Issuu on Google+

m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 1. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22618 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU ^INOVNICI SU SKUPI I KADA SU ZAPOSLENI I KADA SE OTPU[TAJU

Yakovi para }atama za otpremnine str. 5

DRAGAN [ORMAZ

Neka nam EU ka`e {ta je za wu Srbija

AKO MINISTAR DOZVOLI, SLAVNA FILOLO[KA GIMNAZIJA UVE[]E JO[ JEDAN JEZIK

Karlova~ki |aci u~i}e i kineski

str. 2

str. 13

Foto: B. Lu~i}

NASLOVI

Politika 3 Jo{ se prepoznaje rukopis devedesetih 3 U martu odluka ho}e li biti izbora

I[TVAN PASTOR

Vojvodina 11 U Rivici uz kapqicu i vru}i ~varci

Crna

Ekonomija

Subotica je odmazda demokrata

4 Sirotiwske plate ne}e zaustaviti poskupqewa 4 Nadle`ni izra~unali osnovicu poreza na prihod

str. 3

Novi Sad 7 Novi Sad danas slavi 261. ro|endan

14 „Por{e” narkodilera juri}e kriminalce

OPORAVQAJU SE MLADI]I RAWENI U DISKOTECI „\AVA” NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Pritvor osumwi~enom za pucwavu

str. 14

ALEKSANDAR MI[KOVI]

Za avione i mi imamo livnicu

Najvi{a temperatura 0 °S

Hladnije sa slabim snegom

str. 5

S P O R T

„ ROYER FEDERER OSVOJIO TITULU NA AUSTRALIJEN OPENU

str. 15–19

„ FUDBALERI EGIPTA NA KROVU AFRIKE

„ ZLATO FRANCUSKIM RUKOMETA[IMA

„ U ANTALIJI KI[U ZAMENILO SUNCE

„ PLANINCI PO^IWU LOV NA OLIMPIJSKE BODOVE


POLITIKA

ponedeqak1.februar2010.

INTERVJU

DRAGAN [ORMAZ, POTPREDSEDNIK IO DSS-a

Tra`imo od EU da jasno ka`e {ta je za wih Srbija

– Potpuno je besmisleno pitawe da li je DSS za ulazak Srbije u EU ili ne, i ne znam za{to se na wemu toliko insistira. Predsednik stranke Vojislav Ko{tunica i funkcioneri DSS-a su vi{e puta odgovorili, a ja jasno ponavqam lideru SNS-a Tomislavu Nikoli}u da je DSS za ulazak Srbije u Uniju, samo tra`imo da se po~nu pregovori o tome {ta je to Srbija za EU. Videli smo kod vizne liberalizacije da oni Kosovo i Metohiju ne smatraju sastavni delom Srbije. Ako za ovu godinu spremaju i potpuno odvojenu studiju izvodqivosti za Kosovo, {ta to zna~i? Ho}emo li se ve} jednom izjasniti ili }emo stalno zabijati glavu u pesak? – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ potpredsednik IO DSS-a i narodni poslanik Dragan [ormaz. z ^ini se da nemate sagovornike u Srbiji za otvarawe „briselske” teme? – Ne verujem da se Nikoli} ili Boris Tadi}, ili bilo ko drugi ozbiqan na politi~koj sceni Srbije, ne sla`e s tim da EU mora da nam ka`e {ta to smatra Srbijom. To je jedino pitawe na kojem insistiramo, da o tome po~nu pregovori s Briselom. Hrvatska je, pre nego {to je uop{te uputila kandidaturu za ~lanstvo u EU, godinu i po razgovarala o ribolovnom podru~ju. A mi izbegavamo pregovore s Unijom o Kosovu. Ne vidim {ta je u tim pregovorima dr`ave s EU sporno. A ako ne{to jeste, neka to otvoreno ka`u gra|anima. z Lider SNS-a nije pokrenuo ovo pitawe, ali je tra`io izja{wavawe DSS-a o putu u EU? – Vlada Vojislava Ko{tunice je donela i parlament usvojio Deklaraciju o evropskoj budu}nosti Srbije, a Tomislav Nikoli} je glasao protiv toga. Ko{tuni~ina Vlada je donela vi{e od 200 evropskih zakona i parlament ih usvojio, a EU ih pohvalila, kao i Svetska banka i MMF, a tu Vladu poglasili reformskom. U tom periodu, 2005–2006. godine, Srbiju su po reformama stavili na prvo mesto zemaqa u tranziciji, za razliku od dana{weg vremena Kada su usvajani svi ti evropski zakoni, Nikoli} je glasao protiv. Pa ko je onda za ulazak u EU? Lako je re}i da je neko za EU, na tome treba raditi, a DSS je radio, radi i radi}e na tome da Srbije bude deo Unije. Ali ostaje pitawe, koje potenciramo da dr`ava otvori s Briselom: [ta je Srbija? z Da li je na srpskoj sceni zapravo otvorena utakmica izme|u lidera i stranaka u tome ko }e biti ve}i evropejac i preuzeti ekskluzivno pravo na pitawe ~lanstva u EU? – Naravno, i ja ih nazivam „evromeraklijama“. Oni se i ne pona{aju onako kako se pona{aju ~lanice EU, ~esto izbegavaju od-

VESTI Kfor i zvani~no rekonfigurisan Kfor je ju~e zvani~no potvrdio da je broj vojnika te me|unarodne vojne misije smawen na 10.000, uz napomenu da to ne}e ugroziti bezbednost na Kosovu. “Naprotiv, ova rekonfiguracija je pa`qivo osmi{qena tako da omogu}i snagama Kfora da nastave da uspe{no obavqaju svoju misiju. Kfor je prilagodio svoju strukturu i kurs aktuelnim bezbednosnim zahtevima kako bi u potpunosti iskoristio kqu~ne prednosti kao {to su helikopteri i rezervne snage”, saop{tio je Kfora koji pre ove redukcije imao oko 12.000 vojnika. Smawewe broja vojnika je, kako je navedeno u saop{tewu, odraz poverewa koje NATO i zemqe koje s wim sara|uju imaju u napredak ostvaren na Kosovu. “Novoosnovane multinacionalne borbene grupe su mo}no sredstvo koje }e biti upotrebqene ako bezbednost qudi bilo gde na Kosovu bude ugro`ena”, navodi Kfor.

govornost i sve drugo {to je karakteristi~no za sistem funkcionisawa Unije. Recimo, postavqam pitawe {ta je s Dr`avnom revizorskom institucijom, za{to samo 150 miliona dinara iz buxeta za wen rad? U prvoj godini rada DRI-ja morali smo imati 80 revizora, a ovo je tre}a godina i imamo ih pet-{est. Je li to evropski standard? Kakve to veze ima s Evropom? Nikakve! S ovom vladom su nam po svim merilima porasli kriminal i korupcija. Da li su to standardi EU? Lako je „evromeraklijama“ da pri~aju, ali oni nikada nisu znali da rade. Vize smo dobili zahvaquju}i tome {to je 99 odsto posla uradila Ko{tuni~ina vlada i tada{wi ministar poli-

Kada su usvajani svi ti evropski zakoni, Nikoli} je glasao protiv. Pa ko je onda za ulazak u EU? cije Dragan Jo~i}. Wima je samo ostalo da {tampaju paso{e, koje je MUP u Jo~i}evo doba ve} osmislio. A i to su napravili s dve afere. I zato je besmislena pri~a o tome ko je evropejac, a ko ne. Mi se u DSS-u ose}amo kao Srbi, ili kao gra|ani Srbije, jer nas ima i drugih nacionalnosti, ali se ose}amo i kao Evropqani. z Lider SNS-a vam zamera „iznenadne poteze“, bez konsultacija, kako u Skup{tini, tako i u pogledu inicijative za raspivawe referenduma o ulasku u NATO, iza koje je stalo 200 intelektualaca? – Nije ta~no da je to organizovao DSS i trebalo bi da se raspita kod tih dvesta qudi koji su je pokrenuli. To {to se nekoliko ~lanova na{ih stranke i predsednik Vojislav Ko{tunica, kao intelektualac i doktor nauka, prikqu~io svojim potpisom, sasvim je druga stvar. Nije mi jasno gde u ovoj inicijativi intelektualaca Tomislav Nikoli} vidi problem? Broj intelektualaca je mali ili nisu dobra imena? Kada su u pitawu incijati-

ve u Skup{tini Srbije, koliko sam upoznat, s opozicionim strankama postoje konsultacije, posebno o najbitnijim stvarima. U parlamentu mi ne biramo opozicionu stranku, ali ~esto nailazimo na problem odnosa napredwaka i radikala ili odnosa LDP-a prema vlasti, po{to se stranka ^edomira Jovanovi}a ~e{}e pona{a kao deo vladaju}e ve}ine nego kao opozicija aktuelnoj Vladi. I to su neki problemi s kojim se opozicija u Skup{tini danas suo~ava. z Ko je strate{ki partner DSS-a na politi~koj sceni? Mnoge stranke su se o tome izjasnile dok vi }utite, kako podse}a i lider SNS-a, s kojom imate okvirni sporazum o saradwi? – DSS je stranka sa svojim programom, statutom i pristupom bira~ima, i ne vidim {ta je tu sporno. Kada do|e vreme odlu~ivawa o tome kakve }e se koalicije praviti i da li }e se praviti, tada }e to pitawe biti aktuelno. Sada na politi~koj sceni svi pri~aju o tome koliko su jaki i mo`da }e i sami osvojiti vlast, jedni, drugi ili neki tre}i, i {ta }e im onda strate{ki partneri. Ne iznena|uje {to pojedine stranke proklamuju ko im je strate{ki partner, jer, na primer, SPS je stranka koja sama ne mo`e pre}i cenzus. LDP je, opet, stranka koja je zbog toga i na prethodnim izborima i{la u koaliciji. Wima je potreban strate{ki partner, a nama ne, jer smo trenutno tre}a stranka po snazi u bira~kom telu. DSS-u je samo potreban saradnik za vo|ewe Srbije u pravom pravcu, a ne strate{ki partner zbog cenzusa kao ostalima. z Imate li onda „saradnika“ na politi~koj sceni? – Ko god se sla`e s ovim stvarima o kojima govorimo, dobro je do{ao, poput NS-q Velimira Ili}a. Ina~e, kada se ve} Nikoli} poziva na rezultate lokalnih izbora, osim toga {to se DS i SNS smewuju u pobedama, jedina konstanta je DSS koji stalno prelazi cenzus i osvaja odbornike. Dakle, u Srbiji postoji i tre}a snaga. Jeste da u procentima nije s podr{kom gra|ana kao DS ili SNS, ali DSS je tu, i za razliku od prethodne dve stranke, ima jasnu politiku i zna {ta je to put za Srbiju, a zna}e i gra|ani, ~ak i pre narednih parlamentarnih izbora. Podsetio bih na posledwe izbore u vojvo|anskim op{tinama, gde smo tradicionalno slabiji nego u drugim delovima Srbije. U Oxacima smo osvojili 9,5 odsto glasova na 72 odsto izlaznosti, {to je rezultat boqi nego na izborima u maju 2008. godine. U Rumi smo samostalno imali 13 odsto glasova. Tako da postoje jo{ neke zakonitosti koje pokazuju ovi izbori, a ne ono samo ono {to `ele da predstave DS i SNS. Dragan Milivojevi}

REKLI SU

Delevi}: Kvalitet odgovora va`niji od brzine Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delevi} izjavila je da }e na{a zemqa biti spremna da i brzo i kvalitetno odgovori na uputnik Evropske komisije, koji sadr`i nekoliko hiqada pitawa. Ona je pri tome istakla da }e “pravi rad” po~eti kada upitnik stigne. “Najva`niji je kvalitet odgovora, da bi Komisija imala uvid u to koliko je zemqa u stawu da ispuni kriterijume iz Kopenhagena i zacrtane obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu”, navela je Milica Delevi}.

Konuzin: Moskva }e plan za sever KiM ignorisati Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin usprotivio se “planovima o integraciji severa Kosova”, iza kojih stoje Pri{tina i {ef MCK-a Piter Fejt, upozoriv{i na to da oni nisu “pravno utemeqeni”, niti u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. „Ti planovi su pripremqeni mimo me|unarodne zajednice i ni sa kim nisu dogovoreni, zbog ~ega ih Rusija smatra neprihvatqivim i potpuno }e ih ignorisati”, rekao je Konuzin, poru~iv{i da ti planovi nanose {tetu nastojawima da se na|e sveobuhvatno prihvatqivo re{ewe za Kosovo.

DNEVNIK

c m y

2

EKSKLUZIVNO: KAKO EU VIDI POKU[AJ SUO^AVAWA SRBIJE S GENOCIDOM U SREBRENICI

Osuda zlo~ina zbog Suda u Hagu (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Inicijativa predsednika Srstava, nastoje}i da obezbedi }em. Tako|e, osim inicijative bije Borisa Tadi}a za usvajawe {to ve}u podr{ku rezoluciji. za parlamentarnu rezoluciju o parlamentarne rezolucije koOstaje nejasno {ta je motivisagenocidu u Srebrenici, u papijom se osu|uje genocid u Srebrelo Tadi}a da iza|e u javnost s ru EU posve}nom Srbiji komennici nije motivisana `eqom za neo~ekivanim predlogom: na tari{u se i reakcije na preda{to br`om ratifikacijom prvi pogled, ~ini se da je re~ o vawe zahteva Beograda za ~lanSSP-a i br`im kretawem Srbipoku{aju da se suo~i s postojestvo u EU. Iz komentara se zaje u procesu evropskih integra}im va`nim regionalnim pitakqu~uje da je Srbija, zahvaqujucija, ve} namerom Beograda da wima posle podno{ewa zahteva }i transformaciji Tomislava iska`e po{tovawe prema Me|uza ~lanstvo u EU. Ipak, sva je Nikoli}a, postala dr`ava s janarodnom sudu pravde u Hagu prilika da je smisao inicijatisno ve}inskim proevropskim pred izja{wavawe o legalnosti ve povezivawe sa slu~ajem ’Kopoliti~kim estabil{mentom. jednostrane deklaracije nezavisovo’ koji je Srbija pokrenula “Podele koje je podno{ewe snosti Kosova. Ovo, naime, pipred Me|unarodnim sudom pravzahteva za ~lanstvo u EU proiz{e u internom dokumentu EU, u de, odnosno `eqa da se poka`e velo me|u politi~kim partijakoji je „Dnevnik“ imao eksklurespekt prema radu i odlukama ma jo{ jednom su potvrdile zivan uvid. MSP-a koji treba da se izjasni evroskepti~nu orijentaciju na“I posle gotovo 15 godina, geo legalnosti kosovske deklaracionalisti~kih partija DSS-a nocid u Srebrenici je i daqe cije o nezavisnosti”, pi{e u doi SRS-a. Ipak, wihove pozicije kontroverzno pitasu ostale u dubokoj we u Srbiji, jer su senci jo{ jednom Srbija `eli da poka`e respekt posledwa istra`ivasna`no potvr|ene prema radu i odlukama MSP-a koji wa javnog mwewa poproevropske pozikazala da vi{e od potreba da se izjasni o legalnosti kosovske cije Nikoli}evog lovine srpske popuSNS-a. Zahvaquju}i deklaracije o nezavisnosti lacije negira masovtome, u Srbiji prvi no ubijawe bo{wa~put imamo jasan konkih civila u Srebrenici. Inikumentu EU, uz podse}awe na to senzus svih kqu~nih politi~cijativa za parlamentarnu rezoda je MSP pre vi{e od dve godikih aktera o EU”, stoji u dokuluciju o Srebrnici do`ivela je ne, po tu`bi Bosne i Hercegomentu EU. neuspeh 2005. godine i ~ini se da vine protiv Srbije, proglasio Ina~e, u Briselu su Tomislav se do danas nije promenilo niBeograd odgovornim zbog toga Nikoli} i wegova partija toli{ta zna~ajnije u odnosu strana{to nije spre~io genocid u ko popravila svoj imix da se ve} ka prema genocidu u SrebreniSrebrenici i {to nije izru~io sada smatraju prihvatqivim ci”, navodi se u dokumentu EU. Ha{kom tribunalu Ratka Mlapartnerom. Istini za voqu, eksPo oceni iznetoj u ovom aktu, di}a. perti za Srbiju u Evropskoj nacionalisti~ka opozicija, kao U dokumentu se, ina~e, konuniji jo{ uvek imaju odre|ene i neke stranke vladaju}e koalistatuje da je Srbija u 2009. porezerve prema kapacitetima cije, insistiraju na osudi svih stigla veliki napredak u saradSNS-a da bude dr`avotvorna zlo~ina, a samo se LDP i LSV wi s Ha{kim tribunalom i da proevropska stranka, ali niko zala`u za jasno odre|ivawe pre}e u 2010. godini glavni zadatak ne bi imao ni{ta protiv ako bi ma genocidu u Srebrenici. biti kredibilna potraga za dvoposle izbora 2012. godine DS “Demokratska stranka pokujicom preostalih begunaca, Ratformirao vladu sa SNS-om. {ava da balansira izme|u dva kom Mladi}em i Goranom Haxi@eqko Panteli}

DANAS KONSULTACIJE U PARLAMENTU, ZAKON O SKUP[TINI JO[ UVEK S VI[E VARIJANTI

Penzije (ni)su sporne [efovi poslani~kih grupa sasta}e se danas da bi na konsultacijama s predsednicom Skup{tine Slavicom \uki}Dejanovi} dogovorili datum odr`avawa vanredne sednice na kojoj bi, izme|u ostalih ta~aka dnevnog reda, trebalo da se na|e i predlog zakona o Narodnoj skup{tini. O re{ewima iz ovog propisa vodi se debata ve} tre}i mandat parlamenta, a konsenzus o naj{kakqivijim temama jedva da se nazire i me|u strankama vlasti. Da je o delikatnim stvarima re~ svedo~i i ~iwenica da se ideja o po~etku primene ovih zakonskih re{ewa pomera, tako da je sad, umesto 2012, u igri ~ak i 2014. godina! Iako prvobitno zami{qen kao propis sa {irim opsegom poslani~kih prava, narodni predstavnici }e, kako sada stvari stoje, morati da se zadovoqe sada{wim polo`ajem.

Upu}eni izvori potvrdili su „Dnevniku“ da promena u primawima ne}e biti, nego }e plate i ostale prinadle`nosti, ukoliko uop{te budu spomiwane, biti prepisane iz sada va`e}eg Zakona o primawima narodnih poslanika, koji je u primeni vi-

Traga se za preciznijom formulacijom poslani~kog imuniteta {e od tri decenije. Jedina novina bi}e ipak ne{to mek{a pravila za odlazak u penziju, pa }e narodni predstavnici najverovatnije penzioni ~ek primati, ako su proveli tri mandata u Skup{tini, s 35 godina sta`a i 60 godina `ivota. Povodom spekulacija o tome {ta sve mo`e podrazumevati imunitet narodnih poslanika, izvor „Dnevnika“ nagla{ava da

pisci propisa ne smeju su`avati prava koja propisuje Ustav Srbije. – Jedino {to je na{ ciq jeste da tu definiciju imuniteta u~inimo preciznijom, da ne bi postojala ni trunka mogu}nosti za zloupotrebe i zaklawawe od odgovornosti. Sam imunitet poslanika osnova je iz koje imunitet crpu i ostali najvi{i funkcioneri, tako da ta razja{wewa imaju {ire reperkusije – objasnio je izvor „Dnevnika“. Mada u javnosti najzvu~nije odjekuju debate vezane za popularno nazvane „poslani~ke privilegije“, upu}eni u celu pri~u tvrde da je u samoj vlasti od toga mnogo ve}e pitawe – da li Skup{tina treba da dobije svoj buxet. Jer, finansijsko osamostaqewe Skup{tine izbacilo bi Vladi iz ruku adut kojim indirektno kontroli{u svog kontrolora. S. Stankovi}


POLITIKA

DNEVNIK

DRAGAN [UTANOVAC TVRDI DA ]E IZJA[WAVAWE O REZOLUCIJI O SREBRENICI POKAZATI PRAVO LICE SRPSKE POLITI^KE SCENE

Jo{ se prepoznaje rukopis devedesetih

Potpredsednik Demokratske stranke i ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio je da }e izja{wavawe o rezoluciji o Srebrenici pokazati ko se na politi~koj sceni "pona{a i razmi{qa kao odgovoran ~ovek, a ko je i daqe ostao u vremenu koje treba da bude odavno za nama". ��� Prepoznajem rukopis onih koji }e biti protiv, jer taj rukopis se prepoznaje jo{ iz devedesetih godina pro{log veka. Taj rukopis se prepoznaje i kada su paqene ambasade, i kada je SCG brawena guslama u Centru "Sava", i kada su pra}eni tenkovi u tu istu Srebrenicu – izjavio je [utanovac u intervjuu Tanjugu. Rezolucija o Srebrenici je, po wegovim re~ima, prilika da se Srbija opredeli

Reforme su ili nepopularne ili neuspe{ne Ciq sada{we Vlade Srbije je, poru~io je [utanovac, da se na kraju svog mandata ponosi onim {to je uradila, a ne da misli na popularnost svojih odluka i mera koje sprovodi. "Citira}u Zorana \in|i}a, koji je rekao da su reforme ili nepopularne ili neuspe{ne. Da biste bili uspe{ni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti", rekao je [utanovac.

Mogu}a saradwa sa SNS-om I pored skepse prema iskrenosti proevropskog opredeqewa SNS-a, [utanovac ne iskqu~uje mogu}nost da DS i napredwaci sara|uju na usvajawu evropskih zakona i realizaciji zajedni~kih ciqeva na me|unarodnom planu. "Mi smo do sada imali situaciju u kojoj vas, uz potpuno razumevawe da su ciqevi dobri, u parlamentu uko~e, sa `eqom da, naprosto, ne dozvole da ostvarite rezultat. Smatrama da to vreme treba da pro|e i da za ono {to je dobro treba da se glasa, ko god da to predlo`i. Mislim da }e to biti prelomna ta~ka budu}e saradwe", ocenio je [utanovac. da li prihvata odgovornost za stvari koje su ~iwene u weno ime i da jasno iska`e opredeqewe da se takvi zlo~ini nikada vi{e ne ponove.

– Mislim da }e to biti kqu~ni momenat u kojem }emo videti da li su stranke iskrene kada ka`u da `ele da usvoje evropski sistem vrednosti u Srbiji, u ko-

jem su dostojanstvo, qudska prava, qudski `ivot na najva`nijem mestu, i u kojem se priznaje sopstvena gre{ka – izjavio je [utanovac. Potpredsednik DS-a je istakao da su "najlicemernija" osporavawa doga|aja u Srebrenici ona kojima se licitira brojem `rtava jer se na taj na~in sti~e utisak da jedni `ale Srebrenicu zato {to se dogodila, a da drugi `ale zato {to je bilo malo `rtava. [utanovac je istakao i da velika ve}ina potpisnika peticije "za povratak DSS-a na politi~ku scenu Srbije“, odnosno peticije za raspisivawe referenduma o NATOu, „imaju isti odnos i prema ratnim zlo~inima i wihovim po~iniocima”. – Da se sutra otvori tema Srebrenice na taj na~in, videlo bi se da su to u ve}ini ista imena. Ube|en sam i u to da bi, da krene pri~a o EU, o referendumu, dve tre}ine potpisnika postupilo na isti na~in. Nije nikakva tajna da veliki deo wih javno govori da su evroskeptici i da ne veruju da }e ideja EU dugo `iveti – rekao je [utanovac. Ipak, za razliku od Srebrenice, koja je pitawe morala, etike, emocija, ra{~i{}avawa s mra~nom pro{lo{}u, odnos prema Alijansi je, po re~ima ministra vojnog, realpoliti~ka tema u kojoj su emocije suvi{ne. – Kada NATO do|e na red za ozbiqno politi~ko razmatrawe, gra|ani ne bi trebalo da se opredequju na osnovu emocija. Kada to do|e na dnevni red, gra|ani }e pre svega razmi{qati o tome koliko to unosi stabilnost u wihov dom. Da li se Srbija na taj na~in stabilizuje ili ne. Da li je privilegija biti u dru{tvu najrazvijenijih, modernijih zemaqa sveta, ili nije – ocenio je [utanovac.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE JO[ NE ZNA [TA ]E S VOJVO\ANSKIM POSLANICIMA

U martu odluka ho}e li biti izbora Petnaest ve}inskih poslanika u Skup{tine Vojvodine, koji su istovremeno na ~elu gradova i op{tina, ne}e znati da li moraju da se odreknu jedne od funkcija koju trenutno obavqaju sve do po~etka marta. Jer, u Agenciji za borbu protiv korupcije je „Dnevniku” re~eno da }e tek na prvoj martovskoj sednici formulisati mi{qewe povodom ovog pitawa i o tome zvani~no obavesti Skup{tinu APV – jer ovakvi problemi s ve}inskim izbornim sistemom postoje samo u Vojvodini. Nevoqa je, me|utim, {to rok funkcionerima da se izjasne „kojem }e se carstvu

privleti” isti~e 1. aprila, pa bi se moglo dogoditi da se Skup{tina Vojvodine, ukoliko Agencija za borbu protiv korupcije bude insistirala na striktnom tuma~ewu propisa, suo~i sa ~iwenicom da }e od tada biti "kra}a" za pomenutih 15 poslanika ako oni odlu~e da „ostanu u lokalu”. Ako se zna da je za izbor novih poslanika potrebno nekoliko meseci, to bi prakti~no zna~ilo da Skup{tina APV sve to vreme potpuno izgubi ili da radi u zna~ajno okrwenom sastavu, {to bi legitimnost wenih odluka dovelo u pitawa. Q. Male{evi}

Istog dana kada je lider SDPS-a Rasim Qaji} prisustvovao Izbornoj konferenciji Gradskog odbora wegove stranke u Zrewaninu, ~lanovi SNS-a priredili su sve~anost povodom otvarawa partijske kancelarije u gradu na Begeju. Za predsednika zrewaninskog ogranka SDPS-a izabran je Zdravko Deuri}, nekada{wi radnik, a sada prvi ~ovek Fabrike lekova “Jugoremedija” „Sada }emo se boriti za pravo na rad i ravnopravnost kroz SDPS, jer je ono sada najva`nije i zna~i pravo na `ivot”, poru~io je Deuri}.

INTERVJU

3

I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK SVM-a

Subotica je odmazda zbog stava o buyetu Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je da je na sednici strana~kog Predsedni{tva u petak li~no inicirao da se protiv po~asnog predsednika SVM-a Jo`efa Kase i strana~kog funkcionera Zoltana Buwika pokrene disciplinski postupak zbog toga {to su, kako je naveo, na neprimeren na~in u javnim nastupima "potkopavali sopstvenu stranku". U intervjuu za "Dnevnik" Pastor je istakao da je zbog aktuelnih sukoba s DS-om u Subotici, SVM posledwih nedeqa izlo`en izuzetno negativnoj politi~koj i medijskoj kampawi, te da su u tim napadima u~estvovala i dvojica pomenutih funkcionera. – Jo`ef Kasa i Zoltan Buwik bili su perjanice u tim napadima na stranku koji su dolazili iznutra. Zbog toga je doneta odluka o pokretawu displinskog postupka, koji jeste uobi~ajena, ali ne mnogo puta sprovedena procedura u SVM-u. Disciplinska komisija treba da utvrdi osnovanost te incijative Predsedni{tva, da saslu{a one protiv kojih se vodi postupak i nakon toga izrekne odgovaraju}u meru. To pitawe ure|eno je na{im strana~kim dokumentima i nadam se da }e se ta procedura obaviti relativno brzo – ka`e na{ sagovornik.

^ak i da je sve to {to je Kasa izneo ta~no, po~asni predsednik to ne bi smeo da iznosi na taj na~in. A ako ve} to ~ini, onda mu mora biti jasno da time potkopava i uni{tava sopstvenu stranku. z Da li ocena Predsedni{tva SVM-a da nema prostora za saradwu s Demokratskom strankom ozna~ava i raskid koalicije generalno? – Taj stav iskqu~ivo se odnosi na funkcionisawe koalicije u Subotici. Naime, ne radi se o tome da nema prostora za saradwu,

Ostajem u Vladi Vojvodine zZbog nespojivosti funkcija najavili ste da }ete uskoro odlu~iti o tome da li }ete zadr`ati poslani~ki mandat u Skup{tini APV ili funkciju potpredsednika Vlade Vojvodine. Da li ste tu odluku doneli? – Prema sada{wem stawu stvari, najverovatnije }u podneti ostavku na poslani~ku funkciju. Ali, to je stav na osnovu trenutnih pozicija. To, me|utim, ne}e biti samo moja li~na odluka ve} odluka Predsedni{tva SVM-a, a zasniva}e se na informacijama i procenama koje budu aktuelne u trenutku kad se to bude re{avalo. U svakom slu~aju, kona~na odluka }e biti u funkciji toga koji je izbor za SVM generalno povoqniji. z Da li bi ishod tog postupka mogao dovesti u pitawe poziiciju Jo`efa Kase, koji je SVM optu`io da blokira razvojne programe Subotice, na mestu po~asnog predsednika stranke? – Ne `elim da prejudiciram ishod disciplinskog postupka. Me|utim, da nisam uveren u to da su ispuweni uslovi za wegovo pokretawe, ne bih ni povukao takav potez. Ne bih sad da ulazim u obrazlagawe neosnovanosti Kasinih navoda, ali za mene je frapantno to {to sam ovih dana video u medijima, posebno zbog toga {to se do sad na politi~koj sceni niko s tako visoke funkcije nije okrenuo protiv svoje stranke. Za mene je to veliko iznena|ewe i zbog `estine tih kritika, ali i zbog toga {to dolaze u jeku kampawe protiv SVM-a, kao i zbog podudarnosti "argumentacije" koju, ina~e, koriste na{i politi~ki oponenati.

ve} za dogovarawe radi re{avawa ovog nesre}nog suboti~kog slu~aja. Mislim da su tu sve mogu}nosti iskori{}ene. Proteklo je dve nedeqe i mi ne vidimo nameru na{ih partnera da se to pitawe re{i u okviru postoje}eg koalicionog dogovora. Zato je Predsedni{tvo SVM-a prakti~no samo potvrdilo odluke koje su ve} bile donete o povla~ewu na{ih pet ~lanova iz Gradskog ve}a u Subotici. A novina je jedino to da je Predsedni{tvo stranke dalo saglasnost da Jene Maglai i Arpad [veler u ponedeqak podnesu ostavke na mesta predsednika i sekretara gradske skup{tine. z Da li je mogu}e razdvojiti funkcionisawe koalicije SVM-a i DS-a u Subotici u odnosu na druge nivoe vlasti, pokrajinski i republi~ki? – Mogu}e je. Ali, nije mogu}e razdvojiti ose}aj. Jer, koga jednom

ujede zmija, taj se i gu{tera pla{i. Dakle, ostaje utisak koji je problemati~an, a taj utisak je vezan za saradwu generalno. Me|utim, sem Subotice, mi s demokratama sara|ujemo u nizu lokalnih samouprava i to mawe-vi{e stabilno. Na pokrajinskom nivou koalicija je potpuno stabilna, a ni{ta se nije promenilo ni u na{em u~e{}u u parlamentarnoj ve}ini u Skup{tini Srbije. z Me|utim, koliko je Subotica ipak specifi~na kad je re~ o pozicionirawu SVM-a? – Meni je potpuno jasno da je pri~a vezana za racionalizaciju Gradskog ve}a samo izgovor. U su{tini se radilo o sprovo|ewu "kazne" zbog neglasawa za republi~ki buxet. A to u Subotici nije bilo te{ko sprovesti nad nama jer u suboti~kom DS-u ina~e postoji revan{isti~ka i ambicija istiskivawa SVM-a. Zato je ova pri~a takva kakva je. Prakti~no, u Subotici su se potvrdile one nezgrapno izgovorene re~enice vezane za to da se zbog buxeta SVM mora kazniti. Takvu izjavu je nekolicina visokih funkcionera DS-a izgovarala dan-dva nakon sednice o buxetu. z Ocenili ste nedavno da se protiv SVM-a vodi kampawa kakva nije vi|ena ni devedesetih godina pro{log veka. U kojoj meri }e se de{avawa u gradskoj vlasti odraziti na status SVM-a na {iroj politi~koj sceni? – Ne bih ovu situaciju hteo da upore|ujem s Milo{evi}evim vremenom zato {to je ono bilo specifi~no. Ali, ovih nedeqa SVM je stvarno bio izlo`en rafalnom napadu i neverovatnom pritisku sa svih strana i svakojakim sredstvima koja do sad nisu bila primewivana. Bilo je tu dosta balkanskih motiva u politi~koj igri, a, na`alost, bilo je i napada iznutra koji nisu slu~ajni. z Mogu li ovi politi~ki nestabilni odnosi da pogoduju ja~awu me|uetni~kih tenzija i vidite li u tom smislu vezu izme|u tih de{avawa i nedavnih incidenata u Temerinu? – Veoma je te{ko odgovorno iznositi ocene o posledicama ovih politi~kih trvewa na me|uetni~ke odnose. Ali, iskustvo nam pokazuje da je posledwih nekoliko godina uvek kad se zao{travaju politi~ki odnosi, "po redu vo`we" dolazilo i do pojave sukoba s elementima etni~kog sukobqavawa. Ne ka`em da u me|uvremenu toga nema, ali obi~no se u ovakvim situacijama oni umno`avaju i dobijaju simptome brutalnosti, odnosno vi{e su izra`eni. Mislim da ova ukupna situacija, koja traje ve} mesec i po, sigurno mo`e imati uticaja i na takve pojave, {to generalno nije dobro ni za koga. B. Dragovi}-Savi}

GRAD ZREWANIN ISPLATIO OSAM MILIONA DINARA RAZNIM SAVETNICIMA

VESTI SDPS i SNS slavili istog dana

ponedeqak1.februar2010.

S druge strane, sve~anom otvarawu i osve{tawu kancelarije napredwaka nisu prisustvovali lideri stranke Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, niti novi ~lan Goran Kne`evi}. – Zaista smo se obradovali kada je Kne`evi} postao napredwak. Mnogo }e nam zna~iti wegov ugled, politi~ko iskustvo i energija – izjavio je v.d. predsednika Gradskog odbora SNS-a Milenko Vujovi} koji je, dok je bio me|u radikalima, najo{trije kritikovao rad tada{weg gradona~elnika Kne`evi}a. @. B.

Milion potpisa za smenu vlasti Srpska napredna stranka po~ela je akciju sakupqawa milion potpisa gra|ana Srbije za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. ^lan pravnog tima SNS-s Nikola Selakovi} najavio je da }e "akcija svoj puni zamah" dobiti od srede, kada }e na vi{e od 1.000 punktova gra|ani mo}i da potpi{u tu inicijativu.

Iznosi poznati, saveti i rezultati ostali tajna

^lanovima Saveta za strate{ki razvoj grada Zrewanina iz gradskog buxeta je ispla}eno blizu osam miliona dinara, a do danas je javnosti ostalo nepoznato {ta su oni konkretno radili i kakve su rezultate postigli. Od 1. decembra 2004. do 14. jula 2009, dok se na ~elu Zrewanina nalazio novope~eni napredwak Goran Kne`evi}, razni savetnici inkasirali su 7.041.715 dinara, podaci su koje je predo~io javnosti poverenik za informacije od javnog zna~aja. Kako saznajemo, me|u ~lanovima Strate{kog saveta bili su i kadrovi koji plate ve} primaju iz gradskog buxeta, s obzirom na to da su zaposleni u ovda{wim javnim preduze}ima. Jedan od wih je Dejan Jovanov, radnik JKP „Vodovod i kanalizacija“, koji je u navedenom periodu dobio oko 1,3 milion dinara na ime naknade za savetovawe, {to je pojedina~no i najve}i iznos.

Tolike sume ispla}ene su i Biqani Jovanovi} i Draganu Vujovi}u. Me|u savetnicima bili su i Zoran Stoja~i}, koji je dobio 856.826 dinara, zatim Goran [kori}, zapo-

ra), Goran Ibrajter, direktor Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ (293.874), Milorad Stanulov, predsednik Sportskog saveza Vojvodine (276.867) i drugi. Savet za

Kauri}: Niko me ni{ta nije pitao Zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} kazao je za „Dnevnik“ da je Savet za strate{ki razvoj u iskqu~ivoj ingerenciji lordmera, ranije Gorana Kne`evi}a, a sada Milete Mihajlova. „Gradona~elnik procewuje da li su mu potrebne usluge tog tima. ^lanovi saveta su iskqu~ivo wegovi saradnici i nema obavezu da se konsultuje sa mnom, ili recimo sa predsednikom Skup{tine grada, kada ih anga`uje. Nisam se pitao ko }e biti ~lanovi Saveta ni kada je gradona~elnik bio Kne`evi}, niti se pitam sada”, rekao je Kauri} za na{ list. slen u zrewaninskoj filijali Zavoda za penzijsko-invalidsko osigurawe (615.192 dinara), Dejan Molnar, asistent Ekonomskog fakulteta u Beogradu (362.372 dina-

strate{ki razvoj u to vreme je brojao jedanaest ~lanova. Rad ovog tela nastavqen je i od 23. jula do 7. decembra pro{le godine, kada je petorici ~lanova is-

pla}eno ukupno 865.029 dinara. Me|u najpla}enijima, ovog puta, na{li su se Biqana Jovanovi}, Goran [kori} i Radovan Elekovi}, kojima je iz gradskog buxeta pla}eno po 191.879 dinara, dok su Dejan Jovanov i Dejan Molnar dobili po 144.696 dinara. Opozicija u gradu na Begeju tvrdi da je i posledwa ispla}ena suma visoka po{to Gradsko ve}e ~ine qudi koji bi ionako trebalo da poznaju svoje resore. Nezavni~no se, ina~e, spomiwe da zapisnici na Savetu za strate{ki razvoj op{tine, u vreme dok je predsednik bio Goran Kne`evi}, nisu vo|eni. Savet za strate{ki razvoj grada odr`ao je osam sastanaka, ali su javnosti prikazani samo izvodi zapisnika, dakle ne i kompletan uvid u to {ta savetnici govore gradskim ~elnicima, a samim tim i da li su dobijeni, nemali novac, zaista zaslu`ili. @. Balaban


4

EKONOMIJA

ponedeqak1.februar2010.

NADLE@NI IZRA^UNALI OSNOVICU POREZA NA PRIHOD

Bogata{i neka se prera~unaju Advokati iz Beograda, biznismeni iz provincije, estradne zvezde, a i svi drugi koji ve} po tradiciji imaju dobra primawa, mogu po~eti da prebrojavaju pro{logodi{wu

po 15 odsto za ~lanove porodice. Obveznici koji ne ispune ovu obavezu }e, ako ih poreznici otkriju, platiti porez plus kaznu koja se mo`e kretati od 5.000 do 50.000 dinara.

DNEVNIK

NEUMORNI OPTIMIZAM MILUTIN MRKOWI]

Temeqi za jeftine stanove u martu Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} je ju~e izjavio da }e izgradwa 10.000 jeftinih stanova u Srbiji po~eti u martu i da je za tu namenu iz dr`avnog buxeta izdvojeno dve milijarde dinara. Mrkowi} je rekao Tanjugu da }e se jeftini stanovi graditi, izme|u ostalog, i na zemqi{tu

koje pripada Vojsci Srbije. On je kazao da je od vi{e hiqada stanova zapo~etih posle NATO-ovog bombardovawa 1999. godine, u okviru realizacije dr`avnog programa za izgradwu jeftinih stambenih jedinica, zavr{eno vi{e od 2.000 u Ni{u, Novom Sadu, Vaqevu, Vrawu i nekim drugim gradovima. Ministar je rekao da

}e ti stanovi uskoro dobiti vlasnike i da su u toku pregovori sa zainteresovanim stranama, me|u kojima su i Vojska i policija. Vlada Srbije je 21. januara usvojila Uredbu o finasirawu izgradwe 10.000 jeftinih stanova u 2010. godini, koja bi trebalo najpre da po~ne u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujev-

cu, a u ostalim gradovima u Srbiji }e zavisiti od interesovawa. Uredbom su utvr|ene maksimalne cene kvadrata po zonama – u Beogradu }e kvadrat u drugoj zoni ko{tati 1.595 evra, u tre}oj zoni 1.290 i ~etvrtoj 945 evra. U Novom Sadu cena kvadrata u prvoj zoni bi}e 1.100 evra, drugoj 895…

STRUJA I GORIVO NEMINOVNO ]E DOVESTI DO LAN^ANOG SKOKA CENA PROIZVODA I USLUGA

Sirotiwske plate ne}e zaustaviti poskupqewa zaradu. Nadle`ni iz MiniStatistika prethodnih gostarstva finasija su ove godidina pokazuje da broj bogata{a ne ne{to ranije nego prethodopada, ali da oni koji se prijanih izra~unali osnovicu za povquju zara|uju vi{e sume. Tako rez na godi{wi prihod gra|aje u celoj Srbiji u 2008. bilo na. Ve} naredne sedmice na{i 2.000 bogata{a mawe, a ovaj bogata{i }e mo}i podneti priprez platilo je ukupno 16.500 jave za pla}awe obveznika. Imaovog poreza, a mo, eto, jednu vaStatistika sam obrazac moro{icu onih koprethodnih godina gu, sem u kwi`aji ovde sebi mogu pokazuje da broj rama, prona}i i da obezbede lana sajtu Poreske bogata{a opada ali godan `ivot. S uprave. obzirom na krida oni koji se Uprkos krizi, zu, ove godine se prijavquju osnovica – a to je ne o~ekuje da zara|uju vi{e sume broj bogatih potrostruka prose~na plata u Srraste. biji – za 2009. je porasla i ta Tradicionalno najave}i broj suma je 1.788.959 dinara, ili "oprezovanih " je kao mesto 19.000 evra. Lane je bila prebivali{ta upisao Beograd 1.644.259. U zbir osnovice za – lane ih je bilo 12.000, na druoporezivawe se, sem plate, gom mestu je bio Novi Sad s ubrajaju prihodi od samostalne 2.660. Od drugih vojvo|anskih delatnosti, od autorskih i gradova ve}i broj prijava bio srodnih prava, oni od zakupa je u Pan~evu – 240 i Subotici – pokretnih i nepokretnih stva198. U 2008. najbogatiji Vojvori te tansferi i drugi sport|anin `iveo je u Titelu i priski prihodi. Tu su jo{ sume isjavio je porez od 49,5 miliona pla}ene po osnovu ugovora o dinara. Ovaj ekonomista je meprivremenim poslovima i nase~no zara|ivao 532.258 dinaknade za ~lanstvo u nadzornim ra. Je li zadr`ao titulu ili ne i upravnim odborima. Porez se – vi{e }e se znati nakon 15. pla}a po osnovici od deset odmarta, {to je rok za podno{esto, a obveznik ima pravo na we prijava nadle`noj poreskoj odbitak u iznosu od 40 odsto za filijali. izdr`avawe samog sebe i jo{ D. V.

JOVAN KRKOBABI]

Ne smawivati „bosanske penzije” Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} pokrenuo je inicijativu za ispravqawe nepravilnosti u isplati takozvanih bosanskih penzija, odnosno da se ne smawuju i da se ne tra`i vra}awe uve}awa koje je ispla}eno. "Krkobabi} smatra da se radi o pravu na penziju koje je ve} ostvareno i ste~eno prema pozitivnim propisima dr`ava, pa se ne mo`e naknadno umawivati ni tra`iti vra}awe uve}anih penzija", re~eno je u kabinetu potpredsednika Vlade. Kako je navedeno, re~ je o 15.000

penzionera koji od 2004. godine vra}aju "prepla}ene penzije". To je rezultat Sporazuma izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osigurawu, koji je se primewuje od 1. janura 2004. godine, a koji obuhvata sve one koji su ostvarili pravo na penziju od 6. marta 1992. godine do 31. decembra 2003. godine, re~eno je u Krkobabi}evom kabinetu. Sporna odredba sporazuma predvi|a da osiguranicima s me{ovitim sta`om ranije utvr|ene penzije ne}e va`iti.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

o~ekivati da }e proizvo|a~i koji nabavqaju repromaterijal iz inostranstva obra~unavati vi{e cene, vele u IZIT-u. Energenti su drugi faktor koji }e neminovno uticati na poskupqewa. Iako u Vladi ne misle da }e pove}awe cena energenata bit-

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

96,4928

98,462

100,727

96,1974

Australija

dolar

1

61,6843

62,9432

64,3909

61,4955

Kanada

dolar

1

64,7776

66,0996

67,6199

64,5793

Danska

kruna

1

12,959

13,2235

13,5276

12,9194

Norve{ka

kruna

1

11,7259

11,9652

12,2404

11,69

[vedska

kruna

1

9,3948

9,5865

9,807

9,366

[vajcarska

franak

1

65,7308

67,0722

68,6149

65,5295

V. Britanija

funta

1

111,578

113,855

116,474

111,237

SAD

dolar

1

69,2299

70,6428

72,2676

69,018

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 1. 2010. godine

ne}e zaustaviti samo na struji. On ka`e da }emo u martu, kada do|e do korekcije struje od deset posto, imati i korekciju potro{a~kih cena od 0,7 posto, a u tom mesecu treba o~ekivati i drugi indirektni efekat jer }e mnogi drugi proizvo|a~i i industrija podi}i

Poskupqewa se ne}e zaustaviti samo na struji jer }emo u martu imati i korekciju potro{a~kih cena od 0,7 posto, a u tom mesecu treba o~ekivati i drugi indirektni efekat, po{to }e mnogi drugi proizvo|a~i i industrija podi}i cene no ugroziti standard gra|ana, ekonomisti i privrednici upozaravaju na to da }e se desiti suprotno. Ivan Nikoli} iz Ekonomskog instituta veli da se poskupqewa

cene, po{to to poskupqewe podi`e naposletku i wihov tro{ak poslovawa. Podsetimo, po najavama iz prehrambene industrije, moglo se

o~ekivati da ve} od danas poskupe hleb „malih“ proizvo|a~a, sokovi, konditorski proizvodi... Me|utim, roba {iroke potro{we je jo{ uvek "na leru". Recimo, podse}aju}i na to da lane nisu dirane cene proizvoda „Bambi–Banata“, generalni direktor ovog koncerna Miroslav Mileti} ka`e da }e za ovu godinu zbog rasta kursa odluka morati da se preispita, ali da }e u~initi sve da ostane po starom. Dizawem cena nastaje ciklus u kojem poskupqewe energenata i rast evra prevaqujemo na krajweg potro{a~a, koji ima najni`u zaradu u regionu jer su mu pro{le godine plate obezvre|ene za 15 odsto, istakao je Mileti}. S druge strane, ve}ina trgovaca kompjuterskim komponentama ka`e da su prinu|eni da pove}aju cene kompjutera i prate}ih programa jer je kurs zna~ajno pove}an. Doma}i proizvo|a~i sokova, pak, ka`u da moraju podi}i cenu svoje robe barem tri posto zbog pove}anih tro{kova transporta. – ^eka nas jo{ dubqa kriza, umesto da polako po~nemo da izlazimo iz problema. Vi{e je nego sigurno da je puwewe buxeta glavni ciq Vlade. Iznena|en sam jer su, koliko ju~e, ministar ekonomije i ministar trgovine tvrdili da poskupqewa ne}e biti. Kome da verujemo? – pita se predsednik Udru`ewa potro{a~a Petar Bogosavqevi}. S. Glu{~evi}

LICE I NALI^JE NA[E TRANZICIJE

Hod po mukama zrewaninske privrede Od jednog od najve}ih industrijskih centara biv{e Jugoslavije, Zrewanin je danas stigao do sredine u kojoj je privreda spala na nekoliko slova. Nekada{wi giganti, poput Fabrike {e}era „Zrewanin“, Zrewaninske industrije piva, ~arapare „Udarnik“ i drugih, zvani~no jo{ postoje na papiru, ali u wima niti se proizvodi, niti ima izgleda da }e se to dogoditi u skorije vreme. Dolaskom inostranih kompanija i pokretawem proizvodwe u gradskim industrijskim zonama zaposlen je zna~ajniji broj radnika, me|utim, sve su glasnije wihove jadikovke da su plate izuzetno niske a uslovi za rad te{ki. U tim

takla samo dno. Brojni su i slu~ajevi Zrewaninaca koji su ispunili uslove za odlazak u mirovinu, ali to ne mogu da u~ine jer im radni sta` nije redovno upla}ivan. Sve je vi{e primera i fabrika u kojima radnici nemaju zdravstveno osigurawe, na {ta su, tokom {trajka, ukazali i zaposleni u skrobari „Ipok“. – To je pora`avaju}a ~iwenica! Danas u gradu imamo 713 radnika koji nemaju zdravstveno osigurawe. Samo ih je u „Naftagas monta`i“ 108, od ~ega je wih 33 pre dve godine steklo uslove za odlazak u penziju, ali zbog nepovezanog sta`a to pravo ne mogu da ostvare. Tamo radnicima 78 meseci nisu ispla}ene zarade – ka`e za „Dnev-

Neki i po{tuju radni~ka prava

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Teorija na{ih ministara da narednih nedeqa ne}e do}i do rasta cena jer su nam plate zamrznute a kupovna mo} mala, u Srbiji nikada nije pila vodu pa ne}e ni sada, a to potvr|uju ne samo mi{qewa ekonomista ve} i najave samih trgovaca i proizvo|a~a. Nama su plate i do sada bile mizerne, a hrana i ostali proizvodi me|u najskupqima u regionu i Evropi. Uprkos slabqewu dinara i poskupqewu energenata, cene u radwama jo{ uvek miruju, {to nam i nije za utehu jer nas od `estokog udara zapravo ~uvaju prazni xepovi. Prera|iva~i, dobavqa~i i trgovci, pa ~ak i oni koji su za po~etak februara najavili korekcije cenovnika, jo{ se prera~unavaju i poku{avaju da racionalizuju svoje tro{kove jer bi kroz vi{e cene, s obzirom na socioekonomske indikatore koji pokazuju lo{e stawe u ku}nim buxetima, mogli izgubiti. Evro ja~a od po~etka godine, i to je ve} navelo neke distributere uvozne robe, prvenstveno ku}ne hemije i konditorskih proizvoda, da „dignu“ svoju robu. U Institutu za tr`i{na istra`ivawa o~ekuju da }e se uvoznici tek latiti tog posla i pove}ati cene za vrednost ja~awa evra. Me|utim, napomiwu da se to ne}e desiti tako brzo jer je veliki deo robe nabavqen krajem pro{le godine pa zaliha ima za nekoliko meseci. Tako|e, treba

Na pitawe da navede uspe{na preduze}a u gradu na Begeju, Mirko Male{ev je primetio da se ona mogu izbrojati na prste. – Jedan od, uslovno re~eno, uspe{nih kolektiva jeste Industrija uqa „Dijamant“, zatim „Mlekoprodukt“, zemqoradni~ke zadruge, kao {to je ona u Kleku, zatim „Agro`iv“, koji je u oporavku, i „Ipok“, za koji postoje odre|ene naznake da bi mogao biti uspe{an kolektiv. Sve ostalo, naravno osim „Drekslmajera“ od investicionih firmi, jeste problemati~no, ne u smislu poslovawa, ve} ostvarivawa radni~kih prava – odgovara Male{ev. firmama zaposleni su uglavnom mla|i qudi, dok su iskusniji radnici zrewaninskih fabrika, kojima je preostalo nekoliko godina do penzije, ostajali na ulici u trenutku kada bi im preduze}a do-

nik“ predsednik Samostalnog sindikata u Zrewaninu Mirko Male{ev. Sli~na situacija je i u firmi MIP, koja je u vlasni{tvu Mileta Dragi}a. Sve naznake, veli Ma-

le{ev, govore da }e ovo preduze}e uskoro oti}i u ste~aj. – Verujem da }emo s vlasnikom na}i kompromisno re{ewe, kao {to smo ga na{li u „Ipoku“. Samo bih `eleo da se sporazumi realizuju, da ne do|e do {trajkova i ulice. Imamo i primer „Banat semena“, gde tako|epostoji problem neupla}ivawa doprinosa na ime sta`a i zdravstvenog osigurawa – navodi Male{ev, i podse}a i na slu~aj {e}erane ~iji }e radnici u sredu, po drugi put, primiti nadoknade iz Fonda solidarnosti. Komentari{u}i najavu poslovodstva Industrije mesa BEK da }e uskoro zaposliti 155 radnika i pokrenuti proizvodwu, sagovornik isti~e da pri`eqkuje da se to desi, ali da ima pravo da sumwa u obe}awa. Poku{ao je, dodaje on, da stupi u kontakt s direktorom BEK-a @arkom Milidragovi}em,

koji je i dao optimisti~nu izjavu, no u tome nije uspeo. Male{ev se nada da }e i „[invoz“ krenuti putem oporavka. Samostalni sindikat bi voleo da se tamo dostigne nivo zaposlenosti kakav je postojao pre uvo|ewa ste~ajnog postupka, kao i da u fabrici za remont {inskih vozila mesto ponovo na|u biv{i radnici koji su bili primorani da je napuste za vreme ste~aja. – Bojim se da nas do jeseni ~eka zaista te{ko vreme. Na`alost, lokalna samouprava, i pored nastojawa da pomogne u nekim situacijama, nema dovoqno razumevawa dr`ave i politi~ke oligarhije. Mi smo pru`ili ruku poslovodstvu, neka izvole da je prihvate, zajedno s jasno definisanim sporazumima – zakqu~uje predsednik Samostalnog sindikata u Zrewaninu. @. Balaban


EKONOMIJA

DNEVNIK BANKARI O DOMA]OJ VALUTI

Nema krize zbog slabog dinara Predsednik Rajfajzen interne{enela Herbert Stepic izjavio je da analiti~ari te banke ne o~ekuju da bi umereno slabqewe dinara i blagi rast evra mogli zna~ajnije uticati na porast kreditnog rizika u Srbiji.

ponedeqak1.februar2010.

VELIKI TRGOVINSKI DEFICIT

Srpski minus pet milijardi evra Spoqnotrgovinski deficit Srbije u 2009. godini iznosio je 5,2 milijardi evra, {to je 39,2 odsto mawe nego prethodne godine, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku. Izvoz Srbije pro{le godine bio je 19,7 odsto odsto mawi nego 2008. i iznosio je 5,9 milijardi evra, dok je uvoz smawen 28 odsto i vredeo je 11,1 milijardi evra, navodi se u saop{tewu. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 53,3 odsto i ve}a je nego u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 48 odsto. Ukupna spoqnotrgovinska robna razmena Srbije pro{le godine iznosila je 17,1 milijardi

evra, {to je 25,3 odsto mawe nego 2008. godine. Zavod za statistiku navodi da je nastavqen pad izvoza i uvoza, trend zapo~et krajem 2008. godine, a glavni uzrok je svetska ekonomska kriza koja je dovela do pada privredne aktivnosti. U uvozu, glavni spoqnotrgovinski partneri bili su Rusija i Nema~ka, odakle je uvezeno robe za po 1,9 milijardu dolara, a na tre}em mestu je Italija, iz koje je uvezena roba za 1,5 milijardu dolara. Iz Srbije najvi{e robe je izvezeno u Bosnu i Hercegovinu, za milijardu evra, a slede Nema~ka, gde je izvezeno za

871 milion dolara, i Crna Gora (836,2 miliona dolara). Srbija je u prvih deset meseci najvi{e izvozila gvo`|e i ~elik (648 miliona dolara), ode}u – uglavnom vojne prsluke (533 miliona dolara), `itarice i proizvode od `itarica (477 miliona dolara), povr}e i vo}e (453 miliona dolara) i obojene metale (442 miliona dolara). Proizvodi koje Srbija najvi{e uvozi su nafta i naftni derivati (1,49 milijarda dolara), drumska vozila (1,1 milijarda dolara), prirodni gas (771 milion dolara), elektri~ne ma{ine (695 miliona dolara) i industrijske ma{ine (693 miliona dolara).

^INOVNICI SU SKUPI I KADA SU ZAPOSLENI I KADA SE OTPU[TAJU

On je u intervjuu za novi broj mese~nika „Bankar“ izjavio da se kriza koja je pogodila bankarski sektor nije drasti~no odrazila na srpske banke, a glavni razlog za to su mere NBS-a kojima se limitira kreditirawe fizi~kih lica i postavqaju visoki kriterijumi za obavezne rezerve. Po wegovim re~ima, ta grupacija, koja je vlasnik Rajfajzen banke u Srbiji, trenutno ima problem vi{ka likvidnosti u svim zemqama u kojima posluje. – Spremni smo da plasiramo novac jer zaradu mo`emo ostvariti samo ako ga pozajmqujemo, ali trenutno ne postoji dovoqna tra`wa – rekao je Stepic, i dodao da je i daqe optimista po pitawu, kako Centralne i Isto~ne Evrope, tako i Srbije, i da smatra da je budu}nost bankarskog biznisa u tom regionu. Stepic je kazao da Rajfajzen interne{enel ne razmi{qa o prodaji, niti jednog od ogranaka, niti centrale.

Asocijacija „Ba~ka” Desetak vojvo|anskih op{tina donelo je odluku o osnivawu Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u „Oblasna razvojna asocijacija Ba~ka“, koje bi trebalo da stvori uslove za izradu zajedni~kih projekata kojima }e se konkurisati, kako kod republi~kih i pokrajinskih fondova, tako i kod me|unarodnih. – ^lanice Dru{tva trebalo bi da budu op{tine Ba~ka Palanka, Ba~, Beo~in, Ba~ki Petrovac, Sremski Karlovci, Oxaci, Kula, @abaq, Titel, Srbobran, Vrbas, Sombor i Subotica, koje `ele da me|usobno sara|uju i udru`uju se radi ostvarivawa zajedni~kih ciqeva – izjavila je predsednica Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka Zdravka Milenkovi}.

Yakovi para }atama za otpremnine Odluka Vlade Srbije, usvojena krajem pro{le godine, prema kojoj }e se dr`avna administracija smawiti za deset odsto da bi se sprovela reforma celokupnog javnog sektora, predlo`ena Me|unarodnom monetarnom fondu kao vode}a mera za u{tedu u potro{wi, po~ela je da se ostvaruju prvim odlascima dr`avnih ~inovnika. Me|utim, ma koliko svi bili za to da se preglomazni dr`avni aparat, koji se godinama “tovio”, mora pod hitno smawiti i racionalizovati, tek posle prvih odlazaka ~inovnika shvata se da su oni skupi i kada su zaposleni, a bome i kada odlaze, jer bez debelog miraza oti}i ne}e. Naime, prve ra~unice o broju onih koji bi mogli do kraja reformi javnih slu`bi ostati bez posla zbog toga {to su vi{ak govorile su da }e samo za wihove otpremnine trebati 20 milijardi dinara. Toliki novac, naravno, morao bi da se zahvati iz buxeta pa bi tako svi gra|ani Srbije morali da plate to {to ~inovnici dobijaju otkaz jer za wihovim uslugama dr`ava vi{e nema potreba, a veliko je pitawe da li je uop{te i imala. Podatak da }e nas otpu{tawe ~inovnika i vi{ka zaposlenih u javnom sektoru skupo ko{tati u trenucima kada se pomiwao nije izazivao veliku pa`wu, ali ~im su u javnost po~eli da izlaze konkretni slu~ajevi i kada se videlo o kolikim otpremninama je zapravo re~, svi su se iznenadili i za~udili. Do te mere da su olako do{li do zakqu~ka da bi mo`da bilo boqe da se otkazi i ne dele kada su toliko skupi ili da dr`avnim ~inovnicima ne treba dati ni dinara kada odlaze jer su svih prethodnih godina bili i daleko povoqnijem polo`aju od ostalih zaposlenih.

INTERVJU

[ta }e tek biti Mo`e se o~ekivati da }e narednih dana i meseci pojedini slu~ajevi visokih otpremnina koje dobijaju otpu{teni ~inovnici izazivati gnu{awe gra|ana iz ~ijeg se novaca oni bogato ispra}aju, pogotovo {to se toliki novac daje u vreme ekonomske krize i kada je nekoliko stotina hiqada radnika bez plate. No, jednom se mora platiti ono {to se nepravedno nagomilalo, a da li }e sutra, kada svi s „mirazom“ odu, biti jefitinije dr`ave – tek }emo videti. Iza ~inovnika koji }e me|u prvima ostatiti bez posla zbog racionalizacije dr`avne uprave stoji otpremnina koja se ispla}uje iz buxeta Srbije. Naime, zaposleni koji dobije otkaz zbog nove sistematizacije imaju pravo na otpremninu koja se ispla}uje za svaku navr{enu godinu radnog sta`a u visini tre}ine wegove prose~ne bruto plate, a prosek se odre|uje na osnovu plate u posledwa tri meseca. Oni koji su zbog ukidawa radnog mesta ostali bez posla imaju pravo na to da, osim otpremnine, dobiju i nov~anu naknadu preko Nacionalne

slu`be za zapo{qavawe, a ona iznosi od 80 do 160 posto minimalne zarade u Republici. To zna~i da ~inovnici, i pored toga {to iz buxeta dobijaju pristojne otpremnine, i daqe “`ive” na grba~i gra|ana jer im se nov~ana naknada mora ispla}ivati jo{ najmawe godinu a najvi{e dve do sticawa uslova za penzionisawe ili novog zaposlewa. Dokaz za to je i slu~aj prve dame Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Zrewaninu Viorike Bla`in, ali i direktorke Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe Mirjane [uqminac-[e}erov

i jo{ preko 20 zaposlenih u ovoj slu`bi, koji su se, iako na ~elnim mestima, dobrovoqno prijavili za raskid radnog odnosa i za to bili nagra|eni otpremninama, ali i stimulacijom, koja iznosi 16.000 evra, pa i vi{e. Dakako, niko od wih nije prekr{io nijedan zakonski propis, a mogli su, s obzirom na to da je re~ o rukovociocima, ostatiti da rade jo{ nekoliko godina. S druge strane, nakon {to su od dr`ave dobili ovolike otpremnine, oni je vi{e ni{ta ne ko{taju jer umesto da idu na Biro rada, odlaze u penziju. O tome koliko je moralno uzeti tolike pare u vreme ekonomske krize dalo bi se raspravqati, ali je sasvim sigurno da je malo onih koji bi ih, kada im ve} pripadaju, odbili. U Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe za “Dnevnik” obja{wavaju da su i direktorka Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe, ali i ona u Zrewaninu, samo deo od ukupno 23 zaposlena koji su se kroz sprovedenu anketu o dobrovoqnom odlasku, izjasnili o tome da su saglasni da im se otka`e ugovor o radu zbog organizacionih promena koje su u ovoj slu`bi u toku, ali da oni nisu progla{eni tehnolo{kim vi{kom kako se to `eli predstaviti. Organizacione promene u NSZ-u se sprovode u skladu s odlukom Vlade Srbije o smawewu broja zaposlenih, {to zna~i da se samo sprovode propisi o isplati otpremnina kao i kriterijumi za utvr|ivawe wihove visine. [to }e re}i da ova slu`ba ne deli posebno velike otpremnine niti pojedincima druga~ije od onih koje }e dobiti svi ~inovnici za ~ijim radom prestane potreba. Q. Male{evi}

5

VESTI Kre}e Prelazni sporazum Prelazni trgovinski sporazum Evropske unije i Srbije danas }e zvani~no stupiti na snagu. Prvi sastanak Komiteta EU i Vlade Srbije za pra}ewe primene Prelaznog trgovinskog sporazuma trebalo bi da da bude odr`an izme|u 10. i 15. marta. EU je 7. decembra odmrzla primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, kojim je predvi|ena postepena liberalizacije trgovine u roku od {est godina. Srbija je jednostrano po~ela da primewuje Prelazni trgovinski sporazuma s EU 30. januara 2009. godine, a od 1. januara ove godine smawila je carine u skladu s drugom godinom primene sporazuma. Prelazni trgovinski sporazum je deo Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije Evropskoj uniji.

Evro 98,4 dinara Dinar }e danasostati gotovo nepromewen prema evru i zvani~ni sredwi kurs }e biti 98,4716 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije. Po zvani~nom sredwem kursu NBSa, dinar }e biti slabiji 0,009 odsto prema evru nego ju~e, kada je kurs 98,4620 dinara. To }e biti najni`a vrednost dinara od uvo|ewa evropske valute.

Pole}e „Flaj Niki” Austrijska niskotarifna avio-kompanija „Flaj Niki“ od danas leti na liniji Beograd–Be~. Ta kompanija saobra}a}e izme|u glavnih gradova Srbije i Austrije {est puta sedmi~no, svakog dana osim subote. Vlasnik kompanije „Flaj Niki“ i biv{i {ampion Formule 1 Niki Lauda }e 2. februara u Beogradu odr`ati konferenciju za novinare. Laudina kompanija „Niki“ ima 12 aviona, a 2009. godine prevezla je oko 2,7 miliona putnika.

Suficit sa zemqama CEFTA-e Srbija je sa zemqama CEFTA sporazuma pro{le godine ostvarila suficit od 1,37 milijardu dolara, objavio je Zavod za statistiku Srbije. Kako se navodi, suficit je rezulat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda, i to `itarica, proizvoda od `itarica i pi}a. Izvoz Srbije iznosi 2,6 milijarde dolara, a uvoz je 1,2 milijardu. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 208 posto. Najvi{e se uvoze gvo`|e i ~elik, elektri~na energija i proizvodi od nemetalnih minerala.

ALEKSANDAR MI[KOVI], DIREKTOR PREDUZE]A „BET [EME[ LPO” U ADI

I mi livnicu za avione imamo Livnica preciznih odlivaka (LPO) u Adi svojevremeno je bila deo respekta vredne jugoslovenske vazduhoplovne industrije. Ne bez razloga jer su u wenim pogonima izra|ivani vitalni delovi za mlazne motore „vajpera“ i na{ih vojnih aviona „galeb“ i „jastreb“. Preovla|uju}i uticaj vojne komponenta u poslovawu livnice u~inio ju je prili~no nepoznatom, boqe re~eno zagonetnom za {ire tr`i{te, {to je imalo zna~ajnog uticaja na wenu budu}nost posle nesre}nih doga|awa po~etkom devedestih godina pro{log veka. Od 2003. fabrika je deo izraelske kompanije „Bet [eme{“, ali je tom re{ewu prethodila neverovatna poslovna agonija preduze}a. – Kad je po~eo raspad SFRJ, ovde je brzo shva}eno da je izgubqen glavni kupac – JNA i glavni dobavqa~i iz Velike Britanije jer je tehnologija bila „Rols Rojsova“ – ka`e direktor Aleksandar Mi{kovi}. – Situacija je bila apsurdna, zaustavqena je bilo kakva komunikacija. Fabrika se prebacila na rezervne programe i po~ela da izra|uje ve{ta~ke kukove. Na

tome se `ivelo narednu godinudve, a posle se pre{lo na prodaju metalnog otpada. Ruinirawe firme bilo je potpuno. Ise~eni su radijatori, oguqeni zidovi, ma{ine nisu remontovane bar deset godina, a u toalete i garderobe niko nije u{ao bar toli-

nekoliko prospekata, ra~unaju}i da }e se, mo`da, neko zainteresovati, i da to nije dovelo predstavnike „Bet [eme{a“.  O kakvoj kompaniji je re~? Za{to ste im bili interesantni i koliko je trajalo preuzimawe preduze}a?

Kako to Irci rade – Vidite, u Irskoj, investitor koji je odlu~io da ulo`i novac u ozna~enim zonama, dobija put, gas i jo{ 100.000 dolara. Ako je re~ o grinfild investiciji, mo`e ra~unati i na beskamatni desetogodi{wi kredit. Ili u Izraelu, gde na svoj novac ulaga~ mo`e da o~ekuje jo{ 10-20 odsto od dr`ave. Kod nas je sve mnogo komlikovanije. Mi ka`emo investitoru da }e dobiti zemqi{te, a on ra~una na to da }e to mo}i da ukwi`i kao svoje vlasni{tvo. Ka`emo mu da }e, ako zaposli qude s Tr`i{ta rada, biti oslobo|en poreza u narednih pet godina. Ali kako? ^im se u|e u obja{wavawe, sve postane komplikovano. Za{to im ne bismo poru~ili: ako ulo`ite novac kod nas, dobi}ete besplatno gasnu i trafo-stanicu? To je jezik koji oni razumeju! Tako se drugi pona{aju. Poqaci su na jednom mestu okupili nekoliko fabrika liva~ke industrije. Formirali su klaster, koji je pro{le godine napravio izvoz vredan 750 miliona dolara. ko vremena. Te{ko je zamisliti {ta bi se do kraja dogodilo da se neko nije setio da 2001. godine qudima iz JAT-a, koji su i{li na sajam u Parizu, utrapi

– „Bet [eme{“ je kompanija koja je potpuno okrenuta avioindustriji. Oni imaju tri divizije: ma{insku obradu, odr`avawe motora i livnicu. @eleli su

da, osim svojih liva~kih postrojewa u Izraelu, imaju jo{ jednu livnicu, ali da to ne bude Kini i Indiji ve} u Evropi, i tako su do{li do nas. Jedan od wihovih gazda nas je posetio i posle dvatri sata je rekao da }e nas kupiti. Trajalo je dve-tri godine, iz toga bismo mogli mnogo toga nau~iti, ali se sve dobro zavr{ilo. Mi smo danas jedina fabrika iz vazduhoplovne industrije koja je privatizovana i jedina fabrika iz te oblasti koja radi.  Kakva su dosada{wa iskustva, kako wihova, tako i va{a? Da li se mo`e govoriti o obostranom zadovoqstvu? – Mislim da su na{i qudi brzo prihvatili nova pravila. Ne mogu re}i da nije bilo te{ko, ali niko nije razmi{qao onom logikom – „idemo pred Vladu, blokira}emo put...“. Dobili smo tehnologiju i preusmereni su nam neki kupci. Ostalo je bilo na nama. Mislim da smo uspeli da osvojimo proizvodwu i da se doka`emo. Na{ vlasnik uobi~ava da ka`e: „Ne postoji lo{a vojska ve} samo lo{i generali“! U 2007. godini smo napravili

117.000 lopatica za mlazne motore. Na na{u nesre}u, segment kojem smo najvi{e okrenuti, a to je biznis-avijacija, tokom ove krize prvi je stradao u Americi. Tako da smo prinu|eni na to da delimo sudbinu velikih proizvo|a~a.

 Da li kao preduze}e u koje je novac ulo`io strani investitor imate dobru komunikaciju s dr`avnim i pokrajinskim podsticajnim agencijama? – Imamo izuzetno dobru saradwu s Fondom za kapitalna ulagawa Vojvodine i dugujemo im veliku zahvalnost za podr{ku koja nam je omogu}ila da u nekim kriznim trenucima prebrodimo te{ko}e. Bez wihove pomo}i to bi bilo veoma te{ko. Nedavno smo uspostavili saradwu i s pokrajinskim VIP fondom. Tu nije bilo nikakvih konkretnih poslova, ali sam uveren u to da nam i oni mogu biti od koristi i da mogu pomo}i u na{im razvojnim razmi{qawima. Mislim da je i pozicija SIEPA-e, na dr`avnom nivou, veoma zna~ajna. Ali, usudio bih se da ka`em, neophodno je da budemo mnogo jasniji i direktniji. V. Harak


6

BERZA

ponedeqak1.februar2010.

EVROPSKE EKONOMSKE NEDA]E

Raste nezaposlenost u EU Godi{wa stopa inflacije u 16 ~lanica Evropske unije koje koriste evro uve}ana je u januaru na 11-mese~ni maksimum od jedan odsto. Predsednik Evropske centralne banke (ECB) @an-Klod Tri{e je ranije upozorio da }e se inflacija u narednom krat-

DNEVNIK

BDP KAO MERILO USPEHA

I bez SFRJ Slovenija najboqa Prema vrednosti bruto doma}eg proizvoda (BDP) po stanovniku, Slovenija je odr`ala prednost nad drugim biv{im jugoslovenskim republikama tokom perioda tranzicije u tr`i{nu ekonomiju, rezultat je prelimi-

narnih istra`ivawa koja je sproveo jedan slovena~ki istra`iva~ki centar. Zvani~ni podaci pokazuju da su 1989. godine druge biv{e jugoslovenske republike u proseku dostizale 40 odsto slovena~kog

BDP, a 2008. - 42 odsto. Slovenija je, me|utim, u protekle dve decnije pove}avala prednost samo u odnosu na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, pokazala je studija Istra`iva~kog centra za postjugoslovenska dru{tva, koji je

osnovao Fakultet umetnosti u Mariboru. Ekonomski rast Slovenije u periodu od 2000. do 2008. godine bio je 36 odsto, {to je sporije u odnosu na 43 odsto prose~nog rasta u regionu, prenela je slovena~ka agencija STA.

POLEDICA NA DOMA]EM BERZANSKOM TR@I[TU

Akcije skliznule nizbrdo koro~nom periodu verovatno ubrzati. ECB, koja `eli da na sredwi rok zadr`i stopu inflacije ispod dva odsto, prognozirala je da }e ona ove godine i ostati ispod tog nivoa. Ta centralna banka dr`i svoju kqu~nu kamatnu stopu na rekordno niskom nivou od jedan odsto jo{ od maja pro{le godine i najavila je da }e weno planirano povla~ewe iz stimulativnih mera biti postepeno. Istovremeno, nezaposlenost u decembru je dostigla najvi{i nivo za vi{e od 11 godina, pokazali su podaci statisti~ke slu`be EU, Evrostat. Stopa nezaposlenosti u evrozoni je u decembru pove}ana na 10 odsto, sa revidiranih 9,9 procenata u novembru. Decembarska stopa nezaposlenosti bila je najvi{a od avgusta 1999, mada je Evrostat prvobitno objavio da je nezaposlenost u novembru iznosila 10 procenata. Ekonomisti su o~ekivali pove}awe nezaposlenosti u decembru na 10,1 odsto, a mawa stopa od prognozirane ide u prilog mi{qewima da ekonomija zone evra nastavqa da ja~a, nakon {to je u tre}em kvartalu 2009. izla{la iz recesija koja je trajala pet kvartala.

Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vred. prometa

Kredi banka a.d. Kragujevac

4.053

+41,17%

2.194.907

Progres a.d., Beograd

158

+26,40%

4.925.984

Politika a.d., Beograd

140

+11,11%

2.660

Telefonija Beograd

1.898

+8,46%

2.243.275

Privredna banka, Beograd

730

+6,88%

797.448

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vred. prometa

Globos osigurawe Beograd

700

-10,49%

120.370

Meser Tehnogas, Beograd

6.377

-7,58%

651.441

Komercijalna banka, a.d.

10.500

-6,40%

1.114.965

Vital a.d., Vrbas

1.200

-4,53%

104.370

Metals banka a.d., Novi Sad

6.591

-4,34%

333.988

BRIK budu}i svetski lider

U prognozi analiti~ara "Goldman Saksa" se ukazuje da }e aktuelni lider, "sedmorka" vode}ih zapadnih zemaqa, 2032. godine ustupiti globalnu lidersku poziciju grupaciji BRIK. Me|utim, ve} do 2030. godine, najve}a ekonomska sila na na{oj planeti posta}e Kina, prenela je ruska dr`avna agencija Itar-Tas. Najnoviji statisti~ki podaci potrvdili su da je Nema~ka pro{le godine ustupila Kini vode}u poziciju po vrednosti izvoza. Prema podacima nema~kog Instituta za statistiku, za 11 meseci pro{le godine Kina je izvezla robe i usluga u vrednosti 1.070 milijardi dolara, a Nema~ka za

Gr~ka ne}e bankrotirati

Posle naizmeni~nog pada i rasta, indeksi Beogradske berze su kraj januara do~ekali u razli~itim bojama, ka`e {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. Indeks najlikvidnijih akcija Beleks15 zabele`io je u protekloj nedeqi pad od 0,7 odsto dok je op{ti indeks Beleksline bio u plusu 0,15 odsto. Najve}i nedeqni rast cene ostvarila je Kredi banka, od ne{to vi{e od 41 odsto, a slede Progres sa plusom od 26,40 i Politika sa malo vi{e od 11 odsto. Me|u gubitnicima su se na{li Globos osigurawe sa padom od deset i po odsto, Tehnogas sa sedam i po i prio-

1.050 milijardi. Ta razlika odr`ala se i u decembru, {to je Kini omogu}ilo da po prvi put u savremenoj istoriji postane najve}i svetski izvoznik. Eksperti ukazuju da su impresivna ostvarewa i drugih ~lanica "~etvorke" - Indije na sektoru kompjuterskih programa i izvoza poslovnih usluga, Rusije u oblasti nafte i gasa, a Brazila u poqoprivredi. "Dok su zemqe 'sedmorke' uporno poku{avale da se u posledwih pet godina odr`e u plusu, cena vrednosnih papira BRIK, iako uz duboki pad i brzi oporavak u vreme globalne finansijske kirze, udvostru~ena je u pore|ewu sa 2005. godinom", konstatuje britanski ekspert Alan Biti u ~lanku o zemqama BRIK objavqenom u "Fajnen{el tajmsu". Aktuelna faza izlaska svetske ekonomije iz krize, smatra on, mo`e da se zavr{i najve}om transformacijom od Drugog svetskog rata, kada su "samouverene, preduzimqive Sjediwene Ameri~ke Dr`ave potisnule slabe, prezadu`ene ekonomije Evrope i ponovo postale svetski finansijski arhitekta". U centru novog preokreta mogle bi da se na|u zemqe BRIK, ukoliko krenu putem pozitivnog razvoja me|unarodne saradwe i diversifikacije privrede, smatra Biti.

ritetne akcije Komercijalne banke sa minusom od {est i po procenata. Ukupan nedeqni promet, iako vi{i u odnosu na pretposledwu nedequ januara, i daqe je izuzetno skroman, svega 293 miliona dinara, istakla je Cvetkovi}. U prethodnoj sedmici ponovo se najvi{e trgovalo akcijama AIK banke, za gotovo 90 miliona dinara, a slede Tehnopromet i Grme~ sa 29,5 odnosno 25,4 miliona dinara. Promet obveznicama stare devizne {tedwe ~inio je 18 procenata ukupnog nedeqnog uz najintenzivniju trgovinu serijom A2014, navela je Fimin {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta. U~e{}e stranih investitora u ukupnom nedeqnom prometu kretalo se oko 32 odsto uz ve}e prisustvo u kupovnim transakcijama. Na novosadskoj Produktnoj berzi od 25. do 29. januara se trgovalo sa 1.142 tone robe, {to je duplo mawe nego pro{le nedeqe, objavila je ta berza. Sklopqeno je svega 9 kupoprodajnih ugovora, u vrednosti od 14.929.370 dinara, {to je za 55 odsto mawe nego pro{le nedeqe. Berza je saop{tila da su na pad trgovine uticali izuzetno nepovoqni vremenski uslovi koji su doveli do blokade drumskog i re~cnog transporta.

Gr~ka ne}e proglasiti dr`avni bankrot, jer tako ne{to u evrozoni ne postoji, ka`e evropski komesar za privredna i monetarna pitawa Hoakin Almunija. Nad Gr~kom se nije nadvio rizik dr`avnog bankrotstva, objasnio je Almunija ukazuju}i da toj dr`avi ne preti ni istupawe iz zone evra. On je dodao da bi "bila ludost nastojati da se problemi, kakve ima Gr~ka, re{e mimo evrozone". Gr~ka je suo~ena sa ozbiqnim bud`etskim problemima i izlo`ena je kritici nekih drugih ~lanica zone zajedni~ke evropske valute, uglavnom Nema~ke. Almunija je rekao da Evropska unija nema nikakav poseban plan za Gr~ku. On je podsetio da }e idu}e nedeqe ~ak po~eti da va`e redovne mese~ne prepopruke u vezi sa fiskalnom neravnote`om Gr~ke i drugih zemaqa evrozone. "To je normalan analati~ki dokument, koji se pi{e svakog meseca. Nemamo nikakav plan B. Na stolu je plan A", izjavio je Almunija u vezi sa planom finansijske konsolidacije u Gr~koj, ~ije su delove mnogi svetski mediji protekle sedmice objavili, navode}i da se radi o tajnom dokumentu Evropske komisije. U vezi sa problemom Gr~ke profesor ekonomije i dobitnik Nobelove nagrade Jozef Stiglic je rekao da se, ukoliko se `eli re{avawe problema Gr~ke, mora poboq{ati i ukupno stawe privrede u evrozoni.

SVETSKI EKONOMSKI FORUM U DAVOSU

PRERASPODELA SNAGA U GLOBALNOJ EKONOMIJI

Svetska ekonomija je na putu radikalne preraspodele snaga, a vode}u ulogu u tom preokretu odigra}e grupa zemaqa sa privredama u naglom razvoju, poznata kao BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina), zakqu~ila je jedna od vode}ih me|unarodnih finansijskih institucija "Goldman Saks".

NADA POD AKROPOQEM

Privredni rast na klimavim nogama Privredni rast u svetu mo`da je br`i nego {to se o~ekivalo, ali oporavak ostaje nestabilan, a nezaposlenost i daqe preti, ocenili su vrhunski svetski stru~waci na Svetskom ekonomskom forumu u {vajcarskom turisti~kom centru Davos. Ubrzani rast bruto dru{tvenog proizvoda u SAD posledwih meseci 2009. pod-

Boqe nego {to se o~ekivalo OECD predvi|a da }e globalna privreda u 2010. rasti po stopi od 3,4 odsto, posle negativne stope od 1,7 procenata, koliko se procewuje da je ostvareno u 2009. I MMF je o{tro revidirao navi{e svoju prognozu za ovu godinu, saop{tiv{i da se o~ekuje rast od 3,9 odsto, mnogo vi{e od 3,1 odsto, koliko je ista organizacija predvi|ala u oktobru.

grejao je optimizam u pogledu izgleda za globalni rast, ali je glavni ekonomski savetnik Bele ku}e Leri Samers u~esnicima Foruma rekao da }e to biti pra}eno ozbiqnom nezaposleno{}u jo{ izvesno vreme. "Ono {to vidimo u SAD je statisti~ki oporavak, uz qudsku recesiju", rekao je Samers na jednoj panel diskusiji. Prema mi{qewu savetnika Bele ku}e, rast BDP-a }e se nastaviti umerenim tempom najmawe u nekoliko narednih tromese~ja, ali stopa nezaposlenosti }e, verovatno, ostati ista, {to nije samo cikli~ni, ve} i strukturni fenomen. Ameri~ka ekonomija rasla je po neo~ekivano visokoj stopi od 5,7 odsto u ~etvrtom kvartalu pro{le godine, najbr`im tempom u vi{e od {est godina, dok je stopa nezaposlenosti ostala na nivou od deset procenata. Direktor Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan je, na istom panelu, re-

kao da je Azija region koji izvodi svet iz recesije i konstatovao da se rast svetske privrede "vra}a br`e nego {to je o~ekivano", ali da je "jo{ uvek krhak", jer je privatna tra`wa i daqe slaba. Stros-Kan je, me|utim, naglasio da je "azijski deo sveta blizu potpunog oporavka". Veliki broj u~esnika u diskusiji na raznim panelima u okviru Foruma je upozorio da bi prebrzo povla~ewe ogromnih vladinih stimulativnih mera, kojima su pomagane privrede velikog broja

dr`ava u vreme krize, moglo sobom nositi rizik od nove recesije. Generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradwu (OECD) i razvoj Anhel Gurija je Rojtersu rekao da ne o~ekuje novi pad u recesiju. "Postoje rizici od toga, da, ali ~iwenica je da generalno imamo oporavak", rekao je Gurija, dodaju}i da ekonomije dr`ava "izlaze iz recesije, dodu{e lagano" i da se u doglednoj budu}nosti mo`e o~ekivati umeren rast.

Tajni sastanak bankara Britanski ministar finansija Alister Darling sasta}e se tajno sa predstavnicima najve}ih britanskih i ameri~kih banaka kako bi od wih ~uo pritu`be na nove o{tre mere protiv bankarskog sektora, objavio je londonski "Tajms". Kako je objavqeno na Internet strani tog lista, direktori britanskih banaka"HSBC", "Barkliz" i "Standard ~arterd" i najve}ih ameri~kih banaka, ukqu~u-

ju}i "Xej-Pi Morgan" i "Morgan Stenli", poku{a}e da uvere Darlinga da }e svaka mera za ograni~ewe poslovawa banaka imati nepredvidive posledice po globalnu privredu. Doma}in sastanka bi}e izvr{ni direktor banke "Standard ~arterd" i jedan od idejnih tvoraca plana za spas britanskih banaka iz pro{le godine, Piter Sends. Bankari }e, prema saznawima "Tajmsa", na

sastanku izneti i tvrdwu da bi produ`ewe poreza na bankarske bonuse, o ~emu je odluka donesena ove godine, mogla da ugrozi status Londona kao finansijske prestonice sveta. Veruje se da ministar Darling poku{ava da postigne konsenzus sa bankama sa sedi{tem u Londonu pre nego {to u sve globalnijoj debati o stawu bankarstva iznese stav Velike Britanije, pi{e "Tajms".


Skupqa voda i mese~ne markice Od danas Novosa|ani pla}aju 30 odsto skupqu vodu, nakon {to je Gradsko ve}e odobrilo zahtev „Vodovoda i kanalizacije“. Kubik vode }e umesto dosada{wih 22,58 ko{tati 29,35 dinara, dok je kanalizacija sa 14,23 sko~ila na 18,5 dinara po kubiku. Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ od danas prodaje

mese~ne markice za februar skupqe za {est odsto. Karte }e mo}i da se kupe na terminalima preduze}a od 5.30 do 19.30 ~asova, a bi}e organizovana prodaja i na dodatnim {alterima. Februarske mese~ne za prvu zonu mo}i }e da se kupe i na {alterima na Novom nasequ od 5.30 do 19.30 i na okretnici na Limanu ~etiri, od 8 do 15 ~asova.

Ponovo radi Kol centar

Besplatne godi{we karte za starije od 65 godina za sada se izdaju samo penzionerima ~iji je ~ek ni`i od prose~ne penzije. Gradski prevoznik ~eka da Upravni odbor promeni odluku i da pravo na besplatan prevoz imaju svi penzioneri iznad 65 godina, bez obzira na to, kolika im je penzija. Z. D. - S. K.

Kol centar Doma zdravqa „Novi Sad“ ~iji je broj telefona 4879-000 i Info telefon za informacije o novom gripu 4879-021 od danas ponovo redovno radi. Gra|ani }e mo}i da nastave zakazivawe pregleda i da dobiju informacije o novom gripu od 7 do 20 sati. Kol centra tokom minulog vikenda nije radio zbog poboq{awa ra~unarske mre`e. Gra|ani koji treba da zaka`u pregled kod izabranog lekara ili lekara specijaliste sada }e lak{e dolaziti do wih. Ujedno }e br`e mo}i de dobiju i informacije o simptomima novog gripa. Q. Na.

Novosadska ponedeqak1.februar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

Smak sveta za genija

Z

a mawe od sata na{ sugra|anin je prodao osam stotina papu~a pre ravno dve decenije, privre|uju}i na trotoaru kod Futo{ke pijace. Hladno vreme i cena od svega 20 novih dinara (pet “Dnevnika”, prim.aut) razradili su mu posao, a mo`da je na prodaju papu~a uticao i odlo`eni smak sveta, zakazan za 26. januar 1990. Ko se se}a, tada su {est planeta Sun~evog sistema i mesec bili poravnati, pa su nervozniji astrolozi upozoravali da je do{ao sudwi dan. Da bi sudwi dan mawe sre}nima stigao {to kasnije postarala se gradska akcija ranog otkrivawa {e}erne bolesti i dijabetes je prona|en kod 734 nova pacijenta. U “Areni” smo se veselili uz najnovijeg Indijanu Xonsa, tre}eg po redu, a na Novom nasequ je otvoreno prvo privatno zabavi{te i to na engleskom jeziku! “Hronika” je pisala kako doprinosi i porezi gu{e sposobne privatnike, a upozoravaju}a vest stigla je i iz “Vodovoda”, budu}i da je proizvodwa pija}e vode opala u gradu za 20 procenata. Socijalni mir tada je na brzinu pazaren mogu}no{}u da gra|ani ~ekovima pla}aju struju u “Elektrovojvodini”. “Dnevnik” je tada na{iroko pisao o protestu prosvetara i wihovom zahtevu da im se pove}aju plate, {to ostali kolektivi nisu do~ekali dobronamerno, u vremenu op{te besparice. Tako su na{i novinari u “Nafta – gasu” porazgovarali s izvesnim direktorom na te-

mu “odlivu mozgova” iz zemqe, na {ta im je di{a pokazao stanovitog mladog in`ewera koji je tada zara|ivao tri~avih 1.800 novih dinara mese~no (450 “Dnevnika”, prim.aut), {to odgovara dana{woj plati od 13.500 dinara. “^ovek je suvi genije, ali mu to ne smem re}i, jer }e odmah oti}i...” rekao je direktor novinaru i ostao `iv. Grad je tada vapio za centrom za detoksikaciju, kako nam neki od 7.000 registrovanih alkoholi~ara ne bi umirali na snegu. Glavni spor u gradu te nedeqe je bila pojava piratskih telefonskih imenika Vojvodine, po paprenoj ceni od 500 dinara. Iz Po{te su rekli da su wihovi originalni imenici rasprodati po ceni od 10 dinara, te da se novi o~ekuju 1991. Odgovorni se nisu setili re}i da je slu`ba 988 tada vi{e bila “of lajn” nego {to je radila, zbog ~ega su gra|ani bili prisiqeni da kupuju “pirata”. Idiotluk nedeqe zbio se u “Jugobanci”, gde je V.D. dobila otkaz zato {to je – nepu{a~! Po{to joj se pogor{alo zdravqe, lekar joj je dao nalaz po kom se mora rasporediti na novo radno mesto, odnosno kancelariju gde od 11 zaposlenih nema devet pu{a~a, kao {to je to bio slu~aj do tada. Nadle`na Lica dala su joj re{ewe po kom definitivno ne}e imati problema s pu{a~ima, ne obaziru}i se ni sekund na osnovni motiv molbe za preme{taj. Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

Difterija uzimala danak Dr Mladen Jojki}, gradski fizik, ta~nije prvi ~ovek gradske zdravstvane slu`be, zvani~no je utvrdio 1. februara 1876. „da se radwa difteritisa jako umalila u srpskim ~etvrtima...i ve} je nema u formi epidemije“ Predlo`io je i da se {kole ponovo otvore, {to je i u~iweno. Ina~e, dr Jojki} je pre dva meseca izvestio Magistrat „da se radwa rasprostire i da je ve} umrlo 29 {kolske dece“, pa je predlo`io da se bar osnovne {kole, dokle traja ova zaraza, zatvore. Tih dana prijavqen je slu~aj da je „troje dece odmah posle pri~e{}a, od difteritisa obolelo“, a da je u jednoj ku}i za dan umrlo troje dece. Bilo je jo{ ovakvih crnih prijava. Difterija je u Novom

hronika

Sadu svake godine uzimala ve}i ili mawi danak. Tek 1946. uvedena je obavezna vakcinacija protiv ove opake de~ije bolesti i ona je u na{oj zemqi za dvadesetak godina i{~ezla. N. C.

NOVI SAD DANAS SLAVI 261. RO\ENDAN

Su`ivot uprkos svim izazovima Novi Sad danas slavi 261. ro|endan. Toliko je godina pro{lo otkako je carica Marija Terezija 1. februara 1748. godine potpisala „Povequ slobodnog kraqevskog grada“ kojom je Novi Sad stekao autonomiju visokog stepena u okviru tada{we Habsbur{ke monarhije. Od 1998. godine 1. februar, datum ka-

da je po~ela moderna istorija Novog Sada i zvani~no se obele`ava kao Dan grada Novog Sada, a gra|anima zaslu`nim za doprinos i promociju slobodarskih vrednosti koje su prepoznate kao najzna~ajnije obele`je Grada i wegovih stanovnika dodequje

Izlo`ba najlep{ih novogodi{wih kalendara i novogodi{wih ~estitki bi}e otvorena danas u 12 sati u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37. Autori najboqih radova dobi}e nagrade i priznawa. Q. Na.

„Vez po pismu – pismo po vezu“ se presti`na Februarska nagrada. Carskim potpisom ispod Poveqe, dotada{we naseqe Petrovaradinski {anac izuzeto je iz nadle`nosti dr`avnih vojnih i civilnih `upanijskih vlasti i steklo status Grada, grb, pravo na samoupravu kroz Magistrat sa~iwen od dvanaestorice „doma}ih“ gra|ana, pravo da donese gradski Statut i ubire porez i novo ime: Neoplanta, odnosno Ujvidek, Noj zac i kona~no, Novi Sad. Po priznatim pravima i preuzetim obavezama, Novi Sad se izjedna~io sa ostalim urbanim komunama Carevine koji su u to vreme iz feudalne polako prelazili u gra|ansku epohu. Prilike u Carevini uo~i ovog za Novi Sad istorijski va`nog datuma i{le su na ruku

`iteqima [anca. Nakon pobeda nad Osmanlijama u prvim decenijama 18. veka, habsbur{ke granice pomerane su sve daqe na jugoistok pa se izgubio vojni zna~aj naseqa. Tek zavr{en decenijski rat za nasle|e prestola Monarhije ispraznio je dr`avnu kasu a tron Marije Terezije jo{ se klimao. Stoga je postupak Elibertacije, odnosno zahtev za sticawe statusa slobodnog kraqevskog grada koji su pokrenuli pred dvorom u „Carstvuju{}oj Vijeni“ prihva}en. Sloboda je budu}e Novosa|ane ko{tala 80 hiqada rajnskih forinti. Tra`enu svotu solidarno je skupio imu}niji sloj stanovni{tva iz [anca i Racke varo{i, oboga}en trgovinom na Dunavu i „Carskom drumu“. I. Sabado{

RECESIJA UMAWILA BUYETE

Prepolovqena davawa za kulturu Direktori ustanova kulture kojima je grad osniva~ ima}e godi{wi buxet za 200 miliona dinara mawi nego {to je bio pro{le godine. To zna~i da }e programi biti finansirani sa 30 do 50 odsto mawe novca. Kako je ranije za „Dnevnik“ izjavio ~lan gradskog ve}a za kulturu Andrej Bursa} predvi|en novac vidno jeste mawi ali je dovoqan za rad tih institucija. - Svesni smo da je ekonomska kriza ostavila velika posledice na sve delatnosti, ali finansije koje smo predvidili daju prostor

Povodom obele`avawa Dana grada, danas u 18 sati bi}e odr`ano predavawe o nastanku na{eg grada u mesnoj zajednici „Prva vojvo|anska brigada“, Ulica Narodnih heroja 5.. Predava~ je Radivoj Novakov prof. istorije i turisti~ki vodi~. Q. Na.

Izlo`ba najlep{ih kalendara

Od podanika – gra|ani Razmatraju}i zna~aj 1. februara, hroni~ari Novog Sada isti~u da je status slobodnog grada pre svega postignut sopstvenim snagama i zajedni{tvom, da su na dana{wi dan Novosa|ani od podanika postali gra|ani i da je tada po~ela izgradwa zajednice utemeqene na principima tolerancije, ravnopravnosti i su`ivota svih stanovnika koja, uprkos svim izazovima u prethodnim vekovima i danas traje.

Predavawe o Novom Sadu

rukovodiocima da odr`e dobru ponudu kulturnih de{avawa u gradu- pojasnio je Bursa}. Kulturni centar grada }e raspolagati sa 109 miliona dinara,

Gradska biblioteka sa 80,5, Pozori{te mladih dobi}e 63,3, Novosadsko pozori{te 58,9, a Sterijino pozorje 29,4 miliona dinara. Zavod za za{titu spomenika kulture mo`e da ra~una na 25,2 miliona dinara, Istorijski arhiv 23,3, „Ateqe 61“ 11,3, Kulturno - informativni centar „Mladost“ 9,8 i Kulturno - informativni centar „Kisa~“na 4,9 miliona dinara. Plan i program tih ustanova prihvatili su i odbronici na posledwoj sednici Skup{tine grada odr`anoj u petak 29. januara. N. V.

U Zbirci strane umetnosti Muzeja grada, Dunavka 29, danas u 13 sati sve~ano }e biti otvorena izlo`ba „Vez po pismu - Pismo po vezu“. Autorka izlo`be i prate}eg kataloga je Du{anka Markovi}, vi{i kustos Muzeja grada. Izlo`bu }e otvoriti Vera Kopicl, teoreti~arka novih `enskih medija. Q. Na.

Dan Novosadskog kluba Sve~anost povodom dana Novosadskog kluba bi}e odr`ana danas u 11 ~asova u ~itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. Sve~anu besedu na temu „Druga polovina dvadesetog veka u Novom Sadu“ odr`a}e predsednik odbora enciklopedije grada, Bo{ko Petrov. U muzi~kom delu programa nastupi}e studenti solo pevawa novosadske Muzi~ke akademije u klasi Milice Stojadinovi}. B. P. P.

Tribina u Gradskoj biblioteci Tribina „Kad u kujni vlada red“ bi}e odr`ana danas u 12 ~asova u de~jem odeqewu Gradske biblioteke, Dinavska 1, na kojoj }e govoriti etnolog Qiqana Trifunovi}. Za vreme tribine prisutni }e imati priliku da vide prezentaciju koju su izradili u~enici novosadskih onovnih {kola. N. V.

Koktel u „Prometeju” Povodom Dana grada, Izdava~ka ku}a „Prometej“ organizova}e danas sve~ani koktel u 12 ~asova za sve saradnike na kwizi „Ime i prezime: Novi Sad“. Tom prilikom okupi}e se najkompetentniji qudi koji se bave Novim Sadom, a pozdravi}e ih gradona~elnik Igor Pavli~i}. I. D.

Deo centra bez struje Novi Sad: u Katoli~koj porti u brojevima 1, 3 i 5 od 9 do 13 sati, ulica Modene brojevi 1 i 3 i ulici Zmaj Jovinoj brojevi 1, 2 i 4 od 8 do 11 ~asova.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak1.februar2010.

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Mihajlo i Matija u porodici Hrubewa Blizanci: Mihajlo i Matija - Bojane i Marka Hrubewe

Devoj~ice: Teodora - Vladane i Branislava Radnovi}a, Semina - Hajrije Kova~i i Dritona Toplice, Eleonora - Jelene Bak i Marka [umara, Lenka - Bojane Jakovqevi} i Dragana Jakovqevi}a, Teodora - Marije i Rudolfa Marona, Silvija - Milice i Zorana Kosti}a, Selena - Jelene i \or|a Sekuli}a, Mija - Maje i Dragana Medi}a, Jasmina - Zlatinke Radu i Muhameda Ibraima, Teodora - Vladane i Branislava Radnovi}a, Sara - Qubice i Gorana Mandi}a, Manuela - Marije i Jaroslava Gjera, Petra - Ane i Mirka Valuha, Awa - Gordane i Dragoslava Zuki}a, Lana - Maje i Jovice Toromana, Nina - Tawe i Gorana Ranisavqevi}a, Sara - Zorice i Borislava Te{i}a, Ana - Dragane i Jovana Murga{kog, Marija - Sowe i Mirka Lovra, Ema - Sawe i Igora Penova, Katarina - Nevene i Bo`idara Kopawe, Milijana - Magdalene i Miodraga Moji}a, Jovana - Violete i Milana Pozni}a, Sawa - Sanele Marinkovi} i Vlade Nikoli}a, Sara - Jovane i Marka Milanovi}a, Adrijana - Qiqane Gagi} i Sidneja Slavka Milakovi}a, Milica Helene i Du{ka Karanovi}a, \evaira Dalije Bejtule i Vladimira Ja{arevi}a, Fatima - Sanele Diqaj i Bajrama Morine, Lena - Qubice Grbi} i Dejana Kapeqa,

Elena - Etel Hercenberger i Radovana Koji}a, Vawa - Tamare i Aleksandra Blanu{e, Jovana - Ivane i Miodraga Popova, Teodora - Brankice i Daria Puri}a, Neva - Sawe i Gvozdena Mu~ibabi}a, Qiqana @ivane i Rajka Popovi}a, Doroteja - Milene i Predraga Petrovi}a, Kristina Mirjane i Slobodana Duli}a, Vesna - Marije i Darka Gruji}a, Kristina - Tijane i Bo{ka Jovi~i}a, Awa - Tamare i Aleksandra Male{a, Anastasija - Olgice i Lasla ^onke, Jana - Maje i Radovana Baruxije, Jovana - Gabriele i Nikole Zeqka, Anastasija - Sabine Zejnuni i Halita Tahirija, Sawa - Danijele Or{o{ i Ivana Mi{kovi}a, Kristina - Piro{ke i Karoqa Kova~a, Luna - Dra`ene i Borislava Crnomarkovi}a, Jovana - Jelene i @eqka Duki}a, Sara - Marije i Mirka Glamo~anina, Aleksandra - Milice Stojanovi} i Branislava Beli~ke, Teodora - Vesele i Du{ka Ma~ki}a, Medina - Merime Demiri i Xemaiqa Drmakua, Alisa - Aleksandre Radovanovi} i Radeta Gigi}a, Dragana - Radmile i Radoslava Pani}a, Una - Milice i Branimira \uri}a, Awa - Sawe i Neboj{e Soki}a, Ma{a - Katarine i Obrada Nioleti}a, Iva - Bla`enke Ivanovi}-Vojnovi} i Branislava Vojnovi}a.

Tata Radenko, mama Julijana i beba Dimitrije Vuksan

De~aci: Ven~ani: Emilija Perovi} i Lazar Manojlovi}, Sawa Mladenovi} i ^edomir Luburi}, Suzana Markovi} i Milan Marinkovi}, Olivera Sole{a i Bojan Banduka, Ana Pe{i} i Obren Stankovi}, Marija Danilov i Goran Mi{i}, Tawa Kolunyi} i Robert Farago, Katarina Durakovi} i Dejan Kanuri}, Marina Ogwenovi} i Branko Joveti}, Jelena @dero i Milo{ Tasi}, Ivana Andri} i Marko Milenkovi}, Minire Ke}aj i Bekim Toplica, Katarina Karovi} i Branislav Qubinkovi}, Maja Vojinovi} i Zoran Toma{evi}, Izolda Avetisjan i Mijo Ki{, Maja Tahirovi} i Qubi{a Mayarac.

Miroslav - Vesne ^elovski i Miroslava \etke, David - Katarine i Dragana Majki}a, Stefan - Vesne i Zorana Mi{kovi}a, Lazar - Biqane Nikoli} i Nenada Pisarevi}a, Valentino - Vi{we Petrovi} i Jasmina Vera, Silvester Rafaele Erdeqi i Lasla Sila|ija, Rade - Nikoline i Milana Ivi}a, Vasilije Danijele i Dejana Ne`i}a, Milo{ - Qubice Bili} i Igora Letice, Jovan - Kasandre i Du{ana Kesi}a, Daniel - Aniko i Gorana Bla`evi}a, Igwat - Marice i Nikole Cveji}a, Dragoslav - Nata{e i Nikole Zori}a, Manuel - Julijane Avdi i \er|a Lakato{a, Dejan - Vukice i Ranka Jankovi}a, Dragan - Zorice i Vladimira Pavlovi}a, Ogwen - Brankice i Jelenka Terzi}a, Lazar - Jasne i Darka Suvaj~evi}a, Stevan - Jelene Stevanovi} i \ura Dobrijevi}a, Petar - Ivanke i Miroslava Maha~a, Lazar - Marije i Stevice Ban~i}a, Vojin - Duwe Raki}-Buqi} i Mitra Buqi}a, Danilo - Branke Ma}o{Leki} i \or|a Ma}o{a, Vuk - Mirjane i Ivana Zdravkovi}a, Andrej - Sla|ane i Sa{e Zec, Du{an - Radmile Krsmanovi} i Dalibora Be{i}a, Aleksandar - Olge Trifkovi} Tucakov i Branka Tucakova, Kristijan - Anite i Ivana ^akare, Milo{ Stefan - Sawe i Du{ana Petkovi}a, Luka - Mirjane i Predraga Jerkovi}a, Aleksandar - Milane i Slavi{e Pa-

rabuckog, Vasilije - Qiqane i Branka Simonovi}a, Aqo{a - Sandre i Pe{e @ivanovi}a, Aleksandar - Biqane i Trivuna Marjanovi}a, Danilo - Gordane i Dalibora Bilovusa, Andrija - Mirjane i Mileta Tomi{i}a, Sava - Magdalene i Sa{e Nedeqkovi}a, Stefan - Radmile i Vladimira Nebesnog, Stefan - Nata{e i Sa{e Zoni}a, Aleksandar - Irine i Dragana Damwanovi}a, Danilo - Tijane Vuni} i Marka Gagovi}a, Sergej - Dejane i Dragana Doro{kog, Marko - Ivane i An|elka Stamenkovi}a, Filip - Biqane i Milana Karanovi}a, Vasilije - Katarine i Dragana Pu|e, Du{an - Tatjane Novovi} i Borka Cupare, Vasilije - Danijele i Slobodana Kuzmanovi}a, Nikola - Olivere i Velibora Joki}a, Luka Tatjane i Svetozara Krakanovi}a, Jovan - Danijele i Mladena Radovanovi}a, Filip - Tawe i Miodraga Ivovi}a, Slobodan - Danijele i Zorana Kremenovi}a, Milorad - Ivane i Slavka Bogdanovi}a, Jovan - Helene i Gorana Petrovi}a, Du{an - Tawe i Dragana Kne`evi}a, Jovan - Marine i Marka Jandri}a, Strahiwa Jovane i Du{ana Kuzmanovi}a, Ivan Jasne Baleti} i Milo{a Jawatova, Nikola - Biqane Ze~evi} i Slobodana Stevovi}a, Vasilije - Gordane i Lazara Perduha, Du{an - Verice Kolarski i Ratka Babi}a.

Umrli: Ana Kova~evi} ro|. Skenderovi} (1957), Marija Lihtental ro|. Fekete (1929), Bo{ko Vetni} (1948), Vida Po`gaj (1933), Danka Ivan~i} ro|. Sre}kov (1938), Zoran Tanasijevi} (1955), Stanka Suboti~ki ro|. Cveti} (1932), Anka Grwa ro|. Pavlov (1936), ]erim Alijupi (1934), Raman Abdijevi} (1946), Dragica Radi} ro|. Roksandi} (1938), Ru`ica Milak (1929), Radomir Savkovi} (1947), Milorad \eri} (1948), Imre Kasa (1932), Stevo Simeunovi} (1935), \or|e Ivani} (1931), Vladan Borza{ki (1946), Matija Falb (1938), Hedvig Ga{evi} ro|. Riman (1933), Bo`idar Kqaki} (1922), Bosanka Raja~i} ro|. Vasi} (1925), Vinko Najdek (1938), Nenad Grubor (1954), Milomir Brki} (1963), Svetomir Nikoli} (1934), Miroslav Francisti (1980), Vera Zlokolica ro|. Velicki (1951), Stanka Andonovi} ro|. Ikoni} (1931), Milo{ Popov (1933), Miloje Peri} (1929), Branko Mizdrak (1939), Natalija Marijanovi} (1950), Milodanka Stan~evi} ro|. Blagojevi} (1949), Milan Pavi~evi} (1929), Katalin Luki} ro|. Stanti} (1956), DraZoran i Maja Toma{evi}

goqub Gaji} (1927), @ivko Slankamenac (1927), Ivan Xigurski (1952), Draga Janketi} ro|. Rako~evi} (1929), Mirjana Nenadov ro|. Maleti} (1943), Katica Mali ro|. Zari} (1921), Du{an Joki} (1949), Qubica Nedeqkov ro|. Kolarov (1930), Ana Stanko ro|. Gumbinger (1928), Marija Kova~i} ro|. Jerki} (1925), Milica Stefanovi} ro|. Vidi} (1928), Pavel Kri`an (1953), Mara Popovi} ro|. Kremer (1920), Ilinka Bogunovi} ro|. Karanovi} (1934), Julijana Oros ro|. [omo|i (1919), Isqam Ra{iti (1942), Zvonimir Brdari} (1953), Qubomir @uni} (1939), Mihailo Popovi} (1951), Magdalena Na|feji ro|. Ivan (1929), Ru`ica Stoji} ro|. Pavlov (1931), Nikola Mi{i} (1947), \uro Zori} (1930), Du{anka Freiberg ro|. Grbi} (1950), Stevan Radujkov (1924), Laslo Rabockai (1931), Petar Srndovi} (1939), Ostoja Mari} (1946), Mi{o Ga{par (1928), Dragoslav Vidovi} (1966), Miroslav Petrov (1952), Stoja Bizumi} ro|. \urasinovi} (1940), An|a Glamo~i} ro|. Zekowa (1941), Qubica Vavan ro|. Boki} (1930).


c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

UGRO@EN @IVOT ATRIJUMA U STAROM GRADSKOM JEZGRU

Izgradwa zgrade vi{e od ostalih u Ulici Jovana Bo{kovi}a 7, sve`e izlivena betonska plo~a u dvori{tu na kojem je nekada bila zelena povr{ina i prekid dotoka vazduha do terase kom{ijske vi{espratnice pod rednim brojem 5 - na kojoj svakodnevno provodi dane, nagnali su Novosa|anina Vojina Lazina da po{aqe nekoliko pisama nadle`nima na pokrajinskom i gradskom nivou, pa ~ak i gradona~elniku Igoru Pavli~i}u. Boli ga, tvrdi, {to je takvom izgradwom uni{ten, starim zgradama oivi~en atrijum, koji je decenijama krasilo drve}e, a jo{ vi{e je zabrinut zbog oskudnih i neadekvatnih odgovora koje je na svoja pisma dobio. - Na tom mestu je dozvoqena izgradwa objekta s prizemqem, tri sprata i potkrovqem, da bi se izjedna~ila s ostalim zgradama. Do sada je ve} dva sprata vi{e izgra|eno, a ta zgrada mora da bude u istom nivou s ostalima. To ta~no odre|uju dokumenta i gra|evinska dozvola. Uz to, izbetonirano je i celo dvori{te, a dozvoqeno je samo 40 odsto povr{ine, i sve te podatke potvr|uje i pokrajinska gra|evinska inspekcija. ^ak su i dvori{ne zidove na{e zgrade, koji su grani~ni zidovi, dvostruko oblo`ili kondorom. To niko u `ivotu nije radio. Pokrajinska inspekcija ka`e da nije u redu a Gradska inspekcija ka`e da je sve u redu, jer je investitor pri-

foto: N. Stojanovi}

Spora administracija zida sporne kvadrate?

Nekad bilo Ipak, dok se akti ne usaglase, zgrada svakodnevno neometano raste. Ostali stanovnici zgrada oko atrijuma, nisu se izja{wavali o novoizgra|enoj vi{espratnici, ali s prozora koji gleda na dvori{e u zgradi u Ulici Jovana Bo{kovi}a 5 pogled se delimi~no pru`a na nekada zeleno dvori{te i izlivenu betonsku plo~u. bavio zakonom propisanu dokumentaciju za po~etak izvo|ewa radova, koji su u toku i redovno se obavqa kontrola– rekao je Lazin i dodao da se obratio

gradona~elniku pismom i sa dva telegrama. Bio je, ka`e, i malo grub, jer je ovako dozvoqena devastacija grada. Obja{wava da je pre dosta godina “Urbis” odbio zahtev stanara wegove zgrade da pro{ire terase metar i po na ra~un dvori{ta. Odustali su, jer ta ideja nije bila u skladu s propisima, koji se sada kr{e. U pismenom odgovoru gradona~elnika Lazinu, navodi se da Grad aktivno kontroli{e izgradwu objekta, i da je u toku postupak usagla{avawa tih urbanisti~kih uslova s va`e}im planskim dokumentima. U prilogu je zapisnik o inspekcijskom nadzoru od strane gradske gra|evinske inspekcije. - Izgubio sam svaku nadu. Tom

novom zgradom je uni{ten atrijum i 250 kvadrata zelene povr{ine. Stanovnici okolnih zgrada nemaju vazduha, koji je kru`io tim prostorom. Na stranu je moja li~na stvar {to sam nekada imao divan pogled s terase, a sada ga nemam. Taj prostor spada u drugi nivo za{tite, {to je u kategoriji Dunavskog parka. Grad ima na `alost jo{ dva ili tri atrijuma, a ostali su uni{teni. Za{to mi uop{te gradimo ovaj grad?! – kazao je on. Povodom ovakvih tvrdwi, iz Gradske gra|evinske inspekcije su izneli da se konstantno kontroli{e izgradwa objekta u Ulici Jovana Bo{kovi}a 7. Planirana spratnost je, kako navode, suteren, prizemqe, tri sprata i potkrovqe- dupleks, sa dvonamenskim skloni{tem u suterenu, liftom i otvorenim bazenom uz dvori{no krilo. Ka`u i da investitor ima odobrewe za izgradwu izdatu od strane Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove. Ipak, Uprava je obave{tena da je Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo u inspekcijskom nadzoru ustanovio da Akt o urbanisti~kim uslovima nije u saglasnosti s regulacionim planom, a po pitawu procenta izgra|enosti parcele. Zato je nalo`eno wegovo poni{tewe, ali ono je jo{ na snazi. Kada to odobrewe bude poni{teno, tvrde da }e Gradska gra|evinska inspekcija mo}i da reaguje. S. Tanuryi}

U GRADU ^ETIRI PUTA MAWE ZELENILA NEGO [TO JE POTREBNO

Kako su zgrade pojele drve}e Polovinom pro{log meseca, ~uvarske slu`be i pripadnici novosadske policije uhvatili su dve grupe ilegalnih drvose~a koje su u Kameni~kom parku posekle 16 stabala bagrema! Istovremeno, dok se vodi finansijska i politi~ka bitka za izgradwu dugo najavqivanog „Eko parka“ na Petrovaradnskoj adi, u gradu, prema podacima iz „Gradskog zelenila“, ima oko pet odsto zelenih povr{ina, {to je ~etiri puta mawe nego {to predvi|aju standardi Evropske unije. In`ewer {umarstva s Instituta za nizijsko {umarstvo i `ivotnu sredinu Univerziteta u Novom Sadu dr Savo Ron~evi} smatra da bi jedno od re{ewa moglo biti ozelewavawe povr{ina koja nisu privedena nameni.

stiru na oko 53,6 hektara. Najve}i gradski park je Kameni~ki (18 hektara), Limanski (14), Futo{ki (7,2.), Studentski (5,5), Dunavski (4,5) i Futo{ki (4,5). Podse}amo za 2010. godinu planirano je raspisivawe konkursa za urbanisti~ko re{ewe kao i izrada projektne dokumentacije za „Eko park“. Prema pro{logodi{wim najavama iz „Egzita“ on bi se prostirao na oko 120 hektara, me|utim, ova ideja i daqe je na dugom {tapu. Povodom posledwih „ataka“ na gradske parkove iz „Zelenila“ su podsetili da je Srbija potpisnik Frankfurtske konfencije i da su po~inioci du`ni da nadoknade {tetu u iznosu d 500.000 dinara po stablu. Ipak, stru~waci smatraju da ta naplata u praksi ne ide ba{

-Neke povr{ine stoje bez ikakve namene i po deset ili vi{e godina, te mislim da bi najjeftinije re{ewe bilo da se ti prostori ozelene barem privremeno. Naravno dugoro~no bi najboqe bilo postavqawe trajnih parkova - kazao je Ron~evi}. U Novom Sadu u ovom trenutku postoji {est gradskih ure|enih parkova koj se pro-

glatko. Sagovornik „Dnevnika“ ka`e da velik problem predstavqaju i urbanisti. - Zgrade u pojedinim delovima Novog Sada grade se bukvalno iznad trotoara i jo{ malo ne}emo morati da nosimo ki{obrane u tim ulicama. Tamo jednostavno ne postoji mesto za uli~no zelenilo - zakqu~io je Ron~evi}. D. Apro

ZBOG POO[TRENIH KAZNI, RADNICI SVE REDOVNIJE NA SISTEMATSKIM PREGLEDIMA

Bolesnima lak{i posao

Otkad su poo{trene mere za nepo{tovawa propisa iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, gotovo svi novosadski poslodavci {aqu svoje radnike, zaposlene na rizi~nim radnim mestima, na redovne sistematske preglede. - Za sva radna mesta s pove}anim rizikom nameweni su pregledi koji moraju da se urade jednom godi{we. Najve}i broj pregleda imaju profesionalni voza~i, qudi koji rade na visini ili s oru`jem, a zatim oni koji su u toku posla izlo`eni {tetnim materijama. Oni moraju da pro|u kroz i laboratoriju i rendgen, urade prrgled srca i plu}a, EKG, da provere sluh, vid, ravnote`u, idu na pregled kod neuropsihijatra, psihologa - ka`e za na{ list upravnik Odeqewa preventive Slu`be za zdravstvenu za-

{titu radnika u Domu zdravqa dr Ana Tisanovi} Stani~kov. Specijalista medicine rada, nakon svih izvr{enih pregleda, daje svoje mi{qewe i ocenu da li je radnik sposoban za rad na odre|enom radnom mestu ili nije. Me|utim, poslodavac vi{e nema pravo da bude obave{ten o bolesti od koje boluje radnik i zbog ~ega nije sposoban za rad na nekoj poziciji. - Sada nam je zabraweno da pi{emo {ifru bolesti na primerak sertifikata koji se {aqe poslodavcu. Smemo samo da damo ocenu da li je radnik sposoban za rad. Ako lekar ka`e da radnik ne mo`e da radi, recimo, na visini, poslodavac ne sme da ga otpusti ve} da mu na|e odgovaraju}e radno mesto za istu platu – objasnila je dr Tisanovi} Stani~kov. I. Brcan

ponedeqak1.februar2010.

9

U „GRADSKOM ZELENILU“ VE] PLANIRAJU KUPALI[NU SEZONU

Leto na [trandu u znaku fudbala i tenisa ^elnici “Gradskog zelenila” ju~e su odr`ali sastanak posve}en ovogodi{woj letwoj sezoni na [trandu. Portparol u tom preduze}u Ivan No`ini} rekao je za “Dnevnik” da }e boravak na najlep{oj pla`i na Dunavu ove sezone biti bogatiji nego ikad. - Za sada se zna da }e leto na [trandu posebno biti primamqivo za qubiteqe sporta. Na plka`i }e mo}i da se prati svetsko prvenstvo u fudbalu, a pripremamo se i za pra}ewe velikih teniskih turnira koji }e se odr`ati ove godine – predo~ava No`ini} i dodaje da }e gra|ani blagovremeno biti obave{teni o izdavawu kabina.

Kako navodi i sada je veoma `ivahno na [trandu, {to potkrepquje ~iwenicom da je od 11. decembra do danas za ulaz na klizali{te prodato preko 7.000 ulaznica, dok je pro{le godine za celu sezonu prodati 11.500 karata. - Veoma smo zadovoqni kako te~e zima na [trandu. Ove godine je mnogo vi{e posetilaca nego predhodne, a razlog tome je nadstre{nica koju smo nabavili. Tako|e i kafi} je boqi nego lane, pa je to jedan od dodatnih prihoda za preduze}e – zakqu~io je No`ini}. Q. Na.

PREDSTAVNICI „VODOVODA“ NA TRIBINI U MZ „LIMAN“

Zelenim zidom protiv vodene buke Tribina „Vrelo na{e limansko“ odr`ana u „Plej ofu“ u organizaciji Mesne zajednice „Liman“, odnosila se na vodosnabdevawe grada, probleme i te{ko}e i perspektivu razvoja „Vodovoda i kanalizacije“. Govorili su generalni direktor tog preduze}a Branko Bjelajac, tehni~ki direktor Nikica Ili} i {ef sektora vodovoda Ranko Vuki~evi}. - Novi Sad je po~etkom 90ih godina va`io za grad sa najure|enijim vodovodnim sistemom, ali se posledwih godina veoma malo ulagalo u infrastrukturu. Ovaj sistem je veoma skup za odr`avawe a, na ra~unima objediwene naplate i daqe je cena usluga vodosnab-

devawa najni`a- rekao je Bjelajac uz zakqu~ak da je neophodno pove}ati cenu vode kako bi se vodovodni sistem obnovio. Limanci su se po`alili da im najve}u glavoboqu zadaje buka koju prouzrokuje fabrika vode na Limanu a koja poti~e od aeratora. - Plan nam je da pored fabrike zasadimo stotinu stabala, ~ime }e se dobiti zeleni zid. Taj zid bi}e prirodni izolator - rekao je Ili}. Jedna od ve}ih investicija „Vodovoda“ za naredni period jeste izgradwa kolektorskog pravca Budisava-Ka} ~ime }e se umnogome poboq{ati vodosnabdevawe. B. P. P.

OD DANAS PRIJAVE ZA POMO] U KU]I

Geronto–doma}ica, desna ruka starima Gra|ani Sremskih Karlovaca s ni`im primawima, bez porodi~nog starawa i invalidi stariji od 70 godina, kojima je potrebna pomo} u ku}i; od danas mogu da podnesu zahtev za to u prijemnoj kancelariji Magistrata, soba broj 2. Zahtevi }e se primati sve dok se ne prijavi dovoqno kandidata, a komisija }e odlu~iti ko }e od prijavqenih ostvariti pravo na pomo} u ku}i, iz istoimenog projekta za koji je pro{le godine karlova~ka op{tina od Vlade Kraqevine Norve{ke dobila 10.000 evra. Za po~etak }e taj posao obavqati jedna geronto-doma}ica i to besplatno. Koordinatorka projekta Swe`ana Marjanovi} o~ekuje da }e stvarne potrebe stanovnika Karlovaca za tim mo}i da se sagledaju tek kad projekat za`ivi. U zavinosti od interesova-

wa postupno }e se praviti nov program i pro{irivati broj korisnika. - Obaveza geronto-doma}ice bi}e snabdevawe korisnika namirnicama, priprema obroka, kupovina lekova i odvo|ewe kod lekara – obja{wava Marjanovi}eva. - Pri radu ona }e koristiti automobil, kupqen od novca iz norve{ke donacije, a kancelarija }e joj biti u Magistratu, pored suvenirnice. U toku je adaptacija tog prostora, koja se tako|e finansira iz istog izvora. Va`no je da potencijalni korisnici znaju da pravo na pomo} imaju gra|ani iz neke od pomenutih kategorija, ali samo stariji od 70 godina. Geronto-doma}ica }e po~eti da radi ~im se okon~a prijavqivawe i komisija odabere one kojima je taZ. Ml. kva pomo} neophodna.


ponedeqak1.februar2010.

(NE)O^EKIVAN OBRT NA POLITI^KOJ SCENI BE^EJSKE OP[TINE

Tre}ina parlamenta demokratama BE^EJ Be~ejski parlament }e ve} na narednoj, 22. po redu sednici ovog meseca, imati druga~iji odnos snaga. Jer, do sada najbrojniji Pokret za Be~ej, sa svojih osam odbornika, pristupio je Demokratskoj stranci, koja je, do sada upola mawa, sa ukupno 12 odbornika, postala po broju najmo}nija i ~ini ta~no tre}inu parlamenta. Mo`e se ~initi da je Ma|arska koalicija, sastavqena od {est odbornika SVM, pet DZVM i dva DSVM, brojnija, ali, mora se znati da u Be~eju ova koalicija nikada nije za`ivela u punom sastavu. Predvo|eni liderom dr [andorom Palom, odbornici DZVM su dugo bili van koalicije, koja je funkcionisala samo tokom izborne kampawe, a posle konstituisawa be~ejskog parlamenta, delovali su kao opozicija. Istina, u me|uvremenu se troje odbornika priklonilo Ma|arskoj koaliciji, koja u ovom trenutku,

prakti~no, broji 11 odbornika, jer su dr [andor Pal i I{tvan Tari i daqe daleko od ostalih u ovoj koaliciji. - Raduje nas ukrupwavawe politi~ke scene u na{oj sredini, jer je takva tendencija u ~itavoj zemqi. Pristup na{im redovima osam odbornika i jo{ nekoliko istaknutih ~lanova Pokreta za Be~ej je u ciqu razvoja op{tine, nagla{ava predsednik OO DS Be~ej Ferenc Ber~ek. Lider Pokreta i predsednik SO Be~ej Du{an Jovanovi} nagla{ava da su oni i ranije podr`avali i ba{tinili politiku DS, jer smatraju da je to politika koja mo`e Srbiju da uvede u Evroatlanske integracije. U svakom slu~aju, odbornici DS i Ma|arske koalicije }e ubudu}e biti najodgovorniji za `ivot u op{tini Be~ej, pa }e morati jo{ prisnije da sara|uju. V. Jankov

Proslava u Gerontolo{kom centru RUMA: Na nedavnoj sve~anosti u Gerontolo{kom centru „Srem� u Rumi, kulturno-umetni~ki program izveli su korisnici ove ustanove. Priredbu je realizovalo 33 izvo|a~a i to 20 ~lanova hora i 13 ~lanova recitatorske sekcije. Hor Gerontolo{kog centra je pe-

vao pod vo|stvom dirigenta Darka \oki}a i uz pratwu harmonike, a recitatori su prikazali niz pesama i narodnih pri~a i legendi o Svetom Savi, dok je korisnik Milo{ Miju{kovi} pro~itao svoju novu pesmu, koju je napisao ovim povodom. S. B.

VOJVODINA

c m y

10

ODR@AN SASTANAK DIREKTORA CENTARA SOCIJALNE ZA[TITE SREMA

Najvi{e se tra`e jednokratne pomo}i STARA PAZOVA: Dobru praksu razmene iskustava, zapo~etu lane, direktori centara za socijalni rad sremskih op{tina, krajem pro{le nedeqe nastavili su skupom u Staroj Pazovi, na kojem su razmenili informacije o tome koliko je koja od ovih ustanova zastupqena u buxetu svoje op{tine za 2010. godinu, kakve sve usluge nudi gra|anima i koji su im zajedni~ki i najkrupniji problemi. Sastanku su prisustvovali direktori centara za socijalni rad iz Sremske Mitrovice, In|ije, [ida i Stare Pazove kao doma}ina, kao i na~elnica dru{tvenih delatnosti staropazova~ke op{tine Du{anka Abaxija. Prema informaciji direktorke Centra za socijalni rad iz Sremske Mitrovice Sne`ane Stanisavqevi}, ova op{tina, sa skoro 97 hiqada stanovnika, je planirala iz buxeta 17,4 miliona dinara za socijalnu za{titu, ima novih usluga, kao {to su medijacija u savetovali{tu za brak i porodicu, rad sa `rtvama nasiqa i osobama iz socijalno za{ti}enog stanovawa, kao i slu`bu ku}ne nege u gradu i program pomo}i u ku}i usvim selima, pa sredstva nisu dovoqna za svu {irinu potreba. -Ova op{tina izdvaja i sredstva izvan Centra, za socijalne potrebe gra|ana i ima subvencije za komunalne usluge stanovnika sa najni`im primawima. Subvencije za najsiroma{nije sugra|ane ima i op{tina In|ija, koja je za 2010. godine u buxetu planirala 6,7 miliona dinara za Centar za socijalni rad, na istom nivoukao lane i dodatno 1,7 miliona za jednokratne pomo}i - istakla je direktorka in|ijskog Centra Grozdana Ra-

denkovi}, podsetiv{i da ova op{tina izdvaja dosta za socijalni status. Direktor Centra za socijalni rad iz [ida Svetozar [olaja pak, ukazuje da je nedovoqno stru~waka u wegovoj ustanovi, iz buxeta planirano malo vi{e nego lane, ali nedovoqno, 10,2 dinara, a potrebe su znatno ve}e, a naro~ito nedostaje sme{tajni kapacitet za maloletni-

sti i rad mobilnog tima za rad sa `rtvama nasiqa, i posebnih 5,5 miliona za narodnu kuhiwu, Crvenom krstu. Tako se pokazalo da procentualno Op{tina Stara Pazova za sada izdvaja najvi{e za socijalnu za{titu gra|ana, 2,4 posto ukupnog buxeta, s ciqem da se dostigne procenat iz strate{kih planova. Zakqu~ak svih u~esnika ovog skupa je da sred-

ke koji svakodnevno sti`u sa grani~nog prelaza. Prema podacima koje je iznela direktorka Centra za socijalni rad Stara Pazova Vesna Trbovi}, iz buxeta ove op{tine za socijalne potrebe gra|ana je planirano 39 miliona dinara, {to je 2,4 odsto ukupnog buxeta, i sve bli`e procentu izdvajawa za socijalnu za{titu koji predvi|a strategija odr`ivog razvoja i Op{tine i ove ustanove (tri posto). Za Centar za socijalni rad je nameweno 21 milion, ne{to vi{e od 10 miliona dinara za prava korisnika, pet miliona za ku}nu negu i pomo} u ku}i koja je prerasla u slu`bu, ne{to mawe od milion dinara za prevenciju bolesti zavisno-

stva koja op{tine izdvajaju nisu ujedna~ena, pa se to odra`ava na ostvarivawe prava gra|ana, te bi Republika trebalo da obezbedi jednake uslove za gra|ane sa jednakim problemima, kao i da iz Srema po{aqu inicijativu da se obezbede subvencije najsiroma{nijima i za utro{ak gasa, kao {to postoji za struju i komunalije. Kao najve}i problemi na nivou regiona definisani su veliki pritisak gra|ana na jednokratne pomo}i, nedostatak prihvatili{ta u Sremu i sme{taja za du{evno obolele osobe. Doma}in narednog sastanka na kojem }e biti re~i o nacrtu novog zakona o socijalnoj za{titi bi}e In|ija. A. N.

DNEVNIK PRIPREMA ZA UBIRAWE NOVIH PRIHODA

Poreznici idu od vrata do vrata PE]INCI: U pe}ina~koj op{tini obu~eni saradnici lokalne samouprave krenuli su od vrata do vrata, da popuwavaju poreske prijave. Na ovaj potez lokalna samouprava se odlu~ila kako bi a`urirala bazu podataka posle preuzimawa nadle`nosti od republike. Od poreza na imovinu o~ekuje se zna~ajno pove}awe prihoda u op{tinskoj kasi, i planiraju nove investicije. Do sada je naplatu najva`nijeg me|u svim izvornim prihodima poreza na imovinu, obavqala je Poreska uprava i samo se mawi deo poreza koji su gra|ani pla}ali vra}ao se u buxet Op{tine. - Zahvaquju}i tom novcu lokalna samouprava je odr`avala i gradila ulice, puteve, vodovod, kanalizaciju, {kole, vrti}e i drugo. Sada, porez napla}uje Op{tinska uprava i sav novac ostaje u lokalnoj kasi - isti~e na~elnica za buxet i finansije Op{tine Pe}inci Vukica Sever. Ona napomiwe da je uvidom u bazu podataka Uprave prihoda, utvr|eno neslagawe sa stawem na terenu, zbog }e Op{tina srediti bazu podataka. Kako je rekla, anga`ovani su qudi, koji }e ovih dana krenuti po mestima pe}ina~ke op{tine da po doma}instvima, popune poreske prijave sa gra|anima. Oni su pro{li obuku polovinom januara. - Uredno }e se legitimisati kada zakucaju na vrata doma}ina u Op{tini Pe}inci, a gra|anima }e biti olak{ano podno{ewe poreske prijave jer ne moraju sami da prijavu donose u odeqewe za buxet i finansije Op{tine. Novac za a`urirawe baze podataka u iznosu od 15.000 dolara, Op{tina Pe}inci je dobila od USAID-a, a ~itav posao kao i novi propisi trebalo bi budu korisni i gra|anima i op{tinskoj administraciji - navodi na~elnica Sever. A. N.


VOJVODINA

DNEVNIK SEDAM GODINA ZA MASTER PLAN

o turizmu, govoriti samo o Pali}u. Preuze}emo radnike iz „Pali}-Luda{a”, koji su se do sada bavili tim poslovima. Ministarstvo za ekonomiju i regionalnu saradwuje izdvojilo je 20 miliona dinara za izgradwu kanalizacione mre`e i 10 miliona dinara za revitalizaciju Velikog parka. Preduze}e }e ubudu}e imati zadatak da radi na poboq{awu infrastrukture i turizma – rekao je predsednik Skup{tine preduze}a „Park Pali}” Jasmin [e~i}. Svi poslovi koji se ti~u poboq{awa infrastruktire i investira od sada }e se raditi pod okriqem preduze}a „Park Pa-

Na prodaju 260 hektara dr`avne zemqe

li}”, {to je u skladu sa realizacijom Master plana ovog naseqa. - Rok za zavr{etak Master plana je 2015. godina.Ove godine }e se raditi tri glavna projekta: rekonstrukcija obale @enskog {tranda, rekonstrukcija Velikog parka i izgradwa parkinga kod @enskog {tranda. Pored toga, preduze}e }e raditi i na promociji turizma. Dobili smo i 30 miliona dinara od pokrajine za preduze}e „Park Pali}” – istakao je direktor preduze}a „Park Pali}” Goran Gabri}. Turisti~ka ponuda Subotice i Pali}a bi}e predstavqena na sajmovima u Beogradu i Budimpe{ti. A. A.

[ID: Predsednica Op{tine [id Nata{a Cvjetkovi} i Komisija za sprovo|ewe postupka licitacije poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini na teritoriji op{tine [id doneli su odluku da se licitacija ponovi i odr`i 10. februara ove godine. Preostalo poqoprivredno zemqi{te, koje nije prodato u zakup u prvom krugu licitacije bi}e ponovo pred kupcima sa rokom kori{tewa od tri godine. Re~ je o 260 hektara dr`avnog zemqi{ta koje se nalazi u 12 katastarskih op{tina. Najvi{e neprodane zemqe u zakupu, nalazi se u katastarskoj

op{tini Jamena-160 hektara. Preostalih 100 hektara, nalazi se u katastarskim op{tinama Ada{evci, Ba~inci, Bingula, Vi{wi}evo, Erdevik, \ipsa, Ilinci, Sot, Privina Glava i Molovin. Op{tinska Komisija za za{titu, unapre|ewe i kori{}ewe dr`avnog zemqi{ta o~ekuje da }e u drugom krugu licitacionog postupka, ponu|enih 260 hektara dr`avnog zamqi{ta biti dato u zakup. Iz javnog oglasa, koga je raspisala Komisija za sprovo|ewe postupka davawa zemqi{ta u zakup, vidqivo je da je cena zakupa po jednom hektaru

MIROSLAV VASIN U BEO^INU

Nada za „obu~ene Vojvo|anke”

@ivan Kasapski sa svojim uzorcima

ODR@ANI DEVETI „DANI VINA” U RIVICI

Uz kapqicu i vru}i ~varci

RIVICA: Sve je proteklog vikenda u Rivici mirisalo na zlatnu Bahusovu kapqicu, na vino u hrastovim buradima, nazdravqalo se budu}oj berbi, jer im je pro{la bila slaba, ubio grad vinograde, smawio prinoe. Ali, i pored sve muke, koja je ve~iti pratilac vinogradara i ovog puta za „Dane vina” u Rivici, kad me{tani otvaraju kapije i podrume, raduju se gostima, na~iwu pro{logodi{wu {unku, jer vino samo slabo niz grlo klizi, ako se dobro ne podma`e, pedesetak vinara se takmi~ilo koje je proizveo boqe vino. Na drugoj strani u oraniji su spremani sve`i ~varci, a doma}ice iznele doma}e kola~e, da gosti prezalogaje do ve~ere, koja tradicionalno, sa svim |akonijama ovog kraja, prati zavr{nicu ove privredno-turisti~ke manifestacije, koja je odr`ana po deveti put. Uz bogatu trpezu i dobro doma}e vino saop{teni su i rezultati takmi~ewa. Stu~ni `iri je dodelio zlatne medaqe za belo vino

- Zagrevaju! Piju, pola vina kojeg proizvedemo mi i popijemo, a ono ostalo prodajemo. Na{e vino je prvoklasno, jer ga prvenstveno cedimo zbog sebe, pa tek onda da ga prodajemo – u {ali govori jedan od organizatora „Dana vina” Svetozar Antonijevi}.- Ovog prole}a }e u Rivici biti posa|eno najmawe jo{ 30-tak hektara novih vinograda. Mi smo majstori da proizvedemo i odnegujemo, ba{ tako, odnegujemo dobro vino. A u podrumima, kad je berba kao pro{le jeseni, slaba, zbog grada, koji je posebne {tete naneo belom gro`|u, ovde se proizvede i do 400 hiqada litara belog, roze i crnog vina. U rodnijim godinama bude ga i po pola miliona litara. Prodaju ga, naj~e{}e u rinfuzi, ali pojedinci ve} po~iwu da fla{iraju svoje vino i od toga mnogo boqe zara|uju. Doma}in ovda{wi @ivan Kasapski ima dva hektara vinograda. Ove godine je proizveo oko 2.500 litara prvoklasnog, zlatom oki-

Po~asni gra|ani Rivice Za nove po~asne gra|ane Rivice, plebiscitarno su progla{eni pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin, ~ovek koji svesrdno poma`e Rivi~anima, privrednik, vlasnik firme „Omega” iz Novog Sada Risto Milo{evi}, koji je i ~lan Upravnog odbora Udru`ewa malih i sredwih preduze}a privredne komore Vojvodine i vlasnik firme „Elektrotim” iz Novog Sada Mirko Kosanovi}, koji je i ~lan Skup{tine Regionalne privredne komore Novog Sada. Nikoli ]iri}u i Iliji Cveji}u. Za roze @ivanu Kasapskom i Iliji Cveji}u, a crno vino Save Odrova~kog i @ivana Kasapskog tako|e je oki}eno zlatom. Seoska statistika, mada pomalo napamet, ka`e da Rivi~ani imaju vi{e od 150 jutara vinograda, da od 256 doma}instava, nema ni jednog da nema bar frtaq jutra vinograda, onako, za svoje potrebe. U starim dobrim podrumima zri vino u hrastovim ba~vama, a tu pri ruci je i {unka, ali i srema~ka brica, pa su Rivi~ani specifi~ni i po tome {to nemaju kafane u selu, pijuckaju, kako oni ka`u, zagrevaju se na qutoj zimi u podrumima.

}enog vina, `ali se da bi, da nije bilo grada, prinos bio duplo ve}i, imao bi ga pet hiqada litara.Svoje, prvoklasno vino u rifuzi prodaje po 300 dinara, kod ku}e, a snabdeva i neke restorane u Beogradu, Novom Sadu i po republici Srpskoj. - Grad mi ubio vinograd, tako da sam ove godine ostao bez belog vina. Re{io sam ozbiqno da se bavim ovim poslom, gradim nov podrum, a iznad podruma prostoriju za degustaciju vina, naravno, uz vino ide {unka, lep{i je ose}aj, kad kupac vino degustira mo`e da se zasoli {unkom.- govori @ivan Kasapski. S. Bojevi}

11

DRUGA LICITACIJA ^EKA KUPCE

„Park Pali}” umesto „Pali}–Luda{a” PALI]: Gazdovawem gra|evinskog zemqi{ta, poslovnim prostorima i turizmom na Pali}u, od sada }e se baviti novo preduze}e „Park Pali}”. Ovim poslovima do sada se bavilo JP „Pali}-Luda{”, koji }e od sada obavqati posao staraoca za{ti~enim prirodnim dobrima na ovim prostorima i higijenom okoline. - Na sednici lokalnog parlamenta 18. januara doneta je odluka o poslovima koje }e obavqati preduze}e „Park Pali}”, a osnovana je i Turisti~ka organizacija Subotice. Subotica ima dosta mogu}nosti da privu}e turiste i ne bi trebalo kada razmi{qamo

ponedeqak1.februar2010.

BEO^IN: Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova u Vladi Vojvodine Miroslav Vasin posetio je Beo~in i u osnovnoj {koli „Jovan Gr~i} Milenko” dodelio diplome - sertifikate o uspe{no zavr{enoj informati~koj obuci, za trideset polaznika. Ovo je ve} druga grupa nezaposlenih `ena iz ove op{tine koja je sa uspehom stekla sertifikat za rad na ra~unaru, koji je sproveden u okviru akcije informati~kog opismewavawa nezaposlenih `ena pod nazivom „Obu~ene vojvo|anke”. Akciju realizuju Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, op{tinske uprave i lokalne filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, a u Beo~inu osnovna {kola je obezbedila prostor i ra~unare za obuku. - ^estitam vam na ste~enim diplomama koje }e vam biti veoma va`ne kada budete konkurisali za neko radno mesto, ili se budete odlu~ile za neki od programa samozapo{qavawa. Kada se o va{oj op{tini radi, nadam se da }e prilika za novo zaposlewe biti ve} tokom narednih meseci, jer od nove industrijske zone, u kojoj smo nedavno otvorili pogone prvog ulaga~a, o~e-

kujemo mnogo. Nadam se da }e, zahvaquju}i programu subvencionirawa tro{kova za otvarawe novih radnih mesta u visini od 130 hiqada dinara koji je sa~inila pokrajinska vlada, biti otvoreno pedesetak radnih mesta i nadam se da }e ba{ neko od vas, koji ste sa uspehom pro{li svih 60 ~asova ra~unarske obuke, tu prona}i svoje novo radno mesto. Ina~e ve} je pripremqen i projekat za sticawe vi{ih ni-

voa informati~kog znawa, a kada tokom narednih meseci budu raspisani novi pokrajinski konkursi za samozapo{qavawe svi oni koji budu imali vi{e znawa sigurno }e lak{e i boqe realizovati svoje poslovne ideje i obezbediti sebi uspeh u poslu koji zapo~nu - rekao je pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Vasin. S. Bojevi}

U SUBOTI^KOJ HALI SPORTOVA ODR@ANO „VELIKO PRELO”

„Krumpira~a” i {priceri za lep{i `ivot SUBOTICA: Najve}e od desetak prela i balova, koji se u Subotici i okolini odr`avaju od prve polovine januara do prve polovine februara, „Veliko prelo” privuklo je preksino} u suboti~ku Halu sportova oko 850 gostiju, {to je ipak mawi broj u odnosu na ranije godine kada ih se za istu priliku znalo okupiti i preko 1.000. „Veliko prelo” su otvorili predsednik Hrvatskog kulturnog centra „Buweva~ko kolo” Ivan Stipi}, u ime organizatora i doma}in ove manifestacije gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}, koji je podvukao kako je upravo ovo primer o~uvawa vekovnih obi~aja ovda{wih stanovnika, ali i prilika da se rodbina, prijateqi, kom{ije sretnu, porazgovaraju i opuste od svakodnevnih briga. Za 2.500 dinara, koliko su platili ulaznicu, gosti su se mogli po~astiti u ovim krajevima omiqenom „krumpira~om”, sve to zaliti pi}em po izboru i u`ivati u tambura{koj muzici ansambla „Ravnica”. Stihove „Vrime prela” Nedeqke [ar~evi} `iri je izabrao za „preqsku pismu”, a onaj drugi `iri, zadu`en za „spoqa{wu estetiku”, izabrao je Kristinu Ivkovi} za „najlip~u prequ”. Onaj drugi, mawe oficijelni, deo programa po~eo je nastupom hrvatske pop zvezde Borisa Nov-

kovi}a i trajao je..., pa „do prvi’ pivaca”. Naravno, kao i svih ranijih godina, bili su tu i predstavnici generalnog konzulata Republike Hrvatske na ~elu s konzulicom Qerkom Alajbeg, gosti iz Vukovarsko-srijemske `upanije i Grada Osijeka, Hrvatskog nacionalnog vije}a, kulturno-umetni~kih dru{tava iz drugih delova Vojvodine, lokalne samouprave, Crkve, kowari iz Vinkovaca itd. itd. Sve to

pratili su i direktor Turisti~ke zajednice Hrvatske Milo Sr{en i Hrvatske turisti~ke zajednice iz Ma|arske Marin Skenderovi}. Nastavak je to dugotrajne sage o turisti~kim potencijalima Subotice i okoline, tj. onoga {to se, uglavnom u perspektivi, danas naziva eko, seoski, a u tom smislu i sala{arski turizam otkuda je, kona~no, i „Veliko prelo” jo{ davne 1878. stiglo u „varo{”. Z. R.

od 4.200 dinara po hektaru u \ipsi, do 11.900 dinara u ostalim mestima. To su po~etne cene pomenutog zemqi{ta koje }e biti ponu|ene kupcima. Op{tina [id o~ekuje priliv novca u buxetu koji je sleduje od zemqe date u zakup. Re~ je povr{ini od preko 4.200 hektara na celoj teritoriji ove Op{tine. Da bi naredna licitacija bila zakonita, dat je rok za podno{ewe prijava za u~e{}e u drugom krugu i to je 5. februar, a licitacija }e se odr`ati u sali doma kulture KOC-a, sutradan, 10. februara, u 9 ~asova. D. Savi~in NOVA [ANSA ZA IZBEGLICE U PE]INCIMA

Gra|evinski materijal za pet familija PE]INCI: U Pe}ina~koj op{tini otvoren je konkurs za izbegla i interno raseqena lica koja do sada nisu re{ila stambeno pitawe, a koji im daje novu {ansu da do|u do krova nad glavom. Konkurs traje do 9.februara, a ovoga puta re~ je o pomo}i u gra|evinskom materijalu, za koju je op{tina dobila novac od Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, u iznosu od 1.875.000 dinara, koji }e biti raspore|en po zavr{etku konkursa. Pravilnik o uslovima i kriterijumima za dodelu pomo}i nalazi se na sajtu Op{tine Pe}inci www.pecinci.org, u sekciji „info”, podsekcija „konkursi”. Kako obja{wava op{tinski poverenik za izbeglice Dragica Petkovi}, ovaj konkurs se od prethodnog razlikuje po tome {to, pored izbeglih, mogu da u~estvuju i interno raseqena lica. - Korisnicima, koji budu izabrani na konkursu, pojedina~no }e biti dodeqena pomo} u gra|evinskom materijalu, u vrednosti do 375.000 dinara, {to zna~i da }emo biti u mogu}nosti da zbrinemo pet porodica izbeglih ili interno raseqenih lica. To, posmatrano pojedina~no, nije mnogo, ali uzimaju}i u obzir sve {to je do sada ura|eno, va`no je da se ukazuju nove {anse i da svakodnevno re{avamo sve vi{e potreba na{ih novih sugra|ana, kako bi ih br`e integrisali - istakla je Dragica Petkovi}. A. N.

Sprema se kobasica za Ginisa TURIJA: Narednog vikenda, od 5. do 7. februara u Turije }e se odr`ati 26.-ta „Kobasicijada”, na kojoj }e jo{ jedan jedanput biti pravqena kobasica za Ginisovu kwigu rekorda, koja }e ove godine biti duga~ka 2.026 metara. Pripreme za ovogodi{wu kobasicijadu uveliko traju, a Organizacioni odbor i ove godine o~ekuje nekoliko desetina hiwada gostiju iz cele Srbije. Kao i proteklih godina, i ovoga puta centralni doga|aj bi}e pravqewe kobasice duge preko dva kilometra, koja }e, po tradiciji, ove godine biti za metar du`a nego lane. Za wenu pripremu potrebno je oko 30 tovqenika i desetine kilograma za~ina, a desetak iskusnih majstora }e za pravqewe kobasice utro{iti najmawe pet celih dana. N. Perkovi}


12

DRU[TVO

ponedeqak1.februar2010.

DNEVNIK

U SELIMA [IROM SRBIJE 250.000 NE@EWA

Sve imaju, samo im mlada fali Devedesetjednogodi{wi Lajo{ Guja{ i wegova supruga Marija iz Majdana kod Novog Kne`evca najstariji su bra~ni par u Srbiji. Zajedno `ive ve} 70 godina. Uzeli su se samo nakon pet plesova na igranci u obli`wem Banatskom Aran|elovcu daleke 1939. Marija i danas, tvrdi deda Lajo{, ima osmeh koji ga je ceo `ivot opijao. Danas u selima vi{e nema igranki ni prela. De-

`ewe i sa saborom na Javoru gde se svake godine o Vidovdan okupqaju i gde sti`u mlade iz Albancije, ali tek svaki pedeseti je uspeo sebi na na|e nevestu i odvede je doma. Ostali su se vratili pokuweni i sagnute glave jer starost ve} kuca na vrata, a od mlade ni traga ni glasa. Ni vojvo|anske ne`ewe ne prolaze boqe. Jeste da imaju velika imawa, ku}e opremqene

U projekat masovne `enidbe momaka iz ni{kog kraja ukqu~ila se i op{tina tako {to je otvorila „sobu za poznanstva” u kojoj kandidatkiwe mogu da pogledaju DVD sa ponudom mlado`ewa vojke be`e {to daqe od sela i nema tih para, a bi}e ni qubavi, koja ih u wih vra}a. A momci ostaju i tamo sami do~ekuju starost. Procewuje se da u selima danas `ivi oko 250.000 ne`ewa. Jeste da su im kompjuteri otvorili novi prozor u svet i da je sve vi{e wih koji imaju fejsbuk i preko wega tra`e mladu, da su sve ~e{}i oglasi u novinama u kojima oni opisuje svoje imawe i bogatstvo ne bi li privukli koju “nesre}nicu” na seosku idilu, ali odziv je mali, skoro nikakav. Poku{ale su srpske ne-

tehnikom, automobil, mehanizaciju… Sve imaju, ali mlada nigde. Zato su i sela poluprazna, a de~iji pla~ se sve mawe ~uje. Ka`u, nije da oni ne}e da se o`ene. Ho}e, ali nemaju s kim. Nekada su u Vojvodinu dolazile Ukrajinke pa Ruskiwe i udavale se za ne`ewe i samce. Sada su oti{le u boqe krajeve. U mnogim vojvo|anskim selima kafane se svako ve~e pretvaraju u klub ne`ewa i samaca. Nakon dru`ewa uz koju ~a{icu rakije i {pricera, svaki od wih odlazi u hladnu postequ i u svoju samo}u.

Dosta im je hladne posteqe

Mnoge nevladine organizacije poku{avaju da pomognu srpskim ne`ewama. Neke organizuju susrete samica i samaca ne bi li se ko kome svideo i pred oltar odveo. Iz napora da im se pomogne, rodio se i dokumentarni film ~ija }e svetska premijera uskoro biti u Amsterdamu. Naime, sudbina harmonika{a

Petara Nikoli}a Peca iz sela Matejevac pored Ni{a, koji poku{ava da o`eni stotine mu{karaca iz svog kom{iluka preto~ena je u dokumentarni film re`isera @eqka Mirkovi}a. On je harmonika{evu muku da na|e mladu i sebi i svojim neo`ewenim kom{ijama ovekove~io u dokumentarcu “O`eni}u celo selo”. Kako Matejevac ima 3.000 `iteqa, a svaka peta ku}a je bez `ene, posla za Mirkovi}a bilo je mnogo kao i kandidata. U projekat masovne `enidbe momaka iz ovog kraja ukqu~ila se i ni{ka op{tina tako {to je otvorila “sobu za poznanstva” u kojoj kandidatkiwe mogu da pogledaju DVD sa ponudom mlado`ewa. Dve stotine neo`ewenih momaka ovog kraja kojima je dozlogrdilo momkovawe, tra`ili su od Mirkovi}a da im napravi i elektronski katalog kako bi se i tako nudili udava~ama. Ako se neka od wih nakon odgledanog DVD-a zainteresuje, dobi}e kontakt-telefon. Uskoro }e lista ovih momaka

po~etiti da se distribuira po ~itavoj zemqi. Sam Nikoli}, koji je pokrenuo akciju, obja{wava da matejeva~ki momci ne izvoqevaju mnogo, te da im je jedino bitno da na|u osobu voqnu da sa wima provede ostatak `ivota. Tako jedan od wih ka`e da mu nije bitno kakva je mlada, mo`e crnka, mo`e plavu{a, mo`e sme|a. Po`eqno je da ume ne{to da skuva i napravi kola~e, a ako ba{ ne ume - ni to nije tako va`no. - Sve su to dobri momci, imu}ni doma}ini, svakoj bi bilo dobro sa wima. Matejevac je samo {est kilometara od Ni{a, imamo {kolu, ambulantu, ~uvene vinograde, ovde se mo`e ba{ lepo `iveti. Otkad smo ~vrsto odlu~ili da se o`enimo nismo sedeli skr{tenih ruku. Eto ja na primer, nastavio sam studije i ve} sam skoro doterao do kraja, upisao sam kurseve engleskog i informatike, a u~im i plesove – obja{wava Nikoli}. Rediteq poru~uje da }e mu za dokumentarac “O`eni}u celo selo”, koji je dobio i finansijsku podr{ku Ministarstva kulture, svaka svadba biti nagrada, jer je svestan muke svakog tre}eg momka iz ovih krajeva. Od iste muke pate momci i u drugim krajevima Srbije. Na svakom koraku se ose}a samo}a.

Procewuje se da }e od oko 4.800 sela u Srbiji ~ak ~etvrtina nestati za mawe od 20 godina, jer prema popisu iz 2002. godine oko 700 sela ve} danas ima mawe od stotinu stanovnika, a u oko 500 sela `ivi 100-150 qudi. Od svih mladih do 29 godina, 40 odsto su u selima, iako ona zauzimaju oko 90 odsto teritorije dr`ave. Procewuje se da je samo pro{le godine ostalo neobra|eno 600.000 hektara wiva. Sela sada imaju mawe `iteqa nego u 19. veku, kad su qudi morali da kr~e {ume da bi podigli ku}e. Samice ili samci, ili stari par, danas su u svakoj drugoj seoskoj ku}i. Bilo bi dobro sada, kada su ne`ewe iz ni{kog sela “probile” led, da i wihove vojvo|anske kolege koje tra`e mladu uz pomo} nadle`nih organa, pripreme svoj katalog, ali i dobiju sobu za poznanstva usred Novog Sada. Sigurno je da u velikim soliterima ima devojaka, mla|ih i starijih, koje pri`eqkuju da se udaju, ali nemaju dovoqno hrabrosti ili smelosti da tra`e mlado`ewu. Ovako, ako ih on bude gledao sa ekrana, mo`da prona|u ono “ne{to”, sli~no osmehu bake Marije koja i danas wime opija deda Lajo{a. Mo`da od toga ne}e imati previ{e koristi, ali ne}e biti ni {teta. Q. Male{evi}

NOVE SAOBRA]AJNE REGISTARSKE OZNAKE NA LETO

Na tablicama i }irilica i latinica Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} najavio je pre nekoliko dana da }e uskoro po~eti izdavawe novih saobra}ajnih dozvola i registarskih tablica za vozila, koje je bilo planirano jo{ za sredinu 2008, ali je odlagano vi{e puta, zbog proceduralnih razloga i nedostatka zakonske regulative. Nove tablice bi}e ra|ene po evropskim standardima, na wihovoj levoj strani bi}e plavo poqe s oznakom Srbije (SRB), a bi}e ostavqen prostor i za oznaku EU, kad se dr`ava u~lani. Na tablici }e biti crveni {tit s belim krstom i ~etiri ocila, a ispod }irilicom oznaka podru~ja. Registarska oznaka bi}e ispisana i latinicom, ali velikim slovima kraj plavog poqa, a umesto kombinacije ~etiri do {est brojeva, kao sad, sastoja}e se od tri ili ~etiri cifre i kombinacije slova. Mogu}a su i sva srpska latini~na slova, kao W, X i Y, a no-

vina je i nalepnica za {ofer{ajbnu. Predvi|eno je da se uvede i 18 novih oznaka za gradove, me|u kojima su, uz ve} po-

stoje}e, i Aleksinac (AL), Ba~ka Palanka (BP), Ba~ka Topola (BT), Velika Plana (VP), Vrbas (VB), In|ija (IN), Kovin (KO), Negotin (NG), Prijepoqe (PP), pa }e ih ukupno biti 59. Ta~an datum po~etka izdavawa novih saobra}ajnih dozvola i registarskih tablica u Srbiji jo{ se ne zna. U MUP-u Srbije najavquju da bi zamena starih oznaka i dozvola mogla da po~ne tek od jula, ali da je prvo neophodno da se usvoje odre|eni podzakonski akti. Dono{ewe ovih propisa, ~ija je izrada u toku, o~ekuje se najranije za tri meseca. U ovom trenutku ne mo`e se re}i ni koja }e biti cena za nove tablice. Ono {to je sigurno jeste da }e zamena trajati godinu da-

U APATINSKOM STANU KOLEKCIONARA JURETA KATAVI]A KAO U MUZEJU

Popravio sat iz ruskog tenka

Stan bra~nog para Jure i Branilsave Katavi} u Apatinu prepun je starih predmeta, kwiga, enciklopedija, satova. U kuhiwskim elementima, umesto tawira i {erpi, veliki deo je zauzeo alat s kojim Jure prepravqa starine, daju}i im novi izgled i ne naru{avaju}i najlep{e na wima. Uglavnom ih "popravqa" kada im nedostaje deo i tako one opet o`ive. Jure je u ravnicu do{ao davno, kao dete u vozu bez voznog reda, prvo u Stani{i}, potom u Sombor, da bi se skrasio u Apatinu. Jo{ kao de~ak, voleo je da razgleda buvqake, da kupi neki stari neobi~an predmet, a neretko je zagledao i po sme}u, gde je nalazio delove svoje kolekcije. - Ova karta Austrougarske iz 1905. godine mi je posebno draga. Sastavqena je iz delova, kao „puzle“, a na pole|ini svakog dela su osnovni podaci o podru~ju, gradovima i stanovni{tvu. Eto, nekada se, po svemu sude}i, geografija lak{e u~ila. Drag mi je i sat iz ruskog tenka i ovaj iz aviona. Sve sam satove popravio i svi rade i dan

danas. Satovi su mi poseban hobi, nemam mira dok ih ne popravim. Na{ao sam i mnoge stare kwige, almanahe i ~esto ih i sada prelistavam. Ponekad se pitam zbog ~ega qudi ne koriste neka stara dobra iskustva. Nekada je bilo jednostavnije i sa pla}awem poreza. Nije na{ izum ni bonovi za benzin, ali za razliku od pre skoro sto godina, kada su deqeni za celu godinu, mi smo za vreme sankcija svakog meseca sati- Ne mo`e da se smiri dok sve ne zategne ma ~ekali u dugim redovima - pri~a Jure, pokazuju}i nam pri - Danas sam u penziji i ovaj moj tom i neobi~an instrument koji se hobi me odr`ava. Pro~itam novikoristio u sto~arstvu "da se krava ne, pro{etam i onda alat u ruke. oslobodi vazduha u stomaku". Tako se mawe nerviram zbog svega Sa~uvao je i „Ilustrovanu poli{to nas okru`uje – ka`e Jure, dok tiku“, od prvog broja 1958. godine, nam supruga Branislava, i priznaje pa sve negde do osamdesetih. Ona da se vi{e ne quti zbog kuhiwe kostara donosila je tekstove o obi~ju joj je mu` zauzeo. nim qudima, iako mu je zasmetalo Gledaju}e sve to svoje „bogat{to nikada ni jednog obi~nog ~osvo“, Jure ka`e da mu nije jasno da veka nisu "slikali za naslovnu se ti predmeti bacaju i da jednog stranu", a to im je i napisao i objadana deca ne}e znati kako su `ivevili su, ka`e. li wihovi preci. J. Prel~ec

na, tokom redovnog produ`ewa registracije vozila. Nova saobra}ajna dozvola bi}e biometrijski dokument, savremenog dizajna, poput kreditne kartice, dimenzija 54 sa 86,5 milimetara. Podaci }e biti ispisani na srpskom i engleskom, mo}i }e da se automatski o~itavaju i ima}e vi{e za{titnih elemenata. Novina je da }e gra|ani Srbije prilikom svake registracije dobijati i registracionu nalepnicu, koja mora da bude zalepqena na vetrobransko staklo. Da bi se vozilo registrovalo, uz popuwen zahtev je potreban i dokaz o tehni~koj ispravnosti vozila, ne stariji od 30 dana, uplata poreza za automobil, koji se kre}e - u zavisnosti od kubika`e, od 850 dinara do 155.000 dinara, uplata obaveznog osigurawa, RAT-a od 1.310 dinara, naknade za kori{}ewe puteva, za zaga|ewe `ivotne sredine i komunalne takse. R. Dautovi}

Halo, Romi! Federacija Roma Srbije, u saradwi sa preduze}em "ZoviMe", otvorila je prvi romski kol centar koji }e omogu}iti redovno i besplatno informisawe i pru`awe savetodavnih usluga i informacija za Rome u Srbiji i svetu. Predsednik Federacije Jovan Damjanovi} ka`e da je ciq tog projekta podizawe svesti o problemima Roma i pove}awe integrisanosti romskog naroda. "Kol centar }e obezbediti informacije o osnovnim {kolskim programima, zdravstvenoj za{titi, pravu na socijalnu i finansijsku pomo}, kao i o mogu}nosti otvarawa uslu`nih i proizvodnih delatnosti", istakao je on. Prema wegovim re~ima, za potrebe tog centra anga`ovani su pripadnici romske nacionalnosti

koji su na taj na~in re{ili problem nezaposlenosti. Podse}aju}i na program "Dekada inkluzije Roma 2005-2015", Damjanovi} je naglasio da su "demokratizacijom dr`ave Romi dobili svoje institucije i postali ravnopravni gra|ani sa ve}inskim narodom". "U saradwi sa Ministarstvom `ivotne sredine, romskoj zajednici je omogu}eno da u narednom periodu otvori fabriku koja }e se baviti recikla`om sekundarnih sirovima", rekao je Damjanovi}, ne preciziraju}i gde }e fabrika biti otvorena. On je dodao da }e biti otvoreni regionalni centri gde }e se otkupqivati sirovine od plastike i papira koji }e potom biti transportovani do fabrike gde }e biti reciklirani.

SOMBORSKO LAGANO MEDIJSKO ODUMIRAWE

Pre`ivqavawe uz muziku, `eqe i pozdrave Prostom ~oveku, gra|aninu Srbije i `itequ Sombora i sli~nih varo{i nije potrebno skupoceno istra`ivawe „ABG Nilsena“ da bi utvrdio da su mu lokalni mediji na umoru. Kakva im je budu}nost, dovoqno govori to da lokalni "elektronci" ne dobacuju ni do dvocifrenog postotka i da im je rejting po~esto i ispod parlamentarnog cenzusa, mawi od pet odsto. Procewuju}i {tete i koristi privatizacije, utisak je da su sve, pa i somborska vlast, jedva do~ekale da lokalne medije skinu sa buxetskih jasala. Tako obogaqeni, u srpskoj tajkunsko-burazerskoj ekonomiji imali su {ansu da pre`ive taman koliko i "prase u Teheranu". Slu~aj prvi - "Radio Sombor". Privatizovan pre nekoliko godina od strane izvesne Beogra|anke Irene Vuksanovi}, ve} ustaqenom metodom "pazario sam, ali ne znam {ta }e mi", vrlo brzo je oti{ao pod led. Privatizacija poni{tena posle godinu i

po agonije, trenutno su mu akcije u dr`avnom portfequ, posledwa plata "legla" vaqda sa pro{logodi{wom prvom zelenom travom, slu{anost informativnih programa na tri jezika (srpski, ma|arski, romski) po~iva na brojnosti familija jo{ uvek zaposlenih, ali gladnih, bosih i golih novinara i tehni~ara, direktora nema ve} godinu dana, grejawe i telefoni stvar daleke pro{losti.... Slu~aj drugi - "Somborske novine". Privatizovane od strane tro~lanog konzorcijuma fizi~kih lica, zahvaquju}i izuzetnom tira`u za lokalne nedeqne novine (7.000 svakog petka) dugo odolevale propasti i pored ~iwenice da mnogi nisu mogli da ne primete da sve vi{e podse}aju na strana~ko glasilo. Plate po~ele da kasne, {to je sve do skoro bilo nezamislivo. Slu~aj tre}i - "Dunataj". Nedeqni list na ma|arskom jeziku, sa dva zaposlena (oboje novina-

ri), sve do nedavno bila na gradskom buxetu kako bi se ispunila obaveza informisawa nacionalnih mawina. Onomad Grad prenosi pravo vlasni{tva na Ma|arsku gra|ansku kasinu, kako, jel', ne bi uticali na medije, a onda u buxetu bri{e stavku finansirawa iste te Kasine za 2010. Po svemu sude}i, daqa sudbina ovog lista zavisi}e od toga da li }e se sukob najja~e srpske, vojvo|anske i somborske stranke sa strankama Ma|arske koalicije od Subotice i Kawi`e preliti i na Sombor. Slu~aj ~etvrti, peti.... Lokalne privatne RTV stanice. Na~isto postradali u nametima dr`ave, RRA i autorskih agencija, dok im sa druge strane egzistenciju re`u mizerni prihodi od reklama ionako nepostoje}e somborske privrede. Jedina {ema za pre`ivqavawe je "radi ti radio", celodnevno pu{tawe muzike uz `eqe i pozdrave slu{alaca. M. Miqenovi}


DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak1.februar2010.

AKO MINISTAR DOZVOLI, SLAVNA FILOLO[KA GIMNAZIJA UVE[]E JO[ JEDAN JEZIK

Karlova~kim |acima ni kineski ne}e biti te`ak Ukoliko Ministarstvo prosvete odobri zahtev Karlova~ke gimnazije, od naredne {kolske godine u woj }e prvi put biti mesta i za 12 |aka koji }e u~iti i kineski jezik. - I potrebe tr`i{ta i interesovawe osmaka postoje, a kako imamo i potencijalni kadar, jer imamo profesore kineskog koji su nekad bili na{i |aci, a za po~etak bi nam trebao samo jedan, uputili smo zahtev Ministarstvu prosvete da nam odobri upis 12 u~enika na smer za kineski jezik - ka`e direktor Karlova~ke gimnazije Rade Zejak. - Pored toga, tra`ili smo i odobrewe za upis po 12 u~enika na grupe za nema~ki, {panski i italijanski, {to je isto kao i u lawskom konkursu, zatim za 96 u~enika na engleski, a pro{le godine je konkurs raspisan za upis 72 prvaka, kao i 24 mesta na smeru za klasi~ne jezike, {to je tako|e isti broj kao i lane, dok za ruski ove godine nismo tra`ili kvote, s obzirom na ~iwenicu da i pored potreba nema interesovawa dece,

Sti`e i kineska diplomatija

uglavnom zbog ~iwenice da ih jako malo ovaj jezik u~i u osnovnoj {koli. Drugim re~ima, zbog uvo|ewa kineskog jezika tra`ili smo pove}awe upisne kvote za 12 u~enika, dok su ostale kvote samo preraspore|ene u postoje}im grupama i to tako da imamo dva ~isto engleska odeqewa, sa po dve grupe od po 12 u~enika i ~etiri kombinovana odeqewa grupa engleskog s italijanskim,

{panskim, nema~kim ili kineskim, te jo{ jedno kompletno odeqewe s dve grupe klasi~nih jezika. Tako bi u odeqewima imali samo kombinacije `ivih sa `ivim jezicima ili ~isto engleska odeqewa i odeqewe klasi~nih jezika. Po re~ima direktora, interesovawe za uvo|ewe smera za kineski jezik pokazala je i Ambasada Republike Kine u Beogradu i ovih dana o~ekuje wiho-

Besedili do punoletstva pa presli{ali u~iteqe

Lepo je lepo se izra`avati

stavqati na godi{wem nadmetawu, ~ije se finale odr`ava krajem februara u novosadskoj gimnaziji „Svetozar Markovi}“. Pred profesorskom komisijom, ali i pred „sudom“ svojih vr{awaka, ve{tinu oracije prethodnih dana u Zrewa-

ninskoj gimnaziji pokazali su najboqi me|u |acima svih uzrasta, a zaslu`eno su prva mesta podelili u~enica ~etvrtog razreda Isidora A}imov i prvak Andrej Cveti}. Oni su govorili na zadatu temu – „Vrlina je znawe“. – Za mene je ovo ogromna ~ast i velika inspiracija, prilika da pro{irim svoja interesovawa i poka`em znawe – ka`e Andrej Cveti}. Retorika i besedni{tvo za`iveli su 1992. u Zrewaninskoj gimnaziji kao disciplina me|uodeqenskog takmi~ewa, potom kao sekcija koja {aqe najboqe na takmi~ewa u Beograd i Novi Sad. Misija je, pre svega, vra}awe ~itawu i lepom izra`avawu, obja{wava profesorka Aleksandra Maksi}.

Vi{e zahteva za srpsko dr`avqanstvo Ministarstvo za dijasporu saop{tilo je ju~e da je pove}an broj zahteva gra|ana Bosne i Hercegovine i turskih dr`avqana, poreklom iz Ra{ke oblasti, za dobijawe srpskog dr`avqanstva. „Sa BiH ve} imamo primenu Zakona o potvr|ivawu ugovora o dvojnom dr`avqanstvu. Postupak dozvoqava podno{ewe zahteva bez prijavqivawa prebivali{ta u Srbiji“, rekao je ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}. On je naglasio da je izvanredne rezultate dao sporazum koji je Ministarstvo za dijasporu zakqu~ilo s MUP-om, po kome se zahtevi dijaspore re{avaju kao hitni slu~ajevi u roku od pet do sedam dana.

Zilki} ponovo kandidat za reis-ul-ulemu Reis ul ulema Islamske zajednice Srbije (IZS) Adem Zilki} rekao je da je kandidat za izbor vrhovnog poglavara te zajednice na saboru koji }e biti odr`an u februaru. IZS je nastala oktobra 2007. kada je grupa sanxa~kih imama izrazila neposlu{nost glavnom muftiji Islamske zajednice u Srbiji Muameru Zukorli}u i priklonila se Rijasetu, koji je po~etkom te godine, formiran u beogradskoj Bajrakli xamiji. Reis-ul-ulema Zilki} je u dva maha, oba puta po godinu dana, biran na tu, najvi{u, funkciju u IZS. On

je kazao da su u toku pripreme za odr`avawe Izbornog sabora IZS na kome }e poglavar biti izabran prema ustavu te zajedice, i o~ekuje da }e to biti skup „jedinstva i odlu~nosti“. Izbor vrhovnog poglavara je stvar izbornog tela, rekao je Zilki}, koji tvrdi da u svetu nema primera da islamska zajednica jedne dr`ave ima svoje ispostave u drugoj. „To je suprotno islamskom u~iwu i takav eksperiment je poku{an sa Islamskom zajednicom Srbije, {to je kona~no bio kqu~ni razlog trenutnim podelama“, kazao je Zilki}.

SVAKI TRE]I ODRASLI U SRBIJI PU[A^

Ni fudbaleri ne vole da se dimi oni koji udi{u dim. Pu{ewe je Aktivnosti na osvajawu profaktor rizika za nastanak vestora bez duvanskog dima u 2010. likog broja bolesti – ukqu~ugodini obele`i}e partnerstvo ju}i i kardiovaskularne i mazdravstvenog sistema Srbije s ligne, od kojih se u na{oj zeFudbalskim savezom Srbije i mqi na~e{}e oboleva i umire fudbalskim klubovima „Crvena – koje se mogu spre~iti promezvezda“ i „Partizan“. Fudbaleri }e se ukqu~iti u nom pona{awa. kampawu za promociju zdravqa i obezbediti da se na utakmicama reprezentacije i klubova promovi{u ove akcije, kao i da sportisti, treneri i sportski radnici budu promoteri, saop{tilo je Ministarstva zdravqa, povodom 31. januara – Nacionalnog dana bez duvanskog dima. U 2010. godini se o~ekuje da }e biti usvojen zakon o za{ti- Pu{e i devoj~ice i de~aci od 13 do 15 godina ti stanovni{tva od izlo`enoPo istra`ivawu Ministarsti duvanskom dimu, koji predstva zdravqa iz 2006, u Srbiji stavqa korak daqe u kontroli svakodnevno pu{i 33,6 odsto duvana, u zabrani pu{ewa, ali i odraslih. Me|u decom od 13 do u mehanizmima kontrole po15 godina, 8,8 odsto de~aka i {tovawa propisa. 8,3 odsto devoj~ica je navelo da U saop{tewu se navodi da u pu{e, dok je 42,7 odsto |aka bar duvanskom dimu ima na hiqade jednom probalo cigarete. {tetnih supstanci, od kojih je Po podacima Svetske zdrav50 dokazano kancerogeno za ~ostvene organizacije iz 2008, u veka, i dodaje da su podjednako svetu pu{i vi{e od milijardu ugro`eni i aktivni pu{a~i i qudi.

U VOJVO\ANSKIM DVORCIMA JO[ SU NAJ^E[]I GOSTI ISTORI^ARI ARHITEKTURE

ZREWANINSKI GIMNAZIJALCI SE VE] 18 GODINA TAKMI^E U RETORICI

Takmi~ewe u retorici u Zrewaninskoj gimnaziji postoji ve} 18 godina i ovaj zna~ajan jubilej poklopio se s izborom najboqih mladih govornika koji }e Zrewanin pred-

vu posetu, te razgovore o modelima pomo}i Gimnaziji u ovom projektu. - U okviru priprema za narednu {kolsku godinu i prijemne ispite u na{oj {koli po~ela je i pripremna nastava za osmake, koju tradicionalno organizujemo za sve zainteresovane - ka`e Zejak. – Do sada su oformqene tri grupe od po 12 polaznika i oni }e se pripremati do kraja maja, kada se odr`avaju prijemni ispiti. Pripreme iz kwi`evnosti, srpskog i stranog jezika odr`avaju se subotom ili nedeqom, ukoliko je subota nastavna, od 9 do 13.30 ~asova, i obuhvataju 114 ~asova, a cena im je 27.000 dinara. Ina~e, posledwih godina, kako ka`e direktor Gimnazije, interesovawe osmaka za ovu {kolu sve je ve}e, pa je lane 14 u~enika s polo`enim prijemnim ispitom ostalo ispod crte, tako da bi se tra`enim pove}awem upisne kvote postiglo i da svi svr{eni osmaci, koji `ele da se upi{u, a ispune uslov, postanu |aci Karlova~ke gimnazije. D. Deve~erski

13

– Imamo predrasudu da mladi ni{ta ne ~itaju i da ih malo {ta zanima, {to nije ta~no. Oni samo tra`e model da poka`u svoju kreativnost i znawe. Na{i najboqi takmi~ari su |aci vredni pa`we, a naro~ito ohrabruje primer mladog Andreja – ka`e profesorka Maksi}. Takmi~ewe u besedni{tvu ove godine imalo je i dve novine, pa su tako ~lanovi `irija bili u~enici, a prvi put snage su odmerili i profesori filozofije i kwi`evnosti. – Retorika je kompleksna aktivnost, razvija ~itav niz ve{tina, umetni~kih, nau~nih, filozofskih. Ove godine smo takmi~ewe osve`ili u~e{}em profesora, koji su pred |acima u `iriju sukobili mi{qewa i ve{tine. Takmi~ewe u govorni{tvu je prilika za |ake da kroz svoje znawe i u~ewe o istoriji civilizacije iska`u vi{i diskurs i kriti~ki se osvrnu na vreme u kojem `ivimo – isti~e prof. Maksi}. @. Balaban

Letwikovci ne samo za slu~ajne turiste U Lova~kom dvorcu Ka{tel E~ka, 28. i 29. maja odr`a}e se druga Me|unarodna konferencija „Dvorci i letwikovci Vojvodine“. Radomir Joveli} Vi{erov iz Nacionalne asocijacije“Ekoturizam Srbija“ ka`e da je osnovni ciq konferencije predstavqawe kulturno-istorijskog nasle|a dvoraca i letwikovaca u Vojvodini i bogatstva graditeqskog, istorijskog, kulturnog, ekonomskog i turisti~kog nasle|a ovih objekata, ali i parkova i zelenih povr{ina u wihovoj blizini. Skup je namewen nau~nicima i stru~wacima iz oblasti za{tite kulturnih dobara, istorije umetnosti, arhitekture, urbanizma, prostornog planirawa, ekonomije, marketinga, turizma... To je i prilika da se okupe predstavnici dr`avnih institucija, lokalnih uprava i samouprava, udru`ewa i institucija koje su

na razli~ite na~ine povezani s pojedinim dvorcima i letwikovcima, kao i vlasnicima i korisnicima dvoraca i letwikovaca i drugih istorijskih gra|evina. - Nadamo se da }e ove godine pokrajinska administracija na-

}i na~ina da se ukqu~i u organizaciju konferencije, jer nije tajna da dr`ave {irom Evrope i sveta poklawaju izuzetnu pa`wu ovakvim objektima kao odli~nom turisti~kom potencijalu i iz-

dvajaju zna~ajna sredstva za wih isti~e Vi{erov. - Kod nas je ne{to druga~ije. Dvorci su jo{ uvek predmet interesovawa istori~ara arhitekture i institucija koje se bave za{titom kulturnih dobara. Dvorci, kurije i letwikovci na{e ravnice utkani su u istoriju Vojvodine i wen kulturni identitet. Veliki broj takvih zdawa danas je bez prave namene, bez re{ene vlasni~ke strukture i propada. Konferencija je prilika da se predstave modeli na osnovu kojih bi se, bar one najvrednije gra|evine obnovile, prona{la prihvatqiva i odr`iva namena i osiguralo wihovo trajno finansirawe. Predava~i }e potvrditi tezu da vojvo|anskim dvorcima treba dati novi `ivot i prilagoditi ih savremenom turisti~kom trendu, da bi postali pokreta~i privrednog razvoja regije. A. Brzak

AKADEMSKA EVROPA SE POVEZUJE UZDU@ I POPREKO

Zajedni~ke diplome i u Srbiji Prvi, po~etni deo akreditacije visoko{kolskih ustanova i wihovih studijskih programa ubrzo }e biti zavr{en, a ~lanica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta prof. dr Vera Dondur obja{wava da je dosada{wi rad omogu}io da se prepoznaju problemi i “{ta }emo morati svi skupa da ~inimo u nastavku ovog procesa”. - ^itava Evropa se u narednom periodu koncentri{e na nekoliko va`nih segmenata. Fakulteti, kao i univerziteti se povezuju u zajedni~ke studijske programe, kako na master, tako i na doktorskim studijama. Prave se tzv. joint degree, zajedni~ke diplome u kojima mi moramo u~estvovati intenzivnije. Drugo zna~ajno je to {to se predvi|a takva mobilnost studenata i nastavnika da bi do 2020. svaki ~etvrti student morao, u principu, deo svog studentskog `ivota da provede na nekom od inostranih univerziteta. U Srbiji za to moramo da se pripremimo kako bismo mogli da primimo inostrane studente, a da na{im omogu}imo da steknu ta dragocena iskustva ka`e prof. Dondur i najavquje

vqawe uo~enih nedostataka na master studijama i preostaje akreditacija programa na doktorskim studijama. Kod nas uop{te nisu postojale doktorske studije u poqu umetnosti, pa je to novina za sve umetni~ke fakultete, odnosno univerzitete. Tu je problem malo slo`eniji, ukazuje Vera Dondur, jer je neophodna ozbiqna analiza toga {ta su-

prethodnom Zakonu o univerzitetu - ka`e. Na pitawe da li su prepoznati slu~ajevi „la`nog predstavqawa“ nekih visokobrazovnih institucija u javnosti, koje tvrde da su akreditovane (ili neki wihovi studijski programi) iako nisu, dr Dondur odgovara: - Bilo je mnogo institucija koje su na svojim sajtovima dez-

Sankcije zbog „isturenih odeqewa”

Prof. dr Vera Dondur Foto: S. [u{wevi}

da }e se u narednoj godini kod nas sumirati sve {to je bilo vezano za akreditaciju. - Univerzitet u Novom Sadu je vrlo uspe{no akreditovao skoro sve svoje studijske programe na osnovnim, diplomskim i doktorskim studijama, a ostalo je jo{ da se zavr{i akreditacija Akademije umetnosti. Tu je deo programa na osnovnim studijama akreditovan, u toku je ispra-

- Ima jo{ mnogo problema vezanih za dr`awe nastave van sedi{ta. Nijedna visoko{kolska ustanova nije akreditovana da dr`i nastavu van svog sedi{ta, me|utim mnoge to praktikuju. To je veoma lo{e i po mlade qude i po wihove roditeqe, po~ev{i od toga da u tim malim mestima, u tako malim nastavnim grupama to nije prava univerzitetska nastava i u narednom periodu to bi moralo ozbiqno da se sankcioni{e, ne samo kroz akreditaciju, nego i kroz rad dr`avnih organa - kategori~na je Vera Dondur. {tinski predstavqa doktorat u umetnosti. - ^iwenica je da smo u prethodnom sistemu visokog obrazovawa imali magistarske studije u umetnosti i da }e ovo sad da predstavqa nadogradwu onog sistema koji smo imali, po

informisale roditeqe i javnost da mogu da upisuju studente iako nisu akreditovani. Me|utim, to nije posao Akreditacione komisije, o tome moraju da brinu Ministarstvo prosvete, odnosno Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe. V. ^eki}


14

ponedeqak1.februar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

OPORAVQAJU SE MLADI]I RAWENI U DISKOTECI „\AVA” NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Pritvor osumwi~enom za pucwavu, nakon {to se predao policiji Osumwi~eni za vi{e krivi~nih dela povodom pucwave prekju~e u zoru u diskoteci “\ava” na Petrovaradinskoj tvr|avi, kad su te{ko rawene dve osobe, a dve lak{e, Marko R. (1974) iz Ba~ke Palanke, saslu{an je ju~e pred istra`nim sudijom novosadskog Vi{eg suda Ankicom Kurja~ki, nakon ~ega mu je odre|en pritvor do 30 dana. On se, kako je saop{tila portparolka policijske uparave u Novom Sadu Mileva Tomi}, predao policiji u prisustvu advokata istog dana, (u subotu) uve~e, i odre|eno mu je policijsko zadr`avawe do saslu{awa kod de`urnog sudije. Okrivqeni, koji je ve} osu|ivan, tereti se za poku{aj te{kog ubistva, izazivawe op{te opasnosti i nedozvoqeno dr`awe, ali i no{ewe oru`ja, {to je odnedavno delo za koje je zapre}ena veoma visoka kazna.

Marko R.

Osumwi~enom se stavqa na teret se da je prekju~e oko pet sati hicima iz pi{toqa te{ko ranio dva radnika obezbe|ewa,

OJA\ENI NOVOSA\ANIN NAJAVQUJE TU@BE ZBOG MALTRETIRAWA KOJE JE PRE@IVEO

Zbog tu|e rupe zaglavio pritvor? Kada je Novosa|anin Vladimir Salak (1947) 30. oktobra lane nazvao policija da se raspita o sudbini krivi~ne prijave koju su on i supruga podneli protiv dvojca koji su ga prevarili u kupoprodaju nekretnine, dobio je informaciju da je za wim raspisana poternica! Ne znaju}i o ~e-

Vladimir Salak

mu se radi, zaputio se u policijsku stanicu gde je, kako tvrdi, uhap{en bez re~i obja{wewa. Od tog trenutka krenula je, po wegovim re~ima, tortura i golgota, pa se sprema da tu`i biv{u firmu i Ministarstvo pravde Srbije zbog svega {to je pretrpeo, potra`uju}i pozama{nu svotu, jer se kasnije ispostavilo da je re~ o zameni identiteta, te je zalud bio hap{en i pritvaran. – Nakon hap{ewa, sproveden sam kod de`urnog istra`nog sudije – pri~a Salak. – Nije mi dozvolio nijedan telefonski poziv, ve} je on nazvao moju suprugu i rekao joj samo: “Va{ mu` je li{en slobode”. Mo`ete zamisliti wen {ok! Kasnije, predat sam policajcima koji su me uz sva mogu}a maltretirawa ubacili u “maricu” odvezli u novosadski Okru`ni zatvor, gde sam pritvoren, a prethodno skinut do gola, oduzeli su mi pare, mobilni, sat, nov~anik...Ubacili su me u malu }eliju u kojoj je ve} bilo sedam qudi, neprijateqski nastrojenih, a ja i daqe nisam znao zbog ~ega sam pritvoren. Nakon mu~nog pritvorskog iskustva, Salak je, po vlastitoj pri~i, sutradan odveden kod istra`nog sudije, gde mu je re~eno da je u podno`ju Petrovaradinske tvr|ave bila neobezbe|ena rupa, u koju je upalo N. N. lice i zadobilo te{ke telesne povrede. Re~eno mu je da je firma koja je izvodila radove ozna~ila wega kao odgovorno lice, ali Vla-

dimir je ustvrdio da to nije ta~no, ~ak da nikada nije ni bio na toj lokaciji! Potom se ispostavilo da uhap{eni ~ovek ipak nije odgovorno lice, ve} je to izvesni ~ovek s inicijalima V. K. te da je, navodno, u pitawu bila zamena identiteta. Iako formalno oslobo|en, tu nije bio kraj Vladimirovim mukama. – Vratili su me u pritvorsku }eliju s ubicama i narkodilerima, dok policajci, navodno, ne{to ne re{e. Opet sam bio zatvoren! Tek kasnije sam pu{ten, a zbog zamene identiteta, te gre{aka policije i tada Op{tinskog tu`ila{tva moja porodica i ja smo pretrpeli mnogo te{kih i mu~nih trenutaka. Uvre|en sam i poni`en. Zbog svega zahtevam obe{te}ewe od firme koja me je la`no prikazala kao odgovorno lice, kao i od Ministarstva pravosu|a Republike Srbije zbog neta~no utvr|enih ~iwenica i zamene identiteta – rekao je Vladimir Salak. Povodom ovog slu~aja, Policijska uprava u Novom Sadu je, na pitawa na{eg lista, odgovorila da je “istra`ni sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu raspisao 19. oktobra 2009. godine poternicu za okrivqenim Vladimirom Salakom, s obzirom na to da ga nije bilo mogu}e na}i na prijavqenoj adresi. Postupaju}i po toj naredbi, na {ta ih obavezuje zakon, policijski slu`benici Policijske uprave u Novom Sadu li{ili su Salaka slobode 30. oktobra, kada se pojavio u zgradi Policijske uprave na Bulevaru kraqa Petra prvog 11. Tom prilikom Salak je potpisao izve{taj o li{ewu slobode i sprovo|ewu i nije imao nikakvih pritu`bi na rad policijskih slu`benika, niti je kasnije uputio PU bilo kakvu pritu`bu na postupak policije prilikom li{avawa slobode. Po li{avawu slobode, Salak je predat u nadle`nost istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Novom Sadu koji mu je re{ewem odredio pritvor, te su ga, na osnovu tog re{ewa, policijski slu`benici istog dana sproveli u Okru`ni zatvor u Novom Sadu”, saop{teno je u policiji. Gde ja nastao propust, te da li postoji, i ako postoji – kakva je odgovornost onih koji su u~estvovali u slu~aju pritvarawa Vladimira Salaka, pokaza}e, sva je prilika, sudski postupak. D. Kn.

Dragana T. (1971) iz Bukovca i Ogwena C. (29) iz Novog Sada, a lak{e ranio Novosa|anina Milo{a G. (1984), dok je wihov sugra|anin Strahiwa S. (1985) zadobio lake telesne povrede nanete dr{kom pi{toqa u glavu. Po{to je uznemiravao goste, radnici obezbe|ewa su Marka R. izveli iz objekta, ali se on pola sata kasnije vratio i na ulazu u klub pucao u wih, saop{tila je novosadska policije. Radnici obezbe|ewa kluba Dragan i Ogwen, koji su zadobili te{ke povrede opasne po `ivot, nakon operacije sme{teni su u Jedinicu intenzivne terapije Klini~kog centra Vojvodine u Novom

Diskoteka u kojoj je do{lo do pucwave

Sadu, dok su Milo{ i Strahiwa, nakon ukazane lekarske pomo}i, pu{teni na ku}no le~ewe. Zdravstveno stawe dvojice te-

{ko rawenih radnika obezbe|ewa ju~e posle podne bilo je boqe, stabilno i oni nisu vi{e `ivotno ugro`eni. Svesni su,

iskqu~eni s aparata i u toku ju~era{weg dana planirano je da napuste Jedinicu intenzivne terapije i budu preme{teni na odeqewe za abdominalnu hirurgiju. Kako je “Dnevnik” pisao, okrivqeni se tereti da se pola sata nakon {to je izba~en iz diskoteke zbog uznemiravawa gostiju vratio, pucao u izbaciva~e vi{e puta i potom ispalio metak ka Milo{u, kome je hitac okrznuo nogu, a zatim i dr{kom pi{toqa udario u glavu Strahiwu. Po nepotvr|enim informacijama, bilo je pucawa i prema {anku, a posle rusvaja koji je napravio (iako je bio fajront, bilo je jo{ gostiju koji su ve}inom polegali pod stolove), izgrednik je popio hladno pivo i oti{ao “mercedesom”, da bi se tek u subotu uve~e pojavio u policiji. M. V.

BOGATSTVO KONFISKOVANO PO ZAKONU O ODUZIMAWU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVI^NOG DELA ODLAZI U PRAVE RUKE

„Por{e” narkodilera juri}e kriminalce Pet luksuznih automobila, od ukupno trideset do sada oduzetih od ve}eg broja okrivqenih u razli~itim krivi~nim postupcima po Zakonu o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, ve} je dodeqeno pojedinim dr`avnim organima, a najluksuzniji, „por{e kajen S“, ustupqen je policiji koja }e ga koristiti za redovne aktivnosti, verovatno kao vozilo za presretawe, s obzirom na to mu je maksimalna brzina 280 kilometara na sat, te da posti`e ubrzawe do100 kilometara na sat za svega 4,7 sekunde!

`avnim organima donete shodno na~elnom stavu Direkcije za oduzetu imovinu i Ministarstva pravde da oduzeta imovina treba, pre svega, da se koristi za pomo} onim organima ~ija je osnovna delatnost borba protiv kriminala: policiji, Jedinici za finansijske istrage, Tu`ila{tvu za organizovani kriminal, redovnom tu`ila{tvu i Agenciji za borbu protiv korupcije. – Dva oduzeta vozila BMW X-6 bi}e ustupqena Tu`ila{tvu: jedno Specijalnom, a drugo Republi~kom. Najluksuzniji „por{e kajen“ bi}e ustu-

Deo oduzetih luksuznih vozila

U Uskokovi}evoj vili de~ji vrti} Tako|e, kako „Dnevnik“ saznaje od Homena, dva objekta u Beogradu, pro{le nedeqe oduzeta od biv{eg direktora EDB-a Branislava Uskokovi}a, bi}e dodeqena gradu Beogradu, pri ~emu }e luksuzna vila na Vra~aru biti adaptirana u de~ji vrti}, dok }e lokal u kojem je bila kockarnica, koja je po oduzimawu zatvorena, biti adaptiran u dom za brigu o starim osobama. Dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen u razgovoru za “Dnevnik” nagla{ava da su odluke o ustupawu prvih pet automobila dr-

pqen policiji za redovne aktivnosti, a po{to je izuzetno brz, verovatno }e se koristiti kao presretno vozilo na autoputu ili za druge redovne ak-

tivnosti. Jedan oduzeti xip bi}e ustupqen Agenciji za borbu protiv korupcije po{to ona trenutno nema vozila. Ostali automobili su u postupku, ali }e tako|e biti deqeni dr`avnim organima za redovne aktivnosti. Zna~i, ne}e se u wima voziti ni specijalni tu`ilac, ni republi~ki tu`ilac, ni direktor policije, niti }e bilo ko od ~elnika drugih organa voziti te automobile – ka`e Homen. On dodaje da }e ostala oduzeta vozila i}i u prodaju. Dr`avni sekretar otkriva da je „por{e kajen S“ do trenutka oduzimawa pre{ao svega 6.000 kilometara, te da je kupqen pro{le godine. – Kad je re~ o „por{eu“, to je sportska verzija, najskupqa koja postoji na tr`i{tu i s kompletnom redovnom opremom ko{ta oko 120.000 evra, a prva ideja je bila da se proda. Me|utim, u ovom trenutku ne bi moglo da se dobije vi{e od dvadeset odsto wegove realne

vrednosti, s jedne strane, zato {to je oduzet kao imovina proistekla od kriminala, a s druge, ima malo kupaca za tako luksuzne automobile da bi se prodao za neku normalnu cenu od oko 100.000 evra, tako da smo odlu~ili da ga ustupimo policiji – ka`e Homen. Na na{e pitawe da li se mo`e o~ekivati da }e gra|ani biti zainteresovani za kupovinu vozila oduzetih po Zakonu o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, Homen obja{wava da se planira prodaja ve}eg broja oduzetih automobila sredwe ili ni`e sredwe klase, te da je mi{qewa da }e to i}i bez problema. – Recimo, automobil marke „golf“ nije upadqiv i kad se promene tablice, ako ga vidite na ulici nikako ne mo`ete znati da je ba{ to jedno od oduzetih vozila. Kad je re~ o oduzetim najluksuznijim vozilima, mislim i da je i simboli~ki va`no da ih voze dr`avni organi. J. Jakovqevi}

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU

Iza brave zbog snimawa su|ewa Prvi osnovni sud u Beogradu odredio je pritvor do osam dana Goranu K. koji je tokom su|ewa jednom od vo|a “Zvezdinih” navija~a, u sudnici Palate pravde, poku{ao da napravi snimak modifikovanom kamerom ugra|enom u hemijsku olovku. Portparolka suda Ivana Rami} izjavila je ju~e Tanjugu da je de`urni istra`ni sudija posle saslu{awa Goranu K. odredio pritvor i pokrenuo istragu protiv wega zbog krivi~nog dela ometawe pravde. Pritvor mu je odre|en zbog opasnosti da bi mogao ponoviti krivi~no delo, a istraga

}e, po re~ima Ivane Rami}, biti sprovedena po tzv. skra}enom postupku, po{to je za to delo zapre}ena kazna do tri godine zatvora. Krivi~no delo ometawe pravde uvedeno je u krivi~no zakonodavstvo Srbije posledwim izmenama Krivi~nog zakonika u septembru pro{le godine, a ovo je jedan od prvih, ako ne i prvi pokrenuti postupak. Goran K. je osumwi~en da je 27. januara na su|ewu jednom od vo|a “Zvezdinih” “Belgrejd bojsa” Veliboru D., kao i Uro{u A. i Marku Q. uneo modifikovanu kameru ugra-

|enu u hemijsku olovku. Kada je poku{ao da napravi prvi snimak, sudska stra`a ga je primetila, odmah ga u tome spre~ila i udaqila sa su|ewa, pretresla, a potom predala policiji. Sporni predmet oduzet je od Gorana K. do okon~awa postupka. Velibor D. (24), Marko Q. i Uro{ A. optu`eni su za poku{aj ubistva Andreja ^oguri}a u aprilu 2008. godine na splavu “Kalipso” u Beogradu. Audio i video-snimawe glavnog pretresa je nedozvoqeno, osim u slu~ajevima kada to sud izri~ito odobri. (Tanjug)


@REB KVALIFIKACIJA ZA SVETSKO PRVENSTVO

Opet Srbija i ^e{ka Tre}i put za redom u kvalifikacijama za svetska rukometna prvenstva snage }e odmeriti rukometa{i Srbije i ^e{ke. Posle bara`a za SP u Nema~koj, pa SP u Hrvatskoj i tre}i put, ovoga puta za smotru najboqih svetskih ekipa u [vedskoj tako|e }e se sastati reprezentacije Srbije i ^e{ke. To je odlu~eno `rebom u Be~u. Svetsko prvenstvo }e se odr`ati u [vedskoj od 13. do 31. januara slede}e godine, a Srbija je u `rebu bila u grupi reprezentacija koje }e se putem bara`a boriti za mesto. Prvi me~ na programu je 12. ili 13. avgusta i Srbija }e biti doma}in. Revan{ je posle sedam dana. Do sada je plasman na Svetsko prvenstvo obezbedilo pet ekipa - doma}in [vedska, aktuelni {ampion Francuska, kao i tri najuspe{nije ekipe sa Evropskog prvenstva 2010, koje do sada nisu izborile mesto - Hrvatska, Island i Poqska. U ostalim parovima kvalifikacija sasta}e se: Austrija - Holandija, Norve{ka - Litvanija, Slovenija - Madarska, Nema~ka Grcka, Slova~ka - Ukrajina, Srbija - ^e{ka, Rumunija - Rusija, Danska - [vajcarska, Portugal - [panija. J. G.

@REB KVALIFIKACIJA ZA EP

U~estvuju i Britanci U Be~u su odre|ene i grupe prve faze kvalifikacija za Evropsko rukometno prvenstvo u Beogradu 2012. Reprezentacije su podeqene u tri grupe, a pobednici }e igrati u drugoj fazi, u kojoj ih ~eka jo{ 14 reprezentacije. Na EP 2012. igra}e 16 ekipa. Srbija se automatski plasirala kao doma}in, dok }e bez kvali-

fikacija u~estvovati i pobednik Evropskog prvenstva u Austriji, reprezentacija Francuske. Prva faza kvalifikacija za EP 2012. su - Grupa A: Estonija, Kipar, Bugarska, Velika Britanija. Grupa B: Letonija, Italija, Finska, Gruzija. Grupa C: Izrael, Belgija, Turska, Luksemburg. J. G.

Hrvatska i Ma|arska zajedno Hrvatska i Ma|arska predstavile su zajedni~ku kandidaturu za dobijawe organizacije Evropskog rukometnog prvenstva 2014. godine. Po planu, dve grupe bi se igrale u Ma|arskoj (Budimpe{ta, Vesprem ili Debrecin), a dve u Hrvatskoj (Zagreb i jo{ jedan grad). Protivkandidat Hrvatima i Ma|arima je Danska. J. G.

ZIMSKA LIGA ZA MU[KARCE

@SK slavio oba puta Tradicionalna Zimska liga, sedma po redu, u organizaciji Okru`nog rukometnog saveza Ju`na Ba~ka (ORSJB), po~ela je proteklog vikenda u mu{koj konkurenciji. Utakmice su igrane na novosadskoj Slanoj bari i u Temerinu, a postignuti su slede}i rezultati - grupa A: Tarket junior - Nova Pazova 28:24, Milicionar - Metalac AV 17:14, Radni~ki - Tarket junior 28:25, Nova Pazova - Milicionar

19:17, Metalac AV - Radni~ki 26:23. Grupa B: Mladost TSK - Hajduk 21:30, ORK @SK - Titel XD 32:25, Jugovi} Unimet junior Hajduk 31:24, Mladost TSK - ORK @SK 18:21, Titel XD - Jugovi} Unimet junior odgo|eno za sredu. Me~eve su sudili: Mandi} Kova~i}, Bogdanovi} - Savi}, Tutu{ - Milosavac i Popov Risti}, dok su delegati bili: Popov, Grkovi}, Mi{kov, Milovac i Cepan~i}. J. G.

ponedeqak1.februar2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

15

ZAVR[ENO 9. EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E U AUSTRIJI

Francuzi apsolutni vladari Hrvatska - Francuska 21:25 (12:12) BE^: Gradska hala, gledalaca: 11.000, sudije bra}a Bernd i Rajner Mete (Nema~ka), sedmerci: Hrvatska 9 (6), Francuska 4 (2), iskqu~ewa: Hrvatska 6, Francuska 6 minuta. Crveni karton: Mataija (Hrvatska, 49. minut). HRVATSKA: Bali} 4, Duvwak 3, Lackovi}, Zrni} 7 (6), Kopqar 1, Vori 2, Gojun, ^arapina, Vukovi} 2, Mataija, Bunti}, Val~i}, Alilovi} (13 odbrana, 1 sedmerac), [trlek, ^upi}, Musa. FRANCUZI: Fernandez 2, Dinar, Bara{et, G. @il 1, Narsis 3, @oli 1 (1), Karabo, Karabati} 6, @unilon, Omejer (12 odbrana, 3 sedmerca), Abalo 4, Sorhando 3, Gigu 3 (1), Bosket 2, Ostertag, Detrez. Rukometna reprezentacija Francuske apsolutni je vladar sveta. „Trikolori“ su olimijskom i svetskom zlatu dodali i evropsko. U reprizi finala Svetskog prvenstva iz 2009. godine, Francuska je, u finalu EP u Austriji, pobedila Hrvatsku 25:21 (12:12) zahvaquju}i odli~noj igri u drugom poluvremenu i sjajnom golmanu Tijeriju Omejeu (12 odbrana - tri sedmerca). Hrvatska je i daqe bez evropske titule, koja joj jedina nedostaje u bogatoj riznici trofeja, dok je Francuska posle turnira u [vajcarskoj 2006, stigla do drugog trofeja. Najvi{e titula ima [vedska, koja je ~etiri puta bila prvak Evrope. Po jednom su prvaci bili Rusi, Nemci i Danci. U paklenoj atmosferi dvorane u Be~u, koje je uglavnom bila ispuwena hrvatskim navija~i-

ma, nijedna reprezentacija nije uspela da stekne prednost posle prvih 30 minuta. Hrvati su za nijansu bili boqi, ali su u posledwa dva minuta uspeli da ispuste tri gola prednosti (12:9). Najzaslu`niji za izjedna~ewe bio je Nikola Karabati} sa dva brza gola. Najboqi igra~ Francuske bio je odli~no ~uvan, ali su i pored toga od ~etiri wegova udarca prema golu tri zavr{ila u mre`i. Pratio ga je Mi{el Gigu, koji je tako|e tri puta varao Alilovi}a. Vedran Zrni} bio je puca~ki najraspolo`eniji kod Hrvata sa tri pogotka, dva sa penala. Na golu Hrvatske u prvom delu briqirao je Mirko Alilovi} sa sedam odbrana, od kojih jedna sa linije od sedam metara. Alilovi} je do kraja upisao 13 uspe{nih intervencija i progla{en je za najboqeg igra~a finala. Ne{to slabiji u~inak imao je Tijeri Omeje. Golman Francuske uspe{no je zaustavio {est lopti (jedan sedmerac). Hrvati prvi posti`u gol i u nastavku me~a, ali „trikolori“ golom Karabati}a prvi put vode na utakmici u 34. minutu (14:13).

Francuski reprezentativci proslavili evropsko zlato

Svetski i olimpijski {ampioni name}u svoj ritam, koji lagano lomi Hrvate. Francuska se-

Filip Jiha MVP Menaxment EHF turnira, izabrao je sjajnog ~e{kog levog beka Filipa Jihu za najboqeg igra~a Evropskog rukometnog prvenstva 2010! Sjajni {uter nema~kog Kila je ujedno i najboqi strelac sa 53 pogotka. U idealnoj postavi {ampionatu se nalaze - najboqi golman: Slavomir [mal (Poqska), levo krilo: Manuel [trlek (Hrvatska), levi bek: Filip Jiha (^e{ka), sredwi bek: Nikola Karabati} (Francuska), desni bek: Olafur Stefanson (Island), desno krilo: Luk Abalo (Francuska), pivot: Igor Vori (Hrvatska). Najboqi odbrambeni igra~ je Jakov Gojun (Hrvatska).

rijom do 5:0 sti`e do „plus ~etiri“. Jedini koji je odr`avao Hrvatsku u `ivotu bio je sjajni Ivano Bali}. Izgledalo je da }e se „kockasti“ potpuno oporaviti od {oka, ali je Omeje sredinom drugog poluvremena uspeo da odbrani jo{ dva sedmerca i da sa~uva prednost. Hrvatska je do{la na 18:19 u 48. minutu, posle ~ega je ponovo proradio napad Francuske, koji vra}a ~etiri gola prednosti. U posledwih deset minuta igra Hrvatske se potpuno raspala, {to je Francuska iskoristila i stigla do kona~nih 25:21.

ME^ ZA TRE]E MESTO

Islan|anima bronzana medaqa Poqska - Island 26:29 (10:18) BE^: Sportska dvorana, gledalaca: 9000, sudiej Lazar i Reveret (Francuska), sedmerci Poqska 1 (1), Island 3 (3), iskqu~ewa: Poqska 16, Island 8 minuta. POQSKA: [mal (16 odbrana), Ja{ka 2, K. Lijevski 3, Ku~`inski 2, Jahlevski 3, Bjelecki, Siodmijak, Zoltak, B. Jurecki 4, Jura{ik 1, M. Jurecki 4, Vi{omitrski (1 odbrana), Tla~inski 4 (1), Jurkijevi~, M. Lijevski 1, Prosinski 2. ISLAND: Gustavson (8 odbrana), Svavarson, Gejrson, Palmarson 2, Ingimundarson 2, Halgrinson, Atlason 3, Sigurdson 8, Gudjonson 4 (3), Stefanson 3, Asgeirson, Peterson 1, H. Gudmundson (5 odbrana), Jakobson, Gunarson 6, O. Gudmundson. Prvi put u svojoj istoriji reprezentacija Islanda je osvojila medaqu na evropskim prvenstvima. Fenomen svetskog rukometa, selekcija dr`ave sa 320 hiqada stanovnika, u borbi za bronzu u Be~u bila je boqa od Poqske 29:26 (18:10), koja se o~igledno jo{ uvek nije oporavila od poraza u polufinalu od Hrvatske. Sasvim zaslu`eno, poletnijom igrom i ve}im motivom, reprezentacija sa 13 igra~a, koji igraju u Nema~koj, do{la je do medaqe, a rukomet, koji su prikazivali, bio je za u`ivawe svih nas, koji su ih pratili u Lincu, a onda i u Be~u. Kod pobednika, Sigurdson sa osam i Gunarson sa {est, a kod gostiju, bra}a Jurecki i krilo Tlu~inski, bili su najefikasniji.

Druga~ijeg tonusa u me~ za bronzu u{le su selekcije Islanda i Poqske. Ribari svesni da je svaka medaqa veliki uspeh, a Poqaci jo{ uvek pod utiskom lo{eg drugog poluvremena i izgubqenog polufinala od Hrvatske. To se videlo i na semaforu, pa su Islan|ani poveli sa 4:1, a ubrzo i sa 8:3. Sa indisponiranim Bieleckim i bra}om Lijevski, Poqaci nisu mogli da pariraju rastr~anim Islan|anima. Do kraja poluvremena sjajni Sigurdson (7/9 u prvom delu) napunio je mre`u najboqeg golmana EP-a [mala, a pridru`io mu se i pivotmen Gunarson za ubedqivih 18:10. Drugo poluvreme, druga pri~a. Poqaci se bude nakon izlaska iz svla~ionice i vra}aju se u utakmicu serijom od 6:0 (sa 12:20 na 18:20) u periodu od 35. do 42. minuta. U narednih {est minuta, islandska odbrana deluje ~vrsto, a preko brzih Petersona i Sigurdsona, olimpijski vice{ampioni iz Pekinga odlaze na 23:18. Tu razliku dr`e jo{ par minuta, do 25:21, a onda Poqaci uz po koju odbranu [mala i golove Tlu~inskog i Lijevskog, sti`u na samog gol zaostatka - 26:25. Put ka bronzi otvara Stefanson na ~etiri minuta pre kraja, a ve} u narednom napadu Gunarson postavqa 28:25, nedosti`nu prednost za Poqake. Island je na postoqu po prvi put u istoriji evropskih prvenstava.

Planinci po~iwu lov na olimpijske bodove Reprezentacija Srbije u planinskom biciklizmu okupi}e se u Su{wu (kraj Bara), a selektor Ivan Davosir i trener Igor Jemcov radi}e sa Bojanom \ur|i}em (Radni~ki, Kragujevac), Borisom Popovi}em (Ris sajkling Novi Sad), Ivanom Jovanovi}em (Metalac, Kraqevo), Ivanom Tomi}em (Progresiv, Beograd), Oliverom [trbcem (Fanatik), Ako{om Brindzom (Kapriolo, Ba~ka Topola) i Aleksom Mari}em (Crvena zvezda). - Nama su naredne dve godine presudne u borbi za plasman na Olimpijske igre u Londonu. Svi bodovi koje sakupimo do 31. decembra 2011. ra~una}e nam se za ispuwewe olimpijske norme – ka`e selektor Ivan Davosir. – Zahvaqujem se rukovodstvu Saveza koje je podr`alo na{ program, jer }emo u martu i aprilu imati ~ak sedam me|unarodnih trka i za wih moramo da se dobro pripremimo. Od uspe{nog starta zavisi}e i kona~an olimpijski bodovni saldo. Moramo da budemo me|u 24 nacije na svetskoj rang listi ako `elimo da imamo voza~a u Londonu. Sa ovim biciklistima, mislim da ciq nije nedosti`an. Davosir i Jemcov planiraju na pripremama, pre svega, rad na sakupqawu kilometara. Vozi}e na drumskim biciklima, ali }e ako vreme dozvoli nekoliko puta iza}i i u kameware. - Po~etkom marta planirmo u~e{}e na dve trke u tri dana u Antaliji u Turskoj u visokoj katego-

Reprezentativac Bojan \ur|i}

riji C - 1 i posle dve sedmice i na trci C - 3 kategorije u Gr~koj. Za ove trke odr`a}emo izbornu trku krajem februara, otvorenu za sve voza~e iz Srbije. Zbog finansijske situacije odustali smo od odlaska na trke u Izraelu, iako je ova zemqa doma}in Prvenstva Evrope u junu. [ampionat sveta je u Kanadi po~etkom septembra. Na{a liga startuje u aprilu i ima}emo zaista dobar program – smatra Davosir. Prvenstvo Balkana odr`a}e se u maju u Kragujevcu. Srpski biciklisti su na ovim takmi~ewima uvek imali zapa`ene plasmane, pre dve godine Bojan \ur|i} je osvojio zlato, a pro{le godine je Boris Popovi} zauzeo tre}e mesto. - Medaqe na Balkanijadi se podrazumevaju i ovo takmi~ewe je jedan od najva`nijih ciqeva u sezoni. U Kragujevcu, 23. maja na stazi u [umaricama, imamo obavezu da se qubiteqima biciklizma predstavimo u najboqem svetlu – obe}ao je Ivan Davosir. – Posle du`e vremena imamo zdravu konkurenciju, mesto u reprezentaciji niko nije kaparisao i odlazak na trke mora da se zaslu`i. Srbija je pro{lu godinu zavr{ila na 33. mestu svetske rang liste sa 438 bodova. Bile su rangirane 74 zemqe. Na 24. mestu Namibija je imala 699 bodova. Najboqi plasman na pojedina~noj svetskoj rang listi imao je Bojan \ur|i} koji je bio 96. u konkurenciji 1.564 biciklista, sa 240 poena.


SPORT

ponedeqak1.februar2010.

c m y

16

DNEVNIK

ZAVR[ENO OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Federer ostaje kraq, Nole drugi igra~ sveta Roxer Federer upisao je i 16. recku... ^etvrtu u Melburnu. [vajcarac je pro{le godine oborio rekord po broju osvojenih grend slem titula, ali se ne zaustavqa. Pokazao je to osvojiv{i trofej na Australijen openu pobedom nad Endijem Marejom, ostvarenom za 161 minut, u svom 22. grend slem finalu - 6:3, 6:4, 7:6 (11). Federer }e, naravno, ostati broj jedan svetskog tenisa, a od danas }e broj dva

prvi put u karijeri biti Novak \okovi}, zahvaquju}i porazu Mareja, koji }e biti tre}i, Nadal }e pasti na ~etvrto mesto... Qubiteqi tenisa, a naro~ito navija~i britanskog tenisera, o~ekivali su vi{e od Mareja. Verovalo se da Marej mo`e da u svom drugom grend slem finalu osvojio prvi trofej. To uverewe vladalo je samo u prvih nekoliko gemova

NOVAK \OKOVI] O DRUGOM MESTU NA ATP LISTI

Korak bli`e ciqu

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} izjavio je da mu je drago {to je do{ao na drugo mesto ATP liste, ~ime se pribli`io ispuwewu svog ciqa - prve pozicije. - Sre}an sam {to sam napravio novi korak u karijeri i do{ao jo{ bli`e ispuwewu jednog od mojih `ivotnih ciqeva, a to je da postanem broj jedan - rekao je \okovi}. \okovi} }e na dana{woj ATP listi imati 8.310 bodova, {to je 510 vi{e od tre}eplasiranog Endija Mareja. Prvi je Roxer Federer, koji je osvojio Otvoreno prvenstvo Australije i tako pomogao reprezentativcu Srbije da do|e do drugog mesta. Da je Marej pobedio, bio bi drugi, ali samo do 15. februara i po~etka turnira u Roterdamu, na kome [kot ne}e braniti 500 poena iz pro{le godine. \okovi} je ispao u ~etvrtfinalu Australijan opena. - Najboqi plasman u mojoj karijeri va`an je trenutak, jer sam i ranije dolazio blizu. Ovaj Australijen open mi je bio nesre}an. To je turnir koji me je doveo do jednog od najboqih trenutaka u karijeri (pobede 2008.). Ali, takvo je takmi~ewe. Sada sam kod ku}e i nastavqam da ve`bam da mogu da nastavim - rekao je \okovi}. finalnog me~a na Rod Lejver areni. [kot mo`e da na|e opravdawe u bolu koji je ose}ao u ve}em delu me~a, a koji se jasno oslikavao po grimasama na wegovom licu. Federer je napravio dva brejka u prvom setu, wegov rival samo jedan, pa je rezultat bio 6:3 posle 43 minuta. [vajcarac je pravio malo vi{e gre{aka, ali i dosta vi{e vinera. Ipak, kqu~no je bilo to {to je prvi reket sveta mnogo boqe servirao (odnos procenata uba~enog prvog servisa 69-45). Taj trend nastavio se i u drugom setu (6:4, 46 minuta) u kome Marej nije imao nijednu brejk {ansu. Peti nosilac se brecnuo u tre}em setu (72 minuta). Od 2:2 stigao je do 5:2 (uz jedan

brejk). Me|utim, ubrzo zatim je ponovo spu{ten na zemqu.U gemu u kome je servirao za svoj prvi set u grend slem finalima (u jedinom prethodnom izgubio upravo od Federera 0:3 na US openu 2008), pri rezultatu 5:4, [vajcarac je sa nekoliko poteza pokazao za{to ga mnogi smatraju najboqim igra~em u istoriji tenisa i uzvratio brejkom. U uzbudqivom tajbrejku, u kome je kona~no vi|ena atraktivna igra, Marej je propustio pet set lopti, a Federer je iskoristio tre}u me~ loptu (13:11). Federer je trijumfom u Melburnu pri{ao na samo minus jedan u me|usobnim duelima sa Marejom. Smawio je na 5:6. Ina~e, to je tre}i uzastopni uspeh [vajcarca posle ~etiri

vezane pobede 22-godi{wg tenisera ro|enog u Glazgovu. Velika Britanija }e tako jo{ sa~ekati na gren slem trofej. A ~eka ve} 74 godine. Zanimqivo je da je Federer prvi otac pobednik Australijen opena od 2003. kada je trijumfovao Andre Agasi. [vajcarac ima bliznakiwe Majlu Rouz i [arlin Rivu. Kraqu iz Bazela pripalo je 1.845.800 dolara, a pora`enom finalisti 922.900. Pre finala u mu{kom singlu, Indijac Leander Paes i Kara Blek iz Zimbabvea osvojili su titulu u konkurenciji me{ovitih parova. Prvi nosioci u finalu su savladali ~e{ko-rusku kombinaciju Jaroslav Levinski-Jekatarina Makarova rezultatom 7:5, 6:3.

UTISCI POSLE VELIKOG FINALA

Marej: Pla~em kao Royer

FEDEREROVIH 16 GREND SLEM TITULA: Po mnogima najboqi teniser svih vremena Royer Federer u dosada{wem toku karijere osvojio je 16 grend slem titula, a ne pada mu napamet da u dogledno vreme zavr{i s aktaivnim igrawem. Evo kako je teniski kraq sakupqao najvrednije trofeje: 1. Vimbldon (2003), 2. Australijen open (2004), 3. Vimbldon (2004), 4. US open (2004), 5. Vimbldon (2005), 6.

US open (2005), 7. Australijen open (2006), 8. Vimbldon (2006), 9. US open (2006), 10. Australijen open (2007), 11. Vimbldon (2007), 12. US open (2008), 14. Roland garos (2009), 15. Vimbldon (2009), 16. Australijen open (2010). VE^NA LISTA: 1. Federer 16, 2. Sampras 14, 3. Emerson 12, 4. Lejver 11, 5. Borg 11, 6. Tilden 10, 7. Lendl 8, 8. Agasi 8, 9. Konors 8, 10. Peri 8.

Endiju Mareju je bilo te{ko posle finala turnira u Melburnu. Roxer Federer ga je spre~io ne samo da osvoji prvu grend slem titulu ve} i da osvoji prvi set u grend slem finalima. Marej se na sve~anoj ceremoniji dodele pehara obratio Federeru i ~estitao mu na pobedi: - To {to radi{ iz godine u godinu je neverovatno. Iako Britance bije glas da su hladni qudi, Marej se rasplakao. Ipak, smogao je snage da se na{ali: - Pla~em kao {to je Roxer plakao ovde pro{le godine podsetio je na poraz Federera od Nadala u finalu Australijen opena 2009. i suze [vajcarca koje su tada {okirale svet. - Kad bih mogao i da igram kao on - prozborio je Marej i izvinio se {to vi{e nema snage da pri~a. Tada mu je Federer uzvratio na lepim re~ima: - Previ{e si dobar igra~ da ne bi osvojio grend slem titulu. Zato nemoj da brine{.

A onda se najboqi teniser sveta okrenuo publici. - Ja sam na sedmom nebu... Ovo mi je prvi grend slem trofej otkako sam postao otac. Zato }e uvek biti poseban - uz prepoznatqiv osmeh dodao je Roxer Federer.


SPORT

DNEVNIK AFRI^KI KUP NACIJA

Egipat vladar Afrike Egipat osvojio sedmu titulu prvaka Afrike, tre}u uzastopnu! Strelac jedinog gola u finalu protiv Gane Mohamed Gedo, novi heroj Egipta. Egipat ne}e igrati na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi ovog leta, ali se iskupio za taj neuspeh, osvojiv{i titulu prvaka Afrike! U finalu na stadionu „11. novembar“ u Luandi, protiv Gane, trenutak odluke dogodio se u 85. minutu. Mohamed Zidan proigrao je imewaka Gedoa koji je uleteo u {esnaesterac Gane i neodbrawivim udarcem savladao Kingsona. Gedo, kome je ovo bio prvi Afri~ki kup nacija, izrastao je u pravog heroja Egipta. Ukupno je postigao pet golova na turniru i sve je dao kao igra~ koji je ulazio sa klupe! On je i najboqi strelac turnira. „Faraoni“ su tako stigli do sedme titule prvaka Afrike i tre}e zaredom, {to je rekord koji }e te{ko biti dostignut. Gana nije imala sre}e u finalu, ali ekipa koju trenira Milovan Rajevac ne treba mnogo da `ali. Iako je igrala bez najve}ih zvezda, pre svih Mikaela Esjena, podmla|ena Gana je pokazala veliki potencijal, a u finalu uop{te nije igrala podre|enu ulogu i ~ak je u ve}em delu me~a bila opasniji rival.

Egipat nije pokazao eku blistavu partiju igru u finalu, ali je po svemu prikazanom na turniru u Angoli zaslu`io da se popne na pobedni~ko postoqe. „Faraoni“ su pobedili u svih {est me~eva koje su odigrali na turniru. Najpre su u grupi savladali Nigeriju (3:1), potom Mozambik (2:0) i Benin (2:0), u ~etvrtfinalu su bili boqi od Kameruna (3:1), u polufinalu je nastradao stari du`nik Al`ir (4:0) i u finalu je savladana Gana (1:0). Dakle, {est pobeda, uz gol-razliku 15:2! Odmah posle posledweg sudijskog zvi`duka, po~elo je veliko slavqe fudbalera Egipta, pojedini igra~i su se popeli na glove i mahali zasavama, a u Kairu su qudi masovno iza{li na ulice. Turnir u Angoli osta}e upam}en i po neverovatnoj i {okantnoj uvertiri kada je napadnuta selekcija Togoa, kada su poginule tri osobe (dve iz fudbalske delegacije te zemqe), posle ~ega se ta reprezentacija povukla sa takmi~ewa. Usledio je novi {ok kada je Afri~ka fudbalska konfederacija odlu~ila da suspenduje Togo iz naredna dva kvalifikaciona ciklusa za Afri~ki kup nacija. Doma}in narednog, 28. Afri~kog kupa nacija bi}e Gabon, 2012. godine.

[TOPER HAJDUKA BRANISLAV TRAJKOVI] O MOGU]EM ODLASKU IZ KULE

ponedeqak1.februar2010.

PRIPREME VOJVODINE U ANTALIJI

Ki{u zamenilo sunce (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) ANTALIJA: Fudbaleri Vojvodine stigli su u petak u kasnim ve~erwim satima u Antaliju, a ju~era{we bu|ewe donelo im je razo~arawe, padala je ki{a. Pqusak im je namr{tio lica, no, nije bilo vremena za premi{qawe, ve} su odmah pohitali na teren prelepog sportskog centra u okviru hotela „Titanik“, baze koju su Novosa|ani upoznali pro{le zime, kada su se tako|e pripremali u Turskoj.

ostala 23 igra~a koji su doputovala na dvonedeqne pripreme. [ef stru~nog {taba Branko Babi} s najbli`im saradnicima, Zlatomirom Zagor~i}em i Qubi{om Dun|erskim, odmah je prionuo na posao i jasno je od prvog dana da }e se u Antaliji crveno-beli dru`iti s loptom mnogo vi{e nego {to je to bilo u Novom Sadu. Insistirawe na ta~nom i preciznom pasu nije zapostavilo segment tr~awa, pa su svaku pauzu igra~i koristili da se

Prepun „Titanik” Fudbalere Vojvodine u grandioznom hotelu „Titanik“ do~ekale su brojne ekipe, me|u kojima rumunski timovi Temi{var ( s kojim }e Vojvodina igrati pred povratak u Novi Sad), Internacional, ruski Gazprom, nema~ki Babelsberg, hrvatski NK Zagreb, a u toku dana stigla je i podgori~ka Budu}nost, ~ijeg je trenera Mikija Ivanovi}a po{teno u telefonskom raportu, po dolasku u Antaliju, isprepadao generalni sekretar Vojvodine Radisav Rabrenovi} re~ima: - Boqe ni ne kre}ite ovamo, lije kao iz kabla!

Cimeri

Igra~i Vojvodine ovako su podeqeni po sobama: Lazovi} – Mojsov, \urovski-Mr|a, Adams-Stjepanovi}, Smiqanic-Mudrinski, Brki}-Kesi}, Mito{evi}-Katai, Tadi}- Novakovi}, Medojevi}Vuli}evi}, Karan-Lovri}, Nestorovi}-Bilbija, Faber-[u{war i Ple}-\uri{i}.

Klupski ~elnici odlu~uju Jedan od oslonaca u odbrambenom bedemu Hajduka je mladi {toper Branislav Trajkovi}. Da je re~ o izuzetno talentovanom igra~u svedo~i i podatak da je na oku selektora mlade reprezentacije Srbije, pa onda nije ni ~udno {to je i na meti brojnih klubova. Budu}i da je prelazni rok u toku bilo je raznih pri~a o tome gde }e ovaj talentovani igra~ nastvaiti karijeru. ^ak je i glavni finansijer kluba Nikola Xomba na konferenciji za novinare rekao da Trajkovi} 99 posto odlazi u inostranstvo, mada bi on vi{e voleo da poja~a Vojvodinu. Uprkos svim tim pri~ama Trajkovi} sa ekipom

Trener Babi} i igra~i na terenu kraj hotela „Titanik“

Vukosava eventualnu signalizaciju da „nekog ne{to mu~i“, pa je tako pri kraju prepodnevnog treninga Mario \urovski osetio bol u predwoj lo`i, ali je jasno da je u pitawu samo predostro`nost kako se peckawe ne bi izrodilo u ozbiqniju povredu.

Do{lo je i do promene odigravawa jedne od brojnih utakmica. Vojvodina }e 8. februara umesto s ukrajinskim Karpatima odmeriti snage s poqskom Vorsklom.

Kraj treninga igra~i su do~ekali s olak{awem

Ve} po izlasku na teren, oblaci su se razi{li, a ki{u je zamenilo sunce. Kako se razvedrilo na nebu, tako su se razvedrila i lica Dragana Mr|e, Du{ana Tadi}a, Marsela Ple}a i S PRIPREMA SPARTAKA ZLATIBOR VODE U TUNISU

Miri} za preokret

ode u Ulciw na zavr{ne pripreme pred prole}ni deo prvenstva. - Bilo je pri~a o mom odlasku, gospodin Xomba je i meni ne{to tako pomiwao, ali ja se ne bih me{ao u to, to je wegov posao i neka on odlu~i da li }u oti}i ili ostati. Moje je da se dobro pripremim za sezonu, a sve drugo je na qudima u klubu - ka`e Trajkovi}. Imate li `equ da odete? - Iskreno, imam i nadam se da }u oti}i zbog svoje karijere, da napredujem, da dostignem neki nivo koji `elim, kao i da se materijalno obezbedim - iskren je Trajkovi}. I dok ne re{i dilemu opstanka ili odlaska Trajkovi} je igra~ Hajduka. - Naravno, ja sam igra~ Hajduka i ponavqam - moje je da treniram, igram i }utim, a {ta se desi dese}e se. Koliko }e u radu biti optere}ewe sve te stotine hiqada evra

da jo{ vi{e napreduje i usavr{i svoju igru, ali prema onome kako deluje na terenu verujem da }e jednog dana zameniti Nemawu Vidi}a i ostale koji igraju u A reprezentaciji - rekao je {ef stru~nog {taba Hajduka @arko Soldo. Dosta novih igra~a je stiglo u redove superliga{a iz Kule, Trajkovi}, iako mlad, spada i grupu starosedelaca pa je merodavno wegovo razmi{qawe o tome ho}e li Hajduk biti ja~i u prole}nom delu prvenstva? - Ja sam uveren da ho}e, jer je do{lo nekoliko veoma kvalitetnih igra~a, do{ao je i novi {ef stru~nog {taba koji nas starosedeoce poznaje, jer je ve} bio u Kuli. Zato verujem da }emo napraviti dobar tim i dobru igru, te da }emo imati dobre prole}ne rezultate. Sa mnom ili bez mene - svejedno - napomenuo je Branislav Trajkovi}. \. Bojani}

je da se posvetimo radu, zbog ~ega smo i do{li ovamo na dve nedeqe. Utisak je da mladih igra~a iz Vo{ine omladinske {kole nikada ranije nije bilo vi{e na pripremama nego {to je to sada slu~aj: Katai, [u{war, Mito{evi}, Faber, Lazovi}, Mudrinski...svi oni `ele da se nametnu i opravdaju poverewe koje im je stru~ni {tab ukazao.

Vorskla umesto Karpata

koje se u prelaznom roku pomiwu? - Nisam time optere}en i te pri~e o milionima me ne dodiruju. Moje je da igram i ako ostanem u Hajduku da jo{ vi{e napredujem, kako bi u letwem prelaznom roku mogao da napravim dobar transfer - isti~e Trajkovi}. I u stru~nom {tabu Hajduka su svesni da je wihov mladi {toper na ceni. - Znamo za pri~u da bi Trajkovi} eventualno mogao da ode, ali on je sa nama u Ulciwu. Trajkovi} je dobar igra~, po meni najperspektivniji {toper u Srbiji pred kojim je lepa karijera. Razvija se u odli~nog {topera i ima prostora

Branislav Trajkovi}, {toper Hajduka

17

U prvom prijateqskom me~u u Tunisu fudbaleri Spartak Zlatibor vode su sa 4:2 (1:2) savladali ekipu Sade Sousein. Iako su doma}i poveli sa 2:0, golubovi su se vrlo brzo privikli na prili~no tvrd i neravan teren u Susu. Torbica je krajem poluvremena smawio na 1:2, Vujaklija je u 52. minutu poravnao rezultat, dok je Marko Miri} golovima u 68. i 82. minutu bio zadu`en za kona~an preokret. Imali su Suboti~ani jo{ nekoliko prilika, a najboqu verovatno Nenad Puhalak kada je pogodio stativu. Spartak je igrao u ovom sastavu: Jovani}, Stevanovi}, Brati}, Oletu, [arac, Simovi}, Bo{kovi}, Veselinovi}, Torbica, Adamovi}, Ubiparip. Igrali su jo{: Vujaklija, Aleksi}, Pu{kari}, Antoni}, Veselinov, Pe{i}, Miri}, Puhalak, Tomi{i}, Noskovi}. N. S.

osve`e. Fizioterapeuti Goran Marjan i Nemawa Miji} ~ekali su kao zapete pu{ke svaki mig igra~a da prisko~e u pomo}, da dodaju fla{icu vode, da pogledaju uz nadzor lekara dr Borka

Prvi utisci su veoma povoqni – izjavio je vidno zadovoqan Branko Babi}, naro~ito posle nagle promene vremena. - Tereni, sme{taj, ishrana, sve je to onako kako Vojvodina kao klub zaslu`uje. No, vreme

Du{an Tadi} je jedan od predvodnika ove generacije Vo{inih fudbalera, a prili~no te{ko podneo je prvi trening, kao i ve}ina igr~a. - Temperaturna razlika je ogromna, do{li smo sa minus deset na plus 15 stepeni i to se ose}a, ali brzo }emo se naviknuti, jer se na dobro uvek lako ~ovek navikne. Poznajemo ovda{we uslove i zadovoqstvo je raditi. Noge su jo{ uvek te{ke, lopta ne slu{a, ali }e uskoro do}i sve na svoje mesto. Vide}emo kako }e se sve to pokazati u prvoj utakmici, 2. februara, sa slova~kim Ko{icama – rekao je Tadi}. Sava Savi}

ZVEZDA NASTAVQA PRIPREME U ANTALIJI

Matersburg prvi rival Fudbaleri Crvene zvezde stavili su ta~ku na prvu fazu priprema za prole}ni deo sezone. Posao na Marakani je obavqen juna~ki, na terenu sa ve{ta~kom travom po velikom temperaturnom minusu, ali uz maksimalno zalagawe svih igra~a, {to posebno raduje kompletan stru~ni {tab Beogra|ana. Rad }e biti nastavqen u Antaliji, a baza crveno- belih u narednih 15 dana bi}e hotel „Kalista“ u mestu Belek. Trener Vladimir Petrovi} odredio je spisak putnika za Tursku, a mesta u avionu bi}e za 26 fudbalera: Stamenkovi}, Pavlovi}, Bajkovi}, S.\or|evi}, Viloti}, Savi}, Ninkov, Miki}, B. \or|evi}, Igwatijevi}, S. Reqi}, Bogdanovi}, Nikoli}, Isah, Savio, Kadu, Mugo{a, Jere- Aleksandar Jevti} mi}, Bla`i}, Lazeti}, Lazovi}, Trifunovi}, M. Reqi}, Leki}, Jevti} i Perovi}. Dakle, iznena|ewa nije bilo, u pogonu su i dvojica fudbalera koji u slu~aju primamqivih ponuda mogu u inostranstvo, a to su Ninkov i Bogdanovi}. - Uskoro }emo razre{iti situaciju sa nekoliko momaka koji nisu u prvom planu. Suba{i} bi mogao u Tursku ili Azerbejxan, Vasiqevi} je odbio

da ode na pozajmicu u Mladi radnik ali se pojavila opcija sa Rusijom, tu su i dva golmana Radivojevi} i Ran|elovi} koji }e raditi individualno u Beogradu, a mi }emo se potruditi da im obezbedimo adekvatne klubove u kojima bi branili- raportirao je direktor Zvezde Ivan Axi}. Crvena zvezda }e na pripremama u Antaliji odigrati i ~etiri prijateqska me~a. Ve} 2. februara protivnik je austrijski Matersburg, {est dana kasnije rival je japanske Hiro{ime. Za 13. februar zakazan je me~ sa bugarskim Liteksom, a ve} sutradan sledi i posledwa provera protiv poqskog Leha iz Poznawa. - Nisu bili ba{ idealni vremenski uslovi u Beogradu, posebno u posledwih nedequ dana, ali bez obzira na zimski ambijent uspeli smo da ispunimo sve zahteve stru~nog {taba. Jedva ~ekamo po~etak odigravawa prijateqskih utakmica. U`eleli smo se prave igre, imamo 4 testa protiv solidnih rivala, a to je i prilika za uigravawe ekipe, odnosno {ansa svima da se nametnu treneru Petrovi}u- konstatovao je Zvezdin golgeter Aleksandar Jevti}. Z. Rangelov


18

ponedeqak1.februar2010.

PRVA B SAVEZNA LIGA

SPORT

DNEVNIK

PRVA LIGA ZA MU[KARCE

Te{ko s Bana}anima

Odluka u posledwoj ~etvrtini

Be~ej - Proleter 9:8 (2:2,2:2,3:3,2:1)

Novi Sad - Tami{ Petrohemija 82:68 (19:17, 20:22, 16:21, 27:8)

BE^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost, gledalaca 150. Sudije: Pavle Ki{ i Predrag Teodorovi} (obojica iz Novog Sada). Igra~ vi{e: Be~ej : 3(1), Proleter 7(1). Peterci: Be~ej -, Proleter 3(2). BE^EJ 2005: Toma{evi} (8 odbrana), ^ipli} 1, Ostoji}, Strainov, Pelengi}, Cveti}, Tomi}evi} 1, Terzi}, Kosovac, Pesla} 2, Kiza 1, Jovi}, Markovi} 4, Stojanov. PROLETER: Bijeli} (10 odbrana), ^ikara, Mavrenski, Matkovi} 1, Gli{i}, Vang, Kampawoli 1, Drezgi} 1, Bako{, Ogwanovi} 3(2), Brako~evi}, Kantar, \orovi} 1, Maksimovi} 1. Malo je nedostajalo da Zrewaninci prekinu pobedonosnu seriju Be~ejaca i potvrde tezu da im ove sezone Bana}ani ne le`e. Jer, jedine poraze do sada naneli su im Kikin|ani i Pan~evci na startu prvenstvene trke, a lako je

moglo da se desi da im i u~enici trenera Du{ana Damjanovi}a pomrse ra~une. Istina je da su momci sa Tise sve vreme vodili i to najvi{e zahvaquju}i efikasnosti Svetozara Markovi}a, kome je prevashodna uloga u timu defanzivna i zbog toga je ve} po~etkom posledwe ~etvrtine zbog tri li~ne morao iz vode, ali nikako nisu uspeli rezultatski da se odlepe. U takvom odnosu snaga, prve tri ~etvrtine su zavr{ene bez prednosti na bilo ~ijoj strani, pa je odluka pala posledwem periodu igre. Gosti su ve} na po~etku zavr{ne ~etvrtine pogotkom Matkovi}a prvi put stigli u vo|stvo od 8:7, ali su Be~ejci preko levorukog Kize u slede}em napadu izjedna~ili, a onda se igralo jalovo pred oba gola sve do same zavr{nice. Gol odluke postigao je minut pre kraja Tomi}evi}. V. Jankov

@AK prejak Spartak – @AK 5:11 (1:3, 2:2, 1:3, 1:3) SUBOTICA: Bazen u Dudovoj {umi, gledalaca oko 150, sudije: Branislav Zukovi} (Novi Sad) i Vladimir Petrovi} (Zrewanin). Igra~ vi{e: Spartak 2/7, (@AK 3/11), peterci:Spartak 0/1, @AK 1/4. SPARTAK: Keri, ^abrilo 1, Labadi, Ki{, Kowevi} 1, Videc 1, Kuti 1, ^ampragov, Miliki}, Leti}, Andri} 1, ^ovi}, [proh, Marton. Trener: Marko Jankovi}. @AK: Kozarski, Trkuqa 1, Cvetkovi} 2, Budurin, Pe{tari} 3, Pro{i}, Dragi} 2, Cvetkovi}, Ba~i}, Andri} 2, Bo`i~kovi} 1, Kiri}, Suvatarov, \apa. Trener: Marko Orlovi}. U osmom kolu Prve B lige za vaterpoliste suboti~ki Spartak nije uspeo da iznenadi @AK. Favorizovani gosti su igrali u skladu sa svojim rejtingom i igra~kom kadrom, te na kraju stigli do zaslu`ene pobede. Golman Spartaka @olt Keri odbranio je na desetine {uteva, ~ak i tri peterca, ali ni to nije bilo dovoqno da se ostvari pozitivan rezultat. Serijom od 3:0 u tre}oj deonici @AK je poveo sa visokih 8:3, a tek je u fini{u ovog dela me~a Kuti `abicom smawio na 4:8. Na otvarawu zavr{ne deonice Kowevi} je smawio na 5:8, no to je bilo sve od Spartaka. N. S.

NOVI SAD: Mala sala SPC „Vojvodina“, gledalaca 300, sudije: Belo{evi} i Strika (Veograd), Vujinovi} (Novi Sad). NOVI SAD: M. Kova~evi} 19, Grubor, Grozdani}, Suboti} 8, Jan~ikin 13, Qubojevi} 13, Buni} 9, Pobri} 3, Raki} 13, Miti}, S. Kova~evi} 4, Draga{. TAMI[: Pasuq, \oki} 11, I. Jereminov, Staji} 6, Buri} 16, Markovi} 7, Sekuli}, Miki} 12, B. Jereminov, Radenkovi}, Ivani} 12, Perak 4. Ko{arka{i Novog Sada slavili su i u drugom uzastopnom derbiju. Savladana je ekipa Tami{ Petrohemije 82:68. Sino} je pred sve boqim Novosa|anima poklekla jo{ jedna ekipa iz vrha tabele, pre svega, jer su doma}ini veoma dobro odigrali posledwi period utakmice. ^itav me~ protekao je u dominaciji Novog Sada, koju ~esto nisu znali da materijalizuju. Ali su ipak uspevali da odr`avaju vo|stvo od dva do osam poena razlike sve do kraja tre}e ~etvrtine, kada su se zbog odli~nog {uta ekipe iz Pan~eva na{li u zaostatku od pet poena (55:60). Onda su Novosa|ani odigrali ~etvrtinu iz snova. Zonska odbrana 3-2 odli~no je funkcionisala, Pan~evci su upu}ivali {uteve iz te{kih pozicija, bez uspeha. Solidan skok doma}ih omogu}io im je dovoqno brzih kontra napada i lakih poentirawa, a krenuo ih je kona~no i {ut, za razliku od prve tri deonice me~a, pa su redom iz daqine poga|ali Maksim Kova~evi}, Jan~ikin i Raki}. Muwevitom serijom 20:2 za osam minuta posledwe deonice Novosa|ani su prvi put do{li do dvocifrene prednosti i zadr`ali je do kraja. M. Risti}

NLB LIGA C. zvezda - Cedevita 83:63 Olimpija - FMP 95:54 Zagreb - Radni~ki 87:80 Budu}nost - [iroki 77:57 Bosna - Partizan odlo`eno

1. Cibona 2. Zagreb 3. Olimpija 4. Partizan 5. Budu}nost 6. Hemofarm 7. Zadar 8. C. Zvezda 9. Cedevita 10. Radni~ki 11. FMP 12. [iroki 13. Helios 14. Bosna

18 19 19 18 19 18 18 19 19 19 19 19 18 18

14 13 12 13 12 12 10 9 9 7 6 6 4 3

4 6 7 5 7 6 8 10 10 12 13 13 14 15

1402:1197 1523:1492 1490:1383 1368:1275 1461:1379 1454:1335 1459:1338 1520:1464 1475:1535 1323:1498 1432:1506 1399:1507 1223:1398 1203:1424

32 32 31 31 31 30 28 28 28 26 25 25 22 21

PRVA LIGA (@) Hemofarm - Radni~ki 98:48 ^elarevo - Proleter 68:69 Kovin - Vojvodina NIS 77:84

PRVA LIGA ZA MU[KARCE N. Sad - Tami{ Petr. 82:68 Ergonom - Vojvodina 64:69 Radn. KG - Mega Vizura 79:84 Sloga - OKK Beograd 65:66 Radn. Basket - Ma{inac 78:66 Napredak - Metalac 77:81 Borac - Prol. Naft. 101: 65

1. Borac 19 2. Beograd 19 3. Metalac 19 4. Vojvodina 19 5. Proleter 19 6. Tami{ 19 7. Novi Sad 19 8. Napredak 19 9. Sloga 19 10. Mega V. 19 11. Ma{inac 19 12. Radni~ki B. 19 13. Ergonom 19 14. Radni~ki 19

14 13 13 13 12 12 10 10 9 9 8 5 4 1

5 6 6 6 7 7 9 9 10 10 11 14 15 18

1586:1441 1613:1499 1516:1436 1509:1433 1597:1514 1458:1406 1459:1403 1486:1448 1459:1462 1500:1552 1353:1529 1421:1501 1367:1461 1407:1646

33 32 32 33 31 31 29 29 28 28 27 24 23 20

REGIONALNA LIGA

Odli~na Nata{a Krwetin

Vojvodina NIS - Maribor 72:68 (15:16, 19:16, 15:18, 23:18)

Maksim Kova~evi}

SLALOM U SENT MORICU (@)

Lindzi Von prva Takmi~ewe u slalomu u Sent Moricu bila je posledwa zvani~na provera za skija{ice uo~i Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru( od 12. do 28. februara). Za osmu pobedu u sezoni i pove}awe prednosti u generalnom plasmanu u odnosu na neube-

1:01,77 minuta 2. Mari Mar{anArvije (Francuska) 1:01,94, 2. Andrea Fi{baher (Austrija) 1:01,94, 4. Fabijen Suter ([vajcarska) 1:01,98, 5. Tina Maze (Slovenija) 1:02,00, 6. Ingrid @akmod (Francuska) 1:02,18, 7. Na|a [tajger ([vajcarska) 1:02,22...

Lindzi Von

dqivu Nemicu Mariju Ri{, Lindzi Von je bilo dovoqno da vo`wu zavr{i u vremenu 1:1,77 minuta. Drugo i tre}e mesto podelile su predstavnice Austrije i Francuske, Andrea Fi{baher i Mari Mar{an Arvije, dok je kao ~etvrta kroz ciq pro{la [vajcarkiwa Fabijen Suter. Rezultati slaloma u Sent Moricu: 1. Lindzi Von (SAD)

Plasman u slalomu: 1. Von 440 bodova, 2. Suter 220, 3. Fi{baher 217, 4. Gergl 194, 5. [tajger 181, 6. @akmod 161... Poredak u generalnom plasmanu Svetskog kupa: 1. Von 1.311 bodova, 2. Marija Ri{ (Nema~ka) 1.174, 3. Awa Person ([vedska) 886, 4. Katrin Cetel (Austrija) 829, 5. Maze 701.

IN MEMORIAM

Rade Qoqi} (1955–2010)

Rade Qoqi}, dugogodi{wi nacionalni odbojka{ki sudija i kontrolor – delegat, preminuo je u Beogradu posle kra}e i te{ke bolesti. Odbojka{ki sudija je postao 1974. godine. Kao student Ekonomskog fakulteta u Beogradu bio je veoma anga`ovan sudija – ~esto i kao igra~, jer je Rade i osnovao ekipu na svom fakultetu. Sudijska strast nije po-

pustila ni kada je diplomirao, pa je ubrzo po~eo da napreduje ka vi{im takmi~arskim rangovima. Dugo godina je sudio utakmice u najkvalitetnijim ligama tada{we Jugoslavije, a zatim je 1998. godine pre{ao u kontrolore-delegate. Kremacija Radeta Qoqi}a obavi}e se u sredu, 3. februara u 16 ~asova na Novom grobqu u Beogradu.

NOVI SAD: Mala sala SPC „Vojvodina“, gledalaca 100, sudije: Peceq, Pani} i Dimovski (Srbija). VOJVODINA NIS: Jovanovska 6, ^abarkapa 11, Popovi}, Maxarevi}, Du{ani} 7, Krwetin 17, Stankovski, Vu~kovi}, StUpar 24, Terzi} 2, Bo{kovi} 1, Karaka{evi} 4. MARIBOR: @olmir, Kukovec, Dover 19, Prsa 10, Kure, Komo~ar, Hamzi}, Pehovar, Ilijev 16, Furman 6, Balti} 17. Ko{arka{ice Vojvodine NIS stigle su do pete pobede u Regionalnoj ligi posle boqe igre u posledwem minutu me~a. Iako su polovinom posledwe deonice crveno-bele bile u zaostatku od 10 poena, u posledwi minut su u{le sa minus ~etiri, ali je tada Nata{a Krwetin najpre pogodila trojku uz dodatno bacawe i izjedna~ila; a u slede}em napadu je jo{ jednim {utem iz daqine donela pobedu svom timu. M. Risti} SUPERLIGA ODBOJKA[A Od 1. do 4. mesta C. zvezda - Vojvodina Radni~ki - Partizan 1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. Partizan 4. Vojvodina

15 15 15 15

13 13 9 7

2 2 6 8

43:13 42:15 30:27 26:28

3:2 3:0 39 37 24 22

Od 5. do 8. mesta Ribnica - Smederevo M. radnik - Spartak

3:0 3:0

SUPERLIGA ODBOJKA[ICA Klek - Vizura Dinamo - Jedinstvo Po{tar - C. zvezda

3:2 3:0 0:3

5. Ribnica 6. M. radnik 7. Spartak 8. Smederevo

1. C. zvezda 2. Spartak 3. Tent 4. Vizura 5. Klek 6. Dinamo 7. Jedinstvo 8. Po{tar

15 15 15 15

14 13 13 14 14 14 14 14

7 6 3 2

14 9 7 7 7 7 4 0

8 9 12 13

0 4 6 7 7 7 10 14

PRVA LIGA ODBOJKA[A Putevi - GIK Banat

27:30 20 28:32 20 18:40 11 13:42 7

42:6 34:20 27:22 28:25 26:27 23:29 15:34 10:42

40 27 23 22 20 19 12 2

3:2


STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak1.februar2010.

19 Foto: S. [u{wevi}

DNEVNIK

JEDINSTVENA MUZI^KA I KULTURNA MISIJA HORA „AKADEMAC”

^uvari muzi~kog nasle|a i gra`danskog i paorskog Mu{ki hor „Akademac“ ve} gotovo deset godina izvodi davno pevane i skoro zaboravqene pesme srpske gra|anske lirike, nastale krajem 18, tokom 19. i u prvim decenijama pro{log veka na panonskim prostorima, od Sentandreje i Pe{te, preko Sombora i Novog Sada sve do Srema i daqe. Osim izvornih „gra`danskih“ i „paorskih“ pesama, koje repertoar ovog kamernog hora ~ine jedinstvenim u zemqi, „Akademac“ izvodi i opse`an repertoar duhovnih i svetovnih kompozicija. Tako|e, ova vokalna grupa svojevrsna je peva~ka reprezentacija biv{ih i sada{wih studenata Univerziteta u Novom Sadu. Kao prvi tenori nastupaju Sr|an Radivojevi}, apsolvent na Pravnom fakultetu, i Nikola Uzelac s Muzi~ke akademije, druge tenore pevaju Neven Radulovi} s Ekonomskog i

Miroslav Labat, student Akademije, student FTN-a Dragan @ivanovi} i diplomac Muzi~ke akademije Andrija Gruji} pevaju basove, a Nenad Obradovi} s Visoke poslovne {kole i student Filozofskog fakulte-

Sabiraju pesmu vojvo|ansku Tokom boravka u Ma|arskoj, ~lanovi „Akademca“ do{li su na ideju da bi bilo zanimqivo uspostaviti saradwu s tamo{wim horovima koji izvode ma|arske pesme iz istog perioda zajedni~ke pro{losti panonskih naroda i pozvati ih da tu muziku predstave ovda{woj publici. Tako|e, „akademci“ nameravaju da repertoar pro{ire s po nekoliko tradicionalnih pesama svih vojvo|anskih nacionalnih zajednica. Da bi svoj rad predstavili i auditorijumu van akademske zajednice i institucija elitne kulture, voleli bi da objave album. Me|utim, za studio, aran`mane i kvalitetnu produkciju, kakvu wihova muzika zaslu`uje, neophodan je novac koji hor za sada nema...

ta Bogdan Spasi} nastupaju kao baritoni. Bogdan i Nikola Bawac, koji peva prvi tenor a ina~e je student master studija na Pravnom, u horu su od osnivawa 2000. godine, kada ih je okupio profesor Jovan Jerkov, muzi~ki pedagog koji i diriguje horom. – U prvobitnoj postavi hora svi smo bili maturanti „ZmajJovine“ gimnazije i biv{i ~lanovi gimnazijskog hora – ka`e Nikola Bawac. – Profesor Jerkov nas je okupio, osnovu na{eg repertoara ~ine pesme koje je on skupqao ~etrdesetak godina, a preko wega je hor uspostavio uspe{nu saradwu s Maticom srpskom, ~iji smo kolektivni ~lan postali pro{le godine i redovno nastupamo na sve~anostima te institucije.

On dodaje da su u me|uvremenu ~lanovi „Akademca“ u{li u sve vode}e mu{ke horove u Novom Sadu. Od brojnih nastupa „Akademca“, Nikola isti~e koncerte 2001. godine u Budimpe{ti odr`ane u ~ast 175. godi{wice osnivawa Matice srpske, i pro{logodi{wi nastup na proslavi 50 godina Pravnog fakulteta, kada su pevali pred evropskom akademskom elitom iz oblasti pravne nauke. Upravo s Pravnim i s Filozofskim fakultetom Novosadskog univerziteta, hor „Akademac“ ima najkorektniju saradwu. Jer, iako nastupa pod „akademskim“ imenom i listom ga ~ine novosadski studenti, Univerzitet ne finansira wegove aktivnosti, ve} dru{tvo opstaje od honorara za nastupe, a ~lanstvo je na potpuno dobrovoqnoj bazi. – Takvo je stawe u kulturi... Na primer, na repertoaru imamo desetak starih, prelepih pesama o Novom Sadu, za koje sam siguran da ih niko nikada nije ~uo. Bilo bi lepo kada bi neko prepoznao da time {to ih izvodimo promovi{emo grad Novi Sad, wegovu tradiciju i duh – pri~a Nikola. Me|utim, ube|en je u to da horisti ne}e odustati od misije ~uvawa uspomene na nekada{wa vremena koja pod naletima dana{wice polako ~ile iz se}awa. I. Sabado{

NEDA MILI], DOBITNICA SVETOSAVSKE NAGRADE FTN-a KAO NAJBOQI STUDENT U 2009.

Vredan rad overen desetkama Svetosavsku nagradu za najboqeg studenta Fakulteta tehni~kih nauka u 2009. dobila je Neda Mili} iz Vrbasa, koja je studije grafi~kog in`ewerstva i dizajna zavr{ila za ~etiri godine i deset meseci, i to s prose~nom ocenom 10! Nagrada, koju ~ine specijalna diploma, 50.000 dinara i vredna kwiga „Istorija umetnosti“, uru~ena joj je 27. januara, na Svetosavskoj sve~anosti na FTN-u, a Neda je tom prilikom istakla da ovo priznawe, osim ~asti koja joj je ukazana, donosi i obavezu. Jer, ka`e, nagrada tek treba da bude opravdana, a ona }e se za to ve} potruditi... – Svetosavska nagrada za mene je i moralni podsticaj, priznawe za u~inak u {kolovawu i potvrda da su sva moja ulagawa i `rtvovawa imala svrhu. Moji rezultati na studijama su mi obezbedili „visoko mesto u dru{tvu najboqih“ – ka`e Neda, ve{to koriste}i ovaj moto FTN-a.

A tom lestvicom koja vodi ka vrhuncima ve} je krenula, zahvaquju}i opet svom fakultetu koji joj je, isti~e, ponudio „vrlo zadovoqavaju}e“ uslove za rad i daqe {kolovawe. Upisala je doktorske studije na Departmanu grafi~kog in`ewerstva i dizajna i od 1. januara ove godine izabrana je u zvawe saradnika u nastavi na godinu dana. Fakultet joj tako|e, kao i ostalim svojim zaposlenima, pla}a doktorske studije. – Sada samo od mene zavisi kojom putawom i kojim intenzitetom }e i}i moja daqa akademska karijera – veli Neda, i otkriva nam tajnu svog dosada{weg uspe{nog studirawa overenog samim desetkama. – Kqu~ni faktor za uspeh u {kolovawu je dobra organizovanost i dnevni raspored prioriteta. U vreme ispitnih rokova u~ila sam i po osam do deset sati dnevno, ali sam uspevala i da se dru`im, zabavqam... jer sam ono malo slobodnog vremena kvalitetno tro{ila sa svojim prijateqima. V. ^.

MILICA SOLAREVI] DRUGI PUT U VRHU LISTE „TOP HIQADU“ STIPENDISTA FONDA ZA MLADE TALENTE

Pola uspeha je kad voli{ to {to radi{

SAJAM ZAPO[QAVAWA „KONTEH“, 17. I 18. MARTA

Povezuju kompanije i mladu pamet Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi “Konteh 10”, namewen studentima i diplomcima Univerziteta u Novom Sadu, bi}e odr`an 17. i 18. marta na Fakultetu tehni~kih nauka. Doga|aj je organizovala studentska organizacija EESTEC LC Novi Sad, s namerom da budu}im stru~wacima omogu}i zaposlewe i razvoj karijere u kompanijama koje posluju u na{oj zemqi. Ovaj skup odr`ava se ~etvri put, i kako navode organizatori, jedini je koji povezuje kompanije s dva faktora veoma bitna za wihov razvoj – obrazovnim institucijama i kvalifikovanim, i ubrzo visokoobrazovanim kadrom. Tako|e, kroz ovaj sajam je ostvarena saradwa izme|u FTN-a, Univerziteta u Novom Sadu, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i rav-

nopravnost polova, kao i Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport. Kompanije izlaga~i }e ovom prilikom mo}i da predstave svoju delatnost studentima kroz reklamni materijal, putem neposrednog kontakta i kroz prezentacije koje }e biti otvorene za sve posetioce. Studenti i kandidati za posao }e na licu mesta mo}i da uru~e svoju biografiju, kao i da je ostave u elektronskoj bazi koja }e biti na raspolagawu svim kompanijama narednu godinu. Tokom sajma, u Sve~anoj sali FTN-a }e biti organizovane tribine i treninzi radi obu~avawa mladih kandidata kako da pravilno napi{u svoju biografiju i {to uspe{nije obave intervju za posao. Dodatne informacije o “Kontehu 10” su dostupne na adresi www.konteh.org. S. T.

– Kqu~ uspeha je dobro se organizovati i rasporediti svoje vreme – obja{wava najboqa studentkiwa geografije na novosadskom Prirodno-matemati~kom fakultetu i dobitnica stipendije Fonda za mlade talente Milica Solarevi}. Mlada i ambiciozna Milica je po drugi put dobila stipendiju Ministarstva omladine i sporta od 25.000 dinara mese~no. Pro{le godine se na{la na spisku hiqadu najboqih studenata iz cele Srbije kao student zavr{ne godine osnovnih studija geografije, a ove godine se ponovo na{la na spisku stipendista, sada kao student master studija. U wenom indeksu su sve desetke, ona je prva u istoriji Odseka za geografiju s ovim prosekom ocena. Samim tim, spada u grupu od 13 najboqih studenata s Univerziteta u Novom Sadu s istim prosekom. Stipendija joj omogu}ava veliku materijalnu sigurnost i gotovo potpunu finansijsku nezavisnost. S druge strane, zna~i joj i kao moralna podr{ka i plus za wenu biografiju. Naj-

vi{e voli da potro{i pare na neku dobru kwigu, atlas, globus, a isto tako da ode na seminare i terenske ve`be, koje su zna~ajne za wenu budu}u profesiju. Jo{ u petom razredu osnovne {kole zaqubila se u geografi-

ju, a sada joj je wen poziv velika inspiracija. – Pola uspeha je da voli{ to {to radi{, a ostalo zavisi od toga kako rasporedi{ svoje vreme – ka`e Milica, i dodaje da voli kada qudi svojoj profesiji

Milica na jednom od svojih mnogobrojnih putovawa

pristupaju s dozom ozbiqnosti i odgovornosti. Kao ~lan Dru{tva mladih istra`iva~a „Branislav Bukurov“, imala je priliku da 2008. godine bude koordinator projekta „Edukativni kamp na Stra`ilovu“, a u~estvovala je i na mnogim drugim projektima u okviru fakulteta. Imala je prilike da ode u inostranstvo, a mnogi su joj to i predlagali, uz savet da }e tamo imati ve}e {anse i mogu}nosti za dobar posao, ali ona smatra Novi Sad gradom po svojoj meri. – Definitivno sebe vidim ovde, Novi Sad pru`a taman onoliko razli~itosti i aktivnosti koliko mi treba – ka`e Milica, i dodaje da svako ko se trudi i ko na pravi na~in do|e do titule mora biti prime}en i mo`e da na|e odgovaraju}i posao. Upravo ona je dokaz da se trud i vredno}a isplate. Toga su svesni i weni profesori koji o~ekuju da }e Milica raditi na fakultetu, a wen plan je da nastavi doktorske studije na svom fakultetu. I. Dragi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


20

FILMSKA PLANETA

ponedeqak1.februar2010.

Vordington u filmu o Drakuli Junak „Avatara“ Sem Vordington pregovara o ulozi u filmu o vampirima „Dracula Year Zero“, koji }e re`irati Aleks Projas, pi{e holivudska {tampa. Scenario za film studija „Juniversal“ napisa}e Met Sazama i Berk [arples. Film }e biti tragi~na qubavna pri~a o Drakuli i spoj mitologije o vampirima i istinskih ~iwenica o princu Vladu. Studio „Juniversal“ snimio je 1931. film „Drakula“ sa Belom Lugo{ijem, a 1930-ih i 1940-ih godina i seriju horor filmova, ukqu~uju}i „Franken{tajna“, „Nevidqivog ~oveka“ i film „^ovek vuk“. „Juniversal“ je 1979. snimio i „Drakulu“ Frenka Langele, a narednog meseca u bioskopima }e se na}i „^ovek vuk“ u re`iji Xoa Xonstona. Qubiteqi filma }e Vordingtona, koji je igrao u filmu „Terminator: Spasewe“, uskoro videti u rimejku filma „Borba titana“. Australijski glumac sklopio je i ugovor o snimawu nau~nofantasti~nog filma „The Last Days of American Crime“.

DNEVNIK

OD 2006. GODINE DO DANAS

„Avatar” gledaniji od svih srpskih filmova Nau~nofantasti~ni film „Avatar“ Xejmsa Kamerona je posle mesec i po dana prikazivawa u srpskim bioskopima postao gledaniji od najuspe{nijih doma}ih filmova iz posledwe ~etiri godine, pokazuju podaci distributerske ku}e „Tak“ i Filmskog centra Srbije. Ta ostvarewa su ujedno bila najgledaniji filmovi sezone: „Mi nismo an|eli 3“ Petra Pa{i}a (2006) videlo je oko 135.000 qudi, „Crnog Gruju i kamen mudrosti“ Marka Marinkovi}a (2007) - 132.000 qudi, „^arlston za ogwenku“ Uro{a Stojanovi}a (2008) vi{e od 140.000, dok je pro{logodi{wi {ampion bio „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ Sr|ana Dragojevi}a sa 125.000 gledalaca. Kameronov film je u{ao u {estu nedequ prikazivawa, i prema dana{wim „Takovim“ podacima ima 163.338 gledalaca. „Avatar“ je nedavno postao i najgledaniji inostrani film u srpskim bioskopima u posledwe ~etiri godine. U tom periodu samo su dva strana hita „prebacila“ 100.000 gledalaca: „Da Vin~ijev kod“ (2006) videlo je oko 133.000 a „Seks i grad“ (2008) oko 105.000 qudi. Pre 2006. godine, kada je po~eo period najdubqe krize srpskih bioskopa, najuspe{niji filmovi sezone ima-

li su vi{e od 650.000 gledalaca. „Avatar“, koji se prikazuje na 3D i 2D kopijama, samo ovog, {estog vikenda je videlo 15.728 qudi, a nakon pet nedeqa prikazivawa interesovawe za wega ne samo da nije jewavalo ve} je raslo. U petoj nedeqi videlo ga je 28.436, u ~etvrtoj 28.041 a u tre}oj 27.011 qudi. Kameronova tro~asovna saga o bi}ima plave ko`e koji brane svoju planetu Pandoru od zemaqskih uzurpatora, u prvoj nedeqi prikazivawa je privukla 28.129 gledalaca, a najboqi u~inak film je imao druge nedeqe sa 33.726 posetilaca. „Avatar“ je ovih dana u{ao u istoriju, po{to je ostvario rekordnu zaradu od 1,28 milijardi dolara u bioskopimam izvan SAD, objavio je list „Varajeti“. „Avatar“ je taj iznos zaradio prikazivawem u 11.803 sale u 111 zemaqa. Wegov re`iser Xejms Kameron time je nadma{io sam sebe, po{to je dosada{wi rekorder bio wegov „Titanik“, koji je zaradio 1,24 milijardi dolara. Film „Avatar“ je sa zaradom od preko 558 miliona dolara trenutno na drugom mestu najuspe{nijih filmova u SAD. Na prvom mestu je i daqe „Titanik“ sa 952 milionom dolara. Tre}i je „Mra~ni vitez“, sa 533,3 miliona dolara.

NAGRADE AMERI^KOG UDRU@EWA GLUMACA

Najboqi Sandra Bulok i Yef Briyiz Sandra Bulok i Xef Brixiz dobitnici su nagrade ameri~kog Udru`ewa glumaca, javila su agencije. Sanda Bulok je nagra|ena za ulogu u filmu „The Blind Side“ a Xef Brixiz za rolu u filmu „Crazy Heart“. Wih dvoje su za ta ostvarewa ve} nagra|eni „Zlatnim globusima“, {to ih izdvaja kao favorite za Oskare. Na ceremoniji odr`anoj u subotu, u Los An|elesu, za najboqu gluma~ku postavu progla{ena je ekipa filma „Prokletnici“ Kventina Tarantina, a Kristof Valc je za rolu u tom filmu nagra|en u kategoriji najboqe epizodne uloge.

Sandra Bulok

Za najboqu `ensku epizodnu nagra|ena je Mo’Nik za ulogu u filmu „Precious: Based on the Novel ‘Push’ By Sapphire“.

Televizijska nagrada Udru`ewa glumaca za najboqu gluma~ku ekipu u dramskoj seriji pripala je, drugu godinu za redom, „Momcima sa Menhetna“, dok je u kategoriji humoristi~ke serije nagra|ena ekipa nove serije „Glee“. Alek Boldvin i Tina Fej dobili su nagrade za najboqe uloge u komi~noj seriji „30 Rock“, isto kao i pro{le godine. Dobitnik „Zlatnog globusa“ za ulogu u „Deksteru“ Majkl Si Hol, za tu rolu sada je dobio nagradu kolega kao najboqi glumac u dramskoj seriji. U kategoriji `ena, to priznawe je pripalo Xulijani Margulis za seriju „The Good Wife“. Kevin Bejkon je nagra-

Yef Briyiz

|en u kategoriji najboqeg glumca u mini seriji ili TV filmu, za ostvarewe „Taking Chances“, a Dru Barimor za „Grey Gardens“.

Istvud najpopularniji glumac u SAD

Naomi Vots uz Krejga Glumica Naomi Vots igra}e uz Danijela Krejga u trileru „Dream House“ u re`iji Xima [eridana, preneo je „Holivud riporter“. Film }e pratiti porodicu koja se doseqava u jedan mali grad u ameri~koj dr`avi Konektikat ali ubrzo otkriva da je wihov novi dom nekada bio mesto zlo~ina. Naomi Vots }e tuma~iti `enu koja `ivi u susedstvu.

Glumica je igrala u filmovima „Bulevar zvezda“, „21 gram“, „Me|unarodna prevara“, „King Kong“, „Oslikani veo“, „Kelijeva banda“, „Razvod na francuski na~in“, „Ubistvo Ri~arda Niksona“ i serijalu „Krug“. Krejg je bioskopskoj publici najpoznatiji po ulozi Xejmsa Bonda u filmovima „Kazino Rojal“ i „Zrno utehe“ a slavnog {pijuna tuma~i}e i u narednom ostvarewu „Bond 23“.

Klint Istvud (79), legendarni „Prqavi Hari“, najpopularniji je filmski glumac u 2009. u SAD, rezultat je istra`ivawa koje svake godine sprovodi agencija za ispitivawe javnog mwewa „Haris“. Legenda ameri~kog filma, koji je slavu stekao igraju}i u {pageti vesternima tokom 60-ih godina, potisnuo je sa prvog mesta Denzela Vo{ingtona, koji je titulu najpopularnije zvezde dr`ao prethodne tri godine. Me|u damama, epitet najomiqenije pripao je glumici Sandri Bulok (45), koja je nedavno osvojila „Zlatni globus“ za ulogu u filmu „The Blind Side“. Bulok, koja je glavni favorit za Oskara u martu, zauzela je ~etvrto meLista prvih deset: 1. Klint Istvud 2. Xoni Dep 3. Denzel Vo{ington 4. Sandra Bulok 5. Tom Henks 6. Xorx Kluni 7. Xon Vejn 8. Meril Strip 9. Morgan Frimen 10. Xulija Roberts

sto na listi, ponajvi{e zahvaquju}i glasovima ispitanika s juga SAD i onih izme|u 33 i 44 godine. Zvezda „Pirata sa Kariba“, Xoni Dep, sko~io je sa osmog na drugo mesto. Holivudski srcolomac, tako|e, va`i i za najomiqenijeg gumca me|u `enskom populacijom. Iako je preminuo jo{ 1979. godine, najslavniji kauboj u istoriji filma, Xon Vejn, na{ao se na sedmom mestu, dok su Vil Smit, Harison Ford i An|elina Xoli ispali sa liste 10 najpopularnijih glumaca u 2009.

U BIOSKOPIMA OD 11. FEBRUARA

3-D „Pri~a o igra~kama” U srpske bioskope 11. februara do}i }e jo{ jedan film koji je kompletno ura|en u 3D tehnici - prvi deo Diznijevog hita „Pri~a o igra~kama“. Ovaj dobro znani animirani film iz 1995. godine dobio je 1999. godine veoma popularan nastavak, a oba su pro{le godine obra|ena u 3D tehnologiji kao priprema za tre}i film (2010) koji se izvorno snima u toj tehnici. Distributerska ku}a „Taramaunt“ najavila je da }e 3D verzija „Pri~e o igra~kama 2“ do}i u srpske bioskope 1. aprila, dok }e tre}i film beogradsku premijeru imati 17. juna. „Taramaunt“ je tako|e ukazao da je „Pri~a o igra~kama 1“ prvi Diznijev animirani film za bioskopsku distribuciju koji je sinhronizovan na srpski jezik, i da glasove glavnim junacima daju Gordan Ki~i} i Dragoqub Qubi~i} Mi}ko. Posledwih meseci u Beogradu moglo je da se vidi nekoliko filmova u 3D tehnici, me|u wima animiranu „Bitku za planetu Tera“, crno beli horor klasik „No} `ivih mrtvaca“ (1968) i svetski megahit „Avatar“ Xejmsa Kamerona.

Sprema se „No} u muzeju 3” Po{to su prva dva filma serijala „No} u muzeju“ sa Benom Stilerom bila hit i zaradila skoro milijardu dolara, ne ~udi da se sprema snimawe tre}eg dela, objavio je „Akses Holivud“. Tomas Lenon koji je sa Benom Garantom bio koscenarista prva dva filma, nagovestio je da se radi na tre}em tekstu za komediju. „Ko bi odoleo? Mislim da je sjajna ideja da snimi ‘No} u muzeju 3’“, rekao je Lenon na pre-

mijeri filma „Pee-Wee Herman Show“ u Los An|elesu. „Pitam se ne radi li neko ve} na scenariju“, na{alio se on. „Ne mogu to da potvrdim ali ni da demantujem“. Lenon je sugerisao i da ve} razmi{qa o tome gde bi mogla da se de{ava radwa novog filma. Lokacija bi, kako je nagovestio, mogao biti Libera~eov muzej - institucija posve}ena uspomeni na ekstravagantnog pijanistu i zabavqa~a.


KULTURA

DNEVNIK MONOGRAFIJA O PREDRAGU EJDUSU

Glumim, dakle postojim Savez dramskih umetnika Srbije (SDUS) predstavio je nedavno u Narodnom pozori{tu svoje najnovije izdawe monografiju o Predragu Ejdusu, dobitniku nagrade za `ivotno delo “Dobri~in prsten� za 2008. godinu. Kwigu je priredio teatrolog dr Zoran T. Jovanovi}, a pored wega i laureata, na promociji su u~estvovali predsednica SDUS-a Qiqana \uri}, kriti~ar Muharem Pervi}, glumice Svetlana Bojkovi} i Ru`ica Soki}, rediteqi Dejan Mija~ i Egon Savin, dramaturg Ivana Dimi}, dok je odlomke iz kwige ~itao Igor \or|evi}. Ejdus je ukazao na efemernost gluma~kog posla Predrag Ejdus i pozori{ne umetnosti i naglagov lik, tragikomi~ni junak obsio da ga zato ispuwavaju zadoja{wava da su i prokletstvo i voqstvo, ponos i sre}a {to magija glumca u tome {to wegoovom kwigom “ulazi u gluma~ki vo telo i du{a predstavqaju Panteon�. umetni~ki predmet, wegovo jeZahvaqu}i se mnogobrojnim dino izra`ajno sredstvo. prisutnim prijateqima i kole“Glumac je i zanesewak i opgama Ejdus je izgovorio monolog senar koga goni vera u jednu iz drame “Delirijum tremens� iluziju�, rekao je on, dodaju}i Gorana Markovi}a u kojoj weda je wegov li~ni ciq - trajawe.

U~esnici promocije isticali su Ejdusovu strast prema glumi i ogromnu energiju tokom vi{e od ~etiri decenije izuzetno plodne karijere, {to je odli~no sa`eto u wegovom kredu “Glumim, dakle postojim�. Monografija, kao i prethodne kwige iz edicije dobitnika “Dobri~inog prstena�, sadr`i obiman razgovor sa laureatom, uz svedo~ewa saradnika, izbor iz kritika i detaqnu dokumentaciju o ulogama, ilustrovanu fotografijama iz predstava, filmova i televizijskih serija. Posebno interesantan je prvi deo, nazvan “Predrag Ejdus - wim samim�, koji se, kako je oceweno na promociji, ~ita kao uzbudqivi roman. Uo~i promocije, u foajeu scene “Ra{a Plaovi}� otvorena je izlo`ba Ejdusovih fotografija iz wegovih najboqih uloga, koje je tako|e odabrao Jovanovi}. Generalni sponzor dodele nagrade i izdavawa monografije i ovoga puta bio je Fond Filip i Madlena Cepter. (Tanjug)

U SUBOTICI OD 16. DO 22. MAJA

Festival pozori{ta za decu

2010.

Me|unarodni festival pozori{ta za decu u Subotici, 17. po redu, bi}e odr`an od 16. do 22. maja, a za takmi~arski program se prijavilo 151 pozori{te, od kojih }e selektor odabrati 21, najavili su organizatori na konferenciji za novinare. Direktor i selektor Festivala pozori{ta za decu Slobodan Markovi} rekao je da je Subotica postala svojevrsna prestonica lutkarstva u Srbiji. “Na festival su se prijavila sva de~ija pozori{ta iz Srbije, kao i pozori{ta iz drugih zemaqa prepoznatqiva u svetu, a takva velika zainteresovanost je dobra i za Suboticu i za Srbiju�, rekao je Markovi}. Predsednik Saveta festivala Jovan ]irilov najavio je da }e inicirati osnivawe Fakulteta

ɎȿȝɊÉ?ȺɊ

za lutkarstvo u Subotici. “Potrebna je pre svega politi~ka voqa, ako we bude, stvori}e se i uslovi da se administrativno i finansijski odredi wegovo osnivawe. Subotica kao jedna od prestonica lutkarstva u Evropi ima i kadrova i voqe za takav poduhvat, a tu je i Otvoreni univerzitet sa ogromnim iskustvom�, rekao je ]irilov. Na konferenciji za novinare saop{teno je i da su ovogodi{wi dobitnici nagrade “Mali princ� diretkor pozori{ta “Pinokio� iz Beograda i dramski pisac Igor Bojovi} i ruski rediteq i dekan akademije u Sankt Peterburgu Nikolaj Naumov. (Beta)

ɋɊɉɋɄɈÉ‡ČşÉŠÉˆČžÉ‡ÉˆÉ‰ÉˆÉ ÉˆÉŠÉ‚É’ÉŒČż

É‹É°É&#x;ɧɚÂłČłÉ¨ÉœÉšÉ§ȭɨɪɝÉ&#x;ÉœÉ˘Ę„Â´ É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„



ɋȟȿɑɇȺȺɄȺȞȿɆɂȳȺÉ‰ÉˆČźÉˆČžÉˆÉ†ȞȺɇȺȽɊȺȞȺÉ‡ÉˆČźÉˆČ˝ɋȺȞȺ



É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„



Č­É­ÉĄÉ&#x;ÉŠÉ&#x;ČźÉ&#x;ɪɞɢÉŒÉŠČşČźÉ‚ČłČşÉŒČş ɨɊÉ&#x;ÉŞÉš



É‰ČżÉŒČşÉ„



Č­ČźÉ&#x;ɪɞɢ¹ɂɪÉ&#x;ɧɚÉ‰É¨ÉŠÉ¨ÉœÉ˘Ę„ȞȺɆȺÉ‹ɄȺɆȿɅɂȳȺɆȺ ɛɚɼÉ&#x;ÉŹ



É‹É?ČťÉˆÉŒČş



ȭɚɤɨɌɨɉɭɹɢɧɢČťÉˆČżÉ†É‚ ɨɊÉ&#x;ÉŞÉš



É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„



ȟȿɅɂɄɂɋɏɨɉɨɍɏɨÉˆÉ‹É„ČşÉŠÉˆČźɄȺȝȺɊȿ



É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„



ɄɪɭɧɨÉ?ɢɊɰɢɉɂɉɂČžÉ?ȽȺɑȺɊȺɉȺ ɛɚɼÉ&#x;ÉŹ



ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ 

20.30 18.00

ÉŠÉ­ÉŹ



ɋɊȿȞȺ



Č­É­ÉĄÉ&#x;ÉŠÉ&#x;ČźÉ&#x;ɪɞɢÉŠÉ‚Č˝ÉˆÉ…ČżÉŒÉˆ ɨɊÉ&#x;ÉŞÉš



É‹É?ČťÉˆÉŒČş





É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„

16.



ɋɊȿȞȺ



É†ÉˆČłČşÉ‰ÉŠÉ‚ČźČşÉŒÉ‡ČşČťÉ‚ÉˆÉ‰ÉˆÉ…É‚ÉŒÉ‚É„ČşɚɭɏɨɪɢÉ˘ÉĄÉœÉ¨ÉťÉšÉąɋɚɲɚȺɍÉ&#x;ɧɏɢʄÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę ÉšPer. Art Č­É­ÉĄÉ&#x;ÉŠÉ&#x;ČźÉ&#x;ɪɞɢɌɊÉ?ȝȺȞÉ?ÉŠ ɨɊÉ&#x;ÉŞÉš ÉŠÉ­ÉŹ

Č­ČźÉ&#x;ɪɞɢ¹ɂɪÉ&#x;ɧɚÉ‰É¨ÉŠÉ¨ÉœÉ˘Ę„ȞȺɆȺÉ‹ɄȺɆȿɅɂȳȺɆȺ ɛɚɼÉ&#x;ÉŹ ÉŠÉ­ÉŹ



É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„



ɄɨɧɰÉ&#x;ÉŞÉŹÉˆÉ…É‚ČźČżÉŠČżÉ„ČşÉŒČşÉŠÉ‚É‡Čż



É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„



Č­É­ÉĄÉ&#x;ÉŠÉ&#x;ČźÉ&#x;ɪɞɢɇȺȝÉ?ɄɈ ɨɊÉ&#x;ÉŞÉš



É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„



ɄɪɭɧɨÉ?ɢɊɰɢɉɂɉɂČžÉ?ȽȺɑȺɊȺɉȺ ɛɚɼÉ&#x;ÉŹ



É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„



Č­É­ÉĄÉ&#x;ÉŠÉ&#x;ČźÉ&#x;ɪɞɢɇȺȝÉ?ɄɈ ɨɊÉ&#x;ÉŞÉš



É‰ČżÉŒČşÉ„



ɄɨɧɰÉ&#x;ÉŞÉŹȝɂȴȺɇȿÉ„ÉŠÉ‹ÉŒÉ‚Čśɢ%,675,.25&+(675$



ÉŠÉ­ÉŹ

20.00

ÉŠÉ­ÉŹ

18.00

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

20.30

É‹É°É&#x;ɧɚ³ɉÉ&#x;ÉŞÉšČžÉ¨É›ÉŞÉ˘É§É¨ÉœÉ˘Ę„Â´ 

ȿɠÉ&#x;ɧȳɨɧÉ&#x;ɍɤɨȜȿɅȺȟȺɉȿȟȺɑɂÉ?Čş ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉ­ÉŹ

É„É¨ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę ÉšɋɇɉÉšɢČşÉ?É&#x;É§É°É˘Ę É&#x;³ȝȿȝȺ´

6.

ÉŒČşČłÉ‡É‚ȞɇȿȟɇɂɄȟɂɊȚɂɇɂȳȿČźÉ?É…ÉŽ

É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„

8.

ČłÉ¨ÉœÉšÉ§É‹ÉŹÉ&#x;ÉŞÉ˘Ę ÉšÉ‰É¨ÉŠÉ¨ÉœÉ˘Ę„ȚȺɇȞɊȴɂȟɆÉ?É€ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš

É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„



É?ȳɄɂɇɋȺɇ



É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„



É‹É?ČťÉˆÉŒČş

 

ɊɨÉŚÉ¨ÉŹÉ˘ÉœÉ˘ÉŚÉšɊɪɨɥÉ&#x;ČźÉ˘ÉŞĘ‡É˘É§É˘Ę É&#x;ȟɭɼɎ

ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

ÉŠÉ&#x;ɞɢɏÉ&#x;Ę‚ɆɢɼÉ&#x;ɧɚÉ‰ÉšÉœÉĽÉ¨ÉœÉ˘Ę„É‘É­ÉąÉ˘ÉĽÉ¨ÉœÉ˘Ę„

ɊɨɧɨɜÉ&#x;ɼɢÉŽɆČžÉ¨ÉŤÉŹÉ¨Ę É&#x;ÉœÉŤÉ¤É¨É? ÉŠÉ­ÉŹ

ɆɢɼÉ&#x;ɧɚÉ†ÉšÉŞÉ¤É¨ÉœÉ˘Ę„ČťÉŠÉˆČžÉ ČşÉ…É?ÉŒÉ„Čż ɞɪɚɌɚ ÉŠÉ­ÉŹ

ɋɊȿȞȺ





É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

11.

ɆɚɪɏɢɧɄɪɢɌɊÉ‡ČşÉ‹ÉŠÉŒČşČłÉ‚ɇȺȾȿɇÉ€É‚ČźÉˆÉŒ ɞɪɚɌɚ



É‰ČżÉŒČşÉ„



É†ÉšĘ ÉšɉÉ&#x;ÉĽÉ&#x;ÉœÉ˘Ę„ȳȺÉ‚É…É‚É‡ČżÉ„ÉˆȞɊÉ?Ƚɂ ɞɪɚɌɚ



É‹É?ČťÉˆÉŒČş

13.

ČşɉÉ‘É&#x;ÉŻÉ¨ÉœɌɊɂÉ‹ČżÉ‹ÉŒÉŠČż ɞɪɚɌɚ



É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„

16.

ČłÉ¨ÉœÉšÉ§É‹ÉŹÉ&#x;ÉŞÉ˘Ę ÉšÉ‰É¨ÉŠÉ¨ÉœÉ˘Ę„ȚȺɇȞɊȴɂȟɆÉ?É€ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš



ɋɊȿȞȺ

17.

ɆɚɪɏɢɧɄɪɢɌɊÉ‡ČşÉ‹ÉŠÉŒČşČłÉ‚ɇȺȾȿɇÉ€É‚ČźÉˆÉŒ ɞɪɚɌɚ



É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

18.

ÉŒČşČłÉ‡É‚ȞɇȿȟɇɂɄȟɂɊȚɂɇɂȳȿČźÉ?É…ÉŽ ɊɨÉŚÉ¨ÉŹÉ˘ÉœÉ˘ÉŚÉšɊɪɨɥÉ&#x;ČźÉ˘ÉŞĘ‡É˘É§É˘Ę É&#x;ȟɭɼɎ ÉŠÉ­ÉŹ

ɀɚɧȝɚɏɢɍɏÉ†É¨ÉĽÉ˘Ę É&#x;ÉŞÉŒČşÉŠÉŒÉ‚ÉŽ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉ­ÉŹ

ȿɠÉ&#x;ɧȳɨɧÉ&#x;ɍɤɨȜȿɅȺȟȺɉȿȟȺɑɂÉ?Čş ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ



É‰ČżÉŒČşÉ„





É‹É?ČťÉˆÉŒČş





É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„

22.

ɆɚɪɏɢɧɄɪɢɌɊÉ‡ČşÉ‹ÉŠÉŒČşČłÉ‚ɇȺȾȿɇÉ€É‚ČźÉˆÉŒ ɞɪɚɌɚ



ɋɊȿȞȺ



ČşɉÉ‘É&#x;ÉŻÉ¨ÉœÉ‚ČźČşÉ‡ÉˆČź ɞɪɚɌɚ



É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„



ȟɢɞɚɈÉ?ĘƒÉ&#x;É§É¨ÉœÉ˘Ę„ȳȿÉ…É‚ČťÉ‚É…ÉˆɄɇȿɀȿȟȿȟȿɑȿɊȿ ɞɪɚɌɚ ÉŠÉ­ÉŹ



É‰ČżÉŒČşÉ„





É‹É?ČťÉˆÉŒČş

É?ȳɄɂɇɋȺɇ ɊɨɧɨɜÉ&#x;ɼɢÉŽɆČžÉ¨ÉŤÉŹÉ¨Ę É&#x;ÉœÉŤÉ¤É¨É? ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŒČşČłÉ‡É‚ȞɇȿȟɇɂɄȟɂɊȚɂɇɂȳȿČźÉ?É…ÉŽ ɊɨÉŚÉ¨ÉŹÉ˘ÉœÉ˘ÉŚÉšɊɪɨɥÉ&#x;ČźÉ˘ÉŞĘ‡É˘É§É˘Ę É&#x;ȟɭɼɎ ÉŠÉ­ÉŹ

É„É¨ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę ÉšɋɇɉÉšɢČşÉ?É&#x;É§É°É˘Ę É&#x;³ȝȿȝȺ´

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

ɄɚɌÉ&#x;ɪɧɚÉŤÉ°É&#x;ɧɚ ČłÉ&#x;ÉĽÉ&#x;ɧɚȭɨɪɝÉ&#x;ÉœÉ˘Ę„É„ÉˆÉ†ČżȟȿɊÉ?ČłČżÉŒČż" ɞɪɚɌɚ ÉŠÉ­ÉŹ 



É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„





ɋɊȿȞȺ

3.

ȝɪɚɧɤɨČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„Č´É?ȝȺȟɇɂȳȺȞɂČźÉ?ȞɂȳȺȺɅȿɇȺ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉ­ÉŹ



É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„



ɆɚɪɢȚɨɧɍČšČżÉ‰ÉˆČźÉ‚ɉÉ?ɇɂɄȺɆȿȾȺ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę ÉšÉ¤É¨ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę ÉšɋɇɉÉšɢÉŹÉŞÉ­ÉŠÉ&#x;Âł$UWHULD´ ÉŠÉ­ÉŹ



É‹É?ČťÉˆÉŒČş



ɆɚɪɏɢɧɆɚɤɞɨɧɚɉɈɊÉ?ɑɇɂɄÉ‹ČşÉ‚É‡É‚É’É†ÉˆÉŠČşɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę ÉšÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę ÉšÉŹÉŞÉ­ÉŠÉ&#x;³ȳɨɪɢɤ´ 21.00



É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„



ɆɚɪɢȚɨɧɍČšČżÉ‰ÉˆČźÉ‚ɉÉ?ɇɂɄȺɆȿȾȺ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę ÉšÉ¤É¨ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę ÉšɋɇɉÉšɢÉŹÉŞÉ­ÉŠÉ&#x;Âł$UWHULD´ ÉŠÉ­ÉŹ



É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„



ȝɪɚɧɤɨČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„É„ČşÉˆȞȺ

ÉŠÉ­ÉŹ



ɋɊȿȞȺ



ȺɼɛÉ&#x;ÉŞɄɚɌɢÉ‡ČżÉ‹É‰ÉˆÉŠČşÉ É?Ɇ ɞɪɚɌɚ



É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„



É†ÉšĘ É¤ÉĽČźÉ­É¤ÉšÉžÉ˘É§É¨ÉœÉ˘Ę„ČżÉŽČżÉ„ÉŒÉ‚



É‰ČżÉŒČşÉ„



ɇÉ&#x;ɞɚÉŠÉšÉžÉ­ÉĽÉ¨ÉœÉ˘Ę„P$,N.,LL(56 ɞɪɚɌɚ



É‹É?ČťÉˆÉŒČş



ȿɧɞɚȟɨɼɲČžÉ‚É‹É„ÉˆɋȟɂȾȿ



É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„



ɆɚɪɏɢɧɆɚɤɞɨɧɚ7+(P,LL2:0$N Ę ÉšÉ¤É¨ɰɪɧɚɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę ÉšÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę ÉšÉŹÉŞÉ­ÉŠÉ&#x;³ȳɨɪɢɤ´



ɋɊȿȞȺ

17.

ȝɪɚɧɤɨČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„Č´É?ȝȺȟɇɂȳȺȞɂČźÉ?ȞɂȳȺȺɅȿɇȺ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉ­ÉŹ



É‰ČżÉŒČşÉ„



ȺɼɛÉ&#x;ÉŞɄɚɌɢÉ‡ČżÉ‹É‰ÉˆÉŠČşÉ É?Ɇ ɞɪɚɌɚ



É‹É?ČťÉˆÉŒČş



ČłÉ&#x;ÉĽÉ&#x;ɧɚȭɨɪɝÉ&#x;ÉœÉ˘Ę„É„ÉˆÉ†ČżȟȿɊÉ?ČłČżÉŒČż" ɞɪɚɌɚ ÉŠÉ­ÉŹ 



ɋɊȿȞȺ



É†ÉšĘ É¤ÉĽČźÉ­É¤ÉšÉžÉ˘É§É¨ÉœÉ˘Ę„ČżÉŽČżÉ„ÉŒÉ‚

26.

ȝɪɚɧɤɨČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„Č˝ÉˆČžÉˆɇȺÉ?É‹É‚ČłČşÉ‡ÉˆÉ†É…É‚É†ČżÉ‡ÉˆÉ†É„ÉŠÉˆČźÉ? ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš

27.

ȝɪɚɧɤɨČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„Č´É?ȝȺȟɇɂȳȺȞɂČźÉ?ȞɂȳȺȺɅȿɇȺ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉ­ÉŹ 21.00



É‰ČżÉŒČşÉ„



É‹É?ČťÉˆÉŒČş

ÉŠÉ­ÉŹ

21.00

ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę Éš³ɉɼɭɍÉŹÉ&#x;ɚɏɚɪ´ ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

21.00

21.00 21.00

ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę Éš³ɉɼɭɍÉŹÉ&#x;ɚɏɚɪ´ ÉŠÉ­ÉŹ



ȝɅȺȽȺȳɇȺÉˆÉŠČ˝ČşÉ‡É‚É ÉˆČźČşÉ‡ČşÉ‰ÉˆÉ‹ČżÉŒČş Ɏɚɤɍ É†ČşÉŠÉ„ČżÉŒÉ‚É‡Č˝ É‰ÉˆÉ ÉˆÉŠÉ‚É’ÉŒČżÉ ČşČžÉŠÉ€ČşČźČşÉ‰ÉŠČşČźÉˆÉ‚É É†ČżÉ‡ČżÉ‰ÉŠÉˆČ˝ÉŠČşÉ†Čş

21

IZ SRPSKOG KWI@EVNOG DRU[TVA

Konkurs za nagradu „Biqana Jovanovi}� Srpsko kwi`evno dru{tvo raspisalo je konkurs za dodelu nagrade “Biqana Jovanovi}� za prozna, pesni~ka i dramska dela objavqena u 2009. godini, saop{teno je iz SKD-a. U saop{tewu se navodi da zainteresovani za u~e{}e na konkursu, mogu poslati dela, u pet primeraka, na adresu SKD-a (Francuska 7) najkasnije do 10. februara 2010. godine. Nagrada “Biqana Jovanovi}� se sastoji od poveqe i nov~anog iznosa, a ime dobitnika nagrade bi}e objavqeno sredinom marta

2010. godine. Nagrada SKD-a “Biqana Jovanovi}� ustanovqena je 2006. godine, na desetogodi{wicu smrti kwi`evnice, a prvi dobitnik te nagrade bio je Sr|an Vaqarevi} za kwigu “Dnevnik druge zime�. Biqana Jovanovi} (1953-1996) diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavila je niz kwiga, me|u kojima su romani “Pada Avala�, “Psi i ostali� i “Du{a, jedinica moja�, drame “Ulricke Meinhof�, “Leti u goru kao ptica�, “Centralni zatvor� i “Soba na Bosforu�, kao i zbir-

ku pesama “^uvar�. Borila se za gra|anske i qudske slobode, bila je potpisnica peticija sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, “protiv represije i mitova komunisti~kog re`ima�, tako|e je bila i ~lanica prvog Odbora za za{titu umetni~kih sloboda. Biqana Jovanovi} je bila me|u osniva~ima Helsin{kog parlamenta, Beogradskog kruga, Civilnog pokreta otpora i inicijator i u~esnik svih mirovnih i antiratnih akcija u Beogradu tokom devedesetih godina 20. veka. (Beta)

RUSIJA OBELE@AVA VEK I PO OD RO\EWA VELIKOG PISCA

Godina u znaku ^ehova U Rusiji }e ova godina biti u znaku jubileja jednog od wenih najistaknutijih pisca i dramaturga, Antona Pavlovi~a ^ehova (1860-1904) od ~ijeg se ro|ewa 150 godina navr{ilo 29. januara. Ova godi{wica bi}e obele`ena u Rusiji, ali i u mnogim drugim zemqama, nizom kulturnih manifestacija i konferencija kao i novim izdawima wegovih dela koja su prevedena na vi{e od 90 jezika. Centralni doga|aj }e biti 9. Me|unarodni ^ehovqev festival u Moskvi na kome }e u~estvovati pozori{ne trupe i koreografski ansambli iz 14 zemaqa, posebno Nema~ke, Kanade, [vedske, Japana, Argentine, Francuske, [panije i Tajvana. U wegovu ~ast pro{le nedeqe u Moskvi je otvorena i izlo`ba pod nazivom “Nedovr{eno ~itawe� u okviru koje je izlo`eno oko 350 originalnih dokumena-

Anton Pavlovi~ ^ehov

ta koji daju uvid u `ivot i rad slavnog pisca. Ro|en 29. januara 1980. godine u Taganrogu, u trgova~koj poro-

dici, ^ehov je bio lekar pre nego {to je po~eo da pi{e. U kwi`evnosti se pojavio kratkim humoreskama, sa`etog izraza i karakterizacije, da bi kasnije pre{ao na novele i pripovetke, gde se wegov tu`ni humor postepeno pretvara u rezignaciju i o~aj. Istu tematiku obraduje i u svojim dramama, u kojima nema ni tradicionalnog zapleta ni raspleta, kao ni pravih junaka ili jakih strasti, nego je u wima nagla{ena lirskim elementima sugestija atmosfere u kojoj se odvija `ivot wegovih junaka. Uz Mopasana, ^ehov se smatra najve}im novelistom evropskog realizma, dok je svojim dramama izvr{io, a i danas vr{i, jak uticaj na evropsko pozori{te.

KWI@EVNA PERIODIKA: LETOPIS MATICE SRPSKE

Vilovanstvo Laze Kosti}a Decembarsku svesku Letopisa Matice srpske zapo~iwu crtice Miroquba Todorovi}a, a kratku prozu objavquju Qubica Arsi}, Ivan Zlatkovi} i Du{an Bel~a. Me|u wima su i pesnici Selimir Radulovi}, @ivko Nikoli}, Pavel Gatajancu i Knut Odegard. Rubrika Ogledi posve}ena je Lazi Kosti}u, o kome pi{u Milosav Te{i}- “Vilovanstvo Laze Kosti}a�, Albina Milanov- “Kosti}eva kwiga “O Zmaju� i Ki{ov “^as anatomije�, Igor Leki}“^etiri pripovetke Laze Kosti}a� i Zorica Haxi}- “Alfa i omega Laze Kosti}a�. Veoma je zanimqiva i studiozna Te{i}eva analiza novih kovanica koje je veliki pesnik podario srpskom jeziku. Isti~u}i da je Ko-

sti} ba{tinio i helensku tradiciju i srpsko narodno pesni{tvo ali i estetska iskustva evropskog romantizma, Te{i} zakqu~uje:Wegovo pevawe ima sto`erni i svetioni~ki zna~aj u razvoju modernog srpskog pesni{tva: po inovativnoj leksici, po artificijelnosti stiha- po jezi~koj iventivnosti uop{te; po dubini emocija kojima je vosoki lirski tonalitet naj~e{}i ekvivalent; po pesni~kom humoru; po skladu i grandioznosti poetskih slika; po vizionarstvu i pregnu}u da se iska`e ono {to je te{ko iskazivo. U Svedo~anstvima su objavqeni tekstovi koji se bave enciklopedijskim i srodnim poslovima. Tako o Srpskom biografskom re~niku za LMS pi{u Predrag Piper

(“Biografika kao kultura se}awa�), Du{an Nikoli} (“Panteon srpskog naroda�), Milo Lompar (“Istorija i egzistencija�), Mira Radojevi} (“Kolektivno se}awe nije u krizi�), ^edomir Popov (“Personalna enciklopedija srpskog naroda� i Aleksandra Novakov (“Pogled koji je postao slika�). U ovom poglavqu izdvajaju se i dva teksta o poznatom somborskom kwi`evniku Jano{u Hercegu (1909-1995), iz pera Mire Vuksanovi}a- “Hercegov i Kowovi}ev “Tuna Kekez� i Davida Kecmana Dake-“^ovek iz ~ijih o~iju proviruju snovi�. Kritika uobi~ajeno donosi osvrte na najnoviju kwi`evnu produkciju. R. L.

JO[ JEDNA KAPITALNA PRODUKCIJA RIKA RUBINA

Posledwe putovawe Yonija Ke{a

ÉŠÉ­ÉŹ



27.

ponedeqak1.februar2010.

Vi{e od {est godina nakon {to je preminuo, diskografija Xonija Ke{a bi}e ponovo dopuwena jo{ jednim albumom. Novo izdawe sa jednom od posledwih pesama koju je ameri~ka legenda napisala, i ovaj put je zasluga Rika Rubina, ~uvenog producenta za kojeg ka`u da je Ke{a izvukao iz kreativne, a i finansijske krize 1994. godine, kada je albumom “American Recordings� po~ela serija snimawa u okviru koje je publika velikog kantautora zna~ajno uve}ana zahvaquju}i obra}awu novim generacijama i obradama pesama muzi~kih zvezda poput Nika Kejva, Beka, “Depeche Mode�, “Nine Inch Nails�... Kao posledwa publikacija u seriji “American�, “American VI: Ain’t No Grave� je drugi posthumni “povratni~ki� album Xonija Ke{a sa kojim }e Rubin poku{ati da ponovi uspeh prethodnog “American V: A Hundred Highways� (2006), dugo zakucanog za vrh ameri~kih top-listi. Ono {to karakteri{e neke od Ke{ovih posledwih gitarsko-vokalnih odiseja su akusti~ne reminiscencije iznena|uju}e prodornog zvuka, saradwa sa savremenim pop-rok-

Yoni Ke{ i Bob Dilan

folk ikonama, kao i onim starim, sa po{tovawem odatim kroz orbade. [esti album u nizu zapo~etom 1994. obele`ili su Bob Dilan, Kris Kristoferson, [eril Krou, ali i sam Ke{, pesmom “I Corinthians: 15:55�, napisanom u posledwim godinama `ivota. Xo Hejz, Tom Pakston, Bob Nolan, jo{ su neki od Ke{ovih impresivnih referenci na “American VI�, a za sladokusce tu je antirat-

na “Last Night I had the Strangest Dream� Eda Mekurdija, prvobitno zabele`enoj na poznatom snimku jo{ poznatijeg Ke{ovog koncerta “At Madison Square Garden� u Njujorku iz 1969. godine. Sa druge strane SAD, u Los An|elesu, skoro pola veka kasnije, 26. februara osvanu}e jo{ jedan muzi~ki biser iz radwe Rika Rubina i dubina ~oveka i glasa kakav je (bio) Xoni Ke{. I. Buri}


22

SVET

ponedeqak1.februar2010.

DNEVNIK

POSLE NEUSPE[NIH DIPLOMATSKIH POKU[AJA

JEMEN

Ameri~ki brodovi u Persijskom zalivu

Ubijeno 20 pobuwenika SANA: Najmawe 20 {iitskih pobuwenika poginulo je u sukobima sa oru`anim snagama na severu Jemena, samo dan po{to su pobuwenici prihvatili uslove vlade o primirju. Sukobi su izbili u severnim provincijama Malahid i Sada, a me|u ubijenima je i jedan od lidera pobuwenika, Abu Malik, koji je bio zadu`en za obuku, objavio je list jemenskog Ministarstva odbrane. Vo|a jemenskih {iitskih pobuwenika Abdul Malik al Huti proglasio je ju~e primirje sa vladinim snagama, isti~u}i da su prihva}eni vladini uslovi za primirje. Kako bi se izbeglo uni{tavawe civila, isti~emo na{e prihvatawe pet ta~aka”, neophodnih za primirje, naveo je Huti u

zvu~noj poruci postavqenoj na Internetu. Vladini uslovi su povla~ewe pobuwenika, uklawawe wihovih kontrolnih punktova, uvid u stawe otetih stranaca, vra}awe zaplewene vojne i civiline opreme i neme{awe u poslove lokalnih vlasti. Huti je naveo da su pobuwenici do sada u tri navrata pokretali inicijativu za okon~awe sukoba, ali ih je vlada odbijala. Agencija Ujediwenih nacija za izgeblice je saop{tila da se sukobi sa severa Jemena {ire na ostatak zemqe, najsiroma{nije u arapskom svetu, i da se broj interno raseqenih lica, koja be`e pred nasiqem, popeo na 250.000. (Tanjug)

UKRATKO

VA[INGTON: Administracija ameri~kog predsednika Baraka Obame ubrzano radi na ja~awu odbrane u Persijskom zalivu od potencijalnih raketnih napada sa teritorije Irana. SAD postavqa specijalne brodove u blizini iranske obale i protivraketne sisteme u najmawe ~etiri arapske dr`ave u tom regionu, navedeno je u “Wujork tajmsu”. Raspore|ivawe dodatnih sistema za{tite izvodi se u “odsudnom trenutku”, kada ameri~ki predsednik Barak Obama, nakon niza neuspe{nih diplomatskih nastojawa, poku{ava da postigne me|unarodni konsenzus da se Iranu, zbog wegovog spornog nuklearnog programa, uvedu nove sankcije. Obama je u nedavno odr`anom govoru o stawu nacije upozorio na “posledice”

ukoliko Iran nastavi da prkosi zahtevima da prestane da proizvodi nuklearno gorivo, a da je ameri~ki generalni sekretar Hilari

Klinton u petak javno upozorila Kinu da je weno protivqewe novim sankcijama za Iran nepromi{qeno. Stoga se, zakqu~uje “Wu-

Oru`je bilo nameweno Iranu WUJORK: Oru`je iz Severne Koreje, koje su vlasti Tajlanda zaplenile pro{log meseca, trebalo je da bude isporu~eno u Iranu, navedeno je u poverqivom izve{taju tajlandske vlade upu}enom komitetu Saveta bezbednosti UN. Tajlandske vlasti zaplenile su najmawe 35 tona oru`ja iz aviona koji je poleteo iz Severne Koreje i privele pet ~lanova posade, kada se avion u decembru prinudno spustio na aerodrom u Bangkoku. Po izve{taju upu}enom komitetu SB UN zadu`enom za Severnu Koreju, isporuka je sadr`ala rakete, fitiqe za eksplozivne naprave i raketne baca~e, preneo je Rojters. Kargo avion je poleteo iz Pjongjanga, a trebalo je da sleti na aerodrom “Mehrabad” u Teheranu. Kao transportna firma navedena je kompanija “Koria Mekenikal Industri”, dodaje se u izve{taju tajlandskih vlasti.

ZBOG NAJAVQENE PRODAJE ORU@JA TAJVANU, KINA NAJAVILA SANKCIJE

SAD `ali zbog stava Pekinga

Poplave odnele 20 `ivota LIMA: Najmawe 20 osoba poginulo je u poplavama koje su, usled obilnih ki{a, pre pet dana pogodile ju`ne delove Perua, saop{tili su lokalni zvani~nici. Zvani~nici su naveli da se najmawe pet osoba vode kao nestale, a da je poplavama pogo|eno 40.000 qudi. U petak je helikopterima evakuisana i posledwa grupa od ukupno 4.000 turista, koji su ostali zarobqeni u blizini ru{evina svetog grada Inka Ma~u Pik~u, preneo je Bi-Bi-Si. Ma~u Pik~u je na oko 1.100 kilometara jugoisto~no od glavnog grada Perua Lime, a svake godine ga poseti oko milion qudi. Kako je ranije objavqeno, Ma~u Pik~u }e biti zatvoren na nekoliko nedeqa zbog najobilnijih ki{a za posledwih 15 godina. (Tanjug)

VA[INGTON: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave `ale {to je Kina najavila obustavu odnosa sa Va{ingtonom i sankcije za ameri~ke kompanije koje }e u~estvovati u prodaji oru`ja Tajvanu. “Smatramo da je odluka u skladu sa politikom jedne Kine i da doprinosi stabilonosti i bezbednosti u Tajvanskom moreuzu”, izjavio je glavni portparol Stejt departmenta Filip Krouli. Tajvanske vlasti tvrde da je ostrvo pod stalnom pretwom 1.500 kineskih projektila i pozdravqaju odluku Pentagona. Predsednik Tajvana Ma Jing \ue rekao je da }e odluka Va{ingona pomo}i da se ta ze-

Polanski jo{ ~eka

Jang \e~i

mqa ose}a samopouzdanije i bezbednije. Ministarstvo spoqnih poslova Kine saop-

{tilo je da je prodaja oru`ja Tajvanu grubo me{awe u unutra{we stvari Kine, da ozbiqno naru{ava nacionalnu bezbenost i ugro`ava poduhvat mirnog ujediwewa i vodi do posledica koje ni jedna strana ne `eli. Peking je uru~io protestnu notu ameri~kom ambasadoru, jer smatra da je prekr{en sporazum iz 1982. godine, kojim je Va{ington prihvatio da postepeno smawuje prodaju oru`ja Tajvanu.” Prodaja ameri~kog oru`ja Tajvanu ugro`ava nacionalnu bezbednost Kine”, izjavio je kineski ministar spoqnih poslova Jang \e~i. On dodaje da SAD ignori{u zahtev

Pekinga da se ta prodaja obustavi.Analiti~ari ka`u da Amerika rizikuje da naru{i odnose sa Kinom od koje o~ekuje pomo} u re{avawu globalnih problema. Ina~e, kineskoameri~ka trgovinska razmena iznosi oko 400 milijardi dolara, a Kina dr`i oko 800 milijardi dolara ameri~kih obveznica. Va{ington je u petak najavio da }e SAD prodati Tajvanu projektile tipa patriot”, helikoptere “crni jastreb” i brodove minolovce u vrednosti od 6,4 milijarde dolara. Odnosi SAD i Kine u oblasti odbrane su ve} nekoliko godina zategnuti upravo zbog pitawa Tajvana.

AFRI^KA UNIJA

CIRIH: Ako je suditi po izjavi {vajcaske ministarke pravde Evline Vidmer [lumpf, francusko-poqski rediteq Roman Polanski ne}e se skoro na}i na slobodi. [vajcarska je dobila zvani~ni zahtev od ameri~kog pravosu|a za izru~ewe Polanskog kome `eli da sudi zbog dela po~iwenog pre 30 godina. [vajcarske vlasti o tome }e se izjasniti narednih nedeqa, preneli su lokalni mediji. Ministarka [lumpf je upozorila da u slu~aju da [vajcarska odobri izru~ewe rediteqa, on jo{ ima mogu}nost da ulo`i `albu Federalnom krivi~nom sudu i potom Federalnom sudu. Polanski koji se ve} dva meseca nalazi u ku}nom pritvoru u svojoj vili u {vajcarskom skija{kom centru G{tad, optu`en je u SAD 1977.godine za nedezvoqene seksualne odnose sa trinaestogodi{wom maloletnicom.

Predsednik Malavija novi predsedavaju}i ADIS ABEBA: Libijski lider Muamer el Gadafi nije uspeo da se odr`i na funkciji predsedavaju}eg Afri~kom unijom (AU), po{to je ju~e na samitu AU u Adis Abebi za wegovog naslednika izabran predsednik Malavija Bingua va Mutariku. U opro{tajnom govoru kao predsedavaju}i AU, Gadafi je pozvao afri~ke lidere da po~nu proces politi~kog ujediwewa, preneo je Rojters. “Evropska unija je postala jedna zemqa, a mi toga nismo svesni. Moramo da po~nemo da se ujediwujemo. Po~nimo danas sa ujediwe-

wem”, poru~io je Gadafi. Gadafi je pro{le godine izabran za predsedavaju}eg AU, uprkos o{trom protivqewu pojedinih afri~kih lidera. Gadafi koji je na ~elu Libije vi{e od 40 godina, je ranije nagovestio da bi se ponovo kandidovao za funkciju predsedavaju}eg AU. Predsednik komisije zemaqa Afri~ke unije @an Ping otvorio je samit u Adis Abebi

odavawem po{te `rtvama zemqotresa na Haitiju. “Ono {to se de-

{ava na Haitiju je tragedija koja prevazilazi granice te zemqe. Afrika je zemqa porekla stradalog hai}anskog stanovni{tva” i zato taj kontinent ima va`nu ulogu, rekao je Ping otvaraju}i skup. On je rekao da bi trebalo razmotriti predlog senegalskog predsednika Abdulaje Vade koji je kazao da uzimaju}i u obzir koliko dugo }e trajati oporavak Haitija, potrebno razmotriti mogu}nost “povratka Hai}ana koji to `ele u Afriku”. (Tanjug)

jork tajms”, vest o raspore|ivawu antiraketne odbrane posmatra kao “deo koordinisane strategije da se pove}a pritisak na Iran”, kao i da se otkloni utisak da Iran veoma brzo postaje najja~a vojna sila na Bliskom istoku. Zemqe koje su prihvatile da se na wihovim teritorijama postave ameri~ki odbrambeni sistemi su Katar, Ujediweni Arapski Emirati (UAE), Bahrein i Kuvajt. S druge strane, ameri~ki listovi navode i to da zemqe u Persijskom zalivu i same preduzimaju korake kako bi oja~ale odbranu u slu~aju raketnog napada iz Irana. Tako su Saudijska Arabija i UAE u posledwe dve godine kupile ameri~ko oru`je, ukqu~uju}i protivraketne sisteme, u vrednosti preko 15 milijardi dolara. (Tanjug)

Staqin na pi}u MOSKVA: Biv{i sovjetski diktator Josif Visarionovi~ Staqin (1897-1953), uskoro dobija svoje gazirano pi}e. U pitawu je po~ast koju `eli da mu oda jedna fabrika povodom pobede koju je odneo nad nacistima u bici za Staqingrad u Drugom svetskom ratu. O Staqinu postoji kontroverza u Rusiji gde ga jedni i daqe slave zbog starih vojnih podviga, a drugi, koji ~ine veliku ve}inu, sna`no kritikuju zbog odgovornosti za smrt miliona qudi. Me|utim, uprava fabrike Pivovar iz Volvograda, u zapadnom delu Rusije, odlu~ila je da “pre|e” preko wegove pro{losti diktatora. Povodom obele`avawa 67. godi{wice Staqinove pobede u bici za Staqingrad, va`noj prekretnici u Drugom svetskom ratu, u toj fabrici su odlu~ili da iza|u na tr`i{te s gaziranim pi}em sa wegovim likom na ambala`i. Na bocama, ~iji }e broj biti ograni~en, nalazi}e se jedna istorijska Staqinova slika u crno-beloj tehnici. Mada upotreba fotografije biv{eg diktatora radi boqe prodaje proizvoda {okira mnoge gra|ane, direktora fabrike to ni najmawe ne brine. Kako prenose strani mediji, on je ~ak izjavio za dnevnik “Komsomolskaja pravda” da }e to gazirano pi}e biti veoma tra`eno.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAMID KARZAI Avganistanski predsednik Hamid Karzai pozvao je ju~e talibanske borce da polo`e oru`je i prihvate zakone zemqe i novi program za reintegraciju u avganistansko dru{tvo. Karzai je ponovio namere da se pru`i ruka pomirewa vo|ama talibana koliko god oni to budu spremni da prihvate, ali je i jasno rekao da se ta ponuda ne odnosi na pripadnike Al Kaide.

PAPA BENEDIKT XVI Poglavar rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI pozvao je ju~e vlade, poslodavce i radnike da poka`u odgovornost u trenutku kada se mnogi qudi suo~avaju s gubicima radnih mesta zbog ekonomske krize. “Ekonomska kriza zahteva da svi - poslovni qudi, radnici i dr`avni zvani~nici - poka`u veliki smisao za odgovornost”, rekao je papa.

ANGELA MERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel nije bila nadarena za izu~avawe marksisti~ko-lewinisti~ke teorije dok je studirala na univerzitetu u komunisti~koj isto~noj Nema~koj, pi{e nedeqnik “[pigl”. Posle tri godine studija, od svog profesora marksizma-lewinizma Joahima Riter{ausa dobila je ocenu “prolazan” 1983. Istu ocenu dobila je i 1986. za svoj zavr{ni rad, pi{e list.

Deset Amerikanaca uhap{eno zbog {verca dece sa Haitija PORT-O-PRENS: Policija Haitija je uhapsila 10 ameri~kih dr`avqawa dok su poku{avali da iz zemqe izvedu 33 dece bez odgovaraju}ih dokumenata za usvajawe. U glavnom gradu Haitija Port-oPrensu u pritvoru se nalaze pet mu{karaca i pet `ena uhap{enih u petak uve~e. Postoje strahovawa da bi trgovci qudima mogli da iskoriste haos u zemqi, posle zemqotresa od 12. januara, za ilegalna usvajawa dece. Osumwi~eni su uhap{eni na glavnom grani~nom prelazu Malpas sa Dominikanskom Republikom po{to je policija izvr{ila rutinsku kontrolu vozila. Vlasti su saop{tile da Amerikanci nisu imali dokumenta koja dokazuju da usvajaju 33 dece uzrasta od dva meseca do 12 godina, niti papire da je re~ o siro~i}ima koji su u zemqotresu izgubili roditeqe.

Spre~eno nelegalno odvo|ewe dece

“Ovo je potpuno nezakonito”. Nijedno dete ne mo`e da napusti Haiti bez odgovaraju}e dozvole i

ovi qudi nisu imali to odobrewe”, izjavio je ministar za socijalna pitawa Iv Kristalen. Jed-

na od uhap{enih osoba, Laura Silzbi, iz dobrotvorne organizacije sa sedi{tem u Ajdahou “Wu lajf ~ildrens refjux” izjavila je, iz zatvorske }elije u sedi{tu policije da nisu u~inili ni{ta lo{e. “Imali smo dozvolu vlade Dominikanske Republike da dovedemo decu u jedno siroti{te koje tamo imamo. Optu`uju nas za trgovinu decom. Nismo poku{ali ni{ta lo{e da u~inimo”, rekla je Silzbi. Vlada Haitija je zaustavila vi{e vrsta usvajawa, strahuju}i da bi legitimne humanitarne grupe mogle da odvedu decu van zemqe na usvajawe pre nego {to se iscrpe napori da se prona|u wihovi roditeqi. Jo{ nije utvr|en ta~an broj izgubqene dece, kao ni dece koja su ostala bez roditeqa posle katastrofalnog zemqotresa. (Tanjug)


DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak1.februar2010.

23


24

ponedeqak1.februar2010.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak1.februar2010.

25


26

ponedeqak1.februar2010.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak1.februar2010.

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 97313 PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg 107m2 ukwi`eno, cena po dogovoru. Telefon 063/543-263. 96801

VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84-159. 96944 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 96763 MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Non-stop. Garancija. Telefon 6393-737, 064/1604725. 97079

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96794

BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 97076 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 96644 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 97315 DRVA, bukva, hrast, cer, bagrem 2700 i rezano, 2900 sa prevozom. Telefon 065/65619-57, 061/24-24-533. 97370 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-2618, 066/512-86-35. 97314 DRVA - stovari{te: bukva, cer, hrast, bagrem 2700, metrice, izrezano 2.900 sa prevozom. Tel.: 064/9552103, 062/9647170. 97207 EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800 din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 96844 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e - karoserije, automobile stare. Telefon: 6618846 i 063/84-85-495. 96703

Posledwi pozdrav mom dragom kom{iji

Slobodanu - Ciletu Stojiqkovi}u

Pavle ^oli} iz Iriga

IZNAJMQUJE SE poslovni prostor u Novom Sadu, u Mileti}evoj 15 (pe{a~ka zona). Povr{ine: suteren 60m2, izdignuto prizemqe 103m2. Telefon 065/94-44-105. 97328

27

Dragom drugu posledwi pozdrav od Jovice i Mare iz Novog Sada.

od Dragi{e Tomi}a sa porodicom.

97444

97468

[ESTOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Rajko Rosi}

Katici @iki} S tugom, qubavqu i po{tovawem: Vera, Vujadin, Goga i Stevan.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava. Tvoja porodica. 97191

Sa velikom tugom opra{tamo se od drage

97461

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

dragom

Slobodanu - Ciletu Stojiqkovi}u

Vasiqke Veselinovi} Unuka Tatjana i porodica Cibula.

od \or|a Milinkovi}a iz Ledinaca sa porodicom.

97490

97466

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustila na{a voqena i nikad pre`aqena

Vasiqka Veselinovi} Posledwi ispra}aj je 2. 2. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena unuka Tawa, snaje Seka i Natalija, sinovi Aleksandar i Branislav. 97463

Isak Pobri} Posledwi pozdrav Goranovom ocu. Ko{arka{ki klub „Novi Sad�. 57667


28

^ITUQE

ponedeqak1.februar2010.

Posledwi babici

pozdrav

mami

i

3

DNEVNIK

Posledwi pozdrav tetka

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i drugarici

Posledwe zbogom

Milice Milici Milici Stojanovi} Uvek }e{ `iveti u na{im srcima, pamti}emo ve~no tvoj lik i tvoju dobrotu. ]erka Tatjana, unuke Sowa i Duwa.

Bila si i ostaje{ zauvek moje veliko „S� moja Snajka i moja Sestra.

97453

ve~no

u

Posledwi mami

pozdrav

Branki Zekovi}

Porodica Luki}.

97452

97458

voqenoj

Posledwi pozdrav od wegovog [vabe.

od porodice Gluvi}.

Osmeh tvoj blagi sad an|eli nose, dok cve}e ti spava pored ne`ne kose. Gleda{ nas sa neba kao sunca zrak. Znaj, da iza tebe ostao je trag. Vlatko i Vera \urovi} sa decom.

97469

Posledwi pozdrav kumi

97470

Posledwi pozdrav

Milici

baba Kaji @ive}e{ srcima.

Tiho i u snu na ve~ni po~inak oti{la je moja najdra`a koleginica iz NAP-a

Branki

Posledwi pozdrav voqenoj mami, sin Darko sa Draganom.

Ve~no zahvalna zaova Svetlana Mladenovi} - Tetka.

97454

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Branki Zekovi}

jedno moje srce je prestalo da kuca, ostalo je drugo da za wime grca, grca}e do smrti jer ovo mnogo boli, znaj da te tvoj Dare neizmerno voli!

Milica Stojanovi} na{im

ro|. Cetina 1955 - 2010.

Nisi vi{e sa nama, ali }e{ ve~no `iveti u na{im mislima. Neka te an|eli ~uvaju kao {to si ti ~uvala nas.

Od Bate i Marice sa decom.

Aleksandar ]osi} ]osa.

]erka Tijana i zet Rade.

97486

97480

97451

Branislavi Zekovi} Isak Pobri}

Draga

od kume Qiqe Radoni} sa porodicom.

od: tetke Perse, Olivere i Neboj{e sa porodicama.

97496

97489

Posledwi pozdrav kumi

Sa tugom i du`nim po{tovawem opra{tamo se od na{e

Brani

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Wegovi: Sini{a, Gabi i Mirjana - Liza.

97493

Mico

Milice Stojanovi} Porodice: Kantarxi} i [eqem.

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

ne postoje re~i koje bi iskazale tugu za tobom, neka te an|eli ~uvaju. Tvoji: Nada, Miroslav i Grade.

Branislavi Zekovi}

Isaku Pobri}u

od kume Stojanke Bojani} sa }erkom Sawom i wenom porodicom.

od porodice Pokrajac: Dragice, Zorice, Slavice i Jove.

97495

97460

97491 97450

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sinovici, sestri i tetki

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav mami i babi

Posledwi pozdrav dragom

Isaku Pobri}u

Milici Stojanovi} od porodica: Luki} i Barcal.

97445

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Branki Zekovi} od porodica: Predraga Ratkovi}a, Marice Maravi} i Jadranke Gagovi} sa decom. 97455

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri, tetki, svastiki i sinovki

Branislavi Zekovi} Branislavi Zekovi} od porodice Bo`i}.

97443

Tvoji: stric Novak Luki} i porodica Male{evi} iz Sremskih Karlovaca. 97459

Katici @iki} \oki Rankovi}u

od wegove sestre i bra}e sa porodicama.

od sina Pere i unuka \or|eta.

Isaku Pobri}u

Nikad te ne}emo zaboraviti.

od sestre Katice. Sahrana je u ponedeqak, 1. 2. 2010. godine, u 14 sati, u Bukovcu.

Qiqana, Du{ko i Lana.

Sahrana je danas, ponedeqak 1. 2. 2010. god. u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

97477

97447

97494

97456

S po{tovawem i velikom tugom opra{tamo se od na{eg dragog kuma

Posledwi pozdrav na{oj baba Kaji,

Posledwi pozdrav na{oj Kaji,

Katici @iki}

Isaka Pobri}a

Katici @iki}

Po~ivaj u miru.

Neka ti je ve~na slava i hvala dragi kume. od: Mile, Marije i Jovice.

Cica, Qiqa, Sawa, Qubica i Marina.

97446

97448

Porodica \eri}. 97497


^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav velikom ~oveku

kumu

i

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e

ponedeqak1.februar2010.

Posledwi pozdrav dragoj }erki i sestri

29

Posledwi pozdrav dragoj

Tawi Narmoug 1977 - 2010.

Tawi Narmoug

Isaku Pobri}u

1977 - 2010.

Tawe Narmoug

O`alo{}eni: Marko, Natalija i \or|e Raki}.

Sahrana je u utorak, 2. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

^ast nam je bila `iveti pored tebe. O`alo{}ene: baka i tetka.

97472

pozdrav

dragom

Slobodanu Stojiqkovi}u Ciletu

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

97478

97482

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom tati

od sestre Rade sa porodicom Stankovi}.

97457

Bo`i Latinovi}u

Isaku Pobri}u

od Stojanke i Nade Labus.

od stanara zgrade Bulevar oslobo|ewa 36.

97481

97483

Vasi Paga~evi}u

Slobodanu

od kolege Mila sa porodicom Ani~i}.

Posledwi pozdrav dragom zetu i tetku

Duboko o`alo{}eni: otac Zeid, majka Olga i sestra Natalija.

Kumovi: Lemaji} i Lazi}.

Posledwi prijatequ

97479

Uvek }u pamtiti tvoju dobrotu i qubav. Tvoja }erka Sofija sa porodicom. 97488

97473

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i deda

Posledwi pozdrav dedi od tvog unuka Du{ana.

Vasa Paga~evi}

Posledwi pozdrav od: brata Nikole, snaje Mire i sinovice Nine.

Posledwi pozdrav od: brata Steve, snaje Marije i bratanica Dragane i Sawe.

97475

97474

Bata Vaso,

Posledwi pozdrav

Vasa Paga~evi}

Slobodan Stojiqkovi} Cile

Vasa Paga~evi}

Ispra}aj je u ponedeqak, 1. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: sin Pavle, snaja Sne`ana, unuci Zoran, Goran i Marija.

Nikad te ne}u zaboraviti.

Sa tugom i nevericom obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je prerano preminuo 31. 1. 2010. godine na{ dragi otac, suprug, deda i svekar u 59. godini.

Vasa Paga~evi}

97487

97471

S tugom i bolom opra{tamo se od

Vasi Paga~evi}u od: An|e, Jelene i Bobe sa porodicom.

na{e

Koko

bio si jak, borio se sa opakom bolesti. I onda kucnu ~as u smiraj dana izgubi bitku. Preselio se u ve~nost. Nama osta se}awe i tuga. @ive}e{ Ti u srcima: sestre Qubice, {ogora Dragana, sestri~ine Radmile sa suprugom Draganom i decom.

97498

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Klir Ilone

97476

Posledwi pozdrav

1926 - 2010.

Slobodan Stojiqkovi} Cile Opelo }e biti 1. 2. 2010. godine, u Beo~inu, Cara Du{ana A2/ 1 u 12 ~asova. Sahrana je na grobqu u Beo~inu, u 14 sati, a polazi se iz crkve Sv. Preobra`ewa.

O`alo{}eni: }erka Tatjana, sin Zoran, supruga Cveta, unuk Du{an, snaja Tamara i ostala mnogobrojna rodbina.

Sahrana je u utorak, 2. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

Ana Pa{a 1927 - 2010. O`alo{}eni: Du{an, \or|e, Stefan i \en|i.

Sahrana je danas, 1. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu u Rumenki.

Branki Zekovi} od porodice Rov~anin.

O`alo{}ena porodica. 97467

97492

97485

97484


30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.05 13.45 14.00 14.05 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak1.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Na{i stranci Bajko kviz Dokolica Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Iz studiija M Muzika u filmu Vesti Preokret Premijerova siro~ad, film 1. deo Aladinove avanture TV Dnevnik Tajna hrane Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnevnik Potro{a~ki reporter ^arde na Dunavu Kolumbo Tre}e lice Rusije Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Folder kultura No}na smena Premijerova siro~ad, film 1. deo

08.00 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 15.00 15.30 16.00

Prepodnevni program U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Stari zanati Tin in Modni magazin Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti U ogledalu

Kviz „Milioner” (Panonija, 20.50) 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure Kviz „Milioner“ ^uvaj me Vojvo|anske vesti Hedonist

06.45 07.10 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.55 23.45

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Tini festival 2009. (ma|) Vojvo|anski arhitekti, dok. program (ma|) Ko je ovaj Deda Mraz, film Trio - Evro regionalni magazin Vesti (ma|) Tajna hrane: Beli luk Koncert me{ovitog hora KUD-a „Svetozar Markovi}“ Svetkovine Kultura i tradicija (rom) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Porodica Serano Doktor @ivago Tarzan

Lov i ribolov Ekipa emisije ovoga puta vodi vas na Zelengoru, u lovi{te Nacionalnog parka Sutjeska. Nacionalni park Sutjeska gazduje lovi{tem povr{ine 53.700 hektara, najve}im u Republici Srpskoj i celoj BiH. (RTS 1, 10.04) 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.21

Tre}e lice Rusije U vremenu nakon Prvog svetskog rata `ensko mona{tvo u nas prakti~no nije ni postojalo. A onda je talas izbeglica iz Rusije doveo u Srbiju kompletno sestrinstvo Lesninskog manastira. Na{a crkva dala im je na starawe manastir Hopovo. Autorka: Marija Astrojeva (RTV 1, 21.30)

06.02 06.16 06.46 07.02

10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Hrana i vino Nodi S vetrom u le|a Lenija Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Novosa|anka Objektiv (slov) S vetrom u le|a Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Radionica Istraga Buntovnici Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

09.30 10.00 12.00 12.30

Surfing – Kalifornija Francuska liga: Lion – PSG Evroliga Magazin Italija – Serija A: Napoli – \enova NBA u`ivo NBA: San Antonio – Denver ACB Liga: Real Madrid – Unikaha Italija – Serija A: Parma – Inter Pravi NBA MU TV: Arsenal – Man~ester junajted Holandska liga Serija A

14.15 14.30 16.15 18.00 20.00 20.30 22.30 23.30

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

09.35 10.00 10.04 10.33 11.00 11.05 11.49 12.00 12.13 12.15 12.31 12.46 13.27 13.55 14.28 15.00 15.08 15.10 15.59 16.02 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.57 18.58 19.30 20.09 21.08 21.15 22.10 23.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.06 02.37

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 00.25 00.30 01.30 01.31 02.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} Slagalica, kviz Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vesti Bostonski advokati Kulinarski letopis Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} Mesto zlo~ina Pozitivna energija Pevajte moje pesme Mansarda 2 Vesti Na{ auto na{im gledaocima Visok napon, kviz Vesti Greh wene majke Dnevnik RT Vojvodine Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Jedinica No}ni bioskop: Sjijaj, sijaj sre}no zvezdo, film Jedna pesma, jedna `eqa

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Ples an|ela Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Viking Film: Posejdonova avantura Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Bitka za slavu

07.32 07.57 08.02 08.26 08.28 08.33 08.45 09.14 09.37 09.53 10.00 10.29 10.43 10.55 11.22 12.05 13.00 14.00 15.43 15.48 16.00 16.37 17.05 17.30 17.38 18.00 18.35 19.31 20.00 21.00 21.46 22.11 00.16 01.17

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Agroinfo Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} Ru`no pa~e Majmunoqupci Tri medveda Ozi bu-pingvini Zebra, znak, semafor Tragom na{e nauke Neverovatne `ivotiwe [toperica U senci oblaka Enciklopedija Vrele gume Total tenis Reli Elektronsko u~ewe Moj otac knez Pavle Koncert SO RTS Trezor Sudija Mastran|elo, film Datum Verski kalendar Ovo je Srbija Tranzionik Eko menayer Enciklopedija Razglednica Podujum Pregled Premijer lige Kik boks: Srbija open, reporta`a Sedmi Svetosavski sabor mladih poqoprivrednika Srbije Bostonski advokati Novi francuski film Banda pacova, film Pono}ni bluz Sudija Mastran|elo, film

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.35 12.00 12.05 12.30 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Utisak nedeqe Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Insajder Reakcija Vesti B92 Film: Milost Moje drage kom{ije

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.30 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 02.00 02.15

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Mladi musketari Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - u`ivo Mobto Siti kids Seqaci VIP Veliki brat - u`ivo Mobto Balkan parti VIP Veliki brat - u`ivo Siti Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - u`ivo Nacionalni dnevnik Rezervisan termin Sva ta ravnica VIP Veliki brat - u`ivo Film: Krupna riba Siti Film: Vorlok 2: Armagedon

Meda Rupert (Hepi, 08.58) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 11.00 11.23 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 14.35

Muzika ^ide gpdome Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Lude godine Yem [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Do nega Mra~no proro~anstvo

15.00 15.45 17.30 18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.05 22.40 23.05 23.55 00.05 00.10 01.10 02.00 03.00 03.40 04.45

Amor latino @ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Audicija za zvezde Imperija Kin Telemaster ]irilica Zagrevawe i gol Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Srce Zakleti na }utawe Zagrevawe i gol Sponzoru{e Dok. program Vremenska prognoza

Krupna riba Amanda Sandreli

Sudija Mastran|elo Diego Mastran|elo je pomo}nik javnog tu`ioca, advokat ~vrstog karaktera, istan~anog instinkta i vojni~ke discipline privatno je nepopravqivi ne`ewa koji u`iva u kvalitetnim vinima i dobrom `ivotu. Uloge: Diego Abatantuno, Amanda Sandreli, Antonio Katania, Ugo Konti, Vitoria Pinakasteli Re`ija: Enriko Oldoini (RTS 2, 14.00)

^itavog `ivota Edvard Blum bio je ~ovek velikih apetita, ogromne strasti i neverovatnih pri~a. Ekscentri~ni starac ostao je velika zagonetka za wegovog sina Vilijama.

Marion Kotijar 07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 12.00 13.20 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Slatka moja Slavni Neustra{iva planeta Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Zdravqe i Vi Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Neustra{iva planeta Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Zabava bez prestanka Film: Velika belina Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Zabava bez prestanka Film: Velika belina

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina. 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

Uloge: Juan Mekgregor, Albert Fini, Bili Kradap, Yesika Lang, Marion Kotijar Re`ija: Tim Barton (Pink, 00.00)

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

ponedeqak1.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 10

Pi{e: Vera Jovanovi}

Lora Dern

Park iz doba Jure Yon Hamond, ekscentri~ni milijarder koji je na ~elu korporacije Ingen, primoran je da pozve ekipu stru~waka da ispita sigurnost Parka iz doba Jure. Tim stru~waka se sastoji od paleontologa Alana Granta, paleobotani~arke Eli Satler i matemati~ara Ijana Malkolma… Uloge: Sem Nil, Lora Dern, Yef Goldblum, Ri~ard Atenboro Re`ija: Stiven Spilberg (Nova, 21.00) 08.15 09.40 10.10 11.10 12.10 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 01.30 02.30 04.30 05.15

Ezo TV Tata i zetovi Na{i najboqi dani Zakon brojeva IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Park iz doba Jure, film Zakon brojeva Sajnfild Dokaz zlo~ina Vidoviti Milan Jurski park, film Dokaz zlo~ina Sejnfild

08.00 Impresionisti 08.30 Tajne Renesanse 09.00 Putovawe koje je potreslo svet 10.00 Legende o Deda mrazu 11.00 @ivot pod Napoleonom 12.00 Bekstvo Luja YVI 13.30 Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji 14.00 7.7. 2005. – Napad na London 15.30 Svet novca: Koka kola pred nestajawem? 16.00 Moj dnevnik 16.30 Zaboravqeni bogovi 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Misterije mumija 18.00 Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington 19.00 Protestantska revolucija 20.00 @rtveni rituali keltskih druida 21.00 Podzemni rat 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Pri~a o krompiru 00.00 Moj dnevnik 00.30 Zaboravqeni bogovi 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00

Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Suza i wene sestre Strela Na{ italijanski zet Name{taqka Voz snova Prvi gra|anin male varo{i 00.00 Snaga patwi 02.00 Erotski film

06.00 07.40 08.10 09.40 11.20 11.45 14.00 16.00 17.30 20.05 22.00 23.00 01.10 01.40

Bratz, film Holivud na snimawu Nova pri~a o pepequgi Rog izobiqa Filmovi i zvezde Devojka - Edit Pjaf Indijana Youns i kraqevstvo kristalne lobawe Moj omiqeni marsovac Kukavi~ko ubistvo Yesija Yejmsa od strane Roberta Forda Nestala Prava krv Dnevna stra`a Kejti Morgan Gra|anska du`nost

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.12 Dolina sunca 10.15 Metropolis 2: Misija u Carigradu, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Normalan `ivot 15.35 Direkt 16.20 Hrvatska u`ivo 17.45 Najslabija karika, kviz 18.26 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.04 Dnevnik plus: Razgovor s premijerkom RH 20.30 Draga, pove}ao sam dete, film 22.05 Potro{a~ki kod 22.40 Otvoreno 00.05 Na rubu nauke 01.00 Zvezdane staze 01.45 Dr Haus 02.25 Skica za portret 02.35 Ulaz za nu`du, dok.film

08.10 08.30 09.00 09.25 10.00 10.45 12.35 13.30 14.00 14.15 14.30 14.50 15.05 15.15 16.00 17.00 19.25 21.05 22.05 22.55 23.55

Deksterova laboratorija Pri~a o Trejsi Beker Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Evergrin Ulaz za nu`du, dok. film Vip Muzi~ki klub U zdravom telu zdrav duh Boli glava TV vrti} ^arobna plo~a 2 Kod Ane Zvezdane staze Na rubu nauke Tenis, Zagreb Indors, prenos 1. me~a Doktor Hu Bitange i princeze Dr Haus Naj naj trenuci ZOI, snimak Tenis, Zagreb Indors, snimak 2. me~a

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Da ne Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Opro{taj Sudija Ejmi Yordan Medijum Dobra ve{tica Slika duha Van opasnosti Dok sam nestajao Advokatova kazna

08.40 10.45 11.10 11.40 12.10 13.00 13.55 14.45 15.30 16.20 15.45 17.10 17.35 18.05 18.55 19.05 20.00

Astro {ou Pod istim krovom Pod istim krovom Dadiqa Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Heroji iz strasti Malkom u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Specijalne postrojbe, film 21.35 Vojnici, film 23.20 Sawiva dolina, film 01.00 Astro {ou

Kristina Ri~i

Sawiva dolina

Hju Lori

SERIJA

Dr Haus

Ekipa preuzima slu~aj 16godi{we {efice u fabrici koja se razbolela po{to je su joj se plu}a iznenada napunila vodom na radnom mestu. Tinejyerka obja{wava Hausu i ekipi da je ona emancipovana maloletnica koja se sama izdr`ava otkako su joj oba roditeqa preminula… Uloge: Hju Lori, Liza Eld{tajn, Omar Ejps, Robert [on Leonard (HRT 2, 22.05)

06.45 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.15 22.20 00.00 01.00

Pono}ni policajac Intermeco 1 Moja slatka debequca Marfijev zakon Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Intermeco 3 Neophodne stvari Dr Finli Bdewe Neda Divajna @ene fudbalera Yuli draga

04.00 06.50 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.50 00.30 02.00

Hrabro srce Petak posle petka Problem s psom Hana i wene sestre Igbijevo potonu}e Mini i Moskovic Yez peva~ Nebo u oktobru Hrabro srce Ded Seviy Hiqadu re~i Privatni trenuci

Aj~abod Krejn je wujor{ki detektiv ~ije neortodoksne tehnike re{avawa zlo~ina nisu omiqene me|u wegovim kolegama. Zato Aj~abod prihvata slu~aj u dalekom gradi}u „Sawiva dolina”. Tu je zapravo poslat kako bi istra`io niz bizarnih ubistava u {umi na najstra{niji na~in… Uloge: Yoni Dep, Kristina Ri~i, Miranda Ri~ardson, Majkl Gambon Re`ija: Tim Barton (RTL, 23.20)

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi? Kako to rade? Megagraditeqi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megagraditeqi Generalka Razotkrivawe mitova Kako stvari rade? Kako to rade? ^udovi{ta iz reke Nakon ujeda Pre`ivqavawe Divqe i bez cenzure Generalka Bra}a Ludolf ^udovi{ta iz reke

08.30 08.35 09.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 16.00 16.45 19.00 19.45 20.30 20.45 22.10 22.15 00.45

Zimski sportovi Tenis Skija{ki skokovi Nordijsko skijawe Futsal Biatlon Biatlon Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Fudbal Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Skija{ki skokovi

^ovek po Du~i}evoj meri

i{e puta je, nasuprot iznetom negativbarda, zbog zauzetosti, pomerio za jesen. Posle nom stavu, isticano da je majka za Pavla je oti{ao u Francusku i tamo krstario od mesta Beqanskog bila, kako sam re~e, najve}i do mesta, pa kad mu je ponestalo novaca, Pavle bo`ji dar. A osim qubavi, po{tovawa i zanimamu u novembru {aqe, a on mu se zahvaquje, duhowa za wu, vrlo rano je svoja interesovawa usmevito dodaju}i: „... To, {to ste ~uli da je meni poravao i na formirawe svoje privatne galerije u nestalo blaga, jesu glasi bili opravdani“. Beogradu, kupio je, zajedno sa svojim prijateqem, Predrag Isakovi} je u zaostav{tini Pavla na~elnikom u Ministarstvu inostranih poslova Beqanskog nai{ao na dva portreta iz toga doba, dr Slavkom Stojkovi}em, veliki plac radi zidaza koja mu je prva Lubardina `ena tvrdila da su wa pove}e ku}e u Vi{egradskoj ulici, u kojoj bi to weni portreti i da ih je Petar slikao kada su bili galerija i dva bili u Parizu. Ali, u stana. @eleo je da se u kartoteci Pavlovoj planiranu zgradu prena kartici je pisalo: sele on i wegova mlaLubarda, Rim, datum i |a sestra Anka. Ali, dimenzije. Mogu}e je usled rata i tragedije to bilo uzdarje za u Svilajncu, planovi primqeni novac. U nisu ostvareni. Oduna{em poslanstvu u stao je od namere da Rimu, koje je bilo u sagradi paviqon. Povili Borgeze, bilo je sle Pavlove smrti, samo wih nekoliko ku}u i plac je naslezaposlenih. Posladio wegov sestri} Bonik je bio ve} vrme`a Joksimovi}. No, {ni kwi`evnik Jovlasti su, bez dogovovan Du~i}, ~ovek s vera s vlasnikom i bez likim iskustvom u od{tete, poru{ile diplomatskim poslozgradu i na tom mestu vima. Sekretar je bio sazidale novu. Tako je Beqanski, na kome je propao prvi poku{aj po~ivao ceo pravni i gradwe i otvarawa gaadministrativni polerije Pavla Beqansao. S wim su radili skog u Beogradu. i kwi`evnici Rastko Beqanski je obaPetrovi} i Milo{ vqao poslove savetniCrwanski. Crwanski ka u poslanstvu u Rimu je bio ata{e za {tamod 2. do 15. novembra pu, pa mu je, neko vre1936. i od 24. marta do me, Beqanski bio 3. aprila 1937. A 16. nadre|eni {ef. No, novembra 1937. je odnisu imali mnogo dore|en za odgovornog dirnih ta~aka. MnoKolekcionar u punoj figuri ra~unopolaga~a pogo bli`i i prisniji slanstva. Me|utim, tih godina (1936–1938) nabio je Pavle s Rastkom i dopisivao se s wim kastale su zdravstvene tegobe u porodici. Oba brada je preme{ten u jugoslovensku ambasadu u Ameta su operisana, taje}i od majke. Ali, pored svih rici. porodi~nih neda}a, Beqanski su, naro~ito u Pavle Beqanski je, dakle, postao jedan od umetni~kim krugovima, postali poznati, te naonih zagri`enih sakupqa~a koji nisu mogli da stavili da do~ekuju i ugo{}uju umetnike. Redovpro|u pored vi|enih predmeta, ne samo slika, no, svake nedeqe, majku Milanu je obilazio Jefbez obzira na poreklo, materijal i stil, a da ih to Peri} i obave{tavao Pavla o wenom zdrane kupe. Isidora Sekuli} se, u pismu, tu`ila vqu, koje je popu{talo, i o ro|acima koji su joj Beqanskom na nekorektnost Ive Andri}a. Bio dolazili i pazili je, a naro~ito Nika. Obaveje obavezan da joj obezbedi novac za put, a on to {tavao ga je i o likovnom `ivotu u Beogradu. nije u~inio, pa se na{la u finansijskom {kripPeri} je bio jedini cu. Beqanski joj je pomoumetnik kome je, kao {to gao, pa mu se ona zahvaquU Francuskoj je Lubarda krstario je pomenuto, Beqanski je. Rastko Petrovi} mu od mesta do mesta, pa kad mu je bezrezervno verovao, pa se, po preme{taju u Vaponestalo novaca, Pavle mu je je pristao da mu nabavi i {ington, zahvaquje na slike koje sam nije vi~estitki i se}awu. Iz poslao, a on mu se duhovito deo. Tako su u{li u wegopisma se vidi wihov prizahvalio: „To, {to ste ~uli da je vu kolekciju ^elebonosan, prijateqski odnos, a meni ponestalo blaga, vi}eve slike „Devoj~ica i velika Rastkova tuga jesu glasi bili opravdani“ u plavim pantalonama“, zbog tolike udaqenosti „[ah“, „Mrtva priroda“ od svoje zemqe i Evrope. i, ~ini se, „@ena s turbanom“, Gvozdenovi}eva S Jovanom Du~i}em je, ~ini se, Beqanski bio „@ena kraj stola“, Lubardino „Cve}e“ („Ru`e“ – najbli`i po shvatawima moderne umetnosti, m. p.). Slike je ne samo opremio nego i doneo u istorije i kulture. U znak pa`we, slali su karBeqanskov stan i obesio na zid. Pavlova porote jedan drugom i razmewivali poruke. Krajem dica ga je mnogo volela. S izlo`bi su, me|utim, 1938, odnosno pred Drugi svetski rat, pred jugoumetni~ka dela otkupqivali, osim Muzeja kneza slovenskim poslanstvom u Rimu slikali su se Pavla, Gradski muzej, Ministarstvo prosvete i zvani~nici, te i Beqanski, u sve~anom ornatu. Hipotekarna banka, a iz ateqea, osim Pavla BeTamne ~ohane uniforme, paradni frakovi, na qanskog, dr Lazar Risti}, dr Brankovi} i jo{ kojima je s leve strane glavno ordewe, a o pojasu nekoliko lekara, te zvani~nici ministarstava sabqe. Beqanski prosed, za~e{qan ulevo, spuSpalajkovi}, V. Marinkovi}, M. Mirkovi}, Go{tenih ruku. To je jedina wegova takva fotogra|evac i dr. Kolekcionisawe je uvek bila zabava fija u punoj figuri. U Beogradu, nekako u isto imu}nih qudi. vreme, fotografisao ga je, u civilnom odelu, Beqanski je obe}ao da }e Lubardi u Rimu 1938. Jefto Peri}. Uradio je samo portret, okrenut organizovati samostalnu izlo`bu, koju je Lutri~etvrt udesno.

V

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

ponedeqak1.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ve} je 1. februar! Vreme leti, a vi nikako da ga stignete. Nemojte brinuti, nadoknadi}ete propu{teno, samo budite strpqivi, za sada. Mo`ete se baviti svakodnevnim obavezama i kontaktima. [etajte se.

BIK 20.4-20.5.

Dr`ite do tradicije i u`ivate u svemu, ali ovih dana ste u sasvim druga~ijem raspolo`ewu. Va{ kreatvni individualizam dolazi do punog izra`aja. Qubavi imate na pretek, svuda oko sebe! U`ivajte, dok traje!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

1. februar 2010.

Okupirani ste obavezama i poslovima, preoptere}eni, a opet imate plan i program kojih se dr`ite. [tavi{e, dobro pam}ewe i organizacija vam omogu}avaju da delujete organizovano i uspe{no. Qubavni odnos vas dekoncentri{e i budi nova interesovawa. Nemojte danas zaboraviti da uradite sve ono {to ste dobili za doma}i zadatak, po dnevnom rasporedu obaveza. Rasteretite se. Partner leti po svojim oblacima, pa vama prepu{ta da budete glavni i osnovni nosilac svega onoga {to treba uraditi. Umorili ste se ve} od toga da inicijativa bude va{a, ali ne}ete odustati. Tro{kovi. Jo{ uvek ste mentalno aktivni, ali i pomalo labilni jer Mesec prolazi kroz va{ znak. Mo`ete biti izuzetno dru{tveni, ali i povr{ni, pa nemojte obe}avati i planirati ono {to ne}ete ostvariti. Putovawe?

VAGA 23.9- 23.10.

Va{ smisao za dru{tvo i dru`ewe, va{ hedonizam i {arm, dolaze do punog izra`aja. Okupqate prijateqe i odr`avate dobro raspolo`ewe svojim pri~ama, idejama i savetima. Qubavna iznena|ewa.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Dr`ite do zvani~nih propisa i o~ekivawa, pa sve mora biti onako kako treba i kako je zacrtano. I to je dobro za vas. Ali se ose}ate i slobodno, kao ptica na grani, {to vam pru`a ve}e mogu}nosti. Predstavqate stub i oslonac za svoje okru`ewe, kako na poslu, tako i kod ku}e. ^lanovi porodice se oslawaju na vas. Unutra{wi mir i sigurnost kojima zra~ite deluju pouzdano i ozbiqno.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Dobro se snalazite u naletu promenqivih okolnosti. U karijeri se dokazujete, bez vidnog napretka. Usredsredite se na svoj status i porodicu i prilagodite sveop{toj atmosferi koja vlada. Zabava?

Spremni ste da se prilagodite partnerovim potrebama i `eqama. Sre}ni ste kada usre}ite druge. Ma{tate o dalekim putovawima i imate ingeniozne ideje. Novac do|e i ode, bez zadr`avawa. Dan za danom – sve su lep{i. A {to ne bi bili, kada vam se mo`e i ho}e?! U porodi~nom okru`ewu se dobro ose}ate, za{ti}eno i voqeno. Pomozite kod sitnih poslova u ku}i, uku}anima }e to biti drago.

TRI^-TRA^

Prodat Yeksonov ven~ani list

HLADNIJE

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

-2

Vrbas

-1

B. Palanka

-1

Zrewanin

-2

S. Mitrovica -2 Ruma

-1

Pan~evo

-1

Vr{ac

-2

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-2

K. Mitrovica

0

Ni{

-1

Ven~ani list Majkla Xeksona i Lise Mari Prisli prodat je na aukciji za 70,8 hiqada dolara. Na skupoceni komad papira slavni par se potpisao 1994. godine na ceremoniji u Dominikanskoj Republici. Za dokument, ~ija je po~etna cena bila 27 hiqada dolara, takmi~ila su se dva ponu|a~a i nakon mukotrpne borbe i 20 ponuda, ven~ani list je oti{ao u ruke neimenovanog Amerikanca. - Supruga i ja sakupqamo memorabilije slavnih jo{ od 1973. godine. Pre par godina postali smo ponosni vlasnici ven~anog lista Merilin Monro i Artura Milera, pa nismo hteli da propustimo ovu priliku. Jako smo sre}ni - rekao je novi vlasnik ven~anog lista preminulog kraqa popa i k}erke Elvisa Prislija.

Evropa

SA SLABIM SNEGOM

Madrid

NOVI SAD: U ponedeqak hladnije i obla~no sa slabim snegom ujutru, a zatim suvo uz delimi~no razvedravawe popodne. Vetar umeren severozaRim padni. Pritisak u porastu. Temperatura od -4 do -1 stepen. London VOJVODINA: U ponedeqak ujutru slab sneg koji prestaje i dolazi do postepenog razvedravawa, najpre na severu i zapadu Vojvodine. Na istoku i Cirih jugu }e se zadr`ati slab sneg u toku prepodneva, a popodne svugde suvo. VeBerlin tar umeren severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od -6 do -3 stepena, a maksimalne od -2 do 0 stepeni. Be~ SRBIJA: U ponedeqak hladnije i obla~no sa snegom povremeno. Na seVar{ava veru Srbije }e sneg prestati uz postepeno razvedravawe u toku dana. Vetar umeren severozapadni. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta. MiKijev nimalne temperature od -6 do -2 stepena, a maksimalne od -3 do 0 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak i sredu jutarwi Moskva mrazevi uz sun~ane periode tokom dana. U sredu malo toplije tokom dana. Oslo Izme|u srede i ~etvrtka prolazna ki{a koja }e pre}i u sneg. U ~etvrtak slab sneg ujutru, a zatim suvo u ostalom delu dana. St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane vremenske prilike }e imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, naro~ito u jutarwim satima. Posebno se oprez savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Preporu~uje se adekvatno odevawe. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

Atina

9 8

VIC DANA

5 -2 -1 0 -4

Jednog dana u~iteqica je zadala da se napi{e sastav koji sadr`i re~: ananas. Perica je napisao: - Moj tata je primio platu, napio se i sve potro{io, a na nas nije mislio.

1

SUDOKU

-3 -12 -5 16

Pariz

5

Minhen

-4

Budimpe{ta

-1

Stokholm

-4

6 7

5

1 6

9

9

2

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

56 (2)

Slankamen

268 (-22)

Apatin

113 (-2)

Zemun

344 (-16)

Tendencija opadawa

Senta

314 (-17)

Bogojevo

103 (-9)

Pan~evo

360 (-20)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

324 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

506 (-16)

Titel

278 (-20)

NERA

Novi Sad

170 (-17)

Tendencija opadawa

Hetin

134 (-14)

3 9 7 1 6 4 2 5 8

8

Bezdan

Ba~. Palanka 133 (-9)

Ja{a Tomi}

124 (8)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 260 (-36) S. Mitrovica 312 (-12) Beograd

9

1

5

Kusi}

1 5 6 7 8 3 9 2 4

9 64 (0)

5 1 8 9 7 2 4 6 3 6 4 2 5 3 8 7 1 9

2

292 (-21)

3

Tendencija opadawa

3

4

8

1

2

2 7 4 6 1 9 3 8 5 9 8 3 2 4 5 6 7 1

5

7 3 1 4 5 6 8 9 2

7

9 5

2

4

8 1

8 2 5 3 9 7 1 4 6

9

4 6 9 8 2 1 5 3 7 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 1.februar 2010.