Page 1

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 27. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXl BROJ 23689 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

e k s k L u z i v n o :  NA^ELNIKGENERAL[TABAVOJSKESRBIJEGENERAL-POTPUKOVNIKQUBI[A DIKOVI]

Reagova}emo akobudemo prinu|eni

str. 2

nasLovi

INTERVJUNEDEQE

Dragan Veliki}

str. 12

LeonidBabi}

Kvalitetan servis odr`ava visok ugled

TeofilPan~i} Od sumraka do svitawa, a u Vojvodini

KAKO]ESTANOVNICIZEMQESRBIJESA1.000EVRAODBESPLATNIHAKCIJABRZIMPRUGAMA STI]IDOKANALABEOGRAD–SOLUN

Faraonski projektisrpskih ministara Politi~ari u Srbiji oduvek su, kao uostalom vaqdasvudausvetu,bilisklonidavawunerealnih obe}awa.Trebaihdoneklerazumeti:`ivimoudemokratiji,apredbira~esenaizboremorasne~imiza}i.^estokaodara~unajuda}e,{tojeobe}aweve}einerealnije,dobitiive}ibrojglasova.Ato{tosusegotovosva–odMilo{evi}evih „brzih pruga Srbije” i olako obe}anog {vedskog standarda, pa do Dinki}evih 1.000 evra od besplatnihakcijaiTadi}evih200.000radnihmesta– u dodiru sa stvarno{}u raspr{ila kao mehur od sapunice,tojeve}problemnekogdrugog.Ipak,najmegalomanskiji infrastrukturni projekat ikada zami{qenuSrbiji,ne{to{topodse}anapirami-

Najvi{a temperatura0°S

dekojebina{iministri,poputfaraona,ostaviliuspomennasvojuveli~inu–plovnijekanalod BeogradadoSoluna.„Zemqakojagradidesetakkilometara autoputa godi{we, koja nije u stawu da obnovi vi{e od 10 kilometara pruge godi{we, o~ajnojemestozainvesticijuovakvevrste”,ka`e za„Dnevnik”ekonomistaAleksandarStevanovi}. Uzto,nikonepomiwenitodalibiGrciiMakedoncibiliuop{tezainteresovanizatakone{to. KakosmosaznaliuSkopqu,informacijeoinicijativiSrbijeovdesustigleputemmedija,aportparolmakedonskevladeAleksandar\or|ievizjaviojezana{listdasrpskastrananijezvani~no iza{lasakonkretnimpredlogom. str. 5

„ D n e v n i k ”  b e z u s p e [ n o  t r a g a o  z a  s e p a r a t i s t i m a  u  t e k s a s u

TEMA„DNEVNIKA”

„Ne”je pravo`ene

Hladno

VELIKI OBRA^UN

Obama (platforme) nemakomedapi{e Novak \okovi} 34 5 3 – 2011 2011 10

str. 6

@eqko Markovi}

Andrija Gajger, gra|anin sa Brega

BoraOti} Kom{iluk

1

3

SRB

Endi Marej ATP titule grend slem AUS RG VIM SAD me|usobni skor

VB

25 1 – – – 2012 7

PUT DO FINALA P. Matje R. Harison R. Stepanek S. Vavrinka T. Berdih D. Ferer 6-2, 6-2, 6-1

SOMBORACU[VEDSKOJ

Pekarnije ubioUlofa

str. 6

str. 11

R1 R. Hase R2 @. Souza R3 R. Berankis R4 @. Simon ^F @. [ardi PF R. Federer 6-4, 6-7, 6-3, 6-7, 6-2

DOMETI U MELBURN PARKU 2012 11 10 09 2012 11 10 09 T T ^F ^F PF F F R4

str. 15


2

dnevnik

nedeqa27.januar2013.

CITATI

Samo ako smo na Savinom putu onda }emo i kroz ta isku{ewa pro}i i uskoro slaviti svetog Savu i na KiM i u RepubliciSrpskojiuCrnojGoriiu Americiisvudagde`ivena{i qudi

VladimirBo`ovi}, dr`avnisekretarMUP

Nikoli} u^ileu

EKSKLUZIVNO

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} sastao se ju~e sa kubanskim liderom Raulom Kastrom u rezidenciji Kube u ^ileu. Nikoli}sezahvalioKastrunapodr{ci i istakao da na{a zemqa i narod imajupunosluhazaproblemesakojima se Kuba suo~ava. Nikoli} se sastao i sa predsednikom Vlade Portugala Pedrom Pasu{em Koeqom.PredsednikSrbijejeistakao daSrbijacenipodr{kuPortugala na evrointegracijama Srbije i spremnost Srbije da na iskren i otvoren na~in ispuni sve {to se pred wu postavqa kako bi dobila datumzaotpo~iwawepregovorasa EU.Prethodno,predsednikSrbije sastao se i sa predsednikom Urugvaja Hoseom Muhikom. Tokom tog susretaNikoli}jekonstatovaoda su bilateralni odnosi dve zemqe naizvanrednomnivouizahvaliose na podr{ci Urugvaja na o~uvawu teritorijanecelovitostiSrbije.

SrbisaseveraKiM protivfonda Zamenik predsednika op{tine Kosovska Mitrovica Momir Kasalovi}rekaojedasuSrbisaseveraKosovaiMetohijeprotivposebnogFondaukoji}eseslivatisviprihodiodcarinei porezasaprelazaBrwakiJariweidaodpredsednikaipremijeraSrbijetra`epoja{weweposledwerundepregovorauBriselu. “Tra`imo i insistiramo da sever Kosova ostane u poreskom sistemu Srbije, `elimo da pla}amo PDV i akcize onako kakopla}ajustanovniciKraqeva,NovogPazara...Jednostravno bilokakavnovacodnaplatecarina,a{tosimolizujeklasi~nu granicunasneinteresuje”,rekaojeon.Onjedodaodasuodbornici~etiriop{tinesaseveraKosovaostaliprisvojimranije stavovima i zakqu~cima da je “neprihvatqivo uspostavqawe graniceicarinenaadministrastivnimprelazimaJariweiBrwakiodstraneinstitucijatzv.RepublikeKosovo”.

[etwapodr{ke AlbancimasjugaSrbije Nek ol ik o hiq ad a gra| an a Pri{tinejenapozivpokreta Samoopredeqewe protestnom {etw om glavn im ulic am a Pri{tine izrazilo solidarnostsazahtevimaAlbanacasa juga Srbija za, kako su istakli, ostvarivawe qudskih i kolektivnih prava i vra}awe uklowenog spomenika pripadnic im a tzv. Oslob od il a~k e vojs ke Pre{ ev a, Med ve| e i Bujanovca.

Na trans par ent im a koj e su nos il i pis al o je „Dol in a tra` i pravd u, a ne hip ok rizij u”, „Dol in a je na{ a”, „Ta~ij a daj em o, dol in u ne daj emo” i drug e trans par ent e. Lid er Sam oo p red eq ew a Aqbin Kurt i je rek ao da ovim prot es tom Alb anc i tra` e li~n a i kol ekt ivn a prav a i vra} aw e spom en ik a na mes tu gdejeran ij ebiopos tav qenu Pre{ ev u.

Da~i}:Slu~aj Lazarevi} nemaveze U izve{taju MUP-a u koji je B92 imao uvid, navode su veze BrankaLazarevi}a,biv{eg{efa Da~i}evog kabineta, sa [ari}evom kriminalnom grupom. Da~i} je ju~e u Pirotu izjavio da je sve ovo„name{taqka”idanemaveze saLazarevi}em,ve}sawimsamim. DodaojedajerazgovaraosaAleksandrom Vu~i}em i da nikad nije dobio informacije od dr`avnih slu`bikojesuproveravaleLazarevi}adaonimavezesa[ari}em. Branko Lazarevi} od 2010. nije {efDa~i}evogkabineta.Onjeiz MUP-ajepre{aoudiplomatijui oti{ao za ata{ea u ambasadi u Atini. Uprava kriminalisti~ke policijeMUP-aSrbijeusvomizve{taju od 13. januara 2012. pi{e da je u toku dosada{wih provera utvr|ena „interesantna” veza izme|uLazarevi}aipojedinih~lanovakriminalnegrupeDarka[ari}a–Zorana]opi}aiRadovana [trpca. Kriminalisti~ka policijapi{edajeLazarevi}[trpcu tokom2009.javqaoda~lanove[ari}evegrupepratiiprislu{kuje policija, pa da obrate pa`wu na tukomunikaciju.

Rastepoverewe uinstitucije Najnovije istra`ivawe javnogmwewaokorupcijiuSrbiji pokazalo je da raste optimizam javnosti u vezi sa borbom protiv korupcije i ve}e poverewe gra|ana u institucije. Ovo je {esti ciklus ispitivawa javnog mwewa o korupciji, koje UNDP sprovodi od oktobra 2009.Uwemusuzabele`eninajpozitivnijirezultatidosada,a najuo~qiviji je porast optimizmauvezisaborbomprotivkorupcije kao i ve}e poverewe gra|anauinstitucije.

NA^ELNIKGENERAL[TABAVOJSKESRBIJE

Reagova}emoako epublika Srbija nije vojno ugro`ena. Najbitniji faktoriugro`avawabezbednostisuetni~kiireligijski ekstremizam, me|unarodna mre`a organizovanog kriminala i ilegalna migracija qudi. Ovi bezbednosni izazovi,dodatnopospe{eni svetskom ekonomskom krizom, nisu samo na{i, nego se odnoseinadrugezemqeuregionu,pajekqu~wihovogre{avawa usaradwisdrugimzemqama. Pored ovih pretwi, koje nisu specifi~no vojne, kqu~ni bezbednosniizazovzaSrbijuostaje pitawestatusaiaktuelnasituacija na Kosovu i Metohiji. Svedoci smo velikih napora koje i predsednik Republike Srbije i Vladaula`uure{avaweovogpitawa,alisituacijamo`edabude ozbiqno naru{ena ako druga strana ne bude konstruktivna i nastavi politiku jednostranih akcija...” Ovo je u ekskluzivnom intervujuu “Dnevniku” istakao na~elnikGeneral{tabaVojskeSrbije general-potpukovnik Qubi{a Dikovi}, pri tome nagla{avaju}i da gra|ani Srbije treba da znajudajeVojskaSrbijespremna isposobnadareagujenasvevrste ugro`avawa bezbednosti na{e otaxbine. l Kakvajedanassituacijau Kopnenojzonibezbednosti? –AktuelnabezbednosnasituacijauKopnenojzonibezbednosti je osetqiva, s tim da Vojska Srbije u toj zoni ima ulogu najzna~ajnijeg faktora stabilnosti. Svedocismodasuzamaweodpolagodineizvr{enatrinapadas prostora Kosova i Metohije na Kontrolno-bezbednosni punkt MUPRepublikeSrbije,kodsela Dobrosin.[toseVojskeSrbije ti~e,miprofesionalnoizvr{avamo svoje zadatke i imamo sposobnost da obezbedimo bezbednostgra|anaSrbijeusvimmogu}im scenarijima. U ovo sam se i li~no uverio u toku obilaska pripadnika VS anga`ovanih u Kopnenojzonibezbednosti. l Vi ste prvi na~elnik General{tabaVojskeSrbijekoja

R

INTERVJU

je u potpunosti profesionalizovana. Kakva su dosada{wa pozitivna, a kakva negativna iskustva profesionalizacije? – Prvi na~elnik General{taba profesionalizovane Vojske Srbije bio je general Mileti}. Ideja reforme i profesionalizacijeVSbilajedasestvorimoderan odbrambeni sistem zemqe ina{aiskustvautompogledusu

smo anga`ovati samo na redovnim zadacima u zemqi. Tako|e, nije zanemarqiv podatak da postojiu{tedauprocesuobuke,kao itro{kovasme{tajaiishrane. Postojalajeidilemaouticaju profesionalizacije na vezu izme|uvojskeinaroda,alijeona otklowena na{im modelom profesionalizacije, koji uva`ava tradicijuslu`ewavojnogrokai unapre|uje sposobnost vojske da

Modernizacijatehnikeioru`ja l KakvojestawetehnikeuVojsciSrbije?Dobripoznavaociveledajene{toodtogastaro~akitridecenije. [tajeneophodno{toprenabaviti? –^iwenicajedajedeoopremekojomraspola`eVojskaSrbijestarijegdatumaproizvodwe.Isti~emdasupripadniciVojske Srbije osposobqeni za upotrebu raspolo`ivog naoru`awa i opreme.Tako|e,odr`avawuopremepoklawasevelikapa`wai timeumawujunegativniefektistarostiopreme.U~inilismo bitnepomakeuopremawupresvegakadajere~oopremawumodernim sistemima veze, bespilotnim letelicama, za{titnom opremom,pu{kamakalibra5,56mm...Nabavilismoiavion“pajperseneka” zaaerofotogrametrijskosnimawe.Specijalnubrigadu,na{uelitnujedinicu,opremilismonajsavremenijimnaoru`awemiopremom. Zapotrebenabavkeslo`enihborbenihsistemaiskazaneuDugoro~nomplanurazvojasistemaodbrane,kao{tosuvi{enamenskiavion,raketnisistemiisli~no,potrebnasuvelikafinansijskasredstva.Usituacijirestriktivnogfinansirawaizbuxetaunarednomperioduprioritetansu nastavakopremawapo projektu „Model opremawa vojnika M21“, nabavka telekomunikacioneopremezapotrebeintegrisanogsistemavezainabavka {kolskogavionazapo~etnuobuku„lasta“. Pored toga, deo finansijskih sredstava bi}e usmeren na nastavak modernizacije oklopnih borbenih vozila u komandna i izvi|a~kavozilazapotreberodovaartqerije,pe{adijeiizvi|a~kihjedinica,modernizacijavu~nihartiqerijskihoru|akalibra 122 mm u samohodna i automatizacija ovih oru|a, razvoj prototipa modularnog vi{ecevnog lansera raketa, modernizacijeraketnogsistemaKUBimodernizacijaradaraP-12. pozitivna.Vremeukome`ivimo jevremeprofesionalnihvojski. Profesionalnivojnicisuboqe obu~eni i spremniji za izvr{avawe zadataka jer je to wihovo profesionalno opredeqewe, odnosnopoziv.Oniboqerukujunaoru`awem i vojnom opremom, a mo`emo ih anga`ovati na svim zadacima u skladu s deklarisanimmisijamaVojskeuzemqiiu inostranstvu. Vojnika na redovnom slu`ewu vojnog roka mogli

pomogne gra|anima kada je ugro`ena wihova bezbednost. Uostalom,profesionalnivojnici,kao istare{ine,deosunaroda.Qudi prepoznajudasmoostalinarodna vojskaitonagra|ujusvojimpoverewem. Kadajere~onedostacima,postoji mogu}nost da se u periodu ekonomskognapretkazemqesmawibrojzainteresovanihzaradu vojsci, ali o~ekujem da i standard pripadnika vojske prati

ekonomski rast u dr`avi. Standardpripadnikavojskemorabititakavdaprivla~iqudedabududeostrojaVS-a. Naravno,profesionalnivojnici,kaoistare{ine, deo su naroda. Zato narod prepoznaje vojsku kao svoju i to nagra|ujepoverewem. l Kako se razvija saradwa VS s oru`anim snagama u regionu,aliiizvanwega? – Me|unarodna vojna saradwa jetokom2012.godinebilaveoma intenzivna,awenciqbiojepodizawe sposobnosti VS. Na{ prioritetutoku2012.bilajeregionalnasaradwa.Kao{tojeza porodicuva`nodasedobrorazumeskom{ijama,takojeizaSrbijuva`nodarazvijadobrosusedskeodnosesazemqamauokru`ewu. U~estvovali smo u va`nim regionalnim bezbednosnim inicijativama,poputKonferencije na~elnika general{tabova balkanskihzemaqa,posetiosamHrvatsku, Sloveniju, Ma|arsku, Gr~kuiTursku,gdesamrazgovarao s na~elnicima general{tabovatihzemaqa,aSrbijujeposetiona~elnikGeneral{tabaMakedonije.Tako|e,imamoodli~nu saradwu s velikim brojem zemaqauEvropiisvetu.Intenzivna je na{a saradwa s nacionalnom Gardom Ohaja i Evropskom komandom oru`anih snaga SAD, a zna~ajnojeunapre|enavojno-vojna saradwa s Ruskom Federacijom. Moram da napomenem da smo pro{le godine realizovali velikibrojme|unarodnihaktivnostiuoblastiobuke,zajedni~kih ve`bi, {kolovawa i usavr{avawainastavi}emodaprodubqujemo ovakav vid saradwe. Posebno isti~emve`buvojskiSrbije,RumunijeiMa|arske„Tisa“,kojaje ve}postalatradicionalna,ive`bu„Saberjunction“uNema~koj,u kojojjeu~estvovalooko1.800qudiiz19zemaqasveta. l Kakva su iskustva u mirovnimmisijama?Planirali sepro{ireweu~e{}apripadnikaVSutimmisijama? – Trenutno smo u {est multinacionalnihoperacijaUjediwe-

ESADYUYEVI],PREDSEDNIKBO[WA^KOGNACIONALNOGVE]A

Nemamonikakavproblem saSvetimSavom inistarbezportfeqauVladi Srbije Sulejman Ugqanin potvrdiojepreksino},nakonrazgovora sa liderom SNS Aleksandrom Vu~i}em,daipakostajeuDa~i}evomkabinetu.Podsetimo,Ugqaninjeprenekoliko dana najavio izlazak iz Vlade ako nebudepoboq{anpolo`ajBo{waka. –Sredinomsedmiceodr`anajeme|unarodnakonferencija„OtvorenooSanxaku”nakojojsudoma}iakteri,me|unarodni faktori, predstavnici civilnog sektora...iznelisvojstavoproblemima regiona.Takonferencijajenaizvestan na~in, pretpostavqam, bila i podsticaj za po meni potpuno opravdanu reakciju ministraUgqanina.Jer,prilikeuSanxaku, ekonomske, socijalne i bezbednosne, kao i po pitawu po{tovawa kolektivnih identitetskih prava Bo{waka, nisudobre–otkrivanamEsadXuxevi}, predsednikBo{wa~kognacionalnogve}a. l Verujeteda}esesadastawepopraviti? –O~ekujemda}enekestvarikona~no po~etidasere{avaju.Uostalom,utemeqewe za taj moj stav vidim i u tome da smo definitivno, zajedno sa Ministarstvom prosvete, u{li u zavr{nu fazu implimentacije nastave bo{wa~kog jezikausanxa~kimop{tinama.Tojezamene konkretan dokaz da aktuelna vlada `eli i na ovom planu da mewa stvari, {tojesvakakodobravest. l Me|utim, iz Sanyaka je proteklih dana najvi{e primedbi stiglo upravo na ra~un Ministarstva prosvetezbog„nametawaproslaveSvetogSavekao{kolskeslave”? –Teprimedbe,kojedolazeizodre|enih versko-politi~kih krugova, samo su nervoznereakcijenapotvrdudajemogu}e ostvariti kqu~no kolektivno iden-

M

titetsko pravo, kao {to je {kolovawe vawasrpskogjezika,srpskekulture,srpnamaterwemjeziku,krozpartnerskiodskeistorije,srpsketradicije...izu~avanossadr`avom,odnoti i svoj jezik, kulsno kroz institucije turu,istorijuitraUkloni}emospomenplo~u sistema. Mi, me|udiciju. tim, nemamo problem l A {ta }e biti A}ifefendiji sa Svetim Savom, naakosenasududoka`edaje kada se vi|ewe protiv,gajimoduboko istorije dramabioratnizlo~inac po{tovawe prema ti~no razlikuje? svim li~nostima, doAleksandar Vu~i} ga|ajima i vrednostima va`nim za veje,recimo,najavioda}epitawespo}inskisrpskinarod.Na{ajesamo`eqa menplo~euNovomPazaruposve}ene daibo{wa~kevrednosti,sadr`aneujeA}if efendiji, koga je okarakteriziku, kwi`evnosti, kulturi, tradiciji, sao kao „ratnog zlo~inca”, biti reistoriji, implementiramo u postoje}i {enopoistommodelukaoiuklawadr`avni{kolskisistem.Itu`equsawespomenikauPre{evu... da ostvarujemo. Dakle, ubudu}e }e deca – Najpre, gospodin Vu~i} je jasno rebo{wa~ke nacionalnosti, pored izu~akao da }e pitawe te spomen plo~e biti

re{eno „u skladu sa Ustavom i zakonom”.Aplo~asalikomA}ifefendije Haxiahmetovi}ajesedmaunizu20portreta znamenitih li~nosti sa prostora Sanxaka, kojima smo obele`ili 2012. kaoGodinubo{wa~kogkulturnognasle|a u Republici Srbiji. Paralelno s tim,upravozbogkontroverzikojeprate wegovu biografiju, pokrenuli smo i sudski postupak za wegovu rehabilitaciju. l Ali taj postupak je sud obustavio? – Obustavqen je na osnovu zakona iz 2006. godine, ali je taj akt promewen 2011. godine, kada sam jo{ uvek bio narodniposlanik.Imismosadanatemequ tog izmewenog zakona obnovili postupaksudskerehabilitacije.Tajpostupak te~eitek}emovidetirezultatpolemike izme|u argumenata zvani~ne srpske dr`avne istoriografije i argumenata bo{wa~ke istoriografije. A ona tvrdi daA}ifefendijanijebioratnizlo~inac ve} je, naprotiv, branio bo{wa~ko civilnostanovni{tvoodnapada~etnikaDra`eMihailovi}a. l Zna~i li to da o~ekujete da dok se ne zavr{i sudski postupak, spomen plo~a ostane tamo gde je postavqena? – Apsolutno! To bi bio civilizovan postupak.Akonasudu~iweniceidokazi preovladaju u korist druga~ijeg vi|ewa likaidelaA}ifefendije,mi}emoto prihvatiti. Me|utim, treba biti svestan~iweniceda}eA}ifefendijakod ubedqive ve}ine bo{wa~kog naroda u Sanxaku i daqe biti do`ivqavan kao braniteq, junak, apsolutno pozitivna li~nost.Itojene{tona{tanemo`ete da uti~ete nekakvom administrativnom merompatakonisudskompresudom. n Miroslav Staji}


nedeqa27.januar2013.

c m y

dnevnik

generaL-poTpukovnikQuBi[a dikovi]

budemomorali

Do sada smo imali sastanke s velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoli~ke crkve i Islamske zajednice Srbije i dogovoren je zajedni~ki izbor 17 bogoslu`benih prostora u VS nih nacija: u Kongu, Liberiji, Obali Slonova~e, Libanu, na Kipru i na Bliskom istoku, a u jednoj multinacionalnoj operaciji Evropske unije, misiji za obuku bezbednosnih snaga Somalijske Republike u Ugandi, anga`ovano je 109 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Imamo pozitivna iskustva ste~ena u~e{}em u multinacio-

INTERVJU

nalnim operacijama i pripadnici VS su pokazali da nimalo ne zaostajemo za drugima po kvalitetu realizacije zadataka. U~e{}e u mirovnim misijama je potreba svake savremene vojske, pa tako i mi ne mo`emo samo da posmatramo de{avawa u svetu. Kao {to znate, nedavno smo uputili jedan vod u misiju UN u Liban, a spremni smo da tokom 2013.

godine pove}amo anga`ovawe na{ih pripadnika u multinacionalnim operacijama u Libanu, Somaliji i Ugandi. l Svedoci smo ~iwenice daseveomavelikibrojmladih odaziva na konkurse i za vojnu akademiju i za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka. kakotokometari{ete? – Ta~no, interesovawe mladih je veliko. Na primer, u toku prethodne ~etiri godine podneto je vi{e od 27.000 molbi za prijem u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu profesionalnog vojnika. Postoji vi{e razloga za opredeqivawe mladih za vojni poziv. Sigurno je da istaknuto mesto u ovom pogledu zauzimaju vojni~ke tradicije na{eg naroda, ali i priroda vojnog poziva. Vojska je ugledna, dobro ure|ena i organizovana institucija koja svojim pripadnicima pru`a uslove za neprekidno usavr{avawe i napredovawe. Vojni poziv je pun izazova i to se mladima dopada. Drugo, va`an motiv je sigurnost koju vojska pru`a u pogledu redovnosti li~nog dohotka, socijalne i zdravstvene za{tite, besplatnog {kolovawa, obu~avawa i usavr{avawa na kursevima i sli~no. l kada }e za`iveti verska slu`bauvojsci? – Proces uvo|ewa verske slu`be je u toku. Do sada smo imali sastanke s velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoli~ke crkve i Islamske zajednice Srbije. Dogovoren je zajedni~ki izbor 17 bogoslu`benih prostora u VS i izabrani su podoficiri za du`nost pomo}nika vojnih sve{tenika, odnosno verskih slu`benika.U toku je prijem prve grupe od 15 vojnih sve{tenika i o~ekujemo da u toku ove godine verska slu`ba u VS za`ivi. Ono {to je najva`nije jeste da }e uspostavqawe verske slu`be imati pozitivan uticaj na operativne sposobnosti Vojske Srbije. n Milan Bozokin

3

KARMA KOMA

Od sumraka do svitawa, a u Vojvodini

D

ok }uti{ i kao da te nema, dok radi{ lo- skobna, i svest i srce, pa {e ili ne~ujno, dok se ni~im ne isti~e{ – mu sve i svako smeta, a nabi}e{ miran i spokojan. Ali, ne dao ti ni ro~ito svako ko se od wega razlikuje. Pa kad se bog ni |avo da odsko~i{ iz muqa i `abokre~ine: jo{ sve to poklopi sa promenom vlasti na dr`avodmah }e neka ruka, ~vrsta a opet gwecava, krenu- nom nivou, koja nekako samom sobom jo{ ja~e podti da te vu~e nazad u to, woj, ali ne i tebi, tako vu~e tu posebnost vojvo|ansku, onda dodatno ojaprirodno i tako drago stawe. Tako je i s tom tele- ~aju nezdrave ambicije i kolateralne netrpeqivizijom, pa jo{ vojvo|anskom: odavno su je bili li- vosti i mr`we onih koji u vojvo|anskoj televizikvidirali, pa je vegetirala na svetu samo kao me- ji, i radiju, i novinskom udru`ewu i jo{ ponegde, diokritetska ispostava starije joj sestre iz glav- sa – bogu hvala – sve ja~im razlozima prepoznaju nog grada, i to ispostava anahrona i sva nikakva, nekoga ili ne{to {to se opire wihovim zamisliskoro da prostite retardirana, kao neka dopola ma o Generalnom Poru`wivawu Sveta. Ova poternica koju je tiskovina samoprozvana `alosna a otpola sme{na pojava iz neke druge epo„Pe~at“ – dok se stari Krle`a u grobu okre}e he, ~udom pre`ivela kao kakva okamewena rezizbog ove besramne i cini~ne travestije imena dua. Pa su je posle skoro deceniju poku{avali reawegovog davnog ~asopisa – raspisala za vode}im nimirati, vi{e neuspe{no nego uspe{no, vi{e poi najistaknutijim qudima vojvo|anskog radija i lovwa~ki i nedou~eno nego kreativno i ve{to, i televizije, a onda iz nekog mutnog (ili opet pak opet takva nije nikome mnogo ni vaqala ni smetai bistrog – i na ~ast mu slu`e}eg!) razloga i za la, u najboqem je slu~aju bila zgodno uhlebqewe za Dinkom Gruhowi}em, predsednikom Nezavisnog islu`ene i dezorijentisane veterane {tampanih dru{tva novinara stvari. A i za sopVojvodine, vrhunac stvenu sivkastu maSa bah zna ~i zo ra, a ne }e bi ti zo re ni je, bar dosada{wi, su proseka, kvazisam o u p r a v q a ~ k i svanu}a ovde, sa bilo koje strane Dunava i te nedostojne borbe alergi~nu na svaku Save, sve dok Mrakobesni boqima od sebe besramnih qudi da sve svedu na svoju promenu, na svako (dakle svima) uzimaju meru meru pameti, moraZbivawe. la i elementarne A onda su se, nema qudskosti. A ta je mera infinitezimalna, i to tome nego godinu-dve, neke kockice poklopile u jedodavno nije – ako je ikada bilo – stvar ove ili nom ~udnom mozaiku, i {to{ta se promenilo: onaone politi~ke pripadnosti, nego je stvar toga jeko kako su neke druge televizije propadale i gubisi li na istoj strani sa svakako nesavr{enim, le smisao, a o ugledu da i ne govorimo, tako se vojali ~asnim i pametnim qudskim bi}ima, ili }e{ vo|anska televizija uzdizala, i danas je ta televiradije urlati u ~oporu sa hu{kaju}om i nahu{kazija daleko najboqa u ovoj zemqi (u kojoj to, dodunom fukarom, sa svetinom spremnom i veselom {e, nije osobito te{ko biti), ako }emo po{teno da rastrgne. I nije to stvar privatne bede jednog ~ak i jedina koja vi{e kanda ni jednim svojim prosumanutog pojedinca prepunog jalove mr`we i gramskim segmentom ne vre|a i ne uni`ava svog zlobe, intelektualno i moralno sasvim patuqagledaoca, nego ~ak uporno i sistematski, a ne tek stog, a koji te poternice sri~e, i nije to stvar ponegde i incidentalno, polazi od toga da je taj samo te jedne redakcije koja to Sme}e {iri kao wen gledalac normalno i inteligentno qudsko bikakvu toksi~nu zarazu, nego su u wu svojevoqno i }e, pa kakvih god da je nazora i afiniteta. Takvom svesne mogu}ih posledica po `rtve svoje hajke se gledaocu ona obra}a, i takvog tra`i. Ako pak na(ili bi bar svesne morale biti) upletene i mnoi|e na druga~ijeg, ona se ne}e jediti, ali se mo`e ge politi~ke i intelektualne perjanice one „denajediti on, i onda mo`e ispasti svakakav belaj... sne“ Srbije, navodno patriotske, mada svaki wen Bilo bi lepo da je stvar {aqiva, ali nije odavpatriotski izliv Srbija, gle, jedva pre`ivi. A no i nije nimalo. Nije od ju~e ova mr`wa i ova hajmnogi u woj – ni toliko. ka na vojvo|ansku televiziju, i nije ona nepovezaI to je su{tina te pri~e, a ne ko je Srbin a ko na na sto „slatkih i bezobraznih“ na~ina sa ukupnije, ko se zove Sabahudin, a ko se tako ne zove, nom mr`wom i hajkom na samu Vojvodinu, na wene nego bi samo nekome bilo zgodno da se tako zove qude, na~in `ivota i kakve-takve civilizacijske jer je u mraku wegove glave to ne{to nedostojno. standarde koje nastoji da {to obnovi, {to o~uva Uzgred, sabah zna~i zora, a ne}e biti zore ni a {to tek uspostavi, pa i na samo weno postojawe svanu}a ovde, sa bilo koje strane Dunava i Save, u vidu jednog autonomnog prostora, koji za sebe ne sve dok Mrakobesni boqima od sebe (dakle svitra`i ni{ta drugo doli po{tovawe, uva`avawe i ma) uzimaju meru. Samo, svanu}e ipak, mo`da ve} pravo da ure|uje svoj `ivot tako da nikome ne bui rudi, zato Mrakobesni i jesu tako besni. de tesno u woj, nikome osim mo`da onome koji je sam u sebi tesan, kome je takva, dakle tesna i ten Teofilpan~i}

TaTjanaBaBi],direkTorkaagencijezaBorBuproTivkorupcije

Kumulacijamo}ije prostorzakorupciju rotekle sedmice na ~elo Agencije za borbu protiv korupcije do{la je Tatjana Babi}. Odmah nakon imenovawa ona je najavila da }e se zalagati za ve}a ovla{}ewa ovog veoma va`nog antikorupcijskog tela. – Izmene i dopune Zakona o Agenciji, koje }emo predlo`iti, imaju pre svega za ciq da se rad Agencije u~ini efikasnijim. U tom smislu treba pove}ati ovla{}ewa Agencije kako bi se olak{alo prikupqawe dokaza neophodnih za dono{ewe odluka i br`e okon~awe postupaka pred Agencijom – ka`e za na{ list Tatjana Babi}. Po wenom obja{wewu, to je od naro~itog zna~aja, jer su rokovi zastarelosti pokretawa prekr{ajnih postupaka kratki. – Jedan od na~ina da se pove}aju ovla{}ewa Agencije je propisivawe mogu}nosti da pristup svim podacima i dokumentima koji su nam potrebni za dono{ewe odluka bude neposredniji. Potrebno je, s druge strane, poja~ati odgovornost funkcionera za povrede Zakona, onemogu}avawem da neko ko je uru{io i sopstveni integritet, kao i integritet institucije koju predstavqa nepo{tovawem zakonskih obaveza i zabrana, bude iznova biran na javnu funkciju. Trebalo bi tako|e da se otklone i odre|ene nedore~enosti u Zakonu koje su stvarale probleme u wegovoj primeni. Izme|u ostalog, Zakon bi trebalo da bude znatno restriktivniji ka-

P

da je re~ o mogu}nosti istovremenog obavqawa vi{e javnih funkcija od strane istog lica, kako bi se smawila kumulacija mo}i koja je uvek prostor za korupciju. l nacrt antikorupcijske strategije koji je ponu|en i agencijinarazmatrawe,ima

i u~inili i svoje komentare dostavili Ministarstvu pravde. Za nas je prvenstveno bio sporan proces izrade tog teksta. Ovo zbog toga {to u izradu dokumenta od ovakvog zna~aja moraju biti ukqu~eni stru~waci ne samo iz javnog nego i iz civilnog i privatnog sektora koji

Mora}emote`imputem l agencijajenajavilada}eodkomisijezastambenapitawairasporedslu`benihzgradaiposlovnihprostorijavladeSrbijetra`itiinformacijuoslu`benimstanovimadatimnakori{}ewezaposlenim,izabranimipostavqenimlicima,anakontogarazmotritikojijenajefikasnijina~indapribavipodatkeotomekotrenutnokoristitestanoveudr`avnojsvojini.daklesetustiglo? – Ako je Odbor Agencije procenio da je Uredba kojom se dr`avni stanovi dodequju na kori{}ewe sporna, onda zaista treba ispitati na koji na~in je probleme mogu}e prevazi}i i tako pokazati gra|anima da se novac iz buxeta Srbije ne rasipa olako. Agencija }e te podatke pribaviti, dodu{e na malo te`i na~in, jer Republi~ka direkcija za imovinu ne raspola`e podacima o krajwim korisnicima tih stanova, pa smo prinu|eni da se radi pribavqawa tih podataka obra}amo ne samo Stambenoj komisiji Vlade kada su u pitawu stanovi koji se koriste za slu`bene potrebe, nego i korisnicima sredstava u dr`avnoj svojini, a to je veliki broj institucija. mnogo nedostataka i jasno je dasenawemumorajo{raditi. kakve su zamerke agencije? – Kao {to je ve} poznato, Agenciji je od strane Ministarstva pravde 31. decembra dostavqena radna verzija Strategije i zamoqeni smo da damo svoje mi{qewe o tekstu i da iznesemo sugestije i predloge. To smo

imaju iskustvo u pisawu strate{kih dokumenata. Ukratko, strate{ki dokument mora da sadr`i odre|ene delove da bi bio sprovodqiv, a to su, pored ostalog, delovi o implementaciji, odgovornosti za wegovo nesprovo|ewe, kao i metodologiji nadzora i instituciji koja }e taj nadzor obavqati. To, ina~e, nedostaje i u trenutno va`e}oj

Strategiji iz 2005. godine, za koju znamo kakav je rezultat dala. Ipak, u pitawu je tek radna verzija i nadam se i ho}u da verujem da }e u daqem radu na izradi Strategije svi ti nedostaci biti otkloweni. l posledwihnekolikomeseciukqu~ilisteseumnoge javne rasprave o nacrtima zakona koji mogu ili imaju vezesakorupcijom.dalito nagove{tava ve}e anga`ovaweagencije? – Jedna od osnovnih nadle`nosti Agencije jeste da daje inicijative za izmenu i dono{ewe propisa u oblasti borbe protiv korupcije i da sara|uje sa drugim dr`avnim organima u pripremi propisa u oblasti borbe protiv korupcije. Za sistemsku borbu protiv korupcije potrebno je, izme|u ostalog, da svi propisi na jednak na~in tretiraju isto pitawe. Smatram da upravo Agencija, koja ima prakti~no iskustvo u prevenciji korupcije i pra}ewu propisa, treba da bude prepoznata kao institucija koju treba konsultovati prilikom izrade propisa kako bi se spre~ili koruptivni rizici, pa }e jedna od predlo`enih izmena Zakona i}i upravo u tom pravcu. l verujetelida}eteovogaputaimatipodr{kunadle`nihdr`avnihorgana? – Saradwa sa drugim dr`avnim organima je sve boqa i nemam razloga da sumwam da }e se u narednom periodu intenzivirati. Agencija }e, sa svoje strane, inicirati tu saradwu, {to joj je

i zakonska obaveza. Mi smo u radu upu}eni na najneposredniju saradwu pre svega sa drugim nezavisnim dr`avnim organima, koji imaju preventivnu i regulatornu funkciju, ali i sa organima izvr{ne vlasti, koji Agenciji treba da obezbede optimalne uslove za rad. Neophodna je tesna saradwa i sa pravosudnim organima, kao i sa Narodnom skup{tinom, kojoj odgovaramo za svoj rad. l imalimogu}nostidase u skorije vreme izgradi sistemukojem}eseokorupcijisaznavatiinawuukazivatibr`enego{tojetodosa-

da~iweno.kolikotozavisi odpoliti~ara? – Saradwa dr`avnih organa je imperativ za uspe{nu borbu protiv korupcije, pre svega sistemske. Naravno da ima mogu}nosti da se u neko razumno vreme postignu vidqiviji rezultati na ovom poqu, ali za to je pre svega neophodna voqa svih aktera. Nama treba da bude ciq da izgradimo dru{tvo u kojem to ne}e zavisiti od postojawa ili nepostojawa politi~ke voqe, jer }e sistem funkcionisati vaqano i slu~ajevi korupcije biti incident a ne pravilo. n Qubinka Male{evi}


4

dnevnik

nedeqa27.januar2013.

aket koji je ovih dana prikazala VladaSrbijeodnekih200milionaevrazainvesticijeikupovinu propalih poqoprivrednih kombinata, a kojibitrebalodaserealizujeuzajedni~kompreduze}us„AlDahrom“izEmirata, namahjezblanuojavnost–naizgledjelep alinijeliizale|apravnogporetkauovoj zemqiidr`avnepolitikeza{titedoma}egproizvo|a~aiprirodnihresursaustanovqenpresedankojiglasi:prodajemopoqoprivredno zemqi{te strancima. Drugimre~ima,nijelisadaporodi~nasrebrnina„naizvolte“? „Poqoprivrednikombinati, kojisudeo predugovora potpisanog sa Ujediwenim Arapskim Emiratima, u veoma su te{koj situacijiisaobavezamakojeimajupreti im ste~aj ukoliko se ne re{i wihov status“,nudiizgovor pomo}nikministrafinansijaiprivredeNenadMijailovi}.„Ti kombinati su danas u restrukturirawu... Na`alost,saovimnivoomobavezamislim da je jedini ishod za ta preduze}a ste~aj. Dakle,mismoalternativuste~ajineorganizovawe proizvodwe zamenili alternativom – renomirani kupac i sto miliona evra investicija“, rekao je Mijailovi}. Onjepritomedodaoida}eme|udr`avni sporazumdatipravniosnovdaserealizujusvipomenutidogovori.MinistriMla|anDinki}iGoranKne`evi}ponavqaju uztoda ve} sada25.000hektarauVojvodinidr`estranci-Hrvati,Ma|ari,Ircii za{tobiondanekomezasmetali biznismeniizEmirata? OK,naravnodanikonijegadqivnake{, samo je nevoqa u tome {to se prakti~no

P

„ D N E V N I K O V ”  D O S I J E :  PRODAJOM POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA STRANCIMA VLADA OTVARA PANDORINU KUTIJU

Srebrnina na tacni, glava na pladwu odvija presedan za koji ne va`e do sada ustanovqenapravila,itoure`ijidr`avnogvrha.Kolikoju~e,ministarpoqoprivrede Goran Kne`evi} govorio je da }e tra`iti od Brisela, tj. svih 27 ~lanica Unijeodlagawemogu}nostidastrancikupujuna{epoqoprivrednozemqi{tekako jetopredvi|enoSporazumomostabilizaciji i pridru`ivawu s EU. „Poqoprivrednozemqi{tejevelikiresurskojine smemodarasprodamo,kao{tosmorasprodalipreduze}a”,rekaojeministar,alije potom, gotovo u istom dahu nastavio da braniprodajuoranicaArapima. Mnogina{istru~waciikrivedr`avu zapropastvelikogbrojapoqoprivrednih preduze}a, jer je mogla da kontroli{e da liseuwihinvestiraipo{tujelisesocijalniprogram,ilisunovikupci„u{liu posed” samo zarad prawa para, kao {to je to pokazao „slu~aj [ari}“. «Firme su opqa~kane,jedinowivenisumoglidaodnesu»,re~eMilanProstran,savetnikuOdboru za agrar Privredne komore Srbije. Baremdosada.Naime,uprkostome{toza-

koniopoqoprivrednomzemqi{tuivra}awuoduzeteimovineiobe{te}ewutakvu transakcijustrancimanedozvoqavaju,oni suve}nekakopostaliilipostajuvlasniciparcelakupovinompreduze}a(jerkupuju kapital preduze}a koja imaju i zemqi{te), {to je potvrdio i Igor Mirovi}, funkcionerSNSudiskusijinaRTV-urekav{idasustranci,kojisuupisaniukatastarskekwige,nedvosmislenoivlasnicizemqi{ta. Usvakomslu~aju,nisusamodoma}ipaorinezadovoqninacrtomsporazumasa{eicimazato{tosporneoranicenisuprvo ponu|ene wima. Dovodi se tu u pitawe i Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu s Evropskom unijom, budu}i da se direktnompogodbomVladei„AlDahre“diskrimini{ugra|ani/privrednisubjektiiz EU.«Jednostavno,akose„AlDahri“dozvoqavakupovina25.000hektara,itopokratkom postupku, bez tendera i procedura, u isti mah se to pravo jo{ uvek uskra}uje kupcimaizEU.Nameradaseizme|uSrbijeiUAEpotpi{eme|udr`avnisporazum kao ja~i od unutra{weg zakonodavstva i time izbegne obaveza, manipulativna je u tomsmislu{todr`avnirazlogpostajeja~i od zakona. I tako, od pravne dr`ave u kojusemnogiuvlastisadakunu–neostaje nikamennakamenu. Ina~e, trenutak kada }e stranci mo}i dakupujuzemquuSrbiji,pova`e}imdokumentima i dosada{woj politici – sve je bli`i.Sporazumomostabilizacijiipridru`ivawutakone{toseipredvi|a,aratifikovale su ga prakti~no sve zemqe ~laniceEUosimLitvanije,{tobimoglo dasedogodive}ovegodine.PoslovuSSPa,nakon~etirigodineodtrenutkakadai posledwazemqa~lanicaudariparaf,dakleteoretskive}u2017,moglabidapadne rampasazabranegra|animaUnijedakupujuzemqupodistimuslovimakaoidoma}a lica. Izgleda da su za taj trenutak najspremnijiovda{witajkunikojisuve}pokupovalizana{eprilikevelikepovr{ine,o~itomotivisanidaihuvalestrancimakadatobudemogu}e. Nema sumwe, sve ovo zajedno pravi je ekonomski, politi~ki i socijalni ~vor.

BLINDIRAWE VOZILA – POTREBA I POMODARSTVO

Nekom ~uva `ivot, drugom di`e rejting [

eikUjediwenihArapskih EmirataMuhamedbinZajed donirao je srpskom Ministarstvuodbranetriblindirana „mercedesova” xipa koje }e, kakojesaop{teno,„koristitidr`avniorganizaprevozstranihdelegacija koje borave u na{oj zemqi,akojimajepotrebanvisoknivo za{tite”. Ove me~ke, me|utim, niizblizane}ebitijediniblindiraniautomobilinana{imputevima. Odblizuhiqadutakvihvozila, kojasusvakodnevnonasrpskimputevima,najvi{eihjeuposeduagencijazaobezbe|eweidr`avnihinstitucija,aliihjeskorostotinui u vlasni{tvu privatnih lica i kompanija. Blindirana vozila u Srbiju uglavnom sti`u iz uvoza, madaje,pore~imaAntonaBogolina, direktora i vlasnika preduze}a „Inter-auto“ iz Beograda koje seovimposlombavi,tafirmajeu

proteklih nekoliko godina doma}imkupcimaizradilaiisporu~ila preko sto blindiranih vozila, me|ukojimanajvi{etransportera zaprevoznovca. –Naravno,najvi{eradimovozilazaagencijeitoijestena{primarniposao,alismoblindiralii jedanbrojautomobilazaprivatna lica,kaoinekespecijalneporuxbine poput kamiona i autobusa – ka`enamAnton. Wegova je radionica, izme|u ostalog,blindiralaitransporter kojijepremesecdanaizdr`aonapadpqa~ka{akadasugapresreli na Zrewaninskom putu kod Novog Sadaipucalinawegaizautomatskogoru`ja. –Iskrenosamseupla{iokadasam~uo{tasedesiloidaje pucanoizautomata,jersamznao dajenatomtransporteruura|en B4 stepen za{tite koji nije predvi|en da izdr`i takvo

Nivo za{tite

Oru`je

Kalibar

Udaqenost

B1

Karabin

0.22 magnum

10 m

B2

Pi{toq

9 mm para

5m

B3

Revolver

0.357 magnum

5m

B4

Revolver

0.44 magnum

5m

B5

Pu{ka

5.56 mm h 45

10 m

B6

Pu{ka

7.62 mm h 51

10 m

B7

Pu{ka

7.62 mm h 51 pancirno zrno

10 m

Balisti~ki standardi Poredovih,postojeibalisti~kistandardivi{ihkategorijakoji{titeodnapadaeksplozivnihnapravaive}ihprojektila,alitosustepeniza{titekojeimajusamospecijalnavozila zavojskuipolicijuinemaihukomercijalnojupotrebi.

Radiseorawivomdelustanovni{tva–paorima,kojejeizlo`enosiroma{ewu,avezanojezazemqunesamointeresimaiegzistencijom, nego i po svojim kulturolo{kimivrednosnimstavovima.Dr`avataj okvir dr`i u haosu: proces restitucije i privatizacijeupogleduoranicajeupovoju, nesre|eni su vlasni~ki odnosi i katastar,prevelikjeuticajVladekojajeivla-

Ni razvijene zemqe EU nemaju sasvim liberalizovano tr`i{te: tako Danska tra`idvegodineboravkauzemqiprenego {to stranac stekne pravo da kupi zemqi{te u poqoprivredne svrhe. Ma|arska, koja sada `eli da spusti rampu na prodaju poqoprivrednog zemqi{ta strancima,izgovarasedasli~nepropise primewujuFrancuskaiAustrija.Budim-

Predugovor ka`e: Prodaja, nego {ta PremaPredugovoru,kojijenajpreobjavqenpaskinutsazvani~nogsajtaVladeSrbije, me{ovita kompanija u kojoj }e „«Al Dahra“» iz Ujediwenih Arapskih Emirata imati80odstokapitala,aostatakSrbijaigradBeograd,kupi}e7.453hektarauosam poqoprivrednihkombinataurestruktuirawu.Cenapohektarubi}e10.000evra,osim zazemqi{tePKB-a–po12.000.Zazemqi{tevojneustanoveuKara|or|evu(gotovo 3.000hektara)novafirma}emoratidasklopiugovorozakupusaMinistarstvomodbrane,poceniod250evrapohektarugodi{weuprvih10godina;posletogado370 evrapohektaruunarednih20godina.Krajwirokzasklapawekona~nihugovoraje31. mart,atrebalobidastupenasnagunakonpotpisivawairatifikacijeme|udr`avnogsporazumaSrbijeiUAR–po„reduvo`we“krajemmaja. snikizajmodavaczemqi{taaujednoiodre|ujepravilaigre...Uostalom,zatoiispadadadr`avasada„nadugme“mewamodel i razvija tr`i{te poqoprivrednog zemqi{ta,prodajegaiprekono}iprivatizuje–ne~ine}ini{tadagauredi. Atoipaktra`ivreme.ZemqeutranzicijiizSredweiIsto~neEvropeiBaltika,kojesunekadabilepoputSrbijeuprocesu pribli`avawa EU, imale su rok od sedamgodinazazabranuprodajepoqoprivrednog zemqi{ta strancima “dok se doma}ipaorinesna|u”.OsimPoqskekojoj jedatperiodod12godina.Sdrugestrane, SlovenijaiKiparnisuzabraniliprodaju zemqi{tastrancima.Tazabrananasnazi je u Slova~koj, kao i Litvaniji, i to do 2014,iakosuoneodavno~laniceEU,atrenutakzaslobodnuprodajuzemqi{taodlo`ilesuipreostaledvepribalti~kerepublike. Sdrugestrane,okodvamilionarumunskihseqakaimaposedeodprose~no2,7 hektara, a u pojedinim regionima skoro 35%zemqi{tajepoveomaniskimcenama, ponekadizamaweod1.000evrapohektaru, prodatostrancima–kojituzemqu,pokazalose,nineobra|uju.

pe{taje,ina~e,svojevremenoispregovarala„sedamplustri“itajrokuskoroisti~e,aliaktuelnavladapremijeraOrbana tra`i od Brisela da on bude produ`en. UHrvatskojsezabranaprodajeoranicastranimdr`avqanima,kojajenasnazi iuovojuskoronovoj~laniciEU–odavnozaobilazi.Prodajanekretninastrancima, pa tako i poqoprivrednog zemqi{ta,svihovihgodinabilajepodposebnimre`imom.Prolaze}ikrozpoglavqe oslobodnomkretawukapitala,Hrvatska jeodEUizborilanakonrokaodsedamgodina za liberalizaciju jo{ dodatne dve godine odga|awa. Me|utim, zainteresovanikupcisutomedosko~iliosnivawem firmiprekokojihsudo{lidooranica, anga`uju}i agencije za nekretnine i advokatske kancelarije. Od 2008, kada je po~eodava`ipredmetnizakon,prodato je63.000odukupno890.000hektaradr`avnogpoqoprivrednogzemqi{ta.Milanovi}evavladasada`elidapotpunozabrani prodaju preostalog dr`avnog zemqi{taiono}eseiskqu~ivonuditiuzakup. Reqa Kne`evi}

VESTI Gas bi mogao da je jeftiniji

MinistarkaenergetikeZorana Mihajlovi}izjavilajedabicena gasakojiSrbijanabavqaizRusije moglabitini`aodsada{wih475 oru`je.Me|utimvozilojeizdrdolaraza1.000kubikainaglasila `alo, momci iz obezbe|ewa su dabisamozbogdugoro~noggasnog bili pribrani i sve je dobro sporazuma sa Rusijom ta cena mopro{lo. Nije mi svejedno kada glabitini`azanajmawe10odsto. Blindirani yipovi koje je Ministarstvu odbrane poklonio {eik ~ujemdajenapadnutonekovozi“Ono{tojemojaporukasvevreme lo koje smo mi uradili, ali na le blindirano vozilo kao neki i{topoku{avamdaobjasnimjeda blindirana vozila mora biti tesre}unede{avase~estoisvaki statusnisimbol,patuumedabujeupravozbogveomadobrihodnostirana, pa se tako u „Interautu“ putjeizdr`alo... de raznih zahteva koje je te{ko sa, koje imamo sa Ruskom Federaugra|uje~elikizNema~kekojije Prema Bogolinovim re~ima, uklopiti s odre|enim stepenom cijom, za mene potpuno prirodno izdr`ao probe na tamo{wem iniakoblindirawenajvi{etra`e za{tite.Generalno,mismovi{e daserazgovarakakotacenagasa stitutu,doksestaklaproizvodeu agencije i firme kojima je to opredeqenizaposlovesaagencida bude povoqnija za Srbiju”, rezasebnompogonubeogradskogpredneophodno za posao kojim se ba- jamazaobezbe|ewe,jeronita~no kla je ministarka Mihajlovi}. uze}a,atestirajuubalisti~kojlave, ovu uslugu tra`e i privatna znaju{ta`ele,ajedinismoureboratorijifirme„MileDragi}“.Onajeizrazilanaduda}esesarulica–izrazli~itihrazloga. gionukojimogudaispunewihove skim partnerima razgovarati o –Svakostaklokojeugradimomopovoqnijim uslovima za srpsko rabitiispitano.Uzavisnostiod tr`i{te {to, kako je rekla, nije stepena za{tite, staklo se provesamo pitawe cene gasa za stanovrava ma{inskim upucavwem u idePola miliona evra za ni{tvo,ve}jetoipitawekonkualnim uslovima za snagu i putawu blindiranu „me~ku“ rentnostisrpskeprivrede. metka.Zbogtoganaterenustaklai Cena blindirawa ~elik~estoizdr`eive}ekalibre vozilauzavisnostiod nego{tosupredvi|eniugra|enim Saradwa APV modela i stepena zastepenomza{tite,alitonezna~i i juga Srbije {tite kre}e se od deda}esvakiputbititako. setak hiqada evra, za U okviru programa „Odr`awe Iako se u blindiranim vozilikoliko se mogu na}i mira i inkluzivni lokalni razmavozeiraznejavneli~nosti,od nekapolovnavozilas voj“,predstavnicilokalnihsamoestradnihzvezdaisportistadorani`im stepenom zaupravaicivilnogsektorasteriznihbiznismenaipoliti~ara–o {tite,dopolamilio- torije Jablani~kog i P~iwskog ~emusedostatogamo`epro~itati na evra, koliko, pak, okruga posetili su Fond „Evropiu{arenoj{tampi–Bogolinkako{taju neki modeli ski poslovi“ APV. Goste iz Le`edasumunajva`nijereference fabri~ki blindiraskovca, Lebana, Bojnika, Vlasokojedobijaodfirmizaobezbe|enih„mercedesa“iBMV-ovasastepenomza{titeB6iB7.Uaprilu tinca, Vrawa, Vladi~inog Hana, weidr`avnihinstitucijaskojipro{legodinezapotrebepredsednikaSrbijejekupqenblindirani Surdulice,Trgovi{taiPre{eva majesara|ivao. m « ercedes»Sklasekojije,premanekimnavodima,ko{taooko500hiqaposebnosuzanimalaiskustvaFon–Radilismomiaudije,mercededa evra. Transporteri za novac koje naj~e{}e sre}emo na putevima, daukori{}ewusredstavaEU,kao se i BMV za privatna lica i tu zboglak{egpreure|ivawa,znatnosujeftinijiisaugra|enimB4ili i mogu}nosti koje nudi Instruuvek ima mnogo vi{e posla nego B6stepenomza{titeko{tajuizme|u40i60hiqadaevra(sura~unament za pretpristupnu pomo} kod transportera – obja{wava satomcenomosnovnogmodela).Blindiraweluksuznihlimuzinaixipo(IPA),tejedogovorenaobukakogovornik „Dnevnika”. – Od preko vauzavisnostiodmodelaistepenaza{titekre}eseoddvadesetakdo ja }e se organizovati u Jablani~sto vozila koja smo uradili, miblizustohiqadaevra.Ina~e,AntonBogolinisti~edasezbogmetokom i P~iwskom okrugu na temu slimdasuna{inajboqiprojekti da, koji se primewuje za sva vozila blindirana u „Inter-autu“, ona pripreme kvalitetnih projekata kamion„volvo“zaprevozzlata,kotehni~kivrlolakomoguvratitiuprvobitnostawe... pozahtevimaUnije.Tako|ejerazjismoblindiralizaNarodnubanmotrena i mogu}nost posete KankuSrbije,i„volvov“autobusukocelarijiAPVojvodineuBriselu jismougradiliB6nivoza{titea –Imatuqudikojiopravdano zahteve.Pritomedobijajukvaliipredstavqaweprivrednih,admikoji je preko jedne doma}e firme strahujuzasvojubezbednostzbog tetkojinazapaduko{taiponenistrativnih i kulturnih potensada u Libiji gde slu`i za prevoz poslakojimsebave,ali~inimi kolikoputaskupqe... cijalaokrugasjugaSrbijeusediqudiizameri~keambasade... sedajemnogovi{eonihkoji`e{tuEvropskeunije. Sva oprema koja se ugra|uje u n Niko Perkovi}


dnevnik

nedeqa27.januar2013.

5

oliti~ariuSrbijioduveksu,kao KAKO ]E STANOVNICI ZEMQE SRBIJE SA 1.000 EVRA OD BESPLATNIH AKCIJA BRZIM PRUGAMA STI]I uostalomvaqdasvudausvetu,biDO KANALA BEOGRAD – SOLUN li skloni davawu nerealnih obe}awa.Trebaihdoneklerazumeti:`ivimo udemokratiji,apredbira~esenaizbore morasne~imiza}i.^estokaodara~unaju da }e, {to je obe}awe ve}e i nerealnije, dobitiive}ibrojglasova.Ato{tosuse gotovo sva – od Milo{evi}evih „brzih prugaSrbije”iolakoobe}anog{vedskog standarda,padoDinki}evih1.000evraod besplatnihakcijaiTadi}evih200.000radStevanovi}ukazujedajeuSrbijiprotenihmesta–udodirusastvarno{}uraspr- nistarzaprostornoplaniraweMilanBa- smo20ikusurgodina(hm,zapravogajo{ kat–{toulaziudomenneverovatnog–po{ilakaomehurodsapunice,tojeve}pro- ~evi}oti{aojeovihdanasaovla{}ewem gradimo).Danegovorimootomedaplovne stavqasepitawekobiwimeuop{teplo- klihdecenijanapisanonahiqadestraniblemnekogdrugog. VladezaKinudatamopregovaraoizradi kanale,kojeve}imamo,apsolutnonekori- vioikolikobidecenijabilopotrebnoda caprojekatavezanihzaKoridor7,{to}e Nekestvarisenikadanemewaju,pata- projektazaizgradwukanala. stimo,negosunamumuquikorovumalte- se isplati investicija od nekoliko dese- re}iDunav,alidajeupraksiu~iwenogrotesknomalotoga. ko Milutin Mrkowi} i dve decenije kaIdeja je u javnosti do~ekana sa ogrom- nepresu{ili.Nikonepomiwenitodali tinamilijardievra. –TajDunav,te~ekakote~eve}vekovisnijeidaqeobe}avaizgradwubrzihpruga. nim~u|ewem,unajmawuruku.Najpre,bila biGrciiMakedoncibiliuop{tezainteNaime,dabiseovajplovniputprobio ma, ne i{te para da se wime plovi, ali Ali,sadaimamoine{tosasvimdruga~ije: bitoinvesticijavi{estrukove}aodsvih resovanizatakone{to,pogotovo{tona- nijedovoqnosamospojitiMoravuiVaravaj,odsvetesilnedunavskeinfrastrukobe}avawene~ega{to,otprilike,nikome kojesuikadado{leuSrbijuzajedno,apri- {iju`nisusediimajuvelikuproizvodwu dar:nijednaodovihrekanijeplovna,batureskoropani{ta,saobra}ajstagnira,a ne treba a {to po svojoj grandioznosti vla~ewe investicija nam ba{ ne{to ne struje u hidroelektranama na Vardaru, a remnanajve}emdelusvojihtokova,pabi Srbija kao dr`ava nije u stawu da Dunav prema{ujesve{tojedosadabiloponu|e- ideodruke.Daqe,poznatojeiupraksido- kojabiizgradwomovakvogkanalamorala trebaloiwihnekakopro{iritiiproduo~isti decenijama od olupina iz Drugog nonama{tubira~ima.Najmegalomanskiji kazano da smo dr`ava koja uop{te ne ume bitiuga{ena. biti. Dakle, treba prakti~no napraviti svetskog rata. Logi~ki argumenti govore infrastrukturni projekat ikada zami- dasebaviinfrastrukturnomizgradwom– ^akidasesvetostavinastranu,~aki plovni put od Beograda pa do Soluna, ni da}esete{kopojavitinekinovisaobra{qenuSrbiji,ne{to{topodse}anapi- ta, par~e autoputa kroz ravnicu gradili danamnekozaistadaparezatakavprojemawenivi{e.Svega800kilometara. }aj i da }e na{a dr`ava pametnije upraramide koje bi na{i miniEkonomista Aleksandar Stevanovi} vqationime{toskupoplatinegoonime stri,poputfaraona,ostavikoji je jo{ u predizbornoj kampawi ovaj {toneko{tani{ta.Koiolepoznajetaj liuspomennasvojuveli~iplan `estoko ismevao, sada ga naziva invodeni saobra}aj zna da vreme i nije ba{ nu–plovnikanalodBeografrastrukturnomnau~nomfantastikom,uz neki problem, par dana vi{e-mawe ne}e dadoSoluna. opasku da nau~na fantastika nije ista u promenititro{koveprevozakojibiumeOvaidejaseprviputunosvimdelovimasveta. sto putawom Egejsko more-Mramorno movijoj istoriji ~ula u pro– Da je u pitawu kanal koji spaja tri re-Crnomore-Dunavi{aokrozkanal,ko{logodi{woj izbornoj kamrazvijene, ura~unqive i elementarno orjibise,ipak,morao pawi Tomislava Nikoli}a ganizovane dr`ave, koje bi ga napla}ivati pa su kojijuje,uzizgradwuogrommogleizgraditi,wimeupravqaZe m qako j agra d i sve {anse da ne bi ne industrijske zone izme|u tiiodwegaimatiinekakvukodesetakkilometara bio neka opcija – Beograda i Novog Sada, porist,nebitobilanau~nafanautoputagodi{we, ukazujeStevanovi}. nudio bira~ima uz obe}ewe tastika-tobibioprojektkoji Ovaj ekonomista da}ezaostvarivawetihidebisemo`daiostvario,verovato~ajnojemestoza tako|e podse}a na jauzemquprivu}i100milinonikadanebiotplatio,alibi investiciju na{uposlovi~nunejardievrainvesticija.Idok se kroz nategnute gimnastike ovakvevrste sposobnost u izgradre~enuindustrijskuzonuvieksternihefekatamogaopodvewi infrastrukture {e niko ne pomiwe, na izsti pod grupu koliko-toliko idodajedaje,akobismove}krenuliustagradwi plovnog kanala Dusmislenih dr`avnih projekata – navodi wesposobnosti,biloboqei}inaprojeknav-Velika Morava-VardarStevanovi}, napomiwu}i da ipak svi pote~ijasevrednostmeriustotinamamiliEgejsko more, prakti~no je kazateqi govore da Gr~ka, Makedonija i ona evra “nego odmah udariti u desetine ve}po~elodaseradi.Jermi- ^ekaju}i bar`e koje }e prolaziti ispod ~uvenog starog skopskog mosta... Srbijanezadovoqavajupobrojaneuslove. milijardi”. – Zemqa koja gradi desetak kilometara MAKEDONSKA VLADA O PLANOVIMA ZA GRADWU KANALA DUNAV-MORAVA-VARDAR SAZNALA IZ [TAMPE autoputagodi{we,kojanijeustawudaobnovi vi{e od 10 kilometara pruge godi{we,o~ajnojemestozainvesticijuovakve vrste,tamanidasesvakidansudarajubrodovinaDunavu–ka`ena{sagovornik.On napomiweidajeli{enoelementarnelogikeizami{qatidabinekodaodesetinemilijardievrazaovakavprojekatdr`avikowetogplovnogputa.Trebare}idajeglavnizagovara~ dova je sredinom osamdesetih godina pro{log veka ja„prosiposvetudanebibankrotirala”. n Pi{e: Mile Radenkovi} bioJovanCviji},~ovekkojijenajboqepoznavaohidro- imao na uvid celi projekat (wime je onda rukovodio Idejaoizgrawikanalaipo~etakwene geografske prilike na Balkanu i koji je prvi srpskoj izvesni gospodin Vla{ki), ali se vremenom raspala realizacije (?) izazvali su podsme{qive ema, izgradwa plovnog puta Dunav-Egejsko more, vladipredlagaodaispitamogu}nostiizgradwekanala firma, a {ta je bilo s dokumentacijom i projektima reakcije u javnosti, sude}i barem prema kojajeovihdanaaktuelizovanauSrbiji,prviput Dunav-Morava-Vardar.Verovatnopodtimuticajem,Dru- tektrebaistra`iti. onome{tosemo`epro~itatinaInternejeotvorenau19.vekuuvremekadjetadave}posu- {tvoameri~kihin`iweraje1909.godineuradilogeneUsvakomslu~aju,Makedoncisukadgodbilizaintetu.Idoknamkom{ijeizBosneiHrvatske stalaAustrogarskamonarhijatara`ilanovaekonomska ralan projekat za izgradwu budu}eg kanala. Stru~waci resovani za projekat koji bi im omogu}io da vodenim zavide na na{im ministrima kojima se tr`i{ta. Naime, 30. marata 1856. godine u rumunskom su,poredostalog,izra~unalidabitro{kovizaizgradputem stignu u Solun, ali ih je najnovija inicijativa “~ovek bar mo`e nasmejati”, dotle drugi graduGalicuformiranajetakozvanaDunavskakomisija, wu kanala (plovnog puta Beograd- Solun), u du`ini od Srba i Kineza, oko izgradwe plovnog puta Beogradukazujunatokakosebrineove}postoje}oj sa zadatkom da se ispita sve mogu}nosti za otvarawe 612kilometarastajalo66.400.000onda{wihameri~kih Skopqe-Solun,ipakzatekla.Naime,kakosmosaznali, plovnojkanalskojmre`iuVojvodini,podplovnog puta Beograd-Solun. Za tu svrhu be~ki dvor je dolara,odnosnooko18milijardidolaradana{wih. informacijeoinicijativiSrbijeovdesustigleputem se}aju}i na slu~aj ~oveka koji je pre par izdvojiopozama{nusumunovca,abilisuanga`ovanivoBalkanskiiPrvisvetskiratosujetilisupo~etak medija, odnosno makedonskoj strani se zvani~no niko godinapoku{aodaseubijeskokomukanal de}i stru~waci za trasirawe novih saobra}ajnica. Na realizacijetogaprojektaiovatemanijeotvaranasve nijeobratioupogledupomenuteinicijative.PortpasamostauVrbasu,alimujeplanpropaojer ~eluinicijativestajalisupotomci~uvenogbaronaSi- do po~etka sedamdesetih godina minulog veka. Vlada rolmakedonskevladeAleksandar\or|ievizjaviojeza sezabioumuqdopojasanepotonuv{iuopmeona Sine, ina~e finansijera `elezni~ke pruge Beo- SFRJjeformiralakomisijusazadatkomdaosve`ido„Dnevnik” da srpska strana nije zvani~no iza{la sa {te.Nekisu,pak,dalisvojma{tinavoqu grad-Skopqe-Solun. tada{wasaznawaidapredlo`iprojekatzaizgradwu konkretnim predlogom, ali je dodao i da je Skopqe papredla`usvojeprojektekao{toje,na Potowa politi~ka i ratna de{avawa, bune balkan- plovnogputaBeograd-Skopqe-Solun.Zatepotrebe,u spremnozarazgovorosvakomkorisnomprojektuodreprimer,izgradwakanalaDrina-Mora~ai skihnarodaprotivturskeiaustrogarskeimperijeodlo- Skopquje,uokviruvodoprivrednezajedniceMakedogionalnogzna~aja,paioovomkojiseti~eplovnogpuizlazaknaJadranskomore.Jedangra|anin `ilasuistra`ivawanaterenuitektridesetakgodina nije, formirana i posebna firma koja je bila ovlataDunav-Morava-Vardar. je~akpredlo`iodaseDunavpregradi–pa kasnije,po~etkom20.vekaiznovajeaktuelizovanopita- {}enadarukovoditimprojektom.Potpisnikovihredadobijemomoreu[umadiji. (autor je novinar iz Skopqa) n Vladimir ^vorkov

P

Faraonskiprojekti srpskihministara

Skopqeho}edarazgovora, samojo{dasaznao~emu

T


6

dnevnik

nedeqa27.januar2013.

svom sam `ivotu, na`alost, upoznala bar dve `rtve silovawa. Ko zna, mo`da ih poznajem i vi{e a da nisam ni svesna. A i za pomenute dve sam saznala iz „pouzdanih izvora„ wima bliskih qudi. One }ute, kad ih vidim glave su im uglavnom pognute, ruke nervozno tresu, a glas tih, kao da su krive zbog onoga {to im se desilo. Uglavnom, tako ih i karakteri{u, „same su tra`ile”... La`!!! Kako je dete od ~etranaest godina moglo da tra`i da ga provalnici u ku}u siluju pred sopstvenim roditeqima. Kako? Kako je devoj~ica koja se bavila sportom mogla da tra`i da je trener napastvuje, pa jo{ posle toga i umalo ubije? Da li je mogu}e da starica od sedamdeset godina zavede tinejxera? Mo`da je ona samu sebe pretukla, pocepala ono malo jada od ode}e {to ima i na kraju sama sebe silovala. I ona je tra`ila, one su tra`ile... Tra`ile? Da li je tra`ila i nesre}na Indijka, koju je u autobusu silovala grupa raspomamqenih mu{karaca? I {to je vrhunac, voza~ istog tog autobusa sada tra`i od{tetu od firme, ka`e „povredio je ruke voze}i”. Da, voze}i silovateqe i u~estvuju}i u silovawu, tako je povredio ruke. I uvek su `ene krive, jer su `ene... ^ak i u narodnim izrekama: „Dok kuja ne mahne repom ni pas ne reaguje„. Za{to uop{te qudi siluju, kakav je to nagon za „Dnevnik” obja{wava lekar, profesor, seksolog dr Jovan Mari}. – Ve}ina qudi misli da je silovawe posledica jake seksualne `eqe prema objektu silovawa. To je zabluda, jer su sva ispitivawa pokazala da je primarna potreba ili `eqa zapravo da se poka`e agresija prema `eni iz ko zna kojih razloga. Osveta prema nekoj majci nesvesno, nekoj `eni koja je bila uzrok ostavqawa, qubavne patwe... Sve silovane `ene primarno govore o jednoj jakoj agresiji koju

T E M A  „ D N E V N I K A ” : SiLOVAwE KAO ^iN

U

CRKVA zA MONARhiJU U REPUBLiCi

Prizivawe kraqa

veli referendumi: za, ili protiv kapeli svetoga Anmonarhije, dreja Belog dvora u nigde ne bi Beogradu, patrijarh osvojili srsrpski Irinej slu`io je poca ve}ine. men posledwem kraqu JugoRuska crslavije, Petru Drugom Karakva je „raz|or|evi}u, ~iji su ostaci radila“ savremeno bogoslovupravo preneti iz Amerike. sko u~ewe o monarhiji. Svaka Tom prilikom je izjavio da vlast je po dopu{tewu Boga, i „crkva ka`e Bog na nebu, a lo{a i dobra. Za vladara se kraq na zemqi, Srbiji nedo- treba moliti, ako je dobar da staje car ili kraq”, parla- takav ostane, a ako nije – da mentarni vladar bi bio „uje- takav postane. „Podelu vladiniteq naroda”. Na ovo li~- sti“ zastupa i Crkva – caru, no mi{qewe patrijarha bilo odnosno predsedniku, ono je ne mnogo reakcija, a ve}ina {to wemu pripada, a Bogu, daizjava bila je „republikan- kako, Bo`je. Ipak, dana{wi ski” orijentisana. monarsi, smatra se u Moskvi, Koliko danas ima u Srbiji ne bi imali svest da su sluge monarhista, nije poznato, a Boga i svojih podanika, da se pre desetak godina u jednoj an- radi o slu`ewu a ne vladawu, keti se za kraqevinu izjasni- neprestanom, svakodnevnom. lo ne{to preko 10 posto is- Rusi su uvek smatrali da je pitanika. Izvesni je nedeq- wihov imperator indirektno nik ovih dana do{ao do dale- naslednik vizantijske krune. ko vi{ih procenata, mada is- Ali, jo{ Petar Veliki je tra`ivawe verovatno nije ukinuo funkciju patrijarha, mogao da sprovede po svim po- crkvom je upravqao Sinod, a trebnim kriterijumima. wime carski funkcioner Uostalom, jako je malo u Sr- oberprokurator. Zapravo, biji i politi~kih partija ko- pod predsednicima, po~ev{i je u programu predvi|aju uvo- od Gorba~ova, ruskoj crkvi je |ewe monarhije. boqe bilo nego pod carevima. Ipak, mnogi, ne samo veru- Predsednik Putin i premijer ju}i, polaze od toga da hri- Medvedev po{tuju RPC, izla{}anskim crkvama monarhija ze joj u susret, a ona na sve to predstavqa jedino „pravo“ uzvra}a svojom lojalno{}u. dru{tveno ure|ewe. Himi~no Ruku na srcem, ni ovaj model se peva da Bog ~uva kraqa; ni- nije ba{ najboqi. kada se tako nije pojalo predU pravoslavnim crkvama sedniku. Monarh biva kruni- Gr~ke, Bugarske, Rumunije, o san i pritom miropomazan, pitawu dr`avnog ure|ewa nepredsednik ne. Taj ~in podse- ma vi{e diskusije, mada si}a na episkopgurno ima sku hirotoniklirika i ju ili biskupvernika koIstorijajepokazala sko re|ewe. ji `ele kradapotpunaodvojenost Monarh je „po qa, u Soficrkveidr`aveima milosti Bo`ji cara. Ali joj“, i samoga prednostzaobestrane u Atini je sebe oslovqajedan mitrova sa „mi“. U polit neoltar ulazi na carske dveri, davno otvoreno izjavio da ova isto kao episkopi i sve{te- tema „pripada pro{losti”. nici. No, u svetu ima i pred- ^ak i zilotima, ”super-prasednika koji pola`u zakletvu voslavcima”, pretendenti vestavqaju}i ruku ne na ustav, }ine prestola pravoslavnih ve} na Jevan|eqe, govore}i zemaqa nisu po voqi. Razlog „tako mi Bog pomogao“. To u ovom slu~aju le`u u wihosmo videli pre nekoliko dana vom navodnom ~lanstvu u ori u Va{ingtonu. ganizacijama koja su nespojiTeologija je tokom vekova va s verom – Malte{kom redu, sakralizovala monarhiju, a to masonskim lo`ama, rotari je i vizantijska, pravoslavna klubovima, „globalisti~tradicija. Me|utim, vladari kim” asocijacijama... su `eleli, i obi~no uspevali, U svakom slu~aju, istorija da vladaju crkvom, da posta- je pokazala da potpuna odvojevqaju i smewuju poglavare, da nost crkve i dr`ave ima predse upli}u u pitawa vere, ili nost za obe strane. Odnos treda se anga`uju u re{avawu ba da je regulisan jasnim ugoverskih dilema. Uostalom, vorom, zakonom. Crkva treba sve vaseqenske sabore sazivada se bavi spasewem du{a verli su imperatori. nika, propovedawem jevan|eoU Evropi nema vi{e nijedskih na~ela i morala, brigom ne monarhije koja je pravoo onima koji su na periferislavna. Rusi su svoju ukloniji dru{tva i pa`we javnosti. li najsurovije i najmorbidniDr`avno ure|ewe je, pak, pije, careubistvom i likvidacitawe politike par ekselans. jom cele porodice Romanovih, Tu danas gra|ani odlu~uju po ~ak i dece. Ostali monarsi principima koji se podvode napustili su zemqu, u Gr~koj pod „demokratiju“. Naravno, je kraqevina pora`ena na remonarhija mo`e biti prihvaferendumu. Danas, ve}ini natqiva i danas, ako je po voqi slednika koji bi mogli da buve}ine. Ali ~iwenica je da du na prestolu, dopu{ta se da nema primera referenduma dolaze, ili `ive, u zemqu pona kojem je monarhija ponovo rekla. No, puno sledbenika uvedena, tamo gde je ukinuta. (autor je verski analiti~ar) vi{e nemaju. Ako bi se spro-

Pi{e: @ivica Tuci}

U

„Ne”jelegitimno su osetile u silovatequ. Kad ka`em agresiji, u pitawu je fizi~ka povreda, udarci, no` pod grlom... Sve su to jaki agresivni ~inovi i ispitivawa su pokazala da se falus, odnosno penis, tek sekundarno koristi kao oru`je za agresiju – navodi doktor Mari}. Osim agresije, koje smo svi definitivno svesni, faktor koji je vrlo zna~ajan prilikom silovawa je i poni`avawe `ene. – ^in silovawa smatra se poni{tavawem voqe `ene, pa na taj na~in opet uni`avawa `ene kao mu{ka osveta. Ina~e, zabluda podgrejavana od strane mu{karaca je da mnoge `ene imaju mazohisti~ku strukturu li~nosti pa }e ~ak i da u`ivaju u silovawu kao pasivan objekat. Ali u to mogu da poveruju samo bolesni umovi... Retko, ali tako|e mogu}e, je i silovawe raznim predmetima koje silovateq koristi radi postizawa sopstvene erekcije. – Re~ je o frustracijama koje ispoqavaju silovateqi koriste}i pi{toq, ili no` kao pomo}ni falus, ili kakav uzani, {iqati duga~ki predmet... Tu treba pomenuti da agresivni i seksualni nagon ~esto idu zajedno do nekih godina puberteta, adolescencije, a onda se u centrima u mozgu razdvajaju. No, kod nekih osoba ta dva nagona ne bivaju razdvojena u pubertetu i adolescenciji nego ostaju zajedno, tako da samo uz agresiju takav mu{karac mo`e da ima kvalitetnu erekciju... Najve}i broj silovawa, onih masovnih, de{ava se tokom ratnih pohoda. Tada su mu{karci izuzetno agresivni, `eqni da ponize neprijateqa. Kako }e to uraditi? Silovawem neza{ti}enih `ena, k}erki, sestara.

Raspon kazne

Prose~na kazna

CRNA GORA

1 – 15 godina

SRBIJA

2 - 15 godina

V. BRITANIJA

5 godina - do`ivotna

[VEDSKA

2 – 10 godina

FRANCUSKA

Maksimum: do`ivotna

– Tokom rata primarna je ideja poni`ewa neprijateqa. Tu je seksualna `eqa sekundarna. Psihologija sredine, naro~ito ruralne, takva je da `ene, koje su silovane makar i u toku rata, o tome uglavnom – }ute. – Jako je te{ko utvrditi {ta se, zapravo, desilo a postoji nauka

Pove}ane kazne za silovawe u Srbiji 1. Osnovni oblik: od tri do 12 godina 2. Te`i oblik (kada je `rtva te{ko povre|ena, kada je silovawe po~iweno na izuzetno svirep ili poni`avaju}i na~in, ili je silovawe po~inilo vi{e osoba): od pet do 15 godina 3. Najte`i oblik (kada je `rtva umrla ili je `rtva dete): od deset do 20 godina.

Kastracija ili ne Veliki deo zemaqa EU je za hemijsku kastraciju, vi{e kao deo terapije, nego kazne. Antilibidalni tretman, kako se stru~no zove, jeste terapija, i to na dobrovoqnoj bazi, koja ukqu~uje kori{}ewe lekova radi smawewa libida odnosno potiskivawa seksualnog nagona. U razvijenim evropskim zemqama, Norve{koj, Danskoj, [vedskoj, Belgiji, [vajcarskoj, [paniji, Velikoj Britaniji, ali i u Izraelu, i nekoliko dr`ava SAD, postoji upravo ta mogu}nost da se seksualni prestupnici podvrgnu hemijskoj kastraciji, {to je stvar iskqu~ivo wihovog izbora. U ^e{koj ~ak postoji hirur{ka kastracija, i pored toga {to je Savet Evrope pozvao ~e{ke vlasti da odustanu od takve prakse, me|utim i ona je dobrovoqna. Poqska je jedina evropska zemqa u kojoj je, ~ak nedavno, hemijska kastracija uvedena u zakon kao krivi~na sankcija. Na drugoj strani na{li su se pravnici, psiholozi, lekari, politi~ari, koji su ideju o kastraciji uzeli s velikom rezervom ukazuju}i na kompleksnost tog pitawa. Re~ je o grupi problema koja iziskuje stru~no i prakti~no znawe o efikasnosti takvog postupka: prvo, u smislu zastra{ivawa potencijalnih silovateqa koji, prema statistici, gotovo u 100 odsto slu~ajeva ponovo izvr{e isto krivi~no delo ~ak i posle izlaska iz zatvora; s druge strane je pitawe da li fizi~ka ili hemijska kastracija uop{te mogu garantovati da silovateq ne}e biti ponovo agresivan i napastvovati. koja se zove „viktomologija„ i prou~ava doprinos `rtve celoj situaciji. Imao sam dosta pacijentkiwa koje su dolazile na psiIzvor

2 godine 8 meseci

Vi{i sudovi u Podgorici i Bijelom Poqu Preko 60 odsto silovateqa osu|eno je na kazne od 3 meseca do 3 godine Republi~ki Zavod za statistiku 8 godina Ministasrtvo pravde Velike Britanije 2 godine 4 meseca [vedski Nacionalni savet za prevenciju kriminala 8 godina 4 meseca Ministarstvo pravde Francuske

Kaznena politika za silovawe kod nas i u Evropskoj uniji

ada je prethodnog vikenda u crnogorskom Svetom Stefanu, u nasequ [umet, mirno i u posteqi umro 74-godi{wi pekar tamo{wi, naturalizovani Crnogorac, Mirko Vuk{i}, za wim nisu `alile samo kom{ije i porodica. Nije lako bilo ni visokom zvani~niku {vedske policije Stigu Edkvistu, prvom ~oveku tima koji i dan-dawi istra`uje okolnosti pod kojima je davne 1986. godine izvr{en atentat na Ulofa Palmea, premijera ove skandinavske zemqe. Veza na~elnika {vedske policije i svetostefanskog pekara, ina~e ro|enog u Dvoru na Uni 1934. godine, a odraslog u Somboru, samo je jedna u nizu globtroterskih Edkvistovih istraga uzrokovanih gotovo bezbrojnim teorijama ko i za{to je pucao u Palmeova le|a u prohladnoj stokholmskoj no}i tog 28. februara. Iste ve~eri je {vedski premijer, prethodno dav{i svojim telohraniteqima „voqno“, zajedno sa suprugom Lizbet, sinom Martinom i wegovom devojkom, u 21 ~as u{ao u bioskop „Grand“ na uglu stokholmskih ulica Svevegen i Tunelgaten, da bi dva i po sata kasnije pao mrtav, ustreqen jednim metkom iz „smit i veson“ magnuma, svega nekoliko stotina metara od bioskopa. Prilikom atentata je ubica karakteristi~nog hoda koji i nije krio svoj lik, kako su tvrdili o~evici, upucav{i sa svega desetak centimetara razdaqine Palmea u vrat, ispalio jo{ jedan metak pogodiv{i Lizbet Palme u ruku, ali na sre}u, supruga {vedskog premijera je pre`ivela. Vest je zaprepastila svet: ubijen je premijer jedne od najmirnijih zemaqa na planeti. Gotovo momentalno dobila je nepregledan niz tuma~ewa uzroka atentata, u kojima se pojavio i zlosre}ni pe-

K

hoterapiju posle silovawa. Jedna prelepa devojka otvara vrata moje ordinacije i ka`e mi: „Profesore do{la sam kod vas da se ispla~em, nisam se dovoqno isplakala„ i kre}e wena pri~a: Avgust mesec, toplo napoqu, ona lepa u mini}u i ~eka preko puta Skup{tine Srbije autobus. Is-

pred we zaustavqa auto mladi} koji deluje kulturno, pristojno i pita je da je poveze. Ona je pristala a da ni sama nije znala za{to. U{la je u auto i on ju je dovezao do ku}e gde su pri~ali od pola jedan do pola dva. Sedeli i pri~ali ispred ku}e. Onda je on predlo`io da odu do wegovog stana, {to se i desilo. Kad su u{li, on je zakqu~ao vrata stana u kome ga je ~ekao drug. Silovali su je celu no}. – Do{la je kod mene jer nije mogla da shvati {ta joj se desilo i za{to je uop{te pristala da ide s wim. Ona to nosi u sebi i meni kao psihijatru obratila se samo da bi se isplakala... Silovawe nije uvek silovawe; nekada i `ena, navodi dr Mari},

ULOGA NEDAVNO UPOKOJENOG SOMBORCA SA SVETOG STEFANA

Pekar(ni)je kar sa Svetog Stefana. Naime, prema jednoj od tih teorija, Mirko Vuk{i} je zapravo bio pla}eni ubica zloglasne Udbe, koji je samo ispuwavao amanet tada ve} odavno preminulog Josipa Broza Tita, u igri obave{tajnih slu`bi dostojnoj najzaku~astijih Le Keareovih i Ladlamovih romana. Prema toj teoriji, qut na [ve|ane {to pru`aju uto~i{te ekstremnoj usta{koj emigraciji koja je ubila i YU-ambasadora u Stokholmu, na-

Mada je za ovaj atentat ubrzo optu`en pa i nepravosna`no osu|en, {vedski dr`avqanin Krister Peterson, navodno besan na tvrdu socijaldemokratsku i antikorupcijsku politiku Palmeove vlade, a koji je atentat po~inio po nalogu i na nagovor {vedskog kraqa podzemqa Larsa Tingstroma, nesre}ni somborski pekar je u nekoliko navrata morao da se pravda {vedskoj policiji da nema nikakve veze sa ubistvom. Posete {vedskih istra`iteqa su se nastavile, pogotovo nakon {to je {vedski Apelacioni sud, i pored ~iwenice da je Lizbet Palme prepoznala Petersena (umro 2004. kao nevin ~ovek) kao atentatora, oslobodio najverovatnijeg ubicu skandinavskog premijera. Posledwi put su mu istra`iteqi zakucali na vrata 2011. godine, kada je u Kotorskom sudu, u prisustvu jednog inspek-

tora i dva slu`benika {vedskog suda, morao po ko zna koji put da obja{wava da je u vreme Palmeovog ubista mesio ‘leba u Pa{trovi}ima. – Da sam u februaru i martu te 1986.godine bio ovde u Crnoj Gori posvedo~ila su trojica qudi – jadao se povodom neosnovanih optu`bi medijima jo{ u leto pro{le godine Mirko Vuk{i}, optu`uju}i svog nekada{weg poslovnog partnera Rifata Bajramovi}a, rodom iz Mostara, da mu je „smestio“ la`ne optu`be, qut zbog svojevremenog prekida poslovne saradwe. Da je {vedskoj policiji bilo lako da i wega uzme u obzir kada je u pitawu rasvetqavawe atentata na Palmea, govori i podatak da pekareva pro{lost ipak nije bila ba{ „ru`i~asta“. Naime, u maju 1981. godine u strogom centru Geteborga Mirko je u~estvovao u pucwavi, kada su ga napala ~etvorica emigranata, dva Crnogorca,

Krister Peterson

rodnog heroja Vladimira Rolovi}a, Tito je nalo`io Udbi da organizuje atentate na {vedske zvani~nike koriste}i svoje „krtice“, nakon ~ega bi se ta ubistva pripisala usta{koj emigraciji, {to bi kona~no prelomilo javno mwewe ove zemqe da im se uskrati gostoprimstvo.

Mirko Vuk{i}: Nije bio svetac, ali ni Udbin asasin


dnevnik

nedeqa27.januar2013.

PONI@AVAwA @RTVE

pravosvake`ene meseci tako|e naglo porastao broj silovawa. Ta~nije, mo`e se govoriti samo o broju onih koja su prijavqena. Od maloletnih devoj~ica do starica od sedamdesetak godina, brutalnost i bahatost, bezobzirnost silovateqa je ono {to zabriwava: * U javnoj gara`i u Makedonskoj ulici u centru Beograda 2. januara silovana je i pretu~ena P. K. (29). * Nepokretnu Zaje~arku T. D. (31) 10. januara silovao je mu{karac star oko 50 godina. Pre toga manijak je devojku, wenu majku i o~uha uspavao narkotikom koji je sipao u sok.

Slu~aj silovawa mu{karca

mo`e napraviti pogre{an korak pa za to optu`iti mu{karca. – Imao sam primer mu{karca optu`enog za poku{aj silovawa. Upoznao je devojku na nekoj svadbi. Ista ga je startovala nakon dve tri nedeqe na ulici podse}aju}i ga gde su se upoznali. Pozvala ga je na pi}e a nakon pola sata i u stan. Naravno, letwe vreme, laka garderoba, skinuli su se, qubili i sve je ona prihvatila dok jednog momenta nije rekla da ne mo`e daqe. On se iznervira lupi je po nosu i raskrvari. Devojka po~ne da vri{ti, kom{ije pozovu policiju i wega strpaju u zatvor. U zatvoru momak poludi i do|e kod mene na de`urstvo na psihijatriju. Pitao se {ta ga je sna{lo kad je ona we-

ga startovala na ulici, skinula se gola, qubila se sa wime a on zavr{io u zatvoru zbog poku{aja silovawa. To je te{ka stvar i ve{ta~ewe i pri~a i doprinos `ene i zabluda mu{karaca, kada zapravo ono „ne, ne, ne„ zna~i, u stvari, „da, da, da„. Ali tu nema spora: `ena ima pravo da ka`e „Stop! Daqe od ovoga ne ide„ ~ak i kada je gola sa mu{karcem u krevetu i maze se i qube. To je potpuno pravo svake `ene! Ono {to `ena ima pravo, a to je da ka`e „ne„ u pojedinim zajednicama o~igledno ne va`i. Mo`da bi posledwi slu~ajevi i u Indiji pro{li neka`weno da nisu bili toliko brutalni. Na`alost, u Srbiji je u posledwih

Rade}i ovaj novinarski posao nai{la sam i na mu{karce koji su silovani. Skoro sam ~ula pri~u od astrologa Z.J. o de~aku koga je silovao otac. Majka de~aka iz okoline Mladenovca obratila se astrologu jer su de~akovi razgovori sa stru~nim medicinskim osobqem zavr{ili fijaskom. Majka kao i svaka majka `ele}i da na bilo koji na~in pomogne sinu obratila se Z.J. sa molbom da ispita de~akovo ~udno pona{awe, povla~ewe u sebe i odbijawe bilo kakvog razgovora. U razgovoru sa de~akom astrolog je otkrio da je otac ~esto virio u kroz kqu~aonicu sobe starijeg sina koji je o`ewen, posmatraju}i wega i wegovu suprugu. Ali voajerizam mu nije bio dovoqan, pa je nekoliko puta silovao mla|eg sina... * Sa{a D. (40) iz Majdanpeka uhap{en je 16. januara zbog sumwe da je obqubio J. S. (15), koja mu je bila poverena na ~uvawe. * Nenad R. (19) iz Beograda uhap{en je 19. januara zbog sumwe da je u Mirijevu silovao Qiqanu J. (69). * Zoran. Z. (47) iz sela Grujinci kod Bosilegrada uhap{en je 21. januara zbog sumwe da je dan ranije silovao staru i bolesnu `enu... n Zorica Dragojevi}

U NAJVE]OJ [VEDSKOJ MISTERIJI

ubioPalmea usta{kog tribuna u [vedskoj Nikole [tedula. Sam Sindi~i} je, ina~e, devedestih godina pro{log veka bio osu|en u [kotskoj za atentat na istog tog [tedula, da bi mu nakon izru~ewa tada ve} samostalnoj Hrvatskoj, bilo (neuspe{no) su|eno i za poku{aj ubista jo{ jednog hrvatskog ekstremiste – Bruna Bu{i}a. Da ma{ta mo`e sva{ta, govore i druge teorije zavere ispletene oko jo{ uvek nerasvetqenog ubista Ulofa Palmea. Prema jednoj od wih, „zeleno svetlo“ za atentat na {vedskog premijera je dao niko drugi do Xorx Bu{ senior, svojevremni direktor od Udbe daleko Ulof Palme

Albanac sa Kosova i Rumun. Trojicu od wih je Mirko ranio, pa je, i pored „izvla~ewa“ na nu`nu odbranu, „zaradio“ {est godina zatvora iz koga je iza{ao, zbog dobrog vladawa, ve} posle tri. Najnovije uqe na vatru teorije da je za Palmeovo ubistvo kriva zapravo Udba, dolio je Vinko Sindi~i}, po vlastitom priznawu „asasin mo}ne jugoslovenske tajne slu`be”. Sindi~i}, ina~e krunski svedok u procesu odr`anom zbog ubistva nekada{weg INA-inog direktora Stjepana \urekovi}a, koji je uz ukradene milione maraka prebegao u Nema~ku te{ko optu`uju}i Titov re`im, nedavno je ustvrdio da je Palmea ubio izvesni Ivo D, sada mirni zagreba~ki penzioner a tada{wi Udbin ubica, sve u poku{aju diskreditacije uticajnog

Ja wih tortom, oni mene sumwama Nesre}ni svetostefanski pekar, Mirko Vuk{i}, svojevremeno se `alio na {vedske medije i policiju zbog optu`bi i sumwi~ewa da je upravo on atentator na Ulofa Palmea, navode}i da je u vreme wegovog izbora za premijera, 1981. godine, ~astio ceo zatvor u kome je slu`io kaznu. – Kad sam ~uo da je Palme, fin, pravedan ~ovek i skoro komunista, izabran za premijera, naru~io sam tortu za sve kolege u zatvoru. Samo je jedan Amerikanac bio qut {to je Palme postao premijer. I ja da pucam u takvog ~o’eka? – ~udio se [ve|anima svojevremeno Vuk{i}.

mo}nije CIA-e. Prema zagovornicima ove teorije, tata Bu{ je dao nalog za odstrel Palmea zbog me{awa u ameri~ki posao tajnog snabdevawa oru`jem obe strane u ira~ko-iranskom sukobu (~uvena afera Irangejt s pukovnikom Oliverom Nortom u glavnoj ulozi), i to ni vi{e ni mawe koriste}i ubice ju`noafri~ke tajne slu`be, koja se u ceo „biznis“ ukqu~ila zbog beskompromisne Palmeove kritike politike aparthejda u JAR. Zagovornici teorija zavere su u ubistvu predsednika Vlade [vedske pronalazili i prste lidera turskih Kurda Abdulaha Oxalana, nema~ke teroristi~ke grupe „Bader Majnhof“... Jedna od najsenzacionalnijih novih teorija je vezana i uz misterioznu smrt Eve Rauzing, Amerikanke udate za prebogatog vlasnika kompanije „TetraPak“ i multimilijardera Hansa Kristiana Rauzinga. Po toj teoriji, Rauzingova je bila u kontaktu sa {vedskim novinarima kojima je tvrdila da zna ime i usput da ima i dokaze da je Palmeovo ubistvo naru~io jedan od najbogatijih {vedskih biznismena kojem se nisu svi|ali wegovi stavovi o dru{tvu socijalne pravde. Eva je, kao dugogodi{wi narkoman, preminula u maju pro{le godine u luksuznom stanu Rauzingovih, kao uzrok smrti je navedeno predozirawe, a wen suprug je osu|en na desetomese~ni zatvor zbog neprijavqivawa smrti supruge i meru le~ewa od zavisnosti od droge – ~ime su zagovornici ove teorije dobili jo{ „zavereni~kog materijala“. n Mili} Miqenovi}

7

INT ERV JU: LEONID BABI], DIREKTOR REGIONALNOG CENTRA „DELTA-\ENERALIJA” NOVI SAD

Kvalitetanservis odr`avavisokugled N

a osnovu rezultata koje objavquje Narodna banka Srbije, za prvih devet meseci 2012. godine „Delta–\enerali” osigurawe je zabele`ilo ukupan rast od 14,2 procenata u odnosu na isti period prethodne godine i 20 procenata tr`i{nog u~e{}a – rekao je u intervjuu za na{ list direktor regionalnog centra „Delta–\eneralija” Novi Sad Leonid Babi}. – Rast, dvostruko ve}i od rasta ukupnog tr`i{ta, ostvarili smo zahvaquju}i dobrim rezultatima i u ne`ivotnom i u `ivotnom osigurawu. Time smo zna~ajno u~vrstili poziciju druge najve}e osiguravaju}e ku}e u Srbiji. Osim toga, mi smo lideri u `ivotnom osigurawu, privatnom zdravstvenom i putnom osigurawu. Premija u Vojvodini ~ini tre}inu ukupne premije „Delta–\enerali” osigurawa, {to nas svrstava u lidere vojvo|anskog osigurawa. U Srbiji poslujemo petnaest godina, dok na{ vlasnik, „\enerali grupa”, jedna od najve}ih osiguravaju}ih kompanija na svetu, posluje u vi{e od 80 zemaqa, s tradicijom od 180 godina. „\enera- ma, {to je model koji treba zadr`ati i koji je ve} li” je poslovao na na{im prostorima i pre Drugog dao rezultate. svetskog rata, tako da mo`emo re}i da imamo dugu Po meni dostupnim informacijama, osim uobitradiciju poslovawa, kako u Vojvodini, tako i u ~ajenih subvencija Republi~kog ministarstva poSrbiji i regionu. qoprivrede, i nadle`ni pokrajinski sekretarijat i lokalne samouprave planirali su novac za subl Kako vidite razvoj osigurawa u narednim godinama u Srbiji? Gde su specifi~nosti Vojvencije osigurawa poqoprivredne proizvodwe za vodine? 2013. Re{ewe problema treba zasnovati na inten– Osnovni preduslov za razvoj osigurawa je perzivnom radu osigurava~a, ali i dr`ave i medija, na manentan rad na edukaciji qudi o potrebi za osigupove}awu svesti poqoprivrednih proizvo|a~a o rawem, kao i privredni razvoj koji }e doneti nova prednostima koje pru`a osigurawe. Osim toga, poradna mesta, boqi standard gra|ana i op{ti boqitrebno je razviti model saradwe i partnerstva drtak dru{tva. Svest o potrebi za osigurawem kod `ave, industrije osigurawa i poqoprivrednih prinas se uglavnom javqa kada do|e do ostvarewa nekog zvo|a~a da bi se ubudu}e izbegle ili ubla`ile rizika s katastrofalnim posledicama. Su{a koja {tetne posledice elementarnih nepogoda. je prethodne godine `estoko pogodila poqopril Proteklih pet dana bili ste u `i`i intevrednu proizvodwu je najsve`iji primer. Usagla- resovawa zbog aran`mana osigurawa s JKP {avawem propisa s ciqem pribli`avawa zemqama „Informatika” u Novom Sadu. Kada biste sada EU, mo`e se o~ekivati da se dese zna~ajne promene ponovo radili ugovor tog tipa, da li biste nei razvoj osigurawa, kako `ivotnih, tako i ne`ivot- {to mewali? Ho}ete li ve} ne{to mewati za nih, a pogotovo mislim na oblast zdravstvenih i naredni mesec? Da li mislite da je bilo lopenzionih osigurawa, zatim li~nih osigurawa imo- {e organizacije ili je ne{to drugo u pitawu? vine, `ivota, odgovorKakva su iskustva drugih nosti, kao i razvoj niza gradova gde sve imate drugih vrsta osigurawa ovu ponudu i da li je zaNovosa|animajeponu|en i drugih kanala prodaje, jedno sa svim tro{kovipaketosigurawastanova kao {to su banke, agenma ili je posebna stvaistvariuwima cije i posrednici osika? gurawa... – Smatram da gra|ani sveobuhvatnijiijeftiniji Kada je re~ o VojvodiNovog Sada u JKP „Inforoddosadapoznatog ni, prirodno je da se najmatika” imaju visoko prove}a pa`wa posveti vrfesionalan servis na kojem stama osigurawa koje ~uvaju poqoprivrednu i pre- bi nam mnogi gradovi mogli pozavideti. To je serra|iva~ku proizvodwu. U tom segmentu poslovawa vis koji nam omogu}ava da komforno pla}amo razpostigli smo izuzetne rezultate u prethodnim go- li~ite usluge. Kada govorimo o na{em poslu s widinama, a i daqe }emo se truditi da tr`i{tu uvek ma, pristup JKP „Informatika„ ogleda se u zahteponudimo najboqu mogu}u osiguravaju}u za{titu od vu da se wihovim korisnicima usluga ponudi sveostandardnih rizika kao i od, za na{e tr`i{te pot- buhvatnije, jasnije i, ako je mogu}e, jeftinije osigupuno novih rizika, poput onih od su{e, prekomerne rawe. koli~ine padavina ili zimskog mraza. U saradwi sa „Sogaz” osigurawem, korisnicima JKP „Informatika„ smo ponudili proizvod koji ima {ire pokri}e, ve}e osigurane sume i ni`u cenu osigurawa od tr`i{tu poznatih, sli~nih osiKorist za gra|ane gurawa. Ponudili smo i osigurawe od rizika topqewa prekomernog snega, koje do sada nisu mogli – Mo`e se o~ekivati da }e ponuda novog ugovoriti, a od kojeg su pro{le godine pretrpeli osigurawa pove}ati konkurentnost, zbog ~evelike {tete, {to je tako|e izazvalo veliku buru ga }e se osiguravaju}e ku}e utrkivati u tome u javnosti. Sigurni smo da smo ponudili kvaliteko }e dati boqu ponudu. Na kraju, najve}u kotan proizvod po ni`oj ceni. U tom smislu ni{ta rist }e imati ba{ gra|ani. Na{e je da nastane bismo mewali. Smatrali smo i smatramo da smo vimo da pru`amo kvalitetan servis na{im pisanim obave{tewima u decembru i januaru uz klijentima, efikasno obra|ujemo i ispla}uuplatnice JKP „Informatika” i ~estim i kontijemo {tete i trudimo se da visok ugled, koji nuiranim nastupima u medijima, Novosa|anima dena{a kompanija ima kod Novosa|ana, a koji taqno objasnili ponudu, kao i na~ine za prihvat, smo mukotrpno gradili u proteklih petnaest odnosno otkaz osigurawa. Gu`va koja se napravila godina, profesionalnim pristupom svakom na nekim mestima prete`no je rezultat neta~nih i poslu, sa~uvamo i podignemo na jo{ vi{i ninepotpunih informacija koje su plasirala neka vo – kazao je Leonid Babi}. udru`ewa i mediji. Ipak, to nam je dragoceno iskustvo za na{e budu}e nastupe u drugim gradovima jer u tehni~kom smislu sve uvek mo`e boqe! l Su{a s kojom smo se sreli u 2012. stavila je u prvi plan osigurawe poqooprivrede. Novosa|ani su navikli da osigurawe pla}aju pu[ta bi trebalo uraditi da ta oblast postane tem ra~una objediwene naplate i smatramo da je to dostupna poqoprivrednicima? O~ekujete li dobro. U vreme kada se mali broj gra|ana opredequje za to da osigura svoju imovinu, dobro je omove}u pomo} Republi~ke i Pokrajinske vlade gu}iti im da za mawi mese~ni iznos osiguraju svoi kakvu? je doma}instvo od razli~itih rizika. Broj gra|a– Vlada Republike Srbije, Vlada AP Vojvodina koji su prihvatili ponudu, a to je vi{e od pedene i lokalna samouprava usvojile su i sprovode set odsto korisnika usluga „Informatike” koji niz mera sa `eqom da se poqoprivredi omogu}i su do sada platili osigurawe za februar 2013, kao brz i siguran rast. Pro{le godine smo imali sui zadovoqstvo klijenata kojima je ve} u rekordnom {u, prethodnih poplave, zemqotres, ko zna {ta roku ispla}ena {teta po osnovu poklon-osiguranas ~eka sutra i zbog toga je neophodno odgovorno wa koje su dobili za januar 2013, potvr|uju nam da opho|ewe prema sopstvenoj imovini, a to nama do smo uradili dobru stvar. Da bi bilo jasnije, naposada i nije bilo ba{ svojstveno. Svi moramo da menu}u da se svi tro{kovi koje dobijamo na ra~ushvatimo da je osigurawe delatnost od naj{ireg nima JP „Informatika” pla}aju za prethodni medru{tvenog zna~aja. Kada se dese katastrofe, o~esec, dok se osigurawe uvek pla}a za naredni mesec kuje se pomo} „{ire dru{tvene zajednice”, a da jer se ono mo`e ugovoriti samo za budu}i i neizpri tom sami o sebi nismo poveli ra~una. Buxet vestan rizik, a ne za rizik koji je u nastupawu ili ne treba da slu`i za otklawawe ovih vidova {tese ve} ostvario. Dakle, Novosa|anima smo u deta, to je svuda u svetu posao osigurawa. Uprkos nicembru 2012. poklonili osigurawe za januar 2013, skoj ceni osigurawa, veoma mali broj gazdinstava a sada se, uplatom premije, pristupa osigurawu za je osiguran. Dr`ava je prethodnih godina subvenfebruar 2013. cionisala premiju osigurawa useva sa 40 odsto svim registrovanim poqoprivrednim gazdinstvin Du{anka Vujo{evi}


8

dnevnik

nedeqa27.januar2013.

[OROM S BOROM

Samosugazdurine zidalebedem.Takinikad zanarodmarilinisu paninarodnijeba{ mlogomariozawi andadaimajo{kogodkopamti da se kadgod divanilo: „Kom{ija-paBog“.Takojeibilo. Bogjebiogoreakom{ilukokolois prekestrane.Podnamajebilazemqa, u sobama pomazana s prostrtim krparamaanapoquposejana,okopanairodna.Na{a,nanasjeimirisala. Medkom{ilukomnijebilobedema, znalo se di je brazda i dokle je ~ije. Onesleveidesnestrane(akonijeku}a na lakat) delila je taraba il pro{}e, negdi je bilo i `ice, voleli su ondakqudiilepuograduoddasaka.Ko jebiovredandapravimlogo~erpi}a, odwegajeiogradume}o.Natakujemorodaideicrep,daki{aneraspadne ~erpi}. Samo su gazdurine zidale bedem.Lakojewimakadsuimalinovaca izato,pasumoglidasekere.Takinikad za narod marili nisu pa ni narod nijeba{mlogomariozawi.Akokoji zglajzneilpropadne,ba{sesvetmlogonijenijedio. Ve}ijedisekiracijajebilakad`ivinapriletipreko,ukom{iluk.Ako jekom{aimopoganukeru,ondakjeoma ibilodockan.Doktupreletu{uotmu od kere, ni polak od we ne ostane. I nikosezatosrdionije,svakojeradio svojposo:kera~uvaavliju,tarabanas deli dokle je ~ije, pa ko ne po{tuje kom{iluk i ide di ne treba, tako i pro|e.Toj`ivini{tojebilaalavai {tojojjekom{ijskolep{eisla|eredu{esuseklekrila.Kadgodsepreletawe u kom{iluk strogo ka`wavalo, umelajeikamxijadaradi,dasenau~e pametiti{torednepo{tuju.

K

ko,tosenevra}aoma.Vrati}egakom{ilukpunog,~imbudumesiliil~varke topili. Taj tawir je bio najja~a spona med kom{ilukom i taj kom{ija je bio najro|eniji. On, pa Bog pa tek ondakrodbina. Bilojeiutodobazagula,{tonisu divaniliskom{ilukom.Alnisudivanili samo kad su na {oru. Kad jedan iza|e,akojedrugive}napoqutajoma u|euavliju.]utalisualsusepo{tovaliinedajbo`ekakvenevoqedajednomtrebapomo},omasesvezaboravii spasavasekom{ija. Ondaksmopo~elidasejednidrugimapewemonaglavu.Kom{ilukajebiloiokoloigoreipodnama.Odjedaredsenijeznalokojekoikojekome {ta. Tako je krenula borba s tankim zidovima i jo{ tawim `ivcima, svi smopostalinaje`eniitu|i.Poganiji od oni pogani kera iz vr’ ba{te. Kad kogod izalazi iz stana, ko da uzme gutqaj vode pa ga dr`i dok ne iza|e iz zgradurine,daslu~ajnonekomneka`e {togodlepoi{tojeredkadsedvoje ~eqadi mimoi|u. Postali smo nakostre{enikopetlovi{tovoludavijajuqudepoavliji.Samosezaigravamo ivrebamokopeto,dakomesle|asko~imozavratidagakqucnemo.Retko je kadgod taki peto do~eko nedequ il prvesve~are.Tajjegoste~ekouloncu, jedinosutakogmoglisvidafale. Nemarimovi{ejednizadruge,raspoganili nas i pustili s lanca. Ko {taradi,misesamoujedamo,kodanismo kom{ije. Tolka nam je dr`ava da smosviukom{iluku.Skupilesunam segranicekovunenixemperposleiskuvavawa, al nam je kanda i pamet od vune. Zato nas i {i{aju ko ovce, dok samoblejimoidoknaskurjacizanogu vataju.Samoovcenebranekom{iluk, be`e ukrug dok se ne umore i ondak stojei~ekajureddakurjakidowido|e. Xabe smo se mi na lisice srdili, znateonu„Nalisiceuka-bukaakurjacimesonose“.E,alsadsmomitomesoizkom{iluka.Kandadajetojo{od Rimqana ostalo, jo{ su oni divanili „^ovekje~ovekuvuk“.Xabenamsveto kadvi{enikoniskimnedivani,kad se samo narod dopisuje preko kojekakvihforuma,blogova,komentaraiporuka.Nituseneznakojekoalsevidikakavjeko.Kadgodsmoimaliiime iprezimeiznalosekoje~iji.Sadje

Kom{iluk Iskeramajetakobilo.Kere}i`ivotjebio taki, kad se rodi{ ko ker ondak tako i `ivi{, al samo u svojoj avliji.Nijetokodanaske, kere imadu ve}ma prava neg qudi. Ondak jekeradawombilavezana,no}omsujedre{ili azajutraopetvezivali. Jednakerajebilablizu avlijskivrata,tajebila najpitomija, samo da javi kad kogod za kvaku uvati,dasiromanevi~e gazde sa {ora. Ona najmatorija bila je pod slamom, za to je jedino jo{ i bila kadra, al je gazde zadu`ila pa neka je.Najpoganijajebilau vr’ ba{te, da otera sve `gadije i da lopovi ne mogutuda.Bilojeiondaklopovluka,alzaone lopovebilajedostajednakera. Kom{iluk s preke stranedeliojepogodi- Ne marimo vi{e jedni za druge ne kaqav {or, frtaq godinejebilosnegaajedanfrtaqbimodadasesvisakrivajuizakojekakvih lojepra{ine.Kadbudesnegalakose pseudonima. I kadgod je bilo porugavidi ko je s kim dobar i ko kod koga nijai{picnameta,alsepotomboqe ide.Vidloseiupra{ini,alkadprva znalokojekonegpoimenu.Tonijebikolanai|u,pokvaretetragove.Ostalo za sakrivawe neg da svima bude na nusamotragovi{inaipotkovica,da znawe. Danas oplete svako po svakom, seznadalsupotkovaniusve~etiril svesesme,nitkoimabrigenitpamesamo u predwe, dal glav~ine imadu ti,nitpo{tovawa.Svisusudijeisvi luftaikolkoto~akpraviosmice. voludaseonipitaju,alnikoihni{ta Ukom{iluksei{lokakokoikako pito nije. Sami se javqaju, pi{u i kad, al se znalo kad se mora i kad je pquju jedni po drugima, ko da nismo red.Kadjedisnotor,ondakpreko{okom{ije. rapre|etawir~varaka,fri{kakobaKadkogodizkom{ilukaprdneufesica i jedna mawa xigerwa~a. Nedewer,kodanikadtunibionije.Nina qom,~imkola~ibudugotovi,omaseza saranumuneodu.Gledenasonekom{ikom{ilukodvadiujedantawiriopet jesprekestrane,ovakekakvismopotaj tawir ide u kom{iluk. Tawir od stali. Glede i }ute, kanda u sebi midisnotorajenosiokojeteoikojebio sle:„Takinamniukom{ilukunetreradakola~esunaveknosilade~urlibaju“.Kometakitrebamokadsmoisaja.Matorinisubilikadri,uvatileih misebivi{ak.Valdazatoineotvaragodinepajedvadoklupena{orustigmovratakadkogodrawenzapoma`ei nu,materpazioko{poreta,babao~ou le`i u hodniku, bojimo se da se ne seloade~urlija}eto~askom:“Dobar sretnemosna{imdrugimja.Kandada dan, evo poslala moja mama malko kosmosamisebipostalikom{ije. la~a“. I pozdrav i tawir ostanu pren BoraOti}

Prevodnica na razglednici s po~etka pro{log veka

BE^EJSKU „AJFELOVU PREVODNICU” IPAK

NijeGustav zaboravismo rancuski ambasador Fransoa Gzavije Denio otkrio nam je u autorskomtekstu,kojismoobjavili u novogodi{wem broju, da obo`ava Vojvodinu i da ga svakopute{estvijepoovojna{ojlepotiobogatine~imnovim, neobi~im, druga~ijim, neo~ekivanim... „Kakvo je, recimo,iznena|ewekadotkrijetebranukojanakanaluDunavTisa-Dunav proizvodi energijuikojujedelomizgradioAjfel.Ikakvatuga{tosetakva gra|evina ne valorizuje, makar u turisti~ke svrhe”, potpuno }e iskreno wegova ekselencija.Ikakosadaimatisrca pa mu priznati da je s tom prevodnicom, koju je on obi{aouBe~eju,akojumizaista zovemo „Ajfelovom”, wegov ~uveni zemqak imao veze kolikoisaTaxMahalom.Dakle Ovako }e izgledati kada se zavr{i dekorativna rasveta –nikakve... nala,isvajeprilikadajenatomme- momprojektu“,aradovisu zavr{eni Ali,sdrugestrane,francuskiamstu ostao do Drugog svetskog rata 1899. Urbana legenda da je projekat basadorjeitekakoupravu.Jer,stara (madaseposledwipisanitragodno- ra|en u ateqeu Gustava Ajfela nabrodskaprevodnica„[lajz”,kakoje sina1910.godinu). stala je, najverovatnije, na temequ jo{Be~ejcizovu,zaistajeizvanredVargajo{navodidajeglavnijunak sli~nosti elemenata re{etkastih no projektantsko delo, objekat izuna{e pri~e „projektant i graditeq delovametalnekonstrukcijes~uvezetnih arhitektonskih i tehni~kih modernog, na elektri~ni pogon ura- nimtorwemuParizu,alii naosnokarakteristikabezpremcaubli`em |enog {lajza, koji je tehni~ki savr- vu tekstova ispisanih na crte`ima nam,paidaqemokru`ewu.Inesamo {enodelo,tedolazeuticajnistran- originalnog projekta na francuto, re~ je o prvoj prevodnici na tlu cidagastudiraju”.Hajncjezaslu`an skom jeziku, pored ma|arskog. E sad, Evrope gde je za pokretawe kapija i za izme{tawe u{}a kanala u Tisu {tosesli~nostikonstrukcijeti~e, kori{}ena jednosmerna struja, proiz Ba~kog Gradi{ta u Be~ej, tako|e te{kojeizoveperspektiveizvla~iizvedena u obli`wem turbinskom musepripisujenizpatenatanapre- ti zakqu~ke da li je i koliko na postrojewu.Jedino{tonizatuinovodnicama kod Starog Sivca, Srbo- Hajnca uticala Ajfelova kula, povaciju,ba{kaonizaprelepure{et- branaiBa~kogGradi{ta,aliizago- dignuta koju godinu ranije (1889), kastukonstrukcijupokojojsekre}u varawe {irewe planta`i pirin~a alisezatosasigurno{}umo`ere}i kolica za mehani~ko otvarawe i za- na ovim prostorima (prva takve vr- odakle natpisi na francuskom: natvarawe gvozdenih kapija, izdaleka steprostiralasena~ak1.000jutara prosto,uto je vremebiozvani~anjenalik lokomotivi, nije zaslu`an naslowenih na kanal Mali Stapar - ziksporazumevawauvodoprivredi. tvoracnajpoznatijegtorwanasvetu, NoviSadizme|uDespotovaiBa~kog Po re~ima Svetlane Baki}, arhive}obi~nomsvetupotpunonepoznat Petrovca). tekte konzervatora u Pokrajinskom in`ewer:AlbertHajnc! I{tvanVargaje~akuspeodapro- zavodu za za{titu spomenika kultuOAlbertuHajncunemapunopoda- na|eijedanHajncovrukopis–„Sta- re,pregledomarhivskegra|epronataka, iako su prekopavane arhive ne we i izgradwa Francovog kanala”, |enjeiodre|enbroj crte`a iz1903. samo kod nas, nego i u o rekonstrukciji preAustriji i Nema~koj. vodnice koja se odnosiAl b ertHajncjeza g o v a r ao{i r e w eplan t a ` i Sre}om,uGradskommula na elektrifikaciju pirin~anaovimprostorima,aprvatakvevrste zeju u Be~eju ~uva se elemenata za otvarawe prostiralasena~ak1.000jutaranaslowenih tekst I{tvana Varge i zatvarawe kapija. U „Istorijat kanala koji prvo vreme kapije prenakanalMaliStapar-NoviSadizme|u povezujeDunavsarekom vodnicesupokretanena DespotovaiBa~kogPetrovca Tisom” nastao trideseru~nipogon,dabiposle tih godina pro{log verekonstrukcije bila ka, koji du`nu pa`wu posve}uje i objavqen 1899. u Budimpe{ti, u ko- inovativno kori{}ena jednosmerna kqu~nimqudimaprojekta~ijijere- jem in`ewer analizira tro{kove struja iz sopstvene centrale(ve}ina zultatbioprocvatdotadamo~varne transporta robe, prvenstveno `ita- prevodnica i crpnih stanica toga Vojvodine: Jo`efu i Gaboru Ki{u, rica, vodenim putem i, s druge stra- dobakoristilaje snagu vodenepare). StanislavuHepeu,I{tvanuTirui– ne,`eleznicom.Idolazidopodatka Ina~e, u pomenutom turbinskom poAlbertuHajncu. da je Francov kanal samo po tom strojewuelektri~naenergijaseproAko je verovati ovom dokumentu, osnovu doneo u{tedu na godi{wem izvodilanara~unpada vodesanivoa Hajncserodio1850,in`ewerskestu- nivoute{kuvi{eod2.000.000kruna, ukanaludonivoauTisi,adobijena dije je zavr{io 1873, a svega godinu akadasetomedodajuiostaliefek- struja jeslu`ilaizapokretawenedana kasnije anga`ovao ga je li~no ti,proceniojeda~ist}arprema{u- koliko ma{ina mawe radionice za I{tvan Tir, koji je u to vreme ve} je3.000.000kruna.Ilustracijeradi, popravkubrodova,dabikasnijebila preuzeo finansijsku i svaku drugu pomenuto preme{tawe spoja kanala izgra|enaipilana. brigu o „Franc Jozefovom kanalu”. iTise,udu`iniod8km,ko{taloje UlazukanalizTisesprolaskom Kako navodi Varga, bio je to veoma ukupno2.516.200kruna!Drugimre~i- kroz dvostepenu prevodnicu trajao pametan Tirov potez, jer se mladi ma,kori{}eweFrancJozefa ispla- jeprijednostepenomprevo|ewuoko Albert pokazao kao izuzetno sposo- tilojeovuakvizicijuzamaweodgo- satipo,apridvostepenom–kadaje banistru~an,tolikodajezakratko dinudana! vodostaj Tise bio izuzetno nizak – vreme dogurao do pozicije glavnog No,vratimose„Ajfelovojprevod- bezmalotrisata.Toprakti~noznain`ewera zadu`enog za usavr{ava- nici” – pardon, Albertovoj. Gradwa ~i da je prevodnica u osnovi imala weplovnogputa.Nakrajuje1898.po- je po~ela 1895, kako navodi sam malikapacitetprevo|ewa,stimda stavqen za tehni~kog direktora ka- Hajnc, „na teret dr`ave, sve prema su obe wene komore mogla da stanu

F


dnevnik

nedeqa27.januar2013.

9

UPOTREBA @IVOTA

Andrija Gajger, gra|anin sa Brega ge Kate, [vabice rodom iz {vapskog kraja. Andrijin stariji brat \ura o`da gre{im, iskrivqujem ili pojednostavqujem stvari, ali umro je u Skopqu u bolnici jo{ ~etrdeset pete “od slepog creva”, dok je moja, nerado to priznajem, skromna, pa i mistifikovana saznau Kumanovu doslu`ivao vojsku, a drugi wegov brat Antun ili Tonka, kawa, ako su to saznawa, kao i predube|ewa o rumskom Bregu, pak, ko su ga oslovqavali u Rumi, napustio je `ivot pre dvadesetak godina u i pored toga {to je jasno kao dan da je Breg mnogo vi{e i dubqe od tamwihovoj roditeqskoj ku}i na Bregu, samo u drugoj ulici (nekoliko stobure i sremske posko~ice, neodvojiva su od prve pomisli na klasi~nu tina metara udaqenoj od ove sada{we Andrijine ku}e), koja mu je po dotambura{kusremsku civilizaciju iz wenih najboqih i veselih vremegovoru pripala kada su po~etkom {ezdesetih godina bra}a delila o~ena, ako je tih vremena ikad bilo, koja dakako, i ne bez ~vrstog pokri}a u vinu, ali ne i tridesetak jutara zemqe, pri~a mi Andrija, koju je im je istorijskim arhivalijama, uostalom kao i u muzi~kom trenutku Rume (kojeg su osvetlali svirci sa Brega), poistove}ujem sa ovom periferijdr`ava komfiskovala ~etrdeset devete godine (i vratila im zemqu deskom celinom, ako je to celina i ako se sme re}i da je Breg periferija; vedeset tre}e). Ilija Gajger nije hteo u seqa~ku radnu zadrugu, pa mu je Breg sa jo{ uvek (uverio sam se u {etwi) tu i tamo o~uvanim ili repavlast u paketu sa zemqom oduzela i ku}u na Bregu, a Iliju su poslali na riranim graditeqskim ili scenografskim detaqima, fragmentima, pa trogodi{wu robiju. U me|uvremenu, posle nekoliko meseci vratili su i ~itavim ku}nim i avlijskim kola`ima kao artefaktima ili odrazima im pola ku}e, ubrzo i drugu polovinu. Andrija Gajger, napustiv{i rodistarogSrema i wegovog proslavqenog i preuveli~anog be}arsko-boemteqski krov, kupio je {ezdeset tre}e mrtvu ku}u s pogledom na va{ariskog duha ili “{meka”, a {to samo po sebi ukqu~uje u ovu muzi~ki ras{te i kraqeva~ki drum, i na wenom mestu, sa `enom Katarinom ili Kapolo`enu re~enicu – sada ve} na tankoj `ici slatkore~ive (etno)publiticom, majkom wihove dve }erke, sazidao ku}u koju danas imamo u oku, i cistike i (etno)manije, pa da je urgentno privedem kraju – kafanski ili, pred ~ijom kapijom sam ga i upoznao... sremski re~eno, birtija{ki element kao jedan od stubova nosa~a na koIz kapije izlazi ma~ka i hvali se sa pet `utih ma~i}a oko sebe. je se oslawa tambura{ko-va{arski identitet rumskog Brega. “O}e{ ma~e?” pita Gajger. “Uzmi jedno, dva, tri... I nosi u Novi Sad! Moram da priznam da, uprkos svemu, nikada nisam bio na famoznom Ma~ka je iz kom{iluka, ode joj se kod nas vaqda dopada, omacila se u nava{aru u Rumi – izbegavam to rumsko {oj avliji. @ena i ja ih ranimo.” pozori{te zbog vrlo mogu}eg suo~ewa “[ta }e te s tolikim ma~kama kad odsa poni`avawem `ivotiwa! – ali starrastu?” cu u invalidskim kolicima ispred ot“Vaqda }e oti}i svojim putem”, re~e {krinute kapije u Glavnoj ulici, na koGajger. “Ranimo u avliji jo{ jednu ma~jeg nailazim u centralom delu praznog ku, do{la odnekud... I ona ima pet ma~iva{arskog podijuma, naspram kamionske }a! Ha-ha-ha...” mena`erije s drvima za prodaju (s kamiZvirnuh u avliju. Ma~i}i se igraju na onxijama koji zazjavaju pored puta), i nasve strane. spram turobne armirano-betonske gar“Imali smo kera Medu, crn i vatren, niture zgrade policije na ~istini u raa taj nije volo ma~ke... I-jao! I{le su {qama unutra{wih puteva za In|iju i samo po krovovima. Ugino je pre {est Pe}ince, va{ar se doga|a pod prozorimeseci. I otkako Mede nema, puna nam je ma. A gde je va{ar, tu su i kafane... avlija ma~aka... Uzmi jedno ma~e i nosi!” “Kafane?A-jao!” zakre}e telo i pru“Ne, hvala... Volite `ivotiwe?” upi`a ruku Andrija Gajger. “Svaka druga tah Gajgera. ku}a u ovom kraju bila je kafana.” “Kowe sam dr`o... Imo sam kobilu Ukqu~ih diktafon. “Na primer?” Olgu, kupio je sa ~etri godina, i kod me“Na primer, ova `uta ku}a do moje, tu ne se jedanaest puta `drebila!” Pozdravih se sa starim Andrijom je bila kafana Brate Bigi~kog. Tamo Gajgerom. Luwam Bregom i wu{kam preko, na kraqeva~kom putu – vidi{ unaokolo kao ni~iji ker, nogu pred noonu belu ku}u – tamo je bila predratna gu, polako, ima se kade (rekli bi Sremkafana ’Bela ru`a’. Posle [aca dr`o. ci), razgledam natenane, prolazim tiDva }o{ka odavde bila je kafana Du{ka him i ~istim unutra{wim popre~nim Dedi}a, sad je u toj ku}i Mesna zajedniulicama pored kapija i prozora preteca, vidio si... Da! A dole, kod onog auta, `no prizemnih i starijih uobi~ajenih tamo na }u{ku, kafanu su dr`ali Vasa i sremskih ku}a i ku}eraka, skoncentriKata, a na ovom }o{ku dr`ala je neka san u poku{aju da uvazduhu, kako se to Lepa...” ve} poetizovano ka`e, skoro puste O kafanama na Bregu u raqama vauli~ne scenografije sivo-sumagli~a{arske gongule i svojevrsne trgova~ke stog prepodneva (s ~esticama suve histerije svakog tre}eg u mesecu, kao i o hladno}e kao s rajsneglama za vratom), popijenim – popijenim, dakle, a ne pobiosetim atmosferu ili, toplije re~eno, jenim – kopitarima i papkarima, re~ju o osetim, ako ba{ ne du{u, ono makar miva{arskom “terawu kera” u tim |avolovim prete`no mu{kim crkvama (birti- Andrija Gajger: „Ranimo u avliji dve ma~ke i deset ma~i}a...” ris ove periferijske rumske naseobiFoto:@.Markovi} ne sa specifi~nom te`inom. Breg mi jama) i kapelama (bifeima), pred wihose u {etwi ulicama – kada sam, najzad, sklopio wegove fizi~ke paravim oltarima ({ankovima), i uop{te o Bregu ili o predratnom Hrvatmetre – prostom asocijacijom ukazuje kao nekakvo ostrvce, takore}i skom bregu, mogao bi danima da mi pri~a – i da se pritom ne umori – vesvet za sebe, skoro poseban sistem narodne (sremske) arhitekture zalemajstor rumske publicistike i istoriografije Ratko Rackovi}, otac snovane povi{e Peja~evi}evog jezgra Rume. Jedna kratka popre~na kwige “Hrvati na Bregu”, koji i sam `ivi u ku}i na Bregu, s panoramskim ulica u koju sam zabasao zalomiv{i iz Glavne ulice, ne se}am se kako pogledom na plac kowske pijace i, tamo iza, s pogledom na psihodeli~ne joj be{e ime (nazovimo je za unutra{wu upotrebu Ulicajelki), zapeciganske Rupe. Kowska pijaca! Lutka belog kowa u prirodnim dimenzijala mi je za oko svojim privla~nim uravnote`enim zimzelenim dizajma na postoqu od cigle, upe~atqivo, donekle za~udno i, na tom mestu, nom, drvoredom jelki s obe strane puta du` trotoara, s jednim ili, ni neo~ekivano obele`je koje je ceo ovaj obodni kraj podredilo svojoj silutoga se ne se}am, dva-tri odrasla i zdrava, premda kusava drvena bi}a, eti, postavqeno je sa spoqne strane ogra|enog zemqi{ta, gde se u stvari odrezanih vrhova. Zbog ~ega neki qudi seku vrhove jelki? Iz sujevertrguje kowima i govedima, ne{to daqe i sviwama; jedna od kqu~nih sceja ili zbog telefonskih ili elektri~nih `ica? A druga ulica (nedana u sastavu prastarog i autenti~nog rumskog pozori{ta – va{ara, ~ija leko od Ulicejelki), ~ijeg se izgleda ne se}am, ali se zato se}am imeje glavna scena na Bregu, gde se svakog tre}eg u mesecu (bez obzira koji na – Kwaza Milo{a, zapela mi je za oko i misao upravo zbog imena, kodan padne), odr`ava du` Glavne ulice fantasti~na trgova~ka predstava. je mi u specifi~nom kontekstu Brega zvu~i kao ne{to bespotrebno Stari Gajger vi{e nije u mogu}nosti da se po betonskoj kori svoje nametnuto... avlije kre}e na nogama, jedan kuk mu je o{te}en (odavno je zreo za hirurBreg u stvari i jeste i nije breg, fizi~ki i odoka uzev, s na{eg fru{ko se~ivo), a ni drugi kuk, premda koliko-toliko upotrebqiv, ipak, ne {kogorskog masiva gledano, pre bi se kazalo da je bre`uqak. Pa, ipak, dihtuje tako da se masa tela, poreme}ene ravnote`e, mo`e sa sigurnokada Rumqanin, koji poznaje Rumu, ka`e da ide naBreg, postoji samo je{}u oslonosti na wegov oslabqeni mehanizam. Stoga je Andrija Gajger, dan breg, to jest Breg, kojeg ima u vidu. Me|utim, kada Rumqanin, koji malo po malo, s progresijom bolesti i nagomilavawem godina, kako ve} `ivi ili je `iveo na Bregu, ka`e da je sa Brega, on time, mogu}e je, svebiva sa poodmaklom biografijom (koja je ~vrsto stajala na zemqi), pao sno ili nesvesno, upu}uje na svoje hrvatsko poreklo. Breg su pre Drugog pre godinu dana u invalidska kolica i sada se u sede}em polo`aju kotrsvetskog rata zvali Hrvatski breg. Od rata na ovamo samo je Breg. qa po betonskom podijumu avlije, stalno sa {akama na to~kovima, otva[ta je Breg za Rumu? A {ta je za~in za jelo? A {ta je tambura za sremra metalnu kapiju prema ulici, manevri{e oko kvake ve} uve`banim sku pesmu? I zato, ako po|emo od toga, pa ~ak i ako ne po|emo od toga, da radwama i parkira se ili u otvorenoj kapiji (pozicija u kojoj sam ga zasvaki urbani `ivi organizam objektivno i subjektivno ima odre|ena i tekao) ili pored zida ku}e ~ije o~i – jer to je ku}adu`om, uostalom kao neodre|ena glavna energetska ~vori{ta ili, pak, energetske rezervoai sve ku}e u tom redu Glavne ulice – gledaju na betonsku siluetu polire, nazovimo tako reqefno one precizno ali i neprecizno ome|ane ta~cijske zgrade u sredi{tu brisanog prostora. Me|utim, wegov bolesni ke (upitnike ili uzvi~nike) u kojima se pod nejasnim ili, pak, pod jakuk samo je (zbog tih kolica) najvidqiviji odraz wegovog naru{enog snim okolnostima vremenom skoncentri{u istorijski, sociolo{ki, zdravqa, zbog kojeg mu je lekar – pozivaju}i se na Gajgerovo osamdesetokulturolo{ki, etni~ki, boemski ili, ve}, kakvi drugi sadr`aji i slojegodi{we oslabqeno srce – savetovao da se sa takvim rizikom, ipak, mavi kolektivnog (zavi~ajnog) iskustva, onda je rumski tambura{ko-vane operacije i zamene kuka. I tako je ~ovek, hteo ne hteo, pomiren sa svo{arski Breg – zajedno sa Gradskim grobqem, `elezni~kom stanicom i jim defektom, prihvatio to~ak kao svoju kona~nu sudbinu i sa`iveo sa @elezni~kim belevarom s Alejom starih nepripitomqenih kestenova i stawem kojem popravke nema. Stari Gajger, autenti~ni stanovnik Brega, podebqi ~ovek koji je debelih belih platana! – bar, za mene, jedan od rumskih stubova nosa~a, “uvatio osamdeset prvu”, s crnim ka~ketom na obrvama, stvoren je na posve sigurno, ako je i{ta sigurno. n @eqkoMarkovi} Bregu iz braka Ilije Gajgera, tako|e ro|enog na Bregu, i wegove supru-

M

l Upropalojzemqi samojepropalicama dobro.

NAOPA^KE

na~ela korozija. Vidqivi delovi stubova i zidova glava prevodnice su o{te}eni udarima brodova koji su nekada prevo|eni, a na mnogim mestima nedostaju i fasadna klinker opeka i kameni blokovi. – U saradwi sa „Vodama Vojvodine” i be~ejskom op{tinom pripremqena je veoma obimna dokumentacija za obnovu prevodnice – ka`e nam Svetlana Baki}. – U prvoj fazi bi se potpuno sanirali svi delovi koji su ispod vode: kameni delovi, opeka... i procena je da bi za ceo taj posao trebalo obezbediti oko 44 miliona dinara. U drugoj bi se, pak, fazi sanirali delovi prevodnice koji su iznad vode, odnosno ~eli~na konstrukcija i ukrasna klinker opeka. U me|uvremenu je, ina~e, o`ivqen prostor turbinskog postrojewa, koji je ve}im delom sru{en tokom sedamdese-

l Nijevo|aslep, negomi nevidimoboqeg.

Projekat sa Hajncovim potpisom

tih, i tamo je sada postavqena tematska izlo`ba digitalizovanih arhivskih dokumenata o istoriji kanala i same prevodnice. Delimi~no je ure|eno i {etali{te, a zameweno je i dotrajalo drve}e, s tim da je to jo{ uvek daleko od zami{qenog celovitog hortikulturnog re{ewa. Organizovan je pozivni konkurs za idejno re{ewe restorana iznad turbinskog prostora, sledi postavqawe dekorativne rasvete, a ne treba zaboraviti ni to da je planom detaqne regulacije Be~eja predvi|ena izgradwa velnes centra u neposrednoj blizini prevodnice. – „Vode Vojvodine” bile su i glavni organizator Svetske konferencije o kanalima 2009, kada je jedan od fokusa bio upravo na vodoprivrednoj ba{tini. Stara prevodnica u Be~eju bila je tada uvr{tena u zvani~an program konferencije u ~ijem je radu u~estvovalo vi{e od 70 delegata sa tri kontinenta, Evrope, Severne Amerike i Azije – izjavio je za „Dnevnik” pomo}nik direktora JVP „Vode Vojvodine“ Stevan Ilin~i}. – Objekti industrijskog nasle|a na na{im kanalima imaju ogroman potencijal u turisti~kom, edukativnom, kulturolo{kom i istorijskom smislu. I nadamo se da }emo uspeti u nastojawima da dobiju ve}i zna~aj u savremenom `ivotu, ali i da ih o~uvamo za budu}e generacije... Ina~e, o gradwi prevodnice kod Be~eja svedo~i i tekst na tabli koja je ugra|ena na nizvodnoj glavi. Tekst je na ma|arskom jeziku i u prevodu glasi: „U{}e Ferenc kanala u Tisu preme{teno je iz Ba~kog Gradi{ta u Stari Be~ej 1894. godine u skladu sa III zakonskim ~lanom za vreme slavne vladavine apostolskog kraqa Ma |ar ske Fran ca Jo si fa I. Odluka o preme{tawu je doneta 1894. za vreme premijera Vekerle [andora i ministra poqo pri vre de gro fa Bel ten Andra{a. Gradwa je zapo~eta 1895. za vreme premijera barona Banfi De`ea i ministra poqoprivrede grofa Fe{teti~ Andora. Gradwa je zavr{ena 1899. za vreme premijera Sel Kalmana i ministra poqoprivrede Darawi Ignaca”. O tome ko je projektant – ni re~i... Mo`da je do{lo vreme da se ta nepravda ispravi i da be~ejska prevodnica od Ajfelove i zvani~no postane – Albertova! n MiroslavStaji}

l Milionerineznaju kako`ivemilioni.

po dva ve}a ili tri do ~etiri mawa plovila. Tek, prevodnica je svoje „redovne obaveze” izvr{avala, s mawe ili vi{e uspeha, sve do sredine sedamdesetih godina pro{log veka, kada je upravo zbog nedovoqne du`ine komora za nove bar`e i uop{te malog kapaciteta, stavqena van upotrebe. Kasnije je pretvorena u obi~nu ustavu i kao takva je ukqu~ena u sistem odbrane Be~eja od poplava. Od juna 1983. stara brodska prevodnica je pod za{titom dr`ave, s tim da je 1990. i zvani~no kategorisana kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju. Na`alost, to nije ba{ puno pomoglo da se spre~i weno propadawe. Metalni delovi konstrukcije su u veoma lo{em stawu, neki su tokom godina ~ak i pokradeni, dok je druge

l PojeoVukmagarca.

kriv {to Alberta

l Biokraq ilicar– predsedniku svejedno.

PROJEKTOVAO NEKO DRUGI

Ilija Markovi}

Danas ba{ ne{to i nema vode...


10

dnevnik

nedeqa27.januar2013.

Nikadanau~enalekcija P

re ta~no pola veka, stisnut neuspehom na Kubi, godine do 1940. Kada je Nema~ka izvr{ila invaziju na ameri~ki predsednik Xon F. Kenedi namerio je Francusku, Japan je odmah okupirao ovu francusku koloda zaustavi domino efekat {irewa komunizma. I niju. Pod uticajem Komunisti~ke partije Kine i u Vijetodlu~io je da vojno interveni{e u lokalnom sukobu u Vi- namu se formira KP pod vo|stvom Ho [i Mina i po~iwe jetnamu i spre~i da se komunisti~ki sever pro{iri na borba za oslobo|ewe zemqe od japanskog okupatora, a kacelu zemqu. Pre toga je (1950-1953) ratom izme|u severa i snije i protiv povratka Francuza. Komunisti su do kraja juga zaustavqena komunisti~ka revolucija na Korejskom rata uspeli da na severu Vijetnama uspostave komunipoluostrvu. Kenedi je u Vijetnam poslao 16.000 „savetni- sti~ko ure|ewe i vode rat protiv Francuza sve do 1954. ka”. U po~etku su obu~avali vojsku Ju`nog Vijetnama, a godine. Tada je napredovawe Ho [i Mina ka jugu zemqe kasnije su se ukqu~ili i u vazdu{ne i kopnene operacije. zaustavqeno kod 17 paralele. Me|utim, krajem te 1963. godine, 2. novembra, u akciji ge@enevskim sporazumom Vijetnamu je 1954. data nezavirilaca ubijen je predsednik Ju`nog Vijetnama Ngo Din snost i trebalo je izborima re{iti pitawe ure|ewa i Dijem, a svega dvadesetak dana kasnije, 22. novembra, izvr- ujediwewa zemqe. Umesto toga, u Ju`nom Vijetnamu je do{en je atentat na predsednika Kenedija. {lo do pobuna koje su vremenom prerasle u otvoreni suZapravo, vojno anga`ovawe SAD u Vijetnamu je po~elo kob komunista i re`ima u Sajgonu. SAD su u po~etku obiprakti~no jo{ 1955, posle poraza i povla~ewe Francuza lato pomogle vojno i ekonomski Ju`ni Vijetnam. Kada je iz te biv{e kolonije, a nastavqeno je za mandata jo{ dva ta pomo} bila nedovoqna da se o~uva „prijateqski repredsednika: Lindona Xonsona i Ri~arda Niksona. Posle `im”, intervenisale su vojno. vi{e od decenije ratovawa u lokalnom vojnom konfliktu S druge strane, Severni Vijetnam je uz pomo} SSSR-a i SAD su izgubile preko 58.000 vojnika i povukle se iz Vi- Kine nastojao da svim silama osvoji jug i u tome je kona~jetnama prakti~no pora`ene. Nakon ~etiri decenije od no uspeo 1973. godine, kada je ameri~ki predsednik Nikovog traumati~nog iskustva, ameri~ka politika je na puson povukao vojsku pod pritiskom masovnih demonstracitu da ne mnogo daleko od Vijetja u samoj Americi. Dok je trajao Vijetnama izgubi jo{ jedan rat. Ovonamski rat, u samim Sjediwenim Dr`ava„Prva lekcija Vijetnama ga puta lo{e im ide protiv tama stalno je ja~alo antiratno raspolo`elibana u Avganistanu. Neki we. U demonstracije protiv rata u Vijetje da nije ni trebalo elektronski mediji su pisali da namu su se ukqu~ili i mnogi holivudski da budemo tamo” je navodno ameri~ki vrh upitao glumci, borci za prava Afroamerikanaca dobitnika Pulicerove nagrade poput Martina Lutera Kinga, a i najboqi Stenlija Kernoua koja lekcija iz Vijetnama mo`e biti od ameri~ki bokser Mohamed Ali (Kasijus Klej) odbio je da pomo}i u Avganistanu. „Prva lekcija Vijetnama je da niide u Vijetnam. je ni trebalo da budemo tamo. Obama i ostali `ele da bu^etrdeset godina posle tog u`asnog rata Vijetnam je i demo u Avganistanu, ja ne. Oni veruju da je nemogu}e da tadaqe socijalisti~ko dru{tvo. No, vijetnamske vlasti su mo budemo pora`eni. Tako je razmi{qalo i onda{we ruvrlo brzo napustile sovjetski centralisti~ki sistem i kovodstvo u slu~aju Vijetnama”. prihvatile kineski model negovawa privatne inicijatiNa{i mla|i ~itaoci nemaju jasnu predstavu o qudskim ve. Prihvatili su logiku: nije va`no koje je boje ma~ka, i materijalnim `rtvama u tom pomalo zaboravqenom rabitno je da lovi mi{eve. Danas je Vijetnam zemqa sa vitu. U Vijetnamu su na ograni~enom prostoru isprobane sve {e od 80 miliona stanovnika. Posle Brazila je drugi mogu}e ratne tehnike i strategije poznate u to vreme. Posvetski izvoznik pirin~a i postepeno le~i ratne rane. ginulo je vi{e od dva miliona Vijetnamaca, dok su SAD Ubrzano razvijaju turizam a goste upoznaju ne samo sa izzvani~no priznale pomenutih 58.000 mrtvih vojnika. Ima, vrsnom hranom i predivnim predelima, nego i sa nesre}me|utim, procena da je u Vijetnamu svakog meseca ginulo nom istorijom. oko 1.000 ameri~kih vojnika, {to zna~i u proseku 12.000 Gostima pokazuju lepo ure|ene muzeje, kao dokaz wihogodi{we. A operacije su trajale bezmalo 11 godina. vog stradawa, ali kao destinaciju nude i ~uvene tunele, Na vijetnamskom rati{tu je pod oru`jem u~estvovalo gde su se vijetnamski borci sklawali ili imali radionioko 2,7 miliona Amerikanaca. Ameri~ki avioni su tamo ce za izradu i opravku oru`ja. Sa~uvali su i staro amebacili vi{e bombi nego {to su saveznici upotrebili u ri~ko naoru`awe pa ameri~ki turisti mogu da za nekoliDrugom svetskom ratu. Tvrdi se da je 14 odsto ameri~kih ko dolara dr`e u ruci pu{ke ili da ulaze u tenkove. Bil veterana obolelo od takozvanog vijetnamskog sindroma – Klinton je bio prvi visoki zvani~nik SAD koji je posepo povratku ku}i su imali nesanicu, bili su `iv~ano ratio Vijetnam; bilo je to 2000. godine. Posle toga su i drustrojeni, imali fle{bekove... zbog kojih su godinama gi Amerikanci, potomci onih koji su tu stradali ili se stvarali probleme porodicama, ali i okolini. U Vijetborili po~eli da pose}uju ovu zemqu. namu su isprobane i sve nove metode psiholo{kog, hemijVijetnam nastoji da uhvati korak sa ekonomijama suseskog i meteorolo{kog rata. Ameri~ka armija je koristida i da se ukqu~i u ekonomski bum tog dela sveta. U isto la vi{e od 5.000 dresiranih pasa, a 1963. i 1966. su korivreme, SAD i daqe ratuju za demokratiju {irom sveta. {}ene i ratne ki{e i ve{ta~ki izazvane oluje. U nemoHladni rat je okon~an pa je sada i ameri~ka borba za degu}nosti da prona|u vijetnamske borce po gustim {umamokratiju ogoqewa. Bez ideolo{kog pla{ta jasno se vima, za deset godina (1961-1971) Amerikanci su bacili i di da je re~ o interesima multinacionalnih kompanija milione tona napalm-bombi, te raznih otrova, herbicida, koje bi da poseduju kqu~ne resurse. Na`alost, za razliku od kojih je najotrovniji bio „naranxasti agens”... od atmosfere koja je stvorena tih 60-tih godina pro{log Vojno suprotstavqawe SAD-u i ameri~kim saveznicim veka, u SAD danas nema izgleda da narod ponovo digne smatra se posledwom od tri faze ratovawa na podru~ju glas. Tragedija 9/11 je, izgleda, ubedila ameri~ke gra|ane Indokine u borbi za oslobo|ewe tog dela sveta od koloda je boqe da se terorizam suzbija daleko od ku}e. nijalizma. Vijetnam je bio francuska kolonija od 1884. n Petar Tomi}

NAJSOFISTICIRANIJI KOMPJUTERSKI VIRUS ZA KRA\U PODATAKA OTKRIVEN POSLE PET GODINA NEOMETANOG RADA ALI JO[ UVEK NIJE ZAUSTAVQEN

Zara`enatorpeda „Crvenogoktobra” a li na{i tehnolo{ki kapaciteti nisu dovoqno razvijeni da bi se otkrilo prisustvo ili trenutno, jednostavno, ne predstavqamo dovoqno zanimqivu metu ozbiqnim hakerima, tek, ozlogla{eni {pijunski virus „Crveni oktobar„ (Red October) jedva da je okrznuo Srbiju. Naime, otkako je ~uvena ruska kompanija „Kasperski„, koja se bavi razvojem antivirus softvera, nedavno obznanila postojawe „Crvenog oktobra„ i planetarne razmere koje je zahvatio svojim delovawem, zabele`eno je mawe od pet `rtava virusa u Srbiji i nekoliko vi{e u Hrvatskoj. Pritom se radi o nepoznatim `rtvama i od svih zemaqa SFRJ zasad je najgore pro{la BiH, gde su jedino zabele`eni upadi u ra~unarske sisteme diplomatskih predstavni{tva, {to je ina~e, prema dosada{wim saznawima stru~waka, jedan od primarnih ciqeva ovog virusa. O ~emu se radi? Kompanija „Kasperski lab” je nedavno provalila naprednu sajber {pijunsku operaciju, ~iji su ciq dr`avne institucije, strana diplomatska predstavni{tva, nevladine organizacije i kompanije pre svega u Rusiji i postsovjetskim republikama, ali isto tako i u Evropi, Aziji, te ~ak i u SAD. Pritom je utvr|eno da {pijunirawe datira jo{ iz 2007. godine, da se radi o virus programu koji se konstantno razvija i trenutno je samo otkriven ali ne i zaustavqen. Virus je prvi put detektovan u oktobru pro{le godine, zbog ~ega je i nazvan „Crveni okto-

D

bar”, po ~uvenom filmu o tajnoj ruskoj podmornici, ~ijeg je kapetana tuma~io [on Koneri. Drugi razlog za to je uverewe stru~waka da su modul virusa razvili ruski programeri, s obzirom da je ustanovqeno da su kori{}ene za wih tipi~ne kodne re~i poput „proga” i „zakladka”, te da je prepun slovnih

tivnog sistema „Vindous”. Virus je projektovan tako da se razvija i da podatke prikupqene u zara`enim sistemima (gotove lozinke ili potencijalne fraze za lozinke) koristi za upade u nove sisteme. Pritom ne pravi nikakve posebne probleme u radu ra~unara i nije lak za otkrivawe, jer mu ciq nije da naudi

Podru~ja na koja je „udario” virus

gre{aka u kucawu engleskih termina, poput „massage” umesto „message” (poruka). Sve po~iva na internetu i virus po~iwe da deluje dospe}em kroz elektronsku po{tu u kojoj su sadr`ani wegovi maliciozni izvr{ni kodovi koji nemaju nikakav problem da penetriraju kroz brojne sigurnosne propuste masovno kori{}enog „Majkrosoftovog” opera-

kompjuterima nego da iz wih, potpuno skriven i neometan, izvu~e {to je mogu}e vi{e informacija, ciqano tra`e}i ekstenzije sa teksutalnim, slikovnim i {ifrovanim datotekama. [tavi{e, jedna od tih fajl ekstenzija koje su potvr|ene kao ciqevi „Crvenog oktobra” je i „acid”, za koju se veruje da je jedan od tajnih softvera koje NATO koristi za kriptovawe svojih poda-

taka; {to je i upalilo alarme {irom sveta i ukazalo da su pravi ciqevi virusa mnogo ozbiqniji od obi~nog naru{avawa privatnosti obi~nih gra|ana. Nakon vi{emese~nog rada na ovom slu~aju, stru~waci kompanije „Kasperski” otkrili su na stotine zara`enih kompjutera i sada neprestano prate daqe kretawe i razvijawe virusa, te je tako, samo od novembra pro{le do po~etka januara ove godine, zabele`eno preko 55.000 konekcija ovog virusa sa 250 zara`enih IP adresa registrovanih u 39 zemaqa {irom sveta. Ono {to se i daqe ne zna je ko je naru~ilac virusa, odnosno krajwi korisnik prikupqenih informacija i trenutno se radi upravo na tome. Prema dostupnim podacima, virus je ukradene podatke sa zara`enih ra~unara prvo slao na prolazne proksi servere, sme{tene u Rusiji, Nema~koj i Austriji. Ali to nije wihova finala destinacija nego ve{t poku{aj zametawa tragova, nakon ~ega se isti podaci prosle|uju daqe na glavne servere, koji su do sada detektovani u Nema~koj i Rusiji. Tu se kona~no slivaju sve prikupqene informacije i {aqu autoru projekta ali trenutno niko nema predstavu ko bi to mogao biti, sem {to se sumwa da je iz Rusije. Po svemu sude}i, iza „Crvenog oktobra” mogu biti i nezavisni hakeri i tajne slu`be neke od svetskih vlada, ali isto tako i neka sasvim tre}a, anonimna, tajna organizacija ~iji }e se ciq tek pokazati. n Aleksandar Grube{a

SPECIJALNE JEDINICE

Nematog osledwa dva poku{aja spa{avawa talaca nisu zavr{ena sa uspehom. U Al`iru su vojne snage izvele kopnenu i vazdu{nu akciju spa{avawa zarobqenika, u napadu je ubijeno oko 50 qudi, mahom upravo talaca uz petnaestak kidnapera, ali se slobode ipak dokopalo oko 650 qudi. Malo, pak, ju`nije i isto~nije na afri~kom rogu, u Somaliji, ekstremisti~ka organizacija Al [abab uspe{eno je odbila napad francuskih komandosa koji su poku{ali da spasu svog zarobqenog obave{tajca Denisa Aleksa. Na kraju, Aleks je ubijen kao i dva francuska komandosa, a stradalo je i 17 somalijskih ekstremista. Procewuje se da je za poraz kriva lo{a procena snage Al [ababovih jedinica francuske obave{tajne slu`be. Zajedni~ko ovim otmicama je povezanost kidnapera sa Al Kaidom. Evropqani u potrazi za ve~nim nektarom vole i preko mere da se osvr}u na stare Helene, ali za pri~u o otmicama oni su ipak neizostavni po~etak. Nema te mlade devojke u Staroj Gr~koj ko-

P

ju Zevs i kompanija nisu oteli, pa ~ak i kad su one k}eri bogova, poput Persefone, koja je `ivot morala pre vremena oprobati u Podzemnom svetu uz zaqubqenog boga Hada ili, pak, Evropa, koju je Zevs mimo voqe odveo na Krit. Otmice anti~kih Grka obi~no su se zavr{avale tragi~no, jer su kidnaperi pobe|ivali one koji su poku{ali da spasu `rtve. Hri{}anstvo je tu donelo odre|ene promene i pogled u boqu budu}nost, jer su, po predawima, kidnapovani qudi ipak nalazili slobodu. Kao u legendama o Avramu, zbog ~ijeg je otetog sina fomirana mo`da i prva specijalna jedinica za spa{avawe. Doga|aji sa Olimpijskih igara u Minhenu1972. godine ozna~ili su po~etak ere globalnog terorizma kada je `ivot izgubilo jedanaest sportista i trenera izraelske delegacije. Pripadnici teroristi~ke palestinske organizacije „Crni septembar” zauzeli su zgradu izraelskih sportista. Oni su tra`ili osloba|awe 234 palestinskih zatvorenika iz Izraela i dvoje nema~kih terorista koji su bili zatvoreni u

Tviter postao mesto okr{aja Jedino {to se mewa u sprovo|ewu otmica je na~in na koji se prenosi ucena i poruka kidnapera. Na{a generacija je navikla da to bude preko TV ekrana, porukom zamaskiranih terorista koja je snimqena amaterskom kamerom, no danas, otmi~ari svoje zahteve i informacije obznawuju i preko Tvitera, kao {to je bio slu~aj i sa nestankom nesre}nog Aleksa.


dnevnik

nedeqa27.januar2013.

Teksasu nema autonoma{a! Zato {to Teksas ve} ima autonomiju. Otkako su Teksa{ani, davne 1845, odlu~ili da se „upi{u“ u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, pa do danas, zadr`ali su pravo da ure|uju mnoge oblasti `ivota u svojoj zemqi. Zato verovatno}a da Teksas postane Vojvodina iznosi ta~no – nula. Koliko je mogu} obrnut proces, u kome }e se ovaj deo panonske ravnice premetnuti u teksa{ku preriju, neka vidi onaj ko pre`ivi ovu skupo}u. Kako Teksas „stoji“ sa separatistima, ve} je drugo pitawe. Pri~a se da su iz tog grumena velikoga i takvi iza{li, ali ~ovek koji potpisuje ovaj tekst nije uspeo da sretne nijednog od te sorte za onih nekoliko dana, koliko je proveo u toj dr`avi, drugoj po povr{ini (posle Aqaske) i drugoj po broju stanovnika (posle Kalifornije) me|u 50 ameri~kih saveznih dr`ava. A nije da se tamo nije na{ao u pravom trenutku. Na aerodrom Xorx Bu{ (Stariji) u Hjustonu sleteo je ba{ onog dana kada su ovda{wi mediji, neki i neskriveno zlurado, objavili vest da je cirka 119.209 punoletnih Teksa{ana podr`alo peticiju za odvajawe od SAD. Potpisi su sakupqeni putem Interneta, a peticija je istim putem isporu~ena pravo na desktop ra~unara Baraka Obame. Jo{ kad se ~ulo da su neki veseqaci iz teksa{ke prestonice – Ostina – pripremili peticiju za izdvajawe svog grada iz Teksasa ukoliko se ovaj otcepi od SAD, neprijateqi „Ujka Sema“ u vascelom svetu obeznanili su se od sre}e. Babe svuda snevaju ono {to im je milo, ali se, s lica mesta, mo`e posvedo~iti da je vest o peticiji u samom Teksasu izazvala, hm, mla~kastu reakciju. Zapravo, famozna peticija je zasad samo podgrejala na~elno pitawe o tome da li neka savezna dr`ava ima pravo da se odvoji od SAD. I to je sve. Bela ku}a, po zakonu, du`na je da odgovori na „greetingfromTexas“, kao i na svaku drugu onlajn peticiju koju je podr`alo najmawe 25.000 punoletnih Amerikanaca.

„DNeVNIK“ BeZUSPe[NO TrAgAO ZA SePArATISTImA U TeKSASU

U

Obama (platforme) nemakomedapi{e n Pi{e:

Radomir Kukobat

Niti zakon propisuje rok u kojem ameri~ki predsednik mora saop{titi svoj stav, niti odre|uje {ta se sve mo`e dogoditi posle tra`enog odgovora. Jedino se zna da Obama ne pi{e platformu za pregovore o trajnom i sveobuhvatnom re{ewu...

Zakon je zakon „Predsednik mo`e jednostavno re}i: Teksas nema pravo da se odvoji od SAD. Mo`e i da ka`e kako nije nadle`an za to pitawe, a mo`e i da pita {ta je s ostalih 26 miliona Teksa{ana koji nisu potpisali peticiju. I tu se procedura zavr{ava. Nema zakonskih mehanizama da se daqe deluje u tom pravcu i da se koristi ta peticija“, obja{wava Pol Kamings iz Instituta za me|unarodnu edukaciju u Hjustonu. Ni sam ustav Teksasa ne predvi|a mogu}nost otcepqewa. Ameri~ki ustav, pogotovo. Zagovornicima teksa{ke samostalnosti zato ostaje samo da se pozovu na osnovna na~ela qudskih prava i sloboda. Uostalom, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su tako|e nastale secesijom, a oni koji su predvodili borbu za nezavisnost tada su, od strane Velike Britanije, bili progla{eni za izdajnike i pobuwenike. Te otpadnike od britanske krune Amerika danas slavi kao najve}e patriote i uzore ~iju viziju prosperitetne zemqe slobodnih qudi i daqe sledi. Toga se prisetio i nekada{wi pre-

Nijedna ku}a bez duge cevi Savezne dr`ave samostalno ure|uju poreze, policiju, prodaju oru`ja... U Teksasu se tzv. duge cevi i daqe kupuju gotovo isto onako jednostavno kao i hleb i mleko, uprkos protestima koje organizuju protivnici tamo{we verzije koncepcije naoru`anog naroda, a sve to posle najnovijih masovnih streqawa u nekoliko {kola. Gotovo svi Teksa{ani poseduju oru`je raznih vrsta i to obja{wavaju svojom tradicijom.

Nepopularno ponosni Teksa{ani uop{te nisu omiqeni u drugim delovima SAD. [tavi{e, prvi su na top-listi nepopularnih. Zamere im zbog wihone nadmenosti, hvalisavosti, isticawu da su posebni, akcenta, na~ina na koji hodaju... Teksa{ani su toga potpuno svesni i uop{te se ne sekiraju. „Mi i jesmo posebni, jer smo mi bili nezavisna dr`ava pre nego {to smo dobrovoqno odlu~ili da se pridru`imo Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama“, obja{wavaju. Nezavisna dr`ava Teksas je postojala devet godina, od 1836. do 1845, a samostalnost je izvojevala posle rata s Meksikom, koji je dotad kontrolisao 28. ~lanicu saveza ameri~kih zemaqa.

tendent za republikansku predsedni~ku nominaciju Ron Pol, koji je javno podr`ao peticiju i vatreno ustvrdio kako svaka dr`ava u slobodnoj Americi mo`e proglasiti samostalnost ako to po`ele weni gra|ani. „Nema ni~eg izdajni~kog ili nepatriotskog u `eqi da federalna vlada bude odgovornija prema qudima koje predstavqa. Ako gra|ani i dr`ave nisu slobodni da napuste SAD, kao wihov posledwi ~in koji `ele, postavqa se pitawe da li su oni zaista slobodni“, ka`e ovaj ~lan Predstavni~kog (doweg) doma ameri~kog Kongresa.

A u Hjustonu - gejka Potpisnici peticije su kao glavne razloge za secesiju naveli preveliko me{awe federalnih vlasti u oblasti koje ure|uju savezne dr`ave i lo{u ekonomsku politiku sada{we vlade za koju tvrde da je „previ{e leva“ i socijalisti~ka. Zbog toga su neki skloni da ka`u kako je peticija, zapravo, reakcija na Obaminu pobedu na novembarskim izborima i izraz razo~arewa konzervativnih republikanaca. Takvo stanovi{te potkrepqeno je ~iwenicom da se sada o otcepqewu pri~a uglavnom u dr`avama u kojim je prvi crni predsednik Amerike izgubio na izborima, kao {to su Luizijana, Tenesi, Alabama, Xorxija... Reputaciju Teksasa kao konzervativne sredine, me|utim, po kratkom postupku ru{e gra|ani Hjustona - najve}eg taksa{kog grada i ~etvrtog grada po broju stanovnika u SAD, su izabrali Enis Parker za svoju gradona~elnicu. Parkerova je danas jedini gradona~elnik neke od ameri~kih metropola koji se javno deklari{e kao gej i uop{te

ne pripada Republikanskoj partiji, ve} Obaminim demokratama. Dakle, nije Teksas ono {to je nekad bio. Naftna kriza iz sedamdesetih godina, kada su petrolejske kompanije propadale brzinom negda{weg sunovrata dinara, naterala je Teksa{ane da se, osim isisavawa nafte iz utrobe zemqe i mleka iz kravqih vimena, oku{aju jo{ u nekim poslovima. Pomenuti Hjuston, tada se opredelio za razvoj biznisa u zdravstvu, pa danas u tom gradu radi vi{e od 400 razli~itih bolnica u kojim je zaposleno preko 100.000 qudi. Isti je u me|uvremenu postao i najve}a teretna luka u Americi, mada se nalazi na kopnu. Hjuston~ani su jednostavno prokopali kanal do obli`weg Meksi~kog zaliva i zapo~eli nov posao. Jeste ko{talo, ali se isplatilo. Uostalom, svako ko `eli da zaradi pare, najpre mora da ih potro{i. To je prvi zakon realne ekonomije. I tu, zapravo, dolazimo do kqu~nog pitawa: da li je odvajawe od SAD uop{te gooddeal? Teksa{ani s kojim smo razgovarali bez dileme ka`u da nije. U Teksas priti~u velike pare iz federalne kase, a federalni novac, izme|u ostalih, tamo tro{i i NASA, s godi{wim buxetom od „tri~avih“ 17 milijardi dolara. Toga ve} ne bi bilo u nezavisnom Teksasu, pa ko voli nek‘ izvoli da se otcepquje. Zato obi~nom ~oveku, kome je iznos na sopstvenom ra~unu u banci jedini relevantan ekonomski indikator, ideja o nezavisnosti ne zvu~i bog zna kako primamqivo. Pa jo{ je Konfu~ije primetio kako najmudriji qudi razumeju pravi~nost, a mali ~ovek – dobit. Zna~i, teritorijalni integritet jedne zemqe se najefikasnije {titi tako {to se separatizam u~ini neisplativim. To je delotvornije od svake platforme i skup{tinske rezolucije – zajedno.

Nauk iz Siti hola Ali, tu se pri~a o „teksa{kim“ lekcijama ne zavr{ava. Pou~na je i storija o nastojawima gradske vlasti u Hjustonu da u stvarnost preto~i viziju svog grada kao multietni~kog centra koji }e privu}i kreativne i preduzimqive qudi iz

svih delova Amerike i sveta. U tome je, ka`u, budu}nost, a ne u zatvarawu i stvarawu nekakvih ekskluzivnih zajednica kakva zagovaraju kojekakvi ksenofobi, rasisti, „na{i“ , „wihovi“ i druge magle u pantalonama. „Kada je uragan ’Katrina’ pogodio Wu Orleans, mi smo primili veliki broj raseqenih qudi iz tog grada i mnogi su ostali s nama. Qudi iz Wu Orleansa su mnogo boqi ugostiteqi i muzi~ari od nas, tako da mi danas imamo boqe restorane, s raznovrsnijom i kvalitetnijom kuhiwom, kao i muzi~kim programima, nego {to smo imali pre wihovog dolaska. A to je, onda, mnogo privla~nije i na{im go-

stima, pa nam dolazi vi{e turista, koji ostavqaju vi{e novca. Isto tako, ako }e Kina u budu}nosti predstavqati vode}u ekonomsku silu u svetu, a mnogi ka`u da ho}e, onda }emo se mi potruditi da ovde privu~emo {to vi{e qudi iz sveta koji, recimo, znaju kineski jezik, jer je to jedan od va`nih preduslova za biznis“, pri~a Terens Onil iz kabineta hjustonske gradona~elnice. I, sad, {ta re}i, koju poruku poslati, kazao bi glavni junak onog hit-klipa na Jutjubu. Evo, recimo da se Teksas, ipak, odvoji od Amerike. Pa {ta? Ho}e li nama od toga plate porasti i da li }emo `iveti boqe? Dobro, mo`emo se bar nasla|ivati tu|im mukama, a i to ne{to zna~i na{oj napa}enoj du{i, ali je za nas boqe da u~imo od vaskolikog amerikanstva, nego da im prizivamo na{u sudbinu. Naposletku, pakost se, da parafraziramo misao jednog ovda{weg muzikologa, ne mo`e sipati u traktore.n

VESTI

U AKCIJI SPASAVAWA TALACA

planakojigarantujeuspeh Nema~koj. Kako su Izraelci odbili ultimatum, Nemci su pristali da Palestince prebace avionom do Kaira, ali je plan bio da ih prilikom tansporta hilihopterima do aerodroma likvidiraju. Problem je bio {to Nema~ka u tu akciju nije ukqu~ila svoje specijalne jedinice, nego obi~ne policijske snage. Kao rezultat, dva policajca, koja su po planu trebala da se preru{e u pilote i likvidiraju teroriste, bez dogovora sa centralom napustili su avion, i umesto „elegantnog re{ewa”, kada su se helikopteri sa Palestincima i wihovim tacima spustili na aerodrom nastala op{ta pucwava a detonirane su i najmawe dve bombe. Rezime: stradali su svi taoci, pet terorista i jedan nema~ki policajac, dok su trojica Palestinaca uhap{ena. Zanimqivo je da veliki broj televizijskih ekipa, koje su snimale de{avawa u olimpijskom kompleksu, zapravo omogu}io teroristima da prate aktivnosti policije. Najpoznatija neuspela akcija ameri~ke vojske „Orlova kanxa” za ciq je imala spa{avawe talaca iz ameri~ke ambasade u Teheranu 24. aprila 1980. Osam helihoptera do`ivelo je fijasko u pustiwama Irana, jer planeri akcije nisu dobro izra~unali trajawe leta, a i zanemarili su i opasnosti od udara pe{~ane oluje, koje su ~este na tom podru~ju. Tri hilikoptera su se pokvarila, a jedan se ~ak sudario sa parkiranim avionom-tankerom koji je dopremao dodatno gorivo. Osam specijalaca je poginulo, akcija je prekinuta, a taoci

11

su nakon 444 dana zarobqeni{tva na kraju oslobo|eni diplomatskim naporima. Ina~e, aqkavost ameri~kih vojnika i{la je tako daleko da su u napu{tenim helikopterima zaboravili planove, pa time ugrozili i operativce CIA u Teheranu. Islamski ekstremisti povezani sa Al Kaidom 1. septembra 2010. zarobili su vernike u haldejsko-katoli~koj crkvi u Bagdadu. U akciji spa{avawa oko 120 talaca u~estvovale su ira~ke snage bezbednosti potpomognute savetima ameri~ke vojske. Stradalo je 58 qudi dok je oko 78 povre|eno, {to na kraju rezultira najve}im napadom na hri{}ane u Iraku. Me|utim, broj `rtava tala~kih kriza posledwih godina ipak je najve}i u Rusiji. Na premijeru mjuzikla „Nord-Ost” 23. oktobra 2002. u moskovskom teatru „Dubrovka„ upala je grupa od 40 ~e~enskih terorista na ~elu sa Movsarom Barajevom i uzela za taoce 916 qudi. Po-

sle drame duge 57 sati, antiteroristi~ke jedinice „Alfa” izvr{ile su juri{ na pozori{te; stradalo je 130 talaca i svih 40 terorista, mahom od posledica nepoznatog gasa koji je tom prilikom kori{}en. Dve godine kasnije, 1. septembra 2004, ~e~enski teroristi zauzeli su {kolu „Broj 1” u Beslanu, u ruskoj republici Severnoj Osetiji. Ve}inu qudi su zatvorili u sportsku dvoranu i minirali zgradu. Tre}eg dana, nakon {to je dogovoreno da se le{evi qudi koji su poginuli prvog dana napada iznesu iz dvori{ta, u {koli se za~ula eksplozija, nakon ~ega je nekoliko talaca poku{alo beg. Na wih su teroristi otvorili vatru, a nekoliko bomba{a samoubica se samodetoniralo. U vatreni okr{aj su u{le specijalne snage, potpuno nepripremqene jer nikakav napad nije bio planiran. Tragedija se nije mogla izbe}i: poginulo je 344 qudi, od ~ega 186 dece. Ipak, ne treba zaboraviti ni uspe{ne akcije. Palestinski teroristi oteli su avion sa mahom jevrejskim putnicima 27. juna 1976. godine na liniji Pariz Tel Aviv i zahtevali osloba|awe svojih sunarodwaka iz zatvora. Let je skrenut na Akcija u Beslanu zavr{ila se katastrofom

Zlatnici izdati povodom 25. godina od „Operacije Yonatan”

aerodrom Entebe u blizini Kampale, a celu pri~u zakomplikovalo je pona{awe Vlade Ugande, koja je stala na stranu terorista. U akciji koja }e posle postati poznata kao „Operacija Xonatan” Izraelci su krenuli u napad, prvo zauzeli kontrolni toraw, iz svog aviona koji je sleteo na pistu izveli marcedes identi~an onim koji je koristio predsednik Ugande Idi Amin, kao bi zbunili protivnike i krenuli u juri{ na zgradu sa taocima. Akcija je trajala 53 minua, dva minuta mawe nego na generalnoj probi u Izraelu, a stradala su tri taoca, jedan izraelski komandos i veliki broj Palestinaca i vojnika Ugande. ^ak je na|eno vremena da se uni{ti ve}i broj ugandskih aviona lovaca MIG-21 i MIG-17. U doma}im okvirima, sem ~estih ratova, specijalne jedinice nisu imale puno iskustva sa spa{avawima talaca. Ali za

nauspe{niju vodi se ona spa{avawa zarobqenih vojnika i civila iz kasarne u ^apqini, koju su obavile izvi|a~ko diverzantske jedinice JNA 1992. godine. Akcija je izvedena za 7,5 minuta, a u krug kasarne je spu{teno 16 padobranaca i osam hilikoptera koji su izvukli 170 opkoqenih vojnika i civila. U ovoj akciji oboren je i rekord broja prevezenih qudi helikopterom Mi-8, jer je u jednom od wih bilo ukrcano 48 qudi. Iako po holivudskom receptu Xon Vejn i ^ak Noris obi~no upadnu sa svojim „zelenim beretkama”, pobiju sve teroriste, oslobodi taoce i glatko re{e stvar, u stvarnosti to ne ide tako. Niti su specijalci nadqudi, niti su teroristi boranija, niti je uvek mogu}e predvideti poteze i postupke samih talaca. Uostalom, ni svet nije Holivud. n Aleksandar Latas

Milo{Zeman novipredsednik ^e{ke Na prvim direktnim predsedni~kim izborima u ^e{koj pobedio je levi~ar i biv{i premijer Milo{ Zeman, koji }e na funkciji {efa dr`ave zameniti evroskeptika Vaclava Klausa, pokazuju zvani~ni rezultati nakon obra|enih 94 odsto glasova. Prema ~e{kom Statisti~kom zavodu, Zeman (68) dobio je 55,7 odsto glasova a 75-godi{wi konzervativac, ministar spoqnih poslova Karel [varcenberg 44,3 odsto glasova. Zeman i [varcenberg osvojili su najvi{e glasova u prvom krugu izbora, u kome je u~estvovalo devet kandidata. To su prvi izbori na kojima ^esi direktno biraju {efa dr`ave, po{to je do sada predsednik bio biran u parlamentu na pet godina.

Uhap{eno petbomba{a Prema nezvani~nim informacijama, hrvatska policija uhapsila je petoricu mladi}a iz Vodica kod [ibenika koji su osumwi~eni za eksploziju na zagreba~kom Trgu bana Jela~i}a. Gradona~elnica Vodica Branka Juri~ev-Martin~ev potvrdila je da su uhap{eni iz Vodica. Jedan od wih je student istorije pred diplomom, ~lan omladine HDZ i brat vatrogasca poginulog na Kornatima. Me|u wima je i sin poznatog gra|evinara s {ibenskog podru~ja, preno{i portal Dnevnik.hr. Portal se poziva na pouzdane izvore i navodi da su petorica osumwi~enih krenula na ven~awe u [iroki Brijeg i da su uhap{eni u Metkovi}u i preve`eni u Zagreb na ispitivawe gde se jo{ nalaze.


12

dnevnik

nedeqa27.januar2013.

INTERVJU NEDEQE

Najte`eje prvomlicu e postoji izdvojena emolIspada da, kad god se skupi cija koja ga je vodila dok dovoqno nade, mi je pojedemo? je pisao roman „Bonavia”. – Nismo je pojeli, mislim da smo „Emocija... Romansijer je malo vise u trenutku kada je deo Evrope {e od toga, mo`e jedna emocija kod krenuo u promene mi na{li poguliri~ara, pesnika, ali roman je rubqeni u nekakvim nere{enim nadarski, dugoro~an posao, da ne precionalnim mitovima. Mogu da zaterujem. Kada bi sve bilo od emomislim to ekonomsko stawe kada cija, ne znam kako bih pisao. Najvaroditeqi ne mogu da pru`e deci `nije mi je {ta ho}u s napisanim; ono najosnovnije. Tada dolazi do da o`ivim neko vreme, neki proimplozije, razo~arewa i tog nekog stor, likove i, na kraju, za{to uopraspada u porodicama u kojima ne {te ~itam kwige nego da bih mulpostoji odre|en kod. tiplikovao sve: video druge svetolDa li je „Bonavia” roman za ve, drugo vreme. Kwi`evnost o nemlade koji odlaze? kom vremenu nudi vi{e nego isto– Ne, da se odmah razumemo. Karijske kwige, jer ima rekonstruk`u da su oti{li svi koji su mogli, ciju koja di{e istoriju na drugi ali to nije ta~no! Ima ih koji su na~in. Krle`a, Andri}, Crwanmogli, ali su ostali. Nije to pitaski, Peki}evo ’Zlatno runo’... tu we patriotizma, postoji razlog da postoji presek prostora i izvanse na svako mesto ode i da se na svaredna pri~a koja vas vu~e. Umetnik ko mesto vrati. Imam toliko godije emotivno bi}e, emocija nikada na, dobar deo `ivota sam proveo u ne nedostaje, niti je uslov”, govori regionu i pi{em o tom svetu. Nema nam Dragan Veliki} uo~i novosadtu recepta. Najva`nije je da ~ovek ske promocija wegovog posledweg zna {ta }e sa sobom. romana „Bonavia”, koji je u{ao u lZnamo li {ta ho}emo od seu`i krug presti`ne NIN–ove nabe, kao dru{tvo? grade, a pripala je na{em sagovor– Ne mogu da razmi{qam u tim niku pre pet godina za roman „Ru{irokim planovima. Ja sam veliki ski prozor”. individualac, mene prvo lice mnoTeskoba svakodnevnice, koja `ine je`i, mada nisam asocijalan isijava iz „Bonavie” koliko i srptip. Za prvo lice mno`ine ne poske stvarnosti, posebno nas je zastoji recept, svako pravi svoj put. nimala. „Da vam ka`em, ali bez poNekada je ~ovek jak, ne poklekne na re|ewa molim, nije slu~ajno Feliprvoj rampi, ima ciq i `equ da ni sa 50 i ne{to godina snimio uradi ne{to {ta svojim `ivotom, ’Amarkord’. ^ak mislim da je za a ima qudi koji idu plutaju}im umetnika dobro da ne sko~i odmah kursom. Nisam kwigu pisao kao nena detiwstvo. Imamo toliko pisakakav vodi~, iako se pomiwe onaj ca i re`isera koji su jednom kwikroz isto~nu Evropu; pisao sam rogom ili filmom zavr{ili pri~u. man koji pokriva {irok geografMislim da onom {to vas se najduski i istorijski prostor. Osnovna bqe ti~e morate pri}i u {irem stvar za{to ~itamo kwigu, idemo u luku da biste {to dubqe zagrabibioskop i pozori{te, jeste da bili. Svaka porodica ima svoju patosmo se bavili ne~im gde ima nas. logiju i postoji taj Identifikujemo {tafetni niz. Rodise. Ako tu ima neteqi svojoj deci, Ako sviwa lepo `ivi, ~ega od na{e cihteli - ne hteli, `evilizacija i oseto nije razlog le dobro, ali pita}awa - onda }emo da budem sviwa we je da li oni to na to i nastaviti. pravi na~in prenol „Bo na via” se. Ne govorim o gre{kama, ve} zapi{e i o nerazumevawu generabludama, i onda se to zapati. To je cija? jedan lavirint. Meni je uvek bilo – Toga je uvek bilo. ~udno da izmi{qam, samo se osvrlNe mislite da smo danas nem na vlastiti put, porodicu i tu vi{e nego ikada daqe jedni od same pri~e izviru”, kazuje Velidrugih? ki}. – Ne toliko. Problem je {to lNa{a nemogu}nost da u~imo stariji, roditeqi, malo toga mogu na gre{kama? da pru`e kao primer. Rastao sam u – Zavisi. Porodice koje bih podru{tvu koje nije bilo toliko raredio s ta~kom u kojoj se nalazi zoreno, mogao sam da ismevam kodru{tvo - bile bi u ludnici. Mnomuniste i tako daqe, ali vi ste tagi svoje nere{ene porodi~ne prida imali jedan kod, jednu ozbiqnu ~e iznose i poku{avaju da ih re{e dr`avu. tako {to proizvode drugu reallU odnosu na „ovo”? nost. [to ka`u qudi, 90 posto sva– Tako je. Postojala je pozorni|a je pre ru~ka. Bilo bi jednostavca koja je funkcionisala. A {ta no da se sve svodi na ru~ak, ali naimate danas? ravno da u dru{tvu koje je u stawu, l[ta imamo? ne raspadawa, nego uru{avawa, to – Mlade koji, kao {to uzimaju ima odraza na porodicu. dopune za telefon na trafici, lGubitak nade je mo`da najuzimaju „dopune” u tok-{ou emisive}i problem? jama, „farmama” ili {ta god da je – Posle Drugog svetskog rata u ve} na meniju. Najva`nija stvar za ~itavom svetu i Evropi svi su bili mlade qude je da se formiraju, da u lo{em. Ali ko danas ima iskubudu prvo lice jednine, da budu stva iz rata u Evropi? Samo mi, re„ja”. To je i najte`e. gion. Ranije, koliko god da je bila lDa li je po{teno o~ekivati lo{a situacija, imali smo ne samo to od mladih, s nama danas i nadu nego i odre|enu viziju; na plaovde? nu dr`ave je postojala vizija kojoj – Znate {ta, dobro je ako takvih se i{lo. Kontinent tako|e. Najgoima, a ima ih. Ali mnogi qudi odu re od svega je kada nema nade. kada se pojave problemi, pa se sna-

N

„ D N E V N I K ”  N A  L I C U  M E S T A : UMETNI^KI SVET SIDNEJA

BaroknaSemela umodernomkqu~u n Pi{e: Gordana Kraja~i} idnej je ne samo najve}i i najnaseqeniji grad u Australiji, nego i najskupqi, u {ta sam se uverila i po ceni ulaznica za Sidnejsku operu, koja se kre}e od 75 pa sve do 350 dolara (koliko, recimo, ko{taju i presti`ne ulaznice za Vagnerov festival u Bojrojtu). Izgradwa opere po~ela je 1959. godine, na mestu nekada{weg skladi{ta. I pratile su je, kako to ve} biva, brojne kontroverze. Prethodno je, recimo, odba~eno trideset projekata, a danski arhitekt Jorn Utsen, ~ija je ideja kona~no prihva}ena, napustio je Australiju pre nego {to je zgrada potpuno zavr{ena – jer je buxet desetostruko prekora~en. On je umro 29. novembra 2008. godine i u`ivo nikada nije video svoje remek delo kome se danas divi ~itav svet. Zamenio ga je kolega Piter Hol koji je po Utsenovim nacrtima eksterijer priveo kraju. Jedan od najve}ih arhitektonskih izazova bile su „{koqke“ po kojima je opera poznata u ~itavom svetu, {to je iziskivalo potpuno nov na~in izgradwe betonskih delova. Opera je ko{tala ukupno 102 miliona dolara a ima pet pozori{nih sala, u okviru kojih su Koncertna dvorana sa 2.679 mesta i veli~anstvenim orguqama sa vi{e od 10.000 cevi, zatim Opersko pozori{te sa 1.547 mesta, Dramsko pozori{te sa 544 sedi{ta, Ateqe sa 318 mesta i jo{ jedno pozori{te sa 398 sedi{ta, uz pet studija namewenih za izvo|ewe proba, ~etiri restorana, ogromnim {estospratnim podzemnim parkirali{tem, {est barova i mnogobrojnim prodavnicama suvenira. Iako je prvobitno planirano da zgrada bude zavr{ena 1963, posledwi su radovi okon~ani deset godina kasnije i velelepno zdawe je 20. oktobra 1973. sve~ano otvorila kraqica Elizabeta II, a potom je izvedena IX Betovenova simfonija, koju su u`ivo prenosili brojni svetski mediji. Imala sam sre}e da dobijem ulaznice i da sa svojim kolegom sa Akademije umetnosti, pijanistom Slobodanom @ivkovi}em, u`ivam u Pu~inijevoj operi „Boemi“. Ina~e, u Sidnejskoj operi godi{we se izvede preko 2.500 predstava i koncerata. Izme|u ostalih, u woj su gostovali i Lu~ano Pavaroti, Zubin Mehta, Ela Ficxerald, Mihail Bari{wikov... Ali, na stepeni{tu ispred we poznata ameri~ka avangardna umetnica Lori Anderson i wen suprug, roker Lu Rid, odr`ali su i – koncert za pse. Sidnejska opera je ovaj doga|aj najavila kao „priliku za svakog psa i wegovog dvono`nog prijateqa”, te kao „okupqawe me|u vrstama nikada ranije vi|eno u Australiji“.

S

„Semelin put“ U okviru Sidnejskog festivala 2013, koji se odr`avao od 5. do 27. januara (a ~ije je prvo izdawe bilo 1977) prikazana je Hendlova „Semela“. Zapravo, ~uli su se najvredniji odlomci iz ovog oratorijuma po tekstu Vilijama Kongrejva iz 1707, koji je kompozitor napisao za mesec dana, od 3. juna do 4. jula 1743. Znaju}i da }e delo lak{e predstaviti u koncertnoj nego u scenskoj formi, izveo ga je po~etkom slede}e godine 10. februara u Kraqevskom pozori{tu „Kovent Garden“ u Londonu kao deo serije koncerata. Hendl je, kao i u ve}ini drugih oratorijuma, ispunio o~ekivawa publike. Ali, bilo je i onih koji su smatrali da je pogre{no {to se okrenuo gr~kim biblijskim, a ne jevrejskim likovima. S obzirom da je izvo|ena na engleskom jeziku iritirala je i pristalice italijanske opere. Otuda je bilo samo ~etiri predstave. Ipak, Lord Hervurd je zapazio: „Muzika ‘Semele‘ tako je puna raznolikosti, re~itativi su ekspresivni, orkestracija inventivna, karakterizacija re~ita, op{ta mesta upe~atqiva, dramatika sugestivna, jednom re~ju, komad u celini je jako pogodan za opersko prikazivawe“.

I doista, Hendl ju je preradio u tro~inu operu, zasnivaju}i radwu na klasi~nom mitu o Semeli, majci Dionisa. O`ivela je ponovo u XX veku u Londonu i Kembrixu. U drugoj polovini XX veka stigla je i u Ameriku i snimqena je za Doj~e gramofon. Bila je to, podsetimo, i prva barokna opera koja je izvedena u Popi pozori{tu u Pekingu, 24. oktobra 2010. u okviru „Pekin{kog muzi~kog festivala“. Prvi put je „Semela” izvedena u Gradskoj ku}i u Sidneju 2002. godine. Deceniju kasnije stigla je ponovo i predstavqena nezaboravno upe~atqivo. Kako je zapazio ~uveni Endrju Herdmajer, to je vi{e fascinantan {ou nego opera; zapravo, to je wihov hibrid, muzi~ki performans iz sveta klasike. Izme|u ostalog, Hendl se tako susreo i sa visokom modom. Engleskiwa Vivijan Vestvud odenula je u potpuno neobi~ne, napadne i dramati~ne kostime kompletnu operu, ~ak i ~lanove orkestra, a naslovna junakiwa je prototip pankerke XX veka. Ona je sve vreme na pisti na kojoj joj se pridru`uju i deset manekenki sa stilizova-

Sjajnom utisku „Semelinog puta“ doprineli su i {vajcarski dramaturg Andri Hardmajer, koji je studirao i filozofiju, muzikologiju i fiziku, kao i nema~ka modna dizajnerka Brigite Steputis.

Umetni~ka hodo~a{}a Sa mojom qubaznom sidnejskom doma}icom, slikarkom Sne`anom @ivkovi}, posetila sam i Umetni~ku galeriju i Australijski muzej. U Umetni~koj galeriji najsna`niji utisak ostavilo je na mene {esnaest stoje}ih golih i mu{kih i `enskih figura u terakoti, u prirodnoj veli~ini s darovima (nalik na skulpture prona|ene osamdesetih godina XX veka nedaleko od grobnice Ming pored Pekinga), zatim skulptura bogiwe Avalokita{vara (sa jedanaest glava i hiqadu ruku, kako bi mogla da re{i sve brige koje su se sru~ile na wu) i naro~ito izlo`ba Aborixina sa drvetom i gomilom stilizovanih slepih mi{eva slo`enih boja i oblika. I u najstarijem australijskom muzeju, osnovanom 1827. godine, impresionirali su me radovi

Susret Hendla sa visokom modom, pankom...

nim svilenim krinolinama i zlatnim ~izmama visokih platformi, sa ekstravagantnim perikama svih boja i upadqivim min|u{ama, sa belo ofarbanim licima koja ne pokazuju emocije, podse}aju}i na maske, kao u anti~kom pozori{tu. Me|utim, muzika je upravo suprotna tome, `iva, vibrantna i veoma raznolika. Nemac Ludger Engels, koji je studirao muziku, nema~ku literaturu i dirigovawe, dao je fantasti~nu re`iju koja podse}a na kaleidoskop najrazli~itijih `anrova: od orkestra – u kome se pojavquju i teorba i ~embalo uz savremene instrumente, do izvo|a~a svedenih samo na dvoje glavnih protagonista izvanredne koloraturne sopranistkiwe, Poqakiwe Aleksandre Zamojske, odli~ne u svim registrima, koja sa lako}om dosti`e visoke efove i vaja mo}no razu|ene melizmati~no ukra{ene fraze. Sasvim odgovaraju}eg partnera imala je u austrijskom kontratenoru Arminu Grameru, koji se proslavio i ulogom Orfeja u Glukovoj operi „Orfej i Euridika“ u Ahenu. Besprekorni berlinski ansambl udru`en sa Horom sidnejske filharmonije koji je (ra{trkano) postavqen na razli~itim sedi{tima u publici i sa jedne i sa druge strane piste, ali oni su izvanredno sve vreme pratili intencije {vedskog dirigenta Olofa Bomana koji je studirao i ~embalo i staru muziku u Berlinu. Gotovo stotinu izvo|a~a u sedamdesetominutnom trajawu prate}i i oslu{kuju}i jedni druge pokazali su svo majstorstvo ne samo Hendlove vokalno-instrumentalne palete nego i jedinstveno pro`imawe razli~itih sudeonika u veli~awu i osavremewivawu barokne muzike.

Aborixina: brojne ma{tovite maske, radovi na ko`i, slike s masom ukrasnih detaqa u kombinaciji punktualizma i naivne umetnosti... U jednom delu sme{teni su pawi}i i kada se na wih sedne – slu{a se pri~a o Aborixinima. Na kraju ovog velikog kompleksa je izlo`ba umetni~kih predmeta savremenih autora inspirisanih wihovim stvarala{tvom, u lici, drvetu, kanapima, `ici, keramici – koji prikazuju je`eve, kengure, ribe, sove, leptire, rakove, jelene, ptice... A sve vreme ~uje se wihova muzika pra}ena drvanim udaraqkama. Na spratu ispod je ~udesna zbirka minerala najma{tovitijih oblika i boja (samo u Bonu u dvorcu Popelsdorf videla sam sli~nu), a u prizemqu je bila „najve}a izlo`ba koja se ikada videla u Australiji“ – vernisa` o Aleksandru Velikom, koji je iz sankt petersbur{kog Ermita`a stigao u Sidnej, sa vi{e od ~etiri stotine anti~kih predmeta, ukqu~uju}i i predivnu skulpturu Kleopatre VII u crnom bazaltu (u koju se zaqubio i ven~ao je wegov otac Filip II), statuete, amfore, zlatan nakit, ogromnu tapiseriju koja ga prikazuje u dru{tvu s porodicom Darija, mermerne skulpture Herakla koji davi lava, Erosa sa zmijom, predimenzionirana poprsja Herakla u bronzi, Demostena, Ahila. Videla sam i prelepu „Kwigu o Aleksandru“ iz 1541. godine sa zlatnim viwetama, kao i wegov {tit, kacigu i prsluk od listova slonova~e. I ovoga puta, sve vreme, izlo`bu je pratila „ratni~ka muzika“ sa brojnim trubama i skupinama udara~kih instrumenata. Sjajna zavesa za kraj jednog pute{estvija. (autorka je muzi~ki kriti~ar)

PUT OKO BEGUNCI:[ta je najgore {to mogu da izazovu jake ki{e i poplave? Pa, recimo, da s farme krokodila pobegne na hiqade „{ti}enika”: ta~nije, 15000. Dogodilo se to u Ju`oafri~koj Republici, na farmi „Rakvena„, ~iji su vlasnici zbog nabujale vode bili primorani da otvore kapije. Veliki broj krokodila je uhva}en je, ali je, hm, jo{ najmawe polovina na slobodi.


dnevnik

nedeqa27.januar2013.

DRAGAN VELIKI], PISAC

ostati u jednine

|u.Uure|enomdru{tvuselakopozicioniraju. A mi smo do Novog Sada zalutali kod Pazove, nema oznakazaautoput.Akonismosposobni,dajtedadamodr`avunekome drugom. lKao Hamlet svoju Dansku osvaja~koj Norve{koj, na kraju tragedije? –Ozbiqno!Nijetosadpitawe patriotizma, ili wegovog mawka, ve}akonismosposobnidaseuredimo,mo`emodaseiznajmimo.Mo`emobitine~ijikomonvelt,{ta wimafali. lNije li ironi~no {to pomiwete singularnost u situaciji kada smo se, na dru{tvenom nivou, zatvorili u li~ne mikrokosmose? – Pa, jeste. To je ta~no, ali se}amsekakojere`iserKokanMladenovi} divno rekao u intervjuu NIN–u: „Cela nacija se dr`i za onaj teniski reket”. Sve je tu, i ono poni`ewe kog trpimo. Nisam izgubio voqu, nego nemam vi{e {ta da pri~am kada smo toliko uronili u populizam. Sada je sasvim normalno da svaki primitivacdokazujesvojesrpstvo,alikada

rimo „Ibarska magistrala”, a to nije ni magistrala. I sve je onda tako-ni{tanijeono{tojeste! lIamo li pravo da se ~udimo „biserima”? –Nemamo,dokgodsvakopolazi odsebe.Danasnepravebudalama. lZakon verovatno}e je protiv vas, pamtimo kao ki{ne gliste? –Jesteprotivmene,alineprestajem da ponavqam: svaka sekta kre}e od jednoga! Volim da ~itam ovekomentare,tusevidijednabolestipokomentarimaznamkojije medij u pitawu. To je stra{no, tu imatakobistrihanonimnihqudi, pamtim jednog. Ka`e neka budaletina:„Za{toneproteramosveambasadore”isadondajeprimer{ta }enamoniuop{te,ure|ujeSrbiju itakoto,ajedanmuotpi{e:„Tako jemajstore!Nego,slu{aj,uponedeqak-pravokodlekara”„.Genijalno! Fascinira me urban jezik, ta jeres mladog sveta. To mene osve`ava.Kadavidimdaimadesettakvih... lDa ste ponovo student, kako biste do~ekali pismo Dobrice ]osi}a?

@upanija po meri ~oveka Prethodni gost „Intervjua nedeqe” pisac Aleksandar Gatalica pitaoje„nanevi|eno”DraganaVeliki}adalimo`edazamisligde }esenalazitii{ta}eraditizasamopetgodina? –Jao,presvegabihvoleodabudem`iv(smeh).Nenameravamdaputujemnadu`e,takoda}uverovatnobitiuBeogradu,alinebihimao ni{taprotivdabudemnegdeuIstri. biv{iministardokazujesvojesrpstvotako{tosenaTviteruslika saprasetom?!Tojenajgorepodila`ewe. Stra{na koli~ina prosta{tvajeu{lausveporedru{tva. lNeke strahovite mehanizme zla smo pride nasledili? –Jesmo,alinisamjedanodonih koji se ne{to gade. Mogu da idem krozozra~eneoranice,neidem„na fiwaka”, ne u`asavam se tipa „prijo, vidi {ta je ovo”, ali ne}u dala`emsebe.[tonekore~e„qudi,dokle}etedapri~ateoIbarskojmagistrali”.Tojelokalni,seoski put. Put! To je ta virtuelnost,uokvirune~ega{tosvi`ivimoiznamo:mi50godinamagovo-

– Jao... bio bih mo`da jedan od onih koji su sudelovali u pisawu odgovora.Zaistasusjajnotouradili. Svi|a mi se {to su nastupili argumentovano, samo da {to vi{e takvihostane. lDa li je poraz svih nas to {to su u mawini? – Nije poraz, izvinite. Pazite, akosviwalepo`ivi,tonijerazlogdabudemsviwa.Itojeto! lNa{em vrhu ne odgovaraju misle}i gra|ani? – Ta~no, zato to i jeste velika stvar,damipri~amootome,pavi posle to objavite. I to se {iri, nemadruge... n Igor Mihaqevi}

TADI], STEFANOVSKI I SPASOV SVIRAJU SA LONDONSKIM SIMFONIJSKIM ORKESTROM

Danas Barbiken centar, uskoro mo`da i SNP! redelobi31.januarabitiuLondonu.Rukunasrce, vredelo bi uop{te uzev biti u Londonu, ali u ~etvrtak posebno ako ste zaqubqenikumuziciraweMiroslava Tadi}a, Vlatka Stefanovskog i Teodosija Spasova. Jer, tog }e dana najpoznatiji i najpriznatijitriosaovihprostora nastupiti sa Londonskim simfonijskim orkestrom, kojim}edirigovatitako|eitekakozvu~noime–KristijanJarvi! U najavi ovog koncerta, u ~uvenom Barbiken centru, publika se poziva na „opojnu fuziju simfonijskog i folk-xez zvuka”, kojom }e LSO, dvojica vrhunskihgitaristainajpoznatijisvetskikavalistapredstaVlatko Stefanovski, Teodosi Spasov i Miroslav Tadi} viti „`ivopisne boje i opojne melodije Balkana”... Uostalom, Vlatko,Teodosiija.Akaoreriti Skopski xez festival, a kakore~eVlatkoStefanovski, zultatsveganamje,eto,sadadoimaidejaidasewihovprojekat Balkan je jo{ uvek za „siva zo- {aoipozivodLondonskogsimuvrstiuprogramregionalnesana”o~ijojsezaraznoj,{aroli- fonijskogorkestranasaradwu, radwe „Pika-to~ka-ta~ka” Slokojmuziciibogatomfolkloru {to je, bez la`ne skromnosti, venske, Zagreba~ke i Beogradusvetujo{uvekmalozna. zaista vrhunsko dostignu}e – ske filharmonije, pri ~emu bi – Mnogo na{ih sjajnih muzi- ka`e za „Dnevnik” Miroslav jednaodkoncertnihdestinacija ~arastarijihgeneracija,od La- Tadi}. bioi–NoviSad! le Kova~eva, Bore Rokovi}a, Kaosvojevrstanuvodunastup Ina~e,uprvomdelupredstoDu{ka Gojkovi}a... ima veliku predlondonskompublikombal- je}egkoncertauBarbikencenulogu u popularizaciji tog tokanskitriojeodpo~etkajanua- tru LSO }e svirati dela znaliko privla~nog rave}sviraosa ~ajnihautoraizregiona,poput balkanskog zvuFilh arm on ij- Zoltana Kodaqa i Georgija ka, u kojem su skimorkestrom Eneskua... Potom se orkestru „Veliko je stopqeni snaga i MonteKarla,a pridru`uju Tadi}, Stefanovinteresovawe blagost, sre}a i odr`ao je i dva skiiSpasovitajsegmentproza muziku Balkana”, tuga, slo`enost koncerta sa gramajeposve}enkompozicijaka`e za „Dnevnik” i jednostavnost. MDR-ovim sim- ma nastalim na osnovama folDa nije bilo tih fonijskim or- klora ovih na{ih prostora, Miroslav Tadi} temeqa koji su kestrom iz Laj- pri~emujezaaran`maneioroni udarili jo{ pciga.Ive}po- kestraciju zaslu`an bugarski {ezdesetih i sedamdesetih gosle ovih koncerata usledili su kavalista. dinapro{logveka,te{kodabi pozivi sa raznih strana, pa }e –Samastrukturatihkompobiloidana{wegvelikogintetako, recimo, na jesen Tadi}, zicija je dosta neobi~na, jer je resovawa za muziku Balkana i, StefanovskiiSpasovsaMake- ostavqen prostor za improviposledi~no, za to {to radimo donskom filharmonijom otvo- zacije,bezobzirana~iwenicu

V

dasesvirasasimfonijskimorkestrom.Naime,postojepisani delovi, koje }emo nas trojica svirati zajedno sa LSO, ali i segmenigdeorkestarsamoprati na{e sola`e. Uz to, na programu su i tri kompozicije u kojima svako od nas ima slobodan uvod, svojevrstan preludijum koji prethodi „ulasku” orkestra. Radi se, dakle, o veoma otvorenom pristupu, jedino {to orkestar ni u jednom trenutkune}esnamaimprovizovati... Na{ projekat jeste dosta te`ak za realizaciju, ali se ipaklepokre}eizme|uostalog zahvaquju~i i izuzetnom dirigentukakavjeKristijanJarvi, bezkojeg,zapravo,nebismomoglinidaorganizujemonidarealizujemoovakovelikekoncerte kakav je londonski ili pre wega nastupe u Monte Karlu, VajmaruiLajpcigu. n Miroslav Staji}

NA BEOGRADSKOM SAJMU U TOKU IZLO@BA KOJA RAZOTKRIVA QUDSKO TELO

Kult iz davnina

osadasusenadstudentimamedicine zgra`avali ili su im zavideli na ~iwenici da wihova nauka zahteva bliski susret s mrtvim qudima, wihovim organima i tkivima. Od nedavno i Srbija (Beograd),namapijeonihkojisutuprilikuomogu}ili{irembrojuzainteresovanih, i to u formi izlo`be „Bodies Revealed“. OtvorenazavremeSajmakwigauBeogradu, izlo`bajepostavqenaupodrumuHalebroj 3,itraja}edomarta. Zarazlikuodmedicinskihfakulteta,na izlo`bi koju je kao medicinski direktor osmislio ameri~ki nau~nik dr Roj Glover, eksponatinemajumiris,~akdelujuve{ta~-

D

ki. Zapravo, pozivaju na suo~ewe s unutra{wim svetom qudskog tela kako on zaista izgleda.Postavku~ini200autenti~nihdelovatela,od~ega12celih,podeqenihudevetdelovakojislu`edaposetioceupoznaju sa na~inom na koji svi funkcioni{emo – redkostiju,redmi{i}a,krvotok,plu}a... Izlo`bajenatajna~inpodeqenanadevet celina: skelet, mi{i}i, nervni sistem, sistemzavarewe,disajniorgani,sistemtelesnih te~nosti, reproduktivni organi, urinarniipokrovnisistem(ko`a).Eksponati suurealnimproporcijama,aautorisupodelomnasegmentegledalidaslikaqudskogtelabude{topotpunija.Svakucelinuiekspo-

O SVETA

NEVINA: Vlasnik koze po imenu Geri `alio na kaznu od 440australijskih dolara koju mu je policija odrezala, nakon {to je uhvatila wegovu mezimicu kako brsti cve}e ispred Muzeja savremene umetnosti u Sidneju. Sud je presudiodavlasnikipaknije poveo svoju kozu sa namerom da se „vandalski pona{a prema vegetaciji„, te je usvojila`albu.

13

(Ne)logi~ni pritisci Izlo`bu„BodiesRevealed“– ausvetupostojijo{razli~itihprezentacijaqudskogtela – gdegodsepojavi,paikodnas,uvekpratepritiscikojisupo~elijo{otkakoje1970. godine Ginter fon Hagen patentirao proces prezervacije. Katoli~ka crkva je prva predwa~ilauprotestima,akasnijesutou~iniliinekiodborizaqudskaprava,jerse postavqalopitaweporeklaeksponata. „PremiereExhibitions“,producentizlo`be,ogra|ujeseodpritu`bi.SafonHagenomne deleni{tasemnau~nemetode,crkviimoralistimaporu~ujudaseuciquedukacijepremaposmrtnimostacimaodnosedostojanstvenoispo{tovawem,apravnicimadasusva telaiorganidonacijaqudikojisupristalidasewihovotelokoristiumedicinske svrhe. Usvakomslu~aju,plodnotlozafenomenologe.

nat prate zanimqivosti u vezi sa predstavqenim.Koddisajnihorgana,po{tosemogu videtiibolesnaplu}a,postojikutijaukoju pu{a~iodmahmogudabacesvojecigarete. Zbog edukativnih specifi~nosti izlo`be„BodiesRevealed“,wenaprvaciqnagrupa, ipak, jesu {kolarci, studenti, ili oni kojibidanau~ene{tova`noosvomtelu i zdravqu.Zatosuzaposetioceorganizovani takozvani audio vodi~i, a za dodatna obja{wewanaraspolagawusu im istudentimedicine,svojevrsnikustosiizlo`be. Izlo`ba „Bodies Revealed“ je globalni hit.Svesvetskeprestonice,wihovistanovnici,~ekajudau|uuredkojidosadabroji 30 miliona posetilaca. Wujork, Tokio, London, Amsterdam i mnogi drugi gradovi bilisudoma}iniizlo`be.DostavqenipodacigovoredajeuQubqaniprodatopreko 80.000karata,uZagrebuvi{eod100.000,dok je u Budimpe{ti zabele`ena jedna od rekordnihposeta – 250.000qudije u~ilo izabavqalo segledaju}izadivquju}upostavku. Organizacioni tim izlo`be u Beogradu ipakisti~edaposmrtniostaciqudskihtelanisuufunkcijispektakla.Zabrawenoje fotografisaweiomalova`avawe. DrRojGloversmatradavelikointeresovawe za izlo`bu „Bodies Revealed“ datira jo{oddavnina,kadasumnogivelikaniprou~avaliqudskotelo, pisaliowemuilicrtali ga: Aristotel, Hipokrat, Dekart, Da Vin~i,Mikelan|elo,Rembrant... Idanasje jasno da taj interes ne prestaje, pa Glover ka`e da je to o~igledno iz razloga {to je na{etelojedinastvarkojunosimosasobom ceo`ivot.Znaweona~inunakojijesastavqenoina~inunakojiradi,predstavqajednoodnajkorisnijihznawauop{te. Aznawejeodlu~iloidasesve{tosevidinaizlo`biuBeogradubudestvarno.Ta~nije,hemija. Takozvanopolimerskoodr`avaweomogu}avadaseizolujuvitalnisistemi,istovremeno~uvaju}iorganeitkivaodpropadawa, pasetajpostupakmo`enazvatinajsavremenijim nau~nim balzamovawem posmrtnih ostataka.Uprocesuseizorganizmauklawa svavodaitopotapawemuaceton.Potomse izvla~i i aceton u vakuumiranoj komori, nakon~egaseme|uprostoripopuwavajusilikonom.Silikonskamasaseu~vr{}ujekatalizatorom i kona~ni rezultat je gumirani uzorak koji se mo`e koristiti bez opasnostidabudeo{te}en. n Igor Buri}


14

nedeqa27.januar2013.

dnevnik


SPORT

dnevnik

Zaolimpijsko zlato35.000evra Vlada Srbije uredbom je odredilanagradezamedaqe,kaoi noveiznosenacionalnihpenzija sportistima i trenerima A reprezentacijekojinavelikim takmi~ewimaosvojeodli~ja. Nacionalnu penziju koja }e iznositi tri prose~ne plate u Srbiji,dobija}eosvaja~izlatnih medaqa na Olimpijskim i Paraolimpijskimigrama,kaoi na[ahovskojolimpijadi,aiznos od dve i po plate dobija}e onikojiosvojesrebrnemedaqe na tim takmi~ewima. Penziju od dve i po prose~ne plate dobija}e i sportisti koji dobiju zlatnu medaqu na svetskim prvenstvima, ili osvoje Dejvis i Fedkup. Osvaja~ibronzanemedaqena Olimpijskim igrama, Parao- limpijskim igrama i [ahovskim olimpijadama dobija}e penziju u visini dve prose~ne plateuSrbiji,atoliko}eimati i osvaja~i srebrnih medaqa nasvetskimizlatnihnaevropskim prvenstvima, kao i sportisti koji obore neki svetski rekord.

Zabronzanunasvetskomili srebrnu medaqu na evropskom prvenstvusportisti}edobijatinacionalnupenzijuodjedne ipoprose~neplateuSrbiji,a za „evropsku bronzu” penzija }ebitiuvisinijedneplate. Nacionalnupenzijusportisti}emo}idaprimajukadnavr{e40godina`ivota. Vladinom Uredbom za pojedina~nuiliekipnuzlatnumedaqunaOlimpijskimiParaolimpijskim igrama ili [ahovskoj olimpijadi, svaki osvaja~ i glavni trener ekipe ili sportiste dobi}e 35.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za srebrnu medaqu iznos je 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a za bronzanu 25.000 evra. Za medaqu na svetskomprvenstvuizaosvojeniDejvisiliFedkupiznosje 30.000evrazazlatnu,25.000za srebrnui20.00evrazabronzanumedaqu. Zlatna medaqa na evropskom prvenstvu vrede}e 20.00 evra, srebrna 15.00 evra, a bronzana10.000evra.

MILO[ MARINKOVI], GOLMAN VOJVODINE

Ponovou reprezentaciji Srbije Milo{ Marinkovi} od2008.godinebraniza Vaterpolo klub Vojvodina. Ovaj ro|eni Beo- gra|anin, koji je pre pet godina stigaonapozajmicuizPartizana, aondakasnijeipotisaougovorsa Novosa|anima posle dvogodi{weg „izleta” u makedonsku reprezentaciju, ponovo se obreo na

Milo{ Marinkovi} Foto:F.Baki}

{irem spisku selektora Dejana Savi}azaovogodi{weakcijedelfina.Onjesvedo2010.bio~lan na{ihmla|ihselekcija,pajetakosajuniorskomreprezentacijom

proces.PrvadvagolmanasuGojko Pijetlovi} i Branislav Mitrovi},ajasamtudausko~im,ukoliko,do|edonekepovrede. Ono {to prvo pada u o~i kada sepogledaspisakAiBreprezentacije,kaoioneza1993.godi{te je da su svih {estorica golmana iz Vojvodine. Od wih jedino ti nisi ponikao u Novom Sadu, ali sisetuafirmisao. - Sticajem okolnosti smo svi miizVojvodine.Jedinosamseza~udio {to na tom spisku nema @ivojinovi}a, drugog golmana Partizana s kojim sam branio u mla|im reprezentativnim selekcijama. S nama u reprezentaciji radi trener Stanojevi}, koji je moj trener u Vojvodini i koji je, tako|e, bio golman, pa zna kakao premanamatrebadasepostavi. Da li smatra{ da si napravio pravipotezkadasiizPartizana do{aouVojvodinu? -Kakosadastvaristojeispada dasamnapraviodobarpotezprelaskom iz Partizana u Vojvodinu. Ve} pet godina igramo u Evropi,prvouLENKupu,aonda iuLigi{ampiona,atujebiloi nadmetaweuInterligi.Posezonisamigraood40do50me~eva, {to je veoma va`no za razvoj i napredak. Ove godine se u Srbiji igra, akonenajja~a,aonojednaodja~ih liga u Evropi. [ta to zna~i za

KvalitetnijismoodBawice Vojvodina}euokviru11.kolaPrveAligeve~erasusvombazenuugostititiekipuBawiceod19~asova. -KvalitetnijismotimodBawice,alitomoramodapoka`emoiubazenu.Nesmemosebidadozvolimokikskao{tojebio onajuprvomdelusezonesa@AK-om.Jesmoseistro{iliprotiv Sintezausredu,alimoramodaodigramosvikaojedan,dapobedimo,osvojimo4.mestoiplasiramoseupolufinaleplej-ofa -rekaojeMarinkovi}. Srbijebioevropskiprvak2005.i 2006,dokjenaUniverzijadiuBeogradu 2009. bio tre}i. Bronzu je uzeonaUniverzijadiidvegodine kasnije,alipodzastavomMakedonije. -Odkvalifikacionogturnira zaOlimpijskeigreuLondonu,koje su se odr`ale u aprilu mesecu Makedoncimiseuop{tenisujavqali,amenijeuvekbiociqda branim za Srbiju. I sada sam ponovonaspisku-ka`eMilo{Marinkovi}. [tazatebekaogolmanazna~i mestona{iremspiskureprezentativacaSrbije? - UreprezentacijiSrbijeje15 do 20 momaka, a to je prilika za nas sa {ireg spiska da imamo ozbiqnije treninge. I {utevi i odbrane su ozbiqniji {to je od velikogzna~ajazana{trena`ni

vasigra~ei{tatotrebajo{da se u~ini da bi na{ vaterpolo i daqebiouspe{an? - Trebalo bi dr`ava stane uz sportidave}efirmeula`uputem sponzorstva i donacija, ali nesamoufudbal.Takobina{vaterpoloostaouspe{aniunarednimgodinama.Zanasigra~eveomajezna~ajno{tosevelikibroj na{ihreprezentaivacavratioda igrauzemqi,jerimamoja~eutakmice. Da li to poma`e i da u Ligi {ampionaigrateboqe? - Naravno, jer ja~i dueli u doma}em prvenstvu nam poma`u da seboqespremimoizaLigu{ampiona. Svakom igra~u je ciq da nastupaunekomjakomklubuizaradi novac - zakqu~io je Marinkovi}. G. Malenovi}

nedeqa27.januar2013.

15

U FINALU OTVORENOG PRVENSTVA AUSTRALIJE SASTAJU SE \OKOVI] I MAREJ (9.30)

Novakpi{eistoriju Novak \okovi} odradio je fenomenalan posao do finala Australijan Opena. Pobedio je Pola Anrija Matjea, Rajana Herisona, Radeka [tepaneka, Stanislasa Vavrinku, Toma{aBerdihaiDavidaFererai ~etvrti put u karijeri izborio plasmanuvelikofinale.Tokom tih{estme~evanaterenujeproveo14satii37minutaiizgubio svegatriseta. U borbi za trofej igra}e sa starim znancem, Endijem Marejom, u nedequ od 9.30 ~asova po sredweevropskomvremenu.Marej je ove godine u Melburn parku bioboqiodRobinaHasea,@oaoa Souze, Rikardasa Berankisa, @ilaSimona,@eremija[ardijaiRoxeraFedereraiizgubioje svegadvaseta,itoupolufinalu, aukupnosenaterenuzadr`ao12 satii56minuta. Najboqi srpski sportista ima}evelikimotivufinalu,budu}idabiosvajawemnovogpehara postao prvi teniser u Open eri (od 1968. godine) koji je tri putauzastopnoosvajaoAustralijanOpen. - To je moj najuspe{wi grend slemturniriodgovarajumiuslovi,posebnonaRodLejverAreni. Zaista je neverovatan ose}aj igrati u tre}em uzastopnom finaluuMelburnuijakosamponosannato-rekaojeprviteniser sveta. Novak je posle eliminacije Fererautrisetaimaotridana pauzedasepripremizafinale. - Ovo je prvi veliki turnir u godini.Imasamvi{evremenaza odmor,danapunimbaterijeipo-

Novak \okovi}

pravimnekestvariuigri.@elitespremnidaiza|etenatereni osvojiteprvivelikitrofejusezoni.Mislimdajetopo~etakkojisvakiteniserpri`eqkuje-istakaoje\okovi}. NadrugojstraniMarejjeprotiv Roxera Federera u polufinaluodigraodugme~upetsetova. -Endijedanposlemeneigrao dugo protiv Roxera. Ali, osim toga,onnijeimaoozbiqnijitest na celom turniru. Tako|e, on je jedanodfizi~kinajspremnijihi

najja~ih igra~a. Siguran sam da }ebitipotpunospremanzafinale-rekaojeNovak. \okovi} i Marej su do sada igrali 17 puta, a srpski teniser dobioje10me~eva. - Posledwih {est, sedam me~eva sa Endijem bili su dugi i fizi~kizahtevni,nagrendslemovimaigralismoinatriina petsetova.O~ekujemda}eseiu ovom finalu ponoviti sli~na situacija, o~ekujem dugu razmenuudaracaispremansamzato-

BekernavijazaMareja Legendarni Boris Beker verujeda}eunedequEndiMarej pobediti Novaka \okovi}a u finaluAustralijanopena. -Najzna~ajnijapromenaumu{kom tenisu u posledwih godinu i po dana jeste Marijev napredakirazvoj,kao{tosmovideliuwegovojpobedinadFedererom.Zatojemojaprognozada }eonufinalusavladatiNovaka\okovi}a-napisaojeBeker

ono {to je potrebno da dobije braniocatitule.Razlikajemala – rekao bih da su Marijeve {anse 51%, a Novakove 49%, alividisedajeMarinavi{em nivounegoprethodnihgodinai da je rad sa Lendlom napravio kqu~nuprednost. Bekerjenapisaoda}eNovak i Endi u naredne tri godine osvojitimnogoGStrofejaidodaoje:

Endi Marej

u kolumni za Dejli Telegraf. O~ekujem da me~ bude sli~an onom iz finala US opena, dramau~etiriilipetsetova,ali dubokoudu{iMarejznadaima

- Fizi~ki, Mari i \okovi} sumawe-vi{ejednaki.Na~inna kojise\okovi}kre}enabetonujeneverovatan–onjesvojim klizawem po terenu ponovo de-

finisao{tamo`e,a{tanemo`e da se radi. Ipak, Marijev mentalni pristup me~evima i takti~kapripremamogudabudu odlu~uju}i faktor. Osvojio je prvu GS titulu i ima vi{e samopouzdawa, a vi{e se ne mu~i sa izdr`qivo{}u kao prethodnihgodina,nemagr~eveudugim me~evimaupetsetova.Druga~ijim treningom i radom u Majamiju izme|u sezona napravio je ogroman napredak na tom poqu. Sadase~inidajeboqezaMarija{tome~du`etraje. Ipak, Beker isti~e i \okovi}evevrline. - Komplikacija jeste {to i \okovi}uodgovaramaraton,to jejasanrazlogza{tosuwihdvojicatrenutnouvrhumu{kogtenisa.Jeste,Marejjeidaqetre}i iza Federera, ali jo{ pro{log leta predvideo sam da }e Novakiondominiratiunaredne dve i po godine i to se sada doga|a. \okovi} je veoma popularankodaustralijskepublike, ipak ima ve} tri titule ovde i 20 pobeda u nizu. On je bio deo jednog od najboqih me~eva svih vremena u pro{logodi{wem finalusaNadalom,punjesamopouzdawa – on je kraq Melburna.Aliimajedanmomakprotiv kojegonnevolidaigra,awegovoimejeMarej.

Vikausuzamadonovogtrofeja Viktorija Azarenka je odbranila titulu na Australijan Openu.Beloruskiwajeufinalubila boqaodKineskiweLiNa,rezultatom2:1,posetovima4:6,6:4,6:3. Najboqa teniserka sveta je uo~i borbe za trofej izjavila da ne}ebranititituluuMelburnu, ve} je osvojiti ponovo, jer }e naspramsebeimatiizuzetnote{ku rivalku. Li Na potvrdila je da „~i{}ewe” do tada dominantne Marije [arapove u polufinalu nijebilaslu~ajnostilirezultat nadahnutog dana, ve} da je zaista mnogonapredovalauigri. Kineskiwajepovelaiufinalu(6:4),alijeunastavkuAzarenkauspeladanametnesvojuprepoznatqivuagresivnuigru,kojajuje idoveladovrhaWTAliste. Posaojojjemo`dabioolak{an zbog nezgodnog pada Li Na u tre}em setu, kada je prilikom vo|stva od 2:1, izvrnula zglob i po-

otkriojenajboqitenisersveta, kojijeuMalburnutrijumfovao 2008,2011i2012.godine,dokjeu karijeri osvajao i titule na Vimbldonu i US Openu pre dve sezone. Srpski i britanski teniser dvaputasusesastalinaAustralijen Openu, i oba puta je trijumfovao Novak. Najpre u me~u za titulu 2011. godine (6:4, 6:2, 6:3),apotomgodinudanakasnije udramati~nompolufinalu(6:3, 3:6,6:7,6:1,7:5).

Brajanima titula irekord

Bra}a Brajan

Ameri~ki teniseri, bra}a BobiMajkBrajan,novomtitulom u dublu na Australijan Openu postali najuspe{niji u istorijigrendslemturnira. Oni su u finalu pobedili Holan|ane, Robina Hasea i Igora Sijslinga, sa 6:3, 6:4, i {esti put u karijeri podigli peharuMelburnu. Blizanci su do sada Australijan Open osvajali 2006, 2007, 2009,2010.i2011.godine. Bra}a Brajan su tako stigli do13.tituleukarijeriipostalinajup{enijitandemuistoriji grend slem turnira, oboriv{i rekord Australijanaca XonaWukombaiTonijaRo{ea.

Janko propu{ta Dejviskup

Viktorija Azarenka i Na Li

vredilaiglavu,alijehrabronastavila da se bori. Azarenka je posle toga stigla do brejka i novog grend slem trofeja, koji je proslavila u suzama na terenu. Azarenkijetobioukupno{esti trijumfnadKineskiwomukari-

jeri,uz~etiriporaza.Beloruskiwa je tako osvojila drugi grend slemtrofejukarijeriipotvrdila da joj ba{ prija u Australiji, budu}i da je posle pro{logodi{weg trijumfa krenuo i wen usponnalistinajboqihteniserki.

Srpski teniser Janko Tipsarevi}objaviojenadru{tvenim mre`ama da zbog povrede ne}e igrati u Dejvis kupu protiv Belgije(1-3.februara). -Na`alost,moramdavasobavestimdane}umo}idaigramna predstoje}em Dejvis kup me~u zbog povrede stopala koju sam zadobio na Australijan openu. Ovomijejednaodnajte`ihodlukaukarijeri,nakojusambio prinu|en-napisaojeJanko.


16

SPORT

nedeqa27.januar2013.

dnevnik NEMA^KABUNDESLIGA

[alkerasipabodove

SVETSKOPRVENSTVO

[panijaiDanskazatitulu U finalu Svetskog prvenstva u Rukometu danas }e se u Barseloni sastati doma}in {ampionata [panija i Danska. Danci su u polufinalu posle sjajne igre savladali Hrvatsku (30:24),

dok su [panci lako iza{li na kraj sa Selekcijom Slovenije (26:22) Finalni me~ izme|u [panije i Danske na programu je danas od 17.15 sati.

@ENSKASUPERLIGA

Varadinkebezsnage Varadin-Kolubara0:3(14:25,16:25,17:25) NOVI SAD: Sala SC „Slana bara”, gledalaca: 50, sudije: Gradinski(Beograd),Lazarevi}([abac). VARADIN: Mal~i}, Miqani},Jovi~i},Ra~i}(l1),Mihajlovi}10,Divac1,Jak{i}6,Uzelac 6, Male{evi} 9, Vulin 5, Gaqak (l2). KOLUBARA: Jakovqevi} (l2),Laku{i}6,Gaji}4,Stojkovi}, Brkovi} 4, Stevanov, Terzi}10,Buli}10,Jegdi}(l1),Jovanovi} 17, Ristivojevi}, Bogdanovi}6.

Odbojka{iceVaradinajo{jednomsupora`enemaksimalnimrezultatom,ju~eodKolubareiostalezakovanezaposledwupoziciju uSuperligi. Doma}e su samo u drugom setu bile ravnopravan takamc i to ro sredineperiodaigre(14:16),kada se Kolubara odlepila i povela 2:0.Uprvomitre}emsetu,servis Lazarev~anki bio je nere{iva enigmazaVaradinke,akodgo{}i jeuigripredwa~ilaMarijaJovanovi}. M.Risti}

Paris najbr`i uKicbilu Italijanski skija{ Dominik Paris trijumfovao je na spustu u Kicbilu,kojijevo`enu okviruSvetskogkupa.Parisjedo pobede na legendarnoj stazi [trajfdo{aouvremenuod1:57.56 minuta,sa13stotinkiprednostiu odnosunaKana|aninaErikaGeja. Tre}e mesto pripalo je doma}em skija{uHanesuRajheltu.

ENGLESKIFAKUP

Nemo`e bezsenzacija Ne mo`e bez iznena|ewa, ponakad i senzacija. Polu-profesionalni klub Luton Taun, koji se trenutno takmi~i u petom po kvalitetu nivou u engleskom fudbalu, Nacionalnoj konferenciji,izbaciojekaogostu~esnikaPremijerlige,Nori~Siti. Bilo je 0:1 na Kerou Roudu. Pobedonosni pogodak za „{e{irxije”postigaojeDejvidSkot Rendelu81.minutuitakodoneo prvu FA kup pobedu ekipi koja ne u~estvuje na profesionalnom nivou takmi~ewa nad u~esnikom Premijerligejo{od1986.godine.Velikoiznena|eweovesubote priredili su i igra~i MK Donsa, osnovanog 2004. godine. Oni su kao gosti deklasirali premijerliga{a Kvins Park Renxers. Bilo je 0:4 u korist ekipe iz Lige1,odnosnotre}eligeEngleske, posle ~ega su posramqeni „policajci”uspelinekakodado|udokona~nih2:4.Ina~e,ekipa HarijaRednapaigralajeu„ful” sastavu protiv Donsa, koji je ga{ewem Vimbldona 2004. godine poku{ao da nasledi taj tim iz Londona i preseli fran{izu u Milton Kejns, ali kada su se navija~i Vimbldona pobunili, u klubusuodlu~ilidase2007.godine odreknu svega vezanog za Vimbldon i ka`u: „Ovo je MK Dons i mi postojimo od 2004. go-

dine”.Zanimqivo,utre}ojrundu FA kupa, MK Dons do~ekao je upravo AFC Vimbldon, tim iz Lige 2, koji su kasnije osnovali navija~i uga{enog Vimbldona i kojisezvani~novodikaonasledniktogtima.Biloje2:1zaDonse. Brajton end Hauv Albion bio jeblizudaudverundeizbacidva premijerliga{a. Posle 2:0 nad Wukasl Junajtedom u tre}oj rundi,plavo-belisuigraliegalme~ saArsenalomkodku}esvedo85. minuta,kadajeTioVolkotpogodiozakona~nih2:3. Rezultati:Stouksiti-Man~ester siti 0:1 (0:0)/ Zabaleta 85/, Bolton - Everton 1:2 (1:1) /Sordel 27 - Pijenar 18, Heitinga 90+1/,Brajton-Arsenal 2:3 (1:1) /Barns33,Uqoa62-@iru16,57, Volkot85/DerbiKaunti-Blekburn rovers 0:3 (0:1) /Kazim-Ri~ards44,Dan66,Rouds71/,Hadersfild-Lestersiti 1:1 (0:0)/Novak pen 73 - Vud 82/, Hal siti Barnsli 0:1 (0:0) / Dagnal 70/, Maklsfild-Vigan 0:1 (0:1)/Gomezpen7/,Midlsbro-Alder{ot taun 2:1 (0:0)/Jutkijevi~83,90+6 - Hilton 89/,  Nori~ - Luton Taun 0:1 (0:0) /Rendel 81/, Kvins ParkRenxers-MKDons 2:4 (0:2) /Botrojd81,DaSilva90+2-Traoreag4,Lav40,Harli51,Poter 56/, Reding - [efild junajted 4:0 (2:0)/Hant6,50,Ligertvud 40,Mekliri54/.

U subotu je odigrano pet utakmica u okviru 20. kola Bundeslige, a pobede su ostvarili Ajntraht,HanoveriMenhengladbahnadoma}emiMajncnagostuju}em terenu.Utakmica Augsburg – [alkezavr{enajebezgolova. Srpski fudbaler Nikola \ur|i}debitovaojezaGorjerFirtu porazuodMajnca.Napremijernom me~u 20. kola u petak, fudbaleri Borusije Dortmund lako su na Signal Iduna Parku savladali Nirnbergsa3:0. Menhengladbah je na svom BorusijaParkusavladaoFortunu Diserldorf sa 2:1. Doma}i su poveli autogolom Huanana u {estom minutu, a prednost je duplirao Herman u 14. i prakti~no osigurao pobedu svojoj ekipi. Fortuna udarcem sa bele ta~kesmawujerezultatu50.minutu,aprecizanjebio[ahin. Volfzburgjenakonpobedenad [tutgartom pora`en na gostovawu Hanoveru sa 2:1. Abdeloe je doveo svoj tim u vo|stvo ve} u tre}emminutu.Doma}isuuod34. minutaigralisaigra~emmawe,a crveni karton zaradio je Pokognoli. Na 2:0 povisio je Dijufu38,arezevristaMadlung ubla`iojeporaznasamomstratu drugog poluvremena. Fudbaler Volfsburga Slobodan Medojevi} nijebiouprotokoluzaovajme~. Grojter Firt nastavqa sa lo{im rezultatima. Debitant u Bundesligi je izgubio od Majnca sa3:0nadoma}emterenu.Gostisu

poveliu53.minutuprekoSalaja. Malijedoneodvostrukuprednost svom timu 13 minuta kasnije. Kona~an rezultat postavio je Salaj svojim drugim golom na me~u. Srpski fudbaler Nikola \ur|i} debitovao je za Grojter Firt. On je u igru u{ao na po~etkudrugogpoluvremena,kada jezamenioNetea. Ajntrahtseoporavioodporaza od Leverkuzena u pro{lom kolu, pa je sa 2:1 pobe|en Hofenhajm. Fudbaleri iz Frankfurta su poveli u 35. minutu, a strelac je bioLanig.Gostisuizjedna~iliu 65.minutuprekoVolanda,aprednost svojoj ekipi vra}a Aigner samo dva minuta kasnije. Srpski fudbaler Filip Malba{i} nije

nastupiozaHofenhajm.Kaodase [alke istro{io na me~u pro{logkola,kadajepetgolova daoHanoveru,pasufudbaleriiz Gelzenkirhena odigrali 0:0 na gostovawuuAugsburgu. Rezultati: Augsburg – [alke 0:0; Ajntraht – Hofenhajm 2:1 (Lanig ’35, Voland ’65, Aigner ’67), Grojter Firt – Majnc 0:3 (Salaj ’53, ’84, Mali ’66,), Hanover – Volfzburg 2:1 (Abdeloe ’3, Dijuf ’38, Madlung ’46), Menhengladbah – Fortuna Diseldorf 2:1 (Huanan ag ’6, Herman ’14, [ahin ’50 (p)), Frajburg – Bajer Leverkuzen (18.30). Nedeqa:Hamburg – Verder [tutgart - Bajern Minhen.

SA[ASTOJKOVI],POTPRESEDNIKMITROVA^KOGRADNI^KOG O^EKUJEUSPE[NOPROLE]E

Moji}opravdaopoverewe Minulu godinu Radi~ki iz Sremske Mitrovice pamti}e po dobrom.PrviputuovomvekuHesnerciisuu{li,kaoprvaciVojvo|anske lige, zapad, u srpskoliga{kotakmi~ewe.Biojetosignal za generalno spremawe. Letos je

rivale,blizusmovrhutabele,ali nemasumweda}emouraditisveda seukqu~imoizatrkuzaprvomesto.Svimajejasnodasmokuburili sa realizacijom, naro~ito na strani, pa smo se dali za potragu zadvojicomdobrihnapada~a.Toje

re~ o me|uqudskim odnosima, imalismorazumevawazaposlovne obaveze igra~a i mislim da smo funcionisali kao jedna celina.Igra~isusepona{aliodgovorno i ozbiqno, niko nije iskakao iz koloseka, a ube|en

DominikParis

U generalnom plasmanu SvetskogkupaidaqevodiAustrijanac Marsel Hir{er sa 935 bodova, drugi je Norve`anin Aksel Lund Svindal sa 873, dok je na tre}em mestu Amerikanac Ted Ligeti sa 736bodova.

Vonova slavila naPohorju Amerikanka Lindzi Von slavila je na sedmom veleslalomu sezonekojijeuokviruSvetskog kupaodr`anuMariboru,uSloveniji.Vonovajedotekdrugepobedeutojdiscipliniukarijeri, a59.ukupno,do{lauvremenuod 2:22.20 minuta. Drugo mesto, sa osam stotinki zaostatka, zauzela je miqenica doma}e publike Tina Maze, dok je tre}a bila AustrijankaAnaFeninger,koja jeimalazavi{eodpolasekunde slabijevremeodVonove. Posleprvevo`weprvogdana takmi~ewa u okviru „Zlatne lisice“,Mazejebilaprvasa47 stotinkiprednostiuodnosuna Katrin Cetel iz Austrije, dok jeVonovabilasamostoinkudaqe. Feningerova je tada bila {esta,alijeudrugojvo`wiuspeladazadr`ivo|stvosvedok najboqe tri iz prve nisu do{le.

FudbaleriRadni~kogizSremskeMitrovice

renoviran igra~ki i stru~ni kadar. Trofejnog trenera, Zorana \uri}a,kojijeuveoekipuuvi{i rang, zamenio je Dragan Moji} i pomo}nik@eqkoKaranovi}.Poja~anjeiigra~kikadaruglavnom, iz okolnih mesta, {to je i bila ideja, predsednika kluba Gorana Mati}aiUpravekluba. Posle polovine takmi~ewa u srpskoliga{koj trci  Mitrov~anisutre}i,Sa{aStojkovi}potpredsednikklubasmatradasedam bodova zaostaka za Dolinom iz Padineinijepuno. -Zadovoqan sam jesewim u~inkom, liga je bila nepoznanica, a orjentacijanana{emomkebilaje jediniizbor.Ono{tosmozacrtali to smo i ostvarili, bili smo najprijatnijeiznena|ewezana{e

prioritet,aliproba}emodapoja~amoiostalelinijetima,alivelikih rezova ne}e biti.Trenutno naprobiunovosadskojVojvodini je na{ Pavle Milosavqevi}, a uskoro u U`ice (u Slobodu Point) odlazi na probu Tomislav Trebovac.Itojeuspehzanas-ka`eStojkovi}. Sa ekipom saradnika predsednik Goran Mati} se potrudio da Radni~ki funkcioni{e bez trzavica. -[irili smo se koliko je dozvoqavaobuxet,auspe{nofunkcionisaweklubabilojeoslowenonakorektnusaradwusagradona~elnikom Branislavom Nedimovi}em.Trudilismosedasvaki na{~lan,odgolmanadoekenoma, budemaksimalnouva`en,kadaje

sam da }emo po istom principu raditi i na prole}e-dodao je Stojkovi}. Mitrov~ane je sa klupe predvodiotrenerDraganMoji}. - Opravdao je poverewe, imali smo spremnu i borbenu ekipu, igrali na ritim i velikim trudom prikrili neke nedostatke. Moji} je sa svojim saradnikom @eqkom Karanovi}em, uradio odli~anposao.Onjekaoiigra~, bioprofesionalacitakavduhje preneo i na igra~e, pa smo uvek delovalikaoozbiqnaekipa.@ao namjeuklubu{toodlaziKaranovi},anawegovomestopostavqen jeMiroslav^avka,koji}eujedno raditi kao pomo}nik i trener golmana-jasanjeSa{aStojkovi}. B.Rokni}

DASNASNASPORTSKIMTERENIMA Ko{arka

Vaterpolo

ABAliga -[IROKIBRIJEG: [iroki - Cibona (17), BEOGRAD: Crvena zvezda Skopqe(19). Prva mu{ka liga Srbije BEOGRAD: BKK Radni~ki Tami{(13). Prva `enska liga Srbije KRAGUJEVAC: [umadija Student(18).

Prva A liga - NOVI SAD: Vojvodina-Bawica(19). Prva B liga - OBRENOVAC: [abac - Proleter (20.45).

perliga- KRAQEVO:Ribnica -Radni~ki(K)(19). Prva mu{ka liga - JAGODINA:Jagodina-NoviPazarjunior(16).

Odbojka

Stonitenis

Viner {tedi{e `enska superliga- U@ICE:Jedinstvo@elezni~ar(L)(19). Viner {tedi{e mu{ka su-

Superliga za mu{karce - BEOGRAD: Crvena zvezda AIK Partizan (18), KIKINDA: Bus kompijuters-Spartak(11).


SPORT

dnevnik

nedeqa27.januar2013.

17

PRVA KONTROLNA UTAKMICA PARTIZANA U ANTALIJI

Cirihivetar oduvalivaqak Partizan - Cirih 1:2 (0:1)

LAJO[ KOKAI OBELE@IO 45 GODINA RADA S NAJMLA\IM FUDBALERIMA

U~ioiradio sanajboqima

Raditiufudbalunijenimalo lako, svaki korak, svaki potez je pod lupom javnosti,neuspesisenepra{taju,auspesise brzo zaboravqaju.Retki su oni koji~itav`ivotproveduufudbalu,a jedan od wih je i Lajo{ Kokai,koji~ak45godinaedukuje najmla|e fudbalskoj igri i vaspitawu. I sada kada je napunio70godina`ivotaLaj~kine nedostaju ideje, novi projekata, pa nije ni ~udo {to su ga anga`ovali u presti`noj {koli fudbala „Viktor Ponedeqnik“ uRostovu. - Sve je pro{lo kao san. Sportjemoj`ivot,po~eosamu mla|im kateorijama Vojvodine, pre{aoputodigra~adotrenera,bioselektormla|ihkategorija, uz to zavr{io sam fakultet,postaoprofesor.Radiosam kao instruktor UEFA, dr`ao sam predavawa u Ma|arskoj, Danskoj, Makedoniji, Hrvatskoj, sada radim u Rusiji, u~im najmla|e,prenosimimiskustva srpske {kole fudbala, koja je, smatram,uravnisabrazilskom, holandskomiitalijanskom-ka`epopularniLaj~ika. Gotovojenemogu}enabrojati sve {to je profesor Kokai radio za minulih 45 godina, ali vaqapotsetitidajebionastavnik u O[ „\or|e Nato{evi}“, profesornafakultetu,trener

ko{arka{ki i fudbalski, selektorraznihmla|ihreprezentacija,organizator,animatori uvekvrsnipedagog. - Imao sam sre}u da u~im  i radim sa najboqima. S ponosom isti~emdasamsara|ivaosaHu-

Lajo{Kokai

gom Ru{evqanom, Ferencem Arokom,FrawomHirmanom,Radomirom Krsti}em, Perom Vu~urevi}em, Ante Mladini}em, VujadinomBo{kovom,Stevanom Sekere{em,MiqanomMiqani}em, Radivojem Radosavom, IvanomToplakomijo{mnogimdrugima.Odsvihsamne{tonau~io, prihvatioiprimenio.

Dru`ewe Lajo{ Kokai je u krugu prijateqa, saradnika , pa i u~enika obele`iojubilej,45godinaradasanajmla|imuzrastimasportista.Me|uonimakojisubilinaovomlepomdru`ewusu:Ratko Borovnica,MiloradKosanovi},RadivojRadosav,IlijaPanteli}, Jovo Kovrlija, Branislav Bolesnikov, Slobodan Tadijin, BranislavNovakovi},ZoranGruji},SlavkoMolnar,MilanRastavac, Zoran Gruji}, Du{an Tomi}, Milo{ Vidovi}, Predrag Luburi},JovanSavi}imnogidrugi.

Pod budnim okom profesora Kokaijaraslisubrojnisportisti,najvi{efudbalera,ivelikuve}inujeizveonapraviputi uticao da stasaju u vrsne sportisteikvalitetnequde. -Ponosansamnaono{tosam uradio,ponosansaminafudbalerekojesamtreniraokao{to su Branislav Ivanovi}, Slavi{aJokanovi},MilanStepanov, Danko Lazovi}, Nenad Milija{, Aleksandar Katai, Marko [}epovi},AdemQaji}imnogi drugi. Kokai je vodio dvadesetak {kolafudbalaibrojnekampove. - Nema tu puno filozofije,talenata ima, samo ih treba pravilno usmeriti. Sve treba postaviti na svoje mesto, dete uvekmoradabudeucentrupa`we,vaqagavaspitatiiu~iti gasvestranosti.Va`nojedase de~acirazvijajukaopojedinci, daimserazvijaima{taikreativnost. Svaki mladi igra~ ima individualnu i potencijalnubrzinu,svojritamisvoju li~nostli~nost.Va`nojetreninge prilagoditi nivou uzrastaigra~a,nau~itiihdasvako ima pravo na gre{ku i da svi dobiju istu {ansu. Nekada oni koji po talentu predwa~e i ne stasaju u pravi igra~i, ve} to u~ine oni uporniji, oni koji u~e.Zatalentovaneigra~epotrebanjeidobartrener,vizionar,koji}euo~itiiispravitigre{ke.Iskustvoimudrost treneru niko ne mo`e da oduzme, s tim {to mora stalno da seusavr{ava,jersefudbalska igramewaionajkonenapreduje izgubi}e korak.Onaj ko izostanetekosevra}a-istakaoje legendarniLajo{Kokai. G. Kova~

Partizan je pora`en u prvoj od osam kontrolnih utakmica kojejeplaniraodaodigrauAntaliji.CirihjepobedioPartizan2:1(1:0)golovima Marijanijau14.iGavranovi}au 74.minutu.GolzaPartizanpostigao je, verovali ili ne, golman Nikola Petrovi} u 80. minutuitonakakavna~in! Utakmicajeodigranapojakomvetru iki{inaterenuuBeleku. Naravno,pri~ao„te{kimnogama” stoji, jer su crno-beli tek zavr{ili bazi~ne pripreme na Tari.Naravno,stojidasumogli i boqe. Cirih je delovao uigranije i poletnije, re~ju, zaslu`enojepobedio.Po~eojePartizan boqe,imaojeinicijativu,alije {vajcarskaekipabilatakojaje povela. Marijani je dobio loptu iz auta i sa vrha {esnaesterca sna`no{utiraoiuzpomo}vetra savladaojeNikoluPetrovi}a. Drugi gol za Cirih postigao je Gavranovi}, sat vremena posle vode}eg gola {vakcarske ekipe, a nedugo potom mogao je Cirihidotre}eggola.Ovogputa u ulozi spasioca bio je Milo{ Ostoji}. Na 2:1 smawio je golman crno-belih Nikola Petrovi} u 16. minutu i to je bio sjajan gol. Poslao je loptu iz

EloimarSilva

svogpoqa,onajepalana16metara od gola Ciriha, presko~ilagolmanaiu{laumre`u. Iakoprijateqska,ovautakmicabisemoglasvestipodtakmi~arske,jerjebilovarni~ewatokomceleutakmiceme|uigra~imadveekipe,afudbalerCiriha ^ikauijeu44.minutuiskqu~en (dva `uta kartona). Utakmicu nijezavr{ioniSa{aIli},koji je u razmaku od ~etiri minuta (86.-90.)dobiodva`utakartona. Za Partizan je debitovao EliomarSilva,vezistakojijedo{ao kaozamenaNemawiTomi}u.Od-

DARKO LAZOVI] VERUJE DA ]E SE NAPORAN RAD U ANTALIJI ISPLATITI

Prole}ezapotvrdu vrednosti

Darko Lazovi} uz potencijal italenatkojimraspola`epripada redu najboqih igra~a Crvenezvezde.Ipak,nijesepotpunoiskazao,nametnuoiizrastao uvo|umladogtalasacrveno-belih, {to svi nekako od wega o~ekuju. Tokom jesni zapao je u apatiju,kaoikompletnaekipa. -Nisamzadovoqannisvojim, nitiu~inkomekipeuprvomdelusezone.Zatonapripremamau

povremenireprezentativacSrbije. Lazovi}je~estomewaouloge naterenu.Uzavisnostiodideje trenera sa kojima je radio, seliosesakrilausredinuiobrnuto. Nekada i u toku samih utakmica. - Mislim da najvi{e mogu da pru`imnakrilnimpozicijama, aliistotakoodigraosammnogo dobrihme~evaikaoofanzivni

DarkoLazovi}

PUNO OPTIMIZMA U REDOVIMA KANARINACA

Jatosekompletira Fudbaleri Novog Sada seve}nekolikodanapripremajuzanastavakprvenstva u Prvoj ligi. Pre podnesukanarinciuglavnom istr~avali deonice,a u popodnevnim satima igra~imaodlazisuuteretanu, a potom su igrali fudbal. – Zadovoqan sam uvodnim radom - ka`e trener Novog Sada Bogdan Korak.-Radusprvimtimom prikqu~io sam i trojicu talentovanih omladinaca Zori}a, Remi}a i StrugaBogdanKorak ra, kao i Jeli}a, koji je uspe{no debitovao u jesewem Ili},doksejo{uvekneznasuddelu za prvi tim. U pregovoribina Novice Maksimovi}a i ma smo sa trojicom superligaSa{eVidovi}a. {kih igra~a koji bi sigurno Prvu proveru Novi Sad }e upotpuniliigra~kikadar,koji imati naredne srede protiv jeseosuo. seweg prvaka vojvo|anske lige, Redovekanarinacanapustili zapadIndeksa. su:DarioBo`i~i}(vratioseu –KaoiuovojnedeqiinaredRad), Marko Stan~eti}, Nebojna}enambitifilterzaigra~e {aSkopqak,NikolaVasili}i kojisunaprobi.Odigra~akoji Nenad Nedeqkovi} i Bojan susevratilisapozajmica,jedi-

no }u za prole}nu polusezonu ra~unatinabrzonogognapada~a PericuIli}a(^SK)kojiseradomizalagawemname}e–istakao je na kraju strateg Novog Sada. Jedan od velikih hendikepa koje je Novosa|ane zadesio u pro{lopolusezonijeipovreda Marka Spasojevi}. Uspe{no se lucidni vezwak oporavio od operacije, po~eo je sa laganim tr~awem.IstotakoBogdanKorak mnogo o~ekuje i od Damira ^ekovi}a, ubojitog napada~a koji }e u prole}noj polusezoni potpuno oporavqen predvoditi napadekipesaDetelinare. TrenerBogdanKoraktrenutno ima na raspolagawu ima i slede}eigra~e:Risti}a,Kalajxi}a,Babi}a, Baji}a, Balabanovi}a, Bogunovi}a, ^obanova, Gruji}a, Jovanovi}a, Miji}a, Radoju, Roksu, Ze~evi}a, kao i talentovane omladince, a spisak mogu}ih novajlija bi}e upotpuwen do kraja slede}e nedeqe. I. Grubor

igrao je sasvim solidno i imao nekolikozapa`enihasistencija. Drugu utakmicu u Antaliji Partizanigrave}danasprotiv ukrajinskog Sevastopoqa, ~ije bojebraninekada{wiigra~crno-belihIgorDuqaj. Partizanjeigraouslede}em sastavu: Petrovi}, Ostoji}, Ivanov,Volkov(Lazevski),Pauqevi}(M.@ivkovi}),Smiqani}, Joji} (Marko Jankovi}), Ninkovi} (Sa{a Ili}), Leo Silva(DaniloPanti}),S.Markovi} Sa{a, M. [}epovi} (A. @ivkovi}).

Antaliji radimo naporno kako bisefizi~kimaksimalnospremili i na prole}e prikazali mnogo boqe partije. U Zvezdu samdo{aopretriipogodine, igra~kisammnogonapredovaou svimsegmentima,aliistotako mislimdaimaprostorazadaqe usavr{avaweiu~ewe.Nisamuspeo da osvojim titulu, nisam imaoprilikedaigramEvropui nadamseda}uobaovaciqa,ili barem jedan uspeti da ostvarim unarednomperiodu–istakaoje

Lopezmewa Kasiqasa Te{ko }e biti Real Madridu bez du{e tima - Ikera Kasiqasa. Kadajeusreduobelodawenoda jepolomiopalacleveruke,apotomida}eseoporavqatitrimeseca,svimau„kraqevskomklubu” nijebilodobro.Real~ekajudueli saBarselonom(uprvenstvuiukupu),aliiutakmicesaMan~ester junajtedom u osmini finala Lige {ampiona.Jasnojebilodasemora brzoreagovati. Real je doveo ili boqe re~eno vratio31-godi{weggolmanaDijegaLopeza,sakojimjepotpisao~etvoroipogodi{wiugovor.

vezni.Usvakomslu~ajunesmeta midamewamuloge,trudimseda na svakoj poziciji pru`im  sve {to u tom trenutku mogu –smatraZvezdinaosmica. TokompripremauTurskojcrveno-belimogudasepohvaleodli~nimuslovimakojeimzarad omogu}ava hotelski kompleks „Kalista”. - Sigurno da nam prija da se pripremamo u sredini u kojoj imamo dobre uslove za rad i sme{taj.Poznatojedanapo~et-

ku prole}ne polusezone tereni una{ojligiumejudabudulo{i, neravni, natopqeni vodom, blatwavi...Smatramdatomo`e daonemogu}iekipedaprika`u boqi fudbal, ali tako je kako je. Moramo da se adaptiramo i pripremimo na sva eventualna iznena|ewa. Uostalom kako budenama,bi}eina{imrivalima –ka`eLazovi}. O problemima sa kojima se bore usled neda}a koje su zadesileklub,Zvezediniprofesionalcislo`no}ute.Verujuusebe i zajedni{tvo, i sa pravom o~ekujudazaulo`enitrudbudu nagra|enitrofejom. - Ne optere}uju nas previ{e tenzije kojima smo izlo`eni. Svi smo svesni za kakav klub igramo, i {ta je obaveza svakog fudbalerakojido|enaMarakanu. Igrawe za Zvezdu, za nas predstavqaporedposlaisilne emocijekojeose}amopremaklubu.Na`alostfinansijskasituacijauzemqiiudoma}emfudbalunasteradaunekomperiodu odemouinostranstvo,unekuja~uliguipoku{amodaobezbedimosebimaterijalnuegzistenciju–konstatovaojeLazovi}. Prole}nasezonajeispitzrelostizamladugeneracijucrveno-belih. -Moramodau|emoozbiqnije usvakime~uodnosunajesen.Da zapnemo iz sve snage na svakom me~uidapoku{amodastignemo i prestignemo Partizan. Imamo dobru priliku da poka`emo svima koliko vredimo, i nadam se da }emo u tome uspeti – zakqu~iojeDarkoLazovi}. Z. Rangelov

Smrtnakaznaza 21osobuuEgiptu Egipatskisudizrekaojesmrtnukaznu21osobioptu`enojza u~e{}eunasiqunafudbalskojutakmiciukojojjepro{legodine `ivot izgubilo 74 qudi.Sudija je tokom izricawa presude, koju je prenosila egipatska televizija, najavio da }e odluka o preostalih52optu`enihbitipoznata9.marta.Me|uoptu`enimajeidevetpripadnikaobezbe|ewa. Odlukaoosu|enimanasmrt}e,uskladusaegipatskimzakonom, biti prosle|ena Velikom muftiji koji treba da je odobri.Ro|aciosu|enihnasmrtpoku{alisu,nekolikominutaposleizricawapresude,daprovaleuzatvorgdesuonisme{teni. Fudbalskautakmicanakojojsusesukobilinavija~iklubova Al-MasriiAl-Ahlismatrasejednimodnajnasilinijihsportskihdoga|ajauposledwih15godina.


Novosadska nedeqa27.januar2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

OBELE@ENO 314 GODINA OD POTPISIVAWA KARLOVA^KOG MIRA

Danas U GRaDU POZORI[TA Pozori{temladihmalasala„Bajkaovitezubezkowa„(11) Novosadskopozori{teProslavadanaNovosadskogpozori{ta(19)

BIOSKOPI Arena: „Madagaskar3:Najtra`enijiuEropi”(14.30),„Ledenodoba4:Pomerawekontinenata”(12.45),„HotelTransilvanija”(15.15),„Razbija~Ralf”(13.40),„@elim te”(20.10),„Petlegendi”(16.30),„Hobit”(16.30),„Pijev`ivot”(14),„Zvon~icai tajnakrila”(12.30,15.30,16.15,18.30),„YekRi~er”(20.2022.40),„Semijevavelika avantura” (13.15), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (18.15, 22.35), „Frankenvini” (13.30),„\angovaosveta”(17.15,19.30,22.30),„Film43”(17,20.15,22.10),„Tajna operacija”(19,22),„AnaKarewina”(15,17.30,20,22.25)

De`urajudveapoteke Apoteke“Sajmi{te”,Rumena~ka106(021/4770-464,063/643-088)i „Bulevar”, Bulevar Mihajla Pupina 7 ( 021/4720-756, 063/643-072 ) de`urajudanasod7.30do20sati.Radnimdanimainedeqomod20do 7.30satinarednogdanade`uratako|eapoteka„Bulevar”.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„PismoLeontini”

Izdava~kaku}a„StilosArt”usaradwisa„Dnevnikom”dariva}e danasdvoje~italacasapojednimprimerkomkwige„PismoLeontini” Rafaela Mastrolonarda.Kwige}edobitidvojenajbr`ih~italaca,kojisejaveod16.30 do16.35 satinabrojtelefona528-765. ^itaocikwigemogudapreuzmuuprodavnici„Stilosa”uJevrejskoj28.Radnovremeprodavnicejeradnimdanomod7.30do20~asova,asubotom od8do19~asova. Pjer|or|o je uspe{an lekar, u dugogodi{wem braku. Leontina je slobodna `ena. Prefiwena i ~ulna, predstavqa sve {to Pjer|or|u nedostaje: ironi~na i inteligentna partnerka, dovoqno jaka da zna {taho}e. A. L.

Zavetovawenamir,saradwu ime|usobnopo{tovawe Podse}awem na istorijske ~iweniceiumetni~kimprogramom sino}jeusve~anojsaliMagistratauSremskimKarlovcimaobele`eno 314 godina od potpisivawa Karlova~kog mira, kojim je stavqena ta~ka na {esnaestogodi{wiVelikibe~kiratiutemeqena nova Evropa. Se~anosti u ~ast ovog zna~ajnog evropskog mirovnog sporazuma, koji se odigrao u Karlovcima26.januara1699.godine, prisustvovali su i amabasadori Velike Britanije Majkl Devenport , Turske Mehmet Kemal Bozai, Poqske An`ej Jasionovski,tepredsednikVladeVojvodine Bojan Pajti},kojije usvomgovoru predlo`io ambasadorima da slede}e godine, na petnaestogodi{wicu posledweg oru`anog konfliktauovomregionu,uKarlovce zajedni~ki pozovu predsednike i premijere svih dr`ava  nekada{we Juogoslavije i da se od tada redovnosastaju26.januara. -Imatosmisladaseamabasadoripetdr`avaEU,RusijeiTurske naprimerutrovekovnogmirovnog

jubileja,zaprvimokruglimstolomuistoriji diplomatije,odslede}egodinesastajusanajvi{impredstavnicima zemaqa nekada{we Jugoslavije – rekao je Pajti}. – Da se svake godine zavetujemo na mir, saradwu i me|usobno po{tovawe. Tu, natluvi{enacionalne Vojvodine,namestugde Balkan iskora~uje u SredwuEvropu,uprisustvusilakojesuoduvek bile aktivne na Balkanu. Da na jednom miru gradimo drugi i dao`ivimoKapelumiraiokruglisto. Na ovoj sve~anosti posve}enojmiruistori~arSa{a Radovanovi} izMaribora najavio je podizawe spomenika koji bibioposve}en`rtvamasvihratovaidajetodeoprojekta„Spomenik mira„ u okviru kog su  u graduizkogdolazi.IuSarajevu

je podiguta sli~no spomen obele`je. Na skupu su govorili ambasador mira Republike Srbije pri Savetu Evrope Nemawa Tewovi}, kao i predsednik karlova~ke op{tine Milenko Filipovi}, kojije podse-

U SREDWOJ TEHNI^KOJ [KOLI „MILEVA MARI] AN[TAJN”

Akademijaibal u~astSvetogSave U GALERIJI KULTURNOG CENTRA U KARLOVCIMA

Salonsabrao sveumetnike

Galerija Kulturnog centra “Karlova~ka umetni~ka radio- nica” u Sremskim Karlovcima preksino}jebilamaladaprimi sveposetioce,kojisu`elelida prisustvuju otvarawu izlo`be radovasa10.“Sremskokarlova~kog novogodi{weg likovnog salona2013”.Blizu40umetnikaizlo`ilojeradovenaovojsvojevrsnoj godi{woj smotri likovnog stvarala{tvauKarlovcima. PredsednikDru{tvakwi`evnikaVojvodineprof.drNikola Strajni} otvaraju}i izlo`bu podsetio je da je @arko Dimi} utemeqio karlova~ki salon s idejom da na wemu mogu da u~estvujusvislikari,vajariidrugi

umetniciizovogmesta,bezobzira na godine, stilske forme, tehnike i to da li su akademski iline.Zbogtoga,rekaojeon,se na ovom salonu mo`e videti bogatstvo razli~itih tehnika i stilova,motiva,aono{toiporedteraznolikostispajasveove slikare i skulptore, jeste pre svega`eqasvakogodwihdanapravine{tosavr{eno. Nagrade  autorima najboqih radovabi}edodeqenenazatvarawuizlo`be8.februara,apreksino}jeotkrivenoda}epriznawe za `ivotno delo i doprinos umetnosti u Sremskim KarlovcimadobitiPetar Tumbas Peki. Z. Ml.

Centralna novosadska proslava {kolske slave Sveti Sava, odr`ana je sino}  u Sredwojtehni~koj {koli „Mileva Mari} An{tajn„. Sveti Sava se u ovoj,najve}ojsredwo{kolskoj ustanoviuSrbiji,slavio po13. put. Za ovu priliku, pored u~enika i profesora, pozvano je 400 gostiju, predstavnikagradske, pokrajinske i republi~ke vlasti, crkvenih velikodostojnika, kao i predstavnika svih novosadskih osnovnihisredwih{kola.Na

proslavi je tradicionalno prelomqenslavskikola~. Svetosavskibalotvorioje direktor {kole Stanko Ma-

ti}, a sve~arska atmosfera vladaladokasnouno}uzbogat muzi~kiprogram. Q. Na.

tiodaovogodinakadaKarlovciobele`avaju jo{ ~itav niz istorijskih datumaidoga|aja,kojipotvr|ujuda sugradvere,mira,obrazovawa,kulture,sporta,teambasadormiraRepublike Srbije pri Savetu Evrope Nemawa Tewovi}. Z. Ml. DANAS NA [TRANDU

Akcijaza {ti}enikeDoma uVetrniku Povodom {kolske slave Svetog Save, „Gradsko zelenilo” danasorganizujetre}uhumanitarnuakcijuovezimenaklizali{tu na [trandu. Pokloni su nameweni {ti}enicima Doma za decu i omladinu ometenu u razvojuuVeterniku. Novosa|ani staru o~uvanu obu}u, ode}u ili igra~ke mogu dadonesudanasod12do16sati na blagajnu klizali{ta na [trandu. U tom periodu zauzvratima}eobezbe|enobesplatnoklizawe. Iznajmqivawe klizaqki }e se napla}ivati, a od prikupqenog novca bi}e kupqeni dodatni pokloni za decu i omladinu iz Doma u Veterniku. Kada je re~ o slatki{ima ovo preduze}e je u saradwi sa sponzorima ve} pripremilo dovoqan broj poklonpaketa. Sve{toseprikupitokomnaredne sedmice bi}e uru~eno {ti}enicima Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. Q. Na.

DELO IVICE MILARI]A U ANDROID APLIKACIJI

Romannapremotavawe Modernodobakaodajegumicom izbrisalo klasi~no kori{}eweslobodnogvremena,koje je nekad podrazumevalo, izme|u ostalog,i~itawekwiga.Novosadski pisac Ivica Milari} odlu~iojedasvojenajnovijedelo predstavi u obliku besplatneaplikacijezaandroidure|aje. Ova aplikacija omogu}ava ~itaocima da isprate pri~u o modernomNovomSaduiiskuse

noglika,kojimogu}nostpronalaska posla u poqu doma}eg politi~kog marketinga odlu~uje da proslavi sa dva prijateqa. Tokomteno}i,on}e,zajednosa drugimqudimapro}ikroznekolikomestauNovomSadu,zapo~eti nova poznanstva, ali i sukobe,koji}emupotompromeniti`ivot. Pisac je standardnu pri~u smestiouneobi~anformat.Ka-

Pisacjestandardnupri~usmestiouneobi~an format.Kakojeobjasnio,aplikacijaomogu}avada setekst„premotava”,pa~itaocimogudapresko~e delovekojiihnezanimajuiistovremenoostanu utokusacelokupnompri~om pri~u o Sr|anu, mladi}u koji tra`iposao. -Romansezove„Premotajroman–Ekspert”i,naj{irere~eno,wegovatemaje`ivotmladih qudikojisuzavr{iliilizavr{avaju obrazovawe u Srbiji, a kojisupritomeveomanesigurniusvojemogu}nosti,kaoi{ta su zapravo wihove `eqe za budu}nost-ka`eIvicaMilari}. -Uromanujepredstavqenojedno ve~e u `ivotu Sr|ana, glav-

ko je objasnio, aplikacija omogu}ava da se tekst „premotava”, pa~itaocimogudapresko~edelovekojiihnezanimajuiistovremeno ostanu u toku sa celokupnompri~om. - Budu}i da svako poglavqe poseduje kratak sa`etak radwe koj a se odi g ral a, kor is nik ostaje u toku sa {irom pri~om i jednostavno napreduje daqe. Na taj na~in, delo mo`e da se pro~itakaoroman,kratkapri-

~ailine{toizme|u.Nadamse dasamtime~itaocimaponudio ne{to{toimmo`eomogu}iti malodruga~ijeizanimqivoiskustvo - naveo je na{ sagovornikkojiseodlu~iozatemuromana zbog svojih intersovawa za evoluciju grada, koja ima i prednostiimane.

Prema wegovim re~ima, `eleojedaprika`e pri~u obi~ne osobe,~lanasvojegeneracije,koji u toj transformaciji tra`i svoje mesto i razmi{qa o raznim, ~esto suprots tav qen im, m o g u } n o s t i m a , ali i da objasni kakonisamjunak nema jasnu sliku o sebi, niti dru{tvu.Ina~eMilari}jeobjavqivaopri~euzbirkama i ~asopisima u zemqi i regionu, a 2009. godine pobedio je na kwi`evnom konkursu „\ura \ukanov” Narodne biblioteke u Kikindi, kadamujeobjavqenoprvosamostalno delo, zbirka pri~a „Novosadskazadovoqstva”.Aplikacija za wegov novi roman mo`e se besplatno skinuti sa „Gugl plejservisa”. A. Jerini}


OGLASi

dnevnik

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 67914 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeute, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 68042

IZDAJEM stan u Petrovaradinu u Preradovi}evoj ulici drugi sprat, lift, centralno grejawe. Telefon: 062/1575325 i 0230/27-153. 67853 IZDAJEM renoviran, name{ten, jednosoban stan u Petrovaradinu, podgra|e. Telefon 063-508-615. 67855 IZDAJEM name{tenu dvokrevetnu garsoweru u Futo{koj ulici br. 38, tre}i sprat. Telefoni: 062-1575325, 023027153. 67878 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Novom Nasequ, mo`e i kao poslovan prostor, tiha delatnost. Telefoni: 6215069, 062/166-20-32. 67879 IZDAJEM garsoweru zaposlenoj osobi, Janka Veselinovi}a, novogradwa, IV sprat, CG, balkon, 100 evra. Telefon 063/819-11-28. 67892 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, centar, Jevrejska ulica, 1. sprat, sa terasom. Telefon 064/14-63-126. 67921 IZDAJEM 3,5 stan Liman 4 II sprat 93m2 - name{ten, topla voda, dva telefona, dve klime - 250E. Telefoni: 063/58-98-11, 021/63-34-104. 67947 IZDAJEM dvosoban komforan name{ten stan sa opremom, kod Merkatora. Telefon 063/813-35-23. 67950 IZDAJEM name{tenu garsoweru na du`i period, Rumena~ki put 1, cg, klima, telefon, kablovska. Cena 100e. Telefon 064/1360-394. 68010 IZDAJEM praznu ku}u blizu centra, Kara|or|eva 27, Salajka, bez gazde. Telefon 064/212-0222. 68027 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 68031 IZDAJEM name{ten, dvosoban stan, 60m2, na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”. Telefon 062/572-351. 68074

IZDAVAWE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!! www.bombyxnekretnine.com. Telefoni: 062/518-544, 021/526-387, 062/518-545. 696185 IZDAJEMO luks name{ten jednosoban stan 30m2, LCD TV, ve{ ma{ina, klima, parking kod Sajma - Majevi~ka ulica. www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/526387, 063/518-546. 696186 IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici, useqiv odmah mali tro{kovi. Telefon 063/8117331. 696151 IZDAVAWE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih, na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com. 695943 IZDAJEM name{tenu garsoweru dvema u~enicama studentkiwama zaposlenoj devojci na du`e vreme. Telefon 064/495/23-19 68056 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan kod Ribqe pijace bra~nom paru na du`e vreme. Telefon 063/-85-666-17. 68057 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 68060

MLADOM BRA^NOM PARU iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred.... www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/6622-746, 062/518-544. 696183 ^ETVORO^LANA porodica iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvosoban - trosoban stan u Novom Sadu. Na du`i period. www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/526387, 062/518-545. 696187 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon: 064/1433540. 68017 HITNO POTREBNI u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202 68030 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs. 68032 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon: 063/522-202, 063/519-533. 68033 POTRA@WA lepo opremqenih velikih stanova, ku}a, vila, sa bazenima i gara`ama, za prijateqske porodice iz Rusije. Telefoni: 021/6215-260, 021/6618-184, 063/598-463. 68067

SLOBODAN, kulturan mu{karac (43) tra`i slobodnu mla|u Novosa|anku za dru`ewe - vezu - brak. Telefon 064/9678-950. 68059

IZDAJEM komfornu garsoweru u centru Bawe Koviqa~e. Telefon 063/7113-186. 67945

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 67912 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema zaodgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 67913 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce - vi{egodi{we iskustvo. Profesor - dolazim. Telefoni: 6311-482, 064/322-19-49. 68078

KUPUJEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 696152 KUPUJEMO stan 35 - 50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!!! www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 696184 KUPUJEMO trosoban stan u Novom Sadu 60-80m2, po`eqno; Limani, Grbavica, oko centra, do IV sprata. Brza isplata u ke{u!!!! www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 696188 KUPUJEM dvosoban - dvoiposoban stan u centu ili na boqoj lokaciji Telefon 6366952, www.bomil.rs. 696028 KUPUJEM bez posrednika ukwi`enu garsoweru ili jednosoban stan na Novoj Detelinari. Telefoni: 021/513576, 066/941-68-67. 67997 KUPUJEM od vlasnika ukwi`en stan od 40 do 50m2 u zgradi sa liftom od 1. do 5. sprata. Telefon 063/528-759. 68073

NA NOVOJ DETELINARI dva odli~na dupleksa 95m2 i 105m2, svaki ima + 30m2 terase, cena 85.000 i 95.000 evra ima povrat PDV-a, direktno od investitora. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 065/85066-16, 451-318. 696106

GARSOWERA, u`i centar, 29m2, ukwi`ena, bez ulagawa, visoki plafoni - mogu}nost galerije, odmah useqiva, veoma povoqno. Telefoni: 021/661-8381; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 696074 GARSOWERA, Liman II Park Siti i odli~na garsowera Nova Detelinara 28m2, povoqno. Telefoni: 021/6618381; 063/128-97-97, www.kvartnekretnine.com. 696075 U JANKA^MELIKA garsowera 27,5m2 na prvom spratu u novijoj zgradi, povoqno, 24.500. Tel. 451-318, 065/85066-16, {ifra 1004749, www.nekretnine-mojdom.com. 696079 ODMAH USEQIV, ukwi`en stan 28m2 u Radni~koj ulici. III sprat. Cena 31.000. Telefon 063-1010-664. 696120 BULEVAR OSLOBO\EWA, odmah useqiva garsowera od 29m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ima terasu. Ukwi`en. 28.000E. Telefon 0606211-685. 696121 NOVA DETELINARA, potkrovqe, odmah useqiva, hitna prodaja, 15.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622. 696144 NOVI SAD, Sentandrejski put, 28m2, nova, ukwi`ena 21.000E. Telefoni: 063/444743, 021/526-622. 696145 [IRI CENTAR, renovirana, odvojena kuhiwa, odli~na 26m2 - 21.000E. Telefoni: 063/444743, 021/522-177. 696146 SOCIJALNO: nova garsowera sa odvojenom kuhiwom 28m2 - odli~an raspored, terasa, lift, CG... Cena sa PDV-om 32.650 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963. 696009 SAJAM, kod hotela „Park” garsowera od 20m2 - novija zgrada, miran kraj, lift, CG, useqiva odmah! Cena 22.000 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779. 696006

BULEVAR: ukwi`ena garsowera preko puta „Dnevnika” 26m2, terasa, CG, dvori{na strana. Cena 27.800 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614-200. 696007 USEQIVA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 god. Cena 26.800 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200. 696013 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, kod Medicinske {kole, 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena 24.750 evra. [ifra:24164. Telefoni: 064/112-62-39; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 695947 GARSOWERA 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwi`ena garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra:24305. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-011, www.solisnekretnine.com. 695948 POVOQNO prodajem garsoweru na Somborskom bulevaru, pred useqewem, 22m2, kupatilo sa prozorom, na terasi hladna ostava. [ifra:20841. Telefoni: 021/451-570; 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com. 695949 NOVA DETELINARA, ukwi`ena garsowera kompletno name{tena, cena 26.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 696030 GRBAVICA, odli~an ukwi`en stan u novijoj zgradi 28m2, II sprat, cena ekstra! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 696031 SOMBORSKI BULEVAR: 20m2 - garsowera sa potpuno odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwi`ena, odmah useqiva. Cena: dogovor! Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 696016 NOVA garsowera 28m2 - pred useqewem, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 27.600E. Telefoni: 064/8236617, 021/6614-200. 696019 HITNO!!! Grbavica: 28m2, ukwi`ena - useqiva garsowera, 2. sprat, terasa, CG. Cena 29.500 evra - mogu} dogovor. Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963. 696025 RADNI^KA u blizini fakulteta i Spensa stan 28m2 u novijoj gradwi za 31.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 696154 DETELINARA jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, za 19.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 696155 NOVO NASEQE - [onsi jednosoban stan 28m2 na dugom spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 696156 RIBQA PIJACA!!! Deo bli`i Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwi`en od 31m2, na dvori{te okrenu, terasa. Telefon 063/500-213. 696165

nedeqa27.januar2013.

ODLI^AN, lep jednosoban stan od 33m2 na Satelitu, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Pozovite 065/2500-213. 696166 HITNA PRODAJA! Brzo useqiv JS 27m2, Somborski bulevar, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa prozorom, novija zgrada, ukwi`en 1/1, cena samo: 27.500 za ke{ popust! Tel. 021/523-700, 065/5536-212. 697320 HITNA PRODAJA! Brzo useqiv JS 27m2, Petrovaradin kod {kole, nova zgrada, pvc stolarija, kl. parket, odvojena kuhiwa, grejawe, dvori{na strana, ukwi`en, cena samo 18.500. Tel. 021/523-700, 065/55-36-212. 697323 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 696033 KLASI^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, potrebno ulagawe u stan, 30m2, cena 27.000 evra. Hitna prodaja. [ifra:23937. Telefoni: 064/2003-103, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 695950 PRODAJEM stan 36m2 na Nasequ, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, cena 27.000 evra. [ifra:24130. Telefoni:0 64/134-0459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 695951 SAJAM, klasi~an jednosoban stan, 37m2, prvi sprat, dvori{no orijentisan, ukwi`en i useqiv, cena 33.000 evra i nije fiksno. [ifra:23630. Telefoni: 064/2003-103; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 695952 LASLA GALA, jednosoban stan 30m2-29.500E, VI sprat, predato za ukwi`bu. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 696142 RENOVIRAN jednosoban stan 33m2 kod Satelitske pijace. Ukwi`en, brzo useqiv. Cena 24.000. Telefon 063-1088017. 696122 STEVANA MOKRAWCA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa, bez ulagawa 31.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 696110 MILENKA GR^I]A 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 28.000 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 6337853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 696111 JEDNOSOBAN, Liman I - Jeri~ekova, 39m2, odli~an stan, ekstra lokacija, ukwi`en, mo`e jednoiposoban, odmah useqiv. Telefoni: 021/6618381; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com. 696077 JEDNOSOBAN stan 29m2 ukwi`en sa odvojenom kuhiwom kod Satelitske pijace, 21.000, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 065/850-66-16. 696082

19

NA BULEVARU OSLOBO\EWA jednosoban stan preko puta Dnevnika 29m2 cena 32.000, ukwi`en, lift, {ifra 1004209, www.nekretninemojdom.com. Tel. 523-193, 065/850-66-16. 696083 JEDNOSOBAN stan 41m2 na Novom nasequ u Ul. Stevana Hristi}a. Hitna prodaja. Tel. 451-318, 060/075-37-82, {ifra 1004745, www.nekretnine-mojdom.com. 696084 U STROGOMCENTRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan, ukwi`en 36m2, V sprat sa liftom, bez posrednika.Telefoni: 063/563-077, 021/462-364. 68016 GARSOWERA kod Dnevnika, 1. sprat, lft, 25m2 - 26.000, 28m2- 30.000e, ve}i stan 760e, nov sa parkingom. Telefoni: 063/598-463, 021/6215-260, 021/6621-797. 68028 GARSOWERA, blizina Sajma, ukwi`ena, 5. sprat, lift, bez kosina, 28m2, cena 29.000e. Telefoni: 021/454-167, 064/1893887, 060/5544-254. 68045 www.bombyx-nekretnine.com 68105-2

PRODAJEMO novu odmah useqivu garsoweru u blizini Sajma za 27.000, drugi sprat, sa liftom. Telefoni: 6447622, 063/540-165. 68054 PRODAJEMO garsoweru u centru kod Alma{ke crkve za 15.500. Useqiva odmah. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 68055 GARSOWERE - Koste Racina 23m2 + 8m2 terase 24000E, Janka Veselinovi}a 24m2, II sprat, 22000E, M. Mari} 29m2, IV sprat, 25000E.Telefon 063/587-602. 68063 LIMAN I, 33m2, II sprat, sve jedinice odvojene, Fru{kogorska 19b, u blizini fakulteta, cena 1340E/m2. Telefon 063/580-302 68134

BULEVAR OSLOBO\EWA, jednoiposoban 49m2, ~etvrti sprat za renovirawe, 44.300 www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/850-66-16, {ifra 1002498. 696085 U DUNAVSKOJ ulici 38m2 na prvom spratu 38.000. Hitno, {ifra 1002729. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 063/10-10661, 451-318. 696086 NA LIMANU 41m2 na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, adaptiran u jednoiposoban, cena 42.200, {ifra 1004467, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 696080 JEDNOIPOSOBAN stan 36m2 na Novoj Detelinari, pred useqewe, prvi sprat, cena 34.000. Tel. 063/10-10-661, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 696088 NA GRBAVICI u Mi{e Dimitrijevi}a 32m2, jednoiposoban, lep ukwi`en stan u novijoj zgradi, {ifra 1004737. Tel. 060/075-37-82, www.nekretnine-mojdom.com. 696089 NOVA DETELINARA, 32m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, terasa, ukwi`en 34.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 696112 GRBAVICA, noviji ukwi`en stan na I spratu, 34m2 Do`a \er|a. Dobro stawe. Cena 33.000. Telefon 063-108-8017. 696123 ODLI^AN, kompletno renoviran stan kod „Merkura”, 40m2 Rumena~ka. III sprat, terasa, ukwi`en. Cena 32.000. Telefon 063-108-8017. 696124


20

nedeqa27.januar2013.

OGLASi

dnevnik

29270-1


dnevnik

OGLASi

nedeqa27.januar2013.

LIMAN, [ekspirova, klasi~an jednoiposoban 49m2, IV sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en, 49.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021127. 696051 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 42.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 696040 HITNO! Brzo useqiv JIS 45m2, Stra`ilovska, III sprat, nov, u toku zavr{ni radovi, pla}ene komunalije u celosti, dvori{na strana, cena: 41.800. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 697321 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 35m2, Futo{ka kod Bolnice, V sprat, lift, ukwi`en, novija zgrada, u odli~nom stawu, cena: 29.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 697319

CENTAR!!! Blizu fakulteta i Spensa dvosoban stan od 40m2 u odli~nom stawu useqiv ukwi`en. Hitno!!! Telefon 063/500-213. 696170 TOPLICE MILANA!!! Odmah useqiv dvosoban stan od 46m2 sa lepom terasom, ukwi`en, svetao!!! Hitno!!! Telefon 065/2500-213. 696171 LIMANSKA PIJACA!!! U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno. Telefon 063/500-213. 696167 NOVO NASEQE!!! Odli~an izuzetan dvosoban stan sa posebnom trpezarijom od 63m2 za ekstra povoqnu cenu!!! Pozovite 065/2500-213. 696168 KLASI^AN dvosoban 60m2 Veselina Masle{e, IV sprat sa liftom, nije posledwi, zgrada od fasadne cigle, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dve terase, ukwi`en. 49.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021125. 696052

CARA DU[ANA!!! Starija gradwa stan od 42m2 u izvrsnom stawu sa malom terasom. Ekstra ponuda!!! Telefon 065/2500-213. 696169 ZONA BULEVARA, ukwi`en jednoiposoban stan 50m2, ekstra sre|en. Telefon 6615117. 696178 NOVA DETELINARA jednoiposoban stan 32m2 na drugom spratu, ukwi`en, ima terasu... Telefoni: 528-137, 063/538166. 696157 KOD @ELEZNI^KE STANICE jednoiposoban stan 43m2 klasi~na gradwa za 36.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 696159 NOVO NASEQE odli~nog rasporeda dvosoban stan 60m2 na prvom spratu 49.800. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 696160 NOVA DETELINARA nov odmah useqiv, odli~nog rasporeda dvosoban stan 54m2, dobra zgrada. Telefoni: 528137, 063/538-166. 696161 LIMAN TRI odmah useqiv stan 47m2 na drugom spratu u [ekspirovoj, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 696158 GRBAVICA, zona Bulevara, luksuzna zgrada, stan 52m2, ugradna kuhiwa i plakari, modernog rasporeda. Telefon 6615-117. 696179 LIMAN III, luksuzan dvosoban stan 51m2, zgrada od fasadne cigle, ni`e spratnosti, ukwi`en. Telefon 6615-117. 696180 CENTAR, novija zgrada, ukwi`en stan 50m2, odmah useqiv, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 696181 KOD JOVINE Gimnazije, ukwi`en stan 57m2, klasi~nog rasporeda, besprekorno stawe, ugradna kuhiwa, luksuzno kupatilo, malo stanara. Telefon 6615-117. 696182

DVOSOBAN na Grbavici, 48m2, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, sve novo. Useqiv po isplati, ukwi`en. 47.000. Telefon 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra:1013034. 696053 NOVA DETELINARA nov dvosoban stan 43m2 - 2. sprat, terasa, CG, isto~na strana, odvojena kuhiwa, cena sa PDV-om 40.000E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 696018 @. STANICA - 53m2 - ukwi`en dvosoban stan, perfektan raspored, ekstra sre|en, terasa, CG, lift, 3. sprat, cena 42.000E. Telefoni: 064/8236617, 661-4200. 696021 LIMAN kod „Merkatora” odli~an dvosoban stan od 53m2, cena 42.200. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 696037 LIMAN, 2.0 stan kod parka od 49m2, IV sprat. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 696035 NOVA DETELINARA Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, CG, PTV, odvojena kuhiwa. Ukwi`en. Cena 43.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 696012 HITNO!!! Bulevar: perfektan dvosoban stan kod „T - kafea”, 50m2, 1. sprat, perfektan raspored - odvojena kuhiwa, terasa, luks sre|en, brzo useqiv, ukwi`en! Cena 61.800 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 696014 EKSTRA PONUDA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila „Budu}nost”. Cena izuzetno povoqna. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 696001 NOVO NASEQE 56m2 ukwi`en - useqiv dvosoban stan, 1. sprat, terasa, CG, zgrade od fasadne cigle, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 696004

www.bombyx-nekretnine.com 68105-1

29270-2

ODLI^AN stan iza robne ku}e na nasequ 41m2 Stevana Hristi}a. Ukwi`en, odr`avan. Povoqno! Cena 34.000. Telefon 063-108-8017. 696125 NOV, odmah useqiv stan na Bulevaru Evrope 37m2, I sprat, lift. Izvanredan raspored, sve odvojeno, uredni papiri. Cena 35.000. Telefon 063-706-1341. 696126 GRBAVICA, jednoiposoban, 2.sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, deo uz Bulevar, delom sa name{tajem, mo`e kredit, ukwi`en, cena 47.000 evra. [ifra:24019. Telefoni: 064/112-62-39; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 695970 MODERAN, izvanredan jednoiposoban stan na Grbavici, 53m2 ukwi`en i odmah useqiv, hitno i povoqno se prodaje. [ifra:24478. Telefoni: 065/20-19-013; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 695971 PRODAJEM nov jednoiposoban stan odli~nog rasporeda 42m2 na 2. spratu, terasa, lift, na Novom nasequ. Cena 32.000 evra. [ifra:24663. Telefoni: 021/451-570; 063/18276-27, www.solis-nekretnine.com. 695972 PRODAJEM odli~an jednoiposoban stan 53m2 na 1. spratu na Novom nasequ, Ul. Partizanskih baza, zgrada od fasadne cigle, odvojena kuhiwa, prelepa terasa, puno zelenila. [ifra:24671. Telefoni: 021/451-570; 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 695973 NOVO NASEQE: odli~an stan 40m2 u blizini {kole i obdani{ta, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran. Odli~an raspored. Cena 34.000 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 696011 GRBAVICA, odli~an, noviji ukwi`en 1.5 stan od 34m2, terasa, mo`e zamena za 2.5. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 696034 IZDAJEM odli~an jednoiposoban name{ten stan od 37m2 u Branimira ]osi}a za 150 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963. 696027 NOVO NASEQE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefoni: 6368429, 063/828-8377, www.bomil.rs. 696036 JEDNOIPOSOBAN 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwi`en, useqiv, bez ulagawa. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 542-779. 696022 JEDNOIPOSOBAN, komplet renoviran, ukwi`en stan od 37m2 na 3. spratu. Hitna prodaja. Cena 36.000 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 696023 HITNO: 47m2, ukwi`en stan, odmah useqiv, lift, terasa, CG, PTV, zgrada od fasadne cigle. Cena 34.000 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/542779. 696024 USEQIV mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi 25m2 3. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, Nova Detelinara, cena 25.500E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 696020 CENTAR: zgrada stara 4 godine, 43m2 - jednoiposoban, ukwi`en stan sa terasom. Odli~an raspored, CG, lift, perfektno stawe. Cena 44.300 evra. Telefon: 064/823-6610, 542-779. 696017

21


22

OGLASi

nedeqa27.januar2013.

www.bombyx-nekretnine.com 68105-3

HITNO!!! Centar. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad. Cena 58.000 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 696005 NOVA DETELINARA, 51m1, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... pozovite... [ifra:21347. Telefoni: 021/427-277; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 695974

DVOSOBAN stan 52m2 u blizini Keja na 4. spratu, nema lift, ukwi`en, cena 46.400 evra. [ifra:13226. Telefoni: 065/20-19-011; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 695975 NOV, novcat i ukwi`en dvosoban stan na Somborskom bulevaru, 46m2, na tre}em spratu, lift, terasa, sa PDV-om, cena 47.400 evra. [ifra:20949. Telefoni: 065/2019-011; 021/451-570, www.solisnekretnine.com. 695976 ODLI^AN, komforan dvosoban stan, klasi~nog rasporeda, ukwi`en 51m2, na 2. spratu, cena 48.400 evra, nije fiksna. [ifra:24480. Telefoni: 063/18276-67; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 695977 GRBAVICA - Limanska pijaca, odli~an dvosoban stan 45m2 na 2. spratu, odvojena kuhiwa, lepe sobe, ostava, terasa, cena 48.500 evra. [ifra:24670. Telefoni: 064/13404-59; 021/451-570, www.solisnekretnine.com. 695978 ODLI^NA PONUDA, @elezni~ka ulica, na uglu sa Maksima Gorkog, klasi~an komforan dvosoban stan od 60m2, drugi sprat, u novijoj zgradi kvalitetne gradwe, stan ukwi`en i odmah useqiv, cena po~etna 71.000 evra. [ifra:24747. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 695979 LIMAN II, odmah useqiv, renoviran stan 62m2. Ukwi`en, lift, terasa. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Cena 54.000. Telefon 063-7776-233. 696127 VOJVODE MI[I]A u blizini Keja, 52m2, dvosoban renoviran stan bez ulagawa. Ukwi`en, ima terasu. Povoqno! 44.400E. Telefon 060/6211685. 696128

ODLI^AN dvosoban stan kod Keja, 64m2 Du{ana Vasiqeva. Ukwi`en, III sprat, velika terasa. Povoqno! 51.500. Telefon 060-6211-685. 696129 BALZAKOVA 50m2, dvosoban, odvojena trpezarija, ukwi`en, brzo useqiv, lift, terasa, cena dogovor. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 696113 IZUZETNO povoqna prodaja ukwi`enog stana od 63m2 na Novom Nasequ, Bra}e Drowak. Lift, terasa. Cena 46.500E. Povoqno! Telefon 063/108-8017. 696134 U NAJSTRO@EM CENTRU, 43m2 Nikolajevska, prazan, odmah useqiv. II sprat, terasa, ukwi`en. Povoqno! Telefon 063-7776-233. 696131 IZVANREDAN renoviran stan 56m2 Balzakova kod Doma zdravqa. II sprat, lift, velika terasa, odli~an raspored. Cena 54.500. Telefon 063-108-8017. 696132 U PARK CITY, dvosoban 60m2 komplet zavr{eni, prazni i odmah useqiv, ukwi`en, 1002648. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 696090 NA LIMANUII dvosoban stan 54m2 na VI spratu, nije posledwi, gleda na dvori{te, lift, terasa, ukwi`en, 50.500, {ifra 1002157, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 696091 MILETE JAK[I]A, 40m2 dvosoban stan na III spratu, ukwi`en, sre|en, cena 43.500, {ifra 1004654, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 065/850-66-16. 696092 DETELINARA, dvosoban stan 48m2 na IV spratu, ukwi`en, hitno, cena 32.000, {ifra 1004670. Tel. 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 696093 DVOSOBAN stan na Limanu u Balzakovoj ulici, 56m2, prazan, useqiv, ukwi`en, odli~nog rasporeda, na drugom spratu, vlasnik. Tel. 063/1010-661. 696094 U PETRADRAP[INA 47m2 stan je predat na legalizaciju u novijoj zgradi, cena 34.000. Tel. 065/850-66-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003593. 696087 DVOSOBAN, Sajam - Slobodana Baji}a, 52m2, I sprat, nov, mo`e i sa gara`om 18m2 u istoj zgradi, lep stan, vredi pogledati. Telefoni: 021/6618381; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com. 696072

DVOSOBAN, Liman III, blizina NIS-a i Merkatora, ukwi`en. Telefoni: 021/6618381; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com. 696062 PRODAJEM stan, 50m2, na tre}em spratu od pet, bez lifta, kuhiwa ima prozor, sa terasom, 41.200 evra. Vlasnik. Telefon 064/28-53-919. 67452 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan bez ulagawa na tre}em spratu, bez lifta, 50m2, sa podrumom na Novom nasequ, 41.200e. Telefon 064/2853-919. 67453 PRODAJEM povoqno dvosoban stan na Novom nasequ 56m2, svetao, tre}i sprat, lift, kvalitetan Ul. Stanoja Stanojevi}a. Telefon 063/532460. 67570 DVOSOBAN, Liman II, ukwi`en, odmah useqiv, mo`e rekonstrukcija u dvoiposoban, 62m2, cena 53.000e, bez agencija. Telefoni: 021/454-167, 064/1893887, 060/5544-254. 68046 PRODAJEMO dvosoban ukwi`en stan u blizini `elezni~ke stanice na drugom spratu za 45.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 68052

PRODAJEM stan u Petrovaradinu u Preradovi}evoj ulici drugi sprat, lift, centralno grejawe. Telefon: 062/157-5325 i 0230/27-153. 67854 PRODAJEMO mawi jednoiposoban stan u blizini Betanije za 35.000. Ukwi`en, useqiv odmah. Telefon 6447-622, 063/540-165. 68053

NOV, odmah useqiv dvoiposoban stan mawe kvadrature, prelep pogled na Fru{ku goru, hitna prodaja, cena 37.100 s PDV-om za ke{. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 696039 NA LIMANUIV dvoiposoban stan 64m2 na IV spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 54.500, {ifra 1000260, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 696097 U SAVE QUBOJEVA 72m2 klasi~an dvoiposoban stan na IV spratu, nije posledwi ali nema lift, dve terase, gleda na tri strane, cena 56.600. Tel. 523-193, 060/075-37-82, {ifra 1004716, www.nekretnine-mojdom.com. 696098

NA RUMENA^KOM PUTU 75m2 dvoiposoban stan na prvom spratu, cena 61.000. Tel. 451-318, 065/850-66-16, {ifra 1004735, www.nekretnine-mojom.com. 696099 LIMAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en! 58.000. Telefon 063-7776-233. 696133 TRG MARIJETRANDAFIL 67m2 produ`etak Pa{i}eve ulice. Dvoiposoban, nov, ukwi`en, odmah useqiv. III sprat, terasa. 62.000E. Telefon 063/108-8017. 696135 BRANIMIRA ]OSI]A, 9m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 59.000E. Telefon 063108-8017. 696136 STANICA, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en, IV sprat, lift, terasa, hitna prodaja 47.400. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 696114 LIMAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwi`en i useqiv po dogovoru, cena 64.000 evra. [ifra:24132. Telefoni: 021/451-570; 063/433738, www.solis-nekretnine.com. 695980 KATOLI^KA PORTA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i Tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Telefon 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013295. 696054 NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 58.200, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 696041 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvoiposoban stan od 64m2 na III spratu, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 696042 STANICA!!! Dvoiposoban stan od 67m2 odmah useqiv ukwi`en u odli~nom stawu. Povoqno!!! Telefon 065/2500213. 696173 DU[ANA VASIQEVA!!! Dvoiposoban stan od 64m2 klasi~na gradwa tre}i sprat, useqiv po dogovoru. Ekstra ponuda!!! Telefon 063/500213. 696174 CENTAR!!! Blizu Spensa i Radni~kog trosoban stan od 83m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500213. 696175 BULEVAR OSLOBO\EWA!!! Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500-213. 696172 BULEVAR EVROPE odli~an, nov, ukwi`en, trosoban stan, odmah useqiv, drugi sprat, na dobroj poziciji za 67.000, dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 696162 KOD MASTER CENTRA trosoban stan 84m2 na tre}em spratu, lift i gara`a 15m2, ukwi`eno. Sve za 77.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 696163 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS 75m2, Petrovaradin, Blok VIII, dvori{na strana, odli~an raspored, lift, terasa, ostava, odvojena kuhiwa, ukwi`en, odr`avan, cg, cena samo: 51.500. Tel. 021/523-700, 065/55-36-212. 697322 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS 71m2, Grbavica, II sprat, lift, terasa, odli~an raspored, zgrada od fasadne cigle, odv. kuhiwa, ukwi`en, cena: 61.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 697317

dnevnik

NOVA DETELINARA, „Dinamika”, zgrada vrhunskog kvaliteta, odli~an nov 3.0 stan od 71m2, klasi~nog rasporeda sa odvojenom kuhiwom sa prozorom, odvojeno kupatilo i wc, ukwi`en. Telefoni: 063/828-8377, 636-8429, www.bomil.rs. 696044 LIMAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77. 696045

HITNO!!!! 75m2 - trosoban stan, terasa, lift, CG, ukwi`en, odli~no stawe, cena 51.500E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779. 696026 KLASI^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 68.000 evra. [ifra:22774. Telefoni: 021/451570; 065/20-19-013, www.solisnekretnine.com. 695981 IZUZETNA PRILIKA, odli~an trosoban stan u Maksima Gorkog. Klasi~an, renoviran, sa lepom terasom, zgrada od fasadne cigle. [ifra:24352. Telefoni: 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 695982 TROSOBAN salonski stan kod Izvr{nog ve}a, dobro o~uvan, na 1. spratu, 120m2, odvojena kuhiwa, prelepa terasa, cena 154.500 evra. [ifra:22492. Telefoni: 060/01894-22; 021/427-277, www.solisnekretnine.com. 695983

CENTAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Telefoni: 636-6952, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 96046 TROSOBAN 86m2, Rumena~ki put, I sprat sa liftom, fasadna cigla, dve terase, lepo kupatilo, posebno wc, velika kuhiwa sa trpezarijom, dve ostave, dvostrano, ukwi`en. 65.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021124. 696055 NOV trosoban stan 57m2, Temerinska, II sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, ostava, posebno wc, terasa, dve spavace sobe, prazan, dvori{no orijentisan, useqiv, ukwi`en na prodavca, 57.000. Telefon 063/517-846. 696057 NOV trosoban 75m2, Heroja Pinkija, I sprat, gleda na dve strane, terasa, centralno grejawe. Niko nije `iveo u stanu, ukwi`en 1/1, 64.000. Telefon 063/517-846. 696058 NOV ekskluzivan trosoban 102m2 u novoj zgradi na Limanu III, Narodnog fronta I sprat, kod „Idea” marketa. 110.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. 696059

PETROVARADIN - Blok 8, prodajem hitno stan 74m2, na 5. spratu sa liftom, ukwi`en, ali za sre|ivawe, cena 51.500 evra, a mo`e i zamena za skupqi u Novom Sadu. [ifra:24714. Telefoni: 021/451570; 064/134-04-59, www.solisnekretnine.com. 695984 LIMAN 72m2 - ukwi`en trosoban stan, gradila „Budu}nost” - sendvi~ zid, lift, terasa, CG , bez ulagawa, ju`na strana, cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 696002 HITNO!!! Nova Detelinara: trosoban 70m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 godine, luksuzno ura|en. Cena 58.200 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 696010 HITNA PRODAJA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! 62.000 evra. Telefon 060-6211-685. 696137 ODMAH USEQIV stan u novijoj zgradi 77m2 Gunduli}eva. Ukwi`en, lift, terasa, dva kupatila, odli~no stawe. Povoqno! Cena 67.000. Telefon 060-6211-685. 696138

HITNA PRODAJA! Perfektan TS 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, odv. kuhiwa, 2 san. ~vora, ukwi`en, cena: 91.000 za ke{ - popust! Tel. 021/523700, 063/536-212. 697318 CENTAR u Radni~koj ulici, odli~an trosoban stan na III sa liftom, cena 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 696043 www.bombyx-nekretnine.com 68105-4


OGLASi

dnevnik

www.bombyx-nekretnine.com 68105-5

NOVA DETELINARA, trosoban stan, 55m2-46.500E, ukwi`en, odli~an! Telefoni: 064/215-60-90, 021/522-177. 696143 TROSOBAN stan na Detelinari, svetao, ukwi`en, prvi sprat, 63m2, cena 830 evra/m2, {ifra 1004730, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 063/10-10-661. 696105 NA BULEVARU OSLOBO\EWA u vojnoj odli~noj zgradi 78m2 na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 71.000. Tel. 063/10-10-661, 451318, www.nekretnine-mojdom.com. 696096 KOD IZVR[NOG VE]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 89.000. Tel. 021/451-318, 523-193, 065/85066-16, 1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 696100 U JEVREJSKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine, {ifra 1004376. Tel. 060/075-37-82, 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 696101

NOVO NASEQE, kod Doma zdravqa, pravi porodi~an stan odli~nog rasporeda, 90m2, drugi sprat, prostrana terasa, dva mokra ~vora, ugradni plakari, stan ukwi`en, odmah useqiv, dobra cena 80.000 evra. [ifra:24513. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 695988 NOVO NASEQE, hitna prodaja, troiposoban stan 87m2, tre}i sprat bez lifta, ukwi`en i brzo useqiv, cena 65.000 evra. [ifra:16636. Telefoni: 021/427-277; 064/13404-59, www.solis-nekretnine.com. 695986 SALONSKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra:1013277. 696060 BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 696047

AKADEMIJA UMETNOSTI u Novom Sadu obave{tava da }e se odbrana doktorske disertacije kandidata mr Silarda Antala iz nau~ne oblasti Filmologija, pod naslovom

„Osnivawe Televizije Novi Sad i prve godine rada (1970-1980)”

odr`ati 05. 02. 2013. godine u 11.00 ~asova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Ulici \ure Jak{i}a br. 7

U DU[ANA VASIQEVA, 74m2, ukwi`en, bez ulagawa, cena 70.000. Tel. 065/850-66-16, 451318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004570. 696102 NA LIMANU IV, Narodnog fronta, 77m2, lift, terasa, ukwi`en, odr`avan stan, 71.000, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004590. Tel. 451-318, 065/850-66-16. 696103 PRODAJEMO trosoban stan 67m2 kod Sajma za 52.000. Useqiv odmah. Telefon 6447-622, 063/540-165. 68050 PRODAJEM trosoban stan 86m2- 85.000evra na Limanu IV/ 2. sprat. Telefon 064/1127214. 68051 PARISKE KOMUNE trosoban 67m2, IV/VII, 48.000E. Svete Kasapinovi}a, nov 67m2 V.P. 52.000E. Kopernikova 65m2, V.P. 54000E. Telefon 063/587-602. 68062 DVOIPOSOBAN blizina Limanske pijace, 2. sprat, ukwi`en, odmah useqiv, lift, 71m2, cena 61.500e, bez agencija. Telefoni: 021/454-167, 064/189-887, 060/5544-254. 68047

NA LIMANU II, 90m2, Ravani~ka ulica, komplet sre|en. Tel. 065/850-66-16, 451-318 {ifra 1004508, www.nekretninemojdom.com. 696104 MAKSIMA GORKOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 696115 SEQA^KIH BUNA 86m2 - ukwi`en troiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, odr`avan - bez ulagawa, cena 72.100E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779. 696015 ODLI^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena 77.000 evra. [ifra:23835. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 695985

29257

^ETVOROSOBAN u strogom centru, Kosovska 105m2, V sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, dva kupatila, velika terasa sa pogledom na centar i Tvr|avu, ukwi`en 119.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021126. 696061 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 696048 U NEPOSREDNOJ BLIZINI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867. Telefoni: 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 695987 TOP PONUDA, novi Somborski bulevar, odli~an porodi~an stan, ~etvorosoban 93m2, drugi sprat, dodatno opremqen i ure|ivan, cena samo 67.000 evra. [ifra:23588. Telefoni: 064/2003-103; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 695989 N. DETELINARA 83m2, ~etvorosoban, lift, terasa, ukwi`en, gleda na dvori{te, cena 57.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 696116 ^ETVOROSOBAN stan 100m2 podne povr{ine 85m2 eta`irane, u Mi{e Dimitrijevi}a ulici, lift, hitno, 70.000. Tel. 523-193, 063/10-10-661. 696107 LIMAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. ^etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 0637776-233. 696139 ODMAH USEQIV salonski stan 136m2 kod Dunavskog parka. II sprat, Ukwi`en, lift, tri terase. Retka prilika! Cena 125.000. Telefon 063108-8017. 696140

KEJ - salonac, 73+8m2, jedan stan jedan sprat, terasa, ukwi`en, dvori{te, tavan, 89.000. Telefon 065/850-66-16. 696095 ^ETVOROSOBAN, Liman II, 110m2, novija zgrada i troiposoban, Liman II, 88m2, crvena fasadna cigla, odli~na zgrada i veoma lepo orjentisan stan. Telefoni: 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 696078 LAZE KOSTI]A!!! Jedinstvena ponuda salonski stan od 131m2 visoki parter pogodan za poslovni prostor ordinacije kancelarije. Telefon 063/500-213. 696176 NESVAKIDA[WA PONUDA, 250m2 sa pripadaju}im tavanom u centru grada pe{a~ka zona, interesantan za vi{e namena. Telefon 063/500-213. 696177 NOVA DETELINARA, ukwi`en 3.5 dupleks stan od 66m2, hitna prodaja, cena 46.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 696038 CENTAR, Spens, ukwi`en stan od 114m2 u dva nivoa, bez kosina, 4. sprat, ekstra povoqno, fiksno 80.000evra. Telefon 063/522-730. 67844 4.0 SOBAN, salonski, strogi centar, 1. sprat, bez ulagawa, 113m2, cena 135.000e, bez agencija. Telefoni: 021/454-167, 064/189-3887, 060/5544-254. 68044 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks 89m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30. 66524 PRODAJEM ili mewam za mawi nov 3,5 soban stan 81m2, zgrada sa 4 stana, svojim dvori{tem i zatvorenim parkingom. 063-501-671. 67909 PRODAJEM troiposoban stan, 96m2, u Ulici Du{ana Danilovi}a br. 7, 1. sprat, stan 111, Novo naseqe. Telefoni: 400-669, 064/13-52-012. 67940 PRODAJEM stan 72m2, troiposoban, nov, ukwi`en, {iri centar, terasa, IV sprat bez kosina, 61.000 E, mali tro{kovi re`ije. Telefoni: 6322-448, 060/6322-448. 66553

KUPUJEM obradivo zemqi{te. Telefon 063/11-24-911. 696149 LOKACIJA u Petrovaradinu, dozvoqena gradwa stambene zgrade PR+3+PK u dupleksima. Pla}awe u ke{u i kvadratima na samoj lokaciji...U toku je prikupqawe ponuda, a za vi{e informacija pozovite 064/2003-103. 695946 PLAC na putu N. Sad - B. Jarak, 21.000m2 - izgra|enost 3000m2, povoqno i gra|evinski plac za vi {e po ro di~ no stanovawe Mi{eluk, 763m2, povoqno. Telefoni: 021/6618381; 063/128-97-97, www.kvartnekretnine.com. 696063 PRODAJEM obradivo zemqi{te 20 ha. Telefon 063/11-24-911. 696150 GRA\EVINSKI PLAC Popovica 1006m2 - 22.500E, Bocke 985m2, 1560m2, 2700m2, vredi pogledati, pogled na grad. Telefoni: 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 696073 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena:10.000. Telefon 063-10-88017. 696117 ^ORTANOVCI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776-233. 696118

nedeqa27.januar2013.

23

VETERNIK - 36.000, ukwi`ena ku}a 70m2, 640m2 placa u centru kod Osnovne {kole i zabavi{ta dozvoqeno P+1+pk = 500m2. Telefon 063/585-076 68001 PRODAJEM ku}u, novija gradwa, u Starim Ledincima, u centru, 180m2, spratna, 45.000e. Telefon 063/166-1425. 68112

HITNO prodajem novu vikendicu 45m2 na placu od 450m2, na Dunavu u Futogu, terasa 40m2, zidani ro{tiq, ostaje nov name{taj, struja, voda, cena samo: 13.000. Tel. 021/523700, 065/5536-212. 697324 KU]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena dogovor. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601 021/424-963. 696003 KUPUJEM luks ku}u na dobroj lokaciji u Novom Sadu do 300.000 evra ili plac za gradwu ku}e-vile na atraktivnoj lokaciji oko Betanije ili Jodne Bawe u Novom Sadu do 150.000. Telefon 063/82-88377, www.bomil.rs. 696029 UKWI@ENA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 696050 KU]A, Telep - blizina Bulevara Evrope 125/350m2, bez ulagawa, vredi pogledati. Telefoni: 021/661-8381; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com. 696076 ULI^NI deo ku}e na Grbavici u Krilovoj. 37m2 ukwi`eno + galerija 15m2 + terasa. Odli~no stawe, renovirano kompletno. Povoqno! Telefon 063-7776-233. 696130 TELEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 696141 HITNA PRODAJA - Novi Sad, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 80m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, gara`om od 15m2, plac 150m2, 30.000E. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-62. 696147 NOVI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 136m2, sa posebnim brojilom, 2 gara`e po 15m2, i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja. Telefoni: 063/11-24-911. 021/526-622. 696148 EKST RA PON UD A!!! Na atraktivnom mirnom mestu na top lokaciji kod Jodne bawe ku}a na prodaju. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 696164 PETROVARADIN, ukwi`ena ~etvorosobna ku}a, kolski ulaz, 120m2 cena 72.000 nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 696109 ^ARDAK, odli~na novija ku}a 200m2 stambeno, pomo}ne prostorije, prelep plac pod ~etinarima 1000m2. Izvanredno stawe, eta`no grejawe. Hitno! Telefon 063-7776-233. 696119 LEDINCI nova ukwi`ena spratna ku}a 100m2, plac 1300m2, voda, struja, gas, telefon, kablovska, odmah useqiva, cena 61.800E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 696008

S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 80.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 696108 PRODAJEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon 060/766-88-10. 67955 BOCKE - Veliki plac sa prelepim pogledom na Novi Sad cena - 10.000E. Telefon 063/750-93-94. 68026 PETROVARADIN - placevi za gradwu 680m2 785m2, 800m2, 1200m2, 1400m2 6000m2... Cene ekstra povoqne. Telefon 063/152-052-1. 67998 PETROVARADIN - glavni put, placevi 350m2 i 460m2, ukwi`en 1/1, ekstra povoqno. Telefon: 063/152-052-1. 67999 PRODAJEM parcelu na auto putu, posle pumpe „Minut”, povr{ine 6333m2, front 47m do autoputa. Cena 3,5E/m2. Telefon 063/587-698. 68094 PRODAJEM ku}u 80m2 sa perionicom na uglu ulica Futo{ki put i Suboti~ki bulevar. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90 67481 PRODAJEM luksuznu ku}u na Telepu. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90 67482 TRG 1.MAJA, stara prizemna ku}a sa podrumom, pomo}nim prostorijama i sa gara`om. Ukwi`ena, vlasni{tvo 1/1, dobra lokacija. Telefon 064/837-2806. 67627 TELEP: dve spratne odvojene ku}e na placu od cca 700m2 sa komplet infrastrukturom. Ukwi`eno, prodaja- dogovor. Telefon 063/200-512. 67942 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 061/249-8409, 062/107-29-96. 67956 TELEP, nova spratna ku}a 230m2, lokal, radionica 45m2, plac 7,5 ari, mo`e zamena za stan ili dva uz doplatu.Telefon 021/505-885. 67991 SALONSKA KU]A, strogi centar, visoko prizemqe, 150m2, suteren 150m2, plac 300m2, ekstra lokacija, 185.000e, bez agencija. Telefon 021/454-167, 064/1893887, 060/5544-254. 68049 KU]A, Popovica 60m2 na placu od 2.170m2, struja, voda, ukwi`eno, na glavnom putu. Telefon 063/1289-797. 68025 PETROVARADIN blok vila povoqno prodajem polovinu dvoj ne ku }e sa dva odvo je na stana po 90m2, mo`e zamena. Telefon 063/500-223. 67969 PETROVARADIN - ukwi`ena stara ku}a na dobroj lokaciji. Novija ku}a sa vi{e stanova, prazna useqiva. Telefon 063/585-076. 68000 PRODAJEM sprat u ku}u u Sremskoj Kamenici + ku}u u dvori{tu sa potkrovqem 350m2 kod Instituta. Telefon: 063/563-077 i 064/266-41-15. 67970 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-1-9977 66527

PRODAJEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno.... Telefon 063/538-166. 696153 PRODAJEM ili izdajem uli~ni lokal u prizemqu Master centra novosadskog sajma. Lokal se sastoji od prizemqa + galerija, ukupne povr{ine 250m2. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefoni: 063/527459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [ifra:80389. 695944 PRODAJEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena 80.000 evra. [ifra:80027. Telefon 063/520-296, www.solisnekretnine.com. 695945 IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 68003 PRODAJEM ili mewam za mawi stan+doplata uli~ni lokal u Laze Tele~kog od 20m2. Telefon: 063-501-671. 67910 PRODAJEM lokal od 18m2, na Bulevaru kneza Milo{a 21, sa telefonom i sanitarnim ~vorom. Pogodan za kancelarije, cena 8500E.Telefon 063/587-698. 68096 HITNO I POVOQNO prodajem dva nova poslovno-stambena objekta povr{ine od po 1000m2, pod krovom, u strogom centru mesta. Telefon 060/4142446. 68117 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe~a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en. Telefon: 063/8923-168 i 061/62144-24. 68121

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni:064/33-77-695, 062/ 823-12-98, 824-611. 66861

PRODAJEM noviji stolarski bansek. Telefon 063/459239. 67990

KLIME! KLIME! KLIME! Kupujemo polovne klime ispravne i neispravne. Radimo ugradwu, servis, prawe, ~i{}ewe, puwewe freona. Pozovite: 021/6215-260, 063/8488778, 063/598-463. 68066

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 65721 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon 6612-570 od 9-12 i od 1519. 67965 MOLERSKA RADWA - najpovoqnije radimo demit fasade, gletovawe, kre~ewe, adaptacije. Iskusni i odgovorni majstori. Telefoni: 063/518-346, 021/882-133. 68005 ZATVARAWE TERASE od PVC profila - 100E/m2 i monta`a tendi od leksana = 60e/m2. Telefon 063/521-750. 68023


24

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa27.januar2013.

Po~ivajme|uan|elima

Posledwi pozdrav velikom ~ovekuiprijatequ

dnevnik

Posledwipozdravdragombratu iujaku

KU]NI MAJSTOR - montiram name{taj, kuhiwe, brave, {arke, sanitarije, popravke vrata, prozora, roletni, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon065/6824-398. 68058 KERAMI^AR - postavqawe svihvrstakerami~kihplo~ica. Dugoro~no iskustvo. Telefoni 021/6413-911, 062/853-4948, Martin. 68107 VODOINSTALATER pru`asve uslugeudelatnosti:odgu{ewaodmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsneokokade. I vangrada.Telefoni:063/7509499,065/5610864, 021/6394167. 68156 GIPS POVOQNO: spu{teni plafoni,pregradnizidovi,potkrovqa. 68111

KUPUJEM ispravne i neispravnekolortelevizore,LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 67888 PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqamnaadresu.Non-stop, Mladen.Telefoni:021/421-516, 064/157-25-14. 67889

Aleksandar Radulovi}[aran

Jelena.

QubomirPopovi}

QubomiruPopovi}u odsestreDane saporodicom.

Bubetu

ro|.1948. Sahranajeuponedeqak,28.1.2013.godine,u13.30~asova, naGradskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}enaporodica. 68158

68168

^ E T R D E S E T O D N E V N I  P O M E N na{emdragom

68159

Posledwi pozdrav kom{ijiiprijatequ

Posledwipozdravna{em od:NikoleMilinova saporodicom iosobqarestorana.

dragom

Posledwipozdravna{em

68165

Posledwipozdravna{emdragom uji

SaviRadukinu Bati G O D I [ W I  P O M E N na{emdragom

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone,lomqenozlato,starisrebrniizlatninovac,medaqe,ordene,sabqe,bode`e,satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180,021/451-409. 67085

MINI FARMA uKa}urasprodaje koke-nosiqe stare godinu danapoceni150din-komad.Telefon:063/587-698. 68095

3 Satugomibolomjavqamosvimro|acima,prijateqima ipoznanicimajeu65.godinipreminuona{dragiivoqeni

Bubetu

QubomiruPopovi}u Bubetu

odwegovihpecaro{a: Saleta,Nine,Uro{a iMarka iporodica Metodijevi} i Tutwevi}.

Bubetu

odwegovih: Marka iMiletaAntoni}a kaoiNikole[ampawca.

oddrugarasa ^erevi}keskele.

68167

68166

68164

S E Ć A N J E 

QubomiruPopovi}u MilanuRadukinu Miji

i T R I N A E S T O G O D I [ W I  P O M E N na{oj

Posledwipozdrav

nanašedrage

od:Maje,Aleksandre iVelimira.

68162

Posledwipozdravdragoj

EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijskesestre,gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizio- terapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon021/400-148. 68040 TRA@IM stolara sa iskustvomuradusaplo~astimmaterijalom. Telefon 063-508615. 67856 AGENCIJA za ~uvawe, podu- ~avawe dece svih uzrasta u NovomSaduiEvropi,nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon021/400-148. 68041

Dragutina Kurbatfinskog

Pru`iosinamtolikoqubavi,dobroteiradosti.Zato ti traje{ i `ive}e{ u na{im srcima kroz najlep{e uspomene koje nas podse}aju na tebe. Nikada ne}emo zaboravititvojvedarlikitvojudobrotu.

30.1.1986-2013.

MilosaviRadukin Seli

@are,Radmila,Dragana,Dina, Nenad, tvojaVaca iZorica.

Wihovinajmiliji.

68144

68130

S E ] A W E

VeriAleksi}

Dragi

AlojzijuKurbatfinski

ro|.Dimovi}

rođ.Fiederer od:sestaraSmiqe iMilene saporodicama.

S ljubavlju i poštovanjem nosimo Vasusrcimaimislima. VašiFiedereri ićerkaMarina.

68152

NAJPOVOQNIJI otkup zlata i srebra, zlatere u Jevrejskoj 31 i Bulevaru oslobo|ewa60A.Telefon062/1630876. 68009 PRODAJEM drva bagrem, hrast, bagrem, cena 3.300 din metar, prevoz gratis. Mogu}a uslugarezawaicepawa.Telefoni:061/617-22-19,063/77-19142. 68065 KUPUJEM starogvo`|e,ve{ ma{ine,{porete,stareautomobile za otpad, karoserije, ~istimpodrume,tavane,odnosim {ut.Telefoni:6618-846,064/9533-943,063/84-85-495. 67979

Bubetu

TotLaslo 1943-2008. Zauvekostajesamolepose}awe natebe.

68002

Satugomibolomjavqamosvimro|acima,prijateqima i poznanicima da nam je na{a draga i voqena majka i baka

Bube oti{aositihoimirno,kadatonikoodnasnijeo~ekivao. Tvoja dobrota, plemenitost i qubav zauvek }e nas obasjavati. Ve~no}emotepamtitiiodzaborava~uvati. Ilija iIvanka saporodicom.

Ilona saporodicom.

68145

67920

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da jepreminulana{a mama,bakaiprabakau92.godini.

Obave{tavamo prijateqe da je 25. 1. 2013. godine preminuona{dragi

VeraAleksi} ro|ena1935.godine preminulau78.god.

Posledwipozdrav

@ivanaKolarski

QubomiruPopovi}u

ro|enaVlaov

odporodica: Kolar, Mileti}i\ukanovi}.

Sahranaje27.1.2013.godine,na pravoslavnom grobqu, u 14 ~asova,uKulpinu. O`alo{}eni: }erkeDu{ka,Ivana isinLaza saporodicama.

68163

OG-1

Sahrana}eseobavitiuponedeqak,28.1.2013.godine,u 15~asova,naGradskomgrobqu,uNovomSadu.

O`alo{}enaporodica: }erkaDanijela,zetNikola, unukeJovana iNata{aKozomora. 68137

AleksandarRadulovi}[aran Komemorativni skup je danas, 27. 1. 2013. godine, u 10 ~asova,Konkordija,Ul.Kisa~kabr.43. Savelikim`aqewemibolomopra{tajuse Vesna iporodicaKaran. 68169


^iTUQe l POMeni

dnevnik

D V O G O D I [ W I  P O M E N

nedeqa27.januar2013.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 58. godini preminuona{dragi

Du{anNeatnica JasnaKurte{

Danas,27.1.2013.godinenavr{ava se deset godina od kada nas je napustilana{a

1935-2008.

MiroslavSamarxi}

1966-2011. Se}awaneblede.

Tvojinajmiliji.

Sahrana }e se obaviti u utorak, 29. 1. 2013. godine, u 13.30~asova,naGradskomgrobquuNovomSadu. O`alo{}enaporodica Samarxi}. 27012013

67899

67915

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

P O M E N

GospavaRadman

dipl.in`. 1999-2013. Dragi na{, iako godine brzo prolaze, se}awe na tvoj lik i tvoju dobrotu `ive}e u na{im srcimazauvek. Punonamnedostaje{. Tvoji:Du{ica,Tawa, Dejan,OqaiTamara.

P E T O G O D I [ W I  P O M E N 

25

Danasjetvoj26.ro|endandragi sine

Vremeprolazialina{ase}awa iuspomenene. Uvek }emo te se rado se}ati sa ponosom,qubavquipo{tovawem. Tvoji:sin An|elko, snajaMilena,unukaSawa iunukNikola.

Uveksanamaiunama,tvoji: Stevan,Goran, Qubica iSowa.

68113

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

P O M E N 

JelenaNikoli}

68116

Na{oj dragoj Veri u znak pozdrava.

Uutorak,29.1.2013.godinenavr{avasedugihitu`nih 10godinaodsmrtina{egmu`a,ocaidede

MilkaMiladinovi}

BrankoHalavawa

Stevan^obanov

izBeo~ina

27.1.1987-28.3.2008. Danas se navr{ava godina od smrti na{eg dragog supruga, ocaidede.

Biosina{aprvaradost,asada najve}atugai`alost.

IN MEMORIAM Danas, 27. januara 2013. godine navr{ava se ~etrnaest godina odkakonijesanama

@ivkaKrsti}a Porodica.

MamaSla|ana ibratDragan.

68072

Vreme koje prolazi ne}e izbrisatise}awenatebe. Dana 28. 1. 2013. godine, u 10.30 ~asova odr`a}e se parastos u crkviuBeo~inSelu.

Vremeprolazialitugaibolzatobomostaju.

Snamaiunama,zauvek. Porodica.

Satugomibolomobave{tavamo ro|ake, prijateqe, poznanike i kom{ije da je 26. januara, u Novom Sadu preminula na{a dragaivoqena

Satugomibolomjavqamosvimro|acima,prijateqima ipoznanicimadajena{adragaivoqenamajka,bakai prabaka

Wene:Mila i Bo`ana.

68131

68139

Z A H V A L N I C A Povodomsmrtina{egdragog

Sekere{Ferenca SmiqanaMe|edovi} LerincIlona

1938-2013.

ro|.@eli Ve~no}e`ivetiuse}awima }erke isupruga.

SahranajeuGorwemPoqu,kod Nik{i}a. O`alo{}eni:suprugDanilo, }erkaQubica,sinDragan, unuciNikola,Ivana iNina.

67933

68160

P O M E N

Dana30.1.2013.godinenavr{avaju se~etiritu`negodineodsmrti na{egdragog

IlonaKokai preminulau93.godini. Sahrana}eseobavitisutra,28.1.2013.godine,u10.30 ~asova,naGradskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:}erka ArankaPopovicki, unukaElena saporodicom. 68136

Na{ojnajdra`oj

^etvrtvekaiskrenog,toplogi vedrog dru`ewa pretvori}emo use}awedokjenas...

Weninajmiliji.

68114

68088

VeraAleksi}

`elimo da izrazimo najdubqu zahvalnost svim dragim qudima, prijateqima, po{tovaocima, biv{im kolegama, a posebno kolegamaiz„Semenarstva”koji su prisustvovali posledwem ispra}aju i svojim cvetnim darovima poku{ali da ubla`e na{utuguibol. O`alo{}enaporodica.

JovanLuki} Bi}e{ ve~no voqen i nikad zaboravqen. Hvala ti za svu dobrotu i qubav koju si nam nesebi~nopru`ao.

Tvojinajmiliji.

68148

68153

Satugomiprazninomopra{tamo seod

Posledwipozdravodkoleginica izapoteke„Prof-farm”.

MarijeMari}

mr ph. Marija Mari}

MijajloNinkovi} Buca 31.8.1943-24.1.2004.

Ako mo`e{ da ~uje{, oslu{ni jecajudu{amana{im,jerinakon devetgodinasuzauokunejewava, a rawena srca se gu{e u bolu {tosinaspreranonapustio. Tvojinajmiliji: suprugaRadmila ideca Jasmina iVladimir saporodicama.

Vreme prolazi, a tuga i bol za tobomnikadane}eprestati.

68029

67989

Maruci

MladenaKalabe

'

Hvalatizasve. Drugarisafarmacije.

Tvojinajmiliji. 68140

Obave{tavamosvesrodnikeiprijateqedajepreminula na{amajkaibaka

D E S E T O G O D I [ W I  P O M E N

\uroMedenica NaSvetogSavu2003.godine,prestalojedakucaplemenito srcena{egdragog\ure. Uspomenunatebe~uvajutvojinajmiliji: suprugaKaja,sinDragan i}erkaDragana saporodicama. 67944

Porodice: Milanovi}, Marticki,Raji} iMilari}.

Spomenka,Mira, Maca iJovana.

68143

Opra{tamo se od na{e majke, bakeiprabake

68142

P O M E N 

28.1.2000-28.1.2013.

MikeSkenxi}

MikaSkenxi}

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

MilivojBrzak iz^eneja

Sahrana je u utorak, 29. 1. 2013. godine, na Gradskom grobqu,uNovomSadu,u12.45~asova. Tugujuzawom,weninajmiliji. 68150

Uspomenunawu~uva}e: sinBranko,snajaVera iunukDario saporodicom.

Wegovinajmiliji.

68151

68084


26

tv program

nedeqa27.januar2013.

07.30 09.00 11.00 15.30 16.00 17.30 20.00 20.30 22.00 22.30 00.10 00.40

ВОА Филм Више од откоса Војвођанске вести Здравље и ви Војвођанске вести Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм ВОА Ноћни програм

ПатријархсрпскиИринеј

Словоо Светосављу У разговору са Софијом Љуковчан, Његова светост патријарх српски Иринеј је акцентовао дар у љубави светогаСавеињеговузаслугу да се проблем аутокефалијенашеЦркверешинанајбезазленији могући начин, каоичињеницудајебиоједна од најомиљенијих личностисвогадоба... Ауторка: Софија Љуковчан (РТВ1,15.30) 07.00 08.00 08.05 08.30 09.40 09.55 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.35 01.25

07.30 08.00 08.30 08.50 09.45 10.15 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Верскинедељник Вести Прстедаполижеш ПиратисаПацифика Академац Лулу Увекмедаља Кадзазвони Бразде Вести Еко Центарсвета Додатиживотгодинама Таблоид Вестизаособесаоштећеним слухом Интервјусаминистромпросвете-ЖаркомОрадовићем Чаририболова Некапесмакаже Двоугао ТВДневник Све(т)оконас Поаро:Мачкамеђуголубовима2.део Државнипосао ТВДневник Кина-тријумфипреврат Парадокс Војвођанскидневник Спортскахроника Филмскапремијера: Шетач,филм Грување Поаро:Мачкамеђуголубовима2.део

Српскиекран Агромозаик СпортскаВојводина Срећаузлочину,филм Документарнипрограм Причаотаталији,представа задецу Траговимадавнепрошлости Духовка (слов) Верскаемисија(слов) ТВМагазин(рум) Бразда (мађ) Мађарсканароднамузика Подистимкровом,оевропскиминтеграцијама Чијијетосалаш,ем.намађарскомјезикусатитл.на српском Недељнимагазин(ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинскапанорама Спектар (буњ) Македонскосонце Златнодоба,емисијазапензионере(мађ) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Бразда (мађ) ТВМагазин(рус) ХалоТВ (мађ) ТВСпорт(мађ) Социјализам,филм

06.30Филм 08.007НСдана 08.25СремскиКарловциодсуботе досуботе 09.00Сиреви 10.00Повратакурај 10.30Великиодмор 11.05 Аргументи 12.00Белимантил 12.30Азбукародитељства 13.00Вести 13.05НСвертикале 13.30Личнагрешка 14.00Вести 14.05Филм:НемараспустазаМелани 15.30Повратакурај 16.00Вести 16.05БунтовникизКејпа 17.00Вести 17.05Врелегуме 17.30Хранаивино 18.30 Сећање 19.00Објектив 19.30Витраж 20.00Евонаскодвас 21.00БунтовникизКејпа 22.00Објектив 22.307НСдана 22.55Дунав,рекаВојводине 23.20 Документарнипрограм

06.05 08.00 09.06 11.04 12.36 13.00 13.15 13.33 14.17 14.56 15.15 16.15 17.13 17.52 18.27 19.00 19.30 20.05 21.00 23.00 23.15 00.52 01.23 02.11 02.45 03.28 04.03 04.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7РТСдана Дневник Спортплус Балканском улицом. Време је за бебе Гастрономад Сат На путу за Монтевидео Задња кућа,Србија Луд,збуњен,нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник На путу за Монтевидео Ја имам таленат Дневник АлексиЕма,филм Музичкипрограм Партибрејкерс Луд,збуњен,нормалан Балканском улицом Сасвим природно Сат На путу за Монтевидео

КОШАРКА - АБАЛИГА

Црвена звезда - МЗТСкопље 06.13 08.00 08.59 09.24 09.28 09.43 09.56 10.30 11.00 12.00 12.31 13.01 13.30 14.12 15.00

20.45 21.13 21.44 23.05 23.50 00.27 01.02 04.45 05.30

СЕРИЈА

Напуту заМонтевидео Воз којим путује наша фудбaлска делегација се изненадазаустављадабисе,под пратњом жандармерије, у њега укрцале барoница Хелена Клодовска и њена госпођа мајка... У возу настаје пометњазбогдвеатрактивне даме. Улоге: Милош Биковић, Петар Стругар, Виктор Савић, Небојша Илић, Бранимир Брстина, Мима Караџић, Тамара Драгичевић, Данина Јефтић, Предраг Васић, Никола Ђуричко, Бојана Грегорић, БожидаркаФрајт Режија: Драган Бјелогрлић (РТС1,20.05)

08.05 08.30 10.30 11.00 11.35 13.40 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45

Цртанифилм Добраземља Топшоп ВестиБ92 Дваипомушкарца Филм:АнаКарењина Светнадлану Вести Филм:Човексчетириноге Вести Филм:Турнирсмрти Утисакнедеље ВестиБ92 Спортскипреглед СФРЈзапочетнике АнаКарењина

(РТС 2,18.55)

17.10 18.55

БојанаГрегорић

dnevnik

Амен ађес Дозволите... Сирене Бернард Поштар Пат Занимање дете Ја,миидруги Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе СрбијанаДакару Клизање:ЕП,егзибиције,пренос Рукомет:СП,финале,пренос Кошарка-АБАлига:Црвена звезда-МЗТСкопље,пренос Српски источници Усусрет осам векова манастира Милешеве ТВтеатар:Оплодовимадобраизла Јелен топ десет ТемаСрбијанавез Ја,миидруги Рукомет:СП,финале(р) Јелен топ десет Мој љубимац

Усусретосам вековаманастира Милешева Немањићи су врло мудро изграђивали своје хришћанскоидеалнодруштвоитодруштво су укључивали у заједницу свих хришћанских народа. Удругомделуемисијебићеречиосликарскомпрограму, о конзерваторским интервенцијамаиталијанскихстручњака,окултуСв. СавеусрпскојземљииБугарскојиопомену манастира Милешеве у нашојнароднојкњижевности. (РТС 2,21.13)

08.00 Филм: Странац је носио пиштољ 10.00 Амиџишоу 11.00 Филм: Бриљантин 12.45 Ситивести 13.00 Филм: Дошљаци 15.30 Филм: Добродошли у џунглу 17.15 Филм: Бели мантили 19.00 Биљана за вас 20.00 Тешка реч 22.00 Филм: Фонтана 00.00 Филм: Неприродна смрт 01.45 Ситивести 02.00 Тријумфљубави 03.00 Филм: Фонтана

БиљанаРистић

Добровољци Прича о седам „добровољаца”који су изненада и без своје воље увучени у рат за који не знају где се води,због чега се води,нити против кога је уперен.Кроз низ комичних ситуација говори се о безумљу ратних сукоба. Улоге: Велимир Бата Живојиновић,Љубиша Самарџић, Мустафа Надаревић, Жарко Лаушевић, Биљана Ристић Режија: Предраг Голубовић (Хепи,19.30) 05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00

Хју Џекмен

Фонтана Потрага за чаробним стаблом… Или, још важније, за његовим даром,опседа Тома током хиљаду година.Прича испричана без хронолошкога реда,филм следи Томову душу кроз три различите инкарнације,и теком сваке од њих он очајнички настоји да спаси живот својој сродној души, Изи уз помоћ дрвета. Улоге:Хју Џекмен,Рејчел Вајс, Шон Патрик Томас, Елен Берстин Режија: Дарен Аронофски (Пинк 2,22.00)

11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.55 18.55 19.30 21.00 22.30 00.00 01.45 03.45

Добро јутро,Србијо Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби Чаролија дуге,анимирани филм Бен 10 Покемони Бакуган 3 Нинџа корњаче Моћни ренџери Изненађење!То је невероватно јестиво Телешоп Вести Брвнара,викенд поподне Телешоп МојаСрбија Ћирилица Позајми ми ауто Телемастер Добровољци,филм Једна жеља једна песма Љубавнисигнали Филм Филм Филм:Добровољци

Седам НСдана (Новосадска ТВ,22.30)

09.30 10.00 10.30 12.15 13.00 15.00 17.00 19.00 21.30 23.30

Фудбал мондијал магазин Преглед Евролиге Шпанска лига СК Студио ФА куп:Саутенд/Брентфорд Челси ФА куп:Лидс/Бирмингем -Тотенхем ФА куп:Олдам –Ливерпул НБА:Бостон –Мајами Холандска лига: Витесе –Ајакс Шпанска лига

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин,10.00Кухињица,11.00Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30Куда иде Војводина,14.00Филм,15.00Бибер плус,15.30Спорт,17.00 Недељни магазин,18.00Бибер плус,18.30Инвестиције,19.00Филм,20.30 АБС шоу,21.00Бибер плус,21.30Филм,23.00Недељни магазин,23.30Бибер плус,00.00Филм,02.00Ноћни програм

05.30 06.30 07.30 08.30 10.50 13.00 14.00 15.30 17.00 19.00 19.15 20.20 22.10 01.00 02.00

Домаћин Галилео Жене Љубав и казна Филм:Острво Став Србије Филм:Ваздушни напад Вече са Иваном Ивановићем Филм:Борнова надмоћ Вести Будва на пјену од мора Фолк Филм:Како су ме украли Немци Став Србије Досије

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 15.00 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.15 00.45 02.15 04.15

Сликеживота Добројутро Топспид Прељубници Филм:Велика фрка Ја то тако Недељно поподне саЛеом Киш ДобровечеСрбијо Национални дневник Курсаџије Звездара Тренутакистине ВИП рум Филм:Делићсекунде Филм: Цестаневаљалогдетета Филм:Делићсекунде

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa27.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

27

ДНЕВНИК ДЕСТРУКЦИЈЕ ЕКОНОМИЈЕ И РАЗУМА

Пише:Владимир Попин 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Уштедетикупујући Венчаницаизснова Девојчицеидијадеме Краљпосластичаракаокувар Алесандровакухиња Савршенстил ШминкањесаКлио Уштедетикупујући Венчаницаизснова Узосмехдовека Твојстилуњеговимрукама УспаваћојсобисаЛором Берман Лудавожња Животусветунаградних игара Мојдечко,ратнихерој Твојстилуњеговимрукама УспаваћојсобисаЛором Берман

08.20 Златна кинотека:Ствар из другог света,филм 10.00 Ни да ни не 10.55 Убиство,написала је 12.00 Дневник 1 12.30 Плодови земље 13.25 Сплит:Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Дивљи у срцу 16.30 Баштованка 17.20 Циклус филмова према Карлу Мају:Винету,филм 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.15 Све у 7!,квиз 21.15 Стипе у гостима 21.55 Дамин гамбит 22.45 Дневник 3 23.25 Дер Оелпринз,филм 00.55 Филм 02.35 Убиство,написала је

08.00Импресионисти 10.20Уметничкиживот 11.25Импресионисти 13.45Сагаовикинзима 14.55Фармаизрата 16.00ТајмтимгодинаXII 18.00Данпоследугеноћи 19.00Рутка–ДневникХолокауста 20.00ДневникАнеФранк 21.50Суђењенацистимау Нирнбергу

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Краљлав МалиТарзан МејдинЈугославија ПОследњастаница Времечуда КокоШанелиИгорСтравински Правилослужбе Великиповратак Еротскифилм Еротскифилм

Времечуда Радња филма дешава се у селу Витанија, септембра 1945. године, по окончању Другог светског рата. Нова револуционарнавластзапочиње борбу против народних обичаја и вере и покреће процес „истеривања Бога“... Улоге:МикиМанојловић, Драган Максимовић, МирјанаКарановић,БатаСтојковић Режија: Горан Паскаљевић (Синеманија,16.00)

МирјанаКарановић

08.00 09.40 11.20 14.35 16.15 17.05 17.55 18.25 20.15 21.10 22.10 23.05 00.00

Гимназијске трауме Штиклама до врха Секс и град Сара Расел Џордан Пројекат „Модна писта„ Хоуп и Фејт Џордан Телоједоказ Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача Како је бити Ерика

08.00 10.00 14.00 19.00 21.00 23.00 01.00

УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Монк Филм:Титаник2 Браћаисестре Филм:Игреирваса Филм:УхватиКартера

07.30Jу-Ги-Ох! 08.40Вирусатeк 09.10Галилео 10.20РТЛХотспот 10.55Смртоносних60,док.серија 12.20Белиочњак,филм 14.15ЧивавасБеверлиХилса, филм 16.00ПинкПантер2,филм 17.45РТЛекстраМагазин 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00СулејманВеличанствени 21.50ЦСИМајами 00.20Часнареч,филм 01.45Астрошоу 02.45РТЛДанас

СЕРИЈА

ЦСИ:Мајами

ЏодиФостер

Кадјагањциутихну

Од струјног удара на моднојпистисмртнојестрадала манекенка Алиша. Истрагом детективиоткријудасеради оубиствујерјеструјаизсветала позорнице спроведена на посебно постављену металну плочицу која је била причвршћена на штанглу на пистизакојусеАлишаухватила... Улоге: Дејвид Карусо, Емили Проктер, Канди Александер, Адам Родригез (РТЛ,21.50)

Кларисјемладаагенткиња ФБИ-ја која још пролази обуку.Једногједанапозовењен претпостављени, Џек Крафорд, и повери јој необичан задатак. Како је Кларис с изврсним оценама дипломирала психијатрију, он жели да му помогне у решавању случајамасовногубицекојиженске жртве масакрира и онда имскидадеокоже... Улоге:  Џоди Фостер, Ентони Хопкинс, Скот Глен, ТедЛевин Режија:ЏонатанДеме (ХРТ2,22.00) 07.35 ГрадићВокавил 08.00 Николај Демиденко и Варшавска филхармонија 09.10 Марибор:Скијање (СК), слалом (Ж),пренос1.вожње 10.10 Кицбил:Скијање,(СК), слалом (М),пренос1.вожње 10.57 Загреб (Дубрава):Миса, пренос 12.00 Библија 12.10 Марибор:Скијање (СК), слалом (Ж),пренос2.вожње 12.55 Меркатска династија 2,док. серија 13.25 Кицбил:Скијање,(СК), слалом (М),пренос2.вожње 15.00 Загреб:ЕП у уметничком клизању 2013.-ревија победника,пренос 16.00 Олимп -емисија о спорту 16.55 СП у рукомету -емисија 17.05 СП у рукомету -финале 18.50 СП у рукомету -емисија 19.10 Спортски пренос или снимак 19.30 Гламурозне посластице,док. серија 20.00 Понос Хрватске 2012,пренос 22.00 Циклус култних филмова:Кад јагањци утихну,филм 23.55 Ин Мјузик фестивал 01.05 Поштено и према закону

04.00 06.20 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.40 20.00 22.00 00.00 01.15 02.20

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Ханибал Плавислон Џетлег Стела ПанТадеуш НапуштајућиЛасВегас ДинСпенли Немаме Разоткривено Мехуродсапунице Еротскифилм Еротскифилм Еротскифилм

МомцисМадисона Детебеса Срцепунокише Изненаднасмрт НеобузданаАјрис Смртупородици МомцисМадисона УлицеХоливуда Глекотоговори Мојамаћехајеванземаљац НеобузданаАјрис Смртупородици

ЕмилиПроктер

08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Лет изнад Аљаске Злато Беринговог мора Амерички чопери Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Бер Грилс:Мисија на Еверест Желели сте да знате Позадина авионских несрећа Чудо да сам жив Бер Грилс:Мисија на Еверест Желели сте да знате

08.30 09.15 09.30 12.30 13.15 14.15 16.15 16.45 17.30 17.45 20.00 21.30 21.45 00.15

Тенис Тенис Тенис Алпско скијање Алпско скијање Скијашки скокови Нордијско скијање Нордијско скијање Тенис Фудбал Тенис Тенис Брзо клизање Скијашки скокови

Не веруј Грцима ни када те штите

Уторак, 8. фебруар 1944. ДС-у се озбиљно припрема да буде миљеник СПСНакон (неуспешних) обилазака неколико банака, а. Миодраг Перишић изнео је политичку оријентаДеса успева да у својој банци замени нешто марака цију која се готово нимало не разликује од СПС-ове. за НД. Сад ће моћи да намири рачун за ПТТ, а биће То ће, можда, помоћи да се реши енигма гласања за и за млеко у суботу. председника Скупштине Србије. Контић, на једном од састанака с привредницима, Среда, 9. фебруар 1994. прогнозира да ће инфлација у марту бити двоциДанас је заседао Савет НАТО-а, поводом предлофрена. Наиме, стално се саопштава да је инфлација га Француске и САД да се босанским Србима поапсолутно пресечена и наводе се бројни примери стави ултиматум за деблокаду Сарајева и измештаснижавања цена разној роби. Колико се ја разу- мем, кад цене падају, инфлације нема, тј. она је „негативна„. Истовремено, прича да ће се за НД добијати и три ДЕМ (за сада, званични курс је 1 : 1). Савезна влада одобрила је платформу за преговоре о даљој нормализацији односа с Хрватском и донела одлуку о скором отварању бироа / уреда у Загребу и Београду, с по осморо људи у сваком. Истовремено, Мартић и даље инсистира на равноправној позицији „државе„ РСК с Хрватском у сређивању међусобних односа, али економске и саобраћајне везе условљава претходним реша- Енглеско-српски самит:генерали Мајкл Роуз и Ратко Младић вањем политичких питања. Дакле, два воза и даље возе супротним смерови- ње тешког наоружања на удаљеност од 20 км. Већама. ло се цео дан, а Грчка није, како је обећала, ставила Скупштина Србије, мада сазвана, ни данас није вето, већ „записнички издвојила„ свој став о неслазаседала јер се страначке „поглавице„ нису догово- гању. Ваљда ће се и Срби коначно сетити старе изриле о подели плена. реке о Данајцима. Или, пак, цела прича о њима слуНаставља се лицитирање о извршиоцима масов- жи некоме овде за замајавање народа? ног злочина у Сарајеву. ТВБ режира, у садејству с Радован данас разговорао са Слобом у Београду. ТВ „Пале„, двочасовну емисију, уз учешће војних По изласку није био оран и за разговор с окупљеексперата из Београда, док са Пала говоре Караџић ним новинарима. Одговарао је штуро, љутито и груи генерал Гверо. Све су снаге уложене у доказивање бо. Наводно, није спреман на попуштање. муслиманске кривице, уз став да се то није могло Енглески генерал Мајкл Роуз, нови командант учинити никаквом мином из бацача, већ је експло- УНПРОФОР-а у Југославији, саопштава да је са зив неко поставио на пијаци па активирао. Тврде да српским и муслиманским командантима у Сарајеву је заправо било врло мало потписао чврст договор о жртава, свега пет-шест, а тренутном прекиду ватре. Караџић вели да је на да су остали лешеви однеКаже да ће снаге ОУН Маркалама било врло мало куд донети. Караџић чак енергично деловати ако их иде толико далеко да на неко нападне. жртава,док су десетине лешева снимцима види пластичне однекуд донете.Чак тврди да се на Четвртак, 10. фебруар лутке (ми их нисмо виде1994. снимцима виде пластичне лутке ли, сем једне протезе, коју Скупштина Србије се по –„причинило”му се од протезе, је експлозија откинула вепродуктивности потпуно роватно неком несрећном угледала на своју приврекоју је мина откинула неком инвалиду) па чак о томе ду. За цео дан успела да занесрећном инвалиду пише писма Клинтону и седа око 15 минута и измеЈељцину! При крају емисини један члан свога поје два водитеља се такмиче ко ће први објавити вест словника. Остало се одлаже за сутра („мало мордописника Тањуга из Сарајева да су недело изврши- ген„). ли муслимани, с удаљености од два километра и теСавет НАТО-а обелоданио текст свог саопштења риторије коју држе, а све по изјави официра УН- о ситуацији око Сарајева. Овдашњи пропагандисти ПРОФОР-а који, међутим, „не желе да саопште свој одмах „откривају„ језичке варијанте на штету Срба. идентитет„. Дакле, ипак минобацачка мина, али че- Једини став који непосредно терети српску страну му онда два сата доказивања да то није могла бити односи се на њену примарну одговорност за настамина? Осим тога, с Пала је саопштено (Гверо) да су вак опсаде Сарајева, услед чега долази до губитка њихови органи још половином јануара имали ин- живота недужних грађана. Све остало тражи се од формацију, која потиче из Турске, да ће се у Сараје- свих зараћених страна, а исто је и с претњама. Руси ву десити нешто страшно што ће потрести свет и да се залажу за непримењивање силе и политичка ресе то припрема у сарадњи с неком западном обаве- шења, али не правдају и не бране Србе, као што се штајном службом. Зашто то саопштава тек сад, уме- овде жели представити. Но, Клинтон изјављује да сто да су можда догађаји предупредили. Могућно- се не може у недоглед претити, већ ће се једном мости је безброј, а чињеница (истина, различито тума- рати нешто учинити. чена) само једна и трагичнија не може бити. Мусли„Стихоклепац са Жабљака„, како га недавно наманска страна „мудро„ ћути. зваше у „Времену„, у Женеви почео да уцењује. У касним сатима пренета и изјава Чуркина да је Учешће у преговорима условљава утврђивањем дуго телефонски разговорао с Милошевићем и ре- криваца за сарајевски масакр, али после пристаје на као му да Сарајево мора бити деблокирано. формирање истражне комисије УН, у којој ће Срби Председник Владе РС-а најавио да ће и они уве- и Муслимани имати своје посматраче. (Кад нема кости нови „супердинар„. Нова, Ђинђићева струја у ња, добар је и магарац). Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

nedeqa27.januar2013.

dnevnik

27.januar2013. OVAN 21.3-19.4.

Немојте се изненадити ако откријете да поседујете неки нови таленат. Он највероватније повезује нове технологије, писање, сликање или обоје. Комуникација је на задовољавајућем нивоу.

BIK 20.4-20.5.

Уживаћете у размени мишљења с вама драгим људима. Данас је комуникација на задовољавајућем нивоу и спремни сте да сагледате ствари из туђе перспективе. Отворени сте за нове идеје.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Успешно комбинујете рацио и интуицију. Групне активности које то захтевају су за вас прави погодак. Окружите се људима који су креативни и слушају своје срце. Новчани добитак.

Групне активности које подразумевају хуманитарни рад су оно на шта овог дана треба да баците акценат. Распитајте се у вашем крају да ли постоји место где је ваша помоћ добродошла.

Покушајте да више пажње обратите на духовне ствари. Довољно сте себе давали послу, време је да успорите за тренутак. Издвојте неко време за себе да бисте спознали своје праве жеље.

Испуњени сте на љубавном плану и то се одражава на све сфере вашег живота. Имате утисак да су ствари коначно дошле на своје место. Задржите тај осећај што дуже – он вам даје снагу.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Окупљање у вашем крају би вас могло изненадити. У питању је ствар која се тиче заједнице или комшилука, а која се није догодила већ извесно време. Будите спремни на нова познанства.

Породичне ствари ће данас бити на дневном реду. Могуће је да до сада нисте примећивали нечије незадовољство и жељу за променом. Највероватније се ради о потреби за самосталношћу.

Не би било лоше да једну понуду коју сте добили ових дана пажљиво размотрите. Много тога је нејасно, пре него што донесете коначну одлуку покушајте да ствар сагледате из више углова.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Неко занимљив би данас могао покуцати на врата. Био то појединац или група људи, бићете одличан домаћин. Уживаћете у времену проведеном с њима и разговору у вези с новим технологијама.

Нађите времена да на папир ставите све обавезе које су пред вама. Били сте помало неодговорни у вези с важним животним стварима и сада се осећате прилично изгубљено. Није све тако црно.

Уживате у времену проведеном с људима, били то пословни сарадници или пријатељи. Задовољни сте међуљудским односима и свесни сте важности тимског духа. Обратите пажњу на здравље.

TRI^-TRA^

ЏониДепостао без манекенке V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

-1

Vrbas

0

B. Palanka

-1

Zreњanin

0

S. Mitrovica -1 Ruma

0

Panчevo

1

Vrшac

-2

Srbija Beograd

0

Kragujevac

-1

K. Mitrovica -2 Niш

О вези ЏонијаДепа (49) и АмберХерд (26) медији су брујали скоро годину дана, од снимања филма „Дневници рума”. Амбер је тада оставила девојку, а Деп дугогодишњу партнерку ВанесуПаради, с којом има двоје деце. Веза је окончана након седам месеци: Амбер је оставила Џонија јер није више могла да поднесе притисак јавности, и отишла право у наручје француске манекенке Мари де Вилпен, иначе ћерке бившег француског премијера ДоминикадеВилпена. Мари, која повремено ради под псеудонимом Мари Стајс, радила је бројне ревије, била заштитно лице парфема „Анге оу Демон”, има свој бенд и глумила је у неколико филмова. „Џони је потпуно сломљен, јер је све посветио новој вези и чак размишљао да оснује породицу са Амбер”, рекао је добро обавештени извор. Док се Хердова проводи у Паризу с новом девојком, Деп се, наводно, повукао на једно од својих острва, којем је у јеку љубави дао њено име.

-1

Evropa

NOVI SAD: Hladno i obla~no uz mogu} slab sneg ujutru, a tokom dana suvo. Popodne delimi~no razvedravawe. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura oko -5, a dnevna oko -1 stepen. VOJVODINA: Hladno i prete`no suvo. Na severu delimi~no razvedravawe i sun~ani intervali tokom dana. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od -7 do 3, maksimalne od -3 do 1 stepen. SRBIJA: Hladno. Na severu Srbije prete`no suvo, a slab sneg u centralnim i ju`nim predelima koji prestaje u toku dana. Na severu Vojvodine delimi~no razvedravawe i sun~ani intervali tokom dana. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od -7 do -3, maksimalne od -3 do 1 stepen. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: U ponedeqak mraz i sun~ani periodi, a popodne na zapadu i severu naobla~ewe. U no}i ka utorku je mogu}a re|a pojava slabog snega. U utorak ujutru obla~no, a zatim postepeno razvedravawe. Od srede prete`no suvo uz porast temperatura. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavqa se relativno povoqna biometeorolo{ka situacija. Blage tegobe se mogu javiti kod astmati~ara i osoba sa psihi~kim problemima. Mogu}e meteoropatske reakcije su glavoboqa i neraspolo`ewe.

Madrid

11

Rim

10

London

11

Cirih

5

Berlin

1

Beч

-2

Varшava

-10

Kijev

-8

Moskva

-11

Oslo

-3

St. Peterburg -8 Atina

12

Pariz

8

Minhen

-5

Budimpeшta

-1

Stokholm

-2

VIC DANA Изболи Мују и Хасу у хотелу комарци па се жале рецепционару, а он их пита: - Јесте ли оставили упаљено светло? - Јесмо. - Зато су и дошли. Следеће вечери они угасе светло и дођу им свици. - Мујо, ево их опет, али с батеријама!

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

SAVA

Bezdan

192 (6)

Slankamen

308 (-1)

Apatin

265 (3)

Zemun

373 (-3)

Tendencija opadawa

Senta

254 (10)

Bogojevo

239 (0)

Panчevo

374 (-5)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

502 (-8)

Titel

305 (0)

NERA

Baч. Palanka 256 (-3) Novi Sad

246 (-4)

Tendencija stagnacije i porasta

Jaшa Tomiћ

Hetin

92 (-14)

TISA

22 (6)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

205 (19) S. Mitrovica 471 (13)

Tendencija stagnacije i porasta

Beograd

Kusiћ

325 (-4)

70 (-8)

Reшeњe:

DUNAV

Dnevnik 27.januar 2013.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Dnevnik 27.januar 2013.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement