Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

SREDA1.FEBRUAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23334 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVI SAD DANAS SLAVI DAN GrADA

INtErVJU IGORPAVLI^I],GRADONA^ELNIKNOVOGSADA

Bud  u}n  ost s k r o j e n  a pre 264 god  in e Str. 7

NASLOVI

– Nije realno o~ekivati da u vreme svetske krize na{a zemqa i na{ grad do`ive privredni preporod. Ono {to je bilo u mojoj mo}i jeste da su finansije Novog Sada danas najboqe u zemqi i da imamo kreditni rejting koji to potvr|uje, te da s upola mawe novca nego prethodna vlast investiramo dvostruko vi{e - ka`e za „Dnevnik” gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}. - Grad je doneo niz mera za podsticawe investirawa za mala, sredwa i velika preduze}a, bilo da su u pitawu doma}a ili strana ulagawa. U prethodnom periodu imali smo dve velike investicije: kompanija „Koteks Viskofan” ulo`ila je vi{e od 45 miliona evra, a kompanija BIG CEE vi{e od 40 miliona u prvoj fazi. Tako|e, u Novi Sad su ulagale i brojne druge kompanije. str. 3

PONOVOMZAKONU,ZANOVOPREDUZE]EPOTREBNOSAMO100DINARA

Politika

Sadjelak{eosnovati ifantomskefirme

2 Srda~an i plodan razgovor Tadi} – Pusi}

Ekonomija

str. 5

SUTRA[TRAJKUPORESKOJUPRAVI

4 U Hrtkovcima nova radna mesta

Poreznici ne}ezatvoriti sve{altere

Poqoprivreda 6 Kosti}u bi jo{ dve {e}erane bile previ{e

Vojvodina 10 Troje dece ostalo siro~ad

OBELE@EN DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Crna 14 Uhva}eni u kra|i {ina

Reporta`e 21 Propale smokve, dobro rodili kafi}i

Veoma hladno Najvi{a temperatura- 3 °S

Foto: B. Lu~i}

Foto: R. Hayi}

Imamonajboqi saldouzemqi

str. 4

Ostavi{ cigarete, kupi{bicikl str. 16 – 20

SPOrt

n SPENSOVALIGAMALIH [AMPIONA

str. 8

METALNIKUKOVIBRITANSKEKOMPANIJE„DEPUJ”TRUJUORGANIZAM

Opasnikukovi registrovani,alinisu stiglinana{etr`i{te str. 13

JU^EUPETROVARADINU

n @ELEZNI^ARUIN\IJI ^EKALIDERAVOJVODINU

n KA]ANIO^EKUJUPOBEDU PROTIVNI[LIJA

n „DNEVNIKOV”[AH SREDOM

Havarija osu{ila slavine

str. 7


2

POLiTikA

sreda1.februar2012.

SEDNICAODBORAZAKiMSKUP[TINESRBIJE

Opozicijaza, DSpodeqen

Sednica skup{tinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, na kojoj se raspravqalo o najavqenom referendumu na severu Pokrajine, zavr{ena je ju~e nakon tro~asovne rasprave bez zakqu~ka, po{to nije bilo kvoruma jer su se ~lanovi tog tela u toku rasprave razi{li. Tokom rasprave poslanici opozicije podr`ali su ideju o odr`avawu referenduma, dok su oni iz DS-a po tom pitawu bili podeqeni.

O{tro kritikuju}i politiku koja se vodi, on je dodao da su svi odbornici DS-a u Kosovskoj Mitrovici glasali za odr`avawe referenduma i ne pla{i ih „politi~ka odgovornost, ali se vi{e pla{e one za veleizdaju“. \okovi} je zakqu~io da, ukoliko ne bude izbora i na KiM, „onda je pri~a zavr{ena„. Poslanica DS-a Smiqana Milosavqevi}, koja dolazi iz op{ti-

dnevnik

VESNAPUSI]UBEOGRADUSASRPSKIMZVANI^NICIMA

Srda~niiplodni razgovori [efica hrvatske diplomatije Vesna Pusi} razgovarala je u Beogradu s predsednikom Srbije BorisomTadi}em. Tokom sastanka bilo je re~i o procesu evropskih integracija celog regiona, kao i o ja~awu ekonomske saradwe Srbije i Hrvatske, saop{tila je Pres-slu-

`ba predsednika Srbije. Vesna Pusi} je izjavila je da je s Tadi}em imala „srda~ne i plodne” razgovore. – Potvrdili smo zajedni~ke stavove o daqem osna`ivawu odnosa i potrebu i `equ da ulo`imo zajedni~ki napore da se region daqe unapredi – rekla je

IzboriiJeremi} Vesna Pusi} je izjavila da }e Hrvatska za mesto predsedavaju}eg Generalne skup{tine UN podr`ati kandidata Litvanije. – Kandidatura VukaJeremi}a se pojavila neo~ekivano i u posledwi ~as. Osim toga, izme|u tog predsedavawa i odluka stoje izbori u Srbiji i verovatno }e biti va`no kako }e ti izbori pro}i – rekla je ministarka Pusi}.

Poslanik DS-a Sr|anMilivo- ne Zve~an, rekla je da ona nema nijevi} je rekao da je odr`avawe re- {ta li~no protiv referenduma, ferenduma nepotrebno, isti~u}i ali da ima problem s trenutkom i da niko nije za kosovske institu- politi~kom pozadinom wegovog cije – ni u Pokrajni, ni u ~itavoj odr`avawa. Srbiji. – Za{to sada kada Srbija ~eka – Ako je to referendum o podr- status kandidata za ~lanstvo u EU? {ci DS-u na Kosovu, taj }e refe- – upitala je Smiqana Milosavqerendum biti odrvi}, i dodala da je `an 6. maja – rekao predsednicima ~eAko je to je Milivojevi}, i tiri op{tine dodao da je „daqinpredlo`ila da poreferendum ski upravqa~” za mere odr`avawe za o podr{ci DS-u odr`avawe refenekoliko meseci. na Kosovu, taj }e renduma u centraOna smatra da rereferendum biti lama politi~kih ferendum ne}e doodr`an 6. maja stranaka u Beograneti nikakve pozidu, podsetiv{i na (Sr|an Milivojevi}) tivne efekte za to kako je izgledao Srbe na Kosovu i referendum pred Metohiji. NATO-ovog bombardovawe i kuda Napredwaci, po re~ima wihoje on vodio. vog poslanika Borislava PeleviNa dobacivawe poslanika }a, smatraju da }e referendum poDSS-a SlobodanaSamarxi}a oko kazati jedinstvo naroda na Kosovu izbora, odnosno da li to zna~i da i da }e biti jasan signal me|una}e ih biti i na KiM, Milivoje- rodnoj zajednici da su Srbi spremvi} je uzvratio „Naravno“. Posla- ni da `ive samo u Srbiji, a ne u nik DS-a je upozorio na to da lo- kvazidr`avi Kosovo. On je rekao kalne samouprave referendum da pitawe referenduma postavqa mogu odr`avati po pitawu komu- samo Vlada, a da }e oni pokazati jenalnih usluga, ali ne i ovako va- dinstvo Srba sa severa i, {to je `nih dr`avnih pitawa jer bi tom bitno, ta }e poruka biti prva svet-

Predsedni~kiiparlamentarni izborisigurno Ministar za KiM GoranBogdanovi} je na sednici Odbora za KiM istakao da je odr`avawe referenduma Srba na severu Kosova nepotrebno i {tetno i da umawuje manevarski prostor Beograda u dijalogu s Pri{tinom, i pitao dokle dokazivawe da je „nebo plavo“, odnosno da su svi, i Vlada, i on, i cela Srbija, protiv kosovskih institucija. Bogdanovi} je rekao da Vlada Srbije jo{ nije donela odluku o odr`avawu lokalnih izbora na teritoriji Kosova, dok }e parlamentarni i predsedni~ki izbori sigurno biti odr`ani u pokrajini. Vlada }e odluku o lokalnim izborima doneti pre 11. marta, kada je posledwi rok za raspisivawe izbora, rekao je Bogdanovi}. logikom i druge op{tine u Srbiji mogle organizovati referendume. Me|utim, Dragi{a \okovi}, poslanik DS-a koji dolazi iz Kosovske Mitrovice, zalo`io se za odr`avawe referenduma, i naglasio da Srbe s Kosova treba pustiti da se izjasne i da ih ne treba pla{iti niti deliti.

Zastra{ivawe – Srbi sa severa Kosova su na{ narod, drugi nemamo, a oni se samo bore za na{u dr`avu – rekao je na kraju sednice predsednik Odbora, poslanik SRS-a QubomirKragovi}. On je zamolio ministra za KIM Gorana Bogdanovi}a da „prestane sa zastra{ivawem srpskog naroda„ i, kako je rekao, „pretwama otpu{tawima s posla i restrikcijama struje za Srbe koji budu u~estvovali na referendumu”. – Lako je kosovsko-terazijskim Srbima da budu protiv ovoga, ali kosovsko-metohijskim Srbima je te{ko i apelujem da im ne ote`avamo – poru~io je \okovi}.

ska medijska vest, uz onu da ne `ele da `ive u „kvazidr`avi kosovo“. On je naveo da se SNS zala`e za to da na Kosovu budu odr`ani parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori. Radikali, tako|e, smatraju da je potrebno odr`ati referendum na Kosovu, a poslanik te stranke Nemawa[arovi} je ocenio da referendum ne slu`i samo da se ka`e „ne” kosovskim institucijama, jer su svi protiv toga, ve} da se ka`e „ne” i politici DS-a i wenog lidera BorisaTadi}a prema Kosovu i sporazumima koji su potpisali. I poslanici DSS-a smatraju da treba odr`ati referendum, a VladimirMilentijevi} iz te stranke poru~io je da }e on svakako biti odr`an i da Srbe ne treba deliti. – Nemojte nas deliti, ovo nije stran~arewe. Svi smo za referendum i on }e biti odr`an. Stran~arawe je samo u Leposavi}u, i to samo od odborni~ke grupe DS-a – poru~io je Milentijevi}. Poslanik SPO-a koji nije ~lan Odbora, Aleksandar Jugovi} je, u~estvuju}i u radu, rekao da ta stranka tra`i odgovornost i odgovore na pitawe {ta }e dr`ava Srbija ponuditi Evropskoj uniji da bi dobila garanciju za za{titu Srba na severu Kosova i Metohije. D.Milivojevi}

Vesna Pusi}, koja u Beogradu u~estvuje na neformalnom ministarskom sastanku Procesa saradwe u Jugoisto~noj Evropi. Hrvatska ministarka se ju~e sastala i s predstavnicima hrvatske mawine u Srbiji. Posle sastanka u hrvatskoj ambasadi, ona je rekla da je bilo je re~i o obrazovawu, politi~kom predstavqawu hrvatske mawine, nau~noj i kulturnoj saradwi. Govore}i o kvalitetu komunikacije sa srpskim vlastima u

IDa~i}naMolitvenom doru~ku Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} prisustvova }e su tra tra di ci o nal nom 60. Molitvenom doru~ku u Va{ing to nu, na ja vi lo je ju ~e Mi ni stra stvo unu tra {wih poslova. Molitveni doru~ak je tradicija stara 60 godina koja svakog prvog ~etvrtka u februaru u zajedni~koj molitvi okupqa predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ~lanove Kongresa, ameri~ke politi~are, vojne lidere i goste iz stotinak zemqa. Tokom radne posete SAD, ministar Da~i} sasta}e se s

kongresmenom Majklom Tarnerom, predstavnicima Agencije za borbu protiv ilegalne trgovine narkoticima (DEA) i predstavnicima srpske dijaspore, precizirano je u saop{tewu MUP-a. Kako je ranije re~eno Tanjugu u ambasadi Srbije u Va{ingtonu, predstavnici na{e zemqe na Molitvenom doru~ku bi}e, osim Da~i}a, ministri spoqnih poslova i dijaspore, Vuk Jeremi} i Sr|an Sre}kovi}, i lider SPO-a, nekada{wi {ef diplomatije Vuk Dra{kovi}. Centralni deo tradicionalnog doga|aja predstavqa doru~ak na kojem govo-

re predsednik SAD Barak Obama i jedan gost ~iji se identitet do posledweg trenutka ne otkriva, a ceo doga|aj se sastoji od niza sastanaka s kongresmenima, tematskih skupova i seminara na kojima u~estvuju gosti iz celog sveta. Tradicija okupqawa na Molitvenom doru~ku po~ela je 1953. godine pod predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom, koji je okupio grupu kongresmena na skupu ~iji je ciq bio da se pomogne u prevazila`ewu podela u ta da {wem ame ri~ kom dru{tvu, da bi kasnije pozivi za u~e{}e bili upu}ivani i stranim delegacijama.

Egere{i15.februara uUlmu Pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne [andor Egere{i, koji ovih dana boravi u Briselu, Ulmu i [tutgartu, ponovo }e posetiti nema~ki grad Ulm u pokrajini BadenVirtemberg polovinom februara, odobrio je ju~e skup{tinski Odbor za evropske integracije i me|uregionalnu saradwu. Delegacija APV s Egere{ijem na ~elu u Ulm ide na poziv predsednika parlamenta Baden-Virtemberga Gvida Volfa, koji 15. februara prire|uje prijem. Slu`beni put traje od 14. do 17. februara, a tom prilikom }e delegacija Skup{tine Voj-

Gojkovi}:DS vodikampawu protivSPO-a Srpski pokret obnove saop{tio je ju~e da Demokratska stranka u posledwih nekoliko dana vodi „sramnu kampawu” protiv te stranke i da u tome koristi biv{e ~lanove SPO-a. „Posledwih nekoliko dana svedoci smo sramne kampawe koju Demokratska stranka vodi protiv Srpskog pokreta obnove, koriste}i kao oru|e grupicu biv{ih ~lanova SPO-a, sraslih s foteqama u kojekakvim ministarstvima, na na~in dostojan re`ima Slobodana Milo{evi}a”, saop{tio je ju~e u pisanoj izjavi medijima potpredsednik Srpskog pokreta obnove @ika Gojkovi}. On je ocenio da je neverovatno koliko se medijskog prostora pru`a „politi~ki potpuno nebitnim qudima, ~ime se u javnosti stvara slika o nekakvim tobo`wim podelama unutar SPO-a, o ~emu nema ni govora”. On je dodao da iza svega toga stoji biv{i potpredsednik SPO Sr|anSre}kovi}, koji je, kako je naveo, ministarsku funkciju pretpostavio stranci koja ga je politi~ki stvorila, uz sna`nu podr{ku Demokratske stranke i SPS-a. „Ni{ta od toga ne}e naneti posebnu {tetu SPO-u, koji je u fazi najsna`nijeg uzleta od 2000. godine, ali je svakako tu`no to {to se sto`erna stranka vladaju}e koalicije, uprkos brojnim problemima s kojima se Srbija suo~ava, fokusira na obra~un sa SPO-om i ’Preokretom’”, smatra Gojkovi}.

vodine biti primqena i kod gradona~elnika Ulma IveGenera. Planiran je i obilazak gradskog preduze}a za pre~i{}avawe otpadnih voda i razgovori sa ~elnicima preduze}a i projektantima, navodi se u predlogu za upu}ivawe delegacije na put koji je ju~e usvojen glasovima poslanika, ~lanova Odbora, iz redova vlasti i opozicije. Novac za ovaj slu`beni put obezbe|uje se iz buxeta Vojvodine, a odobrava ga skup{tinski Odbor za administrativna i mandatna pitawa. S.N.K.

kontekstu predstoje}ih izbora u Srbiji, Vesna Pusi} je rekla da su saradwa i razgovor sigurno mogu}i i da ubudu}e o~ekuje ozbiqne pomake.

VESTI SSSSdanas saSDPS-om Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovara}e danas s predstavnicima Socijaldemokratske partije Srbije o osnovnim opredeqewima i konkretnim zahtevima SSSS-a, saop{teno je iz sindikata. Kako je navedeno, sindikat je sa~inio platformu koja sadr`i osnovne ciqeve i konkretne zahteve sindikata, a koju }e predstaviti toj partiji. Nakon razgovora s tom i drugim parlamentarnim strankama, Ve}e SSSS-a }e, krajem februara, doneti odluku o mogu}em politi~kom anga`ovawu i na~inu saradwe sa strankama koje prihvate zahteve sindikata. SSSS je dosad razgovarao s predstavnicima gotovo svih ve}ih stranaka, a kako je ranije Tanjugu rekao predsednik tog sindikata Qubisav Orbovi}, sada se ulazi u drugi krug razgovora, u kojem }e akcenat biti stavqen na politi~ka pitawa.

DuelDodika iJovanovi}a Novinska agencija Tanjug, u okviru svojih tematskih okruglih stolova, danas organizuje duel predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika LDP-a ^edomira Jovanovi}a. Tema je „Da li je Srpska genocidna tvorevina ili izraz voqe naroda?„

FUNKCIONERKADS-aNADAKOLUNYIJATVRDIZA„DNEVNIK”

Nemamoveze sasva|omuSPO-u

[efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju„ u republi~kom parlamentu NadaKolunxija odbacila je ju~e optu`be potpredsednika Srpskog pokreta obnove @ike Gojkovi}a da Demokratska stranka u posledwih nekoliko dana vodi „sramnu kampawu“ protiv te stranke i da u tome koristi biv{e ~lanove SPO-a.

– Apsolutno, Demokratska stranka nema nikakve veze s tim, niti ima ikakvog interesa da se bavi tom temom. Mi se ne me{amo u unutarstrana~ke stvari drugih partija - tvrdi Nada Kolunxija u izjavi za „Dnevnik“. Na molbu da prokomentari{e zbog ~ega SPO onda u ovom trenutku „napada“ DS, s kojim je i daqe u vladaju}oj koaliciji, Kolunxija priznaje: „Ni ja ~ak nemam odgovor na to pitawe“.

Na pitawe da li DS pregovara s ministrom Sr|anomSre}kovi}em i dr`avnom sekretarkom Sawom^ekovi}, i jo{ nekim biv{im ~lanovima SPO-a koji su do{li u sukob s liderom VukomDra{kovi}em, o prelasku u redove demokrata, ona obja{wava da „ne mo`e stranka pregovarati s pojedincima“. – Cela ta konstrukcija je nekako potpuno s onu stranu svega {to se mo`e razumno objasniti – dodala je Nada Kolunxija. Povodom dileme o tome mo`e li ova situacija blokirati republi~ki parlament, koji planira da usvoji jo{ neke zakone, ukoliko ~etiri poslanika SPO-a ne bude glasalo „za„, ona isti~e da, pre svega, ne mo`e da veruje da „postoji nekakva svest u SPO-u o tome da Demokratska stranka stoji iza wihovih unutarstrana~kih de{avawa“. – Razgovara}emo s wima. Verujem da }emo ih razuveriti ukoliko imaju takve sumwe da to radi DS – podvukla je Nada Kolunxija. Po{to na oglasnoj tabli parlamenta jo{ uvek stoji saziv za posebnu sednicu, koja nije okon~ana izja{wavawem o mi{qewu Vlade povodom interpelacije SRS-a u kojoj tra`e odgovornost Sr|ana Sre}kovi}a, „Dnevnik“ je interesovalo kada }e se poslanici kona~no izjasniti. – To je stvar dogovora kada }e se to uraditi – kratko je prokomentarisala Nada Kolunxija. S.Stankovi}


INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

IGOR PAVLI^I], GRADONA^ELNIK NOVOG SADA

Imamonajboqisaldo uzemqi Nakon nedavnih incidenata i napadanahrvatskenavija~enovosadski gradona~elnik Igor Pavli~i} zalo`io se za spu{tawe nekih nadle`nosti policije na lokalni nivo. U intervjuu za „Dnevnik”onjerekaodajesasvim realnodaformirawelokalnepolicije bude predmet reforme dr`avnihsistemakoji,kakojeocenio, o~igledno imaju nedostatke. Ocenio je i da je „pitawa od lokalnog zna~aja uvek lak{e re{avati nalokalu”,dokonakojasuod nacionalnog zna~aja u oblasti bezbednostitrebadaostanunavi{im nivoima. Pavli~i} dodaje i da bi ve}e nadle`nosti grada u tom pogledu obezbedile i ja~i uticajlokalnevlastinaradpojedinihslu`bi. Pavli~i} je, ina~e, nedavno ozvani~io svoju nameru da se na predstoje}im izborima kandiduje zajo{jedanmandatna~elnojpoziciji u gradu, u ime Demokratske stranke. On je odbacio kritike delajavnosti,nezadovoqnefunkcionisawemgradskevlasti,teustvrdiodajeuposledwe~etirigodineuNovomSadusmawimbuxetomu~iwenomnogovi{enegoranijih godina kada je gradska kasa bilaizda{nija.  Za{to mislite da bi gra|ani Novog Sada trebalo da vamdajupoverewezajo{jedan mandat na ~elu gradske vlasti? – Mi smo polo`ili ra~un gra|animanakontrigodineodizbora,pro{logleta, idetaqnonaveli{tasmouradiliisvetouporedili s periodom od 2004. do 2008. godine, kadasunavlastiuna{em gradu bile druge stranke. To je

}ajnorastere}ewe,aistovremeno se otvara ogroman prostor za izgradwuirazvojna{eggrada,odnosnozanovuprivrednuzonukoja}e biti zamajac daqeg napredovawa. Ovi bulevari su nove `ile kuca-

vice grada,imajuijasnufunkciju, koja je realno ravna pore|ewu s izgradwomautoputeva krozSrbiju. Obezbedili smo milijardu i sto miliona dinara emitovawem municipalnih obveznica za izgradwu kanalizacije u svim prigradskim naseqima i delovima gradagdejepotrebno.Vi{eod40 odsto investicija smo ulo`ili u

Ne znam motive Agencije  Ukojojmeribinava{uizbornukampawumogaouticatiaktuelnisukobsAgencijomzaborbuprotivkorupcije, kojajevasiGradskove}eoptu`ilazazloupotrebupolo`aja? –SvakouNovomSaduznadaovagradskavlastnemo`eodgovarati zane{to{tojedogovarala,potpisivalainakrajuu{la uspor2007.godinesATP„Vojvodina„ prethodnagradskavlast. NeznamkojisumotiviAgencijedasebavipitawimazakojenijenadle`na,adasestavqanastranujednestraneusporuprotiv gradaNovogSada.Sadanajva`nijedaseTu`ila{tvoizjasnio prijaviiutvrdiwenuosnovanost.  Za{toipakureakcijinateoptu`benistepomenuli odgovornostprethodnegradskevlastiutojaferi? –Mojposaojeda{titimimovinskeinteresegradaidau~inimsvedaNoviSadnepretrpinikakvu{tetu.Kojeinakoji na~inzakqu~iougovor,podkojimuslovima –pitawasukojatrebadaispitajuorganikojisuzatonadle`nipozakonu.Gradsko ve}ejeodpo~etkainsistiralonatome,aiSkup{tinagradaNovogSadajesvojomodlukompozvalasvenadle`neorganedaispitajuceoslu~aj. najboqi prilaz politici, i ja se zala`emzatakavpristup,jersve {to je nemerqivo nije realno. Jednaodinvesticijakojesudefinitivnoobele`ilepro{lugodinujeizgradwanovihbulevarajer jeslikagradapotpunoizmewena. Timeseposti`ezna~ajnosaobra-

prigradska naseqa. Dogradili smoi50 posto uve}alikvadraturu nekoliko osnovnih {kola, izgradili nekoliko domova zdravqa, radimokompletnurekonstrukciju javnerasveteusvimdelovimagrada. Obnovqen je vozni park gradskogsaobra}aja,autoplovodnui

vodovodnu mre`u je investirano na Novi Sad” AD, koji }e omogunajvi{e do sada. Po~ela je i iz- }iti da se investitorima ponudi gradwa Arhiva grada, ~ime }emo gotov namenski prostor za wihodobiti odgovaraju}i prostor za vu delatnost. Na potesu Rimskih ~uvawe kulturno-istorijske gra- [an~evaplaniraseizgradwa vi|e, ali i osloboditi prostor na {eod50000m2 poslovnogprostoPet rov ar ad in- ra.Time delimi~nore{avamoneskojtvr|avikoji dostatakodgovaraju}elokacijeuz }e poslu`iti za autoput jer grad trenutno nema druge namene. ve}eparcelezemqi{tauvlasniPri kraju je re- {tvu koje bismo mogli ponuditi konstrukcija129 za industrijsku zonu. Na re{avasportskih i me- wu ovog kompleksnog problema | u b l o k o v s k i h aktivno radimo ve} tri godine, igrali{ta, iz- me|utim, ishod umnogome zavisi gra|en je prvi od republi~kih institucija. Reskejt-park u na- {avawe imovinskopravnih odno{emgradu, name- sazajednuve}ulokacijuuzautowen svim qubi- putjeutoku. teqimaekstrem Uprkos najavama, jo{ uvek nije krenula izgradwa novog nih sportova, za @e`eqevog mosta. Ko je za to stadion FK „ V o j v o d i n a „ odgovoran,sobziromnatoda suigradiAPVojvodinauproobezbedili smo {lojgodiniobezbediliprednajmoderniji sevi|eni deo novac za te namemaforireflekne? tore, a planira– Izgradwa @e`eqevog mosta mo u narednim ne ide planiranom dinamikom, godinama komalisutugradiPokrajinana`apletno da ga relost samo sufinansijeri, a ceo kons trui { em o, projekat vode „@eleznice Srbiukqu~uju}i isje„, me|utim, mo`e se o~ekivati to~nu,jugozapadnuisevernutri- da}etrenutnoka{wewebitinabinu. Planira- dokna|enojerbiuprvojpolovini modana{etali- godinetrebalo dakreneizgradwa {tu uz Dunav izgradimo jo{ dva mosta. teniskaterena,poput onih na Ju Mislite li da je gradska vlastponi`enazbogna~inana Es openu, a uskoro treba da bude koji je ove godine obele`ena izabrano idejno re{ewe za izNovosadska racija, kada je gradwu pe{a~kog mosta od kraja SPCistisnulagradskuupravu kejapremaRibarskomostrvu... izorganizacijetogpomena?  Ipak, u ovom mandatu nisteprivuklinijednogstranog – @ao mi je {to je su{tinska investitorauNoviSad,dokje poruka odavawa po{te nevinim to nekim mawim op{tinama u `rtvamanajve}etragedijeuistoVojvodini polazilo za rukom rijiNovogSadazaklowenaaktuauprkos ekonomlizacijom potpuskojkrizi? no sporednih dePlaniramo da na – Nije realno {avawa. Na poo~ekivatidauvre- {etali{tu uz Dunav mensamudru{tvu izgradimo jo{ dva me svetske krize ambasadora Izrana{a zemqa i na{ ela i Ma|arske i teniska terena, grad do`ive pripoput onih na Ju-Es gospodinaEfraivredni preporod. ma Zurofa do{ao openu Ono {to je bilo u kao gra|anin, da mojoj mo}i je da su zajedno sa sugrafinansije Novog Sada danas naj- |animazapalimsve}uipolo`im boqeuzemqiidaimamokredit- cve}e, da u duhu zajedni{tva ponirejtingkojitopotvr|uje,te da {aqemoporukumiraiqubavi. U supola mawenovcanegoprethod- politicisamseuvektrudiodase navlastinvestiramoduplovi{e. pona{am odgovorno i nikada niGradjedoneonizmerazapodsti- sampristajaonakompromisekoji cawe investirawa za mala, sred- ugro`avaju op{ti interes. Svawaivelikapreduze}a,bilodasu kog dana se borim za svoj grad i u pitawu doma}a ili strana ula- svoje sugra|ane, uvek se pitaju}i gawa. U prethodnomperioduima- {ta je moglo druga~ije i boqe. li smo dve velike investicije: Vaspitansamdasamoradommogu kompanija „Koteks Viskofan„ ne{to ostvariti u `ivotu, tako ulo`ila je vi{e od 45 miliona suvaspitavanimojiroditeqi,taevraakompanijaBIGCEEvi{e kojavaspitavammojuSofiju,Bood40milionauprvojfazi.Takorisa iJovana,itomijenajva`ni|e,uNoviSadsuulagaleibrojne je, a drugi neka rade spram svoje drugekompanije.A zasprovo|ewe savesti i politi~kog morala. mera zapo{qavawa za proteklih Uveksamspremannatodali~ni pet godina grad je obezbedio oko interespodredimop{tem,itako 150 miliona dinara. Uprethodnoj samuradioiovomprilikom.Migodinipo~ela jeizgradwa Proizslim da smo doneli ispravnu odvodno-logisti~kog kompleksa u luku. okviruJS„SlobodnacarinskazoB. D. Savi}

REKLI SU

Dinki}:Preuzimaju „paklenubombu”

\eli}:Idem poSrbiji

Filipovski:Vlast seboji

–Ne}ebitinimaloslatkovoditibudu}uvladuibi}emnogolak{eonimakoji uwojnebudu–kazaojeluiderUjediwenihregionaSrbije Mla|an Dinki} za B92.–Pogledajteovo{tose de{ava s preuzimawem „JuEs stila„. Ne znam vidite li kakva je ’paklena bomba’ koja se preuzima, budu}idaisamaVladaka`edamorabrzodase na|estrate{kipartner...Onjeizjaviodabi na po~etku mandata naredne vlade trebalo sprovesti reforme u poreskoj politici i da }e,usuprotnom,Srbijaklizitiusveve}ijavnidugipribli`itiseproblemimaskojimase danas suo~ava Gr~ka. Kada je re~ o akcijama NIS-a,Dinki}jekazaodajenapraviogre{ku kojamusevi{ene}edogoditiidasetodesilo jerjeverovaokoalicionimpartnerima. –Izviniosamseve},napraviosamgre{ku. Nisamverovaoda}emojipartneripokloniti NISzacenukojajesedamputani`aodtr`i{ne–kazaojeDinki}.

Biv{i potpredsednik Vladezaevropskeintegracijeiministarzanaukui tehnolo{ki razvoj Bo`idar\eli} izjaviojeju~eu Svilajncuda}eseanga`ovati u predizbornim aktivnostima Demokratske strane „kroz kontakte s gra|animaiizradunovihdodatnihmerajer toname}eovajdrugiudaracekonomskekrize”. –TovidimonajboqenaprimeruSmederevaimoramobitispremninaraznescenarije–rekoje\eli}tokomposeteSvilajncu.– Veoma je bitno da iskoristimo znawe i energijudaostanemonanogamauovomperioduekonomskekrizeidauprkossvemupove}avamo investicije. Posle mog odlaska iz Vlade posveti}u se kontaktu s gra|anima, i}i}upoSrbiji–biosamuPirotu,Beloj Palanci, Apatinu, danas sam u Svilajncu, malokasnijeidemuKragujevac–ibrani}u pozitivneideje.

–Glavniproblemgra|ana Srbije je ekonomija, a bez sveobuhvatnih institucio- nalnihipoliti~kihpromenauzemqine}ebitininovih investicija ni novih radnihmesta–izjavilajeju~epotpredsednicaNoveSrbije Dubravka Filipovski nakonferencijizanovinare.–Nijeta~nodasu promeneuSrbijinemogu}e,onesuneophodne. Onajedodaladajeodlagaweizborazamesec ili dva „dokaz da se vladaju}a koalicija boji izbornog rezultata”. Glavna vest u medijima ovih dana je, po wenom mi{qewu, izjava potpredsednika Socijalisti~ke partije Srbije Du{anaBajatovi}a datapartijamo`edasara|ujesLiberalno-demokratskompartijomunarednojvladi. –Kombinatorikeseuvelikoprave,tojeju~ebilaosnovnavestusvimmedijima,aosnov predizboresvihstranakakojetrebadaiza|u predgra|anesurezultatiiprogram–navelaje DubravkaFilipovski.

sreda1.februar2012.

3

DANAS DRUGA JAVNA RASPRAVA O USTAVNOSTI ZAKONA O UTVR\IVAWU NADLE@NOSTI AP VOJVODINE

Najva`nijii najte`ipredmet zaUstavnisud –UUstavnomsuduSrbijedanas }e biti odr`ana druga javna rasprava povodom predloga za ocenu ustavnosti Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine. Taj zakon,~ijaseustavnostosporava, najva`niji je i najte`i predmet kojisepojaviopredUstavnimsudomodwegovogpostojawadodanas –izjaviojeju~epredsednikUstavnogsudadrDragi{aSlijep~evi} uintervjuuTanjugu.–PredUstavnim sudom verovatno zadugo ne}e bititakoozbiqnogpredmeta,izuzimaju}i Statut APV, ~ija se ustavnost i zakonitost osporava ‘upaketu’saZakonom. Onjeukazaonatodasupitawa ustavnosti zakonskih re{ewa o nadle`nostipokrajinepokretana ipreddrugimustavnimsudovima, npr.Ustavnimsudom[panije. – Taj postupak trajao je deset godina,amibismohtelidaUstavnisudSrbije,takore}iprekono}i,raspraviovoozbiqnopitawe koje se ti~e ustavnosti Zakona o nadle`nostima AP Vojvodine – rekaojeon.–Jatakvezahteverazumem, ali brzinu ne podr`avam. Naprotiv, zala`em se za to da Ustavnisudutompredmetu,kaoi usvimdrugim,postupatakodaodlukaotomedalijere~oustavnom ili neustavnom zakonu, bude rezultatozbiqnihraspravaiutvr|ivawa svih ~iwenica od zna~aja zawenodono{ewe.

wima znanih razloga”, nisu bili spremninatodasvojestavoveiznesupredUstavnisud. – Kada treba izneti ‘stru~no mi{qewe’ u medijima, pojedini ugledninau~niradniciitekako suspremnidato~ine,alikadato

Dragi{aSlijep~evi}

isto treba ponoviti u postupku pred Ustavnim sudom u odnosu na va`an i ‘osetqiv’ predmet, ti istipravnieksperti ustru~avaju sedapredUstavnimsudomiznesu svojapravnashvatawa–primetio jeSlijep~evi}. –Ustavnisud,me|utim,nebe`i od tog problema, ve} se wime

Ko je pozvan na drugu raspravu Poziv za dana{wu javnu raspravu povodom predloga za ocenu ustavnostiZakonaoutvr|ivawunadle`nostiAPVupu}enjepredstavnicimaZakonodavnogodboraSkup{tineSrbije,kojajedonosilaczakona,predstavnicimaposlani~kegrupeDSS-NS,kojaosporavawegovuustavnost,kaoieminentnimstru~wacima,nau~nimijavnimradnicima.Najavnuraspravusupozvani:akademikTiborVaradi,profesorPravnogfakultetauNi{udrPredragDimitrijevi}, profesorPravnogfakultetauBeogradudrStevanLili},profesor Pravnog fakulteta UNION dr Bogoqub Milosavqevi} i docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Svetozar ^ipli}, objavqenojenasajtuUstavnogsuda.

[ta je re~eno na prvoj raspravi U~esniciprvejavneraspravepredUstavnimsudom,pro{log23. novembra,iznelisusuprotstavqeneoceneouskla|enostiZakonao utvr|ivawunadle`nostiAPVsaUstavomSrbije. PredsednikZakonodavnogodboraSkup{tineSrbijeVlatkoRatkovi}tvrdiojedajetajzakonusaglasnostisUstavomidapredstavqa„primenuikonkretizacijuustavnihnormioautonomnojpokrajini”.Predstavnikpredlaga~adrBranislavRistivojevi} kazaoje dajezakonneustavanjernemo`edautvr|ujenadle`nostipokrajine,ve}samodaihpoveri,autvr|ujeihRepublikaSrbija.Onjerekaodaje,madaaktvi{epravnesnage,Zakonprilago|avanStatutu APV koji je donet godinu dana ranije, ~ime je u~iwen „jak upad u ustavniporedakRepublikeSrbije”. –Uovompredmetu,Ustavnisud jetakvuraspravuodavnozapo~eo– rekaojeon,inaveodasuprvojjavnojraspravi,odr`anoj23.novembra pro{le godine, prethodile tripripremnesednicenakojima suutvr|enaspornaustavnopravna pitawa.–Novajavnaraspravazakazana je za 1. februar i ponovo smo pozvali eminentne stru~wake,nau~neijavneradnike,kojisu potvrdilida}eseodazvatipozivu. Onjepodsetionatodasepozivunaprethodnuraspravuodazvalo samotrojeoddesetpozvanihprofesoraprava,dokostali,„izsamo

ozbiqnobavi–rekaojeon,idodao da }e javne rasprave biti nastavqene dok sva sporna pitawa ne budu razmotrena na zadovoqavaju}ina~in. – Ukoliko ne bude zainteresovanihdoma}ihpravniheksperata, spremnihdautimraspravamau~estvuju,saop{ti}emotojavnostii razmotriti mogu}nost anga`ovawastranihstru~waka,uciqusvestranogsagledavawasvihspornih ustavnopravnihpitawaidono{ewa pravno utemeqewe meritorne odluke – naglasio je predsednik Ustavnogsuda. E. D.

SVMtra`ipomilovawe zagrupumladihMa|ara izTemerina Predsedni{tvoSavezavojvo|anskihMa|arazatra`ilojeju~eod predsednikaSrbijeBorisaTadi}a dapomilujeMa|arekojisuosu|enijersu2004.godinebrutalnopretuklijednog~ovekauTemerinu, inatajna~inpru`idokazdasudvostrukiar{iniupravosu|uneprihvatqivi.PovodzaovakavzahtevPredsedni{tvaSVM-aje~iwenicadajeApelacionisuduBeogradunedavnompresudomprepoloviokazneosobamakojesuosu|enezaubistvofrancuskognavija~a BrisaTatona.„NakontepresudeApelacionogsudanemoguvi{epostojatiniizmi{qenirazlozi,kojibiopravdalinastavakizvr{ewa izuzetno te{kih kazni izre~enih pre nekoliko godina protiv grupemladihMa|araizTemerina”,ocewujeseusaop{tewu. Petoricamladi}ama|arskenacionalnostiosu|enisu2005.godinenaukupno61godinuzatvorazapoku{ajubistvaZoranaPetrovi}a uTemerinu.Predsedni{tvaSVM-ajeukazalonatodasenemo`e zanemaritineospornavezaizme|unasiqaispoqenogprethodnihdanauNovomSaduiBeogradutokomEvropskogprvenstvaurukometu iblagekaznenepolitikepremahuliganima.


4

ekonomija

sreda1.februar2012.

PREDSEDNIKPOKRAJINSKEVLADENAJAVIO ULAGAWAUZAPO[QAVAWE

U Hrtkovcima nova radna mesta PredsednikVladeAPVojvodinedr Bojan Pajti},zajednospokrajinskimsekretarom zarad,zapo{qavaweiravnopravnostpolovaMiroslavom Vasinom,obi{aojeuHrtkovcima,op{tinaRuma,fabriku peleta„Angler„d.o.o.Nakon toga, delegacija Pokrajinske vlade je u mesnoj zajednici

energije. Velika prednost fabrike paleta koju smo danas obi{li je u tome {to }e ona istovremeno ~uvati `ivotnu sredinu i omogu}iti poqoprivrednicima saradwu swom.Dosadasusesekundarni poqoprivredni proizvodi palili i ostavqali na wivama,odsada}eseonisakupqa-

dnevnik

SUTRA[TRAJKUPORESKOJUPRAVI

Poreznici ne}e zatvoriti sve {altere DeozaposlenihuPoreskojupraviSrbije stupi}e2.februarau{trajk,sminimalnim procesomrada,ao~ekivawasindikatasuda }e im se pridru`iti oko 80 odsto zaposlenih. Predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije Milan Dumi} izjavio je na konferenciji za novinare da {trajk nije uperenprotivgra|ana,ve}dajetojedinina~in da se poslodavac privoli na pregovore i razgovaraozahtevimazaposlenih. – Mi }emo naknadno utvrditi minimum procesarada.Normalnoje,pozakonu,damorane{todaseradi.Tako,naprimer,pisarnicauPUmoraraditiiprimatipredmete kojisepredajuna{alteruPU–kazaojeDumi}, i dodao da }e, po informacijama tog

sindikataoko80odstozaposlenihstupitiu {trajk„jerjeiritiranopona{ewemposlodavca”. – Mora}emo da izna|emo jo{ deset odstoradnikazaminimumprocesarada. Predstavnici ove sindikalne organizacije istakli su da {trajk nije uperen protivgra|anaizamolilisuihzarazumevawe. Onisuobjasnilidaniujednojfilijaline}e biti totalne obustave rada ve}, na primer,akopostoji{est{altera,radi}edva, „zato {to moramo primiti poreske prijave”.Dumi}jeponoviodazaposleniuPUnisuzadovoqnibuxetomzaplate,kojijeumawen 1,1 milijardu dinara u odnosu na pro{logodi{wi. Onjenaveodajeodposlovodstvastiglo obave{tewe da }e buxet PU da bude izme-

wenrebalansombuxeta,alijeproblemutome{toserebalansnemo`eo~ekivatipre jeseni.

PLATEUREGIONUSEMNOGONERAZLIKUJU

Svi bedno zara|ujemo na Balkanu Novafabrika Boris Vasiqev je istakao zna~aj podr{ke koju imaju od VladeAPV,kakouizgradwifabrikepeleta,takoiubudu}iminvesticijama,izgradwifabrikezaproizvodwuhrane zaku}nequbimceienergane.Fabrikapet-hraneienergana zavr{i}esekrajemoveitokomslede}egodineiuplanuje dasetuzaposlijo{140do160radnika. Hrtkovci potpisala sporazum s direktorom fabrike „Angler„d.o.o.Borisom Vasiqevim o zapo{qavawu novihradnika. PredsednikPajti}jerekao dasuHrtkovcitokomdevedesetih godina pro{log veka bilimestozakojesubilevezanenegativnekonotacije. – Zato smo odlu~ili da to promenimo i da ono postane selo iz kojeg }e stizati samo dobrevesti.Dosadasmouspeli da obnovimo infrastrukturu, da stvorimo radnu zonu gde }e se otvarati fabrike i nova radna mesta. Danas smo potpisali sporazum i u novoj fabrici}eodfebruararaditi 40 qudi, ~ija radna mesta subvencioni{e Vlada Vojvodine. Do kraja 2013. godine ima}emoprilikudavidimoi otvarawe fabrike za proizvodwu hrane za ku}ne qubimce, kao i energane za proizvodwuelektri~neitoplotne

ti i prodavati u ovoj fabrici,~ime}epoqoprivrednici dobijati i dodatne prihode. Tako }e boqe `iveti, s jedne strane, qudi koji se bave agrarom, fabrika peleta s drugestraneinakrajulokalna samouprava op{tine Ruma –rekaojePajti}. SekretarVasinjeobjasnio da je u fabrici „Angler” do sadaradilo25qudi,~ijaradna mesta je subvencionisala VladaVojvodine. – Danas je potpisan Sporazumojo{novih15radnihmesta, {to je ukupno 40 zbrinutih porodica– precizirao je Vasin.–Uposledwihnekoliko meseci  u Golubincima, Plati~evu,Hrtkovcima,StarojiNovojPazoviprekoprogramazaotvarawenovihradnihmestazaposlenojeukupno 200 qudi. U Hrtkovce smo do sada usmerili za ove namene 3,15milionadinara. J.Anti}

ROBNARAZMENABILA31MILIJARDUDOLARA

Izvoz nam slaba ta~ka

Ukupna spoqnotrgovinska robna razmena Srbije u pro{loj godini iznosi 31,92 milijardu dolara, {to je porast od 20,3 posto u odnosu na isti period prethodne godine, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod zastatistiku.

Izvezenojerobeza11,178milijardi dolara, {to ~ini pove}aweod20,2posto,auvezenoza 20,1394milijardidolara,{toje 20,3 posto vi{e. Pokrivenost uvozaizvozomiznosi58,5odsto i ostala je na istom nivou kao

prethodne godine. U strukturi izvozaponameni,najvi{esuzastupqeni proizvodi za reprodukciju – 66,4 odsto (7.814,7 miliona dolara), sledi roba za {iroku potro{wu – 25,3 odsto (2.976,1milionadolara)ioprema – 8,3 odsto (984 miliona dolara). U strukturi uvoza najvi{e su zastupqeni proizvodi za reprodukciju – 60,8 odsto(12.253,4miliona dolara), slede roba za {iroku potro{wu – 19,7 odsto (3.972,1 miliona dolara) ioprema–13,4odsto (2.690,7 milionadolara). U izvozu, glavni spoqnotrgovinskipartneribilisuNema~ka (1,33 milijarde), Italija (1,31milijardu)iBiH(1,19milijardu), a u uvozu Rusija (2,66 milijardedolara),Nema~ka(2,2 milijarde)iItalija(1,8milijardu).

Srbija,kadasuzaradeupitawu, stoji sve boqe i popravqa pozicije u odnosu s kom{ijama. Imala je, naime, godi{wi rast prose~nih zarada za 11,8 posto, odnosnoprimawasus375evrau decembru2010.godineporaslana 419evraupro{lojgodini. –Srpskiproseknekaskamnogozaplatamauzemqamauokru`ewu,kadaseuzmuuobziruporedivipokazateqikao{tosubroj zaposlenihiukupanfondispla}enihzarada–ka`eza„Dnevnik” ekonomista Miroslav Zdravkovi},kojijeanaliziraoprose~ne zaradeuregionu. Prose~nanetozaradauSrbijiudecembru2011.godinebilaje 43.887 dinara, {to je nominalno 14,4postovi{euodnosunaprethodnimesec,arealno15,2posto, objavio je Republi~ki zavod za statitisku.Osvr}u}isenastawe u regionu, Zdravkovi} je naglasiodaudrugimzemqamajo{nisu objavqenipodacizadecembar,pa sutakozaSloveniju,CrnuGoru i Bosnu i Hercegovinu raspolo`ivi novembarski podaci, a za HrvatskuiMakedonijupodacio prose~nim zaradama za oktobar. Me|utim, kada se na godi{wem nivou uporede prose~ne zarade, dolazisedotogadasuuBiHpro{logodi{we prose~ne novembarskezaradeporasle2,4postou odnosu na novembar 2010, slovena~ke 1,2 posto, dok su zarade u Crnoj Gori opale {est odsto.

Makedonski oktobarski podaci pokazujudasuzaradeporasle1,4 posto u odnosu na oktobar 2010. godine, dok su u Hrvatskoj oktobarske zarade opale jedan odsto. Dakle, zarade su rasle svuda, osimuHrvatskojiCrnojGori.

CrnojGori24,7odsto,aMakedoniji25odsto.Uzemqamaukojimasusadaplatenajni`e,pokazalose,najboqese`iviakoradite zadr`avu,pajetakouBiHplata ujavnomsektoru40postove}aod prose~ne, dok je u Srbiji 22 po-

PodacipokazujudajeSrbijaimalame|ugodi{wi rastfondaispla}enihzaradaod9,6posto, odnosnosa665milionaevrau2010.godini na728,9milionaevrau2011. U analizi objavqenoj na sajtu „Makroekonomija.org”, koji na{ sagovornikure|uje,podse}asena to da je u zajedni~koj dr`avi 1990. godine plata u Sloveniji bila33postove}aodprose~ne,u Hrvatskoj12,5posto,uSrbijije bila dva odsto mawa, u Bosni i Hercegovini 20,5 odsto mawa, u

sto ve}a od proseka. Srbija ima najve}eudelezaposlenihuobrazovawu i zdravstvu u ukupnom broju,uodnosunasvebiv{ejugoslovenske republike, dok u dr`avnoj upravi i odbrani jedino CrnaGoraimave}iudeo. Ina~e, kada se posmatra broj zaposlenihupreduze}ima,najbo-

qe stoji upravo Crna Gora, koja je pove}ala broj zaposlenih na me|ugodi{wem nivou 3,5 posto, dok su sve ostale zemqe imale padzaposlenih.Najve}ipadimala je Makedonija – 2,5 odsto, zatim sledi Slovenija s 2,1 odsto, BosnaiHercegovina–1,5odsto, Srbija je imala pad od 0,8 i Hrvatska0,2odsto,navodiZdravkovi},uzocenudajena{azemqapo brojuzaposlenih-negdeusredini,nemaninajve}irast,aninajve}ipad. Podaci pokazuju da je Srbija imala me|ugodi{wi rast fonda ispla}enih zarada od 9,6 posto, odnosno sa 665 miliona evra u 2010. godini, na 728,9 miliona evrau2011. –Tojeposledicarastaprose~nogprimawaod11,8postoipada ukupnogbrojazaposlenih–objasniojeZdravkovi},idodaodaje Crna Gora imala me|ugodi{wi rast fonda zarada od 3,5 posto, Bosna i Hercegovina od 0,8 posto,doksuSlovenija,Hrvatskai Makedonija imale pad ukupnog fonda ispla}enih zarada. U Hrvatskoj taj pad je iznosio 1,3 odsto,uSloveniji0,9odsto,auMakedoniji1,4odsto. Dodajmo da su decembarske zaradeuSrbijine{tove}ejerpreduze}autommesecu,ukolikosuu mogu}nosti, ispla}uju zaostale plateidoprinose,amnogefirmedajui13.platu. S.Glu{~evi}

Danci grade fabriku u In|iji Jedanodvode}ihsvetskihproizvo|a~apumpi, kompanija „Grundfos„, danas po~iwe da gradinovufabrikuuindustrijskojzoniIn|ije,ainvesticijajevredna50milionaevra. Kompanija„Grundfos”jezanovufabriku,u kojoj }e biti otvoreno 350 novih radnih mesta,dobila{estmilionaevraprekoPrograma Ministarstva ekonomije i regionalnog

razvoja za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, koji administrira Agencijazapromocijuulagawaipodsticawe izvozaSIEPA. Celokupna investicija kompanije „Grundfos”unoviproizvodnipogonkoji}eproizvoditi razne tipove cirkularnih pumpi za grejneisanitarnesisteme,iznosi50,8mili-

onaevra,azavr{etakizgradwepogonaplaniranjekrajem2012.godine. Danski„Grundfos”,kojijeuSrbijiprisutan od 2009. godine, jedan je od vode}ih svetskihproizvo|a~acirkularnihpumpi,abavi seiproizvodwomklima-ure|ajakaoidrugih centrifugalnihpumpizaindustriju,snabdevawevodom,kanalizacijuidozirawe.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Zvezda, Brus

19,93

698

43.276

Gumins, Novi Sad

19,79

115

230

Ratko Mitrovi}, Beograd

12,64

410

Kredi banka, Kragujevac

9,31

Selekcija, Aleksinac Pet akcija s najve}im padom Veterinarska stanica, Zrewanin

BELEX 15 (500,01

Promet

Naziv kompanije

0,49)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,76

1.789

3.321.087

41.410

NIS, Novi Sad

0,00

576

4.046.689

1.749

17.490

Komercijalna banka, Beograd

0,12

1.665

16.650

8,57 Promena %

380 Cena

2.603.380 Promet

Imlek, Beograd

0,46

2.617

20.708.851

Soja protein, Be~ej

-3,26

563

1.476.319

-10,69

3.751

18.755

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,61

489

1.204.499

Energoprojekt holding, Beograd

1,21

500

500.000

Jubmes banka, Beograd

-0,02

12.840

128.395

Agrobanka, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,82

643

279.291

Soja protein, Be~ej

-3,26

563

1.476.319

Meser Tehnogas, Beograd

-2,88

3.811

430.610

0,07

1.518

1.701.329

-2,56 Promena %

1.900 Cena

1.425.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,19

1.553

2.595.276

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.900

0,00

0,00

576

4.046.689

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.600

0,00

Alfa plam, Vrawe

Galenika Fitofarmacija, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej

-3,26

563

1.476.319

0,00

7.700

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,82

643

279.291

Tigar, Pirot

2,29

491

1.588.048

Ratar, Ja{a Tomi}

6,98

460

218.960

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

0,00

Danubius, Novi Sad

0,00

10.600

212.000

Sviiznosisudatiudinarima


SLAVKOCARI]

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda1.februar2012.

5

pONOVOMzAKONU,zANOVOpREdUzE]EpOTREBNOSAMO100dINARA

Dr`avase opravdano zadu`uje –Dodatnozadu`ewedr`ave je opravdano, uprkos protivqew u MMF-a, ukol ik o je usmerenonainvesticije–ka`e izvr{ni direktor Erste bankeSlavkoCari}. Onjerekaodaje,{toseti~enesporazumasMMF-om,na straniVladejerjeopravdano samo ono dodatno zadu`ewe koje ide u investicione projekte. –Akoinvestirateuinfrastrukt ur u, poq op riv red u, energetiku,tosuoblastikoje suzamajcina{eprivrede,kao iinvesticijeumalaisredwa

preduze}a koja pove}avaju zaposlenost, {to povla~i ve}e fiskalne prihode – objasnio jeCari}. Po wegovim re~ima, privredarastekadanovaculaziu wuisvikreditikojesubanke davalemnogobr`esevra}aju. Cari}smatradadr`avatreba da dokapitalizuje Komercijalnu banku jer je to va`na banka koja, osim komercijalnih poslova, obavqa i razvojne, dok mawe banke treba da objedini. Isti~u}idasestranikapitalnepovla~iizSrbije,onje kao primer naveo da je sredinom januara postojao veliki interes stranih banaka za davawe kredita Telekomu „Srbija”.

Sadjelak{eosnovati ifantomskefirme Primena novog Zakona o privrednim dru{tvima po~iwe danas, a propis je najve}im delom harmonizovan sasli~nimakojiva`e u zemqama Evropske unije pa bi osnivawe preduze}a,wihovoposlovawe i ga{ewe trebalodabudelak{e, savremenije... Ali, mi jo{ uvek nismo zemqa s razvijenom tr`i{nom privredom, sre|enim institucijama i efikasnim pravosu|em. Zato }e i primena evropskog propisa biti kod nas malo specifi~na. A to koliko }enaspojedineodredbeko{tati tek}emora~unatijerdeonovinakojeondonosiuznatnojmeri pogoduje osnivawu fantomskih firmi. Od februara }e dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u mo}idaseosnujeuzkapitalodsamostodinara.Zatuuslugudosadajemoralodaseodvojibar500 evra. Na prvi pogled sve deluje idili~no. Ko ima dobru ideju, uzmestodinara,o~askreneubiznisi,kozna,zakojugodinumo`dasena|enalistimilionera, ako ne u svetskim razmerama, bar u doma}im. Me|utim, uspeh preko no}i ne mo`e se posti}i vi{eniuHolivudu,akamoliu Srbiji.Zatone{todrugomo`e.

Podaciodpro{legodinegovoredakodnasradi bar24.000fantomskihpreduze}a,odtogatre}ina poslujeuVojvodini Kapital od deset banki sasvim odgovarabudu}imbiznismenima koji osnivaju fantomska preduze}a,akojaimslu`edautajeporezilidaimvratePDVkojinisu ni platili. Podaci od pro{legodinegovoredakodnasradibar24.000fantomskihpreduze}a, od toga tre}ina posluje u Vojvodini. Svake godine wima uspevadautajeporezkojisemerimilionimaevra,nanose}ivelike{tete.Uzemqikojastalno kuburi s puwewem buxeta ta sumanijezabaciti.

pOTpISANUGOVOROOTKUpU@ELEzARE„SMEdEREVO”

Samo}emo kaliti~elik

PremijerSrbijeMirkoCvetkovi} potpisaojeju~espredstavnicimaameri~kekompanije„Ju-Esstil” ugovorootkupu@elezare„Smederevo„,kojimjeVladaSrbijepostalavlasniktekompanije. U ime „Ju-Es stila”, ugovor je potpisao potpredsednik kompanije za evropsko poslovawe DejvidLintur. Cvetkovi} je posle potpisivawa ugovora istakao da Vlada nema nameru da bude vlasnik i upravqa~ @elezare „Smederevo„ve}}eunarednom periodu u~initi sve da na|e strate{kog partnera i obezbedi budu}nostzatufabriku. – Vlada }e u~initi maksimalne napore da odr`i proizvodwu, na|e strate{kogpartneraina~indanakonkrize,fabrikapo~nedaposlujesprofitom–rekaojepremijer. Cvetkovi} je naglasio da se na primeru @elezare „Smederevo„ u punojmeripokazalokolikojesvetskaekonomskakrizajakaikoliko uti~e na Srbiju. On je ukazao i na

todajeVladazakqu~ilaidajeopcija preuzimawa @elezare mawe lo{a od zatvarawe te fabrike, i dodaodatameraimasocijalnikarakterjer~uvaradnamestaibrine oekonomijidr`ave.

VladaSrbijeotkupilajeupetak smederevsku`elezaruodkompanije „Ju-Esstil„zasimboli~nucenu od jednogdolara,sciqemdao~uvaproizvodwuiradnamesta zavi{eod 5.000 zaposlenih. Vlada Srbije je dobila kompletna osnovnasredstva inetoobrtnasredstva `elezareu

vrednostioko100miliona dolara, naveojeCvetkovi},idodaodakompanija nema zadu`ewa ni kredite kodbanaka. Zbogpadatra`wenasvetskomtr`i{tu,usmederevskoj`elezarije jedna od visoke pe}i stavqena u re`im tzv. „tihog hoda” jo{ pro{le godine, a od 9. januara radnici u Smederevu rade ~etiri dana sedmi~no,dokzapetidan dobijaju60odstoplate. „Ju-Es stil Srbija” u~estvuje s pet odsto u ukupnojsrpskojproizvodwi, a s oko 14 odsto u izvozuzemqe. Doma}i mediji su ranije ovog meseca spekulisali o tome da bistrate{kipartnerza smederevsku `elezaru, ukoliko ona ponovo postane doma}evlasni{tvo,mogaodo}iiz Kine ili Japana, dve azijske privredne sile koje kontroli{u me|unarodnotr`i{te~elikajer imajuogromnudoma}uproizvodwu i veliki izvoz, a i ne libe se da investirajuuinostranstvu. ^EKAJU]IzAVR[NI OBRA^UN

BDPve}i 0,8posto

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

103,9408

106,0620

108,5014

103,6226

Australija

dolar

1

83,7894

85,4994

87,4659

83,5329

Kanada

dolar

1

78,7669

80,3744

82,2230

78,5258

danska

kruna

1

13,9760

14,2612

14,5892

13,9332

Norve{ka

kruna

1

13,5596

13,8363

14,1545

13,5181

[vedska

kruna

1

11,7218

11,9610

12,2361

11,6859

[vajcarska

franak

1

86,2007

87,9899

89,9830

85,9368

V.Britanija

funta

1

124,0047

126,5354

129,4457

123,6251

SAd

dolar

1

78,7847

80,3926

82,2416

78,5436

Kurseviizovelisteprimewujuseod31.1.2012.godine

Proceweni realni rast bruto dru{tvenog proizvoda, u cenama prethodne godine, u ~etvrtom kvartalu2011.godine,uodnosuna

isti period prethodne, iznosio je0,8posto,saop{tiojeju~eRepubli~kizavodzastatistiku. Detaqnijiobra~unkvartalnog BDP-a za ~etvrti kvartal 2011. godinebi}eobjavqen30.marta.

Akolikonovcajestvarnopotrebno da se pokrene skroman biznisuSrbiji? Uagenciji„Aktivasistem”u NovomSaduka`udabezhiqadu evranema{ansedasebilo{ta otpo~ne,plus{tojeiuztajkapital potrebno da budu}i vlasnikimaiskustvoidajeustawu dabrzona|emestonatr`i{tui daznadase{iri... Ho}elibiznisodstotkeolak{atiadministrativnigalimatijas i bar donekle pomo}i? Odgovor je tu negativan jer je na{a

sveobuhvatnareforma propisa stala na pola puta i nikako da po~ne da daje rezultatekojisuseod toga o~ekivali. Jedno{alterski sistem prijave radnika je po~eo, ali jo{ uvek dosta{antaizajednuistuinformaciju jo{ uvek se ide bar na dva {altera. Pobrojavawesvega{to ote`ava poslovawe u Srbiji meri se stranicama i stranicama belih kwiga pa izgleda da smo u celom popravqawu ambijenta najvi{e pomoglionimakojikre}uulovu mutnom.Mnogi}enatoprimetitidabise„fantomi”osnivalii s daleko ve}im kapitalom. To je svakakaota~no,alikadajetako, za{toimolak{avatiposao. A {to se ti~e efekta osniva~kestotke,otome}emo}irealnodasegovorizagodinudana. Kako sada stvari stoje, prve efekte najbr`e }emo videti na stranicamacrnihhronika. Ne treba zaboraviti ni na kra|u identiteta, koja postaje unosan posao u Srbiji po{to je sve ve}i broj `rtava na ~ije adresesti`ura~unizadugovawa kao i prijave za utaju poreza. Kadselakoformirafirma,lako krade identitet, jasno je da lakomogunastitiiproblemi. d.Vujo{evi}

SRpSKApROIzVOdwA UpLUSU

Industrija ipakraste Industrijska proizvodwa u Srbiji u decembru 2011. bila je ve}a za0,1odsto,negoudecembru2010. godine, a u odnosu na prosek 2010. godine ve}a je za 8,4 odsto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. U 2011. godini ostvaren je rast industrijskeproizvodweod2,1odsto. Posmatrano po sektorima, u decembrujeuodnosunaistimesec 2010.godinezabele`enrastusektorurudarstvaod19odsto,usnabdevawuelektri~nomenergijom,gasom,paromiklimatizacijiod14,2 odsto,dokjeuprera|iva~kojindustriji zabele`en pad od 4,8 odsto. Ponamenskimgrupama,udecembru je do{lo do rasta u proizvodwi energijeza13odsto,dokjepadzabele`en u proizvodwi kapitalnih proizvoda za 13,4 odsto, trajnih proizvodaza{irokupotro{wu,za 9,6odsto,  netrajnih proizvoda za {irokupotro{wu,za4,4odstoi· intermedijarnih proizvoda za tri odsto. Rast je zabele`en kod 14 oblasti, koji u strukturi industrijske proizvodwe u~estvuju sa 49odsto,apadkod15oblasti,~ije u~e{}eiznosi51odsto. Najve}i uticaj na rast industrijske proizvodwe imali su snabdevawe elektri~nom energijom, proizvodwa osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, metalnihproizvoda,eksploatacija ugqaiproizvodwaostalihsaobra}ajnihsredstava.

SINdIKATIpOSLOVOdSTVO„JUGOREMEdIJE”zASUTRANAJAVILI pROTESTISpREdVLAdESRBIJE

Dr`avagazduje kaokontroverzni biznismen? Preds edn ik Samostalnog sindikata u Fabrici lekova “Jug or em ed ij a” Vladimir Pecikoza najavio je da }e se radnici i mali akc io n ar i zrew aninske farmaceutske ku}e sutra okupiti ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu da bi iskazali protest “protiv nasiqa vlasti nad ovom firmom”. Po Pec ik oz in im re~ima, u~ini}e to kao i u vreme kada suseboriliprotiv nez ak on it e priv atizacije“Jugoreme- Preklawskiprotesti dij e” i tad a{ weg ve} ins kog radnagrupazaprevazila`ewe }i, pri tom, da smo za problevlas nika, kontroverznog nikrize u “Jugoremediji”, mini- me u fabrici sami krivi. Do{kog biznismena Jovice Stestar ekonomije Neboj{a ]i- daojedapolicijapreispituje fanovi}aNinija. ri} jepro{logponedeqkapo- poslovawe “Jugoremedije”, ~i–Fabrikajedanasnaivici slovodstvu, s v. d. direktora me je ponovo, po ko zna koji ste~aja – kazao je Pecikoza. – Zdravkom Deuri}em na ~elu, put, podstakao glasine o naRazlozizaovakavsunovratlestaviodoznawadasepolitika vodnom nezakonitom postupa`e iskqu~ivo u pritiscima delova izvr{ne vlasti na naUpropastitipaprodati {u fabriku. Dr`ava, koja u “Jugoremediji” ima 42 odsto Pecikozajezapitaodaliseovakopona{aodgovornadr`ava. akcija,direktnogurapreduzeKakojerekao,takosepona{anekontrolisanavlastkojaho}eda }eupropast.Nakon{tojemiupropastifabriku,daostavioakcionarebezakcija,aradnike nistarzdravqaZoranStankobezposla,adazatim,krozste~aj,preuzmewihovuimovinuiprovi} 7.decembrapro{legodine dajekomeonaho}e,pocenikojawojodgovara. pos et io “Jug or em ed ij u”, uve–Toseve}desilou“Srboleku”,dogodiloseuhiqadamadrurio se u neistinitost glasina gihpreduze}azaproteklihdesetgodina,inemanikakvesumwe koje se {ire o menaxmentu i daseistiscenarioplaniraiu“Jugoremediji”–zakqu~iojePesamizjaviozamedijedaseovoj cikoza. farmaceutskoj kompaniji mora pomo}i, kao i “Galenici”, o~ekivalismoda}eVladaSr- prema ovoj fabrici nije prowumenaxmenta–napomenuoje bije promeniti politiku pre- menila i da su obe}awa bila Pecikoza,ipodvukaodajedrmana{ojfirmiida}eseubula`na. `avaminulihgodinaitekako du}e pona{ati kao odgovoran –Ministar]iri}jeizjavio `eleladanametnesvojuvoqu, vlasnik. dadr`avanije`eleladaname- o ~emu svedo~e i konstantni Me| ut im, ist ak ao je vo| a }esvojuvoquu“Jugoremediji” pritiscipolicijenafabri~sindikalne organizacije, na- i da je pustila male akcionako rukovodstvo koji traju vikonvi{eodmesecdanaodugo- re, koji su ve}inski vlasnici, {eodgodinuipo. vla~ewadaseoformiVladina da sami upravqaju, zakqu~uju@.Balaban


6

POQOPRivRedA

sreda1.februar2012.

Dr`avakupuje 5.000junica – Vlada Srbije }e ove godine investirati 800 miliona dinara za kupovinu 5.000 visokomle~nih grla goveda najboqeg genetskog sastava za 29 op{tina i gradova u Srbiji – izjavio je u Svilajn cu po mo} nik mi ni stra poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede Milo{ Milovanovi} prilikom podele tamo{wim poqoprivrednicima 250 junica koje su kupqene u nema~koj pokrajini Bavarskoj. – Vlada }e

finansirati nabavku junica do 80 odsto i na taj na~in popraviti genetski sastav goveda i zaustaviti pad wihovog broja goveda. Ministarstvo je za kupovinu junica za Svilajnac dalo 45 miliona dinara, a Skup{tina op{tine 13 miliona. Milovanovi} je ocenio da je “to na~in obezbe|ivawa dovoqnih koli~ina mleka za doma}e tr`i{te, ali i stvarawe dobre sirovinske baze za izvoz mleka i mesa”.

KAKORAZMENITI@ITOZAKAN

Prvokodsavetodavca papove{tak Ministar poqoprivrede i trgovine Du{an Petrovi} izjavio je da poqoprivrednici mogu da nazovu svoje savetodavce i dobiju informacije o tome gde najjednostavnije mogu do}i do mineralnog |ubriva KAN u zamenu za p{enicu i kukuruz. On je rekao da }e za tu priliku biti anga`ovano vi{e od 50 ovla{}enih skladi{tara i da }e poqoprivrednici mo}i da se prijave u vi{e od 140 filijala. – Vi{e od 1.400 savetodavaca u mesnim kancelarijama stoji na raspolagawu zemqoradnicima da im daju potrebna obave{tewa – rekao je Petrovi}, i dodao da }e zemqoradnicima biti stavqeno na raspolagawe oko 11.000 tona azotnog

Na pitawe kako pre`iveti svetsku ekonomsku krizu koja traje nekoliko godina, ali i onu na{u koja traje nekoliko decenija, u Ba~koj Palanci qudi daju odgovore na razne na~ine. Ali, Slavica Goji} i wen suprug Dragan, ina~e poznate zanatlije u ovoj varo{i, pre gotovo dve decenije odlu~ili su da

se presele na sala{ u blizini puta za Novi Sad, a nekoliko kilometara udaqen od grada. Ta~nije, Goji}i su svojevremeno 300 godina imali sala{ u blizini Derowa pa su dolaskom u Palanku, gde imaju ku}u, odlu~ili da izgrade nov. Jeste sala{ nov, ali izgleda ba{ kao i oni starinski. Duga~ak trem, zidana pe}, pu{nica, obori, {tale, koko{iwci puni `ivine, }uraka, gusaka, pataka, morki... Tu je i bazen, a ne tako daleko je i Dunav. Goji}i su se posledwih godina odlu~ili da zapate koze, i to one alpske. Ka-

`u da trenutno imaju stado od oko 100 grla, a ova rasa poznata je po mle~nosti. Re{ili su da se bave proizvodwom kozjeg sira, a nadaju se da}e, s obzirom na to da jedini u Ba~koj Palanci i okolini imaju stado koje garantuje solidnu proizvodwu, imati ra~unicu koja se i sada pokazuje, mada trenutno jari}i posisaju

najvi{e mleka, pa za tr`i{te dnevno ostaje petnaestak litara. Slavica je ranije radila u jednoj od ovda{wih fabrika trikota`e koja je propala, a na ovaj na~in je do{la do posla, pa i ona privre|uje, pored supruga i sina. Veli da se na ovaj na~in mo`e obezbediti boqi `ivot, ali, {to je jo{ bitnije, du{evni mir. Normalno, mora se raditi od jutra do mraka, ali si barem svoj gazda pa se ne mora{ bojati od mobinga, odnosno nam}orastog {efa. M.Suyum

|ubriva. Vlada Srbije usvojila je Uredbu o razmeni mineralnog |ubriva KAN za merkantilnu p{enicu i kukuruz pro{logodi{weg i ovogodi{weg roda radi pove}awa poqoprivredne proizvodwe i prehrambene sigurnosti gra|ana. Uredba se odnosi na 11.190 tona |ubriva, a svaki poqoprivrednik mo`e razmeniti najvi{e za 200 kilograma po hektaru povr{ine zasejane p{enicom u jesewoj setvi 2011. godine, ali najvi{e do 30 hektara. Razmena }e se obavqati na osnovu zahteva, koji treba podneti Upravi za trezor ili mesnoj kancelariji op{tinske uprave, na odgovaraju}em obrascu, do 6. februara. Vodi}e se ra~una o redosledu podno{ewa zahteva.

Petrovi} je najavio da se pripremaju i druge mere. – U ovom trenutku pa`qivo razmatramo sve mogu}nost. Spremni smo da u prole}noj setvi interveni{emo na nov na~in – rekao je ministar, i najavio da }e se, ~im vreme to dozvoli, krenuti u realizaciju projekta osposobqavawa sistema za navodwavawe. – Ove godine }emo potpuno da stavimo u funkciju postoje}u kanalsku mre`u. Radi se o tome da se postoje}i sistemi za odvodwavawe osposobe i za navodwavawe. On je dodao da }e oko 135.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta tako mo}i da bude ukqu~eno u mre`u.

JO[SENEZNAKAKO]EDR@AVASUBVENCIONISATIRATARSTVO

NASALA[USLAVICEGOJI]

Okokozapune rukeposla, alile~edu{u

dnevnik

Pohektaru ilipokilogramu, pitawejesad Jo{ uvek nije poznat nov model dr`avnog subvencionisawa ratarske proizvodwe, iako je bilo najavqeno da }e se sve znati do kraja januara. Vojvo|anski poqoprivrednici mahom podr`avaju dosada{wi sistem premirawa po hektaru, mada se ~uje i glas u odbranu premija po kilogramu, {to je varijanta subvencionisawa o kojoj se u posledwe vreme spekuli{e kao vrlo mogu}oj. Predsednik Zadru`nog saveza Srema Du{ko Tadi} ka`e za „Dnevnik” da bi proizvo|a~ima {e}erne repe odgovaralo premirawe po kilogramu jer bi to bio „model konkurenata”. Naime, u Hrvatskoj proizvo|a~i slatkog korena dobijaju od dr`ave tu vrstu pomo}i. – Kako se mo`e objasniti za{to se u Hrvatskoj premiraju kulture i kako to da kom{ije imaju znatno ve}e podsticaje za {e}ernu repu? Ako bi i kod nas premije bile po kilogramu, izjedna~ili bismo se s hrvatskim ratarima – ka`e Tadi}, dodaju}i da je najboqe da ostanu i premije po hektaru, a da se dodaju i podsticaji za kulture. Direktor Instituta za ekonomiku poqoprivrede Drago Cvijanovi}ka`e da bi premije po kilogramu bile efikasnije, a pokazuje sijaset primera iz prethodne i ranijih godina. – Kod subvencija po hektaru ~esto se de{avalo da pare negde zalutaju i odu tamo ge ne treba ili da se, uz razne mahinacije, ovajdi pojedinac. Xepove su punili i oni koji

Pomagatiisto~arstvo Dr`ava bi sto~arstvu mogla pomo}i tako {to }e obezbediti podr{ku registrovanim farmama i olak{ati registraciju novih, zakqu~io je „Klub 100 P plus„. Tako|e, u prostorno-planskim dokumentima za seoska naseqa vaqalo bi definisati zone za formirawe novih farmi i opremiti ih odgovaraju}om infrastrukturom, potom – pod najpovoqnijim uslovima – to zemqi{te prodati budu}im farmerima. Pomo} sto~arskoj proizvodwi ogledala bi se i u davawu pet dinara premije za mleko uz stimulaciju za ekstrakvalitet; pla}awa po grlu stoke uz premije za pro{irewe i kvalitet stada, a vaqalo bi premirati tov junadi i druge stoke na principu uslovnog grla. nikada nisu zaorali wivu i bilo je tu mnogo zloupotreba. Ako bi se uvele premije po kilogramu, favorizovala bi se proizvodwa, a to je najva`nije – nagla{ava Cvijanovi}. – Premije po kilogramu ne bi bile dobro re{ewe jer predsta-

vqaju direktnu pomo} prera|iva~ima a ne poqoprivrednicima – ka`e za na{ list MiroslavIvkovi} iz Asocijacije poqoprivrednika. – Iskustva iz ranijih godina, kada smo imali takve premije, nisu pozitivna jer su prera|iva~i obavezno spu{tali cenu u otkupu za

iznos premije. Na{ sagovornik ukazuje na to da premirawe po kilogramu svakako ne bi dovelo do pove}awa prinosa ve} do smawewa jer poqoprivrednici ne bi imali novac da zasnuju proizvodwu. Na minulom VIII zimskom seminaru farmera na Tari, kojem je prisustvovalo 415 farmera, „Klub 100 P plus„ usvojio je stavove koji, kako se navodi u saop{tewu tog udru`ewa, treba da u~ine agrar sposobnijim da se ravnopravno ukqu~i u tr`i{te EU i {ire. „Klub 100 P plus„ nagla{ava da subvencije treba da se daju po hektaru za biqnu proizvodwu (ratarstvo, povrtarstvo, vo}arstvo i vinogradarstvo), i to fizi~kim licima koja su u PIO a imaju do 100 hektara, kao i pravnim licima (malim preduze}ima) – do 100 hektara ili svim registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima. Poqoprivrednici okupqeni u ovom udru`ewu zala`u se za subvencije po hektaru a ne premije po kilogramu, i to iz vi{e razloga. Naime, poqoprivrednici ne mogu realizovati premiju po kilogramu dok robu dr`e na lageru. Tako|e, korist od premije po kilogramu imali bi samo otkupqiva~i, odnosno prera|iva~i, koji su po pravilu i monopolisti, a negativan efekat bi bio izra`en i u sni`ewu cene za vrednost premije po toni, odnosno po kilogramu. „Klub 100 P plus„ navodi i da je takava praksa u EU odavno napu{tena. S.Glu{~evi}

KOMISIJAZAZA[TITUKONKURENCIJEIZBACILA„SUNOKO”IZTRKEZA@ABAQICRVENKU

Kosti}ubijo{dve {e}eranebileprevi{e Komisija za za{titu konkurencije objavila je re{ewe kojim zabrawuje sprovo|ewe koncentracije izme|u preduze}a „Sunoko” iz Novog Sada i gr~ke kompanije „Helenik {ugar industri”. To zna~i da je kompanija MiodragaKosti}a, koja je u posledwe vreme vi|ena kao najozbiqniji kandidat za kupovinu gr~kih {e}erana u @abqu i Crvenki, ispala iz igre. Kako je „Dnevnik” ranije pisao, za ove dve fabrike zainteresovano je bilo deset kupaca, a sedam ih je bilo u tim {e}eranama. Izme|u ostalih, to su nema~ki „Sudcuker” i „Nordcuker”, poqska dr`avna industrija {e}era, neke gr~ke firme, engleska kompanija... Ceo posao je, ina~e, trebalo da se okon~a krajem pro{le godine, ali je stao zbog situacije u Gr~koj, me|utim, tender je zatvoren i sada sledi zavr{na trka za fabrike „Helenik {ugara” u Srbiji. Ovog pu-

ta bi}e ozbiqnija jer je re~ o obavezuju}im ponudama. U svakom slu~aju, {e}erane u @abqu i Crvenki trenutno posluju normalno, ugovaraju {e}ernu repu...

me|utim, re{ewem koje je objavila na svom sajtu 19. januara, odbila predlog strukturnih mera koje je predlo`io „Sunoko” i zabranila koncentraciju, {to prakti~no onemogu}ava

Monopolista120posto – Za „MK-grupu” relevantno tr`i{te nije samo srpsko jer izvozi i na tr`i{te Evropske unije - kazao je Miodrag Kosti}. – Mi ne proizvodimo mleko, pa da smo vezani za jedno tr`i{te. Ve} sada proizvodimo 250.000 tona {to je 50.000 tona vi{e nego celokupno srpsko tr`i{te. Ako se samo ti podaci uzmu u obzir, „MK-grupa” ve} je monopolista s u~e{}em od 120 posto. Mnogi to ne razumeju, daj bo`e da smo monopolisti 700 posto jer mi i sad vi{ak proizvodwe ina~e izvozimo. Kompanija „Sunoko”, sastavni deo „MK-grupe” konkurisala je pro{le godine na tenderu za kupovinu gr~ke kompanije za proizvodwu {e}era „Helenik {ugar industri” i sve do sada je ~ekala dozvolu Komisije za za{titu konkurencije o koncentraciji. Komisija je,

kupovinu gr~ke {e}erane. Postupak odobravawa koncentracije pred tom dr`avnom institucijom podrazumevao je da podnosilac prijave za odobrewe koncentracije da neke predloge, {to je na kraju „Sunoko” i u~inio, su{tinski predla`u}i – da izjedna~i ve-

leprodajnu cenu {e}era na stranom i na doma}em tr`i{tu i da proda jednu ili dve {e}erane u svom vlasni{tvu u narednom periodu. Me|utim, Komisija za za{titu konkurencije je odbila sve te predloge. U re{ewu je precizirala da je „Sunoko” predlo`io da se obave`e na to da, po sopstvenoj odluci, otu|i jedan od proizvodnih kapaciteta {e}era koji se nalaze u Vrbasu, Pe}incima, Kova~ici, Ba~u (trenutno u vlasni{tvu „Sunoka”), @abqu ili Crvenki (trenutno u vlasni{tvu „Helenika”). Kosti}eva kompanija je predlo`ila i da se obave`e na to da otu|i jedan od {est proizvodnih kapaciteta {e}era u roku od tri godine od dana registracije „Sunoka” kao ve}inskog vlasnika „Helenika” u registru privrednih subjekata u Gr~koj. U slu~aju da „Sunoko” ne uspe, uz sve razumne napore, da otu|i jedan od navedenih

objekata u roku od tri godine od trenutka uspostavqawa ve}inskog vlasni{tva nad gr~kom {e}eranom, rok za otu|ewe produ`ava se dodatnu godinu. „Sunoko” je, tako|e, predlo`io da mera pona{awa kompanije radi odobrewa koncentracije bude izbor jednog od dva navedena kriterijuma. Prvi kriterijum je da cena po kojoj „Sunoko” prodaje {e}er kupcima u Srbiji (u tonama) treba da bude uravnote`ena s prose~nom izvoznom cenom, uve}anom za transportne tro{kove do kupca u Evropskoj uniji u gradovima gde se {e}er najvi{e prodaje (Milano, Atina, Keln) i sve zavisne tro-

{kove. Imaju}i u vidu razlike tr`i{ta EU i Srbije, cena u Srbiji u relevantnom periodu mo`e biti vi{a najvi{e deset posto. Drugi kriterijum je da veleprodajna cena po kojoj „Sunoko” prodaje {e}er kupcima u Srbiji bude ve}a onoliko puta od cene {e}erne repe u Srbiji koliko je puta ve}a veleprodajna cena {e}era u odnosu na prose~nu cenu {e}erne repe u zemqama regiona (Nema~koj, Gr~koj, Austriji) u tonama. „Sunoko” je predlo`io da se dozvoli mogu}nost odstupawa od veleprodajne cene na tr`i{tu Srbije od ovako utvr|ene referentne cene do najvi{e deset odsto. S.G.


JU^EUPETROVARADINU

Velikahavarijaosu{ilaslavine Usledhavarijskogo{te}ewanavodovodnojmre`i,bezvodesuju~eostali delovi Petrovaradina, saop{teno je iz „Vodovoda”. Havarija je sanirana sino} oko 20 ~asova , a `iteqi  ovog delagradaposletogapostepenosudobilivodu.Uovompreduze}usunamreklidajeupitawuvelikahavarija,jer je cev pukla u Preradovi}evoj ulici 28.  Radnici su ju~e od jutarwih sati bilinaterenukakobi{topresani-

rali problem. Sugurno im nije bilo prijatno na na minus deset, pet-{est satistojeuvodi,kazalisunamuovom preduze}u. Pro{legodinejedvaputado{lodo velikihhavarijausledpucawacevina magistralnomdovodnikuvodezaSremske Karlovce. Razlog  za ovako ~este havarije su stare cevi. Generalno u prosekusuceviugradustarepreko35 godina,atrebalobidasezamewujuna

svakih20.Naravno,tawihovastarost ne uti~e na kvalitet vode, ali zato utu~enanekedrugestvari,poputhavarija,pucawacevi.“Vodovod”ula`evelikinovaczarekonstrukcijuvodovodneikanalizacionemer`e.Uvodovodni sistem pro{le godine ulo`eno je 600aukanalizacioni665milionadinara.Ove godine je za projektovawe, gra|ewe i rekonstrukciju vodovodne mre`eplanirano172milionadinara.

Novosadska sreda1.februar2012.

Pu`evihku}ica svevi{e blemima a dodatno su nas pritreznileci~azimaiko{avareska. A evo jednog takvog primera. Naime, besku}nici u novootvorenom preno}i{tu u dvori{tuCentrazasocijalnirad`eletu{.UDnevnomboravku,gde postojijedantakav,zadvasata kolikoradinemogudagaupotrebesvikojimajepotreban. Razlogzarazmi{qawe-niko neznakolikijebrojbesku}nika ugradu,znasesamodasuprihvatili{tapuna,amo`dabii

kada bi napravili jo{ pet takvihionabilapuna.Razlogza jezu:iskustvasocijalnihradnikakojisebrinuoovimqudima govoredabesku}nicivi{enisu kao nekad qudi sa ulice, besku}nici sa „kolena na koleno”, negojesvevi{enormalnihqudi koji su ostav{i bez posla, ili zbog bolesti ostali i bez „normalnog”`ivota.Gubitnici tranzicijekakoimsebezobraznoperfidnotepa,takozbijeniokoonogjednogradijatorau prihvatili{tu~ekajuispuwewe svoje `eqe, dok im ne istekne vreme.Tu{. A. Latas

U`ivaweuzvezdama natvr|avi Posmatra~kove~eodr`a}ese danas u 17.30 ~asova kod zgrade Opservatorije Astronomskog dru{tva„Adnos”.Sugra|anikoji budu `eleli da u`ivaju u ne-

beskimprizorimatrebadado|u nadowiplatoPetrovaradinske tvr|ave, kod kolskog ulaza iz pravca“Lovotursa”.Ulazjebesplatan. A.Va.

DANASUGRADSKOJBIBLIOTECI

Novosadskiklubslavi Sve~anost povodom obele`avawa dana Novosadskog kluba po~iwedanasu11satiu~itaoniciGradskebiblioteke. Dobrodo{licugostimapo`ele}e predsednik Novosadskog

Foto:S.[u{wevi}

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

oslepraznikanaredsunam P se vratile teme iz „stvarnosti”, obi~no ispuwewe pro-

Bi}erekonstruisanidovodnikpitke vode u Petrovaradinu od VaradinskogmostadouliceDunavskedivizije, izgra|ena vodovodna mre`a u nasequ Vu~kovacuStarimLedincimaiulicama Vojvode Mi{i}a i Fru{kogorskoj u Novim Ledincima. Vodovodna mre`a bi}e obnovqena u Radni~koj, ulicamaLaslaGala,Alekse[anti}a, Pariskekomune,Avijati~arskoj... Q.Na

kluba Aleksandar Lu~i}, a nakonwegabesedu„Maticasrpska kroz istoriju” govori}e generalni sekretar Matice srpske Du{anNikoli}. D.Ig.

V remeploV

NOVISADDANASSLAVIDANGRADA

Budu}nostskrojena pre264godine Ispod male panonske planine Fru{ke gore, nastaojegradnaDunavu -NoviSad,kojipostoji tek ne{to vi{e od 300 godina.Prviputjespomenut 1694. godine, dve godine po{to je po~ela gradwa Petrovaradinsketvr|ave.Ovonaseqe nalevojobaliDunavaje prvobitnobilopoznato pod imenima Racka varo{(Srpskigrad)iPetrovaradinski {anac, a kasnije 1748. godine je dobilo ime Novi Sad. Prvobitni stanovnici naseqabilisuve}inom Srbi, ali i Nemci, Jevreji, Ma|ari, Jermeni, Bugari, Cincari i Grci. Pre 264. godine Novi Sad postaje slobodan, jer gra|ani za 80.000rajnskihforinti kupuju slobodu od cariceMarijeTerezijeidobija status slobodnog kraqevskog grada. Ona tim povodom, 1. februara 1748. godine(od1997.godineDangrada) izdaje edikt koji govori o wegovojnezavisnosti. „Mi, Marija Terezija, Bo`jom milo{}u carica rimska, a kraqica Ugarske, ^e{ke, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Rame,Srbije,Galicije,Lodomerije... dajemo glasom ovoga pismenanaznawesvakome,kogase ti~e da taj toliko puta spomiwanina{Petrovaradinskika-

na{e kraqevine Ugarske tako i na{ih naslednih zemaqa, ukidaju}i mu dosada{we ime Petrovaradinski{anac,na|osmoza dobro da se ubudu}e zove i da mu naslov bude Neoplanta, ma|arski Uj-Videgh, nema~ki pak NeySatz, srpski Novi Sad i bugarski Mlada Loza”, stojiuediktu. Zbogstatusaslobodnog kraqevskog grada, Novi Sad do`ivqava nagli privrednirazvojinapredak, tako da {ezdesetih godina 18. veka on ima oko 8.000 stanovnika, prete`no zanatlija i trgovaca,aliirataraipovrtara. Po uzoru na slobodne gradove toga vremena,NovimSadomupravqamagistratna~elusa sudijom i dvanaest senatora.Srbimajeobezbe|ena polovina od ukupnog broja ~lanova magistraFoto:R.Hayi} ta,asudija,gradskikapetan i drugi se biraju naizmeni~noizsrpskeidrugihnarodPrvogfebruara1748.godineizdatediktkojimje nosti. dobijenstatusslobodnogkraqevskoggrada. Prema pro{logodi{wem popisuNoviSadsaPetrovaradiTada{wiNovosa|anizastatusplatili nom i svim prigradskim nase80.000rajnskihforinti qima ima 335.701 stanovnika dok u samom gradu `ivi 221.854 meralnigrad,kojile`inadrulogau~inimosvojimslobodnim qudi.UkupnonateritorijiNogoj strani Dunava u ba~koj `ukraqevskimgradomidagauvrvogSadapopisomjeevidentirapaniji na zemqi{tu Sajlovo, stimo, primimo i upi{emo u no 126.906 doma}instava i silom na{e kraqevske mo}i i broj, krug i red ostalih na{ih 163.128stanovaodnosnostambeugleda iz ranije navedenih razslobodnih kraqevskih gradova nihjedinica. D.Igwi}

VE^ERASUSNP-u

Sve~anaakademija iuru~ewenagrada Snegiled nosilikamionima Zima 1945. - 46. bila je duga, snegovitaijaka.Svenovosadske ulice bile su okovane zale|enim snegom, pa je kretawe bilo te{koiqudima,zapregamaikamionima. Zato se oko {ezdesetaksredwo{kolaca1.februara

1946. latilobudakailopatada bizapet-{estsatiudarni~kog rada osposobili za saobra}aj vi{eulicaucentrugrada.Grumewe leda odneto je odmah van gradau~ak110zapre`nihkola inekolikokamiona. N.C.

ProgramSve~aneakademije povodomDanagrada,1.februara, po~iwe danas u 19 sati u Srps kom nar odn om poz or i{tu.Natojsve~anostilaurea- tima }e biti uru~ene gradske nagrade. Ovogodi{wi dobitnikFebruarskenagradejenovinar,publicistaiistori~ar Du{an Popov. Laureat dobija bronz an u statuu gol ub ic e simbol grada, autorsko delo vajara Andreja Vasiqevi}a i nov~anusvotuod115.000dinara. Posebna nagrada za izuze-

tan doprinos razvoju multikulturalnosti bi}e uru~ena Vinc eu Olahu. U prog ramu

kal TawaBawanin,vokal Danka Adamov, na trubi Dragan Kozar~i}, pijanista Aleksan-

DobitnikFebruarskenagradenovinar, publicistaiistori~arDu{anPopov,anagradeza doprinosmultikulturaliostiVinceOlah u~es tvuj u Novos ads ki big bend, dirigent i aran`er Fedor Vrta~nik, gost-dirigent Aleksandar Dujin, zatim vo-

dar Bawac, tenor saksofonista GaborBunford, alt saksofonista IvanBlanu{a igitarista Vladimir Jakovqevi}.

Tako|e, nastupi}e hor “Viva voks” iz Zemun a, Ork es tar harmonika AKUD „Sowa Marinkovi}”i M[„IsidorBaji}”, dirigent Goran Peni}, drams ki umetn ik Jug os lav Krajn ov, Tamb ur a{ki ork estar„Adlibitum”ibas-baritonMilo{Milojevi}. Gradjeina~eprethodnihdanapozivaoNovosa|anedaprisustvuju Sve~anoj akademiji a besplatne ulaznice mogle su se podi}i 30. januara na biletarniciSNP-a. A.L.

Zbirka pesama Du{anaNini}a Promocijazbirkepesama„O duhu i u duhu” Du{ana Nini}a odr`a}esesutrau19~asovau MuzejugradaNovogSada,UlicaDunavska29. Pored autora o poeziji }e govoriti mr Milo{ Zubac a o crte`ima dr Zdravko Raj~eti}. Stihove }e kazivati Milo{Ne{i}. A.Va.

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda1.februar2012.

SAJAMP^ELARSTVANAPRAGU

OdsutranaSpensu carstvomeda Novosadski sajam p~elarstva,kojipodrugiputorganizuje Dru{tvo p~elara „Jovan @ivanovi}”,odr`a}eseodsutra do subote 4. februara na prvomspratuSpensa,najavqeno je ju~e na konferenciji u Skup{tinigrada.Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} istakaojedajeNovi Sad zahvaquju}i festivalima meda postao jedan od va`nihcentarap~elarstva. - Ideja organizovawa sajma medaproiza{lajeiztradicije organizovawa Festivala meda koji se ve} dve decenije odr`ava u septembru. Novi Sad je postao centar ove va`ne privredne grane, jer p~elarstvo osim {to promovi{e za{titu `ivotne sredine, obuhvata i promociju zdravog `ivotaqudiinastojidaunaprediono{tojesvakom~ovekunajva`nije,atojezdravqerekaojeJovanovi}. Tokom ova tri dana, preko 70 p~elara iz na{e zemqe i RepublikeSrpskesvojeproizvodepredstavi}equbiteqima p~eliweg nektara, koji }e na ovoj manifestaciji mo}i da

saznaju pone{to o ovoj hrani, kaoidakupeodabraneproizvode. Osim meda i produkata od meda bi}e predstavqena i oprema za proizvodwu meda, koju}ep~elarimo}idapogledaju i kupe. Predsednik Dru{tva p~elara „Jovan @ivanovi}”\or|eSoviq zahvaliose Gradunapodr{ciipozvaosve sugra|anedaposetefestival. -Na{e Dru{tvo p~elara je tre}e u Srbiji po brojnosti ~lanova i stoga imamo i obavezudanasvakimogu}ina~in predstavimova`nostoveprivredne grane. Za ova tri dana sajmaorganizovanojeipredavawena{egeminentnogp~elaraIvana Brndu{i}a izBora, kojesugra|animoguposetitirekaojeSoviq. Sugra|ani, koji budu posetili ovu manifestaciju, na platouispredGradskekafane mo}i }e da u`ivaju u bogatom kulturno-umetni~komizabavnom programu. Nastupi}e Folklorno udru`ewe „Veliko kolo”, kao i plesne i horskegrupe,anajavqenisuigostiizdrugihgradovaSrbije. N.Radman

„DNEVNIK”I „LAGUNA”POKLAWAJU KWIGE

„Katalina” MarkusaOrtsa

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05~a¬so¬va,a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji,do¬bi¬ti po pri¬merak dela„Katalina”MarkusaOrtsa.Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3,gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. [tasedoga|akad`enaodlu~i da`ivikaomu{karac?Kadodse~ekosu,obu~emu{kuode}uipo~nedasepona{auskladusazahtevima wene nove uloge? Ovo je pustolovna pri~a o Katalini de Erauzo i opisuje epohu evropske kolonijalizacije Latinske Amerikeu17.veku.Katalinajezasobom ostavila kratku autobiografiju koja predstavqa upe~atqivo svedo~anstvo o jednom neverovatnom`ivotu.AMarkusOrts,pisac ovekwige,dajenamnovprikazwenog`ivota:uzbudqiv,potkovani ispuwen ~udesnim doga|ajima i

obrtima.Odpri~eodo`ivqajima KatalinedeErauzonaputuodSan SebastijanadoNove[panije,^ilea i Perua, zastaje dah. Na prvi pogledtojepri~aoo~ajni~kojpotrazizane~imdalekiminepoznatim,austvarijere~opotraziza sopstvenimidentitetom. N.R.

„DNEVNIK”I „ALNARI”DARUJU^ITAOCE

„Ku}alutaka” sestaraKarda{ijan Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 14 do 14.05~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici,biti darivani po pri¬me¬rkom kwige„Ku}a lutaka” Kortni, Kim i Kloi Karda{ijan u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. “Ku}alutaka”neverovatnoje zabavanromanouzbudqivoj, poznatoj, ali komplikovanoj porodici velikog srca i velike

qubavi. Iz pera superzvezda Kortni, KimiKloiKarda{ijan,ovakwigajeodli~anuvidu to{tasede{avaizasvegsjajai slavetrisestrekojesuposve}ene jedna drugoj i porodici koju obo`avaju.Kortni, KimiKloi poslu`ilesusesvimtrikovima kojeznajuo`ivotupoznatihkakobinapisalekwigukakvujo{ niste imali priliku da pro~itate. Ramerovima ni{ta nije bitnije od porodice. Wihova majka se preudala i o~uh, igra~ bejzbolasvetskogglasa, uselio se zajedno sa dva sina. @ivot u LosAn|elesu~inisesasvimtipi~nim za ovaj novonastali klan. Dok ne svane dan koji }e svetopromeniti. A.Va.

Izlo`bafotografija Danijela[iviwskog Mladi fotograf Danijel [iviwski pratio je `ivot Dru{tvenog centra u kasarni „Dr Ar~ibald Rajs”, a fotografije kojesunastaletokomtetrinedeqeizlo`i}eupetakuNezavisnomdru{tvunovinaraVojvodine.Izlo`bu„Dr{tvenicentar: prvi krug” otvori}e kwi`evnik Slobodan Ti{ma u 19 ~asova. Pored izlo`be, u 20 ~asova odr`a}e se interaktivna tribina „GdejeDru{tvenicentarsada?”nakojoj}egovoritiaktivisti InicijativezaDru{tvenicentar.ProstorijeNDNV-analaze seuZmajJovinojulici3,naprvomspratu,aposetioce}edo~ekati~ajikola~ijerkakoseka`eunajavi,NDNVteve~eriposta}eDru{tvenicentar. J.Z.

dnevnik

OBELE@ENDANBEZDUVANSKOGDIMA

Ostavi{cigarete,kupi{bicikl Nacionalni dan bez duvanskog dima obele`en je ju~e pod sloganom „U`ivaj bez duvanskog dima” itimpovodomodr`anajejavnaakcijau„Merkatoru”.Posetiocisu imali priliku da izmere pritisak,{e}erukrviiugqenmonoksid u izdahnutom vazduhu kod pu{a~a. Tako|e, gra|ani su anketiraniona~inimapotro{weu{te|enognovcanakonodvikavawaod pu{ewa. Procena je da godi{we odeoko50.000dinaranakupovinu cigareta, a posetioci akcije su imaliraznepredlogei`eqekako bi na druga~iji na~in iskoristilitajnovac.Odkupovineve{ma{ine, bicikla, preko odlaska u bawudopla}awa{kolarine.Posetioci su podsticani da ostave pu{ewetako{tosudobijalivo}e isokoveuzamenuzacigarete. - Zna~ajne mere koje dovode do smawewaupotrebeduvanskihproizvodasuvisokecenecigareta,zabrana reklamirawa i promocije duvanskih proizvoda, slikovna upozorewaoposledicamapu{ewa na paklicama cigareta i pove}awedostupnostimetodazaodvikavaweodpu{ewa-rekaojedrDu-

Foto:B.Lu~i}

{an^ankovi} sInstitutazajavnozdravqeVojvodine. Savetovali{ta za odvikavawe odpu{ewapostojepriDomuzdravqa i u studentskom „Kafe save-

tovali{tu”. Organizator ju~era{we akcije je Institut za javno zdravqe Vojvodine u saradwi s Domomzdravqa,Zavodomzazdravstvenu za{titu studenat, Farma-

ceutskom studentskom organizacijom,InternacionalnomAsocijacijom studenata medicine i Sredwom medicinskom {kolom „7.april”. I.D.

DECEMBARSKASTATISTIKAIZNENADILAMNOGE

Trinaestaplata naduvalaprosek Podatakdajedecembarskazarada iz 2011. godine u na{em gradu iznosila oko 50.000 dinarailiokopetstotinaevra,iznenadiojemnoge,uzpitawekou Novom Sadu zaradi tu sumu. Republi~kizavodzastatistikudo ovecifredo{aojeuzimaju}iu obzir da je u decembru bilo isplata i 13. plate ili bo`i}ne pomo}i.Bezobziranatu13.zaradu, pitawe je sasvim u redu akoseznadaskorocelaprivredaneradi,aonomalozaposlnih u industrijskoj zoni jedva da pre`ivqava. Umetalskomkompleksugrada prosek je oko 23.000 dinara, s tim {to su preostale svega dve fabrikeumetalskojindustriji Novog Sada. U „Novkabelu” zaradesuredovne,au„Neobusu”se neuredno izmiruju . U “Motinsu” je ste~aj od pre mesec dana.

Gledaju}i tekstilce, ni wima nisupunixepovi.Radnici„Noviteta” jedva sastavqaju kraj s krajem, primaju platu mawu od

radi i u ostalim granama privrede. Ni zaposlenima u uslu`nim delatnostima ne cvetaju ru`e,

Potro{a~kakorpapojelazaradu PredsednikGradskogve}aSavezasamostalnihsindikataNovogSadaDrago\oki} ka`edazaposlenimakojiimajuve}ezaradeuodnosunadrugenetrebazavideti,ve}te`itidasemala platapove}a.Me|utim,\oki}neka`enakojina~in,alinapomiwedausvimgranamaprivredepostojeizvesnaka{wenapri isplatili~nogdohotka,dodu{enevelika,aliprisutna.Kometari{u}idecembrsskiprosekka`edasumaodoko50.000dinara nije velika, jer je potor{a~ka korpa u istom mesecu ko{tala 52.7000dinara. minimalca.Minimalnacenarada je od juna do decembra 2011. godine iznosila 95 dinara neto posatu,{tojemese~nobezmalo 18.0000 dinara. Minimalac ili zanekolikohiqadavi{eseza-

^ITAOCI PI[U SMS

jer su radnici u prodavnicama, pijacama, pekarama, kafi}ima, uz retke izuzetke, naj~e{}e ne prijavqeni. Uzimaju}u u obzir to, ni plata im nije velika, na primer, na Futo{koj pijaci

li~nidohodakneprelazi20.000 dinara. Plate u gradskim javno-komun aln im predu z e} im a ve} tri-~et ir i god in e opad aj u, ali uprkos tome u odnosu na privatni sektor su solidne, kre}u se od 25.000 dinara pa navi{e. I danas je najboqe raditi u firmama koje su na dr`avnim jaslama. Zaposleni u zdravstvu i prosveti, iako nezadovoqni, primaju redovno, i u odnosu na visinuprimawauprivredi,solidne li~ne dohotke. Dobro je raditi i u Elektroprivredi Srbije, gde je novembrski prosek bio 52.480 dinara, zatim u Tel ek om u, PTT-u, NIS-u. U tim predu z e} im a, uglavn om, najboqe su pla}eni direktori i{efovi. Z.Deli}

065/47-66-452

BuszaKoviqkaofri`ider Dalijemogu}edasezaKoviq ba{ svako jutro po{aqu GSP autobusi koji nemaju nikakvogrejawe?!Na{puttraje idosatvremena,augradskom u kojem se putuje najdu`e 25 minuta, temperatura je vi{a nego u ku}ama! Putujem godinama i situacija se ne mewa! Napomiwemdazaistutusmrznut u mes e~n u daj em o 6.500 din.! Pobogu neka neko reaguje,nijehumano! 064/2920... *** Ne}u da pla}am televizijsku pretp lat u. Mi obi~n i smrtnici nikada ne dobijemo nijedanminutdajavnoiznesemosvojemuke.Nekaimpla}ajupoliti~ariipevaqke. 065/6117... *** Bruka i sramota! Voleli mi Hrvate ili ne postoji ne{to {tosezoveelementarnakultura, pristojnost i vaspitawe, {to o~ito kod nas nedostaje. Kako druga~ije objasniti i nazvati zvi`dawe deset hiqada navija~azavremesvirawahimne strane dr`ave, pa makar to bila i Hrvatska? Na polufinalnojutakmiciEvropskogprvenstva u rukometu, slika koja jeobi{laceluEvropu.Pakada se tome doda onaj napad na hrvatskenavija~e,lepaslikakojanajvi{egovorionamasamima,leponema{ta.Nebitrebalo da se iznenadimo ako ta Evropa po~ne da nas zaobilazi iizbegava,paikadasuustupa-

we sportskih i drugih prired064/4799... biupitawu.

*** Sramota kad Grad ne re{i sporsa“Manuelom”,pabulevar su`ava. Isto je sa kafanomkodUspenskecrkve.Nemare{ewanizabarake“Mostog radw e” u Lim ans kom park u, a izd aj u se tre} oj strani,doslede}egpo`ara! 064/2859... *** Vlada Srbije je nemo}na! Dokonile{kareevroraste, nezaposlenih sve vi{e, ~ak ima i vi{e zaposlenih koji rad e bez plat e, sve vi{ e gladnih,sveve}ecene. 062/2630.. *** Devet meseci od dono{ewa odluke o prevozu malih ku}nih qubimaca vozilima JGSP-agradskiocijo{„tuma~e” svoju sopstvenu odluku! Svako ko je pro{ao pored Pravnog fakulteta zna da tu nema nikakve smetwe za primenu, osim nekog „qubit eq a” `iv ot iw a, pa vi vlasnici pe{a~ite... Putuj, Evropo! 063/5068.. *** Kojemogao smisliti novu autobusku stan ic u na toj lokaciji? Izg leda svima odg ov ar a, sam o je putnic im a totaln o bezv e-

ze.GdejebioZavodzaizgradwugrada? 064/2466... *** Preds tavn ik sind ik at a predla`e da ponovo glasamo za „maw e zlo”, ~it al ac 064/1258  „da narod pazi koga }e zaokru`iti” itd. Qudi, jeste li zaboravili da su sve stranke i likovi, koji nam se nude, ve} bili na vlasti i da kada su u toj poziciji, svi se pona{ajuisto. 063/5689.. *** Za{to izbori ba{ na \ur|evd an, uz pun o po{ tov aw e onih koji nisu u tom konzumu, obzirom na ostale lepe prole}nedaneilijetoneka„slabost” prema svecu, ako su ve} htel i sve~ an o, elit i vi{ e prili~i 1. maj, po{to jedino onine{torade,radni~kaklasajeumawini,paprematome i„slavi”ne{todrugo. 060/6394... *** Savez samostalnih sindikata zajedno na izbore sa Naprednomstrankom...Epane}e mo}i, bar ne sa mojim ~lanstvomusindikatu. 063/8366... *** Iskrena podr{ka Agenciji zaprivatizacijudaseGSPizmesti iz rugla u kom radi. Smawititro{koveiplateda, ne i zaposlene, jer ve}ina korektnoradisvojposao. 065/8337...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda1.februar2012.

9

GSP UPOZORIO NA POSLEDICE EVENTUALNOG PRESEQEWA ME\UMESNOG PREVOZA SA GRADSKE STANICE

BezMAS-astrada yepputnika Gradski prevoznik koji upravqa Me|umesnom autobuskomstanicom(MAS)kod@elezni~kestaniceima}eveliku materijalnu{tetuuslu~ajuda seme|umesniautobuskiprevoz preseli na novu, izgra|enu na parceliATP”Vojvodina”,kazao je u susretu s novinarima direktor Gradskog saobra}ajnog preduze}a (GSP) Branislav  Bogaro{ki. Od MAS-a (naplate stani~ne usluge i od autoprevoznika koji pla}aju uslugu na peronima) gradski prevoznikgodi{wezaradioko 225milionadinara. Direktor je istakao da se, ukoliko  preduze}e ostane bez MAS-a,mo`eo~ekivatiposkupqewe cene pojedina~ne gradskekartezaoko56odsto(sa45 dinara na 70 dinara) i pove}awe cene pretplatnih karata za |akeipenzionereod110posto, kaoidaskorodvostrukoposkupekarteujednompravcuume|umesnomprevozuzaTemerin,Beo~in i Sremske Karlovce. Direktor GSP-a rekao je i da bi do{lo do smawewa broja besplatnihgodi{wihkarata.Prihodkojegradskiprevoznikost-

Besplatnih godi{wih karata bilo bi tri puta mawe, neke karte bi `estoko poskupele, morala bi da se mewa mre`a gradskih linija, posao bi izgubio 131 radnik GSP-a vari na MAS-u slu`i i za nadokna|ivawe tro{kova izdavawabesplatnihgodi{wihkarata.Ra~unicapreduze}aka`eda

KLUB „SUPER AKTIVAN” MISLI NA MLADE

Treninzi neprazne nov~anik

Sportsko-rekreativniklub „Sup er akt iv an” org an iz uj e op{tefizi~kupripremuisamoodbranusvakogutorkai~etvrtka od 18 do 18.45 ~asova u velikojsaliSpensa. Tako|e, ovim danima, od 21 do 22 ~asa, organizovano je i kuglawenaSpensu,dokse~asov i pliv aw a odr` av aj u istim danima, od 7.30 do 8.30 ~asovanaSpensuinabazenimaSPC“Slanabara”naKlisi. Prog ram se sprov od i uz stru~nu kontrolu profesora fizi~kogvaspitawa. Ovi ~asovi su besplatni za mladeod14do30godina,adeo suprojekta“Po`uripolako”, koj i je pod r` al a Grads ka upravazasportiomladinu. A. J.

bi umesto 32.053 besplatne godi{we karte, gradski prevoznik mogao da ih izda oko 11.000.

- Ukol ik o se me| um es ni prevozpreseli,gradskiprevoznik bi imao i uve}awe tro{ kov a jer bi mor ao da plati usluge za me|umesni prevoz za Temerin, Beo~in, @abaqiSremskeKarlovce. Moraobiidaizmenimre`e gradskih linija da bi putnicimaobezedioprevozodme|umesne stanice do grada i drugih delova Novog Sada. Pove}alibisetro{kovigoriva zbog pove}awa kilometra`e, {to bi na godi{wem nivoubilooko12,4miliona dinara.Pretpostavqaseida bibezposlamogaodaostane 131 radnik GSP-a - naveo je direktor. Ovaj razgovor s novinarimanije,naglasiojedirektor GSP-a, pritisak na sud, po{to je pri kraju sudski spor Grad a i ATP „Vojv od in e„, zbogneispuwewaugovorenih obavezaGrada.Nameramije, nag las io je Bog ar o{ ki, da javn ost upoz nam {ta MAS zna~i za GSP, ali i koliko bi gubitak MAS-a  po xepu osetiliputnici. Z. Deli}

SARADWA NOVOG SADA I BELORUSKOG GRADA GOMEQA

Sponabiznis ikultura

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} i predsednik Gomeqskoggradskogizvr{nogkomiteta Viktor Ivanovi~ Pilipec potpisalisuju~epismoonameramaouspostavqawusaradweizme|ugradaNovogSadaigradaGomeqa,oslawaju}isenaprijateqske odnoseizme|uRepublikeBelorusijeiRepublikeSrbije. - Nama je va`no da privrednicima omogu}imo nesmetanu komunikaciju i poslovawe i da preko na{ih univerziteta i ustanova kulturepove`emona{egradoverekaojegradona~elnikNovogSadaIgorPavli~i}.

Predsednik Izvr{nog komitetaGradaGomeqaViktorPilipec jenaglasiodasenadaplodnojsaradwidvagrda,presveganapoqu umetnosti,sportaiobrazovawa. - Prvi put u istoriji bileteralnihodnosana{ihzemaqasede{avadadvagrada,poputGomeqai NovogSadasklopeugovorosaradwi. Kao pravoslavni, slovenski narodi imamo sli~nu tradiciju i istorijskeikulturneveze,alidanasna{inarodimaloznajujednio drugima i upravo ovakvi doga|aji }e pomo}i da se to promeni – rekaojeambasadorBelorusijeuSrbijiW.E.Vladimir^u{ev.

MLADI]U IZ SREMSKIH KARLOVACA NEOPHODNA POMO]

Samohumanost uspravqaGorana

Za dva i po meseca, koliko loge,obi{lisveustanoveiorga- planiramousaradwisaTuristi~spontano oformqen tim od kom- nizacije,ukqu~uju}iilokalnusa- komorganizacijomizraduiproda{ijaiprijateqavodiakcijupri- moupravu, organizovali humani- jusuvenirairazglednica.Prilog kupqawa para za le~ewe Gorana tarnekoncerte,me|utim,zasadaje od prodaje bi}e upla}en na ra~un [o{kana iz Sremskih Karlova- od potrebnih 35.000 evra, priku- za[o{kanovole~ewe. ca,skupqenoje3.500evra.Tojede- pqenaskromnasuma. Osimnaovajna~in,svikoji`esetideosumepotrebnezazahvate -Pro{lesedmicesmoseokupile i u prilici su, novac mogu da na klinici „Neurovita” u Mo- liisumiralidosada{werezultauplatenadinarskira~unotvoren skvi,kojapru`anadu u Erste banci:340obolelom [o{kanu Od po~etka humanitarne akcije za Gorana 3211345271 (poziv na da}eponovostatina broj: 40060000 [o{kana skupqeno 3.500 evra, a potrebno 0309960805055) noge. i devi35.000. Zbog oduzetosti ruku i nogu Ovajmladi}uavguzni :IBAN RS nu`no le~ewe u Moskvi stu 2010. godine po35340764310261199932. vredio je vratni deo Za podr{ku Goranu ki~mesko~iv{inaglavuuDunav, te,tenapraviliplanzadelovawe otvorenajeistranicanaFejsbunakon~egamujedijagnostikovana u narednom periodu - ka`e Mile kupodnazivom„PomozimoGorapotpunaoduzetostrukuinogu.Ka- Milunovi},jedanpokreta~aakcinu da ponovo hoda”. Prilozi se kowegoviroditeqinemajunovca je.-^imvremedozvoli,napijaci mogu i SMS-om poslati: BN Godaplatele~eweuRusiji,kom{ije }emorealizovatiakciju„Jabukaza ran tekst na broj 1551. Cena poi prijateqi su se organizovali i Gorana”,uokvirukoje}emodeliti rukesaPDV-omko{ta92dinara. pokrenuliakcijusakupqawapara. jabuke, a zauzvrat o~ekujemo da }e Vi{eosvemumo`esena}inainNa 26 mesta u Karlovcima posta- svakodatikolikomo`ezale~ewe ternet stranici :www.goransovilisukutijezadobrovoqnepri- na{eg sugra|anina. Na prole}e skan.in.rs. Z. Ml.

OD DANAS DO 15. MARTA U KARLOVCIMA

Uvo|eweuvojnu evidenciju

Foto:S.[u{wevi}

AKCIJA TRI UDRU@EWA

Uloncimabesplatnahrana Udru`ewegra|anaANUHSusaradwisa udru`ewimaANARHi“Otvorenakuhiwa” ju~e su u centru grada organizovali akciju „Hrana,neoru`je”uokvirukojesudeqeni besp latn i obroc i soc ij aln o ugro` en im, aliisvimsugra|animakojisusetamozatekli.Iakojebilonajavqenoda}eseakcija odr`atinaugluulicaModeneiZmajJovine, organizatori nisu dobili od Grada dozvoluzazauze}ejavnepovr{ine,pasusesamoi n ic ij at ivn o pres el il i na obli` we klupe. -O~iglednojedaseGradstidi{touwemu ima gladnih qudi i bitnija im je godi{wicaidelegacijekojedolaze.Oko12~asovanamjestigloobave{tewedanemo`e-

mo da dobijemo na kori{}ewe javnu povr{inuucentrupodizgovoromdadolazeraznedelegacijeidaimnetrebabukaigalama.PonudilisunamdasepreselimonaplatoSpensa,alijetozna~ilodane}emoimativremenadasveorganizujemo-istakaoje u ime Udru`ewa gra|ana ANUHS \or|e Kolarski. Ciq akcije „Hrana, ne oru`je” je prikupqawezdravehrane,wenopripremaweideqewe obroka siroma{nima. Hrana se prikupqakrozdonacije,apoentajedaseuNovom Sadu dnevno bacaju velike koli~ine hranekojebimoglepokritipotrebesiocijalnonajugro`enijihsugra|ana. B. M.

Mladi}i iz Sremskih Karlovaca, ro|eni1994.godine,trebadasejaveod danasdo15.marta,od9do14sati,uop{tinsku kancelariju Centra MinistarstvaodbraneNoviSad,kojasenalaziukarlova~komMagistratu,(soba 36)zboguvo|ewauvojnuevidenciju.To istotrebadau~ineionikojisuro|eniizme|u1982.i1993.godine,aizbilokograzloganisuevidentiraniukalendarskojgodiniukojojsupostalipunoletni. Potrebno je da ponesu li~nu kartu ili izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,kaoifotografiju(3h3,5cm).U slu~ajudasuspre~enidado|u,trebao tome da obaveste Centar Ministrstva odbraneiopravdajuizostanak.Zaneopravdano nejavqawe slede prekr{ajne prijaveiprivo|ewe. Karlov~ani koji `ive u inostranstvudu`nisudasezboguvo|ewauvojnu evidenciju jave tamo{wim diplomats ko-konz ul arn im preds tavn i{tvima Srbije. U centru MO isti~u da op{ti poziv tretira kao pojedina~ni. Z. Ml.

Iskqu~ewastruje Ka}od8do16~asovapovremenou pojedinimulicamanaseqa.

Foto:N.Stojanovi}

PITER I DAJANA BEKLI U GOSTIMA

^vrstaveza Nori~–NoviSad Predsednik skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} primio je ju~e po~asne gra|ane Novog Sada PiteraiDajanuBekli izNori~a, kojive}godinamapoma`uorganizacijamauna{emgradu.Naprijemuserazgovaraloobudu}improjektimagradovapobratima,kaoi o dosada{wim aktivnostima i kulturnojsaradwimladih. Jovanovi} je po`eleo dobrodo{licu, kako je rekao, tradicionalnimprijateqimakojisupomogalina{imgra|animaunajte`im vremenima, ali nastavqaju da dolazeisadakadasuvremenaboqa. -Razgovaralismoosaradwimuzi~ke {kole „Isidor Baji}” i Omladinskog orkestra okruga Norfolk, humanitarnim koncertimaRiteKinkekojisuodr`ani uNori~u,gdesuseprikupiledonacije za {kolu „Dr Milan Petrovi}”.Planovisunamdainten-

ziviramosaradwugradovauoblastima obrazovawa, kulture i umetnosti-ka`eJovanovi}. PiterBeklijerekaodaseoni wegovasuprugauNovomSaduose}ajukaokodku}eidasusvesni~asti,aliiodgovornostikojutitulapo~asnoggra|aninanosi. -Kaoisvakogputaposeti}emo Crveni krst, {kole i Ekumensku organizaciju. Tako|e, kada god nam se uka`e prilika, mi se trudimodapromovi{emoNoviSadu najlep{em svetlu - ka`e Piter Bekli. Ju~ejebilore~iiomogu}ojsaradwifudbalskihklubovaizdva grada,„Vojvodine”i„Nori~sitija”,kojibimoglidaodigrajuprijateqsku utakmicu na proslavi 100 godina postojawa FK „Vojovdine”,koje}eseobele`itizadve godine. G. ^.

SNS:La`nabrigaokulturi Kineskoj ~etvrti, koja }e, prema izjavi gradona~elnika Igora Pavli~i}a, vrlo uskoro predstavqati novu kulturnu meku grada, po saop{tewu Gradskog odbora Srpskenaprednestrankejo{jejedan poku{aj obmawivawa gradske vlasti i namere da taj „nemali korpus bira~a dovede pod svoje skute”. Rekonstrukcija dela vodovodne ikanalizacionemre`e,kaoipostavqawe granitnih kocki na glavnompe{a~kompravcu,natemperaturi od minus deset stepeni, nikog nemo`eubeditiuiskrene namere vladaju}e nomenklature, da istinski `eli da pomogne no-

vosadskim umetnicima, nastavqa seusaop{tewuGOSNS. Napredwaci tvrde da je zauzimawekasarne„DrAr~ibaldRajs” i poku{aj pretvarawa tog reprezentativnog objektauDru{tveni centar samo pokrenulo pitawe (ne)brigekojugradpokazujeprema novosadskimumetnicima,pajebr`e-boqe „prona|eno” re{ewe za potencijalnisme{taj. Usaop{tewuGOSNS-apoziva ~elnikegradskevlasti daobelodaneza{ta}ebitipotro{eno„~itavih 30 miliona dinara namewenihKulturnomcentru,zarealizacijuprojektaEvropskaprestonica kulture2020.godine„? A. L.

OmladinaLSV obele`avaDangrada GradskiodborOmladineLigesocijaldemokrataVojvodineobele`i}edanasDangradauli~nomakcijomod13do15~asovaucentru grada,kodcrkveImenaMarijinog. Omladinkeiomladincideli}eflajereikalendaregrada,aprisutan }e biti i predsednik novosadskih omladinaca LSV-a Dejan Bibi}. A. L.


VOJVODINA / NOVI SAD

sreda1.februar2012.

DNEVNIK

c m y

10

ДРАМАПОРОДИЦЕКАШАЈИ

Троједецеостало сирочад

ВРБАС: Иако још увек ма- најосновнији трошкови живота – лолетни, Михајло (14), Ната- прича Михајло, који планира, наша (12) и Никола(10) Кашаји кон завршене основне школе, да из Врбаса не живе безбрижно упише средњу машинску, а покао њихови вршњаци. Тешка том и да студира. породична драма, која их је заНеколико дана пре него што десила, натерала је ово троје им је отац преминуо, Кашајије је малишана да брину бриге одраслих и да се сами боре кроз живот. Мајке Славице се и не сећају, јер их је напустила док је најмлађи Никола био беба, а пре мање од месец дана задесила их је још једна трагедија, када је преминуо њихов отац Петар, који се годинама старао о њима. Иако је отац био незапослен и болестан, ипак је, радећи као надничар, успевао да обезбеди својој деци колико-толико нормалне услове за живот и да им пружи љубав која им је, свакако, недостајала, јер су одрастали без мајке. И поред свих недаћа, Михајло, Наташа и Никола су одлични ђаци, а показују и запажене резултате на мно- Михајло,Николаи НаташаКашаји гим школским такмичењима. посетила мајка, које се, како каКућа у којој живи ово троје си- жу Михајло и Наташа, нису сећарочади је веома скромна, немају ли. воду, ни купатило. - Није нам нимало било драго Најстарији Михајло не може што је видимо. Михајло и ја смо да не спомене своју тетку Весну, одмах изашли из куће. Не знамо татину сестру, која им, како каже, ни где живи, ни шта ради, нити несебично помаже колико може. нас интересује. Када нам је била - И пре него што је тата умро, најпотребнија, окренула је леђа и ми смо живели веома тешко. Ја нама и тати – каже Наташа, која сам повремено током летњег рас- иако има само 12 година, води пуста ишао да радим у обли- бригу о домаћинству, колико можњем воћњаку, како бих и ја до- же. Она додаје и да им редовно понео који динар у кућу. Добијали мажу наставници и школски друсмо социјалну помоћ и дечији гари из Основне школе „Светозар додатак, као и бонове за храну у Милетић“, коју сво троје похађају. народној кухињи, али све то није Поводом тешке ситуације у кобило довољно ни да се подмире јој су се нашли Михајло, Наташа

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te scena „Pera Dobrinovi}” drama „Urnebesna tragedija„ (19.30). Pozori{temladihvelika sala „Sabrana deqa Viqema [ekspira, ukratko„ (20). Novosadskopozori{te„On i mi” (19)..

BIOSKOPI Arena „Parada” (15, 17.15, 20.20, 22.35), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (11.30, 13.25, 15.15), „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10), „[erlok Holms: igra senki” (17, 22.20), „Ma~ak u ~izmama” (12.10, 14.10, 16.30), „Sumrak saga: praskozorje” (16.15), „Pono} u Parizu” (18.40), „Kung fu panda 2” (12), „Hepi fit 2” (11.15, 12.30, 13.15, 14.30), „Mu{karci koji mrze `ene” (19.30, 22.20), „Mapetovci” (14, 16.10), „Yek i Yil” (18.10, 20.10, 22.10), „Kupili smo zoo vrt” (15.10, 17.30, 20, 22.25), „Podzemni svet: bu|ewe” (18.30, 20.30, 22.30), „Izdaja” (20.40, 22.40). KulturnicentarNovogSada „Torinski kow” (18.30), „Ne pla{i se mraka” (21).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: JelenaRan|elovi}, Branka]eha, SvetlanaPalfi, Ru`ica Halidi, Emine Kerelaj i Aleksandra Tomi}-Kolarski iz Novog Sada, Al`betaHajek iz S elen~e, Dragana\uri} iz Vajska, Gordana Vuleti} iz Petrovaradina, Marijana Vukovi} iz ^eneja i MarijaKrna~ iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: JelenaNerac i SvetlanaKa{anin iz Novog Sada, MirjanaNini} iz Futoga, LelaTopxi} iz Titela, JasminaMitrovi} iz Rumenke, MajaGuduri} iz Beo~ina, SlavicaJovanovi} iz Kr~edina, ZoricaUzelac iz In|ije i RadoslavaTatarski iz @abqa.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Qiqana Milo{a Macuri} (1946) u 9.45 sati, Iboqka Er`ebet \ule Balog (1941) u 10.30, Radmila Tihomira Pe{i} (1920) u 11.15, Terezija I{tvana Na| (1930) u 12, Gojko Vojina Ujdurovi} (1954) u 12.45, Marija Jovana Horvat (1922) u 13.30, Dmitar Milowe Obradovi} (1954) u 14.15 i Anka Aleksandra Veskovi} (1927) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Grozdana Qubomira Zbu}novi} (1952) u 15 sati. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen \or|e Milana Dun|erov (1941) u 13 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Milovan \or|ija Kova~ (1940) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Rade Nikole Vrceq (1928) u 13 ~asova.

TElEfONI

могла да обезбеди школовање, гардеробу и исхрану. И директорка основне школе коју похађају троје Кашајија РужицаМарковић изашла им је у сусрет и понудила да, поред ужине, свакодневно могу да добијају и ручак у школској кухињи, заједно с децом која користе продужени боравак. Такође, запослени у ЈП „Дирекција за изградњу“ у Врбасу најавили су да ће помоћи Михајлу, Наташи и Николи, а свака помоћ за ово троје вредних и младих људи са којима се живот овако сурово поиграва, је свакако добродошла. М.Кековић

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

и Никола, Центар за социјални рад у Врбасу је предузео мере да им се обезбеди породични смештај, највероватније код тетке Весне. Тако би она као њихов хранитељ имала право на новчану надокнаду, како би овој деци

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ОПШТИНА ЧОКА НОВАЦ ОД ИГАРА НА СРЕЋУ УЛАЖЕ У ПАДЕЈ

Санација пута у ромском насељу

ЧОКА:Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права,државну управу и локалну самоуправу Душко Радаковић уручио је председнику чоканске општине Емилу Пољаку решење о додели 2,9милиона динара за санацију коловоза у ромском насељу у Падеју. Средства су додељена по конкурсу од наменских средстава која се у буџету остварују од приређивања игара на срећу. Према речима Радаковића у прошлој години локалним самоуправама је додељено 90милиона динара, пре свeга за реализацију нових или завршетак започетих пројеката од посебног значаја за живот грађана, програма рационализације и оспособљавања органа локалне самоуправе,пружању техничке помоћи у циљу модернизације локалне самоуправе, санацију последица од еле-

ментарних непогода, пружање помоћи у различитим облицима солидарности,као и за програме заштите животне средине. Председница Савета МЗ Падеј Стана Ђембер рекла је да је у питању трећи пројекат који се реализује у овом селу,после изградње капеле и обнове фасаде старог каштиља велепоседника Ђерђа Дивана, у коме су смештене месне институције и представља споменик културе. - У улици у којој ће се из ових средстава извршити санација коловоза већина житељи су Роми.Улица излази на део атара који је виши,па послевећих падавина вода се задржава у улици и угрожава куће социјално угрожених житеља. Реконструкцијом коловоза решићемо проблем изливања воде и пружити боље услове живота -каже Ђембер. М. Мр.

sreda1.februar2012.

11

ПРИВЛАЧЕЊЕ И ОДБИЈАЊЕ ИНВЕСТИТОРА У ОЏАЦИМА

Загушенканалодлаже производњу ОЏАЦИ: Пре готово четири године, словеначка фирма „Мотвоз” из Гросупља, реномирани произвиђач ПП везива и других производа од синтетичког влакна, купио је готово најбољу и најновију халу ИТЕС „Лола Рибар”изОџака. Намера је била да „Мотвоз” буде стратешки партнер, да се монтирају машине које недостајузапроизводњуидасепреузме један део радника ИТЕС-овог погона „Рилон”. Словеначка фирма је практично била први потенцијални,аливрлоозбиљан инвеститор,већпознатнатржишту. Задовољство због појаве доброг инвеститора, замењено је врлобрзо инертношћууреализацијидоговореног,штојепореметило планове инвеститора из Гросупља. Од стратешког партнера „Мотвоз” је постао купац већпоменутехале,укојујескладиштиосвојепроизводенамењенетржиштуСрбије. Неколико година је прошло у припремамазапокретањепроизводње,међутимприпремесустале због веома битног, али ипак баналног проблема - чишћење и одржавање канала за атмосферску канализацију. У близини ха-

Овај канал је у времекадајеИТЕС функционисао,одржавала ИТЕС-ова служба уз договор са ЈП „Војводинаводе” и били су ослобођени доприноса за одводњавање, рекао нам је Ласло Цифра, некадашњи заменик генералног директораИТЕСА. -Редовносмочистили таложник и одржавали канал збогчињеницедаје овај део канализације био повезан са Млекаром,којаније могла да ради без овог система. Млекаранамјередовно плаћала ову услугу одржавања-речису Драгана Личине, Ко је надлежан за чишћење канала некадашњег послолекојује„Мотвоз” купионалази вође одржавања енергетике се постројење за пречишћавање ИТЕСА. отпаднеиндустријскеводесатаНаконпропастиИТЕС-аипреложникомипумпамакојесукроз станка производње у Млекари постојећецевииспумпавалепре- „Оџачанка”престалојеиодржачишћенуотпаднуводууканалза вањеканала,каоипостројењаза атмосферскуканализацију. пречишћавањеводе.Каналјеза-

растао у коров и жбуње, тако да вишенеможеприматиатмосферскуводуи наоколнимњивамасе почелазадржавативода,паипољопривредницитрпештету. -Наманијепроблемдаочистимо и да одржавамо канале за атмосферскуканализацијуублизини ИТЕС-а, али то неко мора да нам плати- рекао је Петар Свилар, директор ЈКП „Услуга” из Оџака. Пребацивање „лоптице” око тога ко је надлежан за чишћење спорногканалаишлојеодлокалнесамоуправедоЈП„Војводинаводе” и назад, а увек се враћало на заинтересованог инвеститора. ПредседникСкупштинеопштине ОџациМилошПејчић јеизјавио даовојестепосаолокалнесамоуправе,јерјојјеуинтересудасе отварају нови производни погони,тедаовајконкретнипроблем, није само проблем  „Мотвоза”, јер канал за одвођење отпадних водајеипроблемстановникакојиживеуовомделуОџака. Старенавикепребацивањаодговорности, створиле су Оџацима три проблема од једног, а да лићеублискојбудућноститобити промењено, Оџачани ће врло брзосазнати. С. Милер

РЕФОРМА ОБРАЗОВАЊА КАО ПОДРШКА ПРИВРЕДНОМ РАЗВОЈУ

СОМБОРСКА ФИЛИЈАЛА НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Ове године најбољи Вршчани СОМБОР: Током јучерашње, сада већ традиоционалне,промоције резултата рада сомборске Филијале Националне службе за запошљавање, као најбоља овогодишња подружница НСЗ у Војводини,обелодањена је филијала у Вршцу,чији је директор Александар Винићилов изразио наду да ће се сличан догађај организовати следеће године у граду у којем функционише установа којој је на челу. -Национална служба за запошљавање у Војводини има пуно разлога за задовољство,када су у питању резултати њеног рада у северној српској покрајини у питању.- казао је директор покрајинске НСЗ Владимир Срдић.- Од 2006.године, када су се свега три локалне саоуправе одазвале на програме НСЗ и републичког Министарства економије усмерене ка подстицању и субвенционисању новог запошљавања,дошли смо до чињенице да је током 2010.године чак 39локалних самоуправа у Војводини определило средства у висини од 150милиона динара,која су уз средства републичке и покрајинске Владе помогла да се отвори чак 2500 нових радних места.-казао је Срдић,наглашавајући чињеницу да су прошле године локалне самоуправе у Западној Бачкој, коју покрива сомборска филијала НСЗ, издвојиле 13 милиона динара за ове сврхе,док су планови за ову, 2012.годину чак преко 30 милиона

динара. Срдић је уједно уручио и признања најуспешнијим социјалним партнерима, фирмама са подручја ЗБО које су, користећи све програме НСЗ, републичког Министарства и покрајинског Секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова,запослиле највећи број нових радника.Тако су признања НСЗ примили представници, власници и руководиоци „Факсел“ из Апатина,„ДМ Нивета“из Бачког Брестовца,ГП „Блашко“из Црвенке и сомборске „Фидакид“. Захваљујући се послодавцима, као и осталим социјалним партнерима, на доброј и синхронизованој сарадњи, диркеторица сомборске НСЗ Јасна Миљеновић је указала на потребу даље координације и сарадње која треба да допринесе привлачењу нових инвестиција ,па самим тим и отварању нових радних места, док је помоћница покрајинског секретара за рад,запошљавање и равноправност полова Анита Беретић истакла значај успешне стандардизације рада и процедура НСЗ на подручју Војводине. У име послодаваца, на одличној сарадњи са сомборском Филијалом НСЗ се захвалио власник словеначке фирме „Антарес“ Славко Тепеш, која је зимус, користећи програме НСЗ, отворила погон за производњу спортске опреме и запослила преко 80радника у Сивцу. М. Мћ

НОВИ ОБРАЗОВНИ СМЕР ОД НАРЕДНЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

Великоинтересовањеза фармацеутскетехничаре

КИКИНДА: Средња стручна школа „Милош Црњански” понудиће у јуну будућим средњошколцима нови образовни профил – фармацеутски техничар.Покрајински секретаријат за образовање одобрио је нови образовни профил, а сагласност и подршку пружила је и кикиндска Апотекарска установа и директорица Драгана Баковљев. - Ученици ће након завршетка овог смера моћи врло лако да дођу до запослења,а уколико буду желели да студирају фармацију или нешто друго,врата су им и за то отворена.У првој години средњошколци ће изучавати свега три до четири стручна предмета,а већ касније број се повећава, као и обавезна пракса -каже директор ове Школе Виктор Фелбаб.

Школа ће уписати само једно одељење за фармацеутског техничара, односно 30ученика.У јуну места ће укупно бити за шест одељења будућих средњошколаца: -Поред једног одељења фармацеутског техничара,деца ће моћи да се упишу на једно одељење архитектонског техничара који је био огледно,а сада прелази у редовно,затим и у по једно одељење техничара за заштиту животне средине, техничара за биотехнологију, прехрамбеног техничара и произвођача прехрамбених производа, који је једини трогодишњи смер –објашњава Фелбаб. Већ сада се зна да ће конкуренција за упис на фармацеутског техничара бити јака,јер већ годинама у нашој општини влада велико интересовање за овај четворогодишњи образовни профил. А. Ђ.

Знањеза потребе тржишта ЗРЕЊАНИН: Јавна трибина под називом “Елементи реформе образовања као подршка привредном развоју у Средњобанатском округу”,у организацији Одбора за образовање, науку, културу, омладину и спорт Скупштине Војводине, а уз подршку Мисије ОЕБС у Србији,одржана је јуче у Градској кући у Зрењанину.Ово је била трећа у низу трибина посвећених реформи образовања у складу са потребама тржишта рада у Војводини која се организује у сарадњи са локалним самоуправама у покрајини. Жеља организатора,како је речено јуче на трибини,јесте да на једном месту окупи релевантне чиниоце друштвеног и политичког живота, како би, кроз активан дијалог, разменили искуства,мишљења,знања и информације и дали заједнички допринос побољшању услова за школовање кадрова према потребама тржишта рада. -Сви органи и Скупштине и Владе Војводине,труде се да одговоре новим изазовима. Најактуелније је

да је покрајинска Влада издвојила фесорима физике,математике и енза ову годину посебна средства ко- глеског језика. јима се отвара шанса за младе научПокрајински секретар за рад,зане раднике који имају титулу докто- пошљавање и равноправност полора наука.Проценили смо да у Вој- ва Мирослав Васин нагласио је да водини,у овом тренутку,има изме- учесници ових скупова желе да гођу четрдесет и седамдесет доктора воре о репрекусијама реформи у наука који нису запослени, или имају ангажман који је испод 50 процената – изјавила је председница Одбора за образовање, културу, омладину и спорт Светлана Лукић Петровић. Последњих петнаестак година, додала је она, постојао је значајан несклад између образовних профила на средњошколском и на нивоу факултета, са потребама тржишта рада.С тим у вези је,по њеним речима,у последње две године напраУчесници трибине вљен значајан искорак па Универзитет у Новом Саду,у сарад- образовању на тржишту рада, где њи са Владом Војводине,сада сти- се најочитије изражавају проблеми мулише школовање оних чија је и недостаци нашег образовања.Трструка неопходна,а ради се о про- жиште данас,истакао је Васин,има одређених профила више него што је потребно,а с друге стране ствара се мањак. Бројни учесници -Такође,морамо прећи на систем На трибини чији је циљ,између осталог и да се укаже на потребу знања,као најважнији критеријум у промовисања активне улоге установа средњег и високог образовања, овој земљи.Морамо увести систем студената и студентских организација у погледу подстицања запошљадоживотног учења, јер не можемо вања младих,учествовали су и помо��ница директора ВИП фонда Бидозволити да се неко,по завршетку љана Славковић, председник Регионалне привредне коморе Зрењашколовања, не усавршава даље у нин Милан Радовановић, помоћница градоначелника Зрењанина за свом радном веку.Стога је важно да област образовања,културе и социјалне политике Зорица Денда,предзаживи систем обука и стицања ноставник локалних предузетника Драган Видаковић и директори овдавих знања –казао је Васин. шњих школа. Проректор Универзитета у Новом Саду Радован Пејановић по-

Какоспречитикорупцију

БЕЧЕЈ:Општински савет за безбедност у Бечеју заједно са Јужнобачким управним округом организује данас у граду крај Тисе округли сто на тему:„Расположиви потенцијали и механизми превенције у циљу смањења корупције”.Скуп ће се одржати у малој сали Градске куће с почетком у 12сати.Овајскупједеоимплементације пројекта „Стварање антикорупцијске мреже кроз Локалне савете за безбедност Јужнобачког округа”и активно учешће у раду округлог стола најавила је начелница Јужнобачког управног округа Дарија Шајин са стручним тимом,представници локалне самоуправе и полиције. В. Ј.

-Полазећи од тога,Универзитет у Новом Саду мора да ослушкује шта се дешава на тржишту радне снаге, посебно у мање развијеним регионима,како би допринео да се радна снага што ефикасније запошљава –закључио је Пејановић. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов сложио се са констатацијом да је питање реформе образовања значајна тема која ће отворити многе дилеме. -Када говоримо о томе,сигурно је да морамо чути шта о томе кажу тржиште,послодавци,нови услови живота…Јер,није све исто као пре десет или тридесет година –рекао је Михајлов. Ж. Балабан

Хаварија хлади радијаторе

БЕЧЕЈ: Због хаварије која је настала на топловоду код Дечијег диспанзера,преко хиљаду корисника услуга ЈП „Топлана“у Бечеју данас од 9сати неће имати топле радијаторе. Како смо добили информацију у ЈП „Топлана“,квар није безазлен и не верује се да ће радови бити завршени пре касних поподневних сати.С обзиром на поларну температуру,данашњи дан,баш,неће бити пријатан дан корисницима даљинског грејања у Бечеју, а још мање радницима који ће радити на отклањању хаварије. В. Ј.

Златне руке Војвођана БЕЧЕЈ: Удружење грађана „Бибер“ из Бечеја биће један од учесника традиционалног,9. по реду, Сајма сувенира који ће се 4. и 5. фебруара одржати у црногорској престоници Подгорици. - Поред активиста нашег Удружења, за ову прилику су нам се придружили рукотворци из Зрењанина, Новог Бечеја, Новог Сада, Сомбора, Суботице, Темерина... То практично значи да ће гости на Сајму сувенира у Подгорици имати прилику да се упзонају са производима златних руку Војвођана. Биће сувенира и других рукотворина, представићемо старе занате,

ручио је да је потребна перманентна сарадња између региона,локалних економских заједница и универзитета, по питању стварања образовних профила,јер се дешавају корените промене и у привредној структури и у захтевима привреде.

војвођанску музику, обичаје, храну... Додала бих да смо ми Бечејци,тада као представници манифестације ЕТНОС 2009. године „пробили лед“када је у питању учешће излагача из Србије на Сајму сувенира у организацији Удружења грађана „Цивилни центар“, које већ деценију промовише сувенире у Црној Гори -рекла је,у име бечејског Удружења „Бибер“, Миомира Машић-Остојић. Поред црногорских произвођача сувенира, на Сајму у Подгорици представиће се и учесници из Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске. В. Ј.


sreda1.februar2012.

c m y

12

vojvodina

dnevnik

ПОВОЉНОЗЕМЉИШТЕЗАИНВЕСТИТОРЕУБЕЛОЈЦРКВИ

Десетпаразаквадратниметар

Радовипочелипредвенедеље

НАКОНДВАДЕСЕТГОДИНА

Реновирасезграда Хитнепомоћи

ЗРЕЊАНИН: Заменик градоначелника Зрењанина Горан Каурић обишао је јуче, заједно са директором Дома здравља „Др Бошко Вребалов” Бориславом Ђорђевићем, радове на адаптацији објекта у којем је смештена служба Хитне медицинске помоћи. Каурић је изразио задовољство што ће, по завршетку радова за које је из буџета града обезбеђено 4,5 милиона динара, бити створени бољи услови за рад запослених, али и за пружање далеко квалитетније медицинске услуге грађанима. После адаптације Хитне помоћи, истакао је он, радови су планирни и у здравственим установама у Перлезу, Книћанину, Фаркаждину и другим местима. - Годину смо започели озбиљном реконструкцијом једног од објеката Дома здравља који је био у најгорем стању, а то је зграда Хитне помоћи. Граду је у интересу да ова служба у потпуности буде опремљена - рекао је Каурић, напомињући да је та служба у последњих неколико година

технички оспособљена, али да у објекат није ништа улагано готово двадестак година. Након завршетка радова, додао је заменик градоначелника, особље ће бити у обавези да подигне ниво услуга. И ранијих година, по речима Борислава Ђорђевића, било је потребе за оваквим захватом, али није било финансијских средстава. Лане су започете озбиљне припреме, расписан је тендер и радови су почели пре две недеље. - По уговору, рок за завршетак је 45 дана, тако да очекујемо да ћемо за месец дана моћи да се уселимо у један леп простор - казао је Ђорђевић, који је прецизирао да се зграда потпуно реконструише. Мења се електрична, водоводна и телефонска инсталација, грејање, биће санирани подови, плафони и столарија, као и фасада. Зграда у којој је смештена служба Хитне помоћи изграђена је 1935. године и одувек је била у функцији здравства. Ж.Б.

Уручене „Награде Зрењанина”

ЗРЕЊАНИН: У Народном позоришту „Тоша Јовановић” прексиноћ су уручене „Награде града Зрењанина” и признања младим талентима за 2011. годину. Градска Комисија за доделу награда и признања одлучила је, након разматрања приспелих предлога, да „Награду града Зрењанина” за 2011. понесу златне зрењанинске одбојкашице Јована Бракочевић, Маја Огњеновић и Брижитка Молнар, посленици у култури Карољ Изеле и Бранислав Грубачки –Гута, новинарка Бранка Ја-

јић и Независни синдикат пензионера јавних служби Зрењанин. Призања младим талентима који су се истакли у различитим областима овога пута припала су глумцу Народног позоришта „Тоша Јовановић” Ивану Ђорђевићу, студенткињи факултета примењених уметности Дрини Крлић, кошаркашком клубу - школи кошарке „Уно Гранде” и школском листу „Теслини кораци”, који уређују ученици Електротехничке и грађевинске школе „Никола Тесла”. Ж.Б.

ДобровољнодавањекрвиуШиду

Прво овогодишње давање крви

ШИД: Прва градска акција добровољног давања крви у Шиду, у трећој недељи овог месеца, успешно је окончана. Представници Црвеног крста из Шида са Центром за трансфузију крви из Сремске Митровице били су организатори ове велике акције. Стручни део посла обавио је Центар за трансфузију, који је, од 76 пријављених добровољних давалаца, одабрао 48 старих и три нова даваоца, а 25 досадашњих давалаца крви је привремено одбијено. У овој великој акцији учествовали су добровољни даваоци крви из Шида, Беркасова, Сота, Моловина и Привине Главе. Поред тога у овој акцији учествовали и савесни добровољни даваоци крви, који нису стигли своју грађанску дужност да обаве у Вишњићеву, па су се прикључили својим колегама у Шиду. Д.С.

БЕЛА ЦРКВА: У непуних сат времена, готово без примедби и питања одборници Скупштине општине Бела Црква прошли су кроз девет тачака првог овогодишњег заседања. Усвојили су први овогодишњи ребаланс општинског буџета, планове и програме рада седам јавних предузећа и шест установа, одлуке о висини закупнине грађевинског земљишта, измене одлуке о оснивању предузећа за водопривреду „Ушће”, о формирању зоохигијенске службе, ауто такси превозу путника, ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије Завршног рачуна Буџета општине за ову годину, а именовали су и поједине чланове нове општинске изборне комисије. Како је одборницима објаснила Винка Нинковић, начелник службе финансија у општинској управи, до овог ребаланса буџета

ОдборнициуСОБелаЦрква

дошло је због тога што је републичким буџетом за општину Бела Црква предвиђено тридесет милиона динара више него што је

планирано општинским буџетом. Цео износ намењен је инфраструктурним пројектима који ће реализовати ЈП Фонд за грађе-

винско земљиште и путну привреду. Као почетна цена за квадратни метар грађевинског земљишта у индустријској зони утврђен је износ од свега 0,10 динара, што би по речима председника општине Жељка Црногорца требало да буде подстрек инвеститорима који су заинтересовани за улагање на овом простору. Ранија цена била је 0, 75 динара. Одлуком одборника при ЈП „Фонд за грађевинско земљиште и путну привреду установљена је зоохигијенска служба, која омогућава реализацију дугог дела пројекта за отварање азила за псе и мачке у општини. Наредне изборе Бела Црква очекује и са новом изборном комисијом чији председник ће овога пута бити начелник општинске управе ДушанСтојанов. М. Витомиров

У ПОСЕТИ ОШ „ШАМУ МИХАЉ” УБАЧКОМПЕТРОВОМСЕЛУ

Савременанастава иустаројшколи

БАЧКОПЕТРОВОСЕЛО: шњим именом ради од 1955. гоПрава је реткост да у некој школи дине. До 1978. године ученици расте број уписаних првака, а су били смештени у старој зграуправо се то дешава три године ди из 1891. године, а онда је на уназад у Основној школи „Шаму другом крају школског двориМихаљ” у Бачком Петровом Селу. шта изграђена нова школска Ове школске године уписано је зграда. чак 32 ученика више него прет- Сада су нам у старој школходне. ској згради нижи разреди, а у - Сада имамо четири одељења новој виши. Многи о школи доу првом разреду и то једно од 18 носе суд по спољашњем изгледу, ученика на српском и три оде- а ја волим да причам о ономе љења са укупно 80 ученика на шта се дешава унутар школе. мађарском наставном језику. Ми смо уназад неколико година Више фактора је томе доприне- знатно осавременили наставу. ло, а издвајам то што су Роми То се поготово односи на више почели редовније да уписују своју децу у школу, затим што је у последњих пар година из региона Бујановца и Прешева стигло неколико породица и што су се, чак, неки Бечејци, због јефтинијих кућа, преселили у наше село. Са укупно 580 ученика смо друга школа у општини - каже директор Ференц Беретка. Бачко Петрово Село највеће је сеоско насеље у Потисју, па је разумљиво да школство овде има дугу традицију. Прва школа сновна је далеке 1703. године, а под сада- Ференц Беретка

На часу информатике

разреде, где смо увели кабинетску наставу. Захваљујући акцији ресорног министарства да свака школска зграда добије мултимедијалну учионицу, опремили смо стару зграду с 30 и нову зграду с 24 рачунара. Како смо већ имали информатичку учионицу, то смо вишак опреме преусмерили у остале учионице. Набавком видео пројектора и пратеће опреме, успели смо да у новој школској згради свих 14 учионица претворимо у специјализоване предметне кабинете. Наравно, кабинет за предмет

информатика је најопремљенији, где очекујемо да нам стигне и интерактивна табла, а истакао бих и учионице за стране језике, које су праве језичке лабораторије са слушалицама и микрофонима и деца могу да прате звучне записе, рекао нам је директор Ференц Беретка. Ваља нагласити да су петровоселска деца врло вредна и у ваннаставној активности, што је најбоља потврда да им је школа други дом и да у њој налазе задовољство. В.Јанков

УСПЕХВРБАШАНИНАЗОЛТАНАВАРГЕ

Упорностјекључсвега

ВРБАС: Врбашанин Золтан Варга (30), којем је као беби дијагностикован тежак облик церебралне парализе, данас је успешан млад човек који креира, сада већ надалеко познате, женске торбе. Када је рођен, Золики су доктори прогнозирали да никада неће моћи самостално да хода, па чак ни да седи. - Ипак, моја мајка то никад није прихватила. Радила је вежбе са мном и када ме је после неког времена одвела на преглед, доктори нису могли да верују да седим, уз њену помоћ, наравно - прича Золика. Његова борба је трајала непрестано. Редовно је завршио основну школу, а када је дошло време да крене у средњу, наишао је на неразумевање средине, јер, како каже, нису хтели да га приме ни у једну школу због дијагнозе. Ипак, Золика није одустао и вандредно је завршио кожарски смер. - Рекли су ми да могу да будем обућар, па сам отишао да будем шегрт код једног врбаског обућара. С обзиром да сам левак, а сав алат је направљен за дешњаке, мајстор је био веома скептичан да ћу успети да научим да радим. Али ја нисам одустао. Био сам упоран и тако се и дан данас бавим тиме - истиче овај младић. Уз редовно оправљање обуће, Золика је временом почео да

креира и да сам прави торбе и новчанике од коже. Био је задовољан, јер се бави послом који воли, а његову срећу додатно је употпунила његова изабраница ИваКљакић из Београда, са ко-

сведеније, без украса и натписа. У почетку је Золе мало негодовао, јер је до сада, радећи по поруџбини, углавном морао да их што више „кинђури” - прича Ива, додајући да је такође на ње-

ЗоликаиИва –успешанживотупркосдијагнози

јом живи скоро већ годину дана у породичној кући у Врбасу, коју је сам направио. - С обзиром на то да Золе већ дуги низ година сам креира и шије женске торбе и ташне, одлучили смо да се заједно опробамо у томе. Моја идеја је била да их правимо тако да буду што

но инсистирање њихова радионица названа „Золика”, иако је он био против тога. Овај млади пар је временом почео да убира плодове свог рада. Након што су своје производе понудили неким продавницама у Београду, доживели су веома пријатно изненађење када се

њихова торба појавила у престижном модном часопису „Еlle”. - Да испод није писало: Радионица „Золика“, не бих веровао. Такође, наша чувена креаторка Дода Комад видела је на једној девојци у Београду торбу која је настала у нашој радионици и пожелела да њоме употпуни своју колекцију гардеробе, коју је представила на Недељи моде у Београду - поносно прича Золика, додајући да ће ускоро Ива и он почети производњу својих ципела. Золика је члан врбаскe уметничке радионице „Атеље 05”, јер има дара за сликање и вајарство, а није му страна ни глума. Једно време био је укључен у пројекат за особе са инвалидитетом камерног новосадског позоришта, у оквиру којег је имао прилику да се појави на сцени. Волонтер је једне хуманитарне организације у Новом Саду, као и Црвеног крста у Врбасу. - Само треба бити упоран. Био сам осуђен да проведем живот лежећи непомичан, а успео сам да направим себи стан у породичној кући, да радим, да имам друштвени живот. Неки људи проведу животни век „висећи” на интернету тражећи себи лек, али ја никада нисам придавао много важности мојој дијагнози, већ сам живео - поручио је Золтан. М.Кековић


dru[tvo

dnevnik

ZAPOSLENIUTVAVALAIDAQE[TRAJKUJU

A ko pu{ta program Zaposleni na TV „Avala”, kojima je ispla}ena jedna i po plata i jedan zaostali honorar, nastavqaju {trajk, a Savet RRA o~ekuje da program te televizije bude {to pre uskla|en sa obavezama koje je taj emiter preuzeo prilikom dobijawa dozvole. Predstavnik zaposlenih Nikola Vukomanovi} izjavio je da }e {trajk, koji traje 41 dan, biti nastavqen, budu}i da je uslov za normalizaciju rada da

se isplate bar tri zaostale zarade i ~etiri honorara. Vukomanovi} je rezao da su zaposleni obavestili inspekciju rada o doga|awima u petak pro{le nedeqe, kada je anga`ovano privatno obezbe|ewe koje je raspore|eno i u re`iji. Zaposlene u TV „Avala” obezbe|ewe je tada spre~ilo da u|u u zgradu i prekinu emitovawe programa. Predstavnik Saveta RRA SrboqubBogdanovi} navodi da ta agencija „sa zabrinuto{}u prati doga|aje na TV Avala” i da je to i razlog zbog kojih je ponudila pomo} u posredovawu izme|u poslovodstva i zaposlenih na TV Avala koji {trajkuju:

- Savet RRA `eli da vidi da program te televizije bude {to pre uskla|en sa programskim obavezama koje je taj emiter preuzeo prilikom dobijawa dozvole. Me|utim, pitawe finansijskog poslovawa emitera se ne nalazi u direktnoj nadle`nosti RRA. Prethodnih dana zaposleni su upozorili da im nije jasno ko i odakle emituje program, budu-

}i da oni koji to ina~e rade sada nemaju pravo ulaska u re`iju. ^lan {trajka~kog odbora, monta`er na TV „Avala” Aleksandar [ubari}, naveo je da „postoje indicije da se program pu{ta sa druge lokacije”, odnosno da se na drugom mestu program „pakuje”, a onda mre`om {aqe u re`iju. Kada je u pitawu procedura i to da li je mogu}e da se program pu{ta sa druge lokacije, portparol Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije (RRA) Srboqub Bogdanovi} ka`e da je to teoretski mogu}e, ali da se RRA iskqu~ivo bavi nadzorom sadr`aja programa, a ne tehnikom.

UNS: Ugro`en opstanak medija Udru`ewe novinara Srbije (UNS) upozorilo je da }e re{ewe Upravnog suda o odbacivawu tu`be Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), kojom se tra`i preispitivawe i poni{tewe odluke o novim tarifama SOKOJ, ugroziti opstanak velikog broja elektronskih medija. UNS upozorava da }e re{ewe Upravnog suda, kojim je prakti~no potvr|eno vi{estruko poskupqewe naknada SOKOJ za emitere, posebno dovesti u pitawe opstanak lokalnih elektronskih medija „u kojima }e i preostali, ionako slabo pla}eni novinari i medijski radnici ostati bez posla”.

Nakon neuspelih pregovora izme|u ANEM i SOKOJ, to udru`ewe kompozitora od Komisije za autorska i srodna prava tra`ilo je pozitivno mi{qewe o svom Predlogu tarife za takozvani muzi~ki dinar. Komisija predlog prvo nije usvojila, pa su pregovori ponovqeni, ponovo bez rezultata, ali je Komisija potom uva`ila predlog SOKOJ, zbog ~ega je ANEM tra`io za{titu Upravnog suda, podse}a se u saop{tewu. Upravni sud je, na kraju, potvrdio mi{qewe Komisije i vi{estruko poskupqewe tarifa, s obrazlo`ewem da je tu`ba ANEM nedozvoqena.

MATURANTIROMIDOBIJAJUPODR[KU ZADAQE[KOLOVAWE

Besplatne pripreme za bele mantile Fondovi za obrazovawe Roma i za otvoreno dru{tvo i ove godine finansiraju, a Udru`ewe romskih studenata prvi put sprovodi Program stipendirawa obrazovawa Roma u oblasti zdravqa na teritoriji cele Srbije, u okviru koga je pro{le nedeqe zavr{eno prijavqivawe zainteresovanih maturanata Roma iz gimnazija i medicinskih {kola koji `ele da se upi{u na fakulete i visoke {kole zdravstvene struke i sredwo{kolskih profesora koji }e im pomo}i u pripremama. - Mada je konkurs trebao biti zakqu~en 30. decembra, produ`ili smo ga do 25. januara jer smo imali veliku nesrazmeru prijavqenih u~enika i profesora u nekim mestima, to jest u nekim mestima prijavili su se samo u~enici, a u nekim samo profesori - ka`e NenadVladisavqev iz Udru`ewa romskih studenata. - Sada imamo prijavqenih 76 profesora i 28 u~enika, a najvi{e ih je u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Ni{u, Vrawu, Kragujevcu i Prokupqu. Prijavqene u~enike i profesore okupi}emo ovog vikenda u Beogradu, na dogovoru, a zatim }e po~eti jednomese~na intenzivana priprema koja }e se zavr{iti do marta, kako bi maturan-

ti mogli da se ukqu~e u pripreme na fakultetima i visokim {kolama. Pored jednomese~ne pripreme na individualnim ~asovima iz hemije, biologije ili matematike sa, u ovom konkursu, izabranim profesorima, u okviru kojih }e sredwo{kolci utvrditi svoje sredwo{kolsko znawe iz predmeta koji se pola`u na prijemnim ispitima, u~esnicima u ovom programu bi}e pla}ene i pripreme koje organizuju fakulteti i visoke {kole, kao i individualni pripremni ~asovi s univerzitetskim profesorima-tutorima. Pored toga, ovi maturanti ima}e i pomo} pri prikupqawu dokumenata i konkurisawu za upis na fakultet, onima koji budu primqeni bi}e pla}en lekarski pregled i upis, a u toku studirawa dobi}e mentora iz redova univerzitetskih profesora. Izabrani maturanti ima}e obavezu da redovno poha|aju pripremne individualne ~asove, zatim kako grupne, tako i individualne pripreme na fakultetu, da prisustvuju sastancima u okviru ovog projekta i da dostavqaju izve{ta o svom radu i napredovawu. D.Deve~erski

sreda1.februar2012.

13

DECUSASMETWAMAURAZVOJUUSELIMADR@EDALEKOODO^IJUKOM[IJA

Osu|eni na ku}ni pritvor U Srbiji nekoliko desetina hiqada dece sa smetwama u razvoju, i to uglavnom u seoskim sredinama, `ivi u nekoj vrsti ku}nog pritvora, izme|u ~etiri zida. Wih, kako obja{wava za na{ list Nade`daSatari}, predsednica “Snage prijateqstva - Amati”, organizacije koja se bavi ovim problemom, ne pu{taju napoqe i sakrivaju od o~iju javnosti jer ih smatraju za porodi~nu sramotu. - Me|utim, ta deca nisu samo problem tih porodica i roditeqa ve} ~itavog dru{tva, koje u ovom trenutku nema ~ak ni podatak o kolikom broju je re~ i {ta je to {to se mora u~initi kako bi oni iza{li iz ~etiri zida i ukqu~ili se u `ivot. Ta~no je da ih danas roditeqi u seoskim sredina dr`e u nekoj vrsti ku}nog pritvora jer i sami imaju predrasude, a kod mnogih ima i neznawa, strahovawa, zabrinutosti i na kraju krajeva i sramote {to imaju hendikepirano dete. To roditeqe spre~ava i da ih izvedu napoqe ili da ga poka`u drugima i izlo`e i wega i sebe podsmehu. Postoje i strahovi da bi tako bolesno dete druga deca mogla povrediti, kako fizi~ki tako i psihi~ki. Drugi razlog zbog kojih je dr`e u ~etiri zida i zatvorene u ku}ama je i tome {to nemaju mogu}nosti da ih izvedu. Problem je i to {to su se mnogi roditeqi iskqu~ivo fokusirali na tra`ewe leka i re{avawe zdravstvenih problema bolesnog deteta i kada im to ne uspe, nastaje rezigrancija koja ih tera

da se jo{ dubqe povuku u svoju muku - obja{wava Nade`da Satari}. Na{a sagovornica isti~e i da na{e dru{tvo nije tolerantno prema razli~itima jer jednostavno nismo blagonakloni prema onima koji imaju problem i ume-

da se roditeqima koji se o wima staraju ne pomogne. Mnogi roditeqi u dalekim zabitima i ne znaju kakva prava imaju niti znaju kome treba da se obrate da bi ih ostvarili. ^ak i kada znaju kome treba da se se obrate nemaju para da odu u grad gde je obi~no sme{ten cen-

O~evisepropiju, majkepadnuudepresiju O deci ometenoj u razvoju naj~e{}e se brinu roditeqi koji su i sami osu|eni na ~etiri zida jer nemaju kome da ih ostave na ~uvawe: u selima nema vrti}a ni za zdravu decu! Kako je ve}ina te dece van sistema socijalne i zdravstvene za{tite, o wima se saznaje samo od sve{tenika, po{tara, kom{ija ili ponekog roditeqa koji je re{en da tra`i pomo} ne za sebe, ve} za dete koje uz pomo} dr`ave mo`e da se ukqu~i u dru{tvene tokove. Kako ve}ina ovih mali{ana `ivi u zabitima, do wih se ~esto mo`e sti}i samo pe{ke i to je i jedan od razloga {to mnogi nemaju ~ak ni adekvatnu lekarsku za{titu, pa ~esto ni ne koriste lekove koji bi im mogli pomo}i. Nemo}ni i prepu{teni svojoj sudbini, a bolesno dete smatraju li~nom nesre}om, roditeqi i sami fizi~ki propadaju, a istra`ivawe pokazuje da se o~evi uglavnom propiju a majke padnu u depresiju. sto da ih podr`avamo, {to je deci ometenoj u razvoju preko potrebno, mi ih guramo u stranu i trudimo se da ih ne vidimo. - Lak{e }emo neko hendikepirano dete etiketirati i re}i da je za wegovu sudbinu verovatno kriva sama porodica, koja je ko zna {ta u nekim ranijim vremenima zgre{ila a na wemu se krivica nekog pretka prelomila i zato on mora da nosi taj beleg. No, ne mo`e se sva nebriga i nemar pravdati siroma{nom dr`avom jer nema ove dece toliko mnogo da se ne bi ukqu~ili u socijalnu za{titu i

tar za socijalni rad bez kojeg se ovoj deci ne mo`e pomo}i. ^ak i kada stignu do centra za socijalni rad {etaju ih od {altera do {altera, tra`e brdo dokumenata i zato mnogi odustaju i time svoju bolesnu decu ostavqaju van sistema za{tite - ka`e Nade`da Satari}. Ona navodi da ima op{tina koje su ponudile besplatan prevoz za hendikepiranu decu, ali da to nije ni{ta promenilo u wihovom ostanku kod ku}e jer oni jednostavno nisu u stawu da koriste javni prevoz koji ne ide u svaki zaseok i ne poklapa se sa rasporedom

{kole. Pored toga, dodaje, mnogi roditeqi bolesne dece trebalo bi nekoliko kilometara da ih nose ili vode do autobuske stanice i to je dovoqan razlog da svoje dete nikad ne upi{u u {kolu. - Mnogo bi pomoglo kada bi se napravio registar takve dece jer sada nigde ne postoji jasna baza i evidencija koliko ih zapravo ima. Mi znamo koliko ih ima u sistemu socijalne za{tite i obrazovawa. U sistemu socijalne za{tite u 2010. bilo ih je mawe od 14.000 evidentirane bolesne dece. Kako je prema standardima Svetske zdrastvene organizacije takve dece u svakoj populaciji od pet do sedam procenata, to zna~i da bi ih kod nas moglo biti negde izme|u 80 i 110 hiqada. Pitamo se gde su i kako `ive ta deca jer mi imamo registrovano samo 10.000 onih koji su ukqu~eni u specijalne {kole i ne{to malo wih koji idu u redovne {kole. Kako je pro{logodi{wi popis stanovni{tva prvi put imao otvoreno definisano pitawe da se izjasne za osobe sa invaliditetom odnosno i decu sa smetwama u razvoju, verujem da kad dobijemo rezultate popisama ima}emo prve pokazateqe koliko ih zapravo ima. Zna}emo te podatke, a onda }e lokalne samouprave morati da urade mnogo vi{e za hendikepiranu decu i wihove porodice kroz obezbe|ivawe dnevnih boravaka, personalnih asistenata, kombi prevoza i svega drugog {to je nu`no da ova deca iza|u iz ~etiri zida i po~nu da `ive `ivotom koji im dolikuje - zakqu~uje Nade`da Satari}. Q.Male{evi}

GRADOVIINTERESANTNIJIODSELAISALA[A

Kuda to odlaze Palan~ani Po zva ni~ nom po pi su iz 2002. godine, op{tina Ba~ka Palanka imala je 60.966 stanovnika, a po prethodnim podacima pro{logodi{weg popisa u ovoj op{tini, odnosno u 14 naseqenih mesta, broj se smawio za 5.605 stanovnika ili za 9,2 odsto. Statisti~ki gledano, mo`da slika i nije tako crna jer je, sem velikih gradova, u prvinciji stawe sli~no. Ipak, kada se pogleda pojedina~no vidi sa da je u ovom, ina~e delu ba~kog Podunavqa koje se smatra za razvijenije, situacija alarmantna. Niko se ovde ozbiqnije, odnosno stru~nije, nije bavio ovom problematikom, ali nadle`ni ka`u da su uzroci smawewa broja stanovnika sli~ni kao i u ve}em delu provincije u Srbiji. Mladi odlaze na {kolovawe u Novi Sad, Beograd ili jo{ daqe i retko ko se vra}a, jer na posao ovde ve} ~eka skoro 8.000 qudi. U vremenu privatizacije ovde je bilo nekoliko velikih kompanija ~iji su radnici dobili besplatne akcije koje su posle dobro unov~ili i najve}im delom za taj novac, kao i onaj od

Vizi}imasamo246stanovnika

U sela niko ne}e, pa je statistika pokazala da je, na primer, u Ne{tinu i Vizi}u prazno preko 40 odsto doma}instava, a u Ba~koj Palanci „samo“ 7,2 odsto otpremnina ulo`ili u stanove u velikim gradovima. Tamo danas `ive mla|i ~lanovi poro-

dica, a stariji su ostali ili u Palanaci ili u nekom od ovda{wih sela.

Ima i onih koji su u vremenu tranzicije postali bogatiji i za desetine, pa i stotine hiqada evra time {to su napustili fabrike u kojima su radili decenijama. Neki od wih danas `ive od rente, odnosno izdavawa stanova u gradovima. Uglavnom u sela niko ne}e, pa je statistika pokazala da je, na primer, u Ne{tinu i Vizi}u prazno preko 40 odsto doma}instava, a u Ba~koj Palanci „samo“ 7,2 odsto. ^ak ni sala{i nisu interesantni, a postoje}e odr`avaju stariji qudi kao dodatnu delatnost uz male penzije ili proizvode hranu za ku}ne potrebe dok ~ekaju penziju. Ba~ka Palanka se sa 29.449 smawila na 27.924 stanovnika, ^elarevo sa 5.449 palo na 4.853, Pivnice sa 3.835 na 3.309, Obrovac 3177 – 2.945, Mladenovo 3.358 – 2.674, Tovari{evo 3.102 – 2.642, Gajdobra 2.948 – 2.565, Silba{ 2.848 – 2.456, Despotovo 2.096 – 1.844, Nova Gajdobra 1.409 – 1.212, Parage 1.039 – 926, Ne{tin 900 – 790, Kara|or|evo 1.012 – 733 i Vizi} 349 – 267 stanovnika. M.Suyum

METALNIKUKOVIBRITANSKEKOMPANIJE„DEPUJ”TRUJUORGANIZAM

Registrovani, ali nisu stigli na srpsko tr`i{te Metalni kukovi britanske kompanije “ Depuj” koji izazivaju sistemsko trovawe organizma jer metalni deli}i usled trewa ulaze u tkivo i izazivaju bolne reakcije, probleme s hodawem i dospevaju u krv, povu~eni su sa tr`i{ta u gotovo svim evropskim dr`avama. Kako su ve{ta~ki kukovi ovog proizvo|a~a imali dozvolu i u Srbiji, niko u ovom trenutku ne mo`e da tvrdi da nisu nekom od na{ih pacijenata i ugra|eni, mada se veruje da do toga nije do{lo jer i pored dozvole za registraciju oni do srpskog tr`i{ta nisu stigli. U Ministarstvu zdravqa tvrde da nikakvih prijava zbog ve{ta~-

kih kukova nije bilo u Inspekciji za lekove i medicinska sredstva, a ako je dobiju znaju {ta im vaqa ~initi. Naime, vanredna kontrola medicinskog implanta se ne

lo. U Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe isti~u da je u protekle dve godine u Srbiji ugra|eno samo 13 ve{ta~kih kukova, a da oni nemaju podatke od koje kompa-

Ovi kukovi su jo{ 2010. godine povu~eni iz Hrvatske jer su ih Britanci obavestili o {tetnosti, ali nije poznato da je isto takvo obave{tewe do{lo i u Srbiju radi ako zdravstvena inspekcija ne dostavi uzorak proizvoda, a problem mo`e prijavi ti pa ci jent, zdrav stve ni radnik ili proizvo|a~: takvih prijava do sada nije bi-

nije jer ih zdravstvene ustanove same nabavqaju. Nesporno je da je u Srbiji do kraja pro{le godine bilo registrovano tri serije ve{ta~ kih ~e li~ nih ku ko va

ove bri tan ske kom pa ni je. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije izdala je re{ewe o upisu u registar medicinskih sredstava ovih kukova od 11. januara 2007. sa rokom va`ewa do 29. novembra pro{le godine. U na{oj Agenciji tvrde da su ih Britanci upravo obavestili da ti implati nikada nisu stavqeni u promet u Srbiji. Ina~e, ovi kukovi su jo{ 2010. godine povu~eni iz Hrvatske jer su ih Britnaci obavestili o {tetnosti, ali nije poznato da je isto takvo obave{tewe do{lo i u Srbiju: ako i jeste, onda je to na{oj javnosti pre}utano. Q.M.


crna hronika

sreda1.februar2012.

dnevnik

c m y

14

DVOJICANOVOSA\ANAIMLADI]IZOKOLINE LOZNICEPREDSUDOMUVRAWU

Upritvoruzbog krijum~arewa Avganistanaca

Policija u Bujanovcu saop{tila je da je podnela krivi~nu prijavu Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Vrawu protiv Zorana S. (1978), @arkaZ. (1978), obojica iz Novog Sada, i Slavi{e[. (1980) iz sela Gorwe Nedeqice, op{tina Loznica. Prijava je podneta zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi. Policija sumwa da su oni, po prethodnom dogovoru s nepoznatim licem iz Makedonije, 27. januara preuzeli osam dr`avqana Avganistana, koji su na nedozvoqen na~in pre{li dr`avnu granicu Makedonije i Srbije. Zoran S., @arko Z. i Slavi{a [. poku{ali su da strane dr`avqa-

ne s dva vozila prevezu kroz Srbiju do neke od zemaqa Evropske unije, ali ih je u tome spre~ila policija. Osumwi~eni su privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Vrawu koji im je odredio pritvor do mesec dana, a Tu`ila{tvo je stavilo zahtev za sprovo|ewe istrage. Strani dr`avqani su, uz zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i nezakonitog boravka u Srbiji, privedeni sudiji Prekr{ajnog suda u Vrawu. Sudija je svim Avganistancima izrekao kazne od po 11 dana zatvora i za{titnu meru udaqewe stranaca s teritorije Srbije u trajawu od 12 meseci. (Tanjug)

Deonaoru`awapredatogMUP-uradiuni{tewa

Naoru`aweoduzetouSajanu

UBOJNASREDSTVAPRIKUPQENAUPROTEKLIHPETGODINANAPODRU^JU PUKIKINDA,PREDATAMUP-u

Zauni{tewe919komada oru`jai232kilemunicije Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije pripadnici Policijske uprave Kikinda predali su radi uni{tewa 919 komada raznog oru`ja i 232 kilograma municije raznog kalibra, koje je od 2006. godine do sada postalo vlasni{tvo MUP-a.

Iz PU Kikinda saop{teno je ju~e da je u pitawu oru`je koje je poticalo od izvr{enih krivi~nih dela i prekr{aja, ili je oduzeto u upravnom postupku pa je nakon zavr{enih i pravosna`nih postupaka postalo vlasni{tvo MUP-a. Deo oru`ja preda-

li su i sami gra|ani, koji ne `ele ili ne mogu vi{e da ga ~uvaju. Iz ovog arsenala, od ukupno 614 pi{toqa MUP-u je predato 569 pi{toqa, 16 gasnih, 14 revolvera, ~etiri vazdu{na, deset malokalibarskih i jedan automatski pi{toq.

Predato je i 305 raznih pu{aka, od ~ega 66 lova~kih, 137 vazdu{nih, 38 lova~kih karabina, 30 vojni~kih, 18 malokalibarskih, 13 automatskih i poluautomatske i tri ru~no izra|ene pu{ke. M.Mr.

PONOVNOSU\EWE„ZEMUNCIMA”MILO[USIMOVI]UISRETKUKALINI]U

Pripremnoro~i{te 27. februara NAPRUZIUSTAROJPAZOVI

Uhva}eni ukra|i{ina Policijska patrola zatekla je prekju~e posle podne na `elezni~koj pruzi u Staroj Pazovi dva mu{karca koji su u kamion tovarili tri `elezni~ke {ine, ukupne du`ine oko devet metara, saop{tila je Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

Nakon izvr{enog uvi|aja, {ine su vra}ene JP „@eleznice Srbije„. Zbog osnova sumwe da su izvr{ili te{ku kra|u, protiv izvr{ilaca bi}e podneta krivi~na prijava Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici u redovnom postupku, ka`e se u saop{tewu. (Tanjug)

SEN]ANSKOGROBQEUSUBOTICI

Polomqenikrstovi Suboti~koj policiji je ju~e prijavqeno o{te}ewe drvenih krstova na Sen}anskom grobqu u Subotici. Utvr|eno je da su za sada nepoznati po~inioci u posledwa tri

dana na starom delu grobqa poru{ili vi{e drvenih krstova. Pripadnici Policijske uprave u Subotici intenzivno rade na pronalasku izvr{ilaca krivi~nog dela povrede groba. S.I.

„Zemunci“ Milo{Simovi} i Sretko Kalini} na}i }e se 27. februara pred Specijalnim sudom u Beogradu, na pripremnom ro~i{tu ponovqenog postupka u predmetu „zemunski klan“, u kojem su tokom perioda bekstva u odsustvu obili su|eni na po 40 godina zatvora po optu`bama za u~e{}e u nizu krivi~nih dela od 2000. do 2003, kao pripadnici kriminalne grupe koju su predvodili sada pokojni Du{an Spasojevi} i Mile Lukovi} Kum. Optu`enima Simovi}u i Kalini}u, uhap{enim u junu 2010. posle sedam godina bekstva, ovo je drugi predmet u kojem su bili osu|eni u odsustvu, a odobreno im je ponavqawe postupaka po wihovim li~nim zahtevima podnetim na osnovu propisa o zajem~enom pravu na su|ewe u prisustvu. Optu`nica u predmetu „zemunski klan“ tereti okrivqenog Sretka Kalini}a da je s Miletom Lukovi}em Kumom bio saizvr{ilac u ubistvima Todora Garda{evi}a, Sredoja i Zorana [quki}a, Jovana Guzijana i Radeta Cveti}a, Zorana Uskokovi}a Skoleta i Milo{a Stevanovi}a. Osim toga, Kalini}a optu`nica sumwi~i da je 3. avgusta

2002. s MiloradomUlemkomLegijom u~estvovao u pucwavi na „sur~inca“ Qubi{uBuhu^umeta, koji je, po opisu u optu`nici, tom prilikom uspeo da pobegne, dok je wegov telohraniteq Ivica Nikoli} ubijen.

SretkoKalini}

Kalini} je optu`en i za u~e{}e u otmici Suvada Musi}a, zvanog Batko, iz Ro`aja, te za u~e{}e u otmici biznismena MilijeBabovi}a. Okrivqenog Milo{a Simovi}a optu`nica tako|e tereti za veliki broj krivi~nih dela i sumwi~i ga da je zajedno s odbeglim Vladimirom Milisavqevi}em u~estvovao u ubistvima

PREDSEDNIKHA[KOGSUDATEODORMERONUPOZORAVA

Zaposleninapu{tajuTribunal Predsednik Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju Teodor Meron upozorio je na to da mnogi zaposleni napu{taju taj sud u Hagu da bi na{li sigurniji posao i da je Generalna skup{tina UN obezbedila dovoqno novca za rad Tribunala u ovoj i narednoj godini. Meron je u intervjuu za sarajevski „Dnevni avaz” rekao da, ukoliko se za „kqu~no osobqe ne ponude dovoqni podsticaji da ostanu u Tribunalu, dok za wegovim radom ima potrebe, postoji opasnost da }e rad Tribunala u posledwim godinama pretrpeti posledice”. – Ako Tribunal nastavi da me|unarodnoj zajednici pokazuje da radi na koliko je god mogu}e efikasan na~in, u {ta sam uveren da ho}e, ne vidim nijedan razlog za zabrinutost u vezi s osigurawem potrebnih finansijskih resursa u budu}nosti – rekao je tako|e Meron. Po we go vim re ~i ma, ipak postoji realna zabrinutost da

Tribunal ne}e biti u stawu da zadr`i osobqe koje mu je potrebno da bi ekspeditivno zavr{io svoje preostale poslove.

posao negde drugde. Ovaj gubitak iskustva i institucionalne memorije ima dalekose`an uticaj na rad Tribunala – rekao je predsednik ha{kog suda.

[e{equopetprivilegovana komunikacija Srpska radikalna stranka saop{tila je ju~e da je lideru te partije Vojislavu[e{equ vra}eno pravo na privilegovanu komunikaciju s pravnim savetnicima. Sekretarijat Ha{kog tribunala je, kako je saop{teno, doneo odluku da se [e{equ vrati jedno od osnovnih procesnih prava – mogu}nost privilegovane komunikacije s pravnim savetnicima. Tu odluku Sekretarijat je doneo 28. januara, tri dana nakon {to je 25. januara odlu~io da se [e{equ produ`i zabrana privilegovane komunikacije s pravnim savetnicima na 30 dana. „Me|unarodne konvencije garantuju pravo na privilegovanu komunikaciju svakom pritvoreniku, a Ha{ki tribunal je do sada vi{e puta brutalno kr{io ovo [e{eqevo pravo„, navedeno je u saop{tewu. – Ve} nekoliko godina mnogi od talentovanih i dugo godina zaposlenih radnika napu{taju Tribunal da bi na{li sigurniji

Na pitawe da li }e pravda biti zadovoqena za zlo~ine po~iwene na prostoru nekada{we Jugoslavije, Meron je rekao da se

pravda o~ekuje od po~etka rada Tribunala. – Iako znam da neke od `rtava i daqe ~ekaju na krivi~no gowewe po~inilaca, i mo`e izgledati da pravda nije ostvarena za wih kao pojedince, ona je ostvarena za hiqade drugih koji su do~ekali da osobe koje su po~inile ratne zlo~ine vide progla{ene krivima – kazao je Meron. On je napomenuo da }e na kraju svih su|ewa u Hagu Tribunal okon~ati postupke protiv svih optu`enih, wih 161, i svojim presudam }e poslati jasnu poruku da se neka`wivost ne}e tolerisati. Meron je naveo i da se kroz program „autri~„ Tribunal pobrinuo da osigura da se pravda nastavi ostvarivati u okviru nacionalnih pravosudnih sistema, i u tom pogledu jo{ vi{e `rtava mo`e se nadati da }e se i u wihovom li~nom slu~aju pravda ostvariti u budu}nosti. (Tanjug)

@eqka Bodi{a, Sr|ana Quji}a, te @eqka [krbe i Nenada Bato~anina. Optu`nica ga tereti i da je s nekolicinom „zemunaca“ u~estvovao u pra}ewu kretawa @eqka Bodi{a, Sredoja i Zora-

Milo{Simovi}

na [quki}a, Zorana Uskokovi}a Skoleta i Milo{a Stevanovi}a, Jovana Guzijana i Radeta Cveti}a, te Ivice Jovanovi}a, za ~ija ubistva su kao izvr{ioci sada prvosna`nom presudom osu|eni drugi pripadnici klana. Simovi}u optu`ba na teret stavqa i da je 3. avgusta 2002. u~estovao u pra}ewu Qubi{e

Buhe ^umeta. Optu`nica sumwi~i Milo{a Simovi}a i za ubistvo Branislava Lainovi}a Dugog u martu 2000. godine u Beogradu. Tako|e, Simovi} odgovara i po optu`bi za „teroristi~ki akt usmeren protiv ustavnog ure|ewa“, zbog, po navodima optu`nice, u~e{}a u minirawu firme „Difens roud“ „sur~inca“ Qubi{e Buhe ^umeta. Osim toga, optu`nicom se i Milo{u Simovi}u na teret stavqa u~e{}e u otmicama Suvada Musi}a, VukaBajru{evi}a i biznismena Milije Babovi}a. Podsetimo, u predmetu „zemunski klan“ sudilo se ukupno 26 okrivqenih za razli~ita krivi~na dela, a sad pravosna`nom presudom su trojica oslobo|eni optu`be, dok su ostali osu|eni za krivi~na dela koja su im stavqena na teret i izre~ene su im uglavnom visoke zatvorske kazne, ukupno oko 450 godina zatvora. Optu`nicom Specijalnog tu`ila{tva obuhva}eno je u periodu od 2000. do marta 2003. ukupno vi{e od 30 krivi~nih dela „zemunskog klana”, me|u kojima ~ak 18 ubistava, a kao organizator je ozna~en vo|a grupe Du{an Spasojevi}. J.J.

SU\EWEZAPAQEWEBAJRAKLIYAMIJE UBEOGRADUMARTA2004.

Policijaustuknula predkamenicama U Prvom osnovnom sudu u Beogradu ju~e je, saslu{awem svedoka, nastavqeno su|ewe grupi od 20 optu`enih za paqewe Bajrakli xamije u no}i izme|u 17. i 18. marta 2004. u Beogradu, posle nasiqa koje je izbilo nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Policajci policijske brigade koji su u vreme divqawa huligana imali zadatak da za{tite Bajrakli xamiju, posvedo~ili su da su posle ne{to vi{e od pola sata morali da se povuku s pozicije. – Imali smo nare|ewe da postavimo kordon ispred xamije i spre~imo napad. Me|utim, zbog velikog broja kamenica koje su letela ka nama morali smo da se povu~emo posle svega ~etrdesetak minuta – rekao je pripadnik policijske brigade Milo{ Simonovi}. Demonstranti u Beogradu te no}i su probili policijski

kordon na uglu ulica Kraqa Petra i Gospodar Jevremove i, uz povike „Ubij [iptara!„, provalili u dvori{te xamije, a potom je i zapalili. Polupali su prozore i inventar, a u po`aru je izgorela i biblioteka s vi{e od 7.000 kwiga velike vrednosti. Optu`nica Prvog osnovnog tu`ila{tva tereti 20 okrivqenih za delo u~estvovawa u skupini koja vr{i krivi~no delo, a u dosada{wem toku su|ewa svi optu`eni su negirali krivicu. Neki od optu`enih su pripadnici navija~kih grupa, a jedan od wih je i vo|a navija~a „Partizana” Milo{ Radisavqevi} Kimi, protiv koga su pokrenuti i drugi postupci. Slede}e su|ewe zakazano je za 27. februar, kada bi trebalo da budu saslu{ana jo{ ~etiri svedoka. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

Uporodi~nojku}iuSvilajncu policija je ju~e na{la „be`ivotno telo devoj~ice stare {estgodina”,saop{tilajePolicijskaupravauJagodini.Istra`ni sudija Vi{eg suda u Ja-

godininalo`iojeobdukcijiteladevoj~ice. „U toku je istraga o okolnostima pod kojim je nastupila smrt deteta„, stoji u saop{tewu. (Tanjug)

PRESUDAVI[EGSUDAUBEOGRADUOPOGIBIJI VOJNIKAUBOMBARDOVAWUNATO KOD BOLNICE„DRAGI[AMI[OVI]“

General MilivojeBojovi} nijekriv Vi{isuduBeograduizrekaoje ju~eosloba|aju}upresudupenzionisanom general-potpukovniku Milivoju Bojovi}u, komandantu GardijskebrigadeVJuvremeNATO-ovog bombardovawa Srbije, utvdiv{i da nije dokazana optu`ba koja ga je teretila za „nepreduzimawemerazaza{tituvojne jedinice“, u vezi s pogibijom sedmorice vojnika kod dediwske bolnice„Dragi{aMi{ovi}“kad jeuno}iizme|u19.i20.maja1999. Urolo{ko odeqewe pogodio jedan zalutali projektil NATOove avijacije. Sudsko ve}e se u obrazlo`ewu presude osvrnulo na sve dokaze izvedene tokom postupkaosvimokolnostima.Odnosno, sjednestrane, dokazeomerama i radwama koje je okrivqeni Bojovi} preduzeo, te s druge, nalaz i mi{qewe ve{taka s tim u vezi. Unalazuimi{qewu,ve{taci su zakqu~ili da u Bojovi}evim postupcimaurelevantnomperiodu„nijebilopropustakojibise moglidovestiuuzro~nuvezusnastalom posledicom, za koju je utvr|eno da je tragi~an – nesre}an slu~aj, koji se ne mo`e stavqati u odgovornost komandanta brigade“. Tako|e,naosnovuizvedenihdokazaonare|ewimakojajeurelevatnom periodu Bojovi} izdavao, kao i o svim wegovim potezima, sudjezakqu~iodanemadokazakojibipotvrdiliono{tomuseoptu`nicomstavqanateret. Dokazi su, naime, i{li u prilog potvrdi odbrane Bojovi}a, kojisvevremepostupkatvrdida je„uokvirusvojihnadle`nostii obaveza apsolutno preduzeo sve {to je bilo u wegovoj profesionalnojiqudskojmo}inaza{titi jedinice i da nije odgovoran za

teralnu {tetu“ pogodio Urolo{ko odeqewe KBC-a „Dragi{a Mi{ovi}“. Sna`no toplotno dejstvo eksplozije pro{irilo se izvan bolni~kog kruga na ulicu, gde je uz bolnicu na trotoaru bio razme{taj Protivpo`arnog odeqewa Gardijskebrigade,kaoiVatrogasnejediniceMUP-a.

MilivojeBojovi}

AdvokatRadomirGojovi},branilac optu`enog generala Bojovi}a, ka`e da je „osloba|aju}a presudajedinamogu}aizakonita presudauovomslu~aju“. – Izvedeni dokazi zaista ukazujunatodanastranioptu`enog nema odgovornosti. Shodno tome, nije mogla biti doneta druga~ija presuda,jedinodaseprimenipravno nasiqe, {to bi bilo nedopustivo–ka`eadvokatGojovi}. Ondodajedaodbranaimasvoje vi|ewe pozadine procesuirawa dokojegjedo{lo2002. godine,za {ta proziva, kako ka`e, „priti-

Uvredaiklevetavi{ene}e bitikrivi~nodelo Generalni direktor za pro{irewe u Evropskoj komisiji StefanoSaninoizjaviojeTanjugu da EK podr`ava brisawe uvredeikleveteizKrivi~nog zakona Srbije, a dr`avni sekret ar Min is tars tva pravd e Slobodan Homen da }emo postatijednaodsavremenihzemaqa u kojima kleveta i uvreda vi{e ne}e postojati kao krivi~nadela. Ukazuju}i na to da u gotovo svimevropskimdr`avamauvreda i kleveta odavno nisu krivi~nadela,Saninojekazaodaje wihova dekriminalizacija neophodna i zato da bi mediji u svomradubilinezavisniirastere}eniodpretwistrogimkaznama. – EK smatra da je Ministarstvo pravde u~inilo dobar po-

tez {to je predlo`ilo da se iz Krivi~nog zakonika Srbije bri{uuvredaikleveta.Tojeu skladu s evropskim zakonodavstvima i izuzetno va`no za no-

starstvo pravde, Srbija postatijednaodsavremenihzemaqau kojima kleveta i uvreda kao krivi~nadelavi{ene}epostojati.

To je dobar korak i pomo}i }e i novinarskoj profesiji, koja }e biti za{ti}ena od besmislenih krivi~nih prijava (Slobodan Homen) vinareimedijekojisu~estoizlo`eni tu`bama – poru~io je Sanino, koji je boravio u Beogradu u okviru redovnih kontakata predstavnika EK-a i srpskihvlasti. HomenjeuizjaviTanjuguistakao da }e, posle usvajawa izmenaidopunaKrivi~nogzakonika,kojejepredlo`iloMini-

–Dekriminalizacijaklevete iuvredebi}evelikoolak{awe za novinare, ali i za sva druga licakojajavnogovore–rekaoje Homen, i napomenuo da to ne zna~ida}eikobitiza{ti}en.– Oni koji se budu ose}ali oklevetanoiuvre|enoidazbogtoga trpe{tetu,to}emo}idadokazuju u parni~nom postupku od-

saknekihnevladnihorganizacija kojijebiovelikiiqudisunato naseli“. –Nekenevladineorganizacije ovde su nastojale da se opravda nezakonita NATO-ova agresija, dakle da se odgovornost prebaci na `rtvu, te da se NATO-ova agresija prika`e kao ispravna stvar.Tojezamenateza –ocewuje Gojovi}. U NATO-ovom bombradovawu Srbije pre vi{e od 12 godina, u tragi~nom doga|aju 20. maja 1999, kad je pogo|ena bolnica „Dragi{aMi{ovi}“,vojniciGoranVare{an,Slavi{aMiqkovi},Branimir Krwaji} i Predrag Igwatovi} ostali su na mestu mrtvi, kao i pacijenti bolnice Branko Bo{kovi},ZoraBrki}iRadosav Novakovi}.Osamdanakasnije,od povredazadobijenihuovomraketirawu,preminulisuvojniciVojin Pej~inovi}, Aleksandar BajiniDraganTankosi}. J. Jakovqevi}

{tetnimzahtevima.Ne}esevi{e, kao do sada, voditi dva postupka, prvo krivi~ni u kojem lice biva osu|eno za krivi~no delo i pla}a kaznu, a posle u parni~nompla}ainaknadu{tete.Tosuuradilegotovosvezemqe Evrope i mislim da je to dobarkorakida}epomo}iinovinarskojprofesijikoja}ebiti za{ti}ena od besmislenih krivi~nihprijava. Kleveta je jedno od retkih krivi~nihdelakodkojihjeteretdokazivawanatu`enom,koji tokom postupka treba da doka`e da nije oklevetao tu`io- ca. Sada{wim re{ew ima za klevetu je predvi|ena nov~ana kazna koju osu|eni pla}a u koristbuxeta,po{tojeprenekoliko godina ukinuta zatvorska kazna.

NOVIZAKONOPARNI^NOMPOSTUPKUODDANASNASNAZI

Parnicedotrigodine NoviZakonoparni~nompostupku stupa danas na snagu, a najve}a promena u odnosu na prethodn i jes te ogran i~ ew e trajawaparnicainemogu}nost izbegavawasudskihpoziva. Prose~na du`ina parnica u Srbiji je oko sedam godina, a novim zakonom je predvi|eno maksimalno trajawe od tri godine jer bi parnica u prvom stepenu mogla trajati najdu`e dve godine, a u drugom stepenu dodevetmeseci. Sudistranke}emoratidase pridr`avajuutvr|enogvremenskog okvira za su|ewe, a ro~i{tesemo`eodlo`itisamoizuzetno, i to zbog izvo|ewa dokaza ili spre~enosti sudije. U slu~aju da se ro~i{te odlo`i, sudmoradautvrdinovivremenski okvir za sprovo|ewe postupka. Propisujesedasedokumenta i pozivi koji se moraju li~no predati, dostavqaju na adresu iz evidencije o prebivali{tu, aakoosobanijenaprijavqenoj adresi,ostavqaseobave{tewe da se dokumenta mogu podi}i u sudu u roku od 30 dana. Nakon isteka tog roka se smatra da je dostavqaweurednoizvr{eno. U novom zakonu predlo`eno jere{ewedastrankemoguanga`ovati ve{tak e iz reg is tra

sudskih ve{taka i predlo`iti wihov nalaz i mi{qewe, pri ~emu sud ceni sve dokaze i zakqu~uje u skladu s pravilom o teretudokazivawa. Iako je zakonodavac u prvi plan istakao prednosti novog

u postupku mo`e preduzimati radwe u postupku li~no ili preko lica koje mora da bude advok at„. Po mi{qew u del a stru~waka,natajna~inseuspostavqa neka vrsta advokatskog monopolauzastupawuinteresa

ZPP-ausmislutrajawaparnica, u javnosti su se pojavile i brojne kritike pojedinih re{ewa. JednaododredbinovogZPPa,kojajedostakritikovana,odnosi se na ~lan 85 i ~lan 170, stav4,gdesenavodida“stranka

`rtavakrivi~nihdelaiukida wihovo pravo da sebi izaberu zastupnikakojinijeadvokat. S druge strane, advokati pozdravqaju ovakvo re{ewe jer smatrajuda}etimebitiobezbe|ena odre|ena sigurnost u poslu,pogotovozamla|eadvokate.

Nagodbesdr`avombr`eijeftinije

pogibiju vojnika kod bolnice ‘Dragi{a Mi{ovi}’ te da bilo kojomsvojomodlukomnikakonije mogao spre~iti dejstvo NATOove avijacije ili predvideti gde }eAlijansadejstvovati“. Po relevantnim~iwenicamao tragi~nomdoga|aju,zasnovanimi na podacima iz saop{tewa NATO-a, bolnica „Dragi{a Mi{ovi}“ nije bila ciq NATO-ove avijacije, ve} je kobne no}i kao „kolateralnu {etu“ pogodio zalutali projektil prilikom dejstvovawanavojnukasarnunaDediwu, na koju je sasuto sedam od ukupno osam namewenih bombi. KomandaNATO-ovih snagajepotvrdiladasekodpadaosmogprojektila na bolnicu desila tehni~kagre{ka.Ispostaviloseda jeNATO-ovoj avijacijiprilikom navo|ewa bombi osmi projektil odstupio – zalutao 450 metara, a krajwaposledicawegoveeksplozijeoko50minutaizapono}i20. maja1999,bilajedajekao„kola-

15

PREDLO@ENEIZMENEKRIVI^NOGZAKONASRBIJE

UKU]IUSVILAJNCU

Le{{estogodi{we devoj~ice

sreda1.februar2012.

Shodno novom Zakonu o parni~nom postupku, svikojibudu`elelidatu`edr`avuprvo}emoratidapoku{ajuswomdasenagodeupostupku medijacije i tako izbegnu sudski postupak i u{tedeivremeinovac. –Idejadanekoko`elidavodipostupakpritivdr`aveprvotrebadaimaprilikudapoku{adaseporavnasdr`avomjeizuzetnokorisna iprimewenajeusvimevropskimdr`avama–izjaviojedr`avnisekretarMinistarstvapravde SlobodanHomen. Powegovimre~ima,onajko`elidapodnese tu`bu protiv dr`ave prvo treba da se obrati Republi~kom pravobranila{tvu i vidi da li postoji mogu}nost poravnawa da bi mu dr`ava isplatila{tetu. –Natajna~in}esedalekobr`edo}idonovcakojivamdr`avadugujejersene}eteupu{tati udugotrajansudskipostupak,asdrugestrane,i

dr`ava {tedi, ako ni na ~emu drugom, onda na sudskimtro{kovima,kojisu~estoive}iodpotra`ivawa gra|ana od Republike Srbije – naglasiojedr`avnisekretar. On je kao primer naveo vojne penzonere koji vodevi{ehiqadapostupaka. – Wihov problem se mo`e re{iti na jedinstven na~in, a ne da danas imamo vi{e hiqada sudskihpostupaka~ijisu tro{kovidalekove}i negoiznoskojidr`avatrebadaisplativojnim penzionerima–ukazaojeHomen. Zakon je predvideo da onaj ko `eli da tu`i dr`avumoradaseprvoobratijavnompravobraniocu sa zahtevom za medijaciju (tokom koje se pregovorimatra`inajboqere{ewezaobestrane, koje u slu~aju saglasnosti ima dejstvo izvr{neisprave).TojejediniobavezanpostupakmedijacijekojiseuvodiupravnisistemSrbijei omogu}avanagodbudr`aveso{te}enim.

Koalicija za pristup pravdi izdvojilajenekolikogrupaodredaba u novom ZPP-u za koje smatra da moraju biti promewene.Prvagrupati~esepomenutog prava stranaka na zastupawepredsudom.Mogu}nostzastupawa od punomo}nika novi ZPP ograni~ava samo na advokate i slu`be pravne pomo}i, koje u ve}ini op{tina ne postoje, a iskqu~uje sve ostale, me|ukojimasuspecijalizovane organizacije za za{titu qudskih prava, {to, po mi{qewu stru~w ak a ove org an iz ac ij e, nijedobrore{ewe. Osimtoga,Koalicijazapristuppravdijeukazalainaprivilegovan polo`aj dr`ave Srbije, ukqu~uju}i i organe lokalne samouprave kao tu`ene parni~ne stranke, koji proisti~eizodredabanovogZPP-a. Tre}u grupu spornih odredaba~inijedanposebanparni~ni postupak za za{titu kolektivnih prava i inter es a, koj i ukqu~ uj e i za{titu quds kih prava. EkspertiKoalicijeka`uda je dobro {to u ZPP-u postoji odr edb a po koj oj udru` ew a gra|anainekedrugeorganizacijemogupodnetitu`buitra`iti da neko pravno ili fizi~koliceprestanesdelatno{}ukojaugro`avakolektivna pravaiinterese.Me|utim,to re{ewe ima i drugo lice jer, ako tu`eni dobije spor, ima pravodapodnesekontratu`bu idatra`idaudru`ewegra|ana obave`e na }utawe. To zna~i da udru`ewe vi{e  ne}e smet i javn o da kom ent ar i{ e delatnost tu`enog za koga je prvobitnotvr|enodajepovredio kolektivna prava i interese. Ovde se ukazuje i na kontradiktornostnovogZPP-asaZakonom o informisawu, u kojem se ka`e da je javna diskusija slobodna, dok odredbe ZPP-a omogu}avaju tu`bu koja mo`e rezultiratizahtevomzanaknadu {tete ili zahtevom da se ubudu}e ne smeju objavqivati informacijeotu`iocu. N.Perkovi}

NADLE@NIISPITUJUSLU^AJSEKSUALNOGZLOSTAVQAWAUPO@AREVA^KOJ[KOLI

Osnovacsilovaovr{waka

Nadle`nidr`avniorganipo~elisuju~e da ispituju slu~aj seksualnog zlostavqawa de~aka u Osnovnoj {koli „Kraq AleksandarPrvi”uPo`arevcu,pa}etakorepubli~kiiop{tinskiprosvetniinspektoriposetiti{kolu. Kako je Tanjugu rekao na~elnik Republi~ke prosvetne inspekcije Velimir Tmu{i},direktoru{kolenalo`enojeda upismenomizve{tajuobrazlo`iza{totaj slu~aj nije odmah prijavio nadle`nima u Ministarstvu prosvete i nauke jer su inspektoriotomesaznaliizmedija. Kakoprenosemediji,u~enikte{kole je19.januarasilovaosvogdrugaizodeqewa,zavremeodmora,izvandvori{ta{ko-

Pasa`ukojemjeu~eniknapastvovan

le. Za to se saznalo tek 26. januara, po{to se napadnuti de~ak `alio svojim drugovima,apotomiroditeqima,prenosemediji. PoTmu{i}evimre~ima,nasilnogu~enikao~ekujupoja~anenadzorneivaspitnemere,kaoiukqu~ivaweCentrazasocijalnirad. Direktor{koleGoranSeger rekaoje Tanjuguda{kolane`elini{tadazata{ka,dajepozvalapoliciju,Tu`ila{tvo iCentarzasocijalniradidaje~itavnavodnislu~ajufaziprovere. U Policijskoj upravi u Po`arevcu u izjavizaTanjugre~enojedasuzavr{ili ispitivaweidajeslu~ajpredattu`iocu.


SPORT

sreda1.februar2012.

@EQKOLUKAJI],BIV[ITRENERHEMOFARMA

Koferiuvek spakovani Mnoge qubiteqe ko{arke zatekla je vest da je @eqko Lukaji}, posle pobede nad Krkom i prekida serije od osam poraza, podneo ostavku na mesto {efa struke Hemofarma. Kada se spomiwalo wegovo ime, uvek je prva asocijacija bio upravo vr{a~ki klub, s kojim je ostvario brojne dobre rezultate. Ipak, do razlaza je, sti~e se utisak, moralo da do|e i odluka popularnog Struje nije ba{ toliko veliko iznena|ewe.

momaka koje sam vodio i koji su pravo blago vr{a~ke, ako ho}ete i srpske ko{arke. Oni, to odgovorno tvrdim, mogu da dosegnu vrh i treba im samo pomo}i da se ko{arka{ki ispile. Na`alost, dolazilo je do kolebawa u ideji koju smo imali tokom sezone i nisam bio spreman da to podr`im. Rekao sam toj mojoj ko{arka{koj deci da sam ube|en da }e da me nagrade i da }e ta nagrada da bude trenutak kada ih budem do~ekivao u Beogradu, na

@eqkoLukaji}

- Dobro sam promislio pre nego {to sam, posle utakmice s Krkom, rekao da odlazim s kormila Hemofarma - rekao je za na{ list Lukaji}. - Nisam, me|utim, jo{ uvek spreman da saop{tim i razloge takvog poteza, tim pre {to se klub nalazi u te{koj situaciji. Nikada nisam sebi dozvolio da pqujem u tawir iz kog sam jeo, pa ne}u to ni sada da u~inim. Bilo je i pro{le godine te{kih trenutaka, ali se nismo `alili, radili smo, trpeli i nikada od mene niko nije ~uo ni jednu lo{u stvar. Probao sam {to vi{e da pomognem... U svakom slu~aju, moja odluka neke je iznenadila, a neke nije. Prilikom razgovora u Vr{cu tokom leta 2011. godine, stekli smo utisak da ste puni elana u{li u novi koncept rada u Hemofarmu, u kojem je ciq bio da se stvori tim za budu}nost. Rezultat toga bio je uvo|ewe u prvi tim, i to ne u uloge epizodista, mladih igra~a poput Dangubi}a, Mitrovi}a, Krsti}a... - Prihvatio sam ideju novog koncepta upravo zbog te de~urlije. Imao sam ugovor na tri godine i znam kakav je potencijal

^ELAREVOOSLABQENO

SowaMari} uMa|arskoj Ko{arka{ica Sowa Mari} nije ni znala da }e joj prvenstveni me~ u Jagodini biti posledwi u ovom prvenstvu za tim ^elareva. Bila je najboqa na terenu, postigla je najvi{e ko{eva i imala najve}i indeks uspe{nosti.Sutradan je dobila poziv iz ma|arskog prvoliga{a Seksarda, spakovala je kofere i otputovala. - U narednih pet kola i u plej ofu na{e Prve lige bi}emo znatno oslabqeni. Sowa nam je u ovom prvenstvu bila najboqi ko{geter. Ona i Swe`ana Vasi} su su nosile teret igre s obzirom da su najiksunije. Bez we bi}e mnogo te`e, ali joj `elimo puno sre}e i uspeha u daqoj karijeri - rekao je trener ko{arka{ica ^elareva i mlade reprezentacije Milkan Mr|a. Sowa Mari} je ina~e pre godinu dana diplomirala na DIF-u, a radila je u klubu i kao trener mla|ih selekcija. V.Vu.

~uvenom balkonu, posle osvajawa nekih velikih medaqa. Da li je odlazak Borisa Savovi}a u Tursku ubrzao va{ odlazak? - Apsolutno - ne! Savovi}ev odlazak nema nikakve veze s mojom odlukom o odlasku iz Hemofarma. Setite se, pro{le godine, tako|e usred sezone, klub je napustio Milan Ma~van, u{li smo u crnu seriju, ali smo se iz we izvukli i pre`iveli. Koncept na{e ko{arke je takav da stvaramo vrhunske igra~e koji kasnije odlaze u vrhunske klubove {irom sveta i to je, mo`da, vrednije i od medaqa. Va{ temperament je takav da te{ko mo`ete da mirujete. Kavi su vam daqi planovi? - Da se na{alim - u~lanio sam se u lova~ko dru{tvo i sada se nalazim u ~eki. Trenerski posao je takav da su, negde u uglu sobe, dva kofera uvek spakovana mo`emo da reagujemo u slu~aju dobre ponude. Isti slu~aj je i sa mnom, sada malo pauziram, u poseti sam deci koja studiraju u Beogradu, spreman da se prihvatim nekih budu}ih izazova - rekao je Lukaji}. A.Predojevi}

Sa svega jednim izgubqenim setom u devet utakmica i s maksimalnim bodovnim u~inkom odbojka{ice Futoga zavr{ile su prvi deo sezone takmi~ewa u Drugoj ligi - sever. Promene igra~kog kadra u odnosu na ranije sezone, kada su Futo`anke bile na korak do Prve lige, nisu ulivale poverewe pred po~etak sezone za trenera Spasoja Mili}evi}a i wegove sledbenice na terenu. Ipak, vihorni po~etak i nanizane pobede dovele su ih u situaciju da od gotovo prvog do posledweg kola prvog dela prvenstva provedu na ~elnoj poziciji, ostaviv{i iza sebe konkurente za visok plasman, in|ijsku Mladost, sremskomitrova~ki Prvi tempo i Srem. Malo ko je mogao da o~ekuje da }e devojke da odigraju prvi deo sezone za pam}ewe, a kada su slavile maksimalnim rezultatom na gostovawu Prvom tempu, {ampionski mozaik dobio je `eqenu konturu. - Odigrali smo prvih devet me~eva boqe nego {to smo mogli i

c m y

16

dnevnik

VE^ERASVOJVO\ANSKIDERBI@ELEZNI^AR–VOJVODINASRBIJAGAS(19)

Kvalitetnastrani Novosa|ana Vojvodina Srbijagas je lider na tabeli Agro`iv ko{arka{ke lige i ekipa koja je sve bli`a plasmanu u Superligu, dok se @elezni~ar iz In|ije gr~evito bori za optanak. Ako je suditi po tome, Novosa|ani su favoriti u ve~era{wem duelu dva vojvo|anska prvoliga{a i imaju rezona da se nadaju novoj, 15. pobedi u prvenstvu. In|ijci su u pro{lom kolu pora`eni od Napretka i dospeli su u kriti~nu situaciju zbog koje su, pre dva dana, promenili trenera. Klupu je napustio Ivica Mavrenski, a ekipu je preuzeo Vinko Baki}. - Ve~era{wa utakmica, {to se nas ti~e, sli~na je dvema prethodnima, jer igramo s ekipom koja se bori za opstanak - rekao je Sini{a Mati}, trener Vojvodine Srbijagas. - Jedina razlika je u tome {to ovog puta gostujemo, ali se na{ ciq ne mewa, dakle idemo na pobedu koja bi nas jo{ vi{e pribli`ila Superligi. Ne sme da nam se ponovi utakmica s Napretkom, jer kvalitet je na na{oj strani i to treba da doka`emo na parketu u In|iji. Doma}in ima iskusnu i dobru ekipu, ali je, na wegovu `alost, dosta neizvesnih zavr{nica izgubio upravo kod ku}e i to ga je dovelo do ovakve pozicije. Novi trener Baki} nije imao vremena da ne{to ozbiqnije promeni u igri In|ijaca, pa ve~eras o~ekujem na{u novu pobedu. Ogwen Ku`eta je jedan od ko{arka{a na koje Mati} uvek mo`e da se osloni. On je kratko dodao:

- Vratili smo se pravilnom pristupu me~evima i to me raduje. O~ekuje nas te{ka utakmica, koja je za @elezni~ar od izuzetno velike va`nosti. Ipak, boqa smo ekipa i verujem da }emo slaviti. Jedan od najboqih igra~a doma}ina je Milo{ Bojovi}, ko{arka{ koji je s uspehom nosio i dres novosadskog tima. Pred duel s nekada{wim klubom Bojovi} je rekao:

Dana{wiprogram Danas se igraju preostali me~evi 18. kola Agro`iv ko{arka{ke lige, a sastaju se: IN\IJA: @elezni~ar Vojvodina Srbijagas (19), U@ICE: Sloboda - Borac (18.30), KRAQEVO: Sloga - Metalac (19.30), BEOGRAD: Mega Vizura - Smederevo (19). - Poraz u Kru{evcu za nas je bio ba{ te`ak i ponovila se situacija da smo u drugom poluvremenu odigrali lo{e. Sada nam u goste dolazi lider koji ima odli~no izbalansiranu ekipu i sigurno se ne}emo pripremati da zaustavimo nekog igra~a posebno. Jedino }emo morati da pa`wu obratimo na iskusnog Radeta Markovi}a u slu~aju da me~ u|e u neizvesnu zavr{nicu. Prvi put }emo nastupiti pod vo|stvom novog trenera Vinka Baki}a i poku{a}emo da priredimo iznena|ewe. Duel u In|iji po~iwe u 19 ~asova. A.Predojevi}

OgwenKu`etauprvomme~usa@elezni~arom uNovomSadu

NBALIGA

PobedaDalasauFiniksu Aktuelni {ampion Dalas trijumfovao je u gostima protiv Finiksa rezultatom 122:99, dok je drugi najboqi tim lige Oklahoma pora`en u Los An|elesu od Klipersa - 100:112. Dalas Maveriksima je to bila ukupno 14. pobeda u sezoni NBA lige i tre}a u nizu. Delonte Vest predvodio je pobedni~ki tim ubaciv{i 25 poena, imao je tri skoka i {est asistencija. Veterani Vins Karter i [on Merion imali su zapa`ene role sa 21, odnosno 20 poena. Los An|eles Klipersi slavili su na svom terenu protiv, uz ^ikago, najboqeg tima lige, Oklahome (112:100). Kod doma}ih istakao se Kris Pol sa 26 poena i 14 asistencija, dok su Keron Batler i Blejk Grifin postigli po 22 poena. Klipersima je to bila 12. pobeda, dok je Oklahoma upisala ~etvrti poraz, uz 16 pobeda. Kod go-

DetaqizduelaLAKlupers–Oklahoma

stiju najefikasniji je bio Kevin Durant sa dabl-dabl u~inkom - 36 poena i 13 skokova, a sledio ga je Rasel Vestbruk sa 31 pogotkom.

^ikago je bio boqi u gostima od Va{ingtona - 98:88, a Bulse je predvodio Derek Rouz sa 35 poena. U ekipi Va{ingtona naj-

FUTO[KEODBOJKA[ICEOBELE@ILEPOLUSEZONUUDRUGOJLIGI–SEVER

Prvaliganikadbli`a

Odbojka{iceFutoga,liderkeDrugelige–sever

Upravapodr`avatim Na proslavi koju su Futo`anke uprli~ile na kraju prvog dela sezone, predsednik kluba Milorad Brankov rekao je da }e, uz pomo} Slavka Bogdana i Sretena Milkova, u~initi sve da obezbedi {to boqe uslove za nastavak prvenstva. - Mnogo puta su nas devojke obradovale svojim zalagawem i posve}eno{}u klubu u

svakom pogledu i sre}ni smo {to su na{e igra~ice. Igrama su zaslu`ile ~elnu poziciju u ligi i nadam se da }e ostati na vrhu do kraja sezone. Uprava kluba }e u~initi sve da ih isprati, pa da za par meseci slavimo dugo `eqeni plasman u Prvu ligu - rekao je Brankov.

da zamislimo. Samo jedan izgubqen set svedo~i o na{oj dominaciji u ligi, a kada se zna kakva je konkurenicija, uspeh je utoliko vredniji. Dobro smo se spremili, do~ekali sezonu nao{treni, a onda je sve krenulo dobrim tokom. Iznena|uju}e smo odigrali neke susrete, ~ak i preko o~ekivawa, a drugi deo sezone do~eka}emo s pet poena vi{ka u odnosu na najbli-

boqi je bio Xon Vol sa 20 poena. Biv{i ko{arka{ Partizana Jan Veseli bio je starter za doma}u ekipu i za 15 minuta na terenu postigao je dva poena, imao je tri skoka, dve asistencije i jednu izgubqenu loptu. Minesota je na gostovawu u Hjustonu trijumfovala sa 120:108, ali bez bolesnog Darka Mili~i}a. Biv{i as Partizana Nikola Pekovi} kao strater je zavr{io me~ sa osam poena i sedam uhva}enih lopti za 19 minuta provedenih na parketu. Rezultati: Finiks - Orlando 74:69, Va{ington - ^ikago 88:98, Majami - Wu Orleans 109:95, Milvoki - Detroit 103:82, Memfis - San Antonio 73:83, Hjuston - Minesota 108:120, Juta - Portland 93:89, Finiks - Dalas 99:122, LA Klipers - Oklahoma 112:100.

`eg pratioca - rekao je trener Futo`anki Spasoje Mili}evi}. Futog je u ranijim sezonama bio ozbiqan pretendent za ulazak u Prvu ligu, ali mu se u dva navrata ispre~io bara`, a u jednom pro{irewe lige. Sada, kada po sistemu takmi~ewa prvaci ~etiri drugoliga{ke grupe direktno ulaze u vi{i rang, Futo`anke imaju osnova da se nadaju uspehu. - U sezonu smo u{li bez velikih o~ekivawa, ali smo se potajno nadali da mo`emo da napravimo iznena|ewe. Tako smo, ~ini se, malo iznenadili i upravu kluba koja sada pred sobom ima zacrtani ciq obezbe|ivawa uslova za vi{i rang. To je sada zajedni~ki ciq i sve je podre|eno tome, `elimo Futogu, mestu s dugom odbojka{kom tradicijom, da podarimo prvoliga{a. Uprkos visokom ciqu, u futo{kom klubu ne razmi{qaju o potencijalnim poja~awima. - Imamo ekipu koja je dovoqno kvalitetna i sposobna da izbori vi{i rang, mislim da bi eventualno dovo|ewe igra~ica poremetilo atmosferu koju smo izgradili i zato ne}e biti prinova. Najva`nije je da u drugom delu sezone zadr`imo nivo igre koje smo prikazali u prvom delu i da opravdamo ulogu favorita u uslovno re~eno lak{im susretima, jer mislim da }e nam to biti dovoqno da uspe{no zavr{imo {ta smo zapo~eli - istakao je Mili}evi}. M.Risti}


SPORT

c m y

dnevnik

JUGOVI]DOMA]INNI[KOM@ELEZNI^ARU

Pobedni~ka o~ekivawa Rukometa{i Jugovi}a ve~eras do~ekuju ekipu @elezni~ara iz Ni{a. Radi se o me~u starih rivala, gde se Ni{lije nalazeugrupiekipakojisebore za o~uvawe elitnog statusa, dokKa}anis13bodovajo{nisu zaploviliumirnuluku. Zimskepripremeka}kirukometa{i su, zbog odsustva {efa

Unovojulozi:LazarStejin

strukeVladanaJordovi}a,odradili sa trenerom i sportskim direktorom Draganom Vrgovi}em. -Pripremesmoodradilibesprekorno i bili smo u svakodnevnim konsultacijama s trenerom Jordovi}em, tako da smo se spremili kao da je i on bio tu.Odigralismonekolikokontrolnih utakmica, gde su ve}u {ansu dobili igra~i s mawom

CRVENKAGOSTUJE UPAN^EVU

Optimizam i briga Podrazumevasedasurukometa{iCrvenkekaoiwihovi navija~i s velikim interesovawem pratili zbivawa na Evropskom {ampionatu, timpre{tosuuekipiSrbije igrali i dvojica biv{ih ~lanova ovoga kluba, Dragan Marjanac i Dalibor ^utura.Ali,tokomsvihovihzbivawauproteklihpetnaestak dananiujednomtrenutkunisu po strani ostale obaveze okopripremazanastavakprvenstva u Superligi. Trener Svetozar Jovovi} je maksimalno iskoristio pauzu i svakodnevno svoje igra~e podvrgavao ozbiqnom radu, ~ak i dva puta dnevno. Uz to odigrano je i nekoliko kontrolnihutakmica. -Zadovoqansamonim{to smo uradili i verujem da sa dosta optimizma mo`emo o~ekivati nastavak borbe za bodove-ocewujetrenerJovovi}. Prvaiveomazna~ajnaprovera je ve~eras u Pan~evu. Iako to ne isti~u, utisak je dasviuklubumisledajeovo mo`daijednaodnajzna~ajnijihutakmicauovomdeluprvenstva. Pamti se iznena|ewe koje su Pan~evci jesenas priredili u Crvenki neo~ekivano osvojiv{i bodove, a doma}inaostaviliubrigama koje i sada traju. Sve bi do{lonasvojemestoakoRa~i} idrugoviuspejuve~erasdase revan{iraju,dokbiusuprotnom moglo do}i do ne`eqenogtokauogor~enojborbiza spasodispadawa. - Verujem da imamo kvalitetdaunajmawurukuostanemonepora`eni,madamebrineto{tosmoostalibezgolmana Mladena Mjerima~ke, koji je povre|en i mora na operacijukolena-provejava optimizam, ali i zabrinutosttreneraCrvenke. T.Jovovi}

minuta`om-rekaojedesnibek LazarStejin. Malo je ko o~ekivao da }ete, iako oslabqeni, pobediti u pripremnim me~evima Borac i Lov}en? - Ivri nam je zadao udarac, posle ~ega smo zbili redove u utakmicama s Bawalu~anima i Cetiwanima. U tim me~evima jasamposlegodinudanaigrawa samo odb ran e bio prek omandovan u nap ad, Travar s krilanabeka(oti{ao Lali}), Perovi} nij e bran io, Krsman~i}jeigrao na krilu... Protiv Lov} en a ~ak nij e branioniKukobat, ve} Milosavqev i Dobrijevi}. Pokazalismodame|una{im naslednicima ima velikog potencijala.Itakooslabqeni i „ispreturani”, zahvaquju}i borbenostiipo`rtvovanosti, uspeli smo da savladamo mnogoiskusnijerivale.Ono{tojezanimqivo je to da je te utakmice posmatralo 500-600 navija~a, koji su pravili neverovatnu atmosferu sa sve rekvizitima koje smo immiigra~iodna{ihplatakupili.Radujemeda jeprotekloEPdoprinelodase jo{ vi{e dece pojavilo na na{imutakmicama. O~ekujetelive}uminuta`u ufazinapada? -Iskreno,svejednomije.Zadovoqansamtrenutnomminuta`om, igrao sam prete`no u odbrani, a ako dobijem {ansu i u napadu bi}u jo{ zadovoqniji. Tobimo`dabiloidobrojerod

MU[KASUPERLIGA Danas Obili}-Po`arevac Radni~ki-Smederevo Jugovi}Unimet-Naisus Kolubara-Partizan PKB-Rudar Crvenazvezda-Vojvodina Napredak-Metaloplastika Dinamo-CrvenkaJafa 1.Partizan 13 12 2.Vojvodina13 10 3.Metalopl.13 9 4.Radni~ki 13 8 5.C.zvezda 13 7 6.Napredak 13 6 13 6 7.PKB 8.Jugovi} 13 5 9.Kolubara 13 5 10.Rudar 13 4 11.Naisus 13 4 12. Po`arevac13 4 13. Smederevo13 4 14.Dinamo 13 3 15.Crvenka 13 3 16.Obili} 13 3

1 3 1 2 2 2 1 3 2 2 2 0 0 1 0 0

0 0 3 3 4 5 6 5 6 7 7 9 9 9 10 10

(17) (18) (19) (19) (19) (19.30) (19.30) (20.30)

413:349 381:320 384:346 370:332 356:331 375:375 342:339 322:324 351:360 313:337 381:418 339:364 294:326 354:377 343:371 344:393

25 23 19 18 16 14 13 13 12 10 10 8 8 7 6 6

U slede}em kolu (4/5.februara) sastaju se: Vojvodina - Jugovi} Unimet, Crvenka Jafa - Radni~ki, Partizan Crvenazvezda,Naisus-Obili},Po`arevac-PKB,Rudar-Dinamo,Smederevo -Napredak,Metaloplastika-Kolubara.

letaodlaziJo{i},pajetoprilikadaigazamenim. Ve~eras do~ekujete te{kog rivala, treba li navija~i da o~ekujubodove? -Radiseoekipikojajemnogo kvalitetnijanego{totomesto na tabeli pokazuje. Ni{lije su sastavili tim pred po~etak prvenstvajersunaknadanou{liu Superligu.Izkolaukolobivalisusveboqi,aprepauzuu{li suuzavidnuformu.No,bezobzira{tosuiskusnaidobraekipa, predvo|ena Brwasom i \uri}em, o~ekujem da zabele`imo pobedu i time u|emo mirnije u nastavak {ampionata - istakao jeLazarStejin. Utakmica Jugovi} Unimet @elezni~arigraseve~erasu19 ~asovauHramu. J.Gali}

NOVOSA\ANIGOSTICRVENOJZVEZDI

Vo{a ne mewa ambicije Jo{senijesti{aloslavqe nakon osvojene srebrne medaqe reprezentacija Srbije na EP a qubiteqi rukometa ve} danasimajuprilikudagledajunadmetawazabodovena{ih najb oq ih ekip a.S pos ebn om pa`womprati}esede{avawa nave~erawemderbiju14.kola izme|uCrvenazvezdaiVojvo-

tihsusreta,alimnogojebitnij e da smo mi maks im aln o fok us ir an i na na{ u igru. Spremali smo utakmicu, ali su nas zadesili zdravstveni problemi.NevenStjepanovi} seoporavioibi}espremanza me~, dok put Beograda putujemobezbra}eMiloradaiBranislava Radi{i}a koji su za-

TrenerVojvodine\or|e]irkovi}

dine.Beogra|anisutokomjeseweg dela sezone imali polovi~an bodovni u~inak, a u me|uvremenu klub je napustilosedamigra~a. - Iskreno, imamo malo informacijaonovomZvezdinom tim u. Uprk os  Zvez din om skromnom bodovnom u~inku i turb ul enc ij am a vez an im za odlaskeigra~a,nezavaravamo seda}emolakopobediti,nitiseoptere}ujemode{avawima u taboru rivala. Zvezda je tokom priprema odigrala samo dve utakmice, sa Smederevom i pan~eva~kim Dinamom, i uspeli smo da sakupimo informacije o de{avawima sa

ka~ il i zau { ke. Tok om zimskog prelaznog roka raskinuli smo saradwu sa Lon~arom (pre{ao u Kolubaru), dok je Kne`evi}  oti{ao u redove Crv en e zvez de. U nas tvak u takmi~ewa ne mewamo ambicije,u Beograd idemo s namerom da produ`imo pobedni~kuseriju.Ne}ebitilako,ali smatramdaovaekipamo`eda trijumfuje u [umicama - kazao je trener Vojvodine \or|e]irkovi}. Utakmica Crvena zvezda Vojvodina igra se ve~eras od 19.30 ~asova u hali [umice u Beogradu. I.Grubor

sreda1.februar2012.

17

UPRKOSVELIKOJHLADNO]I,IGRA^IVOJVODINENEPOSUSTAJU STRENINZIMA

Spisak za Antaliju u naredna dva dana Velikahladno}aokopo{to su tereni zamrznuti, ali vala je Fudbalski cenigra~i bez pogovora izvr{avaju tar„VujadinBo{kov”u sveobaveze.Svisnestrpqewem Veterniku, ali igra~i ~ekamonedequiselidbuuAntaVojvodne, predvo|eni {efom liju, gde }emo raditi po mnogo struke Dejanom Vuki}evi}em, ne toplijemvremenu,aodgra}emoi smawuju ritam rada. Jako dobro pettreningutakmica,{toigraznaju {ta ih o~ekuje na prole}ei,op{tiutisak je,re{enisudaprveizazove do~ekaju fizi~ki besprekornopripremqeni.Swimaodponedeqka popodnetreniraiAlmami Moreira, ~iji su rezultatitestovapokazali da nema nikakvih problemadaseprikqu~inovimsaigra~ima. - Ono {to smo o~ekivaliodrezultatatestova,obistiniloseipokazalo se da Moreira bez problema mo`e da se prikqu~iradu-rekaoje Vuki}evi}. - Re~ je o fudbalerukojijeprofesionalacodglavedopete i to se iz dana u dan potvr|uje. Uz ve} uobi~ajena dva treninga dnevno, prvotimcicrveno-belihsuju~e toku prepodneva podvrgnutilaboratorijskim analizama (urin i krv) kako bi medicinski tim stekao kompletnu sliku o svakom igra~u ponaosob. O radu na terenu, Odlaziiliostaje:BranaIli} {ef struke crveno-belih je re~i vole. Ube|en sam da }emo, kao: uprkos ovoj hlado}i, izdr`ati - Jeste hladno ovih dana, ali do nedeqe bez povreda, a u Turto nam ne ometa rad. Ju~e smo skoj}emosemnogovi{edru`iti treniralinave{ta~kojpodlozi sloptom.

Karan u Ivawici Stameni{toperDejanKaranunarednih{estmeseciigra}e napozajmiciudresuJavoraizIvawice. -MislimdajezaKaranaovodobrasolucija,jer}eimatipriliku da igra - istakao je Vuki}evi}. - On }e u Ivawici imati prilikudaigra~kisazriiondaponovodakonkuri{ezamesto uVojvodini.

Kada}eteodreditispisakod 25putnikazaAntaliju? - U naredna dva dana to }emo morati da re{imo. Spisak je uslovqen eventualnim dolascimaiodlascimakojimogudauslede, ali posle tog roka promena

vi{ene}ebiti.SvezavisiodrezultatatestovaStivenaApijei toga da li }e on postati na{ igra~,aliistatusaBraneIli}a koji}edanasmoratidaseizjasni daliodlaziiliostaje.Novakovi}jeimaoponuduSpartaka,ali smo razgovarali i sugerisao sam mudajeboqedaostaneidapoku{adaseizborizastatusuVojvodini. Lepavestjeidaseodpovrede oporavio Vladan Pavlovi}, Vo{in Surduli~anin ukqu~io se u radpodpunimintenzitetom. A.Predojevi}

NOVAAKVIZICIJANAMARAKANI

Asamoa mewa Kalu|erovi}a Fudb al er i Crv en e ostane do juna 2013. gozvezde drugu fazu pridine. Obojici, po pretprema nastavi}e od ~ehodnomdogovoru,ugovotvrtka u Turskoj. U meri su isticali u junu |uvremenu obavqene su 2012. god in e.I por ed jo{ nek e kad rovs ke prod u` etk a sar adw e u form aln os ti. Rob ert slu~aju adekvatne ponuPros in e~k i je prel ode, Crv en a zvez da }e mioiodlu~iodanakon iza}iususretBrazilcu desetodnevneprobeNai omogu}iti mu da protanijel Asamoa ostane menisredinuve}utekuu Crvenoj zvezdi. Tam}em prelaznom roku, za noputinapada~ireprerazl ik u od  Bajk ov i}, zentativac Gane obavekoji }e  braniti i u nazao se na ~etvorogodirednojpolusezoni. {wuvernostcrveno-beStatus Andrije Kalulima i otputova}e za|er ov i} a mog ao bi da jedno sa ostalim prvobude re{en uskoro, jer timc im a u Ant al ij u. je u igru opet usko~io Sadave}biv{icentarIn~on. for i najboqi strelac -Nekestvaribitrebaklub a Asant e Kot ok o lodaseodradenarednih izGanenacrnogorskom dana. Prelazni rok u Juprimorju zadovoqio je `noj Koreji, Kini i Rukrit er ij um e stru~n og sijitrajedokrajafebru{tabaidobi}epriliku Polo`iotest:NatanijelAsamoa arapo{toimsezonastardaseunarednomperioduizborizamestoprvotujepolovinommarta.Sli~najesituacijaikada timcaunajtrofejnijemsrpskomklubu. je u pitawu rastanak sa Milanom Viloti}em. Pouzdani golman Boban Bajkovi} i jedan od Trebadaseslo`ekockiceipoku{avamodazavrnajboqih pojedinaca u protekloj polusezoni {imoposloveuzajedni~kominteresu-konstatoMende{Kaduprodu`ilisusaradwusaklubom vaojegeneralnisekretar\or|eStefanovi}. na jo{ {est meseci, odnosno godinu dana. To TrenerProsine~kimora}edaskratispisak zna~i da je parafirawem ugovora Bajkovi} fudbalerakoje}epovestiuTurskuuodnosuna igra~klubasaMarakanedojanuara2013.godi- ekspedicijukojajeboravilauBudvi. ne, dok bi Brazilac u Beogradu trebalo da Z.Rangelov

TURNIRNAKIPRU

Na premijeri s Jermenijom Kompletirana je lista u~esnika me|unarodnogturniranaKipru,~etrnaestogporedu,koji jenaprogramuod27.do29.februara.Poreddoma}inaiselekcijeSrbijezatrofej}eseboriti jo{ reprezentacije Jermenije i Kanade. Po rasporeduorlovi}enajpreodmeritisnageuLimasolusaJermenijom(28.februara),apotomu NikozijisaKiprom(29.februar).

Srbija je nastupila na tradicionalnom turniru 2009. godine, kada je savladaila doma}ine sa2:0ido`ivelaporazodUkrajine0:1. Poredovihkontrolnihduela,orloveo~ekujujo{dveprijateqskeutakmicesFrancuskom u Rems u (31.maj) i [veds kom u Stokh olm u (5.jun). Z.R.


18

sport

sreda1.februar2012.

MIRKO RADULOVI], TRENER GOLMANA HAJDUKA

Zalogzabudu}nost U sportskom `ivotu, uz naporan rad, mora se imati i dosta sre}e, ali i kvalitetan u~iteqi da bi se dosegli {to ve}i dometi. Izgleda da se sve to skockalo u Hajduku iz Kule, bar kada su golmani u pitawu. Naime, pod stru~nim nadzorom klupske legende Mirka Radulovi}a

- Hajduk ima tri perspektivna golmana, koji su budu}nost srpskog fudbala. U ovom trenutku Bojan Bra} ima prednost, branio je jesewu polusezonu, a Peri} i Latinovi} su tu kao zapete pu{ke – isti~e Radulovi}. Bra} je ro|en 1989. godine i ve} je kapiten ekipe.

man mora u svakom trenutku da predvidi {ta }e da se desi i da to saop{ti igra~ima ispred sebe. A Bojan je tih, ne ~uje se. Me|utim, jedno je ku}no vaspitawe, a drugo ono {ta se de{ava na terenu. Na tom segmentu mora da radi da bi bio kompletan. Zaslu`eno nosi dres broj jedan – ka`e Radulovi}.

Latinovi},Bra}iPeri}podbudnimokomtreneraMirkaRadulovi}a

vredno rade kapiten Bojan Bra}, omladinski reprezentativac Nikola Peri} i kadetski reprezentativac Nemawa Latinovi}. Mirko Radulovi} se letos vratio u klub i preuzeo brigu o golmanima. GODI[WA SKUP[TINA POLETA

Novauprava zalep{e prole}e Karavukova~ki Polet, ~lan Vojvo|anske fudbalske lige zapad, je u jesewem delu sezone igrao slabo i malo ko je o~ekivao da }e ekipa polusezonu zavr{iti u dowem delu tabele. To je bio signal da se odr`i vanredna Skup{tina kluba na kojoj je izabrano novo rukovodstvo. Za predsednika Izvr{nog odbora imenovan je dugogodi{wi golman Karavukov~ana Ivan Smiqkovi}. Pored toga u upravu kluba kooptirani su vi|eniji qudi iz sela koji mogu da pomognu karavukova~kom timu u nastavku sezone. Za sportskog direktora je imenovan Milivoje Sto{i}, dugogodi{wi sportski radnik. Uloga sekretara je poverena Nikoli Pavlovi}u, koji je trenirao sve selekcije u klubu, a novi {ef struu~nog {taba je Stevan Smiqkovi}.Klupski menaxer je Dragi Bogdanovi}. Krenulo se sa prodajom godi{wih pretplatnih karata, uveliko se kompletira opremu, a i stadion }e na prole}e biti mnogo lep{i. Prvi trening fudbaleri Poleta su odradili, a u narednih nekoliko dana kompletira}e se i igra~ki kadar. St. J.

- Veoma dobar golman, linija{, izvanredan, odli~an u poziciji jedan na jedan. To su mu vrline. Od mana su mu mo`da malo bo~ne lopte, a ono {to mu ja najvi{e zameram je slaba komunikacija sa igra~ima. Gol-

Rezerva Bra} jesenas je bio omla din ski re pre zen ta ti vac Nikola Peri}, ro|en 1992. godine. - Do{ao je u Hajduk posle ~etvrtog kola, bio je u nekoj ravni sa malim Latinovi}em, ali

je dobio prednost zato {to je ne{to stariji i omladinski je reprezentativac. Naravno, kada se do|e u novu sredinu prvi problem je privikavawe, potomm je imao problema sa bo~nim loptama i skra}ivawem uglova, ali talentovan je. Najmla|i je kadetski reprezen ta ti vac Ne ma wa La ti no vi}, ro|en 1994. godine. - Mislim da je on najvi{e napredovao u nekim golmanskim detaqima. Iako najmla|i, ispoqava hladnokrvnost i mirno}u. I wemu je problem slabija komunikacija sa saigra~ima, ali s obzirom da je mla|i od Bra}a ~etiri, a od Peri}a dve godine verujem da }e taj nedostatak uspeti da otkloni.– isti~e Radulovi}. Ve}ina nedostataka uz vaqan rad mogu da se otklone. - Ma naravno, oni su mladi, a iskustvo govori da i golman od 30 godina mo`e da otkloni nedostatke ako ho}e. Dakle, sve je do wih. Ja sam tu da im pomognem, ali samo od wih zavisi ho}e li usvojiti ono {ta sa wima radim i {ta od wih tra`im. Gde je mesto golmana Hajduka u srpskom fudbalu? - Bra} je, prema mom mi{qewu, me |u tri na {a naj bo qa golmana. Mislim da je gre{ka Partizana {to @ivko @ivkovi} brani u Metalcu, a nema priliku u Partizanu. Tu je jo{ i Aleksi} iz Spartaka, wih trojica su na{i najboqi golmani. A kada je golmanski kadar u pitawu, onda je tu Hajduk bez premca. Tvrdim da nema kluba u zemqi koji u svojim redovima ima tri perspektivnija golmana u dr`avi, {to }e za godinu dana jasno iza}i na videlo – istakao je Mirko Radulovi}. \. Bojani}

dnevnik

PETKOVI] O^EKUJE EFIKASNIJU IGRU DOWEG SREMA

Prole}euznaku Pe}in~ana Jedan od najiskusnijih prvotimaca Doweg Srema, Mi{a Petkovi}, uvek je za razgovor raspolo`en. - Uvodni deo priprema odra|ujemo bez problema, a prve upale mi{i}a su ve} iza nas ka`e Petkovi}, prvi strelac pe}ina~kog prvoliga{a. - Novi saigra~i su se odli~no uklopili. Drago mi je {to }u za saigra~a ponovo imati @arka Jeli~i}a, s kojim sam svojevremeno igrao za Radni~ki iz Pirota, kada smo iz Srpske ulazili u Drugu ligu. S nama je tada bio i sada{wi klupski kolega Milo{ Josimov, a trener ^eda Mati}. Taj period iz karijere posebno pamtim i zbog utakmice protiv Borca iz Para}ina, kada sam postigao sedam golova! Popularni Mi{a je ube|en da }e prole}e Prve lige biti u znaku Doweg Srema. - U odnosu na konkurente, najve}a prednost nam je {to smo zadr`ali ve}i deo tima. S obzirom na poja~awa, bi}emo daleko ja~i u ofanzivi,

Mi{aPetkovi}

{to nam je jesenas bio mali problem. Sve u svemu, polako sla`emo kockice i ube|en sam da }emo spremno do~ekati nastavak sezone. Naravno, i na leto veliko slavqe na Suva~i. @. Radivojevi}

PRIPREME PROLETERA IZ BANATSKOG KARLOVCA

@estokoodstarta Fudbaleri Proletera iz Banatskog Karlovca vode}eg tima Vojvo|anske lige, istok posle zaslu`ene pauze upalili su motore. Naravno, ambicije su visoke, poku{a}e da prole}ni deo prvenstva odigraju kao jesewi i da ne izgube ni jedan susret. -Uh, ba{ je trener Karakli} krenuo `estoko, mu{tra nas, tera da tr~imo do iznemoglosi i tra`i sklekove, da di`emo teret. Malo je hladno, ali prija nam taj tempo. Ovi mla|i ~ini se dobro se zabavqaju, ali siguran sam da nam je, i pored napornog rada, lepo. Uz {ale i drugarstvo ba{ nam prija ovakav rad – re~e je- SjednogodtreningafudbaleraProletera dan od najiskusnijih fudbalera Proletera Bojan Ivanokoji }e biti motivisani to {to sku, koji su i iranije igrali za vi}. smo prvi da nas pobede, a svi ti- ovu ekipu. Na treninzima Proletera je A, trener Miloje Karakli} movi u ligi su veoma dobri i jaba{ tera po svome. ki bi}e to za nas pakleno prole- dvadestak fudbalera, neki zbog - Ma kakvi te{ko, cele zime }e. Dobro je i to {to smo od po- posla i {kole su redovni samo u jeli su i pili, dobili na kila~etka kompletni, oti{la su dva, vreme vikenda. Prvi deo pripre`i i to mora da se dovede u noristo toliko fudbelera je do{lo ma se zavr{ava 7. februara, kada malu. [alu na stranu, moramo u na{ tim – ka`e rener Kara- }e tim po~eti s odigravawem prijateqskih utakmica. Prvi proprvo da postignemo neophodni kli}. nivo kondicije, kad po~ne prProleter su napustili Mi- tivnik Karlov~ana u pripremnom venstvo niko nas ne}e teto{ilivojev i \apa, a do{li su Fi- periodu su kom{ije fudbaleri ti. O~ekuju nas `estoki rivali lip Karakli} i Petar Mo{e- Vr{ca. R. Jovanovi} KRENULA I MLADOST S NOVOG NASEQA: I drugoplasirani tim Novosadske fudbalske lige Mladost iz Novog Sada po~ela je pripreme i to bez trenera i uprave. Igra~i su se sami organizovali za trenera postavili igra~a Roberta Virca i krenuli s `estokim treninzima. Za sada koriste ulice na Novom nasequ, kako bi sa~uvali i tako lo{ terena,a o~ekuju da se narednih dana odr`i Skup{tina kluba, kako bi dobili i rukovodstvo kluba. Uprkos nezahvalne situacije u klubu samo je Nikola Stojanovi} napustio Mladost i preselio se u @SK iz @abqa,a svi ostali su tu re{eni da poku{aju da se domognu Podru~ne lige. S treninzima je po~eo posle te{ke povrede Boro Stani{i}, a igra~i su na prvom sastanku za kapitena tima izabrali Danijela Ivani{evi}a, a ekipi je prikqu~eno i desetak mla|ih igra~a. U pripremnom periodu fudbaleri Mladosti odigra}e osam utakmica. D. I.

EkipaJedinstvaStevi}a

SVETOSAVSKI TURNIR U KA^AREVU

NajboqiBanat iJedinstvoStevi} U organizaciji fudbalskog kluba Jedinstvo Stevi} i ove godine organizovan je Svetosavski turnir u malom fudbalu na kome su u~estvovali: Banat (Vlajkovac), Radni~ki (Kovin), Mladost (Omoqica), Vojvodina (Seleu{), „Mika Anti}„ (Pan~evo) i doma}in turnira Jedinstvo Stevi}. U ka~areva~koj hali sportova turnir je posmatralo preko 150 gledalaca, a sve utakmice sudio je mladi perspektivni sudija Nikola Ajder iz Ka~areva. Vi|ene su zanimqive i lepe utakmice. Prvog dana turnira igrali su de~aci 2000. godi{te. Posle utakmica u grupama u borbi za tre}e mesto sastali su se Vojvodina – Radni~ki (K) (0:5), a u me~u za prvo mesto Banat je posle izvo|ewa penala sa-

vladao doma}ina Jedinstvo Stevi} 1:0(0:0). Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Vuk @ivaqevi} (Jedinstvo Stevi}), najboqi strelac je Nemawa Mladenovi} (Jedinstvo Stevi}), i najboqi golman Nikola Jovanov (Banat). Drugog dana turnira igrali su de~aci godi{ta 2001. i mla|e i posle odigranih utakmica po grupama u me~u za tre}e mesto ekipa „Mika Anti}„ je savladala Radni~ki iz Kovina s 5:0, a u finalu Jedinstvo Stevi} je bio boqi od Mladosti iz Omoqice (3:0). Zza najboqeg igra~a turnira progla{en je Marko @ivanovi} (Jedinstvo Stevi}), najboqi strelac je Nenad Axibaba („Mika Anti}„), a najboqi golman Petar ^u~ak (Jedinstvo Stevi}). B. Stojkovski

BE^EJKEPRVE: Uz u~e{}e {est ekipa, u Novom Sadu odr`ano je `ensko pionirsko prvenstvo Vojvodine u malom fudbalu. Prvo mesto osvojile su mlade fudbalerke Novog Be~eja koje su u finalu savladale vr{wakiwe iz Kikinde (4:0). U borbi za bronzano odli~je ekipa Kawi`e je posle velike borbe savladala ekipu Pan~eva, a peto mesto osvojila je ekipa ^empions iz Subotice koja je bila boqa od Ba~ke iz \ur|eva (5:1). D. I.


c m y

dnevnik

SPORT

sreda1.februar2012.

19

SPENSOVALIGAMALIHFUDBALSKIH[AMPIONA

Godi{te:2000.

PetarPua~a–RFKNoviSad3:0

VeternikViskol–Junior3:1

Strelci:Vukmanovi}iStaji}dvagola. PETAR PUA^A: Veselinovi}, \or|evi}, Jerkovi}, Milinkovi}, Vidakovi}, Manojlovi}, Staji}, Vukmanovi}, Bosi}, Pilipovi}iJoki}. RFKNOVISAD: ]iri},^esti},Veji},Le|anac,Ziri},\unovac,Valentik,Tomi},Alargi},Gardinova~ki,\akovi},\or|evi}, Jovanovi},[kori},Lampi}.

Strelci: Malba{i} i Suba{i} dva gola (Veternik), Erceg (Junior). VETERNIK VISKOL: Stanojevi}, Mili}, Iveti}, Jovanovi}, Popovi}, Tajagi}, ^ukovi}, Samarxi}, Mati}, Suba{i}, [a{i}, Radosavqevi},Dragoqevi},Nestorovi},Malba{i}i[api}. JUNIOR: Car,Babi},Brki},Popovi},Reqi},Erceg,[evo,Urbanek,Varinac,Mikuli},Grgurevi},Maksimovi},Radakovi},Vlaisavqevi}.

PetarPua~a–Prof.Bolesnikov1:2 Strelci: Stankovi} (P. Pau~a), Talo i Kurti{i (Prof. Bolesnikov) PETARPUA^A: Raki},Lovrovi},Kne`evi},Tomi},Stankovi} Jovan,Jovanovi},Stankovi}Nikola,Luki},Marjanovi},Ga~evi}, Toroman. PROFESOR BOLESNIKOV: Loho{, Tomi}, Stani{i}, Talo, Erakovi}, Drini}, Miqu{, Tasi}, Dardi}, Galin, Stankovi}, Ru`i~ka,Jeli~i},Todorovi},Gal,Mari},Kurti{.

Godi{te:2002. Fru{kogorac–Sini{aMihajlovi}1:7 Strelci:Teofilovi}(Fru{kogorac),Kolari},Suba{i},Popovi},Negovanovi},Milinovi}iDendadva(S.Mihajlovi}). FRU[KOGORAC: Markov, Samac, Savanovi}, Gra~anin, Trnini},Majstorovi},Sunajko,Ani~i},Kuru{i},Deli},Radovi},Teofilovi}. SINI[AMIHAJLOVI]: Kolari},Suba{i},Popovi},Negovanovi},Milinovi},Denda,]irkovi},Ili},Rosi},Santovac,Krsti},Domazetovi},Vasiqevi}.

Junior–Indeks1:3 Strelci:[evo(Jugovi}),LabusiPankovdva(Indeks). JUNIOR: Batini} M, [evo, Grgurovi}, Radakovi}, Popov, Lovre,Kapicl,Cvjeti~anin,Batini}S,Popadi},Kolunxi}. INDEKS: Pankov, Ibro~i}, Mijatovi}, Brki}, Tomanovi}, Oparnica, Stepanov, Risti}, Dautovi}, Panovi}, Tirnani}, Lugowa,Bukurov,Pu{kar,Paripov.

KMFTvr|ava–VeternikViskol4:0

VojvodinaRMR–Sportlend4:2 Strelci:Milutinovi},Savi}i@ivkovi}dva(VojvodinaRMR), Vuji}dvagola(Sportlend). VOJVODINARMR: Gavrilovi},Pe{evi},@eqkoNikola,Nenezi}, Kolar, Milutinovi}, Poqak, Milovanovi}, @ivkovi}, Savi},Babi},Kova~,Gligori},Be~eli},Savi}. SPORTLEND: Desnica,]atovi},Radojkovi},@ivkovi},Petkovi},]orobi},[iqkut,Milinovi},Trifkanovi},Vuji},Blagojevi},Stojanovi},Baj~eti},Simi},Burka,Kosti}.

Slavija–Indeks1:0

Strelci:Kozi},Stojanovi},Gvozden,Sekulovi}. KMF TVR\AVA: Kozi}, Stojanovi}, Panti}, Gu{a, Kolowa, Pera},Te{i},Gvozden,Tomi},Sekulovi},Milovanovi},Velemir, Triki},Miqkovi},Vuksanovi},Dafini}. VETERNIK VISKOL: Laki}, Radakovi}, Raj~evi}, Veselinovi},Risti},Nini},Markovi},Ma~ki},Zeli},Pekez.

Prof.Bolesnikov–Futog3:0

Godi{te:2001.

Strelac:Velkovskitrigola. PROFESORBOLESNIKOV: Stojkov,Batos,Vickovi},Novevski,Boli},Baji},Velkovski,Nemet,Jo{ikovi},Varuna,Debeqakovi},Musa,Kqaji},@ivkovi}. FUTOG: Todori}M,Radosavi},Jazi},Marti},Savi},Trifunovi}, Bencun S, Nikola{, Prtija, Bencun N, Sekuli}, Rokvi}, Vuli},Todori}A,\uki},Trkuqa,Savi},Medi}.

^emps02–Starigrad1:2 Strelci:\ur|ev(^emps02),Bawacdvagola(Starigrad). ^EMPS02: Muratovi},Akin,\ur|ev,Zeki},Petrovi},Prokopi},Borovnica,Popovi},Klisuri},Vuleti},Mati},Agi}. STARIGRAD: Mila{inov,Kisi},Ajder,Laki},Stevanovi},[trbac,Radanov,Popadi},Bawac,]orovi},Simi},Horvat,Kozomora.

Strelci:Kurti{iiMladenovi}(Prof.Bolesnikov). VETERNIKVISKOL: An|eli},Nini},Jevi},[}epanovi},Duraki,NovakLuka,[ebez,Utr`en,Xida,[vowa,Macura,Markovi}. PROFESOR BOLESNIKOV: @upi}, Zec, Kexa, Novakovi}, Kurti{i, Mladenovi},  Bobar, ]eran, Medi}, Isakovski, \eki}, Mari},[kori},\urovi}.

Futog–Jedinstvo4:2

Fru{kogorac–Proleter1:4

Slavija–Fru{kogorskipartizan2:6 Strelci: Dimitrov, Ubovi} (Slavija), ^avi}, Persaj, Ilki} i Crnoja~ki3gola(Fru{kogoracPartizan). SLAVIJA: Grahovac, Radi}, Slavuq, Barat, ]o{kovi}, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Kosovi}, Dimitrov, Prwi}, Ivanovi}, Bogdanovi},Ubovi}. FRU[KOGORSKIPARTIZAN: Kosjer,^avi},Simi},Paripovi},Antoni},Nikoli},Banovi},Starovlah,Duli},Ili},Crnoja~ki, Ne{kovi}, Persaj Luka, Persaj Robert, Ilki}, Beatovi}, @ivanov.

PetarPua~a–KMFSidro(Be{ka)12:0 Strelci:Marjanovi},Grabe`dva,Strajni}triiZuki}{estgolova. PETARPUA^A: Marjanovi},Grabe`,Strajni},Zuki},Barjaktarov,Vlaisavqevi},Ivan. KMF SIDRO: ^inku, Jelan~i}, Milenkovi}, Radovi}, Majki}, Piplica, Vasi}, Grubje{i}, Si~, Milovanovi}, Mi{~evi}, Toma, Nadoban,[inik,Prica.

Strelci M. Markovi} i Kova~evi} (S. Mihajlovi}), Stani} (MladostBJ). SINI[AMIHAJLOVI]: Radosavqevi},Markovi}M,Markovi}D,Joki},Jovanovi},Kolarov,Maki{,Kampfer,Damjanac,Popovi},Svirac,Kolari}. MLADOST:Rosi},^avi},Kozomora,Stani},Kne`evi},Mrilovi|,]azi},Bro}eta,Brdar,Mar~eta,Drini}.

VeternikViskol–Prof.Bolesnikov0:2

Strelci:Ka~avenda,Ili},Devatak,StanojeviVeselinovi}3gola. INDEKS:Samarxi}Milan,Samarxi}Marko,Seki},Senderak, Uzelac, Li~ina, Lazi~i}, [krbi}, Simowi, Peruni~i}, Tati}, Ivanovi},Jovi~i},Bo{wakovi},Radovi},Jokanovi},Cvejanovi}. VOJVODINA: Kampi}, Ka~avenda, Lali}, Veselinovi}, Ili}, Stanojev,Alargi},Maksi},Devatak,Horvat,Mitrovi},Radulovi}, Raja~i},^abarkapa.

Sportlend–KrilaKrajine1:8 GolzaSK„Sportlend“dao:Vrhovac,agolovezaFK„KrilaKrajine“dali:Obradov2gola,Gajdobranski3golaiStankovi}3gola. SPORTLEND: Vukovi}, Medi}, Manojlovi}, Paravina, Baj~eti},Sanader,Burka,Simi},Arbutina,Kosti}. KRILAKRAJINE: Mi~i},Vejinovi},Marinkov,Bunarxi},Gajdobranski,Krsti},Karagi},Fodora,Nikoli},Crwanski,Merwik.

Sini{aMihajlovi}–Mladost(BJ)2:1

Godi{te:1999.

Indeks–Vojvodina0:7

Vojvodina–KrilaKrajine4:1 Strelci: Topi} i Risti} tri gola (Vojvodina), Karanovi} (K. Krajine). VOJVODINA: Cari}, Jakovqevi}, Jeli~i}, Todori}, Jov{i}, Topi}, Risti}, Bjekovi}, Dragoqevi}, Isakovi}, Kova~evi}, Vje{tica. KRILAKRAJINE: Karanovi},Popovi},Prodanovi},Budisavqevi}, Obri}, Dragi~evi}, Mari}, Vejnovi}, Drobwak, Bubawa, Tomi},Dra`i},Dra{ko,Mi{kovi},Gluvi}.

Strelac:Isakovski(Slavija). SLAVIJA: Markovi}, Eski}, Milo{ev, Gvozdeni}, Bobinac, Draga{,Milo{evi},Panti},Kra~ak,Srbinovski,Murseli},Jo~i},Marho{evi},Bla{~anin,Tomov,Gorazd,Isakovski. INDEKS: Oparnica,Doronti},Varga,Pupin,Bo{kan,Lalovi}, Radowi},Vuka{inovi},Pavlovi},Novakovi},Majer,Dolinaj,Brki},Kopawa,Glu{~evi},Turan.

Strelci: Borojevi} (Fru{kogorac),  Kizi} i Ota{evi} po dva (Proleter). FRU[KOGORAC: Elez, Kokot, Borojevi}, Reqi}, Gre~, Ivani}, Simi~i}, Todi}, Tepi}, Radosavwevi}, Aleksandrov, [evi}, Vukovi},Vujaklija,Pej~i}. PROLETER: Pu{ara,Grbi},Kizi},Mi{kovi},Omaqev,Ota{evi},]ulum,Smiqi},An|elkovi},Palov,Pe{ko,Terzi},Stojanovi},Aleksi},Torbica,Lazarevi}.

Petli}(Zr)–Futog1:1 Strelci:Bir~anin(Petli}),Ili}(Futog). PETLI]: Bala},Simovi},Ergexija,Bir~anin,Joki},Ra{eti} B,Stojanovi},Ra{eti}S,Mi}ovi},Svjetlica. FUTOG: Obradovi},Rajak,Spasojevi},Trifunovi},Zdravkovi}, Jeli~i},[umar,Saravolac,U~ur,Vulin,Ili},Risti}.

VojvodinaRMR–^emps0312:0 Strelci:Ra|enovi},Samarxija,\urovi},Dejanovi},Gavrani}2 gola,Vargec2gola,Radmilovi}4gola. VOJVODINARMR: Ra|enovi},Samarxija,\urovi},Dejanovi}, Gavrani},Vargec,Radmilovi},Verner,Mili}evi},Zagre|a,Ivan. ^EMPS03: Raki},Nestorovi},Maruna,Stevi},Rodi},Agi},Sekulovi},Pap,Kapicl,Alimpi},Laki},Miqevi},Laki},Nestorovi}.

Bistrica–PetarPua~a1:3 Strelci:]ur~in-Mileta{ki(Bistrica),GomiraciVurunadva golaPetarPua~a). BISTRICA: @ivi}, Baji}, Zec, Smie{ko, Stankovi}, Pantovi}, ]ur~in Mileta{ki, Horvat, Jelenkovi}, Milosavi}, \ur}evi},Stan~evi},Vuliki}. PETARPUA^A: Kvo~ka,Rakovac,Lulexija,^avi},Trivunovi}, Gomirac,Mati},Urukalo,Rondovi},Kabi},Jacenko,Gruji}.

Fru{kogorac–^emps070:2 Strelci:RadovanoviJovi~in. FRU[KOGORAC: Stojanovi},Gazivoda,Svrkota,Papi},Varga, Abazovski,Gre~,]osi},Subanovi},Deli},Radusin. ^EMPS 07: Despotovi}, Qubojevi}, Miqan, Mati}, Jovi~in, Obert, Po~ek, Kova~evi}, Svilarkovi}, Jovi~i}, Dragovi}, Nadla~ki,\eki},Golubovi}.

Godi{te:2000.

Sini{aMihajlovi}–Mladost4:1

Bistrica05–Brazilskislonovi4:1

Strelci: Kolari}, Spasojevi} i Vujani} dva (Sini{a Mihajlovi}),Kova~evi}(Mladost). SINI[A MIHAJLOVI]: Stojkovi}, Ili}, Suba{i}, \uri~ek, Kolari}, Nestorovi}, Panteli}, Spasojevi}, Mihajlovski, \or|evi},Vujani},Doroski,Grgi},Dragutinovi}. MLADOST: Rosi}, Plan~ak, Karanovi}, Ivankovi}, Jerkovi}, Bro}eta,Kova~evi},[evo,Sekuli},Vejin,Blagojevi},Baji},Balaban.Vrankovi},Savi},Radi}.

Strelci:Bogovac2golaiKuzmanovi}2gola(Bistrica05),Bulatovi}(Braz.slonovi). BISTRICA05: Bogovac,Erdevik,Kop~anski,Nikoli},Masnec, Miji},Rada{inovi},[mawa,Ivanovi},Sekuli},Backovi},Damjanovi},Ivani},Luki}. BRAZILSKI SLONOVI: Majki}, Pavlov, Jeli~i}, Surutka, ]ulibrk, Popovi}, Bulatovi}, Matijevi}, ]urguz, Gali}, Gojkov, Strani},Rodi},Markovi},Navratil,Vulin.

Strelci:A: Rajak, [}epanovi}, [trbac, Sijanovski (Futog), Zeqkovi}iKne`evi}(Jedinstvo). FUTOG: Obradovi}, Rajak A, [}epanovi}, Dimitrijevi}, [trbac, Spasojevi}, Savi~i}, Vuki}evi}, Siqanovski, Bukinac, Rajak V,Kerkez. JEDINSTVO: Peja{inovi},Karanov,Rac,Mladenovi},Vi~i}evi},Milivojevi},Brajkovi},Zeqkovi},Uram,Petkovi},Kantarxi},Kne`evi}.

Slavija–Fru{kogorskipartizan2:0 Strelci:Paro{kiiUbovi}. SLAVIJA: Vrba{ki, Kova~, Nikoli}, Sirar, Kukuda, Anti}, \eri,Ron~evi},Slavuq,Kefer,Jovanovi},Paro{ki,Ubovi}. FRU[KOGORSKIPARTIZAN: Grma{,Bjeli},Strahov,Radoji~i},Kosjer,Sladojevi},Grlica,Petrovi},Te{anovi},Gavrilovi},Peri},Amixi},Beatovi}.

Prof.Bolesnikov–VojvodinaRMR0:0 PROFESOR BOLESNIKOV: Hlipec, Cetiwa, Mari}, \eki}, Miri},Lelik,Brki},Zlatar,Papi},Ladi{i},Jokovi},Ma}e{i}, Lau{evi},Sredojevi},Markovi},Todorovi}. VOJVODINA RMR: Popovi}, ]iri}, Strani}, Zeqkovi}, Savi},Andrijevi},Vargec,Hesko,Mare{ki},Ili},Malinovi},Majki},Simi},Topi}.


20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda1.februar2012.

ZANIMQIVOSTI

Poka`imi kwigu

U anegdotama o poznatim velemajstorima ima jedna da su Lari Evans i wegov prijateq Antoni Sejdi igrali partiju na turniru u San Antoniju 1972. godine. Sejdi je do{ao u dobijenu poziciju ali je partija prekinuta pa je Evans ~itavu no} izgubio poku{avaju}i da u toj izgubqenoj poziciji na|e {anse za remi. Kako je zakqu~io da je, ipak, pozicija beznade`na rezervisao je kartu za raniji let ku}i. Nije o~ekivao da }e Sejdi napraviti previd u 46 potezu i zatim uporno nastaviti partiju do 106 poteza, kada je sklopqen remi. U 60 potezu kada je jo{ bilo vremena da stigne na avion Evans je rekao: „Ovo je kwi{ki remi“. „Poka`i mi kwigu“, odgovorio je Sejdi. „Imam rezervisan let“, odgovori Evans. Na to }e Sejdi: „Poka`i mi raspored letewa“. Svakim potezom remi je bio sve o~igledniji i na kraju je Sejdi rekao: “Ti zna{ da je protiv pravila pri~ati sa protivnikom za vreme partije“. „Poka`i mi ta pravila!“ rekao je Evans po{to je propustio avion i kona~no remizirao partiju. Od kada je ispri~ao svojim prijateqima ovu pri~u, Lari Evans i wegovi prijateqi, obi~no, kada se ne sla`u sa ne~im, koristili bi frazu „poka`i mi kwigu“. Me|utim, tragom pri~e u potrazi za istinito{}u anegdote, prona{li smo inkriminisanu partiju u bazi podataka (primedba B. D.) i ustanovili malu nelogi~nost: partija je zavr{ena remijem u 51. potezu! Mogu}e je i da je partija skra}ena, ali ostaje ~iwenica da partija nije igrana u posledwem kolu kada bi zaista bila mogu}a pri~a o rezervisanom letu, ve} u sred turnira u devetom kolu, kada je nelogi~no da igra~ „odleti“ a ve} popodne nastavqa turnir. Dodu{e, kada je kod nas mogu}e da igra~i dolaze kolima na partiju, zbog ~ega ne bi Amerikanci mogli - avionom! Amerika je to, bre! B. D.

SVETOSAVSKI TURNIR MLADIH

AtrakcijenaSpensu Na platou ispred „Gradske kafane“ Sportskog i poslovnog centra Novi Sad (Spens) 28. januara je u organizaciji [ahovskog saveza Vojvodine, Spensa i de~ijih {ahovskih klubova [ahmatni kru`ok i Promocija odr`an 3. svetosavski ekipni kadetski turnir u {ahu. U~estvovale su 4 ekipe - predstavnici Srema, Banata, Ba~ke i Novog Sada. Igralo se na 8 tabli: po 6 de~aka i 2 devoj~ice. Tempo igre bio je 30 minuta po igra~u. Kako je u drugom krugu rezultat izme|u ekipe Banata i Ba~ke zavr{en, nakon dramati~ne borbe, nere{enim rezultatom mrtva bodovna trka razre{ena je tek u posledwem kolu na osnovu ve}eg broja osvojenih poena u korist Banata. Za ekipu Banata igrali su: Danilo Besede{, Marija Stanimirovi}, Teodora Raci}, Sr|an [ukovi}, Aleksa Savin, Bojana Robal, Adrijana \ermanovi}, Danka Lali} i Nevena Horvat. Ba~ku su predstavqali Vladimir Cvetkovi}, Jasmina Gaj~in, Nikola \oki}, Denis Juri}, Aleksandar Mojze{, Oqa Kosanovi}, Marina Gaj~in i Maja Kari{ik. Najbrojnija je bila ekipa doma}ina iz Novog Sada: Nikola Pani}, Damjan Cvetanovi}, Luka ^i~a, Dejan Omorjan, Ilija Galin, Pavle Jovanovi}, Iva Vujkov, Ma{a Milivojevi}, David Adamovi}, Stevan Majstorovi},

SVE^ANOST U RUMI

Osnovannoviklub U Rumi je osnovan novi {ahovski klub “Stevan Petrovi} – Brile”, nazvan po narodnom heroju iz Drugog svetskog rata. Tim povodom, ali i povodom obele`avawa {kolske slave Svetog Save, u sve~anoj sali poqoprivredne prehrambene {ko-

BUBAMARA GRAN PRI

Kawuhi Ni{avi} najbr`i

U prostorijama [K Bubamara u Mesnoj zajednici na novosadskom Novom nasequ odigran je januarski brzopotezni turnir u sklopu ciklusa za godi{wi gran pri. Na deobi prvog mesta na{li su se poznati majstorski kandidati Vladimir Kawuh i Pavle Ni{avi} a prvo mesto pripalo je Kawuhu koji je imao za nijansu boqi Buholc. Plasman: 1-2. Vladimir Kawuh, Pavle Ni{avi} 7,5, 3. Bori{a Divqan 6, 4-6. Dragan Jovanovi}, Dragoqub Stani{i}, Sini{a Drowi} 5, 7-10. Mihajlo Sabado{, Bo{ko Veqko, Miodrag Taskovi}, Slavko Stanojevi} 4, 11-13. Damjan Cvetanovi}, Nemawa Todorovi}, Miroslav Popr`en 3, 14. Alan Ogrizovi} 2.

PROBLEM BR. 373

Belidajemat udvapoteza MarcelSegers “Tore&CavalloScacco”,2001.

Re{ewe problema br. 373 (Volker Zipf, “Troll”, 1999.) sa pozicijom: beli – Kh6, Df6, Tc4, Lc5, Lg6, Sa2, Sg2, pe{aci a7, b3, b5, e2, e7, f4; crni – Kd5, Dh3, Tc6, Te3, Ld1, Sa4, Sa6, pe{aci: d3, h4; je 1.De7! Pretwa 2.Td4 mat. Na 1...Sa4:c5 sledi 2.Sc3 mat. Na 1...Sa6:c5 sledi 2.Sb4 mat. Na 1...T:c5 sledi 2.Dd7 mat. Na 1...Te4 sledi 2.L:e4 mat. Na 1...Td6 sledi 2.D:d6 mat.

Pobedni~kaekipau~enikaBanata

Nina Udovi~i} i Igor Nedeqkovi}. Ekipu Srema su predstavqali Mihajlo Trajkovi}, \or|e Male{evi}, Vuka{in Gr~i}, Milo{ Stankovi}, Aleksandar Arsenijevi}, Dejan Toma{evi}, Nada Trajkovi}, Teodora Toma{evi} i Luka Suboti}. Kona~an plasman 1. Banat 7 (18,5), 2. Ba~ka 7 (16), 3. Novi Sad 3 (11,5), 4. Srem 0 (2). Turniru je prisustvovao veliki broj {ahovskih radnika, a pored ekipnog turnira mladih, u okviru prate}e manifestacije, organizovana je i simultanka koju su odr`ali velemajstori Dragan Kosi} i Sini{a Dra`i}. Velemajstori su pobedili

DraganTe{i}

le “Stevan Petrovi} Brile” odr`ani su promotivni Svetosavski brzopotezni turnir bez upisnina i nagrada i simultanka sa u~enicima podru~ja op{tine Ruma. Simultanku je dr`ao poznati internacionalac

TURNIR U OYACIMA

Po~etak10. februara U organizaciji [K Mladost u Oxacima 10. februara po~iwe otvoreni {ahovski turnir. Tempo igre je 90 minuta za 30 poteza i 30 mi nu ta do kra ja par ti je. Igra se po [vajcarskom sistemu u 9 kola uz kompjutersko parovawe. Maksimalan broj u~esnika je 40. Turnir se ne}e rejtingovti. Igra se utorkom i petkom od 19 ~asova. Prijave i ostale informacije o turniru mogu se dobiti na telefon 062 554 795 (Zoran Pe{i}).

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

iz Rume Dragan Te{i}. Jedini remi od 12 u~esnika simultanke uspela je da postigne Sla|ana Bogdanov. U isto vreme odigran je i brzopotezni turnir koji se bodovao i za ekipni plasman. Iako je me|u u~esnicima turnira bio i velemajstor Sini{a Dra`i} to nimalo nije smetalo doma}em majstorskom kandidatu Dragi{i Kova~evi}u da ubedqivo osvoji prvo mesto. I u ekipnom plasmanu ekipa doma}eg Slovena je tako|e ubedqivo osvojila prvo mesto. Sudio je Slobodan U{qebrka. Plasman: 1. Dragi{a Kova~evi} 10,5, 2. Nenad Grubor 8,5, 3. Sini{a Dra`i} 8, 4. Dragan Radi} 7,5, 5-6. Milosav Stri`ak 7, Dragi{a Jaki}, 7-14. Miroslav [timac 6,5, Radivoj Prodanovi}, Petar Martinovi}, Milan Juzba{a, Rade Crepuqa, Du{an Vi{wi}, Zoran Radosavqevi}, Bo{ko Ivo{evi} 6, 15-17. Luka Zagorac, Dragutin Trifunovi}, Marko Petri} 5,5, 18-24. Jovica @ivanovi}, Milorad Obradovi}, Veselin Damjanovi}, Simeon Popi}, Radovan Jovanovi}, Miodrag Jovanovi}, Georgije Mrvi} 5, 25-26. Slobodan Milojkovi}, Radosav Vasi} 4,5, 27. Milan Panteli} 4, 28. Andrea Juhas 3, 29. Milo{ Mikavica 2, 30. Nikola Vojnovi} 1.

vi{e nego ubedqivo (47:1), a dva nere{ena rezultata uspeli su da postignu Aleksa Savin iz Zrewanina i David Adamovi} iz Novog Sada. Zanimqivo je da su ovako visokoj pobedi velemajstora doprineli i neki od u~esnika koji su oprobavali sre}u sa velemajstorima i po dva puta! Od zanimqivosti sa ove simultanke vredno je pomena i da su po~etne poteze u ime velemajstora odigravali predsednik [S Vojvodine Miroslav Kopawa, sekretar Saveza Danko Bokan i jedna pripadnica organa javnog reda i mira, kojoj, na `alost, nismo uspeli da uzmemo „generalije“. B. D.

SVETOSAVSKI TURNIR ANPASANA

Poveo Mujagi}

U prostorijama [ahovskog kluba slepih i slabovidih ,,Anpasan” u Novom Sadu je u toku veoma jak Svetosavski rejting turnir sa ~ak pet Fide majstora. Predvi|ene su redovne nov~ane nagrade za petoricu prvoplasiranih i dve specijalne nagrade za najboqe plasirane nenagra|ene igra~e kluba. Posle ~etiri odigrana kola izdvojio se Fide majstor Ramo Mujagi} koji je postigao tri pobede a remizirao je jedino sa kolegom po tituli Krasojem Notaro{em. Prate ga sedmorica igra~a sa pola poena mawe pa se uzbudqive borbe u me|usobnim okr{ajima majstora tek o~ekuju. Stawe na tabeli posle 4 odigrana kola: 1. Ramo Mujagi} 3,5, 2-8. Miodrag Jevti}, Ivan Banovi}, Bojan Lukaji}, Petar J. Popovi}, Krasoje Notaro{, @iva Markov, Milan Ilij} 3, 9. Sretko Avram 2,5, 10-17. Rajko Popovi}, Momir Ilin~i}, Jasmina Milivojevi}, Davorin Vrane{, Aleksa Ilin~i}, Zdravko Jakovqevi}, Aleksandar Aleksi}, \uro \uki} 2, 1820. Tomislav Vujevi}, Nenad \uri}, @arko Simovi} 1,5, 21-24. Bo`idar Karli~i}, Janko Salamun, Petar Borba{, Vladan Petrovi} 1, 25. Igor Nedeqkovi} 0,5.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA (17)

Nedostataku pe{a~kojstrukturi Nimcovi} - Kapablanka, Wujork, 1927. Dijagram (Beli: Kg1, Da6, Ta1, Te1, Ld4, pe{aci a3, b4, e3, f2, g3, h2; Crni: Kg8, Db3, Tc2, Td8, Lf8, pe{aci a7, b6, e6, f7, g7, h7) Crni na potezu. U ovoj poziciji jednako su zastupqeni i pozicioni i kombinatorni sadr`aji. Ogranci u kojima se kombinatorno operi{e smewuju se sa ograncima u kojima se tra`i ta~na ocena pozicije. Crni je najpre `rtvom pe{aka do{ao do udvajawa topova po drugom redu. 1...e5! 2.B:e5 Tdd2 3.Df1! U partiji je beli odigrao 3.Db7? T:f2 4.g4 De6 5.Lg3 T:h2! i crni je stekao odlu~uju}u prednost. 3...Dd5 4.Ld4 Df3 5.Tec1 D:f2+! Slabije bi bilo 5...T:f2 zbog 6.T:c2 i beli bi imao dva topa za damu. 6.D:f2 T:f2 7.T:c2 T:c2. Ovaj nastavak koji nije odigran u partiji u stvari je kriti~an ogranak Kapablankine kombinacije koja bi uz daqu pozicionu igru dala crnom nadmo}nu zavr{nicu. Odlu~uju}e poziciono obele`je je

crni top na drugom redu, {to crnome osigurava va`nu centralizaciju kraqa. Posmatraju}i tok partije ~ini se da je tu po sredi kombinacija crnoga, ali ta~nija analiza pokazuje da je crni sa 1... e5 ustvari poziciono `rtvovao pe{aka, ne{to kasnije ga vratio i zadr`ao na kraju topa na drugom redu kao korist. S. Mirkovi} - M. Matulovi}, Beograd, 1989. Dijagram (Beli: Kd3, pe{aci a2, c2, c4, f2, f3, h2; Crni: Ke5, pe{aci a7, b5, c5, f6, g6, h7) Crni na potezu – dobitak. Udvojeni pe{aci na c i f linijama predstavqaju slabost bele pozicije {to nije mogu}e ispraviti. 1...b4! 2.Ke3 g5 3.h3 Kf5! Najsigurnije, dobijalo je i 3...f5 4.f4+ g:f4+ 5.Kd3 Kf6 6.Ke2 Kg5 7.Kf3 h5 8.Kg2 Kf6 9.Kf3 Ke5 10.h4 a6 i vi{e ne bi bilo dobrog poteza. 4.f4 g4 i beli predaje zbog varijante 4...g4 5.h4 h5 6.f3 g3. Slobodan Mirkovi}: “[kola {aha”

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

SlavazaArowana Zavr{en je 74. tradicionalni festival u Vajk an Zeu („Tata Stil“) pobedom Levona Arowana na glavnom turniru. Igrao je u svom pozna tom bes kom pro mi snom stilu i postigao sedam pobeda, te uz ~etiri remija i dva poraza zaslu`eno slavio na ovom samitu velikana. Iako je pobedio pobednika i imao poraz mawe Magnus Karlsen se morao zadovoqiti deobom drugog mesta jer je bio mawe efi ka san od Aro wa na sa ostalim takmacima. U toj deobi dru{tvo mu prave Fabio Karuana sa istim u~inkom i Tejmur Raxabov koji je jedini od u~esnika zavr{io turnir bez poraza. Iznena|uju}i pobednik nedavno odigranog turnira u Re|o Emiliji (Italija) zavr{io je turnir na posledwem mestu {to je jo{ jedna potvrda da je jedino u {ahu „doma}i teren“ – hen di kep. Po sle so lid nog po~etka (4 iz 7), izgubio je uzastop no ~ak pet par ti ja dok je tek u posledwem kolu prekinuo taj niz i remizirao. Plasman: 1. Arowan 9, 2-4. Karlsen, Raxabov, Karuana 8, 5-6. Ivan~uk, Nakamura 7,5, 7. Kamski 7, 8. Karjakin 7,5, 9. Van Veli 5,5, 10-12. Geqfand, Topalov, Ga{imov 5, 13-14. Navara, Giri 4,5 poena. Iako po bed ni ci pi {u istoriju za dana{wi prilog ana li zi ra noh par ti ja iz Vajk an Zea odabrali smo partiju Nakamura – Navara zbog zanimqivog komentara velemajstora Qubomira Kavaleka. O pobedniku, nekom drugom prilikom.

Nakamura–Navara Engleskootvarawe (A22) 1.c4 e5 2.Sc3 Sf6 3.g3 d5 4.c:d5 S:d5 5.Lg2 Sb6 6.e3?! [okantan potez. Samo oni koji ne razumeju {ah ~ine rupe poput ove. Razuman um ne bi trebao da ~ini tako ne{to nakon razvoja lovca belopoqca na najdu`u dijagonalu. ^ak bi i kompjuterski programi propi{tali posle ova kvog po te za. Ali br za provera podataka otkriva da ovakvu rupu nije “prona{ao” Nakamura ve} letonski majstor Fric Ap se niks na olimpijadi u Minhenu 1936. 6...c5 Navara vodi ra~una da je beli d-pe{ak zaostao. Br zo po te zna ide ja 6...Sc6 7.Sge2 Lf5 da obezbedi poqe d3 za svoje figure a u isto vreme i da uznemirava topa na a1 ili belu damu, jednostavno se spre~ava sa 8.d4. Na primer: 8...Sb4 9.0–0 Lc2 10.De1 (10.Dd2 Sc4 11.De1 Sd3 osvaja kraqicu.) 10...Sc4 uz 11...Sd3. Na`alost, beli mo`e mirno da igra 11.L:b7 Sd3 12.Lc6+ Ke7 13.Sd5+ Kd6 14.Dc3 i beli dobija. Prirodni razvoj 6…Sc6 7.Sge2 Le7 8.0-0 0-0 ima smisla, ali nakon 9.f4 {to je uspe{no igrao Apseniks i pro{le godine ruski GM Vadim Zvjagincev, igra belog usmerena je po f-liniji. O~igledno je da je Nakamura znao za tu ideju. 7.Sge2 Sc6 8.0–0 Le7 9.f4!? Otvarawe f-linije, jedino {to je preostalo belom nakon {to je Navara zauzeo centar, je jak plan. 9...e:f4N Ovo je, ustvari, novi potez. U partiji Sofer – Grinfeld, Tel Aviv 2011, crni je poku{ao sa 0-0, a beli je mogao da izvr{i udar u cen tru: 10.f:e5 S:e5 11.d4 and after 11...Sg4 12.h3 Sf6 13.d5 Sc4 14.b3 Se5 15.Lb2 Ld6 16.Sb5 Te8 17.Tc1 b6 18.Sec3 a6 19.S:d6 D:d6 20.Tc2 Lb7 21.Tcf2 Sfd7 22.Se4 Dg6 23.Tf5 a5 24.Tg5 crni predaje; Crni ne mo`e da gubi vreme na ja~awe centra sa 9…f6 zbog 10.f:e5!? f:e5 (10...S:e5 11.d4) 11.d4 c:d4 12.e:d4 S:d4 13.S:d4 D:d4+ 14.D:d4 e:d4 15.Sb5 i crni je u nevoqi.

10.S:f4 Odjednom rupa na d3 nije vi{e neki veliki problem jer beli kontroli{e vi{e poqa u centru. 10...0–0 11.b3 Lf5 12.Lb2 Dd7 13.Se4 Tad8 14.Tf2 Sb4 15.Df1!Generisawe velikog pritiska iz daqine, kraqica ome ta nor ma lan raz voj 15…Tfe8 zbog 16.Sh5 L:e4 17.T:f7 i prolazi napad. 15...L:e4 (15...Tfe8 16.Sh5 L:e4 17.T:f7!+-) 16.L:e4Lova~ki par belog preti i crni ~ini prvu veliku gre{ku. 16...S6d5?!Trebalo je prvo neutralisati snagu lova~kog para belog sa 16...f5 17.Lg2 Lf6 18.L:f6 T:f6 19.a3 i prednost belog je minimalna. 17.Sh5!Nakamura prvi put prelazi u Navarin prostor slabe}i poziciju crnog monarha. 17...g6 Crni `eli ovaj potez da pove`e sa narednim 18...f5, ali ne ma vre me na. Ipak, ovo je boqi odgovor nego 17...f6 18.a3 Sc6 19.Lf5 Dd6 (19...De8 20.Dh3+-) 20.Db1 h6 21.Lh7+ Kh8 22.Dg6 i beli dobija. 18.a3!? Po ti ski va we ko wice je razuman qudski potez. Ali, ra~unari zaronite u u svet fantazije sa neverovatnim 18.Tf5! spre~avaju}i f7-f5, na pri mer: 18...h6 a)18...g:f5 19.L:f5 Dd6 20.Dh3 h6 21.Dg4+ Lg5 22.h4+; b)18...f6 19.Df3 Tf7 (b)19...Sb6 20.T:f6!) 20.a3 g:f5 21.L:f5 Dd6 22.Dg4+ Kf8 23.a:b4 Sc7 24.b:c5 D:d2 25.Ld4±; 19.Df3 Dd6 20.Dg4 Lg5 21.h4 g:f5 22.L:f5 De7 23.Tf1 Sc6 24.e4+-. 18...Sa6? Cr ni `e li da preko poqa c7 prebaci kowa na d5, ali ne ma vre me na. Svrsishodnije je bilo drugo po vla ~e we: 18...Sc6 19.Dd3 f5 20.L:d5+ D:d5 21.Dc3 De5 22.D:e5 S:e5 23.L:e5 g:h5 24.Taf1 Td5 25.Lc3; Put ka sigurnisti mogao je da bude i: 18...f5!? 19.L:f5 T:f5 20.T:f5 D:f5 21.D:f5 g:f5 22.a:b4 S:b4 23.T:a7 T:d2 24.T:b7 T:b2 25.T:e7 Sc2 sa dobrim izgledima na remi. 19.L:d5 D:d5 20.Lf6! Dd6 21.L:e7 D:e7 22.Sf6+ Kg7 23.Dc4! Kraqica iska~e odlu~no i preti da pre|e na dugu dijagonalu a1-h8 ili na kraqevo krilo. U isto vreme oslobo|eno je poqe f1 za drugog topa. 23...De5 Spre ~a va ju }i 24.Dc3 ostavqa f7-piona bez odgovaraju}e odbrane. 24.Taf1 h5 Posle 24...Sc7 25.Sg4 De7 26.Dc3+ f6 27.S:f6 Sb5 28.Da1 Kh6 29.g4+-; 24...Td6 25.Sh5+! g:h5 26.T:f7+ T:f7 27.D:f7+ Kh6 28.Tf5 Da1+ 29.Kg2 Tg6 30.d4! i nema dobre odbrane za 31.Df8+ Tg7 32.Tf6+.

25.S:h5+! Posledwa eksplozija! Qupkog kowa Nakamura prinosi kao `rtvu da za~ini kraj. 25...D:h5 (25...g:h5 26.T:f7+ T:f7 27.D:f7+ Kh8 28.Tf5 do bi ja. 26.T:f7+ T:f7 27.T:f7+ Kh6 (27...Kh8 28.Dc3+ Td4 29.e:d4 dobija. 28.Df4+ g5 (28...Dg5 29.Th7++-) 29.Df6+(29.Tf6+ Kg7 30.De5 ta ko |e do bi ja. 29...Dg630.Df1Dh5(30...T:d2 31.Dh3+ Dh5 32.Th7++-) 31.T:b7 Al ter na ti va 31.h4 Sb8 32.Df6+ Dg6 33.h:g5+ Kh5 34.Df3+ K:g5 35.Df4+ Kh5 36.Dh4 mat. 31...c4 32.Df6+ Dg6 33.D:d8 Db1+ 34.Kf21:0 Komenatr:Q. Kavalek Pripremio:B. Dankovi}


RePORTA@e

c m y

dnevnik

sreda1.februar2012.

21

TREBiWCi U QUToM HERCEgova^KoM KR[U UMESTo ^ELi^nog aLaTa Po^ELi Da PRavE – SLaTKi[E

Propalesmokve, dobrorodilikafi}i ladno}ajeovihdanasteTo je naravno, univerzalna gla Hercegovinu... Tek pri~a brdovitog Balkana. U kojistepenvi{e,{to}e slu~ajuTrebiwatozna~idanere}iokonuleiliublagommikada~uvenafabrikaalatasada nusu s tek po kojom beli~astom imane{tomaweod hiqadurad{traftomtankog,neotopqenog nika, a nekada je imala ~etiri snega, svoju svakodnevicu `ivi hiqade.„Pazi,bolan,dobrojei Trebiwe. Mawe je hladno jer daihjeitolikoostalo”~ujese ipakjetogradmaweod30kilokomentar na tu temu. U delovimetaraudaqenodDubrovnika,s mapogonakojisadanisuufunkkojim je vekovima sudbinski, i ciji, otvorena je fabrika slatlepoitragi~nopovezan. ki{a koja upo{qava stotinak Nijetovi{eonomesto od pre dve decenije i posledweg rata, naravno, ali opet istog, karakteristi~nog hercegova~kogduha.Lokalni „brica” obja{wava da se ne mo`e da zamislidatogdananebudeu svomsalonu. – Subota ti je u nas pazarnidan.Takojevazda bilo. Pre podne gradjepun,trgujese,kupuje, ugovara i pregovara. Moramo se snalaziti, nema vi{e one privrede kakva je nekada ITrebi{wicunapalapo{ast bila –pri~aon.

H

qudi.Dokjednitu`novrteglavom zbog ove cifre, neki opet vele:„Dobro,zauvarjeito”.Tu su pogoni lokalne elektroprivrede s dve hidrocentrale maweg kapaciteta, te mno{tvo radwiiradwica,butikaisalona, kafi}a... Svako ne{to radi isnalazise,asti~eseutisakda ve}inineidelo{e.Ve}inikoja poznaje tamo{wi mentalitet jasnojedasuqudivrlovispreni, nau~eni na muku i snala`qivi. Nau~ili sudauneplodnomkr{u `iveipre`ivepresvega koriste}i najva`niji resurs – kliker. Ne onajde~ji,ve}uglavi. Sredinom grada krivuda Trebi{wica. Ova rekado`ivelajesudbinumodernogdoba,poput lepe devojke kojom se

Samopazarnomsubotomo`ivigrad

momak`enizbogmiraza:umesto lepotice, postalajeradnik,zaustavqenabranomzbogproizvodwe struje. Zbog toga je postala puna nekog gustog vodenog biqa odkojegse~estonemo`evideti dno i lepo ogledalo prozirne vode. Nostalgi~ni su Trebiwci kada se sete da su se doskora u woj kupali i kraj we u`ivali. Togasadagotovodainema... Trebiwci se slabo bave poqoprivredom.Nijesvetamokr{evito,imairodnihparcelai vinograda, ali nema navike da se zemqa ozbiqnije obra|uje. Kakonamreko{e,poqoprivredom se u tom kraju bave mahom qudi koji su u posledwem ratu izbegli iz zapadne Hercegovine. Ipak, donedavno je skoro

Ubi ga pogre{no ime O minulom ratu Trebiwci nerado pri~aju, iako im je svima zanavek obele`io i promenio `ivot. Mnogi od wih su bili u borbama, neki se nisu vratili. Na taj jad podse}a spomenik u centrugrada,nakojemsu ispisanaimenanesre}nihsoldata.Tu jeispomenihratnicimapalimuDrugomsvetskomratu.AuTrebiwuje,ina~e, uovomposledwemratustradaoiSr|anAleksi}, momakkojijeglavuizgubiobrane}inepoznatogmomka– muslimana,kogsuvojnicipo~elidamaltretirajukada sumupro~italiimeuli~nojkarti.Batinenamewenedrugomepalesunawega,smrtno.Prokletasudbinabalkanska...

Du~i}najzadpo~ivauzavi~aju

gafovi, gLUPoSTi i DRUgE BanaLnoSTi BE^KERE^KiH @URanaLiSTa anaLfaBETa

Doma}insam osemewavakrave ojijepovodovogdoga|aja?,jedno je od naj~e{}ih pitawa koje postavqaju mla|ani lokalni, pa jo{ priu~eni be~kere~ki `urnalisti, poturaju}ipodustasagovornikamikrofonilidiktafon.^estoneznajuniime personekojuintervjui{u,pabiotoministar ili neki drugi uva`eni gost iz prestonice.

K

wejerona,gromipakao,nezna{tabi priupitala ~lana Cvetkovi}evog kabineta.Re~etoinetrepnuv{isvojimo~aravaju}imokicama.Ovakviisli~nigafovipredmetsu~estihrazgovoraiskusnih novinarskih vukova, koji neretko odr`e“kolegijum”zakafanskimstolom. Tako se ve} godinama pronosi pri~a o eksnovinarki jedne lokalne televizije

Da do~ara qubav jedne familije prema blagu iz {tale, vreme{ni novinar je u ~lanku naglasio da su priqe`ni sto~ari {tampali ~ak i kalendar s fotografijama svojih krava. A i da je na naslovnoj strani slika doma}inove supruge Tu`ilac,sre}om,negledateleviziju

Dogodilo se, jedared, da qupka novinarka mesne televizijske stanice, ba{ predjednimministrom,kolegiizdruge redakcijepredlo`idaonpostavipita-

Sva{ta{tampa{tampa

(amnogeodwihvremenompostanubiv{e jer,videv{idaseu`urnalistici’leba, bogami,ne}enajesti,zavr{ekaoprodava~iceubuticimailine{tonaliktome), i wenoj nesvesno napravqnoj gre{kikojajewenekolegemoglako{tati gubitkapouzdanihizvora. Naime, pre vi{e godina kriminalci sukidnapovaliroditeqepoznatihfudbaleraIlijeiVladimiraIvi}a.Oovomejepredstavnike“sedmesile”,nahodniku zrewaninske Palate pravde, izvestio tada{wi okru`ni javni tu`ilac, zamoliv{i ih da, dok traje istraga, ne objavquju nikakve zvani~ne podatke. Ali,novinarisu,zato,imalicelupri~upozivaju}isenanezvani~neinformacije.Isvebibilodobrodaistogdana prilogotomenijeemitovalailokalna televizija.Novinarkakojajeprisustvovalarazgovorustu`iocem,ao~itousud pretoganikro~ilanije,akamolisavladalasudskire~nik,apogotovunovinarski,bezpardonajeusvompriloguobjaviladaje“okru`nijavnitu`ilacnezvani~noizjaviodasuotetiroditeqi~uvenih fudbalera”. Zbog ovakvog gafa tu`ilacsemogaoozbiqnonasrditinanovinare i raskinuti s wima do tada odli~nusaradwu.Ilisenijemnogouzrujao zbogsvoje“zvani~nenezvani~neizjave”, ili,pak,inijegledaowenizve{taj,{to jeverovatnije. Mada, analizom u~inka nekih starijih kolega koje su gotovo ceo `ivotni vek provele u ovom poslu, izgleda da

mla|inisuimaleniodkogavaqanoda u~e.Osta}edugoupam}enjedanneve{to sro~en tekst vreme{nog kolege, zaposlenogunovinama,kojisepozabavioizvesnomporodicomkojagajikrave.Dabi do~araoqubav~lanovafamilijeprema ku}nomblagu,autorjenaveoidasuovi sto~ari izradili kalendar s fotografijama krava. A, gle ~uda, odlu~eno je dananaslovnicibudeslikadoma}inove `ene! U ovoj urnebesnoj storiji izdvojioseicitatsagovornikakojije,po novinaru, izjavio: “Sam osemewavam krave”! U didakti~ki intoniranom {tivu je razvezao: “Sto~ari znaju {ta zna~ikadporedobaveznejutarweive~erwe higijene vimena obavqate i wihovo su{ewe, jodirawe, {i{awe, dva puta dnevno timarite kravu i ~istite jojrep,advaputagodi{wepodrezujete papke”. ^itaju}i ovaj napis, stekao bi se utisak da ta porodica, daleko bilo, gajineku~udnuqubavpremasvojimkravama.Sre}om,pa`qivomurednikuovakvere~enicenisumogleproma}ipase na stranicama novina pojavio izmewen tekst,prilago|enrazumu. Isti taj novinar svojevremeno je pisao i ~lanak o `eni koja je pokraj puta ~uvala koze. U samo nekoliko re~enica “udrobio” je galimatijasnu pri~u o wenoj porodici i stoci, a sve za~inio naslovom “Lenki koze dobro do|u”. Zajedqivekolegesu,posledodale–vaqaobi jojijedanjarac. @eqko Balaban

svakaku}aimalanekolikostabalaiobiqesmokava,alituje u posledwe dve-tri godine nastala grdna muka: ovo vo}e napala je neka ~udna bolest kojoj za sada lek nije prona|en. Granesuprepune~udnih,sivkastih flekakojesprole}anarastu i nabubre, te izgledaju kao da su na wih nalepqena zrna p{enice. Vajkaju se Trebiwci da ni stru~waci ne znaju kakva je to po{ast,odaklejestiglaikako jojdoakati.Ipak,netrebasumwati da }e vispreni Hercegovci na}i na~ina da se opet svojim smokvama naslade. I gore stvari su pobe|ivali, a mutne `ivotnevodenavra}alinasvojevodenice. Du{an Kne`i}

Te{kojepoSrbiji plivatiuhaqini lada Apatinka Manuela Manojlovi}neumeba{sasigurno{}u da objasni da li je jo{ u detiwstvu za svoju trajnu fascinaciju ona odabralamoduilimo`da–modawu.Zavr{ila je [kolu za dizajn „Bogdan [uput“ u NovomSadu,atrenutnojestudent~etvrte godine beogradskog Fakulteta primewenih umetnosti, smer savremeni kostim. Sem grupnih izlo`bi u prestonici, 2009, kada je imala tek 20 godina, u apatinskoj galeriji „Meander” predstavila je svoje crte`e, a nedavno i unikatne haqine iz kolekcije„Novojutro“. –Ve}sdvegodinesamznala{ta`elim daobu~ema{tane.Mamamika`e:Vidi{ datoneide,alijajoj„objasnim“iubedim jedajeba{to{tosamizabralaodli~na kombinacija – obja{wava Manuela. – Za modusampo~eladaseinteresujemve}upetomrazreduosnovne.Najvi{einaj~e{}e meinspiri{emuzika.Zavr{ilasamni`u muzi~ku{koluikodku}eimamklavirpa kad god imam vremena, sednem, odsviram ne{toitomepokrene.Ina~e,nadahwuje mesve{tomeokru`uje:godi{wedoba,odre|ena epoha, stare gra|evine, zanimqiv enterijer... Zato uvek pri ruci moram da imampapiriolovku,daminekaidejane „odlepr{a”.Mada,za„Novojutro“su„radile“makazeiceokroja~kipribor. A~itavukolekcijuodosamsve~anihhaqinazavr{ilajebukvalnozasamotrisedmice.Samajujeosmislila,nacrtalaskice,

M

ManuelaManojlovi}usvojojkreaciji

iskrojila materijale. Prilikom {ivewa pomagalajojjekuma,anarevijisuseuulozimanekenkipojavilewenedrugarice. –Redovnoprekomodnih~asopisaiinternetapratimsvetsketrendovepaiako sam tek na po~etku, vidim da je u Srbiji veoma te{ko isplivati. Zato `elim da odemuinostranstvoiusavr{imse–ve} je svoju budu}nost isplanirala budu}a kreatorka. J. Prel~ec DRINSKISKOBAQSTI AODOTISE: Neobi~anpo~aG sni gost godi{we skup{tine kawi{kogUdru`ewasportskih ribolovaca „Bratstvo” bio je skobaq,kojegjedoneopreparator Nenad Lovrenski iz Novog Kne`evca. Mada najve{tijima grizeudicuinaDunavupodno Petrovaradinske tvr|ave, ovaj kapitalac do Banata je „doplivao”~akizrevira@ivkovvirnaDrini,izme|uBratuncaiSkelana.Ina~e,skobaq dosti`e maksimalnu te`inu do 2,5 kilograma, a samo ne{tolak{ibiojeprimerakkojijenadmudrioDu{anJovanovi}, ~elnik vojvo|anske pecaro{keasocijacije. M. Mitrovi}


22

kULTURA

sreda1.februar2012.

ДРАГОЈЕВИЋЕВФИЛМПРЕСТИГАО„МОНТЕВИДЕО”

Филм „Парада” најгледанијиурегиону Филм „Парада„ Срђана Драгојевића по укупној гледаности у региону престигао је најуспешније српско филмско остварење „Монтевидео, бог те видео„ Драгана Бјелогрлића, саопшти-

ла је продуцентска кућа „Делириум филмс”. Овај филм,који се од прошле седмице приказује и на територији Босне и Херцеговине,као и већ трећи месец у биоскопима

Србије, Хрватске, Словеније, Македоније и Црне Горе,до сада је видело 520.000 гледалаца. Највећи раст гледаности „Парада„ постиже у Хрватској, где је већ три седмице на врху гледаности, а број гледалаца у биоскопима прешао је цифру од100.000. Драгојевић је приметио да је то велики подстицај за све продуценте и ауторе у читавом региону, јер „‘Парада‘је показна вежба да је само међусобна сарадња пут за све државе бивше Југославије, како на привредном, тако и на културном плану”. „Ови чопори бесловесних хулигана и шовиниста са разних страна неће зауставити логичан процес сарадње и повезивања. Када ми неко почне реченицу аргументом ‘а они су нама...’,ја кажем: А шта мислите, зашто се у Шибенику на карту за ‘Параду‘чека два дана?!”,истакао је Драгојевић.„Хајде да гледамо позитивне ствари, иначе,поново ћемо ући у ту „вртешку‘ међусобне мржње и оптуживања,коју сам ја у једном свом претходном филму назвао дрекавцем, поручио је редитељ.

РАДОСЛАВМИЛЕНКОВИЋРЕЖИРАУБЕОГРАДСКОМ НАРОДНОМПОЗОРИШТУ

Почелепробе „Стаклене менажерије”

2012.

Глумачки ансамбл Народног позоришта у Београду одржао је прву пробу за представу „Стаклена менажерија„,коју по тексту Тенесија Вилијамса режира Радослав Миленковић,саопштио је национални театар. Првакињи Драме Олги Одановић поверен је лик самохра-

не мајке Аманде Вингфилд, њену кћерку Лауру играће Бојана Стефановић, сина Тома - Александар Ђурица, док ће се у улози госта О‘Конора наћи Михаило Лађевац. У сарадничкој екипи су Ивана Димић као драматург,Борис Максимовић (сценограф), Олга Мрђе-

новић (костимограф), Љиљана Мркић-Поповић (сценски говор)и Владимир Петричевић (дизајнер звука). Комад славног америчког писца превела је Нада Ћурчија Продановић. Премијера је планирана за 17. март на Сцени „Раша Плаовић„

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

ФЕБРУАР

151. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ СРЕДА

1.

ЧЕТВРТАК 2. ПЕТАК 3.

19.00

ГОДИШЊИЦА ГРАДА НОВОГ САДА Ђузепе Верди: Круно Ципци:

ТРУБАДУР

Свечана академија

опера

ПИПИ ДУГА ЧАРАПА

балет

18.00

8.

П. И. Чајковски:

ПИКОВА ДАМА

опера

ПЕТАК

10.

П. И. Чајковски:

ПИКОВА ДАМА

опера

ПОНЕДЕЉАК

13.

„БАЛКАНЕСКА“ солистички концерт АЛЕКСАНДРА САШЕ ПЕТРОВИЋА

СРЕДА

20.00

уз пратњу Великог тамбурашког оркестра РТВ-а СУБОТА

18.

УТОРАК

21.

Ђузепе Верди:

СРЕДА

22.

П. И. Чајковски:

ЧЕТВРТАК

23.

Гаетано Доницети:

ПЕТАК

24.

Концерт јапанске групе ВАРИКИ, традиционална јапанска музика

П. И. Чајковски:

ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО

ТРУБАДУР

27.

УТОРАК

28.

Диригент: Микица Јевтић

опера

ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО

балет

ПОЗОРИШНЕ ЗГОДЕ И НЕЗГОДЕ

Организација: Јапанска амбасада и СНП, ПОНЕДЕЉАК

балет

(ВИВА ЛА МАМА) комична опера 20.00

улаз слободан

ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ УЧЕНИКА БАЛЕТСКЕ ШКОЛЕ Микис Теодоракис:

ГРК ЗОРБА

балет

Диригент: Весна Шоуц; у улози Зорбе Константин Костјуков

Сцена „Пера Добриновић“ СРЕДА 1. ЧЕТВРТАК 2. ПЕТАК

3.

19.30

Душан Ковачевић:

УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА

комедија

Копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад

Душан Ковачевић:

УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА

комедија

Копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад

УЈКИН САН

по новели Ф. М. Достојевског

ПОНЕДЕЉАК 6.

Вида Огњеновић:

ЈЕ ЛИ БИЛО КНЕЖЕВЕ ВЕЧЕРЕ

драма

УТОРАК 7.

Вида Огњеновић:

ЈЕ ЛИ БИЛО КНЕЖЕВЕ ВЕЧЕРЕ

драма

СРЕДА 8. ЧЕТВРТАК 9.

УЈЕЖ

Бранислав Нушић:

Жан-Батист Молијер:

комедија

ТАРТИФ

комедија

10.

Мирослав Антић:

ПАРАСТОС У БЕЛОМ

СУБОТА 11.

Михаил Булгаков:

ЗОЈКИН СТАН

ПЕТАК

ПОНЕДЕЉАК 13.

Мартин Макдона:

14.

Луц Хибнер:

ПЕТАК

17.

Ежен Јонеско: ЋЕЛАВА

СУБОТА 18.

ГРЕТА, СТРАНИЦА 89

Џим Картрајт:

ПЕВАЧИЦА

ПУТ / ROAD

Милена Марковић:

БРОД ЗА ЛУТКЕ

УТОРАК 21.

Михаил Булгаков:

ЗОЈКИН СТАН

СРЕДА

22.

Вилијам Шекспир:

ЧЕТВРТАК

23.

Мирослав Антић:

ПЕТАК 24.

(60. пут)

драма

ПАРАСТОС У БЕЛОМ

Јован Стерија Поповић:

ЏАНДРЉИВ МУЖ

Ј. С. Поповић:

РОДОЉУПЦИ

драма

ПОНЕДЕЉАК

27.

Ј. С. Поповић:

РОДОЉУПЦИ

драма

29.

драма

комедија

25.

СРЕДА

комедија; копродукција СНП-а и Агенције „БЕБА 021“

ТИМОН АТИЊАНИН

СУБОТА

УТОРАК 28.

драма

позоришна игра

Позориште „Промена“ АУНС

20.

ПОНЕДЕЉАК

Копродукција: Центар ВРБАК и СНП комедија

Марк Камолети: ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО Режија: Роберт Рапоња; гостовање Хрватског народног казалишта Осијек Милош Црњански:

СЕОБЕ

драма

19.00

Камерна сцена

20.30

ЧЕТВРТАК

2.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

Режија и концепт: Предраг Штрбац

ПРЕТПРЕМИЈЕРА

ПЕТАК

3.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

Режија и концепт: Предраг Штрбац

ПРЕМИЈЕРА

СУБОТА

4.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

Режија и концепт: Предраг Штрбац

ЧЕТВРТАК 9.

Милан Марковић:

СУБОТА 11.

Франц фон Супе:

ДОБАР ДЕЧАК / Hyvä Boy

ЛЕПА ГАЛАТЕА

УТОРАК

14.

Јелена Ђорђевић: КОМЕ

драма

комична митолошка опера у једном чину

ВЕРУЈЕТЕ?

драма

(50. пут)

ПЕТАК

17.

Дејвид Харовер: КОС Режија: Филип Марковиновић; копродукција: Културни центар и СНП

18.

Дејвид Харовер:

ПОНЕДЕЉАК

20.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

Копродукција: Културни центар и СНП

СРЕДА 22.

Енда Волш:

ПЕТАК 24.

Бранко Димитријевић: ГОДО

СУБОТА 25. УТОРАК

28.

Режија и концепт: Предраг Штрбац

ДИСКО СВИЊЕ

Николај Кољада:

(100. пут)

Камерно музичко друштво

21.00

СУБОТА

КОС

21.00

21.00 21.00

21.00

НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ комедија

ЉУБАВНА ПРИЧА

INTERVJU АНДРАШ УРБАН РЕЖИРА „МАРА/САД”У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ/ УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

Људска крв самотече уисторијскимпричама Наш познати редитељ Ан- бан одређени друштвени драш Урбан ових дана режира у тренутак, па да буде постаНовосадском позоришту / Ујви- вљен, или расположење недеки синхаз представу „Ма- ког редитеља да режира ра/Сад“ Петера Вајса, која ће баш тај комад? - Претпостављам да је и то премијерно бити изведена 9.фебруара. У улогама у овој пред- разлог.Тај комад сам хтео да раставису:Атила Мађар (Де Сад), дим негде почетком деведесеТамаш Хајду (Мара), Мелинда тих година, па некако није доЈашков (Симон Еврар), Емина шло до тога –каже за наш лист Елор (Шарлота Корде), Золтан Андраш Урбан, редитељ ове Ширмер (Дипре), Даниел Хуста представе и управник суботич(Жак Ру),Силвиа Крижан (Куку- ког позоришта „Деже Костоларику), Агота Силађи, Арон Ба- њи“. -Најавио сам затим да ћелаж, Иштван Кереши и Терезиа мо у „Костолањију“највероватФигура као четири певача, а у није ових година то радити,али улогама болесника Габриела сад се указала прилика у НовоЦрнковић, Едит Фараго, Атила садском позоришту,та идеја им Гириц, Атила Немет и Габор се некако допала, а постоји и ансамбл за извођење овог комаПонго. Драматург је Корнелија Голи, да.Наравно,и сви ти наши друкомпозитор је Силард Мезеи,ко- штвени односи само подржавастимограф је Марина Сремац, а ју причу као што је „Мара/Сад“, сам редитељ Урбан осмислио је сценографију. Поднаслов ове Вајсове драме у два чина „за девет мушкараца, три жене, споредне улоге и статисте“ гласи „Прогон и убиство ЖанПолa Мараа, у сценском извођењу штићеника душевне болнице у Шарентону, по замисли маркиза Де Сада“. Сам Вајс је ову причу замислио с пуно сонгова, а и редитељ Урбан објашњава за наш лист да ће ово бити и плесна и музичка С једне од проба представе „Мара/Сад” представа, односно нека врста оперете која неће или причу о некој,или о неким подсећати и користити цитате из револуцијама.На крају крајева, претходних поставки комада ја сам ипак редитељ који се ба„Мара/Сад“, већ је све то „нека ви неким поетским послом. Ово није прича ни о 5. октонаша прича и нека наша креабру, нити о неким претходним тивност“. Радња овог комада одвија се у тренуцима, али се надам да је душевној болници у Шарентону прича о свим моментима у који1808. године, али не једна рече- ма се промена врши насилно. ница, односно стих, већ много Али,у ствари,човек је такав да њих, потврђује да је то могла да може праштати оно што се дебуде и 2008,или било која друга шава у насилном преокрету, јегодина код нас,или негде другде. дино не знамо шта почети с Бити за револуцију или не,вечна оним што следи после. Јер, реје дилема с пуно агрумената „за“ волуција не остварује никакве и „против“ које износе њихови вредности.У ствари,револуцизаговорници.Као када уовомко- јом се у највећем броју случајемаду Мара каже да никада није ва долази само до извесне реверовао „да перо само може да форме.А људска крв све време уништи институције“, признају- само тече,тече у неким историјћи,додуше,да су људи измисли- ским причама,и никако да дођели револуцију,али не знају како мо до неког здравог, или чак и да њоме управљају.Или кадаДе нездравог завршетка. l Како сте замислили ову Сад каже:Не верујем у било какво жртвовање за било који циљ, представу, у којој неке реплике звуче крајње актуелверујем само у себе. l Овај комад се не игра но за нас, док је истовремебаш често. Да ли је потре- но жанровски врло сложе-

на, јер има у њој доста музике и певања? -Бићето „слике француске револуције“,јер ипак се аутор бави том причом,али ја не желим да се оптерећујем,нити да се глумци оптерећују структуром самог Вајсовог комада „Мара/Сад“. Ова представа није „Лет изнад кукавичјег гнезда“,није прича о институцији,психијатрији,о људима,али,наравно,сви ти наши моменти, друштвени или историјски, део су тог инспиративног садржаја од којег настаје представа. Свакако, ја желим, или се трудим,да представа буде жива, да се моменти или реченице подударају с нашим искуством и стварношћу.Али,основни проблем којим се бавимо је испитивање друштвене акције, односно до које мере она може

Фото:Б.Лучић

да иде, и шта је услов, могућност да се она направи. Правио сам неку анкету међу људима са којима радим и изсвојеоколине, и констатовао да скоро да немамо никакав инструмент уз помоћ којег би могли почети мењати, или уопште говорити о друштву. И,изразлога што нисмо информисани, или довољно, па не паметни,али образовани за то,апсолутно немамо никакву свест о томе како се односити према одређеној друштвеној акциј�� или како је покренути. l Да ли је вама важно да о томе говорите у позоришту, да се бавите темом револуције, за и против ње? -То је нека суштинска мисао, али није ми циљ да одлучујем, или да говорим о томе.Но,свакако је то основно ткиво представе или мог размишљања.На крају крајева, све је то прича о људском животу, или човеку уопште. Наташа Пејчић

Копродукција: Центар ВРБАК и СНП

комедија

ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА

УТОРАК

dnevnik

21.00

трагикомедија

ХИПЕРТЕНЗИЈА

црна комедија Текст и режија: Светислав Басара; гостовање Културног центра Инђија

21.00

Поводом ДАНА ЗАЉУБЉЕНИХ, 14. фебруара – две улазнице по цени једне БЛАГА ЈНА СНП: представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА: 6613-957, 6621-186, 427-991 (факс) / МАРКЕТИНГ: 451-452 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

УИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

УБИБЛИОТЕЦИМАТИЦЕСРПСКЕ

Романи Тони Морисон

Изложбао ИлијиГарашанину

„Лагуна„ ће ускоро објавити књиге добитнице Нобелове и Пулицерове награде Тони Морисон, најавила је та издавачка кућа. У плану су романи „Song of Solomon„, „Beloved„, „A mercy” и најновији „Home„,чија ће светска премијера бити у мају 2012. Тони Морисон, рођена 1931, једна је од најзначајнијих књижевница данашњице.Нобелову награду је добила 1993. Њена дела одишу епским темама,живим дијалозима, изузетно детаљним цртама афроамеричких ликова.Као дете много је читала,а најомиљенији писци били су јој Џејн Остин и Лав Толстој. Често је слушала афроамеричке народне приче (метод приповедања који ће касније прожети њена дела) које јој је отац говорио. Звање магистра енглеске књижевности стекла је на Универзитету Корнел 1955, а Универзитет у Оксфорду доделио јој је титулу почасног доктора 2005.

Поводом двестогодишњице рођења политичара и државника Илије Гарашанина (1812–1874), Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађеизсвојихизбиркиРОМС. Поставкa, чији су аутори Ивана Гргурић и Силвија Чамбер а уредникМироВуксановић,може се погледати у јавном каталогу Библиотеке до 22. фебруара. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-ууБиблиотеци,каоинасајтуwww.bms.rs. ИлијаГарашанин,рођен1812. годинеуселуГарашиупородици Милутина Савића, био је администратор уставобранитељског временаиједаноднајзначајнијих српских државника. Био је први старешинавојскекнезаМилоша, од 1843. до 1852. министар унутрашњих дела, a затим и министар спољних  послова. Под његовом управом заведене су прве

поште,формиранепрвеболнице, основане и унапређене бројне школе,отворенеВојнаакадемија и Велика школа, донет je први полицијски закон... У његово времепрвипутсууспостављене свестраневезесаСрбимаванСрбије. Као човек који је „знао и умеополитичкимислити,стварати и изводити политичке планове” (Д. Страњаковић), Гарашанин је у великој мери утицао на формирањеунутрашњеиспољашње политике Србије тог времена. Аутор је „Начертанија“ (1844),програмаспољашњеинационалне политике Кнежевине Србије, који предвиђа стварање великејугословенскедржавепод вођствомСрбије. Илија Гарашанин је у политициостаодо1867,кадајеизненада отпуштен. Године до смрти (1874)провеојенасвомимањуу Гроцкој. Иза себе је оставио обимнуполитичкупреписку.


kultura

c m y

dnevnik

sreda1.februar2012.

23

ПОЗОРИШТЕ„УЈСИНХАЗ“ИЗБУДИМПЕШТЕГОСТОВАЛОУСНП-у

Ипредставом„Шума”противполитичкихсмена Позориште „Уј синхаз“ (Нови театар) из Будимпеште извело је синоћнасцениСрпскогнародног позоришта представу „Шума“ Островског,уадаптацијиирежијинашегпознатогредитељаЕгона Савина. Ово гостовање договорено је баш за 31. јануар, последњиданстареуправе „Ујсинхаза“ коју ће данас заменити крајње десничарски оријентисана новоизабрана управа, да би, због овог гостовања, ступила практичноупразноздање. Иовуидејујепокушаладаосујетиновауправатимештојеинсистираладасепримопредајадужностиобавијуче,такодастари управник„Ујсинхаза“ нијемогао да присуствује јучерашњој конференцији за новинаре у СНП, уприличеној поводом гостовања, алијенаконтогадопутоваоуНови Сад да присуствује синоћном извођењупредставе„Шума“. Цеоовајслучајзаталасаојецелокупну позоришну јавност у Европи, и као резултат тога установљенјепрвиЕвропскипозоришнидантолеранцијекојиће одсада битиобележаван1.фебруара. „Од 1. фебруара 2012, ‘Ново позориште’изБудимпештећебити под руководством два нова управника, веома познатих мађарских десничарских лидера. Управо из тог разлога, господин C.Bernd Sucher, многи позоришни редитељи, глумци и ја покренулисмоевропскуиницијативупротестапротивповећањастепена нетолеранције у Европи. Првогфебруара2012,препочеткабилокојепозоришнепредставеуЕвропи,глумацилиглумица

битребалодапрочитајуследећи меморандум држећи при томе у руцикључкојибисимболизовао њихову намеру да откључају срца публике. Молимо да се што више позоришта прикључи овој иницијативи“, пише у прогласу којијепотписаоаустријскиредитељиауторМаркусКупферблум. Даље у овом прогласу следи текстМеморандумакојибиданас требалодапрочитајуглумципре почеткапредставе: „Данасје1.фебруар 2012.Данас се у Будмпешти предаје на управу једно од најзначајнијих позоришта у том граду двојици новихуправникакојисујавноисказивалидесничарскеставоветокомдужегнизагодина.Ониобјављују памфлете расистичке, антисемитске и антиромске садржине. Почевши од данас, они ће управљати позориштем које се финансира из јавних прихода, у једном од главних градова Европе. Њихов избор на те функције представљанедопустивокршење свих достигнућа цивилизованог друштва. Уместодаискористимоовуситуацију да бисмо осудили град Будимпешту,мисеопредељујемо за посвећивање животу у својим земљама у духу толеранције, разноликости и солидарности са неравноправним припадницима нашег друштва. Ужаснути смо чињеницом да у многим еврпскимземљамапостојеполитичке снаге које раде на ширењу мржње,презираизавистимеђуљудима. Наша намера је да својом позоришномделатношћупревладамо раздоре, пробудимо знати-

Ансамблпредставе„Шума”будимпештанског „Ујсинхаза”

жељу и изоштримо људска чула застварнадешавањаудруштву– због добробити свих људи, због мираислободеуЕвропи.Накрају крајева, сви ми, људска бића, слободнисмоиједнакиипостатусуиправима;свисмограђани истог света. Данас је 1. фебруар 2012. Придружимо се сви прослави првог ‘Европског позоришногданатолеранције‘“. Због наведених ставова нове управе,Српсконароднопозори-

ште, по речима управника Александра Милосављевића с јучерашње конференције за новинаре, највероватније прекида сарадњу са „Уј синхазом“, управо сада када она добија на замаху.Инесамодасупроблематични ставови нове управе „Ујсинхаза“,какојеонистакао, већјетакавиначинсменестаре управе–недемократскиимимо закона, у које је политика умешалапрсте.

Један од глумаца у представи „Шума“ Шандор Гашшпар признаоједазасаднезнадалићедати отказ због нове управе, али ће се то можда и догодити јер нема жељедарадипод таквимусловима. И Илдико Бала, Новосађанка која ради у поменутом будимпештанскомпозоришту, исценограф је и костимограф представе „Шума“,реклаје дајеситуацијавеома тешка,идасенезнаштаћебити. Никонебиволеодаостанеупозо-

ришту,какојеонанавела,додајућидасамајошниједалаотказ,све верујућидасенекочудоможедогодити. И француски редитељ Лоран Мандон,којинијепрвипутуНовомСаду,већјеовдебионапозоришном фестивалу „Квартет“ пре неколикогодина,јучејена конференцијиза новинарепружиоподршкустаројуправи„Ујтеатра“. Такође и Егон Савин, који је имао само речи хвале и поштовањапремапрофесионалности,приљежностиипреданости свиху„Уј синхазу“,одглумацадотехникеи организације рада која је савршенофункционисала,онакокакосамо може да се замисли. Савин је подсетиодајезбогафересасменом управе, у сенци остало да је „Уј синхаз“ једно од најзначајнијих позоришта у Мађарској, у којемиграјунајзначајнијиглумци. Управосуони,ШандорГашпар иШандорАлмаши,каоиИлдико Бала, јуче хвалили Егона Савина, као редитеља који инсистира на експресивномразмишљању,итои очекује од глумаца, али им истовремено даје врло много слободногпросторадасеизразе.Какоје додао Шандор Гашпар, који је на једном фестивалу у Мађарској освојио награду за улогу у овој представи, „Шума“ коју је режирао Егон Савин, нажалост је све актуелнијауМађарској. У представи играју: Каталин Такач, Шандор Алмаши, Шандор Гашпар, Ђерђ Ваш, Иштван Хиртлинг, Ванда Немеш, Денеш Сараз,ЈаношДержи,АнамаријаФодор,ТериТордаииЗолтанНађ. Н.Пејчић

НАРОДНОПОЗОРИШТЕКИКИНДАСПРЕМАМЈУЗИКЛОСАВИСАВАНОВИЋУ –„ВАМПИРСКУСИМФОНИЈУ”

РЕЂЕИЗЛАГАНДЕООПУСАСЛАВНОГУМЕТНИКА НАПОСТАВЦИУБЕОГРАДУ

Политичкикомад каоцрнакомедија

Изложба ��ерамике Пабла Пикаса

-Јошоткакосамгледаочувену „Лептирицу“опчињенсаммрачниметнотемамаизатомисечинидасамодувекжелеоданаправим нешто „вампирско“ – објашњавасвојемотивередитељНиколаЗавишић,посвемусудећии главникривацзапредставу„Сава Савановић – вампирска симфонија“,којапоспецијалнонаписаномделуДаницеНиколић-Николић управо настаје у Народном позориштуКикинда,аречјеоне само тематски необичном подухвату,негоижанровскомискоракуиздугогодишњегрепертоара– мјузиклу. Управник НП Кикинда Бране Маријановић каже да од првог сусретасапредставамакојејережирао Никола Завишић има жељудасарађујесњим.Разлозису Завишићева стваралачка неконвенционалност и маштовитост, а икикиндскиансамблкојимруководи био је више него заинтересовандасеупознасаинтригантним ликом и делом београдског редитеља млађе генерације. Такође, Маријановић предочава да јеуправомјузиклбилаформакојусусвинајвишеприжељкивали, збогчегасу приизборуделаиначина рада Завишићу оставили достаслободе. Тако ће на крају наредна премијера у Кикинди бити специфична и по томе што ће то бити праизведбатекста„СаваСавановић–вампирскасимфонија“Данице Николић-Николић, с којом јеЗавишићнетакодавносарађиваоуСомборунапредстави„Си-

РедитељНиколаЗавишић

туације“илигресимладеИконије“.Јоштадајезнаодаћемуона битиправисарадникуколикобуде прилике за представе о мрачним етно мотивима Србије, јер поњеговомсведочењу,пишекао што он режира, слободоумно и асоцијативно,свеустиху,штосу комади које највише воли да поставља на сцену. Завишићу су у Кикинди на томе директни сараднициглумциМаринаВоденичар, Мина Симић, Гордана Рошчић, Марија Остојић, Миљан Давидовић, Славољуб Матић, Бранислав Чубрило, Никола Јоксимовић, Марко Гверо, Јожеф Поцик. -Ансамблјефлексибилан,срећан што пева и плеше. Сви смо

спремни даосвојимонештоново – предочава Завишић актуелни тренутак у настајању жанровски комплексне представе. - Из дана уданиспробавамосонгове закоју нам музику пише Соња Лончар, мизансцен и кореографије. Наполасмопута. Ауторка текста, Даница Николић-Николић, каже да је и она срећнановомсарадњомсаНиколом Завишићем чије режије често пореде с Брехтовим, па је збогтогауделоунелаицитатеиз делавеликогнемачкогприпадникапоетикетакозваногепскогтеатра. - Ипак, упориште сам првенствено тражила у ономе што је домаће, а чега смо се у великој мериодрекли–кажеДаницаНиколић-Николић, напомињући да јојматеријанијестрана,несамо затоштојеунукаМилутинаБојића,негоизатоштојејошкаомаладевојчицанапаметзналамногепесмеизчувенихантологијаи циклуса историје српског језика икњижевности.–Измојевизуре, „Сава Савановић – вампирска симфонија“ је политички комад написан као црна комедија. Ујудурмаукојојсемешајуисторијски факти и ауторски приступ животој причи једног кицоша и женскарошакојинаправифаталнугрешкузбогчегаиданаслута попутутваре. Кикиндска публика ће ову јединствену „вампирску представу“ добити 25. фебруара, када је заказанопремијерноизвођење. И.Бурић

ПОНОВОИЗВОЂЕЊЕКУСТУРИЧИНЕПАНКОПЕРЕ

„Дом за вешање”у Центру „Сава” Потресна музичка прича о ромском народу, панк опера „Дом за вешање„у поставци и режији славног уметника Емира Кустурице,поново ће бити изведена у „Сава центру„24.и 25.марта. Опера је премијерно изведена у Паризу 26.јуна 2007.и репризно 2008,доживела је велики успех са 30 распродатих представа у Опери Бастиља,где је оперу видело 90.000посетилаца. У Београду је представа била постављена од 10.до 15.новембра 2010.и изазвала је огромно интересовање,сви су термини били распродати,а додатни нису

могли да се добију у „Сава центру”. Због великог интересовања публике панк опера Кустурице „Дом за вешање„,потресна прича о Ромима која је скренула пажњу о трафикингу ромске деце,теме која је до тада била прећуткивана и нејасна за многе европске земље. Главне улоге у опери изводе Горица Поповић, Иван Јевтовић,Стеван Анђелковић,Милица Тодоровић,Дејан Спаравало и Маријана Бизумић уз музичку пратњу чланова Београдске филхармоније и „Но смокинг оркестра„.

Изложба керамике великог уметника Пабла Пикаса (1881-1973), под називом ‘’На Азурној обали‘’ , која ће бити отворена сутрау сали ‘’Беко‘’код КалемегданауБеограду и трајати до 15.априла,пружиће посетиоцима увид у мање познате радове једног од најталентованијих уметника 20.века. Кустос изложбе Јелена Каначки рекла је Танјугу,да ће на изложби,коју ће сви заинтересовани моћи да ви-

де званично од 3.фебруара,бити представљено мноштво предмета као што су вазе,шоље,тањири,плоче по којима је овај уметник резбарио и бојио током свог боравка на Азурној обали у градићу Валори. ‘’Назив изложбе ‘’На Азурној обали‘’ везује се за Пикасов боравак и период његовог живота који је провео на Азурној обали у градићу Валори где он у ствари почиње свој рад са керамиком и где је провеодесетак година живота и направио око 3.000декоративних и употребних предмета‘’,рекла је ЈеленаКаначки. Она је објаснила да је Пикасо у том периоду највише радио са глином са којом се први пут ‘’сусрео‘’ 1946.године у65.години живота и да је до краја живота користио. ‘’Пикасо користи доста колорита у раду са керамиком за разлику од графике где је шкрт у боји ‘’,објаснила је ЈеленаКаначки,додавши да су ови предмети весели, пуни различитих тема, људских лица, кубистичких елемента,различитих животиња -птица,коза,риба,као и тема из свакодневног живота,као што су борбе бикова у које је Пикасо увек био ‘’заљубљен’’. Према њеним речима изложба се састоји највише од радова које је Пикасо радио у керамици-више од 70,десетак предмета од сребра и злата такође ће бити изложено као и његови плакати који су у уској вези са керамиком и уопште са његовим радом у радионици керамике ‘’Мадура‘’у Валорију где је радио те плакате за своју годишњу изложбу керамике.

Кустос изложбе је напоменула да су поред Пикасових радова рађених у керамици занимљиви и предмети од сребра и злата о којима ће посетиоци моћа да чују на предавањима која ће бити организована,а такође ће према њеним речима бити организована и стручна вођења кроз изложбу,радионице за децу и одрасле. ‘’То ће бити богат програм где ће сви заинтересовани моћи да се упуте у рад Пабла Пикаса,а и у саму технику настајања ових предмета‘’,оценила је она рекавши да ће предавања бити организована у току трајања изложбе два до три пута недељно зависно од интересовсања публике,а викендима ће се пуштати филмови и емисије о Паблу Пикасу. ‘’Ова изложба је производ добре сарадње са галеријом из Словеније ‘’Дева Пури‘’која је организовала 2010.изложбу ‘’Божанствени светови‘’Салвадора Далија‘’,истакла је ЈеленаКаначки.‘’Та сарадња са њима се наставила и организовањем ове Пикасове изложбе‘’.Она је напоменула да је ова словеначка галерија организатор,да они доводе изложбу у Београд и да је њихова идеја да изложба буде представљена у читавом региону. Јелена Каначки је истакла да се тренутно завршава изложба у Бледу и да након тога долази у Београд,а постоји могућност да ће бити продужена у зависности од интересовања публике. ‘’Галерија “Дева Пури‘сакупила је радове са више страна и из неколико приватних колекција.Она ће бити представљена у региону с тим што ће у Београду бити изложени неки радови који у Бледу нису излагани‘’,рекла је кустоскиња ове изложбе. Каначки је истакла да је велика ствар што ће радови једаног толико великог уметника који је познат по скулптури,сликарству и графикама бити представљени домаћој публици. Част је да наша публика види и овај опус који је ређе излаган.


24

svet

sreda1.februar2012.

Bajdenbioprotivnapada naBinLadena

UKRATKO Ruskooru`je ameri~kim policajcima MOSKVA: Rusija je po~ela da isporu~uje ameri~koj policiji poluautomatske pu{ke „saiga-12”, nastale od pu{ke „kala{wikov”, saop{tio je ju~e proizvo|a~ ’Izmash’. „Prva isporuka pu{aka ‘saiga-12’ oti{la je za SAD u okviru sporazuma bez presedana”, rekla je agenciji Frans pres portparolka ruske fabrike Elena Filatova. „Saiga-12” je „idealno oru`je za odr`avawe reda u gradovima”, pi{e na sajtu proizvo|a~a. To oru`je „do sada nije prodavano policiji neke strane zemqe”, precizirala je portparolka Filatova koja nije, me|utim, otkrila detaqe ugovora.

Avganistan: Korumpirana policija KABUL: Vi{e od polovine ispitanih Avganistanaca smatra da je nacionalna policija korumpirana pokazuju ju~e saop{teni rezultati istra`ivawa UN Ipak, procenat onih koji smatraju da je avganistanska policija korumpirana opao je za sedam odsto u odnosu na pro{lu godinu, prenela je agencija AP. Istra`ivawe UN-a pokazuje da 20 odsto ispitanih Avganistanaca smatra da je policija spremna da odr`i red u zemqi bez pomo}i me|unarodnih vojnika. Ne{to mawe od ~etvrtine Avganistanaca misli da vojnici NATO treba „odmah” da napuste zemqu. Ameri~ka agencija podse}a da {irewe avganistanske policije i vojske predstavqa kqu~ za planove NATO za predaju bezbednosti nad zemqom do kraja 2014. godine, ali da problemi i daqe postoje, ukqu~uju}i korupciju i nepismenost. Istra`ivawe je sprovedeno na vi{e od 7.000 Avganistanaca, s mogu}om gre{kom od 1,6 procentna poena.

Golotiwom protivimuniteta BRATISLAVA: Grupa slova~kih poslanika slikala se gola u neobi~noj kampawi protiv parlamentarnog imuniteta ~ije }e ukidawe danas biti na dnevnom redu parlamenta. Fotografija sa 17 poslanika liberalne partije Sloboda i Solidarnost (SaS), koji svoju golotiwu kriju iza transparenta na kome pi{e „Skinimo poslanicima imunitet”, postavqena je na Fejsbuk profilu stranke, a objavio ju je i najtira`niji slova~ki tabloid „Novi ~as”. „Poslanici su qudi kao i svi drugi i nisu im potrebne privilegije poput imuniteta”, tvrdi SaS.

VA[INGTON: Ameri~ki potpredsednik Xo Bajden priznao je da je predsednika SAD Baraka Obamu savetovao da ne izdaje na-

Yo Bajden

log za napad na skrovi{te Osame bin Ladena, rekav{i mu da bi trebalo da sa~eka dodatne informacije pre nego {to u Pakistanu rasporedi specijalnu jedinicu. Govore}i pro{log petka na skupu

kongresmena demokrata u Merilendu, Bajden je izneo jedan od dosad najdetaqnijih izve{taja o tome kako se Bela ku}a mu~ila oko odluke da li da udari ili ne na najtra`enijeg svetskog terororistu, prenosi „Dejli telegraf”. Uo~i napada u Pakistanu 2. maja pro{le godine, Obama je okupio svoje najvi{e obave{tajne i vojne savetnike, ukqu~uju}i dr`avnu sekretarku Hilari Klinton i zvani~nike Zdru`enog general{taba ameri~ke vojske, da bi zatra`io wihov savet. Po Bajdenovim re~ima, Obama je dobio neodre|ene savete od svih prisutnih, izuzev Leona Panete, tada{weg direktora CIA, koji je energi~no preporu~io predsedniku da nalo`i izvr{ewe napada.

„Kada je na mene do{ao red da ka`em predsedniku svoje mi{qewe, rekao sam da je moj predlog da ne kre}e u napad”, rekao je Bajden pred demokratama. Obama je narednog jutra ipak izdao nare|ewe da se misija izvr{i. „On je znao da je pod znakom pitawa bio bukvalno predsedni~ki mandat - i zato je povukao obara~”, ocenio je Bajden. Biv{i predsednik Odbora za spoqne poslove u Senatu i veteran debata o nacionalnoj bezbednosti, Bajden je jedan od najopreznijih glasova u Beloj ku}i, navodi list. Kako se bli`e predsedni~ki izbori u novembru, Bela ku}a koristi svaku priliku da podseti glasa~e na napad u kom je ubijen ~ovek odgovoran za napade od 11. septembra 2001. - jednu od malobrojnih odluka koje pozdravqaju Obamini republikanski protivnici.

dnevnik KORUPCIJANAGRIZARUSIJU

Smeweno14tu`ilaca zbognelegalnihkazina MOS KVA: Ru ske vla sti smenile su 14 tu`ilaca osumwi~enih da su prikrivali aktiv no sti mre `e ne le gal nih kazina koji su mese~no donosili zaradu od 5 do 10 miliona dolara. To je saop{tio glavni tu`ilac Moskve Aleksandar Anikin, a prenosi Ria Novosti. Policija je proletos otkrila mre`u nelegalnih kazina u petnaestak gradova moskovskog okruga. Tada je uhap{eno desetak visokih rukovodioca u tu`ila{tvu i policiji, a me|u wima i dr`avni tu`ilac. Pomo}nik dr`avnog tu`ioca koji je pobegao iz Rusije, ovog meseca je uhap{en u Poqskoj i trenutno ~eka odluku o izru~ewu. Nelegalna kazina neometano su radila tokom tri godine zahvaquju}i za{titi u tu`ila{tvu i po li ci ji. Ka zi na su

LIDERI25ZEMAQAIZRAZILISPREMNOSTDAPOTPI[UFISKALNIPAKT

Merkelovazadovoqna, Kameronseruga BRISEL: Nema~ka kancelarka Angela Merkel pozdravila je odluke donete na samitu EU, na kojem su lideri 25 zemaqa izrazili spremnost da potpi{u fiskalni pakt. „To je zaista izuzetno dostignu}e”, rekla je Merkelova posle skoro sedmo~asovne diskusije sa svojim evropskim partnerima. Na samitu su se sve ~lanice, izuzev Velike Britanije i ^e{ke, saglasile da potpi{u i pristupe sporazumu o poo{travawu buxetske politike, saop{tio je predsedavaju}i EU Herman Van Angela Merkel na samitu EU u Briselu Rompej. Buxetski pakt, koji su iniciravqa kqu~ni element za stabilizale Nema~ka i Francuska, predstaciju finansijskog tr`i{ta 17 dr-

`ava zone evra, i wime se uspostavqaju o{tre granice strukturnom

MereprotivIrana BRISEL: U~esnici samita EU u Briselu odobrili su mere koje su ministri inostranih poslova razradili prema Teheranu, izjavio je predsedavaju}i EU Herman Van Rompej. Te mere ukqu~uju i embargo na uvoz iranske nafte. Van Rompej je ponovio zabrinutost ~lanova Evropskog saveta zbog iranskog nuklearnog programa i wihovo odobravawe paketa restriktivnih mera protiv Irana u oblasti energetike, trgovine i finansija. „Ove mere nisu usmerene protiv iranskog naroda”, rekao je Van Rompej, pozivaju}i iransko rukovodstvo da „odmah obustavi aktivnosti na osetqivoj nuklearnoj tehnologiji i da se povinuje u potpunosti svojim me|unarodnim obavezama”. Predsedavaju}i EU je, istovremeno, naglasio da su otvorena „vrata Iranu za anga`ovawe u ozbiqnim i zna~ajnim pregovorima” i potvr|ena posve}enost Unije nastavku tra`ewa diplomatskog re{ewa. Iako formalno spoqnopoliti~ka pitawa nisu bila na dnevnom redu, lideri EU su razmotrili i situaciju u Siriji.

Herman Van Rompej

deficitu dr`avnog bud`eta (0,5 odsto) i uvodi me|unarodnopravna odgovornost za naru{avawe te odredbe. Formalno potpisivawe bi}e po~etkom marta, a zvani~no stupawe na snagu nakon {to ga ratifikuje 12 dr`ava Unije, navedeno je u Van Rompejevoj izjavi. Britanski premijer Dejvid Kameron ismejao je odluku francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija da jednostrano oporezuje finansijske transakcije, oceniv{i da }e Velika Britanija zahvaquju}i toj odluci mo}i otvoriti vrata dolasku mnogih francuskih banaka. „Neverovatno je da neko mo`e u~initi tako ne{to”, rekao je Kameron u vezi sa Sarkozijevom odlukom da uvede taj porez ne ~ekaju}i pristanak evropskih partnera. „Bude li Francuska oporezovala finansijske transakcije mi }emo, u zdravom duhu konkurentnosti s Francuskom, otvoriti na{a vrata i mo}i }emo primiti u Veliku Britaniju puno ve}i broj francuskih banaka i preduze}a i na{a }e se privreda razvijati”, rekao je Kameron podrugqivo. Dodav{i ipak kako se ne sla`u u svim pitawima, nazvao je francuskog predsednika „izvanrednom osobom” i podsetio na wihovu saradwu povodom situacije u Libiji. „@elim prijatequ Nikolasu sve najboqe”, rekao je.

2009. zabrawena u Rusiji a novi zakon odobrava wihov rad samo u ~etiri regiona, vrlo udaqena od Moskve. U Moskvi je pre dve sedmice ubijen visoki zvani~nik dr`avnog tu`ila{tva, ge ne ral Ge na dij Ni }i fo rov koji je bio {ef slu`be za unutra{wu kontrolu. Generala, koji je vodio istragu o korumpiranim tu`iocima u kazinima, pregazio je kamion kada je u jednoj moskovskoj ulici prelazio preko pe{a~kog prelaza. Policija i pravosu|e su me|u najkorumpira ni jim obla sti ma u Ru si ji, {to priznaju i same ruske vlasti. Ruski predsednik Dmitri Medvedev je na po~etku svoje vla da vi ne na ja vio da }e mu borba protiv korupcije biti jedan od prioriteta, me|utim, sada i sam priznaje da je na tom poqu do`iveo poraz.

Sirijase braniod terorizma DAMASK, AMAN: Sirija je odbacila kritike iz SAD i zapadnih zemaqa, saop{tavaju}i da }e porazi ti stra ne po ku {a je za {irewe haosa. Reakcija je stigla nekoliko sati nakon {to je Bela ku}a izrazila uverewe da je sirijski predsednik Ba{ar el-Asad izgubio kontrolu nad zemqom i da }e wegov re`im pasti, javio je Rojters. „Nismo iznena|eni odsustvom mudrosti i razuma u tim izjavama i `alimo {to i daqe dolaze iz zemaqa koje su navikle da Bliski istok prave arenom za svoje gluposti i neuspehe”, navodi se u izjavi izvora iz si rij skog Mi ni star stva spoqnih poslova datoj dr`avnoj novinskoj agenciji. „Sirija, koja se brani od terorizma i nastavi}e to da ~ini”, navodi se u toj izjavi, prenela je britanska novinska agencija. Ranije prekju~e pres sekre tar Be le ku }e Xejms Kar ni je iz neo stav Va {ing to na uo~i kon sul ta ci ja Sa ve ta bez bed no sti UN o rezoluciji o Siriji da je „va`no da SB UN dejstvuje”. „Verujemo da SB UN ne tre ba da do zvo li Asadovom re`imu da napada sirijski narod dok odbija predlog Arapske lige za politi~ko re{ewe”, rekao je Karni, izra`avaju}i uverewe da je Asadov re`im izgubio kontrolu i da je wegov pad neizbe`an.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI YULIJAN ASAN@ Osniva~ internet stranice Vikiliks Xulijan Asan` pojavi}e se danas pored sudom u Londonu, po prvi put u 2012. a u sklopu borbe protiv izru~ewa u [vedsku. Wegova pravna bitka protiv {vedskih vlasti, koje ga tra`e zbog navodnih seksualnih prekr{aja, za{la je u 14. mesec. Na po~etku dvodnevnog ro~i{ta, suo~iti sa ve}em od sedam sudija britanskog Vrhovnog suda.

BAN KI MUN Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je Savet bezbednosti da preduzme brzu akciju koja }e „doneti brze rezultate” u Siriji. Ban je pozvao Savet da deluje „na koherentan na~in odra`avaju}i `eqe me|unarodne zajednice i... `eqe i aspiracije sirijskog naroda, koji `udi za slobodom”. Nasiqe u Siriji okarakterisao je kao „pretwu regionalnom i me|unarodnom miru”.

DEJVID BEKAM Engleski sportista Dejvid Bekam progla{en je za najseksepilnijeg mu{karca na planeti, po izboru ~italaca britanskog magazina „Hit„. Fudbaler ameri~kog tima „Los An|eles galaksi” nadma{io je glumce Rajana Goslinga i Rajana Renoldsa, koji su na drugom i tre}em mestu. U anketi je u~estvovalo 1.000 ~italaca magazina „Hit”, ali su prvih 25 odabrali i eksperti.

Majice„Otpora”hituVa{ingtonu VA[INGTON: Majice sa znakom srpskog Otpora postale su hit me|u pristalicama pokreta Okupiraj Di-Si, koji protestuju u parku Mekferson u blizini Bele ku}e u Va{ingtonu. Demonstranti, koji ve} tri meseca protestuju protiv velikih banaka i korporacija,ju~e su po~eli da {tampaju i dele majice sa stisnutom pesnicom, u znak otpora najavqenoj policijskoj intervenciji i nasilnog uklawawa {atora iz parka. Policija je dala rok do podneva po ameri~kom vremenu (18 ~asova po sredwoevropskom) da se uklone {atori i drugi objekti iz centra Va{ingtona, ali do intervencije za sada nije do{lo. Vlasti su saop{tile da moraju da se uklone {atori i svi drugi objekti koji su u parku, zbog procene da je do{lo do ugro`avawa zdravqa qudi i mogu}nosti {irewa zaraze.

Pesnica se tra`i i u Americi

U parku se u podne okupilo nekoliko hiqada qudi koji su nosili transparente „Mi ne pripadamo korporacijama”, „Ho}emo prava na zemqu, ku}u i hranu”, „Anarhisti zajedno sa pokretom Okupiraj”, „Ne mo`ete ukinuti

na{e snove”. Ubrzo nakon toga po~elo je {tampawe i deqewe majica sa znakom Otpora, {to su qudi odu{evqeno prihvatili. „To su majice sa znakom Otpora iz Srbije i mi moramo da nastavimo borbu protiv korpora-

cija i pseudo demokratije u Americi”, rekao je Tanjug ovom izve{ta~u Majkl Bir, direktor nevladine organizacije Nenasilno, koji je do{ao da podr`i demonstrante. On je kazao da pokret Okupiraj Di-Si podse}a na @ene u crnom u Srbiji, koje govore o nu`nosti promena dru{tva. „Tra`imo od ameri~ke vlade da promeni sistem i da vrati vlast qudima i da prestane da bude svetski policajac”, rekao je on. Vlasti su ranije saop{tile da odluka o zabrani kampovawa u parku ne zna~i da }e protesti biti zabraweni, ve} zna~i da vi{e ne}e biti dozvoqeno postavqawe {atora i spavawe u parku. Qudi u pokretu „Okupiraj” {irom Amerike se bore protiv velikih korporacija i banaka, koje smatraju odgovornim za finansijsku krizu i veliku nezaposlenost u SAD. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

PRIGOVORNAODLUKUOPREDMETU„DOBROVOQA^KA”

Tra`i se drugi tu`ilac BAWALUKA: MUP RS podneojeprigovorTu`ila{tvuBiH nanaredbuoobustavqawuistrage u predmetu „Dobrovoqa~ka”, koju je doneo me|unarodni tu`ilac Xud Romano. Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske tra`i da drugi tu`ilac

sprovedeistrageprotivsvihlicainaosnovudostavqenihdokazapodigneoptu`nicu. Tu`ila{tvoBiHdoneloje17. januara naredbu o obustavqawu istrageuslu~ajuzlo~inanadvoj-

nicima JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, u maju 1992. godine, protiv ukupno 14 lica, me|u kojima i Ejupa Gani}a, Zaima Backovi}a i Jovana Divjaka,jerjeutvr|enodauwihovim radwama nisu sadr`ana obele`jakrivi~nogdela.

MUPzahtevadaseoddaqegpostupawa u celokupnom predmetu hitno izuzme postupaju}i tu`ilac Romano, zbog „nezakonitog, tendencioznogipristrasnogpostupawa,zbog~egajenepodobanda

preduzima bilo kakve radwe u svim postupcima koji se vode predTu`ila{tvomBiH”. Ministarstvo od Kancelarije tu`iocatra`idasvestranorazmotrispise idokazenakoje jeukazanoupritu`biinakontogadonese zakonitu i pravilnu odluku i nalo`i ukidawe Naredbe o obustavqawuistrage,saop{teno jeizMUP-a. U obave{tewu tu`ioca Romanaod18.januaranavodisedase istraga obustavqa protiv svih prijavqenih lica koji su navedeni u izve{taju CJB Isto~no Sarajevood27.aprila2005.godine, ali uprkos ovom obave{tewu MUP-unijedostavqenaNaredba oobustavqawuistrage. Romano je ju~e izjavio da Republika Srpska u skladu za zakonomnemapravonaprigovor, odnosnodasamoo{te}enastrana imapravodapodnesepritu`bu. MUP RS, me|utim, smatra nestru~nim, tendencioznim i sramotnim pona{awe ovog me|unarodnog tu`ioca. Kako su preneli bawalu~ki mediji, Romano se poziva na Zakon o krivi~nom postupku, tvrde}i da MUP Srpske nije strana koja mo`edapodneseprigovor.

EKSPERTZAVEHABIZAMITERORIZAM

Galija{evi}: Obuka vehabija u {kolama u BiH BAWALUKA: Ekspert za vehabizan i terorizam u BiH Xevad Galija{evi} tvrdi da vehabije prolazeideolo{kuifizi~kuobukuufiskulturnimsalamaosnovnihisredwih{kola.Obukaradikalnihislamistapri{kolama,aliid`amijamanapodru~juZeni~ko-dobojskogiKantonaSarajevo,premawegovimre~ima,podrazumevaideolo{kou~eweiobukuraznimborila~kimve{tinama koje vr{e profesionalni treneri, me|u kojima imaireprezentativacaBiH. „Potom se u~e rukovawu oru`jem u kampovima u naseqima Gorwa Mao~a, [eri}i, @eqezno Poqe, Jezeranaentitetskojgraniciizme|utesli}keizeni~keop{tine,Mehuri}imakodTravnika,naVla{i}u”,tvrdiGalija{evi},prenosiSrna. Onnapomiwedajere~omestimakojasunaseqena,alidostaizolovanatakodajeonemogu}enowihovonadgledawe,navode}iprimer@eqeznogPoqa i [eri}a koji su sme{teni na brdsko-planinskom podru~jimaiudaqeninekolikodesetinakilometaraodnajbli`ihgradova. Galija{evi},ina~e,~lanEkspertskogtimajugoisto~neEvropezaborbuprotivterorizmaiorganizovanog kriminala, ka`e da u osnovnim i sredwim{kolamauFederacijiBiHpojedineradikalne hoxe vehabije predaju veronauku deci, a imenuju seuzsaglasnostglavnihimama.Onjekaoprimernaveo{koleuMaglaju.

Helikopterom do hrane BAWALUKA: @iteqima osamselauokoliniSokoca uRepubliciSrpskoj,dokojih su zbog snega blokirani put ev i, hel ik opt er im a su dostavqeni hrana i sredstvazali~nuhigijenu. Direktor Uprave Civilneza{titeRSMilimirDoderrekaojedajere~opaketimaCrvenogkrsta,dodaju}i da su, tamo gde se helikopteri nisu mogli spustiti, paketi ba~eni iz vazduha.OnjenaveodaHelikopterski servis RS  ju~e  dostavqapaketepomo}iugro`enom stanovni{tvu na i podru~juHanPijesak. Dir ekt or Hel ik opt erskog servisa RS Boban Kusturi} rekao je da je kompletno osobqe anga`ovano uakciji,tedajeplanirano da se i danas obavi do tridesetletova.Zbogvisokog snegauop{tinamaSokolac i Han Pijesak progla{eno jevanrednostawe. Visinasneganatimpodru~jimajeokojednogmetra, a prema najavama meteorolog a ta podr u~j a o~ek uj u novepadavine.

sreda1.februar2012.

OPTU@BENARA^UNBIV[EHRVATSKEPREMIJERKE

Kosor: Nisam znala za crne fondove HDZ ZAGREB: [eficaHDZibiv{a premijerka Hrvatske JadrankaKosorodbacilajeoptu`beda jedevetmeseciznalazanelegalni novac u sefu stranke. Ona je demantovala tvrdwe da je pre unutarstrana~kihizborazanovo rukovodstvo smenila sve koji su moglidaglasajuzaweneprotivkandidate. „Odbacujemsve{tomisepodme}e”, izjavila je Kosorova na vanrednojkonferencijizamedije, koju je sazvala povodom optu`bi biv{eg ~lana uprave Kroacija osigurawa Damira Mihanovi}adaje270danaznalazanovac usefuHDZ. ^lanovi HDZ su novinarima podelilimejlovekojejeKosorovadobilaodMihanovi}a,aukojimase`alinapritiskezbogtoga{tojedobiootkazuKroacija osigurawu. [efica HDZ izjavilajedanikadnikomnijepretila i naglasila da je bila svesna da se borba protiv korupcije mo`e okrenutiprotivwe,isti~u}ida jesve{taznaonovcuusefuHDZ ve} rekla Kancelariji za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala. „Zanimqivoje{toseMihanovi}ponovnopojavioutomslu~aju kaokrunskisvedok”,reklajeona. Kosorovatvrdi,tako|e,daniti je naredila niti je znala za

Jadranka Kosor

nedavno raspu{tawe gradskog odbora HDZ u slavonskom gradu Valpovu,kojeje,potvrdwamamedija, sprovedeno kako bi se u Slavonijiodr`alaprednost{efice HDZ i potpredsednika Vladimira[eksa. Mihanovi}jeprekju~euemisiji„Nedeqomudva”Hrvatsketelevizijeizjaviodamujeuseptembru pro{le godine pretila `ena iz samogvrhatada{wevlade,navodnoprekoposrednika. On je optu`io Jadranku Kosor da je 270 dana znala za nelegalne pareusefuHDZ. „Jutarwi list” izvestio je da je Kancelarija pokrenula novu

napada huligana na vukovarski lokal „Tri ru`e”, saop{tila je ju~evukovarskapolicija. Uhap{eni18-godi{wakjepro{log petka grupi mla|ih osoba pokazaonekada{wiugostiteqski objekatukojemseteno}islavio ro|endan mladi}a srpske nacionalnosti.Pripadicigrupesuba-

SDSSosudilanasiqe SamostalnademokratskasrpskastrankaosudilajenasiqepremapripadnicimasrpskezajedniceuVukovarupo~iwenonakonpolufinalaurukometu,izatra`ilaotkrivawepo~inilacaiodgovornostzaonekojisuorganizovalinavija~kiskuputomgradu. SDSSjenaveladasuuVukovarutokomprotekleno}ihuligani nasrnulinave}ugrupusrpskeomladinekojajeukafi}uproslavqala18.ro|endansvogdruga,anazgradutestrankejeba~enovi{ekomadacigliikamewaodkojihjenavi{emestao{te}enafasada,ki{niolukiokvirprozora.Tastrankaisti~edaovajdoga|aj,„osimpo~iwenematerijalne{tete,imaznatnove}epoliti~keidrugekonotacije,jerseradiosrpskojmawinskoj,aliiparlamentarnojstranciuHrvatskomsaboru”.

CRNA GORA

cawem kamewa i komada betona o{tetili ~etiri automobila parkiranaispred,apotomrazbiliprozorenaku}i,pri~emujejedan32-godi{wiVukovaraclak{e povre|en, saop{tila je policija idodaladasetragazapreostalim po~initeqima. Protiv 18-godi{wakajepodnetakrivi~naprijava Op{tinskom dr`avnom tu`ila{tvuuVukovaruzbogsumwida jepodsticaonasilni~kopona{awe.UVukovarujepro{logpetka organizovanojavnogledawerukometneutakmiceHrvatskeiSrbijenakomeseokupilookohiqadu navija~a. Osim napada na kafi}, kamenovano je i sedi{te SamostalnedemokratskesrpskestrankeuVukovaru.Zabele`enisuincidentiiuSplitu,gdesumaskirani huligani upali u Klub srpske nacionalne mawine, a o{te}enisuiprozorinapravoslavnoj crkviuDubrovniku.

GR^KA

SPC: Isti ugovor kao Katoli~ka crkva PODGORICA: SPC u Crnoj Gorisaop{tijajedajojjeuCrnoj Gori jedino prihvatqivo potpisivaweistogugovorakakavimai Katoli~ka crkva. Koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorskeVeliborXomi}izjaviojedajezaSPCjedino prihvatqiv ugovor sa Crnom Gorom,kojisadr`iistiobimprava kao i sporazum koji je ta dr`ava ranijepotpisalasaRimokatoli~komcrkvom. OnjenaveodavladaCrneGore mora da vodi ra~una da nijednim aktom ne naru{i jednakost pravnogpolo`ajacrkavaiverskihzajednica koje je du`na da {titi,

istragu pod radnim nazivom „Fimi-Medija -dva”, a istra`uju finansirawe predsedni~ke kampaweJadrankeKosor. Osim kampawe, tvrdi se i da se tim parama Kosorovoj i wenimsaradnicimakupovalaskupa ode}aiavionskekarte,azapla}awejebiozadu`enbiv{iblagajnik HDZ Mladen Bari{i}, kojijejedanodoptu`enihuaferi„Fimimedija”. „Fimimedija”jeagencijapreko kojesuse,premasaznawimaistrage, izvla~ile pare iz dr`avnih preduze}a i zavr{avale u HDZ iliuxepubiv{egpremijerai{efaHDZIveSanadera.

Podsticao napad na Srbe u Vukovaru VUKOVAR: Protiv 18-godi{weg Vukovarca podignuta je krivi~na prijava zbog sumwe da je podsticao napad huligana na vukovarski lokal „Tri ru`e”. Onjeoptu`enzanasilni~kopona{awe koje je, posle polufinalnerukometneutakmiceizme|uSrbijeiHrvatske,dovelodo

„IslamskazajednicauBiHdirektnouFederaciji BiHuti~enaprocesobrazovawaiutomsmisluposmatramoteobuke.Za{tobirukovodstva{kolabilaprotivtogakadpla}ajupojedineradikalnehoxe dau~everonauku”,naveojeon.U{kolamauZavidovi}imaiu{koli„Hajderovi}i”napodru~juRujnica, kakosenavodi,negirajudaseutimobrazovimobjektimavr{ibilokakvaobuka.Osvimugovorimakoje te{koleimajuupoznatojeMinistarstvozaobrazovawe,nauku,kulturuisportZeni~ko-dobojskogkantona,kojejezakonskimaktimaregulisalona~inizdavawadvorana,tvrdeutim{kolama,a{kola„Hajdarevi}i”ka`edainemafiskulturnusalu.

25

kao i da je SPC naglasila ~iwenicudanijeprotivugovornog,ali jesteprotivselektivnogre{avawa odnosa. Ono {to je za Mitropoliju crnogorsko-primorsku i SPC prihvatqivo jeste isti obim prava u odnosu na temeqni ugovorkojijeCrnaGorapro{le godine potpisala sa Vatikanom , kazaojeXomi}. To,kakojenaveo,zna~idasucrkvaidr`avanezavisneipotpuno autonomne u svojim nadle`nostima,dasepo{tujecrkvenaautonomija, kanonsko pravo i crkveni ustav, a sa druge strane da se po{tujedr`avaCrnaGorasasvojim ustrojstvom,ustavomizakonom.

Xomi}jeporu~iodanijemogu} dijalog SPC sa kanonski nepriznatom Crnogorskom pravoslavnomcrkvom. Crnogorski premijer Igor Luk{i}potpisaojeprekju~esporazumoure|ewuodnosasaislamskomzajednicomirekaodapostoji mogu}nost da }e sa pravoslavnimcrkvamapotpisatidvasporazuma jer je, kako je naveo, pravoslavnazajednicauCrnojGoripodeqena.Xomi}jekazaodadr`ava nemo`eodre|ivati{tasucrkva iverskazajednica,odnosnonemo`e se me{ati u pitawe crkvenog ustrojstva, ali da treba videti o kakvomsedijaloguradi.

„MANS je neprijateqska agentura” PODGORICA: NevladinaorganizacijaMre`a za afirmaciju nevladinog sektora je „neprijateqskaagentura”,pi{eju~elist„Pobjeda”.Ukomentaru je, tako|e, navedeno da je MANS „zlo~ina~ka stranaagentura”kojaje„proterala„svestraneinvestitoreuCrnojGoriistvorilaatmosferuhajke,progona,pretwi,netrpeqivosti,mr`weprema svakomekojebilokojinovaculoziouCrnuGoru”. Uzpitawe„dalidr`avaCrnaGorauop{teposto-

ji”,postavqenojepitaweza{tosenepreduzimaju mereprotivMANS-akoji,premaobja{wewu,svojimocenamaikritikama,„razgonistraneidoma}e investitore”. MANSjedosada`estokokritikovaosveslu~ajeveprivatziacijeuCrnojGoriiupornoponavqa ocenedajecrnogorskodru{tvokriminalizovano,a vlastkriminalna.TaNVOjejedanodorganizatora nedavnogprotestauCrnojGori.

Stawe u zatvorima alarmantno ATINA: Upravnici tri najve}ainaj~uvanijazatvorauGr~koj poru~ilisuMinistarstvupravde tezemqedaimne{aqenoveosu|enike, po{to su prenatrpani. Oni su uputili pisma Ministarstvu pravde u kojima upozoravaju

daimvi{ene{aqunoveosu|enike, po{to su ve} prenatrpani, i nagla{avajudabitomoglodaima te{ke posledice za bezbednost, pogotovoukazamatimaukojimase ~uvajuosu|eniteroristiinajte`ikriminalci. „Slobodnomesto(zanoveosu|enike)imamosamoutoaletima. Molimo vas da nam vi{e ne {aqetenovezatvorenike,po{toje u na{em zatvoru situacija ve}

tragi~na. Zatvor je na ivici da eksplodira sa posledicama za bezbednostkojejete{kopredvideti”, isti~e se u pismu uprave zatvoraHalkida,prenosenovinskeagencijecitiraju}iupozorewaupravnika. Upravnicitrinajve}a i naj~uvanija zatvora-KoridaloskodPireja, Halkida i Trikala - uputili su pisma Ministarstvu pravde davi{enemogudaprimaju nove zatvorenike po{tosupretpani. Najpoznatiji zatvor Koridalos, u kome se dr`e naj~uvaniji osu|enicikao{tosubili ~lanovivojnehunteipripadnici teroristi~ke grupe „17. novembar”, ka`u da je zgrada zidana da prihvati800qudi,asadaimatri puta vi{e.  Gr~ka se posledwih godinasuo~ilasapove}anomstopom kriminala zbog ekonomske krize, kao i zbog dolaska ve}eg brojaimigranata.Situacijajete{kaiudrugim,mawimzatvorima uGr~koj-uSolunu,Malandrinu, GreveniiNaflionu.


SveT POZnATiH

sreda1.februar2012.

dnevnik

c m y

26

Златни глобуси – ко је кога? Џ

орџ Клуни је исмевао Бреда Пита, Мадона Елтона Џона, а сви остали Мерил Стрип.

истоименом филму, али и по њеном говору. Иако јој је ово седми Златни глобус у каријери, неке ствари

Последња свечана церемонија доделе Златних глобуса остаће упамћена по тријумфу Мерил Стрип за улогу „Гвозене лејди„ Маргарет Тачер у

су увек исте - трема када станете на бину и треба да од ржите говор (који нисте понели са собом) и да га прочитате када вам га „дотуре” (без наоча-

ра које сте такође заборавили), а онда успут и опсујете. Прво је рекла „с*ање”, потом су колеге глумци покушавали да јој „добаце наочаре”, а на крају се распричала, па су моралa да пусте музике и „отерају” је са сцене. Звезде које су бриљирале на додели награда не само по освојеним статуама, већ и по прозивкама, свакако су и Џорџ Клуни и Мадона. Добитник Златног глобуса за најбољу мушку улогу, режисер и глумац Џорџ Клуни, изашао је на бину како би најавио инсерт из филма „Moneyball” са Бредом Питом у главној улози. Он се на бини појавио шетајући уз помоћ штапа, баш као и Бред Пит који је недавно задобио лакшу повреду.

„Мораћу да му вратим штап ускоро, иначе неће стићи до бара”, рекао је Клуни.

PAPARACO

Они се моле, а он зева, слуша музику... Ричард Гир на будистичкој свечаности у индијском граду Бодигаја.

Камерон Дијаз повећала груди

Бунтовник Џејмс Франко

Г

лумац Џејмс Франко играће главну улогу у драми о контроверзном америчком уметнику и фотографу Роберту Меплторпу који је пркосио цензури и умро од АИДС-а 1989. године, пише „Холивуд рипортер”. Лист наводи да ће филм бити један од пројеката које ће, кроз своје програме, финансирати Трајбека филмски институт. Биографски филм „Меплторп” ће бити дебитантско остварење америчке редитељке Онди Тимонер, најпознатије по документарцу „Живот уживо” из 2009.

Лариса Рикелме мења боје

Н

авијање за Парагвај се исплатило, а да ли ће и навијање за један бразилски клуб? Лариса Рикелме, најватренија навијачица Парагваја, постала је заштитно лице клуба Америка Пернамбуко из Бразила. Челници бразилског клу ба ангажовали су лепу Ларису као заштитно лице (и тело), како би

се огребали о њену популарност. Вест да Лариса мења боје медијима је открио директор маркетинга клуба Аугусто Мореира. „Лариса је муза целој Јужној Америци, а сада и нашем клубу. Надамо се да ће нам помоћи њена популарност”, рекао је Мореира преноси „Гол”.

Селена Гомез

јасно да је њено попрсје постало „бујније”, пише „Дејли мејл”. Пластични хирург Ентони Јон верује да је Камерон повећала груди дискретно, малим силиконима. Иако има феноменално тело, и многи је сматрају најсексипилнијом женом на свету, Камерон никад није крила да пати за облинама у горњем делу тела.

Ријана и Черил Кол – време је за журку

OUT

IN

Р

екли бисте да је секси глумица Камерон Дијаз ремек- дело, а да су њене дуге ноге сан сваке жене, али и мушкарца. Ипак, Камерон није у потпуности задовољна собом... Глумица је покренула гласине да је повећала груди. Наиме, она је ухваћена је на плажи, у бикинију, па је одмах постало

Д

Џоџо

ве лепотице ће ове неде ље сни ми ти дует, пише британска штампа. Ријана и Черил Кол требало би у наредним данима да се нађу у Лос Анђелесу, како би ушле у студио и снимиле заједничку песму. Дует ће бити „права химна за журке”, и певачице га планирају већ неко време, али нису успевале да усагласе пословне распореде и нађ�� се „негде на планети”. Колова тренутно снима песме за нови албум, на којем би требало да се нађу и дуети са Еминемом и Ники Минаж.

Брајан Фери се оженио клинком

П

оп легенда Брајан Фери (66) оженио се Амандом Шепард (29). Певач и његова скоро четири деценије млађа девојка, а сада супруга Аманда, венчали су се 4. јануара у ексклузивном одмаралишту на карипским острвима Туркс и Каикос. Оснивачу бенда Rohu Music је ово други брак. Био је ожењен Луси Хелмор 21 годину. Фери и Аманда у вези су од 2009. године, а певач је тада рекао „Дејли мејлу” да је имао срећу да „смува млађу девојку”. „Тешко је наћи неудату вршњакињу.” Аманда је до тада радила у једној маркетиншкој фирми у Лондону, али је убрзо дала отказ, након што је Фери пристао да је „издржава”.


dnevnik

oglasi

sreda1.februar2012.

LIMAN jednosoban, sve`e okre~en, name{ten stan sa terasom, pogodan za bra~ni par, telefon, kablovska, topla voda, gradsko grejawe. Telefon 064/49-08-499. 46184

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 46140

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 46105

27

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 45503

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/55-76902, 062/150-33-79, 062/893-7120. 46156 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000. 46159


28

^iTUQe l POMeni

sreda1.februar2012.

Posledwi pozdrav prijatequ

Marija Popovi}

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je iznenada preminula na{a draga i voqena supruga i majka

Posledwi pozdrav najdra`em zetu, pa{ancu i te~i

Volkar Valerija Grozdana Zbu}novi}

1941 - 2012.

Branislav i Sofija San~anin.

Sahrana je u petak, 3. februara 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

46238

Tu`nim srcem obave{tavamo da je preminula na{a

1952 - 2012.

Stanku Dimi}u

O`alo{}eni suprug Emil i sin Emil.

46240

46244

Posledwi pozdrav dragoj priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Stanku Dimi}u Po~ivaj u miru.

Posledwi pozdrav tetka Mariji od Maje i Mi}e.

dnevnik

Sahrana je 1. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

od porodica Stevanovi} i Devi}. O`alo{}eni: sin Dejan i }erka Olgica sa porodicama.

46224

46229

Tromler Vera Grozdani Zbu}novi}

od porodice Rokni}.

Stanku Dimi}u

1945 - 2012. Sahrana je 2. 2. 2012. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Op{tinski Odbor Demokratske stranke Sremski Karlovci.

O`alo{}eni: }erke Ilonka i Iboja sa porodicama.

46241

Posledwi pozdrav

317/P

46242

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj kom{inici

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Stanku Dimi}u odborniku Skup{tine op{tine Sremski Karlovci Skup{tina op{tine Sremski Karlovci. 316-1/P

Branko Bjelajac Sofiji Mom~ilovi}

I{tvan [mit

Matilda Sekere{

1942 - 2012.

1927 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 1. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Reformatorskom grobqu, u Rumenki. O`alo{}eni sinovi sa porodicama.

Sahrana je 2. 2. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

46225

46223

Posledwi pozdrav na{em radniku

1928 - 2012.

Stanari zgrade Radni~ka 37.

Posledwi pozdrav od: }erke Rade, zeta Mirka Iwca i dece.

46232

46233

O`alo{}ena porodica Ka{ovski.

Stanku Dimi}u

Draga mama

od prijateqa i kolega iz wegovog Muzeja. Komemoracija }e se odr`ati u Muzeju Vojvodine, Dunavska 37, u sredu, 1. februara 2012, u 12 ~asova. Kolektiv Muzeja Vojvodine.

Branko Bjelajac Posledwi pozdrav od: }erke Nade, zeta Ne|e Bijeli}a i dece.

Branko Bjelajac Posledwi pozdrav od supruge Mi{e. Sahrana je 1. 2. 2012. godine, u ^urugu, iz kapele, u 14 sati.

Posledwi pozdrav mojoj dragoj sestri

Posledwi pozdrav

1930 - 2012.

Posledwi pozdrav na{em drugu i prijatequ

bila si dragoceni deo na{ih `ivota. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 2. 2. 2012. godine u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji najmiliji: }erka Katica i sin Petar sa porodicama. 46168

46235

46234

313/P

Marija Popovi}

Posledwi pozdrav

Stanku Dimi}u

Bila nam je ~ast da radimo sa tobom.

Mi{ku Obradovi}u Na{i voqeni nikad ne umiru. Osta}e{ trajno u na{em se}awu prijatequ prijateqski.

Mariji Popovi}

Stanku Dimi}u

Predsednik PO SPS Du{an Bajatovi} i zaposleni u Stru~noj slu`bi.

Po~ivaj u miru.

Tojo i Dragica Babovi} sa decom.

Tuguju za tobom: sestra Bojana, zet Dragan i sestri} Zoran sa porodicom.

46236

46237

Predsednik op{tine Sremski Karlovci Milenko Filipovi}.

316/P

315/P


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je iznenada preminuo na{ dragi i voqeni sin, suprug, otac, brat, sinovac i stric

Posledwi kom{inici

pozdrav

sreda1.februar2012.

dragoj

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

29

Posledwi pozdrav na{oj kumi

Anki Veskovi} od stanara zgrade Bulevar oslobo|ewa br. 14.

46185

Dana 30. januara 2012. godine preminula je na{a mama, baka i prabaka

Bojani Gaji}

Milanu Vukadinovi}u od kom{ija iz zgrade Podgori~ka 2 - 8, Novi Sad.

Prestalo je da kuca plemenito srce na{e verne prijateqice i kume, koja nas je ostavila da ve~no tugujemo za wom. Tvoji Dana i Dragomir.

46208

POMEN na{em piletu

1927 - 2012.

profesor istorije 1963 - 2012. Sahrana je danas, 1. februara, 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. Wegovi najmiliji: otac Nikola, majka Mara, supruga Sawa, sin Nikola, k}i Lidija, stric Mirko, brat @arko, snaha Gordana i sinovci Dimitrije i Mirko.

Sahrana je 2. 2. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Magda, zet Veqa, unuke Vesna i Marina sa mu`evima.

46218

Sa{i @ivanovi}u Pre ~etrdeset dana u praskozorje najtu`nijeg decembarskog jutra prasak i neverica. Spustile se nebeske ko~ije i odnele te u nepovrat. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima, jer voqeni nikada ne umiru. Po~ivaj u miru. Zauvek tvoji Ogwen i Dragana.

46207

Posledwi pozdrav voqenom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Stanko Dimi}

Dragi moj Vuk{a, zauvek te voli tvoj @aki. 46219

Dragoj tetki

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

25. 1. 1934 - 31. 1. 2012.

^ovek se uvek nada, ~ak i onda kada je izgubio svaku nadu. Koliko je bola, gorke tuge, o~ajawe srca u ovom tragi~nom i nesre}nom trenutku. Tvoj lik i nesumwivo dobra dela, nosi}emo ve~no u srcu. Hvala ti za sve.

Stanku Dimi}u

Sahrana milog nam pokojnika je 1. 2. 2012. godine, u 12.30 ~asova, na Starom grobqu - Rade Kondi}a, u Futogu.

od porodice Milorada \ur|evi}a.

O`alo{}eni: supruga Boja, sin Gavra, snaja Rada i unuci Nemawa i Luka.

46220

Posledwi pozdrav zetu

46202

Posledwi stricu

pozdrav

Branko Jela~a 1935 - 2010. U na{im domovima ostavio si neizbrisiv trag tvoje nenametqive podr{ke i sigurnog oslonca. Sre}ni smo {to smo deo tebe. Tvoja porodica.

46193

POMEN Danas, 1. 2. 2012. godine navr{ava se 9 godina od smrti

46197

POMEN Povodom ~etrdeset dana od smrti na{e drage

Qubice Kosanovi}

\or|e Dun|erov

Savi Risti}u Neka te an|eli gore ~uvaju dobri ~ove~e, a ja }u ovde dole ~uvati tvoje najmilije.

Dve godine su pro{le od kako je tiho oti{ao na{ voqeni suprug i otac

Sekere{ Matilda

Stanko Dimi}

46187

Qubi{e Boqanovi}a Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Jovanka, sin \or|e i unuk Nemawa.

obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo pomen obele`iti 2. 2. 2012. godine, u 9 ~asova, u crkvi, na Novom nasequ. O`alo{}ena }erka Mileva, zet Herbert i unuka Tamara Fruend.

46142

46186

dragom

POMEN

1. 2. 2010 - 1. 2. 2012.

23. 2. 2006 - 23. 2. 2012.

Ve~no tvoji: supruga Marija, }erka Sne`ana, zet Svetislav i unuka Sowa.

46212

Mi{ku

Posledwi pozdrav

Bojani Gaji}

Milovanu Kova~u

Po~ivaj u miru. posledwi pozdrav od bratanica: Suzane i Biqane sa porodicama.

Porodice Maksimovi} i Ja}imovi}.

46216

od Zore Obrova~ki i Jefte Kova~ sa porodicama.

46199

Miroslav Radomirka Bolinovski Uspomenu na vas ~uvaju: va{e }erke Vesna i Sofija i unuci Petar, Miroslav, Andrej i Stefan. 46118

46205

Posledwi pozdrav dragoj

Savi Risti}u 25. 1. 1934 - 31. 1. 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Milovan Kova~

Zapunidis Leonidas Leo

1940 - 2012.

Sahrana je u ~etvrtak, 2. 2. 2012, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda preminuo posle duge i te{ke bolesti.

Grozdani Zbu}novi}

od Radmile Kerezovi} sa porodicom.

46215

Posledwi ispra}aj obavi}e se na Gradskom grobqu, 3. 2. 2012. godine, u 12 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Marija, }erka Sne`ana, zet Svetislav i unuka Sowa.

46213

Sahrana je danas, 1. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: supruga Rista, k}erka Stana, sinovi Milorad, Dragomir i Stanoja sa porodicama. 46204

Tvoji najmiliji: supruga Dragiwa, }erka Spomenka, sin Mihalis, zet Mihajlo, snaja Melinda i unuke Afroditi i Anastasia. 46192


tv program

sreda1.februar2012.

Свечанаакадемија поводомДана градаНовогСада (РТВ1,19.00) 06.30 Добро јутро,Војводино 09.00 Злогласни атентати 09.30 Знање:Мозаик-Астробиологија 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Заједно 12.35 Здраво живо 13.05 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Свечанаакадемијаповодом ДанаградаНовогСада,преносизСНП-а 20.10 Серија недеље:Изгубљена соба 21.00 Документ 21.30 Биоскоп:Слободан Ћустић 22.00 Војвођански дневник 22.30 Међународни тероризам од 1945. 23.00 Серија недеље:Изгубљена соба 03.45 Један на један

06.45 Кухињица (мађ) 07.00 Жене на селу:Војловица 2. део 08.00 Нови таблоид НС 09.00 Сербоплов 10.00 Хајде са мном у обданиште 10.30 Питам се питам се 11.00 Џезденсстудио „Импулс“2. део 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Љубавници и тајне 14.55 ТВ Баштина 15.30 Добро вече,Војводино (ром) 17.00 Нови Сад заувек (мађ) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече,Војводино (рум) 21.30 Седморица дивљих,филм 23.00 Фолдер култура 23.25 ТВ Баштина 00.00 ТВПродаја

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.30 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

06.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.50 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.20 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Била једном једна недеља Тема недеље Лице с насловнице Војвођанске вести Дискавери Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Новосадско јутро Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести РецептиЛауреРавајоли Капри Спортнетворк Вести Опчињени Повратак у рај ПутМагелановемапе Вести Украденасрца Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неонсити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив РецептиЛауреРавајоли Капри Украденасрца

09.00 Премијер лига:Манчестер јунајтед –Стоук 11.45 Ајакс ТВ 12.00 Барса ТВ:Виљареал –Барселона 14.15 Премијер лига:Свансеа –Челси 16.00 Ускијавање 16.30 Преглед ФА куп 17.00 Евролига:Уницс –Армани Милан 19.30 Прави НБА 20.00 Фудбал мондијал магазин 20.30 Португалска лига 21.00 Премијер лига:Болтон –Арсенал 23.00 Премијер лига:Астон Вила – КПР

Пипишоу У овој емисији упознаћете се са занимањима библиотекара, стаклоресца и шивача и израђивача ношњи, а сазнаћете нешто више о тамбури и бубњевима. Животиње које ћемо вам представити су зеба,канаринац и риба борац,а сазнаћете и пуно нових ствари о занимљивом спорту – пар куру. Наши гости су Раша Попов и Саша Божовић,а уживаћете и уз песму малишана хора „Чуперак” из Кикинде. (КТВ,20.00)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.32 11.00 11.05 11.51 12.00 12.15 12.35 13.20 14.10 14.45 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.51 22.35 22.39 23.25 23.40 23.50 00.12 01.38 02.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приђи ближе Вести Траг Задња кућа Србија Вести Биографије Евронет Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Све што је било лепо,филм Бизерта-повратак у легенду, док.програм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори,а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори,а баба се чешља Амерички нинџа 4,филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневн��к Евронет На вртешци Сиренина столица,филм Приђиближе Вести (03.00,04.00,05.00)

ХавијерБардем

Прелепо Овојепричаољубавиизмеђу оца и његове деце, путовање проблематичног човека који жели да помири очинство, љубав, духовност, криминал, кривицу и смртност у опасном подземљу модернеБарселоне. Улоге: Хавијер Бардем, МариселАлварез,ХанаБушеб,АрмандоБо Режија:АлехандроГонзалезИњариту (РТС2,22.10)

04.39

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Ози бу ОткријмосветсаЂолетом Томас и другари Велики и мали Плава птица Верујте,али не претерујте Зебра,знак,семафор Музички спотови Датум Верски календар Е-ТВ ТВ мрежа ТВ фељтон Доброје,добројезнати Међународна трибина композитора ТВ фељтон Трезор Плава птица Верујте,али не претерујте Зебра,знак,семафор Музички спотови Узбуна Датум Верски календар Линк ЛиковнаколонијаРТС Достојевски Хокеј-СЛОлига,четвртфинале,пренос У свету Беокулт Достојевски Прелепо,филм И ја имам таленат Концерт Здравка Чолића Трезор Хокеј-СЛОлига,четвртфинале,пренос Концерт Здравка Чолића

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.30 09.00 11.00 11.45 14.00 15.10 16.30 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00

ВОА Слике живота Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон НЦИС Доктор Хаус Филм:Флешденс НЦИС Филм:Спан Копаоник

06.02 06.51 07.12 07.18 07.28 07.33 08.06 08.16 08.27 08.52 09.39 09.44 09.46 09.52 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00

АнђелинаЏоли

Узимањеживота Илинина инт уитивност и оригиналност главни су адути за хватање најокорелијих убица,ањенастручносттраженајеиизванграницаСАД. Једино решење је ангажовање згоднеИлине. Улоге: Анђелина Џоли, Итан Хоук, Оливије Мартинез Режија: ДиЏејКарузо (Прва,21.05) 05.00 06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.05 22.45 00.00 01.00 01.30

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм:Узимање живота Пирамида Три Хил Експлозив Ексклузив

12.39 13.03 14.00 14.25 15.12 15.17 15.20 15.44 15.50 16.00 16.30 16.55 17.55 20.20 20.47 21.14 22.10 00.41 01.00 02.22 03.17

dnevnik

c m y

30

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00 Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00  Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00Дечији програм,09.00Кухињица,10.00Дечији програм,12.00Отворени екран,13.00Никад се не зна..., 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.00Кућица у цвећу,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15Травел клуб,21.15Отворени екран, 22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

12.00Срем на длану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Инђија,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.25 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.10 23.45 00.05 01.30 01.55

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм:Пад црног јастреба Топшоп Нашамалаклиника Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм:Сви дивни коњи Вести Спортски преглед Филм:Љубависекс Саут Парк УкључењеуБ92Инфо

ПенелопеКруз

Свидивникоњи Млади Џон Грејди Кол је последњи изданак дуге лозе тексашких ранчера. С оне странеграницемамигаМексико–диванипуст,диваљи окрутан.Сдвојицомпратилаца полази на путовање до места где се снови плаћају крвљу. Улоге: Пенелопе Круз, МетДејмон,ХенриТомас Режија: БилиБобТортон (Б92,21.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 15.00 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15 03.15 05.00

Добро јутро У рингу Тајна љубав Градске вести Гранд парада Сестре Породичниобрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Кадсамбиовојник Брачни судија 48сати свадба Црна хроника Мирис пролећа Филм:Оркански висови Филм:Мачевалац Витезови из блата

НовицаНеговановић

Једнажеља,једна песма У пратњи оркестра Мише Мијатовића,чувениНовица Неговановић пева хитове ,,Једна рек а у мом крају“, ,,Кад уморан будем пао“, а жеље гледалаца испуњавају и Весна Јелић и Дејан Ђекић.Најлепшепесмепратеи фолклорниансамбли. (Хепи,20.30) 05.00 07.55 08.00 08.20 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.00 16.15 17.05 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу,мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови уживо,поподне Вести Телешоп Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна -квиз Парови,уживо вече Једна жеља, једна песма Вести Сузе Босфора Парови -преглед дана Парови -уживо ноћ Стар гате -Атлантис Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

sreda1.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ И СРПСКЕ ГРАНИЦЕ И МЕЂЕ

Пише: ЂуроЗагорац \07.10Венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Ко шиша тог пса 09.30 Грађевинске интервенције 10.25 Четири венчања - Америка 11.20 Удварање у мраку 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада 01.40 Венчаница из снова

11.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.57 Луди од љубави 10.17 Како природа лечи Отров ствар је у дози, док. серија 11.16 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.17 Др Оз, ток шоу 14.10 Реч и живот 14.45 Индекс 15.16 Понос Раткајевих 16.03 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 17.56 8. спрат, ток-шоу 18.39 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.03 Стипе у гостима 20.39 Мисија 21.30 Паралеле 22.05 Отворено 23.00 Дневник 3 23.35 Други формат 00.16 Путем европских фондова 00.31 Време је за џез 01.33 Ин медиас рес 02.18 Трачара 02.59 ЦСИ: Мајами 03.38 Скица за портрет 03.45 Други формат

Једна ноћ у Торину Свет новца 2. св. рат у боји Истина о... Добродошли у 80-те Путовање у свет тетоважа Изгубљени древни градови Ратници Пол Пот Прича о струји 2. св. рат у боји Мумија која је дошла из леда Добродошли у 80-те

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Видовњак Супертанкер Мрежа лажи

08.00 Поп Пикси 08.15 Кобра 11 10.20 Ексклузив таблоид 10.45 Вечера за 5 11.35 Ватрено небо 13.20 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Менталист 22.25 ЦСИ Њујорк 00.00 РТЛ вести 00.15 Били Медисон, филм 01.45 Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ: Њујорк Позната годишња аукција накита изненада је морала да буде прекинута када је убијен један од проценитеља. ЦСИ тим открије да је убиство повезано с највећом трагедијом у људској историји - Холокаустом. Улоге: Гери Синис, Кармин Ђовиназо, Села Вард, Хил Харпер, Еди Хил, Ана Белкнап (РТЛ,22.25)

08.00 Легенда о змају 09.30 Чудесни подвизи младог Херкула 11.00 Тако ће и цела земља 13.15 Тајфун 16.00 Ирски паб 18.00 Најлепша девојка 20.00 Било једном у Кини 3 22.00 Стоунхенџ апокалипса 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Најлепша девојка Џои Скалини је једна од највећих холивудских акцион��х звезда и непобедиви светски шампион у фул-контакту. Џои се заљубљује у најлепшу такмичарку у фул контакту где учествје као судија... Улоге: Тони Шиена, Вини Џонс,ПатМорита,ЛизаМекалистер Режија: ЛукКампо (Синеманија,18.00)

ДаниелаТрбовић

ТОК ШОУ

Осми спрат: Када звезда постане мама Осећаји среће, несигурности, страха, узбуђења, мира, све је то помешано и вишеструко потенцирано у првим данима, па чак и месецима када постанете родитељи. Управо о томе говоре Бојана Грегорић-Вејзовић, ТонкицаКалауз, ЈеленаМихољевић и ДенисДуманчић. Водитељ: Даниела Трбовић (ХРТ1,17.56)

07.54 08.24 08.50 09.35 10.00 13.26 14.52 15.22 16.07 16.29 16.54 17.45

ЛизаМекалистер

20.00 20.50 23.01 23.44 00.25 00.46 01.26 01.47 02.26 03.56

06.00 07.30 09.00 10.30 10.55 12.40 15.20 17.00 17.25 19.10 20.05 22.30 23.20 00.25

Величанствена петорка Одбројавање до нуле Посебна веза Модерна породица Гангстерска петорка Моје име је Кан Живети пуним плућима Васпитање за почетнике Момци су се вратили Борџије Почетак Узвратни ударац Срећа Мачори

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Амика Школски сат Псећа опходња Преноси из Сабора Суперпас, филм Мала ТВ Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху АТП Загреб Индорс - тениски турнир, пренос 1. меча Ин медијас рес Дивље гуске, филм Трачара ЦСИ: Мајами Кет и Ким Веруј ми Два и по мушкарца Ловци на натприродно Загреб Индорс - тениски турнир, снимак 2. меча Ноћни музички програм

Четвртак Бели песак Бубамаре Повратак у рај Откачени професор Прва лига Прва лига 2 Прва лига 3: Повратак у друголигаше Голо купање Четвртак 48 сати Увек заувек

СелаВард

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.35 10.00 11.15 12.30 13.30 15.00 16.15 18.45 21.00 21.05 22.05 22.10 23.40 23.45 23.50 00.00 00.30

Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Водич из безизлазних ситуација Прљави новац Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Водич из безизлазних ситуација

Фудбал Скијашки скокови Тенис Фудбал Биатлон Скијашки скокови Футсал Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Олимпијске игре Фудбал

Југославија,кућа без преградних зидова

В

еровало се, а посебно су комунисти били од- ционалне слободе јер је опет сва власт у Београду – лучни у томе, да ће Југославија бити срећна и огласио се у расправи и Мика Шпиљак. постојана држава кад се, уместо унитарне – Београд, као главни град, треба да постане стемонархије, успостави као федерална и демократска циште југословенских идеја и да се у њему афирмидржава. Реализација те идеје започела је у ледом шу оне најпрогресивније – говорио је Владимир Наокованом Јајцу 29. новембра 1943. Предводницима зор, писац и високи послератни руководилац. партизанског покрета се журило. Иако је Други рат Ова реаговања упућују на закључак да се Загреб буктио свом жестином, и није се још видео побед- није званично ни кандидовао. Јер, није било реално ник, као ни резултат њихове борбе, за трен је одло- да Броз столује у одајама које је напустио Анте Пажено оружје, заказано заседање АВНОЈ-а, на које је велић. позвано 260 делегата (под оружјем и цивила) с проУ новој држави градитељски дух био је општи стора Краљевине, које је имало 17 господара, грани- тренд, правило живљења. Скупштини је чак био ца, војски... Пристигло их је само 142. Кога нема, поднет и предлог – да онај ко не ради, нема право да без њега се може. Одлучили су ови већници, једно- једе! гласно, да укину Краљевину, а владајућој династији забране повратак у земљу. Уместо њих, Југославија ће бити народна и федеративна, а чиниће је пет равноправних (уместо три) народа, смештених у шест република, с колективним шефом државе. Републике су државе које слободно располажу својим суверенитетом и одлучиле су да његов део уложе у Федерацију. Право да нека од република, или све, иступе из савеза се подразумевало, али се није наглашавало јер то је само теоријска могућност. Кад се после „хладног рата“ заљуљала Европа, деведесетих година, четири југословен- Босанци хтели престоницу у Јајцу ске републике су одлучиле да се осамостале и искористе своје уставно право. Изградња Новог Београда требало је да изрази и Све републике су имале своје границе, али се за праве домете свега новог. Предвиђено је било да се њих тврдило да су само „украсне шаре“ јер је Југо- прво укаже здање КПЈ-а. На обављеном конкурсу рад славија кућа без „преградних зидова“. архитекте Бранка Бона из Загреба чинио се правим и Ко уместо краља – да ли је то маршал Тито? – пи- њему је било наложено да се одмах досели у Београд, тали су наивни сељаци на првим изборима 1945. да отпочну радови. Бон се већ био прочуо као један свог лидера Драгољуба Јованоод аутора највише зграде у Бевића. ограду, чувене палате „АлбаКакав Тито, ми смо сада са- Врх КПЈ-а је одустао од идеје нија„. Основа партијског здања да се прокопа канал свим нова држава коју ће застузаиста је подсећала на тврђаву, пати колективни орган, састас два огромна крила, која грле од Саве до Дунава и вљен од републичких преднарод, а изнад њих кула висока створи острво на којем ставника, које народ изабере, 108 метара. Доминирала је моби се сместиле савезне одговарао им је њихов наивни нолитност. Неочекивано, проинституције. Формирао лидер. јекат се није допао Моши Пиби се тако епицентар који не јадеу јер га је заплашила гранБосна и Херцеговина проглашена је републиком-држадиозност. Пошто је био и слиби био ни београдски вом, чланицом Федерације, микар, Моша је поколебао и оне ни српски, већ мо прокламованог принципа – око себе, којима естетика није екс тра те ри то ри јал ни про стор да ће Федерацију чинити пет била партијско задужење. Из народа и њихових пет федералЉубљане и Загреба упућивани них јединица. Државност је била (изнуђена) награ- су сигнали; кружила је прича да је изградња Новог да народу који је живео на тим просторима, за ње- Београда прескупа инвестиција и да се ту не види гов допринос НОР-у. У позадини је стајао и поли- место Федерације. Под тим утиском синула је и идетички мотив: ако је БиХ недељива и равноправна, ја да се прокопа канал од Саве до Дунава и створи онда Србија и Хрватска неће имати разлога да се острво на којем би се сместиле неопходне савезне међусобно гложе, због опстанка БиХ чуваће и оп- институције. Формирао би се епицентар који не би станак Југославије. Кад је већ тако, зашто и престо- био ни београдски ни српски, већ екстратериторијалница нове државе не би била у „мини-Југославији“, ни простор. у Јајцу, где је и рођена? Идеја се зачела у Сарајеву, Није градња партијског здања одложена због Моали Тито и његови већ су одабрали виле на београд- шине критике већ је криза настала прекидом економском Дедињу, а већници АВНОЈ-а засели у комфор- ских веза са СССР-ом. Прокопавање канала тражили но скупштинско здање Краљевине... су омладинци, да могу лакше транспортовати грађеШто „престолни град„ не би био Загреб, где се и вински материјал и машине, али је ту идеју одбацио зачело Штросмајерово југословенство? лично Броз јер би се уз канал морали градити и скупи – Има критичара који се често појављују на ра- мостови. Федерација је и без канала и свога острва зним ћошковима и у кафанама, говорећи да овакво стекла палату, а и партија се уселила у нешто скромфедерално уређење не омогућује Хрватској пуне на- није, али савременије здање. Књигу Ђуре Загорца „КРВАВЕ МЕЂЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (Србија и Срби у њима)”, у издању „Досије студија”, можете по 400 динара наручити путем телефона 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

sreda1.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Среда је испуњена емоцијама и драгим бићима. С временом и организацијом се нећете баш најбоље сложити нити уклопити, али нема везе, опустите се. Љубавни немири, очекивања и страсти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. februar 2012.

Први фебруар је, већ! А као да је јуче био дочек Нове године. Време пролази све брже и брже па не би требало да пропуштате прилике и изазове када се појаве. Побољшање прихода вам повећава апетите.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Чувајте своје тајне, ако можете и умете, да вам неко или нешто не би покварило угођај. Ваш Меркур у ваздушном знаку Водолије се одлично сналази. Интелектуално сте јаки, пуни идеја и нервозни.

Склони сте уживању и лењости, или линији мањег отпора. Ако налетите на нашто добро, онда треба тога и да се држите, зар не? Пустите се низ ток догађаја и дозволите драгој особи да вас заведе.

Усредсређени сте на друге, на пословне партнере, и пазите да се не сукобите са сарадницима. У љубави се неко заноси и сања велике снове, које ипак треба знати и умети остварити. Планирајте.

Имате добре односе с иностранством, било да послујете или путујете. На једну женску особу можете да рачунате. Међутим, у љубави будите спретни и срећни. Могући су директни сукоби.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Приметићете да је партнер у својој позитивној фази па имате утицаја на заједништво и даљи ток догађаја. Друштво које вам долази је ван контроле. Благо гостима, могу да оду када хоће.

Време је за враћање дугова, у било којем смислу. Пословна и финансијска ситуација је оптерећена траговима из прошлости. Неопходно је да се трансформишете у начину рада. Нов почетак.

Оно што је актуелно јесте љубавни однос, изласци и провод. Коме је хладно, нека се угреје. Уживате пуно поверење вољене особе, више но што и претпостављате. На послу је атмосфера хаотична.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Потешкоће које већ дуже имате у приватном послу или на личном плану, проћи ће за неколико дана. Добро утемељите основу на којој ћете даље сарађивати. Љубавни однос може бити чиста чаролија.

На пољу каријере су вам наклоњене околности, и поред променљивих околности. Добри пословни састанци и договори ће се реализовати. Маштовити сте и опуштени, више но што се очекује.

Уколико путујете, биће и лепо и успешно. Уколико не, добром комуникацијом ћете придобити друге за себе. Имате већа очекивања од сталног партнера, више улажете но што добијате. Трошкови.

TRI^-TRA^

Кад се познати тетовирају из љубави V REMENSKA

PROGNOZA

ВЕОма

Vojvodina Novi Sad

-5

Subotica

-3

Sombor

-3

Kikinda

-4

Vrbas

-4

B. Palanka

-5

Zreњanin

-5

S. Mitrovica -6 Ruma

-5

Panчevo

-4

Vrшac

-5

Srbija Beograd

-5

Kragujevac

-9

K. Mitrovica -7 Niш

-8

Evropa

хлаДнО

Madrid

НОВИСАД: Веома хладно са кошавом која ће додатно увећаRim вати осећај хладноће. Поподне наоблачење. Притисак изнад нормале. Минимална температура -12, а максимална око -5 степени. London ВОЈВОДИНА: Ујутру јаки мразеви. Пре подне сунчани интерCirih вали, а поподне постепено наоблачење стиже са југозапада. Дуваће умерена кошава у Подунављу. Притисак изнад нормале. ТемпеBerlin ратура од -15 до -3 степена. Beч СРБИЈА: Ујутру поново јаки мразеви. У току дана следи постепено наоблачење са југозапада које увече доноси снег. Дуваће умеVarшava рена кошава у Поморављу и Подунављу. Притисак изнад нормале. Kijev Температура од -23 до -3 степена на северу Војводине. Прогноза за Србију у наредним данима: Од четвртка следи Moskva период од 5-6 дана са снегом уз врло хладно време. Само ће на јуOslo гу Србије мало порасти температура у петак и суботу, али и тамо са снегом. Дуваће умерен до појачан ветар, најпре источни, а за- St. Peterburg тим северни од суботе који ће стварати снежне наносе на путевиAtina ма. УПОЗОРЕЊЕ: У западној и југозападној Србији може пасти око Pariz пола метра новог снега од четвртка до недеље, а снежни наноси могу прелазити два метра. Minhen

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Метеоропатске реакције могу бити изражене у јачој форми.

10 8 5

Певачице, манекенке и глумци жале због тетоважа посвећенихнекадашњимпартнерима,амногисуихи прегазили новим цртежима. Хајди Клум, која се тренутно разводи од певача Сила, на десној подлактици имањеговоиме.ДалићеХајдиускоросклонититетоважу, или ће сачекати да види да ли ће се помирити? ЧарлиШин иДенизРичардс токомбракаизкојегимајудвећеркеистетовиралисуимеоногдругог.ДокјеДениз„Чарлија”настопалупрекрилацртежомвиле,глумацјењеноимепрекриоизразом„побеђивање”.Хале Бери jeдеведесетихбилаудатазабејзболиграчаДејвидаЏастиса,иузнаквечнељубавинадеснојстранизадњицеистетовиралајењеговоиме.Наконразвода1997, Халинугузукрасивеликисунцокрет.АнђелинаЏоли иБилиБобТорнтон такођесусвојуљубавобележили тетоважама.НијепознатодалијеТорнтонреч„Енџи” наскочномзглобууклониоилипрекрио,алисезнадаје оскаровкањеговоимеизмајаналевомраменупрекрилагеографскимкоординатамаместарођењасвојихшестородеце.ТурбулентнавезаПамелеАндерсон иТомијаЛија такођејеречТомипроменилауМама,докје Ли њеноиме,истетовиранонаинтимномпределуоставио.Тату уметницаКетфонДи нековремејебилаувезисабившиммужемСандреБулок, ЏесијемЏејмсом, изатовременаребримаистетовиралаjeњеговпортрет кадајебиодете.Поштојетаромансапукла онаћеморатидасмислинекорешењезатуслику.

-5 -8 -4 -14

VIC DANA - Обавештавамо све људе добре воље да је јуче умро Чак Норис. Данас му је већ боље.

Кет фон Ди

-18 -21 -8 -14 6 0 -7

Budimpeшta

-4

Stokholm

-4

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

326 (-39)

Slankamen

316 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

399 (-33)

Zemun

322 (-9)

Bogojevo

354 (-23)

Panчevo

332 (-4)

Smederevo

482 (-4)

Baч. Palanka 336 (-6) Novi Sad

323 (-7)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

165 (2)

S. Mitrovica

102 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

229 (-1)

Beograd

271 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

302 (-6)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

84 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


dnevnik 01. februar 2012.