Page 1

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 2. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23093 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

ZEMQORADNICI [IROM VOJVODINE JU^E POJA^ALI PROTESTE I BLOKADE

„Vladanasgurnula udugovepaizigrala”

Politika 2 Srbija ispunila glavnu me|unarodnu obavezu 3 Bez konfrontacija u Demoktratskoj stranci

Ekonomija

str. 6

4 Zrewaninska {e}erana radi}e na kukuruz 4 Dobijaju sporove, ali ne i plate 5 Nova radna mesta kao nemogu}a misija

Novi Sad

8 Otegli se redovi za dokumenta

Vojvodina 10 Dunav bez otpadnih voda 11 Ni na biro, ni u penziju

Crna 12 O{tetio novosadski buyet za 14 miliona dinara

Foto: R. Hayi}

Dru{tvo

13 Ne bira se put za boqu pro|u leka 14 Besplatni elektronski uybenici

ZASEDALA SKUP[TINA VOJVODINE

EHO ZARAZE U NEMA^KOJ STIGAO DO NA[IH PIJACA

Buyetpro{ao,ratarine

str. 3

OTVORENE ZMAJEVE DE^JE IGRE

Foto: F. Baki}

Hor  i}  i, zvez  dic  e, pes  me i igric  e str. 8

str. 16– 20

SPORT

n KRSTAJI] I STANOJEVI] ZA NOVE USPEHE

n ZIMOWI] I SREBOTNIKOVA U FINALU ROLAN GAROSA

n POQSKA ODLU^NA DA ZAUSTAVI HULIGANE

Kupcine pipaju krastavce

str. 7

Nestabilno Najvi{a temperatura 27 °S


POLiTikA

~etvrtak2.jun2011.

Sutrau10sati Mladi} predsudijama

Izuzetnokooperativan Sekretar Ha{kog tribunala Xon Hoking izjavio je ju~e da je general RatkoMladi},poizru~ewuiprebacivawu u pritvor Tribunala, bio „izuzetnokooperativan”. „Ju~e sam do~ekao Mladi}a na aerodromu u Roterdamu, na stepenicama aviona, sa pritvorskim doktorom.Dobrosmokomuniciraliirazumelijedandrugog.Mladi}jebioveomakooperativaninismoimalinikakvih problema. On je obratio pa`wu na to {to smo govorili”, izjaviojeHokingnakonferencijizanovinare u Hagu. Tema razgovora nisu bileoptu`beprotivMladi}a,napomenuo je sekretar suda. „Mnogo smo razgovarali o proceduri”, rekao je Hoking.Powegovimre~ima,lekarje sa Mladi}em razgovarao na roterdamskomaerodromuiutvrdiodajeon u stawu da bude preba~en u pritvor Tribunala u [eveningenu. Kada je pristigao u pritvor, Mladi}a je ponovo pregledao lekar koji nije prona{ao „nikakva hitna pitawa”, re-

Ha{kioptu`enikRatkoMladi} }eupetak3. juna prvi put izveden pred sudiju Ha{kog tribunala,kakobiseizjasniookrivicipota~kamaoptu`nicekojagateretizagenocidizlo~ineprotiv~ove~nostinadnesrbimauBiH.Tribunaljesaop{tioda}ejepojavqivaweMladi}ausudnicizakazanoza10sati.Daseizjasnio krivici, Mladi}a }e pozvati jedan od trojice sudijaizpretresnogve}akojebitrebalodamu sudi.TosuAlfonsOriizHolandije,Kristof Flige iz Nema~ke i Bakone Moloto iz Ju`ne Afrike. Budu}i da do prvog pojavqivawa ne}e imati branioca, Tribunal }e Mladi}u samo za izja{wavaweokrivicipostavitibraniocapo slu`benojdu`nosti.Tajadvokatbitrebaloda Mladi}aposetiupritvoruuo~iprvogpojavqivawaisawimporazgovaraooptu`nici.Kadse prviputpojavipredsudijom,Mladi},popravilima Tribunala, mo`e zatra`iti da se izja{wavaweokriviciodlo`izamesecdana.Sud jeudosada{wojpraksiuvekusvajaotakvezahteveoptu`enih.

GLAVNI HA[KI TU@ILAC SER@ BRAMERC

Srbijaispunilaglavnu me|unarodnuobavezu Glavni ha{ki tu`il ac Ser` Bramerc izjavio je ju~e da }e usmen o izv estiti Savet bezbednostiUNdajeSrbija izru~ewem Ratka Mlad i} a isp un il a svoju glavnu me|unarodnu obavezu i ~estit ao preds edn ik u Srbije Borisu Tadi}uisrpskimslu`bama na tome. Glavni ha{kitu`ilacjerekao da nema razloga da mew a izv e{ taj, koji je pre tri nedeqe poslao SB UN o sar adw i Srb ij e sa Tribunalom, ali da }eusmenoprenetida je Srbija hap{ewem Mlad i} a isp un il a svoj u prv u me| un arodnuobavezu.Isti~u}i da je izve{taj predstavqa “objektivnu analizu saradwenaterenu”idajegovorioBeog radudasezauspe{no hap{ewe “mora raditi simultano”, sa “multidisciplinarnim pristupom”, Bramerc je primetio da se to i desilo i daseupotragu“vi{eukqu~ilapolicija”.

“Nema razloga da taj kriti~k i izv e{ taj mew am, ali prizna}emo da je hap{ewem Mladi}a Srbija ispunila jednu od svojih glavnih me|unarodnihobaveza.Sigurno}uto u veo m a poz it ivn om smis lu preneteSBUN.” Izuzetno pose}enu konferencijuzanovinare–nakojoj

[ta se desilo 2006. godine “Rekaosammnogoputa,tra`ilismoodSrbijedahapsione umre`amazapodr{kubeguncima.@elimodaSrbijapotvrdi {tasedesilo2006.@elimodapotvrdikojeuposledwihpet godinaupravqaoMladi}evimskrivawem.Naravno`elimoda ti odgovaraju. Veoma je te{ko da ka`em ko je odgovoran, svi znamo da u Srbiji postoje razli~ite tendencije i danas smo zadovoqni{tosuonikojipodr`avajume|unarodnupravdui kojiverujudatrebadaispuneobavezekona~nouspeliutome”, istakaoje.Bramercjeposebno“zahvalioEU{tojedalaSrbiji pozitivan podstrek da sara|uje” i zakqu~io da je uspe{nom hap{ewu i izru~ewu Mladi}a mnogo doprinela “politikauslovawavawa”Unije.

Poseta ambasadorke BiH AmbasadorkaBiHuHolandiji posetila je preksino} RatkaMladi}aupritvorskoj jediniciHa{kogtribunalau [eveningenu i ponudila mu pomo} ambasade BiH. Posetila sama ga da mu ka`em za AmbasaduBiHuHolandijii da mu ponudim pomo}, ukolikomune{totreba”,izjavila je Miranda Sidran–Kami{ali} Tel ev iz ij i Fed er ac ij e BiH,apreneoRojters. Ona je ocenila da je Mladi} u dobrom zdravstevnom staw u: „On je izg led ao sasvim dobro, u dobrom zdravstvenom stawu, fokusiran i racionalan.Onjeupotpunostishvatiosve{tomujere~eno.”

dnevnik

c m y

2

je bio ogran i~ en broj izv e{ ta~ a i TVsnimateqa,Bramerc je zapo~eo re~ima:“Danas,Ratko Mladi}jeupritvoru Me| un ar odn og kriv i~n og sud a za biv{u Jugoslaviju. Skoro 16 godina on jeizbegavaopravdu, sada mora da odgovori na optu`be o ozbiqnim zlo~inima.” “Kao rez ult at hap{ ew a, dan as je sam o jed an od 161 optu`enika na slobodi. Naravno, su|ewe Ratku Mladi}ujemnogovi{eod statistike “, dodao je Bram erc pods e}aju}idajeMladi} bio najvi{e rangirana vojna figura bosanskih SrbatokomratauBiH,idaje optu`en za genocid, zlo~ine prot iv ~ov e~n os ti i ratn e zlo~ine Bramerc je ~estitao preds edn ik u Srb ij e Bor is u Tadi}u, Nacionalnom savetu za bezbednost, akcionom timu i bezbednosnim slu`bama Srbije. “Pro{lihmeseci,bilismo sve kriti~niji zbog neuspe{nihpoku{ajasrpskihvlasti dauhapseRatkaMladi}a.Tra`ili smo poboq{awe operacijakojeseodvijajunaterenu. Danas, veoma smo zadovoqni {tomo`emodaobjavimodasu srpskevlastiuspeledauhapse RatkaMladi}a”,rekaojeBramerc. Na pitawe da li je Mladi} mogao biti uhap{en ranije, Bramerc je rekao: “Naravno, trebalo je da je uhap{en pre 16 godina i to bi bilo jedino dob ro re{ ew e. Hap{ ew e se

de{ava veoma kasno, ali ne prekasno.”Upitan koga mo`emodakrivimozato,Bramerc jekazaoda“danasnijedankad `eliikogadaokrivi”. Navode}ida}eseMladi}u petak, 3. juna, u 10 sati prvi put poj av it i pred Ha{ kim tribunalom,Bramercnije`eleo da kom ent ar i{ e zdravstvenostawenajpoznatijegha{kogoptu`enika,rekav{isamoda}eMladi}uHagudobiti svupotrebnumedicinskunegu. Osvr}u}i se na izmewenu op-

Kao rezultat hap{ewa, danas je samo jedan od 161 optu`enika na slobodi. Naravno, su|ewe Ratku Mladi}u je mnogo vi{e od statistike tu`nicuprotivMladi}a,koju je Tu`ila{tvo ju~e podnelo Tribunalu, Bramerc je rekao da je kao “najvi{e rangirana vojna figura Srba iz Bosne tokomratauBiH”Mladi}optu`en “za ulogu koju su on i wegove vojne snage igrale u nasilnoj, kriminalnoj kampawi koja se odvijala u BiH od 1992.do1995.godine”. - Za{to je va`no procesuirat i Mlad i} a? Odg ov or na ovopitawele`iuwegovojpoziciji vlasti i uticaja tokom rata,kaoiuprirodiiobimu po~ iw en ih zlo~ in a. Ratk o Mladi}jebiogeneral,komandant Vojske bosanskih Srba. Bio je najmo}nija vojna figura tokom rata u Bosni. Odgovoranjezazlo~inekojisu{okirali me|unarodnu zajednicu. Ovi zlo~ini simbolizuju brutalnostratauBiH-rekao jeBramerc.

kao je sekretar Tribunala. Na pitawedaliMladi}aupritvoruposebno nadziru zbog mogu}nosti samoubistva, Hoking je odgovorio odre~no. Hokingjenaglasioda}eMladi}bitipodlekarskimnadzoromida}emu Tribunal, kao i drugim pritvorenicima, obezbediti najboqu dostupnu medicinsku negu. Predstavnici sekretarijatasusaMladi}empreliminarnorazgovaralioimenovawuadvokata, dali su mu neophodne dokumente, a taj razgovor }e se nastaviti u narednim danima, kazao je sekretar Tribunala. PrijemMladi}aupritvor,trajao je dva-tri sata, tokom kojih ga je upravnikinformisaoopravilimai re`imu `ivota, posetama, telefonskim pozivima i drugim svakodnevnim pitawima. Upravnik pritvora jo{ nije odredio sa kojim }e drugim pritvorenicima Mladi} biti sme{tenujednomodtrikrilapritvora u[eveningenu,ali}etaodlukabiti uskorodoneta,rekaojeHoking.

Izmewena optu`nica Izmewenom optu`nicom, kojajeju~eobajavqena,Ratko Mladi}ase,po11ta~aka,teretizagenocid,zlo~ineprotiv ~ove~nosti i kr{ewa zakonaiobi~ajaratatokomsukobauBiH1992-1995.godine. Udveta~ke,Mladi}jeoptu`en za genocid u Srebrenici i jo{ osam bosanskih op{tina, u ostalih devet na teret mu se stavqaju progon,

istrebqewe, ubistva, deportaciju, prisilno preme{tawe,terorisaweinezakonite napade na civle i uzimawe talaca. Mladi}jeoptu`enzagenocid u Srebrenici, ali i u Bratuncu, Fo~i, Kqu~u, Ko-

torVaro{i,Prijedoru,Sanskom Mos tu, Vlas en ic i i Zvorniku. Optu`nica protiv Mladi}a fokusirana je na etni~ko ~i{}eweMuslimanaiHrvata{iromBiH1992-1995,kampawuteroraartiqerijskimi snajperskim napadima na civiletokomopsadeSarajevau istom periodu, genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici, u julu 1995, i nad nesrbima u jo{ osam op{tinauBiHiuzimawe me|unarodnihtalacaumajute godine. Kakosenavodiu optu`nici,„Ratko Mladi} je delovao u sprezi sa drugima na po~ iw ew u zlo~ina na razli~itim lokacijama. Kao najvi{i oficir VRS, Mladi} jeimaoefektivnukontrolu nadsnagamakojesuu~estvovale u po~iwewu zlo~ina. Mladi}jeoptu`endajeplanirao,potpirivaoinare|ivaozlo~ine”.

Qaji}:Srbijanemamaterijalne Bilojedostarizika obavezepremaMladi}u IVICA DA^I] O DANU IZRU^EWA

Srbija nema nikakve materijalne obaveze premaRatkuMladi}u kojijeizru~enHa{komtribunalu,jersenijedobrovoqnopredao,alijedu`na dadostavidokumentacijunazahtevMladi}eveodbrane i Tu`ila{tva tribunala, izjavio je danas predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Tribunalom Rasim Qaji}. On je rekao da Savet, ipak,mo`edaodlu~idaizhumanitarnihrazloga dodeli materijalnu pomo} licu protiv kojeg se vodi postupak pred Ha{kim tribunalom ako wegovaporodica,odnosnoadvokat,doka`edajelo-

{egmaterijalnogstawa.PremaQaji}evimre~ima, takav zahtev mogli bi da zatra`e Mladi}eva porodicailiwegovadvokatuzpodno{ewedokaza olo{emmaterijalnomstatusu. „DabinekoostvariopravonaosnovuZakonao saradwisaHa{kimtribunalompotrebnojedaispuwavatriuslova-dajedr`avqaninSrbijeida sedobrovoqnopredaoidanijepravosna`noosu|enpredTribunalom.Po{toseMladi}nijedobrovoqnopredaoonformalnopravnoneispuwavauslove”,rekaojeQaji}.

Srpska}eizdvojiti novaczaodbranu Premijer Republike Srpske AleksandarXombi} izjaviojeju~e da }e Vlada RS izdvojiti finansijskasredstvazaodbranuha{kogoptu`enikaRatkaMladi}a.

Xombi} je novinarima rekao da}eovakvuodlukudanaspredlo`iti Vladi RS, dodaju}i da o~ekujeda}eonabitiiusvojena. Prema wegovim re~ima, ve}

je pokrenuta procedura dodele pomo}i fondaciji koja }e pru`atipravnupomo}osobamakoje je Ha{ki tribunal optu`io za ratnezlo~ine.

Ministarunutra{wihposlova Srbije Ivica Da~i} izjavio jeju~edasuonidirektorpolicije Milorad Veqovi} bili upoznati sa akcijom hap{ewa ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a u koju su, pored BIA, bili ukqu~eni i pripadnici slu`be MUP za otkrivawe ratnih zlo~ina.Da~i}jerekao da je u prebacivawu Mladi}a u Ha{ki tribunal bilo bezbednosnih rizika, ali da je procenabiladatajzadatakmo`edaseobavitokomdana. „U utorak su bila dva bezbednosno va`na doga|aja - poseta Mladi}agrobuwegove}erke...i dolazak do aerodroma”, rekao je Da~i} novinarima, posle otva-

rawa konferencije o ja~awu regionalnesaradweuprocesusmawewa rizika u upravqawu vanrednim situacijama. Prema we-

govimre~ima,obadoga|ajaobezbe|ivalo je vi{e stotina pripadnika @andarmerije. Bilo je dosta rizika, ali mislim da je svima jasno da izru~ewe Mladi}a ~in koji je morao da se desi, naglasiojeDa~i}.


politika

dnevnik

ZASEDALASKUP[TINAVOJVODINE

Buyetpro{ao, ratarinisu Protesti poqoprivrednika i wihovi zahtevi za isplatu subvencijaudosada{wemobimuju~e nisuuspelidasenametnunadnevni red pokrajinskog parlamenta,na~ijojsesijijeipakovatemabiladominatnauraspravigotovoposvimta~kamadnevnogreda.

Za novog potpredsednika Vlade APV izabran je Tomislav Stanti}, funkcioner URS-a Skup{tina Vojvodine odbila je inicijativu Saveza vojvo|anskih Ma|ara da se u pokrajinskom parlamentu otvori rasprava o aktuelnom protestu poqoprivrednikaiusvojizakqu~aku kojem bi se izrazila podr{ka zahtevima ratara, a koji bi potom bio prosle|en republi~kim vlastima. Za raspravu o problemimam paora glaslao je svega 20 pokrajinskih poslanika, me|u kojimasu,uzoneizMa|arskeko-

- Mi treba da damo podr{ku poqopriverdnicima da ostvare svoja prava. Situacija je dramati~na, imamo blokadu puteva, dok poqoprivrednici tra`e samoono{toimjeobe}ano–kazao jeon.

Vrebalov:Subvencijeva`ne zavojvo|anskeratare MilivojVrebalov,jedanjeodposlanikaizklubaZEVkojijepodr`aoinicijativuSVMkojomsetra`ilodaSkup{tinaAPVpodr`izahtevepoqoprivrednika,izjaviojena{emlistudajetou~iniojersmatradaseodlukaosubvencijamaupoqopriverdinemo`edonositinapolovinigodine,ve}ujanuarukadpoqoprivrednicikre}usaulagawimaupoqoprivrednuproizvodwu. -Tesubvencijesuveomava`nezapoqopriverdnikeuVojvodini, kojiina~ekoristeoko75odstosubvencija.Nemo`eseagrarnapolitikamewatiuo~i`etve,odnosnonakontoga{tosuratarive} imaliulagawauuverewuda}esubvencijeostatinapro{logodi{wemnivou-rekaojeVrebalov.Onjeizraziobojazandaaktuelniprotestiratara,azbog,kakojenaveo,atmosferekojasepraviu javnosti,„neprerastuusukobizme|uBeogradaiVojvodine”. alicije, bili i poslanici LSV, tepojediniopozicioniposlanici.Ipak,skorglaswabiojeneu- obi~ajen za pokrajinske parlamentarce, po{to je i u klubu ZEV nekolicina poslanika glasalamimozacrtanogstavateposlani~kegrupe,kojaseodlu~ila da bude uzdr`ana. Stoga je uzdr`anihbilonajvi{e-35,dokje16 poslanikaglasaloprotivoveincijative. Pre glasawa koje je usledilo nakon polu~asovne pauze, odre|ene radi konsultacija {efova poslani~kihgrupa,poslanikSVM-a Zoltan Sombati apelovao je na kolege iz vladaju}e koalicije da ovajproblemshvateozbiqno.

No, {ef poslani~ke grupe ZEV u Skup{tini APV Borislav Novakovi} kazao je novinarimadasuposlaniciiztogkluba, u kojem ina~e dominira DS, bili uzdr`ani, po{to ni jedno od{estudru`ewapoqopriverdnih proizvo|a~a nije insistiralonatakvojraspraviuSkup{tiniAPV,„jerjepotpunojasnoda ovaSkup{tinautompogledunema nikakve ingerencije”.  On je naveo i da je predsednik Vlade APVBojanPajti} prekju~eprimio poqopriverdnike, te „proslediowihovezahteverepubli~kom Ministarstvu za poqoprivredu i urgirao da se odr`i sastanakizme|uresornogministra

PotpisizaREKOM PredsednikSkup{tineAPVojvodine[andorEgere{ipotpisaojeju~eInicijativuzaosnivaweregionalneme|udr`avne komisijeREKOM,zautvr|ivawe~iwenicaosvim`rtvamaratova1991-2001.godinenateritorijinekada{weSFRJ.Eegere{i je novinarima izjavio da je Skup{tina AP Vojvodine i u prethodnomperiodubilaotovorenparlamentukomenikadanije bilo tabu tema, podsetiv{i da je jo{ u martu 2003. godine u ovomparlamentuusvojenaRezolucijaonepriznavawukolektivnekrivice.-Jedinodijalogomikrozsuo~avawesapro{lo{}u isvim~iwenicamakojesusedogodilemo`emodo}idoistorijskogpomirewasvihnarodabiv{eSFRJ-istakaojeon,oceniv{idaovainicijativadoprinositomprocesu. Incijativu za REKOM, koja je mogla da se potpi{e ispred skup{tinske sale, podr`ali su i potpredsednici Skup{tine APV Maja Sedlarevi}, Branimir Mitrovi} i Sini{a Lazi}, kaoivelikibrojpokrajinskihposlanika.

i predstavnika poqoprivrednika,u~emujeiuspeo”. -Zaista~inimosvenaporeda ugranicamarealnihmogu}nosti popravimo poziciju poqoprivrednikapoovompitawu–rekao jeNovakovi}. Napitawekakotodajeposlani~kagrupaZEVglasla{aroliko,po{tosunekiipakpodr`ali incijativuSVM-a,onjekazaoda suutomklubuipak„dominantno glasali uzdr`ano„, te da je to „apsolutno stav na{e poslani~kegrupe”. Predsednik Skup{tine [andor Egere{i izrazio je `aqewe {toju~enijepodr`anaincijativawegovestrankedapokrajinski parlamentpodr`izahtevepoqoprivrednika. – Mi iz SVM-a smatrali smo danesmemo}utatiotome{tase

de{ava {irom Vojvodine. Problem poqoprivrednika nije pitawepozicijeiliopozicije,negopitawesvihnas-kazaojeEgere{i novinarima. Dodao je i da wegova stranka pozdravqa naporekojise~ineure{avawu„ovog goru}egproblema”,uzopaskudau SVM-u ipak nisu smeli sebi da dozvole„daneka`uni{tavi{e odtoga,semdapokrajinskavlast nema ingerencije u re{avawu problema poqoprivrendih proizvo|a~a”. Iopozicionestrankeizrazile su podr{ku vojvo|anskim ratarima, ali su ocenili da odgovornostzaovakavpolo`ajpoqoprivrednika snosi i pokrajinskairepubli~kavlastjerjere~ oistojkoaliciji.USrpskojradikalnoj stranci tra`ili su kra}e odlagawe po~etka skup{tinske sesije kako bi na wu prispeli svi poslanici koji su ju~e kasnili zbog aktuelnih blokada puteva kroz Vojvodinu. [ef ove poslani~ke grupe MiloradMir~i} cini~nojeprimetio i da su poslanici vladaju}e koalicijenamisteriozanna~in useplidazaobi|ublokadeistignu na vreme kako bi odradili svoj deo posla u „ru{ewu ministra poqoprivrede Du{ana Petrovi}a od strane pokrajinskog DS-a”. - Oni sad izgleda svoje ministreru{etraktorima.Veomainteresantno – primetio je Mir~i}. Napredwak Igor Mirovi} tra`io je da se zasedawe Skup{tine APV prekine i nastavi tekkadseobezbedeuslovizadolazakposlanikanasednicu,„od-

nosnokadseprihvatezahtevipoqoprivrednika”. Usencipolemikeoprotestima ratara, u poslepodnevnom delu skup{tinske sesije usvojen je rebalns buxeta APV, nakon ~ega je sednicaprekinutaawennastavak najavqenjezaponedeqak,6.juna. Prema re~ima pokrajinskog sekretara za finansije Jovice \uki}a, nakon rebalansa u pokrajinskoj kasi bi}e 1,12 milijardi dinara vi{e, odnosno za 1,84odsto,~ime}eobimsredstava koji se raspore|uje za potro{wu u ovoj buxetskoj godini iznositi61,8milijardidinara.On jekazaodajepredvi|enopove}awe sredstava namewenih za finansirawekapitalnihulagawau iznosuodoko800milionadinara,kaoiprogramauoblastipoqoprivredeuiznosuod611milionadinara. - Ovim }e se omogu}iti izmirewe obaveza prema izvo|a~ima radova na investicijama u Pokrajini, te uve}ati buxet sekertarijatazapoqopriverdu,aune{to mawem obimu i u resorima zdravstva,kultureiinformisawa,sportairadaizapo{qavawa -kazaoje\uki}. Rebalans poslovi~no nije dobio podr{ku opozicionih stranaka, a 17 amndmana SRS ju~e je odba~eno.PoslanicaSRSMarijana ^etojevi} ocenila je da su planirani rashodi buxeta nerealni i neodr`ivi, zbog mawih prihodaodplaniranih,presvega kadjere~otransferimaizrepubli~e kase za kapitalne projekte. -Pro{legodinejezakapitalnaulagawaupokrajinskukasule-

glo pola od planiranih sredstava.Avisadopetplaniratedeset milijardi za te namene... Gra|evinska operativa kojoj dugujete od 2008. godine je u haosu jer je `rtva unutarstrana~kog obra~una po{to se sa republi~kog nivoaneupla}ujutransferipokrajini-istaklajeona. I poslanik SVM-a Laslo Feher, najvquju}i podr{ku te strankerebalansu,izraziojebojazan da }e biti velikiih problemauwegovojrealizaciji.On je naveo da je tako za prvih pet emsei iz republi~ke kase Vojvodini za kapitalna ulagawa prosle|eno svega 500 miliona dinaraodpredvi|enihdevetmilijardi. Naju~era{wojsedniciaminovane su i kadrovske promene u Banovini. Za novog potpredsednika Vlade APV izabran je Tomislav Stanti}, funkcioner URS-a,kojiina~evodiisekretarijatzame|uregionalnusaradwu i lokalnu samoupravu. Tako|e, poslanicisuizglasalirazre{ewezamenikapokrajinskihsekretara u resorima koji su ukinuti nakon redukcije Vlade APV. Na po~etkusednicekonstatovanjei prestanakmandataposlanikuDu{ku Jovanovi}u iz kluba ZEV, koji je podneo ostavku zbog duplihfunckija. Me|u ta~kama dnevnog reda o kojima}eseodlu~ivatiunastavkusednice,uponedeqak,suIzve{taj Pokrajinskog ombudsmana za2010.godinu,izmenaOdlukeo pokrajinskim slu`benicima, te izve{taji i radu pokarjinskih fondovaijavnihpreduze}a . B.D.Savi}

~etvrtak2.jun2011.

3

DRAGOSLAVPETROVI]OPROTESTU POQOPRIVREDNIKA

Nema konfrontacija uDS Koordinator vladaju}e po- trovi} ju~e za „Dnevnik”, uo~i krajinske koalicije Dragoslav skup{tinskerasprave. Petrovi}(DS)odbaciojenavoOnjerekaodasadadirektnim de opozicije da se vojvo|anski pregovara~ima treba prepustiDSpoliti~kiobra~unavasabe- tirazgovoromogu}nostimaMiogradskimprekoprotestapoqo- nistarstvapoqoprivredeizahprivrednika, koji su traktori- tevimapoqoprivrednika. ma krenuli za Beograd, ali je Petrovi} je odbacio mogu}deo wih ostao u Novom Sadu i nostdaseizpokrajinskogbuxetridanasesama{inamanalazi ta pomogne vojvo|anskim poqonaparkinguispredzgradeVlade privrednicima., jer „apsolutno Vojvodine. nikakavprostorzatoneposto- Nema mesta za takve ocene. ji” i „na{ buxet je napregnut i Ne postoji nikakva konfronta- usmerennana{eobaveze”.Pitacijaizme|upartijskogrukovod- wesubvencija,dodaoje,unadlestva u centrali `nosti je i odu Beogradu i u govornosti reRa di se o po ja vi ko ja NovomSadu.Rapubli~kevlade. je posledica jedne diseopojavikoPetrovi} je ja je posledica odluke i politike koju novinarima u jedne odluke i vodi novi ministar Skup{tini kapolitike koju zao i da je, zbog poqoprivrede vodi novi minite{ko}a u saostar poqopribra}aju odnosno vrede – kazao je Dragoslav Pe- blokade puteva zbog protesta trovi}. poqoprivrednika,18poslanika Petrovi},kojijeipokrajin- u Novi Sad stiglo dan ranije i skisekretar,dodaojedajeVla- tupreno}ilo.Onjekazaodasu daVojvodine„vrloosetqivana sme{teni kod ro|aka, a neki i tu ~iwenicu” jer je Vojvodina koddecekojaimstudirajuuNopoqoprivrednopodru~je. vomSadu,takoda„nikonijeza- Mislimo da se na vrlo ela- tra`ionadoknaduzahotel”. sti~an i profesionalan na~in Petrovi}jedodaodajenataj moramoodnositipremazahtevi- na~in obezbe|en kvalitetan ma na{ih poqoprivrednih pro- kvorum za skup{tinski sedniizvo|a~a.Utomsmislu,mismo cu.Tako|ejenaveoda}esesedovih dana i davali podr{ku da nica Skup{tine nastaviti u do|edoizvesnihizmenauodno- ponedeqak ako sve ta~ke dnevsu na sadr`aj uredbe kakva se nogredanebuduusvojenedoveo~ekivala,idopomerawaje,kao ~erwihsati. {toznate,do{lo–rekaojePeS.N.

rekli su

Tahiri:Potreban srpskiDeGol [eficapri{tinskogpregovara~kogtimaEdita Tahiri izjavilajeuintervjuzanovibrojnedeqnikaNINdabiSrbija„trebalodaprona|esvog[arladeGola”kojibidoneoodlukuopriznawuKosova, kao {to je de Gol svojevremeno priznao Al`ir. „StatusKosovajere{en.Kosovojenezavisna,suverenaidemokratskadr`avaitopoglavqejezatvoreno.Tojerealnost,iSrbijasatomrealno{}utreba dauhvatikorak”,reklajeTahiri.SrbijaiKosovo, naglasilaje,te`edapostanu~laniceEvropskeunijeishvatajuzna~ajdobrosusedskihodnosaisaradweuregionukaokqu~nihkriterijuma.Tepoliti~kesmernicezahtevajureformupoliti~kog mentalitetauSrbiji{to,kakojerekla,podrazumevapriznaweKosova.„Srbijadono{ewemtakoprogresivneodlukenebiu~inilaistorijskipresedanjersuusvetskojistorijipoznatisli~nipostupci,aSrbijabisvojpresedanu~inilaakobiprona{lasvog[arladeGola,kojibi doneotuodluku”,poru~ilajeTahiri.

Da~i}:Kosovodeliti sAlbanijom Kosovotrebapodelitiizme|uSrbijeiAlbanije,izjaviojezamenikpremijeraiministarunutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} za najnoviji broj nedeqnika NIN. „Poku{ali smo ratom da branimo Kosovo, nismo uspeli. I zato govorim o razgrani~ewu,doknebudekasno.Atozna~ikorekcijugranicaizme|udvesusednedr`ave–Srbijei Albanije”,rekaojeDa~i}.„Srbijanijenitrebalo da prizna nikog drugog kao pregovra~a s druge straneosimAlbanije.Zarsmomistvarnonaivni damislimoda}eKosovoopstatikaonezavisna,samostalnadr`ava?”, upitaojeDa~i}.Onjeizneopretpostavkuda}eseKosovoprikqu~iti Albaniji, kao {to bi se Republika Srpska prikqu~ila Srbiji.. Upitanza{tomislidajelak{epodelitiKosovoizme|uAlbanijei Srbije,negoSrbijeikosovskihvlasti,Da~i}ka`edasuAlbancina KosovunacionalnamawinaAlbanije.„Sadnekoka`edasutoideje 19.veka.Mo`dajesu,alisutoidejekojesuprimeniliSlovenciiHrvati,paiCrnogorci,nakrajukrajeva”,istakaojeon.

Ta~i:Tra`i}emovi{e odnezavisnosti PredsednikkosovskevladeHa{imTa~i smatra dazvani~niciuBeogradutrebadaprestanusaizjavamaopodeliKosova,jerusuprotnom,kakojerekao,zahteviPri{tinemogubitive}inego{toje nezavisnostKosova.Ta~ijetoizjavionovinarima poslesednicevlade,itomprilikomobe}aogra|animaKosovadane}ebitipodele,promenegranica ilibilokakvedrugeugro`enostiintegriteta.On jekazaodazagovorniciidejeopodeliKosovapropagiraju antiistorijske ideje i da je da nezavisnostKosovaminimumdostignu}a.UkolikoPri{tinapo~nedaotvaratakveteme,tadaBeogradne}emo}inikakodaihzatvori-rekaoje Ta~i.OnnijepreciziraokojetemeuPri{tinimogudaotvore,alije pozvaoBeograddaobjasnigra|animaseveraMitroviceiKosovadaje Kosovo„wihovazemqaidajePri{tinawihovglavnigrad”.


4

ekonomija

~etvrtak2.jun2011.

Ameri~ka pomo} U Srbiji }e za razvoj konkurentnosti privrede u narednih pet godina biti ulo`eno 16,7 miliona dolara u okviru „Projekta za boqe uslove poslovawa”, koji }e finansirati ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj, USAID. Projekat }e obezbediti stru~nu pomo}, u ciqu poboq{wa poslovnog okru`ewa i stabilnosti finansijskog tr`i{ta. Program je u saglasnosti s agendom Vlade Srbije do 2020. godine o pove}awu izvoza. Iz Vlade Srbije najavquju mere koje }e obezbediti zavr{etak infrastrukture i ravnopravne uslove svim investitorima. „Sve tri komponente koje se odnose na regulatornu reformu, makroekonomsku politiku i finansijsko tr`i{te treba da omogu}e firmama ve}u konkurentnost, ne samo na srpskom, ve} i na drugim zahtevnim tr`i{tima, poput EU”, rekla je potpredsednica Vlade VericaKalanovi}.

dnevnik

STIGLO400@ALBIUNARODNUBANKU

Gra|aniqutinabanke istambenekredite

Narodna banka Srbije je u prva tri meseca ove godine primila 398 prigovora na poslovawe finansijskih institucija, a s obzirom na to da gra|ani u najve}oj meri koriste bankarske usluge, 85 odsto prigovora odnosi se na rad banaka, objavila je centralna banka. Od ukupnog broja prigovora pristiglih u prvom kvartalu, 59 odsto se odnosi na rad {est banaka, pri ~emu se na dve banke odnosi 28 odsto prigovora. Korisnici su se u navedenom periodu najvi{e `alili na promenu kamatne stope na stambene kredite u otplati, kao i neobave{tavawe i nepotpuno obave{tavawe o razlozima te promene. @albe su upu}ene i

zbog neblagovremenog obave{tavawa jemaca o neizmirenim obavezama du`nika pre nego {to se naplata tih obaveza vr{i od wih i nemogu}nost zamene jemaca. Korisnici su se `alili i na nemogu}nost refinansirawa i probleme pri prevremenoj otplati kredita, obra~un kamate na dug po kreditnoj kartici i neobave{tavawe o naknadi i napla}ivawe naknade za odr`avawe ra~una iako nisu aktivni. U prvom kvartalu 2011. na rad dru{tava za osigurawe upu}eno je 52 prigovora, {to je za 24 odsto vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Najve}i broj pristiglih prigovora odnosi se na autoodgovornost - 60 odsto i

osigurawe nezgode - osam odsto, a osiguranici su se u navedenom periodu najvi{e `alili na vi-

„VIKTORIJA” KUPILA PROPALU FABRIKU I ULA@E 50MILIONA EVRA

Zrewaninska {e}erana radi}e na kukuruz „Viktorija” grupa polako, ali sigurno, postaje najve}i prehrambeni igra~ i u Srbiji i u ovom delu Evrope, a nova kupovina propale zrewaninske {e}erane iznenadila je mnoge, ali bi mogla i da obraduje 150 Zrewaninaca koji }e nakon kompletne obnove proizvodwe i postrojewa ovde dobiti posao. Kako je za „Dnevnik„ potvrdio generalni direktor novosadske „Viktorija grupe„ Nikola Vuja~i}, ugovor o kupovini zrewaninske {e}erane bi}e potpisan danas ~ime ova kompanija po~iwe realizaciju velikog posla vrednog 50 miliona evra. - Nova fabrika ne}e prera|ivati {e}ernu repu ve} kukuruz i proizvodi}e nativni skrob i izo{e}er - rekao je Vuja~i}. - Mi smo prakti~no kupili samo gole zidove te da bi nova proizvodwa krenula ulo`i}emo 50 miliona evra. Vuja~i} ka`e da }e fabrika biti izvozno orijentisana i da }e predstavqati zna~ajnu investiciju i za Zrewananin i za Vojvodinu i za Srbiju. Fabriku {e}era „Zrewanin„ u ste~aju, da podsetimo, kupila je za 400 miliona dinara „Viktorija grupa„ iz Novog Sada, objavila je Agencije za privatizaciju. Imovina {e}erane procewena je na 1,4 milijarde dinara, a neizmirene obaveze su ve}e od 2,1 milijarde dinara. Dr`ava, koja je vlasnik 60,54 odsto kapitala zrewaninske {e}erane, uvela je privremene mere u tu fabriku 2004. godine, a proizvodwe je obustavqena 2006. godine. Ste~aj je uveden 2009. godi-

S godinama „Viktorija” postaje velika firma, a ozbiqna kompanija tek od kada obnavqa fabriku uqa u [idu i kre}e u otvorenu tr`i{nu bitku s uqarama Predraga Rankovi}a Peconija ne, a od tada je Agencija dva puta neuspe{no prodavala {e}eranu na tenderu. Radnici za propast najstarije srpske {e}erane krive dr`avu jer je, kako navode, bila „pasivna i nije marila za svoju imovinu i opstanak fabrike„, a u nekoliko navrata su organizovali proteste. Nakon {to je Miodrag Kosti} kupio tri fabrike - Vrabas, Kova~icu i Ba~, gr~ki „Helenik {uger„ @abaq i Crvenku , a italijanski SFIR Sentu i Novu Crwu, za zrewaninsku {e}eranu realno nije bilo mesta. Nije bilo mesta ni za Ba~ i Novu Crwu s obzirom da su ih nove gazde u me|uvremenu zatvorile .

Redovnije pla}awelizinga Broj lizing ugovora preduze}a sa ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana smawen je tokom aprila za 3,2 odsto, sa 17.300 na 16.739, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije.

U prva ~etiri meseca ove godine broj lizing ugovora preduze}a u docwi pove}an je za 4,9 odsto. Broj lizing ugovora preduze}a u aprilu je ostao na prakti~no nepromewenom nivou u odnosu na prethodni mesec, od

protein„. U me|uvremenu je „Viktorija„ krenula da kupuje i poqoprivredna gazdinstva i stigla je do dva imawa od kojih je poznatiji kikindska „Kin|a„. Me|utim, od wiva su brzo digli ruke te su imawa prodali i usredsredili se na prera|iva~ku industriju, lu~ku delatnost u Ba~koj Palanci, veterinu, trgovinu `itom... S godinama „Viktorija„ postaje velika firma, a ozbiqna kompanija tek onda kada obnavqa fabriku uqa u [idu i kada kre}e u otvorenu tr`i{nu bitku s uqarama Predraga Rankovi}a Peconija - „Sunce„ u Somboru i „Vital„ u Vrbasu i dva puta pobe|uje. „Viktorija„, naime, dva puta uspeva da obori cene uqa na srpskom tr`i{tu pri tom direktno ulaze}u u bitku s Peconijem. U me|uvremenu je i Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD postala vlasnik dela kompanije i u svojim rukama dr`i 24 posto „Viktorije„. Zbog svega {to se de{avalo ovih godina ne treba sumwati da }e {e}erana u Zrewaninu proraditi na kukuruz i da }e biti od koristi. „Viktorija„ je komapanija koja uspe{no posluje i dobro je da profit ula`e u dr`avi u kojoj ga je i zaradila. D.U.

40.117, dok je broj korisnika pove}an za 0,4 odsto, na 12.046. Iznos ostatka duga preduze}a po lizing ugovorima smawen je tokom aprila za 3,6 odsto, sa 75,68 milijardi dinara na 72,96 milijardi, dok je od po~etka godine smawen za 9,5 odsto. [to se ti~e preduzetnika, broj lizing ugovora sa ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana u aprilu smawen je za 8,5 odsto, sa 2.644 na 2.419, dok je u prva ~etiri meseca pove}an za 29,9 odsto. Broj lizing ugovora kod preduzetnika smawen je tokom aprila za 0,9 odsto, na 6.931, dok je broj korisnika smawen za 0,6 odsto, na 4.662. Iznos ostatka duga preduzetnika smawen je tokom aprila za 3,1 odsto, sa 6,85 milijardi dinara na 6,63 milijarde, dok je od po~etka godine pove}an za 38 odsto.

Deo imovine zrewaninske {e}erane je do sada prodat za namirewe dugova, a kra|e metala, bakra i elektri~nih instalacija bile su u~estale. Zbog nepla}enih ra~una struja je odavno iskqu~ena. Ve}ina radnika namirena je po~etkom 2009. godine, na osnovu socijalnog programa koji je dr`ava ponudila. S druge strane, ekspanzija „Viktorije„ uz po mnogima politi~ki vetar u le|a, kre}e s kupovinom be~ejskog „Sojaproteina„, {to je tada izazvalo niz kontraverzi i pitawa, a osnovno je bilo kako jedna tada tako mala kompanija ima para da kupi veliku firmu kakva je „Soja-

31. 05. 2011.

1.283,48405

sinu ponu|ene naknade {tete, neblagovremene isplate naknade i odbijawe isplate nespornog

dela. Na rad davalaca finansijskog lizinga upu}eno je osam prigovora, {to ~ini tri odsto ukupnog broja prigovora. U prvom tromese~ju zakazano je 75 medijacija izme|u korisnika i finansijskih institucija, {to je 2,3 puta vi{e u odnosu na isti period 2010, a od ukupnog broja medijacija 59 odsto se odnose na rad jedne banke. Od ukupnog broja medijacija, postupak je okon~an u 30 slu~ajeva, pri ~emu je u 40 odsto zavr{enih medijacija postignut sporazum izme|u finansijskih institucija i wihovih klijenata. Najve}i broj medijacija odnosi se na kredite - 81 odsto, autoodgovornost - sedam odsto i na teku}e ra~une - pet odsto.

BA^KOPALANA^KISINDIKATUBORBI ZARADNI^KAPRAVA

Dobijajusporove, alineiplate Ovih dana u Ba~koj Palanci, odnosno u Odeqewu osnovnog suda, jo{ nekoliko radnika ba~kopalana~kog „Nopala“ dobilo je u svoju korist presude o zaostalim platama i drugim prinadle`nostima za oko 2 godine. Do sada je to uspelo wih dvadesetak, a u Sindikatu „Solidarnost“ procewuju da je re~ o ne ko li ko mi li o na di na ra. AD „No pal“, ina~e ne tako davno najve}i proivo|a~ elektroistalacionog materijala u Srbiji, ali i regiji, ve} par godina je u te{koj situaci ji. Deo fa bri ke dat je u zakup, a sti`u na naplatu potra`ivawa me|u kojima su i zaostale obaveze prema dr`avi, pa se najavquje prodaja ma{ina.

druge strane na{i ~lanovi dobijaju sudske sporove, ali je pitawe, ako dr`ava kroz naplatu dugovaqa za poreze i doprinose, preko Poreske uprave proda ma{ine ne}i biti od ~ega da se radnici namire, a oni su u legalnom {trajku. Starovi} ka`e da su mnogobrojni problemi, a da pomo}i

Pomo}inemaodnadle`nih,odnosnoodAgencije zaimovinu,pa~akiMinistarstvarada isocijalnepolitike - Ve}inski vlasnici „Nopala“ su mali akcionari, dr`ava poseduje oko 25 odsto akcija, a deo tih akcija je prodat – ka`e Mi{a Starovi}, osniva~ Sindikata „Solidarnost“ koji zastupa tridesetak radnika „Nopala“. – Ovo {to se desilo i {to se de{ava sa na{im ~lanovima, a radnicima palan~ke fabrike nije izuzetak. Oni, odnosno mali akcionari i dr`ava su ve}inski vlasnici, ali wihovih predstavnika nema u Upravnom odboru kompanije, jer mawiski vlasnik upravqa stopostotno. S

nema od nadle`nih, odnosno od Agencije za imovinu, pa ~ak i Ministarstva rada i socijalne politike. - U „Pobedi“, na primer, invalidi rada ne mogu da se naplate od vlasnika, a dr`ava se pona{a nezainteresovano – ka`e Starovi}. – Kao da nikome nije stalo do qudi, a ve{ti poslodavci ne}e da plate ve} sve ~ine kako bi ugasili deo kompanije, a potom opet nema od koga da se naplati dug za radni~ke plate iako su sudovi presudili u wihovu korist. M.Suyum

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (809,61 -1,87)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Energomonta`a, Beograd

20,00

5.040

25.200

Kompresor, Beograd

19,28

1.986

21.846

AIK banka, Ni{

-2,19

3.489

645.437

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

11,25

8.900

89.000

NIS, Novi Sad

0,00

799

9.344.538

BIP u restrukturirawu, Beograd

4,00

26

234

Komercijalna banka, Beograd

-6,80

3.015

24.120

3,75 Promena %

83 Cena

8.115 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-3,03

863

56.958

Agrobanka, Beograd

-0,78

8.623

4.570.163

-12,00

80.960

161.920

Imlek, Beograd

0,00

1.977

0,00

Politika, Beograd Pet akcija s najve}im padom ZIF Triumf Elit, Beograd Galeb GTE, Beograd

-11,94

317

75.129

Soja protein, Be~ej

2,24

1.280

4.534.095

Radijator, Zrewanin

-11,14

702

32.292

Univerzal banka, Beograd

-2,38

3.903

1.120.138

-9,48

2.749

241.918

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,74

621

4.155.420

-9,33 Promena %

68 Cena

5.100 Promet

Jubmes banka, Beograd

-5,01

14.722

191.380

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.605

0,00

NIS, Novi Sad

0,00

799

9.344.538

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,48

2.749

241.918

Soja protein, Be~ej

2,24

1.280

4.534.095

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.999

0,00

Vital, Vrbas

0,22

1.353

301.950

Tigar, Pirot

0,00

810

12.960

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,48

2.749

241.918

Veterinarski zavod, Subotica

-3,85

500

181.936

Veterinarski zavod, Subotica

-3,85

500

181.936

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik SporaZUmnaCionalniH SlU@BiZaZapo[Qavawe

{i}esepripremaiu~estvovawe u realizaciji projekata usmerenih na smawewe nezaposlenosti i politiku br`eg ekonomskog razvojapojedinihregiona. „Saradwa}eseintenzivirati inarazmenidobrepraksezapo{qavawa usmerene na rawive grupe: mlade, `ene, osobe sa invaliditetom i starije od 45 godina,kaoizajedni~kou~e{}ena projektima finansiranih iz fondova EU”, dodaje se u saop{tewu. Drektor NSZ Srbije Dejan Jovanovi} kazaojedajerazmena iskustava sa Ma|arskom, koja je ve}~lanicaEU,izuzetnozna~ajnazaSrbijuzbog~iwenicedaje nezaposlenostuovomdeluregionaveomavisoka. NSZ Srbije i Ma|arske su ~lanice svetske asocijacije javnih slu`bi za zapo{qavawe WAPES.

Novaradnamesta kaonemogu}amisija Ako je ta~an podatak da svaki dan bez posla ostane 555 radnika onda nadeda}epostoje}inezaposleni,  a zvani~na statistika priznaje da ih ima ne{to mawe od 800.000,ionikoji}enakonzavr{etkaove{kolske godine do}i na evidenciju tr`i{ta rada, dobitiradnomestodelujekaonemogu}amisija. Neke evropske dr`ave kojesunapo~etkugodine objaviledasuiza{leiz recesije i da se ubrzano oporavqajuodkrizeprocewujuda}eimzapovratak na 2008.godinu u pogledu broja zaposlenih trebati~aknekolikogodina. Kako je Srbija i pre ekonomske krize imala veliki broj nezaposlenih zna~ilo bi to daikadabisadaiza{la izrecesijeikrenulaubrzaoda seoporavqadabidosmawewa postoje}egbrojanezaposlenih moglo do}i tek za pet i vi{e godine. No, time se Srbija ne bi re{ila ogromnog broja nezaposlenihve}bisamouspela da do|e do stope koju je imala polovinom2008.godinekadasu svi pokazateqi ukazivali da sesrpskaprivredaoporavqai datogra|anipo~iwuidaose}aju.Kakojeupravoutomtrenutku do{la kriza taj trend smawewabrojanezaposlenihje zaustavqen a otkazi koji su u protekledveipogodineuslediliupotpunostisuponi{tili sve {to je na poqu zapo{qavawa pet godina pre toga ura|eno. Jer, zvani~na statistika priznaje da je 220.000 radnika za dve i po godine

ostalo bez posla, dok podaci MMF-a govore da je taj broj skoro duplo ve}i. Razlika se odstranena{ihstru~wakanalaziusivojekonomijijerkrizajedoveladotogadasvemawe

{kolujemo nepotrebne kadrove za koje unapred svi znaju da }e umesto do posla sti}i samo do biroa rada. Dodatno pronla`eweposlaoptere}ujeipodatakdatre}inanezaposlenih

Procene govore da }e, kada se srpska privreda oporavi, posla biti za ma{ince, gra|evince, elektroin`ewere, stu~wake u energetici... poslaimaiuwoj.Pogotovoje do{lo do otkaza i smawewa brojazaposlenihugra|evinarstvuaupravojetooblastukojojsenajvi{eradinacrno. Posebnu pri~u predstavqa ~iwenica da je Srbija ve} decenijama bez jasne strategije obrazovawa pa zato godinama

nemanikakvekvalifikacijei dasu{ansedaseonido{koluju i prekvalifikuju veoma male.Sdrugestrane~estosedoga|adadoposlapredo|uupravotibezkvalifikacije,jersu potrebeposlodavacatakve,negoonikojisuse{kolovalipa i zavr{ili fakultete. Tako

Skra]ewerokapla]awaSmawi]enelikviDnoSt

Dr`avaprivrediduguje 600milionaevra Usvajawe predloga zakona kojim se smawewe rok pla}awa dr`ave prema privredi sa 130na60danaodposebnejeva`nos ti za sekt or mal ih i sredwih preduze}a, jer }e ta merauticatidasesmawiwihova nelikvidnost, re~eno je ju~euOdboruPKSzamalai sredwa privredna dru{tva i preduzetni{tvo. Kako je istaknuto, od ukupnih dugovawa dr`ave privredi,40odstosudugovawaprema sekt or u mal ih i sredw ih preduze}a i preduzetni{tva, koji u Srbiji okupqa 300.000 privrednihsubjekata. Prem a ran ij im naj av am a nadle`nih, Vlada Srbije nameravadausvajawemnovogzakonskog predloga od jula meseca obave`e dr`avu na redovnost izmirivawa obaveza prema privredi u roku ne du`emod60dana. Taj rok trenutno dosti`e i do 300 dana, dok je, prema naj-

Od ukupnih dugovawa dr`ave privredi, 40 odsto su dugovawa malim i sredwim preduze}ima i preduzetnicima novijim podacima, dr`ava du`na privredi oko 60 milijardidinaraili600milonaevra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

kakveSU[anSeDaSeUSrBiJiDoGoDineSmawineZapoSlenoSt

Srbija iMa|arska tra`eposao

Nacion  alne slu`be za zapo{qavawe(NSZ)Ma|arskeiSrbijepotpisalesuju~eProtokol o bilateralnoj saradwi te dve institucije, saop{tila je NSZ Srbije. Kako se navodi u saop{tewu, protokol predvi|a razmenu iskustava, radne snage i zajedni~ko organizovawe sajmova zapo{qavawa na kojem }e biti prisutni poslodavci iz Srbije i Ma|arske.Uokvirusaradwevr-

~etvrtak2.jun2011.

valuta

va`iza

kupovni zadevize

Sredwi prodajni kupovni za za za devize efektivu efektivu

emU

evro

1

94,8389

96,7744

99,0002

94,5486

australija

dolar

1

70,5647

72,0048

73,6609

70,3487

kanada

dolar

1

67,8875

69,2730

70,8663

67,6797

Danska

kruna

1

12,7181

12,9777

13,2762

12,6792

norve{ka

kruna

1

12,2376

12,4873

12,7745

12,2001

[vedska

kruna

1

10,6638

10,8814

11,1317

10,6311

[vajcarska

franak

1

77,0297

78,6017

80,4095

76,7939

v.Britanija

funta

1

108,1770

110,3850

112,9240

107,8460

SaD

dolar

1

65,7052

67,0461

68,5882

65,5040

kurseviizovelisteprimewujuseod1.6.2611.godine

U odboru PKS su podsetili na Zakon o malim i sredwim preduze}ima koji se od

2008. prim ew uj e u EU koj i treba da postane deo zakonodavnog sistema Srbije, a jedna od stavk i koj i taj akt predvi|a jeste i finansijska disciplina. Tako|e je istaknuto, da su intenzivneaktivnostiPKSi Forumazamalaisredwapreduze}aipreduzetni{tvodale poz it ivn e rez ult at e kraj em 2010. i u prvoj polovini ove godinejersupredloziire{ewa koja su ponudili postali deo dijaloga komore sa Vladom Srbije, koji je po~eo u februaru2011. Na zaj edn i~k oj sedn ic i u PKS, Izvr{ni odbor Zajednice preduzetnika, Odbor za malaisredwaprivrednadru{tvaiForumzamalaisredwa preduze}a i preduzetni{tvo (MSPP) jednoglasno su podr`ali kandidaturu prvog ~ovekaPKSMilo{aBugarina za predsednika komore u narednommandatu.

Kom{ije na{enasu{ne Srbijajeuprva~etirimeseca ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA od 400,1milionadolara,{tojerezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda, pokazali supodaciRepubli~kogzavodaza statistiku. Srbija je u zemqe CEFTA od januara do aprila najvi{e izvozila `itarice, proizvode od wih, razne vrste pi}a, gvo`|e i ~elik,anajvi{ejeuvozilastruju, gvo`|e i ~elik, kameni ugaq iobojenemetale,kaoipovr}ei vo}e.IzvozSrbije,zaposmatra-

niperiod,iznosioje923,3milionadolara,auvoz523,2miliona dolara,{tozna~idajepokrivenostuvozaizvozombila176,5odsto. U2010.godiniSrbijajeostvarilasuficitutrgovinskojrazmenisazemqamaCEFTAsporazuma od 1,36 milijardi dolara, {toje,tako|e,uglavnombiorezultat izvoza poqoprivrednih proizvoda. Region CEFTA je jednoodretkihtr`i{tasakojimaSrbijaimakontinuiranisuficiturazmeni,odnosnonakojevi{eizvozinego{touvozi.

trenutno na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ima 47.801 visokoobrazovanih,onih sa {estim i sedmim stepenom stru~ne spreme, kojima ne preostaje ni{tadrugododasenadaju i ~ekaju boqa vremena kakobidobiliradnomesto. Od visokoobrazovanih koji trenutno ~ekaju posao, a izvesno je da }e se brojkepove}avatianei smawivatibaremjo{neko vreme, ima 8.106 diplomiranih ekonomista, 4.947 pravnika, 850 ma{inskih in`ewera... PremapodacimaNSZod visokoobrazovanih na posao najdu`e ~ekaju profesori op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite,stomatolozi op{te prakse, lekari op{te medicine, istori~ari umetnosti,diplomiraniin`eweripreradeiobradedrveta, politikolozi...Alito{tose unapred zna da }e ti kadrovi zavr{iti na birou nezaposlenih ne spre~ava dr`avne fakultete da i daqe upisuju studente kako bi do{li do tih kvalifikacija daju}i im la`nu nadu da }e po zavr{etku studijaipakdobitiposao. Procene govore da }e, kada se srpska privreda oporavi, posla biti za ma{ince, gra|evince,elektroin`ewere,stu~wakeuenergetici,kaoiupoqoprivredi i ekologiji a one su u potpunoj suprotnosti sa interesovawem mladih koji se ra|eupisujunaekonomiju,pravo,medicinu,filozofiju. Q.male{evi}

privatiZaCiJa iDirektoriaGenCiJe

Cvetkovi} „prodao” najvi{e firmi

Od osnivawa Agencije za privatizaciju do danas privatizovano je 2280 preduze~a, navodi se u odgovoru Ministarstva ekonmije i regionalnog razvoja na poslani~ko pitawe Jorgovanke Tabakovi} (SNS), postavqeno u Skup{tini Srbije. Najvi{e firmi privatizovanojedokjena~eluAgencije bio aktuelni premijer Mirko Cvetkovi} i radi se o 795 preduze}aitoodkraja2002.do po~etka aprila 2004. godine. Odtogajeupomenutomperiodu raskinuto199ugovora. U vreme prvog direktora Agencije, Vladimira ^upi}a podato je 200 preduze}a, a 50 ugovora je rakinuto, Branko Pavlovi} je na ~elu agencije bio svega tri meseca, kada je privatizovano66firmiiraskinuto 19 ugovora. Miodrag \or|evi} je vodio agenciju od polovine2004.dooktobra2006. kadajeprivatizovano497firmi,raskinuto111ugovorai17 preduze}aoti{louste~aj. Vladimir Gali} je od juna 2006. do oktobra naredne godine„privatizovao“145preduze}a,46ugovorajeraskinuto,a17 ih je oti{lo u ste~aj, dok je u vreme Vesne Xini} privatizovana 531 firma, 193 ugovora raskinuto i 12 preduze}a zavr{ilo u ste~aju. Posledwi direktor Vladislav Cvetkovi}, izabran u junu 2009. godine, a pod wegovim rukovodstvom u Agenciji privatizovano je 46 firmi, od toga osam ugovora rakinuto i 18 preduze}a oti{louste~aj. S.St.

GUvernerDeJan[o[ki]

Vladave} podiglacene 8,8posto Sni`ewe stope inflacije na ciqani nivo je trenutno najva`nijizadatakNarodnebankeSrbije,alitosvakakoneiskqu~uje bavqewe makroekonomskim izazovima,kakonasredwe,takoina du`e staze, izjavio je guverner NBSDejan[o{ki}. Napitawedaoceniposledice rastacena,[o{ki}jeodgovorio dajepro{legodinevladapove}alacenekojesuuwenojnadle`nostivi{enego{tojebilodogovoreno,kaoidasukretaweregulisanihcenainestabilnecenehranenajvi{euticalenatoda2010. bude prema{en ciq ograni~ewa inflacije. Vlada ipak nastavqa primenu politike ograni~ewa inflacije

[o{ki}jeistakaodajekqu~niaspekatstabilizacijenasredwi i du`i rok smawewe udela trenutne potroswe u BDP-u i podsticawe ulagawa i izvoza. Hitnojepotrebnointenzivirati ukqu~ivawedr`avnihinstitucija, budu}i da su promena ekonomske strukture i fokusirawe na industrijskirazvojiizvozkqu~-

Dinaroja~alekamate Ja~awedinaratokomproteklihmesecijeposledicarastadoma}ihkamatnihstopa,podstaknutogrestriktivnommonetarnom politikomkojajeuvedenauciquograni~ewainflacije. TojenaveloNBSdapo~etkom2011.aktivirainstrumentobaveznihdeviznihrezerviitakosmawipotrebuzadaqimpove}awimakamatnestope,objasniojeon. nasedamplusminusdvaodsto,ali jeuprva~etirimesecave}pove}alaregulisaneceneza8,8odsto itakoprakti~noiskoristilasvo dopu{teno pove}awe tih cena za ovu godinu, rekao je guverner NBS-a u intervjuu srpskom ~asopisunaengleskomjeziku„Kord”. Upozoravaju}i da }e svako daqe pove}awe regulisanih cena intenzivirati inflatorne pritiske i rezultirati poo{travawem monetarne politike, on je dodaodatakvopoo{travawe,me|utim, ograni~ava razvojne potencijale na{e privrede, odnosnougro`avarastbrutodoma}eg proizvoda(BDP)ismawujezaposlenost.

ni za stabilizaciju i oja~avawe doma}evalute. „Zaovajprocesjeveomava`an rast direktnih stranih investicija”,istakaojeguverner. „Srbija bi trebalo da bazira svoju {ansu za razvoj na niskoj stopi inflacije i realnoj aprecijaciji, koja bi bila ukorewena u ve}oj produktivnosti i konkurentnosti privrede”, izjavio je [o{ki}. Onjedodaodaje,zbogtoga,najva`niji zadatak NBS-a da snizi inflaciju na `eqeni nivo, {to sigurnonezna~idajeBankaindiferentnapremaslo`enostisredwe i dugoro~nih makroekonomskihiizazova.


6

POQOPRivRedA

~etvrtak2.jun2011.

dnevnik

ZEMQORADNICI[IROMVOJVODINEJU^EPOJA^ALIPROTESTEIBLOKADE

[to ne rekoste da ne sejemo Poqoprivrednici iz Sonte i Svil oj ev a  i Prig rev ic e blokirali su ju~e raskrsnicu kodbawe„Junakovi}“onemogu}avaju}i vozilima da  krenu put Novog Sada i okolnih mestaizra`avaju}isvojenezado-

voqstvonajavqenimukidawem subvencija za poqoprivrednike koji imaju vi{e od 10 hekatarazemqe.Timesuseipoqoprivredniciapatinskeop{tine pridru`ili protestu koji organizuje Asocijacija poqoprivrednikaVojvodine. Blokada puteva }e trajati svedokministarpoqoprivrede Du{ an Pet rov i} ne da

ostavku i ne ostane na snazi star a uredb a o subv enc ij ama.Oni su to obe} al i i na osnovutogamismosenapo~etkugodinezadu`ili.Dasuranijereklidanemasubvencijaondabismosejalisemesatavana, nebikupovalinebibacali ve{tak pa koliko rodi rodi. Nekako bi pre` iv al i.Ovak o smo sezadu`iliinemaodu- stajawa- rekao je Zoran Arsi},predsednikAsocijacije poqoprivrednikaSonta,dodaju}ida se izviwavaju voza~ima ali drugog izlaza nemaju- Neka nas puste da odemo u Beograd i onda ne}emoblokiratiostaleputeve.UBeograduse re{avajuproblemiami binajra|esadanawivi iradili. - Iza{li smo i ne}emo odustati do ispuwewa na{ ih zaht ev a jer mins it ars tvo se nij e korektno ponelo prema poq op riv redn ic im arekao je @eqko Kati}, poqoprivrednik iz Prigrevice. Na blok ad i sao b ra} ajn ic a kodbawe„Junakovi}“okupilo se oko 40 poqoprivrednika sa svojimtraktorimakojisuusaradwisapolicijompropu{talikolahitnepomo}iivozila koja su prevozila bolesne do Doma zdravqa ili somborske bolnice.

Barikade od Rume do [apca Poqoprivrednici  sa teritorije rumske op{tine blokirali su ju~e najfrekventniji put u Vojvodini, magistralni putM21NoviSad–[abac. Blokadesubileorganizovanetakodajesaobra}ajizpravca[apcasatvremenabioblo-

kiran, sat vremena ne. Put je bioblokiranudeluodskretawazaBu|anovcedoulaskauRumu,apolicijajeusmeravalavozila iz pravca Novog Sada da idu ili kroz grad, ili preko Kraqevaca daqe ka Beogradu. Praviproblembilojezakr~ewesaobra}ajaizpravca[apca kod skretawa za Rumu, jer tom

putu alternativni pravac ne postoji. Kilometraske kolone susestvarale,apu{tanisusamohitnislu~ajevi. O planovima poqoprivrednika poqoprivredni proizvo|a~izVogwaPavleNenadovi} ka`edapaorimasvevi{equ-

di daje podr{ku i razumeju o ~emuseradi.UkolikopregovorisapredsednikomTadi}emne uspeju slede}i na{ korak je potpunablokadaautoputaBeograd–Zagreb,jerjenamaautoput na svega par kilometara i ne}e nam biti te{ko da to izvedemo.Utokuno}ine}ebiti blokade.

„Vlada nas gurnula u dugove pa izigrala” Vojvo|anskidrumovisuju~ebiliupotpunomkolapsu.Nabarikadama koje su na regionalnim putevima postavili vojvo|anski paori poja~anesupolicijskesnage,apoja~awe je na „paorske punktove” stiglo iz Ni{a, Vrawa i ostalih delovaSrbije.Incidenatanadrumovimaju~enijebilo,alisemoglo primetitidapoqoprivrednicigubestrpqewe,kaoidarastenezadovoqstvogra|anakojizbogblokade saobra}ajnicanisumoglidaobave svojeposloveido|utamogdeskrenuli. Oni koji su putovali gradskimiprigradskimautobusimamorali su da izlaze i pe{a~e pored traktorskihbarikada... Elem, policija ni ju~e nije dozvoliladatraktoristiformiraju kolonu i upute se u Beograd, pred VladuSrbije,gdebiiskazalinezadovoqstvo ukidawem pro{logodi{weg modela finansirawa agrara i ukupnom agrarnom politikom. Poqoprivrednici su sa pedesetak traktoraiju~ebiliispredzgrade Vlade Vojvodine, okru`eni policijskimkordonomkojiimnijedozvoqavaodanastavekretawekaBeogradu. Osim saobra}ajnica blokirani suigrani~niprelazikaRuminiji, kodNoveCrwe,kaHrvatskojsenijemogloprekoTovarnika,kojijei prelaz za teretna vozila... Ina~e, nijesemogloodNovogSadakaTemerinuiSirigu,odVrbasaprema Somboru... Put izme|u Beograda i Zrewaninablokiranjekod^ente, @abqaiTemerinaiputupravcu Kikinde,kodMelenaca.Ublokadi subiliisviputeviokoPan~eva. Nezadovoqni poqoprivrednici propu{tali su samo vozila hitne pomo}i, hitne slu~ajeve... A nije lakobilonigra|anima. Me|utim,poqoprivrednicisui ju~eostaliprisvojimzahtevimada se zadr`i pro{logodi{wi model subvencionisawaidasevodidruga~ijaagrarnapolitika. - Ne}emo se micati odavde dok na{iuslovinebuduispuweni.Postalismodr`avnineprijateqbroj jedan,ahranimoovuzemqu-kazao namjeju~ezemqoradnikizKucure VladimirWaradi,kojijesaosta-

limpaorimaizAsocijacijepoqoprivrednikaop{tineVrbasidrugih udru`ewa, od ponedeqka na drumu kod Rimskih [an~eva Spremni smo da radikalizujemo proteste jer ovako vi{e ne mo`e. Imalismopetogodi{wipritisak kaukrupwavqawuzemqi{ta,asadanasterajukausitwavawu.Ho}emoistesubvencijekaolaneikonstantnuagrarnupolitikujerjeto

prakti~no„odsekli”~itavuZapadnuBa~ku.Ono{topaoriponavqajunasvakojodbarikadapostavqenih na putevima {irom Vojvodine jeste,dasene}epovu}idokimsene ispuni osnovni zahtev - isplata subvencija na isti na~in i pod istimuslovimakaopro{legodine. -Namaseisapunimiznosomsubvencija crno pi{e, a o ovome {to nam predla`e ministar Petrovi}

Gledaweupasuq -Bukvalnosezajednuno}svepromenilo.Odlukomnovogministrapotpunosupromewenapravilaigre.Ono{tojepro{legodineministartstvoisticalokaodobrosadajelo{eiono{tonasposebnobrinejesteto{tosvakiministarimanekusvojuvizijukoja jepotpunorazli~itaodonekojujeimaoprethodni,amiumestoda znamokakvajedr`avnastrategijakojesesvidr`e,trebadagledamoupasuqko}enambitislede}iministarikakve}epromeneon uvesti-pri~aojeju~e,vidnorazo~aran,Sava izCrvenke. uslov za opstanak poqoprivrede ovezemqe. U blokadi magistralnog puta Vrbas-Kulaju~ejeu~estvovalooko 60 traktora, a ovu blokadu „dr`ali„ su nezadovoqni poqoprivrednicive}inomizVrbasa,Kule,Sivca, Alekse [anti}a, Feketi}a i drugim mesta iz {ire okoline. OsimglavnogputaVrbas-Kulakoji daqe vodi ka Somboru, poqoprivrednici su blokirali i put Od Savinog sela ka Kuli kao i neke sporedne poqske puteve ~ime su

janesmemnidarazmi{qam.Nije mijasnodadr`avanevidiukakvom jestawupoqoprivredaisakakvim se problemima suo~avamo. Samo treba sabrati  sve tro{kove koje imamotokomjednesezone,odsemena, |ubriva, orawa, spremawa, prskawaiostalihstvarikojesunam neophodnezaproizvodwupa}evam ondabitijasnoza{tosmoblokirali puteve. Kada se tome dodaju niskecenesvihpoqoprivrednihproizvoda od `ita do stoke,  nama bi trebalesubvencijeod30-40hiqada

dinarapohektaru,aoninamaho}e daukinuiovomalo{tojebilo-ka`e Gojko Matkovi} iz Alekse [anti}a. Prema re~ima Marka iz Kule, veliki broj poqoprivrednika se zadu`io ra~unaju}i na novac od subvencija i sada te pozajmice i kreditetrebavra}ati. -Mnogiodnassusekratkoro~no zadu`ilikakobiobaviliposlove oko setve ili nekih nabavki i sli~no,danepomiwemqudekojisu kupili mehanizaciju na kredit. Wima je svaki dinar neophodan da bi opstali i ukidawe subvencija mo`da i ne bi bilo presudno, ali sigurnobibilojedanvelikikorak ka finansijskom krahu proizvo|a~ajerznateisamikadkrenetedase zadu`ujetedabivratilive}postoje}idug,tuzdravogposlanema,pogotovoneupoqoprivredigdedosta toga zavisi i od spoqnih uticaja gdejednalo{ijagodinamo`edanapravi katastrofu proizvo|a~imaka`eMarko. Dok se sa gra|anima koji poku{avaju da izdejstvuju prolaz kroz blokaduube|ujuokotogaza{toih ne pu{taju, poqoprivrednici tvrde da wihova namera nije bila da blokiraju celu Vojvodinu, ve} da protestodr`euBeograduu~emusu spre~eni. - Mi smo hteli da idemo u Beograd, ali nam policija nije dala, ~ak su poku{ali da nas spre~e da bilo gde krenemo iz na{ih mesta, ali smo okolnim poqskim putevima ipak stigli dovde i ne mrdamo dokseproblemnere{i-ka`ejedanodwih. Podsetimo,pro{legodinejeza subvencijepohektaruizbuxetaizdvojeno 120 miliona evra, a koristiloihje74.000registrovanihgazdinstava,od~egajevi{eod55.000 gazdinstava imalo posede mawe od 10 hektara. Ukupno, u Srbiji ima 778.000poqoprivrednihgazdinstava, pokazuju podaci Privredne komoreSrbije. Poqoprivredniciisti~udane}edozvolitidabuduuvu~eniuigru ipri~uomalimivelikimgazdinstvima i tvrde da ne tra`e ni{ta osimonoga{tosuimaliilane.

BANATSKIPAORIQUTINADR@AVU

Nepravda i Lale oterala na drumove Kivninadr`avuinezadovoqni agrarnom politikom koju sprovodi Vlada Srbije, i poqoprivrednici iz sredweg Banata ustali su nanoge.RatariizovogdelaVojvodine traktorima su jo{ u ponedeqakkrenulizaBeograddabiprotestvovali zbog ukidawa subvencija,aliihjepolicijazaustavila kod Opova, ne dozvoqavaju}i im prolaz ka prestonici. Oni su u Opovuponovoprovelino},re{enidaneodustanudokseneispune wihovi zahtevi - da se subvencije daju svim poqoprivrednicima sa posedomdo100hektara.Jednana{agrupajeovdeuOpovu,adrugaje u ^enti – raportira nam Vujica Kosti},poqoprivrednikizMelenaca,kogsmozateklinabarikadi kodOpova.–Jedinina{zahtevje da dr`ava ispuni ono {to je obe}ala. Ni{ta drugo! Registrovao

samstohektara,onolikozakolikosuodobravalisubvencije,asada namgovoredaodtoganemani{ta. Su{tinajedamiseqacinemo`emo sami da isfinansiramo nabav-

obe}ane subvencije. Sa wegovim re~ima sla`u se i poqoprivredniciizZrewanina,NovogBe~eja, Nove Crwe, Itebeja, Torka, Elemira, Vojvode Stepe, Radojeva...

BlokiranaKikinda Poqoprivrednicikikindskeop{tineodutorkauve~eblokiralisuputeveukikindskojop{tini.Traktorisenalazenaba{aidskomii|o{kommostu,kaoinamostuDevetgrlakodMokrina.Svi ulaziiizlaziizKikindesubilineprohodni,avozilasupropu{tananasvakatrisata. Uprodavnicamaukikindskojop{tini ju~enijestiglomleko.Hleb,upojedinimprodavnicama,kojise dovoziiz„Mrk{i}evihsala{a“stigaojesazaka{wewem. Nakisocimajekasnilaprestoni~ka{tampa,doknovosadskanijestigladoprodavcai~italaca. kurepromaterijala.Zadu`ilismo se kod zadruga, podizali kredite zakupovinusemenai|ubriva,ra~unaju}ida}emooddr`avedobiti

Gotovo da nema mesta u sredwem Banatu iz kojeg neko nije krenuo kaBeogradu.Ubedilisunasda uzimamorepromaterijalimehani-

zacijuisad“ajd,zdravo”–nadovezuje se na razgovor poqoprivrednik Dragomir Mijatov iz Zrewaninakojitako|eobra|ujepribli`no100hektaraoranica.–Kupio sam nov traktor, platio ga 25.000 evra,iakominijebioprekoneophodan.Mogaosamdaradimisastarim. Ali, ra~unao sam, bi}e lak{e,ainijezgoregdaobnovimmehanizaciju. Zbog protesta paora i ju~e je saobra}aj na sredwobanatskim drumovimaprakti~nobioonemogu}en.Blokadajebila“najtvr|a” kod ^ente, kao kqu~ne ta~ke na putu Beograd -  Zrewanin. Obu- stavqenjebiosaobra}ajikodmosta pred Melencima, na putu Kikinda – Zrewanin, koji je putni pravaczaBeograd.Premainformacijamaizpolicije,ublokadije i putni pravac prema Novom Sa-

du,potezokograni~nogprelazau SrpskojCrwi,zatimseloJankov Most…Povodomsituacijenastale zbog nezadovoqstva poqoprivrednika, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov uputio je ju~eapelMinistarstvupoqopri-

vrede da izna|e kompromisno re{ewe. Seqaci su ti koji hrane Vojvodinuiceludr`avu,iwima moramoposvetitiposebnupa`wu –rekaojeMihajlov. Ekipa„Dnevnikovih” reportera


DANAS NA PLATOU ISPRED SPENSA

Prvapijaca„Mojsala{” Pijaca „Moj sala{„ odr`a}e se danas na platou ispred Spensa od 14 do 20 ~asova. Ovo je prva od 15 pijaca, koje }e se ovog leta odr`avati svakog ~etvrtka pod sloganom „Organska poqoprivreda, dobra za tebe, dobra za prirodu.” Na pijaci }e biti predstavqen akcioni plan Grada Novog Sada za razvoj organske poqoprivredene proizvodwe, u okviru kojeg je u organsku proizvodwu u{lo deset novih

poqoprivrednih proizvo|a~a. Plan }e u 14 ~asova predstaviti ^lan gradskog ve}a zadu`en za privredu mrMarkoNaran~i}. Gosti na pijaci bi}e tri udru`ewa `ena iz In|ije koje }e izlagati svoje rukotvorine, slatko i pekmeze, a o~ekuje se i veliki broj proizvo|a~a organske hrane iz raznih mesta u Vojvodini. M. R.

U „TR@NICI” PIJA^NA MESTA NA LICITACIJI

Koliko}epoletetizakuptezgi Javna licitacija za zakup pija~nih mesta na Ribqoj, Futo{koj, Limanskoj, Satelitskoj, Detelinarskoj i Kvanta{koj pijaci odr`a}e se danas u 9 sati u „Tr`nici„ u Ulici @ike Popovi}a 4, a mesta na Najlon pijaci bi}e licitirana nedequ u 9.30 sati u „Tr`nici” na Najlon pijaci, Temerinski put 1. U ponudi je 2.000 prodajnih mesta, namewe-

Novosadska ~etvrtak2.jun2011.

Bus ja~e u{ao u yep }aniiFuto`anisadatrebada plate kartu za jedan pravac 112 dinara, dok je na primer Koviq~animapotrebno~ak157 dinara.@iteqiovihprigradskihmestamoraju,naravno,da dolaze do grada, pa }e im ovo poskupqewe,bezobzira,{tou gradskom prevozniku ka`u da onouprosekuiznosi{estodsto, dobro isprazniti yepove. Verovatnosvesnite~iwenice, upreduze}usu,reklobise,boja`qivo najavqivali poskupqewe.Uprviplanjeisticana samovi{acenagradskekarte. Z. Deli}

GSP SPROVEO ANKETU

„Da”prevozunagas U an ke ti grad skog pre vo zni ka po sta vqe noj na saj tu preduze}a, 60, 9 u~esnika ocenilo je da je kupovina autobusa na gas u narednom periodu strate{ka i ekolo{ki opravdana investicija.U anketi je do sada u~estovalo 1420 gra|ana. Anketno pitawe u vezi je kupovine 11 solo autobusa na gas, od kojih je pet mini buseva i oni treba da budu u gara-

`i gradskog prevoznika krajem juna i po~etkom jula. Gradski prevoznik ve} pet godina putem sajta firme anketira putnike u nameri da do|e do saznawa kako korisnici usluga ocewuju poslovne poteze menaxmenta. Pre ove ankete putnici su imali priliku da iznesu mi{qewe u vezi pro{irewa prodajne mre`e radi kupovine mese~nih markica za prevoz. Z. D.

Odlo`enalicitacijauZIG-u Javno nadmetawe za prodaju gradskog zemqi{ta za izgradwu stambene zgrade u Somborskoj ulici zakazano za 9. jun u 10.30 i 11 ~asova otkazuje se, saop{teno je iz Zavoda za izgradwu grada. Parcele koje su bile predmet prodaje nalaze se pod brojevima 1807/5 i 1807/3 u katastarskoj op{tini Novi Sad 3. Iz ZIG-a, nisu obavestili {ta je razlog odlagawa, ali da }e o naknadnom nadmetawu zainteresovani biti obave{teni kroz medije. S. K.

V remeploV

Ukasapskomsporu carskapresudila U drugoj polovini 18. veka kasapi i sapunxije Novog Sada bili su ~lanovi zajedni~kog ceha, kako je to bio slu~aj u svim varo{ima Ugarske. Ovaj ceh se dugo borio protiv jednog samostalnog majstora, pa je wegova radwa bila uga{ena. Ali, 2.juna1766. Namesni~ko ve}e Ugarske obavestilo je Magi-

ni mogu licitirati za po jedan poslovni prostor na Detelinarskoj i Temerinskoj pijaci, dva na Ribqoj i Petrovaradinskoj, a Najlon pijaca ponudi}e pet poslovnih objekata. Sve informacije licitanti mogu dobiti na telefon 021/ 480-85-18 svakog radnog dana od 8 do 14 sati, ili na sajtu ovog preduze}a www.nstrznica.co.rs. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Novosa|ani od ju~e pla}aju 45dinaravo`wunagradskilinijama, umesto 40 dinara. Ako jezautehugradskiprevozuna{emgradujejeftinijiuodnosunadrugegradove.UBeogradu karta u gradskom autobusu ko{ta stotinu dinara, a u Subotici 50 dinara.  Dobri poznavaocika`udapostojiopravdawe za razliku u ceni gradske karte. Navode, da je du`ina trase izme|u dve stanice va`nauodre|ivawucene,tezatoipostojirazlikauceni. Poskupqewe }e osetiti i `iteqiprigradskihmesta.Ka-

nih za prodaju vo}a, povr}a, jaja, cve}a, mle~nih proizvoda, `ivinskog mesa, testenine, kora, kola~a, zanatskih, neprehrambenih proizvoda i polovne robe. Licitacija za zakup poslovnih prostora na Detelinarskoj, temerinskoj, Ribqoj, Petrovaradinskoj i Najlon pijaci odr`a}e se sutra u 9 sati u „Tr`nici”, Ulica @ike Popovi}a 4. Sugra|a-

strat u Novom Sadu da je carica Marija Terezija iza{la u susret dvojici novosadskih kasapa - rimokatolika da se osnuje posebni katoli~ki ceh. Magistrat se, istina, osmelio da izjavi kako nije dobro da u jednom mestu postoje dva ceha jednog zanata, ali „carska se ne pori~e”. N. C.

EHO ZARAZE U NEMA^KOJ STIGAO DO NA[IH PIJACA

Kupcinepipaju krastavce Pijace su prepune sve`eg sezonskog vo}a i povr}a, a me|u wima su naravno i krastavci. Na`alost, ove robe je trenutno previ{e na novosadskim tezgama, jer se uop{te ne prodaju. Krastavce, za koje ve}ina prodavaca tvrdi da su doma}e proizvodwe, Novosa|ani zaobilaze u velikom luku. U kesama kupaca mogu se videti mladi, luk, paradajz, zelena salata. Paradajz je postao mnogo tra`enija roba, iako je duplo skupqi od krastavaca. Za ovo zeleno povr}e treba izdvojiti od 35 do 50 dinara, dok se za kilogram paradajza tra`i od 130 do 150 dinara. Prodavci s kojima smo razgovarali ka`u da dnevno mo`da dvoje ili troje qudi kupi krastavce, a da ih ostali ~ak i ne pogledaju. Prema re~ima prodavaca, kada je objavqeno da je veliki broj gra|ana u Nema~koj oboleo nakon konzumirawa krastavaca proizvedenih, kako se tvrdi, u [paniji, ovo sezonsko povr}e gotovo da niko i ne kupuje, pa su trgovci i proizvo|a~i prinu|eni da ga nude jeftinije. I Novosa|ani ka`u da im ne pada na pamet da jedu krastavce, jer nisu sigurni da li su doma}i ili su iz uvoza.

- Od kada se saznalo da je u krastavcima bakterija e{erihija koli, zbog koje je bilo i smrtnih slu~ajeva, ne pada mi na pamet da jedem krastavce. Ima toliko drugog sezonskog povr}a, koja tako|e dobro operem pre pripremawa. Mogu da se suzdr`im da ih ne jedem, boqe da ove godine pauziram, nego da se razbolim - rekla nam je Novosa|anka koju smo zatekli na Futo-

{koj pijaci dok je kupovala paradajz. Ostali sugra|ani ka`u, da krastavcima ne pi{e „na ~elu” da li su iz uvoza ili ne, a to se kako smatraju te{ko da raspoznati. Ina~e, po{iqke krastavca iz [panije u Srbiju ove godine su redovno kontrolisane i od po~etka godine je uve`eno 97 tona krastavaca bezbednog po zdravqe, saop{teno je iz

Ministarstva poqoprivrede i trgovine Srbije. Stru~waci ka`u da ukoliko se oqu{ti kora( u kojoj se i nalazi bakterija), a plod se dobro opere pod mlazom vode i salata se zakiseli sir}etom, bojazni od trovawa nema. Po pravilu ovako bi trebalo da se tretira svo povr}e koje se jede sve`e u salati ili nekom drugom obliku. Q. Nato{evi}

ZBOG BLOKADE PUTEVA

Saobra}ajusporen, autobusimewalitrasu Gradski i prigradski prevoz ju~e se odvija ote`ano zbog blokade puteva poqoprivrednika. Autobusi na linijama 3, 6, 9 i 69 zbog blokade dela Bulevara Mihajla Pupina, skretali su desno u Ulicu @arka Zrewanina, pa i{li levo u Ulicu Maksima Gorkog do Keja `rtava racije i onda saobra}ali redovnim putem. „Petica” je posle 14 ~asova saobra}ala uobi~ajenom trasom.

Autobusi na linijama 61, 62 i 64, saobra}ali su preko mosta Varadinska duga. Vozila na liniji 70 u smeru prema Petrovaradinu kretala su se Stra`ilovskom ulicom, pa Ulicom Maksima Gorkog, Kejom `rtava racije do Varadinske duge i odatle ukqu~ivala na redovnu trasu. Autobusi na liniji 35 vozili su do „Transport komerca“ na Rimskom {an~evima. Putnici su pe{ke prolazili

Predavawe okontracepciji Predavawe o kontracepciji i seksualno prenosivim bolestima bi}e odr`ano danas u 18 sati u MZ „[angaj”. Govori}e dr Aqo{aMandi}iz Instituta za onkologiju Vojvodine. Edukaci-

ju organizuje Dom zdravqa u okviru projekta „Unapre|ewe reproduktivnog zdravqa romskih `ena na teritoriji grada Novog Sada”. N. R.

blokadu do Instituta za strna `ita, gde ih ~ekao autobus do ^eneja. Autobus prema Ba~kom Jarku, Temerinu i Gospo|incima saobra}ali su redovnom trasom do okretnice linije 5 kod „Rodi} marketa“, odakle su putnici pe{ke prelazili preko mosta, gde ih je kod prve barikade (kod skretawa za deponiju) ~ekao autobus i vozio ih do druge barikade (Institit za strna

`ita), gde su ponovo presedali i tako stizali do Temerina i Gospo|inaca. Tokom ju~era{weg dana otazano je vi{e polazaka iz Novog Sada za Beograd, a vo`wu su otkazivali i autobusi koji su dolazili iz pravaca Subotice i Sombora. Putnici koji planirau da putuju autobusima sa MAS-a, po`eqno je prvo da se informi{u na telefon je 0901 111- 021. Z. Deli}

Sveodijabetesu Predavawe na temu „Fizi~ka aktivnost i dijabetes” odr`a}e se danas u 16.30 sati u Savetovali{tu za dijabetes, Bulevar cara Lazara 75. U ovom savetovali{tu sugra|ani mogu svakodnevno da dobiju uputstva o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota uop{te, dnevnom pra}ewu glikemije kao i samodavawu insulina. Predavawa o dijabetesu odr`avaju se jednom nedeqno. N. R.

Iskqu~ewastruje NoviSad: od 9 do 12 sati ulice Jovana Miki}a Spartaka; od 10 do 13 Mihajla Pupina 10, Arhimandrita Jovana Raji}a od 10 do 12. StariLedinci: od 8 do 12 V. Karaxi}a oko i iznad mesne zajednice. Sutra, NoviSad: od 8.30 do 10 sati [arplaninska od 1 do 27 i od 2 do 18, ]irila i Metodija od 43 do 71 i od 100 do 128, Adi Endrea od 42 do 44, Aleksandra Beli}a, Bra}e Nemet, De~ija ustanova „Dunavski cvet”, Feje{ Klare od 2 do 18, Milo{a Bebi}a, Petefi [andora od 19 do 91 i od 16 do 102, Senteleki Kornela od 1 do 19a i od 2 do 12a, Srpska pravoslavna crkva u Ulici ]irila i Metodija; od 8 do 12 zgrada na uglu Prvomajske ulice i Somborskog bulevara; od 8.30 do 12 Ulica Izvidni~ka od Sentelekijeve do [arplaninske i [arplaninska od Kotorske do Rakova~ke. ^erevi}: od 8do 11 sati B.]opi}a i deo ulica V. Karaxi}a i Fru{kogorska.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak2.jun2011.

OBELE@AVAWE VEKA POSTOJAWA GRADSKE PLA@E

Stodanasporta na[trandu U ciqu omasovqewa sporta u Novom Sadu, naro~ito me|u mladima Grad je programe iz projekta „Po`uri polako” po~eo da realizuje na [trandu. Portparol u „Gradskom zelenilu” Ivan No`ini} ka`e za „Dnevnik” da obzirom na to da gradska pla`a ove godine slavi vek postojawa, odlu~eno je da ceo koncept popularizacije sporta i rekreacije me|u mladima nosi naziv „100 dana sporta na [trandu”. Posetioci mogu da poha|aju ~asove

plivawa, rowewa, samoodbrane, kao i ve`be oblikovawa, a sve informacije mogu da dobiju na fejsbuk stranici projekta „Po`uri polako”. Celu pri~u u ovom projektu nosi Sportsko rekreativni klub „Super Aktivan”.Programi su nameweni za sve mlade od 14 do 30 godina. Na [trandu se osim ovih sportova svaki dan od 9 sati odr`avaju i jutarwi treninzi, koji su nameweni za sve koji se u tom momentu nalaze na pla`i. Q. Na.

dnevnik

c m y

8

ULI^NE ^AROLIJE U ^AST JOVE ZMAJA

Hori}i,zvezdice,pesmeiigrice Prvog dana Zmajevih de~jih igara, bogat program ispunio je centralne gradske ulice, a naro~ito veselo bilo je na binama na Trgu slobode i u Zmaj Jovinoj ulici. U okviru programa „Uli~arolije” koji se svakodnevno od 17.30 ~asova odr`ava na velikoj bini na Trgu slobode, ju~e su mla|ahne posetioce i wi ho ve ro di te qe, iz me |u osta lih, za ba vqa li Hor „Zvon~i}i„ iz Pan~eva, Muzi~ ko za ba vi {te Mu zi~ ke {kole „Isidor Baji}„, Hori} “Rastimo”, Baletska {kola i KUD „Logovac„ iz Despotova. Na bini u Zmaj Jovinoj ulici gde se svakodnevno od 17.30 ~asova odvija program „Pod lipama”, posetioce su uveseqavali KUD „Nadaqske zvezdice”, mali{ani iz vrti}a „Guliver” i „Pal~ica”, Ple-

sni klub „Impuls” i mnogi drugi. Dana{wi program Zmajevih de~jih igara po~iwe ve} u 9.30 ~asova kada }e na Trgu slobode pod krilaticom „Treba hteti, treba smeti”, nastupati mali{ani iz devet vrti}a PU „Radosno detiwstvo„, nakon kojih }e u 10 ~asova usle di ti fol klor ni na stup najmla|ih ~lanova Udru`ewa „Veliko kolo„. Zanimqivo }e biti i dru`ewe s piscima Violetom Babi}, Brankom Stevanovi}em i Igorom Kolarovim koje se odr`ava na de~jem odeqewu Gradske biblioteke u 16 ~asova. U Zmaj Jovinoj ulici, od 17.30 odr`a}e se vajarska kreativna radionica i radionica papirnih `ivotiwa, a svakog dana, od 18 do 21 ~as, na uglu Zmaj Jovine ulice i Trga slobode, mali{ani }e

Foto:F.Baki}

mo}i da posmatraju nebeska te la te le sko pom. De ta qan program Zmajevih de~jih iga-

ra mo`e se na}i na internet stra ni ci www.zmaj ev ed ec jei gre.org.rs. J. Zdjelarevi}

ISPRED ISPOSTAVE MUP-a NA LIMANU

Opetserastegliredovi zadokumenta Foto:F.Baki}

PREDAVAWE U O[ „MIHAJLO PUPIN” U VETERNIKU

Kacigu, panamotor

^lanovi moto kluba „Clasic Wheels„ odr`ali su ju~e u O[ „Mihajlo Pupin” u Veterniku predavawe o bezbednoj vo`wi motora, u ciqu pove}awa svesti o posledicama povreda u drumskom saobra}aju, a posebno u populaciji mladih u~esnika. Nakon predavawa osnovcima je na poligonu demonstrirana bezbedna vo`wa motociklima, a u~enici koji su `eleli mogli su uz uputstva instruktora da se oprobaju na motoru.

Radionicu je posetio i ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr AleksandarKiraq koji je ovom prilikom istakao da je prole}e period kada ima najvi{e povreda, a kao najve}i uzrok naveo je nepo{tovawe no{ewa opreme, naro~ito kacige. Predsednik moto kluba StanislavMorav~evi} ka`e da |aci ve} u osnovnoj {koli kre}u sa vo`wom motora i da im ovakvim akcijama treba skrenuti pa`wu na po{tovawe Zakona o saobra}aju. N. R.

Nekom ko dolazi u Novi Sad preko Mosta slobode u~ini}e se vrlo neobi~an prizor – veliki red u kome qudi strpqivo stoje. Me|utim, svaki Novosa|anin zna o ~emu se radi, jer ve} je uobi~ajena stvar da se ispred ispostave MUP-a na Limanu za izradu li~nih dokumenata ~eka jo{ od sitnih jutarwih sati. Tamo se svakog dana podeli oko 180 listi}a sa rednim brojevima, a kako bi stigli do nekog od wih, na{i sugra|ani dolaze ve} u pet ujutru, jer u protivnom ne}e

mo}i da naprave potrebna dokumenta. - Stigla sam jutros u 5.10 po broj, jer moram da napravim paso{. Ovo je katastrofa! Po{to sam sada ovde i ~ekam da me prozovu, mora}u da radim produ`eno, a ve} sam sada premorena. Ne `elim da kritikujem, po{to mislim da se radi na tome da se redovi smawe, ali mo`da bi to moglo malo br`e da se re{i - rekla je MarijanaK. koja je dobila broj 35 i o~ekuje da }e sti}i na red tek oko 10 sati.

TRAFO-STANICE PONOVO NA METI LOPOVA

Rizikuju`ivotza parhiqadadinara U posledwih par dana nastavqena je praksa kra|e opreme iz objekata Elektrodistribucije, a ovoga puta na meti lopova na{la su se aluminijumska vrata sa ukupno {est trafo-stanica. Lopovi su odneli vrata sa trafo-stanica na uglu temerinske i Partizanske, u nasequ Mali beograd i u ulici Omladinskih brigada, a kao i u prethodnim slu~ajevima kra|e opreme Elektrodistribucije, kradqivci se nisu obazirali na to {to su stanice pod naponom, a svoju drskost su pokazali i time {to su kra|e izveli na prili~no prometnim lokacijama u gradu. na~iwena {teta mesri se stotinama hiqada dinara, a samo pukim slu~ajem nije do{lo do havarije

na mre`i, pa ~ak i tragi~nog ishoda za lopove. Ovim povodom oglasio se i Mirko Majstorovi}, direktor ED Novi Sad, koji apeluje na gra|ane da prijave svako sumwivo kretawe u blizini trafo stanica. Podse}awa radi, u posledwih par meseci, lopovi su u nekoliko navrata obijali trafo stanice iz kojih su odnosili bakarne plo~e i kablove koji zavr{avaju na otpadima sekundarnih sirovina gde se za kilogram bakra pla}a oko 350 dinara, dok se aluminijum otkupquje za mawe od sto dinara po kilogramu, tako da lopovi u ovim slu~ajevima rizikuju svoje `ivote zbog iznosa od par hiqada dinara. N. Perkovi}

VESTI Pozori{ne predstavena francuskom

Kontejneri poredLimanske pijace

U pozori{noj sali Gimnazije „Laza Kosti}“, ve~eras u 19 ~asova, bi}e izvedene tri pozori{ne predstave na francuskom jeziku, a u okviru kulturne manifestacije „Interkulturalne instalacije kroz pozori{te, fotografiju i video, koju organizuje udru`ewe gra|ana Centar „@il Vern“. Tokom manifestacije mo}i }e da se pogledaju predstave „Aladin“, „Drvo koje pla~e“ i „Pozori{nepoetske kreacije“, foto izlo`ba „Hajde da vam ispri~amo“, kao i nekoliko video radova na osnovu ideja volontera pristiglih zahvaquju}i projektu Evropske unije „Mladi u akciji“. A. V.

Akcija prikupqawa otpada, koja se organizuje u okviru kampawe „O~istimo Srbiju”, odr`a}e se u subotu od 9 do 15 sati pored Limanske pijace gde }e biti postavqeni kontejneri. Sakupqa}e se papirni, plasti~ni, gumeni, metalni, elektri~ni i elektronski otpad. Sugra|ani koji nisu u mogu}nosti da navedeni otpad dovezu do kontejnera mogu da pozovu broj telefona 064/ 310 13 15 i ekipe }e besplatno do}i na ku}nu adresu i preuzeti sme}e. Istog dana bi}e dodeqene nagrade najmla|oj aktivnoj u~esnici, najmla|em aktivnom u~esniku i najuspe{nijoj grupi. N. R.

Ovo je jedino mesto u gradu gde se mogu podnositi zahtevi za izradu dokumenata, te ne iznena|uje ~iwenica da su gu`ve prevelike. Iz policije nam me|utim nisu rekli zbog ~ega su ba{ sada ovolike gu`ve, kao ni to da li }e se i kako ovaj problem re{iti. Dok se to ne desi sugra|ani su se ve} spremili, pa mnogi nose sendvi~e, vodu, a pojedini ~ak i hoklicu, da mogu da sednu i odmore. Nespremnim za ovakvo „kampovawe”ostaje jedino da prekrate sebi vreme. Tako qudi pri~aju, {ale se i smeju, ne bi li im ~asovi ~ekawa {to pre pro{li. Ipak, starijim sugra|anima nije lako. - ^ekam ovde zbog majke. Ona je stara i ne mo`e sama. Mo`da bi bilo dobro da za ove starije qude naprave neko re{ewe, da bar oni ne moraju da ~ekaju za taj broj od pet ujutru. Ali moramo naFoto:R:Hayi} praviti dokumenta,

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

„Kakopre`ivetistres –vodi~za`ene” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak priru~nika „ Kako pre`iveti stres – vodi~ za `ene „ \orxije Votkin, u izdawu „Alnarija“.

^ITAOCI PI[U  SMS

Kwiga koja se bavi i starim i novim uzrocima stresa kod `ena: pitawima trudno}e, maj~instvom, biolo{kim ~asovnikom, propalim brakovima, partnerovom decom iz prvog braka, PMS-om, sindromom nervoznih creva, posttraumatskim stresom…Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”. A. V.

{ta da radimo? ^eka}emo koliko treba - ispri~ala nam je jedna gospo|a iz reda. Ima i onih kojima ovakav proces izrade dokumenata nikako ne prija, a po svemu sude}i Grad za ovakve qude nema razumevawa. - Imam 70 godina i te{ko mi je da dva-tri sata stojim, pa me qudi puste da iza|em iz reda i malo sednem na klupu. Onda se opet vratim u red i tako u krug. Me|utim, nekima je lo{e, neki moraju u toalet, kada pada ki{a nema{ gde da se skloni{. To je stra{no! Kad ve} ~ekamo, bar da ima neki de`urni da pusti qude u toalet ili da postoji neka nadstre{nica, a ne ovako da budemo prepu{teni vi{oj sili. Kada bi ovde neko do{ao da prodaje kafu ili pi}e zaradio bi dobre pare, boqe nego da dr`i kafanu - po`alio se StevanV. Dok smo razgovarali s na{im sugra|anima koji stoje u redu pojavila se i devojka sa flajerom na kom se reklamira obli`wi kafi}. „Veliki izbor hrane i pi}a„, a uz prilo`en flajer naravno ide i popust od 10 odsto! D. B.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Jezi~kisavetnik nadar

Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koje se prva jave od 15do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Kako se ka`e„ autora Milorada Telebaka. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Dragocena kwiga, tematski {iroka i kompleksna, nau~na, a pisana s lako}om, neophodan priru~nik za {kolsku i za naj{iru upotrebu. Pokriva pouzdanim jezi~kim savetima sve va`nije oblasti standardnog jezika. A. J.

065/47-66-452

Enigmagrejawapoutro{ku Grejawe po utro{ku? Niko nam do sada nije objasnio kako }e se o~itavati potro{wa ako ugradimo termostate na recimo {est radijatora! 064/2466... *** Kupim kiflu u privatnoj pekari i izmerim je - 60 grama. Zna~i za kilogram bra{na 16,6 kifli ili 500 dinara. To je ekstra profit. 062/2630... *** Pametan ~ovek ne pravi gre{ke u koracima niti ~ini gluposti koje }e na kraju prerasti u budala{tinu, a on sam postati budala. Ispranog mozga pomu}enog razuma li{enog slobode...”Slobodno”! - ~u se glas

iz }elije. (I. Markovi}). Odatle se javqa budala od ~oveka. Quba. 062/1758... *** Sramno pona{awe javnog servisa Vojvodine - RTV-a ! Ovaj medij kao da je izgubio profesi-

onalni kompas, nije na{ao za shodno da na TV zabele`i manifestaciju zanimqivu za javnost i za profesiju - novinarstvo. Pre nedequ dana Dru{tvo novinara Vojvodine je uru~ilo 6 „zlatnih pera” doajenima vojvo|anskog novinarstva za vernost profesiji od 50 godina. Predsednik DNV-a Mladen Bulut zlatno priznawe je uru~io: Jovanu Vajdlu (Dnevnik), Bogdanu Ibrajteru (Politika), Magdi Varga (Ma|arso), Samuelu ^emanu (Hlas ludu), Miloradu Stevan~evu (RTV) i Qubomiru Qubi Markovu (Dnevnik – lova~ke novine). Ukupno skoro 300 godina na{eg no-

vinarskog stvarala{tva, od toga jedan laureat ba{ iz TV Novi Sad, a RTV (iako je pozvan) ne po{aqe ekipu - sramota i profesionalna aqkavost i diskriminacija. Stidim se takvog javnog servisa. Svaka ~ast listu „Dnevnik” koji je propratio ovu zna~ajnu manifestaciju vojvo|anskog novinarstva. 061/6016... *** Kakva je ovo vlast? Demokratska? Pa pendre~e seqake {to treba za mesec dana da nam obezbede hleb za celu godinu, ne daju im da iska`u svoje nezadovoqstvo radom ministra Petrovi}a, ve} im prete `andarmerijom! Jadna takva demokratija gde ne sme{ ni{ta, re}i jer }e{ dobiti pendrek! Sva{ta ! 061/2240...


~etvrtak2.jun2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

CARUJEBUKA,STRADAJUDE^JAIGRALI[TA,KLUPE,GRADSKARASVETA

Huliganino}namora naNovomnasequ Mesna zajednica „Bistrica”, kojajenajve}augraduikojava`i izanajure|eniju,o~iglednoimai svojih problema. Postoji dosta `albinarad„Vodovodaikanalizacije„, jer qudi koji na Novom nasequ`iveuzgradamaiznadtre}egspratanemajudovoqanpriti-

Gra|anima otvorenavrata Prijave problema i svih drugihstvarikojeugro`avaju wihovu sigurnost i bezbednost,gra|aniMZ„Bistrica” mogu predati svakog drugog ~etvrtka od 18 do 19 ~asova Komisijizabezbednostuprostorijama zajednice, Ulica bra}e Drowak 11. Ciq je neposrednije i zajedni~ko otklawawe bezbednosnih problemautomdelugrada. G.^.

Usuboturadna akcija Gra|aniiSavetMesnezajednice “Bistrica” u subotu }e se prikqu~iti velikoj akciji „O~istimo Srbiju”. Pozivaju sve kom{ije da se prikqu~eidapomognudase uklone divqe deponije, grafitiisveono{topredstavqaruglo.

sakvodenidaseokupaju, iako redovno pla}aju svoje da`bine. @alili susenanedovoqnoodr`avawe zelenih povr{ina, na ukradene {ahtove,zagu{eneslivnike koji se zbog neredovnog ~i{}ewazagu{uju,aondaseusledve}ihpadavina ulice poplave, kao {to je i nedavno bio slu~aj. Tim povodom, u velikojsaliMZ„Bistrica” odr`ana je tribini o komunalnomreduuovom delugrada,agostisubiliglavnikomunalniinspektorSr|anJakovqev i na~elnik komunalne policijeNeboj{aRadovanac. Najve}e nevoqe, izgleda,predstavqajuvandalski postupci, verovatno mladih qudi iz tog kraja, koji potpuno uni{tavaju de~ja igrali{ta,quqa{ke,klupe, gradsku rasvetu i sve {tomo`edasepolomi. Kakoka`ugra|ani,ako huligani ne{to i ne slome,ondai{arajugrafitima fudbalskih klubova. Upravo su na Bulevaru kneza Milo{a gde postoji mali trg, navija~i „Crvene zvezde” i

Predmetraspravebilisu i momci i devojke koji se okupqajuukasnimve~erwim satima u dvori{tima de~jih vrti}a. Gra|ani ka`u da od pono}ida4~asa,nemoguoka dasklope.Mladiispijajuvelike koli~ine alkohola, razbijajustakla,slu{ajumuzikuizautomobilaitapri~a se ponovqa gotovo svako ve~e. U ulici \or|a Nik{i}a Johana sli~ne stvari se de{avaju ali u popodnevnim ~asovima,kadajetako|evremepredvi|enozaodmor.Izme|u zgrada postoje tereni zabo}awekojikoristemalo starijiqudialiioniprave velikugalamukojaje,tako|e, propra}enaispijawemalkohola. UimeKomunalnepolicije,Radovanacjegra|anekoji sudo{linatribinuzamolio zastrpqewe,jeronifizi~kinemogudastignunavreme nasvepoziveinaveoprimer, kakoimjeprenekolikono}i telefon zvonio svakih 15 minuta.Dodaojedatimod50 qudiradiutrismene,alida itonijedovoqnozagradpoput Novog Sada. Dobra vest jeda}euskorobitiotvorena policijska stanica na Novom nasequkoja}esvakakodoprineti ja~ojbezbednosti. G.^etnik

„Partizana” potpuno i{arali sve{tosemoglofarbomisprejevimaubojesvojihklubova.

^UDANSAOBRA]AJNI RITAM

Hitnu zaustavila vi{asila

Blokade puteva oko Novog Sadakojesuumnogomeporemetilesaobra}ajiusamomgradu, doprinele su i pove}anoj nervozivoza~anaulicama.Ujednom saobra}ajnom nesporazumu naugluBulevaraoslobo|ewai Ulice Maksima Gorkog, stradala su i ambulantna kola be~ejskog Doma zdravqa, nakon ~ega je kompletna ekipa ovog vozilamoraladapotra`idrugiprevoz. N.P. Foto:F.Baki}

Humanitarni koncertu „Fabrici” Humanitarni koncert „Jednostavnozajedno”odr`a}eseu petak u 22 ~asa, u Klubu „Fabrika”, Bulevar despota Stefan a 5. Nas tup i} e bend ov i „Bran im ir i nep rij at eq i”, „Oboj en i prog ram”, „Mam urluk”, „Keckec end Flafers” i „Sirius alfa star”. Karte se mogu kupiti za 300 dinara u prodavnici „Mungos”, Ulica Wego{eva 14, ili po ceni od 400 dinara na dan koncerta u pomenutom klubu. Sav prihod namewenjezapoboq{awerada Udru`ewa za pomo} mentalno nedovoqnorazvijenimosobama NovogSada. A.J.

„Zebra” uCK13 Predstava „Zebra” bi}e odigrana ve~eras u 19 ~asova u Omladinskom centru CK13, UlicavojvodeBojovi}a13.Ovaj pozori{niprikazbavisepitawima roda, pola, seksualnosti, diskriminacije, razli~itostima,anastaojeuokviruprojekta „Ukqu~i mozak, iskqu~i predrasude”Elitnestudentskeunije Prirodno-matemati~kog fakulteta. U predstavi igraju IgorPare`anin,MihaelaTurner, Nenad Stojkov i Nikola Kova~i}. Ulaz je slobodan, a projekat je podr`ao Pokrajinski sekreterijat za sport i omladinu. A.J.

NASEDNICIKOMISIJEZAPREDSTAVKEIPREDLOGE

Odvodnamre`amu~iKisa~ Cena utro{ene vode ne}e bitipove}anaukolikoimateku}nog qubimca jer nema pravne osnovezato,zakqu~enojeu„^isto}i” i „Vodovodu i kanalizaciji” na osnovu pitawa jednog gra|aninaupu}enogKomisijiza predlogeipredstavke.@iteqka Kisa~aZuzanaFilko,`alilase na lo{e odvo|ewe atmosferske vodeuovomnasequ.ZavodzaizgradwugradaiGradskaupravaza komunalneposlovesu,prekoKomisije, odgovorili da, najpre, upravni odbor Fonda za kapi-

talna ulagawa AP Vojvodine moradausvojiodluku,odobrije, teda}eseondazapo~etiradovi naodvodnojmre`i. Stanovnik Novog naseqa Siman]atovi}uputiojemnogopitawakojaseunajve}ojmeriti~u ure|ewapomeutogdelagrada,zelenih povr{ina, parkova, fontana, igrali{ta, svega {to, po wemu, nedostaje. Ova obilna predstakana}i}esenaslede}oj sednici Komisije gde }e se razmatratiproblemi~ijasure{ewarealnomogu}a.@albenaure-

SAVETZAKOMUNALNEDELATNOSTIOPLA]AWU GREJAWAPOUTRO[KU

Ko}eizolovatizgrade Do po~etka primene obra~una toplotne energije po utro{ku, u grejanoj sezoni  20122013.godinepotrebnojeizolovati zgrade, odnosno stanove, ispratiibalansiratiinstalacije i ugraditi termostatske ventile  i alkatore. Grad jo{ nije utvrdio ko to mo`e da radi,re~enojenasedniciSaveta za komunalne delatnost prilikom prezentacije novag na~ina naplate toplotne energije po utro{ku. Prema re~ima direktora Agencije za energetiku Novog Sada Dejana Kova~a radijatori posledesetgodinaupotrebenapunesemuqemodtoplevode,te ihjepotrebnoispratiibalan-

sirati.Kazaojeda}eprimenom novogna~inanaplatepotro{a~i tokom cele godine pla}ati fiksnetro{koveukojespadaju tr{kovi„Toplane”,augrejnoj sezoni imati varijabilne tr{kove-iznoskojitrebadaplate,ra~unaju}ukolikosupotro{ilitoplotneenergije. - Kod nas je potro{wa toplotneenergijeve}aod29do69 odstouodnosunaevropskiprosek-naveojeKova~,dodaju}ida }e se cena fiksnih tro{kova mewati ukoliko inflacija i cenagasabuduve}iodtriodsto. Onjeskrenuopa`wudainvestitorikojizidajustambenezgrade moraju od sada kod svakog stana daugradekalorimetar. Z.D.

|enost[trandauputiojeiSavo Gojkovi}, koji se ve} obra}ao “Zelenilu”,apostaviloseipitaweure|ewajednogdelapla`e ~ije bi kori{}ewe bilo besplatno. Gra|anikojiimajute{ko}au re{avawukomunalnih,gradskih ilidrugihproblemausvomkraju,moguuputitidopisKomisiji zapredstavkeipredlogeuSkup{tiniGrada,Ulica@arkaZrewanina 2 ili do}i na sastanak kojiseodr`avasvakeprvesrede umesecu. A.J.

Foto:S.Mileti}

VANDALIME\UNAMA

Kadbigovornica propri~ala ^inisedaseovatelefonskagovornicanaNovomnasequba{„zamerila”nekome,pajedoti~niodlu~iodatakavgestnesmepro}ineka`weno.^asposlastaklasupolupana,jersenezadovoqstvoivi{akenergijemorajunegdeizbaciti.Za{tobiseto~iniloiscrpquju}imjurcawemzaloptom,ilive`bawemufitnescentru,kadjeovakojednostavnije.Ovakviprizori,na`alost,nisuni{tanovo,alisu potvrdaodsustvaelementarnekulture`ivqewa. B.M.

KOMUNALNAINSPEKCIJAEFIKASNA

Letweba{te propisnopostrojene Komunalnainspekcijauspelaje dadovedekafexijeured,atopotvr|ujei~iwenicadajeovegodine15do20odstovi{eletwihba{tinegopro{legodine.[efkomunalne inspekcije Sr|an Jakovqev ka`eza„Dnevnik”daskoro svivlasniciimajuimaju,ilisuu zavr{noj proceduri za dobijawe odobrewa za postavqawe letwe ba{te. -DozvoleizdajeGradskauprava za komunalne poslove. Smatramo da je situacija boqa nego proteklih godina, jer su ugostiteqi podnosilizahtevenavremeinisu ~ekalidavidekakvo}evremebiti,padaseodlu~ezapostavqawe. Tujezaslu`naina{akontrolaisti~eJakovqev. Navodi da je bilo i onih koji supostavili,anisudobiliodobrewe, pa su te ba{te odmah uklowene, a jedan od primera je uklawawevelikeba{tenaBulevaru oslobo|ewa u blizini Lutrije Vojvodine. Bilo je i onih kojisupostavqaliba{tune{to

Tribinau Stepanovi}evu Trib in a „Pit ajt e nas...”, Srps ke rad ik aln e strank e, odr`a}e se danas od 18 sati u Mesnoj zajednici „Stepanovi}evo” u Ulici vojvode Stepe Step an ov i} a 112. Gov or i} e preds edn ik GO SRS \ur a| Jak{ i}, potp reds edn ic a GO Sne`ana Mu{icki, sekretar Lazar Kaweri} i odbornici u Skup{tinigrada. B.M.

ranije nego {to propisuje odobrewe, pa im je komunalna inspekcija napla}ivala mandatne kazneod20.000dinarazapravna lica i preduzetnike, a 5.000 dinarazaodgovornaipravnomlicu.Ukolikonisunaplatilimandatnukatnu,pisalisuprekr{ajneprijave. - Maksimalna kazna po ovom osnovuje1.000.000dinarazapravnalica,a250.000zapreduzetnike. Na terenu }emo iskontrolisati postavqeneba{teiuporeditiih saprojektimaive}smopovelinekoliko postupaka u kojima smo utvrdili da je zauzeta ve}a povr{ina od odobrene i za to sleduju prekr{ajne prijave - predo~ava sagovornik. Jakovqev ka`e da komunalni inspektoriidudakontroli{uiu prigradskanaseqa,apodacigovoredaitamopodnosezahtevezapostavqaweba{ti,tesuba{teve} odobreneuFutogu,RumenciKa}u, Petrovaradinu, Sremskoj  Kamenici. Q.Na.


NOVI­SAD­/­VOJVODINA

~etvrtak2.jun2011.

НАЦИОНАЛНЕИГРЕЗАОСОБЕ САСМЕТЊАМАУРАЗВОЈУ

Хенди спорту пет медаља

ЗРЕЊАНИН: У организацији Специјалне олимпијаде Србије и Спортског клуба за децу и омладину са посебним потребама „Шампион“ из Ниша, у граду на Нишави одржане су 6. Националне игре Специјалне олимпијаде Србије на којима је учествовало преко 250 спортиста са посебним потребама из 12 градова Србије. Иначе, ове Националне игре су најзначајније и

најмасовније такмичење за особе са сметњама у развоју. Зрењанински спортисти надметали су се у атлетици и фудбалу, и остварили су запажене резултате. Тим спортиста зрењанинског клуба за децу и омладину са посебним потребама „Хенди спорт“, који је бројао 12 чланова, на челу са тренерима Бориславом Нухановићем и Симом Салапуром, саста-

вљен је од ученика Специјалне школе „9. мај“ и чланова Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Сунцокрет“. Атлетичари су се окитили са четри медаље. Највише успеха имала је Весна Ковачев која је освојила прво место у трчању на 100 метара у 2. Дивизији. Жељко Гагић освојио је друго, а Имре Лакатош треће место у другој дивизији у трчању на 100 метаДрагана ра. Станков у бацању кугле морала је да се задовољи трећим местом. Ф уд б а л с к и тим освојио је у ко н ку р е н ц и ј и осам екипа одлично друго место. У првом мечу победили су Лесковац са 1:0, у другом мечу декласирали су Врање са 6:0, док су у трећем ремизирали са екипом из Лесковца, што им је омогућило пласман у финале. У финалном мечу изгубили су резултатом 0:4 од изузетно јаке екипе из Ниша. Фудбалски тим чинили су Иван Фодор, Драган и Ненад Станојевић, Данијел Дани, Зоран Николин, Синиша Попов, Предраг Николић и Боба Пинтер. Ж.Б.

Прозивкадобила геронтолошкиклуб

СУБОТИЦА: Месна заједница Прозивка, након много година чекања, добила је Геонтолошки клуб. За разлику од осталих клубова у граду, финансираће га Месна заједница, а не град. Отварање деветог Геронтолошког клуба на територији града Суботице, помогао је Покрајински секретеријат за здравство и социјалну политику. Пре тридесетак година у ову Месну заједницу доселио се велики број младих људи, када је Прозивка добила своју предшколску установу. сада је на ред дошло оснивање Геронтолошких клубова које је отпочело прошле године ширењем мреже на територијама Зорке, Малог Бајмока, сада Прозивке, а чека се завршетак радова и отварање у Малој Босни као и у Таванкуту. А.А.

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena:­ ­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13.40),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (14),­ „ran­go” (14.20),­„Hop”­(13.10),­„rio”­(13,­15,­17.30),”Tor”­(19.30),­„Be­li­la­vo­vi”­(16.20, 22.35),­ „Cr­ven­ka­pa”­ (18.20),­ „Pa­kle­ne­ uli­ce­ 5”­ (15.10,­ 21.45),­ „Tu­|e­ sla­|e” (15.20),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(14.45,17.10,­17.30,­20,­20.15, 22.45),­ „Ma­mur­luk­ u­ Bang­ko­ku”­ (16.30,­ 18.30,­ 20.30,­ 22.30),­ „Go­di­ne­ qu­ba­vi” (20.20),­„Ce­na­isti­ne”­(22.50),­„H­Men:pr­va­kla­sa”­(17.40,­20.10,­22.40) Jadran:­„Tu­|e­sla­|e”­(19),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na„­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te 56.­ Ste­ri­ji­no­ po­zor­je­ Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}” „Tran­sfer”­te­a­tar­iz­Poq­ske­(19). Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Princ­Le­den­ko”­(18)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca,­ Trg­ J.­ J.­ Zma­ja­ 1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Jelena Novakovi}, Biqana Kova~evi}, Biqana Radovanovi}, Milena@abi}-Do{en i MilenaJoji} iz Novog Sada, BojanaSubi} iz Koviqa, BeataKurila iz Temerina i Mirjana To{i} iz Futoga, DE^AKE: Nata{a Pani}, Nada Bjelica, Olga Sandler i MusafajeBeri{aiz Novog Sada, GabrielaPeji} iz Veternika, MajaVasi} iz Ka}a, Marija Trbojevi} iz In|ije, Marina Trivunovi} iz \ur|eva i DraganaPaji} iz Vajske.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Blagoj Sanda Danailov (1931) u 11.15 sati, Obrenija Bo`e [umi} ( 1924) u 12, Milan Dragana Demi} ( 1958) u 12.45, Jelica Ivana Zelenovi} ( 1938) u 13.30, Zorka Danila Radmilo ( 1933) u 14.15, Zora Petra [kori} ( 1926) u 15 i Milan Stevana Nonkovi} (1937) u 15.45. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Dimitrije To{e Reli} (1930) u 13 sati. Na novom Majur grobqu u Petrovaradinu Slavica Vilima Gegenbauer (1923) u 15. Na Novom grobqu u Petrovaradinu Sofija Jove Popovi} (1933) u 13 sati.

c m y

10

НЕМЦИПОМАЖУУИЗГРАДЊИПОСТРОЈЕЊАЗАПРЕЧИШЋАВАЊЕ

Дунавбезотпаднихвода АПАТИН: У Апатину је боравила стручна делегација из немачке покрајине Бден Виртенбертг као резултат реализације договора који је постигнут приликом недавне посете више од 30 градоначелника и председника војођанских општина у Немачкој, где су главне теме разговора биле отпадне воде, канализација, водоводна по стројења и грађевинске локације.Том приликом је договорено да ће стручни тимови из Немачке, а посебно из града Улма, помоћи војвођанским општинама у реализацији пројеката у оквиру Дунавске стратегије, као и у аплицирању за пројекте Европске уније који се односе на прераду воде, развој пројеката, расписивању тендера и њихову реализацију. Експерти за заштиту вода Михаел Дрекслер и Хано Штајнер у Апатину су разговарали са председником општине др Живорадом Смиљанићем, саветником Јовом Кораћем и директором ЈКП „Наш дом“ МиркомПавловићем. - Апатинска општина урадила је идејни пројекат за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, међутим, он се мора кориговати, јер је Апатинска пивара одлучила да изгради постројење само за своје потребе, па ће тако, уместо једне, постојати две тзв. Фабрике за пречишћавање воде. Осим тога, већ је сада обезбеђено и земљиште за изградњу оба постројења.Такође је битно истаћи да је за сада изграђена фекална канализација малтене у целом Апатину, а у току су и радови на изградњи фе-

калне канализације у селима што је битно јер би се све отпадне воде са подручја општине сливале у фабрику за пречишћавање отпадних вода која треба да се изгради у Робно транспортном центру - рекао је Павловић. Хано Штајнер је прегледао документацију и обишао грађевинско земљиште где ће бити изграђено

ГостиизНемачкеса домаћинимакрајДунава

постројење, истичући да ће стручњаци из Немачке помоћи предлозима о најекономичнијим и најквалитетнијим технологијама које се данас користе при пречишћавању опадних вода. - Немачкој је један од приоритетних циљева везан за Дунав пречишћавање отпадних вода, јер желимо да вода у њему буде истог квалитета и у Немачкој и у делти Црног мора па тако и у Србији. Нама је драго што можемо заједнички да делујемо у оквиру Дунавске стратегије са Апатином на једном таквом пројекту, поготово што наш

градоначелник Улма негује дугогодишњу сарадњу са Војводином. Стога нам је драго да можемо да сарађујемо са градом Апатином и његовим градоначеником с којим смо успоставили пријатељске односе - истакао је експерт за заштиту вода Михаел Дрекслер, приликом боравка у Апатину, додајући да ће стручни тим подржати све иницијативе Апатина у оквиру Дунавске стратегије као и помоћи при обезбеђивању средстава из фондова Европске уније. - Европска унија финансира фабрике за пречишћавање отпадних вода чак до 80 одсто потребних средстава, док преостали део, 17 одсто мора уложити држава, а локална самоуправа три одсто. Како би се добро припремили за те конкурсе свака помоћ и искуство могу нам само помоћи и стога се радујемо да се већ остварује оно што смо недавно договорили приликом боравка у Улму и покрајини БаденВиртенберг - рекао је председник апатинске општине др Живорад Смиљанић. Након разговора у згради Скупштине општине, гости су са домаћинима разгледали међународну марину и пристан, простор Робно транспортног центра и Аква парк у изградњи у бањи „Јунаковић“, с обзиром на то да су сви ови објекти увршћени у Дунавску стратегију. Пре Апатина гости из Немачке боравили су у Бачкој Тополи и Бачу а у плану имају и посету Бечеју, Кањижи и Новом Бечеју. Ј.Прелчец

Покрет блокирао Пореску управу АПАТИН: Чалнови Општинског одбора Покрета социјалиста из Апатина, јуче су од 12 до 14 часова, биће блокирали улаз у зграду Пореске управе. - Овим чином изражавамо незадовољство стањем у држави и у општини. Привреда је уништена, а сада су на реду мала и средња предузећа, јер Пореска управа само смишља нове намете који онемогућавају људима да раде. Све је то разлог да се из Апатина у последње две године одселило близу стотину

младих. Сви су они отишли у иностранство. Незадовољни смо и начином трошења средстава општинског буџета, медијском блокадом поготово од стране локалних медија - рекао је председник ОО Покрета социјалиста у Апатину МаркоКнежевић, додајући да су у току процеси који треба да покажу ко је претио члановима ове странке, али очекују и наставак поступака које су покренули за разне злоупотребе. Ј.П.

DNEVNIK

„Сестре” против трговинељудима СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У препуној сали сремскомитровачког позоришта „Добрица Милутиновић” одржана је светска премијера филма ‘’Сестре’’ на енглеском језику. Разлог за ову врсту премијере филма, који се приказује на организованим пројекцијама од половине априла ове године, је посета професорке са правног факултета „Свети Томас“ из Мајамија Розе Пати. Професорка Пати се бави проблемом трговине људима и међу првима је скренула пажњу јавности да овај проблем постоји. Након пројекције овог потресног филма, на трибини су говорили национални координатор за борбу против трговине људима Митар Ђурашковић, заменик председника Скупштине Града Сремска Митровица ЗоранМишчевић, продуценткиња и глумица у филму БојанаМаљевић и њена сестра глумица АнаМаљевић. Филм је реализован под покровитељством Владе Републике Србије, уз донацију Међународне организације за миграције - IОМ, уз логистичку подршку свих владиних и невладиних организација које се баве борбом против трговине људима, у продукцији Monte Royal Pictures. А сви који су жртве или мисле да је неко други жртва трговине људима могу да се јаве на број телефона 063610590. Ј.Антић

У марини чекају чамце НОВИ БЕЧЕЈ: Лепо време последњих дана привлачи све већи број грађана на обале Тисе, где ће и овог лета тражити хлад већина Новобечејаца и житеља околних насеља. Градска марина где се чува око 200 пловила, већ је почела да ради. До сада је у воду спуштено тек десетак чамаца.У ЈП „Комуналац“, које брине о Градској марини, ни ове године нису повећавали цене чувања пловила. За чамце и педолине, цена је 3.000, а јахте и сплавове дужине преко шест метара 6.000 динара за сезону која траје до краја октобра. М.К.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki. Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

11

КИКИНДСКИБУЏЕТСКИКОРИСНИЦИПОСЛОВАЛИДОБРО

Основаноновојавнопредузеће

Провера крвног притиска у центру Алибунара

КИКИНДА: Суфицит у пословању остварили су јавна предузећа “Дирекција за изградњу града”, Општинса стамбена агенција и Информативни центар, док су дефицит исказала ЈКП “6. октобар”, “Топлана” и “Аутопревоз. Све културне институције пословале су позитивно као и Јавна агенција за пољопривреду и малу привреду. Предшколска установа “Драгољуб Удицки”, Спортски центар “Језеро”, Центар за стручно усавршавање, те Туристичка организација Кикинда. То је речено на 33. Скупштинском заседању у Кикинди Већином гласова одборници су подржали одлуку о задуживању Општине Кикинда у

АКЦИЈАСИНДИКАТА МЕДИЦИНСКИХСЕСТАРА

Контролаздравља доступнасвима

АЛИБУНАР: Недавно формиран Синдикат медицинских сестара и техничара у Дому здравља Алибунар кренуо је ових дана по местима алибунарске општине у хуману акцију под називом „Проверите своје здравље“. Председница овог сидиката Раденка Милановић каже да су колегинице које раде у сеоским амбулантама у здравственим станицама покренуле иницијативу да се у овој акцији обави контрола крвног притиска и шећера у крви. - Одзив у овим местима је био фантастичан. Али и показатељи говоре да су контролисани становници ових места баш „масни“ и „слатки“. Позамашан број је оних који су имали већи ниво шећера у крви мимо утврђеног лимита, а и оних са

хипертензијом и они су добили цедуљицу са резултатом коју треба да покажу свом изабраном лекару. Једна жена из Алибунара имала је чак 27 јединица шећера у крви и после прегледа, упућена је у болницу на лечење - каже о резултатима акције Милановићева. Радило се и ван радног времена, по цео дан, нико за то ни динар није добио. Трошкове материјала покривају месне заједнице, а председник општине Данијел Кишмартон је покровитељ ове хумане акције. - Акцију настављамо у Селеушу, Иланџи, Добици, Новом Козјаку и Николинцима и сигурни смо да овакве пегледе треба организовати чешће, бар једном годишње – сигурна је Раденка Милановић. Р.Јовановић

износу од 55 милиона динара код пословних банака за финансирање дефицита текуће ликвидности. Ново задуживање биће урађенао само у случају да је то неопходно, а избор најповољнијег понуђача биће спроведен у складу са Законом о јавним набавкама. Основано је Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаца” која ће се бавити уређењем и одржавањем пакова, зелених и рекрационих површина, заштитом, унапређењем, коришћењем и управљањем шумама и шумским земљиштем, као и одржавањем пијаца. Нова фирма преузеће имовину “Расадника”, где је известан стечај и где је прошле године раски-

нут Уговор о приватизацији. Нова фирма запошљаваће 18 радника, а до именовања директора ову функцију обављаће Мирослав Дамјанов из Кикинде. Донета је и одлука о успостављању сарадње између општине Кикинда и мађарског града Кишкунфелеђхаза. Због истека мандата, досадашњи директор Центра за ликовну и примењену уметност “Терра” СлободанКојић именован је на ову функцију, а на место директора Јавног предузећа Информативни центар именован је досадашњи в.д. директор ДраганВлајнић . А.Ђ.

НЕВОЉЕБИВШЕГРАДНИКАЗРЕЊАНИНСКЕСКРОБАРЕБРАНКАБЕЛИЋА

Нинабиро,ниупензију

ЗРЕЊАНИН: Ни на небу ни на земљи. Овакав је данас статус БранкаБелића (62) из Зрењанина, дојучерашњег радника овдашње Индустрије прерађевина од кукуруза (ИПОК), који је, заједно са осталим запосленима, после увођења стечаја у највећој скробари на Балкану, добио отказ и за-

нем кредит од 150.000 до 200.000 динара, да тим новцем сам себи регулишем пензионо. Обишао сам све банке, али ниједна неће да ми да паре. Мислио сам да кућу ставим под хипотеку, али свугде су ми рекли да Народна банка Србије то више не дозвољава. Једини начин да добијем кредит је-

ситуацији нашао и његов колега МаркоНишић. Огорчен, док у рукама ломи капу коју је скинуо приликом уласка у дописништво “Дневника”, наш саговорник вели да се у овом

лупа. Био је и код омбудсмана, а овај му, у суштини, ништа није ни казао. - Једино што су у Фонду ПИО били конкретни – уплати пензионо и добићеш пензију. Само не

ОПТУЖЕНИУЧИТЕЉВРАЋЕННАПОСАО

Поступили поодлуцисуда

СРБОБРАН: Учитељ Основне школе „Вук Караџић“ у Србобрану ДушанДобросављевић, који је пре пет година добио отказ због „угрожавања психичког интегритета детета“, ових дана је враћен на посао, јер је Апелациони суд у Новом Саду донео пресуду по

ЂураЈеловац

којој се Добросављевић враћа на радно место. Наиме, овај србобрански учитељ већ 30 година ради тај посао и до сада су против њега покренута два дисциплинска поступка. Први пут због чупања зулуфа једанаестогодишњем дечаку, а потом због размене пољубаца са осмогодишњом ученицом, због че-

га је и добио отказ у ОШ „Вук Караџић“. Ипак, локални Суд у Србобрану је пресудио у корист Добросављевића, на шта се жалио јавни правобраниоц и пресуда је у Вишем суду у Новом Саду преиначена у корист школе. Родитељ оштећене девојчице ЂураЈеловац је запрепашћен чином враћања на посао учитеља Добросављевића. - Моја ћерка још увек није завршила основну школу, а мој млађи син је кренуо у први разред и веома сам забринут због сигурности не само своје деце већ и све остале која иду у ту школу - каже Јеловац, који је крајем 2005. године захтевао да се против учитеља Добросављевића покрене дисциплински по ступак, јер је његову ћерку „штипкао за образ, дневником лупкао по задњици“ и тражио да га пољуби“. Директор ове србобранске основне школе Јулкица Поповић истиче да је њихова обавеза била да поступе по одлуци Суда, а учитељ Душан Добросављевић није желео да коментарише цео овај случај. Председник општине Србобран Бранко Гајин је, поводом овога, рекао да као извршна власт не жели да се меша у одлуке судских органа, али да као родитељ сматра да је одлука Апелационог суда скандалозна. М. Кековић

ТУРИСТИЧКА СИГНАЛИЗАЦИЈАЗАВИНСКИТУРИЗАМ

Ускоромодерније табле

СУБОТИЦА: Министарство економије и регионалног развоја издвојило је 4,5 милиона динара за израду пројекта и постављање туристичке сигнализације за означавање винског пута и вођење туристичког саобраћаја у Суботици и на Палићу. Вински подрум “Вински двор“ представља једну од важних дестинација за постављање туристичке сигнализације у оквиру пројеката које израђује и финансира Министарство економије и регионалног развоја. Суботица има потенцијал за вински туризам и због тога је битно да имамо сигнализацију у оквиру које ће љубитељи природе и вина моћи да уживају. Очекујемо да за шест месеци буде израђен пројект и постављена сигнализација.Табле на којима су тренутно исписана места која у граду, као и на Палићу треба видети биће замењена новим и модернијим. Информа-

ционе табле биће постављене на више локација и биће исписане на српском, мађарском, хрватском и енглеском језику - рекао је директор ТОГС НебојшаДарабош. Државни секретар за туризам ГоранПетковић, приликом обиласка Туристичке организације града Суботице, истакао је да је та установа пример како треба радити и најавио оснивање одељења за конгресни туризам. Петковић је изразио и задовољство напретком радова на Палићу реконструкцију Женског штранда коју финансирају. Поред тога, настављају се радови на увођењу канализације, реконструкције Великог парка и других пројеката на Палићу.На питање новинара да ли има заинтересованих инвеститора за реализацију “Мастер Плана Палића“, Петковић је рекао да има, али да неће да одаје имена фирми “како се не би урекао посао“. А.А.

БранкоБелић

вршио на улици. Међутим, за разлику од његових млађих колега који су се нашли на евиденцији зрењанинске филијале Националне службе за запошљавање, Белић није могао да се пријави на биро за незапослене, јер је напунио 40 година радног стажа. А, с друге стране, не може ни у пензију, пошто му бивша фирма није уплатила пензионо–инвалидско осигурање за последње три године. -У ИПОК-у сам радио од 1969. године, у погону производње. Цео радни век сам провео у тој фабрици и, ево, у априлу, после увођења стечајног поступка, заједно са осталим радницима, добио сам отказ. Не знам шта ми је сада чинити. Хтео сам да подиг-

ИПОКБранкудугује420.000динара

Тражестратешкогпартнера Решењем Привредног суда у Зрењанину стечајни поступак у ИПОК-у отворен је средином априла, на предлог Министарства финансија – Пореске управе Србије. Како је образложено у захтеву, ова фабрика, у већинском власништву контроверзног бизнисмена ЗоранаЋопића, за ким је српска полиција расписала потерницу због сумње да је учествовао у прању нелегално зарађеног новца нарко дилера ДаркаШарића, неспособна је да измири све своје обавезе дуже од 1.600 дана, а тренутна блокада рачуна износи око 150 милиона динара. Производња је одавно обустављена, а у силосима нема кукуруза за прераду. Стечајни управник скробаре МиланНићетин казао је да ће радници бити без посла све док се не пронађе стратешки партнер који би преузео фирму. сте да имам примања. А ја их више немам – прича Белић за “Дневник” и додаје да се у истој

моменту налази ни на небу, ни на земљи. Не зна, каже, ни код кога више да иде, коме на врата да за-

МЕЂУНАРОДНИСАЈАМКОНЗЕРВАЦИЈЕ,РЕСТАУРАЦИЈЕИОБНОВЕ

Дадворцинепропадну

СРЕМСКАМИТРОВИЦА: Други по реду тродневни Међународни сајам конзервације, ре стаурације, обнове двораца и историјских зграда отворен је јуче у сремскомитровачком СПЦ ‘’Пин ки‘’. Органи затор овог својеврсног и у Србији једнинственог сајма је Културни форум Сремска Митровица, а партнер сајма је Туристичка заједница Истарске жупаније. На триде сетак штандова, поред установа културе из Србије, своје штандове имају и Археолошки музеј Истре, Музеј града Умага и ‘’Капител‘’ из Жмиња. -Циљ сајма је да скрене пажњу домаћој и међународној јавности на стање културне баштине у Србији и неопходности подизања свести о потреби њене заштите, као и припрема за коришћење фондова Европске уније за заштиту културне баштине. Идеја је да се држава подстакне да нешто уради за објекте које је ставила под своју заштиту. Ово је скуп који може да отвори многа питања и створи многе нове партнерске одно се – казао је председник Културног форума и организатор Сајма Радомир Јовелић. На једном од штандова своје рукотворине приказали су и млади Новосађани Вук Армацки и ДушанСвирчев који у својој ра-

знам како то да учиним. ИПОК ми, на име заосталих зарада, дугује око 420.000 динара, и ко зна да ли ћу их икада и добити. Жалосно је ово што се дешава, не могу ни речима да опишем. Да ми је неко раније рекао да ће се овако завршити, не бих му веровао. Одрадиш поштено радни век и на крају немаш ништа. Ни плин, ни струју не могу да платим. Док је било плате, нисам имао никаквих дугова. А сад… Сад могу само главу са рамена да ми скину – јада се Белић који живи са сином, трудном снајом и петогодишњим унуком. Нико од њих нема стална примања. Једино син таксира и сва његова дневна зарада оде на Ж.Балабан храну.

„Фиделинка” издата узакуп СУБОТИЦА: Пекара „Фиделинка“ из Суботице коме је 73 одсто поверилаца због дуга изгласало банкротсво биће издата у закуп.Члан Градског већа задужен за привреду Ласло Караи каже да га је стечајни управник Радован Шиљеговић известио да је пекара издата у закуп словеначкој фирми чије име није желео да каже. - На конкурс за издавање у закуп пекаре пријавила се једино словеначка фирма. Производња хлеба није стала нити ће стати. Сада ћемо уговорити услове закупа, а касније видећемо да се пекара поново приватизује - додаје Караи. А.А.

РукотворинемладихНовосађанаВукаАрмацкогиДушана Свирчева

дионици Зелени штит праве средњовековне штитове од хладно ваљаног челика, као и опрему од коже. О свом послу кажу: За данас су планирана су стручна предавања од 11 до 16,30 часова, а као посебан програм предвиђене су едукативне радионице за ученике узраста од првог до шестог разреда коју организује Музеј града Умага на тему Античке игре, и то у периоду од 12 до 13 часова и од 17 до 18 часова. У 16 часова организатор сајма Културни форум Сремска Митровица организује округли сто на

тему Заштита културне баштине као предуслов развоја културног туризма. Сутра у 11 часова биће организована презентација на тему Традиционална заштита баштине материјалне културе на којој ће говорити Стеван Којадиновић из Ваљева. Такође у 11 часова Музеј Лапидариум из Новиграда организоваће едукативну радионицу на тему Израда традиционалних играчака. Радно време сајма је од 10 до 19 часова и улаз је бесплатан. Ј.Антић


12

CRnA HROnikA

~etvrtak2.jun2011.

USTAVNISUDSRBIJERASPRAVQA OINICIJATIVIPROTIVORGANIZACIJE OSUMWI^ENEZAIZAZIVAWENEMIRA

Vremezazabranu „Nacionalnog stroja”? Ustavni sud Srbije raspravqa}e danas po drugi put o predlogu Republi~kog javnog tu`ila{tva za zabranu politi~ke organizacije „Nacio- nalnistroj”.Kakoje19.maja Ustavni sud Srbije zapo~eo raspravuozabranirada„tajne politi~ke stranke (politi~ke organizacije) Nacionalni stroj”,zao~ekivatijedadanas bude doneta kona~na odluka. Naime, na toj majskoj sednici Ustavni sud je, i pored opse`ne  rasprave koja je vo|ena, ocenio da postoji potreba da seraspravejo{nekebitne~iwenice za odlu~ivawe u tom predmetu,pajeodlu~enodase rasprava nastavi na jednoj od narednihsednica. Ina~e, u predlogu Republi~kogjavnogtu`ila{tvaza zabranu„Nacionalnogstroja” navedeno je da ta grupa deluje kao tajna organizacija koja svoje aktivnosti koristi za izazivawe nacionalne i verske mr`we koje su zabrawene UstavomSrbije.Ovajpredlog Republi~kojavnotu`ila{tvo uputilo je jo{ oktobra 2008.godine  prema inicijativi Ministarstva pravde. Na dana{wojsedniciUstavnisud

}e nastaviti raspravu a najavqenojeiodre|ivawena~ina izvr{ewaodlukaUstavnogsudaSrbije. Biv{ipredsednikUstavnog sudaSrbijeSlobodanVu~eti} smatra da USS ima osnova da zabraniradovepoliti~keorganizacijejerjeona,zarazlikuodnavija~kihgrupakojenisu mogle biti zabrawene, registrovana. -Navija~kegrupenisuregistrovanekaoudru`ewaupravnom smislu, tako da je USS bioupravuprilikomdono{ewa odluke da nije nadle`an jernemo`ezabranitiradorganizacije koja fakti~ki ne postoji. S druge strane, organizacije poput „Nacionalnog stroja”ili„1389”upisanesuu registar, pa samim tim USS ima ovla{}ewa da zabrani wihov rad odnosno da ih izbri{e iz registra. To bi povla~ilo zabranu okupqawa i znatno stro`e kazne - objasniojeVu~eti}. Kako su sednice Ustavnog suda Srbije zatvorene za javnost, nakon  zavr{etka dana{wegzasedawabi}eizdatosaop{tewe o rezultatima rasprave. Q.Male{evi}

JU^EUCENTRUBUDISAVE

Grunulabomba ispredkafi}a Niko nije povre|en u sna`nojekslozijiju~eoko3.30sati, kad je eksplodirala ru~na bomba ispred kafi}a „Bambu~a”ucentruBudisave;uVojvo|anskojulici.Premaprvimsaznawima izme|u velikih `ardiwerapredlokalomba~enaje bombaM-52,agelerisuserasprskalipostaklimanakafi}u i fas adi. Isp red objekta je

ostao uo~qiv krater od ekplozizije. Umomentudetonacijeulokalu nijebilonikoga,dokjevlasniks ~lanovimaporodice,posvojprilici,bionaspratuudrugomdelu ku}e.Istragajeutoku,krivi~no delokojejepo~inioizgrednikje okvalifikovano kao izazivawe op{te opasnosti, saznaje „Dnevnik”nezvani~no. M.V.

DANASNASTAVAKPRETRESAZASLU^AJ PEDOFILIJEUDVENOVOSADSKEOSNOVNE[KOLE

Su|ewenastavniku bezjavnosti

Danassenastavqaglavnipretrespredve}emVi{egsudauNovomSaduprotivnastavnikageografijeIvanaMiovi}a[tasnog (58),optu`enogzaobqubumaloletnika, zloupotrebu polo`aja, prikazivawe, pribavqawe i posedovawepornografskogmaterijala.Su|ewekojejepo~eloufebruaru, pa odlo`eno na neodre|enovremedokseneuradidopunskomedicinskove{ta~eweje,po odluci suda, zatvoreno za javnost. Okrivqeni,kojijepredavaou dve novosadske osnovne {kole „JovanDu~i}”uPetrovaradinui

„VeqkoVlahovi}”u[angajuteretisedajeobqubiosedmoricu svojihu~enikastarihod11do15 godinaod2008.godinedohap{ewa.Premaoptu`nici,onje|ake najpre namamqivao u svoj kabinet sitnim poklonima, ~okoladicamaimalimsumamanovca,da bi im potom pokazivao pornografskesnimkei~asopise. Zaovajslu~ajsesazanalokada jejedanu~enikuPetrovaradinu, posletribineovr{wa~komnasiqu, psihologu Ssavetovali{tazamladeDomazdravaqarekao za pedofiliju iza zakqu~anihvrata. M.V.

PRIJAVAPROTIVBIV[EGDIREKTORA KIKINDSKE„PEKARE”

Osumwi~enzaisplate nasvojuruku Kikindska policija podnela jekrivi~nuprijavuprotivbiv{eg direktora AD „Pekara” ^edomiraR. (1946)izKikinde, zbog osnova sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela iz oblastiprivrednogkriminala. Krivi~na prijava biv{eg direktora„Pekare”teretidajeu perioduodjanuaradojula2007. godine, iskori{}avawem slu`benog polo`aja suprotno odluc i Skup{tin e akc io n ar a, odobrio isplatu naknade ~lanovima Upravnog odbora u iznosuodoko1,9milionadinara. Prema ju~era{wem saop{tewuPUKikinda,osumwi~enije tako|e u periodu od 2006. do 2008. godine, bez odluke Skup-

{tineakcionaraiUOAD„Pekara” na osnovu faktura privatnog preduze}a iz Beograda, nal o` io i odob rio pla} aw e tro{kovaavionskogprevozaza tre}e lice i na taj na~in mu prib av io prot ivp ravn u imovinsku korist od oko 700.000 dinara. U saop{tewu policije sanavodidajeosumwi~enibez odlukeSkup{tineakcionarai UO preduze}a i bez izvr{ene procene vrednosti opreme, doneo odluku o kupovini kori{}enih ma{ina i opreme za proizvodwuinatajna~indrugompravnomlicupribaviomaterijalnukoristumilionskom iznosu. M.Mr.

dnevnik

NAKON[TOJESIMOVI]TRA@IOJO[VREMENAZAPRIPREMUODBRANE, AKALINI]ODBIODAGOVORIPRVI

„Zemunci”odlo`eni zaseptembar - Primiosamirazumeooptu`nicu. Ne priznajem nijedno krivi~nodelokojemi sestavqa neteret.Dajte imenijednodve godinedasespremimzaodbranu dabihnegiraosvela`iomeni. Ne`elimdaiznesemsadodbranu,nego}uposleMilo{aSimovi}a -kazaojeokrivqeniSretko Kalini}, jedan od dvojice pripadnika „zemunskog klana“ kojimajeju~epredSpecijalnim sudom u Beogradu po~elo novo su|ewepooptu`bama zau~e{}e u atentatu na premijera Srbije Zorana \ini|i}a 12.marta2003. godine. Prakti~no odmah posle ~itawaoptu`niceinakon{tojesud uzeo li~ne podatake od okrivqenih, su|ewe je odlo`eno za 12.septembar, po{toje Simovi} zatra`ioodlagaweizlagawaodbrane dok ne pro~ita sve spise predmeta,aKalini}nije`eleo da izneseodbranuprewega. Naime, optu`eni „zemunci“ Kalini}iSimovi}kojisuuhap{eni ujunupro{legodine,uodsustvu suupredmetu„atentat“,osu|eni napo30godinazatvora,aSpecijalnisudjedoneore{ewekojim im je odobreno ponavqawe postupkaradisu|ewauprisustvu. OkrivqeniSimovi},koji je u aktulenom ponovqenom postupku po redosledu u optu`nici

no da prose~no dva-tri sata dnevno koristi leptop radi ~itawa. Sudsko ve}e je donelo re{eweda se omogu}idodatnovreme Simovi}u za i{~itavawe spisa, jer je na{lo da stoje razlozi koje je odbrana iznela. Predsedavaju}i ve}a sudija Velimir Lazovi} je rekao da }e sud razmotritidaseoptu`enom dokumentacija dostaviiu fotokopiji. Odbrana Kalini}a je regovala  povodom mogu}nosti da se promeni redosled saslu{awa. kalini}ev branilac, advokt Slavko Petri} je istakao da smatra kako bi, kao {to je i predvi|eno, prvo odbranu trebalo da izlo`i okrivqeni Simovi}. -Nismonimidobili sve spise predmeta niti  ih pro~itali, nego smo dobili presude i optu`nicu. On je spreman da iznese odbranu,alimi`elimo da se po{tuje redosled davawaodbrane.Evokakojatonekakovidim. Wihdvojicasuuzavadi.Kadbude~uo{tajeizneoKa-

Rasvetqavawepozadineatentata? Advokat Sr|a Popovi}, punomo}nik o{te}ene  porodice \in|i}, prisustvovaojeju~esu|ewu.Onka`edaneznadali}e ovajpostupak doprinetirasvetqavawupozadineatentata,odnosnoeventualnoiskaz optu`enogMilo{aSimovi}a, zakogaseu javnostispekuli{edajebioblizaksapokojnimvo|ama„zemunskogklana“Du{anomSpasojevi}emiMiletomLukovi}em,koji su u optu`nici ozna~eni kao organizatori atentata zajedno s osu|enimMiloradomUlemekom. - Nemojtemehvatatizare~,aliponekimkuloarskimpri~ama on navodno jeste ne{to o tome govorio. Neke izjave u tom smisludavaojespecijalnitu`ilac.Dali}eoptu`eniponovitito{tojeeventualnogovorio,jazaistaneznam - ka`eadvokatPopovi}. predvi|endaprviizneseodbranu,jekazaodazbogobjektivinih okolnosti jo{ uveknijestigao da pro~ita sve spise predmeta koji ima vi{e od 10.000 stranica. Objasnio jeda jepredesetak danadobioodsudaCD saspisima,tedamujeu zatvoruomogu}e-

lini}, mo`dajemogu}e da}ese okrivqeni Simovi} posebno pripremiti kakobitodemantovao kad bude iznosio svoju odbranu.Daminismobilispremnizaizno{eweodbrane,sudbis na{e strane o tome bio obave{ten obrazlo`enim dopisom i

molbomzaodlagawejo{predve nedeqe,dasenezakazujesu|ewe i ne prave tro{kovi - kazao je Petri}. OkrivqeniMilo{Siomovi} jetvrdiodanemanikakvezadwe namere.

na dvadesetogodi{wu zatvorsku kaznu Du{an Krsmanovi}. Biv{ipripadnikJSO-a@eqkoTojaga@migi je pooptu`biza u~e{}e u poku{aju atentata u februaru2003,osu|enna15godina zatvora. Biv{i radnik BIA

- Mi jesmo u zavadi, ali ja o wemu uop{te ne razmi{qam. Moja i wegova odbrana nemaju nikakveveze - rekaojeSimovi}. Kako nezvani~no saznajemo, optu`eni su ju~e prilikom dovo|ewa u sudnicu i vra}awa u pritvorimaliilisicenarukamailancenanogama. Ina~e,Simovi}iKalini}}eseusudnici Specijalnog suda ponovo na}i ve} 9.juna,kadbi trebalodaim po~ne su|ewe u novom predmetu ukojemje optu`eniodbegliLukaBojovi}. Pravosna`nom presudom u predmetu „atentat“, osu|eno je ukupno 12 optu`enih. Na po 40 godinazatvoraosu|enisunekada{wikomandant i zamenikkomandanta biv{eg JSO-a MiloradUlemekLegija iZvezdanJovanovi},prvikaoorganizatora drugi kao neposredni izvr{ilac. Na kazne po 35 godina osu|eni su pripadnici „zemunskog klana“ Aleksandar Simovi}, Ninoslav Konstantinovi} i Vladimir Milisavqevi}, na 30 godina Milan Juri{i} Jure, a

Branislav Bezarevi} izdr`ava kaznu od 30 godina zatvora na kojujeosu|enpooptu`bidajeza novacvo|ama„zemunskogklana“ dojavqivao informacije o kretawu premijera. Biv{i pripadnikJSO-aSa{aPejakovi} osu|enjena8godinazatvorapooptu`bidajevo|i„zemunskogklana“Du{anuSpasojevi}u,u~ijem je  obezbe|ewu bio, pomagao u skrivawu nekoliko dana nakon 12.marta 2003.godine. Milo{ Simovi} je 10. juna pro{le godine uhap{en na grani~nom prelazu izme|u HrvatskeiSrbije,dvadananakon{to jeuZagrebute{koranioKalini}a,skojimse,kakosumwatu`ila{tvo, skrivao vi{e od sedam godina od ubistva premijera.Kalini}je8.junapro{legodine uhap{en u Hrvatskoj, a 25. avgusta izru~en Srbiji. Simovi} se od juna nalazi u po`areva~kom zatvoru Zabela gde slu`i vi{edecenijsku kaznu zatvora, dok je Kalini} u Okru`nom zatvoruuBeogradu. J.J.

POLICIJATRAGAZAORGANIZATOROMNEODR@ANOGKONCERTA

O{tetionovosadski buyetza14miliona Pripadniciodsekazaprivrednikri}emo obaviti i informativne razgovominalnovosadskePolicijskeupravejure,doknijeiskqu~enoda}emo„uzkafu ~e su raspisali potragu za direktorom porazgovarati„ i s Majom Gojkovi} i „Trejlerkompani”PetromVuka{inovijo{ nekim osobama iz tada{we vlasti }em (1979) iz Beograda kojem se, po svoj ali kao s gra|aninima, jer oni nisu pril ic i, sprem a kriv i~n a prij av a za osumwi~eni, ka`e za na{ list dobro zloupotrebu slu`benog polo`aja dokrajanedeqe.PolicijaosnovanosumwadajeVuka{inovi}todelopo~inioprilikomorganizacije manifestacije „Na lepom plavom Dunavu” u Novom Sadu, koja nijenikadodr`ana.Timpovodom, na ra~un ove firme upla}eno je 2008. godine 14 miliona dinara, a niposlepravosna`nepresudenovac nije vra}en u gradski buxet. Manifestacija koja je bila zakazana za jun na Svetski dan muzike je u dva navrata odlagana zbog lo{ih vremenskih uslova i jednom zbogspre~enostiumetnikadau~estvuju u programu. Najavqena je bilo i izvo|ewe kantate „Karmina burana”, kao i nastup Be~ke opere. -Protivovogosumwi~enog prij av u su podn el i grads ke vlasti, prosledili smo je i radimopowoj.Imamokompletnudokumentaciju.Moramoobavitirazgovor s odgovornim licima u gradMaja Gojkovi} dobrodo{la, ali na kafu skojUpravizakulturuiverovatno Maksom ]atovi}em, koji bi trebalo upu}eniizvorupoliciji.Jednojerazgoda obrazlo`i {ta je ura|eno s parama vor, a drugo je saslu{awe osumwi~enog. upla}enim na ra~un „Komune”. Po svoj Ne}udaprejudiciram,alimo`danekoga prilici prijava }e biti jo{, a s nekim izanesavestanrad.Zasadase~ini,pre-

ma papirima, da je tada{wa gradona~elicautovremesamodonelazakqu~akda }e grad biti pokroviteq pomenute mabnifestacije,alijeprebacilaceluorganizaciju na upravu odnosno Sekretarijatzakulturu,kojijepotpisivaougovore i anekse. U prepisci oko ovog posla „Trejler kompani” spomiwe „Komunu”Makse]atovi}a kojojje, navodno,ubrzopreba~eno6,5milionadinara.Ali,naobeovefirme na{i slu`benici su u petak pro{lenedeqeiuponedeqak(30.maja) zatekli katanac - saznali smo od na{eg dobro obave{tenog izvoraupoliciji. Isti izvor nam je potvrdio i da je preduze}e „Trejler kompani” u neprekidnoj blokadi od 2009. godine, ve} od pokretawa postupka, odnosno jo{ pre presude Trgovinskogsuda. - Mi smo prosledili krivi~nu prijavu pravobranila{tva i sektertarijata,odnosnoGradskeupravezakulturu,augovorjeipotpisala na~elnice te uprave Tijana Pavlov. Privredni sud u Beogradu jemartapro{legodineodredioizvr{eweuiznosuod14milionadinara sa zakonskom zateznom kamatom,po~evod15.aprila2008.godine. Zakonska zatezna kamata se obra~unavasvevremeuzobavezuisplateitro{kova postupka - obja{wava ovaj sagovornik. E.D.


CRnA HROnikA / dRU[TvO

dnevnik

MILEDAKI],UHAP[ENUBiH,^EKAHRVATSKIZAHTEVZAEKSTRADICIJU

Istori~arnegira ubistvopolicajaca Srpski izbeglica, istori~ar Mile Daki} (80), kojijeuhap{enuBiHpopoterniciBiroaInterpolauZagrebu,tvrdidajeuodsustvuosu|enna20 godinarobijenaosnovula`nihsvedo~ewaotome daje,navodno,predvedecenijebioinspiratorubistva trojice hrvatskih policajaca, izjavio je ju~e predsednik Dokumentaciono-informacionog centra„Veritas”Savo[trbac.Daki}jeuhap{en26. majaoko14~asovanagrani~nomprelazuRa~a,prilikomulaskauSrbijuizRepublikeSrpske,gdeje uBawaluciu~estvovaouradume|unarodnekonferencijeozlo~inugenocidakojisuhrvatskeusta{e po~inilenadSrbimatokomDrugogsvetskograta. PravosudniorganiBiHodredilisuDaki}uekstradicionipritvorod18dana,kazaoje[trbacu razgovoru za Tanjug, podsetiv{i da bi u tom roku nadle`niorganiHrvatsketrebalodadostavezahtevzaekstradicijuuzodgovaraju}udokumentaciju, stim{totajrokmo`ebitiprodu`ennajvi{edo 40dana. Daki}ajeuponedeqak,30.majaupritvoru posetilasuprugaMira,kojaje„Veritasu”prenela

daonnegiranavodeizoptu`niceopodstrekavawu naubistvo,kazaoje[trbac. Daki}ajesuduKarlovcuproglasiokrivim1999. godinenaosnovuoptu`nicekojagateretidajepo~etkomavgustanapodru~juVojni}anagovaraopet osoba,„kojejeokupiookosebe”,dauBuda~kojrijecipostavezasedupatrolisaobra}ajnepolicije„i pobijusvekojisetuzateknu”.Utomnapadu4.avgusta1991.godineubijenasutrihrvatskapolicajca, ajedanjezadobiote`efizi~kepovrede. Daki} se, prema re~ima wegove supruge, u leto 1991.nalaziouSrbiji,adasapetoricomSrbakoji su u istom sudskom postupku osu|eni za krivi~na dela„ubistvoupoku{ajuiubistvo”,nijeimaonikakvekontakte.PoredDaki}a,na20godinazatvora osu|eni su Du{an Tomi}, Mile Tomi}, Darko Kresojevi}, Dor|e Radujki} i Stanko Tomi} i za svimasuraspisaneInterpolovepoternice.Sobziromnakvalifikacijudela,Daki}idrugioptu`eninenalazesenaspiskuod1.549procesuiranih licazaratnezlo~ineuHrvatskoj.

Srpskizatvori dalekoodevropskih Reforma zatvorskog sistema i unapre|ewe uslova u zatvorima jednojeodva`nihpitawanaputu Srbije ka ~lanstvu u EU, a neophodnojedasepoboq{anivoprofesionalnosti osobqa,kaoikontrola zdravstvenog stawa zatvorenika koji imaju zdravstvene tegobe ili {trajkujugla|u,re~enojeju~enaskupuposve}enomovojtemi. Na okruglom stolu - „Unapre|ewe zdravstvenog pra}ewa {trajka gla|u osu|enika” - predstavnik Delegacije EUuSrbijiJolanda San Hose kazala je da je poboq{awe uslova u zatvorima va`an deo reforme celokupnog pravosudnog sistema. Onajeistakladajeneophodnoporaditi na poboq{awu profesionalnostiosobqauzatvorima,kao idasepromenistavpremazatvorenicima, odnosno uspostavi boqa kontrola uslova u zatvorima. Onajedodaladaukazneno-popravnim zavodima postoji problem sa prebukirano{}u sme{taja, odnosnodauwimaboraviznatnove}i broj osu|enika u odnosu na kapacitete.Premawenimre~ima,neophodno je i ja~awe i unapre|ewe sistemaalternativnihsankcijai

uspostavqawe boqe zdravstvene negeuzatvorimaikontrolazdravqaosu|enika. Zamenikza{titnikagra|anaza licali{enaslobodeMilo{Jan-

kovi} kazaojedajeneophodnopo{tovawepravatakvihosobadodaju}idasumnogiodwihsme{teni u bolni~kim ustanovama, pa je neophodno „u}i” u te institucije kako bi se imao uvid o realnom stawu.Premawegovimre~ima,na tomputuneophodnojeja~aweiboqe povezivawe nadle`nih institucija,azna~ajnuulogu,kakojerekao, imaju i nevladine organizacije. Naokruglomstolupredstavnici Centra za qudska prava Ni{ predstavilisurezultateprojekta

„Pro{irena koalicija za reformusistemazatvarawa”kojijepodr`alaDelegacijaEUuSrbiji.U okviruprojektaispitanojedeset zatvorenika koji su {trajkovali gla|uutrizatvora,ajedanodwih naveo je da ga lekar nije posetio nipregledaodo11.dana{trajka. Koordinatorka projekta LidijaVu~kovi} navelajedajeu10pojedina~nihslu~ajeva{trajkagla|u u tri razli~ita kazneno-popravna zavoda u Srbiji (u Ni{u, Sremskoj Mitrovici i Zabeli), pet ispitanika navelo da nisu imalipovereweulekarekojipratewihovozdravstvenostawe,daje kodostalihpetoropovereweprisutno,alidavarirauzavisnosti od konkretne li~nosti lekara. Kod osam ispitanika koji su {trajkovaligla|u,lekarjepitao {trajka~a o razlozima, jedan je pregledan,aligalekarinisupitali za{to {tajkuje, navela je Vu~kovi} dodaju}i da po Malte{koj deklaraciji Svetskog udru`ewalekara,zatvorenikmorabitipitanzarazloge{trajka.Usedamslu~ajeva{trajka~isusvakodnevno pregledani, a pregled se svodionamerewete`ine,krvnog pritiska,adrugipregledisuobavqani samo sporadi~no. U tri slu~aja lekarski pregledi nisu ra|eni svakodnevno, a nijednom ispitanikunijednogdana{trajka psihi~ko stawe nije procewivano,navodekoordinatoriprojekta. (Tanjug)

~etvrtak2.jun2011.

SAVETZABORBUPROTIVKORUPCIJEOBJAVIOIZVE[TAJ OPRIVATIZACIJI„NOVOSTI”

Do{lovremeza krivi~neprijave Savet za borbu protiv korupcije podne}e krivi~nu prijavu protiv ve}eg broja qudi koji su u~estvovaliunezakonitostimau privatizaciji kompanije „Novosti”, najavilo je ovo antikorupcijskotelo.Uizve{tajuoprivatizaciji„Novosti”,kojejeSavet ju~eobjavio,tvrdisedasudr`avneinstitucijeuposledwihdeset godina donosile „nezakonite odlukena{tetudr`ave,aukorist interesnegrupekojaje2000.godine uzurpirala preduze}e i tajkunasakojimajetagrupadogovorila preuzimawe ve}inskog paketa akcija”. Prema re~ima Verice Bara}, predsedniceSaveta,onisuvi{e odgodinudanaprikupqaliianaliziralidokumentacijuoprivatizaciji „Novosti” i do{li do zakqu~ka da je 2006. godine ova kompanija privatizovana na „nezakonitna~indogovoromdirektora Manojla Vukoti}a i biznismenaMilanaBeka„. - U nezakonitoj privatizaciji „Novosti”u~estvovaojeibiv{i ministar privrede Predrag Bubalo jerjeomogu}iodaBekoprekopovezanihfirminaberzikupioko62odstoakcijaovekompanije.Komisijazahartijeodvrednostinijeproveravalapodatkeo imovinskim odnosima u „Novostima”aspornojebiloto{tou berzanskom prospektu nije bilo navedeno da je dr`avau kwi`ena kaovlasnikzgradeod27.000kvadrata koju koriste „Novosti” ka`eVericaBara}. Ona je ju~e rekla da }e Savet izve{tajoprivatizaciji„Novo-

Nijedanpostupakprotiv biv{ihministara ^lanSavetazaborbuprotivkorupcijeMili}Milovanovi} podse}adanijednavladadosadanijepokretalapostupkeprotivbiv{ihministara,pazbogtogainijepreteranioptimistada}esada bitiistra`enaprivatizacija„Novosti”ipokrenutipostupciprotivodgovornihzakorupcijuinezakonitostimautomslu~aju. sti”dostavititu`ila{tvuitu`ila{tvu za organizovani kriminal dodaju}i da o~ekuje da }e ubrzo taj slu~aj biti u potpunostirasvetqen. -Akotu`ila{tvoslu~aj„Novosti” ne bude videlo kao orga-

Nebiraseput zaboqupro|uleka IakosuMinistarstvozdravqa iRepubli~kizavodzazdravstveno osiguraweprevi{eoddvegodine nalo`ilizdravstvenomustanovama da predstavnici farmaceutskih ku}a ne mogu da pose}uju lekareuradnovremekojejepredvi|enozaradspacijentima,gotovo

petnaestakminutasvojred-ka`e na{~italackojije`eleodaostaneanoniman.-Tamankadasamtrebao da budem prozvan, preko reda jekodlekarkeu{lapredstavnica jedne farmaceutsje ku}e. To {to smou~ekaonicinegodovalinikoga nije zabrinulo, ni lekarku ni

Srbijapostajemeka zamigrante vosaviznomliberalizacijom,politi~keeliteuSrbijebi}eujednommomentuiznena|ene,jerseve} sada mo`e predvideti kakav nas trendo~ekuje”,reklajeJela~i}. Ona je podsetila da }e Srbija, pribli`avawemEUiimaju}iuviduwengeografskipolo`aj,postati sve privla~nija za migrante i istakladave}sadaimavelikibroj ilegalnih migranata iz afri~kih zemaqa, Avganistana, sa Bliskog istoka,naputukazemqamazapadne Evrope. „Takav trend je iznenadio dr`avneorganeSrbijekojinisubi-

Pro{legodineuSrbijisuregistrovana522zahteva zaazil,azaprvatrimesecaovegodine417osoba jeizrazilonamerudazatra`iaziluSrbiji -petputavi{euodnosunaistiperiodlane izve{tajostatusumaloletnihtra`ilacaazila.KoordinatorkaradnegrupezaaziliztenevladineorganizacijeMiroslavaJela~i} ocenilajedapoliti~keeliteuSrbijinisupridavalevelikizna~ajpitawumigracionepolitike,kojaje jedanodkqu~nihpriporitetaEU. „Ukoliko se migraciona politika bude izjedna~avala iskqu~i-

li spremni za prihvat tolikog broja tra`ioca azila”, rekla je onainaveladaseoddr`aveo~ekujedaobezbedisredstvaidapro{iri sme{tajne kapacitete za migrante,me|ukojimajenemalibroj dece. Prihvatmaloletnihtra`ilaca azila obavqa se u Centru za zme{tajmaloletnihstranihlicabez

pratwe roditeqa, koji radi pri beogradskom Zavodu za vaspitawe dece i omladine, gde je trentuno mogu}esmestitisvega{estorodecemigranata. Kako je na konferenciji rekao direktor Zavoda Dragan Rolovi}, odosnivawaCentra,aprila2009. godine, buxetska sredstva nijednom nisu izdvojena za opremawe, rad,pove}awebrojaradnihmesta, zbog ~ega }e Zavod, kako je rekao, biti prinu|en da od ovog meseca smawi kapacitet na {est mesta. Ukolikonebuduobezbe|enasredstva, od naredne godine bi}emo primorani da prestanemo da primamo maloletne migrante, rekao je Rolovi} naveo da se Centar u najve}ojmerifinansirazahvaquju}idonatorima. Tokom 2010. godine u Centru je boravilo159maloletnihmigranata, a do aprila ove godine 15-oro dece, re~eno je na skupu, kojem je prisustvovala i zamenica republi~kog ombudsmana Tamara Luk{i}Orlandi}.Naskupujepreporu~eno da se pove}aju sme{tajni kapaciteti, zaposlivi{equdii obezbedi stabilno finansirawe, kakosistemnebipo~ivaonaentuzijamumalogbrojaqudi. (Tanjug)

nizovai kriminal onda nikuda ne}emosti}iuborbiprotivorganizovanogkriminalaikorupciju za koju se zala`u dr`avni zvani~nici-zakqu~ilajeVericaBara}. Q.Male{evi}

FARMACEUTSKEKU]EIZDRAVSTVENEUSTANOVE: GDEJEGRANICAIZME\UPOMO]IIPODMI]IVAWA

PRVATRIMESECA2011.PETPUTAVI[EQUDITRA@ILO AZILUSRBIJINEGOLANE

Srbijajesveprivla~nijazamigranteizaprvatrimesecaovegodine zabele`en je znatan porast brojatra`ilacaazila,{tojestvorilo znatne probleme sa sme{tajnimkapacitetimazaovukategorijuqudi,upozorilisuju~epredstavnici doma}eg civilnog sektora. Pro{le godine u Srbiji su registrovana 522 zahteva za azil, a za prvatrimesecaovegodine417osoba je izrazilo nameru da zatra`i aziluSrbiji,petputavi{euodnosunaistiperiodlane,re~enoje na konferenciji na kojoj su predstavnici Grupe 484 predstavili

13

Komorasezala`ezakodeks Kako je svojevremeno za na{ list izjavila direktorka LekarskekomoreSrbijeTatjanaRadosavqevi},Komorasezala`ezauvo|ewekodeksakoji}eregulisatiodnossafarmaceutskomindustrijomkojiimajusveravijenezemqeusvetu,akojim sereguli{e{tajepoklonkojilekarsmedaprimi.Dosadase KomoraizborilasamodauPravilnikoedukacijilekarau|e dafarmaceutskeku}enemogudabuduorganizatoriseminarai kongresalekara. svakodnevnoovakveposeteseidaqedoga|aju. Svevelikefarmaceutske ku}e, pa i i na{e doma}e, stalnisuposetiocilekara,oddomova zdravqa do bolnica, i ne obaziru}i se na pacijente koji u redovima~ekajuispredordinacije, ulaze kod lekara kao bi im predstavilinekiodnovihpreparata. -Imaosamzakazanpregledkod moglekarauDomuzdravqana„Bulevaru”uNovomSadu,stigaosam navreme,alisuseprethodnipregledimaloodu`ili,pasam~ekao

predstavnicufirme,akadajeiza{la iz ordinacije i kada smo joj zamerili, rekla je da „samo radi svojposao”. Poznatojedasupritiscifarmaceustkih ku}a na zdravstvene ustanoveogromni.Nekaistra`ivawagovoredasulobirawanaj`e{}auonkologiji,ginekologijii me|u lekarima koji le~e kardiovaskularne bolesti i dijabetes, alinezaostajunilobirawame|u drugim specijalnostima. Kako bi upoznali lekare sa novim preparatima, farmaceutske ku}e ih

promovi{u na velikim stru~nim skupovima, {to je svakako legitimnoiopravdano.Me|utimtuse posao ne zavr{ava. Posle javnog predstavqawa leka, saradnici kompanijezadu`enizapromociju kre}u i u kampawu „od vrata do vrata”.Promotivnimaterijaldelepoustanovamaiupoznajulekaresadejstvomnovogleka.Tojelegitimanputdasezdravstvenajavnostupoznasanovimpreparatom. Problemje,me|utim,kadaseovakvapromocijade{avauradnovreme, dok pacijenti ~ekaju red ispredvrataordinacije. Jo{ ve}i problem je kada se pre|e eti~ka granica pa se mali, prigodnipokloniireklamnimaterijali koji se poklawaju lekarimapretvoreuvredneiskupocenepoklone.Poznatojedafarmaceutske ku}e pla}aju odlazak lekara na kongrese i druge stru~ne skupove, {to je za svaku pohvalu jerbezpomo}iteindustrijemnogi na{i lekari ne bi imali mogu}nostdaseusavr{avajuiedukuju.Aliakojepla}aweodlaskana stru~ne skupove povezan sa „nagradom”zadobrupro|uifavorizovawesvojihpreparata,ondase name}e pitawe gde je granica izme|upomo}iimita.Javnajetajna da pokloni nisu samo pokrivawe tro{kova puta, sme{taja i kotizacije za kongrese, ve} i novac i turisti~ka putivawa na daleke destinacije, kao i drugi vredni pokloni. Uborbiprotivovogproblema, pojedine dr`ave su zakonski zabranile svaki kontakt lekara i farmaceutskeindustrije,drugesu strogo propisale na koliko kongresalekarimogudaiduotro{ku farmaceutskeku}e,dokseuordinacijama  ne sme na}i ni{ta od promotivnog materijala. U na{imzdravstvenimustanovamaseu hodnicima, ~ekaonicama, pa i samoj ordinaciji mogu videti velikiuramqeniplakatisareklamom nekogodpreparata,salogomfarmaceutskeku}eikratkimsadr`ajemefekatale~ewa. J.Barbuzan


14

dru[tvo

~etvrtak2.jun2011.

Ma\arSkePartijeuvojvoDiNiuzavaDizBoGStiPeNDiraWa

PrviPutza\akeuDijaSPori

Besplatni elektronski uybenici Blizu4000u~enikaudijaspori koj i poh a| aj u nas tav u po osebn om prog ram u osnovn og obrazovawaivaspitawaovegodine }e prvi put dobiti besplatn e uxb en ik e u elekt ronskom obliku  “Srpski jezik”, “Moj a otaxb in a Srb ij a” i “Osnove kulture srpskog naroda”. Ove uxbenike za sve osnovno{kolskenivoe,izkojih}edeca poreklom iz Srbije koja `iveuinostranstvumo}ivi{eda saznaju o svom nacionalnom i kulturnom identitetu, obezbedilo je Ministarstvo prosvete

DeklarisanimMa|arima 10bodovavi{e

sadaizvodi26redovnihi19honorarnih nastavnika, a `elimo da pove}amo broj grupa,  time i broj nastavnika jer postoje zahtevizaotvarawenovihobrazovnih grupa u Danskoj, Holandiji, Norve{koj, Austriji, Velikoj Britaniji, Sloveniji, ali i u SAD,Kanadi,AfriciiAustraliji. Za dop uns ke {kol e u inostranstvuMinistarstvoprosveteinaukeuradilojeijavneispraveza|akeinastavnike,koji }eovegodineprviputbitievidentirani u konzularnim pred-

Smotre|a~kogstvarala{tva Poreddopunskenastave,u~enicikojijepoha|ajuuinostranstvuimajuiraznovrsnevannastavneaktivnostikao{tosusmotre|a~kogstvarala{tva,takmi~ewazanajboqa|a~kaostvarewa,projekcijeigranihfilmovastemamaiznaconalneistorije,izradaplanovaikaratazavi~ajnihmesta,pravqewezidnih novinaipanoastemamaizzavi~aja,sakupqaweetnografskogi petrografskog materijala, u~e{}e u folklornim grupama, nastupinapriredbamapovodomnacionalnihidrugihpraznika. inaukeusaradwisaZavodomza uxbenike i nastavna sredstva. Uxbenici }e |acima biti distrib ui r an i put em udru` ew a Srba u inostranstvu, konzularnih predstavni{tava i Zavoda zauxbenike. - U inostranstvu potoji 256 obrazovnihgrupas3.852u~enika i to u [vajcarskoj, Nema~koj, Franc us koj, Belg ij i, Gr~k oj, Italiji,Danskoj,KiniiJu`noafri~koj Republici - ka`e ministar prosvete i nauke profesor dr @arko Obradovi}. - Dopunsku nastavu za ove u~enike

stavni{tvima Srbije, pa }e i svedo~anstvadobijenanaosnovu ovihispravava`itikaozvani~nadokumenta. Ina~e, pro{le godine Ministarstvo je donelo Pravilnik o ostvarivawuobrazovnovaspitnog radauinostranstvukojimsuregulisana sva pitawa vezana za ovaj rad,odnastavnogplanaisadr`aja programa, preko didakti~ko metodi~kog uputstva za ostvarivawe nastave predvi|enih predmeta, na~ina vo|ewa evidencije, pa do izdavawa javnih isprava i uxbenika... D.Deve~erski

vi[iSuDuBeoGraDurehaBilitovao NajPozNatijeGSrPSkoGaPotekara

Ispravqenanepravda premaDragoqubuLazi}u Vi{isuduBeogradudoneoje odluku o rehabilitaciji Dragoquba Lazi}a, osniva~a predratn e Dem ok rats ke strank e, koji je 12. aprila 1945. godine progla{en za ratnog zlo~inca presudom vojne komande Beograda i osu|en na osam godina zatvora kao finansijer Ravnogorskogpokreta. Zaht ev za reh ab il it ac ij u najpoznatijeg srpskog predratnog apotekara u ime porodice Lazi} podneo je advokat Predrag Savi} koji obja{wava da jezbogpresudekojamujeizre~enaDragoqubumro22.aprila 1946. godine u zatvoru u SremskojMitrovicigdejebioupu}ennaizdr`avawekazne.

dnevnik

-Lazi}jeaktivnou~estovao udono{ewupoliti~kihodluka Centralnognacionalnogkomitet a ~ij i je preds edn ik bio @ivko Topalovi}, a ~lanovi AdamPribi}evi},MihaKrek, Jovan \onovi}, Mladen @ujovi}iKonstantinFoti}.Rehabilitacijom je ispravqena velika istorijska nepravda prema ovom uglednom i nadaleko poznatom apotekaru i politi~aru. Treba ista}i i to da je wemutompresudomiz1945.godineoduzetaigra|anska~asti konfiskovanasvaimovina,kao i ~uvena beogradska „^etvrta dr`avnaapoteka”uUlicikraqa Milana 64 - ocewuje  advokatSavi}. Q.M.

TristrankeMa|arauVojvodini ovih su se dana na{li u „okr{aju” zbog uslova koje je prop is ao Nac io n aln i sav et Ma|ara za dobijawe stipendija. Savet je, naime doneo pravilnik o bodovawu prema kojem u~enici koji su se izjasnili kao Ma|ari imaju 10 poena vi{enegoonikojito,iznekog razloga,nisuu~inili. Zbog takvih pravila Demokrats ka zaj edn ic a Vojv o| anskih Ma| ar a (DZVM) Aron a ^onke zatra`ila je mi{qewe Poverenice za za{titu ravnopravnosti Nevene Petru{i}. Prema mi{qewu ove stranke pravilnikNacionalnogsaveta Ma|ara o stipendirawu baziranjenadiskriminaciji,sobzirom na to da visoko boduje (sa25poena)onekandidatekojisuseupisaliubira~kispisak Ma|ara i time elimini{e studente iz me{ovitih brakova,kaoionekojiizprincipijelnihrazloganisuu~estvovali na izborima za nacionalni savet. - Naspram tih  25 bodova, uspehuu~ewuprilikomdodele stipendija boduje se sa 15 poe- na-napomiwuuDZVM. Ova part ij a upoz or av a da prema Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih mawina u Srbiji, podaci iz posebnog bir a~k og spis ka maw in a ne mog u se kor is tit i za drug e svrhe.

stip end ij a, kand id ati rod it eq a sa ni`om stru~nom spremombodujusesaplus 2 poena, a kandidati ~iji roditeqi imaju visoku{kolskuspremu,sajednimbodom. - Stip end ir aj u se samostudentidr`avnih univ erz it et a u Srbiji, a zakon jasno ka`edasudr`avnii privatniuniverziteti ravnopravni - nagla{avajuuDZVM. Preds ednik NacionalnogsavetaMa|ara Tama{ Korhec je

Premami{qewuizDZVMpravilnikNacionalnog savetaMa|araostipendirawubaziranjena diskriminaciji,po{tovisokoboduje (sa25poena)kandidatekojisuseupisali ubira~kispisakMa|araitimeelimini{e studenteizme{ovitihbrakova - Nacionalni savet Ma|ara, insistirawemdasebodujeupis uovajbira~kispisak,zapravo prik up qa pod atk e gra| an a u drugesvrhe–ka`uuDZVM. Ovonijejedinaspornata~ka pravilnika, napomiwu u ^onkin oj stranc i. Disk rim in atorn o je, tvrd e, i bod ov aw e {kols ke sprem e rod it eq a. Prema pravilniku za dodelu

optu`io DZVM da je savet tu`io Pov er en ik u za za{ tit u ravnopravnosti i demantovao tvrdwepoliti~kihsuparnika. - Prema Odluci Nacionalnog saveta Ma|ara upis u bira~k i spis ak maw in a nij e uslovzadodelustipendija-ka`e Korhec i upozorava da se samo „sa maksimalnim po{tovawemprincipasamovoqnosti

pozivaju na~elnici general{tabova ovih zemaqa {to nedvosmisleno govori da je dominantna stru~na, a ne politi~ka dimenzijaskupa-izjaviojeMileti}.

bitrebalodaunarednomperioduutvrdidalijepredlo`ena medijskastrategijeuskladusa dr`avnim strate{kim opredeqewima, nakon ~ega }e se do kraja juna odr`ati javna rasprava.

omogu}avadakandidatiprilikom tra`ewa stipendija dobiju dodatne bodove, ukoliko su sa upisivawem u bira~ki spisak javno iskazali svoju pripadnostma|arskojnaciji”. - Oni koji to ne}e samovoqnodau~ine,moguidaqedabudukandidatizastipendije,ali sa maw im {ans am a – tvrd i Korhec, upu}uju}i javnost da na sajtu Nacionalnog saveta Ma|arapro~itadokumentkoji DZVM smatra diskriminativnim. Natre}ojstrani,Demokratska stranka vojvo|anskih Ma|ar a (DSVM) And ra{ a Ago{tona predlo`ila je novo re{ewe u bodovawu kandidata. Prema stavu DSVM-a, s obzirom da se stipendije finansiraj u iz sreds tav a mat ic e, osnovni kriterijum za dodelu stipendijatrebadabudedvojno dr`avqanstvo-ka`eseudana{wemsaop{tewuDSVM-a. DSVM smatra da se u slu~aju konkursa za ja~awe identiteta Ma|ara problemi mogu re{iti raspisivawem novih konkursa, organizovawemjavneraspraveo uslovima i uskla|ivawem pravila sa intencijama Sistema nacionalnesaradweMa|ara. U kancelariji Poverenika nisu mogli da potvrde da li je zahtevzatuma~eweDZVM-ado sada razmatran i kako }e ovaj organreagovati. P.klai}

VESTI Strategijska vojna konferencija Na Strategijskoj vojnoj konferencijizapartnere,od13.do 15. juna u Beogradu, bi}e dominantna stru~na a ne politi~ka dimenzija, izjavio je na~elnik General{tabaVojskeSrbijegeneral Miloje Mileti}. On je rekao da }e na skupu u~estvovati predstavnici vi{e od 50 dr`ava koje na neki na~in participiraju u evroatlantskim i evropskim integracijama i u partnerskim su odnosima u oblastiodbrane. - Dakle, nije re~ samo o ~lanicama NATO, nego i zemqama koje u~estvuju u programu „Partnerstvo za mir”, Mediteranskom dijalogu i Istambulskoj inicijativi - rekao je Mileti}.Onjenaveoida}enapetojkonferencijiu~estvovatii predstavnici kontakt zemaqa kao {to su Brazil, Australija, Indija, Japan, Novi Zeland i Pakistan.-Nakonferencijuse

Predlog medijske strategije Radna grupa za izradu medijskestrategijepredalajeMinistarstvu kulture usagla{eni predlog tog dokumenta, rekla je dr`avna sekretarka tog ministarstvaDraganaMili}evi} -Milutinovi}. -Prviinajva`nijikorakna putu usvajawa medijske strategije u Srbiji ispunili smo u predvi|enom roku, do 1. juna. O~ekujemoda~itavprocesrazmatrawa predloga bude okon~ando1.jula,kadabitajdokument trebalo da bude upu}en Vladi na usvajawe - rekla je Mil ut in ov i}. Prem a wen im re~ima, Ministarstvo kulture

Ra~unarski kabinetiu 95odsto osnovnih{kola U okviru projekta ‘’Digitalna {kola’’ ~ija je vrednost oko 12 miliona evra, 95 odsto osnovnih{kolauSrbijidobilo je ra~unarske kabinete koji }eomogu}itizanimqiviju,kvalitetniju i interaktivniju nastavu, izjavila je dr`avna sekretarka za Digitalnu agendu JasnaMati}.Onaje naveladaje ra~unarsku opremu, kabinete ili prenosne ra~unare i projektore za odr`avawe nastave dobilo 2.910 {kolskih objekata.Nakonpredstavqawarezultata projekta, koji je pokrenu-

lo biv{e Ministarstvo za  telekomunikacijeiinformacio- no dru{tvo, ona je uru~ila nagrade nastavnicima koji su pobedilinakonkursu„Digitalni ~as’’.

Qigidaqe bezvode U Qigu ni ju~e, pet dana posle nevremenaipoplave,nijebilovodeigra|anisuseidaqesnabdevali iz cisterni jer jo{ uvek nije utvr|enonakolikojemestao{te}en cevovod koji fabriku sirove vodeuseluBaispodRajca,naizvori{tu reke Qig, povezuje sa centrom op{tine. U Kriznom {tabu ka`udajeOp{tinskaorganizacija Crvenogkrstaju~epo~elaraspodelupaketahraneipaketazahigijenu,kaoigumenih~izamazapoplavqena doma}instva. Otvoren je i ra~un za pomo} ugro`enim doma}instvima(840-733157843-47,model 97, poziv na broj 12061) s obzirom natodaizVladeSrbijejo{nema nikakvepomo}i.

turNirivitezovakaoturiSti^kaPoNuDaSrBije Srbija se vra}a u sredwi vek. Bukvalno!Organizovawesredwovekovnihvite{kihbitakasvepopularniji je na~in privla~ewa pa`we doma}ih i inostranih turista. Samo u minulom mesecu u dvanavratasmoimaliprilikuda se vratimo vekovima unazad i to zahvaquju}i \ur|evdanskom me|unarodnom vite{kom turniru “Svibor”uDrvengradu,naMokroj Gori,iborbamaratnikauoklopu okomanastiraAra~auNovomBe~eju. Otvaraju}i po~etkom maja zanimqivumanifestacijunaMokroj Gori, rediteq Emir Kusturica jeprimetiodajegradoddrvetaikamenakaostvorenascenografija za odr`avawe vite{kih ratni~kihigara. -Ovdeugraduodku}aodlu~evine,kojesmospasiliodpropadawa i produ`ili im vek trajawa, vaskrsnula je srpska, ali i istorija drugih naroda, o`iveli su sredwovekovniratnicisasvojim oklopima i oru`jem u narodnim pesmama opevanim - naglasio je Kusturica,dokjeosniva~“Svibora” Radivoje Radulovi} rekao da jeciqovakvihturniradamladim generacijama bude predstavqeno srpsko gospodsko sredwovekovno vite{tvo koje se nije samo ogle-

Istorijanadohvatruke razlu~i da li su vitezovi koji se boreuoklopimapodpunomratnom opremom fatamorgana. Jedna od najvrednijih kulturno - istorijskih znamenitosti op{tine Novi Be~ej, naime, predstavqena je na slikovitna~inuzprisustvovitezova“Zelenibarjak”izNovogSada. Oni su posetiocima pru`ili priliku da se obu~e u rukovawu sredwovekovnim oru|ima, da pro-

tamo ozbiqno. Da je ovakav kulturno - istorijski spomenik u bliziniRima,AtineiliPariza mnogina{isugra|anibiplatili dagaposete.Urazgovorusaposetiocimakoji`ivenasamopetnaestak kilometara odavde otkrio samdasusadaprviilidrugiput do{lidagavide.Zatojena{a`eqa bila da se prvenstveno {kolskoj deci iz Novog Be~eja i okoline predstavi kakvo kulturno i istorijsko bogatstvo le`i na teritoriji na{e op{tine. Tako|e smomotivisaniida{irojjavno-

Gospodskosredwovekovnovite{tvonijesamo ogledalousnaziive{tinibaratawama~em, {titom,topuzomibojnimkopqem,negoimorala, ~astiipo{tewa dalo u snazi i ve{tini u baratawuma~em,{titom,topuzomibojnim kopqem, nego i moralom, ~a{}uipo{tewem. Radulovi} je naglasio da bi mladimnara{tajima,kojisuskorozalu|enive{tinamadrugihnaroda, kao {to su karate, xudo i ostale, trebalo skrenuti pa`wu nasrpskevite{keigreive{tine nastale na prostorima na{ih pradedova, opevane u brojnim na-

rodnimpesmamaipredawima.Publicisuse,ina~e,ovomprilikom predstavilivitezovipodoklopima i sa oru`jem, koji su se me|usobno borili, ga|ali lukom i strelom, a prikazan je i masovni bojukomesuu~estvovalisviu~esnici turnira. Na kraju masovne bitke,ukojojsunanogamaostala samo dva ratnika, pojavquje se i kosovkadevojkakojazalivavinom rawenogjunaka.

Oko1.000deceiqubiteqaistorijskihspomenika,tako|e,posetilojepro{lesuboteAra~u,manastir iz 13. veka, u okviru akcije “VikendiuNovomBe~eju”,~ijije organizator lokalna samouprava koja,odsvihpetop{tinasredweg Banata, najvi{e pa`we posve}uje razvoju turizma. Nekoliko  vrednihora~akojisuobra|ivaliwive ublizinidrevnogspomenikakulturepoku{avalojetogvikendada

bajuoklope,zabaveseme|usobnim borbamauorganizovanimgrupama i vide kako izbliza izgleda jedna vite{kabitka. Pomo}nikpredsednikanovobe~ejskeop{tineSa{a[u}urovi} ka`e da ima vi{e razloga da se ovakve manifestacije predstave javnosti. - Skloni smo ~esto da stvari kojesunamnadohvatrukeneshva-

sti predstavimo vredne gra|evine,awihnijemalo.Samodapomenem pet dvoraca, nekoliko etnomuzeja i Ara~u, i to je ve} dovoqan razlog, pored ve} poznatog gostoprimstvaiprimamqiveobale Tise sa wenim ~ardama, da se neko odlu~i da vikend provede u Novom Be~eju – isti~e [u}urovi}. @.Balaban


kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

15

СРДАН ГОЛУБОВИЋ ЗАВРШИО СНИМАЊЕ СВОГ НОВОГ ФИЛМА

„ПАЗАРНИ ДАН“ АТЕЉЕА 212 НА 56. СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Пала последња клапа „Кругова”

Ужаси политичке лакрдије

Јуче је пала последња клапа филма „Кругови“ у режији Срдана Голубовића, који по његовим речима, говори о последицама једног херојског чина, о враћању дуга и потреби да се добро једног дана врати. Снимање је почело у фебруaру ове годне у Требињу. Аутори сценарија за „Кругове“ су Срђан Кољевић и Мелина Пота Кољевић који су сценарио написали и за Голубовићеву „Клопку“ (2007). У „Круговима“ се развијају три паралелне приче сме-

превазилажење трагичне прошлости. Истинити догађај који је инспирисао ауторе овога филма догодио се 21. јануара 1993. године кад се припадник Војске Републике Српске Срђан Алексић нашао у групи српских резервиста који су легитимисали људе на требињској пијаци. Када су наишли на муслимана Алена Главовића, почели су да га туку. Срђан је прискочио у помоћ Алену који је побегао, а четворица српских

ГлумацВукКостићиредитељГолубовићнаснимању

штене у данашње време, у Београд, Немачку и Требиње. У њима су ликови, који су као сведоци догађаја из прошлости, мотивисани да доносе одлуке које ће им сада променити животе. Небојша, сведок догађаја у коме је страдао његов најбољи пријатељ, превазилази грижу савести суочавајући се са убицом свог пријатеља; Харис, који живот дугује јунаку који се жртвовао за њега, дуг враћа ризикујући све и помажући угроженој жени; док син једног од убица у сусрету са оцем страдалог хероја отвара пут за

резервиста су кундацима претукла Срђана, који је шест дана касније преминуо од задобијених повреда. Како наводи ауторски тим филма „Кругови“ поставља питање: „Да ли је херојско дело узалудна жртва, или, као камен бачен на површину воде производи кругове који се шире кроз време и простор подстичући нас да чинимо нова добра дела?“ Главне улоге у филму тумаче Вук Костић, Небојша Глоговац, Александар Берчек и Никола Ракочевић. В.Ц.

Све што човеку некад треба је да гледа представу за коју у једном тренутку помисли да му може променити живот. Редитељ Егон Савин не одустаје од концепта да је тај живот одавно промењен, намртво. У већ неколико запажених представа на претходним издањима Стеријиног позорја, код њега се дешава да нам приче говорe из прошлости, из времена у ком су настајале или, као у једној од најиндикативнијих, радњу временски помера, али не у садашњост, него у време после Другог светског рата („Дервиш и смрт“). Нема другог решења, него да се то тумачи тиме да је све одавно готово. „Пазарни дан“ Александра Поповића, у режији Егона Савина (Атеље 212), шири дијапазон политичког у представама 56. Стериниог позорја, иако је реч о класично написаном, режираном и изведеном делу. Александар Поповић је у њему, готово са тезом, искористио историјски тренутак, па политичке промене (диктатура краља) до провинције симболички треба да стигну на дан кад је трговина најживља. Политичка активност (с једне комунисти, а с друге стране монархисти), у свима буди духове већ узбуркане пороцима, глађу, необразованошћу, ситним интересима, потпуном расулу друштвених норми и механизама, што ће до краја произвести праву трагедију, крвопролиће. Као и увек, Савин режира добру, солидну представу у којој се првенствено ослања на глумце. Потврђује се као редитељ уз којег они као по правилу граде добре улоге, у овом случају добри глумци – Анита Манчић, Љубомир Бандовић, Бранимир Брстина... али, понајбољи су се показали они мање познати - Јелена Петровић и Никола Јовановић. На глумцима је и само на њима (сем реалистичког костима и сцене кутије нема ту много спољашњих помагала), да изнесу сву комплексност пишчеве, а затим и редитељске идеје да се унутар комичке игре унесу еле-

НА БИЈЕНАЛУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У ВЕНЕЦИЈИ

„Светлост и тама симбола” Раше Тодосијевића Mинистар за културу, информи- царске историчарке уметности, сање и информационо друштво критичарке и кустоскиње Биће КуПредраг Марковић данас ће отво- ригер, јесте историјска референца рити Павиљон Србије на Међуна- на сликара Тинторета.Његово бародном бијеналу савремене умет- вљење светлом, било рационалним ности у Венецији, на којој ће нашу земљу представљати Драгољуб Раша Тодосијевић с пројектом „Светлост и тама симбола”.Наступ Србије на 54. венецијанском Бијеналу савремене уметности реализује Музеј савремене уметности Војводине, комесар наступа је Живко Грозданић а кустоскиња изложбе је Сања Којић Младенов. Отварању Павиљона Србије присуствоваће и покрајински секре- ДрагољубРашаТодосијевић,БогволиСрбе,2002. тар за културу и јавно информиса- или трансцедентним, може се посматрати као значајно за рад бројње Милорад Ђурић. Наслов централне изложбе Бије- них савремених уметника, тако да нала је „Iluminacioni - Iluminacions„, су националне репрезентације биле а полазна тачка концепције умет- позване да своје земље у павиљониничке директорке изложбе, швај- ма представе кроз одговоре на пита-

ња везана за тему „ILLUMInations„. Кроз проблем симбола, пројекат београдског концептуалног уметника Раше Тодосијевића бави се уочавањем и ‘’расветљавањем‘’ друштвено-политичког, економског и културолошког контекста друштвеног окружења самог аутора, а нарочито осетљивих питања као што су митологија, религија и моћ. Пројекат ‘’Светлост и тама симбола‘’ се састоји од више сегмената конципираних кроз инсталације, дневник и историју. Изложбу ће пратити обиман каталог у којем ће се наћи репродукције и подаци о многим ранијим Тодосијевићевим радовима, биографија и стручни текстови. Одабрани пројекат Раше Тодосијевића биће изложен у Павиљону „Југославија„, од 4. јуна до 27. новембра.

Маринa Абрамовић представник Црне Горе Црна Гора ће на Бијеналу у Венецији представити концепт будућег, интернационалног, мултимедијалног центра Марине Абрамовић, који ће бити смештен у простору бивше фабрике фрижидера Обод на Цетињу, и биће центар продукције, презентације, дистрибуције и развитка различитих уметничких форми. Центар ће се бавити уметношћу перфоманса и визуелним уметностима, театром, плесом, музиком, опером, филмом, видеом, образовним и еколошким програмима, архитектуром, науком и новим технологијама, наводи се у презентацији припремљеној за Бијенале. „МАЧО‘ је замишљен као генератор промене, покретач процеса реанимације, ревитализације, одмрзавања, проведравања и проветравања, као активатор културног развитка у Црној Гори”, пише у презентацији. Ма-

рина Абрамовић је навела да „МАЧО‘ види као „сестринску организацију„ њеног института посвећеног перфомансу у Хадсону у САД-у, на чијем развоју тренутно ради.” У овом тренутку сва моја пажња усредсређена је на стварању одређеног наслеђа које ће омогућити уметности перфоманса да настави да се развија... Моје ће наслеђе бити да успоставим два центра, истовремено на два континента„, навела је уметница. Одабир фабрике на Цетињу, која је производила фрижидере за тржиште бивше СФРЈ, уметница је објаснила као спој „идеала комунизма, индустријализма и модернизма, обзирно смештеног поред вековима старих библиотека, палата, манастира и међу планинама које Црну Гору чине тако привлачном географском локацијом”.

менти хорора, а да ни једно ни друго не буде проста забава, него да носи озбиљност, психолошку субверзију као могућу суштину мешавине ових жанрова. Заиста, нема ништа страшније него кад се из комичког тона пређе у тон ужаса, и обрнуто. То по-

неуједначени и тешко је препознати кључ по којем су неки ликови више, а неки мање карикирани (грудоболна мајка Мирићија Милице Михајловић и љигави агитатор Пуша Гордана Кичића готово да су упали из неке друге представе). Јасно је само то

оне помињане сцене-кутије), ту само да потцрта идеју „старих вести“ о свеопштем мртвилу или је ту да потцрта време, ради додатне контекстуализације? Наравно, она упућује и на медије, али не проблематизује их, него само стоји, као визуелни па-

Изпредставе„Пазарнидан“

јачавање лудила рекло би се болесним смислом за хумор, а заправо стварносним, нешто је чиме нас Савин посебно плаши. Не види се ту превише љубави за ликове и оно што они представљају (српски народ), као код Поповића. Савин је у још једноме мајстор – „Пазарни дан“ режира тако да изазове снажну емотивну реакцију, да учини све видљивим, ефекат који код гледаоца може да изазове осећај супериорности. Уместо да се гледа у лик, глумци врло често чине да се гледа у њих, њихове гестове, изразе лица, говорне гегове. У томе су врло

Фото: Б. Лучић

да та померања доприносе практичној испуњености сцена, јер многи од тако приказаних су и реално, у Поповићевом тексту, равни, једнодимензионални, сасвим довољни за чисту, или чистију фарсу, што представа Атељеа 212 с правом дефинитивно није. Сценографско решење Марије Калабић (још) је једно о којем би се могло полемисати. Да ли је новинска тапета аплицирана на све четири зида (један се из понајвише техничких разлог подиже и спушта, тако обезбеђујући додатак сценског простора, па се не може све тумачити из

раван или решење за потенцијалну доколицу у публици. Можда упућује на манипулативност политике, баш као и медија, али то би већ било учитавање... Све оно с почетка овог текста пада у воду када један од двоје младих, трагично заведених ликова, пред неизбежну смрт забленутим официрима каже да ће једног дана сви имати за хлеб, да ће деци на рођењу плајваз даривати... Дакле, историја ипак постоји и колико год се трудили да је одгурнемо ногом, колико год себи најближих побили, заобићи нас неће. Баш као ни театар. ИгорБурић

ОКРУГЛИ СТО СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Прошлост, садашњост и наши мракови „Пазарни дан“ је пета, шеста драма Александра Поповића коју режира Егон Савин, а на питање модераторке округлог стола Стеријиног позорја Весне Радовановић зашто се увек враћа овом аутору, рекао да је то зато што је Поповић наш најзначајнији писац друге половине 20. века. Поповић је јединствена и самосвојна појава српског позоришта, истакао је Савин, и додао да је он нека врста инспиратора за позоришне марифетлуке, и да је написао толико драма да се представе по њима могу стално играти широм Србије. Да бисмо покушали да одговоримо на питање шта је то српски театар, Поповић нам је у томе незаобилазан, указује Савин и додаје да је његово позориште оно које открива и нашу прошлост и нашу садашњост, наше тамне вилајете и мракове... Утисак Весне Радовановић је да овај комад описује константно стање у којем се налази наше друштво, те да Савин у овој поставци одустаје од Поповићеве наклоности према неким ликовима, и заоштрава ствар тако да ликови постају типови - представници мана, који помало губе људску димензију. Међутим, Савин се с тим није сложио, сматрајући да сам Поповић није имао превише добро мишљење о свом народу, наводећи да је у једној прилици рекао да је у њему 70 одсто шкарт, али га је истовремено волео и препознавао себе у њему. Поповић је, како Савин истиче, тачно видео људе онаквима какви јесу. Овим комадом он је, по Савиновим речима, предвидео распад земље, ужасе у породици који се чине, али како он упозорава, то није разлог да људе презирете, него да их волите. Ликови у овој драми нису више зли, него добри, али су историјске околности и прилике такве да се наноси зло, напоменуо је Савин, додајући и да је Поповић сматрао да не постоји иделогија, већ само класне поделе, само они који се богате и сиромашни.

У овом комаду није дословно пренесена стварност, ипак има мало стилизације, и раблеовског погледа на свет, да би, како Савин објашњава, њима у позоришту дао што „маснији“ материјал за играње. Иначе, Поповић себе није сматрао драмским писцем, већ позоришним, јер је био део тог окружења, и како Савин подсећа, сматрао је да тек када прође кроз филтер сцене, драма добија свој прави израз. Округлом столу је једино из глумачке екипе присуствовало двоје младих глумаца, Јелена Петровић и Никола Јовановић за које се јуче у више наврата чуло да су најбоље остварили улоге у овој представи. Јелена

на плакатско-политичко-објавну агресију која нас окружује. За костим је Егон Савин духовито рекао да је, нема сумње, савремен, у шта се уверио пролазећи недавно поред учесника митинга у Београду, међу којима су неки били идентично обучени као поједини ликови у овом комаду. На крају Округлог стола чуле су се и извесне примедбе – питања студента драматургије Луке Курјачког о томе зашто се редитељ одлучио да представа буде ближа реализму него фарси, неки ликови више карикирани а други не, и зашто је промењен крај текста. Савин је подсетио да је неко рекао за Поповића да је писац трагичних фарси, али је истакао да

Данас на Позорју 11 сати – Округли сто о представи „Метаморфозе“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП–а 19 сати – Програм „Кругови“: представа „Трансфер“ , Вроцлавско позориште Вспулчесни из Пољске, сцена „Пера Добриновић“ СНП-а 21 сат – Представа „Живот у тесним ципелама“, Звездара театар, зграда НИС–а 23.30 сата – Округли сто о представи „Живот у тесним ципелама“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП–а Петровић је рекла да је и овој улози приступила препуштајући се комаду и интуицији, али је додала и да је све било блиско стварности, јер је и лик Јелке каћиперке близак данашњим младима који су жртве манипулације и затровани идеологијом. Не слажући се с констатацијом да су ликови у овој представи као типови, Никола Јовановић је објаснио да игра тринаестогодшњака који је индоктриниран, али је спреман да даје живот да би сва деца имала хлеб да не буду гладна, или оловку да могу да уче. Иако је деструктиван и спреман да убије, како је он објаснио, у њему дакле има и неке хуманости, а не само зла. Сценографија, прекривена факсимилима огласа, а сви су по речима сценографа Марије Калабић аутентична архивска грађа, указује

он заправо посматра човека у катастрофичним ситуацијама у којима се човек налази. У таквим ситуацијама је тешко одиграти истину, односно цео екстремизам ситуације, а бити истовремено истинит. Чуле су се и похвале представи, које је упутио критичар Горан Цветковић, примећујући, између осталог, да се у њој користи цео комички регистар, а заправо производи трагичност. И критичар Дејан Пенчић Пољански навео је да је ова представа, по њему, спасла Стеријино позорје, и изнео примедбе на представе које су више као реситали, додајући да на Позорје доводе „неке Дине Мустафиће и неке Фрљиће“, док нам глумци са сцене говоре приватно о себи. Н.Пејчић


SPORT

~etvrtak2.jun2011.

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE – ROLAN GAROS

Zimowi} i Srebotnikova u finalu miksa Srpski teniser Nenad Zimowi} i Slovenka Katarina Srebotnikplasiralisuse ufinaleRolanGarosaukonkurencijime{ovitihdublova.Zimowi} i Srebotnikova su u polufinalu slavili protiv Ruskiwe Na|e Petrove i Xejmija Marijasa7:6(7:4),7:6(7:5).Srpsko-slovena~ka kombinacija }e takoimatiprilikudaufinalu branititulu. Ufinalu,Zimowi}iSrebotnikova }e igrati sa pobednikom me~a izme|u Australijanke Jarmile Gajdosove i Toma{a Belu-

@enski singl U ju~era{wim me~evima `enskogsinglapostignutisu ovirezultati:Marija[arapova - Aleksandra Petkovi} 2:0(6:0,6:3),NaLi-ViktorijaAzarenka2:0(7:5,6:2).

dnevnik

c m y

16

MLADEN KRSTAJI] NOVI DIREKTOR PARTIZANA

Trener Stanojevi} produ`io ugovor Mladen Krstaji} ju~e je zvani~no promovisan u sportskog direktora Partizana, a AleksandarStanojevi}utrenera crno- elih na du`e staze. [ef struke {ampiona Srbije produ`iojeugovorsaBeogra|animanajo{godinudanaiuHumskoj}eostatido2013.godine. Funkcija sportskog direktora Partizana, prakti~no neupra`wenauprethodnih18mese-

Novi direktor vaqka ve} se osvrnuonaprvekorake. -Zanimqivnamjenapada~ZagrebaIvanKrstanovi}(28),ali jo{ nikakve pregovore nismo zapo~eli. Aleksandar Stanojevi} trenercrno–belihbi}edo2013.godine.Ju~ejevernostcrno–belimaprodu`ionajo{sezonu. -Sre}ansamzbogsvegajerto je potvrda mog rada. Me|utim, koliko sam ja toliko su i svi

Na kraju, predsednik Dragan \uri} informisao je novinare otrenutnojfinansisjkojsituacijiuklubuiplanovimazanarednusezonu. - Mi nemamo nov~anih problema, kako je to neko napisao. [tavi{e, minule godine pot ro{ il i smo 10 mil io n a evranapoja~awa.Od~egamilion u posledwih petnaestak dana na obe{te}ewa (Volkov, Bab i}) i ostat ak na plat e

Katarina Srebotnik i Nenad Zimowi}

~ijaizBrazilasajedne,iKejsi DelakveizAustralijeiAmerikanca Skota Lipskija sa druge strane. U oba seta polufinalnog susreta Zimowi}a i Srebotnikove, protiv Petrove i Marija,

odlu~ivao je taj-brejk. U prvom setu oba para su imala po jedan brejk, a u drugom po dva, ali je srpsko-slovena~ka kombinacija bila uspe{nija u odlu~uju}im trenucimainakrajujezaslu`enoslavila.

AKTUELNI [AMPION NE KRIJE PRIMARNI CIQ

Nadal ne odustaje od titule [ampion Rolan Garos a, {pans ki ten iserRafaelNadaljeu eksk luz ivn om blog u za eng les ki „Tel egraf”napisaodamuje ciq da odbrani titulu na pariskoj {qaci, iako }e to biti vrlo te{ko pored never ov atn og Nov ak a \okovi}a.Onka`eda se ne bavi spekulacijama o tome da li }e Novak slede}e sezone uspeti da odbrani toliki broj poena, {to bimogaodaiskoristi dase,uslu~ajudasada padne na drugo mesto, vrati u vrh ATP li- Rafael Nadal ste. igra boqe od ikoga ove godine, - To nije moj ciq, iskreno. alinijelakoodr`atinivo-naCiqmijedaosvojimRolanGapisaojeNadal. rosiostaleturnirenakontoga. Jedna navija~ica iz Libana Ne znam ho}u li uspeti, ali to `el el a je da zna zbog ~eg a mi je ciq. Novak definitivno [panacigraboqeprotivdru-

gih tenisera, dok protiv \okov i} a gub i sam op ou z daw e. Ona ga je pitala da li je to zbogtoga{tostrahujezaprvo mesto,kaoizbogpritiskamedija, koji ga stalno podse}aju da je izgubio ~etiri finala protivSrbina. - Ne, nije zbog toga. Nisam pod ve} im prit is kom neg o obi~no i ne zanima me to {ta pi{umediji.Sveihpo{tujem, slobodnisudapi{uo~emugod `ele,alineslu{amnijedanod tihkomentara-napisaojeNadal,izbegav{idaka`ekako}e pobediti Srbina koji je u naletu. Onje,me|utim,otkriodaima mnogomestanasvetukojamuse svi|aju,alidanajvi{evoliMajorkuukojojjero|en.Tako|eje otkrio da, iako je levoruk, a fudbaligralevomnogom,ugolfukoristidesnuruku!Nadalje demantovao da nosi patike dva brojamawe,kao{tosepri~a.

AGASIJEV TRENER GIL REJES ODU[EVQEN SRPSKIM ASOM

Novak je istinski {ampion Poznati kondicioni stru~wak Gil Rejes smatradajeNovak\okovi}potpunoredefinisaopojamsportiste.^ovekkojije17godina brin uo o fiz i~k oj spremn os ti And rea Agasija, izrazio je divqewe prema srpskom teniseru. -Tojesadapotpunonovadefinicijasportiste. VeomasamponosannaNovaka.Uradiojesve{to jemogaodabipromenioigruinapredovao.Uvek je bio veliki teniser, ali sada je redefinisao pojamstvarawa{ampiona-rekaojeRejes. Motivdabudenajboqividiseu\okovi}evim o~ima. -Agasijeimao`equdabude{ampion,aNovak imaistitajpogled.Uveko~ekujedabudenajboqi i veruje da }e pobediti. Stalno napreduje, kao {tojenapredovaoiNadal.Znam{ampionakada gavidim,Novakjeba{to. Rejes je dodao da ne bi trebalo gubiti veru u AnuIvanovi}. -Zasvakogsportistujeimalapovreda-velikiproblem.Anamoradabudejaka,spremna,brza idado~ekasvojtrenutak.Nemojtedaseiznenadi-

ci,o~ekivanopripalajeMladenuKrstaji}u. - Hvala upravi na poverewu, trudi}usedagaopravdam.Drago mi je {to }u raditi u sjajno organizovanomklubuinadamse jo{ boqim rezultatima. Dogovorili smo se brzo, a neistina je da sam postavqao uslove za imenovawe, ve} je ostanak treneraStanojevi}abiosamomoja `eqa. Preuzimam svu odgovornost za sportski deo u klubu – rekaojenapromocijiKrstaji}.

drugiuklubuzaslu`nizadobre rezultate i ne smatram da sma nedodirqiv.VojniksamPartizanisve}uraditiuciquwegovognapretka. Stanojevi} najavquje i neka nova imena na prvoj prozivci, sredinomjuna. -LazarMarkovi}izTeleoptikabi}eprikqu~enprvomtimu na letwim pripremama. Radi se o sjajnom talentu, koji je protiv Slobode ispunio o~ekivawa.

igra~a.A,uskoromo`eteo~ekivati i nova imena, od kojih binajednoizdvojilivi{eod 800hiqadaevra–rekaoje\uri}. Nakrajuprvi~ovekPartizanajeistakao. -Imamosvojplan,ajo{lak{e}emogasprovestisaKrstaji}em, kao sportskim direktorom.@elimosamonapred,dabudemo {to ~e{}i u~esnici Lige {ampiona. I. Lazarevi}

INICIJATIVA NA IZBORNOM KONGRESU FIFA

Blater suzbija korupciju

Gil Rejes

te kada uskoro opet krene ka vrhu. Ja verujem da }esetovrlobrzodogoditi.

ITF I ATP SAOP[TILI

I u London po bodove Teniseri i teniserke mo}i }e da zarade bodove za ATP,odnosnoVTAlistu,na Olimpijskim igrama u Londonu2012.godine.Tosuju~e saop{tili Me|unarodna teniska federacija (ITF) i Udru`ewe teniskih profesionalaca(ATP). Ovo }e biti ~etvrti uzastopni put da se na Igrama dobijaju poeni. ka`e se u zaj edn i~k om sao p{ tew u ITFiATP.

Mladen Krstaji}, Dragan \uri} i Aleksandar Stanojevi}

Kao rezultat tog dogovora, Me|unarodni olimpijski komitet (MOK) dozvoli}e svakoj zemqi da za olimpijski turnir prijavi najvi{e ~etiriu~esnikausingluipodvau dublu. Ostala mesta bi}e dodeqenapogeografskomkriterijumu,kaoinaosnovuspecijalnihpozivnica.Olimpijski teniski turnir na Igrama u Londonubi}eodr`annaterenimaVimbldonaod27.julado 5.avgusta.

Van Nistelroj pre @igi}a Rud van Nistelroj potpisa}e saMalagomugovornajednuplus jednusezonu,pi{e„Marka”.EnglezitvrdedajeiNikola@igi} u kombinaciji. Holandski internacionalacdoputovaojeu Malagu,kakobiprepotpisivawa ugovora pro{ao obavezne medicinsketestove.Akosvebude u redu, nekada{wi napada~ Hamburga, Real Madrida, Man~esterjunajtedaiPSVAjndhovenatrebalobidabudepredstavqen na konferenciji za novinare u petak. U slu~aju da propadne pri~a sa Van Nistelrojom, prva opcija za Malagu je Nikola@igi}.

Predsednik FIFA zalo`io se da doma}ina SP ubudu}e biraju predstavnici svih nacionalnihsaveza,anesamo~lanovi Izvr{nog komiteta. Sep Blater tu ideju je izneo na izbornom kongresu FIFA u Cirihu, kakobiseubudu}nostismawio prostorzakorupcijuipodmi}ivawe. AktuelnipredsednikFIFA, kojiseponovokandidovaozatu funkciju,rekaojedabizadatak Izvr{nog komiteta trebalo da budesamosastavqaweu`eliste kandidatazaorganizacijuMundijala. FIFA ima 208 zemaqa ~lanica, koje bi, prema Blaterovom planu, trebalo da u~estvuju u glasawu. Prethodnih nedeqaseFIFAna{lanaudarujavnostizbogsumwidajeKatar dobio organizaciju Mundijala2022.nakon„kupovine”glasovadelegata. Zbog tih sumwi je Mohamed binHamam,dosada{wipredsed-

Sep Blater

nik Azijske fudbalske konfederacije, povukao kandidaturu za mesto prvog ~oveka FIFA. Kasnije je suspendovan na neodre|enovreme,kaoipotpredsednik FIFA Xek Vorner. Bin Hamamjeoptu`ioBlateradaje

znaozapodmi}ivawa,alidanijereagovao. Eti~kikomitetFIFAoslobodiojeBlaterasumwii[vajcaracjeostaojedinikandidatu predsedni~kojtrci,~ijiepilog }ebitipoznatpopodne.

Milija{ ne}e u Gr~ku Reprezentativac Srbije Nenad Milija{ odbaciojemogu}nostdauletwemprelaznomrokupostane~lanPanatinaikosa.Iakozadvesezonenije izborio mesto standardnog prvotimca kod menaxeraMikaMekartija,nekada{wikapitenCrvenezvezdeosta}eunaranxastomdresuinaredne sezone. Na to je bitno uticala i ~iwenica da su VulvsiuspelidaizboreopstanakuPremijerligi. Govorkawa da je na meti Panatinaikosa ga ne zanimaju.

-Sre}ansamjersmoosiguraliopstanak.Neka qudipri~aju{tagod`ele,alijaneznamni{ta ointeresovawuGrka-rekaojeMilija{britanskim medijima. - Klub se pita i on }e, naravno, re}i {ta ima, ali ja sam stvarno sre}an u Vulverhemptonu.@elimdaigram,kaoisvakifudbaler,aliuovomtrenutkunerazmi{qamoodlasku. Milija{ je za Vulvse zabele`io 42 nastupa i postigao~etirigola.Usezoni2010/11obajedao Man~estersitiju,pojedankodku}eiugostima.


SPORT

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

ORLOVI OTPUTOVALI U SEUL

Mrdakovi}otpao zbogpovrede Selektor orlova VladimirPetrovi}ipakne}emo}i da ra~una na sve igra~e koje je pozvao za prijateqskeutakmiceprotivJu`neKoreje(3. jun- Seul) i Australije (7. jun- Melburn). Miqan Mrdakovi}, golgeter Apolona, povredio se na posledwem treninguuSCF[uStarojPazoviu ponedeqak uve~e. Bi}e podvrgnut detaqnim pregledima, kako bi se utvrdiostepenpovredeivremenskapauza zaoporavak. Dakle,„zlatnakopa~kaKipra“propusti}e ovu akciju reprezentacije, a selektorjeodlu~iodanikoganaknadno ne poziva pa je put Seula, preko Frankfurta,krenuo21fudbaler:[aranov i Kahriman (golmani), Tomovi},Bi{evac,Suboti},Kolarov,Obradovi}, Rajkovi} i Viloti} (odbrana) Stankovi}, Kuzmanovi}, Petrovi}, Trivunovi}, Miri}, To{i}, Qaji}, Ili}, Petronijevi} i Jovanovi} (sredina) Despotovi} i Damjanovi} (napada~i). Jedinitreningorlovi}eodraditi danasupodnenastadionukapaciteta 70.000mestakojijerasprodat. Z. R. MiqanMrdakovi}

JANKOVI] DANAS PROBA KANDIDATE

Orli}iuFrancuskoj Srbija, predvo|ena selektorom Aleksandrom Jankovi}em,odigra}edanasuFrancuskom u Ruanu od 20.45 sati, a potom ih 6. juna ~eka duel sa [vedskom u Falkenbergu od 19.20sati.

Posledwi test pred po~etak kvalifikacija za EP ~iji }e doma}in biti Izrael, orli}i }e imati u avgustu u Ukrajini, na turniru „Valerij Lobanovski”. Poreddoma}inaiSrbijeu~estvova}ejo{^e{kaiSlova~ka.

KVALIFIKACIJE ZA EP MLADIH

FaraniiIrci bezgolova

Mlada reprezentacija Srbije, fudbaleri do 21 godine, kvalifikacvijezaEvropskoprvenstvo,po~e}e2.septembrasaSevernomIrskom. Prvi me~ u na{oj ^etvrtoj grupi odigran je ju~e, a Farska OstrvaiSevernaIrskaigralisubezgolova!Ugrupisujo{Danska(doma}inovogodi{wegEPzamlade)iMakedonija.

SUBOTI^ANI ZAVR[ILI NA PETOM MESTU

Ristovski ponosannaigra~e Fudbaleri Spartaka Zlatiborvodesezonusuokon~alina petom mestu. Za{to se fudbal volijasnojepokazalautakmica Spartak Zlatibor vode i Jago-

dine.Brojneproma{eneprilikedoma}ihuprvompoluvremenuiminusoddvagolau75.minutu i najve}e optimiste na Gradskom stadionu udaqile su od misli o pobedi, jedinom ishodu koji je Golubovima nosio tri boda. No, kada su ve} svi pre`alili Spartak, u samo desetakminutaSuboti~anisuvelikim preokretom stigli do pobedeod3:2.

Trener Spartaka, Qubomir Ristovski,nijemogaosakriti radost zbog dramati~ne pobede,aliiplasmananapetomesto. –Znaosamda}ebitiovakva utakmica, jer nije bilo lako podi}i ekipu posle emocionalnog i fizi~kog pra`wewa nakon remija protiv Crvene zvezde u Beogradu. I ne samo to,znalismodanamugostedolaziozbiqnaekipakojupredvodivrlodobarstru~wak.Bez obzira na sve to smo sjajno otvor il i utakm ic u, imal i tri-~et ir i {ans e, stat iv u, ali nismo postigli gol. Sa druge strane i Jagodinci su prikazalidobruigru,adabudegoreponasipovelisa1:0. Posle toga nam nikako nije i{lokakotreba,igra~isuse unervozili, a bili smo u duplomdeficitu.No,ufini{u je usledilo fenomenalnih desetminutazaSpartak.Postiglismotrigola,malonasjei sre}apogledala,alijepobeda svakako zaslu`ena. Na kraju moramdaka`emdasamizuzetno ponosan na ove momke, odli~nosuodradilipolusezonu, a peto mesto je za nas veliki uspeh–ka`eRistovski. N. S.

IZ FK VOJVODINA

Pripreme15.juna Odmahpozavr{etkususreta 30. prvenstvenog kola sa Crvenomzvezdom(0:2)fudbaleri Vojvodine dobili su odmor. O~ekivalo se da }e prozivku zanovusezonuzakazatiZoran Milinkovi}, ali po{to se on dankasnijeodlu~ionaprekid sar adw e s Nov os a| an im a, u Vojvodinisuprimoranidapotra`e novog {efa stru~nog {taba. Timpovodomsportskidirektor FK Vojvodina Miodrag Panteli}ju~ejerekao: -Igra~isuobaveznidasena po~etaknovihpripremajave15. juna.Dotada}emo,nadamse,izabrati novog {efa stru~nog {taba. Me|utim, nikakve rokove nismo sebi postavili, jer ne `elimo brzopleto da donesemo odluku i eventualno pogre{imo.Ovojedelikatanposaoi`elimodaizbornovogtrenerabudepravi,dadovedemostru~waka kakvogVojvodinazaslu`uje-rekaojePanteli}. S. S.

MiodragPanteli}

ZVEZDA OBELE@ILA 20 GODINA OD TITULE PRVAKA EVROPE

NA KOPA AMERIKA

Gau~osi sMesijem Selektor fudbalske reprezentacije Argentine Serhio Batista saop{tio je {iri spisak od 25 igra~a za predstoje}e prvenstvoJu`neAmerike,Kopa Amerika. Naspiskusu-golmani:Iker Romero(AZAlkmar),HuanPablo Karizo (River Plata), Oskar Ustari (Hetafe); odbrana: Gabrijel Milito (Barselona), Ezekijel Garaj (Real Madrid),NikolasBurdiso(Roma), Havijer Zaneti (Inter), NikolasParehaiMarkosRoho(obojica Spartak Moskva), Pablo Zabaleta (Man~ester siti), EmilijanoInsua(Galatasaraj); sredina: Havijer Maskerano (Barselona), Lukas Biqa (Anderleht), Ever Banega (Valensija), Esteban Kambijaso (Inter), Havijer Pastore (Palermo),DijegoValeri(Lanus),Enco Perez (Estudijantes), Fernando Gago (Real Madrid); napad: Lionel Mesi (Barselona), Anhel di Marija (Real Madrid), Gonzalo Iguain (Real Madrid),KarlosTevez(Man~ester siti), Serhio Aguero (Atletiko Madrid), Ezekijel Laveci(Napoli). Batista}edopo~etkatakmi~ewamoratidaseodreknetrojice igra~a i prijavi kona~an spisakod22fudbalera. KopaAmerikaigra}eseod1. do24.julauArgentini.

Monografija zasvavremena

FudbalskiklubCrvenazvezda je u Skup{tini Beograda obele`io 20 godina od titule prvaka Evrope. Tom prilikom crvenobelipredstavilisumonografiju„20godinaBarija”. U centru pa`we na{li su se nekada{wi ~elnici Dragan Xaji} i Vladimir Cvetkovi}, trenergeneracijekojaje1991.godine osvojila Kup evropskih {ampionaQupkoPetrovi},kaoitada{wiigra~iRobertProsine~ki,MiodragBelodedi},Dragi{a Bini}, Slobodan Marovi}, GoranVasilijevi},VladanLuki}i IvicaMom~ilovi}. Legenda Zvezde Dragan Xaji} prisetiosedajejedini`eleoda

-Timiz1991.godinejestvaran dugoistru~no,ajedanjeodretkih koji je postao {ampion bez poraza.Crvenazvezdasegradila korak po korak i mnogi su u wu ulo`ilivreme,znaweinovac.istakaojeCvetkovi}. Onjedodaodaseodzlonamernih ~esto ~uje da Zvezda `ivi u pro{losti pomiwu}i Bari, ali daonineznajudajetoputokazda setajuspehponovi. Trener koji je predvodio ZvezdudokrovaEvrope,QupkoPetrovi}, kazao je da su potrebni dobra organizacija, stru~ni {tab, igra~i i finansijska mogu}nost da bi se taj uspeh ponovio. Sada{wi trener Crvene

Nekada{wi reprezentativac RumunijeMiodragBelodedi}istakaojeda}emuuse}awu,pored osvojenog pehara prvaka Evrope, uvek ostati i prva utakmica u dresuZvezde. - Pre utakmice dobio sam litar loze i pe~eno prase. Takav do~ek nikada ne}u zaboraviti. prisetioseBelodedi}. Sada{wi predsednik Crvene zvezdeVladanLuki}ve}ideosezone u kojoj je taj klub postao evropski {ampion proveo je u vojsci. - Bio sam rezerva u slavnoj generaciji, a upravo mi rezervniigra~ibilismonajve}inavij a~ i najb oq ih 11, koj i su

Temi{var drugoliga{ FK Temi{var izba~en je u druguliguRumunije,jerzbognagomilanih dugova nije obezbedionovaczalicencirawezanarednu sezonu.Ekipa Temi{vara jezauzeladrugomestouligipobedom nad bukure{tanskim Dinamomuposledwemme~uitako obezbedilamestoutre}emkrugu kvalifikacija za Ligu {ampiona. Wihovo mesto u kvalifikacijama preuzela je ekipa Vasluia, koja je bila tre}eplasiranauprvenstvu. -Ovojeskandaliponi`avawe.Zanasjetopo~etakratakoji }emo voditi svim legalnim sredstvima i verujem, na kraju ga i dobiti - rekao je predsednikTemi{vara,MarjanJanku.

ZBOG BLOKADE NA PUTEVIMA VOJVODINE

Polufinalnime~evikupa8.juna Uskladusadoga|ajimanaputevimaVojvodine, zbogblokadepoqoprivrednika,uFSVhitnosu reagovali i otkazali me~eve polufinala Kupa SrbijenateritorijiFSVojvodinekojesutrebaledaseodigrajuju~e.IzFSVobave{tavajuda}e seme~evipolufinalauKikindi(Kikinda-Rad-

17

ni~ki,NovaPazova)iPe}incima(DowiSremSloga, Temerin) odigrati slede}e srede, 8. juna, od17sati. Pobednici ovih duela finalni susret Kupa odigra}e15.juna,adoma}in}ebitiodre|ennaknadno. S. S.

Deo{ampionskegeneracijeizBarijanaproslavi

sewegovtimupolufinaluKupa {ampiona1991.sastanesaBajernomizMinhena. -Ose}aosamdaimamoveliki timisamojebilopotrebnoulitimusamopouzdawe.MnogisutadahtelidaizbegnemoBajern,ali neija.Vodiosamse~iwenicom da je to veliki klub i da }emo igratiusjajnojatmosferi.Tako jeibilo,aZvezdajepobedilai pro{laufinale-kazaojeXaji}. Biv{i generalni sekretar VladimirCvetkovi}rekaojeda jeZvezda,iakomla|aod{panske Barselone, uspela da postane evropski prvak pre tog kluba i takou|euklubvelikana.

zvezde Robert Prosine~ki oceniojedajetobilageneracijavrhunskih igra~a sa karakterom i talentom. -Sigurnojedasviigra~iimaju video kolekciju sa snimcima utakmica iz te sezone, koju povremenopogledaju-dodaojeProsine~ki. Dragi{aBini}jepodvukaoda suigra~iZvezderanijevi{e`eleli pobedu nego sada{we generacije i da je jedan od osnova jakog tima bila kvalitetna liga doma}egprvenstva. -Karakterisalonasjeodli~no dru`ewe me|u igra~ima, ali i sa ~lanovimauprave-dodaojeBini}.

igralifenomenalno.-rekaoje Luki}. Predsednik Skup{tine Beograda i ~lan upravnog odbora FudbalskogklubaCrvenazvezda AleksandarAnti}po`eleojeda tajklubidu}esezonepostaneprviuSrbiji,aondaiuEvropi. Monografiju „20 godina Barija” napisala je grupa autora predvo|ena Sini{om Bo`ovi}em i Mi{om Stojanovi}em. Fudbalski klub Crvena zvezda postao je {ampion Evrope 29. maja1991.godine,kadajenastadionu Sveti Nikola u Bariju posle penala pobedio francuskiOlimpikizMarseqa.

Siworiname{taome~eve? Biv{i reprezentativac Italije \uzepe Siwori jedan je od 16 uhap{enih zbog sumwe da su u~estvovali u name{tawu fudbalskih utakmica, javila je agencijaAnsa. Pored Siworija, me|u uhap{enima su navodno i pojedini igra~iklubovaizdrugeitre}e italijanske lige, kao i osobe

\uzepeSiwori

kojesupovezanesakladionicama.NavodisedajeSiworitrenutnouku}nompritvoru.Akcija je po~ela u Kremoni, a policijajeuhapsilaosumwi~eneu10 gradova{iromItalije. Siwori je svojevremeno bio kapitenrismkogLacija,azareprezentacijuItalijeodigraoje 28utakmica.


18

sport

~etvrtak2.jun2011.

Kanarinciodahnuli U fur io z nom prvom pol uv rem en u fudbaleri prvoliga{a Novog Sada nadvisilisubiv{egsuperliga{a Mladog Radnika i otvorili putkavrednojpobedi.Takosu kona~no i kanarinci odhanuli {to se opstanka ti~e. Posle ubedqive pobede sigurno je najzadovoqniji bio trener ZoranGovedarica. - Odlu~no smo u{li u utakmicu, znali da za protivnika imamo kvalitetan sastav koji dolazidasenadigrava.Igraju Po`arevqani sli~an fudbal kaoimi.U{lismouutakmicu sa namerom da osujetimo wihove napade, kako bi na{a igrado{ladoizra`aja.Uspelismouprvomdeludanametnemo ritam, kaznimo sve gre{ke i do|emo do ubedqivog vo|stva. U nastavku je bila stvarrutinedauspe{nodovr{imo zapo~eti posao - ka`e Govedarica. Udrugomdelu{ansajepru`enaNeboj{i\uki}u,kojije dugopauziraozbogpovrede.

BojanIli}

- Kod ovako ubedqivog rezultata bilo je normalno da {ansupru`imiostalimigra~ima, raduje me uspe{an povratak\uki}akojiseodu`io odli~nom igrom kao i ostali momc i. Odi g ral i su momc i

ceo sus ret got ov o bez gre{ke.Posebnobihnaglas io u~in ak Boj an a Ili}a. Igrao je ovoga prole}a na svim mestima, sam o nij e stao na gol. Odigrao je vrhunski. Imam nek ol ik o univerzalaca i stvarno imsezahvaqujemnasvemu pru`enom u posledwimutakmicama. Kona~no ste ostvrili planirano. - [to se psiholo{ke strane ti~e mo`emo da odahnemo,alimoramoda nastavimo u istom tempu,jerneznamodruga~ije. Mo`da }e u ova tri posledwakola{ansudobiti igra~i sa mawom minuta`om i oni moraju daodigrajudisciplinovano, profesionalno do kraja. U{li smo u pravi ritam, sve boqeigramoipru`amoprepoznatqive igre koje su nas krasile-istakaojenakrajusapuno optimizma kormilar ekipe saDetelinare. I. Grubor

dnevnik JU^E U BEOGRADU

Predstavqen Olimpijskidantr~awa Pod sloganom „U dru{tvuselep{etr~i“ predstavqen je 17. olimpijski dan tr~awa, koji }e se odr`ati 4. juna od 11.30~asovanatrim-staziubeogradskomKo{utwaku. Ovom manifestacijom obele`avasero|endanMe|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Organizatori su Olimpijski

festacije predstavqaju dobru priliku da se afirmi{e bavqewe sportom kao zna~ajan deo porodi~nih aktivnosti i sa zadovoqstvom predstavio promotora ovogodi{we manfestacijeistaknutogodbojka{a i dob itn ik a „Trof ej a MOK“NikoluGrbi}a. -Poti~emizsportskeporodiceiotacimajkasumeusmerili da se od malih nogu ba-

KsenijaMaodu{,predstavnik za medije OK Srbije, obavestilajedasuod12~asovanaprogramutrkena200metara(deca do ~etiri godine), na 400 (deca do osam godina), na 400 metara (decado12godina)adajeu12,40 ~asova start Porodi~ne trke gde}esenajmasovnijojporodici dodelitinagradaOKSiMerkatora.Startglavnetrkena3.600 metarajeu13~asova.

POQSKA OBJAVILA RAT HULIGANIMA

Zanajsitnije izgrede500evra Poqska zbog Evropskog prvenstva u fudbalu 2012. godine koje organizuje zajedno sa Ukrajinom ponovo zao{trava propise i kazne za fudbalske huligane. Ve}odnaredneprvoliga{ke sezone planira nov~ane kazne na licu mesta od najmawe 500 evra, a za utr~avawe huligana

nudava`ejo{dopo~etkanove liga{kesezoneovogleta. Glavn e izm en e su skonc etrisane na to da se huligani ka`wavaju odmah, na licu mestaitovisokimnov~animkaznamakojepo~iwuod500evra za najsitnije izgrede, dok bi ozbiqniji prestupi, recimo uno{ewe no`eva ili ma~eta

ZahuliganeuPoqskojvi{enemapopusta

naterenpreti~akkaznaodgodinu dana zatvora. Vlada je zbog skandala na finalnoj utakmici Kupa Poqske, kada su huligani Legije i Leha demolirali stadion u Bidgo{}u usvojila izmene zakona o bezbednostinamasovnimisportskimmanifestacijama.Ra~una da }e ih i Sejm i Senat poqskog parlamenta usvojiti po hitnom postupku, tako da po~-

na stadion zna~ili za vinovnik a kaz nu od najm aw e 750 evra. Najmawe 500 evra kazne plati}e i svaki navija~ koji kapuqa~om, {alom ili maramom prikriva lice tako da ote`a policiji utvr|iivawe identiteta. Ekspres 24-~asovnisudovizaka`wavawehuliganaradi}enastadionimajo{ tokom utakmica preko video konferencija.

Na stad ion }e se vrat it i od nar edn e sez on e pol ic ij a, koj ajedosad aint erv en is al a tekkad aseorg an iz at or im ai red ar im a otm u stvar i kontrol iipoz ov uupom o}pol icij u. Novi zakon jo{ doslednije omogu}ava regionalnim vlastima da narede da se utakmica igra pred praznim stadio- nom ako policija izda negativnomi{qewedabezbednost nijedovoqnogarantovana,bilozbogmawkavostinastadionuilizbogtoga{tosunavija~itogklubapoznatipoizgredima. Vojvoda, tj. predsednik regio n aln e skup{ tin e ima} e pravo i da prekine utakmicu akodo|edoizgreda. PremijerDonaldTusksaop{tiojedapremapoo{trenom zakonu ne}e biti utakmica sa navija~ima na onim stadionimakojinemajukamere. Odustalo se od uvo|ewa do`iv otn e zab ran e ulas ka na stadione u Poqskoj, ali zato oni kojima je izre~ena zabranane}evi{edolazitiuvreme utakmice da se prijave policijiaondaseslobodnokretati kako ho}e, ve} }e biti du`ni da tokom cele utakmice sedekodku}esaelektronskom narukvicom kakva se koristi za nadz ir aw e osu| en ik a pu{tenihuku}nizatvor. Zakonjedoneoijednoubla`avawe propisa - dok sada na stadionimavladaprohibicija, premanovimpropisimatokom utakmicamo}i}edaseprodaje pivo sa niskim procentom alkoholda,do4,5odsto.

Argentincidemantovali tvrdweodopingu1993. FudbalskafederacijaArgentine (AFA) demantovala je tvrdwedasureprezentativcite zemqe koristili stimulativna sredstva u utakmicama bara`a zaprvenstvosvetaprotivselekcijeAustralije1993.godine. AFA je pismenim saop{tewem reagovala na izjavu legendarnog Dijega Maradone, koji je pro{lesedmiceujednomTVintrevjuurekaodasuonisaigra~i uo~ime~evasaAustralijancima dobili„brzukafu”zapoboq{aweigre,dasu~elniciAFAznalizato,kaoidanijebilouobi~ajenedopingkontrole. - Nije bilo potrebno da se igra~i podvrgnu testirawu na doping, jer su tada{wa pravila bila takva. Sledili smo pravilaposlovuzakonai~astjesvimasa~uvana-stojiusaop{tewu AFA, koje je potpisao predsed-

nik te federacije Hulio Grondona. ArgentinaiAustralijaigralesuuoktobruinovembru1993. dve utakmice bara`a za u~e{}e nasvetskomprvenstvu.USidnejujeme~zavr{ennere{eno1:1,a urevan{uuBuenosAiresuArgentina je pobedila sa sa 1:0 i plasiralasenaMundijalslede}egodineuSAD. Maradona je na tom {ampionatu bio pozitivan na kokain posle utakmice sa Nigerijom, zbog ~ega mu je Me|unarodna fudbalska federacija izrekla petnaestomese~nu suspenziju. Izjava Maradone u pro{lonedeqnomintervjuumoglabidase okarakteri{e kao „osveta” Grondoni, sa kojim je odavno u neprijateqskimodnosima. Grondona (79) je posle neuspeh a na pro{ log od i{ wem

DijegoMaradona

prv ens tvu svet a u Ju` noj Africiodbioprodu`etaksaradwe Maradonom, tada{wim sel ekt or om dr` avn e rep rezentacije.

KsenijaMaodu{,VladeDivac,NikolaGrbi}iDrago{Pribi~evi}

komitet Srbije i kompanija „MekdonaldsSrbija“. Drago{Pavi}evi},generalni direktor „Mekdonlads Srbije“ pozvao je sve koji vole sport i rekreaciju da istr~e jednu od staza i istakao da je „Mekdonalds Srbija“ ve} dugi nizgodinasaradnikOKSuorganizaciji Olimpijskog dana tr~awa. PredsednikOKSVladeDivacnaglasiojedaovakveman-

vim sportom a kasnije su mi bili najve}a podr{ka i oslonac.Olimpijskidantr~awaje prilikadasedecipoka`ekoliko je lepo baviti se sportom, posebno u dobrom dru{tvu–rekaojeNikolaGrbi} na konferenciji za medije u „Mekdonaldsu“naTerazijama. - Zato, ne oklevajte, do|ite u subotu u Ko{utwak u {to ve}em broju da zajedno u`ivamo utr~awuidasedru`imo.

Od13.15~asovajesponzorska {tafetna trka ({estoro u~esnika,najmawetri`ene).Kaoi lane u~estvova}e i {tafeta OKSukojojsudva~lanasigurnoVladeDivacigeneralnisekretar \or|e Vi{acki, a ostalisu–iznena|ewe. Utokuprogramapro~ita}ese i pozdravno pismo predsednika MOK@akaRoga.U~esnicimai gostima obrati}e se i predsednikOKSVladeDivac.

FKMladostpobednikturniraukategoriji1995.godi{ta

ZAVR[EN TURNIR „KUP LUKI]EVA 2011”

Doma}iniiZrewaninci napobedni~kompostoqu Ekipa Mladosti iz Luki}eva izborila je prvo mesto na fudbalskom takmi~ewu “Kup Luki}eva2011”ukategorijigodi{ta 1995,dokjeme|ugodi{tem1998. pobedni~ko postoqe pripalo Proleter Gradnulici iz Zrewanina.Naturniruzamla|ekategorije,udvekonkurencije,nastupilo je 19 ekipa sa vi{e od 350 mladih fudbalera. Turnir jeodigrannatriterenaSportskog centra “Mladost”, ~ime su se na najboqi na~in pokazale mogu}nosti Luki}eva za razvoj fudbala, s obzirom na uslove kojiovdepostoje. “Kup Luki}eva 2011” odigran je pod pokroviteqstvom Mesne zajednice Luki}evo, a na prigodnoj sve~anosti otvorio ga je sekretarMZDraganStani{i}. Pooceniorganizatora,ovonadmetawe pokazalo se u dobrom svetlu,a`eqajedaseodr`avai narednihgodina.

- Zahvaqujemo se svim ekipamakojesudo{leitakmi~ilese, itakodalesvojdoprinosdaovaj turnir uspe. Posebnu zahvalnostdugujemotimovimaizRepublikeSrpske,izMili}a,Bawaluke i Bijeqine, koji su prevalili dug put da poka`u svoje fudbalskoume}e.Usvakomslu~ajurezultatisubiliudrugom planu, a sre}ni smo {to smo upoznalinoveprijateqe-saop{tio je Organizacioni odbor turnirauLuki}evu. Kona~na tabela u kategoriji godi{ta 1995. izgleda ovako: 1. Mladost (Luki}evo), 2. OFK Sporttim(Bawaluka),3.Mili}i, 4. Proleter Gradnulica 96 (Zrewanin), 5. Naftagas (Elemir),6.ProleterGradnulica95 (Zrewanin) i 7. Radni~ki (Zrewanin). U finalnoj utakmici Mladost je pobedila OFK Sporttimsa5:4nakonizvo|ewa penala.Uregularnomtokuutak-

mica je zavr{ena 0:0. Najboqi igra~ turnira godi{ta 1995. je Igor Kuki} (Mili}i), najboqi strelac Dejan ^urovi} (Proleter Gradnulica 95), a najboqi golmanStefanSubu(Mladost). [toseti~eplasmanazagodi{te 1998. poredak je slede}i: 1. Proleter Gradnulica (Zrewanin),2.Banat(Zrewanin),3.Be~ej,4.Radnik(Bjeqina),5.Vr{ac junajted, 6. Ba~ka (Subotica), 7. Mladost (Luki}evo), 8. Bambi (Zrewanin), 9. Rusanda (Melenci), 10. Mika Anti} (Pan~evo), 11. Budu}nost (Srpska Crwa) i 12. Radni~ki (Zrewanin). U finaluProleterjesavladaoBanat sa2:0.Zanajboqegigra~aturnira godi{ta 1998. progla{en je Milan [}evko (Proleter Gradnulica), najboqi strelac je StefanRaki}(Radnik,Bijeqina),a najboqi golman Aleksandar Mari}(Be~ej). @. Balaban


SPORT

dnevnik UO^I POSLEDWEG KOLA SUPERLIGE

FINALNA SERIJA

Sudbinadavqenika urukamaKa}ana Takm i~ ew e u Superligi rukometa{a je pri samom kraju. Subotwim utakmicamabi}estavqenazavesanasezonuukojojsenijemoglovideti mnogo toga lepog, ali se istovremenootvaralovnave{tice kada je u pitawu borba za opstanak. Neki neobi~ni rez ult at i, ostvar en i u posledwih nekoliko kola, podgrejali su sumwe da se ne{to neobi~no de{ava u na{oj superici, pa su nervi, pogotovo uklubovimakojibijubitkuza opstanak,zategnutidokraja. Sticajem okolnosti, brojne o~isuuprteuKa}.Jugovi}uu goste dolazi Smederevo, davqenikbroj2,aliiekipakoja ima daleko najboqi u~inak ume|usobnomodmeravawusnagaugro`enihklubova.Ka}ani su pobedom nad Vojvodinom, i to u Nov om Sad u, vrat il i osmehnalicasvojihsimpatizera, koji su im, zbog velike borb en os ti i sjajn e igre, oprostili neke lo{ije rezultate, pogotovo poraze ostvaren e u nek ad a neos voj iv om Hramu. Ipak, posle nedavne povredeBrankaKankara{a,u[apcu,uslediojenovipeh,povreda organizatora igre Nikole Vugdragovi}a, koji }e odsustvovatisaterenanaredna~etirimeseca.Jugovi}jetako,u sam om fin i{ u prv ens tva, ostaobezdvastandardnaprvotimca,{topredstavqaveliki hendikepza~etuVladanaJordovi}a,timpre{toKa}ani,i beztoga,imaju~ak~etirikadeta me|u startnih ~etrnaest igra~a. Jugovi} neguje brz i moderan rukomet, stvara igra~e, i toreprezentativnogformata, i u posledwoj deceniji va`i zaklubkojinepribegavakompromisima,negote`idasa~uva obraz po svaku cenu. Pred takvom filozofijom pro{le god in e su pal e kom{ ij e iz Zrewanina. Porazom u Ka}u,

~etvrtak2.jun2011.

Majamipoveo, Dirknemo`esam Ko{arka{i Majamija pobedili su Dalasuprvomme~uvelikog finala NBA lige sa92:84ipovelisa1:0 useriji. Ponovo je „velika trojka” Hita bila najzaslu`nijazatrijumf.Xejmsjeubacio24 poena, Vejd je imao dva mawe, a Bo{jeme~zavr{iosa19poena. Najefikasniji igra~ me~a biojeDirkNovickisa27poena, alinijeimaopodr{kusaigra~a. Samo su jo{ dvojica igra~a Dalasa imala dvocifrene u~inke. Terijepostigao12,aMerion16 uz10skokova.PodbaciojePe|a Stojakovi}kojisenijeupisaou strelce.Na{igra~jenaterenu proveonepunih15minutaizato vreme je tri puta {utirao iz

igre, sve za tri poena. Uspeo je daukradedvelopteidanapravi triprekr{aja. Da zlo bude gore po tim iz Teksasa, najboqi igra~ Dirk Novickipovrediojetetivusredweg prsta na levoj ruci, zbog ~ega}edokrajaserijemoratida nosiza{titu. Dalasjeuspeodazadr`iekipu Majamija na samo 38 odsto {utaizigre,{tojedruginajlo{iji procenat tog tima u plej ofu,alinitonijepomoglo. -Mismotimveterana,alinemapredaje.Zatou~etvrtakmoramo da damo sve od sebe Ako kao gosti uspemo da pobedimo, bi}emo veoma zadovoqni trenutnim skorom od 1:1, jer se serijaondaseliuDalas-rekaoje Novicki.

MAKEDONAC U LITVANIJI

Predrag Samaryiski uLijetuvosu

Rukometa{iJugovi}Unimeta

Proleter se oprostio od Superlige,koje}ese,kakostvaritrenutnostoje,te{kodo~epatiunarednimsezonama. ^akbisemoglore}idaKa}aniovesezonenisubilimiqenicisudijskihodluka,imalisuvrlolo{esu|ewe,pogotovougostima,a~iwenicada su obe utakmice izme|u Jugovi}aiKolubare,kupiprvenstvenu, u razmaku od samo deset dana, sudile iste sudije, Raji} i Dragomirovi}, ubedqivo svedo~i o ma}ehinskom odnosu RS Srbije prema momcima koji nose nebeskoplavi dres. Pogotovo {to su u oba me~a Ka}ani drasti~no o{te-

EVROPSKA LIGA – @ENE

}eni i pritom pretrpeli  poraz. Pobedom nad Smederevom, Jug ov i} }e, najv er ov atn ij e, osvojiti osmo mesto na tabeli,{tojeibiopre}utniciq rukovodstva kluba na startu prvenstva. Iz Ka}a u srpski rukomet dolaze samo pozitivnevibracije,na`alost,ligau kojojigraJugovi},pogotovou wenom foto fini{u, puna je ~udnih rezultata. Igrom slu~aja,Ka}anidr`ema~sudbine nadglavomnekolikosuperliga{kih klubova. A ma~ mogu da nose samo vitezovi. Ka}ki rukometa{itouistinujesu. J. Gali}

19

Boltprvi uOstravi Najbr`i ~ovek dana{wice Jamaj~anin JuseinBolto~ekivano je trijumfovao u trcina100metaranamitingu „Zlatn a sprint er ic a” u ~e{kom gradu Ostravi, postigav{i rezultat od 9,91 sekundi. Svetskirekorderisvetski i olimp ijs ki {amp ion u Ostravi je istr~ao tek drugu trku ove sezone, nakon {to je pro{lesedmicepobediouRimuispredsunarodnikaivelikog riv al a Asaf e Pau e l a istimrezultatom(9,91). -Postignutovremenijelo{e,alisamo~ekivaoda}ebiti boqe. Verovao sam da }u biti br`i. - izjavio je Bolt, koji }e slede}i nastup imati 9.junauOslu,namitinguDijamantskelige. U`enskojtrcina100metara u Ostrav i pob ed il a je olimpijska{ampionka,Jamaj~ank a Ver on ik a Kemb elBraun. Wen rezultat od 10,76 sekundi najboqe je vreme ove sezoneusvetu.

U FUTOGU 4. I 5. JUNA

Predrag Samarxiski potpisao je jednogodi{wi ugovor sa Lijetuvos Ritasom uz mogu}nost produ`ewa najo{jednugodinu. Makedonski reprezentativac je u Litvaniju stigao iz turskog Olin Edirnea gde je imao vrlo dobru sezonu sa prosekom od13poenaidevetskokovapoutakmici. Doma}iilitvanskimedijipi{uidajenovitrener Lijetuvosa AleksandarXiki},alisejo{~eka na wegovu zvani~nu promociju, koja bi mogla da usledi po zavr{etku finalneserijeplej-ofau PredragSamaryiski Sloveniji. Samarxiski je u regularnom sa indeksom uspe{nosti 18,5. U delu {ampionata Turske odi- plejofujeodigraopetme~evai grao30me~eva,uprosekujebe- u proseku bele`io sedam poena le`io 13 poena i dvet skokova, i{estskokova.

@OK MD ZREWANIN UBEDQIVO STIGAO DO PRVE LIGE

Turnirna travi Odbojka{ki klub RFU iz Futoga uz podr{ku Gradskog sekretarijatazasportiomladinu grada Novog Sada 4. i 5. juna organizova}e prvi put u Srbiji me|unarodni turnir u odbojci na travi me{ovitih ekipa“Futog2011“. Ciq ovoga svojevrsnog festivala odbojke je promocija ovoga sporta, zabava i dru`ewe. Pravo u~e{}a imaju svi registrovani igra~i mu{kih i `enskih klubova i neregistrovani igra~i svih uzrasta. Turnir}eseodr`atinatravnat im ter en im a kod Dom a sportovauFutogu. Zai nt er es ov an i u~es nic i dodatneinformacijeoturniru i ostalim detaqima mogu da dobiju od predsednika klubaNikole[umaranabrojtelefona 063/546-833 ili predsednikaUOSr|anaQubi~i}a nabroj063/569-618. J. G.

SeniorkeSrbije Slede}astanicaSuperliga Prvenstvo uLasPalmasu OD SUTRA DO NEDEQE U NI[U

@ens ka sen io rs ka reprezentacija danas putuje u Las Palmas, gde }e u subotu i nedequodigratidveutakmice2. vikendaAgrupeEvropskelige2011.Timpovodomjeubeogradskom hotelu „M“ odr`ana konferencijazanovinare,kojoj su pris us tvov al i Zor an Terzi}, Bri`itka Molnar i Nata{aKrsmanovi}. Zoran Terzi}, prvi trener seniorki Srbije, odredio je sas tav tim a koj i }e igrat i protiv[panije. Na spis ku su -  tehn i~ ar i: Ant on ij ev i}(Kan)@ivk ov i}

(Crv en azvez da),lib er o:ROSI](Vol er oCir ih),blok eri: Krs man ov i} (Rab it a Baku), Ra{ i} (Kan), Nink ov i} (Crv en a zvez da); kor ekt or i: Brak o^ ev i] (Everg rand e), Mal ag urs ki (Crv en a zvez da), prim a~ i: Moln ar (Pan at in aik os), Ves ov i} (Din am o Bukur e{t), Mal e{ ev i} (Vol eroCir ih)iLaz ar ev i}(Viz ura). Zor an Terz i}, prv i tren er sen io rk i Srb ij e, zbog privatn ih obav ez a ne put uj e u Las Palm as, pa }e prot iv [pan ij e prv i tren er bit i Brank oKov a~ ev i}.

ZA SVETSKO PRVENSTVO U PERUU

Pavli~evi}ev {irispisak Ratk o Pavli~ evi}, prvi tren er `ens ke jun io rs ke reprezentacije Srbije, saop{ tio je {ir i spis ak igra~ica (22) za  SP 2011, koje}eseodigratiod22.do 31.julauLimiiTruhiqu,u Peruu. Naspiskusu-tehni~ari: Rad enk ov i} (Spart ak, Subotica), Medarevi} (Crvena zvez da), Gog i} (Jed instvo, SP),Sim i} (Crv en a zvez da), kor ekt or i: Luk ovi} (PER U\ A), Tom i} (Crv en a zvez da), lib er a: Mih ajl ov i} (TENT), Pu{i} (Crvena zvezda), blo-

ker i: Bud rov i} (Crv en a zvez da), Sav i} (Viz ur a), Stev an ov i} (Crv en a zvezda), ^an ak (Crv en a zvezda), Popovi} (Crvena zvezda),prima~i:Bjelica(Crven a zvez da), Cvet i} an in (Spart ak, Sub ot ic a) Kecman(Crvenazvezda),Rankovi}(Vizura),^ikiriz(Vizura), Bu{a (Vizura), Mitrovi} (Kolubara), Luki} (Vojvodina) i Kubura (Crvenazvezda). JuniorkeSrbije}enaSP uPeruuigratiuBgrupisa Brazilom, Italijom i Kubom.

Odavno jedan odbojka{ki tim {ne kompanije koje sport preponijepokazaotolikusuperiornostu znajuipoma`uzna~ajnimsredstviodnosunaostalerivaleitakore}i ma.SusretMiletaDragi}avlasnibezve}ihpote{ko}aosvojiotitukakompanijesamladimodbojka{ilukao{tojetou~inilaekipaMD cama i upravom MD Zrewanina je Zrewanina.U~inakod18pobedau biospontan,aliiveomaemotivan, istotolikoodigranihkolaudrujersusviistaklidabezpomo}ivegoliga{komkaravanuiplasmanuPrvuligujesamopotvrda odli~nog i stru~nog radatrenerskogtandemadr Milenko Vukovi} – \uro Dabeti}, kao i nespornog kvalitetakojiposedujeovaj {ampionskitim. -Na{generalnisponzor kompanijaMDnamjepomogladaseovesezonenesmetano takmi~imo i podatak da smoostvarili18pobedagovori da je ovo bio timski rad,dakleuprava,devojkei sponzorjekombinacijakoju Odbojka{iceMDZrewanina ne}emo mewati ni u Prvoj ligi. likihninemoguseostvaritiveliUkoliko budemo imali uslove za kiizapa`enirezultati. nesmetanobavqeweodbojkom,onda - Na{a kompanija je poznata po ni{tanijenemogu}e,pa~akiplatome da je pomagala, a i pomaga}e smanuelitu-istakaojedrMilensportskeklubove–re~isuMileta koVukovi},trenerOKMDZrewaDragi}a, vlasnika Proizvodwe nin. MileDragi}.–VelikomijezadoNaravno da bez pomo}i velikog voqstvoi~astpomo}ijednomovasponzora kompanije Dragi} te{ko kvomsportskomkolektivukao{to dabiovesjajneodbojka{ice,tako je MD Zrewanin. Devojke su se lako stigle do ovog istorijskog prakti~nopro{etaleligomidrauspeha,aliponovosepotvrdiloda go mi je {to sam i ja deo te lepe iza uspe{nih klubova stoje uspepri~eugradunaBegeju.

Svakiulo`enidinarkompanije vi{estrukoseisplatio,promocija kompanijeMDusvetuodbojkenajboqe predstavqa koliko je bitno da qudi koji rade u sportu na|u pravu kop~u i zajedni~ki interes sa vrhunskim privrednicima, koji su se bavili, ali i vole sport.Ono{tonajboqeznajudarade,dakledaigrajuodbojku ove devoj~ice pokazale su i na drugoliga{kim parketima.Odlu~nostuprave da se {to pre presko~i Prvaodbojka{kaligaina|e u eliti provejava, u svakoj izgovorenoj re~i, a svi ~lanovi uprave svojim nemerqivimli~nimdoprinosom svakako su obradovali iskrenequbiteqeodbojkeu regionu naveli da razmi{qajudaza`enskuodbojku ugradunaBegejudefinitivnodolazeboqidani.Primerkompanije MDmoglebidasledeiostaleuspe{nefirmeZrewaninuiulo`enovac u na{e sportiste, gospodin Dragi}jepomogaoipomaga}eonda kadajebilonajpotrebnije,nije`alioninovacanivremena,aosmesi nalicimasvihprisutnihtogdana dovoqnogovoredajespojkompanijeiklubajedanodboqihsklopqenihposlovaugradunaBegeju. N. Jowev

Srbije

Od 3. do 5. juna u Ni{u }e se odr`ati Otvoreno prvenstvo Srb ij e u pliv aw u „Srbijaopen2011„.GradNi{ ugosti}eblizu200pliva~aiz preko 20 klubova iz na{e zemqeiokru`ewa(Makedonije, Hrv ats ke i BiH). Najb oq e pliva~e predvodi}e Len|er, Siqevski, Simonovi}, Vukanovi},Nikolovski... Prvenstvo po~iwe u petak kvalifikacijama od 10 ~asova,asvafinalaodr`a}eseod 17 ~asova. Ovogodi{wi fond nagradaiznosi150hiqadadinara,apredvi|enesunagrade za najboqa tri pliva~a u mu{koji`enskojkonkurenciji, sa najvrednijim rezultatima po FINA tablici, kao i nagradazanajboqiklubkojibudeimaonajvi{efinalistana ovomprvenstvu. Org an iz at or nac io n aln og prvenstva je Pliva~ki savez Srbije, a tehni~ki organizator Pliv a~k i klub Ni{ 2005. J. G.

JU^E U VAQEVU

Promocijaprojekta„Odbojkaspaja“ UVaqevujeuokvirusastanka~elnika Italijansko – srpske privredne komore, kojemsuprisustvovaliVin}encoDivela, predsednik, Dragan Jeremi}, potpredsednik i Pjetro Vakijano, generalni sekretar, promovisan projekat „Odbojka spaja”,promocija27.prvenstvaEvropeuodbojcizaseniorke,koji}ezajednoorgani-

zovati Italija i Srbija. Promociji su prisustvovali Slobodan Milo{evi}, generalni sekretar OSS i Zoran Avramovi},direktormarketingaOSS. Poredpromocije,~elniciItalijansko –srpskeprivrednekomoreiOSS,uru~ilisumedaqepobednicimaOtvorenogprvenstva Vaqeva za mla|e kategorije i

prisustvovali promociji novog kluba u Vaqevu,OK„VA014”,kojijeodigraosvojuprvuutakmicuprotivOK„Spartak”iz Qiga. Celom doga|aju prisustvovali su FabioKorsidirektorInstitutazaspoqnu trgovinu Italije (ICE) i Santa Mole, direktor“KooperacijaItalija”.


20

sport

~etvrtak2.jun2011.

dnevnik

NAJPOZNATIJISVETSKIRELIIUSRBIJI

Gumbal3000stigao uBeograd Najpoznatiji reli bogatih i slavnih Gumbal 3000 u utorak je do{ao i u Beograd, a automobili su bili izlo`eni na platou kod hotela “Kontinental”. U~esnici tog relija u glavnom gradu Srbije }e ostati do srede ujutru, kada nastavqaju

put ka Sofiji, a potom Istanbulu, gde se i reli posle sedmodnevnog putovawa i pre|enih 3.000 kilometra zavr{ava. Ovogodi{we izdawe relija Gumbal 3000 startovalo je pro{log ~etvrtka u Londonu, a do Beograda voza~i su pro{li kroz Pariz, Barselonu, Monte Karlo, Milano, Veneciju i Zagreb.

Revija skupih modela na platou hotela „Kontinental”

Kao najve}a zvezda me|u u~esnicima ovogodi{weg izdawa pomiwan je Dejvid Haselhof, poznat kao Mi~ Bjukenon iz serije “^uvari pla`e”, ali se on posle starta relija vratio u Sjedwene Dr`ave. U wegovom odsustvu, sigurno najve}a zvezda koja je posetila Beograd je Bodi Miler, olimpijski {ampion u superkombinaciji, koji na reliju u~estvuje uz Jona Olsona, jednog od najboqih akrobatskih skija{a na svetu. Pored wih, na reliju, izme|u ostalih, u~estvuju i reperka Iv, NFL zvezda Kodi Glen, dok je bilo najavqeno u~e{}e i Rexija Bu{a, ali je on zakasnio na avion za London, pa samim tim nije mogao ni da startuje. Iv je u Beogradu do{la u Rols Rojs Fantomu, Miler i Olson se mewaju za komandama Nisana GTR i Lamburxinija Mursela|o, dok Glen vozi hromiran Kadilak Eskalejd. Najskupqi model koji se na{ao na ovogodi{wem izdawu Gumbal 3000 relija je Bugati Vejron, ~ija se cena procewuje na oko milion i po evra, a wega vozi Bret Lejni.

[AMPIONBALKANAODLI^ANINAFRU[KOJGORI

\ur|i}osvojio iStra`ilovo Bojan \ur|i} {ampion Balkana i Srbije u planinskom biciklizmu, ~lan kragujeva~kog Radni~kog, pobedio je u trci na Stra`ilovu koju je organizovao klub Ris sajkling iz Novog Sada. Kako je istakla sudija Je-

Te{evi}a iz novosadskog Fanatika i Milana Ne{i}a iz Orlovca „Sistem FTO“ iz Crne Trave. Junior Ogwen Stankovi} (Orlovac „Sistem FTO“) bio je najbr`i u trci omladinaca, drugo seto pripalo je Vladanu Travi-

koleta Mitrovi} iz Orlovca „Sistem FTO“ a tre}a Vanesa Durman iz Fanatika. Milica Raki} iz BK Novi Sad bila je najboqa juniorka, Violeta Trifkovi} iz Jednote ([id) bila je druga, a Kristina Jakotin (BK Novi Sad) tre}a.

KMF Tvr|ava doma}in turnira

ZAVIKENDUNOVOMSADU

Me|unarodni Futsalkup Klub malog fudbala Tvr|ava i novosadski Spens, u subotu i nedequ, bi}e doma}ini prvog me|unarodnog turnira Futsal kup „Tvr|ava 2011” za de~ake ro|ene 1992. godine i mla|e. Na turniru }e u~estvovati {est ekipa iz Ma|arske, Slova~ke, Hrvatske, BiH, Makedonije i Srbije, koje }e biti podeqene u dve grupe. U grupi A takmi~i}e se: Tvr|ava Novi Sad, Sokrates Bawa Luka i Aramis Budimpe{ta, a u grupi B: Petar Rojal Zagreb, Hedisn A1 Skopqe i [K Makrotim @ilina. Igra}e se po sistemu svako sa svakim, a potom }e se prve dve ekipe me|usobno ukrstiti (A1-B2, B1- A2) u polufinalu, dok }e tre}eplasirani timovi se boriti za 5. mesto.

Program Subota Tvr|ava-Sokrates (15) PetarRojal-Hedis-A1 (16) Sokrates-Aramis (17) Hedis-A1-[KMakrotim(18) Tvr|ava-Aramis (19) P.Rojal-[KMakrotim(20) Nedeqa Polufinale Polufinale Za5.mesto Finale

(10) (11) (12) (13)

- Na organizaciju turnira u juniorskoj konkurenciji smo se odlu~ili po{to je malo takmi~ewa u na{oj zemqi u tom uzrastu, a po preporuci UEFA na{ Savez mora}e da ima reprezentaciju do 21

godine. Zato smatramo da je ovo jedini pravi put ka popularizaciji i razvoju futsala u Srbiji. @eqa nam je da ovaj turnir postane tradicionalan - rekao je Goran Ivan~i} jedan od organizatora, a potom dodao: - Da bi smo ovaj turnir organizovali na najvi{em nivou veliku pomo} smo imali od ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za sport Aleksandra Kravi}a, Gradske uprave za sport sa Sowom Kon~ar Ni~i} na ~elu, direkora Spensa @ivka Popova, FSS i UEFA, koja nam je dala lopte. Ekipe }e biti sme{tene u hotelu Putnik. Neke ekipe }e u svojim ekspedicijama imati i sudije, koje }e pored na{ih saveznih sudija, deliti pravdu na turniru. J.Gali}

TURNIRSREDWO[KOLACA„MOJA[KOLAMOJKLUB”

Trijumf Gra|evinske{kole Pobednik prvog turnira novosadskih sredwih {kola u malom fudbalu pod nazivom „Moja {kola moj klub” je Tehni~ka {kola „Mileva Mari}-Ajn{tajn”. „Gra|evinari” su u finalu savladali vr{wake iz Ekonomske {kole „Svetozar Mileti}” (5:3). Tre}e mesto zauzela je Medicinska {kola” 7. april”. Za najboqeg igra~a progla{en je Sr|an Plav-

igra~ i trener malog fudbala Miroslav Homa. Ovaj turnir odr`an je zahvaquju}i grupi entuzijasta iz Kluba malog fudbala Tvr|ava, a me~evi su se igrali na otvorenim terenima T[ „Mileva Mari}-Ajn{tajn” i Sredwe ma{inske {kole. U takmi~ewu je u~estvovalo devet sredwih {kola i KMF Tvr|ava, ~ije su boje branili sredwo{kolci.

ske godine. @ao nam je {to ove godine neke {kole nisu imale razumevawe za ovu akciju, koju su podr`ali FS Novog Sada i FSS, a sve u okviru projekta „Moja {kola moj klub„. Ispostavilo se da smo napravili pun pogodak s ovim projektom po{to su deca prezadovoqna, na tribinama je tokom turnira prodefilovalo oko 5.000 gledalaca koji su pravi-

- Turnir je prema{io sva na{a o~ekivawa. Ponosni smo na ovaj pilot priojekat, tako da smo ve} sada po~eli da pravimo plan za organizaciju Lige novosadskih sredwih {kola koja }e se igrati na jesen i prole}e slede}e {kol-

li sjajnu atmosferu. Ovim smo pokazali da deca `ele i da imaju voqu da se bave sportom. Ovo takmi~ewe je proteklo u najboqem redu najvi{e zahvaquju}i Gradskoj upravi za sport, sa Sowom Ni~i} Kon~ar na ~elu, direktorima {kola Milo{u Mazalici i Stanku Mati}u, FSNS, sudijskoj organizaciji, te Domu zdravqahitnoj pomo}i i policiji, koji su besplatno pru`ali svoje usluge istakao je Zoran Dimi}, jedan od organizatora i biv{i reprezentativac Srbije u futsalu. J.Gali}

Zajedni~ki snimak osvaja~a medaqa

lena Lazi}, trke su bile veoma uzbudqive na atraktivnoj stazi i u~estvovalo je oko 80 biciklista i biciklistkiwa. \ur|i} je na kru`nog stazi (krug od 4,3 km) bio br`i od Ivana Jovanovi}a iz beogradskog Progresiva i Borisa Popovi}a iz Ris sajklinga. Najuspe{niji voza~ do 23 godine je bio {ampion Srbije i pobednik Lige Srbije Aleksa Mari} iz Crvene zvede, koji je pretekao Bojana

~i}u iz Fanatika dok je tre}i trku zavr{io Luka Nikoli} iz kragujeva~kog Radni~kog. Eduard @upan iz BK Novi Sad bio je najboqi u trci mastersa dok su drugo i tre}e mesto osvojili Milan Mijatovi} iz Policajca i Srboqub Golubovi} iz kru{eva~ke Bele Stene. U dve trke za dame -dve pobede takmi~arki BK Novi Sad. U eliti slavila je Jovana Crnogorac (BK Novi Sad), druga je bila Ni-

U~enik u biciklist~koj {koli BK Novi Sad Slobodan Stankovi} trijumfovao je u kadetskoj trci ispred Aleksandra Romana iz Jednote i Slobodana Babi}a iz Fanatika. U kategoriji mla|ih kadeta pobedio je Milutin Zeqakovi} (BK Novi Sad) Nemawa Zemunski iz zrewaninske „Ciklomanije“ osvojio je drugo mesto, dok je tre}i stigao Aleksandar Mijatovi} iz BK Novi Sad.

ODLAZAKJO[JEDNOGTALENTAIZSRBIJE

PopovskiTurawaninuBelgiji Jedan od najtalentovanijih ko{arka{a FMP-a, Stefan Popovski Turawanin ne}e potpisati prvi profesionalni ugovor sa “panterima”. Posle Nenada Miqenovi}a koji je pre{ao u Partizan, i drugi juniorski kapiten napusti}e @eleznik i karijeru nastaviti u Belgiji, u Ostendeu. - Sve je gotovo. Uskoro mi po~iwu pripreme sa juniorskom reprezentacijom, pa kada zavr{imo takmi~ewe na Evropskom prvenstvu, prikqu~i}u se klubu - potvrdio je 18-godi{wi Popovski Turawanin.

^lan prve petorke na nedavno odr`anom zavr{nom turniru juniorske Evrolige priznao je da je mnogo razmi{qao i da se nije lako odlu~io da tako rano ode u inostranstvo. - Dosta sam se dvoumio, da li da ostanem u Srbiji, mo`da odem u neki evropski klub ili na studije u Ameriku. Jedino {to sam sve vreme bio siguran, jeste da `elim da promenim sredinu. Takav sam tip, uvek volim da idem daqe. Odjednom se pojavila ta pri~a sa Ostendeom i bila mi je veoma zanimqiva. Zajedno sa roditeqima sam odlu~io da prihvatim ponudu. Mi-

slim da je to za mene najboqe re{ewe. Vide}emo, vreme }e pokazati - rekao je krilni igra~. Adaptacija na Ostende bi}e lak{a jer su tamo dvojica na{ih internacionalaca, Veselin Petrovi} je ve} postao starosedelac, a tamo je i Du{an Katni}, po godinama mnogo bli`i Stefanu. - ^uo sam da }e slede}e sezone do}i jo{ jedan na{ igra~, plejmejekr Krke, Du{an \or|evi}. Nikoga od wih ne poznajem li~no, ali uveren sam da }e mi biti prava podr{ka. Ne{to kao roditeqi - o~ekuje Popovski Turawanin.

Momenat sa finalnog me~a

{i} iz Ekonomske {kole „Svetozar Mileti}”, dok je najboqi golman Sr|an Mati} (Tehni~ka {kola „Mileva Mari}-Ajn{tajn”). Najboqe ekipe i pojedinci dobili su pehare i diplome, a nagrade je uru~io istaknuti

Kona~anplasman 1. T[ „Mileva Mari}-Ajn{tajn”, 2. SE[ „Svetozar Mileti}”, 3. Medicinska {kola”7. april”, 4. KMF „Tvr|ava”, 5. Sredwa ma{inska {kola, 6. T[ „Pavle Savi}”, 7. Saobra}ajna {kola „Pinki”, 8. ET[ „Mihajlo Pupin”, 9. Prva privatna gimnazija „Olimp”, 10. [kola za dizajn „Bogdan [uput”.


ekologija

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

SVETSKIDANZA[TITE @IVOTNESREDINE,5.JUN

ZASUBOTUZAKAZANOVELIKOEKOLO[KOSPREMAWE

[umesuna{a budu}nost

^istaulica,~istigradovi, ~istaSrbija Iovegodine uokvirukampawe„O~istimoSrbiju“,usubotu4.juna,usaradwi sa lokalnim samoupravama Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa organizuje „Veliko spremaweSrbije“radnuakciju~i{}ewa otpadanateritoriji~itavena{ezemqe. Kakoisti~uSvetskidanza{tite`ivotnesredine-5.junodli~anjepovoddasvakoodnasdasvojli~nidoprinos~istijoj Srbijii~istijojplaneti,aliijo{jednaprilikadasena{azemqavelikimodzivompredtaviunajboqemsvetlujerje 2011. progla{ena godinom volontirawa ucelomsvetu.

Ovegodinesvakoodnasimaprilikuda izabere lokaciju koja }e se ~istiti. Na sajtu www.ocistimosrbiju.rs, na interaktivnoj mapi mo`ete da obele`ite ta~nu lokaciju i postavite fotografije. Podatak se automatski prosle|uje nadle`noj op{tini i organizuje se ~i{}ewe. Promoteri akcije su Novak \okovi} i volonteri koji u~estvuju u organizaciji “Velikog spremawa Srbije”. Iz Ministarstva apeluju da se akciji pridu`e privredna dru{tva, {kole, udru`ewa, organicacije, gra|ani...Pro{legodinerezultatjebio impresivan. U “Velikom spremawu

21

Srbije”, u jednom danu, u~estvovalo je vi{e od 200 hiqada gra|ana Srbije i o~i{}enojepreko100. 000tonaotpada,sa 3.849lokacija. Ministar`ivotnesredine,rudarstva i prostornog planirawa Oliver Duli} pozvao je gra|ane Srbije da se 4. juna prikqu~e akciji „Veliko spremawe Srbije. - Toga dana pozivam svakoga ko voli svoju zemqu, ko voli prirodu, da iza|e i da po~isti ono {to mu najvi{e smeta,svojedvori{te,svojuulicu,parku komemusedecaigraju,putkojimsekre}e kaposlu.Od2009.godine,kadajepo~ela akcija “O~istimo Srbiju” mi smo bili

zemqa koja je imala oko 4.600 divqih deponija,akrozakcijusmooko60odsto divqihdeponijatrajnouklonili-kazao je Duli}. U Ministarsvu ka`u da su do sada gra|ani prijavilioko800lokacija za ~i{}ewe, da ove godine u~estvuju sve op{tine, a naro~ito je dobar odziv u sedamop{tinanaKosovuiMetohiji. A.B.

Svetskidanza{tite`ivotnesredine,5. juniovegodinebi}eobele`enbrojnimakcijama,pripredbama,izlo`bamaiskupovima. Tema ovogodi{we manifestacije „[ume: Priroda na usluzi” nagla{ava su{tinskavezaizme|ukvaliteta`ivotaizdravqa {uma i {umskih ekosistema. Ukazuje se na va`nosto~uvawasvakogrveta,{umeizelenihpovr{ina,kojepolakogubebitkusaurbaizacijom,nehatomnebrigom~ove~anstva daproroduo~uvaizanovapokolewa.Uspostavqen od strane Ujediwenih nacija, Dan za{tite `ivotne sredine se obele`ava od 1972. godine, kada je u Stokholmu odr`ana prva konferencija UN  posve}ena ekolo{kim problemima i na kojoj je, na predlog jugoslovenske delegacije, 5. jun progla{en Svetskim danom za{tite `ivotne sredine. Odtada,ovajdanposve}enjeborbizao~uvaweprirode,atimei`ivotaiopstankana planeti.

USREMSKIMKARLOVCIMAODR@ANARADIONICAZANEVLADINEORGANIZACIJE

Ufokusuvodaizelena ekonomija

PREDSTAVQENEEKO-PUBLIKACIJEIBRO[URE

Novaznawa sti`uuu~ionice Publikacije i bro{ure o „Za{titivodai`ivotnesredine” autora Milorada Gakovi}a, koje su predstavqene u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, mogle bi, prema re~ima autora,uskorodasena|uusvim u~ionicama u osnovnim {kolama.Posteriovogstru~wakaobjedinili su wegova dosada{wa iskustva i izu~avawa u ovoj oblasti,anadecirazumqivna~in predstavqena je za{tita i racionalnokori{}eweresursa kao i pre~i{}avawe otpadnih vodaradiza{tite`ivotnesredine. - Kod nas je ekolo{ka svest jo{uveknaniskomnivou,malo qudi zna ne{to o ekologiji. Osnovna ciqna grupa mojih radovasuosnovcikojima}enadam sebitidostupneovebro{ure,a prekowihsti}i}eidoroditeqakojitako|emoguovimputem

ne{todanau~e-rekaojeGakovi}. Dr Sr|an Ron~evi} sa Departmana za hemiju Prirodnomatemati~kogfakultetaisti~edaporastombrojastanovni{tva raste i svest o nedovoqnoj koli~ini resursa. Upravo iz tog razloga, prema re~ima Ron~evi}a, qudi su shvatili da moraju da ~uvaju izvore `ivota. -Prevencijatrebadaseodnosi na promenu svesti i manira stanovni{tva,aedukacijatreba da krene od najmla|ih. Informacije koje postoje u uxbenicimaosnovacanisudovoqne,zbog toga bi ove publikacije mogle da doprinesu pro{irewu wihovih znawa. One poma`u deci da prepoznajuproblemkaoidalakodo|udowegovogre{ewa-istakaojeRon~evi}. N.R.

U okviru priprema za Sedmu ministarskukonferenciju«”@ivotna sredina za Evropu»”, u saradwisaJu`noba~kimupravnim okrugom i Misijom OEBS, Pokret gorana Vojvodine je ju~e u Ekolo{kom centru Pokreta gorana u Sremskim Karlovcima organizovao radionicu za predstavnikenevladinihekolo{kih organizacija.Ciqovogokupqawabiojeizradazajedni~keplatforme nevladinog sektora o kqu~nim temama Sedme ministarske konferencije. Predstavnici ekolo{kih organizacijaistaklisudajejedanodnajve}ih vojvo|anskih problema upravqawevodama. Savetnicaza`ivotnusredinu MisijeOEBSOliveraZurovacKuzman osvrnuv{i se na prethodnuMinistarskukonferencijukojaseodr`alauBeogradu,istaklajeda}etemeSedmeministarskekonferencijebitiupravoodr`ivoupravqawevodamai zelenaekonomija. -Svevi{eslu{amoozelenoj ekonomiji, kako je uspostaviti, kakojepoboq{atiikakoiniciratidaseonauspostavi.Sobziromnatoda}etobititemekojima}esebavitinarednaministasrna konferecnija, u ciqu nam je da zajedni~kim idejama i snagama do|emo do najboqih re{ewadasezelenaekonomijarazvijeirazvija.Vodajezasigurno, kadagovorimootome,najaktuelnija tema. A da bi {to boqe funkcionisao nevladin, vladin iprivredisektor,imamouplanudauskoroiuSremskimKar-

lovcimaotvorimoArhuscentar, jer sasvim je izvesno da je neophodno jo{ vi{e raditi na uspostavqawupartnerstvakojemo`e bitiodkqu~nojzna~ajazazajedni~ko re{avawe raznih problema - pojasnila je Olivera Zurovac. Onajenaveladaseuistovreme i u Beogradu odr`ava isti ovakavokrugli,takodajeupla-

se 11 op{tina okruga aktivno ukqu~itiuradipreporukeuvezisaSednomministarskomkonferencijom.Onaka`edagotovo nema predsenika op{tine sa teritorijeokrugakojine`elida u oblasti `ivotne sredine napravipomak,auinteresugra|ana. –Svimoramodaseukqu~imou ovajposao,ivladineinevladine

nu,kakoka`e,daseobjedinesvi zakqu~ci sa dana{weg skupa iz Sremskih Karlovaca i iz Beo- grada, formuli{u u vidu jednog dokumentakoji}ebitipredstavqennasastankuFormupartnera16.juna,a,nakontoga}ebiti preveden na engleski i dostavqen kao radni materijal na Sedmojministarskojkonferenciji u Astani kao jedinstvena platforma nevladinog sektora RepublikeSrbije. Na~elnicaJu`noba~kogokruga Darija [ajin navela je da }e

institucije, ali i privredni sektor.PredveipogodineformiralismoMe|uop{tinskuradnugrupuzaza{titu`ivotnesredineiodr`ivirazvojkojasezasniva na dvadesetak lokalnih stru~waka zaposlenih u lokalnojsamoupravi,akojiina~eveoma ve{to formiraju zelene timovekadgodsepojavinekiproblem.Aveomajeva`noukqu~itiimotivisatilokalninivo.U okviru Me|uop{tinske radne grupeformiralismoRadnugrupu za upravqnaje otpadom, ali

„ZELENILO”POSADILO2.000STABALAUNOVOMSADU

^etinariiukrasno {ibqekrasegrad Premainformacijamaslu`bezainformisaweGradskeku}e,odpo~etkagodinedo danas, prilikom rekonstrukcije zelenila brojnihnovosadskihulicaitrgova,“Gradsko zelenilo” je posadilo 2.006 li{}arskihsadnica,329~etinara,6.471komad ukrasnog{ibqaicve}a,apodignutoje i 16.876 kvadratnih metara travwaka. Od li{}arskih vrsta najzastupqenije su me~ija leska, sofora, breza, lipa, piramidalni bagrem, piramidalni dud...Kadasuupitawu~etinari,najzastupqenijesurazli~iteformeivarijeteti tuje. Pri odabiru ukrasnog {ibqa kori{}ene su spirea, kotonaster, forzicija, hibiskus, jasmin, juniperus...Odnosposa|enihistabalakojeje zbog dotrajalosti ili bolesti moralo daseoboriusrazmeri11:1,{tojeohrabruju}ipodatak,ka`uuGradskojku}i. Sem{tosegradbrineoozelewavawu `ivotne okoline isto tako bitku vodiisadivqimdeponijama,pajetako u2010.godinizauklawawedivqihdeponijautro{enooko18milionadinara,aplanirannovaczaovugodinujeoko25milionadinara. -Pro{legodineuklowenesudivqedeponijeizmanastira uKoviquosamhiqa-

dametarakvadratih,Va{ari{teuBudisavitako|eosamhiqadametarakvadratnih, naZrewaninskomputu zaKa}koduglaulice@ivojina]uluma797metarakvadratih, na putu Budisava-Koviq, kod nadvo`waka

putaBeograd–Subotica-2.120metarakvadratih-isti~uizslu`bezainformisawe uGradskojku}i. Tako|euklowenesudivqedeponijeunasequ Banglade{-160metarakvadratnih,u Kisa~u40.000metarakvadratnih,uLedin-

cima-putR-107 507,Rumenka~etirihiqade,Futog–Industrijskaulica-3.500metara kvadratnih, u Bege~u – Tatarnica 25.690 metara kvadrartnih. Osim toga uklowenojeisaokohiqadulokacijaugradumalihdivqihdeponijadodesetmetarakubnih.UovojgodiniGradjenastaviodauklawasme}ekojebacajugra|ani, pa je jedna divqa deponija zapremine 1000 metara kubnih uklowena sa lokacije koja se nalazi u Bulevaru vojvode Stepe,izaprodajnogobjektaTU[,i male divqe deponije do deset metara kubnih.Tozna~idauprosekusa25lokacija svakog dana radnici „^isto}e“ uklawajuotpadkojijeprethodnihdanauo~en ({ut,name{taj,belatehnika),a{tona mese~nomnivoupredstavqaoko750lokacija. U odlucioodr`avawu~isto}e(„Slu`benilistGradaNovogSada“,br.25/10, 37/10-ispr.i3/11-ispr)NoviSadjepropisaomaksimalnomogu}enov~anekazneza prekr{aje preduze}a, pravnog lica, pravnog lica kao izvo|a~a radova i fizi~kog lica.Tako|e,mandatnakaznajeutvr|enau maksimalnomzakonskomiznosu -zakqu~uju uGradskojku}i. Q.Nato{evi}

smoformiraliiRadnugrupuza odr`ivo upravqawe vodama. Goru}i problem definitivno je lokalnoupravqawevodamauvodosistemimaisprovode}iistra`ivawa do{li smo do podataka da na{i vodovodi na godi{wem nivougubeido30odstovodeiz sistema.Infrastrukturajejako lo{a, a jo{ gora je situacija u Ra{komokrugugdusugubiciido 60odstoitamovodovodiposluju savelikimgubicimaitojegoru}iproblemimoramozajedni~ki na}ina~inagare{imo.Ovaradna grupa je pokrenula i prekograni~nu saradwu sa Vukovarsko-sremskom `upanijom, sa vodovima iz kom{iluka Tako|e, imamo u planu da se uhvatimo u ko{tacsare{avawemproblema vezanih za zaga|enost reke Dunav,aliidaunapredimosisteme za snabdevawe vodom svakog doma}instvo i to iz pretpristupnih fondova - zakqu~ila je na~elnicaJu`noba~kogokrugaDarija[ajin. MiroslavTadi} izMinistarstva`ivotnesredine,rudarstva iprostornogplanirawao~ekuje da }e se na predstoje~oj ministarskojkonferencijipokrenutiizajedni~keinicijativekoje bimogledasekasnijeplasiraju kao neka podr{ka naporima dr`ava da realizuju zelenu ekonomijuilidaunapredestaweuvezi sa upravqawem vodama. Kako sa obezbe|ivawem dovoqnih koli~inakvalitetnevodezapi}e, tako,kakosmatraTadi},iobezbe|ivawemsistemazapre~i{}avawevoda. M.P.

AKCIJA„O^ISTIMOZAJEDNOBE^EJ“

Osnovcisakupqali staripapir Uciquuspostavqawasistema uprav qaw a otp ad om pribli`no sandardima EU, Skup{tinaop{tineBe~ejdonelaje Lokalni plan upravqawa otpad om op{ tin e Be~ ej za period2010–2020.godne.Ciqje daseedukacijomikonkretnim akcijama sada{wi na~in odlagawaotpada,kojimsegubezna~ajni resursi, promeni na boqe. - Smatramo da edukacija o za{titi `ivotne sredine treba da bude stalni zadatak svih nas i zato je u toku eko akcija po imen u „O~is tim o zaj edn o Be~ej“. Upravo iz tog razloga smo u lokalnom dvonedeqniku „Be~ejski dani“ pokrenuli serij al nap is a o prav iln om upravqawuotpadom.Ovihdana jezavr{enakonkretnaakcijau okviru koje su be~ejski osnovci sakupqali staru hartiju i okupilismosedazamenimopapire. Vi ste u~e{}em u akciji sakupili hrpu starog papira, a mi vam sada vra}amo papir i vidu kwiga. Tek toliko da se se}ate akcije u kojoj ste u~e-

stvovali-rekaojepredsednik op{tineBe~ejPeterKnezi na prijemuuGradskojku}izau~esnike eko akcije i one koji su poslali najboqe radove na likovnomiliterarnomkonkursu naistutemu. Za par meseci rada be~ejski osnovc i su sak up il i ukupn o 1.880kilogramastarogpapira. Sigurno je da bi akcija bila uspe{nijadaseuwuukqu~ila najv e} a be~ ejs ka {kol a „ZdravkoGlo`anski“. Ovak o, najv i{ e pap ir a, ukupno 820 kilograma, sakupili su u~en ic i O[ „Pet ef i [andor“, a doprinos ostalih jeslede}i:O[„[amuMihaq“ (640), O[ „Sev er \urk i}“ (270) i [OS O „Brats tvo“ (150). Za razl ik u od sak up qaw a starog papira, na likovnom i literarnom konkursu u~e{}e suuzeladecaizsvihpetbe~ejskih osnovnih {kola. Stiglo jepedesetakradovauredakciji „Be~ejskih dana“, a na prijemu uGradskojku}ikwigejedobilo 12 najboqih literaraca i 6 likovwaka. V.Jankov


22

Svet

~etvrtak2.jun2011.

RAT NA ULICAMA GLAVNOG GRADA JEMENA

UKRATKO

Vi{eod40qudi poginulo

Referendumo nuklearkama RIM: Italijanskisudodobrio jeju~esazivawereferendumaonuklearnoj energiji, uprkos odluci vladedaprivremenozamrzneplanove o nuklearkama, posle katastrofeuJapanu.Italijani}e12.i 13.junaglasatinareferendumu,a ukoliko predlog bude podr`ala ve}inabira~aiukolikoodzivbudedovoqan,nuklearnaenergija}e bititrajnozabrawenautojzemqi, naveojeAFP. Italijanska opozicija levog centrave}du`evremetra`iizja{wavawe gra|ana o tom pitawu i odbacilajekaoprivremenore{ewemoratorijumkojijevladaproglasila u aprilu. Opoziciona stranka „Italija vrednosti” kritikovala je premijera Silvija Berluskonija zbog toga {to se ne obazire na sna`no protivqewe javnosti nuklearkama i poku{ava dablokirareferendum.Berluskonijepoborniknuklearneenergije, azareferendumjetvrdiodajebesmislenposleuvo|ewamoratorijumanaplanoveonuklearnimcentralama, mada je priznao da vlada nameravadatopitaweponovorazmotrizadvegodine.

SANA: Najmawe 40 osoba je poginulo u oru`anim sukobima u glavnom gradu Jemena Sani, koji su trajali ~itave no}i izme|u dr`avnih bezbednosnih snagaivojnikalojalnih{eiku Sadiku al-Ahmaru, ~elniku plemenske konfederacije, koji podr`ava opoziciju, prenosi AP. „Celu no} smo slu{ali kako vozilahitnepomo}iodvoze`rtve”,rekaojejedanodstanovnikaagencijiFranspres. Ju~eujutrojeSanomoodjeknulonekoliko sna`nih eksplozija, prenosi Rojtersnavodeo~evidaca.Sukobisuposle~etvorodnevnogprimirja, ponovo buknuli prekju~e u centralnom gradskom kvartu Al Hasaba, gde se nalazi ku}a {eikaAlAhmara,kaoinekoliko dr`avnih zgrada. Pet jemenskihvojnikaubijenojeju~enaju-

VAR[AVA: Poqski vojni sud oslobodio je ju~e sedam poqskih vojnikaoptu`bizaubistvocivilaujednomseluuAvganistanu,za koje su mislili da su talibanski ekstremisti. Pet sudija sudskog ve}aVojnogsudauVar{avidoneo jeodlukudanijebilodovoqnodokaza koji bi potkrepili optu`be dasupo~iwenizlo~inutomslu~aj,prenelajeagencijaAP.Optu`eni poqski vojnici tvrdili su tokomprocesadasu,unapaduuselu Nangarkel 16. avgusta 2007.godine kada je ubijeno {est avganistanskih civila, mislili da na meti imaju talibanske ekstremiste. Ameri~ka agencija navodi da nijepotpunojasnodalijemogu}a `alba na takvu odluku suda.Poqskaimaoko1.600vojnikauokviru misijeNATOuAvganistanu. (Tanjug)

Prodor natr`i{te

PEKING: Kineski proizvo|a~ kompjutera „Lenovo” saop{tio je ju~e da `eli da kupi nema~ku elektronsku grupaciju „Medion”, kako bi udvostru~io udeo na tom najve}em evropskom tr`i{tu personalnih kompjutera.Kineskakompanija}eponuditi13evra(18,75dolara)zasvaku akciju„Mediona”,{toje29odsto vi{e od wihove prose~ne zakqu~neberzanskecene uposledwihmesecdana,prenelajefrancuska agencija AFP. Ukoliko sporazum bude postignut, „Lenovo”}epostatitre}apoveli~ini kompjuterskakompanijauNema~koj, sa tr`i{nim udelom ve}im od14odsto.

lustrva.Salehovodgovornamasovne demonstracije bio je obe}awe reformi i slawe bezbednosnih snaga da suzbiju demonstracije.Onodbijadaodesvlastiuprkosantivladinimprotestima, kao i ~iwenici da su ga napustilikqu~nisaveznici.

NATO PRODU@IO OPERACIJE U LIBIJI ZA TRI MESECA

Kona~nuodlukudonose nacionalniparlamenti

Zaubistvo bezkrivice

BRISEL: Severnoatlanska alijansa produ`ila je  do kraja septembrasvojuvojnuoperacijuu Libiji, koja je prvobitno bila odobrenado27.juna,naveojegeneralnisekretarAlijanseAndreas Fog Rasmusen. „Ta odluka {aqe jasnu poruku Gadafiju da smo re{enidanastavimona{eoperacije u za{titi libijskog naroda”, rekaojeRasmusen.Rasmusenjeistakaoda}eAlijansanastavitida sprovodi mandat UN, dodaju}i da zapadna koalicija u potpunosti stojiizalibijskognaroda. Uprkosprodu`ewurokakona~nuodlukuodaqemvojnomu~e{}u zapadnih zemaqa done}e nacionalni parlamenti svake ~lanice posebno.Francuskiparlament}e o tom pitawu odlu~ivati sredinomjuna,asli~najesituacijaisa Britanijom. Imaju}i u vidu raspolo`ewe javnogmwewapremaratuuLibiji,pogotovuuzapadnimzemqama, ne treba olako o~ekivati da }e parlamenti doneti takve odluke

Musa Ibrahim

bezve}ihtrzavica.Kadasepri~a o tromese~nom produ`ewu vojne operacijeuLibiji,trebaimatiu vidu da prvih dana avgusta po~iwe najve}i islamski praznik Ramazan. To fakti~ki zna~i da bi NATOmoraodaplanirazavr{etak neprijateqstava do avgusta. Portparol libijske vlade Musa Ibrahim rekao je da je u vazdu{nimudarimakoalicionihavionapoginulo718civila,dokjevi-

SIRIJA

URastanuubijeno20qudi BEJRUT: Tela20qudi,ubijenih u gradu Rastanu u centralnoj Siriji,donesenasuju~eulokalnu bolnicuuHomsu,navelasudvojica neimenovanih aktivista. Po wihovimre~ima,tiqudisuubijeni no}u u Rastanu, koji je posledwih nekoliko dana na meti o{trogobra~unare`imskihsnaga sa neistomi{qenicima predsednikaBa{araAsada.Odsubotejeu Rastanu i obli`wim gradovima TalbisehuiTeirMelehuubijeno 36qudi.Premagrupamazaza{ti-

tu qudskih prava, vi{e od 1.100 qudi je ubijeno u vladinom obra~unu sa demonstrantima koji protestuju ve} 10 nedeqa, tra`e}i Asadovuostavku.Uistomperiodu jeprivedenonajmawe10.000qudi. Asad je preksino} objavio op{tu amnestiju, koja ukqu~uje sve politi~ke zatvorenike, a kako je prenelasirijskadr`avnatelevizija,odnosisenasvakrivi~nadelapo~iwenado31.majaimoglabi daobuhvatii10.000uhap{enihtokomnarodnepobune.

Eksplozijanaftnog rezervoara

@estoki sukobi na ulicama Sane

guJemenauzasedikojusupostavili islamski ekstremisti. Skoro ~etiri meseca masovnih protestaukojimasetra`edemokratske reforme i svrgavawe dugogodi{weg predsednika Salehapoquqalisustabilnostte siroma{ne zemqe Arapskog po-

dnevnik

{e od 4.000 povre|eno. Portparol libijske vlade napomenuo je datebrojkeneukqu~ujuvojne`rtve. Zapadne zemqe odbijaju da prihvatetvrdweovelikombroju civilnih `rtava, isti~u}i da je wihovzadatakza{tita,aneubijawetihistihcivila.Ume|uvremenu,libijskadr`avnatelevizijanavodidasutokomno}iuTripoliju odjeknule ~etiri eksplozije. Ciqevi koalicionih projektila za sada nisu poznati. Ibrahim je ocenio da je odlazak Gadafija najgori mogu}i scenariozaLibiju. „Ako Gadafi ode, sigurnosni ventil }e nestati”, istakao je portparol libijske vlade i upozorio na opasnost od gra|anskog rata koji bi mogao da usledi. IbrahimjenaglasiodaurazgovoruGadafijaipredsednikaJu`ne AfrikeXejkobaZumenijerazmatrana mogu}nost Gadafijevog odlaska s vlasti niti je diskutovano o bilo kakvoj vrsti „izlazne strategije

GIBRALTAR: Upo`arukojijeizazvalaeksplozijanaftnog rezervoara na Gibraltaru, povre|eno 15 qudi. Povre|eni su ve}inom qudi koji su se nalazili na obli`wem putni~kom brodu, preneo je AFP. Uzrok eksplozije su najverovatnijeiskredokojihjedo{lo zbogzavarivawanarezervoaru, iakopolicijaneiskqu~ujeni-

jednumogu}nost,paitudajeizvr{ennapad,kazaojepremijer te britanske prekomorske teritorijePiterKaruanalokalnim medijima. Vatrogasci su poslati na lice mesta kako bi seizborilisavatrenomstihijom, koja nije jewavala ni tokom no}i, a prema izve{taju RadioGibraltara~ulosenekolikoeksplozija.

PAKISTAN

Sru{iosehelikopter ISLAMABAD: Vojni helikopter,ukomesenalaziokomandant pokrajinskih paravojnih snaga,sru{ioseju~euisto~nom Pakistanuukomejepoginulonajmawe dvoje qudi, saop{tili su pakistanski vojni zvani~nici. Vojni zvani~nici su potvrdili dasudvatelaprona|ena,alijo{ nisu identifikovana, prenela je agencija Rojters.  ^etiri vojna

zvani~nika, me|u kojima i generalni direktor Penxab renxera, generalmajorMohamadNavaznalazilo se u helikopteru kada se letilicasru{ilaurekuIndusu isto~nom delu Pakistana. Helikopterjeleteopolo{imvremenskimuslovima,navedenojeizvojske Pakistana. Uzrok pada helikoptera se ispituje, navodi britanskaagencija.

AUSTRIJA

Me|unajbogatijimausvetu BE^: Austrijs ka priv red a spadame|unajbogatijenasvetu, a Austrija se, proporcionalno, nalaziusvetskomvrhupobroju bogatihqudi,pokazujeizve{taj „Boston konsalting grupacije”. Na100.000doma}instava,statisti~ki gledano, ima osam doma}instava koja poseduju imovinu vrednuvi{eod100milionadolara. Austrija se, zbog ovog podatka, nalazi na petom mestu brojasuperbogatihpostanovni-

kausvetu,iprewesusamoSaudijs ka Arab ij a, [vajc ars ka, Hongkong i Kuvajt, proizilazi iz izv e{ taj a „Bos ton kons altinggrupacije“. Ukupn o 297 od 3,5 mil io n a austrijskih doma}instava raspola`esimovinomvrednomvi{e od 100 miliona dolara. Lo{ij e mes to na rang lis ti Austrija je zauzela po pitawu „obi~nih“ milionera, gde je na 15.mestu.

[panskikrastavcinisuizvorinfekcijee{erihijomkoli

HANOVER: Potraga za izvorom infekcije bakterijom e{erihijakoli(EHEC),kojajedosadauNema~kojodnelanajmawe16 `ivota i inficirala oko 1.500 qudi, mora da po~ne od nule, po{tosudodatnalaboratorijskasaznawa pokazala da {panski kra-

stavcinisuizvorinfekcije,ocewuju ju~e analiti~ari u Nema~koj. „Izvor jo{ nije identifikovan,aupozoreweostaje:nejedite sirovekrastavce,zelenusalatui paradajz”, poru~uje Kornelija Prefer Storks, senatorka za

zdravqe i za{titu potro{a~a u Hamburgu. I dok [panija preti pravnimmeramaprotivNema~ke, a{panskiproizvo|a~ikrastavaca tvrde da nedeqno trpe {tetu odoko200milionaevra,dotlenema~ki ministar za za{titu potro{a~a Ilze Ajgner brani eks-

perte iz Hamburga, koji su prvi ukazalina{panskekrastavcekao izvorzaraze. Sve dok se ne utvrdi izvor zaraze,dotle}esetapkatiumraku i dotle treba da bude na snazi upozoreweInstitutaRobertKoh ohigijenskimstandardimaiizbe-

gavawukrastavaca,paradajzaizelenesalate,prenoseju~enema~ki mediji. U potrazi za efikasnim lekom, eksperti iz Minstera su do{lidobrzogtestazaotkrivawepo`ivotopasnecrevnebakterije,kojasemo`edokazatiuroku od~etirisatadojednogdana.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FRANK-VALTER[TAJNMAJER [efposlani~kogklubaSocijaldemorkatske partije(SPD)Frank-Valter[tajnmajerizneo jespremnostsvojepartijedauBundestagupodr`iplanAngeleMerkel,kojipredvi|azatvarawenema~kihnuklearnihcentralanajkasnijedo 2022.godine.[tajnmajerjeukazaonapotrebudono{ewazakonakojimbisezatvarawenuklearki u~inionepovratnimidefinitivnim.

HOSNIMUBARAK Su|ewebiv{emegipatskompredsednikuHosniju Mubaraku i wegovim sinovima, Alau i Gamalu zaubistvademonstranatatokomprotestaizakorupciju zakazano je za 3. avgust. Oni se terete za „ubistvospredumi{qajem”zato{tosu,kakosenavodi u optu`nici, „planirali ubistvo pojedinih u~esnika mirnih protesta”. Za to krivi~no delo zapre}enajesmrtnakazna.

^ARLI^APLIN Redakprimeraknemogfilma^arlija^aplina, kupqenzane{tovi{eodtrifunte,mogaobida postignecenuod100.000funtinaaukcijikrajem junauLondonu,prenosebritanskimediji.Veruje sedajekopijafilma„Zepped”jedinao~uvanaida seradiojednomodnajranijihfilmovasaspecijalnim efektima. Film iz 1916. prikazuje ^aplina kakoobaranema~kicepelinnadLondonom.

„Nema~kamajka”{ikanirasaradnike BERLIN: Da li u vladi nema~kog kancelara Angele Merkel postoji „mobing’’, odnosno, maltretirawe, {ikanirawe, poni`avawe, spre~avawe u napredovawuisveono{totare~, engleskog porekla, koja se odoma}ilanesamounema~komve} iumnogimdrugimjezicima,defini{eipodrazumeva?Nema~ki politi~ki nedeqnik „[pigel’’uposledwembrojupi{eda „mobing’’,izgleda,postojiito u kabinetu ministarke, koja se javno bori za pomo} slabim i ugro`enim, za uslove rada koji }e biti „prijateqski’’ prema porodicama sa decom, za sigurnost, za perspektivu, a ravnopravnost mu{karaca i `ena na radujoj„le`inasrcu’’... „Dobri poslodavci ne nude samo sigurnost, ve} perspektivu za budu}nost’’, ka`e ministarkazaradisocijalnupolitikuUrsulafonderLajen,`ena pedesetih godina, poreklom

iz porodice politi~ara, demo- gel’’, do`ivqavaju kao „hladnu hri{}anka i majka sedmoro de- perfekcionistkiwu,kojatirace,~ijapopularnostjeporasla ni{ekolegeislu`benike’’.O naro~ito posle wene borbe povezanosti radnog mesta i siprotiv de~je pornografije. O ovoj min istarki se, tako|e, govorilo i da je imal a realn e {anse da, umesto aktueln og {ef a dr`ave KristijanaVulfa,postane preds edn ik Nema~k e i to, kao prva `ena u istorij i dr` ave. O ovoj min is tark i Ursula fon der Lajen se,me|utim,sude}i po medijima, govori i kao o gurnosti i perspektivi za bunekom ko svoje saradnike „mo- du}nost, o kojoj Fon der Lajen binguje’’.Kaoministarkaova, teoretski govori, u praksi u kakojeponekadzbogwenihsed- wenom kabinetu, izgleda, pomoro dece nazivaju „nema~ka stoj i razl ik a.’Rasp ol o` ew e majka’’,anga`ujeseslabije,ali me|u wenim slu`benicima je jewenisaradnici,pi{e„[pi- lo{e,aosigurnostiiperspek-

tivi jedva da mo`e biti govora’’, pi{e „[pigel’’, navode}i dasenaudaruFonderLajenna{la i najmla|i ~lan kabineta kancelarke Merkel, Kristina [reder,ministarkazaporodicu i prva savezna ministarka koja je za vreme svog mandata oti{la na porodiqsko odsustvo. [reder i Fon der Lajen vodebitkuokotogakoimaboqeidejeopolo`aju`enaiporodici, a krajem juna }e Fon der Lajen u~estvovati na jednomvelikomskupuo`enamana vode} im poz ic ij ama. Mlada [rederova prebacuje Fon der Lajen da je namerno taj termin pomerilazavreme,kada}eona bitinatrudni~kombolovawu. „[pigel’’ pi{e da su brojni saradnici ve} napustili Fon der Lajenovu i da ministarka, interno, kada misli na svoje slu`benike, govori o wima na negativanna~in. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

~etvrtak2. jun2011.

MEDIJIOPOSETIPOGLAVARARIMOKATOLI^KECRKVEHRVATSKOJ

Milanovi}ipakdolazi nasusretspapom ZAG REB: Preds edn iknajj a~ehrv ats keopoz ic io n estrankeSoc ij ald emok rats kepart ije (SDP) Zor an Mil an ov i} odb ac io je ju~ e medijs ka nag a|aw a da se ne} e odaz vati susret uspap omBen ediktomXVI koj iusub ot usti` eudvod nevnupos et uZag reb u. „Rad o }u se odaz vati sus retu s pap om”, izj av io je Mil anov i} na vanr edn oj konf er encij i za nov in ar e pov od om tvrdw e poj ed in ih hrv ats kih med ij a da u sub otu ne} e do} i nadru` ew epap espreds tavn icima javn og i pol iti~k og `ivot a. Lid erSDP-ajedodaodani onnit ibil okoodweg ov ihsaradn ik a nik ad a nij e rek ao da ne} edo} inatajskup. „Dub ok opo{tuj empap u,ali i dub ok o prez ir em one koj i uporn o pol itiz uj u weg ovu poset u”,rek aojeMil an ovi}. On je dod ao da je uver en da inf ormac ij a da ne} e do} i u Hrvats ko nar odn o kaz al i{te nedol az iizcrk ve,ve}sadruge stran e aludir aj u} i pritom

Jadranka Kosor

na vlad aj u} u Hrv ats ku demokrats ku zaj edn ic u (HDZ). Preth odn o je premij erk a Jadrank a Kos or koment ar is al a inf ormac ij uda{efopoz ic i-

Zoran Milanovi}

je ne} e do} i na sus ret s Ben edikt om XVI rek av{i da je za wu to neob ja{wiv o i potp un o ner az umqiv o, te da }e to najboq e koment ar is at i gra| an i.

Hrv ats ki med ij i obj av il i su ju~ e ujut ro da na sus ret s Bened ikt omXVI ne} edo} inilider i Hrv ats ke nar odn e stranke, jer je preds edn ik Rad imir ^a~ i}, kao preds edn ik Ten iskogsav ez aHrv ats ke,naOtvoren om prv ens tvu Franc us ke u ten is u Rol an Gar os u, a funkcio n erk a Ves na Pus i} za vikendje,kak ojerek la,slu` benouItal ij iiSlov en ij i. Pos lan ik Istars kog demokrats kogsab or a(IDS)Damir Kaj in izj av io je da ni on ne} e do} iuHrv ats konar odn okaz ali{te.  Na sus ret s pap om pozvan o je oko 700 zvan ic a, a 16 odab ran ih}eseswimsas tat i li~n o. Ben ed iktXVI dol az iusub otuudvod nevn upos et uZag reb u tok omkoj e}esesus ret isnajvi{im dr` avn im zvan i~n ic ima, odr` a} e i mol it ven o bdewesmlad imanaglavn omTrg u ban a Jel a~ i} a, a u ned eq u }e na hip od romu predv od it i sve~an oeuhar is tijs koslav qepovod om Nac io n aln og dan a hrvats kihkat ol i~k ihpor od ic a.

Vi{eoddesethiqadaqudi radinapripremiposete ZAGREB: Svepripremezadvodnevni papin boravak privode se kraju, ukqu~uju}i i dva masovna verskaobreda.Zateposloveanga`ovano je vi{e od deset hiqada qudi. Kako je predvi|eno programom posete, koji je pripremilo ministarstvospoqnihposlova,papu}e usubotudo~ekatidr`avnizvani~nici,nakon~egaidenarazgovors predsednikom Ivom Josipovi}em. Nakon razgovora s Josipovi}em, papa }e u nuncijaturi primiti premijerku Jadranku Kosor. Planiranojeisledibdewesmladima na Jela~i}evom trgu na kome se o~ekuje 50.000 vernika koji }e u ogra|enezonenatrgumo}idau|u samosulaznicama.Papinnedeqnirasporedzapo~iwemisomnaza-

greba~kom Hipodromu povodom Nacionalnogdanahrvatskihkatoli~kihporodicanakojojseo~ekuje400.000vernika,tako|esulaznicamakojesumoglipodi}iusvojim `upama.Poslepodnepapa}eslu`iti ve~erwu s biskupima, sve{tenstvom,mona{tvomibogoslovima,ukupno3.000qudi,aondase pomolitinagrobubla`enogAlojzija Stepinca u zagreba~koj katedrali, nakon ~ega sledi sve~ani ispra}ajsPlesa.VlastiuZagrebuobjavilesudaseakreditovalo 1.200 novinara, fotoreportera i kamermana,odkojih}eponajavqenomrasporedu,pristupzbivawima biti omogu}en tek malom broju, prete`nofotoreporteraikamermana.Hrvatskaradiotelevizija od ukupno 33 sata papine posete

qudskihprava„David”pozvaloje gra|anenaantipapinprotestkoji }eseodr`atiupetak,danuo~iposete, na Cvetnom trgu u Zagrebu. Kakonavodeupozivu,demonstrira}e se zbog neodgovorne vlasti koja {tedi na narodu a razbacuje senarodnimnovcemnaspektakle do~eka jednog ~oveka, kao i rastro{nosti i osionog pona{awa Katoli~kecrkvekojagradivelelepne palate i `ivi rasko{no i bogato,neodradasvojihrukuve} odnametanaroduidr`avi.

PODGORICA: Poraz vladaju}e partije italijanskog premijeraSilvijaBerluskonijanalokalnimizborimamogaobiuticatinapromenupolitikekompanije A2A u Crnoj Gori. ItalijanskakompanijaA2Aimane{tovi{e od 43 odsto vlasni{tva u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG), a crnogorska vladaju}a Demokratskapartijasocijalista sezala`ezadaqesmawivaweudeladr`avnogkapitalauElektroprivredi.Premainformacijama koje ju~e je objavio podgori~ki list„Vijesti”,dopromenepolitikeA2Abinaro~itomoglodo}i zbog poraza Bersluskonija u Milanu, jer ta op{tina kontroli{e27,5odstoakcijautojkompaniji.

„KompanijaA2Ajedosadabila u rukama Severne lige (Berluskonijevapartija),sada,sanovim rezultatom lokalnih izbora,sadolaskomnovihqudiinovih snaga, to }e se promeniti. Mo`emo, svakako, o~ekivati druga~iju politiku i kada su u pitawu ulagawa u enrgetiku”, prenelesu„Vijesti”izjavuvo|e pokreta„Nedirajtena{ubudu}nost”LorencaValoreje. Bersluskonijenedavnodo`iveoporaznalokalnimizborima uvi{evelikihgradovaItalije, {tobimoglodauti~enawegovu politi~kubudu}nost. Italijanski premijer je u dobrim odnosima sa biv{im predsednikom Vlade Crne Gore Milom\ukanovi}em.

Lobista–nepoznato zanimawe PODGORICA: Lobirawe,kao zakonom regulisana profesionalna delatnost, s postupcima i sredstvima uticaja na donosioce va`nih dru{tvenih, politi~kih i drugih odluka, radi ostvarivawa interesa naru~ilaca lobirawa, {iroj javnosti u Crnoj Gori jenepoznato.VladaCrneGoreje pripremilanacrtZakonaolobirawu kojim se prvi put ure|uje

ovadelatnost.Wimesudefinisana konkretna re{ewa - ko mo`e, kosme,akonemo`edalobirai za koga se mo`e, odnosno, ne sme lobirati. Zabranalobirawaodnosisena javnefunkcionereiwihovesrod-

Trg bana Jela~i}a

„pokri}e”22,akakosunajaviliu tojmedijskojku}i,zaprenoseivi-

Protestvova}eseprotivnemoralnogineeti~kogpona{awasve{tenstva koje podsti~e narod na netrpeqivostimr`wupremasvemu{tonijekatoli~ko,zbogmnogih skandala i zlo~ina katoli~kog sve{tenstva protiv ~ove~nostiu~iwenihupro{lostiisada{wosti,kaoinepo{tovawaqudskih prava na me|unarodnom nivou. Portparol zadarske policije Elis @odan izjavio je za „indeks.hr„dasuprotiv22-godi{weg

DoLastovaza200evra

Gu`ve u Splitu

Berluskonijevporaz uMilanuuti~e naprivredu

nike, i to u periodu od najmawe dve godine od dana prestanka funkcijejavnogfunkcionera. Ni~lanorganapoliti~kepartije ne mo`e lobirati, naravno, nistrana~kifunkcioner,alini ~lanoviorganaupravqawadr`avnogfondaifondacija,kaoniwihovi zastupnici. Aktivnost vlasnika, donosno, izdava~a medija i osoba zaposlenih u wima, koje se

Zakonskinacrtpredvi|aikazneneodredbe.Svakokose,kao potencijalnozainteresovanisubjekatzalobirawe,ogre{iozakon,odnosno,akou|euzonulobirawa,anatonemapravo,mo`e bitika`wennovcanomkaznomod500do6.000evra.Lobista,tako|e,mo`ezaraditikaznuod90do2.000evra,akoseupostupku lobirawaslu`ioneta~nimpodacima.Lobistaje,ina~e,odgovoranza{tetukojubinaneonaru~ioculobirawa,svojimnezakonitimpostupawem.

TRAJEKTKO[TAKAOLETOVAWEUGR^KOJ

SPLIT: Hrvatska „Jadrolinija”od1.junauvelajenove,sezonske cene karata za prevoz trajektima, pa,tako,povratnakartaza~etvoro~lanu porodicu, koja automobilom ide do Lastova, ko{ta 1.604 kune, ili skoro 200 evra, pi{e „SlobodnaDalmacija„. Za taj novac, dva ~lana iste te porodice mogla bi da se odmaraju petdanaupredsezoniuve}inihotela na Jadranu sa tri zvezdice, ili da se ba{kare nedequ dana u TunisuiliGr~koj,pi{elist. Turisti~kiradniciihotelijerinaostrvimabunese{to„Jadrolinija”nemapostepenrastcenau predsezonii{picusezone.„Nema nikakve svrhe to {to hotelijeri imaju ~ak pet kategorija cena od prole}adopunesezonei{tonude gostu razli~ite popuste, kad tog istoggosta‘oderu’brodari”,konstatuje„SlobodnaDalmacija„

CRNA GORA

Kazne

deo materijale je zainteresovano 25zemaqa.

Protestizbogtro{kaoddvamilionaevra Posetu  pape Benedikta XVI Hrvatskoj ovih dana  su u znaku protesta pojedinih  nevladinih organizacijazbograzbacivawanarodnognovcanaspektakledo~eka jednog~oveka. Prema najavama papina poseta Hrvatsku }e ko{tati vi{e od 2 milionaevra.Policijajedosada zbogneprimerenogpisawanafejsbuku pretresla ku}u jednom mladi}u iz okoline Zadra i protiv wega podnela krivi~nu prijavu. Udru`ewa gra|ana za za{titu

23

StipeI.podnelikaznenuprijavu za rasnu i drugu diskriminaciju, jer je na Fejsbuku pisao navodno prete}e poruke protiv pape, kao daje„bednikiodvratno|ubre”. Policijajeprenekolikodana pretreslawihovuporodi~nuku}u iuwojna{laneprijavqenooru`je,alinijeulazilaudetaqeirazloge postupaka. „U ovom slu~aju suspendujemo interes javnosti da to dozna, jer nam je boravak pape bezbednosno pitawe broj jedan”, izjavioje@odan.

odnose na informisawe o zakonskim aktima, kao ni aktivnosti eksperata u pripemi i dono{ewu va`nih odluka, zakona i drugih propsa i op{tih akata, kako je predvi|eno zakonskim nacrtom, ne}esesmatratilobirawem.

BOSNA I HERCEGOVINA

Tripkovi}priznao ratnizlo~in

BAWALUKA: Novica Tripkovi} sporazumno je priznao krivicu za zlo~inprotiv~ove~nostinapodru~juop{tineFo~a1992.godine,atu`ilacjesaglasandamubudeizre~enakaznaod{estipodoosamipogodinazatvora,saop{tenojedanasizTu`ila{tvaBiH. Tripkovi}jepriznaodajeuokviru{irokogisistemati~nognapada protivcivilnogbo{wa~kogstanovni{tvauop{tiniFo~a,odpolovine apriladokrajajuna1992.godine,silovaojednoliceifizi~kiipsihi~kigazlostavqao,tedajejednoliceubio.Sklapawemsporazumaopriznawukrivice,Tripkovi}jeupotpunostipriznaoizvr{ewekrivi~nog dela za koje ga od 22. decembra 2010. godine tereti optu`nica Tu`ila{tvaBiH,odrekaosepravanasu|eweina`albunapresudukojamubude izre~enanaosnovusporazuma.Tu`ilacsesaglasiodaSudBiHuutvr|enuiizre~enu kaznuzatvoraura~unaivremeprovedenoupritvoruod6. decembra2010.godine.

UKRATKO Krijum~arili qude ZAGREB: Hrvatskapolicijauhapsilaje11osobaosumwi~enihdasuodsredinefebruara preko granice ilegalno prebacile najmawe 123 migrantaspodru~jaSrbije,ve}inom dr`avqana Avganistana, saop{tilo je ju~e hrvatsko Ministarstvounutra{wihposlova.Sumwasedasutajnezakoniti posao napla}ivali od 400 do 1.200 evra po osobi.  U saop{tewu se navodi da su uhap{eniosumwi~enidasuna podru~juVukovaraprihvatali migrante, ve}inom dr`avqane Avganistana pristigle iz azilnogcentrauSrbiji,dovodiliihuPrihvatnicentarza tra`iteqe azila u Kutini, a zatim na podru~ju Rijeke, Is-

treiVara`dinaorganizovali wihovoilegalnoprebacivawe uSlovenijuidrugezemqeEU.

Protest vatrogasaca ZAGREB: Oko100vatrogasacaizceleHrvatskes50vatrogasnih vozila protestovalo je ju~euZagrebuzboglo{egstawa utojprofesiji.Stvaraju}izaglu{uju}u buku upaqenim vatrogasnim sirenama, oni su se okupiliispredDr`avneuprave za za{titu i spa{avawe (DUZS)itoprvogdanaprotivpo`arne sezone. Okupqeni su upozorili na, kako su rekli, neodr`iv polo`aj vatrogasnih jedinica, nedostatak novca u gradskim i op{tinskim blagajnamazbog~egajedo{lodovelikih problema.  Iz DUZS-a su

poru~ilidaoninisupravaadresazaprotest,jersu,poUstavui zakonu, gradovi i op{tine kao osniva~i du`ni da finansiraju javnevatrogasnejedinice.

[vercovao srebro SOF IJ A:Oko tri kil ograma srebrnog nakita zapleweno je na srpsko-bugarskom grani~nom prelazu Kalotina, saop{teno je iz agencije Carina. Nakit je prona|en u gepekuputni~kogautomobilasa hrvatskimregistarskimoznakama.Voza~automobilajehrvatskidr`avqaninkojijecarinicima reka da nakit nosi izTurskeuSrbiju. Me|u zaplewenim nakitom nalazi se prstenwe, min|u{e, narukviceiogrlice.


24

@enska posla

~etvrtak2.jun2011.

dnevnik ЗАШТОЈЕТОЛИКОПАМЕТНИХЖЕНАГЛУПО КАДАСУУПИТАЊУМУШКАРЦИ

Зависност одромантике кривазасве А

меричкипорталзаженскапитањаGaltimeнедавно је објавио занимљив чланак у којем ДебораДaн,терапеуткињаспецијализована за брак и породицу, дајеодговоренапитањазбогчега инајпаметнијеженепонекадраде глупе ствари када су у питању љубавимушкарци.Усвојојкњизи“StupidaboutMen:10Rulesfor Getting Romance Right“ она објашњавадасуженезaвиснеод романтике тедачестоверујудаљубавзаистапобеђујесве. Чланак који вам у потпуности преносимо доноси 10 одговора који ће нам помоћи да схватимо које грешке ми радимо у вези, због чегаихрадимоичестопонављамо... 1 Заштосетолико,иначе разумних жена понаша ирационално у односима с мушкарцима? -Приметиласамовајзабрињавајући тренд у својој пракси. Ту серадиозависностиод романтике. Романтика је као дрога која женама помаже да забораве или избегавајутежепроблемеуњиховом животу, као што су старење, финансије,стрес,проблемисдецом...Тојеизбегавањеврлосличноономгдемушкарциуистусврху користе секс. С порастом мушке зависности од порнографије и виртуелном сексу, видела сам једнакпорасткод женасамошто суонефокусираненадоживљавање ултимативног романтичног искуства. Ми сви то донекле желимо,алитонебитребаодабуде примарнициљдугорочневезе. 2 Шта би дуготрајне везетребаледапруже? -Стабилност,друштво,стварањедомаипородице,акојетооно штожелите.Инекиосећајсигурности и задовољства кад дођете кући. 3 Какве то везе има с глупимпонашањемжена?

- Термином “глупо понашање” јаописујемирационалнопонашањекојебацаопрезуветариузрокује да жене за партнере бирају особе које су неприкладне или чакопасне. Свизнаковиупозорењасуту,алиупркосњиматеженедозвољавајудаихромантични осећајипонесу.Мотивисукриви -онесуупотразизанекимкоће импружитивезуизбајкеили,ако су биле јако повређене у пријашњимвезама,некогкоћеимисцелити те ране. Тако се оне упуштају у везу с нереалним очекивањима о томе што би брак или дугорочнавезатребалабити.Оне желедаимтаособаизлечиране, а у ствари би то требале чинити самеилиузпомоћпсихолога/психијатра. 4 Зашто користите упоређивање с бајкама, упоређујући жене с ликовима као штосуПепељугаиСнежана. Икаквеонивезеимајуснеким од најчешћих грешака којеженечине? -Тојенештосчимесесвими можемоповезати.Свизнамокоја је поанта Пепељуге. Златокоса је распустилакосу–штојесексуалнаметафора–ичекадајепринц избави из торња. Снежана је метафоразаженекоје“преспавају” живот тешећи се лековима, храном или телевизијом, све док се непојавиправимушкараципробудије.Онанеизлазида пронађе живот, она чека мушкарца да јој да смисао за живот. Или Венди, којиусвајаизгубљенедечаке,мислидаимможебитипопутмајке и васпитавати их као прикладне партнере.Свесутометафорекоје сезбиљапресликавајунастварни животкодмногихжена. 5 Збогчегамислитедасу жене склоније да поверују у митдаљубавсвепобеђује? -Нассуучилидамислимокако моћ наше љубави на неки начин можепроменитичовека.Идашто

смо ми сексипилније и лепше, да имамо толико више моћи. Жене често бркају сексуалну моћи с личном снагом, бркају њихову способностдазаведуиузбудемушкарцасженскомснагом.Ичесто седогодидаонатаданезнакако дагазадржи јерњеговинтересјењава једном кад се лов заврши. Она је добила своју дозу романтичности у том периоду лова, но кадјеоноставинасувомјерјенесталосексуалногузбуђења,онаје збуњенаиусамљенаиимајошмањесамопоуздањанеголираније. 6 Чинисекаодачакикадаженазнаданеконијенајбољиодабирзању,онасвеједноимапотешкоћадапрекинусњим. - Итекако. Жене су брижне и осећају се као заштитнице. Оне супогенетскомкоду програмиранедадругимадајушансуи имају поверења,односнобаремтовећинаженајесте.Сексуалниинтерес код жена повезан је с потребом везањазатуособу.Замушкетоје самосексуалноискуствокојеније везано с дубљим осећајима и повезивањем с том другом особом- сведоконнеодлучедаје тотако.Мушкарцисупоприроди полигамни, а жене моногамне. Једном кад се жена заљуби у некога,онасевежезатуособу,желидаостане сњимитешкојојје дапрекине,иакојемождасвесна данисудобарпарилидаонније довољнодобарзању. 7 Дакле, прекидање везе значиићипротивинстинкта? -Да.А, тотакођезначионапоновоморадапролазикрозтајцелипроцес(упознавањановогмушкарца), што за њу није ни приближнотоликозабавнокаоштоје то мушкарцима. Она због тога осећасвевећипресинг–јерсеза њу то почетно упознавање своди на њезину пожељност и привлачење мушкараца, док се код мушких ту ради о лову и освајању,

што је њима забавно у већини случајева. Јесу ли неке жене 8 склоније томе да се замишљају у улози спаситељице? -Некежененесхватајудабити потребаннекомеибитивољенније исто. То је класична зависност од неког,штојетипичнокоднајстариједеце,децекојасуводила бригуо браћиисестрамаилиимају емоционалнонестабилнеродитеље.Или, још чешће, у многим случајевима то се односи на жене које имају преразвијенмајчинскиинстинкт.

ма. Кад жена нема мушкарца уз себеона,алиивећинадругихљуди,тотумачикаознакдаонаније успела да докаже своју вредност.Иакобилогичнобилодасе такве жене сматрају снажнијима јеримнитконетребазадоказивањеличне вредности. 10 Иштобиондаженакоја жели престати бити глупа у вези с мушкарцима требаладаради? -Онамораићинадијетуукојојје забрањена“конзумација”мушкараца. Она мора престати ублаживати страхиусамљеностснекомновом

ухватитеукоштацсасвојимосећајимаинедатесебивременадапреболитепрекид–ондаћетепроблеме самопренетиуидућувезу.Витреба да идете на “нема мушких” дијету какобистевратилиперспективу,поново подигли самопоуздање и научилинештоизтецелеситуације. Времесамоћеможетедаискористите какобистесхватилизбогчега романтикуимушкекориститекако бистезаборавилиилиизбеглипроблемеуживоту(губитакпосла,недостатакфинансија,проблемеспородицом/децом...).Многотогаплаши жене и оне само желе неког о

9 Мислителидасежене боје самоће више него мушкараци? -Управотомислим.Хиљадама годинасмофинансијскизависиле од мушкараца ибилесмопрограмиране да верујемо како је наша вредносткаољудскихбићаповезана стимдаимамомушкарцакоји се брине о нама. То још увек можемо видети у великим светскимрелигијама,алииумедији-

везом – и поготово не користити једногмушкарцакакобипреболела другог. То је рецепт за катастрофу. Проблемиувезинејављајусесамо затоштосмос погрешном особом, већ се могу јављати и зато што не знамо да будемо с било којим мушкарцем. Генерално је прихваћено дајепотребнобаремгодинуданада серазрешесвеемоцијеиконфликти наконпрекидаозбиљневезе.Акосе на време и на правилан начин не

комебимашталеикоћеучинитида сепоновоосећајукаотинејџеркеи немајуникаквуодговорност.Итоје великагрешка.Најбољастваркоју можете учинити је да прихватите своју одговорност, суочите са проблемимаитекондапотражитемушкарца с којим ћете поделити живот. Много жена вуче “пртљагу” у нову везу и тиме узрокују пуно стреса–акоихнерешитетићесе проблемипоновојавити.

КАКОПРЕБОЛЕТИПРЕКИДВЕЗЕ

П

Спасушопингу иновоммушкарцу

рекид везе, на било који начин, није ни мало пријатна ствар. Сузе, разочарање, повреда,тешкеречи,сломљеносрце, фрижидер и скривена чоколада-самосунекиодсимптома накојеналетимонаконтогкобногдана. Хоћете ли плакати и испразнити фрижидер или обући нај гардеробу и кренути у  потрагу зановом љубави?Истраживања казују да жене најчешће пребољевају прекидвезе,такошто:... Једу– ализаистасве.Утехау храни и пријатељима (често и без пријатеља) некима заиста помаже. Сладоледи, пица, газирана пића и чипс главна су оружја против бившег. Ок, ако смодосадапазиленалинијудо темередасмојелетофу,смеђу рижу и поврће како би остале витке,садајеправовремедазагриземо ‘праву’ храну. Но опет, непретерујте.Брзахранаизазива зависност, стрије, целулит, акне, подбрадак…) У сваком

случају,узмитесеби недељу дана да се наједете, а након тога времејезаповратакуздравживот. Неједу–ивежбају.Јошгора варијанта од прве. Ок, примили сте се посла јер мислите да ће, када га за два месеца поновно сретнетеикадавидиуштостесе преобразили, помислити ‘’Уф, заштосамје оставио,желимпоновно бити с њом’’. Не. Не иде тотако.Првосеморатеопоравитидабистедоносилипаметнезакључке. Овако ћете себи само наштетити.Започетаксенаспавајтеинормалноједите,иуколикотониједосадабиослучајпређитеназдравупрехрану.Протеини, поврће и мало угљених хифрата…И,свакакосебавитерекреацијом.Но,немојтеодустати онај дан када упознате новог комшију саседмогспрата иостанете цео дан на кафи причајући једно другом пола живота. Нека вамрекреацијабуде рутина ине одустајтеодздравогживотазбог новељубави.

Опијају се – до тога да се пробуде у нечијем дворишту или још горе шпајзу. Најсмешније од свега, ова групација жена врло брзо креће даље. Но опет, можда је најбоље да ви идетеприроднимпутем.Уколикосевећодлучитезакојучашицувише,свакакотооставитеза удобноствластитогдома. Бацајусеулов– маломања групација, но опет, за сваку похвалу.Иакосенапрвипогледчинидаовежененемајусрца,други ће рећи како управо овакве женеимајунајвишехрабростии поноса.Нечекајуништа,већсе бацајуунаставакживотатимеда траженовогмушкарца.Свејето уредуакоторадитеискрено.Но, на силу пронаћи новог мужјака биће или неуспешно, или ћете само патити у себи, а у већини случајеваакогаипронађете,он ће бити само онај ‘’међудечко’’ којег имате између бившег и оногкојитекдолази.Немојтеповредитиљудеокосебесамозато јерстевиповређени.

Побегну–најчешћеукревет властитесобеитамоостанунедељама,некадмесецима,анеке чакидогодину.Некичакидајуотказ,докдругеодустануод факултета. Ни не помишљајте нато.Таквеженезаистанезнајуштобиодмуке,иочајнички траже сажаљење и потпору. Размислитепренегонаправите овакавпотез.Уколикорадитес бившим у непосредној близини, искористите то. Знате све његове мане и врлине. Потрудите се да урадите посао боље одњегаитимезарадите поштовањеосталих,атозна,мождаи извучете неку кинту више од шефа. Осим тога, ви сте женско, сетите се да увек имате предност. Неодустају–Коликогодда васбившивишенежеливисте идаљедосадни.Показујетему смс-ове које вам је слао, говорите му да он то не може, да вам се заклињао на вечну љубав.Шаљетемупретећаписма, сваки га дан зовете плачући, и

пробушитемугуменааутуина крајугамолитедавамсеврати. Знамодавамјетешко,носмиритесемало.Овакогасигурно нећете добити натраг. Напуцао васје,исадајевремедапокажетедастедама,анедамупокажете како не треба да жали што васјеоставио. Погледају све филмове из видеотеке – и саосећају са глумцима,поготовоженскогдела. Кутак с романтичним филмовимастеодавнопрелистали, и сада је време да пређете на акциони део. Извадите се из кревета и порадите на себи. Отиђите код фризера, купите нове ципелице, средите ноктићеиокупајтесе.Одмахћетесе

осећати боље, новије, свежије, аиспремнозанаставакживота. Оду ушоппинг–итокакав. Испеглајусвекартицеиостатак месецаједвапреживе.Уредује отићипогледатишта имаудућанимаикупитисеби новумајичицу. Ноотићиуминусидоћи на црну листу свих банака вам није приоритет. Контролишите секоликогоддаситуацијабилалоша. Не допустите да вам прекид везе уништи живот. Крените даље. Останите своји, једите, вежбајте, купите себи нешто лепо, упознајте нове људе, радите нешто корисно, окружите сељудимакојиваснасмејавају иранећепунобржезарасти.


SveT POZnATiH

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

М е г  Ра ј а н  с е уд а ј е  з а  р о к е р а

25

PAPARACO

Г

лумица Мег Рајани Џон Мелкемп наводно планирају венчање у јулу,иако је рокер још увек службено у браку.Пар, који је везу започео крајем прошле године,планове о венчању недавно је открио члановима породице. Џонова деца била су шокирана,испричао је извор америчком таблоиду.Мисле да тата не би требао тако брзо поновно дасе жени.Али,он им је рекао да је Мег жена какву је увек хтео и да је то то.’ Џон (59)је поднео захтев за развод брака од треће супруге Елене Ирвин (41) након 18 година брака. Када су медији почели дапишу о вези некадашње ‘краљице романтичних комедија‘и рокера, Мег (50) је наводно уживала у интересу медија. ‘Није могла бити сретнија‘,испричао је тада њен блиски пријатељ. ‘Не само да је имала новог згодног дечка,него се вратила на насловне стране.Није лако од једне од најбоље плаћених глумица у свету пасти на анонимну Њујорчанку.Мег ужива у свој тој поновној пажњи.’ Мег се пре десет година развела од Денниса Квејда, након што су медији открили њену аферу с Раселом Кроуом.

Џон Мелкеп

Мег Рајан

Про ба ли секс с истим полом Н

ије никаква новост ни чудо да звезде воле даекспериментишу, али упркос томе свако мало неко дигне буру признањем да је пробао и секс с истим полом. Стивен Тајлер признао је у аутобиографији,чији су детаљи недавно обишли свет,да је пробао секс с мушкарцем. ‘Пробао сам,али није ми се допало‘,посведочио је Тајлер. Доста прашине подигао је и Гевин Росдејл, супруг Гвен Стефани, који је признао да је са 17година имао аферу с трансвеститом. ‘Такве ствари се догађају кад имаш 17.Мислим да то није ништа чудно јер тада упознајеш свет.То је део одрастања.И то је све,ништа мање ни више‘,рекао је Росдејл у интервјуу за магазин Детаљс,објаснивши како пре није хтео дакаже истину јер је то занимало само таблоиде. Кортни Лав је пак за ирски магазин Хот Прес пре годину дана открила да је била у кревету с Кејт Мос!‘То је права прича за унуке.Кејт тада није користила дроге.Догодило се то у Милану у 90-им.Било је забавно.Надам се да се неће наљутити што сам изашла с тим у јавности.Кејт

Стивен Тајлер

Анђелина Џоли

Гевин Росдејл

Леди Гага

је дивна и моја је добра пријатељица‘,избрбљала је Кортни. Анђелина Џоли је још пре 10 година дигнула буру кад је признала да је била са женом.‘Кад сам имала 20,заљубила сам се у особу која је била жена,хтела сам да будем с њом, нисам се Хале Бери

Том Харди

могла отети осећајима‘,рекла је Енџи, која касније није мога да се начуди реакцијама које је изазвала њена изјава. ‘Била сам искрена јер сам хтела да људи знају да сам била са женом. Проговорила сам о томе јер сам хтела да људи знају да сам от-

OUT

IN

Кортни Лав

крила нешто дивно, хтела сам да знају да је то искуство било врло нормално. Било је толико лепо и другачије,па сам то хтела даподелим с другима.Но,на крају је то испало нешто шокантно‘,пожалила се Џоли. Леди Гага је једном приликом признала да је упознала чари лезбијског секса.‘Мој боже,била сам у сексуалној вези са женом,јесам.Жене ми се свиђају, али била сам заљубљена само у мушкарце‘,објаснила је. Звезда Почетка Том Харди такође је признао да се сексао с мушкарцима.‘Па,наравно да јесам,па ја сам глумац.Но,завршио сам с експериментисањем‘, рекао је Хардyза Њу Магазин. Риана пак никад није признала да је пробала секс са женом, но то је уместо ње учинила Таја Бартон,која је у јавност изашла с експлицитним детаљима њиховог наводног односа. ‘Бацила се на мене,кренула доле и пружила ми ужитак. Нисам је зауставила. Кад сам доживела оргазам,наставила је даразговара са мном као да се ништа није догодило.Она није тражила ништа заузврат‘,само је детаљ из засад још необјављене књиге која је подигла доста прашине.

Леонардо Дикаприо ужива у кубанској цигари на плажи у МонтеКарлу

У затвор збогголезадњице

Семи Насери

анска полиција ухапсила је француског глумца Семија К Насерија познатог из серијала

„Такси”збогскидањапредфановимакојисужелелидасефотографишусањим. Насеријеухапшени„оптужен за показивање интимног дела своје анатомије у јавности”, рекао је неименовани полицијски званичник. Овонијењеговпрвиинцидент у јавности. Насери је иначе по-

знат по сукобљавању са законом,апоследњипутјеприведен због вређања полицајаца. Пре две године је ухапшен због нападаножем. Насери је и током трајања Канског фестивала направио неколико већих испада. Држао је слово у једном кафићу на Кроазети, потукао се испред једног бара и покушавао да се обрачуна са полицијом и глумциманацрвеномтепиху.

Кејт Винслет

ОпраизабралаСтедмана И

ако је у животу Опре Винфри најважнију улогу имала њена најбоља пријатељица Гејли Кинг, за коју су мислили да је с Опром у љубавној вези, краљица екрана окренула јој је леђа. Након што се Опра Винфри опростила од свог популарног шоуа којије стварала и водила 25година,покренула се читава лавина догађања,својој најбољој дугогодишњој пријатељици Гејли Кинг одлучила је даокрене леђа и с дечком Стедманом Грамом сепресели у Лос Анђелес. Некима би то било сасвим природно, али Гејли Кинг се нашла изданом и односи у ‘љубавном троуглу‘сусенагло погоршали,пишу таблоиди. Наиме,када се трио недавно састао у Чикагу, Опра је одлучила да ће се њен дугогодишњи партнер преселити с њом у ЛА,те да ће он живети с њом у луксузном апартману у Монтекиту те у њеној другој резиденцији која се налази поред студија њене Опра Винфри мреже. Неименовани и блиски извор краљице ТВ шоуа тврди да је на ту њену одлуку Гејл подивљала и почела давиче: ‘А шта је са мном? Мораш изабрати или Стедман или Стедман Грам ја.’

На то ју је Опра потапшала по рамену и рекла да ће се морати помирити с њеном одлуком.Гејл је одлука њене најбоље пријатељице потпуно сломила. Њих две су планирале живети заједно, али је Опра одлучила да то ипак неће бити тако. Поред Опре и Гејл, Стедман се увек осећао као вишак, али је стрпљиво увек био уз њу и сада га она треба више него икада,објаснио је извор. Опра и Гејл пријатељице су више од 30 година, а толико су биле блиске да су чак спавале понекад у истом кревету, а Опра је изјавила да разуме зашто људи за њих две мисле да су лезбијке. ‘За овакав однос у нашој култури не постоји дефиниција и зато ми је јасно зашто људи то морају да етикетирају‘, рекла је Опра, која је своју пријатељицу описала као мајку коју није имала, као пријатељицу коју би свако пожелео те да од ње не зна бољу особу. Њихов се однос у посљедње време променио, а Стедман је преузео важнију улогу у Оприном животу. Гејл се осећа напуштено и издано, није никада мислила да ће се то догодити.‘Опра јој Опра је забола нож у срце‘,изјавио Винфри је извор.


26

~etvrtak2.jun2011.

oglasi

dnevnik


dnevnik

oglasi

~etvrtak2.jun2011.

LIMAN, kod „Merkatora” ukwi`en stan na II spratu, bez ve}ih ulagawa 33.500. Tel. 636-8429. 15011 NOVONAsEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Tel. 636-8429. 15012

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097. 28671 U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefoni: 021/461-072, 00382-31-684-719. 29234

^AsOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49 29627 ^AsOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 29964 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 29965

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 29966

IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru u centru, povr{ine 25m2, parking u dvori{tu, zaposlenoj osobi na du`e vreme.064/4000-890, 021/6368402 29968 IZDAJEM dvosoban komforan stan, kod Sajma. Telefon 021/444-258, 063/111-361 30021 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Grbavica, Ul. Gogoqeva. Telefon 065/544-5122 30047

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ulici Jug Bogdana. Telefon 064/1127074. 29643 CENTAR, u Ul. Karaxi}a br. 1, izdajem prazan jednoiposoban stan, 32+7 terasa, cg, ktv na du`e vreme. Telefoni: 021/6571-895, 063/87768-47. 29884 LIMAN I, izdajem luks, name{ten dvosoban stan, 250 E+depozit. Telefon 063/5111-51. 29905 IZDAJEM porodici dvosoban dvori{ni stan, name{ten ili nename{ten, centar. Telefon 064/289-8961. 29911 IZDAJEM name{tenu garsoweru u blizini Sajma, slobodnu od 1. 6. 2011. Cena 130 E. Telefon 063/107-1003. 29972 IZDAJE se povoqno name{tena garsowera kod Sajma. Telefoni: 063/408-902, 6365807. 29973 U CARADU[ANA izdajem name{tenu garsoweru 130 E. Telefon 064/3810-695. 29981 IZDAJEM povoqno nov neuseqen name{ten stan iza medicinskog fakulteta, ulica Branka Baji}a. Telefon 061/149-64-34. 29982 IZDAJEM na du`i rok odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A (5, 17) Novi Sad. Telefon 063/564-034. 30001 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a. Svoj parking u dvori{tu. cena 200E od 1. 7. Telefoni: 064/35-31-161 i 062/83-74-805. 30011 KOMPLETNO name{ten 1,5 soban stan, visoki parter kod ambulante Zmaj Ogwena Vuka. Telefon 063/7290-546. 30031 IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368. 28741 IZNAJMIO bih ku}u ili vikendicu s bazenom, do 30 dana u julu. Telefon 063/3235-78. 29914

@ELEZNI^KA sTANICA, Novo naseqe, kupujem noviji jednoiposoban stan, oko 43m2. Bez posrednika. Telefon 064/248-79-54. 29868

sAJAM - ABC centar, odli~an kompletno renoviran prazan i odmah useqiv, ukwi`en 1,0 stan, 32m2. Tel. 636-6952. 15001 [IRI CENTAR, nova odmah useqiva i ukwi`ena garsowera, cena 31.000 sa povratom PDV-a. Tel. 063/516478. 15002 PRODAJEM garsoweru na Detelinari, novu, sun~anu, telefon, kablovska, mo`e sa name{tajem ili bez, hitno, povoqno. Telefon 063/507097, 021/29-77-565. 29882 POVOQNO prodajem garsoweru, 25m2 na drugom spratu, u Prezidentovoj zgradi, Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65. 30069

NOVO NAsEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1,5 stan, bez ulagawa za 42.000. Tel. 063/828-8377. 15003 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 39.500. Tel. 63-66-952. 15004 BULEVAR OsLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1,5 stan 47m2 cena 40.000. Tel. 6366952. 15005 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2,0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000. Tel. 63-66-952. 15006 POVOQNO! Dva jednoiposobna stana, 41m2 i 36m2, peti sprat, Prezidentova zgrada, Futo{ki put i Bulevar Evrope. Telefon 063/47-5765. 30068 VETERNIK jednoiposoban, ukwi`en, I sprat, vlasnik 40m2, izuzetna gradwa. Bez posrednika, povoqno. Telefon 062/588-799. 29977

GRBAVICA, noviji odmah useqiv 3,0 stan od 65m2 na II spratu po ceni od 70.000. Tel. 63-68-429. 15007 LIMAN, odli~an 3,0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100. Tel. 636-6952. 15008 KEJ, ukwi`en 3,0 stan od 72m2 po ceni od 63.500. Tel. 636-8429. 15009 LIMAN IV, 73.18m2, V sprat, isto~na strana, atraktivna lokacija. Povoqno. Telefoni: 021/6367570, 063/541-858. 29989

LIMAN,u zgradi od fasadne cigle odli~an 4,0 stan od 93m2, cena 95.800. Tel. 063/82-88-377. 15010

PRODAJEM obradivo zemqi{te u ataru izme|u Sajlova, Rumenke i Veternika, parcele 1, 5; 2, 8; 3, 2; 6, 5 jutara- 1,5 evra/m2. Telefon 063/511-939. 29758

27

PRODAJEM na Kamewaru spratnu vikendicu povr{ine 90m2. Ima vodovod, plin, satelitska, pokrivena terasa 50m2 plac 6 ari. Telefoni: 063/508-747, 021/400-073. 29886 sREMsKA KAMENICA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 17.100m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorskavoda, lep pogled. Telefon 064/639-76-41. 29327 KU]A u Ka}u blizu centra, 400m2, plac1600m2, dva lokala, (40x40, dve ulice), veliki parking. Idealno za poslovni objekat. Telefon 064/922-12-69. 30006

sAJAM - bulevar izdajem odli~no razra|en restoran piceriju, 135m2 sa ekskluzivnim inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa, mese~ni najam, depozit. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 29917 PRODAJE se nov useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju, kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3.5 m uz budu}i hotel „Holidein”, idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”. Telefon 063/475-765. 30067

IZDAJEM vi{enamenski poslovni prostor u Temerinskoj ulici 200m2, kolski ulaz - sve samostalno na placu od {est ari. Telefon 063/464-528. 30028

FIAT BRAVO 2001. god, 2.0 HGT englez, stranac, 1200E. Telefon 063/7860-684. 29939 MERCEDEs VITO 2001. god, 108 CDI, englez, stranac, 2000E. Telefon 063/7860-684. 29944 OPEL vektra karavan, 2.0, 2005. eksstra stawe, uvezena, 5500E sa registracijom. Telefon 063/515-824. 29912 OPEL AsTRA G. 1999. god, 1.6 benz, englez, stranac, 1100E. Telefon 063/7860684. 29941 OPEL AsTRA G. 2001. god, karavan, 1.7 DTI, englez, strana, 1600E. Telefon 063/7860-684. 29942 OPEL VEKTRA 2000. god, 1.8 benz, englez, stranac, 1300E. Telefon 063/7860684. 29945 PEUGEOT 306, 1999. god, 2.0 HDI, englez, stranac, 1200E. Telefon 063/7860-684. 29940 PEUGEOT 307 2002. god, 2.0 HDI, englez, stranac, 1950E. Telefon 063/7860-684. 29946 ROVER 75 2003. god, 1.8 turbo benz. englez, stranac, 2200E. Telefon 063/7860684. 29937 ROVER 25, 2001. god, 1.8 benz, englez, stranac, 1600E. Telefon 063/7860-684. 29938 [KODA FABIA 2000. god, 1.4 benz, englez, stranac, 1600E. Telefon 063/7860684. 29943


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak2.jun2011.

TOYOTA avensis 2003. god, 1.8.benz, englez, stranac, 2500E. Telefon 063/7860684. 29936

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura,{qunak,cement,ispona, cigla, blokovi, mre`e,crepnaku}nuadresu.Telefon021/847-034. 28289

VODOINSTALATER serviserbu{isudopere,montira sanitariju, mewa ventile,vr{iodgu{ewa,otklawa curewa, montira ma{ine za prawesudova.Telefoni:6368-462,064/11-86-330 29878 PE]KAR -kaqevepe}izidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577,062/606-782. 29891 MOLERSKO - FARBARSKE itapetarskeradoveizvodiiskusanmajstor.Nazvatinatelefon6435-095. 30003

dnevnik

Iskrenonamje`ao{tosanamavi{enije

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon te{ke bolesti,u63.godini`ivotapreminuona{dragiotaci suprug

Satugomobave{tavamorodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

DimitrijeReli}

JelenaZelenovi}

Sahrana}eseobavitiu~etvrtak, 2.6.2011.godine,u13~asova,na Alma{komgrobqu. O`alo{}eni:suprugaMarija i sinoviDragan iTo{ica.

1938-2011.

BranislavFrancuski Sahrana }e se obaviti u petak, 3. 6. 2011. godine, u 12 ~asova,naGradskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:sinSr|an, }erkaElizabeta isuprugaZorka.

isau~estvujemouboluporodiceZelenovi}.

30090 30110

Posledwipozdravna{embratu

DimitrijuReli}u

Sa velikom tugom i `alo{}u opra{tam se od mog dragogsupruga

Bez tebe, moj najdru`e, u Musi}evojvi{eni{tainikada ne}ebitiisto.

dragom

Branislavu Francuskom odporodice Radovi}.

Ivan. 30091

30092

Mojoj divnoj prijateqici i kumi

Dragojsestri,svasticiiteti

MilanaKeki}a

Jeleni

1932-2011.

posledwipozdrav.

Sa tugom i po{tovawem opra{tamoseodna{edrage

JeleneZelenovi}

posledwipozdrav. Mi{ana,Ilija iZdravko saporodicom.

TvojaMela.

Porodica ]osi}.

30109

30083

preminulogposlekratkeite{kebolestiu79.godini. SahranajeuBe~eju,2.6.2011.godine,u16~asova.

30115

Posledwipozdravdragojteti

PRIRODNI preparat protiv hemorida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe 7 danaireceptzapra`wewe. Telefon:064/240-55-49. 29993

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwipozdravprijateqici odvajkada

O`alo{}enasuprugaJelena.

30121

SofijiPopovi} ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujemstarogvo`|e,ve{ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni:6618-846,063/17448-56. 29272 OTKUPQUJEM staro gvo`|e, mesing, bakar, aluminijum, ve{ ma{ine, {porete, automobile na veliko i malo.^istimpodrume,tavane. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 29273 BUKVA cepano,rezano,prevoz3700,kostolac4300isu{eni 900. Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25 29969 DRVO bukovomo`erezanoi cepano, prevoz gratis 3600din.Su{enizacentralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 061/174-37-26, 063/817-57-22,064/26-11-741 29970

Branislav Francuski

30119

SofijiPopovi} FARMA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, o~i{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet,dostavanaadresu.Povoqno. Telefoni: 021/717058,063/521-559,063/539-051. 29975

pozdrav

1717/P

odbaba-ujne,Slavice i\or|a Brzaka saporodicom.

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop,Mladen.Telefon 421-516,064/157-2514. 30037 PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina, vrlo povoqno! Polovni televizori 15- 30evra! Dostavqam na adresu! NONSTOP. Mladen! Telefon 421-516,064/157-2514. 30038

Posledwi prijatequ

DepartmanzaIndustrijsko in`ewerstvoimenaxment Fakultettehni~kihnauka.

Branka i Milijanka saporodicama.

JeleniZelenovi}

3

MilanuKeki}u

Posledwipozdravna{emdragom{ogoru,ujiidedi

Porodice: Jelisavac iSurla.

Kadnamladopoqskocv’je}e Biserni`epono}nijema. Krozgrudimi`eqal’je}e: „[totenema,{totenema”? Bata,Marija iIgorStanisavqev.

30114

Posledwi prijatequ

pozdrav

30122

30106

dragom

Satugomibolomjavqamosvimro|acima,prijateqima ipoznanicimadajeu79.godinipreminulana{adraga ivoqena

MilanuKeki}u 1932-2011. Zauvek}e{bitiuna{immislimaisrcima.

MilanuKeki}u

od:Steve iJelene Novakovi},sadecom.

O`alo{}eneporodice: Nastasi},Vasovi}iRon~evi}.

SofijaPopovi} Sahrana je 2. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament,uPetrovaradinu. O`alo{}eni:sinDalibor iostalarodbina.

30111

30117

30087


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwipozdravuva`enojgospo|i

~etvrtak2.jun2011.

T R O G O D I [ W I  P O M E N

Posledwipozdrav

ZoranDo{enovi}

JeleniZelenovi}

JeleniZelenovi}

2.6.2008-2.6.2011.

Bilasiuvekna{a,asvoja. Nedostaja}e{nesamosvojojporodici,negoinama. KolektivFakultetatehni~kihnaukauNovomSadu. SaradniciIstra`iva~kogitehnolo{kogcentra. 59932-P

30071

Podobrotitepamtimo,sponosom pomiwemoisqubavqute~uvamo una{imsrcimaodzaborava. Tvoji:suprugaBo`ica, }erkaAna,majkaZora, sestraSlavica, sestri}@eqko.

29

P O M E N 

2.6.2004-2.6.2011.

RadovanSanader Lala Nedostaje nam tvoja vedrina, tvoje veliko srce i beskrajna dobrota. ^uvamoteodzaborava,tvoji: Bojana,Jelena iMarko.

30032

Iskreno sau~e{}e porodici pokojne

P O M E N Pro{loje20godinaodtragi~ne smrtina{edrage

Satugomibolomopra{tamoseodna{esnaje

JelenaZelenovi} JeleneZelenovi} Iskreno saose}amo sa tugom i bolomporodiceZelenovi}. DaniloVuji~i} saporodicom.

30015

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

^edomirNerlovi} 2.6.2010-2.6.2011.

JeleneZelenovi}

QubinkeJapunxa 2.6.1991.-2.6.2011.

Rako,Jelka,Vlado,@arko iDrago saporodicama.

SaradniciFTN-IIM/EURO.

PorodicaMihi}.

Dragi^eki,oti{aosiiznenada iz na{ih `ivota, ali }e{ u na{imsrcima`ivetive~no. O`alo{}enaporodica.

30073

Sa tugom u srcu opra{tamo se odna{egdragogoca.

S E ] A W E

2007-2011.

29888

59931-P

30084

Posledwi pozdrav prijatequikom{iji

dragom

Opra{tamo se od po{tovane kom{inice

29986

Danas,2.6.2011.godinenavr{avaju sedvegodineodsmrtina{eg

MirjanaNikoli} MilanuNonkovi}u MiroslavJankovi} Mikica ^etirigodinebeztebetugujemo i daqezbogranoggubitka.

JeleneZelenovi}

PetraPejovi}a

Posledwipozdravna{ojdragoj kom{inici Miri, kom{ije iz PavlaSimi}a4.

BlagojDanailov 1931-2011.

Toma iSmiqka.

PorodicaBulatovi}.

30101

30076

Sahrana je 2. 6. 2011. godine, u 11.15~asova,naGradskomgrobqu, u NovomSadu.

Porodice: Tojagi} i Trbojevi}.

30051

30065

Sa puno qubavi i po{tovawa ispra}amo na{eg oca, dedu i supruga

Posledwipozdrav TataJova-Jovica, sestraOlgica saporodicom.

Porodica.

Na{emprijatequikom{iji

O`alo{}eni: sin i}erka saporodicama.

30072

30085

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 4. 6. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu u NovomSadu,obele`iti40danaodsmrtina{esupruge, majkeibake.

MilanuNonkovi}u

MilanuNonkovi}u

MilanaNonkovi}a

na{em prijatequ i Sr|anovom ocu. ^oveku koji je do posledwegtrena`eleodapopravqasvet. ZvezdanHorvat i BorisVuki} sasaradnicimaizAdizesSEE.

Sahrana je 2. 6. 2011. godine, u 15.45sati,naGradskomgrobqu.

posledwipozdrav odporodice Milutinovi}.

Wegovinajmiliji.

319-P

30057

30055

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedaje30.5.2011.godine preminuona{

Posledwipozdravna{ojkumi,velikoj`eni

VeraPetrovi}

VesnaStojanovi}

2002-2011.

1947-2011.

JeleniZelenovi} PorodicaStojanovi}. PorodicaPapadopolo.

30077

30098

Pro{le su tu`ne godine od kada ste nas ti i tvoj tata Sava\or|evi}zauveknapustili iostavilidave~notugujemozavama. Ponosnismo{tosmovasimali, ~uvamo uspomenu na va{u plemenitostidobrotu. O`alo{}eni:majkaisupruga Katica\or|evi} isestraMirjanaKi}anovi} saporodicom. 30079

MilanDemi} Sahranajedanas,2.6.2011.godine, u12.45~asova,naGradskomgrobqu uNovomSadu. Uvek}e{`ivetiuna{imsrcima. MajkaStana,otacDragan, sestreMira iEva saporodicama i mnogobrojnarodbina. 30056


30

06.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00

tv program

~etvrtak2.jun2011.

Јутарњипрограм Натрагуприроде Бајкоквиз Активнограђанство Питањесавести Хроника56.Стеријиног позорја Кухињица Десилосе Вести Космос Безупута Вести

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичкосвитање ГласАмерике Усусретсунцу Вестиукратко Уогледалу Вестиукратко Освета Врелегуме Вестиукратко Билаједномједнанедеља Путоманија Безцензуре Вестиукратко Белилукипапричица Нашгост Зоопузле Војвођанскевести Уогледалу Документарнипрограм Војвођанскевести Освета Арт-бокс Војвођанскевести Свештомиприпада Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Разголићени ГласАмерике Ноћнипрограм-репризе

КлоСевињ

Догвил Радња је смештена у месту Догвил у Америци, 1930. године. Становници Догвила су допадљиви људи који поштују грађанске законе. Место је водило један миран живот све до једне судбоносне ноћи када су одјекнули пуцњиудолини,најављујући долазаклепеГрејс... Улоге: Никол Кидман, Стелан Скарсгард, Лорен Бекол, Кло Севињ, ЖанМарк Бар Режија: ЛарсфонТрир (РТВ1,23.30) 14.05 Српскиекран–емисија МТВ-а(Мађарскетелевизије) насрпском 14.30 Натрагуприроде 15.10 Фаца 16.05 Питањесавести 17.00 ТВДневник 17.22 Тајнахране:Келераба 17.30 Кухињица 18.00 Разгледнице 19.10 Хроника56.Стеријиног позорја 19.30 ТВДневник 20.05 ТВфонија 20.30 Имамједнужељу 21.30 Живопис:Дунавскистражар 22.00 Војвођанскидневник 22.30 Фолдеркултура 23.00 Фортепиано 23.30 Догвил,филм 02.20 Хроника56.Стеријиног

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.40

Кухињица–мађ. Документ Класикрок Грување Музичкипрограм Тадивнастворења Маштаоница Доколица Емисијанамађарском Вести(мађ) Украјинскапанорама Циганскосрце Десилосе ВестиизМатице Плавикруг Бајкоквиз ДобровечеВојводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневникнамађ. Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) Збогом,Америко, филм Циганскосрце

06.05 08.00 09.03 10.03 10.37 11.05 12.00 12.15 12.31 13.17 15.20 15.45 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 22.30 23.20 23.30 23.46 00.40

04.34 05.06 05.37 05.49

Јутарњипрограм Јутарњидневник Горе-доле Сасвимприродно Светриболова РужнаБети Дневник Спортплус Местозлочина:Њујорк ПразникуРиму,филм И јаимамталенат Гастрономад Мојрођаксасела ДневникРТ Војводина Штарадите, бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица Дневник Мојрођаксасела Једномбраћа Местозлочина Дневник Местозлочина:Њујорк ХотелВавилон Ноћнибиоскоп:Живот уружичастом,филм Фудбал(млади):Француска -Србија,пријатељска утакмица(р) Окомагазин Сасвимприродно Гастрономад Верскикалендар

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.00 22.00 23.00 01.30 02.30 02.45

Бандини Експлозив Ексклузив Аурора Некотепосматра Дођинавечеру Забрањеновоће Филм: Ћелија Аурора Кадалишћепада Бандини Дођинавечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањеновоће Кадалишћепада Раднаакција Жене Филм: Земљаслепих Раднаакција Ексклузив Експлозив

02.58

07.43 07.49 08.00 08.28 08.40 09.12 09.24 09.33 09.40 09.57 10.07 11.00 11.24 11.56 12.26 12.56 14.00

15.13 15.20 15.36 16.00 16.35 17.06 18.00 18.46 19.35 20.10 20.40 22.38 22.58 00.30

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Хранаивино НСклинци Вести АвантуреШерлока Холмса Тајанственеприче Вести Агродан Азбукародитељства Неонсити Вести Одељењезаубиства Вести Спринт Дунавскасалетла Вести АвантуреШерлока Холмса Објектив (слов) Објектив(мађ) Објектив ИЦТплус Неонсити Новосадскопоподне Цртанифилм Неонсити Агродан Објектив Хранаивино Личнагрешка Витраж Одељењезаубиства Објектив АвантуреШерлока Холмса Тајанственеприче

10.00 ФулТилтпокер 11.00 НБАфинале:Мајами-Далас 12.30 Кошаркаплејоф,финале: Загреб-Цедевита 14.15 Профибокс 16.15 НХЛСтенликуп,финале: Ванкувер-Бостон/ТампаБеј 18.30 Премијерлигакласик: Ливерпул–Челси 19.00 ТВС 20.00 Профибокс 22.00 Атлетика 23.00 ФулТилтпокер 00.00 ПремијерлигаМагазин 00.30 Премијерлигакласик: Арсенал-Њукасл

Ток шоу У најновијем издању емисије својим анегдотама забавиће вас Далибор Бубњевић. О награди „Златни витез“као и о несвакидашњим темама говориће позната списатељица Љиљана Хабјановић Ђуровић. Атрактивним изгледом и фанта-

стичним гласом задивиће вас Оља Карлеуша, а гостима ће се придружити и познати водитељ Вишеслав Петковић који ће представити и своје гласовне способности. (КТВ,22.30)

Причамоприче Алексуџунгли У ноћнојбашти Томасидругари Вечнисјајдетињства Каконаучитиматематику? Великани:СветиСава Досијеиксиокс Сазвежђаилегенде Енциклопедија Тенис:Френчопен (РоланГарос),прегледдана У свету Трагупростору Триозачетворо Беокулт Трезор Тенис:Френчопен(РоланГарос)-полуфинале (ж),пренос програмзависиодтрајањатениса Енциклопедија ЛиковнаколонијаРТС Блеја ОвојеСрбија МладиталентиСрбије:Софија Златокоса,филмзадецу ЕКВ РужнаБети Местозанас Метрополис Фудбал(млади):Француска -Србија,преноспријатељске утакмице Тријумфалнакапија Тенис:Френчопен (РоланГарос),снимак РадеШербеџијаипријатељи

Кенет Брана

Поново мртав Лосанђелески детектив Мајк Черч биће од помоћи немој Грејс, која пати од амнезије. Он се заљубљује у њу и почиње да трага у нади да ће сазнати њен прави идентитет и узрок ужасавајућих кошмара. У истрази му помаже хипнотизер Френклин Медисон... Улоге: Кенет Брана, Ема Томсон, Дерек Џејкоби Режија:Кенет Брана (Авала,00.00) 07.00 Маратон 07.55 Аштадарадим 08.00 Милица² 09.00 Вести 09.15 Отворенистудио 10.15 Љубавузалеђу 11.30 Филм:Такси 14.00 Вести 14.30 Чистрачун 15.00 Инфо 15.05 ДругастранаСрбије 15.30 Топшоп 16.00 Вести 16.00 Љубавузалеђу 16.55 Аштадарадим 17.00 Инфо 17.02 Откопчано 18.00 Вести 18.30 Чистрачун 19.00 Милица² 19.30 Безтрага 20.30 Филм:Ималипилотауавиону 22.30 ДокторХаус 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм:Поновомртав 02.00 ДругастранаСрбије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главниосумњичени,10.30Цртанифилм,11.00 Репризевечерњихемисија,13.00Метрополеи регијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Метрополеирегијесвета,16.00ИнфоК9, 16.45Бибер,17.00Главниосумњичени,18.00АБСшоу,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спортиздругогугла,22.15 Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

Селма Хајек

Усамљена срца Полицијски детективи Елмер Робинсон и Чарлс Хилдебрант истражују једно самоубиство. Детектив Робинсон се споро опоравља од кривице за самоубиство супруге, а утеху тражи у загрљају колегинице Рене. Улоге: Џон Траволта, Џејмс Гандолфини, Селма Хајек, Џаред Лето, Лора Дерн,Бил Мареј Режија: Тод Робинсон (Б92,21.00) 09.00ВестиБ92 09.30Кажипрст 10.00ВестиБ92 10.25СунђерБобКоцкалоне 11.15 ПингвинисМадагаскара 11.40 Топшоп 11.55 Квиз:Супергеније 12.20Филм:Клементина 14.05ГордонРемзи: Кухињскикошмари 15.05Доме,слаткидоме 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Најбољегодине 18.00Квиз:Супергеније 18.30ВестиБ92 20.05Пријатељи 19.40Дваипомушкарца 20.30Сексиград 21.00Филм:Усамљенасрца 23.05Временскапрогноза: Штадаобучем? 23.10ВестиБ92 23.30Спортскипреглед 23.55Филм:Ватренипрстен 01.45ГордонРемзи: Кухињскикошмари 02.35Доме,слаткидоме

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 01.30 02.00

Пољелала Добројутро Усосу ИсплатисеТВпродаја Позовивеликогбрата Забрањенаљубав Тереза Зумба,Зумба Гавриловићи-ријалити Маланевеста Националнидневник Тријумфљубави Пољелала Моћниренџери Националнидневник Великибрат Свезаљубав Наслеђеједнедаме Великибрат -прегледдана Немогућамисија Великибрат-безцензуре Црнахроника Филм:Друмскакафана2

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.15 03.15 04.45

Јутарњипрограм Вести Сирене Ноди СаБоуавантуру Мегаминималс Здраво,Кити Малитигар Телешоп Вести ЗдравоКити Сирене Хорсленд Сабрина Југио ЛегендаоНеши Диноратник Квизић Пресовање Телешоп Вести ТНТ Лудегодине Телешоп Вести Другисветскират, док.програм Изгубљенегодине Телемастер Стаљин,докудрама Успонвеликихсила, док.програм Вести Ризница ТНТ Изгубљенегодине Агенција Вести Игранифилм Тагарт Агенција Ризница Стаљин,докудрама

Југио Радња се дешава у блиској будућности и прати главног јунака Јусеија Фуда. У овом серијалу почиње примена нових типова чудовишта као и нова врста двобоја позната као Турбо Дуели. (Хепи,11.25)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

PISMAMILEVEMARI]ZAVI^AJU

Pi{e:dr Drago Wegovan

ХалеБери

Готика

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.05 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Родитељи и деца 14.20 Тренутак спознаје 14.55 Дарма и Грег 15.15 Бенедикт 16, док. филм 16.00 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.15 8. спрат, ток шоу 19.12 Код Ане 19.30 Дневник 20.10 1 против 100, квиз 21.05 Разред 2011. 21.35 ХАЗУ Заводи 22.15 Дневник 3 22.55 Ватикан Ивана Павла 2, док. серија 23.25 Разред 2011. 23.55 Додир живота и смрти 00.35 Драги Џоне 01.00 Ксена - принцеза ратница 01.45 Закон и ред 02.30 Дарма и Грег

Докторица Миранда Греј јако је добар психијатар. Али после аутомобилске несреће пробуди се и сазнаје да је осуђена за убиство супруга Дага. У међувремену је прогони дух девојчице Рејчел, која жели да јој пренесе поруку да није сама... Улоге: ХалеБери,Роберт Дауни Џуниор, Пенелопе Круз, Чарлс С. Дутон, Џон КеролЛинч Режија: МетјуКасовиц (НоваТВ,00.00) 08.05 08.20 08.35 09.15 10.15 11.15 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.45 21.45 22.45 23.40 00.00 01.55 03.25

Бумба Роари Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде ИН Нате Бењркус шоу Победа љубави Аси Најбоље године Мастершеф Вести Ин Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Проверено Вечерње вести Готика, филм Школа сурфовања, филм Езо ТВ

08.00 09.00 10.00 11.00

К.С. Луис Апсолутна нула Азијске монархије Када су Мавари владали Европом 1929. Велика криза Путовање које је потресло свет Праисторијски астрономи Добродошли у 80-те Како је уметност створила свет Тајне дубина Ратници Живео Пакистан Човекова историја Индокина Заборављена убиства Добродошли у 80-те Како је уметност створила свет Тајне дубина

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 Зец и јеж 08.30Острво Корњача 09.30 Ози Бу – сезона 2 10.00 Гроб на брежуљку 10.30 Острво Корњача 11.00 Неуморни 13.15 Једном 16.00 Гуливерова путовања 18.00 Меби беби 20.00 Предивни Џо 22.00 Посрећило се 00.00 Праве девојке са колеџа 01.00 Вагинале неклет 02.15 Одвајање

06.00 07.50 09.20 11.55 12.25 14.00 15.50 18.20 20.05 21.45 22.40 00.50

Невиђени Господа Бронко Аватар Холивуд на снимању Евет, пристајем Амелија Баариа Постање Статен Ајленд Љубавници Девојка која се играла ватром Трилогија: Песме о неузвраћеној љубави 02.50 Погрешно скретање код Тахоа 04.20 Основно образовање

07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50

Судија Ејми Све по закону Ерика Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Дах живота Убиства у Мидсамеру Закон и редиx Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Мистерија Хејвена Плес пет сестара Медијум Мистерија Хејвена Опијена љубављу

07.00 08.00 09.40 10.20 11.40 12.05 13.00 13.50 14.45 16.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.50 00.05 01.40 02.40 03.30

Аурора Врата раја Драгон Бал Езел Ексклузив Таблоид Аурора Наследници Крв није вода 1001 ноћ Врата раја Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Езел Биг брадер Увод у анатомију РТЛ Вести ЦСИ Астро шоу Биг брадер ЦСИ

СЕРИЈА

Увод у анатомију

ЛораФрејзер

Пас са железничке станице Године 1890. млади Боб Грегсон ради на железничкој станици као носач. У том селу је и велико, оронуло сиротиште, власништво г. Риордана, које води несимпатична госпођица Фрејзер. За разлику од ње, нова учитељица деци је врло драга, али и Бобу... Улоге: ЧарлиКрид-Мајлс, ЛораФрејзер,ТомасБроди Сангстер, Селиа Имфри, Џорџ Кол, Френк Финли, ДејвидХејг Режија: ЏонРобертс (ХРТ2,23.40) 07.58 08.28 08.50 09.35 10.00 10.45 11.45 12.45 14.00 15.30 15.45 16.30 17.20 17.40 18.10 18.55 19.50 20.00 20.45 21.20 22.45 23.30 23.40

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм. Мега Минди Твоја сам судбина Еко зона Други формат Мала ТВ Пас са железничке станице, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Џони Браво Трава зелена Родитељи и деца Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Афрички дневник Филмови наших суседа: Духови Сарајева, филм Закон и ред Дневник плавуше Пас са железничке станице, филм

Корумпирани Породични Пас Хари и Хендерсонови Деменција 13 Фаџ Огуљена кожа Породични пас Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Помпеја – 2. део Сиквест ДСВ Горка жетва Откупнина Ваздушни мост

08.00 Пирати из Пензанса 10.00 Помама за летећим тањирима 12.00 Гуниси 14.00 Дохвати стену 16.00 Ужасно велика авантура 18.00 Стриптиз клуб 20.00 Анђелин пепео 22.20 Аутопут 00.00 Лезбејке 4. – еротски дневник 02.00 Хетеросексуалац 1 – не баш тако невин

Шест месеци после крвавог обрачуна, у болницу долази филмска екипа која жели да сними документарац о тешком опоравку доктора и пацијената. Док филмаши у стопу прате докторе, Мередит помаже Кристини да барем пред камерама глуми храбру жену... Улоге: ЕленПомпео,СандраОх,ПатрикДемпси,Џастин Чејмберс, Чандра Вилсон, Џејмс Пикенс, Сара Рамирез, Ерик Дејн, ЧилерЛи (РТЛ,22.00)

СараРамирез

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Врхунско оружје Мајстори за оружје Повратак у Авганистан са Росом Кемпом 22.50 Иза решетака у туђој земљи 23.45 Амерички чопери 00.40 Генералка

08.30 09.30 10.00 10.30 13.30 14.00 18.00 18.30 18.40 20.45 23.00 00.00 01.00

Коњички спорт Трке коња Тенис Тенис Тенис Тенис Тенис Фудбал Фудбал Борилачки спорт Тенис Фудбал Тенис

Orijent ekspres pre~i od `ivota Cirih,10.april1935. bolesnika,radikojegaevove}takodugonisamdoDragi\oko, lazilauN.Sad.Jasamsama{wim,BujanijeuCiU mojem posledwem pismu sam ti nagovestila, rihu.Utomdugomvremenuna{lismonekina~in dabihteradopitalazasavetujednojnaro~itoj `ivota za Tetea, tako da je wegova bolest snostvari. Radi se o na{oj Marti. Ona je tako re}i {qivapabojimse,kadsetotakonaprasnopromeceluzimuovdeprovela,bilajeujednojovda{woj ne,da}esavuspehoti}ikvragu. bolnici, aposleujednojporodici.Celojevreme Na`alostsmoposledwihgodinavrlomnogood imalai{iјasibilajeu`asnonervozna.Mojesu na{eg dohotka izgubili, pa i to sve ote{~ava: i prilike momentalno take, radi te duge bolesti kakvadobrapomo}ilikakavsanatorij,svetotaTeteove, da mi je apsolutno nemogu}e jo{ jednog kore}iprevazilaziono,{tomimognemoplatibolesnikauzetisebinavrat.Mo`e{litimene ti.Nojauvi|amdaovogputamorabiti,samote obavestiti{tosmomiupravodu`niwoju~initi. molim,dajo{maloima{strpqewasamnom,dok Ja znam sigurno da ona ima posle Milo{a penziju. Osim toga joj je umrobrat,asadnedavno isestra,pajojjeostalo ne{to;aliona`ivitakorasko{no,daseja~esto zaprepastim. Npr. ona putuje samo Oriјent ekspresom. Iz Rumunije uFrancuskuinatrag,to ko{ta toliko da bi mogla`ivetiodtogagodinu-dve.–Jajojodavdene mogu ni{ta u~initi. Ovo malo dohoтka {to miovdeimamo,tojemojoj deci wihov otac dao. Momentalno su se na{e okolnosti pogor{ale, po{to je Albert svoj imetakuNema~kojizgu- Objavaoven~awu– uspomenaute{kimvremenima bio,odkadjeHitlerdo{aonavladu.Odwegase malonena|emnajboqina~in.Aosimtogaikod nemo`etra`iti,daseonjo{izamoju{ogoricu mene–kaona`alostikodtebe,kako~ujem–zdrastara. vqenijeba{najboqe,pasebojimdasesadusred Interesiralobime,da~ujem{tatiotomemi- zimekre}emnatajdalekput.Nesmesezaboravisli{,jermeniizgledadaonane}edatimira,ona tidasamdostaostarila,godinesenanizale,avasenassamoondase}a,kadne{toho}e;anikadne zdan te{kih do`ivqaja, koji tako|e ru{e zdrabipomislila,dabiionamoglane{todoprineti vqe.Dragi\oko,verujmi,ja}udo}i,{topreuzipomo}iutakimte{kimprilikamatamokodmo- mogu.Ja}uondagledati,dasve{tojeikakoizlijih,pabitonaravnoiwojdo{loukorist. {no raspar~am i malo reda na~inim. Ja sam i na Zoramijepisalaovihdanaitu`isedajojiz topomislila,daku}uodmahgledamdaprodam.No Centrala ne}e da isplate ni interes, po{to je ipak bih volela, da se jo{ malo pri~eka. Ako se kwi`icanamojeime,aonaje ovdena{eokolnostinebipomnogo potro{ila za mamin pravile, mo`da }u ipak se odNa{e okolnosti su se pogreb, pa bi joj trebalo nelu~iti,dado|emtamo,gdebih pogor{ale, po{to je Albert imala barem krov nad glavom. {to novaca. Oni i{tu od we moju punomo}. Ja }u je tebi Kolikobiseotprilikemoglo svoj imetak u Nema~koj prilo`iti,imo`da}e{htezatuku }udobiti? izgubio, odkad je Hitler ti biti tako dobar, da se poJamislim,dabiZoratrebado {ao na vla du. Od we ga se stara{,dajojmakarne{toisla da ima malo vi{e novaca; ne mo`e tra`iti da se on plate. Bila bi velika sre}a, barbitrebaladaimakwi`ikadbisemogaodobitimakar jo{ i za moju {ogoricu stara cuodkakvebanke;onajetovijedan deo penzije, da bar ne{e puta nagove{}ivala. Ako {to ima redovno, jer kirija sena|eustanu{togododve}e izgleda da je vrlo nesigurna i traqava. Primi vrednosti, ja bih te molila, da to uzme{ k sebi mnogopozdravasakumaSadom,Mirjanomiweni- dok ja ne do|em; mislim da je ipak boqe, nego da maodtvojekumeMice. ostaneustanu.Vrlomeje`ao,{toseititu`i{ natvojebolesnosrce.Nemojdatozapusti{.Mno*** Cirih,januar1938. gosemo`epomo}i,kadse~uva.Kodtebebarnema Dragikume\oko, ovakih velikih briga i `alosnih do`ivqaja kao Premdasam~estomislila,da}esejedanputta- kodnas. ko{todogoditi,ipaksumeVa{evesti,neizmerMolim te pozdravi mnogo kuma Sadu i sve Vanopotresle.Probudilesesvemislinaono{to {e.Atebinaro~itopozdravodtvojekumeMice seve}pretrpilodosad;asadkadsamseve}malo Molimteito,dabude{takodobardasepobriumirila imam samo tu utehu, da se ona sirota ne{, da mi se o tim stvarima ni{ta zvani~no ne oprostilawenogbednoginesretnog`ivota.Tebi javqa. Odmah bi bila potraga, da li sam {togod i kuma Sadi neizmerno zahvaqujem i blagodarim nasledila,jerjeovdevelika dacija,nasvakoinajdasteseVitakoiskrenozasirotupokojnicuza- mawenasledstvo.Istotakobimebilo`aokadbi uzeli.Nemogutinikazati,avalda}e{mepojmi- sekotrudio,datamosprema.Ja}u,kaditakomoti, kolika je to za mene uteha, da znam da je bar ramdolaziti,uzetikakvu`enuisve}upospremapristojno sarawena i sme{tena kod wenih rodi- ti.Ba{bihivoleladane{tona|emonako,kako teqa. Zna{ da na `alost i ovde imam jo{ jednog suostavili. Kwigu„MilevaMari}-Ajn{tajn –Dragimojikumovi„, uizdawu„Prometeja„, s popustomod20odsto, mo`etekupitiza650 dinaraunovosadskojkwi`ari„Most„ (ZmajJovina22, tel.021/520–899)

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{an Vlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: Nada Vujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),Dejan Uro{evi} (ekonomija480-6859), Petar De|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada @ivkovi} (novosadskahronika,421-674,faks6621-831), Nina Popov-Briza (kultura480-6881),Svetlana Markovi} (vojvo|anskahronika480-6837), Petar Tomi} (svet480-6882),\or|e Pisarev (dru{tvo480-6815),Mi{ko Lazovi} (reporta`eifeqton480-6857), Branislav Puno{evac (sport480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), Ivana Vujanov (revijalnaizdawa480-6820),Filip Baki} (foto480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), Nedeqka Klincov (tehni~kiurednici480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`baprodaje480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasnisektor480-68-68),Filip Gligorovi} (Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

~etvrtak2.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Четвртак ће бити веома динамичан. Потрудите се да му похватате конце.Немате довољно концентрације за посао.Могућ је успешан пословни краћи пут,чак препоручљив. Званични папири и уговори.

BIK 20.4-20.5.

Сами доносите одлуке и опредељења,поготово данас,поготово на радном месту и у вези саприходима,расходима,улагањима.Венера вам обезбеђује добре односе с драгим особама у окружењу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

2. jun 2011.

Примећујете све детаље и у доброј сте менталној форми.То је повољно за пословање, поготово ако радите више ствари у исто време. Рачунајте на променљиве околности и осећања. Сусрети.

Месец је данас у знаку Близанаца,што вас збуњује због више утицаја са различитих страна. Тешко да ћете донети неку озбиљну одлуку,и поред пуно прича и преговора. У љубав треба улагати.

Не морате слушати шта ко прича, а још мање то озбиљно схватати. Данас је свима дозвољено све да коментаришу. Радије се усредсредите на своју лаку игру и дружење које вас не оптерећује.

Могући су проблеми, неспоразуми и сплетке у каријери.Дозволите другима да кажу шта имају,али немојте прећутати своје мишљење. Нека се зна који су чији и зашто. Љубавни однос је идеализован.

VAGA 23.9- 23.10.

Данас вам неће учинити услуге они од којих сте то очекивали. Уколико вам живот протиче у миру и спокоју,то нећете ни приметити.Ништа ново за вас,мада би могло бити,када бисте нашли начин.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Јупитер је променио знак, и самим тим вас довео у нову позицију и стање.Нема више жустрине и борбе,истеривања истине и званичних папира, проблема. Наступа време зараде и хедонизма.

Партнер се данас не понаша онако како сте навикли.То ништа битно неће утицати на било шта. Стабилан и леп однос у љубави вас испуњава сигурношћу и поверењем, а драгу особу још више.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не одустајете од свог понашања и циљева којима стремите. Чак би се могло рећи да сте их и испунили, бар у оном делу који се тиче љубави. Наравно, увек може и више, страсније и живље.

Када ћете се смирити?Данас сигурно не, јер сте изложени послу и друштву,наизменично и истовремено. Више особа је заинтересовано за вас,док ви као да се поигравате са тим.Приходи.

Идеалиста сте по природи, али немојте изгубити везу са оним делом реалности који се односи на новац.На радном месту сте изложени стресним и неочекиваним ситуацијама.Лепо се изражавате и пишете.

TRI^-TRA^

ОплетипоСари V REMENSKA

PROGNOZA

НеСтабилНО

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

27

Sombor

26

Kikinda

27

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

26

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 27 Ni{

Глумац Роб Лоу је у једном је ТВ шоуу критиковао својубившудевојку Сару Џесику Паркер. -Полуделајекадјеумојојаутобиографији прочитала да се не сећам боје њених очију. Уместодамитосамакаже,онаувекангажује некогтрећегдатоуради уместоње - рекао јеРоб уједнојТВемисији. -Билајебесна. „Какоможешдасенесећаш мојихочију,паонесуплаве!Немогуда верујем, да си погрешио”, биле су речи које мијепренеоњенпосредник -објасниојеЛоу на британској телевизији. Исти приговор имаојеињеговколегаБредли Купер,којије са звездом „Секса и града” глумио у филму „Failure to Launch”. -Нијеималахрабростидамисамакажа да уљубавнимсценаманестављамјезикуњена уста.Томијерекао некињенпомоћник - изјавио Купер,анатосеРобнадовезаокоментаром„Ништачудно,онајетакваособа”.

27

Evropa

време

Madrid

НОВИСАД: Нестабилносасунчанимпериодимаиразвојемоблакакојићеусловитилокалнепљусковесагрмљавином.Дуваћеслабдо Rim умерен северозападни ветар. Притисак изнад нормале. Температура London од16до27степениЦелзијуса. ВОЈВОДИНА: Променљивооблачноузчешћелокалнепљускове Cirih икишу.Бићеисунчанихпериода.ДуваћеслабдоумеренсеверниисеBerlin верозападниветар.Притисакизнаднормале.Јутарњатемпература14, амаксимална28степени. Be~ СРБИЈА: ПроменљивооблачноузчешћелокалнепљусковеикиVar{ava шу.Бићеисунчанихпериода.Дуваћеслабдоумеренсеверниисеверозападниветар.Притисакизнаднормале.Јутарњатемпература12,а Kijev максимална27степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У петак нестабилно уз Moskva сменусунчанихиоблачнихпериодаиповременупојавулокалнихпљуOslo сковасагрмљавином.Завикендтоплијеиспарносадужимсунчаним периодимаималоређимлокалнимпљусковима.Максималнатемпе- St. Peterburg ратуразавикенд30степени. Atina БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекује Pariz сепогоршањебиометеоролошкихприликатокомдана,пасеопреMinhen зност саветује кардио и цереброваскуларним болесницима, као и aстматичарима.Метеоропатскереакцијеуформинесанице,нервоBudimpe{ta зе,главобољеиболоваукостимаћебитинајизраженије.Потребно Stokholm јеадекватноодевање,каоиопрезусаобраћају.

23 25 24 22 23 22 27

VIC DANA ПитамамаПерицу: -Зашто,сине,навлачишкондом накомпјутер? АПерицаодговори: -Данебихскинуовируссаинтернета.

29

SUDOKU

27 23 23 28 22

2

3

9

20

1

27

6

4

7

24

3

9

4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

152 (67)

Slankamen

208 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

202 (66)

Zemun

267 (-7)

Bogojevo

177 (54)

Pan~evo

290 (-10)

Ba~. Palanka

151 (6)

Smederevo

466 (-8)

Novi Sad

150 (6)

Tendencija porasta

2

SAVA

N. Kne`evac

191 (3)

S. Mitrovica

172 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (0)

Beograd

221 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa

Titel

201 (3)

NERA

Hetin

112 (6)

TISA

25 (-3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

54 (0)

8 7

9 4

8

8

1

1

8

5

8

3

1

4

2

3 9

1

8

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 2.jun 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you