Issuu on Google+

NOVISAD*

^ETVRTAK28.MART2013.GODINE

GODINALXXI BROJ23748 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NEVOQE@ITEQASRPSKOGKRSTURA

INTERVJU

Potop zbog zagu{enih kanala str. 12

ZORANBABI],ZAMENIK[EFAPOSLANI^KOG KLUBASNS-a

Napredwaci ne}e tra`iti vanredne izbore str. 2 MILIVOJVREBALOV,POTPREDSEDNIK POKRAJINSKESKUP[TINE

Foto: M. Mitrovi}

Sun~ano itoplije Najvi{a temperatura10°S

Vojvo|anska vlastjestabilna, odole}e pritiscima

str. 3

„DNEVNIK” SAZNAJE

ODDANAS NOVIFEQTON

POSTIGNUTPRELIMINARNISPORAZUMOPREUZIMAWURAZVOJNEBANKEVOJVODINE

Dobrica ]osi}iz zagreba~kogugla str. 19

RBVseutapau Po{tansku{tedionicu str. 5

NOVOSA\ANINURADIVOJULALOVI]UPOSLE11GODINA^EKAWA PRESELOKONA^NORE[EWEOPENZIJI

Moradavrati 816.008dinara str. 7

Ekonomija 4 Gas jeftiniji, ali jo{ ne i za gra|ane 4 Od EIB-a 500 miliona evra 5 „Jat” leti Emiratima u krilo

Ekologija 6 Naseqa [angaj i Al|e pod zelenom lupom 6 Zrewanin: Regionalna deponija na prvom mestu

Dru{tvo 7 Sve vi{e su|ewa zbog le~ewa

Crna 8 U Strazburu jo{ sto predstavki zbog beba

8 Senta: Krave i bikove pazarili bez para 9 U Petrovaradinu dvojica maskiranih opqa~kali po{tu

Kultura 11 Najpose}eniji No} muzeja i Sterijino pozorje 11 Najboqa „Zona Zamfirova”

13 Jo`ef Kasa novi direktor „Suboti~kih novina” 13 [id: Gra|evinsko zemqi{te za dinar 13 Subotica: Nastavqa se gradwa Narodnog pozori{ta

NoviSad

15 [estica ide do Ribqe pijace Vojvodina 15 „Zelenilo” se sveti spaciocima zbog honorara? 15 Grad privla~i ruske investitore 16 Parcela kod restorana „Bela la|a” zavadila kom{ije 13 Me{tani Lipara ne daju 17 Elektronska naplata vodovod pija~arine

Foto: B. Lu~i}

NASLOVI

MINISTARSTVOSAOBRA]AJANAJAVQUJENOVUPOLITIKU FINANSIRAWAODR@AVAWAPUTEVA

Putarinaposkupquje petnaestposto?

str. 5

ODPRVOGAPRILAHRANAIHEMIJSKIPREPARATIJEFTINIJI DESETAKODSTO

Usocijalnojkorpi jaja,uqe,vir{le...

str. 4


2

POLiTikA

~etvrtak28.mart2013.

Bajatovi}:Izazovizabezbednost naKiMakonebudedogovora

poSlaNi ^ ke teme

Vladaodgovara parlamentarcima Poslanici Skup{tine Srbije }e posle vi{emese~ne pauze ponovo propitivati ~lanove Vlade, po{to je danas posledwi ~etvrtak u mesecu. Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} (SNS) rekao je novinarima u parlamentu da bi posebna sednica Skup{tine Srbije na temu Kosova i Metohije i dijaloga s Pri{tinom mogla

biti odr`ana kada bude postignuto celovito i konkretno re{ewe, a da }e dana{wa popodnevna sednica biti prilika da se govori o tim temama. Predsednik parlamenta nema definitivnu potvrdu o tome ko iz Vlade ne}e do}i na dana{wu sednicu, ali o~ekuje premijera Ivicu Da~i}a i ve}inu ~lanova Vlade.

SNS:Dajsnajkii{urwaji O{tru polemiku vodili su ju~e napredwaci i demokrate o predlo`enim izmenama zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom. Podse}aju}i na to da ne ka da {wa opo zi ci ja, koja je sada vlast, ne samo da nije glasala za zakon donet 2008. godine ve} ga je `estoko kritikovala, Sr|an Milivojevi} (DS) je zapitao kako to da su posle „pet godina progledali drugim o~ima“. – Neka mi objasni vladaju}a ve}ina kako u jeku energi~ne borbe protiv kriminala i korupcije nema oduzete imovine? – zapitao je Milivojevi}. Poslanik SNS-a Vladimir Cvijan replicirao je konstatacijom da je oduzeta imovina, po raznim politi~kim vezama, po sistemu „daj da dam {urwaji, snaji, bila dodeqena raznim qudima, netransparentno i na bogzna koji na~in.“ – Po kojem kriterijum je Ministarstvo pravde u pre|a{wem re`imu dalo na kori{}ewe ku}e u Ulici Ivana

VladimirCvijan

Franka broj 10 i 11, povr{ine 1.000 kvadrata, odnosno 400 kvadratnih metara, Vladi APV? Za{to su stanovi u Novom Sadu, Ulica Branka Baji}a 66, povr{ine 53 kvadrata, i Narodnih heroja 5 od 153 kvadrata, dati Vladi APV bez ijednog kriterijuma? – upitao je Cvijan.

DS:Vojvo|anskavlada nekoristioduzeteobjekte Poslanik DS-a Janko Veselinovi} upozorio je na to da je ovakvom diskusijom naru{eno dostojanstvo Skup{tine: – Vladimir Cvijan je izneo poluinformacije i neistine, dovode}i javnost u ozbiqnu zabludu da je imovina kriminala-

JankoVeselinovi}

ca data na raspolagawe APV u tobo`e neke svrhe koje nisu javno poznate – tvrdi Veselinovi}. – Ta imovina je dodeqena Vladi Vojvodine da bi ona kao osniva~ ustanova mogla daqe da je stavi na raspolagawe. Neke od tih lokacija koriste se kao roditeqske ku}e za decu obolelu od te{kih bolesti, kao i ku}e u kojima su sme{tene majke koje su zlostavqane u porodici. Nijednu od tih ku}a niti lokacija ne

dnevnik

koristi Vlada APV kao ne daj bo`e, rezidencijalni, ili neki drugi objekat u kojem se odmaraju ~lanovi Vlade APV. Kako je naveo Veselinovi}, jednu ku}u od 700 kvadrata koriste deca obolela od malignih obolewa, drugu Ustanova studentskog centra za sportske i edukativne aktivnosti, a tre}i objekat grad Novi Sad, ta~nije Centar za socijalni rad, gde borave deca pod starateqstvom. Dva stana koristi De~je selo, a u wima su sme{teni {ti}enici koji su zavr{ili sredwu {kolu i upisali fakultete. – Dakle, ne radi se ni o kakvim snajama ni {urwajama – tvrdi Veselinovi}, podvla~e}i da je to imovina oduzeta u akciji koja je vredna 300 miliona evra. Cvijana interesuje i ovo: – Zaista me zanima kome je data ku}a u Ladislava Dem{ara 6 u Novom Sadu od 300 kvadratnih metara, kome je dat „bentli“ koji je naknadno slupan, kome je dat „mercedese brabus MG-55„, crne boje, sportski model 2009. godi{te koji vi|amo na ulici, da li je dat majkama s decom? – interesuje Cvijana. Bivi{i dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde, poslanik DS-a Slobodan Homen tvrdi da su oduzeti automobili dati MUP-u Srbije. – Ko je slupao, ili {ta je radio MUP – to treba da pitate starog i sada{weg ministra unutra{wih poslova, a ne opoziciju – smatra Homen. S.Stankovi}

Predsednik skup{tinskog Odbora za odbranu i unutra{we poslove Du{an Bajatovi} smatra da bi izostanak dogovora u dijalogu Beograda i Pri{tine mogao uticati na stawe bezbednosti na Kosovu, ali nagla{ava da je pre svega na me|unarodnoj zajednici da na to adekvatno odgovori. – Ne bih bio iznena|en da Albanci, koji su mnogo boqe organizovani nego mi u Srbiji, poku{aju da izdejstvuju neku vrstu pritiska – o tome kakvi bi to oblici nasiqa, provokacija i pritiska bili u ovom trenutku ne `elim da licitiram i nadam se da se

INTERVJU

ni{ta lo{e ne}e desiti – rekao je Bajatovi} Tanjugu. – Ukoliko bude prekida pregovora, mo`da deo albanske eksrtemno orijentisane populacije mo`e zakqu~iti da je „do{lo wihovih pet minuta”, i to ne samo da bi pove}ali pritisak na Srbiju ve} bi se to verovatno odnosilo i na promene na unutra{wopoliti~koj sceni Kosova, budu}i da tamo ima mnogo ekstremnih snaga koji su nezadovoqne {to se uop{te razgovara. Tako, kako je naveo, izazovi i rizici postoje, a srpske slu`be bezbednosti prate te rizike.

On je podvukao da bi zemqe koje su preuzele obavezu prema Rezoluciji 1244 SB UN trebalo da vode ra~una o bezbednosti na Kosovu, i to pre svega bezbednosti Srba i pripadnika nealbanskih zajednica. – U ovom trenutku te zemqe nose veoma veliku odgovornost i siguran sam da su oni svesni takvih mogu}ih scenarija koje prave neki albanski krugovi, ali pre svega me|unarodna zajednica mora biti spemna na adekvatan odgovor i na takvu situaciju – nagla{ava Bajatovi}.

ZORANBABI],ZAMENIK[EFAPOSLANI^KOGKLUBASNS-a

Napredwacine}e tra`itivanredneizbore – Umereni sam otimista i o~ekujem da se dr`avni organi i svi u zemqi u punom kapacitetu posvetimo tome da osma i kqu~na runda pregovora Beograda i Pri{tine u ovoj godini rezultira sporazumom koji }e bi ti pri hva tqiv za obe strane, dakle u interesu i Srba i Albanaca na Kosovu, i pri tom odr`iv u budu}nosti – izjavio je za „Dnevnik” zamenik {efa poslani~kog kluba SNS-a u Skup {ti ni Sr bi je Zoran Babi} u razgovoru posve}enom doga|ajima koji i na unu tra {wem i na spoq nom pla nu sva ka ko „na le `u” na briselski rezultat 2. aprila: od EU datuma, do mogu}ih izbora, od kojih, kako i na{ sagovornik ka`e, napredwaci ne be`e, ali ih ne}e ni inicirati. l Direktna veza re{ewa idogovoraokosovskompitawu je nastavak daqih EU integracija? – Evropske integracije su za SNS strate{ki ciq. Ne bih prejudicirao, a `elim da dobijawa datuma za po~etak pregovora s EU do|e jer ga mi kao dru{tvo i suvi{e dugo o~ekujemo, a mislim – i zaslu`ujemo. Ova vlada Srbije zaslu`ila je taj datum posve}enom i iskrenom politikom, koju vodi od pro{logodi{weg formirawa do danas. Mi u SNS-u smo pri tom dominantno okre-

l Nakon 2. aprila najavqujesesednicaGOSNS-a. O~ekujete li da }e do}i do najav qen e rek ons trukc ije Vlade? – Zbog ove posve}enosti pregovorima u Briselu nismo `eleli da optere}ujemo bilo koga takvim temama pre 8. runde i za-

primer ministarka energetike Zorana Mihajlovi}. Izme|u, na primer, wenog rada i resora drugog ministra kog je predlo`ila neka druga stranka ne mo`e se stavqati znak jednakosti. Kod nas ima te vrste prepoznatqivosti i indivudualnosti, i mi vrlo hrabro nosimo krst na{e politike, a on se ogleda u toj sve ve}oj podr{ci od gra|ana Srbije. l A izbori, o kojima se uveliko spekuli{e i u kuloa r im a pom iw e nek ak av septembar? – Izbori su demokratska tekovina i normalan ~in, a SNS ih ne}e inicirati jer ne `eli-

Na sednici Glavnog odbora SNS }emo odre|ene qude zamoliti da odu na klupu za rezervne igra~e to smo i odlo`ili sednicu GO SNS-a. Na woj }emo se pogledati u o~i i re}i da li je neko od ministara, wihovih pomo}nika, dr`avnih sekretara, dakle, bilo ko od onih koje smo delegirali da vr{e vlast, radio u punom kapacitetu, ima li zamorenih u trci. SNS uvodi sistem odgovornosti, „prolaznih vremena”, jer je kasno da, kada do|e do novih izbora, ka`emo: e, tu smo gre{ili pa }emo ispravqati u

Ustavnepromenenadugom{tapu l Dalijetosamo„~eprkawe”pomedijimailisunajave ustavnihpromenaozbiqne,zakojese~inida,kaoidrugo, „nale`u”naBrisel? – To su promene koje su na dugom {tapu. Mistar pravde Selakovi} nije ih toliko najavio, koliko je ukazao na to da su sve zemqe koje su postale ~lanice EU – a nadam se da }e i Srbija mnogo sna`nije kora~ati tim putem od aprila – svoje zakonodavstvo mewale i uskla|ivale s Unijom. Krovno uskla|ivawe je ustavno, i u tom smislu nas u perspektivi, prilikom punopravnog pridru`ivawa Uniji, p~eka romena najvi{eg pravnog akta Srbije. SNS je svojevremeno pokrenuo inicijativu ustavnih promena s vi{e od 320.000 potpisa, koji su predati Skup{tini, a i sada smatramo da je parlament broj~ano izuzetno glomazan, i da bi bio operativniji i efikasniji da u wemu sedi 150 narodnih poslanika. Smatram da bi tim promenama i ugled Skup{tine Srbije kod gra|ana bio boqi. nuti ciqevima na{e politike i onom {to smo obe}ali gra|anima Srbije – ne samo u prediz bor noj kam pa wi ve} i od osnivawa – a to je beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, dovo|ewe stranih in ve sti ci ja, no va rad na me sta i, na rav no, ubr za ne evropske integracije, s dobijenim EU datumom.

– Rad ministara koje je predlo`io SNS, bilo da su ~lanovi ili do{li s na{e kvote. l Ipak ste sto` ern a strankainekakoseo~ekujete da date ocenu rada kompletneVlade? – SNS jeste sto`erna stranka i najodgovorniji za funkci-

nekoj budu}nosti. Gra|ani nemaju vremena za gubqewe i ~ekawe i zato }e u hodu oti}i od ministra do direktora JP-a, koji su se zamorili da rade na toj funkciji 24 sata dnevno. Na toj sednici GO }emo odre|ene qude zamoliti da odu na klupu za rezervne igra~e. l Ho}ete li „pre~e{qati”radkompletneVlade?

onisawe Vlade Srbije, a taj na{ ~in provere siguran sam da }e biti dovoqan impuls na{im koalicionim partnerima u vlasti da se na taj na~in pona{aju i prema svojim ministrima. l Samokritika i mogu}e smeneministara,kojejeizgovorio lider va{e stranke Aleksandar Vu~i}, nisu se mogle ~uti s drugih liderskih i strana~ki visokop oz ic io n ir an ih mes ta me| u partn er im a SNS-a? ^ulo se da svi rade najboqe? – Sva ko sno si po sle di ce, ili kupi lovorike, svog rada i odgovoran je za svoje delovawe. Ne mo`emo biti odgovorni za to kako }e se razvijati ku}a, i gledamo SNS prave}i od wega stranku odgovornih qudi, koji }e u potpunosti raditi u interesima gra|ana Srbije, ma na kojem nivou se anga`ovali. To bi trebalo da bude dovoqan podstrek i znak da bude pravilo, a ne izuzetak, na politi~koj sceni Srbije, koja nema vremana za gubqewe da posle ~etiri godine gledamo da li je ne ki mi ni star ili dr `av ni funkcioner radio lo{e. [teta je naneta, vreme protra}eno. l Obi~no gra|ani Srbije gledaju i daju ocenu rada kompletneVlade? – Mislim da se rad Vlade personifikuje kroz odre|ene resore, rad ministarstava, i zna se ta~no {ta je ko, kako i koliko radio, kod nas je za

mo da nam se inputira da ho}emo da materijalizujemo tu podr{ku koju sada imamo kod gra|ana, zato {to nam je na srcu boqitak gra|ana i dr`ave, a ne foteqe ili broj poslani~kih mesta. Me|utim, ukoliko opo zi ci ja, uko li ko gra |a ni Srbije, smatraju da ova vlada nema legitimitet, iza}i }emo na izbore, i uvek }emo prihvatiti voqu bira~a. Od izbora ne be`imo nikada. l Dalitozna~idapitaweizboranezavisiodbriselskogishoda? – Pitawe izbora zavisi od pitawa legitimeta Vlade, koje mogu postaviti gra|ani Srbije, kao i opozicija. [to se ti~e briselskih pregovora, kao umereni optimista verujem da }emo do}i do odr`ivog dogovora. Ukoliko ne do|emo, treba}e nam mnogo snage, ne samo kao Vladi, kao SNS-u, ve} kao dru{tvu, da nastavimo reforme, da se mewamo kvalitativno i mnogo radimo na sebi. l Zna~ilidaneverujete utodabiovagodinamogla bitiizborna? – Nemam staklenu kuglu ispred sebe, ne bavim se prognozama, ve} pravim stvarima ispred sebe. SNS je u punom kapa ci te tu po sve }en svo jim pred iz bor nim obe }a wi ma, a mnoga smo ve} i ispunili, {to se ose}a i vidi kroz pove}awe po ve re wa gra |a na, sprem ni smo, kao {to rekoh, i na rekonstrukciju Vlade, ali i na nove izbore. DraganMilivojevi}

TVIT CRTICA Mukotrpan(ne)rad Funkconer DSS @ivota Star~evi} nagla{ava na lajni:URS ka`e da su izbori nepotrebni.Taman su se dohvatili buxeta. Treba jo{ malo da nam „unaprede” ekonomiju.Tek 13 godina mukotrpno rade na tome... Na su sret pre mi je ra sa pred satvni ci ma ino stra ne kom pa ni je

kratko ka`e: Hm, opet Da~i} i Blackbarry...

NasiRusa... Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i} oglasio se na lajni: „U narednoj godini o~ekujemo ja~awe odnosa Srbije i Rusije u svim sferama dru{tvenog `ivota”.

Bra}apodugu ^lan DS Radoslav Mili} zakqu~uje: U ovoj zemqi nema diskriminacije. I Filaret i muftija Zukorli} duguju po pet miliona za struju.

Bravo,momci! Potpredsednica SPS-a Dijana Vukomanovi} “otkriva” na lajni: „[koti

su pravi mu{karci! Ne samo da su ~istili sneg na stadionu ve} su i odneli poklone u De~je selo. Bravo, momci!„

[tajekoplatio Potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i} (DS) poru~uje: „Super je {to pla}amo ’Fijatu’, samo je problem {to se transfer ka lokalnim samoupravama ne upla}uje!„

Odgovara mu @sta_bre: „Ma, super je {to i funkcioneri DS-a treba da daju celu platu, a niko ih nije ni{ta ni pitao o kampawi, zadu`ivawu, agencijama...” Je{i} tvrdi: „Funkcioneri su funkcioneri! :-) ja sam pobedio na ime i prezime!„ Na konstataciju @sta_bre: „E, ali kao pokrajinski sekretar mora{ da plati{?„, Je{i} “priznaje”: „Naravno. Platio!” S.St.


politika

dnevnik

INTERVJU

MILIVOJ VREBALOV, POTPREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

Vojvo|anska vlast je stabilna, odole}e pritiscima Potpredsednik Skup{tine Vojvodine MilivojVrebalov izjavio je da se protiv vlasti u Vojvodini vodi politi~ka hajka da bi se oslabile wene pozicije i iznudili prevremeni pokrajinski izbori. On je u intrevjuu za „Dnevnik” poru~io da se to ipak ne}e dogoditi, jer je, kako ka`e, pokrajinska koalicija stabilna. Vrebalov je ina~e doskora{wi funkcioner Liberalno-demokratske partije koji je pre nekoliko dana pre{ao u Demokratsku stranku. On tvrdi da se ta odluka ne}e odraziti na budu}e odnose izme|u dve stranke te da je ona wegov li~ni ~in. On, naprotiv, o~ekuje „jo{ boqu me|ustrana~ku saradwu i u Vojvodini i na nacionalnom nivou„ pa ~ak i formirawe {ireg jedinstvenog politi~kog bloka koji bi se suprotstavio aktuelnoj vladaju}oj koaliciji na narednim izborima, ali i pokrenuo ustavne reforme u Srbiji. – Mislim da su ocene koje su iznete u saop{tewu LDP-a prenagqene – ocenio je on. – Ne mo`e jedan prelazak ozbiqnije ugroziti me|ustrana~ke odnose, a posebno u situaciji kad je ta saradwa izme|u svih demokratskih stranaka neophodna, i nemamo pravo da gledamo samo uskostran~ke interese ve} moramo da se ujedinimo u demokratski blok. A DS je najve}a i najja~a stranka i jedina koja ima kapacitet, infarstrukturu i snagu da okupi sve demokratske snage u jedan blok. A odluku o prelasku u DS doneo sam jer sam uveren u to da time dobijam ve}i prostor za realizaciju istih ideja za koje sam se zalagao i dok sam bio u LDP-u.

l O~ekujete li onda da }e DS prihvatiti i va{u ideju okupqawa u vojvo|anski front koju ste uporno zagovarali? – Tu ideju prvi put sam izneo u avgustu pro{le godine i tad su me gotovo svi razapeli, ali siguran

bila senzacija jer je to bila satanizovana i omalova`avana stranka. Ja sam to uradio zato {to sam smatrao da je tad LDP bio nastavqa~ politike Zorana \in|i}a, dok je DS u tom trenutku taj put bio izgubio. Danas je DS evident-

UkolikopostojesumweuposlovaweRBV-a,time trebadasebaviTu`ila{tvo,alinedopustivoje daseteistrageipresudevodeprekotabloida sam da su sad i lideri svih demokratskih stranaka uvideli da jedino ujediweni u demokratski blok mo`emo posti}i boqi rezultat i staviti ta~ku na lo{e vo|ewe ove zemqe od aktuelne koalicije. l Kako to da ste se odlu~ili za DS ba{ u ovom trenutku, kad je stranka, sem pada popularnosti, suo~ena i s velikim finansijskim problemima? – Kada sam 2006. godine bio me|u prvim ~lanovima LDP-a, to je

Ustav je generator krize l Vi ste me|u onim politi~arima koji uporno zagovaraju i ustavne promene i druga~iji polo`aj Vojvodine, o~ekujete li tu podr{ku Demokratske stranke? – Aktuelni Ustav Srbije je generator politi~ke, ekonomske i svake druge krize u zemqi. Taj ustav je sporan i zbog toga {to je referendum na kojem je usvajan trajao du`e od same ustavne rasprave. On je poguban i za Vojvodinu jer se, prakti~no, jedini dekretom mo`e ukinuti pokrajinska autonomija. I sigurno da takav ustav {to pre treba da se promeni. Srbiji je potreban moderan evropski ustav, koji }e, izme|u ostalog, omogu}iti zakonodavnu, izvr{nu i delimi~nu sudsku autonomiju Vojvodine – a kakvu, uostalom, u`ivaju i autonomni regioni u zemqama Evropske unije. Uveren sam u to da }e se Demokratska stranka, kao i pokrajinska vlast, boriti za to da se u ustavnoj reformi, koju najavquju i dr`avni zvani~nici, redefini{u sva otvorena pitawa, a pre svega pitawe polo`aja Vojvodine. Uostalom, danas su na najvi{im pozicijama u DS-u mahom qudi iz Vojvodine, koji su u prethodnom periodu imali priliku da se uvere u to kakvi problemi mogu nastati iz nedore~enih ustavnih re{ewa. Svedo~ili su, tako|e, i podelama na vojvo|anski i beogradski DS. Me|utim, nakon ra{~i{}avawa odnosa u stranci, takve podele vi{e ne postoje.

no u krizi i trpi sli~ne politi~ko-medijske napade i satanizaciju, ali sam uveren u to da se vratio na put Zorana \in|i}a. l Po ~emu ste prepoznali povratak na taj put? – Po tome {to {to sad iz te stranke izlaze oni koji su u wu u{li samo zato {to je bila na vlasti, dakle, iz li~ne koristi, a ne zbog politi~kih ube|ewa. A vidim da u DS-u ostaju oni qudi koji se dosledno bore za ideje te stranke i doborbit svih gra|ana Srbije, a ne za li~ne interese. Uveren sam i u to da }e upravo ovi finansijski problemi i na~in na koji }e iz wih iza}i pokazati svu snagu i veli~inu DS-a i svih wegovih ~lanova koji u~estvuju u vra}awu kredita koji je podignut za izbornu kampawu. l Da li ste i vi spremni da se u to ukqu~ite? – Naravno da sam spreman. Ja u DS nisam u{ao zbog li~nih interesa. l Koliko problemi oko Razvojne banke Vojvodine mogu oslabiti poziciju pokrajinske vlasti i samog DS-a, koji je wen sto`er? – Trenutno imamo situaciju da stru~waci tvrde da novac plasiran kroz kredite koji se u javnosti osporavaju mo`e biti napla}en. U toku je 500 takvih izvr{ewa, a procene su da je trenutna naplati-

vost kredita RBV-a oko 70 odsto, {to je sli~no sa situacijom i u drugim bankama u zemqi. Banke su odraz privrede i kad je lo{a privreda, i banke pokazuju lo{e rezultate. Ukoliko postoje sumwe u poslovawe RBV-a, time treba da se bavi Tu`ila{tvo, ali nedopustivo je da se te istrage i presude vode preko tabloida. Uveren sam, ipak, u to da ni takva hajka ne}e oslabiti poziciju Demokratske stranke u Vojvodini ni aktuelne pokrajinske vlasti. Mislim da i gra|ani mogu sagledati da li se ovde radi o institucionalnoj borbi protiv korupcije, ili o politi~kim igrama koje treba da sakriju nagomilane probleme, koji se ne re{avaju, a to su rast javnog duga i inflacije i nezaposlenosti, te pad standarda gra|ana. l Za{to tvrdite da je ovde re~ iskqu~ivo o politi~kim pritiscima? – Zato {to se sve to de{ava paralelno uz politi~ke inicijative SNS-a za raspisivawe prevremenih pokrajinskih izbora. I zato {to nekako ispada da su svi krimilaci ove zemqe u Vojvodini. I zato {to smo prethodno imali i paqewe zastave Vojvodine i incijative za ukidawe pokrajinske autonomije, i napade na Fond za kapitalna ulagawa. Zanimqivo je da istovremeno imamo op{tu amneziju za stvarne afere u samoj Republi~koj vladi, od one u kojoj se na{a sam premijer IvicaDa~i} do aflatoksina. Neverovatno je da SNS tra`i izbore u Pokrajini zbog odluke Ustavnog suda kojom je osporen deo nadle`nosti APV! Zna~i li to da prilikom svake odluke USS-a o neustavnosti republi~kih zakona, koje nisu retke, mi treba da imamo parlamentarnu krizu i vanredne izbore? Uostalom, i ovaj zakon o nadle`nostima APV usvojio je republi~ki parlament, a za wega su glasali i sada{wi koalicioni partneri SNS-a iz SPS-a i URS-a. l Mislite li da ti politi~ki pritisci o kojima govorite mogu na kraju rezultirati i vanrednim pokrajinskim izborima? – Siguran sam da ne}e do}i do prevremenih izbora u Vojvodini zato {to aktuelna koalicija ima 78 od ukupno 120 poslanika i stabilno funkcioni{e. Ta vlast dobila je poverewe gra|ana Vojvodine na pro{logodi{wim izborima. I nikakav politi~ki pritisak, pa makar on dolazi iz vladaju}ih stranaka s republi~kog nivoa, ne mo`e biti iznad voqe gra|ana. B. D. Savi}

REKLI SU @ivkovi}: Nije bilo pritisaka u „Sabqi”

Markovi}: Ne{to mora da se desi

Svilanovi}: Dogovor Beograd–Pri{tina mogu}

– Odgovorno tvrdim da u akciji „Sabqa” nije bilo nedodirqivih. Odgovorno tvrdim da nije postojala sila, unutra{wa ili spoqna, koja bi nas spre~ila da uhapsimo bilo koga, pa bio to i VojislavKo{tunica, da su postojali dokazi o wegovoj ume{anosti u ubistvo Zorana \in|i}a – izjavio je predsednik Nove stranke Zoran @ivkovi}, i dodao da nijedan ambasador ili strani diplomatski predstavnik nije vr{io pritisak u vezi s istragama i hap{ewima bilo kog pojedinca u toj akciji. – U pravnoj dr`avi, to advokat Sr|aPopovi} dobro zna, Tu`ila{tvo podi`e optu`nice na osnovu dokaza. A dokaza koji bi van sumwe vodili do Ko{tunice jednostavno nije bilo. Wegova ume{anost ostaje na nivou naga|awa, a to da sam ja navodno pod pritiskom zaustavio istragu je naknadna pamet posle deset godina. Prekid „Sabqe” bio je formalan ~in, a sve istrage nastavqene su istim intenzitetom.

Lider Jedinstvene Srbije i narodni poslanik DraganMarkovi}Palma ka`e da su pri~e o rekonstrukciji Vlade Srbije, kao i o prevremenim republi~kim izborima, pau{alne, a da je u ovom trenutku najva`nije kako }e pro}i predstoje}a runda dijaloga Beograda i Pri{tine 2. aprila u Briselu. – Sva pa`wa je usmerena na taj sastanak jer predstoje}a osma runda predstavqa „dan D„ za pregovore Beograda i Pri{tine – isti~e Markovi} za „Danas„, navode}i da o~ekuje i da }e se na tom sastanku ne{to desiti. – O~ekujem da ne{to mora da se desi. Ne bi bilo dobro ponovo gurati glavu u pesak i odlagati pitawe koje bi opet na dnevni red do{lo, na primer, za {est meseci ili godinu dana. Me|unarodna zajednica mora da prese~e ve} jednom, ali se nadam da ne}e pru`iti ve}u podr{ku Pri{tini u odnosu na Beograd.

Ovo je trenutak u kome je dogovor Pri{tine i Beograda mogu}, ali taj trenutak podrazumeva i realisti~an odnos Beograda prema Kosovu i Pri{tine prema severu Kosova, izjavio je danas u Pri{tini generalni sekretar Saveta za regionalnu saradwu i biv{i {ef diplomatije SRJ GoranSvilanovi}.Vlada u Srbiji mo`e da donosi te{ke odluke, ali i toj vladi je potrebna podr{ka i razumevawe, rekao je Svilanovi} na konferenciji o regionalnoj saradwi i evropskim integracijama, u organizaciji Kancelarije predstavnika Evropske unije na Kosovu, preneo je Radio Slobodna Evropa. Svilanovi} je naveo da 2. april, kada }e se odr`ati slede}a runda dijaloga, nije posledwa prilika za postizawe sporazuma, dodaju}i da je sam proces dijaloga trajao godinama i neke odluke tra`e vreme kako bi bile donete. Me|utim, iz iskustva zemaqa u regionu, kada su neke prilike za dogovor bile propu{tene, sledio je period stagnacije, upozorio je on.

~etvrtak28.mart2013.

3

Kalanovi}: Pod lupom buyeti na lokalu Mi ni star ka re gi o nal nog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanovi} rekla je ju~e da }e biti sagledani buxeti svih lokalnih samouprava da bi se videlo kakvo je ostva re we pla ni ra nih prihoda i kako se tro{e te pare. – Ana li zi ra }e mo ka ko pri ho dov nu stra nu, ta ko i rashodovnu jer lokalnim samoupravama sada ostaje zna~ajan deo od poreza na zarade i taj novac bi trebalo da bude usmeren u razvoj – rekla je Verica Kalanovi} novinarima.

Ona je kazala da to nije slu~aj u svim lokalnim samupravama i da postoje primeri gde se novac tro{i na pove}awe broja zaposlenih u administraciji, za wihovo pove}awe plata, za luksuzne automobile ili slu`bena putovawa. – Ne `elim da govorim o imenima sada jer `elimo da sagledamo celokupno stawe – rekla je Verica Kalanovi}. Ona je navela da su u pismu Svetske banke neke lokalne samouprave pomenute kao negativan primer, ali da je Svetska banka radila po sistemu uzorka.

DEMOKRATE ZADOVOQNE ODZIVOM ^LANSTVA ZA OTPLATU STRANA^KOG KREDITA

Vasin: Ja~i smo od nevoqa Zbog finansijskih te{ko}a u kojima se na{la Demokratska stranka u otplati kredita podignutog za izbornu kampawu, ~lanstvo stranke pozvano je da pomogne nov~anim prilozima. To je, ina~e, prvi put da neka politi~ka stranka u Srbiji na takav na~in re{ava finansijske probleme, {to je izazvalo podozrewe kod wihovih politi~kih protivnika koji ra~unaju da bi te nov~ane nevoqe mogle biti povod daqeg osipawa me|u demokratama. ^elnici DS-a, me|utim, tvrde da je unutarpartijska solidarnost na zavidnom nivou, te da bi za nedequ dana ra~un stranke mogao biti odblokiran. Portparolka DS-a AleksandraJerkov izjavila je ju~e da }e do kraja nedeqe wen ra~un biti odblokiran „zahvaquju}i dobrovoqnim donacijama i garancijama na li~nu imovinu wenih ~lanova”. I predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke MiroslavVasin saop{tio je da je odziv ~lanova stranke u akciji za obezbe|ivawe garancija radi reprogramirawa kredita u Razvojnoj banci Vojvodine „izvanredan„. On je istakao da li~nim donacijama ili zalagawem svoje imovine, odnosno davawem garancija u nekretninama da bi se obezbedilo reprogramirawe

kredita od RBV-a, ~lanovi DS-a „`ele da poka`u da su ja~i od nevoqa koje im je neko drugi nametnuo”. – Prilikom davawa kredita strankama za tro{kove pro{logodi{wih izbora u Srbiji tretman je o~igledno bio selektivan. DS ima prihode iz buxeta po osnovu broja poslanika u parlamentu koji bi u svim normalnim uslovima bili dovoqna garancija da }e kredit biti vra}en – naveo je Vasin. On je kazao da to DS-u ipak nije bilo omogu}eno, zbog ~ega je stranka preporu~ila pokretawe ove akcije „koja nije nikakva prinuda nego je na dobrovoqnoj osnovi”. Vasin o~ekuje i da }e se na taj na~in u potpunosti obezbediti garancije za otplatu dela kredita, dok }e drugi deo biti otpla}en. Ra~un DS-a je u blokadi zbog kredita uzetog kod Razvojne banke Vojvodine, vrednog 360 miliona dinara, a za finasirawe izborne kampawe. Prethodno je DS od Ministarstva finansija tra`io administrativnu zabranu vrednu 19 miliona dinara, koji im sleduju kao parlamentarnoj stranci, ali je Ministarstvo to odbilo, uz obrazlo`ewe da bi to bilo kr{ewe zakona. B. D. S.

ANALITI^AR DEJAN VUK STANKOVI]

Izbori nisu neminovnost Izbori posle 6. aprila nisu neminovnost, bez obzira na to da li }e Srbija dobiti datum, rekao je politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} za RTS i dodao da je u politici sve stvar racionalne procene politi~kih aktera.Stankovi} je podsetio da je predsednik Srbije Tomislav Nikoli}, iako je dao svoje mi{qewe o izborima, rekao da je to strana~ko pitawe, i da se on tim pitawima ne bavi, ve} pitawima predsednika u okviru ustavnih ovla{}ewa. URS i SPS su, sa druge strane, naveli vi{e razloga zbog kojih izbori ne bi trebalo da se odr`e, kao {to su „preveliki tro-

{ak, ~iwenica da bi dr`ava u{la u skupu kampawu i zonu politi~ke neizvesnosti”, podsetio je Stankovi}. „Sve to stoji, ali s druge strane stoji strah da oni ne bi pro{li na tim izborima kao {to su pro{li u maju mesecu 2012, odnosno da ne bi imali politi~ku poziciju koju imaju sada, tako da je to kombinacija ta dva faktora”, smatra Stankovi}. Demokrate ka`u da dok se ne zavr{e razgovori sa Pri{tinom nema potrebe da se ide na nove izbore. Razlog za takav stav DS-a je i silazna putawa rejtinga te partije, ka`e Stankovi}.

Gradona~elnik Pan~eva napu{ta funkciju – Dosada{wi gradona~elnik Pan~eva Svetozar Gavrilovi} (SPS) definitivno odlazi s te funkcije iz zdravstvenih razloga – potvrdila je, poverenica SPS-a u Pan~evu JovanaTrivan. Ona tvrdi da }e novi gradona~elnik tako|e biti iz redova Socijalisti~ke partije. Ko }e biti novi gradona~elnik najverovatnije }e se saznati prvog aprila, za kada je zakazana koordinacija koa-

licije vladaju}e u gradu, koju ~ine SNS, koalicija oko SPS-a, DSS i URS. Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine u Pan~evu pozdravio je ostavku gradona~elnika Pan~eva dr Svetozara Gavrilovi}a (SPS) i pozvao na hitno raspisivawe novih lokalnih izbora. U LSV-u ka`u da ve} dva meseca tra`e smenu gradona~elnika Pan~eva zbog wegovog vi{emese~nog nedola`ewa na posao.


4

~etvrtak28.mart2013.

ekonomija

dnevnik

ODPRVOGAPRILAHRANAIHEMIJSKIPREPARATIJEFTINIJIDESETAKODSTO

Usocijalnojkorpijaja, uqe,vir{le,deteryent...

POTPISANDESETOGODI[WIUGOVOR S„GASPROMOM”

Gasjeftiniji,ali jo{neizagra|ane U Vladi Srbije ju~e su potpisana dva ugovora o isporuci ruskog gasa Srbiji do kraja 2021. go di ne, ~i me }e bi ti obez be |e na pot pu na bez bed nost snabdevawa i ni`a cena gasa na{oj zemqi u narednih deset godina. Ugovor su potpisali predsednik Upravnog odbo ra „Ga sprom eks por ta„ Aleksej Miler i direktor „Jugorosgasa„ Vladimir Koldin, nakon toga i generalni direktor JP „Srbijagas„ Du{an Bajatovi} i Vladimir Koldin, a potpisivawu su prisustvovali am ba sa dor Ru ske Fe de ra ci je Alek san dar ^e pu rin i na{ ministar za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno planirawe Milan Ba~evi}.

Srbije i gasovodu „Ju`ni tok„. Po wegovim re~ima, planirano je i pro{irewe saradwe – iz grad wa ga snih cen tra la u Srbiji, koje }e dobijati gas po preferencijalnim uslovima i iz kojih }e se struja proizvoditi po cenama ni`im od sada{wih. Govore}i o „Ju`nom toku”, Miler je rekao da }e gas do bugarske obale sti}i u decembru 2015. godine, a da }e isporuke gasa tim gasovodom Srbiji po~eti 2016. Koli~ine gasa koji }e proticati „Ju`nim tokom„ ve}e su od planiranira nih du go ro~ nim ugo vo rom, kojim je predvi|ena isporuka od 1,5 milijarde kubika godi{we Srbiji, a u okviru „Ju`nog toka„ 3,9 milijardi.

MilersDa~i}emiVu~i}em S Aleksejem Milerom ju~e je, iza zatvorenih vrata, razgovarao premijer Srbije Ivica Da~i}, a potom su delegacije Vlade Srbije i „Gasproma” razgovarale o budu}im zajedni~kim planovima i poslovima. Predsednik Upravnog odbora „Gasprom eksporta” sastao se i s prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vu~i}em, koji je istakao da Srbija o~ekuje ja~awe odnosa s Rusijom u svim sferama dru{tvenog `ivota. S predstavnicima „Gasproma„ razgovaralo se o izgradwi gasnih centrala, prisustvu ruskog kapitala u Srbiji, investicijama u energetici, kao i izgradwi „Ju`nog toka„, saop{teno je iz kabineta prvog potpredsednika Vlade. Posle potpisivawa ugovora, Miler je rekao da }e Srbija, zahvaquju}i dugoro~nom ugovoru, dobijati gas po preferencijalnim cenama, koje su 13 odsto ni`e od ranijih, te da su wi me ga ran to va ne is po ru ke 1,5 milijarde kubnih metara gasa godi{we. Ipak, nije precizirano kolika }e biti cena gasa za Srbiju, ali je generalni direktor JP „Srbijagas” Du{an Bajatovi} ranije rekao da }e ona biti izme|u 370 i 380 dolara za 1.000 kubnih metara. Miler je istakao da je Srbija strate{ki partner Rusije u energetici, kao i da je do sada uspe{no realizovan niz projekata – saradwa na podzemnom skladi{tu gasa u Banatskom Dvo ru, Naft noj in du stri ji

Povoqnija cena gasa u narednih deset godina, sigurno je, dobra je vest, ali na`alost, za sada se jo{ ne mo`e re}i da li }e taj energent biti jeftiniji i za potro{a~e u Srbiji. Naftna industrija Srbija (NIS) investira}e vi{e od tri milijarde evra u modernizaciju i {irewe poslovawa u sredworo~nom periodu, najavio je Aleksej Miler. „NIS pla ni ra niz no vih, krupnih projekata, me|u kojima su ulagawu u dubinsku preradu nafte u (pan~eva~koj rafineriji), proizvodwa baznih uqa, pro{irewe mre`e benzin skih pum pi i po ve }a we obima proizvodwe nafte„, kazao je Miler. D.Ml.

Najva`nije namirnice, ali i druge potrep{tine koje svakodnevno kupujemo, bi}e od 1. aprila jeftinije u proseku za deset odsto. Re~ je o artiklima iz takozvane socijalne korpe koju su napravili najve}i trgovci i resorno ministarstvo, a me|u wima }e biti uqe, jaja, sviwsko meso, pirina~, jogurt, kafa, toalet papir, pra{ak za ve{... Deklaraciju koja „pokriva” ovu korpu potpisali su „Delez„, „Merkator„, „Idea„, DIS, „Veropulos„, „Metro„, „Gomeks„ i „Univereksport„. – U socijalnu korpu u}i }e 10 do 15 robnih grupa i trgovci }e sami birati koje artikle }e ponuditi po najpovoqnijim uslovima i koliki }e biti popusti na taj proizvod – rekao je ju~e posebni savetnik potpredsednika Vlade i ministra spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija Vladimir Matovi}, dodaju}i da tu spadaju prehrana, pi}e, meso i mesne prera|evine, mle~ni prizvodi, pirina~, testenina, bra{no, uqe, {e}er, vo}e i ku}na hemija. Po spiskovima koje su Ministarstvu trgovine dosad dostavili trgovci, najve}e pojeftiwewe bi}e kod kafe – 17 odsto, pra{ak za ve{ bi}e jeftiniji 15 odsto, toalet papir 12, sredstvo za prawe sudova 11, kupka deset, voda devet odsto. Cena jaja iz socijalne korpe bi}e ni`a 12 odsto, pile}ih vir{li 10,2, jogurta osam, uqa 3,45, a sviwskog mesa 5,4 odsto. Dok u nekim potro{a~kim organizacijama pozdravqaju tu odluku, pojedini ekonomski stru~waci ne opravdavaju taj potez dr`ave i trgovaca, ocewuju}i da je

OdEIB500 milionaevra Dr`avni sekretar u Ministarstvu privrede i finansija Aleksandar Qubi} izjavio je ju~e da su u toku razgovori s Evropskom investicionom bankom o novoj kreditnoj liniji od 500 miliona evra za mala i sredwa preduze}a (MSP), kao {to je ranije najavio ministar privrede i finansija Mla|an Dinki}. – Taj novac }e biti vrlo brzo dostupan privrednicima u Srbiji – rekao je dr`avni sekretar Ministarstva privrede i finansija. Vlada Srbije je 24. januara ove godine usvojila Program subvencionisawa kamata za kredite za likvidnost, koje }e u 2013. godini mo}i da koriste preduzetnici, mala i sredwa preduze}a. Ministarstvo finansija i privrede je za subvencionisawe kamata po tim kreditima izdvojilo 600 miliona dinara u ovogodi{wem buxetu.

Nemamomiparanizajednukorpu

kqu~no pitawe lo{ sistem socijalne za{tite u Srbiji i dodaju}i da socijalnu sliku ne mogu ulep{ati trgovci.

Tako|e, trgovci su, kako slabe i kupovna mo} gra|ana i promet, prinu|eni na to da raznim akcijskim prodajama i sami kreiraju

Popustsaznakomministarstva – Akciju }e kontrolisati Tr`i{na inspekcija, a proizvodi iz socijalne korpe bi}e obele`eni posebnim znakom, najverovatnije Ministarstva spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija – rekao je Vladimir Matovi}. On o~ekuje da }e u ve}im lancima i hipermarketima biti zastupqeno i vi{e proizvoda, a u mawim formatima mo`da ne}e biti zastupqeni svi artikli. – Najpre dr`ava treba da utvrdi ko su ugro`eni potro{a~i, da oni dobiju novac iz buxeta pa da kupuju proizvode po tr`i{nim cenama. Samo to ima smisla – ocewuje ekonomista Aleksandar Stevanovi}.

jeftinije korpe, a pitawe je kako }e se ova deklaracija odraziti na trgovinski sektor u kojem je, po podacima Unije poslodavaca Srbije, od 2008. godine promet pao 30,4 odsto. Uz podse}awe na to da je promet robe u trgovini na ma-

lo u Srbiji pro{le godine opao 6,2 odsto zbog pada kupovne mo}i stanovni{tva, u Institutu za tr`i{na istra`ivawa (IZIT) ne o~ekuju boqu situaciju ni u ovoj godini, posebno u prvoj polovini. Kako god, u Ministarstvu ka`u da je ciq da se proizvodi iz socijalne korpe ponude po mar`ama ispod prose~nih za tu robnu grupu. – Na proizvodima kao {to su uqe, {e}er, bra{no, gde je mar`a i sad mala, u{tede }e biti tri do pet odsto – rekao je Matovi}. – Najve}u u{tedu mo`emo o~ekivati na hemijskim proizvodima, kao {to je na primer deterxent za sudove – 10 do 15 odsto, na uqu, pirin~u i testeninama – oko tri do {est odsto i na prera|evinama – sedam odsto. S.Glu{~evi}


ekOnOMiJA

dnevnik

„DNEVNIK” SAZNAJE

~etvrtak28.mart2013.

5

POSTIGNUT PRELIMINARNI SPORAZUM O RBV-u

Razvojnu banku Vojvodine preuzima Po{tanska {tedionica DINKI] NA[AO PARTNERA DOMA]OJ AVIOKOMPANIJI

„Jat” leti Emiratima u krilo Memorandum o strate{kom partnerstvu izme|u kompanija „Etihad„ iz Ujediwenih Arapskih Emirata i doma}eg avioprevoznikaJATtrebalobidabudepotpisanuaprilu. Tojenajavioministarfinansija i privrede Mla|an Dinki}, koji boravi u radnoj poseti Abu Dabiju. –@elimodaJATpostaneprofitabilnakompanijaiponosSrbije.Uverensamutoda}e„Etihad„ biti idealan partner za na{u nacionalnu avio-kompaniju. Dogovorili smo se da ve} sredinomaprilawihovmenaxmentdo|euBeograd.Onive}odpo~etka aprila kre}u u detaqnu analizu poslovawa JAT-a. Verujem da }emove}sredinomaprilaimatidobrevestiida}emounarednadva meseca zavr{iti sve dogovore o strate{kompartnerstvuJAT-ai „Etihada“–izjaviojeDinki}. KomercijalnasaradwaJAT-ai „Etihada„ podrazumeva uvo|ewe svakodnevnih letova na liniji Beograd – Abu Dabi od sredine godine, kao i otvarawe linije u saradwi s „Er Berlinom” na relaciji Beograd–Berlin–^ikago ijo{tridestinacijezaSjediweneAmeri~keDr`ave. Partnerstvo JAT-a i „Etihada„podrazumevaikompletnumodernizaciju JAT-ove flote, odnosno nabavku novih aviona, na osnovu ~ega bi „Etihad„ mogao preuzeti 49 odsto vlasni{tva u JAT-u i zakqu~iti dugoro~ni ugovoroupravqawukompanijom. „To bi obezbedilo da JAT postane deo alijanse ’Etihada’ i omogu}ilo bi profitabilno poslovawe na{e nacionalne aviokompanijeubudu}nosti.’Etihad’ jeizraziospremnostdaodmahpomogneJAT-uulizingu~etirinovaavionakojisupotrebnive}od juna zbog po~etka turisti~ke sezone”, saop{tilo je Ministarstvofinansijaiprivrede. –Imamosjajnevesti:Razvojni fondAbuDabijanamjeodobrio 400 miliona za poqoprivredu. Taj novac }e biti ulo`en u mre`u kanala za navodwavawe i odvodwavawe u ~itavoj zemqi, a drugi deo }e biti namewen za odobravawe dugoro~nih povoqnihkreditazapoqoprivrednike, individualne proizvo|a~e koji }emo}idakupeopremuipove}aju produktivnost i da dobiju uslove kakve nikad ne bi mogli dobiti od banaka – objasnio je Dinki}.

PostupakpreuzimawaRazvojne banke Vojvodine treba zvani~nodaseobavi6.i7.aprila i okon~a dan kasnije. Kako „Dnevnik”saznajeuPo{tanskoj {tedionici, gotovo je sigurno da}eonapreuzetiRVB,apostupak je ve} po~eo. Ta~nije, napravqen je preliminarni sporazum koji u narednih desetak dana treba da se uobli~i pa }e idu}e sedmice mo}i vi{e da se ka`eodetaqima. Kakosmonezvani~nosaznali u [tedionici, oni o~ekuju da ceopostupakpreuzimawaovoga puta obave br`e i efikasnije nego {to je to bio slu~aj  kod Agrobanke.RBVjemawaku}apa bisvetrebalodaidejednostavnije,posebno{tove}imajuiskustvo.Kadaseugovorpotpi{e, slede}ikorakjeoduzumawedozvole za rad Razvojnoj banci Vojvodine.

Aevo{taotomeka`upropisi: Narodna banka oduzima dozvolu za rad u skladu sa Zakonom o bankama. To je kada utvrdi da banka ne ispuwava uslov e predv i| en e zak on om. Tako|e,NBSoduzimadozvolu banci na osnovu wenog zahteva,auslu~ajudasewenaimovinaiobavezeprenosenadru-

osigurawe depozita za administratora banke. Ona je nadle`na da sprovede postupak administrativnog upravqawa u skladu sa Zakonom o ste~aju i likvidaciji banke ili osiguravaju}egdru{tva. Postupak mo`e trajati najdu` e 25 dan a. Za to vrem e Agenc ij a mo` e zak qu~ it i

Napravqenjepreliminarnisporazumkoji unarednihdesetakdanatrebadaseuobli~ipa}e idu}esedmicemo}ivi{edaseka`eodetaqima gubanku.Tojeusu{tinislu~aj s RBV-om. To se radi u skladusaZakonomopreuzimawu imovine i obaveza odre|enihbanakaaradio~uvawafinansijskog sistema Republike Srbije.Kadasedozvolaoduzima, NBS imenuje Agenciju za

ugovorsbankomkojapreuzima ku}u koja se gasi. U skladu sa zakonom, na wu }e se preneti celokupna imovina i obaveze ili wihov deo, kao i obaveze administrativnog upravqawa bankom.Tekkadasesvipomenuti uslovi ispune, otvara se

postupaklikvidacijeiliste~aja, a sprovodi ga Agencija. Sveusvemu,zaAgrobanku,ba{

MINISTARSTVO SAOBRA]AJA NAJAVQUJE NOVU POLITIKU FINANSIRAWA ODR@AVAWA PUTEVA

Putarina kroz Srbiju poskupquje 15 posto?

Nakon vi{egodi{wih vapaja putara da nema novca ni za krpqewe udarnih rupa a kamoli ozbiqnije intervencije na putevima,ministarsaobra}ajaMilutin Mrkowi} ka`edasepodhitnomoramewatipolitika finansirawa odr`avawa putne mre`e Srbije. „Putevi Srbije” predla`u poskupqeweputarineod20posto,auresornomministarstvususpremnidaprihvate15procenata.Vladijepredlo`enovra}aweakcizena gorivood15do20procenata,kao{tojebilonekada,iliprimenamodelakojikoristi cela Evropa – da se iz maloprodajne cene benzinaodvoji30odstozaputeve,{tozna~i daihodr`avajuonikojiihikoriste. Oko 15.000 putara jedva sastavqa kraj s krajem,zaradeimkasne,aukolikosehitno ne re{i pitawe finansirawa odr`avawa, mnogi ne}e imati {ta da rade i mora}e u ste~aj. Wihovim putem moglo bi po}i jo{ 50.000radnikaindustrijegra|evinskogmaterijala,~ijiproizvodizbogbesparicenagomilanistojenastovari{tima.Sude}ipo re~ima v. d. direktora JP „Putevi Srbije” Zorana Drobwaka,nadeima.Onka`eda}e „Putevi Srbije” u naredne ~etiri godine obezbediti 370 miliona evra za obnovu putevaizkreditaSvetskebanke,EvropskeinvesticionebankeiEvropskebankezaobnovuirazvoj.Ovegodine}esaSvetskombankom biti potpisan ugovor za odobravawe 100 miliona dolara, s EBRD-om i EIB-om po100milionaevra,koliko}etokom~etiri godine obezbediti i „Putevi”, odnosno, 25milionaevragodi{we. Putnamre`auSrbijiizgodineugodinu svejelo{ija,{tosenegativnoodra`avana bezbednostusaobra}aju.Novcazaodr`avawesvakegodinejesvemawe,rupanasaobra}ajnicama sve vi{e, tako da se, po nekim

Putaritrenutnoimajutektre}inunovcapotrebnogzaodr`avaweputeva.Dokje uposledwihpetgodinagodi{weizbuxetaizdvajanood150do170milijardidinara,ovegodineplaniranojetek9,5milijardi(90milionaevra).U„PutevimaSrbije”osimprihodaodputarineo~ekujui novacizstranihkredita,me|utim,sveto zajednonijedovoqnonizakrpqewerupa nastalih ove zime. Zoran Drobwak ka`e daosimplaniranihparatrebajo{20milijardidinarazaodr`avaweputeva.

DANAS SEDNICA SES-a

Minimalac na tapetu

procenama, godi{we u saobra}ajnim nezgodamagubivi{eodmilijardudolara!Stru~wacika`udajeuzrok~ak40odstonesre}a lo{aputnamre`akojaseslaboodr`ava. Dabisepove}alabezbednostnaputevima i smawio broj nesre}a, u Vladi Srbije je upravopotpisanugovoroposlovno-tehni~kojsaradwiizme|uresornogministarstva, JP„PuteviSrbije”,Agencijezabezbednost saobra}aja, AMSS-a, Saobra}ajnog fakultetauBeogradu,Fakultetatehni~kihnauka uNovomSaduiKriminalisti~ko-policijskeakademijeuBeogradu.Kakoka`eMrkowi}, precizirane obaveze potpisnika ugovoramorajudapove}ajusaobra}ajnubezbednost,sobziromnawihovostru~noznawei reference. R. Dautovi}

Nedostaje 20 milijardi dinara

kao i za RBV, fatalna je bila lo{akreditnapolitika. D. Vujo{evi}

Da li }e minimalna cena rada u Srbiji, koja sada iznosi115dinaraposatu,bitipove}ana na 130 dinara, koliko je predlo`io Savez samostalnih sindikata Srbije, ili se ne}e desiti ni{ta – mo`da }e se znat i dan as, kad a bi treb alo da bud e odr` an a Socijalno-ekonomskog saveta Srbije. Otompitawutrebalojeda se razgovara jo{ u februaru, alijesednicaSES-aodlo`ena jer se predstavnici Vlade Srbije nisu na woj pojavili pasenivisinaminimalcanijepromenila. Trebasa~ekatidadosednicedo|eidaseodlukadonese, ali treba re}i da, kao i uvek prilikom utvr|ivawa minimalne cene rada, postoje dva pola–sjednestranesuradniciisindikati,asdrugeVladaSrbijeiposlodavci–koji, nar avn o, imaj u dva potp un o razli~itami{qewa. To se, sasvim sigurno, nije promenilo pa treba o~ekivati da }e oba pola zadr`ati svoje stavove – sindikalci da minimalna zarada ne pokriva ni pol ov in u pot ro{ a~k e korpe,nasuprotVladiSrbije i pos lod avc im a koj i su protiv  pove}awa minimalne cenerada. Ina~e, sada{wa minimalna zarada je 20.010 dinara, a pove}awem cene rada sa sada{wih 115 na 130 dinara po satu, taj iznos bi se pove}ao na22.400dinara. D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

109,4105

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,6434

114,2112

109,0756

Australija

dolar

1

89,1329

90,9519

93,0438

88,8600

Kanada

dolar

1

83,6984

85,4065

87,3708

83,4422

Danska

kruna

1

14,6749

14,9744

15,3188

14,6300

Norve{ka

kruna

1

14,6015

14,8995

15,2422

14,5568

[vedska

kruna

1

13,1097

13,3772

13,6849

13,0695

[vajcarska

franak

1

89,7175

91,5485

93,6541

89,4429

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

129,0371 85,1510

131,6705 86,8888

134,6989 88,8872

128,6421 84,8904

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 3. 2013. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (576,45 -0,17)

Promet

Telefonija, Beograd

19,05

150

1.500

^oka duvanska industrija, ^oka

18,92

2.200

114.400

Energoprojekt Visokogradwa, BG

13,64

400

Iritel, Beograd

13,18

Naziv kompanije

Promena %

AIK banka, Ni{

-0,43

4.000

NIS, Novi Sad

249

996

Imlek, Beograd

10,00 Promena

110 Cena

77.000 Promet

STUP Vr{ac, Vr{ac

-20,00

12.400

Jubmes banka, Beograd

Dunav Grocka, Grocka Pet akcija s najve}im padom

Promet

1.633

17.580.089

0,00

916

19.340.497

0,33

3.080

307.500

Soja protein, Be~ej

0,00

785

184.973

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.604

0,00

12.400

Energoprojekt holding, Beograd

3,34

743

2.685.657

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,03

490

580.890

-10,96

9.250

166.500

-10,96

9.250

166.500

Alfa plam, Vrawe

-7,64

6.005

60.050

Dijamant, Zrewanin

-3,76

25.309

506.180

-2,88 Promena

270 Cena

22.680 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

916

19.340.497

Dijamant agrar, Zrewanin

4,55

2.300

6.210.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Albus, Novi Sad

3,13

165

2.246.805

Jabuka, Pan~evo

0,00

1.000

1.117.000

Dijamant, Zrewanin

-3,76

25.309

506.180

Jubmes banka, Beograd Galenika Fitofarmacija, Zemun

-2,12

3.000

54.000

Metalac, Gorwi Milanovac

3,90

2.369

544.785

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.100

82.000

Alfa plam, Vrawe

-7,64

6.005

60.050

Veterinarski zavod, Subotica

-0,85

467

42.030

Tigar, Pirot

2,00

204

14.270

Svi iznosi su dati u dinarima


6

ekologija

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

TRIBINA O VODOSNABDEVAWU U VOJVODINI

[angajjeporedRafinerijeNoviSad

ZA[TITA @IVOTNE SREDINE U PREKOGRANI^NOM PODRU^JU

Naseqa [angaj i Al|e pod zelenom lupom

UokviruIPAprojektaprekograni~ne saradwe „Za{tita `ivotne sredine u prekograni~nom podru~ju” tokom ove godine ispitiva}eseuticajradnena`ivotnu sredinu u novosadskom nasequ [angajisegedinskomnasequAl|e.USkup{tinigradaNovogSada ju~e je odr`ana uvodna konferencija u kojoj su u~estvovali predstavnici institucija koje sara|ujunaprojektu-Zavodazazdravstvenu za{titu radnika Novi Sad(ZZZR),Republi~kekancelarijeza@upaniju^ongradiDEAK Neprofitnog akcionarskog dru{tva za kooperativna istra`ivawa. ProjektmenaxerdrBrankoMili~evi} izZZZR,objasniojedaje Zavod,ispitivawimakojasura|enauperiodu2006-2008.godine,do{aodopodatakadajeradnasredinanepovoqnouticalana`ivotnu sredinu u nasequ [angaj, koje se nalaziporedrafinerije. -Ume|uvremenusuuvedenenovezelenetehnologije,usmisluda vi{e ne koristimo benzin s olovom, te o~ekujemo da }e nalazi predstoje}ih ispitivawa biti

mnogoboqi.Sdrugestrane,uMa|arskoj se ve} deset godina koristi bezolovni benzin, uvedene su zelenetehnologijeiMa|araskaje ~lanica Evropske unije. Oni su decenijuisprednaspoprimenisavremenihtehnologija,te}erazmena iskustava biti dragocena - rekaojeMili~evi}. Projekat je po~eo 15. januara ovegodineitraja}edo14.januara slede}e godine, a predvi|ena su zimskailetwaispitivawavazduha, vode i zemqi{ta kao i zdravstvenogstawastanovnikaovihnaseqaprekouzorakaurina. -Naseqa[angajiAl|enalaze se u neposrednoj blizini nalazi{tanafteiotpacisuvrlouobi~ajena pojava. Ispitivawem `ivotnesredineiuticajatihpogona na `ivotno okru`ewe do}i }emo dona~inadaza{titimoiradnike i`ivotnusredinu.Sviznamoonu floskulu da dinar ulo`en u preventivu {tedi jedanaest dinara, me|utim dinar ulo`en u zdravqe radnika{tedidevetnaestdinara, jer radnici su najva`niji resurs jednezemqe-dodaojeMili~evi}. J. Zdjelarevi}

Kako bi kvalitet povr{inskihvodabiozadovoqavaju}iu Vojvodini,moraseporaditii na kvalitetu sedimenta koji mo`edabudeogromanrezervoar toksi~nih materija, re~eno jenatribinina„Novosadskom prole}u”, kojom je obele`en Svetski dan voda – 22. mart. Ovom prilikom profesor Departmana za hemiju, biohemiju i za{ tit u `iv otn e sred in e Prirodno - matemati~kog fakulteta (PMF) Sr|an Ron~evi}kazaojedaseuVojvodIni tretiraokosedamodstootpadnih voda, a gledaju}i sadr`aj organskihmaterija,tojekatastrofalnasituacija. - Koli~ina otpadnih voda je velika i to ne bi bio toliki problem da su one tretirane. Registrovano je 497 zaga|iva~a, a od toga je 326 industrijskih,44sunaseqa,a113pripadaju sto~arstvu. Od svih wih 343nepre~i{}avajuvodu,a83 toradesamoprimarno-rekao je Ron~evi} dodaju}i da u Pokrajinipostoji22milionametara kubnih zaga|enog sedimetakojisetrebaizmuqiti,ajedandeoipre~istiti. SpomenuojedajeSkup{tina APV usvojila Strategiju vodosnabdevawa i za{tite vode kojom se izdvaja 700 miliona evrazare{avaweovogproblema u periodu od 20 godina, a PMF je pok ren uo proj ek at „Matkros” u saradwi sa segedinskim Univerzitetom kako bi se razvile tehnike tretmanasedimenta. Profesor Radovan Savi} sa Poq op riv redn og fak ult et a predstavio je rezultate monitoringa kvaliteta povr{in-

DODEQENA NAGRADA „ZLATNI LIST FRU[KE GORE”

Laureati Dragana Ratkovi} i Oliver Fojkar Javno preduze}e Nacionalni park Fru{ka gora po drugi put dodelilo je novinarsku nagradu „ZlatnilistFru{kegore”zadoprinos u afirmaciji vrednosti najstarijeg Nacionalnog parka u Srbiji i jedinog Nacionalnog parka u Vojvodini. Ove godine, premaodluci`irija,ovunagradu ravnopravno dele urednica emisijeoekologijiiza{titi`ivotne sredine Radio Novog Sada „Podstaklenimzvonom”Dragana Ratkovi} i mr Oliver Fojkar, na~elnik Odeqewa za odnose sa javno{}u u Pokrajinskom zavodu zaza{tituprirode-zaedukativni TV prilog o Nacion  alnom parku Fru{ka gora. Nagrade su uru~ili predsednik Vlade AP VojvodinedrBojanPajti} iministarprirodnihresursa,rudarstvaiprostornogplanirawaRepublike Srbije prof. dr Milan Ba~evi} prilikom potpisivawa

ni, a me|u prvima na prostoru biv{e Jugoslavije koji jo{ od 1989.godineima emisijuoekologiji i za{titi `ivotne sredine „Podstaklenimzvonom”.Na{zadatak nije smo da informi{emo

DraganaRatkovi}primanagraduodministraMilanaBa~evi}a

BojanPajti}uru~ujenagraduOliveruFojkaru

ugovora Republike Srbije i Autonomne Pokrajine Vojvodine ome|usobnimodnosimausprovo|ewu osniva~kih prava RepublikeSrbijeuJP„Nacionalnipark Fru{kagora„. - Veliko mi je zadovoqstvo {tosamdobitnicaovenagrade– ka`e Dragana Ratkovi} - Radio NoviSadjeprvimedijuVojvodi-

{ku goru,kojaje nekadabila prirodno stani{te gorskog jelena. Zbog raznih uticaja, pre svega qudskim nemarom, sedamdesetih godina, jelenisu nestaliiznacionalnogparka.Sada, zahvaquju}i

slu{aoceostawu`ivotnesredine,ekolo{kimproblemima,nego idapromovi{emoprirodnevrednosti u Vojvodini. Fru{ka gora zaslu`ujepa`wujavnostiito obja{wavaza{to~estouemisiji, sa razli~itihaspekata,govorimoo ovom nacionalnom parku. DraganaRatkovi}jenagradudobilaza prilogo vra}awujelena na Fru-

projektuNPFru{kagora onisu ponovowenistanovnici. -Lepojedobitinagradeusvetu,alijejo{lep{ekadanagradu dobijeteodsvojihkolegaisaradnika–isti~eOliverFojkar,kome je nagradu „Zlatni list Fru{ke gore” pripala za eko spot o NPFru{kagora.–Radiseoserijispotova,odnosno{estkratkih filova o za{ti}enim prirodnim dobrima Novog Sada i NPFru{kagora.UspotuoFru{kojgoripredstavqajuseretkei ugro`ene biqne i `ivotiwske vrste,prelepipredeli,aliikulturna ba{tina. Zanimqivo je {tosuspotovisnimaniizvazduha, odnosno iz zmaja i uz pomo} bespilotneletilice,takozvanog ortokoptera,{tojeomogu}iloda dobijemo predivne prizore Fru{kegore. PremaFojkarovimre~imaovi spotovi }e uskoro po~eti da se prikazuju na Radio televiziji Vojvodine. A. Brzak

Foto:N.Stojanovi}

Pre~i{}ava se svega sedam odsto otpadnih voda

Izvori{te[tranduNovomSadutrenutnonijeufunkcijizbogzaga|ewa

skih voda, gde su istra`ivani podzemni kanali na Vrbiku, Kal i{ tu, Dun avc u, Sajl ov u,

odstopripada~etvrtoj,a40,8 odsto prvoj klasi vode i on je ocewenkaostabilanidobar.

Dvadeset dva miliona metara kubnih sedimenta treba izmuqiti, a jedan deo i pre~istiti Vizi}u,uKoviquiBege~u.Rezultati su pokazali da je Subi} na Kali{tu u najlo{ijem stawutedaoko46odstopripada ~etvrtoj klasi vode. Na kanalu DTD zabele`eno je da 14

- Da bi se gradsko podru~je oplemenilo, ovakvi, meliracioni kanali, treba da dobiju ekolo{ko, ambijentalne, pejza`ne i druge vrednosti i da, poredosnovne,imajuiuloguza

poboq{awe biodiverziteta i postanu zeleni koridori - naveojeprofesorSavi}. In`ewerizJKP„Vodovodi kanalizacija” iz Novog Sada Nenad Stefanovi} osvrnuo se na stawe postoje}ih izvori{ta u gradu i upozorio da je [trandpodlegaouticajimazaga|ewaitrenutnonijeufunkciju,adaseRatnoostrvoiPetrovaradinska ada jo{ dr`e. Kako je rekao, kad se izvori{tejednomzagadi,ostajezaga|eno i to mo`e dovesti do humanitarnekatastrofe. A. Jerini}

U ZREWANINU SE ULA@E U ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Regionalna deponija na prvom mestu

Izg radw a i asf alt ir aw e putadoprivremenesanitarne deponije, izrada plana detaqne regulacije regionalne deponije i zavr{etak izgradwe i opremawe Centra za prikupqaweotpada,nekisuodekolo{kih planova lokalne samouprave u Zrewaninu u 2013. godini.Uprogramuraspodele sredstava buxetskog Fonda za za{titu`ivotnesredinepredvi|enojeukupno165miliona dinara, a preko 83 miliona, bez PDV-a, bi}e nameweno za navedeneposlove.Oregionalnoj deponiji bilo je re~i i krajem pro{le godine kada su predstavnici grada Zrewanina i ~etiri op{tine koje su ukqu~ene u projekat – @iti{te, Se~aw, Kova~ica i Titel, potpisali memorandum o razu m ev aw u za Reg io n aln i centarzaupravqaweotpadom. Tada je re~eno da se radi o strate{kom projektu od velikog zna~aja, koji ima za ciq dugoro~no re{avawe problema uklawawa komunalnog otpada u regionu sredweg Banata, ali i dela Ba~ke, s obzirom na to da u wemu u~estvuje

potiska op{tina Titel. Su{tina projekta jeste da }e se komunalni otpad dopremati u jed an reg io n aln i cent ar, u kom}eseobavqatiwegovaseparacija i recikla`a. Preostali otpad, koji ne podle`e recikla`i,deponova}esepod kont rol is an im uslov im a u “telo” budu}e deponije, kako ne bi zaga|ivao `ivotnu sredinu. Osim poslu oko deponije, lokalna samouprava planira da se posveti i izradi plana detaqne regulacije i idejnog projekta pre~ista~a otpadnih voda u Zrewaninu, ali i rekonstrukcijipostoje}ihipodizawunovihparkova.Posebno je izd voj en @up an ijs ki park, za koji se predvi|a rekonstrukcija. Nekada{we mesto za odmor ~inovnika Gradskeku}e,ovajparkdanasjereprezentativna zelena oaza u naju`em gradskom jezgru, povr{ine5.810kvadratnihmetara. Gradska ba{ta je oformqena nakon dogradwe bo~nog kril a @up an ijs ke zgrad e, osamdesetih godina 19. veka, ~im e je unut ar ovog zdaw a

stvoren izolovan i za{ti}en pros tor. Ba{ tu kras e bri`qivo odnegovani travwaci, cvetne povr{ine, paviqon za promenadne koncerte, fontana, tri umetn i~k a del a skulpture, kavezi sa egzoti~nimpaunovima… Programom raspodele sredstava buxetskog Fonda za za{titu `ivotne sredine, koji }e biti dostavqen Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine radi dobijawa saglasnosti, izme|u ostalog je predvi|eno i da 15 miliona dinara bude usmereno za rea l iz ac ij u plan ov a upravqawa za{ti}enim prirodnimdobrima,dokje8,1milion dinara izdvojen za pra}ewe kvaliteta vazduha, nivoa buke i kvaliteta povr{inskihvoda. Tak o| e, mil ion din ar a opredeqeno je za finansiraweprojekatanevladinihorganizacija iz oblasti za{tite `ivotnesredine,saakcentom naedukacijuu~enikaosnovnih {kola o temama iz oblasti upravqawaotpadom. @. Balaban

OD OVOG MESECA

Prvi srpski „Eko-zabavnik” Iza{ao je prvi srpski Ekolo{ki~asopiszadecu“Eko-zabavnik”,posve}enza{titiprirode i `ivotne sredine. ^asopis izdaje  “Ortodoks puls” iz Srems ke Kamen ic e, izl az i} e jednom mese~no po ceni od 88 dinara,apredvi|enajeprodaja putempretplateu{kolama. Premare~imaglavneiodgovorne urednice ~asopisa GordaneVlaji},ciqjedadecabudu vaspitana tako da budu ekolo{kiodgovorna.Onanavodidau Sloveniji postoji samo jedna

deponija dok se sav ostali otpad reciklira dok kod nas postoji 180 zvani~nih i 3.000 divqihdeponija. - Dok se mi u~imo plavim, `utimicrvenimkontejnerima, izme|u Pariza i Amsterdama juri voz koji se napaja strujom izsolarnihpanela.USrbijise godi{weproizvede10.000tona zaraznog otpada i 300.000 tona otpada`ivotiwskogporekla,a uzemquseuvezesedammiliona kilogramabaterijaanemarazvrstavawaotpada.Primerara-

di, u [vajcarskoj se 96 odsto ba~enogstaklareciklira-objasnilajeGordanaVlaji}. Uprvombroju“Eko-zabavnika”objavqenisutekstovioza{tit i zdrav qa, rec ik la` i, o~uvawu voda, za{titi i zbriwav aw u nap u{ ten ih `iv ot iwa... Izdavawe ~asopisa podr`avaju Ministarstvo prosvete,naukeitehnolo{kograzvoja, “E-recikla`a” iz Ni{a i “AS Elektro” iz Sremske Kamenice. Q. M.


dru[tvo

dnevnik DR@AVA DUGUJE VOJVO\ANSKIM PROSVETARIMA MILIONE

U penziju iz {kole opet bez otpremnine Problemisisplatomotpremninapriodlaskuupenzijuzaposlenimau{kolamauVojvodini nastavqenisuiovegodinei,po ra~uniciNezavisnogsindikata prosvetnih radnika Vojvodine, uovomtrenutkurepubli~kibuxetza114penzionera,nekadzaposlenihuosnovnim{kolamau Vojvodini i 68 ranije za-

poslenih u sredwim, duguje oko 37.104.000dinara,itobezkamata, mada se mo`e o~ekivati da }etipenzioneritu`iti„svoje“ {kole jer im nije ispla}eno ono{toimpozakonupripada. – Finansirawe otpremnina, po~lanu157,stav1,ta~ka4Za-

`egeneralnisekretarNSPRVaHaxiZdravkoM.Kova~.–Kao iranijihgodina,takosmoilane, na jedvite jade, uspeli da obezbedimoisplatuotpremnina onima koji su oti{li u penziju od polovine pro{le godine, pa doprvihdanadecembra.Po{to novaczatenamenenijebioplaniran ni republi~kim buxetom za pro{lu godinu ni wegovim rebalansom, otpremnine su ispla}eneizrepubli~kebuxetske rezerve. Na`alost, dugovi za otpremnine oti{lima u penziju iz {kola u Vojvodini pro{le godineipakjo{uveknisupotpuno izmireni.Naime,dr`avajejo{ uvek du`na pro{logodi{wim penzionerima iz {kola ~iji su ra~uni bili u blokadi zbog izgubqenihsudskihsporova–atakvihjeuPokrajinibilo17–jer jenovaczaotpremnineupla}en nara~unetih{kolaoti{aopoveriocima. Osim toga, po{to mnogi ~ekaju kraj kalendarske godinedaoduupenziju,~ak154 vojvo|anskih prosvetara je u

A bi}e i vi{e Uovojgodinio~ekujeseda}eupenzijuoti}ijo{oko900zaposlenihuosnovnimisredwim{kolamauVojvodini,te}eza wihove otpremnine trebati jo{ oko 185 miliona dinara. Jo{ okopetmilionabi}epotrebnozaonekojiovegodineupenziju oduiz|a~kihdomovaupokrajini. kona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, obaveza je republi~kog buxeta, ali Rapubli~ka vlada ve} tri godine ne planira novac za te namene jer jeVladaVojvodinepretogapristala na to da na sebe preuzme obavezu koja joj nije ni data, a kamoli definisana Zakonom o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine, i platila tada{we otpremnine, ali u pokrajinskoj kasizatonovcavi{enema–ka-

penziju oti{lo pro{le godine udecembru,aliposledostavqawaspiskovazaisplatuotpremnina iz buxetske rezerve. Na taj,pro{logodi{widug,ve}se nadovezao i dug za ovogodi{we penzionere, a do polovine ovog mesecauVojvodiniihjeve}28, pakadasesveteneispla}eneotpremnine saberu, sti`e se do onog duga ve}eg od 37 miliona dinara. D. Deve~erski

Za rast broja obolelih od raka kriv uranijum Dru{tvoSrbijezaborbuprotiv raka upozorilo je da istra`ivawa pokazuju alartmantan rast broja obolelih od raka u Srbiji i da se mo`e o~ekivati nastavaktogtrenda,akaoglavnirazlogvideprisustvoosiroma{enoguranijumakojijeba~en na na{u teritoriju u NATO bombardovawu1999.godine. -Nisuupravustru~wacikoji tvrdedaepidemijamalignihbolestiuposledwojdecenijinema nikakvevezesa15tonaosiroma{enog uranijuma koje su, za 78

dana bombardovawa, ba~ene na na{u zemqu, uglavnom na Kosovuirubnompodru~juP~iwskog okruga -  izjavio je predsednik Dru{tvaSlobodan^ikari}. Podse}aju}idasu,nakon{to je bombardovawe zavr{eno, Grci i Bugari u maju i junu 1999. slali izve{taje da je zra~ewe kodwih30putave}euodnosuna prirodni fon, on je dodao da je todokazdasutoneradioaktivnog otpada rasejane po ~itavom prostoru Balkanskog poluostrva.

~etvrtak28.mart2013.

7

SUMWA U NESAVESNO I NESTRU^NO LE^EWE POKRE]E SVE VE]I BROJ SUDSKIH PROCESA

Ve}ina gre{aka ostaje nedokazana Postalojegotovouobi~ajenoda seujavnostiobelodawujuslu~ajeviukojimajepacijentstradaood gre{ke u le~ewu. Pre pedesetak godinatakvislu~ajevisuretkoobjavqivaniumedijima,{tonezna~idaihnijebilo,aliposledwih dvadesetak godina broj reagovawa i tu`bi zbog nesavesnog le~ewa pacijenata sve je ve}i. Pamtimo slu~ajodpredesetakgodinakadaje mlada`enapreminulazbogpogre{neintubacije,nizjeprimerakadaroditeqiteretelekarezasmrt bebaprilikomporo|aja,iliaferaodprenekolikogodinakadaje devoj~ica preminula posle operacijekrajnikauprivatnojbolnici. Predvegodinenovinskestranice jepunilapri~anesre}nepacijentkiwe koja je za dve godine imala {estoperacijajerjojjeprilikom rutinske ginekolo{ke operacije na~iwenagre{ka.Pamtiseislu~aj kada je majka dovela de~aka od dveipogodinekodlekarazbogvisoketemperature.Lekarpropisuje „brufen”,amali{ankroznekolikodanaumirezbogmeningitisa.O gazamailiinstrumentimazaboravqenimutelupacijentaprilikom nekeoperacijenetrebanigovoriti jer gotovo da nema ve}e zdravstvene ustanove koja s vremena na vreme nema takav slu~aj nemarnosti. Tiimnogidrugiprimerigovoredajelekarskihgre{akadaleko vi{enego{tostatistikapokazuje. Podaci govore da su naj~e{}e gre{kelekarauhirurgiji,aneste-

Ne`eqeni ishod le~ewa nije uvek gre{ka Medicinskastrukaupozoravanarazlikuizme|umedicinskegre{keine`eqenogishodale~ewa.Medicinskagre{kamo`enastati kada zdravstveni radnik pri pru`awu medicinske pomo}i primeni o~iglednonepodobnosredstvoilina~inle~ewa,neprimeniodgovaraju}ehigijenskemereilinesavesnopostupi.Ne`eqeniishodle~ewatako|euzrokujepogor{awezdravstvenogstawapacijenta,alita {tetanijenastupilakaoposledicanedostatkave{tine,znawaisavesnogzalagawamedicinskogradnika,ve}usledobjektivnihokolnosti.Naprimer,smrtneizle~ivobolesnogpacijentajestene`eqeni ishodle~ewa,alizatakveposledicele~ewamedicinskiradnikne snosipravnuodgovornost. ziologiji i ginekologiji. Za{to ih najve}i broj ostaje neprijavqen? – Obi~ne nemarnosti i prolazna o{te}ewa se po pravilu pre}utkuju jer pacijenti smatraju da lekarimadugujuqudskuzahvalnost

~akikadajekrajwiishodnepovoqan–ka`eprof.JakovRadi{i}, pisac kwige „Profesionalna odgovornost medicinskih poslenika”.–Ose}awetedu`nostija~eje odose}awanepravdekojaimjeu~iwena. Samo najte`i i najo~igled-

nijipropustiustawusudapokrenupacijentadazatra`ikrivi~nu odgovornost lekara i nadoknadu {tete. Jedan od ozbiqnih razloga za{to se lekarske gre{ke ne prijavquju niti se protiv po~inioca podi`eoptu`nicajeipodatakda ihsenajve}ibrojnemo`edokazati.^akikadaprose~noobrazovan pacijentuo~igre{ku,predwimje te`ak posao da je dokumentuje. Da bi se dokazala gre{ka u sudskom postupku,sudijamoradaseobrati lekarskomtimuidaodwegadobijepotrebneinformacijeotomeda li je smrt ili o{te}ewe zdravqa posledica nestru~nog ili nesavesnog le~ewa. Doktori na sudu, po pravilu, {tite jedan drugog pa je ta solidarnost naj~e{}e ja~a od lekarske etike. Mada Zakon o zdravstvenojza{titigarantujepacijentupravonaprigovorinanadoknadu{tete,zbogtajnostipodataka, tj. pristupa informacijama vezanimzale~ewe,stvarnogmehanizmazautvr|ivaweodgovornosti lekara prakti~no nema. Odnosno, ukoliko smatraju da je na~iwena gre{kaule~ewu,pacijentisemogu obratiti svom zastupniku u zdravstvenoj ustanovi, direktoru ustanove,Ministarstvuzdravqai Lekarskoj komori. Ukoliko to ne donese rezultate, pacijenti mogu podneti krivi~nu prijavu protiv zdravstvenih radnika policiji iliTu`ila{tvu,{toseizprakse pokazalokaonaj~e{}islu~aj. J. Barbuzan

POSLE 11 GODINA ^EKAWA PRESELO MU KONA^NO RE[EWE O PENZIJI

Mora da vrati 816.008 dinara ^ak11godinatrebalojePokrajinskomfonduzapenzijskoiinvalidskoosiguraweuNovomSadada Radivoju Lalovi}u iz Novog Sada izda kona~no re{ewe o penziji. Privremenore{eweopenzionisawudanas74.godi{wiinvaliddruge kategorije Radivoj Lalovi} dobio je 10. januara 2002. godine, s timdamujepravonastarosnupenzijupriznatood16.decembra2001. godine.Kona~nore{eweopenziji stiglo mu je 23. novembra pro{le godine. Datumpenzionisawaiuprivremenom i kona~nom re{ewu o penziji nije sporan. Nisu sporne ni godine radnog sta`a koji je Lalovi} ostvario –vi{e od 40 godina radiojeu“Naftagasu”.Jedinisporan jeste iznos penzije iz privremenogikona~nogre{ewa.Poprivremenom re{ewu, Lalovi}u je utvr|enapenzijaod19.647dinara, da bi kona~nim re{ewem od pro{legodineonaiznosila19.205dinara.Kakojerazlikaizme|uonoga {tojeprimaoi{tojetrebaloda primaevidentna,direktorfilijaleFondaPIOuNovomSadujepo slu`benoj du`nosti 15. marta ove godine doneo re{ewe da Lalovi} imaobavezudavi{eispla}eniiznosstarosnepenzijeod816.008dinarazaperiodod15.marta2003.do 15. novembra 2012. godine, vrati dr`avi, uz napomenu da `alba ne odla`eizvr{ewere{ewa. Zbogjedanaestogodi{weg“zaka{wewa” u izdavawu kona~nog re{ewaiuru~eware{ewaoobavezi davrati“preplatu”,Lalovi}seju~eobrationa{ojredakciji.

skomfonduzapenzijskoiinvalidskoosigurawe,unajmiojeadvokata dapoku{adaseza{titiod“etikete”kojujedobionikrivnidu`an, alijo{uvekneznakakav}eishod bitiidali}emunakrajusvakog mesecaspenzijebitiskidanodre|en iznos na ime vra}awa vi{ka kojijeFondutvrdio,akojijesam privremenim re{ewem i napravio. Po re~ima {efice kabineta Pokrajinskogfondazapenzijskoi invalidskoosigurawe IkeMitrovi},postupakre{avawazahtevaza penzijuRadivojaLalovi}asprove-

RadivojLalovi}

–Kadapro|e11godinaodpenzionisawaikadavamgodinudanaposle toga uru~e re{ewe da ste se “neosnovanobogatili”jerra~unica pokazuje da su vam davali ve}u penzijunego{tovampripadaida treba da vratite 816.008 dinara, ondavamni{tadrugonepreostaje nego da se zapitate {ta ste vi tu kriviizbog~egasene~ijinemari neradprelamaprekova{ihle|a– izjavio je za na{ list Lalovi}. – Nesporimdajera~unicaizre{ewaopenzijita~naidajetrebalo da dobijam 440 dinara mawe nego {to sam dobijao, ali za to nisam kriv.Svejebilouwihovimrukama i bilo je logi~no da su barem nekad tokom proteklih 11 godina kontaktirali sa mnom i ukazali minaproblem. Kakonamjeobjasnio,tra`ioje prijemkodnadle`nihuPokrajin-

„STRELA 10M” DEJSTVOVALA U „NIKINCIMA”: Operatori raketnog sistema „strela 10M“ iz sastava artiqerijsko-raketnog diviziona za protivvazduhoplovna dejstva Prve brigade Kopnene vojske obavili su na poligonu „Nikinci„ trena`na ga|awa na imitator vazdu{nog ciqa. Trena`na ga|awa, kojima je rukovodio komandir samohodne artiqerijsko-raketne baterije kapetan Jovan Krsmanovi}, izvedena su prvi put uz upotrebu imitatora vazdu{nog ciqa, objavqeno je na sajtu Vojske Srbije. Tim imitatorom obezbe|uje se po~etna brzina ciqa ve}a od 500 metara u sekundi, {to od operatora zahteva da za {est do sedam sekundi sprovedu sve potrebne radwe od zahvata ciqa do lansirawa rakete. I pored nepovoqne vremenske situacije, vejavice koja je na trenutke prerastala u pravu sne`nu me}avu, operatori raketnih sistema iz Prve brigade uspe{no su izveli sva predvi|ena ga|awa. M. B.

period su potrebni – objasnila je IkaMitrovi}.–Unekimslu~ajevima, poput ovog, poslodavci se oglu{ujuozahteveFondaili,pak, po{aqu nepotpune i neprecizne podatke.Otud,na`alost,dolazido ovakvihsituacija,ukojimazakonodavac obavezuje korisnike koji su imali preplatu penzije da taj novacvrate. OnanamjeprosledilahronologijuLalovi}evogpenzionisawaiz koje se vidi da je on bio invalid druge kategorije, {to je uslovilo da dobije privremeno re{ewe. U tomre{ewuje,kakoseisti~e,na-

Nema leka za problem preplate penzija Zakonjestriktaninedozvoqavamogu}nostdapenzionerkojijetu|impropustom,bezobziranatodalijere~oFonduPIOiliposlodavcu,dobijaovi{e,za{titisebe.Upravonatojenedavnoukazaoi za{titnikgra|anakojijetra`ioodRFPIOdaa`urnoiblagovremenopostupaidonosire{eweokona~nomiznosupenzijaidazasvakupreplatudonesere{eweina~inzawenovra}awe. denjeuskladusazakonima.Onaobja{wavadajeproblemnastaozbog toga {to “Naftagas”, kod kojeg je prepenzionisawaLalovi}biozaposlen,godinamanijeodgovaraona zahtev Pokrajinskog fonda PIO, pasamimtimoninisunimoglida urade kona~an obra~un penzije i izdajukona~nore{ewe. –RFPIOnemanikakvemogu}nostidaprisiliposlodavcanato dadostavitra`enepodatkezasvojeradnikeosimzamolnicaukojimajasnopi{ekojipodaciizakoji

gla{eno da je razlog privremenostito{tonisudostavqenipodaci za drugu kategoriju invalidnosti. PoslalisunamuvidiudopisekojejeFondPIOslao“Naftagasu” 2001, 2002, 2003, 2005, 2006. i 2012. godine.“Naftagas”jetek27.janua- rapro{legodinedostaviotra`enepodatkeinakontogasua`urirani podaci mati~ne evidencije Lalovi}aikona~nore{eweopravunapenzijuura|eno23.novembra 2012. Q. Male{evi}


8

~etvrtak28.mart2013.

MOGULIOSU\ENISRBIUHAGUUDOMA]EZATVORE

Vuk~evi}: Propalaideja Republi~ki tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je ju~e da ideja o slu`ewu kazni ha{kih osu|enika srpske nacionalnosti u na{oj zemqi nije nova, ali da nikada nije dobila podr{ku.

VladimirVuk~evi}

– Znam da smo RasimQaji} i ja imali tu ideju. Razgovarali smo s Karlom del Ponte o slu`ewu kazni srpskih zatvorenika u na{im zatvorima i ta ideja je propala – rekao je Vuk~evi}. Mediji su ju~e preneli da je srpski dr`avni vrh bio spreman da odustane od debate u Generalnoj skup{tini UN o Ha{kom tribunalu da

je ovaj sud pristao na to da osu|enici srpske nacionalnosti kazne slu`e u na{oj zemqi. – To je ne{to novo {to ja, tako|e, saznajem iz medija – rekao je Vuk~evi} novinarima. Na pitawe da li je predsednik Srbije Tomislav Nikoli} razgovarao s wim u vezi s raspravom o Ha{kom tribunalu koja je za 10. april zakazana u Generalnoj skup{tini UN, Vuk~evi} je odgovorio da nije i da su to „politi~ke teme”. Na pitawe da li }e Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine ustupiti kopije dokaza Tu`ila{tvu BiH u slu~aju SamiraHonde, Vuk~evi} je odgovorio da }e to tek biti odlu~eno. – To }emo da razmotrimo u skladu s protokolom koji smo potpisali. Me|utim, taj protokol nije ba{ tako jednostavan, zbog ~ega moramo da pogledamo predmet. U toku je saslu{awe svedoka, a kada se to zavr{i, tek onda mo`emo odlu~ivati – rekao je on. Samir Hondo, koji je dr`avqanin BiH, uhap{en je 20. marta na grani~nom prelazu Badovinci u Srbiji, zbog sumwe da je po~inio zlo~ine u logoru „^elebi}i”, kod Kowica. Hondu je odre|en jednomese~ni pritvor, a Tu`ila{tvo BiH je od srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine zatra`ilo dokaze protiv wega. (Tanjug)

ZBOGUKIDAWAPRITVORAURO[UMI[I]U

Preispita}ese radsudije

Prvi osnovni sud u Beogradu pokrenu}e proceduru za utvr|ivawe da li je sudija tog suda Sne`anaIli} postupala u skladu sa zakonom u slu~aju ukidawa pritvora Uro{u Mi{i}u, rekla je ju~e Tanjugu portparol suda IvanaRami}. Ukazuju}i da sudija Ili} nije „pod istragom”, Rami} je navela da }e predsednik suda u okviru svojih ovla{}ewa kontrole rada suda i sudija preispitati da li je u tom slu~aju do{lo do kr{ewa zakona. Rami}eva je ukazala da je re~ o „izja{wavawu sudija”, {to uglavnom rade sve sudije u odre|enim slu~ajevima. Mediji prenose da je Ili}eva ukinula pritvor Mi{i}u ne pridr`avaju}i se zakonskih odredbi. Naime, iako je sudija Ili} bila saglasna s predlogom odbrane da se ukine pritvor, tu`ilac se

tome protivio i prema Zakoniku o krivi~nom postupku, kona~nu odluku je trebalo da donese krivi~no vanpretresno ve}e suda. Me|utim, Mi{i} je pu{ten iste ve~eri iz pritvora, ali je tu`ilastvo brzinski reagovalo i ve} u petak podnelo optu`ni predlog protiv wega sa zahtevom da mu se odredi pritvor. Krivi~no vanpretresno ve}e je prihvatilo taj predlog i Mi{i}u odredilo pritvor u koji se javio po prijemu re{ewa u ponedeqak, 25. marta. Kada je u pitawu postupawe disciplinskog tu`ioca Visokog saveta sudstva, on mo`e da reaguje tek kada neko podnese disciplinsku prijavu protiv sudije, tako da }e se reakcija VSS-a jo{ sa~ekati. Mediji prenose da je sudija Ili} je vra}ena na posao odlukom Ustavnog suda Srbije.

DVOJICASEN]ANAOSUMWI^ENAZAPREVARE

Kraveibikove pazarilibezpara

Protiv Kristijana \. (1991) i AtileG. (1985) iz Sente pripadnici Policijske stanice u Novom Kne`evcu podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo prevare na {tetu S.B. iz Banatskog Aran|elova. Dvojicu osumwi~enih prijava tereti da su u decembru pro{le godine od o{te}enog doma}ina iz Banatskog Aran|elova, na osnovu usmenog dogovora i garancije tre}eg lica, za iznos od 3.500 evra pazarili ~etiri visokomle~ne krave i aparat za mu`u. Po dogovoru,

osumwi~eni je trebalo da krave i aparat plate u roku od sedam do deset dana, {to do sada nisu u~inili. Osumwi~eni su, ina~e, ve} poznati policiji zbog sli~nih prevara. Po ju~era{wem saop{tewu PU Kikinda, oni su krajem novembra pro{le godine osumwi~eni da su po~inili prevaru na {tetu lica iz Padeja, zbog koje su protiv wih krivi~nu prijavu podneli policijski slu`benici PS ^oka. Od o{te}enog Padejca oni su preuzeli dva bika za iznos od 2.100 evra, koji tako|e do sada nisu platili. M.Mr.

PO@ARNAFARMIUBA^KOMGRA^ACU

Izgorelijuniceitele Na farmi sto~ara MilanaVojnovi}a iz Ba~kog Gra~aca izbio je po`ar koji je veoma brzo zahvatio objekte na tom gazdinstvu u kojima se nalaze junice, bikovi i ovce. Brza intervencija pripadnika Vatrogasno-spasila~ke ekipe iz Oxaka, s ~etiri vatrogasna vozila, kojima je u pomo} pritekla i Vatrogasno-spasila~ka ekipa iz Sombora s dva vozila, u~inila je da {teta ne bude katastrofalna. U po`aru su izgorele dve junice, dva bika i jedno tele, a spasioci

su uspeli da iz po`ara spasu 26 krava, 16 ovaca i 13 jagawaca. Na farmi je izgorelo oko hiqadu bala slame i deteline, kao i oko dva vagona kukuruza, a tako|e i objekti. Materijalna {teta je velika, na svu sre}u, bez qudskih `rtava. Borba s vatrenom stihijom je trajala punih sedam sati, a vatrogasci su intervencijom uspeli da spre~e da se po`ar prenese na druge objekte u blizini farme i time su spre~ili ve}u katastrofu. S. M.

crna hronika

dnevnik

ZASTUPNIKSRBIJEPREDEVROPSKIMSUDOMZAQUDSKAPRAVASLAVOQUBCARI]

UStrazburujo{oko 100predstavkizbogbeba Pomo}nik ministra pravde i zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za qudska prava u Strazburu Slavoqub Cari} izjavio je ju~e da je tom sudu podneto jo{ stotinak predstavki povodom nestalih beba u Srbiji. Cari} je novinarima u parlamentu, povodom odluke tog suda da Srbija obe{teti Zoricu Jovanovi}, ~ija je tek ro|ena beba pre 30 godina nestala iz porodili{ta, kao i da preduzme hitne mere da se re{e mnogobrojni slu~ajevi te vrste, kazao da je taj sud utvrdio povredu prava na po{tovawe porodi~nog `ivota jer nije rasvetqen slu~aj nestanka bebe podnosioca predstavke. – Sud je Srbiju obavezao na to da u roku od godinu dana od pravosna`nosti presude preduzme odgovaraju}e mere da sva lica koja su u dovoqno sli~noj si tuaci ji kao podno si teq ka predstavke, do bi ju adekvatnu naknadu, zna~i da se ustanovi mehanizam da sva lica dobiju adekvatnu naknadu – objasnio je Cari}. – Podneto je verovatno stotinak predstavki. Sud je u presudi rekao da }e sve predstavke bi ti raz matrane tek onog trenutka kada Srbija, nakon te godine dana, preduzme odgovaraju}e mere i uspostavi mehanizam koji se o~ekuje da uspostavi, tako da je pred Strazburom, pretpo stavqam, jo{ sto ti nak takvih slu~ajeva sli~nih „slu~aju Jovanovi}„. On daqe poja{wava da to zna~i da je na Srbiji da izabere kakav }e mehanizam da ustanovi, a da }e primenu tih mera oceniti Komitet ministara Saveta Evrope. Na pitawe da li to zna~i da }e po automatizmu svima biti ispla}ena naknada, Cari} je naveo da dr`ava treba da ustanovi mehanizam da svima onima koji su u dovoqno istoj situaciji bude pru`ena odgovaraju}a nadoknada.

EvropskisudzaqudskapravauStrazburu

– Da li moralna, da li materijalna – to je na dr`avi. U svakom slu~aju, sve te predstavke ne}e biti razmatrane pred Sudom u Strazburu ukoliko Komitet ministara oceni da su te mere bile dovoqno adekvatne i dobre, a ako oceni da te mere nisu dovoqno adekvatne i dobre, onda }e verovatno i ti slu~ajevi biti dostavqeni na odgovor i re{ava}e se na isti na~in kao i „slu~aj Jovanovi}” – rekao je Cari}. Na pitawe da li }e tih 100 slu~ajeva biti preba~eno u doma}e zakonodavstvo, Cari} je odgovorio da ho}e ukoliko Komitet ministara SE oceni da su preduzete mere dovoqno adekvatne. Govore}i o „slu~aju Jovanovi}”, Cari} je objasnio da je dete ro|eno u ]upriji 1983. godine, da ga je majka videla dva dana, da su joj posle toga saop{tili da je umrlo, posle ~ega je poslato na obdukciju u Beograd,

ali da nije dobila niti le{, niti obdukcioni nalaz. – I tu je propust dr`avnih organa da joj se daju odgovaraju}e informacije u vezi s tim. Jedini je tu problem – a u tom pravcu je bila koncipirana na{a odbrana – {to se slu~aj desio 1983. godine i {to je majka reagovala tek 2002. godine, kada je ~ula da se to ~itavo pitawe pokre}e. Zna~i, gotovo punih 20 godina to pitawe je bilo gurnuto pod tepih i niko se time nije bavio – naveo je Cari}. Sud u Strazburu je, po wegovim re~ima, imao u vidu ~iwenicu da je Srbija ipak preduzela neke korake u re{avawu problema nestalih beba i da je, u me|uvremenu, donela Zakon o evidenciji u oblasti zdravstva jer je tu problem bio ne samo nedavawe informacija roditeqima o sudbini deteta nego i u tome {to nisu vo|ene odgovaraju}e evidencije o svemu tome, ta~nije, {to su one nestale i uni{tene.

– Nakon ove presude, nadam se da }e dr`ava preduzeti daqe korake da se ta pitawa rasvetli do kraja. Taj mehanizam, s jedne strane, podrazumeva davawe naknade, a s druge, rasvetqavawe okolnosti pod kojima se to desilo – zakqu~io je Cari}. Sud u Strazburu je presudio da Srbija mora da isplati 10.000 evra od{tete i sudske tro{kove Zorici Jovanovi} zbog toga {to dr`ava ni posle 30 godina nije uspela da objasni {ta se dogodilo s wenom bebom, koja je ro|ena kao zdrava na klinici u ]upriji u oktobru 1983. Cari} je saop{tio da je Sud u Strazburu doneo jo{ jednu presudu u odnosu na Srbiju, a u kojoj je utvrdio da je u „slu~aju Lukovi}„ pritvor, koji je odre|en ~lanu takozvane carinske mafije, bio u granicama zakona i da nije povre|eno pravo na slobodu i bezbednost. (Tanjug)

UKIKINDSKOJZEMQORADNI^KOJZADRUZI„@ITOPROMET”

Direktorosumwi~enzazloupotrebe Kriminalisti~ka policija PU Kikinda podnela je krivi~nu prijavu protiv direktora Zemqoradni~ke zadruge „@itopromet” \ure \. (1953) iz Kikinde zbog osnova sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela zloupotrebe ovla{}ewa u privredi i prevare. Po saop{tewu PU Kikinda, osumwi~eni direktor se tereti

da je od 2009. do 2012. godine protivpravno pri ba vio imo vin sku ko rist za ZZ „@itopromet” ve}u od 24 miliona dinara. On se tereti da je, na osnovu ugovora, od vi{e pravnih lica preuzeo ve{ta~ko |ubrivo, seme kukuruza, hemijska sredstva i drugo, ali do sada nije ispo{tovao odredbe ugovora i nije platio dugovawa

ili isporu~io dogovorene koli~ine poqoprivrednih proizvoda. Iz PU Kikinda mole gra|ane i pravna lica koji su o{te}eni prilikom poslovawa sa Zemqoradni~kom zadrugom „@itopromet” iz Kikinde da se jave u PU Kikinda ili na telefon 0230/412–130. M.Mr.

PROCESOPTU@ENIMAZA[VERCKOKAINAIZJU@NEAMERIKEUEVROPU

Spojenosu|eweDarku[ari}u iMi{iBanani Specijalni sud u Beogradu doneo je odluku da s ranije pokrenutim postukom protiv odbeglog Pqevqaka Darka[ari}a, spoji i najnoviju optu`nicu kojom mu je stavqeno na teret krijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu po~etkom 2009. godine, a obuhva}en je i biznismen Rodoqub Radulovi}, poznat po nadimcima Mi{a Amerika i Mi{aBanana, koji je tako|e u bekstvu. Sudsko ve}e je na sednici, koja je odr`ana ju~e, odlo`ilo po~etak su|ewa po novoj optu`nici koju je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo protiv ukupno 13 okrivqenih za 4. april. Odbegli Darko [ari} i Goran Sokovi}, kao i pritvoreni @eqko Vujanovi}, optu`nicom se, u vezi s doga|ajima u Ju`noj Americi od druge polovine 2008. do aprila 2009, sumwi~e za organizovawe krijum~arewa oko 1,8 tone kokaina, a za u~e{}e u tome jo{ destorica okrivqenih. Tu`ila{tvo je iznelo tezu da su

Darko[ari}

„optu`eni [ari}, Sokovi}, Vujanovi} kao i sada pokojni Dragan Dudi}, organizovali svedoka-saradnika Dra{ka Vukovi}a, te okrivqene Dragana Labudovi}a, Nenada Novakovi}a, Borisa Labana, Petra Obradovi}a, Mihajla \okovi}a, Neboj{u

RodoqubRadulovi}

Sretenovi}a i Marka Ra~i}a da otputuju u Argentinu i novcem u iznosu ne mawem od 12 miliona evra, koji su im slali preko Anastasija Martin~i}a i vi{e NN pripadnika, kupuju skladi{te i otpremaju za Evropu kokain, pa je u tom ciqu kupqena

ku}a u La Plati i iznajmqen stan u Buenos Ajresu“. U optu`nici se navodi da su „po~etkom aprila 2009. u vode Agrgentine doplovili brodovi „Verti‘ i ‘Golden‘, u vlasni{tvu Rodoquba Radulovi}a, koji je imao legalno ugovoren prevoz soje iz Argentine, ali je to bilo kamufla`a, po nalogu [ari}a i Dudi}a“. Optu`ba iznosi sumwe da je „brodom ‘Verti‘, prilikom transportovawa soje od Agentine ka [paniji, po nalogu Darka [ari}a, do voda Gibraltarskog moreuza, u komorama za benzin i vodu prokrijum~arena 1,8 tona kokaina koji su na wega prebacili i na pu~ini preuzeli drugi pripadnici [ari}eve grupe, koji su ga potom ribarskim brodom prebacili u Evropu“. U procesu protiv Darka [ari}a do sada je spojeno ukupno pet optu`nica, od kojih ga ~etiri, koje su podignute ranije, terete u vezi sa {vercom kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu u toku 2008. i 2009. godine. J.J.


crna HrOnika

Branisedanije mitonegopozajmica Posle ju~era{weg saslu{awa okriv qen og za prim aw e mitakodistra`nogsudijenovosadskogVi{egsuda,zatvorskom stra`aru Okru`nog zatvora R.M.(1967)izprigradskog naseqa kod Novog Sada odre|enjepritvordo30dana. Kakosmopisali,onsetereti da je tra`io i dobio 500 evra od jednog zatvorenika i wegove majke da bi ga premestio u drugo odeqewe zatvora s boqim tretmanom, iako je znaodazatakavpreme{tajnemarazloganitiosnova. Nav odn o, osumw i~ en i se branio tako da se ne radi o

krivi~nomdelumitave}opozajmici od osu|enika koji je trebalozamesecdanadaiza|e naslobodu. Ovomstra`arusestavqana teretdajenovactra`ioprvo odlicali{enogslobode,ada je potom je stupio kontakt s wegovommajkom. Onajepristalaina{lase s osumwi~enim na autobusukojstaniciuNovomSadu,ali jeosvemuobavestilapoliciju pa je osumwi~eni li{en slobode prilikom primopredaje novca, saznajemo nezvani~no. M.V.

NAKONPRESUDEBIV[EMVOJNOMSUDIJI VUKUTUFEGYI]U

Uponedeqako odslu`ewukazne Nekada{wivojnisudija,poznat {iroj javnosti otkako je vodio istragu u slu~aju smrti dvoj ic e gard is ta u beo g radskom Top~ideru Vuk Tufegxi}, osu|en na 360 sati dru{tven o-kor is nog rad a zbog ometawapolicajacauobavqawuposla,dobiojepozivdase 1.aprilajavinarazgovorkod

Vuk Tufegyi}

poverenikaUpravezakrivi~ne sankcije radi dogovora o izd r` av aw u izr e~ en e kaz ne, potvr|eno je ju~e „Dnevniku” nezvani~no. Naime, okrivqenom je po~etkom ove nedeqe upu}en poziv za intervju da bi se utvrdilogde,kadaikakobimogao odslu`iti kaznu. Ne mora da zna~i da }e to biti ba{ i od po~etka slede}eg meseca, odnos no dan a kad a se osu| en i odazovetompozivu.Pomenuto

odra|ivawe presude moglo bi po~eti i nekoliko meseci posletograzgovora,saznajena{ list u Upravi Ministarstva pravdezakrivi~nesankcije. Ina~e, po~etkom ovog meseca,nakon{tomuposletrigodine nije uspe{no uru~en poziv, okrivqeni Vuk Tufegxi} javio se vaqevskom Osnovnom sudu,kadajekona~noutvr|ena wegovaadresa. Podsetimo, presudu Tufegxi} u obj av io je nek ad a{ wi Op{tinskisuduMionicipre pet godine. Tom prilikom sud jeutvrdiodajeon7.maja2006. godineverbalnonapaosaobra}ajnepolicajceutommestute da im je pri tome i pokazivao poln i org an. Kraj em mart a 2010.godineApelacionisudu Beogradupotvrdiojeprvostepenu potvrdu kojom je on osu|en da odradi za pola godine 360 sati dru{tveno-korisnog rada. OdborMinistarstvapravde za nadzor proverava gde je zapeo ovaj slu~aj, s obzirom na to da je Uprava za izvr{ewe krivi~nihsankcijakrajemmajapretpro{legodineuputila pozivno pismo Tufegxi}u da do|e narednog meseca na razgovor kakav je ovog puta zakazanza1.april,objavilisunekimediji. Ina~ e, alt er at ivn a kaz na rada u javnom interesu mo`e se u srpskoj prestonici slu`iti na pijaci, u pozori{tu, „Vodovoduikanalizaciji„,na AdiCiganliji,Hipodromu... E.D.

VI[ISUDUBEOGRADUOSLU^AJUTATON

Nemanovogpostupka Krivi~no vanpretresno ve}e Vi{eg suda u Beogradu ponovo je odbacilo zahtev advokata da se ponovi krivi~ni postupak pravosna`no osu|enim a za u~e{ }e u ubis tvu franc us kog nav ij a~ a Bris a Tatona, saop{tio je ju~e taj sud. Re{eweoodbacivawudoneto je 15. marta, a protiv tog re{ ew a strank e u pos tupk u mogudaizjave`albuApelacionom sudu u Beogradu, koji je ve}ukidaoistuodlukuVi{eg suda. Advokati osu|enih podneli su 30. avgusta Vi{em sudu u Beograduzahtevzaponavqawe postupkaizjavomo~evicatu~e na Obili}evom vencu, u kojoj je na smrt pretu~cen Taton, penzionisanogpolicajcaDraganaCrepuqe kojitokompravosna`no okon~anog postupka nijesvedo~io. Krivi~no vanpretresno ve}e Vi{eg suda u Beogradu 9. oktobra odbacilo je taj zahtev, ali je po `albama to re{ewebiloukinutoivra}eno prvostepenomsudunaponovno odlu~ivawe. U novoj odluci Vi{eg suda senavodidaponala`ewukrivi~nog vanpretresnog ve}a, s

obziromnasvedokazeizvedene tokom procesa, sa{lusawe novogsvedoka„nijedokazkoji bisamzasebeiliuvezisranijim dokazima, mogao da dovede do osloba|awa lica koje je osu|eno ili do wegove bla`e osude po bla`em zakonu i kao takav o~igledno nije podobandasenaosnovuwegadozvoliponavqawepostupka”. Tako|e se napomiwe da ni ostali navodi izneti u predlogu za ponavqawe krivi~nog postupka, po oceni krivi~nog vanpretresnog ve}a, ne predstavqaju nove ~iwenice i dokaze, s obzirom na to da je na wih ve} ukaz iv an o u tok u pravnosna`no okon~anog krivi~nogpostupka. Pomenuti svedok Crepuqa jeuizjaviprilo`enojsuduuz zahtevzaponavqawepostupka tvrdiodaTatonnijeba~ensa ograde zida od ~etiri metra ve}dajesampao.Onjepredlagan za svedoka u drugostepenompostupkuzaubistvoTatona, ali Apelacioni sud nije toprihvatio. Prav os na` nom pres ud om Apelacionogsuda14napada~a na Tatona dobilo je ukupno 123godinezatvora. (Tanjug)

9

UHAGUOSU\ENADVOJICABIV[IHVISOKIHFUNKCIONERAREPUBLIKESRPSKE

Stani{i}ui@upqaninu po22godinezatvora Biv{i visoki policijski zvani~nici Republike Srpske Mi}o Stani{i} i Stojan @upqanin,kojejeHa{kitribunal optu`io za zlo~ine nad nesrpskimcivilimauBiHodaprila dodecembra1992.godine,osu|enisuju~enapo22godinezatvora. Obrazla`u}i prvostepenu presudu, predsedavaju}i sudija Barton Hol rekao je da Stani{i} i @upqanin nisu ni{ta u~inili da spre~e ili kazne zlo~ine,iakosubiliupozicijidatourade. Stani{i}jebioprviministar unutra{wih poslova RSa, a @upqanin na~elnik regionalnog Centra slu`bi bezbedn os ti u Baw al uc i, ~lan Kriznog{tabaAutonomneregije Krajina i savetnik predsednikaRS-azaunutra{weposlove.Oniseteretezau~e{}e u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bio uklawaw e mus lim an a, Hrv at a i drug og nes rps kog stan ovn i{tva s podr u~j a „plan ir an e srpskedr`ave”. Me|u navodnim ~lanovima udru`enog zlo~ina~kog poduhvatabilisuiMom~iloKraji{nik, Radovan Karaxi}, Biqana Plav{i}, general Ratko Mladi}. Tokom dokaznog postupka Tu`ila{tva,odseptembra2009.do februara2011,saslu{anoje127 svedoka, Stani{i}eva odbrana izvelajesedam,a@upqaninova desetsvedoka.Uzavr{nojre~i, u junu pro{le godine, Tu`ila{tvo je zatra`ilo kazne do`ivotnogzatvorazaobojicuoptu`enih. Stani{i}eva odbrana je zatra`ilaosloba|aju}upresudu,a @upqaninova osloba|awe ili minimalnukaznuzatvora. Izricawe presude pratilo je svegadesetakizve{ta~asapodru~ja biv{e Jugoslavije i iz svetskihagencijaRojters,APi AFP.

Foto:Tanjug/AP

NOVOSADSKIZATVORSKISTRA@ARUPRITVORU

~etvrtak28.mart2013.

Stojan @upqanin i Mi}o Stani{i} uo~i izricawa presude

Napo~etkuinakrajuzasedawa,@upqaninsenekolikoputa prekrstiousudniciinekomeje mahnuo na galeriji glavne sudnicezapubliku. Presuda je od{tampana u tri toma, na oko 1.500 stranica i spadame|unekolikonajobimnijihprvostepenihpresudautribunalu. Strane u postupku imaju rok od 30 dana da ulo`e `albe na presude. Ukoliko `albi ne bude, osu|eni }e biti upu}eni na odslu`ewe kazni u jednu od dr`avasakojimajetribunalpotpisao sporazum o izdr`avawu kazni. Predsedavaju}i sudija Barton Hol je rekao da je pretresno ve}e „uvereno van razumne sumwe da su Stani{i} i @upqan in „zna~ ajn o dop rin el i ostvar ew u udru` en og zlo~ ina~kog poduhvata (UZP) ~iji jeciqebiodasetrajnouklone

bos ans ki Hrv at i i bos ans ki muslimani sa teritorije planiranesrpskedr`ave”. @upqaninjeuhap{enuPan~evu i preba~en u Pritvorsku jedinicu 10. odnosno 11. juna 2008. godine. Osam meseci pre @up qan in ovog hap{ew a, Savet za nacionalnu bezbednost Srbije raspisao je nagradu za podatke o locirawu begunaca, azainformacijeo@uplqaninuonajeiznosila250.000evra. U vreme hap{awa u Pan~evu biojeosobaizmewenogli~nog opisa i obrijane brade. Uhap{en je u jednom stanu nakon {tojelociran~etiridanaranije.Kodsebejeimaopi{toq, alinijepru`iootpor. Po pod ac im a zvan i~n ik a, dvaipomesecaranijepobegao je iz iznajmqenog stana u Ni{u.Utomgraduboraviojevi{e meseci, a sredinom marta 2008.wegovaporodicapozvala

gaje,putemmedija,dasepreda, navode}ida„trpenevi|enpritisakpolicijeime|unarodnih vojnihsnaga”. Stan i{ i} se dob rov oqn o pred ao Me| un ar odn om sud u 10/11. marta 2005, i ubrzo je preba~enuSheveningen. U Hagu mu se sudilo za zlo~ine u vreme dok je bio ministar unutra{wih poslova RSa. Na toj funkciji bio je od 1. aprila1992,azvani~noodimenovawaprvogsazivaVladeRSa dvadesetak dana kasnije, sve zajedno oko devet meseci, do imenovawa drugog saziva VladeRS-a. Na samom su|ewu iz redova wegovih branilaca ~ulo se da je Stani{i} svojevremeno bio „najboqiomladinac”(1973.godine) u Sarajevu i da je „bio prvi nosilac {tafete mladosti” u ~ast ro|endana Josipa BrozaTita. (Tanjug)

RAZBOJNI[TVOUPODGRA\UPETROVARADINSKETVR\AVE

Dvojicamaskiranih opqa~kalapo{tu Ju~e oko 13 ~asova dvojica nepoznatih razbojnika opqa~kali po{tu u Beogradskoj uliciupodgra|uPetrovaradinske tvr|ave. Kako smo nezvani~no saznali, dvojica krupnih maskiranihmu{karacaupalasunaoru`ana i od slu`benika po{te otela,zasada,nepoznatukoli~inu novca. U pqa~ki, na sre}u,nikonijepovre|en,anakon {to su pokupili plen, razbojnici su pobegli u nepoznatom pravc u. Pol ic ij a je obav il a uvi|ajnalicumestaipokrenulapotraguzanepoznatimpo~iniocima. Ista po{ta ve} je bila na met i pqa~k a{ a: 25. jan ua r u 2010.oko10~asovadvojicamaskir an ih razb ojn ik a, prer u{enih u `ene, opqa~kali su ovupo{tuiodneli600.000dinara.Po{te se ve} du`e u Novom Sadu i okolini uglavnom napadajuudanimaisplatepen-

Foto:N.Stojanovi}

dnevnik

Po{ta ponovo na meti lopova

zijailidrugihdavawakojeseu wimaispla}uju,asobziromna to da su penzije uglavnom ve}

ispla}ene, pqa~ka{i su ovoga puta verovatno imali mr{avijiplen.

Me|utim, tokom pro{le godine pqa~kawe po{ta je razbojnicima donosilo i milionske iznose. Tako je iz po{te u Rumenki oteto milion dinara, bege~kapo{tajeujednojpqa~ki „olak{ana” za 500.000 dinara,dokjenajve}iplenodnetiz po{teuBa~komGradi{tu–2,1 milionadinara. Pqa~ke po{ta se uglavnom izvode po sli~nom scenariju – jedan ili dvojica maskiranih razb ojn ik a upadaj u po~ etk om ilikrajemradnogvremenaiuz pretwuoru`jemotimajunovac. Uve}inislu~ajevapqa~kepro|u bez povre|enih, ali se u nekimslu~ajevima,poputpqa~ke po{tenaLimanuuaprilupro{le godine, desi da pqa~ka{i napadnuslu`benice. Tada je metkom u stomak te{korawenaslu`benicapo{te u Ulici Narodnog fronta u Novom Sadu, a taj slu~aj jo{ uveknijerasvetqen. N.P.

NOVOSA\ANINIZARE[ETAKA

Uhap{enzbogpretwi`rtvi Novosadska kriminalisti~ka policija odredilajemeruzadr`avawado48satime{taninuFilipV.(1988)podsumwomdaje po~iniokrivi~nodelospre~avawaiometawa dokazivawa prema jednom sugra|aninu, o{te}enom pri poku{aju te{kog ubistva u februaru pro{le godine, kad je iz-

boden no`em, saop{tila je ju~e Policijskauprava. Osumwi~enom i jo{ dvojici izgrednika pripisuje se da su, maskirani i naoru`ani pi{toqima, nasilno u{li u stan i pretiliporodicio{te}enogdabigaprislililidanesvedo~iusudskompostupku.

Intenzivnoseradinaotkrivawupreostalihosobakojesedovodeuvezustim krivi~nim delom, dodaje se u saop{tewu,aokrivqnomFilipuV.jeposlesaslu{awa odre|en pritvor, saznali smo sino}uOsnovnomsudu. M.V.


10

svet

~etvrtak28.mart2013.

PODPRITISKOMJAVNOSTIZBOGDOGOVORASKREDITORIMA

Uskoroistragaoposlovawu kiparskihbanaka NIKOZIJA,BRISEL,WUJORK: Predsednik Kipra Nikos Anastasijades, suo~en sa sve ve}im besom javnosti zbog dogovora s me|unarodnim kreditorima, pokrenu}e krivi~nu istragu u ciqu otkrivawa razloga za pad kiparskih banaka na kolena. Vlasti pripremaju i ograni~ewa za podizawe novca sa bankovnih ra~una. Prvobitno je bilo predvi|eno da se vlada u Nikoziji ju~e sastane radi imenovawa istra`iteqa ili komisije koji bi ispitali da li postoji krivi~na, moralna ili administrativna odgovornost za krizu, prenela je agencija Frans pres. Budu}i da vlasti imaju te{ko}a da omogu}e da banke na Kipru danas budu otvorene nakon 12-dnevne pauze zbog straha od odliva depozita, sastanak je pomeren. Jedan bankarski zvani~nik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da }e se ograni~ewa odnositi na transfere velikih suma novca iz dve najve}e kiparske banke, sa ciqem da se spre~i prekomerno podizawe novca, prenosi agencija AP. U me|uvremenu, kiparske vlasti planiraju da dnevni limit za podizawe novca sa bankomata pove}aju sa 100 na 300 evra. Ta ograni~ewa }e biti na snazi najmawe nedequ dana. Dogovor o kreditu pomo}i, koji je Nikozija sklopila sa EU i Me|unarodnim monetarnim fondom najvi{e }e pogoditi in-

vestitore i deponente najve}ih kiparskih banaka, Banke Kipra i Laiki banke, a smawewe celokupnog bankarskog sektora, glavnog upori{ta ekonomije,

je za makroekonomske i politi~ke analize Bruegel koji isti~u da situacija nastala posle dogovora Evrogrupe i Kipra o zajmu vrednom 10 milijardi evra

Nikos Anastasijades

dove{}e do brojnih otkaza. Predsednik Anastasijades je pod pritiskom politi~ara da je popustio pod, kako oni navode, „silexijskim” pritiscima evropskih zemaqa, na ~elu sa Nema~kom, koje su zahtevale da bankarski depoziti budu oporezovani. Evrogrupa je usvajawem novog plana za spas banaka sa sun~anog ostrva ubila privredu Kipra i tu zemqu prakti~no „isterala” iz evrozone, ali to jo{ niko ne vidi. Analiti~ari organizaci-

u toj ~lanici EU upu}uje na zakqu~ak da taj slu~aj mo`e biti uvod u postepen raspad evrozone. Ameri~ki ekonomista Tim Dai smatra da uvo|ewe ograni~ewa na slobodan transfer novca u kiparskim bankama u praksi zna~i da vi{e nije bitno da li se ostrvo nalazi u zoni evra ili ne. Dai tvrdi da se sada „kreira” stawe u kome }e, na primer, za francuski evro mo}i i daqe da se kupuje roba ili pla}aju usluge u Nema~koj, dok }e ta

ista zajedni~ka valuta evrozone na Kipru slu`iti „samo za doma}u upotrebu”. Stru~waci iz Brisela tako|e ukazuju da je Evropska centralna banka (ECB), pristaju}i na ve} usvojenu odluku o na~inu re{avawa problema kiparskih banaka, prakti~no „sagradila” Kipru novu valutu. U situaciji koja sada vlada u kiparskim bankama, ECB je obavezna da im omogu}i pristup likvidnim sredstvima, ali ako kontrola nad kapitalom na Kipru bude va`ila u du`em razdobqu, Evropska centralna banka }e prestati da bude zajmodavac posledwe instance za ugro`ene ostrvske banke i to je prvi korak ka scenariju postepenog uru{avawa mehanizma evrozone. Prema oceni zapadnoevropskih ekonomista, drama sa bankama na Kipru je signal za Italiju, [paniju i Gr~ku da i te ~lanice evrozone mogu postati slede}e `rtve „kiparskog sindroma”. U slu~aju malih poreme}aja, ali i nekih vladinih pogre{nih poteza ili masovnijih socijalnih protesta, likvidnost u pomenute tri ~lanice evrozone mo`e biti ugro`ena, jer }e sredstva iz wihovih banaka ubrzano nestajati. Uvo|ewe zabrane na bankarske transakcije u toj situaciji otvorilo bi put za raspad evrozone, smatraju analiti~ari Bruegela.

POGLAVARRIMOKATOLI^KECRKVEUVODINOVAPRAVILAUVATIKANU

PapaFrawane}eda`ivi uApostolskojpalati VATIKAN: Papa Frawa odbio je da `ivi u zvani~noj papskoj rezidenciji iako su radovi na we noj re kon struk ci ji potpuno zavr{eni jer smatra da je to zda we pre ve li ko. Portparol Vatikana Federiko Lombardi izjavio je da je novi papa obavestio kardinale da ne namerava da se preseli u papsku palatu i da }e nastaviti da `ivi u Domu svete Marte u Vatikanu, gde je sa ostalim kardinalima bio sme{ten za vreme papske konklave. „On poku{ava da `ivi jednostav nim `i vo tom sa dru gim sve{tenicima”, rekao je Lombardi i dodao da je papa tokom pre kju ~e ra {we ju tar we mi se obavestio kardinale da }e „odre|eni period vremena” `ive-

ti sa wima. Kako je naveo, nije poznato koliko }e potrajati ovaj „eksperiment” sa stanovawem pape u Domu svete Marte. Na poziv pape, misi su u kapeli, osim kardinala, prisustvovali i ba{tovani, ~ista~i ulica, osobqe Doma i novinari vatikanskog lista „Oservatore Romano”, prenosi Frans pres. Lombardi je naveo da je papa ipak pristao da iz skromne sobe, u kojoj je bio sme{ten tokom papske konklave, pre|e u malo ve}i apartman, gde }e mo}i da prima posetioce. Mediji u Vatikanu prenose da novi papa smatra da je ofici jel na pap ska re zi den ci ja, poznata kao Apostolska palata, prevelika.

U apart ma ne Apo stol ske pa la te, ko ji gle da ju na Trg sve tog Pe tra, pr vi se use lio pa pa Pi je X 1903. go di ne, a re zi den ci ja je kom plet no ob no vqe na 1964. i to je sva ki put ~i we no sa use qe wem sva kog sle de }eg pa pe. No vi pa pa, ko ji po ti ~e iz rad ni~ ke emi grant ske po ro di ce, klo ni se ve }eg de la tra di ci je ko ja po sto ji u Va ti ka nu, bi ra ju }i jed no stav ni ji i ma we skup `i vot kad su u pi ta wu pap ska ode }a i osta le pra te }e opre me. Dom sve te Mar te je iz gra |en 1996. go di ne po seb no za sme {taj kar di na la to kom tra ja wa pap ske kon kla ve, ali ta ko |e slu `i i kao stal ni sme {taj za sve {te ni ke i bi sku pe ko ji ra de u Va ti ka nu.

dnevnik

UKRATKO Uklowendeo Berlinskogzida BERLIN: Delovi Berlinskog zida poznati kao Isto~na galerija ukloweni su da bi se oslobodio prostor za izgradwu luksuznog solitera. Radnici su, uz podr{ku oko 250 policajaca, uklonili delove zida uprkos protestima i zahtevima da se ta lokacija sa~uva. Planovi da se uklone delovi Isto~ne galerije duge 1,3 kilometara izazvali su proteste i optu`be da investitori `rtvuju

istoriju za profit. Taj deo zida postao je velika turisti~ka atrakcija u nema~kom glavnom gradu. Od 155 kilometara Zida koji je delio Berlin od 13. avgusta 1961. do 9. novembra 1989. godine ostala su jo{ samo tri kilometra. Najmawe 136 qudi je poginulo poku{avaju}i, tokom 28 godina koliko je zid opstao, da pre|e tu granicu koja je delila komunisti~ki isto~ni Berlin od zapadnog Berlina.

Dama~uvaObamu VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama imenovao je prvi put `enu - Xuliju Pirson - na ~elo Tajne slu`be, elitne policije koja brine o wegovoj za{titi. Pirson je 30 godina radila za Tajnu slu`bu koja je osim za{tite predsednika i wegove porodice zadu`ena za istrage u vezi s krijum~arewem novca i pronevere. Reputacija te elitne policije umrqana je u aprilu 2012. godine kada je 13 wenih agenata osumwi~e za pose}ivawe prostitutki u Kartaheni, u Kolumbiji, pre dolaska Baraka Obame na samit Ju`ne i Severne Amerike. Devet agenata je smeweno, podnelo ostavke ili oti{lo u penziju nakon tog incidenta, prenele su agencije.

Zemqotres naTajvanu TAJPEI: Zemqotres ja~ine 6,1 stepen Rihterove skale pogodio je centralni deo Tajvana. U potresu je jedna osoba izgubila `ivot, a 86 je povre|eno. Zvani~nici hitne pomo}i naveli su da je 72-godi{wa `ena prva, za sada, poznata `rtva zemqotresa. Ona je stradala kada je na wu pao zid hrama pored koga je stajala u ruralnom okrugu Nantou u blizini epicentra potresa.

Povre|eno je najmawe 86 qudi, uglavnom od pada predmeta, a od siline potresa na ku}nim instalacijama gasa evidentirana su dva po`ara, prenela je agencija AP. Zvani~ni lokalne vlade Nantou ^en Min-hui rekao je da su padali natpisi sa nekoliko {kolskih zgrada i da su vidqive mawe pukotine, mada su glavne konstrukcije zgrada ostale ~itave.

Lan~anisudar BE^: Jak sneg i poledica izazvali su lan~ani sudar na autoputu zapadno od Be~a, u kojem je u~estvovalo oko 100 vozila. U nesre}i je najmawe jedna osoba poginula. Zvani~nici slu`bi za spasavawe saop{tili su da se nesre}a desila u utorak blizu mesta Sankt Polten, oko 60 kilometara od Be~a, i da su ukqu~eni 40 kamiona i 60 automobila, prenosi Bi-Bi-Si. Oni navode da je kolona zaustavqenih vozila du`a od dva kilometra. Na mestu sudara stigla je pomo} iz {est regionalnih vatrogasnih slu`bi, s kolima hitne pomo}i i helikopterom za vanredne situacije. U ju`noj Austriji najmawe 29 qudi je povre|eno, od kojih {est ozbiqno u dve saobra}ajne nesre}e u tunelima na putu u [tajerskoj, javio je ORF. Hladan talas izazvao je poreme}aje u saobra}aju {irom Evrope.

BebeNNlica SARAJEVO: Deca u Bosni i Hercegovini, ro|ena nakon 12. februara ove godine, do daqeg ne}e mo}i da dobiju jedinstveni mati~ni broj bez kojeg ne mogu imati zdravstvenu kwi`icu, paso{ i ostala dokumenta, pi{u bawalu~ke „Nezavisne novine”. Dnevnik obja{wava da je razlog to {to je Predstavni~ki dom parlamenta BiH odbacio na vanrednoj sednici izmene i dopune Zakona o jedinstvenom mati~nom broju BiH, koje je predlo`io Savet ministra BiH.

Kafakaosoja BAWALUKA: U BiH je ju~e uhap{eno 13 carinika koji se sumwi~e da su u~estvovali u {vercu kafe ~ime su, kako se sumwa, o{tetili buxet BiH za oko 30 miliona KM. Od 2009. do 2011. godine u BiH je preko carinskih ispostava Gradi{ka i Biha} uvezeno oko 138 {lepera kafe, koja je prilikom uvoznog cariwewa la`no deklarisana kao soja ili glina, a sve u ciqu izbjegavawa pla}awa zakonom predvi|enih uvoznih da`bina, javila je RTRS. Ju~era{wa akcija predstavqa nastavak nedavno sprovedene akcije „Panama” u kojoj su pripadnici Dr`avne agencije za istragu i za{titu uhapsili ~etiri lica iz Kiseqaka, koja se sumwi~e da su po~inila vi{e krivi~nih dela.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VUKJEREMI] Predsednik Generalne skup{tine UN Vuk Jeremi} rekao je da }e debata o radu me|unarodnog krivi~nog pravosu|a biti odr`ana u UN. „Nije iznena|ewe {to pritisak progresivno raste kako se pribli`avamo 10. aprilu. Smatram da je ovo izuzetno zna~ajna i aktuelna tema za me|unarodne odnose, debata }e biti odr`ana i nema te sile koja bi me mogla naterati da od we odustanem”.

REYEPTAJIPERDOGAN Organizacija za qudska prava „Amnesti interne{enel” kritikovala je ju~e Tursku zbog ugro`avawa slobode izra`avawa u toj zemqi, jer je po broju novinara koji se nalaze u zatvoru u vrhu u svetu, pre Kine i Irana. Vlada turskog premijera Rexepa Tajipa Erdogana demantuje optu`be, navode}i da niko od novinara nije zatvoren zbog svoje profesije ve} zbog veza sa Radni~kom partijom Kurdistana.

PJERLUI\IBERZANI Lider levice Pjer Lui|i Berzani ka`e da bi „samo mentalno obolela osoba” htela da bude premijer Italije po{to su ju~e propale konsultacija o vladi sa Pepeom Grilom, liderom Pokreta pet zvezda. „@elim da ne{to bude jasno: spreman sam da preuzmem ogromnu odgovornost, ali tra`im i od drugih da makar malo i oni to urade”, dodao je Berzani.

Doktorkaodgovornazaubistvo 300bolesnika? LONDON: Brazilska doktorka Vir`inija Soare{ de Soza, kojoj se sudi za ubistvo sedam neizle~ivih pacijenata, mogla bi da bude odgovorna za smrt vi{e od 300 bolesnika, pi{e ju~e britanski „Indipendent„. Ona je optu`ena za ubistvo sedam bolesnika kako bi oslobodila krevete u bolnici „Evan`elika„ u Kuritibi, prestonici dr`ave Parana na jugu Brazila. Po optu`nici, Soza je bolesnicima na aparatima za ve{ta~ko odr`avawe `ivota davala smrtonosne doze lekova za opu{tawe mi{i}a ili smawene doze kiseonika. Doktorka je uhap{ena u februara zajedno sa tri lekara i medicinskom sestrom, posle preranih smrti sedam dugogodi{wih bolesnika na intenzivnoj nezi, navodi britanski dnevnik. Brazilsko ministarstvo

zdravstva analiziralo je 1.700 bolni~kih dokumenata iz posledwih sedam godina. Svi sumwivi slu~ajevi smrti imaju istu vezu izme|u lekova, problema s aparatima za ve{ta~ko disawe, period u kome se

to dogodilo i smrt pacijenata. „Proveravamo sve smrtne slu~ajeve koji su se dogodili u toku wene smene u posledwih sedam godina”, naveo je glavni istra`iteq dr Mario Lobato za brazilsku televizi-

ju i dodao da je Soza, „mole}i Boga, odlu~ivala koji od pacijenata treba da umre kako bi se oslobodio krevet u bolnici”. „U svakom slu~aju, svedo~ewe qudi koji su radili u bolnici potvrdilo je ono {to smo na{li u evidenciji pacijenata”, rekao je Lobato i naveo izjavu medicinske sestru koja je oti{la po ~a{u vode za bolesnika i dok se vratila, pacijent je bio mrtav. Ukoliko svi sumwivi slu~ajevi budu potvr|eni, ovo }e nadma{iti broj `rtava najgoreg poznatog lekara serijskog ubice Harolda [ipmana. Britanski lekar je, 2004. godine osu|en za ubistvo 15 pacijenata u Man~esteru, a navodno je odgovoran za smrt jo{ 260. Vir`inia Soares de Soza odbacila je krivicu za zlo~ine. (Tanjug)


kultura

dnevnik

~etvrtak28.mart2013.

11

ПО РЕЗУЛТАТИМА ИСТРАЖИВАЊА О КУЛТУРНИМ ПОТРЕБАМА У ВОЈВОДИНИ

Најпосећенији Ноћ музеја и Стеријино позорје КултурнепотребеВојвођанабиле су предмет истраживања, чији резултати су јуче представљени у Заводу за културу Војводине. Истраживањесу,усарадњисаПокрајинскимсекретаријатомзакултуру ијавноинформисаање, крајем прошле године спровели професори Филозофског факултута у Новом СадусоциолозиЖолтЛазариДушанМаринковић,наузоркуод500 испитаникауАПВојводини,сциљем да се утврди стање и открије којесукултурнепотребеовдашњих људи,како бисенаосновутогадаљеусмеравалакултурнаполитикаи утврђивалиправциразвојакултурногживота уВојводини. Порезултатимаовогистраживања,односноодговоримаиспитаника,најпосећенијекултурнеманифестацијеуВојводинисуНоћмузеја (40 одсто), Стеријино позорје (31,4одсто), новосадски Салон књига(25,8одсто),Егзит(20,2одсто), Филмски фестивал Палић (15,6 одсто) и Новосадски џез фестивал (10,4 одсто) иако џез није међу популарном музиком, што је овоистраживањеутврдило. Најслабије посећене културне манифестацијеуВојводинисуМеђународни фестивал камерних хорова у Ади (0,2 одсто), Фестивал импровизованеџезмузикеуКањижи(1,4одсто),ДаниИсидораБајића у Кули (1,8 одсто) и Фестивал поезије младих у Врбасу (2,2 одсто). Када је у питању посећеност културних манифестација, забри-

њавајући подаци су, по речима Жолта Лазара, да на концерту џез музике никад није било скоро 70 одстоиспитаних,наоперској представискоро60одсто,балетској 61,5 одсто,анаконцертуозбиљнемузике нијеникадбило 48,5испитаних. Узовеподаткетребадодатиидатогаинемачестоупонудикултурних програма. Бољисуподацизамузеј,гденикад није било само 7,4 одсто, 49,5 одстогајепосетилопревишеодгодинудана,а23,6одстопре вишеод месецдана. Врломалиброј људи(1,4одсто) никаднијебиоубиоскопу(ипаких јеуранијимвременимабилодоста иумањимместима),каониупозоришту(4,2одсто),којејеупретходнихмесецивишеданапосетило20 одстоиспитаних. Ликовнауметност јетакођеунештобољемположајуивишесепрати, достањихјеизложбеобишлоу претходном периоду, а никад није 20, 8 одсто испитаних. Међутим, помало је изненађујуће што изложбе примењене уметности, којих иначедостаимаипомањимместима,нисупопуларне,тенањиманијебилоскоро50одстоиспитаних. Кадабисеистовременоорганизоваловишедогађаја53,5одстоби отишлонапозоршнупредставу,5,6 одстонаконцертозбиљнемузике,5 одсто на балет, 1,6 одсто у оперу, 8,6одстонакњижевновече,4,2одсто на перформанс, а 5,4 одсто ни на један догађај. Када би се истовремено организовали концерти

33,6одстоиспитанихбиотишлона забавнумузику,7,2одстонаозбиљну, 8,9 одсто на џез, 17,7 одсто на изворну народну музику, свега 5,2 одстонатурбофолк,штојепоречимаЛазара,охрабрујуће,а5,4одстосенијеопределилонизаједан концерт. Међувишеизложбиупонуди,за фотографијебисеопределило20,6 одсто,заликовну29,9одсто,замузејскупоставку25,1одсто,запримењенууметност10,1одсто,а14,3 одстонизаједну. Око20одстоиспитанихјезадовољнокултурно–уметничкимдогађајима у свом месту, 33,1 одсто само делимично, 30, 1 одсто има незадовољних,а16одстонеможе дапроцени.Напитањекојакултурна установа највише недостаје у њиховомместу,30,8одстоиспитанихјереклодајетоконцертнадворана,28,9одстобиоскоп,26,3одсто позориште,8,4одстомузеј,а5,7одстогалерија. Ово истраживање договорено је прекоокогодинудана,подсетиоје Милорад Ђурић, заменик покрајинскогсекретаразакултуруијавноинформисање,додајућидајенамерабила да сепроверидалионо што ради и овај секретаријат и остале културне институције има везесастварнимкултурнимпотребама. Резултати овог истраживања су, по његовим речима, релеватни подациокојимаћесесвакакоразмишљатиудаљимкорацимакојеће предузиматикултурнеинституције. Н. Пејчић

Из представе „Зона Замфирова”

ЗАВРШЕНИ „ДАНИ КОМЕДИЈЕ” У ЈАГОДИНИ

Најбоља представа „Зона Замфирова” На ‘’Данима комедије”уЈагодини жири је најбољом представом прогласио „Зону Замфирову„Стевана Сремца у режији Кокана Младеновића и извођењу Позоришта на Теразијама. Ова представа била је најбоља и по оцени публике, која јој је дала оцену 4,85. Тако су „Зони Замфировој„ припале обе награде, жирија „Мија Алексић„, и публике „Миодраг Петровић -Чкаља„-статуета „Јованча Мицић„, као и награда дневног листа „Политика”. Награду „Златни ћуран„ за животно дело добила је филмска, позоришна и телевизијска глумица Јелисавета Сека Сабљић. Жири је три равноправне награ-

де статуету „Ћуран„ за најбоља глумачка остварења доделио Саши Торлаковићу за улогу Мате Букарице у „Представа Хамлета у селу Мрдуша доња„, Даници Максимовић за улогу Доке и Небојши Дугалићу за улогу Хаџи Замфира у „Зони Замфировој”. Статуета „Ћуран„за најбољу редижијудодељенаје Кокану Младеновићу за„ПредставуХамлета у селуМрдуша доња„. Награду „Никола Милић„, за епизодну улогу,жири је доделио Власти Велисављевићу за улогу Тасе у представи „Смњиво лице”. Најбољом младом глумицом проглашена је Ивана Јовановић за улогу Анђе у „Представа „Хамлета у селу Мрдуш�� доња„, а

најбољим младим глумцем Бојан Димитријевић за улогу Жике у представи „Сумњиво лице”. Награду за костимографију добила је Татјана Радишић за костиме у представи „Зона Замфирова„, за најбољу сценографију Марија Калаба,аспецијалну награду Мојица Хорват за кореографију у истојпредстави. Награде суурученесиноћ, ау част награђених,Фави театар Београд,извеоје „Диван дан„Стевана Копривице у режији Славенка Салетовића. Селектор „Дана комедије„ био је редитељ Југ Радивојевић.,а у жиријусубили редитељ Егон Савин и глумци Љиљана Благојевић и Слободан Тешић.

НОВИ ФИЛМОВИ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Акција, комедија и фантастика

У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ СУТРА ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „ПРАЗАН ГЛАС” АСОЦИЈАЦИЈЕ „ПЕР.АРТ”

Сцена као место једнакости На камерној сцени Српског народног позоришта, сутра у 20 сатићепремијернобитиизведенапредстава„Празанглас“,урежији Саше Асентића и Оливере КовачевићЦрњански.Представа је настала у оквиру програма „Уметностиинклузија“асоцијације „Пер.Арт“, у копродукцији са СНП, ШОСО „Милан Петровић“иБанком„Ерсте“. На јучерашњој конференцији за новинаре Саша Асентић је предочио да се у новој представи,уоквирураданадруштвеној интеграцијиособасаинтелектуалном ометеношћу, бавио њихо-

да се испита како особе с интелектуалном ометеношћу разумејусебе.Микористимосусретизвођача и публике да говоримо о темама које нису довољно присутнеујавности.Такопредстава постаје критика друштва, зато што мислимо да је инвалидитет конструктвременаукоме живимо. Оливера Ковачевић Црњански јеоткриладасепосле11година, колико се ради на програму „Уметност и инклузија“, група довољнодоброупозналадајесадаотишлакоракдаљеиотворила севишенегоикад.

Први пут у позоришту Коликојеважанпрограм„Уметностиинклузија“ Асентићизорганизације „Пер.Арт“ која од 2002. редовно сарађује са Српским народним позориштем, навео је податак да међу публиком често будуљудикојимајетопрвипутдасуодгледалинекупредставу. Ондаониувлачеидругељуде,гледајунекедругепредставе...Итакокругпублике,кругкултуре,међусобногразумевањаипоштовања,постајесвешири. вимличнимпричама.„Материјали“ су путем различитих сценскихформи–говора,видеа,плеса, песме – обликовани у јединственуцелину. -Чланицанашегрупе,Наталија Владисављевић, сматра да је позориште и наше дело у њему, нашакућа,местогдеможемода будемоједнаки,анашновичлан, Далибор Шандор, мишљења је да у публици постоји радозналосткадсуупитањунашепредставе – прича Саша Асентић. – Оне омогућавају да се задовоље њиховеинтелектуалнепотребе и

- Чули смо нешто што никад пре нисмо, још више смо се зближили, а у представи је све то,ускладусажељамаизвођача, претворено у сцене – рекла је Оливера Ковачевић Црњански, којајеистакладасусаСНП потписали петогодишњи уговор о сарадњи, као резултат размишљања како да се овако специфичан рад одржи на нашој културнојсцени. На ово се надовезао Саша Асентић,рекавшидајезбогтога формиранаимрежаинституција кој подржавају рад асоцијације

„Пер.Арт“наукључивањуособа с инвалидитетом и интелектуалном ометеношћу у редовне друштвене токове, кад су у питању културнепотребе. УњусуукљученијошиГалеријаМатицесрпске, Музеј савремене уметности Војводине, Позориште младих, Битефтеатар... Управник СНП Александар Милосављевић, поводом најновије сарадње са асоцијацијом „Пер.Арт“ на програму „Уметностиинклузија“,навеоједаза једну институцију каква је СНП много значи да буде друштвено одговорнаидаотворивратасвог репертоарасличнимпројектима. -СНПмора даотвори врата и запублику,каоизапотенцијале који онда отварају могућности креативногизраза–кажеМилосављевић. Прварепризапредставе„Празанглас“којуусарадњисапрофесионалцима реализују особе са интелектуалном ометеношћу бићеодржанаусуботу у20сати. У представи играју: Наталија Владисављевић, Горан Гостојић, МаријанаШугић,СнежанаБулатовић, Дејан Шуљан, Марина Сремачки, Марко Башица, Вук Вуковић, Беата Перге, Бојана Стојановић, Михаило Петровић, ДалиборШандор. Асистенткиња режије била је Фросина Димовски, сценски простор и костим креирала је Наташа Мурге Савић, дизајн светла Тихомир Бороја,амајстортонајеДушанЈовановић.Осталисарадницибили су Татјана Туцић, Дуња Црњански, Андреј Ненадов и Предраг Петрушевски. И. Бурић

На репертоар домаћих биоскопа, међу којма је и новосадска “Арена синеплекс“ данас стижу три нова филма.„Г.И. Јое: Одмазда„у режији Џона М.Чуа наставак је филма из 2009.„Г.И. Јое: Успон Кобре„, који је зарадио више од 300милиона долара на светским благајнама. Г.И. Јое војници се боре не само са непријатељем Кобром, већ су приморани да се одбране и од напада из саме владе. Продуцент Лоренцо ди Бонавентура, који је имао удела у неким од најуспешнијих филмских франшиза, попут „Трансформерса„, сматрао је да је крај првог филма оставио отворена врата да се свет „Г.И. Јое„-а дубље истражи. Редитељ Чу је желео да представи и емотивну страну приче о нинџама и дубину анимозитета између два човека која су тренирала раме уз раме као браћа. Главне улоге тумаче Ченинг Тејтум,Двејн Џонсон,Џонатан Прајс,Брус Вилис. Сценаристи филма „Мамурлук у Лас Вегасу„ стоје иза комедије “21-потпунопунолетан“ о студенту колеџа, Џефу Чангу, (Џастин Чонизфилма„Сумраксага“) који је одувек радио оно што се од њега очекивало,али кад га два најбоља друга,Кејси (СкајларЕстин)иМилер(МајлсТелер) посете на његов 21.рођендан,он одлучује да уради нешто неочекивано,иако га следећег јутра чекапријемни на Медицинском факултету. Оно што је

Из филма „Домаћин”

требалодабуде„једнопивце“прерастауноћпрепунухаоса,претераногуживањаиневероватнихлудоријауовојнесвакидашњојкомедији.ЏонЛукас и СкотМур дебитују као режисери на овом филму, а до сада су писали сценарије за „Мамурлук у Лас Вегасу„, „Буди мало ја„,„Све моје бивше„. Дан пре америчке премијере у српске биоскопе данас стиже и филмска верзија романа Стефани Мајер „Домаћин„(Host)намењена публици која је пратила серијал „Сумрак„чији је предложак, такође, била истоимена романеска те-

тралогија исте ауторке. Роман је адаптираоп и режирао га Ендрју Николс.Многи очекују да ова романтична СФ прича о необичном светуизбудућностипостанеједан од највећих блокбастера године. Филмнасуводиунеобичансвету будућности,укомесудбинацелог човечанствависионити,аљубавни се троугао ствара између само дватела.Земљујепокорилаврста паразитских бића, званих ‘душе’, која заузимају умове својих људских носитеља, притом задржавајућињихователа. К. Р.

IN MEMORIAM

Славољуб Белимарковић Новинар, песник и прозаиста Славољуб БелимарковићпреминуојеуНовомСадуу74.години последугеитешкеболести.Рођенје1939.уЗасавицикодСремскеМитровице. Позавршеткустудијанапедагошкомфакултетурадиојеушколама у Сремској Митровици, а 1981. прелази у Нови СадуИздавачкуделатност„Дневника“.Биојеновинару„НТревији“,уредникревије „Путоказ“,а потомдопензионисањановинариглавниуредник часописа„МалиНевен“. Свој песнички опус са педагошким поукама у збиркама„Јасамвозачшампион“,„Стазомипутоказом“,„Мајсторфудбала“,„Математика“каои романеоживотупринцаСтефанаипринцезеМа-

ре посветио је најмлађим читаоцима, који ће га памтитисабројнихдружењауосновнимшколама широмПокрајине,каоина„Распустилишту“новосадског Отвореног универзитета. Објавио је и монографију„ПричаоВаљевцу“,апотомиромане„ВидиВенед“,„Дунавскакраљица“и„Салон Веритас“намењенеодраслојчиталачкојпублици, у којима су испреплетани митологија и легенде Старих Словена и судбине људи са ових наших подручја. Белимарковићев знатижељан и неуморан дух, опчињен магијом прошлости, на велику жалост његовихпријатеља,заувексесмириоовезиме.Јединогдобакојенијеволео. С. Б.


12

~etvrtak28.mart2013.

БРАТИМЕСЕОПШТИНЕ КИКИНДСКАИИСТОК СКОСОВА

Подршкауобласти пољопривреде КИКИНДА:Приликом недавне посете представника општине Исток са Косова Кикинди, договорени су братимљење и сарадња, пре свега у области пољопривреде и подршка Србима у овој енклави. Сарадња је део акције Канцеларије за Косово републичке Владе.Председник општине Кикинда Саво Добранић рекао је, приликом сусрета, да је кикиндска општина спремна да пружи солидарност и подршку.У посети су били и представници општине Витина са Косова, што је, такође, део акције републичке Владе и Канцеларије за Косово, у којој се успоставља сарадња и братиме општине из Србије са општинама на Косову. - Тренутно 2.500 Срба живи у 16 села, али не и у самом Истоку, ода-

кле су их протерали Албанци. Живимо у том непријатељском окружењу, константно смо изложени притисцима. Пуцају на Србе који желе да остану и још увек су под шаторима, краду нам стоку, отимају механизацију, узурпирају нашу имовину. Трудимо се, колико је то могуће, да организујемо живот на том подручју. У селима се бавимо пољопривредом, па очекујем неки вид сарадње у тој области - рекао је председник општине Исток ДрагољубРепановић Репановић је истакао да подручје општине Исток има добре услове за производњу, пре свега, белог лука и јагода. Овог момента још око 500 породица чека и жели да се врати у ову српску енклаву. А.Ђ.

ГРАДОНАЧЕЛНИКИВАНБОШЊАК ОГРАДЊИОБИЛАЗНИЦЕ

Градњаобилазнице почиње овегодине

ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина ИванБошњак најавио је да ће ребалансом буџета бити омогућена изградња обилазнице око града и реализација програма Националне службе за запошљавање под називом “Прва шанса” за запошљавање младих. Градњу обилазнице Бошњак је назвао једним од најзначајнијих пројеката у 2013. години, наводећи да је у току откуп земљишта од власника дуж трасе будуће обилазнице. - Поступак експропријације за сада се одвија по планираној динамици. Послови пројектовања ће бити поверени акредитованој кући и у априлу се очекује да буде готова комплетна документација за грађевинску дозволу. Реално је очекивати да радови на траси дужине од 2,2 километра буду започети ове годи-

не, као и изградња моста у оквиру обилазнице, која ће према проценама трајати две године – оценио је Бошњак. Он је као други капиталан пројекат издвојио изградњу фабрике воде и изразио задовољство што је на прошлонедељној седници Скупштине града усвојен захтев упућен републичкој влади за гаранције на уговор о финансирању изградње и управљања овим постројењем. Закључак, са пратећом документацијом, у среду је послат Влади Србије. Уговором, потписаним априла 2012. године, између ЈКП “Водовод и канализација” и немачке фирме “Васертехник” из Есена, предвиђена су улагања од 25,6 милиона евра, а према пројекту фабрика воде би могла да буде завршена за три године. Ж.Б.

vOJvOdinA

dnevnik

ПАДАВИНЕДОНЕЛЕНЕВОЉЕЖИТЕЉИМАСРПСКОГКРСТУРА

Потопзбог непрочишћенихканала СРПСКИКРСТУР:Због сувишних вода услед обилних падавина којих је било у последње време житељи дела Српског Крстура код Новог Кнежевца, имају велике невоље, нарочито у делу насеља које гравитирају улицама Јована Стерије Поповића и Цара Душана. Вода је многима поплавила баште, дворишта и помоћне просторије и скоро стигла до кућних прагова, а до домова неколицине породица могуће је само доћи у чизмама. - Прошле ноћи нисам ни спавала, јер услед отапања снега и кише која је падала, вода је поплавила већи део дворишта, тако да не могу да уђем у кокошињац и друге помоћне просторије - жали се Гиза Малатенски (81) у Улици Јована Стерије Поповића. - Тешко се крећем уз помоћ штапова и поред свих мука, морам обувати чизме да би нахранила живину. Уз помоћ ћерке Етелке, која је ту привремено, намеравамо да живину преместимо у собу, да је спасемо, а плашим се да ће ако овако потраје, вода доћи до куће. У невољи је и њена комшиница Радојка Коблехер, чија башта и двориште су поплављени, а вода стигла до чардака. Она и други житељи из овог дела насеља жале се на проблеме са плављењем дворишта и да неће моћи засејати баште. На терену између две улице сувишне воде су формирале право језеро, у немогућности њиховог протока услед зачепљених пропуста и непрочишћених канала. ГојкоПетрић жали се да у кући у којој живи са четворо деце и супругом, вода избија у соби. - Не знамо коме да се жалимо. Све је мокро и блатњаво, па сам мало морао под да прекријем да се може ходати. Плашим се да се деца не разболе. Живимо јако бедно од со-

Одбаштинасталојезеро

цијалне помоћи. Лети и када је суво још је некако преживљавамо, а зими и када падају кише је неподношљиво - вели Петрић. У тешким приликама су и сиромашне ромске породице у оближњим кућама удаљеним око двеста метара. Проћи од њих до тротоара и тврдог пута, такође и после вратити се кући, прави је подвиг. - До ћошка идем у ципелама, па се изујем и остатак пута идем боса објашњава Миланка Пејин, коју сму срели на повратку из пазара. Вода је на све стране, зидови пуцају од влаге. До сада није вредело што смо се жалили. Живимо са петоро деце у кући која је окупирана водом, а улази и у кућу. Нико да погледа како нам је, а нема могућности ни па-

ра да купимо неку другу кућу и преселимо негде у селу, где је терен сувљи. Слежу раменима Милан Матић и други мештани из овог дела насеља, указујући да би нешто требало предузети да би се обезбедило одвођење сувишних површинских вода које се сливају на овај терен и праве језеро. Напомињу да и приликом последњег прокопавања канал изгледа није добро изнивелисан, или да би можда требало инсталисати неку пумпу, да се вода препумпава. Председник Савета МЗ Српски Крстур АндрашКардош указује да МЗ Српски Крстур нема месни самодопринос нити других сопствених прихода да би могла нешто предузети, него да јеидно може да

се обрати надлежнима у локалној самоуправи општине Нови Кнежевац. - Ослањамо се на општину, која нам углавном излази у сусрет, али на решавање овог проблема нико није реаговао. Указао сам на проблем још пре три недеље када ситуација није била толико алармантна, чак сам стање на терену документовао и фотографијама. Да су канали прочишћени и да свако ради свој посао како треба не би било проблема - каже Кардош, указујући да би се они који су у невољи можда могли ослободити воде која их угрожава уз помоћ багера, предочавајући да би када се снег отопи и уз нове падавине, могло бити још горе. М.Митровић

РУСКИМ ВОЗОМ ПОНОВО ДО ШАПЦА

Удобностпривлачи путнике РУМА: На румској железничкој станици пуштен је у путнички саобраћај нови дизел моторни воз на релацији Рума - Шабац Рума и тако је железнички садржај на овој релацији поново редован. Реч је о новом дизел моторном возу серије 711 који је заменио стари дотрајали шинобус, који је саобраћао на овој релацији и због кога на овој релацији скоро и није било путничког железничког саобраћаја. Нови воз ће саобраћати радним данима шест пута дневно, док ће викендом и државним празницима имати по четири поласка. Циљ нове дизел моторне гарнитуре је да обезбеди квалитетнији, редовнији и безбеднији путнички железнички саобраћај. -Ово је једанаеста гарнитура од укупно 12 нових купљених коју српска железница укључује у редован саобраћај. Остало је још укључивање нове гарнитуре на релацији Суботица - Кикинда да бисмо побољшали и унапредили локални и регионални путничко железнички саобраћај. Захваљујући кредиту међународне железничке банке „Еурофиме“ од 43 милиона швајцарских франака, после 30 година „Железница Србије“ су купиле нове возове. На

Нови руски воз

релацијама где саобраћају нови возови проценат путника је повећан и до 50 одсто, а то значи да су нови дизел моторни возови превезли скоро 400 хиљада путника у локалном саобраћају и зарадиле преко 30 милиона динара. Све ово је показатељ да ако створимо услове можемо покренути железнички саобраћај и да ће за пет година српске пруге и станице

изгледати доста модерније - истакао је генерални директор „Железница Србије“ Драгољуб Симоновић. Воз на релацији Рума - ШабацРума, који је произвела руска фирма „Метровагонмаш“ је дводелан, има 120 места за седење и 126 за стајање и креће се 120 километара на сат. М.Марушић

Награђенинајбољистуденти ПЛАНДИШТЕ:Лепа пракса локалне самоуправе у пландиштанској општини да уручује награде својим најбољим студентима и ове године обрадовала је академске грађане који се на студијама максимално залажу и у индексе бележе надпросечно високе оцене. На овогдишњем конкурсу новчане награде су зарадили студенти с просечним оцена-

ма већом од девет. Износ од 20 хиљада динара уручио је студентима предесденик општине Милан Селаковић Новчано признање добили су студенти Гордана Дивљаков, Елиана Тодиманана, Немања Тасевски, МаријаГутеша, МиљанаКравић, МаријаМајсторовић и Никола Митровсики из Пландишта. Ендре Барна из

Јерменоваца, Јелена Радић и Млађана Поповић из Велике Греде. На мастер студијама награде су добили Даниел Радић из Банатског Соколца, Санела Пајић из Пландишта и Дијана Личина из Купиника, док је добитник ове награде Небојша Гашпаревић из Марковићева на првој години докторских студија Физичког факултета . Р.Ј.


vojvodina

dnevnik ВАНРЕДНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА СОМБОРА

Нова два ДСС члана у клупама Пре било каквих дискусија, сомборски парламент је делимично изменио своју персоналну „крвну слику“. Наиме, након што су актуелни одборници ДСС Марко Минић и Милош Грба поднели оставке на своја места у скупштинским скамијама, њих су замениле њихове страначке колеге Јованка Станковић и Миле Келић. жавно власништво. Уз примедбе опозиционих одборника из редова СНС, УРС и СПО да се ради о иницијативи која представља најобичнији популизам, пошто нема никакво стварно правно дејство на процес уласка у реорганизацију аутопревозног предузећа „Севертранс“ и два пољо-предузећа,

„Граничар“ у Гакову и „Алекса Шантић“ у истоименом селу сомборског градског подручја, као и да је базирана на „фризираним“ економским показатељима који неће моћи да промакну обавезујућој државној ревизији пословања, дискусија о овој иницијативи је потрајала неколико сати. Ипак, уз противљење одборника УРС и СПО, као и уздржаност оних из редова СНС, владајућа већина састављена од одборничких група ДС, ДСС, ЛСВ, СРС, СВМ и НП усвојила је ову иницијативу. Предложену Одлуку о грађевинском земљишту, као трећу тачку дневног рада, одборници су усвојили релативно брзо, уз противљење само одборника УРС, након чега је, на предлог председника парламента Синише Лазића, започела и обједињена дискусија, условљена изменама републичких закона, о новим одлукама о оснивању већ постојећих ЈКП „Водоканал“, „Енергана“, и ЈП „Дирекција за изградњу Града Сомбора“, „Урбанизам“, али и ЈКП „Чистоћа“ за коју је, кроз следеће две тачке, било предвиђено „разбијање“ на три нова предузећа различитих делатности, што је био и повод да се сукобљавања власне већине и опозције у сомборском парламенту продужи и до касних поподневних сати, односно закључења овог броја „Дневника“. М. Миљеновић

У СУБОТИЦИ НАКОН ДВЕ ГОДИНЕ ПАУЗЕ

Наставља се изградња Народног позоришта СУБОТИЦА: Средином априла, после две године паузирања, почиње реконструкција старог дела Народног позоришта у Суботици. Радови обухватају шест препознатљивих коринтских стубова, а у року од шест месеци биће завршено и препројектовање садашњег пројекта, након чега би био расписан тендер вредан 10 милиона евра. Пројектантски тим који ради на пројекту реконструкције и изградње Народног позоришта истакао је да ће новим пројектом габарити зграде бити знатно смањени и да ће се “уклопити” у 10 милиона евра. Градоначелник Суботице Модест Дулић је истакао да неће бити потребе за рушењем већ изграђених делова објекта, него ће покушати да повећају проценат комерцијалних простора, ко-

је би касније опремили њихови корисници. - Верујем да ћемо остварити значајне уштеде у избору завршне обраде и водићемо домаћински рачуна о уређењу унутрашњости објеката и приликом набавке сценске технике - рекао је проф. др Радивој Динуловић. Као што је и раније неколико пута било речено Влада Војводине ће у наредне три године да издвоји 500 милиона динара, од чега ће ове 160 милиона за наставак радова на реконструкцији и санацији зграде Народног позоришта. - Добили смо гаранције од државних органа да ће нам помоћи да завршимо један од капиталних објеката културе не само у Суботици, него и у земљи - каже Модест Дулић. С. И.

Jожеф Kаса нови директор „Суботичких новина” СУБОТИЦА: Јожеф Каса је именован за директора “Суботичких новина”, одлучено је на седници Управног одбора ове новинске куће. На нову дужност ће да ступи за пар дана када добије решење Агенције за привредне регистре. За Yu eko телевизију Каса је рекао да жели да направи озбиљније новине, повећа тираж и прошири их на околину. За ово именовање нема правних сметњи, иако се против њега води истражни поступак по закону. Иначе, Јожеф Каса је донедавно био председник Управног одбора Народног позоришта у Суботици и поднео је оставку на ту функцију, јер, према његовом мишљењу, град није имао озбиљан однос према решавању наставка радова на Позоришту. -Однос који се исказује према градњи Народног позоришта у Суботици достигао је тачку када сам рекао доста, превршило је. После десетогодишње борбе с ветрењачама, имам право да кажем да је доста овога, нека решава неко други - рекао је Каса за новосадски Мађар со. С. И.

Грађевинско земљиште за динар ШИД: Девета седница Општинског већа свакако ће бити запамћена по томе што је пронађен пут до инвеститора, тако што им је понуђена почетна цена изнајмљивања грађевинског земљишта од само један динар по квадратном метру. Ова одлука се односи за инвеститоре у Бачинцима, где ће бити изграђена шећерана, затим у Ердевику, где ће се градити хладњача и објекти за прераду воћа и поврћа, а у Шиду односи се на градњу тениских терена. Овај предлог одлуке свакако је велика

олакшица за инвеститоре који ће и убудуће тражити у закуп земљиште, на којем ће градити своје објекте, а овом ценом шидска општина жели да их привуче. Приоритетно питање седнице Општинског већа СО Шид било је и програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Шид. Ово земљиште ће тек крајем јуна, у укупној површини од 1.300 хектара бити лицитирано и понуђено пољопривредницима. Д. С.

13

ПРОТЕСТОВАЛИ МЕШТАНИ ЛИПАРА

Реорганизација три државна предузећа СОМБОР:Одборници Скупштине Града Сомбора су јуче, на својој петој ванредној седници, усвојили су, макар до закључења ового броја „Дневника“, предложену иницијативу за увођење у унапред припремљен план реорганизације три овдашња предузећа, која су након поништења приватизација прешла у већинско др-

~etvrtak28.mart2013.

Не дају водовод „Комуналцу” ЛИПАР: Више од стотину мештана Липара протествовало је јуче испред зграде Скупштине општине Кула незадовољни општинском одлуком према којој сеоска водоводна мрежа и гробље прелазе из надлежности Месне заједнице Липар у надлежност ЈКП „Комуналац“ из Куле. Мештани Липара су протестним скупом покушали да спрече владајућу већину коју чине СНС, СПС, УРС и ДСС да на јучерашњој седници локалног парламента изгласају одлуке везане за промене оснивачких аката јавних предузећа у којима ће се, између осталог, наћи и спорна одлука. Они су посебно незадовољни тиме што им, како кажу, локална власт одузима оно што су њихови преци сами изградили месним самодоприносом како би извршили страначка запошљавања у кулском комуналцу. Такође, усвојена је и Одлука о обављању комуналних делатности којом пружање комуналних услуга у Крушчићу прелази у надлежност комуналног предузећа у Црвенки, а Крушчићани су своје незадовољство изразили петицијом коју је подржало око 700 грађана. СлободанРајачић из Липара је истакао да се општинска власт због оваквих одлука правда европским законима, иако, према његовим речима, ниједно од локалних комуналних предузећа нема потребне лиценце за пружање услуга водоснабдевања. - Циљ је само да запосле још десетак страначких активиста и сутра предају у приватне руке оно што смо својим новцима и рукама градили. Није ме срамота да као

Незадовољни Липарци

пензионер са 46 година радног стажа упрем прстом у оне који су цео живот провели на државном валову и сада дижу два прста да се оно што је сеоско да општини на управљање – огорчен је Рајачић. Мештани Липара истичу једногласну да не знају како ће убудуће плаћати комуналне услуге које ће због овога, како кажу, сигурно бити двоструко увећане. Окупљени грађани испред општинске зграде захтевали су јуче да се одлуке о променама оснивач-

ких аката ЈКП „Водовод“ из Црвенке и ЈКП „Комуналац“ из Куле изузму са дневног реда седнице и да се представницима мештана омогући да се обрате локалном парламенту. Владајућа већина у СО Кула није усвојила предлог коалиционог партнера из Јединствене Србије да уврсти у дневни ред разматрање о иницијативама Крушчића и Липара и изузме усвајање промена оснивачких аката два комунална предузећа. Након тога, одборници

опозиције из ДС, СПО, СВМ, ЛДП и СРС напустили су седницу, а скупштинско заседање су напустили и одборници ЈС. Такође, скупштинску салу су напустили и мештани Липара. - Обећано нам је да ће одржати посебну седницу у наредних 15 дана и да се до тада одлука неће примењивати. Ми ћемо се обратити Уставном суду да преиспита законитост ове одлуке – рекао је један од представника мештана. М. Кековић

ГРАД ДАЈЕ ГАРАНЦИЈЕ УЛАГАЧИМА У ИНДУСТРИЈСКОЈ ЗОНИ

Реституција успорила долазак инвеститора ЗРЕЊАНИН: Као гром из ведра неба недавно је одјекнула вест да постоји проблем са продајом парцела у зрењанинској индустријској зони “Југоисток – Ечка” и да је зато отежано довођење нових инвеститора у град на Бегеју. Испоставило се да је Градска управа пропустила да у складу са Законом о реституцији и Законом о располагању државним зељиштем, који су у међувремену усвојени, определи које земљиште треба да буде изузето од реституције. Помоћник градоначелника Зрењанина Иван Девић објашњава да је град претходно средио све имовинско - правне односе и укњижио се

као једини власник земљишта у зони “Југоисток - Ечка” која се простире на око 120 хектара, уз магистрални пут Зрењанин - Београд. - Међутим, законски рок од два месеца за пријављивање земљишта које се изузима из реституције није искоришћен. Бивша градска управа сматрала је да то није потребно пошто

Погодно за улагање Иван Девић каже да је индустријска зона “Југоисток – Ечка” велики адут Зрењанина у привлачењу страних инвеститора, јер је једна од најуређенијих у Србији. Омогућава рад у режиму Слободне зоне, одмах је покрај пута Зрењанин - Београд, реке Бегеј и аеродрома Ечка. Инвеститори који дођу овде, захваљујући близини Румуније и Мађарске, на вратима су Европске уније.

Индустријска зона „Југоисток–Ечка”

су парцеле у власништву града. Ми смо овај проблем наследили, а бојазан од могуће реституције стопирала је активност зоне и долазак нових инвеститора – појашњава Девић. Не би ли се што пре решио овај проблем, одборници Скупштине су на овонедељној седници усвојили предлог закључка у вези са отуђењем неизграђеног грађевинског земљишта у

јавној својини града Зрењанина које се налази на локалитету “Југоисток – Ечка”. На основу тог предлога, неизграђено грађевинско земљиште за које до дана доношења закључка није покренут поступак код Агенције за реституцију по захтеву за враћање одузете имовине, може се понудити заинтересованим инвеститорима. Тиме је локална самоуправа практично дала гаранције инвеститорима. Скупштина је, у вези са тим, већином гласова прихватила и предлог одлуке о покретању поступка отуђења неизграђеног грађевинског земљишта у јавној својини града. Како је објаснио известилац по овим тачкама Никола Халас, суштина је да град преузима обавезу да обештети евентуалне старе власнике који до 1. априла 2014. године буду доказали да полажу наследно право на земљиште у овој зони, а на основу Закона о реституцији. - Заиста не знамо, чак не можемо ни да претпоставимо да ли ће се у спровођењу поступка денационализације јавити неко са захтевом за враћање земљишта у зони “Југоисток - Ечка”. Али, у сваком случају, град ће сносити трошкове обештећења евентуланим наследницима земљишта, уз све гаранције инвеститорима да су постали легални и легитимни власници парцела у зони – истиче Девић. Ж. Балабан

VESTI Помоћ за избеглице СОМБОР: Комесаријат за избегла и прогнана лица и Град Сомбор спровели су програм финансијског оснаживања избеглих лица, доделом помоћи за опремање радњи и локала у којима обављају делатност. На конкурс се јавило 18 избеглих и прогнаних лица, а укупан износ који је био на располагању износио је 2.400.000 динара. Комисија која је одлучивала о пријавама донела је одлуку да сви учесници конкурса добију по 133.333 динара. У име локалне самоуправе, уговор је потписао градоначелник Сомбора НемањаДелић, који је

изразио наду да ће „износ помоћи ма колики да је, добро доћи у куповнини опреме. М. Мћ

Монографија дискотеке „Ло–Бо” БЕЧЕЈ: Прва дискотека у Бечеју „Ло–Бо“ била је место где су се млади радо окупљали у периоду од 1974. до 1988. године. Власник Борис Лозанов је пре пар година изложбом у галерији „Круг“ обележио годишњицу престанка рада, а сада је написао пригодну Монографију прве бечејске дискотеке „Ло–Бо“. Промоција пменуте Монографије заказана је за вечерас у 18 сати и одржа-

ће се у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј. В. Ј.

Промоција књиге БЕЧЕЈ: Уместо изложбе слика, простор галерије „Круг“ под кровом Градског позоришта Бечеј биће вечерас од 17 сати место где ће се одржати промоција књиге Лазара Џамића по имену „Цвјећарница у кући цвећа“. Поднаслов књиге је “Како смо усвојили и живели Алана Форда“ и реч је о несвакидашњој студији, првој књизи о култном стрипу „Алан Форд“ и културолошком значају његове популарности у бившој Југославији. О књизи ће говорити Бојан Стојановић,

уредник издавачке куће „Хеликс“, која је са хрватском издавачком кућом „Јесенски и Турк“ реализовала заједнички пројекат. В. Ј.

Хакован сајт ДСС-а ЗРЕЊАНИН: Албански хакери оборили су прексиноћ сајт Градског одбора Демократ ске странке Србије у Зрењанину. Поред албанске заставе, група под називом “Косовски златни хакери”, поставила је и неколико порука, између осталих “Косово је било, јесте и биће албанско, а не српско” и “Србија има своју земљу, али то није Косово”. Ж. Б.


14

monitor

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 28. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

Прави је тренута да искористите своју иницијативу и предузимљивост.Контактисиностранствоммогу довести до значајног профита. Студентимогуочекиватидобререзултате.

BIK 20.4-20.5.

Доброгстерасположења,алинемојте правити брзоплете пословне потезе. Комуникација с надређенима није најбоља, суздржите се од сугестија. Партнер је променљивог понашања.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Расположени сте за дружење и комуникацију.Узпомоћпријатељаи сугестију партнера можете постићи материјални напредак. Слободни Близанци могу упознати интересантнуособу. Повољан је дан за трговину, али изапостизањезначајнихрезултата на пословном плану. Ситуација с надређенима је напетија, али слободно изнесите своја запажања. Проблемснесаницом.

Наглашена је потреба за уживањима. Најбоље ћете се осећати у дружењу с пријатељима, али и у необавезној куповини. Расположењевамможепокваритипартнернепримеренимкоментарима.

Правијетренутакдаразмислите опонуђенимпословниминвестицијама. Можете значајно унапредити породичнефинансије,алиипобољшатимеђусобнеодносе.Опрезноу саобраћају!

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Променљивогстерасположењаи склони пренагљеним закључцима, али и реаговању. Покушајте да будете што тактичнији да не бисте улазили у непотребне расправе с колегаманапослу. Прати вас срећа на пословном плану,алииусвакодневномживоту. Искориститеповољнетренутке,посебноакосебавитекреативнимпословима или спортом. Упознавање занимљивеособе. Упородичномокружењусумогуће напетости. Будите толерантнији и попустљивији с млађим члановимапородицеипокажитевишеразумевања за њихове потребе. Опрезноскућнимапаратима!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Партнеровипроблеминапословномплануполакосепреливајуина вашодносикомуникацију.Покушајтедасеопуститеулаганимшетњама и дружењу с људима из непосредногокружења.

Тешко је пратити ваш ритам јер васнедржиместо.Иматенаглашенупотребузакомуникацијом,алии потребудапомогнетеблискимособамаизвашегокружења.Тензијас партнером.

Вашаиницијативаћедоћидопуног изражаја, посебно у пословима везаним за унапређење каријере и статуса.Такође,просперитетможете очекивати и ако се бавите техничкимделатностима.

TRI^-TRA^

Стидисесекса предкамерама V REMENSKA

Глумица Ева Мендез кажедајеодлучнаи духовитаособаиданеволикадасењенсексепилстављаупрвиплан. „Неволимкадморамдаснимамсценесексаинијебилоједноставносниматиихуфилму‘ThePlaceBeyondThePines’,али Рајан је био ту и он је успео да ме опусти, захваљујући својимсаветима”,реклајеЕва. Глумица је објаснила да не воли када јој говоредајесекси. „Сексепилјесамоједандеомојеличности, тојемалидеосвега”,кажеЕва.

PROGNOZA

VIC DANA

Сунчаноитоплије

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

7

Sombor

8

Kikinda

8

Vrbas

9

B. Palanka

9

Zreњanin

9

S. Mitrovica 10 Ruma

10

Panчevo

10

Vrшac

8

Srbija Beograd

10

Kragujevac

11

K. Mitrovica 14 Niш

12

Evropa

НОВИ САД: Ујутруслабмраз.Токомданатоплијенегојуче,уз сунчанепериоде.Ветарслабдоумеренјугоисточни.Притисакмало изнаднормале.Минималнатемпература-2,амаксимална9степени. ВОЈВОДИНА: Ујутруслабмраз,атокомданатоплијенегојуче, узсунчанепериоде.Ветарслабдоумеренјугоисточни.Притисакмалоизнаднормале.Минималнатемпература-4,амаксимална10степени. СРБИЈА: Ујутруслабмраз,атокомданатоплијенегоусреду,уз сунчанепериодеиновонаоблачењепоподне,којезахватапрвојугозападнекрајеве.Ветарслабдоумеренјугоисточни.Притисакмало изнаднормале.Минималнатемпература-4,амаксимална14степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Упетакизавикендпорасттемпературе,усуботуинедељуод15до20степени,алиузпроменљиво  време с повременом кишом и краткотрајним локалним пљусковима.Упонедељакхладнијесакишом. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗА: Опрезностсесаветује особама са срчаним проблемима и варирајућим крвним притиском,апоподне иастматичарима.Могући суглавобоља,нервоза иболови узглобовимаикостима.Свимучесницимаусаобраћају неопходна је максималнаконцентрација.

Madrid

17

Rim

16

London

5

Cirih

8

Berlin

2

Beч

6

Varшava

2

Kijev

1

Moskva

0

Oslo

3

St. Peterburg 1 Atina

19

Pariz

7

Minhen

8

Budimpeшta

6

Stokholm

3

Разговарајухирург,архитекта иполитичаротомекојијенајстарији занатнасвету.Кажехирург: -БогјеодАдамовогребранаправио Еву.Ето,биојепрвихирург,итоврло добар. Прекинегаархитекта: -Чекај,БогјеЕвунаправио текшестог дана.Сетисесамогпочетка: првохаос, пајенастаоред.Кобимогаоданаправиредосимархитекте? Натоћеполитичар: -Добро,људи,аштамислите, којенаправиохаос?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

282 (-23)

Slankamen

510 (-4)

Apatin

370 (-24)

Zemun

556 (-5)

Tendencija opadawa

Bogojevo

352 (-22)

Panчevo

546 (-8)

STARI BEGEJ

Smederevo

624 (-8)

Baч. Palanka 379 (-14) Novi Sad

421 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

320 (-62) N. Kneжevac

166 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA 513 (4)

S. Mitrovica

626 (2)

Senta

515 (3)

Beograd

509 (-6)

Novi Beчej

444 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

524 (-4)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

140 (-16)

Reшeњe:

DUNAV


OD1.APRILAGSPPRIMEWUJEPROLE]NIREDVO@WE

„[estica”idedoRibqepijace Foto:N.Stojanovi}

Od ponedeqka, 1. aprila, startuje prole}ni red vo`we u gradskom i prigradskom prevozu. Najva`nija izmena novog rasporeda polazaka autobusa bi}e na gradskim linijama 2 (Centar Novonaseqe)i4(Liman4-@elezni~ka stanica) gde }e ponovo biti u saobra}aju zglobni, umesto solo autobusa. Naliniji6(Podbara–Centar–Adi-

ce)bi}eizmewenatrasakretawaautobusa, pa }e tako od ponedeqka „{estica” i}i do Ribqe pijace. Naime „{estica”}esekretatipostoje}omtrasom do Ulice Marka Miqanova, odakle }e skrenutilevoiKosovskomulicomi}i dobiv{egterminalanaRibqojpijaci, koja}eslu`itikaopolaznoizavr{no stajali{te.

Novosadska ~etvrtak28.mart2013.

Prole}niredvo`wene}edonetizna~ajnije promene u prigradskom prevozu. Dosada{wipolasciizNovogSadazaRumenkuu16.29~asovaiu16.40~asovabi}e objediweniupolazaku16.35~asova.PolazakizVojnova}ebitiu11.10~asova,a nekaosadau11~asova.PolazakizBocki uNoviSadu8.50~asova,od1.aprila}e bitipomerenu9~asova. Z.D.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

UPOZOREWEUDRU@EWASPASILACANAVODIVOJVODINE

Najava JKP „Gradsko zelenilo”da}eovegodineprviputobjaviti javni oglas radi anga`ovawa spasilaca na kupali{tu [trand, podigla je na noge Udru`ewe spasilaca na vodi Vojvodine.

GoranRadivojevi}

Predsednikovogudru`ewaGoran Radivojevi} ka`e da je samo Udru`ewespasilacanavodiVoj-

vodine registrovano i podvla~i daimjevi{eputauneformalnom razgovoru re~eno da su se ”zamerili”firmi,jersuobjaviliumedijimadaimhonorarizapro{lu sezonuznatnokasne,patakojo{u potpunosti ni do danas nisu ispla}eni. U proteklih osam godina radili su, podvla~i Radivojevi} besprekorno, bez ijedne primedbe posetilaca, pa je na~in na kojisuiz„Zelenila”odlu~ilida organizujuspasila~kuslu`bu,na~indase„osvete”spasiocimakoji su javno zatra`ili zara|eni novac. -Jedinokomo`edabudeo{te}en u ovoj pri~i su posetioci na [trandu,ukolikosenebuduprimewivali visoki standardi, koje jeovoudru`ewepostavilouradu uproteklimgodinama-isti~eRadivojevi}. Onka`edasertifikatmoguda izdaju samo vi{e {kole i da humantarna organizcija - Crveni krst trenutno nije nadle`na za oblastspasavawanavodi. -Nadle`nostimaPliva~kisavez Srbije, a sve je regulisano u Zakonuosportu.Trenutnoseradi

Foto:S.[u{wevi}

„Zelenilo”sesveti spasioc  imazboghonorara

Ho}elizawihbitiposlaiunovojsezonina[trandu

pravilnikzaspasiocenavodi,jer jeovaoblastvrlo{iroka,anedovoqno razra|ena. U pravilniku bitrebalodasena|uibenificijezaspasioce,jerradenaotvorenojvodi,{tojeposaovisokogrizika-nagla{avaRadivojevi}.

Onnagla{avadajelanebilo 70 spasilaca i da taj broj nije biodovoqan,pasmatrada}eiza ovu sezonu nedostajati spasilaca. Savetnikdirektorau„Zelenilu”IvanNo`ini} kazaojeju-

PREDSTAVQAWENOVOSADSKIHADUTAUBEOGRADU

Finansijskogve{ta~ewajo{nema Vi{isuduNovomSadunaju~era{wemro~i{tunijenalo`iofinansijskove{ta~eweradi utvr|ivawavisineli~neod{tete,kojuuparnici protiv Grada tra`i nekada{wi vlasnik ATP Vojvodina” Ilija Devi}, jer Me|umesna autobuska stanica izgra|ena na parceli preduze}a ne radi, a o tome postoji ugovor skloqen

izme|udvestranekojijejo{nasnazi.Parnica jepo~ela15.decembra2011.godineidosadaje bilo~etiriro~i{ta.PredstavniciGradasuju~ebiliprotivfinansijskogve{ta~ewaitra`iliodsudadaodbijeDevi}evod{tetnizahtev, kojipotu`biiznosi57milionaevra,do15.decembra2011.godine. Z.D.

Havarija stopirala grejawe stacijakoje}egradorganizovati. Unarednomperioduplaniramoda uradimoistoisanema~kimiitalijanskim privrednicima, kao i saonimaizdrugihzemaqa-naveo jePetrovi}. Naprezentaciji{efKancelarijezalokalniekonomskirazvoj OliveraSimovi} predstavi}einvesticione potencijale i raspolo`ive lokacije u gradu, ~lan

Gradskog ve}a za privredu Goran Se~ujski govori}e o oblasti poqoprivrede,adirektorTuristi~ke organizacije Branislav Kne`evi} predo~i}e turisti~ku ponudu Novog Sada. Tako|e, bi}e predstavqeneiaktivnostiGrada na realizaciji inicijative za kandidaturu za Evropsku prestonicukulture. G.^etnik

Radnici „Novosadske toplane”ju~eod10.30satipo~elisu da saniraju havariju na vrelovodnojmre`inaugluulicaPap Pavla i Arse Teodorovi}a. Zbogradovagrejawanijebilou ulicamaArseTeodorovi}a,Masarikovoj, Pap Pavla 16, LukijanaMu{ickogod1do7iuStevanaStefanovi}aod3do7iod 2do14.@iteqiovihulicagrejawesudobiliju~eukasnimpopodnevnimsatima. B.M.

VESTI Tribina„Pobunaprotiv devastiranogerosa” Tribina “Pobuna protiv devastiranog erosa”,kojupovodompredstave“UbitiZorana\in|i}a”organizujeStudentskikulturnicentar(SKCNS),odr`a}eseve~eras u19.30satiuKlubu“Fabrika”,BulevardespotaStefana5.Opitawima“[tajeubijeno sa premijerom?”, “Kako bi \in|i} gledaonaatentat?”,“Inspiratoriiprofiteriubistvanascenidana{weSrbije?”govori}e dugogodi{wi urdnik ~asopisa “Repu-

blika”Neboj{aPopov,rediteqpredstave bor Sekcije poziva sve  da se ovim putem “Ubiti Zorana \in|i}a” Zlatko Pakovi} podsetenavelikidoprinosdivizijeupobeiJovanGvero ispredproducentaSKCNS. dinadfa{izmomuDrugomsvetskomratu. N.R. G.^.

Se}awena 29.hercegova~kudiviziju Prole}nisastanakSekcijeboracaipo{tovalaca 29. Hercegova~ke narodno oslobodila~keudarnedivizijeuNovomSaduodr`a}esesutrau11~asovauKlubuodbornikaiboraca,UlicaZmajJovina3.Od-

krstNovogSadakojiimasertifikatzato-ka`eNo`ini}. On smatra da niko nema tapiju da se brine o bezbednosti kupa~a na  Dunavu, ve} da {ansu treba pru`itipodjednakosvimudru`ewima. ZorkaDeli}

SUDSKAPARNICADEVI]PROTIVGRADA

Gradprivla~iruske investitore Manifestacija „Prezentacija privrednihikluturnihpotencijalaNovogSadazaprivrednikei predstavnikediplomatskogkora” odr`a}esesutraod18~asovauRuskomdomuuBeogradu,ato}ebiti prilikadaseuNoviSadprivuku noviinvestitori,re~enojenaju~era{wojkonferencijizamedije uGradskojku}i. [ef kabineta gradona~elnika ipredsednikOrganizacionogodbora manifestacije Aleksandar Petrovi} izjavio je da ova manifestacija predstavqa krunu rada prvih {est meseci nove gradske administracije,na~elusagradona~elnikom Milo{em Vu~evi}em. -Napozivseodzavaosamkrem ruskeprivrede,{toideuprilog tome koliko su oni ovo ozbiqno shvatili i tome koliko je nova gradska vlast uradila na dovo|ewustranihinvesticija.Ovojesamoprvaunizuovakvihmanfife-

~e,da}eoglaszaspasiocebiti objavqenovihdana,akriterijumi}ebitiistikaoidosada. -Spasiocitrebadaimajulicencu, a dobi}e je posle zdravstvenogpregledaiproveresposobnost, {to }e raditi Crveni

Sajamantikviteta uDomuvojske

TradicionalniSajamantikviteta,hobijaiumetni~kihpredmeta,121.poredu,odr`a}esedanasod10do19~asovauDomuvojskeSrbije,Beogradskikej9.O~ekujeseoko 50izlaga~asapreko15.000predmetaizrazli~itihperiodaistorije.Tako|e,odr`a}e

seihumanitarnaprodajausaradwisaKolomsrpskihsestara. G.^.

Promocijaza{titnika gra|ana O ulozi i nadle`nostima za{titnika gra|anabi}ere~idanasu18~asovausali Ma|arskog kulturno-umetni~kog centra, UlicaJo`efaAtile16.U~estvujuzamenica za{titnika gra|ana Stojanka Varaji}, diplomiranapravnicaMajaDunovi} idirektorGradskebibliotekeDraganKoji}. G.^.


NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak28.mart2013.

UKARLOVA^KOJOSNOVNOJ[KOLI

Stomatolo{ki pregledprvaka Akcija „Zuboqub” u okviru koje }e karlova~kim prvacima bitipregledanizubi,bi}eodr`anadanasu14.15satiuOnovnoj{koli„23.oktobar”uSremskim Karlovcima. To je tradicionalna akcija koju Crveni

krst Sremskih Karlovaca realizuje u saradwi sa stomatologomizDe~jegdispanzerausklopuNedeqezdravihzuba.Roditeqiprvakanakonpregledadobi}eizve{tajostawuzubawihove dece. Z.Ml.

AKCIJA„DNEVNIKA”I„VULKANIZDAVA[TVA”

„Op~iwena”nadar

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Vulkanizdava{tvo” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬vedanasod13do13.05 ~a¬so¬vana brojte¬le¬fo¬na528-765,adosadau ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige KetrinHarison“Op~iwena” uizdawu„Vulkanizdava{tva“.Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari“Vulkan”,ZmajJovina24. UosvitprvezoreNovegodine, izledomokovaneNeveizvu~enoje

telo ubijenog Raspu}ina, Ludog Monaha.Wegovak}erkaMa{aposlata je da `ivi u carskoj palati sacaremNikolajemiwegovomporodicom,ukqu~uju}iisvojeglavog princa Aqo{u. O~ajni~ki se nadaju}i da je Ma{a nasledila Raspu}inove ~udesne isceliteqske mo}i, carica Aleksandra je moli da neguje Aqo{u, koji boluje od hemofilije,bolestikrvizbogkojejede~akvezanzapostequ,budu}idabiinajobi~nijaogrebotina ilitekblagiudaracmoglidabudufatalni. I.D.

KOMO@EDAKORISTIATRAKTIVNULOKACIJUUCENTRU

Parcelakodrestorana „Belala|a”zavadilakom{ije Parcela pored restorana „Belala|a”,uUliciKisa~koj21,postala je predmet spora dve porodice,akulminiraojepro{lenedeqekadajevlasnicarestoranai sukorisnik dve {estine ove dr`avne parcele Mila Pavlovi} zvala policiju, jer je ~ula da bagerutojba{tiru{iwenpomo}niobjekat. -Prenekove~edo{aomijejedanmladde~koirekaodamoram daprodamsvojdeosukorisni{tva naplacunakomimamipravodr`avine. Nakon {to sam odbila, po~eo je da mi preti. Posle dva danado{aojesaradnicimaipo~eodare`evo}keiru{ipomo}nu prostoriju. Kada sam do{la i pitala{tatoradi,uhvatiomeza vratipo~eodagura.Poslesamod ~itavog{okapalaunesvest-ka`eMilaPavlovi}. Kako daqe nastavqa policija je odvela momka, ali se on ubrzo vratio sa ocem i majkom, stavio svojkatanacnakapijuioti{ao. S druge strane, pomenuti mladi}AleksandarPopovi} iwegov otac \uro Popovi}, ne vide ni{ta sporno da plac na kojem su odnedavno vlasnici ~etiri {estine, ure|uju, a sve navode o pretwama i fizi~kom obra~unu demantuju. - Obavestili smo je pismenim putem da }emo kr~iti sme}e i privoditiplacnameni,po{toza

Mila Pavlovi} pored poru{enog pomo}nog objekta

15 dana nije ni{ta odgovorila, smatrasedajepre}utnosaglasna satim.Objektanikakvognijebilo,negojela`noukwi`en.Gra|evinskive{takjeutvrdiodatunemanitemeqaniplo~e,akadasmo skloniligajbeitenabacanestvarina{lismosamogomilucigala -izjavioje\uroPopovi}. Advokat porodice Pavlovi} ka`edajetaparcelagradskogra|evinskozemqi{teitunemo`e

Pqu{tetu`be Jednoodre{ewanakrajubibilodadr`avapodeliplacizme|ustrana,alikakosadastvaristojesamo}epr{tatitu`be.MilaPavlovi}tu`i}ePopovi}ezasmetaweposedaiprivremenu meruzabraneulaskanaplac,zanaknadu{tetematerijalneinematerijalneiprivatnukrivi~nutu`buzbognano{ewalakihtelesnihpovredainasilni~kogpona{awa,dok}ePopovi}itu`itiPavlovi}ezapretwesmr}uiorganizovanikriminal.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar3:Najtra`enijiuEropi”(14.15),„Ledenodoba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Pet legendi” (14.30), „Hobit” (12.15), „Zvon~ica i tajna krila” (11.30, 12.35), „Semijeva velika avantura” (13), „Krugovi” (16.40), „Jadnici” (19), „Falsifikator” (20.30,22.30),„OZvelikiimo}ni”(15,15.15,17.30),„Vratimiime” (22.05),”Kruds 3D” (12, 13.15 14, 16, 16.10), „Xek ubica divova” (15.30,17.45,17.50,22),„PadOlimpa”(22.25),„Buntovnice”(20.15), „Doma}in”(18.10,20.10,22.15),„21:Kona~nopunoletan”(18,20),„Xi AjXo:Odmazda”(20.05,22.25)

POZORI[TA SNP:Scena„PeraDobrinovi}”,DanSrpskognarodnogpozori{ta, program obele`avawa (12), „Pri~e iz be~ke {ume”, drama, (19.30). Scena„Jovan\or|evi}”,opera„Posqedwiqetnicvijet”(20) Pozori{temladih:velikasala„Suncokreti”(18),malasala„Qubav”(20)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”,postavkaOdeqewaza kulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do14satii od18do22~asa,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolitadosredine20.veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka20a,4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eod polavekaza{titeprirodeuVojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije

TElEfOnI

Unovosadskomporodili{tuodprekju~eu7~asovadoju~euisto vremerodilesu: DEVOJ^ICE:BeataKadvaw izNovogSada,@eqkaMitrovi} iz ^erevi}aiJasnaSimi~i} izKikinde, DE^AKE: Ogwenka Gajdobranski, Jelena Milidragovi} - Ze~evi},IvanaMilenkovi} iMarijanaStankovi} izNovogSada,Sla|anaOr{o{ izVajske,Sla|anaDragi~evi} iz^urugaiZvezdana Baki{ izBe{ke.

SAHRANE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweni: HerminaMijaNikolin(1963)u9.45sati,MarijaFraweMrki} (1926)u10.30(ispra}aj),\ura|MilaRadakovi}(1934)u11.15, Slavoqub Svetomira Belimarkovi} (1939) u 12, Simeun Toda Joki}(1929)u12.45,Jelena@arkaDundovi}(1931)u13.30(ispra}aj),Josif-FrawaMartinaBogdan(1929)u14.15(ispra}aj) iIvanIvanaJuri}(1935)u15sati(ispra}aj). NaCentralnomgrobquuFutogudanas}ebitisahrawenMilanDmitra]ulum(1944)u13sati.

da se stekne svojina, a Mila ima pravo dr`avine, {to zna~i da ju koristiiodr`ava,akakosuidealnideloviupitawunijefizi~kiopredeqenokojije~ijideo.Za objekat koji je ucrtan bez gra|evinske dozvole Mila ka`e da ga ona nije zidala nego je bio tamo kada je kupila pravo na sukorisni{tvo. -Tosamkoristilakakopomo}neprostorije,izbacilisumiledomate, {torete i druge stvari koje mi sada kisnu na dvori{tu nastavila je vlasnica „Bele la|e”. Popovi} napomiwe da }e tra`itini{tavnostugovorapokome je Mila Pavlovi} postala sukorisnik parcele, jer se to mo`e prenositi samo krvnim srodstvom,{tokodwenijeslu~aj. –Ovdeseradioorganizovanom krminalu. Ona je pretila ubi-

stvommeni,momsinuimojoj`eni ipolicijajereklada}esvedo~itiuna{ukorist.Nemaonapravo ukwi`be nikakvih objekata na dru{tvenoj svojini koju koristi. Nije bilo nikakvog objekta pre, sve{tosuizgradlijenelegalno, odhoteladokafane,alijeukwi`enoimoramodaotrijemokojoj jepomagaoi{taradeinspekcije. Zagradila je plac, a tu pomo}nu prostorijumimosvakelogikenapravila je na sred placa. Otela namjeipodrumitavan{tojesada predmet restitucije i mora namvratiti-tvrdiPopovi}. Ondaqeka`ekakojeplanvlasnice„Belela|e”verovatnobio, po{tosuostalisukorisnicinisu`iveliovde,danesavesnimkori{}ewemplacaposle20godina dobijepravonavlasni{tvo,ato bibilo2014.godine. AleksandarLatas

NOVOSADSKI VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE

RO\ENI

DNEVNIK

Foto:N.Stojanovi}

16

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14 RADIOLO[KIKABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf.DRDRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS„ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVODDOO, NoviSad, Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,i 6350-740


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak28.mart2013.

17

JKP„TR@NICA”OSAVREMEWUJEINFORMACIONISISTEM

Direktor„Tr`nice”Milo{Tubi}demonstriranovine

pe zauzetosti, pratimo u~inak radnika i unakrsno poredimo podatke iz prethodnog perioda. Tubi} je predstavio ovaj sistem na Futo{koj pijaci gde je ura|ena

automatizcija uz pomo} „smart fon” ure|aja, svaka tezga je identifikovana i omogu}ava transparentan protok informacija i stvarawe baze podataka. Kako sa-

znajemo, postoje terenske, serverske i klijentske aplikacije. Te ren ske ko ri sti te ren ska slu`ba naplate i interne kontrole. Serverska aplikacija zadu`ena je za distribuciju izve{taja, a klijentska omogu}ava pristup prikupqenim podacima i generisawe velikog broja grafi~kih i tabelarnih izve{taja. Ovaj sistem omogu}ava, izme|u ostalog, automatsko a`urirawe stawa na terenu, smawewe papir ne ad mi ni stra ci je, kra }e vreme obuke terenskih radnika, automatsko {tampawe fiskalnih ra~una... Tubi} se nada pozitivnoj reakciji korisnika, „uprkos ~iwenici da su u pitawu moderne IT tehnologije koje su, vrlo ~esto, te{ko prihvatqive {irokim narodnim masama”. Zame nik gra do na ~el ni ka Bork o DEJANMANDI] GOST„DNEVNIKA”

Finansije gradanadlanu Gost „Dnevnika„ u „Intervjuu petkom“ je DejanMandi}, ~lan Gradskog ve}a za buxet i finansije. Glav ni grad ski fi nans u su tra {wem bro ju pri ~a }e o bol noj ra ni zva noj ATP „Voj vo di na“ ko ja bi grad sku ka su mo gla da olak {a za go to vo 1,7 mi li jar di di na ra, o efek ti ma no vih me ra na pu we we grad skog bu xe ta, o to me da li }e se grad za du `i va ti po sled wom tran {om grad skih ob ve zni ca. Kako izgledaju gradske finansije, na koje je svaka vlast bila ponosna, saznajte sutra na stra ni ca ma „No vo sad ske hronike”. S.Kr.

Ili}kazao je da }e Grad podr`ati nastavak modernizacije „Tr`nice” s obzirom na weno dobro poslovawe. - Ovo je jedno od retkih preduze}a koje pozitivno posluje, uprkos

„Ukusitradicije” Ovog vikenda na Ribqoj i Detelinarskoj pijaci bi}e otvorena manifestacija „Ukusi tradicije”. Prema re~ima direktora JKP „Tr`nica”, Milo{a Tubi}a, manifestacija }e trajati 10 dana i predstavi}e proizvode sa severa Ba~ke. Sve~ano otvarawe zakazano je za subotu, 30. marta, u 11 sati, na Ribqoj pijaci gde }e se mo}i probati proizvodi i to uz zvuke tambura{kih orkestara. ogromnoj konkurenciji u supermarketima koji dolaze iz inostranih zemaqa. Elektronski sistem naplate jedan je od na~ina kojim }e se omogu}iti konkurentnost preduze}a na tr`i{tu, a ono je jedno od

Kwi`evna nagrada „Pe~at va ro {i srem sko kar lo va~ ke” bi}e uru~ena danas u 11 ~asova u Kar lo va~ koj gim na zi ji, a ovogodi{wi laureati su Tawa Kragujevi} za kwigu „Hleb od ru `a” i Gor an Lab ud ov i} [arlo za zbirku „Tajnopis”. Uru ~e we je upri li ~e no u okvi ru za vr {ne sve ~a no sti proletweg izdawa Brankovog kola, organizovanog povodom 189. godi{wice ro|ewa pesnika Branka Radi~evi}a. U programu u Karlova~koj gimnaziji izme|u ostalih u~estvuju glumica Ru`icaSoki}, mladi glumci „Teatra poezije Brankovog kola” i me{oviti hor Karlova~ke gimnazije. Do bit ni ci na gra de istog dana }e u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu u 19 ~asova izvesti program „Pesni~ko natpevavawe”. J.Z.

sati o tome, ali je navedeno da }e se sve znati kada se posao privede kraju. Dodato je da }e najvi{e ko{tati izgradwa opti~ke mre`e, postavqawe video nadzora i stvarawe softvera. A.Jerini}

VA[ STAV KOLIKOZNATEO PROTIVPO@ARNOJZA[TITI

Vatru,ipak,boqe dagasevatrogasci

Protivpo`arna za{tita jedna je od glavnih tema u gradu, naro~ito u periodima kad se grad prise}a velikih tragedija poput po`ara u „Launxu” i „Kontrastu”. Tada se, makar na tren, povedu pri~e o va`nosti plana evakuacije i ispravnosti aparata za ga{ewe vatre. Pitali smo sugra|ane koliko su vi~ni protivpo`arnoj za{titi...

SREMSKIKARLOVCI

Uru~ewe „Pe~atavaro{i”

najve}ih poslodavaca Grada s obzirom na to da izdaje 4.700 tezgi - rekao je Ili}. [to se ti~e novca koji }e biti ulo`en u ovaj projekat, na konferenciji se nije `elelo komentari-

Foto:N.Radman

Sistem elektronske nalate bi}e uveden u naredne dve godine na oko 10 pijaca koje su u nadle`nosti JKP „Tr`nica”, najavqeno je na ju~era{woj konferenciji za novinare odr`anoj na Futo{koj pijaci. Kako je re~eno, ciq je da se osavremeni poslovawe ovog preduze}a, a sve pijace u Novom Sadu bi}e povezane opti~kom mre`om kako bi se stvorila jedinstvna baza podataka. - Integrisa}emo i unaprediti video nadzor, izgraditi ga tamo gde je to potrebno, uvesti elektronsku kontrolu kretawa, povezati sve u jedan sistem putem softvera za planirawe i analizu kako bi rad u~inili efikasnijim - naveo je direktor „Tr`nice” Milo{Tubi}. Dobit je vi{estruka, jer sad ve} mo`emo da vidimo sistem naplate, zauzetost tezgi, interaktivne ma-

Foto:R.Hayi}

Elektronskanaplatapija~arine

Biqana^urikov, doma}ica: - Nikad nisam koristila protivpo`arni aparat, ali mislim da bih mogla da se sna|em. Ako bi izbio ve}i po`ar, najpre bih zgrabila mu`a i decu i izjurili bi iz ku}e, i naravno, pozvala vatrogasce.

IvanaNikoli}, studentkiwa: - Ako bi izbio po`ar u mom stanu, najpre bih iza{la iz wega i zvala vatrogasce. Ne znam da koristim aparat za ga{ewe po`ara, tako da bih verovatno samo pogor{ala stvari ili dovela sebe u opasnost.

Bo`idarKqaji}, penzioner: - Imam dva protipo`arna aparata u ku}i i znam da ih koristim, jer sam nekad bio zaposlen u osiguravju}em zavodu i tamo smo imali obuku. Ako bi izbio po`ar, aktivirao bih aparat i ugasio vatru.

PericaStanojevi}, student: - Ako bih zatekao po`ar, prvo bih pozvao nadle`ne organe. Ukoliko bih bio u mogu}nosti, pomogao bih pri ga{ewu. Znam da koristim aparat, jer studiram Protivpo`arnu za{titu na Visokoj tehni~koj {koli. A.Jerini}

Iskqu~ewa struje Nov i Sad: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma Ada mo vi }e vog na se qa i na se qa Te lep, Sa ve Ko va ~e vi }a 5, 9-15, Fe le gi Ti va do ra 6-8, Bu le var oslo bo |e wa 1, 9, 27, Bu le var Ja {e To mi }a, De~ ja usta no va „S. Ko va ~e vi}” i „Pla vi ~u pe rak”, Ter mi nal GSP, od 8 do 12.30 ~a so va S. ]o ro vi }a 1733, 26-38, Ive ]i pi ka, od 10.30 do 11.30 ~a so va Ko tor ska 58-70, 49-61, Fe je{ Kla re 42-36, 41-31, S. Gla va {a 48-62, 37-51. Petrovaradin: od 8.30 do 11.30 ~asova Bukova~ki do 34-56, 9-19, Bukova~ki put 6-60, 7-77, Kraji{ka 22a-28a, 52a, 67-69a, Mala Karaga~a 8, 8a, 16a, 22b. Sremski Karlovci: od 8.30 do 13 ~asova deo Stra`ilovskog puta oko dvorske ba{te i ul. Vorosovo. ^er ev i}: od 8 do 13 ~a so va deo na se qa Ba re i ul. Zlat ni ca.


18

09.00 09.05 10.10 11.00 11.25 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 23.45 00.40

Државнипосао Универзум Палета Најглупљиамерички преступници Двоугао Живопис Имемогсокака Вести Подистимкровом Центарсвета Додатиживотгодинама Вести Еко-ШумеВојводине Плавикруг Вестизаособесаоштећеним слухом Оперативци Здрављепресвега Здравоживо Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао Фолдеркултура ТВДневник Оперативци Сучељавање Војвођанскидневник Једаннаједан Универзум Смртнарајскомострву Најглупљиамерички преступници

Сара Мартинс

СЕРИЈА

Смрт на рајском острву Лагана детективска серија, чија радња је смештена у амбијенту очаравајућих Кариба. Детектива Ричарда Пула,који је срцем и душом Британац, задовољан тмурном лондонском климом,шаљу на малецко, сунчано острво Сен-Мари да реши мистериозно убиство. Улоге: Бен Милер, Сара Мартинс, Дени Џон-Џулз, Елизабет Бурџин Режија: Роџер Голдби, Пол Харисон, Алфред Лот, Чарли Палмер (РТВ 1,23.45)

07.10 07.35 08.00 08.25 08.55 09.55 10.50 11.50 12.30 12.40 13.10 14.10 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 22.50 23.15

tv program

~etvrtak28.mart2013.

Повратакнасело Живопис Вредизнати Концертгодине2000. Грување Грувањеуживо Трећивојвођанскифестивал класичнегитаре Емисија(мађ) Вести(мађ) Украјинскапанорама Лулу Концертгодине2000. Добровече, Војводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Емисијаукрајинскемузике Добровече, Војводино(рус) Смртнарајскомострву Фолдеркултура Плавикруг Палета

07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30

09.05 09.35 10.00 10.05 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 18.30 19.00 19.30 20.20 20.30 21.00 21.25 22.00 22.30 23.20 00.10

Документарнипрограм ВОА Панорама Краткевести Светживотиња Културнипрограм Документарнипрограм Излогстрасти Краткевести Документарнипрограм Мибирамо Војвођанскевести Панорама Светживотиња Војвођанскевести Излогстрасти Документарнипрограм Војвођанскевести Документарнипрограм Војвођанскевести Културнипрограм Панорама ВОА

06.56 07.32 07.57 08.21 08.28 08.55 09.04 09.46 10.00

Тријумф хришћанства Петивекјебиовекварварске најезде и пада Западног царства. Био је то век рушилачкихподухватакојисуувеликој мери одредили смерницепокојимаћесеЕвропадаљеразвијати. Учествују: проф. др Радомир В. Поповић; проф. др Радивој Радић; др Оливер Томић;ДраганВукић;дрПаолаВентура;проф.дрНикола Јакшић; отац Јозо Милановић;кардиналЂанфранко Раваси; мр Владан Таталовић (РТС1,23.00) Јутарњи дневник Позориштеукући Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Тито-Црвеноицрно Дневник Спортплус Појмовникраногхришћанства Доусијања Циклус-Смешнеидругеприче Какосеторади ОвојеСрбија Бољиживот Гастрономад ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица Дневник Бољиживот Да,можда,не Никонијерекаонећу Тристатринаеста: Тријумфхришћанства 00.15 Доусијања 01.10 ПосетиоциизПраискона 02.00 Ноћнибиоскоп:Мало убиство у породици,филм

08.00 09.05 09.36 09.59 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.40 13.30 14.23 15.10 16.00 16.48 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.01 23.00

Хранаивино Цртанифилм Трас Великетајнемалогместа Вести Великиодмор ИЦТплус Серија Вести ПутзаЕвонли Ленија Вести МистеријеКГБ-а Хранаивино Објектив(слов) Објектив(мађ) Законулице Трас Новосадскопоподне Сигуранквадрат Објектив ПутзаЕвонли Неонсити Витраж Личнагрешка Документарнипрограм Објектив Клиника Законулице Серија

09.30 Белгијскикуп1/2Финале: СерклБриз–Кортријк 11.30 ЕвролигаМагазин 12.00 ВТАиАТПМастерсМајами 17.15 СКСтудио 18.00 ВТАиАТПМастерсМајами 21.30 ЛаЛигаМагазин 22.00 Светфудбала 23.00 Премијерлига,магазин 23.30 АТП 00.00 ВТАиАТПМастерсМајами 03.30 Евролига:Бамберг –Панатинаикос

06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.20 23.20 00.15 00.30 02.00 02.05 02.50 03.40

Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 ВИП Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Филм:Тафин-утеривачдугова Галилео Ноћни журнал Филм:Слепа опсесија Срећне вести ВИП Несреће у ваздуху Љубав и казна

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Нада Топчагић, Мирослав Илић,Зорица Брунцлик,Халид Муслимовић,Нада Обрић,Енес Беговић, Уснија Реџепова и Шеки Турковић.Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ,20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу 07.00 Аморе Латино, 08.00 У нашем атару, 09.00Кухињица,09.30Зоо пузле,10.00Фарма, 11.00Пролог,12.00ИТ Нетворк,12.30Инвестиције,13.00Отворени екран,14.00Биографије,14.55Инфо,16.00Аморе Латино,16.55Инфо,17.30Бибер,18.00Здравље је лек,18.30Кухињица,18.55 Инфо,19.30Бибер,20.15Отворени екран,21.15Модни магазин,22.00Бибер,22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

10.22 10.41 11.09 11.37 12.05 12.40 13.09 14.10 14.37 14.46 15.44 16.31 16.58 17.55 19.24 19.47 20.00 20.30 21.00 21.55 23.30 00.00 00.49 01.47 03.05

Слагалица Пустоловине Марка и Маје ПчелицаМаја АнаДобрић Чаробно село Великани Балкански ратови Српске спортске легенде СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос програмзависиодтрајања преноса Споменички досије Београда Траг у простору ЕвропаиСрби Усвету СОРТС Беокулт Трезор Чаробно село Великани Балкански ратови ТВлица...као сав нормалан свет Преци и потомци Преваранти Одбојка-Плеј оф:полуфинале,Војводина -Црвеназвезда,пренос Пустоловине Марка и Маје АнаДобрић Живот и стандарди Метрополис Преваранти Мали издајник,филм Бунт Гуно:Миса у част свете Цецилије Трезор Одбојка-Плеј оф: полуфинале, Војводина-Ц.звезда ТВлица...као сав нормалан свет

Малииздајник ЗаснованнаромануАмоса Оза „Пантер у подруму”. Палестина 1947, неколико

месеци пре него што је Израелпостаозваничнадржава.Борбени11-годишњак иманаумусамодапротера британскеокупатореизсвоје земље, не слутећи какво гаискуствоочекује. Улоге:АдоПорт,Алфред Молина,ТеодорБикел,ВивијенБрунстајн Режија:ЛинРот (РТС2,21.55)

07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 14.15 15.30 15.50 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.15 22.00 23.30 00.00 01.00 02.00 03.00

Добројутро Фарма-уживо Брачнисудија ПрвиНационалнидневник Папарацолов Тачноуподне Нежељене Националнидневник Фарма-уживо Прељубници Национални дневник Маланевеста Фарма-преглед дана Необјављенеприче Свезаљубав Фарма-уживо Прељубници ПаблоЕскобар Фарма-уживо Филм:Излазна карта

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

08.25 09.30 10.00 10.35 12.00 13.15 15.00 16.00 16.40 17.00 18.30 19.15 20.20 20.30 21.30 23.00 23.35 23.55 01.00 01.25 01.30

Доме,слаткидоме Хоћудазнам Вести ВеликибратВИП(уживо) Ларинизбор Интернат СтивенСигал-Правдазасве Вести Спортскипреглед ВеликибратВИП(уживо) Вести Ларинизбор ВеликибратВИП(уживо) СтивенСигал-Правдазасве Великибрат(дневнипреглед) Вести Спортскипреглед ВеликибратВИП(уживо) ВеликибратВИП,безцензуре Фешнвик СестраЏеки

Џесика Алба

Предигра за брак Млади Чак се налази затворен у ормару с девојком Анишом,која ће бацити чини на њега -свака жена коју буде заволео удаће се за другог мушкараца. Двадесетдве године касније,Чак ради као успешни зубар заједно с својим најбољим пријатељем Стуом,пластичним хирургом. Улоге: Џесика Алба, Дејн Кук,Ден Фолгер, Челан Симонс Режија:Марк Хелфрих (Пинк2,22.00) 08.00 Цртани филм 09.00 Пинк таргет 10.00Филм:Окрутне намере 11.30 Сити вести 12.00 Филм:Муљање 14.15 Породични обрачун 15.00 Собарица са Менхетна 15.45 Маријана и Скарлет 16.30 Гром у рају 17.30 Наследници 18.15 Тјудорови 19.00 Ескобар-господар зла 20.00 Филм:Срећа у малим дозама 22.00 Филм:Предигра за брак 00.00 Филм:Шкорпион

Зоки на веселој фарми Ова прича верно описује једну од најдужих борби у историју животиња: ласице против пилића.„Пилећи паприкаш“је цртана серија која омогућава малим гледаоцима да завире у душу три способна и самостална пилета који деле пространу двоспратницу на „Фарми смеха“. (Хепи,09.30) 05.00 08.00 09.15 09.30 09.55 10.00 10.50 11.10 11.50 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 14.45 15.00 15.55 16.00 17.20 17.55 18.30 18.50 20.20 21.00 22.30 23.30 01.00 03.00

Добро јутро,Србијо СузеБосфора Телешоп Зоки на веселој фарми Монстер хај Сабрина Винкс 5 Монсуно Бен 10 Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Телешоп МојаСрбија Вести Сузе Босфора Црни Груја Телемастер Насловна страна,квиз Филм Чађава механа Голи живот Луда кућа Филм Филм Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak28.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

19

ДОБРИЦА ЋОСИЋ ИЗ ЗАГРЕБАЧКОГ УГЛА

Пише:Дарко Худелист 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40

Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Савршен стил Четири венчања -Америка Највећи губитник Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Карсонов свет Мали људи,велики свет Краљ посластичара као кувар Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Савршен стил Алесандрова кухиња Стручњак за торте Салон „Последња прилика„ Живети са 295кг Дијагноза Необичан секс Ургентни центар

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Други светски рат у боји Ко си заправо ти? Велики трансфер Непревазиђене Животиње које су ушле у историју 12.40 У потрази за Хајдном 13.40 Рим није изграђен за један дан 14.40 Тајм тим година XИ 15.40 Ко си заправо ти? 16.50 Мистерије олупина на дну океана 17.50 Рим није изграђен за један дан 18.45 У месечевој сенци 20.30 Мит о Витлејемској звезди 21.25 Прохоровка. Кроћење тигра 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година XИ 01.00Германска племена

08.00 09.00 10.10 11.10 12.10

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ЗавераРозвел КунгфусториоТаијипанди Времечуда Чинијаодзлата Младиучитељ НеваљалиДедаМраз Уметностразбијања РеволуцијагоспођеРетклиф Еротскифилм Еротскифилм

Револуција госпођеРетклиф Оназасобомостављаземљу Марска и Спенсер и улазиуземљуМарксаиЛењина.Овојетоплакомедија која прати путовање дисфункционалне породице из Источног Мидлендса до леденеИсточнеНемачкеиназад. Господин Ретклиф се бориозациљ,ањеговаженасеборилазапородицу... Улоге: Кетрин Тејт, ЖанинГлен,БританиЕшворт Режија:БилиЕлтрингам (Синеманија,22.00)

МладиЏонЛенонјесензибилан и помало немиран 15годишњаккоји1955.годинеу Ливерпулу живи са својом брижном и повученом тетом Мими. Џон је тинејџер бунтовног духа који машта о одласку из Ливерпула, односно о бегу од породичног живота и једноличне свакодневице у друштву обележеном малограђанскимменталитетом... Улоге:  Арон Тејлор-Џонсон, Кристин Скот Томас, ДејвидТрелфол,ЏошБолт Режија:  Сем Тејлор-Џонсон (ХРТ1,23.23) 07.00 10.00 10.53 11.08 12.00 12.40 13.25 14.05 14.33 15.04 16.00 16.45 17.52 18.20 19.10 19.30 20.12 20.45 21.34 22.06 22.45 23.23 00.59 02.34 03.17 03.57

07.27 07.50 08.16 08.44 09.10 09.57 10.42 12.48 13.13

18.07 18.35 19.06 19.37 20.00 20.05 21.40 22.25 23.11

06.00 06.25 06.50 07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Управљање Вајлдом Али Мекбил Управљање Вајлдом Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Мелиса и Џои Не веруј комшиници из стана 23 Брза италијанска кухиња Једном давно Секс и град Суперзвезде плеса Пројекат „Модна писта„ Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Не веруј комшиници из стана 23 Очајне домаћице Џордан Тело је доказ Џордан Приватна пракса Очајне домаћице

ЦСИ:Њујорк Пријатељ детектива Тејлораиводитељватрогаснеслужбе преминуо је у чудним околностима,усумњивомпожару који је намеравао да угаси.Мекоткривасличности између између овог и низа других подметнутих пожара који су се догодили у протеклих15година... Улоге: Гери Синис, Села Вард, Кармин Ђовиназо, Хил Харпер, Еди Хил, Ана Белкнап Режија:ЕнДонахју (РТЛ,23.00)

Добро јутро,Хрватска Опасни путеви,док.серија Скица за портрет Преуреди па продај!5,док. серија Дневник 1 Пркосна љубав Др Оз 2,ток-шоу Скица за портрет Тренутак спознаје Позитивно Док.филм Хрватска уживо Слатко лудило 1,док.серија 8.спрат,ток-шоу Тема дана Дневник Жираха,док.филм Спектар Паралеле Емисијапучкеипредајне културе Дневник 3 Дечко који не обећава,филм Да нико неће,ја идем за њим, филм Закон и ред Ловцинанатприродно ДрОз

Ексклузивно право на стид Н а вратима кабинета пише само „Добрица Ћосић, академик„. Никаква функција, ни посебна ознака. С разлогом: он је једноставно један и јединствен – изнад свих па и самога предсједника САНУ. У Србији већа институција и од саме Академије. Разговарали смо, опуштено, точно сат. Нисам водио биљешке, али чим смо се растали, сјео сам у кафић и забиљежио да ми се он, чим смо се упознали, почео тужити на здравље (није ни чудо, имао је те 2006. пуне 84 године): притисак му свако мало осцилира, од једног екстрема до другог, на једно око је већ готово потпуно ослијепио па тешко чита и пише. Разговор је имао три тематске цјелине. Најприје сам хтио провјерити једну своју тврдњу из књиге „Туђман: биографија„, која, нажалост, није била точна. Написао сам да је Ћосић упознао Туђмана већ седамдесетих, кад су обојица били дисиденти у Титовој Југославији, на великом сусрету хрватских и српских политичких (националних) опозиционалаца у Загребу. Сусрета је доиста било 1978. у Загребу, али је од српских опозиционалаца дошао само Милован Ђилас. Позван је и Ћосић, али је одбио доћи. Како ми је рекао, он је предложио двије алтернативе: да сусрет буде не у Загребу већ Београду; или, ако већ треба бити у Хрватској, у неком другом граду а не у Загребу. Ћосић и Туђман – два вршњака рођена 1922. – први пут сусрели су се очи у очи тек 1992, непосредно након распада Југославије. Обојица су тад били на челу својих држава, проистеклих из бивше, распаднуте СФРЈ. Туђман први предсједник неовисне Хрватске, а Ћосић предсједник СР Југославије (фактички, Србије и Црне Горе). Али с битном разликом: Туђман је у Хрватској био Бог и батина, док је у СРЈ стварну власт и моћ имао Милошевић, наравно, не сам него заједно са супругом Миром Марковић. Туђман и Ћосић састали су се у Женеви, у Палачи народа, чак два пута тијеком јесени 1992. Оба су пута разговарали, уз посредовање високих међународних представника, по девет сати. Тема разговора била је нормализација односа између Хрватске и СРЈ, након рата у Хрватској 1991. Резултат првог њихова сусрета била је „Декларација Ћосић–Туђман„. Тај је договор конкре-

СелаВард

14.49 15.11 16.00 16.32 17.18

КетринТејт

СЕРИЈА

КристинСкотТомас

Дечкокоји необећава

Ерика Убиства у Мидсамеру Вокер,тексашки ренџер Пандури новајлије Монк Вокер,тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Видовњак Филм: Узбуђење убиства Филм: Напад Двоглаве Ајкуле Пандури новајлије

23.31 00.12 00.53 01.34

08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Шаолински пажеви Телетабиси Линусипријатељи Амика Школски сат Долина сунца Ролерика,филм Залагаоница,док.серија Да нико неће,ја идем за њим, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца У потрази за Марком Полом, док.серија Глобално село Туристичка класа Мала ТВ Светчоколаде,док.серија Вечерас Зачарана Ела,филм Нове авантуре старе Кристине Закон и ред Увек је сунчано у Филаделфији Ловци на натприродно Заштитница сведока Трачара Секс и град

УбиствоуХоливуду Ени Беззлихнамера Савтајџез Врелинатела Птичица Поноћниекспрес Људиподстепеницама Еротскифилм

07.30ОсветаПинкПантера 09.00 МомцисМедисона 10.00Усенцимојесестре 11.30 Крађа 13.00 МомцисМедисона 14.00 Живот 16.00 Црниосветник 17.30 Биографија-КејтБланшет 18.30ОсветаПинкПантера 20.00 МомцисМедисона 21.00КаратеКид3 23.00 Једини

07.30Вирусатек 07.45 ТВпродаја 09.00Кобра11 10.45Ексклузивтаблоид 10.50 Ружаветрова 12.00СулејманВеличанствени 13.05Небоиземља 14.50Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00СулејманВеличанствени 21.10 Небоиземља 23.00ЦСИЊујорк 00.55Менталист 02.35Астрошоу 03.55РТЛДанас

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какотораде? Какосеправи? Врхунскоградитељство Аутомобили Трговциаутомобилима Америчкичопери Разоткривањемитова Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какосеправи? Страственириболовци Злочиначкеимперије Гангстерскикод Невољеурају Отмицаиспасавање

08.30 11.30 12.30 12.45 13.30 16.30 17.30 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00

Билијар Билијар Фудбал Фудбал Билијар Билијар Бициклизам Фудбал Билијар Борилачки спорт Покер Фудбал Аутомобилизам

Загребачки публициста Дарк о Худелист (1959), сем чланцима и интервјуима, међу бардове хрватског истраживачког журнализма сврстао се већ својим првом књигом „Косово – битк а без илузија„. Потом је објавио „Банкет у Хрватској„ и „Новинари под шљемом„,док је нарочито била запажена „Туђман: биографија„. Током вишегодишњег пројекта којем је дао радни наслов „Сукоб Срба и Хрвата у 20.столећу и слом Југославије, у оквирима свјетске повјести„, као својеврстан додатак је настао „Мој београдски дневник„након бројних разговора с Добрицом Ћосићем,од 2006.до 2011. Делове књиге објављујемо уз сагласност аутора.

тизиран на њихову другом састанку у Женеви. Ћосић биљежи у свом дневнику: „Туђман је предложио размену српског становништва из западне Славоније с хрватским из Посавине и Босне. Сагласио сам се, пошто сам добио Караџићев пристанак и нагласио добровољност пресељавања. Овен и Венс су се сагласили с нашим договором о замени становништва, уз Венсову напомену да у саопштењу треба да стоји ‘хумано пресељење‘ становништва, да то не би личило на етничко чишћење.”

Првисусретвршњака,ЋосићаиТуђмана

Упитао сам Ћосића како га се Туђман за тих њихових сусрета дојмио. Није ми га баш похвалио. Био је, каже, јако намргођен, арогантан, нетолерантан, па и дрзак. „Тешко је било„, казао ми је, „с њим разговарати, нас је Србе називао ‘србочетницима‘„. У свом га дневнику Ћосић овако портретирао: „Туђман не скрива мржњу према Србима, коју реторички покрива нападом на ‘терористе‘ – Србе у Хрватској, који се, по његовом мишљењу, боре за велику Србију. Понаша се као жртва и осветник због ‘српске агресије‘.” Друга тема првог сусрета могла се свести под точку „разно„. Ћосић ме питао како је Игор Мандић и да га поздравим. Њих двојица су велики пријатељи, још од „оних времена„. „Цела моја породица је„, рекао ми је Ћосић, „одболовала трагичну смрт Игорове кћерке Аде„. Е – трећа тема било је једно моје мало изненађење приређено кад смо се већ растајали. Помно читајући бројне Ћосићеве текстове – романе, политичке есеје, дневничке забиљешке, чланке, интервјуе – примијетио сам да готово наметљиво често спомиње ријеч „стид„. То ме заинтригирало па сам направио цијели попис његових реченица (дугачак неколико новинских картица) у којима средишње мјесто заузима именица „стид„ или глагол „стидити се„. Ту ријеч, која у хрватском свакодевном језику баш и није тако популарна (далеко од тога да не постоји, али се не чује у свакој прилици и као да је постала помало „старомодна„), он раби готово „програматски„ често. Као да се мало лецнуо кад сам га то упитао, као да је у себи помислио: „Види ти овога, с овим неће бити шале, овај је очито наумио ићи далеко у разговорима са мном!” Отприлике, овако је одговорио: – Реч „стид„ све више ишчезава из терминологије хришћанства, под утицајем католичанства. И зато ја до ње толико држим. То је био одговор као из пушке. Али изречен благо, ненаметљиво. Значи, након помног читања Ћосићевих текстова, проникнуо сам у бит: он „стид„ сматра битним дијелом источног културно-цивилизацијског идентитета, којем он припада, а у опреци спрам западног, на католичанству или западном кршћанству сазданог идентитета, који је источном у много чему изравно супротстављен. Ћосић, дакле, жели да се и преко те ријечи јасно распознаје његово припадање једном, а неприпадање другом идентитету.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


20

LekAR

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

ISHRANATRUDNICA

Folnakiselinaza zdravqebebe STARI(NE)ZABORAVQENIRECEPTI

Glogja~asrce Na{ebakesudobroznalekolika  je lekovita mo} gloga. Ova biqkajegrm,madamo`edaizraste i u ~vornovato i razgranato drvoido5metara.Zaleksesakupqaju cvetovi s cvetnim stabqikama, listovi i plodovi bez peteqki.Cvetoviilistoviseberu uprole}e.Su{eseutankomsloju, pri~emujepotrebnopazitidane promeneboju.Listoviseberuna-

kon cvetawa, a plodovi posle dozrevawa. Plodovi se prvo su{e u hladudauvenu,apotomsesu{ena toplojpe}i. Glogva`izajednuodnajvrednijih i najdelotvornijih biqaka za srcejergaja~aireguli{esr~ani rad. Glog je i izvanredan regulatorkrvnogpritiska,pri~emune samo da sni`ava povi{en pritisak,ve}ipovi{avaprenizakkrvni pritisak oslabqenog sr~anog mi{i}a.Poma`eiule~ewuzapaqewa vena i angine pektoris.

Glogdelujeinasmirewenervnog sistema,pajeodli~anprotivrazdra`qivosti,napetostiinesanice. Za `ene u tre}em `ivotnom dobu glog je tako|e dragocen, jer ubla`avasmetweuklimaksu. ^aj se sprema tako {to se tri velike ka{ike su{enog i samlevenogglogaprelijes~etiridecilitravrelevode.Kuvase15do20 minutanatihojvatri,procedise ivrlotopaopijetokomcelogdana. Mo`e se napraviti i tinktura.  Napuni se boca plodovima gloga i prelije dobrom rakijom. Ostavise{estdoosamnedeqana suncu ili u toploj prostoriji. Uzimasepo15kapitriputadnevno,15minutapreglavnogobroka. Ovo je odli~an lek protiv gihta, belogprawa,kamenaububregu... U apotekama se mogu na}i ve} pripremqene me{avine glogovog ~aja,ukojemsukombinovanicvet, koraiplod,kaoime{avinesdrugimlekovitimbiqkama.Prenego {toseodlu~itezale~eweglogovim~ajemilitinkturomdobroje posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom u apoteci, koji }e vasuputitinapravilnouzimawe napitaka.Netrebazaboravitida i lekovite biqke imaju aktivne supstance,{toihi~ini„lekovitima”, pa treba obratiti pa`wu na wihovu kombinaciju s lekovimakojeina~euzimate. J.B.

^aktri~etvrtine-anketiran ih Beo g ra| ans ki zna da nedovoqno uno{ewe vitamina i minerala tokom trudno}e mo` e da {tet i bud u} em zdravqu deteta, preko 60 odsto `ena koje su u~estvovale u anketi smatra da je napredak medicine i farmacije u pos ledw ih dvad es et god in a doprineo da se spre~e komplikacije trudno}e, ali tek svaka tre}a zna da navede neki od preparata koji u sebi sadr`e folnu kiselinu i koristeseutokutrudno}e.Ovo su rezultati „Femibion” istra`ivawa sprovedenog u Beogradu, ali rezultati bi najvervatnije mogli da odnose i na`eneucelojSrbiji. Tospitivawejepokazaloje da, premda dve tre}ine anketiranih Beogra|anki zna da jefolnakiselinanajva`niji vitamin za zdravu trudno}u, 58 odsto wih nije znalo da je potrebnodasefolnakiselina prevede u organizmu u aktivni oblik, folat, izjavila jebiznismenaxer„Merk”SrbijaNevena Vidakovi}.Organiz am pol ov in e pop ul ac ij e `ena, usled enzimskog polimorfizmanemo`eupotpunosti da pretvori folnu kiselinu iz hrane u svoj aktivni oblik, {to je za trudnice veomabitno,ite`ene,~akiuz dovoqan unos folne kiseline, ne mogu posti}i optimalanunosfolata. Vi{e od polovine anketiranih poznaje nekog ko se susreosakomplikacijamautoku trudno}e, a isto toliko wih verujedabitrudnicatrebalo

Laserle~i dioptriju Laserska tehnologija na{la je svojemestoumnogimgranamamedicine,ame|uprvimajepo~elada se primewuje u oftalmologiji. Prvaistra`ivawaeksajmerlasera dala su saznawa da kratki ultravioletni zraci nisu {kodqivizao~nestrukture.Danasjeovaj laser na{ao mesto u hirurgiji oka. Laserom se mo`e ukloniti dioptrija kod kratkovidosti, dalekovidosti i astigmantizma. Prednostovakvihoperacijauodnosunaklasi~nuhirurgijusu{to trajukra}e,bezbolasuimoguse izvoditi u ambulantnim uslovima,{tozna~iznatnokra}evreme oporavka.Kandidati za lasersku refraktivnuhirurgijuprethodno se podvrgavaju temeqnom ispitivawuikompjuterskojanalizikvalitetaidebqinero`wa~e,{toje merilozapodobnostibezbednost za ovu vrstu hirur{kog zahvata. Podaci dobijeni kompjuterskim

snimkompovr{inero`wa~eprenose se direktno na laser, koji automatkiuklawamikronskeslojevero`wa~e.Preciznostlasera jevelika,paseposleskidawaslojadobijaidealnoglatkaizaobqenapovr{ina.Najnovijametodajei „lasek” procedura, koja  predstavqakombinacijunajboqihosobinadvelaserskemetode.Oporavak vida je brz i u 80 odsto slu~ajeva vid se stabilizuje bez nao~ara i

da promeni re`im ishrane i dabiudrugomstrawutrebalo jestiumereno,vode}ira~unao uno{ewu vitamina i minerala. Istra`ivawe je pokazalo i da vi{e od 60 odsto ispitanih `ena smatraju da je u drugom stawu korisno uzimawe vitamina i dodataka ishrani, svaka~etvrtaispitanicaihje koristila, a svaka tre}a zna nekog ko je koristio neki od preparata koji sadr`i folnu kiselinu.Svakadrugaispita-

Nova vakcina kompanije „Glakso Smit Klajn”, koja je probudila nade da }e biti mo}no novo oru`jeuborbiprotivmalarije,izgledadaposle ~etirigodineprestajedabudedelotvornakoddece,ukazujejednoistra`ivawe.Tevakcine,poznatekaoRTS,S,jo{nemanatr`i{tu,alisuutoku wena testirawa u sedam afri~kih zemaqa. U Africisvakogminutajednodeteumreodmalarije, bolesti koju prenose komarci i od koje godi{weumre655.000qudi.Zasadprotivovebolesti nema vakcine koja bi pru`ila punu za{titu.Najnovijipodacioprobnojvakciniprikupqenisuu drugojfazijednestudijeuKeniji,kojasebaviwenomefikasno{}unauzorkuod320mali{ana.Ispostavilosedauprvojgodinipovakcinacijiova vakcina pru`a za{titu od malarije u 43,6 odsto slu~ajeva,alido~etvrtegodinenakonvakcinacije taj procenat opada na nulu.Tako|e je utvr|eno

jefolat,aktivnioblikfolnekiseline,~ijideficitmo`e dovesti do nepravilnosti uformirawucentralnognervogsistemadeteta. Dovoqan unos folne kiseline mo`e da doprinese smawewu broja spontanih poba~aja koji se javqaju naro~ito kod `ena sa sni`enom aktivno{}u enzima za pretvarawe folne kiseline u biolo{ki aktivanoblik. J.Barbuzan

ALERGIJENAPOLEN,PRA[INU,GRIWE,@IVOTIWSKEDLAKE

Kijawe,noscuri, suzeo~i...

kontaktnih so~iva za nekoliko meseci.  Precizno i potpuno predvi|awe rezultata intervencije,aposebnoonihsvisokimstepenomdioptrijskegre{ke,zavise odindividualnihosobenostioka kodpacijenta.Kakooftalmolozi ka`u„lasek”metodajebezbednai dajemalibrojkomplikacijauvidu,kao{tojebqe{tawenaj~e{}e no}u,aosimtogapopotrebiprocedurasemo`eponoviti. J.B.

Dolaskom prole}a za ve}inu nas po~iwe najlep{e godi{we doba,azaalergi~nenapolenpo~etaktegoba.Posebnoovogprole}a na na{im prostorima suo~i}emosesaalergijamajakogintenziteta,anajnovijipodacigovore da se svake godine za 25% uve}ava broj obolelih od alergijskog rinitisa. Polen biqaka jejedanodnajzna~ajnijihalergenaizprirodekojisenalaziuvazduhu.

SVAKIPETI ALERGI^AN

Polenovazrnakodsvakepete osobeizazivaalergijskureakcijupra}enutegobama.

da je doti~na vakcina sve mawe efikasna {to je detevi{eizlo`enomalariji. (Tanjug)

Jogurtzatrbu{wake Jednaodameri~kihfirmiupravojelanisrala natr`i{te„Mo}anjogurt”~ijimkonzumirawem sezate`ustoma~nimi{i}imu{karaca.Proizvo|a~ijogurtasu,ina~e,uglavnomusmerenina`ene.Novijogurt,~ijijeproizvo|a~marka„Mo}ni mu{karci”, prvi je rezervisan za mu{karce. Taj jogurtje,kakoizme|uostalogisti~uwegoviproizvo|a~i,vi{eodjogurta,toje„pokret”kojiima za ciq da motivi{e i spoji osobe u potrazi za zdravimtelom.Onbitrebalodaobezbedizdravqe digestivnogtrakta,gubitaktelesnete`ineidobijawemi{i}a.Radiseojogurtukojibitrebalo da sadr`i dosta proteina i da bude bez masno}e, aliblizaknormalnomjogurtuvezanozanutritivniunos.

SIMPTOMI ALERGIJSKOG RINITISA Bezobziradalijere~oalergijamanapolen,pra{inu,griwe ili `ivotiwske dlake tegobe alergijskogrinitisasuiste: - Svrab, curewe iz nosa, kijawe, - O~i suze, ote~eni i crveni kapci, -Peckawe,grebaweugrlu [ta sve niste probali da olak{atesebimuke? Pacijenti su u nedoumici da li alergijski rinitis treba le~iti a wihova naj~e{}e postavqenapitawasu:[taprimeniti

ikojisune`eqeniefektimedikamenata? Koliko dugo smem da koristimidalismejudaihkoristedeca,trudnice?

KIJAWEPAASTMA Svakakodaalergijskirinitis trebale~iti jerdugotrajneivi{egodi{wetegobemogudauzrokuju oboqewa kao {to su astma, upalasinusa,pojavapolipaunosu,kowuktivitisa.Sdrugestraneop{tejepoznatodadugotrajna upotrebaantialergijskihlekova ima svoje ne`eqene efekte (pospanost,navika,o{te}ewesluzoko`enosa...),aposebnotrebabitioprezanikonsultovatisalekarom za mogu}nost wihove primenekoddeceiutokutrudno}e.

ZA[TITITESE NAVREME

VESTI Vakcinaprotivmalarije gubiefikasnost?

nicamislidapostojirazlika me|u vitaminskim preparatimazatrudnice,asvaka~etvrta je ~ula da na tr`i{tu postoj i prep ar at koj i sad r` i folat. Iako nek e od vit am in a trudnice imaju u rezervama, pa mogu da ih „pozajme” bebi, druge vitamine i minerale, ~ijesepotrebepove}avajutokomtrudno}e,nemoguobezbediti ~ak ni optimalnom ishranom.Tipi~anprimerzato

200 doza = 30 dana za{tite

U svetu se u posledwe vreme kaoefikasnaibezbednaza{tita od alergija od strane lekara alergologapreporu~ujeupotreba prirodne pra{kaste celuloze. U{mrknuta pra{kasta celuloza obla`e sluzoko`u nosa formiraju}iza{titnifilm-nepropusnu barijeru za alergene (polen, pra{ina, griwe, `ivotiwske dlake).Natajna~inspre~avapojavuneprijatnihsimptoma,aukoliko su simptomi ve} prisutni brzoihubla`ava. Zarazlikuod drugihantialergijskihlekovane izaziva pospanost, naviku, ne o{te}uje sluzoko`u nosa pa se prah celuloze mo`e koristiti bezbednotokomcelesezonealergija.Zatojenaro~itopogodanza upotrebukoddeceuzrastave}od 18meseci,trudnica,doiqasportistaiodraslihosoba. DrMirjanaMi{i}


dnevnik

oglasi

~etvrtak28.mart2013.

21


22

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

SAJAM, BULEVAR, izdajem razra|en restoran-piceriju sa kompletnim inventarom u etno-stilu, 130m2, na du`i period. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874. 71624 IZDAJEM uli~ni lokal 8m2+5m2, super lokacija, Maksima Gorkog 4, sanitarni ~vor. Telefon: 063/344-711. 71759

PRODAJEM televizor 35 evra, el. {poret 25 evra, zamrziva~ 50 evra, besplatan prevoz. Roba je o~uvana, ispravna. Nakupcima ne prodajem. Telefon 061/713-4395. 71736

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 70419 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 71603

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 70437

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Tel.: 021/6399-305. 71660 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399305. 71661

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespodencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 71662

IZDAJEM mawi jednoiposoban komforan, poluname{ten stan u blizini Gradskog SUP-a. Telefon: 064/99-35-774. Posle deset ~asova. 71756 IZDAJEM name{tenu garsoweru za studentkiwe ili zaposlene, Ulica Petra Drap{ina. Telefon: 064/16-10-330. 71594 IZDAJEM na du`e vreme dvosoban name{ten stan 46m2 sa klimom na Novom Nasequ. Telefon: 064-93-26-930. 71599 IZDAJEM name{ten stan 25m2, ventar, Po{tanska 9. Telefon: 064/265-3765. 71737 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Telep, Tihomira Ostoji}a. Telefon: 063/532-593. 71738 IZDAJEM u Petrovaradinu, Preradovi}eva ul. jednoiposoban komforan stan na drugom spratu. Telefoni: 062/157-53-25, 0230/27-153. 71740 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ (kod robne ku}e). Soba, kuhiwa, predsobqe, kupatilo, dva le`aja, dva garderobera. Telefon 063/807-44-25. 71772

SOCIJALNO, @itni trg, noviji, ukwi`en stan od 29m2 na II spratu po ceni 32.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15011 HITNO, ulica Ilije Bir~anina ekstra zgrada „Arena” gradila, nov kompletno name{ten odmah useqiv ukwi`en stan, cena 31.500 sa name{tajem. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15012

PRODAJEM ILI MEWAM ukwi`en stan 68m2+gara`a, Bulevar Kraqa Aleksandra 496, Beograd - za stan u Novom Sadu. Telefon: 064/891-38-54. 71516

NOVA DETELINARA, ukwi`en jednoiposoban stan na prvom spratu po ceni od 35.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15001 CENTAR, ukwi`en noviji jednoiposoban stan od 50m2 cena 46.500. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15002 LIMAN, 2.0 stan kod „Merkatora”, od 53m2 prodaje se po ceni 42.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15003 NOVO NASEQE, odli~an 1,5 stan od 48m2, ukwi`en, renoviran, cena 40.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 SAJAM, Mi~urinova ulica, odli~an noviji ukwi`en dvosoban stan od 46m2, cena 47.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15005

DVOIPOSOBAN ukwi`en na Grbavici u Aleksandrovoj zgradi, nadzor parking. Cena 47.000 Eura. Telefon 060-17-27-222. 71613 @ELEZNI^KA STANICA, klasi~an 2,5 stan od 67m2 na I spratu, odli~no stawe, renovirano kupatilo, cena 62.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15006 LIMAN, N. fronta, odli~an 3.0 stan od 80m2, lako preuredqiv u 3,5 po ceni od 70.000. Telefoni: 6366-952, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3,0 stan na II spratu, prelepo okru`ewe-zelenilo, cena 61.800. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15008 CENTAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om-cena 91.000. Tel. 636-6952, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15009

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 70439 POVOQNO prodajem stan od 128m2 u Beogradu, ugao Bul. kraqa Aleksandra i Branka Krsmanovi}a. Tel.: 063/8022454 Branislava i 063/7068400 Milena. 71566 PRODAJEM stan ili mewam za mawi 96m2, Ulica Du{ana Danilovi}a, 1. sprat, odli~an raspored, Novo naseqe, vlasnik. Telefon: 063/101-1481. 71487 GRBAVICA, nov, odmah useqiv, luks, 6.0 stan od 136m2, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Tel. 063/8288-377, www.bomil.rs. 15010

PRODAJEM povoqno novu ku}u, 430m2, Sajam, dva lokala, sedam kupatila, 20m front, 400m2. Zamena za stan, doplata. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 71623 PRODAJEM ku}u u Sremskoj Kamenici (izuzetna lokacija) ili mewam za dvosoban stan u Novom Sadu i doplatu. Telefon: 060-766-88-10. 71588 FRU[KA GORA - Staro Selo, plac 1700m2, 8 km od Novog Sada, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon: 069/18-26726. 71248 PRODAJEM 2 placa, 7,20 i 15,5 ari i staru ku}u u centru Jaska. Telefon: 063/297-956. 71271 PRODAJEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon: 060/766-88-10. 71587

IZDAJEM dva lokala na glavnom putu u Petrovaradinu, pogodno za mehani~ara, autoelektri~ara itd... Telefon: 063/297-956. 71272

VINO iz na{ih vinograda: portugizer, klaret, rajnski rizling, kaberne soviwon. Cena od 150 dinara. Petrovaradin. Telefon: 066/401-613. 71345

VA[E DETE na sigurnom. Pedagog ~uva, podu~ava decu stariju od 3 godine u svom stanu. Mogu}i ~asovi engleskog. Telefon 063/86-23-062. 71526

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane, podrume. Najboqe cene. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9-649-000. 71700

Posledwi pozdrav dragom

Bociki

Begi.

71790


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Osobqe motela „Bor” s tugom se opra{ta od na{e drage koleginice

Na{oj dragoj i voqenoj priji

~etvrtak28.mart2013.

Pro{lo je 5 godina od kako si nas napustila

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kolegi, novinaru i pesniku

23

Posledwi pozdrav dragoj

Pelka Bo`i} Seka Hermine Nikolin

Jeleni Dundovi}

ro|. Baji} 28. 3. 2008 - 28. 3. 2013.

Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali }emo te sa~uvati od zaborava, jer smrt je ja~a od `ivota, ali ne i od qubavi prema tebi. Wene koleginice i kolege sa posla.

posledwi pozdrav od porodica Mitrovi} i Keveq.

Zauvek }e{ ostati u na{im se}awima, zahvalni za sve {to si nam pru`ila. Toga dana }emo posetiti wenu ve~nu ku}u na Tranxamentskom grobqu, u 11 sati. Suprug Mi{a sa decom.

71785

71788

71766

Posledwi pozdrav bratu

Umrla je na{a draga majka, baka i svekrva

Nedeqko \uki} 1954 - 1999.

Pre ~etrnaest godina na Kosovu si branio sve {to je ispravno i dobro, ne `ale}i svoj `ivot u borbi sa {iptarskim teroristima. Hrabrost i ~ast tvoja pokazala nam je kako jedan obi~an ~ovek mo`e biti ve}i od svih.

Jeleni Dragi}

Slavoqubu Belimarkovi}u

Pera i Svetlana sa decom.

Redakcije „Neven” i „Mali Neven”

71745

417/P

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Zauvek tvoja supruga Zora, sinovi Stevan i Igor \uki}.

Jelena Dundovi}

71767

IN MEMORIAM

1931 - 2013. ro|. Bra~evci - \akovo R. Hrvatska

pozdrav

dragom

71768

Dana, 24. 3. 2013. godine preminula je moja sestra

Posledwi pozdrav dragoj

Draga moja tetka Milena, sve lepe uspomene na Vas sa~uvala sam u srcu. Ne}u Vas zaboraviti.

od stanara Pariske komune br. 11.

od Mirka sa porodicom.

71789

Posledwi kom{iji

Jeleni Dragi}

Simeunu

Ispra}aj za kremaciju je danas, 28. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, iz kapele na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu }e je pamtiti uvijek: sin Miladin, snaja Smiqana, unuka Bojana i unuk Dragan.

Milena Kari}

Vidina kuma Goca Bajilo sa porodicom.

71750

Du{ko Bulaji}

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Pro{lo je 10 dugih godina od kada si nas napustio, ali ti si zauvek sa nama u na{im mislima i lepom se}awu.

71743

Danas je ~etrnaest godina od kako nisi sa nama dragi na{

Tvoji: an|eli Sowa i Aleksa, supruga Gordana, otac Milan i brat Ratko sa porodicom.

Tatjana Mili}

71748

Sini{a Lau{ev

Posledwi pozdrav

Jeleni Dragi}

Herminki

Slavoqubu Belimarkovi}u

od: porodice ^vori}, Kopawa i Raci}.

od stanara Gagarinove 10/5.

71783

Posledwi pozdrav od: brata Save i wegove porodice.

71780

Posledwi pozdrav dragoj

od: Maje i Gage sa porodicama i Mire Dragi}.

Voqeni ne umiru nikada. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: otac Dragi{a, majka Qubica i brat Miroslav sa porodicom.

71679

71651

71760

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i teti

1971 - 1999.

3

Ivani Buhi

Pro{lo je petnaest tu`nih godina od kako nije sa nama na{ voqeni otac, suprug, zet i te~a

TROGODI[WI POMEN Porodica Koprenovi}.

Hermina Nikolin 1963 - 2013. Po~ivaj u miru hrabra majko i suprugo. Volimo te i slavimo. Sahrana je danas, 28. 3. 2013. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

71741

Posledwi pozdrav

Hermini

Milevi Male{ev Seji

dipl. in`. Zoran Stojkovi}

Ana Gruji} 1936 - 2010.

od brata \ure sa porodicom.

od snaje Sofije sa porodicom.

Po~ivaj u miru majko. Sin Goran.

Mi}a, Sr|an i Gorica. 71782

Wegovi: Milo{, Milica, Mirjana, Nada i Velizar.

71610

71761

71781

71615

Posledwi pozdrav dragoj

Zaspala je ve~nim snom moja sestra i na{a teta

TU@NO SE]AWE na moje roditeqe

Ivani Buhi

Mileva Male{ev Seja

od porodice Kovrlija.

Ivani

1926 - 2013. Ispratili smo je 27. 3. 2013. godine, prema wenoj `eqi, u krugu naju`e porodice. S qubavqu, Qubica, Mila i Toza. 71762

od Novice i Bebe ]upina.

Milica Melkus

Bo`a Melkus

1923 - 1983.

1922 - 2012. Sin Vojislav - Guga.

71747

71744

71663


24

sport

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

DRUGASREMSKALIGA

OP[TINSKALIGA–[ID

Gre{kamauporaz

Liderlako dopobede

Borac(M)-@elezni~ar1:2(1:2) MART INC I: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 150,su di ja Xombi} (Stara Pazova).Strelci: @ili} u 15.za Borac, a Batalo u 1. i Vukovi} u 17. minutu za @elezni~ar. @uti kartoni: Panti}, [ar~evi} (Borac), Jovanovi}, Batalo (@elezni~ar). BORAC: Jandri} 7, [ar~evi} 7, Jovanovi} 7, Parmakovi} 7, Panti} 7, @ili} 7, Joveli} 7 (@uni}), Talirovi} 7, Xaki} 7, Ma le {e vi} 7, Gom bar 7 (Nik{i}). @ELEZNI^AR: Vujinovi} 7, Bulatovi} 7, Vukobrat 7, Do{en 7, Cvjetinovi} 7 (Jovi~i} ), Jovanovi} 7, Pa{i} 7, Paji} 7 (Vukobratovi} ), Vasi} 7, Batalo 8, Vukovi} 7. Odbrana Marti~ana je samo dva puta po~etni~ki pogre{ila, {to je bilo dovoqno lideru iz In|ije da odnese sva tri boda. R.Me|edovi}

Jedinstvo(P) -Hrtkovci0:2(0:0) PLAT I^ EV O: Igra li {te Jedinstva, gledalaca 250, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelci: Novakovi} u 61. i Mandi} u 77.

Bo gu no vi}, M. Ig wa to vi} (Slo ga), No va ko vi} (Na pre dak). SLOGA: \ermanovi} 6, Vuj~i} 6, Komazec 6, \ilas 7, M. Igwatovi} 7, Bogunovi} 6, Gagi} 6, Radojevi} 5, Popovi} 6, In |i} 5 (D. Ig wa to vi} 7), Star~evi} 5 (Gajin 6). NAPREDAK: Dobrojevi} 8, ^alina 6, V. Petrovi} 6, Mladenovi} 7, Oluji} 7, Kula~anin 6 (Ja stre bi} 6), Alek si} 6, Utvi} 6, \a~anin 7, Novakovi} 7, N. Petrovi} 6. Gosti iz Va{ice bili bli`e pobedi, uz odli~no su|ewe.Ustvari nisu imali sportske sre}e da slave. D.Trifunovi}

novi} 7, Pe{terac 7, Gruji~i} 6, Trumbeta{ 6, Ostoji} 6 (Petrovi}), Milosavqevi} 6, Budi{in 6, Hajder 7, \.Devrwa 6, Milinkovi} 7. NAP RED AK: Ni ko li} 7, Novi} 7, Juri{i} 8, Pejovi} 7, Baki} 7, Gu`vi} 7, Vesi} 7, Be`anovi} 6 (Marjanovi} 7), Savkovi} 6, Tica 6, Radanovi} 8. U kom{ijskom derbiju, Napredak zaslu`eno nosi bodove u Popince, i to zahvaqu}i iskusnom Radanovi}u, koji je posle iz van red nog cen tar {u ta Baki}a, nadigrao celu odbranu doma}ih.Pobeda je mogla biti i ubedqivija, ali golman doma}ih Samarxi} je branio kao da ima sto ruku. Q.Opa~i}

ZekaBuquba{a-Dunav3:1(1:0)

Grani~ar(G) -Grani~ar(K)1:0(1:0)

RAVWE: Stadion Zeke Buquba{e, gledalaca 150, sudija Vuk ~e vi} (No va Pa zo va).Strelci: Martinovi} u 20, \onli} u 75.i Vasi} u 77.za Zeku Buquba{u, @ivkovi} u 55. minutu za Dunav.@uti karton: Mira`i} (Zeka Buquba{a). ZEK A BUQ UB A[ A: R. Ivi}, Romandi}, Vasi}, Kowe-

GRAB OVC I: Igra li {te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Radin (Ba~inci).Strelac: Mileti} u 12. minutu. @uti kartoni: M. \or|i} (doma}i), Veselinovi}, Q.Simi} (gosti). GRANI^AR (G): Nov~i} 6, Jo va no vi} (Mi lo va no vi} 6), Rahar 6, M. \or|i} 7, Jovi} 6, \. Samarxi} 6, Karda{ 6 (Ri-

Fudbaleri Jedinstva iz Plati~eva

minutu. @uti kartoni: G. Petro vi}, @a ku la (Je din stvo), Mandi} (Hrtkovci). JEDINSTVO: Der, G. Petro vi} (@a ku la), Pet ko vi}, Sto ji} (A{}e ri}), Tru mi}, Mili}, D. Petrovi} (Vu~kovi}), Sto ja no vi}, Crn ko vi}, Zuber, Kuli}. HRTKOVCI: ^i~a, Mandi}, [urjan, [opalovi}, Mitrovi} (Brkqa~a),A. Savi} 8 (Novakovi}), M.Simovqevi}, S.Simovqevi} (Novak), D. Savi}, Pjevac, Nikoli}. U kom{ijskom derbiju Hrtkov~ani su zaslu`eno slavili. Imali su jo{ nekoliko povoqnih prilika pa doma}ini mogu biti zadovoqni sa samo dva primqena gola. N.Ugr~i}

Sloga-Napredak(V) 0:0 KRWE[EVCI: Igrali{te Sloge, gledalaca 30, sudija Bazi} (Be{ka). @uti kartoni: DRUGAJU@NOBANATSKA LIGA–ZAPAD

Penalodlu~io Borac(S)–Polet(Iz) 1:0(0:0) SAKULE: Stadion: Borca, gleda la ca 300, sudi ja: Ja ji} (Pan~evo). Strelac: Perovi} u 72 minutu (iz jedanaesterca). @u ti kar to ni: Mladeno vi}, Ro{uq, ]iri} (Borac), Ivanovi}, Guja, Dimitrijevi}, Beqin (Polet). BORAC: ^a~ija -, Vidi} 7, Po~u~a 7, Bojkovi} 8, Sarevi} 7, Mladenovi} 7, Me~avin 7, Kodi} 7 (Angelovski 7), Perovi} 8 (Rusov -), Ro{uq 8, ]iri} 7 (Krsti} 7). POLET: Pavlov 7, Dimitrijevi} 7, Brankov 7, Ili} 6, Beqin 6, Ivanovi} 7, Cvijeti} 6, Bulan 6 (Stojanovi} 6), Ranimirov 7, Jovanovi} 7, Guja 6 (Josimovi} 6).

vi}, A.Ivi}, Kuki}, \onli} (Milo{evi}), Simi}, Martinovi}, Mira`i} (Pepel~evi}), Stani} (Belovukovi}). DUN AV: Je lo vac, Ra di} (Najdanovi}), Kne`evi}, Badovi nac, To mi}, Jok si mo vi}, Dra~a, Vuka{in (Miji}), @ivkovi}, Kiti}, Kalezi} (Kotarac). Tek kada su gosti izjedna~ili, Ravwanci su se trgli, postigli dva gola, i imali priliku u fini{u utakmice da napune mre`u gostiju, sa jo{ nekoliko golova. M.Beli}

Lovac-Napredak(P) 0:1(0:0) KARL OV^ I]: Igra li {te Lovca, gledalaca 100, sudija Ota {e vi} (In |i ja).Stre lac: Radanovi} u 85. minutu. @uti kar to ni: Mi lin ko vi}, Osto ji}, Gruji~i}, \. Devrwa (Lovac), Novi} (Napredak). LOVAC: Samarxi} 7, @iva-

stivojevi} ), S. \or|i} 6, M. Samarxi} 6, Taborovi} 6, Mileti} 7. GRANI^AR(K): M. Milinkovi} 7, Q. Simi} 7, Poli} 7 (M. Simi} 6), Bogosavqevi} 7, B.Milinkovi} 7, Veselinovi} 7, Radulovi} 7, Stefanovi} 7 (V. Vasili} 6), Makivi} 7, Vukadinovi} 7 (Drmanovi} 6), B. Vasili} 7. Posle primqenog gola, gosti iz Kuzmina, preuzeli su inicijativu, bili boqi rival, stvarali {anse, ali nisu uspeli da savladaju raspolo`enog Nov~i}a. R.Papri}

Podunavac-Budu}nost0:2(0:1) STAR I BAN OVC I: Stadion Dunava, gledalaca 100, sudija Surla (In|ija).Strelci: G. Simeunovi} u 42. i Rogo u 60. minutu. @uti kartoni: Mili~i} (Podunavac), V. Simeunovi} (Budu}nost).

GRABOVCI: Grani~ar - Grani~ar(K)1:0,RUMA:Jedinstvo-Sloboda3:1,STARIBANOVCI:Podunavac-Budu}nost0:2,RAVWE:Zeka Buquba{a - Dunav 3:1, KRWE[EVCI:Sloga-Napredak(V)0:0, KARLOV^I]:Lovac-Napredak(P) 0:1,MARTINCI:Borac-@elezni~ar 1:2, PLATI^EVO: Jedinstvo Hrtkovci0:2. 1.@elezni~ar 1611 3 221:11 36 2.Budu}nost 16105 133:12 35 3.Napredak(P)1611 1 430:15 34 4.Z.Buqub. 1610 2 429:13 32 16 9 3 427:15 30 5.Hrtkovci 6.Podunavac 16 9 1 638:19 28 16 8 2 628:23 26 7.Sloboda 8.Grani~.(G) 16 8 2 621:20 26 9.Grani~.(K) 16 6 2 825:27 20 10.Napred.(V) 16 5 4 726:23 19 11.Jedinst.(R) 16 4 5 716:18 17 16 5 01116:18 17 12.Borac(M) 13.Dunav 16 4 3 918:39 15 14.Jedinst.(P) 16 3 31010:25 12 16 2 5 9 9:26 11 15.Sloga 16.Lovac 16 1 31213:37 6

PODUNAVAC: Vorkapi} 6, Mili~i} 5, Keki} 5 (Kotur 6), Lep{anovi} 5, Grba~i} 5, Stefanovi} 6, Pe{eq 5 (Miqu{ 5), Popovi} 6, Obrenovi} 5 (Tep{i} 5), Vidakovi} 5, Luki} 6. BUDU]NOST: D. ^upi} 8, S. Gruji} 8, D. Milovanovi} 8, V.Simeunovi} 8, Petrovi} 9, Jefti} 9, S.^upi} 8 (N. Gruji}), Gospovi} 8 (Jeserti} ), Lazi} 8, Rogo 9 (Tufegxi} ), G. Simeunovi} 9. Derbi kola pripao je zaslu`eno gostima, koji su u svakom tre nut ku, zna li {ta ho }e.Ustvari, doma}in je igrao slabije od o~ekivanog, a gosti su se borili kao lavovi i zato su i zaslu`ili pobedu. M.Simi}

Jedinstvo(R) -Sloboda3:1(1:0) RUM A: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Maksi} (Pe}inci). Strelci: Vasi} (autogol) u 33, S. Bo`i} u 76. (iz penala) i Basara u 87. za Jedinstvo, a Nedeqkovi} u 71. minutu za Slobodu. @uti kartoni: P. Sabo, Dejan Jovi} (Jedinstvo), Z. ^anaxija, Dokmanovi} (Sloboda). JEDINSTVO: Rogi} 9, Babi} 8, Hajnal 8 (Grbi} ), Kuli} 8, Ninkovi} 8, P. Sabo 8, Gre~ 8, Basara 8, Sudar 8 (Du{ko Jovi} ), S. Bo`i} 8, Mago{ 8 (Dejan Jovi}). SLOB OD A: Da vi do vi} 6, Petrovi} 6, Tep{i} 6, Duki} 6, P. ^anaxija 7, Nedeqkovi} 7, Va si} 6, Mi lu ti no vi} 7, Zmijanac 6 (Dokmanovi}), M. Popovi} 7, Z. ^anaxija 6 (@. Brkovi} 6). Bre`ani su zaslu`ili, jo{, ube dqi vi ju po be du. Od [a {in~ana se mnogo vi{e o~ekivalo. B.\or|evi}

@AK–Rastina1:2(1:2) SOMBOR: Igrali{te kraj pruge, gledalaca oko 300, sudija: Vra~ar (Sombor). Strelci: Tubi} 41. minut za @AK, a Pavi} u 9. i Vukas (autogol) u 21. minutu za Rastinu. @uti kartoni: Tubi} (@AK), Miri}, Lali}, Vuli}, F. Cvijeti}, Koruga, D. Cvijeti} (Rastina). Crveni kartoni: Pejinovi} i Kapetini} (Rastina). @AK: Cari}, Radusin, Vukas, Elez (Mijatovi}), Sazdani}, [u{ilovi}, Jankovi}, Tubi}, Savi}, Vidakovi}, Komu{anac (Maziwanin). RASTINA: Bereti}, Miri} (Koruga), Se~ujski, @aki}, Kape-

tini}, Lali}, Vuli}, Piplica (Simi}), Pavi}, Pejinovi}, D. Cvijeti}, F. Cvijeti}. Otvorena igra u prvom poluvremenu somborskog derbija me|uop{tinske lige rezultirala je sa ~ak tri pogotka. Pavi} je bio dominantna figura prvog dela i najzaslu`niji je za rano vo|stvo gostiju koje je Tubi} krajem poluvremena uspeo da prepolovi. Poku{aje Somboraca u drugom delu Rastinci su uspe{no zaustavqali, iako su dobar deo nastavka igrali sa dva igra~a mawe. M.Jovi}evi}

ALEKS A [ANT I]: Aleks a [ant i} - Dun av (Ba~k i Mon o{tor)1:2,LIPAR:Lipar-Metalac (Sombor) 0:1, LALI]: Panonija - Jedinstvo (Kolut) 8:1, RIBAREVO: Jedinstvo - Oyaci 2:1, SONTA:Dinamo-Terekve{(Svilojevo)1:0,SOMBOR:@AK-Radstina 1:2, RUSKI KRSTUR: Rusin -[ikara(Sombor)2:0. 1.Rusin 2.Oyaci 3.Terekve{ 4.@AK 5.Lipar 6.Rastina 7.A.[anti} 8.Dunav 9.Dinamo 10.[ikara 11.Panonija 12.Jedinst.(R) 13.Metalac 14.Jedinst.(K)

GIB AR AC: Igra li {te Sin|eli}a, gledalaca 50, sudi ja Gr ba ti ni} (Ada {ev ci).Strelci: Ugqe{i} u 12. i 74. i T. Mmileti} u 30. i 50. za Sin|eli}, a Radi~evi} u 82. minutu za OFK Bingulu. SIN\ELI]: Jak{i} 8, Gubi} 8, Stojanovi} 8 (Savi} 7), Ugqe{i} 9, Geordini 8, Vudrak 8, Damjanovi} 8 (Nedeqkovi} 8), T. Mileti} 9 (Todorovi} 8), Drenovac 8, V. Mileti} 8, [arac 9. OFK BINGULA: Pani} 7, Pali} 6, Milovanovi} 6, Kora} 6, Jeli~i} 6, Horvat 6, Pla~kovi} 6 ([evi} 6), ]osi} 6 (Farka{ 6), Radi~evi} 8, Kramar 6 (Paji} 6), Stambolija 6. Lider je lak{e nego {to je o~ekivao do{ao do visoke pobede.Strelci Ugqe{i} i T. Mileti} mogli su se jo{ nekoli ko pu ta upi sa ti u li stu strelaca. D.Vukas

Grani~ar-OFKBiki} 0:4(0:2) JAMENA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Vladi} ([id).Strelci: Bodo u 14, Dobri} u 45.i 60. i D. Jovi} (auto gol) u 90. mi nu tu. @uti kartoni. Remi}, Kova~evi} (Grani~ar), Bodo, Kurbalija (OFK Biki}). GRANI^AR: Cvijanovi} 6, N. Timarac 6, Kova~evi} 5, D. Jovi} 6, G. Timarac 6 (Nikoli} 6), Z. Jovi} 6, Star~evi} 5, Maru{i} 6, Remi} 5, D. Juro{evi} 6 (Stevi} 6), Milankovi} 6 (S. Juro{evi} 6). OFK BIKI]: Bugarski 7, Dujakovi} 7, Kotarli} 7, Solkakovi} 8, Basrak 7, Gledi} 7 (Vu~kovi} 7), Malivuk 7 (Tesli} 7), Kurbalija 8 (Vranov 7), Bodo 7, Dupaq 7, Dobri} 8. Samo na trenutke doma}ini su mogli parirati odli~nim gostima. Uz to mogu biti zado voq ni ko na~ nim re zul ta tom. I.Maru{i}

Jednota-Omladinac (B)0:2(0:1) [ID: Igra li {te 12. april, gledalaca 100, sudija Sof ti} (Ba ~in ci).Strel ci: Mom~ilovi} i Mihajlovi}. JEDNOTA: Trnini}, Farka{, Rukavina, Hr~ek, Danilovi}, Opojevli} (Danguzov), Jo va no vi} (Jo vi ~i li}), Ko tar li}, I{tuk, \ur |e vi}, Kol{waj. OMLADINAC: Pavlovi}, [ipka, Lazi}, Ga~i}, Mom~ilo vi} (Vej no vi}), Ma noj lo vi}, Trifkovi}, Bogdanovi}, Stanivukovi} (Pani}), Mijatovi}, Bukarica. Z.Samuel

Jedinstvo(Q)- OFKBa~inci2:1(0:0)

SOMBORSKAME\UOP[TINSKALIGA

Rastincise odbranili

Sin|eli}-OFKBingula4:1(2:0)

1410 14 9 14 9 14 8 14 7 14 5 14 5 14 4 14 4 14 4 14 4 14 3 14 3 14 2

4 044:9 34 4 137:9 31 3 243:14 30 5 145:14 29 3 428:18 24 4 524:18 19 4 521:19 19 4 624:26 16 3 716:33 15 1 923:38 13 1 927:47 13 3 816:34 12 11014:4010 21014:57 8

QUB A: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Pendo (Erdevik).Strelci: Ruman u 53. i 83. za Jedinstvo, Milinkovi} u 51. za OFK Ba~ince. @uti kartoni: Milinkovi}, Ga~i} (OFK Ba~inci). JEDINSTVO: Mrkowi} 7, Mr|anovi} 7, [ili 7, Petkovi} 7, ^ali} 7, Toman 7 (Puno{), Ruman 8, Rami} 7, Tadi} 7, Cigankov 7, Cvetkovi} 7 (Nikoli}). OFK BA^INCI: Barjaktarevi} 6, Teofilovi} 6, Gruji~i} 6, Ga~i} 6, ^avi} 6, Trbi} 6 (Maro{i~evi} ), D`uwa 6, Bla`anovi} 6, Milinkovi} 7, Ili} 7, Meni~anin 6 (Cuper). Igralo se po veoma jakom vetru, ali borbeno i fer. Doma}i su bili mnogo boqi rival. Ruman nije iskoristio penal. Wegov {ut sa bele ta~ke golman Barjaktarevi} je odbranio. D.Polimac

GIBARAC:Sin|eli}-OFKBingula 4:1, ILINCI: Borac-Jedinstvo (M) 1:3, QUBA: Jedinstvo OFK Ba~inci 2:1, BERKASOVO: Sremac - Fru{kogorac 0:3, [ID: Jednota - Omladinac (B) 0:2, JAMENA: Grani~ar - OFK Biki} 0:4, QUBA: Omladinac (M) - Bratstvo 3:0. 1413 1.Sin|eli} 2.OFKBiki} 1411 3.Fru{kogor. 1410 4.OFKBa~in. 1410 5.Omlad.(M) 14 8 6.Omlad.(B) 14 7 7.OFKBingula 14 7 8.Jedinst.(Q) 14 6 9.Grani~ar 14 5 10.Jedinst.(M) 14 4 11.Borac 14 3 14 2 12.Jednota 14 1 13.Sremac 14.Bratstvo 14 0

1 057:1240 1 252:6 34 3 136:1233 0 434:14 30 1 524:2125 2 521:2623 1 624:22 22 2 623:2920 2 728:29 17 1 915:26 13 2 910:32 11 3 912:41 9 11212:39 4 21216:55 2

Sremac-Fru{kogorac 0:3(0:3) BERKASOVO: Igrali{te Sremca, gledalaca 20, sudija Sof ti} (Ba ~in ci).Strel ci: Rado{evi}, Galija{ i Boli}. SREMAC: J. Mitrovi} 6, Novak 6, Rajakovac 6, Parenta 6, N. Mitrovi} 6 (Bala{}ak), R. Ostoji} 6, Vidovi} 6 (Santra~), B. Ostoji} 6, Budimir 6 (Jan ~i} ), Ra do sa vqe vi} 6, Breki} 6. FRU[KOGORAC: ^aji} 7, Vajagi} 7, Iliba{i} 7, Marti} 7, Beli} 7 (Adamovi}), Boli} 7, Jovanovi} 7 (Vojnovi}), Rado{evi} 7 (Radivoj{i}), Zec 7, Vuku{i} 7, Galija{ 7. Iskusni gosti, iako su mogli slaviti i ubedqivije, sve su zavr{ili jo{ u prvom delu, a u nastavku igrali su opu{teno, pa su doma}ini imali svoje {anse koje nisu iskoristili. B.Bala{}ak

Borac-Jedinstvo(M) 1:3(0:3) ILINC I: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 30, su di ja Radivojevi} (Ba~inci).Strelci: I. Filipovi} u 80. minutu za Borac, a Anati}uk u 30, Savi} u 36. i Jawatovi} u 37. minutu za Jedinstvo. BORAC: \uri} 7, Peji} 6 (Simi} 6), D. Filipovi} 6, V. Ore{~anin 8, Vuksanovi} 6, Benkovi} 7, M. Ore{~anin 7, I. Fi li po vi} 6, Tri vi} 6, Stoj{i} 7, [arkanovi} 6 (Sarap 6). JEDINSTVO: Luki} 7, Vucowa 7, Aramba{i} 7, A. Boji} 7, Simi} 7, Adamec 7 (Markovi} 7), We`i} 7 (Ivankovi} 7), Anati}uk 8, Kalaba 7, Jawatovi} 8, Savi} 7 (P. Seni}). Po jakom vetru Morovi}ani su lako poveli sa 3:0.U nastavku doma}ini su proma{ili vi{e izglednih prilkika i zato su sami krivi za ovaj poraz. D.Stoj{i}

Omladinac(M) -Bratstvo3:0(3:0) QUBA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Stani vu ko vi} (Er de vik).Strel ci: Si~ u 8. i Gwatovi} u 42. i 45. minutu. @uti kartoni: Valen tik (Omla di nac), Var ga (Bratstvo). OMLAD IN AC: Ga {i} 7, Bukor 6, I. Luka~ 6, Wilican 7, Gwatovi} 6, Valentik 6, Bo`in 7, Ga{i} 7 (Bukor ), B. Luka~ 7, Si~ 7, Ahmetovi} 7. BRATSTVO: [arac 6 (Vitman 6), Ili} 6, [ili 6, Majher 6, Simi} 6, Vladisavqevi} 6 (Dobri}), ^ipkar 6, Varga 6, Pova`an 6, Bun~i} 6, Milanovi} 6 (Avramovi} 6). Mogli su doma}ini da slave i ube dqi vi je.U na stav ku su imali jo{ nekoliko povoqnih {ansi, ali su bili slabi u kona~noj realizaciji.


SPORT

dnevnik

~etvrtak28.mart2013.

SKUP[TINA SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

I „Dnevnik” nagra|en

U~esnicizavr{nogturniraSpensoveligemalih{ampiona

Godi{te: 2001. Petar Pua~a - Petli} 0:4 Strelci: Kondi}, [erban, Veli~kovi}iBan~(Petli}). Petar Pua~a: Marjanovi}, Stojni}, Grabe`, Stani}, \uri}, Ivan, [avija, Sredojevi},Jovanov,Paunovski,Panti}, Paro{ki, Kne`evi}, Vrba{ki. Petli}: Kondi}, Bojani}, [erban, Naran~i}, Zeki}, Veli~kovi},Kne`evi},Radi},Ba}an, Popovi}, Bala`, Malek, Ban~.

ti, Gal, Mark ov i}, Stan i{i},Nemet,Petri},Stojkov, Zlatar,Tuli}. Ka}: Bla`i},Slep~evi},Bajlov, Radujkovi}, Vuk{a, Goli}, Stanivuk, Beqin, Mitrovi}, Gvozdenovi},Aleksi}.

Ka} - Petli} 2:2 Strelci: Mitrovi}, Gvozdenovi} (Ka}),  Bojani} i Ban~ (Petli}). Ka}: Bla`i},Slep~evi},Bajlov, Radujkovi}, Vuk{a, Goli},

kovi}, Stani{i}, Nemet, Petri},Stojkov,Zlatar,Tuli}.

2002. godi{te

Bistrica 05 - Sini{a Mihajlovi} 3:0

1. Vojvodina 2. Petli} 3. Bistrica 05 4. Prof.Bolesnikov Najboqi igra~:Vladan Novevski (Vojvodina) Najboqi strelac: Luka Cvjeti}anin (Petli}) Najboqi golman: Musa Stefan (Bistrica 05)

Strelci: Zagor~i} i Bo`i} dva(Bistrica05). Bistrica 05: [arenac, Pala~kovi}, Bo`i}, Vulevi}, Srdi}, Zagor~i}, ]osin, Petrovi}, [trbac, Vojvnovi}, ]ur~i},^obanov. Sini{a Mihajlovi}: Denda, Maki{, O. Jovanovi}, @e`eq,

Strelci:Lau{evi},Ka{ikovi}, Markovi}, Stani{i}, Nemet, Petri}, Stojkov (Prof. Bolesnikov),Bla`i}iMitrovi}(Ka}). Prof. Bol es nik ov: Cet iwa, Jokovi}, Nikoli}, Lau{evi}, Ka{ikovi}, Sredojevi}, Ma}e{i}, Rakin, Ra{i-

2000. godi{te 1. Krila Krajine 2. Arhitektura Proing 3. Petar Pua~a 4. NS UNITED Najboqi igra~: Sr|an Karanovi} (Krila Krajine) Najboqi strelac: Margo Varga (Arhitektura Proing) Najboqi golman: Uro{ Pu{ara( Petar Pua~a)

2001. godi{te 1. Petar Pua~a 2. Petli} (Zrewanin) 3. Prof.Bolesnikov 4. Sini{a Mihajlovi} Najboqi igra~: Nikola Marjanovi} (Petar Pua~a) Najboqi strelac: Nemawa Mitrovi} (Ka}) Najboqi golman: Sara Cetiwa (Prof. Bolesnikov) Fer-plej nagrada: Danilo Kondi} (Petli})

FudbaleriFKPetarPua~aproslavqajutrijumf ugeneraciji2001.godi{te

Stanivuk, Beqin, Mitrovi}, Gvozdenovi},Aleksi}. Petli}: Kondi}, Bojani}, [erban, Naran~i}, Zeki}, Veli~kovi},Kne`evi},Radi},Ba}an, popovi}, Bala`, Malek, Ban~.

AF CeMaS Prof. Bolesnikov 1:1

Strelci: Zrni} (AF CeMaS),Ka{ikovi}(Prof.Bolesnikov). AF CeMaS: Drqa~a, \or|evi},Milovanovi},Dokwa{,Kolarov,Vukovi},Zrni},Abazovski,Ibrali},Miodragovi},Dejanovi},Gegi}. Prof. Bolesnikov: Cetiwa, Jokovi}, Nikoli}, Lau{evi}, Ka{ikovi}, Sredojevi}, Ma}e{i}, Rakin, Ra{iti, Gal, Mar-

Kolari},V.Jovanovi},Jovan~evi}, Radosavqevi}, Kova~evi}, ]irkovi}.

[F Dejan Kuriya - KMF Sidro 1:2 Strelci: Grabe` ([F Dejan Kurixa),  Rajli} i  Majki} (KMFSidro). [F Dejan Kurixa: Grabe`, Pavlov, Koska, Mati}, Borovnica, Beatovi}, Budimir, ]iri},Ra{i},Dobromirov. KMFSidro: Boj~i},Milovanovi},Rajli},Grubje{i},Vra~arevi}, Milenkovi}, Majki}, Radovi},Si~,Lang,Prica,^avi}.

KMF Sidro - FK Bistrica 05 0:0 KMFSidro: Boj~i},Milovanovi}, Rajli}, Grubje{i}, Vra-

Savez sport za sve Vojvodine odr`aojeredovnuisve~anuSkup{tinu na kojoj su dodeqena priznawa najuspe{nijim kolektivima i pojedincima. U radnom delu usvojenisuizve{tajizaprethodnugodinu,kaoiplaniiprogram radazaovugodinu. U sve~anom delu dodeqena su priznawa organizacijama i pojedincima za doprinos razvoju rekreativnog,odnosnosportazasve. Me|unagra|enimajeina{list,a priznawejeprimioglavniiodgovorni urednik Aleksandar \i-

sa,„DnevnikVojvodinapresdoo”, SavezsamostalnihsindikataVojvodine,Fakultetsportaifizi~kog vaspitawa Novi Sad, Jedinstvena sindikalna organizacija NISNaftagasNoviSad,Pokrajinski zavod za sport i medicinu sporta,zatimistaknutisportskorekreativniradnici:OlgaPerovi}(Sombor),MerimaKuli}(Subotica), Sawa Ugren (Pan~evo), Qubomir Obradovi} (Subotica), Mirko Vujaklija (In|ija), MiodragRadakovi}(NoviSad),Dejan Lov~anin (Sremska Mitrovica),

2003. godi{te 1. Bistrica 05 2. Petar Pua~a 3. Prof.Bolesnikov 4. Meridiana Najboqi igra~: Stefan Jelenkovi} (Bistrica 05) Najboqi strelac:Nikola Tebi} (Prof. Bolesnikov) Najboqi golman: Mihajlo Vojvodi}(Petar Pua~a) Fer-plej nagrada: Luka \or|ievski (Meridiana) U ukupnom plasmanu, za najboqeg u~esnika Spesove lige malih {ampiona progla{e je Fudbalski klub Petar PUa~a iz Novog Sada.

Prof. Bolesnikov - Ka} 7:2

25

~arevi}, Milenkovi}, Majki}, Radovi}, Si~, Lang, Prica, ^avi}. Bistrica 05: [arenac, Pala~kovi}, Bo`i}, Vulevi}, Srdi}, Zagor~i}, ]osin, Petrovi},[trbac,Vojnovi},]ur~i}, ^obanov.

Sini{a Mihajlovi} - AF CeMaS 2:1 Strelci: Maki{ i Jovan~evi}(Sini{a Mihajlovi}), Milovanovi}(AFCeMaS). Sini{a Mihajlovi}: Denda, Maki{,Jovanovi},@e`eq,Kolari}, Jovanovi}, Jovan~evi}, Radosavqevi},Kova~evi},]irkovi}. AF CeMaS: Drqa~a, Gegi}, Dejanovi}, Miodragovi}, Ibrali}, Abazovski, Zrni}, Vukovi},  Kolarov, Dokqa{, Milovanovi},\or|evi},Malinovi}. Foto: S. [u{wevi}

Aleksandar\ivuqskijiMiloradPeri{i}

SlobodanJakovqevi}iMarkoMarjanu{i}

vuqskij. Jo{ jedno priznawe za minulu godinu pripalo je listu „Dnevnik“,adobiogajedugogodi{winovinarna{eglistaSlobodanJakovqevi}. Priznawa Saveza sport za sve dobili su – Organizacije u oblasti sporta: Pokrajinski sekretarijatzaomladinuisport,AsocijacijasportzasveSrbije,SportskisavezVojvodine,Sportskisavez Grada Sombora, Sportski savez @abqa, Udru`ewe sport za sveSente,Gradskaupravazakulturu, sport i omladinu Sremske Mitrovice, Centar za fizi~ku kulturu„DragoJovovi}“izVrba-

Vladimir Svilarov (Ba~ka Palanka) i Du{an Kolarov (@abaq). Priznawa su uru~ena i sportskim novinarima, a dobili su ih: Slobodan Jakovqevi} („Dnevnik”), Janko Len|er (InformativnicentarVrbas)iIvica [mit (Radio Srbobran). Priznawasudobilidonatoriiprijateqi10.SORV:„KarlsbergSrbija“Beograd,DDORNoviSad,Grad doma}in 10. SORV Ba~ka Palanka,„Tarket“DOOBa~kaPalanka, „Lafar`“ (Beo~in), Redakcija RUVRadio–televizijaVojvodine iSrpskatelevizija„STV–USA“ Beograd. Foto: F. Baki}


26

sport

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

POL UF IN AL EPLEJ-OFA:VOJV OD IN ANSSEM EDO^ EK UJ ECRV EN UZVEZ DU

Borbazaopstanak Odbojka{i Crvene zvezde posle dve utakmice polufinala plej-ofa vode protiv Vojvodine NS seme s 2:0, pa }e Novosa|ani danas u tre}oj utakmici imati te`akzadatak,daprobajudaprodu`e sezonu. Kako ka`u u novosadskom klubu, danas }e na svom terenu od 18 ~asova pred TV kamerama u~initi sve ne samo da o(p)stanuuigri,negodapobedom pomognu da Vo{a opstane i na drugimpoqima.

- Prvenstvo ulazi u zavr{nu fazu,udvame~auBeograduZvezda jebilaboqa,alijepresvegamaksimalnoiskoristilaprednostdoma}eg terena. Nadam se da i mi istomo`emou~initiuNovomSadu.Uistorijijebiloutakmicau kojimasmovodiliiZvezdaimi, pa je ona druga strana okretala tokserije.Utrislu~ajadvaputa jetopo{lozarukomZvezdi,ajednom nama. Sve je mogu}e, to je sport, samo treba da i mi na{a

razmi{qawa usmerimo na tu ~iwenicudaigramonadoma}emterenu.Dodu{e,svesnismodauposledwevremeba{inekoristimo prednost,zato`elimdapozovem publikudanampomogne,jerzamajacnijesamodoma}iterenusali, ukojojtreniratesvakidan,negoi podr{kastribina.Naravno,najva`nijajeigra,onaosvemuodlu~uje.Nemo`emoba{dapretimo, aliterenjeteren,postojeporazi i pobede. Mislim da smo imali

prilikeiuBeogradu,samo{toih nismo iskoristili. Moramo da igramokontinuirano,jerzapobeduprotivZvezdenijedovoqnosamopolame~aigratidobro–rekao jesportskidirektorNikolaMari}. Trener Vo{e Nikola Salati} uverenjedavo|stvoZvezdeod2:0 nijekraj. -Ispustilismo{ansekojenisubilemale,posebnouprvomdelu oba me~a. Me|utim, moram da naglasimdaniekipaniklubnisu klonuli duhom, idemo daqe. Mislimdaigramosveboqe,averujem da bismo bili i na vi{em nivou da je Petkovi} bio s nama odpo~etkasezone.Vidim`equi namerukodigra~aitomeraduje.

Pobeda Radni~kog Odbojka{i kragujeva~kog Radni~kog pobedili su Partizanutre}ojutakmicipolufinala plej-ofa i smawili zaostatakna1:2upobadama.U tre}emme~uborbezafinale biloje3:2zaKragujev~ane,po setovima 14:25, 25:22, 17:25, 25:13,15:9. M.R.

Spremnizapobedu:odbojka{iVojvodineNSseme

Rezultatomre{itiprobleme SportskidirektorNikolaMari}naveojeskakvimseproblemimasusre}eklub.Naime,uodbojka{kojjavnostinijetajnadajenovosadskigigant ve}dugoute{kojsituaciji,aigra~i,treneriirukovodstvoverujudasportskirezultatmo`epomo}iinadrugimpoqima.Tosunedvosmislenouo~i tre}epolufinalneutakmiceporu~iliiSalati} iMari},ukazav{inatodaseovihdanaVojvodina borikakozaopstanakutakmi~arskojsezoni,tako izaklupskiopstanak. -Zaposleni,stru~ni{tabiigra~iradeuizu- zetno te{kim uslovima. Dugo smo bez primawa, klubjeuveomate{kojsituacijive}du`evreme.U pitawujeiopstanak,alijo{uvekpostojisportskaambicija.@elimodakrozradirezultatpro-

NBALIGA

SjajniPekovi} Nikola Pekovi} dominirao je reketom na utakmici Timbervulsa sa Detroitom. Pekmen je zavr{iome~sa18poenai11skokova, uzfantasti~anprocenat{utaod 70odsto.Pratiogaje[panacRikiRubiosa15poenaidevetasistencija.Vulfsisupobedilirezultatom105:82.

NikolaPekovi}

U derbiju Istoka, Wujork je slaviouBostonusa100:85.XejAr Smit, verovatno najboqi {esti igra~NBAligeubaciojefantasti~nih33poenasaklupe,apratiogajeoporavqeniKarmeloEntonisa29ko{eva. Koddoma}ina,osaka}enihneigrawemRondaiGarneta,najboqi jebioGrinsa19ko{eva.Dalasje ubele`io jako va`nu pobedu nad Klipersima. Mevsi su do pobede od109:102stigliposleprodu`etka,uzsjajanu~inakDirkaNovickogkojijezavr{iome~sa33poenaidevetskokova.NadrugojstraniKrisPolubacioje33poena. Dalasseovompobedompribli`io Lejkersima na jednu pobedu {togarantujeuzbudqivubitkuza osmo mesto na Zapadu, u posledwih11kola.

bamodapomognemoklubudare{idrugeprobleme. Ako neko prihvati da se bori u takvim uslovima bezproblema,akoimaizuzetanodnospremaradu, akojeodnosqudiuklubudobariakojevisokoprofesionalanodnosigra~aitreneraprematreninguiutakmicama,ondajetozasvakupohvaluipo{tovawe. Zato `elimo da se u ovom polufinalu borimodokraja,daprobamodapobedimo,jersmatramodasportskirezultatmo`eprodu`iti{ansuvelikomklubukao{tojeovaj.Ovih300ivi{e peharazavre|ujupa`wu,igra~isutoprepoznalii maksimalnosezala`u,iakoisamimo`etepretpostaviti kako nam je. Ali, eto, svi u klubu dajemo sve od sebe i borimo se svakodnevno – istakao je Mari}.

Nisusepredaliinadamseda}e to pokazati. Verujem da imamo potencijalinadamseda}eekipa ostatinaokupuinarednesezone i da }e igrati jo{ boqe. Tako|e o~ekujemdanamipublikapomogne, jer su ovi momci to zaslu`ili,kakozbogsvihpovredaipromena. Pohvalio bih igra~e i saradnike za profesionalni odnos premaraduiigritokomcelesezone,naro~itouplej-ofu.Svisu maksimalnoodradilitreningei verujemda}etakobitidokraja, kadagoddabudetajkraj–poru~io jeSalati}. Prvotimac Milan Kati} smatra da je sada{wi ishod polufinalneserijemogaodabudedruga~iji. -Dasmobilidisciplinovaniji i slu{ali vi{e trenera u nekim momentimamo`dabirezultatbio druga~iji. Imali smo padove u igri,propustilismoneke{anse. Akosmawimogre{keiakobudemo igrali tokom celog me~a na istom nivou, mo`emo do pobede. Nismouspelidanapravimobrejk uBeogradu,alipotrudi}emoseda ni rival ne u~initi to u Novom Sadu – zakqu~io je novosadski prima~servisa. M.R.

BURAUABALIGI

PRVENSTVOVOJVODINE

Igokeaotkazuje fajnal-for

Pan~evkama pregr{tmedaqa

Predsednik ko{arka{kog kluba Igokea Boris Spasojevi} rekao je da }e odluka o otkazivawu fajnal-fora JadranskeligeuLakta{imabiti donetaunarednimdanima. - Pismo trenera Dragana Baji}a je sasvim o~ekivana reakcijaimiuklubugapodr`avamo u potpunosti. Odluka o otkazivawu zavr{nice takmi~ewa }e biti doneta u narednom periodu,alimiuklubusesla`emoda ga svakako treba otkazati - rekaojeSpasojevi}. Trener Igokee Dragan Baji} jeposlaopismoupraviklubaod koje tra`i da se otka`e doma}instvo, jer ~elnici Jadranske lige nisu na vreme obavestili taj klub kako mo`e da zaigra u Evroligi. Spasojevi} je kazao da ne vidi razlog zbog kog su ~elnici regionalne lige promenilipravilodaprvakizre-

gularnogdelaneigraunajelitnijem evropskom klupskom takmi~ewu. - Zaista mi nije jasno za{to sunapo~etkusezoneobe}alida }eprvakregularnogdelatakmi~ewa igrati u Evroligi, a potompromenilituodluku.Tonijekorektno-zakqu~iojeSpasojevi}. PremaodluciJadranskelige uEvroligunarednesezone}ese plasirati finalisti fajnalfora,dok}eukvalifikacijama igrati ekipa pora`ena u polufinalu,kojajebilaboqerangirana u regularnom delu takmi~ewa. U polufinalu regionalnog takmi~ewa sasta}e se Igokea i Partizan mt:s, odnosno Crvena zvezda Telekom i Radni~ki iz Kragujevca. Zavr{ni turnir ABA lige trebalobidaseodr`iod25.do 27.aprilauLakta{ima.

GordonnapustioPartizan Dosada{wi krilni centar Partizana Dru Gordon vi{e ne}e nastupati za crno-bele. Partizan je tako oslobodio prostor u buxetu,po{tofinansijskasituacijanijeba{sjajna,ausastavu za Superligu otvoreno je mesto za Francuza @ofrea Loverwa, kojiimajo{dvegodineugovora. Gordon}ekarijerunajverovatnijeuitalijanskomDinamoSasariju,rivaluCrvenezvezdeuprvojfaziEvrokupa.

Takmi~arke Pan~eva Isidora Stojanovi} i Marija Bubalo okitile susesapo~etirimedaqenaPrvenstvuVojvodineustreqa{tvu(BiCprogram)uZrewninu.IsidoraStojanovi}jeosvojilasrebroserijskomvazdu{nom pu{komzajuniorke,apotommedaquistogsjajaizaseniorke,dokje MarijaBubalobilauobekonkurencije bronzana, kao ~lanice ekipaPan~evaosvojilesujuniorsku i seniorsku ekipnu titulu. NajboqijuniorbiojeDu{anVukmirovi} iz in|ijske Mladosti, a najboqajuniorkaIvanaKrekoiz Tatre (Kisa~). Oboje su i u mla|im juniorskim konkurencijama standardanomvazdu{nompu{kom osvojili trofeje, Ivana Kreko srebrni a Du{an Vukmirovi} bronzani. Seniorske titule pripalesu\or|u[ariju(Be~kerek) i Adrijani Mra~ini (Blek hors, Sombor).Najboqamu{kaseniorskaekipabilajeBe~kerek.

Porazorli}a Na startu Me|unarodnog pionirskog turnira„^etirinacije“, koji je okupio vaterpoliste 1998. godi{ta koji seigraeuBe~ejureprezentacija Srbije izgubila je od Crne Goreminimalnomrazlikom9:10 (3:3, 3:2, 1:4, 2:1), dok je Italija pobedila Hrvatsku ~ak, sa 10:4 (2:0,2:2,3:1,3:1). V.J.

Novak\okovi}~estitaTomijuHasunapobedi

TURNIRUMAJAMIJU

Haszaustavio \okovi}a Novak\okovi}ne}eigratiu ~etvrtfinaluovogodi{wegturniraMastersserijeuMajamiju. Wega je u dva seta pobedio NemacTomiHas(6:2,6:4),nanev{i mu prvi poraz na tom turniru posle 14 vezanih pobeda. Has je tre}i put u karijeri pobedio \okovi}a,uukupnosedamme~eva koliko su odigrali, a ovoga putaposaojezavr{iozasvega80 minutaigre.\okovi}jeMajamiju uzimao titule 2010, 2011. i 2012. godine, dok je 2009. igrao finale. Pre Hasa, u impresiv-

Rezultati Has - \okovi} 6:2, 6:4, Tipsarevi} - Simon 7:5, 2:6, 2:6, Ferer - Ni{ikori 6:4, 6:2,Ramos-6:2,3:6,3:6,Gaske - Almagro 6:7, 7:5, 7:6, Berdih-Kveri6:1,6:1,Conga^ili} 5:7, 6:7, Marej - Sepi 6:2,6:4.

Zimowi}ispao NenadZimowi}nijeuspeo asdaseplasiraupolufinale turnira u Majamiju u paru sa [ve|aninom Robertom Lind{tedtom.Onisuu~etvrtfinaluizgubiliodpoqskogdubla Mariju{ Firstenberg/Mar}in Matkovski sa 6:4,2:6,10:8.

Jankoispustio Simona JankoTipsarevi}izgubio isedmiputudevetme|usobnih duela sa @ilom Simonom. Francuz ba{ ne le`i Tipsi,{tosepokazaloina turniru u Majamiju. Simon jepobediosa5:7,6:2,6:2.U prom setu Janko je uspeo da preokrenerezultatidanani`e ~etiri vezana gema, u drugom Simon je dominirao,autre}emTipsarevi}je propustio nekoliko brejk lopti.Posledwigemtrajao je ~ak 15 minuta, do trenutkakadajeJankoposlaolopticuumre`uiokon~aome~ kojijetrajaodvaiposata.

nomnizunaFloridisamojeRafael Nadal 2011. godine uspeo damuuzmeset. Najboqitenisersvetapru`io jeizuzetnolo{upartiju.Udevet servisgemovanema~kogtenisera osvojiojesamo11poena,aprocenat osvojenih poena posle prvog servisa bio mu je svega 52 odsto, {tosenepamtikadajesrpskiteniserupitawu. Hasjeodstartadiktiraotempo,dokje\okovi}biobezenergije.PodatakdajeHasuprvomsetuizgubiosamotripoenanasvoj servis,dovoqnoodslikavakolikojebioboqinaterenu. Novakjeposleubedqivoizgubqenogprvogsetaunastvakupru`io ne{to `e{}i otpor. Posle brejkaHasa,uspeojedavratina istina~in(3:3),alijeneizvesna borbatrajalakratko.Hasjeopet udevetomgemuoduzeoservis\okovi}u, a zatim rutinski priveo me~kraju. TomiHas,kojiima34godine, trijumfomnad\okovi}emuMajamiju postao je najstariji teniserkojijeuspeodapobedinajboqegnasvetu.Onjeosimtogajedini uz Huana Martina del Potrakojijenadigrao\okovi}au 2013. godini. Argentinac je to u~inionaprethodnomturniru,u polufinaluMastersauIndijan Velsu. -^estitamTomiju.Definitivnojeimaoodli~nutaktiku-servirao je sjajno i fantasti~no se kretao po terenu. Jednostavno biojeboqi-rekaoje\okovi}. Novak je rekao da uprkos olako izgubqenom prvom setu, nije istakaobeluzastavicuunastavku, ali jednostavno nije prona{aopraviodgovornadobruigru Nemca. - Nadao sam se i verovao sve vremedamogudasevratimume~. Boriosamsedoposledwegpoena, alijednostavnopostojedanikada se ne ose}ate dobro na terenu. Ni{ta mi nije polazilo za rukom. Bio je to jedan od onih lo{ihdana,alitoneumawujeveliku pobedu Hasa - istakao je prvi tenisersveta. Onjerekaodamujejedino`ao {to je razo~arao publiku u Majamiju.

PRVALIGA–SEVER

Pahlanajuspe{niji LOZNICA: Hala „Lagator”, gledalaca 200,sudije:Gligi}(Futog), Sekuli} i Bisi} (Novi Sad), Andri} ([abac) i Koji}(Loznica). Rezultati-pioniri:O.Ametovi} (Zlatni gong) - Petrovi} (Pan~evo)1:2,S.Ali~i}(Ma~va) - Radu (Kikinda) 10:2, A. Ametovi}(Z.gong)-Neperga}a(Kikinda) 8:3, Budimirovi} (Ma~va) Cvetkov (Kikinda) 5:0 (prekid u 1.r.). [kolarci: Male{evi} (Z. gong) - Filipovi} (Ma~va) 4:7, Bugarski (Car Lazar) - Stojni} (Rokica) 2:7 (prek. u 3.r.), Peri{i} (@ivorad Raj{i}) - Nema (Kikinda)2:0(prek.u1.r.),Vasi} (Z.gong)-Simi}(Ma~va)4:9,Nuki}(@.Raj{i})-Suqi}(Rokica) 4:8, Joksimovi} (@. Raj{i}) Boqkovac (Rokica) 5:5, An|eli} (Z. gong) - Te{i} (Loznica) 6:1. Juniori: Male{evi} (Z. gong) Vesi} (@. Raj{i}) 0:5 (predaja u 1.r.), Srem~evi} (Car Lazar) Stojanovi} (Loznica) 5:5, Maki}

(NoviSad)-Vu~kovi}(Loznica) 4:3, Leki} (Rokica) - Veleti} (Radnik, Bijeqina) 9:1, Rogi} (Ma~va) - Leki} (Rokica) 11:2. Mladi:Trifkovi}(Drina,Zvornik) - Kova~evi} (Loznica) 10:8, D. Klincov (Srem) - Dragi~evi} (Lokica)10:5,Beqi}(@.Raj{i}) -Smiqani}(Dinamo)3:1,Podunavac (Novi Sad) - Bogdanovski (Dinamo)7:3,Petrovi}(Drina)Grbi} (Dinamo) 3:6, D. Klincov (Srem)-To{i}(Loznica)6:3,Jeli}(Z.gong)-Ristanovi}(Rokica) 3:1. Seniori: Gligori} (Radnik) - Pahla (Loznica) 3:10, Luki} (Ma~va) - Peri} (Loznica) 7:3, Radanovi} (Ma~va) - Vi}enti} (Loznica) 12:5 (prek. u 3.r.), Radojevi} (Z. gong) - Drobwak (Srem)0:2(prek.u.1.r.),Mijailovi} (Ma~va) - Pavlovi} (Drina) 13:2 (diskvalifikacija u 3.r.), Mankulovi} (Dinamo) - Maukovi} (Novi Sad) 4:3, Harutjunan (Dinamo) - @ivanovi} (Drina) 4:3, Veleti} (Radnik) - @dralo (Drina)4:3. M.P.


SPORT

dnevnik

KVALIFIKACIJEZASVETSKOPRVENSTVOUBRAZILU

PRVALIGASRBIJE

KVALIFIKACIJE ZASP2014.

Zlatnibodovi

EVROPA GRUPA1

Teleoptik-Banat0:1(0:1) NOVIBEOGRAD: SCPartizan–Teleoptik,gledalaca70,sudija:Cicvari}(U`ice),strelac: Markovi}u35.minutu.@utikartoni: Milovanovi} (Teleoptik), Bogi}, Stankovi}, Tripkovi} (Banat). TELEOPTIK: Jano{evi} 7, \uli} 6 (Xugurdi} 6), Birn 6, Markovi} 6 ([aka 7), Quji} 6, Zowi}6,Miqkovi}6(Jankovi} 7), Milovanovi} 6, Dori} 6, Petrovi}6,Ivkovi}7. BANAT: Baji} 7, Jovi} 7, @i`i}6,Krajnovi}7,Radivojevi}7, Bogi}6,Markovi}7,\or|evi}6, Stankovi} 6 ( Antanasijevi} 6), Hrwak7(Tripkovi}),Vukovi}7. JesenassuZrewanincinasvom terenuzaslu`enoslavilisa2:0,a ju~e su, po drugi put u aktuelnoj trcizabodove,nadigraliigra~e Teleoptika i zahvaquju}i minimalnojpobedioptimisti~notrasiraliputkamirnojluci. Iakojeulogafavorita,akoje suditi po tabeli, bila dodeqena Opti~arimaizabraniciVukaRa{ovi}ajenisudobroodigrali Prvuprilikudaobezbedevo|stvogostisuimalinaisteku15. minuta.Stankovi}je{utiraoiskosasa20metara,alislab{utje Jano{evi}rutinskipro~itao. SamodvaminutakasnijeFilip Markovi} mogao je da donese radost Opti~arima, me|utim, sa ivice{esnaestercatukaojepravouBaji}a. Sjajnu {ansu sredinom prvog delaprokockaojeKrajinovi}kojisepro{etaoporedZowi}a,ali se Jano{evi} istakao odbranom. Posle pola sata borbe Radivojevi}jeiskoristio,natrenutakdekoncentrisanu, odbranu Teleoptika i iz lepe pozicije {utirao poredgola.

Teleoptik-Banat Sloga(K)-Vo`dovac Metalac-In|ija Jedinstvo-Be`anija ^ukari~ki-Mladost(L) Proleter-Kolubara Radni~ki(NP)-Borac Timok-NoviSad Napredak-Mladenovac

0:1 1:0 3:0 1:2 4:1 odlo`eno odlo`eno odlo`eno odlo`eno

1.Napredak 19 2.^ukari~. 20 3.Vo`dovac 20 4.Jedinstvo 20 5.Metalac 20 6.Borac 19 7.Proleter 19 8.In|ija 20 9.Be`anija 20 10.Sloga 20 11.Teleoptik 20 12.Mladost 20 13.Mladenov. 19 14.Timok 19 15.Banat 20 16.Radni~.(NP) 19 17.NoviSad 19 18.Kolubara 19

46:12 29:15 25:10 22:16 26:17 22:12 22:24 17:22 22:20 16:23 16:22 19:27 11:15 14:26 13:26 14:21 11:25 15:26

15 11 9 8 9 8 7 6 7 6 5 5 5 4 5 4 3 3

2 2 6 3 7 4 9 3 4 7 6 5 7 5 8 6 4 9 7 7 8 7 7 8 6 8 8 7 5 10 7 8 6 10 5 11

47 39 34 33 31 30 28 26 25 25 23 22 21 20 20 19 15 14

U slede}em kolu (30/31. marta) sastaju se: Novi Sad - Jedinstvo Putevi, Timok - Teleoptik, Be`anija Napredak, Mladenovac - ^ukari~ki, Mladost(L)-Metalac,In|ija-Sloga (K),Vo`dovac-Radni~ki(NP),Borac -Proleter,Kolubara-Banat.

Gosti su do vo|stva stigli u 35. minutu. Hrwak je izveo korner,sviigra~iPartizanovefilijale,nalazilisuseusvom{esnaestercu,aliseMarkovi}odli~nosna{aoimatiraoJano{evi}. Unastavkujevi|ena,zanijansu, dinami~nija igra.  Solidne {ansezaTeleoptikprokockali su Xugurdi} i Petrovi}, a Zrewaninci su posle lepih akcija mogliidoubedqivijegvo|stva. J.Radisavqevi}

In|ijcipaliunastavku Metalac-In|ija3:0(0:0) GORWI MILANOVAC: StadionkrajDespotovice,gledalaca 1.000.Sudija:Radovan]eramilac (Beograd), strelci: @ivadinovi} u61,Ivanovi}u86,Lukovi}u89. minutu. @uti kartoni: Dopu|, Ivanovi}, ]irkovi} (Metalac), Zeli},Lemaji}(In|ija). METALAC: Pejovi}7,Kosi}6 (Ru`i~i}-),Ovusu6(Filipovi} -),Gli{}evi}7,Nikoli}6,Dopu| 7, ]irkovi} 7, Lukovi} 8, @ivadinovi} 7, Ivanovi} 7, Mladenovi}6(Vigwevi}7). IN\IJA: Milinovi} 7, Lazarevski 6 (Savi}), @ivkovi} 6, Tom~i} 6, Jakovqevi} 6, Tomanovi}7,Zeli}7,Ko{uti}6,Avri} 6(Kordolup,Ivkovi}),Dimitrov 7,Lemaji}6. Naodli~nopripremqenomterenu, pred hiqadu gledalaca, iako je temperatura bila na nuli,vi|enjedobarfudbal,aMetalac je drugu prole}nu pobedu nasvomterenu.

Napo~etkudrugogdela,dobra {ansa za Metalac: odli~no je ]irkovi}centrirao,usamqeni @ivadinovi} {utirao sa pet metara, ali golman Milinovi} potvrdiojekvalitete.U57.minutustopostotna{ansazazeleno-bele. Dimitrov je efektno petom {utirao, ali Pejovi} je sigurnointervenisao. Metalacjeu63.minutupoveo. Vigwevi} je izborio korner i odli~no centrirao, a @ivadinovi}volejudarcemupadu,sa11 metara,postigaosjajangol. RapsodijaMilanov~anaufini{u. U 86. minutu bilo je 2:0. Ivanovi} je, sa 18 metara, postigao lep gol, a ta~ku je stavionajboqipojedinacnaterenu,GoranLukovi}(34).Odli~no je centrirao Filipovi}, a usamqen i kap iten Metalc a, kraj druge stative, rutinski matiraoMilinovi}a. S.Kosti}

Srbija-[kotska Belgija-Makedonija Vels-Hrvatska 1.Belgija 2.Hrvatska 3.Srbija 4.Vels 5.Makedonija 6.[kotska

5 5 2 2 1 0

1 1 1 0 1 2

0 11:1 16 0 10:3 16 3 8:7 7 4 6:14 6 4 3:7 4 4 3:8 2

GRUPA2

1.Italija 2.Bugarska 3.^e{ka 3.Danska 5.Jermenija 6.Malta

LukaModri}bionajboqiuredovimaHrvatskeuSvonsiju

PreokretHrvata, Azarzaslavqe LiderigrupeAkvalifikacija za Svetsko prvens tvo 2014, Hrvats ka i Belg ij a ostvar il i su nove pob ede i prakti~no obezbedili jedno od prvadvamesta. Velsjebioblizuosvajawabodova protiv Hrvatske, ali su „vatreni”napravilipreokretu posledwih15minutaipobedili 2:1uSvonsiju.Makedonijajedugo odolevala u Briselu, ali je Eden Azar doneo minimalan trijumfBelgijikoja,kaoiHrvatska,sadaima16bodova. Selektor ktor Igor [timac povukao je istorijski potez,prviputustartnojpostavi Hrvatske igrala su dva naturalizovanafudbalera,ro|e-

niBrazilciEduardodaSilva iSamir. Vels je poveo protiv Hrvatskeu21.minutuizpenala.Dejan LovrenjepovukaoioborioLedlija, a Geret Bejl realizovao jedanaesterac. U nastavku me~a oba tima su imala svoje {anse, HrvatiprekoEduardaiModri}a, a Vel{ani naravno preko Bejla. Doma}in je odolevao sve doposledwih15minuta,kadaje paoiostaobeznovihbodova,zadesila ga je sudbina koju je on nanosio[kotskoj,preokret. StrelciprotivSrbije,Manxuki} i Oli} postali su asistenti i namestili golove Lovrenu,kojiseiskupiozapenal gol~inom sa 25 metara, te Eduardukojijedoneovelikipreo-

5 6 5 5 4 4

0:3 1:1 0:2 4 2 2 1 1 0

1 4 2 3 0 0

0 12:4 13 0 11:4 10 1 6:4 8 1 6:5 6 3 2:7 3 4 1:8 0

GRUPA3 Danas Nema~ka-Kazahstan R.Irska-Austrija

krettriminuteprekrajame~a. Belgijancisusedugomu~iliu Briselu, Makedonija je na po~etku vi{e pretila je dugo bilo0:0.Belgijancisunekakouspelidapostigligol,alijeponi{ten zbog ofsajda Martena. Makedoncisuujednomperiodu opseli gol doma}ina, ali bez rezultata. Makedoncisuiunastavkusjajnoodolevali,alinisuizdr`alidokraja.EdenAzarjekona~noobradovaodoma}enavija~ei doneo prednost Belgiji 1:0. De Brujne je ubacio dugu loptu u prostor,obranagostijulo{eje izbilaloptudoigra~a^elsija, kojijeutr~aoukazneniisa12 metarapogodioza,kakoseispostavilo,pobedu.

1.Nema~ka 2.Austrija 3.[vedska 4.Irska 5.Kazahstan 6.F.Ostrva

6 5 4 5 6 4

5 2 2 2 0 0

4:1 2:2 1 2 2 2 1 0

0 22:7 16 1 13:4 8 0 8:5 8 1 9:10 8 5 2:15 1 4 2:15 0

GRUPA4 Danas Estonija-Andora Turska-Ma|arska Holandija-Rumunija 1.Holandija 2.Ma|arska 3.Rumunija 4.Turska 5.Estonija 6.Andora

6 6 6 6 6 6

6 3 3 2 2 0

2:0 1:1 4:0 0 2 1 1 0 0

0 20:2 18 1 13:8 11 2 10:10 10 3 7:7 7 4 3:9 6 6 0:17 0

GRUPA5 1.[vajcarska 2.Albanija 3.Island 4.Norve{ka 5.Kipar 6.Slovenija

5 5 5 5 5 5

3 3 3 2 1 1

2 0 0 1 1 0

0 2 2 2 3 4

7:1 6:5 6:5 6:6 4:8 4:8

11 9 9 7 4 3

GRUPA6

JU@NAAMERIKA

Tre}iremiArgentine, porazKolumbije Fudbaleri Bolivije i Argentineodigralisunere{eno 1:1, dok je Ekvador pobedio Par ag vaj sa 4:1 u kval if ikacij am a za Svets ko prv enstvo2014.godine.^ilejebio boqi od Urugvaja 2:0, dok je

Venecuela savladala Kolumbiju1:0. U pro{lim kvalifikacijamaBolivijajekodku}erazbila Argentinu sa 6:1, tako da gau~osi sada mogu da budu zadovoqnibodom.Doma}isupo-

Bolivija–Argentina1:1,Ekvador –Paragvaj4:1,^ile–Urugvaj2:0,Venecuela–Kolumbija1:0. 1.Argentina 2.Ekvador 3.Kolumbija 4.^ile 5.Venecuela 6.Urugvaj 7.Peru 8.Bolivija 9.Paragvaj

11 10 10 11 11 11 10 11 11

7 6 6 5 4 3 3 2 2

3 2 1 0 4 4 2 3 2

1 2 3 6 4 4 5 6 7

24:8 16:10 19:7 16:19 9:12 17:21 11:15 13:20 8:21

24 20 19 15 15 13 11 9 8

veli pogotkom Marsela Martinsa u 25. minutu, a bod ArgentinidoneojeBaneganaminutdokrajapoluvremena. Ekvador je do {estog trijumfa u kvalifikacijama do{ao zahvaquju}i fantasti~noj igri u drugom poluvremenu.GostiizParagvajapoveli su preko Kabaqera u 15. minutu, a na sedam minuta do kraja poluvremena izjedna~io jeSaisedo. Doma}isuserazgoropadili u nastavku – pogotke su dali Montero, zatim Benites, pa ponovoMontero,iEkvadorje nakrajuubedqivoslavio.

Odli~neigreorli}a tarule|aodstranepublikekako bidalisvojmaksimum,alimismo i to prevazi{li. Ova generacija jenapravomputudastasaujakkolektiv–rekaoje]ur~i}. Jesteliotklonilidileme? - Pokazalo se da Panti} mo`e daigranapozicijilevojbeka,ali moramona}ijo{nekogigra~akojibisesna{aonatommestu.Tako|e, uverio sam se da iako trenutnonemaklubozbiqnomogura~unatinagolmanaMarkaDmitrovi}a.Braniojeupro{lomciklusu,pro{aojeomladinskuikadetsku selekciju i nadam se da }e uskorona}iuhlebqewe.Dobroje {totrenirasaSpartakomZV. KakavutisaksuostaviliomladinciUro{\ur|evi}iAleksandarMitrovi}? - Odli~an. Potvrdili su ono {to smo i znali o wima. Oni }e jednog dana biti nosioci ove selekcijei{tosewihti~eproblema nema. – zakqu~io je selektor orli}aRadovan]ur~i}. I.Lazarevi}

6 6 6 6 6 6

2:0 1:0 1:2

Jermenija-^e{ka Danska-Bugarska Malta-Italija

MLADAREPREZENTACIJAOKON^ALA MARTOVSKOOKUPQAWE

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije martovsko okupqawe zaokru`ilajepobedomnadBugarskom u Love~u (2:0). ^etiri dana pre toga, u prvoj prijateqskoj utakmici ,orli}i su izgubili od Holandije(2:1).SelektorRadovan ]ur~i} ovako sagledava u~inak svojihizabranika. - Zadovoqan sam, odradili smo sve{tosmohteliuovomokupqawu.Odmerilismosnagesadvedobrereprezentacijeimadasmotek zabele`ilipolovi~anu~inakzadovoqan sam. Od fenomenalnih Holan|anaizgubilismotekunadoknadi vremena, dok smo protiv Bugara kontrolisali me~.  Sve ovo ohrabruje me pred slede}e okupqaweujunu. Uspehjetimve}i{toseradilo odvagostovawa? -Tojekvalitetkojimeposebno raduje.Nismoimalipodr{kunavija~a,alinitonamnijesmetalo da se poka`emo u pravom svetlu. Poznato je koliko je za igra~e u ovomuzrastuzna~ajnodaimajuve-

27

~etvrtak28.mart2013.

LionelMesi

KVALIFIKACIJEUZONIKONKAKAF

GuzanspasaoAmerikance Zahvaquju}i golmanu Bredu Guzanu reprezentacija SAD osvojilajeboduduelusaMeksikom(0:0)uKONKAKAFkvalifikacijama za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2014. Fudbaska reprezentacijaPanamesavladala je Honduras sa 2:0, istim rezultatom Kostarika je bila boqaodJamajke. NatabelivodiPanamasapet bodova,sledeKostatika,SADi Hondurassapo~etiriboda.

Amerikanci su slabo startovaliukvalifikacijamapo{tosuuprvomkolupora`eni odHondurasa. Donekle su popravili utisakminimalnompobedomprotiv Kostarike (1:0) pre ~etiri dana i sa velikom zebwom do~ekali me~ u Meksiko Sitiju, pre svega, zbog izuzetno neg at ivn og skor a u dos ad a{wem odm er av aw u snag a sa Meksikancima.

Uprethodnih14kvalifikacionihutakmicaprotivMeksikaosvojilisusamobod.Pora`eni su, dakle, ~ak 13 puta. Da na golu nisu imali Guzana verovatno bi do`iveli novi neu s peh. Guz an je, me| ut im, bionesavladiviAmerikanci sustiglidovelikogboda. Na tabeli vodi Panama sa pet bodova, slede Kostatika, SADiHondurassapo~etiri boda.

Azerbejyan-Portugal S.Irska-Izrael 1.Rusija 2.Izrael 3.Portugal 4.S.Irska 5.Azerbejyan 6.Luksemburg

4 6 6 5 6 5

4 3 3 0 0 0

0:2 0:2 0 2 2 3 3 2

0 8:0 12 1 15:8 11 1 11:6 11 2 3:7 3 3 2:8 3 3 2:12 2

GRUPA7 1.BiH 2.Gr~ka 3.Slova~ka 4.Litvanija 5.Letonija 6.Lihten{tajn

5 5 5 5 5 5

4 3 2 1 1 0

1 1 2 2 1 1

0 18:3 13 1 6:4 10 1 6:4 8 2 4:7 5 3 6:9 4 4 2:15 1

GRUPA8 Ukrajina-Moldavija Poqska-SanMarino CrnaGora-Engleska 1.CrnaGora 2.Engleska 3.Ukrajina 4.Poqska 5.Moldavija 6.SanMarino

6 6 5 5 6 6

4 3 2 2 1 0

2:1 5:0 1:1 2 3 2 2 1 0

0 14:3 14 0 21:3 12 1 6:4 8 1 11:6 8 4 3:10 4 6 0:29 0

GRUPA9 Francuska-[panija 1.[panija 2.Francuska 3.Gruzija 4.Belorusija 5.Finska

5 5 5 4 3

3 3 1 1 0

0:1 2 1 1 0 2

0 1 3 3 1

8:2 8:4 3:7 3:8 2:3

11 10 4 3 2

AZIJA

Korejcii Uzbecisigurni Fudbalska reprezentacija Australije nastavila je da se teturakasvetskom{ampionatu u Brazilu. Kenguri su kod ku}e jedva i{~upali bod protiv Omana(2:2),ipalinatre}emestougrupiBazijskihkvalifikacija. Jordan ih je prestigao pobedom nad ve} gotovo kvalifikovanimJapanom(2:1). Ju`na Koreja je mnogo uspe{nija na tabeli, mada su i oni do pobede nad Katarom (2:1) stigli duboko u nadoknadi vremena.Uzbekistan~uvaprvomesto u grupi pobedom Libanomm (1:0). Grupa A: Uzbekistan 11 (6), J.Koreja 10 (5), Iran 7 (5), Katar7(6),Liban4(6). GrupaB:Japan13(6),Jordan7 (6),Australija6(5),Oman6(6), Irak5(5),


Sport

HAS ZAUSTAVIO \OKOVI]A U MAJAMIJU

Novak \okovi} nije uspeo da se plasira u ~etvrtfinale teniskog turnira u Majamiju. Wega je u dva seta pobedio Nemac Tomi Has (6:2, 6:4).\okovi} je imao impresivan niz u Majamiju od ~ak 14 pobeda, a u posledwe tri godine samo je Nadal uspeo da osvoji set protiv najboqeg tenisera sveta. Str. 26.

ORLOVIPOPRAVILILO[UTISAKNAKONDEBAKLAUZAGREBU

Selektor`alizbog mawkabodova Nacionalni tim Srbije prekinuo je crnu seriju u kvalifikacijama za Svetsko fudbalsko prvenstvo.Nakon tri poraza (Belgija, Makedonija i Hrvatska), bez postignutog gola, savladani su simpati~ni [koti u Novom Sadu, u dobroj fudbalskoj predstavi. Orlovi su bili motivisani i agresivni sve vreme, bilo je lepih akcija i individualnih poteza, trud se isplatio i nagra|en je sa dva pogotka u drugom poluvremenu. Trijumf je delimi~no zale~io duboke rane , smirio tenzije javnosti, a mo`da i samoj ku}i fudbala na Terazijama, ali nas nije pribli`io Mondijalu u Brazilu. - Po te{kom terenu nije bilo jednostavno nametnuti na{ stil igre. Ipak, uspeli smo da loptu spustimo na zemqu, dominiramo

Filip\uri~i}

\URI^I]SERASPUCAO

Dvalaka gola

Odgovornost Po svemu sude}i, Sini{a Mihajlovi} nastavqa zapo~eti posao u reprezentaciji, bez obzira na slabe rezultate. - Bez obzira na sve ja }u snositi odgovornost. Kada sam dolazio plan je bio da podmladimo ekipu, {to smo i u~inili. Mi smo najmla|a reprezentacija u Evropi i ~vrsto verujem u potencijal ovih momke. Srbija }e imati respektibilan tim u budu}nosti bez obzira ko bude selektor. Imam ugovor do decembra, a mogao sam da potpi{em do juna. Me|utim, nisam hteo da sedim i uzimam pare istakao je Mihajlovi}. kroz kratke pasove. Zaslu`eno smo pobedili, a moglo je biti i ubedqivije. Igra~i su ispunili sve zahteve nakon bolnog poraza u Hrvatskoj. Pokazali su da moramo da verujemo u wih, {to ja i ~inim - konstatovao je selektor Mihajlovi}. Usled povreda i kartona tim je pretrpeo zna~ajne promene, ali ovoga puta selektor je pogodio sa

Nate{komterenuzasvakuloptusevodilavelikaborba

kadrovskim re{ewima, Tomovi} je na levom boku zamenio Kolarova, tandem zadwih veznih FejsaMilivojevi} imao je mnogo vi{e energije u odnosu na Igwovskog i Radovanovi}a, iskazao se i Basta‌ - Reprezentacija [kotske preska~e vezni red,oslawa se na duge lopte, tako da ovaj me~ ne mo`e da se poredi sa onim u Zagrebu. Razlika je i u samom kvalitetu protivnika. Mi smo i u prvom poluvremenu imali dve- tri {anse, nismo ih iskoristili. U poluvremenu sam rekao momcima da gol nije problem, da }e do}i, ali da ne smemo da krenemo grlom u jagode, kao protiv Belgije. Strpqewe se isplatilo, sve je do{lo na svoje mesto - objasnio je selektor.

Podr{ka Strahovali su u taboru na{e reprezentacije od reakcije publike nakon bledih izdawa i rezultata u dosada{wem toku kvalifikacija za Svetsko fudbalsko prvenstvo. Ipak, na trbinima,po veoma hladnom vremenu okupilo se blizu 7000 qudi koji su pru`ili podr{ku Ivanovi}u i drugovima. - Novosa|ani zaslu`uju sve pohvale. Imali smo pravi ambijent nedavno protiv Velsa, bilo je dobro i u utorak uve~e. Komplimenti i [kotima. Do{lo ih je u Srbiji 1.500, iako wihov tim nema nikakve {anse u kvalifikacijama. Pokazali su kako se navija i podr`ava reprezenatcija. Hvala im i za to {to su pomogli oko ~i{}ewa teren od snega, i za dobrotvorni prilog “De~ijem selu�. Oni su navija~i za primer celom svetu - poru~io je selektor Mihajlovi}. Skroman bodovni saldo, ipak bode o~i. - Niko nas nije nadigrao u ovih {est duela, ali imamo bodova ko-

liko imamo. Mislim da na osnovu onoga {to smo pokazali na terenu,zaslu`ujemo daleko vi{e poena. To bi trebalo da bude podstrek

za mladu ekipu da nastavi da radi,sti~e iskustvo i igra sve boqe. Onda se ne}e postavqati pitawe da li }emo se u budu}e plasirati na velika takmi~ewa - konstatovao je Mihajlovi}. Ostaje `al za propu{tenom prilikom da se ozbiqnije upustimo u trku za mondijalsku vizu u Brazilu. - Nama je najte`e, znamo da }e to i qubiteqi fudbala u zemqi te{ko podneti. Imamo jo{ ~etiri utakmice i trudi}emo se da budemo {to boqi. Potrebno je da ova ekipa stekne samopouzdawe za izazove koji je ~ekaju u budu}nosti zakqu~io je Mihajlovi}. Slede}e isku{ewe orlove o~ekuje 7. juna u Belgiji. Z.Rangelov

KARAYI]RAZRE[IOSVEDILEMEOKODAQEGSTATUSASELEKTORA

Mihajlovi}radiodli~no Tomislav Karaxi}, predsednik FSS, otklonio je sve dileme u pogledu daqeg statusa selektora Mihajlovi}a. - Uop{te ne razmi{qamo o promeni selektora. Sini{a Mihajlovi} radi odli~no, bilo je naravno i nekih gre{aka, ali sve

ono {to srpski fudbal u potencijalu ima on je isprobao i udario je temeq za formirawe reprezentacije koja }e za sedamosam godina biti jedna od najboqih selekcija u ovom delu Evrope - smatra predsednik FSS Tomislav Karaxi}.

Nemaboqegodmene Predsednik FSS prihvata odgovornost za slabije rezultate, ali ukazuje i na stabilnost saveza, {to je wegov osnovni zadatak. - FSS je veliki sistem i ne zavisi samo od jednog ~oveka. Nikada ne}u oti}i zbog nekih pritisaka kojih ima u javnosti. Kad fudbalska organizacija bude odlu~ila, ona }e me i smeniti. Ali, izgleda da trenutno u Srbiji nema boqeg,ili da sam ja najmawe lo{ - zakqu~io je Karaxi}.

Mogu}nost nastavka saradwe u novom kvalifikacionom ciklusu nije iskqu~ena.

- To }e naravno zavisiti, pre svega, od Mihajlovi}a, analize wegovog rada u FSS, a ne}e biti

zanemarqiv i glas javnosti. Ako se ja budem pitao, a ne pitam se samo ja, on }e imati podr{ku i za kasnije - poru~io je Karaxi}. Prvi ~ovek srpskog fudbala osvrnuo se na rezultatski neuspeh u teku}im kvalifikacijam za SP. - Kada smo dobili grupu znali smo da su dve reprezentacije kvalitetnije od nas, ali uveren sam da smo recimo bili u grupi gde je BiH da bismo sa ovim timom oti{li u Brazil. Svima je `ao. Bol bolujemo, tugu krijemo {to nismo na SP, ali imamo kostur tima i verujem da }emo spremni u}i u kvalifikacije za EP 2016. u Francuskoj - dodao je Karaxi}. Z.R.

Filip \uri~i} bio je central na fi gu ra utak mi ce, u ulozi isturenog napada~a odli~no se sna{ao i sa dva pogotka obezbedio trijumf protiv [kotlan|ana. - Odigrali smo onako kako se od nas o~ekivalo,zaslu`eno po be di li. Po ka za li smo karakter i voqu, jer nije bilo lako oporaviti se od te{kog poraza u Zagrebu. Neprijatna atmosfera se stvorila u medijima. Potvrdili smo da bi u nas, ipak, trebalo malo vi{e verovati - napomenuo je \uri~i}. Spretnim reakcijama u kaznenom prostoru \uri~i} je kru ni sao na po re or lo va da slome otpor defanzivno orjentisanih gostiju. - Iskreno, nikad nisam postigao dva lak{a gola. Pratio sam dobro obe situacije i o~ekivao loptu. U napadima su u~estvovali Fejsa i Tomovi}, dva defanzivna igra~a, pa sam rezonovao da }e lopta na kraju do}i do mene. Bilo je te`e proma{iti nego pogoditi. Moram da budem zadovoqan zbog golova- uz osmeh je rekao \uri~i}. Fi li pu iz gle da od go va ra Novi Sad, bio je raspucan i protiv Velsa, a ranije uspe{an i u dresu mlade reprezentacije. - Bilo je jako dobrih partija. Odgovaraju mi stadion i ambijent. Publika je stvarno bi la fe no me nal na, ~ak sam iznena|en koliko je qudi do{lo. Mislio sam da }e poseta biti mawa. Imali smo solidnu podr{ku sa tribina - objasnio je \uri~i}. Ne iz be `an je jo{ je dan osvrt na Maksimir, nedostak poleta i agresivnosti koji je pokazan protiv [kota. - Mi smo se dogovorili da i u Zagrebu igramo sli~no kao u Novom Sadu, ali nismo to na najboqi na~in sproveli u delo. [kote smo dobro pritiskali, ve} u prvom poluvremenu stvorili tri-~etiri {anse, dok oni skoro nisu pre{li po{teno centar. Mislim da smo igrali mnogo boqe nego u Hrvatskoj, naravno, uz ogradu da je tamo bio znatno ve}i pritisak - zakqu~io je sve boqi Filip \uri~i}. Z.R.


NOVISAD*

^ETVRTAK28.MART2013.GODINE

GODINALXXI BROJ23748 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NEVOQE@ITEQASRPSKOGKRSTURA

INTERVJU

Potop zbog zagu{enih kanala str. 12

ZORANBABI],ZAMENIK[EFAPOSLANI^KOG KLUBASNS-a

Napredwaci ne}e tra`iti vanredne izbore str. 2 MILIVOJVREBALOV,POTPREDSEDNIK POKRAJINSKESKUP[TINE

Foto: M. Mitrovi}

Sun~ano itoplije Najvi{a temperatura10°S

Vojvo|anska vlastjestabilna, odole}e pritiscima

str. 3

„DNEVNIK” SAZNAJE

ODDANAS NOVIFEQTON

POSTIGNUTPRELIMINARNISPORAZUMOPREUZIMAWURAZVOJNEBANKEVOJVODINE

Dobrica ]osi}iz zagreba~kogugla str. 19

RBVseutapau Po{tansku{tedionicu str. 5

NOVOSA\ANINURADIVOJULALOVI]UPOSLE11GODINA^EKAWA PRESELOKONA^NORE[EWEOPENZIJI

Moradavrati 816.008dinara str. 7

Ekonomija 4 Gas jeftiniji, ali jo{ ne i za gra|ane 4 Od EIB-a 500 miliona evra 5 „Jat” leti Emiratima u krilo

Ekologija 6 Naseqa [angaj i Al|e pod zelenom lupom 6 Zrewanin: Regionalna deponija na prvom mestu

Dru{tvo 7 Sve vi{e su|ewa zbog le~ewa

Crna 8 U Strazburu jo{ sto predstavki zbog beba

8 Senta: Krave i bikove pazarili bez para 9 U Petrovaradinu dvojica maskiranih opqa~kali po{tu

Kultura 11 Najpose}eniji No} muzeja i Sterijino pozorje 11 Najboqa „Zona Zamfirova”

13 Jo`ef Kasa novi direktor „Suboti~kih novina” 13 [id: Gra|evinsko zemqi{te za dinar 13 Subotica: Nastavqa se gradwa Narodnog pozori{ta

NoviSad

15 [estica ide do Ribqe pijace Vojvodina 15 „Zelenilo” se sveti spaciocima zbog honorara? 15 Grad privla~i ruske investitore 16 Parcela kod restorana „Bela la|a” zavadila kom{ije 13 Me{tani Lipara ne daju 17 Elektronska naplata vodovod pija~arine

Foto: B. Lu~i}

NASLOVI

MINISTARSTVOSAOBRA]AJANAJAVQUJENOVUPOLITIKU FINANSIRAWAODR@AVAWAPUTEVA

Putarinaposkupquje petnaestposto?

str. 5

ODPRVOGAPRILAHRANAIHEMIJSKIPREPARATIJEFTINIJI DESETAKODSTO

Usocijalnojkorpi jaja,uqe,vir{le...

str. 4


2

POLiTikA

~etvrtak28.mart2013.

Bajatovi}:Izazovizabezbednost naKiMakonebudedogovora

poSlaNi ^ ke teme

Vladaodgovara parlamentarcima Poslanici Skup{tine Srbije }e posle vi{emese~ne pauze ponovo propitivati ~lanove Vlade, po{to je danas posledwi ~etvrtak u mesecu. Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} (SNS) rekao je novinarima u parlamentu da bi posebna sednica Skup{tine Srbije na temu Kosova i Metohije i dijaloga s Pri{tinom mogla

biti odr`ana kada bude postignuto celovito i konkretno re{ewe, a da }e dana{wa popodnevna sednica biti prilika da se govori o tim temama. Predsednik parlamenta nema definitivnu potvrdu o tome ko iz Vlade ne}e do}i na dana{wu sednicu, ali o~ekuje premijera Ivicu Da~i}a i ve}inu ~lanova Vlade.

SNS:Dajsnajkii{urwaji O{tru polemiku vodili su ju~e napredwaci i demokrate o predlo`enim izmenama zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom. Podse}aju}i na to da ne ka da {wa opo zi ci ja, koja je sada vlast, ne samo da nije glasala za zakon donet 2008. godine ve} ga je `estoko kritikovala, Sr|an Milivojevi} (DS) je zapitao kako to da su posle „pet godina progledali drugim o~ima“. – Neka mi objasni vladaju}a ve}ina kako u jeku energi~ne borbe protiv kriminala i korupcije nema oduzete imovine? – zapitao je Milivojevi}. Poslanik SNS-a Vladimir Cvijan replicirao je konstatacijom da je oduzeta imovina, po raznim politi~kim vezama, po sistemu „daj da dam {urwaji, snaji, bila dodeqena raznim qudima, netransparentno i na bogzna koji na~in.“ – Po kojem kriterijum je Ministarstvo pravde u pre|a{wem re`imu dalo na kori{}ewe ku}e u Ulici Ivana

VladimirCvijan

Franka broj 10 i 11, povr{ine 1.000 kvadrata, odnosno 400 kvadratnih metara, Vladi APV? Za{to su stanovi u Novom Sadu, Ulica Branka Baji}a 66, povr{ine 53 kvadrata, i Narodnih heroja 5 od 153 kvadrata, dati Vladi APV bez ijednog kriterijuma? – upitao je Cvijan.

DS:Vojvo|anskavlada nekoristioduzeteobjekte Poslanik DS-a Janko Veselinovi} upozorio je na to da je ovakvom diskusijom naru{eno dostojanstvo Skup{tine: – Vladimir Cvijan je izneo poluinformacije i neistine, dovode}i javnost u ozbiqnu zabludu da je imovina kriminala-

JankoVeselinovi}

ca data na raspolagawe APV u tobo`e neke svrhe koje nisu javno poznate – tvrdi Veselinovi}. – Ta imovina je dodeqena Vladi Vojvodine da bi ona kao osniva~ ustanova mogla daqe da je stavi na raspolagawe. Neke od tih lokacija koriste se kao roditeqske ku}e za decu obolelu od te{kih bolesti, kao i ku}e u kojima su sme{tene majke koje su zlostavqane u porodici. Nijednu od tih ku}a niti lokacija ne

dnevnik

koristi Vlada APV kao ne daj bo`e, rezidencijalni, ili neki drugi objekat u kojem se odmaraju ~lanovi Vlade APV. Kako je naveo Veselinovi}, jednu ku}u od 700 kvadrata koriste deca obolela od malignih obolewa, drugu Ustanova studentskog centra za sportske i edukativne aktivnosti, a tre}i objekat grad Novi Sad, ta~nije Centar za socijalni rad, gde borave deca pod starateqstvom. Dva stana koristi De~je selo, a u wima su sme{teni {ti}enici koji su zavr{ili sredwu {kolu i upisali fakultete. – Dakle, ne radi se ni o kakvim snajama ni {urwajama – tvrdi Veselinovi}, podvla~e}i da je to imovina oduzeta u akciji koja je vredna 300 miliona evra. Cvijana interesuje i ovo: – Zaista me zanima kome je data ku}a u Ladislava Dem{ara 6 u Novom Sadu od 300 kvadratnih metara, kome je dat „bentli“ koji je naknadno slupan, kome je dat „mercedese brabus MG-55„, crne boje, sportski model 2009. godi{te koji vi|amo na ulici, da li je dat majkama s decom? – interesuje Cvijana. Bivi{i dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde, poslanik DS-a Slobodan Homen tvrdi da su oduzeti automobili dati MUP-u Srbije. – Ko je slupao, ili {ta je radio MUP – to treba da pitate starog i sada{weg ministra unutra{wih poslova, a ne opoziciju – smatra Homen. S.Stankovi}

Predsednik skup{tinskog Odbora za odbranu i unutra{we poslove Du{an Bajatovi} smatra da bi izostanak dogovora u dijalogu Beograda i Pri{tine mogao uticati na stawe bezbednosti na Kosovu, ali nagla{ava da je pre svega na me|unarodnoj zajednici da na to adekvatno odgovori. – Ne bih bio iznena|en da Albanci, koji su mnogo boqe organizovani nego mi u Srbiji, poku{aju da izdejstvuju neku vrstu pritiska – o tome kakvi bi to oblici nasiqa, provokacija i pritiska bili u ovom trenutku ne `elim da licitiram i nadam se da se

INTERVJU

ni{ta lo{e ne}e desiti – rekao je Bajatovi} Tanjugu. – Ukoliko bude prekida pregovora, mo`da deo albanske eksrtemno orijentisane populacije mo`e zakqu~iti da je „do{lo wihovih pet minuta”, i to ne samo da bi pove}ali pritisak na Srbiju ve} bi se to verovatno odnosilo i na promene na unutra{wopoliti~koj sceni Kosova, budu}i da tamo ima mnogo ekstremnih snaga koji su nezadovoqne {to se uop{te razgovara. Tako, kako je naveo, izazovi i rizici postoje, a srpske slu`be bezbednosti prate te rizike.

On je podvukao da bi zemqe koje su preuzele obavezu prema Rezoluciji 1244 SB UN trebalo da vode ra~una o bezbednosti na Kosovu, i to pre svega bezbednosti Srba i pripadnika nealbanskih zajednica. – U ovom trenutku te zemqe nose veoma veliku odgovornost i siguran sam da su oni svesni takvih mogu}ih scenarija koje prave neki albanski krugovi, ali pre svega me|unarodna zajednica mora biti spemna na adekvatan odgovor i na takvu situaciju – nagla{ava Bajatovi}.

ZORANBABI],ZAMENIK[EFAPOSLANI^KOGKLUBASNS-a

Napredwacine}e tra`itivanredneizbore – Umereni sam otimista i o~ekujem da se dr`avni organi i svi u zemqi u punom kapacitetu posvetimo tome da osma i kqu~na runda pregovora Beograda i Pri{tine u ovoj godini rezultira sporazumom koji }e bi ti pri hva tqiv za obe strane, dakle u interesu i Srba i Albanaca na Kosovu, i pri tom odr`iv u budu}nosti – izjavio je za „Dnevnik” zamenik {efa poslani~kog kluba SNS-a u Skup {ti ni Sr bi je Zoran Babi} u razgovoru posve}enom doga|ajima koji i na unu tra {wem i na spoq nom pla nu sva ka ko „na le `u” na briselski rezultat 2. aprila: od EU datuma, do mogu}ih izbora, od kojih, kako i na{ sagovornik ka`e, napredwaci ne be`e, ali ih ne}e ni inicirati. l Direktna veza re{ewa idogovoraokosovskompitawu je nastavak daqih EU integracija? – Evropske integracije su za SNS strate{ki ciq. Ne bih prejudicirao, a `elim da dobijawa datuma za po~etak pregovora s EU do|e jer ga mi kao dru{tvo i suvi{e dugo o~ekujemo, a mislim – i zaslu`ujemo. Ova vlada Srbije zaslu`ila je taj datum posve}enom i iskrenom politikom, koju vodi od pro{logodi{weg formirawa do danas. Mi u SNS-u smo pri tom dominantno okre-

l Nakon 2. aprila najavqujesesednicaGOSNS-a. O~ekujete li da }e do}i do najav qen e rek ons trukc ije Vlade? – Zbog ove posve}enosti pregovorima u Briselu nismo `eleli da optere}ujemo bilo koga takvim temama pre 8. runde i za-

primer ministarka energetike Zorana Mihajlovi}. Izme|u, na primer, wenog rada i resora drugog ministra kog je predlo`ila neka druga stranka ne mo`e se stavqati znak jednakosti. Kod nas ima te vrste prepoznatqivosti i indivudualnosti, i mi vrlo hrabro nosimo krst na{e politike, a on se ogleda u toj sve ve}oj podr{ci od gra|ana Srbije. l A izbori, o kojima se uveliko spekuli{e i u kuloa r im a pom iw e nek ak av septembar? – Izbori su demokratska tekovina i normalan ~in, a SNS ih ne}e inicirati jer ne `eli-

Na sednici Glavnog odbora SNS }emo odre|ene qude zamoliti da odu na klupu za rezervne igra~e to smo i odlo`ili sednicu GO SNS-a. Na woj }emo se pogledati u o~i i re}i da li je neko od ministara, wihovih pomo}nika, dr`avnih sekretara, dakle, bilo ko od onih koje smo delegirali da vr{e vlast, radio u punom kapacitetu, ima li zamorenih u trci. SNS uvodi sistem odgovornosti, „prolaznih vremena”, jer je kasno da, kada do|e do novih izbora, ka`emo: e, tu smo gre{ili pa }emo ispravqati u

Ustavnepromenenadugom{tapu l Dalijetosamo„~eprkawe”pomedijimailisunajave ustavnihpromenaozbiqne,zakojese~inida,kaoidrugo, „nale`u”naBrisel? – To su promene koje su na dugom {tapu. Mistar pravde Selakovi} nije ih toliko najavio, koliko je ukazao na to da su sve zemqe koje su postale ~lanice EU – a nadam se da }e i Srbija mnogo sna`nije kora~ati tim putem od aprila – svoje zakonodavstvo mewale i uskla|ivale s Unijom. Krovno uskla|ivawe je ustavno, i u tom smislu nas u perspektivi, prilikom punopravnog pridru`ivawa Uniji, p~eka romena najvi{eg pravnog akta Srbije. SNS je svojevremeno pokrenuo inicijativu ustavnih promena s vi{e od 320.000 potpisa, koji su predati Skup{tini, a i sada smatramo da je parlament broj~ano izuzetno glomazan, i da bi bio operativniji i efikasniji da u wemu sedi 150 narodnih poslanika. Smatram da bi tim promenama i ugled Skup{tine Srbije kod gra|ana bio boqi. nuti ciqevima na{e politike i onom {to smo obe}ali gra|anima Srbije – ne samo u prediz bor noj kam pa wi ve} i od osnivawa – a to je beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, dovo|ewe stranih in ve sti ci ja, no va rad na me sta i, na rav no, ubr za ne evropske integracije, s dobijenim EU datumom.

– Rad ministara koje je predlo`io SNS, bilo da su ~lanovi ili do{li s na{e kvote. l Ipak ste sto` ern a strankainekakoseo~ekujete da date ocenu rada kompletneVlade? – SNS jeste sto`erna stranka i najodgovorniji za funkci-

nekoj budu}nosti. Gra|ani nemaju vremena za gubqewe i ~ekawe i zato }e u hodu oti}i od ministra do direktora JP-a, koji su se zamorili da rade na toj funkciji 24 sata dnevno. Na toj sednici GO }emo odre|ene qude zamoliti da odu na klupu za rezervne igra~e. l Ho}ete li „pre~e{qati”radkompletneVlade?

onisawe Vlade Srbije, a taj na{ ~in provere siguran sam da }e biti dovoqan impuls na{im koalicionim partnerima u vlasti da se na taj na~in pona{aju i prema svojim ministrima. l Samokritika i mogu}e smeneministara,kojejeizgovorio lider va{e stranke Aleksandar Vu~i}, nisu se mogle ~uti s drugih liderskih i strana~ki visokop oz ic io n ir an ih mes ta me| u partn er im a SNS-a? ^ulo se da svi rade najboqe? – Sva ko sno si po sle di ce, ili kupi lovorike, svog rada i odgovoran je za svoje delovawe. Ne mo`emo biti odgovorni za to kako }e se razvijati ku}a, i gledamo SNS prave}i od wega stranku odgovornih qudi, koji }e u potpunosti raditi u interesima gra|ana Srbije, ma na kojem nivou se anga`ovali. To bi trebalo da bude dovoqan podstrek i znak da bude pravilo, a ne izuzetak, na politi~koj sceni Srbije, koja nema vremana za gubqewe da posle ~etiri godine gledamo da li je ne ki mi ni star ili dr `av ni funkcioner radio lo{e. [teta je naneta, vreme protra}eno. l Obi~no gra|ani Srbije gledaju i daju ocenu rada kompletneVlade? – Mislim da se rad Vlade personifikuje kroz odre|ene resore, rad ministarstava, i zna se ta~no {ta je ko, kako i koliko radio, kod nas je za

mo da nam se inputira da ho}emo da materijalizujemo tu podr{ku koju sada imamo kod gra|ana, zato {to nam je na srcu boqitak gra|ana i dr`ave, a ne foteqe ili broj poslani~kih mesta. Me|utim, ukoliko opo zi ci ja, uko li ko gra |a ni Srbije, smatraju da ova vlada nema legitimitet, iza}i }emo na izbore, i uvek }emo prihvatiti voqu bira~a. Od izbora ne be`imo nikada. l Dalitozna~idapitaweizboranezavisiodbriselskogishoda? – Pitawe izbora zavisi od pitawa legitimeta Vlade, koje mogu postaviti gra|ani Srbije, kao i opozicija. [to se ti~e briselskih pregovora, kao umereni optimista verujem da }emo do}i do odr`ivog dogovora. Ukoliko ne do|emo, treba}e nam mnogo snage, ne samo kao Vladi, kao SNS-u, ve} kao dru{tvu, da nastavimo reforme, da se mewamo kvalitativno i mnogo radimo na sebi. l Zna~ilidaneverujete utodabiovagodinamogla bitiizborna? – Nemam staklenu kuglu ispred sebe, ne bavim se prognozama, ve} pravim stvarima ispred sebe. SNS je u punom kapa ci te tu po sve }en svo jim pred iz bor nim obe }a wi ma, a mnoga smo ve} i ispunili, {to se ose}a i vidi kroz pove}awe po ve re wa gra |a na, sprem ni smo, kao {to rekoh, i na rekonstrukciju Vlade, ali i na nove izbore. DraganMilivojevi}

TVIT CRTICA Mukotrpan(ne)rad Funkconer DSS @ivota Star~evi} nagla{ava na lajni:URS ka`e da su izbori nepotrebni.Taman su se dohvatili buxeta. Treba jo{ malo da nam „unaprede” ekonomiju.Tek 13 godina mukotrpno rade na tome... Na su sret pre mi je ra sa pred satvni ci ma ino stra ne kom pa ni je

kratko ka`e: Hm, opet Da~i} i Blackbarry...

NasiRusa... Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i} oglasio se na lajni: „U narednoj godini o~ekujemo ja~awe odnosa Srbije i Rusije u svim sferama dru{tvenog `ivota”.

Bra}apodugu ^lan DS Radoslav Mili} zakqu~uje: U ovoj zemqi nema diskriminacije. I Filaret i muftija Zukorli} duguju po pet miliona za struju.

Bravo,momci! Potpredsednica SPS-a Dijana Vukomanovi} “otkriva” na lajni: „[koti

su pravi mu{karci! Ne samo da su ~istili sneg na stadionu ve} su i odneli poklone u De~je selo. Bravo, momci!„

[tajekoplatio Potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i} (DS) poru~uje: „Super je {to pla}amo ’Fijatu’, samo je problem {to se transfer ka lokalnim samoupravama ne upla}uje!„

Odgovara mu @sta_bre: „Ma, super je {to i funkcioneri DS-a treba da daju celu platu, a niko ih nije ni{ta ni pitao o kampawi, zadu`ivawu, agencijama...” Je{i} tvrdi: „Funkcioneri su funkcioneri! :-) ja sam pobedio na ime i prezime!„ Na konstataciju @sta_bre: „E, ali kao pokrajinski sekretar mora{ da plati{?„, Je{i} “priznaje”: „Naravno. Platio!” S.St.


politika

dnevnik

INTERVJU

MILIVOJ VREBALOV, POTPREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

Vojvo|anska vlast je stabilna, odole}e pritiscima Potpredsednik Skup{tine Vojvodine MilivojVrebalov izjavio je da se protiv vlasti u Vojvodini vodi politi~ka hajka da bi se oslabile wene pozicije i iznudili prevremeni pokrajinski izbori. On je u intrevjuu za „Dnevnik” poru~io da se to ipak ne}e dogoditi, jer je, kako ka`e, pokrajinska koalicija stabilna. Vrebalov je ina~e doskora{wi funkcioner Liberalno-demokratske partije koji je pre nekoliko dana pre{ao u Demokratsku stranku. On tvrdi da se ta odluka ne}e odraziti na budu}e odnose izme|u dve stranke te da je ona wegov li~ni ~in. On, naprotiv, o~ekuje „jo{ boqu me|ustrana~ku saradwu i u Vojvodini i na nacionalnom nivou„ pa ~ak i formirawe {ireg jedinstvenog politi~kog bloka koji bi se suprotstavio aktuelnoj vladaju}oj koaliciji na narednim izborima, ali i pokrenuo ustavne reforme u Srbiji. – Mislim da su ocene koje su iznete u saop{tewu LDP-a prenagqene – ocenio je on. – Ne mo`e jedan prelazak ozbiqnije ugroziti me|ustrana~ke odnose, a posebno u situaciji kad je ta saradwa izme|u svih demokratskih stranaka neophodna, i nemamo pravo da gledamo samo uskostran~ke interese ve} moramo da se ujedinimo u demokratski blok. A DS je najve}a i najja~a stranka i jedina koja ima kapacitet, infarstrukturu i snagu da okupi sve demokratske snage u jedan blok. A odluku o prelasku u DS doneo sam jer sam uveren u to da time dobijam ve}i prostor za realizaciju istih ideja za koje sam se zalagao i dok sam bio u LDP-u.

l O~ekujete li onda da }e DS prihvatiti i va{u ideju okupqawa u vojvo|anski front koju ste uporno zagovarali? – Tu ideju prvi put sam izneo u avgustu pro{le godine i tad su me gotovo svi razapeli, ali siguran

bila senzacija jer je to bila satanizovana i omalova`avana stranka. Ja sam to uradio zato {to sam smatrao da je tad LDP bio nastavqa~ politike Zorana \in|i}a, dok je DS u tom trenutku taj put bio izgubio. Danas je DS evident-

UkolikopostojesumweuposlovaweRBV-a,time trebadasebaviTu`ila{tvo,alinedopustivoje daseteistrageipresudevodeprekotabloida sam da su sad i lideri svih demokratskih stranaka uvideli da jedino ujediweni u demokratski blok mo`emo posti}i boqi rezultat i staviti ta~ku na lo{e vo|ewe ove zemqe od aktuelne koalicije. l Kako to da ste se odlu~ili za DS ba{ u ovom trenutku, kad je stranka, sem pada popularnosti, suo~ena i s velikim finansijskim problemima? – Kada sam 2006. godine bio me|u prvim ~lanovima LDP-a, to je

Ustav je generator krize l Vi ste me|u onim politi~arima koji uporno zagovaraju i ustavne promene i druga~iji polo`aj Vojvodine, o~ekujete li tu podr{ku Demokratske stranke? – Aktuelni Ustav Srbije je generator politi~ke, ekonomske i svake druge krize u zemqi. Taj ustav je sporan i zbog toga {to je referendum na kojem je usvajan trajao du`e od same ustavne rasprave. On je poguban i za Vojvodinu jer se, prakti~no, jedini dekretom mo`e ukinuti pokrajinska autonomija. I sigurno da takav ustav {to pre treba da se promeni. Srbiji je potreban moderan evropski ustav, koji }e, izme|u ostalog, omogu}iti zakonodavnu, izvr{nu i delimi~nu sudsku autonomiju Vojvodine – a kakvu, uostalom, u`ivaju i autonomni regioni u zemqama Evropske unije. Uveren sam u to da }e se Demokratska stranka, kao i pokrajinska vlast, boriti za to da se u ustavnoj reformi, koju najavquju i dr`avni zvani~nici, redefini{u sva otvorena pitawa, a pre svega pitawe polo`aja Vojvodine. Uostalom, danas su na najvi{im pozicijama u DS-u mahom qudi iz Vojvodine, koji su u prethodnom periodu imali priliku da se uvere u to kakvi problemi mogu nastati iz nedore~enih ustavnih re{ewa. Svedo~ili su, tako|e, i podelama na vojvo|anski i beogradski DS. Me|utim, nakon ra{~i{}avawa odnosa u stranci, takve podele vi{e ne postoje.

no u krizi i trpi sli~ne politi~ko-medijske napade i satanizaciju, ali sam uveren u to da se vratio na put Zorana \in|i}a. l Po ~emu ste prepoznali povratak na taj put? – Po tome {to {to sad iz te stranke izlaze oni koji su u wu u{li samo zato {to je bila na vlasti, dakle, iz li~ne koristi, a ne zbog politi~kih ube|ewa. A vidim da u DS-u ostaju oni qudi koji se dosledno bore za ideje te stranke i doborbit svih gra|ana Srbije, a ne za li~ne interese. Uveren sam i u to da }e upravo ovi finansijski problemi i na~in na koji }e iz wih iza}i pokazati svu snagu i veli~inu DS-a i svih wegovih ~lanova koji u~estvuju u vra}awu kredita koji je podignut za izbornu kampawu. l Da li ste i vi spremni da se u to ukqu~ite? – Naravno da sam spreman. Ja u DS nisam u{ao zbog li~nih interesa. l Koliko problemi oko Razvojne banke Vojvodine mogu oslabiti poziciju pokrajinske vlasti i samog DS-a, koji je wen sto`er? – Trenutno imamo situaciju da stru~waci tvrde da novac plasiran kroz kredite koji se u javnosti osporavaju mo`e biti napla}en. U toku je 500 takvih izvr{ewa, a procene su da je trenutna naplati-

vost kredita RBV-a oko 70 odsto, {to je sli~no sa situacijom i u drugim bankama u zemqi. Banke su odraz privrede i kad je lo{a privreda, i banke pokazuju lo{e rezultate. Ukoliko postoje sumwe u poslovawe RBV-a, time treba da se bavi Tu`ila{tvo, ali nedopustivo je da se te istrage i presude vode preko tabloida. Uveren sam, ipak, u to da ni takva hajka ne}e oslabiti poziciju Demokratske stranke u Vojvodini ni aktuelne pokrajinske vlasti. Mislim da i gra|ani mogu sagledati da li se ovde radi o institucionalnoj borbi protiv korupcije, ili o politi~kim igrama koje treba da sakriju nagomilane probleme, koji se ne re{avaju, a to su rast javnog duga i inflacije i nezaposlenosti, te pad standarda gra|ana. l Za{to tvrdite da je ovde re~ iskqu~ivo o politi~kim pritiscima? – Zato {to se sve to de{ava paralelno uz politi~ke inicijative SNS-a za raspisivawe prevremenih pokrajinskih izbora. I zato {to nekako ispada da su svi krimilaci ove zemqe u Vojvodini. I zato {to smo prethodno imali i paqewe zastave Vojvodine i incijative za ukidawe pokrajinske autonomije, i napade na Fond za kapitalna ulagawa. Zanimqivo je da istovremeno imamo op{tu amneziju za stvarne afere u samoj Republi~koj vladi, od one u kojoj se na{a sam premijer IvicaDa~i} do aflatoksina. Neverovatno je da SNS tra`i izbore u Pokrajini zbog odluke Ustavnog suda kojom je osporen deo nadle`nosti APV! Zna~i li to da prilikom svake odluke USS-a o neustavnosti republi~kih zakona, koje nisu retke, mi treba da imamo parlamentarnu krizu i vanredne izbore? Uostalom, i ovaj zakon o nadle`nostima APV usvojio je republi~ki parlament, a za wega su glasali i sada{wi koalicioni partneri SNS-a iz SPS-a i URS-a. l Mislite li da ti politi~ki pritisci o kojima govorite mogu na kraju rezultirati i vanrednim pokrajinskim izborima? – Siguran sam da ne}e do}i do prevremenih izbora u Vojvodini zato {to aktuelna koalicija ima 78 od ukupno 120 poslanika i stabilno funkcioni{e. Ta vlast dobila je poverewe gra|ana Vojvodine na pro{logodi{wim izborima. I nikakav politi~ki pritisak, pa makar on dolazi iz vladaju}ih stranaka s republi~kog nivoa, ne mo`e biti iznad voqe gra|ana. B. D. Savi}

REKLI SU @ivkovi}: Nije bilo pritisaka u „Sabqi”

Markovi}: Ne{to mora da se desi

Svilanovi}: Dogovor Beograd–Pri{tina mogu}

– Odgovorno tvrdim da u akciji „Sabqa” nije bilo nedodirqivih. Odgovorno tvrdim da nije postojala sila, unutra{wa ili spoqna, koja bi nas spre~ila da uhapsimo bilo koga, pa bio to i VojislavKo{tunica, da su postojali dokazi o wegovoj ume{anosti u ubistvo Zorana \in|i}a – izjavio je predsednik Nove stranke Zoran @ivkovi}, i dodao da nijedan ambasador ili strani diplomatski predstavnik nije vr{io pritisak u vezi s istragama i hap{ewima bilo kog pojedinca u toj akciji. – U pravnoj dr`avi, to advokat Sr|aPopovi} dobro zna, Tu`ila{tvo podi`e optu`nice na osnovu dokaza. A dokaza koji bi van sumwe vodili do Ko{tunice jednostavno nije bilo. Wegova ume{anost ostaje na nivou naga|awa, a to da sam ja navodno pod pritiskom zaustavio istragu je naknadna pamet posle deset godina. Prekid „Sabqe” bio je formalan ~in, a sve istrage nastavqene su istim intenzitetom.

Lider Jedinstvene Srbije i narodni poslanik DraganMarkovi}Palma ka`e da su pri~e o rekonstrukciji Vlade Srbije, kao i o prevremenim republi~kim izborima, pau{alne, a da je u ovom trenutku najva`nije kako }e pro}i predstoje}a runda dijaloga Beograda i Pri{tine 2. aprila u Briselu. – Sva pa`wa je usmerena na taj sastanak jer predstoje}a osma runda predstavqa „dan D„ za pregovore Beograda i Pri{tine – isti~e Markovi} za „Danas„, navode}i da o~ekuje i da }e se na tom sastanku ne{to desiti. – O~ekujem da ne{to mora da se desi. Ne bi bilo dobro ponovo gurati glavu u pesak i odlagati pitawe koje bi opet na dnevni red do{lo, na primer, za {est meseci ili godinu dana. Me|unarodna zajednica mora da prese~e ve} jednom, ali se nadam da ne}e pru`iti ve}u podr{ku Pri{tini u odnosu na Beograd.

Ovo je trenutak u kome je dogovor Pri{tine i Beograda mogu}, ali taj trenutak podrazumeva i realisti~an odnos Beograda prema Kosovu i Pri{tine prema severu Kosova, izjavio je danas u Pri{tini generalni sekretar Saveta za regionalnu saradwu i biv{i {ef diplomatije SRJ GoranSvilanovi}.Vlada u Srbiji mo`e da donosi te{ke odluke, ali i toj vladi je potrebna podr{ka i razumevawe, rekao je Svilanovi} na konferenciji o regionalnoj saradwi i evropskim integracijama, u organizaciji Kancelarije predstavnika Evropske unije na Kosovu, preneo je Radio Slobodna Evropa. Svilanovi} je naveo da 2. april, kada }e se odr`ati slede}a runda dijaloga, nije posledwa prilika za postizawe sporazuma, dodaju}i da je sam proces dijaloga trajao godinama i neke odluke tra`e vreme kako bi bile donete. Me|utim, iz iskustva zemaqa u regionu, kada su neke prilike za dogovor bile propu{tene, sledio je period stagnacije, upozorio je on.

~etvrtak28.mart2013.

3

Kalanovi}: Pod lupom buyeti na lokalu Mi ni star ka re gi o nal nog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanovi} rekla je ju~e da }e biti sagledani buxeti svih lokalnih samouprava da bi se videlo kakvo je ostva re we pla ni ra nih prihoda i kako se tro{e te pare. – Ana li zi ra }e mo ka ko pri ho dov nu stra nu, ta ko i rashodovnu jer lokalnim samoupravama sada ostaje zna~ajan deo od poreza na zarade i taj novac bi trebalo da bude usmeren u razvoj – rekla je Verica Kalanovi} novinarima.

Ona je kazala da to nije slu~aj u svim lokalnim samupravama i da postoje primeri gde se novac tro{i na pove}awe broja zaposlenih u administraciji, za wihovo pove}awe plata, za luksuzne automobile ili slu`bena putovawa. – Ne `elim da govorim o imenima sada jer `elimo da sagledamo celokupno stawe – rekla je Verica Kalanovi}. Ona je navela da su u pismu Svetske banke neke lokalne samouprave pomenute kao negativan primer, ali da je Svetska banka radila po sistemu uzorka.

DEMOKRATE ZADOVOQNE ODZIVOM ^LANSTVA ZA OTPLATU STRANA^KOG KREDITA

Vasin: Ja~i smo od nevoqa Zbog finansijskih te{ko}a u kojima se na{la Demokratska stranka u otplati kredita podignutog za izbornu kampawu, ~lanstvo stranke pozvano je da pomogne nov~anim prilozima. To je, ina~e, prvi put da neka politi~ka stranka u Srbiji na takav na~in re{ava finansijske probleme, {to je izazvalo podozrewe kod wihovih politi~kih protivnika koji ra~unaju da bi te nov~ane nevoqe mogle biti povod daqeg osipawa me|u demokratama. ^elnici DS-a, me|utim, tvrde da je unutarpartijska solidarnost na zavidnom nivou, te da bi za nedequ dana ra~un stranke mogao biti odblokiran. Portparolka DS-a AleksandraJerkov izjavila je ju~e da }e do kraja nedeqe wen ra~un biti odblokiran „zahvaquju}i dobrovoqnim donacijama i garancijama na li~nu imovinu wenih ~lanova”. I predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke MiroslavVasin saop{tio je da je odziv ~lanova stranke u akciji za obezbe|ivawe garancija radi reprogramirawa kredita u Razvojnoj banci Vojvodine „izvanredan„. On je istakao da li~nim donacijama ili zalagawem svoje imovine, odnosno davawem garancija u nekretninama da bi se obezbedilo reprogramirawe

kredita od RBV-a, ~lanovi DS-a „`ele da poka`u da su ja~i od nevoqa koje im je neko drugi nametnuo”. – Prilikom davawa kredita strankama za tro{kove pro{logodi{wih izbora u Srbiji tretman je o~igledno bio selektivan. DS ima prihode iz buxeta po osnovu broja poslanika u parlamentu koji bi u svim normalnim uslovima bili dovoqna garancija da }e kredit biti vra}en – naveo je Vasin. On je kazao da to DS-u ipak nije bilo omogu}eno, zbog ~ega je stranka preporu~ila pokretawe ove akcije „koja nije nikakva prinuda nego je na dobrovoqnoj osnovi”. Vasin o~ekuje i da }e se na taj na~in u potpunosti obezbediti garancije za otplatu dela kredita, dok }e drugi deo biti otpla}en. Ra~un DS-a je u blokadi zbog kredita uzetog kod Razvojne banke Vojvodine, vrednog 360 miliona dinara, a za finasirawe izborne kampawe. Prethodno je DS od Ministarstva finansija tra`io administrativnu zabranu vrednu 19 miliona dinara, koji im sleduju kao parlamentarnoj stranci, ali je Ministarstvo to odbilo, uz obrazlo`ewe da bi to bilo kr{ewe zakona. B. D. S.

ANALITI^AR DEJAN VUK STANKOVI]

Izbori nisu neminovnost Izbori posle 6. aprila nisu neminovnost, bez obzira na to da li }e Srbija dobiti datum, rekao je politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} za RTS i dodao da je u politici sve stvar racionalne procene politi~kih aktera.Stankovi} je podsetio da je predsednik Srbije Tomislav Nikoli}, iako je dao svoje mi{qewe o izborima, rekao da je to strana~ko pitawe, i da se on tim pitawima ne bavi, ve} pitawima predsednika u okviru ustavnih ovla{}ewa. URS i SPS su, sa druge strane, naveli vi{e razloga zbog kojih izbori ne bi trebalo da se odr`e, kao {to su „preveliki tro-

{ak, ~iwenica da bi dr`ava u{la u skupu kampawu i zonu politi~ke neizvesnosti”, podsetio je Stankovi}. „Sve to stoji, ali s druge strane stoji strah da oni ne bi pro{li na tim izborima kao {to su pro{li u maju mesecu 2012, odnosno da ne bi imali politi~ku poziciju koju imaju sada, tako da je to kombinacija ta dva faktora”, smatra Stankovi}. Demokrate ka`u da dok se ne zavr{e razgovori sa Pri{tinom nema potrebe da se ide na nove izbore. Razlog za takav stav DS-a je i silazna putawa rejtinga te partije, ka`e Stankovi}.

Gradona~elnik Pan~eva napu{ta funkciju – Dosada{wi gradona~elnik Pan~eva Svetozar Gavrilovi} (SPS) definitivno odlazi s te funkcije iz zdravstvenih razloga – potvrdila je, poverenica SPS-a u Pan~evu JovanaTrivan. Ona tvrdi da }e novi gradona~elnik tako|e biti iz redova Socijalisti~ke partije. Ko }e biti novi gradona~elnik najverovatnije }e se saznati prvog aprila, za kada je zakazana koordinacija koa-

licije vladaju}e u gradu, koju ~ine SNS, koalicija oko SPS-a, DSS i URS. Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine u Pan~evu pozdravio je ostavku gradona~elnika Pan~eva dr Svetozara Gavrilovi}a (SPS) i pozvao na hitno raspisivawe novih lokalnih izbora. U LSV-u ka`u da ve} dva meseca tra`e smenu gradona~elnika Pan~eva zbog wegovog vi{emese~nog nedola`ewa na posao.


4

~etvrtak28.mart2013.

ekonomija

dnevnik

ODPRVOGAPRILAHRANAIHEMIJSKIPREPARATIJEFTINIJIDESETAKODSTO

Usocijalnojkorpijaja, uqe,vir{le,deteryent...

POTPISANDESETOGODI[WIUGOVOR S„GASPROMOM”

Gasjeftiniji,ali jo{neizagra|ane U Vladi Srbije ju~e su potpisana dva ugovora o isporuci ruskog gasa Srbiji do kraja 2021. go di ne, ~i me }e bi ti obez be |e na pot pu na bez bed nost snabdevawa i ni`a cena gasa na{oj zemqi u narednih deset godina. Ugovor su potpisali predsednik Upravnog odbo ra „Ga sprom eks por ta„ Aleksej Miler i direktor „Jugorosgasa„ Vladimir Koldin, nakon toga i generalni direktor JP „Srbijagas„ Du{an Bajatovi} i Vladimir Koldin, a potpisivawu su prisustvovali am ba sa dor Ru ske Fe de ra ci je Alek san dar ^e pu rin i na{ ministar za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno planirawe Milan Ba~evi}.

Srbije i gasovodu „Ju`ni tok„. Po wegovim re~ima, planirano je i pro{irewe saradwe – iz grad wa ga snih cen tra la u Srbiji, koje }e dobijati gas po preferencijalnim uslovima i iz kojih }e se struja proizvoditi po cenama ni`im od sada{wih. Govore}i o „Ju`nom toku”, Miler je rekao da }e gas do bugarske obale sti}i u decembru 2015. godine, a da }e isporuke gasa tim gasovodom Srbiji po~eti 2016. Koli~ine gasa koji }e proticati „Ju`nim tokom„ ve}e su od planiranira nih du go ro~ nim ugo vo rom, kojim je predvi|ena isporuka od 1,5 milijarde kubika godi{we Srbiji, a u okviru „Ju`nog toka„ 3,9 milijardi.

MilersDa~i}emiVu~i}em S Aleksejem Milerom ju~e je, iza zatvorenih vrata, razgovarao premijer Srbije Ivica Da~i}, a potom su delegacije Vlade Srbije i „Gasproma” razgovarale o budu}im zajedni~kim planovima i poslovima. Predsednik Upravnog odbora „Gasprom eksporta” sastao se i s prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vu~i}em, koji je istakao da Srbija o~ekuje ja~awe odnosa s Rusijom u svim sferama dru{tvenog `ivota. S predstavnicima „Gasproma„ razgovaralo se o izgradwi gasnih centrala, prisustvu ruskog kapitala u Srbiji, investicijama u energetici, kao i izgradwi „Ju`nog toka„, saop{teno je iz kabineta prvog potpredsednika Vlade. Posle potpisivawa ugovora, Miler je rekao da }e Srbija, zahvaquju}i dugoro~nom ugovoru, dobijati gas po preferencijalnim cenama, koje su 13 odsto ni`e od ranijih, te da su wi me ga ran to va ne is po ru ke 1,5 milijarde kubnih metara gasa godi{we. Ipak, nije precizirano kolika }e biti cena gasa za Srbiju, ali je generalni direktor JP „Srbijagas” Du{an Bajatovi} ranije rekao da }e ona biti izme|u 370 i 380 dolara za 1.000 kubnih metara. Miler je istakao da je Srbija strate{ki partner Rusije u energetici, kao i da je do sada uspe{no realizovan niz projekata – saradwa na podzemnom skladi{tu gasa u Banatskom Dvo ru, Naft noj in du stri ji

Povoqnija cena gasa u narednih deset godina, sigurno je, dobra je vest, ali na`alost, za sada se jo{ ne mo`e re}i da li }e taj energent biti jeftiniji i za potro{a~e u Srbiji. Naftna industrija Srbija (NIS) investira}e vi{e od tri milijarde evra u modernizaciju i {irewe poslovawa u sredworo~nom periodu, najavio je Aleksej Miler. „NIS pla ni ra niz no vih, krupnih projekata, me|u kojima su ulagawu u dubinsku preradu nafte u (pan~eva~koj rafineriji), proizvodwa baznih uqa, pro{irewe mre`e benzin skih pum pi i po ve }a we obima proizvodwe nafte„, kazao je Miler. D.Ml.

Najva`nije namirnice, ali i druge potrep{tine koje svakodnevno kupujemo, bi}e od 1. aprila jeftinije u proseku za deset odsto. Re~ je o artiklima iz takozvane socijalne korpe koju su napravili najve}i trgovci i resorno ministarstvo, a me|u wima }e biti uqe, jaja, sviwsko meso, pirina~, jogurt, kafa, toalet papir, pra{ak za ve{... Deklaraciju koja „pokriva” ovu korpu potpisali su „Delez„, „Merkator„, „Idea„, DIS, „Veropulos„, „Metro„, „Gomeks„ i „Univereksport„. – U socijalnu korpu u}i }e 10 do 15 robnih grupa i trgovci }e sami birati koje artikle }e ponuditi po najpovoqnijim uslovima i koliki }e biti popusti na taj proizvod – rekao je ju~e posebni savetnik potpredsednika Vlade i ministra spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija Vladimir Matovi}, dodaju}i da tu spadaju prehrana, pi}e, meso i mesne prera|evine, mle~ni prizvodi, pirina~, testenina, bra{no, uqe, {e}er, vo}e i ku}na hemija. Po spiskovima koje su Ministarstvu trgovine dosad dostavili trgovci, najve}e pojeftiwewe bi}e kod kafe – 17 odsto, pra{ak za ve{ bi}e jeftiniji 15 odsto, toalet papir 12, sredstvo za prawe sudova 11, kupka deset, voda devet odsto. Cena jaja iz socijalne korpe bi}e ni`a 12 odsto, pile}ih vir{li 10,2, jogurta osam, uqa 3,45, a sviwskog mesa 5,4 odsto. Dok u nekim potro{a~kim organizacijama pozdravqaju tu odluku, pojedini ekonomski stru~waci ne opravdavaju taj potez dr`ave i trgovaca, ocewuju}i da je

OdEIB500 milionaevra Dr`avni sekretar u Ministarstvu privrede i finansija Aleksandar Qubi} izjavio je ju~e da su u toku razgovori s Evropskom investicionom bankom o novoj kreditnoj liniji od 500 miliona evra za mala i sredwa preduze}a (MSP), kao {to je ranije najavio ministar privrede i finansija Mla|an Dinki}. – Taj novac }e biti vrlo brzo dostupan privrednicima u Srbiji – rekao je dr`avni sekretar Ministarstva privrede i finansija. Vlada Srbije je 24. januara ove godine usvojila Program subvencionisawa kamata za kredite za likvidnost, koje }e u 2013. godini mo}i da koriste preduzetnici, mala i sredwa preduze}a. Ministarstvo finansija i privrede je za subvencionisawe kamata po tim kreditima izdvojilo 600 miliona dinara u ovogodi{wem buxetu.

Nemamomiparanizajednukorpu

kqu~no pitawe lo{ sistem socijalne za{tite u Srbiji i dodaju}i da socijalnu sliku ne mogu ulep{ati trgovci.

Tako|e, trgovci su, kako slabe i kupovna mo} gra|ana i promet, prinu|eni na to da raznim akcijskim prodajama i sami kreiraju

Popustsaznakomministarstva – Akciju }e kontrolisati Tr`i{na inspekcija, a proizvodi iz socijalne korpe bi}e obele`eni posebnim znakom, najverovatnije Ministarstva spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija – rekao je Vladimir Matovi}. On o~ekuje da }e u ve}im lancima i hipermarketima biti zastupqeno i vi{e proizvoda, a u mawim formatima mo`da ne}e biti zastupqeni svi artikli. – Najpre dr`ava treba da utvrdi ko su ugro`eni potro{a~i, da oni dobiju novac iz buxeta pa da kupuju proizvode po tr`i{nim cenama. Samo to ima smisla – ocewuje ekonomista Aleksandar Stevanovi}.

jeftinije korpe, a pitawe je kako }e se ova deklaracija odraziti na trgovinski sektor u kojem je, po podacima Unije poslodavaca Srbije, od 2008. godine promet pao 30,4 odsto. Uz podse}awe na to da je promet robe u trgovini na ma-

lo u Srbiji pro{le godine opao 6,2 odsto zbog pada kupovne mo}i stanovni{tva, u Institutu za tr`i{na istra`ivawa (IZIT) ne o~ekuju boqu situaciju ni u ovoj godini, posebno u prvoj polovini. Kako god, u Ministarstvu ka`u da je ciq da se proizvodi iz socijalne korpe ponude po mar`ama ispod prose~nih za tu robnu grupu. – Na proizvodima kao {to su uqe, {e}er, bra{no, gde je mar`a i sad mala, u{tede }e biti tri do pet odsto – rekao je Matovi}. – Najve}u u{tedu mo`emo o~ekivati na hemijskim proizvodima, kao {to je na primer deterxent za sudove – 10 do 15 odsto, na uqu, pirin~u i testeninama – oko tri do {est odsto i na prera|evinama – sedam odsto. S.Glu{~evi}


ekOnOMiJA

dnevnik

„DNEVNIK” SAZNAJE

~etvrtak28.mart2013.

5

POSTIGNUT PRELIMINARNI SPORAZUM O RBV-u

Razvojnu banku Vojvodine preuzima Po{tanska {tedionica DINKI] NA[AO PARTNERA DOMA]OJ AVIOKOMPANIJI

„Jat” leti Emiratima u krilo Memorandum o strate{kom partnerstvu izme|u kompanija „Etihad„ iz Ujediwenih Arapskih Emirata i doma}eg avioprevoznikaJATtrebalobidabudepotpisanuaprilu. Tojenajavioministarfinansija i privrede Mla|an Dinki}, koji boravi u radnoj poseti Abu Dabiju. –@elimodaJATpostaneprofitabilnakompanijaiponosSrbije.Uverensamutoda}e„Etihad„ biti idealan partner za na{u nacionalnu avio-kompaniju. Dogovorili smo se da ve} sredinomaprilawihovmenaxmentdo|euBeograd.Onive}odpo~etka aprila kre}u u detaqnu analizu poslovawa JAT-a. Verujem da }emove}sredinomaprilaimatidobrevestiida}emounarednadva meseca zavr{iti sve dogovore o strate{kompartnerstvuJAT-ai „Etihada“–izjaviojeDinki}. KomercijalnasaradwaJAT-ai „Etihada„ podrazumeva uvo|ewe svakodnevnih letova na liniji Beograd – Abu Dabi od sredine godine, kao i otvarawe linije u saradwi s „Er Berlinom” na relaciji Beograd–Berlin–^ikago ijo{tridestinacijezaSjediweneAmeri~keDr`ave. Partnerstvo JAT-a i „Etihada„podrazumevaikompletnumodernizaciju JAT-ove flote, odnosno nabavku novih aviona, na osnovu ~ega bi „Etihad„ mogao preuzeti 49 odsto vlasni{tva u JAT-u i zakqu~iti dugoro~ni ugovoroupravqawukompanijom. „To bi obezbedilo da JAT postane deo alijanse ’Etihada’ i omogu}ilo bi profitabilno poslovawe na{e nacionalne aviokompanijeubudu}nosti.’Etihad’ jeizraziospremnostdaodmahpomogneJAT-uulizingu~etirinovaavionakojisupotrebnive}od juna zbog po~etka turisti~ke sezone”, saop{tilo je Ministarstvofinansijaiprivrede. –Imamosjajnevesti:Razvojni fondAbuDabijanamjeodobrio 400 miliona za poqoprivredu. Taj novac }e biti ulo`en u mre`u kanala za navodwavawe i odvodwavawe u ~itavoj zemqi, a drugi deo }e biti namewen za odobravawe dugoro~nih povoqnihkreditazapoqoprivrednike, individualne proizvo|a~e koji }emo}idakupeopremuipove}aju produktivnost i da dobiju uslove kakve nikad ne bi mogli dobiti od banaka – objasnio je Dinki}.

PostupakpreuzimawaRazvojne banke Vojvodine treba zvani~nodaseobavi6.i7.aprila i okon~a dan kasnije. Kako „Dnevnik”saznajeuPo{tanskoj {tedionici, gotovo je sigurno da}eonapreuzetiRVB,apostupak je ve} po~eo. Ta~nije, napravqen je preliminarni sporazum koji u narednih desetak dana treba da se uobli~i pa }e idu}e sedmice mo}i vi{e da se ka`eodetaqima. Kakosmonezvani~nosaznali u [tedionici, oni o~ekuju da ceopostupakpreuzimawaovoga puta obave br`e i efikasnije nego {to je to bio slu~aj  kod Agrobanke.RBVjemawaku}apa bisvetrebalodaidejednostavnije,posebno{tove}imajuiskustvo.Kadaseugovorpotpi{e, slede}ikorakjeoduzumawedozvole za rad Razvojnoj banci Vojvodine.

Aevo{taotomeka`upropisi: Narodna banka oduzima dozvolu za rad u skladu sa Zakonom o bankama. To je kada utvrdi da banka ne ispuwava uslov e predv i| en e zak on om. Tako|e,NBSoduzimadozvolu banci na osnovu wenog zahteva,auslu~ajudasewenaimovinaiobavezeprenosenadru-

osigurawe depozita za administratora banke. Ona je nadle`na da sprovede postupak administrativnog upravqawa u skladu sa Zakonom o ste~aju i likvidaciji banke ili osiguravaju}egdru{tva. Postupak mo`e trajati najdu` e 25 dan a. Za to vrem e Agenc ij a mo` e zak qu~ it i

Napravqenjepreliminarnisporazumkoji unarednihdesetakdanatrebadaseuobli~ipa}e idu}esedmicemo}ivi{edaseka`eodetaqima gubanku.Tojeusu{tinislu~aj s RBV-om. To se radi u skladusaZakonomopreuzimawu imovine i obaveza odre|enihbanakaaradio~uvawafinansijskog sistema Republike Srbije.Kadasedozvolaoduzima, NBS imenuje Agenciju za

ugovorsbankomkojapreuzima ku}u koja se gasi. U skladu sa zakonom, na wu }e se preneti celokupna imovina i obaveze ili wihov deo, kao i obaveze administrativnog upravqawa bankom.Tekkadasesvipomenuti uslovi ispune, otvara se

postupaklikvidacijeiliste~aja, a sprovodi ga Agencija. Sveusvemu,zaAgrobanku,ba{

MINISTARSTVO SAOBRA]AJA NAJAVQUJE NOVU POLITIKU FINANSIRAWA ODR@AVAWA PUTEVA

Putarina kroz Srbiju poskupquje 15 posto?

Nakon vi{egodi{wih vapaja putara da nema novca ni za krpqewe udarnih rupa a kamoli ozbiqnije intervencije na putevima,ministarsaobra}ajaMilutin Mrkowi} ka`edasepodhitnomoramewatipolitika finansirawa odr`avawa putne mre`e Srbije. „Putevi Srbije” predla`u poskupqeweputarineod20posto,auresornomministarstvususpremnidaprihvate15procenata.Vladijepredlo`enovra}aweakcizena gorivood15do20procenata,kao{tojebilonekada,iliprimenamodelakojikoristi cela Evropa – da se iz maloprodajne cene benzinaodvoji30odstozaputeve,{tozna~i daihodr`avajuonikojiihikoriste. Oko 15.000 putara jedva sastavqa kraj s krajem,zaradeimkasne,aukolikosehitno ne re{i pitawe finansirawa odr`avawa, mnogi ne}e imati {ta da rade i mora}e u ste~aj. Wihovim putem moglo bi po}i jo{ 50.000radnikaindustrijegra|evinskogmaterijala,~ijiproizvodizbogbesparicenagomilanistojenastovari{tima.Sude}ipo re~ima v. d. direktora JP „Putevi Srbije” Zorana Drobwaka,nadeima.Onka`eda}e „Putevi Srbije” u naredne ~etiri godine obezbediti 370 miliona evra za obnovu putevaizkreditaSvetskebanke,EvropskeinvesticionebankeiEvropskebankezaobnovuirazvoj.Ovegodine}esaSvetskombankom biti potpisan ugovor za odobravawe 100 miliona dolara, s EBRD-om i EIB-om po100milionaevra,koliko}etokom~etiri godine obezbediti i „Putevi”, odnosno, 25milionaevragodi{we. Putnamre`auSrbijiizgodineugodinu svejelo{ija,{tosenegativnoodra`avana bezbednostusaobra}aju.Novcazaodr`avawesvakegodinejesvemawe,rupanasaobra}ajnicama sve vi{e, tako da se, po nekim

Putaritrenutnoimajutektre}inunovcapotrebnogzaodr`avaweputeva.Dokje uposledwihpetgodinagodi{weizbuxetaizdvajanood150do170milijardidinara,ovegodineplaniranojetek9,5milijardi(90milionaevra).U„PutevimaSrbije”osimprihodaodputarineo~ekujui novacizstranihkredita,me|utim,sveto zajednonijedovoqnonizakrpqewerupa nastalih ove zime. Zoran Drobwak ka`e daosimplaniranihparatrebajo{20milijardidinarazaodr`avaweputeva.

DANAS SEDNICA SES-a

Minimalac na tapetu

procenama, godi{we u saobra}ajnim nezgodamagubivi{eodmilijardudolara!Stru~wacika`udajeuzrok~ak40odstonesre}a lo{aputnamre`akojaseslaboodr`ava. Dabisepove}alabezbednostnaputevima i smawio broj nesre}a, u Vladi Srbije je upravopotpisanugovoroposlovno-tehni~kojsaradwiizme|uresornogministarstva, JP„PuteviSrbije”,Agencijezabezbednost saobra}aja, AMSS-a, Saobra}ajnog fakultetauBeogradu,Fakultetatehni~kihnauka uNovomSaduiKriminalisti~ko-policijskeakademijeuBeogradu.Kakoka`eMrkowi}, precizirane obaveze potpisnika ugovoramorajudapove}ajusaobra}ajnubezbednost,sobziromnawihovostru~noznawei reference. R. Dautovi}

Nedostaje 20 milijardi dinara

kao i za RBV, fatalna je bila lo{akreditnapolitika. D. Vujo{evi}

Da li }e minimalna cena rada u Srbiji, koja sada iznosi115dinaraposatu,bitipove}ana na 130 dinara, koliko je predlo`io Savez samostalnih sindikata Srbije, ili se ne}e desiti ni{ta – mo`da }e se znat i dan as, kad a bi treb alo da bud e odr` an a Socijalno-ekonomskog saveta Srbije. Otompitawutrebalojeda se razgovara jo{ u februaru, alijesednicaSES-aodlo`ena jer se predstavnici Vlade Srbije nisu na woj pojavili pasenivisinaminimalcanijepromenila. Trebasa~ekatidadosednicedo|eidaseodlukadonese, ali treba re}i da, kao i uvek prilikom utvr|ivawa minimalne cene rada, postoje dva pola–sjednestranesuradniciisindikati,asdrugeVladaSrbijeiposlodavci–koji, nar avn o, imaj u dva potp un o razli~itami{qewa. To se, sasvim sigurno, nije promenilo pa treba o~ekivati da }e oba pola zadr`ati svoje stavove – sindikalci da minimalna zarada ne pokriva ni pol ov in u pot ro{ a~k e korpe,nasuprotVladiSrbije i pos lod avc im a koj i su protiv  pove}awa minimalne cenerada. Ina~e, sada{wa minimalna zarada je 20.010 dinara, a pove}awem cene rada sa sada{wih 115 na 130 dinara po satu, taj iznos bi se pove}ao na22.400dinara. D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

109,4105

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,6434

114,2112

109,0756

Australija

dolar

1

89,1329

90,9519

93,0438

88,8600

Kanada

dolar

1

83,6984

85,4065

87,3708

83,4422

Danska

kruna

1

14,6749

14,9744

15,3188

14,6300

Norve{ka

kruna

1

14,6015

14,8995

15,2422

14,5568

[vedska

kruna

1

13,1097

13,3772

13,6849

13,0695

[vajcarska

franak

1

89,7175

91,5485

93,6541

89,4429

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

129,0371 85,1510

131,6705 86,8888

134,6989 88,8872

128,6421 84,8904

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 3. 2013. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (576,45 -0,17)

Promet

Telefonija, Beograd

19,05

150

1.500

^oka duvanska industrija, ^oka

18,92

2.200

114.400

Energoprojekt Visokogradwa, BG

13,64

400

Iritel, Beograd

13,18

Naziv kompanije

Promena %

AIK banka, Ni{

-0,43

4.000

NIS, Novi Sad

249

996

Imlek, Beograd

10,00 Promena

110 Cena

77.000 Promet

STUP Vr{ac, Vr{ac

-20,00

12.400

Jubmes banka, Beograd

Dunav Grocka, Grocka Pet akcija s najve}im padom

Promet

1.633

17.580.089

0,00

916

19.340.497

0,33

3.080

307.500

Soja protein, Be~ej

0,00

785

184.973

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.604

0,00

12.400

Energoprojekt holding, Beograd

3,34

743

2.685.657

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,03

490

580.890

-10,96

9.250

166.500

-10,96

9.250

166.500

Alfa plam, Vrawe

-7,64

6.005

60.050

Dijamant, Zrewanin

-3,76

25.309

506.180

-2,88 Promena

270 Cena

22.680 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

916

19.340.497

Dijamant agrar, Zrewanin

4,55

2.300

6.210.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Albus, Novi Sad

3,13

165

2.246.805

Jabuka, Pan~evo

0,00

1.000

1.117.000

Dijamant, Zrewanin

-3,76

25.309

506.180

Jubmes banka, Beograd Galenika Fitofarmacija, Zemun

-2,12

3.000

54.000

Metalac, Gorwi Milanovac

3,90

2.369

544.785

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.100

82.000

Alfa plam, Vrawe

-7,64

6.005

60.050

Veterinarski zavod, Subotica

-0,85

467

42.030

Tigar, Pirot

2,00

204

14.270

Svi iznosi su dati u dinarima


6

ekologija

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

TRIBINA O VODOSNABDEVAWU U VOJVODINI

[angajjeporedRafinerijeNoviSad

ZA[TITA @IVOTNE SREDINE U PREKOGRANI^NOM PODRU^JU

Naseqa [angaj i Al|e pod zelenom lupom

UokviruIPAprojektaprekograni~ne saradwe „Za{tita `ivotne sredine u prekograni~nom podru~ju” tokom ove godine ispitiva}eseuticajradnena`ivotnu sredinu u novosadskom nasequ [angajisegedinskomnasequAl|e.USkup{tinigradaNovogSada ju~e je odr`ana uvodna konferencija u kojoj su u~estvovali predstavnici institucija koje sara|ujunaprojektu-Zavodazazdravstvenu za{titu radnika Novi Sad(ZZZR),Republi~kekancelarijeza@upaniju^ongradiDEAK Neprofitnog akcionarskog dru{tva za kooperativna istra`ivawa. ProjektmenaxerdrBrankoMili~evi} izZZZR,objasniojedaje Zavod,ispitivawimakojasura|enauperiodu2006-2008.godine,do{aodopodatakadajeradnasredinanepovoqnouticalana`ivotnu sredinu u nasequ [angaj, koje se nalaziporedrafinerije. -Ume|uvremenusuuvedenenovezelenetehnologije,usmisluda vi{e ne koristimo benzin s olovom, te o~ekujemo da }e nalazi predstoje}ih ispitivawa biti

mnogoboqi.Sdrugestrane,uMa|arskoj se ve} deset godina koristi bezolovni benzin, uvedene su zelenetehnologijeiMa|araskaje ~lanica Evropske unije. Oni su decenijuisprednaspoprimenisavremenihtehnologija,te}erazmena iskustava biti dragocena - rekaojeMili~evi}. Projekat je po~eo 15. januara ovegodineitraja}edo14.januara slede}e godine, a predvi|ena su zimskailetwaispitivawavazduha, vode i zemqi{ta kao i zdravstvenogstawastanovnikaovihnaseqaprekouzorakaurina. -Naseqa[angajiAl|enalaze se u neposrednoj blizini nalazi{tanafteiotpacisuvrlouobi~ajena pojava. Ispitivawem `ivotnesredineiuticajatihpogona na `ivotno okru`ewe do}i }emo dona~inadaza{titimoiradnike i`ivotnusredinu.Sviznamoonu floskulu da dinar ulo`en u preventivu {tedi jedanaest dinara, me|utim dinar ulo`en u zdravqe radnika{tedidevetnaestdinara, jer radnici su najva`niji resurs jednezemqe-dodaojeMili~evi}. J. Zdjelarevi}

Kako bi kvalitet povr{inskihvodabiozadovoqavaju}iu Vojvodini,moraseporaditii na kvalitetu sedimenta koji mo`edabudeogromanrezervoar toksi~nih materija, re~eno jenatribinina„Novosadskom prole}u”, kojom je obele`en Svetski dan voda – 22. mart. Ovom prilikom profesor Departmana za hemiju, biohemiju i za{ tit u `iv otn e sred in e Prirodno - matemati~kog fakulteta (PMF) Sr|an Ron~evi}kazaojedaseuVojvodIni tretiraokosedamodstootpadnih voda, a gledaju}i sadr`aj organskihmaterija,tojekatastrofalnasituacija. - Koli~ina otpadnih voda je velika i to ne bi bio toliki problem da su one tretirane. Registrovano je 497 zaga|iva~a, a od toga je 326 industrijskih,44sunaseqa,a113pripadaju sto~arstvu. Od svih wih 343nepre~i{}avajuvodu,a83 toradesamoprimarno-rekao je Ron~evi} dodaju}i da u Pokrajinipostoji22milionametara kubnih zaga|enog sedimetakojisetrebaizmuqiti,ajedandeoipre~istiti. SpomenuojedajeSkup{tina APV usvojila Strategiju vodosnabdevawa i za{tite vode kojom se izdvaja 700 miliona evrazare{avaweovogproblema u periodu od 20 godina, a PMF je pok ren uo proj ek at „Matkros” u saradwi sa segedinskim Univerzitetom kako bi se razvile tehnike tretmanasedimenta. Profesor Radovan Savi} sa Poq op riv redn og fak ult et a predstavio je rezultate monitoringa kvaliteta povr{in-

DODEQENA NAGRADA „ZLATNI LIST FRU[KE GORE”

Laureati Dragana Ratkovi} i Oliver Fojkar Javno preduze}e Nacionalni park Fru{ka gora po drugi put dodelilo je novinarsku nagradu „ZlatnilistFru{kegore”zadoprinos u afirmaciji vrednosti najstarijeg Nacionalnog parka u Srbiji i jedinog Nacionalnog parka u Vojvodini. Ove godine, premaodluci`irija,ovunagradu ravnopravno dele urednica emisijeoekologijiiza{titi`ivotne sredine Radio Novog Sada „Podstaklenimzvonom”Dragana Ratkovi} i mr Oliver Fojkar, na~elnik Odeqewa za odnose sa javno{}u u Pokrajinskom zavodu zaza{tituprirode-zaedukativni TV prilog o Nacion  alnom parku Fru{ka gora. Nagrade su uru~ili predsednik Vlade AP VojvodinedrBojanPajti} iministarprirodnihresursa,rudarstvaiprostornogplanirawaRepublike Srbije prof. dr Milan Ba~evi} prilikom potpisivawa

ni, a me|u prvima na prostoru biv{e Jugoslavije koji jo{ od 1989.godineima emisijuoekologiji i za{titi `ivotne sredine „Podstaklenimzvonom”.Na{zadatak nije smo da informi{emo

DraganaRatkovi}primanagraduodministraMilanaBa~evi}a

BojanPajti}uru~ujenagraduOliveruFojkaru

ugovora Republike Srbije i Autonomne Pokrajine Vojvodine ome|usobnimodnosimausprovo|ewu osniva~kih prava RepublikeSrbijeuJP„Nacionalnipark Fru{kagora„. - Veliko mi je zadovoqstvo {tosamdobitnicaovenagrade– ka`e Dragana Ratkovi} - Radio NoviSadjeprvimedijuVojvodi-

{ku goru,kojaje nekadabila prirodno stani{te gorskog jelena. Zbog raznih uticaja, pre svega qudskim nemarom, sedamdesetih godina, jelenisu nestaliiznacionalnogparka.Sada, zahvaquju}i

slu{aoceostawu`ivotnesredine,ekolo{kimproblemima,nego idapromovi{emoprirodnevrednosti u Vojvodini. Fru{ka gora zaslu`ujepa`wujavnostiito obja{wavaza{to~estouemisiji, sa razli~itihaspekata,govorimoo ovom nacionalnom parku. DraganaRatkovi}jenagradudobilaza prilogo vra}awujelena na Fru-

projektuNPFru{kagora onisu ponovowenistanovnici. -Lepojedobitinagradeusvetu,alijejo{lep{ekadanagradu dobijeteodsvojihkolegaisaradnika–isti~eOliverFojkar,kome je nagradu „Zlatni list Fru{ke gore” pripala za eko spot o NPFru{kagora.–Radiseoserijispotova,odnosno{estkratkih filova o za{ti}enim prirodnim dobrima Novog Sada i NPFru{kagora.UspotuoFru{kojgoripredstavqajuseretkei ugro`ene biqne i `ivotiwske vrste,prelepipredeli,aliikulturna ba{tina. Zanimqivo je {tosuspotovisnimaniizvazduha, odnosno iz zmaja i uz pomo} bespilotneletilice,takozvanog ortokoptera,{tojeomogu}iloda dobijemo predivne prizore Fru{kegore. PremaFojkarovimre~imaovi spotovi }e uskoro po~eti da se prikazuju na Radio televiziji Vojvodine. A. Brzak

Foto:N.Stojanovi}

Pre~i{}ava se svega sedam odsto otpadnih voda

Izvori{te[tranduNovomSadutrenutnonijeufunkcijizbogzaga|ewa

skih voda, gde su istra`ivani podzemni kanali na Vrbiku, Kal i{ tu, Dun avc u, Sajl ov u,

odstopripada~etvrtoj,a40,8 odsto prvoj klasi vode i on je ocewenkaostabilanidobar.

Dvadeset dva miliona metara kubnih sedimenta treba izmuqiti, a jedan deo i pre~istiti Vizi}u,uKoviquiBege~u.Rezultati su pokazali da je Subi} na Kali{tu u najlo{ijem stawutedaoko46odstopripada ~etvrtoj klasi vode. Na kanalu DTD zabele`eno je da 14

- Da bi se gradsko podru~je oplemenilo, ovakvi, meliracioni kanali, treba da dobiju ekolo{ko, ambijentalne, pejza`ne i druge vrednosti i da, poredosnovne,imajuiuloguza

poboq{awe biodiverziteta i postanu zeleni koridori - naveojeprofesorSavi}. In`ewerizJKP„Vodovodi kanalizacija” iz Novog Sada Nenad Stefanovi} osvrnuo se na stawe postoje}ih izvori{ta u gradu i upozorio da je [trandpodlegaouticajimazaga|ewaitrenutnonijeufunkciju,adaseRatnoostrvoiPetrovaradinska ada jo{ dr`e. Kako je rekao, kad se izvori{tejednomzagadi,ostajezaga|eno i to mo`e dovesti do humanitarnekatastrofe. A. Jerini}

U ZREWANINU SE ULA@E U ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Regionalna deponija na prvom mestu

Izg radw a i asf alt ir aw e putadoprivremenesanitarne deponije, izrada plana detaqne regulacije regionalne deponije i zavr{etak izgradwe i opremawe Centra za prikupqaweotpada,nekisuodekolo{kih planova lokalne samouprave u Zrewaninu u 2013. godini.Uprogramuraspodele sredstava buxetskog Fonda za za{titu`ivotnesredinepredvi|enojeukupno165miliona dinara, a preko 83 miliona, bez PDV-a, bi}e nameweno za navedeneposlove.Oregionalnoj deponiji bilo je re~i i krajem pro{le godine kada su predstavnici grada Zrewanina i ~etiri op{tine koje su ukqu~ene u projekat – @iti{te, Se~aw, Kova~ica i Titel, potpisali memorandum o razu m ev aw u za Reg io n aln i centarzaupravqaweotpadom. Tada je re~eno da se radi o strate{kom projektu od velikog zna~aja, koji ima za ciq dugoro~no re{avawe problema uklawawa komunalnog otpada u regionu sredweg Banata, ali i dela Ba~ke, s obzirom na to da u wemu u~estvuje

potiska op{tina Titel. Su{tina projekta jeste da }e se komunalni otpad dopremati u jed an reg io n aln i cent ar, u kom}eseobavqatiwegovaseparacija i recikla`a. Preostali otpad, koji ne podle`e recikla`i,deponova}esepod kont rol is an im uslov im a u “telo” budu}e deponije, kako ne bi zaga|ivao `ivotnu sredinu. Osim poslu oko deponije, lokalna samouprava planira da se posveti i izradi plana detaqne regulacije i idejnog projekta pre~ista~a otpadnih voda u Zrewaninu, ali i rekonstrukcijipostoje}ihipodizawunovihparkova.Posebno je izd voj en @up an ijs ki park, za koji se predvi|a rekonstrukcija. Nekada{we mesto za odmor ~inovnika Gradskeku}e,ovajparkdanasjereprezentativna zelena oaza u naju`em gradskom jezgru, povr{ine5.810kvadratnihmetara. Gradska ba{ta je oformqena nakon dogradwe bo~nog kril a @up an ijs ke zgrad e, osamdesetih godina 19. veka, ~im e je unut ar ovog zdaw a

stvoren izolovan i za{ti}en pros tor. Ba{ tu kras e bri`qivo odnegovani travwaci, cvetne povr{ine, paviqon za promenadne koncerte, fontana, tri umetn i~k a del a skulpture, kavezi sa egzoti~nimpaunovima… Programom raspodele sredstava buxetskog Fonda za za{titu `ivotne sredine, koji }e biti dostavqen Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine radi dobijawa saglasnosti, izme|u ostalog je predvi|eno i da 15 miliona dinara bude usmereno za rea l iz ac ij u plan ov a upravqawa za{ti}enim prirodnimdobrima,dokje8,1milion dinara izdvojen za pra}ewe kvaliteta vazduha, nivoa buke i kvaliteta povr{inskihvoda. Tak o| e, mil ion din ar a opredeqeno je za finansiraweprojekatanevladinihorganizacija iz oblasti za{tite `ivotnesredine,saakcentom naedukacijuu~enikaosnovnih {kola o temama iz oblasti upravqawaotpadom. @. Balaban

OD OVOG MESECA

Prvi srpski „Eko-zabavnik” Iza{ao je prvi srpski Ekolo{ki~asopiszadecu“Eko-zabavnik”,posve}enza{titiprirode i `ivotne sredine. ^asopis izdaje  “Ortodoks puls” iz Srems ke Kamen ic e, izl az i} e jednom mese~no po ceni od 88 dinara,apredvi|enajeprodaja putempretplateu{kolama. Premare~imaglavneiodgovorne urednice ~asopisa GordaneVlaji},ciqjedadecabudu vaspitana tako da budu ekolo{kiodgovorna.Onanavodidau Sloveniji postoji samo jedna

deponija dok se sav ostali otpad reciklira dok kod nas postoji 180 zvani~nih i 3.000 divqihdeponija. - Dok se mi u~imo plavim, `utimicrvenimkontejnerima, izme|u Pariza i Amsterdama juri voz koji se napaja strujom izsolarnihpanela.USrbijise godi{weproizvede10.000tona zaraznog otpada i 300.000 tona otpada`ivotiwskogporekla,a uzemquseuvezesedammiliona kilogramabaterijaanemarazvrstavawaotpada.Primerara-

di, u [vajcarskoj se 96 odsto ba~enogstaklareciklira-objasnilajeGordanaVlaji}. Uprvombroju“Eko-zabavnika”objavqenisutekstovioza{tit i zdrav qa, rec ik la` i, o~uvawu voda, za{titi i zbriwav aw u nap u{ ten ih `iv ot iwa... Izdavawe ~asopisa podr`avaju Ministarstvo prosvete,naukeitehnolo{kograzvoja, “E-recikla`a” iz Ni{a i “AS Elektro” iz Sremske Kamenice. Q. M.


dru[tvo

dnevnik DR@AVA DUGUJE VOJVO\ANSKIM PROSVETARIMA MILIONE

U penziju iz {kole opet bez otpremnine Problemisisplatomotpremninapriodlaskuupenzijuzaposlenimau{kolamauVojvodini nastavqenisuiovegodinei,po ra~uniciNezavisnogsindikata prosvetnih radnika Vojvodine, uovomtrenutkurepubli~kibuxetza114penzionera,nekadzaposlenihuosnovnim{kolamau Vojvodini i 68 ranije za-

poslenih u sredwim, duguje oko 37.104.000dinara,itobezkamata, mada se mo`e o~ekivati da }etipenzioneritu`iti„svoje“ {kole jer im nije ispla}eno ono{toimpozakonupripada. – Finansirawe otpremnina, po~lanu157,stav1,ta~ka4Za-

`egeneralnisekretarNSPRVaHaxiZdravkoM.Kova~.–Kao iranijihgodina,takosmoilane, na jedvite jade, uspeli da obezbedimoisplatuotpremnina onima koji su oti{li u penziju od polovine pro{le godine, pa doprvihdanadecembra.Po{to novaczatenamenenijebioplaniran ni republi~kim buxetom za pro{lu godinu ni wegovim rebalansom, otpremnine su ispla}eneizrepubli~kebuxetske rezerve. Na`alost, dugovi za otpremnine oti{lima u penziju iz {kola u Vojvodini pro{le godineipakjo{uveknisupotpuno izmireni.Naime,dr`avajejo{ uvek du`na pro{logodi{wim penzionerima iz {kola ~iji su ra~uni bili u blokadi zbog izgubqenihsudskihsporova–atakvihjeuPokrajinibilo17–jer jenovaczaotpremnineupla}en nara~unetih{kolaoti{aopoveriocima. Osim toga, po{to mnogi ~ekaju kraj kalendarske godinedaoduupenziju,~ak154 vojvo|anskih prosvetara je u

A bi}e i vi{e Uovojgodinio~ekujeseda}eupenzijuoti}ijo{oko900zaposlenihuosnovnimisredwim{kolamauVojvodini,te}eza wihove otpremnine trebati jo{ oko 185 miliona dinara. Jo{ okopetmilionabi}epotrebnozaonekojiovegodineupenziju oduiz|a~kihdomovaupokrajini. kona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, obaveza je republi~kog buxeta, ali Rapubli~ka vlada ve} tri godine ne planira novac za te namene jer jeVladaVojvodinepretogapristala na to da na sebe preuzme obavezu koja joj nije ni data, a kamoli definisana Zakonom o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine, i platila tada{we otpremnine, ali u pokrajinskoj kasizatonovcavi{enema–ka-

penziju oti{lo pro{le godine udecembru,aliposledostavqawaspiskovazaisplatuotpremnina iz buxetske rezerve. Na taj,pro{logodi{widug,ve}se nadovezao i dug za ovogodi{we penzionere, a do polovine ovog mesecauVojvodiniihjeve}28, pakadasesveteneispla}eneotpremnine saberu, sti`e se do onog duga ve}eg od 37 miliona dinara. D. Deve~erski

Za rast broja obolelih od raka kriv uranijum Dru{tvoSrbijezaborbuprotiv raka upozorilo je da istra`ivawa pokazuju alartmantan rast broja obolelih od raka u Srbiji i da se mo`e o~ekivati nastavaktogtrenda,akaoglavnirazlogvideprisustvoosiroma{enoguranijumakojijeba~en na na{u teritoriju u NATO bombardovawu1999.godine. -Nisuupravustru~wacikoji tvrdedaepidemijamalignihbolestiuposledwojdecenijinema nikakvevezesa15tonaosiroma{enog uranijuma koje su, za 78

dana bombardovawa, ba~ene na na{u zemqu, uglavnom na Kosovuirubnompodru~juP~iwskog okruga -  izjavio je predsednik Dru{tvaSlobodan^ikari}. Podse}aju}idasu,nakon{to je bombardovawe zavr{eno, Grci i Bugari u maju i junu 1999. slali izve{taje da je zra~ewe kodwih30putave}euodnosuna prirodni fon, on je dodao da je todokazdasutoneradioaktivnog otpada rasejane po ~itavom prostoru Balkanskog poluostrva.

~etvrtak28.mart2013.

7

SUMWA U NESAVESNO I NESTRU^NO LE^EWE POKRE]E SVE VE]I BROJ SUDSKIH PROCESA

Ve}ina gre{aka ostaje nedokazana Postalojegotovouobi~ajenoda seujavnostiobelodawujuslu~ajeviukojimajepacijentstradaood gre{ke u le~ewu. Pre pedesetak godinatakvislu~ajevisuretkoobjavqivaniumedijima,{tonezna~idaihnijebilo,aliposledwih dvadesetak godina broj reagovawa i tu`bi zbog nesavesnog le~ewa pacijenata sve je ve}i. Pamtimo slu~ajodpredesetakgodinakadaje mlada`enapreminulazbogpogre{neintubacije,nizjeprimerakadaroditeqiteretelekarezasmrt bebaprilikomporo|aja,iliaferaodprenekolikogodinakadaje devoj~ica preminula posle operacijekrajnikauprivatnojbolnici. Predvegodinenovinskestranice jepunilapri~anesre}nepacijentkiwe koja je za dve godine imala {estoperacijajerjojjeprilikom rutinske ginekolo{ke operacije na~iwenagre{ka.Pamtiseislu~aj kada je majka dovela de~aka od dveipogodinekodlekarazbogvisoketemperature.Lekarpropisuje „brufen”,amali{ankroznekolikodanaumirezbogmeningitisa.O gazamailiinstrumentimazaboravqenimutelupacijentaprilikom nekeoperacijenetrebanigovoriti jer gotovo da nema ve}e zdravstvene ustanove koja s vremena na vreme nema takav slu~aj nemarnosti. Tiimnogidrugiprimerigovoredajelekarskihgre{akadaleko vi{enego{tostatistikapokazuje. Podaci govore da su naj~e{}e gre{kelekarauhirurgiji,aneste-

Ne`eqeni ishod le~ewa nije uvek gre{ka Medicinskastrukaupozoravanarazlikuizme|umedicinskegre{keine`eqenogishodale~ewa.Medicinskagre{kamo`enastati kada zdravstveni radnik pri pru`awu medicinske pomo}i primeni o~iglednonepodobnosredstvoilina~inle~ewa,neprimeniodgovaraju}ehigijenskemereilinesavesnopostupi.Ne`eqeniishodle~ewatako|euzrokujepogor{awezdravstvenogstawapacijenta,alita {tetanijenastupilakaoposledicanedostatkave{tine,znawaisavesnogzalagawamedicinskogradnika,ve}usledobjektivnihokolnosti.Naprimer,smrtneizle~ivobolesnogpacijentajestene`eqeni ishodle~ewa,alizatakveposledicele~ewamedicinskiradnikne snosipravnuodgovornost. ziologiji i ginekologiji. Za{to ih najve}i broj ostaje neprijavqen? – Obi~ne nemarnosti i prolazna o{te}ewa se po pravilu pre}utkuju jer pacijenti smatraju da lekarimadugujuqudskuzahvalnost

~akikadajekrajwiishodnepovoqan–ka`eprof.JakovRadi{i}, pisac kwige „Profesionalna odgovornost medicinskih poslenika”.–Ose}awetedu`nostija~eje odose}awanepravdekojaimjeu~iwena. Samo najte`i i najo~igled-

nijipropustiustawusudapokrenupacijentadazatra`ikrivi~nu odgovornost lekara i nadoknadu {tete. Jedan od ozbiqnih razloga za{to se lekarske gre{ke ne prijavquju niti se protiv po~inioca podi`eoptu`nicajeipodatakda ihsenajve}ibrojnemo`edokazati.^akikadaprose~noobrazovan pacijentuo~igre{ku,predwimje te`ak posao da je dokumentuje. Da bi se dokazala gre{ka u sudskom postupku,sudijamoradaseobrati lekarskomtimuidaodwegadobijepotrebneinformacijeotomeda li je smrt ili o{te}ewe zdravqa posledica nestru~nog ili nesavesnog le~ewa. Doktori na sudu, po pravilu, {tite jedan drugog pa je ta solidarnost naj~e{}e ja~a od lekarske etike. Mada Zakon o zdravstvenojza{titigarantujepacijentupravonaprigovorinanadoknadu{tete,zbogtajnostipodataka, tj. pristupa informacijama vezanimzale~ewe,stvarnogmehanizmazautvr|ivaweodgovornosti lekara prakti~no nema. Odnosno, ukoliko smatraju da je na~iwena gre{kaule~ewu,pacijentisemogu obratiti svom zastupniku u zdravstvenoj ustanovi, direktoru ustanove,Ministarstvuzdravqai Lekarskoj komori. Ukoliko to ne donese rezultate, pacijenti mogu podneti krivi~nu prijavu protiv zdravstvenih radnika policiji iliTu`ila{tvu,{toseizprakse pokazalokaonaj~e{}islu~aj. J. Barbuzan

POSLE 11 GODINA ^EKAWA PRESELO MU KONA^NO RE[EWE O PENZIJI

Mora da vrati 816.008 dinara ^ak11godinatrebalojePokrajinskomfonduzapenzijskoiinvalidskoosiguraweuNovomSadada Radivoju Lalovi}u iz Novog Sada izda kona~no re{ewe o penziji. Privremenore{eweopenzionisawudanas74.godi{wiinvaliddruge kategorije Radivoj Lalovi} dobio je 10. januara 2002. godine, s timdamujepravonastarosnupenzijupriznatood16.decembra2001. godine.Kona~nore{eweopenziji stiglo mu je 23. novembra pro{le godine. Datumpenzionisawaiuprivremenom i kona~nom re{ewu o penziji nije sporan. Nisu sporne ni godine radnog sta`a koji je Lalovi} ostvario –vi{e od 40 godina radiojeu“Naftagasu”.Jedinisporan jeste iznos penzije iz privremenogikona~nogre{ewa.Poprivremenom re{ewu, Lalovi}u je utvr|enapenzijaod19.647dinara, da bi kona~nim re{ewem od pro{legodineonaiznosila19.205dinara.Kakojerazlikaizme|uonoga {tojeprimaoi{tojetrebaloda primaevidentna,direktorfilijaleFondaPIOuNovomSadujepo slu`benoj du`nosti 15. marta ove godine doneo re{ewe da Lalovi} imaobavezudavi{eispla}eniiznosstarosnepenzijeod816.008dinarazaperiodod15.marta2003.do 15. novembra 2012. godine, vrati dr`avi, uz napomenu da `alba ne odla`eizvr{ewere{ewa. Zbogjedanaestogodi{weg“zaka{wewa” u izdavawu kona~nog re{ewaiuru~eware{ewaoobavezi davrati“preplatu”,Lalovi}seju~eobrationa{ojredakciji.

skomfonduzapenzijskoiinvalidskoosigurawe,unajmiojeadvokata dapoku{adaseza{titiod“etikete”kojujedobionikrivnidu`an, alijo{uvekneznakakav}eishod bitiidali}emunakrajusvakog mesecaspenzijebitiskidanodre|en iznos na ime vra}awa vi{ka kojijeFondutvrdio,akojijesam privremenim re{ewem i napravio. Po re~ima {efice kabineta Pokrajinskogfondazapenzijskoi invalidskoosigurawe IkeMitrovi},postupakre{avawazahtevaza penzijuRadivojaLalovi}asprove-

RadivojLalovi}

–Kadapro|e11godinaodpenzionisawaikadavamgodinudanaposle toga uru~e re{ewe da ste se “neosnovanobogatili”jerra~unica pokazuje da su vam davali ve}u penzijunego{tovampripadaida treba da vratite 816.008 dinara, ondavamni{tadrugonepreostaje nego da se zapitate {ta ste vi tu kriviizbog~egasene~ijinemari neradprelamaprekova{ihle|a– izjavio je za na{ list Lalovi}. – Nesporimdajera~unicaizre{ewaopenzijita~naidajetrebalo da dobijam 440 dinara mawe nego {to sam dobijao, ali za to nisam kriv.Svejebilouwihovimrukama i bilo je logi~no da su barem nekad tokom proteklih 11 godina kontaktirali sa mnom i ukazali minaproblem. Kakonamjeobjasnio,tra`ioje prijemkodnadle`nihuPokrajin-

„STRELA 10M” DEJSTVOVALA U „NIKINCIMA”: Operatori raketnog sistema „strela 10M“ iz sastava artiqerijsko-raketnog diviziona za protivvazduhoplovna dejstva Prve brigade Kopnene vojske obavili su na poligonu „Nikinci„ trena`na ga|awa na imitator vazdu{nog ciqa. Trena`na ga|awa, kojima je rukovodio komandir samohodne artiqerijsko-raketne baterije kapetan Jovan Krsmanovi}, izvedena su prvi put uz upotrebu imitatora vazdu{nog ciqa, objavqeno je na sajtu Vojske Srbije. Tim imitatorom obezbe|uje se po~etna brzina ciqa ve}a od 500 metara u sekundi, {to od operatora zahteva da za {est do sedam sekundi sprovedu sve potrebne radwe od zahvata ciqa do lansirawa rakete. I pored nepovoqne vremenske situacije, vejavice koja je na trenutke prerastala u pravu sne`nu me}avu, operatori raketnih sistema iz Prve brigade uspe{no su izveli sva predvi|ena ga|awa. M. B.

period su potrebni – objasnila je IkaMitrovi}.–Unekimslu~ajevima, poput ovog, poslodavci se oglu{ujuozahteveFondaili,pak, po{aqu nepotpune i neprecizne podatke.Otud,na`alost,dolazido ovakvihsituacija,ukojimazakonodavac obavezuje korisnike koji su imali preplatu penzije da taj novacvrate. OnanamjeprosledilahronologijuLalovi}evogpenzionisawaiz koje se vidi da je on bio invalid druge kategorije, {to je uslovilo da dobije privremeno re{ewe. U tomre{ewuje,kakoseisti~e,na-

Nema leka za problem preplate penzija Zakonjestriktaninedozvoqavamogu}nostdapenzionerkojijetu|impropustom,bezobziranatodalijere~oFonduPIOiliposlodavcu,dobijaovi{e,za{titisebe.Upravonatojenedavnoukazaoi za{titnikgra|anakojijetra`ioodRFPIOdaa`urnoiblagovremenopostupaidonosire{eweokona~nomiznosupenzijaidazasvakupreplatudonesere{eweina~inzawenovra}awe. denjeuskladusazakonima.Onaobja{wavadajeproblemnastaozbog toga {to “Naftagas”, kod kojeg je prepenzionisawaLalovi}biozaposlen,godinamanijeodgovaraona zahtev Pokrajinskog fonda PIO, pasamimtimoninisunimoglida urade kona~an obra~un penzije i izdajukona~nore{ewe. –RFPIOnemanikakvemogu}nostidaprisiliposlodavcanato dadostavitra`enepodatkezasvojeradnikeosimzamolnicaukojimajasnopi{ekojipodaciizakoji

gla{eno da je razlog privremenostito{tonisudostavqenipodaci za drugu kategoriju invalidnosti. PoslalisunamuvidiudopisekojejeFondPIOslao“Naftagasu” 2001, 2002, 2003, 2005, 2006. i 2012. godine.“Naftagas”jetek27.janua- rapro{legodinedostaviotra`enepodatkeinakontogasua`urirani podaci mati~ne evidencije Lalovi}aikona~nore{eweopravunapenzijuura|eno23.novembra 2012. Q. Male{evi}


8

~etvrtak28.mart2013.

MOGULIOSU\ENISRBIUHAGUUDOMA]EZATVORE

Vuk~evi}: Propalaideja Republi~ki tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je ju~e da ideja o slu`ewu kazni ha{kih osu|enika srpske nacionalnosti u na{oj zemqi nije nova, ali da nikada nije dobila podr{ku.

VladimirVuk~evi}

– Znam da smo RasimQaji} i ja imali tu ideju. Razgovarali smo s Karlom del Ponte o slu`ewu kazni srpskih zatvorenika u na{im zatvorima i ta ideja je propala – rekao je Vuk~evi}. Mediji su ju~e preneli da je srpski dr`avni vrh bio spreman da odustane od debate u Generalnoj skup{tini UN o Ha{kom tribunalu da

je ovaj sud pristao na to da osu|enici srpske nacionalnosti kazne slu`e u na{oj zemqi. – To je ne{to novo {to ja, tako|e, saznajem iz medija – rekao je Vuk~evi} novinarima. Na pitawe da li je predsednik Srbije Tomislav Nikoli} razgovarao s wim u vezi s raspravom o Ha{kom tribunalu koja je za 10. april zakazana u Generalnoj skup{tini UN, Vuk~evi} je odgovorio da nije i da su to „politi~ke teme”. Na pitawe da li }e Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine ustupiti kopije dokaza Tu`ila{tvu BiH u slu~aju SamiraHonde, Vuk~evi} je odgovorio da }e to tek biti odlu~eno. – To }emo da razmotrimo u skladu s protokolom koji smo potpisali. Me|utim, taj protokol nije ba{ tako jednostavan, zbog ~ega moramo da pogledamo predmet. U toku je saslu{awe svedoka, a kada se to zavr{i, tek onda mo`emo odlu~ivati – rekao je on. Samir Hondo, koji je dr`avqanin BiH, uhap{en je 20. marta na grani~nom prelazu Badovinci u Srbiji, zbog sumwe da je po~inio zlo~ine u logoru „^elebi}i”, kod Kowica. Hondu je odre|en jednomese~ni pritvor, a Tu`ila{tvo BiH je od srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine zatra`ilo dokaze protiv wega. (Tanjug)

ZBOGUKIDAWAPRITVORAURO[UMI[I]U

Preispita}ese radsudije

Prvi osnovni sud u Beogradu pokrenu}e proceduru za utvr|ivawe da li je sudija tog suda Sne`anaIli} postupala u skladu sa zakonom u slu~aju ukidawa pritvora Uro{u Mi{i}u, rekla je ju~e Tanjugu portparol suda IvanaRami}. Ukazuju}i da sudija Ili} nije „pod istragom”, Rami} je navela da }e predsednik suda u okviru svojih ovla{}ewa kontrole rada suda i sudija preispitati da li je u tom slu~aju do{lo do kr{ewa zakona. Rami}eva je ukazala da je re~ o „izja{wavawu sudija”, {to uglavnom rade sve sudije u odre|enim slu~ajevima. Mediji prenose da je Ili}eva ukinula pritvor Mi{i}u ne pridr`avaju}i se zakonskih odredbi. Naime, iako je sudija Ili} bila saglasna s predlogom odbrane da se ukine pritvor, tu`ilac se

tome protivio i prema Zakoniku o krivi~nom postupku, kona~nu odluku je trebalo da donese krivi~no vanpretresno ve}e suda. Me|utim, Mi{i} je pu{ten iste ve~eri iz pritvora, ali je tu`ilastvo brzinski reagovalo i ve} u petak podnelo optu`ni predlog protiv wega sa zahtevom da mu se odredi pritvor. Krivi~no vanpretresno ve}e je prihvatilo taj predlog i Mi{i}u odredilo pritvor u koji se javio po prijemu re{ewa u ponedeqak, 25. marta. Kada je u pitawu postupawe disciplinskog tu`ioca Visokog saveta sudstva, on mo`e da reaguje tek kada neko podnese disciplinsku prijavu protiv sudije, tako da }e se reakcija VSS-a jo{ sa~ekati. Mediji prenose da je sudija Ili} je vra}ena na posao odlukom Ustavnog suda Srbije.

DVOJICASEN]ANAOSUMWI^ENAZAPREVARE

Kraveibikove pazarilibezpara

Protiv Kristijana \. (1991) i AtileG. (1985) iz Sente pripadnici Policijske stanice u Novom Kne`evcu podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo prevare na {tetu S.B. iz Banatskog Aran|elova. Dvojicu osumwi~enih prijava tereti da su u decembru pro{le godine od o{te}enog doma}ina iz Banatskog Aran|elova, na osnovu usmenog dogovora i garancije tre}eg lica, za iznos od 3.500 evra pazarili ~etiri visokomle~ne krave i aparat za mu`u. Po dogovoru,

osumwi~eni je trebalo da krave i aparat plate u roku od sedam do deset dana, {to do sada nisu u~inili. Osumwi~eni su, ina~e, ve} poznati policiji zbog sli~nih prevara. Po ju~era{wem saop{tewu PU Kikinda, oni su krajem novembra pro{le godine osumwi~eni da su po~inili prevaru na {tetu lica iz Padeja, zbog koje su protiv wih krivi~nu prijavu podneli policijski slu`benici PS ^oka. Od o{te}enog Padejca oni su preuzeli dva bika za iznos od 2.100 evra, koji tako|e do sada nisu platili. M.Mr.

PO@ARNAFARMIUBA^KOMGRA^ACU

Izgorelijuniceitele Na farmi sto~ara MilanaVojnovi}a iz Ba~kog Gra~aca izbio je po`ar koji je veoma brzo zahvatio objekte na tom gazdinstvu u kojima se nalaze junice, bikovi i ovce. Brza intervencija pripadnika Vatrogasno-spasila~ke ekipe iz Oxaka, s ~etiri vatrogasna vozila, kojima je u pomo} pritekla i Vatrogasno-spasila~ka ekipa iz Sombora s dva vozila, u~inila je da {teta ne bude katastrofalna. U po`aru su izgorele dve junice, dva bika i jedno tele, a spasioci

su uspeli da iz po`ara spasu 26 krava, 16 ovaca i 13 jagawaca. Na farmi je izgorelo oko hiqadu bala slame i deteline, kao i oko dva vagona kukuruza, a tako|e i objekti. Materijalna {teta je velika, na svu sre}u, bez qudskih `rtava. Borba s vatrenom stihijom je trajala punih sedam sati, a vatrogasci su intervencijom uspeli da spre~e da se po`ar prenese na druge objekte u blizini farme i time su spre~ili ve}u katastrofu. S. M.

crna hronika

dnevnik

ZASTUPNIKSRBIJEPREDEVROPSKIMSUDOMZAQUDSKAPRAVASLAVOQUBCARI]

UStrazburujo{oko 100predstavkizbogbeba Pomo}nik ministra pravde i zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za qudska prava u Strazburu Slavoqub Cari} izjavio je ju~e da je tom sudu podneto jo{ stotinak predstavki povodom nestalih beba u Srbiji. Cari} je novinarima u parlamentu, povodom odluke tog suda da Srbija obe{teti Zoricu Jovanovi}, ~ija je tek ro|ena beba pre 30 godina nestala iz porodili{ta, kao i da preduzme hitne mere da se re{e mnogobrojni slu~ajevi te vrste, kazao da je taj sud utvrdio povredu prava na po{tovawe porodi~nog `ivota jer nije rasvetqen slu~aj nestanka bebe podnosioca predstavke. – Sud je Srbiju obavezao na to da u roku od godinu dana od pravosna`nosti presude preduzme odgovaraju}e mere da sva lica koja su u dovoqno sli~noj si tuaci ji kao podno si teq ka predstavke, do bi ju adekvatnu naknadu, zna~i da se ustanovi mehanizam da sva lica dobiju adekvatnu naknadu – objasnio je Cari}. – Podneto je verovatno stotinak predstavki. Sud je u presudi rekao da }e sve predstavke bi ti raz matrane tek onog trenutka kada Srbija, nakon te godine dana, preduzme odgovaraju}e mere i uspostavi mehanizam koji se o~ekuje da uspostavi, tako da je pred Strazburom, pretpo stavqam, jo{ sto ti nak takvih slu~ajeva sli~nih „slu~aju Jovanovi}„. On daqe poja{wava da to zna~i da je na Srbiji da izabere kakav }e mehanizam da ustanovi, a da }e primenu tih mera oceniti Komitet ministara Saveta Evrope. Na pitawe da li to zna~i da }e po automatizmu svima biti ispla}ena naknada, Cari} je naveo da dr`ava treba da ustanovi mehanizam da svima onima koji su u dovoqno istoj situaciji bude pru`ena odgovaraju}a nadoknada.

EvropskisudzaqudskapravauStrazburu

– Da li moralna, da li materijalna – to je na dr`avi. U svakom slu~aju, sve te predstavke ne}e biti razmatrane pred Sudom u Strazburu ukoliko Komitet ministara oceni da su te mere bile dovoqno adekvatne i dobre, a ako oceni da te mere nisu dovoqno adekvatne i dobre, onda }e verovatno i ti slu~ajevi biti dostavqeni na odgovor i re{ava}e se na isti na~in kao i „slu~aj Jovanovi}” – rekao je Cari}. Na pitawe da li }e tih 100 slu~ajeva biti preba~eno u doma}e zakonodavstvo, Cari} je odgovorio da ho}e ukoliko Komitet ministara SE oceni da su preduzete mere dovoqno adekvatne. Govore}i o „slu~aju Jovanovi}”, Cari} je objasnio da je dete ro|eno u ]upriji 1983. godine, da ga je majka videla dva dana, da su joj posle toga saop{tili da je umrlo, posle ~ega je poslato na obdukciju u Beograd,

ali da nije dobila niti le{, niti obdukcioni nalaz. – I tu je propust dr`avnih organa da joj se daju odgovaraju}e informacije u vezi s tim. Jedini je tu problem – a u tom pravcu je bila koncipirana na{a odbrana – {to se slu~aj desio 1983. godine i {to je majka reagovala tek 2002. godine, kada je ~ula da se to ~itavo pitawe pokre}e. Zna~i, gotovo punih 20 godina to pitawe je bilo gurnuto pod tepih i niko se time nije bavio – naveo je Cari}. Sud u Strazburu je, po wegovim re~ima, imao u vidu ~iwenicu da je Srbija ipak preduzela neke korake u re{avawu problema nestalih beba i da je, u me|uvremenu, donela Zakon o evidenciji u oblasti zdravstva jer je tu problem bio ne samo nedavawe informacija roditeqima o sudbini deteta nego i u tome {to nisu vo|ene odgovaraju}e evidencije o svemu tome, ta~nije, {to su one nestale i uni{tene.

– Nakon ove presude, nadam se da }e dr`ava preduzeti daqe korake da se ta pitawa rasvetli do kraja. Taj mehanizam, s jedne strane, podrazumeva davawe naknade, a s druge, rasvetqavawe okolnosti pod kojima se to desilo – zakqu~io je Cari}. Sud u Strazburu je presudio da Srbija mora da isplati 10.000 evra od{tete i sudske tro{kove Zorici Jovanovi} zbog toga {to dr`ava ni posle 30 godina nije uspela da objasni {ta se dogodilo s wenom bebom, koja je ro|ena kao zdrava na klinici u ]upriji u oktobru 1983. Cari} je saop{tio da je Sud u Strazburu doneo jo{ jednu presudu u odnosu na Srbiju, a u kojoj je utvrdio da je u „slu~aju Lukovi}„ pritvor, koji je odre|en ~lanu takozvane carinske mafije, bio u granicama zakona i da nije povre|eno pravo na slobodu i bezbednost. (Tanjug)

UKIKINDSKOJZEMQORADNI^KOJZADRUZI„@ITOPROMET”

Direktorosumwi~enzazloupotrebe Kriminalisti~ka policija PU Kikinda podnela je krivi~nu prijavu protiv direktora Zemqoradni~ke zadruge „@itopromet” \ure \. (1953) iz Kikinde zbog osnova sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela zloupotrebe ovla{}ewa u privredi i prevare. Po saop{tewu PU Kikinda, osumwi~eni direktor se tereti

da je od 2009. do 2012. godine protivpravno pri ba vio imo vin sku ko rist za ZZ „@itopromet” ve}u od 24 miliona dinara. On se tereti da je, na osnovu ugovora, od vi{e pravnih lica preuzeo ve{ta~ko |ubrivo, seme kukuruza, hemijska sredstva i drugo, ali do sada nije ispo{tovao odredbe ugovora i nije platio dugovawa

ili isporu~io dogovorene koli~ine poqoprivrednih proizvoda. Iz PU Kikinda mole gra|ane i pravna lica koji su o{te}eni prilikom poslovawa sa Zemqoradni~kom zadrugom „@itopromet” iz Kikinde da se jave u PU Kikinda ili na telefon 0230/412–130. M.Mr.

PROCESOPTU@ENIMAZA[VERCKOKAINAIZJU@NEAMERIKEUEVROPU

Spojenosu|eweDarku[ari}u iMi{iBanani Specijalni sud u Beogradu doneo je odluku da s ranije pokrenutim postukom protiv odbeglog Pqevqaka Darka[ari}a, spoji i najnoviju optu`nicu kojom mu je stavqeno na teret krijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu po~etkom 2009. godine, a obuhva}en je i biznismen Rodoqub Radulovi}, poznat po nadimcima Mi{a Amerika i Mi{aBanana, koji je tako|e u bekstvu. Sudsko ve}e je na sednici, koja je odr`ana ju~e, odlo`ilo po~etak su|ewa po novoj optu`nici koju je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo protiv ukupno 13 okrivqenih za 4. april. Odbegli Darko [ari} i Goran Sokovi}, kao i pritvoreni @eqko Vujanovi}, optu`nicom se, u vezi s doga|ajima u Ju`noj Americi od druge polovine 2008. do aprila 2009, sumwi~e za organizovawe krijum~arewa oko 1,8 tone kokaina, a za u~e{}e u tome jo{ destorica okrivqenih. Tu`ila{tvo je iznelo tezu da su

Darko[ari}

„optu`eni [ari}, Sokovi}, Vujanovi} kao i sada pokojni Dragan Dudi}, organizovali svedoka-saradnika Dra{ka Vukovi}a, te okrivqene Dragana Labudovi}a, Nenada Novakovi}a, Borisa Labana, Petra Obradovi}a, Mihajla \okovi}a, Neboj{u

RodoqubRadulovi}

Sretenovi}a i Marka Ra~i}a da otputuju u Argentinu i novcem u iznosu ne mawem od 12 miliona evra, koji su im slali preko Anastasija Martin~i}a i vi{e NN pripadnika, kupuju skladi{te i otpremaju za Evropu kokain, pa je u tom ciqu kupqena

ku}a u La Plati i iznajmqen stan u Buenos Ajresu“. U optu`nici se navodi da su „po~etkom aprila 2009. u vode Agrgentine doplovili brodovi „Verti‘ i ‘Golden‘, u vlasni{tvu Rodoquba Radulovi}a, koji je imao legalno ugovoren prevoz soje iz Argentine, ali je to bilo kamufla`a, po nalogu [ari}a i Dudi}a“. Optu`ba iznosi sumwe da je „brodom ‘Verti‘, prilikom transportovawa soje od Agentine ka [paniji, po nalogu Darka [ari}a, do voda Gibraltarskog moreuza, u komorama za benzin i vodu prokrijum~arena 1,8 tona kokaina koji su na wega prebacili i na pu~ini preuzeli drugi pripadnici [ari}eve grupe, koji su ga potom ribarskim brodom prebacili u Evropu“. U procesu protiv Darka [ari}a do sada je spojeno ukupno pet optu`nica, od kojih ga ~etiri, koje su podignute ranije, terete u vezi sa {vercom kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu u toku 2008. i 2009. godine. J.J.


crna HrOnika

Branisedanije mitonegopozajmica Posle ju~era{weg saslu{awa okriv qen og za prim aw e mitakodistra`nogsudijenovosadskogVi{egsuda,zatvorskom stra`aru Okru`nog zatvora R.M.(1967)izprigradskog naseqa kod Novog Sada odre|enjepritvordo30dana. Kakosmopisali,onsetereti da je tra`io i dobio 500 evra od jednog zatvorenika i wegove majke da bi ga premestio u drugo odeqewe zatvora s boqim tretmanom, iako je znaodazatakavpreme{tajnemarazloganitiosnova. Nav odn o, osumw i~ en i se branio tako da se ne radi o

krivi~nomdelumitave}opozajmici od osu|enika koji je trebalozamesecdanadaiza|e naslobodu. Ovomstra`arusestavqana teretdajenovactra`ioprvo odlicali{enogslobode,ada je potom je stupio kontakt s wegovommajkom. Onajepristalaina{lase s osumwi~enim na autobusukojstaniciuNovomSadu,ali jeosvemuobavestilapoliciju pa je osumwi~eni li{en slobode prilikom primopredaje novca, saznajemo nezvani~no. M.V.

NAKONPRESUDEBIV[EMVOJNOMSUDIJI VUKUTUFEGYI]U

Uponedeqako odslu`ewukazne Nekada{wivojnisudija,poznat {iroj javnosti otkako je vodio istragu u slu~aju smrti dvoj ic e gard is ta u beo g radskom Top~ideru Vuk Tufegxi}, osu|en na 360 sati dru{tven o-kor is nog rad a zbog ometawapolicajacauobavqawuposla,dobiojepozivdase 1.aprilajavinarazgovorkod

Vuk Tufegyi}

poverenikaUpravezakrivi~ne sankcije radi dogovora o izd r` av aw u izr e~ en e kaz ne, potvr|eno je ju~e „Dnevniku” nezvani~no. Naime, okrivqenom je po~etkom ove nedeqe upu}en poziv za intervju da bi se utvrdilogde,kadaikakobimogao odslu`iti kaznu. Ne mora da zna~i da }e to biti ba{ i od po~etka slede}eg meseca, odnos no dan a kad a se osu| en i odazovetompozivu.Pomenuto

odra|ivawe presude moglo bi po~eti i nekoliko meseci posletograzgovora,saznajena{ list u Upravi Ministarstva pravdezakrivi~nesankcije. Ina~e, po~etkom ovog meseca,nakon{tomuposletrigodine nije uspe{no uru~en poziv, okrivqeni Vuk Tufegxi} javio se vaqevskom Osnovnom sudu,kadajekona~noutvr|ena wegovaadresa. Podsetimo, presudu Tufegxi} u obj av io je nek ad a{ wi Op{tinskisuduMionicipre pet godine. Tom prilikom sud jeutvrdiodajeon7.maja2006. godineverbalnonapaosaobra}ajnepolicajceutommestute da im je pri tome i pokazivao poln i org an. Kraj em mart a 2010.godineApelacionisudu Beogradupotvrdiojeprvostepenu potvrdu kojom je on osu|en da odradi za pola godine 360 sati dru{tveno-korisnog rada. OdborMinistarstvapravde za nadzor proverava gde je zapeo ovaj slu~aj, s obzirom na to da je Uprava za izvr{ewe krivi~nihsankcijakrajemmajapretpro{legodineuputila pozivno pismo Tufegxi}u da do|e narednog meseca na razgovor kakav je ovog puta zakazanza1.april,objavilisunekimediji. Ina~ e, alt er at ivn a kaz na rada u javnom interesu mo`e se u srpskoj prestonici slu`iti na pijaci, u pozori{tu, „Vodovoduikanalizaciji„,na AdiCiganliji,Hipodromu... E.D.

VI[ISUDUBEOGRADUOSLU^AJUTATON

Nemanovogpostupka Krivi~no vanpretresno ve}e Vi{eg suda u Beogradu ponovo je odbacilo zahtev advokata da se ponovi krivi~ni postupak pravosna`no osu|enim a za u~e{ }e u ubis tvu franc us kog nav ij a~ a Bris a Tatona, saop{tio je ju~e taj sud. Re{eweoodbacivawudoneto je 15. marta, a protiv tog re{ ew a strank e u pos tupk u mogudaizjave`albuApelacionom sudu u Beogradu, koji je ve}ukidaoistuodlukuVi{eg suda. Advokati osu|enih podneli su 30. avgusta Vi{em sudu u Beograduzahtevzaponavqawe postupkaizjavomo~evicatu~e na Obili}evom vencu, u kojoj je na smrt pretu~cen Taton, penzionisanogpolicajcaDraganaCrepuqe kojitokompravosna`no okon~anog postupka nijesvedo~io. Krivi~no vanpretresno ve}e Vi{eg suda u Beogradu 9. oktobra odbacilo je taj zahtev, ali je po `albama to re{ewebiloukinutoivra}eno prvostepenomsudunaponovno odlu~ivawe. U novoj odluci Vi{eg suda senavodidaponala`ewukrivi~nog vanpretresnog ve}a, s

obziromnasvedokazeizvedene tokom procesa, sa{lusawe novogsvedoka„nijedokazkoji bisamzasebeiliuvezisranijim dokazima, mogao da dovede do osloba|awa lica koje je osu|eno ili do wegove bla`e osude po bla`em zakonu i kao takav o~igledno nije podobandasenaosnovuwegadozvoliponavqawepostupka”. Tako|e se napomiwe da ni ostali navodi izneti u predlogu za ponavqawe krivi~nog postupka, po oceni krivi~nog vanpretresnog ve}a, ne predstavqaju nove ~iwenice i dokaze, s obzirom na to da je na wih ve} ukaz iv an o u tok u pravnosna`no okon~anog krivi~nogpostupka. Pomenuti svedok Crepuqa jeuizjaviprilo`enojsuduuz zahtevzaponavqawepostupka tvrdiodaTatonnijeba~ensa ograde zida od ~etiri metra ve}dajesampao.Onjepredlagan za svedoka u drugostepenompostupkuzaubistvoTatona, ali Apelacioni sud nije toprihvatio. Prav os na` nom pres ud om Apelacionogsuda14napada~a na Tatona dobilo je ukupno 123godinezatvora. (Tanjug)

9

UHAGUOSU\ENADVOJICABIV[IHVISOKIHFUNKCIONERAREPUBLIKESRPSKE

Stani{i}ui@upqaninu po22godinezatvora Biv{i visoki policijski zvani~nici Republike Srpske Mi}o Stani{i} i Stojan @upqanin,kojejeHa{kitribunal optu`io za zlo~ine nad nesrpskimcivilimauBiHodaprila dodecembra1992.godine,osu|enisuju~enapo22godinezatvora. Obrazla`u}i prvostepenu presudu, predsedavaju}i sudija Barton Hol rekao je da Stani{i} i @upqanin nisu ni{ta u~inili da spre~e ili kazne zlo~ine,iakosubiliupozicijidatourade. Stani{i}jebioprviministar unutra{wih poslova RSa, a @upqanin na~elnik regionalnog Centra slu`bi bezbedn os ti u Baw al uc i, ~lan Kriznog{tabaAutonomneregije Krajina i savetnik predsednikaRS-azaunutra{weposlove.Oniseteretezau~e{}e u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bio uklawaw e mus lim an a, Hrv at a i drug og nes rps kog stan ovn i{tva s podr u~j a „plan ir an e srpskedr`ave”. Me|u navodnim ~lanovima udru`enog zlo~ina~kog poduhvatabilisuiMom~iloKraji{nik, Radovan Karaxi}, Biqana Plav{i}, general Ratko Mladi}. Tokom dokaznog postupka Tu`ila{tva,odseptembra2009.do februara2011,saslu{anoje127 svedoka, Stani{i}eva odbrana izvelajesedam,a@upqaninova desetsvedoka.Uzavr{nojre~i, u junu pro{le godine, Tu`ila{tvo je zatra`ilo kazne do`ivotnogzatvorazaobojicuoptu`enih. Stani{i}eva odbrana je zatra`ilaosloba|aju}upresudu,a @upqaninova osloba|awe ili minimalnukaznuzatvora. Izricawe presude pratilo je svegadesetakizve{ta~asapodru~ja biv{e Jugoslavije i iz svetskihagencijaRojters,APi AFP.

Foto:Tanjug/AP

NOVOSADSKIZATVORSKISTRA@ARUPRITVORU

~etvrtak28.mart2013.

Stojan @upqanin i Mi}o Stani{i} uo~i izricawa presude

Napo~etkuinakrajuzasedawa,@upqaninsenekolikoputa prekrstiousudniciinekomeje mahnuo na galeriji glavne sudnicezapubliku. Presuda je od{tampana u tri toma, na oko 1.500 stranica i spadame|unekolikonajobimnijihprvostepenihpresudautribunalu. Strane u postupku imaju rok od 30 dana da ulo`e `albe na presude. Ukoliko `albi ne bude, osu|eni }e biti upu}eni na odslu`ewe kazni u jednu od dr`avasakojimajetribunalpotpisao sporazum o izdr`avawu kazni. Predsedavaju}i sudija Barton Hol je rekao da je pretresno ve}e „uvereno van razumne sumwe da su Stani{i} i @upqan in „zna~ ajn o dop rin el i ostvar ew u udru` en og zlo~ ina~kog poduhvata (UZP) ~iji jeciqebiodasetrajnouklone

bos ans ki Hrv at i i bos ans ki muslimani sa teritorije planiranesrpskedr`ave”. @upqaninjeuhap{enuPan~evu i preba~en u Pritvorsku jedinicu 10. odnosno 11. juna 2008. godine. Osam meseci pre @up qan in ovog hap{ew a, Savet za nacionalnu bezbednost Srbije raspisao je nagradu za podatke o locirawu begunaca, azainformacijeo@uplqaninuonajeiznosila250.000evra. U vreme hap{awa u Pan~evu biojeosobaizmewenogli~nog opisa i obrijane brade. Uhap{en je u jednom stanu nakon {tojelociran~etiridanaranije.Kodsebejeimaopi{toq, alinijepru`iootpor. Po pod ac im a zvan i~n ik a, dvaipomesecaranijepobegao je iz iznajmqenog stana u Ni{u.Utomgraduboraviojevi{e meseci, a sredinom marta 2008.wegovaporodicapozvala

gaje,putemmedija,dasepreda, navode}ida„trpenevi|enpritisakpolicijeime|unarodnih vojnihsnaga”. Stan i{ i} se dob rov oqn o pred ao Me| un ar odn om sud u 10/11. marta 2005, i ubrzo je preba~enuSheveningen. U Hagu mu se sudilo za zlo~ine u vreme dok je bio ministar unutra{wih poslova RSa. Na toj funkciji bio je od 1. aprila1992,azvani~noodimenovawaprvogsazivaVladeRSa dvadesetak dana kasnije, sve zajedno oko devet meseci, do imenovawa drugog saziva VladeRS-a. Na samom su|ewu iz redova wegovih branilaca ~ulo se da je Stani{i} svojevremeno bio „najboqiomladinac”(1973.godine) u Sarajevu i da je „bio prvi nosilac {tafete mladosti” u ~ast ro|endana Josipa BrozaTita. (Tanjug)

RAZBOJNI[TVOUPODGRA\UPETROVARADINSKETVR\AVE

Dvojicamaskiranih opqa~kalapo{tu Ju~e oko 13 ~asova dvojica nepoznatih razbojnika opqa~kali po{tu u Beogradskoj uliciupodgra|uPetrovaradinske tvr|ave. Kako smo nezvani~no saznali, dvojica krupnih maskiranihmu{karacaupalasunaoru`ana i od slu`benika po{te otela,zasada,nepoznatukoli~inu novca. U pqa~ki, na sre}u,nikonijepovre|en,anakon {to su pokupili plen, razbojnici su pobegli u nepoznatom pravc u. Pol ic ij a je obav il a uvi|ajnalicumestaipokrenulapotraguzanepoznatimpo~iniocima. Ista po{ta ve} je bila na met i pqa~k a{ a: 25. jan ua r u 2010.oko10~asovadvojicamaskir an ih razb ojn ik a, prer u{enih u `ene, opqa~kali su ovupo{tuiodneli600.000dinara.Po{te se ve} du`e u Novom Sadu i okolini uglavnom napadajuudanimaisplatepen-

Foto:N.Stojanovi}

dnevnik

Po{ta ponovo na meti lopova

zijailidrugihdavawakojeseu wimaispla}uju,asobziromna to da su penzije uglavnom ve}

ispla}ene, pqa~ka{i su ovoga puta verovatno imali mr{avijiplen.

Me|utim, tokom pro{le godine pqa~kawe po{ta je razbojnicima donosilo i milionske iznose. Tako je iz po{te u Rumenki oteto milion dinara, bege~kapo{tajeujednojpqa~ki „olak{ana” za 500.000 dinara,dokjenajve}iplenodnetiz po{teuBa~komGradi{tu–2,1 milionadinara. Pqa~ke po{ta se uglavnom izvode po sli~nom scenariju – jedan ili dvojica maskiranih razb ojn ik a upadaj u po~ etk om ilikrajemradnogvremenaiuz pretwuoru`jemotimajunovac. Uve}inislu~ajevapqa~kepro|u bez povre|enih, ali se u nekimslu~ajevima,poputpqa~ke po{tenaLimanuuaprilupro{le godine, desi da pqa~ka{i napadnuslu`benice. Tada je metkom u stomak te{korawenaslu`benicapo{te u Ulici Narodnog fronta u Novom Sadu, a taj slu~aj jo{ uveknijerasvetqen. N.P.

NOVOSA\ANINIZARE[ETAKA

Uhap{enzbogpretwi`rtvi Novosadska kriminalisti~ka policija odredilajemeruzadr`avawado48satime{taninuFilipV.(1988)podsumwomdaje po~iniokrivi~nodelospre~avawaiometawa dokazivawa prema jednom sugra|aninu, o{te}enom pri poku{aju te{kog ubistva u februaru pro{le godine, kad je iz-

boden no`em, saop{tila je ju~e Policijskauprava. Osumwi~enom i jo{ dvojici izgrednika pripisuje se da su, maskirani i naoru`ani pi{toqima, nasilno u{li u stan i pretiliporodicio{te}enogdabigaprislililidanesvedo~iusudskompostupku.

Intenzivnoseradinaotkrivawupreostalihosobakojesedovodeuvezustim krivi~nim delom, dodaje se u saop{tewu,aokrivqnomFilipuV.jeposlesaslu{awa odre|en pritvor, saznali smo sino}uOsnovnomsudu. M.V.


10

svet

~etvrtak28.mart2013.

PODPRITISKOMJAVNOSTIZBOGDOGOVORASKREDITORIMA

Uskoroistragaoposlovawu kiparskihbanaka NIKOZIJA,BRISEL,WUJORK: Predsednik Kipra Nikos Anastasijades, suo~en sa sve ve}im besom javnosti zbog dogovora s me|unarodnim kreditorima, pokrenu}e krivi~nu istragu u ciqu otkrivawa razloga za pad kiparskih banaka na kolena. Vlasti pripremaju i ograni~ewa za podizawe novca sa bankovnih ra~una. Prvobitno je bilo predvi|eno da se vlada u Nikoziji ju~e sastane radi imenovawa istra`iteqa ili komisije koji bi ispitali da li postoji krivi~na, moralna ili administrativna odgovornost za krizu, prenela je agencija Frans pres. Budu}i da vlasti imaju te{ko}a da omogu}e da banke na Kipru danas budu otvorene nakon 12-dnevne pauze zbog straha od odliva depozita, sastanak je pomeren. Jedan bankarski zvani~nik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da }e se ograni~ewa odnositi na transfere velikih suma novca iz dve najve}e kiparske banke, sa ciqem da se spre~i prekomerno podizawe novca, prenosi agencija AP. U me|uvremenu, kiparske vlasti planiraju da dnevni limit za podizawe novca sa bankomata pove}aju sa 100 na 300 evra. Ta ograni~ewa }e biti na snazi najmawe nedequ dana. Dogovor o kreditu pomo}i, koji je Nikozija sklopila sa EU i Me|unarodnim monetarnim fondom najvi{e }e pogoditi in-

vestitore i deponente najve}ih kiparskih banaka, Banke Kipra i Laiki banke, a smawewe celokupnog bankarskog sektora, glavnog upori{ta ekonomije,

je za makroekonomske i politi~ke analize Bruegel koji isti~u da situacija nastala posle dogovora Evrogrupe i Kipra o zajmu vrednom 10 milijardi evra

Nikos Anastasijades

dove{}e do brojnih otkaza. Predsednik Anastasijades je pod pritiskom politi~ara da je popustio pod, kako oni navode, „silexijskim” pritiscima evropskih zemaqa, na ~elu sa Nema~kom, koje su zahtevale da bankarski depoziti budu oporezovani. Evrogrupa je usvajawem novog plana za spas banaka sa sun~anog ostrva ubila privredu Kipra i tu zemqu prakti~no „isterala” iz evrozone, ali to jo{ niko ne vidi. Analiti~ari organizaci-

u toj ~lanici EU upu}uje na zakqu~ak da taj slu~aj mo`e biti uvod u postepen raspad evrozone. Ameri~ki ekonomista Tim Dai smatra da uvo|ewe ograni~ewa na slobodan transfer novca u kiparskim bankama u praksi zna~i da vi{e nije bitno da li se ostrvo nalazi u zoni evra ili ne. Dai tvrdi da se sada „kreira” stawe u kome }e, na primer, za francuski evro mo}i i daqe da se kupuje roba ili pla}aju usluge u Nema~koj, dok }e ta

ista zajedni~ka valuta evrozone na Kipru slu`iti „samo za doma}u upotrebu”. Stru~waci iz Brisela tako|e ukazuju da je Evropska centralna banka (ECB), pristaju}i na ve} usvojenu odluku o na~inu re{avawa problema kiparskih banaka, prakti~no „sagradila” Kipru novu valutu. U situaciji koja sada vlada u kiparskim bankama, ECB je obavezna da im omogu}i pristup likvidnim sredstvima, ali ako kontrola nad kapitalom na Kipru bude va`ila u du`em razdobqu, Evropska centralna banka }e prestati da bude zajmodavac posledwe instance za ugro`ene ostrvske banke i to je prvi korak ka scenariju postepenog uru{avawa mehanizma evrozone. Prema oceni zapadnoevropskih ekonomista, drama sa bankama na Kipru je signal za Italiju, [paniju i Gr~ku da i te ~lanice evrozone mogu postati slede}e `rtve „kiparskog sindroma”. U slu~aju malih poreme}aja, ali i nekih vladinih pogre{nih poteza ili masovnijih socijalnih protesta, likvidnost u pomenute tri ~lanice evrozone mo`e biti ugro`ena, jer }e sredstva iz wihovih banaka ubrzano nestajati. Uvo|ewe zabrane na bankarske transakcije u toj situaciji otvorilo bi put za raspad evrozone, smatraju analiti~ari Bruegela.

POGLAVARRIMOKATOLI^KECRKVEUVODINOVAPRAVILAUVATIKANU

PapaFrawane}eda`ivi uApostolskojpalati VATIKAN: Papa Frawa odbio je da `ivi u zvani~noj papskoj rezidenciji iako su radovi na we noj re kon struk ci ji potpuno zavr{eni jer smatra da je to zda we pre ve li ko. Portparol Vatikana Federiko Lombardi izjavio je da je novi papa obavestio kardinale da ne namerava da se preseli u papsku palatu i da }e nastaviti da `ivi u Domu svete Marte u Vatikanu, gde je sa ostalim kardinalima bio sme{ten za vreme papske konklave. „On poku{ava da `ivi jednostav nim `i vo tom sa dru gim sve{tenicima”, rekao je Lombardi i dodao da je papa tokom pre kju ~e ra {we ju tar we mi se obavestio kardinale da }e „odre|eni period vremena” `ive-

ti sa wima. Kako je naveo, nije poznato koliko }e potrajati ovaj „eksperiment” sa stanovawem pape u Domu svete Marte. Na poziv pape, misi su u kapeli, osim kardinala, prisustvovali i ba{tovani, ~ista~i ulica, osobqe Doma i novinari vatikanskog lista „Oservatore Romano”, prenosi Frans pres. Lombardi je naveo da je papa ipak pristao da iz skromne sobe, u kojoj je bio sme{ten tokom papske konklave, pre|e u malo ve}i apartman, gde }e mo}i da prima posetioce. Mediji u Vatikanu prenose da novi papa smatra da je ofici jel na pap ska re zi den ci ja, poznata kao Apostolska palata, prevelika.

U apart ma ne Apo stol ske pa la te, ko ji gle da ju na Trg sve tog Pe tra, pr vi se use lio pa pa Pi je X 1903. go di ne, a re zi den ci ja je kom plet no ob no vqe na 1964. i to je sva ki put ~i we no sa use qe wem sva kog sle de }eg pa pe. No vi pa pa, ko ji po ti ~e iz rad ni~ ke emi grant ske po ro di ce, klo ni se ve }eg de la tra di ci je ko ja po sto ji u Va ti ka nu, bi ra ju }i jed no stav ni ji i ma we skup `i vot kad su u pi ta wu pap ska ode }a i osta le pra te }e opre me. Dom sve te Mar te je iz gra |en 1996. go di ne po seb no za sme {taj kar di na la to kom tra ja wa pap ske kon kla ve, ali ta ko |e slu `i i kao stal ni sme {taj za sve {te ni ke i bi sku pe ko ji ra de u Va ti ka nu.

dnevnik

UKRATKO Uklowendeo Berlinskogzida BERLIN: Delovi Berlinskog zida poznati kao Isto~na galerija ukloweni su da bi se oslobodio prostor za izgradwu luksuznog solitera. Radnici su, uz podr{ku oko 250 policajaca, uklonili delove zida uprkos protestima i zahtevima da se ta lokacija sa~uva. Planovi da se uklone delovi Isto~ne galerije duge 1,3 kilometara izazvali su proteste i optu`be da investitori `rtvuju

istoriju za profit. Taj deo zida postao je velika turisti~ka atrakcija u nema~kom glavnom gradu. Od 155 kilometara Zida koji je delio Berlin od 13. avgusta 1961. do 9. novembra 1989. godine ostala su jo{ samo tri kilometra. Najmawe 136 qudi je poginulo poku{avaju}i, tokom 28 godina koliko je zid opstao, da pre|e tu granicu koja je delila komunisti~ki isto~ni Berlin od zapadnog Berlina.

Dama~uvaObamu VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama imenovao je prvi put `enu - Xuliju Pirson - na ~elo Tajne slu`be, elitne policije koja brine o wegovoj za{titi. Pirson je 30 godina radila za Tajnu slu`bu koja je osim za{tite predsednika i wegove porodice zadu`ena za istrage u vezi s krijum~arewem novca i pronevere. Reputacija te elitne policije umrqana je u aprilu 2012. godine kada je 13 wenih agenata osumwi~e za pose}ivawe prostitutki u Kartaheni, u Kolumbiji, pre dolaska Baraka Obame na samit Ju`ne i Severne Amerike. Devet agenata je smeweno, podnelo ostavke ili oti{lo u penziju nakon tog incidenta, prenele su agencije.

Zemqotres naTajvanu TAJPEI: Zemqotres ja~ine 6,1 stepen Rihterove skale pogodio je centralni deo Tajvana. U potresu je jedna osoba izgubila `ivot, a 86 je povre|eno. Zvani~nici hitne pomo}i naveli su da je 72-godi{wa `ena prva, za sada, poznata `rtva zemqotresa. Ona je stradala kada je na wu pao zid hrama pored koga je stajala u ruralnom okrugu Nantou u blizini epicentra potresa.

Povre|eno je najmawe 86 qudi, uglavnom od pada predmeta, a od siline potresa na ku}nim instalacijama gasa evidentirana su dva po`ara, prenela je agencija AP. Zvani~ni lokalne vlade Nantou ^en Min-hui rekao je da su padali natpisi sa nekoliko {kolskih zgrada i da su vidqive mawe pukotine, mada su glavne konstrukcije zgrada ostale ~itave.

Lan~anisudar BE^: Jak sneg i poledica izazvali su lan~ani sudar na autoputu zapadno od Be~a, u kojem je u~estvovalo oko 100 vozila. U nesre}i je najmawe jedna osoba poginula. Zvani~nici slu`bi za spasavawe saop{tili su da se nesre}a desila u utorak blizu mesta Sankt Polten, oko 60 kilometara od Be~a, i da su ukqu~eni 40 kamiona i 60 automobila, prenosi Bi-Bi-Si. Oni navode da je kolona zaustavqenih vozila du`a od dva kilometra. Na mestu sudara stigla je pomo} iz {est regionalnih vatrogasnih slu`bi, s kolima hitne pomo}i i helikopterom za vanredne situacije. U ju`noj Austriji najmawe 29 qudi je povre|eno, od kojih {est ozbiqno u dve saobra}ajne nesre}e u tunelima na putu u [tajerskoj, javio je ORF. Hladan talas izazvao je poreme}aje u saobra}aju {irom Evrope.

BebeNNlica SARAJEVO: Deca u Bosni i Hercegovini, ro|ena nakon 12. februara ove godine, do daqeg ne}e mo}i da dobiju jedinstveni mati~ni broj bez kojeg ne mogu imati zdravstvenu kwi`icu, paso{ i ostala dokumenta, pi{u bawalu~ke „Nezavisne novine”. Dnevnik obja{wava da je razlog to {to je Predstavni~ki dom parlamenta BiH odbacio na vanrednoj sednici izmene i dopune Zakona o jedinstvenom mati~nom broju BiH, koje je predlo`io Savet ministra BiH.

Kafakaosoja BAWALUKA: U BiH je ju~e uhap{eno 13 carinika koji se sumwi~e da su u~estvovali u {vercu kafe ~ime su, kako se sumwa, o{tetili buxet BiH za oko 30 miliona KM. Od 2009. do 2011. godine u BiH je preko carinskih ispostava Gradi{ka i Biha} uvezeno oko 138 {lepera kafe, koja je prilikom uvoznog cariwewa la`no deklarisana kao soja ili glina, a sve u ciqu izbjegavawa pla}awa zakonom predvi|enih uvoznih da`bina, javila je RTRS. Ju~era{wa akcija predstavqa nastavak nedavno sprovedene akcije „Panama” u kojoj su pripadnici Dr`avne agencije za istragu i za{titu uhapsili ~etiri lica iz Kiseqaka, koja se sumwi~e da su po~inila vi{e krivi~nih dela.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VUKJEREMI] Predsednik Generalne skup{tine UN Vuk Jeremi} rekao je da }e debata o radu me|unarodnog krivi~nog pravosu|a biti odr`ana u UN. „Nije iznena|ewe {to pritisak progresivno raste kako se pribli`avamo 10. aprilu. Smatram da je ovo izuzetno zna~ajna i aktuelna tema za me|unarodne odnose, debata }e biti odr`ana i nema te sile koja bi me mogla naterati da od we odustanem”.

REYEPTAJIPERDOGAN Organizacija za qudska prava „Amnesti interne{enel” kritikovala je ju~e Tursku zbog ugro`avawa slobode izra`avawa u toj zemqi, jer je po broju novinara koji se nalaze u zatvoru u vrhu u svetu, pre Kine i Irana. Vlada turskog premijera Rexepa Tajipa Erdogana demantuje optu`be, navode}i da niko od novinara nije zatvoren zbog svoje profesije ve} zbog veza sa Radni~kom partijom Kurdistana.

PJERLUI\IBERZANI Lider levice Pjer Lui|i Berzani ka`e da bi „samo mentalno obolela osoba” htela da bude premijer Italije po{to su ju~e propale konsultacija o vladi sa Pepeom Grilom, liderom Pokreta pet zvezda. „@elim da ne{to bude jasno: spreman sam da preuzmem ogromnu odgovornost, ali tra`im i od drugih da makar malo i oni to urade”, dodao je Berzani.

Doktorkaodgovornazaubistvo 300bolesnika? LONDON: Brazilska doktorka Vir`inija Soare{ de Soza, kojoj se sudi za ubistvo sedam neizle~ivih pacijenata, mogla bi da bude odgovorna za smrt vi{e od 300 bolesnika, pi{e ju~e britanski „Indipendent„. Ona je optu`ena za ubistvo sedam bolesnika kako bi oslobodila krevete u bolnici „Evan`elika„ u Kuritibi, prestonici dr`ave Parana na jugu Brazila. Po optu`nici, Soza je bolesnicima na aparatima za ve{ta~ko odr`avawe `ivota davala smrtonosne doze lekova za opu{tawe mi{i}a ili smawene doze kiseonika. Doktorka je uhap{ena u februara zajedno sa tri lekara i medicinskom sestrom, posle preranih smrti sedam dugogodi{wih bolesnika na intenzivnoj nezi, navodi britanski dnevnik. Brazilsko ministarstvo

zdravstva analiziralo je 1.700 bolni~kih dokumenata iz posledwih sedam godina. Svi sumwivi slu~ajevi smrti imaju istu vezu izme|u lekova, problema s aparatima za ve{ta~ko disawe, period u kome se

to dogodilo i smrt pacijenata. „Proveravamo sve smrtne slu~ajeve koji su se dogodili u toku wene smene u posledwih sedam godina”, naveo je glavni istra`iteq dr Mario Lobato za brazilsku televizi-

ju i dodao da je Soza, „mole}i Boga, odlu~ivala koji od pacijenata treba da umre kako bi se oslobodio krevet u bolnici”. „U svakom slu~aju, svedo~ewe qudi koji su radili u bolnici potvrdilo je ono {to smo na{li u evidenciji pacijenata”, rekao je Lobato i naveo izjavu medicinske sestru koja je oti{la po ~a{u vode za bolesnika i dok se vratila, pacijent je bio mrtav. Ukoliko svi sumwivi slu~ajevi budu potvr|eni, ovo }e nadma{iti broj `rtava najgoreg poznatog lekara serijskog ubice Harolda [ipmana. Britanski lekar je, 2004. godine osu|en za ubistvo 15 pacijenata u Man~esteru, a navodno je odgovoran za smrt jo{ 260. Vir`inia Soares de Soza odbacila je krivicu za zlo~ine. (Tanjug)


kultura

dnevnik

~etvrtak28.mart2013.

11

ПО РЕЗУЛТАТИМА ИСТРАЖИВАЊА О КУЛТУРНИМ ПОТРЕБАМА У ВОЈВОДИНИ

Најпосећенији Ноћ музеја и Стеријино позорје КултурнепотребеВојвођанабиле су предмет истраживања, чији резултати су јуче представљени у Заводу за културу Војводине. Истраживањесу,усарадњисаПокрајинскимсекретаријатомзакултуру ијавноинформисаање, крајем прошле године спровели професори Филозофског факултута у Новом СадусоциолозиЖолтЛазариДушанМаринковић,наузоркуод500 испитаникауАПВојводини,сциљем да се утврди стање и открије којесукултурнепотребеовдашњих људи,како бисенаосновутогадаљеусмеравалакултурнаполитикаи утврђивалиправциразвојакултурногживота уВојводини. Порезултатимаовогистраживања,односноодговоримаиспитаника,најпосећенијекултурнеманифестацијеуВојводинисуНоћмузеја (40 одсто), Стеријино позорје (31,4одсто), новосадски Салон књига(25,8одсто),Егзит(20,2одсто), Филмски фестивал Палић (15,6 одсто) и Новосадски џез фестивал (10,4 одсто) иако џез није међу популарном музиком, што је овоистраживањеутврдило. Најслабије посећене културне манифестацијеуВојводинисуМеђународни фестивал камерних хорова у Ади (0,2 одсто), Фестивал импровизованеџезмузикеуКањижи(1,4одсто),ДаниИсидораБајића у Кули (1,8 одсто) и Фестивал поезије младих �� Врбасу (2,2 одсто). Када је у питању посећеност културних манифестација, забри-

њавајући подаци су, по речима Жолта Лазара, да на концерту џез музике никад није било скоро 70 одстоиспитаних,наоперској представискоро60одсто,балетској 61,5 одсто,анаконцертуозбиљнемузике нијеникадбило 48,5испитаних. Узовеподаткетребадодатиидатогаинемачестоупонудикултурних програма. Бољисуподацизамузеј,гденикад није било само 7,4 одсто, 49,5 одстогајепосетилопревишеодгодинудана,а23,6одстопре вишеод месецдана. Врломалиброј људи(1,4одсто) никаднијебиоубиоскопу(ипаких јеуранијимвременимабилодоста иумањимместима),каониупозоришту(4,2одсто),којејеупретходнихмесецивишеданапосетило20 одстоиспитаних. Ликовнауметност јетакођеунештобољемположајуивишесепрати, достањихјеизложбеобишлоу претходном периоду, а никад није 20, 8 одсто испитаних. Међутим, помало је изненађујуће што изложбе примењене уметности, којих иначедостаимаипомањимместима,нисупопуларне,тенањиманијебилоскоро50одстоиспитаних. Кадабисеистовременоорганизоваловишедогађаја53,5одстоби отишлонапозоршнупредставу,5,6 одстонаконцертозбиљнемузике,5 одсто на балет, 1,6 одсто у оперу, 8,6одстонакњижевновече,4,2одсто на перформанс, а 5,4 одсто ни на један догађај. Када би се истовремено организовали концерти

33,6одстоиспитанихбиотишлона забавнумузику,7,2одстонаозбиљну, 8,9 одсто на џез, 17,7 одсто на изворну народну музику, свега 5,2 одстонатурбофолк,штојепоречимаЛазара,охрабрујуће,а5,4одстосенијеопределилонизаједан концерт. Међувишеизложбиупонуди,за фотографијебисеопределило20,6 одсто,заликовну29,9одсто,замузејскупоставку25,1одсто,запримењенууметност10,1одсто,а14,3 одстонизаједну. Око20одстоиспитанихјезадовољнокултурно–уметничкимдогађајима у свом месту, 33,1 одсто само делимично, 30, 1 одсто има незадовољних,а16одстонеможе дапроцени.Напитањекојакултурна установа највише недостаје у њиховомместу,30,8одстоиспитанихјереклодајетоконцертнадворана,28,9одстобиоскоп,26,3одсто позориште,8,4одстомузеј,а5,7одстогалерија. Ово истраживање договорено је прекоокогодинудана,подсетиоје Милорад Ђурић, заменик покрајинскогсекретаразакултуруијавноинформисање,додајућидајенамерабила да сепроверидалионо што ради и овај секретаријат и остале културне институције има везесастварнимкултурнимпотребама. Резултати овог истраживања су, по његовим речима, релеватни подациокојимаћесесвакакоразмишљатиудаљимкорацимакојеће предузиматикултурнеинституције. Н. Пејчић

Из представе „Зона Замфирова”

ЗАВРШЕНИ „ДАНИ КОМЕДИЈЕ” У ЈАГОДИНИ

Најбоља представа „Зона Замфирова” На ‘’Данима комедије”уЈагодини жири је најбољом представом прогласио „Зону Замфирову„Стевана Сремца у режији Кокана Младеновића и извођењу Позоришта на Теразијама. Ова представа била је најбоља и по оцени публике, која јој је дала оцену 4,85. Тако су „Зони Замфировој„ припале обе награде, жирија „Мија Алексић„, и публике „Миодраг Петровић -Чкаља„-статуета „Јованча Мицић„, као и награда дневног листа „Политика”. Награду „Златни ћуран„ за животно дело добила је филмска, позоришна и телевизијска глумица Јелисавета Сека Сабљић. Жири је три равноправне награ-

де статуету „Ћуран„ за најбоља глумачка остварења доделио Саши Торлаковићу за улогу Мате Букарице у „Представа Хамлета у селу Мрдуша доња„, Даници Максимовић за улогу Доке и Небојши Дугалићу за улогу Хаџи Замфира у „Зони Замфировој”. Статуета „Ћуран„за најбољу редижијудодељенаје Кокану Младеновићу за„ПредставуХамлета у селуМрдуша доња„. Награду „Никола Милић„, за епизодну улогу,жири је доделио Власти Велисављевићу за улогу Тасе у представи „Смњиво лице”. Најбољом младом глумицом проглашена је Ивана Јовановић за улогу Анђе у „Представа „Хамлета у селу Мрдуша доња„, а

најбољим младим глумцем Бојан Димитријевић за улогу Жике у представи „Сумњиво лице”. Награду за костимографију добила је Татјана Радишић за костиме у представи „Зона Замфирова„, за најбољу сценографију Марија Калаба,аспецијалну награду Мојица Хорват за кореографију у истојпредстави. Награде суурученесиноћ, ау част награђених,Фави театар Београд,извеоје „Диван дан„Стевана Копривице у режији Славенка Салетовића. Селектор „Дана комедије„ био је редитељ Југ Радивојевић.,а у жиријусубили редитељ Егон Савин и глумци Љиљана Благојевић и Слободан Тешић.

НОВИ ФИЛМОВИ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Акција, комедија и фантастика

У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ СУТРА ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „ПРАЗАН ГЛАС” АСОЦИЈАЦИЈЕ „ПЕР.АРТ”

Сцена као место једнакости На камерној сцени Српског народног позоришта, сутра у 20 сатићепремијернобитиизведенапредстава„Празанглас“,урежији Саше Асентића и Оливере КовачевићЦрњански.Представа је настала у оквиру програма „Уметностиинклузија“асоцијације „Пер.Арт“, у копродукцији са СНП, ШОСО „Милан Петровић“иБанком„Ерсте“. На јучерашњој конференцији за новинаре Саша Асентић је предочио да се у новој представи,уоквирураданадруштвеној интеграцијиособасаинтелектуалном ометеношћу, бавио њихо-

да се испита како особе с интелектуалном ометеношћу разумејусебе.Микористимосусретизвођача и публике да говоримо о темама које нису довољно присутнеујавности.Такопредстава постаје критика друштва, зато што мислимо да је инвалидитет конструктвременаукоме живимо. Оливера Ковачевић Црњански јеоткриладасепосле11година, колико се ради на програму „Уметност и инклузија“, група довољнодоброупозналадајесадаотишлакоракдаљеиотворила севишенегоикад.

Први пут у позоришту Коликојеважанпрограм„Уметностиинклузија“ Асентићизорганизације „Пер.Арт“ која од 2002. редовно сарађује са Српским народним позориштем, навео је податак да међу публиком често будуљудикојимајетопрвипутдасуодгледалинекупредставу. Ондаониувлачеидругељуде,гледајунекедругепредставе...Итакокругпублике,кругкултуре,међусобногразумевањаипоштовања,постајесвешири. вимличнимпричама.„Материјали“ су путем различитих сценскихформи–говора,видеа,плеса, песме – обликовани у јединственуцелину. -Чланицанашегрупе,Наталија Владисављевић, сматра да је позориште и наше дело у њему, нашакућа,местогдеможемода будемоједнаки,анашновичлан, Далибор Шандор, мишљења је да у публици постоји радозналосткадсуупитањунашепредставе – прича Саша Асентић. – Оне омогућавају да се задовоље њиховеинтелектуалнепотребе и

- Чули смо нешто што никад пре нисмо, још више смо се зближили, а у представи је све то,ускладусажељамаизвођача, претворено у сцене – рекла је Оливера Ковачевић Црњански, којајеистакладасусаСНП потписали петогодишњи уговор о сарадњи, као резултат размишљања како да се овако специфичан рад одржи на нашој културнојсцени. На ово се надовезао Саша Асентић,рекавшидајезбогтога формиранаимрежаинституција кој подржавају рад асоцијације

„Пер.Арт“наукључивањуособа с инвалидитетом и интелектуалном ометеношћу у редовне друштвене токове, кад су у питању културнепотребе. УњусуукљученијошиГалеријаМатицесрпске, Музеј савремене уметности Војводине, Позориште младих, Битефтеатар... Управник СНП Александар Милосављевић, поводом најновије сарадње са асоцијацијом „Пер.Арт“ на програму „Уметностиинклузија“,навеоједаза једну институцију каква је СНП много значи да буде друштвено одговорнаидаотворивратасвог репертоарасличнимпројектима. -СНПмора даотвори врата и запублику,каоизапотенцијале који онда отварају могућности креативногизраза–кажеМилосављевић. Прварепризапредставе„Празанглас“којуусарадњисапрофесионалцима реализују особе са интелектуалном ометеношћу бићеодржанаусуботу у20сати. У представи играју: Наталија Владисављевић, Горан Гостојић, МаријанаШугић,СнежанаБулатовић, Дејан Шуљан, Марина Сремачки, Марко Башица, Вук Вуковић, Беата Перге, Бојана Стојановић, Михаило Петровић, ДалиборШандор. Асистенткиња режије била је Фросина Димовски, сценски простор и костим креирала је Наташа Мурге Савић, дизајн светла Тихомир Бороја,амајстортонајеДушанЈовановић.Осталисарадницибили су Татјана Туцић, Дуња Црњански, Андреј Ненадов и Предраг Петрушевски. И. Бурић

На репертоар домаћих биоскопа, међу којма је и новосадска “Арена синеплекс“ данас стижу три нова филма.„Г.И. Јое: Одмазда„у режији Џона М.Чуа наставак је филма из 2009.„Г.И. Јое: Успон Кобре„, који је зарадио више од 300милиона долара на светским благајнама. Г.И. Јое војници се боре не само са непријатељем Кобром, већ су приморани да се одбране и од напада из саме владе. Продуцент Лоренцо ди Бонавентура, који је имао удела у неким од најуспешнијих филмских франшиза, попут „Трансформерса„, сматрао је да је крај првог филма оставио отворена врата да с�� свет „Г.И. Јое„-а дубље истражи. Редитељ Чу је желео да представи и емотивну страну приче о нинџама и дубину анимозитета између два човека која су тренирала раме уз раме као браћа. Главне улоге тумаче Ченинг Тејтум,Двејн Џонсон,Џонатан Прајс,Брус Вилис. Сценаристи филма „Мамурлук у Лас Вегасу„ стоје иза комедије “21-потпунопунолетан“ о студенту колеџа, Џефу Чангу, (Џастин Чонизфилма„Сумраксага“) који је одувек радио оно што се од њега очекивало,али кад га два најбоља друга,Кејси (СкајларЕстин)иМилер(МајлсТелер) посете на његов 21.рођендан,он одлучује да уради нешто неочекивано,иако га следећег јутра чекапријемни на Медицинском факултету. Оно што је

Из филма „Домаћин”

требалодабуде„једнопивце“прерастауноћпрепунухаоса,претераногуживањаиневероватнихлудоријауовојнесвакидашњојкомедији.ЏонЛукас и СкотМур дебитују као режисери на овом филму, а до сада су писали сценарије за „Мамурлук у Лас Вегасу„, „Буди мало ја„,„Све моје бивше„. Дан пре америчке премијере у српске биоскопе данас стиже и филмска верзија романа Стефани Мајер „Домаћин„(Host)намењена публици која је пратила серијал „Сумрак„чији је предложак, такође, била истоимена романеска те-

тралогија исте ауторке. Роман је адаптираоп и режирао га Ендрју Николс.Многи очекују да ова романтична СФ прича о необичном светуизбудућностипостанеједан од највећих блокбастера године. Филмнасуводиунеобичансвету будућности,укомесудбинацелог човечанствависионити,аљубавни се троугао ствара између само дватела.Земљујепокорилаврста паразитских бића, званих ‘душе’, која заузимају умове својих људских носитеља, притом задржавајућињихователа. К. Р.

IN MEMORIAM

Славољуб Белимарковић Новинар, песник и прозаиста Славољуб БелимарковићпреминуојеуНовомСадуу74.години последугеитешкеболести.Рођенје1939.уЗасавицикодСремскеМитровице. Позавршеткустудијанапедагошкомфакултетурадиојеушколама у Сремској Митровици, а 1981. прелази у Нови СадуИздавачкуделатност„Дневника“.Биојеновинару„НТревији“,уредникревије „Путоказ“,а потомдопензионисањановинариглавниуредник часописа„МалиНевен“. Свој песнички опус са педагошким поукама у збиркама„Јасамвозачшампион“,„Стазомипутоказом“,„Мајсторфудбала“,„Математика“каои романеоживотупринцаСтефанаипринцезеМа-

ре посветио је најмлађим читаоцима, који ће га памтитисабројнихдружењауосновнимшколама широмПокрајине,каоина„Распустилишту“новосадског Отвореног универзитета. Објавио је и монографију„ПричаоВаљевцу“,апотомиромане„ВидиВенед“,„Дунавскакраљица“и„Салон Веритас“намењенеодраслојчиталачкојпублици, у којима су испреплетани митологија и легенде Старих Словена и судбине људи са ових наших подручја. Белимарковићев знатижељан и неуморан дух, опчињен магијом прошлости, на велику жалост његовихпријатеља,заувексесмириоовезиме.Јединогдобакојенијеволео. С. Б.


12

~etvrtak28.mart2013.

БРАТИМЕСЕОПШТИНЕ КИКИНДСКАИИСТОК СКОСОВА

Подршкауобласти пољопривреде КИКИНДА:Приликом недавне посете представника општине Исток са Косова Кикинди, договорени су братимљење и сарадња, пре свега у области пољопривреде и подршка Србима у овој енклави. Сарадња је део акције Канцеларије за Косово републичке Владе.Председник општине Кикинда Саво Добранић рекао је, приликом сусрета, да је кикиндска општина спремна да пружи солидарност и подршку.У посети су били и представници општине Витина са Косова, што је, такође, део акције републичке Владе и Канцеларије за Косово, у којој се успоставља сарадња и братиме општине из Србије са општинама на Косову. - Тренутно 2.500 Срба живи у 16 села, али не и у самом Истоку, ода-

кле су их протерали Албанци. Живимо у том непријатељском окружењу, константно смо изложени притисцима. Пуцају на Србе који желе да остану и још увек су под шаторима, краду нам стоку, отимају механизацију, узурпирају нашу имовину. Трудимо се, колико је то могуће, да организујемо живот на том подручју. У селима се бавимо пољопривредом, па очекујем неки вид сарадње у тој области - рекао је председник општине Исток ДрагољубРепановић Репановић је истакао да подручје општине Исток има добре услове за производњу, пре свега, белог лука и јагода. Овог момента још око 500 породица чека и жели да се врати у ову српску енклаву. А.Ђ.

ГРАДОНАЧЕЛНИКИВАНБОШЊАК ОГРАДЊИОБИЛАЗНИЦЕ

Градњаобилазнице почиње овегодине

ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина ИванБошњак најавио је да ће ребалансом буџета бити омогућена изградња обилазнице око града и реализација програма Националне службе за запошљавање под називом “Прва шанса” за запошљавање младих. Градњу обилазнице Бошњак је назвао једним од најзначајнијих пројеката у 2013. години, наводећи да је у току откуп земљишта од власника дуж трасе будуће обилазнице. - Поступак експропријације за сада се одвија по планираној динамици. Послови пројектовања ће бити поверени акредитованој кући и у априлу се очекује да буде готова комплетна документација за грађевинску дозволу. Реално је очекивати да радови на траси дужине од 2,2 километра буду започети ове годи-

не, као и изградња моста у оквиру обилазнице, која ће према проценама трајати две године – оценио је Бошњак. Он је као други капиталан пројекат издвојио изградњу фабрике воде и изразио задовољство што је на прошлонедељној седници Скупштине града усвојен захтев упућен републичкој влади за гаранције на уговор о финансирању изградње и управљања овим постројењем. Закључак, са пратећом документацијом, у среду је послат Влади Србије. Уговором, потписаним априла 2012. године, између ЈКП “Водовод и канализација” и немачке фирме “Васертехник” из Есена, предвиђена су улагања од 25,6 милиона евра, а према пројекту фабрика воде би могла да буде завршена за три године. Ж.Б.

vOJvOdinA

dnevnik

ПАДАВИНЕДОНЕЛЕНЕВОЉЕЖИТЕЉИМАСРПСКОГКРСТУРА

Потопзбог непрочишћенихканала СРПСКИКРСТУР:Због сувишних вода услед обилних падавина којих је било у последње време житељи дела Српског Крстура код Новог Кнежевца, имају велике невоље, нарочито у делу насеља које гравитирају улицама Јована Стерије Поповића и Цара Душана. Вода је многима поплавила баште, дворишта и помоћне просторије и скоро стигла до кућних прагова, а до домова неколицине породица могуће је само доћи у чизмама. - Прошле ноћи нисам ни спавала, јер услед отапања снега и кише која је падала, вода је поплавила већи део дворишта, тако да не могу да уђем у кокошињац и друге помоћне просторије - жали се Гиза Малатенски (81) у Улици Јована Стерије Поповића. - Тешко се крећем уз помоћ штапова и поред свих мука, морам обувати чизме да би нахранила живину. Уз помоћ ћерке Етелке, која је ту привремено, намеравамо да живину преместимо у собу, да је спасемо, а плашим се да ће ако овако потраје, вода доћи до куће. У невољи је и њена комшиница Радојка Коблехер, чија башта и двориште су поплављени, а вода стигла до чардака. Она и други житељи из овог дела насеља жале се на проблеме са плављењем дворишта и да неће моћи засејати баште. На терену између две улице сувишне воде су формирале право језеро, у немогућности њиховог протока услед зачепљених пропуста и непрочишћених канала. ГојкоПетрић жали се да у кући у којој живи са четворо деце и супругом, вода избија у соби. - Не знамо коме да се жалимо. Све је мокро и блатњаво, па сам мало морао под да прекријем да се може ходати. Плашим се да се деца не разболе. Живимо јако бедно од со-

Одбаштинасталојезеро

цијалне помоћи. Лети и када је суво још је некако преживљавамо, а зими и када падају кише је неподношљиво - вели Петрић. У тешким приликама су и сиромашне ромске породице у оближњим кућама удаљеним око двеста метара. Проћи од њих до тротоара и тврдог пута, такође и после вратити се кући, прави је подвиг. - До ћошка идем у ципелама, па се изујем и остатак пута идем боса објашњава Миланка Пејин, коју сму срели на повратку из пазара. Вода је на све стране, зидови пуцају од влаге. До сада није вредело што смо се жалили. Живимо са петоро деце у кући која је окупирана водом, а улази и у кућу. Нико да погледа како нам је, а нема могућности ни па-

ра да купимо неку другу кућу и преселимо негде у селу, где је терен сувљи. Слежу раменима Милан Матић и други мештани из овог дела насеља, указујући да би нешто требало предузети да би се обезбедило одвођење сувишних површинских вода које се сливају на овај терен и праве језеро. Напомињу да и приликом последњег прокопавања канал изгледа није добро изнивелисан, или да би можда требало инсталисати неку пумпу, да се вода препумпава. Председник Савета МЗ Српски Крстур АндрашКардош указује да МЗ Српски Крстур нема месни самодопринос нити других сопствених прихода да би могла нешто предузети, него да јеидно може да

се обрати надлежнима у локалној самоуправи општине Нови Кнежевац. - Ослањамо се на општину, која нам углавном излази у сусрет, али на решавање овог проблема нико није реаговао. Указао сам на проблем још пре три недеље када ситуација није била толико алармантна, чак сам стање на терену документовао и фотографијама. Да су канали прочишћени и да свако ради свој посао како треба не би било проблема - каже Кардош, указујући да би се они који су у невољи можда могли ослободити воде која их угрожава уз помоћ багера, предочавајући да би када се снег отопи и уз нове падавине, могло бити још горе. М.Митровић

РУСКИМ ВОЗОМ ПОНОВО ДО ШАПЦА

Удобностпривлачи путнике РУМА: На румској железничкој станици пуштен је у путнички саобраћај нови дизел моторни воз на релацији Рума - Шабац Рума и тако је железнички садржај на овој релацији поново редован. Реч је о новом дизел моторном возу серије 711 који је заменио стари дотрајали шинобус, који је саобраћао на овој релацији и због кога на овој релацији скоро и није било путничког железничког саобраћаја. Нови воз ће саобраћати радним данима шест пута дневно, док ће викендом и државним празницима имати по четири поласка. Циљ нове дизел моторне гарнитуре је да обезбеди квалитетнији, редовнији и безбеднији путнички железнички саобраћај. -Ово је једанаеста гарнитура од укупно 12 нових купљених коју српска железница укључује у редован саобраћај. Остало је још укључивање нове гарнитуре на релацији Суботица - Кикинда да бисмо побољшали и унапредили локални и регионални путничко железнички саобраћај. Захваљујући кредиту међународне железничке банке „Еурофиме“ од 43 милиона швајцарских франака, после 30 година „Железница Србије“ су купиле нове возове. На

Нови руски воз

релацијама где саобраћају нови возови проценат путника је повећан и до 50 одсто, а то значи да су нови дизел моторни возови превезли скоро 400 хиљада путника у локалном саобраћају и зарадиле преко 30 милиона динара. Све ово је показатељ да ако створимо услове можемо покренути железнички саобраћај и да ће за пет година српске пруге и станице

изгледати доста модерније - истакао је генерални директор „Железница Србије“ Драгољуб Симоновић. Воз на релацији Рума - ШабацРума, који је произвела руска фирма „Метровагонмаш“ је дводелан, има 120 места за седење и 126 за стајање и креће се 120 километара на сат. М.Марушић

Награђенинајбољистуденти ПЛАНДИШТЕ:Лепа пракса локалне самоуправе у пландиштанској општини да уручује награде својим најбољим студентима и ове године обрадовала је академске грађане који се на студијама максимално залажу и у индексе бележе надпросечно високе оцене. На овогдишњем конкурсу новчане награде су зарадили студенти с просечним оцена-

ма већом од девет. Износ од 20 хиљада динара уручио је студентима предесденик општине Милан Селаковић Новчано признање добили су студенти Гордана Дивљаков, Елиана Тодиманана, Немања Тасевски, МаријаГутеша, МиљанаКравић, МаријаМајсторовић и Никола Митровсики из Пландишта. Ендре Барна из

Јерменоваца, Јелена Радић и Млађана Поповић из Велике Греде. На мастер студијама награде су добили Даниел Радић из Банатског Соколца, Санела Пајић из Пландишта и Дијана Личина из Купиника, док је добитник ове награде Небојша Гашпаревић из Марковићева на првој години докторских студија Физичког факултета . Р.Ј.


vojvodina

dnevnik ВАНРЕДНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА СОМБОРА

Нова два ДСС члана у клупама Пре било каквих дискусија, сомборски парламент је делимично изменио своју персоналну „крвну слику“. Наиме, након што су актуелни одборници ДСС Марко Минић и Милош Грба поднели оставке на своја места у скупштинским скамијама, њих су замениле њихове страначке колеге Јованка Станковић и Миле Келић. жавно власништво. Уз примедбе опозиционих одборника из редова СНС, УРС и СПО да се ради о иницијативи која представља најобичнији популизам, пошто нема никакво стварно правно дејство на процес уласка у реорганизацију аутопревозног предузећа „Севертранс“ и два пољо-предузећа,

„Граничар“ у Гакову и „Алекса Шантић“ у истоименом селу сомборског градског подручја, као и да је базирана на „фризираним“ економским показатељима који неће моћи да промакну обавезујућој државној ревизији пословања, дискусија о овој иницијативи је потрајала неколико сати. Ипак, уз противљење одборника УРС и СПО, као и уздржаност оних из редова СНС, владајућа већина састављена од одборничких група ДС, ДСС, ЛСВ, СРС, СВМ и НП усвојила је ову иницијативу. Предложену Одлуку о грађевинском земљишту, као трећу тачку дневног рада, одборници су усвојили релативно брзо, уз противљење само одборника УРС, након чега је, на предлог председника парламента Синише Лазића, започела и обједињена дискусија, условљена изменама републичких закона, о новим одлукама о оснивању већ постојећих ЈКП „Водоканал“, „Енергана“, и ЈП „Дирекција за изградњу Града Сомбора“, „Урбанизам“, али и ЈКП „Чистоћа“ за коју је, кроз следеће две тачке, било предвиђено „разбијање“ на три нова предузећа различитих делатности, што је био и повод да се сукобљавања власне већине и опозције у сомборском парламенту продужи и до касних поподневних сати, односно закључења овог броја „Дневника“. М. Миљеновић

У СУБОТИЦИ НАКОН ДВЕ ГОДИНЕ ПАУЗЕ

Наставља се изградња Народног позоришта СУБОТИЦА: Средином априла, после две године паузирања, почиње реконструкција старог дела Народног позоришта у Суботици. Радови обухватају шест препознатљивих коринтских стубова, а у року од шест месеци биће завршено и препројектовање садашњег пројекта, након чега би био расписан тендер вредан 10 милиона евра. Пројектантски тим који ради на пројекту реконструкције и изградње Народног позоришта истакао је да ће новим пројектом габарити зграде бити знатно смањени и да ће се “уклопити” у 10 милиона евра. Градоначелник Суботице Модест Дулић је истакао да неће бити потребе за рушењем већ изграђених делова објекта, него ће покушати да повећају проценат комерцијалних простора, ко-

је би касније опремили њихови корисници. - Верујем да ћемо остварити значајне уштеде у избору завршне обраде и водићемо домаћински рачуна о уређењу унутрашњости објеката и приликом набавке сценске технике - рекао је проф. др Радивој Динуловић. Као што је и раније неколико пута било речено Влада Војводине ће у наредне три године да издвоји 500 милиона динара, од чега ће ове 160 милиона за наставак радова на реконструкцији и санацији зграде Народног позоришта. - Добили смо гаранције од државних органа да ће нам помоћи да завршимо један од капиталних објеката културе не само у Суботици, него и у земљи - каже Модест Дулић. С. И.

Jожеф Kаса нови директор „Суботичких новина” СУБОТИЦА: Јожеф Каса је именован за директора “Суботичких новина”, одлучено је на седници Управног одбора ове новинске куће. На нову дужност ће да ступи за пар дана када добије решење Агенције за привредне регистре. За Yu eko телевизију Каса је рекао да жели да направи озбиљније новине, повећа тираж и прошири их на околину. За ово именовање нема правних сметњи, иако се против њега води истражни поступак по закону. Иначе, Јожеф Каса је донедавно био председник Управног одбора Народног позоришта у Суботици и поднео је оставку на ту функцију, јер, према његовом мишљењу, град није имао озбиљан однос према решавању наставка радова на Позоришту. -Однос који се исказује према градњи Народног позоришта у Суботици достигао је тачку када сам рекао доста, превршило је. После десетогодишње борбе с ветрењачама, имам право да кажем да је доста овога, нека решава неко други - рекао је Каса за новосадски Мађар со. С. И.

Грађевинско земљиште за динар ШИД: Девета седница Општинског већа свакако ће бити запамћена по томе што је пронађен пут до инвеститора, тако што им је понуђена почетна цена изнајмљивања грађевинског земљишта од само један динар по квадратном метру. Ова одлука се односи за инвеститоре у Бачинцима, где ће бити изграђена шећерана, затим у Ердевику, где ће се градити хладњача и објекти за прераду воћа и поврћа, а у Шиду односи се на градњу тениских терена. Овај предлог одлуке свакако је велика

олакшица за инвеститоре који ће и убудуће тражити у закуп земљиште, на којем ће градити своје објекте, а овом ценом шидска општина жели да их привуче. Приоритетно питање седнице Општинског већа СО Шид било је и програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Шид. Ово земљиште ће тек крајем јуна, у укупној површини од 1.300 хектара бити лицитирано и понуђено пољопривредницима. Д. С.

13

ПРОТЕСТОВАЛИ МЕШТАНИ ЛИПАРА

Реорганизација три државна предузећа СОМБОР:Одборници Скупштине Града Сомбора су јуче, на својој петој ванредној седници, усвојили су, макар до закључења ового броја „Дневника“, предложену иницијативу за увођење у унапред припремљен план реорганизације три овдашња предузећа, која су након поништења приватизација прешла у већинско др-

~etvrtak28.mart2013.

Не дају водовод „Комуналцу” ЛИПАР: Више од стотину мештана Липара протествовало је јуче испред зграде Скупштине општине Кула незадовољни општинском одлуком према којој сеоска водоводна мрежа и гробље прелазе из надлежности Месне заједнице Липар у надлежност ЈКП „Комуналац“ из Куле. Мештани Липара су протестним скупом покушали да спрече владајућу већину коју чине СНС, СПС, УРС и ДСС да на јучерашњој седници локалног парламента изгласају одлуке везане за промене оснивачких аката јавних предузећа у којима ће се, између осталог, наћи и спорна одлука. Они су посебно незадовољни тиме што им, како кажу, локална власт одузима оно што су њихови преци сами изградили месним самодоприносом како би извршили страначка запошљавања у кулском комуналцу. Такође, усвојена је и Одлука о обављању комуналних делатности којом пружање комуналних услуга у Крушчићу прелази у надлежност комуналног предузећа у Црвенки, а Крушчићани су своје незадовољство изразили петицијом коју је подржало око 700 грађана. СлободанРајачић из Липара је истакао да се општинска власт због оваквих одлука правда европским законима, иако, према његовим речима, ниједно од локалних комуналних предузећа нема потребне лиценце за пружање услуга водоснабдевања. - Циљ је само да запосле још десетак страначких активиста и сутра предају у приватне руке оно што смо својим новцима и рукама градили. Није ме срамота да као

Незадовољни Липарци

пензионер са 46 година радног стажа упрем прстом у оне који су цео живот провели на државном валову и сада дижу два прста да се оно што је сеоско да општини на управљање – огорчен је Рајачић. Мештани Липара истичу једногласну да не знају како ће убудуће плаћати комуналне услуге које ће због овога, како кажу, сигурно бити двоструко увећане. Окупљени грађани испред општинске зграде захтевали су јуче да се одлуке о променама оснивач-

ких аката ЈКП „Водовод“ из Црвенке и ЈКП „Комуналац“ из Куле изузму са дневног реда седнице и да се представницима мештана омогући да се обрате локалном парламенту. Владајућа већина у СО Кула није усвојила предлог коалиционог партнера из Јединствене Србије да уврсти у дневни ред разматрање о иницијативама Крушчића и Липара и изузме усвајање промена оснивачких аката два комунална предузећа. Након тога, одборници

опозиције из ДС, СПО, СВМ, ЛДП и СРС напустили су седницу, а скупштинско заседање су напустили и одборници ЈС. Такође, скупштинску салу су напустили и мештани Липара. - Обећано нам је да ће одржати посебну седницу у наредних 15 дана и да се до тада одлука неће примењивати. Ми ћемо се обратити Уставном суду да преиспита законитост ове одлуке – рекао је један од представника мештана. М. Кековић

ГРАД ДАЈЕ ГАРАНЦИЈЕ УЛАГАЧИМА У ИНДУСТРИЈСКОЈ ЗОНИ

Реституција успорила долазак инвеститора ЗРЕЊАНИН: Као гром из ведра неба недавно је одјекнула вест да постоји проблем са продајом парцела у зрењанинској индустријској зони “Југоисток – Ечка” и да је зато отежано довођење нових инвеститора у град на Бегеју. Испоставило се да је Градска управа пропустила да у складу са Законом о реституцији и Законом о располагању државним зељиштем, који су у међувремену усвојени, определи које земљиште треба да буде изузето од реституције. Помоћник градоначелника Зрењанина Иван Девић објашњава да је град претходно средио све имовинско - правне односе и укњижио се

као једини власник земљишта у зони “Југоисток - Ечка” која се простире на око 120 хектара, уз магистрални пут Зрењанин - Београд. - Међутим, законски рок од два месеца за пријављивање земљишта које се изузима из реституције није искоришћен. Бивша градска управа сматрала је да то није потребно пошто

Погодно за улагање Иван Девић каже да је индустријска зона “Југоисток – Ечка” велики адут Зрењанина у привлачењу страних инвеститора, јер је једна од најуређенијих у Србији. Омогућава рад у режиму Слободне зоне, одмах је покрај пута Зрењанин - Београд, реке Бегеј и аеродрома Ечка. Инвеститори који дођу овде, захваљујући близини Румуније и Мађарске, на вратима су Европске уније.

Индустријска зона „Југоисток–Ечка”

су парцеле у власништву града. Ми смо овај проблем наследили, а бојазан од могуће реституције стопирала је активност зоне и долазак нових инвеститора – појашњава Девић. Не би ли се што пре решио овај проблем, одборници Скупштине су на овонедељној седници усвојили предлог закључка у вези са отуђењем неизграђеног грађевинског земљишта у

јавној својини града Зрењанина које се налази на локалитету “Југоисток – Ечка”. На основу тог предлога, неизграђено грађевинско земљиште за које до дана доношења закључка није покренут поступак код Агенције за реституцију по захтеву за враћање одузете имовине, може се понудити заинтересованим инвеститорима. Тиме је локална самоуправа практично дала гаранције инвеститорима. Скупштина је, у вези са тим, већином гласова прихватила и предлог одлуке о покретању поступка отуђења неизграђеног грађевинског земљишта у јавној својини града. Како је објаснио известилац по овим тачкама Никола Халас, суштина је да град преузима обавезу да обештети евентуалне старе власнике који до 1. априла 2014. године буду доказали да полажу наследно право на земљиште у овој зони, а на основу Закона о реституцији. - Заиста не знамо, чак не можемо ни да претпоставимо да ли ће се у спровођењу поступка денационализације јавити неко са захтевом за враћање земљишта у зони “Југоисток - Ечка”. Али, у сваком случају, град ће сносити трошкове обештећења евентуланим наследницима земљишта, уз све гаранције инвеститорима да су постали легални и легитимни власници парцела у зони – истиче Девић. Ж. Балабан

VESTI Помоћ за избеглице СОМБОР: Комесаријат за избегла и прогнана лица и Град Сомбор спровели су програм финансијског оснаживања избеглих лица, доделом помоћи за опремање радњи и локала у којима обављају делатност. На конкурс се јавило 18 избеглих и прогнаних лица, а укупан износ који је био на располагању износио је 2.400.000 динара. Комисија која је одлучивала о пријавама донела је одлуку да сви учесници конкурса добију по 133.333 динара. У име локалне самоуправе, уговор је потписао градоначелник Сомбора НемањаДелић, који је

изразио наду да ће „износ помоћи ма колики да је, добро доћи у куповнини опреме. М. Мћ

Монографија дискотеке „Ло–Бо” БЕЧЕЈ: Прва дискотека у Бечеју „Ло–Бо“ била је место где су се млади радо окупљали у периоду од 1974. до 1988. године. Власник Борис Лозанов је пре пар година изложбом у галерији „Круг“ обележио годишњицу престанка рада, а сада је написао пригодну Монографију прве бечејске дискотеке „Ло–Бо“. Промоција пменуте Монографије заказана је за вечерас у 18 сати и одржа-

ће се у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј. В. Ј.

Промоција књиге БЕЧЕЈ: Уместо изложбе слика, простор галерије „Круг“ под кровом Градског позоришта Бечеј биће вечерас од 17 сати место где ће се одржати промоција књиге Лазара Џамића по имену „Цвјећарница у кући цвећа“. Поднаслов књиге је “Како смо усвојили и живели Алана Форда“ и реч је о несвакидашњој студији, првој књизи о култном стрипу „Алан Форд“ и културолошком значају његове популарности у бившој Југославији. О књизи ће говорити Бојан Стојановић,

уредник издавачке куће „Хеликс“, која је са хрватском издавачком кућом „Јесенски и Турк“ реализовала заједнички пројекат. В. Ј.

Хакован сајт ДСС-а ЗРЕЊАНИН: Албански хакери оборили су прексиноћ сајт Градског одбора Демократ ске странке Србије у Зрењанину. Поред албанске заставе, група под називом “Косовски златни хакери”, поставила је и неколико порука, између осталих “Косово је било, јесте и биће албанско, а не српско” и “Србија има своју земљу, али то није Косово”. Ж. Б.


14

monitor

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 28. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

Прави је тренута да искористите своју иницијативу и предузимљивост.Контактисиностранствоммогу довести до значајног профита. Студентимогуочекиватидобререзултате.

BIK 20.4-20.5.

Доброгстерасположења,алинемојте правити брзоплете пословне потезе. Комуникација с надређенима није најбоља, суздржите се од сугестија. Партнер је променљивог понашања.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Расположени сте за дружење и комуникацију.Узпомоћпријатељаи сугестију партнера можете постићи материјални напредак. Слободни Близанци могу упознати интересантнуособу. Повољан је дан за трговину, али изапостизањезначајнихрезултата на пословном плану. Ситуација с надређенима је напетија, али слободно изнесите своја запажања. Проблемснесаницом.

Наглашена је потреба за уживањима. Најбоље ћете се осећати у дружењу с пријатељима, али и у необавезној куповини. Расположењевамможепокваритипартнернепримеренимкоментарима.

Правијетренутакдаразмислите опонуђенимпословниминвестицијама. Можете значајно унапредити породичнефинансије,алиипобољшатимеђусобнеодносе.Опрезноу саобраћају!

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Променљивогстерасположењаи склони пренагљеним закључцима, али и реаговању. Покушајте да будете што тактичнији да не бисте улазили у непотребне расправе с колегаманапослу. Прати вас срећа на пословном плану,алииусвакодневномживоту. Искориститеповољнетренутке,посебноакосебавитекреативнимпословима или спортом. Упознавање занимљивеособе. Упородичномокружењусумогуће напетости. Будите толерантниј�� и попустљивији с млађим члановимапородицеипокажитевишеразумевања за њихове потребе. Опрезноскућнимапаратима!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Партнеровипроблеминапословномплануполакосепреливајуина вашодносикомуникацију.Покушајтедасеопуститеулаганимшетњама и дружењу с људима из непосредногокружења.

Тешко је пратити ваш ритам јер васнедржиместо.Иматенаглашенупотребузакомуникацијом,алии потребудапомогнетеблискимособамаизвашегокружења.Тензијас партнером.

Вашаиницијативаћедоћидопуног изражаја, посебно у пословима везаним за унапређење каријере и статуса.Такође,просперитетможете очекивати и ако се бавите техничкимделатностима.

TRI^-TRA^

Стидисесекса предкамерама V REMENSKA

Глумица Ева Мендез кажедајеодлучнаи духовитаособаиданеволикадасењенсексепилстављаупрвиплан. „Неволимкадморамдаснимамсценесексаинијебилоједноставносниматиихуфилму‘ThePlaceBeyondThePines’,али Рајан је био ту и он је успео да ме опусти, захваљујући својимсаветима”,реклајеЕва. Глумица је објаснила да не воли када јој говоредајесекси. „Сексепилјесамоједандеомојеличности, тојемалидеосвега”,кажеЕва.

PROGNOZA

VIC DANA

Сунчаноитоплије

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

7

Sombor

8

Kikinda

8

Vrbas

9

B. Palanka

9

Zreњanin

9

S. Mitrovica 10 Ruma

10

Panчevo

10

Vrшac

8

Srbija Beograd

10

Kragujevac

11

K. Mitrovica 14 Niш

12

Evropa

НОВИ САД: Ујутруслабмраз.Токомданатоплијенегојуче,уз сунчанепериоде.Ветарслабдоумеренјугоисточни.Притисакмало изнаднормале.Минималнатемпература-2,амаксимална9степени. ВОЈВОДИНА: Ујутруслабмраз,атокомданатоплијенегојуче, узсунчанепериоде.Ветарслабдоумеренјугоисточни.Притисакмалоизнаднормале.Минималнатемпература-4,амаксимална10степени. СРБИЈА: Ујутруслабмраз,атокомданатоплијенегоусреду,уз сунчанепериодеиновонаоблачењепоподне,којезахватапрвојугозападнекрајеве.Ветарслабдоумеренјугоисточни.Притисакмало изнаднормале.Минималнатемпература-4,амаксимална14степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Упетакизавикендпорасттемпературе,усуботуинедељуод15до20степени,алиузпроменљиво  време с повременом кишом и краткотрајним локалним пљусковима.Упонедељакхладнијесакишом. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗА: Опрезностсесаветује особама са срчаним проблемима и варирајућим крвним притиском,апоподне иастматичарима.Могући суглавобоља,нервоза иболови узглобовимаикостима.Свимучесницимаусаобраћају неопходна је максималнаконцентрација.

Madrid

17

Rim

16

London

5

Cirih

8

Berlin

2

Beч

6

Varшava

2

Kijev

1

Moskva

0

Oslo

3

St. Peterburg 1 Atina

19

Pariz

7

Minhen

8

Budimpeшta

6

Stokholm

3

Разговарајухирург,архитекта иполитичаротомекојијенајстарији занатнасвету.Кажехирург: -БогјеодАдамовогребранаправио Еву.Ето,биојепрвихирург,итоврло добар. Прекинегаархитекта: -Чекај,БогјеЕвунаправио текшестог дана.Сетисесамогпочетка: првохаос, пајенастаоред.Кобимогаоданаправиредосимархитекте? Натоћеполитичар: -Добро,људи,аштамислите, којенаправиохаос?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

282 (-23)

Slankamen

510 (-4)

Apatin

370 (-24)

Zemun

556 (-5)

Tendencija opadawa

Bogojevo

352 (-22)

Panчevo

546 (-8)

STARI BEGEJ

Smederevo

624 (-8)

Baч. Palanka 379 (-14) Novi Sad

421 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

320 (-62) N. Kneжevac

166 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA 513 (4)

S. Mitrovica

626 (2)

Senta

515 (3)

Beograd

509 (-6)

Novi Beчej

444 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

524 (-4)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

140 (-16)

Reшeњe:

DUNAV


OD1.APRILAGSPPRIMEWUJEPROLE]NIREDVO@WE

„[estica”idedoRibqepijace Foto:N.Stojanovi}

Od ponedeqka, 1. aprila, startuje prole}ni red vo`we u gradskom i prigradskom prevozu. Najva`nija izmena novog rasporeda polazaka autobusa bi}e na gradskim linijama 2 (Centar Novonaseqe)i4(Liman4-@elezni~ka stanica) gde }e ponovo biti u saobra}aju zglobni, umesto solo autobusa. Naliniji6(Podbara–Centar–Adi-

ce)bi}eizmewenatrasakretawaautobusa, pa }e tako od ponedeqka „{estica” i}i do Ribqe pijace. Naime „{estica”}esekretatipostoje}omtrasom do Ulice Marka Miqanova, odakle }e skrenutilevoiKosovskomulicomi}i dobiv{egterminalanaRibqojpijaci, koja}eslu`itikaopolaznoizavr{no stajali{te.

Novosadska ~etvrtak28.mart2013.

Prole}niredvo`wene}edonetizna~ajnije promene u prigradskom prevozu. Dosada{wipolasciizNovogSadazaRumenkuu16.29~asovaiu16.40~asovabi}e objediweniupolazaku16.35~asova.PolazakizVojnova}ebitiu11.10~asova,a nekaosadau11~asova.PolazakizBocki uNoviSadu8.50~asova,od1.aprila}e bitipomerenu9~asova. Z.D.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

UPOZOREWEUDRU@EWASPASILACANAVODIVOJVODINE

Najava JKP „Gradsko zelenilo”da}eovegodineprviputobjaviti javni oglas radi anga`ovawa spasilaca na kupali{tu [trand, podigla je na noge Udru`ewe spasilaca na vodi Vojvodine.

GoranRadivojevi}

Predsednikovogudru`ewaGoran Radivojevi} ka`e da je samo Udru`ewespasilacanavodiVoj-

vodine registrovano i podvla~i daimjevi{eputauneformalnom razgovoru re~eno da su se ”zamerili”firmi,jersuobjaviliumedijimadaimhonorarizapro{lu sezonuznatnokasne,patakojo{u potpunosti ni do danas nisu ispla}eni. U proteklih osam godina radili su, podvla~i Radivojevi} besprekorno, bez ijedne primedbe posetilaca, pa je na~in na kojisuiz„Zelenila”odlu~ilida organizujuspasila~kuslu`bu,na~indase„osvete”spasiocimakoji su javno zatra`ili zara|eni novac. -Jedinokomo`edabudeo{te}en u ovoj pri~i su posetioci na [trandu,ukolikosenebuduprimewivali visoki standardi, koje jeovoudru`ewepostavilouradu uproteklimgodinama-isti~eRadivojevi}. Onka`edasertifikatmoguda izdaju samo vi{e {kole i da humantarna organizcija - Crveni krst trenutno nije nadle`na za oblastspasavawanavodi. -Nadle`nostimaPliva~kisavez Srbije, a sve je regulisano u Zakonuosportu.Trenutnoseradi

Foto:S.[u{wevi}

„Zelenilo”sesveti spasioc  imazboghonorara

Ho}elizawihbitiposlaiunovojsezonina[trandu

pravilnikzaspasiocenavodi,jer jeovaoblastvrlo{iroka,anedovoqno razra|ena. U pravilniku bitrebalodasena|uibenificijezaspasioce,jerradenaotvorenojvodi,{tojeposaovisokogrizika-nagla{avaRadivojevi}.

Onnagla{avadajelanebilo 70 spasilaca i da taj broj nije biodovoqan,pasmatrada}eiza ovu sezonu nedostajati spasilaca. Savetnikdirektorau„Zelenilu”IvanNo`ini} kazaojeju-

PREDSTAVQAWENOVOSADSKIHADUTAUBEOGRADU

Finansijskogve{ta~ewajo{nema Vi{isuduNovomSadunaju~era{wemro~i{tunijenalo`iofinansijskove{ta~eweradi utvr|ivawavisineli~neod{tete,kojuuparnici protiv Grada tra`i nekada{wi vlasnik ATP Vojvodina” Ilija Devi}, jer Me|umesna autobuska stanica izgra|ena na parceli preduze}a ne radi, a o tome postoji ugovor skloqen

izme|udvestranekojijejo{nasnazi.Parnica jepo~ela15.decembra2011.godineidosadaje bilo~etiriro~i{ta.PredstavniciGradasuju~ebiliprotivfinansijskogve{ta~ewaitra`iliodsudadaodbijeDevi}evod{tetnizahtev, kojipotu`biiznosi57milionaevra,do15.decembra2011.godine. Z.D.

Havarija stopirala grejawe stacijakoje}egradorganizovati. Unarednomperioduplaniramoda uradimoistoisanema~kimiitalijanskim privrednicima, kao i saonimaizdrugihzemaqa-naveo jePetrovi}. Naprezentaciji{efKancelarijezalokalniekonomskirazvoj OliveraSimovi} predstavi}einvesticione potencijale i raspolo`ive lokacije u gradu, ~lan

Gradskog ve}a za privredu Goran Se~ujski govori}e o oblasti poqoprivrede,adirektorTuristi~ke organizacije Branislav Kne`evi} predo~i}e turisti~ku ponudu Novog Sada. Tako|e, bi}e predstavqeneiaktivnostiGrada na realizaciji inicijative za kandidaturu za Evropsku prestonicukulture. G.^etnik

Radnici „Novosadske toplane”ju~eod10.30satipo~elisu da saniraju havariju na vrelovodnojmre`inaugluulicaPap Pavla i Arse Teodorovi}a. Zbogradovagrejawanijebilou ulicamaArseTeodorovi}a,Masarikovoj, Pap Pavla 16, LukijanaMu{ickogod1do7iuStevanaStefanovi}aod3do7iod 2do14.@iteqiovihulicagrejawesudobiliju~eukasnimpopodnevnimsatima. B.M.

VESTI Tribina„Pobunaprotiv devastiranogerosa” Tribina “Pobuna protiv devastiranog erosa”,kojupovodompredstave“UbitiZorana\in|i}a”organizujeStudentskikulturnicentar(SKCNS),odr`a}eseve~eras u19.30satiuKlubu“Fabrika”,BulevardespotaStefana5.Opitawima“[tajeubijeno sa premijerom?”, “Kako bi \in|i} gledaonaatentat?”,“Inspiratoriiprofiteriubistvanascenidana{weSrbije?”govori}e dugogodi{wi urdnik ~asopisa “Repu-

blika”Neboj{aPopov,rediteqpredstave bor Sekcije poziva sve  da se ovim putem “Ubiti Zorana \in|i}a” Zlatko Pakovi} podsetenavelikidoprinosdivizijeupobeiJovanGvero ispredproducentaSKCNS. dinadfa{izmomuDrugomsvetskomratu. N.R. G.^.

Se}awena 29.hercegova~kudiviziju Prole}nisastanakSekcijeboracaipo{tovalaca 29. Hercegova~ke narodno oslobodila~keudarnedivizijeuNovomSaduodr`a}esesutrau11~asovauKlubuodbornikaiboraca,UlicaZmajJovina3.Od-

krstNovogSadakojiimasertifikatzato-ka`eNo`ini}. On smatra da niko nema tapiju da se brine o bezbednosti kupa~a na  Dunavu, ve} da {ansu treba pru`itipodjednakosvimudru`ewima. ZorkaDeli}

SUDSKAPARNICADEVI]PROTIVGRADA

Gradprivla~iruske investitore Manifestacija „Prezentacija privrednihikluturnihpotencijalaNovogSadazaprivrednikei predstavnikediplomatskogkora” odr`a}esesutraod18~asovauRuskomdomuuBeogradu,ato}ebiti prilikadaseuNoviSadprivuku noviinvestitori,re~enojenaju~era{wojkonferencijizamedije uGradskojku}i. [ef kabineta gradona~elnika ipredsednikOrganizacionogodbora manifestacije Aleksandar Petrovi} izjavio je da ova manifestacija predstavqa krunu rada prvih {est meseci nove gradske administracije,na~elusagradona~elnikom Milo{em Vu~evi}em. -Napozivseodzavaosamkrem ruskeprivrede,{toideuprilog tome koliko su oni ovo ozbiqno shvatili i tome koliko je nova gradska vlast uradila na dovo|ewustranihinvesticija.Ovojesamoprvaunizuovakvihmanfife-

~e,da}eoglaszaspasiocebiti objavqenovihdana,akriterijumi}ebitiistikaoidosada. -Spasiocitrebadaimajulicencu, a dobi}e je posle zdravstvenogpregledaiproveresposobnost, {to }e raditi Crveni

Sajamantikviteta uDomuvojske

TradicionalniSajamantikviteta,hobijaiumetni~kihpredmeta,121.poredu,odr`a}esedanasod10do19~asovauDomuvojskeSrbije,Beogradskikej9.O~ekujeseoko 50izlaga~asapreko15.000predmetaizrazli~itihperiodaistorije.Tako|e,odr`a}e

seihumanitarnaprodajausaradwisaKolomsrpskihsestara. G.^.

Promocijaza{titnika gra|ana O ulozi i nadle`nostima za{titnika gra|anabi}ere~idanasu18~asovausali Ma|arskog kulturno-umetni~kog centra, UlicaJo`efaAtile16.U~estvujuzamenica za{titnika gra|ana Stojanka Varaji}, diplomiranapravnicaMajaDunovi} idirektorGradskebibliotekeDraganKoji}. G.^.


NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak28.mart2013.

UKARLOVA^KOJOSNOVNOJ[KOLI

Stomatolo{ki pregledprvaka Akcija „Zuboqub” u okviru koje }e karlova~kim prvacima bitipregledanizubi,bi}eodr`anadanasu14.15satiuOnovnoj{koli„23.oktobar”uSremskim Karlovcima. To je tradicionalna akcija koju Crveni

krst Sremskih Karlovaca realizuje u saradwi sa stomatologomizDe~jegdispanzerausklopuNedeqezdravihzuba.Roditeqiprvakanakonpregledadobi}eizve{tajostawuzubawihove dece. Z.Ml.

AKCIJA„DNEVNIKA”I„VULKANIZDAVA[TVA”

„Op~iwena”nadar

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Vulkanizdava{tvo” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬vedanasod13do13.05 ~a¬so¬vana brojte¬le¬fo¬na528-765,adosadau ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige KetrinHarison“Op~iwena” uizdawu„Vulkanizdava{tva“.Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari“Vulkan”,ZmajJovina24. UosvitprvezoreNovegodine, izledomokovaneNeveizvu~enoje

telo ubijenog Raspu}ina, Ludog Monaha.Wegovak}erkaMa{aposlata je da `ivi u carskoj palati sacaremNikolajemiwegovomporodicom,ukqu~uju}iisvojeglavog princa Aqo{u. O~ajni~ki se nadaju}i da je Ma{a nasledila Raspu}inove ~udesne isceliteqske mo}i, carica Aleksandra je moli da neguje Aqo{u, koji boluje od hemofilije,bolestikrvizbogkojejede~akvezanzapostequ,budu}idabiinajobi~nijaogrebotina ilitekblagiudaracmoglidabudufatalni. I.D.

KOMO@EDAKORISTIATRAKTIVNULOKACIJUUCENTRU

Parcelakodrestorana „Belala|a”zavadilakom{ije Parcela pored restorana „Belala|a”,uUliciKisa~koj21,postala je predmet spora dve porodice,akulminiraojepro{lenedeqekadajevlasnicarestoranai sukorisnik dve {estine ove dr`avne parcele Mila Pavlovi} zvala policiju, jer je ~ula da bagerutojba{tiru{iwenpomo}niobjekat. -Prenekove~edo{aomijejedanmladde~koirekaodamoram daprodamsvojdeosukorisni{tva naplacunakomimamipravodr`avine. Nakon {to sam odbila, po~eo je da mi preti. Posle dva danado{aojesaradnicimaipo~eodare`evo}keiru{ipomo}nu prostoriju. Kada sam do{la i pitala{tatoradi,uhvatiomeza vratipo~eodagura.Poslesamod ~itavog{okapalaunesvest-ka`eMilaPavlovi}. Kako daqe nastavqa policija je odvela momka, ali se on ubrzo vratio sa ocem i majkom, stavio svojkatanacnakapijuioti{ao. S druge strane, pomenuti mladi}AleksandarPopovi} iwegov otac \uro Popovi}, ne vide ni{ta sporno da plac na kojem su odnedavno vlasnici ~etiri {estine, ure|uju, a sve navode o pretwama i fizi~kom obra~unu demantuju. - Obavestili smo je pismenim putem da }emo kr~iti sme}e i privoditiplacnameni,po{toza

Mila Pavlovi} pored poru{enog pomo}nog objekta

15 dana nije ni{ta odgovorila, smatrasedajepre}utnosaglasna satim.Objektanikakvognijebilo,negojela`noukwi`en.Gra|evinskive{takjeutvrdiodatunemanitemeqaniplo~e,akadasmo skloniligajbeitenabacanestvarina{lismosamogomilucigala -izjavioje\uroPopovi}. Advokat porodice Pavlovi} ka`edajetaparcelagradskogra|evinskozemqi{teitunemo`e

Pqu{tetu`be Jednoodre{ewanakrajubibilodadr`avapodeliplacizme|ustrana,alikakosadastvaristojesamo}epr{tatitu`be.MilaPavlovi}tu`i}ePopovi}ezasmetaweposedaiprivremenu meruzabraneulaskanaplac,zanaknadu{tetematerijalneinematerijalneiprivatnukrivi~nutu`buzbognano{ewalakihtelesnihpovredainasilni~kogpona{awa,dok}ePopovi}itu`itiPavlovi}ezapretwesmr}uiorganizovanikriminal.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar3:Najtra`enijiuEropi”(14.15),„Ledenodoba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Pet legendi” (14.30), „Hobit” (12.15), „Zvon~ica i tajna krila” (11.30, 12.35), „Semijeva velika avantura” (13), „Krugovi” (16.40), „Jadnici” (19), „Falsifikator” (20.30,22.30),„OZvelikiimo}ni”(15,15.15,17.30),„Vratimiime” (22.05),”Kruds 3D” (12, 13.15 14, 16, 16.10), „Xek ubica divova” (15.30,17.45,17.50,22),„PadOlimpa”(22.25),„Buntovnice”(20.15), „Doma}in”(18.10,20.10,22.15),„21:Kona~nopunoletan”(18,20),„Xi AjXo:Odmazda”(20.05,22.25)

POZORI[TA SNP:Scena„PeraDobrinovi}”,DanSrpskognarodnogpozori{ta, program obele`avawa (12), „Pri~e iz be~ke {ume”, drama, (19.30). Scena„Jovan\or|evi}”,opera„Posqedwiqetnicvijet”(20) Pozori{temladih:velikasala„Suncokreti”(18),malasala„Qubav”(20)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”,postavkaOdeqewaza kulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do14satii od18do22~asa,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolitadosredine20.veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka20a,4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eod polavekaza{titeprirodeuVojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije

TElEfOnI

Unovosadskomporodili{tuodprekju~eu7~asovadoju~euisto vremerodilesu: DEVOJ^ICE:BeataKadvaw izNovogSada,@eqkaMitrovi} iz ^erevi}aiJasnaSimi~i} izKikinde, DE^AKE: Ogwenka Gajdobranski, Jelena Milidragovi} - Ze~evi},IvanaMilenkovi} iMarijanaStankovi} izNovogSada,Sla|anaOr{o{ izVajske,Sla|anaDragi~evi} iz^urugaiZvezdana Baki{ izBe{ke.

SAHRANE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweni: HerminaMijaNikolin(1963)u9.45sati,MarijaFraweMrki} (1926)u10.30(ispra}aj),\ura|MilaRadakovi}(1934)u11.15, Slavoqub Svetomira Belimarkovi} (1939) u 12, Simeun Toda Joki}(1929)u12.45,Jelena@arkaDundovi}(1931)u13.30(ispra}aj),Josif-FrawaMartinaBogdan(1929)u14.15(ispra}aj) iIvanIvanaJuri}(1935)u15sati(ispra}aj). NaCentralnomgrobquuFutogudanas}ebitisahrawenMilanDmitra]ulum(1944)u13sati.

da se stekne svojina, a Mila ima pravo dr`avine, {to zna~i da ju koristiiodr`ava,akakosuidealnideloviupitawunijefizi~kiopredeqenokojije~ijideo.Za objekat koji je ucrtan bez gra|evinske dozvole Mila ka`e da ga ona nije zidala nego je bio tamo kada je kupila pravo na sukorisni{tvo. -Tosamkoristilakakopomo}neprostorije,izbacilisumiledomate, {torete i druge stvari koje mi sada kisnu na dvori{tu nastavila je vlasnica „Bele la|e”. Popovi} napomiwe da }e tra`itini{tavnostugovorapokome je Mila Pavlovi} postala sukorisnik parcele, jer se to mo`e prenositi samo krvnim srodstvom,{tokodwenijeslu~aj. –Ovdeseradioorganizovanom krminalu. Ona je pretila ubi-

stvommeni,momsinuimojoj`eni ipolicijajereklada}esvedo~itiuna{ukorist.Nemaonapravo ukwi`be nikakvih objekata na dru{tvenoj svojini koju koristi. Nije bilo nikakvog objekta pre, sve{tosuizgradlijenelegalno, odhoteladokafane,alijeukwi`enoimoramodaotrijemokojoj jepomagaoi{taradeinspekcije. Zagradila je plac, a tu pomo}nu prostorijumimosvakelogikenapravila je na sred placa. Otela namjeipodrumitavan{tojesada predmet restitucije i mora namvratiti-tvrdiPopovi}. Ondaqeka`ekakojeplanvlasnice„Belela|e”verovatnobio, po{tosuostalisukorisnicinisu`iveliovde,danesavesnimkori{}ewemplacaposle20godina dobijepravonavlasni{tvo,ato bibilo2014.godine. AleksandarLatas

NOVOSADSKI VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE

RO\ENI

DNEVNIK

Foto:N.Stojanovi}

16

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14 RADIOLO[KIKABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf.DRDRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS„ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVODDOO, NoviSad, Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,i 6350-740


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak28.mart2013.

17

JKP„TR@NICA”OSAVREMEWUJEINFORMACIONISISTEM

Direktor„Tr`nice”Milo{Tubi}demonstriranovine

pe zauzetosti, pratimo u~inak radnika i unakrsno poredimo podatke iz prethodnog perioda. Tubi} je predstavio ovaj sistem na Futo{koj pijaci gde je ura|ena

automatizcija uz pomo} „smart fon” ure|aja, svaka tezga je identifikovana i omogu}ava transparentan protok informacija i stvarawe baze podataka. Kako sa-

znajemo, postoje terenske, serverske i klijentske aplikacije. Te ren ske ko ri sti te ren ska slu`ba naplate i interne kontrole. Serverska aplikacija zadu`ena je za distribuciju izve{taja, a klijentska omogu}ava pristup prikupqenim podacima i generisawe velikog broja grafi~kih i tabelarnih izve{taja. Ovaj sistem omogu}ava, izme|u ostalog, automatsko a`urirawe stawa na terenu, smawewe papir ne ad mi ni stra ci je, kra }e vreme obuke terenskih radnika, automatsko {tampawe fiskalnih ra~una... Tubi} se nada pozitivnoj reakciji korisnika, „uprkos ~iwenici da su u pitawu moderne IT tehnologije koje su, vrlo ~esto, te{ko prihvatqive {irokim narodnim masama”. Zame nik gra do na ~el ni ka Bork o DEJANMANDI] GOST„DNEVNIKA”

Finansije gradanadlanu Gost „Dnevnika„ u „Intervjuu petkom“ je DejanMandi}, ~lan Gradskog ve}a za buxet i finansije. Glav ni grad ski fi nans u su tra {wem bro ju pri ~a }e o bol noj ra ni zva noj ATP „Voj vo di na“ ko ja bi grad sku ka su mo gla da olak {a za go to vo 1,7 mi li jar di di na ra, o efek ti ma no vih me ra na pu we we grad skog bu xe ta, o to me da li }e se grad za du `i va ti po sled wom tran {om grad skih ob ve zni ca. Kako izgledaju gradske finansije, na koje je svaka vlast bila ponosna, saznajte sutra na stra ni ca ma „No vo sad ske hronike”. S.Kr.

Ili}kazao je da }e Grad podr`ati nastavak modernizacije „Tr`nice” s obzirom na weno dobro poslovawe. - Ovo je jedno od retkih preduze}a koje pozitivno posluje, uprkos

„Ukusitradicije” Ovog vikenda na Ribqoj i Detelinarskoj pijaci bi}e otvorena manifestacija „Ukusi tradicije”. Prema re~ima direktora JKP „Tr`nica”, Milo{a Tubi}a, manifestacija }e trajati 10 dana i predstavi}e proizvode sa severa Ba~ke. Sve~ano otvarawe zakazano je za subotu, 30. marta, u 11 sati, na Ribqoj pijaci gde }e se mo}i probati proizvodi i to uz zvuke tambura{kih orkestara. ogromnoj konkurenciji u supermarketima koji dolaze iz inostranih zemaqa. Elektronski sistem naplate jedan je od na~ina kojim }e se omogu}iti konkurentnost preduze}a na tr`i{tu, a ono je jedno od

Kwi`evna nagrada „Pe~at va ro {i srem sko kar lo va~ ke” bi}e uru~ena danas u 11 ~asova u Kar lo va~ koj gim na zi ji, a ovogodi{wi laureati su Tawa Kragujevi} za kwigu „Hleb od ru `a” i Gor an Lab ud ov i} [arlo za zbirku „Tajnopis”. Uru ~e we je upri li ~e no u okvi ru za vr {ne sve ~a no sti proletweg izdawa Brankovog kola, organizovanog povodom 189. godi{wice ro|ewa pesnika Branka Radi~evi}a. U programu u Karlova~koj gimnaziji izme|u ostalih u~estvuju glumica Ru`icaSoki}, mladi glumci „Teatra poezije Brankovog kola” i me{oviti hor Karlova~ke gimnazije. Do bit ni ci na gra de istog dana }e u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu u 19 ~asova izvesti program „Pesni~ko natpevavawe”. J.Z.

sati o tome, ali je navedeno da }e se sve znati kada se posao privede kraju. Dodato je da }e najvi{e ko{tati izgradwa opti~ke mre`e, postavqawe video nadzora i stvarawe softvera. A.Jerini}

VA[ STAV KOLIKOZNATEO PROTIVPO@ARNOJZA[TITI

Vatru,ipak,boqe dagasevatrogasci

Protivpo`arna za{tita jedna je od glavnih tema u gradu, naro~ito u periodima kad se grad prise}a velikih tragedija poput po`ara u „Launxu” i „Kontrastu”. Tada se, makar na tren, povedu pri~e o va`nosti plana evakuacije i ispravnosti aparata za ga{ewe vatre. Pitali smo sugra|ane koliko su vi~ni protivpo`arnoj za{titi...

SREMSKIKARLOVCI

Uru~ewe „Pe~atavaro{i”

najve}ih poslodavaca Grada s obzirom na to da izdaje 4.700 tezgi - rekao je Ili}. [to se ti~e novca koji }e biti ulo`en u ovaj projekat, na konferenciji se nije `elelo komentari-

Foto:N.Radman

Sistem elektronske nalate bi}e uveden u naredne dve godine na oko 10 pijaca koje su u nadle`nosti JKP „Tr`nica”, najavqeno je na ju~era{woj konferenciji za novinare odr`anoj na Futo{koj pijaci. Kako je re~eno, ciq je da se osavremeni poslovawe ovog preduze}a, a sve pijace u Novom Sadu bi}e povezane opti~kom mre`om kako bi se stvorila jedinstvna baza podataka. - Integrisa}emo i unaprediti video nadzor, izgraditi ga tamo gde je to potrebno, uvesti elektronsku kontrolu kretawa, povezati sve u jedan sistem putem softvera za planirawe i analizu kako bi rad u~inili efikasnijim - naveo je direktor „Tr`nice” Milo{Tubi}. Dobit je vi{estruka, jer sad ve} mo`emo da vidimo sistem naplate, zauzetost tezgi, interaktivne ma-

Foto:R.Hayi}

Elektronskanaplatapija~arine

Biqana^urikov, doma}ica: - Nikad nisam koristila protivpo`arni aparat, ali mislim da bih mogla da se sna|em. Ako bi izbio ve}i po`ar, najpre bih zgrabila mu`a i decu i izjurili bi iz ku}e, i naravno, pozvala vatrogasce.

IvanaNikoli}, studentkiwa: - Ako bi izbio po`ar u mom stanu, najpre bih iza{la iz wega i zvala vatrogasce. Ne znam da koristim aparat za ga{ewe po`ara, tako da bih verovatno samo pogor{ala stvari ili dovela sebe u opasnost.

Bo`idarKqaji}, penzioner: - Imam dva protipo`arna aparata u ku}i i znam da ih koristim, jer sam nekad bio zaposlen u osiguravju}em zavodu i tamo smo imali obuku. Ako bi izbio po`ar, aktivirao bih aparat i ugasio vatru.

PericaStanojevi}, student: - Ako bih zatekao po`ar, prvo bih pozvao nadle`ne organe. Ukoliko bih bio u mogu}nosti, pomogao bih pri ga{ewu. Znam da koristim aparat, jer studiram Protivpo`arnu za{titu na Visokoj tehni~koj {koli. A.Jerini}

Iskqu~ewa struje Nov i Sad: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma Ada mo vi }e vog na se qa i na se qa Te lep, Sa ve Ko va ~e vi }a 5, 9-15, Fe le gi Ti va do ra 6-8, Bu le var oslo bo |e wa 1, 9, 27, Bu le var Ja {e To mi }a, De~ ja usta no va „S. Ko va ~e vi}” i „Pla vi ~u pe rak”, Ter mi nal GSP, od 8 do 12.30 ~a so va S. ]o ro vi }a 1733, 26-38, Ive ]i pi ka, od 10.30 do 11.30 ~a so va Ko tor ska 58-70, 49-61, Fe je{ Kla re 42-36, 41-31, S. Gla va {a 48-62, 37-51. Petrovaradin: od 8.30 do 11.30 ~asova Bukova~ki do 34-56, 9-19, Bukova~ki put 6-60, 7-77, Kraji{ka 22a-28a, 52a, 67-69a, Mala Karaga~a 8, 8a, 16a, 22b. Sremski Karlovci: od 8.30 do 13 ~asova deo Stra`ilovskog puta oko dvorske ba{te i ul. Vorosovo. ^er ev i}: od 8 do 13 ~a so va deo na se qa Ba re i ul. Zlat ni ca.


18

09.00 09.05 10.10 11.00 11.25 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 23.45 00.40

Државнипосао Универзум Палета Најглупљиамерички преступници Двоугао Живопис Имемогсокака Вести Подистимкровом Центарсвета Додатиживотгодинама Вести Еко-ШумеВојводине Плавикруг Вестизаособесаоштећеним слухом Оперативци Здрављепресвега Здравоживо Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао Фолдеркултура ТВДневник Оперативци Сучељавање Војвођанскидневник Једаннаједан Универзум Смртнарајскомострву Најглупљиамерички преступници

Сара Мартинс

СЕРИЈА

Смрт на рајском острву Лагана детективска серија, чија радња је смештена у амбијенту очаравајућих Кариба. Детектива Ричарда Пула,који је срцем и душом Британац, задовољан тмурном лондонском климом,шаљу на малецко, сунчано острво Сен-Мари да реши мистериозно убиство. Улоге: Бен Милер, Сара Мартинс, Дени Џон-Џулз, Елизабет Бурџин Режија: Роџер Голдби, Пол Харисон, Алфред Лот, Чарли Палмер (РТВ 1,23.45)

07.10 07.35 08.00 08.25 08.55 09.55 10.50 11.50 12.30 12.40 13.10 14.10 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 22.50 23.15

tv program

~etvrtak28.mart2013.

Повратакнасело Живопис Вредизнати Концертгодине2000. Грување Грувањеуживо Трећивојвођанскифестивал класичнегитаре Емисија(мађ) Вести(мађ) Украјинскапанорама Лулу Концертгодине2000. Добровече, Војводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Емисијаукрајинскемузике Добровече, Војводино(рус) Смртнарајскомострву Фолдеркултура Плавикруг Палета

07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30

09.05 09.35 10.00 10.05 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 18.30 19.00 19.30 20.20 20.30 21.00 21.25 22.00 22.30 23.20 00.10

Документарнипрограм ВОА Панорама Краткевести Светживотиња Културнипрограм Документарнипрограм Излогстрасти Краткевести Документарнипрограм Мибирамо Војвођанскевести Панорама Светживотиња Војвођанскевести Излогстрасти Документарнипрограм Војвођанскевести Документарнипрограм Војвођанскевести Културнипрограм Панорама ВОА

06.56 07.32 07.57 08.21 08.28 08.55 09.04 09.46 10.00

Тријумф хришћанства Петивекјебиовекварварске најезде и пада Западног царства. Био је то век рушилачкихподухватакојисуувеликој мери одредили смерницепокојимаћесеЕвропадаљеразвијати. Учествују: проф. др Радомир В. Поповић; проф. др Радивој Радић; др Оливер Томић;ДраганВукић;дрПаолаВентура;проф.дрНикола Јакшић; отац Јозо Милановић;кардиналЂанфранко Раваси; мр Владан Таталовић (РТС1,23.00) Јутарњи дневник Позориштеукући Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Тито-Црвеноицрно Дневник Спортплус Појмовникраногхришћанства Доусијања Циклус-Смешнеидругеприче Какосеторади ОвојеСрбија Бољиживот Гастрономад ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица Дневник Бољиживот Да,можда,не Никонијерекаонећу Тристатринаеста: Тријумфхришћанства 00.15 Доусијања 01.10 ПосетиоциизПраискона 02.00 Ноћнибиоскоп:Мало убиство у породици,филм

08.00 09.05 09.36 09.59 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.40 13.30 14.23 15.10 16.00 16.48 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.01 23.00

Хранаивино Цртанифилм Трас Великетајнемалогместа Вести Великиодмор ИЦТплус Серија Вести ПутзаЕвонли Ленија Вести МистеријеКГБ-а Хранаивино Објектив(слов) Објектив(мађ) Законулице Трас Новосадскопоподне Сигуранквадрат Објектив ПутзаЕвонли Неонсити Витраж Личнагрешка Документарнипрограм Објектив Клиника Законулице Серија

09.30 Белгијскикуп1/2Финале: СерклБриз–Кортријк 11.30 ЕвролигаМагазин 12.00 ВТАиАТПМастерсМајами 17.15 СКСтудио 18.00 ВТАиАТПМастерсМајами 21.30 ЛаЛигаМагазин 22.00 Светфудбала 23.00 Премијерлига,магазин 23.30 АТП 00.00 ВТАиАТПМастерсМајами 03.30 Евролига:Бамберг –Панатинаикос

06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.20 23.20 00.15 00.30 02.00 02.05 02.50 03.40

Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 ВИП Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Филм:Тафин-утеривачдугова Галилео Ноћни журнал Филм:Слепа опсесија Срећне вести ВИП Несреће у ваздуху Љубав и казна

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Нада Топчагић, Мирослав Илић,Зорица Брунцлик,Халид Муслимовић,Нада Обрић,Енес Беговић, Уснија Реџепова и Шеки Турковић.Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ,20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу 07.00 Аморе Латино, 08.00 У нашем атару, 09.00Кухињица,09.30Зоо пузле,10.00Фарма, 11.00Пролог,12.00ИТ Нетворк,12.30Инвестиције,13.00Отворени екран,14.00Биографије,14.55Инфо,16.00Аморе Латино,16.55Инфо,17.30Бибер,18.00Здравље је лек,18.30Кухињица,18.55 Инфо,19.30Бибер,20.15Отворени екран,21.15Модни магазин,22.00Бибер,22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

10.22 10.41 11.09 11.37 12.05 12.40 13.09 14.10 14.37 14.46 15.44 16.31 16.58 17.55 19.24 19.47 20.00 20.30 21.00 21.55 23.30 00.00 00.49 01.47 03.05

Слагалица Пустоловине Марка и Маје ПчелицаМаја АнаДобрић Чаробно село Великани Балкански ратови Српске спортске легенде СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос програмзависиодтрајања преноса Споменички досије Београда Траг у простору ЕвропаиСрби Усвету СОРТС Беокулт Трезор Чаробно село Великани Балкански ратови ТВлица...као сав нормалан свет Преци и потомци Преваранти Одбојка-Плеј оф:полуфинале,Војводина -Црвеназвезда,пренос Пустоловине Марка и Маје АнаДобрић Живот и стандарди Метрополис Преваранти Мали издајник,филм Бунт Гуно:Миса у част свете Цецилије Трезор Одбојка-Плеј оф: полуфинале, Војводина-Ц.звезда ТВлица...као сав нормалан свет

Малииздајник ЗаснованнаромануАмоса Оза „Пантер у подруму”. Палестина 1947, неколико

месеци пре него што је Израелпостаозваничнадржава.Борбени11-годишњак иманаумусамодапротера британскеокупатореизсвоје земље, не слутећи какво гаискуствоочекује. Улоге:АдоПорт,Алфред Молина,ТеодорБикел,ВивијенБрунстајн Режија:ЛинРот (РТС2,21.55)

07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 14.15 15.30 15.50 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.15 22.00 23.30 00.00 01.00 02.00 03.00

Добројутро Фарма-уживо Брачнисудија ПрвиНационалнидневник Папарацолов Тачноуподне Нежељене Националнидневник Фарма-уживо Прељубници Национални дневник Маланевеста Фарма-преглед дана Необјављенеприче Свезаљубав Фарма-уживо Прељубници ПаблоЕскобар Фарма-уживо Филм:Излазна карта

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

08.25 09.30 10.00 10.35 12.00 13.15 15.00 16.00 16.40 17.00 18.30 19.15 20.20 20.30 21.30 23.00 23.35 23.55 01.00 01.25 01.30

Доме,слаткидоме Хоћудазнам Вести ВеликибратВИП(уживо) Ларинизбор Интернат СтивенСигал-Правдазасве Вести Спортскипреглед ВеликибратВИП(уживо) Вести Ларинизбор ВеликибратВИП(уживо) СтивенСигал-Правдазасве Великибрат(дневнипреглед) Вести Спортскипреглед ВеликибратВИП(уживо) ВеликибратВИП,безцензуре Фешнвик СестраЏеки

Џесика Алба

Предигра за брак Млади Чак се налази затворен у ормару с девојком Анишом,ко��а ће бацити чини на њега -свака жена коју буде заволео удаће се за другог мушкараца. Двадесетдве године касније,Чак ради као успешни зубар заједно с својим најбољим пријатељем Стуом,пластичним хирургом. Улоге: Џесика Алба, Дејн Кук,Ден Фолгер, Челан Симонс Режија:Марк Хелфрих (Пинк2,22.00) 08.00 Цртани филм 09.00 Пинк таргет 10.00Филм:Окрутне намере 11.30 Сити вести 12.00 Филм:Муљање 14.15 Породични обрачун 15.00 Собарица са Менхетна 15.45 Маријана и Скарлет 16.30 Гром у рају 17.30 Наследници 18.15 Тјудорови 19.00 Ескобар-господар зла 20.00 Филм:Срећа у малим дозама 22.00 Филм:Предигра за брак 00.00 Филм:Шкорпион

Зоки на веселој фарми Ова прича верно описује једну од најдужих борби у историју животиња: ласице против пилића.„Пилећи паприкаш“је цртана серија која омогућава малим гледаоцима да завире у душу три способна и самостална пилета који деле пространу двоспратницу на „Фарми смеха“. (Хепи,09.30) 05.00 08.00 09.15 09.30 09.55 10.00 10.50 11.10 11.50 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 14.45 15.00 15.55 16.00 17.20 17.55 18.30 18.50 20.20 21.00 22.30 23.30 01.00 03.00

Добро јутро,Србијо СузеБосфора Телешоп Зоки на веселој фарми Монстер хај Сабрина Винкс 5 Монсуно Бен 10 Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Телешоп МојаСрбија Вести Сузе Босфора Црни Груја Телемастер Насловна страна,квиз Филм Чађава механа Голи живот Луда кућа Филм Филм Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak28.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

19

ДОБРИЦА ЋОСИЋ ИЗ ЗАГРЕБАЧКОГ УГЛА

Пише:Дарко Худелист 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40

Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Савршен стил Четири венчања -Америка Највећи губитник Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Карсонов свет Мали људи,велики свет Краљ посластичара као кувар Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Савршен стил Алесандрова кухиња Стручњак за торте Салон „Последња прилика„ Живети са 295кг Дијагноза Необичан секс Ургентни центар

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Други светски рат у боји Ко си заправо ти? Велики трансфер Непревазиђене Животиње које су ушле у историју 12.40 У потрази за Хајдном 13.40 Рим није изграђен за један дан 14.40 Тајм тим година XИ 15.40 Ко си заправо ти? 16.50 Мистерије олупина на дну океана 17.50 Рим није изграђен за један дан 18.45 У месечевој сенци 20.30 Мит о Витлејемској звезди 21.25 Прохоровка. Кроћење тигра 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година XИ 01.00Германска племена

08.00 09.00 10.10 11.10 12.10

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ЗавераРозвел КунгфусториоТаијипанди Времечуда Чинијаодзлата Младиучитељ НеваљалиДедаМраз Уметностразбијања РеволуцијагоспођеРетклиф Еротскифилм Еротскифилм

Револуција госпођеРетклиф Оназасобомостављаземљу Марска и Спенсер и улазиуземљуМарксаиЛењина.Овојетоплакомедија која прати путовање дисфункционалне породице из Источног Мидлендса до леденеИсточнеНемачкеиназад. Господин Ретклиф се бориозациљ,ањеговаженасеборилазапородицу... Улоге: Кетрин Тејт, ЖанинГлен,БританиЕшворт Режија:БилиЕлтрингам (Синеманија,22.00)

МладиЏонЛенонјесензибилан и помало немиран 15годишњаккоји1955.годинеу Ливерпулу живи са својом брижном и повученом тетом Мими. Џон је тинејџер бунтовног духа који машта о одласку из Ливерпула, односно о бегу од породичног живота и једноличне свакодневице у друштву обележеном малограђанскимменталитетом... Улоге:  Арон Тејлор-Џонсон, Кристин Скот Томас, ДејвидТрелфол,ЏошБолт Режија:  Сем Тејлор-Џонсон (ХРТ1,23.23) 07.00 10.00 10.53 11.08 12.00 12.40 13.25 14.05 14.33 15.04 16.00 16.45 17.52 18.20 19.10 19.30 20.12 20.45 21.34 22.06 22.45 23.23 00.59 02.34 03.17 03.57

07.27 07.50 08.16 08.44 09.10 09.57 10.42 12.48 13.13

18.07 18.35 19.06 19.37 20.00 20.05 21.40 22.25 23.11

06.00 06.25 06.50 07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Управљање Вајлдом Али Мекбил Управљање Вајлдом Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Мелиса и Џои Не веруј комшиници из стана 23 Брза италијанска кухиња Једном давно Секс и град Суперзвезде плеса Пројекат „Модна писта„ Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Не веруј комшиници из стана 23 Очајне домаћице Џордан Тело је доказ Џордан Приватна пракса Очајне домаћице

ЦСИ:Њујорк Пријатељ детектива Тејлораиводитељватрогаснеслужбе преминуо је у чудним околностима,усумњивомпожару који је намеравао да угаси.Мекоткривасличности између између овог и низа других подметнутих пожара који су се догодили у протеклих15година... Улоге: Гери Синис, Села Вард, Кармин Ђовиназо, Хил Харпер, Еди Хил, Ана Белкнап Режија:ЕнДонахју (РТЛ,23.00)

Добро јутро,Хрватска Опасни путеви,док.серија Скица за портрет Преуреди па продај!5,док. серија Дневник 1 Пркосна љубав Др Оз 2,ток-шоу Скица за портрет Тренутак спознаје Позитивно Док.филм Хрватска уживо Слатко лудило 1,док.серија 8.спрат,ток-шоу Тема дана Дневник Жираха,док.филм Спектар Паралеле Емисијапучкеипредајне културе Дневник 3 Дечко који не обећава,филм Да нико неће,ја идем за њим, филм Закон и ред Ловцинанатприродно ДрОз

Ексклузивно право на стид Н а вратима кабинета пише само „Добрица Ћосић, академик„. Никаква функција, ни посебна ознака. С разлогом: он је једноставно један и јединствен – изнад свих па и самога предсједника САНУ. У Србији већа институција и од саме Академије. Разговарали смо, опуштено, точно сат. Нисам водио биљешке, али чим смо се растали, сјео сам у кафић и забиљежио да ми се он, чим смо се упознали, почео тужити на здравље (није ни чудо, имао је те 2006. пуне 84 године): притисак му свако мало осцилира, од једног екстрема до другог, на једно око је већ готово потпуно ослијепио па тешко чита и пише. Разговор је имао три тематске цјелине. Најприје сам хтио провјерити једну своју тврдњу из књиге „Туђман: биографија„, која, нажалост, није била точна. Написао сам да је Ћосић упознао Туђмана већ седамдесетих, кад су обојица били дисиденти у Титовој Југославији, на великом сусрету хрватских и српских политичких (националних) опозиционалаца у Загребу. Сусрета је доиста било 1978. у Загребу, али је од српских опозиционалаца дошао само Милован Ђилас. Позван је и Ћосић, али је одбио доћи. Како ми је рекао, он је предложио двије алтернативе: да сусрет буде не у Загребу већ Београду; или, ако већ треба бити у Хрватској, у неком другом граду а не у Загребу. Ћосић и Туђман – два вршњака рођена 1922. – први пут сусрели су се очи у очи тек 1992, непосредно након распада Југославије. Обојица су тад били на челу својих држава, проистеклих из бивше, распаднуте СФРЈ. Туђман први предсједник неовисне Хрватске, а Ћосић предсједник СР Југославије (фактички, Србије и Црне Горе). Али с битном разликом: Туђман је у Хрватској био Бог и батина, док је у СРЈ стварну власт и моћ имао Милошевић, наравно, не сам него заједно са супругом Миром Марковић. Туђман и Ћосић састали су се у Женеви, у Палачи народа, чак два пута тијеком јесени 1992. Оба су пута разговарали, уз посредовање високих међународних представника, по девет сати. Тема разговора била је нормализација односа између Хрватске и СРЈ, након рата у Хрватској 1991. Резултат првог њихова сусрета била је „Декларација Ћосић–Туђман„. Тај је договор конкре-

СелаВард

14.49 15.11 16.00 16.32 17.18

КетринТејт

СЕРИЈА

КристинСкотТомас

Дечкокоји необећава

Ерика Убиства у Мидсамеру Вокер,тексашки ренџер Пандури новајлије Монк Вокер,тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Видовњак Филм: Узбуђење убиства Филм: Напад Двоглаве Ајкуле Пандури новајлије

23.31 00.12 00.53 01.34

08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Шаолински пажеви Телетабиси Линусипријатељи Амика Школски сат Долина сунца Ролерика,филм Залагаоница,док.серија Да нико неће,ја идем за њим, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца У потрази за Марком Полом, док.серија Глобално село Туристичка класа Мала ТВ Светчоколаде,док.серија Вечерас Зачарана Ела,филм Нове авантуре старе Кристине Закон и ред Увек је сунчано у Филаделфији Ловци на натприродно Заштитница сведока Трачара Секс и град

УбиствоуХоливуду Ени Беззлихнамера Савтајџез Врелинатела Птичица Поноћниекспрес Људиподстепеницама Еротскифилм

07.30ОсветаПинкПантера 09.00 МомцисМедисона 10.00Усенцимојесестре 11.30 Крађа 13.00 МомцисМедисона 14.00 Живот 16.00 Црниосветник 17.30 Биографија-КејтБланшет 18.30ОсветаПинкПантера 20.00 МомцисМедисона 21.00КаратеКид3 23.00 Једини

07.30Вирусатек 07.45 ТВпродаја 09.00Кобра11 10.45Ексклузивтаблоид 10.50 Ружаветрова 12.00СулејманВеличанствени 13.05Небоиземља 14.50Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00СулејманВеличанствени 21.10 Небоиземља 23.00ЦСИЊујорк 00.55Менталист 02.35Астрошоу 03.55РТЛДанас

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какотораде? Какосеправи? Врхунскоградитељство Аутомобили Трговциаутомобилима Америчкичопери Разоткривањемитова Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какосеправи? Страственириболовци Злочиначкеимперије Гангстерскикод Невољеурају Отмицаиспасавање

08.30 11.30 12.30 12.45 13.30 16.30 17.30 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00

Билијар Билијар Фудбал Фудбал Билијар Билијар Бициклизам Фудбал Билијар Борилачки спорт Покер Фудбал Аутомобилизам

Загребачки публициста Дарк о Худелист (1959), сем чланцима и интервјуима, међу бардове хрватског истраживачког журнализма сврстао се већ својим првом књигом „Косово – битк а без илузија„. Потом је објавио „Банкет у Хрватској„ и „Новинари под шљемом„,док је нарочито била запажена „Туђман: биографија„. Током вишегодишњег пројекта којем је дао радни наслов „Сукоб Срба и Хрвата у 20.столећу и слом Југославије, у оквирима свјетске повјести„, као својеврстан додатак је настао „Мој београдски дневник„након бројних разговора с Добрицом Ћосићем,од 2006.до 2011. Делове књиге објављујемо уз сагласност аутора.

тизиран на њихову другом састанку у Женеви. Ћосић биљежи у свом дневнику: „Туђман је предложио размену српског становништва из западне Славоније с хрватским из Посавине и Босне. Сагласио сам се, пошто сам добио Караџићев пристанак и нагласио добровољност пресељавања. Овен и Венс су се сагласили с нашим договором о замени становништва, уз Венсову напомену да у саопштењу треба да стоји ‘хумано пресељење‘ становништва, да то не би личило на етничко чишћење.”

Првисусретвршњака,ЋосићаиТуђмана

Упитао сам Ћосића како га се Туђман за тих њихових сусрета дојмио. Није ми га баш похвалио. Био је, каже, јако намргођен, арогантан, нетолерантан, па и дрзак. „Тешко је било„, казао ми је, „с њим разговарати, нас је Србе називао ‘србочетницима‘„. У свом га дневнику Ћосић овако портретирао: „Туђман не скрива мржњу према Србима, коју реторички покрива нападом на ‘терористе‘ – Србе у Хрватској, који се, по његовом мишљењу, боре за велику Србију. Понаша се као жртва и осветник због ‘српске агресије‘.” Друга тема првог сусрета могла се свести под точку „разно„. Ћосић ме питао како је Игор Мандић и да га поздравим. Њих двојица су велики пријатељи, још од „оних времена„. „Цела моја породица је„, рекао ми је Ћосић, „одболовала трагичну смрт Игорове кћерке Аде„. Е – трећа тема било је једно моје мало изненађење приређено кад смо се већ растајали. Помно читајући бројне Ћосићеве текстове – романе, политичке есеје, дневничке забиљешке, чланке, интервјуе – примијетио сам да готово наметљиво често спомиње ријеч „стид„. То ме заинтригирало па сам направио цијели попис његових реченица (дугачак неколико новинских картица) у којима средишње мјесто заузима именица „стид„ или глагол „стидити се„. Ту ријеч, која у хрватском свакодевном језику баш и није тако популарна (далеко од тога да не постоји, али се не чује у свакој прилици и као да је постала помало „старомодна„), он раби готово „програматски„ често. Као да се мало лецнуо кад сам га то упитао, као да је у себи помислио: „Види ти овога, с овим неће бити шале, овај је очито наумио ићи далеко у разговорима са мном!” Отприлике, овако је одговорио: – Реч „стид„ све више ишчезава из терминологије хришћанства, под утицајем католичанства. И зато ја до ње толико држим. То је био одговор као из пушке. Али изречен благо, ненаметљиво. Значи, након помног читања Ћосићевих текстова, проникнуо сам у бит: он „стид„ сматра битним дијелом источног културно-цивилизацијског идентитета, којем он припада, а у опреци спрам западног, на католичанству или западном кршћанству сазданог идентитета, који је источном у много чему изравно супротстављен. Ћосић, дакле, жели да се и преко те ријечи јасно распознаје његово припадање једном, а неприпадање другом идентитету.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


20

LekAR

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

ISHRANATRUDNICA

Folnakiselinaza zdravqebebe STARI(NE)ZABORAVQENIRECEPTI

Glogja~asrce Na{ebakesudobroznalekolika  je lekovita mo} gloga. Ova biqkajegrm,madamo`edaizraste i u ~vornovato i razgranato drvoido5metara.Zaleksesakupqaju cvetovi s cvetnim stabqikama, listovi i plodovi bez peteqki.Cvetoviilistoviseberu uprole}e.Su{eseutankomsloju, pri~emujepotrebnopazitidane promeneboju.Listoviseberuna-

kon cvetawa, a plodovi posle dozrevawa. Plodovi se prvo su{e u hladudauvenu,apotomsesu{ena toplojpe}i. Glogva`izajednuodnajvrednijih i najdelotvornijih biqaka za srcejergaja~aireguli{esr~ani rad. Glog je i izvanredan regulatorkrvnogpritiska,pri~emune samo da sni`ava povi{en pritisak,ve}ipovi{avaprenizakkrvni pritisak oslabqenog sr~anog mi{i}a.Poma`eiule~ewuzapaqewa vena i angine pektoris.

Glogdelujeinasmirewenervnog sistema,pajeodli~anprotivrazdra`qivosti,napetostiinesanice. Za `ene u tre}em `ivotnom dobu glog je tako|e dragocen, jer ubla`avasmetweuklimaksu. ^aj se sprema tako {to se tri velike ka{ike su{enog i samlevenogglogaprelijes~etiridecilitravrelevode.Kuvase15do20 minutanatihojvatri,procedise ivrlotopaopijetokomcelogdana. Mo`e se napraviti i tinktura.  Napuni se boca plodovima gloga i prelije dobrom rakijom. Ostavise{estdoosamnedeqana suncu ili u toploj prostoriji. Uzimasepo15kapitriputadnevno,15minutapreglavnogobroka. Ovo je odli~an lek protiv gihta, belogprawa,kamenaububregu... U apotekama se mogu na}i ve} pripremqene me{avine glogovog ~aja,ukojemsukombinovanicvet, koraiplod,kaoime{avinesdrugimlekovitimbiqkama.Prenego {toseodlu~itezale~eweglogovim~ajemilitinkturomdobroje posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom u apoteci, koji }e vasuputitinapravilnouzimawe napitaka.Netrebazaboravitida i lekovite biqke imaju aktivne supstance,{toihi~ini„lekovitima”, pa treba obratiti pa`wu na wihovu kombinaciju s lekovimakojeina~euzimate. J.B.

^aktri~etvrtine-anketiran ih Beo g ra| ans ki zna da nedovoqno uno{ewe vitamina i minerala tokom trudno}e mo` e da {tet i bud u} em zdravqu deteta, preko 60 odsto `ena koje su u~estvovale u anketi smatra da je napredak medicine i farmacije u pos ledw ih dvad es et god in a doprineo da se spre~e komplikacije trudno}e, ali tek svaka tre}a zna da navede neki od preparata koji u sebi sadr`e folnu kiselinu i koristeseutokutrudno}e.Ovo su rezultati „Femibion” istra`ivawa sprovedenog u Beogradu, ali rezultati bi najvervatnije mogli da odnose i na`eneucelojSrbiji. Tospitivawejepokazaloje da, premda dve tre}ine anketiranih Beogra|anki zna da jefolnakiselinanajva`niji vitamin za zdravu trudno}u, 58 odsto wih nije znalo da je potrebnodasefolnakiselina prevede u organizmu u aktivni oblik, folat, izjavila jebiznismenaxer„Merk”SrbijaNevena Vidakovi}.Organiz am pol ov in e pop ul ac ij e `ena, usled enzimskog polimorfizmanemo`eupotpunosti da pretvori folnu kiselinu iz hrane u svoj aktivni oblik, {to je za trudnice veomabitno,ite`ene,~akiuz dovoqan unos folne kiseline, ne mogu posti}i optimalanunosfolata. Vi{e od polovine anketiranih poznaje nekog ko se susreosakomplikacijamautoku trudno}e, a isto toliko wih verujedabitrudnicatrebalo

Laserle~i dioptriju Laserska tehnologija na{la je svojemestoumnogimgranamamedicine,ame|uprvimajepo~elada se primewuje u oftalmologiji. Prvaistra`ivawaeksajmerlasera dala su saznawa da kratki ultravioletni zraci nisu {kodqivizao~nestrukture.Danasjeovaj laser na{ao mesto u hirurgiji oka. Laserom se mo`e ukloniti dioptrija kod kratkovidosti, dalekovidosti i astigmantizma. Prednostovakvihoperacijauodnosunaklasi~nuhirurgijusu{to trajukra}e,bezbolasuimoguse izvoditi u ambulantnim uslovima,{tozna~iznatnokra}evreme oporavka.Kandidati za lasersku refraktivnuhirurgijuprethodno se podvrgavaju temeqnom ispitivawuikompjuterskojanalizikvalitetaidebqinero`wa~e,{toje merilozapodobnostibezbednost za ovu vrstu hirur{kog zahvata. Podaci dobijeni kompjuterskim

snimkompovr{inero`wa~eprenose se direktno na laser, koji automatkiuklawamikronskeslojevero`wa~e.Preciznostlasera jevelika,paseposleskidawaslojadobijaidealnoglatkaizaobqenapovr{ina.Najnovijametodajei „lasek” procedura, koja  predstavqakombinacijunajboqihosobinadvelaserskemetode.Oporavak vida je brz i u 80 odsto slu~ajeva vid se stabilizuje bez nao~ara i

da promeni re`im ishrane i dabiudrugomstrawutrebalo jestiumereno,vode}ira~unao uno{ewu vitamina i minerala. Istra`ivawe je pokazalo i da vi{e od 60 odsto ispitanih `ena smatraju da je u drugom stawu korisno uzimawe vitamina i dodataka ishrani, svaka~etvrtaispitanicaihje koristila, a svaka tre}a zna nekog ko je koristio neki od preparata koji sadr`i folnu kiselinu.Svakadrugaispita-

Nova vakcina kompanije „Glakso Smit Klajn”, koja je probudila nade da }e biti mo}no novo oru`jeuborbiprotivmalarije,izgledadaposle ~etirigodineprestajedabudedelotvornakoddece,ukazujejednoistra`ivawe.Tevakcine,poznatekaoRTS,S,jo{nemanatr`i{tu,alisuutoku wena testirawa u sedam afri~kih zemaqa. U Africisvakogminutajednodeteumreodmalarije, bolesti koju prenose komarci i od koje godi{weumre655.000qudi.Zasadprotivovebolesti nema vakcine koja bi pru`ila punu za{titu.Najnovijipodacioprobnojvakciniprikupqenisuu drugojfazijednestudijeuKeniji,kojasebaviwenomefikasno{}unauzorkuod320mali{ana.Ispostavilosedauprvojgodinipovakcinacijiova vakcina pru`a za{titu od malarije u 43,6 odsto slu~ajeva,alido~etvrtegodinenakonvakcinacije taj procenat opada na nulu.Tako|e je utvr|eno

jefolat,aktivnioblikfolnekiseline,~ijideficitmo`e dovesti do nepravilnosti uformirawucentralnognervogsistemadeteta. Dovoqan unos folne kiseline mo`e da doprinese smawewu broja spontanih poba~aja koji se javqaju naro~ito kod `ena sa sni`enom aktivno{}u enzima za pretvarawe folne kiseline u biolo{ki aktivanoblik. J.Barbuzan

ALERGIJENAPOLEN,PRA[INU,GRIWE,@IVOTIWSKEDLAKE

Kijawe,noscuri, suzeo~i...

kontaktnih so~iva za nekoliko meseci.  Precizno i potpuno predvi|awe rezultata intervencije,aposebnoonihsvisokimstepenomdioptrijskegre{ke,zavise odindividualnihosobenostioka kodpacijenta.Kakooftalmolozi ka`u„lasek”metodajebezbednai dajemalibrojkomplikacijauvidu,kao{tojebqe{tawenaj~e{}e no}u,aosimtogapopotrebiprocedurasemo`eponoviti. J.B.

Dolaskom prole}a za ve}inu nas po~iwe najlep{e godi{we doba,azaalergi~nenapolenpo~etaktegoba.Posebnoovogprole}a na na{im prostorima suo~i}emosesaalergijamajakogintenziteta,anajnovijipodacigovore da se svake godine za 25% uve}ava broj obolelih od alergijskog rinitisa. Polen biqaka jejedanodnajzna~ajnijihalergenaizprirodekojisenalaziuvazduhu.

SVAKIPETI ALERGI^AN

Polenovazrnakodsvakepete osobeizazivaalergijskureakcijupra}enutegobama.

da je doti~na vakcina sve mawe efikasna {to je detevi{eizlo`enomalariji. (Tanjug)

Jogurtzatrbu{wake Jednaodameri~kihfirmiupravojelanisrala natr`i{te„Mo}anjogurt”~ijimkonzumirawem sezate`ustoma~nimi{i}imu{karaca.Proizvo|a~ijogurtasu,ina~e,uglavnomusmerenina`ene.Novijogurt,~ijijeproizvo|a~marka„Mo}ni mu{karci”, prvi je rezervisan za mu{karce. Taj jogurtje,kakoizme|uostalogisti~uwegoviproizvo|a~i,vi{eodjogurta,toje„pokret”kojiima za ciq da motivi{e i spoji osobe u potrazi za zdravimtelom.Onbitrebalodaobezbedizdravqe digestivnogtrakta,gubitaktelesnete`ineidobijawemi{i}a.Radiseojogurtukojibitrebalo da sadr`i dosta proteina i da bude bez masno}e, aliblizaknormalnomjogurtuvezanozanutritivniunos.

SIMPTOMI ALERGIJSKOG RINITISA Bezobziradalijere~oalergijamanapolen,pra{inu,griwe ili `ivotiwske dlake tegobe alergijskogrinitisasuiste: - Svrab, curewe iz nosa, kijawe, - O~i suze, ote~eni i crveni kapci, -Peckawe,grebaweugrlu [ta sve niste probali da olak{atesebimuke? Pacijenti su u nedoumici da li alergijski rinitis treba le~iti a wihova naj~e{}e postavqenapitawasu:[taprimeniti

ikojisune`eqeniefektimedikamenata? Koliko dugo smem da koristimidalismejudaihkoristedeca,trudnice?

KIJAWEPAASTMA Svakakodaalergijskirinitis trebale~iti jerdugotrajneivi{egodi{wetegobemogudauzrokuju oboqewa kao {to su astma, upalasinusa,pojavapolipaunosu,kowuktivitisa.Sdrugestraneop{tejepoznatodadugotrajna upotrebaantialergijskihlekova ima svoje ne`eqene efekte (pospanost,navika,o{te}ewesluzoko`enosa...),aposebnotrebabitioprezanikonsultovatisalekarom za mogu}nost wihove primenekoddeceiutokutrudno}e.

ZA[TITITESE NAVREME

VESTI Vakcinaprotivmalarije gubiefikasnost?

nicamislidapostojirazlika me|u vitaminskim preparatimazatrudnice,asvaka~etvrta je ~ula da na tr`i{tu postoj i prep ar at koj i sad r` i folat. Iako nek e od vit am in a trudnice imaju u rezervama, pa mogu da ih „pozajme” bebi, druge vitamine i minerale, ~ijesepotrebepove}avajutokomtrudno}e,nemoguobezbediti ~ak ni optimalnom ishranom.Tipi~anprimerzato

200 doza = 30 dana za{tite

U svetu se u posledwe vreme kaoefikasnaibezbednaza{tita od alergija od strane lekara alergologapreporu~ujeupotreba prirodne pra{kaste celuloze. U{mrknuta pra{kasta celuloza obla`e sluzoko`u nosa formiraju}iza{titnifilm-nepropusnu barijeru za alergene (polen, pra{ina, griwe, `ivotiwske dlake).Natajna~inspre~avapojavuneprijatnihsimptoma,aukoliko su simptomi ve} prisutni brzoihubla`ava. Zarazlikuod drugihantialergijskihlekovane izaziva pospanost, naviku, ne o{te}uje sluzoko`u nosa pa se prah celuloze mo`e koristiti bezbednotokomcelesezonealergija.Zatojenaro~itopogodanza upotrebukoddeceuzrastave}od 18meseci,trudnica,doiqasportistaiodraslihosoba. DrMirjanaMi{i}


dnevnik

oglasi

~etvrtak28.mart2013.

21


22

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

SAJAM, BULEVAR, izdajem razra|en restoran-piceriju sa kompletnim inventarom u etno-stilu, 130m2, na du`i period. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874. 71624 IZDAJEM uli~ni lokal 8m2+5m2, super lokacija, Maksima Gorkog 4, sanitarni ~vor. Telefon: 063/344-711. 71759

PRODAJEM televizor 35 evra, el. {poret 25 evra, zamrziva~ 50 evra, besplatan prevoz. Roba je o~uvana, ispravna. Nakupcima ne prodajem. Telefon 061/713-4395. 71736

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 70419 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 71603

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 70437

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Tel.: 021/6399-305. 71660 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399305. 71661

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespodencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 71662

IZDAJEM mawi jednoiposoban komforan, poluname{ten stan u blizini Gradskog SUP-a. Telefon: 064/99-35-774. Posle deset ~asova. 71756 IZDAJEM name{tenu garsoweru za studentkiwe ili zaposlene, Ulica Petra Drap{ina. Telefon: 064/16-10-330. 71594 IZDAJEM na du`e vreme dvosoban name{ten stan 46m2 sa klimom na Novom Nasequ. Telefon: 064-93-26-930. 71599 IZDAJEM name{ten stan 25m2, ventar, Po{tanska 9. Telefon: 064/265-3765. 71737 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Telep, Tihomira Ostoji}a. Telefon: 063/532-593. 71738 IZDAJEM u Petrovaradinu, Preradovi}eva ul. jednoiposoban komforan stan na drugom spratu. Telefoni: 062/157-53-25, 0230/27-153. 71740 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ (kod robne ku}e). Soba, kuhiwa, predsobqe, kupatilo, dva le`aja, dva garderobera. Telefon 063/807-44-25. 71772

SOCIJALNO, @itni trg, noviji, ukwi`en stan od 29m2 na II spratu po ceni 32.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15011 HITNO, ulica Ilije Bir~anina ekstra zgrada „Arena” gradila, nov kompletno name{ten odmah useqiv ukwi`en stan, cena 31.500 sa name{tajem. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15012

PRODAJEM ILI MEWAM ukwi`en stan 68m2+gara`a, Bulevar Kraqa Aleksandra 496, Beograd - za stan u Novom Sadu. Telefon: 064/891-38-54. 71516

NOVA DETELINARA, ukwi`en jednoiposoban stan na prvom spratu po ceni od 35.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15001 CENTAR, ukwi`en noviji jednoiposoban stan od 50m2 cena 46.500. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15002 LIMAN, 2.0 stan kod „Merkatora”, od 53m2 prodaje se po ceni 42.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15003 NOVO NASEQE, odli~an 1,5 stan od 48m2, ukwi`en, renoviran, cena 40.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 SAJAM, Mi~urinova ulica, odli~an noviji ukwi`en dvosoban stan od 46m2, cena 47.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15005

DVOIPOSOBAN ukwi`en na Grbavici u Aleksandrovoj zgradi, nadzor parking. Cena 47.000 Eura. Telefon 060-17-27-222. 71613 @ELEZNI^KA STANICA, klasi~an 2,5 stan od 67m2 na I spratu, odli~no stawe, renovirano kupatilo, cena 62.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15006 LIMAN, N. fronta, odli~an 3.0 stan od 80m2, lako preuredqiv u 3,5 po ceni od 70.000. Telefoni: 6366-952, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3,0 stan na II spratu, prelepo okru`ewe-zelenilo, cena 61.800. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15008 CENTAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om-cena 91.000. Tel. 636-6952, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15009

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 70439 POVOQNO prodajem stan od 128m2 u Beogradu, ugao Bul. kraqa Aleksandra i Branka Krsmanovi}a. Tel.: 063/8022454 Branislava i 063/7068400 Milena. 71566 PRODAJEM stan ili mewam za mawi 96m2, Ulica Du{ana Danilovi}a, 1. sprat, odli~an raspored, Novo naseqe, vlasnik. Telefon: 063/101-1481. 71487 GRBAVICA, nov, odmah useqiv, luks, 6.0 stan od 136m2, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Tel. 063/8288-377, www.bomil.rs. 15010

PRODAJEM povoqno novu ku}u, 430m2, Sajam, dva lokala, sedam kupatila, 20m front, 400m2. Zamena za stan, doplata. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 71623 PRODAJEM ku}u u Sremskoj Kamenici (izuzetna lokacija) ili mewam za dvosoban stan u Novom Sadu i doplatu. Telefon: 060-766-88-10. 71588 FRU[KA GORA - Staro Selo, plac 1700m2, 8 km od Novog Sada, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon: 069/18-26726. 71248 PRODAJEM 2 placa, 7,20 i 15,5 ari i staru ku}u u centru Jaska. Telefon: 063/297-956. 71271 PRODAJEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon: 060/766-88-10. 71587

IZDAJEM dva lokala na glavnom putu u Petrovaradinu, pogodno za mehani~ara, autoelektri~ara itd... Telefon: 063/297-956. 71272

VINO iz na{ih vinograda: portugizer, klaret, rajnski rizling, kaberne soviwon. Cena od 150 dinara. Petrovaradin. Telefon: 066/401-613. 71345

VA[E DETE na sigurnom. Pedagog ~uva, podu~ava decu stariju od 3 godine u svom stanu. Mogu}i ~asovi engleskog. Telefon 063/86-23-062. 71526

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane, podrume. Najboqe cene. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9-649-000. 71700

Posledwi pozdrav dragom

Bociki

Begi.

71790


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Osobqe motela „Bor” s tugom se opra{ta od na{e drage koleginice

Na{oj dragoj i voqenoj priji

~etvrtak28.mart2013.

Pro{lo je 5 godina od kako si nas napustila

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kolegi, novinaru i pesniku

23

Posledwi pozdrav dragoj

Pelka Bo`i} Seka Hermine Nikolin

Jeleni Dundovi}

ro|. Baji} 28. 3. 2008 - 28. 3. 2013.

Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali }emo te sa~uvati od zaborava, jer smrt je ja~a od `ivota, ali ne i od qubavi prema tebi. Wene koleginice i kolege sa posla.

posledwi pozdrav od porodica Mitrovi} i Keveq.

Zauvek }e{ ostati u na{im se}awima, zahvalni za sve {to si nam pru`ila. Toga dana }emo posetiti wenu ve~nu ku}u na Tranxamentskom grobqu, u 11 sati. Suprug Mi{a sa decom.

71785

71788

71766

Posledwi pozdrav bratu

Umrla je na{a draga majka, baka i svekrva

Nedeqko \uki} 1954 - 1999.

Pre ~etrnaest godina na Kosovu si branio sve {to je ispravno i dobro, ne `ale}i svoj `ivot u borbi sa {iptarskim teroristima. Hrabrost i ~ast tvoja pokazala nam je kako jedan obi~an ~ovek mo`e biti ve}i od svih.

Jeleni Dragi}

Slavoqubu Belimarkovi}u

Pera i Svetlana sa decom.

Redakcije „Neven” i „Mali Neven”

71745

417/P

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Zauvek tvoja supruga Zora, sinovi Stevan i Igor \uki}.

Jelena Dundovi}

71767

IN MEMORIAM

1931 - 2013. ro|. Bra~evci - \akovo R. Hrvatska

pozdrav

dragom

71768

Dana, 24. 3. 2013. godine preminula je moja sestra

Posledwi pozdrav dragoj

Draga moja tetka Milena, sve lepe uspomene na Vas sa~uvala sam u srcu. Ne}u Vas zaboraviti.

od stanara Pariske komune br. 11.

od Mirka sa porodicom.

71789

Posledwi kom{iji

Jeleni Dragi}

Simeunu

Ispra}aj za kremaciju je danas, 28. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, iz kapele na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu }e je pamtiti uvijek: sin Miladin, snaja Smiqana, unuka Bojana i unuk Dragan.

Milena Kari}

Vidina kuma Goca Bajilo sa porodicom.

71750

Du{ko Bulaji}

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Pro{lo je 10 dugih godina od kada si nas napustio, ali ti si zauvek sa nama u na{im mislima i lepom se}awu.

71743

Danas je ~etrnaest godina od kako nisi sa nama dragi na{

Tvoji: an|eli Sowa i Aleksa, supruga Gordana, otac Milan i brat Ratko sa porodicom.

Tatjana Mili}

71748

Sini{a Lau{ev

Posledwi pozdrav

Jeleni Dragi}

Herminki

Slavoqubu Belimarkovi}u

od: porodice ^vori}, Kopawa i Raci}.

od stanara Gagarinove 10/5.

71783

Posledwi pozdrav od: brata Save i wegove porodice.

71780

Posledwi pozdrav dragoj

od: Maje i Gage sa porodicama i Mire Dragi}.

Voqeni ne umiru nikada. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: otac Dragi{a, majka Qubica i brat Miroslav sa porodicom.

71679

71651

71760

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i teti

1971 - 1999.

3

Ivani Buhi

Pro{lo je petnaest tu`nih godina od kako nije sa nama na{ voqeni otac, suprug, zet i te~a

TROGODI[WI POMEN Porodica Koprenovi}.

Hermina Nikolin 1963 - 2013. Po~ivaj u miru hrabra majko i suprugo. Volimo te i slavimo. Sahrana je danas, 28. 3. 2013. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

71741

Posledwi pozdrav

Hermini

Milevi Male{ev Seji

dipl. in`. Zoran Stojkovi}

Ana Gruji} 1936 - 2010.

od brata \ure sa porodicom.

od snaje Sofije sa porodicom.

Po~ivaj u miru majko. Sin Goran.

Mi}a, Sr|an i Gorica. 71782

Wegovi: Milo{, Milica, Mirjana, Nada i Velizar.

71610

71761

71781

71615

Posledwi pozdrav dragoj

Zaspala je ve~nim snom moja sestra i na{a teta

TU@NO SE]AWE na moje roditeqe

Ivani Buhi

Mileva Male{ev Seja

od porodice Kovrlija.

Ivani

1926 - 2013. Ispratili smo je 27. 3. 2013. godine, prema wenoj `eqi, u krugu naju`e porodice. S qubavqu, Qubica, Mila i Toza. 71762

od Novice i Bebe ]upina.

Milica Melkus

Bo`a Melkus

1923 - 1983.

1922 - 2012. Sin Vojislav - Guga.

71747

71744

71663


24

sport

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

DRUGASREMSKALIGA

OP[TINSKALIGA–[ID

Gre{kamauporaz

Liderlako dopobede

Borac(M)-@elezni~ar1:2(1:2) MART INC I: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 150,su di ja Xombi} (Stara Pazova).Strelci: @ili} u 15.za Borac, a Batalo u 1. i Vukovi} u 17. minutu za @elezni~ar. @uti kartoni: Panti}, [ar~evi} (Borac), Jovanovi}, Batalo (@elezni~ar). BORAC: Jandri} 7, [ar~evi} 7, Jovanovi} 7, Parmakovi} 7, Panti} 7, @ili} 7, Joveli} 7 (@uni}), Talirovi} 7, Xaki} 7, Ma le {e vi} 7, Gom bar 7 (Nik{i}). @ELEZNI^AR: Vujinovi} 7, Bulatovi} 7, Vukobrat 7, Do{en 7, Cvjetinovi} 7 (Jovi~i} ), Jovanovi} 7, Pa{i} 7, Paji} 7 (Vukobratovi} ), Vasi} 7, Batalo 8, Vukovi} 7. Odbrana Marti~ana je samo dva puta po~etni~ki pogre{ila, {to je bilo dovoqno lideru iz In|ije da odnese sva tri boda. R.Me|edovi}

Jedinstvo(P) -Hrtkovci0:2(0:0) PLAT I^ EV O: Igra li {te Jedinstva, gledalaca 250, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelci: Novakovi} u 61. i Mandi} u 77.

Bo gu no vi}, M. Ig wa to vi} (Slo ga), No va ko vi} (Na pre dak). SLOGA: \ermanovi} 6, Vuj~i} 6, Komazec 6, \ilas 7, M. Igwatovi} 7, Bogunovi} 6, Gagi} 6, Radojevi} 5, Popovi} 6, In |i} 5 (D. Ig wa to vi} 7), Star~evi} 5 (Gajin 6). NAPREDAK: Dobrojevi} 8, ^alina 6, V. Petrovi} 6, Mladenovi} 7, Oluji} 7, Kula~anin 6 (Ja stre bi} 6), Alek si} 6, Utvi} 6, \a~anin 7, Novakovi} 7, N. Petrovi} 6. Gosti iz Va{ice bili bli`e pobedi, uz odli~no su|ewe.Ustvari nisu imali sportske sre}e da slave. D.Trifunovi}

novi} 7, Pe{terac 7, Gruji~i} 6, Trumbeta{ 6, Ostoji} 6 (Petrovi}), Milosavqevi} 6, Budi{in 6, Hajder 7, \.Devrwa 6, Milinkovi} 7. NAP RED AK: Ni ko li} 7, Novi} 7, Juri{i} 8, Pejovi} 7, Baki} 7, Gu`vi} 7, Vesi} 7, Be`anovi} 6 (Marjanovi} 7), Savkovi} 6, Tica 6, Radanovi} 8. U kom{ijskom derbiju, Napredak zaslu`eno nosi bodove u Popince, i to zahvaqu}i iskusnom Radanovi}u, koji je posle iz van red nog cen tar {u ta Baki}a, nadigrao celu odbranu doma}ih.Pobeda je mogla biti i ubedqivija, ali golman doma}ih Samarxi} je branio kao da ima sto ruku. Q.Opa~i}

ZekaBuquba{a-Dunav3:1(1:0)

Grani~ar(G) -Grani~ar(K)1:0(1:0)

RAVWE: Stadion Zeke Buquba{e, gledalaca 150, sudija Vuk ~e vi} (No va Pa zo va).Strelci: Martinovi} u 20, \onli} u 75.i Vasi} u 77.za Zeku Buquba{u, @ivkovi} u 55. minutu za Dunav.@uti karton: Mira`i} (Zeka Buquba{a). ZEK A BUQ UB A[ A: R. Ivi}, Romandi}, Vasi}, Kowe-

GRAB OVC I: Igra li {te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Radin (Ba~inci).Strelac: Mileti} u 12. minutu. @uti kartoni: M. \or|i} (doma}i), Veselinovi}, Q.Simi} (gosti). GRANI^AR (G): Nov~i} 6, Jo va no vi} (Mi lo va no vi} 6), Rahar 6, M. \or|i} 7, Jovi} 6, \. Samarxi} 6, Karda{ 6 (Ri-

Fudbaleri Jedinstva iz Plati~eva

minutu. @uti kartoni: G. Petro vi}, @a ku la (Je din stvo), Mandi} (Hrtkovci). JEDINSTVO: Der, G. Petro vi} (@a ku la), Pet ko vi}, Sto ji} (A{}e ri}), Tru mi}, Mili}, D. Petrovi} (Vu~kovi}), Sto ja no vi}, Crn ko vi}, Zuber, Kuli}. HRTKOVCI: ^i~a, Mandi}, [urjan, [opalovi}, Mitrovi} (Brkqa~a),A. Savi} 8 (Novakovi}), M.Simovqevi}, S.Simovqevi} (Novak), D. Savi}, Pjevac, Nikoli}. U kom{ijskom derbiju Hrtkov~ani su zaslu`eno slavili. Imali su jo{ nekoliko povoqnih prilika pa doma}ini mogu biti zadovoqni sa samo dva primqena gola. N.Ugr~i}

Sloga-Napredak(V) 0:0 KRWE[EVCI: Igrali{te Sloge, gledalaca 30, sudija Bazi} (Be{ka). @uti kartoni: DRUGAJU@NOBANATSKA LIGA–ZAPAD

Penalodlu~io Borac(S)–Polet(Iz) 1:0(0:0) SAKULE: Stadion: Borca, gleda la ca 300, sudi ja: Ja ji} (Pan~evo). Strelac: Perovi} u 72 minutu (iz jedanaesterca). @u ti kar to ni: Mladeno vi}, Ro{uq, ]iri} (Borac), Ivanovi}, Guja, Dimitrijevi}, Beqin (Polet). BORAC: ^a~ija -, Vidi} 7, Po~u~a 7, Bojkovi} 8, Sarevi} 7, Mladenovi} 7, Me~avin 7, Kodi} 7 (Angelovski 7), Perovi} 8 (Rusov -), Ro{uq 8, ]iri} 7 (Krsti} 7). POLET: Pavlov 7, Dimitrijevi} 7, Brankov 7, Ili} 6, Beqin 6, Ivanovi} 7, Cvijeti} 6, Bulan 6 (Stojanovi} 6), Ranimirov 7, Jovanovi} 7, Guja 6 (Josimovi} 6).

vi}, A.Ivi}, Kuki}, \onli} (Milo{evi}), Simi}, Martinovi}, Mira`i} (Pepel~evi}), Stani} (Belovukovi}). DUN AV: Je lo vac, Ra di} (Najdanovi}), Kne`evi}, Badovi nac, To mi}, Jok si mo vi}, Dra~a, Vuka{in (Miji}), @ivkovi}, Kiti}, Kalezi} (Kotarac). Tek kada su gosti izjedna~ili, Ravwanci su se trgli, postigli dva gola, i imali priliku u fini{u utakmice da napune mre`u gostiju, sa jo{ nekoliko golova. M.Beli}

Lovac-Napredak(P) 0:1(0:0) KARL OV^ I]: Igra li {te Lovca, gledalaca 100, sudija Ota {e vi} (In |i ja).Stre lac: Radanovi} u 85. minutu. @uti kar to ni: Mi lin ko vi}, Osto ji}, Gruji~i}, \. Devrwa (Lovac), Novi} (Napredak). LOVAC: Samarxi} 7, @iva-

stivojevi} ), S. \or|i} 6, M. Samarxi} 6, Taborovi} 6, Mileti} 7. GRANI^AR(K): M. Milinkovi} 7, Q. Simi} 7, Poli} 7 (M. Simi} 6), Bogosavqevi} 7, B.Milinkovi} 7, Veselinovi} 7, Radulovi} 7, Stefanovi} 7 (V. Vasili} 6), Makivi} 7, Vukadinovi} 7 (Drmanovi} 6), B. Vasili} 7. Posle primqenog gola, gosti iz Kuzmina, preuzeli su inicijativu, bili boqi rival, stvarali {anse, ali nisu uspeli da savladaju raspolo`enog Nov~i}a. R.Papri}

Podunavac-Budu}nost0:2(0:1) STAR I BAN OVC I: Stadion Dunava, gledalaca 100, sudija Surla (In|ija).Strelci: G. Simeunovi} u 42. i Rogo u 60. minutu. @uti kartoni: Mili~i} (Podunavac), V. Simeunovi} (Budu}nost).

GRABOVCI: Grani~ar - Grani~ar(K)1:0,RUMA:Jedinstvo-Sloboda3:1,STARIBANOVCI:Podunavac-Budu}nost0:2,RAVWE:Zeka Buquba{a - Dunav 3:1, KRWE[EVCI:Sloga-Napredak(V)0:0, KARLOV^I]:Lovac-Napredak(P) 0:1,MARTINCI:Borac-@elezni~ar 1:2, PLATI^EVO: Jedinstvo Hrtkovci0:2. 1.@elezni~ar 1611 3 221:11 36 2.Budu}nost 16105 133:12 35 3.Napredak(P)1611 1 430:15 34 4.Z.Buqub. 1610 2 429:13 32 16 9 3 427:15 30 5.Hrtkovci 6.Podunavac 16 9 1 638:19 28 16 8 2 628:23 26 7.Sloboda 8.Grani~.(G) 16 8 2 621:20 26 9.Grani~.(K) 16 6 2 825:27 20 10.Napred.(V) 16 5 4 726:23 19 11.Jedinst.(R) 16 4 5 716:18 17 16 5 01116:18 17 12.Borac(M) 13.Dunav 16 4 3 918:39 15 14.Jedinst.(P) 16 3 31010:25 12 16 2 5 9 9:26 11 15.Sloga 16.Lovac 16 1 31213:37 6

PODUNAVAC: Vorkapi} 6, Mili~i} 5, Keki} 5 (Kotur 6), Lep{anovi} 5, Grba~i} 5, Stefanovi} 6, Pe{eq 5 (Miqu{ 5), Popovi} 6, Obrenovi} 5 (Tep{i} 5), Vidakovi} 5, Luki} 6. BUDU]NOST: D. ^upi} 8, S. Gruji} 8, D. Milovanovi} 8, V.Simeunovi} 8, Petrovi} 9, Jefti} 9, S.^upi} 8 (N. Gruji}), Gospovi} 8 (Jeserti} ), Lazi} 8, Rogo 9 (Tufegxi} ), G. Simeunovi} 9. Derbi kola pripao je zaslu`eno gostima, koji su u svakom tre nut ku, zna li {ta ho }e.Ustvari, doma}in je igrao slabije od o~ekivanog, a gosti su se borili kao lavovi i zato su i zaslu`ili pobedu. M.Simi}

Jedinstvo(R) -Sloboda3:1(1:0) RUM A: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Maksi} (Pe}inci). Strelci: Vasi} (autogol) u 33, S. Bo`i} u 76. (iz penala) i Basara u 87. za Jedinstvo, a Nedeqkovi} u 71. minutu za Slobodu. @uti kartoni: P. Sabo, Dejan Jovi} (Jedinstvo), Z. ^anaxija, Dokmanovi} (Sloboda). JEDINSTVO: Rogi} 9, Babi} 8, Hajnal 8 (Grbi} ), Kuli} 8, Ninkovi} 8, P. Sabo 8, Gre~ 8, Basara 8, Sudar 8 (Du{ko Jovi} ), S. Bo`i} 8, Mago{ 8 (Dejan Jovi}). SLOB OD A: Da vi do vi} 6, Petrovi} 6, Tep{i} 6, Duki} 6, P. ^anaxija 7, Nedeqkovi} 7, Va si} 6, Mi lu ti no vi} 7, Zmijanac 6 (Dokmanovi}), M. Popovi} 7, Z. ^anaxija 6 (@. Brkovi} 6). Bre`ani su zaslu`ili, jo{, ube dqi vi ju po be du. Od [a {in~ana se mnogo vi{e o~ekivalo. B.\or|evi}

@AK–Rastina1:2(1:2) SOMBOR: Igrali{te kraj pruge, gledalaca oko 300, sudija: Vra~ar (Sombor). Strelci: Tubi} 41. minut za @AK, a Pavi} u 9. i Vukas (autogol) u 21. minutu za Rastinu. @uti kartoni: Tubi} (@AK), Miri}, Lali}, Vuli}, F. Cvijeti}, Koruga, D. Cvijeti} (Rastina). Crveni kartoni: Pejinovi} i Kapetini} (Rastina). @AK: Cari}, Radusin, Vukas, Elez (Mijatovi}), Sazdani}, [u{ilovi}, Jankovi}, Tubi}, Savi}, Vidakovi}, Komu{anac (Maziwanin). RASTINA: Bereti}, Miri} (Koruga), Se~ujski, @aki}, Kape-

tini}, Lali}, Vuli}, Piplica (Simi}), Pavi}, Pejinovi}, D. Cvijeti}, F. Cvijeti}. Otvorena igra u prvom poluvremenu somborskog derbija me|uop{tinske lige rezultirala je sa ~ak tri pogotka. Pavi} je bio dominantna figura prvog dela i najzaslu`niji je za rano vo|stvo gostiju koje je Tubi} krajem poluvremena uspeo da prepolovi. Poku{aje Somboraca u drugom delu Rastinci su uspe{no zaustavqali, iako su dobar deo nastavka igrali sa dva igra~a mawe. M.Jovi}evi}

ALEKS A [ANT I]: Aleks a [ant i} - Dun av (Ba~k i Mon o{tor)1:2,LIPAR:Lipar-Metalac (Sombor) 0:1, LALI]: Panonija - Jedinstvo (Kolut) 8:1, RIBAREVO: Jedinstvo - Oyaci 2:1, SONTA:Dinamo-Terekve{(Svilojevo)1:0,SOMBOR:@AK-Radstina 1:2, RUSKI KRSTUR: Rusin -[ikara(Sombor)2:0. 1.Rusin 2.Oyaci 3.Terekve{ 4.@AK 5.Lipar 6.Rastina 7.A.[anti} 8.Dunav 9.Dinamo 10.[ikara 11.Panonija 12.Jedinst.(R) 13.Metalac 14.Jedinst.(K)

GIB AR AC: Igra li {te Sin|eli}a, gledalaca 50, sudi ja Gr ba ti ni} (Ada {ev ci).Strelci: Ugqe{i} u 12. i 74. i T. Mmileti} u 30. i 50. za Sin|eli}, a Radi~evi} u 82. minutu za OFK Bingulu. SIN\ELI]: Jak{i} 8, Gubi} 8, Stojanovi} 8 (Savi} 7), Ugqe{i} 9, Geordini 8, Vudrak 8, Damjanovi} 8 (Nedeqkovi} 8), T. Mileti} 9 (Todorovi} 8), Drenovac 8, V. Mileti} 8, [arac 9. OFK BINGULA: Pani} 7, Pali} 6, Milovanovi} 6, Kora} 6, Jeli~i} 6, Horvat 6, Pla~kovi} 6 ([evi} 6), ]osi} 6 (Farka{ 6), Radi~evi} 8, Kramar 6 (Paji} 6), Stambolija 6. Lider je lak{e nego {to je o~ekivao do{ao do visoke pobede.Strelci Ugqe{i} i T. Mileti} mogli su se jo{ nekoli ko pu ta upi sa ti u li stu strelaca. D.Vukas

Grani~ar-OFKBiki} 0:4(0:2) JAMENA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Vladi} ([id).Strelci: Bodo u 14, Dobri} u 45.i 60. i D. Jovi} (auto gol) u 90. mi nu tu. @uti kartoni. Remi}, Kova~evi} (Grani~ar), Bodo, Kurbalija (OFK Biki}). GRANI^AR: Cvijanovi} 6, N. Timarac 6, Kova~evi} 5, D. Jovi} 6, G. Timarac 6 (Nikoli} 6), Z. Jovi} 6, Star~evi} 5, Maru{i} 6, Remi} 5, D. Juro{evi} 6 (Stevi} 6), Milankovi} 6 (S. Juro{evi} 6). OFK BIKI]: Bugarski 7, Dujakovi} 7, Kotarli} 7, Solkakovi} 8, Basrak 7, Gledi} 7 (Vu~kovi} 7), Malivuk 7 (Tesli} 7), Kurbalija 8 (Vranov 7), Bodo 7, Dupaq 7, Dobri} 8. Samo na trenutke doma}ini su mogli parirati odli~nim gostima. Uz to mogu biti zado voq ni ko na~ nim re zul ta tom. I.Maru{i}

Jednota-Omladinac (B)0:2(0:1) [ID: Igra li {te 12. april, gledalaca 100, sudija Sof ti} (Ba ~in ci).Strel ci: Mom~ilovi} i Mihajlovi}. JEDNOTA: Trnini}, Farka{, Rukavina, Hr~ek, Danilovi}, Opojevli} (Danguzov), Jo va no vi} (Jo vi ~i li}), Ko tar li}, I{tuk, \ur |e vi}, Kol{waj. OMLADINAC: Pavlovi}, [ipka, Lazi}, Ga~i}, Mom~ilo vi} (Vej no vi}), Ma noj lo vi}, Trifkovi}, Bogdanovi}, Stanivukovi} (Pani}), Mijatovi}, Bukarica. Z.Samuel

Jedinstvo(Q)- OFKBa~inci2:1(0:0)

SOMBORSKAME\UOP[TINSKALIGA

Rastincise odbranili

Sin|eli}-OFKBingula4:1(2:0)

1410 14 9 14 9 14 8 14 7 14 5 14 5 14 4 14 4 14 4 14 4 14 3 14 3 14 2

4 044:9 34 4 137:9 31 3 243:14 30 5 145:14 29 3 428:18 24 4 524:18 19 4 521:19 19 4 624:26 16 3 716:33 15 1 923:38 13 1 927:47 13 3 816:34 12 11014:4010 21014:57 8

QUB A: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Pendo (Erdevik).Strelci: Ruman u 53. i 83. za Jedinstvo, Milinkovi} u 51. za OFK Ba~ince. @uti kartoni: Milinkovi}, Ga~i} (OFK Ba~inci). JEDINSTVO: Mrkowi} 7, Mr|anovi} 7, [ili 7, Petkovi} 7, ^ali} 7, Toman 7 (Puno{), Ruman 8, Rami} 7, Tadi} 7, Cigankov 7, Cvetkovi} 7 (Nikoli}). OFK BA^INCI: Barjaktarevi} 6, Teofilovi} 6, Gruji~i} 6, Ga~i} 6, ^avi} 6, Trbi} 6 (Maro{i~evi} ), D`uwa 6, Bla`anovi} 6, Milinkovi} 7, Ili} 7, Meni~anin 6 (Cuper). Igralo se po veoma jakom vetru, ali borbeno i fer. Doma}i su bili mnogo boqi rival. Ruman nije iskoristio penal. Wegov {ut sa bele ta~ke golman Barjaktarevi} je odbranio. D.Polimac

GIBARAC:Sin|eli}-OFKBingula 4:1, ILINCI: Borac-Jedinstvo (M) 1:3, QUBA: Jedinstvo OFK Ba~inci 2:1, BERKASOVO: Sremac - Fru{kogorac 0:3, [ID: Jednota - Omladinac (B) 0:2, JAMENA: Grani~ar - OFK Biki} 0:4, QUBA: Omladinac (M) - Bratstvo 3:0. 1413 1.Sin|eli} 2.OFKBiki} 1411 3.Fru{kogor. 1410 4.OFKBa~in. 1410 5.Omlad.(M) 14 8 6.Omlad.(B) 14 7 7.OFKBingula 14 7 8.Jedinst.(Q) 14 6 9.Grani~ar 14 5 10.Jedinst.(M) 14 4 11.Borac 14 3 14 2 12.Jednota 14 1 13.Sremac 14.Bratstvo 14 0

1 057:1240 1 252:6 34 3 136:1233 0 434:14 30 1 524:2125 2 521:2623 1 624:22 22 2 623:2920 2 728:29 17 1 915:26 13 2 910:32 11 3 912:41 9 11212:39 4 21216:55 2

Sremac-Fru{kogorac 0:3(0:3) BERKASOVO: Igrali{te Sremca, gledalaca 20, sudija Sof ti} (Ba ~in ci).Strel ci: Rado{evi}, Galija{ i Boli}. SREMAC: J. Mitrovi} 6, Novak 6, Rajakovac 6, Parenta 6, N. Mitrovi} 6 (Bala{}ak), R. Ostoji} 6, Vidovi} 6 (Santra~), B. Ostoji} 6, Budimir 6 (Jan ~i} ), Ra do sa vqe vi} 6, Breki} 6. FRU[KOGORAC: ^aji} 7, Vajagi} 7, Iliba{i} 7, Marti} 7, Beli} 7 (Adamovi}), Boli} 7, Jovanovi} 7 (Vojnovi}), Rado{evi} 7 (Radivoj{i}), Zec 7, Vuku{i} 7, Galija{ 7. Iskusni gosti, iako su mogli slaviti i ubedqivije, sve su zavr{ili jo{ u prvom delu, a u nastavku igrali su opu{teno, pa su doma}ini imali svoje {anse koje nisu iskoristili. B.Bala{}ak

Borac-Jedinstvo(M) 1:3(0:3) ILINC I: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 30, su di ja Radivojevi} (Ba~inci).Strelci: I. Filipovi} u 80. minutu za Borac, a Anati}uk u 30, Savi} u 36. i Jawatovi} u 37. minutu za Jedinstvo. BORAC: \uri} 7, Peji} 6 (Simi} 6), D. Filipovi} 6, V. Ore{~anin 8, Vuksanovi} 6, Benkovi} 7, M. Ore{~anin 7, I. Fi li po vi} 6, Tri vi} 6, Stoj{i} 7, [arkanovi} 6 (Sarap 6). JEDINSTVO: Luki} 7, Vucowa 7, Aramba{i} 7, A. Boji} 7, Simi} 7, Adamec 7 (Markovi} 7), We`i} 7 (Ivankovi} 7), Anati}uk 8, Kalaba 7, Jawatovi} 8, Savi} 7 (P. Seni}). Po jakom vetru Morovi}ani su lako poveli sa 3:0.U nastavku doma}ini su proma{ili vi{e izglednih prilkika i zato su sami krivi za ovaj poraz. D.Stoj{i}

Omladinac(M) -Bratstvo3:0(3:0) QUBA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Stani vu ko vi} (Er de vik).Strel ci: Si~ u 8. i Gwatovi} u 42. i 45. minutu. @uti kartoni: Valen tik (Omla di nac), Var ga (Bratstvo). OMLAD IN AC: Ga {i} 7, Bukor 6, I. Luka~ 6, Wilican 7, Gwatovi} 6, Valentik 6, Bo`in 7, Ga{i} 7 (Bukor ), B. Luka~ 7, Si~ 7, Ahmetovi} 7. BRATSTVO: [arac 6 (Vitman 6), Ili} 6, [ili 6, Majher 6, Simi} 6, Vladisavqevi} 6 (Dobri}), ^ipkar 6, Varga 6, Pova`an 6, Bun~i} 6, Milanovi} 6 (Avramovi} 6). Mogli su doma}ini da slave i ube dqi vi je.U na stav ku su imali jo{ nekoliko povoqnih {ansi, ali su bili slabi u kona~noj realizaciji.


SPORT

dnevnik

~etvrtak28.mart2013.

SKUP[TINA SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

I „Dnevnik” nagra|en

U~esnicizavr{nogturniraSpensoveligemalih{ampiona

Godi{te: 2001. Petar Pua~a - Petli} 0:4 Strelci: Kondi}, [erban, Veli~kovi}iBan~(Petli}). Petar Pua~a: Marjanovi}, Stojni}, Grabe`, Stani}, \uri}, Ivan, [avija, Sredojevi},Jovanov,Paunovski,Panti}, Paro{ki, Kne`evi}, Vrba{ki. Petli}: Kondi}, Bojani}, [erban, Naran~i}, Zeki}, Veli~kovi},Kne`evi},Radi},Ba}an, Popovi}, Bala`, Malek, Ban~.

ti, Gal, Mark ov i}, Stan i{i},Nemet,Petri},Stojkov, Zlatar,Tuli}. Ka}: Bla`i},Slep~evi},Bajlov, Radujkovi}, Vuk{a, Goli}, Stanivuk, Beqin, Mitrovi}, Gvozdenovi},Aleksi}.

Ka} - Petli} 2:2 Strelci: Mitrovi}, Gvozdenovi} (Ka}),  Bojani} i Ban~ (Petli}). Ka}: Bla`i},Slep~evi},Bajlov, Radujkovi}, Vuk{a, Goli},

kovi}, Stani{i}, Nemet, Petri},Stojkov,Zlatar,Tuli}.

2002. godi{te

Bistrica 05 - Sini{a Mihajlovi} 3:0

1. Vojvodina 2. Petli} 3. Bistrica 05 4. Prof.Bolesnikov Najboqi igra~:Vladan Novevski (Vojvodina) Najboqi strelac: Luka Cvjeti}anin (Petli}) Najboqi golman: Musa Stefan (Bistrica 05)

Strelci: Zagor~i} i Bo`i} dva(Bistrica05). Bistrica 05: [arenac, Pala~kovi}, Bo`i}, Vulevi}, Srdi}, Zagor~i}, ]osin, Petrovi}, [trbac, Vojvnovi}, ]ur~i},^obanov. Sini{a Mihajlovi}: Denda, Maki{, O. Jovanovi}, @e`eq,

Strelci:Lau{evi},Ka{ikovi}, Markovi}, Stani{i}, Nemet, Petri}, Stojkov (Prof. Bolesnikov),Bla`i}iMitrovi}(Ka}). Prof. Bol es nik ov: Cet iwa, Jokovi}, Nikoli}, Lau{evi}, Ka{ikovi}, Sredojevi}, Ma}e{i}, Rakin, Ra{i-

2000. godi{te 1. Krila Krajine 2. Arhitektura Proing 3. Petar Pua~a 4. NS UNITED Najboqi igra~: Sr|an Karanovi} (Krila Krajine) Najboqi strelac: Margo Varga (Arhitektura Proing) Najboqi golman: Uro{ Pu{ara( Petar Pua~a)

2001. godi{te 1. Petar Pua~a 2. Petli} (Zrewanin) 3. Prof.Bolesnikov 4. Sini{a Mihajlovi} Najboqi igra~: Nikola Marjanovi} (Petar Pua~a) Najboqi strelac: Nemawa Mitrovi} (Ka}) Najboqi golman: Sara Cetiwa (Prof. Bolesnikov) Fer-plej nagrada: Danilo Kondi} (Petli})

FudbaleriFKPetarPua~aproslavqajutrijumf ugeneraciji2001.godi{te

Stanivuk, Beqin, Mitrovi}, Gvozdenovi},Aleksi}. Petli}: Kondi}, Bojani}, [erban, Naran~i}, Zeki}, Veli~kovi},Kne`evi},Radi},Ba}an, popovi}, Bala`, Malek, Ban~.

AF CeMaS Prof. Bolesnikov 1:1

Strelci: Zrni} (AF CeMaS),Ka{ikovi}(Prof.Bolesnikov). AF CeMaS: Drqa~a, \or|evi},Milovanovi},Dokwa{,Kolarov,Vukovi},Zrni},Abazovski,Ibrali},Miodragovi},Dejanovi},Gegi}. Prof. Bolesnikov: Cetiwa, Jokovi}, Nikoli}, Lau{evi}, Ka{ikovi}, Sredojevi}, Ma}e{i}, Rakin, Ra{iti, Gal, Mar-

Kolari},V.Jovanovi},Jovan~evi}, Radosavqevi}, Kova~evi}, ]irkovi}.

[F Dejan Kuriya - KMF Sidro 1:2 Strelci: Grabe` ([F Dejan Kurixa),  Rajli} i  Majki} (KMFSidro). [F Dejan Kurixa: Grabe`, Pavlov, Koska, Mati}, Borovnica, Beatovi}, Budimir, ]iri},Ra{i},Dobromirov. KMFSidro: Boj~i},Milovanovi},Rajli},Grubje{i},Vra~arevi}, Milenkovi}, Majki}, Radovi},Si~,Lang,Prica,^avi}.

KMF Sidro - FK Bistrica 05 0:0 KMFSidro: Boj~i},Milovanovi}, Rajli}, Grubje{i}, Vra-

Savez sport za sve Vojvodine odr`aojeredovnuisve~anuSkup{tinu na kojoj su dodeqena priznawa najuspe{nijim kolektivima i pojedincima. U radnom delu usvojenisuizve{tajizaprethodnugodinu,kaoiplaniiprogram radazaovugodinu. U sve~anom delu dodeqena su priznawa organizacijama i pojedincima za doprinos razvoju rekreativnog,odnosnosportazasve. Me|unagra|enimajeina{list,a priznawejeprimioglavniiodgovorni urednik Aleksandar \i-

sa,„DnevnikVojvodinapresdoo”, SavezsamostalnihsindikataVojvodine,Fakultetsportaifizi~kog vaspitawa Novi Sad, Jedinstvena sindikalna organizacija NISNaftagasNoviSad,Pokrajinski zavod za sport i medicinu sporta,zatimistaknutisportskorekreativniradnici:OlgaPerovi}(Sombor),MerimaKuli}(Subotica), Sawa Ugren (Pan~evo), Qubomir Obradovi} (Subotica), Mirko Vujaklija (In|ija), MiodragRadakovi}(NoviSad),Dejan Lov~anin (Sremska Mitrovica),

2003. godi{te 1. Bistrica 05 2. Petar Pua~a 3. Prof.Bolesnikov 4. Meridiana Najboqi igra~: Stefan Jelenkovi} (Bistrica 05) Najboqi strelac:Nikola Tebi} (Prof. Bolesnikov) Najboqi golman: Mihajlo Vojvodi}(Petar Pua~a) Fer-plej nagrada: Luka \or|ievski (Meridiana) U ukupnom plasmanu, za najboqeg u~esnika Spesove lige malih {ampiona progla{e je Fudbalski klub Petar PUa~a iz Novog Sada.

Prof. Bolesnikov - Ka} 7:2

25

~arevi}, Milenkovi}, Majki}, Radovi}, Si~, Lang, Prica, ^avi}. Bistrica 05: [arenac, Pala~kovi}, Bo`i}, Vulevi}, Srdi}, Zagor~i}, ]osin, Petrovi},[trbac,Vojnovi},]ur~i}, ^obanov.

Sini{a Mihajlovi} - AF CeMaS 2:1 Strelci: Maki{ i Jovan~evi}(Sini{a Mihajlovi}), Milovanovi}(AFCeMaS). Sini{a Mihajlovi}: Denda, Maki{,Jovanovi},@e`eq,Kolari}, Jovanovi}, Jovan~evi}, Radosavqevi},Kova~evi},]irkovi}. AF CeMaS: Drqa~a, Gegi}, Dejanovi}, Miodragovi}, Ibrali}, Abazovski, Zrni}, Vukovi},  Kolarov, Dokqa{, Milovanovi},\or|evi},Malinovi}. Foto: S. [u{wevi}

Aleksandar\ivuqskijiMiloradPeri{i}

SlobodanJakovqevi}iMarkoMarjanu{i}

vuqskij. Jo{ jedno priznawe za minulu godinu pripalo je listu „Dnevnik“,adobiogajedugogodi{winovinarna{eglistaSlobodanJakovqevi}. Priznawa Saveza sport za sve dobili su – Organizacije u oblasti sporta: Pokrajinski sekretarijatzaomladinuisport,AsocijacijasportzasveSrbije,SportskisavezVojvodine,Sportskisavez Grada Sombora, Sportski savez @abqa, Udru`ewe sport za sveSente,Gradskaupravazakulturu, sport i omladinu Sremske Mitrovice, Centar za fizi~ku kulturu„DragoJovovi}“izVrba-

Vladimir Svilarov (Ba~ka Palanka) i Du{an Kolarov (@abaq). Priznawa su uru~ena i sportskim novinarima, a dobili su ih: Slobodan Jakovqevi} („Dnevnik”), Janko Len|er (InformativnicentarVrbas)iIvica [mit (Radio Srbobran). Priznawasudobilidonatoriiprijateqi10.SORV:„KarlsbergSrbija“Beograd,DDORNoviSad,Grad doma}in 10. SORV Ba~ka Palanka,„Tarket“DOOBa~kaPalanka, „Lafar`“ (Beo~in), Redakcija RUVRadio–televizijaVojvodine iSrpskatelevizija„STV–USA“ Beograd. Foto: F. Baki}


26

sport

~etvrtak28.mart2013.

dnevnik

POL UF IN AL EPLEJ-OFA:VOJV OD IN ANSSEM EDO^ EK UJ ECRV EN UZVEZ DU

Borbazaopstanak Odbojka{i Crvene zvezde posle dve utakmice polufinala plej-ofa vode protiv Vojvodine NS seme s 2:0, pa }e Novosa|ani danas u tre}oj utakmici imati te`akzadatak,daprobajudaprodu`e sezonu. Kako ka`u u novosadskom klubu, danas }e na svom terenu od 18 ~asova pred TV kamerama u~initi sve ne samo da o(p)stanuuigri,negodapobedom pomognu da Vo{a opstane i na drugimpoqima.

- Prvenstvo ulazi u zavr{nu fazu,udvame~auBeograduZvezda jebilaboqa,alijepresvegamaksimalnoiskoristilaprednostdoma}eg terena. Nadam se da i mi istomo`emou~initiuNovomSadu.Uistorijijebiloutakmicau kojimasmovodiliiZvezdaimi, pa je ona druga strana okretala tokserije.Utrislu~ajadvaputa jetopo{lozarukomZvezdi,ajednom nama. Sve je mogu}e, to je sport, samo treba da i mi na{a

razmi{qawa usmerimo na tu ~iwenicudaigramonadoma}emterenu.Dodu{e,svesnismodauposledwevremeba{inekoristimo prednost,zato`elimdapozovem publikudanampomogne,jerzamajacnijesamodoma}iterenusali, ukojojtreniratesvakidan,negoi podr{kastribina.Naravno,najva`nijajeigra,onaosvemuodlu~uje.Nemo`emoba{dapretimo, aliterenjeteren,postojeporazi i pobede. Mislim da smo imali

prilikeiuBeogradu,samo{toih nismo iskoristili. Moramo da igramokontinuirano,jerzapobeduprotivZvezdenijedovoqnosamopolame~aigratidobro–rekao jesportskidirektorNikolaMari}. Trener Vo{e Nikola Salati} uverenjedavo|stvoZvezdeod2:0 nijekraj. -Ispustilismo{ansekojenisubilemale,posebnouprvomdelu oba me~a. Me|utim, moram da naglasimdaniekipaniklubnisu klonuli duhom, idemo daqe. Mislimdaigramosveboqe,averujem da bismo bili i na vi{em nivou da je Petkovi} bio s nama odpo~etkasezone.Vidim`equi namerukodigra~aitomeraduje.

Pobeda Radni~kog Odbojka{i kragujeva~kog Radni~kog pobedili su Partizanutre}ojutakmicipolufinala plej-ofa i smawili zaostatakna1:2upobadama.U tre}emme~uborbezafinale biloje3:2zaKragujev~ane,po setovima 14:25, 25:22, 17:25, 25:13,15:9. M.R.

Spremnizapobedu:odbojka{iVojvodineNSseme

Rezultatomre{itiprobleme SportskidirektorNikolaMari}naveojeskakvimseproblemimasusre}eklub.Naime,uodbojka{kojjavnostinijetajnadajenovosadskigigant ve}dugoute{kojsituaciji,aigra~i,treneriirukovodstvoverujudasportskirezultatmo`epomo}iinadrugimpoqima.Tosunedvosmislenouo~i tre}epolufinalneutakmiceporu~iliiSalati} iMari},ukazav{inatodaseovihdanaVojvodina borikakozaopstanakutakmi~arskojsezoni,tako izaklupskiopstanak. -Zaposleni,stru~ni{tabiigra~iradeuizu- zetno te{kim uslovima. Dugo smo bez primawa, klubjeuveomate{kojsituacijive}du`evreme.U pitawujeiopstanak,alijo{uvekpostojisportskaambicija.@elimodakrozradirezultatpro-

NBALIGA

SjajniPekovi} Nikola Pekovi} dominirao je reketom na utakmici Timbervulsa sa Detroitom. Pekmen je zavr{iome~sa18poenai11skokova, uzfantasti~anprocenat{utaod 70odsto.Pratiogaje[panacRikiRubiosa15poenaidevetasistencija.Vulfsisupobedilirezultatom105:82.

NikolaPekovi}

U derbiju Istoka, Wujork je slaviouBostonusa100:85.XejAr Smit, verovatno najboqi {esti igra~NBAligeubaciojefantasti~nih33poenasaklupe,apratiogajeoporavqeniKarmeloEntonisa29ko{eva. Koddoma}ina,osaka}enihneigrawemRondaiGarneta,najboqi jebioGrinsa19ko{eva.Dalasje ubele`io jako va`nu pobedu nad Klipersima. Mevsi su do pobede od109:102stigliposleprodu`etka,uzsjajanu~inakDirkaNovickogkojijezavr{iome~sa33poenaidevetskokova.NadrugojstraniKrisPolubacioje33poena. Dalasseovompobedompribli`io Lejkersima na jednu pobedu {togarantujeuzbudqivubitkuza osmo mesto na Zapadu, u posledwih11kola.

bamodapomognemoklubudare{idrugeprobleme. Ako neko prihvati da se bori u takvim uslovima bezproblema,akoimaizuzetanodnospremaradu, akojeodnosqudiuklubudobariakojevisokoprofesionalanodnosigra~aitreneraprematreninguiutakmicama,ondajetozasvakupohvaluipo{tovawe. Zato `elimo da se u ovom polufinalu borimodokraja,daprobamodapobedimo,jersmatramodasportskirezultatmo`eprodu`iti{ansuvelikomklubukao{tojeovaj.Ovih300ivi{e peharazavre|ujupa`wu,igra~isutoprepoznalii maksimalnosezala`u,iakoisamimo`etepretpostaviti kako nam je. Ali, eto, svi u klubu dajemo sve od sebe i borimo se svakodnevno – istakao je Mari}.

Nisusepredaliinadamseda}e to pokazati. Verujem da imamo potencijalinadamseda}eekipa ostatinaokupuinarednesezone i da }e igrati jo{ boqe. Tako|e o~ekujemdanamipublikapomogne, jer su ovi momci to zaslu`ili,kakozbogsvihpovredaipromena. Pohvalio bih igra~e i saradnike za profesionalni odnos premaraduiigritokomcelesezone,naro~itouplej-ofu.Svisu maksimalnoodradilitreningei verujemda}etakobitidokraja, kadagoddabudetajkraj–poru~io jeSalati}. Prvotimac Milan Kati} smatra da je sada{wi ishod polufinalneserijemogaodabudedruga~iji. -Dasmobilidisciplinovaniji i slu{ali vi{e trenera u nekim momentimamo`dabirezultatbio druga~iji. Imali smo padove u igri,propustilismoneke{anse. Akosmawimogre{keiakobudemo igrali tokom celog me~a na istom nivou, mo`emo do pobede. Nismouspelidanapravimobrejk uBeogradu,alipotrudi}emoseda ni rival ne u~initi to u Novom Sadu – zakqu~io je novosadski prima~servisa. M.R.

BURAUABALIGI

PRVENSTVOVOJVODINE

Igokeaotkazuje fajnal-for

Pan~evkama pregr{tmedaqa

Predsednik ko{arka{kog kluba Igokea Boris Spasojevi} rekao je da }e odluka o otkazivawu fajnal-fora JadranskeligeuLakta{imabiti donetaunarednimdanima. - Pismo trenera Dragana Baji}a je sasvim o~ekivana reakcijaimiuklubugapodr`avamo u potpunosti. Odluka o otkazivawu zavr{nice takmi~ewa }e biti doneta u narednom periodu,alimiuklubusesla`emoda ga svakako treba otkazati - rekaojeSpasojevi}. Trener Igokee Dragan Baji} jeposlaopismoupraviklubaod koje tra`i da se otka`e doma}instvo, jer ~elnici Jadranske lige nisu na vreme obavestili taj klub kako mo`e da zaigra u Evroligi. Spasojevi} je kazao da ne vidi razlog zbog kog su ~elnici regionalne lige promenilipravilodaprvakizre-

gularnogdelaneigraunajelitnijem evropskom klupskom takmi~ewu. - Zaista mi nije jasno za{to sunapo~etkusezoneobe}alida }eprvakregularnogdelatakmi~ewa igrati u Evroligi, a potompromenilituodluku.Tonijekorektno-zakqu~iojeSpasojevi}. PremaodluciJadranskelige uEvroligunarednesezone}ese plasirati finalisti fajnalfora,dok}eukvalifikacijama igrati ekipa pora`ena u polufinalu,kojajebilaboqerangirana u regularnom delu takmi~ewa. U polufinalu regionalnog takmi~ewa sasta}e se Igokea i Partizan mt:s, odnosno Crvena zvezda Telekom i Radni~ki iz Kragujevca. Zavr{ni turnir ABA lige trebalobidaseodr`iod25.do 27.aprilauLakta{ima.

GordonnapustioPartizan Dosada{wi krilni centar Partizana Dru Gordon vi{e ne}e nastupati za crno-bele. Partizan je tako oslobodio prostor u buxetu,po{tofinansijskasituacijanijeba{sjajna,ausastavu za Superligu otvoreno je mesto za Francuza @ofrea Loverwa, kojiimajo{dvegodineugovora. Gordon}ekarijerunajverovatnijeuitalijanskomDinamoSasariju,rivaluCrvenezvezdeuprvojfaziEvrokupa.

Takmi~arke Pan~eva Isidora Stojanovi} i Marija Bubalo okitile susesapo~etirimedaqenaPrvenstvuVojvodineustreqa{tvu(BiCprogram)uZrewninu.IsidoraStojanovi}jeosvojilasrebroserijskomvazdu{nom pu{komzajuniorke,apotommedaquistogsjajaizaseniorke,dokje MarijaBubalobilauobekonkurencije bronzana, kao ~lanice ekipaPan~evaosvojilesujuniorsku i seniorsku ekipnu titulu. NajboqijuniorbiojeDu{anVukmirovi} iz in|ijske Mladosti, a najboqajuniorkaIvanaKrekoiz Tatre (Kisa~). Oboje su i u mla|im juniorskim konkurencijama standardanomvazdu{nompu{kom osvojili trofeje, Ivana Kreko srebrni a Du{an Vukmirovi} bronzani. Seniorske titule pripalesu\or|u[ariju(Be~kerek) i Adrijani Mra~ini (Blek hors, Sombor).Najboqamu{kaseniorskaekipabilajeBe~kerek.

Porazorli}a Na startu Me|unarodnog pionirskog turnira„^etirinacije“, koji je okupio vaterpoliste 1998. godi{ta koji seigraeuBe~ejureprezentacija Srbije izgubila je od Crne Goreminimalnomrazlikom9:10 (3:3, 3:2, 1:4, 2:1), dok je Italija pobedila Hrvatsku ~ak, sa 10:4 (2:0,2:2,3:1,3:1). V.J.

Novak\okovi}~estitaTomijuHasunapobedi

TURNIRUMAJAMIJU

Haszaustavio \okovi}a Novak\okovi}ne}eigratiu ~etvrtfinaluovogodi{wegturniraMastersserijeuMajamiju. Wega je u dva seta pobedio NemacTomiHas(6:2,6:4),nanev{i mu prvi poraz na tom turniru posle 14 vezanih pobeda. Has je tre}i put u karijeri pobedio \okovi}a,uukupnosedamme~eva koliko su odigrali, a ovoga putaposaojezavr{iozasvega80 minutaigre.\okovi}jeMajamiju uzimao titule 2010, 2011. i 2012. godine, dok je 2009. igrao finale. Pre Hasa, u impresiv-

Rezultati Has - \okovi} 6:2, 6:4, Tipsarevi} - Simon 7:5, 2:6, 2:6, Ferer - Ni{ikori 6:4, 6:2,Ramos-6:2,3:6,3:6,Gaske - Almagro 6:7, 7:5, 7:6, Berdih-Kveri6:1,6:1,Conga^ili} 5:7, 6:7, Marej - Sepi 6:2,6:4.

Zimowi}ispao NenadZimowi}nijeuspeo asdaseplasiraupolufinale turnira u Majamiju u paru sa [ve|aninom Robertom Lind{tedtom.Onisuu~etvrtfinaluizgubiliodpoqskogdubla Mariju{ Firstenberg/Mar}in Matkovski sa 6:4,2:6,10:8.

Jankoispustio Simona JankoTipsarevi}izgubio isedmiputudevetme|usobnih duela sa @ilom Simonom. Francuz ba{ ne le`i Tipsi,{tosepokazaloina turniru u Majamiju. Simon jepobediosa5:7,6:2,6:2.U prom setu Janko je uspeo da preokrenerezultatidanani`e ~etiri vezana gema, u drugom Simon je dominirao,autre}emTipsarevi}je propustio nekoliko brejk lopti.Posledwigemtrajao je ~ak 15 minuta, do trenutkakadajeJankoposlaolopticuumre`uiokon~aome~ kojijetrajaodvaiposata.

nomnizunaFloridisamojeRafael Nadal 2011. godine uspeo damuuzmeset. Najboqitenisersvetapru`io jeizuzetnolo{upartiju.Udevet servisgemovanema~kogtenisera osvojiojesamo11poena,aprocenat osvojenih poena posle prvog servisa bio mu je svega 52 odsto, {tosenepamtikadajesrpskiteniserupitawu. Hasjeodstartadiktiraotempo,dokje\okovi}biobezenergije.PodatakdajeHasuprvomsetuizgubiosamotripoenanasvoj servis,dovoqnoodslikavakolikojebioboqinaterenu. Novakjeposleubedqivoizgubqenogprvogsetaunastvakupru`io ne{to `e{}i otpor. Posle brejkaHasa,uspeojedavratina istina~in(3:3),alijeneizvesna borbatrajalakratko.Hasjeopet udevetomgemuoduzeoservis\okovi}u, a zatim rutinski priveo me~kraju. TomiHas,kojiima34godine, trijumfomnad\okovi}emuMajamiju postao je najstariji teniserkojijeuspeodapobedinajboqegnasvetu.Onjeosimtogajedini uz Huana Martina del Potrakojijenadigrao\okovi}au 2013. godini. Argentinac je to u~inionaprethodnomturniru,u polufinaluMastersauIndijan Velsu. -^estitamTomiju.Definitivnojeimaoodli~nutaktiku-servirao je sjajno i fantasti~no se kretao po terenu. Jednostavno biojeboqi-rekaoje\okovi}. Novak je rekao da uprkos olako izgubqenom prvom setu, nije istakaobeluzastavicuunastavku, ali jednostavno nije prona{aopraviodgovornadobruigru Nemca. - Nadao sam se i verovao sve vremedamogudasevratimume~. Boriosamsedoposledwegpoena, alijednostavnopostojedanikada se ne ose}ate dobro na terenu. Ni{ta mi nije polazilo za rukom. Bio je to jedan od onih lo{ihdana,alitoneumawujeveliku pobedu Hasa - istakao je prvi tenisersveta. Onjerekaodamujejedino`ao {to je razo~arao publiku u Majamiju.

PRVALIGA–SEVER

Pahlanajuspe{niji LOZNICA: Hala „Lagator”, gledalaca 200,sudije:Gligi}(Futog), Sekuli} i Bisi} (Novi Sad), Andri} ([abac) i Koji}(Loznica). Rezultati-pioniri:O.Ametovi} (Zlatni gong) - Petrovi} (Pan~evo)1:2,S.Ali~i}(Ma~va) - Radu (Kikinda) 10:2, A. Ametovi}(Z.gong)-Neperga}a(Kikinda) 8:3, Budimirovi} (Ma~va) Cvetkov (Kikinda) 5:0 (prekid u 1.r.). [kolarci: Male{evi} (Z. gong) - Filipovi} (Ma~va) 4:7, Bugarski (Car Lazar) - Stojni} (Rokica) 2:7 (prek. u 3.r.), Peri{i} (@ivorad Raj{i}) - Nema (Kikinda)2:0(prek.u1.r.),Vasi} (Z.gong)-Simi}(Ma~va)4:9,Nuki}(@.Raj{i})-Suqi}(Rokica) 4:8, Joksimovi} (@. Raj{i}) Boqkovac (Rokica) 5:5, An|eli} (Z. gong) - Te{i} (Loznica) 6:1. Juniori: Male{evi} (Z. gong) Vesi} (@. Raj{i}) 0:5 (predaja u 1.r.), Srem~evi} (Car Lazar) Stojanovi} (Loznica) 5:5, Maki}

(NoviSad)-Vu~kovi}(Loznica) 4:3, Leki} (Rokica) - Veleti} (Radnik, Bijeqina) 9:1, Rogi} (Ma~va) - Leki} (Rokica) 11:2. Mladi:Trifkovi}(Drina,Zvornik) - Kova~evi} (Loznica) 10:8, D. Klincov (Srem) - Dragi~evi} (Lokica)10:5,Beqi}(@.Raj{i}) -Smiqani}(Dinamo)3:1,Podunavac (Novi Sad) - Bogdanovski (Dinamo)7:3,Petrovi}(Drina)Grbi} (Dinamo) 3:6, D. Klincov (Srem)-To{i}(Loznica)6:3,Jeli}(Z.gong)-Ristanovi}(Rokica) 3:1. Seniori: Gligori} (Radnik) - Pahla (Loznica) 3:10, Luki} (Ma~va) - Peri} (Loznica) 7:3, Radanovi} (Ma~va) - Vi}enti} (Loznica) 12:5 (prek. u 3.r.), Radojevi} (Z. gong) - Drobwak (Srem)0:2(prek.u.1.r.),Mijailovi} (Ma~va) - Pavlovi} (Drina) 13:2 (diskvalifikacija u 3.r.), Mankulovi} (Dinamo) - Maukovi} (Novi Sad) 4:3, Harutjunan (Dinamo) - @ivanovi} (Drina) 4:3, Veleti} (Radnik) - @dralo (Drina)4:3. M.P.


SPORT

dnevnik

KVALIFIKACIJEZASVETSKOPRVENSTVOUBRAZILU

PRVALIGASRBIJE

KVALIFIKACIJE ZASP2014.

Zlatnibodovi

EVROPA GRUPA1

Teleoptik-Banat0:1(0:1) NOVIBEOGRAD: SCPartizan–Teleoptik,gledalaca70,sudija:Cicvari}(U`ice),strelac: Markovi}u35.minutu.@utikartoni: Milovanovi} (Teleoptik), Bogi}, Stankovi}, Tripkovi} (Banat). TELEOPTIK: Jano{evi} 7, \uli} 6 (Xugurdi} 6), Birn 6, Markovi} 6 ([aka 7), Quji} 6, Zowi}6,Miqkovi}6(Jankovi} 7), Milovanovi} 6, Dori} 6, Petrovi}6,Ivkovi}7. BANAT: Baji} 7, Jovi} 7, @i`i}6,Krajnovi}7,Radivojevi}7, Bogi}6,Markovi}7,\or|evi}6, Stankovi} 6 ( Antanasijevi} 6), Hrwak7(Tripkovi}),Vukovi}7. JesenassuZrewanincinasvom terenuzaslu`enoslavilisa2:0,a ju~e su, po drugi put u aktuelnoj trcizabodove,nadigraliigra~e Teleoptika i zahvaquju}i minimalnojpobedioptimisti~notrasiraliputkamirnojluci. Iakojeulogafavorita,akoje suditi po tabeli, bila dodeqena Opti~arimaizabraniciVukaRa{ovi}ajenisudobroodigrali Prvuprilikudaobezbedevo|stvogostisuimalinaisteku15. minuta.Stankovi}je{utiraoiskosasa20metara,alislab{utje Jano{evi}rutinskipro~itao. SamodvaminutakasnijeFilip Markovi} mogao je da donese radost Opti~arima, me|utim, sa ivice{esnaestercatukaojepravouBaji}a. Sjajnu {ansu sredinom prvog delaprokockaojeKrajinovi}kojisepro{etaoporedZowi}a,ali se Jano{evi} istakao odbranom. Posle pola sata borbe Radivojevi}jeiskoristio,natrenutakdekoncentrisanu, odbranu Teleoptika i iz lepe pozicije {utirao poredgola.

Teleoptik-Banat Sloga(K)-Vo`dovac Metalac-In|ija Jedinstvo-Be`anija ^ukari~ki-Mladost(L) Proleter-Kolubara Radni~ki(NP)-Borac Timok-NoviSad Napredak-Mladenovac

0:1 1:0 3:0 1:2 4:1 odlo`eno odlo`eno odlo`eno odlo`eno

1.Napredak 19 2.^ukari~. 20 3.Vo`dovac 20 4.Jedinstvo 20 5.Metalac 20 6.Borac 19 7.Proleter 19 8.In|ija 20 9.Be`anija 20 10.Sloga 20 11.Teleoptik 20 12.Mladost 20 13.Mladenov. 19 14.Timok 19 15.Banat 20 16.Radni~.(NP) 19 17.NoviSad 19 18.Kolubara 19

46:12 29:15 25:10 22:16 26:17 22:12 22:24 17:22 22:20 16:23 16:22 19:27 11:15 14:26 13:26 14:21 11:25 15:26

15 11 9 8 9 8 7 6 7 6 5 5 5 4 5 4 3 3

2 2 6 3 7 4 9 3 4 7 6 5 7 5 8 6 4 9 7 7 8 7 7 8 6 8 8 7 5 10 7 8 6 10 5 11

47 39 34 33 31 30 28 26 25 25 23 22 21 20 20 19 15 14

U slede}em kolu (30/31. marta) sastaju se: Novi Sad - Jedinstvo Putevi, Timok - Teleoptik, Be`anija Napredak, Mladenovac - ^ukari~ki, Mladost(L)-Metalac,In|ija-Sloga (K),Vo`dovac-Radni~ki(NP),Borac -Proleter,Kolubara-Banat.

Gosti su do vo|stva stigli u 35. minutu. Hrwak je izveo korner,sviigra~iPartizanovefilijale,nalazilisuseusvom{esnaestercu,aliseMarkovi}odli~nosna{aoimatiraoJano{evi}. Unastavkujevi|ena,zanijansu, dinami~nija igra.  Solidne {ansezaTeleoptikprokockali su Xugurdi} i Petrovi}, a Zrewaninci su posle lepih akcija mogliidoubedqivijegvo|stva. J.Radisavqevi}

In|ijcipaliunastavku Metalac-In|ija3:0(0:0) GORWI MILANOVAC: StadionkrajDespotovice,gledalaca 1.000.Sudija:Radovan]eramilac (Beograd), strelci: @ivadinovi} u61,Ivanovi}u86,Lukovi}u89. minutu. @uti kartoni: Dopu|, Ivanovi}, ]irkovi} (Metalac), Zeli},Lemaji}(In|ija). METALAC: Pejovi}7,Kosi}6 (Ru`i~i}-),Ovusu6(Filipovi} -),Gli{}evi}7,Nikoli}6,Dopu| 7, ]irkovi} 7, Lukovi} 8, @ivadinovi} 7, Ivanovi} 7, Mladenovi}6(Vigwevi}7). IN\IJA: Milinovi} 7, Lazarevski 6 (Savi}), @ivkovi} 6, Tom~i} 6, Jakovqevi} 6, Tomanovi}7,Zeli}7,Ko{uti}6,Avri} 6(Kordolup,Ivkovi}),Dimitrov 7,Lemaji}6. Naodli~nopripremqenomterenu, pred hiqadu gledalaca, iako je temperatura bila na nuli,vi|enjedobarfudbal,aMetalac je drugu prole}nu pobedu nasvomterenu.

Napo~etkudrugogdela,dobra {ansa za Metalac: odli~no je ]irkovi}centrirao,usamqeni @ivadinovi} {utirao sa pet metara, ali golman Milinovi} potvrdiojekvalitete.U57.minutustopostotna{ansazazeleno-bele. Dimitrov je efektno petom {utirao, ali Pejovi} je sigurnointervenisao. Metalacjeu63.minutupoveo. Vigwevi} je izborio korner i odli~no centrirao, a @ivadinovi}volejudarcemupadu,sa11 metara,postigaosjajangol. RapsodijaMilanov~anaufini{u. U 86. minutu bilo je 2:0. Ivanovi} je, sa 18 metara, postigao lep gol, a ta~ku je stavionajboqipojedinacnaterenu,GoranLukovi}(34).Odli~no je centrirao Filipovi}, a usamqen i kap iten Metalc a, kraj druge stative, rutinski matiraoMilinovi}a. S.Kosti}

Srbija-[kotska Belgija-Makedonija Vels-Hrvatska 1.Belgija 2.Hrvatska 3.Srbija 4.Vels 5.Makedonija 6.[kotska

5 5 2 2 1 0

1 1 1 0 1 2

0 11:1 16 0 10:3 16 3 8:7 7 4 6:14 6 4 3:7 4 4 3:8 2

GRUPA2

1.Italija 2.Bugarska 3.^e{ka 3.Danska 5.Jermenija 6.Malta

LukaModri}bionajboqiuredovimaHrvatskeuSvonsiju

PreokretHrvata, Azarzaslavqe LiderigrupeAkvalifikacija za Svetsko prvens tvo 2014, Hrvats ka i Belg ij a ostvar il i su nove pob ede i prakti~no obezbedili jedno od prvadvamesta. Velsjebioblizuosvajawabodova protiv Hrvatske, ali su „vatreni”napravilipreokretu posledwih15minutaipobedili 2:1uSvonsiju.Makedonijajedugo odolevala u Briselu, ali je Eden Azar doneo minimalan trijumfBelgijikoja,kaoiHrvatska,sadaima16bodova. Selektor ktor Igor [timac povukao je istorijski potez,prviputustartnojpostavi Hrvatske igrala su dva naturalizovanafudbalera,ro|e-

niBrazilciEduardodaSilva iSamir. Vels je poveo protiv Hrvatskeu21.minutuizpenala.Dejan LovrenjepovukaoioborioLedlija, a Geret Bejl realizovao jedanaesterac. U nastavku me~a oba tima su imala svoje {anse, HrvatiprekoEduardaiModri}a, a Vel{ani naravno preko Bejla. Doma}in je odolevao sve doposledwih15minuta,kadaje paoiostaobeznovihbodova,zadesila ga je sudbina koju je on nanosio[kotskoj,preokret. StrelciprotivSrbije,Manxuki} i Oli} postali su asistenti i namestili golove Lovrenu,kojiseiskupiozapenal gol~inom sa 25 metara, te Eduardukojijedoneovelikipreo-

5 6 5 5 4 4

0:3 1:1 0:2 4 2 2 1 1 0

1 4 2 3 0 0

0 12:4 13 0 11:4 10 1 6:4 8 1 6:5 6 3 2:7 3 4 1:8 0

GRUPA3 Danas Nema~ka-Kazahstan R.Irska-Austrija

krettriminuteprekrajame~a. Belgijancisusedugomu~iliu Briselu, Makedonija je na po~etku vi{e pretila je dugo bilo0:0.Belgijancisunekakouspelidapostigligol,alijeponi{ten zbog ofsajda Martena. Makedoncisuujednomperiodu opseli gol doma}ina, ali bez rezultata. Makedoncisuiunastavkusjajnoodolevali,alinisuizdr`alidokraja.EdenAzarjekona~noobradovaodoma}enavija~ei doneo prednost Belgiji 1:0. De Brujne je ubacio dugu loptu u prostor,obranagostijulo{eje izbilaloptudoigra~a^elsija, kojijeutr~aoukazneniisa12 metarapogodioza,kakoseispostavilo,pobedu.

1.Nema~ka 2.Austrija 3.[vedska 4.Irska 5.Kazahstan 6.F.Ostrva

6 5 4 5 6 4

5 2 2 2 0 0

4:1 2:2 1 2 2 2 1 0

0 22:7 16 1 13:4 8 0 8:5 8 1 9:10 8 5 2:15 1 4 2:15 0

GRUPA4 Danas Estonija-Andora Turska-Ma|arska Holandija-Rumunija 1.Holandija 2.Ma|arska 3.Rumunija 4.Turska 5.Estonija 6.Andora

6 6 6 6 6 6

6 3 3 2 2 0

2:0 1:1 4:0 0 2 1 1 0 0

0 20:2 18 1 13:8 11 2 10:10 10 3 7:7 7 4 3:9 6 6 0:17 0

GRUPA5 1.[vajcarska 2.Albanija 3.Island 4.Norve{ka 5.Kipar 6.Slovenija

5 5 5 5 5 5

3 3 3 2 1 1

2 0 0 1 1 0

0 2 2 2 3 4

7:1 6:5 6:5 6:6 4:8 4:8

11 9 9 7 4 3

GRUPA6

JU@NAAMERIKA

Tre}iremiArgentine, porazKolumbije Fudbaleri Bolivije i Argentineodigralisunere{eno 1:1, dok je Ekvador pobedio Par ag vaj sa 4:1 u kval if ikacij am a za Svets ko prv enstvo2014.godine.^ilejebio boqi od Urugvaja 2:0, dok je

Venecuela savladala Kolumbiju1:0. U pro{lim kvalifikacijamaBolivijajekodku}erazbila Argentinu sa 6:1, tako da gau~osi sada mogu da budu zadovoqnibodom.Doma}isupo-

Bolivija–Argentina1:1,Ekvador –Paragvaj4:1,^ile–Urugvaj2:0,Venecuela–Kolumbija1:0. 1.Argentina 2.Ekvador 3.Kolumbija 4.^ile 5.Venecuela 6.Urugvaj 7.Peru 8.Bolivija 9.Paragvaj

11 10 10 11 11 11 10 11 11

7 6 6 5 4 3 3 2 2

3 2 1 0 4 4 2 3 2

1 2 3 6 4 4 5 6 7

24:8 16:10 19:7 16:19 9:12 17:21 11:15 13:20 8:21

24 20 19 15 15 13 11 9 8

veli pogotkom Marsela Martinsa u 25. minutu, a bod ArgentinidoneojeBaneganaminutdokrajapoluvremena. Ekvador je do {estog trijumfa u kvalifikacijama do{ao zahvaquju}i fantasti~noj igri u drugom poluvremenu.GostiizParagvajapoveli su preko Kabaqera u 15. minutu, a na sedam minuta do kraja poluvremena izjedna~io jeSaisedo. Doma}isuserazgoropadili u nastavku – pogotke su dali Montero, zatim Benites, pa ponovoMontero,iEkvadorje nakrajuubedqivoslavio.

Odli~neigreorli}a tarule|aodstranepublikekako bidalisvojmaksimum,alimismo i to prevazi{li. Ova generacija jenapravomputudastasaujakkolektiv–rekaoje]ur~i}. Jesteliotklonilidileme? - Pokazalo se da Panti} mo`e daigranapozicijilevojbeka,ali moramona}ijo{nekogigra~akojibisesna{aonatommestu.Tako|e, uverio sam se da iako trenutnonemaklubozbiqnomogura~unatinagolmanaMarkaDmitrovi}a.Braniojeupro{lomciklusu,pro{aojeomladinskuikadetsku selekciju i nadam se da }e uskorona}iuhlebqewe.Dobroje {totrenirasaSpartakomZV. KakavutisaksuostaviliomladinciUro{\ur|evi}iAleksandarMitrovi}? - Odli~an. Potvrdili su ono {to smo i znali o wima. Oni }e jednog dana biti nosioci ove selekcijei{tosewihti~eproblema nema. – zakqu~io je selektor orli}aRadovan]ur~i}. I.Lazarevi}

6 6 6 6 6 6

2:0 1:0 1:2

Jermenija-^e{ka Danska-Bugarska Malta-Italija

MLADAREPREZENTACIJAOKON^ALA MARTOVSKOOKUPQAWE

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije martovsko okupqawe zaokru`ilajepobedomnadBugarskom u Love~u (2:0). ^etiri dana pre toga, u prvoj prijateqskoj utakmici ,orli}i su izgubili od Holandije(2:1).SelektorRadovan ]ur~i} ovako sagledava u~inak svojihizabranika. - Zadovoqan sam, odradili smo sve{tosmohteliuovomokupqawu.Odmerilismosnagesadvedobrereprezentacijeimadasmotek zabele`ilipolovi~anu~inakzadovoqan sam. Od fenomenalnih Holan|anaizgubilismotekunadoknadi vremena, dok smo protiv Bugara kontrolisali me~.  Sve ovo ohrabruje me pred slede}e okupqaweujunu. Uspehjetimve}i{toseradilo odvagostovawa? -Tojekvalitetkojimeposebno raduje.Nismoimalipodr{kunavija~a,alinitonamnijesmetalo da se poka`emo u pravom svetlu. Poznato je koliko je za igra~e u ovomuzrastuzna~ajnodaimajuve-

27

~etvrtak28.mart2013.

LionelMesi

KVALIFIKACIJEUZONIKONKAKAF

GuzanspasaoAmerikance Zahvaquju}i golmanu Bredu Guzanu reprezentacija SAD osvojilajeboduduelusaMeksikom(0:0)uKONKAKAFkvalifikacijama za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2014. Fudbaska reprezentacijaPanamesavladala je Honduras sa 2:0, istim rezultatom Kostarika je bila boqaodJamajke. NatabelivodiPanamasapet bodova,sledeKostatika,SADi Hondurassapo~etiriboda.

Amerikanci su slabo startovaliukvalifikacijamapo{tosuuprvomkolupora`eni odHondurasa. Donekle su popravili utisakminimalnompobedomprotiv Kostarike (1:0) pre ~etiri dana i sa velikom zebwom do~ekali me~ u Meksiko Sitiju, pre svega, zbog izuzetno neg at ivn og skor a u dos ad a{wem odm er av aw u snag a sa Meksikancima.

Uprethodnih14kvalifikacionihutakmicaprotivMeksikaosvojilisusamobod.Pora`eni su, dakle, ~ak 13 puta. Da na golu nisu imali Guzana verovatno bi do`iveli novi neu s peh. Guz an je, me| ut im, bionesavladiviAmerikanci sustiglidovelikogboda. Na tabeli vodi Panama sa pet bodova, slede Kostatika, SADiHondurassapo~etiri boda.

Azerbejyan-Portugal S.Irska-Izrael 1.Rusija 2.Izrael 3.Portugal 4.S.Irska 5.Azerbejyan 6.Luksemburg

4 6 6 5 6 5

4 3 3 0 0 0

0:2 0:2 0 2 2 3 3 2

0 8:0 12 1 15:8 11 1 11:6 11 2 3:7 3 3 2:8 3 3 2:12 2

GRUPA7 1.BiH 2.Gr~ka 3.Slova~ka 4.Litvanija 5.Letonija 6.Lihten{tajn

5 5 5 5 5 5

4 3 2 1 1 0

1 1 2 2 1 1

0 18:3 13 1 6:4 10 1 6:4 8 2 4:7 5 3 6:9 4 4 2:15 1

GRUPA8 Ukrajina-Moldavija Poqska-SanMarino CrnaGora-Engleska 1.CrnaGora 2.Engleska 3.Ukrajina 4.Poqska 5.Moldavija 6.SanMarino

6 6 5 5 6 6

4 3 2 2 1 0

2:1 5:0 1:1 2 3 2 2 1 0

0 14:3 14 0 21:3 12 1 6:4 8 1 11:6 8 4 3:10 4 6 0:29 0

GRUPA9 Francuska-[panija 1.[panija 2.Francuska 3.Gruzija 4.Belorusija 5.Finska

5 5 5 4 3

3 3 1 1 0

0:1 2 1 1 0 2

0 1 3 3 1

8:2 8:4 3:7 3:8 2:3

11 10 4 3 2

AZIJA

Korejcii Uzbecisigurni Fudbalska reprezentacija Australije nastavila je da se teturakasvetskom{ampionatu u Brazilu. Kenguri su kod ku}e jedva i{~upali bod protiv Omana(2:2),ipalinatre}emestougrupiBazijskihkvalifikacija. Jordan ih je prestigao pobedom nad ve} gotovo kvalifikovanimJapanom(2:1). Ju`na Koreja je mnogo uspe{nija na tabeli, mada su i oni do pobede nad Katarom (2:1) stigli duboko u nadoknadi vremena.Uzbekistan~uvaprvomesto u grupi pobedom Libanomm (1:0). Grupa A: Uzbekistan 11 (6), J.Koreja 10 (5), Iran 7 (5), Katar7(6),Liban4(6). GrupaB:Japan13(6),Jordan7 (6),Australija6(5),Oman6(6), Irak5(5),


Sport

HAS ZAUSTAVIO \OKOVI]A U MAJAMIJU

Novak \okovi} nije uspeo da se plasira u ~etvrtfinale teniskog turnira u Majamiju. Wega je u dva seta pobedio Nemac Tomi Has (6:2, 6:4).\okovi} je imao impresivan niz u Majamiju od ~ak 14 pobeda, a u posledwe tri godine samo je Nadal uspeo da osvoji set protiv najboqeg tenisera sveta. Str. 26.

ORLOVIPOPRAVILILO[UTISAKNAKONDEBAKLAUZAGREBU

Selektor`alizbog mawkabodova Nacionalni tim Srbije prekinuo je crnu seriju u kvalifikacijama za Svetsko fudbalsko prvenstvo.Nakon tri poraza (Belgija, Makedonija i Hrvatska), bez postignutog gola, savladani su simpati~ni [koti u Novom Sadu, u dobroj fudbalskoj predstavi. Orlovi su bili motivisani i agresivni sve vreme, bilo je lepih akcija i individualnih poteza, trud se isplatio i nagra|en je sa dva pogotka u drugom poluvremenu. Trijumf je delimi~no zale~io duboke rane , smirio tenzije javnosti, a mo`da i samoj ku}i fudbala na Terazijama, ali nas nije pribli`io Mondijalu u Brazilu. - Po te{kom terenu nije bilo jednostavno nametnuti na{ stil igre. Ipak, uspeli smo da loptu spustimo na zemqu, dominiramo

Filip\uri~i}

\URI^I]SERASPUCAO

Dvalaka gola

Odgovornost Po svemu sude}i, Sini{a Mihajlovi} nastavqa zapo~eti posao u reprezentaciji, bez obzira na slabe rezultate. - Bez obzira na sve ja }u snositi odgovornost. Kada sam dolazio plan je bio da podmladimo ekipu, {to smo i u~inili. Mi smo najmla|a reprezentacija u Evropi i ~vrsto verujem u potencijal ovih momke. Srbija }e imati respektibilan tim u budu}nosti bez obzira ko bude selektor. Imam ugovor do decembra, a mogao sam da potpi{em do juna. Me|utim, nisam hteo da sedim i uzimam pare istakao je Mihajlovi}. kroz kratke pasove. Zaslu`eno smo pobedili, a moglo je biti i ubedqivije. Igra~i su ispunili sve zahteve nakon bolnog poraza u Hrvatskoj. Pokazali su da moramo da verujemo u wih, {to ja i ~inim - konstatovao je selektor Mihajlovi}. Usled povreda i kartona tim je pretrpeo zna~ajne promene, ali ovoga puta selektor je pogodio sa

Nate{komterenuzasvakuloptusevodilavelikaborba

kadrovskim re{ewima, Tomovi} je na levom boku zamenio Kolarova, tandem zadwih veznih FejsaMilivojevi} imao je mnogo vi{e energije u odnosu na Igwovskog i Radovanovi}a, iskazao se i Basta‌ - Reprezentacija [kotske preska~e vezni red,oslawa se na duge lopte, tako da ovaj me~ ne mo`e da se poredi sa onim u Zagrebu. Razlika je i u samom kvalitetu protivnika. Mi smo i u prvom poluvremenu imali dve- tri {anse, nismo ih iskoristili. U poluvremenu sam rekao momcima da gol nije problem, da }e do}i, ali da ne smemo da krenemo grlom u jagode, kao protiv Belgije. Strpqewe se isplatilo, sve je do{lo na svoje mesto - objasnio je selektor.

Podr{ka Strahovali su u taboru na{e reprezentacije od reakcije publike nakon bledih izdawa i rezultata u dosada{wem toku kvalifikacija za Svetsko fudbalsko prvenstvo. Ipak, na trbinima,po veoma hladnom vremenu okupilo se blizu 7000 qudi koji su pru`ili podr{ku Ivanovi}u i drugovima. - Novosa|ani zaslu`uju sve pohvale. Imali smo pravi ambijent nedavno protiv Velsa, bilo je dobro i u utorak uve~e. Komplimenti i [kotima. Do{lo ih je u Srbiji 1.500, iako wihov tim nema nikakve {anse u kvalifikacijama. Pokazali su kako se navija i podr`ava reprezenatcija. Hvala im i za to {to su pomogli oko ~i{}ewa teren od snega, i za dobrotvorni prilog “De~ijem selu�. Oni su navija~i za primer celom svetu - poru~io je selektor Mihajlovi}. Skroman bodovni saldo, ipak bode o~i. - Niko nas nije nadigrao u ovih {est duela, ali imamo bodova ko-

liko imamo. Mislim da na osnovu onoga {to smo pokazali na terenu,zaslu`ujemo daleko vi{e poena. To bi trebalo da bude podstrek

za mladu ekipu da nastavi da radi,sti~e iskustvo i igra sve boqe. Onda se ne}e postavqati pitawe da li }emo se u budu}e plasirati na velika takmi~ewa - konstatovao je Mihajlovi}. Ostaje `al za propu{tenom prilikom da se ozbiqnije upustimo u trku za mondijalsku vizu u Brazilu. - Nama je najte`e, znamo da }e to i qubiteqi fudbala u zemqi te{ko podneti. Imamo jo{ ~etiri utakmice i trudi}emo se da budemo {to boqi. Potrebno je da ova ekipa stekne samopouzdawe za izazove koji je ~ekaju u budu}nosti zakqu~io je Mihajlovi}. Slede}e isku{ewe orlove o~ekuje 7. juna u Belgiji. Z.Rangelov

KARAYI]RAZRE[IOSVEDILEMEOKODAQEGSTATUSASELEKTORA

Mihajlovi}radiodli~no Tomislav Karaxi}, predsednik FSS, otklonio je sve dileme u pogledu daqeg statusa selektora Mihajlovi}a. - Uop{te ne razmi{qamo o promeni selektora. Sini{a Mihajlovi} radi odli~no, bilo je naravno i nekih gre{aka, ali sve

ono {to srpski fudbal u potencijalu ima on je isprobao i udario je temeq za formirawe reprezentacije koja }e za sedamosam godina biti jedna od najboqih selekcija u ovom delu Evrope - smatra predsednik FSS Tomislav Karaxi}.

Nemaboqegodmene Predsednik FSS prihvata odgovornost za slabije rezultate, ali ukazuje i na stabilnost saveza, {to je wegov osnovni zadatak. - FSS je veliki sistem i ne zavisi samo od jednog ~oveka. Nikada ne}u oti}i zbog nekih pritisaka kojih ima u javnosti. Kad fudbalska organizacija bude odlu~ila, ona }e me i smeniti. Ali, izgleda da trenutno u Srbiji nema boqeg,ili da sam ja najmawe lo{ - zakqu~io je Karaxi}.

Mogu}nost nastavka saradwe u novom kvalifikacionom ciklusu nije iskqu~ena.

- To }e naravno zavisiti, pre svega, od Mihajlovi}a, analize wegovog rada u FSS, a ne}e biti

zanemarqiv i glas javnosti. Ako se ja budem pitao, a ne pitam se samo ja, on }e imati podr{ku i za kasnije - poru~io je Karaxi}. Prvi ~ovek srpskog fudbala osvrnuo se na rezultatski neuspeh u teku}im kvalifikacijam za SP. - Kada smo dobili grupu znali smo da su dve reprezentacije kvalitetnije od nas, ali uveren sam da smo recimo bili u grupi gde je BiH da bismo sa ovim timom oti{li u Brazil. Svima je `ao. Bol bolujemo, tugu krijemo {to nismo na SP, ali imamo kostur tima i verujem da }emo spremni u}i u kvalifikacije za EP 2016. u Francuskoj - dodao je Karaxi}. Z.R.

Filip \uri~i} bio je central na fi gu ra utak mi ce, u ulozi isturenog napada~a odli~no se sna{ao i sa dva pogotka obezbedio trijumf protiv [kotlan|ana. - Odigrali smo onako kako se od nas o~ekivalo,zaslu`eno po be di li. Po ka za li smo karakter i voqu, jer nije bilo lako oporaviti se od te{kog poraza u Zagrebu. Neprijatna atmosfera se stvorila u medijima. Potvrdili smo da bi u nas, ipak, trebalo malo vi{e verovati - napomenuo je \uri~i}. Spretnim reakcijama u kaznenom prostoru \uri~i} je kru ni sao na po re or lo va da slome otpor defanzivno orjentisanih gostiju. - Iskreno, nikad nisam postigao dva lak{a gola. Pratio sam dobro obe situacije i o~ekivao loptu. U napadima su u~estvovali Fejsa i Tomovi}, dva defanzivna igra~a, pa sam rezonovao da }e lopta na kraju do}i do mene. Bilo je te`e proma{iti nego pogoditi. Moram da budem zadovoqan zbog golova- uz osmeh je rekao \uri~i}. Fi li pu iz gle da od go va ra Novi Sad, bio je raspucan i protiv Velsa, a ranije uspe{an i u dresu mlade reprezentacije. - Bilo je jako dobrih partija. Odgovaraju mi stadion i ambijent. Publika je stvarno bi la fe no me nal na, ~ak sam iznena|en koliko je qudi do{lo. Mislio sam da }e poseta biti mawa. Imali smo solidnu podr{ku sa tribina - objasnio je \uri~i}. Ne iz be `an je jo{ je dan osvrt na Maksimir, nedostak poleta i agresivnosti koji je pokazan protiv [kota. - Mi smo se dogovorili da i u Zagrebu igramo sli~no kao u Novom Sadu, ali nismo to na najboqi na~in sproveli u delo. [kote smo dobro pritiskali, ve} u prvom poluvremenu stvorili tri-~etiri {anse, dok oni skoro nisu pre{li po{teno centar. Mislim da smo igrali mnogo boqe nego u Hrvatskoj, naravno, uz ogradu da je tamo bio znatno ve}i pritisak - zakqu~io je sve boqi Filip \uri~i}. Z.R.


Dnevnik 28.mart 2013.