Issuu on Google+

NOVISAD*

^ETVRTAK1.NOVEMBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23605 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZADOBIJAWEGRA\EVINSKIHDOZVOLAINVESTITORIMATREBA269DANA

USrbijisegradi najsporijenasvetu str. 5

Pajti}:Nema deqewa, \ilaspredsednik

SNABDEVAWENAMIRNICAMAU„RADOSNOMDETIWSTVU”UREDNO

NASLOVI

Ekonomija 4 Banatsku staklaru za sada izvoz odr`ava u `ivotu 5 Treba li spasavati Razvojnu banku Vojvodine?

str. 3

Dru{tvo

PISMONENADAPROKI]ANAGOVE[TAJ BUREULDP-u

6 U drugoj polovini novembra distribucija vakcine protiv gripa

^edauklin~u sfrakcijama uVojvodini, Ni{u...

NoviSad

9 Slede}e nedeqe futo{kom kupusu markica i vi{a cena

str. 2

Vojvodina 11 Sala{arko naseqe kod Zrewanina i daqe bez struje

Tisomnek pote~e me|unarodni plovniput str. 4

Foto: B. Lu~i}

VLADAVOJVODINEODREPUBLIKETRA@I RAZVOJRE^NOGSAOBRA]AJA

Dec  i opet lep  a porc  i j a

Obla~no ivetrovito Najvi{a temperatura17°S

str. 8

KLIJENTIBIV[EAGROBANKENAPRAVILIJU^EGU@VUUPO[TANSKOJ[TEDIONICI

[tedi{e nagrnule na{altere idobilesvojepare

JU^ETRAGEDIJANAGRADILI[TUPORED „NEKTARA”UBA^KOJPALANCI

Dvojicuradnika izNe{tina ubilastruja

str. 13

ODDANAS UNOVOMSADU

str. 5

str. 14 – 17

SPORT

n KVERI[OKIRAO \OKOVI]A

n KO[ARKA[IPARTIZANA UBARSELONI

n FUDBALERIPARTIZANA ISPALIIZKUPA

Skupqiprevoz, grejawe,sme}e...

str. 7


2

POLiTikA

~etvrtak1.novembar2012.

SAVETZANACIONALNUBEZBEDNOST RAZMATRAOPLATFORMUOKOSOVU

Konsenzuspa parlament U zgradi Predsedni{tva Srbije odr`ana je sednica Saveta za nacionalnu bezbednost. Sastanku su prisustvovali predsednik Srbije TomisavNikoli}, premijer Ivica Da~i}, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i}, potpredsednica Vlade Suzana Grubje{i}, {ef diplomatije Ivan Mrki} i {ef Kancelarije za Kosovo i Metohiju AleksandarVulin. Potpredsednik Vu~i} ranije je najavio da }e teme razgovora biti

bra voqa za pregovore, a podr{ku dijalogu s Pri{tinom da pru`i i predsednik Nikoli}. Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{aStefanovi} izjavio je ju~e da o~ekuje da nadle`ni dr`avni organi u narednih nekoliko nedeqa dostave parlamentu na razmatrawe platformu za te pregovore Beograda i Pri{tine. – O~ekujem prvo da se postigne ozbiqan konsenzus o najva`nijim stvarima i u narednih nekoliko

\uri}:Re{eweizevropskeisvetske prakse Savetnik predsednika Srbije Marko \uri} rekao je ju~e da bi platforma za razgovore Beograda i Pri{tine trebalo da bude usagla{ena tokom naredne nedeqe. \uri} je nakon sastanka dr`avnog vrha kazao da }e nakon usagla{avawa platforme predsednik Srbije Tomislav Nikoli} o tom dokumentu razgovarati i sa predstavnicima svih poslani~kih grupa u parlamentu. „Afirmisano je apsolutno jedinstvo dr`avnog vrha kada je re~ o Kosovu i Metohiji”, rekao je \uri} novinarima. On je dodao da }e biti afirmisan princip prema kojem }e se Srbija truditi da sa~uva svoje dr`avne i nacionalne interese, ali i maksimalno zalagati da {to pre dobije po~etak pregovora sa EU. Upitan na koje }e se od ve} postoje}ih re{ewa u svetskoj praksi Beograd pozvati pri re{avawu pitawa Kosova, \uri} je kazao da platforma jo{ ima oznaku dr`avne tajne, ali da postoje mnoga re{ewa u evropskoj i svetskoj praksi na koja se mo`e pozvati. platforma o Kosovu i Metohiji. On je precizirao da se taj dokument mo`e o~ekivati„u narednim danima i nedeqama”. Posledwi put dr`avni vrh razgovarao je o platformi za Kosovo 24. oktobra, tako|e u Predsedni{tvu Srbije. U~esnici sastanka su tada od predsednikaSrbije Nikoli}a dobili nacrt platforme. Neki izvori tvrde da EU i SAD insistiraju na utvr|ivawu platforme iza koje stoji dr`avni vrh. Po istim, vode}i zapadni centri o~ekuju i da Skup{tina do kraja godine usvoji dokument u kojem }e, osim platforme, biti istaknuta i do-

nedeqa o~ekujem da bi se platforma mogla na}i pred Skup{tinom – precizirao je Stefanovi}. Po wegovim re~ima, to mora da bude dr`avno, a ne politi~ko pitawe, i zato je bitno da se postigne {to {iri konsenzus i sa strankama opozicije. Na pitawe o predlogu poslanika DS-a da se formira anketni odbor koji bi istra`ivao neregularno tro{ewe novca na Kosovu i Metohiji, Stefanovi} je rekao da to predla`e stranka koja je 12 godina imala sve konce u rukama i koja je do sada taj slu~aj ve} mogla zavr{iti i procesuirati. D.M.

LI^NOPITAWE:HilariKlinton izjavila ju~e u Pri{tini da je kosovska nezavisnost nesporna, ali da }e normalizacija odnosa sa Srbijom biti kqu~na za napredak Kosova. – Za to je potrebna politi~ka voqa, ~ak hrabrost, ali ako napreduju na ovom putu, Kosovo i Srbija dobi}e pomo} u naporima za re{avawe drugih hitnih pitawa, poput ja~awa privrede i otvarawa mogu}nosti za svoj narod – rekla je dr`avna sekretarka SAD, koja se, zajedno s visokom predstavnicom EU KetrinE{ton, sastala s kosovskim premijerom Ha{imomTa~ijemi predsednicom AtifeteJahjagom. – Protivimo se svakom razgovoru o promeni granica ili ponovnom otvarawu (pitawa) nezavisnosti Kosova. O tome ne mo`e biti razgovora. Za mene, moju porodicu i za moje ameri~ke sugra|ane, to je vi{e od spoqnopoliti~kog pitawa. To je li~no pitawe.

dnevnik

PISMONENADAPROKI]ANAGOVE[TAJBUREULDP-u

^edauklin~u sfrakcijama uVojvodini,Ni{u... Pismo NenadaProki}a strana~ kim ko legama, u ko jem je o{tro kri ti ko vao ^edomir a Jovanovi}a za lidersku samovoqu i optu`io ga za lo{e stawe u stranci, izgleda je tek jedan od sig nala ko ji ukazuju na ozbiqna previrawa u Liberalno-demokratskoj partiji a koja tiwaju jo{ od izbora. Po saznawima na{eg lista, ta previrawa mogla bi okon~ati i formirawem frakcija, a mo`da ~ak i cepawem LDP-a, a zbog ogromnog nezadovoqstva delovawem vrha stranke „zatvorenog u krugu dvojke”, i u unutra{wosti Srbije, ali i u Vojvodini. A lomovi se ve} de{avaju u suboti~kom odboru te stranke, gde se raspala odborni~ka grupa „Preokret” u gradskom parlamentu. Nezadovoqstvo izbornim rezultatima, ali i unutarstrana~kim odnosima, kako zbog izbegavawa preispitivawa odgovornosti za izborni neuspeh, pre svega u Beogradu, kulminiralo je, kako saznajemo, na sednici Glavnog odbora odr`anoj pro{log vikenda. Naime, u radnom delu te sesije, koji je bio zatvoren za javnost, kao i na prethodnoj sednici strana~kog predsedni {tva, strana~ ki funkcioneri iz Ni{a zamerili su lideru LDP-a zbog netransparentnosti u finansirawu stranke kao i zbog unutarpartijskog kadrovawa, u kojem su, kako smatraju, avanzovali uglavnom „po dob ni” kadro vi bez obzira na lo{e izborne rezultate koje su ostvarili. ^edomiru Jovanovi} spo~itano je da je, kako u vo|ewu izborne kampawe, tako i u definisawu izbornih lista, odlu~ivao samo stal no, zanemaruju}i qude koji su kampawu nosili na terenu. U vojvo|anskom odboru LDPa strana~koj centrali zameraju, uz to, i nespremnost da model decentralizacije i modernizacije sistema upravqawa koji zagovaraju u dru{tvu primene najpre u vlastitoj stranci, a kroz definisawe jasnih demokratskih strana~kih procedura. Zbog nezadovoqstva tretmanom strana~ke centrale, u Pokrajinskom oboru LDP-a tvrde da su odnosi u stranci u toj meri poreme}eni da nije iskqu~eno da }e taj ogranak veoma brzo po~eti da deluje kao frakcija, ali i da bi krajwa opcija mogla biti i da se vojvo|anski liberali otcepe od LDP-a i formiraju novu stranku koja bi bila autonomisti~ki orijentisana. Vojvo|anski liberali skloniji takvom scenariju smatraju da bi ta opcija privukla gra|ane nezadovoqne aktuelnom politi~kom ponudom u Pokrajini, kao i brojne pristalice postoje}ih stranaka razo~arane „u~incima„ koji su do sad ostvareni na planu ja~awa vojvo|anske autonomije. Ina~e, zbog nezadovoqstva unutarstran~kim odnosima ve}

je naru{ena pozicija LDP-a u Skup{tini grada Subotice, gde se prekju~e raspala odborni~ka grupa „Preokret” nakon izla-

to u Srbiji, naravno, nije tako. Mi u LDP-u nismo ~ak ni raspravqali o rezul tati ma po sledwih izbora, nismo se ni sa-

ska dvoje odbornika. Jedna od wih je i JosipaIvankovi}, koja je istovremeno napustila i LDP, stranku ~ija je kandidatki wa za grado na~el ni cu tog grada bila na lokalnim izborima pre {est meseci. Istog dana usledilo je i pismo funkcionera LDP-a Nenada Proki}a, u kojem on strana~ke kolege upozorava na to da je LDP u veoma lo{em stawu i da se o{trica po kojoj je ta stranka bi la prepo znatqi va, „sa svim istupila„. „Moramo pono-

stajali„, navodi Proki}. On je istakao i da je ra~un LDP-a u blokadi i da niko ne snosi odgovornost za „bolesno narcisoidnu kampawu pred majske izbore„. „To je bila turbo-folk kampawa u kojoj smo izgubili sve {to smo do tada te{ko stekli. Kao i uvek do sada, nema ni finansijskog izve{taja, iako je ra~un stranke blokiran... Ni za ~iji privatni novac me nije briga, ali dr`avne finansije koje sti`u u LDP moraju biti savr{eno jasne i obja{wene. Da

ZaharijeizguraoProki}a Do razmomila`ewa izme|u Nenada Proki}a i ^edomira Jovanovi}a do{lo je zbog poslani~kog mandata, potvrdio je „Dnevniku“ izvor blizak de{avawima u LDP-u. Kako tvrdi na{ izvor, Proki} je, iako je bio poslanik gotovo sedam godina, o~ekivao da }e se ponovo na}i u parlamentu, ali da Jovanovi} nije imao nikakve zakonske mogu}nosti da mu iza|e u susret. Na{ izvor tvrdi da je sa ZaharijemTrnav~evi}em, koji je bio na listi i ~lan je kluba LDP-a, postojao usmeni dogovor da }e vratiti poslani~ki mandat nakon {to Skup{tina bude konstituisana. Me|utim, Trnav~evi} ne da nije vratio mandat ve} je potpisao sporazum o saradwi sa SPS-om, a potom i u{ao u poslani~ki klub s MajomGojkovi}. Sam Proki} je 20. na izbornoj listi LDP-a, odmah iza Trnav~evi}a. Istovremeno, na{ izvor tvrdi da je Proki} nezadovoqan i {to me|u poslanicima nije ni wegov prijateq, profesor iz Ni{a Neboj{aRan|elovi}. U LDP-u podse}aju na to da je ta stranka ostala bez jednog mandata nakon objavqivawa kona~nih izbornih rezultata, kada je u kona~nom prebrojavawu preba~en s LDP-a na RizuHalimija. S.St. vo da prona|emo politiku, jer smo je iz gubi li„, obra}a se Proki} „obi~nim ~lanovima” stranke, kojima poru~uje i da je LDP osnovan da bi mewao Srbiju, „a ne da bismo iz o~aja sara|ivali s onima koji su tu Srbiju upropastili”, ali i ukazuje na to da „beogradska stranka koja ne pro|e u Beogradu, jeste stranka na izdisaju„. „U zemqama razvijene parlamentarne demokratije praksa je da lider stranke i centralni izborni {tab u slu~aju izbornog poraza podnesu ostavke, ali

li se se}ate ijednog finansijskog izve{taja ikada podnetog za ovih sedam godina na Glavnom odbo ru stran ke?„, pi ta Proki}. On smtar da LDP od predsednika partije mora da tra`i da se povinuje istim onim principima liberalne politike oko koje je osnovan LDP, odnosno „da nau~i da sve bitne odluke moraju uvek da budu podvrgnute organima stranke„. „Ne mo`e kabinet apsolutisti~kog vladara samodr{ca odlu~ivati o svemu„, is ti ~e Pro ki}, ko ji

smatra i da je Jovanovi} odgovoran za sve neuspehe stranke, ali i „svi oni koji su }utali ili hvalili i kad nije bilo razloga za to„. Ocenio je i da LDP „nema neki naro~iti potencijal” za pove}awe bira~kog tela, te da je lider stranke najve}a prepreka za to. „Ako ne uspe{ da se izmeni{, onda }emo ili postati druga stranka u istoriji vi{epartijskog sistema u Srbiji koja je uspela da promeni lidera, ili }emo napraviti razlaz uz, barem s moje strane, duboko izviwewe svakome ako ne{to nije bilo u redu„, poru~io je Proki}. Na internet-strani LDP-a, uz to pismo, navodi se i da Proki} ni je do {ao na sedni cu Glavnog odbora 28. oktobra, kada je trebalo da se razgovara o sadr`aju pisma „u otvorenoj i demokratskoj atmosferi„, a ob-

Pokrajinskiodbor LDP-a}enajverovatnije veomabrzopo~etida delujekaofrakcija, akrajwaopcijajedase vojvo|anskiliberali otcepeiformiraju novustranku,kojabi bilaautonomisti~ki orijentisana javqen je i finansijski izve{taj o kojem je Proki} govorio. Republi~ki poslanik LDP-a Bojan \uri} izjavio je ju~e da su Proki}eve tvrdwe „neutemeqene i apsurdne„, te da wegovo pismo uglavnom sadr`i „li~ne uvrede i dis kvali fi kaci je„. \uri} je novinarima u parlamentu rekao da je LDP najo{trija opozicija vlasti. On je kazao i da je o odgovornosti za izborni poraz u Beogradu razgovarano na sednicama strana~kih tela kojima je i Proki} prisustvovao, dodav{i da }e u glavnom gradu biti izabran novi gradski odbor stranke i da qudi koji su ga ranije vodili vi{e ne obavqaju te funkcije. \uri} je ocenio i da su apsurdne Proki}eve tvrdwe o finansijskim izve{tajima stranke, i naglasio da su svi finansijski izve{taji LDP-a u regular noj pro ceduri podno {eni nadle`nim institucijama i objavqivani na strana~kom sajtu. A upitan za razlog Proki}evog nezadovoqstva, \uri} je rekao da ne veruje „u principijelno nezadovoqnstvo kad se izgubi funkcija”. Dodao je i da je Proki} na sednici GO, odr`anoj proteklog vikenda, izabran za ~lana tog strana~kog tela, a da nije postao poslanik zbog toga {to je bio 20. na listi, dok je stranka osvojila 19 mandata. Kazao je i da Proki} nije izba~en iz stranke i da niko do sada u toj stanci nije snosio sankcije zbog sli~nih javnih istupa. B.D.Savi}

TVIT CRTICA „Dveri”moleDinki}a Predsednik Pokreta “Dveri” Vladan Gli{i} procewuje na lajni: „Dinki} nas je spasao od bankrota ponovo?!?!?! Molimo gospodina da nas vi{e ne spasava, propadosmo…„

^ovekugodinama Filmski kriti~ar DimitrijeVojnov ~esto se bavi LDP-om na lajni. Tako je bilo i ju~e: „Izgleda da i jedan od mojih najdra`ih profesora s FDU-a NenadProki} odlazi iz LDP-a. ^ovek je ve} u godinama i vidi da u slede}e ~etiri godine nema neke perspektive za wega... Sad nemaju cenzus ni na Glavnom odboru. :)„

Svadqivo ijezivo Poslanik DS-a DejanNikoli} na “Tviteru” o radu Vlade: „Svadqiva diplomatija, jeziva kadrovska politika, zadu`ivawe kao ekspertski odgovor na krizu i populizam u velikim koli~inama #100danaVlade„.

Jasamza…ati…? LDP-ovac DragoKova~evi}“dopisivao” se s pi-arom VukaJeremi}a, analiti~arom Nikolom Jovanovi}em. Kova~evi} ka`e: „Ja sam za demilitarizaciju Kosova. Bez MUP-a, bez ROSU-a, bez KZS-a. Ti?„

Jovanovi} odgovara: „Pa i ja sam. Ali o tome ne odlu~ujemo mi. Ja sam pre za to da svi u|emo u NATO. A ti? :)„ Replicira Kova~evi}: „Vredi razmisliti. Kad vidim cost/benefit analizu i draft accession treaty, javi}u ti„. Jovanovi} dodaje: „Ti se sa mnom {ali{, il’ ozbiqno :) A analize su davno ura|ene, a prva jo{ 1950. godine„.

Vratilise vrapci Direktor JUKOM-a Milan Antonijevi} obavestio je savetnika nekada{weg predsednika dr`ave Neboj{uKrsti}a: „Ve}i broj vrabaca vi|en na mojoj terasi, ne tra`ite dubqi smisao u toj informaciji, ali vratili su se u Beograd @Krle22„.

„Hvala na informaciji!„, odgovorio je Krsti}, koji je jednom prilikom pisao Draganu\ilasu na tu temu.

Vestzanesvest Aktivista Gej-strejt alijanse PredragAzdejkovi} ~esto na lajni govori o modnim trendovima. “Hilari izgleda kao da je poplava, pardon, Sendi izbacila. Modni `iri pada u nesvest kad je vidi.”

[taka`eDSS Novinar Slavi{aLeki}je u “dilemi”: „DSS: ’Jovi}a na Kosovu uhapsili pripadnici MUP-a Srbije’! Je l’ ovi denunciraju ili slave?„ S.St.


politika

dnevnik

Pajti}:Nemadeqewa, \ilaspredsednik –Sasvimjeizvesnodanema nikakvograskolauDemokratskojstranci,nikakvograzdvajawa i deqewa ne mo`e biti, jernatonemamopravouovako te{kojsituacijiuna{emdru{tvu – izj avio je FoNetu predsednikVladeVojvodinei potp reds edn ik DS-a Boj an Pajti}. On je preksino} u Smederevurekaoda}eDS4.novembra, na sednici Glavnog odbora, potvrditi svoje opredeqewe dajestrankakojaokupqaonaj deobira~kogtelauSrbijikoji sna` no podr` ava proc es evropskihintegracija.

– DS jeste stranka u kojoj je dinastrankakojajeustawuda promena rukovodstva, promena nametnesvojprogramcelojpoprograma, prirodan proces, i liti~koj sceni jer i dana{wa ocena rezultata Vlada, bar deizbora je prirok l a r a t i v n o , mnogo se paradoksa sprovodi ono dan proces – naglasiojePajti}. {to je program de{ava i mogu}e je On je dodao da da }e izbori biti na DS-a–ocenioje jeDSsvestansvoPajti}. prole}e je istorijske od–Pa,predsedgovornosti,iponik }e biti goru~ioda}e,nakonizborneskup- spodin \ilas – odgovorio je {tine, DS ostati najsna`nija Pajti} na pitawe ko }e biti opozicionastrankauzemqi. predsednik DS-a, i dodao da je – Ona mora da postoji kao aktuelni gradona~elnik Beosna`na organizacija da bi bi- grada „spreman da preuzme tu la korektivni faktor ovoj vrstuodgovornosti”.–Tojejevladi i istovremeno, DS je je- dan bremenit zadatak u ovako

te{kimpoliti~kimiekonomskim okolnostima, ali }e tu bitiidrugikoji}epomagatiu vo|ewustrankejertonijeindividualanposao. Pajti}jerekaoda}eDSbiti spreman za izbore kadgod onibili. –VidelismouprvihstodanaVlade,prviput,danekisrpskipoliti~arsva|aSrbeiGrke. To nikada u istoriji nije bilo.Dakle,mnogoseparadoksade{avaimogu}ejeda}eizbora biti na prole}e. Kadgod onibili,mismospremniisigurnismodanawimapobe|ujemo–rekaojePajti}.

PREDSEDNIK DS BORIS TADI]

Vlada}eopstati ilipastinaekonomiji Lider Demokratske stranke Boris Tadi} ocewuje da je Vlada Srbijeuprvihstodanarada imala nekoliko dobrihpoteza,aliinekolikolo{ih,tvrdida}e opstatiilipropastina pitawuekonomije,teda je veoma dobro {to se uhvatila u ko{tac s kosovskimproblemom. – Ekonomija je najva`nije dr`avno, gra|ansko,nacionalnopitawe. Kona~nodaka`emojo{jednom, nijeKosovonajva`nijedr`avno pitaweidragomijedatoisada{we stranke u vlasti jasno priznaju. Jer, tako postajemo zrelodru{tvo–rekaojeTadi} uintervjuuTanjugu. S druge strane, napomiwe on, ovavladajekoncipiranaiobrazovanadabiispunilaiodre|enao~ekivawagra|ana,alisene mo`e ignorisati ~iwenica da postoje i zna~ajna o~ekivawa me|unarodne zajednice, pre svegakadjeupitawuKosovo.

– Dobra stvar je, to treba pohvaliti,{toseIvicaDa~i} susreo s Ha{imom Ta~ijem i {to jeprobijenatablokadananivou zvani~nika – kazao je Tadi}. – Dobrojei{tovladaju}akoalicijapregovaraoKosovuiMetohiji jer stranke koje su danas u vlastisuinajkrivqezaono{to setamode{avalo.Akojeuop{te nekokriv.Ali,onisukreirali agresijuinasiqeinaKosovuiu drugimzemqamaregiona,paneka onire{etajproblem.Uostalom, SNS,kojijeproistekaoizSRS,

i SPS, koji je proistekao iz Milo{evi}eve politike su, u stvari, i najodgovorniji da re{e tajproblem. Tadi}jeli~no,ka`e, zadovoqan retorikom i pripremqeno{}u Ivice Da~i}a i drugih partnera u Vladi kod re{avawa problema Kosova, {to je, kako je naveo, pomenuo i izvestilac EP-a Jelko Kacin. –Samo`elimdavidimdela– kazaojeTadi},idodaodaakotog plana ne bude, wegov plan u ~etiri ta~ke je dr`avi uvek na raspolagawu. Kazao je da je dobro {to je formiranPrivrednisavet,{to se akitiviraju privrednici, {tojeuvedenPDV,iakose,kako ka`e, Dinki} godinama opirao tome, ali je problem {to se ne vidi kako }e se buxetski deficitsmawivatiubudu}nosti. – Nadam se da }e ova vlada stvarnodatragazaonimakoji

su ojadili stanovni{tvo, ne samo nakon 5. oktobra, nego jo{ vi{e pre 5. oktobra, jer dominantna pqa~ka u na{em dru{tvu, jedna od najve}ih u istoriji Jugoisto~ne Evrope, dogodilasedevedesetihgodina pro{log veka. Nema opro{taja korupciji, pqa~ki. I stanovni{tvo koje je osiroma{eno postavqa pitawe za{tonisuuzatvoruonikojisu opqa~kaliistanovnikeina{udr`avu–kazaojeTadi}. Po weg ov om mi{ qew u, u ovom trenutku je nesumwivo da Srpska napredna stranka, kakoka`e,posmatrasvojekoalicionepartnere. – ^iwenica da wihovi koalicioni partneri svu krivicu svaq uj u na Dem ok rats ku stranku, s kojom su doskora biliukoaliciji,izaSrpsku naprednu stranku, qude koji imaju ozbiqno politi~ko iskustvo,tosvedo~ida}eiwih tako izdati. I izneveriti u narednom koraku – uveren je Tadi}.

Vu~i}:Mi{kovi} nijeja~ioddr`ave PotpredsednikVladeSrbije Aleksandar Vu~i} izjavio je sino} da Miroslav Mi{kovi} jeste bogat i mo}an ~ovek, ali dagasenebojijeronnijeja~i oddr`aveine}ejepobediti. Vu~i} je za RTS dodao i da, akonekomislidajeSNSzabilo {ta du`an Mi{kovi}u, to trebaidadoka`e.

Potpredsednik Vlade je rekaodaonajkoseboriprotivkorupcije o~ekuje i protivnike, ali da on ipak ne odustaje od borbe,navode}idazatodaMiroslav Mi{kovi} radi protiv wega i wegove stranke nije saznaoju~e. –Otomeznamve}vi{eodmesecdanai}utimi}utim,vidim

kudaikakosestvarikre}u,ali za{to bih o tome govorio na svakusitnicuiobja{wavaoqudimakakvisekru`ocistvaraju, kogde{ta`eliinakojina~in dasprovededabizaustaviopromeneuSrbiji–kazaojeVu~i}i dodao da `eli da spre~i nove, „~etvrtesaveze”.–Neinteresuje mene ho}e li Mi{kovi} ili

neko drugi mo}i, `eleti, hteti da pravi saveze izme|u \ilasa, Jovanovi}a, Da~i}a i Dinki}a. Ja verujem svojim partnerima i ne verujem da bi oni u tako ne{toulazili. OnjenaveodaMi{kovi}nije jedini mo}an ~ovek kog ima za protivnika, ali je dodao da ne `elidapomiweimena.

REKLI SU

Krkobabi}:Vu~i} ne}etra`itismenu \ilasa Zamenik predsednika PUPS-ainovigeneralni direktor Po{te Srbije Milan Krkobabi} izjavio je da u Beogradu ne pos toj i ve} in a potrebn a za smew iv aw e grad on a~ eln ik a Drag ana\ilasa. – DS ima 50, a PUPS pet odbornika, dok je za smewivawe potrebno56od110odbornika–rekaojeKrkobabi}zanovibrojNIN-a,napomiwu}i da je PUPS otporan na pritiske. – Beograd je stabilan, \ilas je apsolutni pobedniks37odstoinevidimboqualternativu. Napitawekakavbibiowihovodgovor ako smewivawe gradona~elnika Beograda bude ultimatum SNS-a, odgovorio je da Aleksandar Vu~i} ne}e ni tra`iti smewivawe\ilasajerjeliderSNS-a„razuman ~ovek, koji zna da }e PUPS biti principijelan”.

Srbqanovi}: Povratakotpisanih –Dru{tvonebitrebalo da se bavi unutarstrana~kim problemima DS-a i LDP-a,aaktuelnasituacija u zemqi deluje kao „povratakotpisanih”–izjavilajedramaturgBiqanaSrbqanovi}.Onajeocenilai daseSrbijavra}audevedesete godine pro{log veka, {topotvr|ujerastu}amr`wapremarazli~itosti.BiqanaSrbqanovi}ka`edajeonanaizborimaglasalazaBorisaTadi}a,iakojojonnije politi~kiizbor,alidajepoku{alada„odmogneTomislavuNikoli}u dapobedi”. –Ovonijedemokratskapromena,ovojeneka vrsta osvete, ovo je povratak otpisanih koji tvrdeda}edavratemilozadrago–reklajeona u„Ka`iprstu„B-92. Biqana Srbqanovi} je navela da posle 100 danaradaVlademo`edaka`edasesadasvesvodi„nabombasti~noreklamerstvo”,idodalada trebadaseispitaradnesamoprethodnohsazivave}ionogodpre12godina,kadasuonibili navlasti.

Stefanovi}: Mi{kovi}eve prazne`eqe Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} rekaojeju~eda prv i potp reds edn ik Vlad e Aleks and ar Vu~i} imaapsolutnupodr{ku ve}ine u parlamentu i dr`avnih organa u borbi protiv korupcije ikriminala,kaoipodr{ku Srpske napredne stranke na ~ijem je ~elu. Komentari{u}i izjave lidera napredwakadabiznismen MiroslavMi{kovi}`elidruga~ijuvladuidruga~ijuskup{tins ku ve} in u, Stef an ov i}, koj i je funkcioner SNS-a, rekao je da misli da }esvetoostatisamonapraznim`eqama pojedinica. –Mo`dagospodinMi{kovi}inekidrugi`eledruga~ijuvladu,alibuditeuvereni da Vu~i} ima apsolutnu podr{ku ve}ine u parlamentu, dr`avnih organa u borbi protiv korupcije i kriminala, kao i podr{ku SNS-a–rekaojeStefanovi}.

~etvrtak1. novembar2012.

3

poslani^ke teme

NBSnadnevnomredu Skup{tina Srbije zasedala je ju~e samo pre podne, da bi danas drugiputprekinulasesijuzapo~etu23.oktobra,otpo~ev{inovusa samo jednom ta~kom dnevnog reda – izmenama Zakona o Narodnoj banciSrbije. PrviputjetobilozbogusvajawaZakonaopreuzimawuimovine i obaveza odre|enih banaka radi o~uvawa stabilnosti finansijskogsistema,kojijeomogu}iodaimovinaiobavezeNoveAgrobankepre|unaPo{tansku{tedionicu.

Kreditza`eleznicu Poslanicisuju~erazmotrili predloge za ratifikaciju vi{eme|unarodnihugovora. Min is tark a energ et ik e, razv oj a i za{ tit e `iv otn e sred in e Zor an a Mih ajl ov i} reklajedasu„@elezniceSrbije”jedanodozbiqnijihproblema koje Srbija ima i da su potrebnesistemskepromeneu

tom javnom preduze}u, kao i u ostalima. –Zna~ajnojedasvidirektori javnih preduze}a budu birani na konkursu,tojepravina~indadobijemo profesionalce, ali ne smemodazaboravimodasvestvari koje ~istimo posledwih mesecijesunasle|eprethodnevlade– reklajeministarkaMihajlovi}.

Za{tojepovu~en sporazumsItalijom Vlada Srbije obavestila je parlament da je povukla iz skup{ tins ke proc ed ur e zakons ki predl og o pot vr| iv aw u Sporazumaizme|u vlada Srbije i Italije o saradwiuoblasti energetike. Poslanica DSS-a Sanda Ra{kovi}-Ivi} izr azil a je ~u| ew e zbog toga, ali je i pods et il a na to da je kao ambasadorkaSrbije u Italiji bila nezadovoqna tim sporazumom, koji je ozna~il a kao “neok ol on ij al an”. Ona tvrdi da se taj dokument sastojiizniza“sporazumakojima je svima  zajedni~ko da Srbija daje svoje nacionalne resurse, svoje hidro i vetro-

pot enc ij al e komp an ij am a u prete`no italijanskom vlasni{tvu”.

– To nije samo sporazum samo izme|u Srbije i Italije: budu}idasuupitawuelektranenasredwojDrini,u~estvuje iRepublikaSrpska–reklaje ministarka Zorana Mihajlovi}.

KolikojeSubotica du`na Poslanicisuju~erazmatraliiUgovorogarancijiizme|uSrbijeiEvropskebankezaobnovuirazvojzaprojekatunapre|ewavodnihsistemauSuboticivredan11milionaevra.Kakojeprimetio poslanikDSS-aRadeObradovi},godi{wibuxetSuboticeje42milionaevraitajgradje“itekakozadu`enjerzakamateiglavnice trebadaplatiokodvamilionaevra”. Ministarka je odgovorila da je to zakon nasle|en od prethodne vlade, “ozbiqna smo dr`ava i neke stvari ne mo`emo tek tako da prese~emo”. S. Stankovi}

NovavlastuLeskovcu Predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Leskovcu Goran Cvetanovi} potpisaojeju~ekoalicionisporazumspredstavnicimaSocijalisti~ke partije Srbije i Socijaldemokratske partije Srbije o formirawu vladaju}e koalicijeutomgradukoja}eimati48 odbornika,zakojejenaizborimaglasalovi{eod60.000gra|anaLeskovca. U ime SPS-a spor az um je potp is ao preds edn ik Okru-

`nogodboraAleksandar\urovi}, koji je odsustvo predsednikGradskogodbora@ivojina Stefanovi}a, najve}eg protivnikatekoalicijeuproteklim mesecima,opravdao„mawomhirur{komintervencijom”. – Mi smo dobili nalog centrale da moramo da ispo{tujemorepubli~kuvlastnalokalnomnivou.MislimdajetodobrozaLeskovacjer}emoboqe funkcionisati – rekao je \urovi}.

DSS:Gdesunovci gra|anaVojvodine –DemokratskastrankaSrbijesmatradaborbaprotivkorupcijeu Srbijine}ebiticelovitaizaokru`enaukolikotimprocesomnebuduobuhva}eneipokrajinskeinstitucije–izjaviojeju~eportparol vojvo|anskogodboraDSS-aMilenkoJovanovna konferencijizanovinareuZrewaninu.–Dokseneutvrdikakosetro{iuPokrajinskom fonduzakapitalnaulagawa,FonduzarazvojVojvodine,uRazvojnoj banciVojvodine,ne}emoimaticelovituslikuotome{tajesnovcem gra|anaVojvodine. Jovanov je, povodom stotinu dana rada „nove-stare” Pokrajinske vlade,kojupredvodiBojanPajti},ocenioda„nijevi|enoni{tanovo”jer,kakojedodao,„novacgra|anaPokrajinetro{isebezkontrolekaoiranije,bahatoibezjasnihciqeva”. –Dajetotako,potvr|ujeinedavnaodlukapokrajinskevlastida dokapitalizujeRBVsnovih15milijardidinara,emitovawemhartijaodvrednostisrokomnaplateod30godina–kazaojeJovanov,ipodsetionatodajePokrajinave}dvaputadosadaobaviladokapitalizacijutebanke,kojaimagubitkeinenaplativih75odstokredita.


4

ekonomija

~etvrtak1.novembar2012.

BANATSKUSTAKLARUZASADAIZVOZODR@AVA

Pan~evci bimoglida zastakle„fijat” Jednaodretkihfirmikoja u Pan~evu uop{te funkcioni{e je „Staklara„. Ona je ve}devetgodinaurestrukturirawu, a uspela je posledwu godinu da udvostru~i izvoz kaqenog stakla, i to u Belorusiju. Osim Belorusije, tr`i{te joj je i na prostoru biv{eJugoslavije,gdeizvozi stakla za autobuse i traktore, kao Rumunija, gde izvozi ampulice za hemijsku industriju.

ranog stakla koje proizvodimo –tvrdidirektor„Staklare„. Pre dve godine „Staklara„ jepotpisalaugovorsbeloruskom kompanijom MTZ. To je fabrika traktora „belarus„, aumajuovegodinetajugovor jeaneksirannajo{2.000kompletakabina. – Mese~no za Belorusiju putuje jedan{leperrobe vredne do 50.000 evra, {to je zaposlilo na{u proizvodwu,

dnevnik

VLADAVOJVODINEODREPUBLIKETRA@IRAZVOJRE^NOGSAOBRA]AJA

Tisomnekpote~e me|unarodniplovniput Vlada AP Vojvodine je na ju~era{wojsednici,kojomjepredsedavao potpredsednik Vlade i pokrajinskisekretarzanaukuitehnolo{kirazvojprof.drDragoslavPetrovi},usvojilainformacijuopotrebiprogla{ewarekeTiseotvorenom za slobodnu me|unarodnu plovidbu.

Tobipredstavqalozna~ajankorak u revitalizaciji vodnog saobra}aja u Pokrajini, dok bi se, s druge strane, postigao ve}i privredniiekonomskiefekat. Tisausvomtokudugom1.358kilometara,proti~ekrozpetzemaqa: Ukrajinu, Rumuniju, Slova~ku, Ma|arsku i Srbiju. Kroz pokrajinu

Dokapitalizacijavodoprivrede

Vojvodinu wen tok je dug 164 km i predstavqajednuodokosnicabudu}eg re~nog saobra}aja Vojvodine i Srbije. Tisa jo{ uvek nema status reke na kojoj je dozvoqena me|unarodnaplovidba,negojeorganizovanatakodajedinoMa|arskaimastatus zemqe koja na neki na~in ima povla{}enpolo`ajnaosnovubilateralnogsporazumazakqu~enogjo{ 1955.izme|uFNRJiVladeMa|arske.Ostalezemqemorajudatra`e dozvoluodresornogministarstvau BeogradudabiplovileTisom,{to znatnoote`avaiadministrirasi-

Naju~era{wojsednicivojvo|anskevladeusvojenajeiinformacijaopredlogureorganizovawaobavqawavodoprivrednedelatnostiu Vojvodini.VodoprivrednudelatnostuVojvodiniobavqaJVP„Vode Vojvodine”, dok je deo poslova odr`avawa vodoprivrednih objekata trenutno poveren 21 vodoprivrednom preduze}u, od kojih je 16 dru{tvenih.Uusvojenojinformacijijedanodpredlo`enihmodelareorganizacijejestedokapitalizacijadru{tvenihvodoprivrednihpredu- ze}aodJVP„VodeVojvodine”,umerida„VodeVojvodine”steknuve}inskou~e{}eukapitalu.DeonovcazadokapitalisaweJVP„Vode Vojvodine” namewenog za dokapitalisawe dru{tvenih vodoprivrednihpreduze}aobezbedi}eseubuxetuAPV,ibiobinamenskiulo`en unabavkunoveopremeizamenudotrajale.Usvojenainformacijaizakqu~cibi}eupu}eniSkup{tiniAPVnarazmatraweiusvajawe.

tuaciju,zbog~egatarekanijepogodnazame|unarodnuplovidbu.Vlada Vojvodinejeusvojilazakqu~kekojima predla`e Vladi Srbije dono{ewe odgovaraju}eg podzakonskog aktaoimenovawuidu`inime|unarodnog vodnog puta na teritoriji Srbije u kojem se vodni put Tise progla{ava me|unarodnim vodnim putem na sektoru od u{}a do plovnog kilometra 164. Vladi Srbije predlo`enojeipokretaweprocesa bilateralnesaradwesVladomMa|arskeradidaqegunapre|ewauslovaplovidbenaTisi.

PRIVREDNICIIEKONOMISTITRA@EHITNUREINDUSTRIJALIZACIJU

Potrebnajepe}kojaneko{tamnogo, okodvamiliona evra, i moglibi raditi sva stakla za „Fijat”u Kragujevcu Me|utim, preduze}eidaqe ne posluje pozitivno i potrebnajepomo}dr`ave. – U preduze}u je do danas organizovano nekoliko neuspe{nih tendera i aukcija i nijeprivatizovano–objasnio je direktor „Staklare„ Emanuel Lupulesku.–Utomperiodu su bila na snazi ~etiri razli~ita socijalna programa,aod nekada1.460radnika, radi 193u tripreduze}a. Onjepodsetioina~iwenicu da je fabrika ve} gotovo deset godina bez proizvodwe idasusepreorijentisalina doradustakla. – Smatram da smo fabrika „brojjedan„ kadajere~ofirmama koje se bave doradom ravnog stakla. Tako|e smo „broj jedan„ kada je u pitawu koli~ina kaqenog i lamini-

posebno kalionicu 3, koja se negasi uposledwedvedotri godine – istakao je Lupulesku. Analizaposlovawaza2011. godinu pokazuje pove}awe izvozaod165postouodnosuna 2010.godinu. – Izvoz je ve}i od 600.000 evra, a na{a je namera da do kraja godine dostignemo oko 800.000evra –otkriojeLupulesku, komeje`ao{tojesmawena realizacija na doma}em tr`i{tu. – O~ekujemo da nas dr`ava finansijski podr`i, kao i pomo} u tehnolo{kom osavremewavawu pogona. Potrebna nam je pe} koja ne ko{tamnogo,ne{tookodvamiliona evra. Mogli bismo raditi sva stakla za „Fijat„ u Kragujevcu. Z.Dragojevi}

Kreditnipredah zapreduzetnike Problemdeblokadera~unapreduzetnikaidinamikareprograma dugovazaoko100.000malihisredwihprivrednihdru{tavasemora brzore{iti,sa~imsesaglasioiministarfinansijaMla|anDinki},izjaviojeju~ekoordinatorZajednicepreduzetnikaPrivrednekomoreSrbije(PKS)AleksandarGra~anac. Ministarje,naju~eodr`anomsastankusapredstavnicimaIzvr{nogodboraZajednicepreduzetnikaPKS,kakojeGra~anacrekao zaTanjug,naveoda}eministarstvodefinisatirokoveiinsistiratinastriktnojdiscipliniuprimeni,kakobiovajzajedni~kiprojekatodvitalnogzna~ajazaposlovawepreduzetnikadoprineorelaksacijiposlovawa,aliipuwewubuxetaizteku}ihpriliva.

Srpskaindustrija gotovodevastirana politikeZoranMartinovi} jeukazaonatodajeindustrijaposledevedesetihgodinapro{logvekave}im delom devastirana, do{lo je do zastoja u razvoju, pada broja zaposlenih i gubitka tr`i{ta. Martinovi}jeoceniodaprivatizacijanije dovela do podizawa efikasnosti privrede. Po wegovim re~ima, kao oblasti u kojima treba sprovesti reindustrijalizaciju ozna~ena su sredwe i visokotehnolo{ke oblasti industrijske proizvodwe, pre

Zapostupakreindustrijalizacijeneophodnojeuspostavitiinstitucionalniokvir,pove}atibrojzaposlenih u realnom sektoru i proizvodwu, oceweno je ju~e na panelu „Reindustrijalizacija Srbije”. Istovremenojeistaknutodasrpska privredanemo`eizdr`atipostoje}uadministraciju. Predsednik udru`ewa poslodavaca„Poslodavac”ivlasnik„MKgrupe„MiodragKosti} jeocenioda jemodelzadu`ivawazaisplatuplata,{topredstavqanajve}ustavkuu buxetu, neodr`iv. Po wegovim re~ima, mnogo qudi zavisi od malo qudi koji rade, 1,8 milion je zaposleno,odtoga550.000udr`avnojadministraciji.Kakojedodao,1,6milion je penzionera, od toga je 250.000oti{louprevremenupenziju,{toje,akoseuobziruzmeibroj nezaposlenih, potpuno neodr`ivo. Kosti}jedodaodanekomoradaka`edasmoudariliglavomozid,da izvoza nema i da ne mo`e ovolika administracijabitinale|imaovakomalogbrojaradnika.Naglasioje dasuiubuxetuza2013.najve}astavka plate zaposlenih u administraciji,oceniv{idasuiranijibuxeti bilinerealni.Onjeistakaodase nemo`eproizvoditisamozasrpsko tr`i{tekojejemalo,alidazaizlazak na svetsko i evropsko tr`i{te kompanije moraju biti konkurentne.Powegovimre~imaSrbija treba da iskoristi komparativne prednosti koje ima, na primer u energeticiipoqoprivredi. Dr`avni sekretar u Ministarstvurada,zapo{qavawaisocijalne

Uvozimoono{tosmoproizvodili EkonomistaDragovanMili}evi} jeistakaodajezaposledwih14 godinau19od23privrednegranezabele`enpadproizvodwe,unekim ido500odsto,doksusepojedineiugasile. Ukazav{inatodaSrbijadanasuvoziono{tojenekadaproizvodila,Mili}evi}jeoceniodajeSrbijarelativnokonkurentnasamou prehrambenojindustriji,gdesebele`itrendrasta.

Zemqa

Valuta

Kupovni Va`iza zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

111,0179

113,2836

115,8891

110,6781

Australija

dolar

1

88,8570

90,6704

92,7558

88,5850

Promena %

Cena

Promet

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

7,69%

700

700

AIK banka a.d. , Ni{

1,07%

1.415

42.450.000

Kredi banka a.d. , Kragujevac

0,70%

1.863

661.420

Lasta a.d. , Beograd

0,42%

241

46.272

Energoprojekt industrija a.d.

0,07%

1.500

1.375.432

Promena %

Cena

Promet

Central a.d. , Vrbas

-8,00%

460

155.020

Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

1

85,7017

87,4507

89,4621

85,4393

Banka Po{tanska {tedionica a.d.

-6,01%

23.451

773.890

Danska

kruna

1

14,8784

15,1820

15,5312

14,8328

Mlekara a.d. , Subotica

-4,97%

1.300

104.000

Norve{ka

kruna

1

14,9336

15,2384

15,5889

14,8879

[vedska [vajcarska V.Britanija SAD

kruna franak funta dolar

1 1 1 1

12,8823 91,8871 137,7906 85,6752

13,1452 93,7623 140,6027 87,4237

13,4475 95,9188 143,8366 89,4344

12,8429 91,6058 137,3688 85,4130

Kurseviizovelisteprimewujuseod31.10.2012.godine

radnikazaposlenihutojoblasti,i naglasiodajeSrbijipotrebnarazvojna,odgovornaindustrijskapolitika.Potrebanjeidru{tvenidogovor o reindustrijalizaciji i jasne smernicezatajproces.Powegovim re~ima, industrija danas u puwewu buxetau~estvujes19do21odsto,a trebalobis35do40procenata.Mati} je ocenio da broj zaposlenih trebapove}atiza400.000do500.000, ukazav{inatodasuzaradeurealnomsektoruoko30odstomawenego kod buxetskih korisnika. Industrija je, dodao je on, zamajac koji trebadaposlu`i{irojzajednici. Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujovi} je istakao da treba zaustaviti pad proizvodwe, broja zaposlenih, kaoizaradauoblastiindustrijei suzbiti„sivuekonomiju„.Vujovi}je oceniodatrebastvoritiusloveza novazapo{qavawa,ekonomskimambasadorima nalo`iti da aktivno rade na pronala`ewu novih tr`i{taiuposlovimadavatiprednost doma}impreduze}ima. Ekonomista Qubodrag Savi} je istakao da je pro{lo vreme granskogpristupaurazvojuindustrijei datrebapodr`atiiuvestiporeske olak{ice za one proizvode koji se mogu plasirati na tr`i{tu. On je naveodasemo`erazmotritiiuvo|ewesistemadovostrukogkursa–da seizvoznicimadaizme|u20i30postovi{e,oceniv{idajepotrebno uspostavitinovuindustrijskuproizvodwu,afokussuslu`nogsektoraprebacitinaproizvodwu. E.Dn.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

svega hemijske, elektronske, industrijema{inaiure|ajaisaobra}ajnihsredstava.Martinovi}jenaveo da i daqe postoji tendencija pada brojazaposlenihuindustriji,idodaodajeizme|u2007.i2010.godine broj zaposlenih u toj oblasti smawen 22,6 odsto, odnosno za 140.000 qudi. Predsednik Industrijskog sindikata Srbije Dragan Mati} je istakao da je reindustrijalizacija `ivotnova`natemazaoko300.000

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-4,36%

570

74.100

Go{a monta`a a.d. , V. Plana

-0,81%

2.205

121.300

Promena %

Cena

Promet

Vojvo|anskih top-pet akcija Central a.d. , Vrbas Mlekara a.d. , Subotica

-8,00% -4,97%

460 1.300

155.020 104.000

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-4,36%

570

74.100

Jedinstvo a.d. , Kikinda

0,00%

300

1.500

Aik Ba~ka Topola a.d.

0,00%

15.000

720.000

BELEX 15 (449,40 0,21) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{ Imlek a.d. , Beograd NIS a.d., Novi Sad

1,07% 0,00% 1,25%

1.415 3.000 648

42.450.000 453.000 6.078.792

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,70%

427

619.378

Energoprojekt holding a.d.

0,36%

552

214.231

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,60%

450

4.500

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

195

3.900

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,92%

1.080

432.100

Metalac a.d. , Gornji Milanovac Jubmes banka, Beograd

0,67%

1.641

59.080

0,00

8.696

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.387

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

434

0,00

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik ULAGAWEUBUDU]NOST

Vodama fali deset milijardi evra Srbiji su potrebna ulagawa od oko deset milijardi evra da bi efikasno upravqala vodnim resursima, re~eno je ju~e na predstavqawu novog Uneskovog centradrugekategorijezaupravqawe vodama i klimatskim promenama, koji je otvoren pri Institutuzavodoprivredu„Jaroslav^erni”uBeogradu. Novi Uneskov centar je promovisan u okviru me|unarodne konferencije„Vodazaodr`ivi razvojiprilago|avaweklimatskimpromenama”uSrpskojakademijinaukaiumetnosti.

Predsednik SANU akademik NikolaHajdin jeizjaviodaSrbija,uprkossvimneda}amakoje sunaszadesileuprethodnomperiodu,idaqeimarespektabilnenau~neistru~nekapacitete zaupravqawevodama. Generalnidirektorinstituta „Jaroslav ^erni” Milan Dimki} je rekao da Srbija ima vode,alinijeta~na~estatvrdwadajena{azemqabogatavodamaidabidr`avatrebaloda posveti ve}u pa`wu o~uvawu vodnih resursa. Dimki} je rekao da bi Srbija morala godi{we da ula`e u vodne resurse izme|u350i400milionaevrau narednih dvadesetak godina, s obzirom na to da }e se sve zemqeuskorojbudu}nostisuo~iti sa sve ve}im klimatskim promenama, koje }e se odraziti inavode.

~etvrtak1.novembar2012.

5

KLIJENTIBIV[EAGROBANKENAPRAVILIJU^EGU@VUUPO[TANSKOJ[TEDIONICI

[tedi{e nagrnule na {altere i dobile svoje pare Otakako je po~etkom ove sedmice Po{tanska {tedionica preuzelaklijenteAgrobanke,gu`veispred{alteranejewavaju. Usamoj[tedioniciuNovomSadu,akojapokrivaceluPokrajinu, ka`u da su se organizovali najboqe{tosumogli,alidajeu pitawuobimanposaoidasesve ne mo`e uraditi od danas do sutra.Radnovremejeprodu`enopa se radi od osam do 20 ~asova. U svakojpreuzetojekspozituriNoveAgrobanke,uzstarezaposlene jeipojedanslu`benikPo{tanske {tedionice koji poma`e da se posao obavi efikasnije. Uprkos tome, klijenti Agrobanke imajubrojneprimedbe.Presvega na du`inu ~ekawa: de{ava se da se,doksenesredesveformalnosti, na {alteru provede i nekolikosati.Nasamomulazuu[tedionicusrelismostrankukojaje nasre|ivaweobaveza~ekaladu`e od dva sata i naravno glasno protestovala. Po{tanska {tedionica je preuzela svih 250.000 klijenata NoveAgrobankeiposaojeveliki. Osim toga, ovih dana na isplatu sti`e najvi{e partija {tedwe oro~ene pro{le godine uovovremepajeibrojonihkoji svra}aju u svoju banku jo{ ve}i. Tu su i stari klijenti [tedionicekojituimajuteku}era~une preko kojih primaju plate ili penzije. U Srbiji se, naj~e{}e, odplatedoplatejedvasastavqa krajskrajem.Tojejo{jedanrazlog da klijenti po`ure u svoju novu banku da uzmu novac. Osim toga, odavno smo se navikli na

U samoj [tedionici ka`u da su se pripremili najboqe {to su mogli, ali da se ceo posao ne mo`e uraditi za dan bez te{ko}a kartice pa svi `ele da je odmah dobiju.Uzto,Po{tanska{tedionicajezadu`enadaispla}ujei ve}inu dr`avnih davawa gra|anima, poput socijalne pomo}i, de~jeg dodatka, novca koji dobijajunezaposlenisTr`i{tarada, {topove}avabrojonihkojidolazena{altere.Imajusvojeposlovnejediniceugotovosvimve}im gradovima i mestima u Vojvodini, a tamo gde nemaju, preuzeli su ekspoziture Agrobanke, takodaihjesadaukupno20.KonkretnouNovomSadu,tosujedinice banke na Poqoprivrednom fakultetuinaNovomnasequ,a najvi{eklijenatadolaziuglav-

ZADOBIJAWEGRA\EVINSKIHDOZVOLAINVESTITORIMATREBA 269DANA

nu zgradu [tedionice na Bulevaru oslobo|ewa u blizini @elezni~kestanice. Svakiklijentkojido|esli~nomkartomdasredibilokojiod starihra~unato}emo}idauradi.Tujemati~nibroji~akiako nemajustaredokumenteAgrobanke,mo}i}edaihprona|uunovoj evidenciji.Dabisepodiglakamataod{tedwe,reoro~ionovac, sredionoviteku}ira~uniizdala kartica potrebno je petnaestakminuta.Tojerazlog{tose stvaraju redovi. Sve korisnike teku}ih ra~una ~eka i debitna „postkartica„,kojajekobrendirana s „dinom”, odnosno pru`a

klijentu iste mogu}nosti. Osim toga,[tedionicaimauponudii kartice iz programa „Masterkarda„i„Vize„,adobi}eihklijenti koji to `ele i ispuwavaju uslove,alitoneideautomatski. Uz ra~un dobijaju i dozvoqeni minusakoispuwavajuuslove. Klijentikojido|unabilokoji{alterP[-a,paionepreuzeteodAgrobanke,mo}i}edaobave posao: svim poslovnim jednicama prosle|eni su podaci, ali }e po „post karticu„ mo`da moratimo`dadaiduudruguposlovnujedinicu.RecimouNovomSadu, klijent mo`e iz ekspoziture na Poqoprivrednom fakultetu na Limanu dobiti informaciju da mu je kartica u prostorijama naBulevaruoslobo|ewa.U[tedionici su se trudili da adresu klijenata usklade s najbli`om poslovnom jednicom, ali nisu kodsvihuspeli.Klijentikojina {alteru dobiju informaciju da moraju u {etwu nisu odu{evqeni,ali,{taje–tuje. Osimgra|ana,tusuipreduzetniciipravnalica.OniuNovom Sadune~ekajuna{alteruve}se sve formalnosti prenosa obavqaju u kancelariji na prvom spratunaBulevaru.[toseti~e starih redovnih klijenata [tedionice,sviimajukarticupanovacmogupodi}iizbankomata,a tova`iizakorisnikesvihsocijalnihdavawa. Slede}a faza bi}e regulisawe kreditnih obaveza gra|ana i drugih.Alionda}e,posvojprilici,Bankajuritiklijenteane obrnuto. D.Vujo{evi}

RECESIJATRAJE

BDP pao 2,2 odsto Realnipadbrutodoma}egproizvodaSrbije,ucenamaprethodnegodine,utre}emkvartalu2012.godineiznosioje2,2odstouodnosuna isti period lane, pokazala je fle{-procena koju je ju~e objavio Republi~ki zavod za statistiku.Obra~un kvartalnog BDP-a za tre}etromese~je2012.godine,koji jedetaqnijiikojiseizvodinani`imnivoimaagregirawa,bi}eobjavqen 28. decembra, navedeno je u saop{tewuRZS-a.

Mali promet na malo PrometrobeutrgovininamalouSrbijiuseptembrujebio4,6 odsto mawi nego u istom mesecu lane,objaviojeRepubli~kizavod zastatistiku.Useptembrujeumaloprodajiprometrobebio0,6odstomawinegouavgustu.Uperiodu januar–septembar ove godine prometrobejebio3,7odstomawinegouistomperiodupro{legodine.

TENT ~etvrti na svetu Privrednodru{tvoTENikola Tesla zauzelo je 4. mesto me|u 27 svetskihelektrana,~ijeposlovawejeocewivala{vedskakonsultantskaku}aSKF.NaosnovukriterijumaocewivawaTENTjerangiran na visoko 4. mesto me|u 27 elektrana sa kojima je upore|ivan,ame|ukojimasubileiistaknute elektrokompanije kao ^EZ, RWE idruge,objavqenojenakonferenciji„Elektrane2012”,koja jepo~elanaZlatiboru.

TREBALISPASAVATIRAZVOJNUBANKUVOJVODINE

U Srbiji se gradi Kada mogu drugi, mo`e i Vojvodina najsporije na svetu Zadobijawesvihgra|evinskih dozvola u Srbiji je investitoru potrebnodapro|ekroz18procedura,na{ta}e,akosvebudeteklo u najboqem redu, ~ekati 269 dana, navodi se u ovogodi{wem izve{tajuSvetskebankeolako}i poslovawa u zemqama sveta. Potomesmona179.mestunasvetu,me|u185dr`ava~ijisuuslovizabiznismereniutomistra`ivawu.

Kako su izra~unali analiti~ari Svetske banke, za dobijawe svihpotrebnihgra|evinskihdozvola i saglasnosti koje mora imati investitor koji `eli da nasvomzemqi{tupodigneskladi{te, potro{i}e ta~no 6.341.769dinara.Utucifru,naravno, nisu zara~unati mito i korupcijakojima}euSrbijisvakako morati da „podma`e” da bi svei{lokakotreba. Izve{taj je pravqen po standardizovanim procedurama: uzetajeuobzirgradwamagacinskog objekta jedinstvene vrednosti.

LokalnisaradniciSvetskebanketadaizra~unavajusvetro{kove i procedure potrebne za izgradwutakvogobjektaadobijeni podacisepotomrangirajupozemqama. Srbijajeuovogodi{wemizve{tajuSvetskebankena86.mestu globalnelistekojamerilako}u poslovawaime|udesetekonomija koje su sprovele najve}i broj reformi, a na pro{logodi{woj

listi bila je na 95. mestu, saop{tila je ta me|unarodna finansijskainstitucija.ProteklegodineSrbijajenapravilapomaku tri oblasti koja se mere u izve{taju–re{avawepitawanesolventnosti, sprovo|ewe ugovora, osnivawepreduze}a. U oblasti Osnivawe preduze}a Srbija je na listi Svetske banke na 42. mestu, po Upisu nepokretnosti na 41, po Me|unarodnojtrgovinina94,poDobijawu kredita na 40, po Dobijawu prikqu~ka za struju na 76, i po Za{titi investitora na 82. me-

stu. U oblasti Sprovo|ewe ugovoraSrbijajena103.mestu,kaoi u Re{avawu nesolventnosti, po Pla}awu poreza na 149, a najlo{ijesmo–ve}godinama–plasirani u oblasti dobijawa gra|evinskihdozvola. Najkra}e se, po izve{taju Svetskebanke,~ekanadobijawe dokaza o vlasni{tvu nad zemqi{tem({estdana)inadozvoluza po~etak radova i tehni~ki pregledzgrade(pojedandan).Najdu`ejepotrebnozadobijawesame gra|evinske dozvole (90 dana), dok se za dozvole i saglasnosti odtoplane,vodovoda,Inspekcije radaisli~no,kaoizaupiszgradeuregistar,~ekaizme|u45i60 dana. Porez na izgradwu jednog takvogskladi{taupredgra|uBeograda ko{tao bi, po prora~unu Svetske banke, oko 5,4 miliona dinara. U regionu Isto~ne Evrope i CentralneAzijeseuprosekuza dobijawe svih gra|evinskih dozvola ~eka ne{to kra}e nego u Srbiji – 226 dana. U Finskoj je, naprimer,investitoruzatopotrebnosvega66dana,kolikoiu Hongkongu. Apsolutni rekorder je ipak Singapur, koji i ina~e predwa~i na svim listama o biznis-okru`ewu–utojazijskojzemqi-graduzadobijawegra|evinskih dozvola potrebno je tek 26 dana.Lo{ijeodSrbijesu,izme|u ostalih plasirani Zimbabve (614dana),kaoiHaiti,gdejeinvestitoru za dobijawe svih gra|evinskihdozvolaisaglasnosti potrebno~aktrigodine. V.^vorkov

Razvojna banka Vojvodine na{la se ovih dana na tapetuzbogodlukenadle`nihiz Pokrajinedajespasuukidanja. Kao {to je poz nat o, Skup{tina Vojvodine donelajeodlukuoupumpavaw u 150 mil io n a evrautuku}u.Novac }e se obezbediti obveznicama Pokrajine koje}eseemitovatis rokom dospe}a od 30 godina. Dok jedni smatraju da }e to biti uludo pot ro{ en nov ac na bank u koj a u svom portf ol ij u ima ~ak 75 ods to nen ap lat ivih kredita te da je tog a sves tan i prv i svets ki fin ans ijs ki policajac MMF, drugisuspremnidatvrdedasve ne mora da se odvija po unapred utvr|enom crnom scenariju – Ako ve} dr`ava smatra da je dokapitalizacija Razvojne banke Vojvodine to-

pita se finansijski stru~wak dr Sini{a Ostoji}. – Razvojna banka se na{la u problemu zajedno s privredomiSrbijeitakodospela u dubiozu. Najve}a mana te

Podaci Udru`ewa banaka Srbijegovoredaje19odsto kredita kod nas  problemati~no, ra~unaju}i i privredu i stan ovn i{ tvo, s tim {tojekodpreduze}atoigo-

ku} e su star i prob lem i. Kad a je uved en a prin udn a upravauMetalsbanku,koja je kasnije postala RBV, tokom tog procesa je trebalo stare dubioze boqe i{~istiti. Razvojna bi tada mo-

re – 23 odsto. Kako onda daqe i kako osnovati republi~ku razvojnu banku, {to jeve}dugoopcijapaimamoi nacrtzakonanatutemukada su pok raj ins ka isk us tva prili~nobolna? –Mislimdajeskupoineproduktivno spasavati Razvojnu banku Vojvodine – ka`e stru~wak za ovu oblast dr Brank o @iv an ov i}. – Ba{ prim er iz Vojv od in e govoridanetrebaodbanaka u ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu koje su u problemu pravitirazvojnebanke.Novagrinfildinvesticijabila bi boqe re{ewe. U startunebibilodubioza. Na RBV, Agrobanku, Privrednu banku Beograd do sada je potro{eno 600 milionaevra. D.Vujo{evi}

Lokalnikarakter Stru~wacisesla`uutomedajeRBVlokalnogkaraktera tedato{tosedogodiloswomnemo`ekontaminiraticeo bankarskisistemuSrbiji. Kojejepravore{ewezabankeuproblemu?Svisesla`uu tomedajeovopraviprimerdadr`ava{topretrebadaprivatizujeteku}ejernijedobarupravqa~.Jer,dosadasusete{ko}ejavqaleuku}amaukojimajeonave}inskivlasnik. lik o lo{ pot ez, za{ to istovremeno u Komercijalnu banku ula`e sto miliona evra da bi imala vlasni~k i udeo od 42 ods to, {to se ovih dana doga|a? –

gla lak{e poslovati. Me|utim,onanijejedinaukojojsemoguna}iproblemii preduze}a koja ne pla}aju, pri~a sli~nih toj lako mo`ebitijo{.


6

dRU[TvO

~etvrtak1.novembar2012.

JEDINICA ZA MO@DANI UDAR U ZREWANINU OPRAVDALA POSTOJAWE

Znatnosmawena smrtnost pacijenata Zvani~ni podaci pokazuju da je smrtnost od bolesti sistema krvotoka u Sredwobanatskom okrugu od 2001. do 2010. godine opala gotovo ~etiri odsto. Zabele`en je i znatan pad stope smrtnosti usled mo`danog udara,ito14odstood2009.do2012. godine,{toje,pomi{qewudirektorke zrewaninske Op{te bolnice “\or|e Joanovi}” dr Gordane Kozlova~ki, izvanredan rezultat. Ona je na ju~era{wojkonferencijizanovinare istakla da je u toj zdravstvenoj ustanovi stopa smrtnosti kod pacijenata s mo`danim udarom 2009.iznosila26,86odsto.Ve}s po~etkom rada Jedinice za mo`dani udar pri zrewaninskoj Bolnici, letalitet, odnosno stopa koja pokazuje odnos izme|ubrojaobolelihiumrlih,bio jeuvidnompadu.

bruara 2006. godine. U Novom Sadu se tromboliza primewuje odavgusta2008,auZrewaninuje Jedinicazamo`daniudarpo~eladaradi25.marta2010.–podsetila je na~elnica Odeqewa neurologije u Op{toj bolnici dr Rozmaring Mirkov, napomiwu}i da je faktor vremena prakti~no najva`niji element uspe{nosti tretmana, te da je neophodno mo`dani udar shvatitikaourgentnostaweitako i postupati. Po wenim re~ima, s terapijskog aspekta najdragocenijasuprvatrido4,5satabolesti, takozvani “terapijski prozor”,kadajemogu}aprimena tromboliti~keterapije. [ef Jedinice za mo`dani udardrDraganDerikrava jerekao da to odeqewe funkcioni{epoprincipujediniceintenzivne nege sa ~etiri posteqe,

Globalni poreme}aj mo`dane funkcije Akutni mo`dani udar defini{e se kao globalni poreme}aj mo`danefunkcijekojinastajenaglo,trajedu`eod60minuta,a posledica je poreme}aj mo`dane cirkulacije. U zavisnosti od mehanizmanastanka,mo`eseklasifikovatiudvevelikegrupe –akutniishemijskimo`daniudar,kojisejavqakod75-80odsto bolesnika,iakutnihemoragijski,koji“pogodi”20do25odsto pacijenata.

dnevnik

U DRUGOJ POLOVINI NOVEMBRA O^EKUJE SE DISTRIBUCIJA VAKCINE PROTIV GRIPA

Iovesezone bezdoma}egcepiva

Tender za nabavku vakcine protiv gripa za sezonu 2012/2013.u{aojeuzavr{nufazuiovihdanao~ekujesepotpisivawe ugovora s relevantnim dr`avnimustanovama. Iovesezone najverovatnije }e se nabavitivakcinefrancuskogproizvo|a~a „Sanofi-Paster„. Po planu potreba, koji je uradio Institut za javno zdravqe”Dr MilanJovanovi}Batut”,zaovu sezonu bi}e obezbe|eno 297.059 doza vakcina. To je 55.711 doza mawe u odnosu na pro{lu godinu,kadajedomovimazdravqadistribuirano352.770dozavakcinaprotivgripa.Pro{legodine utro{enoje212.068doza,aneiskori{}eno je ostalo 140.702. Distribucija vakcina o~ekuje se u drugoj polovini novembra. Cena vakcina protiv gripa definisana je odlukom Vlade RepublikeSrbijeocenamalekova za humanu upotrebu i iznosi 448,80dinarapodozi. Ni ove sezone vakcinacija se ne}e obaviti doma}om vakcinom,kojajetrebalodabudeproizvedenauInstitutu„Torlak„. –Kadajere~odoma}ojvakcini protiv gripa, kao {to smo u vi{e navrata obavestavali jav-

Sastav vakcine Kako navode u Institutu za javno zdravqe Srbije „Batut”, u skladuspreporukamaSvetskezdravstveneorganizacije,za severnuZemqinuhemisferuiovegodine,kaoipro{lih,usastavvakcineulazedvatipaAvirusagripaijedantipBvirusagripa:AH1N1„kalifornija!,A-H3N2„viktorija„iB„viskonsin„. nost,izradavakcinausavremenimuslovimaisvrlojasnimzakonodavnim i regulatornim propisima,slo`enjeidugotrajanposao–ka`ezana{listpiar Instituta „Torlak„ Sandra

^erin.–Uovomtrenutku,sazadovoqstvom mo`emo da konstatujemo da je vakcina stigla do faze pretklini~kih ispitivawa.Najve}ideotihispitivawa sprovodisenaInstitutu„Tor-

lak„,dok}esedeo,testirawena lasicama, obaviti u inostranstvu, pod pokroviteqstvom i finansirano od Svetske zdravstvene organizacije. O~ekujemo da kompletna pretklini~ka ispitivawa vakcine budu zavr{ena na prole}e naredne godine. Nakontogapotrebnojeuraditi klini~ka ispitivawa, izradu registracione serije vakcine, pripremudokumentacijeiregistracijuproizvodakodAgencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Sledi izrada komercijalne serije i weno pu{taweupromet. Pore~imana{esagovornice, navedeniproceszahtevavremei odre|eni novac, u skladu sa ~ijimprilivom}esenarednefaze odvijati.Sandra^erinposebno nagla{ava da Institut „Torlak„ nije buxetska ku}a i da se finansiraizsopstvenihprihodaidonacijaSvetskezdravstvene oprganizacije. Od jula 2010. godine za proizvodni proces ta ku}a ni u kojem smislu nije opteretili buxet Republike Srbijeisvejefinansiralaizsopstvenim parama i donacijama SZO-a. J. Barbuzan

U VOJVODINI ^AK 23 OP[TINE NEMAJU NARODNU KUHIWU –Takoje2011.godineumiralo sedam odsto pacijenata mawe u odnosuna2009,aovegodineumirao je svaki peti – objasnila je drKozlova~ki. Od25.marta2010,odnosnood po~etka rada Jedinice za mo`dani udar, do 29. oktobra ove godine, u Bolnicu je primqeno 1.166pacijenata.Wih504jeimalo ishemijski mo`dani udar, a 27 obolelih je dobilo tromboliti~kuterapiju,{toje2,67odstoodukupnogbrojapacijenata. U razvijenim zemqama u svetu tu vrstu terapije u proseku dobijeodjedandopetodstobolesnika. – U le~ewu akutnog ishemijskog mo`danog udara uvo|ewem Jedinice za mo`dani udar postignutjevelikinapredak.PrvatakvajedinicauSrbijiformirana je na Institutu za neurologiju Klini~kog centra SrbijeuBeogradupo~etkom2005,a prvatrombolizaizvedenajefe-

gde postoji mogu}nost invazivnog i neinvazivnog monitoringaigdesele~epacijentisamou akutnojfazibolesti. –Radiolozisudostupni24satadabiseunajkra}emperiodu kod pacijenta uradio skener glave. Pacijenti su u na{oj jedinici zbrinuti s kompletnim monitoringom.Pratesewihove vitalne funkcije i najmawe promeneseuo~avajunavreme,a potomsepreduzimajumerele~ewa i prevencije daqih komplikacija–kazaojeDerikrava. Nakonisteka24–48~asovale~ewa u Jedinici za mo`dani udar,pacijent,kompletnodijagnostikovan, biva preme{ten na Odeqewe za neurologiju na daqele~eweiranufizikalnuterapiju. Po zavr{etku le~ewa, premaklini~kojslici,pacijentiseupu}ujunadaqirehabilitacionitretmanubawu„Rusanda„ilinaku}nole~ewe. @. Balaban

Jesewiraspust u{kolamauVojvodini Osnovciisredwo{kolciuVojvodinioddanasdoponedeqka bi}enajesewemraspustu.Posle~etvorodnevnogodmarawaod {kole,slede}iodmorvojvo|anske|ake~eka 22.decembra,kada po~iwetronedeqnizimskiraspust,kojise zavr{ava14.janua- ra2013.godine. D. D.

RE^JU, CRTE@OM, FOTOGRAFIJOM ILI SLOGANOM PROTIV KORUPCIJE

Mewamsebe– mewamsvet

Povodom 9. decembra, Me|unarodnog dana borbe protiv korupcije,Agencijazaborbuprotivkorupacijeorganizovalaje,potre}i put, nagradni konkurs za u~enike

osnovnih i sredwih {kola i studente o temi „Mewam sebe – mewam svet”. Poziv je upu}en svim {kolarcimaistudentimauSrbijizainteresovanimdasvojimu~e{}em na konkursu „daju primer svog doprinosa u pona{awu ili po{tovawupravilakojatrebada va`ezasveiliprimerli~nogili ne~ijeg doprinosa nekoj promeni

koja je vodila op{tem dobru”. Svoje primere, stavove i ideje u~esnici konkursa mogu iskazati u formi literarnog, likovnog iliaudio-vizuelnograda(amaterska fotografija, kratki film,kampawa)kaoislogana,abi}enagra|enapotri najboqaostvarewaizsvake od tih kategorija. Radovi trebadaseodnosenali~no iskustvoilimi{qewekoje smatraju va`nim za zadatu temu,ajednaosobamo`eda po{aqesamojedanrad.@iri }e posebno vrednovati orginalnost, kreativnost, konstruktivan pristup i li~nipe~at. Konkurs je otvoren do 23. novembra,arezultati}ebitiobjavqeni5.decembra.Najboqiradovi bi}e posebno promovisani u javnosti, objavqeni na internetstranici Agencije za borbu protiv korupcije www.acas.rs (gde zaintersovani mogu na}i ceo tekst konkursa) i {tampani u posebnoj bro{uri. V. ^.

Jediniobroknakazanu Vi{e od 30.000 stanovnika Srbijenakazanima75narodnihkuhiwadobijajedankuvaniobrokdnevno.Timhlebomprehrawujesegotovo10.000dece.Ve}iniwihtojezapravojediniobrokkojitokomdana pojedu jer za doru~ak i ve~eru nemaju niti oni niti dr`ava. Ku-

vih korisnika narodne kuhiwe trebapodhitnootvoritidodatne ~etirikuhiweugradovimaSrbije, aonive}imajuodgavaraju}are{ewa.Dalijedr`avaspremnaidali zagladneimanovcavide}eseve} narednog meseca kada se pred poslanicimaSkup{tineSrbijena|e

hovtransport,dokmeso,sve`enamirnice i pripremu obroka finansiralokalnasamouprava.Toje irazlog{tonarodnekujnenepostojeusvimsrpskimop{tinama,i to,popravilu,onimakojesunajsiroma{nije. To{tosulokalnesamoupraveu obavezidaobezbededodatninovac zanarodnekujnejeirazlog{toih niuVojvodininemajusveop{tine.

ku}e ili stana. To, pak, zna~i da trenutno u Vojvodini 10.000 du{a zavisidirektnoodnarodnihkazna i jedinog toplog obroka koji im odatlesti`e.No,natojbrojcise ne zavr{ava sumorna slika nema{tineibedejerjebrojonihkojima je ta vrsti pomo}i potrebna znatnove}iiniko~akineznakolikojeovakvihnevoqnikauvojvo|anskimop{tinama,kojesu,ina~e,

U Novom Sadu vi{e od hiqadu korisnika UVojvodininajve}ibrojkorisnikaimanarodnakuhiwauNovomSadu–vi{eod1.000.Odtogbroja,600Novosa|anasvakodnevnodolazipo kuvaniobrok,dokseza400noselan~-paketi.Me|utim,potrebesiroma{nih u Novom Sadu prema{uju broj onih koji danas dobijaju topli obrok,aprognoziraseda}eihnarednegodinebitijo{mnogovi{e.

tla~u toplog jela ve} od po~etka narednegodinetrebalobidadobije jo{ najmawe 4.000 najugro`enijihpajeve}sadasasvimizvesnoda sehitnomoraraditinapove}awu brojanarodnihkuhiwajerpostoje}e,snovcemkojidobijaju,tone}e mo}iizdr`ati. PrognozeCrvenogkrstaSrbije sudazbognajavedolaska4.000no-

buxet za narednu godinu. Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalnepolitiketra`ivi{enovcajerjejasnoda}ebrojonihkoji }edodatnosti}inakazanebitivelik,kaoibrojonihkoji}edodatnoosiroma{iti. Dr`ava,ina~e,obezbe|ujenovac za samo deset osnovnih artikala hraneunarodnimkuhiwamaiwi-

Takousvega22od45vojvo|anskih op{tina postoje narodne kujne, alitonikakonezna~idasiroma{nih, gladnih i nemo}nih nema u preostale 23, ve} je to samo gola ~iwenica da lokalne samouprave nemajuparazawihovopokretawei odr`avawe. Par~ehlebaitawirtople~orbedanasu22narodnekuhiweuVojvodinisvakodnevnodobijavi{eod 7.000qudi.Uztozawihoko3.000, kojizbogbolestiiudaqenostimestaukojima`ivenemogudado|u do kujni, obroci se dostavqaju do

najnerazvijenijeiukojimajebeda najve}a. Procewuje se da ima jo{ najmawe 6.000 najugro`enijih Vojvo|ana kojima je pomo} u jednom obrokudnevnopotrebna.Zabriwavaito{tonikonemo`eniprognoziratikada}epreostale23vojvo|anskeop{tinedobitinarodne kuhiwe. Ima nagove{taja da }e se uskorootvoritinarodnekuhiweu Srbobranu i Novom Be~eju jer su tamo pripreme u toku, dok ostale lokalnesamoupravejo{nemoguda obezbedenovaczanajugro`enije. Q. Male{evi}

ULI^NAAKCIJAUADI–DETIWSTVOBEZNASIQA: U okviru projekta „Udru`ewe postoje}ih mehanizama za za{titu dece u lokalnim samoupravama”, koji a|ansko udru`ewe gra|ana „Duga” sprovodi s udru`ewima iz Beograda, Kru{evca, Vrawa i Ni{a, uz finansijsku podr{ku EU u partnerstvu s UNICEF-om, u Adi je s mali{anima iz Pred{kolske ustanove „^ika Jova Zmaj” organizovana uli~na akcija „Za detiwstvo bez nasiqa”. U centru grada i na gradskoj pijaci u Adi deqeni su leci i promotivni baloni s ciqem da se stanovni{tvu Ade pribli`i ideja o pokretawu inicijative za formirawe tela za za{titu dece od nasiqa i zanemarivawa na lokalnom nivou. Gra|ani su svojim potpisima podr`ali inicijativu tog projekta koji podr`ava i Mre`a organizacija za decu Srbije MODS. M. Mitrovi}

VESTI Integrisanotr`i{te medija? Jedinina~inda{tampanimedijinateritorijibiv{eJugoslavijepre`ivejeintegrisawe nekada{wegjedinstvenogtr`i{tajersupojedina~natr`i{tabiv{ihjugoslovenskihrepublikasuvi{emaladabimedijiopstali,re~eno jeju~euBeogradunaTre}empres-medijasamitu, skupumedijskihlideraregiona. Glavniurednikbeogradskognedeqnika“Vreme”Dragoqub@arkovi} jekonstantovaodasu naprostorubiv{eJugoslavijeprvopo~elida sara|ujukriminalci,zatimestrada,patelevizijskeku}e.

–[tampanimedijineuspostavqajusaradwu jertuparanema–izjavioje@arkovi},iocenio dajeinternetozbiqna{ansajeruHrvatskoji BosniiHercegovinipostojivelikazainteresovanostzadoga|ajeuSrbiji. ^lanOdboradirektorazagreba~kogizdava~a“Europapres”TomislavVrus jeoceniodaje jedini na~in da mediji pre`ive integrisawe tr`i{ta.

Mesecborbeprotiv rakaplu}a Odrakaplu}a,naj~e{}eginajsmrtonosnijeg malignogoboqewa,uSrbijisvakegodineoboli

6.400 osoba. Novobolelih mu{karaca je oko 4.900,a`ena1.500,stim{tosebroj`enasvake godineuve}ava.U74odstoslu~ajevakarcinom plu}aotkrivaseuodmaklomstadijumu,po~emu jena{azemqajednaodnajugro`enijihuEvropi.Stimzabriwavaju}impodacimaSrbijado~ekuje novembar – Me|unarodni mesec borbe protivrakaplu}a. U sklopu kampawe {irewa svesti i borbe protivrakaplu}asvetskimesecborbeprotiv temalignebolestinizomaktivnostibi}eobele`eniuSrbiji.Ciqjedasepodignesvesto karcinomuplu}a,najva`nijimfaktorimarizikaiuka`egra|animanapotreburedovnekontrolezdravqakaonajva`nijemereprevencije.


Obele`avawe Borodinskebitke Dva veka od Borodinske bitke bi}e obele`eno sutra u 18 ~asova u Muzeju Vojvodine, u Dunavskoj ulici 35. O Borodinskoj bici govori}e pro fe sor isto ri je Du{ an Beri}, a bi}e otvorena izlo`ba fo to gra fi ja i vi de o prezentacija bitke. Nastupi }e hor „ Sve ti Ro man

Slatkopojac „ pod upravom Evgenije Koji}. Organizator programa je Dru{tvo sunarodnika i prijateqa Rusije „ Rusija„ iz Novog Sada uz podr{ku Ruskog doma iz Beograda i Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj „ iz Novog Sada . Z.D.

DANASSUSVISVETI

Poja~anprevoz kagrobqu Danas su Svi sveti - katoli~ki praznik, a u subotu 3. novembra Mitrovske zadu{nice, za pravoslavne. Oba crkvena praznika se obele`avaju isto, posetom grobova srodnika. Gradski prevoznik }e danas, sutra i u subotu poja~ati pre-

voz na liniji 14 ka Gradskom grobqu. U saobra}aj }e biti uvedena dva zglobna autobusa, a ukoliko se uka`e potreba, polasci ka grobqu }e biti poja~ani sa jo{ dva zglobna vozila. Z.D.

Novosadska ~etvrtak1.novembar2012.

ma ona fudbalska replika „Udri glavom, nije za fakultet” i ona bi uskoro mogla da prevazi|e kontekst sporstkog re~nika i ustali se u srpskom dru{tvu kao jedna velika istina. Preko pet hiqada mladih qudi sa zavr{enim fakultetom u gradu danas tra`i posao, a kako stvari stoje taj broj jedino mo`e da se pove}a. Fakulteti su skupi, tro{e i godine a donose per-

spektivu tromese~nih poseta slu`bi za zapo{qavawe. I diplomu naravno. Uzroci tome su sa raznih strana, ali kad zanemarimo privredu na koju jo{ ne mo`emo da se oslonimo, ostaje izostanak ikakve strategije viskog obrazovawa. Dodatni teg svemu je {to najboqi studenti odlaze razli~itim na~inima u razli~itim smerovima, van na{ih granica. A. Latas

„Sedmici” novired vo`we Autobusi na gradskoj liniji 7 ( Liman 4 - Satelit - @elezni~ka stanica - Futo{ka pijaca Liman 4) od danas saobra}aju po novom redu vo`we. Broj polazaka bi}e isti, ali }e intervali polazaka biti uskla|eni, pa }e „sedmica„ i}i svakih osam do devet minuta. Red vo`we bi}e istaknut na autobuskim stajali{tima i na nadstre{nicama. Informacije o novom rasporedu mo}i }e da se dobiju na kioscima gradskog prevoznika i kod dispe~era, na telefon 489 66 - 87 i na sajtu preduze}a www.gspns.rs. Z.D.

\a~kibusevi naodmoru

Gradski prevoznik od danas ukida polaske autobusa koji su u redu vo`we ozna~eni kao |a~ki. Autobusi }e biti ponovo u rasporedu vo`we od ponedeqka 5. novembra. Privremena obustava autobusa je zbog malog {kolskog raspusta. Z.D.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Ste van Po po vi} (18901969), sve {te nik i mu zi~ ki poslenik, iz porodice novosadskog paora koja je u posledwih sto godina iznedrila vi{e istaknutih intelektualaca i politi~ara, postavqen je 1.novembra1962. za paroha crkve Sveti \or|e u Be~u i tu du`nost ispuwavao skoro do

ODDANAS

Skupqiprevoz, grejaweiodvozsme}a Novosa|ani }e od danas pla}ati skupqe gradski i prigradski prevoz, grejawe i odvoz sme}a. Karta na gradskoj liniji od danas ko{ta 50 dinara umesto 45 dinara, a i ostale karte u gradskom i prigradskom prevozu su skupqe, u proseku za 11 odsto. Gradski prevoznik je ove sedmice ve} po~eo da prodaje mese~ne markice za novembar po novom cenovniku. Novosa|ani }e po kvadratnom metru stana grejawe pla}ati 105 dinara, umesto 92 dinara. Cena kubika tople vode ostala je ista, po{to Novosadska toplana nije za to tra`ila poskupqewe. Podse}amo, kubik tople vode je 266 dinara. Od 1. novembra odvoz sme}a po ~lanu doma}instva se napla}uje 122 dinara. JKP „^isto}a” je tu uslugu do sada napla}ivala 94, dinara po ~lanu doma}instva. Z.D.

UPETULICA

Havarijahladistanove }a 12. Isto zbog havarije, ali u Ulici Veselina Masle{e 120, hladno }e biti i u stanovima na tom broju. Novosadska toplana o~ekuje da se radovi zavr{e u ve~erwim satima. Z.D.

POPOVICA,^ARDAK,PARAGOVO

Bezvodezbogradova „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NICENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

pred smrt. Bio je je dan od osniva~a Novosadske filharmonije i glasovitog sve{teni~kog hora Eparhije ba~ke, s kojim je kao dirigent nastupao u vi{e evropskih zemaqa, u Vaseqenskoj patrijar{iji u Ca ri gra du i na Hri sto vom grobu u Jerusalimu. N.C.

hronika

@iteqi Ulice Maksima Gorkog od broja 19 do broja 27, Miroslava Anti}a od 8 do 20, Stra`ilovske ulice od 1 do 15 i Trga Ferenca Fehera 8 danas od devet ~asova ne}e imati grejawe, zbog otklawawa havarije u Ulici Miroslava Anti-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Sve{tenikdirigent

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Mo} znawa sve mawa I

V remeploV

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVODDOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

@iteqi Popovice, ^ardaka i Paragova danas i sutra ne}e imati vode od 8.30 do 13 ~asova, javilo je JKP „Vodovod i kanalizacija”.Nestanak vode je zbog radova Elektrodistribucije Novi Sad. Z.D.

Iskqu~ewa struje NoviSad: od10do11.30 Sun~a ni kej od bro ja 31 do 39, Strumi~ka brojevi 4, 6, 1 i 5, Ulica Drage Spasi} od 2 do 10 i od 1 do 11, Fru{kogorska ulica od 37 do 49 i restoran „Cesla” na Sun~anom keju; od8 do9.30Ulica dr Ribara 10 i od 1 do 15 i „C market„, Bulevar oslobo|ewa brojevi 113, 131 i 135, Spratna gara`a, Bulevar oslobo|ewa „Jugodrvo”, ulice Blagoja Parovi}a 9c, Bo{ka Buhe od 4 do 10 b, Dragi{e Bra{ovana od 2 do 8, Osonvona {kola „Jovan Popovi}„ i Ulica Narodnog fronta od 11 do 19; Sremska Kamenica: od 8.30 do 13 deo Paragova od nadvo`waka prema ^ardaku; Futog: od9do12 ulice Rumena~ka od 28 do 54 i od 31 do 41 i Zdravka ^elara od 209 do 233 i od 156 do 178: Koviq: od 8.30 do 13 Ulica Ilije Ne{ina od 29 do 63 i od 20 do 40; ^ortanovci: od8.30do12 vikend naseqa Borov gaj, Sredwi breg, Nadkara{, Kraqev breg, In|ijski breg i Banstol.


8

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak1.novembar2012.

PROJEKAT USLUGA KU]NE NEGE ULAZI U DESETI MESEC

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Novastra`a” SergejaLukjawenka Izdava~ka ku}a „Alnari“ u saradwi sa „Dnevnikom“ u narednomperiodudariva}e ~itaoce na{eg listasapodvekwige utorkom,sredomi~etvrtkom. Dva ~itaoca, koja se prva jave, danas od 13 do 13.05 ~asova na broj telefona528-765,adosada u ovoj akciji nisu bilidobitnici,bi}e darivani primerkom kwige. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Vulkan“, Zmaj Jovina24. Isprativ{inaavionsaradnika No}ne stra`e iz inostranstva, Anton Gorodecki seda da popije pivo u aerodromskom kafeu. Kraj wega iznenada prolazi debequ{kast de~ak.Po~eo je da se derwa

~im je pro{ao kroz vrata [eremetjeva :„Ne}u! Ne}u! Ne}u da letim! Mama, pa{}eavion!„ Anton istog trena shvatadagledaunei- niciranog Inog, potencijalnog pravog proroka, koji mu saop{tava deo uznemiruju}eg proro~anstva. No}na stra`a poku{a}edaregrutujede~akausvojeredove,samo{toovogputananeiniciranog Inog ne}e navaliti Tamni, ve} iskonska i drevna sila, nepobedivilovacsaplamte}imo~ima, kojidolazipravoizno}nih{uma –Tigar.Anton}eotkritidaosvetukojidelisqudimaneznagotovo ni{ta, i da postoje praiskonske silekojenadziruIne... I. D.

Karlova~kagimnazija obele`ila221.ro|endan Sve~anomakademijom,kojojsuprisustvovaliizme|uostalih,predstavniciMinistarstvaprosvete,naukeitehnolo{kograzvojaRepublikeSrbijeiambasaderepublikeNema~keuBeogradu,ju~ejeKarlova~kagimnazijaobele`ila221godinupostojawa.Godi{wicanajstarijesrpskegimnazijepoustaqenomobi~ajubilajeprilikada|aciovesadaspecijalne filolo{kesredwe{kolepoka`usvojejezi~keve{tineuprogramukoji suizveli. Na ju~era{woj sve~anosti premijerno je  prikazan animirani film “Kosovskabitka”kojisuuproteklihmesecdanakarlova~kigimanzijalcisnimiliusradawisaOmladinskimstudijomzaanimaciju“^ajka-stajka”izVorowe`a. Z. Ml.

VESTI Publikacijaole~ewuastme Udru`ewegra|ana„NSblok”danasu17~asovanaBulevaruoslobo|ewa 151organizujeprezentacijupublikacije„Pomo}dosamopomo}iule~ewu astme”.Prisutni}edobitibesplatanprimerakpublikacije. I. D.

NLOfestival Lezbejskiaktivisti~kifestival„Umetnostradiakcije”po~iwedanasitrajedo3.novembrauOmladinskomcentru„CK13”,Ulicavojvode Bojovi}a13.Festivaljeposve}enruskombendu„PusiRajot”,abavi}ese dru{tvenompobunom.Naprogramusuprojekcijefilmova,tribine,literarneimuzi~keve~eri.Ulazjebesplatan. G. ^.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (12.20 15.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (12.15, 14.15, 16.15), „Led” (17.30, 20.05), „Divqaci” (22.20), „Ubica iz budu}nosti” (18.15), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 14, 16, 16.10), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Marko Makako” (12.05, 13.45), „Pazi koga bira{„ (20.30), „Bez zakona” (22.25) „Artiqero” (20, 22) „Skajfol” (14.15, 17, 20, 22.45)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” opera „Pozori{ne zgode i nezgode„ (19) Pozori{te mladih: Velika sala „Mala sirena” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vremerodilesu: DEVOJ^ICE:Nata{aRiter,VladimiraQuti~i},IvanaKaleb -Mi{kovi}, OqaSavi},Nata{aMarkovi},@eqkaAn|eli},DraganaMitri}-A}imovi},TamaraJosi}-[olar, Stanislava[ari}, MarijaJo{anov iJelenaPavlovi} izNovogSada,MarijanaMilosavqevi} iz Temerina, Danijela  Milutinovi} iz Ba~kog Dobrog Poqa,BiqanaPetrovi} iBrankaDamjani} izKa}a,DragicaSalijevi} izSelen~eiVericaKolarski izRumenke, DE^AKE:AnaSabo iz^eneja,\ulsefaRadi~evi} izSubotice, SvetlanaMatanovi} izVeternika,Nata{aTur~inovi} izIn|ije, VlastislavaSproh izBa~kogPetrovca,MarijanaSpaji} izHrtkovacaiBorjanaIgwi} izMo{orina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Bela Jano{a Ifju (1922) u 9.45 ~asova, Zorka Ilije [uvakov (1931) u 10.30, Vojislav Cvija Spremo (1939) u 11.15, Rafet Ahmeta Cucovi} (1942) u 12, Nada Momira Stevanovi} (1939) u 12.45, Jasmina Stevana Kele~ (1966) u 13.30, \oko Steva Rodi} (1948) u 14.15 i Nada Nikole Pozni} (1934) u 15 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Ogwan Milo{a Plav{i} (1951) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Jelena Zorana Filipovi} (1978) u 15 sati.

DNEVNIK

Gerontodoma}icebesplatnopoma`u Projektom„Uslugaku}nenegeu NovomSadu”,kojiserealizujeod januara ove godine, obuhva}eno je 114sugra|ana,odkojihsu79jo{ uvek korisnici, re~eno je ju~e na predstavqawu ove akcije u Kulturnomcentrugrada.Kakojenavedeno, projekat je specifi~an, jer sunapru`awuuslugauku}ianga`ovane osobe koje su socijalno ugro`ene, pa im je omogu}eno da pro|u edukaciju negovateqica i u|uustatusstalnozaposlenih. - Gerontodoma}ice su `ene raseqenesaKosovaibilesukorisnicesocijalnepomo}i,auokviruovogprojektazasnovalesuradni odnos. Nakon zavr{etka pro-

jektapru`aimsemogu}nostdase osamostale i ukqu~e u Centar za stare kroz nevladin sektor - rekla je menaxerka projekta Vera Grkavac. Vr{ilac du`nosti zamenice na~elnikaGradskeupravezade~ju isocijalnuza{tituKoviqkaPe~enica istaklajedaprojekatima posebno za ciq da pru`i pomo} osobama iz prigradskih naseqa. UslugeseporedNovogSada,pru`ajuiuBudisavi,Bukovcu,Futogu,Veterniku,Ledincima,Petrovaradinu, Ka}u i Sremskoj Kamenici.Premare~imakoordinatorke programa partnera projekta, Novosadskoghumanitarnogcentra

(NSHC),DanijeleKora}Mandi}, u {est meseci negovateqice su pru`ile 3.642 usluge, a najvi{e prilikom odr`avawa doma}instvaili~nehigijenekorisnika. - Prosek godina korisnika je 85. Besplatne usluge se pru`aju starijimlicima,osobamasainvaliditetom i socijalno ugro`enima,koji`ivesami,bezpomo}iporodice i drugih lica. Oni nas kontaktiraju, trija`ni tim, sastavqen od socijalnog radnika i medicinske sestre, izlazi na tereniprocewujepotrebekorisnika i odre|uje vrste usluga - objasnila je Kora} Mandi} dodaju}i dasesakorisnikomsa~iniugovor

idogovorikolikoputasedmi~no }enegovateqicadolazitiuposetu. Projekattrajedo17.februara 2013. godine, a ciq je da se wime obuhvatiminimum150korisnika, kaoidaseprona|eizvorfinansirawazawegovnastavak.Zaovu akcijudugu13meseciizdvojenoje 107.258 evra, od kojih je 90 odsto finansirala Evropska Unija, a ostatakjedaoGrad.Zainteresovani za usluge ku}ne nege mogu se obratitinabrojevetelefona421166 Centra za socijalni rad, 420299Gradskeupravezade~juisocijalnuza{titui423-024NSHC-a. A. Jerini}

SNABDEVAWE NAMIRNICAMA U „RADOSNOM DETIWSTVU” UREDNO

Deciopetlepaporcija Riba,piletina,sviwetina,junetina, raznovrsno povr}e i vo}e, kaoimle~niproizvodi,ponovose nalaze na jelovniku PU “Radosno detiwstvo”,ibi}eserviranideci unarednihmesecdana,saznalismo u razgovoru sa prvim ~ovekom  te ustanove, Markom Grgurovi}em. PoGrgurovi}evimre~ima,zbogdugaod400milionadinarapremadobavqa~ima, koji se nagomilao u protekletrigodine,ovaustanova imala je problema prilikom nabavke mesa i ostalih namirnica. Snabdevawejeprivremenore{eno kupovinom preko Direkcije za robnerezerveGradaNovogSada. -Uprvimah,mesosmodobijali iz Direkcije za robne rezerve. Snabdevawejesadauredno,jerimamopotpisaneugovoresastarimdobavqa~ima,kojisujo{uvekva`e}iisawima}emonastavitisaradwu.Gradjestaoizana{eustanove, {tojegarancijada}edugovibiti ispla}eni-rekaojeGrgurovi}. Obja{wavadabidugpremadobavqa~imamogaobitinamirenpove}awemcenauslugaoveustanove,kojesenisumewaleod2009.godine.

-Jedanodrazloga{todobavqa~inisupla}enijeitaj{tosecenauslugana{eustanovenijemewalavi{eodtrigodine,azatovreme porasle su cene namirnica i svih ostalih proizvoda. Tra`i}emopromenucenauslugaio~ekujemoda}eminimalnopove}aweod13 odstodoprinetitomedaseunarednedvegodineizmiredugoviprema

dobavqa~ima.Utome}enamvelikimdelompomo}iiGrad-istakao jeGrgurovi}. Osim za nabavku namirnica, “Radosnodetiwstvo”jedu`noi220 milionadinarazauplatuporezai doprinosa,aoreprogramuovogdugarazgovaralisuuPoreskojupravi.Grgurovi}isti~edadonagomilavawadugovanijesmelodo}i,jer

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Pred{kolska ustanova dobija ogromannovacodGrada. -NanivouGradamismojedanod najve}ihbuxetskihkorisnika.Dug jenagomilavanposledwetrigodineio~iglednojedajedo{lodolo{eraspodelenovca,{tobitrebalo da preispitaju nadle`ne ustanove-ka`eGrgurovi}. PU “Radosno detiwstvo” ima problemisavi{komzaposlenih. Pore~imadirektora,qudisuzapo{qavani na nepostoje}a ili nepotrebnaradnamesta,zbog~ega}emoratidado|edoreorganizacije. - Grad ispla}uje zarade za 1.953 zaposlenih,amiimamo2.226,{to zna~i da “Radosno detiwstvo” za 273radnikamoradaobezbediplate. Neracionalno zapo{qavawe opteretilojebuxetustanoveivi{ak zaposlenih }e morati da se rasporedi.Potrudi}emosedausaradwi sa Gradom napravimo plan dasetiqudizaposlenanekimdrugim radnim mestima ili preduze}ima, jer moramo voditi ra~una o wihovojegzistenciji-rekaojeGrgurovi}. N. Radman

065/47-66-452

Nesta{icacepa recepte Recept za antibiot ik va`i tri dana, a leka (baktrima) u apotekamanema.Skandalozno. 063/8700... *** Tumba razo~aran zbog FSS. Pa{ta,ijasampoodavnorazo~aran, pa i besan na Tomu iz FSS.Tumbaosu|ujeradiXigija, e pa sada, da nije bilo Tome

ma! Gra|ani su o~ekivali malo vi{eodvas! 063/5230... *** Ovo u N.Pazaru nema veze sa sportom. Dr`ava mora reagovati. 065/9137... *** Subota, hladan vetar duva u stanoveikrozzatvoreneprozore,agrejawanema.Pla}amoim

*** Dajeostalatazgradau[ilerovoj sada bi je legalizovali kaovrti},ilikaoonu[ari}evu koristili za bolesnu decu i majke sa bolesnom decom na terapiji.Mnogosemoglou~initi, a ovako nestade mogu}nost. Za{tojesru{enazgrada? 065/9137...

nebibiloniKru{evca.Mo`da je kum u pravu da je N. Sad bio O.K.Odne~egasemorakrenuti, ili pak prizivamo sankcije, blokaduitd. 065/9137... *** Aleksandar Vu~i} predsednikSNS,se`aliu{tampikakojeugro`enodkadajezapo~eo borbu protiv organizovanog kriminala...Epa,Vu~i}u,sami stekrivizato,jersteseokru`ili nesposobnim saradnici-

cele godine, a kad do|u hladni dani mi cvoko}emo. Na TV-u se hvale kako je sve spremno, kako }estanovibititopliitd. 064/5838... *** Kumanovska bitka je na{a pri~a, koja je zaboravqena: upam}eno je Brozovo vreme, po punim stomacima, koji su nam izbrisali pam}ewe. Ko je hteo „kiselo gro`|e” zna se, posledicesuidanasvidnei~ulne. 064/3078...

*** Ako se Luka Novi Sad {iri, {ta}ebitisaizvori{temvode Ratno ostrvo, koje je i sada kao na minskom poqu? Ko o tome brine,akobrine?! 063/5878... *** „Budvanapjeniodmora”tako ihpredstavqaHRT,kodnasjena pjenu. Nema prevoda, a trebalo bi, druga smo dr`ava. ^ik ako sme{!? 064/3078...

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

KOLIKO SU JAKE LO[E NAVIKE

Bespravnagradwazauzdana Bespravne gradwe u Novom Sadu ove godine mawejenegolane.Glavna gra|evinska inspektorkaSlavicaLazov ka`e za na{ list da je primera radi pro{le godine bilo 252  radova bez dozvole, a ove je inspekcija uhvatila 243 osobedatakograde. - Gra|evinski inspektori ove godinesudoneli155re{ew a re{ ew a o uklaw aw u objek at a, a pro{ le 151 re{ ew e. Ove godine inspekcija jeuklonilaosam,apro{le dev et besp ravn o izg ra| en ih objek at a. Osim toga, 2012. deset stran ak a sam e su uklon il e nel egalni objekt, dokjelaneto u~inilo devet qudi – objasnilajeLazov.Prema wen im re~ im a, to ukazujedajeuovojgodininastavqentrendsmawewabespravnegradwe, uspostavqenajestalna kontrola a gra|evinskiinspektorisuevidentiralisvaaktivnagradili{ta. Ove godine aktivnih gradili{taje108iimajudozvolu,a

`e,sveintervencijesuzapravo usmerene ka zabrani gradwe: zatvarawu gradili{ta dok se ne pribave svi papiri i dokumenta,ilidokseobjekatnelegalizuje. - U toku devet meseci ove godine,inspekcijajezaprimila~etiriodstomawepredmeta u vezi besprav-

pro{le godine ih je bilo 152. Inspekcija je izdala dozvole investitorima u po~etnojfazigradwe,akakoka-

negradweuodnosunaistiperiod prethodne godine. Prilik om kont rol a izg radw e

objekatakonstatovanojedase znatnomaweodstupaodoverene projektno-tehni~ke dokument ac ij e. Za dev et mes ec i ove godine prijavqeno je 30 ods to maw e grad il i{ ta sa svomdokumentacijom,uodnosu naistiperiodpro{le–isti~esagovornica. Od po~etka godine do danas zatvorenoje20gradili{ta,au istom periodu pro{le godine inspekcija je zatvorila 16. Istotakoutokudevetmeseci uklowenoje18,od~egasusami gra|aniuklonilideset,aosam jeuklowenodonetimre{ewem. - U odnosu na ranije godine sadaimasporadi~nihpoku{ajabespravnegradwe.Naj~e{}e je re~ o investitorima koji imaju jedno, ili dva legalna gradili{ta, a onda poku{aju da otvore tre}e bez papira. Me|utimposlekontroleizatvarawa takvih gradili{ta, ve}ina wih nabavi dozvole isti~einspektorkaLazov. Posle dono{ewa novog Zakona o planirawu i izgradwi gra|evinski inspektor je ovla{}en da re{ewem naredi zatvarawe gradili{ta ukoliko utvrdi da se gradi objekat bez gra|evinskedozvole. Q. Nato{evi}

9

ANKETA DA LI SU KUPCI ZAOBILAZILI TRGOVINSKE LANCE

Ulo`ilinaduubojkot Nacionalno udru`ewe za za{titu potro{a~a Srbije pozvalo je kupcenabojkotvelikihtrgovinskihlanacakojisupove}alicene osnovnihnamirnica.Utrenucimaekonomskekrize,kadasuosnovne potrep{tinesveskupqe,anov~anicisvetawi,postavqasepitawe da li Novosa|ani mogu da isprate promene u cenama. Gra|ane smo pitali{tamisleobojkotu.

Qubica Perehinac, penzio- nerka: -Dobarpotez,jasamu~estvovalaimislimda}eakcijauspetizbogkoli~ineiobimakupovine. Qudi su zbog nema{tine primoranidatra`enajni`ecene i imaju pravo na prodavnice kojemogutodapriu{te.

Bo{koKri{an,trgovac: -Podr`avambojkot,iakonisam previ{e upu}en u wegove rezultate. Sla`em se da treba ne{to u~initi i mislim da }e ovaakcijapomo}iqudimaunekojmeri.

SLEDE]E NEDEQE SERTIFIKAT ZA NADALEKO POZNATO POVR]E

Futo{komkupusu markica ivi{acena Futo{kikiseliisve`ikupustrebalo bioslede}enedeqedadobijesertifikat o geografskom poreklu, {to }e zna~iti da }e svaka glavica nositi kontrolnu markicu,kojomsepotvr|ujedajeizfuto{kog atara i da je proizvedena po jasno definisanom postupku. Do sada se registrovalo 36 gazdinstava koji }e poneti sertifikat, a Goran Pua~a predsednik Udru`ewa“Futo{kikupus”,kojejeipokrenulo ovu inicijativu ka`e da }e od ovogpotezanajvi{ekoristiimatikupci. -Zapotro{a~eovo}ebitigarancija da je kupus uzgajan u Futogu, dok }e za

Po~iwe festival „Interzon” Me|unarodni festival aktue ln e muz ik e ’’Int erz on’’, 13.poredu,bi}eotvorenve~erasu20~asovaugalerijiMatice srpske, Trg galerija 1. Festival}eotvorititrioiz Srbije koji ~ine Berendika, Stankovi}iXukqev,zatim}e nas tup it i austrijs ki sas tav „Rde~ a Rak et a” i „Xap an iz gam”izItalije. Ovamanifestacijatrajetri dana,aulaznicemogudasekupe po ceni od 350 dinara za dan, dok za sve tri festivalske ve~eriko{taju900dinara. T. B.

proizvo|a~e zna~iti to {to }e imati podr{ku, a nadamo se uskoro i dr`avne subvencije.Cena}ebitiza20odstovi{a,ali}ekupcibarznati{takupujuka`ePua~a. Dodaje da je inicijativa za dobijawe sertifikatapokrenutaprenekolikogodinaida}epravokori{}ewa,barzasada,imatisamo~lanoviudru`ewa. -NedavnojeuFutogubilasertifikacionakomisijaiz[vajcarske,kojaje dala zeleno svetlo i o~ekujemo svaki dandadobijemopotvrdu-ka`ePua~a. G. ^.

MiraSvorcan,trgovkiwa: -Akcijabibilaostvarqiva kada bi bila masovna, kada bi qudi generalno prihvatili tu ideju. Ovako ipak, nekolicina koja ne kupuje ne}e u~initi ni{ta bitno. Ja sam u~estvovala, jer ni ina~e ne kupujem po supermarketima.

„Kupusijada”,gurmanskisamit

Foto:R.Hayi}

GRADSKE VLASTI ISTI^U

Utrcizaevropsku prestonicukulture ^lanica Gradskog ve}a Novog Sada zadu`ena za kulturu Milanka Brki}, izjavila je ju~e na konferenciji za novinare da }e Novi Sad u narednom periodu jo{`e{}eraditinapromociji i ja~awu svoje kandidature za Evropsku kulturnu prestonicu 2020.godine. - Informacija koja se nedavno pojavila u medijima da je Novi Sad odustao od kandidature za Evropsku prestonicu kulture

2020.godine,nijeta~na-rekaoje ju~e direktor Kulturnog centra Novog Sada Andrija Fajgeq. Ovojenajve}ievropskikulturni projekat i veliki je presti` za svaki grad da ponese ovu titulu. Evropskaunijaimavelikao~ekivawaodgradakandidataipotrebne su velike investicije, ali se moguo~ekivatiivelikekoristi. Jedanodkriterijumajesteodr`ivostprojektabezobziranapoliti~kepromene.

Dodaojedajeudoma}immedijima kandidatura promovisana kao ne{to {to }e doneti donacije, alidatonijeupotpunostita~no. Tonetrebadanasobeshrabri,jer jetona{aprilikanakojojmo`e da po~iva vizija razvoja grada u svakom smislu, ne samo u oblasti kulture,naveojeFajgeq. Gra|ani svoje predloge za aktivnostikojeseti~ukandidature moguposlatinamejlpredlog@novisad2020.rs. G. ^.

UnedequizboriuBukovcu Izbori za ~lanove Saveta i NadzornogodboraMesnezajednice„Bukovac”odr`a}eseunedequ 4. novembra od 7 do 20 ~asova u prostorijama ove MZ u Kara|or|evojulici76.PredsednicaSavetaMZ„Bukovac”SlavicaUzelac iz redova Demokratske stranke ka`edajeprotekle~etirigodine akcenat izme|u ostalog bio na re{avawu komunalnih problema, unapre|ewu zdravstva i pomo}i socijalno ugro`enim i izbegli~kimporodicama. Foto:S.[u{wevi}

Dobrotanahranilajato Polupitomi golubovi vi{e nisu samo ekskluzivitet Trga slobode, ve} }e mrve i/ili kokiceuzetigdegodsena|eneko dovoqnosamilostandapodeli s wima okrajke svog doru~ka.

Empatija je u ovim krajevima retka, a ako vam ovakve scene izvukumakarpogled,ili~aki naznaku osmeha, onda ima {anseizavas,izasaose}awe,kao takvo. S. K.

- Rekonstruisali smo de~je igrali{teitrisportskaterena, uklowene su dve velike deponije, pomagali smo u funkcionisawu udru`ewa,svakegodineorganzovali besplatne pripreme za prijemniispitu~enicimaosmograzreda-izjavilajeUzelac. Uovommandatu~lanoviSaveta iNadzornogodborabilisuizredovaDSiSocijalisti~kepartije Srbije. Gra|ani na glasawe trebaju da ponesuli~nadokumenta. A. L.

Nadarkartezamaskenbal Masovnimaskenbalodr`avaseusubotu3.novembrauzapadnomholu Spensaa„Dnevnik”delipetputapodveulaznice~itaocimakojisejave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 021/528-765. Za nezaboravan provodbi}ezadu`enidi-xejeviJuniorIks iStefanDagas iwihovi gostiPjetla iLazar@ivi}.„Helovin”`urkuupotpuni}einagradno putovawe za Novu godinu koje je obezbedila agencija „18-30 travel”, a ono}epripastinajoriginalnijemaskiranomposetiocu.Cenakarteu pretprodajiiznosi300,anadanmaskenbala500dinara. I. D.

Du{an \uri~kovi}, penzioner: -Narodmorakupovati,treba poku{ati uraditi bilo {ta. Ja i `ena smo se prikqu~ili bojkotu. U te{koj smo ekonomskoj situaciji, penzije su premale i zbog toga nam je vrlo bitno da u{tedimo na svakom mogu}em mestu. V. S. Foto:N. R.


10

~etvrtak1.novembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ДРУШТВО ЗА БОРБУ ПРОТИВ РАКА У СОМБОРУ

Нарциси у Парку хероја

У ОКВИРУ ПРОГРАМА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ

Бициклом од Сегедина до Новог Кнежевца

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Пројекат изградње бициклистичке стазе од Сегедина до Новог Кнежевца, у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија, представљен је јуче у Новом Кнежевцу. Реализована је прва фаза пројекта вредна нешто више од 1,5 милиона евра, од којих је 364.000 евра утрошено на урђење и изградњу 7,5 километара трасе бициклистичке стазе у Новом Кнежевцу, док је у суседној Мађаркој у пограничном подручју од Сегедина кроз насеља Ујсентиван и Тисасигет, до граничног прелаза Ђала изграђено око изграђено 15 километара бициклистичке стазе. Председник новокнежевачке општине Драган Бабић изјавио је да реализација овог пројекта пуно значи за житеље Новог Кнежевца у погледу повећања безбедности саобраћаја, а да у другој и трећој фази бициклистичка стаза изграђена у Мађарској до граничног прелаза треба да се споји са Нови Кнежевцом, што ће представљати и туристички потенцијал овог подручја.

Према речима координатора пројекта за новокнежевачку општину Предрага Берића у другој фази пројекта, која је у току, изградиће се 1.700 метара од граничног прелаза кроз Ђалу, док је у трећој фази предвиђена изградња стазе до Новог Кнежевца. Менаџер пројекта Петер Рац из Сегедина и председник општине Ујсентиван Лазар Путник истакли су велики значај овог пројекта за погранична насеља у Мађарској. Шеф канцеларије за прекограничну сарадњу Мађарска-Србија у Суботици Реља Бурзан нагласио је да новокнежевачка општина добар пример у релаизацији програма прекограничне сарадње, поготово што је потребно обезбедити предфинансирање пројеката, за које се средства рефундирају по њиховом завршетку. Он је најавио да ће у трећем позиву за програм прекограничне сарадње Мађарска-Србија до краја ове године бити потписани уговори за 60 нових пројеката. М. Митровић

Отац Глигорије уручује Жељку Стојановићу захвалницу

УРЕЂЕНА МАНАСТИРСКА БИБЛИОТЕКА У ГРГЕТЕГУ

Наједномместу 6.000монографија ипубликација

ГРГЕТЕГ: На позив мушког старешинства, игумана Доситеја и духовника оца Глигорија, запослени у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми, од јуна су преузели на себе обавезу да помогну женском манастиру Гргетег у уређењу манастирске библиотеке. Запослени су пружили стручну помоћ у инвентарисању, каталогизацији и класификацији збирке књига. Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ је уручена Захвалница манастира Гргетег. Тим поводом архимандрит Доситеј, настојатељ манастира, на пријему за учеснике пројекта уређења библиотеке изразио је захвалност запосленима Градске библиотеке за уложен труд да једна од највећих библиотека у комплексу фрушкогорских манастира буде устројена по библиотекарским принципима и прилагођена потребама старешина и сестринству овог манастира. -Запослени у библиотеци „Атанасије Стојковић“ и неколико библиотекара волонтера пристали су да своја знања примене и после истека

приправничког стажа и да уреде збирку књига, око 4000 монографских и 2000 периодичних и серијских публикација. Наш посао је био да извршимо преглед књижног фонда, да се све књиге инвентаришу, да се направи лисни каталог и да се разврста фонд по структури. До сада смо завршили библиотекарску организацију за 4000 монографских публикација, и то значи да је једна збирка књига и званично постала специјална библиотека затвореног типа. У плану је да се до краја године заврши обрада серијских публикација, да се направи каталог манастирских књига, и да се направи поставка највреднијих експоната, која би касније добила и своју дигиталну форму на интернету. Да бисмо завршили овај пројекат до краја обратили смо се преко конкурса Министарству културе Републике Србије за новчану помоћ, а општине Рума и Ириг су обећале да ће новчано помоћи овај пројекат до краја- истакао је директор Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“ Жељко Стојановић. М. Марушић

Сећање на невино страдале Мађаре

БЕЧЕЈ: Традиционално, поводом данашњег римокатоличког празника Сви свети, локална самоуправа у Бечеју организује комеморативни скуп посвећен невино страдалим жртвама мађарске националности 1944. и 1945. године. Комеморација је заказана за данас у 15 сати, крај спомен-крста, на Горњеградском католичком гробљу у Синђелићевој улици. Потомцима настрадалих обратиће се представници организатора, пригодним програмом скуп ће оплеменити чланови МКД „Петефи Шандор“, а свештеник Римокатоличке цркве, посвећене Узнесењу Маријином Ласло Фудерер молиће се за мир душа невино страдалих. Позив данашњој комеморацији упућен је, без обзира на верску и националну припадност, суграђанима који осуђују било какво насиље. В. Ј.

СОМБОР: Чланови Друштва за борбу против рака Сомбор и Национална асоцијација лечених од рака Србије (Налор), уз подршку сомборског ЈКП „Чистоћа“ и Одељења за друштвене делатности Градског већа града Сомбора, организовали су акцију „Парк достојанства“. Акција садње нарциса у Парку хероја, највећој сомбоској зеленој оази, одржана је у оквиру октобра – месеца борбе против рака. У пригодном програму учествовали су, како је и најављено, „и млади и стари, и здрави и болесни“, а допринос манифестацији дали су и ученици ОШ „Аврам Мразовић“, предвођени професорком Сузаном Секулић, као и сомборски гимназијалци, међу којима и Вишња Давидовић са акустичном гитаром. Председница сомборског Друштва за борбу против рака др Ђерђи Шарић подсетила је на бројне досадашње акције и саопштила да је циљ садње „Парка достојанства“ да се пренесе порука да је рак излечив и да је, у суочавању пацијената са овом опаком болешћу, неопходна подршка друштва.

„Парк достојанства„ биће приређен у још 10 градова у Србији, по угледу на широко прихваћену међународну манифестацију којом се подржава активизам, хума-

шњег Сајма књига у Београду, позвали су све особе које су се на било који начин суочиле са болешћу или желе да пруже подршку оболелима, да се придруже акци-

„Парк достојанства” у Сомбору

низам и волонтеризам свих чланова друштва према особама којима је потребна већа нега, брига и пажња. Из Друштва за борбу против рака Сомбор, чија је публикација „Живети као пре“ била један од најзапаженијих хитова овогоди-

ји. Сви они којима је потребна нека врста подршке, могу се придружити редовним састанцима Друштва за борбу против рака Сомбор, који се одржавају сваке среде од 17 сати, у Удружењу пензионера у Сомбору. М. Миљеновић

НЕСВАКИДАШЊЕ ОДЕЉЕЊЕ У КУЦУРСКОЈ ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Петпариблизанаца заједноуклупама

КУЦУРА: У први мах, одељење III/3 у Основној школи „Братство – јединство“ у Куцури се ни по чему не разликује од осталих разреда. Ипак, када се мало боље погледа, већина деце у овом разреду има свог пара, некога ко веома личи на њега, јер у овом разреду има чак пет пари близанаца. Учитељица ових малишана Ђурђица Полдрухи не крије задовољство што су баш у њеном разреду десеторо деце браћа и сестре и истиче да јој је велика част да васпитава и учи толики број близанаца, као и да јој је то једно од најлепших искустава у каријери дугој 30 година. - Осећам се веома привилегованом. Бела куга већ деценијама узима данак, а и демографске прогнозе, што се прираштаја становништва тиче, нису ни мало охрабрујуће. Прибојавам се да још задуго у нашим школама, погово не у малим местима попут Куцуре, неће бити оволико близанаца. Наравно, била бих срећна да ме живот демантује, да и моје млађе колеге до-

живе овако лепо искуство – каже учитељица Ђурђица. Три девојчице и седам дечака који похађају исти разред су Милица и ЛукаМиклош, Лариса и НиколаОлеар, Драган и Горан Штрбац, Јелена и Душан Ми-

лићевић и Михајло и Момчило Зрнић. Њихови другари из разреда истичу да их разликују, мада им се дешавало, како кажу, да помешају Михајла и Момчила, поготово ако дођу у школу исто обучени. Ови малишани су и веома добри ђаци и редовно испуњавају своје школске обавезе. Код куће

заједно уче и помажу једни другима кад негде „запне“. Учитељица Ђурђица напомиње да родитељи ове деце имају на чега да буду поно сни, али и додаје да им је некада много теже неко родитељима осталих осамнае сторо ђака овог одељења. - Сви трошкови опремања деце у школу за њих су дупло већи, то нису неке имућне породице. Једино што не морају да купују два комплета књига, мада би било добро да свако од ма лишана има своје уџбенике. Највећи су проблеми одласци на екскур зије, једнодневне излете или на вишедневну наставу у природи. То је знатан издатак и за родитеље с једним дететом, а камоли с близанцима – истиче учитељица Ђурђица Полдрухи и додаје да би друштво свакако требало да има више слуха за овакве јединствене, али врло пожељне примере. М. Кековић

ПРИЈЕМ МЛАДОГ НАУЧНИКА ИЗ КИКИНДЕ

Златозаробота

КИКИНДА: Ученик чевртог али и њега самог – истакао је Саразреда Гимназије “Душан Васивио Добранић. љев” у Кикинди Никола Тепа- Гимназија и њени професори, вац, многобројним признањима и укључујући ту и Николиног ментонаградама, додао је и награду ра професора Љубомира ЗамуроФондације “Младен Селак”. Ова вића, умеју да препознају дар код фондација сваке године додељује награде за младе проналазаче, тако да је младом Кикинђанину ове године додељена златна медаља за робота. То је био повод да се у Скупштини општине организује пријем, којем су присуствовали председник Општине Саво Добранић и заменик председника Милош Латиновић. - Кад се погледа све оно што је НиПријем за младог научника кола до сада освојио, то довољно говори о његосвојих ученика, а на локалној самовом великом таленту. Успех који управи је да победнички пројекат је остварио на Сајму роботике је некако и финансијски испрати - доизузетно велик и веома значајан дао је Милош Латиновић. - Залона промовисању нашег града, жићемо се да направимо прототип

робота, јер је то одлична ствар. Овај робот се претежно користи за гашење пожара, па би се његовом израдом можда привукли они који су вољни да инвестирају и на тај начин серијски произведу овог робота. Никола је захвалио на пријему и подршци и истакао: - У будућности планирам да смишљам неке нове машине. Планирам да упишем Факултет техничких наука у Новом Саду, смер мехатроника, што је најближе, што ми имамо, о роботици и иновацијама. Наредни Николин пројекат биће, како најављује, израда хуманоидног робота, или ће се можда, у уму овог младог изумитеља појавити већ нека нова идеја. А. Ђ.

Више позива Хитној помоћи

ПАНЧЕВО: Након врло топлих дана за месец октобар, захлађење, које је настало, донело је проблема екипама Хитне помоћи. Повећан је број позива, тако да је у Панчеву у једној ноћи обављено више од 50 амбулантних прегледа и седам кућних посета. Позиве Хитној помоћи, као и обично у оваквим ситуацијама, упућивали су срчани болесници, пацијенти са високим крвним притиском и астматичари. - Због ниских температура и повећане влажности ваздуха, јављали су се пацијенти са хроничним тегобама. Имали смо повећан број пацијента са повишеним крвним притиском, а такође је било пацијента који су се жалили на бол у грудима. Зато апелујем на све пацијенте, који узимају терапију за повишен притисак, да то чине редовно. Ако и даље буду имали повишене вредности притиска, треба да се јаве свом лекару, који ће им кориговати терапију - рекла је лекар у Хитној помоћи др МаринаБачевић. У зграду Хитне помоћи родитељи готово свако вече доводе децу са повишеном температуром. Само у једној ноћи било је деветоро малишана међутим, лекари хитне помоћи углавном могу да им дају само савет. З. Дг.

„Запослиме” узподршку Рафинерије

ПАНЧЕВО: Нови пројекат удружења „На пола пута“, требало би да обезбеди услове за запошљавање особа са интелектуалним тешкоћама. Финансијер пројекта „Запо сли ме“ је панчевачка Рафинери ја, од но сно Нафт на ин ду стрија Србије. - Пројекат „Запо сли ме“ је за осо бе са ин те лектуал ним те шко ћа ма, они су нам циљ на група, с тим да је циљ пројекта да се промовише могућност запо слења ове популације. Пројектом је предвиђено да се контактирају по слодавци, да се са њима разговара о овој теми и да се упуте у радне спо собно сти ове популације, која може својим радним ангажовањем да доприне се како тој фирми, тако и себи и читавој заједници. Предвидели смо да обухватимо Националну службу за запошљавање, као неизбежног члана и Центар за социјални рад - рекла је координаторка пројекта МаринаИлија. З. Дг.

УРуском Селураде пуномпаром РУСКО СЕЛО: У Руском Селу сви грађевински радови успешно се приводе крају. Изградња две капеле је завршена, као и 300 метара јавне расвете. Остало је да се бетонирају пешачке стазе, а ако временски услови дозволе завршиће се и овај по сао истакао је ИмреКабок, председник у овој ме сној заједници. -Градимо отре сишта на три спо ред на пу та. Ови по сло ви стигли су до половине и чим временске прилике дозволе биће завршени у веома кратком року. Почела је рекултивација терена код циглане, а равнаће се терен и садити саднице - рекао је Кабок. Средствима из буџета редовно се финансирају спорт ска и кул тур на удруже ња гра ђа на. Планови за наредни период по стоје, али пре тога грађани морају одабрати оног који ће, по њиховом мишљењу, испунити дата обећања и њихова очекивања, јер 9. децембра су избори за председника ме сних заједница. А.Ђ.


vOJvOdinA

dnevnik ПОПИС НАПУШТЕНИХ ПРИВРЕДНИХ ОБЈЕКАТА

Да не дочекају судбину Шпиритане ЗРЕЊАНИН: Зграда старе Шпиритане, у власништву пропале Зрењанинске индустрије пива (ЗИП), чија је употреба забрањена решењем грађевинске инспекције, јер је оронули објекат опасан по безбедност околине и животну средину, само је један од сведока посрнуле зрењанинске привреде. Бројне производне хале, па и погони овдашње пиваре, као и пословни простори на атрактивним локацијама, годинама зврје празни, пропадају, а нико их не преузима и не преуређује како би послужили намени. Зато је и Регионална привредна комора у Зрењанину ових дана покренула акцију “пописа” пословног простора и произ-

водних хала у граду које власници не користе, а заинтересовани су да их издају у закуп. - Правимо преглед расположивих или слободних производних капацитета по општинама и за средњобанатски регион у целини, као својеврсну помоћ потенцијалним инвеститорима и олакшицу приликом опредељивања за улагања у нове пројекте. Циљ је да на овај начин покушамо привући потенцијалне инвеститоре атрактивном понудом грађевинских објеката за које се у великој мери тешко одлучују да улажу – поручио је председник Регионалне провредне коморе Милан Радовановић. Ж. Б.

~etvrtak1.novembar2012.

САЛАШАРСКО НАСЕЉЕ И ДАЉЕ БЕЗ СТРУЈЕ

Сточари и повртари у мраку ЗРЕЊАНИН: Житељи салашарског и викенд насеља на елемирском друму, око зрењанинске индустријске зоне, и даље живе у мраку јер њихови објекти још нису прикључени на електричну мрежу. У том насељу је за неколико последњих деценија изграђено стотинак мањих баштенских кућа, више објеката за сточарску производњу и подигнуто је неколико воћњака, повртњака и винограда. Изградњом објеката намењених за сточарску производњу, узгој оваца и говеда, бројна домаћинства су имала намеру да остваре основне и допунске приходе. Али, последњих година дошло је до знатног погоршавања услова за живот и производњу у овом насељу. Овдашњи становници веле да је електрификација једино решење за њихове муке, јер струја коју сада праве агрегатима, због скупог дизела, квари им рачунице.

- Имам 4.000 стабала јабуке и само да би их опрскао, треба ми две тоне воде, коју црпим из бунара, уз помоћ агрегата који троши прескупо гориво. О редовном заливању воћака не смем ни да размишљам, и зато сам ове су-

шне године имао огромне губитке у роду – каже један од мештана Богдан Живковић. Агрегатима се служи и десеточлана породица Мијатов која овде има салаш и која живи од сточарске произ-

Насеље пред гашењем Шеф одборничке групе СРС у Скупштини Војводине Саша Сантовац прошле године је указао на проблем који имају житељи поменутог насеља. Сантовац је у писму упућеном бившем градоначелнику Зрењанина упозорио да је због тренутне ситуације сточарство у овом насељу пред потпуним гашењем и да је због недостатка електричне енергије немогуће замислити савременију и рентабилнију производњу у воћарству и повртарству. - У овом случају се не ради о правом викенд насељу, већ пре свега о насељу у ком већином сиромашнији радници и пољопривредници остварују своје основне и допунске приходе бавећи се пољопривредом – истакао је Сантовац и нагласио да је ово једино насеље на излазу из Зрењанина које нема струју док само на неколико стотина метара даље сијају осветљене нове фабрике.

СТУДИЈА У ОКВИРУ ИПА ПРОГРАМА

Модернизација и отварање нових прелаза

ОДРЖАН САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА У ВРШЦУ

Потражњаза физичкимрадницима ифармацеутима ВРШАЦ: Градска кућа у Вршцу била је премала да прими преко хиљаду оних који траже посао из општина Вршац, Бела Црква, Пландиште то јест оних које покрива Филијала НСЗ из Вршцца, али и из суседне општине Алибунар, из које је велики број нашао посао у фирмама у Вршцу. Наравно, највише је младих, али и оних у средњим и старијем добу, они се и даље надају да ће можда искрснути прилика за посао. Овом приликом 18 послодаваца понудило је 70 радних места, највише се траже физички радници, хемијски лаборанти и инжењери технологије, дипломирани хемичари и фармацеути. У понуди нема правника и економиста за које на тржишту рада нема потражње. Посетиоци су били у прилици да на шалтерима бројних фирми и установа овог краја попуне упитнике о стручној спреми, стеченим практичним знањима, курсевима и другим видовима оспособљености за неку од струка које се користе за обављање послова у њима. Тако је служба Технолошког парка већ са-

чинила евиденцију оних који би желели да раде у производним погонима који ће се ту градити. На штанду „Хемофарма“ су примали пријаве свих оних који су пожелели да у овој реномираној фирми добију посао. „За нашу банку података прикупљамо све оне из хемијске, фармацеутске и других струка блиске нашем производном процесу и њих ћемо анкетирати, па је и запошљавање, за неке од њих, могућа у догледно време“, рече једна од оних са овог шалтера. Учеснике сајма је поздравио заменик председника општине Зоран Томић, зажелео им да дођу до посла, али и да перманентно активно учествују у тражењу радног места. Нагласио је да се у Технолошком парку граде два погона у којима до краја године треба да се отвори око 70 радних места, а у идућој години ту се подиже још седам погона са перспективом запослења око хиљаду радника. Ту је бизнис инкубатор намењен младима да се оспособе да покрену сопствени бизнис. Р. Јовановић

УНАПРЕЂЕЊЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ НА ЛОКАЛУ

Колцентарза родитељедеце сасметњамауразвоју РУМА:У оквиру пројекта „Развој и јачање услуга у заједници“ за децу са сметњама у развоју и њихове породице у Старој Пазови, Иригу, Пећинцима и Руми од јануара 2012. успостављење су услуге помоћи у кући у Старој Пазови и Иригу, и дневног боравка у Пећинцима и Руми. Овај пројекат је финансирала Европска унија у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада и социјалне политике. Управо је успешно реализована једна од активности пројекта, а то је кол центар за подршку деци са сметњама у развоју и њиховим породицама. Дефектолог и олигофренолог Дневног боравка у Руми Бојан Косановић истакао је да увођење ове услуге корисницима омогућава да без губљења времена добију тачну информацију, подршку и помоћ при решавању препрека са којима се свакодневно сусрећу, не оптерећујући се питањима којој служби треба да се обрате. Бројеви телефона кол центра су: за Стару Пазову су 022/ 21-55-200, за Ириг 201, за Пећинце 202, а за Руму 203. Стручни радник ће у најкраћем мо-

гућем року контактирати кориснике и пружити им све информације, а постоји могућност и директног разговора са стручним лицима и то по следећем распореду: понедељком са психологом, уторак је резервисан за дељење савета о запошљавању, среда за опште информације, четвртком је могуће разговарати са правником, а петком са лекаром. - Сви позиви упућени кол центру се снимају, и оператер из Старе Пазове системски разврстава позиве и гласовну поруку прослеђује у виду имејла пружаоцу услуге са општине из које је корисник позвао, и затим стручно лице одговара на питање. Ово је веома корисна услуга јер су родитељи лоше информисани о правима и свим олакшицама које могу да користе и добију за своје дете, а нису у прилицу да дођу и да се лично информишу о томе. Кол центар ће бити од велике помоћи свим родитељима и уштедеће им много времена- нагласила је директорица Центра за социјални рад у Руми Даница Јеремић. М. Марушић

11

КАЊИЖА: Техниччки, привредни и еколошки услови за разавој и отварање путева на српско-мађарским граничним прелазима, узимајући у обзир планирано учлањење Србије у Европску унију, пројекат је чија се реализација приводи крају у овкриу ИПА програма прекограничне сарање Мађарска-Србија. Вредност пројекта, у коме су партнери Удружење научно-брзаовног друштва жупаније Бач-Кишкун из Кечкемета (Мађарска) и општина Кањижа, износи 223.685 евра, од чега је део који се односи на кањишку општину 79.680 евра. На конференцији за медије у Скупштини општине, Кањижа директор Информационог центра за развој Потиског региона из Кањиже Роберт Фејстамер и стручни сарадник на пројекту саобраћајни инжењер Ерне Јегеш из Суботице, истакли су да је циљ прекограничне сарадње промовисање добросуседских односа и одрживи развој земаља, чему треба да допринесе и развој граничних прелаза, модернизација постојећих и отварање нових прелаза што би допринело поједностављењу преласка преко границе. Они су најавили да ће студија израђена на ову тему, на завршној конфе-

ренцији пројекта који је трајао 14 месеци, 20.новембра бити представљена у Кањижи, а бави се садашњим и будућим граничним прелазима на српско-мађарској граници. - Општини Кањижа и нашим грађанима је приоритет активирање ста-

У изради студије укључени су реномирани стручњаци и она би, како је истакнуто, требало да буде препорука ресорним министарствима Мађарске и Србије да спроведу идеје и могућности које се предлажу у вези са отварањем нових, или модерниза-

Роберт Фејстамер и Ерне Јегеш

рог друмског граничног прелаза код Хоргоша, јер би отварање овог прелаза за грађане Србије и Мађарске, било би велико олакшање за бржи прелазак границе, посебно у време када су велике гужве на главном прелазу на ауто путу - рекао је Фестамер.

цијом постојећих граничних прелаза. - Ова студија захтева посебно интересовање свих који живе непосредно у пограничном подручју, да се промет одвија несметано - сматра Ерне Јегеш. М. Митровић

ДИРЕКТОР ПУ „ДРАГОЉУБ УДИЦКИ“ У КИКИНДИ ТВРДИ

Предшколскаустанова домаћинскипослује

КИКИНДА: На недавно одржаној седници СО Кикинда, одборник ЛадиславТомић из Српске напредне странке поставио је питање због чега је у Предшколској установи “Драгољуб Удицки” планирано да се на путовања потроши 600 хиљада динара, а питање је било постављено у вези с ребалансом буџета. Како је директор предшколске установе у

објашњење - рекао је Пејаков.- Трошкови путовања планирани су од сопствених средстава Предшколске установе. Закључно са 30. октобром са ове ставке утрошене су 392 хиљаде динара. Реч је о дневницама васпитача за зимовање, родитељском динару, сопственом превозу за васпитаче који долазе са села или путују из града, те им се рефундира новац.

Цена се неће мењати Цене за боравак деце у вртићима нису мењане од 1. септембра 2010. године и за сада се неће мењати. Предшколска установа има 72 васпитне групе у којима борави 1.545 малишана. За целодневни боравак цена је 3.100 односно 1.800 динара за децу предшколце, јаслице коштају четири хиљаде динара, док је за забавиште неопходно издвојити 1.200 односно 600 динара за децу предшколског узраста. Кикинди МилошПејаков на конференцји за новинаре објаснио, планом и прорамом ПУ „Драгољуб Удицки“ планирано је да се потроши ова сума, те да је то новац из сопствених средстава предшколске установе -У питању је конто буџета 422 на основу којег је Томић поставио питање због чега се троши 600 хиљада динара на путовања. Он је причао о ребалансу буџета, а конкретна ставка о којој је говорио је везана за буџет. Разумем да неко не зна како буџет функционише, али сам сигуран да је господин Томић могао да затражи

Пејаков је истакао да је четврту годину на функцији директора и да за то време ниједном није узео новац за дневнице за путовања, као што ниједном није потписао рачун у ресторану на терет фирме. Ребалансом буџета, од 3,5 милиона динара, колико је било предвиђено за текуће одржавање у Предшколској установи, средства су умањена за три милиона динара. - Умањење средстава урађено је у договору са представницима локалне самоуправе. У току летњег распуста у вртиће је уложено 8,5 милиона ди-

нара, за набавку играчака 2,4 милиона динара, реконструкцију и молерско-фарбарске радове у вртићу “Колибри” 1,2 милиона, за зидарске радове у вртићу “Лептирић” 1,3 милиона, за увођење централног грејања у вртићу у Новим Козарцима и управној згради 3,6 милиона динара. Овај новац добијен је из из Републике, те је стога смањена ставка текућег одржавања. У Банатском Великом Селу и Новим Козарцима урадиће се ограда око вртића. Током зиме урадиће се и пројекат за проширење вртића “Полетарац” за шта ће бити неопходно пет милиона динара. - Када се стекну услови, највероватније током летњег распуста, градиће се спрат на објекту “Полетарац”. Тиме ћемо добити још две групе које су нам неопходне с обзиром на то да је за овај вртић заинтересовано пуно више деце него што има места. Све више се родитељи одлучују за целодневни боравак, а вртићи које имамо нису наменски односно налазе се у адаптираним кућама. И ове школске године има додатних, а бесплатних програма за сву децу која иду у вртић. Новина је да су осим градских вртића ове године обухваћена и три сеоска у Банатском Великом Селу су фолклор и мали фотографи,а у Накову су народне радиности. А. Ђуран

водње и пољопривреде. На имању је 30 грла говеда, од тога десет музних крава. Свако јутро и вече за мужу се активирају агрегати, а исто је и када се црпи вода из бунара, за напајање стоке. Петиција са више од сто потписа послата је на многе адресе, а житељи су се обратили за помоћ и градоначелнику Зрењанина Ивану Бошњаку. Из градске управе најављују подршку, а „Електродистрибуција” чека благослов Дирекције за изградњу и уређење града. - На нашу иницијативу, а уз подршку бившег градоначелника, пре годину дана техничка служба „Електровојводине” је израдила пројекат електрификације. По договору, тај пројекат је требало да буде упућен локалној самоуправи као инвеститору. Дошли су избори, смена власти и шта се сада дешава не знамо – истиче становник Васо Јерковић. Ж. Балабан

Извештајо буџетуприхваћен ПАНЧЕВО: Извештај Секретаријата за финансије о реализацији буџета града Панчева за првих девет месеци ове године, градски већници су прихватили. У том периоду на територији Панчева остварени су укупни приходи и примања, у износу од 3,8 милијарди динара, што је 73 посто од планирних годишњих средстава - Текући приходи буџета оставрени су у износу од 2,9 милајарди, приходи по посебним прописима од 193,2 милиона динара, текуће донације, у износу од 6,8 милиона, примања од задуживања, у износу од 148,2 милиона и примања од емитовања муниципалних обвезница, у износу од 107 милиона динара. Секретаријат у сарадњи са градским већником, припрема ребаланс буџета. Покушаћемо да извршимо усклађивање за намене за које нису покренути поступци јавне набавке. Тако да ћемо смањити и приходе и расходе. Расходи који су извршени су мањи од прихода. Исказан је суфицит од 81 милион динара - изјавила је Вера Стаменић из Секретаријата за финансије З. Дг.

Собеиапартман засмештај спортиста ВРБАС: Центар за физичку културу „Драго Јововић“, један од најбољих објеката те врсте у окружењу, ускоро ће пружити још једну услугу својим корисницима. Реч је о смештају гостију. Изградња 23 двокреветне собе и једног апартмана су почели ове седмице. Све собе ће бити климатизоване и имаће ТВ и интернет прикључак. Рок изградње је 120 дана. - На тендеру за извођача радова изабрана је грађевинска фирма из Новог Сада „Гат“, која је дала најповољнију понуду. Процењена вредност радова је 41.359.934 динара, са ПДВ, и овај новац смо обезбедили из кредита – рекао је директор ЦФК „Драго Јововић“ЉубомирСекулић. Према Секулићевим речима, годинама је владало велико интересовање посетилаца и гостију ЦФК за смештајем. - Код нас су боравили куглашка и стонотенисерска репрезенација, многи клубови, а организовали смо и неке кампове. То довољно говори да постоји потреба за смештајним капацитетима у ЦФК - истакао је Секулић. М. Кк.


12

ekologija

~etvrtak1.novembar2012.

dnevnik

SRBIJA DEO PREKOGRANI^NOG REZERVATA MURA–DRAVA–DUNAV 2014. GODINE

Najve}ere~noza{ti}eno podru~jeuEvropi Pod za{titom Uneska na teritoriji pet evropskih dr`ava, ukqu~uju}i i na{u, stvara se prekograni~ni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, koji bi trebalo da bude zaokru`en i progla{en za dve godine. Rezervat ~iji je nastanak inicirao

Korist i za lokalne ekonomije Planirani rezervat biosfere u pet dr`ava done}e i nove mogu}nosti za razvoj uslu`nih delatnosti u lokalnim samoupravama, ekoturizma, edukaciju, rekreaciju i unapre|ewe ekonomije. Lokalno stanovni{tvu u na{im op{tinama koje pripadaju Gorwem Podunavqu ve} je na{lo svoj interes, pa je tako u Ba~kom Mono{toru, gde su o~uvani stari zanati, ponovo zainteresovanih za pravqewe ~amaca, raznih vrsta sireva poreklom iz Srbije, etnoturizma kao grane budu}nosti.

Svetski fond za prirodu sada pokriva Hrvatsku i Ma|arsku, a Austrija, Slovenija i Srbija pridru`i}e se 2014. godine. Ciq projekta je ne samo da se za{titi ugro`eni biqni i `ivotiwski svet na 700 kilometara priobalnog podru~ja du` triju reka ve} i da se pospe{i ekonomski razvoj lokalnih zajednica. Kada rezervat bude zaokru`en, obuhvati}e povr{inu od oko 800.000 kvadratnih kilometara i predstavqa}e najve}e re~no za{ti}eno

Srbijauovajprojekatulazisaspecijalnim rezervatomprirodeGorwePodunavqe,koji}ekod Uneskabitinominovandogodine podru~je u Evropi. Bi}e ujedno i najve}i prekograni~ni rezervat na svetu. Srbija u ovaj projekat ulazi sa specijalnim rezervatom prirode Gorwe Podunavqe koji se

pru`a du` leve obale Dunava, a koji }e kod Uneska dogodine biti nominovan. Ako nominacija pristankom drugih dr`ava pro|e, prekograni~ni rezervat biosfere }e 2014. godine biti upi-

san na listu za{titnih podru~ja Uneska . Dok Srbija ne postane „punopravni ~lan„ ovog prekograni~nog rezervata biosfere, ne sedi se skr{tenih ruku. Naime, Svetski fond za prirodu u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine, Pokrajinskim zavodom za za{titu prirode i Javnim preduze}em „Vojvodina{ume„ nastoji da u Gorwem Podunavqu revitalizuje poplavne {ume koje

su ugro`ene jo{ od 1956. godine, kada je du` Dunava podignut za{titni nasip. Procewuje se da je regulacijom re~nih vodotoka za potrebe plovidbe i poqoprivrede u posledwih 100 godina uni{teno 80 odsto prirodnih plovnih podru~ja uz Dunav. Wihovim nestankom, kao biolo{ki najproduktivnijim stani{tem, znatno su smawene brojne usluge ekosistema. Pro{le godine po~ela je rekonstrukcija podru~ja „[trbac„ kod Apatina, a slede}e godine }e isti postupak biti primewen na podru~ju Bestrement, ju`no odatle. Planirana je rekonstrukcija jo{ 38 ovakvih podru~ja kako bi se uradila se~a vegetacije koja je doslovno progutala tamo{we bare. Tek kada se zavr{i rekonstrukcija vodenih stani{ta mo`e }e pre}i na sre|ivawe {umskih i livadskih stani{tva. Ukoliko sve bude i{lo po utvr|enom redosledu, a na osnovu republi~kog Prostornog plana, do 2020. godine 15 odsto teritorije Srbije moglo bi da bude pod mre`om za{ti}enih podru~ja, {to je vi{e nego duplo vi{e u odnosu na sada{wih {est odsto. Q. Male{evi}

PRI INSTITUTU ZA VODOPRIVREDU „JAROSLAV ^ERNI”

UneskovcentarzavodeuSrbiji Srbija bi morala godi{we da ula`e u vodne resurse izme|u 350 i 400 miliona evra kako se u narednih dvadesetak godina, s obzirom na to da }e se sve zemqe u skoroj budu}nosti suo~iti sa sve ve}im klimatskim promenama, imala dovoqno vode, ocena je generalnog direktora Instituta za vodoprivredu „Jaroslav ^erni” u Veogradu MilanaDimki}a. On isti~e da je ta~no da Srbija ima vode, ali da nije ta~na ~esta tvrdwa

da smo dr`ava bogata vodima i da bi zbog toga morali posvetiti ve}u pa`wu o~uvawu vodenih resursa. Da bi ih o~uvali potrebno je da Srbija ulo`i oko 10 milijardi evra da bi efikasno upravqala vodnim resursima. Ju~e je pri Institutu „Jaroslav ^erni„ u Beogradu predstavqen novi Unesko centar druge kategorije za upravqawe vodama i klimatskim promenama. Ovaj centar je promovisan u okviru

me|unarodne konferencije „Voda za odr`ivi razvoj i prilago|avawe klimatskim promenama„. Unesko centar u Srbiji treba da doprinese razmeni podataka u domenu nauke izme|u pojedinih organizacija koje se bave odr`ivim upravqawem vodenim resursima i formulisawem strategija prilago|avawa zbog klimatskih promena kao i da promovi{e izradu regionalnih istra`iva~kih programa. Q. M.

UMESTO NA DEPONIJI, OTPAD U SAKUPQA^KOM CENTRU

Recikla`nodvori{te uskorouZrewaninu Javno komunalno preduze}e „^isto}a i zelenilo„ najavilo je da }e Zrewanin uskoro dobiti sakupqa~ki centar, odnosno recikla`no dvori{te u kome }e biti razvrstavane razli~ite vrste otpada, kao {to su papir, staklo, plasti~na ili PET ambala`a, ali i opasni otpad u koji spadaju stari akumulatori, baterije, ambala`e od pesticida, boja i sli~no. Projekat izgradwe centra za razvrstavawe i privremeno skladi{tewe reciklabilnih materijala, koji sprovode grad Zrewanin i „^isto}a i zelenilo„, ima}e tri faze. Prva je ve} zavr{ena i obuhvatala je izradu plansko-tehni~ke dokumentacije, dok je druga faza u toku i odnosi se na gra|evinske radove. - Do sada su zavr{eni zemqani radovi i zapo~eto je betonirawe. Radovi su, me|utim, trenutno malo usporeni zbog nedostataka sredstava. Ali, nakon usvajawa novog buxeta za 2013. godinu, kako na lokalnom nivou, tako i na republi~kom, nadamo se da }e biti obezbe|eno dovoqno novca za zavr{etak zapo~etih poslova, u interesu svih gra|ana sredwobanatske regije – ka`e direktorica sektora za marketing i razvoj u JKP „^isto}a i zelenilo„ TawaVu~kovi} Mili{i}, uz napomenu da posle toga sledi zavr{na faza a to je opremawe sakupqa~kog centra. Ona nagla{ava da }e otvarawem sakupqa~kog centra u Zrewaninu biti omogu}eno da se

otpad, za ~iju recikla`u postoje uslovi, kao {to su PET ambala`a, papir, gume ili akumulatori, privremeno skladi{ti u wemu. Umesto toga, ne}e zavr{avati na deponijama ili na drugim lokacijama koje nisu predvi|ene za od-

Foto:TawaVu~kovi}-Mili{i}

lagawe otpada, i na taj na~in zaga|ivati `ivotnu sredinu. - Dobro je poznato da je recikla`a proces koji omogu}ava ponovno kori{}ewe ve} upotrebqenih materijala. Pored toga {to oni slu`e kao sirovina za stvarawe novih proizvoda, zna~aj recikla`e je od izuzetne va`nosti i s aspekta za{tite `ivotne sredine. Iz tog razloga dr`ava promovi{e i podsti~e, kako otva-

rawe fabrika za recikla`u, tako i recikla`nih centara – isti~e Tawa Vu~kovi} Mili{i} i dodaje da veliki zna~aj za recikla`u predstavqa i sama selekcija otpada. A, sa selekcijom otpada je „^isto}a i zelenilo„ po~elo jo{ 2006. godine, sa `eqom da {to vi{e doprinese za{titi `ivotne sredine. Prva faza projekta odnosila se na odvajawe PET ambala`e od ostalog komunalnog otpada. Tokom februara i marta 2006. ovo komunalno preduze}e je nabavilo i po gradu postavilo 75 kontejnera za odlagawe plasti~ne ambala`e, a danas je u Zrewaninu raspore|eno 120 takvih kontejnera. - Samom selekcijom PET ambala`e znatno se u{tedeo prostor na deponiji, a ovo je bio deo projekta budu}eg selektirawa i recikla`e otpada. Gra|ani su izuzetno dobro prihvatili odlagawe PET-a i prepoznali dobrobit, pre svega, s aspekta za{tite `ivotne sredine. Prednost odvajawa otpada koji se mo`e reciklirati, a to je izme|u ostalog i PET ambala`a, dovodi do velike u{tede prostora na deponijama, {to je od izuzetnog zna~aja ako se ima u vidu da je za razgradwu plasti~ne boce potrebno oko 500 godina – navodi Tawa Vu~kovi} Mili{i} i isti~e da }e nakon formirawa sakupqa~ke mre`e u Zrewaninu biti selektovan i ostali otpad koji je mogu}e reciklirati. @. Balaban

Sti`ezakon o{tedwienergije Ukoliko sve bude i{lo po planu, Srbija }e do kraja godine dobiti novi zakon o racionalnoj upotrebi energije. Izrada zakona je u zavr{noj fazi i, nakon kona~ne re~i Vlade Srbije, o wemu }e se uskoro izja{wavati narodni poslanici. U predlogu zakona predvi|eni su mnogi mehanizmi u{tede energije, wime se defini{e ko i koliko energije mora da u{tedi. [tedwa energije, prema ovom aktu, bi}e obavezna u doma}instvima, industriji, transportu, a bi}e uvedene i takozvane „zelene

javne nabavke„. Prema obja{wewu pomo}nika ministra energetike, razvoja i `ivotne sredine DejanaTrifunovi}a, do kraja godine bi}e izmewene podsticajne tarife za proizvodwu energije iz obnovqivih izvora. On isti~e da posebna radna grupa razmatra tarife, a wihov iznos zavisi}e od niza faktora, kao {to su aktuelna ekonomska situacija, stawe obnovqivih izvora u Srbiji, projekcija razvoja energetike, tehni~ki aspekti elektro-energetskog i prenosnog sistema. Q. M.

NA FRU[KOJ GORI NA PROLE]E

Prvieko-kampuzemqi U okviru projekta „Odr`ivi razvoj Nacionalnog parka Fru{ka gora” izgra|en je prvi eko-kamp u Srbiji, koji }e biti otvoren na prole}e 2013. Prema podacima Kamping asocijacije Srbije, izgradwa se finansira donacijom iz MATRA projekta, subvencijom Ministarstva finansija i privrede - sektora za turizam i uz u~e{}e NP Fru{ka gora. Dosad je obezbe|eno oko 60.000 evra, sa pojedina~nim u~e{}em od 30 odsto, a sredstvima Ministarstva pripremqena je marketing strategija koja }e pratiti otvarawe ekokampa. Izgradwa kampa zapo~eta je na lokalitetu nedaleko od izleti{ta Stra`ilovo kod Sremskih Karlovaca. Ciq projekta je unapre|ewe rada i upravqawa nacionalnim parkom i osna`ivawe kapaciteta za odr`ivi razvoj turisti~kih proizvoda ~ime se doprinosi smawewu iskqu~ive ekonomske zavisnosti Parka od {umske eksploatacije. Projekat je trajao dve i po godine, a u tom periodu realizovano je i {est pilot projekata na teritoriji Parka, podse}a se u saop{tewu.


crna hronika

dnevnik

JU^E TRAGEDIJA NA GRADILI[TU PORED „NEKTARA“ U BA^KOJ PALANCI

Dvojicuradnikaiz Ne{tinaubilastruja Dvojica radnika su poginula a dvojica su povre|ena ju~e posle podne u Ba~koj Palanci. Tragedija se dogodila oko 15 sati na gradili{tu u blizini fabrike „Nektar“, s leve strane magistralnog puta Ba~ka Palanka – Novi Sad, a `ivote su zbog strujnog udara izgubili Sa{a Palinka{ (30) i Stevica Koji} (40), obojica iz Ne{tina. Oni su radnici d. o. o. „Radun – in`ewering“ iz Ba~ke Palanke. Lak{e telesne povrede zadobili su MilovanRujevi} i Mi}oMaksimovi}, a nepovre|en je ostao BrankoCvijanovi}. Povre|eni su prevezeni

u novosadski Urgentni centar i posle ukazane lekarske pomo}i pu{teni su ku}i. Do nesre}e je do{lo, kako smo saznali od svedoka, tako {to su radnici preme{tali metalnu pokretnu skelu visine deset metara pored hale u izgradwi. Tom prilikom su prevideli elektrovod pod naponom, {to je izazvalo strujni udar. Uvi|aj su obavili istra`ni sudija i tu`ilac iz Novog Sada, a ovda{wa policija predstavnicima medija, iz opravdanih razloga, nije dozvolila snimawe. M. Sy.

PRILIKOM AKCIJE NOVOSADSKE KRIMINALISTI^KE POLICIJE NA SUZBIJAWU NARKOMANIJE

Letelokiloipo marihuanesvagicama

Novosadska kriminalisti~ka policija odredila je meru zadr`avawa osumwi~enima Savu S. (1982) s podru~ja op{tine @iti{te, ^edomiru A. (1990) iz Petrovaradina i Milanu J. (1991) iz okoline [ida zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Savo S. i Milan J. terete se da su prekju~e prodali po paketi} biqne materije, za koju se sumwa da je marihuana, Novosa|aninu Slobodanu D. (1990) i jednoj maloletnici iz Be{ke. Policija je kod wih na{la tu supstancu pa im slede krivi~ne prijave za neovla{}eno dr`awe opojnih droga. Tako|e, prilikom pregleda, kod Sava S. i Milana J. policajci su prona{li oko deset grama materije za koju se pretpostavqa da je marihuna i uz to novac za koji se sumwa da poti~e od prodaje narkotika. Osim toga, Savova supruga Maja S. (1988) sumwi~i se da je neposredno pre ulaska policije

u stan u Novom Sadu koji koristi wen mu`, bacila kroz prozor torbu s vi{e od 1.340 grama biqne materije za koju se sumwa da je marihuana, kao i dve digitalne vagice za precizno merewe, pa i protiv we sledi krivi~na prijava za krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Savo S., Milan J. i ^edomir A. bi}e izvedeni na saslu{awe, uz krivi~nu prijavu, ista`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda. Ina~e, Savo S. se tereti i za krivi~no delo te{kih telesnih povreda, po~iweno 28. oktobra oko 2.30 sati na uglu ulice Modene i Bulevara Mihajla Pupina. Osnovano se sumwa da je on te no}i udario pesnicom 26. godi{weg Novosa|anina i tako mu naneo dvostruki prelom vilice, {to je okvalifikovano kao nano{ewe te{kih telesnih povreda. Kriminalisti~ka policija podnela je protiv wega krivi~nu prijavu za to delo u redovnom postupku, dodaje se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

~etvrtak1.novembar2012.

13

KRAJ SU\EWA ZA „ZREWANINSKU AFERU”

Danaspresuda GoranuKne`evi}u Ministar poqoprivrede GoranKne`evi} pojavi}e se danas pred Specijalnim sudom u Beogradu zbog objavqivawa presude u procesu pokrenutom dok je bio gradona~elnik Zrewanina, pre ~etiri godine, pod optu`bom za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s pojedinim postupcima javnih nabavki i davawa stranim i doma}im investitorima u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta od 2006. do 2008. godine. Su|ewe je po~elo 26. oktobra 2009. godine, a okon~ano 19. oktobra ove godine, kad su iznete posledwe zavr{ne re~i. Uz Kne`evi}a, jo{ 20 osoba, ve}ina iz tada{we gradske administracije, optu`eno je tako|e za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, uglavnom u vezi s procedurama oko gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Obuhva}eno je i nekoliko lokalnih investitora, pojedini i u vezi s ispravkom granice parcele ili zamene parcele, a jedan zbog, kako tvrdi Tu`ila{tvo, dogradwe jedne eta`e na svom objektu mimo gra|evinskog projekta. Pred sudom se na{ao i vlasnik agencije za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe „Gvozden“ iz Novog Sada Ugqe{a Grgur, kome optu`ba pripisuje neregularano dobijawe nekoliko ~uvarskih usluga u zrewaninskoj op{tini. Jedna ta~ka optu`nice odnosi se na postupak izbora „Autobanta“ za posao lokalnog javnog prevoza u Zrewaninu, zbog ~ega je i tada{wi vlasnik te firme Mile Jerkovi} me|u okrivqenima. Svi optu`eni su u odbrani u potpunosti odbacili optu`be. Dokazni postupak je zavr{en 18. septembra, a osim ve{ta~ewa i pisanih dokaza, stotinak svedoka je dalo iskaze pred sudom o razli~itim okolnostima, dok su o dr`avnoj politici u pogledu privla~ewa investicija u Srbiju svedo~ili aktuelni i bi{i ministri: Mla|an Dinki}, MilanMarkovi} i JasnaMati}. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je u zavr{noj re~i, iz-

netoj 19. septembra, istaklo da „ostaje pri svim optu`bama, te da za sve okrivqene predla`e osu}uju}u presudu – za Kne`evi}a kaznu od {est godina zatvora, a za ostale okrivqene u rasponu od dve do pet godina.

gra do na ~el nik Zre wa ni na u na ved nom pe ri o du, or ga ni zo vao kriminalnu grupu, a da su osta li okri vqe ni po sta li pripadnici te grupe u nameri da iskori{}avawem slu`benog polo`aja u pojedinim postup-

Tu`ila{tvo u optu`nici navodi da je „op{tini Zrewanin pri~iwena {teta od najmawe 150.000.000 dinara“. – Smatram da su dokazani navodi optu`nice po kojima je Goran Kne`evi}, koji je bio

cima javnih nabavki i davawa in ve sti to ri ma u za kup grad skog gra|evinskog zemqi{ta, koji nisu sprovedeni u skladu sa zakonima i drugim propisima u tim oblastima, pribave imovinsku korist grupi – re-

kao je tu`ilac DragoslavMarkovi}. Zavr{ne re~i odbrane, advokata i wihovih brawenika, na drugoj strani, `estoko su rezimirale jedinstven zakqu~ak: „Nema dokaza ni za jednu optu`bu jer okrivqeni nisu izvr{ili krivi~na dela koja su im stavqena na teret“, isticali su, tra`e}i osloba|aju}u presudu. Goran Kne`evi} je tokom ~itavog postupka tvrdio da je kao gradona~elnik, „sprovode}i dr`avnu politiku na lokalnom nivou, uspeo u Zrewanin da privu~e 30 velikih, uglavnom stranih investitora, koji su u novoizgra|enim fabrikama zaposlili nekoliko hiqada gra|ana, od ~ega je korist imala privreda ~itave dr`ave“. – Ovu aferu mi je montirala Demokratska stranka, odnosno neki weni funkcioneri koji su `eleli da me diskredituju i uklone s politi~ke scene. Trinaest meseci sam bio u pritvoru da bi se lak{e zvr{io posao oko novog Statuta Vojvodine – naglasio je u zavr{noj re~i Kne`evi}, i dodao da su „ostali okri vqe ni ko la te ral na {te ta we go vog po li ti~ kog progona“. Optu`nicom su obuhva}eni biv{i funkcioneri zrewaninske administracije: koordinator u oblasti privrede i rada javnih preduze}a op{tine Zrewanin Ivan Devi}, na~elnik Odeqewa za urbanizam Nikola Halas, na~elnik Odeqewa za finansije David Dimki}, predsednik tenderske komisije u Zrewaninu Bratislav Tomi}, direktor Turisti~ke organizacije Zrewanin Milan Milo{ev, direktor Direkcije za izgradwu grada Zrewanina Laslo Fuks, Bo`idar\urica i Milorad Pono}ko. Okrivqeni su i advokat iz Zrewanina \or|e Mati}, biv{i radnici agencije „Gvozden„ Marijana [arenac i Vladan Raci}, te preduzetnik Branko Savkovi}, Mile Un~anin, Ranko Babovi}, Milorad Smiqkovi}, Mladen@ivkovi}, Milo{ Ba`dar i Dragan \or|evi}. J. J.

MINISTAR PRAVDE I DR@AVNE UPRAVE NIKOLA SELAKOVI] NAJAVQUJE

Stvarasenovamre`asudova

NA ZIDU DOMA ZDRAVQA U BUKOVCU

Grafitimr`we Na zidu Doma zdravqa u Bukovcu, nadomak Novog Sada, ju~e je osvanuo grafit mr`we „Smrt Romskoj partiji – Bukovac Srbima”, koji su `iteqi tog mesta odmah prijavili nadle`nim organima. Tim povodom saop{tewem za javnost oglasila se i odborni~ka grupa u Skup{tini grada „Svi za Novi Sad” koja, kako se navodi, najo{trije osu|uje taj „vandalski ~in”. „Pisawe uvredqivih grafita jeste vandalski ~in nerazumnih qudi. Me|utim, ukoliko je re~ o navija~koj grupi, kako je u potpisu nagla{eno ‘Daltoni BKV 1312’, koja je poznata policiji, u tom slu~aju, radi se o tendencioznom ~inu koji ima za ciq da sistematski uru{i demokratske principe za koje se na{e dru-

{tvo bori”, ka`e se u saop{tewu, u kojem se dodaje da se od organa gowewa tra`i da hitno otkriju po~inioce i rasvetle slu~aj. Iz te odborni~ke grupe isti~u da je na nadle`nim istra`nim organima da „utvrde da li iza ove poruke mr`we stoji organizovana grupa koja svojim delovawem stvara atmosferu netrpeqivosti u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini kakva je Vojvodina”. „Bilo kakav izostanak reakcije postepeno bi nas uveo u dirigovanu atmosferu haosa i nesigurnosti”, nagla{ava se u saop{tewu, i dodaje da odborni~ka grupa „Svi za Novi Sad” poziva da se ovaj i wemu sli~ni ~inovi osude od javnosti i primereno sankcioni{u po slovu zakona. E. D.

Ministar pravde i dr`avne uprave NikolaSelakovi} istakao je ju~e da postoje}a mre`a sudova nije dala dobre rezultate, zbog ~ega je neophodno stvoriti racionalnu i funkcionalnu mre`u, obezbe|uju}i ujedna~avawe optere}enosti sudija i jednaku dostupnost pravde gra|anima. Selakovi} je u Skup{tini Srbije, na otvarawu javne debate o izmenama i dopunama Zakona o sedi{tima i podru~jima nadle`nosti sudova i javnih tu`ila{tva, naglasio da bez do pu we ne sud ske mre `e ni je mogu}e sprovesti integraciju reizabranih sudija i tu`ilaca, ni ti po sti }i efi ka snost i pravednost u postupawu. Dodao je da se reformom pravosu|a pre tri godine do{lo do prividne redukcije u postoje}oj mre`i sudova, i naglasio da se na glavna pitawa o wenoj uspe{nosti dobijaju samo negativni odgovori. – Da li je sudska mre`a racionalnija i funkcionalnija nego ranije i da li gra|ani lak{e, efikasnije i jeftinije mogu za{tititi svoja prava? Odgovor je negativan. Kada saberete negativne odgovore, dobi}ete i odgovor na pitawe da li je Sr bi ji po treb na pro me na sudske mre`e – kazao je Selakovi}. Evropska statistika, rekao je on, pokazuje da je u pore|ewu sa zemqama nekada{we Jugoslavi-

je, Srbija na dnu po broju sudova na 100.000 stanovnika. – Jedino je iza nas Makedonija koja ima 1,1 sud na 100.000 stanovnika. Srbija ima 1,7, Bosna i Hercegovina 2,9, Crna Go-

za formirawe nove mre`e sudova, kao glavni kriterijim izdvojila priliv predmeta i zaostatak predmeta. – Postavqen je kriterijum i kakva je tendencija rasta i opa-

Senta}e,verovatno,opetimatisud

ra 3,8, dok Hrvatska i Slovenija imaju vi{e od ~etiri – naglasio je ministar pravde i dr`avne uprave. Obra}aju}i se predstavnicima stru~ne javnosti u Skup{tini Srbije, Selakovi} je rekao da je radna grupa, formirana da odredi kriterijume neophodne

dawa predmeta. Gra|ane najvi{e interesuje ono {to su nama dopunski uslovi koje moramo ispuniti, a to je dostupnost sudova, {to podrazumeva razvijenu putnu infrastrukturu, saobra}ajne veze... – rekao je Selakovi}. Po wegovi re~ima, radna grupa tako|e je prilikom formira-

wa kriterijuma imala na umu i povr{inu op{tina, broj gra|ana koji u wima `ive i udaqenost sudske jedinice od osnovnog suda. On je istakao da se reforma pravosu|a mora nastaviti „na druga~iji na~in, s racionalnim pristupom”. – Ne dozvolimo da se novo otvarawe suda u nekoj sredini shvati kao prilika za otvarawe radnih mesta za partijsku birokratiju jer to ne sme da bude – poru~io je Selakovi}. On je dodao i da }e Ministarstvo pravde i dr`avne uprave naredne nedeqe formirati posebnu komisiju ~iji }e zadatak biti da utvrdi stawe u kojem su trenutno sudske zgrade u mestima gde su pre tri godine formirane sudske jedinice. – Ta komisija utvrdi}e da li te zgrade ispuwavaju uslove za funkcionisawe suda i kolika su neophodna ulagawa da se osposobe za rad – rekao je Selakovi}m i dodao da se sve {to je rekao za sudove odnosi i na tu`ila{tva. – Javna tu`ila{tva ne}e svuda morati da prate mre`u sudova, ali }e i ona morati da funkcioni{u na na~in da ispuwavaju sve potrebe, a da ne tro{e mnogo novca. (Tanjug)


14

SPORT

~etvrtak1.novembar2012.

dnevnik

PARTIZANOTPUTOVAOUBARSELONU

Vaqaknema {tadaizgubi Ko{arka{i Partizana  otputovali su u Barselonugde}edanas od 20.45 sastaju sa istoimenim klubom u ~etvrtom kolu D grupe Evrolige. Pred polazak su rekli da }e taj me~ bitilaganica. Naravno,Duletovipulenine misledajeBarselonaslabpro-

protiv velikog favorita - rekao je novinarima na beogradskomaerodromuDraganMilosavqevi}. Koraditajigre{i,aizgre{aka se najboqe u~i, to smatra i kapiten crno-belih, VladimirLu~i}. -Nau~ilismone{toizdrugog i tre}eg poraza. Protiv

Ukoliko `ele da izbegnu poraz, ko{arka{i Partizana mora}e utakmicu da odigraju rastere}eno,onakokakoinajavquju i pru`e svoj maksimum.

Danas GrupaA Fenerbah~e-PAO (19) Real-Kantu (20.45) GrupaB Makabi-Prokom (20.00) Unikaha-Alba (20.45) GrupaC @algiris-Armani (18.45) KahaLaboral-Efes (20.45) GrupaD Barselona-Partizan(20.45)

Sutra GrupaA Himki-Olimpija (16.30) GrupaB Montepaski-[alon (20.45) GrupaC Olimpijakos-Cedevita(20) GrupaD Bamberg-Lijetuvos (20.20) Be{ikta{-CSKA (19)

Kapiten Partizana Lu~i} u akciji

tivnik, naprotiv, gaje veliki respektpremaekipiizKatalonijealinavodeda}eigratibez presijejernemaju{tadaizgube. -Barselonajestejedanodnajja~ih evropskih timova, ali je ovo gostovawe najlak{e jer nemamo {ta da izgubimo. Nemamo pritisak i obaveze, ali }emo igrati najboqe {to mo`emo

CSKAsmoprakti~noizgubili dobijenu utakmicu, a u Litvan ij i smo odi g ral i lo{ e protiv tima protiv koga smo mogli da pobedimo...U Barseloni }e biti te{ko, oni su jedni od favorita u takmi~ewu, ali smo mi rastere}eni kao najmla|i tim -  rekao je Lu~i}.

Pobeda protiv Barselone bi bilaodvelikogzna~ajazamladu ekipu Partizana. Motivacija protivovakvogprotivnikauop{te ne mawka ka`e \or|e Gagi}. - Jesmo rastere}eni u smislu da niko ne o~ekuje pobedu, ali mi `elimo da svaku utakmicu odigramo na vrhunskom nivou. Motiva svakako ne fali i o~ekujemdobruutakmicu,jerBarsa jeBarsa.Dobrisuigra~i,imaju dobartim,aliseminikadanismopredavali,pasenisadne}emopovu}ibezispaqenogmetkazavr{iojeGagi}.

PO^ELANBASEZONA

DalasiznenadioLejkerse Najskupqaekipaligeuprvojutakmicinovesezonedo`ivelaporaz.PrevelikzalogajzaLejkersebio je tim Dalasa koji je trijumfovao 99:91. Nova NBA sezonajepo~ela,aporedprvihfavoritazatitulu, bar na papiru, u utorak su jo{ igrali Va{ingtonKlivlend84:94iBoston-Majami107:120. Uprkosovom„{tucawu”napo~etkuKobiidrugoviimajuvelikeplanoveuovojsezoni.Verovatnose „jezera{i”vodeonomstarom„prvisema~i}iuvodu bacaju”.TimizLosAn|elesasepredpo~etaksezone dostapoja~aoi~akprobiobud`etnamewenzadovo|eweigra~a,Lejkersiukupnovredeoko100miliona dolara! Najzna~ajnije poja~awe dobili su pod obru~ima, Dvajt Hauard zameni}e Endrjua Bajnama, ako se ve} znadauLosAn|elesuigraPoGasol,ondajejasnoda }eHauard-Gasolbitizastra{uju}tandem. Uprvojutakmicinovi~lanLejkersanijeseproslavio,Hauardjezabele`io14poenai10skokova,a od14slobodnihbacawaproma{ioje~ak11. Kaoiusvakomsportukadasekrenesaporazomu novusezonu,izgovorjedaseekipanijejo{uigralai da}esvebitiuredu,~imsekockicejo{maloslo`e. Razlogzaneuigranostsupovredekojesuekipupratile u pred sezoni pa momci u `utim dresovima nisu uvekigralikompletniupripremnimme~evima. -Nijetoizgovor,zasvetrebavreme.Jednostavno nismoimaliprilikudaigramozajednoonolikokolikosmo`eleliali}emodobiti{ansuzato,kako sezonabudeodmicalabi}emosveboqi-rekaojeHauard. Lejkersima o~igledno treba dosta vremena jer, sa povredama ili bez wih, u pripremnim

utakmicama,abiloihjeosam,nisuzabele`ili nijednupobedu.Porazuprvojzvani~nojutakmicisezonejedevetiunizuzaekipuizgradaan|ela. Jo{jedantimizLosAn|elesao~ekujedostaodnove sezone. Klipersi su za razliku od Lejkersa ve} uigranaekipakojupredvodeKrisPoliBlejkGrifin,dobravestzawihje{toseiskusni^onsiBilapsoporavioodpovrede,aipoja~awakojasustigla nisuzanemarqiva.Klipersesupoja~aliXamalKarford, Roni Turijaf, Lamar Odom i veteran, Grent Hil. Wujor~ani imaju velikih problema sa uraganom Sendi, a wihova voqena NBA ekipa pored uragana imajo{jednuglavoboqu.AmariStodemajer}ezbog odstrawivawacistesakolenapredvenedeqeodsustvovatisaterenauprvadvamesecanovesezone. FinikskojijenapustioStivNe{ioti{aome|u Lejkersenemo`esenadatizna~ajnijemuspehu,barne ovesezone.NiSakramentonijeboqesre}e.Odkada jeekipunapustilageneracijakojusupredvodiliDivac,Stojakovi}iVeber,Kingsinisuimalizna~ajnijihuspeha,samladimtimomkojiimajuovesezone verovatnoih~ekaistasudbina. Sveo~iovesezonebi}euprteuLejkerseiaktulene{ampione,Hitse.Majamijesilovitopo~eoiuprvojutakmicipobedioSeltiksesa13poenarazlike. Sveo~i}ebitiuprteuLejkerseiMajami,jedni `eledapovratetitulu,adrugidajeodbrane,koli}e uspetiusvojimnamerama,vide}emo,~itavasezonaje prednama. Po~elojeibi}evrlozanimqivo,kaonekad,NBA zasladokusce.

Maratonja~ioduragana ^eln ic i Wuj or{kog mar at on a re{eni su da trku odr`ekakojeiplanirano, u nedequ 4. novembra uprkosuraganuSendikojijepogodio veliku jabuku. Uragan je protutwaoWujorkomijo{nekim delovima isto~ne obale SAD ostaviv{i za sobom pusto{, a 51 osoba izgubila je `ivot. -Maratonjeoduvekbiovelikidoga|ajzagra|aneWujorka,on predstavqasimbolvitalnostii izdr`qivostikojuovajgradima -  rekla je predsednica Udru`e-

wauli~nihtrka~agradaWujorka,MeriVitenberg. Organizatori ula`u velike naporekakobimaratonbioodr`an,oodlagawuseninerazmi{qa. Predvi|awapreolujesubila da }e u trci u~estvovati oko 50.000 takmi~ara. Pitawe je da li}etolikibrojqudibitiunedequnastartujerjesadanajve}i izazovzaorganizatorekakouop{te da dovedu takmi~are na po~etaktrke. Gradona~elnik Wujorka MajklBlumberg,tako|ejepotvrdio da }e maraton biti

odr`an ali je izrazio zabrinutost kako }e takmi~ari iz inostranstva i daqih delova Amerikedoletetiuvelikujabuku jer su avio linije zbog uragana u prekidu. Zbog vode koja je poplavila ulice, a samim tim i metro, ni dolazak podzemnom `eleznicom ne}e bitinajjednostavniji. Velikiizazovistojepredorganizatorimaiakotrasamaratonaduga42kilometraneprolazi krozdelovegradakojisupretrpelinajve}ao{te}ewaoduragana.Ipak,svisuuverenida}emaratonabiti,vide}emounedequ.

Reprezentacija Srbije

FEDREPREZENTACIJASRBIJESPREMNOO^EKUJEME^SA^E[KOM

Kqu~pobedejesingl Najboqe srpske teniserke Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} istaklesudaimajuveliki motiv pred finale FED kupa protiv ^e{ke predstoje}egvikendauPragu. -Veomasmomotivisaneiinspirisane da osvojimo titulu, gladne smo pobede. To nas vu~e napredipomo}i}enamufinalu da napravimo korak ka tituli. Kqu~ duela je u singlu, mi smotuveomajake,da}emosveod sebe da odigramo najboqe - reklajeJankovi}eva. Jankovi}eva je dodala da je normalno {to ekipa ose}a odre| en i prit is ak i odg ov ornost. -Velikamije~ast{toigram zasvojuzemqui{tobranimwene boje. @elim da odigram najboqe {to mogu i donesem dva ili tri poena svom timu. Pritisakjenasvimanama,tojenormalno u sportu, ne}em previ{e razmi{qati o tome, skoncentrisa}emo se na svoju igru. Bori}emo se za svaki poen, da na kraju vikenda obradujemo narod idonesemotituluuSrbiju-istaklajeJelena.

Ivanovi}evajenaveladao~ekujete{keme~eveivelikuborbunaterenu. - Specifi~na je situacija, jerigramoprotivdvelevoruke teniserke, a pripremi}emo se najboqe {to mo`emo. Imamo borbenost i dobru podr{ku sa klupe,{tonampunozna~iine predajemo se do posledweg momenta. Svaki me~ je razli~it, moramo da se fokusiramo i da damosveodsebe-reklajeIvanovi}eva. Selektor FED kup reprezentacijeSrbijeDejanVrane{naveo je da je najva`niji odli~an timski duh i pozitivna atmosfera. -Devojkesuizuzetnomotivisanezaovajme~isigurno}edatisveodsebedapobedimo.Mislimda}esvakime~bitiveoma va`an. Ono {to je bitno je da {to boqe odigramo prvog dana. Ipak,dosadasmovi{eputadokazalidaibezobziranarezultat prvog dana, nema predaje. Pokazali smo da mo`emo i da imamo kvalitet da uspemo - naveojeVrane{. Vrane{ je dodao da pripreme zafinale,kojeseigrausubotu

inedequ,idunormalnimtokom i da devojke sve boqe ose}aju podloguuPragu. Bojana Jovanovski ocenila je da Srbija mo`e do istorijskog rezultatauPragu. - Pred nama je te`ak rival i branilactitule.Nijenamprvi put da smo pred zidom koji je skoro pa nemogu}e presko~iti. Iako su doma}ini i prvaci, sigurna sam da mo`emo da pobedni~kog pehara jer je ovo na{a godina. Pro{li smo trnovit put do finala, verujem da }emo se iz Praga vratiti oki}ene zlatom-poru~ilajeJovanovski i dodala da joj je duel sa ^ehiwama najva`niji trenutak u karijeri. Aleksandra Kruni} je istakladajeSrbijaekipakojamo`e dapobedisvakogrivala. - Kvitova nam je najte` i protivnik. Kqu~ svega je atmosferautimu.Mnogozavisi od na{ih devojaka, imamo dve biv{eprveigra~icesvetakojemogudadobijubilokoga.Ne razmi{qam o dublu, va`no je da ih prvo dobijemo prvo u singlu -  zakqu~ila je Kruni}eva.

MASTERSTURNIRUPARIZU

Tipsarevi}siguran JankoTipsarevi}bezve}ih problemaseplasiraounaredno kolo Masters turnira u ParizupobedomnadHolan|anin om Igor om Sijs ling om, 2:0 (6:4, 7:5). Ovom pobedom Tisparevi} je nastavio svoj putkaMastersfinaluuLondonu.Jankojetrenutnonadevetom mestu ATP liste koje mu garantuje u~e{}e u glavnom `rebu Londona jer Rafael Nadal ne igra zbog povrede. Najve}a pretwa po Jankov plasman u London su wegovi najbli`i pratioci na ATP listi Almagro i Gaske, koji bimoglidaugrozesrpskogtenisera ukoliko u Parizu dogurajudosamogkraja. Me~ prot iv Hol an| an in a nijebiolak,aobateniserasu igrala prili~no izjedna~eno usvimsegmentimaigre.Prvi

set Janko je dobio 6:4, po{to je nap rav io brejk vi{ e od svog suparnika koji je samo jednomoduzeoservisTipsarevi}u. Udrugomsetudvojicatenisera su se smewivala na servis liniji sve do rezultata 4:4ugemovimakadajenaservisSijslingaJankonapravio brejk za 5:4. Me|utim, Sijsling je iskoristio nervozu srps kog ten is er a, koj i je u{ao u mawu raspravu sa nekimizpublikeiizgubiosvoj servis. Tipsarevi} je nastavio sa nervoznom igrom, a Holan|aninjetonastaviodakoristi pa je set oti{ao u taj brejk. Kona~noutomdeluigreTipsarevi}jepovratiosigurnost usvojojigriitajbrejkdobio je bez izg ub qen og poe n a i ujednopobedioume~u.

OtpaoGaske Janko Tipsarevi} se za dva koraka pribli`io u~e{}u na zav r{ nom turn ir u sez on e, idu}enedeqeuLondonu.Srpski teniser savladao je Holan|anina Sajslinga (6:4, 7:6) i plasirao se u tre}e kolo, a onda imao sre}u da ispadne wegov prvi pratilac, Ri{ar Gaske. Od igra~a koji mogu da potisnu Tipsarevi}a sa devete pozicijeuATPtrciza2012. godinu, igraju jo{ Nikolas Almagro(2.425poena)protiv AlbertaRamosa,Milo{Raoni} (2.290) protiv @eremija [ardija i Xon Izner (2.205) protiv Majkla Qodre. Huan Monako (2.340) pro{ao je u tre}e kolo savladav{i Gri-

gora Dimitrova, dok je Marin ^ili} ispao jo{ u utorak. Janko je plasmanom me|u 16 najboqihuParizuuve}aosvoj „konto” na 2.900 poena, {to zna~i da bi Almagro i Monakomoglidagaprestignusamo akodogurajudofinala(donosi 600 poena), a Raoni} i Izner osvajawem Pariza (1.000 poena). PreduslovzatojedaTipsarevi} ispadne ve} u narednoj rundi, u kojoj se sastaje upravosaHuanomMonakom!.[anse da Srbija drugu godinu zaredom ima dvojicu predstavnika na turniru osam najboqih u londonskoj O2 areni trenutnosuvrlorealne...

Kveri {okirao \okovi}a Najb oq i srps ki ten is er pora`en od Amerikanca Sema Kverija (6:0, 6:7, 4:6) na startuturnirauglavnomgradu Francuske. Novak \okovi} vrati}e se slede}e nedeqe na prvo mesto ATP trke sagorkimukusomuustima.

Novak \okovi}

U~e{}e na turniru koji je osvojio 2009. godine zavr{io je na prvoj stepenici, prvim porazomukarijeriodAmerikancaSemaKverija(23.teniser sveta) u petom me|usobnomduelu. Iakojeprvisetosvojiorezultatom 6:0, za 20 minuta, sredinom drugog je dopustio prot ivn ik u da osvoj i prv i gem(priskoru2:0),{tojemomak iz San Franciska iskoristio da se potpuno vrati u me~,osvojidrugisetiuuzbudqivom tre}em setu napravi velikoiznena|ewe. \okovi}nekolikodanapre po~etka turnira nije treniraopunimintenzitetomzbog povrede. Bez obzira na neuspeh od narednog ponedeqka ponovo }e biti zvani~no najboqitenisernasvetu.


SPORT

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

15

DELEGACIJA UEFA U POSETI STAROJ PAZOVI

FSSipolicijarade, ~ekamotu`ila{tvo Igra~iPartizanapoku{avajudazaustaveMugo{u(Borac)

ZAOSTALA UTAKMICA [ESNAESTINE FINALA KUPA SRBIJE

Vaqakzaribao Partizan - Borac (^) 1:2 (1:2) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 1.000, sudija Simovi} (Lov}enac), strelci:A{kovskiu31.zaPartizan,aMasla}u12.iJevtovi} u22.minutuzaBorac.@utikarton: Stankovi} (Partizan), Ra{kovi}(Borac). PARTIZAN: Petrovi} 6, Pauqevi}6,Volkov6,Sretenovi} 6, Stankovi} 6, Lovre 6 (Ninkovi} 6), S. Markovi} 6, A{kovski 7, Joji} 6, Zabija 6 (Mitrovi} 6), M. [}epovi} 6 (Bra{anac6). BORAC: Petri}7,Boranija{evi} 6, Vilijam 6, Masla} 6, @ivkovi} 7, Martinovi} 6, Jovi~i} 6 (Stani} 6), Jeremi} 6, Jevtovi} 7 (Zor~evi} -), Mugo{a6,Ra{kovi}7. Fudbaleri Borca iz ^a~ka plasiralisuseu~etvrtfinale KupaSrbijepo{tosuuBeogradu savladali Partizan. ^a~ani suigralihrabroizaslu`enosu pobedili. Partizan je sa dosta podmla|enim sastavom istr~ao na teren. Od prvog minuta zaigraojeiZabija.Doma}injepo~eosadva{pica,a^a~anisuse oslonilinakontranapade. Partizan je preuzeo inicijativu.U7.minutuZabijajeodigraodo[}epovi}a,ovajjeprihvatioloptu,centriraonadrugustativualisu^a~aniintervenisali. Malo kasnije ^a~ani su poveli. Mugo{a je izveo skra}enikorner,aMasla}gla-

vom poslao loptu u mre`u. Minut kasnije [}epovi} {utira sa ivice {esnaesterca, tik poredgola. U 16. minutu istakao se Petri}.Pauqevi}jecentriraosa desne strane, na drugoj stative iz prve {utirao Zabija, ali je golman Borca nogama zaustavio loptu.U22.minutu0:2.Polevoj stranipro{aojeRa{kovi},odigraonapeteracdoJevtovi}a,a ovajpogodiomre`u. Ovaj pogodak poremetio je igrucrno-belihpajeloptasve ~e{}ebilakodgostiju.A,onda za par sekundi Jovi} je propustio dve prilike. U 35. minutu Partizanjeipaksmawiorezultat. Stefan A{kovski je prihvatio loptu na penaltiku, {utiraojeusuprotanugaoilopta jebilaumre`i. I u nastavku gosti su igrali hrabro i u 54. minutu Jevtovi} jeimaootvorenprostorza{ut. Ne{tokasnijeprilikazadoma}e. Ninkovi} je iskosa uhvatio je volej, ali je lopta oti{la preko gola. U 63. minutu centriraojeBojovi},glavomje{utirao Mitrovi}, ali je Petri} bionamestu.Ne{tokasnijeodli~noje{utiraoNinkovi},ali je izblokirao Vilijam. Mladi timPartizanapoku{aojedaizjedna~i, ali si ti poku{aji bilijalovi.U85.minutujo{jednom glavom poku{ava Mitrovi},aliPetri}brani. I. Lazarevi}

VESTI IZ FK VOJVODINA

Poletanovi}pod znakompitawa MarkoPoletanovi},talentovani vezni fudbaler Vojvodine, ponovojeuprijateqskomsusretu s Banatom morao da napusti teren.Biojetowegovprvime~ jo{ od 16. septembra i prvenstveneutakmicesJagodinomkadajedo`iveopovredumeniskusa iligamenata,alijesadanaterenuproveosamo10minuta. -Markojebionasnimawu i, prema re~ima dr Borka

Vukosava,imarupturumeniskusa - rekao je {ef stru~nog {taba Novosa|ana Neboj{a Vigwevi}. - Poletanovi}}eprobatidatrenira i vide}emo ho}e li mo}i to dau~iniili}emoratioperativnodare{avaproblems povredom. Ipak, hrabri nas to {to wegova ozleda nije takote{kakao{toseuprvimahu~inilo.

Vigwevi}zadovoqan KombinovanitimVojvodine,sastavqenodigra~akojisuimalimawuminuta`uudosada{wemdeluprvenstvauJelenSuperligi,uutorakjesavladaoprvoliga{kitimBanataizZrewaninarezultatom2:0.TrenerNovosa|anaNeboj{aVigwevi}ovako jeukratkooceniotestutakmicu: - Generalno gledano, zadovoqan sam. Bilo je dobrih akcija, kvaliteta u igri i, {to me posebno raduje, dosta zajedni~kog, timskognaporadastignemodogolarivala.Nekiodigra~asuu boqemstawunegoranije,hitrijisuisvionikonkuri{uzanajboqisastav.

NaBawiciunedequ Jedna od najzanimqivijih utakmica u 11. kolu Jelen Superligejesteduelizme|uRadaiVojvodine.Re~jeookr{ajuekipakojezauzimaju~etvrto,odnosnopetomestonatabeli i izvesno je da }e ovaj me~ doneti dobru igru i neizvesnostkadajeopobednikure~. UtakmicaRad-VojvodinaigrasenastadionuRadanaBawici,unedequ,od13~asova,uzprenosnaArenasportu.

@rebzaKupupetak Sutra(petak)uSportskomcentruFSSrbijeuStarojPazovi }e biti obavqen `reb za ~etvrtfinale Kupa Srbije. Po~etak`rebazakazanjeza12~asova,alistuu~esnikazavr{niceovogtakmi~ewa~ineCrvenazvezda,Partizan/Borac, Vojvodina, Jagodina, Spartak, OFK Beograd, Javor i Rad. ^etvrtfinale}enaprogramubitiusredu,21.novembra. A. P.

Delegacija Evropske „ku}e fudbala” (UEFA)posetilaStaruPazovuiistakla daFudbalskisavezSrbije(FSS)iMinistarstvo unutra{wih poslova dobro rade na spre~avawu nasiqa na sporstkim priredbama. Incidenti na utakmici mladih reprezentacija Srbije i Engleske pove}ali su zna~aj borbe protiv nasiqa na srpskim stadionima.Iistaklijeuprviplan.Vladajeuvezisatimgoru}improblemomve} sastavilaAkcioniplan,awegovupotpunu

primenu na periodi~nim sastancima razmatrajudelegacijeUEFA,FSS,predstavnici policije, tu`ila{tva i Ministarstvaodbraneisporta. Inostraniidoma}idelegatizakqu~ili sunaokupqawuuStarojPazovidasuFudbalski savez Srbije i policija postigli napredak u spre~avawu nasiqa na utakmicama,doksedelao~ekujuiodpredstavnika tu`ila{tvaisudstva. Sa strane UEFA sastanku su prisustvovali{efOdeqewaUEFAzastadi-

one i bezbednost Mark Timer, kao i savetnikUEFAzabezbednostisigurnost Keni Skot. U delegaciji FSS bili su potpredsednikIvan]urkovi},generalni sekretar Zoran Lakovi}, gensek Zajednice superliga{a Miodrag Jankovi} idrugi. Sastanku su prisustvovali i na~elnik UpravepolicijeMladenKuribak,zamenik Javnogtu`iocaGordanaJani}ijevi}irukovodilac Radne grupe ispred MinistarstvaomladineisportaAnaKosovac.

JO[ JEDNA BLAMA@A ZAGREP^ANA

Pericasena{alio sDinamom Zagreba~ki Dinamo posle blama`euLigi{ampionaukojoj je do`iveo devet uzastopnih poraza (u dve sezone) i blizu je negativnogrekordaod12poraza kojijo{dr`iAnderleht,po~eo jedasebrukaiutakmi~ewimau Hrvatskoj.

Junak Zadra bio je sedamnae- stogodi{winapada~StipePerica koji u 83. minutu smawio na 2:1, a zatim u 86. minutu lobovao golmana Dinama Ivana Kelavuzaizjedna~eweiprodu`etke. Dinamo do kraja regularnog dela nije uspeo da po-

StipePerica(belidres)iDomagojVidauduelu

[ampion Hrvatske i lider na tabeli HNL-a ispao je iz Kupa Hrvatske i to u osmini finala, {to se nije desilo jo{ od 2006. godine, kada je senz ac ij u nap rav io Naft a{ izIvani}Grada.DastvarbudegoraDinamojepora`enod posledweplasirane ekipe hrvatskogprvenstva,Zadra,ito posle vo|stva od 2:0, koliko je bilo do sedam minuta pre kraja.

stigne gol za pobedu, ali to je po{lo za rukom fudbalerima Zadra sredinom prvog produ`etka kada je mre`u zatresao JosipIvan~i}. Fudbaler Zadra to je burno proslavioskidawemdresa,{to je moglo wegovu ekipu da skupo ko{ta,jerjeparminutakasnije dobio jo{ jedan `uti karton zbognapucavawalopte,pajeDinamo drugi nastavak igrao sa igra~emvi{e.

Ipak,niigra~vi{e,nibrojneprilikenisuurodileplodom pa se ekipa Ante ^a~i}a oprostila od Kup takmi~ewa, a hrvatski stru~wak verovatno }e sevrlobrzooprostitiiodklupeDinama. Zao~ekivatijedaprvi~ovek Dinama Zdravko Mami}, koji se na pauzi izme|u dva produ`etka spustioizlo`edoterenagdeje deliosaveteigra~ima,uru~iotkaz^a~i}u.Tobibila18.smena trenerau„Mami}evojeri”,ra~unaju}ipodvesmeneLon~arevi}a, Ivankovi}a,VlakaiJur~i}akojisusevra}alinaklupumodrih. - Jedva pri~am, nikada se nisamovakoose}ao-rekaojealfa iomegaDinamaZdravkoMami} posle {okantne eliminacije Dinamaiztamo{wegkupa. Trenerska stolica Ante ^a~i}a je ozbiqno uzdrmana,a ni Mami}nezna{tadaradi.Dali da mu se zahvali ili da mu produ`i`ivot. - Vi{e sam za ^a~i}ev ostanak,alipitawejedalimo`eda izvu~emaksimumizekipe.Izgubili smo trofej, kompromitovalidobruatmosferu.Tojevrlo neozbiqno. Da li visi trener? Pa visim ja, ~ove~e!- pri~aojeMami},prenosehrvatski mediji. Mami}jenajavioda}ekaznitiiigra~eitrenera,alidobacio:-Pakogadadovedemzatrenera!?.

BekampokrenuoAmerikance Kada se zvezda Engleskog i tu ligu gledali kao na mesto svetskogfudbalapreselilaiz gde islu`ene zvezde svetskog Reala u Los An|eles Galaksi, fudbala dolaze kako bi zarasvisugovorilidato~inizbog dilejo{malonovcaioti{le novcaikakoseprodaozamale upenziju. pareidatonijepametanpotez Taj stav se promenio zahvauwegovojkarijeri.IpakAme- quju}iimenuDejvidaBekama. rikanci su o~igledno znali MLS bele`i konstantan rast {ta rade i kako na najboqi na~in da iskoriste ime Dejvida Bekama za popularizacijufudbalauSAD. Bekam  je u Ameriku stigao 2007. godine, a poku{aj da se neki veliki fudbaler iskoristizapopularizaciju fudbala u SAD nije ni{ta novo. U Ameriku su dolazili,Pele,Bekenbauerimnogi drugi veliki fudbaleri koji su tokom sedamdesetih uglavnom igrali za Wujork Kos mos, tad a je utakm ic e najpopularnijeekipeuSAD uprosekupratilooko40.000 qudi. ^ak su i pravila izmewenakakobiigrabilaprijem~qivija prose~nom Amerikancu naviknutom na NFL, hokejibejzbol. To sve je propalo, pa je DejvidBekam igrawe fudbala prekinuto 1984.godine,mnogiuAmerici u broju gledalaca na tribinanisu ozbiqno shvatili ovaj ma.Iakojetojo{uvekdaleko sport i kakav potencijal ima odprose~eneposetestadionisvedo1996.godine. maunajve}imevropskimligaTad a je oformq en a nov a ma,rastjedobaripolakoali fudbalska liga pod nazivom sigurnosti`ekabrojkamakoSokerliga(MLS).Ovaligaje je bi mogle da se porede sa daleko od popularnosti koju Evropom. je par godina u`ivala pretEkipa Dejvida Bekama ima hodna liga u kojoj su igrali prose~nu posetu na svom staPele i Bekenbauer. Svi su na dionu od 18.807 qudi {to je

jo{ uvek daleko od prose~ne pos et e u, rec im o, Prem ij er ligi koja iznosi 35.719 gledalaca. Ipak, za Galaksi je to rastod1.000navija~auodnosu napro{lusezonu. Pop ul arn os ti fudb al a u SADosimBekamadoprinosei

San~ez predvodi ^ileance Jeste prijateqska, ali nije svejedno. Tako je do`ivqavaju i ^ileanci. Sel ekt or fudb als ke rep rezentacije ^ilea Klaudio Borgi objaviojespisakod18igra~aza prij at eqs ku utakm ic u prot iv Srbijekojaseigra14.novembra u{vajcarskomSentGalenu. Ju` noa m er i~k u sel ekc ij u protivSrbijepredvodi}enajve}e zvez de Aleks is San~ ez iz BarseloneiArturoVidal,~lan Juventusa. Borgi je pozvao samo trojicu defanzivca, a sa spiska

AleksisSan~ez

su od poznatijih igra~a izostali fudbaler Juventusa MaurisioIslainapada~BajerLeverkuzena@uniorFernandez. Kako su preneli ~ileanski mediji, utakmica protiv Srbije je„bitiilinebiti”zaBorgijevubudu}nostnamestuselektora reprezentacije te ju`noameri~kedr`ave. Naspiskusu-golmani:KlaudioBravo(RealSosijedad),MigelPinto(Atlas),odbrana:Pablo Kontreras (Olimpijakos), Gons al o Har a (Vest Bromv i~ Alb ion), Mark os Gons al es (Flam eng o), sred in a: Art ur o Vidal (Juventus), Gari Medel (Seviqa), Marselo Dijas (Bazel), Manuel Itura (Malaga), Felipe Sejmor (\enova), @an Bose`ur (Vigan), Mark Gonzales (CSKA Mos kva), Matij as Fernandez (Fiorentina), FelipeGutijerez(Tvente),napada~i: Umb ert o Sua z o (Mont er ej), Aleks is San~ ez (Bars el on a), Sebastijan Pinto (Bursa), EduardoVargas(Napoli).

PS@`eli Ronalda iMuriwa

TV prenosi Premijer lige i Lige {ampiona. Klubovi kao {to su Man~ es ter Jun ajt ed, ^elsi i Arsenal imaju velki broj navija~a u Americi zahvaquju}itimprenosima. Kako je krenulo, bi}e Amerika prvak sveta, ali ajde da sa~ekamo jo{ malo. A ve~no pitawe u Americi, soker ili fudbal.

Fudb al er Kris tij an o Ronald o mog ao bi da nap us ti Real Madrid i pre|e u francuskiPariSen@ermen,koji je spreman da plati oko 100 mil io n a evra obe{ te} ew a. Kako navode italijanski mediji,utom‘paketu’mogaobi bude i prelazak trenera @ozea Mur iw a u glavn i grad Francuske. „Gazeta delo sport” navodi da su dva kluba ve} zapo~eli razgovore o ovoj  transfer bomb i. Ron ald a i Mur iw a predstavqaagent@or`Mende{, ispred Reala je predsednik Florentino Perez, a Pari`ane predvodi prvi ~ovek kluba Tamim bin Hamad al Tani.


16

SPORT

~etvrtak1.novembar2012.

FORMULA JEDAN

Hilkenbergpotpisao zaZauber Nemac Niko Hilkenberg, kojitrenutnobranibojeForsIndije, vozi}e za Zauber naredne sezone. [vajcarski tim bi tek trebalo da potvrdi ime drugog voza~a, po{to }e Meksikanac Serhio Peres zameniti Luisa Hamiltona u Meklarenu, dok je budu}nost Kamuija Kobaja{ija izJapananeizvesna. Meksikanad Esteban Gutijeres, sada{wi test i rezervni voza~ Zaubera, u ovom trenutku jefavoritzamestodrugogvoza~a u {vajcarskoj ekipi. Gutijeres na svojoj strani ima bogate meksi~ke sponzore, a naredne nedeqeima}eprilikudatestira bolid Zaubera na zvani~nom testirawu mladih voza~a u Abu Dabiju. Hilkenberg (25) je bio {ampion GP2 serije 2009. godine i naredne sezone je debitovao u Formuli1kaovoza~Vilijamsa, alijeostaobezmestadolaskom Venecuelanca Pastora Maldonadapro{legodine.Pro{lesezonebiojetestvoza~ForsIndije,dokjeovedobioprilikuuz PoladiRestu.

NikoHilkenberg

- Posmatrali smo Nika ve} neko vreme i wegova izdawa su nas ubedila da je sjajan voza~. Takavslu~ajjebiouGP2seriji, aisadauFormuli1.O~igledno jedamujenajboqirezultatbila pol pozicija u Interlagosu 2010.godine,uprkoslo{imvremenskihuslovima.Tadajepoka-

zao da mo`e da iskoristi {ansu kada mu se pru`i rekla je {efica Zaubera Moni{aKaltenborn. Hilkenberg je trenutno 12. u generalnom plasmanu voza~a,anajboqirezultat sezoneostvariojeuBelgiji,kadajekao~etvrtipro{aokrozciq. Zanimqivojedajezaveliki broj voza~a upravo Zauberbioodsko~nadaska ukarijerama,atakavjebio slu~aj sa Kimijem Raikonenom, a potom i Felipeom Masom, a postoji velika{ansadatakobudeisa Peresom. -Nadamseda}uijanastaviti tim putem. Zauber trenutno prolazi kroz period pozitivnog razvoja i siguran sam da zajedno mo`emo da postignemo mnogo toga -  rekao jeHilkenberg. Ovogodi{wi {ampionat Formule1nastavqasepredstoje}eg vikenda Velikom nagradom Abu Dabija na stazi „Jas Marina“.

PRVA LIGA SRBIJE

Daseznakojestariji Proleter – Partizan 5:2 ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca 50. Sudije: Buqov~i} (Subotica) iLerinc(Kawi`a). Rezultati po kategorijama do 55 kg: Imbrowev – Ostoji} 0:1(teh.tu{),do60kg:Markovi} bez borbe, do 66 kg: Fris – Jawi}  1:0 (tehni~ki tu{), do 74 kg: [tefanek – Marijan 1:0 (tehni~kitu{),do84kg:Miolski – Varadinac 1:0 (tehni~ki tu{),do96kg:Stanoj~i}–Mi{i} 1:0 (tehni~ki tu{), do120 kg:NisnerBajin–Gruji}0:1. Aktuelni {ampion nije imao mnogo muka da savlada ekipu iz Toma{evca,samo20minutabilo jepotrebno~etitreneraBojana Mijatovadanaple}abaciprakti~nosvojdrugitimkojise„kali” u ekipi Partizana. Sam po~etakme~adoneojepoprili~no

iznena|ewe u kategoriji 55 kg, Imbrowevjeneo~ekivanoizgubioodOstoji}akojijeovuborbure{ionaiznena|eweprisutnepubliketehni~kimtu{em. Ukategorijido60kilograma nepobedivi Markovi} u ovom {ampionatu nastavio je nisku bezporaza,ovogaputabezborbe jerutojkategorijiToma{ev~ani nisu imali predstavnika. Kolikojesuperioranodkadase vrationastruwa~ureprezentativac na{e zemqe Krijstijan Fris u kategoriji do 66 kilograma pokazao je u duelu sa Jawi}em kojeg je tu{irao u prvoj rundi. Sli~anscenariovi|enjeukategorijido74kgukojojjetako|e reprezentativac Srbije Davor [tefanek presli{ao mla|anog Marjanaitu{iraogaposlesamo desetaksekundiborbe.

Najatraktivniju pobedu tehni~kim tu{em u kategoriji do 84kgostvariojeprekaqeniborac \or|e Miolski koji je pokazao Varadincu ko je gazda na struwa~i, bar jo{ neko vreme. Me~iskusnogStanoj~i}aijuno{eMi{i}aprotekaojeutotalnojdominacijistarijegrva~a,a Proleterujewegovapobedadonelavo|stvood5:1. Ove sezone neprikosnoveni vladarukategorijido120kilogramajeodli~niBojanGruji}kojiodpo~etkaprvenstva nijedo`iveonijedanneuspeh, a kvalitet rva~a Proletera napripremenomraduuPartizanu osetio je najmla|i takmi~arekipeizgradanaBegeju petnaestogodi{wi Nisner Bajin kojeg je Gruji} na iskustvosavladao. N. Jowev

dnevnik

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Neidebeznajboqeg Kameni - Sremac 2:3 (1:3) A[AWA: Igrali{te Kamenog, gledala ca 70, sudija Grozdani} (Ogar).Strelci:Dobrikovi}u10.iCveji}u73.zaKameni,aM.@ivanovi}u17.iVuleti} u 30. i 41. za Sremac. @uti kartoni:M.Balaban(Kameni),M. @ivanovi} (Sremac). Crveni karton:Bo{kovi}(Kameni). KAMENI: Gavrilovi} 5, Cveji} 6, A. Filipovi} 5, Bo{kovi}5,Draga{5,S.Balaban 6(M.Filipovi}6),Blanu{a5, Markovi} 6, Uro{evi} 5 (Miqu{),Mati}6,Dobrikovi}(M. Balaban6). SREMAC: Stanojevi} 6, Savi} 6, N. @ivanovi} 6, Mijatovi}6,M.@ivanovi}6,Turudi} 6, Arsenijevi} 6 (Ili} ), Juri{i}6(@uti}),Mili},Drqa~a 6,Vuleti}6. Kod rezultata 1:0, doma}inim a se pov red io najb oq i igra~, Dob rik ov i}, a pos le wegovogizlaskadoma}aekipa nij e vi{ e li~ il a na prav i tim.Tosuiskoristiliborbeni gosti i odneli neplaniranosvatriboda. A. Dobrikovi}

Sloboda - OFK Bresta~ 1:3 (1:0) DOWI TOVARNIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sud ij a Pet rov i} (Pe} inci).Strelci: N. Spasojevi} u 24. za Slob od u, a Strah iw a Mladenovi}u52,Nikolovu79. i Stojkovski u 89. minutu za OFK Bresta~. @uti kartoni:

@ivanovi},Maksimovi}(Sloboda). SLOBODA: Mirilov 6, @ivanovi}6,Gordi}6,Carevi}6, G.Spasojevi}7,N.Spasojevi}6, Veselinovi} 6, Vrani} 6, Maksimovi}6. OFK BRESTA^: Vol~evski 6, Savati} 6, Kova~evi} 6, Nikolov6,Glu{ac6,StefanMladenovi} 6, Stojkovski 6, Dragojevi} 6 (Beli} 6), Strahiwa Mladenovi} 6, Srzi} 5, Petkovi}5. Iako, su doma}ini igrali sa devetigra~a,prvisupoveli.A, gosti su propustili najmawe 20 {ansi, ipak su slavili golovimaufini{ume~a. Z. Vasi}

Grani~ar - Mladost (P) 3:1 (2:1) OBRE@: Igrali{te Grani~ara,gledalaca100,sudijaMalba{i}(StaraPazova).Strelci: Xakula u 37, Markovi} u 43. i Lisulov u 75. za Grani~ar, a Stoj~evi} u 39. minutu za Mladost. @uti kartoni: Xakula (Grani~ar), Poznanovi} (Mladost). GRANI^AR: Leovac 7, ^avi}7,I.Nikoli}7,MilanNikoli}8,Milo{Nikoli}7(Pale`evi} 7), Kne`evi} 8, Velimir7(Mihajlovi}7),Xakula8, Markovi} 8, Lisulov 8, Jovanovi}8. MLADOST: Rakoni}6,Koji} 6, Krsti} 6, Toma{evi} 7, Poznanovi}7,Krwaji}7,Tanackovi}6,Stoj~evi}7,Vasi}7,Budulica7(Raki}7),Juri{i}7.

1. Srem 2. Grani~ar 3. Sremac 4. OFK Bresta~ 5. Mladost (P) 6. Kameni 7. Sloboda 8. Vitez

7 7 7 7 7 7 7 7

5 5 4 4 3 2 1 0

1 1 1 1 0 3 0 0

0 1 2 2 4 2 6 7

25:6 17:6 18:8 13:10 15:17 19:9 4:20 6:40

17 16 13 13 9 9 3 0

Novompobedom,doma}ini,su dokazalidasemoguboritiiza samtron. S. Orlovi}

Srem - Vitez 8:1 (5:0) SREMSKI MIHAQEVCI: Igrali{te Srema, gledalaca 50, sudija Kosti} (Obre`).Strelci: Bajlovi} u 18,20,24,37.i80,N.Rankovi}u 22, Vasi} u 65. i Mati} u 75. za Srem,aD.Damjanovi}u75.minutu(izpenala)zaVitez. SREM: Petkovi} –(Banti} 8),S.Rankovi}8,An|eli}8,Ranisavqevi}-(Vukomanovi} 7), Mari~i} 8, Vesi} 8, Babi}- (A. Rankovi}7),Mati}8,N.Rankovi}8,Turudi}7,Bajlovi}9. VITEZ: Uro{evi}5,Drpa6, Petrovi}6,\or|evi}6,Cuci} 5,D.Mati}5,Babi}5,B.Damjanovi} 6 (D. Damjanovi}), Nikoli}5,Novakovi}5,N.Mati}7. Da su doma}ini igrali malo ozbiqnije mogli su posti}i, bar,jo{osamgolova. @. Jovanovi}

HORGO[ HIGLO PRESTAJE RAD

Loptapreba~ena Mesnojzajednici Odmahpozavr{etkujesewegdelaprvenstvau PotiskojligiPredsedni{tvoFKHorgo{Higlosaop{tilojedajeizlaze}iususretMesne zajedniceHorgo{doneloodlukudaklubprestanesadaqimtakmi~ewem,tedaMesnojzajednici prepustiosnivawenovogkluba,koji}enastavitidaqetakmi~ewe. Usaop{tewu,kojejepotpisaopredsednikFK Horgo{HigloDragan\or|evi},navodiseda}e pravokori{}ewanadterenimafudbalskogklubaizgradamabitiprenetonaMZHorgo{,teda }ecelokupnaopremaisavinventarbitipredat

komisiji koju ovlasti MZ Horgo{. Precizira se i da }e sve obaveze kluba za utro{ak struje, gasaivodebitiizmirenezakqu~nosa31.oktobromovegodine,adanadaqetro{kovepreuzimaMZHorgo{. FKHorgo{Higlo}eisplatitisvadugovawa dodanaprimopredajepremasvimlicimakojasu dotadapobilokomosnovupru`alauslugeklubu.MZHorgo{preuzimaklubbezikakvihfinansijskihobavezaklubakojiprestajesaradom, navodiseusaop{tewuFKHorgo{Higlo. M. Mitrovi}

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

Najboqapartija Mladost – Sloga (P) 4:2 (2:0) OMOQICA: Stadion Mladosti, gledalaca 100, sudija: Sarka   (Vr{ac). Strelci: Petrovi}u3.i57,Savanovi}u42, @ivkovi} u 69. za Mladost, a Stefanovski u 80, Beki} u 85. minutuzaSlogu.@utikartoni: \ukanovi}, Guran (Mladost), ^abilovski(Sloga). MLADOST: Stefanovi} 7, \ukanovi}7,Sladakovi}7,Ne{kovi}7(Kalapi{7),Guran7, Maksimovi} 7, Stojanovski 7, Savanovi} 7, Miqkovi} -), Luki}7,Savkovi}7(@ivkovi} -),Petrovi}7).

SLOGA: Pozni} 7, Jankovi} 6,\or|evski6,Radovi}6,Angelovski7,Trengovski7,Zambo6 (Pavlovski 6), Stefanovski 7, Selakovi}6,^abilovski7,Beki}7. Doma}i fudbaleri pru`ili su najboqu pariju ove jeseni i zaslu`eno savladali goste iz Plandi{ta. Istakao sedvostruki strelac Petrovi} koji je doneo pobedu svomtimu.Gostisuuzavr{nici me~a sa dva pogotka ubla`ili poraz. B. Stojkovski

SUBOTI^KA PODRU^NA LIGA

Lepigolovi

Proleter (W) - Wego{ 3:2 (2:0) SEN] AN IPRV IUKAW I@ I: Tradionalni me|unarodni turnir rukometnih veterana potiskih varo{ica Kawi`e i Sente i ekipa Ke~kemeta, Daba{a, Ki{kunhala{a i MAFC (Budimpe{ta) iz Ma|arske, odr`an je u Kawi`i. U ovim susretima doma}ini se naizmeni~no smewuju, pa su ovog puta u ulozi doma}ina bili Kawi`ani. U predtakmi~ewu ekipe su se nadmetala u dva grupe po bod sistemu, pa su kao najuspe{nije u finalnoj utakmici igrale ekipe Kawi`e i Sente. Pobedni~ki pehar osvojili su veterani Sente koji su nadigrali Kawi`ane 16:7. U utakmici za 3.mesto MAFC je bio uspe{niji od Daba{a 12:11, dok je za 5.mesto Ke~kemet bio uspe{niji od Ki{kunhala{a 13:9. Na zavr{etku turnira zajedni~ka ve~era i dru`ewe prire|eni su u restornau „Teksas”, gde je dr Mihaq Bimbo kapitenima tri prvoplasirane ekipe i pojedincima uru~io pehare od ukrasne keramike iz pogona „Majolika” AD „Potisje Kawi`a”. Pehar za najboqeg golmana dodeqen je dr Slobodanu @ivkovi}u iz ekipe Sente, najboqi golgeter turnira je Rudolf Ivkovi} iz ekipe Kawi`e sa 17 postignutih golova, dok je pehar za „najsportskiju ekipu” dodeqen ekipi Ke~kemeta. Tekst i foto: M. Mi trovi}

OBRE@: Grani~ar - Mladost (P) 3:1, A[AWA: Kameni - Sremac 2:3, DOWI TOVARNIK: Sloboda - OFK Bresta~ 1:3, SREMSKI MIHAQEVCI: Srem - Vitez 8:1.

WEGO[EVO: Stadion Proletera,gledalaca150,sudija[eveghazi (Novi Kne`evac), strelci: Grbi}u25.Radi}u28.Davidovi}u 53.zaProleter,Savovi}u61.i88. minutu za Wego{. @uti kartoni: ]ulibrk,Jokanovi},\isalov,Davidovi}, Demowi} (Proleter), Ili}, Kosovi}, Mrvaqevi} (Wego{). PROLETER: \or|evi} 8, ]ulibrk 8, Jokanovi} 7, \isalov 7, Banovi} 7, Radi} 7, Matkovi} 7, Davidovi}8,Grbi}7(Medakovi}), Matkovi} 7 (Krvavac -), Demowi}7. WEGO[: Maravi} 7, M. Kosovi}6,Perazi}6,Uskokovi}6,P. Kosovi} 7, Mrvaqevi} 7, Gvozde-

novi}6,Maravi}6(Su{i}6),Mi. Kosovi}7(Pejovi}6),Savovi}8, Ili}7. S. St.

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA

Derbi gostima

Spartak - Jedinstvo Stevi} 1:2 (0:1) DEB EQ A^ A: Stad ion Spartaka, gledalaca 250. Sudij a: Mil an ov i} (Pan~ ev o). Strelci:Vladulu60.(izjedanaesterca) za Spartak, a Nestoriovski u 33, S. Pe{ovski u55.minutuzaJedinstvoStevi}. @ut i kart on i: Vlad ul (Spartak), Brkovi}, Vlajin, I. Pe{ovski (Jedinstvo Stevi}). SPARTAK:Rosu7,Penze{ 7, Martinov 6, @ivu 7, Popovi}7,Kereke{7,Mak7,Gor~i} 6, Vladul 7, Rozgowi 6, Novakovi}6(Teslar6). JE DIN STVO STE VI]: Kne`evi} 7, N. Okuka 7 (Dimitrijevski-),Mom~ilovi}7, Vlajin7,Brkovi}7,Spaskovski 7, I. Pe{ovski 8, Nestorovski 7, P. Okuka 7, S. Pe{ovski 7 (Atanasov -), Traj~evski7. U derbiju kola fudbaleri iz Ka~ ar ev a zas lu` en o su osvojili tri boda golovima Nes tor ovs kog i S. Pe{ ovskog.Uprvompoluvremenugostisuimalivi{eodigre,au nastavku doma}i igra~i krenulisunasveilini{taibilisublizuosvajawaboda.Me|uitim, u fini{u me~a nisu imalisre}weuztoKna`evi} je u nekoliko navrata uspe{no intervenisao. Ekipa JedinstvaStevi}ajeblizujesewetitule. B. Stojkovski


SPORT

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

17

SPENSOVALIGAMALIHFUDBALSKIH[AMPIONA

Godi{te:2001. FKPetarPua~a-FK Sini{aMihajlovi}3:1 GolovezaFKPetarPua~adalisu:Grabe`iZuki}2,azaFK Sini{aMihajlovi}Kova~evi}. FK Petar Pua~a: Zuki},[avija, Marjanovi}, \uri}, Grabe`,Vlaisavqevi},Ivan,Stojni}, Sredojevi}, Jovanov, Paunovski,Paro{ki. FK Sini{a Mihajlovi}: Radosavqevi}, Jovanovi}, Popovi}, Kolari}, ^avi}, Joki}, Jovan~evi}, @e`eq, Kampfer, Kova~evi}, ]irkovi}, Jovanovi}. 1. Bolesnikov 2. P. Pua~a 3. Petli} 4. Ka} 5. S. Mihajlovi} 6. Futog 7. Sidro 8. D. Kurixa 9. Bistrica

2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 0 0 0 0

0 0 0 1 0 1 0 0 0

0 12:2 0 10:1 0 10:1 0 5:3 1 7:5 1 3:7 2 3:9 2 2:13 2 0:11

[F Dejan Kurixa: Filipi}, Pavlov, Koska, ]iri}, Kova~evi}, Beatovi}, Majki}, Mati}, Borovnica,Grabe`,Budimir.

KMF Sidro: Vrakarevi}, Kliska, [inik, Toma, Grubje{i}, Milovanovi}, Majki}, Prica,Borkovi}.

FKPetli}(Zrewanin) -FKBistrica4:0

Godi{te:2002.

GolovezaFKPetli}dalisu: Bojani}, Naran~i}, Zeki} i Kondi}. FK Petli}: Bojani}, Naran~i}, Ivanov, Zeki}, [erban, Kondi}, Veli~kovi}, Popovi}, Radi},Kne`evi},Petrovi}.

FK^emp07 -Borac (NoviSad)0:3 Golove za Borac dali su: Krsti},Devu{i}iGrbi}. ^emp 07:Klisuri},Muratovi}, Aki},\eki},L.Marseli},Marseli}N,Petrovi},\ur|ev,Tomi}.

wac,Kisi},Ajder,Radanov,Arbutinovi}N,Arbutinovi}M,[trbac,Laki},Me|edovi},Kozomora.

OFKStarigrad -FutogGale1:0 GolzaOFKStarigraddaoje Laki}. OFK Stari grad: Mila{inov, Popadi}, Stevanovi}, Simi},Bawac,Kisi},Ajder,Radanov,Arbutinovi}N,Arbutinovi}M,[trbac,Laki},Me|edovi},Kozomora.

Vojvodina: Mijanovi}, Tojzan, Mati, Radmilovi}, Samarxija, Vuruna, [evo, Babi}, Novevski,Miri},\urovi}.

FKProf.BolesnikovFKSini{a Mihajlovi}6:1 GolovezaFKProf.Bolesnikov dali su : Batos, Blagoj ev i}, Nem et, Vick ov i}, VelkovskiiPetri},azaFK Sini{a Mihajlovi}  Popovi}.

6 6 6 4 3 1 0 0 0

FKKa}-FutogGale 2:2

{i,Gali},Stevanovi},Vujovi}, [ari. FK ^emp 07:Agi},Marseni}, Klisuri}, Svila, Vuleti}, [apavalov,Akim,\ur|ev.

NoviSad-FKKrila krajine(B.Palanka)2:2 Golove za Novi Sad dali su: Kolowa i Zeki}, a za  Krila krajine: Ivanovi} i Marinkovi}. 1. Bolesnikov 2 2. Vojvodina 2 3. Stari grad 2 4. Krila Krajine 2 5. Borac 1 6. Petli} 2 7. Kinder 2 8. Bistrica 2 9. S. Mihajlovi} 2 10. P. Pua~a 2 11. Novi Sad 2 12. Vojvodina RMR1 13. NS junajted 1 14. Futog 2 15. ^emp 07 3

2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0

0 17:3 0 14:0 0 2:0 0 6:2 0 3:0 1 5:3 1 4:3 1 3:3 1 4:6 1 2:4 1 2:9 1 1:3 1 0:4 2 0:8 3 2:17

6 6 2 4 3 3 3 3 3 3 1 0 0 0 0

Novi Sad: Zagorac, Stefanovi}, Gu{a, Kolowa, Mudri, Te{i}, Kunovac, Zeki}, Gvozden, Kozi}, Cvetkovi}, Sekulovi}. Krila krajine: Radovanovi}, I~li}, [e{um, Nikoli}, Bencun, Ma`ar, ]orovi}, Markovi},Lukovi},Ivanovi},Simi}, Marinkovi}.

Golove za FK Ka} dali su: Vuk{aiBajlov,azaFKFutog GaleRajakiVuki~evi}. FK Ka}: Goli}, Slep~evi}, Stanivuk, Ostoji}, Radujkovi}, Vuk{a, Mitrovi}, Vujakovi}, Aleksi},Bla`i},Bajilov,Gvozdenovi},Beqin. Futog Gale: Davidovi},[trbac,Rajak,Vuki~evi},Siqanovski, [}epanovi}, Kresojevi}, Pavlovi}, Spasojevi}, Dimitrijevi},Ra{eta,Gojkov.

FK Bistrica 05:Jagodi},Vulevi}, Ivkovi}, Petrovi}, Pala~kovi}, Vuk{a, Mitrovi}, ]ur~i}, Batno`i}, [arenc, Uva~ek, Zagor~i}, Jovanovi}, ]osin,Bo`i},Para~i}.

FKProf.Bolesnikov[FDejanKuriya7:1

FKKa}-KMFSidro (Be{ka)3:1

GolovezaFKProf.Bolesnikov dali su: Batos, Ka{ikovi}, Gal,Ma}e{i}2iVickovi}2,a za[FDejanKurixa]iri}. FK Prof. Bolesnikov:Cetiwa, Stani{i}, Batos, Lau{evi}, Ka{ikovi},Ma}e{i},Nemet,Ra{iti,Gal,Rakin,Vickovi},Tuli}.

GolovezaFKKa}daojeMitrovi},azaKMFSidroBorkovi}. FK Ka}: Bla`i}, Bajilov, Gvozdenovi}, Beqin, Vujanovi}, Slep~evi}, Stanivuk, Ostoji}, Radujkovi}, Vuk{a, Mitrovi}.

Borac: Simi}, Kremenovi}, Krsti}, Milanovi}, Bu~a, Jankovi}, Devu{i}, Stjepanovi}, Kara},Grbi},Luki}.

FKBistrica05 -OFKStarigrad (Ba~kaPalanka)0:1 GolzaOFKStarigraddaoje Bawac. FK Bistrica 05: Baji}, Musa, ]ur~in - Mileta{ki, Jelemrovi},Pantovi},Popovi},Horvat, Gruji}, Zec, \urovi}, @ivi}, Stankovi},Smie{ko,Vargec. OFK Stari grad: Mila{inov, Popadi}, Stevanovi}, Simi}, Ba-

Futog Gale: Todori} A, Savi}, Bencun, Surutka, Vuli}, Medi}, Nikola{, Todori} M, Sekuli},Kqaji},Rokvi},Trkuqa, Marti}, Savi}, \uri}, Milanovi}.

FutogGale -Vojvodina0:7 Golove za  Vojvodinu dali su: Mijanovi}, Radmiloovi} 2, Vuruna 2, Babi} i \urovi}. Futog Gale: Todori}, Savi}, Bencun,Surutka,Vuli},Medi}, Nikola{, Todori}, Sekuli}, Rokvi},Trkuqa,Marti},Savi}.

FK Prof. Bolesnikov : Tuli},Batos,Stojkov,Blagojevi}, Nemet, Vickovi}, Velkovski, Petri},Jo{ikovi},Baji}. FK Sini{a Mihajlovi}: Santovac, ]irkovi}, ^avi}, Kolari}, Popovi}, Jovanovi}, Negovanovi}, Denda Marko, Ili},DendaMilica,Domazetovi}.

FKPetli}-FK^emp07 3:0 GolovezaFKPetli}dalisu: Vujovi}iCveti~anin2. FK Petli}: Ba~ko,Belo`inski, Bajat, Cveti~anin, Tama-

FKKinder -FKPetarPua~a1:2 GolzaFKKinderdaoje\or|evi}, a za FK Petar Pua~a: Panti}iDervi{i. FK Kinder: Simi}, Malinovi}, Bi~an, Perlak, [ender, Kereke{, Crwanin, Roksandi}, Rako~evi}, Majsorovi}, \or|evi},Sunajko,Skaki}. FK Petar Pua~a: Jacenko, Vidakovi}, Milovanovi}, Ceki}, Vojnovi}, Rakovac, Urukalo, Kosti}, Panti}, Gomirac, Dervi{i. Foto: J.Barojevac


18

svet

~etvrtak1.novembar2012.

dnevnik

URUGVAJ

SUPEROLUJAPROTUTWALAISTO^NOMOBALOMAMERIKE

Najsiroma{niji Unaletustradalo predsedniknasvetu najmawe57qudi, {tetamilijardedolara WUJORK: Superoluja „Sendi” prohujala je isto~nom obalom Amerike, ostaviv{i za sobom najmawe 57 `rtava i milijarde dolara {tete, a vi{e od {est miliona qudi je i daqe bez struje. Najgore je pro{ao Wu Xerzi, gde se {teta jo{ uvek procewuje, ali je i na pr-

vi pogled jasno da su veliki delo vi te dr `a ve, prak ti~ no, uni{teni. U Wu Xerzi je ju~e stigao i Barak Obama, koji je je dobio silne poene zbog na~ina na koji je reagovao na ovu krizu, pa je i guverner te dr`ave Kris Kristi, republikanac, rekao da „predsednik

„Sendi”jesamouvod Si-En-En prenosi izjavu profesora s Prinstona Majkla Openhajmera: „Sendi je samo uvod u ono {to nas ~eka. Kombinacije sve ja~ih oluja i rastu}eg nivoa mora bi}e opasnije i opasnije. ’Oluje veka’ }e promeniti ime u ’oluje na svakih dvadesetak godina’. Klimatske promene }e uticati istovremeno i na snagu i na veli~inu oluja“, navodi Openhajmer. Stru~waci dodaju da je celom obalskom regionu potrebna nova strategija razvoja zbog klimatskih promena. I “Tajm” navodi da je opasno razmi{qawe da se “superoluje dogode jednom u `ivotu” i kritikuje medije koji se tako ophode prema katastrofi. „Oni koji tako razmi{qaju i koji misle da su razorne poplave, po`ari i oluje jedinstvena pojava ko~e put ka re{avawu ovog klimatskog haosa. Mo`da }e Sendi kona~o razbiti te iluzije”, pi{e „Tajm”.

zaslu`uje sve pohvale zbog na~ina na koji je vodio zemqu”. Nevreme se sti{ava, ali stanovni{tvo je i daqe ugro`eno. Oko milion Amerikanaca je evakuisano, vi{e od osam miliona je bez struje. Materijalna {teta koju je izazvao uragan je ogromna – procewuje se na vi{e od 20 milijardi dolara. Stru~waci navode i da }e na sanaciju svega {to je uragan uni{tio biti potro{eno dodatnih 30 do 40 milijardi. Zbog „Sendi” su uga{ena u tri nuklearna reaktora, a eksperti procewuju da opasnosti po stanovni{tvo nema i da to ne}e doneti ve}e probleme nuklearnoj industriji. Nuklearne elektrane dizajnirane su da izdr`e udare uragana, tornada, zemqotresa, pa i direktan sudar sa otetim putni~kim avionom. Ipak, zemqotres i cunami koji su pro{le godine izazvali kvar u nuklearnoj centrali u Japanu skrenuli su pa`wu na posledice prirodnih katastrofa na tu oblast. Jedna od dr`ava najvi{e pogo|enih uraganom jeste Wu Xerzi. Mnogi gradovi su poplavqeni, a dva i po miliona qudi i daqe nema struju. Oluja je za sobom ostavila gomile ru{evina visoke na pojedinim mestima visoke i do dva metra. „Otvorila sam vrata od ku}e i videla kako moj kau~ i fri`ider

plutaju u poplavqenoj dnevnoj sobi”, pri~a jedna `ena koja je uspela da se spase. Uragan je naveo dvojicu predsedni~kih kandidata da se primire kada je re~ o kampawai, a Mit Romni je u Ohaju odr`ao skup posve}en posledicama oluje. Barak

Kriminal uBruklinu Пosle udara урагана „Sendi”, Bruklin ve} u sumrak postaje opasno mesto za `ivot. Policija se ranije evakuisala iz tog dela grada, pa su delovi Bruklina postali popri{te ozbiqnih tu~a, pi{e „Hafington post„. Уз то, оpqa~kane су prodavnice i apoteke. Obama obustavio je kampawu i tre}i dan zaredom, kako bi mogao, kao predsednik, da nadzire oporavak posle uragana. Wujor{ka berza na Volstritu najavila je da }e ju~e ponovo po~eti da radi, ba{ kao i oba me|unarodna aerodroma u Wujorku – „Xon Kenedi” i „Wuark”, iako smawenim kapacitetom. Metro, me|utim, nije uspeo tako brzo da se oporavi od svoje najve}e katastrofe otkad postoji. Gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg rekao je da se ne zna kada }e proraditi. Iako je „Sendi” u utorak uve~e izgubila na snazi, udru`ila se sa drugom, vetrovitijom olujom, zbog ~ega je mnogi nazivaju superolujom, ili „Franken{tajn olujom”, {to je naziv posebno pogodan u danu uo~i No}i ve{tica. Meteorolozi upozoravaju da iako slabe, udru`ene oluje donose obilnu ki{u i poplave.

UIndijiraseqeno100.000qudi ^ENAJ: Vi{e od 100.000 qudi evakuisano je iz svojih domova u Indiji, jer se ju`nom delu zemqe pribli`ava oluja iz Bengalskog zaliva, naveli su zvani~nici. Taj region su ve} pogodile jake ki{e i vetrovi, olujne snage, koji su u nekim oblastima ~upali drve}e. Meteorolozi prognoziraju da }e oluja, sa vetrovima koji bi mogli da dostignu brzinu do 100 kilometara na ~as, do}i do kopna, najverovatnije, kasnije danas. Zbog

oluje, pra}ene jakom ki{om, mogli bi da budu poplavqeni ni`i delovi dr`ava Tamil Nadu i Andra Prade{, saop{tio je indijski meteorolo{ki zavod. Vlasti dr`ave Tamil Nadu premestile su 282 {kole u prihvatne centre u glavnom gradu te indijske dr`ave, ^enaju. Gradska luka obustavila je ukrcavawa i iskrcavawa tereta, ali usidravawe brodova je i daqe u toku, prenela je indijska novinska agencija Pres trast ov Indija. Oko

150.000 qudi se nalazi u skloni{tima u oblasti Nelore u dr`avi Andra Prade{, rekao je jedan oblasni zvani~nik. U obli`woj [ri Lanki, prema re~ima vlasti, dve osobe su poginule, a hiqade su raseqene zbog jakih ki{a i vetrova. Vlasti su dodale da je vi{e od 4.500 qudi raseqeno zbog poplava, a nekoliko desetina je evakuisano u centralnom delu zemqe zbog opasnosti od odrona. Navodi se da je u poplavama o{te}eno oko 1.000 ku}a.

MONTEVIDEO: Sedamdeset- i brojni bankarski ra~uni, jer sedmogodi{wi ateista, predsed- ono najvrednije {to ima ne mo`e nik Uragvaja Hoze Muhika va`i se kupiti novcem. Re~ je o wegoza najskromnijeg predsednik na vom psu Manueli. svetu. On od svoje plate, koja iznoMuhika se mo`e pohvaliti ~isi 12.500 dolara, sa sebe zadr`ava wenicom da je Urugvaj tre}i po 1.250 dolara, sve ostalo daje u do- razvijenosti na kontinentu i jedbrotvorne svrhe i to mu je donelo na je od retkih dr`ava koje su nadimak „najsiroma{niji pred- uspele da izbegnu recesiju i zadrsednik na svetu”. Muhika za sebe `e pozitivnu stopu rasta. zadr`ava samo 1.250 dolara dok ostatak novca prebacuje na ra~un organizacije koja poma`e mala preduze}a i nevladine organizacije koje rade na izgradwi stambenih objekata za siroma{ne. „Zadovoqan sam ovim iznosom jer u Urugvaju mnogi `ive s mnogo mawe”, ka`e Muhika koji je i svoju suprugu zamolio da u~ini isto. Urugvajski predsednik i wegova supruga `ive na farmi u Montevideu, a wegov najve}i „udar” na dr`avni HozeMuhika buxet bila je kupovina „bube” fabrike „Folksvagen” u vredOve godine, Muhika je odlu~io nosti od 1.945 dolara. da krene u legalizaciju kontroliMuhika predsedni~ku palatu sane prodaje marihuane pod konkoristi samo za sastanke i susre- trolom dr`ave, kako bi borba te s dr`avnicima, ali tokom protiv zlo~ina u vezi sa trgovihladnih dana tamo borave besku}- nom droge bila efikasnija, a renici i wihove porodice, prenose kao je da }e isto tra`iti od svetagencije. skih vo|a. Pod wegovim vo|stvom Urugvaj Muhika nije jedini predsednik ima najmawu stopu korupcije u Ju- koji je donirao svoju platu u do`noj Americi, a Muhika tvrdi da brotvorne svrhe. To su ~inili i ga ne zanimaju neverovatni iznosi Xon Kenedi i Herbert Huver.

Potonuobrodsizbeglicama TEKN AF : Kod oba la na gra ni ci Mjan ma ra i Ban gla de {a po to nuo je brod „Ro hin gja” s mu sli man skim iz be gli ca ma. Policijski inspektor iz Teknafa, na krajwem jugoistoku Baglade{a, Muhamed Farad izjavio je za AFP da je jedan od {est pre`ivelih sa potonulog broda rekao da se na brodu nalazilo oko 130 izbeglica.

UKRAJINA

Partijaregionapobednik KIJEV: Po rezultatima prebrojanih 98 odsto glasa~kih listi}a u Ukrajini, Partija regiona je dobila najvi{e glasova, iako ne}e mo}i samostalno da formira ve}inu. Po dosada{wim rezultatima, vladaju}a partija je po partijskim spiskovima i po jednomandatnim okruzima osvojila 188 od 450 mesta u parlamentu (Vrhovnoj radi), dok }e opozicionoj Batkiv{~ini pripasti 104 mesta u Vrhovnoj radi. Sledi Udar boksera Vitalija Kli~ka sa 40 osvojenih mesta, a senzacija je da je nacionalisti~ka Sloboda ~etvrta sa 36 poslanika, dok su peti komunisti koji su po partijskim spiskovima osvojili

32 mesta. U Vrhovnoj radi }e 43 mesta pripasti nezavisnim kandidatima, a sedam su po jednomandatnim okruzima osvojile druge partije, preneo je Prvi kanal ruske televizije, dodaju}i da sastav parlamenta najavquje ozbiqnu politi~ku borbu. Na izborima odr`anim u nedequ polovina poslanika parlamenta (225) birana je po partijskim spiskovima, a polovina po ve}inskom sistemu. Lider Slobode Oleg Tjagnibok ve} je najavio da }e prvi zadatak te partije u Vrhovnoj radi biti borba protiv komunista i poni{tewe ugovora sa Rusijom o gasu i Crnomorskoj floti.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI REYEPTAJIPERDOGAN EU }e izgubiti Tursku ako je ne primi u ~lanstvo do 2023. godine, upozorio je turski premijer Rexep Tajip Erdogan. ���Verovatno nas ne}e dr`ati na ~ekawu toliko dugo. Ali ako nas budu dr`ali toliko dugo, EU }e biti na gubitku, a u najmawu ruku izgubi}e Tursku. Ve}inski muslimanska, ali sekularna zemqa od oko 74 miliona qudi oja~ala bi EU”, smatra Erdogan.

VLADIMIRPUTIN Predsednik Rusije Vladimir Putin ove godine ne}e odr`ati „direktnu liniju” s gra|anima, kako je praktikovao posledwih 10 godina, pi{e ju~e list „Komersant” Umesto toga, organizova}e veliku konferenciju za novinare krajem novembra. Direktna linija iz 2010. ostala je upam}ena jer je Putin 4,5 sata odgovarao na pitawa gra|ana.

MITROMNI Po preseku istra`ivawa ve}ih agencija u SAD, Mit Romni u ovom trenutku ima podr{ku 48 odsto bira~a, dok bi za Obamu glasalo 47,1 odsto ispitanika. Me|utim, po{to se na predsedni~kim izborima u SAD ne sprovodi izborni sistem po kome pobe|uje onaj ko dobije ukupno vi{e glasova, ve} se osvajaju elektorski glasovi svake savezne dr`ave, Obama je u boqoj poziciji.

Kala{wikovtra`ipomo}Putina MOSKVA: Ruski konstruktor oru`ja, dizajner automatske pu{ke AK-47 poznate kao „kala{wikov”, Mihail Kala{wikov, pozvao je predsednika Rusije Vladimira Putina da zaustavi pad legendarne fabrike u kojoj

^uvenikonstruktor oru`jaMihail Kala{wikovi16wegovih kolegazatra`ilidase zaustavipadproizvodwe upoznatojfabrici oru`ja„I`ma{” je izumeo to oru`je. Devedesetdvogodi{wi Kala{wikov i 16 wegovih kolega uputili su otvoreno pismo predsedniku Putinu, navode}i da je proizvodwa u fabrici motora i oru`ja „I`ma{„ u I`evsku pala na rekordno nizak nivo.

MihailKala{wikov

U pismu se navodi da su radnici primorani da se obrate predsedniku „zbog katastrofal ne si tu a ci je u ne ka da {wem gigantu prera|iva~ke industrije”.

„Tu`no je i sramotno videti kako se uni{tava ne{to {to je gradilo vi{e generacija. Dana{wi nivo proizvodwe ni`i je nego ikada do sad. U ime veterana koji su proveli ve}i deo

`ivota u ’I`ma{u’, tra`imo od vas da sa~uvate na{u fabriku”, naveli su veterani. U pismu se navodi da visokokvalifikovano osobqe napu{ta fabriku zbog toga {to im plate ne prema{uju 10.000 rubaqa (320 dolara) mese~no, {to je ve} izazvalo proteste u fabrici. „Proizvodwa lova~kih i sportskih pu{aka je zaustavqena, a izvozni sporazumi raskinuti”, dodaje se u pismu. Fabrika „I`ma{„, osnovana 1807. godine za vreme vladavine cara Aleksandra Prvog (17771825), i daqe je jedan od najve}ih proizvo|a~a oru`ja u Rusiji, ukqu~uju}i poznatu pu{ku AK-47. Kao i mnoga druga ruska industrijska preduze}a, fabrika je pogo|ena padom doma}e tra`we posle kolapsa Sovjetskog Saveza i neuspehom da se taj pad nadoknadi poruxbinama iz inostranstva.


kultura

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

19

СУТРАПРЕМИЈЕРНОПРЕДСТАВА„МУШКЕСТВАРИ”УПОЗОРИШТУМЛАДИХ

Трпетиилибитисам

ИЗЛОЖБАСЛАВНОГАУСТРИЈСКОГУМЕТНИКАУГАЛЕРИЈИ„ПРОГРЕС”

ГуставКлимт у Београду Поводом 150 година рођења аустријског сликара Густава Климта,прексиноћјеугалерији „Прогрес“ у Београду свечано отворена изложба „Климт у Београду”коју ће посетиоци моћи бесплатно да погледају до 13. новембра. Кроз изложбу, на којој је приказано 16висококвалитетних репродукција,коју организују Град Беч и Контактни биро Града Беча у Београду Compress, сваког понедељка, среде и петка од 17 до 19 сати посетиоце ће стручно водити студенти Филозофског факултета у Београду. НАГРАДАСПОМЕН-ЗБИРКЕ ПАВЛАБЕЉАНСКОГ

Добитница Марија Радисавчевић Сутрау11часова,насвечаностиу СпомензбирциПавлаБељанског,биће уручена Награда за најбољи дипломски рад из националне историје уметности,одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду.Добитница је Марија Радисавчевић из Чачка за рад „Политичка карикатура Пјера Крижанића између два рата“,одбрањен код ментора проф. др Предрага Драгојевића.Након уручења награде,ауторка ће говоритио Пјеру Крижанићу. Дипломски рад Марије Радисавчевић посвећен је недовољно истраженој и презентованој области у српској историографији и износи пресек политичке карикатуре Пјера Крижанића између два светска рата приказан кроз различите новине (Политика и Ошишани јеж),у којима су ова дела објављивана,као и анализу четири Збирке Крижанићевих карикатура. Захваљујући обимном истраживању ауторкаје сагледала значајне елементе из стваралаштва и рада Крижанића и дала свеобухватну синтезу значајно доприносећи бољем познавању уметниковог међуратног стваралаштва као и бољем познавању карикатуре као ликовне дисциплине у српској средини, чиме је показан и оправдан смисао бављења историјом српског уметничког наслеђа.Наградујеустановио сâм Бељански 1965. поклонивши галерији слику Влаха Буковца „Велика Иза“и онаседодељује од1968.На овај начин колекционар је заокружио институционални рад свог Легата,који ће се показати као референтни центар за стимулисање научно-истраживачког рада младих историчара уметности.

Изложбу репродукција слика уметника који је симбол златне епохе Беча и један од највећих сликара сецесије, у присуству представника градова Беча и Београда, амбасаде Аустрије, пријатеља Беча,привредника и личности из јавног живота,отворила је Аница Мацка Дојдер, одборница у Градској и Покрајинској скупштини Беча.Онајеистакладасу БечиБеоградповезанизаједничком историјом, да им је и будућност заједничка и да оба града припадајуистомкултурномкругу. МанфредТумбергер,технички кустосизложбе,објасниоједаби

било немогуће поставити изложбу са оригиналним делима Густава Климта јер су нека дела превише осетљива да би била премештанаудругемузеје,нека су у приватним колекцијама, а нека су, као оригинали слика „Хигија” и „Пријатељице II” изгореле у дворцу Имендорф у Аустрији приликом повлачења немачке војске 1945. Изложба је гостовала и у другим европским градовима,каоиуКини,Јапану, Тајвану и Латинској Америци, а по завршетку приказивања у Београду сели сеу Софију. В. Вукојев

Нова драмска представа „Мушке ствари“ Ксавера Шандора КрецаурежијиДушанаПетровића, који је потписује и сценографију и избор музике, премијерно ће бити изведена сутра у 20 сати насцениПозориштамладих.Ради сеокомедији,којапратиОта,грађевинског радника, и Марту, месарку,утумачењуЈугослава Крајнова и Сање Ристић Крајнов, и њиховеодносеипроблеме,којих имаусвакојвези. Овајтекстјенастаопречетрдесетгодина,иписацјесамнаправиотрипотпуноразличитеверзијеприче,којеседругачијезавршавају,напоменуојередитељ Душан Петровић на јучерашњој конференцијизановинаре,идодаодаје представа„Мушкествари“рађена подругојверзијиподназивом„Једанчовек,једанречник“. -Речјеопомалобизарнојљубавној причи између месарке и грађевинског радника који живе на периферији урбане средине, маргиналци су, и покушавају да остварезаједничкиживот,алиим тобашнеуспевајерробујупатријархалнимзаблудама–наводиДушанПетровић,којијеиадаптирао овајкомадскојимсесусрећедругипут. Затоинијеглаткоуовимодносима, јер Марта, која се бави не баш женским послом, чак више зарађује од Ота. У првој верзији овиликовисечакипоубијајумеђусобно,алиуовојдругојне,јер серадиокомедији,мада,по речима редитеља, ипак само условно, јерпостојиидубљислојодсаме комичнеприче. Узгред, у поменутој првој верзији,којајебилапостављенапре

ФЕСТИВАЛСАВРЕМЕНОГПОЗОРИШТА„ДЕЗИРЕ” КРАЈЕМНОВЕМБРА УСУБОТИЦИ

Аполитика? У Позоришту „Костолањи Де- ци први пут бити изведене неке же“, у Суботици, за крај новем- од представа које су обележиле бранајављенојеновоиздање,че- сезоне у својим матичним кућатврто по реду, Фестивала савре- ма. Ми нећемо да се такмичимо меног позоришта „Дезире“. Фе- садругимфестивалима,алихоћестивалћеовегодиненоситипод- моиможемо учинитидалокална наслов „Аполитика“, јер велики број представа за темуимаотворена друштвена питања. -Концентрисали смо се на ангажовани театар, а сам поднасловнасупућујенаодноспојединца према друштву и конкретан став – аполитичност–којионнајчешће заузима – објаснио је управник Позоришта „Костолањи Деже“, и сам истакнути уметник, Андраш Урбан. – С обзиром на то колико смо новца имали на располагању,буџетнамсе Из представе „Убити Зорана Ђинђића“ изгодинеугодину смањујештоонемогућаваизград- сцена буде што развијенија и да њуплатформекаквусмозамисли- идеукораксавременом. Као прворазредна атракција за ли, успели смо да саставимо суперпрограм.Уњемућепрвипут публику на „Дезире“ фестивалу на једном месту бити приказана намећесепредстава„ЗоранЂинтрилогија „Пас-порт“, на којој ђић“ Оливера Фрљића (Атеље смоподпокровитељствомЕвроп- 212).Њенпанданбићепредстава скеунијесарађивалисаАсоција- „Убити Зорана Ђинђића“ Златка цијом„Маск“изСегедина,авео- Паковића (Студентски културни маважнојеитоштоћеуСуботи- центар Нови Сад). Након што је

„Дезире“другегодиненапрограму имао Фрљићев „Турбофолк“ из Ријеке, а Народно позориште Суботицапродуцирало„Кукавичлук“, логично је било очекивати позивзапредставу„Проклетбио

издајицасвоједомовине“,којује Фрљићкаодеоцелинепосвећене распаду бивше Југославије креирао у Словенском младинском гледалишчу,уЉубљани. Четврти Фестивал савременог позоришта „Дезире“ трајаће осамдана,аодржаћесеод23.до 30.новембра. И. Бурић

Фото:Б.Лучић

тридесетгодинанасцениСрпског народног позоришта, играли су Мирјана и Стеван Баја Гардиновачки. -Овапредставанаврлодуховит начинпратипородичнудраму,мушкарца и жену који иако нису у браку,каодасувезанинераскидивимвезамаализаменејеовопре свегапричаосамоћи,итомедокле јечовекспремандапређепреко некихпринципа,самоданебиостао сам –напоменуоје ЈугославКрајнов,којијеиизвршнипродуцент.

Представа„Мушкествари“настала је у сарадњи са Савезом драмских уметника Војводине, Позоришта младих и фестивала „ДаниЛазеТелечког“изКумана. Реализацију су помогли Градска управа за културу Новог Сада, Продуктна берза и „Ромакс трејд“. Претпремијера јевечерасу20 часова,иулазнањујеслободан. О��ог месеца биће на репертоару и20.и25.новембра. Н. Пејчић

НАБИОСКОПСКОМРЕПЕРТОАРУ

Премијера домаћег филма „Артиљеро” Филм сценаристе и редитеља Срђе Анђелића „Артиљеро„имаћевечерасновосадску премијеру у биоскопу „Арена синеплекс“,аодсутракреће и редовна дистрибуција, „То је причу о дечку који се осећа одбачен,живи на маргини и не захтева услуге од друштва,већ има своју фикс идеју. Чини ми се да сам временом почео да личим на њега„, рекао је он. Прича прати Малог (Јован Коларић) који је одрастао уз приче старијег брата, бившег вође навијача (Небојша Глоговац)о успесима „Звезде„,а сада гледа брата и његове ортаке како се досађују уз пиво, без енергије и радости.Мали зато планира да врати у „Звезду„ свог хероја из детињства фудбалера Немању Видића. Анђелић је напоменуо да нам у стварности фале озбиљни играчи на свим плановима, али је нагласио да је његов филм само фикција. Малом се придружује. Младе глумце редитељ је одабрао на аудицији међу натуршчицима јер је,како је рекао, желео да делују природније него они са академије. „Овај град је пун занимљивих људи. Ако је лик добро написан,сигурно ћеш га препознати на улици. Тако сам срео и Јована и позвао га на пробно снимање„,изјавио је Анђелић. Коларић је признао да му је

сасвим нестварно како је добио улогу.„Био је то шок,али и задовољство и супер осећај„,рекао је он. Борис Јагер,који игра његовог друга, изјавио је да филм носи јаку поруку. „Надам се да ће пробудити веру да сви можемо да дамо гол, да будемо ‘артиљеро‘, онај који увек погађа.Важно је да човек проба да оставри свој сан„, истакао је он. За Глоговца,„Артиљеро„је храбар,луд и занимљив филм. „Има идеју и енергију младости, ентузијазам незнања шта те чека.Било ми је помало егзотично да радим са младима, ја као стара кајла,али било је лепо”. Познати глумац је напоменуо да филм приказује и генерацијски јаз. „Мој лик памти победу ‘Звезде‘ у Барију и он је остао у том времену, живи од памћења добрих времена. Млади долазе и грабе ово сада, хоће нешто данас. Њихова енергија је јача и то је природно„,изјавио је Глоговац. У филму играју и Ана Коњовић, Петар Божовић, Александра Јанковић, Ива Косовац, Зоран Цвијановић, Вујадин Милошевић, Горан Радаковић, Предраг Бјелац, Данијела Врањеш, Борис Миливојевић, Никола Пејаковић, Небојша Бакочевић,Балша Дого, Марко Јоцић, Марко Гверо и други.

PRO^ITATI

Kwiga

Akteri

Pisac:PolOster Prevod:Ivana\uri}-Paunovi} Izdava~:Geopoetika,2012. (Beograd)

Zimski dnevnik

Citat

Sadr`aj

Re~ kritike

Kadgoddo|edonekeprekretnice, tvoje telo do`ivi slom, jertvojeteloznaono{toumne znai,kojigodvidslomadajeu pitawu, bila to mononukleoza, ili gastritis ili napadi panike, telo uvek nosi teret tvojih strahova i unutra{wih previrawa, i prima udarce kojima tvoj um ne}e ili ne mo`e da se suprotstavi.

Opori realizam `ivota koji izbija sa stranica (spisateqskog) dnevnika jednog od kultnih autora savremene svetske prozne scene. Dnevnik, pisan ilibarfinalnooformqennaknadno, literarizovanim popisima autorovih mesta stanovawa, bolesti, qubavnica ili kwi`evne karijere predo~ava profilitvogimog`ivota.

^itaweovogintimno-javnogzapisasjajnogameri~kogromanopiscaimasvaobele`jaonog{tose,barnaovimprostorima,nekada nazivalo “ku}na kwi`evnost”.  Ipak, ova literarizovana proznagra|a,svaod`ivotaisnova,mo`edaposlu`ikaodobra, preciznaslika-hronikaameri~kog,nesamointelektualnogdru{tva,anamikroplanupripoveda~sepretvarausvojevrsnogForestaGampa“malih”doga|aja:`ivotje,nakrajukrajevaono{to jedatosvimanama,kaomogu}nost,sasvimvarijacijama,usponimaipadovimaisme{tenjeu(ograni~eno)vremekojenamjedato naraspolagawe.^iwenice`ivota?Malestvari?Idealnodase (jedna) intimna istorija pretvori u “fenomenologiju disawa” koja}enampomo}idasamerimoisopstveni“zimskidnevnik”na{eg(ne)zadovoqstva. \or|e Pisarev


20

~etvrtak1.novembar2012.

oglasi

dnevnik


dnevnik

oglasi

~etvrtak1.novembar2012.

21


22

~etvrtak1.novembar2012.

oglasi

dnevnik


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

Posledwi pozdrav PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 63262 PRODAJEM ku}u u Rumenki 120m2 + 80m2 potkrovqe (nedovr{eno) na 1200m2 placa sa pomo}nim prostorijama. Vrlo povoqno. Telefon 064/205-41-28. 63134 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Tele63263 fon: 060/7668810.

Dana 30. 10. 2012. godine iznenada nas je napustio na{ jedini brat i ujak

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 63445 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Te63446 lefon 021/6399-305.

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 63447

OMLADINSKOG POKRETA izdajem sobu za dve osobe sa slu`ewem kuhiwe, kupatila, centr. grejawe, kablovska i internet. Telefon 021/633-3322. 63475

IZDAJEM name{ten dvosoban stan, 60m2, na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona Vojvodina. Telefon 062/572-351. 62877 IZDAJEM name{ten stan 44m2, Detelinara, Nade`de Petrovi} 3, prvi sprat, centralno grejawe, telefon, prepravqen, mirna ulica. Telefon 063/ 688551. 63486

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 15001 SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2 cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15002 CENTAR, okolina Ribqe pijace, odli~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 33.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15004 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005

VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49. 63360 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15006 NOVA DETELINARA, ukwi`en 1.5 stan na I spratu, novija zgrada, cena 39.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15009

pozdrav

dragoj

PRODAJEM trosoban dupleks stan od 80m2, ekstra sre|en u Maksima Gorkog. Telefon 064/20541-28. 63135 PRODAJEM trosoban stan od 95m2 extra sre|en, nov, na Telepu. Telefon 064/205-41-28. 63136 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15010 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3.0 stan, cena 72.100. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15011 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000 sa PDV-om. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15013 LIMAN, ukwi`en 3.0-3.5 stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15014

BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15017 GRBAVCA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900, www.bomil.rs. 15018

Jeleni Filipovi}

Sa qubavqu ostaje u srcima sestre Slavice i sestri}a Sebastiana.

S po{tovawem i tugom, Radojka Mili}evi}.

63515

63514

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog sina i brata

od drugova: Ace, Zokija, Sr|ana, Dace, Jovana, Srkija, Dejana i Steve.

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 62935 MOLER i farbar radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 63142 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63395

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539051. 63370

Slobodanu Mili}evi}u

Slobodan Mili}evi}

63508

Posledwi drugarici

PRODAJE SE poslovno-stambeni objekat, zgrada na Telepu, preko 800m2 korisne povr{ine, plus dvori{te. Povoqno! Hitno. Mogu}nost kreditirawa. Telefoni: 011/201-50-78, 021/6613-709. 63365

IZDAJEM gara`u na Novom Nasequ (Todora Toze Jovanovi}a). 63435 Telefon 063/633-556.

Posledwi pozdrav dragom

Jeleni Filipovi}

od porodice Jokanovi}. IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 63252 PRODAJEM ekstra sre|en lokal od 50m2, u radu na Novom Nasequ. Telefon 064/205-41-28. 63137

23

63510

Dragana Ostoji}a Ve~no }e{ nam nedostajati. O`alo{}eni: majka Bosiqka i bra}a Darko i Zoran. 63518

Jelena Filipovi} Usnula si, kao {to si `ivela, nenametqivo, brinu}i uvek samo o drugima, ali ne i o sebi. Nisi nam na vreme dozvolila da primetimo da si rawiva i da ti je potrebna na{a pomo}. Oti{la si od nas, ali zauvek ostaje{ sa nama. Neka ti je laka zemqa.

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu

Tvoj kolektiv. POTREBAN radnik sa iskustvom za rad u cve}ari. Telefon 066/301-052. 63182 IZDAVA^KO preduze}e tra`i radnike. Telefon 064/872-87-10. 63444 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15011

63511

Posledwi pozdrav drugarici

Draganu Ostoji}u Uvek }e{ biti sa nama. Tvoji: Pe|a, Bojana i Simo. 63519

PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 63366 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 63428

Jeleni Filipovi}

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada 31. 10. 2012. godine napustio dragi i voqeni

od dru{tva iz kom{iluka: Duke, Zeke, Sumara, Serdara, Igora i Nikolasa.

63507

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dragan Ostoji} 1961 - 2012.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 2. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova.

Draganu Ostoji}u od kumova: Slobodana, Nade, Tijane i Ivane.

63521

Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoja }erka Nina i supruga Marijana.

63517


24

^iTUQe l POMeni

~etvrtak1.novembar2012.

Moja mila mama

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj tetki i babi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Bolnim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima tu`nu vest da je voqena mama, ta{ta, svekrva, baka, prabaka, sestra i strina

Nadi Pozni}

Gogi

Milica \ukanovi}

Dragiwa Kalaba 1985 - 2012.

Hvala na bezgrani~noj qubavi. uvek voqena zaboravqena.

i

nikad

Jaco

od: wene Nane, Bobe, Tamare, Dejana i Jece.

S po{tovawem, Milosava, Steva, Nata{a i Biqana sa porodicama.

Tvoja }erka Nada. 63509

63512

Te{ka te sudbina zadesila, a svima nama ostavila bol i tugu.

ro|ena Prqa 1930 - 2012.

^uva}emo te ve~no u na{im srcima.

u 82. godini `ivota preminula dana 30. oktobra 2012. godine. Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se 1. novembra 2012. godine u 14 ~asova, na grobqu, u Lov}encu. O`alo{}eni: WENI NAJMILIJI.

63499

OGN

Posledwi pozdrav dragoj nam

Jedinoj qubavi

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena Porodica Sekuli}.

63520

mom ]i}iju

Posledwi pozdrav ujni

Jeleni

Rodio si se kao ~ista qubav, delio si je nesebi~no sa drugima, nau~io si me {ta je qubav.

Olga Jovanovi}

od porodica: Kova~evi} i ^evizovi}.

@ive}e{ ve~no u meni. Tvoja Sa{ka.

Sahrana }e biti odr`ana u petak, 2. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Jovanovi}. 63485

63516 63500

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 30. 10. 2012. godine napustio na{ dragi ]i}i

Uvek si nam bio radost, qubav i snaga. Osta}e{ zauvek u na{im mislima. Posledwi pozdrav na{em voqenom

Zorki [uvakov

U petak, 2. novembra 2012. godine se navr{ava ~etrdeset tu`nih dana za na{im

od: Mirjane, Radivoja, Senke i Stevana.

63495

prof. dr Stevanom Obradovi}em

Posledwi pozdrav

Slobodan Mili}evi} Ispra}aj }e se obaviti u petak, 2. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Qakiju

Tvoji zauvek: Elena, Jasmina, Sawa, Jelena, Nikola i Sr|an.

od Anke i Maje.

Tog dana odr`a}e se pomen u 11 ~asova, u Nikolajevskoj crkvi. Najtoplije zahvaqujemo rodbini, prijateqima i kolegama na dostojanstvenom ispra}aju i telegramima sau~e{}a. Zahvaqujemo se dr V. Vi{kovi}u na dirqivom govoru kojim je evocirao uspomene iz `ivota svog prijateqa i kolege. O`alo{}ena porodica.

63513

63481

63492

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini preminuo na{ dragi

Za tebe }e nas uvek vezati lepa se}awa i misli.

Zorki [uvakov

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 91. godini preminuo moj dragi i voqeni

Posledwi pozdrav na{em dragom od porodice ]iri}.

63493

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 82. godini napustila na{a draga

Dane Brdar

Ifju Bela

Qakiju

Ispra}aj je danas, 1. 11. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je 2. 11. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od: porodice Paro{ki i Mi}e i Maje sa decom.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena supruga Marija. 63496

63505 63494

Posledwi pozdrav te~i.

Posledwi pozdrav kolegi

Posledwi pozdrav {ogoru.

Zorka [uvakov

Sahrana je danas, 1. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ifju Bela

dr Ogwanu Plav{i}u Prof. dr Miroslav Xini} sa porodicom.

63483

O`alo{}eni: sin Milo{, }erka Dragana, snaja Svetlana, zet @arko, unuci Milo{ i Nemawa.

63491

Ifju Bela

Iboja i Miroslav.

63498

Marija i Paja.

63497


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj kom{inici, dragoj baki

POMEN

Aleksej Neki} Alek

Nadi

1996 - 2012.

~etvrtak1.novembar2012.

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustila draga i voqena

POMEN Danas, 1. novembra navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nas je napustila na{a voqena i draga

Nada Stevanovi}

Vida Vigwevi} iz Futoga 23. 9. 2012 - 1. 11. 2012.

1939 - 2012.

na ve~ni po~inak od kom{ija iz ulice Bate Brki}a 18.

Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna, mo`da spava sa o~ima iznad svakog zla. Voli te i qubi tvoja majka Du{ica Ra{i}.

63488

63484

Sahrana je danas, 1. 11. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji: sin Goran, snaja @eqka, unuke Katarina i Gorana.

Pomen }e se odr`ati na Novom centralnom grobqu, u Futogu, danas, u 10.45 ~asova. O`alo{}ena porodica Vigwevi}: suprug Luka, sinovi Du{an, Zoran i Goran, snaja Vera, unuci Zoran, Gordana, Vladimir, Zorana i Milo{.

63458

Posledwi pozdrav dragoj

[ E S NAE S TOG OD I[W I POM E N na{em dragom i voqenom

Darku Mitrovi}u

Jeleni

od: drugarica Milene, Milijane i Damjanke.

obele`i}emo 2. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa. S tugom i ve~nim se}awem wegovi najmiliji: otac Gruja, Beba, Mila, Darko sa rodbinom.

63487

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

Obave{tavamo da je preminula na{a draga

63479

POMEN Danas, 1. novembra navr{ava se ~etrdeset tu`nih i bolnih dana od kako nije sa nama sestra i tetka

Danas, 1. novembra navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nas je zauvek napustila na{a tetka

pozdrav

POMEN

Vida Vigwevi}

Vida Vigwevi}

iz Futoga

iz Futoga

Nada Pozni} Sahrana je danas, 1. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug, sin, snaja i unu~ad. 63456

Nikada te ne}e zaboraviti o`alo{}ena sestra Stana sa porodicom.

O`alo{}ena porodica Stamboli} i Va{ali}.

63477

63467

Posledwi prijatequ

25

dragom

POMEN

3 POMEN Prvog novembra navr{ava se pola godine od kako je umrla moja draga supruga

63478

POMEN

Danas se navr{ava osam godina od kad nas je napustio

Gojko Mari} Jeleni Filipovi}

Rafetu Cucovi}u Rade Raji}

Jelena @i`akov od kolega: Pene, Putnika, Glige, Deje i Zeke.

od: Bogdana, Sa{e, Milo{a Kastratovi}a sa porodicama.

63480

63471

Draga Jelice mnogo mi nedostaje{. Ne mirim se sa istinom da te vi{e nema. Tvoj Vitomir.

Uspomenu na wegovu dobrotu ~uva wegova porodica.

63298

5. 11. 2004 - 5. 11. 2012. Pre osam godina zaspala je ve~nim snom na{a draga, voqena mama, baka i supruga

S tugom se opra{tamo dobrog prijateqa i kuma

od

Pro{lo je sedam godina od kada nisi sa nama, a dani tuge i bola nikada ne}e pro}i. S puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i najlep{e se}awe na tebe. Tvoji: supruga Rada, sin Milorad i }erka Qiqana sa porodicom.

63369

Umro je na{ brat, dever, stric i deda-stric

S po{tovawem i opra{tamo se od prijateqa i te~e

tugom dragog

Dana 2. 11. 2012. navr{ava se tu`na godina od kako nema na{eg supruga, oca i dede

63424

PETOGODI[WI POMEN

Dr Lenka Savi} 1933 - 2007.

Marija Petrovi}

Ogwana Plav{i}a

ro|. Martinovi} Pomen }e se odr`ati u subotu, 3. novembra, u 10 ~asova, u Alma{koj crkvi. Uvek si u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji.

S po{tovawem, Qubica i Zoran Stankovi}.

Vladimir, Emilija, Svetozar, Milica, Tamara, Jelena, Emilija i An|elija.

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav bratu

Rafeta Cucovi}a Qaqe Dragi ~ika Qaqa, nedostaja}e{ nam. Tvoji: Sandra, Xim, Bojan i Maca.

Kme}ko [tefana O`alo{}eni: supruga Radmila, sin Ivan, }erka Jasmina, snaja Tawa, zet Ne{a i unuci Marko, Predrag i Stefan.

63452

63353

Jelo na{a, neka te an|eli ~uvaju, a mi te nikada ne}emo zaboraviti...

Dana 1. 11. 2012. godine navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog

63459

63469

63470

Danas, 1. 11. 2012. godine, navr{ava se deset godina od kada nas je napustila na{a draga i nikad pre`aqena na{a supruga, mama i baba

Vojislav C. Spremo

Majko, hvala ti {to si nas rodila, ~uvala i pazila. Tamo gde si ti sada, znamo da misli{ na nas i da nas ~uva{. Pomen obele`avamo 3. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, u crkvi, u ^erevi}u. Tvoji sinovi Qubodrag i Goran Dolami}. 63412

Branko Koneski Dragica Nedeqkov

Nikoli Graovcu

Qaqi Cucovi}u

ro|. Igwatov Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, na Kameni~kom grobqu obele`iti pomen u 11 sati. O`alo{}eni: suprug Kamenko sa decom i unucima. 63468

od: Borislava sa suprugom, }erkom, zetom i unukom.

63462

od Jelke i Sabine.

63461

Jelena Filipovi}

Sava Lazovi}a

1. 11. 1981 - 1. 11. 2012.

1978 - 2012.

Nedostaje nam tvoja bezuslovna qubav, pa`wa i dobrota, tvoj {irok osmeh i vedar duh. Zauvek te ~uvamo u na{im srcima. Tvoja supruga An|elka sa porodicom.

Voqeni na{, mnogo godina je pro{lo, a se}awe na tebe ve~no }e nas grejati u srcima i davati nam snagu.

62870

63261

Posledwi pozdrav od tvojih kumova: Dragane, Sla|ane, Slavi{e, Du{ke, Milo{a, Rodoquba i Zlate. 63449

Tvoja Qiqa, Vidan i Sa{a sa porodicama.


26

06.30 09.00 09.10 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 00.00 00.20 00.45 01.35

tv program

~etvrtak1.novembar2012.

Добро јутро,Војводино Државни посао Под истим кровом Центар света Вести Биоскоп НићњиНовгород Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Вршачки венац Додати живот годинама Вести Еко Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Парадокс Живопис Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Парадокс Сучељавање Војвођански дневник Један на један Лутер Комшилук Фолдер култура Сучељавање Концертгодине2011.“Џаили бу“и„Ритамнереда“

06.30 07.30 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање ГласАмерике Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Белилукипапричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Филмскипрограм Глас Америке

08.15 09.00 09.05 09.50 09.55 10.26 11.00 11.05 12.00 12.31 13.16 13.23 14.48 15.05 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 22.09 23.15 00.05 00.20 00.29 01.16

Јутарњи програм Вести Отписани Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Збогомдругови Дневник Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус-документарна драма Гастрономад Ово је Србија Непобедиво срце Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Непобедиво срце Да,можда,не Вести Велики изазов,квиз Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп:Гвоздени орао,филм

Сучељавање Аутономија Војводине између захтева за укидање и захтевазастатусомрепублике. Где је тачка политичког балансанаклацкалициисторијеубудућности?Гости:Јулијан Тамаш, Коста Чавошки, Бошко Обрадовић и БраниславБогарошки. Аутор и водитељ: Дејан Сувајџић (РТВ1,21.00)

06.30Новосадско јутро 08.30Цртани филм 09.00Вести 09.05Храна и вино 09.30Серија 10.30Серија 11.00 Вести 11.05 Дунавска салетла 11.30 Документарни програм 12.00Серија 13.00Вести 13.05Опчињени 14.05Ево нас код вас 15.00Вести 15.08Серијски програм 16.00Објектив (слов) 16.15Објектив (мађ) 16.30Храна и вино 16.55Како се каже 17.00Руски затвори,некад и сад 17.30Новосадско поподне 18.30Сигуранквадрат 19.00Објектив 19.30Опчињени 20.30Витраж 21.00Лична грешка 21.30Серија 22.00Објектив 22.30Обалскастража 23.30Филм

ДејанСувајџић

06.45 07.05 08.00 09.05 10.00 10.55 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35 00.05

Кухињица –мађ. Гламоур тоујоур Концерт године Грување Грување уживо у студију М Кокан Димушевски-Календар -музички програм Евамагазин (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године ТВбаштине Добро вече,Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рус) Лутер Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

06.30 09.30 10.00 10.30 18.00 18.45 20.45 22.45 23.15

АТП Мастерс Париз Фудбал мондијал магазин М7–Мултиспорт АТП Мастерс Париз 1/8финала Премијер лига Магазин Евролига:Жалгирис –Емпорио Армани Евролига:Барселона –Партизан СК студио АТП Мастерс Париз 1/8финала и ВТА Софија

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија,14.00Метрополе и регије света,14.55Инфо К9,15.30Фарма,16.55Инфо К9,17.30Бибер,18.00Изблиза,18.30Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

Градскеприче Градске приче су садржајнеизанимљиве,брзеиузбудљиве,духовитеинепредвидиве.Градскепричепричају: Срђан Гојковић Гиле, Душан Којић Која, YU група, Београдски синдик ат, Дарквуд даб, Бисера Велетанлић... (РТС2,23.45) 06.00 06.56 07.18 07.24 07.34 07.58 08.08 08.13 08.22 08.50 09.00 09.12 09.30 09.56 10.00

РејчелБленчард

Гвоздениорао Амерички војни пилот на Блиском истоку је оборен, и нема изгледа за његово спасавање. Ипак, син обореног пилотајеспреманнатајподвиг и заједно са пријатељем, такође авијатичарем, тражи начинедастигнедосвогоца. Улоге:ЛуисГосетЏуниор, Марк Хамфри, Стјуарт Марголин,РејчелБленчард Режија:СидниЏејФјури (РТС1,01.16)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Ноћни журнал Лас Вегас

Фолкшоу

РикиЛугоњић

Београдскисиндикат

Уживаћете у песмама које за вас изводе Шабан Шаулић, Зорица Брунцлик, Халид Муслимовић, Нада Топчагић, Шериф Коњевић, Милена Плавшић, РикиЛугоњић, СенаОрдагић, Нихад Алибеговић и Дона Арес. Музички коктел за све љубитељеправемузике! (КТВ,20.00)

10.40 11.08 11.33 12.05 12.37 13.07 14.03 14.31 14.40 14.52 15.28 15.40 15.50 16.38 17.06 17.55 19.17 19.40 19.46 20.00 20.30 21.00 21.56 23.45 00.09 01.02 02.20 03.08 03.34

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече,децо Под отвореним небом Великани Може и другачије Јахоћу,јамогу,јачиним Прича се по граду Београд-Вечитиград СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос програмзависиодтрајања пренос ЕвропаиСрби У свету Траг у простору ВечеСтравинског Беокулт Трезор Под отвореним небом Великани Може и другачије Прича се по граду Ликовна колонија РТС Верскикалендар ТВ лица:НелаМиохаиловић Социјалне вештине Елиза из Ривомброзе Одбојка-ПС:Спартак-Раднички,пренос Викинг Вики Датум Верски календар Место за нас Метрополис Елиза из Ривомброзе Фестивал фестивала:Други дима,филм Градске приче Трезор Одбојка-ПС:Спартак-Раднички ТВ лица:НелаМихаиловић Социјалневештине Музичкипрограм

Мирослав Лазански Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Удовице Улови трофеј Топ шоп Улови трофеј Љубав у залеђу Одељење за специјалне јединице Филм:Успомене једног бегунца Обични људи Филм:Шмекер Филм:Дечко који обећава Филм:Моја фенси девојка Удовице Филм:Ђавољи рибњак Одељење за специјалне јединице Домаћа музика Филм:Ђавољи рибњак

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00Срем на длану:Инђија,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Пећинци,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30 Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

dnevnik

07.35Најбоље године 08.25Топшоп 08.45У здравом телу 09.15Топшоп 09.30Хоћу да знам 10.00Вести 10.35Цртани филмови 11.55 Нинџаратници 12.50Топшоп 13.05Америчкитоп-модел 14.00Дневни магазин 16.00Вести 16.40Спортски преглед 17.00Пријатељи 18.00Пут око света 18.30Вести 19.10Нинџа ратници 20.00Никита 21.00Филм:Роки 23.20Вести 23.55Спортски преглед 00.15 Никита 01.05Амерички топ-модел 01.55Најбоље године

ЈеленаВесковић

МојаСрбија Екипа „Моје Србије” посетилајезлатиборскикрај,месточувенопокиселоммлеку, кајмаку,сиру,добримивредним људима. Село Јабланицу,укомсесвакегодинеодржава литија за спасење.Кретала се укруг по обронцима Златибора око 20 километараи зауставила у свакомзасеоку. (Хепи,17.30)

ТалијаШајр

Роки Улоге: Силвестер Сталоне,ТалијаШајр,БертЈанг Режија:ЏонЏ.Авилдсен (Б92,21.00)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Фамилијарнанамештаљка Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Амиџишоу

05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.05 22.00 23.30 00.00 00.15

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Црвени орао Телешоп Једна жеља једна песма Насловна страна –квиз Моја Србија Телемастер На тајном задатку,док.серија Црвени орао Долина вукова Вести Истина или правда Луда кућа Гламур Вести Беверли Хилс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

27

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик ДушанКецмановић 07.15 Џон, Кејт и осморо деце 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Проблематичне будуће мајке 11.20 Карсонов свет 12.15 Најбољи амерички кувар 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Новац на јеловнику 15.25 Уштедети купујући 16.20 Шта не треба обући 17.15 Шминкање са Клио 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Алесандрова кухиња 19.35 Стручњак за торте 20.00 Уштедети купујући 20.55 Нова нада посластичара 22.15 Стручњак за торте 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Уштедети купујући

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на нацисте Геније дизајна Преживети напредак Животиње које су ушле у историју Викторијанска апотека Дневник скулптура Ко си заправо ти? Тајм тим година Геније дизајна Упознајте Римљане Викторијанска апотека Египат Наполеон Древни светови Ловци на нацисте Упознајте Римљане Средњи век Хероји, култ и кухиња

Вилењаци Срећни клинци Филм: Чинија од злата Филм: Скерлетна улица Филм: Гости из галаксије Филм: Случај Бадер Мајнхоф Филм: Гувернанта Филм: Збогом, Бафана Еротски филм Еротски филм

Збогом, Бафана Истинита прича о белом јужноафричком расисти чији је живот из корена променио црни затвореник кога је чувао двадесет година. Његово име је Нелсон Мендела. Улоге: Џозеф Фајнс, ДајенКругер Режија: БилиАвгуст (Синеманија,22.00)

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20

БенисиоделТоро

Приведите осумњичене У калифорнијском граду Сан Педру догодио се невиђен злочин: због мутних послова у луци је убијено тридесетак људи. Једина двојица преживелих, Мађар и неугледни богаљ Рогер Кинт, за кога се испостави да ради као кријумчар оружја, једини су стварни сведоци догађаја... Улоге: Стивен Болдвин, Кевин Спејси, Бенисио дел Торо, Габријел Бирн, Чез Палминтери Режија: БрајанСингер (ХРТ1,22.55) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.06 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.42 Пркосна љубав 13.36 Др Оз, ток шоу 14.31 Хрватска хроника БиХ 14.57 Културна баштина 15.30 Позитивно 16.00 Мирогој- Сви свети, пренос мисе 18.00 Контакт 18.26 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Кич?, док. серија 20.44 Спектар 21.39 Културна баштина 22.20 Дневник 3 22.55 Циклус култних филмова: Приведите осумњичене, филм 00.41 Регионални дневник 01.01 Божје тајне, филм 02.31 Др Оз, ток шоу 03.11 Јеловници изгубљеног времена

07.06Мала ТВ 07.36 Бетмен и храбри суперјунаци 07.58 Телетабис 08.22 Девојчица из будућности 08.45 Олујни свет 09.10 Школски сат 09.58 Амерички председник, филм 11.49 Идемо на пут с Гораном Милићем 12.35 Еко зона 13.02 Сплит: Море 13.35 Божје тајне, филм 15.11 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.41 У уреду 17.05 Глобално село 17.34 Викинзи, филм 19.30 Док. серија о кувању 20.00 Сан за животом, филм 21.48 Топ гир 12, док. серија 23.10 Сестра Џеки 00.05 Заштитница сведока 00.48 Битанге и принцезе 01.22 24 02.04 Којак 2 03.40 Дарма и Грег

07.30 09.00 10.00 11.30

ДајенКругер

Прави кантри 2: Поклон Напад паука Завера ћутања Лото тикет Аутомобили 2 Најбољи (не)пријатељи Почетак Срцоломац Футлуз Дечак који је био цар Борџије Инвазија света: Битка Лос Анђелес 03.05 Само другарски 04.50 Између два света

06.00 07.50 09.30 10.55 12.30 14.15 15.55 18.20 20.05 21.55 23.30 01.10

13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

09.50 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

Песма из срца Биографија - Хедер Локлир Мртви не лажу Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија Биографија - Кејт Бланшет Било једном у Мексику Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење Биографија - Хедер Локлир Божић за ожене Биографија - Кејт Бланшет Њушкала Угинуле птице

Нема ме Жена под уценом Велика бела превара Нел Друмска кафана Мртав као ја: Живот после смрти Слушкињина прича Гледај ме Секси слаткице Дубоке емоције

19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм 2010: Моби Дик Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Седам Синбадових авантура Монк Видовњак Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Ти си ми све Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.50 Галилео 08.55 Мекгyвер 11.15 Ексклузив Таблоид 11.40 Крв није вода 12.45 Ружа ветрова 13.45 Сулејман Величанствени 15.00 Фласхпоинт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 19.58 РТЛ време 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 ЦСИ 00.25 Менталист 01.20 Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ Неочекивано, ЦСИ тиму се прикључује Сара Сајдл, која заједно с форензичарима одлази да истражи смрт младе глумице Оливије Хамилтон, страдале у аутомобилској несрећи. Возач теренца, који је био пијан, преживио је судар и превезен је у болницу... Улоге: Лоренс Фишбурн, Роберт Дејвид Хол, Ерик Сзманда, Џорја Фокс, Пол Гилфојл, Марџ Хелгенбергер (РТЛ,22.30)

МарџХелгенбергер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Такмичење грађевинским машинама 22.00 Одбројавање до судара 23.00 Како преживети катастрофу 00.00 Водич из безизлазних ситуација

08.30 10.00 11.00 11.30 12.30 15.30 17.00 18.00 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Билијар Фудбал Сви спортови Билијар Билијар Билијар Фудбал Фудбал Футсал Сви спортови Сви спортови Покер Тенис Фудбал

М

У себи пате Срби и Хрвати

огло би се рећи да је „уредно функциониса- од његових чланова. Али колектив и његови чланови ње“ колектива права мера његовог „здравља“ не могу се посматрати као одвојене величине. Стога или „болести“. Али тај критеријум је тешко ћу, тражећи одговор на питање да ли колектив може прихватити јер ауторитарна друштва показују у мно- бити патолошки, посматрати колектив и његове члагом погледу више усклађености рада својих поједи- нове само условно као одвојене величине. них делова него демократска, која знају бити приличМоже се тврдити да је колектив луд када су сви но дисфункционална и неефикасна. Хитлерова наци- његови чланови луди. Рут Бенедикт, познати аместичка Немачка је пример високо функционалног дру- рички антрополог, тврдила је, на основу теренских штва, али се не би могло рећи да је била „здрава“ сре- истраживања, да су сви припадници неких племена у дина. Осим тога, систем добро функционише а функције његових појединих делова су добро усклађене значајним делом јер они који чине колектив уредно извршавају функције које треба да обављају и задате су им у систему. Негде су оне више наметнуте, негде више израз њихових потреба и жеља. Нигде, дакле, колектив не функционише „сам по себи и за себе“ и никад се о њему не може судити на основу „њега самог“, а не узимати у обзир оне који га чине. Та тврдња се не односи на социолошку анализу колектива већ на контекст у којем се разматра питање да ли колективи могу бити луди у психолошко-психијатријском смислу. Степен у којем одређени колектив, с једне стране, омогућава задовољавање аутентичних људских потреба, Време кад Германи постану „хистеричнепсихопате” а с друге је отворен за промене које ће омогућити већу контролу, за колектив непожељ- Меланезији изразито параноидни, а припадници них, људских склоности, поуздан je показатељ степе- Квекијутла на северном делу западне обале САД, на „здравља“ и „болести“ колектива. И тај критеријум благо речено, мегаломани. Карл Густав Јунг је, пак, „здравља“ тешко је прихватити из два разлога. Прво, писао да су Немци хистерични психопати. Владимир јер сва досадашња друштва у малој мери или уопште Груден, служећи се психодинамским концепцијама, не задовољавају те услове које колектив треба да исобјашњава да у „тешким временима“ Срби регредипуни да би се за њега рекло да је више „здрав“ него рају до схизо-параноидне, а Хрвати до депресивне „болестан“. Могло би се рећи да о „здравим“ друпозиције. штвима углавном сањамо, а живимо у „болесним“. Да ли се за целе народе и све њихове припаднике Друго, од оних који чине колектив, посебно од тога може рећи да су душевно поремећени? Не. Социјалколико су се одупрли идеолошким притисцима, завина оштећеност у једној или више области друштвеси да ли ће, и колико, у том ног живота појављује као колективу бити простора за саставни део највећег броВелики ауторитарни колективи аутентичне потребе људи. ја одређења душевног почесто знају да буду много Постоји један облик коремећаја. Ни меланезијска лектива јединствен по томе ни Квекијутл племена, ни ефикаснији од демократских: што је патолошки „сам по Немци, ни Срби, ни ХрваХитлерова нацистичка Немачка себи и за себе“. То је гомила ти, нису соц иј алн о дисодличан је пример заиста (маса). Истина је да се она функционални у једној или функционалног друштва, понаша у много чему ирацивише области социјалног онално („неурачунљиво“) и живота. И психичка патња али свакако не и здравог да би то могло навести на заје једна од најчешће истикључак да је гомила „болецаних карактеристика дусна“. Зар „непредвидиво“, „ирационално“, „неконтрошевног поремећаја. За та племена и народе не може лисано“, „неразумно“ и „неразумљиво“ нису ознаке се рећи да психички пате више него друга. Коначно, патолошког? И зар, стога, не би било умесно рећи да ометање појединца у остваривању личних циљева је, је гомила патолошка? Гомила „сама по себи и за себе“ по мојој дефиницији, један од елемената душевног није патолошка јер њена патолошка природа проистипоремећаја. Није ми познато да се Немци, Срби, Хрче из понашања оних који је чине. Они који су у гомивати и припадници племена која помиње Бенедиктоли, чине је и с њом су се поистоветили, непредвидљива, жале више него Данци, Руси и Аргентинци да их ви су, понашају се ирационално, неразумно и неразупсихичко стање омета у остваривању личних циљемљиво. Они јесу у гомили дезиндивидуализовани, ва. али то је и израз психичког стања у којем су све док Код појаве масовног психогеног поремећаја већина су део гомиле. чланова колектива може испољавати тај поремећај, Не постоји емпиријско истраживање које је утврдиали то су, по правилу, врло мали колективи. Мада се ло да колективна свест постоји. Уз то, тешко је предкод појаве масовног психогеног поремећаја већина ставити како би колективна свест или колективна дучланова колектива понаша као да су луди, они нису ша могла бити поремећена а да они који чине колеклуди. Ево зашто. Прво, у великом броју случајева та тив остану непоремећени. Дакле, тешко је замислити врста поремећаја врши одређену социјално-политичда у односу на стање „здравља“ и „болести“ постоји ко функцију, што није случај с правим душевним потакав раскорак између колектива и појединаца. Да ли ремећајима. Друго, доста масовних психогених порелуди чланови одређеног колектива чине колектив лумећаја јавља се у одређеној регији, па и у одређено дим? Помињање утицаја колектива на његове чланове доба година, што такође нема везе с правим душевсугерише да је колектив независна величина, одвојена ним поремећајима. Књигу Душана Кецмановића „ПСИХИЈАТРИЈАПРОТИВСЕБЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

~etvrtak1.novembar2012.

dnevnik

1. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ваша осетљива природа је веома привлачна. Особе које долазе до вас по савет и смернице неће бити разочаране. Поседујете чврсту и практичну перспективу, али и пријемчивост и разумевање.

BIK 20.4-20.5.

Могуће је да се осећате као да се возите у брзом возу зарад успеха. Успех се може мерити на различите начине. Данас је важно да узмете у обзир ваш емотивни успех и како се осећања уклапају у ваш живот.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Можда се осећате као пуж који излази из своје кућице. Када нико не гледа, полако и опрезно извирујете напоље. Када видите створење исто као што сте ви, осетићете се пријатније и мало брже ћете изаћи из своје кућице. Ваш необуздан и великодушан став је инспиративан и прихватљив другим људима. Такође, постоје неке особе које сматрају ваше понашање разметљивим или арогантним. Можда се питате како је то могуће. Баш када окусите успех, појави се нешто поводом чега се осећате лоше. Могуће је да је одређена особа љубоморна на вас и ради ствари које вас чине несигурним. Можда сумња долази из интерних извора.

У циљу одржавања мира и хармоније можда носите више различитих маски. На тај начин можда заборављате ко сте и шта је оно у шта заиста верујете. Не одустајте и верујте у себе.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Могуће је да ћете данас осетити онеспособљавајућу неодлучност. Настављате да се крећете, чекајући срећу да вас прати до просперитета. То је као да сте везани за уже и стално тестирате своје границе.

Можда се осећате као да радите комплетан посао на пројекту или у вези и ако се окренете само на тренутак, це��а ствар ће се распасти. Будите опрезни приликом преузимања тако великог терета на себе. Важно је да останете флексибилни, али не толико да не можете донети одлуку о било чему. Ваша глава каже једну ствар док срце говори нешто сасвим друго. Одложите доношење свих важних одлука.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Следећи задатак на вашем путу ка успеху може бити пилула коју је тешко прогутати. Можда то укључује интеракцију с особом која вам није симпатична и с којом не желите да имате ништа.

Осећате се емотивно веома снажно, иако можда одређене особе стоје на путу ваших планова. У могућности сте да постигнете много. Одговорни сте само за себе. Осећате потребу да радите више.

Можда осећате како велика прилика чека на вас, али вам је глава сувише пренатрпана да то искористите. Могуће је да се плашите да ћете, ако прихватите ову понуду сада, касније пропустити још бољу прилику.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

ОблачНО

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

15

Sombor

16

Kikinda

16

Vrbas

16

B. Palanka

16

Zreњanin

17

S. Mitrovica 17 Ruma

17

Panчevo

17

Vrшac

15

Srbija Beograd

16

Kragujevac

16

K. Mitrovica 16 Niш

Забрањена реклама сНатали Портман

17

Evropa

и ветрОвитО

НОВИСАД: Mало топлије, али облачно и ветровито с повременом кишом ујутру и поподне. Дуваће јак југоисточни ветар. Притисак испод нормале и у опадању. Минимална температура 7 степени, а максимална 16. ВОЈВОДИНА: Mало топлије, променљиво облачно и ветровито с повременом кишом ујутру, по подне и крајем дана. Дуваће појачан југоисточни ветар, у јужном Банату јак. Притисак испод нормале и у опадању. Минимална температура 5 степени, а максимална 17. СРБИЈА: Топлије, али променљиво облачно и ветровито с повременом кишом ујутру и пре подне. Краткотрајни сунчани интервали средином дана. У Поморављу и Подунављу дуваће јак југоисточни ветар. Притисак испод нормале и у опадању. Минимална температура 3 степена, а максимална 19 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У петак и за викенд топло. Краткотрајна киша је могућа у петак понегде на северу, док ће у суботу и недељу бити сунчано, уз дневну температуру од 16 до 20 степени. У недељу крајем дана наоблачење и киша. Прва три дана наредне седмице променљиво с повременом кишом, уз мањи пад температуре у уторак. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Неповољан утицај на хроничнo оболеле. Саветује се опрез особама са срчаним тегобама и варирајућим крвним притиском, као и психичким болесницима. Могући су поспаност, раздражљивост и болови у мишићима. Додатна пажња у саобраћају.

Madrid

15

Rim

19

London

12

Cirih

11

Berlin

7

Beч

7

Varшava

7

Kijev

10

Moskva

1

Oslo

4

St. Peterburg 4 Atina

23

Pariz

13

Minhen

11

Budimpeшta

9

Stokholm

7

БританскаКанцеларијазастандарде рекламирања (АСА) забранила је рекламу на којој Натали Портман промовише маскару „кристијан диор”. АСА је оценила да на фотографији изгледа као да су у фотошопу додатенове трепавице,илираздвојене и умножене постојеће. „Фотографија приказана на реклами пружа купцималажнусликуотомекојије ефекат коришћене маскаре”, наводи сеусаопштењу. „Диор” је саопштио да је Портманова фотографисана за рекламу за кармин,алисуодлучилидањенулепу фотографијуискористезарекламирањемаскаре.„Истинаједапримењујемо савремену технологију постпродукције,алинисмопретерали”,наводисеусаопштењумодноггиганта.

VIC DANA Разговарају две плавуше: - Доктор ми је рекао да недељу дана живим само на јабукама. - А шта ако паднеш - пита друга.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

SAVA

Bezdan

72 (20)

Slankamen

170 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

142 (12)

Zemun

236 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

230 (1)

Bogojevo

144 (20)

Panчevo

250 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

138 (2)

Smederevo

440 (2)

Titel

160 (0)

NERA

Novi Sad

128 (3)

Tendencija porasta

Hetin

62 (-2)

TISA

-44 (-40)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

164 (11) S. Mitrovica 172 (52)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

185 (1)

36 (-2)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 1.novembar 2012.