Page 1

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK1.MART2012.GODINE

GODINALXX BROJ23362 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DANASPRAKTI^NOPO^IWERESTITUCIJAUSRBIJI

Vra}ajusewive,ku}e, sala{ii–pravda str. 4

U NOVOM SADU MANIFESTACIJA NAJAVQENA ZALOGAJEM

NASLOVI

Politika 2 Dejanovi}: Raspisa}u izbore i na KiM 3 Predsedni~ki izbori – nova dilema srpske scene

Nov~anik 6 Poskupquju jogurt, sokovi, slatki{i... 6 Dr`avna p{enica spre~ava poskupqewe hleba

Br`apriprema pacijenata zazra~ewe

NoviSad

str. 13

7 U Kamenici strahuju od klizi{ta 9 Silan beton izli}e temeq Arhiva grada

Dru{tvo 13 Stankovi}: Nedostaje samo jedan citostatik

Toplije Najvi{a temperatura13 °S

Foto: B. Lu~i}

Vojvodina 11 Radnici „Jugoremedije” na prinudnom odmoru

Piht  i j a m  a poz  iv  al  i u Rum  enk u

Gorivo izgubilo ko~nicu

str. 6

str. 7

OLGICUPALI[A[KIIZBA^KEPALANKENO]UBRUTALNO NAPALIRAZBOJNICI

Javnapravobraniteqka pretu~ena predku}nimpragom

str. 15

NESRE]AUSTANI[I]U,KODSOMBORA

Poginuo upoku{aju kra|estruje str. 14 str. 16 – 20

SPORT

n RASPOREDPROLE]NOG DELAPRVENSTVASRBIJE

n SUDARNEPORA@ENIH UNOVOMSADU

n TIPSAREVI]I\OKOVI] ZAPOLUFINALE

n VO[AOVERAVADRUGO MESTOPROTIVRIBNICE

Zlatna groznica treseBalkan str. 15


2

POLiTikA

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

[EFOVI DR@AVA I VLADA ZEMAQA ^LANICA EU

Ve~erasodluka osrpskojkandidaturi Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompoj najavio je da }e ve~eras, posle formalnogotvarawasamita{efovadr`avaivladaEvropskeunije,bitidonetaodlukaokandidaturiSrbijiza~lanstvouEU. VanRompojjeju~ena„Tviteru„objavio pozivnopismozasastanakEvropskogsaveta 1. i 2. marta u Briselu, na kojem }e se okupiti {efovi dr`ava i vlada zemaqa ~lanicaEU.Upozivnompismustojida}e seevropskiliderisastatiu18~asova,ao kandidaturi Srbije razgovarati tokom radneve~erekojapo~iweu19.30. [efDelegacijeEvropskeunijeuSrbiji Vensan De`er ~estitao je Srbiji izve-

VESTI Srbijaispunila uslove Izvestilac Evropskog parlamentazaSrbijuJelkoKacin izjavio je ju~e da je Srbija ispunila svatriuslovaneophodnazadobijawe statusa kandidata za ~lanstvouEvropskojuniji,iizrazio `aqewe{tosuneke~laniceuposledwi~aspoku{aledablokirajuSrbiju. –Savetministaraspoqnihposlova je preporu~io da se status kandidatadodeliSrbijinaSamituEUkojiseodr`avadanasisutra–rekaojeKacin,obra}aju}i se ~lanovima Odbora Evropskog parlamentazaspoqneposlove. KacinjerekaodajeSrbijapostiglasporazumoregionalnojsaradwi s Pri{tinom, napreduje primenapostoje}ihdogovora,dok sesaradwasEuleksomiKforom uspe{no nastavqa nakon {to su preostale barikade sa srpske straneuklowene.

Radikali protivEU Funkcioneri i simpatizeri Srpske radikalne stranke predalisuju~enaprijavniciPredsedni{tvapeticijuspotpisimaprotivulaskaSrbijeuEvropskuuniju.Skupupodnazivom„Srbijane}euEvropskuuniju”prisustvovalojestotinak~lanovaSRS,afunakcioneri te stranke izrazili su negodovawe zbog namere da se nastavi dosada{wa politika da EU nema alternativu. Tokom 20minutnogprotesta,kojijeobezbe|ivala policija i koji je protekao mirno, pristalice radikala nosile su strana~ka obele`ja i transparente,anovinarimajere~enodasuprikupuli200.000potpisa za peticiju. Skupu su prisustvovali potpredsednici SRS DraganTodorovi},MiloradMir~i}iZoranKrasi},kojisuukazali da je „potrebno upozoriti i urazumitiaktuelnuvlast,daina ovaj na~in shvati da gra|ani SrbijenisuzaEvropskuuniju”. „Ovo je na~in da se ~uje glas onihkojiseborezadobrobitsrpskognaroda”,rekaojeon.Krasi} jenaveodasuradikalivi{eputa poku{avali da poru~e da „evroatlantskiputpredstavqasamoubistvoSrbije”.

Obja{wewe Rumunije Odlukuokandidaturiprekju~e jeblokiralaRumunija,kojatvrdi dasenaetni~keRumuneuSrbiji vr{i pritisak da se izja{wavaju kaoVlasi,zbog~egasuonionemogu}eni da u {kolama i crkvi koristesvojjezik,kaoidaimajumedije na rumunskom. Ministar za za{titu`ivotnesredineuVladi Rumunije Laslo Borbeqi ju~e je, me|utim, podstakao spekulacije da je prekju~era{we pona{awe Rumunije bilo, u stvari, osveta Evropskojunijizbogtoga{tonijeprimqenau„[engen„. –Verujemdaseturadiloona{oj takti~koj poziciji zbog „[engena„ jer se svakako nismo odjednom, preko no}i, zabrinuli zaVlahe–rekaojeBorbeqi,prenosiDPA. Onjedodaodaje„ponekaddobro podsetiti ostale ~lanove EU na to da je Rumunija velika dr`ava, sedmanajve}auEU,idamoradase pona{auskladustim”.

sno dobijawe statusa kandidata za ~lanstvouEU. De`erjeuBeogradu,nakonferencijio za{titi `ivotne sredine „Zelena Srbija”,rekaodabiodponedeqkatrebaloraditi punom snagom ka slede}em koraku – otvarawu pregovora o prijemu Srbije u EU. MinistrispoqnihposlovaEUprekju~e su na sednici Saveta za op{te poslove preporu~ili da se Srbiji dodeli status kandidataza~lanstvouEvropskojuniji. Predsedavaju}iministarskogsavetaEU i{efdanskediplomatijeNikolajVamen izjaviojedasuministriEUpreporu~ili

Evropskom savetu da na predstoje}em samitu 1. i 2. marta Srbiji dodeli status kandidata. –Zadovoqansam{tosmomoglidapreporu~imo status kandidata za Srbiju. Prekju~esmoispitaliipotvrdilidaje Srbijaispunilakriterijumepostavqene u zakqu~cima Evropskog saveta u decembru–rekaojeVamen.–Bi}e,naravno,razgovora i narednih dana, ali va`no je da smomogliuimesvih~lanicadapreporu~imo davawe statusa kandidata Srbiji. Preporuka tako|e zna~i da je Evropska unijaspremnadaotvorinovopoglavqeu odnosimasaSrbijom.

Pastor:Lak{edonovca –Preporukaministara Evropske unije da se Srbijidodelistatuskandidatadajenamdoznawada }e Evropska komisija s velikom verovatno}om doneti pozitivnu odluku uvezisastatusomSrbije –rekaojepredsednikSaveza vojvo|anskih Ma|araI{tvanPastor uizjavi za internet-portal Vajdasàg ma. Powegovommi{qewu, vest o pozitivnoj preporuci mnogi su primili s olak{awem,doksusedrugive}iumoriliod~ekawa pa se zato mo`da i ne mogu radovatitojodlucikao{tobi seradovaliprenekolikomeseci i godina. Pravo pitawe je

{ta }e nam zna~iti status kandidata,smatraPastor. –Akose,pona{imnadawima, donesepozitivnaodluka,onane-

}e doneti vidqive rezultate od danas do sutra. Ocena o dr`avi }e biti pozitivnijai,{tojeveoma zna~ajno, jednim korakom }emo biti bli`e po~etkupregovoraopridru`ivawuipretpristupnim fondovima – rekao je Pastor. Po wegovim re~ima, ako }e Srbiju prilikom planirawa buxeta od 2014. do 2020. voditi kao kandidata EU s kojim }e uskoro biti zapo~eti pregovoriopridru`ivawu, u tom slu~aju }e Srbiji biti obezbe|en povoqniji polo`aj u pogledu planirawa kao i u pogledu dobijawa novca izpretpristupnihfondova.

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE NA ODBORU ZA KiM IZJAVILA

Dejanovi}:Raspisa}u izboreinaKiM Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavilajeda}elokalneizbore raspisati 13. marta, istog dana kada }e predsednik Srbije Boris Tadi} raspisati parlamentarne, i naglasila da }e lokalni izbori biti odr`ani samo tamo gde je odbornicima istekaomandat,idatova`izateritorijukompletneSrbije,dakle i za ju`nu pokrajinu Kosovo i Metohiju. – Kosovo je sastavni deo Srbije,itoseodnosiinaPokrajinu – rekla je predsednica Skup{tine na sednici parlamentarnogOdborazaKiM,koju jepredsedniktogtelaQubomir Kragovi},kakojeobjasnio,isazvaodabiserazjasnilasituacijanastalanakon„razli~itihizjava i interpretacija predsednicevezanihzaKiM“. Slavica \uki}-Dejanovi} je rekladarazumepotrebudaOdbor raspravqa o svakoj aktuelnoj temi, da su weni stavovi jasni, ali su do`iveli interpretacije.Onajekazaladajeraspisivawe izbora jedno, a wihovo odr`avawe drugo i da treba sagledati realnu situaciju u ju`noj pokrajini, koja se nije dogodila preko no}i, te promenu pravnih okolnosti. Ovaj stav nai{ao je na o{tru kritiku opozicije, koja je tvrdila da je vlast, kada raspi{e izbore, du`naidaihodr`inaKiM. Poslanik SNS-a Borislav Pelevi} je rekao da Rezolucija 1244SBUNnigdeu~lanu11ne ograni~ava wihovo odr`avawe, kao ni u „ostalim ~lanovima i

fusnotama“. On je zatra`io da senaKiMraspi{uipokrajinskiizbori,kaouVojvodini.Poslanik SRS-a Neboj{a [arovi} rekaojedasevlastnajednom setilaRezolucije1244,ipodsetionatodajeonanasnazi12godinaidasusesvevremeraspi-

nak i `ivot, a Srbiji ostanak naKiM. –Jo{uveksumwamda}eVladaSrbijeidaodr`iizborena KiM,aliakoihraspi{ete,morate i da ih odr`ite. Ustav je taj koji {titi svakog ~oveka, i nemo`etesadazbogla`nebri-

Kreditipro{li Skup{tinaSrbijeokon~alajeju~evanrednozasedaweusvajawem 27sporazuma,ve}inomfinansijskih,kojimaje„overeno“zadu`ivawedr`avezajo{1,35milijarduevra.Dr`ava}ebitigarantzakredite za „Galeniku“, „JAT ervejz“, „Elektroprivredu“, beogradski mostnaAdi. Po{tojepodnajve}im„udarom“opozicijebila„Galenika“,kojomrukovodekadroviSPS-a,ministarprosvete@arkoObradovi}, kojijebraniozakoneuimeVlade,biojekategori~anda}etafarmaceutskaku}a„vratitikreditizsopstvenihizvora“,itounarednihsedamgodina.

Neodustajuodpo~asti Atek{tosuizglasanikrediti, srpski parlament je ve} danasposlovuUstavazakora~iou redovno,prole}nozasedawe.Po svemu sude}i, aktuelnom sazivu jo{ jednom }e zasvirati himna „Bo`e pravde“ i po~ast odati {palir gardista. Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} danas pre podne predsedava}e Kolegijumom parlamenta dabise{efoviposlani~kih grupa dogovorili o tome da li }e na po~etku prole}nog zasedawa biti odr`ana jedna ili vi{e sednica. Vlada Srbije u proceduru je uputila13dokumenatai,ukoliko ne stigne ni{ta novo, to }e biti dovoqan materijal za rad, smatra prva dama Skup{tine. Me|utimdokumentimasuizmene Krivi~nog zakonika, set zakonaizoblastiobrazovawa,pi-

tawe dopune Zakona o nezavisnimtelima… UvrhuklubaZES-anamjere~eno da nema smetwi da parla-

ment radi i nakon raspisivawa izbora,po{tomandatparlamentaraca prestaje verifikacijom novih poslanika. Kako nam je ukazano,radi}esenasvemu{to jeneophodno,akaoprimernavedenasudvasporazumakojajepotrebnoverifikovatidasena{e misijeizinostranstvanebimoralevratitiuSrbiju.

Mrtvatrka PoslanikSRS-aAleksandarMartinovi} proceniojeju~edajepredsednikSrbijeBorisTadi} “dobioo{trukonkurencijuustranci”. –Sadaje“mrtvatrka”izme|uposlanikaJankaVeselinovi}a iSr|anaMilivojevi}a ko}evi{edapodse}anaBorisaTadi}a,sazabrinutim, dr`avni~kim izrazom lica – “prime}uje” Martinovi}. – Mi smo imalitakvequdeuSRS-u.Jedanjehteodali~inaVojislava[e{eqa pamujebilo`ao{tonemo`edaizgovori“r”kaoon,{tonemaveliki stomak,{tonijevisokkaooni{tonijedoktornaukakao[e{eq.Nas sutakvinapustili.Akostekrenuliwihovimputem,daimitiratelidera,ondavamnijemestoupoliticinegouteatruapsurda.

[taprolazinaizborima Poslanik DS-a Janko Veselinovi}nijeseslo`iosdiskusijamapojedinihopozicionara,ukazuju}inatoda“Srbijanijeustawu bezna|a”. –Srbijajepro{lajedante`ak periodsasvimzemqamauEvropi i u svetu, mogli bismo re}i tako da je iza{la iz krize prili~no stabilna,danismoimalininaci-

onalnenisocijalnepotrese.Priznajemodanarodte{ko`iviida nas samo rad, red i ~iwenica da stvaramozajednoidaprepoznajemopravevrednosti,mogupovesti daqe,ane~iwenicadagovorimo samo o crnim stvarima. Qudi to nevole.Ne}ezatoglasatinaizborima–poru~iojeopozicijiVeselinovi}. S. Stankovi}

SporazumSNS iAPPS

valiizborinaKiM,aliiodr`avali. – Da li ova vlast radi po Ustavu i zakonima Srbije ili po diktatu EU radi dobijawa kandidature?–upitaoje[arovi}. On je rekao da najednom ubacivawebrigeza~oveka,dajeva`niji wegov `ivot od izbora, rekao da su mnogi dali `ivote za ovu dr`avu, slobodu i KiM, da bi to ostavili narednim generacijamaidaSrbimauju`noj pokrajini izbori zna~e opsta-

gezapojedincada`rtvujetedr`avu.ZaSrbeje`ivotbezizbora eutanazija – rekao je poslanikDSS-aSlobodanSamarxi}, ipodsetionatodase2008.UNMIKprotiviowihovomodr`avawuuPokrajini,alisetodesilo,idajeidanaswihovoodr`avawepitawevoqedr`ave. Kada je u pitawu Euleks, za kojijerekaodagajedovelaova vlada,Samarxi}jeistakaodaje on nelegitimno na KiM jer nemame|unarodnopravniosnov. D. Milivojevi}

SSSSdanasodlu~uje – O eventualnom politi~kom anga`ovawu Saveza samostalnih sindikata Srbije na predstoje}im politi~kim izborima u zemqi odlu~i}e danas Ve}e kao najvi{i organ sindikalne vlasti. Ve}e naju- ticajnije sindikalne organizacijeuSrbijibroji122~lana i odluke donosi ve}inom gla-

poslani^ke teme

sova,ali}eovogputa,zbogva`nosti odluke, a na predlog predsednika Qubisava Orbovi}a odluka biti doneta dvotre}inskomve}inom–rekaoje Tanjugu{efSlu`bezainformisaweVladanObradovi}. Predstavnici SSSS-a, s Orbovi}em na ~elu, imali su niz razgovora s gotovo svim poli-

ti~kimstrankamauzemqi,osim s radikalima i Demokratskom strankomSrbije. Sindikat je tokom tih razgovoraizneosvojuplatformukoja je,kakoka`u,bilaprihvatqiva za sve wihove sagovornike. Kona~nu odluku o sindikalnom aga`ovawuupolitici}e,ipak, doneti~lanoviVe}adanas.

Srpska napredna stranka i Asocijacija malih i sredwih preduze}aipreduzetnikaSrbije (APPS) potpisali su ju~e Sporazumozajedni~komu~e{}u na predstoje}im parlamentarnimizborima.SporazumsupotpisalilidernapredwakaTomislav Nikoli} i predsednik APPS-a@arkoMilisavqevi}. SaSNS-omjeiprivrednikMilanKne`evi}. U Sporazumu, koji je potpisanusedi{tuSNS-a,navodise da}eAPPSfinansijski,alii drugim raspolo`ivim sredstvima pravnih lica i predu- zetnika, srazmerno materijalnim potencijalima, pomagati predizbornukampawu.Nikoli} jerekaodajesporazumsAPPSompotpisansa`eqomdalista SNS-a obuhvati sve one koji `ele da se situacija u Srbiji promeni. On je izrazio zadovoqstvo{tosuse~lanoviAsocijacije udru`ili sa SNS-om da bi se izborili za promene jer,kakojerekao,„sadauSrbijimogudaradesamojavnapreduze}a i miqenici vlasti”. Predsednik APPS-a je rekao dajetaAsocijacijapristupila SNS-ujerjesaglasnasekonomskimprogramomBelekwigena-

predwaka, naro~ito s re{ewima problema malih i sredwih preduze}a. –^etirigodinesmopoku{avalidareagujemonamereVlade,alisuna{are{ewaodbijana,amismoizop{teniizSocijalno-ekonomskog saveta – rekaojeMilisavqevi}. On je istakao da su mala i sredwa preduze}a najredovnije plati{e, da predstavqaju ki~muporeskogsistemaizbogtoga nemajupravodasamoposmatrajusastranei~ekajudasene{to promeni. Sporazumomjepredvi|enoda usklopusvojeposlani~keliste SNS dodeli jedan mandat u republi~kom parlamentu predstavnikuAPPS-a,kaoida}eu slu~aju eventualnog formirawavlade,napredwacipriimenovawu dr`avnih sekretara uva`iti predloge Asocijacije, itozamestasekretarauministarstvimaekonomijeirada.U sklopu izbornih lista za gradskeiop{tinskeodbornike,napredwaci }e, po tekstu Sporazuma,odre|enibrojmestanameniti privrednicima, koji bi bili predstavnici APPS-a u gradskimiop{tinskimve}ima nakonizbora.


c m y

politika

dnevnik

PREDSEDNI^KI IZBORI – NOVA DILEMA SRPSKE SCENE

Nidanine, a(ne)kozna – Predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije raspisuje predsedni~ke izbore i kada bude vreme bi}ete obave{teni. Ja u ovom trenutku nemam nikakve informacije za pozitivan ili negativan odgovor na va{e pitawe–izjavilajepredsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi}, ~ime su navodi o mogu}em odr`avawu utakmice za izbor {efa dr`ave istovremeno s parlamentarnim,kaojednaodopcijaDS-a,idaqeostaliusferi nepoznanice. Dok je predsednica Skup{tine zakonskinadle`nazarapisivawe davala izjavu koja nije otkrivala ni{ta, me|u opozicionim poslanicima koji su pratili weno obra}awemedijimamoglose~uti dabiop{tiizboriuSrbiji„zna~ili postojawe nagodbe DS-a i SNS-a“.Dalijeuigriopcijada svojim autoritetom predsednik SrbijeiliderDS-aBorisTadi} „izlaskomnaprevremenucrtu“da vetarukrilasvojimdemokratama naparlamentarnom,pokrajinskom ilokalnomnadmetawuzaglasa~e, ostajedasevidi,ani13.martnijedaleko.Oovojvarijanti„Dnevnik“jeprviupoznaojavnost.Ju~era{wi strana~ki komentari su {aroliki,kaoikampawa,kojazapravojo{uveknijedobilapravi oblik,uvelikojmeriizbog„}utwe“demokrata.Mnogiadutiotome~ime,kakoiskimpredgra|anetek}enavidelo. Predsednik SNS-a Tomislav Nikoli} izjavio je da jedva ~eka dabuduraspisaniipredsedni~ki izbori,idabibiloracionalnije i jeftinije raspisati sve izbore odjednom.

IzURS-aporu~ujudasuspremnizau~e{}einapredsedni~kim izborima,ukolikobuduodr`aniu maju. –O~ekujemoredovneparlamentarne, lokalne i pokrajinske izbore. Kqu~ za bilo koje izbore nijeuna{imrukama,ali,svakako

Ipak se razmi{qa

–Akobudemudrosti,tiizbori }ebitiraspisaniodjednomjerje to racionalnije i jeftinije, a o kandidatima }emo govoriti kad izbori budu raspisani – rekao je Nikoli} novinarima, odgovaraju}i na pitawe da li je SNS spreman za predsedni~ke izbore i da li}eonbitipredsedni~kikandidat. – DS `eli da odr`i predsedni~keizborezajednosasvimostalimjerutojpartijiznajudanajesen,zbogte{kekrize,ne}eimati {ansu da ponovo osvoje vlast jer nemaju {anse da dobiju poverewe gra|ana – smatra lider NS-a VelimirIli}. U izjavi novinarima u Skup{tini Srbije, Ili} je rekao da DSvidida}eizgubitivlastida `eli da iskoristi mogu}nost do-

bijawakandidaturejerjetojedini pozitivni rezultat koji je ostvaren. –Svesuprihvatiliisvesudali samo da bi kandidaturu dobili,itosad`eledaiskoristeza predsedni~ke izbore jer znaju da }e parlamentarne izgubiti 100 odsto,kaoimnogegradovenalokalnom nivou. Znaju da na predsedni~kim izborima na jesen nemaju{tadatra`e–mi{qewaje Ili}, koji navodi da sve ankete pokazujuda}ekrizanajesenbiti veomavelikaidajeidejaozajedni~kom odr`avawu izbora „posledwitrzaj”DS-a. Ili}jenajavioda}eikoalicijaSNS-aiNS-aimatisvogkandidata na predsedni~kim izborima, ali nije `eleo da ka`e ko }e to biti.

Kolunyija: Najboqe po zakonu [eficaklubaZES-aNadaKolunxija izjavilaje ju~enovinarimauparlamentuda“nijebilonikavih zvani~ih formalnih razgovora, niti bilo kakvih zvani~nih odluka” o zajedni~kom odr`avawu predsedni~kih,parlamentarnihilokalnihizbora. – Niti tako ne{to iskqu~ujem, niti ukqu~ujem. Natutemuujavnostise~ujurazli~itarazmi{qawa kadasuizboriupitawu.Dalinekoimaidejuotome, jatonemogudasvedo~im,samogovorimdatonijeni na koji na~in odluka koja je bilo gde definisana – objasnilajeNadaKolunxija.Ujedno,onasmatradaje “najboqedr`atiseonoga{toka`ezakon”,auwemu

je “definisano kada prestaje mandat predsedniku, podkojimuslovimaikojisutoondaizbori”. –Svejetodefinisano,nijetopitawebilo~ijegtuma~ewa–podvuklajeNadaKolunxija,ponoviv{idaparlamentarniizborimorajubitiraspisanido13.marta,{tozna~idamogubitiodr`ani29.aprilaili6.maja.–[toseti~epredsedni~kihizbora,onisvakakomorajubitiraspisaniuovojgodini.Tonikonemo`edovestiupitawe.Dali}ebitiraspisaniuposledwemtrenutku,kadazakonostavqatumogu}nostipodkojimuslovimasetoradi.

Odr`avawe predsedni~kih izborasostalima–varijantaje okojojsesvevremerazmi{qau Demokratskoj stranci, potvrdioje“Dnevniku”dobroobave{teni izvor iz vrha vladaju}e koalicije. OnnamjepojasniodasuuDSuudilemi{tajeracionalnije, da li odmah re{iti izbore “u paketu”,iakomandatpredsednika traje jo{ devet meseci, ili uprili~iti jo{ jednu izbornu utakmicu. –Mandatpredsednikudr`ave isti~e polovinom januara. Jo{nismona~istodalijeuputno da nakon konstituisawa Skup{tine,apotomiformirawavladedojeseni,gra|aneponovo izvodimo na birali{ta – rekaonamjena{izvor. U prilog ovoj tvrdwi je ~iwenicadajenovaczaodr`avawe predsedni~kih izbora obezbe|en ovogodi{wim republi~kimbuxetom.Planiranjeutro{ak1,1milijardedinara,asumabibilaispla}enaizbuxetskerezerve. smo spremni – naveo je poslanik URS-aVlajkoSeni}. Onjedodaodanema„nekiposeban stav” o spekulacijama da bi predsedni~ki izbori mogli bii odr`aniumaju,alida}eURSna wimasvakakou~estvovati.Seni} tako|e veruje da }e nakon parlamentarnih izbora naredni skup{tinskisazivraditiboqeodaktuelnog i o~ekuje „potpunu samostalnostposlanika”.Powegovim re~ima,Skup{tina}eposleizborabitijo{ozbiqnijainstitucijajer}eposlaniciodpo~etkabiti u situaciji da ne razmi{qaju samoointeresimastranakave}i bira~a. D. Milivojevi} S. Stankovi}

DSiLDP:Pru`enaruka? PoslanikLDP-aBojan\uri} optu`io jeDemokratskustrankuda`elida„napravinedozvoqenikartelskisporazum,ukoji}eukqu~itiiSNSisvekojisujojpotrebni“dabinastavilada„sprovodiistu politiku, pogotovo ekonomsku i u narednihnekolikogodina“. –Govorimotomedaimatenamerudapodelite tr`i{te. Nisam rekao da }e DS formalnou}iukoaliciju,jasamoka`emopode-

li mo}i i scenariju u kojem }e predsednik RepublikeidaqebitiBorisTadi},aVladuvoditinekoizSNS-ailinekooduspe{nihprivrednika,kome}esesvipridru`itizbogtoga{tojeSrbijaute{kojekonomskoj situaciji – istakao je \uri}, povodom najavemogu}nostidanaprole}ebuduiparlamentarniipredsedni~kiizbori. PoslanikDS-aSr|anMilivojevi} „ne vidi nikakvu mogu}nost da koaliciju na-

praveDSiSNS“,dodaju}idauovomtrenutku„DSnelicitiraobudu}imkoalicijama“. –Nemojtedavamseprivi|ajuprevremeni predsedni~ki izbori ni neke fantasti~nekoalicije.Demokratskastrankaje jasnokazalaskim`elidagradievropsku Srbiju,skimne.Vamasmopru`iliruku, odmahdavamka`em–biojejasanMilivojevi}. S. Stankovi}

~etvrtak1.mart2012.

3

PREDIZBORNA SRBIJA FUNKCIONER SNS-a IGOR MIROVI]

Poraznirezultati u12godina vlastiDS-a ^lan Predsedni{tva Srpske nap redn e strank e Igor Mirovi} ocenio je ju~e da su rezultatiDemokratskestrankeuwenih12godinakontinurane vladavine u Vojvodini „porazni”. On je kazao da je dovoqan razlog za preispitivawe rezultata vladavine DS-a sama ~iwenica da ta stranka 12 godina upravqa AP Vojvodinom, adajeod2000.uvi{eizbornih ciklusaiznelanizobe}awa. –Usu{tini,sve{tosurea- lizovali svodi se na „~istu„ formu, poput Statuta APV i drugihformalnihokvira,kojiupraksinisuniujednomjedinomsegmentuomogu}iliboqi `ivot gra|ana – kazao je Mirovi} na konferenciji za nov in ar e Okru` nog odb or a SNS-azaju`nuBa~ku. Tokom 12 godina vladavine, DS u Vojvodini „ne mo`e se pohvaliti nijednim iole zna~ajnijim rezultatom”, a podacikojetastrankaiznosiotome, dodao je Mirovi}, „neta~ni su, u funkciji kampawe i stvarawa iluzije da se u Vojvodini`iviboqenegodrugde uSrbiji,imitoosu|ujemo„. On je, pozivaju}i se na dr`avn i Zav od za stat is tik u, naveodasugotovosvielementi u oblasti poqoprivredne proizvodweupaduod2000.godine – broj grla, proizvodwa `itarica, povr{ine pod zalivnim sistemima... Dodao je da Pokrajina nije izgradila nijedanenergetski,nitiobjekat kapitalne infrastrukture, sama ili kroz u~e{}e u drugim projektima, podsetiv{i na to da drugu traku autoput a Beo g rad–Sub ot ic a finansiraRepublikaSrbija. Kadajere~oizgradwiobjekatauoblastidru{tvenihde-

latnosti,kultureisocijalne za{tite, sem onih koje je finasiralalokalnasamouprava, dodaoje,pokrajinskavlastnijeuspeladauradi„gotovoni{ta”.

Na zra~ewe u Kladovo Funkcioner SNS-a je kazaodanesporidajePokrajina u neke projekte ulo`ilaogromannovac,kaouKlini~kicentarVojvodine,ali smatradasuto„propaleinvesticije” jer spram ulo`enognemajuefekat. – Jer, ako se gra|ani Vojvodine zra~e u Kladovu i svaka dva-tri dana autobusi idutamo,tozna~idajeinvesticija propala – naveo je Mirovi}. – Drasti~an primer je izgradwaNarodnogpozori{tau Subotici, za koje su do sada pot ro{ en e ogromn e par e. Objekat je „vojvo|anski SkadarnaBojani”,gradise{estsed am god in a, a ne pos toj i plan zavr{etka i niko ne mo`e da izra~una koliko bi sve to ko{talo – kazao je Mirovi}. Onjerekaoidapokrajinska vlast iz redova DS-a nije uspeladasprovede„nijedanprojek at izg radw e ili rek onstrukcije vodovodne mre`e u op{tinama, a koji bi zna~io da pres taj e trov aw e qud i”. Napomenuo je da u Vojvodini imaoko30odstoop{tinastakvimsistemima,pozivaju}ise pri tom na analize kvaliteta vode Instituta za javno zdravqeVojvodine. S. N. K.

Zrewanin: Novisocijalisti U Socijalisti~ku partiju Srbije u protekla dva meseca primqenojenapodru~jugradaZrewanina500mladih~lanova,{toje nagove{taj oporavka te partije i povratka odbornika u skup{tinskeklupe,saop{tenojeju~enaprvojkonferencijizanovinare Gradskog odbora SPS-a odr`anoj posle vanrednih partijskihizbora. PredsednikGrOSPS-aje@eqkoMalu{i}.Listukandidata za odbornike predvodi}e, kako je re~eno, Dragan Basta, nekada{wi direktor „Naftafasa-Odr`avawe” i predsednik Rukometnog kluba „Proleter- Naftagas” u vreme kada je zrewaninski timbioprvakdr`aveivice{ampionEvrope.

Subotica:Noviliga{i PredsednikGradskogodbora LSV-a u Subotici Veqko Vojni} je uru~io ~lanske karte {ahovskom{amopionuNikoli Sed lak u. ^lans ke kart e ove partije je dobilo jo{ oko 70 Suboti~anakojisumla|iod35 godina.

– Podela ~lanskih karata je samo jedna u nizu na{ih aktivnosti. Utvrdili smo i liste kandidatazaizborenasvimnivoima.Nemogudagovorimobudu}im koalicijama jer ni{ta jo{nijedogovoreno–obja{wavaVeqkoVojni}. S. I.

Sombor:Prelasci

REKLI SU Gruba~:Partizan{tina uzelamaha

Ili}:Grupaza pre`ivqavawe

Jovanovi}:Dalije Tadi}umoran

Profesorkrivi~nogpravaMom~iloGruba~ izjavio jedaje„partizan{tinauzelamnogomaha”jersuqudska pravapodre|enapartijskim interesima i `rtvovana „vi{im ciqevima” poput evropskihintegracija. –Oduveksukodnasgra|anin i wegova prava bili `rtvovani vi{em interesu.Prvojebilaborbazaoslobo|ewe, pa posleratna obnova, pa izgradwa komunizma, pa interesi radni~ke klase, samoupravqawe...Tapraksajenastavqenaidanas,samo vi{ihinteresaimavi{enegoranije–rekao je Gruba~ na skupu „Qudska prava, novo krivi~no zakonodavstvo i nova kaznena politika”, odr`anom u Narodnoj banci Srbije, a prenosiRTV. Onjeoceniodasupartijskiinteresiubedqivo ispred qudskih prava i da nema tog qudskogpravakojesenemo`epot~initipartijskom interesu, i istakao da to va`i i za partijenavlastiizaoneuopoziciji.

Lider Nove Srbije VelimirIli} izjaviojeju~e daSrbijao~ekujedadobije status kandidata za ~lanstvouEUjerje,kakojenaveo,prihva}enosve{toje trebalo da se prihvati. Ili} je rekao novinarima u parlamentu da je aktuelnavlast`eleladadobijestatuskandidata „posvakucenu”,aliidajeneophodnodase posle izbora formira druga~ija vlada. Po wegovim re~ima, iako je parlament imao punmandat,uwemuse„mnogotrgovaloimoglojedasevidi{tajesvevladaju}akoalicijaspremnadau~inidabiizdr`alajo{jedandan”. –Mislimdajenapravqenainternagrupa kojaseboriladapre`ivisa126poslanika –smatraIli}. Ontvrdidajeaktuelnavlastzajedandan zadu`ila dr`avu 1,4 milijardu evra, zbog ~ega je, kako je naveo, tako|e neophodno da seonapromeni.

Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} ocenio je da ne postoji zakonski osnov za raspisivawe vanrednih predsedni~kih izbora, osim u slu~aju ostavke predsednika Republike, koja, kako je ocenio, mora biti argumentovano obrazlo`ena. –Onikojipodnesuostavku,nemoguo~ekivati od gra|ana da im pru`e novu podr{kunaizborima–rekaojeJovanovi}novinarimauSkup{tiniSrbije.–Jane`elim dau~estvujemnatojpoliti~kojpijacikoju pravi Demokratska stranka. Neka se predsednicaSkup{tineizjasniotomedalipostojerazlozizato.AkojetoumorpredsednikaRepublike,toondanijedovoqno~vrst argument. OnjedodaodajeBorisTadi}ve}osamgodinapredsednikidanevidi{tanovomo`e ponuditiSrbijiosimonoga{tojeradiodo sada.

Somborski ogranak Demokratske stranke ovih dana potresaju novaprevirawa.Naime,jedanodnajpoznatijihfunkcioneraove strankeuSomboruZoranMiler,aktuelnizamenikpredsednika Skup{tinegrada,istupiojeizredovaDS-aiprikqu~iosenovojpoliti~kojopciji,Udru`ewugra|ana„Somborzasve“,kojoj jena~elunekada{wigradona~elnikDu{anJovi}.Dajedoprelaska zaista i do{lo, „Dnevniku„ je zvani~no potvr|eno u UG „Somborzasve“,koje}ese,sasvimizvesno,pojavitinapredstoje}imlokalnimizborima. MilerovstatusuDS-uje„podznakompitawa“jo{odpredvei pogodine,odnosnoodsmeneDu{anaJovi}asmestagradona~elnikavoqomstranke~ijisuobojicabilifunkcioneri.Usukobu unutarGradskogodboraDS-anastalomtimpovodom,ZoranMilerjestaonastranuJovi}aaprotivaktuelnogpredsednikaGrO DS-aSini{eLazi}a. M. M-}

„Dveri”pi{uopoziciji Pokret„Dveri„zatra`ioje ju~epismenoobavezivaweopozicionih patriotskih stranaka na to da posle izbora ne}e ulaziti u vlast ni s jednom strankom koja sada ~ini re`ims ku koa l ic ij u okup qen u okoDemokratskestranke. Uotvorenompismupredsednic im a Srps ke nap redn e stranke,Demokratskestranke

Srb ij e, Srps ke rad ik aln e stranke i Nove Srbije „Dveri„ su se zalo`ile za zajedni~ku predizbornu koaliciju protiv re`ima, koja bi se sabrala oko dva principa: „odbrane Srbije i Kosova i Metohije, i politi~kog ka`wavaw a re` ims kih stran ak a zbog uni{tavawa dr`ave Srbije”.


4

ekonomija

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

DANAS PRAKTI^NO PO^IWE RESTITUCIJA U SRBIJI

Vra}ajusewive, sala{i,ku}ei–pravda Svionikojiimajudokazeikoji su prikupili neophodna dokumentaotomedajewihovimpradedovimaidedovimanakonDrugogsvetskog rata oduzeta imovina mogu podneti zahteve da im se oteteo vrati. Zahteve za vra}awe oduzete imovine, odnosno obe{te}ewe, gra|ani}epredavatina{alterima150po{tauSrbiji.Prijemzah-

teva}eseobavqatina{alterima koji}ebitiposebnoobele`eni,a zausluguprijemaiobradezahteva podnosioci ne pla}aju nadoknadu. Obrazaczahtevadostupanjenasajtuwww.posta.rs,azapodnosiocekojinisuumogu}nostidagapreuzmu, mo`e ga od{tampati slu`benik na{alteru. S obzirom na obim dokumentacije koja je propisana, procedura

na {alteru neminovno }e trajati ne{to du`e. Da bi korisnicima maksimalnoiza{liususret,obavezno je zakazivawe termina za podno{ewe zahteva posredstvom Kontakt-centra Po{te, na telefon 011/3607–505. Detaqna uputstvaoproceduriineophodnojdokumentaciji podnosioci zahteva mogupreuzetiinasajtuwww.restitucija.gov.rs, na kojem }e biti do-

Dve godine za zahteve Zahtevsepodnosiurokuoddvegodineoddanaobjavqivawajavnogpozivaamoradasadr`ipodatkeo biv{emvlasniku–ime,imejednogroditeqaiprezime,datumimestoro|ewa,prebivali{te,odnosno boravi{te u vreme oduzimawa imovine i dr`avqanstvo. Tako|emorasadr`atiipodatkeooduzetojimovininakojusezahtevodnosi–vrsta,naziv,veli~ina, odnosno povr{ina, mesto gde je nepokretnost, brojkatastarskeparcelepostaromiva`e}empremeru, izgled i stawe imovine u vreme oduzimawa, odnosno odgovaraju}i podaci za pokretne stvari, kaoipodatkeopravusvojinebiv{egvlasnikana oduzetojimovini.Moraseznatiiosnova,vremei aktoduzimawa....Uzzahtevseprila`u,uoriginalu

PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA PAVLE PETROVI]

ilioverenojfotokopiji,slede}idokazi:izvodiz mati~ne kwige ro|enih, odnosno umrlih, izvod iz registranepokretnosti,izvodizregistrapokretnihstvari,uvereweRepubli~koggeodetskogzavoda oidentifikacijikatastarskeparcelestaroginovogpremera,osimzakatastarskeparcelezakojeje sprovedenakomasacija.Potrebnajeiispravaopodr`avqewu imovine ili naziv, broj i godina slu`benogglasilaukojemjeobjavqenakt,uzkonkretnonavo|ewepredmetaoduzimawaisli~no.Potrebanjeizvodizmati~nekwigezapodnosiocazahteva,tojestnaslednika,re{eweonasle|ivawu,izvod iz registra pravnih lica, odnosno drugi dokaz na osnovu kojeg se mo`e nesumwivo utvrditi pravna vezapodnosiocazahtevasbiv{imvlasnikom.

stupne i informacije o statusu podnetog zahteva i na kojem }e Agencijazarestitucijujednommese~no objavqivati izvod iz evidencijeoprimqenimzahtevima. Pravonapovra}ajimovineimajuonikojimajeonaoduzetaprimenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podr`avqewu posle 9. marta1945.godine... MileAnti} izMre`ezarestitucijurekaojeza„Dnevnik„dagra|aninetrebada`ureve}daprvo prikupesvuneophodnudokumentacijupatekondazapodnesuzahtev. –Ukolikozahtevnebudesadr`ao odgovaraju}u dokumentaciju, bi}e odbijen, posle ~ega }e mo}i dagapodnesuivi{eputaunarednedvegodine,alijeipakboqesve uraditipa`qivo–rekaojeon. Tako|e,potvr|enojedaostavinskaraspravanijepotrebnatedase naslednicimoguopodelidogovoritiiiznetidogovorpredsamom Agencijom.Uslu~ajudasenekiod naslednika ne sla`e s dogovorom, procesvra}awaimovinebi}epre-

kinut a stranke upu}ene da problemre{enasudskojparnici. –Onikojisuprijaviliimovinu 2006.poZakonuoprijavqivawudobilisuuglavnomdokumentacijunatragiukolikoonasadr`ioriginaleilioverenefotokopije,moguje koristiti–objasniojeAnti}. Ina~e,uSrbijiseo~ekujeoko 150.000 zahteva za restituciju, a imovina }e biti vra}ana u naturalnom obliku gde je to mogu}e ili ispla}ena u obveznicama dr`ave Srbije, kao i u novcu za isplatuakontacijeob{te}ewa. Predvi|eno je vra}awe oduzetihnepokretnosti,odnosnogra|evinskog zemqi{ta, kao i poqoprivrednog zemqi{ta, {uma, {umskog zemqi{ta, stambenih i poslovnih zgrade, stanova, kao i pokretnihstvariipreduze}a.Po dosada{wojevidenciji,potra`uje se 300.000 hektara poqoprivrednogzemqi{ta.

Zanov~anoobe{te}ewevlasnikaoduzeteimovinepo~etkom2015. bi}eemitovaneobvezniceuevrimauukupnojvrednostioddvemilijardeevra,nakoje}eseobra~unavatikamataoddvaposto.Osnova za obe{te}ewe bi}e sada{wa tr`i{na vrednost imovine, a visinaefektivnogobe{te}ewasvakom pojedna~nom vlasniku bi}e poznatakrajem2014.godine.Osim op{tegrokaod15godinazaisplatu obveznica u godi{wim ratama biv{im vlasnicima, gra|anima starijimod65godinabi}eomogu}enodaobveznicenaplateuroku oddesetgodina,azastarijeod70 godina taj rok bi}e pet godina. Maksimalno obe{te}ewe po vlasniku ograni~eno je na 500.000 evra. Ukupna vrednost obe{te}ewa biv{ih vlasnika bi}e oko 4,5 milijarde evra, ukqu~uju}i dve milijardeevrauobveznicama. D. U.

MAWA PROIZVODWA U JANUARU

BANKE UPOZORAVAJU DA KLIJENTI SVE TE@E OTPLA]UJU ZAJMOVE ZBOG PADA DINARA

Moglo bibiti neizdr`ivo

Predsednik Fiskalnog saveta PavlePetrovi} izjaviojeda}ejavni dug uskoro, ako se zna~ajno ne smawerashodi,do}idonivoaod55 odstoBDP-a,{tojeneodr`ivo. –Tozna~idanemapove}awapenzijaiplataidamoradasesmawi brojzaposlenihujavnomsektoru– istakao je Petrovi} za najnoviji brojnedeqnika„Novimagazin”.

Onjenaveoda}edugbitineizdr`iv, „~ak i po relativno optimisti~nomscenariju,uzsmawewedeficita po sada{wim fiskalnim pravilimaioporavakprivredepo stopamaodtri,pamo`dai~etiri posto”. –Tojetih55odstoBDP-au2015. godini,odnosnood60odstoBDP-a kadsedodarestitucija.Utomslu~ajuprestajedabudeva`no{tose kr{i zakon, odnosno {to je javni dugmnogoprema{iodozvoqenih45 odstoBDP-a,ve}sepostavqapitawekako}emomitajduguop{teda vra}amo,odnosnodalibistranci Srbiji uop{te pozajmqivali pri tojveli~inijavnogduga–kazaoje Petrovi}.

Koprekreditvrati, bi}espasen

Svikojiotpla}ujuindeksirane kredite ovih dana sa strahom gledajuukursnulistu.Istina,dinar semal~iceprimirio,alijeidaqe ostaonanivouvi{emod110dinarazaevro,{tosedopremesecdana nije moglo zamisliti. Naplata ratakreditauve}inibanaka„pada„uposledwadvadanamesecatako da }e pla}awe po vi{em kursu te{konekogdu`nikamimoi}i. PodaciKreditnogbiroaSrbije govoredajesvakipetikreditprivrednika u docwi. Gra|ani su a`urniji,alibrojonihkojinemogudaispuneobavezesvakogmeseca malo-pomaloraste.Sotplatomkasnisvakidesetigra|anin,odnosno nijeuspeodaizmiriobavezeurokudu`emod60dana. Kadaklijentimakreditpostane prete`ak teret, poku{avaju da problemre{ekakomogu. – Primetili smo da posledwih mesecirastebrojklijenatakojine mogudaservisirajuobaveze–ka`e direktor glavne filijale AIK banke u Vojvodini Slobodan Raci}.–Tonijealarmantno,alideo onih koji imaju mogu}nosti vra}a krediteprevremeno.^akikadnemajucelusumudugakojajepreostala, trude se da otpalte {to ve}i deokaobiimmaweostalozavra-

Primetilismodaposledwihmesecirastebroj klijenatakojinemogudaservisirajuobaveze (SlobodanRaci}) }awe.Drugitra`ere{eweurefinansirawu. U Kreditnom birou savetuju klijente da indeksirane kredite vrateakomogu.Tobimogloi}inaruku posebno du`nicima koji su podigli zajam uz depozit. Ta suma ostavqena na ra~unu u banci pri

podizawukreditasevra}aklijentu s posledwom ratom. Me|utim, mo`e se, kod prevremene otplate, iskoristitidazaotplatujo{neizmirenihobaveza. UKrediagrikolbancika`uda segra|anisvevi{eopredequjuza dinarskezajmove.

–Indeksiranekrediteklijenti uglavnom uzimaju kada kupuju stan iautomobile.Kodprvihjeponuda dinarskih veoma mala. Za vozila je,pak,kamatani`apatonadu`e rokove izgleda povoqnije – obja{wavadirektorodeqewazakomunikacijeRa{koToma{evi}. Savet finansijskih stru~waka dasetrebazadu`itiuvalutiukojoj~ovekimaprimawaitro{kove sada se pokazao kao odli~an. Posebno kada se ~uje da skeptici predvi|aju da }e evro do izbora sti}iido118dinara.Tajpodatak potkrepqujuobja{wewemdadoma}uvalutuodkonstantnogpadamo`espastisamove}iprilivdeviza. Jedna velika privatizacija bila bispaszadinar.Na`alost,kandidatazatogotovodainema.ZaTelekom nije postignuta cena koju smopri`eqkivali,aJATi„Galenika”}eprvomoratidasekonsolidujuprenego{tosenekozainteresujezawih.trenutnoimpoma`e dr`ava. Zatojezaonekojinemoguzajam da vrate najboqe da porazmisle o refinansirawuidaprednostdaju doma}oj valuti. Neizvesnost tako ne}e nestati, ali }e bar biti mawa. D. V.

Industrija pala 2,7odsto Industrijska proizvodwa u Srbijiujanuaruje2,7odstomawauodnosunajanuarpro{legodine, dok je u odnosu na prosek 2011.zabele`enpadod16odsto, saop{tiojeju~eRepubli~kizavodzastatistiku. Posmatrano po sektorima, u odnosu na isti mesec lane, proizvodwa prera|iva~ke industrije je smawena 7,6 odsto, dok je rast evidentiran kod rudarstva – 10,9 posto, i snabdevawa elektri~nom energijom, gasom, paromiklimatizacije–6,2posto. Podacioindustrijskojproizvodwi–ponamenskimgrupama– ujanuaru2012. uodnosunajanuar prethodnegodine,pokazujudaje do{lodopadauproizvodwikapitalnihproizvoda(18,8odsto), netrajnih proizvoda za {iroku potro{wu (devet odsto) i trajnihproizvodaza{irokupotro{wu(8,4odsto).Padsebele`ii kod proizvodwe intermedijarnih proizvoda, osim energije – 3,2odsto,dokjerastzabele`en u proizvodwi energije, i to 5,1 posto. Obim industrijske proizvodweuodnosunajanuar2011. bele`i pad u 17 oblasti (u~e{}e u strukturi industrijske proizvodwe58odsto)irastu12 oblasti(u~e{}eustrukturiindustrijske proizvodwe 42 odsto),pokazujupodaciRZS-a.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

107,9829

110,1866

112,7209

107,6523

Australija

dolar

1

86,6010

88,3684

90,4009

86,3359

Kanada

dolar

1

80,6444

82,2902

84,1829

80,3975

Danska

kruna

1

14,5150

14,8112

15,1519

14,4705

Norve{ka

kruna

1

14,4176

14,7118

15,0502

14,3734

[vedska

kruna

1

12,2362

12,4859

12,7731

12,1987

Promena %

Cena

BELEX 15 (548,85

Promet

Po{tanska {tedionica, Beograd

19,91

16.068

64.272

Termika, Beograd

18,15

1.250

138.750

Vaqaonica bakra, Sevojno

7,69

1.400

44.800

Energoprojekt holding, Beograd

6,09

505

3,52 Promena %

Jugohemija, Beograd

Naziv kompanije

1,24)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

3,09

1.934

1.510.436

NIS, Novi Sad

1,24

732

21.725.042

5.301.019

Komercijalna banka, Beograd

-0,88

1.800

907.170

500 Cena

1.981.292 Promet

Imlek, Beograd

1,29

2.974

3.488.607

Soja protein, Be~ej

0,92

547

406.050

-12,00

3.189

127.560

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,60

506

1.275.570

Globos osigurawe, Beograd

-10,39

250

16.000

Vital, Vrbas

-10,20

1.700

102.000

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Simpo, Vrawe

-9,09

200

76.800

-8,76 Promena %

1.500 Cena

48.000 Promet

NIS, Novi Sad

1,24

732

21.725.042

Imlek PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Energoprojekt holding, Beograd

6,09

505

5.301.019

Jubmes banka, Beograd

-1,12

12.150

85.050

Agrobanka, Beograd

-7,21

1.854

287.445

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,36

1.654

745.605

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.910

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

14.400

[vajcarska

franak

1

89,5306

91,3578

93,4590

89,2566

V. Britanija

funta

1

127,6242

130,2288

133,2241

127,2335

Soja protein, Be~ej

0,92

547

406.050

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

3.592.800

79,9023

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,92

989

338.272

Tigar, Pirot

3,52

500

1.981.292

Veterinarski zavod, Subotica

0,60

335

15.075

SAD

dolar

1

80,1476

81,7833

83,6643

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 2. 2012. godine

Vital, Vrbas Sloboda, Zrewanin

-10,20

1.700

102.000

0,00

900

68.400

Svi iznosi su dati u dinarima


c m y

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

5


6

nOv^Anik

~etvrtak1.mart2012.

DVA POSKUPQEWA BENZINA I DIZELA ZA NEDEQU DANA

Gorivoizgubilo ko~nicu Na benzinskim pumpama u Srbijigorivojeodju~eponovo skupqe, a litar sada vaqa platiti dva dinara vi{e. Tako je, u svega nedequ dana, gorivo dva puta poskupelo pa je za litar potrebno, u proseku, oko pet dinara vi{e nego po~etkom pro{le nedeqe. Iako se cene goriva razlikuju od pumpe do pumpe, prakti~no, litar se ne mo`e kupiti jeftinijeod130dinarajerjenajjaftiniji dizel D-2 oko 131 dinar. Premijum BMB-95 ko{taivi{eod137dinara,litarevrodizelaievropremijumajeiznad140dinara,aimai pumpinakojimaseevropremijum prodaje i za vi{e od 150 dinara. Kao i prilikom pro{lonedeqnogposkupqewa,nafta{i ukazujunatodajedopove}awa cene do{lo zbog rasta cena nafte na svetskom tr`i{tu, slabqewa dinara u odnosu na dolarievro,kaoirastatro-

{kova nabavke derivata zbog hladno}akojesupo~etkomfebruara vladale u Evropi pa i Srbiji.[tosecenenafteti~e,odpo~etkafebruarajebarel poskupeo gotovo 15 posto pa je od 96 dolara, koliko je ko{tao tada, polovinom pro{le nedeqe ta koli~ina ko{tala ne{to vi{e od 106 do-

lara, a u ponedeqak ~ak 109. Ipak,odutorkajecenabarela ne{toni`ajerjezaovukoli~inutrebalomaweod108dolara, a ju~e 107. Me|utim, dinaridaqeklizinani`e. Dakle, litar goriva sve je skupqi i zaista je neizvesno {ta }e se daqe de{avati na tr`i{tu. Promet na benzin-

skim pumpama zna~ajno je mawinegoranijepajesvejasnijedasekolapokre}usamokada je to neophodno jer je vo`wapostalaluksuz.Po{toje za rezervoar od 40 litara potrebnovi{eod50evra,{toje zna~ajan deo prose~ne plate od oko 36.000 dinara, potpuno je normalno da }e promet na pump am a sve vi{ e opad at i. Naime,za1.000dinarasadase mo`esipatijedvasedamlitara evropremijuma ili evrodizela, ili oko 7,5 litara dizela D-2, odnosno pre}i stotinak kilometara, {to samo po sebi govori da je vo`wa luksuz.Posebnozbogtoga{topove}awe cene goriva dovodi i do pove}awa cena drugih proizvoda,{toseuSrbijive}de{ava,pa}esvete`ebitidase prose~na potro{a~ka korpa – koja,uzgredbudire~eno,nesadr`i ni litar derivata – napunimakaridopola. D. Mla|enovi}

dnevnik ROBNE REZERVE PRODAJU MLINARIMA 50.000 TONA @ITA

Dr`avnap{enica spre~ava poskupqewehleba Republi~ka direkcija za robne rezervejeprekoProduktneberzeu NovomSadupo~elaprodaju50.000 tonap{eniceroda2011.godinepo 20 dinara kilogram, iskqu~ivo mlinarima, a ve} ju~e, prvog dana ove intervencije, za dvadeset minutaplanulesuprvekoli~ine,to jest5.000tona.Uslovjedabra{no od te p{enice ne mo`e biti skupqeod27dinara,{tozna~idabii hleb u narednom periodu trebalo daostanepostarom. –Trenutnojep{enicanaberzi22,50dinara,bezPDV-a,stendencijom rasta i u takvim okol-

Prodaja p{enice preko Berze bi}erealizovananaosnovuusvojeneVladineuredbe,amo}i}edaje kupeprivrednadru{tvakojasuregistrovanauAgencijizaprivredne registre za prodaju mlinskih proizvoda. Minimalna koli~ina pojednomkupovnomnaloguje20tona, a maksimalna 300, a prodaja se obavqa sukcesivno preko Berze. Re~jeop{enicishektolitarskom masom 76, minimalnom vlagom 13 odsto, i maksimalnim primesama dvaodsto. Kakoka`eGaletin,kupacsti~e kvalifikovanopravonakupovinu

nostimanemo`eseo~ekivatida cenabra{naostanenasada{wem nivou,odnosno27ili28dinara. Kalkulacija mlinara bi mogla bititakvadacenabra{naodei preko30dinara,samimtimida hleb bude skupqi, {to govori o tomedajeovauredbadobrodo{la – ka`e za „Dnevnik” direktor Produktne berze @arko Galetin,uzocenuda}e,iakojere~o koli~inama koje predstavqaju tekmese~nupotro{wup{enice, one uticati na „spasavawe cena hleba„. Galetin ukazuje i na to da }e uredba, s obzirom na poskupqewe naftnih derivata, te veliku mogu}nostda}epaddinaraimatiza posledicu nova poskupqewa robe uvoznogporekla,imatipozitivan uticajnapotro{a~kukorpuiku}nebuxete.

p{enicepo{tosewegovnalogkupovineuparisprodajnimnalogom DirekcijeiuplatiprovizijuBerziod0,5posto,{to}ebitipredu- slovpotpisivawaugovorasDirekcijom.Pla}awekupqenep{enice }eseobavitiurokuoddesetdana oddanadostavqawakompletnedokumentacijeipotpisivawaugovorasDirekcijom. – Republi~ka direkcija je u dogovorusMinistarstvomodlu~ila da se prodaja p{enice odvija sukcesivno.Zapo~etak,datjenalogza prodaju 5.000 tona, a u zavisnosti odinteresovawa,odredi}eseidaqe koli~ine i intenzitet – obja{wavaGaletin. Pomenimo,prvikontaktzaprodajuneophodnojeostvaritisProduktnom berzom u Novom Sadu putemtelefona,abrokeri}ekupcimaobjasnitidaquproceduru. S. G.

JAK EVRO PODI@E CENE HRANE U MARTU

Poskupqujujogurt, sokovi,slatki{i... Jakevroudari}enaspoxepu, i to ve} sutra, kada }e ponovo poskupeti mle~ni proizvodi, konzerve,uvoznislatki{i,ku}na i li~na hemija, fla{irane vode i sokovi... Dodu{e, kako ka`utrgovci,dobavqa~isubr`i od kursa pa je u proteklih nekoliko dana svaka isporuka robebila„te`a”jerjeucenovnike ukalkulisano i najmawe pomerawenadeviznojberzi. Prvih dana marta, mle~ni proizvodi nekih proizvo|a~a poskupe}e tri posto, konzerviranahranapetprocenata,`itariceod12do16,hemijaodtrido {est. Za nekoliko procenata poskupe}e slatki{i, kao i bezalkoholna pi}a. Proteklih dana ve} su poskupeli deset i vi{eprocenatanekisuhomesnati proizvodi, jaja, vo}e, povr}e. ^a{a pavlake privatne trgova~ke marke, recimo, ve} je „oti{la”dvadinaraisadaje39, litarskijogurts2,8mle~nemastijesa67poskupeona74dinara...Polakilogramakakao-krema, tako|e privatne marke, ko{taod220do310dinara,doksu, na primer, uvozne jabuke od 70 do160dinara. U Nacionalnoj organizaciji potro{a~a (NOPS) ukazuju na to da su trgovci iskoristili slabqewe dinara prema evru za novo nerealno i neosnovano

Stara cena

Nova cena

Jogurt, ~a{a

Proizvod

14,49 dinara

15,10 dinara

Sir, namaz, 100 g

61,90 dinara

64,20 dinara

Sok, multivitamin, 0,5 l

48,90 dinara

51,20 dinara

Deteryent za sudove

104,90 dinara

106,70 dinara

Ribqa pa{teta

96,90 dinara

98,10 dinara

pove}awe cena. Predsednik NOPS-a Goran Papovi} je u razgovoru za „Dnevnik” podsetionatodasutrgovciiujanuaru pove}ali cene, odnosno da to svakodnevno ~ine i da uvek imajunekiizgovor. – Trgovci moraju da se naviknu na to da ne mogu

zara|ivati na osnovnim namirnicima. Nedopustivo je da razlikeucenamaiduido60odsto– ka`e na{ sagovornik, podse}aju}inatodajeVlada,da biza{titilastandardgra|ana, uredbom ograni~ila mar`e za osnovne namirnice na deset posto. Po wemu, uredba ne bi

trebalo da je bude ograni~enog trajawa nego trajna jer, kako ka`e, svaka ozbiqna dr`ava i svaka ozbiqna vlada vodi ra~una o osnovnim namirnicama,{tojedesetdo20artikala. Ekonomski stru~waci upozoravaju na to da zbog slabqewa dinara slede poskupqewa, ali da }e biti mawa jer nemamo para. Ekonomista Ivan Nikoli} ocewuje da je poskupqewehranenajbolnijeza potro{a~e. – Poskupe}e gorivo koje ima visok ponder u formirawu ukupnog indeksa potro{a~kih cena,kojejeimerainflacijeu Srbiji. Proizvo|a~i }e voditi ra~una o tome da je tra`wa veoma niska i da ne mogu kao prethodnih godina da sve prevale na potro{a~e – smatra Nikoli}. U Narodnoj banci Srbije ne verujuda}esveposkupeti,ato }e zavisiti od xepova potro{a~a.Zagra|anejebitno {ta }emo mo}i da kupimo za dinare. Poenta pri~e je da s postoje}om koli~inom dinara ne mo`emo otrpeti rast uvoznih cena, da }e uvoznici biti u polo`aju da ponude proizvode po ni`im mar`ama. To je neminovnost, ka`u stru~waciNBS-a. S. Glu{~evi}

Pazarnaklackalici Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji, u januaru 2012.godineuodnosunajanuar2011.godine,ve}ijeuteku}imcenamaza2,9%,austalnimcenamajemawiza3,2%. Ujanuaru2012.uodnosunadecembar2011.godine,prometrobeje mawiiuteku}imiustalnimcenamaza22,6%. Prometrobeutrgovininamaloujanuaru2012.godineuodnosu naprosek2011.godine,jemawiuteku}imcenamaza12,1%,austalnimcenamaza13,9%. Podacioprometurobeutrgovininamalo, izuzevprometanamalo motornim vozilima, motociklima i delovima, dobijeni su na osnovuredovnogmese~nogstatisti~kogistra`ivawa.Sveobjavqeneindeksetrebatretiratikaoprethodne,{tozna~idamo`edo}i doizvesnihkorekcijanaosnovudobijenihrezultatautromese~nom statisti~komistra`ivawu,kojeobjavqujemousaop{tewuUnutra{watrgovinauRepubliciSrbiji(PM11).

U PKV-u ODR@ANA KONFERENCIJA „TRANSPORT I LOGISTIKA U SRBIJI”

Reke~ekajula|eituriste Ju~ er a{ wom konf er enc ijomotransportuilogistici u Srbiji, koja je odr`ana u Privrednoj komori Vojvodine, zavr{en je dvogodi{wi projekat „Watermode„, vredan 3,1 miliona evra, koji se odnos i na unap re| ew e vodn okopnenog transporta, a sprovodigaLu~kaupravalukeVenecija s 15 partnera iz deset evropskih zemaqa: Rumunije, Bug ars ke, Gr~k e, Alb an ij e, Crne Gore, Srbije, Slovenije,Ma|arske,AustrijeiItalij e. Nos io c i proj ekt a u APV su Regionalna agencija za razv oj mal ih i sredw ih preduze}a, „Alma Mons„ i Fakultettehni~kihnaukauNovomSadu. Potp reds edn ik Pok raj inske vlade i sekretar za privredu I{tvan Pastor rekao

jeda}epribli`avaweSrbije EU kroz kandidaturu omogu}iti da se realizuju planovi i lak{ e dob ij e nov ac iz evropskih fondova, me|utim, dabismorealizovali{ansei potencijale u oblasti tran-

PotpredsednikVladeAPV i sekretar za lokalnu samoupravuime|unarodnusaradwu Tomislav Stani} rekao je da se sti~e utisak da je u zemqi najva`niji Koridor 10, vodnimputevimasedajepremalo

Zavr{enajeanalizakonkurentnostitrirute: Konstanca–Be~;severniJadran–Egejskomore –Crnomore,teBari–Bar–Sofija sporta, nedostaje nacionalni konsenzuskojisemoraposti}i.Pastorjeobjasnioda,kad god su se zalagali za razvoj putnog ili `elezni~kog sao- bra}aja, pa i razvoj kanalske ililu~kemre`euVojvodini, nai{li su na neosnovano nepoverewe.

zna~aja, dok u ure|enijim i bog at ij im zem qam a Evrop e nemasastankaadasenepomene transport rekama koji je prioritet. Pokrajinska sekretarka za urb an iz am, grad it eqs tvo i za{titu`ivotnesredineDu{anka Srema~ki istakla je

zna~aj Regionalnog prostornogplanaAPVkojijestrate{ko razv ojn i dok um ent na osnovu kojeg }e se, uz ostale

dokumente kao {to su Prostorni plan Srbije, Zakon o za{titi `ivotne sredine i drugi propisi, sada lako mo-

}iravnatisvikojibuduzainter es ov an i za bil o koj u oblast. Projekat „Watermode„ promovisao je potencijale plovnihputevakojiseukr{tajuna ovom podru~ju, doprinose}i potpunoj integraciji pomorskogire~nogsaobra}ajaulogisti~komlancu.Zavr{enaje analiza konkurentnosti tri rute:Konstanca–Be~;severni Jadran–Egejskomore–Crno mor e, te Bar i–Bar–Sof ij a. Koordinator Klastera transportailogistikeVojvodine Milan Vu~ini} izjavio je da bi Vojvodina mogla biti svojev rs na sao b ra} ajn a spon a drums kih i `el ez ni~k ih transportnih koridora 4, 5 i 10, te vodnotransportnog Koridora7,odnosnorekeDunav. R. Dautovi}


Humanitarna organizacija Kolo srpskih sestara organizuje aukciju slika koja }e se odr`ati danas sa po~etkom u 18 sati u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Ulica Radni~ka 20. Svi zainteresovani gra|ani su pozvani da do|u na aukciju na kojoj }e biti izlo`ene 72 slike umetnika iz Novog Sada i okoline. I. J.

Osamkioska zamartovskemarkice Gradski prevoznik danas otvara dodatne kioske za prodaju martovskih pokaznih karata. Do srede 7. marta kiosci }e raditi na Novom nasequ, u Stra`ilovskoj ulici i kod Futo{ke pijace, od 5.30 do 19.30 ~asova. Kiosci kod Limanske pijace, kod biv{e Lutrije Vojvodine, na platou Spensa, na uglu Ulice Maksima Gorkog i Bulevara oslo|ewa i preko puta Robne ku-

OD DANAS U GRADSKOM I PRIGRADSKOM PREVOZU

Va`enovebesplatnekarte

}e „Bazar” markice za mart }e prodavati od 5.30 ~asova do 12.30 ~asova. Radni~ka markice mo}i }e da se kupe na MAS-u, radnim danom od 7 do 15 ~asova, ali }e od danas do 6. marta {alter na MAS-u raditi du`e, do 17 sati. Putnici iz Temerina, martovske mese~ne markice mo}i }e da kupe u tom mestu, u kiosku gradskog prevoznika od 8 do 15 ~asova. Z. D.

Stariji od 65 godina i povla{}ene kategorije putnika od danas u autobusima gradskog prevoznika moraju da imaju nove besplatne pokazne karte za 2012 godinu. Gradski prevoznik je od polovine januara do ju~e izdao ukupno 27.094 besplatnih ka-

Novosadska ~etvrtak1.mart2012.

kara specijalista tipa radiologa, ginekologa, neurologa, pulmologa, kardiologa...pa se na preglede kog wih ~eka i du`e od ~etiri nedeqe {to je i krajwi zakonski rok da pacijent bude primqen kod lekara. Kada se sagleda cela slika, ~ini se da su i doktori i pacijenti u za~aranom krugu `eqa i mogu}nosti, a dokle }e to tako biti znaju samo oni koji bi trebalo da re{e ovu situaciju. Jo{ jedna ~iwenica mo`da govori vi{e od svih pro{lih redova. Naime, pro{le godine je tri miliona gra|ana zatra`ilo pomo} u Domu zdravqa {to je dovoqan znak da lekara mora da bude vi{e. B. Markovi}

Promocija manifestacije „Rumena~ka pihtijada” odr`ana je ju~e u Dunavskoj ulici, gde su prolaznici imali priliku da probaju pihtije i osete deli} atmosfere koja }e ih ~ekati upetak i subotu u Rumenki. Zbog lepog vremena mnogo wih je {etalo centrom grada, pa je tako bilo mnogo onih koji su zastajali kod {tanda. Pihtije su mogle da se degustiraju ali i kupe, i to po ceni od 150 dinara za pola kilograma. Qudi koje smo sreli ispred {tanda bili su zadovoqni ukusom. Promocija “Pihtijade” bi}e prire|ena i danas od 10 do 16 ~asova u Dunavskoj ulici kod spomenika Ja{i Tomi}u. Glavni program bi}e odr`an u petak i subotu na platou Rumena~ke pijace. “Pihtijada” u petak po~iwe u 9.30 a u 17 ~asova na centralnoj bini u selu je rok ve~e. U subotu u 10 ~asova je sve~ano otvarawe manifestacije. Posetioci }e dva dana, pored pihtija, mo}i da u`ivaju i u kulenu, kobasicama, vinu, rakiji, medu i ostalim specijalitetima.U subotu }e se za dobar {timung pobrinuti i tambura{i, kao i kulturno - umetni~ka dru{tva a i bend „Apsolutno romanti~no”. G. ^.

UKamenicistrahuju odklizi{ta

kwige autora Ivana Tele~kog „Hronika ba~kog sela Mol„, a ~itavu manifestaciju proprati}e i zvukovi neizostavnog tambura{kog orkestra. A. L.

Iskqu~ewastruje Danas-Futog:od9do11 sati povremeno i po potrebi u Ulici carice Milice 3-29, 4-24. Ka}:od8do16 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Sutra - Sremska Kamenica: od8.30do12 sati deo Fru{ko-

gorskog i Staroiri{kog puta oko restorana „^arobwak”. Koviq:od8.30do12.30 sati deo naseqa, od Trga solunskih dobrovoqaca prema auto putu. Ka}:od8do16 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

V remeploV

- Po nalogu Pokrajinskog {taba za vanredne situacije, Javno preduze}e Nacionalni park Fru{ka Gora redovno prati stawe na terenu u slu~aju da se aktiviraju klizi{ta, ali za sada nije alrmantna situacija rekao je {ef Nadzornog odbora ovog preduze}a MilanRadoj~i}. Nadzornici i ~uvari prirode svakodnevno obilaze mesta na kojima su se ve} u pro{losti aktivirala.

VESTI Predavaweza dijabeti~are Predavawe „Primena insulinske terapije u le~ewu dijabetesa” bi}e odr`ao danas u 17 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes na Limanu, Bulevar cara Lazara 75. Telefon za dodatne iformacije u Savetovali{tu je 4879-833. I. D.

Fotografije NestoraMine

Sudistorije Leo Deak, pravnik, izme|u dva rata bio je ~elnik takozvane umerene struje u Ma|arskom kulturnom savezu u Jugoslaviji. Po okupaciji postao je veliki `upan Ba~ko-bodro{ke `upanije, da bi 1.marta1943. postao i veliki `upan Novog Sada. Vlasti u Budimpe{ti, svesne da gube rat, poku{avale su da izmire

hronika

Pihtijamapozivali uRumenku

Molskove~eu„Marini” Tradicionalno Molsko ve~e odr`a}e se sutra, po 36 put, u restoranu “Marina”. Uz dru`ewe, koje }e po~eti u 19 ~asova, bi}e uprili~ena i promocija tre}e

c m y

JU^E U DUNAVSKOJ ULICI MANIFESTACIJA NAJAVQENA ZALOGAJEM

Zdravqekrhko, paretanke statkom lekara i medicinskih tehni~ara, pa nije ni ~udo {to se na preglede uglavnom dugo ~eka. Kada se na to doda i demografska situacija, odnosno ~iwenica da ima mnogo vi{e starih nego mladih qudi, kao i da su oni u zrelim godinama po prirodi stvari ~e{}e bolesni- stvar je jasna kao dan. Muka je i to {to ni dr`ava nema novca za plate novog medicinskog osobqa pa je situacija, mawe - vi{e, sna|ite se kako mo`ete sa onim {to imate. Sugra|ani vrlo dobro znaju i da je najte`e do}i do le-

„Milan Petrovi}” 295 bespltne karte. Od danas zahtevi za besplatne godi{we karte prima}e se na {alteru 12 na MAS-u, od 7 do 14.30 ~asova. Izrada godi{we karte ko{ta osam stotina dinara. Z. D.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

novosadski Zavod za hitI nu medicinsku pomo} i Dom zdravqa kubure sa nedo-

rata. Najbrojniji u`ivaoci besplatnog prevoza su `iteqi Novog Sada stariji od 65 godina. Wima je gradski prevoznik podelio 24.690 karata. Potom slede ratni vojni invalidi i civilni invalidi rada, pa je ovoj kategoriji putnika izdato 432 karte, a |acima {kole

Srbe i Ma|are uz pomo} Deaka i, navodno, vi|enijih Srba iz nekada{wih gra|anskih partija, kao {to je bio Milan Popovi}, jedan od organizatora Racije 1942. Oni to, naravno, nisu mogli. U~inili su mnoga nedela zbog kojih ih je Vojni sud Jugoslovenske armije 1946. osudio na smrt. N. C.

Foto:B.Lu~i}

Humanitarna aukcijaslika

Izlo`ba fotografija majstora umetni~ke fotografije Nestora Mine iz perioda 1914 - 1935. godine bi}e otvorena danas u 18 ~asova u sali „Tribina” Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Prisustvova}e istori~ar filma i inicijator izlo`be dr Dejan Kosanovi} i porodica Vlatkovi}, koja ~uva najvrednija dela eminentnog autora i svog pretka. Fotografije }e biti izlo`ene do 13. marta. I. D.

Donedavni veliki sneg uticao je na to da svi budu u pripravnosti, ali je postepeno topqewe snega donekle ubla`ilo opsanost. Klizi{ta su se prethodnih godina pojavqivala kod Sremske Kamenice, Bukovca, ^ortanovaca, Ledinaca i ^erevi}a. U Mesnoj zajednici „Ledinci” ka`u da za sada klizi{ta nema i da je posledwe decenije dosta ura|eno da bi se spre~ila klizi{ta, ali da se nikad ne zna. Dodaju da su

gra|evinskim radovima na kanalima za odvo|ewe atmosferskih voda i drena`nim kanalima 2001., 2003. i 2004. godine, na nekoliko lokaliteta, za sada klizi{ta zaustavqena. Sli~na situcija je i u Sremskoj Kamenici, gde klizi{ta za sada nema ali se, kako ka`e predsednik Mesne zajednice DamirZobenica, uskoro o~ekuju. - Proteklih godina smo imali velikih problema, jer su se kli-

zi{ta pokrenula u Paragovu i Bockama, ali se bojimo da bi se to moglo desiti i na Popovici i ^ardaku. Ove godine nije bilo takvih situacija ali je sve mogu}e kada jo{ otopli. Kamenica je na takvom terenu da su klizi{ta uvek mogu}a - ka`e Zobenica. Dodao je da se Grad nije potrudio da pomogne porodicama, ~ije su ku}e stradale pro{le godine u Paragovu, i da se to pitawe uop{te ne pokre}e. G. ^.

U BLIZINI RAFINERIJE

Prole}eotvaraazil zapselutalice Krajem aprila, ili po~etkom, maja trebalo bi da bude zavr{en azil za pse lutalice, koji }e se nalaziti na prostoru veli~ine jednog hektara u blizini Rafinerije. Tu }e biti izgra|eni boksovi i prostor za karantin, a azil }e u prvoj fazi mo}i da primi do 400 pasa. Prema re~ima Jelene Bala{evi}, savetnice premijera Vlade Vojvodine, centar }e biti moderan i psi }e imati kompletu negu. -Za po~etak je u planu da se uradi prostor koji bi mogao da primi oko 400 pasa. Ne}emo se zadr`ati na tom kapacitetu, jer }e se vremenom azil pro{irivati. Predvi|eno je da se `ivotiwe tu zadr`avaju 30 da-

na. Mogu}e je i da gradona~elnik donese odluku da se `ivotiwe u azilu trajno nastane, ali to ne mo`e biti wegova li~na odluka, ve} sve mora biti u skladu sa zakonom- ka`e Bala{evi}. Isti~e da ukoliko se ne donese odluka o trajnom nastanivawu pasa oni }e nakon 30 dana boravka u azilu biti uspavani. Dok azil ne bude zavr{en nema pravog re{ewa za probleme sa ovim `ivotiwama. Psi luta li ce pri ja vqe ni Ko mu nal noj in spek ci ji pr o la ze kr oz projekat „Pet frendli”, koji podrazumeva ~ipovawe, sterilizaciju, vakcinaciju i ponovno vra}awe na ulicu odakle su pokupqeni. To Novosa|anima

pred sta vqa ve li ki pr o blem, jer se, po no vo su o ~a va ju sa ovim `ivotiwama. Prema poda ci ma „^i sto }e” od apri la pro{le godine na ulice je vra}eno 374 psa. -Na ulice se ne vra}aju samo psi koje su preuzeli vlasnici, udomqeni psi ili oni za koje je veterinar utvrdio da su bolesni zbog ~ega se moraju uspavati- ka`e portparolka „^isto}e” MilicaVlaisavqevi}. Iz „^i sto }e” po ru ~u ju da ukoliko sugra|ani imaju problem sa psima lutalicama, pa i onima koji su pro{li kroz program „Pet frendli”, moraju prvo da se obrate Komunalnoj inspekciji. N. R.

Edukativna radionicao~okoladi Kreativno edukativna radionica o ~okoladi odr`a}e se u subotu u 10.30 ~asova u De~jem kulturnom centru, Mite Ru`i}a 1. Mali{ani uzrasta od pet do 12 godina mo}i }e da saznaju kako je ~okolada iz civilizacije Maja stigla do evropskih dvorova, kako se za deset kakao se-

menki mogao kupiti zec, kako su napravqene prve table ~okolade i mnoge druge ~iwenice o ovom slatki{u. U kreativnom delu deca }e dizajnirati omot za tablu ~okolade. Obavezna je prijava na broj 063/521-123 ili 061/112-81-75, a participacija ko{ta 150 dinara. A. Va.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak1.mart2012.

DANASSVE^ANOOTVARAWETRIMANIFESTACIJE

Sajamkwiga,umetnosti iobrazovawa Osamnaesti Salon kwiga, sedamnaesta izlo`ba „Art ekspo„ i osmi Sajam obrazovawa „Putokazi„ otvaraju se danas na Novosadskom sajmu. Manifestacije }e u 11 ~asova u auli Novosadskog sajma otvoriti pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Milorad\uri}. Na bini u Master hali, u 12 ~asova }e u okviru „Dana Laze Kosti}a„, biti uru~ena nagrada „Laza Kosti}„ koju }e ovogodi{wem laureatu VladimiruGvozdenu uru~iti ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturu, Andrej Bursa}. Zanimqiv }e biti i Evropski Fejsbuk pesni~ki festival koji se odr`ava u okviru Salona kwiga na bini u Master hali, a danas su na programu promocija kwige „Banatsko dugo orawe„ u 15 ~asova, i promocija ~etiri kwige Fejsbuk bele-

{ki Radovana Vlahovi}a u 16 ~asova. U Kongresnom centru }e od 13 do 15 ~asova biti predstavqene aktuelnosti Pokrajinskog seketarijata za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice i Pedago{kog zavoda Vojvodine. U okviru Sajma obrazovawa, na bini u Master hali, u 13 ~asova nastupa bend novosadske Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj”, a u 15 ~asova po~iwe Kviz znawa u organizaciji novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta. Za u~enike osnovnih i sredwih {kola, studente i bibliotekare ulaz na sve sajamske manifestacije je besplatan, dok je za ostale posetioce ulaznica 100 dinara. Sajamske kapije otvorene su od 10 do 19 ~asova. J.Z.

Ukori~enivelikani {tampe Promocija kwige „Velikani srpske {tampe” autora Dimitrija Boarova i VladimiraBarovi}a odr`a}e se sutra u amfiteatru Filozofskog fakulteta u 11 ~asova. O kwizi }e pored autora govoriti glavni i odgovorni urednik „Politike“ DraganBujo{evi} i publicista i novinar Mihal Rama~. Kwiga sistemati~no obra|uje portrete 26 istaknutih `urnalista koji su po oceni autora zaslu`ili da se nazovu velikanima srpskog novinarstva. Nakon promocije u centralnoj biblioteci Filozofskog fakulteta u 12 ~asova bi}e otvorena izlo`ba literature i izvora koju su autori koristili u izradi monografije. A.L.

„DNEVNIK”POKLAWA

Kartezakoncert TonijaCetinskog Koncert hrvatske pop zvezde Tonija Cetinskog zakazan je za ~etvrtak, 8. mart, u 20.30 ~asova, u Velikoj dvorani Spensa. ^itaocima }e “Dnevnik” do srede 7. marta svakog

dana, osim vikenda, poklawati karte za ovaj koncert. Najbr`em ~itaocu koji se danas u 12 ~asova javi na broj telefona 528-765 , „Dnevnik” daruje dve karte. A.J.

USUBOTUUGALERIJIMATICESRPSKE

Mali{aniprave ~estitke

Radionica „Ogledalo moga lica” za decu od ~etiri do 10 godina odr`a}e se u subotu u 11 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Mali{ani }e se pro{etati kroz pro{lost i zaviriti u portrete dece i porodica koje su nekada `ivele. Poku{a}e da otkriju kako se ose}aju predstavqena deca, kakvi odnosi postoje me|u ~lanovima porodice na portretima i upo-

rediti ih sa ose}awima koja dele sa ~lanovima porodice. Uz pomo} razli~itih edukativnih igara prepoznava}e razli~ite emocije i na~ine na koji ih izra`avaju. U okviru kreativnog dela deca }e praviti ~estitke svojim mamama, bakama i drugima. Za vi{e informacija mo`e se obratiti Jeleni Ogwanovi} na 48-99-018 ili 064/153-5994. A.Va.

„DNEVNIK”I „MONO I MAWANA”POKLAWAJU

„Slu~aj~ovekakojije umrosmeju}ise” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Slu~aj ~oveka koji je umro smeju}i se” Tarkvina Hola u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. U rano jutro jednog dana na travwacima velikog bulevara u centru Delhija, grupa profesionalaca prisustvovala je seansi terapeutskog Kluba smeha kada se pojavila prikaza bogiwe Kali visoka {est metara i usmrtila jednog od ~lanova. Bogiwa je nestala bez traga, a vest o zlo~inu ubrzo je uzbudila ~itavu Indiju. @rtva je bio proslavqeni skeptik i racionalist dr Sure{ Xa, neprijateq svih gurua i mistika, a u}utkan je na na~in koji je osmi-

dnevnik

DOKRAJAGODINETERAPIJSKAZAJEDNICAZAZAVISNIKE

Besplatna{ansazarehabilitaciju Prvu terapijsku zajednicu u okviru lokalne samouprave, u kojoj bi se le~ili zavisnici od droge, Novi Sad bi trebalo da dobije do kraja godine, potvrdio je za na{ list ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandar Kiraq. Uz pomo} terapeuta iz Holandije, koji na ovaj na~in uspe{no poma`u zavisnicima ve} trideset godina, bi}e napravqena selekcija zdravstvenih radnika, budu}ih terapeuta i mentora zavisnika koji }e boraviti u zajednici. Deo edukacije doma}ih terapeuta zavr{ena je pro{log vikenda, a sledi obuka na licu mesta, u holandskoj zajednici. Terapijska zajednica ima ciq da se pojedinac oslobodi straha, zavisnosti, da stekne samopouzdawe i ukqu~i se u socijalne tokove dru{tva, odnosno da po~ne da radi, zara|uje, prihvati se

svakodnevnih obaveza i na neki na~in po~ne `ivot iz po~etka. - Oni moraju biti socijalizovani, zato ne mogu biti izvan grada i naseqa, kao neka odba~ena grupa. Na kraju i “Raskr{}e” se nalazi ovde u centru

razgovara, s obzirom da je taj prostor u Ka}u u vlasni{tvu Grada. Za zajednicu treba oko 200 kvadratnih metara stambenog prostora, plus dvori{te kako bi wih 30 do 35 mogli da imaju svoje dnevne fizi~ke ak-

Za terapijsku zajednicu treba oko 200 kvadratnih metara stambenog prostora, plus dvori{te, ali jo{ nije odlu~eno gde }e se nalaziti grada. Ciq je da im se omogu}i da se ose}aju kao pripadnici dru{tva - napomenuo je Kiraq osvrnuv{i se na prethodne medijske natpise da }e se prva terapijska zajednica za zavisnike nalaziti u Ka}u gde Grad ima prostor, {to je izazvalo negodovawe me{tana ovog naseqa. - Nije jo{ uvek doneta odluka da to bude Ka}. To je samo jedna od destinacija o kojoj se

tivnosti i da bi ta zajednica mogla da funkcioni{e - istakao je na{ sagovornik. Ina~e, zavisnici }e uz pomo} i nadzor mentora, sami organizovati svoje aktivnosti i samim tim biti odgovorni za svoj `ivot. - Gradu je ovo vrlo va`no iz jo{ jednog razloga. To bi bila prva institucija u kojoj dr`ava, odnosno lokalna samoupra-

va, ima uvid u to {ta se i kako radi i mogle bi da se kvalifikuju usluge koje se tu pru`aju i da se meri uspeh toga {to se tamo uradi. Postoje}e ustanove su uglavnom privatnog karaktera ili su pri verskim zajedicama i lokalna samouprava nema uvid u to kako se i {ta tamo radi - napomenuo je ~lan Gradskog ve}a zadu`en za zdravstvo. Prve dve godine ovog projekta finansira Holandija, a potom }e se na osnovu rezulata odlu~iti ho}e li se ovakav vid le~ewa zavisnika nastaviti. Preko Klinike za bolesti zavisnosti }e se oldu~ivati ko od zavisnika }e imati priliku da besplatno dve godine provede u terapijskoj zajednici, dakle o tome }e odlu~ivati stru~na komisija, a ne preko li~ne inicijative, napomenuo je na{ sagovornik. I.Dragi}

CENTAR„@IVETIUSPRAVNO” –PODR[KAOSOBAMASINVALIDITETOM

Desetgodinaborbeza{to samostalniji`ivot Kada je pre jedanaest i po godina francuska humanitarna organizacija otvorila Savetovali{te za invalide u gradu, iz kog se 2002. godine osamostalio Centar „@iveti uspravno„, bila je to jedina organizacija usmerena za osobe sa invaliditetom u Vojvodini. Zaposleni u ovom Centru, ovih dana, kako ka`u, proslavqaju formalno svojih prvih deset godina rada. - Kada govorimo o samostalnom `ivotu osoba sa invalidite tom ima mo tri naj va `ni ja aspekta, a to su pristupa~nost, ser vis per so nal ne po dr {ke, koji omogu}ava da imamo jednake mogu}nosti sa drugim qudima, i vr{wa~ka podr{ka - rekla je predsednica Centra Mil ic a Mim a Ru` i~ i}– Novkovi}. Kroz Centar „@iveti uspravno” do sada pro{lo 750 korisnika, od kojih su mnogi postali aktivisti ove organizacije, zaposleno je 20 qudi, 25 honorarnih saradnika, a troje qudi volontira. Aktivno u~e{}e u procedurama dono{wa zakona i delovawa na dru{tvenu zajednicu, koja ~esto ne prepoznaje potrebe osoba sa invaliditetom, te informisawe nadle`nih kako u~initi invalidima `ivot {to pristupa~nijim, glavne su preokupacije centra. Potpredsednik Centra i koordinator programa za

pristupa~nost Miodrag Po~u~ ka`e da veliki broj qudi koji donosi odluke na nivou Grada i Pokrajine, te qudi koji rade u javnim preduze}ima, ne shvataju pojam pristupa~nosti i to nije deo wihovog svakodnevnog rada. - Pristupa~nost je ne{to {to je zna~ajno za sve qude, a ne samo za osobe sa invaliditetom. Jer ako vi obezbedite pristup osobi koja vozi invalidska kolica, zna~i da }e recimo ta {kola biti pristupa~nija i za stare qude, trudnice i roditeqe sa malom decom, tako isto i u javnom prevozu. Nadle`ni uglavnom pristupa~nost posmatraju prvenstveno kroz osobe koje koriste kolica, a wih ima dva odsto

^ITAOCI PI[U SMS

Kiraq~estitaogodi{wicu ^lan Gradskog ve}a za zdravstvo AleksandarKiraq posetio je ju~e Centar „@iveti uspravno” povodom proslave deset godina potojawa. On je tom prilikom naglasio da je ova nevladina organizacija veoma va`an faktor, po{to i ministarstva i druge nadle`ne istitucije uva`avaju wihova mi{qewa. od ukupnog broja invaliditeta, ne razmi{qaju}i o drugim vrstama invaliditeta - izjavio je Po~u~. Analize stawa u oblasti pristupa~nosti grada, koju je radio Centar pokazala je veoma pora`avaju}e rezultate - ne postoji ni jedan javni objekat koji je apsolutno pristupa~an, {to bi po zakonu od 2003. godine bila obaveza. Ovaj problem mogla bi da re{i strategija pristupa~nosti grada za period od sedam godina,

~ije se usvajawe o~ekuje na narednoj sednici Skup{tine grada. Kao strate{ki ciq u narednom periodu aktivisti Centra su zacrtali projekat personalnih astenata. Naime, on bi trebao da bude zakonodavni deo sistema socijalne za{tite i da mu se obezbedi redovno finansirawe, te da se nastavi model razvijawa programa vr{wa~kog savetovali{ta i wegovo {irewe na druge op{tine u Vojvodini. A.Latas

065/47-66-452

Gorkoiskustvoimagare}eu{i

{qen da rastroji i wegove najodanije pobornike. Dok u medijima raste pomama, postaje sasvim jasno da slu~aj zadire u samu sr` sukoba izme|u sujeverja i racionalizma. I dok postaje sve o~iglednije da su velike sile u igri, jedan ~ovek je kao stvoren da sprovede istragu: nao~iti detektiv Vi{ Puri. A.Va.

Da nema trudno}e, moglo bi se kazati kako izme|u politike i seksa ne postoji razlika. Elem! Ako se mu{karac nameri na neku `ensku osobu, da bi ostvario ono sto `eli, la`e, ma`e, umiqava se. . . jer ako poku{a ne{to na silu - zna se! ]orka mu ne gine! Isto je i u politici! Da bi dobili na izborima, politi~ari la`u, ma`u, obe}avaju. . . Narod zna! Narod je mudar! Mi smo uz na{ narod... Ispod jednog i drugog „jorgana” ta~no se zna ko {ta radi i ko je koja strana! A posle?! Posle }e dete dobiti alimentaciju, partije vlast, politi~ari plate i apana`e... Jedino }e narod dobiti jo{ jedno gorko iskustvo i magare}e u{i! 063/1050... *** @alba glasi - po{to su se udru`ili kablovska KDS i SBB, a firma im je na Bulevaru oslobo|ewa, a kol centar non stop na sekretarici, a gospodi se nema{ gde `aliti, jer slu`ba 988 uporno daje KDS u Narodnih heroja 4807-251, {to naravno nije ta~no, bih zamolio da neko proveri zbog ~ega i za{to je to tako. Uredni plati{a. 060/0491... *** Odgovor da ne prave samo psi divqe deponije je ta~no. Ako vam crkne ma~ka, pas, koko{ka, ne daj Bo`e prase, donesite u Rumenku u Kosovsku ulicu, pro|ete kolima, bacite ispred na{ih ku}a, mi posle skupimo da nam ne smrdi i da bude uredna ulica i opet “Jovo nanovo”, pa ko du`e izdr`i. 060/0388...

*** Sa produ`etkom radnog veka, ste}i }emo pravo na besplatnu kartu GSP-a. Hvala dr`avi unapred. 063/8110... *** Kakve su to retke bolesti ako od wih boluje pola miliona qudi u Srbiji? Po kriterijumu (1 na 2.000 stanovnika) u Srbiji bi trebalo da `ivi 1 milijarda qudi. 063/5699… *** Podatak da Srbija ima petsto hiqada gra|ana sa retkim oboqewima. Ako u ta oboqe-

wa spadaju politikanstvo, korupcija i la`ni patriotizam, a to je sigurno, drugim retkiim bolestima je „bespotrebno pridavati zna~aj i tro{iti dragocenu energiju, koja po pravilu nije obnovqiva”. 064/3078... *** Pozdrav “^isto}i”, oti{ao sneg, a ostali puni kontejneri sme}a i gde god se okrene{ najlon kese i pse}i izmet. Bilo bi dobro da se probudi iz zimskog sna, a i Komunalna policija da po~ne da ka`wava one {to svoje pse izvedu da obave potrebe na trotoarima, a da to ne o~iste. 063/4764... *** ^estitke “Gradskoj ~isto}i” za brzu intervenciju po dojavi o stvarawu deponije u J. Vuji}a ispred br 10 i 12. Jo{ samo da poprave ili zamene kontejner bez to~ki}a. 063/5844… *** „Kokainska hobotnica pustila pipke u Novom Sadu” … Doista je `alosno! Mi u Novom Sadu nismo navikli na tako ne{to! Jedino mo`emo da pitamo: [ta radi policija u gradu?! Da li uop{te ne{to rade kada cveta kriminal na sve strane kao korov na |ubri{tu? Ubistva, razbojni{tva, kra|e, prevare, kidnapovawa, xeparewa ... Da li ima barem ne{to lepo da se ka`e? S’ po{tovawem! 063/5230...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

9

USKORO NA PLACU U ULICI FILIPA VI[WI]A

Silanbetonizli}etemeq Arhivagrada Temeq za novu zgradu Istorijskogarhivagradatrebalobi ovihdanadabudepostavqen,armaturesupripremqene,aostaje da se nalije 600 kubika betona kako bi temeq bio kompletan. Direktor Arhiva Bogoqub Savin ka`edamajstori~ekajuodgovaraju}e vremenske prilike kako bi mogli da izliju temeq. RadnicinaparceliuUliciFilipaVi{wi}a2aproteklihmeseci stabilizovali su tlo i pripremali teren za prvu fazu izgradwe koja podrazumeva grube gra|evinske radove, podizawe betonske konstrukcije, stavqawe krova, postavqawe hidroizolacijeiure|eweprilaza objektu. Prvafazatrebalobidabudegotovadopolovineovegodine, a druga faza radova podrazumeva zatvarawe objekta, izgradwuzidovaifasade,{tobi trebalo da bude zavr{eno do po~etka 2013. godine. Do kraja iste godine u planu je i zavr-

{etak tre}a faze radova koja podrazumeva ugradwu instalacij a i fin e rad ov e unut ar objekta. U novu zgradu Arhiva ukupno }e biti ulo`eno 500 miliona dinara,anakonzavr{etkagradweima}e{esthiqadakvadrata, raspore|enihnasuteren,prizemqeidvasprata.^etirihiqade kvadrata nameweno je depoimaza~uvaweistorijskegra|e,a ostatak prostora }e biti namewenzakonzervacijuireparaciju,snimaweiprou~avawegra|e. Ujedandeo}ebitisme{tenesalazaedukaciju,biblioteka,izlo`beniprostor,prostorijeza prijem stranaka i kancelarije. Objekat}ebitiopremqensvim potrebnim instalacijama, ukqu~uju}i i sistem za suvo ga{ewe po`ara, kompletnu klimatizaciju  i ventilaciju, a kontorolisa}e se i mikroklimatskiusloviza~uvawearhivskegra|e. J. Zdjelarevi}

Ovako}eizgledatiArhivgrada

Armaturepripremqene,ostajedasenalije 600kubikabetona.Nakonzavr{etkagradwe Arhivgradaima}e{esthiqadakvadrata

ZA PREDRAGA BAJILA IZ SREMSKIH KARLOVACA SVAKA PRESTUPNA GODINA POSEBNA

Godine52,aro|endan trinaesti Slaviti 13. ro|endan, a biti ro|en pre 52 godine, zaista ne mo`esvako.Jedanodretkihkojiimatu„privilegiju”jestepo-

-ka`eBajilo.-Nikouporodici nije ro|en 29. februara, a ni kasnije za ovih vi{e od pola veka `ivota nisam upoznao takvu oso-

guporodice,alive}nekolikodanaranijeprijateqisumunagove{tavalidolazak,takodajeju~eu wegovompodrumuucentruKarlo-

me|utim,  prijateqi nisu prestajaliovihdanadazovu,pasmo seokupilidagaobele`imo-obja{wava Bajilo. - @eqa mi je

Foto:B.Lu~i}

Rupeposred {trafte Krozsrcepe{a~kezoneucentrugradaprote`usevodiqezaslepeislabovideosobe,aizme|uwihnalazeseslivnicikojisuustawukakvomnebismelidabudu.Malo-maloparupa.Sveovonebibilotolikostra{nodajeovaslikanegdesasameperiferijegrada, alikakosupukotineusamomsrcucentra,neminovnoupadajuuo~i svakom{eta~u. Nesamo{toru`noizgledave}jeiopasnozasvakogkone{eta pognuteglave,kaoizamali{anekojivoledajurcaju.^asposlase zapne, iskrivi noga, padne i eto nevoqe. Dok ~ekamo da nadle`ni zapu{erupepazitegdestajeteine{etajteseposrediniglavnog {etali{taugradu. B. M.

NAJAVQEN SLAB PRITISAK VODE

Tanakmlaz udeluRotkvarije

znati vinogradar i vinar iz Sremskih Karlovaca Predrag Bajilo,ro|en29.februaraprestupne 1960. godine. Taj doga|aj svojevremeno zabele`io je i „Dnevnik” u tekstu pod naslovom„Teksuro|eni,ave}suim ’o{te}eniinteresi’”pi{u}io tomekakosutogdanauNovom Sadu svet ugledali jedna devoj~icaitride~aka. -Nikadanisamdo`ivqavaodatumsvogro|ewakaonekakavhendikep,ve}naprotivkaoposebnost DVADESETOGODI[WICA UDRU@EWA „DONAU”

Perecbal zajubilej

Nema~ki perecbal, 19. po redu, odr`a}e se u subotu 3. marta, u 20 ~asova, u KUD „Petefi[andor”,UlicaJo`ef Atile 16. Ovim se obele`ava 20 godina od osnivawaprvognema~kogudru`ewa „Donau”uNovomSadu. Ulaznica ko{ta 700 dinara i mo`e se kupiti u prostorijam a Udru` ew a, Koz ar a~k a ulica6,ilinaru~ititelefonom na brojeve 021/505-507 i 063/869-6-190. A. J.

Poznativinogradarivinarro|en29.februara prestupne1960.Ju~euwegovomvinskompodrumu ucentruKarlovacabilovrlo`ivo bu.  Prvih nekoliko godina  ro|endane smo proslavqali pompezno u prisustvu puno rodbine i prijateqaito1.marta,akasnije uskromnijojvarijanti. Predragjemislioda}ei13.ro|endanobele`itiskromnoukru-

vacabilovrlo`ivo,uz~estopitawe mla|eg sina Petra „kad }e ve}jednompostatipunoletan?” -Nisamhteodaspomiwemniti organizujem bilo {ta, jer smatramdasuproslavero|endana primerene u de~jem uzrastu,

bila da ovaj ro|endan proslavim u dru{tvu troje mojih vr{waka,kojisuro|eniistogdanauonda{wemnovosadskomporodili{tu, ali nisam uspeo da stupim u kontakt sa wima, pa samodtogaodustao. Do pre nekoliko godina Predragjebio„najmla|i”uku}iiako imadvojicusinovakojisuzagaziliutre}udeceniju.Sadasututitulu najmla|i preuzele trogodi{we unuke, bliznakiwe Elena i Jana. Z. Milosavqevi}

EU FINANSIRA GRADSKI PROJEKAT SA 111.160 EVRA

Napragupomo}uku}i NovomSadujeodobrenprojekatizoblastisocijalneinkluzije, pod nazivom „Home CareServicesinNoviSad”, koji }e se realizovati u partnerstvusaCentromzasocijalni rad i Nov os ads kim hum an itarnim centrom, saop{tavaju iz Grads ke ku} e. Vredn ost projektaje111.160 evra, afinansiragaDelegacijaEvropskeunijeuRepubliciSrbiji kroz proj ek at Unap re| ew e prava i zapo{qavawa i `i-

Salonurbanizma Vojvo|ansko udru`ewe urbanista u saradwi sa Skup{tinomgradaNovogSadaiJP„Urbanizam”organizuje izlo`buradovauoblastiprostornogiurbanogplanirawakojisunagra|enina20.Me|unarodnomSalonuurbanizma u Ni{u, odr`anom u novembru pro{le godine. Otvaraweizlo`bejeuponedeqak,5.martau12satiuholuSkup{tinegradaNovogSada,@arkaZrewanina2.Radovi}ebitiizlo`enido19.marta. I. J.

votnih uslova izbeglih i raseqenih lica u Srbiji. Projekat }e trajati 13 meseci, a realizova}e ga Gradska uprava za socijalnu i de~iju za{tituusaradwisanavedenim partnerima. Projekat predvi|a uspostavqawetimaSlu`bepomo}iu ku}i,{topodrazumevaselekciju, trening i organizaciju funkcionisawa tima, pru`awe usluga ku}ne nege i pomo}i ciqnim grupama u Novom

- Nakon sanacije kvara, u jednoj zgradi u Ulici Save Kova~evi},izkojesunasstanari i zvali, majstori su izmerilipritisakvode,kojije iznosio2,2barela,{topredstavqa normal an pritis ak vode – ka`u u „Vodovodu“  i dodaju da je mo`da problem u hidrofornoj pumpi ili instalacijama. StogabipredsedniciSkup{tinastanaratrebalodazovu preduze}e koje im odr`ava zgradu, kako bi se detaqnije ispitalo zbog ~ega dolazi do ovepojave. Q. Na.

Polumaraton krajemmeseca Nov os ads ki NIS pol um araton bi}e odr`an 25. marta, najavqeno je na ju~era{wem sastanku Organizacionog odbora.Nasastankujepredo~enapotencijalnatrasa,dok}e

takao da je polumaraton zna~ajanzagrad.Jovanovi}veruje da }e pol um ar at ons ka i ostale trke nai}i na dobar odzivkodtakmi~arairekreativaca.

se kona~ni dogovori vezani za trku posti}i na narednim susretima. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, koji je ujedno i na ~elu organizacionog odbora, najaviojeu~e{}eutrciiis-

Pored polumaratona, bi}e organizovane i prate}e trke, na 10,5 kilometara, {tafetni pol um ar at on, trk a zad ovoqstva,trkamali{anaipuze}atrkabeba. D. Ig.

Sadu. Ciq projekta je doprinos procesuintegracijeizbeglih lica i interno raseqenih lica u Srbiji i wihovom jednakom u~e{}u u dru{tvu. Namera je da se unaprede kapaciteti za samostalan `ivot najugro`enijih izbeglih lica, interno raseqenih lica i lokalnog stanovni{tva, ~ime}esedoprinetire{avawu egzistencijalnih problema ugro`enih gra|ana u NovomSadu. D. Ig.

U„Fabrici”uskoro „Disciplinaki~me” Legendarnibeogradskibend„Disciplin AKitschme” nastupi}eupetak,9.marta,u novosadskomklubu„Fabrika„,uorganizaciji Studentskog kulturnog centra NovogSada.Nastupu„Fabrici„naBulevarudespotaStefana5bi}enovosad-

@iteqi naseqa Rotkvarija izulicaSaveKova~evi}a,Save Qubojeva i ostalih okolnihulicaovihdanakuburili susapritiskomvode,aposebno oni na vi{im spratovima. Sugra|anka koja `ivi u ovom nasequ na tre}em spratu ispri~alanamjedajojjepritisaktolikolo{danemo`eni ve{ma{inudaukqu~i. U«“Vodovodu“» sunampotvrdilidasuimalipritu`bena slab pritisak vode u ovom kvartu,teka`udasuradnici bilinaterenu,kakobipopravilikvar.

ska promocija albuma „Uf!”. Na dan koncerta “Fabrika” }e biti otvorena od21~asicenakartebi}e800dinara. Karteupretprodajiko{taju600dinara u muzi~koj prodavnici „Mungos” u Wego{evojulici14. J. Z.


NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak1.mart2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Timon Atiwanin” (19.30) Pozori{temladihmala sala: „Ma~ak u ~izmama” (18) Novosadskopozori{te „^ongor i Tinde” (19)

BIOSKOPI Arena: „Parada” (16.10, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (11.10, 15.10), „Misija spasiti Bo`i}” (12.30), „Ma~ak u ~izmama” (12, 13, 14), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11, 11.15, 13.10), „Mapetovci” (14.15), „Kupili smo zoo vrt” (13), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15, 17.30, 19.45, 20, 22.15), „I u dobru i u zlu” (20.20, 22.40), „Putovawe 2: tajanstveno ostrvo„ (13.50, 15.50), „Ovo zna~i rat” (18.30, 22.20), „@u}ko - pri~a o Radivoju Kora}u” (15.05), „Krvoproli}e” (22.30), „Ratni kow” (16.45, 19.30, 22.10), „Drvo `ivota” (17.45), „Potomci” (19), „Yejn Ejr„ (22)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: KatarinaVladisav iz Despotova (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Vesna Danailov, Danijela Bjelica-Milanovi}, MarijanaNa|babi-Pani}i @eqkaMijok iz Novog Sada, SawaGovedarovi} iz In|ije, KsenijaGolubovi} iz Sremskih Karlovaca i DanicaUbavin iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Danijela]ur~i}, DinaJak{i}, BosiqkaBoti}, SvetlanaMilo{evi}i JelenaBukvi} iz Novog Sada, IvanaVidakovi} iz Petrovaradina, Nada Krivo{ija iz Novog Salnkamena, Ivana Kozarov iz ^uruga i StanislavaVu~eti} iz Bukovca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Aleksandar Petra Vi}entijevi} (1950) u 10.30 sati, Stojan Mali{e Markovi} (1933)- urna u 11.15, Qubinka \oke Nenin (1924) u 12, To{ica Mite Budo{an (1949) u 12.45, Ivan Andrije Turanski (1921) u 13.30 i Sima Milete Devi} (1958) u 14.15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Vida Luke Maksimovi} (1924) u 13 sati.

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

ВРАЋАЊЕ ИМОВИНЕ НА ПОДРУЧЈУ СУБОТИЦЕ

Очекује се три хиљаде захтева Продаја остатка „Апатекса”

АПАТИН: Након продаје производне хале апатинског текстилног предузећа „Апатекс“ у стечају, потенцијалним купцима понуђена је и преостала имовина, која је подељена у две целине: погон предионице, укупне површине 5.722 квадратна метра и управна зграда од 1.043 квадратна метра. Продаја ће бити извршена непосредном погодбом, уз прикупљање писмених понуда, а новац који ће се добити од продаје, биће усмерен за измирење обавеза највећем повериоцу Републичкој управи јавних прихода, која од овог предузећа потражује 20 милиона динара. Ј. П.

СУБОТИЦА: Од данас Суботичани могу да поднесу у пошти број 1 захтев за повраћај имовине. Бивши власници, њихови наследници или правни следбеници имају рок од две године да поднесу пријаве. Право на повраћај или обештећење имају власници којима је после 9. марта 1945. године имовина одузета на основу прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији, аката о подржављењу и слично. У суботичком Удружењу за повраћај имовине кажу да се процењује да око три хиљаде Суботичана има право на поврат имовине. - Саветијем Суботичанима да не журе са подношењем документације за повраћај имовине и обештећење. Многи закони још нису усаглашени са подзаконским актима. Документација би требало да буде потпуна, па је потребно поса-

Нови семафор ради КИКИНДА: Семафор на раскрсници улица Димитрија Туцовића и Војводе Мишића од данас ће почети да ради. Постављен је крајем прошле године и до сада је био на трептачу. - Добили смо употребну дозволу и желимо да скренемо пажњу грађанима да ће сутра семафор

почети да ради. Припремљена је и документација за постављање семафора који се налази раскрсницу ниже, на углу улица Војво-

де Мишића и Ђоке Радака. Постављање светлосне сигнализације на овом месту предлог је Саобраћајне полиције - каже директорка Јавног предузећа Дирекције за изградњу града ЕдитаДивковић. За постављање семафора, који се данас пушта у рад, издвојено је 5,7 милиона динара. Пет милиона динара добијено је на конкурсу Покрајинског секретаријата за привреду, а 700 хиљада динара издвојено је из буџета општине Кикинда. Дирекција за изградњу града има неколико идејних пројеката за постављање семафора у граду. Један од њих је и раскрсница генерала Драпшина и Чанадске. А. Ђ.

Петиција за бебе КИКИНДА: Хуманитарна акција „Битка за бебе” је 1. јануара ове године настављена проглашењем „Године беба” у Улици отвореног срца. Током целе године прикупљаће се опрема неопходна породилиштима и дечјим болницама: реанимациони столови, монитори, респиратори, али се покреће и иницијатива да се укине ПДВ на храну, опрему и одећу за бебе, као и да се до 10 одсто ограниче марже у трговинама. Стога је организовано потписивање петиције у 50 градова Србије, а акцију ће у кикиндској општини спроводити Канцелари-

ја за младе, каже координаторка БиљанаСтојановић: - Циљ је да садашња влада учини озбиљан корак и олакша позицију родитеља. Иницијативу је подржала локална самопуправа, општинска тела и друге институције што је показатељ да локалне власти желе да помогну родитељима. Потписивање петиције ће трајати од петка, 2. до четвртка, 8. марта. Волонтери Канцеларије за младе потписе ће прикупљати на шанду испред Културног центра на Градском тргу у Кикинди од 10 до 18 сати сваког дана. А. Ђ.

Изложба „Богородица” БЕЧЕЈ: Атрактивна тематска ликовна изложба „Богородица” будимпештанске галерије „Фораш” прославиће други рођендан 4. марта у Бечеју. Јер, вечерас у 18 сати биће свечано отворена у галерији „Круг” под кровом Градског позоришта Бечеј, где ће се задржати до 24. марта. - Галерија „Фораш” је окупила 26 уметника, који верују у фигуралну традицију и класичну хришћанску иконографију, у њено ново тумачење и популаризацију током 21. века. Свој религиозни и спиритуални доживљај изразили су на разне начине користећи се различитим ликовним језицима и техникама. Неки су се вратили традиционалној иконогра-

фији, али користећи нове медије, други су се, одбацујући традиционалну хришћанску иконографију, прихватили класичног сликарства. До сада је изложба, после Будимпеште и на Велику госпојину 2010. године у Секељудвархељу из Мађарске, представљена у Аустрији, Румунији, Словачкој, Словенији, Србији, Украјини и Хрватској, рекла нам је Габријела Сел, историчар уметности галерије „Круг”. Tронедељно представљање изложбе „Богородица” у Бечеју свечано ће вечерас отворити сликар Тибор Шипош, а позив је упућен свим љубитељима уметности. В. Ј.

ветовати се с адвокатом. Успели смо да договоримо да извод из катастра буде бесплатан - објашњава МиланУзелац, председник Удружења за поврат имовине у Суботици, које броји 700 чланова. Узелац процењује да је много више Суботичана који имају право на поврат имовине, с обзиром на податке да је одузето око 12 000 квадратних метара грађевинског земљишта и неколико хиљада квадратних метара у виду зграда и других објеката. До 1. марта 2014. године, на поштанским шалтерима грађани ће моћи да предају захтеве за враћање одузете имовине, односно обештећење. Образац захтева доступан је на сајту www.posta.rs, а за подносиоце који нису у могућности да га преузму, захтев може да одштампа службеник на шалтеру. - С обзиром на обим документаци-

11

УНИЈА ПОСЛОДАВАЦА УПОЗОРАВА НА АЛАРМАНТНО СТАЊЕ У ПРИВРЕДИ

Епидемија затварања фирми БАЧКА ПАЛАНКА: У Бачкој Паланци је у протекле три године затворено 28 одсто више предузећа него што је отворено, саопштава Унија послодаваца Србије, наводећи ово као пример који показује алармантно стање у привреди. Унија послодаваца Србије је, на основу информација од својих чланова са терена и званичних државних података, установила да је у периоду од 2009. до 2011. године у Бачкој Паланци, која је у претходних 30 година била озбиљан привредни центар у Војводини, за само три године затворено 28 одсто више предузећа него што их је отворено. Међу њима доминирају предузећа која се баве трговином на мало, тако да је од укупно 450 трговинских радњи, колико их је било 2009, до краја 2011. године, остало свега 324. Затварању малих трговинских радњи допринео је и пад промета у продавницама специјализованим за

трговину храном, пићем и дуваном, који је смањен за чак 20 одсто у односу на 2010. годину. С обзиром да је од почетка ове године на снази Владина уредба о ограничењу маржи на основне животне намирнице, која ће изазвати додатне губитке код трговаца на мало, може се очекивати да се тренд затварање малих трговина настави, наводи се у саопштењу. У овој општини постоје проблеми који су типични и за већину других средина, а односе се на компликоване и дуготрајне процедуре при регистрацији предузећа, недовољне и непланске стимулације развоја предузетништва од стране општине, сложене процедуре за издавање грађевинских дозвола, високе надокнаде за откуп и уређење грађевинског земљишта у зонама, непостојање уређеног простора за подстицај и развој малих предузећа и хроничан недостатак инвестиционих и обртних средстава. В. Х.

НАСТАВЉА СЕ КРИЗА У ЗРЕЊАНИНСКОЈ „ЈУГОРЕМЕДИЈИ”

Радници од јуче на принудном одмору

ЗРЕЊАНИН: Менаџмент зрењанинске Фабрике лекова „Југоремедија” од јуче је радницима почео да уручује решења о принудном одмору, јер је производња замрла, а недостају и сировине, рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре председница синдиката „Независност” у том предузећу Бранислава Месарош Радишић. Она је појаснила да део радника користи старе годишње одморе, док се остатак запослених упућује на принудни одмор. И док пословодство „Југоремедије”, предвођено в.д. директора Здравком Деурићем, као најодговорнијим за катастрофално стање у овој фармацеусткој кући, прозива државу, као мањинског власника са 42 одсто капитала, у „Независности” и Синдикату јавних служби, као и у Удружењу малих акционара „Југоремедија 3”, указују да је главни кривац актуелно руководство. - Ситуација у фабрици је јако тешка. Од августа нисмо добили плате, ни доприноси нам нису уплаћивани дуго времена. Рачун фирме је у блокади од близу 150 милиона динара. Радници су очајни, на ивици егзистенције. По кућама им се искључује струја, јер немају новца да плате рачуне - саопштила је Месарош Ра-

Средњошколци воде фармацеутску компанију Председник Синдиката јавних служби у „Југоремедији” Марко Хрњаз оценио је да су проблеми у овој фармацеутској компанији почели оног тренутка када је Деурић засео у директорску фотељу. - Струка од тада губи сврху, велики број фармацеута је напустио фабрику и дошли смо у ситуацију да поједини људи, који имају основну и средњу школу, примају веће плате него дипломирани фармацеути - казао је Хрњаз. дишић, нагласивши да су чланови овог синдиката имали састанак у кабинету потпредседнице Владе Србије Верице Калановић и да је она Радној групи, ко-

ју је држава формирала да би стабилизовала стање у „Југоремедији”, упутила захтев да се хитно предузму кораци како фабрика не би отишла у стечај.

ПОЧИЊЕ ФАЗНА РЕКОНСТРУКЦИЈА ЈАВНЕ РАСВЕТЕ У БЕЧЕЈУ

Натријумске сијалице за прометне улице

БЕЧЕЈ: Ових дана почеће реконструкција јавне расвете у Бечеју. Посао ће се радити у фазама, јер је за реконструкцију постојеће расвете са око 3.500 сијаличних места и, евентуалним, проширењем мреже на 6.000 сијалица потребно око сто милиона динара. То је око десет одсто укупног општинског буџета, па је разумљиво што локална самоуправа не може обезбедити толика средства. - Свесни смо да је одржавање скоро пола века старог система

Јегричка сачувала рибу

ТЕМЕРИН: Изузетно ниске температуре и снег у фебруару донеле су много проблема на свим водотоковима. Река Јегричка је још увек под танким ледом. Захваљујући трсци и вегетацији у приобаљу, рибе нису угинуле. Темеринско Удружење спортских риболоваца „Караш”, које окупља више од 700 чланова, одржаће 11. марта редовну годишњу Скупштину, 17. марта риболовачки бал, а добро напредује продаја дозвола за риболов за све водотокове у Србији, као и за Стару Тису у Бачком Градишту, каже секретар овог удружења РобертПастор. Цена дозволе за риболов је на прошлогодишњем нивоу - 4.600 динара, а чланарина 400 динара. Купују се у просторијама удружења „Караш”, ул Народног фронта 161 и у прадавници „Ловац”. М. М.

је која је прописана, процедура на шалтеру неминовно ће трајати нешто дуже, локална самоуправа је одлучила да помогне грађанима саветом за попуњавање захтева за враћање одузете имовине, односно обештећење. Градска управа ће обезбедити заинтересованим грађанима да ближе месту свог становања, односно у месним заједницама, месним канцеларијама и услужном центру Градске управе могу непосредно преузети текст јавног позива који је преведен на мађарски и хрватски језик. Грађани се могу путем телефона и електронске поште обратити Контакт центру Градске управе Града Суботице и упутити питање о подношењу предметног захтева телефоном на број 024/626-999 - објашњава Марија Давчик Ушумовић, начелница Градске управе. С. Иршевић

~etvrtak1.mart2012.

Зелени корзо чека ново светло

скупо, пошто је потрошња струје велика, а годишњи рачун је око 20 милиона динара. Зато смо одлучили да парцијално реконструишемо јавну расвету кренувши од најфреквентнијих улица у граду - појашњава директор Дирекције за изградњу бечејске општине ЗвонимирСтанков. Поступак јавне набавке је завршен и овдашња фирма „ЕлектроНађ”, која неколико година обавља и послове одржавања јавне расвете, понудила је најповољније

услове, па је изабрана за извођача радова, каже Станков. Посао који ће се радити овог пролећа вредан је око четири милиона динара, а средства су обезбеђена продајом парцела у Индустријској зони. Реконструкција ће бити обављена највећим делом у Новосадској улици, од почетка у центру до семафора на раскрсници с Пионирском улицом, затим на мосту преко Канала и у Зеленој улици, од раскрснице са Змај Јовином улицом до семафора на раскрсници с Улицом Петефи Шандора. Нова расвета биће квалитетнија, естетски привлачнија и знатно јефтинија. Уместо садашњих живиних светиљки снаге 250 вати, биће постављене натријумске сијалице од 150 вати. То ће омогућити јаче осветљење, мању потрошњу и знатну уштеду. - Укупно ће бити замењено 150 сијалица и читав посао, од тренутка добијања сијалица, а то очекујемо до половине марта, биће урађен за петнаестак дана, па би поменуте улице и мост преко Канала засијале око 1. априла - најавио је ШандорНађ,власник фирме „Електро-Нађ”. В. Јанков

Члан Управног одбора Удружења „Југоремедија 3” Љубомир Станић, који је у овој фабрици провео три деценије, казао је јуче да не види излаз из ситуације док се држава не укључи у решавање проблема. Станић је додао да би држава и мали акционари окупљени у овом удружењу могли ујединити гласове и сменити садашњи менаџмент. Члан синдиката „Независност” Милан Анђелковић запитао се да ли је упућивање запослених на принудни одмор заправо увод у стечај фабрике, или у отпуштање технолошког вишка који, по његовом мишљењу, представља око 150, од укупно 460 радника. - Радна снага у „Југоремедији” је, после доласка Деурића на чело фирме, примана по пријатељској и страначкој основи, с обзиром на то да је директор уједно и председник Градског одбора Социјалдемократске партије Србије у Зрењанину. То је чињено како би руководство обезбедило себи подршку у фабрици - нагласио је члан удружења „Југоремедија 3” Рајко Лаловић и подвукао да предузеће носи велики баласт јер скоро сви руководиоци имају уговоре о додатном раду, што значи да примају две плате. Ж. Балабан

О нама и Титу НОВИ БЕЧЕЈ: Дом кулуре општине Нови Бечеј, организуjе гостовање Позоришта „Бата Булић”из Петровца на Млави. Љубитељима позоришта у Новом Бечеју они ће се вечерас представити комедијом „Како смо волели друга Тита” у режији Милоша Јагодића.Главне улоге играју Добривоје Петровић, Мирослав Живадиновић, Сузана Станковић, Љубомир Денић и Милица Лукић. Представа је учествовала на многобројним фестивалима и смотрама, на којима су глумци освајали велики број награда за своја остварења. У Новом Бечеју ће глумци из Петровца на Млави наступити у позоришној сали Дома културе, у 19.30, а улаз је 150 динара. М. К.


~etvrtak1.mart2012.

c m y

12

dnevnik


dRU[TvO

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

13

BRITANSKISAVETPOMA@ESTRU^NOUSAVR[AVAWENASTAVNIKA

U{kolamanajzastupqeniji engleski Najvi{e |aka u Srbiji, ~ak vi{e od 600.000, u {kolama kao strani jezik u~i engleski. Nema~ki u~i 90.000, francuski oko 80.000, ruski 62.000 osnovaca, italijanski 8.000, a {panski u~i samo 3.000 |aka – rekla je pomo}nica ministra prosvete VesnaFila na Prvoj nacionalnoj konferenciji o stalnom stru~nom usavr{avawu nastavnika, koju je u Beogradu organizovao Britanski savet. Vesna Fila je najavila da }e nastavnici ubudu}e morati u toku pet godina da sakupe 120 sati programa stru~nog usavr{avawa, i to tako da 100 sati bude s

odobrenih programa iz kataloga stru~nog usavr{avawa, a 20 sati sa stru~nih skupova, okruglih stolova i seminara. Po wenim re~ima, za sve oblike stru~nog usavr{avawa iz buxeta je izdvojeno 7,5 miliona dinara. Ciq ove konferencije, na kojoj su u~estvovali nastavnici engleskog jezika i direktori {kola iz cele zemqe je, po re~ima direktora Britanskog saveta u Srbiji Tonija O’Brajena, podizawe nivoa svesti o va`nosti stalnog stru~nog usavr{avawa nastavnika, koherentnost i regulativa stru~nog usavr{avawa, kao i razmena iskustava i prak-

se iz Srbije i Velike Britanije. Predstavnici Ministarstva prosvete i nauke, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, Univerziteta u Beogradu i drugih va`nih ~inilaca u prosvetnom sistemu zemqe diskutovali su o va`nosti i neophodnosti stalnog usavr{avawa nastavnika i profesora u ciqu {to kvalitetnije nastave. – Stalno usavr{avawe profesora i nastavnika je izuzetno va`no za Srbiju u ovom trenutku jer omogu}ava neprekidni razvoj obrazovnog sistema i wegovo prilago|avawe okru`ewu

koje karakteri{u stalne promene – rekao je Toni O’Brajen. – U krajwoj instanci, to vodi ka ekonomskom i dru{tvenom razvoju, a siguran sam da Britanski savet svojim radom, bogatim iskustvom iz celog sveta i entuzijazmom mo`e pomo}i u ovom va`nom zadatku. U~esnici Konferencije razmenili su iskustva i stavove o svom vi|ewu stalnog stru~nog usavr{avawa, perspektivi wegovog razvoja i standardizacije, te o na~inima na koje se ono sprovodi u Srbiji i drugim zemqama. D.D.

UINSTITUTUZAONKOLOGIJUVOJVODINEINSTALIRANNOVIURE\AJ

Br`apriprema pacijentazazra~ewe Na Klinici za radioterapiju Instituta za onkologiju Vojvodine po~eo je da radi novi ure|aj za preciznu lokalizaciju tumorskih promena u sistemu planirawa terapije zra~ewem. Ovaj ure|aj namewen je pripremi pacijenata za tu terapiju, odnosno skra}uje vreme obrade pacijenta. Pacijenti se postaqaju u poziciju u kojoj }e se sprovoditi zra~ewe, snimaju i markiraju da bi se pripremili za le~ewe. Osim tog ure|aja, Klinici su donirana dva seta za dozimetriju za postoje}e linearne akceleratore, ~ime }e se jo{ vi{e podi}i preciznost u izvo|ewu radiotrapijskih procedura. – Novim ure|ajima napokon smo krenuli u obnovu Klinike za radioterapiju – ka`e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{anJovanovi}. – Cena prvog ure|aja je 800.000 evra i kupqen je novcem iz dopunskog rada u 2009. godini, kada smo nakon druge smene zra~ili pacijente iz Republike Srpske. Drugi ure|aj, ~ija je vrednost 30.000 dolara, donirala je Me|unarodna atomska agencija kroz program tehni~ke saradwe. Agencija nam je 2008. godine putem donacije obnovila kompletnu brahiterapiju. Kako je istakao pokrajinski sekretar za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju

Nedostaje samojedan citostatik

Ministar zdravqa Zoran Stankovi} negirao je ju~e napise u pojedinim medijima o potpunoj nesta{ici citostatika u Srbiji, uz napomenu da nedostaje samo jedan. To je, kako ka`e, „pet-fluoracil”, koji }e narednih dana na doma}e tr`i{te sti}i iz uvoza. On je precizirao da je u proteklih mesec dana obezbe|eno 12.000 ampula citostatika, {to je nedovoqno, dodaju}i da je Vlada Srbije odobrila uvoz „petfluoracil”, koji zbog niske cene niko ne}e da proizvodi. – Na posledwoj sednici Vlade smo odobrili slobodan uvoz

tog citiostatika i o~ekujem da }e ovih dana biti stabilizovano tr`i{te tog leka – rekao je on. – Malo je simptomati~no {to se odjednom u pojedinim sred stvi ma in for mi sa wa na naslovnim stranama prikazuje da nedostaju citostatici, da nema nijedne ampule, {to nije ta~no. Portparolka Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe Sawa Mirosavqevi} je Tanjugu kazala da nesta{ica citostatika „5-fluorouracila” vlada na globalnom nivou i da leka trenutno nema ni u Evropi.

Novavakcina zabebe

Foto:N.Stojanovi}

Lista~ekawa – Vojvodina raspola`e sa samo dva aparata za terapiju zra~ewem, a s obzirom na gravitiraju}u populaciju, bilo bi ih neophodno osam – ka`e upravnik Klinike za radioterapiju prof. dr MarkoErak. – Lista ~ekawa za tu terapiju postoji, i pored toga {to se radi u tri smene i {to se odre|eni broj pacijenata le~i u Kladovu. Trenutno je na listi ~ekawa 420 pacijenata, a na terapiju zra~ewem ~eka se od dva do tri meseca.

DONACIJAZREWANINSKOJBOLNICI„DR\OR\EJOANOVI]”

Invalidirada darivalipedijatriju Mesna organizacija Saveza invalida rada iz zrewaninskog naseqa “Sava Kova~evi}” donirala je Odeqewu pedijatri je Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a no vi}” apa ra te vredne pribli`no 90.000 dinara. Predsednik i potpredsednik ove organizacije CvetkoGruji} i RadovanJorgin ju~e su na~elnici pedijatrijskog odeqewa dr Qiqani Kitaresku uru~ili donaciju koja }e pomo}i u kvalitetnijem le~ewu najmla|ih pacijenata. – Od novca koji smo dobili kupili smo dva aspiratora i tri otoskopa, odnosno aparata za pregled u{iju. Aspiratori }e nam biti od izuzetne koristi, prvenstveno u nekim urgentnim stawima, ali i u svakodnevnoj upotrebi kod odoj~adi – rekla je dr Kitaresku. Ona je naglasila da je De~je odeqewe zrewaninske bolnice do sada imalo aparate koji su bili funkcionalni, ali stari, s obzirom na to da poti~u jo{ iz sedamdesetih godina pro{log veka, i koji su izgubili karakteristike dana{wih aparata.

MINISTARZDRAVQAZORANSTANKOVI]:

– Na{e odeqewe ima stru~nost. Me|utim, medicinski aparati su ono {to nam je potrebno, ponekad i neminovno – dodala je ona. Pomo}nik direktora za medicinska pitawa, obrazovawe i

Virusne infekcije napaleodoj~ad Dr Qiqana Kitaresku je istakla da su od po~etka godine lekari na Odeqewu pedijatrije imali dosta mladih pacijenata s respiratornim infekcijama, od kojih u te`e stawe spada upala plu}a. Po wenim re~ima, ovo je karakteristi~no za zimski period, s obzirom na to da se {kolska deca nalaze u zatvorenom prostoru i lako prenose infekcije. – Pomalo su nas, me|utim, iz ne na di le vi ru sne infekcije koje su se javqale kod odoj~adi, {to nije svakida{we za ovaj period – napomenula je ona.

nau~noistra`iva~ki rad dr Du{an Velisavqev poru~io je da se humanost nekog dru{tva meri odnosom prema deci, odnosno prema starijima. – Krajem 2011. godine, zahvaquju}i donatorima, zapo~eli smo adaptaciju Odeqewa pedijatrije, i u narednom periodu sle di sve o bu hvat na re kon strukcija. Naglasio bih, tako|e, da su sve donacije koje su namewene pedijatriji iskqu~ivo u funkciji le~ewa obolele dece – napomenuo je Velisavqev. Cvetko Gruji} je pojasnio da je Mesna organizacija Saveza invalida rada, u okviru akcije “Invalidi rada za na{e najmla|e”, organizovala Svetosavski bal na kojeme su prikupqene pare za Odeqewe pedijatrije. – Na{a budu}nost le`i na mladosti, a deca bi trebalo da odrastaju zdrava da bi nas nasledila. Mo`da }e na{a akcija podsta}i i ostale organizacije da krenu ovim putem i pomognu najmla|ima – kazao je Gruji}. @.Balaban

dr Atila ^engeri, ovo je zna~ajan dan za zdravstvo Vojvodine. – Retko se de{ava da u ovim te{kim vremenima ustanova sama kupuje aparate, bez u~e{}a Pokrajine – istakao je dr ^engeri. – Novi ure|aji doprine}e efikasijem i br`em le~ewu pacijenata. J.Barbuzan

Vakcina ACT HiB za bebe, proizvo|a~a „Sanofi Paster S.A.”, kojih dugo nije bilo na tr`i{tu Srbije, dobila je dozvolu za stavqawe u promet od Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Vakcina ACT HiB za bebe primqena je 14. februara u Agenciju za lekove radi laboratorijskog ispitivawa kontrole kvaliteta, rekao je ju~e portparol

te agencije Aleksandar Tucovi}. On je u izjavi Tanjugu istakao da je, zahvaquju}i zalagawu stru~waka ALIMS-a, analiza vakcina zavr{ena ju~e i da su dobile dozvolu za stavqawe u promet. On je ukazao na to da se vakcina ACT HiB bebama daje protiv Hemophilusinfluence tipa B (hemofili~ne influence).

Strategija obrazovawa navidelu

Stigla opremaza e-upravu Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Milan Markovi} rekao je ju~e da je nabavqena oprema, vredna 2,5 miliona evra, za uvo|ewe elektronske uprave (e-uprave), a ona }e biti na raspolagawu lokalnim samoupravama kad se utvrdi procedura wenog kori{}ewe. Na konferenciji o razvoju e-uprave u Srbiji Markovi} je istakao da je preduzeto niz mera za uvo|ewe te uprave kojom se, kako je naveo, pove}ava efikasnost rada u dr`avnim organima i unapre|uje komunikacija s gra|anima i privrednim subjektima. – Nabavqena je 2,5 miliona evra vredna oprema, koja je ve} instalirana i testirana, i koja }e nakon utvr|ivawa procedura za kori{}ewe biti na raspolagawu lokalnim samoupravama – rekao je ministar. On je naveo da je ve} uveden sistem za obradu i ~uvawe drugog primerka mati~nih kwiga gra|ana, kao i razvoj jedinstvenog bira~kog spiska. Projekat „Podr{ka razvoju e-uprave u Srbiji” finansira EU i wegov osnovni ciq jeste uspostavqawe nekih od elemenata infrastrukture e-uprave u skladu sa za{titom podataka u zemqama EU.

Ministar prosvete i nauke @arkoObradovi} i {ef Delegacije EU Srbiji Vensan De`er otvori}e danas u Beogradu dvodnevnu konferenciju „Dobre prak se i part ner stva – kqu~ efikasnog, kvalitetnog i pravednog obrazovawa”, na kojoj }e, kako je najavqeno, biti pred sta vqe na Stra te gi ja razvoja obrazovawa u Srbiji do 2020. godine. Na konferenciji }e biti re~i o Programu za celo`ivotno u~ewe, efikasnosti obrazovawa, Programu ra ci o na li za ci je u {kol stvu, modernizaciji i standardizaciji obrazovne infrastrukture, u susret PISA testirawu tokom ove godine, saop{tilo

je Ministarstvo prosvete i nauke. Radne grupe bavi}e se, izme|u ostalog, temama me|unarodnih ispitivawa, podataka dobijenih istra`ivawima, PISA istra`ivawem – nalazima i preporukama, temom zavr{nih ispita i matura... U~esnici }e raspravqati i o problemima upravqawa {kolom i osna`ivawa direktora, nastavnicima budu}nosti, kompetencijama {kole kao institucije u odgovoru na nasiqe, prevenciji nasiqa iz ugla nastavnika i direktora, ulozi roditeqa u prevenciji nasiqa, obrazovawu Roma, inkluzivnom obrazovawu.


crna hronika

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

c m y

14

ZAVR[ENA ISTRAGA PROTIV ^UVARA U SPECIJALNOM SUDU

Tu`ila{tvonapotezu

NESRE]A U STANI[I]U, KOD SOMBORA

Poginuoupoku{aju kra|estruje Jedno,zasadanepoznatolice, izgubilo je ju~e `ivot u poku{aju kra|e elektroenergetske opremeuSomboru,saop{tilaje ju~e„Elektrovojvodina„. U saop{tewu navode da su ju~ene{toposle16~asova,udispe~erskom centru „ElektrodistribucijeSombor„,prime}ene nepravilnostiuradudelamre`eudelunaseqenogmestaStani{i}, kod Sombora. De`urne ekipe „Elektrodistribucije Sombor„, u saradwi s PolicijskomupravomSombor,odmahsu reagovale i izlaskom na lice mesta ustanovqeno je da je, najverovatnije,do{lodopoku{aja kra|eopremenastubnojtrafostanici„Karaula”,kojajeuvla-

sni{tvu Vojske Srbije. „Ta~no je da je ta trafo-stanica bila beznapona,alidalekovoddote trafo-stanice je bio pod naponom,{tojebilofatalnoza,za sadanepoznatogmu{karca.Zbog pogre{ne namere, ovaj ~ovek je izgubio `ivot”, navodi se u saop{tewu. „Elektrovojvodina„ dodaje da ve}mesecimaupozoravanatoda kra|a elektri~ne energije i neovla{}eno i nestru~no ula`ewe u elektroenergetske objekte,kojemjemotivkra|adelovaopreme,predstavqaveliko dru{tvenozloikrivi~nodelo, kojimsenanosivelika{tetai ugro`avaju`ivoti. M. B.

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Spre~en{verc lekova Carinici su u saradwi s policijom na grani~nom prelazu Horgo{ spre~ili poku{aj krijum~arewa velike koli~ine lekova u na{u zemqu, saop{tila jeju~eUpravacarina. Oko 38.500 tableta razli~itih oblika i boja u rinfuzi i oko300ampulaanabolikaianaboli~kihsteroidaprona|enoje predvadanaukartonskojkutiji

knadno, kao i da li se radi i o povredi prava intelektualne svojine,kadajere~olekovimau rinfuzi. [toseanaboli~kihsteroida ti~e, oni pove}avaju mi{i}nu masu i snagu, ali istovremeno dovode do povi{enog krvnog pritiska, kardiovaksularnih bolesti, oboqewa jetre, agresivnog pona{awa, zavisnosti i

–PrviosnovnisuduBeogradu zavr{io je istragu protiv tri pripadnika slu`be obezbe|ewa, koji se sumwi~e da su pomogliSretkuKalini}u i@eqku Milovanovi}u u poku{aju bekstva iz posebne pritvorske jedinice Okru`nog zatvora u zgradi Specijalnog suda 7. februara–izjavilajeju~eTanjugu portparolka suda Sne`ana Ivkovi}. – Posle saslu{awa svih predlo`enihsvedoka,sudjespise predmeta 24. februara prosledioTu`ila{tvu. Tu`ila{tvoimarokod15danaoddostavqawaspisadaodlu~idali}eprotivosumwi~enih stra`ara Ninoslava Strahini}a, Nenada Mitrovi}a i Dragi{eGrkovi}a podnetioptu`nicu, zatra`iti dopunu istrage ili odustatiodkrivi~noggowewa. Istraga protiv wih sprovedenajezbogsumwedasuizvr{i-

li krivi~no delo omogu}avawa bekstva pritvorenom licu, a pritvor,ukojemsuidaqe,odre|enimjezbogopasnostidabiu toku istrage mogli uticati na svedoke,kaoidabimogliponovitikrivi~nodelo. Za krivi~no delo za koje se teretezapre}enajekaznaodjednedoosamgodinazatvora. Osumwi~enisubilide`urni ~uvari u pritvorskoj jedinici, kadasu7.februaraoko5.30sati Kalini} i Simovi} uspeli da iza|uizsvojih}elijaipoku{ali da napuste zatvorski kompleks u Ustani~koj ulici, ali suihutomespre~ilipripadnici@andarmerije,koji~uvajuzatvorski kompleks sa spoqne strane. ^uvari su automatski bili suspendovani s posla odmahpootkrivawupoku{ajabekstvadvojicezatvorenika,osu|enihnapo40godinazatvora.

Kameresnimilebekstvoizhodnika

Istra`niorganisumwajudasu Kalini}iMilovanovi}bekstvo planirali, ra~unaju}i na pomo}, kako iznutra, tako i spoqa. Mi-

lovanovi}je2004.pobegaoizbeogradske Palate pravde slu`bi obezbe|ewa i policiji, kao i iz pritvorauIsto~nomSarajevu.

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] OCEWUJE:

Vladastalanaput kriminaluikorupciji Ministarka pravde Sne`ana Malovi}ocenilajeju~edajeSrbija stala na put organizovanom kriminaluikorupciji,isti~u}i da su uni{tene sve kriminalne grupenaovompodru~ju,alii{ire,kojesumogleugrozitidr`avu. Otvaraju}i debatu posve}enu za{titi qudskih prava i novoj kaznenojpolitici,kojujeorganizovao Demokratski politi~kiforumuNarodnojbanciSrbije,Sne`anaMalovi}jeporu~ila da je ostvarewe i potpuna za{titaqudskihpravasu{tina funkcionisawa svakog demokratskogdru{tva.Potvrdudaje Srbija na pravom putu, kako je navela, dobili smo prekju~e od Evropske komisije i u mi{qewuSavetaministaraEUododeqivawustatusakandidata. – Ako postoji neko ko sumwa da Vlada Srbije nije posve}ena poboq{awu kvaliteta `ivota gra|anaiza{titiwihovihprava,odgovormujeupravoreforma pravosu|a – navela je ministarkapravde.–Krivi~nopravno zakonodavstvo je, bez sumwe, jedan od kqu~nih stubova civilizacijejeronokrozsvojupreventivnuirepresivnufunkciju predstavqa jako sredstvo dr`ave ka suzbijawu svakog oblik kriminaliteta. Podse}aju}inatodajetokom prethodnih godina sprovedena

sveobuhvatna reforma krivi~nog zakonodavstva, Sne`an Malovi} je istakla da su u planu daqe izmene zakondavstva, poo{travawe sankcija i uvo|ewe novihkrivi~nihdela. – Na`alost, svi smo svedoci u~estalihnasilnihdela,zasno-

vrednosti bi}e naru{en i i}i }e „naruku” kriminalcima, {titi}e wih, a ne dru{tvo kao celinu – rekla je ministarka pravde. Onajeistakladapo{tovawe qudskih prava ne sme da bude mrtvo slovo na papiru ve} kon-

DragoqubMi}unovi}iSne`anaMalovi}

vanih na netoleranciji i mr`wi, zbog ~ega }emo, izme|u ostalog, ozbiqno sankcionisati zlo~in iz mr`we. Ukoliko ne za{titimo i ne omogu}imo sprovo|ewe zakona, sistem

kretneaktivnostidr`avnihorgana, koje moraju biti jasan pokazateqspremnostidru{tvada po~iva na demokratskim principimaidaihefikasnoprimewujeipo{tuje.

Predsednik Fondacije Centar za demokratiju Dragoqub Mi}unovi} naveo je da Krivi~ni zakon Srbije relativizuje neka prava proklamovana Ustavom,alinenau{trb,ve}upravo u kontekstu za{tite qudskih pravagra|ana. – Ustav proklamuje slobodu govora, ali Krivi~ni zakon sankcioni{e govor mr`we, odnosno{irewerasne,verske,nacionalne i druge netrpeqivosti – objasnio je Mi}unovi}, i dodaodajeistislu~ajikadajeu pitawu primena Zakonika o krivi~nom postupku kada se procesuiraju po~inioci krivi~nihdelaorganizovanogkriminalailiterorizma. – Mi polazimo od vrednosti za{tite qudskih prava, i to je na{a motivacija. Postoji svest dasuqudskapravasvetiwaikadaseborimoprotivorganizovanog kriminla i terorizma, to radimo upravo radi za{tite qudskih prava na{ih gra|ana – poru~iojeMi}unovi},kojijei predsednik politi~kog saveta Demokratskestranke. U debati su u~estvali i omdbusman Sa{a Jankovi}, poverenica za ravnopravnost Nevena Petru{i}, zamenik tu`ioca za ratnezlo~ineBrunoVekari} i brojni predstavnici nevladinihorganizacija. (Tanjug)

OSUMWI^EN DIREKTOR „MLEKARE ^OKA”

Nepla}enopreuzeto mleko ProtivdirektoraDOO„Mlekara^oka“MiodragaV. (1975)iz ^okepolicijskislu`beniciPU Kikinda podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela zloupotrebe ovla{}ewa u privredi. Iz PU Kikinda su ju~e saop{tili da je osumwi~eni tokom novembraidecembra2011.godine od poqoprivrednih proizvo|a~a izNovogMilo{eva,GorwegBre-

ga, Adorjana, Tre{wevca, Totovog Sela i Oroma preuzeo ve}u koli~inumlekakojudosadanije platio. Natajna~inosumwi~eniMiodrag V. je za preduze}e pribavio protivpravnu imovinsku korist odoko6,2milionadinara.Sumwa sedajebrojo{te}enihuposlovawus„Mlekarom^oka“ve}i,paje PUKikindazamolilao{te}ene gra|anedasejavePUKikindana telefon0230/412–122. M. Mr.

U NOVOKNE@EVA^KOJ SPECIJALNOJ BOLNICI „SVETI VRA^EVI” ispodjaknenazadwemsedi{tui ispodsedi{tavoza~auautomobilu ma|arskih registarskih oznaka. Pre nego {to je podvrgut detaqnoj kontroli, automobil, kojim je upravqala ma|arskadr`avqanka,u{aojeutraku predvi|enu za putnike koji nemajuni{tazacarinskukontrolu,{tojeputnicaodgovornaza poku{aj krijum~arewa dodatno i potvrdila, rekav{i da sa sobom, kao i wene dve saputnice, nosisamoli~niprtqag. Sastav, kvalitet i vrednost lekova }e biti utvr|eni na-

drugihozbiqnihproblema,zbog ~ega su na listi zabrawenih psihoaktivnihsupstanci. Uprava carina podse}a na to dajepresamonekolikodanana grani~nom prelazu Kelebija spre~en poku{aj krijum~arewa 184 kutije razli~itih lekova ~ija je vrednost procewena na oko3.000evra. Krijum~arenilekovi,kojise bez odgovaraju}e kontrole na|u natr`i{tu,mogubitiizuzetno opasnipoqudskozdravqe,navodiseusaop{tewu. (Tanjug)

Proneverau {tedno-kreditnojkasi

Kikindska policija podnela jekrivi~nuprijavuprotivMileveM. (1955)izNovogKne`evca, zbog osnova sumwe da je u svojstvupredsednikaiodgovornog lica za raspolagawe {tedno-kreditnom kasom po~inila proneveru na {tetu zaposlenih u Specijalnoj bolnici „Sveti vra~evi“uNovomKne`evcu. Osumwi~enaseteretidajeod januara 2007. do decembra 2011. godine protivpravno prisvojila

oko 736.000 dinara. Po saop{tewupolicije,onajenovacprisvojila tako {to je iz {tedno-kreditnekase,kojusuosnovalizaposleni u Specijalnoj bolnici „Svetivra~evi“,prilikompodizawa novca sa {tedne kwi`ice zaisplatu~lanovakasekojimaje odobren kredit, podizala sumu novca ve}u od iznosa potrebnog zaisplatukreditairazlikuzadr`avalaitro{ilazasvojepotrebe. M. Mr.

RUMQANIN OSUMWI^EN DA JE U DISKOTECI NAPAO PRIPADNIKE MUP-a

Policajac te{kopovre|en

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici odredio je pritvor do mesecdanaDarkuN. (24),kojise teretidajenapaopolicajcena du`nosti u diskoteci „Soho” i jednom od wih naneo te{ku telesnu povredu, saop{teno je iz Policijskeupraveutomgradu. Darko N. je nakon naru{avawa javnog reda u ugostiteqskm objektu „Soho” u Rumi fizi~ki iverbalnonapaopolicajcekoji

su do{li da interveni{u, nanev{i jednom od wih te{ku telesnupovredu. Zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo napada na slu`benoliceuvr{ewuslu`bene radwe, on je je nakon li{ewa slobodeizadr`avawa,priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mujeodrediopritvor,navedeno jeusaop{tewu. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

15

OLGICUPALI[A[KIIZBA^KEPALANKENO]UBRUTALNONAPALIRAZBOJNICI

Javna pravobraniteqica pretu~ena pred ku}nim pragom Ono {to se u ponedeqak oko 22 sata desilo u Ulici cara Lazara u Ba~koj Palanci, u blizini zgrade ovda{we [umske uprave, unelo je nemir me|u stanovnike ove varo{i s blizu 30.000 stanovnika. Nije re~ samo o tome {to je napadnuta `ena, OlgicaPali{a{ki (1955), aktuelna javna pravobraniteqica op{tine Ba~ka Palanka, ve} je sve zgrozila brutalnost razbojnika. „Dnevnik“ je jedini posetio dom ovde poznate i cewene porodice Pali{a{ki, koji `ivi jo{ u strahu. – Ne, ne slikajte, molim vas! – bilo je prvo {to rekla Olgica Pali{a{ki kada nas je ju~e wena majka Mara primila u wihov dom u [umskoj ulici 12. – Oko 22 sata u ponedeqak vra}ala sam se od sestre, a u kesi sam nosila prospekte. U Ulici cara Lazara za~ula sam korake koji su postajali sve ja~i, odnosno imala sam ose}aj da

Ku}apravobraniteqice,u~ijojjeblizininapadnuta

`ele da me obi|u. Me|utim, uskoro mi je neko nauvukao moju kapuqa~u na glavu, po~eo da me davi. Po~ela sam da gubim vazduh i samo sam ~ula glas: „Daj pare!” Novca nisam imala, a ku}a mi je bila blizu, me|utim, gubila sam vazduh. Potom me je jedan – a do tada

TRIBUNALODREDIOKONEMAPRAVO NAPRIVILEGOVANUPOSETULIDERUSRS-a

[arovi} ne mo`e kod [e{eqa

Sekretarijat Ha{kog tribunala saop{tio je ju~e da optu`eni Vojislav [e{eq nema pravo na privilegovanu posetu kojoj bi prisustvovao ~lan pravnog tima lidera Srpske radikalne stranke Nemawa [arovi}. Sekretarijat navodi da je optu`enog i wegov pravni tim za odbranu informisao da Dejan Mirovi} i Boris Aleksi} kao „priznati pravni savetnici optu`enog u glavnom predmetu”

vi} nema ni pravo na poverqivi materijal u tom slu~aju. Sekretarijat navodi da po strogom tuma~ewu pravila 65 Pravilnika o pritvoru, pravni savetnici optu`enih koji se sami brane konkretno ne predstavqaju „pravne predstavnike” pa ti optu`eni, wihovi pravni savetnici i kejs-menaxeri nemaju pravo na privilegovanu komunikaciju u Pritvorskoj jedinici Tribunala.

Zavr{nere~iod5.do15.marta Zavr{ne re~i optu`be i odbrane na su|ewu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ pred Ha{kim tribunalom po~e}e 5. i traja}e do 15. marta, izjavila je ju~e portparolka suda u Hagu NermaJela~i}. Ona je na redovnom nedeqnom obra}awu novinarima rekla da bi optu`ba zavr{ne argumente trebalo da iznese od 5. do 7. marta, a optu`eni od 12. do 15. marta. Pretresno ve}e je datum za po~etak izno{ewa zavr{ne re~i odredilo u oktobru pro{le godine, a tada je tu`iocima i [e{equ, koji se brani sam, odobreno po 10 sati za izlagawe. mogu da se sretnu u „privilegovanom” re`imu sa [e{eqem. Poseta ~lanova [e{eqevog pravnog tima je odr`ana 16. i 17. februara, a kako je saop{tio Tribunal, [e{eq je insistirao na [arovi}evom prisustvu i tako sam izabrao neprivilegovanu komunikaciju sa svojim timom. „Optu`eni nema pravo da odr`i privilegovani sastanak u prisustvu [arovi}a budu}i da on nije priznat kao rukovodilac (casemanager) u glavnom predmetu”, naveo je Sekretarijat, dodaju}i da [aro-

[arovi} je 19. februara na konferenciji za novinare naveo da su on i ~lanovi [e{eqevog tima za odbranu Dejan Mirovi} i Boris Aleksi} boravili u dvodnevnoj poseti Tribunalu i da im tom prilikom nije bila dozvoqena „privilegovana komunikacija” sa [e{eqem. Po wegovim re~ima, svi optu`eni u Tribunalu imaju pravo da se slobodno kre}u po delu zatvora odre|enom za primawe poseta, dok su [e{eq i wegovi savetnici vreme za posete proveli, kako je rekao, zakqu~ani u }eliji. (Tanjug)

LISICENARUKEBEOGRA\ANINU

Uhap{en zbog de~je pornografije Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsili su M.I. (1984) iz Beograda, u okviru akcije „Armagedon„, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju. Osumwi~eni je, od 2011. godine do li{ewa slobode, na ku}ni ra~unar s interneta preuzimao, skladi{tio i postavqao ve}e ko-

li~ine pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem dece, navodi se u saop{tewu. Prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje koristi M. I. prona|eno je vi{e od 15 gigabajta pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem dece od sedam do 13 godina. U saop{tewu se navodi da }e osumwi~eni, uz krivi~nu prijavu, u zakonskom roku biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. (FoNet)

DUETIZSRPSKOGKRSTURAIZARE[ETAKA

Kra|a odvela u pritvor Policija u Novom Kne`evcu odredila je zadr`avawe do 48 sati Peri I. (1980) i Dejanu R. (1991) iz Srpskog Krstura, zbog osnova sumwe da su u no}i 28. februara ove godine po~inili te{ku kra|u. Oni se sumwi~e da su provalili u samostalnu trgovinsku radwu u Srpskom Krsturu iz koje su odneli ve}u koli~inu kafe, cigareta, alkoholnih pi}a i

drugih proizvoda, ukupno vrednih oko 202.000 dinara. Dvojica osumwi~enih su ju~e uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kikindi. Tu`ilac Osnovnog tu`ila{tva Kikinda MirkoGa{ovi} saop{tio je da im je odre|en pritvor do 30 dana i da su na saslu{awu priznali izvr{ewe krivi~nog dela. M.Mr.

nisam znala da su dvojica – zgrabio i preko kolena oborio na zemqu i po~eo ili po~eli da me {utiraju nogama u glavu. Olgica Pali{a{ki ka`e da je tada osetila da je gu{i krv u grlu. Bore}i se za vazduh, odnosno `ivot, ipak je ~ula drugi glas ko-

OlgicaPali{a{kile~ite{kepovrede

ji je vikao: „Ne z....j, uzmi joj kesu”. Potom su po~eli i da je dave, a uzeli su joj samo kqu~eve u ko`nom povezu, verovatno misle}i da je to nov~anik. – Koliko mogu da se setim, sve je trajalo dva-tri minuta, a meni je delovalo kao ve~nost – pri~a

Olgica. – Kada su oteli ono za {ta su mislili da je novac, pobegli su, a mene su u lokvi krvi ostavili na ulici. Zapomagala sam i hvala qudima iz obli`wih zgrada koji su me ~uli i pozvali Hitnu pomo}, a ka`u da je posle stigla i policija.

Wena majka Mara je u ponedeqak uve~e bila zabrinuta {to joj se }erka nije javila, a tek je sutradan ~ula {ta se, u stvari, desilo. – Kada sam je videla, odnosno kada su je doneli iz novosadske bolnice, umalo se nisam onesvestila – ka`e mama Mara. – Zatvoreno levo oko, puno krvi, na koje ni{ta ne vidi, polupana glava, a mo`da i lobawa, lice sve u sve`im krastama, polomqen nos na koji ne mo`e da di{e – stra{no! Mo`e li neko ovome da stane na kraj, jer ako nas u {irem centru grada Ba~ke Palanke ovako biju, {ta }e raditi po periferiji? Policija traga za po~iniocima ovog „juna~kog“ dela, a dok razbojnici u ovom delu ba~kog Podunavqa ne budu izvedeni pred lice pravde, malo koja `ena }e smeti sama s torbom ili kesom na ulici da do~eka mrak. M.Suyum

[VERCZLATAPOU^ESTALOSTIIKOLI^INIPRISTI@EINARKOTIKE

Zlatna groznica trese Balkan U posledwu godinu dana na na{im grani~nim prelazima zaplene krijum~arenog zlata su se pove}ale nekoliko puta, a carinici jednako otkrivaju poku{aje {verca zlata iz Srbije, kao i onog koje u tranzitu prolazi kroz na{u dr`avu. Samo u proteklom mesecu na grani~nim prelazima u Srbiji zapleweno je oko deset kilograma zlata, vrednosti dvadesetak miliona dinara, a rekordne zaplene zabele`ene su u januaru i martu 2011. godine, kada je na kontrolnom punktu Rudnica zapleweno 30 kilograma zlata, a zatim u Pre{evu jo{ 23 kilograma. Ukupna vrednost zlatnog nakita, poluga i lomqenog zlata koje je zapleweno u ove dve akcije ve}a je od pola miliona evra. Razlog za procvat ovog biznisa posledwih nekoliko godina svakako je sve ve}a potra`wa za zlatom u Zapadnoj Evropi kao i velika razlika u ceni zlata u balkan-

Zaplewenzlatninakit

skim zemqama i Turskoj u odnosu na Nema~ku, Italiju, Austriju i Francusku. Iako za glavne {vercere zlata va`e Turci, Makedonci i Albanci s Kosmeta, sve je ve}i broj i na{ih dr`avqana koji se okre}u ovom poslu. O tome svedo~e brojni natpisi o otkupu koji se mogu videti u gradovima {irom Srbije, a

Udvostru~enizvani~niizvoz U zna~ajnom porastu je i zvani~an izvoz zlata iz Srbije jer je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u 2011. godini izdalo {est dozvola za izvoz za ukupno 279 kilograma, dok je 2010. godine izdato dve dozvole, a izvezeno je 120 kilograma zlata. Zlato i poluproizvodi od zlata su na re`imu dozvola, {to zna~i da se kontroli{e wihov uvoz i izvoz, ali bez koli~inskih ograni~ewa. Ina~e, Srbija je, po dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato, s 14,3 tone zlata u 2011, plasirana na 58. mestu po deponovanim zalihama tog plemenitog metala.

PO^EOPROCESVLASNIKU„NIBENSGRUPE” I[ESTORICIWEGOVIHSARADNIKA

\ura{kovi} sve negira Vlasnik „Nibens grupe” Milo \ura{kovi} negirao je ju~e, na po~etku su|ewa pred Specijalnim sudom u Beogradu, da je uz pomo} {est saradnika o{tetio kru{eva~ku Fabriku maziva za oko 35 miliona evra, a sebi pribavio 18 miliona evra imovinske koristi. – Pro~itao sam ovu optu`nicu bezbroj puta, a i daqe mi nije jasno kako sam mogao sam sebe da o{tetim. Nije mi jasan motiv po kojem bih nanosio {tetu svom preduze}u i kapitalu – rekao je \ura{kovi}, u ~ijem je ve}inskom vlasni{tvu bila i Fabrika maziva iz Kru{evca. Po wegovom mi{qewu, to bi mogla uraditi samo mentalno poreme}ena osoba pa je najavio da }e u tom smislu tra`iti da se obavi ve{ta~ewe. \ura{kovi} je ispri~ao da je FAM bio jedno od wegovih najprofitabilnijih preduze-

}a, da je postao lider na tr`i{tu uqa i da mu je jedini konkurent bila „Naftna rafinerija Beograd”. On se po`alio na to da je ostao bez svih svojih preduze}a jer su, kako je naveo, od kad je u pritvoru, „ili raskinuti ugovori ili su ona u ste~aju”. On i wegovi saradnici uhap{eni su 12. maja pro{le godine i od tada su u pritvoru pa su na ju~era{we su|ewe privedeni iz Okru`nog zatvora u Beogradu. Oni su optu`eni da su zloupotrebom slu`benog polo`aja pribavili oko 18 miliona evra imovinske koristi \ura{kovi}u i istovremeno o{tetili Fabriku maziva FAM iz Kru{evca za oko 35.000.000 evra. Osim wega, na optu`eni~koj klupi su Dejan Jevti}, Risto Risti}, BoraJeli}, Branislav Jovanovi}, Sr|an Filipovi} i QiqanaKosti}. (Tanjug)

sve {to je potrebno za ovaj posao jeste precizna vaga, malo kiseline za proveru kvaliteta i dovoqna koli~ina novca. Ovaj biznis se razvio ne samo zbog krize ve} i zbog konstantnog rasta cene plemenitog metala, prouzrokovane velikom potra`wom koja se bele`i na svetskom tr`i{tu. Gotovo iz dana u dan ni~u nove otkupne „stanice”, naj~e{}e u sklopu mewa~nica, prodavnica satova i nakita, ali sve vi{e je i uli~nih oglasa koji uz broj telefona isti~u i najpovoqnije pla}awe. Pojedini „ogla{iva~i” otkupa odmah saop{te i cenu po gramu, koja se ovih dana kre}e od 1.500 do 2.000 dinara. Ako se zna da se u Nema~koj ili Italiji gram zlata pla}a oko 50 evra, jasno je za{to se {verc zlata gotovo udesetostru~io za svega nekoliko godina.

Iako su zaplene {vercovanog zlata prili~no ~este, pretpostavqa se da neprime}eno na{u granicu pro|u ogromne koli~ine zlata jer ne postoji sistem kontrole kao za narkotike ili oru`je, ve} se sve svodi na procenu grani~nih policajaca. Carinicima posao ote`ava i to {to je zlato relativno lako sakriti pa ga ve{ti {verceri prenose u ode}i, obu}i ili u „{tekovima” svojih vozila. Sa sli~nim problemom se susre}u gotovo sve dr`ave u regionu, gde se tako|e bele`i drasti~an porast broja otkupqiva~a zlata. Samo u Zagrebu, mimo zlatara, postoji nekoliko desetina mesta na kojima se otkupquje zlato, dok su se {irom BiH pojavili otkupqiva~i koji deluju ~ak i po lokalnim pijacama. U ovim transakcijama naj~e{}e se ne kontroli{e poreklo zlata, ali, {to je jo{ opasnije – nema nikakve kontrole ni porekla novca kojim se ono otkupquje. Dr`ava u ovim slu~ajevima nije predvidela nikakav mehanizam kontrole i zlato mo`e otkupqivati ko god ima dovoqno gotovog novca. Na taj na~in dr`ava je ostavila ogroman prostor za prawe nelegalno ste~enog novca i danas, kada je kona~no uspostavqen sistem za zaplenu imovine ste~ene nelegalnim poslovima, otkup zlata i preprodaja na tr`i{tu Zapadne Evrope predstavqa idealnu alternativu za sve one koji su na sumwiv na~in do{li do novca da ga u isto vreme operu i dobro zarade. N.Perkovi}

RASPU[TENAKOMISIJAZADAQEUNAPRE\EWE POSLOVNEAPLIKACIJEUSUDOVIMA

Neovla{}eno ocewivali rad sudija

Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e Tanjugu da je raspustila Komisiju za daqe unapre|ewe poslovne aplikacije u sudovima, i povukla wenu odluku da se kvalitet rada u sudovima u AVP poslovnom softveru ra~una u odnosu na sve materije i sve odluke, bilo meritorne ili ne. – Ni do kakvih promena u utvr|ivawu merila i kriterijuma u kvalitetu rada sudija iz izve{taja nije do{lo, a samim tim nije bilo nikakvih posledica – rekla je Sne`ana Malovi}, isti~u}i da je nedopustivo to {to Komisija svoje odluke nije prvo dostavila Visokom savetu sudstva, ~ime je prekora~ila svoja ovla{}ewa. – Mandat Komisije je bio da se iskqu~ivo bavi tehni~kim pitawima koja se odnose na informati~ko softverska re{e-

wa, a ne i da ulazi u pitawe vredovawa rada sudija jer je to u iskqu~ivioj nadle`nosti Visokog saveta. Zbog utvr|enog propusta, raspustila sam Komisiju i pokrenula postupak za utvr|ivawe kako je do{lo do propusta i ko je za wih odgovoran – istakla je ministarka Malovi}. Ministarstvo pravde je osnovalo tu komisiju u novembru 2011. od predsednika sudova i predstavnika Ministarstva. Isti stav je zauzeo i Visoki savet sudstva na prekju~era {woj sednici, posle raspravqawa o dopisu Dru{tva sudija Srbije u vezi s izmewenim prikazivawem kvaliteta rada sudija u izve{tajima o radu sudova. Kvalitet rada sudija se ponovo ra~una samo u odnosu na meri tor ne odluke ko ji ma se okon~ava postupak.


SPORT

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

c m y

16

PRVA A LIGA: VOJVODINA DO^EKUJE PARTIZAN

Sudar nepora`enih Vat erp ol is ti Vojvod in e do~ ek a} e u svombazenunaSlanoj bari aktuelnog {ampionaPartizanauodlo`enom me~u~etvrtogkolaPrveAlige. U dosada{wem toku prvenstva obe ekipe imaju maksimalan u~inak od tri pobede, ali uloga favorita pripada Partizanu. Da podsetimo, oba timaoprostilaodLige{ampiona, pa se okre}u doma}im izazovima. - Maksimalna disciplina u igri, sto posto posve}enost u odbrani,kontrolalopteunapadu i kontrola gubqewa lopte, br`evra}aweimaksimalanpolazak u napad su zadaci koje su dobilimojiigra~i,kakozaovo, takoizasvenaredneutakmice. NoviSadje,eto,unedequdana imao i ima}e priliku da vidi tri vrhunske vaterpolo pred-

Sa @AK-om na Slanoj bari UtakmicapetogkolaPrveAligeizme|u@AK-aiVojvodine ne}eseigratiuKikindi,ve}uNovomSadu,po{tojedo{lodo zamenedoma}instva.Utakmicajenaprogramuusubotuu19~asovanabazenuSlanabara. UostalimutakmicamapetogkolaPartizando~ekujeBeograd, aBawicaigrasaCrvenomzvezdom. puneono{toimjetrenerdaou zadatak. -Tosmove}sprovodilikroz jake me~eve sa Zvezdom i Zagrep~anima.Zna~ajnosmopodigli formu, jer smo naporno radili pred nastavak sezone. Nadamseda}emoutom`arunastaviti i u ostalim utakmicama. Promenilismoigruuodnosuna jesen,kojasebaziranajakojodbrani, uz {to mawe gubqewe lopte i brze kontranapade. Nadamseda}emotoispo{tovatiu

moanaliziramosamosvojuigru, atakojeikadaigramoipobe|ujemo-rekaojeCuki}. Prvotimac Sr|an Vuksanovi}jeistakaodajeciqVojvodinedaprika`esvojuigru. - To smo ve} poku{ali sa ZvezdomiMladosti,atakobi trebalo da uradimo i sa Partizanom.Liga{ampionajeiza nasiostajenamdaseposvetimo na{em prvenstvu. Zna~i, ra~unamo na fizi~ku spremu, plivaweikontranapade.Na{e

KorektorVojvodineMilijaMrdak(levo)

VOJVODINA NS SEME DANAS DOMA]IN RIBNICI

Za overu drugog mesta Nis u imal i pun o vremena za odmor odbojk a{ i Vojv od in e NS seme i Ribnice poslefinalnogturniraKupa po{todanas,uposledwemkolu liga{kog dela prvenstva, dele megdan. Novosa|anima je dovoqnabilokakvapobedada overe drugu poziciju i da u tom slu~aju u plej-of u|u s predn o{ }u dom a} eg ter en a, svedopotencijalnogfinala. U prvom delu prvenstva crveno-belisuslaviliuKraqevu(3:1)padanasnebitrebalo daimajuve}ihproblemaupohodunabodove,iakojeRibnicaunaponuforme.Najva`nije je da Novosa|ani ozbiqno shvateprotivnikaidapotvrdekvalitetizvawefavorita. - Danas se borimo za overu drugogmestanatabeliime~s Ribnicom je uvertira za plejof. Prot ivn ik a shav atm o ozbiqnoinemamestaopu{tawu. Pokazali smo na finalnomturniruKupa~imeraspola`emoinadamseda}emona-

staviti s dobrim izdawima. Sigurno je da su igra~i emotivnoifizi~kiispra`weni, alijekalendartakmi~ewatakav da nema puno vremena za odmor. Pokazali smo da kada nasdr`emotivi`eqasvemo`emo da uradimo, pa motiva ne}e mawkati ni danas, a ni kroz plej-of, jer dobro znamo {ta su nam ciqevi u predstoje}em periodu - rekao je {ef stru~nog{tabaVojvodineNS semeNikolaSalati}. Milija Mrdak je nekada nosio dres Ribnice, a ve} tre}u godinu je u Vo{inom crvenobel om. On nag la{ av a da je obezbe|ivawe druge pozicije natabelisadaglavniciqnovosadskogkolektiva. -Nismoimalipunovremena daseodmorimoposleosvajawa Kupa, ali moramo da igramo dobro i na dana{wem me~u. Moramoodstartadanametnemona{ritamigreidaosiguramo drugo mesto na tabeli kako bismo opu{tenije mogli da razm i{ qam o o sled e} em

ciqu,atojeplej-of-istakao jeMrdak. Rezervni tehni~ar crvenobel ih Nem aw a Stef an ov i} pri~aoigriKraqev~ana. - Ribn ic a je dob ra ekip a, ali se odl i~n o poz naj em o i ne} ebit inik ak vihizn en a| ewa. Predv o| en i su Bi} an inom na poz ic ij i tehn i~ ar a i igraj u lep u odb ojk u. Kval itet su pok az al i i plas man om na fin aln i turn ir Kup a. Ipak, fav or it i smo i treb a to da pok a` em o na ter en u, a kor is tim pril ik u da se zahval im pub lic i na pod r{ ci za vrem e Kup a i nad am se da }e pon ov o do} i u vel ik om broj udanaspod r` i-rek aoje Stef an ov i}. UtakmicaVojvodinaNSseme - Ribnica igra se u maloj sali Spensa od 18 ~asova, uz direktan TV prenos, a klub `eli da se zahvali svim pristalicama koji su ih bodrili na fin aln om turn ir u Kup a bezplatnimulazom. M. Risti}

Ubavi}iVujasinovi}vodi}eidanas`estokeduele

stave,jerposleCrvenezvezdei Mladosti sti`e Partizan. To suizaklubizagradvemava`ne stvari,naro~itokadajepopularizacija vaterpola u pitawu rekaojetrenerVojvodineDejan Stanojevi}. Kapiten Vladimir Cuki} je naglasiodaigra~itrebadais-

duelu sa Partizanom. Trener Stanojevi}jebiozadovoqannekim segmentima u prethodnim jakim duelima sa Zvezdom i Mlado{}u,anekimainije.Nezahvalno je prognozirati ishod me~a, mi uvek gledamo sebe i svojuigru,pa}etakobitiiovogaputa.Ikadagre{imoigubi-

Foto:F.Baki}

jedaseborimoidamosvojmaksimum-rekaojeVuksanovi}. Upravakluba,stru~ni{tab i igra~i pozivaju navija~e da do|uu{tove}embrojuipodr`e ih u duelu sa Partizanom, koji se igra u 18.30 ~asova na Slanojbari. G. Malenovi}


SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

VLADANPAVLOVI],LEVIBEKVOJVODINE,PREDDUELUKRAGUJEVCU

17

TURNIRNAKIPRU

Mu{kiina Niigre,nigolova pobeduodpo~etka Kipar–Srbija0:0

Fudbaleri Vojvodine u{li su u prvenstveni ritam treninga, pripremaju}i se za nedeqni susret u Kragujevcu. Igra~i su izvanredno trenirali tokom zimskih priprema i sada jedva ~ekaju da prole}ni deo sezone po~ne. - Zaista, svi jedva ~ekamo da se prvenstvo nastavi. Odmah igramo derbi, jer na{ nedeqni duel s Radni~kim u Kragujevcu to zaista i jeste. Svesni smo da nas o~ekuje te`ak me~, verujem da }e tribine tamo{weg stadiona biti lepo popuwene, {to nam ne}e smetati jer svi mi volimo da igramo pred velikim brojem navija~a. Fizi~ki

Ili}predodlaskom Brana Ili}, iskusni napada~ i najboqi strelac Novosa|ana jesenas (9 golova u prvenstvu i Kupu Srbije), ima dozvolu kluba da potra`i inostrani anga`man i na putu je da to i u~ini. U januaru se ~inilo da }e postati ~lan ^ernomoreca iz Ukrajine, s kojim je trenirao u Antaliji, ali do realizacije transfera nije do{lo. Ili} je potom odradio pripreme s Vojvodinom u Novom Sadu i u Turskoj, a samo nekoliko dana pred po~etak drugog dela sezone pojavila se opcija da napusti crveno-bele. - Ili} se ju~e nije pojavio na treningu i pretpostavqam da je otputovao u Antaliju, gde se na pripremama nalazi kazahstanski tim Aktobe - rekao je sportski direktor Miodrag Pateli}. Obavestio me je o mogu}nosti da pre|e u ovaj klub i o~ekujem svakog ~asa da saznam da li se Ili} dogovorio o uslovima transfera i da li }e postati igra~ tima iz Kazahstana. najboqe svedo~i ~iwenica da zauzimaju ~etvrto mesto na tabeli, odmah iza nas. Tokom zime su se poja~ali, ni jedan bitan igra~ nije ih napustio i jedino ne znam kako su poj~awa uklopili u postoje}i tim. Mi, opet, znamo koliko vredimo i zato ne smemo da srqamo, ve} moramo da budemo strpqivi i smireni. Verujem da }e na{i navija~i ponovo biti s nama i koristim i ovu priliku da ih pozovem da do|u u Kragujevac, jer je i nama lak{e

Karantin Fudbaleri Vojvodine prvu zvani~nu prole}nu utakmicu igraju u nedequ u Kragujevcu. To je ujedno i derbi 16. kola {ampionata, a susret }e prenositi i RTS na svom drugom programu od 13.55 ~asova. Novosa|ani put Kragujevca kre}u u subotu popodne i no} }e provesti u karantinu, kako bi odmorni do~ekali prvi prole}ni ispit.

Spremanzaprole}neizazove:VladanPavlovi}

smo odli~no pripremqeni, jedno {to su nam tokom ove sedmice nedostajali igra~i koji su imali obaveze prema reprezentacijama rekao je pouzdani levu bek Vladan Pavlovi}. Ne tako davno operisali ste meniskus i propustili ste fini{ jeseni. Kakva je situacija sada?

- Odmah po povratku po~eo sam da treniram punom snagom, tako da nikakve posledice ne ose}am i spreman sam da zaigram, ukoliko trener Dejan Vuki}evi} tako odlu~i. Koliko poznajete ekipu Radni~kog? - Kragujev~ani su bili hit jeseweg dela prvenstva, o ~emu

Legendeuposetilegendi Lazar Vasi}, legendarni golman FK Vojvodina i dugogodi{wi urednik sportske rubrike „Dnevnika“, te{ko je oboleo. Nalazi se pod stalnom lekarskom negom u Gerontolo{kom centru na Novom nasequ, a ju~e su ga posetili predstavnici veterana crveno- belih Radomir Krsti} i Ilija Panteli}. Oni su Vasi}u po`eleli brz oporavak, predali mu poklone i preneli pozdrave iz FK Vojvodina i od wegovih prijateqa.

da igramo kada osetimo podr{ku s tribina. ^ini se da je sada jo{ boqa saradwa izme|u napada~a i odbrambenih igra~a? - [ef insistira na disciplini u igri i na tome da odbrana po~ne presingom na{ih {piceva na defanzivce rivala. To u velikoj meri olak{ava posao i nama u odbrani, ali i zahteva odli~nu fizi~ku pripremqenost. Svi smo spremni i na treneru je da odlu~i ko }e igrati u nedequ. I Vojvodina se tokom zime poja~ala? - Jeste, do{li su odi~ni igra~i, ali ne znam koliko }e Almami Moreira biti spreman za duel s Radni~kim. Ponavqam, najva`nije je da ne srqamo, da odigramo mudro i optimista sam. Najbitnije je da od po~etka igramo mu{ki i na pobedu i da ne pretimo nikome, ve} da snagu i kvalitet pokazujemo i dokazujemo na terenu - istakao je Vladan Pavlovi}. A.Predojevi}

LARNAKA: Stadion GSZ, gledalca oko 200, sudija Blom (Holandija). KIPAR: Mastru, Merkis, Sijelis, Haralambus, Avram(Vaslui), Efrem (Sacijes), Demetriju (Aleksandru), Nikolau (E. Haralanbides), Dobra{inovi}, A. Haralambides (Solomu), Mitidis (Hristofi). SRBIJA: Stojkovi}, Basta (Ninkov), Ivanovi}, Nastasi}, Obradovi} (Kolarov), Igwovski, \uri~i} (Ka~ar), Kuzmanovi} (Ninkovi}), Jovanovi} (Tadi}), Sulejmani (Z. To{i}), [}epovi}. Mini turneju na Kipru podmla|ena fudbalska reprezentacija Srbije zavr{ila je bez primqenog gola. U prvom me~u orlovi su pobedili Jermeniju (2:0),a u ju~e su remizirali s Kiprom (0:0). U oba susreta na{i fudbaleri su igralo dosta komotno, bez takmi~askog naboja, pa se i nije mogla proceniti snaga ovog tima. Dodu{e, u dva dana na{i protivnici nisu stvorili ni jednu pravu priliiku za gol, u veznom redu lako smo dolazili do lopti, jedino je {kripalo u napadu, {to se o~ekivalo s obzirom da smo na Kipar otputovali sa samo dvojicom golobradih napada~a, Markovi}em i [}epovi}em. Utakmicu sa doma}inom turnira odigrali smo u sasvim izmewenom sastavu u odnosu na prethodni dan, ali se ispostavilo da se na mladi}e, Igwovski, \uri~i} i Nasti}, u narednom periodu vaqa ozbiqno ra~unati. Igrali su hrabro, lepo su gurali loptu, Igwovski je na sredini terena bio dominatan, lako je prekidao akcije protivni~kog tima, dok je \uri~i} u nekoliko navrata le-

po uposlio najisturenije igra~e. [teta {to nismo postigli gol, a Sulejmani je bio dva puta u idealnoj poziciji. Generalno gledaju}i, u napadu smo bili bezopasni, [}epovi} je samo nekoliko puta imao loptu u nogama, a bo~ni igra~i, kao i u me~u s Jermenijom, bili su suvi{e daleko. Ve} u ~etvrtom minutu mogli smo da povedemo, Jovanovi} je u{ao u kazneni prostor, prosle-

Ni u drugom delu me~a slika se nije mnogo promenula, igralo se uglavnom na sredini terena, i jedni i drugi su kratkim pasovima `eleli da do|u do gola, ali su odbrane bile na visini zadatka pa pravih prilika nije bilo. Sve {to su uradili i jedni i drugi u napadau bilo je iz prekida posle kornera ili slobodnih udaraca. Mo`da je najboqu priliku imao [}epevi} posle

ReprezentativciSrbijezavr{ilinastupnaKiprubezprimqenoggola

dio je loptu do Sulejmanija koji je loptu prebacio na levu nogu i tako omogu}io golmanu Mastru da smawi ugao i da u|e u {ut. I drugu priliku za na{ tim imao je Sulejmani, opet je Jovanovi} pro{ao levom stranom i uputio upotrebqiv centar{ut, ovog puta Sulejmani je poku{ao desnom (slabijom) nogom, ali je lopta odsko~ila i {ansa je propala. U prvom delu me~a Kiprani su delovali bledo, samo su jednom uputili {ut na gol besposlenog Stojkovi}a.

centar{uta Jovanovi}a i slabe intervencije odbrane doma}ina, ali je wegov udarac lako zaustavio golman Mastru. Mo`da treba izdvojiti i {ut Igwovskog, koji je sa tridesetak metara poku{ao da iznenadi Kiprane, ali ni on nije bio uspe{an. Kiprani su jedinu pravu priliku imali nekoliko minuta pre kraja me~a, kada je Kristofi zaobi{ao Stojkovi}a, ali je oti{ao u mrtav ugao, pa je wegov {ut Nasti} izbaci u korener. G.Kova~

SUSRETMLADIHREPREZENTACIJA

AplauzizaMudrinskog Srbija-BiH2:0(0:0) BEOGRAD: Stadion BASK, gledalaca 1.000, sudija: Ma`i} (Srbija). Strelci: Mudrinski u 56. i ^ovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Miqkovi} (Srbija), Vi{}a, Grahovac (BiH). SRBIJA: Aleksi}, Miqkovi}, Savi}, Medojevi}, Mladenovi}, Milivojevi}, Krsti~i}, Lazovi}, Milunovi}, Koji}, Despotovi}. Igrali su jo{: Dmitrovi}, Petkovi}, Kosanovi}, Mudrinski, ^ovi} i Mito{evi}. BOSNAIHERCEGOVINA: Bukvi}, ^oli}, Kvesi}, Sipovi}, Marki}, Vi{}a, Stevanovi}, Bilbija, Grahovac, Be{i}, Gwati}. Igrali su jo{: Hanxi}, Pupovac, Brekalo, Prci} i Tankovi}. Mlada reprezentacija Srbije u prijateqskom susretu savladala je odgovaraju}u selekciju BiH sa 2:0 (0:0). U posledwoj proveri pred kvalifikacioni duel sa Farskim Ostrvima, u junu, orli}i su odigrali dobru utakmicu i zaslu`eno slavili.

OgwenMudrinski

U prvom poluvremenu gosti su imali vi{e od igre i nekoliko prilika za gol, a tek u nastavku orli}i su se prenuli i stigli do pobede. U 14. minutu gosti su postigli gol, ali je poni{ten zbog ofsajda. Najboqu priliku gosti su imali u 35. minutu, Kvesi} je sa sedam metara pogodio stativu. [ansu za gol imala je i Srbija ne{to kasnije, ali je Lazovi} sa 18 metara {utirao preko gola. U nastavku orli}i su gospodarili terenom. U 50. minutu Savi} je dobro {utirao, a Bukvi} odbranio.Nekoliko minuta kasnije Mudrinski je postigao efektan gol, zbog ~ega je nagra|en aplauzima. U 77. minutu gosti su mogli do izjedna~ewa, najpre je Su{i} pogodio stativu, a odbijenu loptu Prci} je poslao pravo u Aleksi}a. Kona~an rezultat postavio je ^ovi}. Zbog povreda su pre vremena igru napustili Koji} i Medojevi}. I.Lazarevi}

PRIJATEQSKAUTAKMICA

SjajangolPoletanovi}a Luksemburg–Srbija1:3(1:0)

TERENHAJDUKAKAOTEPIH:Fudbaleri Hajduka }e prole}nu superliga{ku premijeru imati 4. marta pred svojim pristalicama. Protivnik }e im biti OFK Beograd, a izvesno je da }e fudbaleri imati idealne uslove za igru. Naime, stadion u Kuli odli~no je pripremqen. Anga`ovawem zaposlenih, zatim trenera i igra~a mla|ih selekcija i prijateqa kluba uklowen je sneg, a kada je skinuta folija ukazao se zeleni tepih(na slici). Klupsko rukovodstvo Hajduka donelo je odluku da ulaz na stadion za utakmicu s romanti~arima bude slobodan. \.B.

KONSENDORF: Stadion Konsendorfa, gledalaca: 300 . Sudija: Loren Kopriva (Luksemburg). Strelci: 1:0 Deida u 23, 1:1 Lemaji} u 47, 1:2 Lemaji} u 74, 1:3 Poletanovi} 88. minutu. @uti kartoni: Almeida, Jans, Has, Bernard, Klap i Dragovic (Luksemburg), ^avri} i Spaji} (Srbija). LUKSEMBURG: Peifer, Mastrangelo, Hes (78. Speler), Bernard, Siebenaler, Ramdedovic (60. Dragovic), Kitenge (75. Basttos), Jans (75. Lourenco), Deida (64. Klap), De Sousa, Almeida. SRBIJA: Pajovi}, Laki}evi}, Filipovi} (46. Aksentijevi}), Radoja, Rosi} (Spaji}), Petrovi}, Ivkovi} (88. Pavlovski), Bo`ovi} (46. Poletanovi}), Lemaji}, ^avri}, Pavlovi} (46. Dimi}).

Omladinska reprezentacija Srbije pobedila je sa 3:1 u prijateqskom me~u kombinovanu selekciju Luksemburga, za koju su igrali neki mladi reprezentativci ove zemqe. U odnosu na tim koji je igrao u prijateqskom me~u s Belgijom, selektor Zoran Mari} je u Konsendorfu izme{ao karte, a {ansu protiv Luksemburga od po~etka me~a dobili su svi igra~i koji nisu po~eli prethodni me~. U prvom delu vi|ena je borbena utakmica, selekcija Luksemburga iskoristila je jednu gre{ku na{e odbrane i povela, po{to je Rosi} vratio kratko do Pajovi}a, a Deida sve lukavo pratio i doveo svoj tim u vo|stvo. U drugom delu selektor Mari} osve`io je tim, {to se isplatilo posle samo dva minuta. Aksentije-

MarkoPoletanovi}

vi} je pro{ao po desnoj strani, prona{ao Dimi}a, on asistirao Lemaji}u, koji je doneo izjedna~ewe. Isti akteri doneli su preokret za 2:1, a tre}i gol sjajnim {utem sa 20 metara postigao je Marko Poletanovi}.


18

sport

~etvrtak1.mart2012.

PREMAPISAWUBRITANSKOG„DEJLIMEJLA”

ODBOJKA DRUGAVOJVO\ANSKA LIGA(@) NOVISAD-ISTOK Vojvodina3-Varadin 0:3 Detelinara-VST2 0:3 Bit-Partizan 3:1 NSvolejtim slobodan 1.Varadin 2.Bit 3.Detelinara 4.NSvolejtim 5.VST 6.Partizan 7.Vojvodina

8 8 8 7 8 8 7

6 6 5 4 4 2 0

2 2 3 3 4 6 7

21:9 22:12 16:13 15:12 16:15 8:19 3:21

18 18 14 12 12 6 1

NOVISAD–ZAPAD Lavice-NoviSad3 3:1 Futog-NStim 0:3 Beo~in-Sme~ 2:0(PFF) Volej slobodan 1.Lavice 2.NStim 3.Futog 4.NoviSad 5.Beo~in 6.Volej 7.Sme~

8 7 1 23:9 20 7 6 1 18:8 16 7 4 3 13:9 12 7 3 4 14:15 10 8 3 5 14:17 10 6 0 6 0:18 0 istupioiztakmi~ewa

SREDWABA^KA Libero-Fortuna Hajduk-Grbi} 1.Hajduk 2.Grbi} 3.Fortuna 4.Be~ej 5.Libero 6.Jedinstvo

9 9 9 8 9 8

8 6 6 4 2 0

1 3 3 4 7 8

26:5 22:11 19:16 14:15 11:23 2:24

1:3 3:1 25 18 15 13 6 1

Stevanovi} na meti Junajteda Man~ester junajted spremanjedaplatiTorinuoko{estmiliona funti za transfer 21godi{wegigra~asredineterena Alena Stevanovi}a, preneo je britanskilist„Dejlimejl”.Kako se navodi, Srbin ro|en u [vajcarskojnametijejo{nekolikoengleskihpremijerliga{a, me|ukojimajeiArsenal. KlubizLondonanavodnopratiStevanovi}aodkadajeigrao zamilanskiInter,asakutitobxija opisali su ga kao novog KristijanaRonalda. Stevanovi}jero|enuCirihu 1991. godine, a pro{ao je kroz omladinske{koleRadni~kogiz Novog Beograda, Radni~kog iz Obrenovca i Intera. Za prvi tim milanskog kluba odigrao je i jedan me~, 2010. godine, posle ~ega je prodat Torinu. Pro{lu godinu proveo je na pozajmici u

dnevnik

TAKOTORADENEMCI

Za rolnu papira 63.000 evra FudbalskisavezNema~kekazniojeSanktPaulizato{toje(udecembru) navija~ tog kluba pogodio rolnom papira fudbalera Ajntrahta.Kapacitetstadionabi}esmawenza5.800mestanautakmici saKarlsrueom,atozna~ida}eklubostatibez63.000evrakojebi zaradioodprodajekarata,{tojemnogozajednogdrugoliga{a. Navija~SanktPaulijaseizviniofudbaleruAjntrahtaPirminu [vegleru,alijeSavezve}odlu~iodakazniklub.SanktPaulije mogaoigoredapro|ejerjepredsednikFudbalskogsavezaNema~ke zatra`iodasekapacitetstadionasmawiza13.000mesta.

NBALIGA

Lopez sru{io Dalas EkipaWuXersijaslavilajena gostovawu{ampionimaNBAlige Dalasu  (93:92). Najzaslu`niji za trijumfNetsabiojeBrukLopez sa38poena,{estskokovaijednom asistencijom. Centar gostiju iz WuXersijabiojesiguranukqu~nim momentima u fini{u me~a, uprkostome{tojezboglomanoge

Kombinacijatogasvakakonijedobra za protivni~ki tim”, izjavio jeposleporazaKrisPol,kojije sa 27 poena, ~etiri skoka i {est asistencija bio jedan od najzapa`enijih u redovima Klipersa.Osim wega istakao se i Blejk Grifinsa30poenaisedamuhva}enihlopti.NikolaPekovi}u~e-

AlenStevanovi}

kanadskom Torontu, a u Torino sevratioletos.Zatrenutnovode}i tim italijanske Serije B Stevanovi}jeovesezoneigraou 25utakmicaipostigaotrigola.

Odigraojeijedanme~zamladu reprezentaciju Srbije, 2010. godineprotivMakedonije,kada je selektor bio Ratomir Dujkovi}.

TROFEJNOVOGSADA 1.LIGA(@) Lavice07-Grbi} 1:2 NStim-Futog1 0:2 Vojvodina1-NSvolej 2:0 1.Grbi} 11 2.NoviSad 9 3.NSvolejtim 10 4.VST 10 5.Futog 10 6.Futogvest 10 7.Lavice 11 8.NStim 11 9.Vojvodina 9 10.NSvolej 11

9 2 9 0 8 2 7 3 5 5 4 6 3 8 3 8 2 7 1 10

19:5 18:1 16:4 15:7 10:10 9:12 8:17 6:17 4:15 3:20

19 18 16 15 10 9 8 6 4 3

MomenatizduelaDalas–WuYersi

teknedavnozaigrao.Onjeupisao samopoenmaweodrekordakarijereuNBAligi. MinesotajeuLosAn|elesusavladala Kliperse sa 109:97.Za 18. pobedu Timbervulvsa najzaslu`niji su bili Derik Vilijams i MajklBizlikojisusaklupeupisalipo27poena.Interesantnoje dasurezervistiMinesotezabele`iliukupno72poenanaovomme~u,{tojenajboqiu~inakovesezone.„VilijamsiBizlisupoga|ali otvorene {uteve, ali su bili precizni i iz te{kih situacija.

2.LIGA(@) Fortuna-Klisa 1:2 Zmaj-Sme~ 2:0 NoviSad2-Detelinara 2:0 Partizan-Star 2:0 Bo{a slobodan 1.Partizan 2.Fortuna 3.NoviSad 4.Vo{a 5.Detelinara 6.Klisa 7.Sme~ 8.Zmaj 9.Star

10 10 10 9 9 10 10 9 9

9 6 6 6 6 5 2 2 1

1 4 4 3 3 5 8 7 8

18:4 14:10 13:9 14:7 13:9 13:11 9:17 4:15 2:16

3.LIGA(@) Rumenka-Budisava Kisa~-Volej Dunavvolej-Futog2 Vojvodina2-Metalmatik Bit-Varadin 1.Budisava 2.Varadin 3.Vojvodina 4.Futog 5.Metalmatik 6.Dunavvolej 7.Rumenka 8.Volej 9.Kisa~ 10.Bit

10 10 10 10 11 11 11 11 11 11

9 1 9 1 7 3 7 3 5 6 5 6 4 7 4 7 3 8 0 11

18:3 18:3 15:7 15:8 13:13 13:13 10:15 9:16 7:17 0:22

18 14 13 13 13 13 9 4 2

1:2 1:2 2:1 0:2 0:2 18 18 15 15 13 12 10 9 7 0

LIGA5–6 Varadin-Futog 2:1 Fortuna-Vojvodina 2:0 Grbi}-NStim 0:2 VST-NSvolejtim 0:2 Partizan-Lavice 2:0 NSvolej-Detelinara 2:0(PFF) 1.NSvolejtim 11 11 2.VST 11 10 3.Partizan 11 9 4.Grbi} 11 7 5.Fortuna 11 7 6.NStim 11 6 7.Lavice 11 5 8.NSvolej 11 4 9.Vojvodina 10 3 10.Futog 11 1 11.Varadin 10 1 12.Detelinaraistupila

0 22:1 22 1 20:2 20 2 18:6 18 4 16:9 16 4 15:9 15 5 12:10 12 6 12:12 12 7 8:14 8 7 6:15 6 10 4:20 4 9 3:19 3 iztakmi~ewa

1.LIGA(M) Fortuna-Vo{a2 Detelinara-RFU1 Lavovi-Vo{a1 Stra`ilovo-Volej 1.Vo{a1 2.As 3.RFU1 4.Lavovi 5.Detelinara 6.Stra`ilovo 7.Fortuna 8.Vo{a2 9.Volej

9 9 10 10 9 9 9 9 10

8 1 7 2 7 3 4 6 6 3 5 4 4 5 1 8 0 10

2:0 0:2 1:2 2:0 17:4 16:5 16:7 13:13 12:9 10:9 9:11 2:17 1:20

17 16 16 13 12 10 9 1 1

LIGA5–6 Vo{a3-RFU2 2:0 Lavovi07-Detelinara2:0(PFF) Vo{a4 slobodan 1.RFU2 8 7 2.Vo{a3 9 6 3.Lavovi 9 5 4.Vo{a4 7 2 5.Detelinaraistupio

1 14:2 14 3 13:6 13 4 10:10 10 5 6:11 6 iztakmi~ewa

DANASUNOVOMBE^EJU

StadionPti~jegnezdouPekingu

NADANOTVARAWAOLIMPIJADEULONDONU

Arsenal i Siti na Pti~jem gnezdu FudbaleriArsenalaiMan~ester sitija odigra}e prijateqskime~uPekingu27.jula, na dan otvarawa Olimpijskih igar a u Lond on u.Taj sus ret igra}e se na stadionu Pti~je gnezdo,nakojemsu2008.godine otvorene prethodne Letwe

stvovaojeutrijumfuMinesotesa 12poenai~etiriskokaza22minutauigri,dokjeDarkoMili~i} zanepunih19minutapostigaojedanpoen,triskokaipetasistencija. Rezultati: Klivlend - Boston 83:86, Indijana - Golden Stejt 102:78, Detroit - Filadelfija 68:97, Hjuston - Toronto 88:85, Milvoki-Va{ington119:118,^ikago - Wu Orleans 99:95, Dalas WuXersi92:93,Sakramento-Juta 103:96, LA Klipers - Minesota 97:109.

olimp ijs ke igre. Utakm ic a dvaklubabi}euvertirazacerem on ij u otvar aw a Igar a u Londonu, jer }e se po engleskom vremenu igrati u vreme ru~ka. -Idolikujedadvaengleska kluba igraju na stadionu koji

jepre~etirigodinebiodoma}inigarauPekingu-rekaoje izv r{ ni dir ekt or Ars en al a IvanGazdis. Eng les ki klub ov i tok om pripremazanovusezonu~esto putujunaturnejupoAzijizbog bogatihsponzorskihugovora.

JO[100DANADOPO^ETKAEURA2012.

Poqaci muku mu~e s putevima Ta~no100danaostalojedopo}etokom{ampionata~ak100.000 lezni~ka mre`a, modernizovane ~etkaEvropskogfudbalskog{ampolicajacabitianga`ovanodabi su stanice, a otvara se i drugi pionata u Ukrajini i Poqskoj, svepro{lounajboqemredu.Pro- aerodromuVar{avi. alive}sadajeizvesnodaorganimewenisuizakoni,pa}esehuli- Na novi aerodrom }e sletati zatorine}euspetinavremedazaganimasuditive}nastadionima. avioni niskobuxetnih kompanija, vr{esveneophodneradokaoiprivatniavionive.Poqaci}eutakmicom objasnila je Edita MiprotivPortugala,kona~koq~ak,portparolvarno,otvoritinoviNacio{avskogaerodroma. nalnistadionuVar{avi, Na`alost,putnamreposledwi od ~etiri nova `a u Poqskoj je daleko objekta,ukojejeulo`eno od `eqene, jedna kine500 miliona evra. Ono skakompanijanijeuspe{to brine uo~i Euro la na vreme da izgradi 2012.jestepodatakdaplanoviautoputVar{avanirana rekonstrukcija Berlin, nekoliko stoautoputeva ne}e biti zatinakilometaraidaqe vr{ena. jeuizgradwi,anireno- Pro{log juna imali virawepostoje}ihputesmo problema s tribinava ne}e biti zavr{eno ma, pa je utakmica Poq- NacionalnistadionuVar{avispremanzaotvarawe navreme. ska - Nema~ka preme{tena u - Na svakom stadionu ima}emo -U~ini}emomaksimumdaputeGdawsk.Posletogamoralismoda posebne osobe koje }e kamerama vibuduu{toboqemstawu,aizveotka`emo utakmicu doma}eg Subiti povezane sa sudovima i iz- sno je da tokom {ampionata ne}e perkupaizme|uLegijeiVislejer grednici }e odgovarati na licu biti nikakvih radova kako se ne nije radio policijski komunikamesta-izjaviojeJacekZalevski, bipravilegu`ve-reklajeUrsucionicentar.Sadajekona~nosve slu`benik Ministarstva unutra- laNelkenizDirekcijezaputeve. pode{eno - rekao je za AFP Mi{wihposlova. Evropski {ampionat odr`a}e kolajPetrovskiizOrganizacioZvani~nici Evropske fudbal- seod8.junado1.jula,autakmice nogkomiteta{ampionata. skeunije(UEFA)isti~udasuza- }eseigratiu~etiripoqskagraPoqska policija uradila je dovoqninapretkompopitawuin- da-Var{avi,Poznawu,Vroclavu mnogo po pitawu bezbednosti, pa frastrukture-poboq{anaje`e- iGdawsku.

Gostuje Ranko @eravica Proslavqenisvetskiko{arka{kistru~wakRanko@eravicadanas}euNovomBe~ejupredstvaitisvojukwigu„@eravica svetskeko{arke”.Skupjezakazanza17satiusaliRadni~kog univerziteta. Nijeautoruzbudqivog`ivopisabezrazlogaizabraoba{banatskuvaro{krajTisedapredstavideloukojemjeopisaosvoj `ivotirad.NoviBe~ejjeodavnoizrastaouko{arka{kigrad, gdemnogemla|eselekcijeKSS,kaoibrojniklubovi,sprovode pripreme.DodalisetomedajeRanko@eravicarodomizkom{ijskogNovogMilo{eva,zna~idaseizistogbanatskogblata vinuokasvetskomzlatu. Zadana{wupromocijukwigeisusretsaovimko{arka{kim magomvladavelikointeresovaweu~itavomPotisju. V.J.

MAKABIRE[IOPITAWETRENERA

Blat produ`io vernost Poznati ko{arka{ki trener DavidBlatjesekipomMakabija iz Tel Aviva potpisao dvogodi{wiugovor,smogu}no{}uprodu`etkasaradwenajo{jednusezonu. Izraelski stru~wak s ameri~kimpaso{emMakabijepreu- zeo2010.godine.Onjeutomtimu prethodnopetgodinabiopomo}nik Piniju Ger{onu, s kojim je zajedno u sezoni 2003-/2004. osvojiotituluprvakaEvrope. Pro{le sezone Makabi je igraofinaleEvrolige,aovenastupa u ABA ligi, gde ubedqivo dr`iprvupozicijunatabeli.

DavidBlat

ZANIMQIVOST

Broman pogodio 71 ko{, tim izgubio Ujednojsredwoj{koliuMinesotiAndersBromanjeubacio 71poennako{arka{kojutakmici,alijewegovtimipakizgubio-114:110Bromanovu~inakjedruginajve}iuistoriji.NaprvommestujeKe{Egleston,kojije2005.postigao90poena. - Ovo je bila gorko-slatka utakmica. Ubacio sam nekoliko trojkinapo~etkuiosetioda}eu}isvakaloptakojuuputimka ko{u.Volimovakvedane,rekaojeBroman. Wegovtimjegubio16poenarazlike,alijeBromanuspeodaih vratiume~sasvojih47ko{evautomperioduigre.Ubacioje{est trojkiizosampoku{aja,uzukupanprocenat{uta67proceata.


SPORT

c m y

dnevnik

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Jugovi}direktno u~etvrtfinalu Izvu~eni su parovi osmine finala KupaSrbijezarukometa{e.Voqom`reba rukometa{i Jugovi} Unimeta su direktnoizboriliplasmanuslede}urundu.EkipaPlaninke,kojajebila16.u~esnikosminefinala,nijeuvr{tenau`reb,jerjeprethodno igralaKupnanivouokrugainijepro{ladaqe. NovosadskaVojvodinakre}euodbranutrofejaiz Lazarevca gde }e igrati s Kolubarom, a u ostalim susretima osmine finala sasta}e se: Po`arevac – Partizan, Zaje~ar – Rudar (Kostolac), Obili} – Radni~ki (Kragujevac), Vrawe – Metaloplastika, SpartakVojput–PKB,Crvenka–Crvenazvezda.

Me~evi}eseigrati7.marta,azavr{niturnir Kupaodr`a}ese12.maja(polufinale)i13.maja (finale). J. G.

VOJVODINI NIJE BIO NAKLOWEN @REB

Te`enijemoglo Rukometa{i Vojvodine nisu bilimiqenici`rebazaosminu finala Kupa. U odbranu trofejakre}uuLazarevcu,gde }esesastatisadoma}omKolubarom. Sportski prijateqi i veliki rivali na terenu odigrali suovesezoneprvenstvenuutakmicu u Lazarevcu, slavila je Vojvodinarezultatom32:24.Iz taboraNovosa|anaisti~udaje Kolubarapoja~alaredoveida ihprvenstvenapobedane}ezavarati. - U odbranu trofeja kre}emo protiv najte`eg mogu}eg

protivnika i to na wihovom terenu.ULazarevacsustigla tri kvalitetna igra~a, desni bek Vu~i}evi} iz Radni~kog, levo kril o Pil ip ovi} iz Partizanaina{doju~era{wi igra~ Milo{ Lon~ar. O~ekujem mnogo te`i i neizvesniji me~ u odnosu na prvenstveni.Vojvodina je u pro{losti osvajala ovaj trofej u `estokoj konkurenciji i na najte`im gostovawima, kao {to je to bio slu~aj na Cetiwu, pa verujemda}emobitiuspe{ni u Lazarevcu - rekao je trener \or|e]irkovi}.

IVo{inbombarderMilo{ Bari{i}nijezadovoqanishodom`reba. - Kolubara jedan od rivala koga smo `eleli da izbegnemo uosminifinala.Bilojedosta lak{ihprotivnika,ali{taje tuje.Miimamociq-odbrana trofeja!Ne}ebitilako,pogotovokadaseznadasuLazarev~ani u odnosu na jesen mnogo kvalitetniji.O~ekuje nas derbikolaunedequuKragujevcu, ave}usredume~sKolubarom. Nadam se  pozitivnim ishodimaizobasusreta-optimistaje Bari{i}. I. Grubor

~etvrtak1.mart2012.

19

TURNIR ATP 500 U DUBAIJU

JankoiNovak zapolufinale Janko Tipsarevi} je udrugomkoluturnira uDubaijubioboqiod Flavija ]ipole (86. naATPlisti)-2:1(6:7,6:1,6:1) posledvasatai15minutaigre. INovak\okovi}slaviojeprotivSergejaStahovskogudvaseta-7:6,6:3,poslesatipovremena, pa }e se dvojica srpskih tenisera me|usobno sastati u me~u~etvrtfinala. Jankojeveomalo{estartovao uprvomsetu.Poslevo|stva]ipoleod4:1,devetiigra~svetase vratiouigru,izjedna~iona4:4, pana5:5.Tipsarevi}jeuspeoda napravibrejkidaservirazaprviset,alijeitalijanskiigra~u narednom gemu oduzme servis Janku i kasnije ga dobio u tajbrejku(7:2).Udrugomsetudrugi

Nolesru{ioiFejsbuk Novak\okovi}iwegovifanoviuzdrmalisuuutorakuve~e popularnudru{tvenumre`uFacebook.\okovi}jenaFacebooku objavio aplikaciju za virtuelno slikawe sa wim, ali je ona ubrzopovu~enajerjepretiladazbogvelikenavaleoborikompletansajtnajve}edru{tvenemre`e. Aplikacijajevra}enanakonnekolikosati,verovatnokada jeproblembrojazainteresovanihkorisnikabioadekvatnore{en,afanovisumoglidanastavesavirtuelnimslikawemsa svojimidolomitoudvevarijante-usredwevekovnomokru`ewuilidana{wici.VirtuelnoslikawesaNoletomjenai{lo naneverovatanodjek-416qudijeusekundiskidaloaplikaciju,uminutuihjebilooko6.000,azanepunih120minuta,saNoletom„seslikalo”oko600.000korisnikaFacebooka. -Drugari,o~iglednosmoprejakizaFacebook.Imamonajja~u ekipu navija~a. Napravili smo toliku gu`vu da su morali da ugaseaplikaciju.O~ekujemda}emojevratiti,padanapravimo najve}ifanalbumnasvetu-prokomentarisaojeNovaknasvom Facebook profilu.

IZ IN\IJSKOG @ELEZNI^ARA

[ansamladimsnagama In|ijski @elezni~ar, debitant u Prvoj rukometnojligiSrbije, jesewu sezonu je zavr{io na odli~nom sedmom mestu. Kako zbogpredstoje}ereorganizacije ni jedna ekipa ne}e u ni`i rang takmi~ewa, In|ijci mirno o~ekuju nastavak prvenstva (u pro{lom kolu bili slobodni). ^elnici zeleno-belih su upravo to iskoristili da podmladeredove,pasu TrenerIn|ijacaSa{aBabi} namestotreneraseniorskog pogona prekomandovali nekoliko nadarenih omladinaSa{u Babi}a, svojevrmeno reca. Smatram da }e ve}ina wih prezentativca a kasnije uspeprv ol ig a{ ke me~ ev e isk or i{nogtreneraunekolikoklubastitidapostanudobrirukomevaSrbijeiBiH,kojive}nekota{i, pa da poput najistaknuliko sezona radi sa mladima u tijih prethodnika Milana Vuin|ijskomprvoliga{u. kasa i Nemawe Pavlovi}a zai-Odlu~enojedaprole}nusegraju u nekoj od selekcija Srzonu iskoristimo za formirabije. Naravno, ne}emo zanemaweiuigravawemladogsastava, riti ni borbu za {to boqi uglavnomoddoma}ihigra~apa plalsmannatabeli,bezobzira sam me|u prvotimce prebacio na reorganizaciju. Smatram da

vel ik e utakm ic e mog u iznedriti velike igra~epa}emoupravonastupe u visokom rangu takmi~ewa iskoristiti za stvar aw e kval it etn ih mladih igra~a koji }e, kasnije, bar desetak godin a uspe{ no bran it i boje na{eg kluba. Trenutno zajedno sa prvotimcima ve`vaju i mla|iigra~i{to}eimite kako koristiti i tako }e biti dok ne re{imo pitawetzreneramla|ih kat eg or ij a - rek ao je trenerSa{aBabi}. Tokom pauze @elezni~ar su napustili Tavri} ( Emirati)i Kuzmanovski,alisevratilonekolikobiv{iigra~apababi}za ovu polusezonu mo`e da ra~una na [qakini}a, Jezdimirovi}a, Damjanca, @ivkovi}a, Bali}a, Plav{i}a, Maqkovi}a, Kri`anovskog,Duki}a,Pavlovi}a,]uji}a, Vukasa, Crnogorca, Novakovi}a,Jovi}a,Pe{i}a,Pili}a, Dutkai\uri}a. D. Vi}enti}

JankoTipsarevi}iNovak\okovi}

teniser Srbije nije imao ve}ih problema.Laganojestigaodo6:1 i izjedna~ewa.Tipsarevi} je i u tre}em,odlu~uju}em,setuodmah napo~etkunapraviobrejk.Ste~enu prednost rutinski je sa~uvao.DueluDubaijubiojedrugi izme|u Tipsarevi}a i ]ipole. SrbinjebioboqiiuMaleziji 2011.godine,alitadanijeizgubionijedanset. Novak se pomu~io protiv Stahovskog, 74. igra~a s ATP liste.Ukrajinacje`estokozapeoodpo~etkaitojegotovoda-

lorezultat.Ravnopravnosenosio s najboqim na svetu skoro satvremena,atrostukiuzastopniosvaja~trofejauDubaijudobiojeprvisettekutajbrejku7:5.I u nastavku je Stahovski pokazao zube. Uspeo je i da napravi brejk (3:1), ali mu je \okovi}ubrzonakontogapokazao kojekouteniskomsvetu.Uzvratiojesrpskias`estoko-dobio je pet gemova zaredom i overio prolaz me|u osam najboqih.\okovi}ujetobiotre}itrijumf nad Ukrajincem u karijeri.

Prethodnojeslavio2009.godine na Rolan Garosu, a zatim i 2010.godininaturniruuRoterdamu, kada je Stahovski predao me~. \okovi}iTipsarevi}dosada su odigrali ~etiri me~a. Novakjeuspe{nijistripobede (jedan me~ mu je Tipsarevi} predao).Zanimqivodajeuwihovom posledwem okr{aju, na finalnomturniruMasterskupauLondonukrajem2011.godine, slavio tri godine stariji Janko.

I@ABAQCIIZABRALINAJBOQESPORTISTE: Sportski savez op{tine @abaq (SSO@), najmla|i u Pokrajini, u velikoj skup{tinskoj sali, prvi put izabrao je najuspe{nije pojedince i kolektive za proteklu godinu. Za najuspe{nijeg sportistu ravnopravno su izabrani ~lanovi vesla~kog dvojca iz ^uruga Marko Jo{i} i Petar Jovanovi}, dok je bokserka Marija Pavlov ([ajka{i, @abaq) najuspe{nija sportistkiwa u protekloj godini. U konkurenciji mu{kih ekipa najuspe{niji je FK Ba~ka iz \ur|eva, a kod dama @RK @eqa iz @abqa. Za najuspe{nijeg trenera izabran je Marko Tubi} u~iteq boksera [ajka{i iz @abqa, sportski radnik je Stanko Lisica, a stru~wak u sportu dr Du{an Blagojevi}. Atleti~ar Milivoj Dobanova~ki progla{en je za najuspe{nijeg u konkurenciji sportista s invaliditetom, dok je nagradu za doprinos afirmaciji sporta dobio predsednik Op{tine @abaq Branko Staji} za akciju „Korak do zdravqa”. Zahvaquju}i dugogodi{wem predanom radu i posve}enosti sportu ^uru`anin Milenko Raji} dobio je nagradu za `ivotno delo. Ovu lepu priredbu uveli~ali su mnogi ugledni gosti i zvanice, a me|u wima bili su predsednik i generalni sekretar Saveza sport za sve Vojvodine Milorad Peri{i} i Slavko Perkovi}, savetnik i stru~ni saradnik u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu Branko Vujovi} i Mane Mirkovi}, generalni sekretar SSV Mladen Stoj{in i ~lan Gradskog ve}a za sport Zrewanina Vojislav Mati}. Predsednik SSO@ Jova Bavar~i} izrazio je zadovoqstvo {to su nakon tri godine delovawa uspeli da Savez organizuju na najboqi na~in, koji je prepoznatqiv i po rezultatima, a veliki doprinos u tome ima Op{tina @abaq, s Brankom Staji}em na ~elu, koji ima veliko razumevawe za sport. Bavar~i} je izrazio nadu da }e izbor najboqih postati tradicionalan. Predsednik UO SSO@ Jovan Pani}, uz ~estitke slavodobitnicima, rekao je da su priznawa mali znak pa`we, ~ime su se koliko toliko odu`ili i zahvalili sportistima i da su oni ponosni na wih. Predsednik Op{tine Branko Staji} zahvalio se sportistima na tome {to reprezentuju ovu sredinu i obe}ao da }e \ur|evo, Gospo|inci i ^urug tokom ove godine dobiti sportske hale. U ime nagra|enih zahvalio se Milenko Raji}, dok je Milivoj Dobanova~ki, dvostruki osvaja~ (jedini u Evropi) presti`nog priznawa „Ajron vil” (~eli~na voqa) jednu svoju nagradu predao predsedniku Baji}u za veliku i nesebi~nu pomo} koju mu je pru`io, kao i ostalim sportistima. J. Gali}


20

SPORT

~etvrtak1.mart2012.

16.

kolo

(3. i 4. marta u 14 i 16.30)

Hajduk - OFK Beograd (jesenas 3:2) Sloboda Point - Jagodina (1:1) Novi Pazar - Partizan (0:5) Metalac - Rad (0:3) Radni~ki 1923. - Vojvodina (1:1) Crvena zvezda - Spartak ZV (0:2) Borac - Javor (2:0) (1:2) BSK - Smederevo

17.

22.

kolo

dnevnik

25.

kolo

(4. aprila u 15 i 17.30)

Hajduk - Rad Partizan - Vojvodina Jagodina - Spartak ZV OFK Beograd - Javor Sloboda Point - Smederevo Novi Pazar - BSK Metalac - Borac Radni~ki 1923. - Crvena zvezda

(0:3) (2:1) (4:0) (0:0) (2:1) (2:2) (0:0) (1:1)

(21. aprila u 16 i 18.30)

(0:0) Metalac - Hajduk Radni~ki 1923. - Novi Pazar (0:0) Crvena zvezda - Sloboda Point(1:1) Borac - OFK Beograd (0:2) (0:2) BSK - Jagodina Smederevo - Partizan (1:3) Javor - Rad (1:0) Spartak ZV - Vojvodina (1:1)

1. Partizan 15 14 2. C. zvezda 15 10 3. Vojvodina 15 8 4. Radni~ki1923.15 7 5. Sloboda Point 15 7 6. Spartak ZV 15 6 7. OFK Beograd 15 7 8. Jagodina 15 5 9. Hajduk 15 5 10. Smederevo 15 5 11. Javor 15 4 12. Rad 15 3 13. BSK 15 3 14. Novi Pazar 15 2 15. Borac 15 1 16. Metalac 15 1

0 1 2 3 6 1 7 1 4 4 7 2 1 7 5 5 3 7 2 8 3 8 5 7 5 7 5 8 5 9 4 10

36:5 27:12 30:9 24:14 21:19 14:12 19:20 14:13 13:21 12:17 9:17 17:16 9:20 9:24 6:21 8:28

42 32 30 28 25 25 22 20 18 17 15 14 14 11 8 7

kolo

(10. marta u 14 i 16.30)

BSK - Hajduk Smederevo - Borac Javor - Crvena zvezda Spartak ZV - Radni~ki 1923. Vojvodina - Metalac Rad - Novi Pazar Partizan - Sloboda Point Jagodina - OFK Beograd

18.

(0:3) (1:0) (0:2) (1:1) (3:0) (3:0) (1:2) (0:2)

28.

kolo

Hajduk - Javor Spartak ZV - Smederevo Vojvodina - BSK Rad - Borac Partizan - Crvena zvezda Jagodina - Radni~ki 1923. OFK Beograd - Metalac Sloboda Point - Novi Pazar

kolo

(14. marta u 14.30 i 17)

Hajduk - Jagodina OFK Beograd - Partizan Sloboda Point - Rad Novi Pazar - Vojvodina Metalac - Spartak ZV Radni~ki 1923. - Javor Crvena zvezda - Smederevo Borac - BSK

19.

(1:0) (0:3) (2:1) (3:0) (0:0) (4:2) (1:0) (0:0)

29.

20.

(1:2) (0:2) (0:3) (2:1) (2:0) (2:2) (1:2) (1:0)

Hajduk - Partizan Jagodina - Rad OFK Beograd - Vojvodina Sloboda Point - Spartak ZV Novi Pazar - Javor Metalac - Smederevo Radni~ki 1923. - BSK Crvena zvezda - Borac

21.

30.

(0:2) (2:1) (0:2) (0:0) (0:1) (0:1) (0:0) (3:0)

kolo

23.

Radni~ki 1923. - Hajduk Crvena zvezda - Metalac Borac - Novi Pazar BSK - Sloboda Point Smederevo - OFK Beograd Javor - Jagodina Spartak ZV - Partizan Vojvodina - Rad

24.

Crvena zvezda - Hajduk Borac - Radni~ki 1923. BSK - Metalac Smederevo - Novi Pazar Javor - Sloboda Point Spartak ZV - OFK Bograd Vojvodina - Jagodina Rad - Partizan

(1:0) (0:2) (2:1) (0:1) (0:1) (3:2) (1:1) (0:1)

26.

kolo

(7. aprila u 15.30 i 18)

(0:0) (5:0) (0:0) (1:0) (0:1) (0:1) (0:2) (1:1)

kolo

(31. marta u 15 i 17.30)

(2:1) (0:3) (2:0) (0:3) (2:1) (1:3) (0:1) (1:0)

kolo

kolo

(24. marta u 14.30 i 17)

(12. maja u 17 i 19.30)

Sloboda Point - Hajduk Novi Pazar -OFK Beograd Metalac - Jagodina Radni~ki 1923. - Partizan Crvena zvezda - Rad Borac - Vojvodina BSK - Spartak ZV Smederevo - Javor

(17. marta u 14.30 i 17)

kolo

(1:2) (1:1) (4:0) (0:0) (2:0) (0:0) (1:0) (0:4)

kolo

kolo

Borac - Hajduk BSK - Crvena zvezda Smederevo - Radni~ki 1923. Javor - Metalac Spartak ZV - Novi Pazar Vojvodina - Sloboda Point Rad - OFK Beograd Partizan - Jagodina

(5. maja u 17 i 19.30)

(25. aprila u 16.30 i 19)

Hajduk - Spartak ZV (1:1) Vojvodina - Javor (0:0) Rad - Smederevo (0:0) Partizan - BSK (1:0) Jagodina - Borac (0:0) OFK Beograd - Crvena zvezda (1:3) Sloboda Point - Radni~ki 1923.(1:2) Novi Pazar - Metalac (1:1)

27.

kolo

(14. aprila u 15.30 i 18)

Hajduk - Vojvodina Rad - Spartak ZV Partizan - Javor Jagodina - Smederevo OFK Beograd - BSK Sloboda Point - Borac Novi Pazar - Crvena zvezda Metalac - Radni~ki 1923.

(0:4) (0:0) (2:0) (2:1) (0:1) (2:1) (1:3) (2:3)

(28. aprila u 16.30 i 19)

Novi Pazar - Hajduk Metalac - Sloboda Point Radni~ki 1923. - OFK Beograd Crvena zvezda - Jagodina Borac - Partizan BSK - Rad Smederevo - Vojvodina Javor - Spartak ZV

(0:1) (1:4) (3:1) (3:1) (1:5) (1:1) (0:2) (0:1)

(20. maja u 17 i 19.30)

Hajduk - Smederevo Javor - BSK Spartak ZV - Borac Vojvodina - Crvena zvezda Rad - Radni~ki 1923. Partizan - Metalac Jagodina - Novi Pazar OFK Beograd - Sloboda Point

(0:3) (1:1) (1:0) (2:0) (2:4) (3:0) (0:0) (2:1)


ekOLOGiJA

c m y

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

DANASISUTRAUCENTRU „BELEKSPO”UBEOGRADU

RADOVINAPALI]UTREBALOBIDAPO^NUUMAJU

Jezerone}ebitiisu{ivano ^lan Gradskog ve}a za ekologiju i komunalije grada Subotice Suzana Duli} ka`e da bi prva faza radova na sanaciji jezera Pali} trebalo da po~ne u maju. Ovih dana bi d.o.o. „Park Pali}“ trebalo da raspi{e javni poziv za izvo|a~a prve faze radova, koja obuhvata va|ewe muqa iz jezera. Preduze}e „Park Pali}“ je prenelo iz pro{le godine 130 miliona dinara, a ove godine od Pokranije je dobijeno jo{ 30 miliona dinara. - Trebalo bi da se u Novom Sadu sastanu predstavnici „Parka Pali}“ i Pokrajinskog sekreterijata za urbanizam, graditeqstvo i `ivotnu sredinu i onda, uz saglasnost Zavoda za za{titu prirode, da se odlu~i kako }e ta~no te}i prva faza radova. Institut za vodoprivredu „Jaroslav ^erni“ je izradio studiju po kojoj je najboqe izmuqavawe jezera specijalnim ma{inama, muq }e se vaditi i stavaqati u specijalne kasete, a nakon toga }e se formirati vetlandi, a posadi}e se vrbe i drugo dr-

IzmuqavawePali}a

ve}e koje je pogodno za ovo podru~je. Jezero ne}e biti isu{ivano - obja{wava ~lan GV za ekologiju i komunalije u Subotici Suzana Duli}.

Da podsetimo, lokalna samouprava je 2009. godine naru~ila studiju „Analiza izvodqivosti ~i{}ewa i remedijacije muqa iz jezera Pali} i Lu-

21

da{“, kojom su data re{ewa za izmuqavawe jezera i remedijaciju. Tehni~ku dokumentaciju radi Institut za vodoprivredu „Jaroslav ^erni“. Potrebno je izraditi Studije opravdanosti sa idejnim projektom ~i{}ewa i remedijacije muqa iz jezera Pali}, Studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ~i{}ewa i remedijacije muzqa iz jezera Pali}, Studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu sanacije i dogradwe odu{nog kanala, kao i Glavni projekat sanacije i dogradwe odu{nog kanala i Glavni projekat izgradwe kaseta za odlagawe i remedijaciju muqa. Kada se izrade svi ovi dokumenti treba da se dobije gra|evinska dozvola, kako bi po~ela realizacija prve faze radova. Do sada je poboq{ana kanalizaciona mre`a oko Pali}a sa kojom se spre~ava difuzno zaga|ewe, izgra|en je novi pre~ista~, primewiju se sve urgentne mere poput upumpavawa vode iz kanala DTD. S.Ir{evi}

Me|unarodni sajamekologije Me|unarodni sajam ekologije „Eko-ekspo 2012” otvara se danas u „Belekspo” centru u Beogradu. Kako najvquje organizator - nevladina organizacija „Zelena eko-planeta” ciq sajma je promocija za{tite `ivotne sredine, obnovqivih izvora energije i energetske efikasnosti, kao i popularizacija tih oblasti na nacionalnom i regionalnom nivou. Sajam, koji traje danas i sutra, kako je najavqeno, okupi}e predstavnike privrede i institucija iz Srbije, regiona, ali i izlaga~a iz sveta koji svojim iskustvom mogu da budu podstreka~i, ali i poslovni partneri doma}im kompanijama i institucijama. Najavqen je i nastup privrednih komora zemaqa biv{e Jugoslavije, koje }e organizovati predstavqawe svojih ~lanova u okviru zajedni~kih izlo`benih prostora. O~ekuje se da se na taj na~in predstavi vi{e od 100 preduze}a iz regiona koji danas predstavqa tr`i{te od 25 miliona stanovnika. U okviru manifestacije bi}e predstavqene mogu}nosti zajedni~ke realizacije regionalnih projekata, kao i najzna~ajniji regionalni projekti iz oblasti za{tite `ivotne sredine.

LUKSEMBUR[KAKOMPANIJAPLANIRA DAGRADIUSRBIJI

P^ELESUVA@AN,ALIUGRO@EN,FAKTORUO^UVAWUPRIRODE

Zasolarnipark dvemilijardeevra

Zlatavredneradilice

Ako sve bude i{lo po planu, za tri do pet godina Srbija }e dobiti najve}i solarni park na svetu koji }e predstavqati je-

dinstvenu energetsku celinu. Naime, luksembur{ka kompanija “Securum Equituy Parners Europe” planira da u Srbiji gradi solarni park u koji }e biti ulo`eno oko dve milijarde evra. Ta kompanija potpisala je 17. novembra pro{le godine sa

Vladom Srbije okvirni sporazum za realizaciju ovog investicionog projekta u obnovqive izvore i to za izgradwu 100 fotonaponskih poqa od po 10 me ga va ta, ukup ne in sta li ra ne snage od 1.000 megavata. U najve}em solarnom parku posao bi moglo dobiti izme|u 2.500 i 3.000 qu di. Pro iz ve de na elek tri~na energija bi}e namewena izvozu i za wenu proizvodwu ne}e bi ti ko ri {}e na podsticajna sredstva dr`ave Srbije. Pred stav nik ove luksembur{ke kompanije Alesio Kolusi objasnio je da izme|u velikog broja zemaqa kojima je taj projekat bio ponu|en izabrana na {a ze mqa zbog sprem no sti Vla de Srbije da prihvati projekat, ali i zbog geografskog polo`aja zemqe, idealnih klimatskih uslova za obnovqive izvore energije, kao i visoko obrazovnog i kvalifikovanog kadra. Q.M.

PROIZVO\A^IOBAVEZNIDAGRA\ANEINFORMI[U OBEZBEDNOMKORI[]EWUROBE

USrbijiregistrovano 18.000hemikalija Srbija je najzad dobila regi- }i na~in informi{u o bezbedstar hemikalija koje su na tr- nom kori{}ewu hemikalija `i{tu, {to joj prvi put omogu- preko etikete i bezbednosnog }ava kontrolu i usmeravawe ak- lista. cije sa ciqem da se umawi riDirektorka Agencije za hemizik po bezbednost gra|ana i kalije Jelena Cvetkovi} obja`ivotne sredine. Kontrolu snila je da se sada za registraciobavqa Agencija za hemikalije ju biocida pla}a naknada od Srbije u kojoj je registrovano 25.000 dinara po proizvodu. Na18.000 hemikalija. knada se pla}a jednokratno i Tokom pro{le godine u omogu}ava vi{egodi{we staAgenciji za henikalije je bilo vqawe u promet, bez dodatnih registrovano ad mi ni stra tiv 1.020 preduze}a nih tro{kova sve Vrlo opasne koje se bave prodo obaveze izrade hemikalije mogu da izvodwom i protehni~kog dosido ve du do mu ta ci ja, metom hemikalijea. pojave kancera, Ukazuju}i na ja. Za razliku od to da u zavisnostarih propisa, razli~itih sti od na~ina kakoji su tretiramalformacija u ko ih koristimo li samo 19 otrovtrud no }i i pro ble ma hemikalije mogu nih supstanci, s plodno{}u da budu otrov ili danas su na snazi lek, dr Vesna Mazabrane i ograni~ewa predmeta odre|enih he- tovi}, predsednica Udru`ewa toksikologa Srbije, upozorila mikalija kroz propise na nekoje da vrlo opasne hemikalije liko stotina strana, a koje temogu da dovedu do mutacija, postiraju preko 1.100 supstanci jave kancera, razli~itih malsa kancerogenim, mutagenim i formacija u trudno}i i probletoksi~nim svojstvima. Glavni ma sa plodno{}u. Dodala je da ciq Agencije, a tome novi propodaci Svetske zdravstvene orpisi svakako doprinose, jeste ganizacije dovode, izme|u ostaza{tita gra|ana i `ivotne srelog, u vezu pandemije karcenogedine uz o~uvawe konkurentnonih oboqewa u svetu sa dramasti privrede. U tom smislu proizvo|a~i hemikalija obave- ti~nim porastom upotreba hemikalija. Q.Male{evi} zni su da gra|ane na odgovaraju-

Med, polen, propolis, mati~ni zakqu~ka da je svemu ovom uzrok mle~, vosak i drugi produkti za ~ovek i krajwe je vreme da povedepoboq{awe i odr`avawe zdravqa mo ra~una kakve }emo poteze u buqudi, a koje proizvode medonosne du}nosti povu}i, da bi smo sa~uvap~ele, samo su neke od koristi, koli `ivot na planeti- upozorava je ovaj insekt daje tokom svog `iMrki}. vota. Osim ovih slasnih i zdravih Iako u Srbiji ima velikih zaprodukata, najzna~ajnija uloga ga|iva~a, kao {to su termoenerp~ele je u opra{ivawu. Oko 85 odgetska postrojewa, rafinerije, sto biqaka opra{uju insekti, a od hemijska industrija i metalur{ki ovog broja 90 odsto opra{e p~ele. kompleksi na{a zemqa svrstava Prema procenama se u naj~istije u stru~waka zasluregionu. P~elar Lo{ odnos prema `ne su za tre}inu Mrki} isti~e da je sta wu `i vot ne namirnica koje se najboqi put ka sredine i sve ve}e na|u na trpezi. zdravoj `ivotnoj zaga|ivawe wihovog sredini upravo Me|utim, lo{ odnos prema stawu stani{ta nepovoqno spoznaja da je zaga`ivotne sredine i |ena. uti~u na razvoj i sve ve}e zaga|iva- Ako se pri~a o we wihovog stani- zdravqe p~ela, ali i tome da smo zaga|ewihov `ivotni vek {ta nepovoqno na sredina, to je uti~u na razvoj i onda i najboqi put zdravqe p~ela, ali i wihov `ida ne budemo zaga|eni. Industrijvotni vek {to nam je potvrdio ski centri kao Pan~evo, okolina p~elar i ~lan izvr{nog odbora Obrenovca i Lazarevca i centri Dru{tva p~elara „Jovan @ivanogde je izra`enija proizvodwa jesu vi}” \or|e Mrki}. do odre|ene mere zaga|eni. Me|u-Prema procenama svetskih tim, u okolini Kolubare su ra|estru~waka na opstanak p~ele najna istra`ivawa i pokazalo se da vi{e uti~e upotreba hemije u poje med iz tog podru~ja izuzetnog qoprivrednoj proizvodwi, jer kvaliteta i za{ti}ena je marka sa geografskim poreklom ka`e Mrki}. U Vojvodini, gde ima najvi{e obradivih poqoprivrednih povr{ina, raznovrsnost biqaka, koja je zna~ajna za ishranu i razvoj p~ele, remeti upotreba herbicida i zna~ajno je smawuje. Uprkos tome, p~elar Mrki} ka`e da ovo podru~je ima dovoqno dobrih mesta za p~eliwu pa{u. - Postoji mnogo mesta u Vojvodini koja pogodiju p~elama. Nizak teren, pre svega ritski je odli~an, upotreba herbicida dovodi do jer imamo raznolikost biqa. Resmawewa raznovrsnosti biqa. Ne- cimo, takvo podru~je je Koviqskopovoqno uti~e i seoba p~ela, ali gradinova~ki rit ili recimo prei nagle promene temperatura koje deli uz vodotokove. Obedska bara, su posledice klimatskih promena depresivni tereni u Banatu su tana koje je najvi{e uticao ~ovek. ko|e odli~ni. Na`alost, po{uAko se podvu~e crta, dolazimo do mqenost Vojvodine nije na nivou

na kojem treba da bude, ali sre}a za nas p~elare je ta {to su po{umqeni delovi koncentrisani kao u Delibladskoj pe{~ari, na Vr{a~kom bregu, oko Ba~ke Palanke i svi ti tereni su prili~no izda{ni za p~ele-isti~e Mrki}. Iako u na{oj zemqi ima potencijala za bavqewe ovom pri-

je to tako. Englezi su pre otprilike pet godina radili ispitivawe i do{li do podatka da jedna p~eliwa zajednica u toku godine kroz opra{ivawe dr`avi donese korist od 1.260 evra. Ako uzmemo u obzir da Srbija ima izme|u 300 i 400 hiqada p~eliwih dru{tava, onda je lako izra~unati koliko mi

IzvozuNema~kuiVelikuBritaniju Da su proizvodi od meda izuzetnog kvaliteta potvrdio je i izvoz u zemqe Evropske Unije. P~elari su svoje proizvode izvozili u Nema~ku, a nedavno je potpisan ugovor o izvozu u Veliku Britaniju. - Kvalitet meda, koji poti~e iz na{e sredine izuzetno je visok i na{ med je cewen u evropskim zemqama. Preciznih podataka o koli~ini izvoza za pro{lu godinu jo{ nema, ali recimo da je izvezena polovina proizvedenog meda, {to je negde oko 2.000 tona, a to je za kratak period, od kada smo po~eli da izvozimo, veoma dobar rezultat-nagla{ava p~elar \or|e Mrki}. vrednom granom, Mrki} ukazuje na to da nije u potpunosti iskori{}en, a da bi se to ostvarilo potrebna su velika ulagawa u tehni~ku opremqenost i nova dru{tva p~ela. - Med u Srbiji je izuzetnog kvaliteta i ono {to je za nas velika radost jeste da imamo potencijale za bavqewe p~elarstvom, ali se oni koriste ispod jedan odsto i trebalo bi se baviti time za{to

p~elari dr`avi donosimo koristrekao je Mrki}. Zbog velikih ulagawa, a male ekonomske koristi kod nas jo{ uvek nema ekolo{kog p~elarewa. Prema re~ima Mrki}a za ovakvu vrstu p~elarstva p~elari moraju biti finansijski potkovani, a p~ele moraju biti sme{tene u odre|enim uslovima, {to dodatno komplikuje i poskupquje proizvodwu. N.Radman

RE[AVAWEPROBLEMAKOMUNALNOGOTPADAUSENTI

Pripremazaizgradwu transferstanice U Senti su, u skladu sa Regionalnim planom upravqawa otpadom, zapo~ete neophodne pripreme za izgradwu stanice za transfer otpada, gde }e se u budu}nosti otpad, sakupqen na teritoriji op{tine Senta presovati, pa zatim daqe transportovati na teritoriju Regionalne deponije. Za sada su paralelno u izradi ~etiri projektna dokumenta, na osnovu kojih }e se mo`da ve} ove godine mo}i zapo~eti radovi na izgradwi transfer stanice. Od podru~ja sada{we deponije otpada, koja se nalazi du` puta koji vodi ka nekada{woj ciglani, stru~waci treba da izdvoje povr{inu od jednog hektara, da bi se u budu}nosti ta-

mo mogla izgraditi transfer stanica - saop{tio je ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za urbanizam i komunalne poslove u Senti Goran Jovanovi}. - U toku su i izrada plana parcelacije i pripreme za upis u katastar zemqi{ta. On je dodao da je od 250.000 dinara pomo}i dobijene putem konkursa od pokrajinskih organa, nadle`ni u lokalnoj samoupravi su zapo~eli izradu studije o uticaju na `ivotnu sredinu, ali je u izradi i glavni plan stanice, koji ne sadr`i samo planirawe objekata, ve} celokupne infrastrukture. Subotica, Mali I|o{, Ba~ka Topola, Kawi`a, ^oka i Senta su na osnovu me|u-

sobnog sporazuma u 2006. godini osnovali Regionalnu deponiju d.o.o. u Subotici sa ciqem, da u skladu sa va`e}im zakonima i regionalnim planom za upravqawe otpadom centralizuju privre|ivawe otpadom. Korist izgradwe sistema za stanovnike }e biti, {to }e se u pomenutim op{tinama ukinuti stovari{ta otpada, po{to nakon izgradwe transfer stanice nastali otpad vi{e ne}e biti trajno sme{ten na teritoriji op{tine Senta, ve} }e se isti komprimovati u transfer stanici, a zatim }e se transportovati daqe na teritoriju Regionalne deponije. M.Mitrovi}


22

mre@a / oglasi

~etvrtak1.mart2012.

ПробниОфис15 стиженалето

ИСТРАЖИВАЊЕ

Т

инејџери одлично проводе време на друштвеним мрежама,међутим, очито је да одрасли уживају чак и више.За Фејсбук и Твитер се често мисли да су за њих више заинтересовани тинејџери него одрасли, међутим изгледа да се на овим друштвеним мрежама боље забављају одрасли,како је показало ново истраживање. Невероватних 85 посто одраслих кажу да су други људи на друштвеним мрежама „углавном љубазни„, а само пет посто њих кажу да су други људи на овим мрежама „углавном нељубазни„. У поређењу с тим, само 69 посто тинејџера рећи ће да су људи на местима као што су наведене друштвене мреже

М

Фејсбук и Твитер више воле одрасли од тинејџера

углавном љубазни,али чак 20 посто њих се жали да су други углавном нељубазни.

dnevnik

Тинејџери одлично проводе време на друштвеним мрежама, међутим, очигледно је да

одрасли уживају чак и више. Телефонско истраживање национално репрезентативног узорка одраслих америчких грађана које је провео Пев Рисрч Сентер, такођер је показало да је 68 посто одраслих корисника друштвених мрежа имало искуство због којег су се осећали добро, а 61посто је имало искуство због којег су се осећали блиским другој особи, но многи одрасли потврђују и да су доживели оба ова искуства.

Резултати такође показују да је 39 посто одраслих корисника друштвених мрежа често видело добра дела других корисника, а њих 36 посто каже да су таква дела видели само „понекад„. Истраживање је показало да ће у поређењу с тинејџерима који користе друштвене мреже, одрасли у већем броју случајева стајати по страни, неће се мешати или ће игонисати увредљиво понашање. Наиме, 45 посто одраслих корисника страница за друштвено умрежавање који су били сведоци неких проблема, на примерице агресивног понашања, ће игнорисати такво понашање, док је код тинејџера тај постотак само 35посто.

ајкрософтјекрајмјануара објавио “технички преглед”наредневерзије свог пакета пословних апликација Офис15(Office15)инајавиодасе јавна пробна верзија овог пакета може очекивати срединомгодине. Овакав план појављивања пробне верзије представља на неки начин понављање распореда појављивања различитих верзија Офиса 10 (пробна верзија тог пакетаобјављенајеу јулу2009.). У Мајкрософтовом саопштењу није изнетопревишепојединостиокарактеристикамаОфиса15,нитиомогућностимањегових главних апликација, „Worda”, „Excela”, „Outlooka” и „PowerPointa”.Јединоштосупредставници компанијеизнелијестетврдњада ћеОфис15попрвипутобјединитиМајкрософтовеуслугеуоблаку

са серверским, мобилним и ПЦ клијентима за Офис, Офис 365, „Exchange”, „SharePoint”, „Lync”, „Project”и„Vиsиo”. Према неким ранијим најавама из Мајкрософта пробна верзија

Офиса би се појавила крајем маја или почетком јуна ове године, коначнаверзијауоктобруилиновембру,докбипродајапакетазапочела удецембруовегодинеилијануару 2013, али представници компаније нисужелелидапотврдетепланове. Извор:www.mиrko.rs

Промовисан интернет каталог за образовне теме

О

бразовни портал „Клик до знања„,који је „онлајн„промовисан у „Мајкрософтовој„ канцеларији у Београду, представља интернет каталог са линковима до корисних садржаја везаних за наставне предмете,али и друге теме важне за образовање. Каталог је створила самоорганизована група од око 40наставника из многих градова у Србији као што су Бачка Паланка, Вршац, Алексинац, Београд, Пожаревац, Краљево и остали.Они су уложили много сати волонтерског рада и организовали богату ризницу знања на интернету. Портал се налази на локацији www.klikdoznanja.edu.rsили на www.klikdoznanja.obr.srb(адреса се пише на ћирилици). Координатори пројекта и администратори портала су наставница ВИ београдске гимназије Снежана Марковић и наставница ССЦ „Никола Тесла„ из Вршца Светлана Радловачки.


ИЗЛОЖБА РАДОВАСАЊЕТОМАШЕВИЋУМАЛОМЛИКОВНОМСАЛОНУ

c m y

kultura

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

23

РЕВИЈАФИЛМОВАУКУЛТУРНОМЦЕНТРУНОВОГСАДА

Географија Актуелностисветске непостојећегпростора кинематографије поводомФеста

У Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада (Булевар Михајла Пупина 9), отворена је изложба Сање Томашевић, уметнице из Београда, под називом „Географија непостојећег простора“. Поставка се састоји од керамичке скулптуре насловљене „Свугде и нигде“, која је начињена од керамичких неправилних угаоних форми, док су на зиду изложени картонски објекти названи „Рециклирана сећања“. Ово је њено прво представљање новосадској публици. Својом просторном инсталацијом или скулптуром, Сања Томашевић јасно указује на директну повезаност са природним законима и феноменима. Ћелијасти систем организовања њене скулптуре усмерава нас ка многим асоцијацијама. Унутар керамичких поља усута је земља која наговештава садржај из којега се рађа живот, енергија и кретање. Ако овај рад посматрамо целовитије видећемо да је једна од идеја Сање Томашевић била и да направи пара-пејзаж у коме заобљена брда гибају остварујући склад између унутрашњих површина и спољне конфигурације. Искривљеним пачворком који образује

Сања Томашевић, Свугде и нигде

просторност у оквиру претпостављеног простора, Сања Томашевић потенцира правилност сопственог стваралачког реда и поретка у односима делова према деловима и делова према целини. Сваки керамички елеменат уграђен је у координате гео-структуре... - написао је у каталогу изложбе мр Данило Вуксановић, у још једном од својих замишљених дијалога.

Сања Томашевић рођена је 1976.у Београду. Дипломирала је на вајарском одсеку Факултета примењених уметности у Београду 2003. Самостално је излагала шест пута у Београду и Панчеву. Члан је УЛУС-а од 2006. са статусом самосталног уметника. Учествовала је на бројним колонијама и радионицама код нас и у свету. Живи и ради у Београду. Изложба се може погледати у наредне две недеље.

ДЕЛОЈЕДНОГОДНАЈВАЖНИЈИХСАВРЕМЕНИХДРАМСКИХПИСАЦА, УИЗДАЊУ„АРХИПЕЛАГА”

Новедраме Едварда Бонда У Музеју Народног позоришта, у оквиру циклуса „Промоције”, одржан je разговор о књизи Едварда Бонда „Злочин 21. века„ у издању „Архипелага„, коју чине четири новије драме из опуса једног од најважнијих савремених драмских писаца. Британски драмски писац, есејиста, теоретичар драме и позоришта, филмски редитељ и сценариста Бонд (78), аутор више од 50 драма за позориште, радио и телевизију, неколико либрета за оперу и балет, у Србији је препознат још 1968. године. Мира Траиловић и Јован Ћирилов препознали су његову вредност, на Битефу је добио награду као најперспективнији писац док се у његовој земљи водио судски процес због текстова о распаду британског друштва на које је указивао. Према речима приређивача књиге Наташе Миловић, тада су се Београд и Загреб „утркивали„ ко ће поставити његову драму „Спасени„, а само у Југословенском драмском позоришту игране су три Бондове драме „Море„, „Лето„ и „Спасени„ да би данас био потпуно заборављен. Такође

је био много извођен у Немачкој и Француској. Миловићева је на алтернативној новобеоградској сцени „Царина„ на периферији града са

филмским редитељем Душаном Поповићем поставила драму „Мелодија„ за чије извођење је од аутора добила сагласност. - Ова драма још није објављена у Великој Британији, писана је специјално за младе људе, а на

ЕКСПЕРТСКАКОНФЕРЕНЦИЈАОФИЛМУ УЈУГОИСТОЧНОЈЕВРОПИ

Кризауфилмској индустрији Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић у петак 2. марта отвориће у згради Југословенске Кинотеке у Београду експертску конференцију на тему „Криза у филмској индустрији у Југоисточној Европи - изазови финансирања микробуџетних филмова”. Како је саопштено из министарства, циљ конференције, на којој ће учествовати представници седам земаља, је да подстакне размену мишљења, успостављање заједничких циљева и примену добре праксе у региону како би се подстакла реализација микробуџетних филмова у време смањења фондова намењених за филм услед економске кризе. Реч је о првој од две експертске конференције које претходе Годишњој конференцији министара културе Југоисточне Европе предвиђеној за 20. април. Експертску комисију организује Министарство културе у сарадњи са Југословенском кинотеком у оквиру председавања Саветом министара културе Југоисточне Европе. На конференцији ће учествовати представници Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Грчке, Македоније, Словеније, Румуније и Србије. Србија је председавање Саветом министара културе Југоисточне Европе преузела од Румуније у априлу 2011. године.

пола превођења дала сам Поповићу да је постави у непрофитном позоришту „Царина„, казала је Миловићева. Она је испричала да је позвала Бонда и објаснила какво је ово позориште и представа, а он је не само уступио право на извођење већ је изразио жељу да види представу, када по други пут дође у Београд. Миловићева је изабрала новије Бондове драме а не оне по којима је био популаран у некадашњој Југославији. Насловна драма „Злочин 21. века„ говори о будућности, суочава нас са злом, насиљем које долази ниоткуда, настаје ниодчега, сви људи су контролисани помоћу микрочипова и заточени у градовима - логорима. Због свог новог „нуклеарног циклуса„ Бонд се директно замерио конзервативцима у Великој Британији, казала је Миловићева. У избору су и драме „На унутрашњем мору„ која сажима ауторове антиратне циклусе и говори о историјским збивањима које Бонд живо прати, „Мелодија„ и „Постојање„, драма суочавања појединца са непознатим, са самим собом.

У Културном центру Новог Сада (Католичка порта 5) почела је ревија филмова, осмишљена да у поводу Феста, у данима када је филм у жижи интересовања, скрене пажњу на актуелности светске кинематографије. У питању су филмови који нису уврштени у ревију филмова са београдског Феста која је у току у биоскопу „Арена синеплекс“. Ревија је почела филмом „Локални вампир“ (Црна Гора) режисера Бранка Балетића, а наставља се данас (од 17 и 21 час) када ће бити приказан филм „Оне“( Француска, Пољска, Немачка, 2011) редитељке Малгоске Шумовске, са Жилијет Бинош, Јоаном Кулиг и Ане Демустије. Жилијет Бинош игра новинарку магазина „Ел“ која истражује проституцију међу студенткињама. Од 23 часа моћи ће да се погледа филм „Боље сутра“ (САД) режисера Криса Вејтса, у којем улоге тумаче Демиан Бишир, Хозе Хулијан, Еди Пиолин Сотело. Ово је драма о проблемима илегалних имиграната у САД који потичу из Мексика, из сиромашних земаља Латинске Америке и долазе ‘’трбухом за крухом’’ тражећи „боље сутра“. У петак, 2.марта од 17 и 21 час приказује се филм „Оркански висови“ (Велика Британија) у режији Андрее Арнолд. У улогама су: Џејмс Хаусон, Каја Скоделарио, Стив Иветс, Соломон Глејв, Шенон Бир. Базиран на роману Емили Бронте, филм приказује јоркширског фармера који на повратку из Ливерпула среће бескућника, дечака Хитклифа... Од 19 и од 23 час биће приказан филм „Ловци на главе“ (Норвешка) режисера Мортена Тилдума. Ово је „необичан трилер о човеку који од својих клијената краде уметнине“. За суботу, 3.март (од 17 и 21 час) најављен је филм „Жена из суседства“ (Француска, В. Брита-

нија, Пољска) режисера Павела ју да потраже боље место за своје Павликовског, у којем играју: нове дане у Индији. Од 19 и од 23 Кристин Скот Томас, Итан Хоук, часа приказиваће се „Стање шоЈоана Кулиг, Самир Гесми. „Кри- ка“ (Словенија, Бугарска, Србија, стин Скот Томас и Итан Хок из- БиХ, Македонија) редитеља Анванредни су у својим улогама, док Париз постаје инспиративна позорница за догађаје у којима се налазе“. Од 19 и од 23 часа тог дана биће приказан филм „Принцеза Дајана – убиство“ (В. Британија) режисера Кита Алена, у којем учествују Мохамед Ал Фајед и Лорна. Ово је документарни филм који покушава да демистификује смрт Леди Ди и Додија Фаједа. Недеља, 4.март (од 17 и 21 час) резервисана је за филм „Дабар“ (САД, УАЕ) редитељке Џоди Фостер, која и глуми уз Мела Гибсона, Џенифер Лоренс, Ентона Јелкина, и Шери Џонс. Од 19 и 23 часа биће приказан Из филма „Дабар“ филм „Кориолан“, редитеља Рејфа Фајнса, који тако- дреја Кошака. Улоге тумаче: Марђе и глуми, уз Џерарда Батлера, тин Марион, Урска Хлебец, НикоБрајана Кокса, Ванесу Редгрејв, ла Којо, Александра Балмазовић, Џесику Честан, Драгана Милиће- Емир Xаџихафизбеговић, Владо вића и Славка Штимца. Филм Новак. Године 1986. Петар добије „Кориолан“, сниман у Београду, новчану награду предузећа као јемодерна је адаптација Шекспиро- дан од највреднијих радника у изве драме о истоименом римском градњи станова. Од силног узбуратном јунаку Кориолану. ђења, он се онесвести и падне у Филм „The best exotic marigold кому. После десет година буди се hotel“ (В. Британија) редитеља у измењеним околностима: ЈугоЏона Меда, биће приказан у по- славија се распала, његова деца недељак, 5.марта у 21 час. У уло- су одрасла, а жена му се удала за гама су: Бил Најтли, Џуди Денч, најбољег пријатеља. Петар покуМеги Смит, Том Вилкинсон и Дев шава да се снађе, а његове реакПател. Ово је филм о групи бри- ције изазивају комичне ситуације. Н. П.-ј. танских пензионера који одлучу-

ПРЕДСТАВЉЕНАМОНОГРАФИЈАПОВОДОМЈУБИЛЕЈАФЕСТА

Сањатиотворенихочију Монографија обљављена поводом јубиларног, 40. Феста „Сањати отворених очију - 1971-2011”, аутора Ивана Карла, представљена је у „Сава центру”. Дирекција Фе-

филмске раднике окупљене на промоцији, међу којима је било доста оних који су учествовали у стварању историје Феста током четири деценије.

ста и „Службени гласник„ суиздавачи су ове обимне и фотографијама богато илустроване књиге која је штампана двојезично - на српском и енглеском језику. Монографија има 175 страна великог формата са више од 300 фотографија. Директор Дирекције Феста Милош Параментић поздравио је

Карл је истакао да је књигу посветио Милутину Чолићу и Небојши Ђукелићу, који су сваки за своју генерацију били персонификације Феста. Он је подсетио да ово није прва монографија о Фесту, јер је једна објављена још 1990. поводом прве две деценије, затим је 1997. изашла књига „Сав

НАЏЕЗФЕСТИВАЛУНИШВИЛ

Наступ оркестра из „Глумца” Брисел џез оркестар, који изводи музику у филму „Глумац„ - овогодишњем добитнику Оскара за најбољи филм и оригиналну музику - наступиће 17. августа на међународном џез фестивалу Нишвил у Нишу. Како су Танјугу рекли организатори, џез оркестар из Брисела наступиће друге вечери заједно са врхунским вокалима Маријом Жоаом и Давидом Линксом. Француски филм „Глумац„ Мишела Азнавицијуса први је неми филм који је добио Оскара oд 1929. Снимљен у стилу старих немих филмова, то је романтична прича о звезди немих филмова који се губи у свету у коме примат преузима звучни филм. Музику за филм написао је Лудовик Бурс, а изводе је џез оркестар из Брисела и Бриселска филхармонија. Џез оркестар из Брисела је један од десет најбољих оркестара у свету и међу првима у Европи.

тај Фест„ Божидара Зечевића, а 2002. је књигу - осврт на Фест написао Милан Влајчић. „Ова монографија се доста разликује од претходних. Моја идеја је била да направим књигу која ће бити другачија, а заједно са претходнима творити слику историје нашег фестивала који је делио судбину четири државе и једног града и који је, као и сви ми, имао успоне и падове„, изјавио је Карл. Он је додао да идеја ове књиге „није да улази у претерану анализу, него да ода признање свим људима који су Фест стварали и водили, као и гостима фестивала, да помене најбитније филмове, али и неке околности у којима се Фест припремао и одржавао”. Монографија сумира догађаје од првог Феста одржаног 1971. године, до 39. издања из 2011. године. Сада је у току 40. Фест, јер 1993. и 1994. фестивал није одржан, у време међународних санкција. Наслов је произашао из слогана Феста из 1992. - „Сањати отворених очију„, који на добар начин даје и дефиницију филмске уметности. На похвале за квалитет издања, упућене током промоције, директор издавачке делатности „Службеног гласника„ Петар Арбутина истакао је да то одражава одговорност ове куће у односу на културну баштину. „Уз Фест је и Београд био велики град. Централни део монографије посвећен је филму, али се добро види и како су расли град и људи у том периоду„, рекао је он. Изабране фотографије из књиге урађене су у великом формату и изложене у Сава центру, у пролазу између мале и велике дворане.


24

sveT

~etvrtak1.mart2012.

UKRATKO

OD JU^E PRIMENA NOVIH SANKCIJA PREMA IRANU

Najo{trijivid diplomatskogi ekonomskogpritiska

Oficiri uTVstanici TELAVIV:Izraelski vojnici upali su rano ju~e u palestinsku TV stanicu u Ramali na Za pad noj oba li i uze li opremu za emitovawe, kompjutere i dokumente. Direktor TV stanice Al Vatan Moamer Orabi rekao je da je tridesetak vojnika upalo u wegovu televiziju. On je tako|e rekao i da je jedan vojnik zahtevao od zaposlenih da „pozdrave Kadera Adnana”, palestinskog pritvorenika koji je {trajkovao gla|u vi{e od dva meseca u znak protesta {to ga dr`e zato~enim bez optu`be. On je nedavno prekinuo {trajk, kada je saznao da }e biti oslobo|en. Ramala je ina~e deo teritorije pod palestinskom samoupravom ali racije izraelskih snaga su tamo rutinske.

Elektromagnetni top NORFOLK:SAD su proizve le elek tro mag net ni top ogromne snage, dometa 160 kilometara, ispaqivawem municije nekoliko puta br`e od zvuka. Oru`je nameweno ratnoj mornarici SAD, za sada postoji kao prototip, kre}e se po {inama, a ispaquje municiju uz pomo} magnetnog poqa i elektri~ne struje. Elektromagnetni top je testiran u Severnoj Virxiniji, a u slede}ih pet godina }e se utvr|ivati mo`e li to oru`je brzo da se hladi i da ispaquje ne ko li ko ko ma da mu ni ci je uzastopno. Ispaqena municija kre}e se brzinom i do 9.010 kilometara na sat - vi{e od

VA[INGTON: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izjavila je pred Kongresom da ameri~ka vlada preduzima korake za brzu primenu novih sankcija protiv Irana, odgovoriv{i time na strahovawa kongresmena da Bela ku}a ne}e biti dovoqno agresivna u obra~unu sa finansijskim institucijama koje posluju sa Teheranom. „Nameravamo da poja~amo ove sankcije {to br`e i vi{e mo`emo, da pratimo razvoj doga|aja u Iranu, a ~ini se da veliki ekonomski pritisak ima uticaja na dono{ewe odluka”, izjavila je Klintonova pred Spoqnopoliti~kim odborom Senata. Prva runda sankcija u okviru obuhvatnog zakona o odbrani koji je ameri~ki predsednik potpisao 31. decembra stupio je ju~e na snagu. Po tom zakonu, predsednik mora da nametne sankcije svim privatnim finansijskim institucijma koje svesno vr{e ili olak{avaju ve}e finansijske transakcije sa iranskom centralnom bankom u bilo koje druge svrhe izuzev kupovine nafte i naftnih derivate iz Irana. Klintonova je istakla da administracija i Kongres imaju isti stav o Iranu i sankcijama,

Homspodbombama26dana HOMS: Snage sirijskog re`ima i ju~e su nastavile da bombarduju polo`aje opozicije u gradu Homs, 26. dan bez prekida, tvrde pripadnici opozicionih grupa. Povremeno se granatira naseqe Baba Amr kod Homsa”, izjavio je agenciji AFP predsednik Sirijske observatorije za qudska prava Rami Abdel Rahman. Prema izve{taju francuske agencije {irom Sirije ju~e su ubijena 32 civila, prete`no u Homsu koji je ina~e upori{te opozicije. Istovremeno je, kako se tvrdi u istim izvori-

ma, stradalo i jedanaest vojnika. Po podacima Ujediwenih nacija u Siriji je od marta pro{le godine, kada su po~eli sukobi, dosad poginulo 7.500 gra|ana koji su protestvovali protiv re`ima Ba{ara al Asada. U Homsu je nedavno ubijeno i dvoje stranih novinara, dok je dvoje raweno. Fotoreporter „Sandej tajmsa” Pol Kornoj je uspeo da da tajnim kanalima pobegne u Liban dok je jo{ neizvesna sudbina francuskog izve{ta~a Edit Buvije koja je tako|e rawena.

Uhap{enjedan odvo|aAlKaide Hilari Klinton

prenosi AP. U me|uvremenu Uprava za energetske informacije bi trebalo da izda i javni i poverqivi izve{taj o zalihama nafte koje su dostupne van Irana, ukqu~uju}i sada{wu stopu proizvodwe i ukupne rezerve. Taj izve{taj treba da poslu`i kao osnov za eventualnu slede}u rundu sankcija. Administracija „energi~no radi na postizawu sporazuma o sankcijama sa zemqama kojima je te{ko da se usklade sa ameri~kim sankcijama,” rekla je Klintonova, napomiwu}i da je

TEHERAN:Iranske vlasti omogu}ile su novinarima koji rade za strane medije da prvi put posete kontrolni centar iranskog ambicioznog svemirskog programa, javila je ju~e agencija Aso{ijeted pres. Ameri~ka agencija navodi da ju~era{wi obilazak „Alborz stanice” izgleda predstavqa napore Irana da poka`e `equ da dozvoli pristup nekim osetqivim objektima dok se suo~ava sa pritiskom da omogu}i inspektorima Ujediwenih nacija ve}i uvid u nuklearna postrojewa.

Va{ington usredre|en na najo{triji vid diplomatije i ekonomskog pritiska kako bi uverio Iran da odustane od nuklearnog programa. Ujediwene nacije i zapadne zemqe predvo|ene SAD usvojile su dosad vi{e „paketa” sankcija protiv Teherana kako bi prisilile Iran da prekine nuklearne aktivnosti po{to se sumwa da radi na priozvodwi atomske bombe. Iran odbacuje te optu`be i ka`e da je wegov program namewen civilnim potrebama

AP navodi da se smatra da ova „medijska tura” predstavqa na~in da se prika`e svemirski program Irana, koji je saop{tio da je ranije ovog meseca lansirao svoj najnoviji satelit u orbitu. Prema navodima zvani~nika agencije za svemirska istra`ivawa, lokacija udaqena oko 70 kilometara zapadno od Teherana nije povezana sa vojskom i upotrebqava se za kontrolu satelita i izvo|ewe nau~nih radova, prenosi ameri~ka novinska agencija.

Putnici„KostaAlegre” iduuRim VIKTORIJA: Putnici luksuznog italijanskog broda na kojem je izbio po`ar i kojeg tegqa~i vuku ka glavnoj sej{elskoj luci bi}e prevezeni avionima do Rima ~im brod stigne do odredi{ta danas ujutru. O~ekuje se da }e kruzer „Kosta Alegra”, sa vi{e od 1.000 putnika i ~lanova posade, rano ujutru sti}i u Viktoriju, glavnu luku na ostrvu Mahe, gde ih ~ekaju avioni spremni za pole-

SIRIJA

EGIPAT

Iranskisvemirskicentar pokazanmedijima

se dam pu ta br `e od zvu ka. Mornarica bi `elela da top ispaquje do 10 komada municije u minuti. Projektil je te`ak 18 kilograma, i potrebno je ispitati da li on i ugra|eni sistem za sa te lit sko pra }e we (GPS) mogu da izdr`e takvo ispaqivawe. Smatra se da ovakav top mo`e da obezbedi podr{ku desanta, da ga|a neprijateqske brodove, kao i da brod na kojem je, brani od dolaze}ih projektila.

dnevnik

tawe ka Rimu, saop{tio je ju~e direktor civilne avijacije Sej{ela @ilber For. Tri aviona, koji mogu da prime po najmawe 540 putnika, krenu}e za Rim u roku od par sati nakon {to „Kosta Alegra” pristane u glavnu sej{elsku luku, preneo je AP. Brod je u subotu isplovio sa Madagaskara na putu za Sej{ele, a potom je trebalo da obi|e i Oman i Aleksandriju.

Po`ar na „Kosta Alegri” je izbio u ponedeqak u kotlarnici, zbog ~ega je nestalo struje i motori su prestali da rade, podse}aju agencije. Ovaj incident se dogodio samo {est nedeqa nakon {to se mnogo ve}i brod u vlasni{tvu iste kompanije, „Kosta Konkordija”, nasukao kod ostrva \iqo sa 4.229 putnika i ~lanova posade, a u toj nesre}i je `ivote izgubilo 32 qudi.

KAIRO, LONDON: Jedan od komandanata Al Kaide, Seif alAdel, uhap{en je na aerodromu u Kairu, saop{tili su egipatski bezbednosni zvani~nici. U saop{tewu nije precizirano za{to je egipatski militantni aktivista, koji se nalazi na ameri~koj listi najtra`enijih begunaca i za ~ije je hap{ewe obe}ana nagrada od pet miliona dolara, doleteo u Kairo, preneo je AFP. Seif al-Adel, ~ije je pravi ime Muhamed Ibrahim Makavi, stigao je na aerodrom u Kairu iz Pakistana preko Dubaija, rekao je zva-

ni~nik aerodroma. Biv{i oficir egipatskih specijalnih snaga je uhap{en nakon {to je carinicima predao putni dokument i pripadnici nacionalne bezbednosti su ga stavili u pritvor. Seif al-Adel je bio {ef bezbednosne slu`be Osame bin Ladena i nadgledao je vojne operacije Al-Kaide, a kasnije je, nakon {to je Bin Laden ubijen, do{ao na ~elo te teroristi~ke organizacije. SAD ga krivi~no gone zbog bomba{kog napada na ambasadu u Isto~noj Africi 1998. godine, navodi BiBi-Si.

RUSIJA

Putin:EUpribegavasili MOSKVA: Ruski premijer Vladimir Putin izrazio `aqewe zbog sankcija koje je EU nametnula Belorusiji, optu`uju}i Brisel da „pribegava sili”. Na ~elu Belorusije posledwih 17 godina nalazi se Aleksandar Luka{enko. EU je ju~e odlu~ila da zamrzne dobra i ukine davawe viza za 19 sudskih i dva policijska zvani~nika Belorusije, oceniv{i da su odgovorni za hap{ewe i su|ewa pripadnicima opozicije. Na pitawe da prokomentari{e nove sankcije koje su ~lanice Unije nametnule

Belorusiji, Putin je ocenio da se Brisel koristi „pritiskom”. „U me|unarodnim odnosima treba izbegavati primenu sile. Re~ je o politi~kim odnosima EU i Belorusije i mi izra`avamo `aqewe”, rekao je ruski premijer. Belorusija je ju~e odlu~ila da uskrati gostoprimstvo {efu misije Evropske unije i ambasadoru Poqske u toj zemqi, i da opozove svoje ambasadore iz Brisela i Var{ave. Reaguju}i na tu odluku, Evropska unija je zatim pozvala svoje ambasadore na konsultacije.

FRANCUSKA

„Ikea”{pijunirala zaposlene? PARIZ: Filijala u Francuskoj {vedske kompanije Ikea navodno {pijunirala zaposlene i jedan broj klijenata, zbog ~ega bi se mogla na}i pred licem pravde. [vedska firma za proizvodwu name{taja i opreme za doma}instvo anga`ovala je privatne agencije kako bi do{la do li~nih podataka koji se dr`e u tajnosti u policiji o zaposlenima, potencijalnim saradnicima firme i jednom broju

klijenata koji vode vi{egodi{we parnice sa fabrikom, radi uvida u wihovu pro{lost. Agencije su im dostavqale podatke kao {to je prekr{ajni dosije, ime vlasnika automobila, broj mobilnog telefona ili ~ime se bave i koja su interesovawa odre|ene osobe. Cena po „obra|enom dosijeu” bila je u proseku 80 evra, navodi ugledni francuski satiri~ni nedeqnik „Okovani patak”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KOFI ANAN Specijalni izaslanik Ujediwenih nacija Kofi Anan rekao je da }e ove sedmice razgovarati sa generalnim sekretarom UN, liderom Arapske lige i funkcionerima Rusije o re{avawu krize u Siriji. Biv{i generalni sekretar UN }e do kraja nedeqe razgovarati sa sada{wim liderom svetske organizacije Ban Ki-munom, posle ~ega putuje u sedi{te Arapske lige, saop{teno je u @enevi.

MIT ROMNI Posle najnovijih preliminarnih izbora Republikanske partije Mit Romni u~vrstio poziciju favorita za republikanskog kandidata za predsedni~ke izbore u novembru. Romni je pobedio na republikanskim strana~kim izborima u Arizoni i Mi~igenu. Osvojio je 41 odsto glasova dok je wegov rival, ultrakonzervativni Rik Santorum dobio 38 odsto glasova.

YULIJAN SAN@ Ameri~ki tu`ioci sastavili su tajnu optu`nicu protiv osniva~a „Vikiliksa” Xulijana Asan`a, javqaju australijski mediji i pozivaju se na poverqive elektronske poruke.”Imamo zape~a}enu optu`nicu protiv Asan`a”, navodi se u mejlu koji je potpredsednik u „Stratforu” za obave{tajna pitawa Fred Barton uputio ovoj kompaniji.

U Pragu 7.000 studenata na ulici PRAG: Vi{e od 7.000 studenata, koji protestuju zbog radikalne reforme visokog {kolstva, pro{lo je ju~e centrom Praga do sedi{ta vlade. Reforma visokog {kolstva o kojoj bi za nekoliko sedmica trebalo da odlu~uje vlada, pored zamisli da studije po~nu da se pla}aju od koje je ministar prosvete, me|utim, upravo zbog protesta odustao, po oceni samih univerziteta i studenata kr{e neke tradicionalne akademske slobode i samostalnost univerziteta. Studentima smeta i ve}e povezivawe privrede i visokih {kola, a veruju da }e na novoj vrsti studentskih kredita za {kolarinu, ako bude uvedena, opet zaraditi samo banke. Studenti za svoju „Nedequ nemira” koju ove sedmice preko protestnih pohoda {irom ^e{ke i raznim hepeninzima organizuju, imaju podr{ku svojih profesoa. „Ukrali su nam reformu i ispunili je svojim sadr`ajem. Ako reforme pro|u, umesto univerziteta bi}e preduze}a, umesto dekana i rektora me-

naxeri, a umesto studenata klijenti”, rekao je na po~etku protestnog mar{a prorektor Karlovog univerziteta u Pragu Stawislav [teh. Studenti su pred sedi{tem vlade kao u danima „pli{ane revolucije” 1989. godine zveckali kqu~evima, uz skandirawe „Ne damo slobodu”, „Nismo ovce” i „Dobe{ u ko{„. Ministar Dobe{, iako su ga demonstranti ispod prozora zgrade vlade pozivali da iza|e, odbio je da se sretne sa ogor~enim studentima. Grupica od 50 demonstranata nakon zavr{etka protesta premestila se od vlade do predsedni~kog zamka Hrad~ani gde su predsedniku ^e{ke Vaclavu Klausu otpevali disidentske pesme jo{ jednog od simbola otpora komunisti~kom re`imu i „pli{ane revolucije” Karela Krila. Vaclav Klaus osudio je „Nedequ nemira” i proteste studenata zbog reforme, a jo{ po~etkom decembra kazao je da oni studenti koji odbijaju {kolarinu, parazitiraju sebi~no na ostatku ~e{kog dru{tva.


BALkAn

dnevnik OPOZICIJAPROTIVSTAVABUKURE[TA

Ponta:Rumunijatreba dapodr`avaSrbiju BUKURE[T: Predsednik rumunske opozicione Socijaldemokratske partije Viktor Ponta izjavio je da „nije korektno” da Rumunija bude jedina zemqa koja se protivi evropskom putu Srbije sa kojom ima „prijateqske odnose” i treba da je podr`ava. Srbija treba da po{tuje prava mawina i Rumunija „dobro ~ini” kada to tra`i, ali je „duboko nekorektno” da zbog toga bude jedina dr`ava koja se protivi evropskom putu Srbije, rekao je lider najve}e opozicione stranke u Rumuniji. „[ta mislimo mi o Holandiji koja je jedina zemqa koja se protivi ulasku Rumunije u [engen zonu? A sada mi to isto ~inimo i to kome? Susedu, zemqi koja nam je prijateq”, rekao je Ponta.

Ponta je ocenio da su vlasti bile obavezne da se konsultuju sa opozicijom po takvom pitawu kao {to je pridru`ivawe Srbije Evropskoj uniji, oceniv{i da je zvani~ni Bukure{t postupio nekorektno. „Kako bi nama bilo da je Ma|arska koristila pravo veta kada je Rumunija pristupila EU? Da li bismo to smatrali korektnim?”, rekao je lider rumunske opozicije. RumuViktor Ponta nija je ju~e na ministarskom sastanku u EU u Briselu du`e nego {to se o~ekivalo. Satra`ila dodatne garancije za stanak je zavr{en usvajawem preprimenu zakona o nacionalnim poruke liderima EU da Srbiji mawinama u Srbiji, zbog ~ega je odobre status kandidata za ~lanrasprava o kandidaturi Srbije stvo, ali }e na samitu EU danas i za ~lanstvo u EU trajala znatno sutra jo{ biti rasprave o tome.

HRVATSKA

IvoJosipovi}: Dogovorprearbitra`e ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je ju~e da bi bilo dobro da Hrvatska i Srbija, koje imaju razli~it pristup re{avawu grani~nog spora na Dunavu, poku{aju da se dogovore o granici pre nego {to se odlu~e za arbitra`u. „Hrvatska insistira na katastarskom pristupu, prati re{ewa Badinterove komisije, a Srbija `eli da primeni na~elo sredine reke”, rekao je Josipovi} novinarima u Zagrebu. On je, me|utim, dodao bi bilo nu`no da dve zemqe poku{aju da

dogovore fleksibilno re{ewe koje bi kombinovalo oba na~ela, pre nego {to se odlu~e na arbitra`u. Josipovi} je objasnio da bi po katastarskom re{ewu koje predla`e Hrvatska, toj dr`avi pripalo „ne{to vi{e teritorija s leve strane Dunava”, ali da „ima ne{to {to bi pripalo i Srbiji s hrvatske strane”. Hrvatski predsednik je istakao da je Vukovarska ada, ostrvo na Dunavu nedaleko od Vukovara, u „katalogu” onoga {to bi Hrvatska u svakom slu~aju htela.

KATOLI^KACRKVAUHRVATSKOJPOZVALANABOJKOT

Nedeqanijezakupovinu ZAGREB: Komisija Pravda i mir Hrvatske biskupske konferencije pozvala je sve gra|ane dobre voqe u Hrvatskoj da se od nedeqe, 4. marta, pridru`e evropskoj akciji ~ija je namera

`u da `ele po{tovati sve one radnike koji su zbog slabosti hrvatske zakonske za{tite izlo`eni pritisku i prisiqeni da rade bez nedeqnog odmora, ostaju}i van kruga svojih fami-

U pazar samo radnim danom

da se taj dan u sedmici po{tuje kao dan odmora i hri{}anskog praznovawa, umesto {to je pretvoren u dan kupovine. Kupovawe nedeqom je oblik licemerja i bezose}ajnosti s obespravqenima, a suzdr`avawem od kupovine gra|ani, a posebno hri{}ani, treba da poka-

lija, navodi se u saop{tewu komisije koji potpisuje sisa~ki biskup i {ef komisije Vlado Ko{i}. Vernici i svi gra|ani dobre voqe u Hrvatskoj pozvani su da se od idu}e nedeqe pridru`e {irokoj akciji Evropskog saveza za nedequ koja okupqa rad-

Oddanasve}iporez ZAGREB: U Hrvatskoj }e od danas porez na dodatnu vrednost (PDV) porasti sa 23 na 25 odsto, {to tu dr`avu svrstava me|u evropske dr`ave s najvi{om op{tom stopom PDV-a. Pove}awe PDV sasvim sigurno prati}e i novi talas poskupqewa, iako su iz Vlade pozvali trgovce da ne podi`u cene. Neki od wih su javno obe}ali da to ne}e ~initi, bar ne u naredna tri meseca, ali se o~ekuje da }e porasti cena goriva koja posledwih meseci ionako bele`i vrtoglavi rast zbog stawa na Bliskom istoku. O~ekuje se da }e poskupeti i komunalne usluge. Ekonomski stru~wak Damir Novotni ne o~ekuje da }e trgovci odmah posegnuti za pove}awem cena, posebno onih proizvoda koji bele`e veliki pad potro{we.

On je za agenciju Beta rekao da }e s druge strane najverovatnije porasti cene proizvoda koji imaju veliku potro{wu. „Pove}awe PDV ima psiholo{ki efekat na potro{a~e i to negativan, tako da }e se oni vi{e okrenuti {tedwi {to }e uticati na potro{wu”, rekao je Novotni koji je kritikovao vladu {to se, umesto pove}awa PDV, nije opredelila za ve}u {tedwu. Izmewenim Zakonom o PDV-u od 1. marta PDV raste s 23 na 25 odsto {to je drugi porast PDV u posledwe dve i po godine. Predvi|eno je, me|utim, uvo|ewe me|ustopa od 10 odsto na de~ju hranu, jestivo uqe i masti, beli {e}er i na isporuke vode, a od 1. januara 2013. i na hranu, bezalkoholna pi}a, vina i piva u ugostiteqskim objektima.

ni~ke sindikate, politi~ke stranke, gra|anska udru`ewa i crkve oko zahteva za po{tovawem nedeqe kao dana odmora za sve, dana okupqawa familija, dana dobrovoqnih, kulturnih i socijalnih delatnosti i kao dana Gospodweg koji hri{}ani praznuju i slave, navodi se u saop{tewu. Komisija podse}a da se s dolaskom demokratije opravdano o~ekivalo da }e po{tovawe nedeqe postati pravilo, ali se taj dan „razara pred naletom neoliberalne pohlepe”, iako se u Hrvatskoj 91 odsto gra|ana izja{wava kao hri{}ani. Ustavni sud je 2006. pred pritiskom trgova~kih lanaca popustio i iza{ao iz evropske tradicije i prakse, dozvoliv{i da poslodavci sami odre|uju radno vreme trgovina i proizvodnih mesta, ~ime je privatni interes mawine prevladao nad javnom dobrobiti, navodi Komisija. Uz podse}awe da je rad u neuobi~ajeno vreme uzrok brojnih nesre}a na radu i oboqevawa, Komisija poziva gra|ane da se suzdr`e od kupovine nedeqom, bar u nedeqama pred Uskrs.

Eksplozija kodObrovca ZADAR: Eksplozija bombe u Golubi}u pored Obrovca u Hrvatskoj usmrtila je Du{ana V. (49), a Milorad D. (39), koji je bio s wim, te{ko je povre|en. Ru~na bomba je eksplodirala ispred ku}e Du{ana V. koji je preminuo na mestu doga|aja, a Milorad D. je hospitaliziran u bolnici u Zadru, gde su mu dijagnostikovane te{ke povrede, pi{u hrvatski mediji. Navodno je re~ o me|usobnom obra~unu me{tana srpske nacionalnosti, pi{e hrvatska {tampa, ali uzrok sukoba jo{ nije poznat. Na terenu su policajaci PU Zadar, koji trenutno utvr|uju okolnosti ove tragedije.

~etvrtak1.mart2012.

25

NOVAISTRAGAOSMRTINEKADA[WEGPREDSEDNIKA

Advokat:Avion oboren,Trajkovski brutalnoubijen SKOPQE: Makedonska vlada, svega nekoliko dana posle ozbiqnih optu`bi koje je izneo advokat porodice Trajkovski, zatra`ila je pokretawe nove istrage o avionskoj nesre}i u kojoj je pre osam godina kod Mostara poginuo makedonski predsednik Boris Trajkovski. Tu`ila{tvo saop{tilo da }e pokrenuti istragu ako se utvrdi da izve{taj Vlade o tom slu~aju sadr`i nove ~iwenice i dokaze. Vlada je donela takvu odluku posle razmatrawa novog izve{taja o avionskoj nesre}i kod Mostara 26. februara 2004. godine, koju je pripremila komisija za istragu udesa, navodi se u saop{tewu makedonske vlade. Pre desetak dana, u intervjuu za „Dnevni avaz”, advokat i zastupnik porodica `rtava stradalih u toj nesre}i Ignat Pan~evski rekao je da je avion i kom se nalazio Boris Trajkovski oboren projektilom iz drugog aviona. Pan~evski tvrdi da je putnike koji su pre`iveli pad aviona „poubijala vojna je dinica zapaliv{i ih napalmom”, a kao dokaz za svoju tezu navodi svedo~ewa me{tana i o~evidaca. „Osim toga, imam i materijane dokaze. Sat koji je bio kod jednog putnika stao je na vreme kada je atentat izvr{en. Analizom je ustanovqeno da pepeo na tom satu nije od sagorevawa kerozina, nego od druge hemikalije, {to dokazuje

da nije izgoreo u avionu”, rekao je Pan~evski za sarajevski dnevnik. Makedonska vlada sino} je na zatvorenoj sednici usvojila novi izve{taj o nesre}i kod Mostara u kojoj su, pored {efa dr`ave, poginuli wegovi saradnici i posada vladinog

na~na niti trajna i ukoliko se pojave novi dokazi koji ukazuju na neki drugi razlog za pad aviona, mi }emo sigurno predmet procesuirati. Ali do ovog trenutka mi takve dokaze nemamo”, istakao je [vrgovski. Novi vladin izve{taj sastavqali su vazduhoplovni eks-

Avionska nesre}a dogodila se pre osam godina

aviona i odlu~ila da dostavi izve{taj javnom tu`ila{tvu. Dr`avni javni tu`ilac Makedonije Qup~o [vrgovski rekao je da, ukoliko izve{taj sadr`i nove ~inewice i dokaze u vezi s uzrokom pada aviona kod Mostara, odluka Tu`ila{tva kojom je tragedija progla{ena nesre}om i krivicom pilota mo`e biti promewena. „Odluka se apsolutno mo`e promeniti. Odluka nije ko -

perti u protekle tri godine, a dostavila ga je i Direkciji za civilnu vazduhoplovnu plo vidbu Bosne i Hercegovine. Izve{taj }e biti dostavqen Komitetu za pravna pitawa i qudska prava Saveta Evrope, kao i ~lanu Parlamentarne skup {tine Saveta Evrope Andreasu Grosu, autoru Infor macije o sprovedenoj istrazi o nesre}i kod Mostara, u kojoj je izrazio sumwu da se radi o nesre}i.

GR^KA

Novi{trajkzbog mera{tedwe ATINA: Vode}i gr~ki sindikati u javnom i privatnom sektoru organizovali su tro~asovni prekid rada. Razlog su najnovije restriktivne mere vlade usvojene u parlamentu. Istovremeno, Grci se pridru`uju protestima radnika u Evropi

evra pao na 585 evra, {to je sni`ewe od 22 odsto. Za zaposlene mla|e od 25 godina to smawewe }e biti jo{ drasti~nije i iznosi}e 32 odsto. Time su poslanici odobrili „prioritetne akcije” navedene u memorandumu o kojem je prego-

koji su protiv mera {tedwe u svojim zemqama. Gr~aki poslanici pro{le no}i su izglasali jo{ jedan zakon kojim se uvode nova, nepopularna smawewa buxetskih rashoda. Za wega su glasala 202 od 283 poslanika. Prema novom zakonu, minimalac u Gr~koj je sa 751

varala Vlada sa poveriocima. To zna~i novo smawewe penzija i plata. Grci ka`u da }e nove mere {tedwe direktno da se odraze na wihov `ivot. „Mi dr`imo obi~nu tavernu, na{e mu{terije nisu vlasnici brodova ili politi~ari, ve} obi~ni qudi –

penzioneri, radnici, studenti”, ka`e vlasnik taverne Antonis Kalamaras. „Moja plata }e biti sni`ena, pa }e i zarada cele taverne biti mawa. Svi }emo biti dva koraka unazad”, opisuje Kalamaras. Vlada premijera Lukasa Papadimosa prisiqena je da preduzme o{tre mere {tedwe kako bi zemqa izbegla bankrot, {to je izazvalo veliko nezadovoqstvo me|u gra|anima koje traje ve} dve godine. „Tr`i{te u Gr~koj se ne razvija. Qudi ne izlaze kao ranije, ima problema sa protokom gotovog novca u poslovnom sektoru. Ne{to se mora uraditi. Ne sla`em se sa smawewem plata zaposlenih, ali kada ste suo~eni sa problemom morate uraditi ne{to da podr`ite svoj biznis”, ka`e suvlasnica restorana Despoina Kuklinou. Po sla ni ci gr~ kog par la menta glasa}e danas o smawenu buxeta u zdravstvu i spajawu socijalnih slu`bi, zbog ~ega su lekari i medicinari najavili {trajk. O re {a va wu eko nom skih problema Gr~ke u Briselu }e razgovarati predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo i gr~ki premijer Lukas Papadimos.

CRNA GORA

Pravoza12.000raseqenih PODGORICA: Vlada Crne Gore posve}ena je re{avawu statusa 12.000 raseqenih lica, koja borave u ovoj zemqi. Ministar rada i socijalnog starawa Suad Numanovi} kazao je da sada u Crnoj Gori boravi 8.850 interno raseqenih sa Kosova i 3.412 raseqenih iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Prema wegovim re~ima, sva ta lica, shodno izmenewenom Zakonu o strancima, imaju mogu}nost sticawa prava za stalno nastawewe ili privremeni boravak u Crnoj Gori. Do sada je status stranca sa stalnim nastawewem tra`ilo 7.200 raseqenih i interno raseqenih, a re{eno je do sada

oko 4.300 zahteva, dok se za privremeni boravak prijavilo 340 raseqenih, a pozitivno je re{eno 90 zahteva, kazao je Numanovi}. On je podsetio da je rok za podno{ewe zahteva za sticawe ovih statusa produ`en do kraja ove godine. „Veoma je bitno da ova lica do kraja godine, u skladu sa zakonom, re{e svoj pravni status”, istakao je Numanovi}. On smatra da je za re{avawe problema raseqenika potrebna daqa zajedni~ka akcija zemaqa regiona i me|unarodne zajednice.


Svet poznatih

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

c m y

26

Најбољетело свихвремена

PAPARACO

М

ерилинМонропроглашена за најзгоднију женусвихвремена. Резултати анкете коју је спровела компанија „Дебенхамс” показали су да „народ воли облине”. Скоро педесет годинаодкакојеумрла,глумица Мерилин Монро је проглашена за „најбоље телосвихвремена”. Звезда филма „Неки то волевруће”јеоставилаиза себе мршавице попут Кејт Мос и Миранде Кер, а следе је, подједнако „обле” КристинаХендрикс,Урсула Андерс, Ким Кардашијан и ТулисаКонтоставлос. Удесетнајзгоднијихпласирале су се још: Ракел Велч, Хелен Мирен, Скарлет Јохансон, Ејми Чајлдс и Луси Мејкенбург, а следе их Кели Брук, Бијонсе Ноулс, Ким Катрал, Ријана, Шерон Стоун и ЏениферАнистон.

ИринаШајк:Овојезавас,азаРоналда...МанекенкакојајеусветскемедиједоспелазахваљујућиславномдечкуКристијануРоналду,саданесамоштојемеђунајтраженијимвећсвижеледа јевидеголу,алионатоупорноодбија.НедавнојерекладасесамозаРоналдаскидаскроз. Ипак, за пролећну колекцију модног бренда „Replay Jeans” Ирна Шајк је на себи имала само фармерице, а груди је делимично успела да сакрије рукама. Наравно да су фотографије и пре почеткакампањенашлепутдоинтернета,штоинечудијерИринанетребадасестиди.

Онезарађују вишеодХоливуда А

меричка ријалити породица Кардашијан прошле године је зарадила више новца од Анђелине Џоли,ТомаКрузаиСандреБулок заједно.

тернет процурио снимак њеног секса са певачем Рејем Џејем, којијеубрзооткупилапорноиздавачка кућа „Вивид”, а са Ким сенагодилазапетмилионадолара.„Кућнивидео”КимКарда-

шијанпостаојењиховнајпродаванији ДВД у последњих десет година, а Ким је добила и титулу једне од најлепших гуза Америке и насловну страну „Плејбоја”.

Исте године, породица је добила свој ријалити „У корак са Кардашијанима”, а након неколико сезона, ћерке су добилесвојеријалитије-„Кортни и Клои у Мајамију” и „Ким и

РаселБренд нашаоновудевојку

С

вежеразведеникомичар у вези је са прелепом Мексиканком Оријелом Амиејро. Расел Бренд (36) и сликаркаОријела(25)упознали су се на часовима јоге које редовнопосећују,азаједносу већ неколико недеља. Британски глумац недавно се растао од

америчке певачице Кети Пери, сакојомјебиоубраку14месеци. Пар није имао предбрачни уговор, али се Бренд одрекао права да покуша на суду да јој извученовац. Певачицаје„тешка”44милионадолара,аразводћезваничнобитизакљученујуну.

МајкаКриссасвојимвишемилионскимћеркама

„Холивуд рипортер” је открио да су Кардашијанови у протеклој години зарадили невероватних65милионадолара,што јевишенегоштосузаједноинкасирале три највеће филмске звезде. ЈеднуоднајпознатијихТВпородицачинемајкаКрисЏенери њенећеркеКим,Кортни,Клоии син Роберт из брака са познатимадвокатомРобертомКардашијаном,којијебиоутимубранитеља О Џеја Симпсона. Након развода, Крис се удала за олимпијског спортисту Бруса Џенера,исањимдобилаћерке КендалиКајли. Лепа бринета Ким прославила се 2007. тако што је на ин-

Кајли,Клои,Ким,КортнииКендалКардашијан

ЧарлиШин прозива ЕштонаКучера Г Забавнатројка:НинаАгдал,МишелВејвериАнаВ.

Е,тојежурка М

агазин „Спортс илустрејтед” организовао је журку у Лас Вегасу на којој су звезде вечери наравно биле лепотицекојесуикрасилеовогодишњиброј.

Клои,КортнииКимнапотписивањусвојекњиге

лумац је оплео по свом наследнику у серији „Два и по мушкарца” телевизије ЦБС.Проблематичниглумацпрозваојесвог млађег колегу и рекао да је његова улога у серији„сра*е”. „Нећувишедалажемјавност,морамјавно да кажем да је серија постала сра*е откад сам ја отишао. Само погледајте Ештонову улогу,сценариоињеговуглуму.Ужас”,рекао јеШинзасајтТМЗ. Шин (46) је прошле године попио отказ из серијенаконштосепоновоувалиоупроблеме са дрогом и алкохолом, и јавно прозвао продуцентаЧакаЛорија.Његовликусерији тада је страдао, а заменио га је глумац који сетренутноразводиодДемиМур.

Кортни у Њујорку”, на каналу „Е!”. Ким (30) долазак на неки догађај наплаћује 250.000 долара, док њене мање познате сестре Кортни (31) и Клои (26) долазе за око 25.000 долара. Девојке добијају хиљаде доларасамозатодаусвојим„твитовима” помену производ неке компаније. „Клан”Кардашијанумешаосе урекламирањесвегаодпатика „Скечерс”, препарата за мршављење, козметике, фармерки, до тампона и тоалет папира „Чармин”. Тристаријесестрелансирале сусопственепарфеме,написалекњигу…Коликолићетекзарадитиу2011?


dnevnik

oglasi

~etvrtak1.mart2012.

27


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak1.mart2012.

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 48002 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 48000 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 48001

POTREBNA cimerka u jednoiposobnom komfornom stanu, bez gazde, studentkiwa ili mla|a zaposlena devojka. Stan je kod Sajma. Telefon 6390-326. 48118 IZDAJEM stan kod Futo{ke pijace, 56m2, Ul. Bem Lilike 2 C/II, zgrada stara dve godine, cena 170E. Telefoni: 06914-35466, 063/7196285. 48013 IZDAJEM dvosoban nename{ten komforan stan na II spratu, Bulevar kod Futo{ke pijace, pogodan i kao poslovni prostor. Telefoni: 063/581-340, 021/400-199. 48037 IZDAJEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, cena 220E. Telefon 060/5512-871. 48098

CENTAR, novija zgrada „Aleksandar” gradwa, stan od 31m2, cena 37.100. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15021

NOVO NASEQE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom, hitno i povoqno. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 15001

N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15002 SATELIT, ukwi`ena garsowera sa cg, cena 14.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15003 BULEVAR, ukwi`en 1.0 stan 38m2, po ceni od 36.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15004

NOVA DETELINARA, odli~an, ukwi`en noviji 1,5 stan od 48m2 na III spratu, po ceni 46.400. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15005 LIMAN, nov 1,5 stan, odmah useqiv i ukwi`en, cena 49.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15006 NOVO NASEQE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15007 NOVA DETELINARA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~na zgrada, ukwi`en, odmah useqiv 1,5 stan od 41m2. Tel. 063/742-2180. 15008 GRBAVICA, u novijoj zgradi ukwi`en 2,0 stan na I spratu 49m2, cena 53.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15009 CENTAR, Vojvode Mi{i}a, ukwi`en odli~an 2,0 stan na II spratu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15010 CENTAR, u luks novoj zgradi 2,0 odmah useqiv stan od 44m2, cena 52.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15012

NA LIMANU IV, 79m2, trosoban, mo`e biti 3,5 soban, VI sprat, lift, 84000E. Mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefoni: 021/6368204, 064/270-0173. 48071 BULEVAR EVROPE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2,5 stan, cena 55.500 evra. Tel. 63-66952, www.bomil.rs. 15011 HITNO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa... 2,5 stan, cena 63.800. Tel. 636-8429, 063/82883-77, www.bomil.rs. 15013 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15014 GRBAVICA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Telefoni: 636-8429, www.bomil.rs. 15015 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwi`en 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15017 LIMAN, prodajem ukwi`en 3,0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3,5 od 77m2, cena 74.000. Tel. 063/828-83-77, 636-6952, www.bomil.rs. 15018

CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran, 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15020

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sima Devi} IZDAJEM ili prodajem lokal od 43.50m2 u Bul. kraqa Petra I, opremqen. Telefon 065/55-106-55. 47958

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 47085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47825 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330. 48009 GRA\EVINSKA RADWA sve vrste molerskih radova, demit, fasada, malterisawe, adaptacije, najpovoqnije cene, izvode iskusni, pedantni majstori. Telefoni: 063/518346, 021/882-133. 48060

PEDIKIRKA - 14 god. radnog iskustva, konstantno bih radila za privatnika ili firmu na teritoriji cele biv{e SFRJ. Tel.: 022/475606, 022/472-600. 48062

Persida Stani{i} 1935 - 2012.

Posledwi pozdrav na{em Simi od stanara zgrade Partizanskih baza 6.

Sahrana je obavqena 29. 2. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

3

Mi{ewki, ^uvaj ga kao zenicu oka; sjenom krila svojih zakloni ga. Marina Bogdanovi} i Branislav \uki}. 48177

48175

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav kumu

O`alo{}ena porodica.

48173

Dana 3. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu dajemo ~etrdeset dana na{oj mami i babi

Simi Devi}u

Simi Devi}u

od: kuma \or|a, kume Dragice i kumica Jelene i Dragane.

od porodice Kep~ija.

48166

48171

dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Posledwi kom{inici

pozdrav

Miroslavi Tikvi}

I ~etrdeset dana bez tebe je ve~nost, ali nije dovoqna da bi izle~ila rane i bol, koji ne prolaze. Nisam vi{e ni~ije dete, i moram da odrastem, a ne znam kako.

Tvoja }erka Mila i unuk Sr|an.

48161

USTUPAM idejno re{ewe zelene vikendice sa osam le`aja za nivu ladu. Telefon: 023/771-159. 47741 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 47952 PRODAJEM bukova drva sa prevozom, ta~na mera, mo`e rezana i cepana. Telefoni: 064/1433-409, 021/6419-493. 48053

Mihailo Ne{kovi}

Zate~eni iznenadnom na{eg kom{ije

Bosi

Jakobs - Nemet Iloni od stanara zgrade Jovana \or|evi}a 7.

Kolege i koleginice iz Direkcije za trgovinu el. energijom.

48169

48162

smr}u

SEDMODNEVNI POMEN na{em biv{em studentu, prijatequ i kolegi. Hvala ti za sve {to si uradio za razvoj vinogradarstva Srbije, a pogotovu tvog Aleksandrovca - @upe.

Petra Dimitrijevi}a ro|. 1945. izra`avamo iskreno `aqewe {to nije vi{e me|u nama.

Srbislav - Srba Stankovi} 21. 2. 1957 - 23. 2. 2012.

Wegove kom{ije sa Sun~anog keja 33.

Departman za vo}arstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejza`nu arhitekturu Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

48154

344-P

Posledwi pozdrav prijatequ

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 28. februara 2012. godine, u 54. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav sestri

Radmili Andri} ro|. Zagor~i}

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4,0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Telefoni: 63-66-952, www.bomil.rs. 15019 NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3,5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Tel. 6368-429, www.bomil.rs. 15016

Simi Devi}u

Sima Devi}

od brata Milana Zagor~i}a sa porodicom. od porodice Torbica.

48153

48160

Sahrana je danas, 1. marta 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Marica, }erke Milica i Danica sa porodicama. 48156


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je iznenada napustio na{ voqeni

~etvrtak1.mart2012.

Dana, 3. 3. 2012. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nas je napustio na{ voqeni

Ra{a

29

Dana 28. 2. 2012. godine preminula je na{a mila

Dragoj kom{inici posledwi pozdrav

Zorka Mandi}

Zorki Mandi}

1916 - 2012. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo pomen odr`ati u subotu, 3. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu (Vrt se}awa). O`alo{}ene porodice Kosti} i Bo`idar.

O`alo{}eni: sin Jovan i }erka Mila sa porodicama.

od stanara Svetozara Mileti}a 53.

48144

48159

48121

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 68. godini preminula na{a draga majka i baka

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

SE]AWE na dragog zeta

Mihailo Ne{kovi} Jovana Stevan~evi}a

dipl. pravnik 1957 - 2012.

Stojadinu Staji}u obele`i}emo danas, 1. 3. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

Sahrana }e se obaviti 3. 3. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa tugom i po{tovawem, zahvalni za svu qubav i dobrotu, tvoji: supruga Olga, }erka Svetlana, sin Du{an, snaja Tatjana, unuci Goran sa porodicom i Dejan. 48093

Bosiqka Dragovi} ro|. Zori} Oprosti}emo se od we danas, 1. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: sin Neboj{a i }erka Sawa sa porodicama.

Sa ponosom na tvoju plemenitost i dobrotu, ~uvamo uspomenu na tebe.

Porodice [trbac i Jovi}.

48067

48145

Sa tugom i qubavqu, wegovi: Magda, Arijana i Dorotej.

Pro|e tu`na godina od kada je samo u na{im srcima na{a mila majka i sestra

JEDNOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

48155

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Sa{a Proli}

Jelisaveta Rackov U subotu, 3. marta u 11 ~asova, na Gradskom grobqu dajemo godi{wi pomen, a istog dana, u 17 ~asova }e se odr`ati misa u Katedrali. Vreme prolazi, bol i tuga ostaju. Ve~no na{a i mi Tvoji: Nada, Vlada, Bojana i Kata. 48123

Dragi sine, brojimo tu`ne dane bez tebe. Oplakujemo tvoju mladost i lepotu i sa ranom u srcu `ivimo. Pomen dajemo u subotu, 3. marta. Polazak je od ku}e, u 10 ~asova. O`alo{}eni: tata Ne|o, mama Bosiqka, sestra Sowa, zet Dragan i sestri}i Marko i Dejan.

Dragan Todorovi} Tatika! Svaki dan bez tebe je ve~nost. Bio si najboqi tata na svetu. Neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo ve~no u na{im srcima. Vole te samo tvoje: }erke Natalija i Tijana i supruga Vesna. 48126

48128

TU@NO SE]AWE

TU@NO SE]AWE

Simi

SEDMODNEVNI POMEN velikom prijatequ

JEDNOGODI[WI POMEN zetu i te~i

Kosi Radakovi} Porodica [ija~i}.

48157

Boban Baraw

Andrija Baraw

Posledwi pozdrav prijatequ od: Dare i Nade sa porodicama.

iz Be{ke 20. 2. 2006 - 20. 2. 2012. @ive}e{ ve~no u srcima onih koji te vole. Tvoji: sin Dragan, unuk David, snaja Marina i supruga Mica.

iz Be{ke 1. 3. 1997 - 1. 3. 2012. Kako je `iveti bez tebe sine, srce moje zna. Petnaest godina suza i bola, nema vremena koje le~i rane. Tvoji: brat Dragan, bratanac David, snaja Marina, tu`na mama Mica.

48069

48136

Draganu Todorovi}u

POMEN

To{ici Budo{an To{i

Er`ebet Radoni} - Veselinovi}

1949 - 2012.

8. 9. 1945 - 1. 9. 2011.

Sahrana }e se obaviti 1. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

O`alo{}eni wegovi najmiliji.

Unuka Irena, suprug Slavko, Nena, Dalibor i Damir.

21. 2. 1957 - 23. 2. 2012.

1. 3. 2011 - 2012. Ne mirimo se sa tim da te vi{e nema. Tvoj vedar duh i osmeh je uvek me|u nama. Neka te an|eli ~uvaju.

Porodica Keserovi}.

Misle na tebe: tast Triva, Goga i Nemawa Radi}.

48119

48127

48068

POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Srbislavu Stankovi}u Srbi

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

POMEN

Simi Devi}u

od Zeleta sa familijom.

48158

48125

48082

Er`ebet Radoni} - Veselinovi} 8. 9. 1945 - 1. 9. 2011.

Mihailu Ne{kovi}u

„Jo{ ne mogu na}i put koji vodi odavde, jo{ me prate tvoje slike, tvoje re~i utehe, sve }e jednom biti ju~e, sve }e vreme brisati, a ja bez tebe gu{im se, ja ne mogu disati�. Tvoja unuka Irena.

Stanari iz Seqa~kih buna 41.

48081

48120

Dragica Grubor 1. 3. 1998 - 1. 3. 2012. Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji. 48030


ЗЛОГЛАСНи АТЕНТАТи

Покушајубиства РоналдаРегана Кроз укупно 26 епизода, документарни серијал у продукцији Би-Би-Си-ја упознаје вассаатентатимаипокушајимаатентата,којисуобележилисветскуисторијуXXвека. Од убиства Кенедија и Гандија до трагичне смрти Џона Ленона. Од бомбашког напада на Хитлера до смакнућаМартинаЛутераКинга. (РТВ1,22.30) 06.30 Добројутро, Војводино 09.00 Међународнитероризамод 1945. 09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 изнашегсокака 13.05 Додатиживотгодинама 14.05 Документ 14.30 Биоскоп 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Фолдеркултура 15.30 Плавикруг 16.00 Миљеница 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.20 Једаннаједан 17.50 Разгледнице 18.50 Комшилук 19.30 ТВДневник 20.10 Серијанедеље:Краљица 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођанскидневник 22.30 Злогласниатентати 23.00 Серијанедеље:Краљица 23.50 Једаннаједан 00.15 Сучељавање 01.05 Концертгодине 02.00 Фолдеркултура 02.25 Плавикруг 02.55 Документ

06.30 06.50 08.00 09.00 09.30 10.30 11.45 12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.25 23.50 00.20

tv program

~etvrtak1.mart2012.

Кухињица–мађ. Токшок Концертгодине-Компилација2. Грување ГрувањеуживоустудијуМ Јаззик2011. Специјалнаемисијао29.фебруара(мађ) Вести(мађ) Украјинскапанорама Шефнадшефовима,филм ТВБаштина Добровече, Војводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) Добарпандур, савршенпљачкаш,филм Плавикруг ТВБаштина ТВПродаја

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичкосвитање Панонскојутро Аналија Врелегуме Закоракиспред Безцензуре Путоманија Војвођанскевести Панонскахроника Портретпривредника Војвођанскевести Аналија Арт-бокс Војвођанскевести Кибицфенстер Војвођанскевести ГласАмерике

08.00 09.05 09.49 10.01 10.32 11.14 12.00 12.15 12.37 13.20 14.14 14.49 15.10 15.57 17.00 17.20 17.45 18.25 18.57 19.30 20.05 20.57 22.00 23.05 23.50 00.14 01.10 02.44 03.52 04.25

06.30 08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Објектив Серијски програм Човек лав Време је на мојој страни Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри РецептиЛауреРавајоли Објектив Опчињени Ево нас код вас Објектив Украдена срца Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 11.00 14.30 15.15 16.00 19.00 20.45 22.45 23.15

АТПДубаи1/8Финала АТПДубаи1/4Финала Тенис Фудбалмондијалмагазин АТПДубаи1/4Финала Тенис Евролига Премијерлига,Магазин ФудбалКвалификацијеЕП У21:Енглеска–Белгија 00.45 Евролига 02.30 АТПДубаи1/4Финала

Ток шоу Наша гошћа Ћана рећи ће вам како се данас упознају млади паровии да ли је у данашње време нестала романтика.На којиначин се најбоље промовише хит сазнаћете од Слађе Делибашић.Милоје Бубоња рећи ће вам и нешто о еротици,а видећете и како је Чеда Марковић победио у игримузичке столице. (КТВ,22.30)

Јутарњидневник Онокаољубав Гастономад Сасвимприродно МојалепаСрбија Биографије Дневник Спортплус истражитељиизМајамија Великаникомедије:Гордан Михић -Бошкомиши Бошко човек, филм Великаникомедије:Гордан Михић -Живкаштрба, филм и јаимамталенат ОвојеСрбија Селогори, абабасечешља ДневникРТВ Штарадите, бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица Дневник Селогори, абабасечешља Великиизазов Да, можда, не истражитељиизМајамија Дневник Оперативци Ноћнибиоскоп: изанепријатељскихлинија2: Осовиназла,филм Онокаољубав Окомагазин Сасвимприродно

Шишање Београдскисредњошколац Новица, шампион у математици,увученјеусветскинхеда, опчињен њиховим харизматичним вођом Рељом. Придруживање његовој бандизаНовицупресвегазначи уклапање у школско друштво, будући да га већина другара сматра књишким мољцемиштребером. Улоге:НиколаРакочевић, Виктор Савић, Бојана Новаковић, Наташа Шолак, НиколаКојо Режија: Стеван Филиповић (Прва, 22.15)

06.49 07.28 07.33 07.39 08.00 08.11 08.22 08.43 09.02

Грофица Прича о Ержебет Батори, мађарскојгрофицииз17.века, која је била опседнута својомлепотом.Починилаје стотинеубиставаизуверења да ће купање у крви девица сачуватињенумладост. Улоге:ЏулиДелпи,ДанијелБрул,ВилијамХарт Режија: ЏулиДелпи (РТС2,21.54)

03.28

Музичкиспотови-степениште Стриповање Линк Контекст У свету Трагупростору Гитарартфестивал Беокулт Трезор Тумачењекњижевногдела Мансарда ПолитичкеидејеуСрба Стриповање ЛиковнаколонијаРТС ТВ лица...каосавнормалан свет МладиталентиСрбије: Александра Поаро Одбојка:ПС,ВојводинаНС Семе-Рибница,пренос Попај Животистандарди Метрополис Поаро Фестивалфестивала: Грофица,филм и јаимамталенат БигбендРТС иДадоТопић Трезор Одбојка:ПС,ВојводинаНС Семе-Рибница(р) ЛиковнаколонијаРТС

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 12.00 14.00 14.30 15.30 16.15 16.45 18.30 19.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 02.30 03.30 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Копаоник ПородицаСерано Отворенистудио Топшоп Филм:КаоЈулија Вести ДокторХаус Терминатор Копаоник ПородицаСерано ДокторХаус 24 НЦиС Филм:Моћносрце НЦиС Филм:Успон–Крвавиловац Копаоник 24 Терминатор Филм:Успон-Крвавиловац(р)

16.21 16.59 17.55 19.21 20.00 20.30 21.00 21.54 23.37 23.55 00.24 02.05

БојанаНоваковић 05.00 06.00 06.15 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.15 22.15 00.00 01.00 01.50 02.15 02.30

Једноставанживот Ексклузив Експлозив ТајнаСтарогМоста СулејманВеличанствени Дођинавечеру Бандини Аси ТајнаСтарогМоста Тачно1 СулејманВеличанствени Срећневести Дођинавечеру Једноставанживот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси СулејманВеличанствени Раднаакција Шишање,филм Кобра Трихил Експлозив Ексклузив Раднаакција

Слагалица Озибу Мифи Попај Томасидругари Великиимали Тумачењекњижевногдела Мансарда ПолитичкеидејеуСрба

06.00 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.35 14.50 15.05 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.05 19.40 20.30 21.25 23.00 23.35 23.55 01.30

Доушници Вести Топшоп Долинасунца Хоћудазнам Вести Топшоп Цртанифилмови Филм:Засвејекривасвекрва Топшоп истражитељиизМајамија Вести Спортскипреглед Дваипомушкарца Штрумфови Вести измеђудвеватре Штребери истражитељиизМајамија Филм:Коронадо Вести Спортскипреглед Филм:Једнодобродело СаутПарк

05.45 10.00 11.45 12.00 13.30 15.00 16.00 16.20 16.45 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.15 02.30 03.20 04.45 05.15

Добројутро Брачнисудија Градскевести Тачноуподне Гранднародпита Сестре Националнидневник Сити Мириспролећа Маланевеста Националнидневник Маланевеста Острво 48сатисвадба Свезаљубав Немогућамисија Филм:ФорестГамп Вештичарење Филм:Господинпросечни Витезовиизблата Тајнаљубав

ДанијелБрул

09.18 09.22 10.02 10.24 10.54 11.19 11.52 12.26 12.59 13.58 14.19 14.37 14.53 15.18 15.34

dnevnik

c m y

30

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија,14.30инфо К9,15.00Фарма,16.30инфо К9,17.00Бибер,18.00Лек из природе,18.30инфо К9,19.00Кухињица,19.30 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Спорт из другог угла,22.15Бибер,22.30 инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану: инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15Сремнадлану:Пећинци,18.10измеђуредова,19.00Новости 2,19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30измеђуредова,00.15Глас Америке

Милена Павловић

Држава мртвих Прича о Словенцу,заставнику Јанезу Крањецу, који, после отцепљења Словеније од Југославије, напушта крај у којем је рођен, упркос чињеници да му је понуђен чин капетана у војсци Словеније. Повлачи се са ЈНА и стиже са породицом у Београд. Улоге:Радко Полич,Катарина Иванова, Небојша Глоговац, Милена Павловић, Елизабета Поповић, Светозар Цветковић, Драган Максимовић,Марко Николић Режија: Живојин Павловић,Динко Туцаковић (Хепи,20.30) 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20

Робин Рајт

Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу,мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Једна жеља једна песма Телемастер Рекорд,спортска емисија Насловнастрана –квиз Парови уживо вече Номинације Држава мртвих,филм Вести Добра жена Парови –преглед дана Парови –уживо ноћ

Форест Гамп Током три бурне деценије Фореста носи струја живота мењајући улоге и догађаје: од физички неспособног до звезде рагбија, од јунака вијетнамског рата до трговца шкампима, од свечаности у Белој Кући до загрљаја једине праве љубави. Улоге: Том Хенкс, Робин Рајт, Гери Синиз, Сели Филд Режија:Роберт Земекис (Пинк,00.15)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Штанетребаобући Свеопсима Великипројекти Дадиљаназадатку Богатамлада,сиромашна млада Л.А.Инк Стручњакзаторте Обрачунпосластичара Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима Великипројекти Мајамиинк Нованадапосластичара Најбољибританскиресторан саГордономРемзијем Стручњакзаторте ДрЏи:Форензичнипатолог Л.А.Инк Нованадапосластичара

08.00 ПроблемсаТолстојем 09.30 Животињекојесуушлеу историју 10.00 ПонтијеПилат:човеккојије убиоХриста 11.00 Исток-Запад.путовањаиз средиштаЗемље 12.00 Египат 13.00 Изгубљенакрсташкатврђава 14.00 Скривенисветови.подземни Рим 15.00 Историјарасизма 16.00 Какојеуметностстворила свет 17.00 Заборављениначиниисхране 18.00 МаркФорстер–дозволаза снимање 19.00 Ноћсломљеногстакла 20.00 Библијскезагонетке 21.00 1066. 22.00 Сагаовикинзима 23.00 Историјарасизма 00.00 Какојеуметностстворила свет 01.00 Заборављениначиниисхране

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ЗавераРозвел АлисауЗемљичуда Балканекспрес Свештожелим ФрикШоу Пророчанствосудњегдана Поновогангстер ЧудоуЛиверпулу Еротскифилм Еротскифилм

07.00 09.14 10.22 11.15 12.00 12.31 13.17 14.10 14.40 14.56 15.14 16.01 17.10 17.59 18.48 19.30 20.02 20.53 21.28 00.50 01.15 02.32 03.17 03.59

Добројутро,Хрватска Лугарница Оверленд,док.серија Свећебитидобро Дневник Кадзаволим,времестане ДрОз,токшоу Тренутакспознаје ХрватскахроникаБиХ Културнабаштина ПоносРаткајевих Алиса,слушајсвојесрце Хрватскауживо 8.спрат,ток-шоу Одморисе,заслужиоси Дневник Свеу7!,квиз Поласатакултуре ЦиклусдобитникаОскара: Кум2,филм Дневник3 Vestiizkulture Инмедијасрес Др.Хаус Трачара

FEQTON

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.50

НешБриџис УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Дијагноза Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Дијагноза Монк Хаваји УбиствауМидсамеру Латам УС-Специјал

07.35Кобра11 09.40Ексклузивтаблоид 10.10Вечераза5 11.15 Ватренонебо 13.25Ружаветрова 14.20Крвнијевода 15.10Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05 Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Кости 22.30ЦСИ 00.05РТЛвести 00.20ЦСИЊујорк 01.50Астрошоу

СЕРИЈА

ЦСИ

ОВЕРЛЕНД5, ДОКУМЕНТАРНАСЕРИЈА

ОдПекинга доРима:Индија Јошмалоиекипајенакрају путовања по Индији. Стигли смо у Раџастан, на крајњемусеверозападуземље.А тојеземљаратника,бајковитих палата и махараџа. Унутар зидина налазе се прелепивртовикојисуиданасчистасупротностсиромаштвуу којемживинарод... (ХРТ 1, 10.22)

Лимузина је ударила у стриптизклуб,акапетанБрас позванједаобавитиувиђај.У аутусуЧемпЛендли,којије убијен кроз прозор и Дропс, промотер клупске сцене који је  познат по томе да ноћне изласкезавршавапроводому стриптизклубу.... Улоге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан, Џорџ Идс, Пол Гилфојл Режија:Ентони Зикер (РТЛ, 22.30)

Балканекспрес ПоследњиданимирауСрбији пред априлски слом 1941. године. Група ситних лоповалутапрерушенаумузички састав „Балк ан експрес”.Јединабригаовихџепарошајекакосачуватиглаву наветрометинипрвихратнихстрахота. Улоге: Драган Николић, Бора Тодоровић, Тања Бошковић, Велимир-Бата Живојиновић Режија:Бранко Балетић (Синеманија, 11.00)

07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 10.45 11.04 11.29 11.49 12.34 14.55 15.20 15.43 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.14 19.35 20.00 20.45 21.30 22.20 23.03 23.42 00.04 00.46 01.06 01.47

Тања Бошковић

06.00 07.25 07.50 09.25 11.05 11.30 13.25 14.55 16.45 18.25 20.05 21.55 23.15 01.10 02.55 05.25

Трезор Васпитање за почетнике Кони и Карла Коралина и тајанствени свет Филмови и звезде Развод на француски начин Џорџија О‘Киф Горко-слатко Срећно до краја живота Адам Посредници Кери Фишер:Без длаке на језику Игра престола Мачета (2010) Проклетници Холивуд на снимању

МалаТВ МегаМинди Конорнатајномзадатку Школскисат Алиса,слушајсвојесрце ДеграсиНовинараштај Ждероња ТуђинциуАмерици Другиформат Паралеле ДеграсиНовинараштај Обичнаклинка Школскисат МалаТВ ДокторХу Регионалнидневник Жупанијскапанорама Гле Симпсонови Музика,музика... Инмедијасрес Залагаоница,док.серија ДрХаус Трачара Злочиначкиумови Увекјесунчаноу Филаделфији Мерси Новеавантурестаре Кристине Монк Ноћнимузичкипрограм

06.40 Божићнапесмазаједнудиву 08.40 Убиствоузатворском дворишту 10.30 Утехаирадост 11.55 ГоспођицаЛетиија 13.35 Вокер,тексашкиренџер: Ватренокрштење 15.35 НеобузданаАјрис 17.05 Тајнадавања 18.40 АмберФреј:Сведокоптужбе 20.40 Осуда 22.20 Мартаизарешетака 00.20 Божићнапесмазаједнудиву 02.20 Убиствоузатворском дворишту 04.10 Друмскитркачи

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Замишљени злочини Пројекат Икс Дач У акцији Очи анђела Дивља вожња Хотел Оаза Милерово раскршће Еротскифилм Смртоносне инјекције 2

Марџ Хелгенбергер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Генералка Аутомобили Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Прљавипослови Ловацнастарине Дрвосечеизмочваре Уклетакућа Разоткривањемитова Прљавипослови Ловацнастарине

08.30 10.30 11.30 12.30 15.30 17.15 18.00 19.00 20.00 23.00 00.00

Билијар Биатлон Фудбал Билијар Биатлон Фудбал Фудбал Биатлон Борилачкиспорт Покер Билијар

22

31

АУТОБИОГРАФИЈА МОНИКЕ СЕЛЕШ

Неправда је победила

Н

аручила сам своју омиљену посластицу која види да је то неправда, али не може да натеод пишкота и крем-сира, а Енцо воће. Да ра никога да се с тим сложи. се не шали? Нема везе, нек једе своје воНисам успела ни у тужби против организатора ће. Мој десерт је изгледао божанствено. Енцово турнира због пропуста у осигурању. Тужба је одисечено воће изгледало је, па, као воће. Узела бачена, а мени наложено да платим правне тросам први залогај. Заљубила сам се. Узела сам шкове, више од милион долара. Мој осећај за други. Још боље. Спремала сам се да понудим правду и мој новчаник поднели су озбиљне удартрећи Енцу, кад сам схватила да ме чудно гледа, це. Додајте то на растућу листу новца који сам као да сам дете ухваћено док ради нешто врло изгубила од спонзора и произвођача опреме наневаљало. кон паузе због напада. С изузетком „Јонекса„, из„Шта је било?” питала сам га. губила сам сваки уговор с произвођачима опре„Да ли заиста желиш то да поједеш?” Ставио ме за које сам вредно радила. „Јонекс„ ми није је комадић шљиве у уста. плаћао док се не вратим у игру, али бар су ме заНисам издржала да се не насмејем. Да ли се држали. Цела породица Јонејама (власници) бишалио? Наравно да сам желела. То сам чекала ла је невероватан извор подршке током година. целе недеље! Можда је нека грешка у преводу. Можда је то био његов симпатичан начин да пита да ли може и он да добије мало. „Зашто?”, питала сам. „Хоћеш и ти мало? Пробај. Фантастично је!„ Пон уд ил а сам му виљушку, али он је одмахнуо руком. „Хоћу да кажем да си много јела вечерас, зар не?„ Осећала сам се као да ме је ударио у стомак. Толико о симпатичном. Или секси. Или бар привлачном. Чак ни диван акценат није могао надокнадити бол коју су те речи изазвале. Управо сам освојила Отворено првенство Италије, скочила са седме на трећу позицију, а тим неприкладним коментаром управо Никад више на немачким теренима је исисао сав ужитак из овог дана. Сигурна сам да је мислио да ми помаже, Заувек ћу им бити захвална што су били уз мене али мени се то није тако чинило. Била сам повре- кад нико други није. Други уговори нестали су ђена. Шта је он умислио? Волела бих да видим док сам се опорављала. У ствари, нису: отишли њега да игра два минута против Амели, а да се су код других играча који су за време мог одсуне изврне. ства напредовали за једно место. Тенис нема ве„У ствари, стварно уживам зе с лојалношћу; у питању је у овоме, али хвала на бризи„. само новац. Две и по године То је била последња реченица Човек који меје ранио ножем нисам зарадила ни цента, а с извукао се без иједне ноћи коју сам изговорила у остатку мојим правним трошковима и вечери. Сузе су почеле да се трош ков има орг ан из атор а у затвору.Немачка штампа накуп љај у у мој им очима. турнира, рачуни су ми били је писала о Пархеу као Није било шансе да ћу се слоогромни. самотњаку без сопственог мити због глупог десерта и Моји финансијски губици живота,који и није хтео да глупог коментара безо сећајмогу да се саберу до осмоциног момка. Остав ил а сам френог броја, али емотивне и ме повреди.Ожиљак на остатак десерта. Једва сам чефизичке повреде не. До тремојим леђима се не слаже кала да се вратим у хотелску нутка кад ми је наређено да с том те о р  и ј ом собу, завучем под покривач и платим правне трошкове орзаб ор ав им остат ак веч ер и. ганизатора, више ме нису диОсећала сам као да је неко узео огроман чекић и рале такве окрутности. Могла сам да плачем и разбио ме на комадиће. Како ћу наћи енергију да кукам годинама. Уместо тога, одлучила сам да се поново саставим? се концент ришем на тенис и никад не вратим у Разјапила сам уста у неверици кад сам чула да Немачку. Била сам критикована због тога и нуВТА пребацује завршни турнир 2001. у Минхен. дили су ми суме веће од моје годишње зараде Била сам у савету играча, али ме нису ни питали само да се појавим на једном егзибиционом меза мишљење. Опет, новац је одрадио своје, а чу. Мој одговор је увек био: „Не, хвала“. ОбећаМинхен је нудио много. Милион више него Њу- ње самој себи да нећу ићи у Немачку био је мајорк. Након готово 30 година окупљања врхун- ли, симболични протест против неправедног и ских играча у Медисон сквер гардену, турнеја је потпуно неодговорног правног система. Немам преселила шоу у Немачку. Ја нећу ићи с њима. ништа против људи у Немачкој – један од мојих Након две неуспеле жалбе 1995. суду у Хамбур- најбољих пријатеља живи у Минхену, а један гу, нисам имала других могућности. Човек који спаринг партнера је из Хамбурга – и мислим да ме ранио ножем извући ће се без иједне ноћи у је сама земља прелепа. Али, док год одлука суда затвору. Људи који су украли пакетић жвакаће стоји, моје обећање самој себи остаје непромегуме добијали су теже казне од његове. До друге њено. Брза зарада није вредна мојих принципа. жалбе, немачки медији променили су тон. НовиИпак, 2000. завршила је добро. Била сам чене више нису тражиле да правда победи; радије тврт а на свету, имала сам 71 кг (број испод косу се бавили сликом Пархеа као изгубљене душе, јег нис ам успевала да сиђем), и имала велике самотњака који није имао живот и није желео да наде за 2001. План је био да изгубим још тежиме заиста повреди. Ожиљак на мојим леђима се не до Отвореног првенства Аустралије – бар пет баш не слаже с том теоријом. Био је то кошмар у килограма – и чврсто се усталим на трећој позикојем сам се осећала као једина нормална особа цији. Књигу Монике Селеш „АУТОБИОГРАФИЈА /ФОРХЕНДОМ ПРЕКО МРЕЖЕ ЖИВОТА” (издавач:„А-Z Book”,Тоше Јовановића 2/11,Београд11030),можете за 399динара наручити преко телефона 011/2199–439и064/159-5543или и-мејла:office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak1.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пословно сте ангажовани на више страна. Сваки састанак заслужује посебну пажњу и стрпљење. Љубав сте запоставили на известан начин, па и драгу особу. Ништа зато, биће дана за мегдана.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

ТоПлије

12

Subotica

11

Sombor

13

Kikinda

9

Vrbas

10

B. Palanka

12

Zreњanin

10

S. Mitrovica 13 Ruma

12

Panчevo

11

Vrшac

8

Srbija Beograd

12

Kragujevac

12

K. Mitrovica

5

Niш

7

Месец пролази кроз ваш знак, што утиче на менталну и емотивну променљивост, лабилност и нестабилност. Како на унутрашњем, тако и на спољашњем плану. Није све онако како изгледа на први поглед.

Неопходно је да будете довољно добро информисани, да се дружите и размењујете пословне понуде и могућности. У каријери сте високо цењени од неких особа. Симпатије претпостављених.

Остварујете добре и уносне, успешне контакте с иностранством. Можете рачунати на одређену подршку и шансу. Али, с колегама на радном месту ништа сасвим позитивно. Разноразне комбинације.

Изазвани и испровоцирани да се званично изјасните, било у јавности или у партнерској вези, могли бисте пренаглити. Радије обуздајте страсти и добро размислите пре но што нешто констатујете или урадите.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љубавни однос ће тек бити љубавни уколико будете довољно стрпљиви. А пословни је већ сада добро, мада ће бити још боље, било да сте оптимиста у вези с тим или не. Дакле, без претеривања и крајности.

Други вам играју игру, ведре и облаче, компликују дан. Исто то можете очекивати и од сталног или повременог партнера. Једноставно, сви би све, сада и одмах, а нису сасвим сигурни у то шта конкретно.

Имате могућности да сређујете и уређујете свој дом. Уколико желите највише да доживите и дате у љубави, онда останите код куће с драгом особом. Уз мало маште и много страсти све је ОК.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

За вас се може рећи да сте стабилни, али не и смирени у потпуности. Активирали су се тајни непријатељи или околности које не можете предвидети. Поведите рачуна о здрављу и контактирајте с неким далеко.

Четвртак најављује петак, који дозива суботу, и док дланом о длан – прође радна седмица. Колико сте успели да урадите, урадили сте, али не и завршили све планирано. Наставићете и викендом.

Било да вам долазе гости или се ви некоме спремате у посету, биће занимљиво и садржајно. Краћи пут је под повољним околностима па се одважите с радошћу у срцу. Љубав вас покреће и испуњава.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

1. mart 2012.

Срећан вам почетак новог месеца, марта! Сваки почетак је инспиративан за вас, сам по себи. Овај посебно јер је на видику пролеће и време рођендана. Данас сте изразито комуникативни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Evropa Madrid

НОВИСАД: Сунчано и топлије време. Поподне са севера стиже наоблачење које увече и у ноћи ка петку доноси слабу кишу. Ветар слаб до Rim умерен северозападни и западни. Притисак изнад нормале. Минимална London температура 0, а максимална 12 степени. ВОЈВОДИНА: Сунчано и топлије време. Поподне са севера стиже Cirih наоблачење које увече и у ноћи ка петку доноси слабу кишу. Ветар слаб Berlin до умерен северозападни и западни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, а максимална 13 степени на западу. Beч СРБИЈА: Топлије време, на северу претежно сунчано, а на југу делиVarшava мично облачно уз сунчане периоде. Поподне са севера стиже наоблачење које увече и у ноћи ка петку доноси слабу кишу на северу. Ветар слаб Kijev до умерен северозападни и западни. Притисак изнад нормале. ТемпераMoskva тура од -3 до 14 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Наредних дана пријатно Oslo топло време. У петак пролазна киша се премешта од севера ка југу, а од суботе сунчано. Температуре у петак понегде око и мало изнад 15 сте- St. Peterburg пени, у суботу и недељу пар степени ниже. У недељу и понедељак ујуAtina тру слаб мраз. Pariz БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: У другом Minhen делу дана се очекује погоршање временске ситуације, па се опрез у вечерњим сатима саветује како хронично оболелима, тако и свим Budimpeшta осетљивим особама. Главобоља, нервоза и несаница могуће су метеоропатске реакције. Stokholm

18 18 15 12 12 15 10 0 -3 6 -2 10 16 14 12 7

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

141 (61)

Slankamen

180 (-1)

Apatin

182 (58)

Zemun

255 (-7)

Bogojevo

142 (38)

Panчevo

278 (-6)

Smederevo

446 (-18)

Baч. Palanka 139 (18) Novi Sad

116 (5)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

191 (3)

Tendencija porasta

Senta

255 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

170 (-2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

188 (34)

TISA

98 (8)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 233 (55) Beograd

Kusiћ

209 (-7)

66 (-10)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 1.mart 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you