intervencije kod pacijenata kod kojih je ona indikovana. (Tanjug)

subota2.oktobar2010.

23


24

subota2.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

subota2.oktobar2010.

25

PRODAJEM

komfornu ku}u iz tri nivoa, pomo}nu ku}u i gara`u. Sve komplet opremqeno struja, voda, telefon. Plac od 1.800 do 5.000m2. Cena po dogovoru. Ku}a je na Fru{koj gori, Velika Remeta. Telefon 021/542-283.

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu @elezni~ke. Telefon 064/3394-548. 11211 VLASNIK prodaje gra|evinski plac u Sremskim Karlovcima, veli~ine 685m2 u ul. Jakova Orfelina, ukwi`en, dozvoqena gradwa P+1+PK. Telefon 063/590-105. 11562 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 14.300m2, centar, lep pogled, 1/1, vlasnik. Hitno. Povoqno. Telefon 064/314-37-14. 11596 WWW.ZLATIBOR.ORG Ku}a u blizini Titove vile. Telefoni: 0638617-762, 0117618663. 11685

11300

PRODAJEM lokal u Ka}u, 60m2, na placu 200m2, lako pretvoriti u stan. Telefon 064/249-39-22. 11511 PRODAJEM lokal 55m2 ugao Kisa~ke ulice i Bulevara Kraqa Petra I, izlog na obe ulice, cena 70.000E. Telefon: 021/544540, 063/517-290. 11635

IZDAJEM gara`u na Novom nasequ, Toze Jovanovi}a, 15m2. Cena 50 evra. Telefon 064/87498-46. 11493 IZDAJEM gara`u na Novom nasequ kod {kole. Telefon 6390304. 11534

OTKUPQUJEM automobile ispravne, mogu i havarisani. Dolazak, procene i isplata odmah. telefoni: 064/150-1200 i 021/824-885. 10579

SLOBODAN mu{karac 50 godina `eli poznanstvo `enske osobe do 40 godina, bez obaveza, radi dru`ewa-braka, avanture iskqu~ene. Telefon 064/38-23068, Zoran. 11226

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 10759

IZDAJEM name{tenu komfornu sobu na Limanu II blizu sam fakulteta. Telefoni: 453-413, 064/4160-364. 11539

IZDAJEM luksuzno name{tenu garsoweru u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefon: 063/7653632. 11599 IZDAJEM name{ten stan na Novom nasequ. Telfeoni: 021/6215-156, 063/194-5588, 063/524-148. 11618 IZDAJEM dvosoban komforan stan (ve{ ma{ina, kablovska). Telefon: 063/749-55-86. 11629

IZDAJEM dvosoban prazan stan 55m2 Ul. Stevana Mokrawca, ~etvrti sprat, lift, terasa, cena 170E. Telefon: 021/544540, 063/517-290. 11638 IZDAJEM dvosoban stan, 52m2, nename{ten, u ^ika Stevinoj 4, u Novom Sadu. Telefoni: 022/555-746, 063/78-74-966. 11179 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 26m2, u ^ika Stevinoj 4, u Novom Sadu. Telefoni: 063/89026-91, 022/552-140. 11181 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 27m2, u Ulici Slobodana Baji}a u Novom Sadu. Telefoni: 063/890-26-91, 022/552-140. 11183 IZDAJEM jednosoban, name{ten stan u Sremskoj Kamenici. Telefon 021/461-815. 11387 IZDAJEM name{ten stan, 32m2, preko puta @elezni~ke stanice. Telefon 021/6334-079. 11483 IZDAJEM novu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa zgrada Dalton, kompletno opremqena za stanovawe, kablovska TV, internet. Telefon 063/700-9978. 11507 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, ulaz, gas, struja odvojeno, cena 8.000 din mese~no + tro{kovi. Kneza Vi{eslava 17, Kamenica. 11531 IZDAJEM trosoban komforan name{ten stan, 1. sprat kod [tranda, odli~an za studente ili vi{e~lanu porodicu. Telefon 063/526-234 posle 11 sati. 11548

POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleksnekretnine.com 11579 IZDAJEM jednoiposoban kompletno name{ten stan u centru, 48m2, ul. Vuka Karaxi}a, terasa, telefon, kablovska, cena 180e. Telefoni: 021/544-540, 063/517290 11580 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 30m2, Rumena~ka 45, III sprat, lift, terasa, telefon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 11582 IZDAJEM kompletno name{ten jednoiposoban stan 40m2 kod fakulteta, ul. Dr. Ivana Ribara, nov name{taj, cena: 200e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 11583 IZDAJEM dvosoban prazan stan 55m2 na Podbari, Jug Bogdana, ~etvrti sprat, lift, terasa, telefon, kablovska, cena 160E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 11585

HITNO - preko puta @. stanice dvosoban 55m2, vlasnik, ukwi`eno bez posrednika, cena dogovor. Telefon 063/518-781. 11273

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 11060 GRUPA molera izvodi sve vrste fasada, stiropor izolacija sa skelom, adaptacija starih ku}a, {panski, gletovawe, emajlirawe kade. Telefoni: 064/22-46553, 064/40056-32.. 11243 VODOINSTALATERSKE usluge rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mre`e, ma{insko odgu{ewe, snimawe IC kamerom, garancija. Telefoni: 021/6393-737, 064/160-47-25. 11350

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99. 11636 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefon: 6618- 846, 063/84-85-495. 11143 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, Ta~na mera. Telefon:064/143-34-09 i 6419-439 11246

Porodici [ija~i}, iskreno sau~e{}e povodom smrti na{eg biv{eg kolege

Milivoja [ija~i}a

upu}uje Kolektiv JP „EMS”-a Pogon „Novi Sad”.

1085-P

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Joletu

Porodica Alma{i.

11725

S tugom javqamo da je preminuo na{ dragi otac i deda

Bo`idar In|i} Pacija 1932 - 2010.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 3792

Sahrana je danas, 2. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, na mesnom grobqu u Stepanovi}evu. O`alo{}eni: sin Slavko i }erka Du{anka sa porodicom. 11734

S tugom u srcu i bolom u du{i opra{tamo se od na{eg prijateqa i druga

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, le~ewe 7 dana, deda Rado{. Telefon: 037/490-797, 064/240-55-49. 11469

AUSTRALIJSKI Srbin penzioner tra`i ku}nu pomo}nicu, slobodnu i urednu da vozi auto 45 - 50 godina starosti. Telefon: 064/9366-858. 11343 POTREBAN pekarski radnik. Plata po dogovoru. Telefoni: 505-813, 062/1074325. 11396

Nemawe Danilovi}a Porodice: Govedarica, Kijac i Belanovi}.

11729


26

^ITUQE

subota2.oktobar2010.

Posledwi pozdrav na{em

DNEVNIK

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav prijatequ,

pozdrav

velikom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Ne|i Tvoja trenerska podr{ka, roditeqski savet i prijateqski osmeh }e nas uvek pratiti. Nadogradio si nas kao qude i kao sportiste i u~inio da budemo pravi tim. Zaista si bio prvi me|u jednakima. Zauvek tvoja ekipa. Poci, Suba, Du{an, Bojan, Raki}, Dule, Quba, Sini{a, Bubi, Buna, Maks, Draga{, Grubor, Perica, Vre}a, Vaga, Bane, Jagoda.

Nemawi Danilovi}u

Nemawi Danilovi}u

Nemawi Danilovi}u

Du{an \or|evi} i Ivan Ivanovi}.

od porodice Miji}.

11733

Po~ivaj u miru dragi na{ prijatequ

Ko{arka{ki Savez Vojvodine.

11714

11708

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ

Nemawi Danilovi}u

Nemawi Danilovi}u

od Save Rajkovi}a sa porodicom.

od porodice Vu~urovi}.

11710

11709

1086/P

Utihnula je muwa ... nebeska.

Nemawa Danilovi} Goca, Rajka, Maja, Mila, Sla|a, Ra}a, Lela, Simbe, Quba, Boki, dr Borko, Sale, Bole, Doban, Vu~ko, Toma`, Ximi, Deja, Sava, Vasa, [ele, Lija, Baki, Ra|a, Ivica, [quka, Bane, Milus, Cupa, [aki, Kreja, Vuleta, Pop i Kunta.

Po~ivaj u miru.

11730

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Nemawa Danilovi} Nemawi

Nemawi Danilovi}u Lela i Kreja.

Nemawi

od: Roberta, Borisa Rumana i Race.

Nemawi Danilovi}u

biv{em igra~u i prijatequ Kluba. od odbojka{a OK „Vojvodine”. KK „Vojvodina” Novi Sad.

11731

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

Porodice: [quki} i Jovi}.

755/P

754/P

11723

Tu`nim srcem opra{tamo se od

11724

Posledwi pozdrav dragom

Nemawi Danilovi}u

Tereziji Kova~ Meci

Zorki Bandi}

Nemawe Danilovi}a

ro|. Kova~evi}

od tetke Vere i te~e Bruna.

Uspomenu i se}awe na tvoj dragi lik ~uva}emo od zaborava.

Posledwi pozdrav. Ko{arka{ki klub Vojvodina Srbijagas.

Restoran „Plava frajla”. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Porodice: Japunxa i Radinovi}.

11722

11712

11727

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj i plemenitoj

1084/P

Posledwi pozdrav

Nemawi

Zorki Bandi} ro|. Kova~evi} Vu~ko sa porodicom.

Nemawi Danilovi}u

Nemawi Danilovi}u

Divno je bilo dru`iti se sa tobom. Neka te an|eli ~uvaju. @enski ko{arka{ki klub „Vojvodina NIS”.

11713

Bila si veliki ~ovek. Neka ti je ve~na slava i hvala.

Nemawi Danilovi}u Kafe „Rene”.

Slobodanka i Marinko Japunxa.

Mila, Goran i Goca [aula. 11726

Draga Zorka, bila je ~ast i sre}a poznavati takvu osobu koja je sve pored sebe po{tovala i cenila.

11721

11711

1082/P


^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Nemawi

Posledwi pozdrav dobrom i nezaboravnom kom{iji

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Nemawi Danilovi}u

Nemawi Danilovi}u

subota2.oktobar2010.

Posledwi pozdrav mom

27

Opra{tamo se sa tugom i po{tovawem od sportskog prijateqa

Mesi{tancu

Nemawe Danilovi}a Vuk{a.

JP Sportski i poslovni centar „Vojvodina”.

od kom{ija: @areta, Slavke, Zvoneta, Mime i Mie.

Igor Kova~evi} sa porodicom.

Ivica.

11689

11700

59145/P

11704

Najdra`i moj brate,

59146/P

Najdra`i na{

Nemawa

Ne|o

`elim ti da na|e{ ve~ni mir i spokoj me|u an|elima. Uvek }emo te neizmerno voleti.

po~ivaj u miru. Moli}emo se da ti du{a na|e put do jevan|eqskih naseqa. Zauvek tvoja supruga Tawa, sin Nikola i }erka Una.

Tvoj brat Igor i snajka Nata{a. Sahrana }e se obaviti 2. 10. 2010. u 17h na Novom grobqu u Novom Sadu.

59144/P

59144/P1

Nemawa Danilovi} Dragi dru`e, ugasio se i posledwi tra~ak nade. Borio si se sr~ano i uporno, kako samo ti to zna{. Uverio si nas, da je sve mogu}e. Da }emo opet zajedno tr~ati za ko{arka{kom loptom. Vest, da te vi{e nema, zatekla nas je u neverici, koliko god smo bili svesni te`ine borbe koju vodi{. Malo je re}i hvala za sve {to smo zajedno pro{li. Tvoja dela i ~ista du{a, zauvek }e `iveti u nama. Komemoracija povodom smrti na{eg trenera Nemawe Danilovi}a odr`a}e se danas, 2. oktobra 2010. godine u amfiteatru SPC „Vojvodina” sa po~etkom u 11.00 ~asova. KK „NOVI SAD”. 59144/P2


28

^ITUQE z POMENI

subota2.oktobar2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

I posle dve godine

@eqko Adamovi}

DNEVNIK

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sava Vasiqevi}

Sava Vasiqevi}

ro|. Mitrovi}

ro|. Mitrovi}

Draga bako, nedostaje nam tvoj osmeh i tvoj vedri lik. Zauvek }emo te nositi u svojim srcima.

Draga majko, vreme prolazi, a bol je sve ja~a. Zauvek }e{ ostati deo nas.

Vawa, Veqa, Nikola, Marijana i Ana.

Tvoji: Borislav, Magda, Brana, Duja i suprug Radovan.

POMEN

Vladimir M. Brki} 2. 10. 2006 - 2. 10. 2010.

boli...

Savi Brzaku VTNNSC Tvoje devojke: Maja i Qiqa.

Pro{lo je 40 dana bez tebe. @ivi{ u na{im mislima.

11668

11655

POMEN

Navr{ava se 40 tu`nih dana od prerane smrti na{e mile majke, supruge, bake i ta{te. O`alo{}en brat Radica sa suprugom Svetlanom.

Uvek sa tobom tvoji: Marija, Radoslav, Sne`ana, Silvija, Nina, Jelena, Marko, Luka i Vawa.

11654

11659

GODI[WI POMEN Danas, 2. 10. 2010. godine navr{ava se godina dana od kako nije sa nama

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. 9. 2010. godine, u 82. godini preminula na{a draga

Pro{la je godina tuge i bola.

11683

Pro{lo je godinu dana od kada nisi sa nama.

Melita Nastasi}

Trwina Kova~evi} Nevenka

Melanija Ran|elovi}

ro|. Keki} dipl. pravnik

1929 - 2009.

Trajko Lazi}

Pomen obele`avamo u nedequ, 3. 10. 2010. godine, u 12 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. O`alo{}ena porodica Nastasi}.

Tvoju ve~nu ku}u poseti}emo u subotu, 2. 10. 2010. godine, u 11 ~asova.

11688

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i se}awima. O`alo{}ene porodice: Ran|elovi} i Milutinovi}.

O`alo{}eni: brati} Vojislav, snaha Milena, unuka Tatijana i ostala rodbina i prijateqi. 11681

11678

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav kom{inici

2

Sahrana je danas, 2. 10. 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Trajko Lazi}

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Tvoji najmiliji. Tvoji kumovi [kori}i.

11671

11670

Posledwi pozdrav dragoj

Savi Brzaku

Dragi Mandi}

Petru Bujandri}u }e se odr`ati u ~etvrtak, 7. oktobra 2010. godine, u 10 ~asova, na Alma{kom grobqu. Hvala Ti za sve lepo {to si nam u `ivotu pru`io. Mnogo nam nedostaje{. Tvoji: supruga Danica, sin Vladimir, }erka Vesna i unuka An|elka.

obele`i}emo danas, 2. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Po~ivaj u miru.

O`alo{}ena porodica.

Milan i Nena.

11686

Posledwi pozdrav velikom ~oveku, drugu i prijatequ

S tugom i bolom opra{tamo se od tate na{ih Nikole i Une

11677

11682

Pro{la je godina od kada nije sa nama na{ dragi

Pro{la je godina od kada nema moga brata

Dragi Mandi} Sahrana je danas, 2. 10. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na grobqu u Veterniku.

Miodrag Ni}eti} Steva

Nemawe Danilovi}a Nemawi Danilovi}u

Pamti}emo ga kao uzornog tatu, odli~nog sportistu i dobrog druga.

O`alo{}ena }erka Rada i zet Zdravko.

Zorica i Nenad Milojkovi}. U~enici i u~iteqica II - 4. 11707

Posledwi pozdrav

11675

11706

Miodraga Ni}eti}a

Jednogodi{wi pomen }emo odr`ati danas, 2. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Suseku.

Bol je svakog dana sve ve}a.

Tuguju za wim: supruga @ivana i }erke Angelina i Rada sa porodicama.

Sestra Dragica, zet Vlada, sestri}i Zorica i Jovica sa porodicama.

11665

11663

POMEN

Nemawi Danilovi}u

2. 10. 2008 - 2. 10. 2010.

POMEN Dana, 5. 10. 2010. godine navr{ava se godina dana od kako nisi sa nama.

Tot Gaboru

Todor Raji} Braca

@ivi{ u na{im mislima, a vreme ne nosi zaborav. Zlatiborsko prozor~e. Gordana i Sawa. 1083-P

11684

Posledwi pozdrav dragoj babi

Dragi Mandi}

iz Futoga Brajo, ponosni smo {to smo te imali i zauvek }emo te voleti.

od unuke Milke sa porodicom.

Tvoji najmiliji. 11649

11676


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Pro{lo je petnaest godina od smrti na{e drage

Dobrile Vu~kovi} ro|. @iki} S tugom i qubavqu weni najmiliji: Vera, Vujadin, Goga i Stevan.

SE]AWE Pro{lo je 20 godina od kako nije sa nama

2. 10. 2005 - 2. 10. 2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milena A}imov

1929 - 1990.

~etiri godine

Nikad ga ne}emo zaboraviti, kao ni wegovu dobrotu, {ale i veselu narav. Rado ga se se}aju wegovi: supruga An|a, sin Slavko sa svojom decom, }erka Slavica Malinovi} sa porodicom.

Lazaru Bogdanovu obele`i}emo danas, subota, 2. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gorwem grobqu u Koviqu. O`alo{}eni: supruga Verica, sin Stevica, k}i Maja i zet Qubi{a.

11485

Navr{avaju se dve godine od smrti na{eg

[ESTOGODI[WI POMEN

na{em dragom suprugu, ocu i tastu

Jokso \uri}

11262

SE]AWE

TU@NO SE]AWE na voqene roditeqe.

subota2.oktobar2010.

Ostoji Mati}u

Radivoj A}imov {esnaest godina

2. 10. 1993 - 2. 10. 2010.

Pro{lo je tu`nih godinu dana od kad nije sa nama na{a plemenita

Anica Simin

iz Titela

ro|. Borovi} - Ri`wak

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji.

Dok `ivimo, `ive}e{ u srcima tvojih najmilijih.

11432

11529

SE]AWE

29

JEDNOGODI[WI POMEN

Danas se navr{ava 17 godina od kako je u saobra}ajnoj nesre}i `ivot izgubio moj suprug

11241

^ETRDESETODNEVNI POMEN mojoj mami

Nikad vas ne}emo pre`aliti. Va{i: }erka Mirjana i zet Milan.

Vladislava Mila Vuja{kovi}a

Ilija Majki} Samo vreme prolazi, a ostaje na{a beskrajna qubav i `alost. Supruga Ilinka, sin Dragan, k}er Dubravka, snaha, zet i unuci.

Te{ko je nositi bol za tobom, jo{ te`e `iveti bez tebe. Po~ivaj u miru, a mi }emo te ~uvati od zaborava. Supruga Jovanka, k}erke Milkica i Dragana, zetovi Zoran i Igor, unuci Dimitrije i Luka.

10880

Bo`enka Gavran 2. 10. 2009 - 2. 10. 2010.

na na{e drage i voqene.

Godina je proletela kao tren, a ona kao da je jo{ uvek tu... zauvek }emo te voleti.

Boba Od zaborava ga ~uva supruga Slavica.

Suprug Qubomir i k}eri: Qubica, Marijana i Marina sa porodicama.

11602

11393

11453

3

Dragi

11214

TU@NO SE]AWE

Dana, 4. oktobra 2010. godine navr{ava se ~etrdeset najtu`nijih dana od kako je zauvek oti{la

Vera Dikli}

SEDMOGODI[WI POMEN

2004 - 2010.

Nego

o`alo{}eni: tvoje sestre i bra}a, tetke i mnogobrojna rodbina.

Sa{a Krbawevi} 2. 10. 2003 - 2. 10. 2010. Vreme odmi~e ne bla`e}i bol. Deo mene su se}awa na reku sre}nih i tu`nih dana i traja}e do na{eg susreta.

2002 - 2010. Sa qubavqu i po{tovawem Va{e: Lana i Dragica.

Tvoja mama i najmiliji.

11173

IN MEMORIAM

Du{an Dikli}

1954 - 2010.

Dragica Mi{kov

Nema tih re~i kojima te mogu o`aliti, niti suza kojima te mogu oplakati, niti ikoga ko te mo`e zameniti, niti vremena u kome te mogu pre`aliti. Tvoja o`alo{}ena majka.

Sr. Karlovci

11568

11411

11524

SE]AWE

2006 - 2010.

Pre petnaest godina napustio nas je i oti{ao u nezaborav na{

Zoran Arsi} profesor u penziji

Ka`u da vreme le~i rane, u mom srcu tuga je ista kao i pre godinu dana 9. 10. 2009. godine kada si me napustila. Nikada te ne}u zaboraviti i beskrajno }e{ mi nedostajati.

Dana, 6. 10. 2010. godine navr{ava se tu`na godina od kada nas je napustila na{a voqena tetka i baka

Mama, ti `ivi{ u mojim mislima i se}awu, u svakom mom novom danu. Voqeni nikada ne umiru. Tvoja Radu{ka. 11189

Anica Mari} ro|. Pisarov

Pro{le su dve godine od kako si nas napustila. Nikada te ne}emo zaboraviti, jer }e{ uvek `iveti u na{im srcima. Pomen }emo obele`iti, 2. 10. 2010. godine, u 10 sati, na Starom dowem grobqu u Futogu.

Tvoj suprug Branko.

Tvoji: Du{an i Sini{a sa porodicama.

11413

11448

POMEN

POMEN

Bo`idarka Babi}

ro|. Kir}an iz Mo{orina

POMEN

POMEN

Gospava Gvero

@ao nam je {to si oti{ao iznenada. Se}awe na tebe i tvoje uspehe u sportu i medaqe u mladosti nose

Dragiwi Popovi}

iz Stepanovi}eva U subotu, 2. oktobra 2010. godine, u 11.30 ~asova, obele`i}emo tu`nu godi{wicu smrti na Gradskom grobqu. Porodica.

Rado{ Jovanov ]alasan 20. 2. 1916 - 6. 10. 1995. Mratiwe

Draga na{a tetka, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoja sestri~ina Verica sa porodicom. 11605

11486

JEDNOGODI[WI POMEN

Rajna Keco 2009 - 2010. Pro{la je tu`na godina bez tebe. Mnogo nam nedostaje{. Ve~no zahvalni sinovi: ^edomir i Momir sa porodicama. 11494

Nedostaje nam Tvoja bri`na qubav, lepe re~i, mudri saveti, razgovori i veselost. Mnogo je dobrote i plemenitosti oti{lo sa Tobom. Sa dubokim po{tovawem i zahvalno{}u, ponosom i qubavqu ~uvamo i ~uva}emo Te od zaborava. Stalno si u na{im mislima jer su ostala se}awa na Tvoju dobrotu, po`rtvovanost, hrabrost i nezaboravnu lepotu `ivota uz Tebe.

Tvoji: sin Bori{a, snaha Veselinka, unuci Vlado i Veqko sa Jelenom i Bori{om.

11276

Dragica Mi{kov

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sr. Karlovci

najdra`im kumovima

Vladimiru

i

Draga moja majko, pro{la je godina od kada si nas napustila, a ja jo{ uvek ne mogu da verujem. Vreme prolazi a ti nam sve vi{e nedostaje{. @ivela si da sve nas u~ini{ sre}nima i ni jedan dan nije pro{ao a da nas nisi obradovala. Dok sam ja `iv nikada te ne}u zaboraviti, a Gospod Bog neka ti podari mir tamo gde pravednici po~ivaju.

Sawi Sa{a i Danijela.

11368

Milesa - Mila Tonkovi} 2. 10. 2002 - 2. 10. 2010.

S qubavqu i tugom u srcu te ~uva tvoja porodica.

Sin Ivan, snaha Zagorka i unuka Jaca sa porodicom.

11414

11427


06.30 07.20 07.45 08.00 08.05 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.30 19.10 19.30 20.10 22.00 22.30 01.00 02.15

TV PROGRAM

subota2.oktobar2010.

Kuhiwica Izbrisano se}awe, dok. prog Jutarwa gimnastika Vesti Lajawe na zvezde, film Pitam se, pitam Zmajeve de~ije igre Zvrk Bez uputa Vesti Slobodna tema Wu{kawe Agro mozaik Zeleni sat Gruvawe Vesti Petkazawe Ples no stres TV Dnevnik Drugo poluvreme, film De~ji hor „Vrap~i}i“, B. Luka, programza decu TV Dnevnik Karlova~ka berba gro`|a, prenos iz Sr. Karlovaca Vojvo|anski dnevnik Karlova~ka berba gro`|a, prenos koncerta Ribqe ~orbe i Milana Mumina Vrata do vrata, film Drugo poluvreme, film

08.00 08.15 09.06 11.05 11.55 13.00 13.15 13.25 13.55 14.05 15.00

Svet poqoprivrede (Panonija, 11.30) 06.00 07.30 08.10 09.00 10.30 11.30 12.30 14.00 14.50 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Program za decu Moje dete Travel Svet poqoprivrede Bez cenzure Situacije Bila jednom jedna nedeqa Zdravo vegeterijanski Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Tojotin svet prirode Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Sajam infonet Filmski program Glas Amerike

15.55 16.50 18.30 19.00 19.30 20.05 21.00 00.05 01.45 02.15 03.03 03.50 04.03 04.30 05.03 05.46

Jutarwi dnevnik Jutarwi program @ikina {arenica Dizni na RTS Zdravo Evropo, kviz Dnevnik Sport plus Zelena trava Gastronomad Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Poaro Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Kum, film Vrste: Bu|ewe, film Zelena trava Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan Gastronomad @ivot i standardi Kvadratura kruga Slagalica Verski kalendar

[vajcarska je dobila „`ensku“ vladu. To je prvi put u istoriji da su u vladi sve `ene. Mira Adawa-Polak bila je u [vajcarskoj i u Bernu razgovarala sa predsednicom {vajcarske konfederacije, gospo|om Doris Leuthard. (RTS 1, 14.05)

Bez uputa Alchajmerova bolest je na{a svakodnevica, posebno ako se zna da veliki broj na{ih najstarijih sugra|ana oboli od ove bolesti. Podse}awem na 1. oktobar, Me|unarodni dan starih, upozna}emo gledaoce sa radom Dnevnog boravka za obolele, prvi tog tipa u Srbiji. Autor: Zorka Bakovi} (RTV 1, 11.00)

06.30 07.25 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.05

Iz na{eg sokaka Koncert Marte [ebe{}en TV ba{tina Kuhiwica Dobro ve~e, Vojvodino (slov) I sekira }e trebati, film (slov) Vesti (ma|) Ma|ioni~ari, film Izlog strasti Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Razgovor s povodom: Julija Bisak, (ma|) Takmi~ewe prima~a - ^oka 1. deo (ma|) Pevana poezija 3. deo (ma|) Lajawe na zvezde, film TV Prodaja

09.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 18.10 19.00 19.30 20.00 21.40 22.00 22.30

Put za Ejvonli Vitra` Lenija Evo nas kod vas Ruska imperija Drum Ugro`eni Svet divqine Ubistva u Midsameru Neon siti Objektiv Crtani film Ubistva u Midsameru Neon siti Objektiv Ubistva u Midsameru

05.45 07.30 08.30 12.30 13.00 15.00 16.00

Belgijska liga: Mechelen-Genk Telemarketing ATP Bangkok 1/2 Finale Najava Premijer lige [kotska liga: Harts-Renyers Premijer Lige Premijer liga: Birmingham-Everton Golovi Premijer lige Ragbi Super Lige finale: Vigan - St. Helens Premijer liga: Totenhem - Aston Vila Premijer liga: Sanderlend – Man~ester junajted Premijer liga: Vest Hem United - Fulham [ampion{ip: Kristal Palace - QPR

18.00 18.30 20.00 22.00 00.00 02.00

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program

07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Tok {ou, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

23.00 23.35 01.20 02.15

Spomen-park

12.00 12.30 13.10 13.30 14.00 14.20 14.50 15.15 16.05 16.35 16.55 18.30 20.00 21.00 22.25 21.40 22.00 22.25 23.15 23.45 00.15 00.45 02.05

05.15 06.00 07.55 09.15 10.15 11.10 12.50 17.00 18.00 18.15 20.00 21.30 01.00 02.00 05.00

e-TV Do|i na ve~eru-Omnibus Doma}in Kviz: @elite li da postanete milioner Potera za Sre}kom Film: Tajna porodi~nog blaga Hiqadu i jedna no} Dosije Vesti Film: Visoki napon Gumu{ Film: Jelena Trojanska Top spid Film: Jelena Trojanska Take{i

Znawe na poklon Vodi~ za roditeqe Film: Blago obojene {ume Indija Popodne Bu|elar Vesti B92 Film: Zatvorski krug Vesti B92 Na{a mala klinika Dok. serija: Ta divna hrana Film: Ubistvo s predumi{qajem Vesti B92 Film: Mrak film 2 Top gir Ukqu~ewe u B92 Info

Ubistvo s predumi{qajem

06.15 07.15 08.05 08.35 09.00 09.25 09.35 09.45 10.30 11.00

Vi i Mira Adawa-Polak Zorka Bakovi}

06.55 07.50 08.15 10.00 14.10 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.05

(RTS 2, 11.00)

Doris Leuthard i Mira Adawa-Polak

DNEVNIK

c m y

30

03.23 04.13 04.43 05.33

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.10 15.30 15.50 16.30 17.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 03.30 04.00 05.00

Znawe imawe TV lica... kao sav normalan svet Misterije Rima Pepe prase Ben ten Bleja Verski kalendar Verski mozaik Srbije Klinika Vet Centralni komemorativna manifestacija u spomen-parku „Jajinci“, prenos Profil i profit Kwiga utisaka Vreme odluke Svet zdravqa 7 RTS dana Verski kalendar @ivot i standardi Samo u.... Vrele gume Total tenis Odbojka - SP: Meksiko-Srbija, prenos Hokej - Slo Liga: HK Partizan - Team Zagreb, ukqu~ewe u prenos Veli~anstvene drvene gra|evine Svet sporta Jelen super liga Turnir glavne grupe Lige {ampiona u malom fudbalu Svet ribolova Horizont Art zona Belef Vrele gume Odbojka - SP: Meksiko-Srbija (r) Hokej - Slo Liga: HK Partizan - Team Zagreb (r) Veli~anstvene drvene gra|evine Belef Horizont Klinika vet

Crtane serije Film: Vesela {tala Vesti Simpsonovi ^ak Vesti u 14 Wu{kala Zdravqe i Vi Beli svet Slike `ivota Pop vremeplov Gledajte sad ovo Vesti u 18 Terminator Simpsonovi Milica na kvadrat, omnibus Film: Transsibirska `eleznica Kalifornikacija Zavr{nica ^ak Dok. program Pop vremeplov Slike `ivota Beli svet Film: Vesela {tala

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

Dve beogradske qubavne pri~e, me|usobno udaqene pola veka, a povezane ratom i stradawem. Bulika, fotoreporteka anga`ovana u anti-ratnim demonstracijama 1992. godine, upoznaje Bogdana, rawenika iz Bosne. Bulika odlu~uje da ga primi kod sebe u stan...

VIP taksi Najpoznatiji srpski peva~i, glumci, sportisti, manekenke, misice, ali i politi~ari i ~lanovi srpske Vlade bi}e va{i li~ni {oferi i doma}ini u jedinom taksiju koji nagra|uje svoje putnike. Va{ zadatak je da, ukoliko budete imali sre}e da ba{ vi zaustavite na{e vozilo na ulici, odgovorite ta~no na pitawa koje vam bude postavio neko od na{ih VIPovaca. (Hepi, 18.30) 06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.00 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 22.30 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00

Jutarwi program Nodi u zemqi igra~aka Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Kwiga o yungli Vinks Kilari ^eli~ni alhemi~ar Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U stvarnom `ivotu Iz keca u dvojku Beverli Hils Tele{op Uspon velikih sila Telemaster VIP taksi Beverli Hils Film: Bonano, 1. deo Iz keca u dvojku Iznajmi zvezdu Riko{et Vikend film Dokumentarac Plej ... Beverli Hils

Branka Kati}

Uloge: Branka Kati}, Neboj{a Glogovac, Ana Sofrenovi}, Sergej Trifunovi} Re`ija: Gor~in Stojanovi} (B92, 21.05) 06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.15 01.00 03.15 05.15

U sosu - specijal Dobro jutro Farma Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Javna tajna Farma Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Farma - izbor duelista Zvezde granda Farma Film: Yeronimo Film: [ifra Film: Yeronimo

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

subota2.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

FUSNOTE UZ JU-ROK PESME ZA SVA VREMENA

Pi{e: Kornelije – Bata Kova~

Kejt Bekinsejl

Van Helsing Krajem 19. veka poznatog lovca na vampire Gabrijela van Helsinga progoni pro{lost koje ne mo`e da se seti i misija koju ne mo`e da zanemari. On pronalazi zemqu kojoj se i u pro{losti divio, a u kojoj o`ivqavaju legendarna stvorewa tame. Uloge: Hju Yekmen, Kejt Bekinsejl, Ri~ard Roksburg, Dejvid Venham, [uler Hensli Re`ija: Stiven Somers (Nova TV, 23.45) 06.25 08.05 08.35 09.00 09.15 09.40 09.55 10.25 10.40 11.10 12.10 13.10 14.55 16.30 17.00 17.10 17.50 19.15 20.05 21.45 23.45 02.00

08.00 08.30 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Koje je boje qubav, film Bra~ne vode Dora istra`uje Timi Tajm Vinks ^agington Ben 10 Kinder surprajz memori kviz Televizijska posla Frikovi Smolvil Stjuardese lete u nebo, film U naru~ju ve{tice, film Periferija siti Vesti Nove TV Periferija siti - nastavak Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nove TV Unakrsna vatra 2, film Zmije u avionu, film Van Helsing, film [uma zla, film

Raj na zemqi Qubavni problemi Pqa~ka{i olupina Triler u Manili Velike britanske vojskovo|e Skriveni svetovi: Podzemni Rim Kolonija Genije fotografije Rat veka Raj na zemqi Qubavni problemi Ajn{tajnova velika ideja Kada su Mavari vladali Evropom Egipat Kolonija Azijski mu{karci na platnu i ekranu Rat veka Raj na zemqi Qubavni problemi Ajn{tajnova velika ideja

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mortadelo i Filemon Duhovi ambisa @ikina `enidba Pad Strah Iks Pasija po Yo{ui Erotski film Erotski program

06.00 07.40 08.10 09.40 11.35 13.15

London, moja qubav Holivud na snimawu Mali zeleni Marli i ja Trka do ve{ti~je planine Madagaskar: Bekstvo u Afriku Manuela i Manuel Sedam `ivota Tr~i, debeqko, tr~i Avgust Ulica Bejker Pre|i ili ~asti Pacifik ^ita~

14.45 16.20 18.25 20.05 21.35 23.25 00.45 02.30

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Lo{ dan u Blek Roku, film 09.30 Jelovnici izgubqenog vremena 10.10 Ku}ni qubimci 10.45 Normalan `ivot 11.25 Opera boks 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Veterani mira 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Fotografija u Hrvatskoj 14.50 Eko zona 15.20 @ivot, dok. serija 16.15 Evromagazin 17.00 Reporteri 18.05 U istom loncu 18.45 Potro{a~ki kod 19.30 Dnevnik 20.10 Oprosti za kung fu, film 21.45 Momci s Medisona 22.40 Slagalica strave 3, film 00.35 Filmski maraton: Crna kwiga, film 02.55 Filmski maraton: Stra`ar, film

06.00 Ubistva u Midsameru 08.00 Ne{ Briyis 11.00 Prave doma}ice okruga Orany 13.00 Vojni~ka qubavna pri~a 15.00 [anaja 17.00 Bra}a i sestre 19.00 Roki Blu 20.00 Prave doma}ice okruga Orany 21.00 Kompanija 23.15 Finalna presuda 01.00 Bra}a i sestre 03.00 Smrtonosni susret 05.00 Ne{ Briyis

08.10 08.35 09.05 09.35 10.25 11.20 12.20 14.15 16.00 17.50 18.30 19.10 19.45 20.00 21.40 23.20 01.05 02.05

Bakugan Crvene kapice Sinovi i k}eri Bibin svet Malkolm u sredini Slu~ajni turista Brusterovi milioni, film ^udnovata nauka, film Zamalo junaci, film Zvezde ekstra: Bred Pit Vesti Bibin svet @uta minuta, zabavni {ou [rek, film Taksi 2, film Bez povratka, film Astro {ou Bez traga, film

Taksi 2

[ejvni Smit

Slagalica strave 3

Japanski ambasador je u poseti Marseju s ciqem upoznavawa taktike koju koristi francuska policija u spre~avawu kriminala. Ali ambasadora otme grupa kriminalaca koji rade za japanske jakuze... Uloge: Sami Naceri, Frederik Difental, Marion Kotilar, Ema Viklund, Bernard Farsi Re`ija: @erar Kravkiz (RTL, 21.40)

Yon Kremer zvani Yigsou i wegova pomo}nica Amanda izigrali su policiju i krenuli u novu „igru“. Ovaj put Amanda je otela neurohirurga Lin Denlon kako bi operisala Yigsoua, koji je u fazi terminalnog tumora na mozgu... Uloge: Tobin Bel, [ejvni Smit, Angus Mekfejden, Bahar Sumek, Doni Valberg, Dina Mejer Re`ija: Daren Lin Busman (HRT 1, 22.40)

07.45 08.10 09.40 09.55 10.50 12.20 13.00 14.30 16.25 16.55 18.10 18.55 20.30 20.35 22.40 23.30 01.00

07.00 10.40 13.00 14.40 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 02.50

04.00 06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Trolovi Cele note Pustolovine Sare Yejn Ni da ni ne Mariken, film Briqantin Off Season, film Aerodrom 77, film KS automagazin Radojka [verko i Big Bend HRT-a, snimak koncerta Veliki manevri u tesnim ulicama, snimak pozori{ne predstave (1. deo) Rukomet, LP: Bosna Sarajevo - CO Zagreb, prenos Ve~eras... Nacionalno blago, film HNL - emisija Sinovi anarhije Vreme je za yez

Osu|eni na smrt Bagdadski lopov Mrtav ~ovek hoda Saborci Odred Orla Prvih devet i po nedeqa Direktan prenos Ameri~ke lutalice Aurora: Prekinuta operacija Nosferatu – Simfonija u`asa

Skok u prazno Hvata~ pacova Kviz Cimeri Zavera senki U odbranu `ivota svog Smrt joj lepo stoji D.O.A. (Uveliko mrtav) Osveta iz mrtvih Skok u prazno Heteroseksualac 1 – ne ba{ tako nevin 02.00 Slatka kao tre{wa

Marion Kotilar

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Vrhunsko graditeqstvo Grandiozni projekti Megagraditeqi Moto-manija Limarska radionica Peta brzina Auta po meri Kako se to pravi Kako to ide Mo}ni brodovi Vrhunsko graditeqstvo Megagraditeqi Peta brzina Auta po meri To mogu i ja Ameri~ke drvose~e Opasan lov Iza re{etaka u tu|oj zemqi 01.40 Put tornada

08.35 10.00 11.30 11.35 12.30 13.45 14.45 16.00 17.00 21.45 23.15 00.30

Biciklizam Tenis Olimpijske igre Letwi biatlon Ski skokovi Biciklizam Tenis Ski skokovi Kowi~ki sport Borila~ki sport Biciklizam Ski skokovi

Kriv za genocid nad rokenrolom

stoje}om. Oni kojima je pesma bila namewena nisu ni viraju}i „Babu“ na svim nastupima, shvatili poku{ali da to „prevedu“. smo da se odli~no kotira na svim JU top-liA u pro{lom veku, devet godina pre mog dolaska na stama, ali ne i kod zluradih beogradskih musvet, u gra|anskoj porodici italijanskog porekla, zi~ara: za genocid nad rokenrolom kriv je lider ~iji su preci emigrirali u Egipat, rodilo se `ensko “Korni grupe”, naravno zbog hitova pop orijentacije dete u znaku Jarca. Jolanda Kristina \iqoti bila je koje je izbacivao jedan za drugim... I tu onda po~e ludrugo dete koncertmajstora i violiniste Kairske dilo. “Kornijevci” su iza{li na binu trijumfalno. opere. Odmah su grunuli u glavu “Trla baba lan”. E, takva Na jugu Srbije, pak, u porodici ~inovnika u Osieuforija nije vi|ena u istoriji roka u Jugoslaviji! guravaju}em zavodu za radnike, prido{lice sa severa Cela sala, 5.000-6.000 qudi uglas je od po~etka pevaKraqevine SHS, rodio se, u znaku Jarca, Kornelij lo popularnu pesmu, usput ska~u}i i pqeskaju}i u ritmu. Ali to nije sve. Vlada Xet u svojoj kwizi pi{e: „Posle eksplozije izazvane ’Babom’, Kornelijev tim prelazi na ozbiqniji materijal. Kre}e, naravno, „Jedna `ena“, pesma od nekih 20 minuta, i ve} negde na polovini mnogi izlaze iz hale i guraju se oko {ankova, nezainteresovani za dubokomislenu muziku Kornelija Kova~a“. Razmi{qao sam da im po{aqem dopisnicu s porukom: „Komponujte svoju originalnu muziku, mo`da }ete imati vi{e uspeha“. Najboqu poruku ipak je zlobnicima poslao PGP RTB. Dodelio nam je srebrnu plo~u za prodatih 60.000 komada. Sasvim nenadano, gre{kom muzi~kog saradnika Minimaksovog “Tup-tupa”, posle termina za vesti i pri~a o Titovom putu po afri~kim zemqama, emisija je nastavqe- Odgovoran i za hap{ewe Minimaksa Kova~, namerno ili slu~ajno tako zaveden u mati~na pesmom „Trla baba lan“. Skandal! Ali za nas i nim kwigama. Otac je pre dolaska u Ni{ u Suboti~te kakva propaganda. Glavnom uredniku zabavnog kom simfonijskom orkestru za prvim pultom drugih programa Stanku Terzi}u nare|eno je s vi{e inviolina svirao Lista i druge romanti~are. U okupistance (verovatno od Mome Baqka, tada urednika ranom Ni{u 1941. `ivot nije bio lak. Sklawaju}i se Radio Beograda, kasnije visokog funkcionera u od stranih, ali i doma}ih opasnosti, dvoje mladih garnituri Ivana Stamboli}a, smewenog s wim na qudi, presre}ni zbog ro|ewa mu{kog deteta, spava~uvenoj Osmoj sednici) da preslu{a magnetofonli su nemirnim snom. Jer, kako obezbediti hranu za ske trake. A svaka traje 24 sata programa. Mnogo novoro|en~e, sa~uvati ga od bolesti i u hladnoj janukasnije, kad ve} nije bilo Minimaksa, mit o wegoarskoj no}i utopliti? Tre}i dan od ro|ewa, zagrqevom hap{ewu i emitovawu na{eg hita o`iveo bi, ni, sve troje kao jedno, nisu bili svesni da su u istoj ali svaki put uz poneki pridodati detaq koji je dosobi s wima tri prelepe prineo da sama izreka, a i mlade `ene – su|aje. Pristina{a pesma, dobije novu ingle da obave svoju du`nost. jekciju dugove~nosti. ^ak „Posle eksplozije izazvane Na malom stolu u uglu nana je i Terzi} voleo da s u`i’Babom’, Kornelijev tim prelazi Leposava je stavila malu povawem prepri~ava ceo sluna ozbiqniji materijal. ’Jedna ga~u i vino. Dar su|ajama, da ~aj. Koju godinu kasnije mi `ena’ traje 20 minuta, ih odobrovoqi u izricawu je ipak priznao: a ve} na pola pesme mnogi izlaze sudbine. Iz obli`wih uli– Ali posle svega, ni{ta se sumwivo nije na{lo. I ca ~ula se muzika. Instuiz hale i guraju se oko {ankova, Mi}a nije sedeo u zatvoru mentalna. nezainteresovani za Kova~evu zbog pesme. Tresla se gora, I tako smo odmicali u dubokomislenu muziku” rodio se mi{. vremenu, odr`avaju}i uvek Kako god bilo, dobili isto rastojawe. Jolanda me smo besplatnu propagandu koja se sa~uvala do danas. nikako nije mogla sti}i jer bi to~ak `ivota mora„Jadan Mi}a“. Iako smo se sve vi{e trudili da stvala vra}ati unazad, ali ni meni, pored svih poku{aja ramo svoju „novu“ muziku, „Baba“ je bila prisutna na da {to pre budem stariji, to nije uspevalo. Toliko svakom na{em koncertu, ~ak i pred u{togqenom pusam tr~ao da dodam koju godinu vi{e, da {to pre odblikom Doma omladine u Beogradu. I u Cequ, Kavarastem i postanem ~ovek, prebrodim pubertetske darcima, Labinu, Zagrebu, Subotici, Zenici, Ni{u... komplekse i steknem {to vi{e samopouzdawa. Ja hoAli tu nije bila ta~ka. Samo zapeta, jer je pesmu }u, ja znam, ja mogu. primetio maestro zabavne pesme s tikom iznad desne Patrijarhalno vaspitawe bilo je povezano s pousne Nikica Kalo|era, kompozitor hitova „Nono, ha|awem katoli~ke {kole i vaspitawem dobijenim dobri moj nono“, „Vratija se [ime“, „Mi smo de~ki“. od roditeqa, koji ipak nisu uspeli da spre~e JolanVaqda po dobrom wuhu za uspe{ne komercijalne pedino u~estvovawe na konkursu lepote. Tamne kose i sme, u ime izdava~a “Kroacija koncerta” me je kono{trih crta lica, retko je ko u woj osetio italijantaktirao i potpisali smo ugovor za „Trla baba lan“. sko poreklo. Krupne o~i, zasvo|ene velikim lukoNiki~ine re~i prenela je zagreba~ka {tampa po{to vima obrva i malo o{trija linija nosa davali su joj su “Indeksi” izveli moju kompoziciju „Ako jednom egzoti~nost, a izrazito vitka figura privla~ila je bude{ sama“ 1968. Nazvao je na{e izvo|ewe i moj mu{ke poglede pa je ubrzo postala manekenka modne aran`man kamernim popom, kategorijom dotad nepoku}e u Kairu.

S

Kwigu Kornelija – Bate Kova~a „Fusnota”, u izdawu beogradske „Lagune”, mo`ete za 690 dinara kupiti u Klubu ~italaca kwi`are „Delfi” (Kraqa Aleksandra 3, Novi Sad, 021/420–108).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

subota2.oktobar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Poma`ete porodici u svakom pogledu. Danas ste nemirni, ne dr`e vas ni vreme pa se trudite da {to vi{e u~inite i postignete. Prijatno dru{tvo u restoranu?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. oktobar 2010.

Subota je, dan kao stvoren da ga provedete u dru{tvu dece i uku}ana. To ne zna~i da morate da boravite u svom domu. Naprotiv, {etwa, {oping, izlet.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

DNEVNIK

c m y

32

Neobuzdano tro{karite novac, bilo za porodi~ne potrebe ili provod. Takva tura, prihvatite to sa zadovoqstvom. Uostalom, sve je u opticaju, pa i novac.

Ovaj vikend }e prote}i raznovrsno. Subota porodi~no, nedeqa poslovno, statusno. U svom domu pu{tate korewe kako zima nadolazi. Pri~e i pri~ice.

Sve vi{e uvi|ate da se u ovom periodu morate osloniti iskqu~ivo na sebe. Neki prolazni tereti }e vas oja~ati. Vi{e se odmarajte. Prihodi s vi{e strana.

Okru`eni ste zanimqivim likovima i provokacijama. Najboqe je kada ~inite po svome. Ovog vikenda se mo`ete posvetiti svom hobiju. Elokvencija.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

S nekim `enskim osobama se mo`ete dobro provesti i praviti planove, putovati, ako vam partner to omogu}i. Odgovorni ste prema sebi i drugima.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Aktivni ste na li~nom planu i inicirate partnera, pa i sve druge. Va`no je da ste fizi~ki aktivni. Ipak, budite pa`qivi i nemojte preterivati. Inostranstvo. Potrebno vam je dru{tvo, staro i neko novo, da biste imali ose}aj da se stvari odvijaju upravo u onom smeru u kojem ste odapeli svoju strelu. Sport?

Dani vikenda su kao stvoreni da se povu~ete u neki svoj retrit i kulirate, odmarate se, meditirate. Ali, ako i danas radite, podelite obaveze s partnerom.

VODOLIJA Zainteresovani ste za sve {to 21.1-19.2. je zanimqivo i interesantno, za nove avanture i iskustva. Rutina i navike su dosadni. Idealizujete partnera. Velikodu{ni ste.

RIBE 20.2-20.3.

Da, vreme leti, leto je davno iza nas, a dani su sve hladniji. Ne volite to ba{ tako, ali, prihvatite obaveze i rasporedite ih, da se ne biste previ{e opteretili.

TRI^-TRA^

Mu{ke prostitutke Pitu i Kluniju V REMENSKA

PROGNOZA

SVE`E

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

17

Vrbas

17

B. Palanka

17

Zrewanin

18

S. Mitrovica 17 Ruma

17

Pan~evo

17

Vr{ac

18

Srbija Beograd

18

Kragujevac

21

K. Mitrovica 22 Ni{

Stari drugari Xorx Kluni i Bred Pit poznati su po me|usobnom nemilosrdnom podmetawu, ali nedavno su, navodno, oti{li toliko daleko da jedan drugome u hotelsku sobu {aqu mu{ke prostitutke. Prema pisawu ~asopisa Lajf end stajl, Pit i Kluni u posledwe vreme se zabavqaju {aqu}i jedan drugome mu{ke prostitutke na snimawa. Usluge unapred pla}aju kreditnim karticama, kako bi bili sigurni da }e prostitutke obaviti zadatak. ^asopis izdvaja pri~u kako je Pit jednoj osobi platio 1.000 dolara da se pomokri u rezervoar Klunijevog auta, dok mu se Kluni osvetio tako {to je za 5.000 dolara naru~io bojewe Pitovog auta u naranxasto. Pri~a nije ostavila ravnodu{nima ni poznate glumce, pa je Klunijev zastupnik sve demantovao.

22

Evropa Madrid

NOVI SAD: Sve`e i delimi~no obla~no sa sun~anim periRim odima. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 6 do 17 stepeni. London VOJVODINA: Sve`e vreme, pre podne delimi~no obla~Cirih no, tokom dana sa sun~anim periodima. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperaBerlin tura 3, a maksimalna 18 stepeni. Be~ SRBIJA: Sve`e vreme. Pre podne promenqivo obla~no, Var{ava tokom popodneva vi{e sunca. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 3, a Kijev maksimalna 22 stepena. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i poneOslo deqak sun~ani periodi uz malo vi{e dnevne temperature. Od ponedeqka do srede u Pomoravqu i Podunavqu }e duvati poja- St. Peterburg ~an jugoisto~ni vetar. Od srede znatno hladnije sa ki{om. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenski uslovi ne pogoduju hroni~nim bolesnicima. Savetuje im se opreznost i adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim satima. Meteoropatske reakcije su mogu}e. Oprez se preporu~uje u saobra}aju.

26 24 18 18 14 15 11

VIC DANA Razgovaraju dva prijateqa [kota: - Kupio sam svojoj `eni, raspiku}i, kwigu „Umetnost {tedwe�. - I, kakvi su rezultati? - Vi{e ne pijem i ne pu{im.

12 9 9 12

Atina

26

Pariz

20

Minhen

16

Budimpe{ta

16

Stokholm

13

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

294 (32)

Slankamen

348 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

372 (22)

Zemun

386 (1)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

384 (-4)

STARI BEGEJ

Smederevo

508 (0)

Ba~. Palanka 322 (22) Novi Sad

313 (16)

Tendencija stagnacije i porasta

Hetin

78 (-2)

-30 (2)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

250 (10) S. Mitrovica

378 (-2)

Senta

286 (7)

335 (0)

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

348 (7)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

40 (0)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 2.oktobar 2010.