Page 1

c m y

NOVISAD

UTORAK2.AVGUST2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23154 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GDE]EOTI]INOVEDIZEL-GARNITUREKOJENABAVQAJU„@ELEZNICESRBIJE”

Ruskivozovi zaobilaze Vojvodinu?

str. 4

NASLOVI

KUP  A^  INASPENS  U  K R A J E M  S E D M  IC  E?

USKUP[TINUVOJVODINE JU^ESTIGLEDVEOSTAVKE

Je{i}i Filipovi} vratili mandate

str. 3

Bazen ~eka sunce

Politika 2 Hleb, mleko i lekovi sti`u na sever Kosova

3 Jelena Trivan: Ne odustajemo ni od Kosova ni od Evrope

Bajata24 vagona hraneipi}a str. 4

Ekonomija 5 Osamnaest radnika [tamparije „Dnevnik” otpu{teno zbog {trajka 5 Prevaranata jo{ nema na spiskovima

Tre}edoba 6 Penzioneri pouzdaniji od Mi{kovi}a

[e}erza 103dinara sti`edanas?

NoviSad 7 Kru`na raskrsnica mewa sliku grada 9 Kroz centar s jednom kowskom snagom

str. 5

Vojvodina 12 S ju`nokorejskog neba na banatsko

str. 7

Razbijenastakla naIslamskomcentru str. 13

DR@AVNOSREDWE[KOLSTVOUSRBIJI DOBIJAOZBIQNOGKONKURENTA

Vojvodina Mekaza privatnike

str. 15

Kratki pquskovi Najvi{a temperatura27°S

UV zra~ewe 6-7 str. 16 – 20

Foto: F. Baki}

SPORT

n SREBRNIVATERPOLISTISTIGLIIZKINE:MEDAQAPOKLONSRBIJI

Foto: N. Stojanovi}

JU^EUJUTROINCIDENTUNOVOMSADU

n JUNIORKEPROBIJAJULED NAPRVENSTVUEVROPE

Lakazarada mamii osnovce str. 15


2

POLiTikA

utorak2.avgust2011.

Konuzin: Podr{ka Beogradu – Rusija smatra da je poku{ajvlastiuPri{tinidajednostranoinasiluizdejstvuju promenu situacije na severu Kosova i Metohije opasan za bezbednost u regionu i podr`avastavBeogradadaseproblemi re{avaju dijalogom – izjavio je ju~e ambasador Ruske Fed er ac ij e u Beo g rad u AleksandarKonuzin. – Podr`avamo stav Beograda da se problemi na Kosovu, kaoiproblemKosovauop{te, re{avajuputemdijaloga.Veo- ma je va`no da postignuti dogov or i bud u prih va} en i od onihkoji`ivenaKosovu–rekaojeKonuzinTanjugu. On je ocenio da „pri{tinske vlas ti imaj u arog ant an stavidawihovodelovawekr{ime|unarodnopravoipredstav qa opas nost za bezb ednost”. Ruski diplomata navodi da „onidelujuizvanokviraRezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujed iw en ih nac ij a. To {to radi Pri{tina predsta-

vqa pretw u za bezb edn ost onih koji `ive na Kosovu, u regionu,kaoipretwume|unarodnojbezbednostiucelini”. –Rusijapomnopratirazvoj situacije na severu Kosova i Metohije i u potpunosti se sla`esaSrbijomuocenionoga{tosedesilo,kaoisastavom Beograda da se problemi re{avaju putem dijaloga – rekaojeKonuzin. Onjeizraziosaglasnostis ocenama Beograda o ulozi me|unarodnihmisijanaterenuu ovimdoga|ajima. – Smat ram o da Kfor i Euleksmorajuupotpunostida sepridr`avajusvojihmandata i da ne izlaze iz okvira svog neutralnog statusa – rekao je ruskiambasador. On je ist ak ao da u ovim uslovima SB UN mora da nastavi da pomno prati razvoj doga|aja na Kosovu, ali i da „prij at eq i Pri{ tin e” ne treba da poma`u kosovskim vlastimaujednostraniminasilnimaktivnostima.

Jahjaga:Nema pregovora ogranicama Preds edn ic a Kos ov a Atifete Jahjaga izjavila je ju~e dajesuverenopravoRepublike Kos ov o da kont rol i{ e svojegranice. – O tom e se ni sa kim ne mo` e razg ov ar at i, ve} sar a|iv at i. U tom e vid im i mandat mis ij e Kfor a i Euleks a nao~uv aw umir aistab iln osti i sprov o| ew u red a i zakon a na Kos ov u – izj av il a je Atif et e Jah jag a obra} aj u} i

dnevnik

KUPERURA[KOJPO^EORAZGOVORESPREDSTAVNICIMAVLADESRBIJE,NASTAVAKSLEDI

Sti`uhleb,mleko ilekovi

PosrednikaEURobertKuper stigao je ju~e u Srbiju i u Ra{kojrazgovaraospredstavnicimaVladeSrbije.Razgovorioiznala`ewu re{ewa za trenutnu krizunaseveruKosovanastavi}eseidanas,aizjavenovinarimanijedaonikoodu~esnikasastanka. –Dogovorjedaseizjavepozavr{etku sastanka ne daju jer se razgovori nastavqaju – rekao je Tanjugujedanodu~esnikarazgovora. Pregovori }e biti nastavqeni, ali, kako je za RTS kratko prokomentarisao Borislav Stefanovi} „ne zna se ni kad ni gde”.Kuper je, posle sastanka u Ra{koj,sazahtevimaVladeSrbije,otputovaouPri{tinu. Sastanku su, osim Kupera i predstavnika Vlade Srbije Gorana Bogdanovi}a i Borislava Stefanovi}a, prisustvovali i savetnikpredsednikaRepublike Jovan Ratkovi} i savetnik ministra za KiM Vlada Jovi~i}, kao i specijalni predstavnik EUnaKosovuFernando\entilini. NaseveruKosovaju~ejebilo, kao i prethodnih dana, mirno, okupqawa su nastavqena, a

magistralnog puta od Kosovske Mitrovice do Zubinog Potoka uklowene u ranim jutarwim satima, po nare|ewu komandanta Kfora. „Operacija je izvedena brzo i uspe{no i bez otpora”, saop{tiojeKfor,ipozvao„sve mirnegra|ane”uZubinomPoto-

Stefanovi}iBogdanovi}u{lialternativnimpravcima

se prip adn ic im a Spec ij alnihjed in ic aPol ic ij eKos ova u wih ov om kamp u u bliz ini pri{ tins kog aerod rom a, koj e je pos et il a zaj edn o s prem ij er om Kos ov a Ha{ imomTa~ ij em. Ta~ijerekaodanemo`edozvolitidakriminaliilegalnatrgovinaidaqecvetajuna severu zemqe, i ponovio stav da ne}e biti povratka na staweodpre25.jula.

Vojnici Kfora preksino} nisu dozvolili predstavnicima Vlade Srbije Borislavu Stefanovi}u i GoranuBogdanovi}udau|uuPokrajinu,alisuwihdvojicaunedequkasno uve~e u{li alternativnim pravcima. Reaguju}inadolazaksrpskihzvani~nikanaKosmet,ministarpolicijeukosovskojvladiBajramRexepi izjavio je da Stefanovi} i Bogdanovi}uPokrajiniboraveilegalno i da je zato mogu}e wihovo hap{ewei„proterivaweuSrbiju”. Bogdanovi}iStefanovi}ocenilisudajeotvarawepunktovaJariwe i Brwak na severu Kosova prvi korakupostizawutrajnijegdogovora, koji bi omogu}io uklawawe barikadanaputevima.

Savetzabezbednost Kosova SavetzabezbednostKosovaoceniojeju~edasuaktivnosti koje je Vlada Kosova preduzela povodom de{avawa na severulegitimneiuskladuskosovskimUstavomizakonima. Savetzahtevaodsvihbezbednosnihagencijadakoordinirajuaktivnostidabiseobezbedilopunoostvarivawereda izakonanacelojteritorijiKosova. Savetzahtevadaagencijezadr`enajve}istepenpripravnosti i svim sredstvima interveni{u ako bude doveden u pitawe„dr`avnisuverenitetiunutra{wedr`avnoustrojstvoRepublikeKosovo”.

Da~i}:Zamirno, alitrajnore{ewe – Srbija se zala`e za mirno rewe, kao {to su neke ekonomre{ewe, kroz dijalog, koje tre- ske stvari, ali nisu pregavarabadabudetrajno–oceniojeju- leodelusvojeteritorije–na~e u Be~u zamenik premijera i glasiojeDa~i}. ministar unutra{wih poslova Onjepodvukaoda,akojeuslov IvicaDa~i}. da Srbija postane ~lanica EU On je novinarima, nakon sa- da se odrekne Kosova i prizna stankasdr`avnimsekretaromu nezavisnost bez poku{aja da se Ministarstvu unutra{wih po- na|e kompromisno re{ewe, onslova Austrije kazao da se Sr- dane}epostati~lanica. bija zala`e za trajno re{ewe, –Srbijajeuradilasve{tose kojejemogu}epood we o~ekivalo sti}isamoakoje svihovihgodina, Srbijisuobe}ane pravedno. ali neko, izgledvestvari–daje – Pitawe stada, misli da Srnikone}eteratida bija treba staltusa Kosova definitivno jo{ priznanezavisnost no da bude pod nije re{eno jer pritiskom – isKosova,idaniko Kosovo nije pritakaojeDa~i}.– ne } esi l omme w a t i znato od UN – Jednostavno, mi realnusituaciju podsetio je Dajesmozaevropske ~i}. – Mi jesmo integracije,smanaKosovu za kompromisno tramodajezaSrre{ewe i istobijudobrodaburijsko pomirewe Srba i Albade~lanicaEU,alikadajere~o nacaiprotivsmojednostranih svemu tome, Srbiji su obe}ane poteza. U tom smislu je najvadve stvari – da je niko ne}e te`nije da se na Kosovu zadr`i rati da prizna nezavisnost Komir i da postoji pregovara~ki sova, i da niko ne}e silom meproces. watirealnusituacijunaKosoTo, kako je naveo, nema nikavu. Ako Albanci nisu hteli da kvevezesa`eqomSrbijedabu`ivesaSrbimauSrbiji,asada de~lanicaEU. Srbine`eleda`iveunezavi–Obi~nosuzemqeEUkojesu snomKosovu,{tasadadaserapostale ~lanice dugo pregovadi,dali}epostojatidvaar{irale o temama kao {to je ribana?

Sve{ ten ic i Srps ke prav oslavne crkve slu`ili su na blokadi moleban za spas srpskognaroda. Posle tro~asovnog sastanka predstavnikaSrbasaseveraKosovaipredstavnikaVladeSrbije,ministarzaKosovoiMetohi-

Kforuklawajednupojednublokadu. Ve}i broj Srba okupio se na glavnoj barikadi u selu Zup~e, nakon {to su pripadnici Kfora uklonili tri barikade na putu Zup~e – Zubin Potok. Posleotvarawaprelaza,po~elo jedopremawehleba,mlekailekova. Me|unarodne snage na Kosovu saop{tilesudasuukloniletri barikade na putu izme|u sela Zup~e i Zubin Potok na severu Kosova ka administrativnom prelazu Brwak. Barikade su s

ku da odustanu od posledwe dve barikade na putevima koje ometajusaobra}ajugradu. Pripadnici Kfora s vi{e oklopnih vozila i daqe stoje u blizini barikade. Incidenata nije bilo. Situacija je napeta, alizasadamirna. Srbisuume|uvremenuuvelikombrojupo~elidaseokupqaju u selu Zup~e na glavnoj barikadiiporu~ujudasene}e razi}i i da }e ~ekati ishod razgovora srpskih pregovara~a s predstavnicima Kfora.

Svijednakova`ni DirektorKancelarijeVladeSrbijezasaradwusmedijima MilivojeMihajlovi} izjaviojeju~eFoNetudasuVladiSrbijesviSrbinaKosovuiMetohijipodjednakova`ni,alida zbogkrizenaseveruumedijimaizgledakaodajepa`waposve}enasamotomdeluKosova.OnjedodaodasuSrbinajugu u mnogo te`em polo`aju od onih na severu i da o~ekuje od Kforadapostupauskladusmandatom,uskladusRezolucijom1244,inedozvolimaltretirawequdi,„kao{tosetode{avaloovihdana”.

ju Goran Bogdanovi} rekao je da }e barikade koje su postavqene na putevima na severu Kosova ostatitudoksenere{iproblem administrativnih prelaza BrwakiJariwe. Bogdanovi}jeapelovaonauzdr`anostimir. – Problem prelaza na severu Kosova moramo re{ti dijalogom,nikakopreduzimawemsile. Apelujemnasvedaseuzdr`eod jednostranih poteza i da pru`e {ansudijalogu–rekaojeBogdanovi}. Tokom tro~asovnog razgovorauZve~anu,kakojerekaoStefanovi},predstavniciSrbasu poru~ili da ne}e odustati od barikadadoksestvarinevrate upre|a{westawe. – Situacija je danas mirna. Qudi su i daqe na barikadama, alinemaincidenata.GoranBogdanovi} i ja nismo danas imali nikakvih neprijatnosti od kosovskihvlasti–rekaojeStefanovi}.

VladaSrbije {aqenamirnice naKosovo VladaSrbijeodlu~ilajeju~e na telefonskoj sednici da po{aqepomo}odukupno75tonanamirnicaizRobnihrezervi op{tini Leposavi}, radi snabdevawa srpskog stanovni{tvanaseveruKosovaiMetohije. Kako je re~eno u Vladi, usvojenajeodlukakoja}eomogu}iti da Republi~ka direkcija za robne rezerve bespovratno isporu~i po 20 tona {e}era i jestivoguqa,30tonabra{naT500 i pet tona mleka u prahu. Ukupna vrednost robe iznosi 8,49milionadinara. Kako se isti~e, razlog za davawebespovratnepomo}ije blokada administrativnih prelazaJariweiBrwak,koja je sprovedena od pripadnika Kfora i koja traje jo{ od 26. julaovegodine,~imejedo{lo do prekida u snabdevawu srpskogstanovni{tvausevernom deluKosovaiMetohijeosnovnim namirnicama. Pomo} bi trebalo da bude distribuirana danas, a celom akcijom }e rukovoditi Ministarstvo za KosovoiMetohiju. Ministar poqoprivrede i trgovineDu{anPetrovi} izjaviojeju~edadr`avane}edozvoliti da bilo ko na severu Kosova ostane bez hleba, bra{na,mleka,uqaili{e}era. –Tojejednaodmerapomo}i da qudi na severu Pokrajine prebrodeovete{ketrenutke– kazao je Petrovi}, i izrazio o~ekivawe da }e se situacija uskoronormalizovati. Snadb ev aw e sev er a Kos ov a osnovnim namirnicama se normalizuje nakon {to su za putni~kisaobra}ajotvoreniadministrativni prelazi Brwak i Jariwe. U Kosovsku Mitrovicu, Leposavi} i Le{ak ju~e su komb i-voz il im a dop rem qen i hleb,mlekoilekovi.Me|utim, u Ibarskom Kola{inu i daqe vlada nesta{ica osnovnih namirnica.

]iri}:Ope~atima uokviruCEFTA .– Prob lem nep riz nav aw a pe~ at a treba re{avati unutar CEFTA mehanizama, a ne bilateralnim pregovorima Beograda i Pri{tine, predlo`eno na sastanku predstavnika UNMIK-a i srpskih ministarstava. Vlada Srbije razmotri}epredlog–izjavioministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a]iri}. OnjekazaodaVladaSrbijenastojida re{i situaciju koja je nastala zbog embarga na plasman srpskih proizvoda na KosovuiMetohiji.

]iri}jenaglasiodasve{tosedoga|alopro{lenedeqeo~iglednogovoridaje embargo,odnosnoblokadanaplasmansrpskih proizvoda, bila ~isto politi~ka, a neekonomskaodluka,podsetiv{inatoda jeVladazauzelastavdajere~oflagrantnomkr{ewuCEFTAsporazuma. Ministarjepotvrdiodajepismoupu}eno predsedavaju}em CEFTA-e, gde su navedeni~lanoviCEFTAsporazumakojisuprekr{eni25.jula,odkadajepo~eo da te~e period od 90 dana u kojem je, po proceduri,mogu}edasedo|edodogovora,

eventualno putem medijacije, u bilateralnimrazgovorima. –Posletoga,Srbijabiimalapravoda pokreneime|unarodnuarbitra`u,odnosnodatra`inadoknadu{tete–potvrdio je]iri}. On je podsetio na to da sada srpski proizvodinemogudabuduplasiranina teritorijisevernogKosovaigeneralno Kosova i Metohije, i da „godi{we plasiramo oko 350 miliona evra na{ih proizvodanateritorijuKosovaiMetohije,na{eju`nepokrajine”.


USKUP[TINUVOJVODINEJU^ESTIGLEDVEOSTAVKE

c m y

politika

dnevnik

INTERVJU

utorak2.avgust2011.

3

JELENATRIVAN,POTPREDSEDNICADS-a

Je{i}iFilipovi} Neodustajemoniod vratilimandate KosovaniodEvrope Posle odluke Ustavnog suda o nespojivosti funkcija, predsednici op{tina In|ija i Sremski Karlovci GoranJe{i} i MilenkoFilipovi} podneli su ju~e ostavke na poslani~ke mandate u Skup{tini Vojvodine. Po saznawima “Dnevnika”, wihove ostavke stigle su u pokrajinski parlament tokom ju~era{weg dana. To su, ina~e, prve ostavke zbog nespojivosti funkcija na mandate u Skup{tini Vojvodine koji su ste~eni na direktnim izborima. A jo{ 12 vojvo|anskih poslanika izbaranih po ve}inskom modelu nakon stupawa na snagu odluke USS-a mora}e da se opredeli izme|u te funkcije i ~elne pozicije u lokalnoj samoupravi. Wih 13 je iz kluba “Za evropsku Vojvodinu”, a jedan iz Socijalisti~ke partije Srbije. Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} izjavio je na{em listu da je ostavku podneo u skladu s

se i na to da je odluka Ustavnog suda, “koja je postala kona~na, obavezuju}a za sve gra|ane Srbije, a naro~ito za politi~are koji prave i usvajaju zakone“. Goran Je{i} stavio je svoj mandat na daqe raspolagawe predsedniku Skup{tine Vojvodine [andoruEgere{iju. Egere{iju je ju~e stigla i ostavka prvog ~oveka op{tine Sremski Karlovci Milenka Filipovi}a, koji je na{em listu izjavio da je ta wegova odluka neopoziva, ali da nije `eleo da je formalno obrazlo`i. On je tako|e naveo da je odluku doneo samostalno, bez konsultacija u svom poslani~kom klubu ZEV-a i u Demokratskoj stranci. – Ovo nije odluka ni DS-a, ni poslani~kog kluba, ve} moja li~na jer je re~ o mandatu koji sam stekao samostalno – istakao je Filipovi}. On je dodao i da u ovom trenutku ne `eli da obrazla`e svoj potez, ve} da }e svoj komentar izneti ne-

Naravnoda}upo{tovatiodluku Ustavnogsuda,alio~ekujemdato u~ineisvirepubli~kiposlanci kojiimajuvi{eodjednefunkcije,i dasekona~noprekinekampawakoja sevodiiskqu~ivoprotiv vojvo|anskihposlanikaiz Demokratskestranke (GoranJe{i}) presudom Ustavnog suda Srbije o nespojivosti funkcije ve}inski izabranog poslanika Skup{tine Vojvodine s nekom drugom javnom funkcijom. On je kazao i da o~ekuje da poslani~ke mandate, u skladu s tom odlukom, vrate i republi~ki poslanici Dragan Markovi} Palma i Veroqub Stevanovi}, koji su i gradona~elnci Jagodine i Kragujevca. – Zapravo su jedino republi~ki poslanici u sukobu intersa, a, uz to, nisu ni izabrani na neposrednim izborima ve} s izbornih lista – istakao je Je{i}. – Nigde u Evropi poslanici regionalnih parlamenata nisu u sukobu interesa, a to pogotovo nisu poslanici Skup{tine Vojvodine, koja nema nikakvu zakonodavnu nadle`nost. Ali, naravno da }u po{tovati odluku Ustavnog suda i o~ekujem da to u~ine i svi republi~ki poslanci koji imaju vi{e od jedne funkcije, i da se kona~no prekine kampawa koja se vodi iskqu~ivo protiv vojvo|anskih poslanika iz Demokratske stranke. Ina~e, u saop{tewu koje je tokom ju~era{weg dana prosle|eno iz wegovog kabineta u In|iji ukazuje

Slede}isuPavli~i}i Vrebalov? Ina~e, Je{i} i Filipovi} najverovatnije ne}e biti jedini koji }e se opredeliti za funkcije na lokalnom nivou. Naime, u ranijim izjavama takav potez najvio je i predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov. Tako|e, o~ekuje se da }e se i novosadski gradona~elnik Igor Pavli~i} pre odre}i poslani~kog mandata nego ~elne pozicije u gradu.

{to kasnije, odnosno kad odluka Ustavnog suda bude objavqena u “Slu`benom glasniku“. Filipovi} nije `eleo ni da procewuje da li }e biti raspisani dopunski izbori za poslani~ka mesta u Skup{tini APV koja su ostala upra`wena. Ipak, primetio je da je apsurdno {to su duple funkcije nekolicine vojvo|anskih poslanika u javnosti predstavqane kao najve}i problem u zemqi. – Bilo bi veoma dobro kad bi to bio najve}i problem u Srbiji, ali, na`alost, sve ovo je samo me{awe praznih karata – kazao je Filipovi}. Pokrajinski poslanici biraju se po me{ovitom izbornom sistemu, tako da se 60 poslanika bira neposredno, po ve}inskom modelu, da bi svaki grad i op{tina imali bar po jednog predstavnika u Skup{tini APV, dok se preostalih 60 mandata raspodequje s izbornih lista. Ina~e, tokom polemike koja je pro{le godine vo|ena izme|u pokrajinske administracije i Agencije za borbu protiv korupcije koja je svim vojvo|anskim poslancima nalo`ila da se opredele za jednu funkciju, poslani~ke mandate vratilo je nekoliko poslanika koji su bili izabrani po proporcionalnom sistemu, i oni su potom raspore|eni narednim kandidatima s izbornih lista. Na osnovu pokrajinskih izbornih propisa, u slu~aju prestanka mandata poslanika izabranog po ve}inskom modelu, obavezno je raspisivawe dopunskih izbora u izbornim jedinicama gde su ti mandati osvojeni, ali pod uslovom da do redovnih izbora ima vi{e od {est meseci. A s obzirom na to da ove ostavke mogu biti verifikovane tek na prvoj narednoj sednici Skup{tine APV, izvesnije je da se upra`weni mandati ne}e popuwavati po{to se bli`i i redovan izborni termin. B.D.Savi}

– Doga|aji na severu Kosova uneli su me|u nas ozbiqnu zabrinutost jer su neke me|unarodne misije prekr{ile svoju statusnu neutralnost, i to je ozbiqa tema o kojoj `elimo da razgovaramo s Briselom, ali uverena sam u to da to dugoro~no ne}e promeniti na{e odnose – izjavila je u intervjuu za “Dnevnik” potpredsednica DSa Jelena Trivan; komentari{u}i koliko smo s aktuelnim zbivawima u ju`noj pokrajini bli`e, daqe ili na istoj razdaqini s Briselom. l Dalisuevropskeintegracije u pat-poziciji s obzirom na prekid dijaloga koji se vodisPri{tinom? – Moram da kona~no preciziram, zbog pogre{ne interpretacije u javnosti, koje smo vi{e puta demantovali. Dijalog nije prekinut nego je odlo`en na septembar, i to na inicijativu EU, koja je posrednik u wemu. Prema tome, nije Srbija prekinula dijalog i iza{la iz wega pa se to pitawe ne postavqa kao problem. l IzAustrijesuupravoporu~ilida}enasBe~podr`atina putuuEU,dajezastatuskandidataispuwenha{kiuslov,ada sada treba ispuniti i ostale preduslove. Da li je Kosovo me|uwima? – To naprosto nikada nije bio uslov, a kada se pomiwu drugi, misli se na ispuwavawe Akcionog plana, koje EU pa`qivo posmatra. Kada je re~ o Kosovu, od Srbije se o~ekuje ni vi{e ni mawe nego da poka`e konstruktivnost u dijalogu koji se vodi, a ona se ne dovodi u pitawe.

vornosti, ve} da ga ne bi bilo ko eksploatisao na bilo koji na~in. Ovo je odavno dr`avno, istorijsko pitawe i u tom smislu se kao partijsko ne mo`e posmatrati. l Pitawe je zbog toga {to je DS sto`er vlasti, a predsednikSrbijejeiliderDS-a. – Da, ali je politika koja se vodi prema Kosovu integrisana i vode je sve institucije dr`ave, a zasniva se na platformama i dekla-

Nismomilagalina{e bira~eda}emoposti}i ne{to{tonijeniko uistoriji,negosmo imgovorilidane}emo odustati racijama Skup{tine Srbije. U Preambuli ove deklaracije su zbirno sve prethodne i re~enica da je ovo kontinuitet dr`avne politike prema Kosovu. Ne be`imo, dakle, od ogovornosti, samo podse}amo na to da nastavqamo borbu za Kosovo preuzimaju}i i odgovornosti i rizike u meri u kojoj je ona na{a.

Prekaqeniostajunaokupu

l Mo`elisedesitidaKosovobudepredmetrazmimoila`ewa u vladaju}oj garnituri i stvarawa novih koalicijanasceni? – To ne o~ekujem jer vladaju}a koalicija ima jedinstven stav o tom pitawu. Pro{li smo najgore trenutke jedinstveni, i ne vidim za{to bi se to sada promenilo. l Ho}eliDSsamiznetiodgovornostzabudu}isleddoga|aja ili mislite da je s posledwomskup{tinskomDeklaracijom o Kosovu ona podeqenasasvimakterimapoliti~ke sceneSrbije? – Vaqda je Kosovo odgovornost svih institucija Republike Srbije, a ne strana~ko pitawe. Mi smo be`ali od toga da Kosovo postane strana~ko pitawe, ne zbog odgo-

l [ta je u su{tini bilo to {to je u jednom danu promenilo stav vladaju}e ve}ine i predsednice parlamenta Slavice\uki}-Dejanovi}pajesednicazakazana? – Moram da podsetim na to da predsednica nijednog trenutka nije rekla da sednica ne}e biti zakazana, ve} da prvo mora da se radi pa da se zaseda. ^ekalo se da pregovara~i na Kosovu obezbede mir posle paqewa Jariwa. Kada je deo pregovara~kog procesa zavr{en i obezbe|en elementarni mir, tada smo zakazali Skup{tinu. Bilo je besmisleno dok gori severno Kosovo da o~ekujemo od Vlade koja se time bavi da u tom trenutku povu~e pregovara~e i da oni do|u u Beograd. l Usvemutomezarnijebila ~udnare~enicadase“nevidi razlogzazakazivawe”?

l Jedan od funkcionera u Vladirekaojeda“severKosova ne sme da padne”. [ta to zna~iupraksi? – To zna~i da je ova posledwa akcija Pri{tine bila poku{aj preuzimawa kontrole na severu Kosova, da je to jasno i da nema nikakve veze s carinama i pe~atima. Ovo je poku{aj da se polako instaliraju samoprogla{eni organi Pri{tine na severu.

– Prosto ne znam na koju izjavu mislite, ali znam da je stav vladaju}e koalicije bio da ne be`imo od dijaloga u Skup{tini, samo da je preduslov da se uspostavi mir. Tako je i bilo. Mislim da je uop{te besmisleno pred debatu postavqati predsednici Skup{tine, parlamentu i Vladi, koji se najredovnije me|usobno brifinguju u istoriji srpskog parlamenta, takvo pitawe. l Postoji li odgovor bira~ima na predstoje}im izborima na pobedni~ko obe}awe s pro{lih“iKosovoiEU”? – Samo da podsetim na to da je, kada smo vodili tu kampawu, Kosovo ve} proglasilo nezavisnost. Dakle, nismo mi lagali na{e bira~e da }emo posti}i ne{to {to nije niko u istoriji, nego smo im govorili da ne}emo odustati, da su i jedno i drugo na{i istorijski, prioritetni ciqevi i da jedan drugog ne iskqu~uje. To smo i dokazali u predhodne tri godine i dokaza}emo i u narednoj vladi, koju o~ekujemo da formiramo nakon izbora, da mo`emo nastaviti svoju legitimnu borbu i da ne odustajemo ni od jednog ni od drugog. D.Milivojevi}


4

ekonomija

utorak2.avgust2011.

dnevnik

INSPEKTORI POVLA^E IZ PRODAJE I UNI[TAVAJU SUMWIVE NAMIRNICE

Bajata24vagonahraneipi}a Ins pekc ij e Min is tars tva poqoprivrede i trgovine su za prvih {est meseci ove godine izprometapovuklevi{eod243 tonahraneipi}a,{tojegotovo tri i po puta mawe nego u

na deklaracija, ali i lo{ kvalitetproizvoda. Naj~e{}inalozizapovla~eweizprometaodnosilisusena meso, mesne prera|evine, vo}e, povr}eialkoholnapi}a.

prometajepovu~enoi8.807litra mleka i 2.512 litara mle~nih proizvoda, 6.126 komada jaja, 171 kilogram ribe, 15 kilograma meda i 4.997 kilograma ostale hrane `ivotiwskog porekla. Poqoprivredni inspektori su istovremen o van prometa stavili2.884kilogramaproizvodabiqnogporekla,od~egaje 2.314kilogramabilovo}aipovr}a koji nisu posedovali dokazobezbednosti. Izprometajeprivremenoiskqu~eno i vi{e od 122.000 li-

daje se da je van prometa stavqeno i 101 kilogram testeninazbogprisustva`i{ka,56kilograma smokava zbog promene mirisa i ukusa, 55 kilograma kupusa u procesu truqewa, 50 kilograma kafe zbog nepropisnog deklarisawa i prisustva surogata,38kilogramamlevene paprikezbogprisustvaskrobasurogata i 32 kilograma ~okolade bez deklaracije na srpskomjeziku. Poq op rivredn a ins pekc ij a je u prvoj polovini ove godine podnela ukupno 344 prijave za

Vanprometa101kilogramtesteninazbog prisustva`i{ka,55kilogramakupusa uprocesutruqewa

isto vreme pro{le godine, saop{tilojetoministarstvo. Kako je re~eno u Ministarstvu poqoprivrede i trgovine, glavni razlozi za povla~ewe robeizprometa,aliiwenooduzimaweiuni{tavawe,bilisu istekaoroktrajawa,nepravil-

Zbog promene mirisa, ukusa iliboje,isteklogrokaupotrebe, nepostojawa ili nepravilnih deklaracija, Veterinarska inspekcijajezaprvih{estmeseciizprometapovukla64.481 kilogram mesa i 27.167 kilograma mesnih prera|evina. Iz

tara alkoholnih pi}a i 6.724 litara bezalkoholnih pi}a i mineralne vode, dok je oduzeti ili uni{teno 2.123 litara alkohola.Kakojere~enouMinistarstvu poqoprivrede i trgovine, iz prodavnica je zbog isteka roka trajawa ukloweno i 212 kilograma instant-napitaka,13kilograma`utog{e}era, sedamkilogramaslatki{a.Do-

pok retaw e prek r{ajn og postupk a, privredn i pres tup i krivi~na dela, {to je gotovo triipoputamawenegouprvih {estmeseci2010.godine. Veterinarska inspekcija je tako|e imala mawe podnetih prijava. Od po~etka godine do krajajunapodnelajeukupno381 prijavu, odnosno 1,4 puta mawe negouistovremelane.

GDE ]E OTI]I NOVE DIZEL-GARNITURE KOJE NABAVQAJU „@ELEZNICE SRBIJE”

Ruskivozovi zaobilazeVojvodinu? Nakon tri decenije „@eleznice Srbije” obogati}e svoj vozniparks12novihdizel-motornih vozova ruske proizvodwe, ~ija se isporuka o~ekuje sukcesivno do kraja 2012. Generalni direktor „@eleznica” Milovan Markovi} izjavio je da }e prvi voz biti isporu~en ve} do kraja septembra i nakon testirawauSrbiji,dokrajabi}egodineukqu~enusaobra}aj. Markovi}ka`edajere~ovozovimazaregionalniilokalni saobra}aj koji }e voziti nee- lektrificiranim prugama i mo}i}edaprime120putnikai razvijubrzinuod120kilometarana~as.Vojvodinajepokrenula akciju da ima prioritet u wihovojraspodeli. Predsedniciop{tinaSente, Kawi`e i ^oke Aniko [irkova, Mihaq Wila{ i Predrag Miji} te gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} potpisali suobjediwenizahtevdirektoru „@eleznica” za isporuku tri garnituredizel-motornihvozovaizprvogkontingentasobrazlo`ewemdajejavni`elezni~ki prevoz na relaciji Subotica–Senta–^oka–Kikinda, Subotica–Horgo{–Kawi`a, Subotica–Somboruizuzetnokriti~nom stawu, kao i na kraku prema Segedinu, gde naj~e{}e

Data re~ Upu}enitvrdedajeprilikomposledwenabavke{vedskihdizel-motornihvozovaprepet-{estgodina–kojisuraspore|eni uKraqevo,Zaje~ariNi{–iz„@eleznica”obe}anoda}eslede}anabavkadizel-garniturabitiorganizovanazapodru~jeVojvodine.Sadakadanabavkaruskihvozovaulaziuzavr{nufazu, Vojvodinapitadalijeposlovodstvozaboraviloobe}awe?Po{tosu,osimvojvo|anskih,prisutneinicijativeidrugihlokalnihsamoupravaizSrbije,~akionihkojisuuprethodnimnabavkama dobili nove vozove, veruje se da }e nove garniture biti raspore|enetamogdesunajpotrebnije.Me|utim,~lanGradskog ve}a Subotice Laslo Karai izjavio je ju~e za na{ list da iz „@eleznica”jo{uveknisudobiliodgovornadopiskojisuposlalipo~etkommaja.

dolazi do kvarova, velikih ka{wewa,odlagawailiotkazivawapolazakadizel-motornihvozova iz serije 812 ({inobusi).

Ka`udagra|anite{kopodnose takvu situaciju i otvoreno iskazujurevoltiprenosenezadovoqstvo i na zaposlene na @e-

leznici,ipredstavnikelokalnesamouprave. Kako stoji u dopisu, za potrebeovogregionauop{tenisu nabavqana `elezni~ka voznasredstva,ve}suseobavqalesamonajnu`nijepopravkena dotrajalim{inobusimakupqenim daleke 1960, dok su, istovremeno, u vi{e navrata obezbe|ivane kompletne garniture vozova za mesta u centralnoj Srb ij i. Poz nav ao c i pril ik a na @eleznici ka`u da postoji nasu{napotrebazanovimgarnituramainadrugimrelacijama u Vojvodini, kao na primer Pan~ ev o–Vr{ ac, Pan~ evo–Zrewanin–Kikinda, zatim na pruzi Novi Sad – Oxaci – Somboridrugde. Stru~wacika`udabizapodru~jeSevernoba~kogiZapadnoba~kogokrugakoji,usmisluorganizacije`elezni~kogsaobra}aja funkcioni{u kao celina, biloneophodnosedamdizel-motornih vozova da bi putni~ki saobra}aj bio redovan. Nagla{avaju da su posebno ugro`eni korisnicikojigravitirajuSubotici iz pravca Sente, gde se vozovi naj~e{}e otkazuju, a, s druge strane, Senta je veoma slabo povezana autobuskim linijamasaSuboticom. R. Dautovi}

POKU[AJ O@IVQAVAWA SREMSKOMITROVA^KOG KOMBINATA

Pre`ive}e„Mitros” bahatoggazdu

Predstavnici Saveza samostalnog sindikata Sremske Mitrovice razgovara}e u toku ove nedeqe s predstavnicima Sremskog okruga i gradskih vlasti o mogu}nosti pokretawa proizvodweupojedinimpogonima„Mitrosa”. To preduze}e je u ste~aju ve} gotovodvegodine,ajo{nemana-

kojajeregionalnogzna~aja,ta~nije,jedinauSremu. Predstoje}isastanakjedogovoren s pokrajinskim sekretarom za rad, socijalnu politiku i ravnopravnost polova Miroslavom Vasiniom. „Mitros„ je 2005. godine kupio RodoqubDra{kovi},posle~egaje

Vlasnikjebahatimineodgovornimpona{awem, nemilosrdnogaze}iosnovnapravaradnika,uspeo dajedanodbrendovavojvo|anskeisrpske privrededovededoste~aja javedabiuskoromogaobitiponu|enonaprodaju. Kako je za Tanjug izjavio predsednik Op{tinskog ve}a SSS-a Stevan Romakov, procewuje se da bisezaproizvodwuvrlobrzomogao osposobiti pogon za preradu `ivinskogmesainatajna~inbise zaposlilo100do150radnika.Onje dodaodajenovahladwa~atako|eu odli~nom stawu, a nu`no bi bilo {to pre osposobiti kafileriju,

proizvodwa konstantno malaksavaladabikona~nopresahla,abroj zaposlenih do pokretawa ste~aja spaojes900nastotinak. –Novivlasnikjebahatimineodgovornim pona{awem, nemilosrdnogaze}iosnovnapravaradnika,uspeodajedanodbrendovavojvo|anskeisrpskeprivrededovede doste~aja,aradnikeiwihoveporodice do krajwe bede – kazao je Romakov.

IMA NADE ZA SUBOTI^KU KOMPANIJU

„Fidelinka”nije zabacawe Predstavnicikompanije„MinekoAG”predalisuju~ekorigovani plan reorganizacije suboti~ke „Fidelinke„, koji treba da omogu}iwenoporavak,aoplanutrebada se izjasni odbor poverilaca tog preduze}a. Ukoliko plan bude usvojen, po~e}e stabilan i jasan proces oporavka „Fidelinke„, od ~ega bi velikukoristtrebalodaimajuizaposleni i akcionari i poverioci ovekompanije,isti~uu„Mineku”. Predlo`eni plan podrazumeva siguran oporavak „Fidelinke”, pri~emubivelikideopoverilaca bioispla}enodmah,asviostalibi dobiliobezbe|ewazasvojapotra`ivawa.Osimisplate,odnosnootkupa potra`ivawa, plan predvi|a i stabilno snabdevawe potrebnim sirovinama neophodnim za proizvodwu,akrozdodatnudokapitalizacijuodmilionevrabilabiobezbe|ena obrtna sredstva neophodna zauspe{annastavakposlovawa.Na tajna~inbi,urokuodnajvi{epet godina, sve obaveze „Fidelinke” bileizmireneibilibistvoreni uslovizawenodaqeuspe{noista-

bilno poslovawe, isti~u u kompaniji„MinekoAG”. Korigovanim planom predvi|enojedaseposlovaweubudu}eobavqa preko AD Kompanije „Fidelinka”,kaomati~nogdru{tva,kao {to je bilo i pre pokretawa ste~ajnogpostupka.Pritombimati~nodru{tvozakupqivalokapacitete zavisnih dru{tava „Fidelinka–Mlinarstvo”,„Fidelinka–Fabrika testa”, „Fidelinka–Skrob” i„Fidelinka–Nekretnine”iorganizovaloproizvodwuuwima.Zbog toga su planovi reorganizacije za sva preduze}a u sastavu „Fidelinke„ napravqeni istovremeno i va`no je da istovremeno budu i realizovani.

29. 07. 2011.

1.326,84756

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

100,5790

102,6320

104,9930

100,2720

Australija

dolar

1

77,1432

78,7176

80,5281

76,9071

Kanada

dolar

1

73,3888

74,8865

76,6089

73,1641

Danska

kruna

1

13,4959

13,7713

14,0880

13,4546

Norve{ka

kruna

1

12,9911

13,2562

13,5611

12,9513

[vedska

kruna

1

11,1465

11,3740

11,6356

10,1124

[vajcarska

franak

1

87,9344

89,7290

91,7928

87,6652

V. Britanija

funta

1

114,8430

117,1870

119,8820

114,4910

SAD

dolar

1

69,8517

71,2772

72,9166

69,6378

Kursevi iz ove liste primewuju se od 01. 8. 2611. godine

Svi iznosi su dati u dinarima


KRE]EINTERVENCIJAIZ ROBNIHREZERVI

Danassti`e {e}erza 103dinara? –[e}erizRobnihrezrevipo maloprodajnojceniod103dinarakilogrammogaobiseve}danas na}i u rafovima trgovina {irom Srbije – izjavio je direktor Direkcije za robne rezerveGoranTasi}. Onjerekaodajeodpetkapo~elopotpisivaweugovorastr-

utorak2.avgust2011.

5

POKRAJINSKIOMBUDSMANUPOZORAVANATODAOP[TINENEVODEREGISTARINVESTITORA

Prevaranatajo{nemanaspiskovima Zakon o planirawu i izgradwi propisao je da je svaka jedinicalokalnesamoupraveuobavezi da vodi registar investitorakaojavnuevidencijuosvim raspolo`ivim podacima o fizi~kom ili pravnom licu kao

o investitorima, registar trebalodadoprineseboqojinformisanostigra|anaprilikomkupovine nekretnina, kao i smawewuopasnostiodzloupotreba i prevara od investitora. Kada nemaregistra,ilisenea`urno

Osiminformacijeoinvestitorima,registarbi trebalodadoprineseboqojinformisanosti gra|anaprilikomkupovinenekretnina,kaoi smawewuopasnostiodzloupotrebaiprevara investitoru, ali je i pokrajinskiombudsmanju~eupozoriona to da op{tine ovaj zakon ne sprovodekakotrebaiimajunea`urneregistre. Najva`nije,aliinajopasnije jeto{tobi,osiminformacije

govinskimku}amaidaseutoku dana o~ekuje potpisivawe ugovora s „Maksijem”, DIS-om, „Univereksportom”,„SOS-marketom„. –Upetaksmopotpisaliugovors„Ideom”,o~ekujesepotpisivawe ugovora s „Merkatorom”, ali i drugim velikim trgovinskim lancima – rekao je Tasi}. On je istakao da me|u trgovcima vlada veliko interesovawe za {e}er iz Robnih rezervi paseo~ekujeda}ecelasedmica prote}i u znaku potpisivawa ugovora.Tasi}jedodaodavreme kada}ese{e}erna}iutrgovinamazavisiiodtogakakosetrgovciorganizujudagapreuzmui distribuirajuutrgovine. Vlada Srbije na sednici od 28. jula odobrila je Direkciji zarobnerezerveplasmannatr`i{te 6.000 tona {e}era u naredna dva meseca, po 3.000 tona mese~no,radistabilizacijetr`i{ta. Razlog za intervenciju iz Robnih rezervi je nestabilnostcena{e}era,kojesuuprotekledvesedmicemewanevi{e puta.Preposkupqewasredinom jula,{e}erseutrgovinamaprodavaood98do103dinarakilogram,dabiposlecenatenamirnice iznosila izme|u 107 i 120 dinara. Direkcija za robne rezerve {e}er }e prodavati po 87,50dinarakilogramsarokom pla}awado30danaoddanapreuzimawa,asnabdeva~isuuobavezi da kupqeni {e}er iz Robnih rezervi prodaju u svojim prodajnim objektima po jedinstvenoj maloprodajnoj ceni do 103dinarakilogram.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

vode, najve}a opasnost preti gra|anima koji lako mogu nasestinaprevaru. Vojvo|anski ombudsman upozoriojenatodalokalnesamoupraveimajunepotpuneregistre investitora. Kancelarija po-

krajinskogombudsmanajeprikupilapodatkeod11lokalnihsamouprava u Vojvodini za koje je proceweno da su u proteklom periodu bile najprimamqivije za investitore i potencijalne kupce nepokretnosti, i utvrdiladaop{tinenevodeodgovaraju}eregistre. „Zbog ~iwenice da se registarniujednojodlokalnihsamoupravanevodiupotpunostiu skladusPravilnikom,op{tije zakqu~akdajepostupakvo|ewa idostupnostiregistrainvestitorajo{uveknepotpun,aidejau za~etku”, ocenio je vojvo|anski ombudsman. Kancelarija je do sada zatra`ilapodatkeodop{tinaBa~ka Palanka,In|ija,Kikinda,Ruma i Stara Pazova, kao i gradova

Zrewanin, Novi Sad, Pan~evo, Sombor, Sremska Mitrovica i Subotica, a analiza prikupqenih podataka pokazala je da se registar investitora ne vodi u SomboruiSubotici. „U{estjedinicalokalnesamoupraveregistarjedostupani

AGENCIJAZABORBUPROTIVKORUPCIJEPODR@A]E„ZVI@DA^E”

Dvegodineza{tite zaprijavumu}ki Uzbuwiva~i,ili„zvi`da~i”,su qudizaposleniudr`avnimiprivatnim kompanijama koji prijavquju slu~ajeve velike korupcije ili bilo kakvog delovawa protiv dobrobiti i bezbednosti gra|ana. Najve}ibrojwihtoradiposavesti, ali ta hrabrost ume skupo da ihko{ta.Zatosuusvetuusvojeni zakoni koji {tite „zvi`da~e”, a ~akimdodequjuiprocenatodsume ~iju su proneveru prijavili, kao svojevrsnu nadoknadu za nevoqe s kojimasesuo~avaju. U Srbiji se za sada nagrada u novcuiprocentimazazvi`da~ene pomiwe, ali je spremana wihova za{tita. Agencijazaborbuprotivkorupcije pru`a}e za{titu licu koje prijavisumwunakorupcijuuorganujavnevlastiukojemradiukolikouzprijavupodneseizahtevzaza{titu, utvr|eno je Pravilnikom kojijeobjavqenunajnovijem„Slu`benomglasniku”. Pravilnikoza{titilicakoje prijavisumwunakorupciju,takozvanihzvi`da~a,trebadastupina snagu6.avgusta,odkada}ezaposleniujavnomsektoru,uzprijavusumwenakorupciju,mo}idapopunei zahtevzaza{titu.UkolikoAgen-

Predvi|enojedaza{titatrajedodvegodine iutomperioduposlodavacnebismeoda fizi~kiipsihi~kizlostavqazaposlenog, pokre}edisciplinskipostupak,preme{taga naradnomestoni`egranga... cija proceni da postoje uslovi za za{titu,ona}ebitiodre|enazaposlenomkojijeprijaviosumwuna korupcijuiotome}ebitiobave{teniwegovposlodavac. Predvi|eno je da za{tita traje do dve godine i u tom periodu poslodavacnebismeodafizi~kii psihi~ku zlostavqa zaposlenog, pokre}e disciplinski postupak,

preme{taganaradnomestoni`eg ranga, da ga otpusti ili mu preti takvimidrugimmeramakojenepovoqno uti~u na radnopravni statusiradneuslove.Ukolikoposlodavac za vreme za{tite preduzme meresposledicama{tetnimpozaposlenog, Agencija za borbu protiv korupcije }e to objaviti na svom sajtu, a postoji i mogu}nost

putem interneta, dok se samo u dveodsudapribavqajuikopije overenih ugovora”, navodi se u saop{tewu,idodajedausvih11 lokalnihsamoupravave}inaregistara investitora ne sadr`i svepropisanepodatke. D.U. NOVACENATELEFONIRAWA

Skuqi fiksni razgovor

Kompanija Telekom „Srbija” ju~ejepove}alacenupretplateu fiksnojtelefonijiiizjedna~ila cene telefonskog razgovora za privatneiposlovnekorisnike.U skladu s odlukom Republi~ke agencije za elektronske komunipokretawapostupkaprotivwega. kacije (RATEL), cena mese~ne Me|utim, ukoliko Agencija pretplatepove}anajesa457,8diutvrdi da zaposleni koji je prijanarana507,4,ukqu~uju}iiPDV. viosumwunakorupcijuzloupotrebqavamereza{tite,imapravoda Istovremeno je broj besplatnih ihukine. impulsapove}ansa150na300. Pravilnikom je utvr|eno i da Minut razgovora u lokalnom Agencija{titiidentitetuzbuwisaobra}aju je od danas poskupeo va~a,ukolikoonto`eli.Me|umezbog skra}ivawa impulsa, dok su rama za obezbe|ivawe anonimnorazgovori u me|umesnom saobrastisuuspostavqawesigurnetele}aju pojefinili, obja{weno je u fonske izjave za pru`awe relesaop{tewu na sajtu Telekoma vantnih informacija o za{titi (www.open.telekom.rs). uzbuwiva~aiizostavqaweinforCenaimpulsaumesnomsaobramacijakojebimogleotkritiiden}ajuostalajeista–0,4771dinara, titetuzbuwiva~a. alijeimpulsniintervalskra}en U prijavi korupcije uzbuwiva~ na52sekundeu„slabomsaobra}atreba da navede li~ne podatke, ju”ina26sekundiu„jakomsaobraopis slu~aja sumwe, kao i radwe }aju”. kojejeve}preduzeotimpovodom– Kakojenavedeno,novacenamiprijava unutar organa, medijima, nuta u „slabom saobra}aju” sada nevladinim organizacijama i druiznosi54pare,au„jakomsaobragima.Trebapodsetitiinatodaje, }aju”1,09dinar.Telefoniraweu popodacima„Transparensiinterme|umesnom saobra}aju je tako|e ne{enela„,Srbijana83.mestupo odju~ejeftinije,pajenovacena korupciji, od oko 180 zemaqa. Da minuta 83 pare u „slabom” i 1,66 bismo iza{li iz velikih probledinaru„jakomsaobra}aju”.Popomaukojimasmojo{,moralibismo dacimaRATEL-a,uSrbijije2010. dasepopnemonegdeispodtridesegodine bilo ukupno 3,1 miliona togmesta–tojegarancijadajekopretplatnikafiksnetelefonije, rupcijasmawenaidaneugro`ava aukupanprihododuslugafiksne funkcionisawedr`avnihorganai telefonije bio je 421 milion dr`avnogidru{tvenog`ivota. evra.

NASTAVQENOPREVIRAWEU„DNEVNIKHOLDINGU”

Osamnaestradnika[tamparije otpu{tenozbog{trajka Osamnaestradnika[tamparije „Dnevnik” dobilo je otkaz zbog, kako je navedeno u re{ewu, u~e{}a u nezakonitom {trajku po{to se protiv wega izjasnio ve}inski sindikat. Rukovodstvo „Dnevnik holdinga” potvrdilo je otkaze za 18 radnika, tvrde}i da {trajk nije bio zakonit jer nije dobio potrebnu podr{ku ve}ine zaposlenih. Predsednik Upravnog odbor „Dnevnik holdinga” Zlatomir Momirov izjaviojeTanjugudase zbogobustaverada,presvegaurotaciji [tamparije, list „Dnevnik”jo{odpro{lesrede{tampa u„Forumu”pamati~naku}a,kako isti~e,trpijo{ve}egubitke.Po wegovimre~ima,kakoprenosiova agencija,sam{trajkjeuprincipu bio legitiman jer se radnicima [tamparije zaista duguje desetak plata,alionisti~edajeipakmoralabitisprovedenaodlukave}inezaposlenih,aonajebiladase odustaneodobustaverada. Momirov je izrazio sumwu da postoji veza izme|u nezakonitog {trajkadelaradnika[tamparije inedavneodlukeOsnovnogsudau NovomSadupokojoj„DnevnikVojvodinapres„trebadavrati„Dnevnik holdingu„ logo najstarijeg dnevnoglistanasrpskomjezikuu Vojvodini. On dodaje da „materijalnihdokazaoeventualnojosveti nemamo,alije~iwenicadaseod-

luka o nastavku {tampawa lista ’Dnevnik’ u ’Forumu’ poklapa s prvostepenomodlukomsuda”. – Rukovodstvo „Dnevnik Vojvodina presa”, zajedni~ke firme holdingainema~kogVAC-a,koji seume|uvremenupovukao,odbilo jedavrati{tampawelistaumati~nu{tampariju,iakosmoobezbedili rezervne radnike u rotaciji–podvukaojeMomirov.

Sdrugestrane,otpu{teniradniciodbilisudapotpi{uotkaze te su oni, po odluci rukovodstva „Dnevnikholdinga„,istaknutina oglasnoj tabli, a za 18, sada ve} biv{ih radnika [tamparije, zabrawenjeulazakuzgradu.^lanica [trajka~kog odbora Biqana Simuni} potvr|uje da oni nisu primilire{eweootkazujersmatraju dasunezakonitootup{teni,ipod-

se}a na to da su {trajk zapo~eli zato{toimpreduze}eduguje11zaradatedadvegodinenemajuupla}enozdravstvenoosigurawepasamimtimnimogu}nostdasele~e,a nezato{toihjenekonatonagovorio,dodaju}idajemukaradnike nateraladarizikujuradnomesto. Osim toga, isti~u otpu{teni radnici,otkazejepoku{alodaim uru~iobezbe|ewe,anenekoodru-

DIREKTORDVP-aDU[ANVLAOVI]

Momirovoptu`bamaskriva vlastitunesposobnost Direktor„DnevnikVojvodinapresa„Du{anVlaovi} odlu~nodemantujedabilokoizlista„Dnevnik”imavezesa{trajkomdelazaposlenihu[tampariji,ipodse}anatodagajesamorukovodstvoovog dela „Dnevnik holdinga„ obavestilo da nisu u mogu}nostida{tampajulistzbog{trajkanekihsvojih proizvodnihpogona. –ZaistanitirazumemnitimogudaverujemdagospodinMomirovnama„spo~itava”bilokakvuzaveru kada su oni ti koji su nas doveli u situaciju da list ne iza|e. [ta smo nakon {to su nas pismeno obavestiliotomedanisuumogu}nostida{tampaju listmogliuraditi?Pajedinoono{toijesmo,ato jedaodemou„Forum”idaselistsutrapojavinakioscima–obja{wavaVlaovi}.–Dakle,nemanire~i otomedaimamoikakvevezesa{trajkomnitidaje onposledicasudskeodluke.^akutrenutkukadaje odlukasudadonetanifizi~kinisambioprisutanu

Srbiji pa samim tim nisam ni mogao „nahu{kati„ radnikenatodasenatakavna~inboreprotivsudskeodluke.Neverovatno{tasvemo`edaseiskonstrui{ei~imesesveMomirovne}eslu`itidabi prikriosvojunesposobnostinestru~nostkojatrajeve}{estgodinaiistotolikoni{tane~inidase „Dnevnikholding„oporaviistanenanoge. Nijeta~nonitodaje„Dnevnikholding„obezbedio rezervne radnike, stvaraju}i mogu}nost da se list„Dnevnik”vratiopetna{tampaweu[tampariju,adokazzatoje,kakoka`eVlaovi},i~iwenicadasuoninekasvojadrugaizdawa{tampaliuprivatnoj{tamparijianesvojoj. – Da su obezbedili rezervne radnike za{to bi i{lidase{tampajuuprivatnu{tampariju?Nema nire~iotomedasustvorilinormalneuslovezaredovanizlazaklistaadasmomitoodbili–izri~it jeVlaovi}.

kovodilaca ili iz pravne slu`be, {to bi bilo logi~no. Nakon konsultacija s Gradskim savezom samostalnih sindikata Novog Sadaodlu~ilisudasvakiradnikkojijedobiootkazuzmesoglasnetablere{eweidanasgaodneseuInspekcijurada,aliidaswimaprotestujuispredpokrajinskihinstitucija. Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavaweMiroslavVasin ka`ezana{listjeVladaVojvodine uprotekletrigodineulo`ilane samo mnogo para ve} i napora da „Dnevnik holding„ vrati na noge, dodaju}idabionodavnoprestaoda postojidanijewihovepomo}i. – Pre nekoliko dana saznali smo za {trajk dela zaposlenih u [tampariji i da to za posledicu ima da se list „Dnevnik” opet {tampa u „Forumu„ – isti~e Vasin. – U Vladi Vojvodini smo to tretirali kao unutra{wu stvar preduze}a.Obavilismorazgovors menaxmentom i s predsednicima Upravnogodbora,aonisunamprenelidajere~onezakonitom{trajku i da }e radnici koji su krivi {tojeizgubqentakozna~ajanposao kao {to je {tampawe lista „Dnevnik”zatosnositiposledice. Nismo znali da li te najavqene sankcijezna~eotkazilinekudrugukaznuinismoni`elelidaseu to me{amo, stavqaju}i ponovo do

znawa da je to unutra{wa stvar „Dnevnikholdinga„.Akojedo{lo donezakonitostiuotkazimazatih 18radnika,onitrebadaseobrate Inspekciji rada i siguran sam da }e ona oceniti da li je zakonska procedura ispo{tovana ili ne. Vlada Vojvodine nema pravo da se me{a u unutra{we stvari „Dnevnik holdinga„ jer bi svako na{e me{awebilooduzimaweonihpravaiingerencijakojepripadajumenaxmentuiUpravnomodborupreduze}a.Onjedodaodajedugodbar desetplatanasle|enizranijegperioda, odnosno pre nego {to je VladaVojvodineu{laure{avawe problema. –Jednostavno,problemsemora re{avatiunutarkolektiva,auputi}emo ih i na Inspekciju rada ako misle da su nezakonito otpu{teni. Nama su menaxment i Upravni odbor preneli da je „Dnevnik holding„ pretrpeo izuzetnu{tetuzbogobustaveradajer jetodovelodogubitkaposla,odnosno{tampawalista„Dnevnik” –kazaojeVasin.–Mnogosmou~inili za „Dnevnik holding„ i zaista ne mo`emo odgovarati za sve {toseutompreduze}ude{avanitiodlu~ivati{ta}eoniu~initi ikako}eseizboritidabiopstali. E.D.


6

TRe]e dOBA

utorak2.avgust2011.

dnevnik

DALISUISTRANIIDOMA]IBANKARIDIGLIRUKEODBIZNISMENA Kadjepreta~nofrtaqeveka Lo{in„Plaviorkestar”zakqu~iodaje„boqebitipijannego star”, mnogi penzioneri su se naqutiliitvrdilidajenepristojnotakone{toipomisliti, a kamoli napraviti „hit” koji odzvawa sa svih RTV-stanica, dodaju}idasetimeisti~edasu starine{tolo{eizlozadru{tvodotemeredajeialkohol vrednijiodwih. Danas kada se banke u Srbiji sve vi{e okre}u penzionerima jer su oni jedini koji redovno primajupenzijeinavremepla}ajurateairetkoiduu„crveno”,mladimewaju„plo~u”isve susvesnijitogadajeboqebiti star nego mlad bez primawa i radnogmesta.^ak~etvrtinaod 1,7milionpenzionerauSrbiji izdra`avasvojudecu,kojanesamo da kroz produ`enu mladost, koja ~esto podrazumeva i vi{e od trideset godina `ivota, `iveuwihovomstanuve}ihihraneidajuimxeparac.Kadado|e vreme da mladi zavide starima, ondajesvakako|avoodneo{alu, ali je ujedno i doneo „prebacivawe” interesa mnogih banaka koje danas posluju u Srbiji na penzionere. Upravozbogtogapenzioneri suzabankarepostalisveinteresantniji klijenti. Jedna za drugombankeuposledwevreme najs tar ij im a upu} uj u pon ud e uglavnom za ke{ ili potro{a~ke kredite, bez obzira na to {to }e wihov klijent biti sve stariji u trenutku otplate

Penzioneripouz  daniji odMi{kovi}a kredita.Prenego{tojesustigla ova kriza, iste te banke ocewivalisudasusvipenzio- neri stariji od 65 godina rizi~ni i ne ba{ po`eqni klijenti, i ne slute}i da }e brzo do}i vreme kada }e im oni postatitijedini„sigurni”korisnic i, spos obn i da izm ir uj u obaveze bez zaka{wewa. Sada ve}ina banaka omogu}ava najstarijima da kredit otpla}uju do 74. ili 75. godine. Banke uglavn om nud e got ov ins ke i robne kredite na najdu`e tri godine. UbanciInteza,kojajeme|u prvimakrenulaskreditimaza seniore,obja{wavajudasusvesnitogadapenzionerinepripadaju bogatom sloju stanovni{tva ali su, kako isti~u, oni brojni i disciplinovane plati{e i samim tim interesant-

Di`u kredit da izdr`avaju potomke

Penzijasutrasamosamostalcima Penzionerisamostalnihdelatnostiprvi}esutradobitijulskupenziju,itocelu,dok}epaoriupenzijiprvideojuladobitiupetak,5.avgusta.Biv{izaposleni,kojisuinajbrojniji,prvideojulskepenzijedobi}eteknarednenedeqe,odnosno10.avgusta. Ipak,iznosna~ekujeistikaoiprethodni.

Penzionidoprinosi skupqi7,4posto Gra|anikojisamipla}ajupenzijskedoprinoseodovogmesecado krajaoktobraizdvoja}e7,4postovi{enegodosad.Moguidaqeda birajujednuod13osnovnicaosigurawa, itonezavisnoodstru~ne spremekojuimaju.Pozakonuodoprinosimazaobaveznosocijalno osigurawe, unarednomkvartalu osnovicaje 35odstoprose~nerepubli~ke zarade iz prethodna tri meseca, {to je 18.446 dinara, a najvi{a pet prose~nih plata, odnosno 263.520. Gra|ani na ime doprinosa za penzijsko invalidsko osigurawe pla}aju 22 odsto, {to zna~ida}eimatimese~niizdatakurasponuod4.058do57.974dinara, uzavisnostiodtogakojuosnovicuizaberu.

osnovicaosigurawa

mese~nidoprinos

18.446

4.058

21.082

4.638

28.460

6.261

34.258

7.536

42.163

9.275

45.852

10.087

60.610

13.334

66.934

14.725

81.691

17.972

105.408

23.189

158.112

34.784

210.816

46.379

263.520

57.974

SREMCISOBODAFRU[KOGORSKOGATOSALE^ILISE NA[UMADIJSKOJSVETOJGORI

Plandovawe{idskih planinaraveterana Da nedavni susret `elezni~ara Srbije i kolega iz susednih dr`ava, odr`an u Erdeviku, ne budesamopukoprotokolaran nije dozvolio predsednik SPD „@elezni~ar” iz [ida @ivan Radi{i},negojeugovoriodanajstariji ~lanovi wegovog dru{tva tokom druge polovine jula planduju u Ov~ar bawi. Veteranima se prikqu~io i planinarski podmladak, pa tako Bojan [}urok ima22,aVeqko Borkovi} 36meseci,alive}i~lanske karte. – Udvesmene smoorganizovali desetodnevni odmor oko 50 ~lanovadru{tva –obja{wavaRadi{i}.–Po,mislim,podno{qivih 16.000 dinara ko{tali su prevoz, preno}i{te, ru~ak i kupaweubazenu„Kablar„. S oboda fru{kogorskog Atosa stigli su Sremci u {umadijsku Svetu goru gde je u klisuri deset sredwovekovnih manastira. Sama bawa, udaqena 160 km odBeograda,okru`enaje{umovitimOv~aromiKablarom,~ijisuvrhovijedvane{toni`iod

Ve} dogovorena repriza letovawa u Ov~ar bawi

1.000 metara. Formalno je isturena filijala bolnice „Dragi{a Mi{ovi}” i nudi zatvoreni bazen s termalnom vodom od 38 stepeni, velnes centar, hidromasa`uukadama,raznevrsterehabilitacije, sve vrste masa`e, finsku saunu i mnoge druge pogodnosti. Sve pod nadzorom fizijatara i medicinara drugih specijalnosti.

Zbog lekovite vode jo{ u 18. veku ovde su dolazili nevoqnici, naro~ito iz nahija zapadne Srbije,alijebawasvojstatusizgubila polovinom pro{log veka itekjojjeovegodinevra}en.Po{to voda sadr`i znatan procenatkalcijuma,natrijuma,kalijuma,litijuma,rubidijuma,cezijuma, stroncijuma, barijuma, joda, broma,fosfora,fluoraimanga-

na uglavnom dolaze oboleli od reume, artroza, psorijaze i drugihko`nih obolewa ilinarehebalitacijuposleprelomakostiju ipovredemi{i}a. Me{taniselasevajkajudanemajuba{mnogoturista,adokje radio otvoreni bazen, dnevno je ugo{}avaoivi{eod600kupa~a. Zaseniore„@elezni~ara”posebnaatrakcijaje,pak,bilou~e{}eupopularnojregatadu`ZapadneMoraveipove{ta~komjezerulokalneelektrane. [i|anka Milka Medi} tvrdi dajekodku}enikone}epreoznatijersevra}a„k’onova„,dokje wenu sugra|anku Qubicu Vu~i}evi}, naviklu na ravnicu, prostoopioplaninskivazduh. Slavko No`ini} izAda{evaca s prijateqima tvrdi da se od silnelepoteidobranoogladni: – Jesmo se vozali se po reci, obi{li manastire i peli se na vrhKablara,alismoro{tiqem morali da zaokru`imo dobro raspolo`ewe idogovorimoseda idu}e godine letovawe ovde repriziramo. D.Savi~in

OBAMINAVLADABRANISEODBANKROTAI[TEDWOMNATE[KOBOLESNIMA

KAKOLEKARKA@E

Hladna~esmova~a {okiraorganizam Qudskom organizmu potrebne stav da boqe osve`ava sibirski su bar dva litra vode dnevno, a dobrorashla|enavodaizfri`iukoliko godinama dobija mawu dera. A ona, zapravo, na zagrejan koli~inu,dolazidomnogihporeorganizamdelujekao„{ok”sepa me}ajametabolizma.Jedanodwih neretkoupaligrloi`drelo. je i zgru{avawe krvi, koja crpivoduiz}elijakrvnih sudova,aoni,pak,dabise odtogaza{titili,stvaraju masne naslage – holesterol. Iakoseunosomte~nosti smatraisupa,sokovi,kafa ili ~aj, lekari tvrde da je obi~na ~esmova~a, pogotovutokomtropskihvru}ina, najdelotvornijainezamenqiva. Seniori ~esto ne ose}aju`e|paimsesavetujedasvakogsatapopiju~a- ^a{a vode svaki sat ne mo`e {koditi {u vode bez obzira na to {tonisu`edni.Dobrodo|ui~aDugosesmatralodavodaufi{a-dvemineralnevode,aliswom ziologiji nema neku bitniju netrebaba{preterivatijermofunkciju ve} samo prenosi sup`e izazvati kamena u bubregu i stancekojesuwojrastvorene.Sabe{ici. Pogre{an je uvre`eni vremena medicina je ustanovila

ni klijenti. Uostalom, dodaju, u pojedinim evropskim zemqama penzioneri su najbogatiji klij ent i pok riv en i osig ur awemimnogoselak{ekreditiraju.Sli~noisti~uiuSosijete`eneralbanciukojoj,sizu- zetkom stambenih kredita, ne pos toj i star os na gran ic a. U wihovojbancimnogojepenzio-

ner a kor is nik a got ov ins kih, potro{a~kih, auto-kredita, a pretpostavqa se da su penzio- ner i re{ il i svoj e stamb en o pitaweidautojoblastinebi nibilointeresovawa.Uslu~aju „partner” potro{a~kih kredita,uovojbancime|uklijentim a najv i{ e je penz io n er a. Oni su ~ak dodali novu pogodnostzanajstarije,odnosnouveli su specijalnu ponudu penzionerima koja }e va`iti narednatrimesecaikojapodrazumeva da, ukoliko prenesu penziju utubanku,mogudobitikredit od 30.000 dinara bez kamate na rok od {est meseci. Na taj korakodlu~ilisusezbogprocene da }e ovaj povoqan kredit penzionerima dobro do}i jer dolazivremezimnice,ogrevai sli~nog. IzaEurobankEFGpenzioneri su uvr{}eni u va`nu grupu klijenata jer, kako se isti~e, wihova banka je agent dr`ave u isplati stare devizne {tedwe, aliinema~kogpenzionogfonda u isplati penzija na{ih dr`avqana.Zbogtogaovabanka,kada je u pitawu `ivotna dob, nema jasnodefinisanugranicu,odnosno poku{ava da iza|e u susret

svim klijentima i da individualno razmatra svaki pojedina~ni kreditni zahtev. Stoga ovde penzioneriaktivnokoristedebitnekartice,stalnenalogeza pla}awera~una,{tedwu,auskoro}eponuditipaketproizvoda i usluga koji }e biti prilago|en potrebama i o~ekivawima penzionera. U Folks banci penzioneri moguimatimaksimalno68godinautrenutkuotplateposledwe rate kredita, a starosna granicamo`ebitiprodu`enaido74 godine uz osigurawe kod partnerske osiguravaju}e ku}e u korist banke. Penzioneri, pak, u ovoj banci ne mogu dobiti kreditnu karticu ako u trenutku kada podnose zahtev imaju vi{e od60godina.IuRajfajzenbanci isti~u da penzioneri, kao i sviostaliklijenti,koristedinarskekreditekojiimpru`aju ve}u sigurnost u slu~aju osilacijakursa,dodaju}idajepraksa pokazaladasuoniveomalojalniisavesniklijenti. Dakle, samo da se nastavi redovnaisplatapenzijainemaporeme}ajave}uhodanogritmapo kojem one penzionerima sti`u svakog10.i25.umesecu.Jer,to jejedinigarantda}edanasnajsavesnijiklijentibanakauSrbijiidaqeredovnoizmirivati obaveze,aliida}enastavitida podi`u kredite da bi pomagali svojudecukojausveve}embroju iliostajubezposlailinemogu dagana|u. QubinkaMale{evi}

dajehroni~ninedostatakvodeu organizmu kriv za mnoga oboqewa.Ukolikonemadovoqnovodeu telu, aktivira se mehanizam za {tedwu, koji obezbe|uje vodu za obavqawe najvitalnijih funkcija,ukidaju}ijeonima za koje u tom trenutku procenidasunebitne.Mozak ima prioritet i mora da je dobije dovoqno. Zbog toga su gotovo sve ostale funkcije u mawku. Nedostatakvodeuti~einapritisakjersekapilarnamre`a ste`e, a mo`e izazvati io{te}ewasluzoko`e`eluca i nastanak ~ira. Ako se ne unosi dovoqno vode, pankreas ne proizvodi dovoqno natrijum-bikarbonata,`lezdeizosnovenelu~edovoqnosluzi,{todovodidotawewa za{titnog sloja i kiselina o{te}ujezid`eluca. J.Barbuzan

Infarktvi{enije „dr`avnokorektan”

Unaporudau{tedinovaciistovremeno unapredi zdravstvenu negu, „Mediker“, savezni program SAD,namewenza{titistarijihi invalidnihlica,doneojesetpravila uperenih ka boqoj organizaciji bolnica. Nala`e se zaposlenimaubolnicamadaobratepa`wu na starije i invalidne pacijente kojeotpu{taju dabisere|ede{avalodaihponovoprimekroznekoliko dana.Glavna komponenta novom pristupu nezi starijih jeste smawewenov~anihuplatabolnicamasnajve}improcentomreadmisije,kaoinagra|ivawezdravstvenih ustanova~ijisepacijentinajre|e ponovo vra}aju na bolni~ko le~ewe. Osim toga, „Mediker“ }e mawe pla}atiibolnicestro{kovimaza negu pacijenata vi{im od prose~nih. Predstavnici  „Medikera“ tra`eodlekaraimedicinskihsestara da starije pacijente prate i posleizlaskaizbolnice,utvr|uju}i da li su se javili porodi~nom

doktoru i podigli lekove koji su impropisaniubolnici. Predlo`eno je da ovakav na~in pra}ewapacijenatabudenarokod 90dana,nakolikoseipraviprocena prose~nog ko{tawa bolni~kog le~ewa,po~ev{iodprijemaubolnicuitro{kovaboravkauwoj,do cenovnikakasnijevanbolni~kemedicinskenegeile~ewa. Nabolni~kuneguizdvajasenajvi{e novca „Medikera“. Samo readmisije, tj. ponovna primawa u bolnicuistihpacijenatazbogiste bolesti ili komplikacije, ko{talesupro{le decenije26milijardi dolara. Analiti~aristawauameri~kom zdravstvusla`useuocenidabolniceimajunajva`nijuuloguuina~e razjediwenom i ~esto nefunkcionalnomzdravstvenomsistemu,ida sukaonajorganizovanijeorganizacije,najsposobnijedapreuzmuvode}uuloguucelokupnomnadgledawu negepacijenta.Bolniceuodgovoru na„Medikerove“naporeisti~uda

su ovim planom ka`wene za ~esto neizbe`nereadmisije,kaoizapomo} pacijentima koji ne mogu da priu{te odlazak kod privatnog doktoraipla}awelekovakojereadmisijom besplatno dobiju u bolnicama. Predstavnik „Premijera“, bolni~kealijansesvi{eod 200bolnica, Bler ^ajlds ka`e da bolnice nemajunovcadaulo`euanga`ovawe medicinskih radnika koji bi nadgledali pacijente koji napuste bolnicu Osim toga, bolnice se prakti~noka`wavajuzapona{awe pacijenatanakojenemoguuticati, niti ih mogu naterati da uzimaju propisane lekove.  Penali kojima imje„Mediker“zapretiomogubiti prili~no visoki, a pla}a}e ih, ako se ovaj predlog usvoji, mnoge bolniceuSAD.Gotovosedamodsto bolnica koje imaju urgentnu medicinu,imajuprocenatreadmisijeve}iodprosekakadasuupitawumo`dani udari, infarkti ili upala plu}a.


Obele`avawe Danaavijacije Sve~anostpovodomobele`avawaDanaavijacijeodr`a}ese danasu10~asovaodavawempo{teipolagawemvenacanaAvijat~arskomgrobqu.Poredovogaorganizovanisuinaletiaviona,aprogramseu11.30~asovanastavqaukasarni„Jugovi}evo”.Organizovanjeikra}ikulturnoumetni~kiprogramivojni~kiru~ak. G. ^.

Suveslavine @iteqiPopovice,Paragovai^aradakadanasne}eimativodeod8do13~asova.Razlogsuradovi„Elektrovojvodine”. Z. D.

Klisapraznuje svetogIliju Praznikposve}ensvetomprorokuIliji,unarodupoznatom kaosvetiIlija,obele`i}esedanasucrkviVaznesewagospodwegnaKlisi.Zborprilo`nikasKliseisaSlanebareiVidovdanskognaseqepo~iweu19~asova,kada}esedr`atiBlagodarnamolitva,zatimu19.30~asovasledinastupSKUD„@elezni~ar”,au21~assolisti~kikoncertpriredi}eSlobodanTrkuqa. Vatrometjezakazanza22.45~asova.Prilozizazavr{neradoveradipokrivawacrkvebakarnimlimommoguseuplatitiutokudanaucrkvi. Z. D.

Novosadska utorak2.avgust2011.

Javnitoal  et kaoluksuz

koji mnogi u {ali ka`u da li~i na svemirski brod i daqe je uredan, a inventar u wemu je sa~uvan. Mo`da su tako pa`qivi prema novom javnom toaletu, jer se na wegovo otvarawe ~ekalo mesecima, pa sugra|ani sada znaju kako je stra{no dovijati se na mnoge na~ine da u u`em centru grada obave nu`du. Rekonstrukcija toaleta ko{tala je 12 miliona dinara, a Erste banka donirala je lift za potrebe osoba sa invaliditetom. Povr{ina javnog toaleta

je 150 kvadrata, {to je za 100 kvadrata vi{e nego ranije, a o wegovom odr`avawu sada brine privatnik, koji usluge napla}uje 30 dinara. Zbog ovoga su mnogi sugra|ani revoltirani, jer smatraju da je cena previsoka, te }e se sigurno neki i daqe snalaziti kako znaju. Me|utim, to zna~i i da }e komunalna policija i inspekcija imati pune ruke posla, jer prema odluci Grada strogo je zabraweno vr{ewe nu`de na ulici, a za prestupnike su ~ak propisane i visoke nov~ane kazne. Q. Nato{evi}

Iskqu~ewestruje Novi Sad: od 8 do 9.30 sati Bulevar kraqa Petra Prvog brojevi 9 i 11  od broja 12 do broj a 24, Ulic a kraq ev i} a Markaod19do25,29iod2do 6, Osnovna {kola „Ive Lole Ribara”, op{tinski SUP  i UlicaSaveKova~evi}abrojevi1i3iod2do8;od9do13 sati Ulice majke Jugovi}a od BajePivqaninadokraja;od7 do 13.30 sati povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama

ZbogrenovirawaholaGradskebiblioteke,Odeqewezaodrasle„\uraDani~i}”uDunavskojulici1ne}eraditioddanasdopetka. Za to vreme korisnici }e mo}i da pozajme

kwige u drugim bibliote~kim ograncima. De~jeodeqewenaistojadresi,redovno}eraditi,agra|anima}ebitinaraspolagawuslu`beniulazizGimnazijskeulice. A. L.

„Sun~aniBeriidiskogliste” Animiranifilmzadecu„Sun~aniBeriidiskogliste”bi}eprikazansutra,u 11 ~asova, u Kulturnom centru grada. ProjekcijajedeociklusaDe~ijegfilm-

skogletakojeseodvijaod1.do12avgusta. Cene ulaznica su 100 dinara, a svi filmovisusinhronizovani. A. J.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ani su za svaku poN hvalu, jer novi simbol centra grada javni toalet, za

Renovirasehol uGradskojbiblioteci

TelepaodUliceSimeMatavuqa do Ulice heroj Pinkija idonasipa;SremskaKamenica:od8do13 satideoParagova od podvo`waka do crkve, deo Pop ovc e od res tor an a „^arobwak”do„[umskeku}e” i^ardak;^ortanovci:od8.30 do 13 sati deo vikend naseqa oko vile Izvr{nog ve}a Vojvodine, deo naseqa Kara{ i deo vikend naseqa oko vile Stankovi}.

V remeploV

KUPA^I NA SPENSU KRAJEM SEDMICE ?

Bazensepuni,~eka sesunce OtvorenibazennaSpensu,akoponovno probnopuwenebazenapro|ebezproblema,trebalobidaproradikrajemovenedeqe, saop{tio je v.d. direktora Spensa BorisBarjaktarovi}. -Priprvompuwewu,kojejebilokako smoinajavili,pro{lesedmice,do{lo jedoodre|enihtehni~kihproblema.Tokomvikendasmotopopraviliiponovo punimo bazen, a otvarawe planiramo krajemsedmice-rekaojeBarjaktarovi}, naglasiv{i da im je i pro{lonedeqno lo{e vreme i{lo na ruku, pa se i nije osetila prevelika potreba za kupawem naotvorenom. Gra|ani}eovajprostormo}idakoristeceodanjerne}ebititreningapliva~kihklubova,abazen}eraditiiskqu~ivousmenamaodpotrisata.Cenaulaznica}ebitizaodrasle220,zadecu150 dinara,dok}esezano}nokupawenapla}ivati250dinara.Izgradwufinansiraju Ministarstvo za sport i omladinu i Grad Novi Sad, a vrednost projekta je 130milionadonara. A. L.

Foto:R.Hayi}

NASTAVQA SE IZGRADWA SOMBORSKOG BULEVARA

Kru`naraskrsnica mewaslikugrada Te{ke ma{ine preduze}a “Put-invest” iz Sremske Kamenicezapo~eleseju~eradovena izgradwi nastavka Somborskog bulevara,oduliceJo`efaAtile do Cara Du{ana, ukupne du`ine790metara,aistovremeno }e se raditi i 160 metara nastavkaBulevaraEvropedoulice Bra}e Grulovi}. Ukupna vrednost ove investicije koja predvi|a izgradwu kolovoza,

ari,dok}eodvodwavaweatmosferskih voda u ovom delu biti re{enoizgradwomslivnikavan kolovozakoji}ebitispojenina novukanalizaciju.Kakobiprotoksaobra}ajauovomdelugrada bio dodatno poboq{an, rekonstruisa}e se raskrsnica gde se ukr{taju ulice Cara Du{ana i IveAndri}asaBulevaromcara Lazara kao i raskrsnica ulica HerojaPinkijaiIveAndri}e.

Za izgradwu kolovoza, kru`ne raskrsnice, parkinga, biciklisti~kih staza i trotoara predvi|eno 330 miliona dinara

Ruskapeva~kadru`ina odu{evilaNovosa|ane ^uvena ruska peva~ka dru`ina Dimitrija SlavjanskogAgrewevanastupilaje2.avgusta 1897. u dvor an i kaf an e „Kod belog vola” na Majuru, nedaleko od Petrovaradina. Bila je to, najbla`e re~eno, za koncerte krajwe neuslovna prostorija - ali, druk~ije se nije moglo. Jer, dr`avne vla-

stisuzabraniledaovajhoriz MoskvepevauNovomSadu,da nebiuwemudo{lodonacionalnih manifestacija Srba. A wih je, ipak, bilo. Odu{evqeniprijemomnakojisunai{li,gostisuprihvatilipoziv paroha Saborne crkve u Novom Sadu da poje na nedeqnojliturgiji. N. C.

kru`ne raskrsnice, parkinga, biciklisti~kihstazaitrotoaraiznosi330milionadinara,a rokzazavr{etakje75kalendarskihdana. U delu Somborskog bulevara, odJo`efaAtiledokru`neraskrsnice, koji }e spojiti SomborskiiBulevarEvrope,izgradi}e se dva kolovoza sa po dve saobra}ajnetrakeuobasmerai kosim parkinzima. Tako|e, sa obestranebi}eizgra|enebiciklisti~ketrake{irinedvametraizajedanmetar{iritroto-

Prema re~ima direktora ZavodazaizgradwugradaBorislava Novakovi}a realizacijom ove investicije, Somborski bulevar, Bulevar Evrope, Ulica Cara Du{ana i Bulevar cara Lazara bi}e potpuno povezani ~ime }e se upotpuniti putna mre`a i umnogome izmeniti slikagrada. -Ovojebezsumwenajzna~ajnija investicija ove godine. Wena najve}avrednostjesteto{to}e zapadni ulaz u Novi Sad biti potpuno rastere}en, kao i to

{to}eseznatnoolak{ati komunikacija du` Futo{ke ulice, Jevrejske i Ulice Mihajla Pupina i generalno mnogo }e boqe biti povezan zapadni deo grada sa Limanima. Osim toga,  kada se zavr{e ovi radovi mo`emo o~ekivati privredni preporod naseqa Adice i Telep jer }e biti stvoreni odgovaraju}iuslovizarazvojovogdelagrada-rekaojeNovakovi}. N. Perkovi}


8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak2.avgust2011.

dnevnik

NA NOVOSADSKIM PIJACAMA

Kupujupogrozd, tekdaprobaju

NA OBALI DUNAVA U KOVIQSKOM RITU

[umarskaku}ica postaje Goranskidom PokretgoranaVojvodinedobio jeodPatrijar{ijeSrpskepravoslavnecrkvenakori{}ewestaru {umarskuku}icuuKoviqsko-petrovaradinskom ritu, gde se posledwih dana intenzivno radi na ure|ewuokolineisamogobjekta. U sre|ivawu u~estvuju, pored volontera PGV-a i radnika koje je Patrijar{ija anga`ovala, i u~esnicikampa“Opstanak”,kojimaje boravakuritu,nasuprotnojobali Dunava, slu`io kao idealna prilika za prakti~nu primenu znawa o snala`ewu u prirodi. Wimasupru`iligostoprimstvo, uzsvakudrugupodr{kuokoposla, kamperikojiprovodeletouku}amaoddrvetakojesutusagradili. -Celomakcijom,kojaobuhvata i plansku se~u topola, rukovodi predstavnik Patrijar{ije, {umarBorkoPopadi},avrednopomenajesteitodasunamzavikend pomagaliiroditeqidecekojasu u kampu “Oprstanak” – ka`e

AleksaJefti} izPGV-adodaju}i dajesaradwasaroditeqimamladih koji u~estvuju u programima koje organizju, ne{to na {ta su posebnoponosni.–Ovajobjekatsa okolinom bi}e mesto gde }emo u~esnike razli~itih programa u Ekolo{kom centru dovoditi na jednodnevneilidvodnevneizlete, kao {to to ~inimo sa Fru{kom gorom.Postojimogu}nostdaovde oragnizujemo i doma}e i me|unarodnevolonterskekampove.Sobziromnazapu{tenostterenaiku}ice,o~ekujemoda}edokrajaletasvebitispremnozaprijemprvihkorisnikanajesen. Ku}ica koju su gorani dobili dakoriste,nalaziseuKoviqskopetrovaradinskom ritu, na delu zemqi{ta koje je pre izvesnog vremenauprocesuvra}awaimovine SPC, pripalo ponovo Patrijar{iji, na tridesetak metara od obaleDunava. Z. Ml.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Miovuku,acarinik navrata” Izdava~kaku}a”Prometej”usaradwis“Dnevnikom”darujedva~itaocana{eglistasapokwigom.Onikojiseprvijaveod15do15.05 ~asovanabrojtelefona528-765,dobi}epoprimerak.Danaspoklawamokwigu“Miovuku,acariniknavrata”autorkeNadeSimin.Nagra|eni~itaocimogusvojpoklondapodignuukwi`ari“Most”,UlicaZmajJovina19,telefon529-899.Autorkapi{eupredgovoru: “Svivikojio~ekujetefilozofskuraspravuoromanutokasvesti(na komdiplomirahonomad)ilinekakavlamentnadsudbinom~ovekau21. veku,odma’zatvoriteovukwiguiotiditedobioskopa.Mo`dasedaje nekikvalitetnidokumentaracopolo`aju`enauSaudijskojArabiji, sagaoameri~kojdemokratiji,filmsaMegRajanuglavnojuloziilive} ne{tosli~noinspirativno.Ovakwiganepo{tujenikakvapravilalepogpisanija.Nematuni“l”odlarpurlartizmaaoutilitarizmudaine govorim...mada...E,paimaliste{ansedaseprestravite.Sadjedockan...” A. J.

„DNEVNIK“ I „STILOS ART“ DARUJU KWIGE

„Zavo|ewe” KetrinGildiner

^itaocena{eglistausaradwi sa „Stilos Artom“ svakog radnog dana dariva}emo sa po dve kwige. Danas}edvanajbr`a~itaoca,koja sejaveod14 do14.05 ~asovanabroj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige „Zavo|ewe“ autorke KetrinGildiner.Kwigasemo`e preuzeti u kwi`ari “Stilos”, UlicaJevrejska28.Okwizijere~eno: “Kad direktor Frojdove akademijezapretida}eobjavitiprepiskukojabimogladauni{tipsiho-

analizu, Kejt Ficxerald, vrstan poznavalacdelaSigmundaFrojda, dobijazadatakdapokreneistragu onovootkrivenimspisima.Radwa romanasepreme{taizTorontau Be~, London i Wujork vode}i vas kroz uzbudqivu detektivska pri~u,za~iwenumalopoznatimdetaqima iz Frojdovog `ivota. Ovaj roman je pravo intelektualno u`ivawejerpredstavqaneodoqivu kombinaciju intezivnog te~aja oFrojdovojteorijiineverovatno uzbudqivogzapleta”. A.J.

BogatprogramuCK13 OmladinskicentarCK13danasimatrimedijskaprograma.Od17~asovau“Slu{aonici”pu{tasenema~kapankmuzika“Saobestranezida”. U18~asovajedru`eweuAntiautoritarnom~itala~komkrugu.Iz CK13poru~ujudasedonesetekstipredlo`itema,jerseOmladinski centar bavi {irokim spektrom tema, od za{tite `ivotne sredine do borbeprotivdru{tvenenepravde. Ciklusstudentskihfilmova,polaznikanagrupizafilmskure`iju Akademijeumetnostipo~iweu21~as.Bi}eprikazanifimovi“@rtva”, “Skok”i“Maj”.Ulazjeslobodanzasveprograme. Z. D.

SUTRA U SINAGOGI

Orkestarguda~aupokretu Omladinski orkestar u pokretu nastupi}e, u okviru Novosadskogmuzi~kogleta,sutra,u21~as, u Sinagogi, Jevrejska ulica 11. Predstavi}e se 19 mladih guda~a iz Srbije, Makedonije, Ma|arske i Rumunije s dirigentom Mi{om Kacom. Na programu su dela Mocarta,^ajkovskogiBaha.Ulazni-

ceseprodajupoceniod300dinara,radnimdanimaod8do14~asovauMuzi~kojomladiniNovogSada,Katoli~kaporta2/II,kaoidva satapredpo~etakkoncertanamestu odr`avawa prgograma. Dodatneinformacijemogusedobitina brojtelefona452-344iputemsajtawww.muzickaomladina.org. A. J.

Nanovosadskimpijacamaodskorasepojaviloigro`|e.Idok cene malina, bresaka, kupina, {qiva i ostalog vo}a ne prelazi 100dinara,kilogramgro`|asekre}eod160do180dinara.Pore~ima prodavaca, ovo vo}e za sad je privilegija kupaca s dubqim xepom.Iakojeprete`nouvezenoizBosneiHercegovineiCrne Gorepolakodolaziidoma}ebelogro`|e,anajzastupqenijevrste su afus i kardinal. Prodavaci nabavqaju koli~ine gro`|a srazmerneumerenojprodaji,takodaimjeisplativo. -Gro`|ejesadanajskupqe.Prodasednevnopet,{estgajbi{to inijelo{e,apolakodolaziidoma}e,pasenadamoda}etopove}atipromet.Boqeseprodajebelonegocrno,aqudikupebar pogrozd,etozasvojudu{u,tekdaprobaju-ka`evlasnicatezge naFuto{kojpijaciKoviqkaDamjanovi}. Ve} krajem augusta cene gro`|a }e polako opasti, tako da }e bitidostupnosvima. D. Cvetojevi}

OD 20. AVGUSTA KARAVAN „FI]A” OBILAZI SRBIJU

IzTrstapravouNoviSad

Foto:N.Stojanovi}

Karavan “Tura kroz Srbiju”, kojijeorganizovaopredstavnik “Fiat 500 klub Italija”” \or|o Andrian, sti}i }e iz Trsta naPetrovaradinskutvr|avu20. avgusta,asugra|ani}eovemale oldtajmeremo}idavideve}sutradan  na Trgu slobode, gde }e sezadr`atiod12do13sati,rekla je ju~e na konferenciji za novinare specijalista za komunikacije ove ture Aleksandra [egec. Qubiteqima ovih automobila doma}in }e biti Muzej gradanaTvr|avi,koji}eihpo-

vesti u obilazak samog muzeja kao i tvr|ave, a narednog dana, nakon jednosatne ceremonije na trgu, ova tura kre}e ka Vr{cu. Karavan }e se sastojati od 15 “fi}a”,au~esnici}eprviput imatiprilikudasezasedamdana vo`we upoznaju sa znamenitostimana{ezemqe.Premare~ima Andriana, ova avantura po~e}e u na{em gradu, a posle obilaska Vr{ca, Lepenskog vira,Zaje~ara,Kragujevca,Mokre gore i Vaqeva, zavr{i}e se u Beogradu.

- Na{ klub organizuje ture svuda po svetu, ali jo{ nismo bili u Srbiji - rekao je Andrian.-Jasamimaoprilikuda vidimlepamestauva{ojzemqi izatosumi~lanoviklubatra`ili da organizujem ovakvu turu. Siguran sam da }emo nai}i na mnogo qubiteqa ovog malog autakojiidesporo,alimo`eda napravi~uda.Imamouplanuda obi|emo sedam gradova i nadam se da }emo sresti qude koji }e pokazatidaumejudabududobri doma}ini.

[egec isti~e da je povod za ovuturuobele`avawe150godina Italije, kao i prijateqstva sa tom zemqom ~iji je “Fiat 500”jedanodsimbola. -U~esniciimajusertifikate koji svedo~e o autenti~nosti wihovih automobila. To su sve oldtajmeri,kojiizgledajuzanimqivo kako qubiteqima ovih automobila, tako i ostalima. Tura je organizovana kao vid promocije i podr{ke srpskoj kulturnoj i prirodnoj ba{tini -reklaje[egec. N. R.

Odvozsme}a uPetrovaradinu

Noseba{tenski otpad

@iteqiMa`urani}eveuliceuPetrovaradinudanaskantesa sme}emionoupakovanouxakovetrebadaodnesuuUlicuDunavskedivizijeiliuUlicuDinka[imunovi}a,obavestilaje”^isto}a”.Komunalcimajeote`anodvozsme}azbogradovauMa`urani}evojulici. Z. D.

Ba{tenskiotpaddanas}eseodnositiuKa}u,asutrauRumenki, Sajlovu, Adicama, Avijati~arskom nasequ i Grbavici. Travu, li{}e,graweiostaliotpadgra|anitrebadaostaveispredsvojihku}ado6~asova.Potrebnojedaba{tenskiotpadbudeupakovanukese,xakoveilikutije,agrawepovezanousnopove,ukolikosenemo`edruga~ijeslo`iti. A. L.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

BulevarEvrope,abezkanti Dokle}estanariKopernikove ulice da ~ekaju da im se asfaltira ulica? I za{to nema kanti za otpatke na Bulevaru Evrope?!Toneli~inaEvropu.. 060/0718... *** Haxi Ruvimovovom ulicom protutwaocunami!Uo~iisteka garantnogrokazaradovenarekonstrukciji ulice, najmawe tre}inatrotoaraodbehatonase potpuno deformisala, od cunamija - ~itaj java{luka ZIG-a i „Put“-a,  pa neka do|u odmah da poprave,ionakosuzatove}jednom pla}eni. Neka do|e i Pavli~i}, wihov strana~ki kolega...ajd`iveli! 063/505... *** NastadionuKara|or|esuse, na insistirawe uprave „Vo{e“ isprobavali novi - stari reflektori, izgleda da se Vo{e ozbiqnospremazarevan{3.kolakvalifikacijazaLiguEvropeprotivizraelskogMakabija. 063/500... *** Poanketigra|anau“Dnevniku”,mnogisenadajuboqemradu nare{avawuproblemaizdavawa li~nih karata... Od toga nema ni{ta! Policija namerno stvara probleme po zadatku vlasti.

Ciq je: {to ve}i broj gra|ana bez lk! Tako postaju obespravqeni, robovi vlasti. Uskra}ena su im sva prava slobodnih gra|ana,jerbezlk-nemogunig-

*** ^emu slu`e fontane? Da osve`avajuvazduhbli`eokolineidasvojimizgledomulep{avajuistu.Ovauportitonera-

de i ni{ta! Mogu samo u zatvor zbog neposedovawa lk! Prema tome,ukinitetakveankete!Pozdravbi{vegpolicajca! 063/523... *** MolilabihSBBdanamvrati kanal9,RTLnanema~komjeziku, RAI i neki francuski kanal. Svesmotoimalikadasmopostalikorisniciisadanampostepenoukidajujedanpojedankanal. 061/1570...

di.Sklonismodastvaramoneke egzibicije, da nam voda izvodi besne gliste, pa to posti`emo ugradwomskupihuvoznihdelova - potpuno suvi{no. Stroge geometrijske linije fontane se uop{te ne uklapaju u okolinu. Ina~e nam je stara praksa  izgradwane~eg,aodr`avawe,jok. 064/2466... *** Sramota za TV Prvu, svaki dan po dva puta reklamiraju

@ene,nisutolikodobredasu stalno na programu,  Eksplozivbajat,asatnicepojedinih programa svaki dan u drugo vreme.Akoneznajuboqe,boqe da ne rade, zauzimaju kanal. 063/523... *** Predlog ZIG-ovcima! Izme{tawem uli~ne rasvete i osvet qav aw e mra~n ih ulic a nekavamjepodbrojjedan!Pod brojdva-po`eqnojedaimawerelacijekao{tosuFutog, Bege~ i sli~no tako|e osvetlite,anasipikojislu`esamo me{tanima za {etwu neka budu zadwa stavka, jer nemaju {irunamenunikoristve}samotro{ewenovca.Quba. 062/1758... *** Bravo064/4027pokrenu}emo peticijuprotivSBBiprotiv kan al a amer i~k og sport a i ovihwihovihglupavihkanala. Gde je Studio B, gde je Nova, gde nema~ki RTL, Duna, BBS, makedonskog i ranije ruskog kanala?[tazami{qautiwihovimenaxeridamoguda~ine {taimjevoqa,dokle?Peti cijuzaotkazivawepretplate!!! 064/3041...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak2.avgust2011.

9

PO^ELO^I[]EWEATMOSFERSKIHKANALANAKLISI

Sme}eimuqza~epilijendeke

Foto:R.Hayi}

Po nal og u Zav od a zai z gradw u grad a, radn ic i Vod op rivredn og predu z e} a „[ajk a{ ka” rad e na ~i{ }ew u kan al a za atmosfersku kanalizaciju uz Sentandrejski put na Klisi. U narednihpardanabi}ezavr{eno~i{}ewe ovog kanala u du`ini odokodvakilometra, adosadajeizwihizva|eno blizu hiqadu kubikazemqe,muqai sme}a koje se nakupi-

lo u prethodnih pet godina, koliko je pro{lo od posledweg~i{}ewa. Kakoka`uradnicianga`ovaninaovomposlu,kanalisupuni raznoraznog sme}a koje gra|ani bacaju u wih, zbog ~ega su se na nekoliko mesta stvorili ~epovi kroz koje atmosferska voda nijemogladaprolazi.Najboqe re{ewezaovekanalebilobida sepostavecevi,{tojeibilou planu, ali }e realizacija tog projekta sa~ekati pro{irewe Sentandrejskog puta koje je nedavnozapo~eto. N.P.

USREMSKIMKARLOVCIMA

NOVISADIZGUBIOBORBUSAZAPREGAMA

Krozcentarsjednom kowskomsnagom ovaj problem. U ovom slu~aju, najnadle`nijajepolicijakoja bi trebalo da ih ka`wava na licu mesta. Kada je jedan bio ka`wen,drugibiseverovatno malotrgli. Gradska vlast je zabranil sao b ra} aj zap re` nih voz il a prek o mos tov a na kan al u „DTD” iz pravca Zrewanina, Temerina i Subotice, preko `elezni~ke pruge iz pravca Rumenke i ka Futo{kom putu,

SvojevremenojeGradusaradwisinspekcijama sproveorigoroznukontroluzapre`nihvozilau gradu,pasede{avalodavlasnikpobegne, agladnogkowaostavi `avaju prolaznike, neretko ostavqaju i kowski izmet u blizini kontejnera, {to svakako nije lep prizor, a posebnosmradkojise{iriulicama. Gradskevlastipetdecenija pok u{ av aj u da se izb or e sa ovim problemom, a pre 40 godina su ~ak sakupwa~ima sekundarnih sirovina kupovali motorne trokolice, kako bi iskorenili kowe sa gradskih ulica. Nadle`ni u Gradu ka`u da susveu~inilidabisere{io

ulicama Cara Du{ana i Ive Andri}a u Novom Sadu.  A na timputevimaZavodzaizgradwugradajepostavioisaobra}ajnusignalizacijuzasprovo|ewe propisanog re`ima sao- bra}aja. Ina~e, skupqa~i sekundarnih sir ov in a uni{ tav aj u i grads ke kont ejn er e koj i su skupo pla}eni. Ovaj problem bi mogao da se re{i na nivou dr`ave, primera radi kada bi se otpadima zabranilo da kupujure{etke,poklopceodne-

Odlazaknamore,osimosnovnihpriprema, podrazumeva i mudar izbor za{titne kreme za sun~awe. U novosadskim apotekama ovih proizvoda ima u velikimkoli~inama,asugra|anima}e u izboru stru~nim savetima pomo}i i farmaceuti.Uapoteci„NoviSad„ka`udajeprodajauobi~ajenazaovodoba godine, a ima i onih koji se raspituju prenego{tokupejedanodovihproizvoda. Na~elnica apoteke „1. maj” Svetlana Radeta isti~e da se o izboru mleka za sun~awe najvi{e raspituju majke koje ove proizvode kupuju svojoj deci. -Majke s malom decom u ve}ini slu~ajevakupujukremesvelikimza{titnim faktorom. Sugra|ani uzimaju i prirodnemelemekaoikremekojepravimouna{ojlaboratoriji.[toseti~e opekotina od sunca, jo{ nam niko nijedo{aodakupikremu.Uglavnomse prodaju samo mleka koja slu`e za prevenciju-ka`eRadeta. Ceneovihpreparataprilago|enesu sva~ijemxepu,pasetakouovojustanovimoguna}imlekaod200do1.500dinara. Uprivatnimapotekamasaznalismo dajeprodajaslabijauodnosunaprethodnugodinu,akaorazlogfarmaceuti navode to {to sugra|ani nemaju para, paslabijeodlazenamore.Cenemleka iuqazasun~aweuovimobjektimakre}u se oko 500 dinara, a prema re~ima apotekara uzimaju se najvi{e kreme s faktorom30i40.Sugra|anipovremenodolazeisopekotinamaazaovuvrstu promena na ko`i mogu se na}i melemikojistaju560dinara. N.R.

zam, i te kako dr`e do svojih korena i ne propu{taju priliku da to poka`u – rekla je profesorka Petrovi}. – Porukadaonipraveuniverzitete, koji daju znawe, ali insistirajudasetoznaweiskoristi,kojusuuOksforduuputili svojim mladim doktorima, moglabiiovdedaseprimeni –ono{tona{ipolaznicinau~etokomovogkursacrkvenog

Mladihoristipevajuucrkvi

poznatihqudi,tadabisesmawio i ovaj problem koji ti{tisveve}egradove.Gradska vlast je svoj ev rem en o sak upqa~ima sekundarnih sirovina ponudila da rade na gradskoj deponiji, ali su oni to u ve}inislu~ajevaodbijali. Svojevremeno je Grad u saradwisinspekcijamasproveo rig or oz nu kont rol u zap re`nih vozila u gradu, pa se de{avalo da vlasnik pobegne, a gladn og kow a ostav e. Tak av

APOTEKARIUPOZORAVAJU

Za{titne kreme obavezne

Grupu od pedesetak mladih iz Srbije, Crne gore, RepublikeSrpskeiHrvatske,u~esnikeovogodi{we,19.poredu Letwe{kolecrkvenogpojawa “Korneliju u spomen”, kao i organizatoretogomladinskog kampa,primiojeju~euPatrijar{ijskom dvoru u Sremskim Karlovcima episkop sremski Vasilije, ~ime je ozvani~en po~etak rada {kole. Vladika

Polaznici Letwe {kole crkvenog pojawa “Korneliju u spomen”peva}edanasod9.30satinasvetojarhijerejskojliturgijiu ~astsvetogIlije,kojijeislavavladikeVasilija,uSabronoj crkviuSremskimKarlovcima.U20satinaprogramu{koleje predavaweonovimnotnimizdawimazbornikacrkvenogpojawa. Oovojtemigovori}eusve~anojsaliMagistrataprof.drDanicaPetrovi}.

Foto:S.Mileti}

IakojeuNovomSadujo{od 1959. godine doneta odluka o zabrani ulaska u grad zapre`nihvozila,apotompregpdinu-dveaktuelizovala,o~itose ne po{tuje, jer se na gradskim ulicama, pa ~ak i u strogom centru grada, svakodnevno mogu videti skupqa~i sekundarnih sirovina koji se voze od kontejnera do kontejnera na izrabqenim kowima. Oni sem {toometajusaobra}ajiugro-

Po~eokurs crkvenogpojawa

slu~ aj pre nek ol ik o god in a desio se u strogom centru, u UliciModene. Ina~e, ranijih godina su se ovakvislu~ajevimnogolak{e re{avali,jerjeugradupostajao azil za takve `ivotiwe. Kadabipolicijauhvatilanekog na zapre`nom vozilu oduzimalabikowaistavqalaga uazil.Me|utimsadajetonemogu}e,jergradjo{uveknema praviazilza`ivotiwe. Q.Nato{evi}

Vasilije po`eleo je polaznicimauspe{anradidau`ivaju u lepotama Sremskih Karlovaca, koje je uporedio sa Oksfordom. Pozdravima se pridru`ila dir ekt ork a Muz ik ol o{ kog ins tit ut a Srps ke akad em ij e nauka i umetnosti prof. dr DanicaPetrovi},zadu`enaza pripremuprograma{kole,nagla{avaju}i da zasluge za weno odr`avawe pripadaju pre svgaKarlov~anima,kojiimaju svestoo~uvawutradicije. -Sre}nasamjerdolazimiz [vajcarske i Engleske, zemaqakojebezobziranaglobali-

pojawa, treba da primewuju u horovimaukojimapevaju. Prof es ork a Pet rov i} je pomenuladajeletwa{kolau manastiru Studenica obele`ila dve decenije postojawa uz napomnu da tamo sada razmi{qaju o uvo|ewu kursa pojaw a, {to je u karl ov a~k oj {koli “Korneliju u spomen” u~iwenoprenekolikogodina. Pre prijema u Patrijar{ijskom dvor u, hor is ti su ve} imali jednu probu, na kojoj su krenulispripremamazazavr{ni koncert, koji }e biti u subotu,6.avgusta. Z.Ml.

U^ESNICIDUNAVSKEREGATEODMARALISENA[TRANDU

Neustra{ivire~nipustolovi [atori,stolice,stoli}i,kajaci,ode}ara{irenaprekowih,golova,tribina na odbojka{kim terenima na [tranduprizorjekojisemogaozate}iprethodna dva dana kada je Novi Sad ugostio u~esnikeDunavsketuristi~eregate(TID). Prekostotinu„regata{a”na{lojesvo-

dru`ewe tokom putovawa- {to i jeste bilapoenta.Na[trandusmozateklii gosteizBugarskekojisupripremaliru~ak i lagano se pakovali za nastavak plovidvbe.Jednomodwih,JordanuKara{evu,ovojebilodrugou~e{}ezaredom, kaoidolazakuNoviSad.

Prekostotinuregata{ana{lojesvojumaluoazu nagradskojpla`i,nekiodwihsuseodmaraliodputa, adrugisuoti{lidaobi|ugrad ju malu oazu na gradskoj pla`i, neki od wih su se odmarali od puta, neki su se pripremalizanastavakputovawa,adrugisuoti{lidaobi|ugrad. U~esnik iz Nema~ke Joahan Bufel{ted zapo~eojesvojput27.junauInglo{taduiprviputseobreouNovomSadu. Odu{evilogajegostoprimstvoipriroda,ali,ono{tojeistakaobilojesamo

Posledwepripremezaodlazak

-Neznamkojajegodinabilaboqa,ne mogudaizdvojimnitijednunitidrugu, jerjesvakaposebnanasvojna~in.Odu{evqensamorganizacijomkojajeboqa nego u Bugarskoj. Ove godine nismo i{li u turu po gradu, ali zato smo ga pro{leobi{liceo,kaoiTvr|avukoja je veoma interesantna- rekao je Kara{ev.

U~esniciizBugarske

Uorganizacijiovogdoga|ajareklisu dasuutiscive}ineu~esnikafantasti~ni, naro~ito glede gostoprimsva, te da tonijesamore~eno„izkurtoazije”.Zanimqiva je ~iwenica da su mnogi bili prviputuSrbiji,naveojejedanodorganizatoradoga|aja,izKajaka{kogsaveza Srbije,PredragBogdanovi}. - Imamo preko 130 u~esnika iz svih podunavskih zemaqa i nepodunavskih poput Velike Britanije, [vajcarske, Norve{ke, Amerike,  Australije, NovogZelanda.Imalismosve~aniprijem ive~eru,slobodandansuqudiiskoristili da razgledaju grad. Danas idemo daqe,kaStaromSlankamenugdeimamo dan odmora, pa onda u Beograd gde smo dva dana. Put kroz Srbiju zavr{avamo 13.julauBrzojPalanci-kazaojeBogdanovi} Dodao je da je najvi{e u~esnika iz Nema~ke, koji su nosioci regate, i

Austrije,adaseizSrbijezau~e{}eu regati prijavilo preko 30 kajaka{a i kanuista. Kratak predah u prestonici Pokrajine odakle }e dru`ina qubiteqa pustolovina na reci nastaviti put dug75danai2.455kilometara.O~ekujeseda}eimseuBegradupridru`iti predstavniciItalije,Hrvatskeijedan kajaka{izKine. Regatajestartovala27.junaunema~komgraduInglo{tadu,azavr{avase9. septembraurumunskomseluSveti\or|e.  U~esnici tokom plovidbe obilaze Be~, Bratislavu, Budimpe{tu i Beograd. Na svom putu kroz Srbiju, regata }e provesti 16 dana, a zaustavqa}e se u 14 mesta, od ~ega }e u~esnici posetiti 11.Kajaka{imaseorganizujusadr`ajii programi,ukojimaihdoma}iniupoznaju s kulturom, istorijom, folklorom, obi~ajimaituristi~kimpotencijalima gradovaiop{tina. A.Jerini}


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak2.avgust2011.

У НЕДЕЉУ НА СКИПЕРУ СВАКО МОГАО ДА ПОСТАНЕ ТОП-МОДЕЛ

Први кораци ка свету моде

НОВИ САД: Своју жељу да барем на један дан постану фото-модели и „изложе” се машинерији модне индустрије која подразумева фризере, шминкере, стилисте и фотографе,у недељу је на сплаву „Скипер” у Новом Саду остварило десетак девојака и два момка који су савладали страх од камера и бљештавих рефлектора и пријавили се за учешће у пројекту „One day model”. Модни фотограф, Миодраг Грујичић, замислио је овај догађај као шансу за девојке и момке да се опробају у свету моде, а да им каталог професионалних фотографија буде лепа успомена,и уједно могућност да конкуришу код неких модних агенција уколико се одлуче да се професионално опробају у том послу. Према речима Иване Суботић, менаџерке овог пројекта,која је помагала девојкама у одабиру гардеробе, фризуре, шминке и ставу пред објективом, на основу првог снимања је тешко оценити да ли ће неко од учесника остварити каријеру у свету моде. - Свакоме треба мало времена да се ослободи пред камерама и фото-апарати-

ма,али важно је да су девојке показале жељу и добру дозу стила неопходног за бављење овим послом. Наша жеља је првенствено да им укажемо на неке основне ствари и да добију професионално урађен каталог,са којим ће уколико желе, моћи да конкуришу за неки посао или даље усавршавање - каже Ивана Суботић. Седамнаестогодишња, Александра Николић се пријавила за „Onedaymodel” по наговору пријатељица и до сада није имала прилику да стане испред апарата неког професионалног фотографа. - Нарочито ми се свидело то што су ми фризуру, шминку и

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena: „Su­per­8”­(15.30),­„ran­go”­(14),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(17.30,­22),­„De­ve­ru­{e”­(20.20,­22.35),­„rio”­3D­(13.20),­„Kung­fu pan­da­2”,­3D­(14.20,­15.20,­16.20,­18.20),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.30), „Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(20.30,­22.30),­„Tran­sfor­mer­si”­(16,­19)­„Vi­ni­Pu” (14.45,­16.10),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­2­(15.15,­17.20,­17.40,­20, 20.15,­22.30,­22.45),­Pr­vi­osvet­nik:­ka­pe­tan­Ame­ri­ka­(17.45,­20.10,­22.40). Jadran: „Uda­qe­no­pred­gra­|e”­(19),­„In­va­zi­ja­sve­ta:­bit­ka­za­Los­An­|e­les” (21). KCnS: „Sun­~a­ni­Be­ri­i­dis­ko­gli­ste”­(11),­„O­bo­go­vi­ma­i­qu­di­ma”­(19,­21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sne`anaPetrovi}, JovanaGuduri}, DanijelaStevanovi}, Nata{a^izmar-[imunec, Nata{aSrdi}, Miona[iket, Sawa Grandi}, Milana Borovica i Brankica Dimitrov iz Novog Sada, Sla|anaSavi} i ZoricaLo~ki iz Titela, DanijelaKragi} iz Petrovaradina, Qiqana [imunovi} i Nevenka Svra~i} iz Ba~ke Palanke, Melinda[ile iz Temerina, JelenaVukosavqev iz Futoga, NadaSlep~evi} iz Ka}a, Magdolna Galambo{ iz Ba~kog Gradi{ta, @ivana Igi} iz Futoga, Suzana Mari} iz Siriga, Sla|ana Kne`evi} iz @abqa, DraganaSpasi} iz Ravnog Sela, VukosavaDisi} iz Gospo|inaca, TeodoraSabo iz Be~eja, SlavicaVuji} iz Pivnica, MarinaNajdenoviz Ledinaca i SofijaApeli} iz ^erevi}a, DE^AKE: Nata{aTomin, MirjanaKalu|erski, JagodaNaran~i}, ZoricaPredragovi}, MirjanaTo{i}, SawaSuba{i}, BiqanaOrli}, Danijela Moqac, Milena Radowi}, Jelena Lon~ar, Svetlana Ili}, MilicaRankov-[icar, MilenaKowevi} i Sne`anaRadinovi} iz Novog Sada, SimonaRadi} iz Budisave, JasnaBo`i~i} iz Temerina, MonikaMaletin iz Titela, DraganaBara}iz Putinaca, TamaraKaragi} i MarinaDugowi} iz Futoga, SmiqaSvrkota iz ^eneja, Nata{a Kati} iz Vajske, @eqkaMa|ariz Ba~ke Palanke, DijanaKqaji} iz Sremskih Karlovaca, Dragana[kamla iz Beo~ina, AnaTelebak iz Gajdobre, Dragana^er iz Budisave, Maja Petkovski iz Ba~kog Petrovca ,Jovanka ^avi} i Sne`ana Peji} iz \ur|eva, MarijaSantra~ iz Ba~kog Jarka, Jasmina\akovi} iz Ba~ke Palanke, DraganaRadulovi} iz Crvenke, NevenaMilakovi}-Eremi} iz Zrewanina i NikolinaBla`evi} iz Sremskih Karlovaca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vendelin Vendelina Mihelc (1919.), urna u 10.30 ~asova, Nikola Lazara Kolari} (1931.), urna u 11.15, Radislav Lazara Stan~ul (1928) u 12, Mijo Mije Ki{ (1947) u 12.45, Qubinka Sime Mili~i} (1922) u 13.30, Stjepan Anta Despot (1932) ispra}aj u 14.15, Aleksandar Slobodana Veselinovi} (1942) u 15 i Jolan Jo`efa Grek (1951) u 15.45. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Miladin Bo{ka Olajyin (1933) u 15 ~asova. Na Novom grobqu na Tranyamentu bi}e sahrawena Katarina Martina Piler (1938) u 13 ~asova. Na dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Ana Jovana Bowiger (1926) u 13 ~asova.

све остало радили људи који то одлично раде,а такође ми је пријао амбијент и само снимање. Мислим да ћу се сигурно опробати у овом послу,али више дамитобуде нека врста хобија, јер ми је образовање на првом месту -каже Александра,иначе ученица Економске школе. Посебну пажњу својим изгледом, али и понашањем пред камером, изазвала је 22годишња Јелена Марковић из Новог Сада,која се,иако први пут на оваквом снимању,показала као искусна манекенка. -Пријавила сам се по наговору пријатељице,али одувек сам желела да имам каталог таквих фотографија. Желим да наставим и покушам да урадим нешто у овом послу јер ми се свиђа све то што прати свет моде -рекла је Јелена,која се иначе породила пре само неколико месеци, што се по њеној виткој линији не би могло ни наслутити. Каталози настали од фотографија снимљених у недељу на „Скиперу”,девојкама ће бити уручени у наредних неколико дана, а организатори су најавили да ће ускоро бити одржан још један овакав догађај. Н. Перковић

„ЛОВАЧКИ КОТЛИЋ“ У ВИЗИЋУ

Вишегостију негодомаћина БАЧКА ПАЛАНКА: Протеклог викенда житељи Визића,најмањег села у бачкопаланачкој општини,по седми пут организовали су такмичење у кувању ловачких специјалитета.Ловачко друштво „Фазан“ из Визића обезбедило је месо од дивљих свиња,а спонзори пратеће „ситнице“ и пет награда за најбоље куваре. Око 35екипа са поосам чланова надметало се ко ће најбоље скувати месо од дивљачи које је, иначе ретко на трпезама чак и Фрушкогораца.Десило се да је број учесника такмичења у кувању и број гости-

Почетак такмичења био је заказан за суботу у 18 сати, али по обичају комотни Сремци мало су закаснили па су прве ватре упаљене скоро са првим мраком.Ипак,то није сметало да се домаћини и гости провеселе,јер поред добре визићке ракије и вина,уз обилан мезетлук пре главног јела, много посла је имала је и музика која је свирала и певала уживо. Трештало је по обронцима Фрушке горе до пред зору, а најбољи кувари освојили су телевизор. И овога пута међу куварима и гостима биле су комшије из

Весело уз специјалитете

ју који су јели и пили, надмашио број становника овог малог, али лепог фрушкогорског места са око 400 становника процењено је да је било око 500 гостију. Село је пар километара удаљено од Дунава и манастира Дивша.

оближњег Срема, али и Новог Сада,Београда,суседног Илока у Хрватској, као и Бршадина из суседне земље,јер Визић је на самој државној граници, а кували су и гости из Републике Српске из Попова. М. Суџум

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik БЕЧЕЈЦИ ЧЕТВОРОДНЕВНОМ ФЕШТОМ ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН РАВНОПРАВНОСТИ

Лауреатимаседам годишњихнаграда

БЕЧЕЈ: Подизањем општинске заставе на јарбол испред Градске куће Бечеј и свечаном седницом Скупштине општине Бечеј у Градском позоришту, јуче је завршена четвородневна фешта поводом обележавања Дана равноправности 1. августа у највећој потиској општини. Председник Скупштине општине Душан Јовановић на српском и његова заменица Илдико Нађ на мађарском језику, поздравили су бројне госте, почев од представника покрајинске власти на челу с Мирославом Васином, преко председника комшијске општине Нови Бечеј Миливоја Вребалова и делегација још 15 општина и четири војвођанска града, те братских и партнерских градова из Бугарске, Мађарске и Словачке. Своје виђење дешавања између две прославе презентирали су председник општине Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић. Поздраве у име

ву Травици. У име награђених захвалили су се афоризмима Ђерђ Лајбер и Светислав Травица. Шести фестивал етно стваралаштва – ЕТНОС окупио је шездесетак излагача из земље и иностранства. Представљено је низ рукотворина старих занатских делатности, а било је и производа новијег доба. Посебну пажњу привукла је модна ревија „Етно шик“, па ће се с овом праксом приказивања одевних предмета наставити и убудуће. Градски дувачки оркестар најавио је церемонијал свечаног отварања, а челници бечејске општине председник Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић поздравили су бројне госте и пожелели им леп провод током празничног викенда. И било је тако, без обзира на време с повременим пљусковима. Градски хор је отворио тродневни забавно-музички серијал, наставили су плесачи неколико бечеј-

Председник општине и његов заменик с овогодишњим лауреатима

Владе АП Војводине упутио је покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, а у име братских градова пригодне речи поводом јубиларних десет година братствовања Бечеја и словачког града Галанте упутио је заменик градоначелника Ласло Фекете и председнику слављеника Петеру Кнезиу уручио пригодан поклон. Потом су Петер Кнези и Будислав Медурић уручили плакете добитницима годишњих награда. То су МКД „Петефи Шандор“, који ове године обележава јубилеј од две деценије рада, планетарни „нумеро уно“ у куглању Вилмош Заварко је изостао због обавеза у европском прваку Спорту из словачког града Подбрезова, новинару у пензији и афористичару Ђерђу Лајберу, свештеницима за развој толеранције Дејану Станојеву и Ласлу Фудереру, те Ирени РацСабо за вишегодишњи рад у области социјалне заштите и песнику и књижевном преводиоцу Светисла-

ских друштава и млади гости из Мађарске на концерту по имену „Мегастар“. Сутрадан су, углавном млађи нараштај, забављали суботички бенд „Перпетум мобиле“ и београдска група „Ортодокс Келтс“. Трећег дана одржан је у башти Позоришног клуба Адреналин фест на ком се представило десетак музичких бендова из земље и иностранства различитог жанра. Обала Тисе, ипак, није остала без дешавања. УСР „Шаран“ се потрудио да организује атрактивну дводневну манифестацију „Тиски дани“, где су се првог дана представили кулинари, а другог спортски риболовци. Ловачко удружење Бечеј је својом традиционалном, 6. по реду, целодневном манифестацијом, такође, допринело да овогодишњи Дан општине протекне у што лепшем издању. Исто важи и за бројне спортске клубове, који су својим активностима дали пун допринос да овогодишњи Дан равноправности у Бечеју има широку лепезу дешавања. В.Јанков

СОМБОР: Градско Веће Сомбора је усвојило, као најприхватљивију, понуду словеначког предузећа “Меплас ТНТ“ из Гросупља, којом ће варошка каса, на име издавања одмаралишта “Пионир“ у Крањској Гори, бити пунија 2450 евра сваког месеца. Наиме, према званичној информацији Одељења за скупштинске и извршне послове, сомборски градски већници су прихватили ову понуду “Мепласа“, уједно и досадашњег закупца, која је у себи садржала клаузулу да ће од највише понуде “Меплас ТНТ“ дати за једномесечни закуп 50 евра више, што је иначе легислативно прилично “климав“ модалитет конкурисања на јавни позив за издавање у закуп сваког, па и објекта са наводно преко 100 лежајева. Истом, сада и званично прихваћеном, понудом власнику објекта који је пре неколико година “прекрштен“ у “Nika Youth hostel“, Граду Сомбору, гарантовано је кориштење одмаралишта десет дана и зимској и исто толико у летњој сезони по властитом находјењу, па се с обзиром на чињеницу да је досадашњи закуп износио 2200 евра под истим условима, да закључити да је словеначки “Меплас“ прошао прилично јефтино. Закуп и кориштење некадашњег одмаралишта “Пионир“ кроз које је прошао готово сваки Сомборац и Сомборка средње генерације, представљао је годинама уназад камен спотицања у односима власти и

опозиције, да би се инаугурацијом Душана Јовића за (испоставило се краткотрајног) сомборског градоначелника ствари почеле одвијати у правним окивирима. Након “сравњивања рачуна“ словеначкој фирми “Меплас ТНТ“ је испостављен рачун за нетранспарентно омогућен закуп годинама уназад, који је ова фирма и платила. Како варошке власти нису биле сигурне у ком правцу ће се кретати употреба и кориштење овог објекта (издавање у закуп или властито кориштење), “Мепласу“ је “ad hoc“ привременом одлуком Градског Већа у фебруару ове године продужен закуп за три месеца, да би, испоставило се, тек сада била донесена и званична одлука да се истом закупцу продужи уговор на следећих пет година. У међувремену, Сомборци, колико се зна, два пута су користили своје одмаралиште тако што су у једном наврату на више дана ово ексклузивно одмаралиште посетили сами градски оци и њима подређени радници сомборске Градске Управе, док су још један термин искористили рукометаши овдашњег мушког рукометног клуба. На најновији позив сомборских власти за давање у закуп сада „Nika Youth hostela“ поред “Мепласа ТНТ“ јавило се свега једно физичко лице Ерика Варга, чија је понуда од стране досадашњег закупца повећана за 50 евра, односно постављена на 2.450 евро-новчаница. М. Миљеновић

11

ОСНОВАНСАВЕЗМАЊИНСКИХАКЦИОНАРАПРОПАЛИХПОЉОПРИВРЕДНИХПРЕДУЗЕЋА

Удруженидосвојихправа

ЗМАЈЕВО: Преко 7 000 малих акционара пропалих пољопривредних предузећа основали су Савез мањинских акционара Војводине, како би удружени покушали да остваре своја права. Наиме, мањински акционари из 16 пољопривредних предузећа сумњају у спроведени поступак приватизације због којих су се, како кажу, њихова предузећа нашла у стечају или банкроту. Председник Савеза Веселин Мухадивновићистиче да ће поред борбе за своја права, они интензивно радити и на окупљању још акционара. - Наш циљ је да Удружење проширимо током августа, али и да стручни људи направе предлог шта би требало да се ради након неу-

Малиакционаринаокупу

спелих приватизација кроз које смо прошли – рекао је Мухадивновић. Један од иницијатора оснивања Савеза НенадИлић наглашава да, поред великих пољопривредних комбината, у овом Удружењу има

места и за мала пољопривредна предузећа која су, додаје он, на свој начин прошла кроз приватизацију. - Сада је јасно да је приватизација била једна класична пљачка путем институција државе Србије на

УГРОЖЕНАДЕЦАУОШ„ДУШАНЈЕРКОВИЋ

Азбестузидовима претиздрављу БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: Док су основци на распусту и уживају у чаролијама летњих игара, у Основној школи „Душан Јерковић“, као и у другим местима, велико је спремање, поправке, кречење и уређење учионица за наредну школску годину. Директорка школе Александра Лазић каже да мастори увелико раде на поправкама, а ових дана креће кречење и за те намене локална власт је свим школама обезбедила средства. Овде је Министарство просвете обезбедило дигитални кабинет са 21. рачунаром, а од школске година креће и интернет презентација школе и 360 ученика ће имати прилику да се упозна и ради са модерном технологијом образовања.

СОМБОРСКООДМАРАЛИШТЕ„ПИОНИР“УКРАЊСКОЈ ГОРИПОНОВОУЗАКУПУСЛОВЕНАЦА

Фртаљ милиона динара за месец дана

utorak2.avgust2011.

Александра Лазић

- Школа је учествовала и на конкурсу ДИЛС из програма за инкузивно образовање и децу са посебним потребама и, према најавама, добиће опрему за учионице за целодневни боравак деце из маргиналних група и социјално угрожених породица којих у овом месту има близу четрдесетак. Међутим директорку Лазић брине и то што је из године у годину све мање нових првака.

логију из Покрајине и рекли су да то мора да се избаци из зидова, али се на томе стало. Мајстори ће уз кречење и то поправити, али азбест и даље ту остаје као велика опасност за децу, али за здравље запослених, наглашава директорка. У склопу спортске дворане подигнута су и четири модерно уређена кабинета. Има предлога да се у склопу овог објекта дограде још четири учионице и да се монтажна школа напусти. Не би то много коштало. У непосредној близини је и старо здање школе из времена аустроугарске владавине. И њу су вандали похарали, али би се реновирањем добила лепа и вредна зграда у којој би било довољно места за све ђаке. О свему томе требало би да се брине локална самоуправа, наравно родитељи и ученици већ су у бризи. Зна се потребна је силна документација за пројекте ради конкурисања код домаћих и фондова ЕУ, то школа није у стању да ради, изгледа надлежни у општини о томе још увек немају јасне ставове и планове. Можда ће се сетити, али да не буде касно, ако већ није. Р.Јовановић

УОКВИРУМАНИФЕСТАЦИЈЕ„ДУЖИОНИЦА2011.“

Обележенкрајжетве

СОМБОР: Предајом хлеба од новог жита градоначелнику Сомбора Немањи Делићу, у оквиру манифестације „Дужионица 2011“ Удружење грађана „Буњевачко коло“ и Хрватско градско културно уметничко друштво „Владимир Назор“, обележили су крај овогодишње жетве. Примајући хлеб од бандашица Немања Делић се захвалио на доброј жетви и пожелео да се овај леп обичај још дуго слави. -Живимо заједно поштујући и уважавајући једни друге, а за све нас жито је одувек било симбол опстанка и новог живота-рекао је Делић. По писаним документима, Дужионица постоји од 1810. године, а данас се прославља као и 1921. године када је Буњевачко коло и основано. Бандашица и бандаш „Буњевачког кола“ ове године су Силвија Секереш и Винко Лишћевић.

Хрватско градско културно уметничко друштво „Владимир Назор“ овај обичај обележава 77 пут, а част

VESTI Upozorewe p~elarima SOMBOR: Tretmani iz vazduha i sa zemqe protiv odraslih komaraca na podru~ju op{tine Sombor bi}e izvedeni od ~etvrtka 4. do nedeqe 14. avgusta, saop{tila je novosadska „Ciklonizacija“. U istom periodu bi}e izvedeni i tretmani sa zemqe protiv odraslih komaraca u op{tinama Apatin i Kikinda. Kako se navodi, ta~no vreme i avio-tretmana i tretmana sa zemqe zavisi}e od vremenskih uslova, a preparat koji }e se koristiti je „Icon“ sa aktivnom materijom lambda-cihalotrin. Upozoravaju se p~elari da je preparat toksi~an za p~ele, te da ko{nice uklone najmawe pet kilometara od navedenih mesta tretirawa. Tretmani iz vazduha }e se obavqati u vremenu od 18 do 21 sati. Dejstvo traje tri dana. Q. Na.

Помоћ пензионерима

Школа са „поцепаним“зидовима

- Раније је било и до 80 првака, а ове године у први разред ове школе ићи ће само 39 нових ученика. Имали смо и по три и више одељења по разреду сада их једва имамо по два. Велики број младих људи са децом тражећи посао напустио је место у којем је неколико великих фирми престало са радом - забринуто ће директорка Лазић. Оно што задаје највише главобоље овој школи су азбестне табле којима су обложени зидови школе, за које се сумња да имају канцерогена својства. Школа је овде као у Владимировцу, Алибунару, Селеушу и Локавама, подигнута још далеке 1968. године од монтажних елемената у чијим зидовима су азбестне плоче. - Школа је стара, немарношћу пролазника, а и ученика неке од спољних изолир плоча су поломљене, чак и на улазу, на фискултурној сали у дворишту и на зиду до улице. Деца се ту свакодневно играју и у директном су додиру са азбестом. Мада су зидови на учионицама прекривени плочама, редовно се крече, нисам сигурна да и ту нема опасности. Долазила је пре неку годину комисија за еко-

релацији трговинки судови, Агенција за приватизацију и Тужилаштва. Сваки други комбинат је поднео кривичну пријаву на које је Тужилаштво остало немо и зато смо поново дошли у ситуацију да морамо да се удружујемо и да стварамо нови фронт за борбу за своја права против пљачкаша ове државе – казао је Илић. Такође, мањински акционари додају да се тренутно испитује поступак приватизација предузећа из Змајева, Ловћенца, Фекетића, Бачког Брестовца, Српског Милетића, Бачког Маглића, Раткова и Суботице, али и да постоји могућност да се Савезу акционара придруже и акционари из неколико транспортних предузећа. М.Кековић

да догодине буду бандашица и бандаш припала је Цецилији Пекановић и Петру Фирању. Ј.П.

СУБОТИЦА: Пошто су прозори на згради Удружења пензионера у Суботици стари и дотрајали, са председником Скупштине града Славком Параћем договорено је да град обезбеди новац за замену прозора и адаптацију објекта до Дана града. Параћ је, заједно са директором Геронтолошког центра у Суботици и покрајинским послаником Ненадом Иванишевићем, обишао и Удружење инвалида рада. Договорено је да ће град помоћи при изради пројеката за прекограничну сарадњу са колегама из Мађарске и Хрватске. У септембру се расписују и конкурси за ИПА пројекте, на које планирају да конкуришу, како би обезбедили боље услове рада оба удружења. А.А.

Најбољи гулаш Рускоселаца РУСКО СЕЛО: У Руском Селу јуче је одржан седми фестивал у кувању гулаша у организацији Удружења грађана “Торонтал“. У Етно-кући су овом приликом приредили и завршну свечаност Етно-кампа, која се одвијала током читаве недеље. Изложени су и дечји радови настали за време кампа. У послеподневним сатима 36 куварских екипа са територије северног Баната, Мађарске и Румуније такмичило се у кувању гулаша, уз културно-забавни програм. Било је око 1.500 постилаца. Прве три екипе су и награђене. Најбољи гулаш скували су кувари из Месне заједнице “Руско Село“. Ову манифестацију туристичко-забавног карактера подржао је и Национални савет Мађара, као изузетну за ово подручје. А.Ђ.


vojvodina

utorak2.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ КАМП НА БЕЛОЦРКВАНСКОМ ЈЕЗЕРУ

Дружесеиснимају документарце

Али Хасић са члановима ОО ЛСВ Рума и донатором

НА ИНИЦИЈАТИВУ ЛСВ РУМЕ

Електричнаколица заХасића

РУМА: Јуче је у просторијама Удружења параплегичара Срема директор Апотека „Нови Сад“ из Новог Сада др Душан Милошевић даривао половна електрична инвалидска колица параплегичару Али Хасићу из Руме. Иницијатива за ову донацију, вредности око 2,5 хиљаде евра, потекла је од ОО ЛСВ-а Рума, јер је Хасић њихов, више од 15 година, члан, а како живи у румском насељу Брег кретање колицима кроз град му представља велики проблем. -Пре седам година сам доживео несрећу у својој радионици и од тада сам непокретан. Обе

ноге су ми у сталном спазму, што ми додатно отежава кретање колицима. Ова колица ми много значе јер ћу захваљујући њима самостално моћи да се крећем улицом, односно да сам одем код лекара, на физикалну терапију или до центра – казао је Хасић. Директор Милошевић нагласио је да ово није први пут да Апотека „Нови Сад“ донира параплегичаре, као и то да се на овај корак одлучио након што га је његов школски друг председник ЛСВ-а Ненад Чанак замолио за донацију. Ј. А.

Упупно 51 такмичар пецао је на писти дуж Великог бачког канала

„ТИСКИ ДАНИ“ ЗАОКРУЖЕНИ ТАКМИЧЕЊЕМ РИБОЛОВАЦА

Капиталци избегли бућкароше

БЕЧЕЈ: Какава би то манифестација Удружења спортских риболоваца била, када не би било такмичења у спортском риболову. Управо због тога је други дан манифестације „Тиски дани“ у организацији бечејског УСР „Шаран“ протекао у знаку риболоваца. По масовности, атрактивности и заинтересованости суграђана заостајао је за скупом кулинара претходног дана, али пецарошима и није стало до помпе, већ до мира на води и крај ње, а по могућности и доброг улова. А тога је било. Први су кренули бућкароши. Чим су чамци испловили и чуо се први звук бућке, пробудили су се сомови. Појавили су се и капиталци, направили пар удара репом по површини, заталасали воду и отишли у добину реке Тисе да наставе своје дремање. То није обесхрабрило „специјалце“ у лову на сомове, који су наставили своју мисију. Од укупно 28 двочланих екипа, само је Душан Скокнић из Новог Сада успео да превари нешто већег сома, тешког 5,5 килограма, док су остали улови били сомчићи тешки килограм, два. Најуспешнији је био Петер Ујеги из Новог Кнежевца с уловом од осам килограма и припао му је победнички пехар. Други је био Душан Скокнић, са уловом тешким 7.130 грама, а треће место освојио је Бечејац Никола Бокун, чији је улов тежио 6.200

грама. Позивно такмичење у пецању на пловак окупило је 17 трочланих екипа из целе Србије, што значи да је дуж риболовачке писте на Великом бачком каналу пре улива у Тису пецао 51 риболовац. Победила је екипа „Марлин“ са Палића, чији трио је упецао 13.960 грама рибе. Друго место освојила је екипа „Караш“ из Бачке Паланке с уловом тешким 12.220 грама, а трећа је била екипа МГП из Обреновца са 11.680 грама, која је лане била најбоља и сада је велики прелазни пехар предала Палићанима. Појединачно је најбољи био Геза Тимар из победничке екипе, са уловом од 6.170 грама. Најзад, такмичење у слободном пецању, на пловак или дубинку „Куп Шарана“ окупило је на обали Тисе седам такмичара. Најуспешнији је био Србобранац Бранислав Бранков из Србобрана с упецаних 2.100 грама, друго место освојио је с 1.910 грама Драган Стајић из Бечеја, а његов суграђанин Габор Нађ био је трећи с уловом од 1.500 грама. Троје првопласираних у свакој досциплини освојило је по пехаре, а најмлађи члан риболовачког такмичења једанаестогодишњи Бечејац Миленко Куцунски упецао је 320 грама рибе и награђен је мајицом организатора УСР „Шаран“. В. Јанков

БЕЛА ЦРКВА: Медијски едукативни центар из Београда већ деветнаест година се бави медијском едукацијом деце и младих. Сада ова организација, у сарадњи са Канцеларијом за младе и белоцркванским Спортским савезом, реализује едукативни камп у Белој Цркви, а изабрана је како је рекао организатор МиомирРајчевић зато што је дивна, није толико позната, а такође има и идеалне услове за летњу радионицу. Поред језера и спортских терена ту су и клубови- једриличарски, ронилачки и ватерполо клуб, који су веома радо прихватили сарадњу. Партнер у пројекту је Удружење за развијање културе и образовања кроз спорт, па је поред спортских активности деци омогућено да упознају град кроз разгледања музеја, цркава, старих фасада и кадетског музеја и са собом понесу добар документар-

ни материјал о Белој Цркви. У пројекту учествује 38 учесника из шест земаља, а раде документарне, кратке и анимиране филмове. Намера организатора је да наредне године повећа број уче-

сника, а да половину чине баш млади Белоцрквани. За овај пројекат већ су заинтересовани партнери из Берлина који тренутно имају сличан камп где деца уче како да направе радијску емисију. Наредне године намера

је да се ова два кампа споје и да деца размене стечена знања и искуства, а успут да се баве спортом, да живе здраво, да се друже и упознају. Пројекат се финансира из три извора, имају подршку Европске комисије јер се баве медијском и информатичком писменошћу, други део финансирају спонзори, а трећи француска општина Тулуз која је послала младе Французе и финансирала њихов долазак. - Медијски едукативни центар из Београда има шест и по хиљада партнерских организација у свету од Јужне Кореје до САД-а, од Јужне Африке до Скандинавије. Наредне недеље је светски самит медија за младе у Београду, где ће се гостима из петнаестак земаља света приказати документарни материјал који је снимљен у Белој Цркви, најавио је Рајчевић. М. Витомиров

НА „ЕЧКИ” СРПСКО И СЛОВЕНАЧКО ПРВЕНСТВО У ВАЗДУХОПЛОВНОМ ЈЕДРИЛИЧАРСТВУ

Сјужнокорејског неба на банатско

ЗРЕЊАНИН: Једрењем по небу и скоком падобранаца прекјуче је, на Аеродрому “Ечка”, надомак Зрењанина, свечано отворено 57. Национално отворено првенство Србије у ваздухопловном једриличарству, које ће трајати до 13. августа. Вешт и искусан са једрилицама наставник Бела Печи, један од најстаријих такмичара овогодишњег шамипоната, демонстрирао је окупљеним грађанима како се са овим лаганим летелицама покорава небо. Управљао је једрилицом марке ДГ 300, словеначке производње, са ознаком ЗР, а његов лет хвалиле су и Белине колеге које су га посматрале. Уследили су и падобрански скокови са висине од 1.000 метара. Павле Миленовић – Паја и Слободан Марковић –Боба, Зрењанинци иза којих је огроман број скокова и акробација на небу, измамили су аплаузе присутних својим, за њих уобичајеним подвигом. Домаћин 57. првенства је Аероклуб “Зрењанин”, са традицијом дугом 82 године, један од

сциплини. Словенци су се опре- Словен Градеца. Дошао је са једелили за Аеродром “Ечка” јер дрилицом ДГ 100, како каже, је, како кажу, изузетно квалите- најстаријом у Словенији и бивтан. шој Југославији. -Ово је изнимка, али нама чи-Био сам овде пуно пута, још у ни част. Овде можете видети време старе Југославије. Видим учеснике из Цеља, Новог Места, да се поново почело нешто деЉубљане, и других словеначких шавати. Ваш аеродром је одлиместа. На нашем првенству, иначе, учествује око 40 посада, а такмичиће се 35 једрилица. Дневно планирамо око 40 летова, пута 14 дана, колико траје првенство, па израчунајте колико ће их укупно бити. Ово једно од највећих такмичења забележних у задњих 40 година на Балкану – нагла- Такмичари пуни ентузијазма сио је Бановић и додао да се на чан, али је проблем недостатак овдашњем аеродрому налазе и пара. Мада, видим да све креће експерименталне, наменски пра- на боље. Пре пет година када вљене једрилице из Чешке. смо били, чинило се да је лошиМеђу учесницима првенства је. Потрајаће, ипак, све то јер ваСрбије у недељу, предвече, зате- ша техника је остала на нивоу од кли смо и Бранка Благојевића, раније, млади немају пара да би се школовали, а старији једриличари су све старији – говори за “Дневник” Алојз који се једриличарством бави већ 41 годину, што му, по његовом казивању, представља начин живота. А, и сигурније се, вели, осећа у ваздуху него на земљи. Иначе, Аероклуб “Зрењанин” ће, захваљујући 57. Националном отвореном првенству у ваздухопловном једриличарству, моћи да потврди да његови досадашњи Једрење по плавом небу као изазов бројни успеси нису били нимало случајни. Од оснивања, 1929. гонајуспешнијих у земљи, што је и рођеног Сарајлију, а иначе члана дине, аероклуб своју делатност био разлог да Ваздухополовни Аероклуба “Зрењанин”. Благоје- обавља у четири секције – за савез Србије организацију овако вић је професионални пилот, за- аеромоделарство, падобранство, значајног догађаја повери упра- послен у јужнокорејској нацио- ваздухопловно једриличарство и во њему. Председник клуба Ја- налној компанији, али је, само моторно летење, као и у ваздухогош Бановић казао је да се др- због овог догађаја, узео две не- пловној школи. У свим дисцижавни шампионат Србије у ва- деље годишњег одмора и запу- плинама Зрењанинци су до сада здухопловном једриличарству тио се у Банат. А, на словенач- постизали врхунске резултате. први пут, одржава заједно са пр- ком првенству ће наступити -У аеромоделарству 1990. бивенством Словеније у овој ди- Алојз Медвед – Медо (58) из ли смо организатори Европског

првенства, а следеће године били смо домаћини Светског шампионата. Аеромоделари су увек били у врху са резултатима, како у бившој Југославији, тако и касније. Ове године наш члан Светозар Гостојић освојио је државно првенство Србије, а на

појединачном Европском првенству за јуниоре припало нам је треће место. Заузели смо и прву позицију у екипној конкуренцији са моделима на погон гумом – представља досадашњи учинак Аероклуба “Зрењанин” његов председник Јагош Бановић, иначе 2009. добитник “Златног орла”, највишег признања Ваздухопловног савеза Србије за постигнуте резултате у једриличарству. У падобранству, члан овог клуба Милан Димић био је четири пута светски првак, чак 13 пута државни рекордер и репрезентативац више од сто пута. Одлични су резултати и када је у питању моторно летење. Иштван Сабо и Милан Милошев су пре две године такође добили “Златног орла” за постигнуте резултате у тој дисциплини. -Наша ваздухопловна школа била је, а и сада је, расадник врхунских кадрова који као пилоти светских авиокомпанија лете на свим међународним ваздухопловним дестинацијама – вели Бановић. Ж. Балабан

ПЛАТА ЗА ПЕЋИНАЧКЕ ВЕЗИЉЕ

Рукотвориненапоклонстранцима ПЕЋИНЦИ: Етно мрежа покренула је у оквиру јавних радова пре више од месец дана израду традиционалних везова у којој учествују и Пећинчанке. Општина је партнер у реализацији овог пројекта и обезбедила је просторије за рад, а везиље добијају фиксну плату. - Ангажовано је пет жена, а ускоро ће нам се придружити и две жене са инвалидитетом. Поред тога што обезбеђујемо приходе женама које раде, чувамо и вез од заборава. Наше баке су нас овоме научиле и не бисмо волеле

да се то заборави. Сада радимо столњаке, а прошлог месеца смо радиле јастучнице. Ова идеја је одлична, али је веома важно и да надлежне институције схвате потенцијал овог пројекта и омогуће да се он настави - истиче координаторка пројекта Јасмина Поповић. Радови пећиначких жена, али и жена широм Србије које су укључене у овај пројекат путем Етно мреже, постају поклони за госте из иностранства, чиме се широм света промовише једна од традиционалних вештина српских жена. Ј. А.


crna hronika

dnevnik UTOKUFORMIRAWETIMAODBRANEOPTU@ENOG BIV[EGKOMANDANTAVRSPREDHA[KIMTRIBUNALOM

Mladi} u sudnici u septembru? Odr` av aw e prv e stat us ne konferencijeuslu~ajujednog odnajpozantijihha{kihoptu`en ik a, nek ad a{ weg ratn og komandanta Vojske Republike SrpskepenzionisanoggeneralaRatkaMladi}a,moglobise o~ekivati po~etkom septembra, procewuju u krugovima odbrane. Beogradski advokat Milo{ [aqi},na~ijemimenovawuu

RatkoMladi}

tro~lani tim svoje odbrane pred Ha{kim tribunalom insis tir a okriv qen i gen er al Mladi}, ka`e da bi na prvoj stat us noj konf er enc ij i sud treb al o da opred el i vrem e trajawapripremnefazezapo~etak glavnog pretresa, pri ~emu }e optu`ba i odbrana imatimogu}nostdaseizjasne o vremenu koje im je za to potrebno. O~ekivawa su, navodi [aqi},dabipripremnafaza mo`da mogla trajati najmawe odgodinudogodinuipo,sobziromnaslo`enostpredmeta. Po wegovim re~ima, nakon {to je potvr|eno imenovawe beogradskog advokata Branka Luki}a za prvog Mladi}evog braniocapredHa{kimtribunalom,utokujepostupakimenovawadva~lanabranila~kog tima.[aqi}dodajedaseo~ekujedaunarednomperiodubude re{eno o predlogu za imenovawe Aleksandra Mezjajeva iz Rusije, koji bi, tako|e po Mladi}evom izboru, trebalo da bude jedan od dva ~lana timaodbrane.

–Kolikosamupoznat,povodomnekihranijejavnoizre~enihkritikaMezjajevauvezis Ha{kim tribunalom, oni su mu tra`ili da to objasni. Po mojimsaznawima,onjeume|uvremenu poslao obja{wewe – izjaviojeju~eadvokat[aqi} za“Dnevnik”. Po weg ov im re~ im a, privremeni branilac po slu`benoj du`nosti, koji je odlukom Trib un al a bio postavqen Ratku Mladi}uzazastupaw e pril ik om weg ov og prv og p o j a v q i v a w a , prim io je dok umentaciju u vezi s predm et om, uz obavezudajepreda izab ran om bran io c u nak on imen ov aw a. Potom,trenutkakad imenovanibranilac Luki} primi d o k u m e n t a c i j u , po~ iw e da te~ e rokodmesecdana ukojembiontrebal o da podn es e Trib un al u sve podneske na koje odb ran a, shodn o pravilima, ima pravo u toj fazipostupka. Podsetimo,prilikomprvog poj av qiv aw a pred Ha{ kim tribunalomoptu`enigeneral Ratko Mladi} je navode optu`nic e Tu` il a{ tva Ha{ kog tribunala, kojom su mu na teret stavqena „krivi~na dela ratnih zlo~ina: zlo~in protiv ~ove~nosti, genocid i kr{ewe zakona i obi~aja rata tokom  oru`anih sukoba od 1992.do1995. godineuBosnii Herc eg ov in i“ naz vao „gnusnimoptu`bama“. Tako|e,prilikomprvogpojavqivawa,Mladi}je,isti~u}idazasvogadvokata„nepriznaje branioca po slu`benoj du`nosti“, odbio da bez prisustva u sudnici svojih izabranih branilaca ka`e bilo {tauvezispredmetomioptu`nicom. Pretpretresni sudija je tada, shodno utvr|enim pravilimaTribunala,konstatovao da se „okrivqeni izjasniodanijekrivposvimta~kamaoptu`nice“. J.J.

NAPRAVOSLAVNOMGROBQUUSANADU

Devoj~ica spomenike okre~ila u plavo ^okanskapolicijajerasvetlila sve okolnosti doga|aja i utvrdila da je dvanaestogodi{ wa dev oj~ ic a pros ul a farbu i kre~ plave boje po nadgrobnim spomenicima na PravoslavnomgrobquuSanadu,kod^oke.

Dev oj~ ic a je pros ip aw em farbeikre~ao{tetila{est nadg robn ih spom en ik a. O ovom doga|aju policija je izvestila Vi{e javno tu`ila{tvouZrewaninu,navodiseu saop{tewuPUKikinda. M.Mr.

OTKRIVENOPRIKONTROLISAOBRA]AJAKODPADEJA

Revolver kod suvoza~a, pla{qivac u stanu

Pril ik om kont rol e sao bra}aja kod Padeja, ~okanska policijajeupetak,29.jula,u putni~komvozilukodsuvoza~a Steve P. (1946) iz Ostoji}eva, prona{la revolver nepoznate marke s pet metaka. Naosnovunaredbeistra`nog sudije Osnovnog suda u Kikind i, pret res om stan a kod Steve je prona|eno jo{ {est metakazarevolveri64koma-

da municije za pi{toq pla{qivac. Policija je saop{tila da je od Steve P. oru`je privremeno oduzetoida}eprotivwegabiti podneta krivi~na prijava zbogosnovasumwedajepo~inio krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materijala. M.Mr.

EKSPLOZIJAUNI[KOJZGRADI

Starica povre|ena u liftu U eksploziji u liftu lak{e jepovre|enaBranislavaN. (79) iz Ni{a, saop{tila je ju~e ni{kapolicija. U policiji nisu saop{tili detaqeoincidentuuUlicihajduk Stanka 8, kao ni podatak o

kakvoj je eksplozivnoj napravi re~. Incident se dogodio proteklogvikenda,usubotupopodne, a u policiji napomiwu da rade nautvr|ivawusvihokolnostio tomdoga|aju. (Tanjug)

utorak2.avgust2011.

13

JU^EUJUTRUINCIDENTUNOVOMSADU

Razbijena stakla na Islamskom centru Nep oz nat i po~ inioci su u no}i izme|unedeqeiponedeqka,oko3.30~asa, razbili prozore na Islamskomcentruu Futo{koj ulici 61. Dok su se vern ic i spremalizajutarwu mol it vu, koj om se obel e` av a po~ et ak svetog meseca Ramazana,petoricahuligana su bejzbol palicamarazbilistaklo na ulaznim vratim a i na izl og u M u s l i m a n s k o g omladinskogkluba. Glavn i imam u Novom Sadu Fadil Murati rekao je da su vern ic i vid el i po~iniocealidasu sepla{ilidaiza|u izobjekta. –^ulismotrijakaudarcaiprvosmo pomislilidasumo`da razbijali kola, dala se u poteru za nap ad a~ im a, ali ih, na`alost, nisuuhvatili. Ondodajedaposledwe~etirigodin e nij e bil o nik ak vog inc identa i da su neprij atn o izn en a|eni ovim nasilni~kim~inom. – Mislili smo da je vreme kada smo se bojali za svoj u bezb edn ost pro{ lost, ali smoo~iglednopogre{ il i. Ovo je napadnakompletnu mus lim ans ku zajednicukoja`iviuNovomSadu– izme|u ostalog je Foto:N.Stojanovi} rekaoMurati. ali je jedan vernik iza{ao i napada pozvali smo policiju, SekretarMuftijstvanovovideopetmladi}aspalicama koja se vrlo brzo pojavila na sadskog Mirza Murati izja–ka`eMurati.–Odmahnakon licu mesta, obavila uvi|aj i vio je da u napadu nije na~iwenavelikamaterijalna{teta,alijeoceniodajetoshva}eno „ne kao napad na IslamEgere{i:Huliganinaru{avaju skuzajednicukaoinstituciju, skladansu`ivotitoleranciju negokaonapadnamuslimane” Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i najojerseincidentdogodionapo{trijejeosudioincidentukojemsunepoznatipo~ionioci ~etku meseca Ramazana.  To je razbilistaklanaprostorijamaIslamskogcentrauNovom meseckadamuslimanipostei Sadu, kao i izlog na prostorijama Muslimanskog omladin„pos ve} uj u se Bog u duh ovn o, skogkluba. telesnoiumno”,rekaojeMu„Ovakvihuliganskiispadinaru{avajuono{tovelikaverati,idodaodajevernicima, }ina gra|ana Vojvodine gradi i ~uva, a to je skladan su`ikoji su zbog tog napada vrlo vot,tolerancijaime|usobnouva`avawe„,naveojeEgere{i upla{eni, re~eno da ne dolausaop{tewuzajavnost. ze na prvu jutarwu molitvu PredsednikSkup{tineVojvodinejeistakaodasvakigra„dabiizbeglieventualnono|aninSrbije,bezobzirananacionalnuiliverskupripadvinapadhuligana”. nost,moradaseose}abezbednoidaimajednakapravakaoi Muratijeizrazionaduda}e sviostali.Onjeizrazioo~ekivaweda}enadle`nidr`avpolicija ovoga puta otkriti ni organi u {to skorijem roku otkriti i procesuirati vipo~inioce tog nedela, i naponovnikeovogincidenta. menuo da jo{ nisu prona|eni Egere{ijepodsetionatodajeuprethodnomperiodupohuligani koji su pre tri godilicijapokazalavelikuodgovornostiodlu~nosture{avawu nerazbilistaklanaprostorislu~ajevakojiizazivajuverskuilinacionalnumr`wuinejamaIslamskezajedniceuNotrpeqivost,tedao~ekujeda}eiubudu}esvakokopoku{a vomSadu. daihizazivabitisankcionisan. PolicijskaupravauNovom „Kao gra|anin multinacionalne, multikonfesionalne i Sadu navela je u ju~era{wem vi{ejezi~neVojvodineposebnosamzabrinut{toseovakav saop{tewu da intenzivno raincidentdogodiouvrememesecaRamazana,velikogpraznidinapronala`ewuizvr{ilakakojibina{isugra|animuslimanskeveropispovestitrecatogkrivi~nogdelainarabalodaproslavqajuumiruiuskladusasvojimobi~ajima„, svetqavawu okolnosti doganaveojeEgere{i. |aja, koji je nadle`ni tu`ilac okval if ik ov ao kao nasilni~kopona{awe.

DVOJEUHAP[ENOUPROKUPQU

Osumwi~eni da su gajili marihuanu Prokupa~ka policija uhapsila je dve osobe i podnela optu`nicuprotivtre}ezbogsumwedasuuseluDowaToponica kod Prokupqa gajili marihuanu, saop{teno je ju~e. Kako je navedeno, pripadnici policije su prilikom pretragewiveuvlasni{tvuT.S. (31)prona{lidvebiqke te opojne droge, bruto te`ine oko 400 grama. Slu`beniciMinistarstvaunutra{wihposlovazateklisuubliziniwiveiS.I. iD.S. ipriveliihzbogsumwedasebavenedozvoqenomproizvodwomistavqawemuprometopojnihdroga,javilajeagencijaBeta. Protiv vlasnika wive }e, posle ve{ta~ewa, biti podneta krivi~naprijava.

LigasocijaldemokrataVojvodine zatra`ila je ju~e od nadl e` nih org an a da hitn o prona|u one koji su razbili stak la na pros tor ij am a Islams kog cent ra u Nov om Sadu, i naglasila da su huligani na{em dru{tvu naneli mnog o {tet e. LSV je najo - {trije osudio taj napad, oceniv{i da je taj ~in utoliko stra{niji kada se uzme u obzir „da su {tetu napravili huligani bejzbol palicama i da su se vernici pla{ili da iza|u i spre~e ih“. U saop{tewu ta stranka podse}a na to da se napad dogodio na po~etkuRamazana,idodajedatakavscenarioumnogomepodse}ana2008.godinukadasurazbijane pekare ~iji su vlasniciAlbanci. „To je isti scen ar io iz mra~nihdevedesetih,zbogkojeg su Vojvodinu napustile na hiqadeMa|ara,Hrvataipripadnika drugih nacionalnih zajednica“, navodi LSV. „Brzim hap{ewem i o{trim kaznama za po~inioce tog gnusnog dela dr`ava }e pokazati dabrinezasvesvojegra|anei danikoinigdeuSrbiji,anaro~itoneumultinacionalnoj i multikonfesionalnoj Vojvodini, ne sme da se pla{i i dabudeugro`en„. LSV isti~e da su huligani mnogo puta prethodnih godina, a naro~ito posledwih nekoliko dana, na{em dru{tvu nanelimnogo{tete. I Lib er aln o-dem ok rats ka partija osudila je ju~era{wi napad na Islamski omladinskiklubuNovomSadu. „Srbija mora pokazati da po{tuje razli~itosti, {titi svakogpojedincaikolektivi u sklad u s tim grad i svoj u evropsku budu}nost”, isti~e se u saop{tewu Komeserijata LDP-azaqudskaprava. Ta stranka je zatra`ila od MUP-adaprona|epo~inioce „nerazumnog ~ina” i izrazila `eqewe{tojenatajna~inu Srbiji obele`en po~etak Ramazana. G.^.

LESKOV^ANINMESECDANAIZABRAVE

U pritvoru zbog iznude Istra`ni sudija Osnovnog suda u Leskovcu odredio je pritvor od mesec dana T. N. (28) iz tog grada, kojijeizvr{iokrivi~nodeloiznude, dok za wegovim sau~esnikom policija i daqe traga, saop{teno je iz Policijske uprave u Leskovcu. SumwasedasuT.N.ijo{jedna nepoznata osoba putni~kim vozilom marke „ford mondeo” prepre~iliputizaustavilivozilokojim je upravqao o{te}eni. Wih dvojica su upotrebom sile primorali o{te}enogdau|euwihovovozilo,

a zatim ga odvezli do Svetoilijskog grobqa u Leskovcu, gde su ga tukli rukama, nogama i metalnom {ipkom da bi ga naterali da potpi{e priznanicu na ime navodnog dugaod700evra. Po{to je o{te}eni potpisao priznanicu,dvojicanapada~asumu pretiladadoga|ajnesmedaprijavinadle`nimorganima,azatimsu seliuautomobilioti{liupravcuLeskovca,awemujezbogpovredaukazanalekarskapomo},navedenojeusaop{tewu. (Tanjug)


SVET POZNATIH

utorak2.avgust2011.

c m y

14

dNEVNIk

НАJСКУПЉАВЕНЧАЊАПОЗНАТИХ

С ат е н ,  д р а г у љ и и шампањац П

ознатииславни,ониизсветафилма,музике,саманекенских писта, бизнисмени са високим банковним рачунима који воле гламур, велике журке, скупу одећу, најфинијишампањациделикатеснутрпезучестонасвадбенипирпотрошеимилионе долара. Ево„Форбсове“листенајскупљихвенчањапознатих.

ХаљинапринцезеДајане адасепринцезаДајанаудавалазапринцаЧарлса1981.гоК дине,копијењеневенчаницепојавилесусеупродајиурокуоднеколикосати,аодЕлизабетЕмануелкојаједизајнирала

тухаљинуиданданассетражерепродукције.

КопијаКејтинe венчанице сашивена запетсати ада је Кејт Мидлтон изашла из “Ролс Ројса” пред ВестминстерскомопатијомуЛондону,читав тимједнекројачкерадњебаК циосенапосао исашиокопијуКејтиневенчаницезасамопетса-

ДејвидиВикторијаБекам

НиколКидман иКитУрбан Потрошилиоко250.000 долара Венчалисусеујуну2006.године у Сиднеју у цркви која је билаукрашенастотинамасвећа ицрвеногцвећа.ГлумицасепојавилауРолс-ројслимузини.На свадбијебилооко 200гостију.

МаркЕнтони иДејанараТорес Потрошилиоко500.000 долара НатајнојцеремонијиуЛасВегасу венчали су се 2000. Обновилисусвојезавете2002.уПортоРикунавећојилуксузнијојцеремонији.Парсеразвео2004.

њеМарсиКарси. Џенјеносила Лоренс Стил венчаницуиМанолоБланиксандале. Парсеразвео2005.

ТориСпелинг иЧарлиШенијан Потрошили1милион долара

ници. Пар се развео 2006. године.

Венчалисусе2004.навелелепномимањуТоринихродитељауЛосАнђелесу.Парсеразвео2006.

Потрошилиоко1,5милионa долара

ДоналдТрамп иМеланијаНас Потрошилиоко1милион долара

Потрошилиоко500.000 долара

Венчали су се 2005. у цркви поред мора на Палм Бичу. МеланиајеносилавенчаницуКристијанДиорасачињенуод1,500 кристала.Званицекојихјебило око400суприсуствовалепријемукојисеодржаонаТрамповом имањуМар-а-Лаго.

Венчалисусеујуну1993.годинеуцрквиСв.Томаса наМенхетну.Певачицајеносилавенчаницу

Потрошилиоко1,5милионa долара

МарајаКери иТомиМотола

ПирсБроснан иКилиШејСмит Потрошилиоко1,5милионa долара

ЕшлиЏади ДариоФранкити

Бивши Џејмс Бонд глумац Пирс Броснан, оженио се телевизијскомновинаркомКилиШеј Смит у августу 2001. у ирском замку. Тортајебилапоугледунаону којасеслужиланавенчањуЏонаФ.КенедијаиЏекиОнасис.

Потрошилиоко750.000 долара

ЕдиМарфи иНиколМичел

ГлумицаЕшлиЏадишкотски возач Дарио Франкити венчали су се 2001. у дворцу Скибо у Шкотској.ЕшлијеносилаАрманивенчаницудокјењенизабраникносиокилт.Венчањусуприсуствовали Селма Хајек као и бројнивозачиформуле1.

Потрошили1,5милионa долара

ВереВенг. Гостисубили, између осталих, Брус Спрингстен и РобертДеНиро. Развелисусе 1998.

Дејвиди ВикторијаБекам

ТајгерВудси ЕлинНордегрен

Уоктобру2004,сусевенчали на тајној церемонији на Барбадосу.Вудсјеизнајмиочитавхотел и једину хеликоптер чартер

МадонаиГајРичи

Мадона,попиконаиГајРичи филмскиредитељвенчалисусе удецембру2000.узамкуСкибо уШкотскојгдејепаррезервисао двадесет и једну собу за своје почаснегостепопутГвинетПалтроу, Стинга... Мадонајеносила дијамантску тијарукојујеједном носилаипринцезаГрејсодМонакадокјеРичиносиокилт.

ЕлизабетХарлииЕрунНујар

ПолМекартнии ХедерМилс

ЕдиМарфиожениојеНикол Мичел у марту 1993. у Плаза хотелу у Њујорку. Међу гостима су били Брус Вилис, Деми Мур(ДемиМооре)... Цвећекоје је китило простор где се одржалослављеМарфијекаснијепоклониооближњојбол-

ЛајзаМинелииДејвидГест

виноградима.Агилерајеносила Кристиан ларош венчаницу у шпанском стилу. Венчању је присуствовалаШеронСтоункао и бројне друге званице којих је билооко150.

ЕлизабетТејлор иЛериФортенски Потрошилиоко2милионa долара Елизабет Тејлор се удала за 20годинамлађегЛеријаФортенскогуоктобру1991.године.Тоје билоњеноосмовенчањеињен седмимужзатоштосезаРичардаБартонаудаладвапута.ВенчањесеодржалонаимањуМајкла Џексона. Џексон је предао младукојајеносилабледожуту Валентиновенчаницу.

ТомКрузи КејтиХолмс ЕлтонЏониДејвидФурниш

компанијукојајебиланаострву. Присуствовалојеоко120гостију: МајклЏордан, ЧарлсБаркли ...Парјеразмениозаветеубелимпагодамаукрашенимружама.Теквенчани,ноћсупровели наВудсовојјахти.

МајклДагласи КетринЗитаЏоунс Потрошилиоко1,5милионa долара Пар се венчао у новембру 2000.уПлазахотелууЊујорку. МеђугостимабилисуШонКонери, ЏекНиколсон, МајклКејн...

ЕлтонЏони ДејвидФурниш Потрошили1,5милионa долара Судбоносно „да“ рекли су у децембру 2005. у Виндсор’с Галдхол вили. На пријему од преко 600 званица пио се винтаж пинкшампањац.

КристинаАгилера и ЏорданБретман Потрошилиоко2милионa долара Венчали су се у новембру 2005. године у Напи, у Стаглин

Потрошилиоко2милионa долара Венчалисусеновембру2006. уИталији.Међугостимасубили ВилСмит, ЏениферЛопез, ВикторијаиДејвидБекам. Кејтије носилавенчаницуЂорђаАрманија.

ЕлизабетХарли иЕрунНујар Потрошилиоко2,5милионa долара Елизабет Харли се удала у марту 2007. године за индијског бизнисмена Еруна Нујара на екстравагантној дуплој церемонији. Венчању су присуствовалиЕлтонЏонидизајнер ВалентиногдејеглумицаносилавенчаницуДонателеВерсаћеДруга,традиционалнаХинду церемонија се одржала у Индији.

Потрошилиоко3милионa долара Полихедерсе венчаоујуну 2002.уцрквиСветогСалвадора у Ирској. Славље је било у индијском стилу које су пратили играчи у идијским хаљинама, а послужена је и индијска гозба.

ЛајзаМинели иДејвидГест

Венчали су се у јулу 1999. у једном замку близу Даблина. Парсепојавиокаокраљикраљица вечери седећи на позлаћеномтронуодцрвеногсомота. Званицесумораледасепојаве уцрно-белојкомбинацији.ЗазабавујебиозадуженЕлтонЏон.

Потрошилиоко3,5милионa долара

БредПити ЏениферЕнистон Потрошилиоко1милион долара НиколКидманиКитУрбан

ТомКрузиКејтиХолмс

Уд а л а с е п р и н цез а З а р а

ПолМекартни и ХедерМилс

Потрошилиоко800.000 долара

Пар се венчао 2000. у Малибуу на имању ТВ продуцентки-

ти! Британска кројачка фирма “Алтерасион Бутик“ наручила је за овајмодел10метарапоставе,десетметаратилазавео,15метарасатенаичетириметарачипкезаоко1.000фунти(1.700долара).

Добитница оскара Лајза Минели и продуцент Дејвид Гест венчали су се у марту 2002. у Њујорку.КумјебиоМајклЏексон, аглавнадеверушаЕлизабет Тејлор. Званица је било преко 500. ВИП госте забављаојеТониБенеткојијепредао поклончиће младенцима упаковане у сатенске кутијице за слаткише украшене натписомЛајзаиДејвид,заувек.Пар серазвеоследећегодине.

ара Филипс,унука британске краљице Елизабете ДруЗ ге, удала се у суботу за рагби звезду Мајка Тиндала. Венчање је обављено у катедрали Кенонгејт Кирк у Един-

бургу, у Шкотској. Британска краљевска породица поново се нашла на окупу,само три месеца после спектакуларног венчања принца Вилијама и принцезе Кејт Мидлтон. Млада је блистала у венчаници боје слоноваче,коју је за њу дизајнирао шкотски креатор Стјуарт Парвин,на глави је имала дугачак вео,а испод њега дијамантску тијару,коју је добила на поклон од своје мајке, принцезе Ане. Зара и британски спортиста били су у вези неколико година, а вест о веридби објавили су прошле године. Поред невестине баке,краљице Елизабете Друге,венчању су присуствовали британски принц Чарлс са супругом Камилом, принц Хари, али, сасвим очекивано, највећу пажњу изазвао је долазак принца Вилијама и његове супруге Кејт,која је на себи имала елегантан беж комплет.


dru[tvo

dnevnik

VojvodinaMeka zaprivatnike

Lakazarada mamiiosnovce smatrajusesamotrenutnimneuspehom, {to „navla~i“ na daqe poku{aje.Velikibrojqudises vremenom potpuno posveti kla|ewu,svepodre|ujutomeizapostavqajuporodicuiposao. Termin «ovisnost» donedavno se upotrebqavao za hemikalije

kao {to su alkohol, droge ili sna i Hercegovina gde postoji nikotin.Istra`ivawasu,me|ujedna kladionica na 2.500 statim,pokazaladaikockawemonovnika. Procewuje se da u Sr`eprerastiuzavisnostkadaje bijinajednukladionicudolazi osobazavisnaoaktivnostikoja 4.300 gra|ana {to govori koliproizvodi vrlo sli~ne efekte kojekockanana{improstorikao i droga. Svetska zdravstvemauzelamaha.Danassequdima na organizacija je jo{ 1980. gonudi veliki izbor razli~itih dine definisala kockawe kao kockarskih igara koje plene na bolest poreme}aja navika imsvakom koraku. Naj~e{}e se pulsa, kao oboqewe sli~no kocka predstavqa kao „mali kleptomaniji, piromaniji i ulog-ogromnazarada“. drugim bolestima zavisnosti. - Deluje jednostavno, tim pre Sve je vi{e tinejxera koji s {tosupitawazaistalaka,{to kockom po~iwu jo{ u {kolskoj dodatno privla~i qude da okuklupi. {ajusre}u-ka`e - Novac koji sociolog TomiSo c i o l  ogTo m i s lav detedobijeodroslavZori}.-QuZori}:„Qudeje diteqa za kupodejeuvekprivlavinuu`inepone~ila mogu}nost uvekprivla~ila kadzavr{iukoclake zarade bez mogu}nostlake karskoj ma{ini. nekog posebnog za r a d ebezne k og [to zbog `eqe truda, a u kriposebnogtruda“ da se „zaradi“, znim vremenima {to zbog drunovac jo{ vi{e {tvenog okr`ewa  gde je novac dobijanazna~aju.Sportskoklapostao va`niji od drugih vred|ewe dugo je smatrano bezazlenosti, ali  sa kla|ewem, rulenim oblikom kockawa koje se tomilipokerompo~iweseve} povezivalo sa navija~kim strau osnovnoj {koli. Kao i kod stimaivelikomqubavizafudsvihdrugihbolestizavisnosti, balom.Me|utim,danasseklade nijelakoodreditigranicukada ionikojeovajsportinezaniigra po~iwe da se pretvara u ma,ajediniciqjekakodo}ido ovisnost.Bolestsemanifestukombinacija koje mogu doneti jetekkada~ovekvi{enemo`e veliku zaradu. Na to koliko se da kontroli{e svoje pona{awe izgubimalokorazmi{qa. ikadaga,semkocke,ni{tadruKako ka`e na{ sagovornik, go ne interesuje. Tada vi{e i kla|ewe je za jedan broj qudi nijeva`ansamnovacidobitak, kao droga: s vremenom toliko „u|eukrv“da~ovekpostaneza- ve} strast postaje sama sebi ciq, a uzbu|ewe koje kockawe vistanodovakvihigara.Ponese donosi neuporedivo je sa bilo po~etni~kasre}aidobicinovca,pakasnijigubici,kojipone- kojimdrugimuzbu|ewemiintekad zna~e i gubitak krova nad resovawem-ka`eTomislavZori}. J.Barbuzan klavom, automobila, nakita...

(Ne)ustavnost zakonaoelektronskoj komunikaciji Poverenikzainformacijeodjavnogzna~ajaiza{titu podataka o li~nostiRodoqub[abi} zatra`io je od Ministarstva kulture i informisawa da produ`i vreme za raspravuoPravilnikuotehni~kimzahtevima za ure|aje i programsku podr{kuzazakonitopresretawe elektronskih komunikacija. [abi} je ocenio da se Pravilnikom aktuelizuju idodatnozao{travajupitawa,zbogkojihjeUstavnomsuduSrbijepodnetpredlogzaocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, ZakonaoVojno-bezbednosnojagenciji i Zakona o Vojno-obave{tajnojagenciji. -Osporilismoustavnostpojedinihodredbitihzakonazbog toga {to one predvi|aju mogu}nostodstupawaodtajnostisredstava komunikacije, ne samo na osnovusudskeodluke,negoibez odlukesuda,kadajetakvamogu}nost propisana zakonom, odno-

15

DR@AVNOSREDWE[KOLSTVOUSRBIJIDOBIJAOZBIQNOGKONKURENTA

MLADIIKOCKA

Dalizbogekonomskekrizei sve ve}eg siroma{tva, da li zbog suvi{e slobodnog vremena utokuletailizbog„mode“,ali prema nekim nezvani~nim procenamaSrbijajeprivrhuliste kockom „zara`enih“ evropskih zemaqa,aisprednasjesamoBo-

utorak2.avgust2011.

-^estosebezobjektivnogi nedovoqnoguvidapresu|ujeda priv atn e {kol e ne rad e ozbiqno i da je pla}awe {kolarinegarancijada}eu~enik i zavr{iti {kolu bez obzira naredovnostpoha|awaipokazanoznawe,alitonijeta~norekao je nedavno, govore}i o polo`aju privatnih sredwih {kolauna{ojzemqi,predsednikZajedniceovih{kolaNikolaTesla.-Svimipojedina~no, a i na nivou Zajednice nastojimo da afirmi{emo na{ radirezultatekakobiseu~enici opredeqivali za upis u na{e {kole. Trudimo se i da imponudimozanimawakojaih interesuju, jer to je jedan od preduslova dobrih rezultata. Namauprilogidei~iwenica da su odeq ew a u priv atn im {kolama mawa i da je u wima maksimalno 20 u~enika, {to nas tavn ic im a olak{ av a rad, pa mogu da budu daleko uspe{nijiisboqimrezultatima. Ina~e,una{ojzemqirazvoj privatnog sredweg obrazova-

priv atn a sredw a {kola. Uprivatnimsredwim {kol am a rad i se po nac io n aln im nastavnim planovimaiprogramima,takodasuiwihovediplome izjedna~ene s dr`avnim, ali im je prednost {to su, za razl ik u od dr` avnih, koje su kao deo velikogisamimtim tromog sistema nedov oqn o pril ag odqive zahtevima tr`i{ ta, priv atn e {koleustawudaveoma brzo reaguju na novepotrebe. - Dan as, u svet u tehn ol og ij e, obrazovnepotrebesemewajusvakidanisvaka stat i~n ost se pla}azastojemuproizvodwii radu,paupravozatorazvijene dr`ave ra~unaju na svoje privatne{kolekojesuustawuda

TrenutnouSrbijipostoji45registrovanihi akreditovanihprivatnihsredwih{kola,aodtog broja~ak20jeuVojvodini,istotolikoihjei uBeogradu,dokuNi{u,Smederevu,[apcu, NovomPazaruiJagodiniradipojedna wa traje ve} dve decenije, a trenutno postoji 45 registrovanihiakreditovanihprivatnih{kola.Odtogbroja~ak20 jeuVojvodini,istotolikoih je i u Beogradu, dok u Ni{u, Smederevu,[apcu,NovomPazaru i Jagodini radi po jedna

uzpomo}svojihobrazovnihpotencijala veoma brzo stvore nov e obraz ovn e prof il e i programe-ka`epotpredsednica Zajednice privatnih sredwih {kola Senka Mazi}. - U tim zemqama privatne sredwe {kole su va`an deo obrazov-

nog sistema i one svojim programskimsadr`ajemobezbe|uju da u~enici ostvaruju `eqe shodno svojim sposobnostima, mog u}n os tim a i pot reb am a. Veoma~estousvetuove{kole nemaju programe kao dr`avne, ve} presti`ne programe koji obezbe|ujusticaweboqegznawa.Decakojojsupotrebniposebnapa`waidinamikatako|e u ovakvim {kolama posti`u boqe rezultate jer u wima radedokazanivrhunskistru~waci sa sposobno{}u da u~enicimaprenesufunkcionalna znawa. Me|utim, po mi{qewu drugog potpredsednika ove zajednice Mirka Sari}a, u Srbiji i daqe vladaju predrasude kadajeupitawuraduprivatnim

sredw im {kol am a, dok je u svetu situacija sasvim druga~ija. -Privatne{koleurazvijenom svetu su zna~ajan faktor razvoja obrazovawa, ~esto su presti`neiuvelikojmeridoprinose razvoju naprednih zemaqa - istakao je Mirko Sari}.-Upro{lomvekuizna{e zemqe su mladi odlazili i u velikom broju postajali u~enici ovakvih privatnih {kola i privatnih fakulteta u inostranstvu. Oni su sada poznati i priznati stru~waci, nau~nici, politi~ari i to je jo{ jedna potvrda vrednosti ovakvih {kola i mi se trudimodajednogdanaikodnasbudetako. D.Deve~erski

INKLUZIVNIKAMPZADECUSASMETWAMAURAZVOJU

Sportomdoboqeg polo`aja Iako stasavaju sa hendikepomkoji}eihpratiti celog `ivota, zrewaninska deca sa smetwama u razvoju okupqena na jedinstvenom inkluzivnom kampu “^ardak 2011“ taj problem lak{e prevazilaze.Itozahvaqu}i,pre svega,Karateklubu“Zrewanin“ koji ve} ~etvrti put organizuje kamp ovakvog tipa, a ~iji je ciq ukqu~ivawe osoba sa smetwama u razvoju u sportsko - rekreativne aktivnosti, uz uspostavqaweinterakcijesawihovim vr{wacima koji nemajupomenutihneda}a. -Jedinismonaovimprostorimakojiusvomredovnomtrena`nom procesu organizujemo radsasportistimaometenimu razvoju. Za pet godina postigli smo mnogo, vi{e nego {to je iko o~ekivao, na zadovoqstvosvihnas,ideceirodite-

qa. Ink luz ivn i kamp ov i su idealna prilika da se sportisti iz redovne populacije i sportisti sa smetwama u razvojuzbli`e,upoznajuizajedno tren ir aj u. Zaj edn i~k i do` ivqaji uspeha, poraza, nadmetawa i radosti putem sportskih

aktivnostinana{emkampubrzo stvar aj u ose} aj e zaj edn i{tva, prip adn os ti i ravn opravnosti – obja{wava koordinator ovog programa Simo Salapura. Za brojne aktivnosti na ovogodi{wem kampu, poput radio-

nica ve{tina, kvizova, maskenbala, takmi~ewa uorijentiringubilisu zadu`enivolonteriTatjana Prpi}, Izabela Prec, Darko Trajlov i Radivoj Radovanovi}. Lekarski nadzor bio je poverendrIvanuLuki}u,apartnerinakampu kojijeod25.do31.jula na Deliblatskoj Pe{~ari okupio tridesetak sportista sa smetwamaurazvojuisportista iz redovne populacije, pored Ministarstvaomladineisporta, bili su jo{ i grad Zrewanin, JP “Vojvodina{ume”, Pokrajinski sekretarijatzasportiomladinu,zrewaninska Kancelarija za mlade, Udru`ewe “Suncokret“, Hendi sport, Olimpik sport sistem i Ordinacija medicine sporta “Sportrehamedika”. @.Balaban

VESTI snonazahtevnadle`nogdr`avnogorgana-podsetioje[abi}. PredlogomPravilnikaseta mogu}nost i dodatno pro{iruje pato,pooceni[abi}a,predstavqa ozbiqno odstupawe od ustavne garancije nepovredivosti pisama i drugih sredstava op{tewa.[abi}je,uzocenu,da neka re{ewa iz predlo`enog akta imaju izuzetan zna~aj sa stanovi{ta mogu}ih povreda osnovnihqudskihprava,sugerisao Ministarstvu da produ`i trajawejavnihkonsultacija.

Pe{adinciizRa{ke naKipru Pripadnici streqa~kog voda Druge brigade Vojske Srbije, koji }e i}i u mirovnu misijuUNnaKipar,u~estvujunazdru`enoj vojnoj ve`bi u  Ukrajini, uz jo{ 1.600 pripadnika oru`anih snaga iz 12 zemaqa. Na Kipar}e,ustreqa~komvoduizsastava12. pe{adijskog bataqona iz Ra{ke, oti}i dva oficira,13podoficirai21profesionalni vojnik, a misija na Kipru }e trajati od {estmesecidogodinudana. Pre Ukrajine, oni su imali dvomese~ne pripremeuSrbiji,komandirvodaikomandiriodeqewasui{liinadodatnuobukuu Slova~ku,aceovodje,potom,od13.do25.juna u~estvovao na ve`bi „Marinac 2011” u

Bugarskoj, koju je organizovala Evropska komandaOru`anihsnagaSAD. Pe{adinciizRa{kesu,tokomdvomese~neobukeuSrbiji,ovladaliznawimaizprimene me|unarodnog humanitarnog prava, unaprediliznaweengleskogjezika,obavili vakcinacije i izveli obuku u vo`wi u terenskimuslovima.

Tra`ili150miliona, dobili15 Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa izabralo je ju~euBeograduprojektezasufinansirawe uoblastiza{tite`ivotnesredineu2011. ~ijisunosiocinevladineorganizacije.Na konkursjepristigloukupno376prijava,a

Ministarstvo }e sufinansirati 52 projekatauukupnomiznosuod15milionadinara. Ministarstvo}esufinansiratiprojekte rukovode}i se utvr|enim aktivnostima za koje}eseopredeqivatisredstva,kriterijumima,principomregionalnezastupqenostiprojekataipravomdaprilikomrazmatrawa ne prihvati projekte organizacija i udru`ewakojesuuprethodnojgodinidobilifinansijskupodr{ku,ajo{uveknisuispunileugovorneobavezeilitasaradwanijebilanazadovoqavaju}emnivou. Ukupnasredstavakojasupotra`ivanaod Ministarstva za realizaciju svih predlo`enihprojekataiznosilasu156.373.416dinara,desetputavi{eodkonkursomopredeqenihsredstva.


SPORT

utorak2.avgust2011.

c m y

16

dnevnik

SREBRNI VATERPOLISTI VRATILI SE IZ KINE

MedaqapoklonSrbiji Srebrnivaterpolistivratilisuse uSrbiju.Posledugogleta,od[angaja do Mihena i onda do Beograda posle ne{to mawe od sata zaka{wewa, ~eli~napticasasrpskimigra~imaidelegacijom sletela je na aerodorom „Nikola Tesla”. Osvaja~e vice{amionske titule na Svetskom prvenstvu odr`anom u kineskom gradu [angaju do~ekalisurodbina,prijateqi,predstvanicimedijaipoklonicivaterpola.Zamenikgradona~elnikaBeograda MilanKrkobabi}jepozdraviovaterpoliste i ~estitao im na velikom uspehuostvarenomuKini. - Postigli ste izvanredan uspeh za kojistezaslu`niiskqu~ivovi,radujtemuseiu`ivajteuwemu,jernikome ni{ta ne dugujete. Va{a medaqa sija zlatnim sjajem, nas ste u~inili ponosnimidalinampoukudamajstorisvog zanatauvekumejudauradepravustvar. Pokazalistenamdasamotakomo`eda se pomogne i sebi i drugima - rekao je Krkobabi}uSve~anomsalonunaaerdoromu„NikolaTesla”.

Predsednik Vaterpolo saveza SrbijeVeliborSovrovi}jerekaodase reprezentacijavratilauzemquposle 25 dana izuzetnog zalagawa i drugarstva. -Dragomije{tosambiodeoovogizuzetnog tima kakav svaki predsednik Savezamo`esamodapo`eli.Naro~ito mijedrago{tosuovimomciupolufinalnom duelu sa Ma|arima pokazali kakav karatker imaju qudi iz moje zemqe-rekaojeSovrovi}. SelektorDejanUdovi~i}jo{jednom je iskoristio priliku da se zahvali igra~imanasvemu{tosuuradiliovogaleta. - Ovo leto je bilo najte`e u ovih {est godina od kada sam selektor reprezentacije. Okolnosti su bile te{keizatojeuspehjo{ve}i.Ostvarilismonajva`nijiciq,atojevizaza Olimpijske igre u Londonu i igrali smo u dva finala. Hvala momcima i `elimimdasedobroodmore,aondai mnogosre}euklubovimanajesen-rekaojeUdovi~i}.

Kapiten reprezentacije Vawa Udovi~i}jeistakaodajeosvojenamedaqa u [angaju poklon Srbiji i srpskom narodu. -Hvalaigra~imakojisuzaovihmesec i po dana pru`ili ne{to neverovatno. Pokazali su veliku borbenost i zalagawe u bazenu, drago mi je {to imam~astdabudemwihovsaigra~,kapiten i pre svega prijateq. Zahvalio bih se i stru~nom {tabu i qudima iz

Savezakojisunamomogu}iliodli~ne uslove za rad i dali mogu}nost da predstavqamo na{u zemqu - rekao je Udovi~i}. Onjedodaodajejo{jednaosvojena medaqa pokazateq kvaliteta koji reprezentacijaima. -Ostaoje`alzapropu{tenim{ansama,aliovojejo{uvekmladaekipa kojanijedostiglasvojzenit.Mislim dasmosazreliufinalusaItalijani-

maida}emounarednomperiodupokazatikolikovredimo.Voleobihdaodigramobarjo{jednovelikofinaleu ovom sastavu. Hvala svima koji su navijalizanasibodrilinas.Nadamse da }emo i daqe prezentovati Srbiju kao{toonatozaslu`uje.Ovapobeda je za Srbiju i srpski narod - rekao je Udovi~i}. G. Malenovi} Foto:F. Baki}


SPORT

c m y

dnevnik

utorak2.avgust2011.

17

PARTIZAN UO^I REVAN[ ME^A S GENKOM

Vaqak podmazan Partizanjespreman za revan{ za Genkom, utisak je koji provejava na posledwim treninzimacrno–belih.Atmosfera je radna, sve je podre|eno prolazudaqe. Trenira i Aleksandar Miqkovi},koji}esutranajverovatnije zauzeti mesto desnog beka, dok }e ispred wega, umesto po`utelogBabovi}a,bitiTomi}. Me|utim, mo`da bude i iznena|ewajertrenerStanojevi}hvaliimladeNikoluNinkovi}ai LazaraMarkovi}a. -Oniodpo~etkapripremadelujuozbiqnoiverovatno}ebiti u protokolu za me~. Treba nam jaka konkurencija u veznom redu–rekaojeStanojevi}. Genkjeprvomkolubelgijskog {ampionata savladao Ber{o sa OumaruAbubakar

Foto:F.Baki}

NOVOSA\ANI NA MINI-PRIPREMAMA

I Abubakar u Krivaji

Posle ju~era{weg zajedni~kog ru~ka u FC „Vujadin Bo{kov” u Veterniku, stru~ni {tabifudbaleriVojvodineotputovali su na petodnevne mini-pripreme u Krivaju. [ef stru~nog {taba Qubomir Ristovskinaputjepoveo21kandidata za prvi tim, a direktno u Krivaju je stigao s aerodroma „Nikola Tesla” najboqi strelac tima iz pro{log prvenstva OumaruAbubakar.Kamerunacje

svetiti:Vuli}evi}u,Brankovi}u, Smiqani}u, Pavlovi}u (bo~ni igra~i), Mojsovu, Trajkovi}u, Karanu, Kova~evi}u ({toperi),Medojevi}u,A|uruu, Stevanovi}u, Mito{evi}u, Mereba{viliju, ^ovi}u (vezni igra~i), Abubakaru, Ili}u, JaouiBilbiji,(napada~i). Ekipa }e trenirati dva puta dnevno, a za sutra je planiran kontrolnime~sistoimenimtimomod17.30~asova.PogonVoj-

Lazovi} operisao meniskus Mladi golman \or|e Lazovi} presko~i}e mini-pripreme u Krivaji.Razlogjetaj{tojemoraodabudepodvrgnutoperaciji meniskusa,pamupredstojioporavak.PoredwegauNovomsadu ostalisuZogovi},Novakovi},Mudrinskii[u{war. dobiopetslobodnihdanakojeje zbogprivatnihobavezaproveou domovini, a sada je ponovo u stroju. Naraspolagawu}eRistovski imati 18 igra~a i ~etvoricu golmana.Sa{aTodi}brinu}eo Supi}u,Jano{evi}u,Drini}ui Mijatovi}u, dok }e Ristovski, Jela~i}iVasiqevi}pa`wupo-

vodinevrati}eseuNoviSadu petak posle popodnevnog treninga,acrveno-beleusubotu,6. avgusta, o~ekuje generalna provera pred start {ampionata s ekipom iz Rumunije - UTA iz Arada.Tajme~bitrebalodase odigra na „Kara|or|u” pod svetlo{}ureflektora. S. S.

MIROSLAV ]IRO BLA@EVI] O GRUPI ZA KAVLIFIKACIJE ZA SP

I glup vidi da je Hrvatska boqa Najpoznatiji hrvatski fudbalskistru~wakMiroslav]iroBla`evi}oceniojedajeHrvatska favorit A grupe kvalifikakcija za Prvenstvo sveta 2014. godine, istakav{i da bi nacionalni tim u tom ciklusu trebalo da vodi Igor [timac.

qismoodSrbijeivelikismo favoriti,alistimteretomse lo{e nosimo - izjavio je Bla`evi}za„Ve~erwilist„.-Recite mi koja je Srbija na rang listi FIFA, a koja je Hrvatska?Netreba~ovekdabudeposebnopametandabipotomeza-

Miroslav-]iroBla`evi}

Sobziromnatodaseaktuelni selektor reprezentacije SlavenBili}povla~iposleevropskog prvenstva u Poqskoj i Ukrajini, Bla`evi} smatra da je[timacpravali~nostzaklupu pred va`ne kvalifikacione me~eve za Mundijal, pogotovo protivglavnogrivala,selekcijeSrbije. - Za Srbiju trebamo pravog vo|u, a to je samo [timac. Bo-

kqu~iokakojeHrvatskaveliki favorit u toj grupi. Me|utim,~estojena{problemdas timteretomneznamodasenosimo. Srbija, ina~e, ne}e biti jedina opasnost u grupi, ~uvajteseMakedonijeakojejapreu- zmem. @rebom je odre|eno da rivaliuAgrupibudureprezentacije Hrvatske, Srbije, Belgije, [kotske,MakedonijeiVelsa.

3:1. Po gol su dali {picevi Ogun|imiiBarda. - Znao sam da }e wih dvojica po~etime~,kaoida}enadesnom beku igrati Van den Bore. Genk nasne}eiznenaditiuBeogradu, avide}emodali}emomiwih.

O~ekujete li defanzivu Belgijanacaurevan{u? - Oprezno su igrali i tamo takodaneverujemda}epuno tog a mew at i. To je wih ov a igra i sli~no o~ekujem i ovde.

Jug rasprodat Navija~i Partizana veruju svojim miqenicima. Belgijski {ampionGenkjestepobediouprvojutakmici3.kolakvalifikacijazaLigu{ampiona,alirezultatod2:1ostavqaitekakvu naducrno-belimadamogudaidudaqe. Ju~ejepo~elaprodajakaratazarevan{utakmicuPartizanGenk(3.avgust,20.45),aposledwainformacijajedakaratazaju`nutribinuvi{enema!Velikegu`vepredblagajnomstadiona Partizana najavquju da }e stadion u Humskoj sutra uve~e biti krcat. -Vladaneverovatnointeresovawezautakmicu-glasikratak raportizPartizana.

Smiqani} blizu Humske? MilanLolaSmiqani}mogao bidasevratiuPartizan,saznajeB92.Defanzivnivezniigra~, koji je bio jedan od zna~ajnih igra~auplasmanucrno-belihu Ligu{ampiona,dobiojedozvolu od Espawola da tra`i drugi klub. Espawol, ~iji je Smiqani} ~lan od leta 2007. godine, dalamujedozvoludapregovara sdrugimklubovima,pi{ekatalonska {tampa, a nekada{wi reprezentativac Srbija treniraodvojenoodekipe. Smiqani} je iz Partizana oti{aou[panijuuleto2007. godine, prve sezone u [paniji odigrao je 29 me~eva u Primeri i stigao do dresa A reprezentacije Srbije. U narednojm prv ens tvu u dres u Espaw ol a odigraoje17utakmica,asezona 2009./2010. bila je za wega neuspe{na.Povredesugaodvojile od terena i u dresu Sportinga iz Hihona, gde je bio na

Opetzajedno?:NemawaRni}iMilanSmiqani}

pozajmici, upisao je samo pet nastupa. Pro{le godine stigao je ponovo u Humsku, pomogao ekipi daseplasirauLigu{ampionai osvoji oba doma}a trofeja. Nezvani~no,transferSmiqani}a, kaoieventualnidrugiposlovi

PRED REV[ ME^ 3. KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE ZVEZDA - VENTSPILS

UEFA durbinom kontroli{e Marakanu UEFA }e, prema najavama iz Niona, durbinima posmatrati doga|aje na utakmici Crvena zvezda–Ventspilsnarednog~etvrtka u Beogradu. Da }e biti podprismotrom,obave{tenisu iuCrvenojzvezdi. -Ta~nojedasmodobilidopis iz Niona, u kojem nas UEFA upozorava da }e pona{awe na{ih navija~a i organizacija utakmice biti pa`qivo pra}eni od strane delegata i specijalnih posmatra~a. Takva vrsta opomenezanasnijeni{tanovo, alijeposlenedavneposeteMi{ela Platinija Srbiji sve podignuto na jo{ vi{i nivo. Od ovesezonekontrola}ebitipoja~ana,akaznerigoroznije,kako za na{ klub tako i za druge iz ostalih zemaqa u regionu - rekaojegeralnisekretarCrvene zvezde\or|eStefanovi}. On je naveo na {ta }e delegat utakmiceposebnoobratitipa`wu: -Naprvommestu,bilokakvo fizi~konasiqeisukobinatribinamasunajstro`ezabraweni. Zatim,o{tro}ebitika`wavan svakividrasizmaime{awapolitike u fudbal, a, kao {to je odavno poznato, visoke nov~ane kaznepreteizakori{}ewepirotehnike. Svaka upaqena bakqako{taklubnekolikohiqada evra, {to smo po ko zna koji putiskusilipro{lesezone,kadasmoposleme~evasaSlovanom ka`wenisa27.000evra. Jednu od najva`nijih utakmica u Evropi u novijoj istoriji, pre {est godina protiv Bazela (2:3), Crvena zvezda igrala je predpraznimtribinama. - Princip nulte tolerancije }ebitimaksimalnopo{tovani

samo je razlika u visini kazne. Ako se bilo {ta mimo propisa dogodi,~ekajunassankcijejerza Zvezduvi{enemaopomena.Nov~anekaznekre}useurasponuod nekoliko hiqada do nekoliko desetinahiqadaevra,auslu~aju ve}ih ekscesa zapre}eno je i igrawe utakmica bez prisustva publike.Ali,~vrstoverujemda u takvu poziciju ne}emo do}i i da }e na{i navija~i napraviti istinskispektakl,bezbilokakvih incidenata - optimista je Stefanovi}. Generalni sekretar crvenobelihjepotomdodao: - Pristupamo organizaciji utakmice s Ventspilsom maksimalnoozbiqnoiodgovorno,kao {tosmouveki~inili.Pozivamonavija~edau{tove}embroju ispune tribine Marakane, da bodretimidazajednopoka`emo Evropi {ta je vernost prema klubu i pravi fudbalski ambijent. Naravno, i da svi zajedno proslavimo plasman u plej-of zaLiguEvrope. U Letoniji Zvezda je imala podr{kuoko200fanova,kojisu kakoletomizBeogradadoRige, takoiautomobilima,stiglina obaluBaltikaibodrilitim. -Uprvomizve{tajudelegata nije bilo primedbi. ^ak je u usmenom razgovoru istaknuta korektna slika na tribinama i prava fudbalska atmosfera. Naravno,tonemoradabudekona~an stav, jer svaki delegat u rokuodsedamdanaimapravona dopunski izve{taj. Iskreno, smatramdane}ebitipotrebei da}emopozitivnuocenudobiti i posle revan{a - kazao je Stefanovi}.

oko dovo|ewa igra~a, zavisi}e odplasmanacrno-belihuplejofzaLigu{ampiona. Iz kluba, me|utim, nema nikakve zvani~ne potvrde da bi Smiqani}mogaodasevrati,jer je jedina dozvoqena tema utakmicasGenkomsutrauve~e.

Grobari }e biti va{ 12. igra~.Jugjerasprodat? - Mnog o pol a` em u wih. Svi smo na istom zadatku i znamda}eioni,kaoipublikasaostalihtribinashvatiti da ako ne krene sve kako treba da moraju da imaju strpqewe. Utakmica se igra 90 minuta, treba nam jedan gol, daliu10.ili70.minutupotpuno je svejedno – rekao je Stanojevi}. Jov an~ i}, zbog kart on a, ne} e bit i u prot ok ol u za me~, [}ep ov i} nij e mnog o pok az ao u Belg ij i. Ima li {ans edautakm ic upo~n eDijar a? - Sve je mogu}e, ali ni{ta jo{nemogudavamka`em–rekaojetrenerPartizana. I. Lazarevi} KVALIFIKACIJE ZA LIGU [AMPIONA - TRE]E KOLO Utorak Bate-Ekranas [amrok-Kopenhagen Panatinaikos-Odenze

0:0 0:1 1:1

Sreda Rubin-DinamoKijev Malme-Renyers Vaslui-Tvente Slovan-Apoel Plzen-Rozenborg Cirih-Standard Visla-Liteks [turm-Zestafoni Maribor-Makabi DinamoZagreb-HJK Partizan-Genk Trabzon-Benfika

2:0 1:0 0:2 0:0 1:0 1:1 2:1 2:1 1:2 2:1 1:2 0:2

Plej-of me~evi za grupnu fazu Lige {ampiona (ukqu~uju se Arsenal, Bajern, Lion, Udineze i Viqareal) na programu su 16/17. i 23/34. avgusta, a `rebawe parovajeupetakuNionu.

Zvezda bez Evandra? Malozbogpovredekojujezadobio u pobedi nad letonskim timom na Baltiku pro{log ~etvrtka (2:1), vi{e zbog predostro`nosti da se ona ne pogor{apredstartSuperlige13.avgusta, odnosno o~ekivanog dvome~a u plej-of rundi kvalifikacija za Ligu Evrope 18. i 25. avgusta, Crvena zvezda bi u revan{u s Ventspilsom mogla da nastupi bez Brazilca Evandra.

Natreninzimazatvorenimza javnost, {ef struke Robert Prosine~kiodlu~i}edali}ei kojepo`utelefudbalereizprveutakmiceuvrstitiustartnih 11.^akpetoricaigra~adobila su`utekartoneuLetoniji(To{i}, Kalu|erovi}, Evandro, Kova~evi} i Kadu), a ukoliko bidobiliopomenuiurevan{u morali bi da pauziraju u prvoj utakmici plej-ofa.  Mogu}e je

Evandrozbogpovrederamenasamtrenira

On je nastradao u 38. minutu utakmice, kada je nezgodno pao narameposleduelasaNigerijcemMajkomTukurom,atridana pre revan{a nosi banda`u na ramenu. Te{ke povrede nije bilo, ramejesamougruvano,alinajverovatnije je da }e stru~ni {tab crveno-belih po{tedeti Evandra u situaciji kada ekipa ima pozitivanskorizprvogme~ai otvoren put daqe. Evandro od povratka iz Letonije trenira odvojeno od ostalih, kako bi se izbegli dueli u igri s loptom natreninzima,aradipoja~anou teretani.

da}ezbogkartonaiproblemas Evandrom,kojijeume|uvremenu dobiosrpskipaso{,timZvezde u~etvrtakizgledatibitnodruga~ijenegonapremijeriusezoni 2011./2012. Prosine~ki sada ponovo ima na raspolagawu omladinske reprezentativce Uro{a]osi}aiGorana^au{i}a, a postoji mogu}nost i da }e zaigratika`weniMilanViloti}, koji zbog sukoba s Prosine~kimnijeputovaouLetoniju. [toseLiAdijati~e,nijerealno o~ekivati da po~ne utakmicu,jerjeidaqemiqamadaleko od ekipa na poqu fizi~ke pripreme.


18

sport

utorak2.avgust2011.

JARA^ANE OBRADOVAO GEST NEKADA[WEG ^UVARA MRE@E

Raji}uvek uzMladost

SJAJNAIGRAKATAIJAUOLIMPIJAKOSU: Odli~an u~inak na{ih reprezentativaca zabele`en je u prijateqskoj utakmici holandskog Herenvena i gr~kog Olimpijakosa - 5:4 (2:3). Strelci za Atiwane bili su Marko Panteli} (prvi i ~etvrti) i doskora{wi fudbaler Vojvodine Aleksandar Katai (drugiitre}igol),dokjedrugigolzaHolan|anepostigaoFilip\uri~i}.Posebnozapa`enupartijupru`iojeKatai(nasliciubelomdresu),kojijesvojprvipogodakpostigaosilovitim udarcemukontrara{qeposlepovratnelopte,dokjedrugigol daouprepoznatqivomsoloprodoru. S. S.

Nenad Raji}, golman kiparskog prvoliga{a AlkijaizLarnake,nijezaboravioklubukojem je na~inio prve korake. Zahvaquju}i divnom gestu pouzdanog~uvaramre`e,ekonomatsrpskoliga{a Mladosti iz Ba~kog Jarkabogatijijezadvegarnituredresovai20lopti. - Dugujemo zahvalnost Nenadu Raji}u, ~ija podr{ka mnogo zna~i novom rukovodstvu kluba. Ohrabruje ~iwenica da su nekada{wiigra~i,kaoivelikibroj preduzetnika stali uz Mladost, jersamozajedni~kimsnagamamo`emoostati stabilan srpskoliga{ – ka`e sportski direktor DraganMandi}. Posle~etirikontrolname~a, pobedaprotivimewakaizTurije(1:0),temerinskogTSK-a(5:1) inovosadskeCrvenezvezde(6:0) iremijasaKabelom(0:0),stru~-

ni{tabimazadatakdaskratiti spisak igra~a, na kojem se trenutnonalazi26imena. - Iz novosadske Vojvodine je stigao talentovani Petar Grahovac, a privodimo kraju pregovoresajo{nekolikofudbalera. Akcenatsmostavilinaanga`ovawe proverenog napada~a, po{tosmoprocenilidanamnedostaje igra~ takvog profila. Do po~etkatrkezabodovimaformu }emoproveritiprotivBa~keiz \ur|eva, novosadskog Proletera i Srbobrana – saop{tio je Mandi}. Novusredinuprona{lisugolgeterKostaBaji}(Radni~ki,NovaPazova),IgorJak{i}(Sirig) i Marko Xogovi} (Slavija). Na me|unarodnoj sceni oproba}e se napada~ Marko Rosi} i vezista Pavle Ratkovi}, novi aduti slova~kogtre}eliga{aMartina. M. Meni}anin

dnevnik EKIPE ^OKE SPREMAJU SE ZA NAREDNO PRVENSTVO

Poja~awa podgrevaju {ampionske ambicije Stonoteniserke^oke,kojesuseupro{loj sezoni porazom od Sente u finalu plejofa morale zadovoqiti vice{ampionskom titulom, zapo~elesupripremezanovusezonuu

poredAleksandreRadowi},@anet Kormawo{, Doro}e Hajnal, NikoleteNikoli}iveteranke Sawe Be~ejski, treneru Laslu Kormawo{uusauprotstavqawu rivalima u ligi puno }e zna~itidolazakFewve{ijeve.

ZMAJEV^ANI STARTOVALI SA PRIPREMAMA

Velike promeneu Obili}u Fudbalerizmajeva~kogObili}a(~lanVojvo|anskeligezapad)puneakumulatorezanovo prvenstvo. Tokom leta bilo je velikih promena, naro~ito u igra~kom kadru. Za novog trenera imenovan je Laslo Na|, biv{i igra~Obili}aidoskora{witrenerpioniraikadeta.NaspiskutreneraNa|ajedvadesetakmladihigra~a,~ijiprosekjedvaprelazi osamnaest godina, od kojih je ve}ina ve} nastupalauprvomtimupauklubusrazlogom optimisti~ki razmi{qaju o novoj sezoni. Trenutnoseradinasticawukondicije,protkanosapovremenimuigravawemnatreningu ikrozkontrolneutakmice(uZmajevuObili} savladao Tatru iz Kisa~a 2:0).Rukovodstvo kluba je trenutno preokupirano zatvarawem finansijske konstrukcije jer prvenstvo kre}e za dvadesetak dana. Obili} kao najboqe rangirani fudbalski klub u vrbaskoj op{tini o~ekuje maksimalnu podr{ku op{tinske vlasti, Mesne zajednice Zmajevo, kaoprivrednika. -Ovojeizuzetnomladtimpredkojimjelepabudu}nost.Sviigra~isuizZmajeva,puni energijei`eqedanastavesvetlutradiciju svojihprethodnika.Imamo`equ,motivaciju isnaguzapredstoje}eprvenstveneokr{ajeu Vojvo|anskojligizapad.Bezobzira{tosmo mladtim,siguransamda}emomnogimapomrsitira~une.O~ekujemplasmanusredinutabele, {to je trenutno i realno za ovu mladu ekipu-smatrakapitenNemawaIli}. L. Ki{

Najboqapostavastonoteniserki^oke

TURNIR„BATA-PREDA–JOLE” UB.KARLOVCUOSVOJIOVR[AC JUNAJTED:Karlova~ki Proleter ve} dugi niz godina, u znak se}awa na svoje fudbalskevelikaneAronaBok{anaBatu,BrankaStefanovi}aPreduiDragoqubaJovanovi}aJoleta,svakogletaorganizujememorijalniturnir.Ovogaputa ~estvalesuekipekovinskeKolonije,Vr{ac,Vr{acjunajtedidoma}iProleter. PrvogadanaVr{acjesavladaoKoloniju 3:2,apotomVr{acjunajtedProleterna penale6:5(2:2).Sutradan,uborbizatre-

PARTIZAN IZ VITOJEVACA GAJI VELIKE AMBICIJE U SREMSKOJ LIGI: Fudbaleri Partizana iz Vitojevaca (naslici)vrednosepripremaju,nasvomvelelepnomterenupod svetlo{}ureflektora,zaprvenstvenutrkuuSremskojligi. -Prezadovoqansamuslovima,terenjenavrhunskomnivou–ka`enovitrenerDu{anStankovi}(do{aoiz{aba~keMa~ve). Upro{lojsezoni,posledugogodina,PartizanjeigraouSrem-

}emestoProleterjesavladaoKoloniju sa 2:0, a u finalu Vr{ac junajeted (na slici)jebiouspe{nijiodVr{caposle izvo|ewapenala5:4(1:1). Pobedni~kepehareipriznawaekipamaipojedincimauru~iojepotpredsednik Proletera Sa{a Cvetkovi}.  Za najboqeg igra~a progla{en je AleksandarStankovi}(Vr{acjunajted),najboqistrelacjeStevanIli}(Proleter), a najbowi golman Slobodan [aranov (Vr{ac). R. Jovanovi}

skojligi,vinuosena~etvrtomestoiujednoafirmisaonekolikotalentovanihmladi}a. -Imamoobavezudainarednojsezoniostvarimobarpribli`an u~inak.Bi}ete{ko,mnogikluboviuligisuseosetnopoja~ali,ali verujemda}edopo~etkaprvenstvasvefunkcionisatikako`elimo-velidrMilanLatkovi},kordinatoruklubuizme|uigra~ai uprave.–Uprelaznomrokudo{lisuNikolaBogdanovi},Milo{

Superligi Srbije poja~ane sa Ana`ofiom Fewve{i, juniorskom reprezentativkom iz Ba~ke Topole. Istovrmeeno i mu{kaekipakojasetakmi~iuPrvoj vojvo|anskoj ligi, poja~ana jepovratkomSa{eDumni}a,koji je dao veliki doprinos da kom{ijski klub Obili} iz NovogKne`evcaizboriplasmanu Superligu. -Pripremezanovutakmi~arskusezonuzapo~elesujo{18.julamadaekipanijebilakompletiranazbogu~e{}aAleksandre Radowi} na juniorskom prvenstvu Evrope u Rusiji - ka`e predsednik STK ^oka Atila Hajnal.-Prvideopripremakojesebazirajunasticawekondicijeodradiojena{kondicioni trenerprofesorRobertMatok iz Sente. @enska seniorska ekipa, koju ~ine sve veoma perspektivnemladeigra~ice,poja~ana je dolaskom juniorske reprezentativkeAna`ofijeFewve{iizBa~keTopole,pasunam o~ekivawadasekaoiprethodne sezonena|emouzavr{nicitakmi~ewazatituludr`avnogpravaka,alizarazlikuodpro{log finalaidaposledu`egvremenapobedimoSen}anke. Najboqa postava stonoteniserki^oke}ezanarednoprvenstvo biti iskusnija i ja~a, jer

Po{tojekonkurencijazanajboqi sastav stonoteniserki ^okeizuzetna,dr`avnaprvakiwa u kategoriji mla|ih kadetkiwaIvanaMilovanovi},ustupqenajeStonoteniskomklubu Sloga iz Ostoji}eva na dvojnu registraciju. Ova odli~na mlada igra~ica nastavi}e i u ovoj sezoni da brani boje prvoliga{aizOstoji}eva,gdejeuprethodnojzabele`ilasvepobede. -Po{tojojjetektrinaestgodina,ocenilismodajeboqeda igra u prvoliga{koj konkurenciji za Slogu, nego da sedi na klupi-ka`eHajnal. Isastavnajboqemu{kepostavekojasetakmi~iuPrvojvojvo|anskoj ligi, koju su pro{le sezonesa~iwavaliStefanKomlu{an, Hunor i Tama{ Mesaro{, poja~aojepovratakDumni}a. -Mladi}isutokojinastupajuusastavudr`avnereprezentacijeusvojimuzrastimaiube|en samda}eunarednojsezoniu^oku doneti naslov prvaka i plasman u vi{i rang - ube|en je AtilaHajnal,nagla{avaju}ida su uslovi za rad poboq{ani od kadajeuzpodr{kusponzorarenoviranaiopremqenastonoteniskasala“I{tvanSabo”,tako dapru`aodli~neuslovezatreninge. Tekstifoto:M. Mitrovi}

Todorovi} i Du{an \ura{kovi}.Ambiciozni predsednik @ika Sre}kovi}imauplanudadovedejo{dvaiskusnaigra~a. Udosada{wimprovernimutakmicamaPartizanjeuglavnompobe|ivao,madarezultatinisubiliuprvomplanu. - Ne obaziremo se na dobre rezultate u pripremnom periodu.Drugapri~abi}ekadapo~netrkazabodove-istakaojetrenerStankovi}. B. Rokni}


@EQKO LUKAJI], TRENER HEMOFARM [TADE

Mladostje vr{a~kibrend

Iako je relativno mlad, Ko{arka{ki klub Hemofarm [tada postao je prepoznatqiv i u evropskim okvirima, kao sredina u kojoj se odli~no radi, u kojoj se proizvode igra~i i koji, kao potvrdu kvaliteta, iza sebe ima izvrsne rezultate. Ovog leta, me|utim, iz Vr{ca su najavili zaokret u na~inu `ivota i rada u klubu, a jedan od najpozvanijih da to objasni je @eqko Lukaji}, trener tima iz Banata i ko{arka{ki stvaralac kakvih je danas sve mawe u srpskom basketu. - Na{ klub se nalazi u transformaciji, kao, uostalom, i ~itavo dru{tvo u Srbiji - rekao je na po~etku intervjua za „Dnevnik” @eqko Struja Lukaji}. - Prona{li smo re{ewe, napravili viziju puta ko-

jim `elimo da idemo u budu}nosti i sada nam preostaje da tim putem i krenemo. U Vr{cu postoje izuzetni uslovi za razvoj sporta, imamo iza sebe tradiciju ostvarivawa odli~nih rezultata, ali i stvorenih imena koja su pro{la kroz na{ klub. Dakle, u na{oj viziji ra~unamo na mlade igra~e, posebno momke koji su ovog leta prolazili kroz reprezentativne selekcije. Trener mla|ih kategorija @arko Vu~ure-

FK Vojvodina kao primer @eqko Lukaji} izneo je jedno zanimqivo zapa`awe: - Moram da priznam da sam bio prijatno iznena|en posetom i privr`eno{}u navija~a FK Vojvodina u pro{lom prvenstvu. To me je u~vrstilo u stavu da na{u decu moramo da u~imo da navijaju za klub iz svog grada, ba{ u stilu onog gesla sa stadiona „Kara|or|e” u Novom Sadu - „Budi Novosa|anin, navijaj za Vojvodinu”. I mediji tu treba da odigraju va`nu ulogu, jer sport i mediji su uzajamno zavisni i ne mogu jedni bez drugih. vi} i ja napravi}emo koncept rada i seniorske i svih mla|ih ekipa koje imamo, a ciq }e biti da, uz veliki rad, pripremimo mladi}e da veoma brzo postanu nosioci igre Hemofarma. Ideja nam je da na wih kalemimo tim i sada ubrzano radimo na formirawu seniorske ekipe. lMla|egeneracijeHemofarmave}godinamaunazad ostvarujusjajnerezultate,a potvrdaovetvrdwejeititulaprvakaSrbijeujuniorskojkonkurenciji. - Nastavi}emo sa svojevrsnim brendom dovo|ewa talentovanih igra~a u Vr{ac, gde mo`emo da im ponudimo zaista sjajne uslove za `ivot i ko{arka{ko napredovawe, uz odli~an stru~ni rad - kategori~an je Lukaji}. - Od seniora iz pro{le sezone u klubu su osta-

SPORT

c m y

dnevnik

li Marko [utalo, Mladen Jeremi} i Ivan Mara{, a nadam se da }emo se veoma brzo dogovoriti da to u~ini i Boris Savovi}. An|u{i} je oti{ao na arbitra`u jer `eli da napusti klub, a za sada je stigao doju~era{wi plejmejker podgori~ke Budu}nosti Nikola Ota{evi}. Strategija nam je da tra`imo ko{arka{e koji imaju perspektivu, ali i da se uklapaju u smaweni buxet kluba. Zato smo i odustali od u~e{}a u ULEB kupu. Tako je sada, {to ne zna~i da nam nije ambicija da ponovo zaigramo u Evropi. l Samim tim {to ne}ete igratiuEvropi,otvaravam se prostor za boqi trening, jer sada }ete imati punovi{evremenazarad? - Otvori}e nam se prostor za druga~iji koncept treninga i siguran sam da }e od toga svi imati koristi. Sve je u ko{arci, kada o radu govorimo, povezano i nastoja}u, pre svega, da igra~ima usadimo saznawe da je ovo kolektivni sport i da u na{em timu nema mesta za one koji iska~u iz wega. Sve ovo ne zna~i da }u ja ne{to promeniti u filozofiji igre, ali da bismo je sproveli na na~in na koji to `elim bi}e nam potrebno strpqewe. Neiskustvo }emo poku{ati da sakrijemo velikom `eqom, agresivnom i jakom odbranom i organizovanom igrom u napadu. Naravno, ne}u imati ni{ta protiv ako iz te organizacije proistekne i neka improvizacija, no red }e morati da se zna. l Koji}etesportskiciq postavitipredekipu? - Pre svega bi}e to stabilizacija kluba i okupqawe mladosti. Normalno, zahteva}emo i rezultat i dobru, agresivnu ko{arku. Dr`im se devize da onaj ko pobe|uje mo`e malo i da odmara, a onaj ko gubi mora da poja~a treninge i tako }emo se pona{ati u radu. l Ve} dugo ste u Vr{cu. Da li se mewa odnos stanovnika ovog grada prema ko{arka{ima Hemofarma, odnosno da li je pove}an intereszaovuigru? - Tema publike je nepresu{na. Verujem u trening kada je ko{arka u pitawu, pa isto tako verujem da se i navijawe trenira. Misim da klubovi malo rade na marketingu, a moj je stav da klub mora da pri|e navija~ima i gradu, a ne da ~eka da to oni u~ine. Danas kada ka`ete Hemofarm, prva asocijacija kod qudi je ko{arka, a nisu to lekovi i treba da iskoristimo ~iwenicu da je sport istinski brend. Reklamirawe na internetu nije dovoqno i tu moramo ne{to da promenimo. l Za privla~ewe mladih inavija~ava`nojeitoda utimuimatezvezde? - Potrebno je da od najboqih igra~a u svojim klubovima stvaramo idole, a to ne mo`emo bez novinara. Ti idoli bi}e magnet za decu i zato je jako va`no da promovi{emo asove. U nekada{woj SFRJ to se radilo i, izme|u ostalog zahvaquju}i i tome, ko{arka{i su bili zvezde. Ne se}am se kada smo posledwi put svi zajedno stvorili nekog idola i zato sam pomalo qubomoran na tenis... Kada kolima odem u Beograd ili Novi Sad, pa stanem na semaforu, uvek vidim puno klinaca s reketima u rukama kako ih roditeqi vode na treninge. Taj Novak \okovi} je ~udo ~ovek i na nama je da iskorisimo iskustva koja su ranije i u ko{arci postojala kada je stvarawe zvezda u pitawu - zakqu~io je @eqko Lukaji}. Aleksandar Predojevi}

utorak2.avgust2011.

19

IVAN PAUNI], TRENUTNO NA[ NAJSPREMNIJI KO[ARKA[KI REPREZENTATIVAC

Jedva~ekamoutakmice Ustalio se Ivan Pani} u ko{arka{koj reprezentaciji Srbije. Nekada{wi igra~ Partizana (nije dobio pravu priliku) nosio je dresove brojnih klubova. Jo{ je u se}awu wegov prelazak u Vojvodinu Srbijagas, kao deo dogovora izme|u Partizana i novosadskih crveno-belih, kao deo transfera Milenka Tepi}a u redove srpskog {ampiona. Otada je proteklom mnogo vode Dunavom i Savom i popularni Paun sada je igra~ ruskog Ni`weg, ekipe koja je u pro{loj sezoni ostvarila najve}i uspeh u svojoj istoriji osvajawem petog mesta u prvenstvu ove velike zemqe. Pauni} je odigrao sjajnu sezonu, {to je za~inio i u~e{}em na ruskom Olstar susretu. -Imao sam zaista dobru sezonu i jako sam zadovoqan ~iwenicom da sam, kako ka`u u klubu a i ruski mediji, dao veliki doprinos odli~nim, istorijskim rezultatima ekipe iz Ni`weg Novgoroda – rekao je Pauni} u kra}em intervjuu za “Dnevnik”. – Prvi put se dogodilo u ruskom prvenstvu da se ekipa koja je u elitu do{la iz ni`eg ranga tako visoko plasira, {to na{em petom mestu daje posebnu te`inu. Rekosmo, ustalio si se me|u izabranicima selektora Du{ana Ivkovi}a. Iako si pro{ao kroz sve reprezentativne selekcije u generaciji Milo{a Teodosi}a i Milenka Tepi}a, tvoj put nije bio lagan, a me|u seniorske orlove u{ao si kao “specijalac”, preciznije igra~ zadatka, pre svega u odbrani. Za to je potrebna besprekorna fizi~ka priprema, a i sada su iz ne-

IvanPauni}

ma~kog Rotenburga, evo i Vr{ca, stizale vesti da si daleko najpripremqeniji igra~ me|u kandidatima za dr`avni tim. -Tako ka`u – uz osmeh je odgovorio Pauni}. – Svi smo treni-

TRIO U CENTRU PA@WE VR[^ANA: Svedopro{lesezone Boban Marjanovi}, Milan Ma~van i Stefan Markovi} igrali su za vr{a~ki  Hemofarm i bili predvodnici tima iz ovog banatskog grada. Putevi su ih kasnije razdvojili,pajesadaMarjanovi} u ruskom Ni`wem Novogorodu, Ma~vannosidresMakabijaizTel Aviva, dok je Markovi} dres italijanskog Benetona zamenio onim koji nose prvotimci {panske Valensije. Natreninzima,aliiu~itavom Vr{cu, pomnuti trio izaziva posebnupa`wu,jersujo{uvekusve`emse}awuwihoveblistaveigre zaHemofarm,klubukojemsudo`ivelipotpunuafirmacijuistigliidoseniorskereprezentacije Srbije. A. P.

rali izuzetno jako i naporno na kondicionim pripremama u Nema~koj, ali to ne zna~i da smo sada, u Vr{cu, smawili intenzitet rada. ^iwenica je da smo odradili najte`i deo priprema

i da smo fizi~ki zaista odli~no pripremqeni, ali smo u visokom ritmu nastavili da radimo i u Milenijumu. Imamo malih problema s povredama pojedinaca, {to je normalno u ovoj fazi rada, pa o~ekujem da }emo u najskorijem vremenu nastaviti treninge u kompletnom sastavu. Jedva ~ekamo da po~nu pripremne utakmice i da vidimo gde se trenutno nalazimo. Na Evrobasketu u Litvaniji branite srebrnu medaqu iz Poqske 2009. godine. [ta qubiteqi ko{arke mogu da o~ekuju na novom {ampionatu Evrope? -Grupa u kojoj nastupamo je veoma jaka i izjedna~ena – kategori~an je Pauni}. – Svi rivali dolaze u najja~im sastavima, a bi}e u Litvaniji puno igra~a koji nastupaju u NBA ligi. To }e nas naterati da odigramo najboqe {to umemo, a najva`nije je da budemo jaki kao kolektiv. Ukoliko uspemo da nametnemo snagu na{e eki pe kao udarno oru`je, mo`emo da ra~unamo na visok plasman i obezbe|ivawe olimpijske vize za London. Me|u novinarima je, po pravilu, uvre`eno mi{qewe da se igra~i iz protivni~kih tabora o kojima ti bude{ vodio ra~una u odbrani - ne}e naigrati? -Ha, ha, ha… - nasmejao se pouzdani bek. – U~ini}u sve da bude tako i zbog toga mi je od velike va`nosti ~iwenica da sam fizi~ki jako dobro pripremqen. Potrudi}u se da opravdam takvo razmi{qawe i doprinesem {to boqim igrama, a onda i plasmanu reprezentacije Srbije u Litvaniji. A. Predojevi}

Foto:F.Baki}

ATP LISTA

Nolegazduje Ovog ponedeqka po~ela je peta nedeqa \okovi}evog gazdovawa na ATP listi. Viktor Troicki sa~uvao je 15. poziciju, dok je Janko Tipsarevi} pao za dva mesta i sada je 25. igra~ sveta.Nikola ]iri} je sada 151. sa 346 bodova.

2.695, 8. Mardi Fi{ (SAD) 2.550, 9. Toma{ Berdih (^e{ka) 2.470, 10. Nikolas Almagro ([panija) 2.165, 11. @il Simon (Francuska) 2.155, 12. Endi Rodik (SAD) 2.110, 13. Ri{ar Gaske (Francuska) 2.000, 14. Mihail Ju`wi (Rusija) 1.990, 15. Viktor Troicki

Novak\okovi}

TOP 20: 1. No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 13.155, 2. Rafael Nadal ([panija) 11.270, 3. Roxer Federer ([vajcarska) 9.530, 4. Endi Marej (V. Britanija) 6.705, 5. Robin Soderling ([vedska) 4.325, 6. David Ferer ([panija) 4.210 7. Gael Monfis (Fransucka)

(Sr bi ja) 1.970,16. @o Vil fred Con ga (Francuska) 1.945, 17. Stanislas Vavrinka ([vaj car ska) 1.935, 18. Jir gen Mel cer (Austrija) 1.875, 19. Fernando Verdasko ([panija) 1.705, 20. Huan Martin Del Potro (Argentina) 1.670.

VTA LISTA

Bojana napredovala Jelena Janko vi} zadr `a la je 15. pozici ju na VTA li sti, dok je Ana Ivanovi} pala za jedno mesto i sada je 18. igra~i ca sveta.Bojana Jovanovski napredovala je za tri pozicije i sada se nalazi na 53. mestu, dok je Aleksan- BojanaJovanovski dra Kruni} pala za dve pozicije i trenutno je 225. TOP 20:1. Karolina Voznijacki (Danska) 9.915, 2. Kim Klejsters (Belgija) 7.625, 3. Vera Zvonarjova (Rusija) 6.850, 4. Viktorija Azarenka (Belorusija) 6.115, 5. Marija [arapova (Rusija) 5.941, 6. Na Li (Kina) 5.855, 7. Petra Kvitova (^e{ka) 5.437, 8. Fran~eska Skjavone (Italija) 4.831, 9. Marion Bartoli (Francuska) 4.425, 10. Samanta Stosur (Australija) 3.275, 11. Andrea Petkovi} (Nema~ka) 3.245, 12. Svetlana Kuzwecova (Rusija) 3.220, 13. Agwe{ka Radvanska (Poqska) 2.915, 14. Anastasija Pavqu~enkova (Rusija) 2.775,15. Jelena Jankovi} (Srbija) 2.775 16. Dominika Cibulkova (Slova~ka) 2.595, 17. [uai Peng (Kina) 2.580 18. Ana Ivanovi} (Srbija) 2.555, 19. Janina Vikmajer (Belgija) 2.470, 20. Julija Gerges (Nema~ka) 2.335.


20

sport

utorak2.avgust2011.

dnevnik

BALKANSKO PRVENSTVO U BI^-VOLEJU

EVROPSKO PRVENSTVO U BEOGRADU

Na{ima~etirimedaqe Juniorkeprobijajuled Jelena Blagojevi} i Vawa Mati} u `enskoj, te Stefan BastaiIgorTe{i}umu{koj konkurenciji novi su prvaci Balkanauodbojcinapesku.Prvenstvou bi~volejuodr`anojeuBaru. Blagojevi}evaiMati}evasuuborbi za zlatno odli~je savladale rumunski par Aleksandru i Manole 2:1, po setovima 21:18, 16:21, 15:13. U finalu u mu{koj konkurenciji snage su odmerili srpskiparovi,BastaiTe{i}nadigralisuMarkovi}aiJovi}a2:0,posetovima21:10,21:12. UpolufinaluBlagojevi}evaiMati}evasavladaleIvanuIsailovi}iMilenu Mati}, 2:1. U drugom polufinalu Rumunke su nadigrale albanski tandem Kruti–Lala,2:0.Uborbizatre}emesto Isailovi}eva i Mati}eva bile su boqeodAlbanki,2:0. U polufinalu kod mu{karaca na{i predstavnici ubedqivo su nadigrali rivale.BastaiTe{i}subiliboqiod Crnogoraca ]orluke i ]a}i}a, 2:0, a Markovi} u Jovi} su savladali bosanske predstavnike Kisi}a i Teodorovi}a,2:0. SrpskipredstavnicisuuBaruosvojili~etirimedaqe,dvazlata,srebroi bronzu. Ovo je najve}i uspeh na{ih odbojka{auovomtakmi~ewu.

Stefan Basta i Igor Te{i}

PARTIZAN OSTAO BEZ JO[ JEDNOG REPREZENTATIVCA

Marko Avramovi} uZvezdi Marko Avramovi} je ceo `ivot igrao vaterpolo u Partizanu.Pretrigodine potpisao je ~etvorogodi{wi ugovorsaPartizanomibioje standardni igra~ u timu sa Baw ic e. Me| ut im, nek ak o ba{ujekuvaterpolosezonei Part iz an ov og plas man a na finalni turnir Evrolige u Rimu,ne{tojepuklonarelacijiAvramovi}-klub,ta~nijeizme|uwegaitreneraIgoraMilanovi}a.Nezadovoqan statusom u Partizanu srpski rep rez ent at iv ac podn eo je zahtev za raskid ugovora sa crno-belima. -Naovakavpotezsamseodlu~ io zbog nep rof es io n alnog i nek or ektn og odn os a ~elnih qudi Partizana pre-

Prvogdanatakmi~ewa na [ampionatu Evrope u Beogradu i Pan~evu (31. jul - 14. avgust) na vatrenu liniju iza}i }e juniori i juniorke u ga|awu MKpu{kom60metakale`e}i.U `enskojreprezentacijisuTa{ana Bogatinovski, Katarina Bisere~i}iJelnaZeqaji},aumu{kojIgor^otra,BorislavMaziwanini@arkoTrifuwagi}. -Ovojeveomaosetqivadisciplina, pogotovo ako vremenski uslovibudunepovoqnisavetrom –ka`eselektorZoranStijiqkovi}.- Tada se i mnogo iskusniji strelcinesnalaze.Imamodobru genracijuivoleobihdapo~nemo takmi~ewesanekommedaqom.To jeuvekdobrozaatmosferuiureprezentacijiizanastavaktakmi~ewaukomesu,objektivno,uprvom planu seniorske discipline zbogolimpijskihvizazaLondon 2012.Akootpucajusvisvojesredwerezultatezaovusezonu,siguransamda}emobitiukruguonih kojikonkuri{uzatrofeje.Rekao sam im i da lo{i uslovi nisu opravdawezaslaberezultatejer sutakviirivalima.

Avramovi} je ostao standardanureprezentacijiisawom je ovog leta osvojio Svetsku ligu i srebrnu medaqu na Svetskom prenstvu u [angaju. Ipak, nije i{ao sa PartizanomnafinalniturniruRim, gdesucrno-beliposle35godinaprigrlilievropskutitulu. BilojejasnodaAvramovi} ne} e ostat i u Part iz an u. Imao je neke kombinacije sa pojedinim italijanskim klubovima, ali po{to ni{ta od toganijezavr{enoodlu~ioje da ostane u Beogradu. Avramovi} je izabrao Crvenu zvezdu, gde }e mu saigra~ biti golm an Gojk o Pij et lov i} (drugi golman reprezentacije) i tako|e jo{ jedan biv{i igra~ Partizana - Jugoslav Vasovi},kojijeovogletado-

Katarina Biser~i}

Juniorske medaqe MK oru`jem osvajali su srpski strelci posledwiputnaE[uBeogradu 2005. (zlato juniorki MK pu{kom60metakale`e}iibronzapojedina~nouovojdisciplini Jelena @ivkovi}).  Trener reprezentacije, Novosa|anka Marijana Novkovi} (devoja~ko Fri~) nekada{wa reprezentativkaka`e:

- Ako se sve uklopi kako smo planirali,danikonepodbacia damakarjedan~lanekipemalo odsko~isarezultatom,tadamo`emo da o~ekujemo prijatna iznena|ewa... Juniorkepo~iwuu9~asovai one ne ga|aju pojedna~no finale, a juniori ga|aju od 10,45 ~asovaafinalejeod13,15~asova. Ulazjeslobodan.

UO^I SVETSKOG PRVENSTVA KADETA U ARGENTINI

Fanatizamkao odlikageneracije Ostalo je jo{ par dana priprema do polaska rukometne kadetske reprezentacije Srbije na Svetsko prvenstvo, koje }e se od 10. do 20. avgusta odr`atiuMardelPlatiuArgentini.Dvepripremneutakmice s Partizanom i Rudarom iz Kostolcapokazalesudagenera-

vi{e,uovomsastavusmo~etiri-pet godina, od prvog okupqawa. Momci koji su kasnije ulaziliuselekcijuznalisuda jedino borbom i fanatizmom mogu da izbore svoje mesto i po{tovawesaigra~a.Naravno, igra~kikvalitetjetako|ebitan, ali borbenost i fanatizam su obele`je na{e genera-

maksimalnoozbiqno,jerjetoi borba ko }e i}i u Argentinu. Znamodamo`eboqe,pogotovou odbrani-dodaojeVu~i}evi}. PetomestonaEvropskomprvenstvuobavezujepredSP? -Dostajebiloo~ekivawada }emo zavr{iti kao 15. pro{le godine.Nijesemnogoverovalo u nas, pa ni mi sami nismo mo-

opravd am o - kat eg or i~ an je mladipivotmen. SrbijaseuArgentininalazi u te{koj grupi s Hrvatskom, Slovenijom,[vedskomiBahreinom. -Izuzetnonamjete{kagrupa. Hrvati su evropski prvaci, to svegovori.Izgubilismoodwih naEPiudveprijateqskeutak-

glini{tadaprognoziramopre odlaskauCrnuGoru.Verovali smo da }e nam na{ zajedni~ki duh doneti neki dobar rezultat.Nakraju,izgubilismopolufinale za dlaku, ali peto mestojezadovoqavaju}e.PobedilismobronzaneDance,pokazali ko smo i {ta smo. U Argentini }emo poku{ati to da

mice. Oni su nas prakti~no i ostavili bez polufinala u CrnojGori,kadasukalkulisalisa slabijimDancima,amizbogtogaispali.Nekukamo,idemotamodaigramo.Mnogotoga}ezavisiti od dva uvodna me~a sa Slovenijom i [vedskom. Nadamoseplasmanuu~etvrtfinalerekaojeVu~i~evi}.

Kadete Srbije krasi zajedni~ki duh i velika borbenost

cija ro|ena 1992. godine s puno motiva~ekaponovniizlazakna me|unarodnuscenu. -Pripremetekuunajboqem redu. Mi se trudimo da svaki zadatakkojistru~ni{tabpostaviisprednasodradimo{to je boqe mogu}e. Motivisani smo,atajfaktoridr`ina{u generaciju na okupu. Mawe -

cije-rekaojekapitenNemawa Vu~i}evi}. Selekcija je odigrala dva pripremna me~a sa Partizanom iKostolcem. - Posle te{kiih priprema u Po`egi i dobrog rada u Kragujevcu, utakmice su dobro do{le svimanamadaseistr~imoirazigramo. Shvatili smo utakmice

HAJLE GEBRESELASIJE O SVOJIM USPESIMA

Okoplanetepetputa

Marko Avaramovi}

mameni-rekaojetadaAvramovi}. Milanovi}jepotomodgovorio da Avramovi} ne ide sa ekipom na me~ Evrolige protiv Budve, jer nije u formi. Me|utim, 25.godi{wi Avramovi} je uzvratio da to nije istina,ve}danijepristaona evidirawe sada{weg ugovora, odnosnodaseusprotiviosmawewu plate. Bilo kako bilo,

{aome|ucrveno-bele.Zvezda }e igrati u kvalifikacijama zaEvroligu. Partizansuposleosvajawa evrops ke tit ul e nap us til i mnogi igra~i. Du{ko Pijetlovi} i Andrija Prlainovi} novi su igra~i italijanskogProReka,NikolaRa|en je zavr{io u gr~kom Hiosu, Avramovi}jeoti{aouCrvenuzvezdu...

Svetski rekorder u maratonu, olimpijski i svetski {ampion na 10.000 metara Hajle Gebreselasijerekaojedajetreniraju}izatevanserijskeuspehe pretr~ao pet obima planete Zemqe. Legenda. Eto, to je EtiopqaninHajleGebreselasije. Svetskirekorderumaratonu ocenio je da dana{wa atletika nema dovoqno zvezda koje bi, poput sprintera Useina Bolta, taj sport u~inile jo{ popularnijim. - ^iwenica je da qudi dolaze na stadione, pre svega, dabigledaliBolta.Zbogtoga namjeuatleticipotrebnoda imamo jo{ atleti~ara takvog

Hajle Gebreselasije

ranga.Istina,imamoBekelea, Isinbajevu... ali treba nam

jo{ takvih zvezda - rekao je Gebreselasije.

Gebreselasije je punih osamnaestgodina,otkakaojeosvojio prvu svetsku titulu na Mundijalu u [tutgartu 1993, u samomvrhusvetskeatletike. - Tokom trka~ke karijere obi{aosamzemqinukugluvi{e od pet puta - rekao je Gebreselasije. Ina~e, obim zemqe iznosi 40.008kilometara! Tridesetosmogodi{wi atleti~ar osvojio je dve zlatne olimpijske medaqe - 1996. u Atlantii2000.uSidneju,kaoi ~etiri titule prvaka sveta u trci na 10.000 metara. Slavni Etiopqanin je oborio svetski rekord u maratonu rezultatom 2:03,59 sata u septembru 2008. u Berlinu.


OdMOR

c m y

dnevnik

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ ОД 5.ДО 7.АВГУСТА

Словачке народне свечаности

ећ традиционална манифестација Словачке Народне Свечаности и овог августа од 5. до 7. одржаће се у Бачком Петровцу. Богат културно уметнички програм представиће фолклорно и савремено стваралаштво Словака који живе у Србији и окружењу. У оквиру Словачких народних свечаности у суботу 6. августа биће организован и Фестивал ЈАРТ који је посвећен неговању културне традиције и развоју и промоцији народног стваралаштва, ликовног, књижевног, музичког, сценског, фолклорног и позоришног опуса Словака не само у Војводини већ и широм света. У оквиру манифестације организују се и разни тематски семинари или радионице. Уједно је то и сајам пољопривредних производа, занатских и ручних радова и традиционалних јела. Манифестација Словачке народне свечаности први пут је одржана далеке 1919. године и данас је једна од најпосћенијих овакве врсте у Србији и окружању. Организатор је Матица Словачка у Србији, а више информација о Бачком петровцу, историји Словака И културно уметничким манифестацијама можете прочитати на сајту www.turizambackipetrovac.com.

Од Њујорка до Париза кликом на мишa

Н

а интернет страници www.тоурисм-ревиеw.цом састављена је листа најпознатијих и најзанимљивијих улица и авенија на свету. Не пропустите да прошетате њима барем овако путем информативног водича, а ко зна, ако се икада нађете у близини - знаћете шта И где да гледате И обиђете.

Јелисејска поља –Париз Париз је дефинитивно драгуљ међу европским престоницама, а Јелисејска поља су једно од најбољих и најпознатијих светских шеталишта. Налази се у близини Јелисејске палате (седиште француског председника), а повезује два значајна паришка трга - Трг

спаја поменути трг са Колом (Colom), који спомеником слави великог Кристофора Колумба. Улица нуди толико тога: од мноштва малих радњи, цвећа па до уличних забављача. Према оценама посетилаца, та авенија пружа незаборавну атмосферу.

Пета aвенија – Њујорк

Мото-шоу на обали Дунава М

ото клуб Класик Вилс (Classic Wheels) из Футога ће од суботе 6. авуста до понедељка 8. августа бити организатор и домаћин једног од највећих мото скупова у Србији, на Плажи Шпиц у Футогу. На Дунаву ће се на мото сусретима служити безалкохолно пиво, пошто Мото клуб Класик Вилс већ неколико година заредом организује трибине о безбедности у саобраћају и едукацију деце школског узраста у сарадњи са Центром за превенцију болести зависности при Дому здравља у Новом Саду. www.vojvodinaonline.com

Д

у овој улици потрошити право мало богатство!

Виа Апиан –Рим

Пета авенија у Њујорку је једна од н а ј п о п ул а р н и ј и х шопинг-улица на свету. Мото ове улице је: “Shop till you drop” (Купуј док не паднеш с ногу)! Улица нуди обиље радњи и свако тамо

ФУТОГ ОД 6.ДО 8.АВГУСТА

обра повезаност Суботице са Београдом, Новим Садом и Будимпештом само је једна од разлога за једнодневну посету овом граду било да се определите за воз, аутобус или аутомобил. Овај град има сјајну везу, како са севером тако и са југом. Европски аутопут Е 75 у непосредној је близини урбаног дела града. Од Београда је удаљена 180 километара. Модеран центар севера Војводине прави је град музеј. Најрепрезентативније грађевине су Синагога из 1902.године, Градска кућа (1908) Палата Рајхл (1904) и зграда Градске библиотеке (1894). Градска кућа архитеката Комора и Јакаба, највећа је у Војводини. На месту пређашње, старе и дотрајале, Суботичани су саградили нову. Само за њену унутрашњу декорацију биле су потребне две године. Суботичка синагога је, с друге стране, једна од првих грађевина на којој су коришћене бетонске и челичне конструкције.

21

ВИРТУЕЛНА ШЕТЊА КРОЗ СВЕТСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

ЛЕТО У ВОЈВОДИНИ

В

utorak2.avgust2011.

Шарла де Гола (Place Charles de Gaulle-Étoile) и Трг слоге ( Place de la Concorde). Ова паришка авенија симбол је велеградске раскоши у којој се налазе уличне кафане, луксузне радње, хотели, ресторани, позоришта, музеји и палате.

Ла Рамбла –Барселона Барцелона је главни град шпанске аутономне покрајине Каталоније, која се налази на североистоку Шпаније. Град је најпознатији по једном од најбољих фудбалских екипа на свету И наравно по архитектури Антонија Гаудíја. Средиште овог града је трг Плака каталуња (Plaça Catalunya), од ког се према обали спушта сликовита, позната и култна улица Ла Рамбла, која фасцинира посетиоце из читавог света. Та авенија

за себе може да пронађе оно што тражи. Све топ светске дизајнерске марке су тамо: Бергдорф-Гудман, Луј Витон, Прада, Гучи и Версаће, како за жене тако и за мушкарце. Улица се протеже од Вашингтон Сквера до 143. улице. Имамо само један мали савет за вас - будите спремни на то да ћете

Најлепши део историјске архитектуре Рима је управо Виа Апиа (Via Appia). Изграђена је 312. пре Христа, а сврха је била да се град Рим придружи граду Бриндизију на југоисточној обали. Најупечатљивије знаменитости ове улице су надгробни споменици и гробнице поред пута - типичан римски начин покопавања мртвих. Најимпресивнији део је гроб Цецилије Медула, супруге једног од генерала Јулија Цезара. Сви они који посете Рим никако не би требали да пропусте то “корачање у прошлост”. Они који воле добро очувану архитектуру и историју - Виа Апиа прави је избор за њих!

Магнифисент Мајл – Чикаго Америчка верзија Јелисејских поља је Магнифисент Мајл (Magnificent Mile). Реч је о авенији препуној луксузних радњи, музеја, пабова и хотела с пет звездица. Посетиоци тамо могу да купе неке од типичних америчких производа од брендова Дизни, Епл, Најк и многих других. Широки плочници увек су крцати пролазницима, а читава улица је бучна и закрчена. Ако волите гужву на амерички начин, обавезно прошетајте овом улицом. На овој листи нашле су се и Гран Виа у Мадриду, Вол Стрит у Њујорку, Ломбард Стрит у Сан Франциску, Зеил у Франкфурту и Ваци Утца у Будимпешти. www.net.hr

TU OKO NAS

Суботичка сецесија уз палићко вино

Током посете Суботици не треба заобићи зграду свог Народног позоришта коју је град добио средином 19. века. Здање је у неокласичном стилу, а прва позоришна представа у Суботици одиграна је још давне 1747. године. Данас позориште у Суботици има драму на српском и мађарском језику. Многе зграде у центру Суботице украшене су Жолнај керамиком која овај град чини посебно препознатљивим. На само 8 километара од Суботице налази се Палићко језеро. Дугачко је 8 километара, широко до 950 метара, а просечне дубине до два метра. Још почетком 19. века знало се да је вода Палића лековита, па је већ тада започела и градња првог бањског купалишта. Хотели, виле, спортски терени, три уређене плаже, као и

зоолошки врт и данас чувају високи рејтинг Палића. Градитељи Градске куће у Суботици, на Палићу су саградили Водоторањ, Женски штранд, Велику терасу, Музички павиљон, хотел „Језеро“… Од 1992. на Палићу се сваког лета одржава Међународни филмски фестивал „Палић“, али

перкелт, типичну храну овог подручја, одлично иде мерло, уз паприкаш од певца треба пити каберне, а уз јунећу шницлу са шампињонима обавезно пробати локално вино кадарку. Келебија има ергелу коња коју чини 70 липицанера и убраја се међу највећу у земљи. Овде се

Палићкојезероспојурбаногиприродног

јакера до дилижансе из 1700. године. Иначе, суботички „хит“ је вожња сватова кочијама. Зобнатица је, такође, дестинација коју на путу за Суботицу не треба пропустити. Удаљена је од града 30 километара, на путу према Бачкој Тополи. Узгајање коња у

Суботичкаатракцијавожњафијакером

Живописна архитектура центра Суботице

су познате и друге манифестације – „Дужијанца“, „Интерно“, „Бербански дани“… Винарска традиција Суботичко–хоргошке пешчаре, настале на дну ишчезлог праисторијског мора, дуга је више од два миленијума. Песковит терен, умерена континентална клима и квалитетне сорте винове лозе дају веома питка вина, хармоничног укуса, нежног букеа и питкости. Виногради су, иначе, углавном груписани између Суботице и Хоргоша. Суботичани уз њихово вино препоручују и адекватну храну. Уз јело

Цветање Тисе Свакога јуна, река Тиса цвета. За разлику од цветања мора и река, где се то повезује са загађеношћу воде дрезгом или сочивицом, Тису заправо прекрију читави облаци белих лептирића који личе на цветове. У питању је тиски цвет, крилати инсект беле боје чија ларва настаје у реци, а затим лептири излазе на површину. Има их толико да потпуно прекрију реку и приобаље. Лептири тиског цвета свој кратки живот проводе лепршајући тик изнад површине воде. Необичан призор траје свега два-три дана, а Тиса у то време изгледа као да је прекрио снег. поред јахања могу изнајмити и кочије за вожњу, од каруца и фи-

овом месту има традицију дужу од 200 година. Поред ергеле је и

хиподром са мањежом, а гостима су на располагању туристичко јахање, школа јахања, вожња фијакером и ловачком кочијом. У оквиру комплекса налази се и Музеј коњарства. Сваке године, у другој недељи септембра, одржавају се Зобнатичке коњичке игре. Погранична општина Кањижа настала је пре пола века, спајањем подручја општина Хоргош, Мартоноша и Кањижа. Прича о туризму у Кањижи почела је 1913. када је, заправо, почела са радом Бања Кањижа. Од тада у овом месту уживају сви они који воле да се купају у термалним водама и осећају њихово благотворно дејство. Кањижу бирају и они који воле тишину, јер ово место живописне околине у близини реке Тисе, богато ловним подручјима, називају и „градом тишине“. Кањижа располаже са око 700 смештајних капацитета. www.srbija.travel


22

kultura

utorak2.avgust2011.

dnevnik НОВА КЊИГА ПРОФ. ДР ИРЕНЕ АРСИЋ

Дубровачке теме 19. века

КУЛТУР ШОК НА ЕВРОПСКОЈ ТУРНЕЈИ ПОСЕТИЋЕ И ЗРЕЊАНИН

Повратак на „место злочина” Панк –етно –метал –џипси бенд “Култур шок”из Сијетла поново долази у Зрењанин. Након заиста феноменалне свирке коју су одржали пре три године у банатској престоници, чланови овог америчког састава решили су да се врате на “место злочина” јер су тек после тог зрењанинског концерта успели да се пробију до фестивала “Егзит”,Београда, и других великих и битних бина у Србији.Овог пута,наступиће под ведрим небом,у дворишту Дома ученика “Ангелина Којић Гина”, у уторак,9.августа.Домаћа подршка “Култур шоку” биће зрењанински бенд “Импурита”,а пре и након концерта за избор музике биће задужен “Банатхардкор саунд систем”. “Култур шок” је познат широм света и у Зрењанин долази у склопу европске турнеје на којој промовише нови албум “MinistryofKultur”. Бенд обично не свира по мањим градовима,али имамо ту луду срећу да опет дође код нас јер му је Зрења-

нин,на неки начин,био одскочна даска када је Србија у питању. Неће ово бити мала прича у малом граду, већ ће група имати уобичајени репертоар – рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре Милан Чекрџин Цеф из удружења “Банатхардкор колектив”које је и организатор овог врхунског музичког догађаја. Чекрџин је нагласио да “Култур шок”шири позитивну причу,шаље здраву поруку и гура исправне идеје, уз забаву коју приређује на својим наступима. Подсетио је да су ови музичари 2008.године напунили Велику салу Културног центра Зрењанина што се од онда, када је реч о рок концертима,није десило. Фронтмен бенда “Култур шок”је чувени Ђино Банана,препознатљив осамдесетих година прошлог века на музичкој сцени тадашње Југославије по некој потпуно другачијој музици од оне коју изводи данас.Из Југославије је отишао у Америку,тамо

окупио музичке истомишљенике, и почео са стварањем специфичног музичког правца, споја балканске традиције и “прљавог” хардкора и панка. “Култур шок” иза себе има већ неколико албума,а међу хитовима су “Хашиши”, “Да је”, “Истанбул”,“Godisbusy,mayIhelpyou”и многи други. - За “Импуриту”, као предгрупу, одлучили смо се јер је то један од тренутно најактивних бендова у граду, иако нема ниједно званично издање. Чланови овог састава свирају нестандардан хардкор,са хипхопом, гранџом… Иза себе имају две европске турнеје и гомилу концерата у Србији –објаснио је Чекрџин. Цена карата за концерт је 500динара и могу се купити у зрењанинском клубу “Клупче”. Иначе, улазнице за концерт “Култур шока” у осталим европским градовима не коштају мање од десет евра. Ж. Балабан

„ДУБИОЗА КОЛЕКТИВ“ ПОТВРДИО СТАТУС ЗВЕЗДА НА ФЕСТИВАЛУ „КАЛЕИДОСКОП“ У ТУЗЛИ

Вратиће се Валтер... (Специјално за „Дневник“ из Тузле) Музикајеочигледноидаљенајважнијауметносткадсуупитању млади. То се одлично видело на Међународном фестивалу савремене умјетности младих „Калеидоскоп“, четвoродневној манифестацији током које су Тузлаци и њихови гости могли да уживају у рановрсномпрограму -филмском,

ликовном, позоришном, радионичарском -анакрају,илинапрвом месту,умузичком.Тајдео„Калеидоскопа“ кулминирао је, метафоричкиговорећиексплодираоусуботу увече када је пред неколико хиљада посетилаца на бину постaвљену у парку код Музичке школеуТузлиизашлоседаммомака из бенда „Дубиоза колектив“. Поштосерадиобендучијепесме знају да буду јако друштвено-политичкиангажоване,стекаоседо-

јам да музика, бар на кратко, заистаможеда олакшаи улепшаживотмладима. Колико је „Дубиоза колектив“ великииактуеланбенд,говориподатакдасусвојимнаступомзасенилииначеврлопозитивнооцењенеконцертедругихбендовасастатусом звезда, као што су: „Елек-

трични оргазам“, „Џинкс“, „Даб ребелион“...Концертбенда„Дубиозаколектив“уТузлијеимаоипосебан укус, јер је прошле године, током наступа посвећеног кампањи изласка на изборе, дошло до догађајакојисеиданаспрепричава као анегдота. Наиме, када је фронтменскидвојацокупљенепитаојелиимдоста,мислећина20 година национализма и шупље (политичке) приче, из публике се зачуло: „Није!“ Е, „неправда“ је

овајпутисправљенаисвирачуни намирени,јерсупослесвиркеразумевањем и међусобном комуникацијом презадовољни били и бендипублика. Иначе, концертни програм популарних жуто-црних састојао се изпровереногдела,песамакојесу певанеуглассапубликом(„Блам, „Кокуз“, „Шути и трпи“, „Валтер“...), као и из дела посвећеног промоцији новог албума,којићебитиобјављеннајесен. Заонекоји(још)не знају,„Дубиозаколектив“јеснажнаипрогресивна кросовер музичка матрица која симбиотички уједињује жанрове попут ска, панк, рок, хард кор, хипхоп, реге... Суштински, најближи сузвукуипокретукоји је у глобалној култури започео „Рејџ агенстмашин“,докје на овим просторима нешто најближе томе стигао београдски „Саншајн“. За разликуодпоменутих,није им страно ни „флертовање“ са етно звуком који, истина, користевишеиронично,алието,важно је напоменути. Идеолошки, слободарскогсудуха. „Дубиоза колектив“ је до сада објавио четири „дугосвирајућа“ и један „средњесвирајући“ албум, каоиједнукомпилацију–такозваниалбумнепопуларнихсинглова. Међународни фестивал савремене умјетности младих „Калеидоскоп“уТузлисеодржаватрећи пут и улаз на све програме био је бесплатан. И. Бурић

Издавачка кућа “Арс Либри” објавила је нову студију проф.др Ирене Арсић “Дубровачке теме 19. века” (Београд, 2010). Књига садржи седам текстова -“О “Карађурђевки” Меда Пуцића”,“Писма Меда Пуцића упућена у Београд”,“Матија Бан и култ светог Саве”, “Дубровачка књижевност дум Ивана Стојановића”,“Стојановић,Војновић и Ружичић о Савиндану 1894.у Дубровнику”, “Лик светог Саве у двема дубровачким комедијама из друге половине 19. века” и “Антун Фабрис (1864-1904)-књижевни историчар, публициста,ангажовани интелектуалац”. Текстови који чине књигу “Дубровачке теме 19.века” публиковани су од 1999.до 2009.у неколико часописа, годишњака, зборника радова са научних скупова и конференција. Студија др Ирене Арсић представља збирку радова и расправа посвећених истраживању српске културне традиције у Дубровнику 19.века. Ауторка књигу започиње огледом о “Карађурђевки” Меда Пуцића.Тема овог дела је подвиг српског вожда Карађорђа, његов знаменити успон и трагичан пад.Пуцић је своје дело започео у Луки 1847, а завршио га 1850.у Дубровнику.Коначна и потпуна верзија “Карађуревке” штампана је у Лукшићевом издању Пуцићеве поезије (Карловац,1862),па затим и у панчевачком издању, 1881. године. Нажалост, Пуцић се није уклопио у нове литерарне токове, остао је један од усамљенијих писаца Срба католика,мада му је велики Скерлић јасно одредио место речима - овај “последњи дубровачки бард везује стару дубровачку са новом српском књижевношћу”. У Архиву САНУ чувају се неколика писма које је Медо Пуцић у периоду 1859-1878. упућивао у Београд. Ауторка наводи да је Пуцић поводом пријема у Друштво српске словесности послао своју аутобиографију,али спомиње и писма која је тих година упутио Матији Бану, Стојану Новаковићу и Јовану Гавриловићу.Део ове преписке не би био од превеликог значаја уколико се не би узело у обзир да је Пуцић био васпитач и учитељ младом кнезу Милану Обреновићу. Он је период од 1868. до 1874. провео на овом значајном послу у Београду,а савременици и каснији историчари (Јован Ристић, Слободан Јовановић) врло су лоше квалификовали његов рад. Ирена Арсић наводи чињеницу да су сличне судбине били и неки други угледни Срби католици који су из Дубровника службовали у Београду (дипломата,писац и историчар Лујо Војновић, учитељ младог Александра Карађорђевића). У следећој студији,ауторка говори о Матији Бану,као једном од “последњих у значајном низу Дубровчана који су на српским дворовима били саветници владара”. Бан је у Београд стигао из Цариграда 1844,и са пуно одушевљења пише о кнежевини Србији.Међутим,он своје похвале врло брзо коригује, напомињући да “овдашњи Срби ограничавају родољубље на Кнежевину,а Срби из Угарске на српство,и то у врло тијесним границама”. У оквиру својих просветно-културних активности,он износи идеју о оснивању

Друштва св.Саве (предлаже статут у 53тачке).Међутим,од те идеје се одустало а Бан је,уз све похвале,послат у пензију.Остало је запамћено да је он у свом статуту предложио да се српском светитељу подигне црква и то на месту где су спаљене његове мошти (Врачар),чиме се мора истаћи визионарска улога овог Дубровчанина у историји Београда и Србије. Историчару, хроничару и писцу дум Ивану Стојановићу, посебно његовом делу “Дубровачка књижевност”, ауторка посвећује следећи оглед. Павле Поповић у студији о Стојановићу сматра да дело није строго научно већ пре популарно,а Марко Цар потврђује овај став наводећи да је дум Иван био дубровачки хроничар који је књижевну историју посматрао кроз факте али и анегдоте.Осим тога,Стојановић пише и о

филолог по струци, он се, услед уредничких али и друштвених и политичких ангажовања, најмање бавио разматрањем литерарних тема. Међутим,трајност његове књижевно-историјске мисли је неспорна у циљу да се од заборава очува аутентичност података и да се личност о којој се пише (И.Ђурђевић,М.Кабога,М.Пуцић,М.Бан)прикаже у сасвим прикладној,дубровачкој средини. Градећи портрете, Фабрис је настављао традицију да на једном месту окупи знамените суграђане, како историјске тако и савременике. Сем пригодних текстова о знаменитим Дубровчанима,Фабрис је у календару “Дубровник” приредио и биографије других српских писаца (Ј.Јовановић Змај,С.Владислав Каћански). Интересовање др Ирене Арсић за дубровачку културну историју ви-

осталим знаменитим Дубровчанима -математичарима и медицинарима. Тако његова “Дубровачка књижевност” обухвата целокупну културу града-државе - поетску и научну, стручну и филозофску, беседничку, као и “све интелектуално што је Дубровник створио у току векова”.Као високи католички свештеник,Стојановић се креће дубровачком жупом и Ријеком дубровачком,разговара са необразованим људима,он је чести саговорник дубровачких властелина,и “садруг” последњих дубровачких госпара,који кроз његове успомене остају у сећању, пошто сами “не желе да пишу и објављују”. Вредно пажње је и последње поглавље књиге Ирене Арсић, посвећене занимљивој личности Антуна Фабриса. Мада слависта, односно

дљиво је и по њеним ранијим књигама: “Антун Сасин - дубровачки песник 16.века” (2002),“Дубровачки штампари 19.века и њихова издања” (2005)и “Српска православна црква у Дубровнику” (2007).Књига “Дубровачке теме 19.века” представља дело које на користан начин обрађује књижевно-историјске аспекте српске традиције католичке и православне провенијенције у Дубровнику 19. века. Студија Ирене Арсић представља значајан допринос проучавањима дубровачке књижевности, а у новијим тумачењима традиције средњодалматинских литерарних прегнућа представљаће добро истраживачко полазиште и незаобилазну библиографску референцу. Синиша Ковачевић

СУТРА НА КОНЦЕРТУ У СИНАГОГИ

НА ФЕСТИВАЛУ У ПОРТУГАЛУ

Омладински оркестар у покрету

Награђен филм „Хитна помоћ”

Други концерт у августовском делу програма из циклуса Новосадско музичко лето сутра у21часуСинагогиприређујеансамбл под називом „Омладински оркестар у покрету“. Наступ овог оркестра биће заправо круна рада деветнаест младих уметника –гудача,од 18до 26година,из Србије,Македоније,Мађарске и Румуније, са чувеним диригентом Мишом Кацом. На програму овог концерта биће Моцартов „Дивертименто“, Бахов Концерт за две виолине и гудачки оркестар,иСеренада за гудаче Чајковског.Картестају300динараикупујусеуМузичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/2) 8 до 14 часова, два сата пред почетак концерта уСинагоги. Музичка омладина Србије у сарадњи са Фондацијом “Enfants planete esperanza” из Париза и Музич-

ком омладином Македоније, осмислила је заједнички пројекат –формирање омладинског гудачког оркестра у лето 2011. Израстао из Балканског гудачког оркестра младих, новоформирани ансамбл добио је и ново име – Омладински оркестар у покрету –JeunesseMovingOrchestra. Идеја је да се седиште овогоркестра мења сваке календарске године, а за прву сесију изабрана је Македонија као земља домаћин. Омладински оркестар у покрету окупио се од 22.до 28.јула ове године на Охриду.Деветнаест младих гудача радилојеса познатимдиригентом руског порекла Мишом Кацом. Потом јеуследилаконцертна турнеја оркестра у Македонији (Битољ, Скопље и Охрид),пауСрбији (Крушевац и Нови Сад)абићенастављенау Румунији (Арад и Темишвар). Н.П-ј.

Дебитански филм редитеља Горана Радовановића „Хитна помоћ„ добио је Гранд при као најбољи дугометражни играни филм на Међународном фестивалу филма,телевизије,видеа и мултимедија, у португалском граду Аванца, саопштила је ауторска екипа. Награда за најбољу фотографију додељена је директору фотографије филма Радославу Владићу. Сходно фестивалској традицији,награде ће лауреатима бити уручене наредне године на свечаном отварању манифестације,када ће српски аутори одржати и мајсторске радионице. До сада је „Хитна помоћ„ приказана у званичној конкуренцији на десетак међународних фестивала у Монтреалу, Монпељеу, Манхајму, Анталији,Хавани,Атини,Амстердаму, Бриселу


kULTURA

c m y

dnevnik

ПОСЛЕ ПРАГА ПРЕДСТАВА ЈОЖЕФА НАЂА „БЕЗ НАСЛОВА”НА „ОХРИДСКОМ ЛЕТУ”

Интима излази из коцке Прашког квадријенала Позоришна представа „Без назива„ свестраног уметника Јожефа Нађа,након светске премијере на Прашком квадренијалу сценског дизајна и перформинг арта 2011.имаће три извођења на међународном фестивалу „Охридско лето„ у Охриду. Представа „Без назива„ изведена је 22 пута на Прашком квадријеналу у оквиру програму „Раскршће: Између интимности и спектакла„на којем је наступило 30 светских уметника. Судећи по реакцијама представа је изазвала највећу пажњу публике и критичара од понуђених пројеката,а на „Охридском лету“,за разлику од наступа у Прагу,комад ће се изводити у нешто измењеној сценографији. Нађ је у оквиру Регионалног креативног атељеа у Кањижи скоро годину дана радио на поставци најновијег комада „Без наслова„, која се изводи у коцки димензија 4x5метра у трајању од 80минута, у којој се догађа кореографско, естетско и филозофско истраживање простора интимности.Актери представе прослављени редитељ, кореограф и плесач Јожеф Нађ и његова партнерка Францускиња Ан Софи Ланселин,се баве истраживањем сопствене интимности - односа интимности и спектакла, релацијом публике према интимности,просторима и изворима интимности. У монохромном рукопису,само под светлошћу свећа аутор је осмислио минуциозну мрежу покрета која драматично наглашава односе између два играча. За представу „Без назива„музику је

23

ПРЕДСТАВА„ТРСТ“УОВОГОДИШЊЕМРЕПЕРТОАРУКАЗАЛИШТА„УЛИСИС”

Атеље 212гостује на Брионима Београдско позориште „Атеље 212”гостоваћесутра у тврђави Минор на Малом Бријуну са представом „Трст„у склопу 11.сезоне „Казалишта Улисис„,саопштило је ово позориште.Међународни позоришни пројект „Казалиште Улисис„ покренуо је 2001.године познати глумац Раде Шербеџија као отворено позориште у амбијенту Бријонских острва, Фажани и Пули, као место сусрета хрватских и уметника из регије,Европе и света. Протеклих сезона на пројектима „Казалишта Улисис„ представило се више од 150 уметника из Канаде, САД, Боливије, Новог Зеланда,Чеченије, Ирана,Велике Британије,Француске,Босне и Херцеговине,Србије а представе и концерте поред публике из Хрватске,пратила је и она из региона,Европе и света. У тврђави Минор на Малом Бријуну „Казалиште Улисис„ угостиће Атеље 212”са представом “Трст” по тексту Милоша Радовића,у режији Алисе Стојановић која је премијерно изведена 17.маја на Великој сцени „Атељеа 212”, на отварању другог фестивала „Муцијеви дани”.У представи играју

Бранка Петрић, Јелисавета Сека Саблић, Бранислав Зеремски, Светозар Цветковић,Дара Џокић,Милица Михајловић и Катарина Жутић. Представа београдског позоришта најављена је као искрена,сетно-тужно-трагично-комична прича о великој љубави према Трсту,и о великим љубавима у Трсту,у којој се на сцену изводи неколико генерација којима је овај град обележио

најважније тренутке у животу.Радња представе се одвија се у хотелу “Савоиа”, у центру данашњег Трста,у чијим се луксузним собама на различите начине завршавају приче започете у том граду пре много деценија.Истовремено,ово је прича о родитељима који своја сећања желе поделити са децом,о њиховом односу, неспретној љубави, лажима, варљивим успоменама и генерацијском јазу.

УИЗДАВАЧКОЈКУЋИ„РЕНДЕ“

Ан Софи Ланселин и Јожеф Нађ у најновијем остварењу „Без наслова” Фото:Едвард Молнар

задату тему и строго утврђен простор извођења. -Због ограничења простора ова коцка нам је пружила више могућности од било ког платоа.Уну-

ГостовањанаБитефу,Дезиреу иуБудимпешти Послеохридскоггостовањапредставакрећенавеликусветску турнеју. Београдска премијера се очекује у оквиру овогодишњег Битефа19.и20.септембра,затим7.октобраотвараЈесењибудимпештански фестивал у обновљеном Националном театру, а биће изведенаинаФестивалу„Дезире”уСуботици27.новембра. изабрао и комад режирао Јожеф Нађ,мајстор сцене је Ласло Добо, а аутор костима је Александра Пешић. Представа „Без назива„је јединствен пројекат у опусу Јожефа Нађа, јер је то први пројекат где је Нађ,који је комплетан аутор,имао

utorak2.avgust2011.

тар задате форме концепт је дошао до изражаја и микро-ритмичка конструкција покрета, игра је постала концентрисана и интензивна -каже Нађ,који је инспирацију за ово остварнеје пронашао у чувеној Диреровој трилогији: „Меланхолија„, „Свети Јероним„

и „Витез,смрт и ђаво„,као и у песмама Пола Целана. После Прага представа „Без наслова„ће се изводити у нешто измењеној сценографији, склањањем четвртог зида и са посебно конструисаним гледалиштем, па ће на тај начин интима из коцке добити мало другачију димензију. На познатом „Охридском лету„,које се одржава између 12.јула и 20.августа,позоришна представа „Без назива“играће се 9.и 10. августа у Центру за културу „Григор Прличев„у Охриду. Пројекат је рађен у сарадњи београде Платформе за савремену уметност „Киоск„и РКА „Јожеф Нађ„ из Кањиже. Продуценти пројекта су Александар Бркић и Милена Стојићевић. Пројекат је као један од првих у нашој земљи подржан од Европске комисије у оквиру програма „Култура”. М. Митровић

„Пуноглавци” АнтеТомића Издавачка кућа „Ренде„,која је прва у Србији започела са обнављањем покиданих литерарних веза између бивших југословенских република, нудећи најбоља дела хрватских, босанских писаца стасалих после распада СФРЈ, сада је објавила нову књигу Анте Томића (41)„Пуноглавци”. Томић,по образовању филозоф и социолог стекао је велику популарфност у Хрватској пишући за днвеник „Слободна Далмација„а 2000.је објавио први роман „Што је мушкарац без бркова„ који је постао бестселер и одмах премостио све новостворене границе. Популарности романа, али и његовог аутора,значајно је допринела веома успела екранизација. Од тада Томић ужива култни статус и у Србији,а његове књиге стижу не само преко „Рендета„ већ и српске филијале загребачког издавача ВБЗ. „Ренде„је пре две године објавило један од најбољих рома-

нескних Томићевих каламбура „Чудо у Поскоковој Драги”. Са „Пуноглавцима„ ( пробитни наслов „VegetaBlues„)који су почетком године имали премије-

ру у Хрватској Томић је у форми летње приче о сазревању у којој је нараторка Аленка која има 12година и живи у Загребу,а лето проводи код бабе и деде у месту Б проговорио,на њему својствен(духовит) начин о темама као што су шовинизам, провинцијализам, друштвени односи који се нису променили од памтивека. Занимљив је податак да је Томић написао „ Пуноглавце„ по наруџбини „Подравке” која је тражила да у садржај морају бити убачена имена неких њених производа.Томић је то вешто урадио тако да никоме не смета што се помињу : коцке за супу и „Вегета”, јер та мала књижица завређује да буде прочитана и тако је добила ново име и нови, овога пута искључиво књижевни „живот”. (Танјуг)

ИНТЕРВЈУ:ЛАСЛОВЕГЕЛ,КЊИЖЕВНИК

Погледиздоњегракурса У издању новосадске „Цензуре“ових дана се појавила нова књигаЛаслаВегела„Причеиздоњих предела“. Превод на српски потписујеАрпадВицко,ауподнаслову пише-Берлински текстови. Овај познати новосадски аутор кроз своју прозу поново нас води на путовања имагинарним и стварнимевропскимкоридорима. Одлетанаасфалтусклониосеу село, где завршава рукопис о НовомСаду,читакласикеиспремасе на нова путовања. У најближим плановимасуХрватскаиАустрија, акопознајеВегела,јасномуједа ћетраговетихпутовањаследитиу некимњеговимнареднимкњигама. У ком смислу поднаслов „Берлинске приче“ одређује ваше „Приче из доњих предела“, питали смо Ласла Вегела? -Овакњигајежанровскиизмеђу есејаиромана,тамешавинамије била интересантна,  и кад сам писао„Екстериторију“окушаосамсе утојформи-каженашсаговорник.Тосу,заправо,причеопутовањима,којеказујуличнуисторију,али ипогледнасветиздоњегракурса. ЈеднаодњихописујемојепрвопутовањеуТрст,кадајетајградбио највећи супермаркет бивше Југославије. Ипак,окосницатихпутовањаи приповедања је Берлин, почев од мог првог боравка тамо, када је биоевропскапрестоницакултуре. Мене нису толико интересовале културне манифестације, колико чињеницадајеградтадајошбио

располућен зидом. Упознавао сам обичне људе, пошто говорим њиховјезик,ивидеосамколикосуу њима још живе трауме Другог светскограта,очемумогудапричају,аочемуморајудаћуте.Тоје заменебиомалиисторијскишок. После 2000. сам такође одлазио тамо по позиву, а на немачком су објављени „Екстериторијум“, „Мемоари једног макроа“и још некитекстови. Како проводите ово лето, шта вам се догађа, шта читате а шта пишете? -Оволетомијебашузбудљиво,извишеразлога. Апресвега

је радно, јер завршавам књигу, такође жанровски неодређену, која се зове „Неопланта или обећана земља“; то је прича о мом граду, пуна људских  судбина, историје на месту судара Балкана и Средње Европе, драматичнихитрагичнихелемената, али и утопије, што обећана земљајесте.Светепричеговоре о новосадском 20. веку, још од пре Првог светског рата, па до1990. јерЕвропљанисматрају да се те године завршава 20. столеће. То је дуг мом граду и веома се радујем скором изласкутекњиге.

Насрпскомсумиизашле„Приче из доњих предела“, а на јесен ћесепојавитиимађарскоиздање у Будимпешти. А „Чалади Кер“из Новог Сада објавио је на мађарском други том мојих дневника “Исписивање времена у међувремену“;упрвомтомубавиосамсе временом од 2000. до 2002. године,аудругом,до2004.Имамјош три књиге, али издавач је у оскудици,видећемо. Најесенћесекод „Стубова културе“појавити треће издање„Мемоараједногмакроа“. Један од мојих старијих есеја „WhatisЈugoslavia?“,објављентоком деведесетих, такође је жанровскиексперимент.Тајтекстнедавно је заинтересовао аустријскогредитеља ЛукасаЦајпека,којијерекаодајето,заправо,монодрама.Већсупочелепробе,апремијерајезаказаназа27.октобар у Бечу уКабинеттеатру. Повукаосамсеукласике,поново ишчитавам Стендала, који је у младостинајвишеутицаонамене. АчекамеБалзак,јермисадаживимо у његовом времену, у доба прљавог рађањакапитализма. Шта поручујете градским оцима, као Новосађанин- добитник „Голубице“, највишег градског признања, Фебруарске награде, и вама најдражег, како ми једном рекосте? -НовиСадзаистаиматајвелики потенцијал привлачности, и морамрећидасе,туитамо,види бригаонихкојиводеград.Садасу потребни енегричнији кораци и

дугорочнаразмишљања.Атозначи-вишепаркова,зеленилаицвећа,фонтана,тихмалих,пријатних оаза за грађане. И више бриге за Дунав, за приобаље које није ни изблизаискоришћено. Недостајенамвишетеевропске визуре,тихвишејезичнихпутоказа,какосумиреклимојидоброна-

скинамештенициипиљари.Лепотуједногградастваралисумноги, пазаштоонданеобележитиместа где су живели и радили значајни Новосађани,мождаивратитинеке споменике,истицатитоблагомултикултуралности. ВеликабисрећабиладаНови Сад постане европска престони-

ОдКуршумлиједоБерлина -СупругаијасмоједномлетелиизБерлиназаБудимпешту,пасмо непланираноуваздухувисилипрекочетирисата-причаЛаслоВегел.Одтадаонанежелидапутујеавионом,ајасесолидаришем.Такосам откриогастарбајтерскеаутобусе,којиманајчешћепутујетајбалкански свет,сајуганазапад.Самасржовемојекњигејетавеликаметаморфоза-какосељуди,путниципонашају,очемупричају,какоразмишљајуовде,акакотамо,накрајупутовања. КренетакоаутобусизКуршумлије,имауњемуСрба,Албанаца,Македонаца,Босанаца,уђемоимиизНовогСада,ауваздухусеосећанеканапетост,свишапућунасвомјезику. АкадасеприближеБерлину,сви прелазенанемачкиипочињедаструјимеђусобнасолидарност. БиосамутомградуиприликомобележавањадвадесетогдишњицепадаЗида. Одмногихсећањаистручнихтумачењатогдогађајакрозмедије, мени је међу најинтересантнијим била прича једне продавачице из „Алдија“узападномБерлину.Дасенешточуднодогађаонајезакључилапотомештојеједанчовекдошаоикупио30килограмабанана.Био јетоисточниНемац,којијесвојуновостеченуслободупоказаонатајначин.ТојеЕвропаиздоњегракурса,заменепривлачнијаодонеофицијелне,бриселске.

мернипријатељиизиностранства. Јавнислужбеници,одвозачааутобусадополицајаца,требадабуду љубазнији, да науче по нешто на странимјезицима.Нетребаопуту у Европу да говоре само политичари,већикондуктери,ибанкар-

ца културе, али то иште труда свих нас. Нарочито оног труда који не зависи од много новца.Овомградунедостаје фамилијарна љубав, потпуно изван сфереполитике. Радмила Лотина


24

svet

utorak2.avgust2011.

RASPRAVEOPONOVNOMUVO\EWUSMRTNEKAZNE

Brejvikne}ebiti progla{enneura~unqivim OSLO: Norve{ki ubica Andreas Bering Brejvik ne}e biti progla{en neura~unqivim, jer je, kako su zakqu~ili stru~waci, bio svestan svojih dela. Wegov napad 22. jula bio je toliko detaqno isplaniran da je gotovo

nemogu}e da se radi o napadu sumanutog ~oveka”, rekao je doktor Tarjei Rajgnestad, voditeq norve{kog odbora za forenzi~ku medicinu. U Norve{kom pravosu|u odbrana neura~unqivo{}u zahteva da optu`enik bude u stawu psihoze dok izvr{ava krivi~no delo za koje je optu`en. To, zapravo, zna~i da je optu`enik izgubio kontakt sa stvarno{}u do te granice da vi{e ne kontroli{e svoja dela. Doktor Rajgnestad tvrdi kako psihoti~na osoba mo`e ~initi samo jednostavne radwe, a sama vo`wa iz Osla na otok Utoju na kojem je Brejvik ubio mlade okupqene u kampu bila bi previ{e komplikovana. Nezapam}eni zlo~in u Oslu i na ostrvu Utoji otvorio je staru dilemu da li treba vratiti smrtnu kaznu, i to ne samo u

Norve{koj, nego i u jo{ neki zemqama na svetu. Gra|ani Norve{ke tra`e da se ponovo vrati smrtna kazna za monstruma Andresa Beringa Brejvika, koji je hladnokrvno ubio 76 nedu`nih qudi, prenose agencije. Rasprave o ponovnom uvo|ewu smrtne kazne, posle zlo~ina u Norve{koj, obnovqene su i u nekim saveznim dr`avama SAD, javqaju agencije. Povod za to je nekoliko te{kih zlo~ina za koje je predvi|en do`ivotni zatvor. Prema podacima „Amnesti interne{enela”, smrtna kazna je ukinuta u 139 zemaqa od ukupno 192 zemqe na svetu. U nekima ona postoji, ali samo na papiru i godinama se ne izvr{ava. Smrtna kazna naj~e{}e se izri~e za te{ka ubistva i za krijum~arewe droge.

dnevnik

ITALIJA

Sukobpolicije iimigranatauBariju RIM: Najmawe 35 qudi, od kojih su 20 policajci, povre|eno je ju~e u sukobu izme|u imigranata i policije Bariju, gradu na jugu Italije Imigranti su, besni zbog odlagawa dobijawa azila, zapalili

Povre|enonajmawe35qudi

USENATUPOSTIGNUTDOGOVOROPOVE]AWUNIVOAZADU@IVAWADR@AVE

Ameri~kibegodbankrota VA[INGT ON: Vo|e republikanaca i demokrata u ameri~kom Kongresu postigli su tokom sporazum sa predsednikom SAD Barakom Obamom o podizawu nivoa zadu`ivawa zemqe sa ciqem da se danas izbegne wen bankrot. Time je, kako pi{e agencija AP, ozna~en po~etak zavr{nog poglavqa u jednoj od potencijalno najrazornijih epizoda u novijoj ameri~koj istoriji. Utorak je krajwi rok da se u Kongresu podigne nivo za zadu`ivawe SAD, kako bi se izbegao do ga|aj bez presedana u SAD: da primaoci penzija, drugih socijalnih davawa i svi oni koji rade za dr`avu ostanu bez novca. Dogovor su postigli vo|a demokratske ve}ine u Senatu Hari Rid i vo|a republikanske mawine Mi~el Mekkonel, a odmah potom, Barak Obama je oti{ao u pres-salu Bele ku}e da

podr`i wihov sporazum - koji ne sadr`i Obamin zahtev da se dodatno oporezuju korporacije i najbogatiji `iteqi SAD. „Da li je to dogovor kakav sam ja

`eleo. Ne. Verujem da smo ove te{ke odluke u vezi sa socijalnom reformom i refomom poreza mogli doneti odmah, a ne putem procesa posebnog kon-

gresnog ko mi teta. Me|utim, ovaj dogovor daje sna`nu osnovu za smawewe deficita i omogu}ava nam da izbegnemo sli~nu krizu kroz {est ili 12 meseci”, rekao je predsednik Barak Obama. Lider demokratske ve}ine u Senatu Hari Rid rekao je da dogovor ne}e usre}iti svakog republi kan ca ni ti demo kratu, ali da su obe strane dobile deo onoga {to su `elele, a da nijedna nije dobila onoliko koliko se nadala, ali to je su{tina kompromisa - izgradwa konsenzusa. Prema wegovim re~ima, ameri~ki narod je zahtevao ove nedeqe kompromis i dobio ga je. Dve stranke ve} mesecima nisu mogle da se dogovore o pove}awu gorwe granice dr`avnog zadu`ivawa, koja trenutno iznosi 14,3 biliona (hiqada milijardi) dolara, kao ni o zna~ajnom smawewu potro{we.

EVROPSKA UNIJA

DodatnesankcijeSirijizbognasiqa BRISEL: Evropska unija odlu~ila je ju~e da Siriji nametne dodatne sankcije zbog eskalacije nasiqa koje re`im u Damasku sprovodi protiv demonstranata, saop{tila je ju~e visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. „EU je odlu~ila da nametne dodatne restriktivne mere u vidu zamrzavawa imo-

vine i zabrane putovawa za pet sirijskih pojedinaca ume{anih u nasilnu represiju. @elim da podsetim sirijske vlasti na wihovu odgovornost da za{tite stanovni{tvo”, navela je E{tonova. „Brutalno nasiqe stvara ozbiqnu opasnost od eskalacije napetosti i podele i nije u skladu sa {irokim reformama”, dodala je ona.

Podse}aju}i da su ministri spoqnih poslova EU 18. jula izjavili da }e Unija nastaviti svoju sada{wu politiku sankcija prema Siriji sve dok „neprihvatqivo nasiqe protiv civila ne prestane i ne ostvari se odlu~uju}i napredak u ispuwavawu legitimnih te`wi sirijskog naroda ka demokratskoj tranziciji”, E{tonova je ukazala

kante za |ubre i automobilske gume rano jutros i bacali su kamenice na policiju koja je intervenisala kako bi zaustavila protest, saop{tili su o~evidci, prenele su svetske agencije. Pojedini imi-

je Damask pokazao da ne namerava da sprovede reforme obe}ane narodu.”Na`alost,od tada su nastavqena masovna hap{ewa, nasiqe i ubijawe civila. Ovo je ~ak i eskaliralo kao {to smo videli tokom vikenda prilikom napada na Hamu i druge sirijske gradove u kojima je navodno ubijeno vi{e od stotinu civila”, navela je ona. (Tanjug)

granti blokirali su `elezni~ku prugu kao i saobra}aj na lokalnom autoputu. Imigracija je veoma osetqiva tema u Italiji, a tenzije su se naro~ito poja~ale posledwih godina kada je konzervativna vlada premijera Silvija Berluskonija proterala ilegalne emigrante i poo{trila proceduru za dobijawe boravi{nih papira Protest je posledwi u nizu u izbegli~kim centrima u Italiji, koju su preplavili afri~ki imigranti be`e}i iz Libije posledwih nedeqa. U me|uvremenu, pripadnici italijanske obalske stra`e prona{li su tela 25 izbeglica u jednom brodu koji je ju~e stigao do ostrva Lampeduza, na koje je su proteklih sedmica pristigle hiqade izbeglica. Re~ je o oko 18.000 izbeglica iz Libije, koje su do sada preko italijanskog ostrva Lampeduza uspele da se domognu EU.

LIBIJA

Haosuredovima pobuwenika TRIPOLI: Pobuwenici napali jednu od frakcija pokreta za borbu protiv Moamera el Gadafija, optu`uju}i je za ubistvo Abdela Fateha Junesa, ali i „unutra{we delovawe” protiv ~itovog ustanka. U opsadi fabrike registarskih tablica ubijena po ~etiri borca sa svake strane, najmawe 20 raweno Ovaj obra~un na prili~no slikovit na~in opisuje pobuweni~ki pokret, sastavqen od mno{tva organizacija potpuno razli~itih interesa, {to je i jedan od glavnih razloga zbog kojeg ve}ina zapadnih dr`ava, osim Francuske i navodno Italije, okleva da im u ruke stavi bilo kakvo oru`je. I nekoliko sati posle obra~una, ostaje nejasno da li je napad na fabriku tablica u vezi sa ubistvom generala Junesa, nekada{weg {efa Gadafijeve policije, koji je prebegao na stranu

ustanika, da bi `ivot zavr{io pod prili~no misterioznim okolnostima. Tokom prethodnih nekoliko dana, lideri pobuwenika nudili su razli~ite i ~esto opre~ne verzije atentata na Junesa, poku{avaju}i da nekako smire bes generalovog plemena Obeidi, najve}eg na istoku Libije. Za sada, jedino se sa sigurno{}u mo`e tvrditi da je general Junes izre{etan i da je wegovo telo potom zapaqeno. Vojnici koji su ga pratili sa linije fronta u Bengazi su uhap{eni, ali se ne terete za wegovo ubistvo. NATO avijacija uni{tila je nekoliko predajnika libijske dr`avne televizije, tvrde}i da su legitimne mete, ali su vlasti u Tripoliju saop{tile da su u napadu ubijena tri radnika te medijske ku}e, kao i da ih je 15 raweno.

NovinariBi-Bi-Sija{trajkuju

LONDON: Novinari Bi-Bi-Sija otpo~eli su 24-~asovni {trajk zbog najavqenih otpu{tawa, {to je izazvaloporeme}aje u emitovawu informativnih emisija Udarna jutarwa radio-emisija „Tudej” po~ela je sat vremena kasnije, zbog {trajka ~lanova Nacionalne novinarske unije, a neki drugi programi koji se emituju u`ivo zameweni su unapred snimqenim prilozima. ^lanovi sindikata protestuju zato {to je stotinu novinara progla{eno tehnolo{kim vi{kom, pa su, {irom zemqe, konopcima prepre~ili ulaze u prostorije Bi-Bi-Sija. Bi-Bi-Si tvrdi da mora da smawi broj zaposlenih, jer je vlada smawila dotirawe wegovog Svetskog servisa i Bi-Bi-Si Monitoringa koji nadzire emitovawe inostranih programa.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BA[ARAL-ASAD Sirijski predsednik Ba{ar al-Asad pohvalio je „patriotsku” sirijsku vojsku, koja je simbol „nacionalnog ponosa” i dodao da je uveren da }e Sirijci uspeti da razbiju „zaveru” koja je skovana protiv wihove zemqe. „Pozdravqam svakog vojnika ~estitam vam 66. godi{wicu osnivawa arapske sirijske vojske...koja brani svoja prava”, rekao je u svom govoru sirijski predsednik.

ANGELAMERKEL Nema~ki kancelarka Angela Merkel ju~e je najo{trije osudila nasiqe u Siriji i zatra`ila da predsednik Ba{ar al Asad odmah obustavi nasiqe protiv sopstvenog naroda. Merkel je, apelovala na sve politi~ke snage u Siriji da deluju odgovorno i zajedno, mirnim putem tra`e politi~ko re{ewe. Sirijske snage bezbednosti ubile su gotovo 140 qudi u vi{e gradova uo~i Ramazana.

VOJ]EHJARUZELSKI Sud u Var{avi izuzeo je zbog te{kog zdravstvenog stawa posledweg komunisti~kog lidera Poqske generala Voj}eha Jaruzelskog(88) iz dva su|ewa, javile su agencije. Jaruzelskom ne}e biti su|eno zajedno sa ostalima optu`enim za uvo|ewe vanrednog stawa 1981. godine i ubistvo radnika na brodogradili{tu 1970. godine tokom gu{ewa sindikata Solidarnost, u vreme dok je bio ministar odbrane.

Uhap{envo|abandepla}enihubica, povezansa1.500likvidacija MEKSIKO SITI: Vo|a bande pla}enih ubica narko-kartela, uhap{en na severu Meksika, odgovoran je za blizu 1.500 ubistava, me|u kojima i za ubistvo ameri~ke konzularne slu`benice, saop{tio je vi{i policijski zvani~nik Antonio Akosta Hernandes, zvani „El Dijego”, „mozak je ubistava u ameri~kom konzulatu”, rekao je novinarima Ramon Pekeno, {ef odeqewa za borbu protiv narkotika savezne meksi~ke policije. Pekeno je govorio o ubistvu, marta 2010, ameri~ke konzularne slu`benice, wenog supruga i jo{ jednog Amerikanca u Siudad Huaresu, pograni~nom gradu preko puta koga se nalazi El Paso u Teksasu. Akosta se tereti i za ubistva 14 mladi}a na `urci januara

AntonioAkostaHernandes,zvani„ElDijego”

2010, za eksploziju automobilabombe u julu 2010. godine kada su `ivot izgubila dva policajca, kao i za ubistva u rehabilitacionom centru za narkomane. Akosta „El Dijego”je uhap{en u petak u gradu ^ihuahua. na severu Meksika, prenosi AFP. On je bio vo|a „La Linea”, oru`anog krila kartela Zaliv, i povezan je i sa drugim bandama, kao {to je banda „Los Astekas”. Prema zvani~nim brojkama, u Meksiku je od decembra 2006. godine, kada je predsednik Felipe Kalderon ovlastio vojsku da se bori protiv narko-kartela, ubijena 41.000 qudi. Grad Siudad Huares, u kome je operisao Akosta, smatra se najnasilnijim gradom u Meksiku i u wemu je pro{le godine zabele`eno 3.100 ubistava povezanih sa {vercom droge.


BALkAn

dnevnik PATRIJARHZADIVQENONIM[TOJEDO@IVEOUCRNOJGORI

utorak2. avgust2011.

25

NA16.GODI[WICUHRVATSKEVOJNEAKCIJE

Parastosiise}awena SrbiiCrnogorcisu jedannarod,jednakrv stradawaSrbau„Oluji” BEOGRAD: Srpski patrijarh mnogo, ali se Bogu molio i Gospod Irinej, koji je proteklih dana po- mu je sve povratio”, rekao je Irisetio Eparhiju budimqansko-nik- nej. {i}ku, izjavio je da je osna`en i Patrijarh Irinej je sa duhovzadivqen onim {to je do`iveo u nom pastvom podelio radost koju je Crnoj Gori, objavqeno je ju~e na sajtu Srpske pravoslavne crkve. „Srbi i Crnogorci su jedan narod, jedna krv, jedna vera, istorija, jedno sveto predawe”, rekao je patrijarh Irinej. Kako je navedeno, patrijarh, koji je 31. jula slu`io Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornoj crkvi Svetog Vasilija Ostro{kog u Nik{i}u, poru~io je „da se vratimo Bogu”. „Prolazimo kroz velika isku{ewa, uzimaju Patrijarh srpski Irinej nam deo po deo, seku nam istoriju i do`iveo obilaze}i Berane, Bijelo {to{ta drugog, ali, draga bra}o i Poqe, Mojkovac, @abqak, Pivu i sestre, pretrpimo kao {to je pra- Nik{i} i u susretu sa narodom, kovedni Jov u svoje doba pretrpeo jem je kazao da „u ovom zlehudom

vremenu treba vi{e duhovnog zajedni{tva, qubavi i jevan|eqske istine”. Patrijarh je sa qubavqu i toplinom do~ekan i u Mojkovcu, gde su ga ispred hrama Hristovog Ro|ewa pozdravili brojni vernici i sabranim Mojkov~anima poru~io da narod ~uva zahvalnost prema velikanima „koji su nas vodili i Bogu privodili i me|usobno zbli`avali”. „Danas nas prepoznaju najvi{e po Pe}koj patrijar{iji, De~anima, Gra~anici i @i~i, po Svetom Vasiliju Ostro{kom i Svetom Petru Cetiwskom, po divnom Cetiwu koje je dalo srpskoj istoriji i kulturi najve}e li~nosti koje su nas vodile i izvodile iz onih tamnih no}i i dovodile do svetih dana pravoslavne, hri{}anske slobode”, rekao je Irinej.

Kacin:ImavremenadaseubediBrisel PODGORICA: Potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta (EP) za saradwu sa jugoisto~nom Evropom Jelko Kacin ocenio je ju~e da i pored odlagawa usvajawa izbornog zakona za kraj godine, Crna Gora ima vremena da ubedi Brisel da joj dodeli datum za po~etak pregovora o ~lanstvu sa Evropskom unijom a(EU). Povodom neusvajawa iz-

bornog zakona u parlamentu, {to je jedan od uslova za dobijawe datuma za pregovore o ~lanstvu, Kacin je podgori~kom radiju „Antena M” kazao da je vlada „kompetentna” i da „mo`e odrediti kqu~ne projekte koji bi dali Crnoj Gori datum za po~etak pregovora”. Kacin je objasnio da je 10. septembar rok do kada je mogu}e uticati na godi-

{wi izve{taj Evropske komisije o napretku zemqe ka ~lanstvu u EU. Izve{taj o napretku Evropska komisija objavquje u oktobru. Skup{tina Crne Gore preksino} nije usvojila izborni zakon, i po sedmi put je odlo`ila wegovo usagla{avawe sa ustavom. Novi rok za usvajawe zakona je 31. decembar ove godine.

BAWALUKA: Povodom 16. godi{wice hrvatske vojne akcije „Oluja”, u Republici Srpskoj }e biti odr`ano vi{e manifestacija kojima }e se obele`iti progon Srba iz tada{we Republike Srpske Krajine, najavqeno je u BawaLuci. Manifestacije }e trajati od 3. do 7. avgusta, a organizatori su Odbor vlade RS za wegovawe tradicija oslobodila~kih ratova i Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”. Obele`avawe progona Srba u „Oluji” po~iwe u sredu uve~e, paqewem sve}a za sve stradale, u crkvi Hrista Spasiteqa u Bawaluci, nakon ~ega je planirano obra}awe zvani~nika RS. U ~etvrtak }e u hramu Svete trojice u Bawaluci biti slu`en parastos, a potom polo`eno cve}e na spomen-obele`ja palim srpskim borcima i civilima tokom posledweg rata, na bawalu~ kom gro bqu „Sveti Pantelija”. U organizaciji „Veritasa” za RS, 5. avgusta }e u Akademiji nauka i umetnosti RS u Bawaluci biti odr`an okrugli sto na temu „Zlo~in i kazna povodom ratova na prostoru biv{e SFRJ”. U Novom Gradu, u Svodni, gde je kolonu izbeglica bombardovalo hrvatsko ratno vazduhoplovstvo, 6. avgusta }e biti odr`an parastos, a 7. avgusta na Jawilama kod Petrovca bi}e otkriven metalni krst kao se}awe na Srbe koji su u egzodusu iz RSK stradali na petrova~koj cesti.

HRVATSKA

Srpskipredstavniciogor~eni odlukomUstavnogsuda ZAGREB: Predstavnici Srba u Hrvatskoj ogor~eni su odlukom Ustavnog suda koji je samo par meseci pred izbore promenio pravila igre, ukinuv{i za wih povoqnija re{ewa o izboru poslanika mawina koja je pro{le godine usvojio sabor. „Postavqa se pitawe kako to da Ustavni sud re{ewe koje je parlament konceptualno izglasao kao relativno zadovoqavaju}e vra}a na ranije re{ewe koje je apsolutno neprihvatqivo i prema kome se bira~i na izbornom mestu obavezuju da se javno izjasne za koga ho}e, a za koga ne}e glasati”, rekao je hrvatski vicepremijer Slobodan Uzelac koji je predstavnik Samostalne demokratske srpske stranke (SD[) . „Kako to da ustavnom sudu ne para o~i ~iwenica da ba{ time na najgrubqi i svima jasan na~in vre|a na~elo tajnost izbora na bira~kom mestu”, zapitao se Uzelac. O odluci se za Tanjug izjasnio i predsednik SDSS Vojislav Stanimirovi}. „Predsednica suda Jasna Omejec tvrdi da se zabrana mewawa propisa unutar godinu dana pre izbora ne odnose na nacionalne mawine, {to nema nikakve logike, a predsatavqa i diskriminaciju prema wima”, rekao je on. Stanimirovi} najavquje razgovore predstavnika Srba s premijerkom Jadrankom Kosor, predstavnicima drugih mawina i drugim instancama „nakon ~ega }emo videti koje }emo poteze da povu~eno”. Po re{ewima koja su odlukom Ustav-

nog suda ukinuta, a koje je lane sabor usvojio sa 130 glasova, {to je daleko vi{e od dve tre}ine, mawine koje ~ine mawe od 1,5 odsto ukupnog broja stanovnika imale bi do-

Vojislav Stanimirovi}

datno pravo glasa, odnosno glasale bi i na op{toj strana~koj listi, i za predstavnika svoje mawine. Srbi, kojih je 4,54 odsto, birali bi svoja tri poslanika na strana~koj listi, s tim da bi osim tri garantovana imali mogu}nost za izbor ve}eg broja poslanika. Ovakvo re{ewe bilo je iznu|eni kompromis jer predstavnici Srba u Srpskom narodnom vije}u i Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci koja ima tri poslanika u saboru nisu mogli dobiti saglasnost da i Srbi imaju dodatno pravo glasa.

Odlukom ustavnog suda mawine }e kao i do sada, svojih osam poslanika, od toga tri srpska, birati u 12. izbornoj jedinici, pri ~emu }e birati kog prava da se odreknu, op-

Slobodan Uzelac

{teg bira~kog ili pripadnosti mawina. „Doga|aji i glasine o kojima smo slu{ali ve} du`e vreme, a koji su vezani za ispitivawe ustavnosti izmena zakona obistinile su se tri-~etiri meseca pred izbore {to je po nama neustavno i neprirodno”, rekao je Stanimirovi}, podsetiv{i na zakonske propise po kojima nema mewawa pravila izbore godinu dana pre izbora. On napomiwe i da su predlozi o dodatnom pravu glasa mawina, koji su pro{log petka ukinuti, rezultat dugotrajne borbe za uvo|ewe do-

datnog prava glasa i da je to bio jedan od koalicionih zahteva. „To {to je u~iweno nije nimalo dobro bez obzira na floskule koje se pu{taju u javnost da su tri poslani~ka mesta predodre|ena za SDSS. To nije istina jer bi sve srpske srtranke imale iste mogu}noste i isto pravo da ostvare tri mandata. Druga je stvar, a {to redovno pokazuju rezultati izbora, {to smo mi najja~i i {to imamo najboqi program”, rekao je i dodao da }e i po izbornom sistemu koje je bio 2003. i 2007. godine SDSS kao najorganizovanija grupacija imati najve}u mogu}nost da sva tri izabrana poslanika budu iz wenih redova. Na pitawe da li se sada radi o svr{enom ~inu, Stanimirovi} ka`e da }e se odluka suda morati po{tovati, iako su otvorena vrata da se tokom jeseni donesu izmene koje bi pogodovale nacionalnim mawinama, bilo da se uvede dodatno pravo glasawa ili druga~iji cenzus. Odluku ustavnog suda kao politi~ku ranije su osudili predsednik SNV i saborski poslanik Milorad Pupovac i poslanik Italijana Furio Radin koji je rekao da }e o diskriminaciji mawina od strane Ustavnog suda informisati Italiju i druge zemqe EU. I ostali mawinski predstavnici ogor~eni su ~iwenicom da mawine ne}e imati dodatno pravo glasa, iako je to bio jedan od kriterijuma za zatvarawe poglavqa o pravosu|u u pregovorima s EU krajem juna. (Tanjug)

Ukinitpritvoruslu~aju„Kalu|erskilaz” PODG OR IC A: Van pre tresno ve}e Vi{eg suda u Bijelom Poqu ukinulo je ju~e pritvor petorici biv{ih pripadnike nekada{we Vojske Jugoslavije (VJ), protiv kojih je u toku su|ewe u slu~aju „Kalu|erski laz”. Pritvor je, nakon pri ba vqe nog mi {qe wa dr `avnog tu`ioca, ukinut Mom~ilu Barjaktarovi}u (56), Petru Labudovi}u (51), Boru Novakovi}u (33), Miru Bojovi}u (44) i Radomiru \ura{kovi}u

(47), saop{teno iz bjelopoqskog Vi{eg suda. Pri tvor je, zbog bo le sti, ra ni je uki nut Acu Kne `e vi }u (45) i Iva nu Rad ni }u (44), dok se pr vo op tu `e nom Pre dragu Stru ga ru (51) su di u odsu stvu. Vr hov no dr `av no tu `i la {tvo Crne Gore podiglo je 31. jula 2008. godine optu`nicu sa predlogom za odre|ivawe pritvora protiv osam pripadnika biv{e VJ, zbog krivi~nog dela

ratni zlo~in protiv civilnog stanovni~tva u Kalu|erskom lazu, kod Ro`aja, 1999. godine. Okrivqenima se stavqa na teret da su 18. aprila 1999. godine u Kalu|erskom lazu, kr{e }i pra vi la me |u na rod nog pra va, ne ~o ve~ no po stu pa li pre ma ci vil nom sta nov ni {tvu albanske nacionalnosti. “S obzirom na ~iwenicu da danas isti~e vreme od tri godine od kako je optu`enim odre|en pritvor, {to predsta-

vqa zakonom najdu`i predvi|eni rok trajawa pritvora nakon po di za wa op tu `ni ce, a imaju}i u vidu da prvostepena presuda nije donesena, ve}e je, po slu`benoj du`nosti, optu`enim ukinulo pritvor i odredilo da se odmah puste na slobodu”, saop{teno je iz bjelopoqskog Vi{eg suda. Ukazuje se da je protiv tog re{ewa dozvoqena `alba, koja ne zadr`ava wegovo izvr{ewe.

Govore}i o hrvatskoj vojnoj i policijskoj akciji „Oluja”, koja je izvedena zajedno sa pripadnicima Petog korpusa Armije BiH, direktor Centra RS za istra`ivawe ratnih zlo~ina Janko Velimirovi} je podsetio da je toj akciji prethodila „Splitska deklaracija” o vojnoj saradwi, koju su potpisali tada{wi predsednici Frawo Tu|man i

zlo~ine u akciji „Oluja” na prostoru RS je i komandant Petog korpusa Armije BiH Atif Dudakovi}, protiv koga su prijavu Tu`ila{tvu BiH podneli, pre pet godina, tada{wi predsednik i premijer RS, Dragan ^avi} i Milorad Dodik. Osim potvrde da je istraga u toku, u Tu`ila{tvu BiH drugih komentara u vezi s tim predme-

Janko Velimirovi}

Alija Izetbegovi}, ~ime je legalizovan ulazak regularnih hrvatskih jedinica na prostor BiH. Velimirovi} je podsetio da su za zlo~ine u „Oluji” i posle we pred Ha{kim tribunalmom prvostepeno osu|eni hrvatski generali Ante Gotovina na 24, a Mladen Marka~ na 18 godina zatvora. On je posebno istakao zna~aj te presude, jer je u woj navedena kvalifikacija „udru`enog zlo~ina~kog poduhvata”. Me|u onima koji se terete za

tima nema. Akcija „Oluja” po~ela u ranim jutarwim satima 4. avgusta 1995. godine granatirawem naseqenih podru~ja severne Dalamcije, Korduna, Like i Banije. Potom su hrvatske snage, uz odobrewe i podr{ku NATO-a, a u sadejstvu sa HVO i Armijom BiH, izvr{ile agresiju na ta podru~ja koja su bila pod za{titom UN. Za svega nekoliko dana proterano je oko 220.000 qudi, dok je u toj akciji ubijeno 1.934 lica, od kojih 1.196 civila. (Tanjug)

GR^KA

[trajkugro`ava nacionalnuekonomiju ATINA: Voza~i taksija u Gr~koj, koji protestvuju ve} dve nedeqe, danas su blokirali nekoliko saobra}ajnica i prilaz kritskom aerodromu, dok vlada najavquje mere protiv demonstanata ~iji {trajk po~iwe da ugro`ava nacionalnu ekonomiju. Taksisti su blokirali autoput Atina-Patras, pristup aerodromu na Kritu i jo{ neke autoputeve. Taksisti su ogor~eni zbog namera vlade da dozvoli ve}u konkurenciju u wihovoj profesiji. To je deo programa vlade koja se obavezala da izvr{i reforme u pojedinim „zatvorenim” oblastima poslavawa i to je jedan od preduslova za dobijawe 150 milijardi evra zajmova od Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih in-

stitucija. Taksisti su ju~e spre~ili 1.600 turista da na Kritu posete Knosos, ~uveno arheolo{ko mesto na tom ostrvu. Prethodnih dana oni su zadavali velike glavoboqe putnicima, po{to su blokirali aerodrom kod Atine i prilaz pristani{tu u Pireju. U Udu`ewu gr~kih hotelijera ka`u da akcije taksista ve} ozbiqno poga|aju turisti~ki promet u zemqi. Sada{wi {trajk izazvao je veliku zabrinutost i u vladi, koja najavquje da }e preduzeti o{trije mere protiv demonstranata. „Ovako vi{e ne mo`e da se ide daqe. Ovo nije samo pitawe taksista. Ovo je pitawe celog gr~kog dru{tva i wene ekonomije”, upozorio je {trajka~e portparol vlade Ilias Mosialos.

RUMUNIJA

MMF:Zdravstveni sistembolestan BUKURE[T: Rumunija se suo~ava sa velikim problemima u zdravstvenom sistemu, problemom subvencija dr`avnim kompanijama, sa vrlo slabom upotrebom nepovrativih evropskih fondova i sa investicijama, zakqu~uje danas {ef misije MMF za Rumuniju Xefri Frenks. Frenks je ocenio da je 2009. godine Rumunija bila u jednoj od „najlo{ijih situacija {to se ti~e stepena rizika me|u evropskim zemqama”, ali su sada, zahvaquju}i reformama, „signali boqi nego u mnogim zemqama ~lanicama Evropske unije”. Pored svih zabele`enih napredaka, situacija je i daqe osetqiva i treba nastaviti reforme u preduzeti solidne mere, ocewuje misija MMF. Ekonomski rast je ove godine zabele`io 1,5 odsto, a za 2012. prognozira se 3,5 - 4 odsto. Inflacija je po~ela da pada, a krajem ove godine }e da stigne do 5 od-

sto, a mogu}e je da bude i ne{to ve}a, dok bi buxetski deficit trebao da padne na 3 odsto iz BDP-a, deficit teku}eg pla}awa je ispod 5 odsto. Frenks je ju~e naveo da je zdravstveni sistem „bolestan” i predstavqa prvi izazov za rumunsku vladu, jer su niska finansijska sredstva kori{}ena neefikasno, a potra`wa je mnogo ve}a nego investicije. Re{ewe te situacije stoji u reformama usmerenim u osigurawu obezbe|ewa zdravstvene za{tite za kategorije sa niskim prihodima i osnivawem i jednog privatnog fonda za zdravstveno osigurawe za osobe sa ve}im prihodima. Drugi izazov za Rumuniju su investicije, bez kojih nema odr`ivog ekonomskog razvoja navodi predstavnik MMF-a i ocewuje da je absorbcija evropskih fondova toliko niska da je „razo~araju}a”, jer bi taj novac temeqno doprineo rastu investicija.


MOJA kU]A

utorak2.avgust2011.

c m y

26

dnevnik

КАКОИЗАБРАТИУСИСИВАЧ

Некјелаган,аснажан

Б

С

Рај на балкону или у дворишту

ви волимо да боравимо на свежем ваѕдуху, па макар био и градски, а с мало новца, простора и пуно креативности можете да направите своју приватну оазу. Креирајте дневни боравак на тераси или у дворишту. Требаће вам вртна гарнитура, сто с удобним столцима или клупица са столом. Затим тај простор требате да уредите попут затворене просторије. Направите зидове, простор за седање, под… Не, требају вам зидари, него распоредити објекте онако како бисте их поставили у затвореној просторији.

Ставите преграде од бамбуса или другог материјала. Ускладите ту боју са простирком или плочицама на тераси, обесите биљке које ће вам омогућити делимичну приватност у вашем простору. Употребите своју машту, али приликом декорисања размишљајте као о затвореном простору, а не башти. И на крају немојте заборавити да користите свој нови простор. Поједите десерт у њему, читајте књигу тамо, попијте лимунаду с члановима породице, играјте тамо карте или позовите пријатељице на кафу и колаче у свој нови простор.

Најјефтинија кућа насвету Након што су направили Нано, најјефтиније возило на четири точка за 1.700 евра и најјефтинији филтер за воду, индијска фирма Тата на тржиште планира да лансира најјефтинију кућу на свету. Индијска Тата објавила је да изградња куће траје недељу дана, а коштаће око 500 евра. Како су најавили из те фирме, која је 2009. произвела најјефтинији аутомобил, прототипи куће су већ почели да се тестирају, а излазак на тржиште очекују следеће године. Основни модел од 500 евра има 20 квадрата и раван кров, а компанија планира да из-

гради веће и скупље моделе, с додацима попут соларних плоча, пишу индијски медији. Тата оче-

кује да ће кућа бити хит у сиромашнијим, руралним деловима Индије.

ез обзира на то да ли усисавач користите свакодневно, недељно или ређе, желите да он добро обави свој посао. Код избора усисивача морате узети у обзир своје потребе с обзиром на то да се данас на тржишту нуди велики избор усисивача за одређену намену, а просечни усисивачи имају различите предности. Међу битне ствари код избора усисивача спадају усисна снага, разноврсност и наравно цена. Одредите буџет иначе ћете се врло лако заборавити и потрошити превише. Бољи усисивачи често и коштају више, али ако имају опције које вама не требају нема потребе да их плаћате. Битна ставка може бити и тежина усисивача. Оне се крећу од 3-4 кг па до 10-11 кг. Често су јачи усисивачи и тежи. Обратите пажњу на усисну снагу. Није битна само снага усисивача него и његова усисна снага. Неки усисивачи могу уклонити све алергене из тепиха и с подова, други су добри за уклањање длака кућних љубимаца. Просечна усисна снага је 300–400W, а јачи усисивачи имају снагу од 400-450W. Упоредите ниво буке усисивача. У већини спецификација усисивача наћи ћете и ниво буке. Просечан усисивач би требао да има буку 7080 ДБ, испод 70 су тиши усисивачи, док су преко 80 ДБ прилично гласни усисивачи. Такође, можда вам је битан радијус усисавања, односно дужина кабела. Док је просек од 8-10 м код неких усисивача иде и преко 15 м. То је битна опција уколико имате већи стан или кућу и да не морате непрестано преносити усисивач. Проверите да ли усисивач има ХЕПА филтер који помаже хватању алергена. ХЕПА филтер спречава да се ваздух из усисивача враћа у просторију. Они су посебно ефикасни и због тога су често апарати који их имају нешто скупљи, али многи се слажу да ХЕПА филтер вреди тог новца. Дизајн усисивача је битан, али нека вам не буде пресудан. Неки јако лепо дизајнирани усисивачи имају лошу усисну снагу и бучни су. Одлучите што је вама битно код усисивача. Да ли ћете изабрати ручни, усправни, с врећицом, без врећице или водени усисивач.

усисивачи без кесе скупљају прашину у пластичну посуду која када се напуни треба да се испразни. Код њих не треба мењати нити куповати додатне кесе, а посуду можете празнити колико често желите. Недостатак је што не можете кесу коју извадите само да баците него морате да је очистите. Ови усиси-

вачи такође захтевају промену филтера. Могу бити штапни/стојећи, али и класични усисивачи. Бежични/ручни усисивачи су мали апарати згодни за чишћење аутомобила или кухињских површина као и за ситне послове. Њихова предност је што су мали, немају кабел који морате вући, али нису погодни за веће површине. Усправни/штапни усисивачи су често лагани, а неки модели имају и довољно снажну моћ усисавања. Углавном имају велике кесе, а врло једноставно их је поставити. Доступни су и у варијантама без кеса, а многи имају и ХЕПА филтер. Погодни су за особе које имају проблема са леђима и сагињањем. Могу бити с каблом или батеријски. Често су повољнији од класичних усисивача. Обични/класични усисивачи су често снажнији од усправних. Могу бити у опцији без кеса и с кесама за прашину. Обично имају више додатака и могућности од осталих. Међу опцијама су и четка за намештај, посебна четка за паркете, за длаке кућних љубимаца, уска четка… Циклонски усисивач је без кесе и трајног филтера, а технологије као што су циклонски систем омогућују да ваздух остане задржан унутар усисивача. Такође постоје усисивачи погодни за особе с алергијама, за тепихе, за паркете, велике усисне снаге те они посебно намењени за особе које имају кућне љубимце, а то ћете често видети већ и у називу усисивача.

НУМЕРОЛОГИЈАКУЋНОГБРОЈА

Бројкућеразоткривадомаћина

К

ажу како приликом избора стана нема случајности. Подсвесно бирамо наше домове с разлогом. Нумерологија кућног броја открива енергију која нас подупире и учи лекцијама које су нам потребне. У корацима који следе открићете која је то подсвесна енергија вас привукла вашим домовима, оним пређашњим и садашњим. Како израчунати нумерологију дома? Запишите кућни број и сведите га на једноцифрени број. Рецимо, Рузвелтова улица 658, рачунате овако 6+5+8=19; 1+9=10;1+0=1. Ваш број је 1. Ако стан има свој број тада је број стана ваш доминантни број, а број улице секундарни. Рецимо, Рузвелтова улица 252, стан број 59, рачуна се 5+9=14; 1+4=5; 2+5+2=9. Највећи утицај на вас има вибрација броја 5, а секундарни броја 9. Број 1 представља независност и почетке. Означава саморазвој и индивидуалност. Изазов ће вам представљати

завршавање пројеката и можете се осећати изоловано. Предлог: Радите на добрим односима с другима.

Број 2 представља брак, партнерство, добре везе, дарежљивост, дипломатске односе и саосећање. Изазов може бити претерана осетљивост или зависност од других. Предлог: Слушајте свој унутрашњи глас, укључите се и у шири свет, а не само онај са својим најближима. Број 3 представља чуда, отвореност, оптимизам, напредак, ширење, велике визије и богат друштвени живот. Могући изазов су пребрзо ширење,

црпљење енергије и став „уживај данас, плати после“. Предлог: Останите максимално приземни, усредсредите се на бригу о себи и не заборавите на друге. Број 4 представља стабилност, лечење, волонтирање, помагање другима, објективност, реалност, испуњеност и

задовољство на послу. Могући изазови су што вам посао може преузети доминацију над животом или посао без ужитка. Предлог: Одвојите довољно времена за забаву и усредсре-

дите се на животну равнотежу. Број 5 представља промену, слободу, пустолован дух, узбуђење, комуникацију, путовања и романтику. Проблем може представљати што ћете у свему претеривати и оном лошем и оном добром. Предлог: Код доношења одлука одвојите довољно времена. Будите упорнији по питању циљева, а потрудите се да се ова огромна енергија манифестује тамо где ви желите. Број 6 представља хармонију, равнотежу, друштвену одговорност, породицу и креативност. Могући изазови су претерано давање и повученост. Предлог: Тежите равнотежи између давања и примања. Мало више излазите међу друге људе и потрудите се да видите више од света. Број 7 представља сталоженост, унутрашњу мудрост, светост, снове и визије. Могући изазови: тешко ћете де-

лити простор с другима, бићете више усредсређени на духовно него материјално и имати осећај да вас нико не разуме. Предлог: Искористите своју креативност како бисте пронашли особе сличних ставова и спријатељите се. Сигурно их има много. Број 8 представља целовитост, обиље у свим подручјима, снагу, вођство, јавно признање и унутрашњи мир. Могући изазови су новчани проблеми и егоцентричност.

Предлог: Више изражавајте захвалност, учите из проживљених лекција и размишљајте и о туђој добробити. Број 9 представља хуманост, мудрост, дарежљивост, саосећање и добру срећу. Могући изазов је то што због тога што гледате на ширу слику нећете приметити у које поље живота је потребно тренутно усмерити енергију. Предлог: Живите своју истину и будите пример другима, те искористите своју енергију како бисте искусили животне мистерије.


GLOBUS

dnevnik

П ч ел е , д о ђ и те  на мене К

инескифармеродважиоседаучествује на прилично бизарном такмичењу такмичењу у скупљању пчела...на телу! Фармер Ванг Далин (42) један је од учесникатакмичењаупривлачењупчелакојесе одржаваукинескојпровинцијиХунан. Поента такмичења је да учесници, користећипчелуматицу,насебепривукуштовећибројдругихпчела. Овајчовекјеутомеуспео,инесамоуспео -„ушио”противниказацелачетирикилогра-

Коликојеманекенкипотребно зазаменугуме

С

амо једна, и још једна да променипокваренуславину,ијошједнаданаправи милкшејкодчоколаде... Један сајт на Интернету нуди „коракпокорак”саветеодосаднимкућнимпословима,уизведбисексидевојакаубикинијима. „Eyehandy”јесајткојитренутносадржи15видеоклиповауко-

јим секси манекенке изводе пословекаоштосупроменакухињске славине или гуме на аутомобилу, чишћење огледала у купатилуилизаменажицанагитари. Сајт је направио амерички видео продуцент Алекс Мериман(26),којијеза„Сан”рекао дајежелеода„натера”мушкарцедасебавекућнимпословима

на забаван и информативан начин. Мериман је истакао да су сви клипови направљени са укусом, алиикориснимсаветима,јерпоред лепотице која вам корак по коракобјашњавакакосемењагума,иматеидетаљансписакалата и других потрепштина неопходнихзакућнепослове.

Какосам заглавиоруку? Непитај

К

инезакојијезаглавиорукуу WCшољиморалисудаспашавајуватрогасци. НеименованоммладићууКсијану у западној провинцији Шанксииспалисукључевиушољу у јавном тоалету. Завукао је рукуупокушајудаихдохвати,и заглавиосе.

Пу ж Зум ер  нај бр жи т р к а ч  н а  с в ет у

У

селуКонгемуНорфоку,наистокуЕнглеске,одржаноје26.Светскопрвенствоутрципужева.Наовомнеобичномтакмичењу одржаном16.јулаучествовалоје120„тркача”,а први на циљу био је пуж Зумер, који је кружну стазу,дугу33сантиметра,прешаозатриминутаи

23секунде,пишелондонски„Телеграф”. Власник најбржег пужа, шестогодишњи Антон Лукас каже да је срећан збогпобедеидаћесвогљубимцанаградититакоштоћегапуститинаслободу ушуми. Ове године услови за „тркаче” су билиидеални,јерјенеколикоминута препочеткатркепалакишапасупужеви били „расположени за такмичење”. Ова необична трка је организована на глаткојбелојподлозипрекокојејепостављена црвенахрапаватракапокојојпужеви„трче”. Светскирекорддржијошод1995.годинепуж по имену Арчи који је стазу прешао за само два минута.

Пролазници су покушали да мупомогну,алинакрајусуморали да позову хитну службу. Ватрогасцисууспелидаразбију зид и шољу, и утврде да је младићрукунекакогурнуоугумени прстен у цеви који га је стегао. Накондвасата,ослобођенјеи прошаојесамосаогреботинама, али и великом срамотом, пошто сусепролазницисилнозабавили нањеговрачун.

Кадкиткажељудимахвала

Т

ројица мушкараца спасила кита од сигурнесмртиуКалифорнији, а он им „одиграо” плес у води, желећи да им се захвали на свој начин. Природајеудесиламногелепествари.Некиљуди то покушавају да покваре, други се, пак, труде да природнелепотесачувају. Аживотињеумејудасе захвале. Такав случај догодио се недавно у близини обала Калифорније, где је група људи успела да спаси животкитукојисеупетљаоу рибарскумрежу. Читавсаттрајалајеакција спашавања кита. Пераја су му била потпуно замршена у мрежи и безуспешно је покушаваодасеослободи.Тројицамушкараца су га опазила и најпре помислила да је

угинуо. Међутим, када су видели да се помеаииспуштаваздух,далисусеуакцију.

Извадидисаљку ипољубимладу

војеМексиканацавенчалосе Д петметараподводом,прено-

си„Телеграф”. АлбертодалЛаго(41)иКарла Мунгуја(43)пасиониранисуљубитељи подводних спортова, па су одлучили да своје венчање одрже пет метара под водом на плажиуКанкуну. Венчањујеприсуствовалооко 200 гостију, такође страствених ронилаца, а младенци су изјавилизалокалнуштампудасуовим необичним чином хтели да по-

дигну свест о проблемима угроженихврстаајкула. Млада је носила белу хаљину, а младожења ронилачко одело и лептирмашну. „Од дана када сам је упознао, знао сам да на свету не постоји такважена.Неможесвакодаделимојустрастпремаводи,иосећасеуморукаокодкуће”,рекао јеАлберто. ВенчањејеобавиосудијаХорхе Денис, који је за ову прилику мораодапрођекурсроњења.

Један од њих храбро је ускочиоуводуипочеода ослобађакита. „Кадасампливаопоред кита, погледи су нам се срели.Непостојеречикојимабихописаотајтренутак.Китјезнаодасмоту дамупомогнемо.Биломе јемалострах,јерсамзнао да је кит исрцпљен и уплашенидабимогаода ме убије једним ударцем пераја.Ипак,успелисмо”, испричао је један од њих, који припада организацијизазаштитукитова. Кадасугаослободили, кит је весело искакао из воде,нанекиначинсезахваљивао својим спасиоцима. „Искочио је из воде око 40 пута. Верујемо да је то био израз његовесреће,аконеизахвалности”,рекаојеједанодспасилаца.

utorak2.avgust2011.

27

ма. Далингјеприкупившинасвојеголотело чак26,86кгпчелапостаоизваничнипобедник такмичења, док је његов противник успеодапривуче„само”22,9кгпчела. За овај подухват такмичари су имали на располагањусатвремена,атачнотоликосуи пчеле стајале на њиховим главама, ушима, очима,рукама,ногама,... Догађајјепривукаовеликибројљудикоји нису крили узбуђење, али и згроженоста на помисаодасуониисподтегомилеинсеката.


28

utorak2.avgust2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

pru `a VO DO IN STA LA TER sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van graTe le fo ni: 063/7509499, da. 065/5610864, 021/6394167. 34099

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495. 33754

Tu`nim srcem javqamo da je na{a majka, baka i prabaka

Drenka Dra`i} iz Bege~a preminula u svojoj 88. godini. Sahrana }e se obaviti 2. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, u Bege~u. Weni najmiliji. OG-1

Mom dragom, najboqem ocu za svu dobrotu, po`rtvovanost i hrabrost sa kojom nas je kroz `ivot vodio od sveg srca hvala.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminuo na{ otac, suprug i deda u 78. godini

Milivoj Savanovi} „Neka te moje suze okupaju, a moja nadasve zahvalnost, ~uvaju�. Tvoja najmla|a k}i Verica @ivaqevi} sa porodicom, suprugom Stankom, sinovima Stefanom i Ogwenom. 34233

Milivoj - Mi}a Savanovi} 1934 - 2011.

Posledwi pozdrav dragom

Sahrana }e se obaviti 2. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

Luki Peri}u

O`alo{}ena supruga Dragoslava, sin Tomislav, snaja Dragana i unuka Tamara.

od brata Lazara, snaje Nagorke, brati~ina Slobodanke i Sla|ane.

34231

OG-3

Na{em dragom i voqenom dedi i pradedi

Posledwi pozdrav dragom

Milivoju Savanovi}u

Luki Peri}u

KU]A na prodaju - u Ribwaku 1600m2, plac, 150 m2 ku}a, gara`a i nusprostorije 50m2, plac izlazi na Dunav. Sopstvena pla`a, navoz za gliser, struja, voda, telefon, gruntovno vlasni{tvo. Telefon 063/524953. 34172

SOBE i apartmani, Utjeha kod Bara, blizu mora. Telefoni: 021/6363-291, 064/316-23-03. 33863

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034. 32534

od bra}e Slavka, Nenada, Bo`e, Veqe, snaje Milene sa porodicama.

od wegovih unuka i praunuka. Pamti}emo te po dobroti, plemenitosti, u~io si nas prvim koracima kako da postanemo dobri qudi - svojim primerom, zato Ti ve~na slava i hvala. Tvoji unuci: Svetlana, Aleksandar, Tamara, Stefan, Ogwen i praunuci Mihajlo i Awa.

OG-4

34232

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Luka Peri} 1953 - 2011.

ODMAH useqiv sa kompletno novim name{tajem jednosoban stan sa centralnim grejawem, telefonom i kablovskom kod Sajma. Telfon: 060/547-4478. 33088

POD BU [I VAWE is pod ko lo vo za, dvo ri {ta, iz rada vo do vo da, ka na li zaci je sa pri kqu~ ci ma, hi drant ske mre `e, se ~e we as fal ta se ka ~i com, ma {in ski is kop, pre voz. Te le fo ni: 063/521-546, 021/6212780. 32372

Sahrana }e se obaviti 2. 8. 2011. godine, u 17 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica: supruga Boja, }erke Slavojka, Jelena i Milana i unuka Mirjana. OG-2


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav voqenom ocu,tastu,dedi

Posledwipozdravdragomkumu

Milivoju - Mi}i Savanovi}u

Ki{ Miji

utorak2.avgust2011.

P E T O G O D I [ W I  P O M E N voqenom ocu, sinu, suprugu i bratu

Obave{tavamorodbinuiprijateqedajepreminula

Piler Katarina

odMilorada i Qiqe Rosi}.

34234

34227

Milica Alki}

O`alo{}enaporodica. 34220

Posledwipozdravdragomkumu

Posledwipozdrav

G O D I [ W I  P O M E N

Petru Isakovu

Sahranajedanas,2.8.2011.godine,uPetrovaradinu,na Tranxamentskomgrobqu.

od:}erkeQubice,zetaMi}e, unukeSvetlane saporodicom, unukaSa{e saporodicom.

29

1960 - 2011. Godine prolaze, bol je ista, utehe nema, zaborav ne postoji, ali `ivi{ i `ive}e{ uvek sa nama.

Pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama. Spomiwemo te i ~uvamoodzaborava.

O`alo{}enaporodica.

Tvojinajmiliji. 34204

G O D I [ W I  P O M E N na{em dragom ocu, dedi i svekru

Posledwi pozdrav uz du`no po{tovaweive~nose}awe

Aleksandru Dikli}u

Ki{ Miji

34206

I Z J A V A  Z A H V A L N O S T I povodomsmrtimogsupruga

S E ] A W E

Milinku Ili}u Miji

odHuga iJelene.

Mo`da spava sa o~ima izvan svakogzla, Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota, Mo`da `ivi i do}i }e posle ovogsna. Mo`da spava sa o~ima izvan svakogzla. Mirjana. Posledwi pozdrav voqenom bratu Mirku, neka je lagan put kanebu.

odporodice Buza{.

Usrcuimislimauveksatobom.

Izra`avam duboku zahvalnost svim ro|acima, prijateqima, wegovimdrugovimaikom{ijama na izjavama sau~e{}a, cve}u, govoruiposledwemispra}aju.

Du{an Mire{evi} 2. 8. 2004 - 2. 8. 2011. Budu}nost sa tobom imala je hiqadu imena, a posle tebe samojedno-samo}a.

SuprugaZaga.

Tvojinajmiliji.

34228

34226

Sabolomitugomobave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ suprug, otac i deda

obele`i}emo danas, 2. avgusta 2011. godine, u 11 sati, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu.

Nikole Kolari}a

34214

34215

SuprugaRadojka.

34174

34127

P O M E N

Posledwipozdravbratu

P O M E N 2. 8. 2006 - 2. 8. 2011. Pro{lojepettu`nihgodinaodkakosanamanijena{a

Jelica Rapi} Aleksandar Veselinovi}

ro|. Drini} 1996 - 2011.

Aleksandar Veselinovi}

1942 - 2011.

34221

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{a

Olga Jurki}

1942 - 2011.

Sahrana}eseobaviti2.8.2011. godine,u15~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu. O`alo{}ene porodiceVeselinovi} iVojnak.

O`alo{}ene:sestreOlga iNada saporodicama.

Ki{ Miji

Uspomenu~uva porodica. 34182

34222

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{a odsestreJulkice saporodicomVlajkov.

J E D A N A E S T O G O D I [ W I  P O M E N

Milovan Rapi} 1997 - 2011. Save~nomuspomenom~uvamood zaboravana{edrageroditeqe. Deca:Dragan, Nada, Nenad, saporodicama.

34211

Qubinka Mili~i} ro|. Kerac 1922 - 2011. Sahrana}eseobaviti2.8.2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:unuk, snaja ibrat.

34136

Qubinka Mili~i} ro|. Kerac 1922 - 2011.

Obave{tavamorodbinuiprijateqedajepreminuona{ voqeniotac

Sahrana}eseobaviti2.8.2011. godine,u13.30~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu. O`alo{}enaporodica: unukMiroslav, Dragica, Mita, \u|a iAndrea.

34223

Dragan Majki} Baja Gagi, `ivi{ i `ive}e{ u na{im srcima, uvek voqen, nikad zaboravqen. Tvoji:otacBogdan isestraDragana saporodicom. 34116

34224

Tu`nimsrcemobave{tavamorodbinuiprijateqedaje 30.julau78.godinipreminuona{voqenisuprug,otac ideda

P O M E N 2. 8. 2010 - 2. 8. 2011. Danas je godina dana od kako je preminuo na{ dragi i voqenideda,otac,suprugisvekar

Ki{ Mijo 8. 2. 1947 - 31. 7. 2011. u64.godini. Sahrana}eseobavitidanas,2.8.2011.godine,u12.45, naGradskomgrobqu,uNovomSadu. Sledi}emo tvoje vrline, a na{a qubav neka te ve~no prati. Ponosnismo{tosmoteimaliihvalatizasve.

Miladin Olajxin Bracika

Prim. dr Du{an V. Vu~eni}

iz Futoga Sahrana je danas, 2. 8. 2011. godine, u 14.30 sati, na Uspenskomgrobqu,uNovomSadu.

Wegovinajmiliji:}erkaQiqana isinSa{a saporodicom.

O`alo{}eneporodice Olajxin i Savi}. 34218

34213

Vremekojeprolazineumawujena{boligubitak. Iskrenotvoji:sindipl. ph. Bogdan,unuciElena i Danilo,snajadipl. ph. Tatjana iwegovasuprugaJagoda. 33762


06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.40 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.30 01.00 02.05 02.30

tv program

utorak2.avgust2011.

Јутарњипрограм Натрагуприроде Бајкоквиз Вести Стањенапутевима Живопис Гимназијалци Кухињица Десилосе Вести Новитаблоид Музичкипрограм Вести Чијијетосалаш,емисијана мађ.сатитл.насрп. Натрагуприроде Вести Имамједнужељу Гимназијалци Десилосе ТВДневник Тајнахране:Краставац Кухињица Разгледнице ТВДневник Музичкипрограм Агромозаик 1989-тагодинавеликоглома Војвођанскидневник Страначкахроника Изблиза:ПутуКочабамбу Својмеђутуђима, туђмеђу својима,филм Музичкипрограм-етно Ноћнасмена Класикрок

06.30 Кухињица–мађ. 07.15 Најлепшебајкесвета 08.00 Позоришнапредставазадецу 08.20 Слободнатема 08.50 Музичкипрограм 09.35 ГраднаМоравици 09.55 Репортажа 10.00 Музичкипрограм 11.40 Знање 12.00 Чаририболова 12.30 Вести(мађ) 12.40 Изравно(хрв) 13.10 Крвиружа 14.45 Бајкоквиз 15.15 Нашидани(мађ) 16.15 Омладинскаемисија(мађ) 16.45 Недељнимагазин(ром) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица–мађ. 20.00 Добровече, Војводино(ром) 21.30 Рускирулет(жмурке),филм 23.15 Крвиружа 00.50 ТВПродаја

Токшоу Иакогодинаманеговореи стиглесучакидосуда,уистојемисијибићеБубаМирановић иВеснаРивас.Заваше добро расположење побринућесе,пореддвепоменутедамеиСлавишаВујић иБораДрљача. (КТВ,20.00)

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Јутарњипрограм Освета Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Нашгост Војвођанске вести Наша земља Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

07.36 07.42 07.47 08.01 08.22 08.32 08.47 09.17 09.33 09.57 10.11 10.41 11.05 11.35 12.04 13.00 14.00 14.15 14.45 15.32

ТониГојановић

Караула

Белилук ипапричица (Панонија,14.00)

Комедија која без носталгијеимржњеговорионашој прошлости. То је комична прича о људима који су на прагу трагедије. Радња је смештена у 1987. годину и одвијасеукараулинамакедонско-албанскојграници. Улоге: Тони Гојановић, Сергеј Трифуновић, Емир Хаџихафизбеговић, Богдан Диклић, Верица НедескаТрајкова Режија:Рајко Грлић (РТС1,20.54)

15.00 16.00 16.45 17.00 17.25 18.25 19.00 19.30 20.05 20.54 22.40 23.10 00.00 00.25 00.46 02.20 03.39 04.03 04.33

Јутарњипрограм Јутарњидневник Онокаољубав Квадратуракруга Путопис ДизнинаРТС Дневник Спортплус Злочиначкиумови Летњибиоскоп:Мама, фудбалскимаг, филм ОвојеСрбија Отписани Гастрономад ДневникРТВ Београдскахроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Отписани Караула, филм Око Злочиначкиумови Дневник РаспуштениГари Ноћнибиоскоп:Врата, филм Оно каољубав Гастрономад Око Квадратуракруга

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 16.50 17.50 18.45 19.00 19.20 19.45 21.00 21.15 22.15 00.45 01.15 01.30

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Неко те посматра Трачара Галилео Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм:Вир Експлозив Ексклузив Трачара

06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.37 13.23

11.00 11.05 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Цртани филм Вести Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Ево нас код Вас Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити НС поподне Неон сити Цртани филм Објектив Храна и вино Добродошли у Европу Славни парови Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

10.00 ФулТилтпокер 11.00 Рускалига:Краснодар– ЦСКА 12.45 АјаксТВТоп10 13.00 Украјинскалига:Металург– ДинамоКијев 15.00 Премијерлигакласик:Манчестерјунајтед-Фулам 15.30 Прегледрускелиге 16.00 СуперКупХоландија:Ајакс– Твенте 19.00 ЦХТВ:Малезија–Челси 20.45 Шампионат 21.15 ЦХТВ:Тајланд–Челси 23.00 ФулТилтпокер 00.30 БерклиАзијатропи

16.03 16.41 17.11 18.07 18.41 18.47 18.52 19.05 19.33 20.00 20.27 21.00 22.00 22.30 23.01 23.36 01.18 01.48

Мунзи Мифи Френинеципеле ПчелицаМаја Томасидругари2 Рецептзаигру Енциклопедијазарадознале Коракзафизици Из животапознатихматематичара Досијеиксиокс Свебојеживота ЛистоманијауСенти Траг Грађанин, инфо Оперскагалаксија Трезор Рецептзаигру Енциклопедијазарадознале Кораккафизици СрбииСрпскаправославна цркваурасејању Времејезабебе Екорецепт Капри Музикамојемладости Мунзи Мифи Френинеципеле ПчелицаМаја Бољедазнаш ТВ мрежа МетрополисуСенти Капри Филозофијаи.. Научникафе Читањепозоришта КонцертВанГога СрбииСрпскаправославна цркваурасејању Времејезабебе

ЈанаМилић

Српскиожиљци Акционитрилерсмештену Београду,ЧикагуинаКосову прати поновни сусрет браће АлексаиПетра,докпокушавају да спрече терористе да седокопајутајногбиолошког оружја, које је развио њихов отац. Верујући да му је отац насамртиидамујепотребна трансплантација коштане сржиАлекспутујеизБеоградауЧикаго... Улоге:ВладимирРајчић, Мајкл Мадсен, Марк Дакаскос,ЈанаМилић,Клаудија Кристијан Режија:БрентХаф (Б92,21.00) 05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 12.10 12.35 13.25

ГабријелаПесион

СЕРИЈА

Капри У очаравајућем амбијенту, смењујусевеликеималеживотнеприче,остваренииизгубљениснови.Неодољивачар серијеогледасеуспојулепотеприродеодкојезастаједах и осећања о несвакидашњем животу. Овде се уобичајено понашање прекида и заборављајуморалненорме. Улоге: Габријела Песион, Каспар Капарони, Серђо Асизи,ИзаДанијелииБјанкаГуачеро Режија: ЕнрикоОлдоини (РТС2,21.00)

07.00 07.55 08.00 09.00 10.15 11.30 14.00 14.30 15.05 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

dnevnik

c m y

30

Маратон Аштадарадим Милица² Отворенистудио Љубавузалеђу Филм:Послеолује Вести Милица² Сликеживота Вести Љубавузалеђу Инфо Горштак Вести Чак Милица² Безтрага Филм НЦИС Вести Милица² Филм:Мрачневоде

23.55 00.10

Новојутро ВестиБ92 Топшоп Свеоживотињама Топшоп СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара Трнавчевићиудивљини Топшоп Најбољегодине ГордонРемзи:Кухињскикошмари Филм: Отпораннаметке ВестиБ92 Спортскипреглед Доме,слаткидоме СунђерБобКоцкалоне ВестиБ92 Пријатељи Дваипомушкарца Сексиград Филм:Српскиожиљци ВестиБ92 Временскапрогноза:Штада обучем? Спортскипреглед Филм:Бадиуневољи

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 03.00

Пољелала Добројутро Усосу Узораксмртинепомињати Наслеђеједнедаме Забрањенаљубав Сестре Мењамжену Гавриловићи Маланевеста Националнидневник Тријумфљубави Пољелала Националнидневник Наслеђеједнедаме Мењамжену ДобровечеСрбијо ЛасВегас Филм:Манџуријскикандидат Филм:Конорсоврат

14.15 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.15 23.50

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00

Јутарњипрограм Вести Чаробњакмагичнефруле ЗдравоКити Малапринцеза НаправитеместазаНодија Мегаминималс Анђелинабалерина Сирене Телешоп Вести ЗдравоКити Сабрина Диноратник ЛегендаоНеши Моћначигра Фантасичнопутовање Сирене Квизић Прессовање Телешоп Вести Лудегодине ИмперијаЋин Телешоп Вести Малдиви-Микс Малдиви–Подврелимсунцем Телемастер Другисветскират,док.програм Малдиви-Идемодаље… Вести ИмперијаЋин Назвезданомпуту Вести Малдиви-Прегледдана Малдиви-Вишеодигре Вести Картел Малдиви–Вишеодигре

Малапринцеза Мала принцеза је пуна енергије, шарма и питања о светукојијеокружује.Каовећина деце, њена радозналост је неизмерна, међутим умедабудеипомалотврдоглава када ствари не иду по њеном.Аликадаваспогледа својимтоплимочимаишироковамсеосмехне,неможетесеникаконаљутитинању. (Хепи,08.35)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Суботом поподне,14.00Живети свој живот,15.00Спортски преглед,16.00Освета,17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00Ток шоу,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,00.30Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30Фокус

08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени,10.30Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Контранапад,16.00Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.45Бибер,20.15Травел клуб,21.15Отворени екран, 22.15Бибер,22.35Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

12.00Срем на длану:Шид,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,21.15Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

utorak2.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

19

31

УМЕТНИЧКОБЛАГОЕВРОПЕУРАЉАМАХИТЛЕРА

Пише:ЛинХ.Николас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40 02.40 03.35

Л.А.Инк Мајамиинк Великипројекти Спасавањеоронулих грађевина Највећигубитник Малиљуди,великисвет Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима,мачкама, љубимцима Грађевинскеинтервенције Џон,Кејтиосмородеце Девојчицеидијадеме Штанетребаобући Највећигубитник Свеженемогмужа Кејтиосмородеце ДрЏи Л.А.Инк Мајамиинк Свеженемогмужа Кејтиосмородеце Свеопсима,мачкама, љубимцима Највећигубитник

08.00Мистеријеисторије(3) 08.30Мистеријеисторије(4) 09.00Римнијеизграђензаједан дан(4) 10.00МаркФорстер–дозволаза снимање 11.00 МиЕвропљани(3) 12.00Силверадо 13.00Ловцинанацисте(13) 14.00Тијенамен 15.00Хероји,култикухиња(1) 16.00Најгорипословиуисторији (3) 17.00Римнијеизграђензаједан дан(5) 18.00Менделсон,нацистиија 19.00МиЕвропљани(4) 20.00Героуовзакон(7) 21.00Индокина(1) 22.00ТајмтимгодинаX(13) 23.00Хероји,култикухиња(2) 00.00Најгорипословиуисторији (3) 01.00Римнијеизграђензаједан дан(5)

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Водаживота Дигсвил ОзиБу Братисестрица Дигсвил Осветник Свештожелим Маховинанаасфалту БолничаркаБети Стјуардесеуакцији Дилер1. Еротскифилм

Свештожелим Седамнаестогодишњи Џонасодлучуједапрекинестудијеунамеридастекнеживотно искуствоиопробасеуписању. Покушавајућидапронађеизгубљеногоцаулазиувезусадве девојке.Лизајеглумицаупроблемима,аЏејнјестаријаиради као фотограф. Пошто Џејн доживи саобраћајну несрећу долазињенбившидечкодасе бринеоњој.Џонастадасхвата коликомујесталодоњеиодлучује да учини све како би је освојио. Улоге: Илаја Вуд, Франка Потенте, Менди Мур, Крис Мартин Режија: ЏефриПортер (Синеманија,13.15)

Илаја Вуд

06.00 07.30 09.20 11.20 12.55 14.25 16.00 17.50 20.05 22.00 22.55 00.15 01.45 03.45 05.25

Мисионар Школа рока Џули и Џулија До неба Случајност Све о Стиву Мајкл Џексон:То је то Чудо Рокенрола Борџије Две леве ноге Путеви рата Јецаји сунца Очух Филмови и звезде

07.00 09.07 10.10 11.00 11.10 12.00 12.32 13.20 14.20 14.55 15.45 16.05 17.00 17.55 18.40 19.30 20.10 21.05 22.45 23.25 23.50 01.15

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт ЈужниПацифик,док.серија КодАне Опрашоу Дневник Господарицатвогасрца Капри Назови112,док.серија Употразизасветим,док. серија Културнабаштина Алиса,слушајсвојесрце Хрватскауживо Свећебитидобро Летњаслагалица Дневник Капри Циклускомедија:Годишњи одморснова,филм Дневник3 Краткисусрети Мештровић,док.филм Филм

ИванМештровић

ДОКУМЕНТАРНИФИЛМ

Мештровић Први биографски филм о славномуметникуИвануМештровићу,легендарнаживотнапричаопастируизОтавицапоредДрниша,којипосле студијавајарствауБечустиче светску славу и познанства са најмоћнијим људима и велико богатство. Филм је две године сниман на локацијама у Бечу, Београду, БукурештуиуСАД... Режија:ДанкоВоларић (ХРТ1,23.50)

08.15 08.40 09.05 09.15 09.30 10.00 10.40 11.25 12.05 12.35 13.00 13.20 13.45

23.40 00.25 00.50 01.15

Жутокљунац Конорнатајномзадатку Наврхјезика Етика Обичнаклинка Алиса,слушајсвојесрце ПунакућаРафтера ВероникаМарс Шаолинскипажеви Жутокљунац ЏониБраво ЛагодниживотЗекаиКодија ФилмовиБадаСпенсера: ДетективXXL:Црноибело, филм РужнаБети 4зида Директ Бостонскоправо Шаптачпсима Позориштеукући Кодкућејенајлепше Гаража Браћаисестре Човековапланета,док.серија Завршниударац Лажими Увекјесунчаноу Филаделфији ЖивотнаМарсу Пријатељи СлеџХамер Трачерица

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

ДрЏекилигосподинХајд Фаџ Интермецо1 ХарииХендерсонови Безчасти Интермецо2 Невероватнеприче Сфинга Фаџ ХарииХендерсонови Трава Невероватнеприче Интермецо3 Великаакција Трава Цинкарош Изнадправде

15.20 16.05 16.40 17.05 17.50 18.40 19.15 19.25 20.00 20.50 21.45 22.35 23.20

04.00Пет минута раја 06.00Сређен 08.00Животна прилика 10.00Зашто се будале заљубљују? 12.00Испод површине 14.00Сјај 16.00Пирати из Пензанса 18.00Господин бејзбол 20.00Новине 22.00Пет минута раја 00.00Милф о Маниацс 02.00Подешена

06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50 03.50

Дигајнога:Убиствови СудијаЕјми Коначнапресуда Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Опијенаљубављу УбиствауМидсамеру Дигајнога:Убиствови НешБриџис Вокер,тексашкиренџер Закониред Преварена Браћаисестре Закониред Отета:Бегунацљубави УбиствауМидсамеру

06.35ДрагонболЗ 06.55Вратараја 08.40Наследници 09.35 ТВпродаја 10.55Вратараја 11.50 Ексклузивтаблоид 12.15 Вечераза5 13.051001ноћ 14.35Кобра11 17.05Недајсе,Нина! 17.10 Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Стаклендом 20.00 Закониред 20.50Менталист 21.40Уводуанатомију 23.15Заборављенислучај 00.10РТЛВести, 00.25Налицуместа 01.05Астрошоу 02.05Налицуместа 02.50РТЛДанас

СЕРИЈА

Закониред Детективи Лени и Едвард којиистражујузлочинеиприводеосумњиченесуувекпод буднимокомпоручницеАните.Пратећитрагичнедогађаје у Њујорку после 11. спетембра 2001. године они се трудедаградидаљеспашавајуодкриминалацасвихврста... Улоге: Џери Орбах, Џеси Л Мартин, Епата Меркерсон,ЕлизабетРум,СемВатерстон,ФредТомпсон (РТЛ,20.00)

ЕлизабетРум

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривањемитова Опасанлов Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Лимарскарадионица Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Грађевинскеинтервенције Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Какотораде? Великеселидбе Врхунскоградитељство X-машине БорнаколабраћеХау Америчкичопери Генералка Великеселидбе

08.30 10.30 12.30 14.30 15.30 16.45 17.30 19.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Фудбал Фудбал Фудбал Пливање Фудбал Бициклизам Бициклизам Фудбал Бокс Аутомобилизам Аутомобилизам Мотобициклизам Фудбал

Н

„Персил”прао ипрљавепослове

иједна збирка није била толико рањива као сно. Да ли је Мидл радио у дослуху с Хофером, Гудона Жака Гудстикера. По изненадном лету стикеровим власницима, ни са ким, или и с једним и свог господара и смрти његовог именованог с другим; углавном, уговор је потписао Хофер и а управитеља, двоје запослених у фирми након окупа- Мидл је платио 550.000 холандских флорина и добио ције Холандије, намамили су Гудстикерову мајку и некретнине: замак Нијенорд и вилу Остермер, још банку која је држала имовину фирме да их именује за једно Гудстикерово имање на реци Амстел и име управитеље. Невероватно ефикасно мешетарење док фирме. Геринг, који је допринео с два милиона хоје рат беснео само неки километар даље, али леши- ландских флорина, добио је неких 600 слика, девет нари су почели да круже и Рубенсових. То свакако убрзо се обратили новим није био повољан пазар „власницима“ Гудстикера. за рајхмаршала. Мидл је, Посебно су били заинтерепак, успео да заштити од сована двојица директора агенција које су запленемачког индустријског њивале јеврејску имовигиганта „Персила„, али и ну Гудстикерову мајку, други. Неки од потенциали је након тог алтруијалних купаца, мање-више зма уписао вилу Остерделикатно, наглашавали су мер на име своје деце. да нацисти могу запленити Геринг се постарао за веинвентар ове јеврејске ћину слика, а Мидл отфирме без надокнаде, па је купио остатак. Наредне брза продаја мудар потез. четири године својим је Један од заинтересоваземљацима продао уметних био је Алојз Мидл, неничких дела вредна мачки бизнисмен и банкар шест милиона флорина. који је дуго живео у ХоХофер је купио још ландији са супругом Јестотине слика из Холанврејком. Међу његовим дије и Белгије. Сваки мутним пословним комбипут је део погодбе била нацијама био је и покушај излазна виза или нека да купи обалу Лабрадора посебна форма плаћања ради набавке дрвета за Неили заштите. Фрајхер мачку – Канада је то одбифон Палм продао је Лохла – те наводни шверц динерово „Христово рођејаманата. Довођен је и у ње„ за готовину и специвезу с Герингом јер је појалну шуму у Виртемзнавао његову сестру и бергу. Фрау Фон ПанНемци хтели да купе и канадске шуме одлазио у Каринхал. Гевиц, Аргентинка и приринг га је препоручио као познаваоца холандског тр- падница немачког високог друштва у Холандији, кожишта, али се испоставило да уме и да искористи ја је раније гостила Геринга у својој кући и са зида предокупациону панику. продала неколико цртежа, желела је визу за ШвајцарПридружио се Геринговом дилеру Хоферу у Хо- ску. Геринг је учтиво купио њен Рембрантов „Порландији и, послушавши његов савет и уз обећање да трет мушкарца с турбаном„ и четири друге слике коће Герингу понудити прву предност, а Хоферу, на- је је видео на забави, све за 390 флорина, дао јој виравно, дати проценат од било зу и забранио војсци да улази у какве препродаје, од нејеврејњену кућу. Остатак збирке је Код фрауФонПан в иц, ског немачког банкара Франца планирао да целу преузме ако Аргентинке иприпаднице Кенигса, такође становника ХоАргентина објави рат Немачкој. ландије, који је имао финансиј- немачкогвисокогдруштвау Иако је рајхмаршал показао ске проблеме, купио 19 слика, Холандији,честјекућнигост извесну деликатност, није био чак девет Рубенсових. И то је биоиГеринг.Њемује,даби толерантан кад је он молио. био врло паметан и унапред Убрзо после предаје Немачкој, добилавизузаШвајцарску, Белгијанац Емил Рендерс обсмишљен потез јер Ханс Посе, стигао само неки дан касније моралазабагателупродати знанио је да продаје збирку од спреман да купује за Хитлера, неких двадесет веома лепих, иРембрантов„Портрет морао је уступити ове радове иако ту и тамо „дотераних“ мушкарцастурбаном” Герингу. На даљој турнеји, фламанских радова, ако купац Мидл је упознао Хофера с још пристане да их све задржи. Геједним немачким бизнисменом ожењеним Јеврејком, ринг је био заинтересован. Рендерс, покушавајући својим блиским пријатељем Хансом Тиетјеом, који да се што боље погоди, упорно је мењао начин му је продао лепу Кранахову „Богородицу с Хри- уплате: од долара, преко злата до хартија од вредностом„. Фриц Гутман, немачки Јеврејин који је очај- сти. Љут због овога, Геринг је збирку замрзнуо пренички желео да бежи из Холандије и већи део своје ко своје Јединице за контролу девиза. Мидл, који је збирке послао у Париз, понудио је Мидлу три сребр- имао везе у банци, послат је да се позабави преговоне шољице из 16. века. Од Данијела Волфа, чији је рима. Без знања потчињених, Геринг је Рендерсу брат на несрећу финансирао републиканце у Шпан- послао кратку поруку: „Ако и овога пута не будеш у ском грађанском рату, купио је три лепе холандске стању да се одлучиш, мораћу да повучем своју послике. Након таквих набавки које је било јако лако нуду, а тад ће ствари ће се кретати нормалним топродати, Мидл је пожелео да озбиљно тргује и набав- ком, и ја нећу моћи да учиним ништа тим поводом“. ком од Гудстикерове фирме ушао у први ред европ- (Милман је касније иронично прокоментарисао да ских дилера. Геринг „није имао обичај да такве ствари ставља на Нови „власници“ су на Гудстикерову фирму и папир“). Рендерс се смислио. Мидл му је платио имовину ставили цену од 2,5 милиона холандских око 12 милиона белгијских франака у хартијама од флорина, цео милион више од процењене вредности. вредности, што није било лако извести јер је берза Гласине да је Гудстикер био у озбиљним дуговима званично била затворена. Занемарена је колекцио- дале су објашењење за овако високу цену и Мидл је нарова жеља да се збирка не раздваја, шест слика је направио понуду. Од тог тренутка све постаје неја- било резервисано за Геринга. Књигу Лин Х.Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ”(издавач:„Геопоетика”,Доситејева 13,Београд) читаоци „Дневника”,осим у књижарама,могу купити уз специјални попуст од 20одсто путем телефона: 011/263–3790и328–2436или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

utorak2.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ово је време годишњих одмора, засве,паизавас.Иматедобрукомуникацију и односе са својом децом, поготово ако сте довољно разложни и стрпљиви. Исправићете некенедоумице.Излазак.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. avgust 2011.

Уторак је логичан наставак и след догађаја од јуче. Обузети сте свакодневним ситницама које животзначе.Поведитерачунаосвом здрављу и више се одмарајте. Без нервозе,тензијеипресије!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Данасјеуторак,Марсовдан,аон је у вашем знаку. У преводу, треба да будете изузетно активни, продорни, јасни и одређени да бисте остварилисвојеконкретнециљеве. Искориститешансе.

Практични сте, рационални и аналитични.Тоједоброзапословну ситуацију. Можете имати веома успешнесастанке,штонезначида сенатомесвезавршава.Поновои поновоћетеразматратиисто. Уживатиилирадитипонешто,питање је сада?! Једно друго не искључује, а добро је познато да је средњи пут увек најбољи. Дакле, малосебавитепослом,амногосе забављајтесвољеномособом.

Немирни сте и можете деловати несигурно, што никако не желите, поготовоупослу,гдесеочекујепуна концентрација и присуство. Уколикостепрезасићени,узмитекраћи одмор.Шетајтесе.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Свеснистеправогсмислаиподршкекојупружатедругимапаодтога нећете одустати, чак ни у оваквим данимакадасведелујерастављено на делове. Саставићете пузле већ одсутра.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уколик о радите, изл ожени сте правојживојзурциукаријери.Једна особа ведри и облачи а да и сама није у најбољој позицији за било шта.Наравнодасенећететимезамарати.ОдморјеОК.

Имате добре вести из иностранства,билодасеодносенадецу,путовањеилипосао.Усвакомслучају, не рачунајте на радне успехе када нематескимдасарађујете.Плановиипланови...

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ангажованистенавишестранаи товећпочињедавасисцрпљује,и да вам досађује. При измаку сте стрпљењаиснагапасеопуститеи одмарајте.Путујтенеодморилисе самоизолујте.

Тачка опуштања и доброг расположењауЗодијакудолазиодвашег знакападокраја.Свамајесвеинтересантније, лепше, неизвесније, узбудљивије. Данас одложите нека одлукезасутра. s Партнерски однос заслужује ваше стрпљење и саосећање. Ових дана су важни исправна комуникацијаиразумевање.Уколикостеизложени јавним наступима, пазите насвакуреч.Динамикаудому.

TRI^-TRA^

Превара? V REMENSKA

Супругједнеоднајлепшихжена насвету певачицеБијонсеНоулс, музички могул Џеј Зи виђен је у ноћном проводу с привлачном манекенкомСелитомЕбанкс.Њихова је присност одмах покренула гласинеотомедајереперневеран супрузи. ДокБијонсезарађујенатурнеји, њендрагипроводилуденоћизабављајућисепоклубовима.Акакото већбива,гдејеЏеј Зи,тусуизгодне жене. Тако је популарни репер виђен на једном партyју у Њујорку у друштву згодне Селите Ебанкс с којомјеразговараоигрлиосе. И пре месец дана, супруг р’н’б диве виђен је како се у друштву згоднихдевојака,наликплесачицама,забављауједомодњујоршких клубова.

PROGNOZA

Мало

Vojvodina

VIC DANA

Evropa

тоПлијЕ

Novi Sad

27

Madrid

31

Subotica

27 Токомданаразвојоблакаузпојавукраткотрајнекишеипљускова

Rim

28

Sombor

27 нормале.Температураод15до27степени. ВОЈВОДИНА: Малотоплијеузпуносунчанихпериодапрепод27

London

27

Cirih

29

Berlin

25

B. Palanka

26 васагрмљавином,насеверувећиномсуво.Ветарумеренсеверо27 западни.Притисакисподнормале.Минималнатемпература13,а

Be~

27

Zrewanin

27

НОВИСАД: Малотоплијеузпуносунчанихпериодапреподне.

са грмљавином. Ветар умерен северозападни. Притисак испод

Kikinda

не.Токомданаразвојоблакаузпојавукраткотрајнекишеипљуско-

Vrbas

S. Mitrovica 27 Ruma

27

Pan~evo

27

Vr{ac

25

Srbija Beograd

27

Kragujevac

27

максимална27степени. Var{ava СРБИЈА: Пријатнотоплоузпуносунчанихпериодапреподне. Kijev Токомданаразвојоблакаузпојавукраткотрајнекишеипљускова сагрмљавином.Ветарслабдоумеренсеверниисеверозападни. Moskva Притисакисподнормале.Минималнатемпература13,амаксималOslo на29степени. Прогноза за Србију у наредним данима: Од среде топлије, St. Peterburg сунчаноивећиномсувовреме.РеђапојавапљусковајемогућасаAtina мопонегденајугозападуземље.Упетакизавикендтемпературе изнад30степени. Pariz

K. Mitrovica 27 Ni{

28

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Временске прилике ће, услед задржавања топлог и нестабилног времена,утицатинасвеосетљивеособе.Могућисуглавобоља, замарањеинервоза.

25

Питамуж жену: -Хоћеш дасеиграмо Великогбрата? Жена,свасрећна,одговара: -Хоћуљубави,хоћу. Амуж ћенато: -Жено,говориВеликибрат! Имаш 2минута данапустиш кућу!

25 20 24 20 34 29

Minhen

27

Budimpe{ta

27

Stokholm

23

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

TISA

Bezdan

248 (-29)

Slankamen

321 (-9)

Apatin

325 (-28)

Zemun

331 (5)

Tendencija porasta

Bogojevo

304 (-26)

Pan~evo

346 (6)

STARI BEGEJ

Smederevo

498 (8)

Ba~. Palanka 305 (-19) Novi Sad

291 (-16)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

216 (124) N. Kne`evac

0 (1)

Tendencija stagnacije

SAVA

261 (12) S. Mitrovica

112 (8)

Senta

306 (8)

283 (6)

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

320 (-4)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

82 (-26s)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 2.avgust 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you