Issuu on Google+

NOVISAD*

PONEDEQAK25.FEBRUAR2013.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KOLIKO]EELEKTRI^NAENERGIJAPOSKUPETI IKOGA]ETONAJVI[EPOGODITI

GODINALXXI BROJ23717 CENA30DINARA * 0,50 EUR

JU^E ISPRED BANOVINE ODR@AN PROTEST VOJVO\ANSKIH FARMERA

„Politikajako umo~ila rukeumleko”

Grejawena strujuodlazi uistoriju?

str. 4

INTERVJU DUBRAVKAFILIPOVSKA,POTPREDSEDNICA NOVESRBIJE

Gra|ani suumorni odizbora str. 2 NASLOVI

Politika

Ekonomija

Vojvodina 11 Potraga za naftom u op{tini Nova Crwa

Balkan 23 Hrvati }e se grejati na lo{e mleko?

4 Mo`emo svojevoqno da se udavimo u dugovima 5 Akcije NIS-a idu kao alva

Toplo, ko{ava,ki{a

6 „Doma}i”, „qudski” i „lalinski” jezik

NoviSad

str. 3 NOVIDETAQIONESTANKUGRADSKOGNOVCANABULEVARUEVROPE

Dru{tvo

7 Kultura i festivali najja~i aduti Novog Sada

Foto: S. [u{wevi}

2 Rasprava \ilasa i Vu~i}a zbog Milice Delevi} 2 Liga{i demantuju Aleksandru Jerkov

Najvi{a temperatura13°S

Borovicafavorizovan, pauhap{en

str. 9

DELIOCIPRAVDEKOJISUNAKONNEUPEHA2009.NEDAVNOPONOVOREIZABRANI, PRESAVILITABAK

FINALEGUSANIJADENIJENIODR@ANO

Od{tetutra`ivi{e od600sudija NASTAVQASESU\EWEZATRAGEDIJUUNOVOSADSKOJDISKOTECI„KONTRAST”

Danassvedo~einspektori

str. 13

SPORT

str. 14 – 17

Lavpobednik bezborbe

str. 10

n RASPOREDPROLE]NOGDELA FUDBALSKOGPRVENSTVA

n SRBIJASMA\ARSKOMUGRUPI NASPUBARSELONI

n OLIMPIJSKIKOMITET OBELE@IO103.RO\ENDAN


2

POLiTikA

ponedeqak25.februar2013.

INTERVJU

\ilas:Koga}e dapovede? Predsednik Demokratske stranke i gradona~elnik Beograda Dragan \ilaska`e da je dobijawe datuma za po~etak pregovora sa EU izuzetnova`no za Srbiju, jer nema boqeg puta od evropskog. Komentari{u}i Vu~i}ev put u Berlin i to {to je sa wim u delegaciji bila Milica Delevi}, \ilas je rakao da je to zato {to Vu~i} iz svoje stranke nema da povede nikoga ko ima veze sa evropskim integracijama. „Koga }e da povede, onog iz Kolubare, iz pe~eware? Sa{u Mirkovi}a, Ba{anovi}a, VladuCvijana, koji Sa{iDraginu, po re~ima wegove supruge, nudi izlazak iz pritvora ako optu`i premijera Srbije ili Vojvodine”, upitao je \ilas.

Vu~i}:Opetbihzvao MilicuDelevi} Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i} izjavio je ju~e da bi ponovo pozvao ~lanicu Predsedni{tva DS Milicu Delevi} da u~estvuje u delegaciji Srbije koja je boravila u Nema~koj jer se, za razliku od lidera DS Dragana

\ilasa, rukovodi iskqu~ivo dr`avnim i nacionalnim interesima, a ne partijskim. Vu~i} je Tanjugu rekao da je \ilas svojom izjavom u kojoj je kritikovao odluku da Delevi} bude deo dr`avne delegacije napravio jasno razliku izme|u DS i SNS. „Predsednik Demokratrske stranke jasno je napravio razliku izme|u nas i wih, wega i mene. Wemu je glavni interes politi~ka partija, li~ni i

partikularni interesi, a meni je interes bila Srbija, i zato se nisam dvoumio nijednog trenutka i ponovo bih pozvao gospo|u Delevi} sa sobom u delegaciju”, kazao je Vu~i}.On je dodao da je imao mnogo qudi koje je mogao da povede na taj put, ali da mu je namera bila da poka`e jedinstvo Srbije po odre|enim pitawima, `equ Srbije da dobije datum za otpo~iwawe pregovora {to pre i `equ Srbije da ima {to vi{e investicija. Pri tome se, podvukao je Vu~i}, „rukovodio iskqu~ivo dr`avnim i nacionalnim interesima a ne partijskim”. „Ponosan sam {to se po tom pitawu razlikujemo. Te razlike su postojale i ranije, a danas su izra`enije nego ikada i nadam se da }e se u buduhnosti smawivati”, rekao je prvi potpredsednik Vlade.Istovremeno, Vu~i} je izrazio zadovoqstvo rezulatima posete delegacije Srbije Nema~koj i naglasio da mu je drago {to su u toj delegaciji u~estvovali i predstavnici nekih parlamentarnih stranaka koje ne pripadaju vladaju}oj kolaciji. „To je bila moja `eqa, moja namera i moja molba”, istakao je Vu~i}.

PrOtest raDiKala: Pristalice Srpske radikalne stranke predvo|ene funkcionerima u povorci su ju~e pro{li centromBeograda,posleskupaudvoraniDomasindikata,odr`anogpovodomdesetogodi{wiceododlaskaVojislava [e{eqa uHa{kitribunal.NaskupuuDomusindikata~lanoviSRSazatra`ilisudawihovliderodmahbudepu{tennaslobodu izpritvora,nazivaju}igasvetionikomslobode. Pristalice SRS-a nosile su veliki transparent na kojem je pisalo„Sloboda[e{equ”,kaoibrojnesrpskeistrana~kezastave,doksusapokretnogzvu~nikaodjekivalepesmeposve}ene[e{equ. „NismoseodrekliVojislava[e{eqa,niideologijevelike Srbije,kaoniKosovaiMetohije”,poru~iojesaskupazamenik predsednikaSRS-aNemawa [arovi}..

dnevnik

DUBRAVKA FILIPOVSKA, POTPREDSEDNICA NOVE SRBIJE

Gra|anisuumorni odizbora – Izbore treba izbe}i koliko god je to mogu}e i nije dobro {to se na po~etku mandata ove vlade govori na tu temu. Dr`ava Srbija i weni gra|ani umorni su od izbora. Me|utim, ukoliko Vlada ne bude mogla da sprovodi svoj program, smatram da su u tom slu~aju izbori neminovni – procewuje u razgovoru za “Dnevnik” potpredsednica Nove Srbije i narodna poslanica Dubravka Filipovska na molbu da prokomentari{e to {to se sva politi~ka de{avawa u Srbiji odvijaju u senci pri~e o vanrednim parlamentarnim izborima. – Ekonomska konsolidacija, ulazak Srbije u EU, kao i nastavak pregovora o Kosovu tri su kqu~na ciqa koja je ova vlada zacrtala u svom programu. Vlada i resorni ministri sprovode ono {to su dogovorili, i to je u ovom trenutku dobro za gra|ane Srbije. Po wenim re~ima, sigurna je, i gra|anima Srbije kao predstavnica vladaju}e koalicije mo`e obe}ati, da ova vlada sigurno ne}e po{to-poto opstajati na vlasti kao prethodna, a da joj rezultati lo{. – To je ne{to {to smo u izbornoj kampawi obe}ali gra|anima. Mislim da smo dosta uradili time {to smo spre~ili ekonomski kolaps jer plate i penzije zaista nisu mogle da se ispla}uju. Sada je na dnevnom redu borba protiv korupcije i kriminala, ona daje odre|ene rezultate i verujem da }e imati epilog koji gra|ani

Srbije o~ekuju. Tako|e, gra|ani o~ekuju i investicije, ekonomsku konsolidaciju, pove}awe `ivotnog standarda, smawewe siroma{tva – ka`e na{a sagovornica. l Ne mislite li da je sve slu~ajeve, pa i hap{ewe Mi{kovi}a,usenkubacilapri~au~ijemcentrujepremijer IvicaDa~i}?

– To je bio udar na premijera, potpuno je jasno. Od kojih slu`bi, od koga, istraga treba da poka`e sve. Mi smo otvorena, demokratska zemqa, o~ekujem da }e nadle`ni dr`avni organi ili dokazati ono {to je o premijeru re~eno, ili staviti ta~ku na pri~e koje se mogu ponoviti i za nekog drugog. Nije dobro da se na po~etku mandata ove vlade, kada je mnogo toga ura|eno, na taj na~ni blati li~nost premijera. Danas mo`ete kazati za bilo koga sve i da na taj

NEPOSREDNI IZBORI U OKRUZIMA DS U VOJVODINI 10. MARTA

pokazati ozbiqnost, odgovornost, demokrati~nost, sve ono {to treba da krasi neku dr`avu da bi postala ~lanica EU. l Ima li iz me|unarodnih krugova pritisaka da Vlada treba da opstane i nastavi daqe? – Me|unarodni faktor treba oslu{kivati, ali on nije presudan. Se}am se 8. marta 2008. godine kada je tada{wi premijer Vojislav Ko{tunica vratio mandat narodu. Kada imate situaciju da vam sve odluke na Vladi ne prolaze, kada vi{e nemate jedinstvo, mo`e me|unarodni faktor da vam sugeri{e bilo {ta, ali to ne vredi jer ne postoji mogu}nost da se odluke sprovode i da se zajedni~ki radi. Ako se te politike razi|u i ako bilo koja ~lanica vladaju}e koalicije ne sprovodi program Vlade, ili dolazi do izbora, ili do prekomponovawa. Ali mislim da se u Srbiji previ{e govori o tome. Ne treba to da bude pitawe broj jedan. Treba da se bavimo su{tinskim stvarima koje zna~e `ivot za sve gra|ane – da li }e neko ostati bez posla, da li }e nam deca imati budu}nost, kolike su nam granice i da li }emo uspeti da sa~uvamo Srbiju. Naravno, borba protiv korupcije i kriminala ne treba da bude u nekom drugom planu, naprotiv. Ova vlada je jedinstvena po tome {to postajemo dr`ava u kojoj svi koji su bilo {ta zgre{ili postaju jednaki pred pravdom i zakonom. S. Stankovi}

IZ LSV DEMANTUJU ALEKSANDRU JERKOV

Vojvo|anskedemokrate birajusedam~lanova Predsedni{tvastranke U prvoj polovini marta ~lanovi Demokratske stranke direktno }e birati deo ~lanova Predsedni{tva te stranke, {to }e biti i prvi neposredni unutarpartijski izborni proces na politi~koj sceni Srbije. Demokrate na ovaj na~in ipak ne}e birati kompletno Predsedni{tvo, ve} samo predstavnike svih okru`nih odbora stranke, kojih je u Srbiji 29. Izborni proces po~e}e 2. marta za beogradske okruge, kao i za okruge u u`oj Srbiji i na Kosovu, dok }e vojvo|anske demokrate svoje predstavnike u Predsedni{tvu birati 10. marta. Predsednik Izvr{nog odbora Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Strahiwa Simovi} izjavio je za “Dnevnik” da }e tada ~lanovi DS-a u Vojvodini neposredno birati sedam predsednika okru`nih odbora stranke, koji }e time automatski biti izabrani i u Predsedni{tvo DS-a. - DS u Vojvodini ima oko pedeset hiqada ~lanova i svi oni koji su platili ~lanarinu mo}i }e da direktno biraju ~lanove Predsedni{tva u svojim okruzima. Ti zbori }e biti organizovani u op{tinskim odborima na{e stranke {irom Vojvodine, a u ve}im op{tinama i gradovima bi}e otvoreno vi{e bira~kih mesta – rekao je Simovi}.

na~in tabloidi preuzmu tu informaciju. Ali dokazati to {to je re~eno je vrlo va`no. Mislim da je to kqu~na stvar u ovom trenutku u Srbiji, da gra|ani o~ekuju da Tu`ila{tvo i na{e institucije iza|u s jasnim stavom u vezi s tim da li su sve sumwe koje su izre~ene za premijera opravdane ili ne. Ako je na bilo koji na~in sve to neta~no, onda zaista treba da poka`emo ozbiqnost i odgovornost da svi oni koji su sve to zakuvali u toj kuhiwi, odgovaraju pred zakonom. l Akakosevama~ine izjave predsednika dr`aveTomislavaNikoli}a u smislu “smirite se i odr`avajte Vladudojuna”? – Mislim da je predsednik dr`ave, kao predsednik svih gra|ana, opomenuo sve politi~ke stranke ~lanice vladaju}e koalicije, da su u ovom trenutku program koji sprovodi Vlada i nastavak pregovora Srbije s takozvanim institucijama Kosova, zbog datuma za po~etak pregovora o ~lanstvu u EU koji Srbija o~ekuje, veoma va`ni i pitawe broj jedan u Srbiji. I on je kao prvi ~ovek dr`ave hteo da umiri sve politi~ke aktere da se koncentri{u na svoj rad, na rezultate, a da sve {to je “rekla-kazala” ostave i puste na{e institucije da rade svoj posao. Na taj na~in }emo i me|unarodnim krugovima

On je pojasnio da se na ovaj na~in bira deo ~lanova Predsedni{tva, uz postoje}e ~lanove koji su ve} u tom strana~kom telu po drugim osnovama. U DS-utvrde da je re~ o pionirskom poduhvatu na srpskoj politi~koj sceni, jer do sad nijedna polti~ka stranka unutarpartijske izbore nije sprovodila neposredno. Time }e se, ka`u, omogu}iti da strana~ko rukovodstvo na najboqi na~in zastupa interese gra|ana, odnosno svojih lokalnih zajednica. A ovim izbornim procesom, te programskom skup{tinom stranke koja je najavqena za 17. mart, u DSu planiraju da okon~aju proces “sveobuhvatnih reformi stranke” koji je po~eo jesenas promenama partijskog rukovdstva zbog poraza na pro{logodi{wim predsedni~kim i parlamentarnim izborima. Podsetimo, o primeni neposrednog izbornog modela za izbor partijskih organa u DS-u se govorilo ve} du`e vreme, a ova tema bila je posebno aktuelizovana upravo uo~i nedavnih unutarstrana~kih izbora na kojima se birao novi lider te partije. Tada se za neposredne izbore zalagao tada{wi predsednik DS-a Boris Tadi}, ali je prevagnula struja oko Dragana \ilasa, koji je za novog lidera demokrata jesenas ipak biran po delegatskom sistemu. B. D. S.

Nirazgovori nipregovori Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Marinika^obanu demantovala je biv{u strana~ku koleginicu, a sad funkcionerku Demokratske stranke Aleksandru Jerkov, da izme|u te dve partije postoje razgovori o podr{ci kandidatima demokrata za drugi krug pokrajinskih izbora u Zrewaninu, Apatinu i Srbobranu. ^obanu je u izjavi za „Dnevnik“ kazala da nema nikakvih razgovora izme|u liga{a i demokrata u tom pogledu, niti je, kako je navela, DS zatra`ila podr{ku Lige na ovim izborima. - Nije ta~no da se vode bilo kakvi razgovori, a kamoli pregovori oko podr{ke kandidatima DS-a u ove tri izborne jedinice u drugom krugi dopunskih izbora za pokrajinske poslanike. Mogu da razumem ne~iju `equ da se svojataju bira~i LSV, ali za to nema mesta jer ni nema nikakvih razgovora o podr{ci, nit je to neko od nas tra`io – istakla je ona. Marinika ^obanu dodala je da je LSV u prvom krugu dopunskih izbora za pokrajinske poslanike ponovili rezultate sa pro{logodi{wih izbora, te da se sigurno sad uo~i drugog kruga „vodi borba za pridobijawe na{ih bira~a“. Ona ka`e i da ne spori da su do sada prirodni partneri LSV bili SVM i DS, ali ukazuje da se u me|uveremnu desilo i to da je SVM u Zrenajninu sklopio koaliciju sa SNS „i to ba{ uo~i drugo izbornog kruga“. Prema wenim re~ima, LSV jo{ nije donela odluku da li

}e i kakvu poruku uputiti svojim ~lanovima i bira~ima u ova tri vojvo|anska grada uo~i nedeqnih izbora. - Predsedni{tvo LSV o tome }e odlu~ivati ovih dana, a bez te odluke niko nije ni mogao da razgovara o tome koga }emo i kako podr`ati u drugom krugu – rekla je Marinika ^obanu.

Marinika^obanu

Perthodno je Aleksnadra Jerkov za na{ list izjavila da se o podor{ci kandidatima DS u drugom krugu pokrajinskih izbora „razgovara i sa Ligom i sa SVMom, jer su to stranke sa kojima DS ve} 13 godina vodi pokrajinsku administraciju“. Jerkov je izrazila uverewe da }e dogovor o podr{ci biti i postignut, uz ocenu da bi i bez takve formalne odluke „bira~i LSV i SVM sasvim sigurno podr`ali kandidate DS, jer imamo istu viziju autonomne Vojvodine i zala`emo se za iste vrednosti“. B. D. S.

TVIT CRTICA Dasam(ja)angela LDP – ovac DragoKova~evi} ima „ predlog „ za AngeluMerkel: Da sam nema~ka kancelarka, tra`io bih da se gej parada odr`i za \ur|evdan u Jagodini, a da ne ~elu ide Palma. Ina~e, nema datuma:))

Hejterskoprase Predsedavaju}i Generalnom skup{tinom SB UN Vuk Jeremi} saop{tio je na lajni : Zavr{eno zasedawe

Visokog saveta srpskog predsedavawa UN u Parizu.Po~iwemo izradu strate{kog dokumenta. Naredni sastanak u maju u Kuvajtu. „ Zabrinut “ je @RainDogBor : A kako }e{ da jede{ prase za Uskrs u Kuvajtu? Nema to tamo. Na to }e Jeremi}: Fascinantan primer hejtovawa.

skajp,kafai|us Mnogi se pitaju kako politi~ari provode vikend. Neki od wih otkri-

vaju to svojim fanovima . ^lanica predsedni{tva SNS MajaGojkovi} „ pri~a „ na lajni: Duwa i ja, na kafi u ka feu Skype, ona u ^i ka gu, ja u NS #sestre A ~lan IO DSS @ivotaStar~evi} }e : Jutarwa kafa i juice uz kaficu i is~itavawe novina, bistriti politiku i slu{ati nove tra~eve od qudi iz kraja #neprocewivo Uz kaficu, Star~evi} se setio i ovog: Predizborni slogan SPS 2008.g.bio je– “Pobedi nepravdu”.

Nakon izbora u{li u koaliciju sa DS. Ako ne mo`e{ da je pobedi{ ti joj se pridru`i :D Potom dodaje – „ \ilas: Vu~i} nema koga iz SNS da vodi u Berlin, pa mora MilicuDelevi}. - Nije qubomora.“

iMiqacku uni{tili Funkcioner SNS iz RS Sa{a Milovanovi} „po`alio“ se Tvi tera{ima:

^im su politi~ari po~eli pjevati Miqacku, odmah se izlila iz korita.

turizamjeto Poslanica URS Dragana\ukovi} nije bila zadovoqna onim {to je ju~e videla na beogradskom sajmu: Sajam turizma u BG... Dvoje omladinaca na {tandu Grada Novog Sada... Ona {aqe poruke, a on `va}e neke grickalice... Prili~no ru`na slika.. S. St.


tema dana

dnevnik

ponedeqak25.februar2013.

3

J U ^ E  I S P R E D  B A N O V I N E  O D R @ A N  P R O T E S T  V O J V O \ A N S K I H  F A R M E R A 

„Politikajakoumo~ila rukeumleko” U znak protesta zbog afere smlekomispredulazauzgradu Vlade Vojvodine vojvo|anski proizvo|a~i ju~e su prosuli vi{e desetina litara mleka. Oni tvrde da im je cela ova pri~a oko neispravnog mleka nan el a vel ik u fin ans ijs ku {tetu. Vojvo|anski farmeri negodovali su i zbog izjave pokrajinskogsekretarazapoqopri-

vrednika na razgovor u zgradi Vlade Vojvodine najavquju}i da}etomrazgovoruprisustvovatiipokrajinskisekretarza poqoprivreduGoranJe{i}. Vasinjerekaodaje„nascenizamenateza”idaseoptu`ujeonajkojeukazaonaproblem, aneradisenare{avawuuzrokaproblema. Me|utim, poqoprivrednici su odbili wegov poziv na razgovor.

menta kada je izmenom propisa, do tada maksimalno dozvoqeno prisustvo te supstance smaweno sa 0,5 na 0,05 promila. Proizvo|a~mlekaiz[ajka{a Stanko Pavlovi} naveo je dasecelapri~aokomlekakoristizapoliti~koprepucavawe,akakojeve}inaprokomentar is al a, pol it ik a je jak o umo~ilarukeumleko.

Vasinotomekojeodgovoran

Da je Goran Je{i} hteo da pomogne, on bi reagovao jo{ letos i upozorio na pojavu aflatoksina u kukuruzu (Stanko Pavlovi}, [ajka{)

Sekretar za privredu AP Vojvodine Miroslav Vasin je rekaodaje„nascenizamenateza”idaseoptu`ujeonajkoje ukazao na problem, a ne radi se na  re{avawu  uzroka  problema. „Nemo`enikakobitiodgovoranonajkobrineozdravqu qudiiupozoravadajeonougro`eno”,ukazaojeVasin,dodaju}idabitrebalodabudeodgovoranonajkopoku{avadasakrijeinformacijeoopasnostipozdravqegra|ana. vredu Gorana Je{i}a, koji je rekaodaonsvojojdecinedaje da piju mleko. Oni tvrde da je wihovomlekoispravnoidaga dajusvojojdeci. Vojvo|anski mlekari naveli su da se situacija sa mlekom kor is ti za pol it i~k o prepucavawe,kaoidajeumlekuuvekbiloaflatoksina,ali da je problem nastao onog mo-

-DajeGoranJe{i}hteoda pomogne, on bi reagovao jo{ letos i upozorio na pojavu aflatoksinaukukuruzu.Me|utim,Je{i}je}utao,jerjeznao da}eseovakone{todogoditi isadjetoiskoristio-predo~iojePavlovi}.Istakaojeda jeovostrahovitudarnaproizvo|a~e mleka, koji }e o{tetitisto~nifonduSrbiji.

Foto:S.[u{wevi}

-  Zbog ove situacije dosta stokejepoklanoabi}ejo{i vi{e - zakqu~io  je  Pavlovi}. Neki od prisutnih aludiralisunatodajecelaaferanastala zbog proizvo|a~a “Dukat”.

-Sveovojeura|enoinapravqeno da bi se na neki na~in rehabilitovao „Dukat”, jer je u Hrv ats koj utvr| en o da je mleko tog proizvo|a~a neispravno, pa je onda bilo neophodnoproglasitineispravnim mleko svih proizvo|a~a u Sr-

bijikakobisestaviliuravan sa Dukatom - smatraju vojvo|anskifarmeri. Nakon ovih optu`bi proizvo|a~a i pred sam kraj protesta, pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin pozvao je delegaciju poqopri-

Je{i}:Nikadanisamrekao dajemlekokancerogeno

„Nudilimimito da}utim”

Pokrajinski sekretar za poqiprivredu Goran Je{i}ponoviojenovinarimaono{tojerekaoi poqoprivrednicimainaglasiodaseokomlekane bi podigla tolika pra{ina „da je ministar Kne`evi} po prijemu informacije o nedozvoqenoj koncentracijiaflatoksinarekao-uredu,primilismokznawuiidemodare{imoproblem”. -Nikadanisamizjaviodajemlekokancerogeno, ve}danijeuskladusapropisima.Jamojojdecine dajemdagapiju,alijagapijem-zakqu~iojeJe{i}. On je tako|e tvrdio da mu je investicioni fond koji je vlasnik i „Suboti~ke Mlekare“ i „Imleka“ “Salford” na jednom sastanku zatra`iodaserezultatineobjave.

Vojvo|anski sekretar za poqoprivredu Goran Je{i} otkrio je u intervju za „Pres onlajn”dajedobiodobruponududaneiza|eujavnostsapodacimaotoksinimaumleku,adasu, kada je to ipak uradio, po~ele da mu sti`u pretwe.”Otomedalidanasimakorupcije,koliko i kakva je, mogu samo re}i da sam pre pretwikojesuusledilepo{tosamobelodanio stawenatr`i{tumleka,dobioidobruponudu da o tome }utim”, rekao je Je{i}. On je dodao da ne sme da ka`e ko mu je pretio, da je „obe stvariprijaviopolicijiinesmedagovorio tome,anainstitucijamajedaprona|uisankcioni{utequde”.

Foto:J.Pap

Po zavr{etku skupa ispred zgradeVladeVojvodinestigao jeJe{i},kojiseobratiopreostalim proizvo|a~ima, dok se ve}inave}bilarazi{la. Je{i} je naveo da je svaki protest seqaka podr`ao, pa podr`ava i ovaj iako mu nije poznatokojeorganizator. -Pokrajinskavladajeodrepubli~ke tra`ila da na|e na~in da natera mlekare da od poq op riv redn ik a otk up quj u mleko i da plate taj otkup. Druga mera koju je Vlada Vojvodine predlo`ila da se poqoprivrednim proizvo|a~ima izrobnihrezerviustupikukuruz koji prethodno mora biti proveren na sadr`aj aflatoksina-istakaojeJe{i}. Prema wegovim re~ima, Vlada Vojvodine }e sama snositi tro{kove kontrole sto~ne hrane kod poqoprivrednih proizvo|a~a,au~estvova}eiufinansirawukupovineaditivazapoboq{awekvalitetasto~nehrane. Je{i} je u jednom momentu upitao okupqene poqoprivrednikedalibiimbiloboqedaje }utaopadasedesilaidenti~na situacija kao u Hrvatskoj  da mlekare samo odjednom prekinu sa otkupom mleka zbog wegovog lo{egkvaliteta. A.Varga

REAGOVAWA

DS:Manipulacija ure`ijiSNS PokrajinskiodborDSsaop{tiojedajeju~era{wi protest “nepostoje}e asocijacije” proizvo|a~a mleka, ispred zgrade Vlade Vojvodine, “~ista politi~ka manipulacija u re`iji SNSizloupotrebakojane}eza{tititigra|aneiproizvo|a~e”. “Vlada Srbije poku{ava da zata{ka kvalitet mleka politi~kim manipulacijama”, navodi se u saop{tewu Pokrajinskog odbora DS i dodaje da je iz Asocijacije proizvo|a~a mleka Vojvodinedemantovanodasuoniorganizovali dana{wi protest.Vojvo|anski odbor demokrata i dodaje da “Vlada Srbije pani~no tra`i krivca”,doksesvedrugevladeuregionubore saproblemomitrudesedaza{titeproizvo|a~emlekaisto~nehrane. Isti~u}idajekrizasamlekomte{kopogodila gra|ane na{e zemqe kao i kredibilitet institucija i pojedinaca u lancu proizvodwe, kontrole i trgovine tom `ivotnom namirnicom, Pokrajinski odbor DS napomiwe da je Vlada Vojvodine iznela podatke o kvalitetu mlekaapotomponudilakonkretnare{ewakoja bi brzo otklonila posledice i za{titila gra|aneiproizvo|a~e. DS, kako se dodaje u saop{tewu, ne}e dozvoliti da se ovom temom manipuli{e niti da se sti~ujeftinipoliti~kipoeniujekukampawe za izbor poslanika u Skup{tini AP Vojvodine. Ukoliko republi~ka vlada “i daqe nastavi sa zata{kavawem i demonstracijom neznawa i nesposobnostidaovukrizure{i,gra|ani}eje sapravommewatijernijenormalnodasegra|animaukidapravodaimajuistinituidostupnu informaciju o hrani ili da sami cene kvalitetipotencijalnu{tetnostmlekakojedaju deci”,navodiPokrajinskiodborDSuVojvodini.

SNS:Lobisti zagovarajuGMO Gradski odbor Srpske napredne stranke u NovomSadupodr`aojeproizvo|a~emlekakojisuju~eprotestovaliispredzgradevojvo|anske Vlade, tvrde}i da su aferu ve{ta~ki izazvali lobisti koji zagovaraju genetski modifikovaneproizvodeprekoDemokratskestranke i pokrajinske administracije. Novosadski napredwaciusaop{tewunavodedasulobisti koji zagovaraju GMO proizvode preko Demokratske stranke i pokrajinske admin is trac ij e pok u{ al i da ve{ ta~k i izazvanom aferom, na mala vrata u|u u Vojvodinui,kakoseka`e,seqakuzadaju udarac od koga se nikada ne bi oporavio.”Koriste}i prqave trikove kada sa fingiranimistra`ivawimastranihlaboratorijapla{enarodistvarajunezapam}ene probleme proizvo|a~ima mleka,pokrajinskivlastodr{cisamoponovodokazujudasuimpre~ili~niinteresiodinteresagra|ana,jer}esaradwasa GMO lobijem samo wima koristiti”, tvrdenapredwaciusaop{tewu. SNS je postavila pitawa pokrajinskojadministracijiko}esnositiodgovornostzave{ta~koizazivaweaferesa mlekom, ko }e proizvo|a~ima nadoknaditi {tetu od opadawa prodaje i ko }e gra|anima objasniti zbog ~ega su im li~ni interesi pre~i od dobrobiti celog dru{tva. „Dok ne dobijemo odgovor naovapitawaapelujemonaVladuSrbije da za sve {to prouzrokuje propadawe srpskogseqakaipoqoprivredena|ehitnore{ewe,adamaksimalnopomognenadle`niminstitucijama u pronala`ewu i procesuirawu krivcazatrenutnusituacijuupoqoprivredi”, navodi se u saop{tewu Gradskog odbora SNS NoviSad.

SPO:Izaafere lobipod za{titomDS Pokrajinski odbor Srpskog pokreta obnove za Vojvodinuzatra`iojedanasdaseutvrdeikazne krivci za aferu u vezi sa mlekom koja je nanela {tetu poqoprivrednicima u Srbiji tvrde}i da izawestojiinteresnilobikojijepodza{titom vrhaDemokratskestranke.

„Srpski seqaci su na razne na~ine decenijama unazad oja|eni i poni`avani, a posledwi udarac naproizvo|a~emleka,izakojegnesumwivostoji interesnilobi,dovodiupitaweopstanakdoma}e proizvodwe mleka i sto~arstva uop{te”, navedenojeusaop{tewu.SPOsmatradajeaferusamle-

komizazvaolobikojisegodinamaunazadnalazi podza{titomvrhaDS-a.Tomkrugunovokomponovanihbiznismena,kakoocewujuuSPO,direktnojeuinteresupropastdoma}eproizvodweija~aweuvozni~koglobija. „Afera sa mlekom je podgrejana i zbog toga da biseskrenulapa`wasamnogove}egslu~aja-uvozamesnogbra{nakojejeizrazitoopasnopoqudskozdravqe,jerizazivabolestludihkrava”,smatra vojvo|anski SPO koji tvrdi i da je bra{no uvezao Veterinarski institut Subotica, ~iji je suvlasnikMilijaBabovi},akojiposlujeusastavuViktorijagrupe. Usaop{tewusenavodidaje tobra{nokori{}enozaproizvodwu sto~ne hrane, {to je u Srbiji zabraweno jo{ pre tri godine, a u zemqama EU jo{ od 2001. Deo mesnog bra{na je kori{}eno za ishranu sviwauPIK„Be~ej”,adeoza proizvodwu hrane za ku}ne qubimce,tvrdiseusaop{tewu. SPO tra`i i utvr|ivawe odgovornosti Republi~ke veterinarskeinspekcijekojaje, kako ka`u, odobrila uvoz mesnog bra{na. Tako|e, SPO zahteva od nadle`nih dr`avnihorganadastanuuza{titu srpskog seqaka i doma}ih proizvo|a~aidase obra~unajusaonimakojima,kakosenavodi, interes Srbije i zdravqa statovni{tva ne zna~i Foto:S.[u{wevi} apsoulutnoni{ta. Uzkonstatacijudaseizaaferesamlekomkrijene{tomnogove}eiopasnijepozdravqequdi, SPOverujedajeovo,kakoka`u,„posledwipoku{aj tajkuna pod za{titom vrha Demokratske strankedaseizvukuizbrojnihkriminalnihradwisakojimasupovezani”.


4

ekonomija

ponedeqak25.februar2013.

dnevnik

KOLIKO]EELEKTRI^NAENERGIJAPOSKUPETIIKOGA]ETONAJVI[EPOGODITI

Grejawenastrujuodlaziuistoriju? Struja ne}e poskupeti pre kraja grejne sezone jer je o~igledno da grejawe na elektri~nu energiju mora da ode u istorju, ali je o~igledno i da gra|anima dr`ava mora da ostavi vremena do slede}e zime da se sna|u i pre|u na ugaq, drva ... Struja je svugde najskupqi energent, malo gde se u Evropi doma}instva greju na elektri~nu energiju, pa tako mora biti i u Srbiji i tako }e verovatno i biti, ali je skoro izvesno da se cene ne}e podizati tokom zime a mnoga doma}instva ostvqeni da se smrzavaju jer alternativu nemaju . Upravo je zbog toga odle`eno i usvajawe novog tarifnog sistema a time i poskupqewe. Pri~a o skoku cene struje se, naravno, nastavqa, a i daqe }e se naga|ati kada }e se on ta~no desiti i koliko }e u procentima i novcu precizno, iznositi. Naime, najavqeno je, a to je vi{e puta ponovila i ministarka energetike ZoranaMihajlovi}, da }e struja biti skupqa od 10 do 12 posto i da }e kilovat poskupeti, najverovatnije, u aprilu. Ipak, da bi struja poskupela, treba da se ispu-

ni nekoliko uslova – da se u okviru „Elektroprivrede Srbije„ osnuje zavisno preduze}e koje }e biti zadu`eno za javno snabdevawe, donese novi tarifni sistem,

kao i odluka o socijalnim kartama za kori{}ewe energije. To posledwe je ura|eno krajem pro{le nedeqe jer je Vlada Srbije donela uredbu kojom se propisuju kriterijumi, na~in za{tite, uslovi, rokovi i postupak za utvr|ivawe statusa energetski za{ti}enog kupca, ali prva dva jo{ nisu. Da li }e, pokaza}e naredni da-

ni, ali treba re}i da vremena nema mnogo jer je do aprila ostalo ne{to vi{e od mesec dana, a nove cene trebalo bi da budu poznate do 15. marta jer se mora ispo{to-

vati obaveza da potro{a~i 15 dana pre promene cene budu obave{teni o tome. Najva`nija promena je, osim poskupqewa, novi tarifni sistem, koji je Agencija za energetiku trebalo da objavi krajem pro{le nedeqe. Do toga nije do{lo jer je AERS odlo`io javnu raspravu o metodologiji za od-

re|ivawe cena struja za javno snabdevawe dok se ne omogu}i odgovaraju}e re{ewe za doma}instva koja se greju elektri~nom energijom. Naime, uredbom o energetski za{ti}enom kupcu takva doma}instva nisu obuhva}ena pa se tra`i re{ewe za smawewe granice izme|u plave i crvene zone, kao i za razliku u ceni izme|u no}ne i dnevne tarife. A zapelo je oko odre|enih promena u odnosu na sada{wi tarifni sistem. Iako se ne mo`e precizno re}i, u javnosti se moglo ~uti da je predlogom novog tarifnog sistema predvi|eno smawewe broja kilovata pri prelasku u najskupqu crvenu tarifu i smawewe odnosa izme|u skupih i jeftinih kilovata u crvenoj zoni. Da podsetimo, sada postoje tri tarife – zelena – do 350 kilovata, plava – od 351 do 1.600, i najskupqa, crvena tarifa – od 1.601 kilovata. Predlogom novog tarifnog sistema ostale bi tri tarife, ali bi se u crvenu zonu, umesto sa sada{wih 1.600 kilovata, ulazilo s mese~nom potro{wom od 1.200 ili 1.400 kilovata, a u toku no}i,

kada su kilovati jeftiniji u sve tri tarife, do{lo bi do promene ni`e tarife u crvenoj zoni pa bi umesto sada{weg jedan naprama

Odzelenedocrvene U slu~aju da struja poskupi deset posto, potro{a~ima koji tro{e do 350 kilovata, uz isti broj skupih i jeftinih kilovata, i ~iji je ra~un sada oko 1.300 dinara, od aprila bi ceh narastao na oko 1.450. Potro{a~i koji tro{e oko 500 kilovata, uz isti broj jeftinih i skupih kilovata, ra~un bi s oko 2.700 dinara oti{ao na oko 3.000, ali se ta ra~unica ne bi mogla primeniti kod potro{a~a koji tro{e do 1.600 kilovata mese~no. Naime, sa sada{wih oko 9.000 dinara, ra~un bi uz poskupqewe od deset posto bio oko 10.000 dinara, ali ako se u crvenu zonu u|e s 1.200 ili 1.400 kilovata, uz smawewe odnosa skupih i jefitnih kilovata, izdatak }e biti znatno ve}i. Sasvim je sigurno da }e procenat pove}awa cene za te potro{a~e biti ve}i od deset posto i da }e mnogi odustati od kori{}ewa struje za zagrevawe stanova. Ili }e biti sve vi{e nepla}enih ra~una. I iskqu~ewa. ~etiri, taj odnos bio jedan naprama tri. Takvom promenom tarifnog sistema, izvesno je, mese~na potro{wa bi}e presudna za visinu ra~una, a to je i ciq planiranih promena jer je ministarka Mihajlovi} i najavila da }e elektri~nu energiju najvi{e pla}ati oni ko-

TREBALIDR@AVADASEME[AURADBANAKAIKREDITNELIMITE

Mo`emosvojevoqno daseudavimoudugovima Fi}a popravqa ekonomiju Izjava ministra Mla|anaDinki}a da u svetu raste potra`wa za novim modelom Fijatovog automobila koji se proizvodi u Kragujevcu”, svakako je ohrabrwe u ekonomskoj godini koja je pred nama . - Srbija }e ove godine imati dve milijarde evra prihoda od prodaje novog „fi}e” a svaki peti dinar od izvoza potica}e iz ove fabrike- poru~iio je Dinki}. To zna~i da je ministar finansija i ekonomije navedenu ra~unicu izveo na osnovu o~ekivawa da }e vrednost izvoza Srbije u 2013. godini, ba{ zahvaquju}i izvozu fijata 500L, dosti}i oko 11 milijardi evra, za ~etvrtinu vi{e od pro{logodi{wih 8,8 milijardi evra. Ekonomisti su jednodu{ni u oceni da }e doprinos FAS-a o~ekivanom ovogodi{wem rastu srpske ekonomije od 2,5 odsto biti veliki. Zna~ajno je i to da se od oktobra 2012. na izvoznoj listi Srbije doga|a po`eqna promena strukture srpskog izvoza. Od tada vrednost izvoza automobila nadma{uje tradicionalno najve}e pojedina~ne izvoznike, poqoprivredu, odnosno kukuruz. Ali, preokret se dogodio i na uvoznoj listi – uvoz auto-delova nadma{io je naftu i gas.

Korisnike bankarskih usluga u Hrvatskoj veoma je upla{ila namera nadle`nih da ograni~e zadu`ivawe putem teku}ih ra~una kod poslovnih banaka. Ako predlo`eni propisi pro|u proceduru u Saboru, oni }e mo}i da pozajme po teku}em ra~unu najvi{e jednu svoju celu platu. Dok se u toj biv{oj republici SFRJ uvode stro`a pravila kod zadu`ivawa, u Srbiji imamo suprotan trend: ograni~ewe „minusa” niko ne najavqjuje. Me|utim, druga pravila su mewana. Od ove godine nema vi{e ograni~ewa kod standardnih kredita. NBS je dozvolio bankama da same procene sposobnost klijenta i zadu`e ga koliko `ele. Mnogi se pitaju ko je u ovo krizno vreme boqe postupio, Hrvatska, koja }e klijente spasavati zakonom, ili Srbija, koja je to prepustila poslovnoj politici banaka? Krediti su kao, i „minusi”, pozajmice koje se moraju vratiti. Brojke to dobro obja{wavaju: u Srbiji prose~na zadu`enost gra|ana po glavi stanovnika prelazi 800 evra, dok je u Hrvatskoj iznad 4.000. Istina, prose~na plata je u toj biv{oj jugorepublici 77 posto ve}a pa, ako se sudi po proseku, tamo su klijenti zadu`eniji. Ipak, namera hrvatskog ministra finansija Slavka Lini}a da minus ograni~i, i to zakonskim putem, nikoga nije obradovala. Na{i bankari smatraju da su oni mawe zadu`ili stanovni{tvo

te da zato ovde nadle`ni vode druga~iju politiku. – Mislim da je bilo veoma dobro {to je NBS pre {est godina, kada je kriza uzela maha, donela

oznih bankara. Izbegnuti su mnogi problemi i za komitente – obja{wava zamenik predsednika Izvr{nog odbora OTP banke Ivan Radoj~i}. – Iako vi{e nema ogra-

Sirotiklijenti [ta banke mogu o~ekivati na srpsko-hrvatskom tr`i{tu? Oba su daleko od Eldorada. Dovoqno je pogledati sve`e podatke o tome: u Srbiji je 100.000 klijenta pred bankrotom, u Hrvatskoj 76.000 nema za osnovne `ivotne potrebe. Ve} ta dva podatka govore sama po sebi dosta. To nikako nije ambijent za razvijawe poslova. propis po kojem se gra|ani mogu zadu`iti najvi{e do 50 odsto za stambene zajmove a do 30 odsto plate za sve ostale. Gra|ani su se tako spasli od preterano ambici-

ni~ewa kod zadu`ivawa klijenata, mi }emo se i daqe oslawati na taj odnos 50 i 30 odsto plate, s tim {to }e se on sad kod dela klijenata mo}i pove}ati na 45 odsto a kod

ji je i najvi{e tro{e. Po wenim re~ima, zahvaquju}i sada{wem tarifnom sistemu de{ava se da oni koji neracionalno tro{e

stambenih zajmova na 55. Naravno, svaki konkretan slu~aj je pri~a za sebe i tako }e se i procewivati. U Kredi agrikol banci ka`u da im nova pravila zadu`ivawa omogu}uju da svakog klijenta posebno proanaliziraju. – Procenimo koliko je klijentu potrebno za `ivot pa se onda odre|uje rata – ka`e ~lan Izvr{nog odbora Kredi agrikol banke zadu`en za stanovni{tvo Svetozar [ija~i}. – Mislim da to ne treba da ide vi{e od 55 do 60 odsto plate, mada pri proceni klijenata uzimamo u obzir i druga primawa kao, recimo, prihode od zakupa. Kod nas i vrapci znaju da se ~esto cela plata ili wen mawi ili ve}i deo ispla}uje na „crno„. ^ak i kada klijent u banci prijavi kako stvari stoje s te strane, taj „siguran dodatni prihod” ne mo`e se uzeti u obzir kod odobravawa zajmova. Zna~i da od rada na „crno” svi imaju {tete, a na dobitku su samo nesavesni poslodavci. Tako ispada da je kod nas najve}i limitiraju}i faktor kod zadu`ivawa sama visina plate. Ekonomski stru~wak Kosta Josifidis smatra da to nije lo{e. Srbija u ovom trenutku nema razloga da forsira potro{wu stanovni{tva putem kredita i tako o`ivqava proizvodwu. Zbog stawa u doma}oj privredi novac od kredita se koristi za kupovinu uvozne robe. A to samo pove}ava ve} ionako visok trgova~ki deficit. D.Vujo{evi}

struju pla}aju nisku cenu jer je struja jeftina. Novim tarifnim sistemom je planirano da potro{a~i koji struju koriste racionalno, i pri tome su energetski efikasni, pla}aju ni`u cenu, a neracionalni potro{a~i mnogo vi{u cenu nego do sada. D.Mla|enovi}

@ELEZNICEPOTPISUJU UGOVORVREDAN 99MILIONAEVRA

Kupujemo {vajcarske vozove

@eleznice Srbije i {vajcarska firma [tadler potpisa}e po~etkom marta ugovor o nabavci 21 voza za regionalni putni~ki saobra}aj, u vrednosti oko 99 miliona evra, najavio je ju~e generalni direktor srpskih `eleznica DragoqubSimonovi}.

Vi{edelni elektromotorni vozovi bi}e nabavqeni sredstvima iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru Projekta obnove `eleznice 3, rekao je Simonovi} Tanjug u. Tenderska procedura je, ina~e, sprovedena u dvostepenom postupku. U prvoj fazi su dobijene ~etiri tehni~ke ponude, a nakon wihovih analiza u drugu fazu su se kvalifikovala tri ponu|a~a: Simens iz Austrije, Alstom iz Nema~ke i [tadler iz [vajcarske. Ponudu u drugoj fazi podneo je samo {vajcarski ponu|a~. ^elnik `eleznice je naveo da je novo poslovodstvo @eleznica Srbije u izuzetno kratkom roku, od svega dva meseca nakon wegovog imenovawa, realizovalo tendersku proceduru i stiglo do zakqu~ewa ugovora za nabavku novih vozova, zbog ~ijeg ka{wewa su u periodu prethodnog rukovodstva bile pla}ene izuzetno velike kazne i provizije.

POQOPRIVREDNOZEMQI[TE– CENEIEKSPROPRIJACIJA

Hektarnekihwiva1.500evra

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Kupovni Va`iza zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

109,0040

111,2286

113,7869

108,6703

Australija

dolar

1

85,0664

86,8024

88,7989

84,8059

Kanada

dolar

1

81,0981

82,7532

84,6565

80,8499

Danska

kruna

1

14,6093

14,9074

15,2503

14,5645

Norve{ka

kruna

1

14,5492

14,8461

15,1876

14,5046

[vedska

kruna

1

12,8609

13,1234

13,4252

12,8216

[vajcarska

franak

1

88,7655

90,5770

92,6603

88,4937

V.Britanija

funta

1

126,1329

128,7070

131,6673

125,7467

SAD

dolar

1

82,4913

84,1748

86,1108

82,2388

Kurseviizovelisteprimewujuseod22.2.2013.godine

Obradivo zemqi{te u pojedinim delovima Srbije mo`e da se kupi i za 1.500 evra po hektaru, re~eno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije (PKS). Sekretar odbora za gra|evinarstvo u PKS GoranRodi} je izjavio da je puno privatizacija, posebno poqoprivrednih kombinata, ura|eno sa ciqem da poqoprivredno zemqi{te pre|e u gradsko gra|evinsko zemqi{te. Rodi} je istakao da ne sme da se dozvoli prenamena poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinsko, ali da ako se to radi onda mora da ima odgovaraju}u cenu, koje dru{tvu treba da se nadoknadi. Govore}i o nezakonitom prisvajawu 327 hektara u dr`avnoj svojini u novosadskoj industrijskoj zoni, koje je otkupila „Sloga” iz Ka}a, Rodi} je naveo da su, ipak,

potpuno nerealne procene objavqene u medijima da je vrednost tog zemqi{ta 320 miliona evra. „Cena zemqi{ta je u ovom momentu znatno pala, zbog pada investicija”, istakao je Rodi}. [to se ti~e predstoje}e eksproprijacije oko osam hiqada

hektara zemqi{ta na trasi gasovoda Ju`ni tok, on je kazao da ne}e biti poga|awa oko cene zemqe. „Vlasnicima }e se odgovaraju}e nadoknaditi. Normalno, ne mo`e svako da dobije istu cenu - neko ima vo}wake, neko zdravo poqo-

privredno zemqi{te, a neko samo pa{wak, {to su sve razli~ite cene”, rekao je Rodi}. Poreska uprava }e proceniti ta~nu vrednost zemqi{ta, u zavisnosti od toga gde se nalazi i kojoj kategoriji pripada, dodao je on. Rodi} je kazao da je siguran da }e vlasnici dobiti ve}u cenu nego {to bi sada mogli da dobiju na tr`i{tu. Za eksproprijaciju zemqi{ta pored puta mo`e mnogo vi{e da se dobije i ako je re~ o gra|evinskom zemqi{tu, naveo je on dodaju}i da je ranije moglo da se dobije i do 20 evra po aru. Izgradwa Ju`nog toka kroz Srbiju, sa dva kraka prema Republici Srpskoj i Hrvatskoj, treba da po~ne u prvom kvartalu ove godine, a za izgradwu gasovoda u ovoj godini ve} je obezbe|eno 105 miliona evra.


ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak25.februar2013.

5

NAJVE]ITERETKRIZEUSRBIJIPODNELIZAPOSLENIUREALNOJPRIVREDI

Jedanradiatroje penzionera,slu`benikai nezaposlenihizdr`ava LAGANIRASTPROMETANABERZI

AkcijeNIS-a idukaoalva Proteklih pet trgova~kih dananaBeogradskojberzidonelisulaganirasttr`i{ta,dok investiciona aktivnost nije bila na previ{e zavidnom nivoupresvegausledprveozbiqnijekorekcijenasvetskimberzamaodpo~etkagodine.Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, dobio je na vrednosti 0,8 procenata, okon~av{i nedequ na nivou od 557,7 poena. Ova korpa najlikvidnijih akcija sa tr`i{taodpo~etkagodinebele`i pozitivan prinos od 6,5 odsto.Ukupanprometutrgovawuiznosioje2,4milionaevra, aakcijeNaftneindustrijeSrbije~inilesuvi{eodpolovinerealizacije. NIS je bio ubedqivo najdominantnijahartijanatrgovawu uzostvarenprometod137,7miliona dinara. Tokom sedmice ovakompanijajeobjavilarevidirane finansijske izve{taje kojima je potvr|ena neto dobit od 49,5 milijardi dinara, te bi akcionari mogli ra~unati na bruto dividendu od 45,5 dinara po akciji ukoliko se odlukom skup{tine 15 odsto dobiti podeliakcionarima.NISjeusedmicisko~io1,5odsto,arastje

bele`io svih pet trgova~kih dana. Ostalehartijesudalekozaostajale po prometu. Be~ejski Sojaprotein (SJPT) registrovao je promet od 25,3 miliona dinara, mahom na nivou od 830 dinara,{tojetridinaravi{a cenaodonekoju}edobitinesaglasni akcionari ove kompanije.Solidanprometod10,8miliona dinara registrovao je Imlekkojijeblagooscilirao oko nivoa od 3.160 dinara. Ova kompanijajenastavilasatrendomotkupasopstvenihakcijana ceniod3.250dinaraitrenutno raspola`esa7,2odstoakcijau vlastitomportfequ. BeogradskiAerodrom„NikolaTesla“(AERO)blagojeoslabiona485dinarauzprometod nepunih10milionadinara.Ova kompanija je saop{tila da je u januaruteku}egodineuslu`ila dva odsto mawe putnika {to je prvimese~nipadovekompanije uvi{eodgodinudana.Dobrutrgova~ku sedmicu zabele`io je zemunskiproizvo|a~pesticida Galenika Fitofarmacija (FITO) koji je porastao 3,5 odsto, osvojiv{iposledu`egvremena barijeruod3.000dinara.

Kojepodneonajve}iteretkrizeuSrbijimo`danajboqeoslikavaslede}astatistika:najednogzaposlenoguprivatnomsektorudolazetriizdr`avaneosobe:penzioner, oniaj koji radi za dr`avu i nezaposleni. Pri tom, zarade kod privatnikasuosetnomaweodplatakojedobijajuonikojimajedr`avaposlodavac. Ovaj odnos izme|u zaposlenih kodprivatnikaionihkojidobijajunekeprinadle`notioddr`ave, nije uvek bio takav, ali je tokom krizeuSrbijipreko200.000qudi ostalo bez posla. Tek oko pet hiqadaradnihmestaizgubqenojeu javnomsektoru,svaostalabilasu ona kod poslodavaca-privatnika. Crna slika je jo{ crwa kada se tomdodajuuradnamestau„sivoj” zoni, odnosno oni koji su radili kod privatnika ali nisu bili formalnoprijavqeni.Ukupno,izgubqenojeoko400.000radnihmesta, skoro sve u privatnom sektoru. Danas, u privatnim kompanijamaradiokomilionqudiiizporezaidoprinosakojionipla}aju (naravno,nesamooni)ispla}ujuse plate, penzije i socijalna davawa zazaposleneujavnomsektoru,penzionere i nezaposlene. U javnom sektoru-atopodrazumevadr`avniaparat,zdravstvo,prosvetu,policijuivojsku,danasjezaposleno oko600.000radnika,penzioneraje 1,6miliona,anezaposlenihne{to preko700.000. Naravno, termin „izdr`avane” osobe treba shvatiti krajwe uslovno:ve}inapenzionerajesvoje prinadle`osti svakako zaradilatokomradnogveka,alijepenzioni sistem u Srbiji takav da se

wihove penzije ispla}uju iz doprinosakojeizdvajajuzaposlenii izdr`avnogbuxetakojegopetpunesvigra|ani.Istotako,izaveliki broj radnih mesta u javnom sektorunikakosenemo`ere}ida jenepotreban,alije~iwenicada

koiznosiprose~naplatauSrbiji, sobziromnatodasuwihovezaradeznatnoni`e.Zvani~nihpodatakaotomenema,alinekaranijaistra`ivawa Unije poslodavaca su pokazaladaodprose~neplate,koja danas iznosi oko 42.000 dinara,

Ko je podneo najve}i teret krize u Srbiji mo`da najboqe oslikava slede}a statistika: na jednog zaposlenog u privatnom sektoru dolaze tri izdr`avane osobe: penzioner, onaj koji radi za dr`avu i nezaposleni wihovofinansirawepadanaple}aprili~nomalogbrojaonihkoji radeuprivredi. Zbogsvegatoga~inisejo{nepravednijimto{toradniciuprivatnomsektoruimajuosetnomawe plateodonihkojiradezadr`avu. Zaposleni kod privatnika redovnoseneprijatnoiznenadekadaseu medijimapojavevestiotomekoli-

radnici u privatnom sektoru dobijuoko32.000,aonikojimajedr`ava poslodavac oko 52.000 dinara. Prema podacima Me|unarodnogmonetarnogfondazaradeujavnomsektoruvi{esuza40odstood „privatni~kih”. To je ve}a razlikanegoiujednojodzemaqanovih ~lanica EU (s kojima mo`emo da se poredimo po privrednoj struk-

turi)gdesudr`avneplateve}eza ~etvrtinu. Naravno, u najbogatijimzemqamarazvijenogkapitalizma,poputSjediwenihAmeri~kih Dr`ava,nemanigovoraotomeda suplateuprivatnimkompanijama ni`eodonihujavnojadministraciji. Ministarstvofinansijanedavnojeobjavilopodatakeobrojuzaposlenih i fondu zarada u javnoj upravi,asajtmakroekonomija.org jetespojioiobjaviokolikosudr`avni organi u novembru mesecu isplatili u proseku po zaposlenom,ubrutoiznosu.Naukupnoizlistanimpodacimazane{tovi{e od30.000zaposlenihurepubli~koj javnoj administraciji, ispostavilo se da prose~no bruto primawe iznosi96.329dinara. Prose~na bruto primwa ve}a od150.000dinara,imalisuzaposleniuosamdr`avnihagencijai tela:najvi{auAgencijizastrana ulagawa (SIEPA) - 220.000 dinara,asledeavioslu`baVlade, Agencija za osigurawe depozita, Republi~ki Fond za PIO, zatim agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova, za privatizaciju, za za{titu od jonizuju}ih zra~ewa i nuklearnu sigurnosttezalicenciraweste~ajnih upravnika.Primawapozaposlenomznatnovi{aodprose~nogzaposlenog u Srbiji imali su i u takvim Vladinim organizacijamakao{tosuKancelarijazareviziju sistema upravqawa sredstvimaEvropskeUnije,Kancelarijasavetazanacionalnubezbednost i za{titu tajnih podataka, Kancelarijazarazvojnedovoqno razvijenihpodru~ja... V.^vorkov


6

ponedeqak25.februar2013.

„Doma}i”,„qudski” i„lalinski”jezik ^ak 128.191 gra|anin Srbije ili 1,78 odsto od ukupne populacije nije `elelo da se izjasni o svom materwem jeziku ili su upisivali da govore „doma}im„ jezikom, „qudskim„, „ni{kim„, „lalinskim„, a bilo je i odgovora: bilingvista, poliglota, }irilica i drugo. Za razliku od popisa 2002, kada se niko od gra|ana Srbije nije izjasnio da govori crnogorskim, prema posledwem popisu taj jezik govori 0,04 odsto, ili 2.519 gra|ana Srbije, objavqeno je u najnovijoj publikaciji „Veroispovest, materwi jezik i nacionalna pripadnost„ Republi~kog zavoda za statistiku. U Srbiji se 88,09 odsto stanovni{tva ili 6.330.919 qudi

izjasnilo da im je srpski materwi jezik. Na drugom mestu po brojnosti je ma|arski, kojim govori 243.146 osoba, {to je 3,38 odsto od ukupnog broja stanovni{tva Srbije, a na tre}em je bosanski, kojim govori 138.871 osoba, ili 1,93 odsto. Prema rezultatima popisa 2002, 63.835 gra|ana je izjavilo da im je albanski materwi jezik, a 2011. primetan je veliki pad (10.040), jer je albansko stanovni{tvo u op{tinama Bujanovac i Pre{evo u ve}ini bojkotovalo popis, kao i delimi~no u Medve|i. Prema popisu iz 2011, u Srbiji `ivi 7.186.862 gra|anina, {to je mawe nego 2002. godine kada nas je bilo 7.498.001 gra|anin.

PREDSEDNICAPOKRAJINSKOGODBORA SINDIKATAZAPOSLENIHUZDRAVSTVUI SOCIJALNOJZA[TITIVOJVODINEDRDUWACIVRI]

Tankekoverte nagove{tavaju proteste

– Produ`ewe na{eg granskog kolektivnog ugovora, koji isti~e u junu, trenutno je za nas od posebnog zna~aja i ve} smo se anga`ovali da bi se zakqu~io aneks ugovora – ka`e predsednica Odbora Pokrajinskog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Vojvodine dr DuwaCivri}. – Nastojimo da zadr`imo sva prava iz prethodnog ugovora i da eventualno uredimo neke oblasti koje smo prepoznali da su od zna~aja za zapo-

Istasudbina zasve – Tra`imo da zaposleni u Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe dele sudbinu zaposlenih u zdravstvu. Fond je vrsta banke koja raspola`e novcem zaposlenih u Srbiji, a oni imaju plate koje su visoko iznad plata zaposlenih u zdravstvu. Mislimo da bi to bilo fer u uslovima u kojima `ivimo – ka`e dr Civri}. slene, kao {to je bezbednost na radu. Naime, po na{em granskom kolektivnom ugovoru, to je neuskla|eno sa zakonom, a Ministarstvo zdravqa do sada nije donelo jedinstvene kriterijume po kojima }e se to pitawe re{avati u svim zdravstvenim institucijama. Druga aktuelna tema na kojoj sindikalci rade je kapitacija, odnosno reforma zdravstvene za{tite koja se u ovom trenutku najvi{e ogleda na nivou primarne zdravstvene za{tite. U komisiji za pra}ewe kapitacije, koju je imenovalo Ministarstvo zdravqa, predstavnica Sindikata je dr Civri}, koja ujedno i radi u primarnoj zdravstvenoj za{titi. – Iako stalno urgiramo i tra`imo da se komisija sastane, jo{ nismo imali nijedan sasta nak. Na te renu uo~a vamo probleme koji se uglavnom odnose na organizaciju rada i na pla}awe po kapitaciji. Prakti~ no, re for ma se spro vo di kroz projekat izabranog lekara, a s druge strane, izabrani lekari, odnosno tim, ne pla}aju se kroz projekat kapitacije, {to donosi veliko nezadovoqstvo i kod pacijenata i kod lekara. Pacijenti konstatuju da su gu`ve i ~ekawa veliki, kao i „{etkawa” i maltretirawa kada im je potrebno propisati neki lek... S druge strane, lekari i medicinske sestre nose taj teret nezadovoqstva pacijenata, a ono {to pru`imo pacijentima ne mo`e na odgovaraju}i na~in da se nagradi i uklopi u kapitacionu formulu. Kolektivni ugovor, kapitacija i, naravno, pad `ivotnog standarda zapo sle nih su pi ta wa ko ja su

kqu~na i koja bi eventualno na prole}e mogla dovesti do protesta zdravstvenih radnika. Jer pove}awe plata u aprilu bi}e dva posto, {to ne pokriva rast tro{kova `ivota, a ako poskupi struja, odmah mogu da ka`em da ne}emo }utke prelaziti preko toga – ka`e dr Civri}. Po re~ima na{e sagovornice, Sindikat je zainteresovan i za re{avawe problema stomatolo{ke slu`be jer je deo te slu`be neugovoren s Fondom za zdravstveno osigurawe, a Zakon o radu ne prepoznaje ugovorene i neugovorene radnike. – Stalno zaposleni, po Zakonu o radu, treba da imaju sva prava iz rada, a ne da, eventualno, ne dobiju deo plate zato {to nije ugovorena s Fondom. To ne mo`emo dozvoliti. Stomatolo{ka usluga je ~esto dislocirana pa stomatolozi ne mogu da ostvare sve usluge koje bi morali po ugovoru s Fondom, za {ta nisu odgovorni. A neosporno je da je stomatolo{ka za{tita stanovni{tvu neophodna. Zakonom o javnim nabavkama pravo na preventivno-rekreativni odmor zaposlenih u zdravstvu Sindikat je prakti~no izgubio. Naime, ukinuta je mogu}nost da se centralizovano zakqu~i osigurawe za sve zaposlene u delatnosti zdravstva. – U prvobitnoj organizaciji, po ugovoru s Ministarstvom

dRU[TvO

dnevnik

CRNONAMMLEKO

[taznajudeca {tajepolitika U maloj prodavnici na periferiji ravni~arske lepe varo{i, u osmi jutarwi sat, ulazi deda Pera, uzima korpu i do|e do pulta gde ga ve} ~eka prodava~ica. Ona ispod tezge vadi veknu hleba koju je ostavila za stalnu mu{teriju. – Hvala – ka`e kupac i kre}e prema kasi. – Deda Mito, a mleko? Jeste zaboravili? – Ma kakvi sam zaboravio. Baba mi rekla da nikako ne kupim mleko. – [to? – Pa zbog onih otrova. Samo o tom pri~aju na televiziji. Prvo je bio jedan ministar pa je rekao da su proverili mleko i sve je u redu. Onda je drugi ministar rekao da nije ba{ sve u redu nego su mleka od nekih firmi s tim otrovom. Pa su se oni sva|ali. Onda je ministarka rekla da svako od nas pije mleko na svoju odgovornost. Posle je onaj drugi rekao da }e zbog ovoga neko da odgovara jer skrivaju od naroda da mleko ne vaqa, kao {to su skrivali da je ku-

kuruz otrovan... I {ta ga ja znam ko je u pravu? A moja baba sve to gleda i ka`e da nema kupovawa mleka dok se ne vidi ko je u pravu! – [ta vi na to ka`ete deda Mito? – Ko }e ga znati. Vidi{ da ovi {to im je to posao ne znaju pa sva{ta pri~aju. Ni oni ne mogu

Evo, deda Mita je dobio zabranu da kupi mleko. – A, to! Ih, pa jedemo mi te otrove odavno samo niko da ka`e. A oni u dr`avi sve znaju ali }ute. Mo`e biti da ni ne mare mnogo. Narod je uvek jeo sve i sva{ta, i trpeo sve i svakoga. Da nas vlast toliko voli koli-

A moja baba sve to gleda i ka`e da nema kupovawa mleka dok se ne vidi ko je u pravu da se slo`e. Prosto da se ~ovek pita – da l’ ti ne{to znaju ili samo primaju platu zato {to nose odela i ma{ne i zna~ke od svoje partije. Utom u radwu stigne i deda \oka, ispisnik deda Mitin. I on je do{ao po svoju veknu hleba i kesicu mleka. Prodava~ica mu dodaje hleb i pita: „Je l’ ho}ete i mleko?“ – Nego! Kao i uvek. [to pita{? Nije stiglo mleko? – Jeste, stiglo je, nego... mislim zbog onih otrova i to...

ko pri~aju, ne bi pustila da narod spadne na sirotiwski {tap i kazan. Onda je trebalo da brinu za narod. Sad je kasno, odneo je |avo {alu i ode mast u propast. Danas su se setili da mleko ne vaqa, ju~e nije vaqao kukuruz, sutra }e meso i jaja da budu pokvareni... Nema tome kraja. – Pa, kad je tako ispalo... – Ma, uvek ne{to fali i nije kako treba. A narod, {ta }e – mora da `ivi. Gre’ota je zbog dece. Ona nikome nisu kriva, ne znaju ko je u kojoj stranci i ko

la`e iz ra~una ili zbog karijere. Kako da deci objasni{ da je mleko mo`da otrovno, a mo`da i nije? [ta deca znaju {ta je to politika! Nije to kao da gleda{ jednu televiziju, a oni ka`u da }e da bude lepo vreme a na drugoj ka`u da }e da pada ki{a, pa ponese{ ki{obran i ako treba otvori{ ga, ako ne treba – ostane u ta{ni... Samo, ko mari za narod? Daj ti meni to mleko, pa nek ide `ivot. – Pravo ka`e{, \oko. Toliko smo se nagutali onoga {to nije za jelo i jo{ }e time da nas hrane. Daj, dete, i meni kesicu mleka. Ako mora da se ide, nek idemo punog stomaka. – Deda Mito, ne teram ja vas da kupite mleko, Bo`e sa~uvaj, pa da se razbolite. – ^ula si {ta ka`em? Daj mleko, ako ni{ta drugo, a ono iz inata onima {to nas pla{e i la`u a trebalo bi da nam po{teno pri~aju kako je. Pa neka bude kako mora. A wima neka je na ~ast. IlijaBaki}

SARADWASUBOTI^KOGU^ITEQSKOGFAKULTETAIKAWI[KOGREGIONALNOGCENTRA

Iskusniu~iteqi pripremajunaslednike

Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu u Kawi`i organizovao je susret sa studentima ~etvrte godine U~iteqskog fakulteta na ma|arskom nastavnom jeziku iz Subotice s u~iteqima iz Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj”. Ciq susreta je bio da se budu}i u~iteqi upoznaju s delatno{}u Regionalnog centra i steknu uvid u svakodnevnu pedago{ku praksu. – Regionalni centar je nedavno potpisao sporazum o saradwi i zajedni~kom nastup s U~iteqskim fakultetom na ma|arskom jeziku – ka`e direktorka kawi{kog Regionalnog centra TatjanaVarju. – Deo saradwe jeste da se obrade projekti od interesa za obe ustanove. Za ovaj susret na{ centar je pripremio radionice i tri

Radionicakawi{kihu~iteqaistudenatasuboti~kogfakulteta

prezentacije koje se odnose na nastavni~ke kompetencije, na kompetencije u saradwi i u komunikaciji s roditeqima, tako da budu}e u~iteqe pripremamo

na to {ta ih ~eka kada diplomiraju i u|u u obrazovne ustanove. Oni moraju biti za to spremni jer jedno je u~ewe i teorija na fakultetu o divnom

u~iteqskom pozivu, a drugo je `ivot u prosveti, gde ih ~ekaju mnoge obaveze u kojima treba da se sna|u. U~iteqi kawi{ke {kole, koji su veoma iskusni u svom radu, nastoje da primerom poka`u {ta jednom po~etniku – u~itequ pripravniku zna~i mentorstvo kada su uz wega iskusni prosvetni radnici i kada po~ne da primewuje u praksi novoste~eno znawe s fakulteta. – Kada se spoje dugogodi{we iskustvo i novo znawe mladih, stvaraju se preduslovi za uspe{nu nastavu i uspeh u~enika. Osim potvrde u praksi, kriterijum za odabir u~itaqa za mentorstvo jeste wihovo do sada dokazano anga`ovawe na seminarima, stru~nim skupovima i promociji ideja za unapre|ewe rada u obrazovawu – isti~e Tatjana Varju. Tekst i foto: M.Mitrovi}

NOVOBE^EJCIIOVEGODINENAME\UNARODNOMSAJMUTURIZMA

Pomo}bawama uVojvodini - Poku{avamo da pomognemo centrima za rehabilitaciju u Vojvodini, za{ta imamo razumevawe i u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku. Pet tih centara ima razli~ite probleme, ali se svi svode na to da nemaju dovoqno pacijenata. Ugovor bawa s Republi~kim fondom za zdravstveno osigurawe podrazumeva finansirawe odre|enog broja posteqa, a taj isti Fond ne odobrava upu}ivawe pacijenata u bawe. Zahteva}emo da izabrani lekar, bez posledica i smawewa zarade, mo`e da uputi pacijente u bawe i da filijale Fonda to odobravaju. zdravqa koji je funkconisao godinama, 30 odsto novca koji se upla}uje za osigurawe upla}ivano je u fond za preventivnorekreativne odmore zaposlenih. Po tom osnovu smo 2.000 qudi godi{we slali u bawe i centre za rehabilitaciju u Srbiji. Za sada nismo postigli da nateramo poslodavce da izdvajawa za te namene ugrade u ugovore s osigurawem – ka`e Duwa Civri}. J.Barbuzan

Receptzauspeh –trud,aliiznawe

Novobe~ejcima je i ove godine po{lo za rukom da osvoje veliku pa`wu medija i posetilaca na 35. me|unarodnom sajmu turizma u Beogradu. [ta je to ~ime privla~e pozornost i pored velelepnih {tandova Turske, Gr~ke, Hrvatske i drugih egzoti~nih destinacija koje nude najve}e turisti~ke agencije? Osim moderno dizajniranog {tanda, s tambura{ima i banatskim |akonijama, predsednik op{tine Novi Be~ej Sa{a [u}urovi} razloge za interesovawe posetilaca sajma vidi i u prirodnim potencijalima kojima ta sredwobanatska komuna raspola`e – lepo ure|eni pla`a i {etali{te na obali Tise, prirodni rezervat

ptica Slano Kopovo, kulturnoistorijski spomenici iz razli~itih perioda na{e istorije... Na raspolagawu su i vo`we ko~ijama, ~amcima i brodovima po Tisi, tambura{i na ~ardama, vodi~i do poznatih dvoraca, muzeja i manastira i, iznad svega, gurmanski specijaliteti po kojima su Vojvo|ani poznati. – Mnogi predeli u na{oj zemqi imaju sli~ne ili jo{ ve}e prirodne i kulturno-istorijske prednosti, ali od drugih nas izdvaja to {to smo uspeli da organizujemo na izuzetno visokom nivou sve ono {to bi trebalo da prati takvu ponudu da bi se gost ose}ao prijatno – ocenio je [u}urovi}. – Tokom

@erisedopadaju~varci [tand op{tine Novi Be~ej na Sajmu turizma posetio je i Dra`en@eri}–@era, frontmen bosanske grupe “Crvena jabuka”, koja je 2011. godine nastupala na “Velikogospojinskim danima”. – Pro{li smo gradova i gradova, ali toliko emocija, kao u Novom Be~eju, nismo videli. Ceo grad `ivi u dane Velike gospojine. Meni su tamo{wi nastup i atmosfera ostali u najboqem se}awu – kazao je @era, i obe}ao da }e ponovo do}i jer su mu se posebno dopali novobe~ejski ~varci.

proteklih godina ulagali smo ogromnu energiju i pare u ideje, i to je sada po~elo da se vra}a. Vrhunskom organizacijom manifestacija, poput “Velikogospojinskih dana”, “Tisa – reka qubavi” i ostalih, koje se odr`avaju tokom cele turisti~ke sezone, uspeli smo da se izborimo za mesto u svetu turizma. V. d. direktora Turisti~ke organizacije Novog Be~eja i doma}in {tanda na Beogradskom sajmu NemawaVaskovi} najavquje da }e

ove godine, osim “Tise – reke qubavi” i “Vikenda na Ara~i”, u 24 organizovana turisti~ka vikenda biti odr`an i “Festival dobre kapqice”, koji }e na zanimqiv na~in povezati proizvo|a~e, degustatore i po{tovaoce kvalitetnih pi}a, prvenstveno vina i rakije. Za sam kraj leta u Turisti~koj organizaciji planiraju novi doga|aj – “Still Summer Festival” koji }e biti koncipiran na muzici, umetnosti, predstavama i dobroj zabavi. @.Balaban


Uprodaji martovske markice Prodaja martovskih markica za prevoz po~iwe danas, saop{tavaju iz JGSP „Novi Sad”. Markicezamartmogudase kupeukioscimakodFuto{ke pijace,na@elezni~kojstanici i u [afarikovoj ulici. Februarske markice va`e do 5.marta. Z.Ml.

NAFILOZOFSKOMFAKULTETU

Pripremnanastavaizpsihologijeipedagogije Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u okviru Centra za primewenu psihologiju organizuje pripremnu nastavu za prijemni ispit za studije psihologijeipedagogije. Predvi|ena su dva termina nastave,apolaznikbirajedan koji mu vi{e odgovara. Prvi termin je od 30. marta do 4.

maja, a drugi je od 11. maja  do 15.juna. U okvir u prip rem a, bi} e organizovaniiinformativni sastanciiDanotvorenihvrata za studije psihologije za {kols ku 2013/2014. god in u. Ovi sas tanc i su nam ew en i svimmaturantimazainteresovanim za upis na studije psihologije.

Termini za Dane otvorenih vrata su u 11 sati, 23. marta, 27. aprila, 25. maja i 15. juna. Inf orm at ivn i sas tanc i su besplatni. Rokzaprijavuzapripremnu nastavujedo28.marta,naknada za poha|awe pripremne nastav e po pol az nik u izn os i 6.000dinara.Nastava}eseodvijati svake subote, na Filo-

Novosadska ponedeqak25.februar2013.

Petmali{ana glavnivokali

POTENCIJALISRPSKEATINEPREDSTAVQENINANAJVE]EM SAJMUTURIZMAUREGIONU

Kulturai festivalinajja~i adutiNovogSada

Foto: S. [u{wevi

-Nismomoglidaseodlu~imo izme|u mali{ana, tako da }e dva de~aka i tri devoj~ice biti glavni vokali, a pratwa }eimbitihor“Do-re-mi”sekcije - rekao je rukovodilac

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NAAUDICIJIMUZI^KERADIONICE„DO-RE-MI”

Audic ij a za autorsku pesmu posve}en u dec i bez roditeqskog starawa, muz i~k e rad io n ic e „Do-re-mi”, koja postoji u okviru „Raspus til i{ ta„, odr`ana je ju~e na Novos ads kom otvor enom univ erz it et u. Nakon pesme „Grad koji volim”, koja je pro{ le god in e postal a hit na „Jutjubu”, u radionici „Do-re-mi”  pripremaju novu kompoziciju,kojabitrebalo da bude snimqena za dvenedeqe. Na audic ij u koj a je bil a otvorenogtipa,moglasudase prijavedecaodosamdo15godina. Ju~e je sre}u oku{alo wih dvadesetak,  a u u`i krug jepro{lopettakmi~ara.

zofskom fakultetu u Novom Sadu. Plan ir an o je 24 ~as a po ciklus u. Inf orm ac ij e se mog u dob it i na tel ef on 021/458-948 kod sekretara Odseka za psihologiju Jasne Milo{ ev i} ili 062/80-676-85 kod koo rd in at or a prip rem a za prijemni mr Jelene Matanovi}. Q.Na.

sekcije Predrag Veqi}. Deca }e od srede krenuti na probe koje }e dr`ati peva~ica Qiqana Ran~i}, poznatija kao „MadamPiano”,izadvenedeqeu}iustudio. A.Va.

NOVOSADSKI VODI^

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KIKABINET „DIJAGNOSTIKACENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKAORDINACIJA, „PROF.DRDRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

Na 35. me|unarodnom sajmu turizma u Beogradu, ~iji radni naslov je bio „Kulturno blagoSrbije”,Turisti~kaorgan iz ac ij a Nov og Sad a pod sloganom„NoviSadgradkulture” promovisala je multikonf es io n aln e, kult urn e i festivalske potencijale gradapoznatogkaoSrpska Atina.Brojniposetioci najve}eg sajma ovog tipa u regionu, koji je po~eo 21. februara, a zavr{ioseju~e,imali su priliku da se upoznaj u sa raz nov rs nim sad r` aj im a koj e nud i Novi Sad, me|u kojima je poseban akcenat stavqen na prog ram e iz oblastikulture. Osim tur is ti~k ih poslenika i predstavnicigradskevlastidali su doprinos promocijiNovogSadanaovoj saj ams koj  manif es taciji. Predsednik Skup{tin e grad a Sin i{ a Sev i}, ~lan Grads kog ve}a za privredu Goran Se~ujski i ~lanica Gradskog ve}a za kulturu Milanka Brki} pozivalisusvegostesajma da posete Novi Sad i da u`ivajusvemuonome{toovaj grad ima da ponudi, a posebno u mnog ob rojn im  kult urn im programimaifestivalima. Predsednikgradskogparlamenta istakao je da se od pet

nac io n aln ih fes tiv al a, dva odr`avaju u Novom Sadu, a to suEgzitfestivaliFestival uli~nih svira~a, ali i da je neophodno o`iveti de~je festivalekojitako|eimajuzna~ajnupubliku. Shvatili smo da oni koji jednomposeteNoviSadsera-

tisti~kipodacipremakojima su u posledwe dve godine prihodi od boravi{ne takse porasliza10odstonagodi{wem nivou. Statistika pokazuje i da je broj no}ewa stranih turistapove}anu2012.uodnosu na 2011. godinu za 3,4 odsto, a brojdolazakaza2,2odsto.

dovra}aju,zatosuvrlova`ne promocije na raznim sajmovima turizma kako bi skrenuli pa`wu na potencijale Novog Sad a i tak o priv uk li ve} i brojturista–rekaojeSevi}. ^lan Gradskog ve}a za privredunapomenuojedajeturizamsvetlata~kaprivredeNovogSada,{topotvr|ujuista-

-NoviSadsenalazina~etvrtom mestu u Srbiji kada je u pitawu broj dolazaka stranih turista i zadatak nam je da poboq{amo tu poziciju, a veliki potencijal vidimo u poslovnom turizmu, povezivawu kulture i turizma i boqem iskori{}avawupotencijalaDunava–zakqu~iojeSe~ujski. I.Dragi}

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8.30do10.30 ~asovaPetraDobrani}a2-38,1-35A,MilanaSimina2-34,1-37,^enejska 2-42, 1-59A, Stevana Aleksi}a 20-22A, 21, Primorska;od11do13.30 satiOmladinska2-26, 1-23, Primorska 68-72, bb, Prote Mateje 2-14, 117, Dimitrije Davidovi}a 2-20, 1-13, Nizijska 26A,1-7A,[angajska2-8,1-9,RadivojaVrhovca4-8, 1-5,Klisanskiput20i30.SremskaKamenica:od 8do13satipovremenoupojedinimulicamanase-

qa.Petrovaradin:od8do13sati deonaseqaPuckaro{odUlicePavlaRisti}apremaKarlova~komdrumu,deonaseqaPuckaro{premaZano{u. Rimski[an~evi:od9do12 ~asovaBa~kaput(meteorlo{kastanica,potesKertiz,{irokapotro{wa), „Integraf”, „Agrokop”, Zemqoradni~ka zadruga Novi Sad - SRM. Kisa~: od 9 do 13 sati deonaseqaodSlova~keulicepremaNovomKisa~u-desnastrananaseqa. PROMOCIJAKWIGE I[TVANAKAI]A

„Izsnaka~emu?” uCK13

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS„ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVODDOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Promocija kwige I{tvana Kai}a „Izsnaka~emu?“bi}e odr`anave~erasu19~asovau Omlad ins kom cent ru CK13, UlicavojvodeBojovi}a13. Kwigu}epredstavitiRadovan Vlah ov i} iz Ban ats kog kulturnog centra, nakon ~ega }e autor odr`ati predavawe „[ta se de{ava sa ozna~iteqima dok sawamo? – Frojd i Sosirrukupodruku“,azatim sledidiskusija. S.Kr.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak25.februar2013.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Pet parova blizanaca i trojke Trojke Ante,Lukai Martin - \ur|ice i Kalmana Crnkovi}a

Blizanci Lukai Slobodan- Vesne i Dragana Lau{eva, Sarai Teodora- Jovanke i Gorana Peri}a, Lenke i Mate- Melinde i ^abe [redera, Davidi Danijel- Olinke i Franti{eka Vrab~eniaka, Anai Katarina- Tatjane i Mladena Kaurina.

Devoj~ice Sara - Aleksandre Vuka{inovi} i Milana Stijeqe, Lena- Aleksandre i Sa{e Beki}a, Jana- Aleksandre Ivkovi} i Nenada \oki}a, Sawa- Ane i Save Baturana, Mirjana- Ane Me{i i Branislava Zlokolice, Anastasija- Anice i Nuhreta Drmakua, Tamara- Bojane i Aqo{e Vorobjeva, Atina - Branislave i Artema Potapenka, Mia- Branislave i Sa{e Sara~a, Andrijana - Velinke Nenadov i Save Prodanova, Petra Vesne Vuka{inovi} i [andora Pocika, Zoe Gordane [olaje i Aleksandra Nenadi}a, MiaDanijele i Marka Bjelice, Sofija- Danijele i Slobodana Ga}a{a, Mila - Dragane i Borisa Radusina, Qubica - Dragane i Marka Babi}a, Nikolina- Dragane i Nenada Antonovi}a, Ma{a - Dragane Jovqevi} i Tihomira Gari}a, Amina- Elvire Beri{e i Abedina Ga{ia, \ur|a- Ene Vasi} i Zorana \uri}a, Lina- Ivane i Branislava Bjelobabe, Hana- Ivane Levi i Radomira Deli}a, Iva- Jane Relote Bjelice i Borisa Relote, Vasilisa - Jasmine Obradovi} Srebro i Aleksandra Srebra, Awa - Jelene Vuksanovi} [trbac i Borisa [trbca, NevenaJelene i Vladimira Lemi}a, Milana- Jelene i Zdravka Kr~mara, Nina- Jelene i Neboj{e Devetka, Mija - Jelene Roman Dropi} i Ahmeta Dropi}a, Marija - Jovane Vlaovi} i Aleksan-

dra Marjanova, Mia- Julijane Mu~aji i Milana Trifunovi}a, Sofija- Katarine i Dejana Kanuri}a, Sara- Klaudije Fulajtar i Slobodana Popovi}a, Tatjana- Kristine Ken|el i Branislava Zeca, Kalina- Latinke i Ilije Kewala, Angela - Laure i Atile Pekara, Asija - Qumnije Rexepaj i Mirsada Halitia, Milica - Maje i Vladimira Ninkovi}a, Milica- Maje i Zorana Mili}a, Mila- Maje i Jovana Lu~i}a, Iva- Maje i Petra Rukavine, Jovana- Marije i Miodraga Milinkovi}a, Jovana- Marije Ribi} i Dragana Ba{kala, Emanuela- Marijane i Zorana Babina, Milica- Marine i Ernea Ki{a, JovanaMarine i Jovana Vujovi}a, Svetlana- Matilde Burai i Aleksandra Pavlovi}a, Teodora - Milene i Vladimira Maji}a, Petra - Milijane i Gorana Jovi{i}a, Milica- Miwe i Du{ana Jovanovi}a, Tara- Mirjane i Damira Ne{i}a, An|ela- Mirjane i Milana Rodi}a, Jovana- Nade i \ura Tomi}a, An|ela- Nade Radulovi}-[ite i Roberta [ite, Nikolina- Nata{e i Jelenka Radi}a, Nikolija - Nata{e i Mladena Karaxi}a, Andrea- Nede i Nikole Peri}a, Radmila- Rajke i Ota Kova~a, Mia- Sawe i Vladimira Vujovi}a, Elena- Silvane i Milorada Vlaha, Elena - Tamare i \ure Mom~ilovi}a i Mia - Tamare Popovi} i Dragana Tojagi}a. ZdravkoiJelenaKr~marsak}erkamaMilicomiMilanom

Ven~ani NikolinaTrkuqaiTihomirKrsmanovi},Nata{aTolimiriGoranNedeqkov,Andrijana BendekiDarkoBo{kov,Sne`anaObadovi}iRade[u{war,Er`ebetLobodaiFaikIdriz, TawaSpasi}iZoranBukinac,QubicaNikoli}iDraganNikoli},Ru`icaVasiqevi}iSilvano Kuni}, Sla|ana \or|evi} i Marko Stefanovi}, Dijana Lon~ar i Branislav Prohaska, BiqanaKne`evi}iJovicaStevanovi},Sla|anaMiodragovi}iAntunHaxi},SawaBakai Radenko Trivunovi}, Mirela Veselinovi} i Aleksandar Mi~i}, Branislava Markovi} i AleksandarJavorina,MarijaTicaiMilisavBagi},Sne`anaJovanovi}iMilo{Grbi}.

De~aci Mihajlo - Andree Horvat i Ivana Molnara, David- Andrijane i Davora Vidovi}a, MisinBajram{e Sulejmani i Petrita Re|epia, Vojin - Biqane i Sa{e Bogdanovi}a, Vuk - Biqane Nenadi} Dodi} i Aleksandra Dodi}a, Pavle Branke i Zorana Gospo|ina~kog, Branislav Vere i Braneta Trivunovi}a, Teodor- Gabriele Major i @eqka Sajaka, Jovan- Gordane i Momira \ermana, Marko - Gordane i Predraga @ivkovi}a, Konstantin- Daniele i Sr|ana Ru`i~i}a, Petar- Daniele Lazer, Du{an- Danijele i Dragana Mandi}a, Pavle- Danijele i Nikole Haxi}a, Filip - Danijele i Sr|ana Stefanova, Milan- Danice i Kara|or|a Petrovi}a, Mihajlo - Dejane i Uro{a Ocokoqi}a, Dimitrije - Dejane Filipovi} i Milana Savi}a, Dragan - Dragane i Vladana Radosavqevi}a, Strahiwa - Dragane i Sa{e Lon~ara, Uro{ @eqke i Branislava Jankovi}a, Nikola- @eqke i Milenka Pavlovi}a, Marjan- Ivane Zavrtanik i \or|a Ubovi}a, Uro{- Ivane i Marka Levi}a, Strahiwa - Ivane i Marka Padrova, Vawa- Ivane i Miroslava Ivkovi}a, Konstantin - Ivane Koneske i Aleksandra Koneskog, Stefan- Jadranke i Neboj{e @ivanovi}a, Vladimir - Jasmine i Vlade Provodovskog, Ivan Jasne Bogi} i Aleksandra Blagojevi}a, MarkoJelene Georgievske-Xakule iAleksandra Xaku-

le, Marko - Jelene i Branislava Marjanovi}a, Danilo- Jelene i Milenka Osmaji}a, Milo{Jelene i Svetozara Krsti}a, Stefan - Jovane Obradovi} i Jovice Peuli}a, Stefan - Jovane Hajder i Save Stefanovi}a, Lazar- Livije Kelemen i Dragana Krcanovi}a, @arko - Lidije Vojvodi} [}epanovi} i Aleksandra [}epanovi}a, Benet- Linde i Lasla ^epe, Luka- Qubice Jovi~i} i Milovana \ur|evi}a, Nemawa Maje i Sr|ana Mi}ina, Milo{ - Marije i Aleksandra Ka{ikovi}a, Lazar- Milene i Vojislava \ur|evca, Danilo - Milice i Dragana Sremca, Danilo - Mire Kova~i} Radivojkov i Nenada Radivojkova, Goran - Mirjane i Vladimira ]erana, Vuka{in – Mirjane i Leonida @ivkovi}a, Milo{- Monike i Slobodana Mari}a, Dimitrije- Nata{e i Marka Jevti}a, Nikola- Radmile i Vladislava Skaki}a, FilipRenate i Mladena Golubovi}a, Filip- Sandre i Zorana Tota, Filip- Sawe i Nemawe Velickog, Nikola- Sla|ane i Dejana Brkqa~a, Aleksa - Sne`ane i Branislava Bunete, Danilo Sne`ane Nik{i} Kaba~ i Zorana Kaba~a, Jovan- Swe`ane Gvoi} Muwas i Borislava Muwsa, Dario - Suade i Aleksandra Anaua, Lazar Tamare i Gorana Peji}a, Vuka{in - Tamare i Drgana Tadi}a, Norbert- Timee i Endrea Gala i DanijelDenis- Helene Jockovi}.

Umrli Endre \eri (1950), Gordana \uri} (1976), Vlade Jak{i} (1945), Milan Jugovi} (1924), Qubica ]ubi} ro|. Blagojevi} (1922), Ankica ]ur~i} ro|. Dragojlovi} (1936), Jelka Agi} ro|. Meselxija (1946), Ne|o Amixi} (1952), Nikola Badrki} (1933), Qubica Ba~kali} ro|. Dudarin (1931), Jovanka Begovi} ro|. Kerac (1941), Qubica Boki} ro|. Krwulac (1943), Nevenka Valentik ro|. Jeli~i} (1942), Anka Vila ro|. Ple{a (1932), Du{ko Vlah (1967), Maksim Vojnovi} (1949), Jovan Vorgi} (1936), Petar Vrawe{ (1938), An|elko Vranac (1928), Sofija Vui~i} ro|. Tomi} (1918), Stevan Vukeli} (1951), Zagorka Galoni} ro|. Babi} (1933), Dragica Gvozdenac ro|. Okuli} (1943), Luka Georgijevi} (1933), Ru`ica Golubovi} ro|. Markovi} (1927), Toma Grozdanovski (1956), Rajko Dimi} (1950), An~a Zeqenak ro|. Hlo`an (1922), Vojin Zekanovi} (1938), Biqana Ivanovi} ro|. Ivanovi} (1947), Petar Ivanovi} (1950), Marija I`ak ro|. Holiga (1931), Nikola Kara} (1936), Milan Kerexin (1933), Nikola Kolarski (1949), Nada Kuzmanov ro|. Zec (1951), Stojanka Labus ro|. Miri} (1931), Palika Lakato{ (1951), Qiqana Letajev ro|. Petrovi} (1935), Bogdan Luki} (1939), Jelena Majstorac ro|. Tatarski (1937), Goran Markov (1972), Margita Maroci ro|. Taka~ (1918), Milo{ Mijin (1938), Anto Mi}anovi} (1959), Mita Milutinov (1954), Marija Mihaq ro|. Francisti (1948), \or|e Mu{icki (1931), JoBojaniJulijanaVarinacsak}erkomAnastasijomisinomNikolom

van Novkovi} (1923), Juliana Orendi ro|. Hancko (1937), Mara Panti} ro|. Brki} (1935), Margita Pelhe ro|. Pilc (1928), Nada Petkov ro|. Gruji} (1940), Julijana Plav{in ro|. Dudak (1947), Marija Pla~kov ro|. Birovqev (1924), Gospana Popadi} ro|. Bo`i} (1932), Vera Pura} (1931), Ikonija Radenkovi} ro|. Radojlovi} (1935), Radojka Rastovi} (1933), Swe`ana Ruwai} ro|. Prlina (1963), Vida Senderak ro|. Kova~evi} (1942), @ivka Stevanovi} (1934), Hedviga Tinter Jovanovi} ro|. Tinter (1922), Nada To{i} ro|. Panti} (1930), Milan Tubi} (1927), Oto Falb (1933). Qubica Jakovqevi-Petrovi} ro|. Jakovqevi} (1921), Milka Ajduk ro|. Luketi} (1934). Janko Jankovi} (1953), An|elko Je{i} (1941), Vinka Xigurski ro|. Petrovi} (1934), Mihajlo Aleksin (1939), Olivera Andri} ro|. Zeremski (1960), Pavle Bala` (1932), Mirko Boldocki (1944), Bosiqka Bo{kov ro|. \uran (1932), Mihajlo Vavro{ (1938), Laslo Var{i (1948), Stevan Gajtovi} (1959), Dragan Glu{~evi} (1943), Zuska Golub ro|. Za}ko (1950), Danica Gregec ro|. Baraw (1968), Er`ebet Kasa{ ro|. Hes (1937), Danilo Ki{ (1951), Dragoslav Lovri} (1953), Anka Mitrovi} ro|. Pavkovi} (1934), Verica Novakovi} ro|. Rimski (1940), Jevrem Poqanski (1926), Miroslav Radoj~i} (1951), Zlata Ran~i} ro|. Madi} (1935), Jo`ef Fi{te{ (1962), Ana Hlava~ ro|. Mudroh (1930) i Matild Horti (1940).


NOVOSADSKAHRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak25.februar2013.

9

NOVIDETAQIONESTANKUGRADSKOGNOVCANABULEVARUEVROPE

Borovicafavorizovan,pauhap{en Izgradwa~etvrtefazeBulevaraEvrope,odRumena~kogputado autoputa,premare~imaaktuelnog direktoraZavodazaizgradwugrada Gorana Vi{wi}a, „progutala“ jeoko4,5milionaevra,odkojihni dinarnijeulo`enuizgradwu.To je posledica, kako Vi{wi} ka`e, „nekihneverovatnihstvari“,koje susede{avaleuugovarawuposlai pri ispla}ivawu avansa, za {ta,

-Pozakonumutonijebilomogu}e platiti. U drugom ugovoru s „Putem“, uspeli smo da izbacimo „Borovicu“ i ubacili smo „MN“ izLoznicekojijeibionavedenu tenderskoj dokumentaciji kao podizvo|a~-izjaviojeVi{wi}. On navodi da je depozit od 155 milionadinaraiztogugovorapolo`en kod Razvojne banke Vojvodine,tedatopredstavqasadadodatnute{ko}uzagrad. - RBV je u velikom problemu, alisenadamda}emouspetidaizvu~emo novac preko poravnawa. Verujemda}emouspetidana|emo tih4,5milionaevrakojisunestalinaBulevaruEvrope.NoviSad ima oko 1,5 milijardu dinara depozitauRBV,zakojesadnemogu

–nema.Tako|e,pougovoru s Borovicom, nagla{eno jeda}etajavansod607miliona biti deponovan u Razvojnoj banci Vojvodine. Pare nikad nisu oti{le tamo, jer, pretpostavqam,nijedobiogarancijeodRBV,ve}suupla}ene u AIK banku, a da nikad nije potpisan aneks ugo-

Novakovi}iZagor~i}nanemim telefonima „Dnevik“jepoku{aodastupiukontaktsatada{wim direktoromZavodazaizgradwugradaBorislavomNovakovi}em,alionnijeninakonvi{ednevnog~ekawaogovorionapoziviporuku.Nijenamsejavionitada{wipredsednikUpravnogodboraZIG-aPetarZagor~i},pajeizostaoiwegovkomentaroovomdoga|aju. Vi{wi}tvrdi,nijebilorealnog osnova. Prema wegovim re~ima, dokjeprethodnavlastuzimalaizgradwuBulevaraEvropekaoprimerdobrogposla,sadaseispostavqadase„svakidanpojavqujunekestvarikojesuuodnosunaugovaraweposlakatastrofalne,kojesu napraviletolikeproblemeikoje }epravitiprobleme“. -Naprvommestu,Zavodzaizgradwugradajeuveouposaoizvo|a~a, a da mu pre toga nije obezbedio potrebnu dokumentaciju, kakobivodiora~unaorokovima. Iz tog razloga, ne mo`emo da raskinemo ugovor sa „Borovica transportom“.Me|utim,miradimo na tome – ka`e Vi{wi} za „Dnevnik“. Isti~e da je kroz jedan od dva ugovora, ZIG uplatio 607 miliona dinara avansa, kako ka`e, bez ikakvepotrebe. -Odtih607miliona,firmagospodinaBorovicepravdalajenegdeoko144miliona,dok466milionanijepravdano.Ume|uvremenu istekla je bankarska garancija, i jednostavnotihparauAIKbanci

Gradili{teostalo,novacnestao

vorakojimsetoomogu}ava.Kako jeBorovi~inafirmaublokadiod jula,akasnijejeiuhap{en,jadonedavnonisamznaouop{tegdesu pare.Takodajeostatakodavansa, 466 miliona dinara, jednostavno nestao–navodiVi{wi}. Kako ka`e, u samom startu, u pravqewu ugovora za izgradwu

Foto:S.[u{wevi}

~etvrte faze bulevara, do{lo je doproblema. - U maju 2009. godine bio je izborkvalifikovanihpreduze}aza u~e{}eurestriktivnompostupku zaradovekojipodrazumevajubulevarske radove, mostove, vise}e objekte... „Borovica transport“, ponalazukomisije,nijesekvali-

Pavli~i}:Gradona~elnik nemanadle`nost Na „Dnevnikov“ poziv je odgovorio tada{wi gradona~elnik IgorPavli~i},kojijerekaodaprvi~ovekgradanemanadle`nost kontrole poslovawa i pravqewa programa rada gradskog javnog preduze}a. -Sdrugestrane,ZIGje,kaosredstvoobezbe|ewasvakogugovorenogposla,uzimaobankarskugarancijuodpreduze}askojimaposluje,{tojepraksakojajepostojalaod2008.do2012.godine.Uslu~ajuneizvr{ewabilokogdelaugovoreneobavezeodstranenekog izvo|a~aradova,javnopreduze}eimamogu}nostaktivirawagarancijeinaplatecelog,ilidelapotra`ivawaurokuodnekolikodana,bezpristankadrugeugovornestrane,takodanepostojimogu}nostdaeventualna{tetazbogneizvr{ewaobavezenebudenapla}ena.Novacutomslu~ajuispla}ujebankakojajedalagaranciju,a gradskopreduze}ekojejeinvestitor,za{ti}enojeodsvakeeventualne{tete–rekaojePavli~i}za„Dnevnik“.

Danas U GRaDU POZORI[TA SNP: Scena„Jovan\or|evi}”,drama„Seobe”(19)

BIOSKOPI Arena: „Madagaskar3:Najtra`enijiuEropi”(14.40),„Ledenodoba4: Pomerawekontinenata”(12.45),„HotelTransilvanija”(16.05),„Razbija~Ralf”(14.10),„@elimte”(16),„Petlegendi”(14.05),„Hobit” (16.30), „Pijev `ivot” (14), „Zvon~ica i tajna krila” (12.35, 16.15, 16.25),„Semijevavelikaavantura”(12.30),„Haosuku}i-matorcidolaze”(18),„\angovaosveta”(22),„Film43”(22.20),„AnaKarewina” (15, 17.30, 20), „Gangsterski odred” (22.15), „Vrela srca” (18.15), „Sve{tenikovadeca”(18.30),„7psihopata”(22.25),„Ovakojesa40” (19.45),„Dobardandaseumremu{ki”(20.30,22.30),„Frankenvini” (14.15), „Sowa i bik” (20.25), „Predivna stvorewa” (18.20, 20.05), „IvicaiMarica:lovcinave{tice”(20.20,22.30) KCNS: „Qubav”(17i21),„Kauboj”(19.15i23)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju Muzej Vojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do14satiiod 18do22~asa,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka „Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka20a,4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpola vekaza{titeprirodeuVojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, SremskaKamenica,TrgJ.J. Zmaja1,462–810:stalnapostavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, SremskiKarlovci,Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka„LegatdoktoraBrankaIli}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, MitropolitaStratimirovi}a86,881–071(10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675(15–19)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Radojka Mihajla Rastovi} (1933) u 9.45 sati - urna, MilovanMilanaObradovi}(1920)u10.30,ZdravkaFilipa Mati}(1959)u11.15,MilevaMilutinaNikoli}(1932)u12, Zorica Lazara Vanderer (1932) u 12.45, @arko Petra Glava{(1928)u13.30,JelenkoVojislavaMale{evi}(1933) u 14.15 i Slavica Milorada Vukowa (1950) u 15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Goran Jovana [trbac(1970)u13sati.

Cena–katastrofa Vi{wi}jesabraokolikozaistako{taizgradwa~etvrtedeoniceBulevaraEvrope. - Bulevar Evrope ko{ta kao katastrofa: 2,4 milijarde iz gradskih obveznica, 500 miliona dinara iz buxeta grada i jo{ 800-900milionazare{avaweimovinsko-pravnihodnosa,itako do|osmodo3,7milijardidinara,za8,3kilometrabulevara–navodiVi{wi}. dalicitiram{ta}ebiti.Kadse sve sabere, ne ra~unaju}i spor sa Devi}em oko ATP „Vojvodina“, mismouvelikomproblemu.Ipak, gradski buxet se lepo puni, grad ne}e biti blokiran, bi}e rebalansa, mo`da i dva, ali ako se ostvari najgori scenario, trpe}e kapitalneinvesticije–zakqu~io jeVi{wi}. UZavoduzaizgradwugradaka`u da je preduze}e „MN“ ve} nabavilo gra|evinski materijal vredan 200 miliona dinara i spremno je da po~ne s poslom. Prema navodima iz ZIG-a, ugovor izme|u „Puta“ i „Borovice“ nije smeo ni da postoji, a posledicajetadapreduze}e„MN“nijeniuvedenouposao,iakojeponuda „Puta“ s wima kao izvo|a-

none}eraditi~etvrtudeonicuod kanaladoautoputa. Na tre}oj deonici tada je uvedenpodizvo|a~„MN“izLoznice, kakojeinavedenoutenderskojdokumentaciji na osnovu koje je „Put“ i dobio ovaj posao vredan 995.220.707,96 dinara. Istaknuto je i da bi posao, u slu~aju lepog vremena,trebalodabudezavr{en dopolovineovegodine. ^etvrtafazaizgradwaBulevara Evrope, podeqena na tre}u i ~etvrtu deonicu, podrazumeva izgradwumostanakanaluDTDiizlazakbulevaranaautoput,ipo~elaje30.decembra2011.godine.Deonicajeduga3,1kilometar,odRumena~kogputadoautoputa,amost prekokanalabi}edug176metara. SvetozarKrsti}

IZVE[TAJODEQEWAZAINSPEKCIJSKEPOSLOVE

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitnapomo} 194 Ta~novreme 195 Predajatelegrama 196 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 0800-300-330 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

fikovala, jer ne ispuwava minimumuslovaupogleduopremeimehanizacije. Na jedan neverovatan na~in,tada{widirektor,24.juna 2009. godine, bez obzira na izve{taj komisije, preduze}u „Borovica transport“ dodequje kvalifikaciju–obja{wavaVi{wi}i kaodokazdajenauvidinternadokumenta ZIG-a. - Jo{ jedna neverovatnastvarje,dajedanpreistekarokava`ewatekvalifikacije utvr|enogzakonomojavnimnabavkama, koji iznosi dve godine, dakle 23. juna 2011. godine, doneta odlukaopokretawudrugefazerestriktivnogpostupkazaizborizvo|a~a radova na ~etvrtoj fazi Bulevara Evrope, a tek je u septembrupotpisanugovor.O~iglednojedasetonekosra~unatouklapaourokove–rekaojeVi{wi}. PoVi{wi}evimre~ima,Borovica nikada nije, iako mu je bila obaveza, dostavio neopozivu bankarskugarancijuzadobroizvr{ewe posla, koja iznosi obi~no pet odstoodukupnevrednostiposla,a dopu{teno mu je da opravda tro{ewe144milionadinara.

~em pobedila na tenderu sa cenomod995.220.707,96dinara. Da podsetimo, nakon hap{ewa vlasnika „Borovica transporta“ Du{anaBorovice izZIG-asunajavili da }e raskinuti ugovor s ovomfirmom,zbogsporostiiodnosapremaugovorenimobavezama, koja je dobila posao na drugoj i tre}oj deonici ~etvrte etape izgradweBulevaraEvrope,kojepo~iwu od kanala DTD, obuhvataju izgradwumosta,isvedoautoputa. Vrednost ovih radova iznosi 1.470.059.018 dinara. Gradona~elnik Milo{ Vu~evi}, 25. decembra,kadasu,nakon~etirimeseca, nastavqeniradovinatre}ojdeonici,gdejeizvo|a~„Put“,izjavio jeda„Borovicatransport“sigur-

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

Vodovodnehavarije komunalna boqkauKarlovcima Havarije na vodovodnoj mre`i i zagu{ewa kanalizacije i pro{le godine bila su naj~e{}a komunalna boqka u SremskimKarlovcima,zakqu~ujese iz godi{weg izve{taja Odeqewa za inspekcijske poslove u karlova~koj op{tini. Lane je zabele`eno56vodovodnihhavarija,{tojeza{estvi{enegou prethodnojgodini,atopove}awe, smatraju u ovom odeqewu, govoriuprilog~iwenicidaje potrebno rekonstruisati vodovod u delu gde su u funkciji azbestne cevi. Po ovom izve{taju, kvarovi na vodovodnoj mre`inajvi{esusede{avaliu Ulici mitropolita Stratimirovi}a, Kara|or|evoj, Jovana Grosa, patrijarha Raja~i}a i Preradovi}evoj. - Ugovor izme|u lokalne samoupraveiJKP“Vodovodikanalizacija” o na~inu  pru`awa i kori{}ewa usluga distribucijeiodvodavodenateritoriji na{e op{tine jo{ nije potpisanitonamstvaraprobleme, na primer prilikom izdavawa nalogazaotklawawehavarijai za odr`avawe kanalizacione mre`e redovnim ispirawem  ka`ena~elnicaOdeqewazainspekcijske poslove Mirjana [olaja.-Tojepredvi|enosporazumom izme|u op{tine i novosadskih javnih komunalnih preduze}a iz sredine devedesetih, ali nikad nije realizovano, a i sada{wi Zakon o komunalnim delatnostima to nala`e.Vrlojebitnodasetimugovoromta~nopreciziraju{tasu obaveze lokalne samouprave, {ta“Vodovodaikanalizacije”, kao i {ta se podrazumeva pod investicionim,odnosnopodredovnimodr`avawem.

[olajanapomiwedajenaslu~aju novoizgra|ene mre`e u ]u{ilovu i trase vodovoda prema Dunavuuo~enodajebitnougovorom definisati i koji propisi }e biti u Karlovcima primewivaniprilikomprikqu~ivawana mre`u,jerpraksapokazujedaoni koji va`e u Novom Sadu nisu uvekprimewiviutommestu.

dajetoposlevodovodnihhavarija i daqe naj~e{}i komunalni problem.  To smawewe je rezultatsveobuhvatnogispirawamre`eu2011.godini.Tadajeisprana trasa u Wego{evoj, Kara|or|evoj, Preradovi}evoj, Sabovoj, ^ika\urinoj i Ulici mitropolitaStratimirovi}a.Me|utim, i daqe su prisutni  dugogodi-

Pro{legodinejeispitankrak vodovoda koji prolazi ispod stambenihiposlovnihzgradana Trgu Branka Radi~evi}a i ustanovqeno je da je na wemu do{lo dohavarije,zbogkojesupodrumi dovrhaispuwenivodom.Kakose kvarnemo`eotklonitinalo`enojestanovnicimadaseprikqu~enatrasumre`ekojaseprote`eprekoTrgaBrankaRadi~evi}a, a da se ovaj krak iskqu~i. O~ekuje se da }e tokom prole}a gra|anitoiu~initiida}esena tajna~inspre~itivi{egodi{wi dotokvodeupodrumetihku}a. Prema[olajinimre~ima,lane je bilo dvostruko mawe zagu{ewafekalnekanalizacije,ma-

{wiproblemi,kao{tojeslu~aj sa posledwom ku}om u Petrovaradinskojulicikojanemo`eiz tehni~kihrazlogadaseprikqu~i na kanalizaciju, a septi~ka jama se ne prazni redovno, pa se ~estodoga|adasesadr`ajsliva nizulicu.Osimtoga,deoMato{eveidaqenemakanalizacionu mre`u kao i novo naseqe u ]u{ilovu.Ono{toohrabrujejeste ~iwenica da je lane zapo~eta, a ove dovr{ena kanalizaciona mre`auBeogradskojida}e`iteqioveulice,kojaspadaured neuralgi~nihta~akakadajere~ o fekalnoj kanalizaciji, mo}i ovegodinedaseprikqu~e. Z.Milosavqevi}


10

ponedeqak25.februar2013.

vOJvOdinA

dnevnik

ФИНАЛЕГУСАНИЈАДЕНИЈЕНИОДРЖАНО

Лав победник без борбе

ИЗБОРНА СКУПШТИНА БЕЧЕЈСКИХ СКАУТА

Нова Управа одреда БЕЧЕЈ: Пошто су у децембру трећи пут заредом указали поверење старешини Одреда извиђача „Иво Лола Рибар“ Јожефу Лукачу, бечејски скаути су јуче одржали редовну изборну скупштину и конституисали нову управу најстаријег извиђачког одреда у Војводини. Нова управа одреда броји укупно 12 чланова. Поред старешине Јожефа Лукача, то су његов заменик Ђула Жолдош и помоћник Бенце Шолтиш, односно чланови Ева и Нандор Барна, Мухаљ Коложи, Каталин Лукач, Марија Лучев, Јелена Пејчић, Атила Пекар, Золтан Пољак и Роберт Сабо Киш. - Прошла година је била посебна, јер је протекла у знаку обележавања вредног јубилеја, шест деценија постојања и успешног рада. Имали смо укупно 21 активност, углавном вишедневних у којима су ушеће узели сви чланови одреда. Они нај-

млађи су стицали извиђачка знања и вештине, старији радили на побољшању услова за рад у нашем Извиђачком центру крај Радарске станице, дружили се међусобно и са скаутима других одреда из земље и иностранства. Све у свему, задовољни смо како је било лане, те с још већим еланом планирамо да реализујемо план за тек започету годину - рекао је Јожеф Лукач. Поред изборних активности, бечејски скаути су се подсетили на све активности у прошлој години, а приликом подношења финансијског извештаја истакнуто је домаћинско пословање, пошто се располагало само са укупно 720.000 динара и година је завршена с позитивним билансом. Упознати су бечејски скаути и с планом активности за текућу годину. Најзад, на крају су унапређени кадрови положили заклетву пред Скупштином одреда. В.Јанков

МОКРИН:Иако се с нестрпљењем очекивала финална борба 27. Гусанијаде у Мокрину, многобројни посетиоци остали су ускраћени за надметање четворогодишњег гусана Лава власника Милана Терзића и деветогодишњег Дика Милана Мирчића. Финална борба није ни одржана, јер Милан Мирчић није извео свог гусана Дика на мегдан. Према његовим речима, гусан Дик није се такмичио, јер није испоштовано правило „Гусанијаде“ да се гусани такмиче на средокраћи између домаћинства у којима живе, већ је доређено место мало даље од његове куће. Ово је први пут за 27 година , колико траје Светско пр-

венство у надметању гускова, да се финална борба није одржала.Тако је гусан Лав проглашен за шампиона 27. „Гусанијаде“, али његова власник Милан Терзић био је разочаран: -Мој гусан имао је током финалних борби три јака надметања. Оборио је рекорд у трајању борбе у четвртфиналу јер се борио 17 минута и 22 секунде. Иако је победник Гусанијаде, без борбе, верујем да би Лав победио Дика јер је ове године најспремнији гусан на такмичењу. Лав је гусан стар три године и 2011. године понео је титулу најбољег у категорији двогодаца. С дру-

Такмичењеједногодаца

ПобедникЛавсагаздом

ге стране гусан Дик има девет година и 2009. године понео је шампионску титулу. Ипак, публика је имала прилику да ужива у ревијалном, као и у такмичењу једноипогодаца и двогодаца. У категорији једногодаца гусан Макото Нагано Мирослава Челекетића победио је гусана Перспективу Милоша Ковачића, док је у такмичењу двогодаца гусан Бата Салер Милоша Ковачића био је бољи од гусана Мали Батона Милана Кљајића. У полуфиналним борбама, које су трајале скоро два месеца, нашло се 107 гусана.

Овогодишња Гусанијада остаће упамћена и по књизи „Бело пере“, аутора Живице Терзића, која је промовисана у суботу, а у којој је описано свих 27 година одржавања ове једниствене манифестације. -Тематика књиге су гусани у Мокрину. Од 1986. године до данас темељно су описана досадашња догађања. Побројани су на једном месту сви досадашњи шампиони, а за сваку годину везана је и понека анегдота описана у књизи – каже аутор који је такође затечен исходом финала овогодишње финалне борбе. А.Ђуран

Обновљен жабаљски „Партизан” ЖАБАЉ: Недавни празник спорта и дан када су подељена признања за најуспешније спортисте и спортске раднике за 2012. годину, искоришћен је да се многи посленици спорта из Жабља, Војводине и Србије нађу у реновираној спортској сали „Партизан„, која ће се углавном користити за припреме и тренинге борилачких спортова. Зато није случајно што је тај објекат за поновну употребу отворила Покрајинска секретарка за спорт и омладину Мариника

Саотварањареновиранесале

Чобану. Треба рећи да је у реновирање спортске сале „Партизан„ Покрајина, уз свесрдно залагање Маринике Чобану, уложено два милиона динара и да је из општине уложено 800.000 динара, Жабаљци су својим ангажовањем показали да се искрено залажу за постизање бољих услова за развој спорта, тако да и даље могу очекивати потпору из Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. З.С.


vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak25.februar2013.

11

ПОТРАГА ЗА НАФТОМ У ОПШТИНИ НОВА ЦРЊА

Радови готови до краја марта

Игор Стојиловић

ПОЛУФИНАЛЕ ТАКМИЧЕЊА „БЕСЕДЕ У ЗОРАНОВУ ЧАСТ”

Победник Игор Стојиловић КИКИНДА: Полуфинално такмичење у беседништву под назовом „Беседе у Зоранову част“ одржано је у Кикинди. Тема овогодишњег надметања је „Србија ће бити боља него што јесте, ако сви ми будемо бољи него што јесмо“. За кикиндско полуфинале ове године пријавило се десеторо беседника од 18 до 20 година из Кикинде, Бачке Паланке, Новог сада, Нове Црње, Новог Кнежевца. Задатак такмичара био је да сроче беседе, у трајању од максимално пет минута. Према оцени стручног жирија: потпредседнице Демократске сранке ВеснеМартиновић, портпаролке Демократске странке и чланице председништа АлександреЈерков, координатора Центра за едукацију и члана председништва Демократске странке Ђорђа Беламарића, те књижевника Срђана Тешина и Милоша Латиновића, трећепласиран је Миливој Сувајџин, а друго место заузела је Илијана Траживук. За најбољу беседу проглашен је говор под називом „Востани Сербио” 23-годишњег Кикинђанина Игора Стојиловића.

-Желео сам да истакнем да дело др Зорана Ђинђића јесте његова енергија која живи у младим људима у Србији. Важно је да млади добију шансу, да их неко чује и да преузму одговорност за своју средину и будућност.Трудио сам се да победим, јер желим да представљам свој град и све што млади у Кикинди представљају велика очекивања и енергију - каже Игор Стојиловић. Игор, који је завршио Факултет политичких наука у Новом Саду, учествоваће у финалу такмичења 11. марта у Југослаовенском драмском позоришту. Весна Мартиновић истакла је да су сви беседници били одлични и додала да је посао жирија био тежак, с обзиром на то да су сви говорници били оригинални и квалитетни. По осми пут такмичење су организовали Општински одбор Демокартске странке, Фондација „Фридрих Еберт“, Фондација „Др Зоран Ђинђић“, Музеј града Београда и Скупштина општине Кикинде А. Ђуран

НОВА ЦРЊА: Председник општине Нова Црња Миле Тодоров изразио је очекивање да ће до краја марта бити завршена комплетна сеизмичка истраживања на подручју ове средњобанатске комуне, које обавља Нафтна индустрија Србије у потрази за новим налазиштима нафте и гаса у Банату. Ова истраживања у новоцрњанској општини започета су прошле године и већи део радова већ је завршен. - Житељи наше општине који се баве пољопривредом у априлу ће моћи да обављају послове у својим њивама. Сва штета коју су на пољима начинили извођачи радова биће у целости надокнађена. Такође, биће санирани разорени и оштећени атарски путеви и то пре него што почну велики пољопривредни послови – рекао је Тодоров.

Он је подсетио пољопривреднике да могу у својим месним заједницама да пријаве штете које су настале на њиховим парцелама. Комисија ће изаћи на терен да утврди штету, а надокнада се исплаћује у року од 30 дана. Геофизичка истраживања у средњем Банату најпре су почела на територији града Зрењанина, а затим су настављена и у другим општинама. Уследила је потрага за неисушеним извориштима нафте и гаса у општини Житиште, а мерење вибро машинама, у унутрашњости села и у околним атарима, обављено је, између осталог, у Новом Итебеју, Торку и Банатском Карађорђеву. Најгласнији у пр��тесту против ових истраживања, у којима се вештачким путем изазивају

СЕМИНАР О ТРГОВИНИ ЉУДИМА

Роминисуроба СТАРАПАЗОВА: У оквиру пројекта, под називом „Роми нису роба“, који финансира Канцеларија за људска и мањинска права Србије, а спроводи Центар за развој демократије Коцељева, у сарадњи са Хуманитарним удружењем „Пријатељи“ из Сремске Митровице, у Старој Пазови ј одржан семинар о превенцији и

општине, Дома здравља, Центра за социјални рад, Националне службе запошљавања, школа и медија. Сремски и Мачвански округ су одабрани, јер су погранични и ту је забележено више случајева, то јест жртава трговине људима. - Роми су најугроженија групација у овој области, иако жр-

сузбијању трговине људима, посебно трговине Ромима. Како истиче председник удружења „Пријатељи“ Сава Степановић, циљ семинара којих је предвиђено шест у општинама Срема и Мачве је информисање представника институција и појединаца о проблему и иницирање координираног приступу и превенцији, као и откривању, али и помоћи жртвама, са фокусом на припадницима ромске популације. Семинару у Старој Пазови су присуствова представници Канцеларије за инклузију Рома, три ромска удружења из ове сремске

тава има и код свих других категорија, а процена Уједињених на ци ја је да је пре ко 700.000 људи жртве трговине људима, а иако је највећи број жена и деце, све је више међу жртвама и мушкараца -истакла је фацилитатор семинара Љиљана Јосић, иначе социјална радница, која је нагласила да је по профиту овај вид кримилана на трећем ме сту у свету, по сле трговине дрогом и оружјем, да се врло тешко открива и проце суира, а жртве у ланцу остају годинама и доно се експлоататору велике зараде.

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ У ПОСЕТИ АПАТИНСКИМ ШКОЛАМА

Потребанновацза поправкуиреновирање АПАТИН: Апатинска општина сваке године издваја знатна средства за образовање, односно за превоз ученика и просветних радника, за јубиларне награде, за награде просветним радницима за Дан просветних радника, за награде најбољим ученицима и за адаптацију школских објеката, међутим, сада јој је неопходна помоћ за веће захвате на школама, за шта нема средства у општинском буџету, рекли су чланови Актива ди-

ректора и општинских функционера у разговору са министром просвете проф. др Жарком Обрадовићем. - Само за превоз месечно се из општинске касе издваја 2,5 милиона динара, а сваке године издваја се и десетак милиона за неопходне радове на објектима.Сада нам предстоје радови на ОШ „Жарко Зрењанин“ у Апатину, коју појађа око 1.400 ученика.Наиме, неопходно је да се замени кров и столарија на згради, подови, али и купи нова котларница и радијатори у ученионицама.Такође треба заме-

нити и столарију на објекту у Сонти и Купусини, а инвестиција премашује могућно сти општинског буџета - истакао је заменик председника општине Миодраг Бакић. Чланови Актива директора су затражили од министарства да сагледа могућност да Дан просветних радника уђе у календар, како би се достојно обележио, али и да се реше питања која су остала нерешена законским прописима, када је реч о инклузији, поготово када је реч о т р о ш ко в и м а асистената, које за сада плаћа локална самоуправа. - А п а т и н с ка општина је пример како локална самоуправа треба да брине о образовању. Када је реч о поменутим улагањима у школске објекте, треба сачекати крај фебруара, када ће се видети колико има средстава, а део очекујемо и од европских извора. Након тога ће се расписати конкурс и због тога је неопходно да што пре сачините све потребне документе, везане за радове и јавите се на конкурс - рекао је проф. др Жарко Обрадовић и најавио читав низ измена у образовању, поготово када је реч о кадровима који ће се убудуће обарзовати, како би се што мање њих нашло на листама незапослених. Ј. Прелчец

Моравска мисија Ћирила и Методија

БЕЧЕЈ: Културолошки значај Моравске мисије Ћирила и Методија, тема је предавања које ће се вечерас, у Народној библиотеци, одржати поводом Међународног дана матерњег језика. Скуп је заказан за 18 сати, одржаће се у свечаној сали на спрату, а предавач ће бити професорка српског језика и књижевности у Економској школи Жарка Свирчев. В. Ј.

Разорени атарски путеви биће поправљени

вибрације у земљи, били су зрењанински паори и житељи града, првенствено становници улица

Иначе, трговина људима се сматра криминалном радњом, али и озбиљним друштвеним проблемом, јер угрожава основна људска права, ради стицања материјалне користи (право на живот, слободу избора, кретања, итд.). На семинару се чуло да је Србија и држава врбовања (порекла), али и дестинација и земља транзита. Пракса показује да се ланац трговине људима најчешће открива у транзиту, или када жртва трговине већ изврши неко кривично дело, ретко у фази врбовања, а жртве су најчешће предмет сексуалне експлоатације (жене и деца), присилног рада (и мупкарци), принуде на брак (ромске девојчице), принуде на приосјачење, а жртве су углавном особе или из сиромашних породица, често изложени насиљу у родици, из дисфунционалних породица, домова за незбринуту децу... Зато организатори семинара сматрају да знањем и информацијом треба деловати међу младима, а нарочито међу ромском популацијом, која није довољно укључена у друштвене процесе. Много Рома напушта школу, тешко се запошљавају, а многе информације тешко стижу до њих. Кривични закон Србије има солидну казнену политику за трговину људима, али се кривично дело тешко открива, а и до осуде се долази тешко, јер су жртве уплашене, прети им се, па често мељају исказе.По подацима Републичког јавног тужилаштва 2012. године кривичне пријаве су поднете против 71 лица, 57 је оптужено, 33 осуђено за трговину љуима, а 29 осуђено на казну затвора. А. Мали

Купљенразбој

БАЧКИ ГРАЧАЦ: Културно уметничко друштво „Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца, поред добрих резултата у очувању фолклора и народних обичаја народа Лике, краја из кога потичу житељи Бачког Грачаца, у своје активности је укључило и ткање, набавком разбоја. У оквиру КУД-а основана је секција која се бави израдом сувенира од коже и вуне. Руководство и чланови КУД-а желе да оснују секцију која ће се бавити израдом сувенира и обуком младих чланова секције за рад на разбоју и ткање, који се такође налази у традицији народа Лике. -Жеља нам је да искористимо, док још можемо, старије жене чланице КУД-а, које добро владају техником ткања, како би обучиле младе. Такође их обучавамо и у техници плетења, шивења и штављења коже. По први пут смо конкурисали за средства у овој области и на нашу срећу средства су нам одобрена и купили смо добар разбој, што нам је дало још већу вољу да реализујемо замишљено. Наше наступе углавном прате изложбе етно садржаја и ето нам прилике да покажемо шта смо направили - рекла је уметнички руководилац КУД-а МираМандић. С. Милер

(Снимио:Ј.Бало)

Сусрет завичајаца у Новом Бечеју НОВИ БЕЧЕЈ: Поводом обележавања годишњице смрти новобечејског добротвора Владимира Главаша (1834-1909), у музеју „Главашева кућа“ у Новом Бечеју одржан је традиционани сусрет чланова Завичајног клуба Новобечејаца и Врањевчана. На овом скупу, председник клуба Андре Карољ говорио је о великом добротвору и племенитом човеку Владимиру Главашу, чији је дом постао стециште материјалних и духовних вредности прошлих и садашњих времена овог места.

Завичајци су информисани да је у прошлој години у музеју уређена момачко-девојачка соба, установљена манифестација „Берба грожђа“ и израда вина на традицинални начин и издата књига „Гедеон Рохонци господар Бисерног острва“. На крају скупа Захвалнице за донације и помоћ добили су Ружица Борђин, Стеван Пајић, Золтан Сабо, Милорад Киселички, Стеван Давидовић, Арсен Драгић,Мара Цвејин,Миливој Вребалов, Клара Неборовски, Михаљ и Розалија Месарош. С. Д.

код Карађорђевог парка, али се убрзо, са гашењем машина, слегло и незадовољство. Ж. Б.

Било пропуста ураду ЗРЕЊАНИН: Координатор Локалног антикорупцијског форума у Зрењанину СлавишаВлачић саопштио је да је након састанка са градоначелником Зрењанина Иваном Бошњаком закључено да је до сада у раду кацеларије ЛАФ-а било мањих пропуста, које је потребно отклонити. Влачић, међутим, није прецизирао о којим пропустима је реч. - На састанку је одлучено да се детаљно ревидира приступ ЛАФ-у, уз широко учешће јавности. Предстојеће активности на унапређењу рада канцеларије ЛАФ-а биће усмерене ка томе да се обезбеде неопходни предуслови за квалитетно функционисање овог тела и шире укључивање представника цивилног и пословног сектора – најавио је Влачић. Он је додао да ће се радити на систематском стварању амбијента за промену друштвене климе у заједници, као и на стварању и примени неопходних механизама за спречавање појаве корупције у Зрењанину, на најбољи могући начин. Ж. Б.

Инклузија засве

ПАНЧЕВО: Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и Специјална Олимпијада одржале су током викенда дводневни семинар у Панчеву. Циљ овог пројекта је промоције једнакости особа са интелектуалном ометеношћу. Практични део семинара одржан је у О.Ш „Мирослав Мика Антић“, где су се деца редовне популације надметала са децом са посебним потребама. Популарни одбојкаш Вања Грбић, заједно са наставницима физичког васпитања, показивао је деци основе одбојке. Резултати су свакако били у другом плану, у првом плану је била сарадња деце и укључивање деце ометене у раз воју у друштво. Основни циљ пројекта „Инклузија за све” је да се у Србији у овај програм укључи 240 представника локалних власти, школа и младих активиста, као и особе са интелектуалном ометеношћу и њихове породице. По завршетку семинара оформиће се два тима од по де сет чланова Специјалне Олимпијаде, које ће чинити млади са и без интелектуалне ометено сти. Чланови тимова такмичиће се као једнаки на локалном, регионалном и националном нивоу. З. Дг.


12

RePORTA@e

ponedeqak25.februar2013.

dnevnik

ETNOAMBIJENT„KRAQICEVO]A”UGORWEMBREGU,RAJIINSPIRACIJAZAUMETNIKE

Rekaspram~ovekaipogled prekolivadaitrstika a uzvi{ice u Gorwem Bregu kod Sente, gde je kraj regionalnog puta zaKawi`usme{tenetno kutak „Kraqica vo}a” u vikenda{koj oazi zvanoj Brioni, kaonadalnusevidipotiskirit, apogledprekolivada,trstikai wivapucasvedovaro{inaobaliTise.Kaoporu~endaseu~arobnom ambijentu na likovnoj koloniji„Stvaraoci-pedagozi” okupe umetnici u organizaciji Udru`ewa Koviq - Asocijacije za razvoj kulture i turizma, kojimuKoviqurukovodinovosadskiakademskislikarGiga\uragi}Dile. -Uizuzetaniugodanprostor, tipi~an, pravi vojvo|anski, pozvaosamiugostiouzpodr{kudoma}ina i vlasnika Mileta Stani{i}a,prijateqestvaraocekojisuipedagozi,takodajeovoneka vrsta seminara i radionice, da bi me|usobno komunicirali, zajedni~ki u istom prostoru stvaraliirazmewivaliiskustva izpodago{kograda-pri~aDile. Svakodnevno mu je Dunav bli`i, ali on veli da je wemu Tisa bliskija.

S

U~esnici likovne kolonije „Stvaraoci - pedagozi” u Gorwem Bregu

- Tisa je reka spram ~oveka. Ona je dovoqno spora, dovoqno brza,dubokaiplitka,danosijednu qudsku dimenziju koja pri~iwava zadovoqstvo da se bude uz weneobale.JedansamodpobornikadalepotuTiseiwenogkrajolikapromovi{emonasveprostore, a po{to se bavim i turizmom daovdedovodimoidrugequde,da videido`ivetiskulepotui~ari. SlikarkaQiqanaStoja-Rudi} izNovogSadaseu„Kraqicivo}a”zaqubilajo{laneuprvomsazivu.Onevelidakadaseideuvi{eumenti~kihkolonije,osetise {iroka lepeza ambijenta i iskustva. -Ovukolonijubihnanekina~inizdvojilaupravoizdoma}inskogodnosadoma}inaStani{i}a iwegovihsaradnika-punajehva-

Giga \uragi} Dile

le Qiqana. - Organizator kolonijeDilejepoznaju}inasvr{io selekciju, pored slikara tu su i kolegevajari,takodanapravina~in razmewujemo stvarala~ku energiju. Prvi susret sa „Kraqicom vo}a”imaojenovosadskivajarSlobodanBoduli. - Ovde u`ivam, razmi{qam, dru`im se sa kolegama iz Srbije kojisudaliposeban{timung,koji na ranijim koloniama nisam imao, jer su dinami~ni, veseli i puni razmi{qawa o svemu. Imamo u „Kraqici vo}a” dokumentaciju`ivotagdesevidikolikosu ovda{wi doma}ini predusretqivi, dobronamerni, dare`qivi i brinu o nama, pa i majstori koji ovde stvaraju nove uslove. ^itav rad koji sam ovde do`iveo je bogatstvovi{euodnosuna{kolui

APATINACMILANZULI]UMETNIKSVETSKOGGLASA

Qubav,ne`nost, ve~nost ladi multimedijalni umetnik Milan Zuli} posledwihgodinadobija sve vi{e priznawa po svetu i u Srbiji,aza20godinaradagajezavi~ajniApatinproglasilanajboqimstvaraocem2012. - Ova mi je nagrada naro~ita draga,jerdokazujedaseiuovoji ovakvoj zemqi mo`e posti}i uspehbezdatenekogura-ponosan jeZuli}. Kao posebno iskustvo isti~e konkurs kompanije „Del” na koji je pristiglo 5.800 re{ewa poklopcaza15,6in~nilaptopa`i-

M

Jedno od Zuli}evih dela

rijewegovoproglasiozanajoriginalnije.Priznajedajesunagrade podstrek da daqe radi, ali i pre`ivi u ni malo lakim vremenima. Dobio je prvu nagradu i za kolekciju fotografija „Freedom“, {tojesamojo{jednaunizukojeje ve}osvojiozasvojefotografijeu Beogradu, Novom Sadu, Somboru, aliiuinostranstvu.Pojedinesu bileinanaslovnimstranamamagazina,kwigaifotopublikacija. One iz ciklusa „Love story„ (qubavnapri~a)suprivuklepa`wui svetskihlikovnihkriti~ara.

-Obradovalomejekadasamsaznao da su me uvrstili u kwigu „The new collectors book„ koja se u Wujorku izdaje na kraju svake godineiukojojsepromovi{unajinteresantniji novi umetnici na svetskojsceni-ka`eZuli}. „Love story„ je serija fotografija, ogromna zbirka pojedina~nihsituacijaitrenutakaqubavi. Akteri su industrijski proizvedene replike figure `ene i mu{karaca,idealizovanih,stiliziranihibezizra`ajnihlikovanamewenih izlozima. Na fotografijamaMilanaZuli}aonepokre}u drugi kontekst: ogoqene i odba~ene i izvan ambijenta za koji su stvorene one postaju `ivi likovi, artefakti qubavi. U beskrajnim varijacijama me|usobnih

polo`aja one pri~aju o qubavi, ne`nosti,ve~nosti. Me|unarodno priznawe stiglo jeZuli}uisakonkursa„Alternative film / video festival„. U videusebavioblicimasusretawa izaboravomkaooblikomslobode i istra`ivawem svojstva fotografije koriste}i se ogledalom. Dajeuspeousvojojnamerisvedo~i ipodatakdajewegovradprikazan u Marsequ na predlog stru~nog `irija koji odabirao radove za festivalnoveumetnosti. O planovima Zuli} nerado govori jer, kako ka`e, to zavisi od trenutneinspiracijeawupronalazisvakodnevnobilome|uqudima,prirodi,stvarima,starompoku}stvu... J.Prel~ec

profesorekojiimajusvojeobavelikogodinasvisureklidajeproze, preokupirani problemima. stor„Kraqicevo}a”vrloinspiVajao sam, napravio jedan ansamrativan,qudiseovdeose}ajuopubla` sa elementima prona|enim {teno, a to je za umetnike vrlo nasala{u,takodamo`emodavibitno.Volimdasedru`imsaqudimo{irinuidubinuPanonijedimakojimajeBogdaone{toviutisakjeBoduli}a. {edaranegonamaobi~nimsmrtU~esnici su bili i akademski nicima-uveravaStani{i}. slikari Sre}ko Zdravkovi} iz Novosa|anku Maju ]ur~i} je Para}ina, Hiqmija ]atovi} iz jakodojmioo~uvaniautenti~ni NovogSada,kaoiSen}ankaEle- ambijent,prelepiidoma}inii naKokai. dru{tvo. Slikarka Du{anka Du{a Boduli} iz Novog Sada napomiwe da se nije te{ko uklopiti u fantasti~nuatmosferu,te da je zahvalna organizatorima koji su joj priu{tili nezaborvanih nedequ danasre}eu„Krlajici vo}a”ivolelabiako mo`e da se za koji mesecponovovrati. - Mnogo sre}e, smehairadaumagi~nom krajoliki. Slikala sam enterijer ovogprostoraakrilnim bojama na platnu,apo{tosamdete sa sela sve ovo mi je blisko,jersamodraslau^uruguuambijentusli~nelepotei prostora- ka`e Du{anka. Zadovoqan je bio doma}inMileStani{i} {tojeDileoku- Maja ]ur~i} pio kvalitetnu ekipu umetnika, -Nisambilaupunolikovnih kojakaodaseznaidajenaokupu kolonija, ali ova je veli~anstotinugodina,{tojepremaSta- stvena-prezadovoqnaje]ur~ini{i}evim re~ima bitno kod }eva.-Odabralasaminaslikaumetnika „koji su na svoj na~in ladrvo`ivota,upravozbogtoipakspecifi~ni„. ga{tosesala{zove„Kraqica -Kraqicomvo}azovemokajsi- vo}a”,pasamna{lanekusimboju,amijeovdeikadarodiikada likuutome,sa`eqomdatasimnerodiimamoi~uvamozazgodne bolika ovom sala{u donosi prilikeute~nomstawu.~akiod- plodnostibogatstvo.@elimda govara kada kajsije nekada ne ro- ovde kajsije uvek ra|aju, da se de,jerjekapqicaboqakadaodle- okupqajuumetniciiu`ivaju. `i. Ovo nam nije prva kolonija, MiloradMitrovi} jer kada smo po~iwali pre nekoFoto:M.Mitrovi}


crna hronika

dnevnik

UVOJNOGRA\EVINSKOMCENTRUBEOGRAD

Osmoroosumwi~eno zazloupotrebu Vojnapolicijajeusaradwis Vi{im javnim tu`ila{tvom u Beogradu podnela krivi~nu prijavu protiv osam lica osumwi~enih za zlupotrebu slu`benogpolo`ja,atrojejeprivedenoistra`nomsudijiVi{egsuda u Beogradu, saop{tilo je ju~e Ministarstvoodbrane. Onisu,kakosenavodi,osumwi~eni da su iskori{}avawem slu`benog polo`aja u Vojnogra|evinskom centru Beograd, Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane, pribavili protivpravnu imovinsku korist jednom od osumwi~enih, i time po~inili krivi~no delo

zloupotrebe slu`benog polo`aja. Istra`nomsudijiju~esuprivedeni biv{i na~elnik Vojnogra|evinskog centra „Beograd” pukovnik Miroqub N., na~elnikOdeqewazaupravqawenepokretnostima u Vojno-gra|evinskom centru „Beograd” GordanaJ. ina~elnikPrvogodeqewa Direkcije za imovinskopravneposloveMilicaP. Ostali osumwi~eni su Zdenka B., Mila T., Tawa M., Qubi{a K. i Petra J., zaposleni u Direkciji za imovinsko-pravne poslove Ministarstva odbrane, stojiusaop{tewu. (Tanjug)

USTAVNISUDPRIHVATIO@ALBEPORODICA STRADALIHGARDISTA

Povre|enopravo napravi~nosu|ewe ina`ivot Advokatska kancelarija Predraga Savi}a saop{tila je da je Ustavni sud Srbije konstatovao dajeporodicamastradalihgardista Dragana Jakovqevi}a i Dra`ena Milovanovi}a povre|eno pravonapravi~nosu|eweipravo na`ivot. PorodicamaJakovqevi}iMilovanovi} dosu|eno je i obe{te}ewe za nematerijalnu {tetu od

DraganJakovqevi}

popethiqadaevra,naveojeusaop{tewu, dostavqenog „Dnevniku”, jedan od pravnih zastupnika familija gardista, advokat PredragSavi}. Kakosenavodi,ovomodlukomje Ustavni sud nalo`io nadle`im

familija ubijenih gardista DraganaJakovqevi}aiDra`enaMilovanovi}a, veliki je podstrek i zna~ajan doprinos daqoj istrazi, aliipravnojnauciipraksi”,isti~eseusaop{tewu. Gardisti Dragan Jakovqevi} i Dra`enMilovanovi}stradalisu na stra`i kod vojnog objekta Kara{ u Top~ideru, u Beogradu, 5. oktobra 2004. godine. Odmah na-

Dra`enMilovanovi}

kon pucwave, Vojska je izdala saop{tewedajeMilovanovi}pucao na Jakovqevi}a i zatim izvr{io samoubistvo,apotomjevojnopravosu|eutvrdilodajeJakovqevi} ubioMilovanovi}aiizvr{iosamoubistvo.

Ustavnisudnalo`ionadle`imorganimada postupajupozahtevimazasprovo|eweistrage protivsudijeive{takakojisu,kakosmatraju advokati,skrivaliistinuiometaliistragu organimadapostupajupozahtevima za sprovo|ewe istrage protiv sudijeive{takakojisu,kakosmatrajuadvokati,skrivaliistinui ometaliistragu. Usaop{tewusedodajedasuprviputuistorijidoma}egpravosu|akonstatovanepovredepravana `ivot. „Odluka Ustavnog suda Srbije, kojom se usvajaju ustavne `albe

Zbogsumweuprofesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, Savet ministara SCG i Vrhovni savetodbraneformiralisunezavisnukomisijukojajedo{ladozakqu~ka da je na gardiste pucala tre}aosoba. Izve{taj nezavisne komisije 2008. godine potvrdili su i forenzi~ariameri~kogFederalnog istra`nogbiroa(FBI). E.D.

USELUSTUBAL,KODVLADI^INOGHANA

Kra|acrkvenogzvona Nepoznati po~inioci su tokom prtetpro{le no}i ukrali 300 kilograma te{ko zvono sa crkve Svetog Preobra`ewauseluStubal,uop{tini Vladi~in Han. Brzom reakcijomme{tanaianga`ovawem policije iz Vladi~inog Hana, zvono, koje je bilo sakriveno u blizini, prona|eno je, a, za po~iniocima se jo{uvektraga. Predsednik Saveta mesne zajednice Stubal Slobodan Ili} ka`e da ovo nije prvi slu~aj skrnavqewa bogomoqe u koju dolazi lokalno stanovni{tvo iz nekoliko obli`wih sela. - Me{tani su ogor~eni, jer je posledwih {est, sedam godina vi{e puta kamenovan krst koji smote{kommukompostavilina stenikrajbogomoqe,bilojenekoliko se~a i kra|a kablova za

ponedeqak25.februar2013.

13

NASTAVQASESU\EWEZATRAGEDIJUUNOVOSADSKOJDISKOTECI„KONTRAST”

Danassvedo~einspektori

Saslu{awemsvedoka,danas}e bitinastavqenosu|eweoptu`enimazatragedijukojaseuaprilupro{legodinedogodilaunovosadskoj diskoteci “Kontrast”, kada je u po`aru koji je izbio stradalo{estoromladihqudi. Optu`nica Tu`ila{tva tereti vlasnika lokala Alojza Gani}a (68), zakupce Slavi{u Stani{i}a (46) i Dejana Ratkovi}a (36),kaoimajstorakojijebioanga`ovanzaelektri~arske radove u lokalu MiroslavaPapugu(50).Wimasestavqa na teret te{ko delo protiv op{te sigurnosti u vezi s izazivawemop{teopasnosti.

Premaspsisimaovogpostupka,naklupuzasvedoke}esesti okostotinakosoba,adanasbi trebalodasvedo~epredstavnici inspekcijskih slu`bi zadu`enih za kontrolu ugostiteqskihobjekata. U tragediji su nastradali MarinaAni~i}(25)iz^uruga, Tamara Miladinovi} (25) iz NovogSada,MilenaDalmacija (26)izFutoga,ZoranIgwatovi} (28), dr`avqanin Bosne i Hercegovine s boravi{tem u Novom Sadu, Marko Pavlovi} (29)izKragujevcaiRenatoVukovi}(21)izKikinde. N.P.

DELIOCIPRAVDEKOJISUNAKONNEUSPEHA2009.NEDAVNOPONOVOREIZABRANI, PRESAVILITABAK

Od{tetutra`ivi{e od600sudija Vi{eod600novih-starihsudija,tu`ilacaizamenikatu`ilaca, koji su proteklih meseci ponovo reizabrani posle dva „`albena kruga“ od decembra 2009. godine, kada su na op{tem izboru ostali ispod crte, tra`e naknadu {tete od dr`ave, za pretrpqeni du{evni bol zbog nereizbora (i) ili razlikuizme|unov~anihnaknada kojesu primalii punihplata. Dosad je Republi~kom javnom pravobranila{tvu, ra~unaju}i i podru~naodeqewa,podnetovi{e od600predlogazamirnore{avawespora,aodtogbroja,poisteku rokaod60danazaodgovor,zasada je podneto oko 200 tu`bi protiv dr`ave. Prema podacima koje je “Dnevnik”dobio od Republi~kog javnog pravobranila{tva,uBeograduje podnetooko320predlogaza mirnore{avawesporaive}imaoko 160 tu`bi. Od podru~nih odeqewa, najvi{epredloga76, odnosno 14tu`bi, podnetojeu Vaqevu,zatim,uNi{u -74predlogaitritu`be, uNovom Sadu 62predloga, au Po`arevcu 50,teuobagradapo~etiri tu`be. USuboticiiZrewaninupodnetoje20,odnosno26predlogai pojednatu`ba.Nismodobilipodatke za odeqewa u Leskovcu, Kraqevu,Kragujevcu,U`icuiZaje~aru. U Pravobranila{tvu ka`u da dosad nije zakqu~en nijedan sporazum, jerod Ministarstvapravde idr`avneupravenijebilotakvih izja{wewa. Kako saznajemo, svote koje potra`uju podnosioci zahteva su razli~ite,akodonihkojitra`ei razliku s kamatom izme|u pune plateinov~anenaknadenakojusu imalipravodokona~nogre{ewa wihovogslu~ajaiod{tetuzapretrpqenedu{evnebolove,kre}use uglavnom preko milion, pa i po nekoliko miliona dinara. Tek ostajedasevidikoliko}eukupno tu`bibitipodneto. Na op{tem izborima u decembru 2009, odlukom prvog sastava Visokog saveta sudstva izabrano je 1.531 sudija, a nije reizabrano 837 od oko 2.200 dotada{wih, dok Dr`avno ve}e tu`ilaca nije ponovoizabralovi{eod160dotada{wih nosilaca  javnotu`ila~ke funkcije.Nadopunskimizborima 2010. godine, naknadno je reizabranojo{32sudija. Nakon {to su nereizabrani u toku 2010.godine podneli `albe Ustavnomsudu,usledilajeizmena zakona kojima su pretvorene u

prigovoreVisokomsavetuiDVTuokojimasu odlu~ivali novisastavi tihtela. Utakozvanojreviziji reizbora, koja je usledila, DVT jeusvojio 33 prigovora neizabranihzamenikajavnihtu`ilacaitu`ilaca, aodbio129, dokje Visoki savet sudstva usvojio 98 prigovoranereizabranihsudija,a 630odbio. U drugoj polovini 2012, Ustavni sud Srbije je usvojio sve tada podnete `albe nereizabranih ukupno 590 `albi sudija i 124

prava koje problematika u vezi s (ne)izborom nosilaca pravosudnihfunkcija,nali~nomplanune doti~e, dr Slobodan Stojanovi}, ka`edase „presvegamoraju utvrditi~iwenice oefektimakqu~nihzahvataupravosu|u2009.godine“. Potrebnoje,navodiStojanovi},„ocenitidalijebioispravan stav da treba smawiti broj sudijainosilacajavnotu`ila~kefunkcije“.Powegovommi{qewu,“drugiproblemjepita-

bio neprimeren. Ali, nije re{ewe ni automatsko vra}awe. Dakle, po pitawu vra}awa trebalo je proceniti  ko treba da budevra}enakonetreba.Tako se, recimo, radi kad je re~ o firmama. Kod sudija nije ra|enotakodabisepokrileo~ajne gre{ke politi~ara i kadrova u pravosu|u, da ne bi ispalo - mi smogre{ili,nego-sve}etonaroddaplati.Naravnoda}enarodiplatiti -ocewujeStojanovi}ipita„od~ega, iza{toda

`albe zamenika javnih tu`ilaca i tu`ilaca, protivodlukakojima suimodbijeniprigovori. Pravnici su kategori~ni da je

wekriterijumazaizbor“. - Smatram da su kriterijumi moralidabudurazra|enidabi, sobziromnasmawewebrojano-

narodnikrivnidu`anuvekispa{ta“. Dr Slobodan Stojanovi} nagla{avadase„morauspostaviti odgovornostzagre{ke.“ -Ovetu`be su,tako|e,posledicanekihkatastofalnolo{ih odluka.Svesutoposledicekoje se ne mogu izle~iti dok se ne utvrdi za{to je to tako, ko su krivci, da odgovaraju ne samo politi~ki nego i materijalno. Gra|aniSrbijetrebajednomda seprenuidatra`e dasena|eko jetajkojijenapraviostrahovitu gre{ku, da se utvrdi kolika je {teta i da bude priveden odgovornosti u svakom pogledu. Gra|anipla}ajunikrivinidu`ni svaku brqotinu koju naprave qudi na vlasti, kao {to je, recimo, napravqenaupravosu|u. Zato nemamo {ta da jedemo,zatosmooja|enidokraja.To moradaseprese~e-poru~ujedr Stojanovi}. J.Jakovqevi}

Zamesecdana103milionadinara U{irojjavnostije~estopostavqanopitawekoliko jeukupnodr`avaizdvojilapoosnovupravananov~anenaknadeod1.januara2010.dopovratkanafunkcijeneizabranihsudijainosilacajavnotu`ila~kihfunkcija,aliverujesedaotomejo{nijedatprecizanodgovor. Upu}eni tvrde da su „u Informatoru o radu Ministarstva pravde izneti neki podaci, po kojima je, primera radi, u julu 2010.godine,za758 neizabranih sudija, javnihtu`ilacaizamenikatu`ilacakojisuutovremeostvarivalipravonanaknadu, izdvojenzatajmesecukupanbrutoiznos103.337.169 dinara“. Ujavnostijepoznatoitodasuisplatenaknada, pogotovood 2011.godine,bileneredovne. neupitnopravogra|anadapodnesutu`bekadsmatrajudasupostupcima dr`avnih organa povre|eni propisiidaimjepri~iwenabilo nematerijala ili materijalna {eteta. Jedan od stru~waka u oblasti

silacatihfunkcijauodnosuna dotada{westawe,prilikomizboramoglodaseutvrdi kojeod kogaboqi,kovredi,akonevredi.Smatramdajezbogna~inana koji ti qudi nisu izbrani, taj postupak, s eti~kog akspekta,

USMEDEREVU^ETVORO^LANAGRUPAPROCESUIRANAZBOGLOPOVLUKA www.rtv-vranje.rs

elektri~nuenergiju,obijawacrkve,kra|ecrepa,anikoni{tane preduzimadaza{titinasina{u imovinu-ka`eon. Crkva Svetog Preobra`ewa sagra|enajeu14.veku,azvonoje izlivenouVr{cudaleke1874.i uzmnogotrudapreba~enouselo, u vreme kada nije postojala ~ak ni`eleznica. (Tanjug)

Ukralisedamtona{aht-poklopaca Policijski slu`benici Policijske uprave u Smederevu identifikovali su i procesuirali ~etvoro~lanu kriminalnu grupu, osumwi~enu za kra|u vi{e od sedam tona metalnih {aht-poklopaca, metalnih re{etki i metalnih slivnika s ulicanateritorijiSmedereva.

Kakojesaop{tilaPUSmederevo,osimkra|e,osumwi~enise krivi~nom prijavom terete i za krivi~no delo ugro`avawa saobra}aja opasnom radwom jer su kra|om pomenutih metalnih delova direktno ugrozili bezbednostu~esnikausaobra}aju.Dvojica ~lanova grupe su krali po-

klopce, re{etke i slivnike, i donosili ih dvojici sau~esnika, kojisuimrobuotkupqivali,lomili na mawe delove da bi prikrilidapoti~eizkra|eidaqe jepreprodavali. Upojedinimslu~ajevimasuprvoosumwi~eni, nakon kra|a, sami lomili i svojim automobilima

odvozili ukradenu robu drugim otkupqiva~imasekundarnihsirovina.Samonajednomodtihstovari{taimje,podokumentaciji,za robuispla}eno150.000dinara. Deo ukradenih predmeta je na|en i vra}en JKP „Vodovod” u Smederevu,navedenojeusaop{tewu. (Tanjug)


14

ponedeqak25.februar2013.

SPORT

dnevnik

BO[KORUDI],NOVITRENERRUKOMETA[AJUGOVI]UNIMETA

Povrataknamestouspeha Novi trener rukomawem Jugovi} Unimeta. Vra- Bi}e to moje vatreno krwima i rukometu. Potreban je meta{a Jugovi} Unitiosenamestosvojihvelikih {tewe na klupi Jugovi}a. Da ogroman rad, jer ne verujem tometa od danas je Boigra~kihuspeha.Ka}aniveruju bimiostaliuligira~unicaje liko u talenat, koliko u rad. {ko Rudi}, jedan od da }e wegovo bogato igra~ko da osvojimo 21 bod. Uz pomo} Talenat je pet odsto, a rad 95. najuspe{nijih igra~a u bogatoj iskustvoizapa`enirezultati saradnika i gledawem snimaka Poredtoga,uJugovi}utrenira istoriji ka}kog superliga{a, u kratkoj trenerskoj karijeri utakmica budu}ih rivala smanekolikomladihreprezentatisjajan ~ovek i ambiciozan tre- i osvedo~ena qubav prema Katramda}uvaqanopripremiti vaca, koji ne prikazuju ni deo ner, koji je nedavno okon~ao }u (sa porodicom `ivi u ovom ekipu za te izazove i da }emo svojih mogu}nosti, ali ve} od igra~ku odiseju po svetu i po- mestu)u~initidaJugovi}presti}idociqa.Nematunekevedanas }u znati u ~emu je prosvetio se trenerskom pozivu. brodi trenutnu rezultatsku i like filozofije, u naredna blem–ka`eRudi}. Rudi}jekaoigra~uKa}do{ao krizuforme. tri-~etiri dana treba da prol [ta }ete preduzeti na uo~i najuspe{nije sezone Jugomenimopristupobavezamaida l Preuzeli ste Jugovi} u konsolidaciji i podizawu vi}a, u leto 2000. godine, u vratimo samopouzdawe. Ka}ki vrlo delikatnom trenutku? forme? ekipukojajepredvo|enatreneteren je tradicionalno te`ak -Jestenezgodantrenutak,po-Najpre}uposvetitipa`wu rom Branislavom Zeqkovi}em za gosta, bez obzira na wegovo gotovozbogkomplikovanogsta- razgovorusigra~imajersudoosvojilatituluprvakauevropime, ho}u da ova mlada ekipa wanatabeli.Sre}om,osimne- stanesigurniusebe.Uutakmiskom ^elenx kupu. Nebebude maksimalno borvbeskoplavidresnosiojetri na i hrabra i da onaj ko sezone, a qubiteqima ru`elidauzmebodovenanakometauKa}uostalesuu {emterenumorapo{teno se}awu wegove nezaboravdasenamu~i.Imadanakanepartije,pogotovoonau da vas ne ide, ali ho}u da prvom me~u finala ^epublika oseti maksimallenxkupakadajedoma}em nu borbenost i htewe, da Vinterturu zabijao gologinemonaterenu. vesasvihpozicija,avrlo l Potrebna je, pored ~esto i sa udaqenosti od uprave, i podr{ka navidesetmetara.Tada{ampija~a? onskom sastavu Partiza-Nadamseda}emoimana, na ~ijem golu je stajao ti tu toliko bitnu podrreprezentativac Dane {ku, jer kada klub stavi [ijan, pogodio je mre`u tvojeslikeuholudvorane ~ak 13 puta u dvorani onda je to velika ~ast i Hram, u ~ijem holu stoji obaveza, vaqda i po{toportretBo{kaRudi}a. vawe. Jugovi} je instituPrekaqeni internacicija u srpskom rukometu, onalac ostvario je zapatako da je to dodatni mo`en u igra~k u kar ij er u tiv.Ina~e,idanijetako, (Gepingen, [amberi, Morukometjemoj`ivot.Podena, Steaua), a jo{ kao Bo{ko Rudi} u razgovoru s na{im novinarom zvao bih navija~e da nam Foto:F.Baki} igra~latiosetrenerskog pomognu u ovim te{kim posla u nekada mo}nom evropkoliko prvoplasiranih ekipa camasaPartizanomiVrbasom trenucima, da se mobili{u i skom rukometnom gigantu, ruostaleimajupribli`nobodova pokazalisudvalica.Zna~ida da zajedni~kim snagama ostvamunskoj Steaui sa kojom je nekaomi.[tajetuje.Sobzirom mogu da se ravnopravno nose s rimo`eqeno.Aja}usetrudidostajao jedan bod da se plasina to da desetak godina nisam najj a~ im ekip am a, a s drug e tidamaksimalnoispunimono rame|u16timovauLigi{ambiouSrbiji,zamene}enajve}i strane i da poka`u bezvoq- {toseodmeneo~ekuje. piona, a u Kupu pobednika kuproblem biti nepoznavawe nost, demotivisanost i nesil Ka}ani smatraju da ste pova do{ao je do polufinala. protivnika, kao i koje su mo- gurnost.Znamdasutriigra~a trenersko re{ewe na du`e Tako|e, osvojio je trofej rugu}nostii{tamogudaizvu~em povre|ena,{tonemo`edabu- staze? munskognacionalnogKupa. - Nezahvalno je o tome sada izmojihigra~a.Daneverujemu deopravdawezaonakvoizdawe Lep{i i te`i po~etak trepri~ati. Neka vreme i rezultemomkeiwihovesposobnosti protivVrbasa. nerske karijere na srpskoj rutati trasiraju moj ka}ki trene bih se latio ovoga posla. l Za pet dana vas o~ekuje kometnoj sceni Bo{ko Rudi} susret sa Zaje~arom, ekipom nerski put – naglasio je BoSpremansamdaseunarednatri nijemogadaizabereodpreuzi{koRudi}. JovoGali} meseca24~asadnevnoposvetim koja se bori za opstanak?

ODRE\ENEGRUPEZASPU[PANIJI

Vaterpolisti Srbije me|u favoritima na SP u Barseloni

Srbija sMa|arskom Srbija, osvaja~ srebrne medaqe na prethodnom prvenstvu svetau[angaju(2011.godine), na ovogodi{wem svetskom {ampionatu u Barseloni bi}e u grupi sa Ma|arskom, Australijom i Kinom.Takmi~ewepo~iwe22jula. Srbija }e prvu utakmicu igratiprotivAustralije22.ju-

Grupe GRUPA A: Crna Gora, [panija, Gr~ka, Novi Zeland GRUPA B: Hrvatska, Kanada,SAD,Ju`naAfrika GRUPAC:Srbija,Ma|arska,Australija,Kina GRUPA D: Italija, Nema~ka, Rumunija i Kazahstan

la (17.30), dva dana kasnije (13.30)protivMa|arske,a26.jula (9.30) protivnik je Kina. U osmini finala Srbija }e igrati (naravno, ako se plasira u {ta ne reba sumwati) protiv timaizGrupeD. AkoseSrbijauzimakaolegit imn a nas ledn ic a SFRJ i wenih reprezentacija, do sada su osvojeno ~etiri zlatne medaqe(Madrid1986,Pert1991, Montreal 2005. i Rim 2009), dve srebrne (Fukuoka 2001. i [ang aj 2011), kao i ~et ir i bronzane(Beograd1973,Zapadni Berlin 19878, Pert 1998. i Barselona 2003). Dakle, samostalna Srbija ima dve medaqe sa svestkih prvenstva. Zlatna je osvojena u Rimu 2009, a srebrna2011.u[angaju.Branilac titule je Italija, koja je u [ang aj u u fin al u pob ed il a Srbiju-8:7.

RADOVANMARKOVI],KAPITENVOJVODINESRBIJAGAS

Bi}emojo{boqi uSuperligi Ko{arka{i VojvodineSrbijagasadobrodr`ekoraknaputukaSuperligi Srbije. U Beo~inususavladaliiOKKBeograd sa 86:79, mada su u posledwoj deoniciigremalopopustili.Bodovi su najva`niji, kao i uigravawe ekipe, koja nije kompletna. Nije seuutakmiciuBeo~inuumiralo ulepotiko{arkeigre,utakmica je bila nekako nervozna, rastrgana,auztopolomioseiko{,ali onikojivolecrveno-belezadovoqnisupobedom.KapitenRadovan Markovi} daje ton igri i stalnobodrisaigra~e. -Uve}emdeluutakmiceigrali smokvalitetno,sobziromdanam je ovo bio tre}i susuret u sedam dana.PonovosmobilibezStoja~i}a,\umi}aiPetkovi}aizbog te{ko}akojenasprateimalismo malo lo{iju organizaciju igre. Momcisu~estonapozicijamana kojimaneigraju{tojezadatakvi{ezasvenas.Mislimda}enamna Spensu,ipak,bitiboqeuSuperligi, jer Novosa|ani poznaju ko{arku. Ove utakmice dobro nam do|uikaopripremnezaono{to naso~ekuje-rekaojeMarkovi}. l Za{to padate u posledwoj deonici utakmice? -Zato{tonisamnemogudase setim kada smo bili kompletni. Stalnoimamodva-triigra~ama-

Radovan Markovi}

we, a u sastavu je Iveqa koji je imao dve povrede i jednostavno skoroidanestignedatreniranegosamoigrautakmice.Vo{aigra s deset ko{arka{a pa dolazi do zamora,amnogisunenaviknutina pozicijenakojimasu.

l ^ini se da ima i malo nervoze zbog svega {to vas prati, s tim {to zaslu`ujete pohvale za ono {to pru`ate na terenu. -Postojinekolikostvarikoje uti~unaekipu,nonebihdapri~am o uticaju raznih faktora. Trener Sini{a Mati} je ~ovek kojinaskanali{eiuspe{anjeu tome. Naravno, postoje i neke utakmiceukojimaina{irivali imijedva~ekamodasesvezavr{i, jer zna se ko je kvalitetniji. Ipak, sve to nije zabriwavaju}e, idemodaqe. l Kako }ete re{ite postoje}e te{ko}e u superici? -Imamodovoqnovremenadase pripremimozaono{tonaso~ekuje, da poja~amo treninge i da povre|enisanirajupovrede,jerpred namajejo{petnedeqadokrajaprvoliga{kog karavana. Poznato je da `elimo da zaigramo u Jadranskojligiita`eqanijebezosnova,po{tosmomi~etvrtaekipapo kvalitetu u Srbiji. No, uvek postoji mogu}nost da se ne{to nepredvi|eno dogodi, kao {to je to bilopro{legodinekadjema|arskiSolnokdaovi{enovcaizaigrao u Jadranskoj ligi. Za tu ~etvrtupozicijuusupericibori}e sejo{iMegaVizuraiMetalac. Ube|en sam da }emo dokazati da smo boqi od wih - naglasio je Markovi}. M.Pavlovi}

PredMajamijempalaFiladelfija Majami je nastavio odli~nu seriju, ostvario je desetupobeduzaredom.PredMajamijemjepalaFiladelfija(114:90),kojanijeimala{ansiporedraspolo`enihDvejnaVejda-33poenaiLeBronaXejmsakojijeostvarionovitripl-dabl-16poena,11 asistencija i 10 skokova.Tridesetjednogodi{wi Vejdjedo{aodocifreod16.000poenaukarijeri, kojujepo~eo2003.godine.^etvrtiputusezoniLos An|elesKlipersisuuzelimeruJuti-107:94.Toje prvi put posle sezone 1978/79. da Klipersi imaju

skor protiv Jute 4-0. U posledwih {est utakmica, ra~unaju}i i pro{lu sezonu, Klipersi imaju skor protivJute6-0.KaronBatlerubacioje21poena,po 18 Blejk Grifin i Lamar Odom.Gordon Hejvord je predvodio Jutu sa 23 poena, Pol Milsap je ubacio 19,aAlXeferson16. REZULTATI:Filadelfija-Majami90:114,Detroit-Indijana72:90,Orlando-Klivlend93:118,[arlot - Denver 99:113, Milvoki - Atlanta 102:103, Va{ington-Hjuston105:103,LAKlipers-Juta107:94.


SPORT

dnevnik

Kritike (ne)}e biti mar ke ,,Zek stra”, za uslu ge obla~ewa prve ekipe naplatio klubu 500.000 evra, {to je ovaj o{tro de man to vao. Pred sed nik nije ostao du`an, objasniv{i da iza svega stoje nekada{wi zaposleni (~itaj Bjekovi}) i da im ,,ne}e uspeti da obore Upravni odbor”. Predsednik je i{ao i dotle da je saop {tio ka ko trenutna trvewa izme|u dve frak ci je na vija~a Partiza na (Al ka traz i Zabrawe ni) po ti ~u od istih qudi koji na sve na~i ne po ku {a vaju da naru{e at mos fe ru u klubu i pomognu ve~itom riva lu Cr ve noj zve zdi da se vrati na tron Jelen superlige. Nenad Bjekovi} i Mladen Krstaji} rekli su da su to gluposti, a ovaj drugi je pozvao \uri}a da u direktnom TV duelu ka`u ko {ta ima. Odgovor nije stigao. Kako sada stvari stoje, zamerke na trenutnu Upravu ne}e se ~uti jer opozicije ne}e ni biti (Nenad Bjekovi} putuje u Nema~ku), ali sigurno }e se bacati drvqe i kamewe na ra~un wega i biv{ih zaposlenih. Predsednik \uri} ima jaku potporu u trenutnom sazivu Skup{tine i kritike na wegov ra~un ne}e biti. Naprotiv, ~u}e se samo re~i hvale za wegov dosada{wi rad. Svako mo`e da misli {ta ho}e, ali za klub bi najboqe bilo da se situacija napokon smiri. I. Lazarevi}

Ne be`imo od uloge favorita Zimska fudbalska pauza pribli`ila se zavr{etku, u utorak na terenima {irom Srbije zaskakuta}e bubamara. Sutra }e prvi na travu stadiona u Bor~i istr~ati igra~i BSK-a i Partizana, dok su svi ostali me~evi na programu u sredu. Vojvodina }e fudbalsko prole}e po~eti u Smederevu, kao gost tima koji joj je, potpuno neplanirano, otkinuo dva boda na startu prvenstva (0:0). U me|uvremenu, Smederevo je prikovano za dno tabele, Vojvodina je ~etvrta me|u superliga{ima i uloga favorita sigurno je na wenoj strani. - Smawili smo intenzitet rada i lagano uvodimo ekipu u takmi~arski ritam - rekao je posle ju~era{weg treninga {ef crveno-belih Neboj{a Vigwevi}. - Koristimo priliku da se {to boqe adaptiramo na lo{u podlogu, jer sam siguran da nas ba{ takvi uslovi o~ekuju u sredu. Bez obzira na to ho}e li nam lo{ teren smetati ili ne, trudi}emo se da forsiramo neke stvari u igri na kojima smo radili tokom priprema i da se {to boqe prilagodimo uslovima. Posle generalne probe s ekipom CSKA iz Sofije, zamerilisteigra~imanatome {to su ~esto zadr`avali loptu i imali previ{e dodiraswom? - U uslovima koji nas, verujem, o~ekuju u prvom prole}nom kolu, bi}e nam veoma te{ko da dugo dr`imo loptu i bi}e to razlog vi{e da je se igra~i osloba|aju uz {to mawe dodira kategori~an je Vigwevi}. Imao sam primedbi i na postavku fudbalera na terenu u pojedinim trenucima, a to je ne{to

ZVEZDA BESPREKORNO FIZI^KI SPREMNA ZA PROLE]NI DEO SEZONE

Blizu evropskog nivoa

Nakon posledwe provere u Turskoj, remija protiv mo}nog [ahtjora, trener Crvene zvezde Aleksandar Jankovi} je zadovqno konstatovao da je ekipa spremna, da prvenstvo {to se wih ti~e mo`e da po~ne. Dakle, jedan od uzroka za jesewe posrtawe le`ao je u ~iwenici da fudbaleri nisu imali daha u plu}ima za 90 minuta. Sada je to, nakon zaista napornih i dugih priprema u Antaliji, otkloweno. - Kompletna analiza na tom zavr{nom testu, a prema podacima iz skauting slu`be Ukrajinaca, pokazala je da smo svim trka~kim parametrima apsolutno odgovorili u odnosu na zahteve modernog evropskog fdubala. Imali smo igra~e koji su pretr~ali 12, 11 kilometara, imali smo Lazovi}a sa 12.200 metara, 300 sprinteva tokom utakmice, imali smo Milija{a i Milivojevi}a sa po 11 kilometara i ne{to preko toga. U proseku smo pretr~ali oko 10 i po kilometara. U pore|ewu sa wima, bili smo sasvim blizu. Ravnamo se prema kriterijumima koji }e se od nas tra`iti sutra u Evropi, bez kojih ne mo`e da se igra top nivo u fudbalu - objasanio je Jankovi}. U prvom delu sezone Zvezda je veliki broj bodova izgubila na Marakani, a tokom prole}a ras-

TrenerCrvenezvezdeAleksandarJankovi}

pored je povoqniji, ve}i broj susreta Milija{ i drugovi odigra}e na svojoj travi. - Igrawe na Marakani je posebna pri~a. Povratiti autoritet doma}eg terena je jedan od osnovnih ciqeva, a sami smo krivi {to smo dosta bodova izgubili u Beogradu. Put ka povratku autoriteta vodi preko dobrih, ubedqivih i ~vrstih partija, a prva na rasporedu je protiv Javora. Mi }emo u~initi sve da dobrim ulaskom u utakmicu sami sebi olak{amo `ivot – konstatovao je Jankovi}. Procene predsednika Dragana Xaji}a, kao i stru~nog {taba su ohrabruju}e i iskazuju uverenost

PREMIJER LIGA

Siti boqi od ^elsija U derbiju 27. kola engleske Premijer lige fudbaleri Man~ester sitija su bili boqi od ^elsija. Posle nezanimqivog prvog poluvremena, drugih 45 minuta je bilo znatno interesantnije. Londonski tim ima za ~im da `ali jer Lampard u 52. minutu nije realizovao penal i kazna je stigla desetak minuta kasnije kada je Jaja Tire doneo prednost gra|anima, a pobedu je krunisao Tevez pet minuta pre kraja. Matija Nastasi} je za {ampiona veoma dobro odigrao ceo me~, a Aleksandar Kolarov je ostao na klupi, dok je u pora`enoj ekipi svih 90 minuta na terenu proveo Branislav Ivanovi}. Rezultati: Man~ester Siti - ^elsi 2:0, Wukasl - Sautempton 4:2, Liverpul - Svonsi 5:0, Fulam - Stouk 1:0, Arsenal - Aston Vila 2:1, Nori~ - Everton 2:1, Kvins Park Renxers - Man~ester Junajted 0:2, Reding - Vigan 0:3, Vest Bromvi~ Albion - Sanderlend 2:1.

15

TRENER VOJVODINE NEBOJ[A VIGWEVI] PRED UTAKMICU U SMEDEREVU

DANAS SKUP[TINA FK PARTIZAN

Fudbalski klub Partizan odr`a}e danas redovnu godi{wu Skup{tinu. Na dnevnom redu bi}e ~etiri ta~ke, ali je sigurno na da }e se ~uti i pitawa nevezana za dnevni red. Od kako su pro{le godine sme we ni tre ner Alek san dar Stanojevi} i sportski direktor Mla den Kr sta ji} u Humskoj nema mira. Slede}i je smewen savet nik pred sednika kluba Dra ga na \u ri }a Ne nad Bjekovi}. Prvi ~ovek crno - belih potez je obrazlo`io ,,pod ri va wem vladaju}e strukture kluba” i ,,podsti ca wem ne ga tiv ne at mosfere u Partizanu”. Potom, mogle su se ~uti podrugqive pri~e na ra~un \uri}a ,,kako u `ivotu nije {utnuo ni konzervu, a kamoli fudbalsku loptu” i da samim time ne zaslu`uje da bude predsednik crno - belih. Sve bi to imalo smisla da se na Izbornoj skup{tini kluba, kada je \uri}ev protivkandidat bio Savo Milo{evi}, Nenad Bje ko vi} ni je opre de lio za ovog prvog. Interesantno, jedini koji je glasao za proslavqenog fudbalera bio je Qubi {a Tum ba ko vi}, sa da {wi sportski direktor Partizana. Situacija se zatim malo smirila da bi nedavno ponovo uzavrle strasti. Pojavila se informacija da je predsednik \uri}, ujedno i vlasnik odevne

ponedeqak25.februar2013.

da ekipa mo`e da igra barem 30 procenata boqe u odnosu na jesen. ^ini se da u „minus 6“ u odnosu na Partizan nikoga ne optere}uje previ{e. - Bodovni zaostatak ne predstavqa problem, jer smo pokazali da mo`emo u kontinuitetu da pobe|ujemo. Verujem u tim, sve fudbalere koji su pokazali karakter tokom priprema, izuzetnu posve}enost radu i `equ da ispravimo sve nedostatke i unapredimo igru u svim elementima. Odgovara nam i ritam utakmica (subota-subota), imamo dovoqan fond kvalitetnih igra~a, jedva ~ekamo da u sredu krene prvenstvo - poru~io je Jankovi}. Z. Rangelov

micu, a verujem da ho}emo, ne bismo smeli da imamo problema. Bi}e nam potrebno da svi igra~i ulo`e puno truda i ne o~ekujem lak susret, ali ne be`im od uloge favorita. Bi}e nam to prva prole}na utakmica, `elimo da otvorimo sezonu kako treba i da krenemo odmah od starta `eqenim pravcem.

Sila na probi S prvotimcima Vojvodine ovih dana trenira i jedan novi, tamnoputi igra~. Re~ je o Ibrahimu Kalilu Sili iz Gvineje, koji je u Novi Sad stigao iz {ampionata u Tunisu. Igra na poziciji ofanzivnog veznog igra~a, a Vigwevi} je tim povodom rekao: - On je na probi i prvi put je u Evropi. Ima}emo dovoqno vremena da donesemo sud o wegovom kvalitetu, s obzirom na to da je prelazni rok zavr{en i da ne mo`e nigde da bude registrovan. Zna~i, tek u junu bismo mogli, ukoliko se nametne, Silu da registrujemo za Vojvodinu.

Oporaviose:\or|eJoki}

na ~emu stalno radimo i verujem da }emo rezultate tog rada prikazati i u Smederevu. Va{ rival je prikovan za dnotabelesasamoosambodova i jednom pobedom, uz pet remija. Po svemu, Vojvodinajeapsolutnifavorit?

- Mora}emo da budemo oprezni, jer Smederevo ima kvalitetne i iskusne igra~e, poput Veqovi}a ili Sikimi}a, i mo`e da pripreti. Ipak, sve }e u toj utakmici zavisiti od nas samih. Ako budemo odigrali onako kako se pripremamo za utak-

Kakav je zdravstveni biltenuekipi? - Svi tre ni ra ju i svi su zdra vi, ta ko da pro ble ma u ovom delu nemamo - dodao je Vigwevi}. - Jedino ne}e mo}i, zbog `utih kartona, da igra Branislav Trajkovi}, a od povrede kolena potpuno se opravio \or|e Joki} i bi}e u konkurenciji za tim koji }e istr~ati na teren. A. Predojevi}

ODLI^NI REZULTATI TEMERINSKE SLOGE U PRIPREMNOM PERIODU

Strelci ve} re{etaju mre`e

Na tre nin zi ma fud ba le ra Sloge iz Temerina, drugoplasiranog tima Srpske lige Vojvodina, dominiraju pozitivne vibracije. Najte`i deo priprem nog pe ri o da je pro {ao, preostalo je da {ef stru~nog {taba Nikola Meselxija i pomo}nik Mirko Davidovi} kroz kontrolne utakmice prona|u dobitnu kombinaciju za nastavak trke. - Prole}ni deo sezone donosi novu dozu uzbu|ewa i neizvesnosti, lider Dolina ima sedam bodova prednosti, ali rebus oko putnika u prvoliga{ko dru{tvo nije re{en. Oslonili smo se na mlade snage, prvi utisci o mogu}nostima novajlija su pozitivni, pa se nadam da }emo uspe{no premostiti odlazak petorice prvotimaca. Ispunili smo sve kadrovske `eqe stru~ nog {ta ba, an ga `o va li smo igra~e sa srpskoliga{kim sta`om, liga im nije nepoznanica i verujem da }e opravdati poverewe – ka`e predsednik kluba Milorad Tomi}. Temerinci ne znaju za poraz u pripremnim utakmicama. Pobedili su vojvo|anske liga{e

Mladost iz Turije (4:0), Crvenu zvezdu (2:0) i Indeks (1:0), li de ra No vo sad ske pod ru~ ne lige Kabel (1:0), dok je Vrbas odoleo naletima crveno-belih – 2:2. Naj bo qi gol ge ter ski u~i nak ima mla di Vla di mir Sila|i (19), izdanak {kole novosadske Vojvodine.

U sredu s Banatom Zbog nedostatka pomo}nog terena i lo{ih vremenskih uslova, Temerinci igraju pripremne me~eve u deset kilometara udaqenom Nadaqu, zahvaquju}i dobroj saradwi sa rukovodstvom Napretka. U sredu }e podeliti megdan sa Banatom, dok je u subotu predvi|en test s kanarincima. - Za do vo qan sam od no som igra~a prema obavezama, svi su krenuli od nule, po{to niko nema kredit i zagarantovano mesto u startnoj postavi. Iako su rezultati u drugom planu, bio bih la`no skroman

kada bih rekao da ne prijaju pobede i dobar bilans strelaca. Moram da istaknem i u~inak odbrambene linije, kapitulirala je samo protiv Vrbasa, dok je na preostala ~etiri me~a bila na visini zadatka – isti~e trener Nikola Meselxija. U ekonomatu Slavka Bawca opremu su zadu`ili Dejan Vuka qe vi} (Pro le ter, No vi Sad), Ra do ji ca Ka li nov i Igor Ili} (Cement, Beo~in), Jovan Vukani} i Dragan Milovi} (povratnici sa Malte), golman Dragan Vojvodi} (Sutjeska, Fo~a) i Aleksa Mijailovi} (Jugovi}, Ka}). - Treniramo vi{e od mesec dana, `elimo da spremni do~ekamo premijeru protiv Tekstilca, a najva`nije je da su nas mimoi{le povrede i da su svi igra~i u pogonu. Novajlije su se brzo aklimatizovale, konkurencija je zao{trena u svim linijama, tako da }emo i daqe da igramo va`nu ulogu na srpskoliga{koj sceni – jasan je is ku san or ga ni za tor igre Zoran Zuki}. M. Meni}anin

IZ DOWEG SREMA

Zdravstveni bilten za brigu Trener Doweg Srema Bogi} Bogi}evi} na velikim je mukama pred nastavak prvenstva i utakmicu s OFK Beogradom zbog nepovoqnog zdravstvenog biltemna. Nemawa Laki} Pe{i} i \or|e Vukobrat ne}e igrati, a jo{ uvek nisu u potpunosti spremni Marko Prqevi} i Goran Jankovi}. - Moja povreda je bila te`e prirode i nisam mogao izbe}i hirur{ki zahvat (prepone) - isti~e \or|e Vukobrat, pro{le jeseni standardni prvotimac. - Polako se

vra}am u uobi~ajeni ritam rada, ali sam zabrinut {to oporavak ne ide br`e. Odnedavno sam prikqu~en takmi~arskom pogonu i igram kontolne utakmice. @ao mi je {to ne}u biti u prilici da pomognem saigra~ima protiv OFK Beograda. Me|utim, ne sumwam u ovu generaciju Doweg Srema. Dobro se radilo u pripremnom periodu. Kada smo romanti~are pobedili na Karaburmi, za{to ne bismo i u Novom Sadu, gde se ve} ose}amo kao doma}ini. @. R.

\or|eVukobrat


16

SPORT

ponedeqak25.februar2013.

dnevnik

R a s p o R e d  p R o l e } n o g  d e l a  f u d b a l s k o g  p R v e n s t v a  J e l e n  s u p e R l i g e  s R b i J e

16.

kolo

17.

kolo

(27. februar)

Hajduk - Jagodina ( jesenas 0:1) Dowi Srem - OFK Beograd (1:0) BSK - Partizan (0:7) Spartak Zlat. v. - Sloboda Point (0:2) Smederevo - Vojvodina (0:0) Crvena zvezda - Javor (2:1) Radni~ki 1923 - Rad (0:2) Radni~ki (N) - Novi Pazar (0:3)

18.

kolo

(2. mart)

Radni~ki (N) - Hajduk Novi Pazar - Radni~ki 1923 Rad - Crvena zvezda Javor - Smederevo Vojvodina - Spartak Zlatibor v. Sloboda Point - BSK Partizan - Dowi Srem OFK Beograd - Jagodina

(2:1) (1:1) (2:2) (5:0) (1:0) (0:1) (1:2) (0:1)

(9. mart)

Hajduk - OFK Beograd Jagodina - Partizan Dowi Srem - Sloboda Point BSK - Vojvodina Spartak Zlatibor voda - Javor Smederevo - Rad Crvena zvezda - Novi Pazar Radni~ki 1923 - Radni~ki (N)

(0:0) (0:1) (2:2) (0:1) (0:2) (0:0) (2:1) (1:1)

Tabela 1. Partizan 15 12 1 2. Cr. zvezda 15 10 1 3. Jagodina 15 9 2 4. Vojvodina 15 7 7 5. Rad 15 7 4 6. Javor 15 7 2 7. Sloboda 15 6 5 8. Spartak 15 6 4 9. OFK Beograd 15 6 3 10. Novi Sad 15 3 6 11. Dowi Srem 15 4 3 12. Radni~ki (N) 15 3 5 13. BSK Bor~a 15 4 2 14. Hajduk 15 3 4 15. Radni~. 1923 15 2 6 16. Smederevo 15 1 5

19.

2 4 4 1 4 6 4 5 6 6 8 7 9 8 7 9

45:12 31:22 17:10 13:7 18:11 22:14 19:20 21:16 19:16 17:20 13:20 14:27 14:34 14:20 12:22 6:24

37 31 29 28 25 23 23 22 21 15 15 14 14 13 12 8

kolo

Radni~ki 1923 - Hajduk Radni~ki (N) - Crvena zvezda Novi Pazar - Smederevo Rad - Spartak Zlatibor voda Javor - BSK (0:1) Vojvodina - Dowi Srem Sloboda Point - Jagodina Partizan - OFK Beograd

FK „Vojvodina�

20.

kolo

(30. mart) (2:5) (3:4) (1:1) (1:0) (0:3) (1:1) (0:1) (3:0)

kolo

(3. april)

(1:1) (1:1) (1:0) (0:0) (0:0) (0:2) (2:7) (2:0)

kolo

Hajduk - Rad Javor - Novi Pazar Vojvodina - Radni~ki (N) Sloboda Point - Radni~ki 1923 Partizan - Crvena zvezda OFK Beograd - Smederevo Jagodina - Spartak Zlati. voda Dowi Srem - BSK

(0:1) (2:2) (1:0) (2:0) (2:3) (2:0) (1:3) (1:2)

(6. april)

Crvena zvezda - Hajduk (1:0) Radni~ki 1923 - Smederevo (2:2) Radni~ki (N) - Spartak Zlati. v. (1:4) Novi Pazar - BSK (3:2) Rad - Dowi Srem (2:1) Javor - Jagodina (0:1) Vojvodina - OFK Beograd (0:0) Sloboda Point - Partizan (0:5)

Hajduk - Sloboda Point Partizan - Vojvodina OFK Beograd - Javor Jagodina - Rad Dowi Srem - Novi Pazar BSK - Radni~ki (N) Spartak Zlati. v. - Radni~. 1923 Smederevo - Crvena zvezda

25.

26.

Spartak Zlatibor voda - Hajduk Smederevo - BSK Crvena zvezda - Dowi Srem Radni~ki 1923 - Jagodina Radni~ki (N) - OFK Beograd Novi Pazar - Partizan Rad - Sloboda Point Javor - Vojvodina

29.

(1:2) (3:0) (1:3) (0:1) (0:2) (1:4) (1:1) (1:3)

kolo

(27. april) (1:0) (1:1) (2:1) (1:2) (1:5) (1:3) (0:1) (0:1)

kolo

(18. maj)

22.

Hajduk - Javor Vojvodina - Rad Sloboda Point - Novi Pazar Partizan - Radni~ki (N) OFK Beograd - Radni~ki 1923 Jagodina - Crvena zvezda Dowi Srem - Smederevo BSK - Spartak Zlatibor voda

30.

Dowi Srem - Hajduk BSK - Jagodina Spartak Zlati. v. - OFK Beograd Smederevo - Partizan Crvena zvezda - Sloboda Point Radni~ki 1923 - Vojvodina Radni~ki (N) - Javor Novi Pazar - Rad

(2:3) (0:2) (0:1) (0:4) (2:1) (0:0) (0:2) (0:2)

(1:0) (0:2) (3:1)

(13. april)

Smederevo - Hajduk Cr. zvezda - Spartak Zlati. v. Radni~ki 1923 - BSK Radni~ki (N) - Dowi Srem Novi Pazar - Jagodina Rad - OFK Beograd Javor - Partizan Vojvodina - Sloboda Point

27.

(1:2) (0:3) (0:2) (1:1) (1:2) (0:1) (1:2) (1:1)

kolo

(4. maj) (1:2) (1:1) (2:2) (4:0) (2:3) (2:1) (1:0) (1:2)

kolo

(22. maj)

23.

(0:0) (2:3) (0:0) (3:2)

kolo

kolo

kolo

(20. april)

Hajduk - Vojvodina Sloboda Point - Javor Partizan - Rad OFK Beograd - Novi Pazar Jagodina - Radni~ki (N) Dowi Srem - Radni~ki 1923 BSK - Crvena zvezda Spartak Zlati. v. - Smederevo

28.

21.

kolo

Hajduk - Partizan OFK Beograd - Sloboda Point Jagodina - Vojvodina Dowi Srem - Javor BSK - Rad Spartak Zlatibor v. - N. Pazar Smederevo - Radni~ki (N) Crvena zvezda - Radni~ki 1923

24.

(16. mart)

(26. maj)

Hajduk - Novi Pazar Rad - Radni~ki (N) Javor - Radni~ki 1923 Vojvodina - Crvena zvezda Sloboda Point - Smederevo Partizan - Spartak Zlati. voda OFK Beograd - BSK Jagodina - Dowi Srem

(2:0) (1:1) (2:1) (3:0) (1:0) (2:2) (2:0) (2:0)

(11. maj)

BSK - Hajduk Spartak Zlati. v. - Dowi Srem Smederevo - Jagodina Crvena zvezda - OFK Beograd Radni~ki 1923 - Partizan Radni~ki N. - Sloboda Point Novi Pazar - Vojvodina Rad - Javor

(1:1) (0:0) (1:0) (0:1) (0:2) (0:0) (0:1) (0:1)


SPORT

dnevnik PRVABLIGA

Simultanka Krstono{i}a Be~ejac–Naisus9:8(1:1,3:2,2:4,3:1) BE^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost, gledalaca: 500. Sudije: Golijanin (Beograd) i [najder (Obrenovac). Igra~ vi{e: Be~ejac: 15 (6), Naisus 12 (5). BE^EJAC: Jerkovi} (10 odbrana), Korovqev, Prkosova~ki, Krstono{i} 7, Davidov, Cveti}, Pelengi}, Popovi}, Markovi}, Tomi}evi} 2, Kre~kovi}, Na}uk.

bazenu kraj Tise. I vredna pobeda doma}ina, kao nekada, kojom su preuzeli mesto lidera od rivala iz Ni{a. Ali, re~ je o pobeda koja zabriwava. Jer, ostvarena je zahvaquju}i maestralnoj igri veterana Gorana Krstono{i}a. [ahovskim `argonom re~eno, utakmica je bila simultanka velemajstora Gorana Krstono{i}a, koji je postigao sedam pogodaka i asistirao Tomi}evi}u kod preostala dva. Imao je jo{ tri poku{aja u napadu, od kojih je jedan izblokiran, drugi je odbranio solidni golman @ivkovi}, a tre}i je uzdrmao okvir gola. Doda li se toma da je, pored svoje pozicije spoqnog igra~a, bio plejmejker, uplivavao na poziciju centra, ~esto bio bek u fazi odbrane, onda je sve to potvrda da je bio centralna li~nost derbija prvoliga{kog B karavana. Ako se ima i vidu da }e Krstono{i} za ~etiri meseca proslaviti 39. ro|endan, onda je to pora`avaju}e za kvalitet vaterpola u prvoliga{kom B karavanu. Bila bi nepravda ne ista}i i u~inak golmana Zorana Jerkovi}a u va`noj pobedi Be~ejaImaGoranKrstono{i}usvojojkarijeri ca. Jer, u posledwoj ~eipeharprvakaEvrope tvrtini, kada je pala odluka o pobedniku, zaustavio NAISUS: Ili}, Kosti}, ^aje pet {uteva, tri u samom fivi} 1, Mili}, Sadikovi}, Boni{u, a kruna wegovih odbrana dra`i} 1, @ivin 1, Stevanovi}, je bila odbrana {uta kapitena Omerovi}, [iq 3, Balti} 1, gostiju [iqa 25 sekundi pre Milo{evi} 1, @ivkovi} (12 odkraja,u trenucima kada su gosti brana). imali dva igra~a vi{e u vodi. Posle du`eg vremena, pravi V.Jankov ambijent derbija u legendarnom

REGIONALNALIGAVETERANA

Kvintetizjedna~enih ^etvrti ciklus Regionalne lige vaterpolo veterana uhvatio je zamah, odigrano je tre}e kolo, ali jo{ niko nije stekao opipqivu prednost. Posle okr{aja u novosadskom bazenu na Slanoj bari, ~ak pet ekipa ima isti broj bodova, po sedam, pa je takmi~arska trka postala vrlo zanimqiva. Do sada neprikosnoveni Be~ejci, koji su osvojili dosada{we sve tri titule, posle kiksa na startu od Crvene zvezde, vratili su se u normalu i, mada su igrali bez I{tvana Mesaro{a, bili su u Novom Sadu uspe{niji od Partizana rezultatom 9:7 (3:1, 2:2, 2:2, 2:2). Doma}in Vojvodina nanela je prvi poraz Crvenoj zvezdi 11:5 (4:0, 2:2, 1:1, 4:2). Beogradski Pijani somovi su, prema o~ekivawu, bili uspe{niji od hrvatskog predstavnika Krune iz Osijeka 10:4 (4:2, 3:1, 1:0, 2:1), a u kom{ijskom derbiju suboti~ki Spartak je pobedio sa 12:5 (3:1, 3:1, 2:3, 4:0) somborski Polet. V.Jankov

ponedeqak25.februar2013.

OKSOBELE@IO103.RO\ENDAN

Tradicijazahvalu Olimpijski komitet Srbije obele`io je 103. ro|endan. Venac na spomen plo~u hotela „Moskva”su polo`ili Alisa Mari}, Vlade Divac i Aleksandar [o{tar, a zastavu na jarbol , uz intonirawe dr`avne himne, podigli su smu~ar Viktor Rakovi} i biatlonac Xenis Avdi}, koji su u~estvovali na zimskom Ejofu u Bra{ovu. Sve~anost je iskori{}ena da predsednik OKS Vlade Divac potpi{e i zvani~ni poziv Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) za u~e{}e srpskih sportista na zimskim Olimpijskim igrama u So~iju 2014. Poziv su predali Divcu mladi smu~ari Strahiwa Stani{i} i Marko Stevovi}. Do Olimpijskih igara u So~iju ostalo je 365 dana. - Malo je zemaqa u svetu sa stogodi{wom tradicijom u olimpijskom pokretu. Sve ono {to su na{i sportisti uradili za dr`avu i sport obavezuje nas da budemo jo{ boqi, na ponos budu}ih generacija – rekao je u pozdravnoj re~i Vlade Divac predsednik OKS.Olimpijske igre u So~iju su novi izazov, srpski sportisti su u jeku kvalifikacija i nadamo se da }emo imati jak tim idu}e godine u Rusiji. Velikom broju uglednih zvanica obratila se i ministar omladine i sporta Alisa Mari}: - Olimpijski pokret u Srbiji ima izuzetnu tradiciju i mladi

PRVAMU[KALIGA–SEVER

Lak{eod o~ekivanog

TitelYonDir-@SK 36:34(21:16)

VladeDivac,AlisaMari}iAleksandar[o{tar

sportisti imaju od koga da u~e. Jedan olimpijski ciklus je za nama, po~eli smo pripreme za So~i i Rio i o~ekuju nas nova uzbu|ewa. Ovo nije zati{je pred buru, ovo je vreme u kome svaki trenutak sportisti moraju da iskoriste za pripreme. Aleksandar [o{tar, predsednik Sportskog saveza Srbije je istakao da je ro|endan proslavqen u zdawu u kome je osnovan Srpski olimpijski klub 1910. i time su udareni temeqi olimpizma u Srbiji. - Olimpijske igre su san svakog sportiste. Ujedno, one su i prilika ne samo da se iska`e sportsko

IzazvaobihBonaVoksa - Definitivno to je pobeda na Vimbldonu 2011. godine i proslava te pobede narednih dana, posebno ona u Beogradu kada je 150.000 qudi iza{lo na ulice i kada su ispratili autobus u kojem smo mi bili. To je bilo neverovatno iskustvo, svi moji omiqeni muzi~ari bili su na bini i

Novak\okovi}

slavili smo satima. To je definitivno moj najsre}niji momenat na ATP turu - odgovorio je \okovi}. Kada bi mogao da igra{ tenis protiv bilo koje osobe, na bilo kojoj podlozi, ko bi to bio i na kojoj podlozi?

- Verovatno bih izazvao Bona Voksa (lidera grupe U2) na {qaci, u Monte Karlu. Znam da `ivi blizu Monaka, nisam jo{ imao prilike da ga upoznam, ali kada to uradim pozva}u ga na partiju tenisa - odgovorio je Nole. S koliko godina si shvatio da `eli{ da bude{ profesionalni teniser? - Kada sam imao ~etiri godine dobio sam prvi reket od svojih roditeqa i tada sam po~eo da igram. To je bila {kola tenisa. S 12 ili 13 godina sam shvatio da posedujem dovoqno kvaliteta da postanem profesionalni teniser. Imao sam sre}e jer sam bio okru`en qudima koji znaju dosta o tenisu, oni su mi rekli da mogu da idem do kraja i drago mi je {to su bnili u pravu. \okovi} je na kraju rekao i odakle crpi energiju. - Gledao sam puno video snimaka koje ste mi ostavqali. Suze su mi krenule dok sam vas slu{ao. Puno mi zna~i {to ste uz mene.

IZNOVOKOZARA^KESLOBODE

Sredwo{kolacnovitrener Fudbaleri vojvo|anskog liga{a Slobode iz Novih Kozaraca, kasnije nego {to se planiralo, po~eli su pripreme za prole}ni deo prvenstva. Glavni razlog ovom ka{wewu bili su izbori ~elnika Mesne zajednice od ~ijih odluka zavisi i finansirawe kluba. Buxet predvi|en za takmi~arsku sezonu je dosta skresan, pa su tako neki igra~i uzeli ispisnice i oti{li iz kluba, a do{li su Proti} i ]ulibrk. Uprava Slobode, na ~elu sa predsednikom Miroslavom \eni}em, promenila je trenera, umesto Marinka Petrovi}a imenovan je najmla|i trener u Srbiji sa UEFA C licencom Zdravko Raukovi} (u~enik sredwe {kole u Kikindi). Nakon samo desetak dana rada na sticawu fizi~ke spreme tim sa stadiona „Ilija Panteli}” po~eo je i sa pripremnim utakmicama, Sloboda je izgubila od Crvene

zvezde iz Ruskog Sela (0:2), da bi zatim u Nakovu pobedila Polet (3:0). Do starta prole}nog dela prvenstva odigra}e jo{ ~etiri-pet kontrolnih utakmica. Za prvu postavu konuri{u ovi igra~i:: Mitrovi}, Todorovi}, Aramba{i}, Lani{tanin, Ostoji}, \ukanovi}, D. i M. ]ulibrk, Markovi}, Stupar, A. i Z. \ur|evi}, Bili}, Stojanovi}, Trifunac i Proti}. Prvi ~ovek u klubu, predsednik Miroslav \eni} isti~e. - Moramo se uklopiti u postoje}i na~in finansirawa kluba. Zbog toga smo se opredelili za fudbalere iz na{eg sela. Imamo dobar raspored u nastvaku takmi~ewa i verujemo da }emo izboriti opstanak. O~ekujem da nas sa tribine bodre navija~i, kojih smo u jesewem delu prvenstva imali najvi{e u ligi - istakao je predsednik kluba Miroslav \eni}. M.S.

MEMORIJAL„NIKOLADROBAC”U@ABQU

KA]: Sportska hala Hram, gledalaca oko 300, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Crvenka). Sedmerci: Titel Xon Dir 1 (1), @SK 5 (3), iskqu~ewa: Titel Xon Dir 8, @SK 4 minuta. TITELXONDIR: Todor~evi}, Vrgovi} 3, Balog, \uri} 8, A{}eri}, Mili}i}, Ivkovi} 9 (1), Kurte{ 5, L. @arkovi} 3, S. Ili} 7, Vojnovi}, M. Ili} 1, M. @arkovi}, Kuzmanov. @SK: Bosi}, B. Markovi}, Bosni} 5 (1), Maqkovi} 7, Dragoqevi}, A. Markovi} 2, Spasojev 7 (2), Smoqan 1, Milo{evi} 4, Makitan, U. Bojani} 8, M. Bojani}, Kotlaja, Stevanovi}.

dostignu}e, ve} da u duhu olimpizma i fer pleja sportisti predstave svoju zemqu u najboqem svetlu. Srpski sportisti prvi put su u~estvovali na Letwim olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. i nisu, od tada, propustili ni jedne. Svetomir \uki} je tada postao ~lan MOK i ostao do 1948. kada se svojevoqno povukao. Na zimskim Olimpijskim igaram prvo u~e{}e bilo je u [amoniju 1924. Zbog visokih tro{kova presko~ene su Igre 1932. u Lejk Plesidu i 1960. u Skvo Veliju i zbog sankcija 1994. u Lilehameru. U So~iju }e biti 17. u~e{}e na zimskim OI.

NOVAK\OKOVI]RAZGOVARAOSFANOVIMAPUTEMINTERNETA

Najboqi svetski teniser Novak \okovi} odgovarao je na pitawa fanova preko interneta uo~i po~etka ATP turnira u Dubaiju. Novak je rekao da mu je najsre}nije se}awe s turnira pobeda na Vimbldonu i dodao da bi voleo da igra tenis protiv Bona Voksa. - Od Dejvis kupa nisam odigrao zvani~an me~, a slobodno vreme sam iskoristio da odem do Srbije gde sam proveo osam dana s porodicom. Imao sam razne aktivnosti, imao sam dosta humanitarnih akcija. Poku{ao sam da pomognem mojoj fondaciji {to vi{e mogu. S druge strane, gledao sam pre neki dan moj omiqeni klub Milan kada je igrao protiv Barselone u Ligi {ampiona. Tako|e, bio sam i u Nema~koj, kako bih se video s qudima iz Adidasa zbog patika koje nosim. Da, bio sam na dosta mesta, iako me niste videli s reketom na terenu - rekao je \okovi}. Koje vam je najsre}nije se}awe s turnira?

17

@ENSKASUPERLIGA

NemawaKuki}najboqi

NoviSad–Vr{ac4:0

U @abqu je odr`an 4. memorijal „Nikola Drobac” u ~ast ~oveka koji je, kao trener, na {ampionske staze izveo nekoliko boksera. Me|u wima su i bra}a Tadija i Slobodan Ka~ar, kojima je Nikola bio prvi bokserski u~iteq . Doma}i BK [ajka{i, poja~an s nekoliko momaka i devojaka iz drugih klubova, savladao je BK Ve~e{ iz Budimpe{te s 13:9. Vi{e od 250 gledalaca u rekonstruisanoj sali Partizana u`ivalo je u boksu, a na ring su iza{li seniori, seniorke i juniori. Najboqi utisak ostavio je Nemawa Kuki}, takmi~ar iz BK [ajka{i. On je u konkurenciji seniora, u kategoriji do 81 kilograma, savladao Ma|ara Viktora @igrija i osvojio trofej. Rezultati-seniorke - do 56 kg: Tadi} - Si~ 2:0, do 60: Miloradovi} - ^ombor 0:2. Juniori - do 52: Pavlov - ^ajkas 0:2, do 66: Maki} - Papi 2:0. Seniori - do 56: Osadkovski - K. Sabo 2:0, do 60: Ba~i} - Lerinc 2:0, do 64: S. Kuki} - S. Sabo 1:1, do 69: Memetovi} - Silvai 1:1, Lovri} Bruger 0:2 (prekid u 2.r.), do 81: N. Kuki} - @igri 2:0, do 91: Maukovi} - Kanala{ 1:1. M.P.

NOVISAD: Stonoteniska sala Spensa, gledalaca 150, sudija: Gordana Vla{kali} (Novi Sad). Rezultati: Lupulesku – Radak 3:0 (3, 7, 8), Tru`inski – Rati} 3:0 (3, 9, 9), Fewve{i – Turkoawe 3:1 (-9, 7, 3, 9), Lupulesku – Rati} 3:1 (-7, 10, 6, 7). Samo {to su proslavile pobedu nad Flipom u ranije odigranom susretu 14. kola i predahnule, stonoteniserke Novog Sada izvojevale su novi trijumf posle peto~asovne pauze. U me~u 13. kola savladale su Vr{~anke 4:0. S.S.

MarkoIvkovi}(Titel)

Od najavqenog uzbu|ewa i neizvesnosti u duelu qutih kom{ija nije bilo ni{ta, jer su Titeqani lak{e od o~ekivanog stigli do prvih prvenstvenih bodova u nastavku prvenstva Prve rukometne lige. Posle rezultata 6:6 doma}in je potpuno preuzeo igru i rezultat u svoje ruke, pa je do poluvremena ostvario pet golova prednosti, koji su, pokazalo se, bili nedosti`ni za goste. U nastavku najboqi igra~ ovog susreta Marko Ivkovi}, uz Qubi{u \uri}a, Stefana Ili}a i Aleksandra Kurte{a, nije dozvolio da do|e do bilo kakvog iznena|ewa, mada su @abaqci u 50. minutu imali priliku da do|u na svega gol zaostatka. P.Bundalo

Metalac–MladostTSK 23:22(10:12) FUTOG: Dom sportova, gledalaca: 500, sudije: Popov i Risti} (Novi Sad), sedmerci: Metalac 4 (3), Mladost TSK 5 (3), iskqu~ewa: Metalac 4, Mladost TSK 2 minuta. METALAC: Poli}, Graji}, Savi} 5, Ili} 3, Koki}, Radi} 1, Vojvodi} 2, Pribi~evi}, Tojagi} 1, \uki} 1, Eri}, Kor~ok, Radoj~i} 6 (3), Joji} 2, Ivanovi} 2. MLADOST TSK: Panteli}, Okuka 1, Lisica 4, Kne`evi} 2, Gruji~i} 6 (3), Kova~evi} 1, Jovanovi}, \uri} 2, Manojlovi}, Pokrajac 4, Lau{ev, Marjanovi} 1, Rikanovi}, Starovlah 1, Terzi}. Do druge prvenstvene pobede rukometa{i Metalca su do{li posle promenqive igre i dva razli~ita poluvremena. Futo`ani su u me~ u{li poput uspavane lepotice, igraju}i sporo i nepovezano, {ta god su poku{avali ni{ta im nije polazilo za rukom. To su gosti iz Ba~kog Jarka znali da iskoriste i zahvaquju}i iskustvu i strpqewu do{li do prednost od pet golova razlike (8:3). To je nateralo trenera Metalca Vujakliju da ~ak u prvih 16 minuta zatra`i dva tajm-auta. Tek tada doma}i rukometa{i su po~eli da se bude, poja~ali su igru u odbrani, a sa zonom 5-1 neutralisali su predvodnika Jara~ana Gruji~i}a. Futo`ani su na odmor oti{li sa dva gola zaostatka, da bi u nastavku zaigrali odbranu jo{ ~vr{}e, eliminisali su i Pokrajca, pa su posle lakih golova, ~iji je predvodnik bio Savi}, najpre izjedna~ili (14:14) u 35. minutu, a pet minuta kasnije do{li su do prednosti od pet golova (21:16). Fini{ je ponovo bio u znaku gostiju, ali su, i pored svega, Futo`ani sa~uvali vo|stvo i do{li do dvas nova boda. J.G.


18

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak25.februar2013.

URU^ENEDIPLOME[KOLEROMOLOGIJE9

ODLI^NASTUDENTSKAINICIJATIVANAUNS-u

Prvi univerzitetski onlajnradio Prvi univerzitetski onlajn radioUniverzitetauNovomSadutrebalobidaseoglasiuaprilu.Osimmuzike,studenti}eimatiprilikuda~ujuiaktuelnetemeivestisUniverzitetajerjeu planudasezvu~nicirasporedepo hodnicimafakultetaiukampusu. Inicijativajestiglaodstudenta menaxmenta qudskih resursa na Fakultetu tehni~kih nauka Igora Grai}a, koji je ka`e da u Srbiji ne postoji takav radio, ali ima mnogo dobrih primera u svetu i regionu, poput „Radio {tudenta”uQubqani. –Uplanujedauradutogmedija, u kreirawu emisija, u~estvuju studenti `urnalistike i menaxmentamedija,astudentimehatronikeielektrotehnikedaimbudu tehni~kapodr{ka.Tobibilaodli~napraksaijednimaidrugima, za{ta,ina~e,nemajumnogomogu}-

nostitokomstudija–navodiGrai},veruju}ida}emotivacijaakademaca za u~e{}e u tom projektu porastikadaradio„proradi”. Dodao je da }e se radio baviti temama va`nim i zanimqivim za studente,problemimaskojimase oni nose, aktuelnostima u vezi s kampusom...Trenutnoseneznakoja}ebitilokacijaredakcijetog radija, ali na{ sagovornik pretpostavqada}etobitinaFTN-u. Idejnitvorcipredalisuprojektni plan, a u naredne dve nedeqe zna}esevi{edetaqauvezisprojektom.Akosvebudei{lopoplanu, trebalo bi i da dobiju frekvenciju.IakojeovajprojekatnezavisaniodFTN-aiodOdsekaza medijskestudijeFilozofskogfakulteta,pokrenutnainicijativu studenata i ve}inom finansiran sponzorstvima,obafakultetadalasusvojupodr{ku. A.J.

ME\UNARODNAEDUKATIVNAKONFERENCIJA USARAJEVU

„PRarena”oodnosima sjavno{}u Internacionalnaedukativnakonferencijazastudenteoodnosimas javno{}u,„PRarena”,odr`a}eseuSarajevu20.i21.aprila.Studenti izSlovenije,Hrvatske,BosneiHercegovine,Srbije,CrneGore,sKosova,izMakedonijeiAlbanijedobi}emogu}nostdarazmeneiskustva ikontaktekoji}eimbitiodkoristizanastavakli~nekarijere. U~esnici}edobitiisertifikatkojimmogudopunitisvojubiografiju.Eminentnistru~waciizoblastiodnosasjavno{}u,marketinga imedijagovori}eoiskustvunovinaraoverodostojnostidru{tvenih mre`a,organizacijivelikihdoga|aja,va`nostipra}ewamedijskihsadr`ajaimnogimdrugim.Osimpredavawa,bi}eodr`anaipanel-diskusijaokomunikacijivladasasvojimgra|anima.U~e{}esepla}a35konvertibilnihmaraka,aucenujeukqu~eniru~akzastudente.Vi{einformacijamo`eseprona}inasajtu www.prarena.ba nakojemsvizainteresovanimogupopunitiiprijavu. A.J.

dnevnik

Analizaromskihmedija utimskimradovima [kolaromologije9,jednosemestralni visoko{kolski eksperimentalni obrazovni program na UniverzitetuuNovomSadu,zavr{ena je u subotu sve~anim uru~ewemdiploma21studentuistudentkiwi,odukupno35kolikoih jepoha|alopredavawauminulom zimskom semestru na Filozofskom fakultetu UNS-a. Teme su ove godine bile povezane s afirmativnim merama romskih studenataistudentkiwa,ta~nijesa`ivotom i studijama romskih studenataistudentkiwanaUNS-uiu studentskimdomovima. Projekat „Znameniti Romi i Romkiwe u Novom Sadu” koji se tokom ovih devet godina postojawa [kole postepeno ostvaruje ovoga puta je objedinio `ivotne pri~etriosobe-PereNikoli}a, Slavice Deni} i Muhe. Niz timskih zavr{nih radova odnosio se naanalizuromskihmedijaiqudi koji u wima rade, pre svega Pere Nikoli}akojive}30godinaure|juje emisije na romskom jeziku na radijuiTVVojvodini. - Jedan rad je posve}en obrazovawuromskedece,ovogaputaois-

Foto:B.Lu~i}

kustvusa„Montesori”programom u jednoj pred{kolskoj ustanovi u NovomSadu,{tomo`ebitidobro iskusvozabudu}nost-isti~eprofesorkaemeritusSvenkaSavi}. Na osnovu afirmativnih mera, naUniverzitetuNovomSadusvakegodineseupi{eodre|enibroj studenata i studentkiwa romske nacionalne pripadnosti koji su polo`iliprijemniispit,alinisuu{liuodre|enukvotuodobrenu za dati fakultet, odnosno odsek ilikatedru.Studentiupisanipo afirmativnim merama ne pla}aju {kolarinuipolagaweispita,mo-

gupotomosnovubitisme{teniu studentskedomoveimogukoristiti neke od stipendija. Po re~ima profesorkeSavi}uovoj{kolskoj godiniukupnojeupisano112studenata i studentkiwa na dodiplomskimstudijama,anajvi{eihjena Medicinskom, Ekonomskom, Fakultetu tehni~kih nauka, Filozofskom,Akademijiumetnosti. -Zasadasepokazujedajedaleko ve}i broj Romkiwa od Roma upisanihnaUNS-uuovojgodini kaoiuprethodnim,{tozna~ida }e se romska intelektualna elitaubudu}nostioslawatinaRom-

kiwe-isti~eSvenkaSavi}.-Na osnovurazgovoradoznajemodase romske studentkiwe i studenti me|usobno ne poznaju, da malo znajuodvaromskaudru`ewastudenata,dasuuglavnomneaktivni dru{tveno–upoliti~kimstrankama,udru`ewimastudenata,nekomdrugomudru`ewu.Odukupno 112upisanihstudenatanaUNS-u, uovoj{kolskojgodinisme{taju studentskim domovima koristi samowih25,aonikojinisuudomu, ili putuju iz okolnih mesta na predavawa, ili su iznajmili privatansme{taj. A.Va.

NISnudi{ansuzaposao NaftnaindustrijaSrbije,kaojednaodnajve}ih energetskih kompanija u regionu ove godinerealizujeprogram“NIS{ansa2013” u ciqu zapo{qavawa mladih, talentovanih kandidata sa zavr{enim fakultetom. Najboqi }e imati priliku da rade u Novom Sadu, ZrewaninuiSubotici. Kandidati moraju biti registrovani na evidencijiNacionalneslu`bezazapo{qa-

vawe bez radnog iskustva u struci i imati zavr{enjedanodslede}ihfakultetautrajawuodnajmawe~etirigodine–Ekonomski, Filozofski, Prirodno-matemati~ki, Tehnolo{ki, Fakultet tehni~kih nauka, Fakultetorganizacionihnauka,Rudarsko-geolo{ki, Pravni, Arhitektonski, Gra|evinski,Saobra}ajni,Elektrotehni~ki,Fakultet za za{titu `ivotne sredine i za{titu

naraduiliMa{inskifakultet.Prednost }e imati kandidati s ostvarenim prosekom iznad8,5utokustudirawa.Zainteresovani semoguprijavitiputemveb-sajtawww.nis.rs najkasnijedo1.marta. Najboqima }e biti pru`ena prva i prava profesionalna {ansa da rade, u~e, steknu znawa,prvaprofesionalnaiskustvaipostanudeotimamladihprofesionalaca. A.Va.

„@URNALIST”,ELEKTRONSKIMAGAZINSTUDENATANOVINARSTVA

Kriti~kiinepristrasno oozbiqnimtemama Studentidrugeitre}egodine Odseka Filozofskog fakulteta uNovomSaduzamedijskestudije pokrenuli su onlajn magazin „@urnalist” koji se, kako ka`u autori,nebavisamotemamakoje mladeinteresujunegoionimakoje bi trebalo da ih interesuju. Besplatanelektronskimese~nik budu}ih `urnalista nije namewen samo studentima nego svim mladima,aprvibrojjeiza{aou oktobru 2012. godine. Kako obja{wava jedna od ~lanica autorskogtimaMirjanaSpremo,magazinkriti~kianalizirasveaktuelnedru{tvene,politi~ke,sportske,kulturneitemeizstudentskog`ivota,aautorisu,tvrdi,u potpunostinepristrasni. –Na{a`eqaiidejabilajeda pi{emoibavimoseozbiqnimtemama, ali na jednostavan na~in, blizakmladima–predo~avaMirjanaSpremo.–Verujemoutoda}e

magazinzamladekojipi{umladi dobitipozitivnekritikeisvoju ~itala~kupubliku.Tojetrenutno jedini magazin koji pi{e za sve studente Univerziteta u Novom Sadu, a ne samo za studente

krenut jer su studenti prepoznaliproblemudnevnoj{tampiiu magazinima koji se svakodnevno plasiraju mladima s temama koje suskandalozneilisestradno-politi~ke scene, paparaco foto-

]irilicazbogautenti~nosti Dosadasuobjavqenatribrojaelektronskogmese~nika„@urnalist”.Drugibrojmagazina,stemomabortusa,imaojevi{eod6.500 pregleda,aosim~italacaizSrbije, imaih iizHrvatske, Bosnei Hercegovine,CrneGoreiFrancuske...Magazinjepisan}irilicom jer,kakoka`uautori,„uvremenudigitalnihkomunikacijapredstavqapraviraritetidoprinosiwegovomautenti~nomizgledu„. –^lanoviredakcijezatopismone vezuju bilokakvepatriotske prefikse,ve}susezawegaopredelilizbogdruga~ijearhitekture slovai~itqivosti–ka`eMirjanaSpremo. odre|enog fakulteta, kako je do sadabilopraksa. Ona ukazuje na to da dosada{wi brojevi imaju po 6.500 pregleda, i dodaje da je magazin po-

grafijama, ali i zbog ve} poznatog problema da mladi ne ~itaju uop{te. Ovaj omladinski mese~nikizlazisvakogprvogponedeqka u mesecu, savremeno je konci-

piran i oblikovan, ali pri tom nekoketirasvulgarnim,bezrazlo`no provokativnim, senzacio- nalisti~kim. Kako obja{wava na{a sagovornica, u wemu nema „postera,nagradnihigara,jeftinepoezije,estradnekohezije,golih bokova, selebriti {okova, ki~izirawa, insistirawa, navaqivawa”. – Tema jednog broja je bila „[tajetobrendSrbije?”Svima bih preporu~ila upravo te tekstove koji se odnose na brend i antibrend Srbije jer sadr`e zanimqive informacije koje mo`da do sada nisu bile poznate mladimsugra|animailikojih}e seradopodsetiti.Veomajezanimqiv i tekst iz rubrike „Sedma sila”kojigovoriovelikojulozi „Tvitera„ i „tvitova„ u dana{wim medijima, ali i uop{te – opisala je Mirjana Spremo teme najnovijegbroja„@urnalista”.

Tim koji radi na ~asopisu~ineiskqu~ivo studenti, a u wegovoj izradiiuredni{tvune u~estvuje ni Fakultet, nitibilokodrugi.Podr{ku su, ipak, dobili od Odseka za medijske studije,Novosadskenovinarske {kole, Nezavisnogdru{tvanovinara Vojvodine, Udru`ewa novinara Srbije, „Arene sinepleks” i portala „Studentski vodi~„.Trenutnosemagazin mo`e na}i na „Fejsbuku„ pod imenom Naslovnastrana„@urnalista” „@urnalist”. –Zabliskubudu}nostplanira- da}emonai}inafinansijskupomosajt,odnosnoportalmagazina. dr{ku na{eg univerziteta ili Jedanovakav~asopis,kojiimavi- drugih koji bi nas prepoznali {e od 40 stranica i ovakvo gra- kao ne{to {to je toga vredno – fi~kore{ewe,nijenilako,niti zakqu~ujeMirjanaSpremo. jeftino realizovati. Nadamo se A.Jerini}

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment;mehatronika021/485-2224,referentzagrafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo  021/485 2228,referentzasaobra}aj021/485-2227referentza postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una zastudentskeuplate840-1710666-12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1736666-97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628,studentskaslu`ba:021/484-3273.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1712666-26.

Medicinskifakultet HajdukVeqkova3,telefon021/420-677,studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate:840-1633666-55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~unazastudentskeuplate:840-1451666-42.

Tehnolo{kifakultet BulevarcaraLazara1,telefoni:021/485-3600,studentskaslu`ba:021/485-3613,485-3611Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1647666-56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1711666-19.

Pravnifakultet TrgDositejaObradovi}a1,telefon:021/6350377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111i4853-112.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate: 840-1627666-13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska16,telefon021/450-188,studentskaslu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1718660-86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka4,centrala:025/22-030,studentskaslu`ba:025/28-986.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1136666-68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka2a,centrala:024/554-300.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1233666-68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure\akovi}abb,internetadresawww.tf.zr.ac.yz, telefon:023/550-525,studentskaslu`ba:023/550-530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1271666-43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”:021/458-158,“VeqkoVlahovi}”:021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a(kantina):021/6350-547.


de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak25.februar2013.

Svemuje kraj Dugosamseborila izatvojuqubavmolila! Odbijaosime idrugojuzagrqajpadao, Amenisenikadnisinadao! Ostaosipoetakajawa zaprestoje}uromansu. Mo`e{memoliti, Aline}e{dobitinovu{ansu! Jasamdevojkaodponosaisrama, Bezobziranasve, Moramdaqesama! Mojere~iodjekujuk’ouzaludne molitve, Asve{toizgovorimjeste: „Maleni,volimte!” Odli~noznamdamene}e{ti, Alivole}utezauvek, Mojaqubavi!

G

Moj grad

rad Novi Sad se nalazi na Balkanskom poluostrvu. Novi Sad je glavni grad Vojvodine, na granici Ba~ke i Srema, na Dunavu koji mu uliva `ivot. Volim ga jer je moj rodni grad, a svako voli svoj rodni grad. Novi Sad je jedan divan i veseo grad, koji ima veoma lepu kulturno-istorijsku pro{lost. Najlep{i delovi grada za mene su Petrovaradinska tvr|ava koja, kao stara baka, prati razvoj grada od kad je bio beba, u doba Marije Terezije, zatim su tu Dunavski park sa centrom i Mileti}evim trgom. Tamo uvek ima dece koja se igraju i u`ivaju. [trand je tako|e jedno od obele`ja Novog Sada. Pun je dece koja se igraju, parki}a, igrali{ta i sportskih terena. Mnogo volim tamo

Svaka porodica nosi negde u sebi neku ludu `icu

K

ao {to svaka porodica ima neku ludu `icu, tako ima i moja. Luda `ica porodice Egi} je svakako moj tric Slobodan. Nije visok ~ovek ali ima naj{ira le|a u na{oj porodici. Bio je u ratu. Uvek mi pri~a svoje do`ivqaje iz rata. Kad god bih ja ~istio zimi sporo sneg, tata bi mi uvek rekao: „Strika bi to pre o~istio sa ~etrdeset pet godina, nego ti sa dvanaest!” Voli automobile, a posebno mercedes. Ka`e da je imao svaki model mercedesa od pre dvade-

D

da idem s mamom i tatom i dru{tvom, da se opustimo i u`ivamo. Najboqi deo grada za mene je moja ulica, jer su tu svi moji drugari, sa kojima bezbri`ne sate provodim. Tu smo svi sre}ni, sigurni i bezbedni, kao u malom privatnom raju. Svi se lepo sla`emo i super nam je zajedno, dolaze nam i drugari iz okoline i sa wima se uglavnom lepo sla`emo ili se od wih zajedno branimo. Moj grad Novi Sad je najlep{i na svetu, ne `elim da se mnogo mewa jer se u wemu mo`e lepo i mirno `iveti, a opet je urban i moderan ta~no koliko treba. Dok deca tr~e po parkovima i ulicama, znam da ga ~eka jo{ lep{a budu}nost. RobertKi{,IV-d O[„Jo`efAtila” NoviSad

AleksandraJakovqevi},IV-1, O[„J.Jovanovi}Zmaj”,Srbobran

Sveti Sava

Z

set godina, pa do sada. Kada me strika Slobo vozi, glavno pravilo je da se dobro ve`em. Toliko voli vo`wu da je iz Srbije svojim mercedesom oti{ao ~ak do Australije! Nikada nije dao da neko vozi wegov auto. Zanimqivo je da toliko dugo i brzo vozi, a da se nikad nije slupao. @eleo bih da se ugledam na svog strika Slobu, pa da i ja jednog dana odem autom ~ak do Australije. NikolaEgi},VI-a O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

Koliba pored reke

KritinaVasi},VII-1 O[„BoraRadi}” Bavani{te

PerunDukovi},DaniloIstijanovi},Milo{Gruji},Isidor@abaqac III-3, O[„NikolaTesla”,NoviSad

aleko, iza guste listopadne {ume, nalazi se jedna stara koliba, u kojoj ve} mnogo godina niko ne `ivi. Koliba je od pru}a sastavqanog blatom. Od dugog stajawa na ki{i, snegu, suncu, zidovi su truli i popucali. Krov je od trske, preko koje je gomila opalog, `uto braon li{}a. Vrata na kolibi su, tako|e, od pru}a postavqenog vertikalno jedno uz drugo i spojenog nekim starim iskrzalim kanapom. Odmah do vrata, sa strane, su dva mala prozor~i}a, po kojima je izprepletana pau~ina. Unutra, sa desne strane vrata, je ne{to nalik ~iviluku. Tu je oka~en jedan iskrazan, pra{wav, slameni {e{ir. U centru sobe je ve}i drveni sto sa dve stolice. Preko stola je prostrt beli, od dugog stajawa posiveo i po`uteo, izvezeni stoqwak. Ispod prozora, sa leve strane

ulaznih vrata, je stari krevet. Po wemu su razbacana i rastre{ena dva jastuka i jedno }ebe. U samom dnu sobe je sudopera, ne vi{e od pola metra, mali fri`ider~i} i ne{to nalik radnom sto~i}u. Nedaleko od ku}e proti~e reka. Re~ica je bistra, brza, puna ribe. Dno joj je kamenito, a korito obraslo visokom svetlozelenom travom. Sve je tiho, pa se `ubor bistre reke i pqasak ribica koje ~as iska~u, a ~as uska~u u vodu, mo`e ~uti u kolibi. U tom predelu, pored kolibe, uvek se zaustavqa poneki retki prolaznik i ostaje po sat dva da u`iva u toj lepoti prirode i `uboru re~ice. Na reku bi ~esto dolazili ribari i tu ostajali po ceo dan. Zadovoqni ulovom, kasno uve~e bi se vra}ali svojim ku}ama. JelenaMarinkovi},VII-3 O[„Vasa^arapi}” BeliPotok

Jutro u {kolskom dvori{tu

vonilo je za prvi odmor. Deca obla~e zimske jakne i izlaze napoqe. Vreme je hladno i obla~no, svi se smrzavaju. Neki tr~e po dvori{tu i igraju se vije, neki kupuju u`inu, kao i ja. Devoj~ice ogovaraju jedna drugu i komentari{u kako su se obukle. De`urni nastavnik {eta po dvori{tu i opomiwe decu. Biqkama je hladno i one se smrzavaju od velikih hladno}a. Cve}e po~iwe da vene, drve}u li{}e `uti i opada. Psi ulaze u dvori{te i poku{avaju da u|u u {kolu, jer je i wima hladno i nemaju svoje domove. Bez obzira {to je vreme hladno {kolsko dvori{te je uvek veselo. IsidoraBigovi},IV-1 O[„23.oktobar”,SremskiKarlovci

Napustiojeo~evdom iodrekaoseslave, odlu~ioseza`ivotnov jermumislibehuprave. Gradiojemanastire, srpskecrkvei{kole isadasumuSrbi zahvalninatome. Voleojedobrotu, {iriojesvudamir, postaojetakomonah ivelikipravednisin. AnaTrebaticki,V razred O[„@arko ZrewaninU~a” EmilijaGrabovac,II-3, O[„\uraDani~i}”,NoviSad

19

Nadaq

MilicaRado{evi},IV-5, O[„JovanPopovi}”,Bano{tor


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak25.februar2013.

dnevnik

НИКОЛА МАЈДАК МЛАЂИ О НАСТУПУ НА БЕРЛИНАЛУ

Награда „Ребитленду” важна за културу Србије Никола Мајдак млађи, један од аутора анимираног филма „Ребитленд„(Rabbitland),који је освојио награду „Кристални мевед„ на 63. међународном филмском фестивалу у Берлину, оценио је да је признање на тако престижној манифестацији „јако битна ствар за ауторе, али и културу Србије генерално„. „Самим тим што је филм ‘Ребитленд‘ ушао у такмичарски програм селекције ‘Generation 14 +’ је велика част за филм који долази из Србије. Добити награду на тако престижном фестивалу је јако битна ствар за нас као ауторе и културу Србије генерално,поготово што су филмови из тог програма јако квалитетни, добро направљени и конкуренција је била јака„, рекао је Мајдак Танјугу. Мајдак је навео да су имали четири пројекције,плус приказивање награђених филмова,а реакције су, према његовим речима,биле „фантастичне„. Углавном је била млађа публика, али је било људи од 7 до 77година.„Јако их занима оно што долази из делова света које они не познају. Мислим да је филм добро

НиколаМајдакмлађииАнаНедељковићтокомстварања филма„Ребитленд” Фото: www.ananedeljkovic.com

прихваћен.Било је много питања о инспирацији,проблемима са демократијом и нормалним животом у Србији,занимале су их и креативне ствари.Драго нам је да смо имали много питања, да се филм допао најпре публици, а онда и жирију„, рекао је Мајдак. Он је додао да су у последњих неколико дана добили позиве да филм прикажу на једном од најпо-

знатијих фестивала анимираног филма у Анисују (Француској), Виљнусу, Истанбулу, Палићком филмском фестивалу,као и на Кратком метру у марту у Београду. „До сада смо ми слали филмове, а сада нас траже, тако да је добро што смо добили награду. Данас је стигао мејл од најпознатијег фестивала анимираног филма у Анесију који је тражио од продуцента да им

пошаљемо филм„, рекао је Мајдак.Анимирани филм Ане Недељковић и Николе Мајдака млађег освојио је награду Кристални мевед за најбољи краткометражни филм овогодишњег 63.међународног филмског фестивала у Берлину у категорији „Generation14+”. „Ребитленд” прати један дан живота Зечева Без Мозга,роза глупих створења,са рупом у глави уместо мозга. Они живе у малом насељу које подсећа на комбинацију ратне зоне и фавеле. Њихову бесмислену свакодневицу испуњава само једна активност за коју су способни - свакога дана Зечеви устају рано и ходају далеко како би гласали на слободним и демократским изборима који се у Ребитланду одржавају једном дневно. „Ребитленд„је рађен у копродукцији кућа „Баш Челик„ и „Архител„, а подржали су га Филмски центар Србије и Секретаријат за културу Београда. За најбољи филм у категорији „Generation 14+’’ проглашено је остварење ‘’BabyBlues‘’Касије Росланик. (Танјуг)

Ауторскаекипа

У БЕОГРА ДУ И НОВОМ СА ДУ ПРЕМИЈЕРА ГОЛУБОВИЋЕВОГ ФИЛМА

„Кругови” у води Уоквиру41.Феста,усуботуу Центру „Сава“ у Београду, а синоћ и у биоскопу „Арена синеплекс“ у Новом Саду, одржана је српска премијера филма „Кругови“ Срдана Голубовића. Публика је одлично примила озбиљну и квалитетнудраму,истокаоигледаоциичлановижиријауАмерици,насветскојпремијеринаСанденс фестивалу и у Немачкој, на фестивалууБерлину. Упечатљиве улоге остварили су Александар Берчек, Небојша Глоговац,ЛеонЛучев,НиколаРакочевић, Христина Поповић, Вук Костић идруги глумци. Сценарио су написали Срђан Кољевић иМелинаПотаКољевић,

инспирисанисудбиноммладогвојникаСрђанаАлексићакојије1993. годинеживотомплатиозасвојморални подвиг. Филм поставља питањедалијехеројскоделоузалуднажртваиликаокаменбаченуводупроизводикруговекојисешире кроз време и простор подстичући насдачинимоновадобрадела. Савремена прича прати паралелнедогађајеуБеограду,НемачкојиТребињу.Снимљенајеукопродукцијивишеевропскихземаља, а главни продуцент је београдски„Баш Челик“. На редовном репертоару у Србији,филм„Кругови“ је од25.фебруараудистрибуцијикуће„Так“. К.Р.

ПОСЛЕ ПАУЗЕ ОД ДЕСЕТ ГОДИНА

НА ФЕСТУ И ФИЛМ КЕНА ЛОУЧА

Бертолучи на Фесту

„Анђеоски део” или о њушкању вискија

После десет година паузе на овоПауза у снимању била је проугодишњем Фесту гледаћемо нови зрокована његовом болешћу кичфилм Бернарда Бертолучија „Ја и ме која га је везала за инвалидска ти“.Иако у позним година, Бертолу- колица. Када је схватио да је то чи остаје веран својим интересова- његово стање постало нормалњима,и даље га инспирише бурни ност,мислио је да је време снимаунутрашњи живот младих, чиме се ња филмова прошло: “Била је веи раније бавио у филмовима „Сањари“, „Украдена лепота“, па и у остварењима као што су „20. век“, „Последњи кинески цар“ или „Мали Буда“.Овај филм говорио усамљености, разочарањима, унутрашњим борбама и сновима двоје младих.Ово је први његов филм на италијанском језику након тридесет година.Филм је и снимљен у Италији, са италијанским глумцима, што је нешто што Сценаизфилма„Јаити” је желео већ дуже време. “Иако имам 70година, и даље ме лика личн�� борба прихватити да интригирају млади карактери и иза- се без колица не могу кретати.Мазов ми је да у филму прикажем њи- ло по мало научио сам ‘уметност’ хову виталност и радозналост.Заи- прихватања свог стања, и од тог ста сам имао осећај да видим како момента знао сам да је могуће поЈакопо Олмо (главни лик) одраста ново снимити филм,само сада из током десет недеља снимања овог друге позиције -седеће,а не стојефилма”,каже Бертолучи. ће.И сада када сам снимио филм

„Ја и ти“,осећам да сам се вратио и да сам спреман да снимим следећи филм што пре”. Бертолучи каже да је био веома узбуђен да испроба и нове технологије које су се развиле за десет година његовог одсуства. Чак је имао идеју да филм „Ја и ти“ сними у 3Д техници.Направљено је чак и неколико проба,али је Бертолучи схватио да је тај процес превише спор за њега. У његовим филмовима сваки кадар рађа следећи. Размишљао је и о снимању филма дигиталном техником, али му тај начин контролисања оштрине није био прихватљив.До тада није ни знао колико је заправо носталгичан према 35мм траци,тако да је наставио да снима на њој.Бертолучи је Награду за животно дело добио и у Кану и у Венецији , а одржана је и ретроспектива његових филмова у Лондону на БФИ Фестивалу (British FilmInstitute)и у Њујорку у Музеју савремене уметности (МОМА).

Хелена Бонам Каретер као Елизабет Тејлор Британска глумица Хелена Бонам Картер ће глумити Елизабет Тејлор у новој БиБиСијевој филмској драми „Бартон и Тејлор„,док ће њеног партнера играти Доминик Вест. Радња овог филма биће базирана на бурној вези Тејлорове и Ричарда Бартона, када су се 1983. заједно појавили у представи Ноела Кауарда „Приватни животи„,преносе британски медији. „Она је имала 51годину када је прихватила улогу у ‘Приватним животима‘,али и даље је била звезда и би-

ла је прелепа,а они су још увек били потребни једно другом,али на професионалном пољу‘’,рекла је Бонам Картер,додајући да се ради о посебном делу њиховог живота када су једини пут били заједно на сцени.Иако је била веома популарна,представа је имала само 63извођења и то је био последњи пројекат на коме су ове две звезде радиле заједно.Старлета Линдзи Лохан је снимила телевизијски филм ‘’Лиз и Дик‘’који је имао премијеру прошлог новембра. (Танјуг)

Филм истакнутог британског редитељаКенаЛоуча„Анђеоскидео” је горко/слатка комедија о Робију, младићу из Глазгова. Роби кришом посећује породилиште да би видео сина,заклевшиседадетенећеимати трагичан живот попут његовог. Избегавшизатворзадлаку,датаму је последња шанса – добротворни радуграду.ТакоупознајеРина,Ал-

људимеђукојимајепуноонихкоје чеканеизвеснабудућност... Неколико филмова сте снимили у Глазгову, зашто баштамо? -Глазговјеједнамоћналокација, моћна у смислу хумора људи који живе тамо, културе, историје. Тамо владакултзаједништваанеиндивидуализма.

Изфилма„Анђеоскидео”

бертаиМоа,којикаоионнемогу збогкриминалнепрошлостиданађу посао.Мислећидаћеимтопомоћи у животу, одају се пићу. Социјални радникиходводинадегустацијувискијагдесеиспостављадаРобиима истанчанукус...РедитељКенЛоуч, освомфилмукаже: - Прошле године је број незапосленихуБританијидосегаомилион. Попрвипут.Хтелисмодаиспричамопричуоовојгенерацијимладих

Заштокомедија? -Највишезбогконтресамојтеми. Исти ликови у животу имају инцидентекојисунекадасмешни,некада не,мисмохтелидаприкажемосамо онекојисусмешни... Да ли је забавније снимати комедију? -Паувекјеупитањутежакрад, којигоджанрдарадите.Пробудиш сеујутрусамишљу:„Далићеовај данбитидобар,далићемостићида

снимимосве?“Превишејепритиска дабибилотектакозабавно.Деоредитељскогпослајеидасевештосакрије сопствена унутрашња паника одостаткаекипе. После толико филмова, и даљеиматететешкоће? - Сваки дан. Када се попнете једном на врх планине и следећи путћебитиистотешко.Човекморадасеунесеупосао,дасвусвоју енергију усмери на прави начин, јер не можете очекивати од другихдаћедатисвеодсебеако випрвинедајете. Коликознатевишеовискију саднегопреснимањафилма? -Непуно.Анисампунознаони префилма.Садајединознамдатребапредагапомиришетенегопробате,дабизналикакавје. Укојојјевезиовајфилмса вашим осталим филмовима о младима? -Иупрошлимфилмовимаклинциимају„пројекте“крозкојепокушавају да дођу до новца кроз неки таленаткојипоседују.Небихрекао дадобарпосаосверешава,аливећину проблема, добра вештина, занат илипосао-решавају.Свеједнодали сизидар,продавацилимолер,идентификујешсесасвојимпослом.Тренутно,пуноклинацанемасачимеда сеидентификује,семсачињеницом да су „корисници социјалне помоћи“, а какво смопоуздање могу да добијуизтогсазнања? Јунациовогфилмаимајупројекат дауновчесвојсофистицираниталенат-„њушкањевискија”.

ГОШЋА БЕОГРАДСКОГ МЕЂУНАРОДНОГ ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА ФРАНЦИСКА ПЕТРИ

НА ПРЕДСТОЈЕЋЕМ ПАЛИЋКОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ

Глумица ђаволске лепоте

Радионице светских режисера

Главна глумица у филму “Издаја” ФранцискаПетри биће гошћа овогодишњег Феста,као и њен филмски партнер - македонски глумац Дејан Лилић. Франциска Петри јежена “ђаволске лепоте” - како је описао критичар “Њујорк тајмса”. “Издаја”је филм Кирила Серебрениковаиговорио односу мушкарца и жене: брак је њихов статус, а неверство партнера тренутни изазов. То је  прича којом овај руски редитељ млађе генерације понире у скривене емоције и мисли преварених у простору и атмосфери испуњеним неверством и телима која му служе. Укратрко: мушкарац и жена, случајни познаници, сазнају да су њихови супружници у вези.То откриће их наводи да учине исто.Шта ће преовладати,осећање љубоморе или можда страст?Шта изабрати -освету или опроштај? - Лик жене коју тумачим, доживљавам као две жене у једној.С једне стране жену која је изневерена,рањена изнутра што је желела на почетку да прикрије,која због тога бежи и затвора се у себе.С друге стране израста у жену која вара,постаје велика и снажна.Она је пот-

ФранцискаПетри

пуно другачија.Што је било уживање и задовољство играти,рекла је Франциска Петри.

-Карактер сам сама направила.Близак ми је као што је то верујем и другима.Мислим да су сви у животу искусили да буду преварени,или су починили превару Знам тај осећај из личног искуства. Да није лако бити глумац,признаје: -Било је доста изазова,доста захтевних сцена. Бити наг на снегу признаћете није било лако.Најтеже је било причати на руском, што сам сазнала две недеље пред снимање.Говорити,плакати и вриштати на руском,потпуно страном језику,није било нимало лако. Каже да је Серебреников “пронашао-открио” у Берлину на црвеном тепиху, другог филмског догађаја.Од самог почетка разумели смо се.Размишљали смо на сличан начин. Инстинктивно, интуитивно могли смо да радимо,без потребе за много приче.То је била добитна комбинација. “Холивуд рипортер”наводи да је Франзиска имала веома захтевну главну улогу,где је истовремено пружила фантастичан баланс ледено хладне и ватрене жене у лику који тумачи.

Фестивал европског филма Палић одржао је,трећи пут за редом, веома успешну промоцију ина овогодишњем престижном међународном фестивалу у Берлину.Договорена је реализација филмске радионице на Палићу,коју ће водити нека од најпознатијих светских режисерских имена, изјавио је Танјугу програмски директор Отвореног универзитета у Суботици који организује палићки фестивал Павле Будинчевић.За ову промоцију је владало велико интересовање,„тражила се позивница више, а у једном моменту се на улазу формирао ред од 20метара„,рекао је он. „Поносни смо на чињеницу да наша промоција привлачи пажњу, јер тиме побољшавамо имиџ Палића и привлачимо нове госте на фестивал,истакао је Будинчевић. Он је додао да је током боравка на Берлиналу склопљен договор о реализацији радионице „Излет на

село„, пројекта Европске филмске академије који се сваке године организује на неком другом месту. Ове године то ће бити Палић,у термину од 19. јула, односно од дана затварања фестивала. „Идеја је да врхунски европски филмски ствараоци преносе знања и искуства млађим колегама.У радионици ће учествовати једно велико европско име из области кинематографије,као и два редитеља са наших простора познатих у светским оквирима. Они ће радити са десетак полазника,младих редитеља који долазе са свих меридијана„, казао је Будинчевић. Фестивал европског филма на Палићу представља један од најзначајнијих филмских фестивала у земљи и региону,одржава се сваког јула у Суботици и на Палићу уз гостовање светски познатих имена европске кинематографије.Фестивал ће овог јула бити одржан 20.пут.


kultura

dnevnik ДРУГИТОМРОМАНАХИЛАРИМАНТЕЛ,ДОБИТНИЦЕБУКЕРА, УИЗДАЊУ„ЧАРОБНЕКЊИГЕ”

Наставакприче одворуХенријаVIII „Чаробна књига“ је савршено темпирала пуштање у продају романа британске књижевнице Хилари Мантел „Лешеве на видело“ које се поклопило са доделом двеју најважнијих књижевних награда за енглеско говорно подручје - Ман-Букера и Коста. Ова издавачка кућа осмелила се да купи ауторска права за други том трилогије Хилари Мантел уверена да је први том „Вучје легло“ који је пре две године објавила „Младинска књига“ и коме је тада припао, такође, Букер, био лоше маркетиншки лансиран и да ће наставак приче о двору Хенрија VIIIнаћи пут до читалаца. Високотиражна ауторка, која се пре „Вучјег легла“ афирмисала са девет романа и мемоарским делом „Испустити душу“ које је било награђено 2006. године,а читаоци је знају и као писца критика и есеја за водеће листове са обе стране Атлантика, храбро се подухватила незахвалног задатка да се врати на једну од најексплоатисанијих тема,не само у литератури већ и у другим медијима (филм, телевизија)-брачним невољама Хенрија VIIIиз династије Тјудор. Већ првим томом,у коме је централни заплет везан за Хенријеве напоре да се ратосиља прве супруге Катарине Арагонске која му је родила принцезу Мери, а он се заљубио у враголасту Ану Болен, ауторка је убедила неверне Томе да читалац може да зна све историјске чињенице, да је читао романсиране верзије тог скандала из пера више аутора, али да прави мајстор попут ХилариМантел може да понуди свежу и фасцинантну верзију којој неће одолети ни строги жири Букера. „Вучје легло“ је убрзо стекло епитет најпродаванијег романа у историји Букера,а ауторка је три године касније са „Лешевима на видело“ ушла у анале ове награде,као први писац коме је наставак већ награђене књиге,такође, донео то признање.Она је и прва жена писац која је покупила два Букера а сада је баш други том овенчан и наградом Коста. Којим литерарним средствима је Хилари Мантел освојила најстрожије критичаре који нерадо награђују дела која припадају жанру историјског романа,

а истовремено читаоце који су не тако давно имали пред собом исте историјске ликове у серијалу који је потписала Филипа Грегори (објављен и код нас у издaњу „Лагуне“)? Тим питањем ће се бавити литерарни свет још дуго времена, таман до трећег и последњег дела трилогије у коме ће се на губилишту завршити Кромвелов живот. Већ сада је сигурно да је Мантелова успела да напише дело које доноси брилијантну слику тјудорског двора, живота обичних Енглеза, међународне политичке игре и све то виђено очима Томаса Кромвела који се од ковачевог сина преко плаћеника, трговца, пратиоца најви-

шег црквеног прелата кардинала Вулсија, докопао позиције краљевог секретара и сиве еминенције енглеског двора. Док у „Вучјем леглу“ Кромвел игра одлучујућу улогу у прогонству краљице Катарине и тријумфу Ане Болен, у „Лешевима на видело“ њему ће припасти незахвална улога да и њу уклони да би се Хенри могао оженити Џејн Симор.Ово је једна од најмрачнијих и најмистериознијих епизода британске историје јер, за разлику од Катарине,Ана није била сапремна да без борбе

препусти другој жени своје место и ускрати ћерки Елизабети сваку шансу да једном седне на енглески престо. Начин на који је списатељица дала глас Кромвелу подсећа на најбоље странице мемоарске литературе тјудоровске Енглеске. Његова промишљања и реминисценције откривају човека од крви и меса,усамљеног,који је спреман да око себе окупи младе људе да би им дао шансу да напредују у свету који нема милости за ниже класе, али и човека спремног да безобзирно ликвидира свакога ко му је на путу да сачува Енглеску од спољних непријатеља, верских сукоба и испуни жеље владара коме дугује све. Тјудорска Енглеска оживљава под прстима награђене ауторке као што то никоме пре ње није пошло за руком. И то није романтична визијаа, већ сурова и потресна, али описана тако префињено и поетично, као да јој је руку водио сам Вил из Стратфорда који је поседовао најбогатији речник енглеског језика међу великим писцима. Многи се слажу да је Хилари Мантел померила и изменила границе историјског романа и да ће њени романи о тјудорској Енглеској постати репер за будуће писце. За сада је сигурно да се припрема позоришна верзија њених дела,као и Би-Би-Сијева шестоделна серија,а понуду Холивуда да се према њеним романима сними филм, актуелна звезда острвске књижевности је одбила, рекавши да је тема превише комплексна. (Танјуг)

У БИБЛИОТЕЦИМАТИЦЕСРПСКЕ

ЕлектронскиДениДидро Поводом тристоте годишњице рођења француског филозофа,писцаиенциклопедистеДенија Дидроа (1713–1784), Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих  збирки. АуторипоставкесуИванаГргурићиМилицаЦветковић,уредникМироВуксановић.Изложба се може погледати у јавном каталогуБиблиотекедо18.марта. Електронски каталог изложбе трајносечуваидоступанјена CD-у у Библиотеци, као и на сајтуwww.bms.rs. Дени Дидро, један од најзначајнијих стваралаца епохе просвећености, рођен је 1713. у Лангру. Припадао је кругу филозофа, литерата и слободних мислилаца који су, крајем 18. века,одигралиогромнуулогуу идеолошком припремању трећегсталежазаобрачунсвладајућом класом. Образован, смео иупоран,одпочеткасесупротстављаомрачњаштвуидогмии свако његово дело значило је снажан ударац феудализму и клерикализму (његова прва књига, „Филозофске мисли“ из 1746.билајетоликореволуционарна да је спаљена на ломачи,

а због есеја „Писмо о слепима напоукуонимакојивиде“ осуђенјенатримесецатамнице). Дидро је био инспиратор и главни уредник велике францу-

ске „Енциклопедије“ (објављенаизмеђу1751.и1772. у28томова),ококојејеокупионајвеће умове свог времена (Даламбер, Холбах,Монтескје,Волтер,Русо).Узпосаона„Енциклопеди-

ји“, писао је филозофске расправе са материјалистичким идејама („Разговор између Даламбера и Дидроа“, „Даламберов сан“, „Мисли о објашњењу природе“) и есеје у којима се залагао за стварање нове културе засноване на рационалним принципима. Текстовима објављеним у делу „Салони“, у ком анализира сликарство епохе,Дидројестворио уметничкукритику. Супротстављањем буржоаскеконцепцијеаристократској, и извођењем плебејаца на сцену, створиојежанрграђанскедраме(„Незаконити син“,„Отацпородице“). Међу његовим  најпознатијимпрознимделима налазе се „Редовница“, „Жак фаталист“ и „Рамоовсиновац“. Умро је у Паризу 1784. СахрањенјеуцрквиСенРош, која је опљачкана и демолиранаувремеРеволуције.Његовиостациседанасвероватно налазеупарискимкатакомбама. К.Р.

ponedeqak25.februar2013.

21

ИЗЛОЖБАБОРИСЛАВАНИКОЛИЋАУГАЛЕРИЈИСУЛУВ-а

Скулптуреудрвету У галерији Савеза удружења ликовних уметника Војводине отворена је шеста самостална изложба Борислава Николића, вајара из Новог Сада, који се представио скулптурама изведеним у дрвету. Поље истраживања овог уметника јеудоменуревитализацијенатуралногусмереног у композицију вертикалнеосенакојимаје обрада материјала - у овомслучајудрвета,одмерена онолико колико јепотребнодадрвокао материјал задржи своју примарну топлину, снагуитекстуру. На скулптури која је већ излагана на Годишњој изложби удружењапрошлегодине,препознаје се универзална симболика стремељења каоиасоцијацијанафалус,ракету-капсулуили метак. Састављена из два укројена дела, који серазликујупообради, ова скулптура заправо је стожер Николићеве изложбе око које се нижу дрвене форме са аплицираним металним елементима.Ууопштеномсмислу, дрво симболизује везу измеђудвасвета,доњегигорњег, при чему дрво расте из земље

(каоисамчовек)ирастеканебу,кадругомсвету,кавишњем. У веровању древних цивилизацијаикултураунутаршумана-

стањена су божанства и приче митолошких предања. У хришћанскомсмислу,дрвојеизраз богоугодностиикаотаквопри-

сутнојеусвимцивилизацијама света. Светост дрвета стара је коликоичврставезаизмеђудрвета и човека. Борислав Николићприпадаонимуметницимакојисвојаистраживања посвећује природи дрвета и његових односа упркос одсуству природних материјала у савременој уметничкој продукцији. Својим ангажманом у скулптури, Борислав Николић концетрише искуства свог магистарског рада и изложбе која је приређена пре две године на Академији уметности у НовомСаду. Борислав Николић (1978) дипломирао је 2004. на Академији уметности у Новом Саду на одсеку за вајање у класи проф.Гордане Каљаловић, а мастер студије у класи ментора проф. Борислава Шупута, 2010. Учествовао на више колективних изложби у земљи и неколико у иностранству. Од 2006.годинејечлан СУЛУВ-а. Изражава се кроз цртеж, слику, скулптуру и фото-видео истраживања. Изложбатраједо9.марта. ДанилоВуксановић

ФЕСТИВАЛ„ГИТАРАРТ”ОД12.ДО17. МАРТА14.ПУТУБЕОГРАДУ

Најављеннаступ 180уметникаизсвета Међународни фестивал, „Гитар арт“, јединствен у региону по броју посетилаца и високом квалитету уметника, биће одржан14. пут у Београду од 12.до 17. марта. За шест дана на фестивалу посвећеном гитари наступиће 180 уметника из света, апоред концерата биће одржано такмичење младих гитариста до 30 година, предавања, изложбе, филмске пројекције и бројни други пратећи програми. - Од прошле године „Гитар арт“ се одржава у склопу сезоне Југоконцерта и на тај начин је успео да задржи исту програмску структуру као претходних година - наступ врхунских домаћих и светских класичних гитариста и премијерно представљање уметника из света популарне гитаре и музике -рекао је у интервјуу Танјугу оснивач Фестивала, директор „Југоконцерта“ Бошко Радојковић. Највећа звезда овогодишњег „Гитар арта“ је,према његовимречима, фламенко и џез певачица Конча Буика која ће први пут наступити у Србији 16.марта у Центру„Сава“. Тренутно најтраженија звезда ворлд музике, „краљица фламенка“ која бележи велики успон у протеклих седам година захваљујући изражајним и веома спонтаним концертима, упечатљивом гласу и необичној фузији више жанрова,у Београд долази са програмомкоји

Поред гостовања „краљице фламенка“, на 14. „Гитар арт“ фестивалу издваја се и програм којим ће бити обележен јубилеј, 50 година од изласка првог албума Битлса „Please,Pleaseme“ 1963. године. Радојковић је најавио да ће јубилеј бити обеле-

Краљицафламенка КончаБуика

жен изложбом у Центру„Сава“, у оквиру пратећег фестивалског програма „Гитар вижуал арт“, пројекцијом документарних филмова,од којих ће неки бити премијерно приказани у Сава центру и Кинотеци. Јубилеј Битлса биће обележен и концертом на отварању

Алмодоваровадива Једанодвеликихљубитељадиве„Гитарарт“фестивала,КончеБуика, јеишпанскиредитељПедроАлмодовар,закогаједве песмеизвелаиспредкамереуњеговомпоследњемфилму„Кожаукојојживим“.Аломодоварзањукажедаје„кадрадапубликуучинисасвимрањивом“. ће највећим делом посветити гитари и изворној фламенко музици. Поред фламенка, тамнопута певачица афричког порекла, са којом данас многи прижељкују сарадњу а у томе су већ успеле Мариза, Нели Фуртадо,Сил,велики џез пијаниста Чик Корија, Анушка Шанкар, на београдском концерту, у пратњи гитара и перкусија, извешће и своје специфичне соул и џез нумере.

композиције Душана Богдановића и Леа Брауера,а трио „Балкан стрингс“ по наруџбини Југоконцерта композицију Николе Старчевића. -У копродукцији са „Југоконцертом“ на Фестивалу ће први пут наступити и „NoBordersOr-

„Гитар арт“ фестивала, 12.марта, у Дому синдиката, на коме ће највеће хитове Битлса са гостима из региона извести београдски „The Bestbeat Tribute bend“. Као и претходних година, на програму ће бити премијерних извођења композиција специјално писаних за Фестивал.Популарни лаутиста и редовни гост „Гитар арта“, Един Карамазов, премијерно ће извести

chestra“ са Карамазовим као солистом, а за време фестивала биће одржан састанак борда Европске фестивалске асоцијације -најавио је Радојковић. Овогодишњи „Гитар арт“, на коме се очекује више од 7.000 посетилаца,наконотварањапосвећеногБитлсима,бићенастављенса два концерта у Атријуму Народног Музеја. Први ће одржати Франциско Мораис Франко (Португал) и Алваро Пиери (Уругвај),а други наступају„Балкан стрингс“. На истом месту 14.марта биће одржани концерти Сабрине Влашкалић,Ђулиа Тампалинија (Италија) и Таурус дуа, а 15. марта следе соло наступи Марка Топчија, Горана Листеша и Гориачева Грише (САД). У суботу, 16. марта, је концерт Буике,а у недељу затварање у Коларчевој задужбини и наступ „NoBordersOrchestra“ и Карамазова. На затварању фестивала, пре завршног концерта, традиционално ће бити додељене награде најбољим младим гитаристима у свих шест такмичарских категорија.


22

svet

ponedeqak25.februar2013.

PODR[KASRPSKOMPREDSEDAVAWUGENERALNOMSKUP[TINOMUN

dnevnik NOVIAMERI^KIDR@AVNISEKRETARYONKERIZAPO^IWE ME\UNARODNUTURNEJU

Putja~awame|unarodnog Evropaponovoucentru polo`ajaSrbije politikeSAD

PARIZ: Na sastanku Visokog rijalnog integriteta ove dr`ave saveta predsednika Generalne ~lanice UN. skup{tine Ujediwenih nacija, Jeremi} je dopisniku Tanjug a u koji je odr`an u Parizu, data je SAD rekao da srpsko predsedavapodr{ka srpskom predsedavawu we o~ekuju veliki izazovi u naGS UN i formulisani su straterednih {est meseci, od organizo{ki saveti u vezi s najva`nijim vawa brojnih tematskih debata, od globalnim temama u nadle`nosti ovog tela. Kqu~ne teme sastanka bile su globalni odgovor na ekonomsku krizu i nova razvojna politika za period posle 2015. godine, saop{teno je iz kabineta predsednika GS UN Vuka Jeremi}a. Razmotrena je politi~ka i ekonomska situacija u Evropi, kao i najnoviji razvoj doga|aja u isto~noj Aziji i Africi, a razgovaralo se i o Vuk Jeremi} unapre|ewu privrednih veza sa kojih je prva 10. aprila o me|unaLatinskom Amerikom. Poseban rodnim krivi~nim ad hoc tribuakcenat stavqen je na gra|ewe {inalima, do odr`avawa nekoliko rokog konsenzusa za intervenciju me|unarodnih konferencija u UN u Maliju, koja za ciq ima isWujorku.On je istakao da sastanci korewivawe radikalnog islamVisokog saveta daju dodatni kreskog terorizma i o~uvawe teritodibilitet i autoritet srpskom

NEMA^KA

predsedavawu GSUN i Srbiji na internacionalnoj pozornici, naglasiv{i da samo kroz gra|ewe dobrog radnog odnosa sa kqu~nim me|unarodnim akterima, Srbija mo`e da oja~a svoju poziciju i te`inu u me|unarodnoj zajednici. Jedan od zakqu~aka sastanka Visokog saveta je da se pristupi izradi strate{kog dokumenta „Izazovi za UN u 21. veku”, koji }e biti jedan od kqu~nih pisanih tragova i legata srpskog predsedavawa Generalnom skup{tinom. U Visokom savetu predsednika GS UN nalaze se izme|u ostalog ekonomista Xefri Saks, biv{i ruski premijer Jevgenij Primakov, nekada{wi {panski {ef diplomatije Migel Anhel Moratinos, Tidiane Gadio, biv{i dugogodi{wi ministar spoqnih poslova Senegala, Hasan Virajuda biv{i {ef diplomatije Indonezije, Mi{elin Kalmi Rej biv{a predsednica [vajcarske, Hose Migel Insulsa, generalni sekretar Organizacije ameri~kih drzava.

VA[INGTON: Novi ameri~ki dr`avni sekretar Xon Keri koji danas zapo~iwe svoju prvu me|unarodnu turneju, u okviru koje }e posetiti devet dr`ava, vrati}e pramac politike SAD prema Evropi, ali ne}e biti zapostavqena ni druga `ari{ta {irom sveta, procewuje se u Va{ingtonu. Keri }e, u okviru 11 dana duge turneje, prvo posetiti Veliku Britaniju, a potom i Francusku, Nema~ku, Italiju, Tursku, Egipat, Saudijsku Arabiju, Ujediwene Arapske Emirate i Katar. Kerija, koji je funkciju preuzeo po~etkom ovog meseca, me|utim, ne ~eka lak posao, po{to na mestu {efa diplomatije zamewuje Hilari Klinton.Do sada je, takore}i bilo gde u svetu, bilo dovoqno samo izgovoriti weno ime, i Amerika je bila prisutna na tom prostoru. Keri, s druge strane, nije po~etnik u spoqnoj politici, po-

[PANIJA

Ve}inagra|ana protivTurskeuEU BERLIN: Svaki {esti Nemac protivi se pristupawu Turske Evropskoj uniji, pokazalo je objavqeno istra`ivawe uo~i predstoje}e posete kancelarke Angele Merkel toj zemqi.U istra`ivawu koje je naru~io nedeqnik „Bild am Zontag”, 60 odsto ispitanika izjasnilo se da je protiv ulaska Turske u EU, 30 odsto to podr`ava, dok je prestali mawi broj ispitanika neodlu~an.^ak 57 odsto Nemaca vidi kao zabriwavaju}e to {to turska dr`ava ekonomski i vojno ja~a, dok 35 odsto to pozdravqa. Merkelova }e otputovati u Ankaru, gde }e zapo~eti dvodnevnu posetu, koja }e ukqu~iti i obilazak nema~kih vojnika na granici sa Sirijom, a odr`a}e i govor na konferenciji posve}enoj turskonema~koj ekonomskoj saradwi. Ona }e se sastati sa turskim

predsednikom Abdulahom Gulom i premijerom Rexepom Tajipom Erdoganom. Nema~ka kancelarka je izjavila da se zala`e za otvarawe „novog poglavqa” u procesu pristupawa Turske EU, isti~u}i da razgovori moraju da se pokrenu napred, ali i da je ona u pogledu toga skepti~na. - Ovi razgovori su od nedavno u zastoju i ja sam za to da se otvori novo poglavqe u tim pregovorima kako bismo mogli da napredujemo - rekla je ona i dodala da „je dug put pregovorawa ispred nas”. Pristupni pregovori izme|u Turske i EU su u proteklih nekoliko godina u zastoju i od 35 poglavqa, koliko mora da bude obuhva}eno razgovorima, Turska je do sada otvorila samo 13 poglavqa od momenta kad je 2005. godine i zvani~no podnela zahtev za ~lanstvo.

Yon Keri

~ara u SAD, bi}e desna ruka ameri~kog predsednika Baraka Obame, iako ima glasova, koji ka`u, da bi on vi{e voleo da je na to mesto do{la ambasadorka u UN Suzan Rajs. Keri }e, u svakom slu~aju voditi politiku u skladu sa zahtevi-

ma Bele ku}e, ali nije iskqu~eno da, bar po nekim pitawima, sebi dozvoli luksuz, i toj politici da i li~ni pe~at, {to bi se kod Rajsove ne bi moglo o~ekivati. Novi dr`avni sekretar, ili “mesje Keri”, kako su ga tokom kampawe 2004. godine zvale pristalice predsednika Xorxa Bu{a, zbog wegovog te~nog znawa francuskog jezika i bliskosti sa tom zemqom, sada te svoje adute mo`e da iskoristi za ja~awe veza sa Evropom. Evropa }e Americi biti va`na u narednim godinama zbog iranske krize, gde EU igra va`nu ulogu u posredovawu, ali i zbog kriza na severu Afrike, {to su pokazali posledwi doga|aji u Maliju. Tako|e, pitawa energetike i klimatskih promena su ona gde Evropa i SAD igraju glavnu ulogu u svetu, i tu se mo`e o~ekivati produbqivawe saradwe.

JAPAN

Protesti zbogkrize MADRID: Vi{e desetina hiqada demonstranata iza{lo je na ulice {panskih gradova u znak protesta zbog ekonomske politike, politi~ke korupcije, strogih mera {tedwe i privatizacije javnih slu`bi. Studenti, lekari, sindikalci, porodice, penzioneri, svi zajedno su u~estvovali na ovim nenasilnim demonstracijama.

{to je vi{e od dve decenije bio ~lan odbora za me|unarodne odnose ameri~kog Senata. Nekada{wi vijetnamski veteran, a danas jedan od najbogatijih politi-

stranti su uzvikivali parole i zvi`dali, a policija je mirno stajala sa strane. Demonstracije u [paniji su postale redovna pojava otkako je konzervativna vlada usvojila mere radi smawewa buxetskog deficita. [panski premijer Marijano Rahoj uveo je najve}a kresawa buxeta poku{avaju}i da ubedi in-

Kineskibrodovi uspornimvodama TOKIO: Japan je saop{tio da su tri kineska broda za osmatrawe u{la u japanske teritorijalne vode nedaleko od ostrva u Isto~nom kineskom moru, oko kojih se vodi teritorijalni spor izme|u dve zemqe, nekoliko sati po{to je jedan od kineskih ribarskih patrolnih brodova uplovio u tu oblast. Tri mornari~ka broda za osmatrawe prime}ena su kod jednog od ostrva u arhipelagu Senkaku, objavila je Japanska obalska stra`a. Arhipelag Senkaku, koji Kinezi zovu Diaoju, nalazi se pod kontrolom Japana, ali Kina pola`e pravo na ta ostrva.Ovo su najnoviji u nizu incidenata od kada je Japan u septembru pro{le godine nacionalizovao tri ostrva u arhi-

pelagu, obrazla`u}i to samo kao administrativnu promenu vlasni{tva. Isti kineski ribarski patrolni brod na kratko je u{ao u teritorijalne vode u subotu,

dok je japanski premijer [inzo Abe rekao da ne}e tolerisati kineske upade u tu oblast. - Nijedna dr`ava ne treba da potceni snagu na{e odlu~nosti izjavio je Abe koji se nalazi u prvoj poseti SAD od kada je krajem decembra stupio na du`nost.

SIRIJA

Raketninapad Pod vedrim i hladnim zimskim nebom, demonstranti iz razli~itih krajeva prestonice su se slili u subotu ve~e na Trg Neptun koji se nalazi izme|u veoma ~uvanog i zabarikadiranog parlamenta, hotela Ric i berze. Oni su nosili parole na kojima se osu|uju i kresawa doprinosa za zdravstvo. Demon-

vestitore da [panija mo`e da se izvu~e iz krize bez me|unarodne pomo}i.Me|utim, sa vi{e od polovine mladih koji su nezaposleni i sve ve}om stopom nezaposlenosti u zemqi, usvojene mere su samo zagrebale povr{inu problema buxetskog deficita za koji se o~ekuje da }e biti udvostru~en 2014.

DAMASK: Snage sirijskog re`ima ispalile su tri rakete zemqa-zemqa na Alep, na severu Sirije, i u tom napadu poginulo je 58 osoba, od kojih su 36 deca, saop{tila je nevladina organizacija Sirijska opservatorija za qudska prava. Opservatorija je pove}ala broj `rtava napada koji se dogodio u petak po{to je ispod ru{evina u distriktu Tarik el Bab izva|eno jo{ tela `ena i dece. Aktivisti ka`u da su rakete ispaqene iz vojne baze 155 blizu Damaska, mada wihovi izve{taji nisu mogli biti potvr|eni iz nezavisnih izvora. Prema podacima Opservatorije, u sukobima {irom Sirije pre dva dana je poginulo najmawe 110 qudi : 46 civila, 35 pobuwenika i 29 vojnika. Od po~etka sukoba pre skoro dve godine u Siriji je stradalo vi{e od 70.000 qudi.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI REYEP TAJIP ERDOGAN

VATIKANSKEAFERE–MITILIISTINA?

Turski premijer Rexep Tajip Erdogan izjavio je da wegova zemqa ne}e ostati nema pred zlo~inima sirijskog predsednika Ba{ara alAsada nad sopstvenim narodom. - Ne}emo da }utimo pred brutalnim diktatorom u Siriji i onima koji ~ine zlo~ine nad svojim narodom”, dodao je turski premijer.

Skandalipratilipapekrozistoriju

AMI AJALON Biv{i direktor tajne slu`be Izraela Ami Ajalon zahteva ozbiqne pregovore sa Palestincima i ukazuje da je vojni udar protiv Irana i daqe opcija. On je kazao da u bezbednosnom aparatu Izraela niko nije u osnovu protiv napada na Iran. Me|utim bezbedwaci smatraju da bi Izrael samo kao deo jedne koalicije predvo|ene SAD trebalo da napadne Iran.

ABDULAH O^ALAN Kurdski lider Abdulah O~alan, koji se nalazi u zatvoru, izjavio je da razgovori sa turskim zvani~nicima ~iji je ciq prekidawe vi{edecenijskog sukoba predstavqaju istorijski korak i pozvao sve ume{ane strane da poka`u „brigu i osetqivost”. O~alan je izrazio nadu da }e uskoro biti pu{teni na slobodu zvani~nici i vojnici koje su oteli pobuwenici.

Papa Benedikt XVI, 265. poglavar Rimokatoli~ke crkve, koji je sredinom meseca podneo ostavku na tu du`nost, odr`ao je posledwu podnevnu molitvu, a u ~etvrtak 28. februara od 20 sati apostolski tron svetog Petra osta}e upra`wen do izbora wegovog naslednika, {to }e najvarovatnije dogoditi sredinom marta. U dve hiqade dugoj papskoj istoriji Benedikt XVI osta}e upam}en po tome {to je prvi, nakon 600 godina, napustio pontifikat jednostavno saop{tiv{i - umoran sam. Period od osam godina, koliko je na tronu Svetog Petra proveo Benedikt XVI, obele`en je mnogim aferama od pedofilskih i finansijskih, pa do one javnosti poznatnoj „aferi Vatiliks” tokom koje je obelodaweno mno{tvo intriga rimske kurije. Da li su Benedikta XVI u mirovinu oterale afere ili umor, pokaza}e vreme, a ono {to je u ovom trenutku izvesno jeste da skandali tokom duge istorije nisu mimoilazili Rimokatoli~ku crkvu.

Skandalozni su bili raskoli koji su dovodili do toga da u isto vreme crkva ima dvojicu, pa ~ak i trojicu papa, doga|alo se, naime, i da za papu bude imenovana maloletna osoba, a bilo je i kupovina papskih titula. Poseban pe~at je ostavila inkvizicija od 13. do 18. veka. Skandali su zabele`eni i tokom progawawa navodnih ve{tica, {to je do pre dva veka u smrt odvelo

desetine hiqada `ena. Za svet je ostala enigma i smrt pape Jovana Pavla Prvog 1978. godine, odnosno ostalo je pitawe da li je on nakon samo 33 dana slu`bovawa bio `rtva unutarcrkvene eliminacije. Jedna od pri~a je, svakako, ona da je u XI veku na ~elu Katoli~ke crkve bila `ena. @enski papa se, navodno, zvala Ivana, bila je Engleskiwa koja se zaqubila u benediktinskog redovnika s kojim je pobegla u Atinu preru{ena u mu{karca. Nakon smrti svog qubavnika, Ivana se ponovo preru{ila u mu{karca i ponovo postala sve{tenik, zatim kardinal i na kraju papa Ivan VIII. Umrla je na poro|aju prilikom papinske procesije, {to je bila velika sramota za crkvu. Papa Aleksandar VI (1431 - 1503), iako se zakleo na celibat, bio je u vezi sa Vanocom Katanci, sa kojom je izrodio sinove Huana i ]ezara Borxiju i ni{ta mawe poznatu k}erku Lukreciju. Hroni~ari su zabele`ili da je obo`avao orgije.


BALkAn

dnevnik UdrU@eweNoviNaraCrNeGore

Hitno rasvetliti prislu{kivawe PODGORICA: Udru`ewe novinara Crne Gore (UNCG) osudilo je  prislu{kivawe urednika i novinara podgori~kogdnevnika„Dan”izatra`ilo od nadle`nih dr`avnih organa da hitno rasvetle ovaj slu~aj. Crnogorska policija prislu{kivala je zamenika glavnog i odgovornog urednika „Dana” Nikolu Markovi}a i novinare tog lista Mitra Rak~evi}a i Dra`ena@ivkovi}akakobise otkriliwihoviizvoriipoliti~ki kontakti, objavili su podgori~kimediji. UNCGjeusaop{tewunavelo da prislu{kivawe novinara predstavqa jo{ jedan dokaz ugro`enosti medijskih sloboda uCrnojGori. „Te{ko se mo`e govoriti o medijskim slobodama u Crnoj Gori ako se zna da se novinari tajno prate, prislu{kuju, zastra{uju, prebijaju i ubijaju, a dasenikadanisuotkrilinalogodavci takvih nedela”, navodi UNCG. U saop{tewu se dodaje da }e UNCG sa najnovijim slu~ajem nezakonitog prislu{kivawa novinara i urednika upoznati relevantne me|unarodne institucije. Podgori~kimedijiobjavilisudajeMarkovi}biopod

meramatajnognadzorazbogaferaListing,Telekomiobjavqivawa tajnih dokumenata iz istrage koja je vo|ena protiv odbeglognarkobosaDarka[ari}a. Prislu{kivawem su, tako|e, bele`eni kontakti Markovi}a sa liderima opozicije, predstavnicima nevladinog sektora i nezavisnih medija. To se, pre svega, odnosi na komunikaciju sa Andrijom Mandi}em, Neboj{om Medojevi}em, Predragom Bulatovi}em, Vawom ^alovi}, @eqkom Ivanovi}em, Miodragom Perovi}em i drugima. Rak~evi} je prislu{kivan zbog afere Listing, a @ivkovi} jer jepolicijuitu`ila{tvozanimalo ko su izvori Dana iz tih institucija. Ministarunutra{wihposlova Ra{ko Kowevi} nalo`io je hitnukontroluzakonitostiradaslu`benikaOdsekazaposebneprovere,zbogozbiqnesumwe da su tokom protekle godine zloupotrebqavani uredhaji za prislu{kivawe. Biv{i direktor Uprave policije Bo`idar Vuksanovi}, s druge strane, negiraojenavodedajebilokoza vreme wegovog mandata prislu{kivao novinare, a ponajmawe powegovomnalogu.

Neboj[aMedojevi]:

DPS je fa{isti~ka sekta PODGORICA: Lider Pokreta za promene i ~lan Predsedni{tva Demokratskog fron-

Neboj{aMedojevi}

taNeboj{aMedojevi}o{troje napao crnogorsku vladaju}u stranku Demokratsku partiju socijalista(DPS),nazvav{ije „fa{isti~kom sektom” i „bandom”. „DPS je fa{isti~ka sekta koja decenijama masovno kr{iqudskapravaislobodegra|ana, uni{tava ekonomiju zemqe, rasipa prirodne resurse, zatvarafabrikeigeneri{esiroma{tvo,podsti~ekriminali korupciju”,kazaojeon.Medojevi}jenaFejsbukprofilunaveo daje„DPSkorov,kojitrebazatreti”. Dok se taj korov ne zatre,dokmuseneis~upajukoreni, to seme zla }e }e opet pojaviti”,rekaojeon.Medojevi}je dodao da u lokalni izbori u Nik{i}u9.martaprvaprilika dasekazniDPS.

Hrvati }e se grejati na lo{e mleko? Ministarstvo poqoprivrede Hrvatske otkupqiva}e od danas, i topoistojceni,mlekoodsto~ara,kojemle~naindustrijane`eli zbogpojaveaflatoksina.Tomleko}ese,kakojesino}prenelaHrvatska radiotelevizija, koristiti za biopostrojewa, odnosno za proizvodwuenergije. Tako|e, seqaci }e zara`enu sto~nu hranu mo}i da po povoqnim uslovimazamenezaispravnu,izrobnihrezervi. KompanijeDukatiMeggleobjavilisuupetakdazbogpove}ane koncentracijeaflatoksinaumlekuprivremenoobustavqajuotkup sve`eg sirovog mleka sa 180 farmi u isto~noj Hrvatskoj i to na osnovu svoje kontrole nivoa aflatoksina.Najavili su da }e otkup nastaviti~imfarmebudumogledaisporu~ujuzdravstvenoispravnomleko. Farmerima su, kako je saop{tio „Dukat”, osigurali dostupnost „mikofiksatora”preparatakojibitrebalodausto~nojhranismawinivoaflatoksinaispoddopu{tenognivoa.

MAKEDONIJA

Opasnosti od pucawa brane SKOPQE: U vi{e sela uokoliniSlatinskogjezera,naoko35kilometaraod Ohrida, evakuisani su stanovnici nekoliko ku}a, zbogopasnostiodpopu{tawa brane na tom jezeru. Prema informacijama makedonskog Centra za upravqawe krizom, pojavila se pukotinanabraniizkojeje po~ela da curi voda, zbog ~egasustanovnicinekoliko ku}a u najneposrednoj blizini nasipa evakuisani. Zemqani nasip je visok oko 22 metra, a duga~ak 50 metara. Slatinskojezeroimaoko1,7kubnihmetaravodeidubokojedevetmetara. KodbranesenalazeselaPeso~ani, Izdeglavje i Botun i postoji

23

MiNistarstvospoqNihievropskihposlovahrvatskeporU^Uje

Spremni da pomognemo Srbiji u pregovorima sa EU ZAGREB: Hrvatskavladane}e ko~itiputevropskihintegracija nijednoj zemqi u regionu pa ni Srbiji,ve}}enaprotivsavetima i iskustvom iza}i u susret dr`avamakojetobudu`elele,poru~uju iz Ministarstva spoqnih i evropskih poslova Hrvatske koja ujunuo~ekujedapostane~lanica Evropskeunije. -StavHrvatskevladejejasan,a o tome je izdata i deklaracija u HrvatskomSaborudanikakvabilaterna pitawa ne}e ulaziti u proces pristupawa -rekla je savetnikministraspoqnihposlova Mirna Vla{i} Feketija tokom seminara odr`anog protekle sedmice u Zagrebu, posve}enog izve{tavawu o reformi pravosu|a u procesupristupawaEU. Portparolka ministra Danijela Bari{i} rekla je  Tanjug u da iskustva Hrvatske u pregovorima opristupawuEUmogudostapomo}iSrbiji,makarkao“kwigauputstava”, jer je Hrvatska posledwa zemqakojajezavr{ilapregovore 2011. godine, potpuno razli~ite od prethodnog kruga pro{irewa kada su u EU primane Bugarska i Rumunija. -Mismoprviimalimerilaza otvaraweizatvarawepregovora, a prvi smo imali Poglavqe 23 kojeseti~eoblastipravosu|ai osnovnihqudskihprava,ato~ekaiSrbijunawenomputukaEU -ukazalajeBari{i}eva. OnajeistakladaHrvatskana jednom mestu ima sakupqene zakone,akcijskeplanoveisve{to bimoglokoristitisrtru~wacima u Srbiji kad u|e u pregovore koji}everovatnobitiuradnim grupama. - Na{ jezik je sli~an, na{a pro{lostjesli~na,na{asudru{tvasli~naivrlodobromo`emorazumetijednidrugeine}emo imati problema. Kada biste nekomizZapadneEvropepoku{ali da objasnite {ta je to naknadna legalizacijaku}e,onvassigurno

ne bi razumeo, ali na ovim prostorima i te kako dobro znamo nekestvari-napomenulajeona. Ukazuju}i da ve} postoji saradwanatomplanusadr`avama u regionu, Bari{i}eva je rekla dajeHrvatskasvesvojestru~wake koji su vi{e od pet godina pregovarali skupila u “Centar izvrsnosti” u okviru Ministarstvaspoqnihievropskihposlova,kojijevoqandapomognedru-

gim zemqama na putu evropskih integracija. ^lan pregovara~kog tima HrvatskezapristupaweEUKristijan Turka~ je u~esnicima seminara ukazao da proces pregovarawa zahteva izuzetno te{ke odluke i daponekadumedabude„jakofrustriraju}i, jer ne vidite razloge za{toprocesstojiikadastalnoi stalno odgovarate na nova pitawa…”Onjeposebnoistakaoveliku ulogu nevlading sektora i medijauprocesupregovorakojisvojimdelovawemmogudagaubrzaju, podr`e,prepoznaju… -Sve{toseobjaviotokupregovoradolazinastolovekqu~nih qudi u Briselu, sve se pa`qivo pratiiprepoznajesekosuozbiqnu mediji, novinari a ko pi{e s nekim posebnim ciqem - naveo je Turkaq i naglasio da EU svoje stavoveformiraiz“mnogihizvo-

hrvatskapo[tUjesaNkCijeprotivsirije

Pobuwenicima oru`je iz preprodaje? ZAGREB: Ministarstvo odbranetvrdidaHrvatska oru`je nije prodala, ni poklonila sirijskimpobuwenicima,alivojnianaliti~arIgorTabaksmatradanijenemogu}edajeoru`je do{lo u Siriju zaobilaznim putem. Ministarstvo odbrane HrvatsketvrdidaHrvatskapo{tuje sankcije protiv Sirije i neprodajeoru`jesirijskimpobuwenicima. -Hrvatska nije prodavala, ni doniralanaoru`awe,anaga|awa ne}emokomentarisati-rekaoje portparol Ministarstva odbraneMislav[imatovi}Hrvatskoj televiziji.Analiti~arTabakje, me|utim, podsetio da sirijske pobuwenike logisti~ki poma`u SAD,kojimajeHrvatska nedavno, vladinom odlukom, poklonila1.200 „kala{wikova”.

- Hrvatska je posledwih godina ~esto izlagala na vojnim sajmovima na Bliskom istoku, pajemogu}eidajeoru`jelegalnoprodatonekojodzemaqa u tom regiou, koje su ga preprodaledaqe-kazaojeTabak. Sirijskipobuweniciuborbiprotivre`imapredsednika Ba{ara al-Asada postali su veoma dobro naoru`ani topovima,protivoklopnimbaca~ima,baca~imagranataidrugim naoru`awem kojim se u ratu 90-ih slu`ila Hrvatska vojska. Objavqenjevideosnimakna komesevidesirijskipobuweniciu{kolskimklupama,ana stolustojeraketnibaca~ipoznatiji pod imenom Osa kojimaseHrvatskavojskakoristilauratu’90-ih.

BiH

SARAJEVO: U Sarajevu se ju~e, zbog obilnih ki{a, reka Miqacka izlila iz korita, neke okolneulicesupoplavqene,a saobra}aj nakratko zaustavqen,{tonepamteninajstariji me{tani, preneli su mediji u BiH.Prelila se brana na Bentba{i, poplavqeno je nekoliko ulica na Ba{~ar{iji, a tramvajski saobra}aj biojenekovremezaustavqen. Prema re~ima trgovaca, bujicajeu{lauradweinanela talog koji je satima ~i{}en. Tokom prepodneva, situacija je stabilizovana i nema opasnostizagra|anstvo,saop{te-

ra”.OnjenaglasiodajezaEUposebnobitnopitawepravosu|ajer onasebesmatra“prostoromsigurnosti i pravde”. Prema wegovim re~ima, ciq insistirawa na reformisawupravosu|ajedasepresudeiodlukejednedr`avepriznajuisprovodeudrugojdr`aviaza tojepotrebnoimatipovereweda je odluka doneta na principima nezavisnostiipravde.Jakobitno iosetqivopitawejeiintegrisa-

tima nakon izbora u Hrvatskoj 2007. ali su zameweni drugim stru~wacima u tim oblastima. Hrvatskajetako|eimala35radnihgrupaukojimajeradilo1.856 qudiod~egasu70odstobile`ene.Vla{i}–Feketijajetako|e ukazaladajewihovtimzapregovore imao vi{e konsultanata iz ~lanica EU – najpre iz Velike Britanije,akasnijeizNema~ke, AustrijeiFrancuske.

noupravqawegranicama,jersena ulasku u jednu ~lanicu EU “filtriraju” osobe koje }e sti}i i u drugu ~lanicu ali bez novih provera,ukazaojeTurkaq. Ne{to vi{e o pregovara~kim timovima , novinari iz Srbije koji su Zagreb oti{li uz podr{ku nema~ke fondacije GIZ ~uli su od zaposlenih u ministarstvu Mirne Vla{i} Feketija i Pera Bilu{i}a. Oni su istakli dajehrvatskipregovoara~kitim (od2005.dozavr{etkapregovora 2011) na ~elu imao pregovara~a kojinijebio~lannijednestranke,{tojekakosunaveliizuzetnobitno,jernezavisiodpromenavlada,igarantujestru~neodlukeanepoliti~ke.Odostalih 13 pregovara~a za razli~ite oblasti pojedini jesu bili ~lanovi politi~kih partija, od kojih je jedan mawi deo iza{ao iz

Iz Brisela je ina~e najavqeno da bi Hrvatska u junu trebalo da postane~lanEU,alitekipo{to sesvedr`ave~lanicesatimslo`e.Ina~ejo{~eka“potvrdu”Nema~ke,Danske,HolandijeiSlovenijeskojomimanere{enapitawa oko Qubqanske banke. Na referendumuzaulazakHrvatskeuEU glasaloje66odstobira~a,anaizbore je iza{lo ukupno 62 odsto ukupnogbrojabira~a.IakojeHrvatska na korak do ulaska u Evrospku uniju, tamo{we prilike, kao i uverewa predstavnika medija,nevladinogsektora,gra|anapa~akipredstavnikavlastisa kojimajeizve{ta~Tanjugaimao priluku da razgovara tokom dvodnevnog seminara pokazuju da je ona„realno”dalekoodstandarda ~lanicaEUidajojjeostalojo{ punoposladaodradikawihovom dostizawu.

Zagreb

Izlila se Miqacka

opasnost,ukolikodo|edopucawa nasipa,dabudupoplavqenaisela i~itavoSlatinskopoqe.Posledwi put Slatinska brana je popustila u januaru 2011. godine ali bez ozbiqnih posledica za stanovni{tvo.

ponedeqak25.februar2013.

nojeizFederalneupravecivilne za{tite. Ki{a u ovim krajevima padadanima,pasukoritarekapu-

na.Namnogomestavodaseprelila,ilipretidaseizijeizkorita.

predsedNikrepUblikesrpske MiloraddodikNajavioNovisastavvlade

Izvr{noj vlasti dati novu snagu

TESLI], BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske i Saveza nezavisnih socijaldemokrata MiloradDodikizjavioje da }e ~etiri ili pet ministara iz sada{wegsazivaVladeRS bitizamewenoida}e celaprocedura,ukqu~uju}i i izbor nove Vlade, biti zavr{ena u narednih sedam do desetdana. - I}i }e se na novi sastav  Vlade, a to podrazumeva proceduru predlagawa mandatara, sazivawe sednice i rad samog parlamenta. Smatram da }e to u roku od sedam do desetdanasvebitizavr{eno -rekao je Dodik novinarima u Tesli}u. On je najavio da }e sa premijerom Aleksandrom Xombi}em danas dogovoriti razgovor i da „postoji spremnostsvihdanajedancivilizovan i kolegijalan na~in re{imonekeproblemeidamonovu snagu”. Dodik je kazao da }e se, poredvladaju}ekoalicije,razgovarati sa jo{ nekim partijama koje su zastupqene u parlamentu i wihovoj sposobnosti da se ukqu~eipoboq{ajuposlani~ki kapacitetSNSD-a. UBawalucijeotomegovorio i potpredsednik SNSD-a Igor Radoji~i}kojijenakonferenci-

ji za novinare kazao da u vrhu SNSD-a postoji ve}insko mi{qewe da su u izvr{noj vlasti potrebninoviqudi,ukqu~uju}i ipojedinajavnapreduze}a,ustanove i institucije Republike Srpske. On je dodao da je ciq promena da se odgovori na ekonomskukrizuidaizvr{navlast ostvarimaksimum,inaglasioda onnijeuopcijizafunkcijupremijera, preneli su bawalu~ki mediji.


24

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak25.februar2013.

Posledwi pozdrav dragom te~i

PRODAJEMO jednoiposoban stan na Bulevaru Evrope 35.500, prvi sprat. Telefon 6447-622. 69709

Posledwi pozdrav stricu i dedi

bratu,

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 69811

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi dragom

Nataliji [u}ov

Milo{u Svorcanu

na{em

Stojanka Bubwevi} ^uva}emo te u na{im srcima.

od: snaje Mire i wene familije.

od supruge Borke sa familijom.

Porodica Rajtenbah.

69841

69854

69846

od: brata Tomislava, brati}a Milo{a i Miqana sa porodicom i bratanice An|elke.

Napustila nas je na{a baka

1932 - 2013.

69868

Posledwi pozdrav dragom te~i

pozdrav

Todoru Ili}u

Milo{u Svorcanu od porodice Divqan.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 69814

dnevnik

Posledwi pozdrav priji

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini preminula na{a draga

69867

Posledwi pozdrav sestri

Milo{u Svorcanu

Nataliji [u}ov

Natalija [u}ov

19. 10. 1956 - 23. 2. 2013.

19. 10. 1956 - 23. 2. 2013.

od porodice Buli}.

od porodice Mihaqi~i}.

69866

69848

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 25. 2. 2013. godine, u 14 sati, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena porodica: majka Qubica, }erka Dragana, zet Zoran i unuk Borislav. 69847

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav dragom bratu

Savi Ludo{ki

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada u 55. godini napustila na{a

od sestre Du{anke Dobre~evi} sa porodicom.

69858

Radoslavu Skelexi}u

Milo{u Svorcanu

Posledwi pozdrav na{oj tetki i baki

Sava Ludo{ki

Savi Ludo{ki

ro|. Kladar

iz Vilova

ro|ena 16. 6. 1958. godine, u mestu Hrti}, Dvor na Uni. od: sestre An|elke i Zoranke i brata Milana.

od: sestre Vi{we Kladar sa porodicom.

od: brata Baja, snaje Jasne, Andrijane i Nemawe.

Sahrana je u utorak, 26. 2. 2013. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni suprug Branislav Ludo{ki. 69856

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

OG-1

69870

dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu

69857

Stojanki Bubwevi}

Sa tugom se opra{tamo od

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

S po{tovawem, zauvek }emo te se se}ati. Porodica Karawac. 69853

Lazaru Popovi}u Sestra Sara, Aziz, Haki, Branka, Stefan i An|elka.

Milo{u Svorcanu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 87. godini preminula na{a majka i baka

od: brata Zdravka, snaje Ivanke i Sa{e i Vladimira sa porodicama.

69871

Gige na{eg plemenitog ujaka. Po~ivaj u miru.

Gli{a Tadijin Giga

Gigi Tadijinu brata

i

Sestra Kaja, sestri~ine Mira i Qiqa sa porodicama. 69842

69869

1934 - 2013. od sestre Nevenke Jovanovi}.

Termin ispra}aja }e se naknadno objaviti. O`alo{}ena porodica.

69849

69838

Posledwi pozdrav dragom ocu

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{

Dana 24. 2. 2013. godine preminuo je na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Stojanka Bubwevi}

Sahrana }e se obaviti u utorak, 26. 2. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milo{ Svorcan preminuo u 74. godini. Sahrana }e se obaviti 25. 2. 2013. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sirigu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: supruga Ru`ica, sin Vaso, }erka Zorica, snaja Ru`ica i unu~ad Nenad, Dragana, Uro{ i Aleksandra. 69865

69852

Miodragu Maletinu

Miodrag Maletin

iz Mo{orina

1930 - 2013. iz Mo{orina

S qubavqu, }erka Staza Mati} sa porodicom.

Sahrana je danas, 25. 2. 2013. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Mo{orinu.

69839

69837

S tugom i po{tovawem: supruga Zlata, sin Radenko sa porodicom i }erka Staza sa porodicom.


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav na{em dobrom i voqenom kom{iji

ponedeqak25.februar2013.

Posledwi pozdrav

25

Posledwi pozdrav

Risto Bijeli} 14. 1. 1928 - 25. 2. 2010.

Zdravki Mati}

Kom{ije iz Mileti}eve 36.

Na{ dobri otac, svekar i deda tri godine po~iva ispra}en u ve~nost sa ose}awem neizmerne praznine i bolom koji ne jewava, ~uvan od zaborava sa po{tovawem i zahvalno{}u.

Lazaru Popovi}u Lazi Popovi}u

na{em dragom zetu, {ogoru, te~i i dedi od porodica: Pavlina, Gavari} i Vidovi}.

Radoslavu Skelexi}u 1944 - 2013. Preminuo je 24. 2. 2013. godine. Ispra}aj je danas, 25. 2. 2013. godine, u 14 ~asova, u Vilovu. O`alo{}ena porodica Skelexi}.

Mirjana i Danilo sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

69864

69812

69855

Posledwi pozdrav sestri i tetki

69862

dragoj

Dragi na{ Batko,

69844

Slavica Rodi} - Polender

Dobrom ~oveku i posledwi pozdrav.

Ne|eqki Baq

Sahrana je 26. 2. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Stanari zgrade Ul. Milete Proti}a br. 1

kom{iji

Lazare Popovi}u

Ne|eqki Baq bio si, i osta}e{ primer nesvakida{we dobrog ~oveka i prijateqa...

od: Milorada, Tawe i Nenada.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 25. 2. 2013. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Gajdobri. Porodice Baq.

Porodica Torwanski

O`alo{}ena porodica. 69863 69830

69851

69840

Sa tugom i bolom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj dragi suprug

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj i nikad zaboravqenoj majci, svekrvi i baki

Lazar Popovi}

Porodica Krstin.

69845

Posledwi pozdrav

Branislav Vuli}

Lazar Popovi} Bata

Milevi Nikoli} 1932 - 2013.

Voqeni brate, po~ivaj u miru.

Sahrana }e se obaviti u utorak, 26. 2. 2013. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoja sestra Qubica.

Supruga Verica. 69832

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru, stricu i dedi

Branislav Vuli}

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

69850

Lazaru Popovi}u

Posledwi ujaku

pozdrav

voqenom Tvoji: ujna Katica, brat Voja, snaja Alenka sa decom, zet @ika, sestra Vera sa decom.

na{em dragom zetu, {uraku i te~i.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana obaviti 25. 2. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Draga majko, svekrvo i bako, sre}ni smo {to smo te imali i beskrajno tu`ni {to smo te izgubili. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}eni: ta{ta Jeca, @ika, Lepa i Nole Rusmir. 69861

Preminuo je na{ dragi otac i deda

Lazaru Popovi}u Zauvek }emo te nositi u na{im srcima, mislima i se}awima. O`alo{}eni: brat Dragan, snaja Maja, bratanice Jelena i Bojana i zetovi Vlada i Nemawa sa decom.

69835

Branislavu Vuli}u Srbi

69831

Na{ plemeniti i dobri suprug, otac, svekar i deda

Bobi{a sa porodicom.

69859

69836

Branislav Vuli} Srba

Posledwi pozdrav dragom kumu

O`alo{}eni: sin ^edomir, snaja Renata, unu~ad Ivana, Aleksandra, Olivera i Nikola.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Zoran Pomori{ki

1931 - 2013.

1930 - 2013. Vole}emo te uvek i zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Ti }e{ nas uvek gledati s neba. Sahrana }e se obaviti u utorak, 26. 2. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Lazaru Popovi}u Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava dragi na{ kume. Toma i Dragica sa decom. 69860

preminuo je posle kra}e bolesti, u 83. godini.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 25. 2. 2013. godine, u 14 sati, u mestu Boto{.

Branetu

O`alo{}ena tvoja }erka Nata{a i unuk Mladen.

od: Steva, Zdenke i dece.

69834

69833

O`alo{}ena supruga Stanka, sin Branislav, snaja Milka i unuci Zoran, Milorad i Du{an.

69843


26

08.55 09.05 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45 00.15 00.35 01.05 01.45

tv program

ponedeqak25.februar2013.

Потрошачкирепортер Универзум Палета Најглупљиамеричкипреступници Кадзазвони Имемогсокака Вести Бразде Чаририболова ЗлатиборПетровић-великан српскеветерине Преживели Вестизаособесаоштећеним слухом Оперативци Све(т)оконас Политбиро Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао Вредизнати ТВДневник Оперативци Другисусрет Војвођанскидневник Једаннаједан Универзум Стилиград Најглупљиамерички преступници Вредизнати КонцертуСинагоги Све(т)оконас

07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30

Док.програм ВОА Документарнипрограм Краткевести Свет животиња Културнипрограм Документарнипрограм Излогстрасти Краткевести Документарнипрограм Глас завичаја Војвођанскевести Панорама Свет животиња Војвођанскевести Излог страси За корак испред Војвођанскевести Без цензуре Војвођанскевести Културнипрограм Панорама ВОА

06.05 08.00 09.05 10.09 10.41 11.11 12.00 12.15 12.30 12.44 13.33 14.52 15.05 16.00 16.45 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.48 22.55 23.40 00.03 00.58 02.30 03.38 03.51 04.24 04.55

Јутарњи програм Јутарњи дневник Позориштеукући Лов и риболов Еко караван Тристатринаеста Дневник Спортплус Стоп спорт Доусијања Циклус-драмскасерија:СветозарМарковић-дечакизЈагодине Какосеторади ОвојеСрбија Бољиживот Гастрономад ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Бољиживот Селогориитако,филм Доусијања Дневник Пљачкаши Ноћнибиоскоп:Полицијска правда,филм Позориштеукући Гастрономад Око Лов и риболов Тристатринаеста

06.02 Концерт за добро јутро 07.02 Слагалица 07.21 Датум 07.27 Верскикалендар 07.38 Тролови 08.04 ПчелицаМаја 08.25 АнаДобрићени 08.32 Верујте,алинепретерујте 09.18 СредњастручнашколаМионица 09.48 Кораккафизици 10.04 Вреле гуме 10.32 Књига утисака 11.10 Клиника вет 11.41 Контекст 12.15 Музичкипрограм

МетДејмон и СандраПеровић

Берлинале2013. 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.40 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.55 23.10

Таблоид Несврстани Верскинедељник Путевинаде Бразда(мађ) Мађарсканароднамузика Заљубљенагеографија(мађ) Такмичењепримаша-Чока 2010.(мађ) Златнодоба(мађ) Вести(мађ) Подистимкровом Повратакнасело ХалоТВ(мађ) Добровече, Војводино(мађ) Културнимагазин(Јеленлет) (мађ) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Емисија(мађ) Нашидани(мађ) Емисија(мађ) Кадсистран,филм Потрошачкирепортер Палета

ЏимМорисон

Кадсистран Филмоткриваисторијскеи претходно необјављене снимке славног рок квартета и пружа увид у револуционарниутицајмузикеинаслеђабенда„Дорс”.Филмјережирао награђивани редитељ и сценариста Том Дисило, а нараторјеЏониДеп. Улоге: Џим Морисон, Реј Манзарек, Џон Денсмор, ЏониДеп Режија:ТомДисило (РТВ2,21.30)

09.10Хранаивино 09.35Серија 10.20Трас 10.30Сокаче 11.00 Вести 11.10 Евонаскодвас 12.05УјакизАмерике 13.00Вести

Спринт Емисија колажног типа у којој се прате новосадски клубови, међународна такмичења у Новом Саду и репрезентативни наступи. Догађаји се приказују из вишеугловаузизјавеглавнихактера. Аутор:ЛазарКуртеш (Новосадска ТВ,21.00) 13.10ПутзаЕвонли 13.40Спринт 14.05Ленија 15.00Вести 15.10Серија 16.00Објектив(слов) 16.15Објектив(мађ) 16.30Хранаивино 17.00МистеријеКГБ-а 17.30Новосадскопоподне 18.45Речзаданас 19.00Објектив 19.30ПутзаЕвонли 20.30Истрага 21.00Спринт 21.30Серија 22.00Објектив 22.30УјакизАмерике 23.20Серија

09.30 Одбојка Серија А1:Пјаћенца -Трентино 11.00 АТП Дубаи 14.15 СК Студио 16.00 АТП Дубаи 19.15 НБА недељно 19.45 Преглед Премијер лиге 21.00 Премијер лига:Вест Хем – Тотенхем 23.00 Преглед шпанске лиге 00.00 Премијер лига,вести 00.15 Евролига Магазин 00.45 Преглед холандске лиге

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.20 23.20 23.35 01.30 01.35 02.35

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Филм:Афера Томас Краун Ноћни журнал Филм:Законзлочина Срећне вести Лас Вегас Љубав и казна

dnevnik

08.25 09.30 10.00 10.35 12.05 13.15 14.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.05 21.00 23.00 23.35 23.55 01.25

Најбољегодине Кажипрст Вести Интернат Цртанифилмови Нинџаратници Филм:Судњаноћ Вести Спортскипреглед Дваипомушкарца Титовакухиња Вести Нинџаратници Измеђудвеватре Филм:Виртуозност Вести Спортскипреглед Интернат Филм:Судњаноћ

08.00 Цртани филм 09.00 ВИПрум 10.00 Филм: Под опсадом 2: Мрачнатериторија 11.45 Ситивести 12.00 Филм: Бладрејн 14.00 Породичниобрачун 15.00 СобарицасаМенхетна 15.45 МаријанаиСкарлет 16.30 Громурају 17.30 КопнаПинку 18.00 Ескобар-господарзла 20.00 Филм: Клијент 22.00 Филм: Ратникџихада 00.00 ДувалиМорети 01.00 Филм: Карлитинатајна

Судећи по виђеном, 63. Берлинале нијеславноотворило ову фестивалску годину. Слаб такмичарски програм потврдио је његов све лошији рејтинг у односу на европскеривалеуКануиВенецији. Ауторка: СандраПеровић (РТС2,20.12) 12.55 Животнасрединаиздравље 13.24 Трезор 14.26 Верујте,алинепретерујте 15.12 СредњастручнашколаМионица 15.42 Кораккафизици 16.00 Сат 16.45 Све боје живота 17.15 Идиот 18.13 Адлибитум 18.43 Напрвулопту 19.14 Верски мозаик Србије 20.12 63.берлинскифилмскифестивал 21.00 Идиот 21.56 85.доделафилмских награда„Оскара”,снимак 23.25 Фест2013 23.55 Времејенамојојстрани 00.28 Трезор 01.28 Сат 02.13 Свебојеживота 04.43 Адлибитум 03.13 Музичкипрограм 03.53 63.Берлинскифилмски фестивал 04.39 ВерскимозаикСрбије 05.27 Времејенамојојстрани

Мери-Луиз Паркер

Клијент Прича о бистром дечаку Марку и његовом одрастању у камп приколици недалеко од Мемфиса мења свој ток када Марк и његов млађи братсведочео самобиству. Улоге: Сузан Сарандон, Томи Ли Џонс, Бред Ренфро, Мери-Луиз Паркер, Вил Петон, Вилијем Ејч Мејси,ЏејТиВолш,Ентони Едвардс Режија:ЏоелШумахер (Пинк 2,20.00)

ПредрагЕјдус

Тамнајеноћ Београд1992.-распадЈугославије,блокада,несташице,редовизахрану,студентскапобуна.Животдвејубеоградских породица и личне драме њених чланова проузрокованесоцијалнимпотресимаиграђанскимратом. Улоге: Драган Мићановић,БранкаКатић,ЈелисаветаСаблић,ПредрагЕјдус Режија: ДраганКресоја (Хепи,16.15) 05.00 08.00 08.55 09.15 09.20 09.45 10.00 10.25 10.50 10.55 11.30 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 18.50 20.00 21.00 22.30 23.30 01.00 03.00

Добројутро,Србијо Кадасудиносаурусивладали Повратакмалогтигра Мегаминималс Зокинавеселојфарми Телешоп Сабрининтајниживот Винкс5 Монстерхај Монсуно Бен10 Покемони Моћниренџери Телешоп Вести Гламур Љубавнадокторка Вести Телешоп Тамнајеноћ,филм Телемастер Насловнастрана,квиз Филм Чађавамехана Ћирилица Револуција Филм Филм Филм

РенеРусо

Афера ТомасКраун Милионер Томас Краун окружен је женама, али га мучидоколица,којуспречава тако што се из хобија бави крађом скупоцених уметнина.ИзњујоршкогМетрополитенмузејаКраункрадеједну од најпознатијих Монеових слика, чинећи још једно педантнопланираноиелегантноизведенокривичнодело. Улоге: Пирс Броснан, Рене Русо, Френки Фејзон, ДенисЛири,БенГазара Режија:ЏонМектирнан (Прва,21.20)

07.00 11.00 12.30 13.00 13.20 14.00 15.00 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 20.45 21.20 23.00 23.30 00.30 01.00 02.00 03.30 05.00

Добројутро Тренутакистине Нежељене Првинационалнидневник Курсаџије Тачноуподне Наследници Националнидневник Кувањеимување Прељубници Националнидневник Маланевеста Бинго Гранднародпита Прељубници ПаблоЕскобар Кувањеимување Пинктаргет Филм: Таксиста Филм: Мојпрвигосподин Филм: Таксиста

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00  Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Биграфије, 12.00 Фарма, 13.00 Прес пресек, 14.55 Инфо, 16.00 Аморе Латино, 16.55Инфо,17.30Бибер,18.30Кухињица,18.55Инфо,19.30Бибер,20.15 Отворениекран-ретроспектива,21.15Биографије,22.00Бибер,22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

12.00Срем на длану: С. Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника: Срем на длану: Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak25.februar2013.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

17

27

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ,ПРВИЦАРХРИШЋАНИН

Пише:др Радивој Радић 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Краљ посластичара као кувар Луксузни дом Шминкање са Клио Венчаница из снова Четири венчања -Америка Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Медијум са Лонг Ајланда Најгора мама на свету Проблематичне будуће мајке Посластичарски ас Краљ посластичара као кувар Луксузни дом Шминкање са Клио Венчаница из снова Алесандрова кухиња Стручњак за торте Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Опседнута мајка Велике ромске свадбе Америка Последице гојазности Полицајке округа Брауард Повратак Хани Бу Бу

08.00 Тајни рат 09.00 Упознајте Римљане 10.10 Пут ћилибара –од Дунава до Јадранског мора 11.10 Героуов закон 12.20 Уметност Русије 13.20 Фарма из Едвардијанског доба 14.30 Тајм тим година 15.30 Упознајте Римљане 16.40 Трачко злато 17.40 Фарма из Едвардијанског доба 18.50 Ко си заправо ти? 20.00 Фарма из рата 21.05 Мистериозни Мачу Пичу 22.05 Тајни рат 23.05 Трачко злато 00.05 Тајм тим година 01.00Германска племена

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ОзиБу КунгфупричаоТаијипанди БекиШарп Скоросасвимобичнаприча КилБил2 Снежниколач Хладнииграч Дишидубоко Еротскифилм Еротскифилм

Снежниколач Овадрамаговориопријатељству између аутистичне жене и мушкарца који пати одстрашнетраумеизазване аутомобилском несрећом. Алекс,одлазинапут,дапосети старог пријатеља. Сасвим случајно среће Вивијен, помал о напорну али симпатичнудевојку... Улоге: Алан Рикман, Сигурни Вивер, Кери-Ен Мос Режија:Марк Еванс (Синеманија, 18.00)

07.00Добројутро,Хрватска 09.59 Крстарењасветским лепотама2,док.серија 11.09 ДрагаГеневив...2,док.серија 12.00 Дневник1 12.37 Пркоснаљубав 13.22 ДрОз2,ток-шоу 14.35 Трећедоба 15.06 Гласдомовине 15.55 Лубеница 16.45 Хрватскауживо 17.44 Позориштеукући 18.22 8.спрат,ток-шоу 19.10 Темадана 19.30 Дневник 20.34 Потрошачкикод 21.09 Нултатачка 22.15 Дневник3 22.51 Нарубунауке 23.45 ЛудницауКливленду 00.07 1981,филм 01.46 Адвокатскаелита 02.36 Еурека

Кристин Скот Томас

Вила УФиренциуочиратаМусолинијеви миљеници постају свегласнијиисвеугледнијиу италијанском високом друштву које се окупља око принцезе Сан Фердинандо, удовице која не крије да се удала ради титуле и богатства.Њенамногомлађапријатељица, так ође удовица Мери Пантон, лепа је и привлачнаженаодмереногпонашања, треба да одговори на брачнупонуду... Улоге:  Кристин Скот Томас, Шон Пен, Ен Бенкрофт, Џејмс Фокс, Масимо Гини Режија:Филип Хас (ХРТ 2, 20.00)

15.20 15.45 16.35 17.05 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40

СофиПаркер Животупредграђу Какосамупознаовашумајку Увод у анатомију Џордан Украси мој дом Кугар Таун Брза италијанска кухиња Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Затрпани ђубретом Све што нисте знали о љубави. Парови Рајлијев живот Све испочетка Животупредграђу Какосамупознаовашумајку Књижарка Украси мој дом Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Како је бити Ерика Лу��ница у Кливленду Увод у анатомију Очајне домаћице

СЕРИЈА

Монк (Универзал, 19.20) 07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20

Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер,тексашки ренџер Све по закону Монк Вокер,тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Све по закону Монк Хаваји 5-0 Премијера Добра жена Скандал Браћа и сестре Хаваји 5-0

Преводилац у Уједињеним нацијама, Силвија Брум игром случаја чује план о убиствуафричкогпредседникакојијетребаодасеобрати Генералној скупштини УН па и сама постане мета атентатора... Улоге: Никол Кидман, Шон Пен, Кетрин Кинер, Џаеспер Кристенсен Режија:Сидни Полак (РТЛ, 22.20)

Никол Кидман 07.01МалаТВ 07.31 Гладијаторскаакадемија 07.55 Телетабис 08.19 ЖивотсДереком 08.41 Римскетајне 09.10 Школскисат 09.58 Долинасунца 10.45 Шокачкарапсодија 12.01 Недељомудва 13.03 Баштованка 13.31 1981,филм 15.11 Школскисат 16.00 Регионалнидневник 16.35 Долинасунца 17.22 Лепомнашом 18.25 Директ 18.58 МалаТВ 19.32 Кришкесира3,док.серија 20.00 Вила,филм 21.53 Адвокатскаелита 22.46 Злочиначкиумови 23.31 Дваипомушкарца 23.52 Еурека 00.34 ДрХаус 01.16 Лудиодљубави 02.15 Сексиград 02.43 Ноћнимузичкипрограм

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15

ЛохНес БожјаслужбеницаАгнес Ожениосамубицу Соколови Супротниполикакоживети сатим Кадилакмен Школскидани Друмскакафана Еротскифилм Еротскифилм

06.00 Убиствоузатворском дворишту 07.30ДокторкаКвин 09.00 МомцисМадисона 10.00БиоједномједваБожић... 11.30 Утехаирадост 13.00 МомцисМадисона 14.00КаратеКид2 16.00 НинџасаБеверлиХилса 17.45 МомцисМадисона 18.30 Неухватљиваистина 20.00 МомцисМедисона 21.00Многобукениокочега 23.00 ЗаљубљениШекспир

a Vizantion, a kasnije i Carigrad, od naro~ibio dotada{wi zna~aj i vi{e od stole}a bio beznatog zna~aja bila je prirodna luka u zalivu ~ajna varo{ koja je tavorila i, osim slavne pro{loZlatni rog. Najve}i vizantijski istori~ar sti, nije imala gotovo ni{ta. Prokopije je u 6. veku zapisao: „On je uvek miran, jer Radovi na gradwi nove prestonice po~eli su 8. novembra 324. a navodi se kako je Konstantin li~no, od prirode nije stvoren za oluje. Kad zimi duvaju s kopqem u ruci, ozna~io liniju spoqweg zida. Neo{tri vetrovi na Bosforu, brodovi u Zlatnom rogu koliko pratilaca je strpqivo i{lo iza wega, a kad mogu da nastave da jedre bez kormilara i opasnosti“. im se u~inilo da je oti{ao predaleko, jedan od wih Gr~ke kolonije na podru~ju Ponta bile su trgova~ki posrednik izme|u Helade i nomadskih plemena s ju`noruskih stepa, kao i naroda Kavkaza i isto~nih obala Crnog mora. Gr~ki trgovci vozili su iz Crnomorskog basena na svojim brodovima `ito, krzno, gra|u za brodove, med, vosak, ribu i stoku. Iz svojih gradova su tamo prenosili vino, maslinovo uqe, tkanine, keramiku i druge zanatske proizvode. U klasi~no doba, najva`niji izvozni produkt sa Ponta u Heladu bilo je `ito, pa su gr~ki gradovi gotovo potpuno zavisili od crnomorskih zemaqa. ^uveni gr~ki politi~ar i besednik Demosten je u 4. stole}u p. n. e. govorio da se samo iz Bosforskog carstva u Gr~ku godi{we izveze 670.00 medimna, dakle 24.000 tona `ita. Na tom va`nom putu je Vizantion bio veoma zna~ajna ta~ka, {to je doprinelo wegovom burnom razvoju i bogaVizantionpodpatronatomIsusainepobedivogSunca }ewu. se odva`io da u~tivo upita: „Koliko daleko, gospoPovremeno bi cvetna razdobqa prekidali ratovi u blizini. Grad je znatno stradao tokom gr~ko-per- daru?” Car je odgovorio lakonski: „Dok onaj koji ide ispred mene ne zastane!“ U izgradwu bio je sijskih ratova, a imao va`nu ulogu i tokom kasnijeg Peloponeskog, nalaze}i se najpre u okviru Atin- ukqu~en veliki broj qudi, pa izvori navode da je za skog saveza. Ali, kad je Sparta odnela prevagu, Vi- zemqane radove uzeto 40.000 pripadnika germanskog zantion je ve{to pri{ao pobedniku. U daqoj isto- plemena Gota. riji, bilo je uspona i padova i wegova sudbina, uvek Da bude velelepan kako je zamislio osniva~, mnogi u najte{woj vezi sa stalnim ratovima gr~kih dr`a- slavni gradovi Carstva – Atina i Rim, Korint i vica. Tokom sna`nog {irewa makedonske dr`ave, Delfi, Efes i Antiohija, ali i drugi, su li{eni znagrad na Bosforu podr`ao je Aleksandra Velikog, ~ajnih umetni~kih spomenika koje je Konstantin jedali je imao burnu povest u doba wegovih naslednika nostavno preneo. [irom dr`ave mogli su se sresti – dijadoha. Posle je Vizantion u{ao u interesnu zo- carevi qudi koji su tra`ili prikladan materijal, a nu najve}e svetske sile – Rima. pogotovo plemenite metale. Na Imao je status slobodnog grada, nekom hramu bi skinuli bronzaTri godine su `iteqi sa daqim {irewem imperije na vrata, drugom metalni krov, Vizantiona odolevali postoje}e privilegije sve vi{e tre}em ukrase s kipova. Posebopsadi vojske mo}nog su`avane i za Vizantion su do no dragoceni kipovi preno{eni kraja 2. veka do{li te{ki dani. su u novu prestonicu i postaSeptimija Severe, a kad Posle smrti imperatora Kovqani na javna mesta ili u velesu im ponestale tetive moda razne rimske legije su prolepnu carsku palatu. Nije bilo za lukove, pravili su ih glasile za cara trojicu vojskoustru~avawa ~ak ni pred tako seku}i kosu svojih `ena vo|a, koji su zapo~eli me|usobznamenitim predmetima sa boganu borbu. A Vizantion je podrtom tradicijom kao {to su tro`ao pretendenta koji je kasnije izgubio rat. Kao po- no{ci na kojima je sedela Pitija u Apolonovom svebednik je iza{ao Septimije Sever i re{io da kazni tili{tu u Delfima. Sve je to ~esto bilo pra}eno sve koji nisu bili za wega. Tako se vojska novog rim- grubim vre|awem paganskih sve{tenika. skog cara 196. obrela pod zidinama Vizantiona. @iPaganski filozof Kanonaris se odva`io da javno teqi su se odva`ili na upornu odbranu, koja je traja- zameri Konstantinu {to se tako odnosi prema stala tri godine. Prema nekim svedo~anstvima, kad su rom nasle|u i rekao mu: „Ne uzdi`i se iznad na{ih im ponestale tetive za lukove, branioci su ih pravi- predaka, jer si ih ti uni{tio!“ Konstantin je nareli tako {to su sekli kose svojih `ena. Pohodila ih dio da ko~opernog mudraca izvedu pred wega i najpre je i glad, pa su bili primorani da se hrane mesom ma- opomenuo da se uzdr`i od paganskih propovedi. Ali, ~aka i pacova, a zabele`en je i kanibalizam. Napo- Kanonaris je u nastupu hrabrosti nastavio da se sposletku, `iteqi nisu mogli odoleti i grad su predali ri s carem i povikao da `eli da umre za pretke. Car, Rimqanima. nije voleo da mu se protivre~i i naredio je da se neSeptimije Sever se nije mogao uzdr`ati, ve} je bes poslu{nom filozofu odrubi glava. koji mu se nakupio tokom duge opsade izlio na stanovU novoj prestonici su podignute terme, bibliotenike Vizantiona. Naredio je da se svi vojnici koji su ke, veliki hipodrom za 60.000 posetilaca, kao i ~itav pre`iveli kazne, gradu je oduzeo autonomiju i pot~i- niz novih zdawa razli~itih namena. Sem hri{}annio ga Perintu, a `iteqe podvrgao te{kim poreskim skih, podizani su i paganski hramovi, me|u kojima se nametima. Ni to mu nije bilo dovoqno, pa je zahtevao isticao posve}en Tihi, bogiwi sudbine. Podignuta je da se poru{e sva zna~ajnija zdawa i potkopaju bedemi. i xinovska statua Heliosa, nepobedivog Sunca, koja Prema nekim izvorima, imperator se ubrzo pokajao je zapravo predstavqala Konstantina. Veruje se da je zbog sasvim nepotrebnih razarawa i zapovedio da se on u unutra{wost tog kolosa simboli~ki sakrio koneke gra|evine obnove. Ipak, grad koji je mnogo izgu- madi} krsta.

Z

Преводилац

Сигурни Вивер

07.50 08.15 08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.45 13.35 14.25

Zlatnirogizbegavaju ioluje

08.10Мојиџепниљубимци,цртани 08.30Jу-Ги-Ох! 08.55Вирусатeк 09.25Флешпојнт 11.25 Вишеодмене,филм 13.25РТЛекстраМагазин 14.10Крвнијевода 15.10Флешпојнт 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00СулејманВеличанствени 22.20Преводитељица,филм 00.35 Долазак

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какотораде? Какосеправи? Врхунскоградитељство Аутапомери:Берлин Трговциаутомобилима Америчкичопери Разоткривањемитова Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какосеправи? Дајнамо,чудеснимађионичар Преварантинаделу Преживљавање Чудовиштаизреке ПричаобандамасаРосом Кемпом

08.30 11.30 12.30 16.30 17.15 17.30 18.15 19.00 21.00 22.30 22.45 23.45

Билијар Скијашки скокови Билијар Скијашки скокови Атлетика Фудбал Билијар Фудбал Рвање Сви спортови Борилачки спорт Билијар

КњигуРадивоја Радића “КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ /Надмоћ хришћанства„ (издавач:“Еволута”, Београд),можетенаручитипутемтелефона065/2621–204, 069/2621–204 и 011/2621–204илисајтоваwww.shopmania.evoluta.rs, www.evolutabc@gmail.comи http://www.facebook.com/evolutaizdavackakuca.beograd

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du{anVlaovi} (480-6802). Glavni i odgovorni urednik Aleksandar\ivuqskij (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: NadaVujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), DejanUro{evi}(ekonomija 480-6859), Vlada@ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), AleksandarSavanovi}(novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), NinaPopov-Briza (kultura 480-6881), SvetlanaMarkovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), VesnaSavi} (svet 480-6885), \or|ePisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{koLazovi}(reporta`e i feqton 480-6857), BranislavPuno{evac(sport 480-6830), JovanRadosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), IvanaVujanov(revijalna izdawa 480-6822), Slobodan[u{wevi} (foto 480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), NedeqkaKlincov(tehni~ki urednici 480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasni sektor 480-68-68), FilipGligorovi}(Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


28

monitor

ponedeqak25.februar2013.

dnevnik

H o r o s k o p 25. februar 2013. OVAN 21.3-19.4.

Данасвампојединиплановимогу потонутиуводу,посебноакосуповезани с потенцијалним услугама пријатељаизиностранства.Могући проблеми с млађим члановима породице.

BIK 20.4-20.5.

Небитребалодадоноситебитне одлуке,посебноакосеодносеина ширупородицу.Тренутнонеможете реалнодасагледатеситуацију,може вам се десити да будете сами противсвих.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

И даље су присутне напетост и нервозапанемојтеистрчаватиснепримереним коментарима. Немате најбољукомуникацијуснадређенима, а ни превише разумевања за партнера.

Ималикрајаконфузнимситуацијама?Немојтедозволитидаствари на које не можете утицати покваре вашедоброрасположење.Опрезје неопходануновчанимтрансакцијама.

Нистебашнајпожељнијисаговорник.Имаћетеутисакда,уколиковам себилокосупротстави–иманешто противвас,алинијебаштако.Појединцићеизтогразлогабитипринуђенидапрећутебитнеинформације.

На послу нисте најрасположенији.Појединеколегеправегрешке,а ви постајете колатерална штета. Никако не можете да прихватите непримеренопонашањепријатеља вашегпартнера.

Zoran Delibos

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Израженојенеслагањесастаријим члановима породице. Не можете да толеришете понашање које апсолутнонеподржавате,аликључ неслагања лежи у различитим системимавредности.

Будите веома опрезни с новцем, посебноакојетоновацдругихљуди.Небитребалонидасеодлучитенабанкарскикредит.Пажњаусаобраћају је неопходна прилик ом престројавања.

Иматеутисакдавампартнерпрећуткујепојединеплановевезанеза финансије. Пок ушајте да будете отворенији и флексибилнији па нећенипостојатиразлогзанеразумевање.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Већвамјесвегадостапаћетесе потрудитидаствариузметеусвоје руке. Није најбољи дан за тако нешто. Пре свега, немате довољно концентрације.Будитеопрезниусаобраћају!

Неуспеватедареализујетезацртане планове, имате утисак да вам ствари измичу контроли. Посебно будитеопрезниаковамјепосаоповезансрачуноводствомифинансијама.

Немојтесеупуштатиурасправес надређенима, поготово не инсистирајтенапословнимпредлозимајер неће наићи на одобравање. Успех васочекујеуоквирууметничкихзанимања.

TRI^-TRA^

Оперисана Леди Гага V REMENSKA

PROGNOZA

Топло,кошава.киша

Vojvodina Novi Sad

11

Subotica

10

Sombor

11

Kikinda

12

Vrbas

12

B. Palanka

11

Zreњanin

12

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Panчevo

12

Vrшac

13

Srbija Beograd

12

Kragujevac

12

K. Mitrovica 15 Niш

15

Evropa

NOVI SAD: Relativno toplo i obla~no uz poja~an jugoisto~ni vetar i povremenu ki{u. Popodne i krajem dana vetar postepeno slabi. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 6 stepeni, a maksimalna 11. VOJVODINA: Relativno toplo i obla~no uz poja~an jugoisto~ni vetar i povremenu ki{u. Mogu}i su kratkotrajni sun~ani intervali pre podne Po podne vetar slabi. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 5 do 8 stepeni, a maksimalna od 10 do 13. SRBIJA: Relativno toplo i prete`no obla~no uz umeren do poja~an jugoisto~ni vetar i povremenu ki{u. Mogu}i su kratkotrajni sun~ani intervali pre podne. U toku dana vetar slabi. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 4 do 8 stepeni, a maksimalna od 9 u Timo~koj Krajini do 16 stepeni na jugu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak ki{a i pad temperature. Vetar slabi i skre}e na isto~ni i severoisto~ni. U sredu jo{ malo hladnije uz slab severozapadni vetar s ki{om koja prestaje do kraja dana. Od ~etvrtka suvo. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Mogu}e su tegobe kod ve}ine hroni~no obolelih osoba. Sr~anim bolesnicima i astmati~arima se naro~ito preporu~uje da po{tuju savete lekara. Meteoropatske reakcije u formi glavoboqe, nervoze i reumatskih bolova bi}e najizra`enije.

Madrid

9

Rim

11

London

6

Cirih

0

Berlin

2

Beч

5

Varшava

3

Kijev

0

Moskva

0

Oslo

1

St. Peterburg -1 Atina

19

Pariz

4

Minhen

-1

Budimpeшta

7

Stokholm

2

Леди Гага повредила је кук наступајући, а повреду је погоршала јер није паузирала док се не излечи, и морала је на операцију де сног кука. Певачица је, након операције у среду увече, на Твитер по ставила слику инвалидских колица и поруку за фанове: „Хвала вам од срца, ваша храброст ми улива снагу за живот. Само помислим на то колико сте ви сваког дана храбри, и знам да, ако можете ви, могу и ја.„ Гаги предстоји дуг опоравак, и није познато када ће моћи да настави турнеју. Можда ће морати и да сноси финансијске последице, јер осигурање истражује да ли да повреду третира као да се певачица намерно повредила, јер није престала да наступа упркос саветима лекара.

VIC DANA Којајеразликаизмеђу комарцаимушкарца? -Комарацживцира самопреколета!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

203 (-3)

Slankamen

330 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

274 (-4)

Zemun

390 (5)

Bogojevo

243 (-9)

Panчevo

394 (12)

Smederevo

532 (2)

Baч. Palanka 262 (-4) Novi Sad

270 (-1)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kneжevac

197 (-3)

S. Mitrovica

394 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

258 (-1)

Beograd

342 (3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

309 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

326 (4)

NERA

Hetin

76 (-10)

SAVA

1 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

58 (6)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 25.februar 2013.