Page 1

POVRaTak OlgE gERE

^UDO IsPOD RUME

Skok od sedam hiqada miqa str. 36

Sremska misterija Marije Terezije str. 31

N O V O G O D I [ W I

NOVI SAD

31. DECEMBAR 2012 - 2. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXX BROJ 23665 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRE]NA NOVA DU[aN kOVa^EVI]

Kraq i ja

2013.

zaFIR hayIMaNOV

Puna scena se}awa

ROBERT ^OBaN

Kao u Mogadi{u EKSKLUZIVNO

„Dnevnik” u {koli Baraka Obame

ZA

gOVOrEIpI[U:

Dragan \ilas, Milo{ Vu~evi}, jorgovanka Tabakovi}, Mi{a Vrebalov, Miroslav Male{evi}, Fransoa gzavije Denio, Vesna Pusi}...

NA[EprI^E: Ubi ih Titova re~; Vatromet za staqina samo ikone pre`ivele; In`ewer koji je voleo vojsku; amandman zape~a}en kostima nacije; jela na{a sa sala{a; kwige koje se ne poklawaju za Novu godinu... Slede}i broj „Dnevnika” izlazi u ~etvrtak, 3. januara, 2013. godine

MITOVI XX VEka

Tajna bratstva

saga O kOsTI]IMa

Carstvo bermeta

EKSKLUZIVNO: ^UVENI FOTOREPORTER BRajaN Ra[I] Iz PRVE RUkE O POla VEka ROlINgsTONsa

str. 25

Kamewe bi jo{ da slavi, ali...

BOTVINIk I MI

str. 21

Do golih kraqeva


2

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

INTERVJU

MILO[VU^EVI],GRADONA^ELNIKNOVOGSADA

Nije dovoqna funkcija, mora se i raditi osledwi petak u 2012. godini gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} otpo~eo je sastankom sa predstavnicimastru~nekomisijezaslu~aj ATP „Vojvodina“. Komisija, kao skup{tinsko telo, oformqena je da utvrdi sve ~iwenice potencijalno preskupe afere u ~ijem je sredi{tu me|umesna autobuska stanica ATP „Vojvodine“. Razgovor s gradona~elnikom otvaramo pitawem{tasadr`iizve{tajove komisije? –PrvihdananarednegodineKomisija}euputitimi{qeweSkup{tini grada, i ~ekamo da vidimo kakav }e Skup{tina zauzeti stav. Komisijajeanaliziralasvemogu}e aspekte slu~aja, postoje}e sudskesporove,alipresvegapredmetne ugovore izme|u grada i ATP „Vojvodina“ i posledwi dopis GSP-a.Nebih`eleodaprejudiciram, jedino mogu da ka`em da }e Komisija iza}i s odva`nim mi{qewem. Ako Skup{tina grada prihvati to mi{qewe, grad mora ne{tou~initi. Li~no sam, ina~e, protiv koncepcijedase~ekajuishodisporova,pakakosezavr{e.Neka`emda je moglo ne{to spektakularno da se uradi, ali je moralo da se bar krene u re{avawe problema. Najkomotnijebibilozamenekaogradona~elnikadaka`em:jedangradona~elnik je pravio ugovor, jedan ni{ta nije preduzimao, ja sam to zatekao, pa {ta sad bude. I tako, gra|ani,stiglajepresuda,avipitajte moje prethodnike za{to su ne{toradiliiliza{tone{tonisu uradili. Meni je u interesu da {titimgradskibuxet,danamneko neskine1,5milijardudinarasra~una,danasneblokiraju,danamne stanuinvesticije,kadnamjeionakobuxetmawi. l Na posledwoj sednici gradske skup{tine pomenuli steotvarawenekihpitawauvezi s novcem zadu`enim preko gradskih obveznica. O ~emu se turadi? –Radiseosumwikakosupotro{eneparezakojesegradzadu`io za izgradwu posledwe etapeBulevaraEvrope.Imaindicijadajeoko~etirimiliona

P

CITATI

evrapotro{eno,aliodtogani{tanijeulo`enouizgradwuBulevaraEvrope.Konkretno,radi se o parama koje su deponovane nara~unfirmegospodinaBorovice(izvo|a~radova,prim.nov). Fascinantnojedatonikadanikonijepomenuo.Akosetopoka`e kao ta~no, to }e biti najkrupnija,  skandalozna nezakonitostkojusmozatekliuNovom

l Opozicijatvrdidasteprepisaliwihovbuyetiprojekte. Dalijetota~noiukojempravcu}etevoditigrad? –[toseti~einvesticijaukomunalnu infrastrukturu, najnormalnijejedanastavimoono{toje zapo~eto.NoviSadimastrategiju razvoja, koja je u velikoj meri dobra, samo je pitawe realizacije. Mi imamo odli~nih ideja i osmi-

TomislavNikoli}, predsednikSrbije

gare{ava,doksvenestane.Ovde, kad pitate administraciju da li ne{tomo`e,odgovorevam–ni{ta nemo`e.Onineshvatajudajezadataklokalnesamoupravedauskladu sazakonomna|emoduskakone{to mo`e,anedaka`udanemo`e.Jer timeodbijajuinvestitore,postaju odbojni gra|anima, sve zaustavqaju... l Jeste li spremni da rizikujete? –Viditedamaksimalnorizikujem.Ujednojte{kojpoliti~kojsituaciji, nosim potpunu odgovornost. Kako ne rizikujem? Rizikujemizabuxet,izafunkcionisawe koalicije,vlasti.Menekrivegra|anizasvepropusteujavnimpreduze}ima. l I, kako u tim okolnostima funkcioni{egradskavlast? –Nemogudaka`emdaimamneku opstrukciju od strane koalicionihpartnera,naprotiv,mislimda

„Nezanosimse...” l Nedavno istra`ivawe javnog mwewa u Novom Sadu stavqavasiSNSnaprvomestopopopularnosti... –Tonemorani{tadazna~i,istra`ivawanisuuvekrefleksijacelesituacije.Itosede{avautalasima,svakokojenavlasti ugradulak{eostvarujedobrerezultate.NemamsumwudajeSNS najpopularnija,nekrijemnidabidobardeona{ih~lanovavoleo dabudumnogobr`eizborizato{tosmatrajudabismoposleimalidalekove}iuticaj.Ponosansamnarezultatestranke,nonezanosimse,neuspavqujumeinemislimdasmomidovoqnisamida bismopobedili.AliSNSmoraitekakomnogovi{edaradi.

Sadu.Neko}emoratidaodgovara gde je 400 miliona dinara. Jer,Borovicajedobio600milionadinarazaposao,200jeavansnopotro{eno,a{tajesostatkom? Ako policija i tu`ila{tvo smatraju da tu ima ne~ega, nekispituju.Nikoganeprogla{avamunapredkrivim,nesprovodim hajke i istrage, ali kao gradona~elnik vodim ra~una o novcu Novog Sada. Ni{ta vi{e ini{tamaweodtoga.

{qenihplanova,aliostajepitawe ostvarivosti. @elimo i da ostvarimoprojekatNoviSadnaDunavu, dare{imopitawemostova,alikolikogoddanamtrajemandat,toje relativno te{ko posti}i. Veliki uspehbibiouovommandatudazavr{imovelikideovodovodneikanalizacionemre`e,BulevarEvrope, radove na pred{kolskim ustanovama i da asfaltiramo najve}i deoulica.Voleobihidaizgradimonovumuzi~ku{kolu.

E{ton: Nastavak dijaloga 17. januara VisokapredstavnicaEvropskeunijezaspoqneposloveibezbednosnostKetrinE{tonizjavilajeda}epremijeriSrbijeiKosova,IvicaDa~i}iHa{imTa~i17.januararazgovaratioseveruKosovaunastavkudijalogaBeogradaiPri{tine.E{tonjereklauintervjuuKoha ditoreda}ebitirazmotrennapredak,posebnonaimplementacijiintegrisanogupravqawaprelazima.E{tonjerekladapodelaKosovanijeopcijaitrenutnusituacijunaseveru,ocenilakaonestabilnu.E{ton jeodbiladakomentari{emogu}nostidaRamu{Haradinajpostanekosovskipremijerrekav{idanekomentari{ede{avawanapoliti~koj sceniuBeograduiuPri{tini.„Sve{too~ekujemodBeogradaiPri{tinejedaostanu~vrstoopredeqenizadijalog”,naglasilaje.

Najva`niji interes zemqe je da dobije datum za po~etak pregovorasaEvropskomunijom. Ukoliko se poka`e da postoji neotkriveni deo zahteva, koji bi mo`da mogao da nas zapqusneufebruaruilimartu,onda jetoznakdanasEUne`eli,kao dr`avukojaseneodri~eKosovaiMetohije

l U godini za nama su, primetno, investicije zaobi{le NoviSad... –NoviSadjeimaovelikihproblema sa omogu}avawem povlastica za ustupawe gra|evinskog zemqi{ta,gdejekriterijumzaolak{ice bio da investitor zaposli dvaprocentaodbrojazaposlenihu privredi. Veliki uspeh za Novi Sadjeto{tojerepubli~kavlada naposledwojsedniciizmenilatu uredbu, te je sada kriterijum broj zaposlenih po povr{ini parcele kojasedaje.Iakobihnajvi{evoleo da se javqaju investitori iz proizvodnihdelatnosti,ubedqivo ih se najvi{e javqa u vezi s gradskom deponijom. Javqaju se razni lobisti,qudikojimogudaobezbedenovacizraznihvidovafinansirawaizinostranstva,nekipredla`urecikla`u,nekispalionicu,a mi ~ekamo strategiju nadle`nog ministarstva.

Ta~i ne}e vi{e za premijera KosovskipremijerHa{imTa~inajaviojedasenanarednimizborimane}ekandidovatizapremijera,alijedodaodawegovaDemokratska partijaKosova(DPK)ne}eprepustitipremijerskomestonekojdrugoj stranci.Istakav{ida}eDKPpobeditinanarednimizborima,Ta~ijeizraziouvereweda}eiAlijansazabudu}nostKosovaRamu{aHaradinaja biti deo vladaju}e koalicije, ali je naglasio da DPK ne}e prepustitimestopremijera.Ta~ijerekaodaspredsednikomAlijanse Haradinajemnijerazgovaraoovladinojrekonfiguraciji,ve}ozajedni~kimciqevima,poputevropskeperspektiveiizbornereforme.On nijeiskqu~iomogu}nostdasezafunkcijupremijerakandidujebiv{i {efrasformiraneObave{tajneagencijeKosovaKadriVeseqi.

Od 1. januara novi brojevi policije i drugih hitnih slu`bi Telefonskibrojevizapozivawepolicije,Hitne pomo}iidrugihslu`bizahitneintervencijeipomo},aliizaostaleuslugeiinformacijeodjavnog zna~ajabi}epromeweniod1.januaratako{to}eispredpostoje}ihbrojevabitidodatajedinica.Novi

brojpolicijebi}e192,vatrogasneslu`be193,Hitne pomo}i194,slu`bezahitneintervencije112,dok}e seslu`bazaobave{tavaweiuzbiwivawepozivati brojem1985,apomo}naputuAMSS1987.Pozivawe ovihbrojevajebesplatno.

l Najavili ste da }e se broj gradskihkomunalnihpreduze}a smawiti... –Moramovidetikakva}ebiti nacionalnastrategijazajavnapreduze}a,dali}esei}iuprivatizacije,jernespornodanekedelatnostinemajuvi{emonopolskipolo`aj,anespornojeida}eunekim delatnostima do}i do javno-privatnog partnerstva. Ipak, ne}emo dozvoliti da u kqu~nim delatnostima grad izgubi dominatni uticaj, kao {to su vodosnabdevawe i grejawe.Ovakavsistem,imamutisak, ne mo`e jo{ dugo da izdr`i, iakopostojiotpornasvimstranamadaseovostawepromeni.Dosada je i{lo sve po inerciji, problemjeostavqannekomdrugomda

su zaista otvoreni prema meni i imamuticajanawih,kontroli{em ihinadzirem.Tokodwihneizaziva neki negativan efekat. Ali, i dajednastrankavodigrad,nijelakogradona~elnikudakontroli{e tolikisistemukojemfunkcioni{u neki nasle|eni mehanizmi i vlada kolote~ina. Imao je gospodinPavli~i}uprvommandatuneuporedivove}iuticajsvojestranke u vlasti, nego SNS danas. Pa opet, videli ste koliko je malo stvari ura|eno. Ovakva slo`ena koalicijateranasnaneuporedivo ve}u anga`ovanost, racionalnost irealnost. l Postojilinekacrvenalinijakojunebistepre{li,nipo cenuva{efunkcije?

–Nisamdo{aodadamostavku, do{aosamdauspe{noradimovaj posao.Dasutratra`impodr{ku gra|anazajo{jedanmandat.Ali, recimo,biobiproblemkadbime politi~ki saradnici preglasali oko nekih kqu~nih stvari. Naravno, nije ni to smak sveta, jer kaddo|etenaovupozicijumorate znati da je oro~ena: da li na trimesecailinatrigodine.Mislimdasunekimojiprethodnici imalitajproblem. l Dalijespojivafunkcija gradona~elnika i predsednikagradskogodborastranke? –Jeste,zato{totonijetajnivovlastikaopredsednikdr`ave, nigdenistevidelidajaimamneku koliziju nastupawa sa strana~kom pripadnosti. Gledam da budem gradona~elnik svih gra|ana, ne samo zakonski: uostalom, nemate ni praksu da su gradona~elnici napu{tali strana~ke funkcijeiuranijimperiodima, bezobzirakojesustranke.Ponosan sam na SNS i volim svoju stranku;ikadajebilolakihite{kihtrenutaka,janisambe`ao. l Pro{lo je 100 dana gradskevlasti.^imeseponosnte? –Ponosnismo{tosmoomogu}ilidasvajavnakomunalnapreduze}a funkcioni{u, u momentu kada smo do{li pretila je opasnost da }e biti blokade rada u nekoliko preduze}a, da }e nam ^isto}a potpuno stati. Ponosni smo{tosmoomogu}ilidaToplanamo`enormalnodafunkcioni{e i izdr`i grejnu sezonu, {to Spens nije zatvorio svoja vrata, jerjekadasmogapreuzelibiou blokadi preko 70 miliona dinara,{tosmoukratkomrokudonelirebalansbuxeta,{tosmouspelidanapravimorealaniekonomskiodr`ivbuxetza2013.godinu, {toradimmnogovi{enegomoji predhodnici, {to sam mnogo dostupniji i gra|anima i privrednicima i medijima nego moji prethodnici,{tomejeposetilo mnogovi{eambasadoranegoneke prethodnike...Znate,nijedovoqnodastevigradona~elnikdadonositenekeodluke.Trebane{to iraditi. n SvetozarKrsti}

Patrijarh Irinej: Platforma nudi re{ewe PatrijarhsrpskiIrinejizjaviojedajeuPlatformidr`avnogvrhaponu|ennajboqina~in za re{avawe kosovskog problema i podr`ao dijalog premijera Srbije Ivice Da~i}a i kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija, istakav{i da se svaki problem mora re{avati dijalogom. PatrijerIrinejsmatradapolitika„iEvropaiKosovo”nijenemogu}a,alijeupozorioda„ukolikonekoodSrbijetra`idase odrekne Kosova da bismo bili deo evropske zajednice, onda je

toprevisokacenakojunemo`emodaplatimo”.Srpskipatrijarh smatra da se detaqi Platforme za Kosovo mogu mewati, ali da je su{tina dobra. Poglavar Srpske pravoslavne crkve u izjavizaRadioBeogradjepodr`ao dijalog Da~i}a i Ta~ija, oceniv{i da „svaki problem se morare{avatidijalogom”.„Iod ovogdijalogao~ekujempravedno re{ewe.Zacrkvujenedopustivo da se izme|u Srbije i Kosova pravi bilo kakva granica”, naglasiojepatrijarhIrinej.

Otvarawe prelaza Brwak i Kon~uq Kosovski ministar unutra{wih poslova Bajram Rexepiizjaviojedaodponedeqkauosamsatitreba dapo~neprimenabriselskogdogovoraointegrisanom upravqawu granicom (IBM) na prelazima BrwakiKon~uq.RexepijerekaoTanjugudabiintegrisaniprelazBrwaktrebalodapo~nedafunkcioni{esli~nokaoidrugiprelaznaseveruKosova-Jariwekojijeusistemuintegrisanogupravqawaod10. decembra.OnjedodaodabinaBrwakutrebaloda,poredpripadnikaEuleksa,buduprisutnigrani~nakosovskapolicija,kosovskicarinici,fitosanitarna inspekcija,kaoiwihovekolegeizcentralneSrbije.PrelazKon~uqsenalazinaputuBujanovac-Gwilane.NaprelazuBrwak,kojisenalazinateritoriji op{tine Zubin Potok, sve je spremno za wegovo otvarawe.Postavqenesuku}ice-kontejneriukojima }ebitipripadniciMUP-aSrbijeisrpskacarina. Kontrolu saobra}aja obavqaju pripadnici Euleksa,

anasamompunktu,kojijeoja~anbetonskimblokovimakaoza{titaosobqu,nalazeseipripadniciKforakojituimajusvojubazu.Privredniciigra|anisu unedequblokiralimagistralniputPri{tina-Ribari}euZubinomPotoku,unameridaspre~edolazak kosovskih carinika i pograni~ne policije na prelazBrwak.Najavilisuda}eblokadunastaviti svedokbudepotrebno.


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

INTERVJU

3

DRAGAN\ILAS,PREDSEDNIKDEMOKRATSKESTRANKEIGRADONA^ELNIKBEOGRADA

Agresijapremaopoziciji prevr{ilasvakumeru vesevi{espekuli{eotome da bi 2013. moglo biti novihizbora,akonerepubli~kih,aonouBeograduiVojvodini.Jeranaliti~ari,aliisami koalicion  ipartnerinapredwaka, procewuju da je pravo vreme da SNS kapitalizuje aktuelni rejting,adaistovremenoostavidalekoizasebesveostalekonkurente, pa i doskora vladaju}u Demokratskustranku. – Kada imate premijera i predsednikakojiimajusuprotnestavoveioceneokonajva`nijihdr`avnih pitawa, kao na primeru platformezaKosovo,kadajednastrankakojapremaposledwimistra`ivawima ima 2 odsto glasova vodi kompletnu ekonomiju zemqe, kada samo2-3ministrauVladine{to vidqivo rade, a tabloidi sude i presu|uju,ikadatrenutnonajve}a vladaju}astrankapokazujeambiciju da sama vlada Srbijom, izbori nisunemogu}i–ka`eza„Dnevnik” novi lider DS-a i gradona~elnik BeogradaDragan\ilas. l Imaju li danas demokrate dovoqno snage da „odbrane” BeogradiVojvodinu?Jer,recimo kada je o Vojvodini re~, sa to malo novca koji je pipetom odmerio Dinki}, pokrajinska administracija }e se suo~iti savelikimproblemima... –MismouBeograduradilipunoiuradilidobrestvariupro-

S

uradili.Apsolutnave}inaupokrajinskom parlamentu govori, pak, sama za sebe o tome kako su gra|anioceniliraddemokratai Bojana Pajti}a u Vojvodini. Dakle,svakapromenavlastiuBeogradu i Vojvodini bila bi prekrajawe izborne voqe gra|ana.

Decentralizacija,alinepapirna l Ho}e li kona~no biti promewen odnos vrha stranke premaautonomijiVojvodine,alineudeklarativnomnego usu{tinskomsmislu–dasevi{everujeVojvo|animanego{tosestrahujeodreakcijaostalogdela? –Nisamsigurandagra|aniVojvodineimajuproblemsaodnosom Demokratske stranke prema autonomiji Vojvodine, ako pogledateodnossnagauvojvo|anskomparlamentu.Alisamuveren da Vojvo|ani imaju problem sa ostalim strankama koje danas tvore vladu, naro~ito posle niza odluka Ustavnog suda odmah po{to je ova vlada formirana. Veliki sam zagovornik decentralizacije,alineonenapapiruve}urealnosti.Aprimerkakodecentralizacijaomogu}avabr`irazvojjeupravoVojvodina.

tekle ~etiri godine. Gra|ani su tajna{radocenilinaizborima tako {to je svaki tre}i Beogra|anin glasao za ono {to smo mi

Akoimajuqudekojimogutajposao da rade, neka ih poka`u. Ja mislim da nemaju. Aleksandar Vu~i}jeiza{ao izgradskogpar-

lamenta, radi neki drugi posao. Kodabudegradona~elnik? Alisla`emsesvamadajepred namate`akperiod.NesamoVojvodina, i Beograd se realno ka`wava. Doneti su zakoni koji su nam ukinuli30milionaevraprihoda, zbogtogamidanastrebadapove}amocenuobdani{takojejeidaqeu proseku5.000dinaraime|unajni`imajeuSrbiji.Danasnamsepraveprobleminasvakomkoraku... l Iz DS-a tvrde da se nova vlast dobrano zadu`ila u prvih nekoliko meseci mandata, dasediqemSrbije{ikaniraju „neupodobqeni”, da se kadruje ponajgr|empartijskommodelu, daseizmenamaZakonaoplanirawu i izgradwi gra|evinsko zemqi{te fakti~ki poklowa onimakojisufirmekupiline dabirazvijalidelatnost,nego kaonekretninukoja}erentirawem uve}ati wihovo bogatstvo...? –Kadsamseprviputkandidovaozaposaogradona~elnikaBeograda, obe}ao sam da }u re{iti slu~aj Luke Beograd. Isto je obe}ao i moj tada{wi protivkandi-

dat.MiuBeograduokotogpitawa idaqevodimosudskisporaaktuelnaVladajeizmenilanekezakone, i taj ~vor se ovih dana raspetqava,alineukoristBeogra|ana, ve} nekih drugih koje su, tako|e, nazivali tajkunima. Promewen je Zakon o konverziji, kao da su svi zaboravili{taseuovojzemqide{avaloiza{tojetajzakondonet. Neko kupi fabriku, otpusti sve qude,sru{ifabrikuiiskoristi celuparcelukojavredivi{estrukovi{eodonesumekojomjeplatiofabrikudabiizgradiostanoveizaradiovelikepare.Mismo takve stvari hteli da ispravimo, kakobiigra|aniimalikoristi. Ta~no je, tako|e, i da je stepen agresijepremaopozicijitakavda prelazi svaku granicu pristojnosti.Samosamjabionanaslovnim stranama nekih tabloida skoro mesec dana uzastopno, a pre neki dan su me uporedili s Hitlerom. Moji saradnici su bili tako|e. Upozorio sam kreatore takve atmosfera lin~a da to ne mo`e da stabilizuje dr`avu i odvede je u EU. Mo`e samo da ugrozi ne~iju bezbednostkaoibezbednost~ita-

vih porodica i da destabilizuje zemquuop{te. l Da li DS sa novim rukovodstvom mo`e da izraste u istinsku siocijaldemokratsku partiju. Kako ubediti radnike, gubitniketranzicije,da}eDemokratska stranka sada biti wihov za{titnik, ne samo zbog „istorijskog nasle|a”, nego i kadaseimajunaumuoptu`beda je„\ilasblizaktajkunima”ida „nemaideologiju”?Misliteli dasugra|aniprihvatiliVa{e izviwewe i poverovali da }e DSubudu}ebitidruga~iji? –Panisamja,nitijeprethodna vladadonelazakonkojimsepoklawa gra|evinsko zemqi{te. I zar nijelicemernogovoritiopadunataliteta, a aktuelna vlada odbije amandaman da trudnice u Srbiji primajupunuplatukao{tojeslu~ajuBeogradu. Alikaoopozicijanikadane}emokritikovatiradikritike.Glasa}emozasvedobrezakone,akritikovationo{tojelo{e.Mismo ponosnikadauparlamentuSrbije na{poslanikpodneseamandmanda senesmawujeautomatskikaznaza silovaweipedofilijuzatre}inu kazne, i kada to ministar pravde prihvatijerseznadasuqudipovratnici u tim delima. Time smo spre~ili da se uni{te `ivoti mnogih`enaideceuSrbiji. U svakom slu~aju, {to se ti~e DS-a, ja sam stranku preuzeo pre ne{tovi{eodmesecdanaimojaje du`nost, i du`nost Demokratske stranke,jestedasereformi{ena tajna~indasejasnoka`e:shvatili smogre{kekojesmonapraviliiza tosmoseizviniligra|anima.Sada zavr{avamo nacionalni programzaizlazakizkrizeido~ekujemo slede}u godinu spremni da stvaripromenimonaboqekakose, uostalom,isamaDSmewa. Ekonomskiplan}ebitibaziran naprehrambenojindustriji,poqoprivredi i energetici, odnosno onimoblastimagdemiimamo{anse.Sigurnonemo`emo,ula`u}ipo 40milionaevrauhotelenaStaroj planini, da razvijemo zemqu, jer Srbija nije zemqa koja mo`e da `iviodturizma.Na{planpodrazumevasocijalnuodgovornostimi moramodauradimosvedapomogne-

moonimakojidanasnemajudovoqnoikojimajepomo}potrebna.Mi takvupolitikuvodimoiuBeograduiuVojvodini. l Kakav }e stav DS zauzeti prilikom glasawa u Narodnoj skup{tini o najavqenoj kosovskojrezoluciji? – Najva`nije je da mislimo na qudekoji`ivenaKosovuiMetohiji,daimpomognemodaostanui `ivebezbedno,dasesa~uvajucrkve i manastiri, jer bez qudi teritoriju ne mo`ete sa~uvati. U tom smisluje,podseti}u,ikoncipiran planu~etirita~ke,kojijeDemokratska stranka predlo`ila i sprovodila. Umesto toga danas imamo platformu Tomislava Nikoli}a i Vojislava Ko{tunice, dok ne znamo {ta su stavovi Srpske napredne stranke, niti znamo {tasustavoviURS-a,kojisenisu izjasniliiakovodeevropskeintegracije,apogotovoneznamo{tasu stavovi Ivice Da~i}a, po{to on ima tri stava dnevno i jako je te{ko zakqu~iti {ta je wegovo kona~nomi{qewe. l Mo`e li Demokratska strankasadadaponudiirealnijustrategijuzare{avawekosovskog~voraodonekojunudi aktuelna vlast? Ili je DS-u preostalo da bude tek korektivnifaktorkojijesvoje{anse za odlu~uju}i anga`man na tomplanupropustio? – Demokratska stranka je jo{ 2003. predlagala razgovore sa kosovskom stanom na vrlo sli~nim principimakojedanaspomiweTomislavNikoli},akojijetadaZorana \in|i}a progla{avao izdajnikomkojiprodajenacionalneinterese.Alinekesustvaritadabileostvarive,asadavi{enisurealne.DSpreuzimaodgovornostza ono{tojeispregovaranodoksmo mivodilivladu.Itadasunaskritikovalidasmoizdajnici,alimi nismo dogovorili carinu, niti oficirezavezu. MoraSrbijadaiza|eizdnevne politikekadasunacionalniinteresiupitawu.Danapravimonacionalni plan, ne za dve, nego za 50 godina.Dakona~noznamo{ta}emo kao narod slede}ih 50 godina radimo. n MiroslavStaji}

DIPLOMATSKOPRIZNAWE:NAME[TEWEUNA[OJZEMQIOBAVEZNOSOBOMNOSIPETDODATNIHKILOGRAMA

VolimVojvodinu! n Pi{e:FransoaGzavijeDenio olimdadolazimuVojvodinu,volim raznolikost wenog stanovni{tva, urbanizam,centralnetrgovewenih gradovaivaro{ica,staremanastire,obale vojvo|anskihjezeraisveprisutnoose}awe jedne, od davnina, dobro ure|ene sredine. Volim da dolazim i u slu`bene posete i svakigradilimestokojedo|emdaposetim jenovisvetumalom,sasopstvenimidentiteom.Prilikazatuvrstuposetajesvevi{e s obzirom na prisustvo mnogobrojnih francuskihpreduze}a.ZnatelidajeFrancuskapoobimusvojihukupnihinvesticija uVojvodininadrugommestume|ustranim investitorima? To je utoliko fascinantnije {to je Francuskanakulturnompoqumnogomawe prisunanaseveruSrbije,kojijetradicionalno vi{e okrenut ka „Miteleuropi” nego weni ju`niji regioni. Postoji samo jedno dvojezi~no francusko-srpsko odeqewe u jednojvojvo|anskojgimnaziji,dokihje~ak petuostalomdeluzemqe,iakojeVojvodina verovatno region sa najve}im brojem slu`benih jezika u Evropi; kakvo bogatstvo,ikakojetu`no~utidamladisvere|e znaju da govore jezikom svojih suseda. Po`elimdaimka`emda`iveujednom,u su{tinskomsmislu,pravomevropskomregionu, ~iji je multietni~ki karakter izvanredna prednost koja ih priprema za Evropskuuniju,idaimajusre}u{toimje vi{ejezi~nost prirodno data, i da im ka`emdaodr`etajdragoceniadut.

V

MawepoznatiaspektovogdubokoukorewenogevropskogkarakteraVojvodineti~e se ma~evawa, koje se tradicionalno neguje ovde,ama~evawejesport~ijejeistorijsko srce koncentrisano oko malog broja zemaqaodFrancuskedoRusijeiodItalijedo Nema~ke.Takosamimaoprivilegijudabu-

donese?Nijelakojednostavnimre~imagovoritiotojavanturikojesmodeove}vi{e od{ezdesetgodina,alibih`eleodaimka`emda}eve}ideosvojih`ivotaprovesti upravokaogra|aniUnije. Nedavnosamprisustvovaopredavawukoje je odr`ao jedan srpski ministar; na jed-

KadaodvojitevremedaputujetepoVojvodini, kakva vas samo divna iznena|ewa i neo~ekivana raznolikost do~ekuju na svakom koraku! Tu je zavodqivost mo}nog Dunava,naravno,alitako|eidrugihvelikih reka, poput, na primer, Tise, ili lepota beskrajnih{etwiuokoliniE~kegdele|a {aranamre{kajuvodeCarskebare,ilioko Luda{kog jezera, koje je malo na mapi ali takorazu|enihobaladagaobilazitesatima.Kakvoiznena|ewekadaotkrijetebranu

Ne mislite na Evropsku uniju kao „wih” tamo nego kao na „nas”, jer }ete uskoro i vi biti ukqu~eni u weno funkcionisawe i razvoj

demveomasrda~nodo~ekanuveomalepoji starojma~evala~kojsaliuZrewaninuida treniramsava{imma~evaocima. Verovatno najva`niji trenutak mojih zvani~nih poseta predstavqaju susreti sa studentimaisredwo{kolcima.Govorimim oFrancuskojioEvropskojuniji(negovorim„oEvropi”,jersmosviuwoj,aUnijaje ipak ne{to drugo). Imaju brojna pitawa: {ta}etaEUdanamnametne,{ta}edanam

nomoddijapozitivatokomprojekcije,kao datumpridru`ivawaSrbijeEUstajaoje1. januar2019.Istina,kadaimatepetnaestak godina, {est godina se ~ini kao ve~nost. Ipak, to vreme o~as pro|e i zato ve} sad vredi po~eti sa pripremama. Zato im ka`em: ne mislite na Evropsku uniju kao na „wih”tamonegokaona„nas”,jer}eteuskoroivibitiukqu~eniuwenofunkcionisaweirazvojiznutra.

kojanakanaluDunav-Tisa-Dunavproizvodi energiju i koju je delom izgradio Ajfel i kakvatuga{tosetakvagra|evinanevalorizuje,makaruturisti~kesvrhe. Odli~noiznena|ewepredstavqajuibrojnisala{i,pogubni,me|utim,zavitkuliniju:kolegaambasadormijerekaodajeSrbijadiplomatskoname{tewekojeobavezno sobomnosidodatnihpetkilograma.Atek vinoizSremskihKarlovaca!Imed!Nedavnosamimaonaro~ituprivilegijudabudem pozvannave~erwuslu`buuhramusv.Dimitrija u manastiru Velika Remeta: prekrasnopojawe;~akjeideopropovedijedansve{tenikizgovorionafrancuskom!Da,zaistamisedopadaVojvodina. n (autorjeambasadorFrancuske)

[TA NAS ^EKA

Godinarizika (Milan]ulibrk) Dolazinamjo{jednagodina prepuna rizika. Za nas su va`niji unutra{wi rizici, jer nikadanismoizvelipravereforme i stalno se vrtimo u krug. Ne verujem da }emo ni 2013. iza}i iz tog za~aranog krugane~iwewa,niti}emobilo{tazna~ajnijepo~etidare{amo. Nema ni naznaka da je ovavladaspremnadazagrize“ kiselu jabuku”, kao ni sve pre we, tim pre {to je odmah po konstituisawu rekla da ne}e biti otpu{tawa u javnom sektorudokkrizanepro|e,aona definitovnone}epro}ininarednegodine. Drugi veliki rizik za jo{ mnogo,mnogogori`ivot,jeste sveglasnijapri~aoeventualnim prevremenim izborima. Akobisetodogodilo,2013.bi bila potpuno izgubqena za ekonomijukao{tojetobilai 2012. A posledice: recesija, padbrutodru{tvenogproizvoda, najve}a inflacija u Evropi,najmawestraneinvesticije u posledwih 12 godina, nastavakpadazaposlenostiodnosno rast nezaposlenosti... I onda namzaistaspasanebibilo.n


4

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

INTERVJU

Ne}e biti [TA NAS ^EKA

@ilavi smo mi (Kosta josifidis)

SUS RET I: MilivOj Mi[A vreBAlOv, POtPredSedNiK SKUP[tiNe APv

Nestaje Vojvodina kakvu znamo

vuda po Evropi mo`e se ~unu, i nedoumicu oko stvarnih nakle, bez selekcije. Ali, od toga ti kako je upravo Vojvodimera. S jedne strane, tvrdi, postonarod ne mo`e da se najede. Kao ni na, zbog svoje multuetni~je pritisci i neslagawa, otvoren od evrointegracija, pa ni od nansti i vrednosti koje neguje, reje u svemu tome i prostor da pojemera da se re{i pitawe Kosova. gion za primer, pa ipak, svedo~imo dinci artikuli{u zalagawe za Kada zbog toga bude prestao da ratome kako se sve ~ini da Vojvodiukidawe APV, a, opet, s druge ste rejting, pre svega SNS-u, mina, onakava kakvu je znamo, nestastrane, u vrlo kratkom periodu slim da }e to biti trenutak za ne, da se ugasi. Jer, druga~ija VojSkup{tinu Vojvodine posetio je raspisivawe izbora, nakon kojih vodina vi{e uop{te ne bi bila i predsednik dr`ave i predsednik napredwaci o~ekuju da }e postati Vojvodina. ^etiri meseca nakon Narodne skup{tine, dok je predapsolutni gospodari u zemqi. {to se u intervjuu „Dnevniku“ zasednik vojvo|anskog parlamenta u Za prevremene izbore u Vojvolo`io za stvarawe autonomisti~nekoliko navrata pred repudini za sada, po wegovim re~ima, kog fronta, s ciqem odbrane autobli~kim poslanicima obrazlanema povoda da budu raspisani. nomije Vojvodine, Milivoj Mi{a gao, istina uglavnom bez uspeha, – Vladaju}a koalicija je staVrebalov danas priznaje da je od inicijative vojvo|anskih poslabilna, iako smatram da bi Demosvega toga, nastao samo – front. nika koje su imale ciq da se pojekratska stranka morala da poka– Taj termin je bio skroz pogredini problemi re{e upravo na zuje vi{e po{tovawa prema svo{no shva}en u javnosti – ka`e za institucinalni na~in. jim parnterima. Kao {to nije pona{ list Mi{a Vrebalov, ina~e – Mo`da posete predsednika kazala prilikom sklapawa sporapotpredsednik Skup{tine Vojvo - dr`ave i parlamenta ne treba zuma o ga{ewu Razvojne banke i dine i jedini poslanik LDP-a u preuveli~avati, ali podse}am na formirawa Razvojnog fonda. U to tom domu. – Upotrebio su bili upu}eni sasam taj izraz referimo ministar finan Umesto autonomisti~kog fronta, {u}i na objediwavawe sija i troje-~etvoro razli~itih politi~qudi iz DS-a. U u me|uvremenu smo neo~ekivano kih partija jo{ 1935. ostalim strankama dobili drugi front, godine oko pitawa od koalicije niko o tou vidu permanentnog sukoba velike va`nosti za tame ni{ta nije znao – vojvo|anske i dr`avne vlasti da{wu Vojvodinu, ali tvrdi potpredsed smo u me|uvremenu zato nik pokrajinskog neo~ekivano dobili jeparlamenta. dan drugi front, u vidu permato da prilikom progla{avawa On predo~ava i podatak iz kwinentnog sukoba vojvo|anske i drStatuta tada{wi predsednik drge istori~ara Ranka Kon~ara o `avne vlasti. `ave Boris Tadi}, recimo, nije tome da u proteklih 100 godina Ponovo problematizovawe nado{ao u Skup{tinu Vojvodine, Vojvodina ni u jednom sporu sa ~ina finansirawa Pokrajine, gave} je u isto vreme obilazio Srbijom nije bila ravnopravna. {ewe Razvojne banke Vojvodine Sremsku Mitrovicu. Ne volim suTako je i sada, ka`e kroz uzdah. pod pritiskom, napadi i stigmatikobe i zato `elim da verujem da – Kao da smo toga svesni, pa se zovawe Fonda za kapitalna ulagati neki potezi, poput ovih poseta, opredequjemo za to da stalno buwa, Vrebalova, ka`e, s razlogom predstavqaju znak dobre voqe za demo u defanzivi, i to je ono {to ~ini pesimisti~nim u pogledu dasaradwom. Jer, nije nepoznata pomi se trenutno ne dopada. ^ini mi qeg funkcionisawa Vojvodine, java da se u te{kim vremenima quse da se DS ni posle ovoliko meali i odbrane wenog autonomnog di ujediwuju. Ali, tek }e vreme seci jo{ nije navikla na opozicistatusa. Kada se bitno umawe kapokazati stvarne namere i {ta oni status, bez obzira {to je ovde paciteti kqu~nih autonomnih mestoji iza svih poteza vlasti, da li u vlasti. Razgovaram ~esto s mlahanizama razvoja, neko s pravom su svi ti pritisci usmereni predim qudima, i od wih, na`alost, mo`e da dovede u pitawe ~itav ma Vojvodini ili, pak, samo prema slu{am uglavnom o tome kako smo smisao autonomije, nasvi postali isti, da pomiwe sagovornik smo lopovi, da mi„Dnevnika“. slimo samo o sebi... Tek }e se pokazati stvarne – Za to smo dobrim Ne bi stoga, ka`e, namere vlasti, da li su pritisci delom i sami krivi – trebalo da nas izneusmereni prema Vojvodini dodaje potpredsednik nadi ako na idu}im ili, pak, samo prema pokrajinskog parla izborima bude jo{ wenoj „neupodobqenoj” vlasti menta. – U~vr{}ivawe vi{e belih listi}a, autonomnog statusa ili ako ti mladi, iz Vojvodine moglo je od revolta, budu dali 2000. do danas barem sto puta da se wenoj „neupodobqenoj“ vlasti. glas strankama koje nisu do sada dogodi, ali, eto, nije. Nije zato Ka`em to jer koliko vidim potepokazivali da im je do Vojvodine, {to nikada nije postojala iskre - ze koji me ohrabruju, toliko je teovakve kakvu je znamo, stalo. A na namera, uprkos obe}awima i {ko oteti se utisku da se Vojvo - onda, dodaje, „neka nam bog bude u deklarativnim zalagawima, da se dina, kao tokom 90-ih kada je u pomo}i”. Vojvodini da status koji bi pod - brojnim lokalnim samoupravama – Ako ne prestane ugwetavawe, razumevao delimi~nu sudsku, za - bila druga~ija vlast, na neki nato bi moglo da inicira stvarawe konodavnu i izvr{nu vlast. Sad ~in ka`wava. otpora, da dovede do radikalizanam je – {to nam je. Imali smo DS Bilo bi mu, nastavqa Vrebacije prilika u Vojvodini – upozou pro{lom mandatu u vlasti i ov - lov, najprihvatqivije da sve to rava Vrebalov. – To {to se u prode i u dr`avi, ali ipak nije donet pripi{e politi~kom marketinteklih 12 godina nije u~inilo dozakon o finansirawu Vojvodine, gu, jer veruje da }e idu}e godine voqno da se autonomija u~vrsti, i sad zbog toga ispa{tamo. A is - biti izbora: i na dr`avnom i na pa se i do{lo do toga da se wena pa{tamo i zbog toga {to od 2000. pokrajinskom nivou, pre nego sa - autonomija danas dovodi u pitawe, nismo dovoqno uradili na tome mo u Vojvodini. da se postojawe Vojvodine olako da institucije i dr`ava funkcio – Vladaju}a koalicija u dr`avi dovodi u pitawe, da se daje „munini{u normalno, i da to ne zavisi radi sve drugo osim onoga {to nicija“ onima koji u tome vide samo od toga ko je gde na vlasti. je u stawu da re{i, a to je ekonododatno optere}ewe za gra|ane, to Pojavni oblici odnosa polimija. Pozdravqam borbu protiv bi trebalo kona~no da otrezni sve ti~kih elita u sedi{tu vojvo|an - korupcije, ali }e ona dobiti svoj stranke koje se zala`u za Vojvodiske vlasti i one dr`avne u Vreba - puni smisao kada budu hap{eni nu i wenu autonomiju. lovu izazivaju poprili~nu zabu - svi koji su u tome u~estvovali, dan DenisKolunyija

S

Kontinuirana neizvesnost i stagnatna inercijalnost su kqu~ne re~i koje }e nas `uqa ti tokom slede}e godine. U makroekonomskom smislu o~ekuje nas daqe ugro`avawe ekonomske aktivnosti i na~ina `ivota, uzrokovano eksternim faktorima: globalna recesiona tendencija, evropska agonija u konsolidovawu integracionih procesa i pre`ivqavawa evropske i monetarne unije i evra, kao i internih faktora: hroni~na zavisnost od stranih investicija, platno-bilansna i buxetska neravnote`a, neadekvatne strukturne i sektorske politike, nedostatak strategija kriznog pre`ivqavawa i dugoro~nog razvoja. U mikroekonomskom kontekstu, pojedinac i firme }e se morati baviti iskqu~ivo sobom, organizovati po principu najni`ih tro{kova, bez zadu`ivawa, {tedeti energiju i sredstva, osloniti se na dr`avu u meri u kojoj ona bude ispoqila svoju ozbiqnost u pru`awu usluga najugro`enijim i podsticaja najambicioznijim. Ostajemo, otuda, nemi posmatra~i svetske i evropske geopoliti~ke i geoekonomske prekompozicije, hroni~nog nedostatka mentora, sudbinski zavisnici vlastitog mentalnog sklopa i nasle|a. Batrga}emo se na malom prostoru (ne)definisanog feuda i ekonomije, ne odri~u}i se ~iwenice, ipak, da smo najbli`i sopstvenom teritorijalnom i emotivnom odre|ewu, a to je da smo evropska nacija. Dakle, bi}e to jo{ jedna biolo{ka godina disawa ni`eg, ali ipak neprekidnog intenziteta na svim nivoima (pojedinac, firma, dr`ava), kalendarski ispuwena dvojkama i jedinicama. No, mi smo i daqe genetski i iskustveno `ilavi, pre`ive}emo i wu. n

rbija }e ovu godinu zavrgawu, poput obavezne rezerve, {iti sa rekordnom stointervencija na deviznom tr`ipom inflacije u Evropi {tu i sli~no. Upotreba ovih inod 13 procenata. Samim tim, strumenata zavisi}e od karaktera inflatornih pritisaka, kao pred kreatorima ekonomske po{to }e i karakter same monetarlitike su u narednoj godini ne politike biti opredeqen brojni izazovi, ali guvernerka uspehom u realizaciji projektoNarodne banke Srbije Jorgovanvanih ciqeva, ukqu~uju}i i fi ka Tabakovi} ka`e u novogodiskalnu konsolidaciju. Konkret{wem intervjuu „Dnevniku” da no, br`e kretawe inflacije ka je kqu~no da planovi budu realzacrtanom ciqu zna~i i mawe ni. I, dodaje, jesu. restriktivnu monetarnu poli– Visoka inflacija u 2012. gotiku u 2013. i omogu}ava NBS da dini nije posledica monetarne politike, ve} je rezultat van - doprinese ubrzawu ekonomskog oporavka. I obrnuto, naravno! rednih okolnosti koje su dovele  Po~etkom godine o~ekuje do zna ~ajnog poskupqewa hrane. ^ak da u 2013. nova poqopri- se dolazak misije MMF na vredna sezona bude lo{ija od novu rundu razgovora. U opcio~ekivane, cene hrane ne}e zabe- ji je zakqu~ivawe aran`mana iz predostro`nosti. Ako do le`iti rast i ve} samo to bi toga do|e, kako spustilo inflaci}e to uticati na ju na jednocifrenu „Zadr`a}emo politiku NBS? brojku. Pri norstopu inflacije – Najpre da malnoj poqopripodsetim da je vrednoj sezoni, me u planiranim prilikom po |utim, korekcije granicama” sledwe posete cena hrane doprimisije MMF-a ne }e smawivawu dosada{wa monetarna politika inflacije i wenom dovo|ewu u pozitivno ocewena. Ona }e biti granice ciqa od 4 ±1,5 odsto do nastavqena i usmerena na vra }akraja godine. we inflacije u granice ciqa i Po guvernerkinim re~ima, dona odr`avawe finansijske staprinos stabilizovawu inflacije na ni`em nivou da}e i pro- bilnosti. Ina~e, sam ~in zakqu~ivawa aran `mana iz predogram fiskalne konsolidacije. – Tako|e, imaju}i u vidu uspo- stro`nosti s Fondom pozitivno bi uticao na percepciju Srbije, reno prilago|avawe regulisanih cena u 2012, Narodna banka {to bi umawilo inflatorne i pritiske u okviru platnog bije u svoju projekciju za ovu godinu ve} ukqu~ila wihov ne{to lansa, po{to bismo imali lakve}i rast. S druge strane, neiz - {e i jeftinije finansirawe dovesnost, a time i rizik, ostaje ma}ih potreba i mawe pritiske kretawe cena primarnih proiz- na deviznom tr`i{tu.  U kom }e se koridoru kre voda na svetskom tr`i{tu, pre svega nafte. U svakom slu~aju, tati kurs dinara u 2013. i da li su devizne rezerve do na sve {okove koji mogu imati uticaja na kretawe cena, NBS voqne da ga branite, a da se }e, kao i do sada, adekvatno rea- izbegnu enormne oscilacije, koje smo imali tokom prote govati. klee godine?  Ove godine je u vi{e navrata mewana referentna ka– Ne `elim da se bavim predmatna stopa. Kako o~ekujete vi|awima ni licitirawima o da se ona kre}e u 2013? Koje kretawu kursa, jer on nije neka instrumente jo{ planirate programirana veli~ina ve} odda primenite u kro }ewu ce - slikava op{te stawe u ekonomina? ji, wen izvozni potencijal i po– Osnovni instrument moneverewe investitora. Od izuzettarne politike ostaje refenog zna~aja bi}e i kako }e se razrentna kamatna stopa, ali }e vijati ekonomije na{ih glavnih NBS iskoristiti i sve druge inspoqnotrgovinskih partnera i strumente koje ima na raspolada li }e do }i do izvesnog opo-

S

ri decenije nakon revolucije, wen neprikosnoveni vo|a Josip Broz Tito je presudio: „Ne mo`emo dozvoliti da se demokratijom koristi svako, pa ~ak i klasni neprijateq, na{ protivnik... Za takve ne mo`e biti demokratije!” Tako je pre ~etrdeset godina, u januaru 1973. po~eo obra~un sa tzv. liberalima u Vojvodini. „Demokratski“, nema {ta. Istina je, me|utim, pi{e Mirko ^anadanovi} u svojoj kwizi „Bauk liberalizma nad Vojvodinom” koja je taze iza{la iz {tampe („Slu`beni glasnik”, 2012) i koju }e ~itaoci „Dnevnika” imati pred sobom i kao feqton u na{em listu, da „ba{ kao ni drugde u Srbiji i Jugoslaviji, ni u Vojvodini nije bilo politi~kog i ekonomskog liberalizma ni pribli`no koliko je hajkano na nas koji smo ozna~eni kao libera li. I koliko bi vaqalo da ga je bilo. Obra~un s liberalizmom bi, stoga, pre mogao da se uporedi sa zatirawem zametaka nego zrelih plodova. To smawuje zasluge liberala, ali ne mo`e da smawi odgovornost samozvanih istinskih revolucionara koji su konzervativno{}u, podvalama, terorom neistina i partijsko-politi~kom diskriminacijom doprineli da se u na{em podnebqu produ`i vek ideolo{kom dogmatizmu, neofobiji, partijskom protekcionizmu, jeziku mr`we i bezobzirnoj borbi za vlast”. Nigde tih burnih godina zapravo nije bilo tako o{trog progona do tada uglednih politi~kih li~nosti kao u Vojvodini. „Liberali“ su preko no}i postali neprijateqi koje je slede}ih 18 godina Slu`ba dr`avne bezbednosti pratila u stopu. Obra~un }e po~eti zvani~no 25. januara 1973. na sastanku Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine, ali je jo{ sredinom oktobra 1972. Tito kritikovao {to je u Srbiji „kriterijum klasne borbe protiv neprijateqa liberalniji” nego drugde u Jugoslaviji. U me|uvremenu }e Marko Nikezi} i Latinka Perovi} podneti ostavke na du`nosti predsednika i sekretara CK SK Srbije, Mirko Tepavac na du`nost dr`avnog sekretara za spoqne poslove, a Milo{ Radoji~in i Mirko ^anadanovi} na du`nosti sekretara i predsednika PK SK Vojvodine. ^anadanovi} prime}uje da je i danas kod nas aktu elno pitawe o modernizaciji dru{tva, o individualnim pravima i niveli{u}em dejstvu kolektivnih interesa (partijskih i nacionalnih), o decentralizaciji – pokrajinskoj autonomiji i dr`avnom jedinstvu, o spoqnopoliti~kim prioritetima, stru~nosti i partijsko-politi~koj podobnosti, vlasti i medijima, liderskom monopolu na istinu i inicijativu... Pre 40 godina ono {to se osu|ivalo kao libera-

T

VI[ EODISTOR IJ E:

Ubi ih listi~ko, zapravo je bilo reformsko, modernizacijsko i proevropsko, {to je podrazumevalo i demokratizaciju Saveza komunista kao vladaju}e partije. Nikezi} je u to vreme govorio da „na{e mane nikad nisu bile u prevelikoj organizovanosti, ve} u nedostatku demokratskog odlu~ivawa” i da se do jedinstva ne mo`e do}i „diktiraju}i wegove uslove s vr ha”. O~ito, tada je do{lo vreme da se „dru{tveni ugovor” mewa, da su pre`ivele forme pre}utno podrazumevane saglasnosti, a da je politi~ki sistem - zaribao. Ali, umesto toga Tito je tra`io „novi kurs”, tj. poslu{ne kadrove koji se ne}e zalagati za ideje de-

Pozivawe na Broza presecalo je svaku diskusiju


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

5

JORGOVANKA TABAKOVI], GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE

op{teamnestijedu`nika

ravka u evrozoni. S druge strane, u narednoj godini o~ekujemo boqu deviznu likvidnost i to po osnovu rasta izvoza, naro~ito automobilske i naftne industrije i deviznog priliva od 1,2 milijarde evra po osnovu stranih direktnih investicija,koji je ina~e izostao u ovoj godini. Najavqena je i nova emisija evroobveznica na me|unarodnom tr`i{tu,{to }e tako|e oja~ati devizne rezerve. Depresijacijski pritisci na kurs bi,dakle,u 2013.godini trebalo da budu mawi.To naravno ne iskqu~uje potrebu da NBS interveni{e na deviznom tr`i{tu da bi obezbedila wegovo normalno funkcionisawe i spre~ila prekomerne dnevne oscilacije kursa, a nivo

deviznih rezervi od 10,7 milijardi evra je adekvatan za odr`avawe stabilnosti deviznog tr`i{ta.  Koliko ste zadovoqni radom odeqewa za kontrolu banaka? Treba li mewati na~in rada, propise i zakone da nam se ne ponove Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine? – Sa formirawem Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama mi smo taj supervizorski deo posla Narodne banke unapredili organizaciono, kadrovski, profesionalno i stru~no i uverena sam da }e se on ubudu}e obavqati mnogo efikasnije i odgovornije.Ali za kontrolu finansijskog sistema izuzetno je bitna saradwa NBS kao

regulatora i supervizora sa drugim kontrolnim organima i nadle`nim ministarstvom. Kako je to izgledalo ranije videli smo upravo na primerima ove dve banke. Mogu da ka`em da je sada koordinacija aktivnosti i saradwa u razmeni informacija sa Ministarstvom finansija zna~ajno unapre|ena,{to }e tako|e doprineti da se ovakvi slu~ajevi ne ponove.A {to se propisa ti~e, oni se stalno i blagovremeno uskla|uju s najnovijim pravnim okvirom u EU i sa standardima me|unarodnih organizacija u ovoj oblasti. Ho}u, me|utim, da ka`em da nije bitna izmena propisa,ve}pre svega promena pona{awa, ukqu~uju}i iz-

vr{ne i nadzorne organe banaka koji su nadle`ni i pla}eni da odgovorno obavqaju svoje funkcije,kao i interne i, posebno, spoqne revizore. Zato sada, verujem, da u jednoj druga~ijoj politi~koj klimi ne}e biti mogu}e da nastane neka nova Agrobanka.  Srbija ima najvi{e kamate od zemaqa u okru`ewu i {ire. O~ekujete li u 2013. najzad wihov pad? Odnosno, da postanemo mawe rizi~no pod ru~je s ve}im kreditnim rejtingom. [ta planirate da uradite na tom poqu? – Kamate uglavnom odslikavaju dostupnost i cenu izvora finansirawa. Svedoci smo negativnih ekonomskih kretawa i krize javnog duga u zemqama evrozone,kao i evidentnog procesa smawivawa finansijske izlo`enosti banaka iz EU prakti~no u svim zemqama jugiosto~ne Evrope, {to ove izvore ~ini zna~ajno oskudnijim i posledi~no poskupquje cenu kredita. Stoga nije realno o~ekivati smawivawe kamata za kredite izra`ene u evrima. Me|utim, kod dinarskih kredita, uz smawivawe inflacije,mo`e se o~ekivati postepeni pad kamatnih stopa.A {to se poboq{awa rejtinga Srbije ti~e, jasno je ne {ta treba, nego {ta mora da se uradi: smawivawe inflacije i odr`awe finansijske stabilnosti,uspe{na fiskalna konsolidacija i ozbiqno sprovo|ewe strukturnih reformi koje su dugo odlagane.  Gra|ani koji vra}aju zaj move indeksirane u {vajcar skim francima {to du`e pla}aju kredit imaju ve}i dug. Pojedine zemqe su pomogle da se to sredi bilo preuzimawem dela obaveze na sebe, bilo omogu }avawem reindeksirawa u evro. Vi ste tako|e rekli da im treba pomo} Kakva bi ona realno mogla da bude i kada bi se primenila?

–Kada je monetarna politika u pitawu,NBS mo`e i mora nezavisno da donosi odluke.Me|utim, u drugim veoma va`nim oblastima koje je Narodna banka sada otvorila - re{avawe pitawa problemati~nih banaka,smawewe stoka problemati~nih kredita, re{avawe problemati~nih kredita indeksiranih {vajcarskim frankom, dinarizacija i sli~no-do sveobuhvatnog re{ewa se mo`e do}i samo u koordinaciji sa Vladom, odnosno nadle`nim ministarstvom i Udru`ewem banaka.Takva re{ewa uglavnom prati i podr{ka MMF-a.Zato je namera NBS da re{ewe za “{vajcarce“ na|e u sklopu stvarawa pravnog i regulatornog okvira za ubrzano smawewe stoka problemati~nih kredita, po{to smo svesni da oni za neke gra|ane predstavqaju veliki teret zbog zna~ajnog ja~awa CHF u posledwih nekoliko godina. Pri tome, ne mislim na „op{tu amnestiju”, nego }e na{ prioritet biti socijalno najugro`eniji du`nici, odnosno gra|ani. Mogu da vam ka`em da je NBS inicirala razgovore i sa MMFom povodom re{ewa za problemati~ne kredite. Na{ finalni predlog,koji mora biti pa`qivo dizajniran jer nemamo pravo na gre{ke, bi}e ponu|en u nastavku pregovora s Fondom, mo`e se re}i,veoma brzo.  [ta treba da se dogodi u 2013. pa da Vi kao guverner budete zadovoqni? –Bila bih zadovoqna kada bismo u isto ovovreme naredne godine mogli da ka`emo da je ostvareno sve ono {to je planirano,da smo smawili inflaciju i odr`ali finansijsku stabilnost, stabilizovali javne finansije,ostvarili projektovani rast od 2,5 odsto, pove}ali kupovnu mo} dinara i omogu}ili da ih imamo vi{e na ra~unima i u nov~anicima... Jer, to bi zna~ilo da su NBS i Vlada,svako u okviru svojih nadle`nosti i uz saradwu u 2013. zaista u~inili zna~ajan korak za razvojnu perspektivu Srbije i boqi `ivot wenih gra|ana. n Du{anka Vujo{evi}

[TA NAS ^EKA

Jo{te`e (Miroslav Prokopijevi}) Dolaziekonomskijo{te`a godinaod2012.^akidado|edo rasta,okojemzvani~nicigovoreodokodvaodsto,{tojeneizvesno, to ne garantuje da }e nam biti boqe. Naime, ni toliki rast ne zna~i da }e poslovnookru`ewebitiboqei da neke reforme treba o~ekivati,alizatotrebao~ekivati da}einflacijabitiod8do10 odsto, da }e problemi kao nelikvidnostigubitakzaposlewadodatnopogor{avatisocijalno ekonomsku situaciju... Sve to jo{ va`i, pod pretpostavkomdauevrozoninedo|e nidokakvograspleta.Aakoon krene,bi}ejo{goreuSrbiji. Ukolikobisedogodilivanredniizbori,i2013.bi,kaoi ova,bilaekonomskiizgubqena jer bi, {to je pravilo, rastao populizam, rasla potro{wa i pove}alozadu`ivawe,kojejei ovakoukriti~nojzoni.Srbija nije,kakototvrdenekiekonomisti, na ivici bankrota, jer dajetota~no,nebismomogli jo{ da se zadu`ujemo. Naime, dokgodnekoidaqemo`edase zadu`uje a neko ho}e da mu da novac, nema ni{ta od bankrota. Ali mi jesmo jako blizu bankrota, i da Evropska centralnabankanijepustila2.000 milijardievrauopticajuproteklih godinu i po dana, bilo bimnogote`ena}isredstvaza zadu`ivawe – i za zemqe koje su problemati~ne u evrozoni, aliizaovekojesukaomiizvantoga,dokbikamatnestope bile mnogo vi{e. Onda bismo verovatno ili bankrotirali ilitomebilimnogobli`e. Te{ko je prognozirati i da li}eseMMFunarednojgodinivratitiuSrbiju.Akobude do{lo do ara`mana, onda }e MMFsvakakoimatinekesvoje dodatne i posebne uslove, i tra`i}edaseuradiono{tose ovde odavno izbegava. Upravo zbogtogainisamsiguranda}e doaran`manauop{tedo}i.n

^ETRDESET GODINA OD OBRA^UNA S „BAUKOM” LIBERALIZMA

prejakaTitovare~ mokratskog usagla{avawa razli~itih mi{qewa i interesa,negosprovoditiwegovedirektive. Pla{io se da uka`e poverewe u nove stru~ne i mladequde,ajo{vi{evrednovawapolitikeprema wenomekonomskomidru{tvenomrezultatu.Partija seupla{ilaiposlovawapostandardimarazvijenog sveta. Glavni problemi nisu vi{e bili nerazvijenost,nepovoqnastrukturaprivredeilo{aorganizacija rada, nego jedna grupa qudi u Partiji koja je htelane{todapromeniidapogurazemquupravcu produktivnosti i tr`i{ne konkurentnosti. Oni su ozna~enikaoantisamoupravnesnageskojimasevaqa revolucionarnoobra~unati,svedo~i^anadanovi}. Mijat Laki}evi}, novinar i ekonomski analiti~ar,pisackwige„Ispredvremena”kojajekaofeqtonobjavqenaiu„Dnevniku”,tvrdidajepozadinatog obra~unazapravobilaprivrednareformaiz1965. –Bilojeo~iglednodajedr`avno-etatisti~kimodelrazvojauzdobrudozuameri~kepomo}ibioiscrpqen.Takosevi{enaprostonijemoglo.Nu`nojebilootvarawedru{tvaiprivrede,moraloseizla}iu svet,itusevidelokolikojeprivredaJugoslavijenekonkurentna–ka`eLaki}evi}.

Populisti~ki kurs Obra~unsliberalimajedaovetarukrilapopulizmu, navodi ^anadanovi}: dok je „za vreme liberala” 1969. u Skup{tini Vojvodine bilo „samo”84odsto~lanovaSK,apostotakposlanikasvi{omivisokomstru~nomspremompove}an sa44na65odsto,ve}naizborima1974.jekomunistame|upokrajinskimposlanicimabilo~ak 94odsto,aonihsosnovnimobrazovawemvi{eza 13procenata–24posto.Kaodaje„novokuristima“naro~itozasmetalaonaizjavaMirkaTepavca, da je do{lo vreme da se „umesto podele na mladeistare,po~nemovi{edelitinademokrateinedemokrate,ugledneineugledne,vrednei lewe,savremeneinesavremene,borceineborce, aiznadsveganasposobneinesposobne”.

Dodajedajetadaproklamovanonagra|ivaweprema pravosuhtelidasedavi{epravai radu, pa su radni kolektivi i preduze}a morali da mogu}nosti stru~nim qudima u `ive od svog rada. Tada se pojavila razlika izme|u upravqawu preduze}ima, a da se firmi: neke su bile dobre, neke ne. A za onda{we uspori s radni~kim savetima, tj. da dru{tvojetobilanovostjersusestvaralerazlike. nedonoseradni~kisavetiposlovne Pove}avajuserazlikeme|upreduze}ima,izme|ubo- odluke jer to i nije bilo mogu}e. gatih i siroma{nih, me|u regionima odnosno repu- Radni~kisavetisusamoposlu`ili blikama,aotvarasene{tomaloprostoraizapri- kaomaskazaPartijukojajedelovavatnisektor.Raspravqalosedaliprivatnikmo`e laprekowih–ocewujeLaki}evi}. daimavi{eodpetradnikailine,pasad,kao,akoima Da bi se izveo politi~ki obrt Mirko ^anadanovi}: Podobni postali va`niji od sposobnih 6radnikaonjekapitalista,asa4nije. protivtzv.liberala,najavnuscenusu –UtimraspravamaHrvatiiSlovenci,naro~ito pozvani„proverenikadrovi”,onisvojnimipolicijNikezi}iwegovisaradnicisu,dakle,htelida potowi,guralisuekonomskitr`i{niprincip,iu skimiskustvom,izpenzijeilipredwom,navodiMirPartijuodvojeoddr`avei,naro~ito,privrede.A tomesuimalipodr{kuuSrko ^anadanovi}: „Podobni su opet tosepoliti~kojklasi,naravno,nijesvidelo.Probiji. Ali socijalne razlike postaliva`nijiodsposobnih“.^ak blemjebioiTitovautoritet,zbogkojegliberali Liberale je sru{io savez dovodedosocijalnihnapetoiDra`aMarkovi},tada{wipred- Slovenije,HrvatskeiSrbijenisuuspelidanaprasti. Protiv toga su bili i nacionalista i ortodoksnih sednikSkup{tineSrbijeipotowi ve ~vr{}i savez, iako je bilo i ideja da se Tito komunista. Posle toga, ortodoksni marksisti i kopredvodnik antiliberalnog kursa, fakti~ki razvlasti, da postane do`ivotni, po~amunisti, praksisovci, grupa Jugoslavija se vukla sve do pi{eusvomdnevnikudaseuVojvo- snipredsednik.Onjeve}tadaimaojpreko70godisaFilozofskogfakultetau dini „pona{aju kao da je sve stalo na,ibudu}isamortodoksnikomunista,liberalne Ante Markovi}a BeogradupaiuZagrebu,itu 1944-1945.godine.Sremci,partiza- idejemunisubilebliske.Istovremenosejakoplasejavqaotporreformama.U ni,revolucija.” {ionacionalizma,a~iwenicajedasvakiputkada tovremeotvarawedru{tvadovodiidove}ihme|unaIdokje1969.~ovekstigaonaMesec,auVojvodinu semalooslobodidru{tvo,stimduhomizboceizacionalnih napetosti, pa je 68. usledio i onaj istup prvikompjuter,„novikurs”nijetra`iostru~wakei |eine{tootrovnogplina.NacionalistisuseprDobrice]osi}anaSKSrbijepovodomKosova–ob- znalce, nego qude s „revolucionarnim iskustvom” i vioglasili,paseonutomtrenutkuopredelioza ja{wavaLaki}evi}zana{list. partijskomkwi`icom.Ili,kakojetosvojevremeno rigidnekadrove. –Nemogudaka`emdajetobilaposledwa{ansaza Otpor promenama ja~a i stvara se komplot ortoprimetioIgorMandi},sprdaju}isenara~unone~udoksnihmarksista,socijalista-komunistainaciona- venekrilatice,zavladaloje„~uvajmotenkovinena- Jugoslaviju,90-tihseukazalaionasAntomMarkovilistaprotivreformi,uSloveniji,HrvatskojiuSr{erevolucije”.AlipozivawenaTitapresecalobi }em,aliipak70-tihjo{uvektinacionalizminisu tolikonabujali,negosuprekriveniidr`anipodtebiji.USlovenijijesmewenKav~i~,izbija„hrvatsko bilokakvudiskusiju:etiketaliberalje1973.izazipihom narednih 20 godina – zakqu~uje Laki}evi}. – prole}e”,asumwivepostajuimla|egeneracijekomu- valapoVojvodinibezmaloististrahkaogodinepre Zatoje,kadasejo{nagomilaokosovskiproblemikanistauVojvodiniiSrbijikojedolazesasve`imide- teepidemijavelikihbogiwa. jamatra`e}iotvarawedr`ave,privrede,politi~ku – Savez nacionalista i ortodoksnih komunista dajeizbio,erupcijabilamnogosna`nija,presvega ovogsrpskognacionalizma,patovi{enikonijemodemokratizaciju... sru{iojetajliberalizuju}islojqudikojijehteovi–UosnovitogpokretauSrbijijebilademokrati- {edemokratije1973.Posletoga,uslede}ih15-20go- gaodadr`ipodkontrolomiJugoslavijaseraspala. zacijaimislimdasutiqudi,anaro~itoMarkoNidina i dok nije do{la vlada Ante Markovi}a, Jugo- Ausrpskojelitinijebilodovoqnopametidaneradito{tojeradila. kezi}bilisvesnitogadadavawemsnageiautonomi- slavijasevuklautomnekakvometatizmu.JerkodZaZatoje^anadanovi}ube|en:dasuNikezi}i„libejepreduze}imadirektoripostajumo}ni.Onipo~iwu kona o udru`enom radu nije bio toliko problem s daodlu~uju,daupravqaju.Zatosepoliti~kaklasapo- konceptom „dogovorne ekonomije”, nego s ogromnim rali“politi~kipre`iveliobra~uniuspelidajedemokratizuju,Jugoslavijasemo`danebiraspala,ili bunila:osu|ivanesupojave„tehnobirokratizma”.Ka- uticajemPartijenapreduze}a.Tojebiokqu~niprobaremnetakokrvavo. koseistovremenobudinacionalizam,onisuoptu`eblem:privredapodpoliti~kimibirokratskomsten Reqa Kne`evi} niizaliberalanodnospremanacionalistima.Aza- gom–navodiLaki}evi}.


6

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

ro{lagodinajezaInstitutzaratarstvoipovrtarstvo,najve}unau~nuku}usrpskogagraraiuglednu semenskukompaniju,bilavi{enegouspe{na,adajevo|enavaqanaposlovnapolitika najboqe ilustruje podatak da je u 2012. oboren istorijski izvozni rekord. Ve}krajemgodinestiglisusasvetskogtr`i{tainovipozitivnisignali,pajeprvi~ovekoveku}eprof.drMiroslavMale{evi}uverenda}e„NSseme”u2013.biti beri}etnije i da }e pokriti jo{ vi{e na{ihisvetskihwiva. –MenaxmentInstitutaijaimamozadatakdatulestvicupodignemo,ave}namse ukazala perspektiva. Ali, poenta na{eg delovawa}ebitidoma}etr`i{tejersmo uproteklomperiodu,pogotovood2008.godine naovamo, izgubili dobar wegov deo, {topodpritiskomjakekonkurencije,{to zbogslabostiumenaxmentu,atomejedoprineoiperiodtranzicijena{ihpartnerausferidoradesemena.Kakogod,sveje toostaviloposledice,aoneseogledajuu ~iwenicidasmonadoma}emtr`i{tukukuruza,suncokreta,aposebno{e}ernerepe,izgubilimnogo.  Kojekrivzatoigdejeizgubqen korakskonkurencijom? – Krivicu ne tra`im ni u kom drugom, ve}unama.Ali,nebihdolazionaovomestodaneverujemdana{iqudinisunajboqi, da na{a genetika nije konkurentna, uveren sam da ona vredi. Kada to ka`em, mislimnasvebiqnevrste.Imalismomo`da neke probleme u tehni~kom smislu u doradi, kod kvaliteta semena, koje nismo uspevali da dovedemo na nivo koji imaju strane kompanije, ali ve} neko vreme to intezivno otklawamo. Naime, na{ doradnicentarjeosavremeweniuvedenajedodatnakontrola.Usvakomslu~aju,sta}emo izasvakevre}icena{egsemenaispremni smo da sa proizvo|a~ima podelimo rizik proizvodwe.Proizvo|a~imajenaraspolagawuna{savpotencijal,nesamonau~ni, oplemewiva~kiisavetodavni,ve}}emo}i dara~unajuinapodr{kuonihkojineposrednouti~unatehnologijugajewa,atosu agrotehni~ari,agrohemi~ari,onikojiispitujuzemqi{te,za{titari...  Konkurencijapritiska.Kakoseizboritismultinacionalnimkompanijama i wihovim jakim zastupnicima u Srbiji? – Mi se ne pla{imo konkurenciie u smislu vrednosti na{ih sorti i hibrida.

P

INTERVJU

MIROSLAVMALE[EVI],DIREKTORNOVOSADSKOGINSTITUTAZARATARSTVOIPOVRTARSTVO

Stojimoizasvake vre}icena{egsemena

Ali,trebapomenutiitoda,recimo,Pionir,Monsantoidrugekompanijedirektno imajuovdevelikogdistributera.Oninisu do{linana{etr`i{teisamiseborili. Mo}ne kompanije imaju i svoju prera|iva~kuindustriju,k}erkefirme,lako{iresvojemre`e.DeltazastupaPionir,MK komerc – Monsanto... Tako da mi nemamo isprednassamosorteihibrideve}iipak jednumo}nudistributivnumre`u,krozkojusemnogolak{edolazidoproizvo|a~a. Na`alost, mi nismo u takvoj poziciji. Imamo partnere u distribuciji, ali Institut nije izgradio sopstvenu distributivnumre`ukojajedinomo`edadopretamogdemiho}emo–dowiva.Tosmopropustilimo`daizavrememogprvogmandata

[tetuzbogkukuruzanekomoraodaplati – U slu~aju „aflatoksin” bilo je kardinalnih gre{aka. Pre svega kompanija SGSnijekompetentnadadajetakveizjave,aizgledadanijebilanisvesnaozbiqnihposledica.Dr`avaje,tako|e,trebalaodmahdareaguje,anije.HibridiInstitutasvakakonisudoprinelitome.Dubokosamuverenutodaseaflatoksinrazviouskladi{tu,kakoseobi~noide{ava.Elem,{tetajenapravqena,akaoposledicamoralabidasleditu`badr`avepremafirmiSGSkojaovdesedikaomonoplista u kontroli kvaliteta – nagla{ava Miroslav Male{evi} uz napomenu da nikakonijere~opropustupoqoprivrednihproizvo|a~a.

odinaizanasdonelajepuno izazova kako na politi~kom tako i na ekonomskom planu.Tokom2012.do{lojedopadaprivredneaktivnostii`ivotnog standarda, uz visoku nezaposlenostiinflaciju.Postojeperspektivezablagioporavak,alije rizikpogor{awaveomavisok! U Fiskalnoj strategiji za narednu godinu Ministarstvo finansija je predvidelo privredni rastod2%BDP.Zapravo,fiskalnevlastio~ekujukona~niizlazak iz krize od naredne godine. Sa prethodnim brojem se uglavnom sla`u projekcije i me|unarodnih finansijskih institucija. Me|utim,trebaimatiuvidudaprojekcijarastatokomovekrizestalno precewujurealnemogu}nostiprivredauEvropi.TakojezaSrbiju, za2012,septembra2011.MMFprojektovaorastod3%BDP,dabise ta projekcija smawivala postepeno,udecembruna1,5%,umartuna 0,5%, dok je pravi rezultat verovatno ne{to ispod 2 procenata BDP.Nikakonebibilopovoqno dasetakavscenarioponovi.

G

Potencijalni izvori rasta Projekcija rasta u Fiskalnoj strategiji sabira predvi|awa o kretawimadrugihva`nihpokazateqa, poput izvoza roba, visine investicija ili nivoa javne potro{we. Ako se pretpostavke strategije ne ostvare, ne}e biti ni`eqenograsta,nitiizlaskaiz krize,aliniboqitkazaxepgra|ana.Zasagledavaweperspektive naredne godine upravo je kqu~no preispitati na ~emu se baziraju optimisti~neprocene. Nosiznadpovr{ineposledwih godinadr`alismopumpawemjavne potro{we. Tri kqu~ne karte na koje igra na{a Vlada u nared-

od2002.do2006.godine,aznalismoda}e propa{}u velikih semenskih ku}a kakve su, naprimer, „Agrokop” i „Banat seme”, zapravotomneprijateqskomprivatizacijom,idistributivnamre`abitirasturena,amismosenawuoslawali.Sadajena namadaunapredimodistribuciju,dapromotersku slu`bu na teritoriji Srbije, BiH,Makedonije...oja~amo.Predstavnici Instituta }e tamo stalno biti prisutni sazadatakomdatokomcelegodineobilaze onekojiimajupovereweuna{eseme.  Kod kojih kultura o~ekujete pove}awetr`i{nogu~e{}a? –Pozicijesmogotovoupotpunostiizgubilikod{e}ernerepe.Kvalitetsemena jebionezadovoqavaju}i.Ali,pojavi}emo seovegodinenadoma}emtr`i{tusemena {e}ernerepe,samawimkoli~inama.Seme }emodoraditiujednomodevropskihcentara za tu kulturu i ono }e u tehni~kom smislu biti dovedeno na nivo koji imaju najpoznatijisvetskibrendovi.Moramoto uraditidabismoopravdalipoverewena{ihratara,aliizbogtoga{tosezana{u repuinteresujuispoqnipartneri–Ukrajina,Uzbekistan,velikotr`i{teIrana... Zadr`alismotr`i{tekodp{enice,a na tr`i{tu soje dominiramo, niko nema takav program oplemewivawa. I na{a

p{enica svakako ima vrhunski kvalitet, naslawali, kako bi slobodnije radili na ali,na`alost,tajparametarnijeuvekdotimtr`i{tima.Uovomtrenutkubibilo voqno cewen kod mlinsko-pekarske indudobrodavidimoina{ustrategijupoqostrije,pasmodo{liusituacijudaprolaprivrede,daznamogdejena{aulogai{ta zi sve i sva{ta. S kukuruzom smo nekada ubudu}nostitrebadaradimodadoprineosvajali 40 odsto tr`i{ta, a sada imamo semodasepoqoprivredaosna`i. ispod25odsto.Me|utim,napravilismou  Ponovoseokogenetskimodifikoposledwevremezna~ajnepomakeitaj}emo vanih biqaka digla velika pra{ina. udeosigurnopove}ati.Tako|e,poku{a}eTrebalinamGMOnawivama,sadaiu modaobnovimovezesauqaramajerimamo doglednojbudu}nosti? hibride nove generacije suncokreta koji – Institut ne}e biti za takvo adminire{avajuiproblemkorovaivolovoda.Sa strativnore{eweinikadasene}emoslosuncokretom, me|utim, izvanredno prola`itidaovobudeteritorijanakojoj}ese zimouinostranstvu slobodnogajitiGMO.AkosledimoEUi  Ho}e li biti dovoqno semena za zemqeuregionu,tonemo`emoprihvatiprole}nusetvu? ti. Postoje, treba znati i to, proizvodi – Ho}e, sigurno. @ao mi je jedino {to GM biqaka koje mi svakodnevno koristiproizvo|a~i jo{ uvek tra`e starije himo,mo`damiri{emocve}ekojejetako|e bride,iakoimamoboqih.Recimo,hibrid genetskimodifikovano.MitrebadarazNS640jejo{uveknajtradvojimo to od onoga {to `enijiibi}eidaqejedan nas mo`e ugroziti a to je odvode}ih.Novi,kao{to recimo,soja,kodkojeniu „NS seme }e su 6102, 6030, 7020... su se snuGMOnebismeodanam pobediti pokazali i afirmisali i se desi jer, potencijalno, konkurenciju koju wihima.Ali,opetsesudato je biqna vrsta koja moramo sa problemom di`e da se pro{iri na guraju najve}e stributivne mre`e. Jer, kompanije u Srbiji” 250.000hektarauSrbiji.S veletrgovci uzimaju hikukuruzomidrugimkultubridezakojesusigurnida ramaistijeslu~aj.Akobi }epro}ikodratara,dokmipromovi{emo nekotakoneopreznoineka`wenopustio novugenetiku,alitanovagenetikanestiGMO,tobizna~ilokrajInstitutazara`edokraja.Ipak,ohrabruje~iwenicada tarstvo i povrtarstvo, Instituta Zemun imamo sve vi{e hibrida iz ranih grupa Poqe i svih koji imaju nemodifikovani zrewa koji br`e pu{taju vlagu. Upravo program. 2012.jepokazaladasuna{ihibridiuteTako|e, podr`avam ideju o Vojvodini {kimuslovimaveomadobroadaptirani,a kaoregionubezGMO.Tojestepoliti~ka to su nam potvrdili i partneri iz inoodluka,odlukadr`ave.Znamoidapostoji stranstva. ilegalnogajewemodifikovanesoje,aliti  Koje su kulture va{e uzdanice u putevisemogusase}i,samoakonekoho}e. osvajawunovihsvetskihtr`i{ta? Moramdaka`emitodajegenetskemodi–Kukuruzisuncokret,svakako,aisoja fikacijauovomtrenutkubiotehnolo{ka jeveomatra`enaiperspektivna.Unekim metodakojanijeninamastrana,iakoujedzemqama, recimo Ukrajini, Rusiji, Rumunomtrenutkudr`avadopustiGMO,mi}eniji, pokrenu}emo i proizvodwu semena. mo se lako i brzo prilagoditi jer svaki TujeiAzerbejxanimawebiv{esovjetske GMhibridilisortaimajusvojpandanili dr`ave,kojeimajusli~nuklimuigdesmo analog u konvencionalnoj proizvodwi. ve} ostvarili sjajne rezultate, ali tamo Ipak,mismoinstitutkojiimavisoksteuvek mora biti prisutan neko od nas kod pennaukeine}ebitiproblemdaprimenizasnivawaproizvodwe,kodkqu~nihmomemonekuodtihmetodaakose,jednogdana, natajertamo{wimneposrednimproizvopoka`edajetoprihvatqivozabiqke,`i|a~ima nedostaje edukacija. To su zemqe votiwe,~oveka,okolinu...Alidokdotoga koje imaju novac i ho}e da sara|uju. Bilo nedo|e,dr`avamoradastojiizasvojihzabinajboqedapostojisponana{ihresorkona–akojedonelazakonkojimzabrawuje nih ministarstava za poqoprivredu, nauGMO,moraikaznitionogakozakonpreku,~akispoqnihposlova,kakobisenakr{i.Usvakomslu~aju,otomenetreba}upraviosporazumonau~nojsaradwi.Vaqatati. lobidapostojiprotokolnakojibismose n Sla|ana Glu{~evi}

Male{ansezaboqitak [ta nas ~eka u 2013. godini

Pi{e: Pavle Mihajlovi} nih nekoliko godina su brz rast investicijaiizvozarobaiusluga (od ~ak preko 10 procenata) te o~uvawe privatne potro{we na trenutnom nivou. Od investicija presvegaseo~ekujuvelikaulagawajavnihpreduze}afinansirana iz stranih kredita. Pogotovo se planirajuvelikiinfrastrukturniprojekti. Neospornojedapokretaweinvesticija javnih preduze}a mo`e podi}ipotro{wuidohodakuzemqiunarednojgodini.No,odmah sepostavqapitawekakvajecena takverazvojnestrategije.Akodr`avnapreduze}anisudalao~ekivaneekonomskeefekteuprethodnomperiodu,zbog~egaseverujeda upravo ona mogu pokrenuti privrednioporavak?Akojavneinvesticije nisu dale boqu infrastukturu,kakodao~ekujemoodgovornijeipametnijeinvestirawe? Dalijenovogomilawejavnogdugaopravdano? Sdrugestrane,rastizvozatrebalo bi da se bazira dominantno na rastu poqoprivrede i izvoza automobila.Poqoprivredajeove godine podbacila zbog nepovoqnihvremenskihuslova,ani{tane garantujeda}eslede}agodinabitidovoqnoboqa.Prakti~no,na{aVladabacabobiigradodole i{~ekuju}i boqu sezonu, bez poboq{anogposlovnogokru`ewaza razvojagrobiznisailiinvesticija u irigacionu infrastrukturu. Druga uzdanica planiranog rasta izvoza je prodaja „Fijatovih” automobila. Me|utim, uz posrta-

we glavnih izvoznih tr`i{ta Evrope, neizvesnosti u SAD gde deo proizvodatrebadabudeplasiran, uzneba{sjajnerezultate„Fijat” grupeuposledwevremeidostavisokucenuzadatikvalitetmodela 500L, tako|e je neizvesno koliko izvoza}esezaistaostvariti. Istovremeno, zbog kretawa inflacije i kursa, fiskalne konsolidacijetepove}awaodre|enihporeza,te{kojeo~ekivati o~uvawe privatne potro{we na nivou koji bi obe}avao umeren privredni rast. Dakle, na kraju, bacamo sav ulog na dve karte, rastizvozaidr`avneinvesticije,~ijisuekonomskiishodiprili~noneizvesni.Upravotule`i rizik oporavka privrede u narednojgodini.

Inflacija i kurs Rast cena u Srbiji ponovo je ostvario neslavne rekorde. Me|ugodi{wainflacijasadajeiznad 13% i veoma je daleko van prostora ciqane inflacije NBS.Ovojerezultatprethodne fiskalne ekspanzije, pove}awa PDV-a te rasta kontrolisanih cena, {to sve nije do~ekano restriktivnom monetarnom politikom. Usporavawe rasta cena o~ekujesetekudrugojpolovini 2013. godine. Zavisno od poteza NBS,kontrolecenaiakciza,te razvoja doga|aja na me|unarodnimtr`i{tima(presvegaener-

privredni rast Inflacija kurs evra nezaposlenost novih nezaposlenih *procene autora genataihrane),inflacijasigurno ne}e pasti ispod 8% za celu godinu.Ovakavrastcenazna~i}e daqi pad kupovne mo}i i standarda gra|ana. Me|utim, inflacijaimaiva`nomestoukreirawubuxeta.Planiranojepove}awe plata i penzija od 2,5% u aprilu i samo 0,5%  u oktobru, {to}euzovakvuinflacijuipad kursa,predstavqatite{kipoliti~ki ciq uz ogroman socijalni pritisak. Va`no pitawe za gra|ane je i kretawe kursa evra. Ako mo`da buderastadohotkaiplataudinarima – to svakako ne}e biti slu~aj u evrima. Nakon zna~ajne depresijacije posle leta 2012, ~akiuzveomaubrzanuinflaciju,do{lojedostabilizacijekursananivouoko113dinara.Ovoje posledicavi{emeraNBSiVlade, koje su ve{ta~ki zadr`ale evro na niskom nivou. Ipak, efekti stabilizacije po~e}e da setopetemo`emoo~ekivatilaganoslabqewedinaranakonpraznika.Zna~ajnijipaddo}i}eposle marta kada po~iwe vra}awe subvencionisanihkreditazalikvidnost. Ako se uzmu u obzir kretawa platnog bilansa, odnosnorazlikeuinflacijiuSrbiji i EMU, kurs evra trebalo bi

0,5 do 1,5% 8 do 10% 118 do 128 din/€ preko 26% do 50.000

da se kre}e u rasponu od 118 do 128dinaratokom2013.godine.

Nezaposlenost i standard gra|ana Bez sigurnijeg privrednog rasta i privatnih investicija ne mo`emo o~ekivati rast zaposlenosti. Nezaposlenost, na`alost, jo{ nije dostigla svoj vrhunac. Mere fiskalne konsolidacije, recesijauEMUivi{iporezidove{}e do ukidawa jo{ desetina hiqadaradnihmesta.Zaposlenost je slika u ogledalu privrednih kretawainetrebagajitiiluzije onovimposlovimadoknebudemo sigurni da smo iza{li iz krize. Nepostojiinstitucijakojapredvi|arastzaposlenostiunarednoj godiniuSrbiji. Uzimaju}iuobzirkretaweinflacije,kursainezaposlenostiu narednojgodinimo`emoo~ekivatidaqipadstandardagra|ana.Taj pad mo`e biti ubla`en sna`nijimprivrednimrastom.Me|utim, ako izostanu optimisti~ki prognoziraneinvesticijeirastizvoza, fiskalne vlasti bi}e primoranenate`akizbor.Sjednestrane, Vlada se mo`e dr`ati svog plana fiskalne konsolidacije, koji verovatno zna~i ni`i pri-

vredni rast od projektovanog i zna~ajnijemawistandardgra|ana. Sa druge strane, stoji opcija ostvarewa rasta od 2% i javnih investicija,alipocenupove}awa deficita,dugaivi{einflacije.

Srbiji su potrebne reforme Gra|ani su gladni boqe ekonomskeperspektive,atotrenutni sistemnikakonemo`edapru`i. „Novi“planfiskalnekonsolidacije, baziran na usporenom pove}awupotro{weidrasti~nompove}awuzadu`ivawaijavnihinvesticija, ne predstavqa novinu u odnosunaprethodniperiod.Vlada misli da mo`e podsta}i privatneinvesticijeibizniszapar godinaakosadakrenedapumpadr`avne investicije, selektivne subvencijeigradiinfrastrukturu.Me|utim,uSrbijinemazdravog poslovawa iz potpuno drugih razloga.Vladavinaprava,efikasno sudstvo, odsustvo ra{irene korupcije... samo neki od pojmova kojisutolikoputaponavqani. Pou~eni prethodnim iskustvom,ako`elimodabudemooprezni,moramozakqu~itidasu{anse za oporavak u narednoj godini veomaskromne.Akobudeprivrednog rasta, on ne}e biti dovoqno osetandapopravistandardgra|anailismawinezaposlenost.^eka nasgodinavisokeinflacijeislabqewa dinara. Ipak, najavqeni program fiskalne konsolidacije, akosezaistasprovede,mo`ebiti skromankorakudobromsmerukojibiotvorioprostorzanekinovi reformskiciklus.Dugoro~no,bez vladavineprava,stabilnihinstitucijaizna~ajnihreformi,nema privrednogoporavkaiboqitkaza gra|ane. (autor je ekonomski analiti~ar)


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

7


8

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

a{amedijskascenajeurasuluihaosu.Mojaoptimisti~naprocenajeda}e30 do35odstomedijabitiuga{enou 2013.Sru{iloseogla{avawe,vidim da i Tijani} kuka, realno je scenabilaprenaduvanazaovobednotr`i{te.Bi}eonolikomedija kolikoiparauxepovimagra|ana iogla{iva~a.Najmawipadprinta je u Nema~koj, jer imaju novca da odvoje i kulturu ~itawa - govori nam Robert ^oban, direktor KolorPresgrupe. Dan nakon ga{ewa {tampanog izdawamagazina“Wuzvik”iwegovog prelaska na interent, ^oban ka`e do petogodi{we projekcije pokazujuisuprotneprimere:“Ekonomistjesko~iosa800.000namilioni~etiristo,jerjekvalitetan irelevantan.Opsta}ekvalitetni, prilagodqivi, inovativni i druga~iji mediji. Publika tabloida sepreselilanaportale,me|utim, tu je problem kako to naplatiti. Nama ide dobro, ali je to krvav put.Prognozegovoreda}eonlajn ~itawe biti u porastu ali ne i ogla{avawe, jer na internetu mo`eteblokiratireklame,alineu novinama i televiziji, kojoj ne pretiopasnostjerqudivoledasu pasivni,zavaleseislu{aju,gledaju”,govorinam~ovekkojipotpisujenajvi{eizdawauSrbiji. l Tabloidizacija je postala op{te mesto kritike? –Pre15godinakadasmokrenuli nije bilo tako (smeh)... ako si tohteodapita{.Pojmovitabloida,kakvimsmoihmidoneliiovi kakvi su danas, su potpuno razli~iti.Mitabloidedr`imogdeim jemesto,atoje{oubiznis.Sada setajpojamodnosipresveganato ko }e sutra biti uhap{en. Nije sporno da se dnevne novine bave politi~arima na tabloidan na~in,uNema~kojjeministarodbranetakodaoostavku.Kodnas,na`alost, je druga~ije odavno: nije istra`iva~ko novinarstvo kada popijetekafusnekimizDB–a,ili kabinetapredsednika,pavampredafascikluukojojpi{e{ta}ese uskorodesiti. l Rat protiv kriminalo se preselio u novine?

N

nijE BiLa PRoPaST SvETa, aLi Bi]E [TETa aKo SE ^ovE^anSTvo nE oSvESTi

Budemolijetla~ili, Gaja}enasslistiti obro i zdravo vas na{li na{i dragi ~itaoci u ove prazni~nedane.Zasigurno znamodastetunedavno“pre`ivelismaksveta”,ba{kaoisviZemqani,jerdoti~nognijenibilo. Dobro,de,ve}inastanovnikaSrbije zapravo nije ni verovala da su, nam drevne Maje zabiberile ~orbu svojim kalendarom, o ~emu su zlonamernici ve} godinama planetom {irili strah  kako }e posledwidatumpomenutogkalendara biti i sudwi dan ~ove~anstva.Tojeoti{lotakodalekoda suseoniskra}imfitiqemzapaliliioti{lida~ekajusmaksveta“nalicumesta”,ispredhramova MajauMeksikuiGvatemali...Na Starom kontinentu mnogi su se, pak,pewalinaodabranabrda{ca ~ekaju}i da ih pokupe spasiteqi izdrugihgalaksija... Zatosmovreme,ovdenabrdovitom Balkanu, u najve}em broju, zbijali{aleotomekakojesmak svetado{aouSrbijuirazo~arano konstatovao „da je ovde ve} bio”.Odu{evqavaliseduhovitim komentarima, poput onog obave{tewaoka~enognavratimajednog lokala u Beogradu: „21. 12. i~ ne radimo,~ekamosmaksveta”.Grupa fejsbukovacaizBiHokupqalase da protestuje: “Ne `elimo smak svetauBiH,apogotovoneuSarajevu.[ta}etonama?Ionakoimamoprevi{eproblema,nemalogike”. Atog21.decembra2012,najkra}egdanaugodini,kadajemrakna Srbiju pao ve} oko pola pet popodne (mada bi neki rekli da je pao jo{ mnooogo ranije), ta~no u podne, dakle tik po{to su Novi Zeland i Australija ve} “pre`iveliapokalipsu”,posetilismodr

D

Africi(~ijedr`avqanstvotako|eima). @eleli smo da s profesorom Sakulskimdo~ekamo“smaksveta” jerjeonpravaosobazanau~no,ali i{ire,sveobuhvatnije,otvorenije tuma~ewe tog rizi~nog datuma, kojimjenekosmisliodanamutera jo{ malo straha u kosti – kao da ve}nismodovoqnoistraumirani doga|awimanamakroimikroplanu. Pored svog institucionalnog nau~ni~kog i pedago{kog anga`mana,drDu{anSakulskiozbiqno je posve}en i mnogim drugim oblastima,potputfilozofijenauke.Napisaojeipetkwigaotemamakojesunasovomprilikomi odvele k wemu: „Majanski kalen-

Dr Du{an Sakulski

Kako ste energetski? Decembarskihdana(pred“smaksveta”)ponekose`alionanekakvotrepereweugrudima,kaodajeenergijabila“gu{}a”.DrSakulskipotvr|ujedajetonormalno.„Ovojeposledicapomenutih poravnawaukosmosui,davulgarizujemsvedanebihoti{aoute{kumatematiku:kadasetalasisaberuonisuja~i.Kadaseporavnajutakvicentri,izvorienergije,amismoenergetskabi}a,neko jeotvorenijiprematomeioseti}e,anekone...Opetjeindividualnasvestnajja~a”. Du{anaSakulskog,docentanaDepartmanu za in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine i za{tite na radu, i rukovodioca Interdisciplinarnog istra`iva~kog centra zaupravqawerizicimaoddoga|aja sa katastrofalnim posledicamanaFakultetutehni~kihnauka Univerziteta u Novom Sadu. Po akademskomobrazovawudiplomirani gra|evinski in`ewer, specifi~an doprinos nauci dao je u oblasti matemati~kog modelirawa,kaoiprimeniintegrisaneinformacionetehnologije,posebno geografskih informacionih sistema (GIS). Vi{e godina bio je nau~ni savetnik pri Univerzitetu Ujediwenih naciju u Bonu, a vanredni je profesor WITS univerzitetauJohanesburguuJu`noj

i politika. A ceo kosmos je cikli~an: recimo, jedan od ciklusa je i rotacija Zemqine osovine. Zemqa ide 23,7 stepeni s jedne stranenadruguipostojiodre|eni broj godina koliko to traje. Na{a planeta u stvari “{lajfa” kaozvrk,posebnokadgubibrzinu. Zna~ipostojiodre|enibrojgodinadaseZemqapomeriitojejedan ciklus. Postoji i odre|eni ciklus poravnawaiupravosusad,dodajedr Sakulski, odre|ene stvari u kosmosu poravnate: planete, ili Sun~evsistemscentromgalaksijeilidrugimne~imukosmosu... –Zamislitesamokolikotuima ciklusa...Iza{tobiondana{ka-

dar”, „Godina 2012”, „A {ta posle”...Pomenuv{i,onakousput,da jeovootprilike117.najavasmaka svetauposledwihstotinakgodina, dr Sakulski je razgovor zapo~eo poja{wavaju}i za{to je u osnoviprirodnijeimaticikli~nikalendar,poputmajanskog,~iji sejedanciklus,dugoko5.200godina,okon~ao21.decembra2012. –Mi`ivimousistemukojiima cikluse. Mesec se vrti oko Zemqe, pa se onda Sun~ev sistem opet vrti oko ne~ega... svi se tu vrteokonekog–obja{wavadrSakulski.–Na{MilutinMilankovi} je poznat po tri ciklusa, malom, sredwem i velikom. Na`alost,nau~nicikojigovoreoklimatskimpromenamadostasugaignorisali,zato{tosetuume{ala

lendar bio pravolinijski, to je totalni apsurd. Majanski kalendar je cikli~an, pri ~emu, kad se jedan ciklus zavr{i, nastavqa se novi.Tajkalendarjesavr{enzbog toga {to ima po~etak i kraj. A svakikrajjenovipo~etak. Sakulskiukazujeinajednou~ewekojena{uplanetusmatraenergetskimbi}em,tedajewenopravo ime–Gaja. –Tonas,me|utim,neu~eu{koli.Voleobihdaznamza{to?Gaja jemehanizam.Iminemamopojma kakvemehanizmeimana{aGajada sebe {titi. Ova priroda bi pre`ivelabeznas.Mijoj,o~igledno, samopravimo{tetu.Izaistane znamkojenasnazvaointeligentnimbi}ima!Trebalobidaidemo napopravniispitdavidimodali }emo ga pro}i ili izgubiti taj epitet,jernevidim{tamituinteligentno doprinosimo ovoj planeti, sem velikih koli~ina mukeibola.Iplanetasebrani. Na razne na~ine. Ima svoje procese.Umestodanau~imoda`ivimo u skladu s prirodom, dobilo smonekusuluduidejuda}emomi dajekontroli{emo!Tojeosu|enonapropastisamoubistvo.Jednogdanakad,verovatno,ba{ba{ preteramo, planeta }e da se pro-

treseisvedanasizbaci.Onaima svojemehanizme. Cela ta pri~a, obja{wava dr Sakulski,vrtiseokoenergije. –Naukanasu~idajeovana{a realnostbazirananadvaosnovna postulata: materiji i energiji. Ali da li je uop{te ta realnost stvarna?Dalinasneko,daizvinetenaizrazu,la`esveovegodine?Jasamnau~iodane`ivimou ovoj realnosti. Moja realnost za osnovuimaenergiju,informaciju isvest.Tosunekipotpunodrugi „bilding blokovi”, koji prate drugu realnost, a kod koje va`i princip: verujem, dakle vidim. Zna~i, ne gledam o~ima. Ali 99 odstoqudiidaqe„vidi,dakleveruje”. I ilustruje dr Sakulski primerom: – Hajde da budemo malo logi~ni.Ukupanspektarsvetlostivisok je otprilike kao Empajer stejtbigding.Zna~ipreko300metara.Uodnosunatojespektarvidqive svetlosti, na primer, tri centimetra. Pa ~ekajte, {ta sve ondaimatamo{tominevidimo zato{tokoristimoo~i.Tricentimetrauodnosuna300metaraje 0,001! Apsurd. Po ~emu bih onda verovaoslepodamijeovojedina data realnost. Ali, s ova dva osnovna “bilding bloka” - materijom i energijom - ja ne mogu da iza|em iz te realnosti. A druga, kako rekoh, ima energiju, informaciju i svest. I najmo}nije oru`jeuovomisvimparalelnim univerzumima,ipreiposle,jeste pozitivna namera svesti. Ona je pokreta~svega! Primer koji nam je profesor prezentovaoneobja{wivje,ka`e, akoseoslonimosamonamateriju i energiju, ali koriste}i trojstvokojeisti~ekaosvoje“vjeruju” mogu}e je. Jer: “Imam najmo}nijeoru`je-svest,koristimalat -energijuigeneri{eminformacijuzaop{tedobro”. RaspitalismosekoddrSakulskogiotomedalinam2013.donosi katastrofalne doga|aje kako semasovnonajavqujuzbogmogu}e “Sun~evesuperoluje”. –Suncejesaduusponu,apoentajedaje10najja~iherupcijabiloupravounekimwegovimsilaznim putawama, a ne u pikovima. Dakle,olujanepratitajpikkad jeputawanajvi{a,tadaimapuno erupcija,alionekojenapravehaos su totalno van tog segmenta. Jednaodnajja~iholujabilajepre dve-trigodinekadjeibiloproblema s komunikacijama na Zemqi... Sve u svemu, ne}e se na Suncu dogoditi ni{ta neuobi~ajeno, alijesasvimsigurnodasmomina Zemqisverawiviji{tosmotehnolo{kirazvijeniji.Recimo,silina predvi|enog Sun~evog plamenogmo`edaseuporedisonom iz1859.[to}ere}i-ve}vi|eno, alinasjeondaneuporedivomawe ko{talo! n Vesna ^eki}

INTERVJU

U kao – Da, na`alost. Pre “Sabqe” sam imao tu situaciju: pozvan na kafu, ~ovek iz tada vladaju}e DS mijedoneofasciklu,otvorioje,a unutra kao u “Balkanskom {pijunu”:podacioDraganuMar{i}aninu, tada{wem predsedniku Skup{tine. Gde je bio na Zlatiboru, s kim.Vratiosamto,objavilibijedinoakobigapaparacoslikaotamo s nekom glumicom ili peva~icom.Pazi,tonijetekovinaSlobodana Milo{evi}a! Re`imske novinesuradileraznebrqotineali tapraksaje,morampriznati,uvedena 5. oktobra. Svi re`imi, bez razlike: \in|i}ev, Ko{tuni~in, ovidanas. l Zanimqiva je pri~a o wihovom intimnom odnosu sa medijima? –Bilojemoma~kove~evisokog funkcionerauKo{tuni~inojvladi. Kolporter je doneo sutra{we novine, svi su krenuli da tra`e svoje fotografije i izjave, posle ~egasubacilinovinenapod.Sedeliipili,snovinamapodnogama. Tojepersonifikacijawihovogodnosapremavlasnicima,urednicimainovinarima. l Da li su svesni da su pritisci i rat u medijima igrawe vatrom? –Apsolutnoigrawevatrom!Samo,ovdeihni{taneteradatoga budusvesni.Nijednavladaod5.oktobranijeimalarazlogadabrine o tome: {to ve}inski deo medija ima netransparentno vlasni{tvo, dobardeoseneodituje,gomilase finansira ilegalno. Od 12 dnevnihnovina11jeneprofitabilno. Ostaliopstajujerneko,politi~a-

Sudije i ~uvari l Prepolovi{e kazne ubicama? –MismozbogHa{kogtrubnalabilijakobesniizabrinuti, aovdesuamnestiranizlo~inciiliimjesmawewakazna.Svako gledasvojaposla!Posledwihgodina,skojimgodpoliti~arima dasampri~aoizvlasti,nisumepitalidane{tou~inimozadr`avuilivlast,ve}zane~ijifeud.Dasesredidaganediraju,za dr`avnepare,itodabiza{titiosopstvenifeudiimeiprezime.Svisusesvelinato,isudija,i~uvarzatvora.

INT ERV JU: Bojan jovanovi],

Kova~i bog nedostatka pameti i stva i radnike ostavili bez popoliti~ke voqe nismo ussla. Evidentno je da je jedino uz pelidaizbegnemousudtajblagoslovkorumpiranihpolitikunizacije i privredno uni{ta~ara, koji su kao najve}i profivawe.Godinamaizlo`enapogubteritranzicijedopu{taliorganom delovawu tog dru{tvenog nizovani privredni kriminal, i zla, ve}ina gra|ana prepoznaje bilomogu}eboga}ewepojedinaca uzrokesvojih`ivotnihnevoqau iosiroma{eweve}ine.Bezpamepojedincima koji ga oli~avaju, i tiipoliti~kevoqenismouspezbog toga su mnogi danas „zadolidaizbegnemousudtajkunizacivoqni“ {to je uhap{en jedan od jeiprivrednouni{tavawe. najbogatijih srpskih tajkuna – Godinama izlo`ena pogubnom obja{wava u razgovoru za na{ delovawutogdru{tvenogzla,velist Bojan Jovanovi}, antropo}inaprepoznajeuzrokesvojih`ilog,nau~nisaradnikBalkanolovotnihnevoqaupojedincimako{kog instituta ji ga oli~avaju. SANU, op{tu Zato smo i doDo{lismoustawe euforijukojaje {li u situaciju u dru{tvu zada poni`eni i ukomejeva`no vladala nakon „pustitikrv“bogata{u, uvre|eni nalaze hap{ewaMiroizvesno zadovidetidaionpatipa voqstvo u poslava Mi{komakarmineimali vi}amadajekokretawu procena~an rasplet nikakvekoristiodtoga sa osporavawa jo{ uvek daleste~enog bogatko.Do{lismou stva najimu}nistawe u kome je va`no „pustiti jihkao~inuispuwewapravde.I krv“bogata{u,videtidaionpaporedizra`enihanomalijadase tipamakarmineimalinikakve optu`ujusamoonikojisudavali, koristiodtoga. aneionikojisuiprimalimito, – Privatizacija kao ekonompokrenutjejedanbitandru{tveska osnova tranzicije izvr{ena ni proces koji mo`e imati svoj je prema modelu koji je mogao da praviishoduobjavqivawuspiska imasamoovakavishod.Drugiobkorumpiranihpoliti~ara. lici vlasni~kog prestruktuiral javnost svesno ili namerno zaboravqa da nas Evropska waprivredenisudobilinikakvu unija tera da preispitamo priliku, pa su i veoma uspe{na privatizaciju, jer zna da je re~ preduze}a prodavana novim vlasnicimakojisuihjeftinokupo- o java{luku velikih razmera, a da sami ni{ta nismo u~inivali da bi ih zatvorili, rasproli tolike godine. imamo li dali wihova materijalna sred-

Z


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

9

ROBERT^OBAN,IZDAVA^,NOVINAR...

ZmajJovinoj uMogadi{u ri, doma}i i strani centri mo}i, imaju netr`i{ni interes. Lan~ana reakcija. Ve}ina medija ne `ivi od prodaje i ogla{avawa, nego od javnog novca, fondova i tajkuna. l Mehanizamkontrolegra|ana,bezmedija? – Dru{tvene mre`e, pre svih Tviter, jesu unele neke promene u

politi~ko–anga`ovanom smislu. Informacije mogu da se proture ako su vam zatvoreni mediji, kao {to su bili i za Tadi}eve vlasti, a i danas se de{ava sli~no. Ipak, pokazalo se da su {tampani mediji i televizije vrlo va`ni. Ako je borba protiv korupcije stvar oko koje se svi na~elno sla`u, to kako su je mediji predstavili toliko je napumpano, da sada prvi potpredsednik vlade ima ve}i rejting nego Ko{tunica 2000. i Milo{evi} na Gazimestanu. To nije stvorio Tviter, ve} klasi~ni mediji. l Iznena|eni ste povla~ewem Mi{kovi}a iz presa i ga{ewemlista? – Nisam, najavqivao sam to. U posledwe tri godine umrlo je preko 50 novina. Izazili su dok su slu`ili nekome, pre krize. Nasta}e

verovatno novi dnevni list, sli~ne vlasni~ke i ure|iva~ke strukture. Pri~a o medijskoj strategiji za mene nije sporna kada se radi o udelu dr`ave u medijima. Problem su privatnici s netransparentnim dr`avnim imputima. l To je obele`ilo medijsku 2012?

recept” ide isto po damping ceni, ali da nema oglasa bio bi u gubitku, sve i da ima 300.000 tira`. l Odgovoronimakojivasoptu`ujuzakulturnukatastrofu? – (smeh) Ima te{kih re~i, pro~itao sam tvoj intervju s tim gospodinom. Nikog ne poku{avam ni{ta da razuverim svih ovih godina, samo radim moj posao. Mogu da se nasmejem i mo`da privatno poku{am da mu objasnim da nije u pravu. Uostalom, mi izdajemo samo tri tabloida. Jesmo prvi krenuli, ali to je stvar izbora. Nisam ja RTS, dotiran dr`avnim parama i s obavezom da vaspitavam decu. To je posao roditeqa i dr`ave. l ponekad pomislim da ste ~ak postali `rtva politi~kih tabloida? – U kom smislu, jer nas izjedna~avaju? Sada su samo “Dnevnik”, “Politika” i “Danas” dnevne novine koje nisu tabloidi. Ostali su mawe ili vi{e “`uti”. Mi smo prvi tome pristupili prelomom i paparacima. Obi~no me pitaju {ta najboqe prodaje novine. Nekada su bile doma}e zvezde, pa li~nosti iz rijaliti {ou programa, sada su likovi iz turskih serija. Tr`i{te. Dnevni tabloidi kon -

Demokratesusamekrive l Dalijenovosadskavlastuzurpatorska? – Nije, potpuno je legitimna. DS je dozvolila da Romska demokratska partija u kojoj nema Roma kupi glasove, i kada su oni ostali tu, dobili “Spens” usred vlasti, sam DS je za to kriv! Kada su pustili da Romi pobede u Bukovcu, gde ima pet Roma, oni su otvorili vrata i tada je voda krenula... Nova vlast nije ni po ~emu razli~ita. Ne vidim ideologiju, svi su privatni biznismeni, a to {to }e wihova deca i}i po gradu koji li~i na Mogadi{ wih ne zanima. Preseli}e se na Mikonos ili Santorini vaqda. – Prvu polovinu sigurno jeste, ali mi smo to ~uli od Verice Ba ra} pre skoro dve godine. Izdava~i koji su kvalitetni vi{e se ne trude, ne razmi{qaju tr`i{no ni o ~itaocima ni o ogla{iva~ima. Briga ih, ako dobiju milione iz dr`avnih fondova mogu i po damping ceni da ih prodaju. Na{ “Po{aqi

taminiraju op{tu medijsku scenu, ali to je tako. l Danas su nam politi~ari najva`nijideoestrade? – Postojimo 20 godina, s glavama na ramenima i finansijski nezavisni. Jo{ onomad smo odlu~ili da se sklonimo iz zona kriminala i po litike. To su opasne, kontaminira-

[TANAS^EKA

Vremeizazova (AleksandarVlahovi})

ne iako mo`da lukrativne zone, ali se ta isplativost uvek obije o glavu. l ^ak i onima koji pokrenu novinedabipralipare? – Vi{e su to poku{aji politi~kog uticaja, s jedne strane, pa tek onda prawa para. Medijski reket je posebno unosan. @alili su mi se predstavnici stranih kompanija da ih iz nekih listova reketiraju. Objavi}e to i to ako ne pristanu da plate reklamu. Reketiraju i bogate pojedince, stvaraju im atmosferu kao ovih dana hap{ewa, i onomad kad je \in|i} ubijen. Divim se Brankici Stankovi} koja zbog posla snosi velike posledice. l Towenonije`ivot... – U ovo zemqi to, na`alost, nije `ivot, a nije ni profitabilno. B92 ne prodaje specijalni oglasni prostor u Insajderu, dok RTS to verovatno nikada ne bi ni istra`io. l Dakle,vredi~itatiizme|uredovaividetikojeslede}i? – Ne ide preko no}i. Prvo se mesecima javno mwewe priprema na ono {to }e se desiti. Nezamislivo je bilo da Mi{kovi}a uhapse u septembru ali mo`e ako tri meseca iznose gomilu stvari koje stvaraju klimu kod donosioca odluka, tu`ioca i policije. Mewaju im motivaciju. Zamislite da je pet nedeqa pisano kako je Milan Luki} zapalio `ive `ene i decu u ku}i u Vi{egradu? Policajac bi jedva bi ~ekao da uhapsi zlikovca koji sramoti wegov narod, a ne da demonstrira jer ne}e da ih hapsi. l Dalismou{liunovueru crnihlista? – Spremniji sam da krivim prvo demokratske snage, zato {to ni{ta nisu uradili za ~etiri godine. Za{to smo 2012. ovakvi, za to su oni krivi. Pre neko ve~e, jedan od qudi koji se smatra bliskim novoj vlasti optu`io me je da sam blizak Demokratskoj stranci, pritom, tu sedi ~ovek koji je od DS–a imao vi{e koristi od mene i ne sme da pisne! Po~iwem da

ANTROpOlOg,NAu^NIsARADNIkBAlkANOlO[kOgINsTITuTAsANu

la`nesre}e ko s kim ru~a i pravi savez radi la`nost otkrivamo tek kada svo ondapravoda“trqamoruke”i ostvarewa li~ne koristi, ve} smo, dimo sopstvene ra~une i `elimo budemo zadovoqni {to je poumesto distance i kritike prema da se iskupimo. Prilike nam nisu ~eoobra~unsatajkunima? tom na~inu ostvarewa uspeha bili bile naklowene, ali ih nismo ni – Bez obzira odakle dolaze glablagonakloni i ~ekali trenutak stvorili da bi mogli boqe da se vni podsticaji i ko je akter tog da se i sami prikqu~imo tim goose}amo, da nas drugi vi{e po{tu procesa u nas, dobro je {to je on zbama. Najtragi~nije u tom odnosu ju, da se vi{e sme{imo i smejemo, zapo~et. Jasne su namere onih koji je {to su generacije mladih odrada vi{e interesantnog nau~imo i nastoje da ovaj proces ospore tako ~inimo i da se ose}amo {to otkrivaju motive i nasre}nijim. Za utehu je da loge Evropske unije za preispitivawe privatiza- Mirnosmoposmatralikoskimru~a nisu mnogo sre}niji ni i~ekalitrenutakdaseisami oni koji `ive u sigurnom cije i nalaze u politi~koj svetu i ostvaruju svoje pro{losti dana{wih noprikqu~imotimgozbama `eqe. Prema istom issilaca te aktivnosti raztra`ivawu, posledwe loge da ih diskredituju. stale s uverewem da je samosnala148. mesto zauzimaju stanovnici Upla{eni za sopstvene pozicije `ewe u prenebregavawu moralnih Singapura, jedne od deset najra nesvesno priznaju povezanost s popravila i zakona put samopotvrzvijenih dr`ava na svetu. Me|u jedincima protiv kojih je pokre|ivawa. Steklo se uverewe da je najsre}nijima nisu ni stanovnici nut taj va`an proces, a bez ~ijeg stru~nost ono bez ~ega se mo`e do - Katara, najbogatije zemqe, niti su okon~awa ne}emo mo}i da usposta}i do bogatstva i da, u stvari, ne to `iteqi Japana gde qudi `ive vimo jedan druga~iji, po{teniji postoje prqave pare. Kada se binajdu`e, niti Kana|ani koji su na~in boga}ewa dostupan svima a tange bogate, a po{teni siroma{e najobrazovaniji. ne samo privilegovanim pojedini kada se tom procesu ne `eli sta U prvih deset, ~ak je sedam jucima. ti na put, prirodno se uve}ava `noameri~kih zemaqa, a siromal Odavnoseznadanigdenemabesplatnogru~kaidasvaki broj lopova i kriminalaca u dru{na Gvatmala, u kojoj je nakon vitajkun koji “~asti” politi~ara {tvu. Ogroman je, dakle, ceh tih {edecenijskog gra|anskog rata toradiiznekogli~nogintereobilnih gozbi politi~ara i tajkuusledio kriminal bandi i najve}a sa.Nismolimiipaksvihovih na koji sada svi pla}amo. stopa samoubistva, nalazi se na godina mirno posmatrali ko l posledwe istra`ivawe sedmom mestu. Suo~avamo se dakle sakimru~a,adanikadanaiz- galupapokazalojedajesrbija sa paradoksom da materijalno boborimanismokaznilionekoji jednaoddesetzemaqaukojima gatstvo, du`ina `ivota, znawe i sujelinara~unonihkojisuse suqudinajmawesre}niizado- mogu}nosti ostvarewa `ivotnog skupo bogatili na na{oj grba- voqni.konamjeukraosre}u? uspeha ne ~ine qude sre}nim. Uko ~i? – Iako sre}a nije najva`nija, liko je `ivot ono nepredvi|eno – ^ini se da je na{e perceptivjer postoje stvari koje su za qude {to nam se doga|a dok ostvarujemo no poqe zasi}eno mnogim slikama mnogo zna~ajnije, iluzija je da sresvoje `eqe, onda kvalitet te nei informacijama i da nismo u pri}a kao neka sudbinska zadatost popredvi|enosti odre|uje i na{e lici da jasno razgrani~imo dema - stoji i da nam je neko uskratio. Mi postojawe. Zato kada se zapitamo goge od odgovornih politi~ara. smo tvorci realnosti i kova~i ko nam je ukrao sre}u, treba da naj Ne samo da smo mirno posmatrali sopstvene sre}e kao monete ~iju pre da pogledamo sopstvene ruke.

Budu li na wima tragovi skorelog pekmeza jasno je da smo nesre}ni kradqivci sopstvene sre}e. l Ve} vi{e od decenije na politi~kojscenijeistaelita, ponekadupozicijiaponekadu opoziciji, a mi nismo nikada napravilispisakzabluda,gre{aka,nada,razo~arewa...Zaboravqamo{tajebilo,kaodai nije, i ponavqamo gre{ke na kojima smo ve} pali. Za{to je to tako i mo`e li se iza}i iz togkrugasrqawa?

branim DS, imala je lopove, ali i Peki}a, Mihiza, \in|i}a. Svi }ute! Strah je ovoliki! A nema razloga, vlast nije toliko represivna da bi strah bio toliki, ali te liste koje pomiwe{, mentalitet qudi da potr~e, da budu sluge, za}ute... l ZatojeTadi}pao? – Da, i zbog gomile drugih stvari. Kritikujem ih, a mislim da je kasno. Ni DS, ni Liga, ni LDP, ne daju `ivota ni nade, . l poru~ilisteonomadTadi}u da ne potpi{e Zakon o informisawu? – Jedna od stvari koja se zaboravila: Zakon izglasan glasovima DS–a i LDP–a, osim Vesne Pe{i} i @arka Kora}a. Nije mi te{ko palo {to je “na{a strana” glasala. Znali smo da je Zakon donet kako bi se pacifikovao jedan list, {to se nije ni desilo. Po meni je to svedo~anstvo odsustva bilo kakve ideologije i konzistentnosti. Tadi}a je oborilo to cinculirawe: “Jao, da se ne uvredi crkva, da se ne uvrede akademici, mladi, stari”, stalno se nekome dodvoravao. Stvorili su atmosferu u kojoj }e sutra neko do}i i kupiti im 30 poslanika za 10.000 evra. Za te stvari ne mogu da optu`im ni Vu~i}a, ni Nikoli}a. l Nisunasonivratiliudevedesete? – Nisu. Posle svetog Nikole Zmaj Jovina je izgledala kao Mogadi{ iz filma “Pad crnog jastreba”. Na{eg pomo}nika urednika CKM–a su izvadili iz taksija i ubili boga u wemu, bez ikakvog povoda, iz obesti. Nosim se s tim, ali imam }erke od 8 i 6 godina i ne znam da li }e mo}i ovde da idu u sredwe {kole. Grad je narastao 20 posto izme|u dva popisa. Qudi dolaze iz [apca, Loznice, Bosne jer gledaju vesti: otvaraju se fabrike, pomisle da nam cveta privreda. Onda shvate da nema ni~ega i ni{ta ne radi. Agresivnost je tu zbog neispuwenih o~ekivawa, a ne zato {to su je poneli sa sobom. n Igor Mihaqevi}

– Na{e kratko pam}ewe kao da nam govori da mo`emo da relativizujemo zna~aj do`ivqenog negativiteta. Ta poruka dolazi iz pragmati~nog odnosa prema `ivotu koji opstanku, odnosno trajawu i pretpostavqa svaki kvalitet qudskog postojawa. Premda je ukupno iskustvo dugotraju}e tranzicije traumati~no, ono je individualno i socijalno veoma raspr{eno, neodre|eno, neprepoznatqivo i nevezano za konkretnu pojavu, li~nost ili doga|aj. Nemo}ni da sa vi{eg nivoa do|emo do konkretnih uzroka, pokazujemo da zaslu`ujemo upravo ono {to nam se i doga|a. U aktuelnoj situaciji kada su se na{e najve}e nacionalne zablude vezane za jugoslovenstvo i titoizam raspr{ile i pokazale kao istorijske stranputice, jo{ uvek nemamo jasan kriti~ki od nos prema wima. U okolnostima kada je godinama zatvoren Narodni muzej, stvara se Muzej Jugoslavije, a Tito, ~ija je dugogodi{wa diktatura pripremila razarawe zajedni~ke dr`ave na {tetu srpskih nacionalnih interesa, kod mnogih na{ih intelektualaca pobu|uje neskrivene velike simpatije. Kada prema tim kqu~nim pojavama jo{ uvek nemamo jasnu sliku, onda je te{ko o~ekivati da prema nedavnim vlastima imamo adekvatan odnos. Ne mo`emo, naravno, iz tog kruga neprekidnog ponavqawa istih gre{aka iza}i prirodnim putem, ve} kriti~kim odno som oli~enim autoritetom odgovaraju}ih nau~nih institucija koje bi politika i politi~ari trebalo da potvr|uju u na{oj `ivotnoj svakodnevici. n Qubinka Male{evi}

Ako plate i penzije ostanu na pove}awu od dva odsto, onda je jasno da }e gra|ani jo{ te`e `iveti. Kratkoro~na fiskalna konsolidacija nije ni{ta drugo nego zaustavqawe trenda rasta plata i penzija koje bitno ugro`avaju poziciju dr`ave s aspekta likvidnosti. Ne vidim drugo re{ewe koje se mogli primeniti po{to se ova mera ograni~avawa rasta plata i penzija nametala kao neminovnost, da bi se zaustavilo {irewe buxetskog deficita. Jer, ne treba zaboraviti da }e u ovoj godini buxetski deficit biti skoro sedam procenata BDP, {to je duplo vi{e u odnosu na planirano za 2012. Ministarstvo finansija je opravdano izvr{ilo i konsolidaciju prihoda kroz pove}awe PDV, poreza na dobit, poreza na godi{wi prihod, ali i kroz najavu o{tre poreske kontrole koja }e do izra`aja, ako se bude primewivalo zacrtano, do}i 2013. godine. Kqu~ni zahtevi MMF-a su reforma tr`i{ta rada, a ne samo zahtevi koji se odnose na buxetski deficit. Oni tra`e po~etak reforme javnog sektora i od toga ne}e odustati. No, ne treba slepo dr`ati do toga da se prihodi i rashodi dr`e na odre|enom nivou, ve} da buxetska politika mora biti kreativnija i u uslovima krize u kojoj se nalazimo ve} nekoliko godina anticikli~nom buxetskom politikom nadomestiti nedostatak potrebnih likvidnih sredstava. S druge strane, moramo po~eti s reformom tr`i{ta rada i javnog sektora, i taj zahtev MMF jeste opravdan. Nadam se da }e Srbija uspeti da se s wima dogodine dogovori, a da li }e taj novac od wih i koristiti, to je ve} druga pri~a. n

Godinanaplate (MiodragZec) Bojim se da }e 2013. odgovarati broju 13, jer }e sti}i na naplatu svi ra~uni netransformisane dr`ave, privrede, tro{kovi i te{ko}e novog zadu`ivawa, suo~avawe s velikom potrebom za socijalnim izdacima, velika nezaposlenost, rad s malim ili nikakvim primawima... Sve to logi~no name}e potrebu da se mora kona~no krenuti u re{avawe nagomilanih problema koji }e dovesti da ova mala dr `ava takva bude u tro{ewu, da postane efikasna, prosve}ena, funkcionalna. Dakle, sve ono {to je godinama odlagano i {to je le~eno pogre{nim lekovima, jer da su bili pravi danas ne bi bili u ovoj situaciji, mora se dogodine ponovo pregledati i odrediti druga~ija terapija koja }e imati efekta. Proces privatizacije se mora privesti kraju. Privataizacija jeste bila nu`na a euforija da se sve vrati dr`avi je neodr`iva i lo{a. U toj privatizaciji jeste bilo proma{aja jer neki kupci nisu bili kvalifikovani, ali je to bila politi~ka odluka a ne ekonomska. Kona~no se moraju zaokru`iti svi procesi privatizacije gde ima sumwe da je bilo korupcije. Sada smo u stawu te`we da se sve vrati u okriqe dr`ave, da je komunizam mogu}, a to vi{e ne}e mo}i da funkcioni{e. Mora se otvoriti i pitawe radikalnog restruktuirawa preduze}a koja nisu na{la kupca u privatizaciji. Tro{imo vi{e nego {to zara|ujemo. Invlidan je kurs cena jer imamo najve}u inflaciju u Evropi. Dakle, mnogo problema koji ~ekaju 2013. godinu da se s wihovim re{avawem krene. n


10

31.decembar2012-2.januar2013.

dnevnik


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

11

BALKAN2012.PONOVINARUOMERUKARABEGU

Napredwaciprotresliregion iz Haga generale Marka~a i Gotovinu. Bosna da je usvoje. Tek, Karabeg smatra da }e pregovo se rastezala izme|u politi~ara Federacije i ri i}i utabanim tokom, tim pre {to ne veruje Milorada Dodika, Makedonija izgubila prvog da iko iole ozbiqan u Srbiji mo`e o~ekivati zme|u dva sne`na predsednika Kiru Gligorova, iz Albanije su da me|unarodna zajednica omek{a stav kada je vanredna stawa na po~ele da sti`u, kasnije veoma kritikovane, problem Kosova u pitawu. [to se spremnosti Zapadnom Balkanu, te`we za svealbanskom dr`avom... dveju strana na pregovore ti~e, na{ sagovorjednog u februaru, a drugog U takvom poretku Crna Gora je imala najma- nik je uveren da „i jedni i drugi imaju ra~una u decembru, ovaj prostor we potresa, dok je Srbija potvrdila uverewe da se pregovori nastave“. pre`iveo je dosta bur- da ono {to se doga|a u woj ima najvi{e dalekonih promena i doga|a- se`nih posledica na Zapadnom Balkanu. To Zajedni~kaboqka ja. Hrvatska je zapo- misli i novinar Radija Slobodna Evropa Zajedni~ka boqka zemaqa Zapadnog ~ela sudski proces Omer Karabeg, dobitnik nagrade “Dr Erhard Balkana su korupcija i kriminal. Neke protiv biv{eg Busek” za doprinos boqem razumevawu u Jugood zemaqa su, ipak, na~inile kakav tapremijera Ive isto~noj Evropi. On za “Dnevnik” ka`e da su kav korak unapred. „Najve}i pomak u Sanadera u na odnose na Zapadnom Balkanu najve}i uticaj 2012. napravila je Srbija hap{ewem i{~ekivawu imali srpski majski izbori. Po wegovom miMi {kovi}a. Na `alost, borba protiv ulaska u {qewu, kqu~ni regionalni doga|aj u 2012. bio korupcije u Srbiji je u funkciji ja~awa EU, do~eje dolazak na vlast Srpske napredne stanke. mo}i Aleksandra Vu~i}a. U Crnoj Gori kala je Jer, obja{wava, to je dodatno pomutilo odnose i BiH ni{ta nije ura|eno, a Hrvatska je me|u ovda{wim dr`avama. glavni deo odradila ranije hap{ewem – Odnosi na Zapadnom Balkanu sada su lo{i, Sanadera”, ocewuje Omer Karabeg. a tome je najvi{e doprineo Tomislav Nikoli} – ka`e nam Karabeg. Odnose je dodatno pomutilo i ukidawe kazni EKSK LUZ IVN O:VESNAPUSI],[EFICADIPLOMATIJEREPUBLIKEHRVATSKE Gotovini, Marka~u i Haradinaju. S jedne straPoliti~ki odnosi unutar BiH veoma su komne euforija, s druge veliko razo~arawe i gnev. plikovali, a normalizacije jo{ nema na vidi No, ~ini se da politi~ari nisu pre{li graniku. Karabeg ka`e da je nekoliko doga|aja obecu usijanih glava. Karabeg ka`e da jeste bi- le`ilo politi~ki `ivot unutar ove dr`ave. lo o{trih izjava protiv Hrvatske i Ha– Raskid koalicije SDP-a i SDA i paktira{kog tribunala, ali ne i velikih prote- we Zlatka Lagumxije sa Miloradom Dodikom sta koji, me|utim, ne bi izostali da su kako bi o~uvao poziciju ministra inostranih napredwaci i socijalisti u opoziciji. poslova je jedan od wih. Lagumxija je, dakle, – Oni bi u tom slu~aju pravili ha- normalizovao odnose sa Dodikom, po{to je os, a, po{to su sada na vlasti, nisu pristao na slabqewe institucija Bosne i rpski premijer Ivica Da~i} ponovio je pre nekoliko dana da je u l Nebilizaodnoseuregionuipakbiloboqeda dizali previ{e buke – obja{wa- Hercegovine u ime ja~awa entiteta, ali se s odnosima Beograda i Zagreba nastupilo „ledeno doba“, odnosno jeZagrebbiouzdr`aniji,timpre{toseGotovinaniva Karabeg. tim ne sla`e ve}ina Bo{waka. S obzirom na da je Srbija „sa svima u regionu OK, osim sa Hrvatima”. Me|utim, jepredao,negojebe`aopobelomsvetu,{toje,izme|u Srbija i Kosovo zapo~eli su odnos snaga, kriza se ne}e re{iti do izbora {efica spoqnih poslova zapadnog nam kom{ije dr Vesna Pusi} ka`e da ostalog, i ko{talo Hrvatsku nekoliko godina sporijeg tehni~ke pregovore predvo- 2014. godine – ka`e sagovornik “Dnevnika”. Hrvatska i Srbija „sara|uju na nizu stvari koje mo`da nisu tako vidqiputakaEU? |ene dvojicom premijera, Na pitawe koliko }e na odnose na Balkanu ve, ili naprosto nisu poznate {iroj javnosti - ali saradwa se odvija”. – Istina je da su na na{em putu prema ~lanstvu u EU, neke drDa~i}em i Ta~ijem. Pred- uticati ulazak Hrvatske u EU i crnogorsko – Uostalom, i istorija nas u~i da je va`no dr`ati komunikaciju i `ave ~lanice smatrale pojavqivawe Ante Gotovine pred Tribusednik Srbije zavr{io otpo~iwawe pregovora, Omer Karabeg veli da kontakte, posebno me|u susedima, te sara|ivati na temama na kojima je nalom u Hagu preduslovom po~etka pregovora. I mi smo pregovore je potom Platformu o ne veruje da }e se bilo {ta promeniti. to u datom trenutku mogu}e. Samo tako mo`emo voditi politi~ki prozaista i otpo~eli tek kad se Gotovina pojavio u Hagu. Tako|e su neke Kosovu, u velikoj me– Profitira}e Hrvatska i Crna Gora, dok ces, a ne pustiti ga stihiji. Moj kolega Ivan Mrki} i ja susreli smo se dr`ave ~lanice uslovile hrvatski napredak u pregovorima punom sari neprimewivu, ostali od toga ne}e imati ni{ta – otvoren je u Wujorku u septembru i u Dablinu pre nekoliko sedmica, i mogu re}i radwom s ha{kim tu`ila{tvom. I taj uslov je ispuwen. Ali sam Tribu{to se, uostalom, poznati novinar. – Naprosto, ne verujem da }e da su oba razgovora bila vrlo konstruktivna. Dogovorili smo tri tzv. nal nije tvorevina EU, ve} Saveta bezbednosti UN. Dr`ali smo se mevidi i iz okle - se ostvariti ideja da Hrvatska bude lokomotikorpe pitawa. Prva se ti~e pitawa koja proizlaze iz rata. Druga u fo|unarodne procedure i institucija smatraju}i, izme|u ostalog, i da je to vawa Vlade i va koja }e i ostale zemqe Zapadnog Balkana kusu ima ekonomske teme, s obzirom na to da Hrvatska ulaskom u EU ulajedini na~in da do|emo do zdravog temeqa budu}e saradwe u regiji. KoSkup {ti ne povu}i prema Evropskoj uniji. n zi u EFTA-u a izlazi iz CEFTA-e. Tre}a se, pak, ti~e evropske budu}na~no, i u hrvatskom je interesu da se istra`e svi zlo~ini bez obzira na nosti i saradwe na kori{}ewu evropskih fondova – navodi dr Vesna po~inioce i mi smo na tome radili i daqe radimo i pred doma}im sudoPusi} u ekskluzivnom intervjuu novogodi{wem izdawu „Dnevnika”. vima. Ona nam je potvrdila i da se na ministarskom nivou ve} pripremaju i Ali {to se ti~e uticaja presude penzionisanim generalima Gotovisusreti na vi{em nivou, koji dodaje, „svakako predstoje”. ni i Marka~u na odnose u regiji, sasvim je sigurno da bi svaka presuda u – Susret dvojice premijera je od izuzetnog zna~aja i do wega }e sigurno ovom slu~aju izazvala reakcije. Stvar je zrelosti, u prvom redu politido}i. Stvari idu u dobrom pravcu. Sada je va`no dobro pripremiti taj su~ara, a onda i dru{tva, da prihvate odluku me|unarodne pravosudne inpro {lo sti sret. Svrha je pozitivni pomak, a ne samo dobra fotografija u medijima. stitucije i da smo nakon toga svi u stawu pomaknuti se prema napred. U mnogi pripadUostalom, zadatak je izabranih politi~ara da u~ine `ivot vlastitih graHrvatskoj je istinski pogo|ena i razo~arana ovim raspletom doga|aja nici mawina su jedino ekstremna nacionalisti~ka desnica. Posebno se to odnosi na Anbili „kolatetu Gotovinu, kojeg su svih ovih godina mnogi i raznorodni politi~ki ~iKorakpokorak,bezpatetike ralna {teta“. nioci pretvarali u simbol desni~arske gerile. Prvo razo~arawe im je Glavna {teta bila bilo {to ~ovek nije ratni zlo~inac, a drugo {to se pokazalo, nakon {to l Sredwo{kolciuNema~kojiFrancuskojimajuistiuybenik su ukupna dru{tva i istorijeitakoseobrazujuutradiciji„isprepletenihistorije progovorio, da su mu stavovi potpuno suprotni od wihovih. Politi~dr`ave. Bez obzira na ja”.PredsednikJosipovi}jeprenekolikodanaizjavioda}e ka konstrukcija javnosti vrlo je ~esto ja~a od stvarnosti same. uobi~ajene fraze, prava „vremenomdo}idoredefinicijena{ihodnosapremaistoril MinistarbraniteqaPredragMati}priznaojedasusetokom jiida}eodre|enaistorijskadistancaostavitivi{eprostoinakonoperacije„Oluja”dogodilestvarinakojeHrvatskanijei pripadnika mawina najboqi su pokazateq stawa qudrazato,{tobismoslikovitinazvali,zajedni~kiuybenik”.Da nemo`ebitiponosna.Me|utim,dosadazbogtihzlo~inanikoniskih i gra|anskih prava geneli je to za Srbiju i Hrvatsku, na`alost, ipak „nedosti`ni jeprocesuiran,aizgovorkojisemo`e~utidase„~ekaoHag”jeiz ralno u dr`avi i dru{tvu. Nemost”? ugla Srbije veoma tanan, jer po istom principu ni Srbija onda pogre{ivo je pravilo: ako stra– I Nemci i Francuzi su na to dosta dugo ~ekali, pa ni sada jo{ to nijeimalaosnovadagoniodgovornezaOv~aru,ve}jemoglada daju mawinci, bilo koji mawinci, nije sasvim glatko i u op{toj upotrebi. Treba napredovati s mawe pa~eka{ta}eTribunalre}io[qivan~aninu... znaj da si ti slede}i! tetike i korak po korak. Za po~etak bi bilo dobro da imamo uxbeni– Nije se ~ekao nikakav Hag. Mnogi osu|eni ili osumwi~eni za ratne [to se izbeglica ti~e, evo malo ke istorije s kojima se sla`e velika ve}ina unutar jedne zemqe, a po zlo~ine su ve} u zatvoru ili u pritvoru. Postoje pravosna`ne presude statistike. Hrvatska je za podsticaj mogu}nosti i ve}ina ~iwenica. Mislim da ni to jo{ nismo dostigli. pred hrvatskim sudovima za po~iwene ratne zlo~ine. I, kako sam ve} i povratka izbeglica iz dr`avne kase do Ali kad postignemo taj ciq, ovo slede}e }e biti ve} lak{e. Na~elno, kazala, Hrvatska }e nastaviti procesuirati sve preostale slu~ajeve. sada izdvojila ukupno 5,5 milijardi evra, za Hrvatsku i Srbiju ni{ta nije nedosti`no, pa tako ni racionalna Moram podsetiti i na to da je kancelarija OEBS-a, koji je imao mandat a to ukqu~uje sredstva za obnovu, infrauspe{na politika u obostranom interesu. monitoringa procesuirawa ratnih zlo~ina u Hrvatskoj, pre godinu dastrukturu, stambeno zbriwavawe, povratak i na zakqu~ila da je taj svoj mandat uspe{no obavila i OEBS je tu kancerazminirawe. Tako|e, realizujemo i Program lariju zatvorio. Prethodno su u svojim godi{wim izve{tajima za 2009. stambenog zbriwavawa za povratnike-biv{e no|ana {to jednostavnijim i ugodnijim. I zato je na{a obostrana odgovori 2010. naveli kako je postignuti napredak u procesuirawu ratnih zlosioce stanarskog prava, koji se u celosti realizunost omogu}iti qudima da normalno i slobodno `ive s obe strane grani~ina, te da sudski postupci ne odstupaju od relevantnih evropskih i meje iz na{eg buxeta. Prema podacima s kojima raspoce. Uostalom, ulaskom u EU Hrvatska ne}e nikuda oti}i, upravo suprot|unarodnih standarda. Uostalom, takve je zakqu~ke u godi{wim Izvela`em, do sada je obnovqeno i popravqeno ukupno no. Na{e }e ~lanstvo pridoneti da se i glas ove regije boqe i jasnije ~u{tajima o napretku imala i Evropska komisija. Stoga zaista ne znam 148.847 stambenih objekata, dok se u Hrvatsku vratilo je u Briselu i zato je u na{em zajedni~kom interesu {to boqa saradwa. odakle ta fama da u Hrvatskoj niko od Hrvata nije procesuiran za rat133.253 hrvatskih dr`avqana, pripadnika nacionalnih l Imali,me|utim,prostorazanastavakiunapre|ewekomuni- ne zlo~ine. To naprosto nije istina i jedini wen smisao je trovawe odmawina, ve}inom Srba. kacije na svim nivoima izme|u Hrvatske i Srbije, kao i unutar nosa izme|u Hrvatske i Srbije, izme|u Srba i Hrvata. Kona~no, na konkretno pitawe konkretan odgovor. Ko „Dejtonskogtrougla”,na~emuinsistiraIgmanskainicijativa? god se od hrvatskih dr`avqana srpske etni~ke pripadnosti – Dakako da ima prostora za unapre|ewe komunikacije, a {to se ti~e `eli vratiti u Hrvatsku - mo`e! Qudi koji `ele, neka se vranastavka - on je nesporan. Kao susedne dr`ave, koje imaju deo zajedni~ke Nemaralogazastrah te, sada je pravi trenutak, s obzirom na to da je na u aprilu odristorije, dru{tvenog i politi~kog nasle|a, ali i kompatibilne pri`anoj donatorskoj konferenciji u Sarajevu jasno poru~eno da vrede, mi moramo, trebamo i ho}emo da sara|ujemo. Ciq nam je svima `il Dalijeopravdanstrahudelusrpskejavnostida}e,pogotreba okon~ati produ`enu izbegli~ku situaciju. To zna~i da qudi veti u uspe{nim dr`avama okru`eni drugim uspe{nim dr`avama. To je tovoupostoje}im„zahla|enim”okolnostima,zvani~niZagreb mogu izabrati `ele li trajno ostati u zemqi u koju su izbegli i ta jedina prava garancija stabilnosti i sigurnosti. Kao zemqe u regiji sapoku{atidaiskoristinovuevropskupozicijukakobiusvoju mo biti stambeno zbrinuti, ili se `ele vratiti u zemqu iz koje su izmi smo odgovorni za ovaj prostor i osmi{qavawe novih, mirnodopskih koristre{iosvesporovesaBeogradom,po~evodgranicena begli i onda tamo ostvariti to pravo. modela saradwe u wemu. Na tom putu projekti civilnog dru{tva, kao Dunavu? l HrvatskaulaziuEU,akonebudedramati~nihiznena|ewa,1. {to je Igmanska inicijativa, imaju vrlo zna~ajnu ulogu. – Nema razloga za taj strah. Pa, upravo je Hrvatska bila ta koja je l Poru~ilistenedavnodaSrbijatrebadaprigovaraTribunana sastancima u Briselu uvek izra`avala podr{ku i Srbiji i ostalim jula 2013. Me|utim, nema~ka kancelarka je jasno poru~ila da bi luukolikonijezadovoqnawegovimpresudamaaneHrvatskoj.Iz zemqama regije za nastavak procesa evropskih integracija. I to zato nakontogatrebalonapraviti„pauzuupro{irewu”.UkojojjemeBeograda,me|utim,odgovarajudanisukivninaZagrebzbogpre{to smatramo da je u na{em dubokom dr`avnom i nacionalnom interirealnabojazandabiuskra}ivaweopipqiveevroperspektive suda,ve}fe{teprire|enepovodompu{tawaGotovine,kojajeporesu imati stabilno i prosperitetno susedstvo. Srbijiugrozilostabilnostregiona? dignutainadr`avninivo.Uostalom,akojesuditipopisawu„Ju– Hrvatska }e postati punopravnom ~lanicom EU 1. jula. Proces je tarweg”,takozvu~iiporukaBrisela... trajao dugo, reforme su bile korenite, pri ~emu su neke situacije s ko– U izjavama svih dr`avnih zvani~nika u Hrvatskoj, pa tako i u mojoj, l Dalijesve{toseposledwihnedeqaizde{avalopotpuno jima se susre}ete ponekad i apsurdne. Ali svest o ciqu - izgradwa temesru{ilosvakumogu}nostzapovla~eweme|usobnihtu`bizagenonagla{eno je kako ha{ka presuda nedvosmisleno zna~i da su generali qa moderne dr`ave i dugotrajna stabilnost institucija, kao i upornost Gotovina i Marka~ nevini, te da nije bilo udru`enog zlo~ina~kog pot - cid,bezobzirana~iwenicudasteiVisvojevremenoporu~iva- na duge staze, glavni su profit {to se ti~e transformacije politi~ke lidabitobilo„obostranokorisno”? hvata, ali da ona ne zna~i da zlo~ina nije bilo ili da su amnestirani kulture. Uostalom, smatram da je Hrvatska u tih dvanaest godina, koje se – Mislim da je povla~ewe tu`bi za genocid i daqe racionalna mogu}oni koji su zlo~ine po~inili, bez obzira na to koje nacionalnosti su mo`da ~ine dugim po merilima `ivota jedne osobe, ali su zapravo vrlo po~inioci i `rtve. Ova presuda ne negira ratne zlo~ine, koji se u Hr - nost. No, da bismo uop{te mogli razgovarati o toj temi, potrebno je najkratke merimo li ih kroz prizmu dugove~nosti dr`ave, postavila temepre re{iti problem nestalih, su|ewa za ratne zlo~ine i vra}awa umetvatskoj kontinuirano procesuiraju i s tim }e se nastaviti. Niz qudi, qe moderne dr`ave. nina. Pri tome je dobro da ni u jednoj od tih tema ne po~iwemo od po~etukqu~uju}i tu etni~ke Hrvate i pripadnike hrvatskih vojnih formaciKada je, pak, re~ o Srbiji, nema nikakve sumwe da ona ima evropsku bu ka. Ne{to se ve} u~inilo i tu ima prostora za napredak. ja, osu|en je za ratne zlo~ine, a neki postupci i sada traju. du}nost. Treba prihvatiti da proces pribli`avawa ~lanstvu naprosto Ina~e, prirodno je da je svima bilo drago da ova dvojica penzionisa dugo traje i zahteva upornost, ali EU jeste politi~ki identitet i prol PretiliopasnostdaSrbiuHrvatskoj,odnosnoHrvatiuSrbiji, budu kolateralna {teta trenutno lo{e klime na relaciji nih generala nisu ratni zlo~inci, ali s obzirom na okolnosti, mislim stor prema kome Srbija logi~no ide. Dakako, i stav Unije i pojedinih Beograd-Zagreb,iakosesveovegodineproklamovalodasu„mada su reakcije u Hrvatskoj bile izuzetno odmerene. Mi smo u celosti podr`ava ~lanica mewa se kroz vreme, uglavnom s ekonomskim okolnostiwinena{ebogatstvo”?Recimo,dalijenakonsvegauop{tereal{tovali me|unarodne institucije i pravosudnu proceduru i to je, nakon ma i doma}im javnim mnewem. Tako su 2004. svi su bili odu{evqeni pronoo~ekivatidasejo{nekoodizbeglihSrbavrati? prili~no dugog vremena, dovelo do ovakvih presuda. Uostalom, po pri{irewem. Danas ba{ i nisu. No, ko zna {to }e biti za 5-6 godina. U sva– Prvo, u savremenim uslovima lo{a klima izme|u Zagreba i Beograrodi sam posla u stalnoj komunikaciji s Briselom, sa svim zemqama ~lakom slu~aju, veliki uticaj na to }e imati i stav zemaqa iz regije, naroda mo`e biti samo trenutna situacija, ali ne i bilo kakvo du`e stawe. nicama EU i s na{im drugim me|unarodnim partnerima. I reakcije Za~ito same Srbije, prema vlastitoj evropskoj budu}nosti. To naprosto nije racionalno i nikome se ne isplati. Drugo, u nedavnoj greba na presude su svugde ocewene pozitivno i smatrane racionalnim. n Miroslav Staji} Pi{e:Petar Klai}

I

Spremasesusret Da~i}aiMilanovi}a

S


12

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

Svetska agenda

WORLD AGENDA 2013

1 JANUARY: JANUAR Va{ington: Va{ington: Predsedni~ka U.S. presidentzakletva Barack Baraka Obame Obama naispo~etku sworn wegovog in for drugog 16 1 4 12 mandata na term ~elu SAD his second of office 17 2 London the 150th prve London:marks 150. godi{wica svetu. Po~ela je podzemne `eleznice u svetu. anniversary of the world’s sfirst radomunderground 10. januararailway 1863. 7 3 FEBRUARY: FEBRUARR FEBRUA Kinezi {irom Chinese aroundsveta the pozdravi}e Godinu world welcome thezmije, lepotu, koja priziva lepot Year of the Snake, inteligenciju i grace, associated with materijalnu dobit. intelligence and material gain 4 WikiLeaks suspect Bradley su|ewe Wujork: Po~iwe su|ew e ameri~kom vojniku Bredliju Meningu, Manning stands trial in New York osumwi~enom da jetoVikiliksu odao in what is likely be the biggest dr`avne dr`a vne i vojnecase tajnein U.S. history tajne whistleblower

15

13 SEPTEMBAR Berlin: Merkel AngelaAngela Merkel bids }e poku{atii da po tre}i put 10 dobije kancelarski mandat. 3 Ona je high. na ~elu najvit alnije EU 8 19 Thenajvitalnije German privrede rede od 2005. isince nalazi se Chancellor 2005 6 na Forbsovoj listibynajmo}nijih listi is listed Forbes as 5 li~nosti svetasecond sveta na drugom the world’s mestu, u, {to {to je najvi{a most powerful person, pozicija ikad the highest za jednu `enu ever ranking 18 by a woman 14 OCTOBER: OKTOBAR Tbilisi: Na predsedA presidential poll ni~kim izborima in Georgia marks okon~a}e osmothe end ofseMikheil godi{wa vladavina Saakashvili’s Mihaila [aka{vilija. Zameni}e ga Ivani{vili milijarder Iv ani{vili have becomeBidzina increasingly autocratic 15 Russian president Vladimir Putin Sankt Peterburg: Pet erburg: Ruski predsednik Vladimir Put in ugosti}e welcomesPutin world leaderssvetske to lidere na samitu samitfor u Grupe 20 summit St. Petersburg the G20 9 JUNE: The 100thTur edition of the Tour JUN Francuska: d Frans u godini 16 NOVEMBER: NOVEMBAR vo`we jubileja ima}e najt najte`e e`e brdske vo`w e i de France takes place, beginning SAD: I polaafter veka the posle 50 years fini{e ikada. kre}e sa Korzike in Corsica forTrka the first time atentata atent ata na ameri~kog assassination of 10 Iran elects a new as Teheran: Iran birapresident novog predsednika Yona F. American President predsednika usred `estoke `estoke eightdebate o Mahmoud Ahmadinejad’s Kenedija mno`e se, John F. Kennedy uplitawa stepenu uplita wa klera politiku year tenure comes to an uend teorije o tome tometheories ko stoji conspiracy iza wegovog ubistva ubist 11 JULY: Croatia becomes the Hrvatska JUL Brisel: Hrv atska }e se 28th surrounding his va death 5 MARCH: WillDa Kenya avoid the MARTT Najrobi: li }e Vil Kewa MAR prikqu~iti prikqu~it i Evropskoj of the Europeanuniji Union refuse to go away izbe}i nasiqe poput onog kojeelection je izbilo member bloodshed that marred 2007’s tokom tog krvavog in thisizbora year’s2007? poll? Zbog Candidates Uhuru 17 Kejp NASAKarneval: plans to NASA }e lansirati pira kandidati Uhuru KenijataRuto i face Kenyatta (left) and William misiju launch na theMars Marsda bi rastuma~ila Vilijam Ruto suo~eni su sa su|ewem trial in The Hague over the deadly promene klime i Atmosphere uaftermath Hagu samojust nedequ dana posle glasawa weeks after the vote delimi~an gubitak and Volatile vode na planeti. EvolutioN 6 APRIL APRIL:Yuba: SouthJu`ni SudanSudan holds}e itsposle first Ispita}e (Maven) atmosferu dvadeset postojawa odr`ati postojawaconference odr`a ti peace andmeseci reconciliation Marsa i nestalne spacecraft in prvu konferenciju o pomirewu. in a bid to heal wounds that divide the uslove zabetter evoluciju 12 AUGUST: Abu Hamza , the Islamist AVGUST Wujork: Islamski ekstreUnewly me|uvremenu se nasiqe nastavqa a bid to independent nation koji ~ine Crvenu planetu mista Abuextradited Hamza, kojeg je izru~ila cleric from the UK after understand the red 7 Ekvador: Ecuador votes in Predsedni~ki sve nepodesnijom za `ivot osmogodi{we V. Brita Britanija nija poslean osmogodi{w eight-yeare planet’s climate changes izbori na kojimaelection je a presidential pravne bitke, mora}e legal battle, is favorit 18 DECEMBER: The Desolation DECEMBAR U celom svetu: svetu: run-off lider which levice, left-wing ponovo na optu`edue in court in aktuelni predsednik O~ekuje se,premijera dela of Smaug the seconddrugog in Peter leader President Rafael ni~ku klupu.The New York. Rafael Korea „Hobit” Pitera Yeksona Jackson’s „Hobit Hobbit”trilogy, is released Biv{i imam Correa is favourite to win former imamse triologije ttereti ereti za of 8 MAY: 19 Najpidej: Myanmar Mjanmar hosts the}e South-East is accused biti doma}in Bollywood MAJ MA M AJ Mumbaji: Bolivud podr{ku 27. igara jugoisto~ne Azije .time Nadmeta}e slavi jubilej, godina od100 Asian Games for the first in supporting celebrates itssto centenary, Al Kaidi dr`ava, se 11 dr`av a, i to to u snimawa svogthe prvog filma of its first 44 predstavnici years al-Qaeda years after screening ukupno sporta „Raya film, Hari{andra” the silent Raja Harishchandra Pictures: Getty Images, Research: AP 32 Kate Edgley 2 13 9 11

14


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

13

vek i Po od LinkoLnovog „PRogLasa o osLoBa\awu“

Amandmanzape~a}en kostimaocanacije tome {to je Barak Obama prilikom svoje prve predsedni~ke inauguracije, 20. januara 2009. zakletvu polo`io dr`e}i levu ruku na Bibliji – istoj onoj koju je 148 godi na ranije za svoje stupawe na predsedni~ku du`nost koristio Abraham Linkoln, bilo je vi{e od ~ina li~nog divqewa najzna~ajnijem predsedniku u istoriji Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Stoje}i pred zdawem Kongresa, Obama se zapravo na{ao na kraju veoma du gog i trnovitog puta kojem je smer zadao upravo Linkoln tokom svoja nepuna dva mandata. Ne bi trebalo da za~udi ako Obamina druga inauguracija, 21. januara 2013, tako|e bude svojevrsni oma` Linkolnu, ali i wegovom drugom politi~kom uzoru – Martinu Luteru Kingu. U godini u kojoj zapo~iwe svoj drugi mandat, naime, bi}e obele`eno vek i po od Linkolnovog „Proglasa o osloba|awu“ i 50 godina od jednog od naj~uvenijih govora u istoriji – Luterovog „I have a dream“. Obama, kao prvi afroameri~ki predsednik u istoriji SAD, predstavqa `ivi dokaz koliko se Amerika drasti~no promenila od Linkolnovog smelog ~ina ka oslobo|ewu robova, i nakon podjednako zna~ajne Luterove borbe za sticawe gra|anskih prava i politi~kih prava Afroamerikanaca. Potpis na „Proglas o osloba|awu“, akt koji je zahtevao osloba |awe svih robova na tlu tada{we SAD, Linkoln je stavio 1. januara 1863. u jeku Ameri~kog gra|anskog rata ~iji je uzrok i bio neslagawe ju`wa~kih i severwa~kih dr`ava u pogledu ukidawa ropstva. Upravo su, sla`u se istori~ari, ratne

U

ombor je tokom svoje burne i slavne istorije imao bezbroj, najbla`e re~eno pitoresknih likova, koji su sre}u i avanture potra`ili u dalekom svetu, a o kojima u dana{woj varo{koj povesnici nema gotovo ni jedne jedine re~i. Od Jano{a Ki{a, jedinog oskarovca sa ovih prostora, preko kraqevskog kuvara ku}e Vindzora Aleksandra Horvati}a ili, pak, admirala Nikole Stankovi}a, pa do najzna~ajnijih svetskih galerista prve polovine 20. veka bra}e Brumer. Svi su se oni slavom zaogrnuli, ali daleko od Ravangrada, daleko od ulica na kojima su odrastali i kro{wi bo|o{a pod kojima su se kao deca igrali. Jedan od takvih je nesumwivo i [andor A{bot, u istoriji ameri~kog gra|anskog rata poznatiji kao general Aleksander A{bot, miqenik i uzdanica unionisti~kog predsednika Abrahama-Ejba Linkolna. Pri ~a o tome kako je od musavka sa somborskog Bajskog sokaka do{ao do polo`aja generala armija ameri~kog Severa i potoweg ambasadora super sile u nastajawu u Argentini, po~ela je, zapravo, u Kestehequ, varo{i na obalama Balatonskog jezera, u kojem je 1811. [andor ugledao svet. Bio je [acika drugoro|eni sin ~uvenog Jano{a A{bota, protestantskog sve{tenika, ali i jednog od najobrazovanijih agronoma tada{we Habzbur{ke monarhije, koji je u tom delu Ugarske rukovodio nepreglednim imawima grofa Fe{teti}a.

okolnosti i omogu}ile tada{wem predsedniku SAD da povu~e ovakav potez. Koriste}i ustavni polo`aj vrhovnog komadanta Armije, Linkolnov proglas zapravo ima snagu nare|ewa i odnosi se na sve segmente izvr{ne vlasti, kao i na Armiju i Mornaricu. Linkolnov „Proglas“ nalagao je osloba|awe svih robova na tlu onda{we Konfederacije (deset ju`wa~kih dr`ava koje su se otcepile od SAD) i na du`e staze trebalo je da donese slobodu za oko 4 miliona robova, ili oko 12 posto tada{we populacije, kako je to pokazivao popis stanovni{tva iz 1860. godine. Dakako, Proglas je imao ograni~eno dejstvo, s obzirom na to da ga dr`ave Konfede-

bi to pet pograni~nih dr`ava moglo da otera u ruke Konfederacije. ^ak su ga i wegovi savetnici uveravali da akt ne bi bilo dobro doneti pre zavr{etka rata. Ipak, ve} septembra 1862. objavquje preleminarni proglas u kojem nare|uje osloba|awe svih robova u bilo kojoj dr`avi Konfederacije u kojoj do 1. januara 1863. vlast ne preuzme vojska Unije. Nakon {to je i zvani~no objavio Proglas, u vidu nare|ewa on se nakon 1. januara 1863. odnosio i na sve oblasti u kojima Unija nije jo{ uspela da povrati kontrolu. Kako je primena akta pratila napredovawe vojske, a budu}i da je i donet u okolnostima ratnog stawa, za Proglas se ka`e da je od po-

IzborBarakaObamazapredsednikaSAD svakakosvedo~iotomedajeameri~kodru{tvo ume|uvremenuzna~ajnoevoluiralo,alidabez obziranatopoliti~kilegatiAbrahamaLinkolna iMartinaLuteranebismelibitizaboravqeni racije nisu uva`avale, pa je wegova primena zavisila od ratnih uspeha armije Severa u pobuwenim krajevima, a isto tako, iz takti~kih razloga, izuzeto je bilo i pet tzv. pograni~nih dr`ava, koje nisu pristupile Konfederaciji, ali su praktikovale ropstvo; u tim dr`avama bilo je oko pola miliona robova. Kratko posle dono{ewa akt tek izme|u 20.000 i 50.000 robova uspelo je da do~epalo slobode i to tako {to su prebegli na teritoriju Unije. Linkoln se nije usu|ivao da oslobo|ewe robova inicira na samom po~etku rata, pla{e}i se da

liti~kog prerastao u ratni ciq Unije i samog predsednika Linkolna. Istovremeno, wime je promovisan slobodarski duh Unije koji je posle rata jo{ dubqe usa|en kao temeq dana{we SAD. Ipak, sami robovi, preci dana{wih Afroamerikanaca koji su onomad bili nazivani politi~ko nekorektnim izrazima, za svoje osloba|awe nisu bili spremni da ~ekaju bilo kakav akt, te su, koriste}i ratne okolnosti, masovno be`ali iz dr`ava Konfederacije na sever. Osim {kolovawa, bila im je omogu}ena i vojna obuka: od 200.000 Afroamerikanaca, koji su

tokom rata slu`ili u Armiji i Mornarici Unije, ve}ina su bili netom oslobo|eni robovi. Za armiju Konfederacije, me|utim, i daqe su imali status „ni`ih bi}a“, pa su zarobqenici ili bivali streqani ili su vra}ani u robovski polo`aj. Uterivawe Linkolnovog Proglasa uz pomo} vojske po dr`avama Konfederacije trajalo je sve do kraja Gra|anskog rata, aprila 1865, pa i malo posle toga – u Teksasu, do juna te godine. Znaju}i da Linkolnov akt nije dovoqan da u budu}nosti spre~i ponovno uspostavqawe ropstva, paralelno s ratnim operacijama u Kongresu je trajao proces usvajawa Trinaestog amandmana, kojim bi bilo zacementirano ukidawe ropstva. Amandman je u Senatu pro{ao aprila 1864, a u Predstavni~kom domu januara 1865, dok je sastavni deo ameri~kog Ustava postao nakon {to ga je ratifikovala ve}ina dr`ava – posledwa je to u~inila Xorxija, 6. decembra 1865. godine. Tog dana kona~no osloba|awe do~ekali su robovi u Tenesiju, Kentakiju, Kanzasu, Wu Xersiju, Delaveru, Zapadnoj Virxiniji, Merilendu, Misuriju, u glavnom gradu Va{ingtonu, kao i u delovima Lujzijane. Taj ~in me|utim, Abraham Linkoln nije do`iveo – ubijen je 15. aprila 1865. u pozori{tu Ford, od ruke Xona Vilkisa Buta. Upravo ostvarewe Linkolnovog sna i politi~ke agende o osloba|awu robova okosnica je novog Spilbergovog filma „Linkoln“, koji je premijeru do`iveo 8. novembra. Iako ne spori Linkolnova nastojawa u pogledu osloba|a-

wa robova, Spilberg se na{ao na udaru kritike zbog falsifikovawa istorije. Xon Viner je na blogu onlajn izdawa lista „Nej{n“ osporio Linkolnove herojske zasluge za usvajawe Trinaestog amandmana. Vineru, naime, smeta {to u filmu nije nagla{eno da se Linkoln protivio predlogu tog amandmana, koji je 1864. podnela Nacionalna `enska liga. Pozivaju}i se na ugledne istori~are, Viner navodi da je popularni Ejb isprva verovao da je od dono{ewa ustavnog amandmana primerenije da se ukidawe ropstva prepusti saveznim dr`avama, koje su ga, na kraju krajeva, svojim zakonima i uvele, te da je svoje mi{qewe pro menio nakon politi~kog pritiska od strane radikalnih elemenata

VI[ EODISTOR IJ E:[acika a[Bot, od de^aka sa somBoRskog Bajskog sokaka do LinkoLnovog geneRaLa

S

`anih robova, prosto se „zale}e“ u srce ju`wa~kih armija generala Lija i prodire sve do „ponosa Juga“ – okruga Xekson. Ova A{botova ratna epizoda ga je ne samo upisala u red slavnih generala Severa, ve}, usled slepe osvete za sve patwe, i u red Jenki generala kojima su pobornici ropstva pla{ili decu sve do polovine 20. veka. U ~uvenom mar{u ka Marijani, upori{tu ju`waka, A{bot je te{ko ponekad i previ{e oprezan vojrawen, po{to su mu dva kur{uma nik, u me|uvremenu proizveden u slomila rame, dok mu je jedan mebrigadnog generala koji uvek an - tak skoro odvalio dowu vilicu, ticipira poteze neprijateqa, bio nanose}i mu povrede od kojih se je jedan od najve}ih zagovornika nije oporavio do kraja `ivota. mladog oficira [ermana, potoPobedom Severa i Unije, A{weg heroja Severa, ali je i vlastibot je, sledstveno zaslugama, 1866. tim juna{tvom u bitkama protiv i nagra|en, ovaj put mestom amba Ju`waka pod komandom Stirlin - sadora SAD u Argentini, odakle ga Pirsa kod Springfilda i Pi je obavqao posao prvog ameri~kog Rixa (u drugoj i rawen u desnu ru - diplomate i u Paragvaju. Mada mu ku) zadivio i jednu Herijet Bi~er je svojevremeno otac namenio Stou, autorku „^i~a Tomine ko - mirnodopski `ivot, ni ovde nije libe“, koja }e o wemu govoriti za [aciku A{bota pro{lo bez kao o skromnom i asketski vitoru`ja, po{to je kao predstavnik jednu priliku da se ogleda kao kom, ali neustra{ivom xentlmeSAD morao da posreduje u ratu izvojnik. nu jedinstvenih manira. me|u Argentine, Brazila i UruU jeku prestrojavawa ameri~Gotovo su dirqivi opisi Bi~egvaja, s jedne, i Paragvaja, sa druge kih saveznih dr`ava na dve strarove uslova u kojima komanduje strane. Ipak, ovaj zadatak nije usne, Sever i Jug, i priprema za rasno me{ovitim jedinicama ge - peo da ispuni, po{to ga je smrt otvorene sukobe gra|anskog rata, neral A{bot. Od celokupne imouzrokovana brojnim ranama s ameA{bot odlazi, kao na~elnik ri~kog boji{ta zatekla u {taba, sa uticajnim senatoBuenos Ajresu januara A{botje,poredpogrdnihnaziva 1868, dok se rat sa trojnom rom i `estokim zagovornikom abolicionizma Xonom alijansom zavr{io pogub„Jenki“i„stranac“, Frimontom u Sent Luis (drno po tada polumilionski zaradiojo{jedannadimak `ava Misuri) kako bi za snaParagvaj tek dve godine kaomra ` ennaJu g u:„qu b i t eqcr w a“ ge Severa osigurali tzv. Zasnije, kada je od predratnih padni departman. Frimont, 250.000 mu{kih stanovnika avanturista koji je nadimak „Travine, Aleksander ima samo svoje ove zemqe kraj sukoba do~ekalo ga~“ stekao istra`uju}i proli~no naoru`awe, dagerotipiju svega 28.000 mu{karaca. stranstva Divqeg zapada, ne samo neimenovanog najboqeg sombor[andor-Aleksander A{bot je da je bio ube|eni unionista i skog prijateqa iz detiwstva i sahrawen na Britanskom grobqu u Linkolnov zagovornik, ve} je {ahovsku tablu, ali pleni ~uvenu Buenos Ajresu, a wegov grob je predsednika daleko nadma{io i u spisateqicu i svojim ose}ajem za vremenom zaboravqen. Ipak, otproklamovawu ideje abolicionipravednost i privr`enost slobokriveni polovinom osamdesetih zma, odnosno osloba|awu robova. darstvu u novoj domaji. Ubrzo po godina pro{log veka, na inicijaMada je Ejbov ciq pre bio o~upovla~ewu Frimonta sa polo`aja tivu Lasla Saboa, autora „Istovawe Unije nego osloba|awe rokomandanta Zapadnog departmana, rije Ma|ara u Ju`noj Americi“, bova, Frimont je na svoju ruku, kao i potowih borbi s armijama wegovi zemni ostaci su 1990. uz mimo odluke Va{ingtona i proJuga u Kentakiju, Arkanzasu i Minajvi{e dr`avne po~asti, prenetivno predsednikovoj voqi, izdao suriju, Linkoln nare|uje rekonvaseni na va{ingtonsko grobqe Arakt o op{tem osloba|awu robova lescentu A{botu da preuzme kolington, a od 22. juna 2001. godine na podru~ju pod svojom komadom, mandu nad Zapadnom Floridom. jedna od osnovnih {kola u ma|arpa je sledstveno tome i wegov naAleksandar ne miruje i pored skoj varo{i u kojoj je ro|en, Ke~elnik {taba A{bot, pored pozadobijenih rana, pa u septembru stehequ, nosi ime [andora A{grdnih naziva „Jenki“ i „stra- 1864. godine preduzima jednu od bota. No, o wemu u Somboru, gradu nac“, zaradio jo{ jedan nadimak najsmelijih akcija armija Severa. u kojem je proveo najlep{e godine omra`en na Jugu: „qubiteq crNaime, sa tek 700 vojnika, ve}i - detiwstva, nema ni pomena. wa“. Okarakterisan kao izuzetno, nom netom oslobo|enih i naorun Mili} Miqenovi}

In`ewerkojije voleovojsku

@ude}i za stru~nim izazovima, Jano{ – ina~e zbog svog agronomskog znawa i nau~nih radova na temu vo}arstva, vinogradarstva i vinarstva ~lan znamenite Akademije \er|ikon – je osvanuo u Somboru 1818. ne bi li preuzeo upravqawe kraqevskih dobara u Ba~koj, ali i trezorom Francovog, dana{weg Starog ba~kog kanala, pa je [andor najve}i deo detiwstva i mladi}kog doba proveo kao Somborac. Mada je `eleo da krene stopama starijeg brata Lasla i postane oficir, protestantski pastor Jano{ A{bot je doneo odluku da mu mla|i sin izabere ne{to mawe opasno zanimawe, pa je [acika nakon sredwo{kolskog obrazova wa u Segedinu upu}en na {kolovawe u civilnu in`ewersku akademiju u Selme~bawi. Izbijawe Ma|arske revolucije 1848. zateklo ga je na dr`avnoj civilnoj slu`bi u Temi{varu, {to je [andor do~ekao kao jedinstvenu priliku da najzad postane oficir. Vrlo brzo je, zbog svog in`ewerskog talenta za forti fikacije, postao jedan od miqe nika vo|e ma|arske nacionalne revolucije Lajo{a Ko{uta. To je

Bitka kod Pi Riya proslavila je [aciku

na kraju krunisano i wegovim proizvo|ewem u ~in potpukovnika i li~nog Ko{utovog a|utanta, s kojim je podelio i sudbinu internirca u Otomanskoj imperiji, nakon {to je Nikolaj Romanov Prvi sa 300.000 kozaka pomogao be~kom dvoru da u krvi ugu{i ma|arsku revoluciju. I pored pritisaka Rusije i Austrije, turski sultan nije `eleo da preda Ko{uta i wegovu pratwu osvetoqubivom, tek ustoli~enom mladom imperatoru Francu Jozefu, pa je bedna emigrantska skupina prona{la spas preko okeana, u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Mada su zajedno krenuli na dalek put ratnim brodom SAD „Misisipijem“, Ko{ut je bio zadr`an na Gibraltaru, dok je [andor sa ostatkom sa patnika sve~ano do~ekan u wujor{koj luci 10. novembra 1851. i sme{ten u tada najluksuzniji tamo{wi hotel „Irving Haus“. Mada je Ko{ut, koji je prispeo u SAD nepunih mesec dana kasni je, preduzimao sve ne bi li dobio podr{ku Amerikanaca za osamostaqivawe Ugarske, razo~aran je napustio Novi svet i, tako|e neuspe{no, nastavio svoju misiju u Engleskoj. Nikad ne prekidaju}i kontakt s biv{im vo|om, A{bot je ipak ostao u Wujorku. Sada ve} kao Aleksandera A{bota, anga`ovao ga je, kao svog najbli`eg saradnika, ~uveni ar hitekta Frederik Olmsted, sa kojim je ne samo uradio urbanisti~ki plan wujor{kog zapadnog Upper side-a na Menhetnu, ve} i kreirao glasoviti Central park, koji je do dana dana{weg zadr`ao autenti~ni izgled projektovan na A{botovoj crta}oj tabli. Ipak, i pored uspeha u in`ewerskoj struci, turbulentna ameri~ka istorija mu je pru`ila jo{

unutar wegove Republikanske stranke. Me|utim, i nakon 13. amandmana jo{ je ravno 100 godina trajala borba protiv segregacije u ameri~kom dru{tvu, najvi{e, ponovo, u wenim ju`nim dr`avama. Usvajawem Zakona o gra|anskim pravima 1964. protivnici rasne segregacije odneli su tek politi~ku pobedu, budu}i da je za drasti~niju promenu stawa na terenu bilo potrebno jo{ nekoliko decenija. Izbor Baraka Obama za predsednika SAD svakako svedo~i o tome da je ameri~ko dru{tvo u me|uvremenu zna~ajno evoluiralo, ali da bez obzira na to politi~ki legati Abrahama Linkolna i Martina Lutera ne bi smeli biti zaboravqeni. Barem jo{ neko vreme. n Denis Kolunyija


14

31.decembar2012-2.januar2013.

dnevnik


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

15

PO^IWE REKONSTRUKCIJA RASKO[NOG IKONOSTASA IZ BLA@ENOPO^IV[E SABORNE CRKVE U BUDIMU

VatrometzaStaqina samoikonepre`ivele S

vetkovina prire|ivana te 1949. u ~ast Josifa Visarionovi~aStaqinamorala je biti za pam}ewe. Budimpe{ta je vo|i „bratskog i prijateqskog SSSR-a” dve godine ranije dodelilatitulu„po~asnoggra|anina”, ali vaqalo je na delu pokazati i dokazatidajeidostojnawegove qubavi, brige i pa`we. Transparenti, parole, parada... sve je to ve}vi|eno,ba{kaoiodu{evqenoklicawepionira,omladinkii omladinaca, radnika i po{tene inteligencije.Potrebnojejo{ne{to. Vatromet!!! Pravi, veliki, zapam}ewe.Dasviostanubezdaha.Nevoqajesamo{to}epogled kvaritionajbombamaokrwenzvoniknasrpskojcrkvi.AdrugStaqinzaistazaslu`ujelep{upanoramu.Dakle,tajzvoniktrebasru{iti.Icelucrkvu-nemasvrheda ona ostane da stoji tako napola. Uostalom, sa bogom se, vaqda, raskrstilo... Srbisuuve}embroju,kakopi{u kwige starostavne, po~eli da naseqavajuBudimjo{udobakraqeva@igmunda(1368-1437)iMatijeKorvina(1458-1490),madawihova prisutnost na tom podru~ju datiraiizjo{davnijihvremena. Ipak, najve}i priliv stanovni{tva uUgarskudesiosezavreme Velike seobe (1690), ~emu su doprinelesjednestraneOsmanlije, asadruge carskeprivilegijeLeopoldaI,kojesuSrbimagarantovalepotpunusloboduuunutra{woj samoupravi – u svim duhovnim i svetovnimstvarima. UBudimususeSrbinastanili uglavnom na padinama Tabana, premaDunavu,u„doqwojvaro{i“, koja se jo{ i po~etkom ovog veka nazivala „Racvaro{“ (Srpska varo{). Srpska zajednica u Budimu bilajedobroorganizovana;imala jevlastituadministraciju,postojalo je esnafsko ure|ewe, a Srbi su na temequ posebnog carskog ukaza LeopoldaI sticaliipravo gra|anstva. Kadaje,pak,re~obu-

dimskoj mitropoliji, ona je formalno ustanovqena 1557. godine, kao najsevernije crkveno sredi{tepodunavskihSrbauUgarskoj. Prvobitnu, skromnu pravoslavnubudimskubogomoqu odkamena, osve{tao je patrijarh Arsenije ^arnojevi}uspomensv.velikomu~eniku Dimitriju Solunskom. Za gradwu Saborne crkve najzaslu`nijije,pak,VasilijeDimitrijevi},rodomizNovogSada,kojije za episkopa budimskog posve}en 1728.godine.Upravoseon,naime, zalo`iokodbe~kedr`avneadministracije da se u Budimu, na mestu stare i za sve brojniju pastvu nedovoqne bogomoqe, sagradi velikihram. Nakon {to je iz carstvuju{}e Vijene stiglo zeleno svetlo, 29.

ikonostasa,zakojije52ikoneizradio najpoznatiji novosadski slikardrugepolovineXVIII veka VasilijeOstoji}. Hramjete{koo{te}enuvelikompo`aru1810,kadajepukim~udom pre`iveo samo zvonik ukra{en rasko{nom baroknom kapom, na kojoj je Teodor Ili} ^e{qar oslikao ~etvoricu jevan|elista. Vatra je progutala i ikonostas, ali je ve} ~etiri godine kasnije izra|ena konstrukcija novog, za koju je 1818. najpoznatiji srpski umetnik toga doba, novosadski slikarArsa Teodorovi},po~eoda izra|uje ikone. Teodorovi} je do 1820.zavr{iosvih68ikona,apunimsjajemhram jezasijao1824, kadasusvekolikiradovinaobnovi zavr{eni.

Predivne ikone rad su Arse Teodorovi}a

Ikonostas su crkvene vlasti demontirale tik pred ru{ewe hrama

Laboratorija na UNS-u

Sabornu crkvu bombe nisu po{tedele

marta 1741. crkvena op{tina je sklopilaugovorogradwihramas poznatimpe{tanskimarhitektom i preduzima~em Andreasom Majerhoferom.Novabogomoqajezavr{ena1751.itokaojednobrodna gra|evinasrasko{nimbaroknim zvonikom. Deset godina kasnije sklopqen je ugovor sa drvorezbaromAntonijemMihi}em o izradi

Izlo`ba u Briselu GalerijaMaticesrpskedu`ejeod~etiridecenijeukontinuitetuposve}enaza{titikulturnognasle|aSrbanaprostoruMa|arske,uprvomreduzahvaquju}iistra`ivawimaistori~araumetnosti DinkaDavidovapocrkvamaBudimskeeparhije.Naosnovuwegovog radaorganizovanajerestauracijave}egbrojapredmeta,a1973.prire|enajeiizlo`ba„IkonesrpskihcrkavauMa|arskoj”.Ume|uvremenujebilojo{nekolikozna~ajnihizlo`bi,posledwapredve godine,kadajeuGalerijiMSrealizovanapostavka„Srpskacrkvena umetnost u Ma|arskoj”. Ona je obuhvatila 39 izuzetno vrednih ikonaprethodno~uvanihuSentandrejiiRegionalnojzbirciuPe~ujuapotomkonzerviranihirestauriranihuNovomSadu,kojesuod ovogletadeostalnepostavkeMuzejaEparhijebudimske. –Kaofinaleovogprojekta13.februara2013.bi}eprire|enavelika izlo`ba srpske crkvene umetnosti u Ma|arskom kulturnom centruuBriselu.Istovremenojeplaniranoiodr`avaweokruglog stola,koji}ebitiposve}enza{titikulturnihdobara,saakcentom naprethodnaistra`ivawaitehnikekojeprimewujemourestauracijiikonzervaciji–najavqujeTijanaPalkovqevi}.–Bi}etokrunana{egdosada{wegradakoja}epokazatinesamodobrebilateralneodnoseSrbijeiMa|arskekadajere~obrizizasrpskokulturnonasle|e,negoidajena{eanga`ovawenao~uvawutogblaga potpunouskladusnajvi{imevropskimstandardima.

Udar visokih dunavskih talasa Saborna crkva je 1838. izdr`ala, alinijeibombekojesunawupalevekikojugodinukasnije.Me|utim,zarazlikuodve}inebogomoqa stradalih tokom Drugog velikogsvetskogubijawa,onanijeobnovqena, ve} je 1949. sravwena sa zemqom. Naj~e{}e su na tu temu citirane pri~e starih Budimaca o „Staqinovom vatrometu”, mada nijemalonionihkojitvrdedasu tada{wimkomunisti~kimvlastimauBudimpe{tii„naru{enapanorama”,iRezolucijaIB,doneta godinu ranije, bili samo izgovor da„stave{apu”naizuzetnoatraktivnu lokaciju, na kojoj je posle nikla va`na gradska saobra}ajna petqa.Usvakomslu~aju,sredinom devedesetih pro{log veka nove ma|arskevlastipriznalesuistorijskugre{kuinaimeod{teteza bespravnoru{eweSabornecrkve uposebanfondEparhijebudimske uplatile-milijarduforinti! – Tokom bombardovawa grada prikrajuDrugogsvetskogrataSaborna crkva je pogo|ena, i najvi{e je stradala zvoni~ka kapa. Unutra{wost, odnosno svodna konstrukcija i enterijer mawevi{eostalisunetaknuti,stimda su usled detonacije izbijeni prozoriidoizvesnemerejeo{te}en krov – pripoveda rukovodilac

Vladika Vasilije

Muzeja Eparhije budimske u Sentandreji, kustos mr Kosta Vukovi}.–Nespornojedajecrkvamoglabitiobnovqena,odnosnodasu o{te}ewa mogla biti sanirana a zvonik rekonstruisan. Na`alost, ni{ta se nije preduzimalo nekolikogodina,krovnakonstrukcija se sve vi{e uru{avala, zbog ~ega seusamomhramuvi{enijeslu`ilo. Na kraju su vlasti donele odlukudasru{ehram. Dajepozadinatognaumazaista bila{iraodvatrometasvedo~ii ~iwenica da su od paroha budimskog, prote Du{ana Vuj~i}a, ma|arskevlastijo{ranijetra`ile kqu~evecrkve,alijeontajzahtev ume{no eskivirao. U me|uvremenu je tada{wi budimski vladika GeorgijeZupkovi}poku{aodapitaweobnoveSabornecrkveizneseiname|unarodnuscenu,alini-

Srbija na 64. mestu svetske liste sigurnosti ustralijskiinstitutzamiriekonomijuobjaviojenasamomkrajuovegodineGlobalniindeksmira,kojimjeobuhvatio~ak158~lanica Ujediwenih nacija. Prema analizi istra`iva~kogtimaoveugledneinstitucije,kojave}duginiz godina, ~esto i za potrebe UN, posmatra globalna kretawa,svetjeprviputnakon2009.una~elupostao mirnijemestoza`ivot.PrvatrimestanatojglobalnojlestvicizauzimajuIsland,DanskaiNoviZeland, prema oceni analiti~ara, sve stabilne demokratijeukojimate{komo`edo}i~akidonemira,a kamolirata,dokih,mo`dapomaloineo~ekivano, slediKanada. Kadajere~odr`avamasaprostorabiv{eJugoslavije,najboqesekotiraSlovenija,kojajena8.mestu. U relativno gorwem domu je i Hrvatska, koju su Australijancismestilina35.poziciju,doksuSrbija i BiH po indeksu stabilnosti na 64. odnosno 65. mestu.Ina~e,istra`iva~kitimInstitutapredvoditzv.„savezekonomskihobave{tajaca”,azemqese rangirajuprema23indikatora,kojisuikvalitativneikvantitativneprirode.Naprvommestusuratne pretwe, odnosno koliko su posmatrane dr`ave u~estvovale u spoqnim konfliktima, a posmatraju seipretweodunutra{wihsukoba,odnosisasusedima,nivokriminalaudru{tvu... n E. N. L.

A

„IdejajedasenaUniverzitetu u Novom Sadu otvori multidisciplinarna  laboratorija za restauraciju i konzervaciju,unutarkojebiseispitivala fizi~ka, hemijska i biolo{ka svojstva materijala. Tako|e je planiran i masterkurs,u~ijimbitemeqima bila primena nauke u za{titi kulturnih dobara. Ta laboratorija bi nam, ina~e, omogu}ila da se u potpunosti izjedna~imo sa razvijenom Evropom na planu za{tite kultunog nasle|a i wegove prezentacije”,najavqujeVapa. jebiloadekvatnogodjeka.Nakraju,kadasucrkvenevlastishvatile da pomo}i nema niotkuda i da }e hrambitisru{en,donetajeodlukadasedemontirarasko{niikonostas i ikone sklone. Danas je mawideotogremekdelaspo~etka 19. veka - prestona zona i carske dveri - izlo`en u okviru stalne postavke Muzeja Eparhije budimske, dok je preostali materijal pohrawenudepoimauSentandrejiiBudimpe{ti.Aline}ejo{dugobititamo,jersuGalerijaMatice srpske i Pokrajinski zavod zaza{tituspomenikakulturepokrenuli veliki projekat obnove celogikonostasa. – Saborne crkve vi{e nema, alijeostaoikonostasrasko{an, monumentalan, mo}an, i potpuno konzerviran i restauriran ite-

kako}eimati{tadaka`eozna~ajuSrbauBudimuutomperiodu – navodi Tijana Palkovqevi}, upravnica Galerije Matice srpske. – Projekat bismo zapo~eli tokomprole}a2013,sukcesivno bismodonosilideopodeomaterijala, i kako zavr{imo wegovu konzervaciju i restauraciju, tako bismo ga izlagali. Na kraju bismoujesen2017.uGalerijiizlo`ili ceo ikonostas, a onda ga 2018, na 200-godi{wicu po~etka wegovogoslikavawa,vratiliBudimskojeparhiji. Po re~ima Zorana Vape, direktora Pokrajinskog zavoda za za{tituspomenikakulture,kada budu zavr{eni svi konzervatorsko-restauratorski radovi na ikonostasu, u stalnoj postavci Muzeja Eparhije budimske }e se ponovona}iprestonazonaicarskedveri;nazapadnomziduPreobra`enskecrkveuSentandreji bi}e izlo`eni krst sa ~etiri pripadaju}eikone,kaoisveikoneizsokle,dokbipreostalimaterijal~iniookosnicupostavke novogmuzejaSPCusamojBudimpe{ti, sme{tenog najverovatnije u Tekelijanumu. Projekat, dodajeVapa,imablagoslovepiskopabudimskogLukijana,afinansira}egaudru`enimsnagamapokrajinskairepubli~kavlada. – Stawe materijala je raznoliko,uzavisnostiodtogagdesu iukakvimuslovimaikone~uvane. Konzervacija i restauracija duboreza, kao i pozlata, radili biseuradioniciZavoda,dokbi zaslikanideobilazadu`enaGalerijaMS.Ceopoduhvatbipratila obimna dokumentacija i dvojezi~nikatalog,nasrpskomi engleskom jeziku, a mo`da i na ma|arskom – obja{wava Tijana Palkovqevi}. – Niko ne mo`e sam,anaovajna~in,krozkontinuiranu posve}enost i nadopuwavawe na{ih stru~waka, znawa, resursa... neprestano nadogra|ujemo brigu o srpskom kulturnom nasle|u u Ma|arskoj, istovremeno isti~u}i wegov zna~ajivrednost. n Miroslav Staji}


16

31.decembar2012-2.januar2013.

dnevnik


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

17

DU[AN KOVA^EVI] EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK“: KRAQ I JA ednog jeseweg dana davne 1967. godine pre{li smo nas trojica iz dvori {ta novosad ske Gimnazije „Svetozar Markovi}“ za vreme velikog odmora u restoran preko puta {kole, da popijemo kafu i popu{imo po cigaretu, koja se tih godina, za nas maloletnike, svr stavala u ozbiqne narkotike. Dok smo pili kafu i drogirali se duvanom, paze}i da iz Gimnazije ne do |e neko od profesora sklon dobroj kapqici, jedan od prijateqa mi je rekao {apatom, gle daju }i prema {anku: “Eno ga Pera Kraq”. Tamo su stajala dva mladi}a, raspri~ana, dobro raspolo`ena: prijateq je ne{to pri~ao Peri, ne{to mu je uz smeh obja{wavao, a Pera je pijuckao neko pi}e i uz osmeh komentarisao pri~u, gestikuliraju}i diskretno dirigentskim rukama. Gledao sam ga pre tog susreta u`ivo u pozori{tu u staroj dobroj zgradi preko puta Dunavskog parka, i divio se lako}i s kojom je igrao, kao da je gluma ne{to najlak{e i najprirodnije {to ~ovek mo`e da radi.

J

Petar Kraq, prijateq koji se zauvek pamti

N

edavnojegostOgrankaSrpskeakademijenaukaiumetnostiuNovomSadubioakademikDu{anKova~evi}.Jedan odretkihpisacauistorijisrpskekwi`evnostikojije za`ivotapostaoklasik,Kova~evi}jeodonenajre|evrste~ijasudelasviuovojzemqibezgranicagledali,slu{ali,~itali... Toliko da i ovaj na{, ako je verovati istra`ivawima, funkcion  alnovi{enepismennegopismennarod,znareplike izKova~evi}evihtragikomedija.Verovatnozato{tosuistrgnuteizsamog`ivotaimentalitetaqudisaovihprostora.I {tojeKova~evi}uspeodanajru`nijeinajte`epri~eonama, ispri~alepo,me{aju}isuzeismehnana~inblizaksvima. Ve~esaDu{anomKova~evi}emuOgrankuSANU,palojeblizugodi{wicesmrtiPetraKraqa(1941-2011),jednogodnajzna~ajnijihglumacauistorijisrpskogijugoslovenskogpozori{ta. I Kraq je, kao i Kova~evi}, zavr{io gimnaziju u NovomSadu, paje ovde Du{ankaogimnazistaprviput i video Petra,nasceniiu`ivotu.Aposlesu,ijedanidrugi,postaliinstitucije.Iprijateqi,jerdruga~ijeinijemoglobiti. ZaDu{anaKova~evi}a,PetarKraq}ezauvekostati„prijateqkoga}epamtitipodaru,dobrotiiosmehu“.Sabiraju}i uspomene i bele`e}i ih,  Kova~evi} je povodom godi{wice odlaskaPetraKraqanapisao„Novosadskupri~u“,kojujenedavnoprviputpro~itaouNSOgrankuSANU.Na{listjedobioekskluzivnopravodajeprviobjavi. Akwigase}awa(unastajawu)vrati}esigurnomnogenovosadske stare adrese, drage qude, zbivawa, po~ev od pedesetihgodina20. veka,kadajede~a~i}Du{anKova~evi}prviput do{ao u Novi Sad, pa do 1968. godine i wegovog odlaska na studijeuBeog rad.Tenajranijenejasne,crno-beleslike,zamewujuone{areneivesele,izgodinaodrastawa:owimaKova~evi}pri~ajednakozanimqivoiduhovito,kaoiusvojimpozori{nimkomadima.U„BenAkibi“je,pripremaju}i„Hamleta“sagimnazijskimdrugovima,shvatiodajepozori{te wegovaprirodnasredina.Nanovosadskom[trandu1967.godine upoznaojesupruguNadu(devoja~kiPeri})iodtadasuzajedno. Novi Sad i Du{ana Kova~evi}a povezala je sudbina, na obostrano zadovoqstvo. n RadmilaLotina

Posmatrao sam ga u tom restoranu, poku{avaju}i da vidim razliku izme|u Pere na sceni i ovde, u obi~nom `ivotu. I se }am se, a to sam mu nekoliko puta i rekao, da je wegov prelazak iz obi~nog `ivota u lik na sceni – apsolutno bezbolan. To je ne{to najnormalnije, nema mistifikacije: ni {ta lak {e nego do}i u pozori{te, u}i u garderobu, obu }i kostim i ostaviti svakodnevne brige, iza }i na scenu ma~ijim hodom, gospodskog stasa i glasa, koji je uvek bio poseban, drag za slu{awe, bez obzira koju je te`inu uloge imao. Od tog davnog dana i slu~ajnog susreta u restoranu preko puta Gimnazije, pa do Perinog preranog odlaska tamo gde }emo se svi jednom ponovo sresti, pro{le su 44 godine. Zanimqivo je da tu sliku, taj prvi susret, pamtim kao ne{to posebno, ne{to drago, ne{to {to je bilo nalik na provi|ewe da }emo biti u zajedni~kim poslovima, predstavama i

filmovima vi{e od 30 godina. Pera je 15 godina igrao \or|a Xandara u drami “Sveti Georgije ubiva a`dahu”. Nisam rekao “mojoj drami”, jer je veliki glumac i dobar ~ovek tih godina u toj ulozi igrao i u svojoj drami. Jednog dana u “Srpskoj kafani” dok smo se dogovarali oko rada na filmu “Andergraund”, Pera mi je rekao da mu je ta uloga pomogla da se le~i i izle~i koliko je to mogu}e. I jo{ mi je rekao: kad u „A`dahi“ \or|e ka`e tetki “lako mi je biti dobar kad mi ni{ta drugo ne preostaje”, oslobodim se mnogih muka i shvatim uvek da celu ulogu, ceo komad igram da bih to rekao, jer je to moje ose }awe mo}i i nemo}i u ovom svetu. “Doktora [ustera” Pera je igrao 10 godina – doktora i brata Seke Sabli}, sa kojom se nadigravao u stara~kim likovima qudi sklonih dobrom se}awu na detiwstvo i zabo ravu ru~ka kojeg su tog dana imali. Radost wihove igre na sceni, mada pri~a nije ba{

Novosadskapri~a

„Ovo je po~etak kwige koju pi{em kao se}awe...”

Foto:MartinCandir

toliko radosna, publika je pratila smehom, aplauzima, i na kraju ponekom suzom, kad Pera odlazi u Be~ brodom sa Dunavskog keja, ube |en da je jo{ uvek mlad, da je `ivot pred wim. I dok odlazi nose}i stari kofer, do vikuje sestri, kao {to je nekad dovikivao kad je bio mlad: “Pisa}u, pisa }u, ne pla ~i, pisa }u”. Od onog slu~ajnog susreta u restoranu preko puta Gimnazije pa do danas, pro{lo je 45 godina – kao tren i kao ve~nost. I danas pamtim lik mladog, nasmejanog ~oveka koji }e svojim darom obele `iti pola veka srpske glume i na{ih `ivota. Na`alost, za vrlo kratko vreme, za nepune dve decenije napustila nas je plejada velikih glumaca, pisaca, slikara... Ve}i na wih je bila vezana poreklom, radom ili radovawem dolaska za Novi Sad i Vojvodinu. Petar Kraq je jedan od tih qudi koji je prve umetni~ke korake napravio u Novom Sadu. Ova pri~a je po~etak kwige koju pi{em kao se}awe, jer imam obavezu prema nekim qudima kao {to je Pera Kraq, koje sam upoznao a kojih vi{e nema. A po ~eo sam i da dobijam nagrade koje nose imena mojih mrtvih prijateqa. To je lepo i stra{no istovremeno. [to se ti~e mog celokupnog rada, rekao bih da sam u `ivotu uradio vi {e nego {to sam o~ekivao. I mawe nego {to sam mogao. (autorjekwi`evnik,~lanSANU)


18

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

pri^a Za Ku]ni HerBariJum

N O V O G O D I [ W I  S U S R E T :  Zafir HayimanOv, glumac, peva^, pisac

Kojesekwige Jedan~ovekapunascena nepoklawajuza U Novugodinu Pi{e: \or|e Pisarev epo se dru{tvance najavilo za do~ek Nove godine. Dolaze, ka`u, i sve donose: pe~eno prase, sarmu sa qutim kobasicama, rusku salatu, pi}a kolko ti du{a i{te. Ko u nekoj rablezijanskoj povesti: {ta da se radi, prijateqi se ne ostavqaju u nevoqi! Misli se, kad su ve} tako opremqeni, mo`da ne bi bilo lo{e da im spremi male, slatke darove; to su prijateqi, a znano je da su kwige, hm, najboqi “~ovekovi prijateqi”. Vreme je, vreme je, hrabro je uzviknuo junak na{e novogodi{we pri~e, (ba{ kao da je isko~io iz ~uvenog Bulgakovqevog romana!) vreme je da se pozabavi ovim skoro pa literarnim problem~i}em. Kom{ija, tihi znanac, uli~ni prodavac voditeqskih, novinarskih i inih bestselera, s tu`nim pogledom na svoju izlo`enu tekstualnu robu, nije tu imao previ{e dilema. – Ma, brajko moj, samo pazi da im ne kupi{ ne{to, onako, tragi~no. Na primer, da uzme{ kwigu u kojoj ti glavni junak zavr{i `ivot pod to~kovima voza na nekoj vrlo prometnoj `elezni~koj stanici urbanomitske metropole. [ta ima neko da ~ita o takvoj budala{tini u vreme novogodi{wih praznika? Ili, ne daj bo`e, da im pokloni{ glupu kwigu u kojoj, uzmimo kao primer, bosonogi junaci lutaju stazama i bogazama pusto{nog sveta i do`ivqavaju razne nemogu}e pustolovine. Kome to treba, ko bi poverovao u tako neku baqezgariju? Jasno, misli se na{ novogodi{wi junak, pa kom{ija je skroz u pravu! Ipak, praviti profil kwige KOJA SE NE POKLAWA ZA NOVU GODINU nije {ala: mo`da ne bi bilo lo{e obratiti se nekom malo stru~nijem i iskusnijem? [kolski drug iz osnovne, sada profesor na fakultetu. Tata-mata, pa i vispreni profesionalac za vrednu literaturu! – [ta da ti ka`em, bilo bi lak{e da si me pitao [TA DA IM POKLONI[ ali, {ta je - tu je. Za po~etak, ~uvaj se trivijalnosti i op{tih mesta koje, na prvu loptu, samo izgledaju osobeno ili ma{tovito, a zapravo su strogi kli{e. Ako, na primer, ustanovi{ da je junak kwige nadobudni intelektualac, mo`da profesor ili sve{tenik, koji iz stranice u stranicu soli pamet ne samo ~itaocima, nego i drugim junacima pa i sam sebi, be`i od toga: to ti je sigurno neki ocvali postmodernista koji ne izlazi iz biblioteke i gwavi qude ve} davno, davno sa`vakanim stvarima. Ko bi jo{ u tako ne{to poverovao, pa on je izgubio kompas, zaboravqaju}i na osnovnu stvar: pri~a mora da bude uverqiva, ma koliko se si`e ~inio fantasti~nim. Znao je na{ novogodi{wi junak i jednog kriti~ara. Nosio je elegantne nao~are sa so~ivima na otklapawe-zaklapawe, sve sa zlatnim okvirom. Pi{e, skoro redovno, za jedan od poznatijih dnevnih listova. Intelektualna bradica i elegantni brkovi, podrazumeva se! – Ja ti, dru`e moj, nemam tu ba{ prevelikih dilema. Malo prelistam kwi`urak i sve mi je jasno. Na primer, ukoliko se dvoje mladih ne{to kao vole, pa jo{ sve bude u imaginarnom vremenu, tzv. kostimografski, da ne ka`em istorijski miqe, pa se, neizbe`no, pojavi kompletan katalog op{tih mesta, zna{ ono, cve}e, balkon, kle~awe i suze, pa se jo{ zavr{i smr}u jednog, ili, grozno, oba junaka, batali to, brale. Ma, ja o takvim kwi`icama ne `elim da zabele`im ni tri reda. Ni u snu! Opet, postoje jo{ neke otrcane modle, posebno vezane za te dosadne qubavne pri~e. Zna{ ono, vole se, bla, bla, bla, strast ve~na, bla, bla, bla, a ono u pozadini neki veliki rat, pa ako pisac jo{ doda i malo snega, surovu zimu... ma, to bi bio grozan poklon. Pravo govore}i, pomisli junak ve} duboko pokoleban, pa i wemu su dosadili savremeni romani u kojima se re~ima i idejama operi{e kao da se sve podrazumeva, pa onda ~itaoci dolaze u situaciju da primete kako predo~ene stvari i nisu to za {ta se izdaju: la`ni put, ku}a, trava, pas, la`ne ru`e. Mo`da se i u (la`noj) ku}i glavnog junaka nalazi la`ni fri`ider, sa la`nom hranom, prepun ceduqica na kojima pi{e: krompir, majonez, salama, jaje? Kakav neplanirani haos mo`e samo da napravi nesavesni romanopisac koji svojom neuko{}u izaziva neplanirani strah kod sopstvenih junaka da }e ~itav kratki i jedini `ivot koji poseduju, na tih stotinu ili dve stranica, provesti u pseudo-svetu, na repu doga|aja! I zato odjednom odlu~ni novogodi{wi junak odustane naprasno od kwiga, i pokupuje prijateqima, umesto svesaka tvrdih korica u zlatotisku, neke xixabixe: jeste, potpuno nekorisno, ali bar svetluca, je~i, zvoni i zvrji, tambura, pi{ti, drhti i vri{ti. Nije mu ba{ bilo svejedno kada je i ta no} stigla jer, naravno, sve se desilo naopako, kako to ve} u `ivotu biva. Dakle, ON je, na poklon, dobio ~itavu pregr{t kwiga. – Ovo ti je – re~e dr~no prijateqica kwiga u kojoj ti glavna junakiwa zavr{i `ivot pod to~kovima voza na nekoj vrlo prometnoj `elezni~koj stanici urbanomitske metropole. Klasika! Drugi prijateq se veselo nasme{io. – U`iva}e{ u ovim neverovatnim, nemogu}im pustolovinama bosonogih junaka {to lutaju stazama i bogazama pusto{nog sveta. Kwiga za sva vremena! A tek tre}i. – Ovo ti je uzbudqiv i pametan roman sa junakom, intelektualcem, ina~e sve{tenikom, koji iz stranice u stranicu na pravi na~in soli pamet ne samo ~itaocima, nego i drugim junacima pa i sam sebi. Napi sao ga je sjajni postmodernista, profesor, u~eniji od svake biblioteke, a pri~a je stra{no uverqiva, ma koliko se si`e ~inio fantasti~nim. Kultni roman! E, tada se junak skroz zabrinuo! A dotukla ga je devojka. – Ovo ti je vanserijska kwiga! Ima tu svega, i qubavi i izdaje, i bal kona i cve}a, i otrova i tragi~nog kraja... A dobija{, pride, i rasko {nu, potresnu povest o qubavi i strasti: u pozadini je Veliki rat, a oko wih sneg i surova zima... Dok su wegovi “mali, slatki darovi”, xixamixe, jadno i traqavo sve tlucale, je~ale, zvonile i zvrjile, tamburale, pi{tale, drhtale i vri{tale, mogao je samo da, opsewen, zuri u sve te predivne kwige koje je nenadano stekao: Tolstojevu “Anu Karewinu”, Tolkinovog “Hobita”, ali i “Gospodara prstenova”, “Ime ru`e” Umberta Eka, “Romea i Juliju” [ekspira, Pasternakovog “Doktora @ivaga”... n

L

„Madlenijanumu„ gu`va, ve} vidim da }e „Rebeka” kasniti. Tiskaju se dame u ve~erwim toaletama pored devojaka u farmerkama. S jednima i drugima ruku pod ruku ne ba{ reprezentativni mladi}i i mu`evi. Wima i nije bitno kako izgledaju, o~igledno su tu samo da udovoqe svojim lep{im polovinama i odgledaju tu ve} sada hit predstavu. Gledam ih, mrzovoqna, ni meni nije do „Rebeke”, ja sam ovde do{la da radim. Mada, ko zna, mo`da mi se i svidi, mo`da mi se raspolo`ewe popravi. Oko pola osam u|osmo u salu, bar dobar deo nas koji ne ~ekamo posledwi trenutak. Pro|e petnaest minuta, onih akademskih, pro|e bogami i dvadeset. Svetla se kona~no pogasi{e, pojavi{e se prvi glumci, otpevan prvi song mjuzikla... Ja ~ekam, ~ekam, ~ekam da se pojavi ~ovek zbog koga sam do{la. I sasvim kratko, na tren, pozdrav s glavnim glumcem i nestajawe sa scene. Bio je dovoqan taj jedan naklon, to jedno „dobro do{li„ da Zafir Haximanov ispuni ~itavu scenu. Ta, ~ini se, tako mala uloga preokrenula je ~itavu predstavu. Jedva do~ekah kraj. Ne zato {to je predstava lo{a, naprotiv, ve} zato {to nisam mogla da sa~ekam susret sa legendom ovda{we scene, ~ovekom ~ije sam filmove „No`„ i „Krvava makedonska svadba„ bezbroj puta gledala bez daha. Kada se gu`va razi{la, Zafir i ja krenusmo u obli`wi kafi} kako bismo malo }akulali, o pro{lim, sada{wim i budu}im vremenima, o svemu lepom i ru`nom u wegovoj dugogodi{woj karijeri. – Kako vam se svidela „Rebeka„ – upita me dok smo izlazili iz pozori{ta. Iskreno, bez neke la`ne dopadqivosti, rekoh mu: – Znate {ta, uvek vi{e pa`we obratim na epizodne uloge, nekako mi one daju pe~at predstavi. Tu su da je objasne, da je podignu, zamrse i odmrse konce, dovoqno male i dovoqno jake. Zafir se slo`i. Proveo je pola sata na sceni, a uspeo je da o~ara publiku. – Epizodne uloge daju `ivot predstavama. U „Jadnicima„ sam imao jo{ deset puta te `i zadatak pa se nisam dao. Bio sam tri sata na sceni, jedva da sam imao vremena da popijem gutqaj vode. Ovo je ipak za finu nijansu mawe, {to se ti~e obima, ali ne i {to se ti~e zna~aja... Na wemu ni traga godina i umora. Gospodin Haximanov, ali stvarno gospodin, stara garda. Znate ono kad vam ~ovek pridr`i kaput koji skidate, oka~i ga, pri|e odmakne stolicu da sednete pa je primakne. ^ovek koji `eni uka`e puno po{tovawe, uz koga se ose}ate kao dama. To po{tovawe iskazuje i u hvali svojih kolega iz predstave. – Svi zadaci u predstavi su te{ki i gluma~ki i peva~ki, uloge su podjednako dobre i jake – nastavqa u dahu, jo{ je u predstavi. – Jedino {to moram da iska`em svoju `al {to uporedo sa „Rebekom” ne idu i „Jadnici„. Mislim da su u „Madlenijanumu„ napravili gre{ku u koracima... O~ekuje se da filmska verzija dobije desetak nominacija za Oskara. Na{em mjuziklu bi to bila besplatna reklama... Ali ono {to nije postigao sa „Jadnicima„, Zafir je mnogo pre toga doma{io igraju}i u „Violinisti na krovu„. Proveo je 12 sezona u Novom Sadu, dobio ulogu Tevijea i u Bostonu, igrao ga na Terazijama. – Premijera u Srpskom narodnom pozori{tu bila je 1992. Igrala je 12 sezona i dostigli smo brojku od 120 izvo|ewa. Po{to sam imao sre}u da gostujem sa ulogom Tevija i u Pozori{tu na Terazijama i u Bostonu, bilo je to vi{e od 200 predstava – kona~no na wegovom licu videh zadovoqstvo. Tri iste uloge u tri razli~ita pozori{ta i tri razli~ita iskustva. – Imao sam 48 godina kada je „Violinista” premijerno izveden u Novom Sadu. Puno sam znao i nije me sramota da ka`em kako sam, bar iz mog ugla gledano, bio {to mjuzikla ti~e jedan od najobrazovanijih qudi u eks Jugoslaviji. Jo{ kao student sam se u Americi nagledao mjuzikala. Sve vreme sam bio u Actor studiu i iz prve ruke sam dobijao informacije koje su prethodno dobijali i Marlon Brando, Merlin Monro... Stipendiju za postdiplomske studije u najboqoj mjuzikl {koli Maynooth Music School sam presko~io zato {to sam u me|uvremenu dobio glavne uloge u filmovima „No`„ i „Krvava makedonska svadba„, pa onda pobedio na nekoliko festivala zabavne muzike, potom oti{ao na tri opasne turneje po Sovjetskom Savezu, zaradio prve pare. S obzirom na to da je Jugoslavija tada i{la vertikalno u vis i s obzirom da sam se zaqubio u Senku (Veletanli}), odlu~io sam da ipak ne odem ponovo u SAD. Jer, da sam oti{ao, ne bih se vratio – prise}a se Zafir otpijaju}i lagano gutqaj vode.

Preko lica mu pre|e senka, o~igledno mu nije ba{ svejedno kad se osvrne na tu propu{tenu {ansu. – Mnogo puta sam za`alio, jer smo mi uspeli da od te Jugoslavije, koja je i{la uzlaznom putawom, napravimo ne{to {to ide kao kamen nadole. Za`ali{ zbog toliko qubavi, toliko verovawa {to se danas ~esto naziva „patriotizam„. Dobijem ospice kad ~ujem ko sve nije patriota. Ako je neko patriota, to sam bio ja kada sam odlu~io da iz tada{we Jugoslavije {aqem poruke u svemir. Sada svi govore kako mladi treba da ostanu, da ne idu u svet... Ma znate kako bih za`dio u taj svet, nego je u ono vreme bilo toliko dobro ovde... „Imali ste i drugu {ansu, kada ste bili kod Vasila u Bostonu”, podse}am ga vi{e da prekinem ti{inu. – Imao sam jo{ {ansi, ali kad sam bio u Bostonu, ve} sam bio prema{io pedesetu. A pozori{te u kojem sam igrao nije moglo da mi obezbedi radnu vizu. Jer u tom, nama

tako slatkom i sawanom kapitalizmu, niko ne}e da zaposli osobu koja ima preko pet banki. Ne}e da ula`u u wega... U isto vreme kada je Zafir dobio glavnu uloge u bostonskoj verziji „Violiniste na krovu„, sin Vasil, pijanista, zavr{avao je ~u veni muzi~ki kolex Berkli. – E, da, razlika je {to je on dobio radnu vizu na tri godine, a wegov tata, i pored izuzetnih kritika za predstavu koja je u toj godini

Od oca u nasle|e {est hiqada pesama – Moj otac je bio jedna izvanredna li~nost. Bez obzira {to je bio magistar farmacije, odlu~io da se posveti muzici za koju je bio bogom dan. Da bi imao neki papir, zavr{io je i muzi~ku {kolu, u to vreme Pedago{ku akademiju koja je trajala dve godine. Imao je apsolutan sluh: vi mu pevate, on slu{a i pi{e note. Od svoje sedamnaeste godine po~eo je da zapisuje narodne pese i iza wega je ostao opus od oko {est hiqada etnomuzikolo{kih zapisa. Eno ih u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti, ~ekaju neke svetlije dane, koji ko zna kada }e do}i... po op{toj oceni bila najboqa - ne mo`e da je dobije. No, u me|uvremenu sam kod ku}e dobio dvostruku ulogu u „^oveku od La Man~e„, igrao sam i Servantesa i Don Kihota. Tu nesre}nu predstavu je kod nas radio samo Dra gan Lakovi}, i znate {ta, tad je oti{ao sa ovog sveta. Ja sam izvukao `ivu glavu, ha, ha, ha, ali je moja partnerka slomila ruku, pa ostala u drugom stawu i posle pet igrawa predstava je skinuta sa repertoara... Sre}a da je posle svega toga do{ao @an Val`an u „Jadnicima„ – podi`e ruku i pozva konobara za jo{ jedno kasno pi}e u sad ve} gotovo praznom kafi}u. Nas dvoje radnih qudi za stolom, dobro raspolo`eni, kao najboqi prijateqi, a jedva poznanici. Zbog tog mog novog poznanika odgledala sam po ko zna koji put filmove

„No`„ i „Krvava makedonska svadba„ u kojima mu je partnerka bila Vera ^uki}. – Vera je bila odli~na u „Krvavoj svadbi„, a ulogu je dobila ponajvi{e zahvaquju}i meni jer su nas Makedonci videli u „No`u„ i `eleli su da nas ponovo spoje. Ruku na srce, zaista sam bio kao bogom dan za ulogu Spaseta. ^oban~e koje ima mo`da dvadeset godina, a u momentu je sazreo. Naravno, velika je stvar kad David pobedi Golijata, klinac koji juri za ovcama pobedi velikog bega. I danas u svakoj ku}i Makedonaca u Americi, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, imaju snimak „Krvave makedonske svadbe„. Kada sam bio na turnejama u tim zemqama, qudi bi me pozivali na ve~eru, na kafu, pi}e, a kako gde u|em, „Krvava makedonska svadba„ ide sa ekrana... U kafi}u samo sada samo mi, ali imam utisak da je Zafir ispunio ceo prostor, da je za svakim stolom... A jo{ kad zapeva, ~ovek se naje`i, oseti bol, pro`ivi svaku re~. – Moja pesma, odnosno pesma moga oca, je „Marika moma ubava„. Od wegovih pesama odabrao sam onu koju je ~esto izvodio „Svu no} sedim Treno„. Trena je broj jedan za Senku i mene. Kada smo se upoznali pri~ali smo o tome koje smo pesme slu{ali u detiwstvu. Ona je meni pevala neke pesme koje su weni roditeqi voleli, a ja woj „Trenu„. I do danas je ostala na{a najomiqenija pesma. Inspirisan wome napisao sam „Od qubov ne se bega„, koja je bila vode}a balada u mom, a prvom ma kedonskom, mjuziklu „Halo, bu|ewe„. Pri~a je to o jednom apatridu, egejskom Makedoncu koji je ostao bez igde i~ega. Igran je 1990, ali je prekinut zbog rata... A onda otvoreno priznaje da ne bi mogao da `ivi kao mnogi koji danas drhte od danas do sutra, ne smeju nikome ni{ta da ka`u.. – Kada bih do{ao do toga da drhtim pred svakim ko odlu~uje o tome da li }u dobiti neku crkavicu od plate ili ne, sko~io bih sa Brankovog mosta i zavr{io taj u`as, jer to onda nije `ivot nego tortura. Ne priznajem revolucije radi revolucije, ali ne priznajem ni tavorewe. Za{to bih bio gove~e? Da te hrane samo kako bi te muzli i posle okrenuli na ra`wu? Priznaje mi da je upravo da ne bi bio gove~e, da ne bi razmi{qao o surovoj svakodnevici, obezbedio sebi izduvni ventil, igra~ku... – Vinograd! Imam 250 ~okota u Odu{evcu pokraj Slankamena. Uspem od toga da napravim 300 litara vina i nekih 40 litara loze. Bude tu malo i {qiva, jabuka... Igram se sam, uglavnom, osim kada ne{to vaqa ozbiqnije uraditi. Tada zovnem neke drugare da pomognu ili platim qude. ^ini se da ba{ zahvaquju}i tom vinogradu i ne prime}ujem da mi sedamdeseta visi nad glavom... I smeje se, iskreno, od srca. Kroz taj grleni smeh ka`e i da je, dru`e}i se s vinogradarima, dobio i kilograme vi{ka. @ali jedino {to je vremena za ta dru`ewa sve mawe. – Ali ga ipak ukradem. Kad god sam ranije i{ao u Novi Sad, svra}ao sam u Slankamen u odlasku ili povratku. Naravno, bio sam i mla|i, sada vi{e ne mogu. Ipak, odem ponekad na tri dana: prvi dan pripreme, drugi dan se radi, a tre}i se opustimo i malo degustiramo. I tako, od Skopqa, preko Bostona i Beo grada, do{ao je i do Novog Sada, grada u kome je, kako sam priznaje – ostario. – Boske (Ivan Bosiq~i}, prim, aut) mi je, kad smo se videli na prvoj probi „Jadnika„, rekao: „Ja sam studirao u Novom Sadu, ~ak 18 puta sam gledao ’Violinistu na krovu’ i uvek sam mislio ho}u li ikada mo}i da zaigram ovako ne{to„. Sad je, posle „Rebeke„ i mnogo drugih odigranih glavnih uloga u velikim mjuziklima, opet priznao da, zapravo, jo{ nije dobio tako iskrene i gromke aplauze kao {to sam ih ja dobijao za Tevija. Igraju}i „Violinistu” stekao je u Novom Sadu i mnogo prijateqa, proveo pregr{t lepih dana... – Novi Sad je tre}i grad mog `ivota. Ako sam u Skopqu ro|en i proveo detiwstvo, u Beogradu mladost i zrelost, u Novom Sadu sam ostario. Stekao sam sjajne prijateqe, izvanredne qude, dru`io se sa neverovatnim umetnicima, lekarima, mangupima, boemima i sa izvanrednim damama. Bio sam okru`en lepim svetom. Ali kao i uvek, postoji kontrate`a lepom... Nekoliko tipova koji ni{ta ne rade, nego sede po kafanama i presipaju iz {upqeg u prazno, stalno su tra`ili razlog da skinu „Violinistu„ sa repertoara. Ma... I tu, s neslavnim zavr{etkom „Violiniste na krovu„, zavr{ismo i mi svoju pri~u. Zafir mi xentlmenski donese kaput, pridr`a da ga obu~em, otvori vrata da iza|em. Stupismo u hladnu decembarsku no}, pa svako na svoju stranu uz pozdrav i `eqe za boqu slede}u godinu. Da li da mu ka`em da mi je, dok sam se je`ila od zime, bilo toplo oko srca. Znate ono kao kad ste kao dete ~ekali da vidite nekog svog idola pa vam se `eqa napokon ispuni. n Zorica Dragojevi}


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

19


20

А ЧК ЗИ А У М ЦЕН И С БИЈ Р У С 012. 2

Перспективно стагнирамо

oma}a rok scena i daqe stagnira, iako postoje nekiohrabruju}ipokazateqikojinavodenatodabi se stvari uskoro mogle promeniti. Ukratko, to bi bio opis muzi~kesceneuSrbijiu2012.godini. Primetno je da je sve vi{e festivala i gostovawa stranih muzi~kihzvezda,alidoma}ibendovi,posebnooniizmawihgradovaicentaraidaqeimajuvrlomaloprostorazasvojupromociju.Zbogslabeinfrastruktureklubovazasvirke,nezainteresovanostimedijaivrlomalogbrojaizdava~kihku}a,naj~e{}e suidaqeosu|eninasopstvenesnageiveruusvojeideje.Muzi~kascenaseizklubovapreselilanaJutjubidru{tvenemre`e, arazvojipojeftiweweure|ajazavideosnimawedoprinelisu porastubrojaspotovakojebendovisnimaju.Paradoksalno,ali situacijajedanastakvadausvakomizdawu“Gruvawa”budepo ~etiri,pet,paivi{epremijernihspotova,{tojedalekovi{e uodnosunaemisijekojesmosnimalikadasmopo~iwali2009. godine.Ukupnojeoko200videospotovasnimqenoovegodine, ali,na`alost,ve}inatihbendovanijeodsviralavi{eodpet koncerataovegodineitouglavnomusvomgradu. Nadiskografskomplanu,stawejeidenti~nokaoranije.Sve mawejeaktivnihizdava~kihku}a,posebnoonihkojeukontinuitetu objavquju izdawa doma}ih bendova. Onlajn izdawa su odavnopreuzelaprimatuodnosunatradicionalnealbumena tvrdim nosa~ima zvuka, a naj~e{}e se doga|a da bendovi sami objavqujusvojesnimkenainternetuitopopravilukaoalbumekojisudostupnizaslobodnopreuzimawe.Sveprisutnijesu forme EP-a ili mini albuma, koje prati par video singlova, {tojebendovimasasvimdovoqnodakrenusasvirkama.Odzanimqivijihizdawa,izdvajajusedvaalbumapredstavnikasom-

D

dNEVNIk

31.decembar2012-2.januar2013.

Gruvawe - lista najboqih albuma u 2012. 1.Bolesna[tenad–Lo{e,lo{e 2.Goribor–Evojebawa 3.LineOut–Cynicism 4.Neozbiqnipesimisti–Omladincikudstepo{li? 5.StrayDogg–Fire’sneverend O ekspanziji doma}e video produkcije smo ve} ne{to rekli u uvodnomdeluteksta.Spotovaje,dakle,svevi{eikaoisamihbendova,vrlosurazli~iti–odklasi~nih“svira~kih”,doigranihili animiranih. O umetni~kom kvalitetu se jo{ mo`e diskutovati, alisemorapriznatidajetehni~kikvalitetprodukcijepodignut naznatnovi{inivonegoranije.Izobiqavideospotovakojisu tokom2012.godinestigliuna{uredakciju,izdvojilismopetnajboqihpomi{qewuekipe“Gruvawa”.Posebnupa`wutrebaobratiti na prvoplasirani spot “Milion miqa” beogradskog benda “Feud”,ukomejeuzupotrebumaskiiznekada~uveneserije“Planetamajmuna”izvedenavrlojasnaanalogijasavremenomukomedanas `ivimo. Gruvawe – lista najboqih spotova u 2012. 1.Feud–Milionmiqa 2.LudeKrave–Metronom 3.Grate –Paranoja 4.Mar~elo–Sunce 5.StrayDogg–Smile Iovagodinabilajeprepunagostovawavelikihionihmalomawihsvetskihzvezdauna{ojzemqi,asude}ipremanajavama,naredna}ebitijo{bogatija.NaEgzitusugostovaliDuranDuran,NewOrder,Guns’n’roses,ErykahBadu,beogradskoU{}ebilojepopri{tevelikog Belgrade calling festivala na kome su svirali Faith no more, OzzyOsborune,Slash,TheCult,Pubilcimagelimited…Ne{toranijena U{}ujevelikikoncertpred30.000qudiodsviralaiMetallica.U BeogradusunastupaliiTheProdigy,MarilynManson,TheCranberries, NoviSadjeugostiolegendealternativnesceneTindersticks,ana kragujeva~kiArsenalfeststiglisuTherapy iStereoMC’s. Tako|e, primetno je da gotovo svaki malo ve}i grad u Srbijiimasvojletwifestival,tolikoihjedaihjenemogu}esveobi}i.Sajednestranetomo`ebitiveomadobro,pod uslovomdanawimanedefilujumawe-vi{eistaimena,{tose na`alostuglavnomidoga|a.Nagodi{wulistubitnihdoga|aja pomi{qewuekipe“Gruvawa”uguraloseiotvarawejednognovog klubauNovomSaduitojezapravonajva`nije–postojaweklubovaukojimabendovimogutokomgodinedasviraju,apublikadase upoznajesonim{tosezaistazbivanadoma}ojsceni.Belgradecalling festivaljeuna{emglasawuosvojioprvomesto,ave}sadana krajugodineizvesnojeda}etobitiijedanodnajve}ihdoga|ajau narednoj.GreenDay sunajavqenikaonosiociprograma,uz“Hladnopivo”,aorganizatori}euskorosaop{titiiimenaostalihizvo|a~a. Gruvawe – lista najva`nijih doga|aja u 2012. 1.Belgradecalling festival 2.Warriorsdance festival(Beograd) 3.OtvorenklubTheQuarter uNovomSadu 4.Kulpinfest2012 5.Egzit2012

borske scene, ve} par godina jedne od najaktivnijihuna{ojzemqi.“NeozbiqniPesimisti”suobjavili dugo o~ekivano izdawe „Omladinci kudstepo{li“,nakomeseuglavnomnalaze pesmekojejewihovapublikaodavnoupoznalaiprihvatilana koncertima,asada,eto,imamogu}nostdaihslu{aiuku}nim uslovima.Veomakvalitetandrugialbum„Cynicism“objavioje isomborskibendLineOut itimenapraviozna~ajankoraknapreduodnosunadebiizdawe„Masterpiece“. ^ast predstavnika starije garde odbranili su “Goribor” odli~nimdvostrukimalbumom„Evojebawa“,i“ObojeniProgram” koji je svoje fanove obradovao izdawem „Kako to misli{mi?“sakogasuskinuta~aktrisingla.Veomadobrenove plo~e imaju beogradske i be~ejske melanholi~ne postave Rebel Star i Stray Dogg, sasvim solidne albume objavili su “Autopark” i Stuttgart Online (Beograd), “Eleven” ([abac) i ZAA(Kru{evac),aoddebitantskihizdawapa`wusuprivuklibeogradskibendoviXanax,“Kartel”i“Vise}iVrtoviVavilona”,novosa|ani“Josipalisac”iPry,mladenova~kibluzrokeriCottonPickers,kaoiregeekipaizSvilajnca“AmanZaman”.Duhovitioriginalandebialbum„Lo{e,lo{e“nekako sprole}aobjavilisuirodona~elnicithrash punka,beogradski bend “Bolesna [tenad”, koji su u na{em pro{logodi{wemglasawubilime|unajve}imnadamazaovugodinu.Mo`e se re}i da su potpuno opravdali o~ekivawa, jer je ekipa “Gruvawa”wihovalbumocenilakaonajboqiu2012.godini. Predkrajgodine,novealbumeprezentovalisu“VelikiPrezir”,“Repetitor”i“ZbogomBrusLi”,ali}eseotimizdawimavi{egovoritiu2013.Danezaboravimonimejnstrimveterane,u2012.novimalbumimasuseoglasilii“Ribqa~orba”i Bajaga.Idokse“^orba”idaqevrtiuistojmatriciizkojene uspevadaseiskobeqave}godinama,Bajagajefanoveobradovao vrlo kvalitetnim izdawem „Daqina dim i pra{ina“, ponajboqimalbumomkojijesnimiouposledwihdesetakivi{egodina.

Iakosmosenadali,u2012.godininadoma}ojsceni,na`alost, nijeisko~ilonekonovovelikoime.Bazanovihbendovajeidaqeveomavelika,alikao{tojeve}re~eno,klubovi,medijii izdava~keku}egotovodainemarezawih.Sna{epro{logodi{we liste najve}ih nada izdvajaju se surf-rockeri Threesome kojisuovegodineodsviralipravupravcatuevropskuturnejuodnekihtridesetakkoncerata,kaoive}spomenuta“Bolesna[tenad”kojasuobjaviladebialbum.Pro{logodi{wipobedniciConcreteSun suovegodineobjavilisingl “Silversun”,sviraliuzemqiiregionu,azanarednugodinunajavqujunovialbum.Uvrhuovogodi{welistebendovaodkojiho~ekujemodanapravepomakusvojojkarijerinalazesezrewaninskiHype inovosadskiGrate,dvabendakoja postojeve}4-5godina,`anrovskivrloprofilisanisaodli~nim koncertnimnastupima.Za2013.obabendasunajavilanovealbume (Hype debitantski,Grate drugi)kojimaplanirajuprobojuvrhdoma}escene.

elikimajstorsvirkena{est`ica,virtuozikompozitorglobalne reputacije i dugogodi{wi profesorgitare,itonimawenivi{e negou“Zemqigitarista” Kaliforniji, na{~ovek,MiroslavTadi},na rodnoj je grudipoznattekposledwihdesetakgodina. Od nezaboravne saradwe sa VlatkomStefanovskim,skojimjeisvira~kiivizuelno~inioneverovatan,gotovo blizana~ki tandem, pa sve do danas kadajeiuSrbijikona~nodosegaostatus`ivelegende,Tadi}jevi{enegoaktivannaraznimfrontovima,ra~unaju}i i upravo objavqeni album “Vidarica” sapoznatim~uvarimana{evokalne i kulturne tradicije – bra}om Teofilovi}. Promotivna turneja dove{}e ovajtrioiuvojvo|anskuprestonicu 15. januaranastupaju}egodine,uokviruciklusa “Bo`i}no-novogodi{wi koncerti” Muzi~keomladineNovogSada. MiroslavTadi}jero|enuTuzlipre ne{to vi{e od pola veka, ali je odrastaouBeogradu,gdejewegovamajka,glumica,imalaanga`manupozori{tu“Bo{koBuha”.Muzikuje,ka`e,zavoleouz oca,kwi`evnikasklonogpesmiigitari.Ozbiqnijemuzi~koobrazovawestekao je tek odlaskom u Sjediwene Ameri~keDr`ave1979.godine,dabiseve} polovinom naredne decenije zatekao u ulozipredava~anakolexukojijeizavr{io– Kalifornijskominstitutuumetnosti u Los An|elesu. Naredne godine donelesumuvelikiugledme|ugitaristima u najve}oj mogu}oj konkurenciji, budu}i da Grad an|ela odvajkada slovi za svetsku prestonicu {esto`i~ane umetnosti. Statusjednogodnajoriginalnijihmuzi~ara i stalnog inovatora, me|utim, nijemubiotolikobitan,kolikosaradwa sa zanimqivim umetnicima svetske reputacije, u rasponu od Plasida Dominga i L.A. opere, preko Xeka Brusa izsastava“Krim” iportugalske xez peva~icer Marije@oao,doRadeta[erbexije, bugarskog kavaliste Teodosija Spasova i drugih velikana balkanskog melosa. Posledwih godina znatno ga okupira iispuwavaisvirkasamuzi~arimapokojnog Frenka Zape, u okviru sastava The Grande Mothers Reinvented. Osim{tona kolexu dr`i~asoveakusti~negitare,uvodauflamenkoibluza ranije faze (do 1960), Tadi} je lider studentskogansambla,auslobodnovreme praviigitarenakojimasvira.Uprkossvemu,uspehizadovoqstvokrozposaoganisupromenili:kaoretkoskroman umetnik i intelektualac velikog znawa i blagog temperamenta, predstavio se i ovog puta tokom razgovora za novogodi{weizdawe„Dnevnika”. l U recenziji albuma “Vidarica” Nenad Georgievski je lepo primetio da je va{a saradwa sa Teofilovi}i ma “nekako prirodna”. Kako je do{lo do tog susreta i {ta, po vama, ~ini tu prirodnost va{e saradwe? –Teofilovi}esamupoznao1999,kada su bili gosti na koncertu mog dua sa Vlatkom Stefanovskim. Vlatko je ve} tadavideowihovmuzi~kipotencijali mudrojepredlo`iodanamsepridru`e unekolikonumera.A{toseti~eprirodnostina{esaradwe,mislimdaimamomnogododirnihta~akakaomuzi~ari i kao qudi, {to nam donosi puno zadovoqstva kad god sara|ujemo, a ta bliskostseondaprenosiinana{enastupe isnimke.

V

Пријатељ изЗемљег

Gruvawe - lista najve}ih nada za 2013. 1.Grate (NoviSad) 2.Hype (Zrewanin) 3.StraightMickeyandtheBoyz (Beograd) 4.Empathysoulproject (Zrewanin) 5.Ligaizuzetnihxentlmena(Ni{) Nakrajudolazimoidoizboranajboqegdoma}egbendau2012.godini. I ovoga puta, taj izbor smo prepustili posetiocima sajta www.gruvanje.com,kojisuudvonedeqnomglasawupo~etkomdecembrabiraliizme|u40ponu|enihizvo|a~a.Kaoisvakiputkadase radiowebglasawu,pobednikzavisiiskqu~ivoodbrojafanova koji “klik}u” na wegovo ime, a mi smo uveli samo delimi~na ograni~ewa – u konkurenciji su bili samo bendovi koji su ove godineobjavilinovialbumimogloseglasatisamojednom,sajedne e-mailadrese. Utakvimokolnostima,vi{enegoubedqivoprvomestoosvojili susomborski“Neozbiqnipesimisti”.Onisujedanodbendovakoji je“rastao”uz“Gruvawe”.Sviralisunaproslavina{estoteemisije,jedansuoddoma}ihbendovakojinajvi{esvirau`ivoipravi najlu|uatmosferunakoncertima.Sve(ne)ozbiqnijegradekarijeruuinostranstvu,ovegodinesuvezalinekolikouspe{nihturnejauSlovenijiiPoqskoj,akona~nosudo~ekalidaimsepojavii drugi album “Omladinci, kud ste po{li?”, u izdawu novosadskog SKC-a. Gruvawe – lista najboqih bendova u 2012.godini, na osnovu glasova posetilaca sajta www.gruvanje.com 1.Neozbiqnipesimisti(Sombor) 2.Baobab(Ariqe) 3.LineOut (Sombor) 4.ZbogomBrusLi(NoviSad) 5.Goribor(Bor)

I N T E R V J U : MIROSLAV TADI],

Sa Teofilovi}ima

l Snimqeni materijal obuhvata {iri okvir od o~ekivanog, jer pokriva gotovo ~itav eks-Ju prostor. Kojim motivima ste se vodili pri istra`ivawu i izboru gra|e za ovaj album? – Nismo krenuli ni od kakve specifi~ne koncepcije. Jednostavno smo biralipesmekojevolimoipremakojima imamo neki dubok li~ni odnos. Tako|e jebilova`nodadobrofunkcioni{uu kombinaciji sa gitarom. Od nekih dvadesetak pesama koje smo snimili, izabralismoonih14kojesusepojavilena albumu“Vidarica”.Vodilanasjeuglavnomintuicijai`eqazaravnote`om. l Vidarice su bile stare narodne lekarke, a poznato je i da muzika lekovito deluje na qudsku du{u. Ima li taj pojam veze sa va{om zajedni~kom porukom qudima na ovom prostoru? – Tajpojamimavezesna{omporukom qudimabilogdeusvetu.Miiskrenoverujemoulekovitostmuzikeiwenumo} da vezuje qude i bri{e povr{ne i nametnute razlike me|u wima. I meni je muzikapunoputapomogladapregurami savladam te{ke `ivotne situacije, a sli~na iskustva su sa mnom podelili i mnogiraznolikiqudi.Zamenesutosasvimkonkretnidokaziteteorije.

l du t isto liki klor nego – {ao tren nije da` nost duje. mi je folk svoja l pula muzi svet ovda – riji popu wa p Kova ci,D slim cija ne b {to wem sre} sti. l vi{ mel muzi gina mike plo Stef rene – rala logt va,k neob dubo mo` na, a }ima `uje gosl iBo l muzi zova bekg ra. T lepo –P svem stid juto se t ravn


dNEVNIK

VIRTUOZ NA [EST @ICA

31.decembar2012-2.januar2013.

l Otkad ste na sceni prati vas ugled muzi~kog revolucionara. Koliko je originalnost va`na u svemu tome i kako je ste}i? – Sebe nikako ne vidim kao radikalnog muzi~kog revolucionara, ve} kao umetnika koji stalno poku{ava da upozna samog sebe i ostane sebi dosledan. Mislim da je to i kqu~ originalnosti. Ona se ne sti~e, jer svaki je ~ovek ro|en razli~it od drugih, dakle originalan od samog po~etka. Nalaze}i sebe mi nalazimo i svoju originalnost, koju onda izra`avamo kroz umetnost ili na druge na~ine. l Prili~no su originalni i va{i povremeni saradnici, poput Zapinog benda, a svirka s wima tako|e deluje vrlo prirodno za nekog ko vas prati sa strane? Kakvo vam to zadovoqstvo donosi i koliko su Mothers uticali na vas u mladosti? – Kao tinejxer sam bio samo delimi~no upoznat sa Zapinom muzikom. Tek kada su me Mothers pozvali da im se pridru`im 2005. godine, po~eo sam da je ozbiqno istra`ujem. On je zaista bio fascinantan kompozitor i zna~ajna kulturna pojava svog vremena. Puno sam nau~io sviraju}i wegovu muziku i sara|uju}i sa tim sjajnim rokerskim veteranima. l Ko je jo{ uticao na va{ razvoj, kako muzi~ari, tako i filmski autori, pisci ili neki drugi umetnici? – Od rane mladosti crpim inspiraci ju sa mnogo strana. Prevelik bi bio spisak svih muzi~ara koji me nadahwuju, od renesansne i barokne muzike, xeza, bluza, roka, flamenka, pa do muzi~kih sistema Indije, Persije, Turske... Filmska umetnost mi je tako|e oduvek bliska: Bergman, Antonioni, Felini, Tarkovski, Hercog, Venders, Kurosava, Xarmu{, Sa{a Petrovi}, @ika Pavlovi}, Makavejev... Kao tinejxer sam stalno visio po beogradskim pozori{tima, pogotovo u Ateqeu 212, kada su igrani “Ra dovan Tre}i”, “Maraton ci”, “^udo u [arganu”, “Kraq Ibi”... To su sve zna~ajni sastojci iz kojih se ra|a moja muzika. l Koliko vas ispuwava pedago{ki rad i kakve savete dajete svojim studentima? Da li ponekad “yemujete” s wima ili pravite ozbiqne projekte? – Pedago{ki rad mi je vi{estruko zna~ajan, jer me ispuwava i obnavqa kao ~oveka i kao umetnika. On mi daje i neku osnovnu finansijsku sigurnost, {to mi dozvoqava da odbijem da sviram sve ono {to mi nije blisko. Ina~e, svirawe sa studentima je deo mog svakodnevnog posla. ^esto sam gost na wihovim koncertima, a moja saradwa s wima se ponekad nastavqa i kad zavr{e studije. l Kako ste do{li na ideju da pravite gitare: potreba, hobi ili...? – Imao sam potrebu da se udaqim od kompjutera i pove`em s prirodnim materijalima, kao {to su drvo, metal, tkanina... Kao gitarista sam imao neke specifi~ne prohteve, koje sam odlu~io da zadovoqim time {to }u sam praviti svoje gitare. Posle nekoliko godina u~ewa i eksperimentisawa, uspeo sam da napravim elektri~nu gitaru koja je bila dovoqno dobra da zadovoqi moje osnovne potrebe. Po{to mi proces gradwe gitara izuzetno prija, nastavio sam da ih gradim kad god mi je to vremenski raspored dozvoqavao, tako da sam ih do sada napravio preko 20. l Vlatko vas je na koncertu u No vom Sadu najavio kao “prijateqa iz Zemqe gitarista”, ali je samo pravim poznavaocima zbivawa u muzici bilo jasno da govori o Kaliforni ji... – Kalifornija je, izme|u ostalog, pogotovo zna~ajna za razvoj elektri~ne gitare, Vlatkovog najomiqenijeg instrumenta. Ali gitarista i gitara ima posvuda i to u velikom broju. Ona predsta vqa najraznolikije muzi~ke pristupe i prisutna je u skoro svakoj kulturi dana{we planete. l A kakav je zaista `ivot u Kaliforniji, o kojoj sawaju umetnici i boemi sa ovih prostora i {ire, sva ko ko je barem jednom pro~itao Keru akov “OntheRoad” ili “Kaliforni ja bluz” Mike Oklopa? – Stvarno je te{ko re}i bilo {ta uop{teno o dr`avi od 38 miliona stanovnika, koji vode poreklo iz svih krajeva sveta. Meni je bliska zbog klime i laganog ritma i prisustva mnogih zanimqivih i dragih qudi. l Da li }ete zauvek ostati Ameri kanac ili planirate neki definitivan povratak u rodni kraj, jednog da na? – Ve} dugo se ose}am kod ku}e i u Ka liforniji i u Srbiji i u Hrvatskoj. Kao i u muzici, prija mi ravnote`a izme|u vi{e raznih sastojaka. n Zlatomir Gaji}

E K S K L U Z I V N O : BRAJAN RA[I] O POLA VEKA ROLINGSTONSA

Камење би још да слави, али...

ad mi je nekako posebno drago {to sam pre pet godina pogre{io kad sam se u naslovu autorskog teksta Branislava Brajana Ra{i}a, eminentnog fotografa iz Londona, o zavr{nom koncertu Roling Stounsa na turneji „A Bigger Bang“, poigravao sa stihom iz pesme „The last time“. Taj stih - „ovo bi moglo biti posledwi put“, od Stonsa se mogao bezbroj puta ~uti samo na koncertima; van bine – nikada. Prevremenim upokojavawem bavili su iskqu~ivo mediji koji su u posledwih, pa barem 40 godina, pred svaku turneju Stonsa pasionirano nagove{tavali wihov definitivni kraj. Pre pet godina mu~ila me je, zapravo, samo nepoznanica: mogu li, pre svega s obzirom na godine, da nastave da sviraju? Da opstanu? U godini kada je obele`eno pola veka od wihovog prvog nastupa u klubu Marki, 12. jula 1962. godine, Stonsi su ponovo iza{li na binu i prekinuli u me|uvremenu nagomilana naga|awa o wihovoj sudbini. Me|u pet zvani~nih koncerata koje su odsvirali na slavqeni~koj miniturneji, dva su bila u londonskoj O2 Areni upravo tamo odakle je Ra{i} pre pet godina ~itaocima „Dnevnika“ preneo svoje impresije o zavr{etku...turneje.

S

pozvali su me iz menaxmenta Stonsa i bukirali me za 4 koncerta – dva u Londonu i dva u Parizu. Upi{i datume, rekli su mi, i gledaj da u to vreme ne bude{ na Bahamima – pri~a mi Ra{i}. – Tu su se, hm, ume{ale odre|ene sile, pa sam na kraju za wih uradio ipak tri koncerta. Radi ti za Stonse zna~i da nakon koncerta i oni i ja raspola`emo tim fotografijama. Prvi koncert u Parizu, 25. oktobra, na kojem sam bio ali koji nije bio obuhva}en ugovorom, bio je u jed nom malom klubu i namewen fanovima, po{to je cena karte bila samo 15 evra. Stonsi odavno praktikuju mawe svirke pred po~etak turneje i ovako ne{to je bilo o~ekivano. U Parizu su, ina~e, snimali nove pesme, tu su odr`avali probe za koncerte... U tom gradu, na kraju krajeva, i Mik i Kit vole da provedu du`e vreme, a negde su i prinu|eni na to, po{to zbog poreskog statusa kojeg imaju, u Britaniji mogu da borave odre|eni broj dana u godini: u London dolaze samo kad imaju obaveze, i odmah se vra}aju. Drugi, „tajni“ koncert Stonsi su odr`ali ~etiri dana kasnije za, ispostavilo se, probranu klijentelu od 1.800 i ne{to qudi, sa pozivnicama. To je bilo kao da ti Stonsi sviraju na svadbi, prime}uje Ra{i}. Svirka je odr`ana u pozori{tu „Mogador“, koji veoma podse}a na ovda-

Балкана гитариста

l Odrasli ste u urbanom Beogratokom lepog perioda na{e novije orije. Otkud gradskom momku toi interes za etno-kulturu i fol rnu tradiciju svog podnebqa pre o {to je ona postala moderna? Ja sam iz Beograda u Ameriku otikao devetnaestogodi{wak i u tom nutku me na{a folklorna tradicija puno zanimala. Tek kada sam po~eo `ivim u Americi, shvatio sam vredt i bogatstvo koje ta tradicija pose. Ta kulturna i geografska distanca je pomogla da se pribli`im na{em kloru i po~nem da ga uvr{tavam u a muzi~ka istra`ivawa. l Balkanski melos je enormno poaran me|u qubiteqima svetske ike i umetnosti uop{te {irom ta. U ~emu je tajna privla~nosti da{weg zvuka? Mnogo na{ih sjajnih muzi~ara staih generacija je udarilo temeqe toj ularnosti, no wima se retko poklapa`wa koje su dostojni. To su Lala a~ev, Bora Rokovi}, Vojin Dra{koDu{ko Gojkovi} i mnogi drugi. Mim da muzi~ari moje i mla|ih generatako|e imaju ulogu u tome, ali ona bi bila mogu}a bez tih temeqa. A se ti~e privla~nosti tog zvuka, u mu je kombinacija snage i blagosti, }e i tuge, slo`enosti i jednostavno-

l Od svih balkanskih `anrova naj{e vas je okupirao makedonski los, a logi~no je da je to iz ~isto i~kih razloga, zbog wegove orialnosti i ~udne izlomqene ritke. Da li je i to posledica va{e odonosne saradwe sa Vlatkom fanovskim ili ima i dubqe koe? Makedonska muzika me je fascini a znatno pre susreta s Vlatkom. Raztome je kombinacija muzi~kih izazokao {to je neparna metrika, zatim i bi~na ornamentika i frazirawe, uz ok emotivni sadr`aj, koji se te{ko `e opisati re~ima. Posledwih godi a pogotovo u saradwi s Teofilovia, sa velikim zadovoqstvom istra em i melos drugih oblasti biv{e Ju lavije, kao {to su Srbija, Dalmacija osna. l Neobi~na ste i nesvakida{wa i~ka pojava zbog klasi~nog obraawa, etno reputacije i rokerskog graunda stalnog eksperimentato Tako|e ste i dokaz da se sve to o sla`e jedno s drugim... Poku{avam da ostanem veran sebi i mu onome {to me u muzici i umetnododiruje i inspiri{e. U mom slu~ao je mnogo razli~itih uticaja i uvek trudim da me|u wima na|em dobru note`u.

21

Naziv mini-turneje „50 godina, a brojawe se nastavqa“, koju je finansirao mogul Ri~ard Brenson, slutim da je imala intenciju da poluvekovnu magiju „kotrqaju}eg kamewa” ne zatvori zauvek u bocu, ali, budimo iskreni, i da jo{ dugo dr`i otvorenim sve pogone te fantasti~ne „fabrike para”. Takvim stavom Stonsi su zapravo prvi put na tako ekspli citan na~in pozabavili onim na {ta su bili nemi svih ovih decenija – pitawem svoje budu}nosti. – Ako ti ka`em da su na turneji „A Bigger Bang“ koncerti trajali dva sata, a da su, pet godina kasnije, tokom ovih „ro|endanskih“ koncerata svirali po dva i po sata, mislim da to dovoqno govori o wihovoj ipak zapawuju}oj vitalnosti, naravno spram godina koje imaju – ka`e mi Ra{i}. Tokom vi{e od tri decenije karijere, nema relevantne figure popularne muzike koju Ra{i} nije fotografisao. Stonsi su, ipak, bili i ostalo ne{to posebno, i dok ih samo posmatra i slu{a, i dok ih fotografi{e. Dupla strast. I na sve to, sre}Fotografije sa londonskih koncerata Stonsa, kovi}, od pre nekoliko godina u{ao je i u poslovni odnos s koje je „Dnevniku” ustupio Brajan Ra{i} Xegerom i dru`inom. Od ~etiri koncerta koja su Stonsi odsvirali {we (engleske) teatre, vaqda otuda jer ga je Enove godine u Evropi, na tri je, naime, radio na glez projektovao, a i izgradili su ga Englezi. osnovu ugovora s menaxmentom benda. U redu, To je bio maltene privatni parti kojeg je organijedan nije bio po veli~ini ni blizu kao onaj nizovao izvesni francuski bankar, koji je za 75 2006. pred milionskim audotorijumom na Kopaminuta svirke (ni minut vi{e od dogovorenog) kabani, gde je fotografisao kao ekskluzivac, iliti 12-13 pesama, platio – 5 miliona evra! ali je, priznaje mi, i ovako presre}an {to je bio Mesec dana kasnije Ra{i} je ponovo pred bideo obele`avawa velikog jubileja. Deo tih fonom u O2 Areni, na dva koncerta Stonsa pred tografija, nekih 15, na{ao se u publikacijama doma}om publikom. Bez obzira na to gde `ive, koje su specijalno {tampane za londonske i tri londonske koncerte uvek do`ivqavaju, i tako se ameri~ka koncerta. prema wima odnose, kao da ih sviraju kod ku}e. I posle 60 i ne{to koncerata („sori, nemam – Prve ve~eri bilo je nekako opu{teno, izta~an podatak na koliko sam bio“), o svakom novan kontrole, ~ak do te mere da za dva i po sata vom i daqe pri~a s detiwom rado{}u, kao da je nisu stigli da osviraju „Setisfek{n“. Obe ve re~ o onom od pre pre 40 godina kada je prvi put ~eri me|u specijalnim gostima na{ao se i bivslu{ao svoj najomiqeniji bend. {i ~lan benda Mik Tejlor, koji se prvo ve~e po– Mesec dana pre nego {to je objavqeno da }e na{ao kao dete koje se popne na tre{wu, pa ne odr`ati koncerte u okviru proslave jubileja, mo`e{ da ga skine{ odatle (smeh). Sve je to pr-

Kit i Brajan

vo ve~e radio {to nikad na bini sa bendom nije: dok se nekad uop{te nije pomerao na sceni, sada je svuda i{ao za Xegerom. Verovatno je to malo iznervirao Mika koji mu je skrenuo pa`wu, pa je druge ve~eri svedelovalo da je pod kontrolom, i bilo je vremena za sve pesme sa set liste. – Za mene je posebno bilo dirqivo izvo|ewe „I wanna be your man“, pesme koju su Bitlsi napisali za Stonse – nastavqa Ra{i}. – Dopala su mi se izvo|ewa novih pesama, za koje neki ka`u da imaju previ{e tog „Stons saunda“. Pa, dobro, kakav zvuk bi trebalo da imaju, kao „Kraftverk“? Pa to su ipak Stonsi! S obzirom na to da je bila u pitawu proslava, bilo je logi~no da na koncetima bude gostiju. Xef Bek je bio sjajan, Klepton OK, on jeste poznat i slavan, ali svira kao i 5-6 drugih gitarista. Drugo ve~e s Xegerom je u „Gimme shelter“ nastupila Florens Vel~ i to mi je bila neuporedivo boqa izvedba od one sa Meri Xej Blajx prve ve~eri. – Mislim da su se qudi posebno obradovali kad su na sceni videli dva biv{a „Stonsa“, gitaristu Tejlora koji je bend napustio pre 40 godi na – ja sam ga posledwi put gledao sa Stonsima 1973 – i u dve pesme basistu Bila Vajmena, koji vi{e od 20 godina nije sa bendom. Hej, ve} vi{e od 20 godina! Videlo se po Tejloru koliko mu je sve to zna~ilo. Svira on i danas svuda, ali taj ose}aj da si ponovo na bini sa Stonsima... Vero vatno mu je kroz glavu prolazilo ono „{ta bi bilo da sam ostao“. Vajmen je sam oti{ao iz benda, i on verovatno ni za ~im ne `ali, ali Tejlor... To je ona vrsta sudbine koju je u Bitlsima do`i veo Pit Best. Za Xegera, koji uzgred 2013. puni 70 godina, Ra{i} samo ka`e da – potpuno fascinira. – Mik je nevi|en! Stajao sam u Parizu ispred bine, na bini... i posmatraju}i ga kako skaku}e, animira publiku s tom nevi|enom energijom, za pitao sam se: da li je mogu}e da u tim godinama ima tu de~a~ku energiju? Kao da `eli svima da doka`e – evo, jo{ mogu, uprkos svemu. Ipak, sude}i po fotografijama, Ra{i} s posebnom pa`wom prati Kita Ri~ardsa. – Hm – po~iwe uz malo oklevawa. – Kit je tu mo`da i jedini problem, na`alost. Kad si na bini s wima, kao {to sam ja imao prilike u Parizu, i to po drugi put u karijeri, onda vidi{ neke stvari koje se samo tamo mogu videti. Kit je super, ali na tom koncertu, {to mu uop{te nije svojstveno, delovao je kao da se trudio da svira dobro, da gleda u gitaru i akorde koje hvata. Nije bilo onih wegovih poza, one wegove prepoznatqive non{alantnosti... Onda Xeger, kojem ni{ta ne promi~e i koji o svemu vodi ra~una, istura Ronija Vuda ispred i ovaj kre}e da pra{i rokenrol, i na to Ri~ards di`e pogled i „govori“ Xegeru „hej, {ta to radi{, to je moj po sao!“. U Londonu je, naravno, bila skroz druga pri~a, tu je bio onaj Kit kakvog ga svi znamo. Bez pardona pitam Ra{i}a o daqim planovima benda, kao da su novi koncerti ne{to {to se podrazumeva. – Niko to jo{ ne zna – odgovora. – Nije is kqu~eno da im je nakon posledweg koncerta u SAD ponu|eno sva{ta, ~ak i nova gigantska turneja. Zna{, sve {to mi mo`emo da zamislimo u tom pogledu, to odavno postoji kao spreman projekat. [ta }e od svega toga odabrati, e to je pitawe za milion dolara. Li~no smatram da ne ka nova velika turneja nije u opciji. OK, Xeger stvarno poseduje nevi|enu energiju, ali mislim da ni on vi{e ne mo`e da podnese turneju koja bi trajala dve godine. Kit jo{ mawe. Takav na~in rada vi{e nije mogu}. – Ako se i budu odlu~ili na nove svirke, radi}e ih kao i ove: par koncerata u jednom gradu, pa pauza, pa par koncerata u drugom grad, kao {to to praktikuje Dejvid Gilmor. Ako ni{ta drugo, ovaj „pas“ (pokazuje mi) koji sam dobio za londonske koncerte, donekle mi ukazuje na to da bi, makar u Evropi, mogli da odsviraju jo{ poneki koncert. I ja se tom radujem kao i milioni wihovih fanova. Pogledaj, u pitawu je posebna vrsta {tampe, i na wemu je ~ak od{tampano moje ime. Pa, ne{to sumwam da su se dali u toliki tro{ak za {tampawe samo zbog dva koncerta u Londonu, a pritom na wemu ne pi{e Ve lika Britanija ili London, ve} EUR, dakle Evropa... Dakle, vide}emo. ^ak i ako novih koncerata ne bude bilo, Stonsi sami nikad ne}e potvrditi da je gotovo, odnosno da je nedavni koncert u Wujorku bio „The last time“. – Oni prestanak rada nikada ne}e objaviti – uveren je bio Ra{i} na kraju na{eg razgovora. – Pre }e nam to da vi{e ne postoje ukazati odre|ene `ivotne situacije. n Denis Kolunyija


22

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

MitoviXX vekA:RAdio

Tajnabratstva o sled wa de ce ni ja XX veka po~ela je (ne)planirano uzbu dqi vo. Sa vr {e no ne za pa `e no 6. av gu sta 1991. fizi~ar Tim Berners-Li ukucao je u CERN-u prvu internet adresu (ne)svestan da }e izazvati komunikacijsku revoluciju bez presedana. Uz neopisivu buku, reke piva i vina u Mastrihtu je 7. februara 1992. preoblikovana Evropa. Izme|u doga|aja koji }e nepovratno izmeniti `ivote svih i svuda, tiho i dostojanstveno, 30. decembra 1991. uga{en je najslavniji evropski radio predajnik {ezdesetih: 208 AM – en gle ski ser vis Ra dio Luk semburga.

P

Ludedvadesete –tu`netridesete Dvadesetih godina XX veka radio je i u Evropi eksplodirao. Od 1919. kada je pokrenut prvi program u Holandiji do 1930, gotovo sve evropske dr-

Baka(Radio-prijemnikiz30-tih)

Sajber-mladaubakinojven~anici–internet radio-aparatsaklasi~nimAMiFMtjunerima

Idealanhardverzatrenutnoprvupesmunabritanskojtop-listi:obradu„He Ain’t Heavy...He’s My Brother“ iz1969.uizvo|ewuall-star ad hoc Justice Collective postavekojupredvodi(akobidrugi!)–Paul McCartney

XXI vek Ako je temeq muzi~ke industrije u pro{lom veku bio brak iz ra~una izme|u diskografske industrije i radija, ~emu je Lux dao pionirski doprinos, onda je ve} prva decenija novog veka ispunila obe}awe koje je Stiv Xobs dao po~etkom novog milenijuma...“iPod }e preoblikovati muzi~ku industriju“ misle}i pri tom na budu}nost downloada i lagano odumirawe klasi~nih fizi~kih nosa~a zvuka. Sajber-prorok je, kao i svemu {to je predvi|ao, bio u pravu. Ne samo da je 2011. godine download ~inio vi{e od polovine (50,3%) ukupne prodaje pesma na ameri~kom (i daqe ubedqivo najve}em tr`i{tu) ve} je, zahvaquju}i wemu, prodaja albuma prvi put u porastu nakon 2004. godine pre{av{i magi~ni broj od 100 miliona primeraka. Broj pesama „skinutih“ sa interneta (i pla}enih!) samo u SAD u istoj godini bio je1,27 milijardi (100 miliona vi{e nego 2010.) Digitalna prodaja (download) porasla je u 2011. za 8,4% dok je prodaja fizi~kih nosa~a opala za 5%.

`ave imale su nacionalne radijske programe. Radio je bio re~ dana, posledwe dostignu}e tehnike, unikatna ku}na zabava, a radio-prijemnik sve do pojave televizije osta}e najpa`eniji deo ku}nog inventara. Va`nost koja mu je pridavana uskoro }e mu za malo do}i gla ve. Kon zer va tiv noj Evropi nije bila ni blizu pomisao da, poput Amerike, radio prepusti tr`i{tu. I dok su autoritarni re`imi u radiju trenutno prepoznali mogu}nost neslu}ene manipulacije, ostali su se, u najboqem slu~aju, okrenuli formi javnog servisa s dominiraju}om politikom zadr`avawa posto-

je}ih i prihva}enih kulturnih vrednosti {to zna~i da novo (muzi~ko, literarno...) na radiju nije imalo {ta da tra`i. U du{i i daqe viktorijan ska, Velika Britanija je predwa~ila. Slavni BBC pokrenut je 1922. kao komercijalni servis (tada British Broadcasting Company), ali su se vlasnici, proizvo|a~i radio-prijemnika, zadovoqavali time da raste prodaja wihove robe i ni pomi{qali nisu da pro{ire reklamno vreme na druge proizvode. Nakon isteka ~etverogodi{we licence, doneta je Kraqevska poveqa kojom se bri{e merkantilna odredni-


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

luKseMBuRg

5th January 1963

208 AM ca Company i zamewuje sa Corporation ({to je i danas), ukida mogu}nost komercijalnog programa, uvodi monopol i termin javnog servisa nezavisnog od vlade ({to je kao i ovde – oduvek dobro zvu~alo). Programom, kao i u sli~nim ili (para)dr`avnim servisima u Evropi dominiraju vesti, seriozna muzika, radio drame (ra dio adap ta ci je kla si ke), verski program... Englezi su i{li dotle da je program nedeqom po~iwao u popodnevnim satima da radio slu~ajno ne bi spre~io vernike da odu na misu! I dok se u ludim dvadesetim na{lo novca da se potre ba za zdra vom pro fa nom za ba vom is pu ca u pa bo vi ma, vodviqima i kabareima, tridesete su i Evropi donele Veliku depresiju, zabarakadirale slu{aoce u ku}e i prepustile ih radijskoj zabavi. Ko je nije bilo. Ne zadugo.

Drugoosvajawe Ostrva Ra|awu Luxa (Radio Luksem burga) posredno je doprineo vizionar za kojeg se, iako nema svedoka, sa sigurno{}u mo`e tvrditi da je u BBC-ju imao status „mangupa iz na{ih (en gle skih) re do va“. Jer, ka ko druga~ije tretirati poslanika Doweg doma parlamenta i to na listi torijevaca (konzervativaca) koji neverovatno uspe{no ru{i monopol jednog od stubova imperije (u kojoj tada sunce nije zalazilo). Leo n ard Plugg e, po zna ti ji kao kapetan Plugge imao je dve strasti: radio i auto-krstarewe novom, poratnom Evropom. Razo~aran monopolskim statusom BBC-ja 1931. prijavquje u Londonu sopstvenu InternationalBroadcastingCompany i kako ne mo `e do bi ti do zvo lu za emitovawe u Ujediwenom kraqevstvu, putuje Evropom i iznajmquje vreme u drugim radio-stanicama (izme|u kojih i u Qu bqa ni!) za emi to va we programa na engleskom jeziku.

Slu~aj (kojih je u istoriji radija toliko da se ~ini kako ni{ta nije namerno) dovodi ga do lokalnog emitera u Normandiji od kojeg iste godine za ku pqu je ve ~er we ter mi ne, nakon zavr{etka programa na francuskom. Ono {to je usledilo za samo godinu dana je, posle upada Viqema Osvaja~a (tako|e iz Normandije), jedino uspe{no osvajawe Ostrva u istoriji (mada znatno kra}e jer je okon~ano po~etkom rata 1939). Kapetan je, istina samo za jug Engleske ali sa Londonom, emi to vao pro gram od 18.00-03.00 a nedeqom, kada je BBC emitovao prete`no verski program, i imao 80% slu{alaca u zoni pokrivawa signa la Rad io Norm andy! Po sle takvog {oka na sledbenike nije trebalo dugo ~ekati.

spe {na osve ta bri tan skih autoriteta jer su programi, kao i kod Radio Normandy u Londonu snimani na plo~e (!) i slati u Luksemburg. Od 1940. do 1944. Lux je u nacisti~kom propagandnom sistemu (osta}e zabele`eno, ne samo u istoriji radija da je WilliamJoyce, naci sti~ ki pro pa gand ni vo di teq Luxa, 1946. u Britaniji obe{en kao izdajnik).

Top Twenty Kada su predstavnici razo rene Evrope 1948. u Kopenha-

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

(3) (2) (1) (4) (6) (9) (5) (7) (11) (12) (8) (20) (17) (14) (20) (13) (16) (23) (19) (29)

Dance On The Shadows Return To Sender Elvis Presley The Next Time Cliff Richard & The Shadows Sun Arise Rolf Harris (Dance With The) Guitar Man Duan Eddy & The Rebelettes Bachelor Boy Cliff Richard & The Shadows Lovesick Blues Frank Ifild Bobby’s Girl Susan Maughan It Only Took A Minute Joe Brown & The Bruvvers Telstar The Tornados Let’s Dance Chris Montez Desafinado Stan Getz & Charlie Byrd Go Away Little Girl Mark Wynter Your Cheating Heart Ray Charles Like I Do Maureen Evans Up On The Roof Kenny Lynch Swiss Maid Del Shannon A Forever Kind Of Love Bobby Vee Me And My Shadow Frank Sinatra & Sammy Davis Jr. Up On The Roof Julie Grant

genu delili radio-frekvencije Luxu je, slu~ajno ili ne, dopalo nostalgi~nih 208 metara na sredwem talasu (1439 kHz) na koju je program na engle-

Lux Francois Aneu je1924. pokre nuo Radio Luksemburg sa predajnikom od samo 100W. Kada je video {ta je britanski ka pe tan ura dio sa Rad io Normandy odlu~io se za ozbiqniju konkurenciju. Kako je Veliko vojvodstvo Luksemburg zakonski dozvoqavalo komercijalno emitovawe, formirao je, uz pomo} francuskih investitora, Lux emb ou rg Broa dc as ting Comp any (pre te ~u da na {weg RTL-a) i sa~ekao da Luksemburg ne potpi{e raspodelu radio fre kven ci ja u Evro pi usvojenu u Lucernu koja je stupila na snagu 1. januara 1934. Pro gram ska dok tri na je preuzeta od Radio Normandy i bila je istovremeno ekstremno jednostavna i isto toliko efikasna – emitova}emo ono {to BBC ili ne}e ili mu nije dopu{teno! Dakle, popularna muzika i reklame. Sa sna`nim 200 kW predajnikom i frekven ci jom 230 kHz (1304 m) ubrzo osvaja zama{an deo britanske ali i evropske radio populacije. Zabrana prenosa te le fon skim li ni ja ma pro grama iz Londonu bila je bezu-

Istorija piratskog radija „Kerolajn“ je neverovatna. Ir ski nasledni buntovnik (deda mu je poginuo u slavnom Uskr{wem ustanku protiv Engleza 1916) Ronan O’Rahilly je po~etkom 60-tih vodio klub u Londonu u kojem je nastupao tada nepoznati peva~ GeorgieFame. Odu{evqeni vlasnik je za svoju nezavisnu ku}u snimio peva~a i plo~u odneo u BBC. Bio je odbijen kao i u slede}em poku{aju u Luxu. Shvatio je da obe stanice emituju samo plo~e velikih izdava~a (EMI, Decca, Pye i Phillips) {to je naro~ito u slu~aju Luxa bilo ta~no jer su disko-ku}e legalno kupovale vreme za svoje predstavqawe (osim za TopTwenty!). Zakqu~ak O’Rahillya – imam dobru plo ~u dobrog peva~a, oni ne}e da je vrte, zna~i moram napraviti radio-stanicu! Ohrabren radom skandinavskih i holandskih piratskih stanica, u februaru 1964. kupio je polovni brod, opremio ga u o~evom brodogradili{tu u Irskoj i ve} krajem marta po~eo emitovawe sa budu}im najslavnijim britanskim voditeqima (ve}ina ih je zavr{ila u BBC-ju). Do 1968. imao je, uz Lux, najslu{aniji rok program (ali samo u Engleskoj i to ne celoj). Iako je zlatno doba piratskih radio-stanica nepo vratno pro{lo, procewuje se da ih u Engleskoj, posebno u Londonu, ima oko 150. Ve}inom su malog dometa, sa opremom vrednom tek nekoliko stotina funti. Glavni izvor zarade dolazi od reklama za klubove, a primetan je i izvestan broj stanica koji slu`e samo kao reklama za DJ vlasnike!

skom preme{ten u julu 1951. Svoj najslavniji program, listu 20 najboqih (!) pesma u protekloj nedeqi - TopTwenty, Lux je emitovao jo{ od jeseni 1948. na staroj frekvenciji. Kako je pravqena nije poznato, ali ve} od novembra 1952. Britanija ima svoju zvani~nu listu ({tampa je tek pokrenuti NewMusicalExpress). Top Twenty je radiju udahnuo jedino {to mu je nedostajalo – takmi~arski duh. Ne{to sli~no Premiership listi: ko je ove nedeqe na prvom mestu, ko ispada, ko je novi na listi...

ku sportskog duha! Odjednom je sve mo gu }e: pra vo ni ot ku da Spice Girls na prvom mestu (to su nekada mogli samo Prisli i Bitlsi). Posle tri-~etiri nedeqe nigde ih nema (nekada su ve li ki osta ja li me se ci ma). Ukratko, prvo mesto liste postalo je trijumf marketinga, a ne konsenzusa publike! A onda je i Zid pao, na horizontu se pomaqao internet radio, topliste su izgubile svaki smisao – bilo je vreme za odlazak. Po sled wa emi to va na pe sma bila je Van Morisonova „In the Day’s Before Rock ‘n’ Roll“, him-

Radijskimarketingili Za80godinani{tabitnonovo

Radiolokalno–diskografiglobalno ili 6-5-4-3

Piratskiradio„Kerolajn”

23

I dok je liberalizacija radijskog spektra krajem {ezdestih i tokom sedamdesetih godina pro{log veka (ne)o~ekivano u prvi plan izbacila komercijalni lokalni radio koji se pokazao fleksibilnijim, neuporedivo jeftinijim i br`im, dotle je disko-industrija i{la putem globalnog korporativizma. Krajem osamdesetih tr`i{tem je dominiralo {est kompanija, tzv. {est sestara: EMI, CBS, BMG, PolyGram, WEA ( nastala spajawem Warner Bros, Elektre i Atlantic) i MCA. Nezadr`ivi gigant Sony je 1987. kupio CBS (sada Sony Music) dok 1998. nizom transakcija MCA i PolyGram postaju delovi mo}ne Universal Music Group. Petorka ubrzo postaje ~etvorka nakon {to je Sony Music 2004. godine kupio i BMG Records. Nakon {to je u septembru ove godine francuski medijski konglomerat Vivendi (vlasnik Universal Music Group) kupio EMI, svetskim tr`i{tem dominiraju samo tri kompanije: Universal Music Group, Sony Music i Warner Music Group koje za jedno imaju 72% svetskog tr`i{ta (u 2004. vrednog izme|u 30 i 40 milijardi dolara). S ovakvim diktatom velikih i wihovom prirodnom orijentacijom ka mejnstrimu, budu}nost muzi~kog program radija (a to je i daqe ubedqivo najja~e radijsko oru`je!) ne ~ini se, na prvi pogled, sjajna. Spas se, na svu sre}u, nalazi u preostalih 28% tr`i{ta kojim vladaju nezavisne kompanije koje su, poput lokalnog radija, fleksibilne, sklone eksperimentu i pru`awu {anse novom zvuku.

Istorijskopomirewe Posle pedeset godina me|usobnog ignorisawa, diskvalifikacija, optu`bi, pretwi, izmena zakonskih regulativa i dodatnih ~etrdeset godina „hladnog rata“, 2011. godine u Velikoj Britaniji dogodilo se nezamislivo: istorijsko pomi rewe BBC-ja i komercijalnog radija koji su se, uz u~e{}e jo{ nekoliko kompanija, ujedinili u program Radioplayer (radioplayer.co.uk) koji nudi besplatnu on-line opciju svih britanskih li cen ci ra nih ra dio pro gra ma sa apli ka ci ja ma za smartfon! Nekoliko stotina radio programa, ve}inom komercijalnih u neverovatnom programskom rasponu, i svih 58 nacionalnih i lokalnih programa javnog servisa BBC-a! A da je BBC, po svemu sude}i neuni{tivi ostatak pionirskog doba radija, bio svestan uticaja nikad nepre`aqenog Luxa svedo~i i gotovo dirqiv dokumentarni film emitovan povodom ga{ewa 208 AM 30. decembra 1991.

I ovla{an uvid u skromnu dokumenarnu zaostav{tinu Luxa i RadioNormandy pokazuje da su dana{wi principi, ~ak i detaqi, radio-reklama isti kao i tridesetih godina. Ciqna grupa je uglavnom sredwa klasa, format je kombinacija snimqenih audio-spotova i voditeqske pri~e, a dominantni proizvodi kozmetika, konditori, hobi artikli i (ve} tada) reklame za slobodno vreme (praznici, odmori) ukqu~uju}i turisti~ke destinacije. Kako je tridestih godina radio-prijemnike u Evropi imao plate`an sloj stanovni{tva ne ~udi da je engleski proizvo|a~ automobila Henleys svoj proizvod iz 1931. nazvan SS1 Motor Car prvo reklamirao u programu RadioNormandy. Hroni~ari ka`u da je uspeh te reklame razuverio i posledwe marketin{ke skepti ke (okrenute do tada iskqu~ivo {tampi!) o tr`i{nom potencijalu radija. O uspehu SS1 Motor Car samo toliko da se od 1945. proizvodi sa figurom jaguara u skoku na haubi! ukratko ono {to je podjednako va`no i na Ostrvu i na Balkanu i iza Zavese. Tu je Lux bio nenadma{an. Najboqi voditeqi, neverovatan tempo, skra}ene pesme da bi ih 20 stalo u jedan sat i, mala bizarnost – po~iwalo se od prvog mesta! Koliki je broj slu{alaca bio na 208AM nedeqom od 23-24 (zimi od 24-01) ne zna se, ali pro ce ne idu do 58 mi li o na (izvesno, dobronamerno dobro preterane!). Ako je ikada postojao program ~ije je neslu {awe podrazumevalo ekskomunikaciju, bio je to Luxov Top Twenty. ^ak i onda kada bi na listu dospele groteskno anahrone kompozicije poput „Il Silenzio“ ili „A Walk In The Black Forest“. Ali, top liste su oduvek skrivale veliku opasnost. Bazirane su na prodaji, a zna se da se prodaje ono {to se slu{a, dakle ono {to nudi radio. Stvoren je tako tautolo{ki odnos radija i disko-tr`i{ta koji neodoqivo podse}a na Magrisovu metaforu – zvonar crkve je ~asovnik na torwu name{tao po fabri~koj sireni dok je ~uvar fabrike sirenu pu{tao po satu na zvoniku crkve. Odjednom je, po~etkom devedesetih, do{lo do kraha toplisti. Kriti~ar londonskog „Gardijana“ nalazi ga u gubit-

na radiju kasnih pedesetih i po~etka {ezdesetih u kojoj je i Mo ri so nov eks pli ci tan oma` Luxu.

Bratstvo208AM Slu{awe Luxa bilo je tehni~ko-akusti~ka patwa (propagacija sredwih talasa je takva da, pogotovo na rubu zone ~uj no sti, pod ra zu me va ~e sto slabqewe signala, tzv. fejding). Ali, ni to nije spre~a valo totalnu posve}enost Top Twenty programu jer...“protiv mediokritetstva se mo`e boriti samo patwom“ (Sioran). Ni{ta o Luxu ne razume onaj kojem to nije bila bolna opsesija. Jer, {ta se nudilo na drugoj, mediokritetskoj strani – bqu ta vi {la ge ri i qi ga vi pseudo-xez. Lux je nudio ...“rock koji funkcioni{e pru`aju}i ose }a we za jed ni {tva frag mentisanoj publici“ (G. Marcus u kwizi „Mystery Train“). Ose}awe zajedni{tva simboli~ noj za jed ni ci ge ne ra ci je {ezdesetih i zlatnog doba Luxa koja se zavadila sa svakim i sva~im ukqu~uju}i i sebe. Gene ra ci ju eks pe ri men tal nih buntovnika koja je “dok je bila u pokretu bila nesavladiva, a kad je usporila bila je izgubqena“ (Nick Cohn). n Vitomir Simurdi}


24

asvim izvesno, predstoje}a nam filmska 2013. bi}e uzbudqivija, jo{ fantasti~nija i nabijenija akcijom,anatrenutke,nadajmoseilep{a i romanti~nija od ove na izmaku, po u~inku u bioskopima ne ba{ lo{e 2012. Tako,ovakoionakouzdrmanojplanetii wenimstanovnicima,makolikodajeindirektan, odgovor na sve nevoqe ipak sti`e sa gromadnim SF akcionim filmovima, uglavnom postapokalipti~nog raspolo`ewa i „spasonosnih“ poruka. Pored svekolikog filmskog izobiqa, „Hobit“}eudecembrudobitisvojdrugi deo. Najnovija verzija „Teksa{kog masakramotornomtesterom“mo}i}edasepogleda,gotovooseti,u3Dtehnici,ve}po~etkom januara. A [trumpfovi, krajem jula, nastavqaju, nadajmo se boqi od prvog,jo{jedanpoku{aj`ivotanavelikom platnu... U 2013. qubiteqi filma kao umetnosti bi}e suo~eni, najverovatnije, sa novimostvarewimaLarasafonTrira,Vernera Hercoga, Terensa Malika i sasvim izvesno,BazaLurmana,LaseaHelstroma, Denija Bojla, Pedra Almodovara, pa i Park^an-vuka... Madasedanasfilmoviuglavnomprave za mlade, ve}i deo onoga {to sledi rado }epogledatiiodrasli.Em}eihtopodsetiti na neka stara dobra vremena, em }e bitiuprilici davide kolikojeodmakla filmska tehnologija u stvarawu kompjuterski generisanih opsena vida, odnosno doklesestigloukreirawutihhiperrealisti~kih „crtanih“ filmova.  Hajdemo sadsviufilmskubudu}nost,aliuzoprez. Prema sajtu Internet Movie Database (IMDb)polovinomjunasti}i }eubioskope„Man of Steel“rediteqaZakaSnajdera, sa Henrijem Kevilom, Raselom Krouom i EjmiAdamasuglavnimulogama.Kevilje KenetKlark,aliasSupermen,paetojo{ jedne{ansezave~itogjunaka/vanzemaqca kojijeprigrlioovajsvet iupornogaspa-

S

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

VE] PO TRA DI CI JI: FILMSKA 2013.

Umri mu{ki s Hobitom kod zmaja [mauga sava. ^ini se da }e ovo biti najspektakularnija verzija Supermenadosada. U aprilu treba o~ekivati„Oblivion“ (Zaborav), akcioni SF u re`iji Xozefa Kosinskog, sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi. Prvi do glavnoga je MorganFrimen,atujei prelepaAndreaRajsburg. Po{to je Zemqa uni{tena u vi{edecenijskom ratu savanzemaqcima,jedan od preostalih Zemqana, naravno Kruz, otkri}e ne{to{tojedavnozaboravqeno, a moglo bi da promeni sudbinuplanete... Jo{ jedna SF poslastica„Star Trek: Into Darkness“,na„Zvezdanim stazama“ dobrano dokazanog Xej XejEbramsa,sti`enamudrugojpolovni maja.Uovojepskojepizodi,kapetanKirk }esedospetiusredi{terataikrenutiu lovna~ovekakojiposedujeoru`jezamasovnouni{tewe.Utojpotrazi}esenais-

Biografije ne izlaze iz mode Grupu biografskih filmova, najavqenih za godinu pred nama, predvodi Vong KarVajev„The Grandmaster“(ujanuaru)ovelikommajstoruborila~kihve{tina IpuManu,u~itequBrusaLija.VernerHercogjesnimiofilmo`ivotuGertrudeBel,„Queen of the Desert”,~uvene svetske putnice,arheologa,istra`iva~a ipoliti~kog ata{ea britanskeimperijenapo~etkuXX veka.GlavniglimcisuRobertPatinson,NaomiVotsiXadLou.NaomiVotsbitrebalo(uavgustu)davidimoikaoprincezuDajanuuistoimenomfilmuOliveraHir{bigela, poznatog pofilmovima„Eksperiment“i„Pad“.Biografskifilmuanimiranojformiponudi}enamjapanskimagHijaoMijazaki.„The Wind Rises“,a govorioJirouHiroko{iju, dizajnerujapanskihborbenihavionauDrugomsvetskomratu.

pituna}iba{svevredno{tojepostojalome|u~lanovimaposadeEnterprajza... Slede}aSFavantura,~iniseneizbe`na,je„After Earth“(PosleZemqe)isti`enavelikaplatnaujunu,kaopotencijalniletwihit. RediteqjeM.Najt[jamalan („[esto ~ulo”, „Znaci”). Glavne uloge su poverene Vilu Smitu, Xejdenu Smitu i Izabeli Furman. Po{to su sa svojim svemirskim brodom morali prinudnodaslete,otacisinkre}udaistra`e planetu koju su qudi napustili pre 1.000 godina. Uz povre|enog oca trinaestogodi{wi de~ak }e morati da iska`e svu svoju hrabrost i, silom prilika, ostvaride~a~kisan – dabudevelikiratnikkaowegovtata... Pravo, efektno i gromoglasno SF zakucavawedesi}eseokopolovinejula.Akciona nau~nofantasti~na avantura „Pacific Rim“,kojupotpisujeGiqermoDelToro (“Panovlavirint”)donosinamspektaklu

kojem, vo|eni qudskomrukom,gigantski roboti ratuju protiv vanzemaqca koji su napaliZemqu. Skorodasmoganezaslu`eno presko~ili. U maju, po tre}i put, nastupa „Iron Man“.Dakle,akcionih tehnospektakla,zame{anih sa SF motivima, nikad dosta. Uostalom,nau~nofantasti~ni triler „The Host“  bismo mogli da gladamo ve} u martu. Potpisuje ga rediteq Endru Nikol ~iji film „Gataka“ mnogi voleijo{uvekpamte. Re~ je o „ekranizaciji“ popularne spisateqske tvorevine Stefani Mejer, ve} proslavqene tinejxerskimbestseleromikasnijeblokbaster serijalom„Sumraksage“.Uovojpri~i,u jednuZemqankuseuseqavanekakvavenzemaqskadu{a.Me|utim,parazit}esesuo~itisavelikimproblemimakadajojnegostoqubivdoma}in/doma}icapru`iotpor. Sledeposlastice,takoseo~ekuje,zasve one koji cene sintezu autorskog pristupa ne~emu{tobitrebalodabudeovovekovni bioskopskifilm.Tujenaprvommestuvesteren„The Lone Ranger”(po~etkomjula)u re`iji GoraVerbinskog(„PiratisKariba”,„Rango”).Upri~iosusretuduharatnikaameri~kogIndijancaimladog{erifakojem}etajduhpromeniti`ivotiu~initi ga legendarnim izvr{iocem pravde, glavneulogesupovereneXonijuDepu,ErmijuHameruiTomuVilkinsonu. Netrebanigovoritiotomeza{tone bi trebalo propustiti u maju ni film „Veliki Getsbi” rediteqa Baza Lurmana,sLeonardomDikaprijemunaslovnoj

Doma}i filmski teren Prema onome {to stoji na sajtu Filmskog centra Srbije, ~akdevetnaestdoma}ihiregionalnokoprodukcionihfilmovasenalaziufazipostprodukcije.[ta}eodtogasti}ido publike,eto}emotekdavidimo.Naspiskusu,pomiwemosamoneke,„Apofenija“MarinaMale{evi}a,„Falsifikator“ GoranaMarkovi}a,„Krugovi“SrdanaGolubovi}a,„Qubavdolazikasnije“HaxiAleksandra\urovi}a,„Mamaro{“Mom~ilaMomeMrdakovi}a,„Neposlu{ni“Mine\uki},„Nigde“ PredragaVelinovi}a,„Obubicamaiherojima“PetraPa{i}a,„Odumirawe“Milo{aPu{i}a,„Revolt“AleksandraRajkovi}a,„Sistem“Mom~ilaPreradovi}a,„SpomenikMajklu Xeksonu“ Darka Lungulova, „Top je bio vreo“ Slobodana Skreli}a...Utokujesnimawejo{~etirifilma, me|ukojima idrugog dela „Montevideo, Bogtevideo“...

uloziXejaGetsbija.Tujeiromanti~na drama „Safe Haven“ (u februaru) [ve|aninadobroukorewenoguHolivuduLasa Helstroma.Ondaide„Sin City: A Dame to Kill For“ (u oktobru), nastavak stripom inspirisanog akcionog neonoara, ~iju re`ijuiovogaputapotpisujuFrenkMileriRobertRodrigez.Powihovojkoreografiji igra}e ponovo, pored ostalih, Klajv Oven, Xesika Alba i Miki Rork. Triler„Side Effects“(februar)ispru~i}enamStivenSoderbergsasveRuniMarom,^eningTejtumomiXadomLouom. Tako|e,satrilerom„Jack Ryan“,udecembru}egladaocepoku{atidaosvojii KenetBrana.Upri~iomladomanaliti~aru CIA koji otkriva ruski plan da uni{tiameri~kuekonomijuigraju:Kris Pejn, Kevin Kostner i Kira Najtli. Filmom„Nymphomaniac“,umaju,mnoge}e protresti Lars fon Trir u ~ijim su se nemilosrdnim rukama, vo|eni „opsanim idejama“, na{li[arlotaGejnsburg,Stelen Skarsgard i Stejsi Martin. Ne{to odekscentri~noghororauvrhunskompakovawudobi}emoufebruarasafilmom „Stoker“ u re`iji Park ^an-vuka, a sa MiomVasikovskomiNikolKidmen. Tvorac na festivalima omiqenih filmova, kao{tosu„Hunger“i„Shame“, StivMekvin,useptembru}esepredstaviti istorijskom dramom „Twelve Years a Slave“ saBenediktomKumberbe~om,Bredom Pitom i Majklom Fasbenderom. Svom nadahnutom i kvalitetnom opusu („Pusher”, „Valhala Rising”, „Bronson”, „Dri ve”) Nikolas Vinding Refn }e, u maju, pridodati krimi dramu „Only God Forgives“.IgrajuRajanGosling,KristinSkot TomasiTomBerk. Uovojgrupifilmova za filmofile mogla bi se na}i i bajka „The Seventh Son“(uoktobru)poznatogruskog rediteqa Sergeja Bodrova. Re~ je o fantazijiprepunojavanturaukojojigrajuBenBarns,XulijenMur,XefBrixis... TusuiLikBeson,satrilerom„Malavita“(uoktobru), ukojemnastupazvezdanagluma~kaekipapredvo|enaRobertom Denirom,uzkojegsuTomiLiXonsiMi{el Fajfer. U trileru Denija Bojla „Trance“(polovinommarta)igrajuXejms Mekavoj,RazarioDosoniVisentKasel. NajavqenajeikomedijaPedraAlmodovara „I’m So Excited“(zamart).Opri~ise neznani{a,alisupoznatiglavniglumci:PenelopaKruziAntonioBanderas. Samkrajnarednegodineje,kakorekosmo,rezervisanzadrugideosagePitera Xeksona „The Hobbit: The Desolation of Smaug“.Dotadanabioskopskimrepertorima{iromsvetabi}eneizbe`ni:akciona drama „White House Down“ Rolanda Emeriha,atujei„A Good Day to Die Hard“ u re`iji Xona Mura, gde }e Brus Vils, alias Xon Meklejn, „umirati mu{ki” u Moskvi.Nakrajuijednakomedija.„This Is the End“jepri~aotome{tasede{ava kada se veslo dru{tvo na jednoj `urci, kako nego iznenada, suo~i sa propa{}u sveta.Re`ijupotpisujuEvanGoldbergi SetRougen,proslavqeniglumci,scenaristi i rediteqi, recimo, antologijske tinejxkomedije„Superbud“. Kosveovdenabrojanopogleda,sem{to mo`ebitidaimaukusaistrpqewa,imai punovremana.Avaqamuida znadajeto samodeli}odnekolikohiqadafilmova koji}etamubiskopskogmarkaosvetlitiu 2013,vi{eilimaweuzaludnosebore}i zasverastrojenijupa`qugledalaca. n Vladimir Crwanski


dnevnik +e­mu­se­de­~a~­ki­san­ni­je­ostva­rio.­Ni­ka­da­ni­je po­stao­ pred­sed­nik­ In­do­ne­zi­je...­Do­du­{e,­ne­mo­`e­se­re­}i­ da­ je­ de­~ak­ ko­ji­ je­ od­ra­stao­ u Xa­kar­ti­i­ko­jeg­su­dru­go­vi­zva­li „Be­ri“,­ba{­ulu­do­pro­tra­}io­svo­ju­ bu­du}­nost,­ jer­ ne­ko­li­ko­ de­ce­ni­ja­ka­sni­je­po­stao­je­44.­pred­sed­nik­ Sje­di­we­nih­ Ame­ri~­kih­ Dr­`a­va,­ te­ do­bit­nik­ No­be­lo­ve­ na­gra­de­za­mir. Ba­rak­Hu­sein­Oba­ma­(51)­pr­vi put­je­ov­de­u­Xa­kar­tu­do­{ao­1967. go­di­ne,­ka­da­je­u­Be­loj­ku­}i­obi­ta­vao­de­mo­kra­ta­Lin­don­Xon­son, film­„Bo­ni­i­Klajd“­za­ra­dio­pr­vih­50­mi­li­o­na­do­la­ra,­a­“Dor­si” sni­ma­li­Light my fire.­Ne­{to­ra­ni­je,­ Ba­ra­ko­va­ maj­ka­ Stan­li­ An Dan­hem­uda­la­se­dru­gi­put­za­In­do­ne­`a­ni­na­ po­ ime­nu­ Lo­lo­ So­e­tu­ro,­i­u­naj­mno­go­qud­ni­joj­ze­mqi Ju­go­i­sto~­ne­ Azi­je­ ak­tu­el­ni­ ame­ri~­ki­pred­sed­nik­pro­veo­je­~e­ti­ri­ go­di­ne.­ Po­ha­|ao­ je­ dr­`av­nu osnov­nu­{ko­lu­u­na­se­qu­Men­teng (SDN1 Besuki),­ `i­veo­ u­ ku­}i­ is­pred­ko­je­je­bi­lo­dr­vo­man­ga­i,­ka­ko­ }e­ ka­sni­je­ sam­ ob­ja­sni­ti,­ „pu­{tao­ zma­je­ve,­ tr­~ao­ kroz­ pi­rin­~a­na­ po­qa­ i­ u~io­ ka­ko­ se­ vo­li In­do­ne­zi­ja“.­ Na­vod­no,­ bio­ je­ ne­mi­ran,­ za­dir­ki­vao­ de­voj­~i­ce...­ ^e­sto­ se pre­pri­~a­va­ju­ re­~i­ we­go­ve­ ne­ka­da­{we­ u~i­te­qi­ce­ Sri­ Mur­ti­ning­sih­da­je­de­ve­to­go­di­{wi­Ba­rak­ na­pi­sao­ esej­ u­ ko­jem­ je­ iz­ra­zio­`e­qu­da­po­sta­ne­pred­sed­nik. We­ne­ re­~i­ pre­ne­la­ je­ i­ agen­ci­ja Associated Press:­„Pi­ta­la­sam­ko­bi to­`e­leo­da­po­sta­ne­pred­sed­nik­i Be­ri­je­je­di­ni­po­di­gao­ru­ku.­Sve osta­la­de­ca­su­se­sme­ja­la,­ki­ko­ta­la,­a­na­kra­ju­su­re­kla­u­re­du,­u­re­du“.­ –­Da,­Be­ri­je­bio­ne­sta­{an,­re­~it...­ Zna­mo­ da­ je­ re­kao­ da­ ka­da

W

31.decembar2012-2.januar2013.

25

„DNEV­N IK”­NA­LI­C U­ME­S TA:­OBA­MA­KAO­JU­NI­OR­I­WE­GOV­DE­^A^­KI­SAN

Pa­~­ji­hod­na­ja­van­skom­{o­de­ru po­ra­ste­`e­li­da­po­sta­ne­pred­sed­nik­–­ot­kri­va­za­„Dnev­nik“­pred­sed­nik­ ko­mi­te­ta­ we­go­ve­ osnov­ne {ko­le­ An­dre­ Isman­gu.­ –­ U­ tom tre­nut­ku­ni­je­pre­ci­zi­rao­na­ko­ju dr­`a­vu­ mi­sli.­ Me­|u­tim,­ ta­da­ je `i­veo­ ov­de­ u­ Xa­kar­ti,­ go­vo­rio in­do­ne­`an­skim­ je­zi­kom...­ Po­sto­je­ fo­to­gra­fi­je­ we­ga­ kao­ iz­vi­|a­~a­ka­ko­sa­lu­ti­ra­na­{oj­dr­`av­noj za­sta­vi,­ ta­ko­ da­ pret­po­sta­vqam da­je­mi­slio­na­In­do­ne­zi­ju.­ Ka­da­se­Oba­ma­po­no­vo­na­{ao­u ha­o­ti~­noj­ me­tro­po­li­ ko­ju­ tu­ri­sti~­ki­vo­di~­Lonely Planet opi­su­je kao­„grad­ko­ji­je­te­{ko­za­vo­le­ti“, re­kao­je­da­se­ose­}a­„de­zor­jen­ti­sa­no“.­Bi­lo­je­to­2010.­go­di­ne:­Emi­ne­mov­al­bum­Recovery pro­da­vao­se kao­ al­va,­ dva­ Di­zni­je­va­ fil­ma

(Toy Story 3 i­ Alice in Wonderland) pro­bi­la­su­ma­gi~­nu­ci­fru­od­mi­li­jar­du­do­la­ra,­a­pred­sed­nik­SAD ve}­ ta­da­ bio­ je­ –­ on.­ „Pri­zor­ se pot­pu­no­pro­me­nio,­je­dva­da­ne­{to pre­po­zna­jem.­ Grad­ je­ do­`i­veo­ ra­di­kal­nu­ tran­sfor­ma­ci­ju­ u­ glo­bal­nu­me­tro­po­lu“,­pre­neo­je­bri­tan­ski­ “Gar­di­jan”­ Oba­mi­ne­ re­~i iz­pred­sed­ni~­ke­pa­la­te­pri­li­kom we­go­vog­su­sre­ta­s­in­do­ne­`an­skim ko­le­gom­Su­si­lom­Bam­ban­gom­Jud­ho­jo­nom.­ „Ka­da­ sam­ pr­vi­ put­ bio ov­de­svi­su­vo­zi­li­becak (ja­van­ski bi­cikl-rik­{a­ prim.­ aut.),­ ja­ sam sta­jao­sa­stra­ne­i­sve­je­bi­lo­pu­no qu­di­ na­ sve­ stra­ne.­ Sa­da,­ kao pred­sed­nik,­ni­sam­mo­gao­da­vi­dim ni­{ta­ od­ sa­o­bra­}a­ja­ jer­ su­ uli­ce bi­le­blo­ki­ra­ne“.

Iz­bo­ri­u­Ya­kar­ti Xa­kar­ta­se­u­ovom­tre­nut­ku­–­kao­uosta­lom­i­Sje­di­we­ne­Ame­ri~­ke­Dr­`a­ve­–­„opo­ra­vqa“­od­du­ge,­spek­ta­ku­lar­ne­i­na­por­ne­iz­bor­ne­ kam­pa­we.­ U­ Ame­ri­ci­ je­ Oba­ma­ po­ra­zio­ re­pu­bli­kan­skog kan­di­da­ta­Mi­ta­Rom­ni­ja,­a­u­udob­nu­fo­te­qu­gu­ver­ne­ra­obla­sti D.K.I. Jakarta seo­je­\o­ko­Vi­do­do­(Joko Widodo)­ko­ji­je­ta­ko­po­stao fak­ti~­ki­dru­gi­naj­mo}­ni­ji­~o­vek­u­dr­`a­vi;­ov­de­glav­ni­grad­kao na­pri­mer­Ber­lin­u­Ne­ma~­koj­ima­sta­tus­gra­da­–­po­kra­ji­ne­(ali ne­i­fe­de­ral­ne­je­di­ni­ce).­No­vi­gu­ver­ner­po­znat­po­na­dim­ku­Jokowi do­sa­da­{wi­ je­ am­bi­ci­o­zni­ gra­do­na­~el­nik­ cen­tral­no­ja­van­skog­gra­da­So­lo.­Opi­su­je­se­kao­„li­der­s­du­{om­ro­ke­ra“­(pemim pin yang berjiwa roker)­ i­ we­go­va­ po­be­da­ –­ kao­ i­ Oba­mi­na­ 2008.­ – sma­tra­se­no­vi­nom­u­na­ci­o­nal­noj­po­li­ti­ci.­To­je­ot­pri­li­ke­kao da­se­Go­ran­Je­{i}­kan­di­do­vao­za­gra­do­na­~el­ni­ka­Be­o­gra­da­i­na di­rekt­nim­iz­bo­ri­ma­po­~i­stio­\i­la­sa­i­Vu­~i­}a.­Po­no­vo,­kao­u slu­~a­ju­Oba­me,­ana­li­ti­~a­ri­po­be­du­no­vog­gu­ver­ne­ra­ob­ja­{wa­va­ju­ ve­li­kom­ po­pu­lar­nos­}u­ me­|u­ mla­di­ma­ i­ `e­na­ma,­ te­ naj­bo­qim sna­la­`e­wem­na­in­ter­ne­tu­i­dru­{tve­nim­mre­`a­ma.­ Da­kle,­Oba­ma­ni­je­ima­tu­„sre­}u“­da­po­put­ne­ma~­ke­kan­ce­lar­ke An­ge­le­Mer­kel­osta­ne­za­kr­~en­u ne­zva­ni~­no­ naj­go­rem­ sa­o­bra­}a­ju na­sve­tu­(rad­nim­da­ni­ma­kroz­Xa­kar­tu­pro­{par­ta­i­po­15­mi­li­o­na qu­di)­i­„uhva­ti“­di­na­mi­ku,­mi­ri­se­i­ha­o­ti~­ni­{arm­„Ve­li­kog­Du­ri­ja­na“. Ipak,­ ne­ke­ stva­ri­ se­ i­ ni­su pro­me­ni­le­od­vre­me­na­ka­da­je­Be­ri­ po­ha­|ao­ osnov­nu­ {ko­lu SDN1

„Dnev­ni­ka“­ko­ji­se­mu­vao­po­kra­ju u­ ko­jem­ je­ od­ra­stao­ ame­ri~­ki pred­sed­nik. –­Hej,­mi­ster!­Je­si­li­ru­~ao­da­nas?­ Ov­da­ ima­mo­ „bak­so­ Oba­ma“, to­ je­ po­seb­na­ hra­na,­ ja­ko­ uku­sna! Je­si­ li­ pro­bao­ ne­ka­da­ Oba­min bak­so?­ Por­ci­ja­ obi~­nog­ je­ se­dam hi­qa­da­ ru­pi­ja,­ a­ spe­ci­jal­nog­ de­vet­hi­qa­da­(je­dan­evro­oko­12.600 ru­pi­ja­prim.­aut).­Hej,­mi­ster,­ka­ko­ to­ mi­sli{­ ka­kva­ je­ raz­li­ka? Pa­ gle­daj,­ „bak­so­ Oba­ma“­ je­ tam­ni­ji­od­obi~­nog­–­is­ke­zio­se­pro­da­vac­ko­ji­se­pred­sta­vio­kao­Mi­kel.­We­go­va­pre­o­ku­pa­ci­ja­bi­la­je me­{a­we­~i­li­so­sa­(sam­bal),­ni­ka­ko­„po­li­ti~­ka­ko­rekt­nost“­iz­ra­za;­na­sta­vio­je­da­se­sme­je. Ov­da­{we­ur­ba­ne­le­gen­de­ka­`u da­ su­ Be­ri­ja­ u­ de­tiw­stvu­ zva­li „buc­ko“­i­da­je­bio­po­znat­kao­„de­~ak­ko­ji­tr­~i­kao­pat­ka“,­{to­bi zna­~i­lo­ da­ je­ Oba­ma­ prak­ti~­no gu­sti­rao­ zna­~e­we­ iz­ra­za­ „lameduck president“ i­ pre­ ne­go­ {to­ je za­ko­ra­~io­ u­ dru­gi­ pred­sed­ni~­ki man­dat­ i­ spo­znao­ we­go­vo­ „pro­klet­stvo“. Me­|u­tim,­ s­ to­li­kom­ vre­men­skom­ dis­tan­com,­ te­{ko­ je­ pro­ce­ni­ti­ isti­ni­tost­ ova­kvih­ pri­~a. Na­ fo­to­gra­fi­ja­ma­ se­ vi­di­ da­ je kao­de­~ak­si­gur­no­bio­mno­go­„ob­li­ji“­ od­ da­na­{we­ slim fi­gu­re sta­nov­ni­ka­Be­le­ku­}e,­{to­za­pra­vo­ne­do­ka­zu­je­ni­{ta.­Go­ja­znost­u Azi­ji­ ni­je­ ta­kav­ fe­no­men­ kao Evro­pi­ili­Ame­ri­ci:­po­sto­je­na­dim­ci­ za­ krup­ni­ju­ de­cu­ (na­ pri­mer­ „Zmaj“),­ ali­ ni­su­ ni­ iz­bli­za fre­kvent­ni­ kao­ {to­ je­ to­ slu­~aj na­Za­pa­du,­te­je­mo­gu­}e­da­je­pri­~a o­„de­be­lom­Oba­mi“­tek­na­knad­na fik­ci­ja.­ Is­kre­ni­ji­ In­do­ne­`a­ni pri­zna­ju­ da­ je­ ve­ro­vat­ni­je­ da­ bi ov­da­{wa­de­ca­u­tom­uz­ra­stu­–­kao i­pro­da­vac­bak­sa Mi­kel­–­pri­me­ti­li­ Be­ri­je­vu­ dru­ga­~i­ju­ bo­ju­ ko­`e­pre­ne­go­sto­ma­~i}.­ S­ dru­ge­ stra­ne,­ u­ vre­me “Bitlsa”,­ pat­ke­ su­ de­fi­ni­tiv­no tu­ma­ra­le­ Cen­tral­nom­ Xa­kar­tom i­stil­tr­~a­wa­je­bez­sum­we­mo­gao bi­ti­po­re­|en.

Oba­ma­i­islam­ Beri­je­jedini­`eleo­da­bude­predsednik

[kola­s­vizijom:­Obrazovawe­odanih­i­posve}enih­u~enika...

^i­we­ni­cu­da­je­Oba­ma­od­ra­stao­u­dr­`a­vi­s­naj­broj­ni­jom­mu­sli­man­skom­za­jed­ni­com­na­sve­tu,­we­go­vi­po­li­ti~­ki­pro­tiv­ni­ci­po­ku­{a­va­li­su­da­zlo­u­po­tre­be­tvr­de­}i­da­je­ame­ri~­ki­pred­sed­nik po­ha­|ao­ra­di­kal­ne­isla­mi­sti~­ke­{ko­le.­Svo­je­vre­me­no­iz­fon­da Obama for America pla­}en­ je­ pro­glas­ „Isti­na­ o­ Ba­ra­ko­voj­ ve­ri“ (The Truth About Barack’s Faith)­gde­se­na­vo­di­da­je­pred­sed­nik­„po­sve­}e­ni­hri­{}a­nin“,­i­da­je­fa­bri­ko­va­we­ova­kvih­pri­~a­u­ci­qu po­li­ti~­ke­ dis­kre­di­ta­ci­je­ „na­pad­ na­ qu­de­ svih­ ve­ro­i­spo­ve­sti“. Ta­ko­|e,­te­tvrd­we­za­„Dnev­nik“­de­man­to­va­li­su­i­qu­di­iz­Oba­mi­ne­ne­ka­da­{we­osnov­ne­{ko­le.­„Isti­na­je­da­je­re­li­gi­ja­bi­tan­deo sva­ko­dnev­nog­`i­vo­ta­u­In­do­ne­zi­ji,­ali­ovo­je­dr­`av­na­{ko­la­i ima­mo­u~e­ni­ke­svih­re­li­gi­ja.­U­dvo­ri­{tu­ima­mo­mo­li­tve­ni­pro­stor­za­mu­sli­ma­ne­-­mus­ho­lu,­kao­i­ma­lu­hri­{}an­sku­ka­pe­lu.­No, oba­objek­ta­iz­gra­|e­na­su­po­sle­Oba­mi­nog­bo­rav­ka­ov­de“. Besuki.­ To­kom­ svo­je­ po­sled­we­ po­se­te­Oba­ma­je­is­ta­kao­ka­ko­mu­ne­do­sta­je­ vo­}e­ po­ ime­nu­ ram­bu­tan (eng:­leessy),­za­tim­na­si­go­reng ti­pi~­ni­ja­van­ski­do­ru­~ak­u­vi­du­pr­`e­nog­pi­rin­~a,­kao­i­bak­so,­ov­da­{we­}uf­te­od­me­sa.­U­uli­~i­ca­ma oko­ {ko­le­ jo{­ uvek­ se­ re­|a­ju {pa­li­ri­uli~­nih­pro­da­va­ca­tra­di­ci­o­nal­ne­ hra­ne.­ Je­dan­ od­ wih uhva­tio­ je­ po­gled­ re­por­te­ra

U­me­|u­vre­me­nu,­svet­ski­me­di­ji iz­ve­{ta­va­li­ su­ o­ Oba­mi­nom­ po­vrat­ku­u­grad­u­ko­jem­je­od­ra­stao. “Tajm”­ je­ imao­ ne­{to­ „edu­ka­tiv­ni­ji“­pri­stup­i­ci­ti­rao­pred­sed­ni­ko­ve­re­~i­ka­ko­se­se­}a­sta­ri­jih qu­di­i­`e­na­ko­ji­su­ga­po­zdra­vqa­li­ osme­hom,­ de­ce­ ko­ja­ su­ ~i­ni­la da­se­stra­nac­ose­ti­kao­kom­{i­ja, te­u~i­te­qa­ko­ji­su­mu­po­ma­ga­li­da na­u­~i­ vi­{e­ o­ sve­tu.­ “Wu­jork

Yakarta:­Grad­koji­je­te{ko­zavoleti

tajms”­pri­~u­je­po­sta­vio­dru­ga­~i­je­i­de­~a­ku­ko­ji­}e­ka­sni­je­po­sta­ti­ pred­sed­nik­ na­de­nuo­ ti­tu­lu man­gu­pa­ (trouble maker).­ Ta­mo­ se ka­`e­da­je­Oba­mi­na­da­di­qa­ima­la „slo­bo­do­um­ne­ sta­vo­ve­ pre­ma­ pi­ta­wu­ho­me­sek­su­a­li­zma“,­a­za­tim­i da­se­za­pra­vo­ra­di­lo­o­„mu­{kar­cu ko­ji­ se­ taj­no­ vi­|ao­ s­ lo­kal­nim me­sa­rom“.­ List­ da­qe­ pre­no­si­ da je­ mi­ste­ri­o­zna­ da­di­qa­ po­sta­la ~la­ni­ca­ gru­pe­ tran­sve­sti­ta­ Fantastic Dolls ko­ja­je­za­ba­vqa­la­qu­de na­uli­ci,­pe­va­ju­}i­i­igra­ju­}i­od­boj­ku. Kraj­gra­da­Men­teng­kao­i­sa­ma osnov­na­ {ko­la­ na­la­ze­ se­ na­ oko tri­ ki­lo­me­tra­ ju­`no­ od­ na­ci­o­nal­nog­spo­me­ni­ka­Mo­nas,­soc­re­a­li­sti~­ne­ gro­ma­de­ ko­ja­ zva­ni~­no sim­bo­li­zu­je­ ne­za­vi­snost­ i­ je­din­stvo­ na­ci­je,­ ali­ je­ ne­ki,­ po­lu­taj­no,­zbog­svog­simp­to­ma­ti~­nog­ob­li­ka,­ na­zi­va­ju­ „Su­kar­no­vom­ po­sled­wom­ erek­ci­jom“.­ Iz­grad­wu spo­me­ni­ka­ za­po­~eo­ je­ Su­kar­no, otac­in­do­ne­`an­ske­na­ci­je­ko­ji­je va­`io­ za­ sa­rad­ni­ka­ i­ bli­skog pri­ja­te­qa­ Jo­si­pa­ Bro­za­ (Ti­to­ je na­ov­da­{wim­uli­ca­ma­i­da­qe­pr­va­aso­ci­ja­ci­ja­na­re~­„Ju­go­sla­vi­ja“),­a­do­vr­{io­ju­je­vi­{e­de­ce­nij­ski­pred­sed­nik­Su­kar­no,­je­dan­od sve­ga­ ~e­ti­ri­ svet­ska­ dik­ta­to­ra ko­ji­se­sum­wi­~e­da­su­iz­ze­mqe­iz­ne­li­ vi­{e­ de­vi­za­ od­ Slo­bo­da­na Mi­lo­{e­vi­}a­ (iz­vo­ri:­ Svet­ska Ban­ka­ i­ Kan­ce­la­ri­ja­ UN­ za­ nar­ko­ti­ke­i­kri­mi­nal). Da­nas,­ is­pred­ {kol­ske­ zgra­de na­la­zi­ se­ spo­me­nik­ ma­lom­ Be­ri­ju:­ode­ven­je­u­{pil­ho­zne­a­na­ru­ku­mu­sle­}e­lep­tir.­ -­ Ka­da­ se­ we­go­va­ po­ro­di­ca­ do­se­li­la­ u­ Xa­kar­tu,­ Be­ri­ je­ pr­vo po­ha­|ao­ ka­to­li~­ku­ {ko­lu­ St. Francis of Assisi u­ju­`nom­de­lu­gra­da.­ Vr­lo­ br­zo­ pre­se­lio­ se­ u­ cen­tar,­u­na­se­qe­Men­teng­i­ov­de­je­ja­ko­do­bro­za­pam­}en.­Da,­is­ti­cao­se

Fo­to:­D.­Apro

iako­je­jo{­uvek­bio­de­te.­Si­gur­no­ da­ se­ we­gov­ iz­gled­ pro­me­nio, ali­ ka­da­ je­ po­stao­ po­znat­ i­ ka­da su­ ga­ we­go­vi­ biv­{i­ dru­go­vi­ iz ode­qe­wa­ vi­de­li­ na­ te­le­vi­zi­ji, od­mah­su­ga­pre­po­zna­li.­Re­kli­su: „Ne­ma­ sum­we,­ to­ je­ na{­ Be­ri“­ – ob­ja­{wa­va­ pr­vi­ ~o­vek­ {kol­skog ko­mi­te­ta. U­ we­go­voj­ u~i­o­ni­ci­ i­ da­qe­ je sme­{ten­ 3-B­ raz­red.­ Ukup­no­ 26 de­~a­ka­ i­ de­voj­~i­ca­ u­ jed­na­kim pla­vim­ {kol­skim­ uni­for­ma­ma od­ra­sli­ Oba­ma­ sva­ko­dnev­no­ po­sma­tra­s­ve­li­kog­por­tre­ta­na­zi­du.­A­opet,­u­di­rek­tor­skoj­kan­ce­la­ri­ji­vi­si­por­tret­go­spo­|e­Ti­ne He­ni­jo­no,­ Be­ri­je­ve­ di­rek­tor­ke. [ko­la­ je­ i­ da­qe­ sme­{te­na­ u­ ho­land­skoj­ ko­lo­ni­jal­noj­ zgra­di­ iz 1934.­go­di­ne­ko­ja­je­pr­vo­bit­no­bi­la­ vla­sni­{tvo­ ka­to­li~­ke­ cr­kve, da­ bi­ pe­de­se­tih­ go­di­na­ pro­{log ve­ka­ bi­la­ pre­tvo­re­na­ u­ dr­`av­nu {ko­lu.­Na­zi­du­je­ve­li­kim­slo­vi­ma­ is­pi­sa­na­ „vi­zi­ja“­ {ko­le: „Obra­zo­va­we­ oda­nih­ i­ po­sve­}e­nih­u~e­ni­ka,­na­pred­nih­u­obla­sti na­u­ke­i­teh­no­lo­gi­je,­ko­ji­po­se­du­ju pa­tri­ot­ski­duh­i­sprem­ni­su­da­se tak­mi­~e­ na­ na­ci­o­nal­nom­ i­ me­|u­na­rod­nom­ni­vou“. Po­sle­~e­ti­ri­go­di­ne­pro­ve­de­ne­ u­ glav­nom­ gra­du­ In­do­ne­zi­je, Ba­rak­ Oba­ma­ se­ 1971.­ go­di­ne vra­tio­na­Ha­va­je­gde­je­i­ro­|en. [on­Ko­ne­ri­ta­da­je­sni­mao­„Di­ja­man­ti­ su­ ve~­ni“,­ Rod­ Stju­art pe­vao­ Maggie May, a­ pred­sed­nik je­ bio­ re­pu­bli­ka­nac­ Ri­~ard Nik­son.­ Na­kra­ju,­pi­ta­we­ko­je­osta­je­je­ste­da­li­je,­i­u­ko­li­koj­me­ri,­ra­na­prak­sa­„pa­~i­jeg­ho­da“­na­ja­van­skom­ {o­de­ru­ bi­la­ do­bra­ ba­za­ i know how tre­ning­ za­ mno­go­ kom­pli­ko­va­ni­ji­ i­ sup­til­ni­ji­ tanc ko­ji­ da­nas­ ma­li­ Be­ri­ igra­ u­ Va­{ing­to­nu.­ n Danijel Apro


26

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

ko ste se 12. 12. 2012. oko devet uve~ezateklikodku}epana~as bacili pogled na svoj ekranski alterego,moglistenadrugomprogramu RTS-avidetikakosegra|aniRepublikeKoreje,kojumineslu`benonazivamo Ju`nom,pripremajuzado~ekNovegodine2013.NaslicikojudoRTS-adonose davno prevazi|ena iz sasvim drugog TV elektroni uposleni na izgradwi razloga. globalnogselavidimoDedaMrazauzaMisli lunarno, nimqivojulozi.Uuobi~ajenomcrvenom `ivi podvodno odelu, natruntan i slu`beno va`an, on Dabome,slavi}eKorejanciNovugosepra}akarone}iuzdnopogolemogbadinukadimi,alinijetowimaonaprazena u nekakvom {oping centru punom va.Pravanovogodi{wafurka,tj.`ursveta,ba{kao{tojeibazenpunriba. ka,kodwih2013.padaunedequ10.feAli, ne lezi vra`e: bilo to pitawe bruara,a2012.jebilauponedeqak,23. temperamentailikulture,kaodazawejanuara.Jer,kadsiKorejanac,tizna{. govo reklamno podvodno bu}kawe ba{ Sa~eka{lepodandrugog niko,barodpublikekomladogmesecaposlezimjagapratiu`ivo,previskeravnodnevice,pasla{e ne haje. Ni ribe ni Slavi}e Korejanci vi{jerima{ra{taslaqudi.KaodajestvarsvaNovu godinu kad i viti.Novagodinaje,brakodnevna,amo`daitrami, ali nije to te,lunarna,kao{tojei dicionalna.Ilidasetu wima ona prava red. Sem ako nije 2033. nema~emuposebnoradogodina, kada }e se slavivati.Nipodgrevawunoti na dan tre}eg mladog vogodi{we razbibrige, meseca posle zimske ravnodnevice. Ne ninesvakida{wemprizoru. pitajza{to,jernismoastronomi,ani Jer za Korejance, stvar je mo`da i Korejanci. pomalopreurawenaizjednog,apomalo

A

Tamogdejekraqre{ioda

Na{ reporter u prvom planu s kolegama pred morskim grobom kraqa Munmua

ri~u o Bad Urahu po~e}u onim {to }u presko~iti. Ni re~i o divnoj ali dosadnojprirodiu[vapskimAlpima, o savr{enoj nema~koj bawi sa ~udima za relaksaciju o kojima u na{imtermamamo`etesamodasawate. Zaobi}i }u i to da troiposatnau`ivancijauspacentruko{tadevetevrailitriputamawe negosli~na,maweatraktivnauBawiKoviqa~i.Prazniostajuiredoviorasko{nimvinskimpodrumimaidivnimbelimvinimanakojasuveomaponosniizbogkojihim je pivo uvek pod „b”. Ni slova o grofuEberhardu,podkojimjemesto u 15. veku procvetalo. Niti o tomedajetajslavniplemi}podnekimizgovorom,kojimijeuslu{awupromakao,pobiolokalneimu}neJevrejeiodtih,wihovihnovaca, podigao jedan od najstarijih univerziteta u Nema~koj, u obli`wem Tibingenu. Zanemari}u i storijuotomekakosuponosnina jo{jednogwihovogsugra|aninaiz pro{losti,kojijeuBadUrahu`iveosvegatrigodineazavr{iona “glava” strani nov~i}a od jednog evra – Primo`a Trubara, slovena~kogprosvetiteqa,zamislite! Ipita}uvas,zabaveradi,slede}e:kakvesu{ansedaseuistojprostoriji sretnu mladi nacisti, SS arijevci s jedne strane, i s druge sledbeniciSaiBabe,hinduisti~kogvra~aivo|esektetranscedentalnemeditacije?Urealnomvre-

P

„DNEVNIKNALICUMESTA”:JU@NA KOREJA, ZEMQA ZA NOVOGODI[WE

JerdasmoKorejanciznalibismomii {to{tadrugo.Recimo,daonajpodvodni DedaMraznijeba{nekispektakularan lik, bar imamo li u vidu makar i samo `ivotnu, tj. post `ivotnu podvodnu avanturukorejanskogkraqaMunmua.Eh, Munmu, Munmu, nisu ga za xabe zvali i Velikikraq.Kadajetajstupionapresto661.godine,umoruje,kakopovestka`e,prona|enopogolemotelo`enedugo dvadesetak metara, s nogama od nepunih dvametraionimmestom{tonasra|aod jedvametra.Nekispisiopettvrdedaje bilavisokateknekih{estmetara,ali {ta }e{, takva je istorija. Dok jednom neomrkne,drugineporaste.Iliobrnuto.Tek,bilokakobilo,Munmujemalkiceosvajaopautrostru~iosvojekraqevstvo, a kad je umro – znao je kako da za{titisvojeiubudu}nosti.Blagovremenojenarediodagasahraneumoru,spogledomnaJapan,odaklesupretilizavojeva~i,ire{iojedaseposlesmrtipretvori u zmaja, kako bi u slu~aju invazije mogao da interveni{e. Bio sam po~etkom septembranatojobali,odkojesenanekihdvestametara,umoru,nalaziMunmuov grob. Vi{e pove}ih stena obrazuje tu, u vodi, oblik nalik krstu, a u sredi{tu togvodenogkrstanalazise granitni blok koji je zapravosvodMunmuovogve~nogboravi{ta.Mo}nomestoakogledateumore,jer naobalijetuga.Simpati~napla`a,zapravo,alisturisti~kom infrastrukturomkaounekojna{ojmorskoj zabiti iz pedesetih godinapro{logvekaitou za~etku procesa integracije neure|ene pla`e s kvanta{kom pijacom u osnivawu. Ipak, ima tu {tadaseradi.Recimo,da popijete koka-kolu ili da sezgodnosagnetepabacite ponekipqosnatkamenpremaMunmuu,daviditekolikoputa}edaodsko~i.

^etiri puta najvi{e. Ozbiqni talasi,pravimorskivetar.Iudaqinisivi brodi}kojizami~ekahorizontu.Skoro }eve~e,paive~era.Prekrasno.Iopasno.

skavualgicu.Makakvoprasence,zaboravi! Onda, svi fini. Mla|i se starijima klawajumaltenedozemqe,svikoriste tri slobodna novogodi{wa dana da se porodi~nodru`eiteto{e,ave}inije Presna riba te gleda hobi da tih dana trknu i do obale KoNe samo zato {to s kongresno-delerejskog mora, na dalekom ili bliskom gatskom elitom Me|unarodnog PEN-a imistoku,davidekakoposledanadruboravimuluksuznomHotelu„Hjundai“ gogmladogmesecaizlaziprvonovogona{minkerskomjezeruBomun,nedaledi{wesunce,direktizmora. ko od istorijske prestonice Gjon|ua, Eh,eh. gdejehranetu{taitmaaponudapreoPabiuzto,aposlesvegonogteokgubilna. Nego {to se junaku ne da razaka,~ovekicigaretuzapalio,ali... bratiutompreobiqu.Ho}e{„kim~i“ UHotelu„Hjundai“,vidi{,tonemoilinekodrugotradicionalnolokalno `e. Sem napoqu, na nekom od mnogojelo–ho}e{!Ho}e{presneribesnebrojnihizlaza/ulazailiunekojodkarazmrsivo neshvatqivim {pecijama – fe-ba{ti na otvorenom. A u kafe-baho}e{, a i mo`e{. A ho}e{ li jo{, i {tijeonako,jo{malopanikako.Neda stalno?Pa,duma~ovek nije skupo nego nije ba{ posle dva-tri dana da ni jeftino. Uz to i prvi nijelo{anina{a,promonsunrosipokosi,pase Ovde svi fini. evropska hrana. Ku}u zato pod nadstre{nicama Mla|i se starijima hotelskihulazauvekna|e si ve} zaboravio pokuklawaju maltene {avaju}i da potisne{ nekogzainterkulturalni misaoopovratkuuz~edijalog uz dim, dva, tri. do zemqe tiri pogolema leta Qudi profesionalno preko pola sveta, a blagoglagoqivi, znatiopetsemo`e{,preddoma}inimavadi`eqni, otvoreni za svako lobirawe tinaterornostalgije. predizboreuPEN-u.Odmahvidi{da Kusa{ tako neki zgodan krompir i seituskupqamaterijalzanoviroman, biftek, prisma~e{ zrnca kuvanog kupri~u, pa bogme i poneku romansu, kao kuruza,pasenfi}–kao,ba{tiseneo{to je me|u piscima i red. Ali, tu je, bi~no prijelo {togod iz povardarskogotovo uvek, i jedan od na{e korejske dunavskogslivarekeRajne–aliokote pesni~kesabra}e,napone{toparadokmamikapaklenojzavrzlamioddezerta. salnomzadatku.On,naime,vi{enepuI malo ko odoli, a ukus – glava boli. {i,aliovima{topu{eistrajnonudi, Jesteslatko,alitekzakratko.Aonda, itozaxabe,svojunovukwigupesamau udar qutog. Ili kiselog. Da ne ka`em prevodunaengleski.Naravno,kwigaje ba{–uskislog.„Da,super,maba{pa- u celosti tematski vezana za fenomen {e!“Otprilikekaoionokorejskoviduvanisawa,aono~ekujedajedosutra no{tosmogapilinakokteludobrodoipro~itatepadaprinarednomsusretu {lice.Lepaboja,kaodasulikerodmamalko i prodiskutujete s wim tragove line dodali, a ukus od duda. A opet se tog ~itala~kog iskustva i filozof~ovekza`eli,sadkadganema.Tugapre- sko-ekolo{kibekgraund.Asusret}e{ golema. izbe}i samo ako ostavi{ duvan, makar Eh, da smo sad tamo za wihovog, luprivremeno. narnogNovaka,pananovogodi{wojtrBuda u pe}ini pezi,kao{totradicijanala`e–teokguk.Zgodna~orbicaspovr}em,pauwoj Tako je otprilike i na izletima na plovine{tonalikduguqastimknedlikojeodlazimoulovunanajznamenitije cama-rezancimaodri`e,pauztozamu- istorijsko-kulturne znamenitosti, sati{ neko kuvano jajce, pa komadi} mamo {to vas posle niko ne presli{ava riniranog mesa i kqucne{ po koju hr{tastezapamtilia{tairazumeli.

„DNEVN IK”NALIC UMES TA:BAD URAH – (NE)OBI^NO MESTO U [VAPSKIM ALPIMA

Bawaukojojsuse„sreli” HimleriSaiBaba menu–nikakve,aliuistorijitog malog nema~kog bawskog grada to jeve}deoturisti~keponude.Dodu{e,nijedavamtoba{ispri~ajuna prvuilidruguloptu.Iliuop{te. Osimakoznatedaispitate.Netolikozbog~udnihqudiudugimnaranxastimhaqinama,kojisutu`iveli skoro ~itavu deceniju tokom veselih sedamdesetih. Stvar je u tome da se ona prva pri~a, koja je samodeojednogmnogove}egprojekta po imenu Lebensborn, ne deli tek tako. Jer, ipak je deo mra~ne nacisti~kepro{losti.

Ku}a na zaravni Kada je pre skoro 90 godina imu}ni lokalni Jevrejin profesor Georg Gold{tajn odlu~io da podigne hotel-le~ili{te, nije ni slutio kakvu }e neobi~nu sudbinu imati zgrada koju je nazvao “Haus aufderAlb”.Izgra|enajeubauhaus stilu po zamisli istaknutog nema~kogarhitektetogdobaAdolfa Gustava [neka i useqena na

krajutre}edecenijepro{logveka. Posle par godina od izgradwe, na vlastsuuNema~kojdo{linacionalsocijalisti.Imalisu,kakonas istorija u~i, mnogo planova kako daimzemqaprocvetaisvisubili uprili~nojmerimonstruozni. Jedanodonihkojisusprovodili iuBadUrahu,ulepoj,velikoj,belojzgradinavrhubrdautim[vapskimAlpima,biojedeove}nare~enog projekta Lebensborn. Lukaviplan,kojijezapromenusmislio HajnrihHimler,vo|aSS-a,bioje dasenagomiliokupemladiarijevci,SSoficiriipripadaju}edevojke,kakobioninaj~istijime|u wima,samoplavookiiplavokosi, sidealnimmeramasvegapailobawa,u~estvovaliuwegovojrealizaciji.Idejajebiladasetiodabrani izdvoje na odre|ena mesta {iromNema~ke,aposle1935.kadsu apetiti porasli i u Holandiji, Norve{koj,Poqskoj...kakobise bacili na pravqewe malih “nadqudi”.Ibacilisuse.

Bauhaus jednostavnost Arhitektura,name{tajiraznidrugipredmetipremashvatawuBauhausdizajneratogdobaoblikujusenaosnovuupotrebqivosti.Estetska vrednost stolice, na primer, mora da proistekne iz savr{enog stapawawenogoblikaifunkcije.Celabauhausovskaprodukcijaobele`enajenajve}ommogu}omjednostavno{}u. Stogaseuovojzgradi,uskromnimsobama,sagumenimsivimpodovima,ukojimanidanasnematelevizoraniinternetadasenebibilo~imenaru{iooriginalnibauhausambijent,nalazesamosvetlidrvenikreveti,nahtkasneipopisa}isto,stolicaifoteqa.Ti{inu usamqenogmesta,na{umovitom,osun~anombrdunaru{avaojetada,u drugojpolovini’30ih,samo`agortogsveta,zaposlenogsvojomposve}eno{}u,uzmaloprigodnemuzikesarazglasa. Posebnosusecenilesportskeaktivnosti,ukqu~uju}iionepored bazena,~ijajedodatnavrednostbilalekovitavodaipoglednanepreglednozeleniloilizlatilo,uzavisnostioddobagodine.Bazenjezatrpan tokom restauracije zdawa 1991.godine jer je zakqu~eno da bi tro{koviodr`avawabiliprevisoki.Namestugdesenalaziopostavqenesuskulpturekojedo~aravajukakojetoranijeizgledalo.

Ba{ je slatko malo selo...

laihjeista,te{kasudbina–jani~ara.No,tovi{enijepri~aoBad Urahuiku}inaalpskojzaravni.

Vlasnici sre}e

Bilo je pod ovim krovom svega, pa i arijevskog hopa-cupa

[etaju}i se hodnicima protestantskiiliboqere~enobauhausovski jednostavne “Haus auf der Alb”ku}eo~uvaneuoriginalnom izdawu,samno{tvomdrvenihprozora i osvetqenih svetiqkama u oblikuobi~nihbelihkugli,gotovodamo`etedazamislitetemladequde.Posletureispirawamozgovaoveli~iniiva`nostiari-

jevske rase, pa o “bo`anstvu” po imenuHitler,i{aojered“tjelove`bi”.Udokumentarnimfilmovima tog doba mo`ete da vidite devojke kolmovanih plavih kosa, koje u belim haqinicama priqe`no ve`baju kao za slet. Partija ihjeubediladaseodreknutradicionalnih vrednosti i svega {to su ih u~ili roditeqi kako treba daizgleda`ivotpristojnemlade `ene,dabiodlu~iledazanaciju u~inenajvi{e{tomogu-dasadodeqenim parterima, bilo da im postanumu`eviilijo{boqene, proizvedupotomstvoipoklonega dr`avi. Projekatje,ka`ukwige,diqem Rajha, za 10 godina izrodio oko 10.000 dece, od kojih je dvoje vanbra~nih u skor ubele`io sam Himler,li~nimprimerompokazuju}i da je to bio “ingeniozan plan”. Ipakbrojdece,kojasupoklowena dr`avii`ivelanajpreuodgajali{tima a zatim neka od wih otposlatauporodice{iromzemqekakobiraslauelitunacije,nijebio dovoqan. Wih jo{ 200.000 koji su odgovaralipravomopisu,otetisu izporodica{iromPoqskeidrugihzemaqa“plavihqudi”,izadesi-

Potom se povest skokom seli u 70-tegodine20.veka,kadajezgrada prodata poklonicima transcedentalnemeditacije.Ka`udatadave} nijebilo~udno{totu`iveisvojana~elasprovodepripadnicisekteBagvan.Onikojisusebenazivaliposednicimasre}e,blagoslova, prosperiteta i verovali u nadnaravnostSaiBabe.Onogistogkoji je dve decenije kasnije posredno usre}ivao i nas, prosvetquju}i Miru Markovi} tokom wenih pute{etvijapoIndiji. Jedino{tosuimNemcizameralitokomtih10godinasu`ivota,jeste{tosuzanemariliku}uukojoj su `iveli, dok gotovo nije bila u potpunostiuni{tena.Krajemosamdesetihotkupilajujenazadsavezna dr`avaBadenVirtenberg,jerjeto, uzjo{jednugra|evinu,jedinopre`ivelo bauhaus zdawe u tom delu Nema~keiza{ti}enajekaospomenikarhitekture.Posletrigodine temeqne restauracije, vratili su jojstarisjajjednostavnosti. Itako,do|etenegdeneo~ekuju}ini{taposebnoosimmaloodmoraaodetes~udnimtovarommisli kakojedobardeoistorijecivilizacije zapravo pri~a o manipulacijiqudima.Ve}egilimawegkalibra,savi{eilimawetragi~nih posledica, bilo da manipulatori nose na crtu ispeglane uniforme koje seju strah ili naranxaste indijskehaqetkekaoobele`jaizme{tene realnosti. I razmi{qate kakoimaprevi{etihpri~aizkojih,kaovrsta,ni{tanismonau~ili.Zajedanputu(ne)obi~ne[vapskeAlpesasvimdovoqno. n Ivana \uri}


dnevnik MA[TARIJE

postanezmaj

31.decembar2012-2.januar2013.

27

NI POQUBAC AJKULE NE MO@E DA ZAMENI DUNAVSKE SARDINE

Svudapo|i, pauBezdando|i

n Pi{e: Sr|a Popovi} ada me je drugar zamolio da za novogodi{wi broj „Dnevnika” napi {em kratku pri~u s jedne od svojih me|unarodnih ribolovnih avantura, Florida mi je odmah pala na pamet. Prvo poluvreme ovog teksta zato nas vodi na Ki Biskejn koji, uz desetak drugih ostrvaca koji se u pravcu jug-jugozapad pru`aju od Majami Bi~a, predstavqaju san svakog ribolovca. I pru`aju mnogo, bar kada su u pitawu adrenalin i mogu}nost da u jednom danu uhvatite nekoliko „trofeja” iz snova.

K

Istorijska prestonica Gjon|u

te i ru ~a ti s bu di sti~ kim mo na si ma, pa i mu dro, da Na mo joj top-li sti vi |e nog dobro se kotira hram kle }utke, is pra ti ti ne ku od wi ho vih broj nih moliSe ok gu ram, zgod no sme {ten u gra nit noj pe }i ni na tvi. nekih dva de se tak ki lo me ta ra od Gjon |ua, kre ne te li Isto ta ko, ali sa svim druga ~ije, di {u i gra dovi ka Is to~nom mo ru i Mun muo vom gro bu, pre ma ko jiKo re je. ma gle da i veli ~an stve na statua Bu de okru `e nog Gjon |u - na po la grad, na po la istorija ko ja ho }e da Bo di sa tva ma, sme {te na tu, pod monu men tal nom pe`i vi. Pu san - red obla ko de ra, red qup kih ze le nih }in skom ku po lom. Neda le ko je i ne mawe uzbu dqi vi brda{aca ko ja se ne daju do grahram Bulguk sa, gra|en i do gradi ti ni kad teh no ho }e, jer kan|i van od po ~et ka 6. ve ka, uzo riJesteslatko,alitek da priro da tla to ne }e, tj. we goti kom pleks bu di sti~ kih grava nosi vost. Seul, ah Seul. Do|e vina pre mre`e nih ka me nim zakratko.Aonda,udar |i te na wegov fu tu ri sti~ ki mo sto vi ma ko ji po ve zu ju ni zove qutog.Ilikiselog aero drom In ~eon pa po sle midr ve nih pa go da ras po re |e nih u sli te ka ko sa we ga da ode te, ako ob liku me ga pra vo ugao ni ka. uop {te zna te kuda }e te i ka ko posle sve ga. Na rav no, Ko me se ma {ta ov de ne za dovoqi, na sa mo dva dei to je Ko reja. set ki lo meta ra se ver no oda tle mo `e da po se ti i A {ta da qe? Pa, ku}i. A ka ko? Pa – Pe king, Mohram Gi rimsa, u pod no` ju pla nine Hamvolsan. Tu skva, Frank furt..., a iz nad sve ga Sibir, Si bir, Sikre ne te od par kin ga ko ji ne obe }a va ni {ta sem nebir. Najdu `i i naj lep {i. Jer to liko ga ima i u wemu {to para-ki ne ske ro be, vo}a i po vr }a koje nu de setoli ko toga od bes ko na~ nog prostranstva pla nina, i qa ni za se li na ze mqu ili iz vr nu te kor pe, ali ubrrav ni ca, i vo da ima, da odmah vi di mo da ne}e Zemqa zo }e te za basati do mo nu men tal ne ka pi je hram skog tek ta ko pro pa sti, rukama na {im teh no za se ja na. kom plek sa, gde va qa ima ti srca pa na sta vi ti uzbrBar do 1. ja nu ara, ili onog lu nar nog 10. fe brua ra. do. A on da, ta man kad se svojski za duvate, opet priA po sle – vi de }emo. Mun mu, ne daj se! zor le po te od ko je za sta je dah, a bez pre te ra ne ras kon Vladimir Kopicl {i. Uz ma lo sre }e ili do bru ve zu, u Gi rim si mo `e-

Gruper s Majamijem u pozadini

Moj doma}in u ovoj avantu ri, koja se desila novembra 2012, profesionalni je vodi~ Tom Veber, kog sam upoznao pro{le godine. U samo dva izlaska u dva razli~ita doba sezone sa ovim sjajnim vodi~em neki od de~a~kih snova su ispuweni, jer hvatam, qubim i pu{tam svoju prvu (dodu{e minijaturnu) ajkulu, svog prvog bonfi{a, jednu od najborbenijih morskih riba. Uz jo{ desetine snepera i grupera. Osim spektakularne pozadine Majamija koji se ogleda u moru, toliko nam poznate iz brojnih serija, uspevam da izgorim kao rak, upoznam pustiwake koji `ive na {lepu usred mora, potpuno izolovano na samo miqu od velegrada, umalo upadnem u vodu kad sam zaka~io velikog tarpona i, zahvaquju}i bistrom nebu i vrhunskom svetlu, napravim pregr{t sjajnih fotografija. Ali, avaj... onda Tom i ja parkiramo ~amac u marinu, pozdravimo se i – svako na svoju stranu. Drugo poluvreme ove pri~e de{ava se u danima ovogodi{weg Bo`i}a na severu Vojvodine, nadomak Bezdana, usred za{ti}enog prirodnog dobra „Gorwe Podunavqe.” Ovde se, a da ~ak i mnogi Vojvo|ani to ne znaju, nalazi pravi biser mira, saglasja s prirodom i qudske kreativnosti poznat

kao „Ekolo{ka u~ionica Bara~ka”. Maleni objekat okru`en sa tri strane lokvawem i plitkom vodom prebogatom ribqom mla|i, dom je neverovatnoj porodici Kova~, ~uvarima prirode, ali i drevnih lokalnih ribqih recepata – i visestrukim {ampionima

kitimo” (i tu ih i ostavqamo!) grane vrbe koje se nadvijaju nad zalivom. Onda da fijasko bude potpun, po~iwe i ki{a. Priznajemo poraz i povla~imo se u toplu baraku. A tamo... Vi{e generacija stanovnika severa Ba~ke i susedne Barawe pravi su {ampioni u ribqim specijalitetima, pa je na{a Badwa Trpeza Sa Bara~ke, uprkos mr{avom ribolovnom danu, izgledala fascinantno: za predjelo „dunavska sardina”, koju Kova~i sami proizvode i dime na piqevini, pa pa{teta od bele ribe, a onda, ko pre`ivi, slede mu smu| i babu{ka ispe~eni na „tawi ra~i”, pa fa{iri od mlevene deverike i jaza, pa ri`oto sa zape~enom ikrom... I, kao da to nije dosta, PRAVE kobasice od ribe (koje se lokalno proizvode od me{ane mlevene ribe, za~ina, a onda prodime). Da ne pomiwemo doma}e vino „od preko”, iz Barawe.

brojnih sajmova hrane. Poga|ate na {ta je moglo li~iti bo`i}no bezdansko pecawe: po decembar skoj muqavoj zimi, doma}in Ivica Kova~ i ja ba trgamo po blatu i {ibqu na obodu Dunava, takozvanoj „`ivoj Bara~koj”. Optimisti~ki poku{aj portage za {tukom po niskoj i bistroj vodi bio bi sam po sebi pecar{oki veoma naivan, sve i da se ne radi o delu Dunava koji je, na`alost, „napadnut” brojnim ribolovcima (i kri vo lov ci ma). Ekolo{ka u~ionica Bara~ka I ve} vi{e od de cenije ugro`en jednom od najgoSuma sumarum: tamo daleko rih po{asti za svakog ribolov - adrenalin, ulov i sjajne fotca – ameri~kim somi}em poznake: ovde, pak, u Vojvodini odtijim kao “cverglan”, koji je, mor, toplina i gastronomske nakon {to je neoprezno unet u perverzije... Te{ko je odlu~ina{e vode, istrebio ~itave poti. Ja bih ipak rekao – svuda pulacije doma}ih vrsta riba na po|i, pa u Bezdan do|i! mnogim terenima. Nadaqe, kao (Autor je gostuju}i za inat, kre}e nam i vetar, pa sa predava~ na Univerzitetu jedno dve-tri neve{to zaba~eKolumbija i strastveni ne varalice, onako „prazni~no pecaro{ od sedme godine)


28

ovogodi{wa i Bo`i}na pe~enica na mnogim gradskim trpezama u Vojvodini dolazi sa sala{arskih imawa gde se `ivina i stoka uzgaja u uslovima koji su danas najpribli`niji prirodnim, odnosno onome {to u eri primene herbicida, pesticida, aditiva, dozvoqenih i nedozvoqenih `ivotiwskih i biqnih selekcija, pribli`no nazivamo – zdrava hrana. Prase ili jagwe sa sala{a, pile, petao, }urka i guska, jaja… imaju posebnu vrednost kod doma}ica koje `ele s qubavqu da pripreme ru~ak za u`ivawe. I ne samo to – gradske gospo|e tra`e i i sala{arske rezance, pekmeze i kola~e, kao i niz drugih gotovih proizvoda i sastojaka koje stavqaju u jela za porodicu i goste. @eqa i navika ka dobroj, tradicionalnoj hrani, u vremenu kada se u industrijskim i zanatskim pogonima proizvodi i iz uvoza nudi hrana ne ba{ primamqivog ukusa, bila je prisutna krajem pro{log, a izgleda jo{ vi{e ovog – 21. veka. Panonski sala{ predstavqa sinonim hrane privla~nog, ~ak i neodoqivog izgleda, ukusa i mirisa zbog koje sva ~ula do`ivqavaju fazu visokog hedonizma i stvaraju zadovoqstvo, barem toliko koliko traje fiziolo{ka funkcija te hrane. ^esto i du`e: dobar zalogaj prirasta uz srce, ostaje u se}awu i nosi se u du{i! „Spremila nam na{a sna{a…” Ko se se}a Bala{evi}eve pesme o tome “al’ se nekad dobro jelo” zapamtio je ~itav vagon |akonija primamqivih naziva i lepih uspomena. Ta kuhiwa s ovih prostora, vojvo|anska, formirala se vekovima. Najdominatniji uticaji bili su turski, nema~ko-austrijski, ma|arski i srpski. A stvarala se i utemeqavala tamo gde se proizvodila i gde je bilo hrane – pre svega na sala{ima. Istina je da su novi recepti stizali s novim doseqenicima najpre u gradove i sela, ali su „sejani” po sala{arskim doma}instvima u kojima su redu{e pripremale jela od onoga {ta su imale. A imale su mesa od `ivine, sviwokoqskih proizvoda, ovaca... Bilo je i bra{na, povr}a i vo}a. Kuvalo se uku}anima, a za svece i gostima. Dakako dobar deo te hrane, tih dobrih obi~aja sa sala{a, odno{en je u sala{arske seoske ku}e, odakle se sala{arska dobra hrana {irila daqe... Najprepoznatqivije sala{arsko jelo je sve~arska `uta, zlatna ili kako se sve zove ta blagotvorna, osve`avaju}a, gurmanska i hedonisti~ka supa. Nije ona sala{arski proizvod zato {to je tamo nastala, ali je tamo definitivno usavr{ena. Pro~ula se jer je spravqana od kvalitetnih sastojaka. Sala{arska `ivina se i danas ne hrani iskqu~ivo koncetratima, ve} kquca travu, zrno je~ma i kukuruza. A nekada je samo uve~e dolazila na sala{ „na legawe“, dok

N

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

PRSTE DA POLI@E[: KAKO JE STVARANA I NEGOVANA RAVNI^ARSKA KUHIWA

Jelana{asasala{a

Osmeh, meso sa supe i ~etiri vrste sosa

je ve}i deo dana provodila u poqu supu.../Ej da na celom svetu sva jetra`e}i hranu. Zato su sala{arstiva skupe/nema nigde lep{eg jeska jaja najtra`enija i danas na la od te ba~ke supe“... Ovi stihovi pijaci. A od wih se mese `uti reMiroslava ^onki}a, koji su prezanci i flekice, bez kojih nema to~eni u jednu od pobedni~kih peprave supe. sama Vojvo|anske zlatne tambuU osnovnoj verziji supa se kuva rice, govore o popularnosti koja od sve`eg me{anog pile}eg, morpleni neodoqivim mirisom, po~ijeg i }ure}eg mesa (a kada je bilo me{anim ukusima mesa, povr}a i potrebno, u lonac je stavqano jo{ knedli, bez kojih i nema prave svepa~ije i gu{~ije meso). Dodaju se ~arske supe. Naravno, nisu sve susve` per{un, {argarepa, pa{tr - pe bile, a ni danas nisu sve~arske. wak, celer i luk Mor~ija i golup~ija pe~en na plotni. supa su mo`da i iznad Vremena su U neka ne ba{ toga. Kako od sve~ardavna vremena, skog mo`e biti nena sala{u kada nije bilo {to sve~arskije? bila takva da se fri`idera i zaMor~ije meso pusti ni{ta nije bacalo mrziva~a, salasve sokove, vitamine {ari su imali i minerale u supu i ove namirnice tokom cele godine. pome{ano s {argarepom i per{u@ivina se klala u svako doba, a ponom, pa onda rezancima ili fle vr}e se ~uvalo u trapu preko zime. kicama, predstavqa pravi praSupa se kuvala na zidanom {poretu znik za ~ula. (zimi u kujni, a leti u kujnici) obaNekada je na sala{ima bilo vezno svake nedeqe, bez `urbe – ~imnogo golubova, a ima ih i danas. tavo pre podne, na laganoj vatri, uz Golubarstvo je posebna sala{arkoji mehuri}... Ni{ta se nije proska disciplina. Ima rasnih golumenilo ni danas, ali je sala{arska bova koji se dr`e u golubarnicima, supa ostala pojam, vaqda zato {to a ima i dviqaka koji sviju gnezdo se i daqe kuva na {poretu na drva, ispod {upe, pod strehom i na drua ne na plin i struju. gom sigurnom mestu nedostupnom Supa je opevana u mnogim pesmava{kama, ma~kama i {teto~inama. ma. „Imal {togod finije, a iz beAli wihovi golup~i}i ~esto su zale ~inije.../Ba~vanka je rumena, vr{avali u supi. Zato {to je wiho`uri nema vremena/nedeqa je, svi vo meso blagotvorno, lekovito, su na okupu/treba `utu pristaviti ~ak i lekovitije od pile}eg. Bake su je obi~no kuvale unucima kad su imali prehladu ili neku drugu de~ju bolest. Govorilo se, a ima i Ludaja na kraju trpeze istine, „da deca od golup~ije supe Jedan od ozbiqnih izazova vojvo|anske gastronomije je vi{edecedobijaju snagu i brzo ozdrave“ nijska dilema kako iskoristiti mogu}nosti koje pru`a bundeva, neVremena su na sala{u bila tasumwivo jedno od najhranqivijih i najzahvalnijih povr}a. Ima nikva da da se ni{ta nije bacalo. sku kalori~nu vrednost, mnogo minerala, a meso i seme su ~ak pogodVaqda zbog toga je nastalo meso sa ni i za le~ewe nekih bolesti. Sem u bundevari, rerni, pe~ena u kosupe. Za razliku od gradskih trpemadima i, u posledwe vreme upotrebom wenog semena za uqe i buter, za gde se meso kupovalo u kasapniskrajnuta je s trpeze. ^orbe, pota`, razli~ita jela u kombinaciji s ci i kuvala uglavnom gove|a supa, a drugim povr}em, xem, pekmez i niz drugih jela koja se spremaju u zemeso Nemci zvali rindflaj{, samqama severnog okru`ewa, doneli bi osve`ewe u gastronomskom la{ari su bili bez novaca pa su to prostoru, ali i mogu}nost za ostvarivawe zna~ajnih prihoda mnogih zvali „meso sa supe“, a ono je bilo doma}instava. kuvana piletina, }uretina... Nije samo razlog bio ekonomski, ve} je to meso, kao i supa, veoma ukusno. A da ne bi bilo otu`no, po ugledu na neke svetske kuhiwe, pojavili su se sosevi koji su poprimili obele`je ravnice. Ve}ina od wih je u prvo vreme bila vezana za sezonu, dok

se danas prave cele godine. Najegzoti~niji je sos od miro|ije, onda onaj svakodnevni – od paradajza, a prave se i sosevi od rena, belog luka, jabuka i vi{awa! – Poku{avamo da sala{arski `ivot do~aramo doma}im i stra nim gostima na najboqi mogu}i na~in, i da im preporu~imo da se prepuste u`ivawu i da ne `ure ku}i, jer ru~ak na sala{u traje dva do tri sata – ka`e gazdarica Dida Horwakovog sala{a u okolini Sombora Aranka Horwak Miji}. – Ovde mo`e da se vidi kako se neka da `ivelo, imamo stoku, `ivinu i povr}e, ali i etno radionicu gde se prave sala{arski suveniri. Kuvamo onako kako se to nekada radilo. Polako, strpqivo, s qubavqu i namerom da im ulep{amo boravak. Na{ sve~ani ru~ak podrazumeva najvi{i nivo kulinarskog ume}a: prisnac, sve~anu supu, meso sa supe, paprika{, pe~ewe, kola~e... Danas su to sve cewena jela koja prijaju i u gradu, ali jo{ vi{e na sala{u. Paprika{i, gula{i, perkelti i tokawi su posebna pri~a. Kuvani su na sala{ima, jer tamo ima od ~ega da se kuva. Poznat je pile}i parika{ kao osve`avaju}e letwe jelo, s mladim krompiri}ima. Ja~a varijanta je paprika{ od petla koji se kuva po nekoliko sati, zavisno od veli~ine ~etvrtog prsta, odnosno starosti. [to stariji, to je meso ukusnije i jestivije. Uz dobru papriku i sitno iseckano meso, taj paprika{ je nezaboravan. Naravno da je legendarni paprika{ sviwokoqski. Priprema se na dan sviwokoqa, odnosno jednom godi{we. Uz odabrane par~i}e mesa, dodaju se papci, repovi, a ponegde i iznutrice. Sve su to kuvale doma}ice, ali u ovu pri~u se uklapaju i ~obani. Oni su smislili ov~iji paprika{. Ne iz luksuza, ve} iz potrebe. Na sala{u, pored sala{a, na strwici, {umi, dunavskom nasipu i ko zna gde su jo{ obitovali, ~obanska hrana iz zave`qaja nije bila uvek ni dovoqna ni raznovrsna. A ovce i jagawci su `iva bi}a, pa nekad polome nogu i, eto... Sve se stavqalo zajedno u kotli} ili lonac: meso, luk, so, voda, sve`a paprika, a kad provri dodavala se i aleva paprika. Taj paprika{ se zove i ~obanac, a u Banatu, u Melencima, na tradiciji nema~ke kuhiwe, koja je tamo bila dominantna do kraja

Sala{arski vodi~, jela i pojmovi

Paorski doru~ak, jednostavan i primamqiv

„Sala{i za Vas” je naziv turisti~kog, gastronomskog i lingvisti~kog vodi~a. Predstavi}e mogu}nost kako se sti`e do nekog od tridesetak vojvo|anskih sala{a, {ta na wima mo`e da se vidi, radi i jede. Predstavi}e se recepti sala{arskih jela, a sve }e biti ilustrovano s blizu 500 fotografija. Izdava~i su Udru`ewe „Vojvo|anski prozori“, Agencija „T&T promo“, a vodi~ }e se pojaviti u prvoj polovini idu}e godine. Autor izdawa i teksta je Miroslav Bo`in, dok je dodatak „Sala{ u 100 re~i“ napisao novinar i publicista Pavle Male{ev.

Drugog svetskog rata, kuva se isti dodaju i kim, a u Banatu se pravi taj ~obanac, ali bez aleve paprike. bez paprike, ali se u deo tepsije Jednostavno, to tamo nije navika. stavi ludaja. Sviwokoqi, disnotori, sviwske Drugo jelo je tarana. Tako|e sida}e, karbiwe, zabija~ke i drugi rotiwsko. U {erpu se uspe tarana, nazivi jednog te istog, glavni su doda se malo masti, crvene paprizimski posao na sala{u. Hrana za ke, soli i vode. Zimi kada ima dinaporne radove tokom cele godine, mqene kobasice, kada tarana prosprema se uz ritual radosti i oba - vri dodaju se kolutovi koji dodaju veze da se nahrane ~eqadi. ^varci, ukus i poboq{avaju kalori~nu {vargle, xigerwa~e, slanina, {un - vrednost. ka, glavne su „sviwarije“ bez kojih – Pripremamo sva ta Ba~ka jela, nema pravog jela u gurmanskim poali imamo vo}wak i vinograd pohodima. red sla{a, pa to~i– Disnotor, od mo na{e rakije i viA kad sve dosadi, nosno sviwokoq, na – isti~e vlasnik skuva se deo je na{e ponuVinskogsala{a^uparadajz ~orba de za turisti~ke vardi} na Kelebiji grupe iz zemqe i kod Subotice Petar s malo taranice inostranstva – ^uvardi}. – Negujeka`e Mihaq mo sala{arsku hraI{panovi}, vlasnik Etnosala{a nu koju sami pripremamo u seqa~I{panovi} u Mu`qanskom ritu koj pe}i i na {poretu. Nudimo sukod Zrewanina. – Negujemo tradipe, ~orbe i pe~ewa, kolenice u hleciju sala{arskog `ivota. Gajimo bu, {trudle i gibanice. Kod nas se `ivinu, kowe, mangulice i ovce i ose}a duh proteklih vekova. Jeste pru`amo nezaboravne trenutke da neka od tih jela qudi spremaju provoda. Disnotor je ne{to posebkod svoje ku}e, ali im je mnogo prino. Spremamo sve od po~etka. Od jatnije kada jedu kod nas, pa nam se rakije, disnotorskog doru~ka, kizato i vra}aju. sele ~orbe, ~varaka, paprika{a i Sala{arski ambijent i povrape~enih kobasica. Gosti sve to tak izvornoj hrani i obi~ajima neprobaju, uz ovda{wa vina i muziku, guju i u Sremu. Stoj{i}sala{ kod a po `eqi mogu te proizvode da kuBe{ke, pored samog autoputa Beope i nose ku}i. grad – Novi Sad, neguje sala{arska Sala{ari su uporni, a za sebe jela sa srema~kom notom. Ima supe, ka`u da su neuni{tivi kao korov. pe~ewa, ribe, {trudli, ali u ~itaZato su i opstali. Rade od jutra do vom prostoru dominira dvadesetak mraka. Jer, na sala{u se tako mojablanova i tri jutra jabuka, tako ra. Ako se o sala{u ne vodi briga da gosti mogu u jesen da beru jabuke bi}e zapu{ten, wive zaparlo`ei nose ih ku}i. ne, a `iteqi propali. Neka jela s Da su sala{i izvor mnogih danaovih prostora, bez obzira {to su {wih jela najboqi primer je Perse spremaju i jo{ uvek kuvaju u kovsala{ u Neradinu, na obroncigradu i selu, imaju sala{arski ma Fru{ke gore. Specifi~an je po

Krompira~a je za mnoge najvojvo|anskije jelo

Staparska samo takva {unka...

atribut. Re~ je o jelima koja su na wima i morala nastati. Zapravo su sirotiwska. Popravqaju su se tako {to im se dodaje meso. Slu`e da se ~ovek najede, da mu bude lepo i da ima snagu za te{ke poslove. Krompira~u mnogi smatraju najvojvo|anskijim jelom. Nije pita krompiru{a, ve} prava krompira~a. Veruje se da je nastala tu, u ravnici, kao izazov hladnim zimama i dosadnim vetrovima. Pojavila se na severu Ba~ke kao „vakcina“ protiv nazeba, anemije i apatije. Krompira~a je energetski stimulans koji omogu}ava da se lak{e do~eka prole}e, a jede se uz kiseli kupus i zelenu salatu. Pravi se jednostavno. Tepsija se nama`e sviwskom ma{}u, stavi luk „na rebarca“, krompir na kolutove, pa krmenadle i rebra, onda opet krompir, pa slanina, kobasice, xigerwa~e i {to ne pokrije - opet krompir. Krompir i luk se prethodno uvaqaju u papriku i doda so. Pe~e se sat i po u paorskoj pe}i, a mo`e i u rerni. Postoji ~ak ~etiri vrste krompira~e. S crvenom paprikom, bez paprike, Slovaci

tome {to je sa 230 metara nadmorske visine, verovatno i najvi{i turisti~ki sala{ u Vojvodini, a nalazi se u blizini manastira Kru{edol i Grgeteg. Gostima pru`a mnoga zadovoqstva. Ispod velikog oraha doma}in Nikola Ivani} leti pru`a gostima zadovoqstvo da se raskomote, ~ak i prilegnu ispod oraha. Pe~e im purewake i kuva kukuruze. Gosti mogu da beru gro`|e, kupe orahe, jedu jabuke, {qive, kru{ke. – Paradajz ~orba, vaqu{ci, odnosno nasuvo, s kobasicama, pe~ewa i gula{i su jela koja se ovde s u`ivawem jedu – ka`e Ivani}. – Ne zaboravqamo ni poslastice. Gomboci, ta{ci, {trudle s makom i vi{wama omogu}uju slasne zalogaje mnogim gostima. A posle jake hrane gosti mogu leti da se osve`e i oslade lubenicama i grozdovima iz sala{arske ba{te i vinograda. Kada sve ovo dosadi, a nedajbo`e i neke bolesti, ne bi bilo lo{e da se skuva paradajz ~orba s malo taranice. I jedna, da se ne preteruje, grilovana tikvica! n Miroslav Bo`in


dnevnik

29 Foto: R. Hayi}

31.decembar2012-2.januar2013.

Novogodi{we5kazawe vogodi{we tradicionalno okupqawesvihkojivole5kazawei(ne)volezimubilojeuBege~u,naBra{inoj~ardi. Po~elojepresedamgodina,kao„mali znak pa`we“ svima koji su ekipi 5kazawabilidoma}initokomsnimawagodi{wegserijala.Redjebiodaitedoma}inenekougosti,baremjedanputugodini.

O

Tako je i nastalo Novogodi{we 5kazawe,kadjedoma}in5kazaweagostisuoni kojisuu~estvovaliuprethodnimemisijama.Ve}posleprvenovogodi{weemisije,kojajesnimqenauLali}u,interesovawejebiloogromnoiovanovogodi{waokupqawasupreraslauimperativ svihkojivoleemisiju.Greotajene–do}i,videti,zagrliti,rukovatise,omiri-

sati,probati,~upnuti,{trpnuti,gricnuti,gucnuti,zapevatii~estitatiNovugodinu. Obi~ajjedasnimawebudeposleSvetogNikole,dasve~aripro|unamirui bez`urbeilidilemekudaprvo,idanikone`uriku}isasnimawa.Dosadasu novogodi{wa okupqawa bila jo{ i u: Senti, Master centru Novosadskog saj-

ma, Temerinskoj pijaci u Novom Sadu, In|ijiiZrewaninu. Ovookupqawejebilonasamojobali Dunava,napolaputaizme|uBano{tora iBege~a,bilojeSremaca,Ba~vana,Bana}ana,pre~ana,do|o{aina|o{a,veselogsvetakojinijeza’ladno}umario.Logorska vatra je pomagala onima koji su „mek{i“nazimu.\akonijajebilomnogo

i svakojakih, tu`an ku}i niko oti{ao nije,svircimaprstinisustiglidaozebu,pevaloseisviralodopomra~ine. Umestopozdravanakraju,naj~e{}eje bilo pitawe: „Kuda }emo dogodine“? Nikoninemislidane}emo.Nekaseita `eqaostvariidanikosaovihslikane usfali.Sre}navamNovagodina! n Bora Oti}

KAKO DA ODABERETE PRAVO VINO ZA TIPI^NU NOVOGODI[WU TRPEZU?

NAOPA^KE

Me|utim,dobarizborjeinekikvelitetanproseko,izaosamstodohiqadudinaramo`etena}i izvrsnopenu{avovinoizseverneItalije,sve`e, veseloivo}no–citrusnogkaraktera.Lukovi}eva preporuka u balansu cena-kvalitet je proseko “TeresaRi`i”. – Tako|e, svakako da u obzir dolazi i ~uvena {panskakava,penu{avovinoizistoimenogregiona koje se proizvodi tradicionalnom {ampawskom metodom, ali od lokalnih {panskih sorti gro`|a. Na na{em tr`i{tu lako }ete prona}i marku“Freixenet”(fre{ene)itouverziji“Cordon Negro” koja je suva, ili “Carta Nevada” koja ima i maloslasti...

l Кад секира упадне у мед, и кум се ослади.

NovagodinanijeNovagodinabez~a{epenu{avogvinaupono},kojeve}ina(kolokvijalnoipotpunopogre{no)naziva{ampawcima.Naime,{ampawac dolazi iskqu~ivo iz francuskog regiona [ampawe,aliotomevi{enekomdrugomprilikom. – Ako se odlu~ujete za doma}e penu{avo vino, obaveznoobratiteposebnupa`wunamladedoma}e vinarije i wihove penu{avce, poput “Kova~evi} brut” ili penu{avog “trijumfa” vinarije “Aleksandrovi}”.Zapravosutojedinazaistadobrapenu{avavinaproizvedenauSrbijidosadaizadvadesetakevradobi}etesenzacijuodmehuri}a,mirisa i ukusa, koji neodoqivo podse}aju na prave {ampawce–tvrdiIgorLukovi}.

l Време се променило, Ваша Светлости. Гладна година је дужа од светлосне.

Penu{ava vina u pono}

Kisela zbog kupusa, slatka od luka, masna od mesa, istovremeno iso~nailagana,savi{erazli~itih tekstura i pravom eksplozijomslojevitiharoma,sarmaje,kakopriznajeLukovi},praviizazov zadobrouparivawesavinom.Odli~anizborsuo{trijacrvenavina,ni`egtela,alivi{ihkiselina,saumerenimtaninima. – Jedan obi~an “DOCG Chianti”, kao i refo{k, odnosno istarski teran, odli~no }e se uklopiti sa dobrom zimskom sarmom. Mo`ete dapoku{ateisamladomfru{kogorskom frankovkom, recimo onom iz “Vinarije [ija~ki”, ili ma|arskim egri bikaverom. Ali igrislagawaukusatunijekrajjer sarmimo`etedapotra`itepari u vidu ponovo crvenog, ali ovaj putpolusuvogilipoluslatkogvina.Poku{ajtesanekimodsolidnih a pristupa~nijih, poluslatkihcrvenihvinakakvihuna{im marketimaimamnogo... n Aleksandar Grube{a

l Миш бели срећи дели у делиријум тременсу.

Ako je dobra, predstavqa slasan i mek zalogaj, mastan, ali ne previ{e, slan i ne previ{e aromati~anato,premaLukovi}evim re~ima, predstavqa idealan opis za pratwu u vidu gutqaja dobrog, kremastog{ardonea.

Sarma

l Нико као ми не пропада дуго – из дуга у дуг.

Prasetina

l Деда Мраз дели срећу шаком и капоом.

poku{ati da vam ih spojimo sa nektaromkojiimnajvi{eodgovara, u razli~itom rangu cena. Tako|e, sva pomenuta vina mo`ete prona}iudobroopskrbqenimsupermarketima, ali uop{te ne bi bilolo{edatimpovodomistra`iteiobiqeponudespecijalizovanihvinoteka.

l Време је добро решето, али су боље решетке.

Igor Lukovi}.

l Каква вајда што имате висију, кад немате визију?!

Piletina Ucelo pe~eno pile sa finom re{ ko`icom ili pile puweno kestewem nala`u crvena vina i to, generalno, pino noar ali isto tako i dobar game, pa i bo`ole vila`,tesverasko{nijukrato{iju. – Grilovano belo meso, koje se naj~e{}e preliva kremastim sosovima, upravo zbog wih tra`i {ardone,aakojesosintenzivniji ~ak i barikirani {ardone, odnosno,onajkojijeodle`aouhrastovim buradima. Pohovana piletina,pile}i“Cordonbleu”ilipile}akara|or|evazahtevajubelavina povi{enih kiselina, a to je naj~e{}esoviwonblanilimladi rajnski rizling. S druge strane, }ure}e pe~ewe koketira sa crvenimvinimaitonajpresamekimi svilenkastimmerloomiznamenitim vinima Desne obale Bordoa, ali nimalo lo{ izbor ne}e biti nivojvo|anskikuve“@ivotte~e”

Ruska salata Tradicionalno jelo nastalo kao varijacija Olivije salate, pripremane u hotelu Ermita` jo{ u 19. veku, danas slatka muka zapripremawemnogimdoma}icama ali i razlog za osmeh kada se pogodikombinacijakojasedopada svima. Svako ima svoju verziju, maletajneiponekiosobenidodatak,aliruskasalatauveksadr`i povr}e (krompir, gra{ak, {argarepa),pile}emesokojeseuku}noj varijanti ~esto kompenzuje i pile}om salamom, te obiqe majoneza. –Sobziromnawenumasno}ui kremastu strukturu, logi~an izborjebelovinohrskavihkiselina, ali istovremeno bogato aromama,recimonekisoviwonblan, poputonogizvinarije“Vinum”iz Sremskih Karlovaca ili “Trijumf” vinarije “Aleksandrovi}”. Moglobidasepoku{aisamiri{qavijimisve`imrozeomiKova~evi}ev “Ro{eto” ili “Zvonko Bogdanroze”odli~no}eseuklopiti.Uobzirdolaze~akicrvena vina, ali sa mawe alkohola i tanina, a po{to je ionako vreme mladih vina, treba poku{ati sa nekim novim bo`oleom ili mladim portugizerom “Ma~kovog podruma”izIriga–smatrapredsednikUSV-a.

l Добра вест је што је година при крају. Лоша – крај се не види.

J

ili dobar portugizer kojem pripadajuupravoovizimskimeseci– nagove{tavaLukovi}.

l Преступили сте, али се скок у понор мора признати.

– Poku{ajte sa {ardoneomizzemaqa Novogsveta,kakvisu australijski “Jacobs Creek” ili ~ileanski “Casillero del Diablo”, tako|e,tusuisvakako i sjajan doma}i {ardone “Vinarije Kova~evi}”, kao i “Mirna Ba~ka” vinarije “Vindulo”. Odli~an izbor bi}e i neka punija vina ali hrskavih kiselina, poput mladog italijanskog rizlinga – preporuka je na{eg cewenog somelijera.

l Нека вас срећа прати док вас не ухвати!

estelive}pripremiliprazni~nutrpezuzave~era{wi do~ekNovegodine?Sigurno da jeste, ve}ina virtuoznih doma}ica,aza{toneikreativnihdoma}ina,jeprovelavikendpripremaju}ikulinarskeposlasticekojima}eunajlu|ojno}ipo~astiti sebe i svoje drage goste, i danas samo fini{ira glazuru na zami{qenojgozbi.Svakospramsvojih mogu}nosti, razume se, skromno ilirasko{no,svejedno,jerjeprazni~niduhono{tojenajva`nije, a i gra|ani Srbije su poznati po tome {to i u kriznim vremenima prazni~na trpeza mora da odi{e upravotimduhom.Ionda,nakraju, mnogi sav taj trud pokvare osredwimvinomnastolu,stavqaju}i cenu za nekoliko du`ina ispred kvaliteta. Naj~e{}e iz pukogneznawa,neshvataju}idasei za relativno male pare mo`e kupitiitekakopristojnovino,ta~nije, napitak koji, za razliku od kojekakvihsumwivihteku}inana tr`i{tu,zaistaizaslu`ujedaga pred gostima s ponosom nazovemo timimenom. Namera ovog teksta je da vam u tome pomogne i da vas makar na trenutak i u nekoj najelementarnijojmeriuvedeusvetvina,kako biste pravi prazni~ni zalogaj najboqemogu}euklopilisvinom koje sebi mo`ete da priu{tite. Zato smo u pomo} pozvali predsednika Udru`ewa somelijera Vojvodine Igora Lukovi}a, ~ovekakomejeiposaoiqubavbavqewe vinskom kulturom, slagawe hrane i vina i zaokru`ivawe gastronomskog trenutka u onaj pravi, nezaboravni do`ivqaj za sva ~ula.^etiritipi~najelakojase gotovoneizostavnonalazenabezmalosvakojnovogodi{wojtrpezi su prasetina, piletina, ruska salatai,naravno,sarma,ami}emo

* * ɋ* * Ɍ* * ɂ* * Ʌ* * ɋɄȺ* * ɂ Ƚ Ɋ Ⱥ* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɧɨɜɚ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɭ ɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɧɨɜɚ ɭ ɧɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɭ ɧɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɧɨɜɚ ɭ ɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ʁɟɞɧɚ ɭ ɞɪɭɝɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɞɪɭɝɚ ɭ ɩɪɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ʁɟɞɧɚ ɭ ɞɜɟ!* * ɋɪɟʄɧɟ ɞɜɟ ɭ ʁɟɞɧɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɢ ɧɨɜɚ ɭ ɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɢ ɧɨɜɚ ɭ ɧɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɢ ɧɨɜɚ ɭ ɨɜɨʁ ɢ ɧɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɟ ɱɟɬɢɪɢ ɭ ʁɟɞɧɨʁ ɬɟɤɭʄɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɨ ɜɪɟɦɟ ʁɟ ɩɪɨɬɟɤɥɨ ɢɡɚ ɧɚɫ!* * ɋɪɟʄɧɨ ɜɪɟɦɟ ʁɟ ɢɫɩɪɟɞ ɧɚɫ!* * ɋɪɟʄɚ ʁɟ ɫɚɞɚ ɢ ɨɜɞɟ ɜɚɪɚɥɢɰɚ.* * Ɂɚ ɫɪɟʄɭ ɧɟ ɬɪɟɛɚ ɦɧɨɝɨ.* * Ⱥ ɧɟɤɚɞ ɱɚɤ ɧɢ ɦɚɥɨ.* * ɇɢɦɚɥɨ!* * ɂ* * ɥ* * ɢ* * ʁɚ* * ɆȺɊɄɈȼɂȶ*

Prazni~noslavqe uznektarbogova


30

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

u}u u Ulici Svetozara Markovi}a 16 u Sremskim Karlovcima u {est {turih re~enica opisao je Pavle Vasi} 1978. godine u “Umetni~koj topografiji Sremskih Karlovaca”, bez navo|ewa imena tada{wih ili nekada{wih vlasnika. Sude}i po napisu na vratima polukru`nozasvo|enog podruma, tvrdi, sazidana je 1867. godine s fasadom u stilu eklektizma, i ima dva podruma od kojih je jedan dug 80 metara. Ne treba mu ni zameriti, jer tada kada je radio na ovom zna~ajnom delu, svojevrsnoj umetni~koj li~noj karti Karlovaca, ni{ta od ogromnog materijalnog bogatstva u toj ku}i vi{e nije ostalo. A pro{le su i dobre dve decenije otkako je u woj umrla gospo|a Marija Kosti}, supruga ~uvenog karlova~kog trgovca i proizvo|a~a i izvoznika vina Petra Kosti}a, u dubokoj nema{tini i uslovima ni nalik rasko{i u kojoj je ova porodica s kraja 19. i po~etkom 20. veka `ivela. Ko su i odakle su Kosti}i bili, time se u pro{losti niko nije bavio. Zna se samo da je Petar Kosti} bio vlasnik vinarske firme, kraqevski dvorski liferant, proizvo|a~ vina, rakije, bermeta, vermuta, izvoznik vina u vi{e zemaqa Evrope, ~ak i u Ameriku. I danas kada se spomene ime Petra Kosti}a u Karlovcima, mo`e se ~uti kako je wegova loza uga{ena stradawem sina Nikole, snaje Nade`de i mla|eg unuka Borislava zvanog Mali{a, u logoru Jasenovac u januaru 1945, te pogibijom starijeg unuka Petra skokom u Dunav godinu kasnije. U kwizi “Spomenica” dr Kosta Popovi} pi{e da “pored tragedije cele grupe koja je doterana u Jasenovac deset dana pre oslobo|ewa Karlovaca od usta{ke NDH i ~amila u logoru ~ekaju}i smrt kao svoje oslobo|ewe od muka, posebne tragedije predstavqala su zatirawa celih porodica, kao {to je to bilo sa porodicama Kosti} i Burna”. Ipak, Karlov~ani su, pa i sam dr Popovi}, prenebregli ~iwenicu da je Petar Kosti} imao i k}erku Veru, koja je odmah po udaji izme|u dva svetska rata, napustila Karlovce i imala troje dece. Taj podatak bitno mewa sliku na koju smo navikli kada je re~ o uglednim, starim karlova~kim porodicama, koje su, osim {to su do`ivele finansijski i svaki drugi brodolim, mahom ostale i bez naslednika. Ali malo zna o poreklu porodice Kosti}, koja se, reklo bi se, iznenada poput bqeska pojavila na karlova~koj ekonomskoj i dru{tvenoj sceni, vinula u sam vrh i onda tiho nestala, ali ne netragom. Retki su oni koji su ne{to napisali o Kosti}evima, a i to {to je zabele`eno spada u domen uzgrednih zapa`awa, a ne nekog iole ozbiqnijeg istra`ivawa. Teodora Majica Petrovi} u svojim “Se}awima” ka`e da ja Petar Kosti} bio “veliki vinarski trgovac sa ogromnim lagumom u sopstvenoj ku}i, poznat po svom ’vermutu’ i drugim vrstama vina. Imao je otvoren ra~un kod vi{e banaka u zemqi, bio je ’dvorski lifernat’, otkupqivao je gro`|e ’na veliko’ od velikog broja vinogradara u Karlovcima, ili, boqe re}i, otkupqivao je ’kquk’, pa bi o danima berbe, obi~no u poznu jesen, povorka od vi{e stotina kola sa buradima prekrilila Karlovce, ali bez ikakve naro~ite pompe i razmetqivosti”. To {to se pri~alo po Karlovcima, a Majica navela, zaista je bilo ta~no. Petar je imao 270 akcija Srpske banke u Zagrebu

K

Kosti}evbermetna internetprodaji Pre izvesnog vremena predmet prodaje na internet stranici www.kupindo.com bila je i originalna boca Kosti}evog bermeta! Na`alost, nije bilo podataka ~ije je boca vlasni{tvo, ali se po fotografiji vidi da je zaista re~ o tom pi}u, starom sedamdesetak godina.

VI[ EODISTOR IJ E:ISTINEIZABLUDEOKARLOVA^KOJPORODICIKOSTI]

Carstvonabermetu zasnovano i 50 akcija Kreditne banke u Staroj Pazovi. ^etiri ku}e na tom posedu u Svetozara Markovi}a (419, 420, 421 i 434 ), dva ogromna laguma i pravo bogatstvo u opremi i ma{inama za proizvodwu vina. Iz li~nih dokumenata i podataka sa porodi~ne grobnice na ^eratskom grubqu vidi se da je Petar Kosti} ro|en u Surduku 19. jula 1868. godine, kao i deca, barem sinovi Nikola (1894-1945) i Ivan (1897-1916). Uz wih dvojicu, sa suprugom Marijom Jovanovi}, ro|enom 10. avgusta 1871. godine u banatskom selu Vladimirovac, imao je jo{ i k}erku Veru. U svim ispravama, drugim dokumentima i pismima Petar se predstavqa kao trgovac, ~ak se kao takav navodi u spisku poslodavaca iz 1900. godine Humanitarnog fonda “Privrednik”. A da li ga je samo trgova~ki instinkt doveo krajem 19. veka u Karlovce, gde su u to doba vinarstvo i tr-

“Ja sam pak naro~ito osobito pazio da za bermet kupujem samo fina vina, a ujedno sa dugim probama dotjerao sam do takve mje{avine pelina i {e}era u finom vinu, da se je tek jednoga i drugoga na jeziku i u grlu odmewivao, {to je bermetu davalo osobitu dra`. Bermet sam pravio tako, da sam na jedan hektolitar vina ukuvao sa pelinom u vino 10 do 12 kila {e}era (rohrzucker) i time postigao ravnote`u pelina i {e}era, koja je osobitno pikantna, a osim toga naravno i ostale kod pravqewa pelinkovca uobi~ajene miro|ije.” Napomiwe da je takav bermet osvojio potro{a~e, pa je brzo postao tra`en od strane hotelijera u Budimpe{ti, Segedinu, Debrecinu, Lugosu i da se prodaje i u Zagrebu kod ]uka. Tako|e i u Engleskoj, Nema~koj, Austriji... Petar Kosti} u tom pismu jo{ navodi da bi se mogla na bazi karlova~kog bermeta kao doma}eg specija-

Naslednici:MilanStojanovi}sasinovimaStefanomiPetrom

Velikivinarskitrgovacjeimaoogromanlagumusopstvenojku}i

govina cvetali, mo`e se samo naga|ati. Ali, nepobitna je ~iwenica da se tim poslom bavio vrlo uspe{no, ~ak ga pro{irio proizvode}i bermet i izvoze}i te svoje produkte u inostranstvo. U tom smislu interesantno je wegovo pismo Visokoj kraqevskoj zemaqskoj vladi u Zagrebu iz 1913, kojim moli za podr{ku trgovini bermetom. U tom pismu ka`e da je po zanimawu trgovac, a predmet wegove trgovine su kupovina gro`|a i wegova prerada u vino, kupovina {qiva za {qivovicu, komovicu i sli~no, te kupovina i preporodaja vina i rakije na veliko i to ve}inom iz karlova~kih vinograda. Time se, kako navodi, bavi od 1908. godine razvijaju}i jednu posebnu granu, a to je pravqewe i prodaja bermeta (pelinkovca).

liteta razviti vrlo jaka eksportna trgovina koja bi bila korisna ne samo finansijski po zemqu, nego bi pospe{ila i razvoj privrede. Prepoznao je ve{ti trgovac potencijale bermeta i da ne}e tako lako na}i konkurenciju na tr`i{tu, pa je puno ulagao. Wegovo obra}awe Vladi uslovqeno je dono{ewem novih pro pisa zbog kojih je proizvodwa bermeta sa dodatkom {e}era dovedena u pitawe. “Strane firme naime koje se otimaju za moj bermet prestale su ga od novog vinskog zakona kupovati dr`e}i da je ovako priugotovqawe zabraweno zato {to me}em u bermet {e}era. Me|utim pitki bermet se bez {e}era uop}e ne mo`e napraviti, kao {to se ne mo`e ni kava ni ~aj bez {e}era piti”, navodi on i dodaje da koristi samo

rafinisani {e}er u odre|enoj razmeri uz opis kako to ~ini. Od Vlade je tra`io potvrdu na osnovu svega {to je naveo, da proizvodwa bermeta sa “pelinom, {e}erom, sla~icom i ostalim uobi~ajenim za bermet ingredijencijama” nije ni u kakvom sukobu sa zakonom od 1910. i takvu potvrdu je dobio u januaru slede}e godine. Dobiv{i `eqeni befel, Kosti}u su vrata za stvarawe imperije bila otvorena. Evropa je za wega bila mala, pa je poku{ao i uspeo da svoje alkoholno ~edo plasira i preko okeana. Iz pisama koja su na wegovo ime upu}ena, vidi se da je slao ponudu i uzorke bermeta u “Bizmark hotel” i “Wines and Liquors” u ^ikagu, zatim u PN “Mardesich i Bros” u Los An|elesu 1933. odnosno slede}e godine. Po otpremnici od 19. marta 1934. godine znamo da je izvezao izvesnu koli~inu bermeta i vermuta u Wujork. Posle wegove smrti 13. decembra 1935. godine posao i celokupnu imovinu nasle|uje sin Nikola, koji je ostao da `ivi u ku}i sa svojom porodicom i majkom. – Bila je to radna i vrlo po{tena familija – pri~a Ivanka Beba Markovi}, ro|ena Grbi}, ~ija sestra Tawa Grbi} se udala za Kosti}evog unuka od k}erke, Petra. – Vera, k}erka Marije i Petra, udala se za dr Manojla Stojanovi}a. Mane je bio vojni lekar rodom iz Like, iz Turijanskog. Wih dvoje su se upoznali kada je on bio s vojskom u Petrovaradinu. Desilo se da se Vera razbolela, pa su ga zvali da je pregleda. Dopali su se jedno drugom i rodila se qubav. No, bio je ne`eqeni zet jer nije bio bogat. Pri~alo se kako ’za siromaha odlazi’, ali taj siromah je oti{ao u Be~, zavr{io specijalizaciju i tamo im se rodio prvi sin Petar, a imali su jo{ i Milana Mi}u i k}erku Qubicu, koju su svi zvali Seka. Posle Be~a `iveli su u Sremskoj Mitrovici i [apcu, u kom je Mane otvorio privatnu ordinaciju i rendgen. Pare su se lepile za wega, pa je na kraju on pomagao Petru Kosti}u. Po pri~i Bebe Markovi}, gospo|a Marija Kosti} bila je o{tra i stroga `ena. @ivela je po ustaqenom re`imu do kraja. Ustajala je rano, oko ~etiri, i do pet sati moralo je sve biti po~i{}eno i ~isto. A posle 18 sati nije bilo {anse da neko pro|e kroz wenu kapiju. – Odlazila sam kod wih kad me moji po ne{to po{aqu – se}a se Beba. – Dobro pamtim te wihove ku}e. Taj name{taj... prvi put u `ivotu sam kod wih videla svilene tapete. U salonu kod baba Kosti}ke bile su bordo svilene tapete, vezene zlatnim koncem. Ne znam {ta tu sve nije bilo. To bogatstvo Kosti}evih spomiwe i Katarina Avakumovi} pi{u}i o svojoj porodici. Ona ka`e za Kosti}eve da su „bili ugledni, vrlo imu}ni vinarski trgovci. Za k}erku su anga`ovali guvernantu radi jezika i klavira, {to tada ba{ nije bio ~est slu~aj u Karlovcima”. Guvernanta je bila iz Budimpe{te. Sve to bogatstvo smr}u Nikole i wegove porodice po~iwe polako da nestaje. U me|uvremenu je i Vera postala udovica, jer joj je suprug rade}i s vojnicima oboleo od tifusa i umro na Svetog Jovana 1945. Zahvaquju}i svom poznavawu jezika, a govorila je engleski, francuski i nema~ki, Vera je i{kolovala decu. Preselili su se u Beograd, ali ka`u da vi{e nije izlazila iz ku}e, ve} je samo davala ~asove, ali su zato wena deca obilazila baku Kosti}ku. I ne samo wu. Pose}uju}i stare poznanike u Karlovcima, stariji Verin sin Petar

PetarKosti}jepunoulagao...

...pamujebermetstigaoidoWujorka

Stojanovi} je upoznao svoju budu}u suprugu, Tawu Grbi}, koja je ina~e kao lekar brinula o wegovoj baki Kosti}ki. Iz tog braka rodio se Milan, anesteziolog koji sada sa svojom porodicom `ivi u Bostonu i bavi se medicinom bola. Iz Beograda je svake godine dolazio u Karlovce, kod dede po majci i kod Ma{i revi}a, tako|e ro|aka sa mamine strane. – Odrastao sam sa bakom Verom u ku}i – ispri~ao mi je Milan prilikom leto{weg boravka u Karlovcima; on je, ina~e, podneo je zahtev za povra}aj dela imovine koja je pripadala Kosti}evima, a re~ je o oba laguma, pomo}noj zgradi i delu dvori{ta. Milanova prababa Marija Kosti} umrla je jula 1957. Povrh toga {to je do`ivela te{ku porodi~nu tragediju, bila je primorana da gleda kako joj oduzimaju imovinu, a potom i da rasprodaje ono {to je preosta lo kako bi pomogla k}erki i sebe prehranila. O tome kako je sve to do`ivqavala najboqe kazuju wena pisma upu}ena Veri i unu~i}ima. Pisma koja je pisala na najrazli~itijem papiru koji joj je dolazio pod ruku, mnogo toga o woj govore. U jednom spomiwe kako je ponovo ~itala Remarkov roman „Na za padu ni{ta novo”, ali ovog puta na srpskom, uz napomenu da je to isto delo pro~itala pre 20 godina na nema~kom jeziku. Nikad iz wenih redaka nije izbijao bes zbog situacije u kojoj se nalazi, ali jeste `al za pro{lim vremenima i tuga {to ne mo`e da pomogne vi{e Veri i deci. Obi~no ih je zavr{avala ute{nim re~ima kojima ih upu}uje da budu strpqivi i da }e se zla vremena jednom zavr{iti: „Sve {to je zidano na lo{em temqu, ima da se sru{i, to je prirodan zakon, od milion godina”... n ZoricaMilosavqevi}


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

31

UP OTRE B A   @ I V O T A PODZEMNILAVIRINTIZDOBAMARIJETEREZIJEJEDNAODNAJVE]IHSREMSKIHMISTERIJA

^udoispodRume entralnamre`apodzemnihhodnikaozidanihciglomipoplo~anihkamenomnekolikometaraispodPeja~avi}evogterezijanskognukleusaRume(ili:NoveRume),za~etenatuberkuloznojmo~varnojlesnojpoga~ipolovinomXVIIIstole}a,kadajeprogermanskisremskigrof–nakon{tojeplodnosrceSremadobionapoklon –sazidaoprvih~etrdesetdimwakanakoridorusada{weGlavneulice ipodwihovimplafonimasku}iozbuwenenema~kefamilijesa[varcvalda(prvakolonizacija),ra~vaseili,boqere}i,ra~valasenatri kraka:premaGimnaziji,prema@elezni~kojuliciipremaBregu,po~ev odnavodnevelikepodzemne«dvorane–nazovimotakoovosrcesistema spojenihsudova–odnosnopo~evodprostorijeispodspomenikanaglavnomgradskomtrgu,ozidaneciglomnadubiniodpet-{estmetara,~ijije zaobqenisvod“oslowennadvastuba”ikojajetolikoprostranadakroz wumogu“prolazitikamioni”.Pri~alisupustoloviinesta{niklincikojisusezavla~ilipodrumskitrg. Misterioznaprostorijaskracimahodnikamoglabidaimapristupnuuloguglavnogkanalizacionog“raskr{}a”,prihvatimolinajrealnije i zdravom razumu najbli`e obja{wewe – koje potpisuje istori~ar \or|e Bo{kovi} – da je autenti~na svrha preko dvadeset kilometara podzemnekanalskemre`ebiladapokupiiusisapodzemneiatmosferskevode,ukqu~uju}iiuobi~ajenekanalizacioneprodukte,kaoidavodenuisepti~kupo{astodvu~eizvanPeja~evi}evevaro{i,ta~nijejugozapadnoijugoisto~noodweupoto~nudolinuiujaloveizaparlo`ene }o{koveperiferijeiatara. Idemo pod Rumu. Glavna ulica, dvori{na zgrada blizu centralnog raskr{}a:strmostepeni{te,obezbe|enozakqu~animvratima,oblo`enociglomvelikogformataiblagozaobqenogsvoda,strmoglavqenou podrumsku dvoranu (tako|e zasvo|enu ciglama) oko tri metra ispod zgradesxepnimsocijalnimstanovimaispratnimhodnikomzatvorenim oquskanimdasakamas“~ipkastim”zavr{etcimaudowemdelu,jednaje odnajdostopnijihpreporu~enihadresanaspiskunekada{wihpristupa ufamoznorumskopodzemqe.Mogu}nostdasenajednompodrumskom(lagumskom)fragmentu,bar,nasluteisimboli~nofotografskidokumentujuvizureidimenzijepodzemnoglavirinta,~ijijesastavnideobioi, ka`uobave{teni,doti~niprazanizapu{tenpodrumna~ijemsezemqanompodusteglapoga~azale|enepodzemnevode,zazidanciglomudubini,otprilikenadelugdeseprvobitnostrmimprolazomspajaosaglavnomkanalizacionomarterijomkojaseizpravcaraskr{}apru`alapre-

C

\or|eGagi}:„Si{lismouhodnikispodglavnogtrga...”

mapoto~nojdoliniispodBrega.Elem,po{tonamjevratapodrumaotkqu~aonajbli`istanarZoranLovi},silazimsasaradnikomNeboj{om Raketi}emstepeni{temumrak(amrakjezato{tojecrklasijalica), nasumicecepamdebelupodrumskumraka~uaktivirawemblica(kadse ve}nisamsetiodaponesembaterijskulampu),iuzidovimaodcigle,visokimotprilikedvametra,poku{avamdademistifikujemidejuiracionalizujemgraditeqskimotivautoraovemo}nepodzemneinfrastrukture.Dovoqno.Asadmo`emonapoqe. Pri~aostra{nimrumskim“katakombama”i,pored(novinskih)svedo~anstavaonihkojisudoleglaviwaliumrakuhodnika,me|upacovima islepimmi{evima(Milo{Bunovi},DragoqubBo`i},NikolaNinkovi}...),iporeddrugihdramati~nihindicijadakanalskamre`a,hodniciilagumizjapeispodRume(obru{avawe,slegawadvori{taiba{tii pucawaku}a),pri~aopodzemquidaqejeostalasamosvrhasamojsebi– medijskaivaro{kapri~a–misterijaradimisterijeodkojeRumanema nikakvekoristi.Pa,kadjeve}tako,kadve}niposletristogodinane znamodaliunekojbe~kojfiocipostojiplanpodzemne Rume,kadve}u maniruna{eproslavqeneiposlovi~nenesistemati~nostiiizostanka potrebe za istra`ivawe ~ak i sopstvene pro{losti (~ast izuzetcima poput\or|aBo{kovi}a),neprepoznajemoniurumskim“katakombama” –kojenamjeMarijaTerezijaponudilanatacni–{ansuzakulturnui turisti~kueksploataciju,dobrojeondadase,bar,novinari,povremeno, dohvateoveneshva}eneiprotra}enemisterije.Prematome,premda}e neupu}enimaovajmojspecijalorumskompodzemquzazvu~atiekskluzivno, zaka~i}u za ovaj tekst samo neke od tu|ih novinskih naslova o toj neodgonetnutoj zagonetki: RIMSKI HODNICI ISPOD RUME, GRAD RUMA TIHO TONE,  GRAD ISPOD GRADA, MISTERIJA LAGUMA...–iakcentova}ujo{samotodajeukrugovimarumskihklinaca,me|ukojimasekalioidr\or|eGagi},nekadabilastvarpresti`akodubqeza|eupodzemnelavirinte. “Imaistineutome.Jednomsmosi{liupodrumku}eStjepkaGuta,poznatogtruba~a,na{eg{kolskogdruga–wihovaku}abilajenaBregu, prekoputakrsta,desnona}o{ku–iiztogwihovogpodruma,ta~nijeiza vrataudubiniprostorije,u{lismouhodnikozidanciglom,kojijevodioispodputa,premakrstuidaqepremaku}amasadrugestraneulice.

Neboj{aRaketi}:Povratakizpodzemnoglavirinta

glom,anaperiferijisvodovihodnikasuodspaqenezemqe”,ispri~ao mije\or|eBo{kovi}. Usedi{turumskihizvi|a~asvojeuspomeneizpodzemqaevocirawiPodzemnihodniciispodRumepru`ajuseispodnivoapodruma hovstare{inaZoranMitrovi}:“Nesta{nirumskide~aci~estosusiBauqalismokrozmrakmo`datridesetakmetara,daqenismosmeli... lazilipodzemqu,pasamseijaspu{taouhodnike.Se}amsedasubili Setiosamsetede~a~kepustolovinekadasugradiliputiinfrastrukozidani ciglom i poplo~ani kamenom. Jednom smo si{li kroz prolaz turu kroz ulicu Glavnu, ne{to ni`e od ku}e Gutovih, samo podno`je kodvelikogparka,atajhodnik,dvasadva,probijenokodvametaraisBrega,otprilikeokoku}nogbroja225,ikadasuradniciporedputapropodpovr{ine,ideparalelnosaGlavnomulicom.Jedankrakizbijana bilinajverovatnijeujedanodkanala.” obli`wuIri{kuulicu.Navi{emestajeprekinut,pasadaqudiutom “Daliste~ulizanavodnoogromnupodzemnuprostorijuispodglavkrajumukumu~esavodomupodrumima.Silazilismoiupodzemqeispod nogtrga?”upitahGagi}a. ’Zemalka’,tamoimasva{ta,alide{avalosedabudepoplavqeno...Si“Da,~uosam.Li~no,mogudapotvrdimdajeutomdelupolovinom{elaziosampodzemquikodbiv{egbioskopa.Gore,naBregu,kodzgrade zdesetihgodinapostojaohodniknadubiniodnekihmo`datri-~etiri SUP-a,obru{ioseprolazprenekihdesetakgodina...E,da!Kadasukometra. U jednoj od ku}a preko puta sada{weg spomenika `iveo je na{ palizemquzboggradwerobneku}e,obru{iosepodzemnihodnikiuru{kolskidrugPaspaq,panasjejedandanodveousvojpodrum.Pro{li pudubineokopet-{estmetarapropaojeceobager.Li~nosamseuverio smokroznekavratau}o{kupodrumaiprednamaseotvorilo`drelo dasehodnicipru`ajuinarubnimdelovimagrada.Jasamodrastaoukuhodnika,ozidanogciglama,dvasadva,spu{taoseudubinuotprilikeu }isadvori{temnaTivoliju,podaqeodglavnogtrga.Una{emdvoripravcuspomenika.Zakora~ilismouhodnik,kojijeutovremebiosuv, {tusadvabunarajednomseobru{ilazemqaiukazaoseprolaz.Ispoalibilonasjestrah,pasmosevratiliupodrum.Verujemdabihiusopstavilosedajetohodniksazidovimaodklesanespaqenezemqe,vrlo stvenomdvori{tu,samodadubqekopam,probiounekikanal”,rekaomi o~uvanipreciznora|en,metaripoupre~niku.I{~ezavaojedubokou je\or|eGagi},uglednirumskistomatologi(ispostavi}esekadanassa zemqipodo{trimnagibomupravcuFru{kegore...” ulicebudepozvaousvojuku}uprekoputaparka)vrdni~kizet,suprug “Dalistenalaziline{toutimhodnicima?” mojekom{iniceSawe,ro|.Sekere{,saNovekolonije.Staruku}usu “Da,zahr|alepu{ke...Hodnicinisuslu`ilisamozaisu{ivawe,netakosredilidasuupotpunostisa~uvaliwenoautenti~nobi}eiku}a gosubiliiufunkcijitajnihprolazaiskloni{ta.” je sada odraz po{tovawa pro{losti i legitimacija kulture i visoke “Tajnihprolaza?” estetskeinteligencijewenihvlasnika. “Naravno.Ta,imasva{tadole...InisutosamohodniciilagumiMaPrenego{tosamzaviriou~udoispod Rume,obratiosamseneizberijeTerezije,negoimaidelovarimskekanalizacije.Stvarnoje{teta `nom \or|u Bo{kovi}u, kustosu Zavi~ajnog muzeja i mom poznaniku, {totonikosistematskineistra`uje.” ~ijesuizjaveugra|eneuskorosvenovinskepri~eorumskompodzemqu, Peja~evi}eva Ruma bila je veliki izvoznik `ita u unutra{wost sobziromnatodaseovajekspertiistra`iva~rumskepro{lostipar Austro-Ugarske. A `ito ne trpi vlagu. Prema tome, racionalni i excellence, isam,prepetnaestakgodina,spu{taoulagumeiprolaze,odprakti~ninema~kiduhrukovodiosepresvegaekonomskiminteresinosnounekuvrstuokapnica,kakonazivaPeja~evi}evukanalskuinframa,grade}ipodzemnuinfrastrukturu,kojajedobrimdelomisu{ila strukturuispodgrada,dokmiukancelarijipokazujeuprozorukompijuRumuiomogu}ilajojnormalan`ivot.Ako,pak,ovore{ewepostavitera zbirku snimaka podzemnih moukontekstzdravstvenihihigiobjekataika`iprstomprelaziprejenskih prilika jedne kolonisti~ko skice pretpostavqenog prostikepopulacijekojaseizcrnihibirawakanalaskemre`eduga~keprestrih{varcvaldskih{umaspustikodvadesetkilometara. la u sumagli~aste i tuberkulozne “KakotodaMuzejsvihovihgodivodene {ume doweg Srema, gde ih nanijedo{aodoplanarumskogpodse, svedo~e arhivalije, mnogo pozemqa?”upitah\or|aBo{kovi}a. razboqevalo i pomrlo – naro~ito “Ta~no je da o postojawu plana Nemciizdrugekolonizacije1748. podzemne mre`e nemamo dokaza, godine–ondajeblizupametidaka{tonezna~idanemamouvideuglanalska mre`a s dugoro~nom funkvne pravce kanalske mre`e. Me|ucijom isi{uvawa nezdravog podtim,podzemqeRumenespadasamou ru~ja, mre`a koja je kolonistima domen istori~ara, kako se misli, `ivot zna~ila – nema cenu. Me|unegobiigrad–ali,na`alost,mene tim,akojeta~no,anikoto,bar,nikao da niko ne slu{a – morao da kouRumi(bezplanova,zakojeniko obratipa`wunapodzemqe,izme|u nezna),dosadanemo`epouzdanoda ostalogizbogtoga{tojekanalska tvrdi,dasukilometriovih“katamre`a bila u funkciji isu{ivawa kombi«”» , {irokih dva metra i isto podvodnogterena.” toliko visokih, prokopani i ozi“Rumqanisumipri~alidausled daniciglomuaustro-ugarskojfazi zazi|ivawa, zapre~avawa ili obruSrema, name}e se pitawe ko je {avawa prolaza u nekim delovima odre{io kesu i platio ovaj kapigrada qudi imaju problema sa podtalniprojekat(grofoviPeja~evizemnim vodama i poreme}enom sta}i?MarijaTerezija?),ikosubili tikom i o{te}ewima svojih ku}a. neposredni izvo|a~i ovog pakleKolikajetoopasnostzaRumu?” nog posla sa najve}im koeficijen“Opasnostpostoji,svakako”,re~e tomrizika?^akipodpretpostavBo{kovi}sprstomnaskici.“Evo, komdajelavirint«i » spodRume“bupogledajte ovde, kod robne ku}e, {en”ufazama,desetinamagodina, mre`a je pokidana... I po{to nije ilidase,~ak,kakonekimisle,naoja~ana i sa~uvana u funkciji, poslawa na fragmente rimske kanasledi~nomnogeku}e,paisamtrgsa lizacionemre`e,tonijemogloda spomenikom, ispod kojeg je velika budeizvedenobezplanovaibezinprostorijanadvastuba–ka`uoni `ewerskelogistike. kojisudolebili–le`efakti~ki Iskreno,svihovihgodina,lutanapraznomprostoru.Vodaunekim \or|eBo{kovi}:„Podzemqejegra|enozbogisu{ivawaterena...” ju}ipokontinentuSremuzapotredelovima grada vi{e nema gde da beovogserijalai,slu~ajnoilinaoti~e, nego se vra}a i zadr`ava se u podrumima i xepovima kanalske merno,istra`uju}inazovimisterije,pojaveifenomenenasremskom mre`e.Kadseprilikomzidawanai|enaprolaz–kaoondakadajegrapoluostrvu,izbegavaosamiustvariodga|aodasereporterskipodu|enarobnaku}a–naspesepesakizalijebeton,rupasezatvori,atoje hvatimnajve}erumskenepoznanice,daneka`em–misterije(ili:milo{e re{ewe... Pre petnaest godina silazio sam u poplavqen podrum stifikacije);~akimojamalenkostspreporukompotomkarudarskog hotela’Srem’,zgradajenalinijiglavnogvoda.Ispodnekada{weghoteplemstvaizVrdnikai,mawejepoznato,specijalnogizve{ta~akojije la’Jedinstvo’,namestuspomenikanatrgu,podzemqejeupotrebqavano svojevremenosilaziou`drelonajdubqeprirodnejamenasvetu(premzaskladi{tewepi}a.Krakovihodnika,ahodnicisuispodnivoapodrudajedovoqanisilazakuPerinupe}inunaFru{kojgori).Nijemise ma,pru`ajuseizcentra,inasvakomuglu,kojisese~esaGlavnomuliradilapodzemnaRumaizme|uostalogizbogtoga{tojeovamisterija com, ispod prve ku}e ili ku}e do we, postoje prolazi na drugu stranu novinarskive}mnogoputatretirana.Paimaltretirana.Ijo{jojsaulice.Nekesamli~novideo,recimoprolazkoddomaJNA.Kod’Zmaj mojafalim.Aondaizbogtoga{tosamve}umoranodraznihmistiJovine’ {kolepostojiulazuhodnikkojiispod’Zemalka ’ izlazikod fikacijaiza~ijetajnese~estokrijenajobi~nijasmrdqivakanalizagra|aretristometaraju`nije.Ispodkwi`are’Zapis’ biojepristupiz cija.Kadgodbimipalonapametrumskopodzemqe,pomisliobih:~epodrumaukanalskumre`u.Nekiqudisuuzoniparkahodnikompro{li munovinarskopre`vakavawetu|ihpustolovinaiuspomena,kadvi{e ispodnivoapotoka.KrakispodparohijskogdomaizbijanaKere{evinemamnionenaivneradoznalostinionogreporterskogludila,pada }evuku}u.Vodkroz@elezni~kuulicuimavi{eotvora.PredesetakgoskupimekspedicijuidaseswomspustimpodRumu.Iondadaseli~no dinaobru{iosetamoprolazispodjednogdu}ana,pasusi{livatrogasuo~imsa~udom,ako~udaima. sci...Postojiifilmskizapisotome.Prolaziucentruozidanisucin @eqko Markovi}


32

31.decembar2012-2.januar2013.

dnevnik


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

TURNIR U MA\ARSKOJ

Ma|ariboqi Ma|arska - Srbija 37:31 (17:18) VESPREM: Gradska dvorana, gledalaca: 800, sudije: Munteanu, Radulesku(Rumunija),.Sedmerci: Ma|arska 5(5), Srbija 3(3).Iskqu~ewa:Ma|arska6,Srbija6minuta. MA\ARSKA: Liskai,Mikler, Tatai,An~in1,Grebenar,Har{awi8(5),Ivan~ik1,Krivokapi}1, Lekai5,Mo~ai3,K.Na|7,L.Na| 4,Putic3,[uh,Solosi,Vadkerti 2,Zubai2 SRBIJA: Nik~evi} 3 (2), Toski}3,Radivojevi}3,Prodanovi}

6,N.Ili}2,U.Mitrovi},Zelenovi}2,Stankovi},Radovanovi},D. Nenadi},P.Nenadi}1,Marseni} 2,Gaji},[e{um2,Vuin7. SeniorskareprezentacijaSrbije,porazomjezavr{ilaveoma uspe{nu 2012. godinu. U prijateqskomodmeravawusnagauVespremu, selekcija Ma|arske je bilaboqaudrugompoluvremenu islavila-37:31(17:18).Orlovi poja~ani dolaskom [e{uma i Vujina,odigralisudobrodo35. minuta.

Ajetovi}pora`en Na{profesionalni bokserGeardAjetovi} prvak Evrope u VBO verziji pora`en je na rejting me~u u Moskvi u super sredwoj kategoriji. Wegov rival bio je Rus Maksim Vlasov, a me~ je trajao svih 10 rundi.

Visina Rusa ~ini se da je bila presudna u ovoj borbi jer kad god bi mu se Ajetovi} pribli`iodobijaojerundu.Me|utim, nij e mog ao da ga nok au t ir a iako ga je kako ka`e, imao u osmojidesetojrundi. M. P.

PoveoJakobsen Norve{ki skaka~ na skijama pobedio je u Oberstdorfu, na otvarawu 61. novogodi{we

turneje. Anders Jakobsen trijumfovao je skokovima od 138 i 139 metara, koji su mu doneli ukupno308,6bodova.

33

JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Mewa~nicaRisna{lapravikurs Mewa~nica Ris opravdala je ulogu favorita protiv futo{kog Tehnomera na 50. jubilarnom „Dnevnikovom” turniru u malom fudbalu. Pobedila je visokimrezultatom(5:0)satrigola Va`i}a Mmewa~nica Ris je ve} na startu drugog poluvremenaimalavisokovvo|stvo.IFuto`ani su imali svojih {ansi u prvih15minutaalibezrealizacije,azakona~nih5:0pobrinuli seMilovanPetri}iKristijan

neo tra~ak nade Gumaplastu ali je sve sumwe oko pobede otklonio Aurelije Ra{iovan, dok je MilanTorbicapostavio4:2. Kafe pab Taverna slavila je nadVisokomtehni~kom{kolom. Taverna poja~ana internacionalcem Danijelom Aleksi}em tra`ilasvojuigruuprvompoluvremenu,bilauzaostatkuod2:1, alijezaigralasjajnoudrugih15 minuta i stigla do pobede. Tavernajeigralanapada~kineobra~aju}i previ{epa`wena svoj gol pa su do pobede do{liuzavr{niciutakmice. Mimada lajn je pogotkom Marka ^alije sa15metarasavladala Autoku}u Sekuli}. Svesedesilou drugom poluvremenu, ^alija je napre iz MomenatsutakmicePlastal-Fabrika`ice penala pogodio Foto: B. Lu~i} stativu a malo Lampone zatim se iskuRadin,vaqare}idajesjajanutipioidoneopobedusvomtimu. sakostavioinekada{wirepreU kategoriji mla|ih pionira zentativac Srbije |Veselko vi|enjedvobojdvegeneracijeInTrivunovi}.. deksove{kolefudbala.DvegodiCarigradjevezve}ihproblene stariji vr{waci Indeksove masavladaoGumaplast(4:2)aretribine lagano su savladali simzultat je mogao da bude i mnogo pati~neigra~eKafeaKaskada8:2. ubedqiviji da na golu GumaplaU pobedi Tribine istakli su se sta nije bio raspolo`eni RadatrostrkistrelacMilanSamarxi} kovi}.CarigradjesadvapogotidvostrukiAndrijaBo{wakovi}. kaBojanaVukovi}aijednimpoUkategorijipioniraekipaKazigotkomSekuleRa{iovanapoveo noGajeupisalajeidrugupobedui 3:0jo{sredinomprvogdelaigre kao prvoplasirana u svojoj grupi a Radakovi} je odr`ao svoj tim ideuzav{nicuturnira,nakon{to kolikotolikouigrikadajeodjebilaboqaodNSAgra5:2. branio penal Filipovi}u. NaKodkadetabilojemnogovi{e stavilasenadmo}Carigradaiu uzbu|ewaineizvesnosti.UsudanastavkualijeRadakovi}~uvao ruIMfrizerskogsalonaiekisvojumre`uodbraniv{iipenal pe Beograda vi|en je sjajan fudSekuli Ra{iovanu. Slobodan bal i na kraju pravi~na podela Markovi}smawiojena3:1idobodava(2:2).Strelcizafrizere

Sreda(2.januar) 12.50: Radio Planeta - Vita trejd (mp) 13.25: Fasada - Fudbaler~i}i (k) 14.00:Indeks – Ka} 99 (mp) 14.35: Grofovi – Juniori (p) 15.10: Vitorog promet – FK Vojvodina (k) 15.45: Eliksir agrar – Alf (k) 16.20: Beli dvori – Zup~anici Vuves (s) 16.55: Teodorovi} keramika BBB – Staklo Mili}evi} kroja~ka radwa Adriana (s) 17.30: Univereksport – Kaznena ekspedicija (s) 18.05: Agencija Maks auto – Kafe Panda Liman (s) 18.40: Inoba~ka – Novi Sad gas (s) 19.15: Vulkan – Auto otpad @ika (s) 19.50: Pekara Malina – Klaris (v) 20.25: Kafe Kasandra - IKs el (mp)

Rezultati Mla|i pioniri Indeksova tribina - Kafe Kaskada Pioniri Kazino Gaja - NS Agro Kadeti IM frizerski salon - Beograd FK Cement - Erker plus Seniori Plastal - Fabrika `ice Lampone Galaktikosi - 19. decembar Mewa~nica Ris - Tehnomer Carigrad - Gumaplast Visoka tehni~ka {kola - Kafe pab taverna Mimada lajn - Autoku}a Sekuli} Reprezentacija Het trik lige - Ju`na Ba~ka Veterani Vikiliks - Klaris bilisuPetkovi}iTerzin,aBeogra|animajeprvomestoiprolaz daqe doneo dvostruki strelacikapitenNenad\oki}.Odli~na ekipa Erker plusa savladalajeufini{ususreta~vrstu ekipu FK Cementa (3:2) golom Kerkeza iz penala. Ladi{i} i drugovi pokazali su jo{ jednon da }e biti veliki izazov za sve rivalenaputudozavr{nice. Program u seniorskoj konkurenciji otvorile su ekipi Pla-

8:2 5:2 2:2 2:3 1:5 5:3 5:0 4:2 3:6 1:0 0:1 0:3 (p.f)

stalaiFabrike`iceLampone,a ubedqiva pobeda pripala je ^izmaru, Raki}u i @ivanovi}u 5:1 (Lampone). Pokazali su majstoriji malog fudbala da sa wima nema{ale.UsudaruGalaktikosa (]urko, Reni}, Zori}) i 19. decembra ([vowa, ^asni, Be~eli}),pobedajepripalaGalaktikosima(5:3).Dvostrukistrelacu drugoj pobedi na turniru bio je SergejMilinkovi}. I. Grubor M. Risti}


34

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

„DNEVNIKOV”IZBORNAJBOQIHSPORTISTAAPVOJVODINEZA2012.GODINU ATLETIKA 1. Mihail Duda{ (AK Vojvodina, Novi Sad) 2. Ivana [panovi} (AK Vojvodina, Novi Sad) 3. Dragana Toma{evi} (AK Sirmijum, Sr. Mitrovica) 4. Marina Mun}an (AK Dinamo, Pa~evo) 5. Marija Vu~enovi} (AK Srem, Sr. Mitrovica)

BICIKLIZAM 1. Gabor Kasa (Spartak, Subotica) 2. Jovana Crnogorac (Novi Sad) 3. Marko Popovi} (Ris sajkling, Novi Sad) 4. Boris Popovi} (Ris sajkling, Novi Sad) 5. Oliver [trbac (Fanatik, Novi Sad)

BOKS 1. Jelena Jeli} (BK Novi Sad) 2. Marija Pavlov (BK [ajka{i, @abaq) 3. Nina Jeli} (BK Novi Sad) 4. Vawa Ba~i} (Spartak, Subotica) 5. Ferenc Hajnal (Kikinda)

VATERPOLO 1. Nemawa Ubovi} (Vojvodina, Novi Sad) 2. Du{an Vasi} (Vojvodina, Novi Sad) 3. Nemawa Matkovi} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Aleksandar Pe{teri} (@AK, Kikinda) 5. Milan Vitorovi} (Dunav, Novi Sad)

VESLAWE 1. Iva Obradovi} (VK Danubius 1885) 2. Milo{ Stanojevi} (VK Tami{) 3. Martin Ma~kovi} (VK Pali}) 4. Qiqana Jo{i} (VK ^urug) 5. Marko Jo{i} (VK ^urug)

GIMNASTIKA 1. Tamara Mr|enovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 2. Bojan Dejanovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 3. Aleksandra Raj~i} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 4. Stefan Ili} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 5. @arko Atanasovski (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad)

DIZAWETEGOVA 1. Ervin Ro`wak (KDT Spartak, Subotica). 2. Igor Tomi} (KDT Radni~ki, Sombor) 3. Milo{ Kne`evi} (KDT Spartak, Subotica) 4. Ivan [en (KDT Srem, Sremska Mitrovica) 5. Tivadar Kajdo~i (KDT Spartak, Subotica)

KAJAKIKANU 1. Marko Novakovi} (KKK Be~ej, Be~ej) 3. @enski K4 (Antonija Panda - Antonija Na| Marta Tibor - Renata Kubik, KKK Bezdan i KKK Vojvodina, Novi Sad) 4. Mu{ki K2 (Marko Dragosavqevi} - Simo Bolti}, KKK Sinteln, Ba~ka Palanka) 5. Vladimir Torubarov (KKK Vojvodina, Novi Sad)

[AH 1. Velemajstor Robert Marku{, rejting 2619 (Novosadski {ah klub DDOR) 2. Velemajstor Aleksandar Kova~evi}, rejting 2560 (Novosadski {ah klub DDOR) 3. Velemajstor Nikola Sedlak, rejting 2572 (Spartak, Subotica) 4. Velemajstor Du{an Popovi}, rejting 2579 (No vosadski {ah klub DDOR) 5. Nacionalni majstor Milovan Ratkovi}, rejting 2304.

EVROPSKI[AMPIONUKAJAKUMARKONOVAKOVI]NAJBOQISPORTISTAUIZBORUNA[EGLISTA

Vi{eni{tanijeisto udi ~itav `ivot rade i nadaju se da }e im se nekim ~udom sve preko no}i promeniti na boqe, a junaku na{e pri~e, kajaka{u iz Be~eja Marku Novakovi}u sve se promenilo u nepunih 35 sekundi. Ta~nije, 34,437 sekundi, i to usred dana, koliko mu je trebalo da izvesla trku jednoseda na 200 metara i postane najbr`i Evropqanin. Ta titula {ampiona Starog kontinenta, ta zlatna medaqa na radom izvajanim mi{i}avim prsima uvrstila ga je u besmrtne sportske heroje. - Jeste se mnogo toga promenilo u mom `ivotu, ali ja sam u su{tini ostao isti Marko, samo me sada svi gledaju drugim o~ima -po~iwe svoje vi|ewe svega posle pewawa na najvi{u ste pe ni cu po bed ni~ kog po sto qa Evropskog prvenstva u Zagrebu Marko Novakovi}. - Kajak je moja qubav. Nisam od te qubavi previ{e zahtevao. Ali, kad je qubav prava, ona se spontano razvija. Volim da veslam. Po{to sve ovo radim, ponavqam, iz qubavi, radim maksimalno odgovorno. Nikada nisam pomislio da }u od kajaka mo}i da `ivim, ali desilo se to. Vaqda zato {to je qubav bila iskrena i sna`na. Sav trud na treninzima, sve muke, sve tenzije pred takmi~ewa odjednom su postale ne{to lepo, po{to su mi doneli mnogo divnih trenutaka u `ivotu. Nadam se da }e takvih momenata u mojoj sportskoj karijeri biti jo{. U tome

drugi. Li~no, u`ivam u trkama s rivalima, koje sam donedavno gledao u televizijskim prenosima. Sada imam ~ast da budem u istoj startnoj ravnini sa wima. Nadam se da }e to zadovoqstvo potrajati. [ta }e biti na samoj stazi... ^esto puta to ne zavisi samo od nas kajaka{a, ve} presu|uju subjektivni faktori. Imao sam sportske sre}e u Zagrebu, optimalni uslovi su postojali, dao sam sve od sebe i kraj je poznat. Naravno, i

Q

Hulk Pre ta~no pola veka u Americi je nastao strip junak Hulk. Nacrtao ga je Xek Kirbi, a scenario je pisao Sten Li. Pri~a o dobri~ni, koga okolina svojim postupcima primorava da gubi kontrolu je pre deset godina i ekranizovana. Ovog leta je i Be~ej dobio svog Hulka u liku i delu kajaka{a Marka Novakovi}a. - Kada sam zvani~no saznao da sam prvi na Evropskom {ampionatu u Zagrebu, na splavu sam spontano urliknuo, a moj trener Jo`ef [oti, koji je u Be~eju pratio televizijski prenos trke i de{avawa posle we, je to prepoznao kao urlik Hulka i u klubu se me po povratku iz Zagreba prozvali Hulk. Tome je, verovatno, doprineo i moj atletski izgled. Svi|a mi se lik, pa mi je sada i ~amac u fazonu Hulka. Kao ja sam Hulk, a on je ja - poja{wava Marko.

Kolekcionar nagrada Sportska redakcija na{eg lista za najuspe{nijeg vojvo|anskog sportistu izabrala je kajaka{a Marka Novakovi}a iz Be~eja. Da je na{ izbor bio realan, potvr|eno je na vi {e strana. Marka je mati~ni savez Srbije izabrao za kajaka{a godine, pripalo mu je najpresti`nije priznawe u oblasti vojvo|anskog sporta, nagrada „Jovan Miki} Spartak„, kao i nagrada u oblasti sporta „Vi hor„, koju je pre deset godina usta novila Skup{tine AP Vojvodina. Ni je ga za o bi {la ni na gra da Sportskog saveza op{tine Be~ej, gde je drugu godinu zaredom izabran za sportistu godine najve}e poti ske op{tine. Tako je Marko, uz kolekciju medaqa, od ove godine postao i kolekcionar najzana~ajnijih nagrada i priznawa.

sam se, mo`da, promenio i po~eo ambicioznije da planiram, da razmi{qam kako bi na ovaj na~in mogao mojoj budu}oj porodici da obezbedim ono {to ja nisam imao, a toliko mi je nedostajalo u svom odrastawu. Nadam se da }e mi kajak pomo}i u tome.

Marko je mlad ~ovek, ali vrlo trezveno razmi{qa o sportu i van wega. - Svestan sam da ne mo`e uvek da se pobe|uje u sportu. Ja sam spreman i za poraze i za pobede. Naravno, uvek je lep{e pobe|ivati, ali ne sme se izgubiti iz vida da isto to, ako ne i vi{e, `ele i

KARATE

KOWI^KISPORT

KO[ARKA

1. Slobodan Bitevi} (Dinamo, Pan~evo) 2. Dejan Umi}evi} (Hajduk, Kula) 3. Sawa Cvrkota (Zadrugar, Lazarevo) 4. Nikola Jovanovi} (Pan~evo) 5. Duwa @eravi} (Somborac, Sombor)

1. Vawa Po~ek (Grani~ar, Novi Sad) 2. Dra{ko Doki} (Viking, ^enej) 3. Ivana Markovi} (Linda, Subotica) 4. Awa Markovi} (Linda, Subotica) 5. Romana Suvajyi} (Kowi~ki centar Novosadski sajam)

1. Dragan Zekovi} (Vojvodina Srbijagas, Novi Sad) 2. Marko Savi} (Meridiana, Novi Sad) 3. Jovana Popovi} (@KK Vojvodina, Novi Sad) 4. Rade Markovi} (Vojvodina Srbijagas, Novi Sad) 5. Nikola Pavlovi} (Vr{ac)

daqe }u davati sve od sebe na treninzima s mojim trenerom Jo`efom [otiem, ne samo da zadr`im formu i opravdam o~ekivawa sportske javnosti u Srbiji, nego da poku{am da budem i boqi. Samo da me zdravqe poslu`i i povrede mimoi|u. U kajaku se sazreva oko tridesete i posle, a meni su tek 23 godine. Vreme radi za mene, a ja za kajak. Iskreno, ne mogu da zamislim `ivot bez kajaka - istakao je Marko Novakovi}. A mi mu verujemo. Takav entuzijazam, takva qubav, takav profesionalni prilaz obavezama, bez obzira {to on, za razliku od svojih rivala profe sionalnih kajaka{a, svakodnevno od zavr{etka sredwo{kolskog obrazovawa izvr{ava svoje obaveze u „Sojaproteinu“, firmi koja ima razumevawa za wegove sportske obaveze i ponosi se Markom. nVlastimirJankov

KUGLAWE 1. Livia Santo (Pionir Subotica) 2. Zorica Bara} (Pionir Subotica) 3. Sa{a Juhas (@elezni~ar In|ija) 4. Zdravko Kresovi} (Vojvodina Novi Sad) 5. Renata Vilov (Pionir Subotica)

PLIVAWE 1. Ivan Len|er (Proleter, Zrewanin) 2. Miroslava Najdanovski (Novi Sad) 3. Radovan Siqevski (Vojvodina, Novi Sad) 4. ^aba Sila|i (Proleter, Zrewanin) 5. Boris Stojanovi} (Kikinda)


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

35

„DNEVNIKOV” IZBOR NAJBOQIH SPORTISTA AP VOJVODINE ZA 2012. GODINU ODBOJKA 1. Aleksandar Veselinovi} (Vojvodina NS seme, Novi Sad) 2. Milorad Kapur (Vojvodina NS seme, Novi Sad) 3. Adela Heli} (NIS Spartak, Subotica) 4. Jovana Mihajlovi} (Varadin, Novi Sad) 5. Aleksdandra Cveti~anin (NIS Spartak, Subotica)

RVAWE 1.Davor [tefanek (Proleter, Zrewanin) 2. Kristijan Fris (Proleter, Zrewanin) 3. Bojan Mijatov (Proleter, Zrewanin) 4. Sebastijan Na| (Potisje, Kawi`a) 5. Tama{ Na| (Senta, Senta)

RUKOMET 1. Jovana Risovi} (Maks sport, Stara Pazova) 2. Stanko Abayi} (Vojvodina, Novi Sad) 3. Qubomir Jo{i} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Bojan Perovi} (Jugovi} Unimet, Ka}) 5. Sa{a Marjanac (Vojvodina, Novi Sad)

STONI TENIS 1. Marko Petkov (Banat, Zrewanin) 2. Aneta Maksuti (Senta) 3. Ana @ofija Fewve{i i Viktorija Tru`inski (Novi Sad) 4. Valentin Na| Nemedi (Obili}, Novi Kne`evac) 5. Uro{ Gordi} (Banat, Zrewanin)

STREQA[TVO 1. Nemawa Mirosavqev (Strqa{ka dru`ina Novi Sad 1790) 2. Stefan Aleksandrovski (Jedinstvo, Stara Pazova) 3. Dragan Markovi} (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790) 4. Tijana Kolarik (Pan~evo 1813) 5. Marta Bire{ (Jedinstvo, Stara Pazova)

„DNEV­NI­KO­VA”­VE^­NA­LI­STA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.

1957. Dobroslav Krsti} (fudbal) 1958. Olga Gere (atletika) 1959. Maja \uki} (tenis) 1960. Novak Roganovi} (fudbal) 1961. Petar Benedek (boks) 1962. Olga Gere (atletika) 1963. Branislav Simi} (rvawe) 1964. Branislav Simi} (rvawe) 1965. Branislav Lon~ar (streqa{tvo) 1966. Gorinka Erski – Kovrlija (kuglawe) 1967. Zvonko Vujin (boks) 1968. Branislav Simi} (rvawe) 1969. Sreten Damjanovi} (rvawe) 1970. Desanka Perovi} (streqa{tvo) 1971. Sreten Damjanovi} (rvawe) 1972. Zvonko Vujin (boks) 1973. Slavko Obadov (xudo) 1974. Ivan Frgi} (rvawe) 1975. Ivan Frgi} (rvawe) 1976. Momir Petkovi} (rvawe) 1977. Refik Memi{evi} (rvawe) 1978. Milorad Stanulov (veslawe) 1979. Milan Jani} (kajak) 1980. Slobodan Ka~ar (boks) 1981. Refik Memi{evi} (rvawe) 1982. Mirjana \urica (rukomet) 1983. Zoran Kalini} (stoni tenis) 1984. Zoran Pan~i} i Milorad Stanulov (veslawe) 1985. Monika Sele{ (tenis) 1986. Momir Rni} (rukomet) 1987. @arko Petrovi} (odbojka) 1988. Gordana Perku~in (stoni tenis) 1989. Senad Rizvanovi} (rvawe) 1990. Margita Tot (kuglawe) 1991. Monika Sele{ (tenis)

TENIS 1. Sa{a Stoisavqevi} (TK Vojvodina, Novi Sad) 2. Ivana Jorovi} (TK Elit, Novi Sad) 3. Denis Bejtulahi (TK As, Novi Sad) 4. Dejana Radanovi} (TK As, Novi Sad) 5. \ere Laslo (TK Senta)

FUDBAL

36. 37. 38. 39.

1992. Aranka Binder (streqa{tvo) 1993. Mladen Miqkovi} (karate) 1994. Miodrag Panteli} (fudbal) 1995. Nemawa Mirosavqev (streqa{tvo) 40. 1996. Aleksandra Ivo{ev (streqa{tvo) 41. 1997. Aleksandar Jovan~evi} (rvawe) 42. 1998. Andrija Geri} (odbojka) 43. 1999. Arpad [terbik (rukomet) 44. 2000. Vasa Miji} (odbojka) 45. 2001. Aleksandar [api} (vaterpolo) 46.2002. Sne`ana Peri} (karate)

47. 2003. Slobodan Bo{kan (odbojka) 48. 2004. Iva Obradovi} (veslawe) 49. 2005. Dragan Zori} i Ogwen Filipovi} (kajak i kanu) 50. 2006. Dragan Zori} i Bora Sibinki} (kajak i kanu) 51. 2007. Dragan Zori} (kajak i kanu) 52. 2008. Antonija Na| (kajak i kanu) 53. 2009. Na|a Higl (plivawe) 54. 2010. Boris Vapenski (vaterpolo) 55. 2011. Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} (veslawe) 56. 2012. Marko Novakovi} (kajak i kanu)

SPECIJALNA PRIZNAWA Ko{arka{ka reprezentacija Srbije 3 na 3 Kik boks reprezentacija Srbije Stonoteniski klub Spin Golf centar Rva~ Stevan Horvat Novinar Slobodan Jakovqevi}

1. Miroslav Stevanovi} (FK Vojvodina, Novi Sad) 2. Branimir Aleksi} (FK Spartak, Subotica) 3. Milo{ Josimov (FK Dowi Srem, Pe}inci) 4. Vladimir Torbica (FK Spartak, Subotica) 5. Nemawa Radoja (FK Vojvodina, Novi Sad)

YUDO 1. Rogi} Jovana (Slavija, Novi Sad) 2. Qubi{a Kova~evi} (Slavija, Novi Sad) 3. Milica @abi} (Partizan, Novi Sad) 4. Goran Prgowi} (Cement, Beo~in) 5. Ivana Jandri} (Partizan, N. Sad)


36

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

vimauNovomSadubilaje~ast{tosuteve~eribilisaMihailom Botvinikom, trostrukim {ampionom sveta u {ahu. Wegov doma}in–[ahovskiklubNoviSad–nijeimaoslavnijeggosta odsvogosnivawa1922.Awegovimigra~ima,me~svelikanomizMoskve biojeuspomenazauvek.^astjebilai„Dnevniku“:svesezbilouwegovom novinarskomklubunadesetomspratu.Najve}aradostpripalajeMilanuIlij}u,uspe{nommladom{ahisti:odabranjedaBotvinikadoprati izBeograda,gdeje{ampionigraonaTurniruoslobo|ewa.IIzvr{no ve}eVojvodinebilojenaklowenoretkomdoga|aju:dalojesvojmercedes dabudenausluzi. –-Danjebiogadan:snegnapadaovisoko,putodBeogradanije~i{}en, vo`waspora,sazastojima–pamtiMilanIlij}.–Ajo{imojaimpresioniranostBotvinikom!Pomislitesamonavelikane:Smislov,Keres, Petrosjan,Taq,Kor~noj-sveihjepobedio!PosvetuseoBotvinikugovori:patrijarh{aha!Osmeliosamsedaka`emdasamzadivqenkakoje pobedioKapablankunaAVROturniruuHagu,1938.Znaosamdajeosvom u~itequKapablankipri~aodajenajve}i{ahistasvihvremena,itose morarespektovati.AtawihovapartijauHagu,~uvenajedvostruko:u~enikjenadigraou~iteqa,ajo{vi{epobriqantnostiigre.[ahistiznaju:tojeengleskapartija,ajedanodkqu~nihpotezajeonajlovcemnapoqea3–zna~i:La3.Botvinikjekazaodajetapartijajednaodnajboqihu wegovom`ivotu.Bilojeneobi~no:to{tosmopri~alinaputu,ponovilosedelomiuna{ojpartijiteve~eri.Istina,bilojedruk~ije,alii sli~no,une~emu~akiisto.

VI[ E OD ISTOR IJ E: VE^ESAMIHAILOMBOTVINIKOM

S

BotvinikzagledanupozicijupartijesaMilanomIlij}em. Obojicasusepotpisalinafotografijiautoruovogzapisa

Partija do golih

Nezaboravnascenavi|enajeuprizemqu„Dnevnika“.Uobalifta,dosaneuzornimjezikom,imalesuiiskri~avelatinskeizreke,jarkeposlobroopranazatupriliku,nikonijeulazio:vratasubilaotvorenasamo viceicitateizsvetskekwi`evnosti.DoktorRadu{kobiojeredak,nezavelikoggosta.IkadjeBotvinikstigao,upratwi{ahovskesvite,po- svakida{wi~ovek,znamenitostNovogSada:“Kipteojeznawem,blistao nu|enmujelift,poizboru.Neo~ekivano,iiznena|uju}e,smirenojekavedrinom duha, zra~io duhovito{}u, plenio svojim qudskim pona{azao:ne}eulift,volidasepewe! wem”-diviomusewegovkolegaMiloradBoti},isamjedanodkorifeIuputiosestepenicama,korakpokorak,svedodesetogsprata!Zaja stare novosadske gospode duha i pesnik oduvek, dva puta predsednik staonije,pasuwegovipratioci,svimnogomla|i,moralidadr`ekoadvokata Jugoslavije i gotovo dve decenije ~lan uprave Ma|unarodne rak,zadihani.Apolovinasvitepo`urilajeuliftove,daBotvinika unijeadvokata,autorbar500tekstovaosvojojsabra}i. do~eka ispred dvorane, ure|ene za to jedinstveno ve~e. U dva {iroko razmaknutareda,pore|anasupo~etiristolasa{ahovskimtablamai figurama,apodaqeodwihve}seokupilopedesetakna{ih~italacaAkopobedi...iliakoizgubi poklonika{aha. Kombinovanu ekipu Novosa|ana za hendikep-me~ sa Botvinikom AdvokatskakancelarijadoktoraRadu{kabilajeomiqename|u naosamtabli,~inilisu:MilanIlij},drRadu{koIlij},Du{an siroma{nima,aizemqoradnicimaizpredgra|aNovogSada: besMarjan,MladenGulan,Qubi{aJovi},MirkoRujevi},ZitaTormai platnoimjepisao`albe,molbe... Tavelikodu{nostbilajeponeTihomirAcketa. kaduraskorakuswegovomstra{}u- {ahom.Vi|anesuscenenalik SekretarklubaSlobodanJelovacnijeodredionajja~isastav–samo nafilmske.Bivalojedagapaorizateknuu[ahovskomklubutomajstorskekandidate,negoi~etvoroprvokategornika.„Htelosedati likozanetognadtablomsfigurama,daonineprimetidasudo{tolukrativnijiizgled,pajetakonapravqenomestozanajpopularni{liudogovorenovreme„Kakostojigospodindoktor?“tihopitajegnovosadskog{ahistu,76-godi{wakadrRadu{kaIlij}a,~imesezadojukibicera.Akoonka`e:„Odli~no!“. Toihozari:znajuda}eih voqila`eqastarijih~lanovadagavidekako}esenositisatakojakim doktorRadu{ko,~impobedi,pozvatiusvojukancelarijuinapipartnerom.Dastvarbudelep{a,naosmojtabliigralajeZitaTorma, sati {ta tra`e. Ali, ako ka`e: “Slabo!“ oni se skuwe: znaju da studentkiwa medicine... Neke table su `rtvovane op{tim zahtevima, doktorRadu{ko,kadizgubi,budequtnasebe,paseizviwava{to {tojemo`danegativnouticalonarezultat...alijeutomebiloine~eg }eimmolbe,`albe-pisatisutra.Ali uvekihjeinapisao. simpati~nog“,pisaojemajstorBoraTot,~etiriputaprvakNovogSada idvaputaVojvodine,~lanreprezentacijeJugoslavije. Botviniksesrda~nopozdraviosasvima,adoktoraRadu{kaposebno BotviniknijemogaoznatinitodasedoktorRadu{kodru`ioisadr fino.Sosmehomjepru`iorukunajstarijemume~u,aliduhovnodivno AleksandromAqehinom,dvostrukimprvakomsvetau{ahu(1927-1935, krepkomiornomdaseiprotivnajslavnijegboriprsauprsa,{tojei 1937-1940).SlavniRusposetiojeNoviSaddvaputa,1930.i1936,adobilaodlikawegoveigre.Botvinik,me|utim,nijemogaoznatidajeRama}inmujebiodoktorRadu{ko,kaopredsednik[ahovskogkluba.Iredu{konau~iodrevnuigrujo{zavremestudijapravauBudimpe{ti,gde miziraojesAqehinomusimultancisnajboqimigra~imagrada. jeidoktoriraojo{1918.UNovomSadu,godine1922,povukaojedva`i–TataRadu{kojepri~aodajeAqehinapozvaodabudegostuna{oj votnapoteza:otvoriojeadvokatskukancelarijuiu~lanioseuNovosadku}i.Neznamdalisutadaodigralikojupartiju{aha.Tupostojiuviski{ahovskiklub.Postaojewegovaznamenitost:pravnisavetnik,se|avnost:nemo`esesvetskomprvakuponuditidaigrasamateromuprokretar,predsednikod1929.do1938,auklubujeigraokaoniko-~akna vinciji.Ali,dasusenapri~ali,tojesu:bilisudoktorinauka,a{ah 46{ampionataNovogSada!Negovaojestil,~estonasvoju{tetu:ili imjebiodeo`ivota–pri~aMilanIlij},ionadvokat,{ahovskimajpobedailini{ta!Pobediojeiusvetupoznate–[pilmana,LilijentastorimajstorFIDE. laiNajdorfa. OnnezaboravqapotezeuzbudqiveigreprotivBotvinika.Ka`e:prBeskrajnoodanklubu-„jedinstven,nedosti`anisvetaoprimer“- s vumalupozicionuprednoststekaoje14.potezom-uspeojedape{akapodivqewemodwemupi{uSlavkoStanojevi}iKrasojeNotaro{usvojoj guranapoqec5,itakorasklimacentarnae5. privla~noj monografiji Novosadski {ahovski klub. –Spre~iosamdacentarbudeutvr|entakodatoodgovaBio je poliglota: u porodici u Vr{cu i u novosadskoj raBotviniku.Takvapozicijavi{ejekoristilameniina gimnaziji nau~io je latinski, starogr~ki, ma|arski i tojprednostisetemeqiodaqitokigre.MislimdajeBoDoktor Radu{ko nema~ki,aznaojeifrancuski,engleski,ruskiirumuntvinikaiznenadiomojdocnijipoteztopom:24.Tb7.Nije se dru`io i sa ski.Bavioseipolitikom,novinarstvom,humanitarnim izgledalodajeslabba{natompoquizatoon,verujem,taj dr Aleksandrom poslom.BiojepotpredsednikpapredsednikDru{tvaza mojpoteznijenio~ekivao.Tadasam`rtvovaotopazapeAqehinom Srpskonarodnopozori{te(1928-1941),predsednikPe{aka!Kadsmozatimrazmewalitopove,imaosamvi{ak va~kogdru{tva“Neven”idobrotvornog“Kapmleka”u pe{aka. Boja`qivo sam pomislio: mo`da mogu da pobekoristsirotiwe,javnibele`nikuNovomSadu(1938dim!Mo`da? 1941).Zavremeokupacijema|arskihfa{ista,hap{enje{estputaiuzaIgralisujo{dvanaestpoteza.Dobitni~kijebio35.potez-onaj,potvorumaltretiran. menuti:lovcemnapoqea3.Ve}unarednom,Botviniksepredao. AdvokatskakancelarijadoktoraRadu{kabilajeotvorena,uzkra}e –Botvinikmije~estitao,kazaoje:zadovoqanjeestetikomna{eparprekide,~ak58godina!Poznataicewena,postalajesteci{tei{ahitije–pamtiMilanIlij}.–Timneo~ekivanimre~imaoceniojeimoju staivi|enihNovosa|ana.Na~itan,{irokekulture,superioranupravigru,{tojezamenenajve}ikompliment.Biojetakav:dostojanstveni ni~kimposlovima,~estojeslu|ivaoprotivni~keadvokate,aitu`ioce kad gubi, a izda{an u priznawu protivnika. Wegova visoka kultura i isudije,naviklenasuvijeziksudskihspisa.Wegove`albeitu`be,piobjektivnost,ijesuretkostiplenequdsko{}u.Tenezaboravneve~eri, veemigranstskepri~esu sli~ne. Pune odricawa, tuge,sete,brigaisterpwi,~akikadaseokon~avajuhepiendom, spokojnim ose}awem da si uspeo bar u nekim zami{qenim ciqevima. Takva je i storija o pe~albi Olge Gere Puli},velikesportske{ampionke, dvostrukog laureata „Dnevnikove” liste najboqih u Vojvodini i wenog supruga Zdravka, Puli}a, naravno. Pre ravnopolavekaOlgajesko~ila navice{ampionskupoteguuBeogradu, na Prvenstvu Evrope a sadajena~inilakorakodsedam hiqadamiqaiizJohanesburga, sajugaAfrike,sko~ila–uFutog.Moglajedabira,ustvarije u mislima i razgovorima sa suprugom to i ~inila, da {acuje gde}ejojbitiboqe:uLondonu, gde joj je sin, u Australiji, gde jojjek}i,uPodgorici,gdejojje sestra…. Nije bacala kovani rand (ju`noafri~ki nov~i}), ve}jeposlezrelogvagawa,izabralapovratakuzavi~aj.Nadamo se da }e joj se odluka posre}iti. –Idikume,molimte!Pakakvojetopitawe:dalisamplanirala da se vratim? Naravno

S

KAKOSEDVOSTRUKA[AMPIONKA„DNEVNIKOVE”

Skok od sedam da jesam, od prvog “~eka” u Ju`nojAfrici–qutiseOlgana mojeraspitivawekadajeodluka doneta,jerjeporodicaPuli}u Johanesburgu`ivelaposledwih 40 godina, tamo se kompletirala, dobila uz Tatjanu (ro|ena u Novom Sadu 1966) jo{ i Bojanu (1971), pa pre sedam godina i Kristijana (Tatjanin sin), dok su stariji unuci Xozef (9) i Benxamin(7,5)praviEnglezi. –Ne,nikadanisamra~unaona povratak! Tek kada je Tawa odlu~ila da ide u Australiju, po~eosamdamislimnaNoviSad– odgovara Zdravko na isto pitawe, ali postavqeno u Olginom odsustvu. No, to je bio jedini opre~an trenutak u odiseji povratka. Sveostalosu~iniliuzpunusaglasnost.Olgajepredvegodine do{la da izabere novo stani{te, ali po detaqnim Zdravkovimuputstvima.Kupqenaku}au

novom delu Futoga, renovirana je, tako|e, po zajedni~kim skicama,izJohanesburgajekontejnerom preba~eno sve po zajedni~komspisku,pajekona~nonovi dom izgledao onako kako su ba{obojezami{qali. – Jo{ ne mogu sasvim da se opustim–iskrenajeOlga.–Sve smo sredili, kom{iluk nas je ba{toploprihvatio,ponovose dru`imo s ono malo prijateqa kojisujo{uNovomSadu…ali ipak sam pomalo nervozna. Mo`dazbogstrahaodjakezime,madasmouovomvelikomsnegupovremeno i u`ivali, slikali ga, ali i ~istili, bogami `estoko. Mo`da i zato {to smo bez dru{tva dece i graje unu~i}a. No, prilago|avamo se. Nema nam druge, a ni povratka. Posle se brzo, ispravqa. Ka`e, ipak }e

barmesecdanaprovestiovezime u doju~era{woj domovini. Tamojesadaleto,tamojojjesestrin sin a i Zdravko jo{ ima posla,jo{radinaprojektimai podizawu glavnog torwa na jednom rudniku zlata. Tu se afirmisaotolikovisokodajedobio ~akiprvunagraduInstitutaza rudarskuopremu,pamusadabukvalnonedajuda“oka~ikompjuter“oklin,odnosnodasepenzioni{eba{sasvim.Ona,Olga, jeste u penziji, ve} dosta dugo, ali nije bila besposlena. Imalisuvelikuku}u,ba{tuivo}wak,atrebalojebrinutiiomalom Kristijanu, jer mu je majka Tatjana, mnogo vremena provodila u svojoj reklamnoj agenciji.Radilosezaistamnogo,zara-

Dorekordastilom„horajn” Najve}isportskiuspehOlgeGere,sadaPuli},smatraseosvajawesrebrnemedaqenaPrvenstvuEvropeuBeogradu.Prepola veka.Togseptembra1962.Olgajejedinaoddoma}inabilanapobedni~kompostoqu.Presko~ilajevisinuod176santimetara,postavila novi rekord SFRJ, izgubila samo od ~uvene Rumunke JolandeBala{.Ipostala,naravno,jedinijunaknacije,madasmotadaimalidostasna`antimuobekonkurencije.Olgajejo{jednom biladrugauEvropi,petgodinakasnije,naprvimevropskimigramaudvorani(sapresko~ena173santimetra)uDortmundu,kadaje jo{ jedna Novosa|anka Gizela Farka{ (sada Todorovi}) znatno doprinela da na{a {tafeta 4H400 osvoji bronzu. Olga i Gizela (tadadr`avnarekorderkana400i800)ujednosuijedinedveatleti~arkeVojvodinenosiocinacionalnihpenzija.Obejetrenirao JovanDragosavacPan~. Olgajesportompo~eladasebavidostarano,sapetnaestaakgodina,prvorukometom(bilagolman)apotomatletikom.Izvanrednegra|ezaskokove(visoka180santimetara),sauro|enimjakimod-

razom,ve}sa18 godina preuzela je dr`avni rekord od Ma- OlgaGereprelaziletvicustilom“horajn” {e Stanulovi} (tako|eNovosa|anke),ba{nastadionuVojvodine.Podiglagajena 160cm,dabipotomunaredne~etirigodineletvica„narasla”do pomenutih176santimetara. Olgajedvaputaprogla{avanazanajboqusportistkiwuJugoslavije(1960.i1962)atihjegodinazauzimalaivrh“Dnevnikove”listenajboqihuAPV.Biloje,dakako,uwenojkarijeriidrugihva`nihtakmi~ewaosimbeogradskeepopeje.Olgaje,recimo,ve}sa18 godinaskakalauRimunaOlimpijskimigrama,poslejei{laina OIuTokio.Olgaje,ina~e,skakalastilomzvanim“horajn”(poizumitequ), koji je smatran neracionalnim jer se letvica prelazila bo~no.Uwenodobave}jebiopopularan“stredl”(trbu{wak),ali onanije`eleladamewastil.


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

37

NA DESETOM SPRATU „DNEVNIKA“

kraqeva! ukazaomijeiposebnu~ast.Rekaoje:akodo|emuMoskvu,damuseneizostavnojavim–pozvaomeusvojuda~uugoste.Moramdaka`em:ipak,to jebiohendikep-me~,Botvinikovapa`waserasplinulanaosamtabli, onve}ugodinama,alijepotezevukaosmireno.Brzoocenipozicijuna tabliipovu~epotez,azastanesamoakoba{mora.No,tapobedaipak krasimoj{ahovski`ivot. DoktoraRadu{ka,dubokozanetogigrom,prenulisuaplauzipublike upu}eniwegovomsinuMilanu.Avidelose:Botvinikjeprotivdoktora igrao s uva`avawem, ali mu nije popu{tao. Kad je izgubio od mla|eg Ilij}a,o~ekivaloseda}ecehplatititaticaRadu{ko. Vraga!DoktorRadu{koseboriomladala~ki.Jestedasevrpoqiona stolici,jeste~elostezaoobemarukama,alidapoklekne~akipredgorostasom – to nikako! I priredio je iznena|ewe.KadjeBotvinik, ve}prikrajume~a,ponudioremi,{tobibila~astivelemajstoru, doktor Radu{ko je ponudu elegantno odbio! Kazaoje,naruskom: –Wet,spasiba! I igrao je, zanesen, sve do golih kraqeva, pa je remi bio jedini mogu}i ishod. Za sre}nog doktora Radu{ka, tojebilokaopobeda. Ve~e 20. decembra Dr Radu{ko Ilij} 1969. u „Dnevnika“, ne- Milan Ilij} zaboravno je u 90 godina istorije Novosadskog {ahovskog kluba, ima|arski.Posve}ennauci,pisaojeouticajurimskihpesnikanasrposnovanog12.febuara1922.uhotelu„CaricaJelisaveta“,sada„Vojskeklasi~are,izu~avaodelaanti~keistorijeifilozofije,doktorivodina“,gdejeizabele`enovajrazgovorsMilanomIlij}em.Ono rao Studijom o Likofronu, piscu Aleksandre – „najzagonetnijeg animatragiublistavojbiog rafijiBotvinika:te{kodajeon,ipre ti~kog epa“, objavqivao u evropskim ~asopisima... Kad doktor Raduiposle,jedneve~eriizgubioodsina,astatompodeliopoen.Nere{koiprofesorKwokazapodenupri~unanekomodtihjezika,li~ilo {enosuigraliiGulan,MarjaniRujevi},izgubiliTorma,Jovi}i jenamalukatedruretorike. Acketa.PobediojeBotviniksa5:3.Novosa|animajeuputiopohva– PobedanadBotvinikomukrasjemog{ahovskog`ivota,aporazod le: „Veoma jak sastav, dobro igraju zavr{nicu“. Na rastanku je istateRadu{kaiz1958.godineostajemoralnapoukazauvek–pri~aMilan pra}enaplauzima,i{ahistaigledalaca.Tadaseponovilascenasa Ilij}. – Pamtimdantepartije.Uranojutro,{inobusom,putovaosamu do~eka:Botviniknijehteoulift,negosesadesetogspratauputio Beograddapola`emispitnaPravnomfakultetu,aupovratkuzakasnio nizstepenice! sam~ak56minutanapo~etakpartijestatom.Moraosamfiguredavu–TataRadu{koigraoje{ahdosvojihposledwihdana,~ak70godi~emmuwevito,iakonespremanzato:biosamneispavan,umoranodputona,iprijateqevaojesaznamenitimigra~imasvogadoba–pamtisin vawa, polagawa Rimskog prava, tr~awa na po~etak partije. Osokoqen Milan.–PoseteslavnogvelemajstoraBoreKosti}abilesuveseqeu svojomdobromigrom,tataRadu{kojeuna{embrzopoteznomuzbu|ewu na{ojku}i.Onibisvojebrzopoteznevratolomijefiguramapotabli, praviobukusfigurama,pasamprigovoriosudiji:„Protivnikmeomepratilisalvomlucidnihkomentaraiiskri~avih{ala,bravuramadutalupawemfigurapotabli!“ Sudija je ha.Ali,remi saBotvinikom,pamtiojetataRadu{kokaojedinstvenu zaziraoodtogadaopomenelegendarnogdoktoraRadu{ka,itoutrenuradostusvom`ivotu. cimakadjenadigraoprotivnika-sinaMilana.Isinunijebilospasa: Astiglesumuimnoge~estitke,itelefonom,iususretimanaulitataRadu{kojepobedio,asinMilanzbogtogaporazanijetadapostao ciodku}euRadni~kojdosuda,kudajesvakodnevnoi{ao,uveku`urbi, {ampionNovogSada,negotekposledesetgodina,1969!Biloje{ahista sta{nomsasudskimspisima.Na~estitawejepo`urioistariprijakojisudoktoruRadu{kublagoprigovorili{toMilanunijedaobarreteqdrStevanJosifovi},profesorFilozofskogfakulteta.Me|u|ami-sinmuje,osvojiobiprvomesto,aonjemirnoodgovorio: cimaistudentimabiojeslavansvojomu~eno{}u,iveselimnadimkom: –Onmijesinkadsmokodku}e,akadigramo{ahonmijeprotivnik! Kwoka,ajo{vi{etime{tojeslabeoceneizbegavao.Neznasekojisu IbilojekaoulatinskojposlovicikojujedoktorRadu{koradocijezikizabralizatajsusret–iprofesorKwokabiojepoliglota:pretirao:mo}po{tewajetolikadagaikodprotivnikapo{tujemo. davaojelatinskiistarogr~ki,govoriofrancuski,engleski,nema~ki n Quba Vukmanovi}

SPORTSKE LISTE OLGA GERE VRATILA U RODNI KRAJ

hiqadamiqa

Dodela medaqa na Prvenstvu Evrope u Beogradu: Gere, Bala{, Nouls

|ivalo prili~no, ali nije uvek bilotako.Prvimeseci,paigodine,bilisuveomate{ki.Ba{ odprvogsatakojisuprovelina aerodromu potpuno usamqeni i izgubqeni, jer su slu`benici iseqeni~kog odbora – kasnili. Slediojedostadugperodpovla~ewa po skromnim i neudobnim prihvatili{tima, u~ewe jezika,dirin~ewanate{kimposlovima... – Bila je to ba{ klasi~na borba za opstanak – se}a se Zdravko. – Bio sam fizi~ki radnik,prodavac,mesar,dokkona~no nisam u{ao u svoju struku. Zdravko je u SFRJ zavr{io prvistepenma{inkogfakulteta (Qubqana) pa se po~eo uspe{nousavr{avati~imjeu{aou tajne engleskog. Mewao je kompanije i poslodavce, ali i sticao glas cewenog stru~waka za va`nu opremu rudnika, glavnog torwa posebno. Olga je imala

Autor teksta Pavle Male{ev (levo) u dru{tvu Zdravka Puli}a i Olge Gere Puli}

malo br`i put, odnosno lak{e nastaviladadela,ne{tosli~no kaounovosadskom„Forumu”pre odlaska, gde je radila u kwigovodstvuipravnojslu`bi.Zaposlilaseuluksuznojprodavnici cipela“{pic”igodinamavodilaposlovnekwige.^akjenosilaifirminecipele,alineone najskupqe, vredne i preko 500 funtisterlinga.Dakle,radilo se,sticalose,decasurasla.Tatjanajediplomiralareklamui `urnalizam~akina“afrikanskom”, drugom zvani~nom jeziku tada,akasnijesavladalaidosta zulu,tutu,cuanare~i... Razvila je uspe{an biznis, alijeipakodlu~iladasasuprugomPiteromisinomKristijanomnastavi`ivotipo~nenovi posaouAustraliji,gdejePiter ro|en. Bojan je, pak, izabrao London,u~ijojjeokoliniro|ena wegova Xesika, koju je upoznaonaekskurzijiuSAD.Ekonomista je, menaxer jedne kom-

panije koja posluje sa zemqama isto~neEvrope. ItakosuOlgaiZdravkoiznenada ostali sami u Johanesburgu,akadasuprenekugodinu posetiliNoviSad(Zdravkoprviputposle38godina!)nagovarawe prijateqa da se vrate po~elo je da deluje. Bez la`ne skromnosti mislim da sam i ja, kum na wihovom ven~awu, jedan od“krivaca”zato,akonenajve}i, onda odmah posle na{eg zajedni~kogtreneraJovanaDragosavca Pan~a, koji je na`alost preminuopregodinuipodana. – Svi|a mi se kako se Novi Sadpretvaraumetropolu,uvelikigradkakavnamtreba–isprav qa svoj e prv e utis ke Zdravko,kojijeprilikomposete pre dve godine bio pomalo razo~aran. Odrastao u samom centru (stanovao iznad poslasti~arnice “Carigrad’) upamtiojenekidruga~ijiNoviSad. Sada po~iwe da razumeva nove

bulevare i nova predgra|a, a i da ih upoznaje, ve`baju}i vo`wu desnom stranom kolovoza posle~etiridecenijeupotrebe kontrastrane.Odpetzajedni~kihvo`wiZdravkovimkolima, Olga je tri puta poku{ala da sedne na mesto voza~a, ve} zauzeto,{tojesamopokazateqkoliko je ta navika duboka i kolikozahtevavisokukoncentraciju{ofera. Futogsu,ina~e,izabralizato{tosenadajuda}enastaviti `ivot istog stila kao u Ju`nojAfrici,obja{wavajuskoro uglas. Istina, ovde nije ve~itoprole}ekaotamo,morali su da dokupe dosta zimske ode}e, ali ostalo je sli~no. Opet nisu u gradu (tamo je otmeno `iv et i u predg ra| u, pa me Zdravko  pita kako se na srpskom ka`e “presti`”!), ali su opet i sasvim blizu grada. Futogjedobrosnabdeven,Dunavje blizu (wemu jako va`an), ima dostamajstora(itodobrih)za doterivaweku}e,travwaka,ba{tice... Dakle, pravo mesto da seuwemuprovodedanitakozvanezlatnejeseni`ivota.Uzsve, ovdeseose}ajusigurnijeibezbednije, mada se ne `ale ni na tu dimenziju posledwih godina u Johanesburgu. Ipak, ne zaboravqaju ni dane i mesece neizvesnosti u doba kada je sru{en aparthejd,mewandru{tvenisistem, vreme te{kih pregovora narasnojosnovi,doba„istinei opro{taja”... Puli}evimanikadanijenedostajaosmisaozahumor,aZdravko ga je prenosio i na hartiju kada je kao student objavqivao karikature u qubqankom “Delu”.[aleseiovde,nekadaina svojra~un. –Ja}u,izgleda,celogsvog`ivotasvugdebitistranac–ka`e Olga.–^imotvorimusta,uprodavnici,naulici,ukom{iluku, pitaju me: A odakle ste vi do{li? Ba{ tako je bilo i svih tih40godinauJohanesburgu. n Pavle Male{ev

INT ERV JU: NENAD PAGONIS, PETOSTRUKI SVETSKI I TROSTRUKI EVROPSKI PRVAK U KIK BOKSU

Ro|eniborac srema~kei gr~kekrvi S

voj prvi intervju kik bokser Nenad Pagonis dao je na{em listu kada jeimaosamosedamnaestgodina. Tada je pravio prve korake u tom borila~kom sportu i nagove{tavaosjajnukarijeru.Bioje samouveren i sportski drzak. Od tog trenutka hodio je stazamauspeha,kojesubileposutei trwemiru`ama,alii{aojesamo napred i gledao u nebo – ka zvezdama. Mo`da je kao klinac razmi{qaodaion`elidasvetlikaotezvezde,alineidabude padalica, niti meteor, mada jegradiometeorskukarijeru. Sigurno je kora~ao ka vrhu i za samo osam godina bavqewa kik boksom uspeo je da bude petostruki svetski prvak, i to u trite`inskekategorije.Tonikom na planeti nije po{lo za rukama–inogama.UsebiPagonis ima gr~ke i srema~ke krvi, {to zna~i da je ro|eni borac. Onsetriputapopeoinaevropskitron,asvetitule(svetskei evropske)osvajaojeudisciplini K-1, koju jo{ nazivaju kraqevskom.Prvijedobioispecijalnu nagradu na{eg lista i to 2007.godineitonezaboravqa. –Dozvezdasesti`euzmnogo prolivenog znoja, ali i krvi. Svakiput,kadsamsepeonavrh, kratko sam u`ivao. Posle samo sedam dana odmora ponovo sam kretaonatreningei`eleojo{ vi{e.Usebiimamigr~kekrvi inikadaneodustajem... l Koliko je odricawa potrebno da bi se postigli ovako izuzetni uspesi? – Verujem, vi{e nego u svim ostalim sportovima, a vra}a se mawe nego u najni`im fudbalskimligama.Tosportskiradnici u na{em gradu Novom Sadu, aliiudr`avi,na`alost,veoma malo cene, ili ~ak nikako. Ne progla{avaju uspe{ne kik bokserenisportistomgrada,nidr`ave,ni...Me|utim,imamolepe stipendijeoddr`ave. l Kako takva nepravda mo`e da se ispravi? –Mislimda}esetodogoditi tek kad kik boks postane olimpijski sport, jer on je i stvarnost i realnost. Sliku o ovom sportu mogu da promene samo {ampioni i istinski sporti-

sti. Vidite, da mi neko ponovo ponudi da biram ~ime }u se baviti,izabraobihopetkikboks. On me je napravio ~ovekom kakav sam, ~astan, po{ten, ponosan, uporan i s pravim vrednostima. U na{ sport ne treba mnogoulagati,aliposlepesnice i bubrezi to osete. To je vi{eodonihkojisuulagaliuekstrapatikeireketei... l [ta savetujete mladim qudima? –Na`alost,mnogikrenupogre{nim putem, a imam i nekolikodrugarakojisutouradili, ali su se, sre}om, vratili na prave`ivotnestaze.Mladimoraju da se bave sobom i budu to {tojesu.Nekastudiraju,bavese sportom.Uveksambioratniki branio slabije, a nikada se nisampotukaozbogsebe.

Sre}ni praznici -^estitamsvimsvojimsugra|anima i gra|anima Srbije novogodi{we i bo`i}ne praznike. Neka ih prate zdravqeiqubav,aostalo}e do}iisamo–iborbom. l Odlu~ili ste da pre|ete u klasi~an boks. Za{to? – Upravo zbog toga kad osvojimodli~jananajve}imme|unarodnim takmi~ewima da mnogimaka`emdasambioipetostruki svetski i trostruki evropski {ampion u kik boksu. Mo`da}esetadasetiti. l Gde vidite sebe u boksu? –Tojeolimpijskisport.Sebeuvekvidimnaprvommestui kadseborimikadigram{ahi kad pevam, jer ne volim da gubim. Ro|eni sam pobednik, a u horoskopu sam dupli lav. @elimdasena|emnaOlimpijskim igrama i osvojim medaqu, a posle bih se otisnuo u profesionalce.[teta{tosuuborila~kimsportovima~estopogre{ni qudi.NekadasuBene{,Parlov, bra}aKa~ar...biliceweni.Moj ciqjedanapunimstadion“Kara|or|e”idasevrativite{tvo uboks:Jednostavno,dasevitezi cene. n Mi{a Pavlovi}


38

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

NAJVA@NIJI PLANETARNI SPORTSKI DOGA\AJI 2013. GODINE skim oru`jem (Osijek, Hrvatska)

ODBOJKA 31. maj - 21. jul: Svetska liga 2. avgust - 1. septembar: Gran pri 20. - 29. septembar: mu{ko seniorsko Evropsko prvenstvo (Danska/Poqska) 6. - 14. septembar: `enska seniorsko Evropsko prvenstvo (Nema~ka/[vajcarska) 12. - 21. jul: `ensko Svetsko prvenstvo za mla|e seniore (Meksiko) 2. - 11. avgust: Mu{ko Svetsko prvenstvo za mla|e seniore (Brazil)

DAKAR RELI 5. - 20. januar: (Peru, Argentin, ^ile)

MEDITERANSKE IRE 20. - 30. jun: (Mersin, Turska)

UNIVERZIJADA 6. - 17. jul: (Kazaw, Rusija)

BICIKLIZAM 4. - 26. maj: \iro d’Italija 29. jun - 21. jul: Tur de Frans 24. avgust - 15. septembar: Vuelta ([panija)

28. jul: VN Ma|arske (Hungaroring) 25. avgust: VN Belgija (Spa Frankor{amp) 8. septembar: VN Italije (Monca) 22. septembar: VN Singapura (Singapur) 6. oktobar: VN Ju`ne Koreje (Joengam) 13. oktobar: VN Japana (Suzuka) 27. oktobar: VN Indije (Wu Delhi) 3. novembar: VN Abu Dabija (Jas Marina)

VATERPOLO 26. i 27. aprila: Fajnal for evropskog kupa za `ene 31. maj i 1. jun: Fajnal for Lige {ampiona za mu{karce 3. - 8. jun: Finalni turnir Svetke lige za `ene (Peking, Kina) 11. - 16. jun: Finalni turnir Svetske lige za mu{karce (nije jo{ odre|en grad) 19. jul - 4. avgust: Svetsko prvenstvo (Barselona, [panija) 2. - 4. avgust: Balkansko prvenstvo (Gr~ka)

GIMNASTIKA 17. - 21. april: Evropsko prvenstvo u sportskoj gimnastici (Moskva, Rusija) 31. maj - 2. jun: Evropsko prvenstvo u ritmi~koj gimnastici (Be~, Austrija) 28. avgust - 1. septembar: Svetsko prvenstvo u ritmi~koj gimnastici (Kijev, Ukrajina)

30. septembar - 6. oktobar: Svetsko prvenstvo u sportskoj gimnastici (Antverpen, Belgija) 4. - 10. novembar: Evropsko rvenstvo u sportskom aerobiku (Francuska) 7. - 10. novembar: Svetsko prvenstvo tranbulina (Sofija, Bugarska)

FORMULA JEDAN 17. mart: VN Australije (Mel burn) 24. mart: VN Malezije (Kuala Lumpur) 14. april: VN Kine ([angaj) 21. april: VN Bahreina ([akir) 12. maj: VN [panije (Kataluwa) 26. maj: VN Monaka (Monte Karlo) 9. jun: VN Kanade (Montreal) 30. jun: VN Velike Britanije (Silverston) 7. jul: VN Nema~ke (Nirburgring)

KO[ARKA 4.- 22. septembar: Prvenstvo Evrope za mu{karce (Slovenija) 15. - 30. jun: Prvnstvo Evrope za dame (Francuska)

ATLETIKA 1. - 3. mart: Evropsko dvoransko prvenstvo (Geteborg, [vedska) 7. - 9. mart: Svetsko dvoransko prvenstvo (Sopot, Poqska) 22. - 27. jul: Svetsko juniorsko prvenstvo (Eugen, SAD)

10. - 18. avgust: Svetsko seniorsko prvenstvo (Moskva, Rusija)

TENIS 14. - 28. januar: Otvoreno prvenstvo Australije (Melburn) 7. - 21. mart: Indijan Vels (ATP 1000) 20. mart - 1. april: Majami (ATP 1000) 14. - 29. april: Monte Karlo (ATP 1000) 5. - 12. maj: Madrid (ATP 1000)

12. maj - 19. maj: Rim (ATP 1000) 26. maj - 9. jun: Rolan Garos (Pariz) 24. jun - 7. jul: Vimbldon (London) 5. - 11. avgust: Montreal (ATP 1000) 11. - 18. avgust: Sinsinati (ATP 1000) 26. avgust - 8 septembar: US open (Wujork) 6. - 13. oktobar: [angaj (ATP 1000)

28. oktobar - 3. novembar: Pa riz (ATP 1000) 4. - 10. novembar: ATP ma sters finale (London)

RUKOMET 11 - 27. januar: Svetsko prvenstvo za rukometa{e u [paniji 7 - 22. decembar: Svetsko prvenstvo za rukometa{ice u Srbiji

VESLAWE 22 - 24. mart: Svetski kup u Sidneju 13/14. april: Zagreba~ka internacionalna regata „Hrvatska open” 4/5. maj: Beogradska internacionalana regata 2. jun: Evropsko prvenstvo u [paniji 21 - 23. jun: Svetski kup u Velikoj Britaniji 12 - 14. jul: Svetski kup u [vajcarskoj 24 - 28. jul: Svetsko prvenstvo za seniore do 23 godine u Austriji 31. avgust: Internacionalna regata u Mariboru 7 - 9. septembar: Balkanski {ampionat u Beogradu 5 - 6. oktobar: Internacionalna regata u Plovdivu

KAJAK 19. januar: Ekipno i pojedina~no Prvenstvo Srbije u kajaka{kim i kanu ergometrima 22 - 25. avgust: Svetsko prvenstvo u Nema~koj

17. novembar: VN SAD (Ostin) 24. novembar: VN Brazila (Sao Paolo)

PLIVAWE 19. jul - 4. avgust: Svetsko prvenstvo u velikim bazenima (Barselona, [panija) 12. - 15. decembar: Evropsko prvenstvo u malim bazenima (Danska)

STREQA[TVO 25. februar - 3. mart: Evrop sko prvenstvu vazdu{nim oru`jem (Odense, Danska) 2. - 10. april: Svetski kup (^angun, Ju`na Koreja) 4. - 13. maj: Svetski kup (Fort Bening, SAD) 23. - 30. maj: Svetski kup (Minhen, Nema~ka) 3. - 12. jul: Svetski kup (Gra nada, [panija) 21. jul - 4. avgust: Evrop sko prvenstvo malokalibar-

27 - 30. jun: Evropsko prvenstvo u Moskvi

RVAWE 2. februar: Prvi kup Srbije 8 - 9. febrar: Me|unarodni turnir „Q. I. Geya” 19 - 24. mart: Evropsko prvenstvo u Tbilisiju (Gruzija) 6. april: Drugi kup Srbije 16 - 22. septembar: Svetsko prvenstvo u Budimpe{ti (Ma|arska)

KARATE 9. - 12. maja: Prvenstvo Evrope (EKF) za seniore u Budimpe{ti 11. - 13. oktobra: Svetsko pr venstvo ([KKS) u Novom Sad

BOKS 17. - 26. maja: Prvenstvo Evrope za mu{karce u Belorusiji 4. - 20. oktobra: Svetsko prvenstvo za mu{karce u Kazah stanu


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

39


Novosadska 31.decembar2012-2.januar2013.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

RADNOVREMEPREDUZE]AIUSTANOVAZANOVOGODI[WEPRAZNIKE

Pedijatride`urajuuambulantiuRumena~koj Dom zdravqa Novi Sad: Lekari Slu`be op{te medicine i medicine rada Doma zdravqa, tokom novogodi{wih i bo`i}nih praznika, de`ura}e od 7 do 20 ~asova u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Zmaj OgwenaVuka19,dok}epedijatribitinaraspolagawu24sata u objektu „Rumena~ka”, Rumena~ka ulica 102. Stomatologija u Rumena~koj  de`ura 31. decembra 24 ~asa. Ekipe Slu`be ku}nog le~ewa de`ura}e tokom praznika svakog danaod7do20~asova,apatrona`na slu`ba pose}iva}e pacijentesvakidanod7do13.30 ~asova.KolcentarDomazdravqane}eraditi1.i2.januara. Apoteka Novi Sad: Sve dr`avneapoteke}e31.decembra raditi do 18 ~asova. De`urna apoteka tog dana od 18 ~asova bi}eapoteka„Bulevar”naBulevaru Mihajla Pupina 7, a brojevi telefona su 021/4720756 i 063/643-072. Pomenuta apotekane}eraditi31.decembrasapacijentimaod12do18 ~as ov a. Cel od nevn o de` urstvo 1. i 2. januara obavqa}e apoteka „Sajmi{te” u Rumena~kojulici106.Brojevitelef on a su 021/4770-464 i 063/643-088. Apot ek a „Bul evar” na Bulevaru Mihala Pupina 7 de`urna je ceo dan i no}1.i2.januara. Marketi: U ponedeqak, 31. dec emb ra svi mal op rod ajn i objekti Roda marketa radi}e do17sati.Neradnidanje1.januar,dok}e2.januarasvimaloprodajni objekti raditi po red ovn om radn om vrem en u.

Univ er eks port ov i mal op rodajniobjekti31.decembraradi}e do 18 sati. Utorak, 1. januar je neradni dan, dok }e 2. januara supermarketi raditi do20sati,aprodavnicemaweg formata do 18 sati. Maksi i Mini Maksi 31. decembra radi}edo18sati.Neradnidanje 1. januar, dok }e 2. januara raditiobjekti,~ijejeuobi~ajenoradnovreme24sata.Tempo prodavnice 31. decembra bi}e otvorene do 18 sati. Marketi tog trg ov ins kog lanc a ne} e raditi1.i2.januara. Grads ki prev oz: Autob us i grads kog prev oz nik a 31. decembrasaobra}ajuuobi~ajeno, ali}eprevozpopotrebibiti poja~ajanpremacentrugrada. Izapono}izglobniautobusi na liniji 7 }e redovno saobra} at i. Pol a sat a pos le pono}i krenu}e vanredni autobusinasvakih30minutaiz centrapremaDetelinari,Petrovaradinu, Novom nasequ, Klis i, Lim an u 4 i Tel ep u. Autob us i na lin ij am a 1, 3 (premaDetelinari)i8,polazi}e ispred Robne ku}e „Bazar”, a  po~etna stanica za autobuse na liniji 2 , 12 i  3 (zaPetrovaradin)bi}eu[afarikovoj ulici. Iz centra prema limanu 4 trasom „~etvorke” i}i }e na svakih 30 minutaautobusiLiman4-`elezni~ka stanica. U prigradskomprevozuu1.15~asovaprvog dana Nove godine zglobni autobusi }e prevoziti putnikezaKoviq,Bege~,Temerini Stepanovi}evo.Gradskiiprigradski autobusi }e 1. i 2. ja-

Kiosciradezapraznik Mese~nemarkicezajanuarmo}i}edasekupeiprvogdana Novegodineu[afarikovojuliciina@elezni~kojstanici,od8do15~asova.Usredu,2.januarabi}eotvorenikiosciu[afarikovojuliciod8do15,kod@elezni~kestaniceod6do13stiikodFuto{kepijaceod13do20~asova. nuara i}i po prazni~om redu vo`we. Tr`nica:Nijednapijacane}eraditiuutorak,1.januara. U sredu, 2. januara radi}e sve pijace prema rasporedu za nedequ. Po{ta:Uponedeqak,31.decembraposlovnice,kojeimaju celodnevno radno vreme, radi}e skra}eno do 17 sati, a 1. januarjeneradnidan.Usredu, 2. januara radi}e de`urne po-

{te. Od 8 do 20.30 sati bi}e otvorena poslovnica u Megamarketu “Roda”, Temerinski put50,aod8do19satiradi}e po{ te u Univ er eks port u u ulicama Teodora Mandi}a 23, Narodnog fronta 73a i Futo{komputu95c. NoviSad-Gas:Blagajnepreduze}a “Novi Sad-Gas” radi}e 31. decembra do 17 sati. Neradnidanisu1.i2.januar.Tokom prazni~nih dana de`urne

slu`be za hitne intervencije radi}e uobi~ajeno. Telefon nakojisemoguprijavitikvarovije021/6413-900. Park ing serv is:Za vrem e novogodi{wih praznika, 1. i 2. januara u gradu se ne}e napla}ivati parking. Za do~ek Novegodine,usaradwisasaobra}ajnompolicijom,de`ura}eekipa„pauka”. Elektrodistribucija: [alter i  Elekt rod is trib uc ij e “NoviSad”naBulevaruoslobo|ewa 100 u ponedeqak, 31. decembraradi}eod7do14sati.Utorak,1.januarisreda,2. januarsuneradnidani. [alteri Policijske uprave:Uponedeqak,31.decembra {alteri na Bulevaru kraqa Petra prvog 11 i na Bulevaru oslobo|ewa 143, kao i u svim ispostavamaugradu,radi}eod 7do12sati.Prviradnidanu novojgodinije~etvrtak,3.janua r, kad a }e radn o vrem e {altera u gradu biti od 7 do 15sati,semnaBulevaruoslobo|ewaiBulevarukraqaPetraprvoggde}eispostaveraditiod7do19sati Novosadska toplana: U slu~aj u prim edb i na kval it et grejawa i tople potro{ne vode, kao i potreba za hitnim intervencijama sugra|ani mogu pozvati brojeve telefona 4881-103i4881-104.De`urne ekipe „Toplane” }e biti dostupne24~asa. Spens: U ponedeqak, 31. decembra bazen na Spensu radi}eod6.30do7.30sati,od9do 11iod12do14sati.Klizali{te }e rad it i od 10.15 do

11.45,od12do13.30,od16.15do 18iod18.15do20.15sati.Objakat je otvoren do 19 ~asova. U utorak,  1. januara ledena dvorana }e raditi od 16.15 do 17.45,od18do19.30iod20do 21.30 sati. Ulaz i izlaz na kliz al i{ te bi} e iz pravc a cent ra za mal e sport ov e. Spens}e1.januarabitizatvoren.Usredu,2.januara ledena dvor an a rad i} e od 10.15 do 11.45 sati, od 12 do 13.30, od 16.15do17.45,od18do19.30,od 20do21.30iod22do23.30sati. Bazen }e biti otvoren od 6.30do7.30~asovazaposlovne qude,dok}esegra|anskesmeneodr`atiod9do11,od12do 14,od15do17iod18do20sati.Objekat}ebitiotvorenod 8do22sata. Gradsko zelenilo: Otvorenoklizali{tena[trandu31. decembra radi}e od 10 do 16 ~asova,1.januaraod12do17,a 2. januara od 10 do 19.30 sati. Cve}ara „Narcis” na BulevaruMihajlaPupina11icve}ara„Cvet”uKatoli~kojporti 5,posledwegdana2012.godine bi}eotvoreneod7.30do17sati,dok1.i2.januarane}eraditi. Rasadnik „Gradskog zelenila”naFuto{komputu48, bi}e otvoren 31. decembra od 7.30do14~asova,a1.i2.januarane}eraditi. Nacionalnaslu`bazazapo{qavawe:Novosadskafilijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawene}eraditi1.i2. januara. Prvi radni dan kada nezaposleni gra|ani mogu da se jave svojim savetnicima je ~etvrtak3.januar. ZBOGPROSLAVENOVEGODINE NATRGUSLOBODE

NOVOSADSKI VODI^

Privremena zabrana saobra}aja

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKACENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322

Sa pro{logodi{weg do~eka

Foto:F.Baki}

Do~eknacentralnom trguod20.30sati Sve~nido~ek2013.godinenaTrguslobodepo~iweu20.30satinastupomhora„VivaVox„.Ovajhorbi}enabinido21.30~asova.SlobodanTrkuqa}e zabavqatipublikuod21.50do22.50 ~asova.VladaGeorgijev pevaod22.55do25minutaposlepono}i.NakonGeorgijevanastupaSergej]etkovi},kojibitrebalodazabavqapublikudo2~asaujutro1.januara. Z.D.

Zbog organizovawa do~eka Nove godine na Trgu slobode, odre|ujeseprivremenazabrana saobra}aja u ulicama Wego{evoj,Milo{aHaxi}a,Svetozara Mileti}a, Nikolajevskoj, na Trifkovi}evom trgu, Gr~ko{kolskoj, Zlatne grede (od Pa{i}eve do Dani~i}eve), Grozde Gaj{in, Nikole Pa{i}a (od Gr~{ko{kolske do Skerli}eve),ModeneiIlijeOgwanovi}a.Privremenazabranasaobra}aja u navedenim ulicama va`i od31.decembrau18~asovado1. januarau4~asa.Usvimulicama u`eg centra grada zabrawuje se ulazak vozila sa va`e}im odobrewem,osimzavozilaorganizatora,javnihkomunalnihpreduze}aiprioritetnihvozilaod 31.decembrau18~asovado1.januarau4sati. B.M.

Prodaju,aliisadejelkesbusenom GINEKOLO[KA AKU[ERSKAORDINACIJA, „PROf.DRDRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594 i063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS„ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVODDOO, NoviSad,Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,6350-740

Gra|ani kojisuzabo`i}nei novogodi{we praznike domove ukrasili jelkama sa busenom, moguposle8.januaradaseobrate„Gradskomzelenilu”kakobi zajedni~kim snagama obogatili zelenilograda.Planiranojeda tejelkebuduposa|eneuokviru blokovskog zelenila, odnosno

izme|uzgrada upojedinimnaseqima. Novosa|ani, posle praznika, mogu da se jave na telefon 403-253, radnim danima do 15~asova,radidogovoraopreuzimawujelki. Iz ovog preduze}a podse}aju, da su i ove godine povodom bo`i}nih i novogodi{wih pra-

znika,prodavali iskqu~ivojelkesabusenomnanekolikolokacijaugradu,urasadnikunaFuto{kom putu broj 48, na centralnom platou [tranda, na platouispredSpensai uUlici Modene. Bila je obezbe|ena i besplatna dostava jelkinaku}ne adrese. Q.Na.


NOVOSADSKA HRONiKA

DNEVNiK

31.decembar2012-2.januar2013.

41

Danas U GRaDU BIoSKopI

JUBILARNADESETAHUMANITARNAAKCIJABAJKERA

Foto:B.Lu~i}

DedaMrazevinamotoru podelilipaketi}e Deda Mrazovi na motoru pretposledweg dana 2012. godine bili su glavana atrakcija na Trgu slobode. Humanitarna akcija „Moto Deda mraz” okupila na centralnom gradskom trgu nekoliko stotina roditeqa i mali{ana koji su ku}ama oti{li sre}niji za jedan paketi}. Osamdesetak motora{a u crvenim odelima i sa novogodi{wim poklonima prvo su

oko 10 ~asova obi{li De~je selo, sat kasnije bili su u De~joj bolnici, potom u Domu za decu sa posebnim potrebama na Novom nasequ, a pre same fe{te na Trgu, obi{li su i Svrati{te za decu ulice. U Sremskoj Kamenici Deda Mrazevi su po obi~aju provozali decu na motorima po krugu sela, a u Domu na Nasequ ovi humanitarci su pogledali izlo`ene de~je radove.

Ova akcija sprovodi se ve} desetu godinu zaredom, u organizaciji moto kluba „Otpisani” i udru`ewa „Apostoli”. Motociklisti su poklone kupili svojim parama i uz pomo} pojedinih fimi koje su uvidele humanu stranu akcije i finansijski je podr`ali, a samo u centru grada ju~e je podeqeno oko 300 paketi}a. A.L.

SVETLANATODOROVI]ODDE^JEZANIMACIJENAPRAVILABIZNIS

Piwateotkroveweme|u novosadskimmali{anima Qudi su je uglavnom videli na televiziji ili nekom filmu. Deci je vrlo poznata wena svrha, koja ih odu{evqava, a roditeqi je ve}inom zanemare, kao kakvu prolaznu scenu. Ipak, jedna Novosa|anka dosetila se da, u vremenu kad se svako snalazi kako zna i ume, od onoga {to je oku odraslog

se ova sugra|anka. -Nakon probne piwate, stvorila sam jo{ dve za istu zabavu. Jedna je bila napuwena samo konfetama i kad su je deca razbila, do`ivela su {ok, ali im je to stvorilo `equ da dohvate drugu i vide ima li ~ega u woj. Naravno, bilo je i oni su se odu{evili.

OdKine,prekoAmerikedoEvrope Prema raznim istorijskim spisima, Kinezi su prvi koristili predmete sli~ne piwati na svojim proslavama Nove godine. Oni su izra|ivali likove goveda i bivola koje bi oblo`ili raznobojnim papirom i napunili s pet vrsta semewa. Likove bi razbijali {tapovima, spaqivali bi ukrasni papir, a pepeo ~uvali za sre}u u novoj godini. Venecijanski istra`iva~ Marko Polo, po povratku iz Kine, doneo taj obi~aj u Italiju gde je piwata dobila dana{wi naziv i po~ela se puniti raznim drangulijama, nakitom ili slatki{ima. Vremenom se taj obi~aj pro{irio i na [paniju i Meksiko, zemqu za koju ve}ina vezuje poreklo ovog predmeta. ~oveka skoro pa neprimetno, napravi najpre zanimaciju svome detetu, pa potom i biznis. Svetlana Todorovi} prva je u Novom Sadu koja je svoju kreativnost odlu~ila da usmeri u pravqewe piwata. - Imam sina i za jedan ro|endan po`elela sam da mu napravim posebnu zabavu, te mi je palo na um da na~inim piwatu - se}a

Todorovi} je tako do{la do zakqu~ka da od ovoga mo`e da na pravi biznis. Vaspita~ica po obrazovawu, nije mogla da na|e posao u svojoj struci, ali je iskoristila znawe ste~eno na fakultetu pri izradi piwata. - Na faksu sam u~ila tehniku ka{irawa koja se upotrebqava pri izradi piwata. Volontirala

sam neko vreme u De~joj bolnici i tamo smo, ovom tehnikom, pravili razne oblike, te sam se dosetila da mogu i piwate. Za jednu je potrebno oko 24 sata, s obzirom na to da se mora osu{iti, potom se ukra{ava na razne na~ine, {arenim papirima, sli~icama,

sprejevima, lakovima - objasnila je na{a sagovornica dodaju}i da roditeqi naru~uju ovaj poklon za svoju decu, a najve}i joj je izazov do sad bio da napravi Zvon~icu za jednu de~ju zabavu. U wenoj „kolekciji” mo`e se na}i sva{ta, od klasi~nih piwata oblika jajeta, do srcastih, u obliku `ivotiwa, a, u vreme novogodi{wih praznika, posebno su popularne piwate Sne{ko Beli}. Ova kreativ ka svoju energiju ni je usmerila samo na izradu predmeta, ve} radi i kao animatorka na de~jim zabava ma gde, pored piwata, koristi i razne vrste kreativno- eduktivnih igrica kako bi animirala mali{ane. Vi{e o proizvodima koje je prva plasirala na novosadskom tr`i{tu mo`e se na}i na fejsbuk stranici pod „Cecine piwate”. A.Jerini}

DEDAMRAZ-KRATKOTRAJNO,ALILEPOZANIMAWE

Ispuwavarado{}ude~jasrca Da ne ru{imo mali{anima iluzije, ali i ove godine honora ni posao Deda Mraza je izuzetno tra`en. Za polu~asovno dru`ewe sa sedim dekicom treba izdvojiti od 1.500 do 3.000 dinara. Qudi u crvenim kostimima i nataknu tom belom bradom, imaju odavno prebukirane termine, radi se i za novogodi{wu no}, a tra`wa }e trajati sve do Nove godine po julijanskom kalendaru. - Volim svojoj deci da priredim iznena|ewe, jer ipak to su neki do`ivqaji koji ostaju u se}awu. Deda Mraz dolazi ku}i, malo se dru`i s decom, izmami im koju `equ i na kraju naravno pojavquje se paketi}. Tada svi budu sre}ni, a onda ni cena nije bitna - obja{wa va majka Svetlana Mili}. Iz godine u godinu pojavquje se sve vi{e varijacija, pa mnogi Deda Mrazovi osmi{qavaju ~itave predstave i pojavquju se u neobi~ nim kombinacijama. Takav je i Vuk Vlahovi}, nekad po potrebi Deda Mraz, a nekad i superjunak nove generacije Sportakus.

[kolazaDedaMraza U nekim zemqama postoje ~ak {kole i kursevi za Deda Mraze ve, kao {to je to slu~aj u Japanu i Nema~koj. Tamo polaznici u~e kako da {to vernijim prikazivawem i iskrenijim odnosom prema ovom poslu odr`e veru u Deda Mraza. Mobilni telefoni po xepovima su zabraweni, a polaznici u~e i trikove kako da ih {to mawe `uqa brada, perika ili odelo. Za kvalitetan kostim evropski Deda Mrazevi investiraju i po 500 evra.

- Predstave obi~no naru~uju firme i to ko{ta oko 8.000 dinara. Ja se ovim bavim prvenstveno iz qubavi prema deci i da imam puno para, opet bih isto radio, ali besplatno. Nekim udru`ewima, kao {to su ratni veterani izlazimo u susret i ne napla}ujemo predstavu ili uz minimalan honorar - ka`e Vlahovi}. Wegova predstava „ Deda Mraz, Sportakus i Stefani” igra}e se, kako ka`e, svakodnevno do sredine ove nedeqe, a za to vreme uz uzvike „Ho ho ho” zaradi}e jednu dobru platu. Predstave su dobre i iz razloga, jer deca jo{ ne prihvataju `enske Deda Mrazeve, pa se dame u novogodi{wu euforiju mogu ukqu~iti kao vile, an|eli ili neko sli~no otelovqewe dobrote. Na dan do~eka, 31. decembra ra di se punom parom skoro do pono}i, pa mo`e da se obi}e i vi{e od desetak porodica, a kada zakora~imo u Novu godinu Deda Mrazevi se polako vra}aju poslovima koje ina~e rade ostalih meseci. A.Latas

Arena-31.decembar: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Ho bit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19, 19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 19.15, 20), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20, 18.15), „Kad svane dan” (22.25). Arena - 1. januar: „Zvon~ica i tajna krila” (14.15), „Hobit” (15.45, 16,16.15, 17.45, 19, 19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Semijeva velika avantura 2„ (14,20), „Pijev `ivot” (15.30,19,15.20), „Pet legendi” (14,16.05), „Kad svane dan” (22.25), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20.10), „Skajfol” (22.30). Arena-2.januar:„Hotel Trnasilvanija” (12.20), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30,14.15,18.15), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16,17.45, 19,19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (12,19.15,20,15.30), „Semijeva velika avantura 2” (14.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Pet legendi” (14,16.05), „Kad svane dan” (22.25), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (11.45), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (21.10), „Skajfol” (22.30)

poZorI[TA Srpskonarodnopozori{te-31.decembar:Scena „Jovan \or|evi}„, balet, „Krcko Ora{}i}” (12).

mUZeJI muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”.

V remeploV

TitoiJovankau„Parku” do~ekali1977. U Novom Sadu je 31. decembra 1976. bila hladno i vetrovito, provejavao je sneg. Predsednik Tito ba{ ovde dolazi na do~ek Nove 1977. godine. Stigao je oko 20 ~asova sa suprugom Jovankom i pratwom u fabriku „Danubijus”, gde ih je do~ekalo osam stotina radnika iz 13 kolektiva u pet ba~kih op{tina, zdru`enih u preduze}a „Agrokoop”. Uz Novu godinu Titu je ~estitano i na 40 - godi{wici vo|ewa Partije, a ansambli KUD „ Svetozar Markovi}” su mu pokazali svoje ume}e. Posle 23 ~asa se uputio u hotel „Park”. Tu je odr`ano vi{e govora, a zapa`en je i ^kaqin humoristi~ko politi~ki pozdrav. Svirali su orkestri Janike Bala`a i Jovana Adamova... i tako do zore kada se pedsednik povukao na po~inak. Novi Sad je 1. januara 1941. godine bio skoro sasvim pust grad. Na ulicama tek poneki prolaznik... Do~ek Nove godine bio je veseo kao nikada do tada. Svi lokali, od elitnih u Oficirskom

domu, Aero klubu do posledwe periferijske kr~me, bili su puni sveta. Kao da se nije `ivelo u vre menu punom isku{ewa! A mo`da je bilo i tako {to se u Evropi ve} uveliko ratovalo...?

Zima je bila quta, a {kole i druge javne ustanove nisu imale ogreva. Gradona~elnik dr Stevan Aleksi} i direktor gimanizije Marko Vidi} pozvali su |a~ke roditeqe na zbor 2. januara 1921. godine „ u stvari ogreva”„. Skoro da se niko nije odazvao pozivu, jer se ra{~ulo da }e biti raspisan „samodoprinos u drvima”. Isti na, ve}ina qudi nije bila nebri`qiva prema svojoj deci, ve} nisu imali ogreva ni u svojoj ku}i, a ni novca da ga negde kupe.... N.C.

saHRanE NaGradskomgrobquuNovomSadu31.decembra}ebitisahraweniRozalijaLaj~eZari}(1929)u9.45sati-pohranaurne,Gordana @ivkaRankovi}(1951)u10.30,An|elka@ivanaKosanovi}(1928)u 11.15,NatalijaGavrilaTorwanski(1924)u12~asova,ZlataNikoleStefanovi}(1931)u12.45iZoricaVelimiraTaba~ki(1923)u 13.30~asova.


42

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

SUDOKU 1

SUDOKU 2

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih po љa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

Reшeњe 1:

PROGNOZA

Reшeњe 2:

V REMENSKA

VODOSTAњE DUNAV Bezdan

289 (77)

Slankamen

286 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

339 (67)

Zemun

347 (-3)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

283 (46)

Baч. Palanka 262 (24) Novi Sad

Магловитановогодишњаноћ

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

3

Kikinda

2

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zreњanin

3

S. Mitrovica

0

Ruma

1

Panчevo

4

Vrшac

3

Srbija Beograd

4

Kragujevac

3

K. Mitrovica

4

Niш

4

TAMI[

242 (10)

Panчevo

357 (-3)

Smederevo

502 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

82 (0)

STARI BEGEJ Hetin

-1 (19)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kneжevac

160 (-4)

Senta

231 (0)

S. Mitrovica 360 (-12) Beograd

299 (-4)

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

276 (2)

NERA

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

44 (-20)

Evropa

Madrid НОВИСАД:Понедељак- ујутру слаб мраз и могућа магла. Током дана сунчани периоди. Ветар слаб западни. Новогодишња ноћ ће бити сува уз Rim температуру мало испод 0 степени у поноћ. Притисак изнад нормале. МиниLondon мална температура 4, а максимална око 3 степена. Уторак - У раним јутар њим сатима првог дана Нове године слаб мраз од -6 до -1 степен. Током да Cirih на претежно сунчано са дневном температуром од 4 до 9 степени. Ветар Berlin слаб југоисточни. Само понегде на западу и југу Србије може бити магле или сумаглице уз мало хладније време. Среда- Суво уз умерено наоблачење Beч крајем дана. ВОЈВОДИНА: Последњег дана ове године ујутру мраз, од -6 до -2 стеVarшava пена и понегде магла. У току дана сунчани периоди и температура од 2 до 5 Kijev степени, а у ређим областима са маглом око 0 степени. Ветар слаб западни или променљив. Новогодишња ноћ сува уз температуру мало испод 0 степе Moskva ни у поноћ. Oslo СРБИЈА: Ујутру мраз, од -6 до -1 степен и понегде магла. У току дана сун чано и температура од 2 до 5 степени, а у ређим областима око 0 степени. St. Peterburg Током дана ће бити умерене пролазне облачности. Ветар слаб западни или Atina променљив. Новогодишња ноћ сува уз температуру мало испод 0 степени. Pariz Биометеоролошка прогноза за Србију: Време може утицати рела Minhen тивно неповољно на хроничне болеснике, нарочито током јутарњих сати. Посебан опрез се, у местима са маглом, саветује астматичарима, реумаBudimpeшta тичарима и особама са срчаним тегобама. Од метеоропатских реакција Stokholm могући су променљиво расположење, главобоља и несаница.

9 14 11 4 7 4 3 1 0 4 2 14 10 4 6 p4

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

KU]A, Bocke 200m2, plac 600m2, bazen, pogled na grad, cena 65.000E. Tel.: 064/1893887, 021/454-167. 66678 PARAGOVO, plac 1400m2 na glavnom putu. 1m2/30e. Telefon 063/86-26-504. 66768

SLOBODAN, kulturan mu{karac (43) tra`i slobodnu mla|u Novosa|anku za dru`ewe - vezu - brak. Telefon: 064/9678-950. 66642

AGENCIJA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400-148. 66752 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, fizioterapeute, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 66751

IZDAJEM na du`e, zaposlenoj `eni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520-271, posle 22 ~asa, ili 063/69-0989. 66376 IZDAJEM ili prodajem 3,5 stan Liman 4 - II sprat 93m2 name{ten, topla voda, dva telefona - 250E. Tel.: 064/12497-91, 021/63-34-104. 66632 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru 25m2, za dve osobe u centru, depozit. Telefoni: 521-493, 063/15758-68. 66756

PRODAJEM duplex Augusta Cesarca 140m2, ukwi`en na 120m2, podeqen u dve stambene jedinice. Telefon 062/8749-885. 66727

PRODAJEMO noviju, odmah useqivu garsoweru u centru grada za 15.500E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 66734 PRODAJEM jednosoban od mah useqiv stan od 29m2 za 21.600E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 66735 RENOVIRAN jednosoban stan 33m2 kod Satelitske pijace. Ukwi`en, brzo useqiv. Cena: 23.500. Tel. 063/108-8017. 20001 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru u Ul. Ivana Kosan~i}a, 23m2, zgrada zavr{ena 2008. godine. Telefon: 064/998-2264. 66669

GARSOWERA blizina Sajma - Haxi Ruvimova, ukwi`ena, useqiva, lift, odvojena kuhiwa 28m2 - 29000E. Tel.: 060/5544-254, 064/189-3887, 021/454-167. 66675

PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan od 58m2 na Limanu za 43.000E. Tel.: 021/6447-622, 063/540-165. 66736 PRODAJEM dvosoban odmah useqiv stan od 52m2 u {irem centru za 36.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 66737 ODLI^AN stan kod porodili{ta, Branimira ]osi}a 44m2, I sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom. Cena: 45.500. Tel. 060/6211685. 20002 ODLI^AN, noviji dvosoban stan 50m2 Laze Kosti}a. II sprat, lift, terasa. Bez ulagawa! Cena: 51.500. Tel.: 063/108-8017. 20003 ODLI^AN, prazan, ukwi`en stan 63m2 Mi{e Dimitrijevi}a, „Aleksandar” gradwa. III sprat, lift, terasa, posebno wc, mo`e u dvoiposoban. Cena: 57.700. Tel. 060/6211-685. 20004 ODLI^AN, noviji stan u najstro`em centru kod pozori{ta 41m2. Dvostrano orijentisan, terasa, ostava, useqiv, CG. Hitno! Cena: 35.000. Tel. 063/7776-233. 20005 DVOSOBAN Liman II, 62m2, ukwi`en, lift, cena 54.000E. Telefoni: 021/454167, 064/189-3887. 66679 PRODAJEM jednoiposoban ukwi`en stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa, 37.000. Bez posrednika. Tel.: 021/513-576, 064/26-86-727. 66698

NARODNOG FRONTRA 78m2, 4. sprat, ukwi`en. Tel.: 062/8749-885. 66728 RUMENA^KA, 65m2, drugi sprat, plus gara`a u dvori{tu, ukwi`en. Telefon 062/8749-885. 66723 HITNO PRODAJEM nov odmah useqiv trosoban stan 67m2 za 52.000E. Tel.: 021/6447-622, 063/540-165. 66738 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 59.000E. Tel. 063/108-8017. 20006

PRODAJEM stan 72m2, troiposoban, nov, ukwi`en, {iri centar, terasa, IV sprat, bez kosina, 61.000E. mali tro{kovi re`ije. Telefoni: 6322-448, 060/6322448. 66607

GAGARINOVA, lokal 21m2, mo`e pekara, hitno, ukwi`en kao gara`a. Telefon 062/543-816. 66729 PRODAJEM fabri~ki kiosk original za kokice. Mo`e i za druge potrebe. Telefon 063/524-090. 66567 CENTAR Novog Sada, pe{a~ka zona, prodajem lokal 52m2 opremqen za butik, ukwi`en. Telefon: 063/8923-168 i 061/621-4424. 66657 QUBICE RAVASI, ku}a oko 200m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon 062/8749885. 66722 SAVE \ISALOVA ku}a oko 200m2, plac 450m2. Telefon 062/543-816. 66724 KU]A Avijati~rsko naseqe, gradsko centralno grejawe, ~vrsta gradwa, 160m2, plac oko 450m2, zamena dva stana plus doplata. Telefon 062/543-816. 66725 KU]A, Sremska kamenica Vojvode Putnika, oko 250m2, bez ulagawa, plac 518m2. Telefon 062/543-816. 66730 ALIBEGOVAC plac 1300m2, zapo~et objekat sve na placu. Telefon 062/8749885. 66726 PRODAJEM ili mewam za stan komfornu ku}u od 120m2 sa gara`om i nusprostorijom u ^eneju, plac 1300m2. Telefon 063/762-1764. 66074 BOCKE - veliki plac sa prelepim pogledom na Novi Sad - 10.000E. Telefon: 063/750-9394. 66633 PETROVARADIN - plac od 2150m2 na Puckaro{u, hitno! Cena 8000E. Telefon: 064/120-99-95. 66637 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon: 069/1826-726. 66706 SAJAM - Bulevar, ku}a 430m2 sa restoranom, autoperionicom, sve u radu, 7 stanova, podrum, terasa. Ukwi`eno 400m2, plac 20m front, vlasnik 1/1, zamena, stan - doplata. Telefoni: 064/4538486, 063/1612873. 66420 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 061/249-8409, 062/107-29-96. 66594 KU]A strogi centar 150m2, plac 300m2, odli~na lokacija, cena 180.000E. Bez agencije. Tel.: 021/454-167, 064/1893887, 060/55-44-254. 66676 PLAC Petrovaradin 5000E, Klisa 1100E, ku}a Rumenka 2 stana, lokal, 2 gara`e 65000E. Sve za gotovinu. Tel.: 063/598-463, 021/6621797. 66683 PETROVARADIN - novija ku}a sa vi{e stanova na velikom placu i dobrim papirima. Ekstra lokacija. Telefon: 063/585-076. 66618 PETROVARADIN - glavna ulica, ru{evna ku}a 120m2 na placu 730m2, dozvoqena gradwa 1000m2. Telefon: 063/152-052-1. 66619 PRODAJEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br.3. Telefoni: 065/66-10-889, 065/445-15-78. 66472

POSLOVNI PROSTOR mo`e prenamena u stan, Ilije Bir~anina, blizina Sajma, 120m2, cena 49.500E. Telefoni: 021/454-167, 064/1893-887, 060/55-44-254. 66677

GARA@A - Gogoqeva - Grbavica, 18m2, podzemna, ukwi`ena 1/1, cena 460E/m2. Hitno. Telefon: 063/585-076. 66616

43

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do vas }e prona}i lako. Telefon 064/888-25-85. 66087 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen. Cena 3.500 din. metar. Nudimo usluge razawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19. 66450

Milena Atanackovi} Posledwi Mileni.

pozdrav

mama

Sin Milenko. POMEN Dana, 2. 1. 2013. godine, navr{ava se {esnaest godina od smrti na{e drage supruge, mame, svekrve i babe

\ur|inkeJovi}

66795

Draga Nenice, smrt te je iznenada otrgla od mene i ostavila me u dubokoj tuzi i bolu.

NevenkaAxi} ro|enaIsakovi} Tvoja o`alo{}ena majka Natalija.

Porodica Jovi}.

66799

66755

Posledwi pozdrav dragoj snajki i ujni

GOLF V 1.9 TDI, 2005. godi{te, uvoz iz Nema~ke. Garancija za kilometre, troja vrata, cena 5.900E. Telefon: 064/120-99-95. 66638 JUGO IN, 2007, super o~uvan, penzioner vozio, 33.600 km, registrovan 10/2013, 1.420 evra. Telefon 064/11-22-706. 66622 PRODAJEM havarisanu Floridu 1.4 mo`e i za delove. Telefon 063/524-090. 66566

VODOINSTALATER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66569 KU]NI MAJSTOR - popravke roletni, name{taja, kre~ewe, farbawe, rasveta, brave, {arke itd. Telefon: 065/6824-398. 66641

Milena Atanackovi}

NevenkiAxi}

Posledwi pozdrav na{oj baki.

Sretni smo {to smo te imali. Po~ivaj u miru.

Lara,Nina,Sandra i Mikica.

Lazarka,Dragan,Daniela i Katarina sa porodicama.

66796

66798

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga Nena iznenada preminula u 59. godini.

NevenkaAxi} ro|enaIsakovi}

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za kokenosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 66750

Ispra}aj }e se odr`ati na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, a datum i vreme }e biti naknadno objavqeni. O`alo{}eni: majka Natalija, suprug Vlado, deca Vuk,Ana i Ilija sa porodicama. 66797

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ dragi

JovanStankovi} Pomen obele`avamo u sredu, 2. 1. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

HARMONIKA Fa. FARFISA ozvu~ena, 120 basova, kao nova. Telefon: 063/8806682. 66782

Wegovi najmiliji. 66800


44

^iTUQe l POMeni

31.decembar2012-2.januar2013.

POMEN

31. 12. 2006 - 31. 12. 2012.

Posledwi pozdrav tetki, baki i prabaki

Hvala ti {to si bila toliko dugo sa nama

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminula draga majka i baka

Milka Jovan~evi} Nikola Bugarski Mileni Atanackovi} ro|. [e{evi}

Previ{e je qubavi, uspomena i se}awa da bi te pustili da ode{... Ti i daqe `ivi{ sa nama, u na{im pri~ama, mislima, suzama i svemu {to podse}a na tebe.

Sahrana je u sredu, 2. 1. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Danas, 31. 12. 2012. navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Miroslavu Vidi}u

Sahrana je danas, 31. 12. 2012. godine, u Veterniku, u 13 sati, a opelo u crkvi, u 12.15 sati. S po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. ]erka Jagoda i unuke Jadranka, Nada i Jelena sa porodicama.

Milena Atanackovi}

Posledwi pozdrav dragom drugu i kom{iji

od bratanca \or|a [e{evi}a sa porodicom.

Sa qubavqu i zahvalno{}u uvek }e ga se se}ati wegovi najmiliji.

^ervicki Nikola sa porodicom, Milan, Du{an i Milica. 66793

66790

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Stevan Popov

Osta}e nam u trajnom i lepom se}awu.

66771

Duboko potreseni iznenadnom smr}u na{e drage koleginice

Sinovi, unuci i praunu~ice.

Tvoji: Julkica, Bojan i Vuka{in.

66788

66779

66787

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 29. decembra preminula

dr Nevene Axi}

Miroslavu Vidi}u

redovnog profesora matematike

Stanari @elezni~ke ulice br. 13.

izra`avamo iskreno sau~e{}e porodici i tugu {to smo izgubili divnog prijateqa i profesora. Koleginice i kolege sa Departmana za op{te discipline u tehnici na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu. 459-P

66785

Juca Stojkovi}

Vukica Pustaji}

1949 - 2012.

farmaceut

S tugom se opra{tamo od na{e drage koleginice.

Tu`nim srcem se opra{tamo od mog brata.

Sahrana je 31. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na grobqu, u @abqu.

Kolektiv „DDOR Novi Sad�.

Porodica Galovi}.

111-P

Mirjana A~anski

66789

Sa tugom i bolom javqam svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je moja majka

Juca Stojkovi}

Miroslav Vidi} Mile

1. 1. 1988 - 1. 1. 2013.

Wegovi najmiliji: Aleksandar, Jelena, Stevan, Miroslav i unuk Milan.

Dvadesetpet godina od tvog ranog odlaska u ve~nost nisu ubla`ile bolno se}awe na tvoju qubav, brigu i ne`nost koje si nam nesebi~no darivala. Na{a qubav i zahvalnost ~uvaju Te u na{im srcima od zaborava. Mati Katica, suprug Dobrivoj, }erke Ksenija i Natalija, zetovi Tome i Dragan, unuci Vicenco i Marko.

66792

66774

Sahrana je u ponedeqak, 31. 12. 2012. godine, u Rumenki, iz kapele, na pravoslavnom grobqu, u 14 ~asova.

Tu`nim srcem obave{tavamo da je u 82. godini preminula na{a voqena supruga, majka, baka i prabaka

Draga na{a Jucka, svako na{e naredno dru`ewe bez tebe vi{e ne}e biti isto. Mnogo }e{ nam nedostajati.

Tvoje: Jaca, Milana, Mira, Goca, Branka, Du{ka i Radmila.

Zorica Taba~ki u~iteqica

66784

Posledwi pozdrav dragoj

preminula 29. 12. 2012. godine, u svojoj devedesetoj godini.

Sahrana }e se obaviti 31. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Juci Stojkovi}

Zlata Stefanovi} Sahrana je u krugu porodice, 5. januara 2013. godine, u 12 ~asova.

na

Gradskom

grobqu,

O`alo{}en sin Miodrag.

O`alo{}eni: suprug Miloje, unuka Gordana, Swe`an, praunuka Sia Maria.

66794

66769

Porodica Lalo{evi}.

66786


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana 31. 12. 2012. godine pro{le su tri godine od kako nije sa nama moj suprug i na{ otac

Qubi{a Mihajlovi}

Dana, 31. decembra navr{avaju se dve tu`ne godine i 2. januara 2013. godine sedamnaest tu`nih godina od smrti na{ih dragih

Vidosave Utvi} iz Rume

2009 - 2012.

POMEN na{em dragom sinu, i ujaku

bratu

1. 1. 2007 - 1. 1. 2013.

66689

66554

POMEN Dana 3. 1. 2013. navr{ava se devet tu`nih godina.

POMEN

31. 12. 1999 - 31. 12. 2012.

Save Utvi}a

Voqeni, dobri i jedinstveni na{ an|eo ~uvar

SE]AWE

29. 12. 2009 - 29. 12. 2012. Bol i tuga u na{im srcima `ive}e ve~no. Tvoje: Ilona, Agika i ^ila.

15. 9. 1960 - 3. 7. 2012.

po~iva u miru {est meseci. Koliko nam nedostaje{ to znamo samo mi, vreme polazi, a mi smo sve nesretniji. Poseta grobnom mestu je 3. 1. 2013. godine, u 11 sati.

66574

Dragomir Nastovski 1994 - 2013.

Draga deco

dipl. in`. agronom

[ESTOMESE^NI POMEN

Mirko Voj~i}

Bio je ponos imati te za supruga. Ostavio si trag koji se ne bri{e, dobrotu i plemenitost koje se ne zaboravqaju i tugu koja ne prolazi. Koliko mi nedostaje{ nikada ne}e{ saznati. Supruga Milka.

Vreme nikad ne}e izbrisati sva na{a lepa se}awa na tebe. ^uvamo te u na{im mislima i na{im srcima. Porodice: Lazi} i Mirkovi}.

POMEN

66691

Vojislav Sto{i}

iz Ka}a

66773

POMEN Dana, 2. januara 2013. godine navr{ava se 20 godina otkako nisi sa nama.

Uvek i zauvek vole}e vas va{i najmiliji.

66655

66623

Pavle Lazi}

Povazai I{tvan

1. 1. 2003 - 1. 1. 2013.

Darko (Rade) Joksimovi}

O`alo{}ena deca i supruga.

O`alo{}ene: k}erke Ivanka, Verica i Dara sa porodicama.

TU@NO SE]AWE Pro{le su tri godine kako `ivimo bez na{eg Pi{te.

iz Rume Hvala i s po{tovawem!

45

Vera Nastovski

Milo{u Pavlovi}u Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Mama Slavica, tata Bo`idar i sestra Dragica sa porodicom.

O`alo{}ena supruga Mirjana i deca Darko i Sa{a.

31.decembar2012-2.januar2013.

iz Stepanovi}eva Uvek te se se}a: supruga Zagorka, k}erka Mara, sinovi Luka, Jovan i Mitar sa porodicama.

65498

Branka Su{a

PETOGODI[WI POMEN

1988 - 2013.

66720

Emil Beli

POMEN

kapetan JAT-a

1. 1. 2005 - 1. 1. 2013.

Za `ivota si leteo, sada u`ivaj u nebeskom carstvu obasjanom hiqadama svetlucavih zvezda. Vole te: sestra Judita Bugarski sa porodicom, Lidija, Anita i Pi{ta. 66471

Darko Joksimovi} I posle {est ne jewava.

meseci

bol

Nikola Radovi}

@ivko Ivkov

1987 - 2013.

iz Mo{orina

Sedam godina tuguju Va{e mame. Vi ste sa o~evima svojim.

Tvoj brat @arko sa porodicom.

Vole Vas @eqka Su{a i Sofija Radovi}.

66690

66573

roditeqima i bra}i Uvek }emo te se se}ati i voleti.

Tvoji najmiliji.

Supruga Ivanka, }erke Dragana i Nada sa porodicama.

66716

66744

TU@NO SE]AWE Dana, 4. januara 2013. godine navr{avaju se dvadeset dve godine tuge i bola za prerano izgubqenim sinom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sava Zari}

POMEN

Dana, 31. 12. 2007. godine dobili smo tu`nu vest da smo te zauvek izgubili. Vreme koje je pro{lo ne mo`e da zale~i tugu i bol za tobom.

Milo{ Brzak

Marija Brzak

1976 - 2013.

1993 - 2013.

Lazar Brzak

Vasa Brzak

1991 - 2013.

1998 - 2013.

JEDNOGODI[WI POMEN odr`a}e se 2. 1. 2013. godine u 12 ~asova.

Zorica Pavi~evi} ro|ena Arsenin 1950 - 2012. Hvala ti za dru`ewa, za ne`ne re~i, tople poglede, hvala ti za dobrotu kojom si zra~ila, za qubav koju si nam pru`ala. Ne}e te zaboraviti tvoji prijateqi: Rada i Du{ko, Branka i Pera, Borka, Mara i Pera, Nela i Vlada, Zoran i tetka Milena.

Aleksandrom Ivkovim Brati}em iz ^uruga Ve~no o`alo{}eni roditeqi: mama Milanka, tata Du{an i sestra Nena sa porodicom.

66604

DVOGODI[WI POMEN

Dr Dragoslav Joji}

Mili moji! Verujem da svi vi koji mi nedostajete `ivite kroz moju qubav koja probija tamu. Tu`no je nemati Vas.

@ivot je trenutak, a se}awe ve~no. Bol nije ni u re~ima, ni suzama, ve} u na{im srcima.

Va{a }erka i sestra Plemenka sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

66575

66718

DESETOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

6. 1. 2003 - 6. 1. 2013.

31. 12. 2011 - 31. 12. 2012.

Branko Novakovi}

specijalista internista Druga je godina kako ni{ta ne umawuje bol zbog tvog fizi~kog odsustva, tek po neki san, treptaj ili ~udesni obris na ro|endanskoj fotografiji tvoje unuke. Dok tako bdimo, `ivot je zaista samo skup se}awa. Mnogo nam nedostaje{. Supruga Sun~ica i }erka Olga sa porodicom.

Ne postoje godine koje mogu da ubla`e bol i tugu. Vreme prolazi ali ostaju tragovi koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, qubav, plemenitost i dobrota koja se ne zaboravqa. Po~ivaj u miru moj voqeni Brane. Tvoja An|elija.

66701

66685

Miroslav Jovi~i}

66745

3 Dana 1. januara 2013. godine navr{i}e se ~etiri godine od kako nije sa nama na{

Radovan Radovanovi} Tata! Jedna tu`na godina je pro{la od kada nisi sa nama. U na{im srcima `ive}e{ ve~no, suvi{e smo izgubili da bi te zaboravili. O`alo{}ena supruga i }erke sa porodicama. 66568

Slobodan Luki} O`alo{}eni: supruga Jordanka, }erka Branislava i sin Vladimir. 66746


46

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

PONEDEQAK, 31. DECEMBAR 2012.

08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00

Потрошачки репортер Кад зазвони Еко Вести Палета-колажна емисија Заувек млад

Новогодишњишоу ЗвонкаБогдана Ексклузивно,самонаРТВ, у новогодишњој ноћи очекује васконцерт Звонка Богдана -легендетамбурашкемузике, чије песме носе мирисе равнице, прошлих дана и боемскогживота.Завасћепевати „уживо“итоузнајбољевојвођанскетамбурашеиоркестар РТВ, под управом Милета Николића. (РТВ 1, 21.30) 11.30 11.55 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.05 20.10 20.25 21.15 21.30 22.35 22.30 00.10 01.00

Кухињица Име мог сокака Додати живот годинама Чари риболова Да се вино у Банату проба Вести Бесни пси Вести за особе са оштећеним слухом Поаро Нека песма каже Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државнипосао Поп Ћира и поп Спира Државни посао Петказање Државни посао Новогодишњи шоу Звонка Богдана Државни посао Новогодишњи концерт-уживо Мића Јанковић и пријатељи Концерт Хариса Џиновића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00

Повратак на село Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Ој,пауне,пауне (мађ) Лендава-820година Лендаве (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Под истим кровом 13.10 Свет Рома (ром) 15.10 Добро вече,Војводино (мађ) 16.10 Културни магазин (Јеленлет) (мађ) 16.40 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица –мађ. 20.00 Новогодишњи програм –песме Војводине 00.05Присмотра,филм 01.40 Палета-колажна емисија 02.30 Свет Рома (ром)

07.15 Шљака 07.25 Борилачки мајстори 08.45 У здравом телу 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Вотерманов свет 11.45 Цртани филмови 13.50 Непобедиви:Банзуке 15.00 Никита 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Као случајно 18.30 Вести 19.10 Цртани филмови:НГ специјал 20.00 Два и по мушкарца,НГ специјал 21.15 Филм:Строго поверљиво 23.00 Филм:Казино 01.55 Филм:Три палме за две битанге и рибицу

08.00 09.00 09.05 11.00 11.05 12.30 12.45 13.13 14.51 15.15 16.00 16.55 17.31 19.02 19.30 20.12 21.09

Јутарњи дневник Вести Жикина шареница Вести Тенис:Хјундаи Хопман куп 2013,Србија -Италија:Новак Ђоковић-АндреасСепи Дневник Кроз годину:Олимпијске игре Лајање на звезде,филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Београдска хроника Жикина династија,филм Слагалица Дневник НапутузаМонтевидео ТакојеговориоШојић

Деми Мур

Бунраку Прича нас води у далеку будућност,где је све подређено закону јачег и оружју, али не ватреном, већ хладном. Главни у граду је дрвосеча, кога игра Рон Перлман,а коме помаже девет убица. Улоге: Џош Хартнет, Деми Мур, Вуди Харелсон Режија:Гај Моше (РТС 1, 02.56) 22.00 00.57 02.56 04.55

06.02 07.04 07.39 08.04 08.28 09.27 09.51 10.19 10.49 11.13 11.23 12.30 15.16 15.27 15.40 16.14 16.45 17.17 18.45 20.26 23.10 01.12 03.07 03.25 05.25

Новогодишњипрограм Дневник опијања,филм Бунраку,филм НапутузаМонтевидео

Концертзадобројутро Слагалица Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Успавана лепотица,филм Зујалица Проветравање Вита студентис Плава птица Тајненовогодишњихпразника: Деда Трезор Тенис:Хјундаи Хопман куп 2013,Србија -Италија Коцка шећера-колибри Тајненовогодишњихпразника Новогодишњаштимофонија Крозуметностсамедомуџепу Све боје живота Парижанка,филм Забава,филм Њујорк,њујорк,филм Новогодишњи бунт Девет,филм И ја имам таленат Новогодишњи бунт Бонд за 21.век

05.00 Јутарњи програм 08.00 Моћниренџери 08.30 Земља коња 08.55 Авантуре малог Пере 09.20 Зоки на веселој фарми 09.35 Поп Пикси 09.45 Телешоп 10.00 Винкс 5 10.50 Монсуно 11.30 Бен 10 12.15 Нинџакорњаче 12.40 Моћниренџери 13.55 Вести 14.00Гламур 15.00 Добра жена 15.25 Телешоп 15.55 Вести 16.10Тајна породичног блага, филм 17.55 Телемастер 18.20 Моја Србија специјал 18.45 А сад адио,филм 20.00 Новогодишња ноћ 00.30 Моргенкафе 02.00 ПолицајацсПетловогбрда, филм 04.00Долина вукова Ирак,филм

07.45 Одбачена 09.00 Тачно 9 9.45 Филм:Господар прстенова-повратак краља 13.00 Тачно 1 14.00 Лас Вегас 15.55 Срећне вести 16.00 Дођи на вечеру 17.00 Фолк 18.05 Ексклузив 18.25 Експлозив 19.00 Вести 19.15 Надреалисти 20.10 Лото 20.25 Сулејман Величанствени 21.15 Дама без блама 22.00 Филм:Друг Црни у НОБ-у 00.00 Честитка 00.05 Филм:Фајтер 02.00 Дама без блама 03.00 Надреалисти 04.00 ЛасВегас

07.00 Добро јутро 11.00 Филм:Дошло доба да се љубав проба 13.00 Тачно у подне –новогодишње издање 15.00 Филм:Љуби,љуби,алглаву негуби 17.00 Прељубници 18.00 Бинго 18.30 Нова година са Леом Киш 20.00 Новогодишње курсаџије 21.00 Грандово народно весеље 03.00 Филм:Талац 05.00 Концерт Џенана Лончаревића

UTORAK, 1. JANUAR 2013.

07.00 Новогодишњи шоу кловна 07.30 Новогодишњи концерт дечјег хора „Звончићи“ 08.00 Добро јутро,Војводино 10.00 Вести 10.10 Палета-колажна емисија на словачком са српским титлом 10.35 Џаспер 12.00 Вести 12.10 Три диве-Концерт:Г.Новак, Т.Кесовије и М.Цетинић 14.10 Новогодишњи Таблоид 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Музички времефон 16.00 Државни посао –специјал 16.35 Скривена камера 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Документ –најбоље 18.00 Поп Ћира и поп Спира 19.15 Државни посао 19.30 ТВ Дневник 20.05 Балкан експрес 21.00 Мића Јанковић и пријатељи 22.00 Војвођански дневник

Тридиве 08.00 Цртани филмови 09.00 Вип рум 10.00Филм:Пророк 11.45 Сити вести 12.00 Филм:Наплата

ПрвогданаНовегодине, РТВ вам премијерно поклањазаједничкиновосадски концерт Габи Новак, Терезе Кесовије и Мери Цетинић. (РТВ 1, 12.10) 22.35 Поаро,филм 00.05 Новогодишњи шоу Звонка Богдана 01.00 Немања Нешић и тамбураши „Зоруле“ 02.00 Концерти (Партибрејкерс,Збогом Брус Ли, Кербер)

Ен Хатавеј

Пустош Елсион Ленг је девојка из имућне, дисхармоничне породице из Лос Анђелеса,која се из досаде понаша и облачи као проститутка. Њен богати дечко и пријатељи су потпуно под утицајем хип-хоп културе и понашају се као репери, облачећи се и имитирајући њихов стил. Улоге: Ен Хатавеј, Бижу Филипс, Шири Еплби, Мајкл Бин, Фреди Родригез Режија:Барбара Копл (Пинк 2, 00.00) 14.00 Временскибандити 16.00 Филм:И Бог створи кафанску певачицу 18.00 Хавторн 18.45 Сити вести 19.00 Опасна игра 20.00 Филм:Детектив и дама 22.00 Филм:Други човек 00.00 Пустош 01.30 Тријумф љубави 02.00 Филм:Временскибандити 04.00 Филм:Детектив и дама

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269 KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­ JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­ (00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­ JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­ RU­MUN­SKOM,­RU­SIN­SKOM,­ ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­ I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 08.05 09.00 09.50 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.35 23.00 00.00

Поп Ћира и поп Спира Нека песма каже Гламур тужур Мића Јанковић и пријатељи Да се вино у Банату проба Еко-Зима на Фрушкој Чари риболова Све(т)око нас Избор из новогодишњег програма –Песме Војводине Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Романе ђиља-емисија ромске музике Добро вече,Војводино (ром) Поп Ћира и поп Спира Палета-колажна емисија Грување ТВ Продаја

08.00Вотерманов свет 08.55 Филм:Бетмен против Дракуле 10.15Цртани филмови 12.00 Улица отвореног срца 14.05Филм:Школа рока 16.00Вести 16.30Филм:Лара Крофт –Пљачкаш гробова 18.30Вести 19.10Непобедиви:Банзуке 21.00Филм:Ђакузи временска машина 22.30Филм:Строго поверљиво 00.20Филм:Школа рока

06.05 08.00 09.05 11.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС: Пепељуга,филм 12.30 Дневник

Пепељуга Пепељуга је бајка о лепој девојцикојајеосталабезродитеља,аживелајесмаћехомиружнимполусестрама. Радилајесвекућнепослове, анијејојбилодопуштенони да спава у кревету, већ је спавалапоредогњишта. Режија: Клајд Џероними, Вилфред Џексон и Хамилтон Ласк (РТС 1, 11.00) 12.45 Кроз годину:Домаћи и међународни спорт 13.35 Шта радите,бре-специјал 14.00 Бермудски троугао,филм 15.25 И ја имам таленат 15.45 Око-специјал 16.30 Сасвим природно 17.20 Друга Жикина династија, филм 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Мој рођак са села 21.00 Филм 22.45 Филм 00.30 Бермудски троугао,филм 01.55 Друга Жикина династија, филм 03.30 Сасвим природно 04.15 Око-специјал 04.58 Мој рођак са села

06.48 07.24 07.47 08.11 09.10 09.36 10.40 11.15 13.45

15.35 16.11 16.36 16.45 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.20 00.05 01.10 02.00 03.00 03.30 04.00 04.30

Слагалица Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Госпођа Холе,филм Плава птица Трезор Све боје живота Новогодишњи концерт Бечке филхармоније,пренос Ски скокови:новогодишња турнеја ‘’четири скакаонице‘’(гармиш партенкирхен), пренос Деца мисле на нас Мансарда Волети музику Тајне новогодишњих празника Кабаре Ланета Гутовића Ја имам таленат О псима и људима Клупа на шору Емисија из екологије Година на филму Музички програм Лов и риболов Зелене чаролије И ја имам таленат Концерт Мирослава Илића Трезор Три мајстора-Цуне,Мирослав и Тозовац Година на филму О псима и људима Клупа на шору Зелене чаролије Ја имам таленат

08.00 Скривено благо Вомпки шуме 09.00Божић у Вомпки шуми 10.00 УхватиДедаМраза 11.15Благо краља јелена 12.40Винкс 5 13.10Монсуно 13.55 А сад адио,филм 15.15Лакалова 16.10ПолицајацсПетловогбрда 17.55 Телемастер 18.45Моја Србија специјал 19.30Гламур специјал 20.00Сербише кабаре специјал 21.00Новогодишња ноћ 00.00 Црнамачка,белимачор, филм 02.40 ДолинавуковаПалестина, филм

06.00 Дођи на вечеру 07.00 ЛасВегас 08.00 Фолк 09.30 Филм:Плес малог пингвина 11.10 Филм:Фајтер 12.10 Филм:ДругЦрни уНОБ-у 14.00 Дама без блама 15.00 Сулејман Величанствени 16.00 Дођи на вечеру 16.55 Срећне вести 17.00 Фолк 18.05 Ексклузив 18.25 Експлозив 19.00 Вести 19.15 Најсмешније рекламе 20.15 Сулејман Величанствени 21.15 Филм:Жућко-Прича оРадивојуКораћу 23.00 Филм:Секач 01.00 Концерт Дино Мерлин 03.00 Лас Вегас 03.05 Најсмешније рекламе

08.00 Филм:Какав деда такав унук 10.00 Филм:Идими,дођими 12.00 Грандово народно весеље 14.00 Тачно у подне 15.00 Грандово народно весеље 16.00 Филм:Безгранично 18.00 Курсаџије 18.30 Специјал национални дневник 18.40 Академци

Вал Килмер

Мекгрубер УисточномСибиру,група људи преузима контролу над рак етом наоружаном бојевом главом. На другој страни света, у Еквадору, пуковникЏимиДиксонсуу потразизабившимприпадникомзеленихбереткиМекгрубером. Улоге: Вил Форте, Вал Килмер, Кристен Виг Режија:Јорма Таконе (Пинк, 01.00) 19.10 Мала невеста 20.00 Скривена камера 20.20 Новогодишњи специјал Цеца уживо само за вас 22.00 Звездара -премијера 23.00 Академци 00.00 Грандово народно весеље 01.00 Филм:Мекгрубер 03.00 Филм:Заувекизгубљено дете 05.00 ВИП рум новогодишњи

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Цртани филмови Амиџи шоу Филм:Детектив и дама Сити вести Филм:Други човек Вода Филм:Наивко Хавторн Сити вести Опасна игра Филм:Замена Филм:У сновима Филм:Хајлендер2 Сити вести Филм:Вода Филм:Замена


dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

SREDA, 2. JANUAR 2013.

47

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PONEDEQAK, 31. DECEMBAR 2012. 07.00 Новогодишњи кораци 07.30 Новогодишњи концерт „Шарени вокали“ 08.00 Добро јутро, Војводино 10.00 Вести 10.10 Палета-колажна емисија на русинском са српским титлом

Дарквуд Даб и Бисера Велетанлић у студију М

06.05 08.00 09.05 10.40 12.30 12.45 13.00 14.00 15.25 15.45 16.30 17.30 19.00 19.17 19.30 20.05 21.00 22.40 00.40 02.15 03.40 04.30 05.00

(РТВ 1, 02.00) 10.50 Палета-колажна емисија на хрватском са српским титлом 10.40 Магична вртешка 12.00 Вести 12.10 Златна тамбурица 2012. 14.10 Гламур тужур 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Музички времефон 16.00 Култура од А до Ш 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Под истим кровом, емисија о евро интеграцијама 18.00 Поп Ћира и поп Спира 19.30 ТВ Дневник 20.05 Балкан експрес 21.00 Мића Јанковић и пријатељи 22.00 Војвођански дневник 22.35 Поаро, филм 00.05 Арсен и Матија Дедић у Синагоги 01.00 Вива Вокс хор-Гет ЕГЗИТ-ед у НС 02.00 Дарквуд Даб и Бисера Велетанлић у студију М 03.30 Златна тамбурица 2012. 05.30 Музички времефон

07.00 Поп Ћира и поп Спира 08.15 Џаспер 09.40 Хајде са мном у обданиште 10.10 Питам се питам се 10.40 Академац 11.05 Увек медаља 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Поаро, филм 14.40 Таблоид 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Емисија на мађарском 17.30 Музички програм – мађарска музика 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Емисија на мађарском 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Поп Ћира и поп Спира 22.35 Фолдер култура 23.20 Палета-колажна емисија 00.00 ТВ Продаја

08.00 Поларни медвед – шпијун на леду 09.15 Цртани филмови 11.50 Непобедиви: Банзуке 13.30 Топшоп 13.45 Филм: Ел Дорадо 16.00 Вести 16.35 Филм: Лара Крофт – Колевка живота 18.45 Вести 19.25 Непобедиви: Банзуке 21.00 Филм: Рат светова 23.00 Филм: Планета таме 00.50 Поларни медвед – шпијун на леду 01.45 Укључење у Б92 Инфо

Јутарњи програм Јутарњи дневник Дизни на РТС Тенис: Хјундаи Хопман куп 2013, Србија - Аустралија, пренос Дневник Спорт плус Мој рођак са села Бермудски троугао, филм И ја имам таленат Око-специјал Сасвим природно Сулуде године, филм Слагалица Време Дневник Мој рођак са села Филм Џејн Ејр, филм Возач, филм Бермудски троугао, филм Сасвим природно Око-специјал Мој рођак са села

Бермудски троугао Тим ко ји чи не вели ки стручњаци отпловио је специјалним бродом у предео око Бермудског троугла, како би истра жио загонетку тог феномена. У тиму који ради на разоткривању ове мистерије, налазе се скептични новинар, океанограф, лекар и психијатар. Улоге: Ерик Штолц, Катрин Бел, Лу Да ја монд Филипс, Брус Дејвисон, Мајкл Е. Роџерс, Сем Нил, Лиза Бренер. Режија: Крејг Р. Баксли (РТС 1, 14.40)

07.28 08.04 08.27 08.52 09.51 10.17 10.50 11.40 12.40 13.20 14.00 14.40 15.30 16.30 17.00 17.45 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.20 00.25 01.20 03.00 03.30 04.00 04.30 05.30

05.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.25 12.50 13.55 14.00 14.30 15.00 15.55 16.15 17.55 18.30 20.00 21.30 22.30 00.15 03.30

Слагалица Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Краљ жабац, филм Плава птица 3 Програм за децу Трезор Кабаре Ланета Гутовића Музички програм Емисија из екологије Верујте, али не претерујте Хало, Београд зове Година на филму Еко фајл Емисија из културе Музички програм О псима и људима Клупа на шору Емисија из екологије Странац у Србији - специјал Музички програм Лов и риболов Други век И ја имам таленат Музички програм Трезор Музички програм О псима и људима.шапа у руци Клупа на шору Други век Музички програм Лов и риболов

Јутарњи програм Моја Србија, специјал Острво с благом, филм Телешоп Острво диносауруса Ловци на змаја Моћни ренџери Вести Гламур Празнични специјал Телешоп Вести Пад у рај, филм Телемастер Морген кафе Једна жеља једна песма специјал Скандалозно специјал Зона Замфирова, филм Завет, филм Скандалозно специјал

06.00 07.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.55 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 21.15 23.00 00.30 01.30 02.30

Дођи на вечеру Филм: Плес малог пингвина Фолк Филм: Секач Филм: Жућко -Прича о Радивоју Кораћу Лас Вегас Сулејман Величанствени Дођи на вечеру Срећне вести Фолк Ексклузив Експлозив Вести Најсмешније рекламе Сулејман Величанствени Филм: Црна Зорица Филм: Специјалне снаге Концерт Тони Цетински Лас Вегас Најсмешније рекламе

07.00 Добро јутро 11.00 Филм: Шта се згоди кад се љубав роди 13.00 Магазин ин 14.00 Тачно у подне 15.00 Грандово народно весеље 16.00 Филм: Градски момак 17.30 Новогодишњи специјал Цеца уживо само за вас 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Прељубници 21.00 Моја велика свадба 22.00 Брачни судија 00.00 Филм: Небески капетан и свет сутрашњице 02.00 Филм

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Биографија - Принц Хари Божићна песма за једну диву Био једном једва Божић... Биографија - Кејт Бланшет Најзад Божић Октобарско небо Биографија - Метју Пери Божић за ожењене Некад и сад Заљубљена до ушију Лажов

07.05 07.30 08.00 08.30 08.55

Хари воли Лизу Судије за стил Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Пројекат „Модна писта„,”„,”Реалитy„,”2006” Мајке плесача Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Модна полиција Све што нисте знали о љубави Хари воли Лизу Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Како је бити Ерика Кугар Таун Шапат духова Секс и град

09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.00 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

10.14 11.16 12.00 12.39 13.25 14.30 14.45 15.21 16.03 16.58 18.16 18.36 19.30 20.15 21.22 22.02 00.21 01.31 02.28

Пут зачина, док. серија Домови Туниса, док. серија Дневник Пркосна љубав Др Оз 2, ток шоу Мањински мозаик База Деда Мраза Наши и ваши Луда кућа Хрватска уживо Наука у 2012. Одмори се, заслужио си Дневник Филхармонијски бал 8. спрат, ток-шоу Певај моју песму Пуна срца, пуне чаше Гаража Снимак концерта

08.49 09.13 09.58 10.30 12.30 13.54 15.54 17.25

Живот с Дереком Мерлин Јеленко Играчке, филм Божић у улици кестена, филм Једном заувек, филм Винету 2, филм Силвестрово у Берлину, пренос Сликарство у 2012. Девојчица са шибицама, представа за децу ТВ Бинго Ледено доба 2, цртани филм Добар, лош, зао, филм Шума сумарум, филм Врана, филм Монти Пајтон: Смисао живота

18.57 19.09 20.00 20.20 21.55 00.35 02.35 04.15

09.30 12.15 13.10 14.05 15.00 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40

Соул фуд породица НY Инк Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Бигамиста Све о сексу Свингерске супруге Најлошије урађене тетоваже Потомак

08.00 09.50 11.40 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00

Трансамерика Случај Фаревел Николас Никлби Поље љубави Осиње гнездо Дани славе На први поглед Ламбада Еротски филм

08.45 Филм: Џек Хантер и потрага за Акхенатоновом гробницом 10.30 Џек Хантер и небеска звезда 12.15 Филм: Суперајкула 14.00 Филм: Супертанкер 15.45 Филм: Суперерупција 17.30 Филм: Мегапиране 19.15 Филм: Метеорска олуја 21.00 Филм: Операција Грејсленд 23.20 Филм: Хладна фузија 01.00 Филм: Несрећа у ваздуху 02.40 Филм: Синбад и Минотаур

UTORAK, 1. JANUAR 2013.

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00

Био једном једва Божић... Биографија - Ејми Вајнхаус Божић за ожењене Божићна песма за једну диву Биографија - Принц Хари Заљубљена до ушију Лажов Биографија - Кејт Бланшет Био једном једва Божић... Некад и сад Матуранти Риџмонтске гимназије 22.30 Љубав и издаја 00.00 Братска љубав

Анђелина Џоли

Небески капетан и свет сутрашњице Познати научник је мисте риозно нестао. Новинарка Поли Перкинс заједно са пилотом покреће истрагу. Док ризикују своје животе, пут их води на егзотична места широм света. Хоће ли овај неустрашиви дуо успети да заустави др Тотенкопфа у његовој замисли да уништи земљу? Улоге: Џaд Лоу, Анђелина Џоли, Гвинет Палтроу, Ђовани Рибизи, Мајкл Гембон, Баи Линг, Лоренс Оли вије Режија: Кери Конрен (Пинк, 00.00)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Цртани филмови Добро вече, Србијо Филм: Замена Сити вести Филм: У сновима Филм: Половна кола Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Ово мало душе Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Сумњив, дакле крив Филм: Ниске страсти 2 Крвава недеља Сити вести Филм: Половна кола Филм: Сумњив, дакле крив

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 21.50 22.45 23.40

Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Увод у анатомију Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Како је бити Ерика Кугар Таун Модна полиција Све што нисте знали о љубави Живот у предграђу Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Бивши Шапат духова Секс и град

10.11 11.15 13.55 14.43 16.13 17.02 19.30 20.10 21.45 23.40 00.20

Новогодишња пљачка, ТВ драма Новогодишњи концерт из Беча Јеловници изгубљеног времена Воз у снегу, филм 8. спрат, ток-шоу Седам величанствених, филм Дневник Коко и духови, филм Краљев говор, филм Дневник 3 Велика трка, филм

08.08 08.30 09.15 09.45 11.20 13.55

Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Ледено доба 2, цртани филм Велика трка, филм Гармиш-Партенкирхен: Новогодишња турнеја четири скакаонице, пренос Гармиш-Партенкирхен: Новогодишња турнеја четири скакаонице, пренос Цртани филм Певај моју песму Минхен: Светски скијашки куп М + Ж, пренос Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Валцери, полке и друге шпеланције Оптужени Закон и ред Два и по мушкарца Складиште ЦСИ: Мајами Трачара Трачара

14.55 15.45 16.00 17.40 19.30 20.00 21.35 22.35 23.21 23.41 00.23 01.03 01.03

08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Посластичарски ас Венчаница из снова Новац на јеловнику Луксузни дом Саградити, купити или рестаурисати Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте 24 сата у Ургентном центру Сваки залогај снимљен камером Зависници од хране Екстремни преображај Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Сваки залогај снимљен камером

08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.20 22.10 00.00

Поље љубави Алиса Дани славе Грејс више нема На први поглед Амин Мирал Поноћни каубој Еротски филм

06.20 08.20 09.20 15.20 22.20 00.35 02.40

Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Монк Скандал Филм: Последњи Мохиканац Филм: Све најбоље Скандал

SREDA, 2. JANUAR 2013.

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 22.30

Необичан пар: Поново заједно Биографија - Метју Пери Био једном једва Божић... Божић за ожењене Окршај холивудских звезда Матуранти Риџмонтске гимназије Љубав и издаја Окршај холивудских звезда Џејнина кућа Окршај холивудских звезда Резервне убице Страх изнутра

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 20.55 21.50 22.45 23.40

Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Увод у анатомију Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Увод у анатомију Бивши Модна полиција Све што нисте знали о љубави Живот у предграђу Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Једном давно Секс и град Шапат духова Секс и град

10.11 11.05 12.00 12.35 13.22 14.32 15.07 15.40 16.45 17.45 18.23 19.30 20.15 20.45 21.35 22.25 23.00 23.45 00.05

08.33 08.55 09.17 10.00 10.30 11.15 12.40 13.30 16.00 16.35 17.20 18.35 20.00 22.15 23.06 23.52 00.13

Путовања по континентима Домови Туниса, док. серија Дневник 1 Пркосна љубав Др Оз, ток-шоу Реч и живот Чардак и на небу и на земљи, док. филм Пуном паром Хрватска уживо Луда кућа 8. спрат, ток-шоу Дневник Глобално село Сусрети с аутизмом, серија Хоризонти Дневник 3 Други формат Лудница у Кливленду Каролин Божић, филм

Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Идемо на пут с Гораном Милићем Каролин Божић, филм Личко прело Пустоловине у Динотопији, филм Регионални дневник Долина сунца Пуна срца, пуне чаше Хрватска, 2012. - док. филм Доба невиности, филм Топ гир 13, док. серија Закон и ред Два и по мушкарца Складиште 13

08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Посластичарски ас Венчаница из снова Затрпани Луксузни дом Саградити, купити или рестаурисати Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Богата млада, сиромашна млада Уз осмех довека Тајна трудноћа Екстремни преображај Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Уз осмех довека

08.00 10.00 12.00 14.20 16.30 18.20 20.00 22.00 00.00

Грејс више нема Наша кућа из снова Амин Нема ме Мирал Бени и Џун Тачка 45 Хеловин Еротски филм

06.20 08.20 09.20 22.20 00.50 02.40 04.20

Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Све по закону Филм: Завет Филм: Опијена љубављу Скандал Све по закону


48

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

PONEDEQAK, 31. DECEMBAR

Другичовек ПитероткривадајењеговапокојнасупругаЛисадобијалаписмаодРалфа,човекакогникаданијеупознао.Питероваопсесијаовимнепознатим риваломдостижесвојврхунацкада,повређениосветничкинастројенодлазиуМиланоупотразизамистериознимРалфомиистиномоњеговом односусаЛисом. Улоге:ЛиамНисон,АнтониоБандерас,ЛораЛини,РомолаГараи,ПемФерис Режија:РичардЕјр (Пинк2,22.00)

КлоГрејс Морец

Антонио Бандерас

Девет Фајтер Дејвје тинејџерисредњошколацкојегниконепримећује. Под утицајем великог броја стрипова које поседује и чита, Дејвћеодлучитидапостанесуперјунаккојисеборипротив опакихзлочинаца.Утусврхунабављапотребноодело,маскуи мењаимеуФајтер.Постојисамоједанмалипроблем: Фајтер непоседујеникаквесупермоћи!Међутим,његовживотубрзоћеседрастичнопроменитинаконштогомилаистомишљеникапочнедагаимитира... Улоге: Аарон Тејлор-Џонсон, Николас Кејџ, Кло Грејс Морец Режија: МетјуВон (Прва,00.05)

МонтиПајтон: Смисаоживота Филм је посвећен вечној теми смисла човековог постојања, алинапрепознатљивоуврнутмонтипајтоновскиначин,снагласком на апсурдном, грубом и у крајњој линији интелектуалном хумору. Улоге:ГрејемЧeпмeн,ЏонКлиз,ТериГилијам,ТериЏонс, МајклПалин Режисери:ТериЏонсиТериГилијам (ХРТ2,04.15)

Славни редитељ Гвидо Контини снима нови филм трудећи се да балансира између великог броја жена у свом животу – одане супруге Луизе, прелепе љубавнице Карле, главне филмске музе Клаудије,присне Пенелопе Круз пријатељице и костимографкиње Лилијане,познате новинарке Стефани,љубави из детињства Сарагине и мајке. Улоге: Данијел Деј-Луис,Марион Котијар,Пенелопе Круз,Никол Кидман, Џуди Денч, Кејт Хадсон, Софија Лорен, Стејси Фергусон Ферги Режија:Роб Маршал (РТС 2,01.12)

Дневник опијања Филм је полуаутобиографско дело Хантера С.Томпсона и бави се животом новинара који одлази у Порторико да ради.Тамо ужива у обиљу алкохола и лепим женама,па због тога често упада у бизарне ситуације.Пол Кемп је путујући новинар који,згрожен Њујорком и Америком стиже у Порторико,како би писао за магазин „Сан Хуан Стар”. Међутим,његов живот ускоро измиче контроли,јер постаје опседнут румом и мистериозном лепотицом... Улоге:Џони Деп,Ђовани Рибизи,Ерон Екарт Режија:Брус Робинсон (РТС 1,00.57)

UTORAK, 1. JANUAR

SREDA, 2. JANUAR

Специјалне снаге

Мачета Изгледао је као и сваки други радник са улице и савршен посрнули момак за намештаљку.Али,испоставило се да је он Мачета,легендарни бивши федералац са ставом и вештинама. Остављен на милост и немилост у борби са злим мексичким нарко дилером Торезом,Мачета је побегао у Тексас желећи да нестане и заборави на своју трагичну прошлост. Али,пронаћи ће само ланац корупције и преваре у коме је извршен атентат на сенатора,а он постао тражени човек.Мачета одлучује да скине љагу са свог имена и открива велику заверу. Улоге:Дени Трехо,Роберт де Ниро,Џесика Алба,Стивен Сигал Режија:Роберт Родригез,Итан Маникус (РТС 1,23.55)

Безгранично Бредли Купер глуми стереотипног писца чији се живот мења у тренутку кад почне да конзумира тајну супстанцу. Она ослобађа све потенцијале његовог мозга, дајући му невероватне способности.Успеси се нижу, али почиње да се назире и тамна стране приче… Савршена формула ипак има својих мана, а мистериозне убице прате сваки његов траг. Улоге:Бредли Купер,Еби Корниш,Роберт де Ниро, Ендрју Хауард,Ана Фрил Режија:Нил Бургер (Пинк,16.00) Владимир Алексић

Жућко – Прича о Радивоју Кораћу

Документарно играни филм Жућко -прича о Радивоју Кораћу говори о првој светској кошарк ашкој звезди са ових наших простора, његовој изузетној спортској каријери,али и фасцинантној личности.Ово је прича и о једном времену,земљи које више нема,бившој Југославији која је током 50-тих и 60-тих година 20.века почела да се отвара према Западу преко спорта, музике, филма, моде,а те нове трендове доносио је управо Кораћ. Улоге: Владимир Алексић, Катарина Радивојевић,Тихомир Станић,Војислав Брајовић Режија:Гордан Матић (Прва,21.15)

Елзу Казанову отимају талибани и она се суочава се погубљењем.Међутим,специјална јединица очајнички настоји да је спаси.Почиње потера по непријатељској територији,а војници ће учинити све како би вратили Елзу кући. Улоге: Дајан Кругер, Ђимон Хунсо, Беноа Межимел, Рафаел Персоназ Режија:Стефан Рибоџад (Прва,23.00)

Возач

Џесика Алба

Ово је филм о холивудском професионалном возачу,усамљенику,који ноћу обавља наручене вожње у свету подземља.Изненада се нађе у клопци једног од најмоћнијих људи у Лос Анђелесу пошто прихвати да прати мужа своје прелепе комшинице Ајрин.Када посао постане изузетно опасан, једино што може да учини да би спасао Ајрин и њеног сина јесте да ради оно што најбо- Кристина Хендрикс ље уме –да вози. Улоге: Рајан Гослинг,Кери Малиган,Рон Перлман,Кристина Хендрикс,Алберт Брукс,Оскар Ајзак Режија: Николас Виндинг Рефн (РТС 1, 00.40)

Ратсветова

Дајан Кругер

Рејјерадникнадоковима,живиуЊуЏерсију,разведенјеи немадобародноссасвоједвоједецеРејчелиРобијем,окојима себриневикендом.Завремеједнетаквевикендпосете,Рејаи његовудецузадесисеријанеобичнихолуја.Ускорооткривајуда јетосамопрвиталасинвазијеванземаљацанаЗемљу.РејодводидецууБостон,упокушајудаихсклонинасигурно,укућу родитељањеговепрвежене.Затовремеморадаихзаштитии дасебринеоњимананачиннакојисенијебринуонидоксу билипородицанаокупу. Улоге:ТомКруз,ДакотаФенинг,ТимРобинс Режија:СтивенСпилберг (Б92,21.00)


Dnevnik 31.decembar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you