Issuu on Google+

NOVISAD*

SREDA23.JANUAR2013.GODINE

GODINALXXI BROJ23685 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

AERSDAOSAGLASNOST–GASOD1.FEBRUARADEFINITIVNOPOSKUPQUJE

Kubikzadoma}instva oko48dinara str. 4

VLADAVOJVODINEFORMIRALARADNUGRUPU ZBOGARAN@MANAS„ALDAHROM”

NA ZI RE LI SE KRAJ SUD SKOM SPO RU OKO NO VE AUTO BU SKE STA NI CE

str. 3

POKRAJINSKISEKRETARIJATZAPRIVREDU OPTU@IOVERICUKALANOVI]

Ministarka ukampawi protivVojvodine

Politika

Nov  i Sad i Dev  i} za vans  uds  ko por  avn  aw  e

str. 3

MINISTARPREDSTAVIOZAKONOPODSTICAJIMAUPOQOPRIVREDI

Dodesetmiliona dinarapaorima, zadrugama...

2 Raspu{ten odbor DS-a u Temerinu

Ekonomija 4 Prioritet pruzi Novi Sad – Stara Pazova 4 Po jeftine stambene kredite u 11 banaka 5 Bankarima Balkan rizi~an, ali profitabilan

NoviSad

str. 9

Suvoi promenqivo

Foto: F. Baki}

Eksperti propitujuugovor sEmiratima

NASLOVI

7 Obnova dela Elektrotehni~ke {kole 8 Ni avans ne bri{e staru kamatu

Vojvodina 10 Prvo poverila~ko ro~i{te o zrewaninskom brodogradili{tu 10 Vrbas: Zapaqena tabla s neprimerenim natpisom

Dru{tvo 11 Senta: @ene opet biraju ginekologa

Najvi{a temperatura7°S

str. 6

Crna 12 Novi Sad: Uhva}eni posle kra|e

OKON^ANOIZGNANSTVOKRAQAPETRAII KARA\OR\EVI]A

DANASGODI[WICANOVOSADSKERACIJE

Pomennakeju, spomen-plo~a na[trandu

Sastavqamo svoju istoriju

str. 9

str. 11

UREDBAOHLEBUOSTAJENASNAZI

KOLIKOSMOSPREMNIZABORBUPROTIVTEHNOLO[KOGKRIMINALA

Srbijabite{ko Veknanesmepreko izdr`alasajbernapad 48,5dinara str. 6

str. 12

SPORT

n NOVAKSFEREROMZAFINALE

str. 14 – 18

n NA[IRUKOMETA[IKASKAJUZANAJBOQIMA

n „DNEVNIKOV”[AHSREDOM

n SPENSOVALIGAMALIH[AMPIONA


2

POLiTikA

sreda23.januar2013.

dnevnik ODLUKOM VRHA DEMOKRATSKE STRANKE

PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLI] U SLOVA^KOJ

Raspu{tenodbor DS-auTemerinu

Neraskidiveveze dvejudr`ava – Slova~ka i daqe sna`no podr`ava evrointegracije Srbije, uz konstataciju da je, zahvaquju}i predsedniku Srbije i novoj administraciji u Beogradu, do{lo do zna~ajnog napretka na tom putu – rekao je slova~ki predsednik Ivan Ga{parovi~ nakon susreta s predsednikom TomislavomNikoli}em. Dvojica predsednika su nakon razgovora u Bratislavi konstatovala da Srbiju i Slova~ku spajaju neraskidive veze, mada nisu jo{ u potpunosti iskori{}ene, {to }e, naglasili su, biti va`an zadatak u periodu pred nama. Nikoli} je istakao da su veze dveju

Ambasadorkana{ezemqeuSlova~kojRadmilaHrustanovi} ipredsednikSrbijeTomislavNikoli}

zemaqa neraskidive, istorijske i sna`ne, i naglasio da Slova~ka pru`a dve dragocene podr{ke Srbiji. – Jedna je na na{em putu ka Evropskoj uniji, a druga je da se dogovorimo s Albancima na Kosovu i Metohiji i da odbranimo ono {to bi svaka dr`ava odbranila, a to je suverenittet i teritorijalni integritet – rekao je Nikoli}. Ga{parovi~ je poru~io da predsedniku Srbije zavidi na Slovacima koji tamo `ive jer su, iako odr`avaju svoj nacionalni i kulturni identitet, uvek bili lojalni Srbiji.

Vrh Demokratske stranke raspustio je op{tinski odbor DS-a u Temerinu, re~eno je „Dnevniku” u DS-u. U toj op{tini DS je u vlasti i ima predsednika op{tine iz redova stranke, ali zasad nema potvrde o tome da li }e raspu{tawe temerinskih demokrata uticati i na promenu u lokalnoj vlasti. Funkcioner Pokrajinskog odbora DS-a za Vojvodinu Strahiwa Simovi} ka`e da je to jedini odbor u Pokrajini koji je raspu{ten nakon {to je pro{le nedeqe odlu~eno da }e ista sudbina sna}i ukupno tridesetak odbora u Srbiji zbog, kako je to lider demokrata Dragan \ilas prethodno saop{tio, lo{ih rezultata na izborima u maju pro{le godine.

kao je „Dnevniku” predsednik Izvr{nog odbora PO DS-a za Vojvodinu Strahiwa Simovi}. Govore}i o u~e{}u demokrata u organima vlasti u Temerinu, Simovi} je kazao da su odbornici vlasnici mandata, a da „mi nikog ne izbacujemo iz stranke nego se, takore}i, me{aju karte”. Po wegovim re~ima, DS u Vojvodini odranije ima dva raspu{tena odbora, u Ba~koj Palanci i Ba~koj Topoli, gde su tako|e postavqeni poverenici stranke. Ranije je raspu{ten i odbor u Sremskoj Mitrovici, oko kojeg se, podsetimo, vodila „bitka” pred unutarstrana~ke izbore u DS-u na kojima je za novog predsednika stranke izabran \ilas.

Odborni~ki sastav

DSiDSS Potpredsednik DSS-a Milo{Aligrudi} izabran je za predsednika Potkomiteta Saveta Evrope u Strazburu za spoqne poslove, saop{tila je Demokratska stranka Srbije. Aligrudi} je do sada bio potpredsednik tog Potkomiteta u tri mandata, navodi se u saop{tewu. Potkomitet je jedino telo Saveta Evrope koje se bavi odnosom SEa i drugih me|unarodnih organizacija, navodi se u saop{tewu. Istovremeno, Demokratska stranka je saop{tila da je potpredsednica Demokratske stranke i ~lanica Stalne delegacije Skup{tine Srbije u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope Nata{aVu~kovi}izabrana za predsednicu Komiteta za poslovnik i procedure Parlamentarne skup{tine SE-a. Wu je za predsednicu Komiteta predlo`ila parlamentarna grupa socijalista u Skup{tini Saveta Evrope.

Malovi}:Prijava protivCvijana ^lanica Predsedni{tva Demokratske stranke Sne`anaMlaovi} izjavila je ju~e da je funkcioner Srpske napredne stranke VladimirCvijan nameravao da pretwama izdejstvuje pu{tawe iz pritvora IvanaPavlovi}a, optu`enog za trgovinu drogom, i najavila da }e DS podneti krivi~nu prijavu zbog dela ometawa pravde. – Borba protiv kriminala nije strana~ki posao niti kampawa, ve} ona treba da predstavqa `equ celokupnog dru{tva, da imamo {kolska dvori{ta bez dilera, i to je najmawe {to mo`emo uraditi, kao i nultu toleranciju prema korupciji – rekla je Sne`ana Malovi} na konferenciji za novinare DS-a. – Ako unutar stranaka imamo za{titnike dilera, te{ko to mo`emo posti}i.

Babi}:SNSnema ~egadasepla{i – Srpska napredna stranka nema ~ega da se pla{i i poziva nadle`ne dr`avne organe da ispitaju sve navode iz krivi~ne prijave, ~ije je podno{ewe najavila funkcionerka DS-a i biv{a ministarka pravde Sne`anaMalovi} – poru~io je ju~e funkcioner SNS-a Zoran Babi}. – Pozivamo nadle`ne da ispitaju sve navode, ali kao {to tra`imo odgovornost ako se ispostavi da je ne{to iz svega toga ta~no, tako tra`imo odgovornost i za reformu pravosu|a zbog koje celo dru{tvo trpi,

zbog koje dobijamo minus EU i zbog koje smo crna ta~ka, a kreator te reforme, u najmawu ruku neuspele i sklandalozne, je podnosilac te prijave Sne`ana Malovi}. Povodom najave krivi~ne prijave, sam Cvijan je u izjavi Tanjugu optu`be nekada{we ministarke ocenio kao besmislene. – Ni sada ni ubudu}e ne}u da odgovaram na wene besmislene optu`be jer je, kada je imala priliku da radi i pri~a kao ministar, pokazala {ta ume – rekao je Cvijan.

TVIT CRTICA Prawei peglawe Poslanik LSV-a u Skup{tini Vojvodine AleksandarMarton obavestio je fanove na lajni: „Vra}ena zastava AP Vojvodine na Gradsku ku}u u Zrewaninu. Trebalo im je {est dana da je operu!„

Engleski, ana{i Funkcioner SPO-a Milan \uki} zapisao je na lajni: „Povratak Petra II u Srbiju, oti{ao kao de~ak, tragi~no manipulisan, posledwi kraq, u~ili su nas da je bio zlo i pobegao s kov~ezima zlata. Sem {to je bio na{ kraq, pokoj mu du{i,

bio je i kraq lo{eg tajminga, sve dobro ga je proma{ilo, al’ pehovi i nesre}e zato nisu. Sigurno nije bio zlo, makar iz razloga {to je kratko vladao, a i to uz pomo} prijateqa engleskih, a na{ih„.

Suzeradosnice Predsedavaju}i Generalnoj skup{tini UN VukJeremi} ne bere brigu o tome {to DS od wega tra`i da vrati mandat. „Ako ho}ete da se ismejete do suza, odslu{ajte prekju~era{we Mentalno razgibavawe!! Marko i Darko, najja~i ste! Tema im je ‘Mar{ na Drinu i druge uvredqive {ovinisti~ke skandalozne pesme’„. S. St.

[EF KOORDINACIONOG TELA ZA JUG SRBIJE ZORAN STANKOVI]

Ospomeniku}emo jo{razgovarati

– Spomenik OVPBM-u ne}e biti uni{ten i bi}e tema daqih raz go vo ra – iz ja vio je {ef Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stankovi} u emisiji „Ka`iprst” B-92, ocewuju}i da su tenzije na jugu Srbije ve{ta~ki stvarane. – U pitawu je ve} vi|ena igra, poku{aj da se obezbede boqe pregovara~ke pozicije, da se iskoristi trenutak u dijalogu Beograda i Pri{tine jer neki ho}e da povuku paralelu izme|u tog prostora i severa Kosova. Situacija je sada pod kontrolom. Stankovi} je dodao da }e stalnim stalnim kontaktom i razgovorom a predstavnicima Albanaca i lokalnom samou-

pravom te tenzije biti spu{tene. On je napomenuo da se situacija oko spomenika koristila za brojne manipulacije, a da je Beograd predlo`io da se spomenik ukloni s javne povr{ine i da se odredi rok za diskusiju o toj temi do 1. juna ili 1. jula, u kojoj bi se razgovaralo i o spomeniku @andarmeriji u selu Lu~ane. – Posle toga bi se donela kona~na odluka o tome da li se mo`e postaviti takav spomenik, i gde. O wemu }e se jo{ govoriti, on ne}e biti uni{ten, razgovara}e se s lokalnom samoupravom, a sada ~ekamo wihov zvani~an zahtev, o ~emu }e se zatim odlu~ivati – rekao je Stankovi}.

U Temerinu odborni~ku ve}inu ~ine DS (pet), SPS–PUPS. DSS–NS, DSVM, SVM (po tri) i GG „Za prosperitet op{tine Temerin” (dva), kao i odbornica LDP-a, koja je krajem pro{le godine pre{la u klub demokrata. U Skup{tini op{tine su jo{ odbornici SNS–PS-a (pet), SRS-a (~etiri), LSV-a (tri) i SPO-a (jedan). – Doneli smo odluku da svi odbori DS-a koji su na izborima dobili mawe od deset odsto glasova, kao i oni koji su bili na vlasti a na izborima su dobili mawe od 15 odsto glasova, budu raspu{teni. Oko 30 odbora }e biti raspu{teno – rekao je \ilas nakon sednice Predsedni{tva stranke, odr`ane pro{log petka u Despotovcu. Predsednik DS-a je tada rekao da su gra|ani jasno rekli {ta misle o radu tih odbora i da mora ne{to da se mewa, kao i da }e to biti pravilo za ubudu}e. Istog dana, iz DS-a je saop{teno da je raspu{ten Gradski odbor stranke u Ni{u, kao i op{tinski odbori u tom gradu. – U Vojvodini je raspu{ten samo odbor u Temerinu i postavqen poverenik DS-a @ivkoPlani} – re-

Investicijeili du`ni~koropstvo Skup{tina Srbije zapo~ela je ju~e novu vanrednu sednicu s 20 ta~aka dnevnog reda. Opozicione stranke su, iako ta tema nije na dnevnom redu zasedawa, kritikovale ideju izgradwe plovnog kanala Dunav–Morava–Vardar, ocewuju}i da je re~ o nerealnom i neozbiqnom projektu, koji zemqu mo`e „opasno” zadu`iti. – Ministar Ba~evi} je u Kini, a mi iz DS-a pitamo {ta }e biti ako on bude uspe{an? ^ujemo da `eli da zadu`i Srbiju za dodatnih 12 milijardi dolara da bi izgradio kanal do Soluna. Ova vlada nas je ve} zadu`ila za vi{e od dve milijarde evra za samo {est meseci – rekao je poslanik DS-a Bo`idar\eli}. – Ovo je Vlada gde ministar finansija potpisuje sporazum za zadu`ewe s Rusijom od 800 miliona dolara i onda po povratku u Beograd dovodi u pitawe ono {to je potpisao. ^ujemo da }e tra`iti da se Vlada ponovo izjasni o nekim pitawima. To nije ozbiqno. [ta }e biti ukoliko Ba~evi} zadu`i Srbiju 12 milijardi dolara, da li to zna~i da }emo sutra morati da se izvla~imo iz nekog aran`mana koji je neko potpisao u na{e ime – upitao je \eli}, dodaju}i i dilemu „da li }e zemqa u}i u du`ni~ko ropstvo?“ Poslanik PUPS-a Momo ^olakovi} ka`e da nije o tom projektu dobio zvani~nu informaciju i da }e se ta stranka, kada predlog stigne u Skup{tinu Srbije, izjasniti. – Svaka investicija koja je isplativa – nije prevelika – nagla{ava ^olakovi}. Ministar poqoprivrede Goran Kne`evi} tvrdi da nema informaciju o tome da je re~ o 12 milijardi dolara. – Jedan od na{ih ciqeva pre svega su investicije i ~lanovi Vlade rastr~ali su se po svetu da poku{aju da ih na|u – poru~uje Kne`evi}. – Mogu govoriti samo o poqoprivredi, da smo razgovarali s kuvajtskim fondom za razvoj, o~ekujemo da u maju na Poqoprivrednom samu u Novom Sadu potpi{emo ugovor o nekim investicijama. Ovih dana podigla se pra{ina oko me|udr`avnog sporazuma s Ujediwenim Arapskim Emiratima, od kojeg tako|e o~ekujemo novac, a pogodne zemqe za to su Kina i Rusija. O~ekujemo u narednom periodu zna~ajna ulagawa jer su poqoprivreda i energetika dva na{a naj ve}a potencijala.

I{krabano„vitajce” Poslanica LSV-a Olena Papuga pitala je ministra policije IvicuDa~i}a da li se wegovo ministarstvo bavi pojavama vandalizma i ka`wavawem vinovnika.

poslani ^ ke teme – Izme|u subote i nedeqe, u nasequ Biki} Do u {idskoj op{tini, gde polovinu stanovni{tva ~ine Rusini, desio se incident prilikom obele`avawa Nacionalnog dana Rusina. Kada su se gra|ani vratili s centralne proslave u Sremskoj Mitrovici, do~ekale su ih i{krabane table na ulasku, na kojima na rusinskom pi{e „dobrodo{li“, ili „vitajce“. Tako|e je bilo i precrtano ime naseqenog mesta na rusinskom jeziku. Rusini ina~e pi{u }irilicom, tako da u toku }irilizacije ne verujem da je nekome smetalo to, ve} najverovatnije nacionalna zajednica koja u tom mestu `ivi ve} 250 godina – upozorila je Olena Papuga, zapitav{i „da li policija reaguje u takvim slu~ajevima gde je o~igledno da su me|unacionalni odnosi naru{eni“.

Ministrovi „skandali” Demokrate su od premijera Ivice Da~i}a tra`ili odgovornost ministra pravde Nikole Selakovi}a za wegovo, kako je oceweno, „skandalozno pona{awe” posledwih meseci. Poslanik te stranke Bo`idar \eli} smatra nedopustivim da Selakovi} „defiluje” na skupu ispred Skup{tine Srbije s organizacijom „Obraz”, ~ije je delovawe zabraweno, a kritikovao ga je i zbog toga {ta je govorio u emisiji „Utisak nedeqe” na TV B-92. Uz napomenu da ministar pravde nije samo predstavnik neke politi~ke opcije ve} mora da brani zakonitost, \eli} je rekao da je Selakovi} to u nedequ odbio da uradi jer nije za{titio pripadnike nevladinog sektora.

SeverKosova ijugSrbije Poslanica NS-a Dubravka Filipovski zatra`ila je od Vlade da Skup{tinu Srbije obavesti o koracima koje je preduzela u razgovoru

Ina~e, u Temerinu su demokrate bile u vlasti i u pro{lom mandatu, a na majskim lokalnim izborima pro{le godine osvojile su oko 13 odsto glasova bira~a. To im je u lokalnoj skup{tini donelo pet od ukupno 33 mandata. U ranijem mandatu imali su {est. Ovog puta, u koaliciji s drugim strankama formirana je ve}ina koja je na ~elo op{tine izabrala VladislavaCapika, predsednika sada ve} raspu{tenog temerinskog odbora DS-a. – Smatramo da je to raspu{tawe nepravedno, ali }emo po{tovati odluku rukovodstva stranke – ka`e za na{ list Capik. – Procenti ne zna~e svugde isto, postoji razlika od op{tine do op{tine, od grada do grada. S. Kova~evi}

s me|unarodnom zajednicom da se zaustave „albanski ekstremisti” na Kosovu, koji su izme|u 20. i 21. januara sru{ili vi{e od 50 nadgrobnih spomenika. – Svaki zlo~in koji se ne kazni – ponavqa se – ukazala je Dubravka Filipovski, i dodala da Vlada, koja je na pravi na~in reagovala kada je u pitawu spomenik u Pre{evu, treba da iskoristi povoqan trenutak i ne dozvoli predstavnicima institucija u Pri{tini da povezuju sever Kosova s Pre{evom i Bujanovcem.

I {ef poslanika DSS-a Slobodan Samarxi} zatra`io je od predstavnika vlasti da saop{te o ~emu se zapravo razgovaralo u okviru posledwe runde razgovora premijera Ivice Da~i}a i kosovskog premijera Ha{imaTa~ija i kakvi su rezultati tih razgovora.

Gdejerehabilitacija Poslanik SVM-a Laslo Varga zatra`io je od Ministarstva pravde i dr`avne uprave i Republi~kog javnog tu`ila{tva podatke o realizaciji Zakona o rehabilitaciji. Wega interesuje koliko je, {to se ti~e podru~ja Vojvodine, zahteva za rehabilitaciju podneto po osnovu starog zakona, koliko je re{eno, realizovano, a koliko odbijeno, kao i koliko je zahteva podneto na osnovu novog zakona, donetog pro{le godine, koliko je realizovano. On je pitao i kada }e podaci biti dostupni na sajtu Ministarstva pravde da bi mogao da se prati tok predmeta koji se odnose na rehablitaciju. Za poslanike URS-a pitawe za Ministarstvo pravde i dr`avne uprave bilo je koliko je gra|ana i koliko dana provelo u pritvoru a da nije dokazana wihova krivica i koliko je dr`ava po tom osnovu du`na da im isplati. S. Stankovi}


politika

dnevnik

VLADA VOJVODINE FORMIRALA RADNU GRUPU ZBOG ARAN@MANA S „AL DAHROM”

Ekspertipropituju ugovorsEmiratima Vlada Vojvodine formirala je ju~e Radnu grupu eksperata kojitrebadarazmotresveelement e predu g ov or a izm e| u VladeRepublikeSrbijei„Al Dahre„ iz Ujediwenih ArapskihEmirata. U eksp erts koj grup i u~estvov a} e red ovn i prof es or Poqoprivrednog fakulteta u Nov om Sad u i preds edn ik Stru~nogsavetazaoblastbiotehni~kih nauka Branko Marink ov i}, nau ~n i sav etn ik Instituta za ratarstvo i povrt ars tvo Bor is lav Kob iqski, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Mar ij an a Pajv an~ i}, dir ektorInstitutazanizijsko{umarstvoi`ivotnusredinuSa{a Orlovi}, nau~ni savetnik Nau~nog instituta za veterinars tvo Sav a Laz i}, biv{ i ministarpoqoprivredeVlade Republike Srbije Goran @ivkov, redovni profesor Eko-

nomskog fakulteta u Subotici Jelena Birovqev, redovni prof es or Poq op riv redn og fakulteta i prorektor Univerziteta u Novom Sadu Radovan Pejanovi} i redovni profes or Poq op riv redn og fa-

kulteta u Novom Sadu Pera Eri}. U saop{tewu iz Pokrajinske vlade navodi se da je primarni zadatak te radne grupe da analizira ekonomske efekte eventualnog aran`mana i

pravnuosnovanostbudu}egugovoratereperkusijekojebitakav ugovor imao na interese zaposlenih u kombinatima kojisuobuhva}enipredugovorom, kao i mogu}e modalitete raspodele eventualne dobiti budu}e novoformirane zajedni~kekompanije. PotpredsednikVladeVojvodineDragoslavPetrovi} izjavio je ju~e na{em listu da }e ta eksp erts ka anal iz a bit i osnov za zauzimawe stava pokraj ins ke adm in is trac ij e o aran` man u s komp an ij om iz Emirata. –Ekspertskagrupabitrebalodaurokuoddesetakdana,a na osnovu sveobuhvatne analize, form ul i{ e odr e| en e stru~ne stavove i predloge. I tipredlozibi}eosnovzastavove koje }e utvrditi Vlada APViOdborSkup{tineVojvodine za poqoprivredu – kazaojePetrovi}. B. D. S.

Ministarstvofinansija: Restitucijajeposebanproces Ministarstvofinansijaiprivredesaop{tilo je ju~e da ni{ta od imovine poqoprivrednih kombinata koji su predmet predugovora s kompanijom „Al Dahra„ iz UjediwenihArapskihEmiratanijeuprocesu restitucije. „Restitucija je potuno odvojenprocesiidesvojim,zakonskipropisanimtokom.Stogajebespredmetnoporediti proces restitucije i investirawe

upoqoprivreduSrbije”,navedenojeusaop{tewu. „Ponovo isti~emo da }e dogovor s UjediwenimArapskimEmiratimasrpskojpoqoprivredidonetiistorijskusumuzarekonstrukciju i izgradwu mre`e novih kanalazanavodwavawe,itonesamouVojvodini ve} i u centralnoj Srbiji„, dodaje Ministarstvo. „Na taj na~in za samo tri

godinepove}a}esebrojhektarakojisenavodwavana~ak300.000„. Ministarstvo je reagovalo na tvrdwe da }evojvo|anskiMa|ari,kojitra`erestitucijuza100.000hektarazemqi{ta,kakojeju~eobjavio„Ma|arso”,bitiuskra}enizamilijarduevraakose„AlDahri„izUjediwenih Arapskih Emirata vojvo|anska zemqa prodajeizme|u10.000i12.000evrahektar.

SKUP[TINA O POQOPRIVREDI

Emiripaori„pritisli”Vladu Skup{tinaSrbijezapo~elaje ju~e novu vanrednu sednicu raspravomopredloguzakonaopodsticajima u poqoprivredi i ruralnomrazvoju.DokresorniministarGoranKne`evi}najavquje da }e nova re{ewa umawiti mogu}nost da se na Vladu vr{i pritisak da uredbama daje podsticajepo`eqamaodre|enihpojedinaca ili interesnih grupa, Liberalno-demokratska partija upozoravanatodajeVlada,uprkostakvimobe}awima,sklopila protivustavnisporazumsEmiratima o zakupu poqoprivrednog zemqi{ta. Nagla{avaju}i da na sajtu Ministarstva poqoprivrede nema spornogugovora,poslanicaLDPaJuditaPopovi} ka`edaizonog {tose~ujeujavnosti„proizlazi dasekr{eodredbeUstavainekoliko zakona – o poqoprivredi, o restituciji i o privatizaciji“. Onajeupozorilanatodaje„Srbija izgubila suverenitet na Ko-

sovu kada su prodata srpska imawa“, a da sada Vlada „osam poqoprivrednih kombinata prodaje strancu“. – Nemamo ni{ta protiv stranih investicija, niti protiv te kompanije, ali Ustav i zakoni se

ugovoranalazinasajtuMinistarstvafinansijainasajtuVladejer jeusvojen9.januara,kadasuiovla{}eni qudi koji treba da potpi{upredugovor. –Govoriteoprodajizemqi{ta. Znatelikolikojesadazemqi{ta

DS: Mi smo krenuli na [ari}a PoslanikDS-aJankoVeselinovi} odbaciojeoptu`benara~untestranke,iporu~iodajeVladaMirkaCvetkovi}a krenulauobra~unsklanomDarka[ari}a upoznatojakciji„Balkanskiratnik„. –UtomperiodudonetjeZakonooduzimawuimovineste~ene organizovanimkriminalom.Tozemqi{teiimovinavra}enisu dr`avi–rekaojeVeselinovi},uzpoja{wewedaje„najve}ibroj privatizacijarealizovanod2003.do2007.godineidautomperioduDSnijebionavlasti“. morajupo{tovati–reklajeJuditaPopovi}. Ministar Goran Kne`evi} odgovara da sporazum s Emiratima uop{tenijepredmetpredlo`enog zakona,navode}idasenacrtpred-

u Vojvodini u vlasni{tvu ma|arskih,hrvtaskihiirskihgra|ana? Nisam nijednog trenutka ~uo da stepodigliglasprotivtogakada je[ari}imaodesetodstoobradivihpovr{inauVojvodini.Svete

privatizacijeura|enesuuzsaglasnost AP Vojvodine i wihovih vlasti. Za tih sedam kombinata pla}enoje23milionaevra,asada bibilipla}eni100miliona.Po hektaru}ebitiprose~nopla}eno 13.300evra,aprose~nacenauVojvodinije,pozvani~nimpodacima, 5.000evra.Tikombinatitrenutno duguju30milionaevra,ainvestitori,akosebudeostvariotajme|udr`avni sporazum, du`ni su da ulo`e100milionaevrasamoutih sedamkombinata.Plussuobe}ali da}eoveinarednegodineulo`iti jo{ 300 miliona evra u poqoprivreduSrbije–obja{wavaministar, ocewuju}i da je to „sjajan posao,mo`dainajboqikojijeSrbijauradilauposledwimdecenijama“. PoslanicaDSS-aRu`icaIgi} smatra da je „krajwe vreme da se prekineprepucavaweRepubli~ke iPokrajinskevlade“povodomdogovorasEmiratima. S. Stankovi}

sreda23.januar2013.

3

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA PRIVREDU OPTU@IO VERICU KALANOVI]

Ministarka ukampawi protivVojvodine Pokrajinski sekretarijat za privredu optu`io je ju~e ministarkuzaregionalnirazvojVericu Kalanovi} vodi kampawu protiv Vlade APV i omalova`avagra|aneVojvodine. „Izjava ministarke Kalanovi}, koja je i ~lanica Predsedni{tva URS-a, u kojoj tvrdi da je Vojvodina nekada bila lokomotiva, motor razvoja, dika i ponosSrbije,adaod2004.godinebele`istalnipad,kaoidaje

dvadeset godina. A upravo u tom periodu,Vojvodinaivojvo|anski seqak,presvih,podnelisunajve}iteret.IstinajeidajeVojvodina, s ograni~enim nadle`nostimautomperiodu,ostvarivala veoma mali uticaj na ekonomsku politikukojajevo|enanadr`avnom nivou. Isto tako, ~iwenica jedaVojvodinanijeimalagotovo nikakvu ulogu u procesima privatizacije u kojima je zna~ajno devastiranawenaprivreda,ina-

[ta je rekla Verica Kalanovi} – Za~u|ena sam reakcijom iz Vojvodine povodom ugovora s Emira}anima.Vojvodinajenekadabilalokomotiva,motorrazvoja, dika i ponos Srbije, ali od 2004. do danas bele`i stalni padidajePokrajinskavladabezidejna-reklajeprekju~e~lanicaPredsedni{tvaUjediwenihregionaSrbijeVericaKalanovi}.Onajedodaladasesvakiputkadasepredlo`inekore{ewe, nailazi na destruktivnu kritiku, na odsustvo bilo kakvog predlogaili`eqedasepredlo`enounapredi. –Sti~emutisakdabinajboqere{ewebilodasedimo,dane radimoni{ta,dakonstatujemodaimamopotencijala,dajevojvo|anskazemqaplodna,daimamo`itnicuEvrope.Ali{taod toga imaju gra|ani Vojvodine?  Kakva je konkretna korist za wihto{toimajuplodnuzemqu,kojunekoriste?-reklajekaalanovi}idodaladanikoizPokrajinenijeimaoplanrazvojaza kombinate. –Danaskadasmoprona{lire{ewe,onoseosporava,umesto daserazgovaraowegovomunapre|ewu–reklajeVericaKalanovi} Pokrajinska vlada ’bezidejna’, krajwe je tendeciozna, pau{alnaideojekampawekojaseovih dana vodi protiv Vlade Vojvodine„, isti~e se u saop{tewu Sekretarijata za privredu. Podse}aseinatodajeuperioduzakojiministarkapokrajinskoj administraciji spo~itava bezidejnostiwenastrankabila deo Vlade APV, gde je imala potpredsedni~kamesta,tedasu se „tada veoma pozitivno izra`avali o wenom radu”. A konstatujeseidaministarkaKalanovi},govore}iotomedajeVojvodina nekad bila lokomotiva razvojaSrbije,zapravopodse}a navremeSFRJ,kadajeVojvodinaimalapunuautonomiju,ikadaje,posleSlovenije,bilanajrazvijenijiregiontedr`ave. „Istinajedaje,dele}isudbinu ~itave na{e zemqe, i Vojvodina ekonomski zaostala u posledwih

ro~ito poqoprivredni sektor„, isti~eseureakcijiBanovinena izjavuVericeKalanovi}. Usaop{tewusetvrdiidaje Vlada APV od 2008. godine do danas„ulo`ilaogromnenapore dasevelikibrojlo{eprivatizovanih i uni{tenih poqoprivrednih i privrednih subjekata oduzme neodgovornim vlasnicimaivratidr`avinaraspolagawe„,uzocenudasuupravoteaktivnosti Pokrajinske vlade „omogu}ile da sada nudimo poslovne aran`mane inostranim partnerima, poput onih iz Ujediwenih Arapskih Emirata„. Pokrajinski sekretarijat za privreduoceniojeidajeVojvodina, posle Beograda, i danas najrazvijeniji i najperspektivniji region u Srbiji te da Pokrajina ima najve}e u~e{}e u izvozukaoinajve}urealizaciju stranihinvesticija. B. D. S.

REKLI SU Petkovi}: Propustilida reagujemona„Na{e”

Korhec: Gre{kazamenika gradona~elnika

Malenkovi}: Zalokal 2,2milijardedinara

Ministar kulture i informisawa Bratislav Petkovi} izjavio je ju~e dajeministarstvona~ijem je ~elu napravilo propust jer nije reagovalonapretwemedijimadesni~arske organizacije „Na{i”. Petkovi} je na sastankusurednicimakulturnihredakcija beogradskihmedijarekaodaseoizostanku reakcije Ministarstva ve} razgovaralo na sednici Odbora Skup{tine Srbije za kulturupro{lesedmice. –Taprilikajesadapropu{tenaiubudu}etogane}ebiti–rekaojePetkovi}. Pokret„Na{i”zatra`iojezabranurada pojedinih medija zbog, kako su naveli, sumwedaihfinansiraalbanskaihrvatskamafija.Tu`ila{tvojenedavnonalo`ilopolicijidaispitapojedineaktivnostiteorganizacije,poputpaqewazastavaVojvodine i plakata protiv medija, nevladinih organizacijaipojedinaca.

Preds edn ik Nac io - nalnogsavetaMa|arau Srbiji Tama{ Korhec izjavio je da su uvo|ewem sam o }ir il i~n og pis ma za ozna~ av aw e putnog pravca gradskih autobusa u Novom Sadu povre|ena prava mawina na upotrebu slu`benog jezika. Kako prenosiportal„Vojvodinadanas„,citiraj u} i inf orm ac ij u Rad io-tel ev iz ij e Vojvodine, Korhec je naglasio da obrazlo`ewe o va`nosti vra}awa }irili~nom pismu u Novom Sadu nije na mestu, pogotovo {to je zamenik  gradona~elnika Novog Sada pogre{no   razumeo zakone,aistovremenojedavaouvredqiveizjave. –Bilobidobrokadabigradskavlastu Novom Sadu jasno formulisala svoje stavoveuvezistiminebidavalabrzoplete izjave i ne bi izrekla formulacije koje govoreoneznawu–rekaojeKorhec.

–Vojvo|anskigradovi i op{tine mogu ra~unatina2,2milijardedinaraizFondazakapitalna ulagawa za realizaciju projekatautimsredinama,aprioritet}eimati ve} zapo~eti projekti – izjaviojedirektorFondaNeboj{aMalenkovi}. On je za suboti~ku „YU eko” televiziju preciziraoda}ebuxetFondazakapitalna ulagawa Vojvodine u 2013. godini iznositi 16milijardidinara,od~ega}e13milijardibitiusmerenouprojekatizgradwepoluautoputa od Novog Sada do Rume s tunelom krozFru{kugoru,deonovcabi}eizdvojen izaKlini~kicentarVojvodine,a2,2milijardedinaranamewenesuzaprojektelokalnihsamouprava.Onjeoceniodajedinamika radovakojefinansiraFondspora,dawome nisuzadovoqni,alidajeonavezanazaprilivnovcaizRepublike,pasamimtimnisu zadovoqniniparamakojepristi`u.

NA GRADSKU KU]U U ZREWANINU

Vra}enazastava Vojvodine Zastava Vojvodine, koja je pro{ le ned eq e skin ut a s Gradske ku}e u Zrewaninu, vra}ena je ju~e na to zdawe. Sada se ponovo s balkona vijorezastaveRepublikeSrbije,AutonomnePokrajineVojvodineigradaZrewanina. Podsetimo, LSV je najo- {trije osudio odluku zrewaninske vlasti, koju predvode SNS i SPS, da skine vojvo|ansku zastavu s gotovo svih javnih preduze}a i institucija,kaoisGradskeku}e,navode}i da je u pitawu ~in ospor av aw a auton omn os ti

Vojvodine.PredsednikSkup{tinegradaRadovanBulaji} (SPS),me|utim,odgovorioje da zastava Vojvodine s Gradskeku}e nije skinuta izpoliti~kih razloga ve} radi prawa jerjegradona~elnikIvan Bo{wak (SNS)naredioskup{tinskojslu`bidasvezastaveopereiliihzameniakosu pocepane. –Rezervnuzastavunemamo, ali }e ona na zgradi Skup{tine biti istaknuta najkasnijeuutorak–obe}aojeBulaji},{tojeju~eiu~iweno. @. B.


4

ekonomija

sreda23.januar2013.

dnevnik

AERSDAOSAGLASNOST–GASOD1.FEBRUARADEFINITIVNOPOSKUPQUJE

DR@AVADAJESUBVENCIJEZAKUPOVINU STANOVA

Kubik za doma}instva oko 48 dinara Nakon{tojeAgencijazaenergetikudalasaglasnostnacenegasa za kupce prikqu~ene na distributivnu mre`u JP „Srbijagas”, AERS je odobrio cene prirodnoggasazajavnosnabdevawei 31distributeruuSrbiji,koje}e se primewivati od 1. februara. Odobreno je prose~no pove}awe cena tog energenta za doma}instva od 8,6 procenata te }e prose~na cena kubnog metra biti 44,40 dinara, bez ura~unatog poreza na dodatu vrednost. Za sve kupce prikqu~ene na distributivnesistemeuSrbijiposkupqewe iznosi 9,5 procenata i kubik }e ko{tati 40,42 dinara po kubnommetru.Budu}idadistributerigasanisuodAERS-atra`ili promenucenapristupadistributivnom sistemu, takozvane mre`arine,idaqe}eseprimewivaticeneutvr|ene2011.godine.Da podsetimo,od15.januaragasjede-

setpostoskupqizaindustrijske potro{a~e,dokjeposkupqeweza doma}instva odlo`eno do 1. februara.Toprakti~nozna~ida}e sesposkupqewemgasaindividualnipotro{a~isuo~itiumartu, kada}eimbitidostavqenra~un za februarsku potro{wu. Uz cenugasaod44,40dinara,potro{a~i treba da ra~unaju na to da }e kubik biti skupqi jer na taj iznostrebadodatiiosamposto,kolikoiznosiPDV,te}eon,prakti~no,ko{tati48dinara.Naravno,prose~no,jertrebao~ekivati da, u skladu s dosada{wom praksom,cenakubikane}ebitiistau celojzemqi.Naime,cenegasasu najpovoqnijekodonihdistributera koji imaju najvi{e potro{a~a,kao{tosuJP„Srbijagas” iDP„NoviSad–gas”,dokjekod distributera koji imaju mawe potro{a~a, kubik, uglavnom, skupqi. D.Mla|enovi}

Uz cenu gasa od 44,4 dinara, potro{a~i treba da ra~unaju na to da }e kubik biti skupqi jer na taj iznos treba dodati i osam posto, koliko iznosi PDV, te }e on, prakti~no, ko{tati 48 dinara

Po jeftine stambene kredite u 11 banaka Nacionalnakorporacijaza osigurawestambenihkredita (NKOSK) do sada je potpisala ugovore s 11 banaka o poslovima dugoro~nog stambenogkreditirawaizrepubli~kogbuxetau2013,re~enojeju~eutojinstituciji. U pitawu su ^a~anska banka,Rajfajzen,Erste,Sosijete `eneral, Komercijalna banka, Unikredit, Prokredit, Pireus, Sberbanka, Inteza, NLB.

Op{tiuslovizasubvencionisane stambene kredite su daseradiogra|animaSrbije s prebivali{tem na teritorijiSrbije,starosnagranica je70godinautrenutkuotplate posledwe rate dr`avi, maksimalnavisinaplatajedo 150.000 dinara za korisnika kredita,kolikoizawegovog bra~nogdruga.Korisnikkredita ne sme imati nepokretnostiusvomvlasni{tvu,ili, ukoliko je poseduje, mo`e

ZA[TOJEBRENDIRANAODE]AUSRBIJISKUPQANEGOUBOGATOJEU

Carine i mar`e nas obla~e u preskupe marke La`na sni`ewa nisu specijalitetsamona{ihtrgovaca,alikodnas jeopetgarderobaskupqanegouzemqamaEU.Razlogsu,ka`uupu}eni, visokecarineimar`e,kojeza~ine mu}kena{ihtrgovacapatakoiujeku sezonskih sni`ewa kupujemo paprenekrpice.Svikojisuimalipriliku da pazare na rasprodajama u Evropi,uverilisuseutodaistaroba kod nas ko{ta i dva puta vi{e, ~akikadajenanajve}empopustu.U svakomslu~aju,iakojeuSrbijustiglodostaevropskihisvetskihkompanija~ijekomadegarderobeu{opingcentrimavanSrbijemo`eteda kupiteizatri-~etirievra,kodnas toganema.Stru~wacika`udane}e nibitisvedoknepostanemodeojedinstvenogtr`i{taEU. Sekretarka Udru`ewa Privredne komore Srbije za tekstil Vesna Vasiqevi} objasnilajedasvivelikisvetskiproizvo|a~iode}eiobu}ekojisunatr`i{tuSrbijeimaju proizvodwu u Narodnoj Republici Kini, za koju se pla}a ve}a carina negouzemqamaEU. –ZarobuizKineuzemqamaEU pla}asecarinaod11,9posto.Kada serobadostavqauSrbiju,tojetre}etr`i{te,iuvoznecarinesekre}uod18do22procenta–objasnilaje VesnaVasiqevi}. Po wenim re~ima, treba uzeti u obziritro{kove{pedicijeiostalihulaznihpapira,{tosveuti~ena

ba biti dostupnija za na{ xep a i konkurencija}ebitidalekove}a. ^emu sve pribegavaju trgovci u Srbiji?Jednaodoprobanihmetoda jesteponudaode}eiobu}epocenama sni`enimido~ak70odsto,nenavode}ikojajetoosnovicazaumawewe. Drugiproblemsumalekoli~inerobe.Neretkosedesidasni`enaroba bude rasprodata u rekordnom roku jertrgovcinisuosiguralidovoqne koli~ine.De{avaseidajednesedmicepove}ajucenerobe,dabizakojidannajavili„rasprodajeza30odsto”.Tusuitakozvanestalneakcije. Na izlozima pi{e, na primer, „stalnosni`eweod50odsto”.Neke trgovinenude„stalnasni`ewa”tokomcelegodine,atakverasprodaje usvetunepostoje.Stogane~udive~itadilemapotro{a~a–zakoliko je realno sni`ena cena kada je „na stalnom”ili„totalnompopustu”? Predsednica Centra za za{titu potro{aca Srbije (CEPS) Vera Vida istaklajedasunadoma}emtr`i{tu visoke mar`e pa je ~esto istarobaskupqaodoneuinostranimbuticima.Powoj,trgovci,suprotno poslovnoj etici i dobrim obi~ajima,idaqekoristeraznena~ine da bi obmanuli potro{a~e. Mali broj uvoznika i visoke za{titnecarinesu,tako|e,ozbiqna prepreka trgovcima da rasprodaju robu,adaujednoiprofitiraju,mi{qewajeVeraVida. S.G.

Neznaju{tasetra`i Kodrasprodajadoma}ihproizvodavelikiproblempredstavqato {tomnogiproizvo|a~iuSrbijinemajusvojeprodajneobjekte,ani povratnuinformacijustr`i{taotome{tasetra`i. –Usvetuseradipoprincipudaselansirajuprve,mawekoli~ine od,recimo,300do500komada,dasevididalitakolekcijailiodevnipredmetnalaziputdopotro{a~ailine.Ukolikopredmetinalazekupca,radeseve}ekoli~ine,ausuprotnom,odmahseidenarasprodajudabisedo{lodosve`egnovcakojibiseulo`iouproizvodwu novihkolekcija–istaklajeVesnaVasiqevi},inaveladasunajve}e rasprodajeuEvropiisvetu,iakonepostojiutvr|enovreme,okoBo`i}a,itadaceneuvelikimevoropskimgradovimabuduzaistadrasti~nosmaweneido70odsto. cenu,dokjedostaskupipristup{oping-molovima. Ona je napomenula da Srbija nema carine za trgovinu

Ne postoji ograni~ewe u visini kupoprodajne cene stana, a ukoliko je cena iznad 100.000 evra, potrebno je razliku finansirati sopstvenim parama

tekstilomsEUnaosnovuSporazumaoslobodnojtrgoviniiz2005.ida }e,kadapostanemo~lanicaEU,ro-

Krajemdecembra2012.VladaSrbijejeusvojilaUredbuo meramapodr{kegra|evinskoj industriji kroz dugoro~no stambenokreditiraweu2013. kojom je predvi|ena oko 1,7 milijardadinarazasubvencionisawe stambenih kredita. Ti krediti, koji idu preko NKOSK-a, iskqu~ivo su nameweni kupovini stanova u novogradwidirektnoodinvestitora,bilodasutofizi~kailipravnalica.Uodnosu napro{lugodinuminimalno u~e{}e korisnika kredita pove}anojespetodstonadeset, dr`ava izdvaja deset odsto bez kamate, a banka finansira maksimalno 80 odsto kredita.

apliciratijedinozarazliku vrednostinepokretnostikoju `elidakupiionekojuposeduje,maksimalniiznoskredita je 100.000 evra, a od toga maksimalnobankafinansira 80 odsto, dr`ava deset odsto, koliko minimalno i korisnikizsopstvenihpara. Ne postoji ograni~ewe u visinikupoprodajnecenestana, a ukoliko je cena iznad 100.000 evra, potrebno je razlikufinansiratisopstvenim novcem. Dr`ava plasira kredituiznosuoddesetodstobez kamate, on se otpla}uje u posledwihpetgodinaukupneotplate kredita, a maksimalno kredit banke mo`e biti plasiranna25godina. E.D.

PREUSMERAVAWENOVCAIZRUSKOGKREDITA

Prioritet pruzi Novi Sad – Pazova – Deo ruskog kredita namewenog izgradwi pruge Vaqevo–Loznica bi}e preusmeren nagradwuprugeodStarePazovedoNovogSada,naKoridoru 10 – izjavio je ju~e generalni direktor „@eleznica Srbije„ DragoqubSimonovi}. ^elnik srpske `eleznice je najavioda}eradovifinansirani ruskim kreditom od 800 milionadolarapo~etiumartuiz-

gradwom drugog koloseka pruge odBeogradadoPan~evaigradwomtrideoniceKoridora10. –Ugovoromjepredvi|enoda na{e firme u~estvuju u 30 odsto posla, a ruske u 70 odsto, ali ako se budemo dobro organizovali, mislim da }emo i}i na pola-pola jer }e i neki na{iqudiraditiuruskimfirmama–rekaojeSimonovi}Tanjugu.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`iza

1

Kupovni zadevize

109,5107

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,7456

114,3157

109,1755

Promena %

Cena

Promet

Kredi banka, Kragujevac

20,01

3.155

31.550

Pupin Telekom, Beograd

20,00

72

2.112

AIK banka, Ni{

-2,69

1.701

1.616.554

Stari Tami{, Pan~evo

15,38

1.500

60.000

NIS, Novi Sad

0,72

842

18.671.651

8,90

1.639

13.675.816

Imlek, Beograd

0,00

3.100

7.004.375

7,69 Promena

700 Cena

21.000 Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

800

2.329.600

Komercijalna banka, Beograd

3,16

1.599

140.690

Energoprojekt holding, Beograd

3,77

633

488.605

Dijamant agrar, Zrewanin

Australija

dolar

1

86,5765

88,3434

90,3753

86,3115

Planum GP, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

1

82,7183

84,4064

86,3477

82,4651

Razvitak, Lazarevac

-36,84

600

28.200

Danska

kruna

1

14,6707

14,9701

15,3144

14,6258

BIP u restrukturirawu, Beograd

-16,67

35

14.050

Nafta, Beograd

-16,67

10.000

1.920.000

Norve{ka

kruna

1

14,6748

14,9743

15,3187

14,6299

[vedska

kruna

1

12,6138

12,8712

13,1672

12,5752

[vajcarska

franak

1

88,0948

89,8927

91,9602

87,8252

V.Britanija

funta

1

130,0911

132,7460

135,7992

129,6928

SAD

dolar

1

82,0489

83,7234

85,6490

81,7978

Kurseviizovelisteprimewujuseod22.1.2013.godine

BELEX 15 (558,35 0,04)

@GP GP Beograd, Beograd Filip Moris PB, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-15,79

480

10.080

-10,63 Promena

849 Cena

115.471 Promet

Promet

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,87

465

793.617

Jubmes banka, Beograd

-4,46

10.400

104.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

270.200

2.777

0,00

1.850

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-1,14

4.250

97.750

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.320

0,00

2.329.600

Veterinarski zavod, Subotica

-5,05

489

34.230

Tigar, Pirot

0,46

218

218

842

18.671.651

Dijamant agrar, Zrewanin

8,90

1.639

13.675.816

800

Cena

2,66

0,72

0,00

Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

NIS, Novi Sad

Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

^oka duvanska industrija, ^oka

-7,50

1.850

1.850.000

TE - TO, Senta

0,00

6.800

183.600

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

sreda23.januar2013.

5

NOVIZAKONORUDARSTVUDONE]EVE]ERUDNERENTE,ALINEZASVEPRIRODNOBOGATSTVO

Rudanemo`e ubescewe,anafta igasmogu? IZBANKARSKOGUGLA

Balkanrizi~an, aliprofitabilan BankarskisektoruCentralnoji Isto~noj Evropi dobro se nosi s krizom. Tako bar govore istra`ivawa koje je sprovelo Odeqewe za strate{ke analize najve}e evropske bankarske grupacije Unikredit.Finansijskeku}eidaqepokazuje dobru profitabilnost, a o~ekujeseda}edo2015.prose~anprihodnakapitalbiti10,9posto.Toje mawenegoprekrize,aliivi{enego{to}eostvaritinajrazvijenije zemqe Zapadne Evrope. Tro{kovi efikasnosti i upravqawa rizicima }e i daqe ostati dominantni faktorikoji}euticatinaposlovawebanakauovomdelusveta. – U pore|ewu s razvijenim zemqama, {anse za dugoro~ni rast ekonomijeupomenutimzemqamasu nepromeweni. Neke od tih ekonomijasunaro~itoprivla~nekadase uporedesdrugimtr`i{timaurazvoju–ka`edirektorbankarskedivizije Unikredit grupe za Centralnu i Isto~nu Evropu \ani FrankoPapa.–Prednostiovogregiona su konkurentnost, fleksibilnostradnesnageitro{koviza wu.Kratkro~nogledano,podsticaj seovdeo~ekujeodni`ihkamatnih stopaiinflacije,kaoiodsmawewazalihairastaeksternetra`we.

Papa ka`e da su dobar nagove{tajipozitivnisignalikojidolazeodinvestitoraavezanisusrealnomekonomijom. Zanimqivo je da rast kreditne aktivnosti  u pomenutom podru~ju nijeprekidan.Aktivajekonstantnorasla,odseptembra2008.do2012. godine–700milijardievra.Tempo rastajeusporenuodnosunaperiod prekrize,atojeposledicaiograni~nihmogu}nostiinvestitora. DirektorUnikreditovogodeqewa za strate{ke analize Aurelio Makarioobja{wavadasubankeiz regiona u protekle ~etiri godine pove}ale kapital 130 milijardi evra.Tojekumulativnirastod~ak 49posto. Uprkosslabojtra`wi,rastkreditirawajelanezabele`enuve}initihzemaqa,madajebioneujedna~en. U tim zemqama dve tre}ine ukupne aktive dr`e strane banke. Ve}ina}esezapitatigdejetuSrbija?Sukupnimrastomkreditaod 8,8 posto do oktobra i nismo tako lo{i. Ispred nas su Rusija i Turska,aizasebesmoostaviliBosnui Hercegovinusa4,1odsto.Hrvatska je,recimo,zabele`ilapadod0,5odsto.Drugimre~ima,prolazimoboqenego{tonamizgleda. D.V.

Novizakonorudarstvu,pore~ima ministra prirodnih resursa, rudarstvaiprostornogplanirawa MilanaBa~evi}a,done}epromenu iznosarudnihrenti,ve}einvestiraweurudarstvoigeologiju,uzzadr`avawe kontrolnog paketa akcijadr`aveSrbije,adoprine}ei za{titidoma}ihprirodnihresursa.Onjeukazaonatoda}eiznosi rudnihrentibitipromeweni,ali, dokpredlogzakonanebudeusvojen, nijemogaopreciziratikoliko}e oneiznositizapojedinevrsteminerala. Me|utim, po svemu sude}i, izmenarudnihrentine}eseodnositinanaftuigas.Naime,ranijeje ministarBa~evi}izjaviodasezala`ezatodaiponovomzakonuo geolo{kim istra`ivawima i rudarstvurudnarentazanaftuigas ostanetriodstojerbieventualno pove}awe moglo imati posledicenatuma~ewesporazumaoisporucigasaizRuskeFederacijei poremetiti dobre i kvalitetne odnose s tom zemqom. On je tada rekaodabipove}awemrudnerentezna~ajnobilipogor{aniusloviposlovawa,odnosnoeksploatacijeza„Gaspromweft”,kojijeve}inskivlasnikNaftneindustrijeSrbijeipome|udr`avnomsporazumu trenutno je povla{}en zbog investicija u modernizaciju NIS-a.Onjepodsetioinatoda je „Gaspromweft”, osim {to je najve}ieksploatatordoma}enafteigasa,inajve}iiinvestitoru Srbiji jer je pro{le godine ulo`io vi{e od milijardu dolara, dokseza2013.i2014.godineplaniraulagaweve}eod1,5milijardedolara.

Nijemalonovaca Godi{weseuSrbijiizvadisdoma}ihpoqaokomiliontonanafte.Prera~unatoubarele,tojeoko7.300.000barela,akadasepomno`isoko100dolara,{tojecifraokokojesekre}ebarelsirovenafte,dolazisedora~uniceodoko700milionaameri~kihnov~anica, kolikobinatr`i{tuvredelanaftakojaseizvadiuna{ojzemqi. On je najavio da }e nacrt novog zakona o rudarstvu biti predstavqen do kraja januara za okruglim stolom, uz u~e{}e velikog broja stru~wakazatuoblast,{to}ebiti svojevrstanoblikjavnerasprave,i izrazio o~ekivawe da }e ga odmah posle toga usvojiti Vlada Srbije. Po wegovim re~ima, ve} je stiglo dosta kvalitetnih predloga za izmenetogzakonaisvare{ewakoja suboqaodprethodnihbi}eprihva}ena.Onjeizraziouvereweda}eto bitidobari`ivotanzakonida}e omogu}iti investirawe i profit izrudarstvaigeologije,aliio~uvaweprirodnihresursauSrbiji.

Ba~evi} je rekao da se o~ekuje su{tinska izmena rudnih renti. Powegovimre~ima,dosadajeSrbijaubescewedavalasvojeprirodneresurse–zlato,olovo,cink,bakar..., a nijedna od stranih kompanijakojesebavitimposlomnijeu Srbiju donela nove tehnologije i nije zaposlila veliki broj gra|ana,{tojeneophodnopromeniti. – Kad te tehnologije stignu i kadsedo|edofinalnogproizvoda, tada}ebitipodizanarudnarenta, koja je u osnovi samo rentirawe, odnosno prodaja jedne mineralne sirovine–rekaojeBa~evi}.–Tek kadasedobijegotovproizvod,tre-

bapove}atirudnurentuitakodobitirealnijiprihododmineralnihresursa,{to}edoprinetive}empuwewubuxetaSrbije. Onjetako|ekazaodajeSrbija spremnada,kadajeupitawuinstalirawenovetehnologijeurudarstvukojajeisplativaineugro`ava`ivotnusredinuizdravqegra|ana, kompanijama koje ula`u da vlasni{tvood49odsto,alidadr`avazadr`ikontrolnipaketakcija. – Novi zakon o rudarstvu bi}e sastavnideoprostornogplanaRepublikeSrbijekoji}esedopuwavati, a poboq{a}e uslove rada kompanijama koje se bave geolo{kim i rudarskim istra`ivawima, u~initi dostupnijim poznate rezultateistra`ivawazainteresovanim investitorima, ali i za{tititi prirodna bogatstava prekorudnerente-istakaojeBa~evi}. On je najavio i zao{travawe kontrole izdavawa istra`nih pravaurudarstvuigeologiji.Po wegovimre~ima,utokujeproces kontrole da bi se utvrdilo koje kompanijesuispunilesvojezakonompropisaneobaveze,stim{to }e se onima koje to nisu u~inile ukinutiistra`napravaida}ese nekomdrugomkoispuwavazakonskeuslove. Novizakonorudarstvutrebada omogu}iigeolo{koistra`ivawe teritorijeSrbije,kojadosadanije istra`ena, a olak{a}e i komunikaciju izme|u nadle`nih ministarstavajer~estodolazidopreklapawa nadle`nosti, {to }e olak{ati dono{ewe strate{kih odlukazaSrbiju. D.Ml.


6

POQOPRivRedA

sreda23.januar2013.

BANATSKIPAORI:

Potpisima protiv prodaje wiva Asoc ij ac ij a poq op riv rednik a „Ban ats ki pao r i” iz Pan~eva saop{tila je ju~e da je po~ela prikupqawe potpisa protiv prodaje poqoprivrednogzemqi{tastrancima. Kako se navodi, zahtevi su da se sve oranice koje mogu biti predmet prodaje, prodaju is-

Ban ats ka asoc ij ac ij a poqop riv redn ik a „Ban ats ki paori” pokriva 25 mesnih i op{tinskih udru`ewa poqoprivrednika iz vi{e od 40 naseqenihmestaizBanata,a ~lanovi Asocijacije obra|uju vi{ e od 200.000 hekt ar a oranica.

dnevnik

UREDBAOHLEBUOSTAJENASNAZI

Vekna ne sme preko 48,5 dinara –Uredbaoobaveznojproizvodwiiprometuhleba„sava”ostaje nasnazi,{tozna~ida}ecenatog hlebaidaqebiti48,5dinara–izjaviojeju~e{efodsekazaceneu Ministarstvu spoqne i unutra{wetrgovine Mladen Radovi}.– Hleb }e biti jedan od artikala koji}esena}iuokvirusocijalne korpe,na~ijojpripremiradiMinistarstvo spoqne i unutra{we

trgovineitelekomunikacija.On jeistakaoda}eseuslu~ajuozbiqnijeg poreme}aja na tr`i{tu intervenisatip{enicomizRobnih rezervi,kojenazalihamaimadovoqnozastabilizacijutr`i{ta. Vlada Srbije odlu~ila je krajem septembra da maloprodajna cena vekneodbra{naT-500mo`eiznositido48,5dinara,iakosuproizvo|a~i tra`ili da bude 54. Radi

U„Trivitu”jo{jeftinije –„Be~ejskapekara”,kojaposlujeusastavuvrbaskog„Trivit-peka”,spusti}ecenupolukilogramskoghleba„sava”na39dinara–kazalajeza„Dnevnik”vlasnicatekompanijeVera [}epanovi}. OnajenaglasiladajeveknapotojcenidostupnasvimauVojvodini,tedasetime`eliiza}iususretpotro{a~ima. –Iakojeoti{laicenaigasaistruje,nastojimodatepove}ane tro{koveamortizujemove}imprometom,apresvegamislimonaxepovegra|ana–naglasilajeona.

obezbe|ivawaredovnogsnabdevawa i za{tite tr`i{ta, Vlada je usvojilaUredbupokojojsuproizvo|a~ihlebaobaveznidaproizvedu i stave u promet hleb od bra{naT-500ukoli~iniodnajmawe 40 odsto dnevne proizvodwe hleba.Va`eweteuredbeje{estmeseci.Trgovcisu,tako|e,obavezni

da u strukturi dnevne nabavke svihvrstahlebaimajunajmawe40 odstohlebaodbra{naT-500,aza nepo{tovawe Uredbe predvi|ene sukazneidodvamilionadinara. Do tada je na snazi bila uredba biv{evladepokojojjecenatevrste hleba bila ograni~ena na 44 dinara.

MINISTARPREDSTAVIOZAKONOPODSTICAJIMAUPOQOPRIVREDI

kqu~ iv o por od i~n im poq oprivrednim gazdinstvima do 20 hektara, a da ta zemqa ne prelazi ukupno 100 hektara li~neimovinetoggazdinstva. Udru`ewe tra`i i da se te oraniceprodajusrokomotplate od 20 godina i da se dr`ava zalo`izatodakupqeneoranicebudusamesebigarancija. „Insistiramo na tome da u svimodborimairadnimtelima Min is tars tva poq op rivrede, poqoprivrednici budu zastupqeni s najmawe 30 odsto,kaoidajedan~lanAsocijacija bude stalno zaposlen u Ministarstvu, kao savetnik”, navodiseusaop{tewu.

„Banatskipaori”ukazivali su na to da je sporazum Vlade Srbijesarapskomkompanijom „Al Dahra„ o prodaji poqoprivrednih kombinata u Srbiji {tetan za dr`avu i poqoprivrednike. Predstavnicitogudru`ewa u~estvovali su i na sastanku poqoprivrednikasministrima Mla|anom Dinki}em i Goranom Kne`evi}em, nakon ~egasuizjavilidaodustajuod najavqenih protesta, ali tra`e da se ponovo sastanu s predstavnicimaVladeidobiju dodatna obja{wewa najavqenih poslova s „Al Dahrom„.

„ZELENANEDEQA”UBERLINU

Suboti~ka mlekara farmere vodi na sajam Mlekara „Subotica” organizuje posetu 25 farmerskih parova,kooperanataovemlekare,najve}emsvetskomsajmu poq op riv red e, preh ramb en e ind us trij e i hort ik ult ur e „Zelenanedeqa”,kojiseodr`avado27.januarauBerlinu. Na ovog od i{ wem me| un arodnomsajmu“Zelenanedeqa” u Berlinu ukupno 1.630 izlaga~aiz67zemaqapredstavi}e jedinstven prikaz najnovijih dostignu}a i sposobnosti po-

qoprivrede, prehrambene industrijeihortikulture. Farmeri, dobavqa~i Mlekar e „Sub ot ic a”, obi} i }e najve}i sajam na svetu za poqoprivredu, hranu i hortikulturu,kojizauzima26hala kompleksa i ukupnu povr{inu od 115.000 kvadratnih metara. Organizatori o~ekuju prisustvo preko 400.000 posetilaca, ukqu~uju}i 100.000 trgovinskihposetilaca.

Do deset miliona dinara paorima, zadrugama... Podsticajeizagrarnekaseubudu}e }e dobijati poqoprivrednici, zadruge,preduze}a,verskezajednice idrugevrsteorganizacijaukoliko se bave poqoprivrednom proizvodwomiakosuupisaniuRegistarMinistarstva.Podsticajisupredvi|enijednakozavlasnikeizakupcezemqe. Stimulacije su namewene za podsticawe poqoprivredne proizvodwe bez obzira na pravni i vlasni~kistatusproizvo|a~a. Tojepredvi|enopredlogomzakonaopodsticajimaupoqoprivredii ruralnomrazvojukojijeju~euSkup{tiniSrbijepredstavioministar poqoprivredeGoran Kne`evi}. Zakonom su garantovani minimalni iznosi podsticaja na nivou ovogodi{wih pla}awa, a Vlada }e svakegodine,naosnovuZakonaobuxetu, usvajati maksimalne iznose. Tozna~ida}erataridobijatinajmawe6.000dinarapohektaruratarskeproizvodweilipremijezamlekoodsedamdinarapolitru.TeiznoseVladanemo`eumawitialiih mo`euve}atiukolikoimanovcau buxetu. Kne`evi} je objasnio da predlo`ena re{ewa, recimo, daju mogu}nost da se premije za mleko uve}avaju za proizvo|a~e koji proizvodemlekoekstraklase,budu}ida je35odstomlekakojeseproizvodiu Srbiji ekstraklase i odgovra EU standardima. Pomenimo, iznos od 6.000dinarapohektarupredstavqa samopolovinuonoga{to}edobiti ratariipovrtarisobziromnato da}edrugupolovinudobitikaoregreszakupqenoseme,|ubrivo,gorivo. To zna~i da su predvi|ene sub-

Vladasene}emnogome{ati Nakonusvajawazakonaopodsticajimaupoqoprivrediiruralnom razvojuulogaVladeSrbijeukreirawupoqoprivrednepolitikebi}e umawena.KakojerekaoGoranKne`evi},usvajawemtogzakona}ebiti umawenaimogu}nostdapojedinciigrupevr{epritisaknaVladu. Ukazuju}inatodajeaktuelnaaferaokonabavke|ubrivaotvorila pitaweu~ijeminteresuizbogkojihmotivajetauredbabiladoneta, Kne`evi}jerekaoda}etajzakondatisistemskiokvirzapoqoprivrednupolitikudabiulogaVladeutomebilamawa. –Timeseumawujemogu}nostdasenaVladuvr{ipritisakpo`eqamapojedinacaigrupa.Vladajeznaladapodlegnepritiscimaitogasmo bilisvedociu2012.godini,ausvajawemovogzakonatovi{ene}ebiti mogu}e–ukazaojeministar. vencijeod12.000dinarapohektaru. One sedajuzanajvi{estotinuhektara, i to samo za obradivo poqoprivrednozemqi{te. Predlogzakonapredvi|apodsticajezasvakukravuod20.000dinara, june 10.000, krma~u, kozu ili ovcu

GORANLAZAREVI] IZOYAKAUSPE[NOPOSLUJENAMALOMPOSEDU

Od jagoda i salate mo`e se `iveti

Primerdasenamalompoqoprivrednomposedumoguposti}i dobrirezultatidajeGoran Lazarevi} iz Oxaka, in`ewer poqoprivrede po struci.Po~eojesoko20ariba{tekojajebilau vlasni{tvuwegoveporodice,prene{tovi{eod osamgodina.Posadiojejagodeiodprihodakoji jenekolikogodinaubiraoizsvojeba{te,planiraojepro{irewe.Planiranojeostvarivaopostepeno,apresvegapodizawemplastenikaipoboq{awemuslovaukojimajegajiojagode. Vremenom je uve}avao broj plastenika, svake godinejepodignutpojedannovi,takodaihsada ima{est, ukojima, osimjagoda, gajizelenusalatu,paradajzidiwe. –Po~eosamsonim{tojemojaporodicaimala,abiosamsiguranu to dasvojimradomiradom ~lanovamojeporodicemoramouspetiutomposlu–rekaonamjeLazarevi}.–Po{tomijepoqoprivredastruka,naravnodasamopredeqenza posao kojim se bavim. Uz stru~nu literaturu, razmenomiskustavasqudimakojisebaveistim poslom,kaoiodlaskomudrugesredinegdesenalazeposedisodli~nimrezultatimaproizvodwe, dolazimdore{ewakojamislu`ezaunapre|ewe proizvodwe u mojim plastenicima. Pro{le godinejedokupione{tovi{eod30arizemqi{ta,

anatojpovr{inijeposadiojagodekojesu zasadapodfolijom,aplanirauskorodakompletnu povr{inustavipodplastenik.Navodwavawezemqi{tapodplastenicimajere{iocisternama podignutim naoko~etiri-pet metaraiznadplastenika,koji slobodnimpadomzalivajuposa|ene kulture. – Trenutnojeaktuelnazelenasalata,deorasa|ujem,adeoskidamzatr`i{te.Jo{uveknemam

koli~ine koji bi bile interesantne za prodaju naveliko,takodamijenajva`nijetr`i{tepijaca,amawimdelompiqarnice.Ujednomodplastenika pripremam rasad paradajza, a tako|e i diwe, kojesulanedonelesolidanprihod.Osim jagodama,kojesumiprakti~noosnovaikojedonosenajboqiprihod,veomasamzadovoqanprihodomodzelenesalate,po{tojeostataknovca najve}i,iakomiostalekulturedonoseumasivi{enovca.Procentualnojenajmaweulagaweuzelenusalatu,anaosnovuproizvedeneiplasirane koli~ine,veomajerentabilnazamojmaliposed –otkrionamjeLazarevi}. Usvojimrazmi{qawimaiobilaskomdrugih sredina,ostajemu`alzanepostojawemudru`ewakojebiokupilomaleproizvo|a~edabimoglinabavqatirepromaterijal,presvegafoliju zaplastenike,podpovoqnijimuslovima. –Kadabipostojalotakvoudru`ewe,odnosno zadrugakojabiinteresnopovezalasvemaleproizvo|a~e, bilo bi daleko povoqnije nabaviti savrepromaterijal,po{tonijeistokupiti200 ili5.000kilograma folije,aistoseodnosiina nabavkuostalogrepromaterijalaiprihranepotrebnezakulture–napomenuojeLazarevi}. S. Miler

4.000,ajagweilisviwupo1.000dinara. Za premiju za kravqe mleko farmermoradapredanajmawe3.000 litaramlekapokvartalu,odnosno najmawe1.500litarapokvartaluna podru~jusote`animuslovimarada upoqoprivredi.

Kako je ministar kazao, novine koje donosi zakon jesu to da korisnik podsticaja na osnovu direktnih pla}awa mo`e ostvariti ukupaniznosoddesetmilionadinara. Zakonomsupredvi|eniipodsticajizaorganskuproizvodwu,uve}ani 40 posto u odnosu na podsticaje za konvencionalnu, kako u periodu konverzije, tako i za one koji ve} imaju sertifikovanu biqnu ili sto~arskuorganskuproizvodwu. – Agrarna politika i politika ruralnograzvoja,zahvaquju}iovom zakonu,postajejedinstvenaza~itavu teritoriju Republike Srbije, a omogu}ujeseautonomnimpokrajinamailokalnojsamoupravidautvr|uju i sopstvene mere podr{ke za sprovo|ewe te politike na svom podru~ju,itokrozlokalnestrategijerazvojaipla}awapremijeosigurawa, regresa za skladi{tewe u javnimskladi{timairegresazareproduktivnimaterijal–naglasioje Kne`evi}.Onjedodaodajeosnovna namerapredlo`enogzakonastvarawe predvidqivog ambijenta za poqoprivrednu poroizvodwu, lak{e planirawe sredworo~nih i dugoro~nihinvesticija,konkurentnost, boqeplanirawebuxetskihsredstavaiusagla{enostspropisimaEU, budu}idajedosadapostojala“{uma propisa” u kojoj se nisu snalazili nistru~wacinipravnici,akamoli poqoprivrednici.Natajna~in,kako je dodao, svakom poqoprivrednomproizvo|a~ulak{ejedaprocenidalimuseisplatitakvapoqoprivrednaproizvodwa. S.G.

Francuski hibridi, a iz Srema Za predstoje}u prole}nu setvu semenska kompanija „Caussade semences” savetuje proizvo|a~ima upotreburanijihhibridakukuruza odgrupeFAO-400doFAO-550. – Mo`emo da ponudimo ~etiri hibrida iz pomenutih FAO-grupa, i to „loubazi CS„, „realli CS„, „oneli CS„ i „ranki CS„, uvozno seme s insekticidima ili bezwih.Kodsuncokreta,preporu~ujemo na{ „durban” iIMI-hibride, kao {to su „imeriaCS„ i„klarikaCL„–ka`eizvr{nidirektortekompanije@arko Mila{inovi}. – Na{a najve}a prednostje{tocelokupnakoli~inasemenakukuruzaisuncokretaza predstoje}u setvu sti`e iz uvoza, prvenstveno iz Francuske. Proizvo|a~i veruju „francuzima” i francuskojdoradisemena,takoda, i pored su{e u 2012. godini, mogu bitisigurnida}emoimmi,„Caussadesemences” obezbeditikvalitetnouvoznoseme,proizvedenoidora-

|eno po najvi{im evropskim standardima,visokeklijavostiienergije. Onukazujena~iwenicudasudobra klijavost semena i odgovaraju}i sklop biqaka kqu~ni faktori ostvarenog prinosa, prinosi i rezultati te smenske ku}e ukazuju natoda}esveve}i broj proizvo|a~a na svojim wivama sejati „Caussde” hibride. – Tako|e, vrlo bitnojeista}ii da}emoponuditivrlokorektnucenuzana{asemena–veliMila{inovi}. „Caussadesemences” jejednaodvode}ih francuskih semenskih kompanija,koja,osimuFrancuskoj,poslujeuvi{eod40dr`ava,alaneje proslavila 50 godina postojawa. Osnovu poslovawa kompanije ~ine {irok spektar genetike koja je usmerenanarazvojnovihsortiihibridap{enice,kukuruza,suncokreta,sojeiuqanerepice. S.G.


REKONSTRUKCIJADELAELEKTROTEHNI^KE[KOLE

Bi}e azbest zamewen zdravim materijalom Krov i popre~na krila Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin” najverovatnije su gra|ene od azbestnih plo~a, pa su radnici Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika uzeli uzorke kako bi videli da li su ove sumwe opravdane, saznaje „Dvenik”. Ukoliko se obistine, grad }e tokom leta rekonstruisati krov i krila koja vode prema unutra{wem delu {kolskog dvori{ta. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Radomir Dabeti} ka`e da }e ti radovi stajati oko deset miliona dinara.

- Grad je ve} spre mio taj no vac, jer azbest je opa san po zdra vqe po {to zra ~i. Uko li ko se po ka `u ove pret po stav ke kao ta~ ne, ~im po~ ne let wi ras pust mo ra }e mo to pod hit no da sre di mo, ka ko zbog |a ka, ta ko i zbog pro fe so ra - is ti ~e Da be ti}. On ka `e da ne zna ko je gra dio ta kri la {ko le, jer je zgra da sta ra 100 go di na i ve ro vat no su kri la i krov pra vqe ni ka da se ni je zna la {tet nost azbe sta.

Novosadska sreda23.januar2013.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

KONCERTZAGREBA^KEGRUPE16.MARTAUSPC„VOJVODINA”

Popusti na ulaznice za „Prqavo kazali{te” Veliki koncert zagreba~ke grupe “Prqavo kazali{te” bi}e odr`an 16. marta u velikoj sali Spensa. U narednom periodu, ulice Novog Sada, kao i klubovi bi}e mesta gde }e promoteri koncerta deliti flajere za ovaj doga|aj. Ukoliko se do|e do flajera na kome }e biti famozni jezik- logotip “Prqavog kazali{ta”, potrebno je fotografisati se sa wime, postaviti fotografiju na Fejsbuk stranicu “Prqavo kazali{te u Novom Sadu- Spens” i automatski se

Ina~e, kada se udahnu, ove ~estice se te{ko izbacuju iz plu}a zbog svoje igli~aste strukture pi{e na sajtu Agencije za hemikalije. Mogu da budu uzro~nik te{kih oboqewa, a sve zavisi od koli~ine ~estica koje se udi{u i koliko dugo. U Evropskom parlamentu je jo{ 1976. godine doneta Direktiva o ograni~ewu proizvodwe i upotrebe azbesta s napomenom da do 2005. sve ~lanice EU moraju potpuno da zabrane upotrebu azbesta. Q.Na

ostvaruje popust od 20 odsto na cenu ulaznice za parter. Dakle, u~esnici }e biti u mogu}nosti da kupe ulaznicu za parter za samo 1.200 dinara. Ovog meseca je po~ela i prodaja ulaznica za fan pit, a mogu se nabaviti na prodajnim mestima “Gigs Tiksa”. Sve informacije o prodaji ulaznice mogu se dobiti na prodajnim mestima “Gigs Tiksa”, na blagajni Spensa, kao i putem interneta na sajtu www.gigstix.com. A.Va.

ISPOVESTI@ENAKOJESUPOBEDILEOPAKUBOLEST

Pozitivnim duhom protiv kancera Bjerka Fun}ik (42), ~etrde set de ve to go di {wa Nad a To{i} i Vesna Glumac (54) hrabro su podelile sa javno{}u svoju pri~u o borbi sa karcinomom grli}a materice i poslale va`nu poruku svim `enama da se redovnim pre gledima mo`e pobediti ova opaka bolest. Bjerki Fun}ik je u martu pro{le godine otkriven rak grli}a materice, a u aprilu je operisana. Pre toga osam godina nije bila na ginekolo{kom pregledu. Bjerka je priznala da bi je uvek neki neopravdani razlog spre~io da se javi svom ginekologu. Bio je to veliki {ok za wu, ali ka`e da je to sada sve iza we i da se jedino promenilo to {to sada redovno ide na preglede. Na da To {i} je ope ri sa la kar ci nom gr li }a ma te ri ce pre tri go di ne i tri me se ca.

- Nakon saznawa usledila je neverica, bol, o~ajawe... Mislila sam na svoje dete koje je tada imalo samo 10 godina... A onda sam se trgla i po~ela pozitivno da razmi{qam i hra bro za po ~e la bitku. Sada mogu slobodno da

~ewu sa ovom opakom bole{}u. Sre}a u nesre}i je da su svi karcinomi bili u po~etnom stadijumu. - Tre}i kancer mi je bio poraz i tada je usledilo stawe o~aja. Zahvaquju}i podr-

ka`em da sam zdrava `ena i da je sve to lo{e iza mene ispri~ala je Nada. Svoju potresnu pri~u podelila je s nama i Vesna, koja je pobedila tri karcinoma.

{ci porodice i okru`ewa, koje me nikad nije posmatralo i tretiralo kao neizle~ivog bolesnika, po~ela sam da razmi{qam pozitivno i s mi{qu da imam pobedni~ki

Ona ta ko |e po sra mqe no pri zna je da ni je bi la na gi ne ko lo {kom pre gle du pet go di na pre to ga, a da je ta da oti {la zbog obil nog ju tar weg kr va re wa, ko ji se po ja vio mi mo men stru al nog ci klu sa. Pre gled i bi op si ja su po tvr di li da je u pi ta wu kar ci nom.

- Prvo mi je 2004. godine otkriven karcinom dojke, nakon {est meseci karcinom gr li }a ma te ri ce, a u ju nu pro{le godine otkrivena mi je promena na be{iki. Previ{e za jedan `ivot slo`i}ete se, ali samo neka se zaustavi na ovom broju... - zapo~ela je ona svoju pri~u o suo-

mentalitet i ube|ena sam da je tako - zakqu~ila je Vesna. Po vo dom obe le `a va wa Evropske nedeqe prevencije raka grli}a materice ju~e je organizovan radni doru~ak sa ovim hrabrim `enama, na kojem su prisustvovali pokra jin ska se kre tar ka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju prof. dr VesnaKopitovi}, ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr Petar Novakovi}, s Instituta za onkologiju Vojvodine dr Aqo{a Mandi} i ginekolog iz Betanije dr Sr|an\ur|evi}. Imaju}i u vidu da je odziv `e na na gi ne ko lo {ke preglede na vrlo niskom nivou i da `ene nemaju dovoqno izo{trenu svest o potrebi da se jave na ginekolo{ki pregled, svi pomenuti stru~waci apelovali su na `ene da se minimalno jednom u tri godine jave svom ginekologu kako bi obavile jednostavan i bezbolan PAPA test koji traje deset minuta. I.Dragi}

Podr{kapoznatihdama U Vojvodini se kod svake 46 `ene dijagnostikuje karcinom grli}a materice, a Srbija je na petom mestu u Evropi po broju obolelih i smrtnim ishodima. Evropsku nedequ rala grli}e materice, koja se obele`ava od 20. do 26. januara, pored zdravstvenih ustanova u Novom Sadu, podr`ale su i javne li~nosti poput voditeqke Jelene Ba~i}-Alimpi}, peva~ice AleksandreRadovi} i TaweBawanin, koje su prisustvovale ju~era{wem skupu.

NOVOSADSKI VODI^

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14 RADIOLO[KIKABINET „DIJAGNOSTIKACENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKAORDINACIJA, „PROf.DRDRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594i063/746-1693

Foto:R.Hayi}

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS„ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin,tel:6433-748 PREVODDOO, NoviSad, Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,6350-740

Poliklinika„Konzilijum”poziva nabesplatnepreglede Po rezultatima ankete, koju je uradila Poliklinika „Konsilijum”, svaka tre}a Novosa|anka nije oti{la kod ginekologa vi{e od dve godine, a 18 odsto sugra|anki pose}uje ginekologa jednom u nekoliko godina. To istra`ivawe je pokazalo da svaka druga devojka, mla|a od 30 godina, na ginekolo{ke preglede ide redovno, dok samo pet odsto `ena, koje su starije od 50 godina kontroli{e zdravqe na svakih {est meseci. Od 524 ispitanice, sedam odsto ima nekog u prorodici ko je bolovao od karcinoma grli}a materice, a 11 odsto je u dodatnom riziku od tog karcinoma, jer su le~ene od virusnih infekcija na genitalnim organima. Poliklinika „Konsilijum” }e tokom Evropske nedeqe prevencije raka grli}a materice, do 26. januara, besplatno pregledati sugra|anke, a pregled se mo`e zakazati sutra od 9 do 10 sati na broj telefona 426-488. N.R.


8

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda23.januar2013.

VE^ERASUNOVOSADSKOMKLUBU

NARA^UNU„INFORMATIKE”

Gostuje fotoreporter Slobodan Mileti} Fotoreporter Slobodan Mileti} ve~erasu18satigostujeu Novosadskomklubu,ZmajJovina 3/1.Ojubileju,odnosno55godina aktivog bavqewa filmom i fotografijom, osim Mileti}a,

govori}e i urednik filmskog programaKulturnogcentraNovogSada\or|eKa}anski imajstor umetni~ke fotografije Borivoje Mirosavqevi}. Ulaz jeslobodan. A.J.

AKCIJA„DNEVNIKA”I„LAGUNE”

„Turketo” na poklon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„dariva}e ponedeqkom, sredom i petkom ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca,ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va,a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Turketo” Metin Arditi.Dobitnici }e kwigepreuzimati u kwi`ari „Laguna„, u UlicikraqaAleksandra 3,gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Pri~a o nesvakida{wem heroju, Ticijanovom

u~eniku Turketu i wegovoj borbi da u srcu pomiri islam, hri{}anstvoijudaizam. Eli Soriano, sin jevrejskog trgovca robqemuCarigradu italentovanicrta~, odlazi u Veneciju gde}eseproslaviti podimenomTurketo. Ali wegovo skrivenojevrejskoporeklo privu}i }e gnev Inkvizicije i osudu na smrt. Od potpunog zaborava delo }e mu sa~uvatiu~iteqTicijanpotpisav{isvojimimenomTurketovu sliku. N.R.

„DNEVNIK”I„VULKANIZDAVA[TVO”DARUJU

„Posledwa kraqica” za dva ~itaoca Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Vulkan izdava{tvo”usa¬rad¬wis“Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve danasod14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬m  e¬rkom kwige “Posledwakraqica”ElizabeteFrimantluizdawu„Vulkanizdava{tva“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, ZmajJovina24.

Veli~anstvenistorijskiroman vodinasusamosrcedvoraTjudorovih i `ivot i qubavi mudre i harizmati~neKetrinPar,{este i posledwe `ene Henrija osmog. Kadajesatridesettrigodinepo drugiputostalaudovica,Ketrin Par zaqubilaseuTomasaSimura - dvorskog zavodnika. Me|utim, svojom iskreno{}u i inteligencijom privukla je pa`wu drugog mu{karca sujetnog i opasno mo}nogvladaraHenrijaosmog. A.Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.35), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.45), „razbija~ ralf” (13), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (22.30), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14), „Hobit” ( 14.30, 16.30, 17.45, 21, 21.45), „Pijev `ivot” (15.00, 19.15), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.45, 17.40), „Kad svane dan” (16), „Yek ri~er” (20, 22.25), „Semijeva velika avantura” (12.10, 14.10, 15.50), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (21.50), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (17.50, 19.45), „Frankenvini” (14.35), „Sedam dana u Havani” (17.30), „\angova osveta” (16.30, 19.30, 22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}”, balet, „Pipi duga ~arapa” (18), Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Put roud” (19.30), Kamerna scena, drama „Presre}ni qudi” (20.30). Pozori{te mladih: mala sala „Otvara~„ (20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vremerodilesu: DEVOJ^ICE: Sawa Stefanovi}-Vejin, Aleksandra Jelovac, MaricaPetrovi},BojanaVuksanovi},AnkicaIvanovi} izNovog Sada, \ur|ija Tonkovi} iz ^ortanovaca, Biqana Vukmirovi} iz Vogwa, Svetlana Stev~i} iz Be{ke, Sawa Gladovi} iz Temerina, TamaraPopovi} iNata{aPopovi} izBanatskogGra~caiBiqana Jankulevski izVeternika, DE^AKE:NadaStojkovi},BiqanaKostadinovi},Sta{aIlki}, Nata{a Grubi{i}, Julijana Avdi, Dragana Kamberovi} i Jelena Miji} izNovogSada,AndrejaDudi} izIn|ije,ZoranaMaksimovi} izBa~kePalanke,JaroslavaIvani{evi} izBa~kogPetrovca iLeonaStojadinovi} iz\ur|eva.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Jovan Marije Nikoli} (1939) u 11.45, Savka Petra Vidicki (ispra}aj), (1927) u 12 ~asova i Marija Balinta Pavli~i} (1937) u 12.45. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Todor Jovana Bajazet (ispra}aj), (1940) u 13 ~asova, a na dowem starom u Futogu Petar Nikole Milinkovi} (1928) u 13 ~asova. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Bogdan Milana U{qebruka (1924) u 13 ~asova.

DNEVNIK

Ni avansno pla}awe ne bri{e staru kamatu Ovdejesvemogu}e,paitoda ~ovek pla}a avansno daxbine prekoJKP„Informatika”,ada mu sti`u zatezne kamate. Nai- me,nara~unuSofijeC.nalazi se vi{ak od 11 hiqada dinara koje je uplatila unapred, ali ipakjojve}mesecimasti`ekamataodoko20dinara,iakonigdenepi{ekolikojedu`naiod kada. Misterija je re{ena obja{wewem da kamate sti`u zbog starog duga od 280 dinara, koji jena~iwenjo{2007.godinekada je „naknadno izmewena cena zavodu”,kakosuovojsugra|anki objasnili iz „Informatike”. Portparolka „Informatike” Gordana Gale{ev ka`e da segra|anikoji`eledapla}ajura~uneunapredtrebadaprovere da li imaju starog duga, alidaseonneskidaautomatskiovakvimuplatama,jerkada je ta praska postojala ranije, nekisugra|anisusebunili. - Ima svakakvih qudi, pa recimoho}edaplatera~uneunapred,aline}edaplatenekaranija dugovawa. Tako da smo mi

Powenimre~imatakorigovanacenaura~unatajenaslede}em ra~un, ali kod pojedinaca setonijedesilo.Dodatnuzabu-

Slu`bazaregistrenanovojadresi A`urirawe evidencija skup{tina stanara i subvencionih klijenataoddanasseobavqananovojadresi,Bulevaroslobo|ewa 38, saop{tavaju iz JKP „Informatika”. Slu`ba za op{teregistre,kojasebaviovimposlovimapreseqenanapomenutuadresu. A.L. prestali da u tim situacijama skidamoautomatskistaredugove, nego samo obavestimo da on postoji.Kadajecenavodekorigovana2007.godineobave{tavalismogra|anekorektnootome -onja{wavaGale{ev.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

nu unela je ~iwenica da na ra~unu „Informatike” postoji izve{taj od dugu, koliko iznosi i otkada, {to na ovom nije slu~aj, no Gale{ev ka`e da bi gra|ani,ipak,moglidaseraspitaju o stawu na svojim ra~u-

nima, pogotovo ako im ne{to nijejasno. Zanimqivojeidasezatezna kamata smawila, pretpro{li mesec je iznosila ne{to vi{e od20,apro{lisamotridinara, aliizovogpreduze}aobja{wavajudajetorezultatodlukerepubli~kih organa koja su smawilikamatnustopu. PredsednicaAsocijacijepotro{a~a Srbije Edina Popov ka`eza„Dnevnik”dajeupoznatasaovakvimslu~ajevimaipita{tabisedesilodajedugbio ve}i. -Osnovnestvarikojetrgovci radeuovojzemqi,javnapreduze}anemoraju.Kadado|e{uprodavnicu lepo na ra~unu pi{e {tasisvekupio,notonara~unimaJKPnemorabitislu~aj.U zakonuoza{titipotro{a~adeo

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

kojiseodnosinakori{}ewekomunalnihusluganajmawejeure|en,pasede{avadasedaonimogudaradetakvestvari.Tajzakon setrenutnoure|ujeimibihtelidauwegaunesemoizmene,kakobisistemskire{iliprobleme-izjavilajePopov. Onaka`edajegradona~elniku Milo{uVu~evi}u ipredsedniku gradskogparlamentaSini{iSevi}u dostavilainicijativudase formiraSavetzakorisnikejavnihuslugapriSkup{tinigrada, ~ijibi~lanovibiliipredstavnicipotro{a~a.Takobiseproblemi i reklamacije re{avali sistemskiitamogdenastaju,uinstitucijama i javnim preduze}ima,kao{toseiradiuzemqama Evropeiokru`ewa,anedasvakodnevnosamogasimopojedina~nepo`are. A.L.

065/47-66-452

Prvi glas Srbije, a iz Vojvodine Dobro nam je krenulo, prvi glas Srbije, neosporno, dodeqenjeVojvodini.Idemodaqe! 060/0227... *** Du` cele ulice Aleksandra Ti{me ukradeni poklopci sa {ahtova. Nedequ dana rupe otvorene, niko ne reaguje, nema ko,~aknigradska„^isto}a“ne prolazina{imsokakom.S. 064/9747... *** Gospodoiz„VodeVojvodine“ka`etedaimatenajopremqeniju ribo~uvarsku slu`bu protiv ribokra|e,ajaneretkoposmatram sa obale kako ribokradice vade mre`e usred dana!Agdestevi?Zacelu pro{lusezonunisamsreo va{u ~uvarsku slu`bu, osim za 1. maj, kada imate zaciqdanaterate{tove}i broj ribolovaca da kupe ribolovne dozvole i vi{evasnemacelesezone. Zimi pogotovo! Meni se ni jedno va{e slu`beno lice nije upisalo u evidenciju ulova, pro{le sezone! Zatim, problem sa plutaju}om travom koja ribolov u velikoj meri ote`ava ili ga ~ini potpuno nemogu}im skoro ~etiri meseca! A uz sve navedeno tra`ite 6.000 dinara?Tojepqa~kanasribolovaca, do tada BOJKOT ribolova~kih dozvola za sezonu 2013! 063/8599... *** Gra|ani treba da bojkotuju osigurawa„Sogaz“i„Delta\enerali“,kojasuimsenakvarno ufurali putem „Informatike“ ukomunalije!Kodwihnetreba osiguravati ni{ta, da se nau~e pametiipo{tewu. 063/7741...

*** [tajedokazdasamprihvatilanekipoklonod„Delta\enerali“. Pla}ala sam osigurawe DDOR-uinisamimalapotrebe da to promenim, te je neshvatqivo da „Informatika“ bez ikakvogmogznawaipristanka rask ida moj e osig ur aw e kod DDOR-a,tojemogaosamoDDOR i to samo pod odre|enim uslovima! 063/7837...

*** Stop no}n om izl a` ew u. Na{ a dec a no} u izl az e, a dawuspav aj u.Tak av imna~ in om `iv ot a je ugro` en o wih ov o zdrav qe. Kom e odg ov ar a ovo i da li }em o zak on e mew at i kad se des i nek a trag ed ij a. Poz iv am sve majk e da pom ognu u re{ av aw u ovog prob lema. 064/8249...

*** U naprednijim i sofisticiranijim dru{tvima i gradovima, dr`avne slu`be su vi{e prilago|enepotrebamagra|ana i po{tuju wihovo radno vreme, tako {to skoro sve poslove sa dr`avom mogu u zakazano vreme daobavekodbele`nika,kojiradeudvesmene,od7do19~asova, takodagra|ani,kojiradeuprvoj smeni, ne moraju od poslodavca da tra`e slobodan dan, da bi, npr. oti{li pre podne na sudski {alter i stali u dugi red za overupotpisaidrugo. 063/7866... *** Nisamsigurandaovanovosadska vlast nije dobila direktivu, da „smawi gas” po pitawu kandidature za kulturnu prestonicu Evrope,aukoristBeograda,koji je bezo~no konkurisao za istu,iakoseznadajenovija praksa da se ta manifestacija ne dodequje glavnim gradovima. 064/3007... *** [ta}ebitisauplatama DDOR-u za osigurawe stanova,kojenikonepomiwe, a koje nisu iskori{}ene ili „zaturene”. I opet korisnicidrumom,a„Informatika“ {umom. Oglasi se i„SOGAZ“i„Informatika“ (objasni{e kako da otka`emo osigurawe) a iz DDOR-a nire~. 063/4625.. *** Gospodo tra`imo od vas da vojvo|anske stranke naprave vojvo|anskiDOSdanedozvolimopropadawe Vojvodine. Vidite da beogradske stranke ne brane  intres gra|ana Vojvodine, ve} su poslu{nici svojih gazda. Dobro su se ustoli~iliidobreplateimaju,a Vojvodinatone. 063/1264...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda23.januar2013.

9

GODI[WICANOVOSADSKERACIJE

Pomennakeju, spomen-plo~ana[trandu Komemoracija povodom 71. godi{wice Novosadske racije odr`a}e se danas u podne na Keju `rtava racije, da bi, potom, na [trandu bila otkrivena spomen plo~a, potvr|eno je ju~e na konferenciji za novinare u Gradskoj ku}i, koju je odr`ao organizacioni odbor za obele`avawe racije. Odborom predsedava zamenik predsednika Skup{tine grada MiroslavIli}, a ~ine ga i predstavnik Eparhije ba~ke

protonamesnik Vladan Simi} i predsednik Jevrejske op{tine Novog Sada (JONS) GoranLevi. Ili} je tom prilikom istakao da je, kao jedan od prioriteta koalicionog sporazuma, odre|eno da }e biti zajedni~ki obele`ena komemoracija Novosadske racije. - Doga|aj }e biti obele`en dostojanstveno uz saradwu grada, Jevrejske op{tine i Eparhije ba~ke. Tako|e, ovaj doga|aj }e uveli~ati i visoke zvanice: pr-

- Izuzetno nam je drago {to }emo otkriti spomen plo~u `rtvama na [trandu, jer je tamo bio najve}i broj monstruoznih ubistava na{ih sugra|ana. Racija se dogodila izme|u 21. i 23. januara, pre 71. godinu, i nepohodno je da to svake godine pomiwemo, jer imamo dve ili tri generacije mladih qudi koje su se rodile u me|uvremenu. Time ih upozoravamo {ta sve mo`e da se desi nedu`nim gra|anima, a kad ih opomiwemo s pravom o~ekujemo da se to ne}e ponoviti – izjavio je Levi. Okupqawe gra|ana po~iwe u 12 ~asova, da bi se gra|anima pola sata kasnije obratio gradona~elnik Milo{ Vu~evi}. Nakon toga pomen }e dr`ati rabin Isak Asijel, a nakon wega vladika ba~ki Irinej. S broda re~ne flotile, nakon pravoslavnog pomena, vence }e u Dunav spustiti Vu~i}, Vu~evi} i predstavnici jevrejske i romske zajednice.

Simi}:Obele`avaweracijejeste molitvenidoga|aj O razlozima pro{logodi{weg razdvojenog pomena `rtvama, govorio je Simi}, u ime SPC i JONS-a. On je kazao da su dve stvari bile sporne, a kao prvu je naveo to {to sa Eparhijom ba~kom niko iz grada nije hteo da razgovara - Drugo, obele`avawe Novosadske racije bio je za neke prethodne re`ime u Novom Sadu bio sve, samo ne molitva. Za nas je sve suprotno. Dakle, Eparhija ba~ka i Jevrejska op{tina, obele`avawe Novosadske racije i sve sli~ne doga|aje tretiraju kao molitvene. Ne mo`e biti zanemarena uloga Eparhije i Jevrejske op{tine, a pogotovo da se ni{ta ne pitaju, ve} da slu{aju nare|ewa qudi, koji nisu rasformirali organizacioni odbor, ali ga nisu ni formirali. Nama bi sat pre nego {to bi trebalo da se razgovara o obele`avawu Racije, javqali na telefonsku sekretaricu o sastanku, a mi takav odnos nismo hteli da prihvatimo. Nismo nikada nikome zabvrawivali da se pomoli bogu, da oda po{tu staradalima, ali nismo dozvoqavali da komemoracija bude stavqena u dnevno-politi~ki kontekst. Problem }e uvek nastati, kada neko, umesto molitve, tamo bude hteo da napravi svoju politi~ku promociju – zakqu~io je Simi}.

Predavaweu MuzejuVojvodine Predavawem „Januarska racija“ vi{eg kustosa-istori~ara mr PredragaBaji}a i projekcijom filma „Racija 1942“, Slavuja Haxi}a u produkciji RTV Vojvodina, danas }e Muzej Vojvodine obele`iti godi{wicu racije. Doga|aj se odr`ava u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 37, u 18 ~asova. S.Kr.

Autobusi na gradskim linijama 11a i 11b (@elezni~ka stanica -bolnica - Liman - @elezni~ka stanica) danas }e od 11 do15 ~asova i}i drugim putem u delu Keja `rtava racije, zbog odr`avawa komemoracije `rtvama Novosadske racije. Autobus na liniji 11a iz Stra`ilovske ulice i}i }e pravo Ulicom @arka Zrewanina do Bulevara Mihajla Pupina gde }e skrenuti desno i saobra}ati pravo do Trga nezna-

Kroja~icamastigle markicezaprevoz ka „Noviteta” Dragana\uri}a zaposleni uz oktobarsku zaradu treba do 31. januara da dobiju overene zdravstvene kwi`ice. Podse}amo da „Novitet” nije radio vi{e od mesec dana zbog ka{wewa zarada, a \uri} je pro{le sedmice radnicima postavio uslov, da }e firma biti zatvorena, ako ne krene proizvodwa. Z.D.

LIGA[IDANASU[AFARIKOVOJ

Skupzaravnopravnost }iriliceilatinice Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad organizuje danas skup povodom insistirawa na ravnopravnoj upotrebi }irili~nog i latini~nog pisma. Akcija }e se odr`ati u 11 sati na autobuskoj okretnici u [afarikovoj ulici, a prisutnima }e se obratiti funkcioner LSV Aleksandar Kravi}. Kako je navedeno u dopisu ove partije, „}irilica i latinica su u No-

vom Sadu uvek bile ravnopravna pisma, kao {to su i gra|ani bili ravnopravni”. -To je bilo vreme kada gradski funkcioneri nisu merili koliko ima pripadnika nacionalnih zajednica u Novom Sadu i da li imaju zakonsku obavezu da i jezici nacionalnih zajednica budu u slu`benoj upotrebi - re~eno je u dopisu GrO LSV. A.J.

Iskqu~ewastruje Novi Sad: od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa Klisa i Vidovdanskog naseqa; od8.30 do 11.30 Orahova 2-8, Rade Smiqanova. Petrovaradin: od8do13 ~asova deo vikend naseqa Puckaro{. SremskaKamenica: od9do13 ~asova Cara Jovana Nenada 3-5, 2-12, Branislava Bukurova, Sabo \er|a 3-5, 4-10, Nova. Futog: od 8.30 do 10.30 @elezni~ka

ve. - Drago nam je da o svemu mo`emo da se dogovaramo, da imamo zajedni~ke stavove o po{tovawu `rtava Novosadske racije i {to je ove, kao i narednih godina, Eparhiji ba~koj, kao ~uvaru tradicije i ve}inskoj crkvi u na{em gradu i zemqi, poverena organizacija ovog doga|aja. Mi, kao i ranije, lepo i dobro sara|uje-

Autobusi11ai11bmewajutrasu

IPAKRADNOU„NOVITETU”

Oko 170 zaposlenih u „Novitetu” ju~e je po~elo da radi tek oko 10 ~asova, po{to su ipak dobili markice za prevoz za desetak dana u januaru. Sindikat „Solidarnost” zakazao je za svaki slu~aj {trajk za 28.januar, ukoliko u petak, 25.januara, ne bude bila upla}ena plata za oktobar, kazala je predsednica sindikata Gordana Koji}. Prema sporazumu sindikata i ve}inskog vlasni-

Vladikaba~kiIrinejkodspomenika„Porodica”

vi potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vu~i}, ambasadori Izraela i Ma|arske, odnosno potpredsednik ma|arske vlade – rekao je Ili}. Simi} je izrazio zadovoqstvo obnavqawem rada organizacionog odbora, i naveo da o raspu{tawu odbora 2006. godine niko nije obavestio tada{we ~lano-

4-18, 1, Rade Kondi}a 3-13, Slavka Rodi}a 1-15, Carice Milice 2, bb, Sime [olaje 2-8, 3-7, Mo{e Pijade 2, Mladena Stojanovi}a 2-28, 1-47, Zdravka ^elara 2-26, 1-27, Vasilija Ga}e{e 2-30, 11-25, Proleterska 2-20, 1-21, Cara Lazara 2-22, 3-17, firme “BIP”, klinika, lokal, str komision “Dragana”, benzinska pumpa “NAP”, Poqoprivredna {kola i Mlin.

nog junaka, odakle }e se vratiti na redovnu trasu. Autobus na liniji 11b sa Keja `rtvama racije skrenu}e desno na Trg neznanog junaka, potom nastaviti pravo Bulevarom Mihajla Pupina do Ulice @arka Zrewanina, gde }e skrenuti levo i vratiti se na redovnu trasu Stra`ilovskom ulicom. Na izmewenom delu puta autobusi na pomenutim linijama koristi}e postoje}a autobuska stajali{ta. Z.D.

VESTI Na[trandutri smeneklizawa Zbog odavawa po{te `rtvama Novosadske racije 1942. godine i otkrivawa spomen plo~e na gradskoj pla`i, klizali{te na [trandu danas ne}e raditi od 14 do 18 ~asova. Iz po{tovawa prema `rtvama Racije i wihovim porodicama, tokom dana{weg dana ne}e biti emitovana muzika sa razglasa na [trandu. Na klizali{tu }e biti organizovane tri smene i to od 10 do 11.30 sati, od 12 do 13.30 i od 18 do 19.30 ~asova. B.M.

Diplome zaveziqe Sve~ana dodela diploma polaznicima [kole narodnoumetni~kog veza odr`a}e se ve~eras, u 18 sati, u Kolu srpskih sestara, Ulica Dimitrija Avramovi}a 8. Diplome dodequju kvalifikovane ~lanice udru`ewa. A.J.

Predstava studenataglume Predstava studenata ~etvrte godine glume “Galeb” A. P. ^ehova na srpskom jeziku bi}e odr`ana ve~eras i sutra u 19 ~asova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, \ure Jak{i}a 7. Ulaz je slobodan. A.Va.

Vaterpolo mewasmene Zbog odigravawa vaterpolo utakmice raspored gra|anskih smena }e danas na bazenima biti izmewen. Smene }e se odr`ati od 11.30 do 13.30 sati i od 13.30 do 15.30 ~asova. B.M.

Mar{`ivihdu`rutemrtvih Udru`ewe „Racija 1942“, objavilo je da }e danas organizovati Mar{ `ivih, pod sloganom „Idu `ivi da iskupe `ivotima svoje mrtve“, koji }e krenuti u 14 sati od Sokolskog doma ka [trandu, ulicama kojima su Novosa|ani oterani pod led i u smrt. Tamo }e u 15 ~asova biti odr`an pomen `rtvama. Kako se navodi, mar{ su podr`ale studentske organizacije u Novom Sadu, Saveza studenata Pravnog fakulteta i Studentski parlament Poqoprivrednog fakulteta. I Udru`ewe gra|ana NS blok, najavilo je za danas u 10 ~asova polagawe venaca na spomenik „Porodica“ na Keju `rtava racije. mo sa Jevrejskom op{tinom, i nadamo se da }emo i sa gradom, ubudu}e, bez obzira ko je na vlasti, dobro sara|ivati – kazao je Simi}. Zadovoqstvo formirawem odbora izrazio je i Levi, {to je, po wemu, garancija da }e obele`avbawe racije kona~no biti jedinstven doga|aj za sve gra|ane i sve verske zajednice Novog Sada.

Za to vreme, na Keju `rtava racije vence }e pola`iti predsednik gradske skup{tine Sini{a Sevi}, ambasador Izraela, delegacija Ma|arske, predstavnici Roma, Jevreja i `rtava racije. Po zavr{etku komemoracije na Keju, na [trandu }e biti otkrivena spomen plo~a na tri jezika: srpskom, hebrejskom i engleskom jeziku. S.Krsti}

NAZIRELISEKRAJSUDSKOMSPORUOKONOVEAUTOBUSKESTANICE

NoviSadiDevi} zavansudskoporavnawe

Najava iz grada da bi se spor sa ATP „Vojvodina” oko nove Me|umesne autobuske stanice mogao re{iti vansudskim poravnawem, za investitora i biv{eg vlasnika „Vojvodine„IlijuDevi}a je prijatno iznena|ewe. Devi} je sada posle poni{tene privatizacije najve}i akcionar „Vojvodine” i od po~etka sudskog spora bio je za dogovor. - Uvek smo bili za fer i po{ten dogovor i to smo tra`ili od nastanka problema kada grad Novi Sad nije postupio po ugovoru i preselio me|umesni prevoz sa stare autobuske stanice na novu autobusku izgra|enu na parceli ATP „Vojvodina – izjavio je Devi}ev advokat EmirJa{arevi}. On je jo{ kazao da vansudsko poravnawe podrazumeva ozbiqan pristup obe strane, da zahteva me|usobno popu{tawe kako bi se do{lo do re{wa prihvatqivog i za investitora Devi}a i za grad Novi Sad.

ni” 40 miliona evra, na ime od{tete {to stanica ne radi. Na tu presudu se grad `alio Apelacionom privrednom sudu u Beogradu, a ovaj sud jo{ nije postupio po `albi. Uprkos tome, Ja{arevi} predo~ava da presudom Privrednog suda nije obuhva}e-

SudukoristATP U presudama Apelacionog suda u Beogradu i Privrednog suda u Novom Sadu navodi se da je voqa grada bila jedna autobuska stanica za me|umesni prevoz, pozivaju}i se na gradske odluke donetih pre gradwe i po zavr{etku autobuske stanice ATP „Vojvodina”. - „Vojvodina”ne bi bila monopolista u me|umesnom prevozu, jer sve me|umesne autobuske stanice su privatne u posedu autobuskih preduze}a, a cenu stani~ne usluge ne odre|uju prevoznici, ve} Privredna komora Srbije - navodi se jo{ u odlukama suda. Podse}amo da je presudom Privrednog suda u Novom Sadu od 6. aprila pro{le godine Novi Sad du`an da plati „Vojvodi-

na celokupna {teta, jer grad ugovor nije poni{tio, pa zato svaki mesec Novi Sad ko{ta oko 250.000 evra.

Devi}ev advokat Ja{arevi} nije `eleo da komentari{e nalaz pravne komisije za ispitivawe ugovora o izgradwi MAS-a koje je potpisala nekada{wa gradona~elnica Novog Sada MajaGojkovi} i Devi}, obja{wavaju}i da ne komentar{e ni{ta „van suda” pogotovo {to izve{taj pravne komisije, koju je formirao sada{wi gradona~elnik Milo{ Vu~evi}, nikoga ne obavezuje. Prema na{im nezvani~nim saznawima, izve{taj komisije sro~en je na 51 stranu i bazira se na podacima koje je koristilo Gradsko javno pravobranila{tvo na sudu u sporu ATP „Vojvodina” protiv grada. Komisija je izve{taj bazirala na stav da je voqa grada bila da postoje dve me|umesne stanice i da bi po~etak rada stanice „Vojvodini” obezbedio monopol u me|umesnom prevozu. Z.Deli}


10

vOJvOdinA

sreda23.januar2013.

ПРВО ПОВЕРИЛАЧКО РОЧИШТЕ У СЛУЧАЈУ БРОДОГРАДИЛИШТА

Финансијскиизвештај започетак

ЗРЕЊАНИН: Прво поверилачко рочиште у случају зрењанинског бродоградилишта “Бегеј” биће одржано данас у Привредном суду у Зрењанину. Стечајни судија Радомир Радојчић вели да ће овог пута бити разматран економско – финансијски извештај, односно стање у бродоградилишту које је, по уласку у фабрику, снимила стечајна управница Јелица Вуколић. Она ће, такође, проценити да ли постоји могућност реорганизације дужника. Уколико на рочишту буде поверилаца са више од 70 одсто вероватних потражива-

ња, исти ће моћи да изгласају банкрот некада једног од највећих увозника и извозника у средњем Банату. Предлог за покретање стечаја у “Бегеју” поднео је сам дужник, односно власник зрењанинског бродоградилишта – холандска компанија “Меркуријус интернешнал”. Претходно је вођен поступак ликвидације, али пошто није било довољно средстава за намирење ликвидационих поверилаца, предложено је увођење стечајног поступка, а сам дужник је у ту сврху уплатио и аванс. Ж. Б.

ИНИЦИЈАТИВА ОПОЗИЦИЈЕ У ПАНЧЕВУ

Тражесмену градоначелника ПАНЧЕВО: Бивша градоначелница Панчева, а садашња потпредседница Демократске странке и председница Градског одбора ВеснаМартиновић са сарадницима је одржала конференцију за новинаре на којој је изјавила да ће данас председнику Скупштине Предрагу Живковићу поднети иницијативу за смену градоначелника др СветозараГавриловића. Мартиновићева је рекла да је за град погубно то што већ два месеца нема градоначелника и да највећу одговорност сноси СПС чији је Гавриловић кадар. Градски одбор Лиге социјалдемократа Војводине одазваће се позиву демократа и подржаће иницијативу за смену градоначелника Панчева. Председница Извршног одбора ЛСВ-а у Панчеву Мариника Чобану рекла је да је текућа буџетска резерва градоначелника само 15 милиона динара и да је то показатељ у којој

мери се уважава та функција. пада панчевачка влада, додала је Чобану. Данас у 11 сати чланови ДС заједно са члановима Лиге социјалдемократа Војводине прошетаће улицама града да изразе своје незадовољство и покушају нешто да промене. Социјалистичка партија Србије је у Панчеву показала политичку незрелост, јер за два месеца није грађанима успела да објасни зашто се градоначелник не појављује на послу. - Изостанак било каквог одговора јасан је сигнал да односи унутар СПС нису најбољи, нити у оквиру коалиције. СПС страхује да ће у случају промене коалиционог споразума то место градоначелника преузети СНС јер у владајућој коалицији има највише одборника објаснила је Весна Мартиновић. З. Драгојевић

ПРОЈЕКАТ КРЕАТИВНОГ ЦЕНТРА „ЦЕКОМ”

Заживотбезмрака ЗРЕЊАНИН: Вечерашњим извођењем представе “То ти је лајф”, на Великој сцени Народног позоришта “Тоша Јовановић” у Зрењанину, наставља се реализација пројекта “Упали светло, немој да живиш у мраку”, чији је носилац Креативни центар „Цеком”. Представа, која ће бити одиграна бесплатно, са почетком у 20 часова, урађена је по тексту Тине Коси из Словеније и она на веома необичан и младима занимљив начин отвара питања и проблеме који прате њихово одрастање. - Са овом представом млади из Цекома учествовали су на домаћим и међународним фестивалима омладинских позоришта и освојили су бројна признања. Издвојићемо Међународни фестивал Дадрас у Суботици, где су у мају 2011. освојили награде за најбољу представу, текст, режију, сценографију, музику, колективну игру, али и две

глумачке награде, као и Републички фестивал позоришта за децу и младе ДОПС у Јагодини, на коме су у октобру прошле године освојили награду за најбољу представу фестивала и две главне глумачке награде – каже в.д. директора зрењанинског театра Ивана Кукољ Соларов. - Реализација пројекта “Упали светло, немој да живиш у мраку” започета је 1. децембра 2012. у зрењанинском позоришту, а има за циљ ангажовање младих, пре свега средњошколаца, како би своје слободно време посветили култури и уметности. Пројекат представља непосредну реализацију Акционог плана за борбу против дрога који је усвојила Влада АП Војводине, а финансира га Покрајински секретаријат за спорт и омладину – истиче координаторка Цекома Смиљана Туцаков. Ж. Б.

dnevnik

ОШТЕЋЕН СПОМЕНИК ЧИЈЕ ЈЕ ТАЈНО ПОСТАВЉАЊЕ ИЗАЗВАЛО НЕЗАДОВОЉСТВО ВРБАШАНА

Запаљенатаблас непримеренимнатписом

ВРБАС: Непознати починиоци оштетили су споменик који је тајно постављен пре три месеца на напуштеном гробљу које деле римокатоличка, реформаторска и евангелистичка верска заједница у Врбасу. Део табле је нагорен што јасно показује да је неко хтео да запали споменик. Постављање споменика у јавности je изазвало бројне реакције. На дрвеној табли је исписано на немачком и мађарском језику „Невиним жртвама 1944–2012“. За постављање споменика тражена је сагласност пре годину дана, али је локална самоуправа није издала. Ипак, у новембру је током ноћи постављен велики дрвени крст са таблом. За овај догађај скоро да нико није чуо, а јавност је о њему обавештена када је реаговао некадашњи Врбашанин др ТиборЗађва који живи у Мађарској. Он је истакао да у постављању споменика није учествовао нико из Врбаса већ неколицина организација које делују у Мађарској. - У подножју спомен – обележја стоје венци са тракама црвене, беле и зелене боје које симболизују мађарску државу. На једном од венаца стоји натпис Организације за људска права из Мађарске коју предводи Антал Киш. На другом венцу је натпис невладине организације коју предводи ЈожефЕн, председник свих Мађара

Споменик пре оштећења...

у карпатској низији и ова организација је у јако тесној вези са Покретом „64 жупаније“, једном ревизионистичком организацијом, чији је представник такође присуствовао полагању венаца. Такође, у подножју споменика је и венац Фондације „Узан пут у јужној крајини Мађарске“ коју предводи Магдолна Черешњеш–Киш и која је утемељила ову фондацију како би могла да сакупља новчана средства за постављање оваквих спомен – обележја широм Војводине – тврди др Зађва. Покушај уништавања овог спомен обележја у Врбасу није јединствен случај, јер, како каже др Зађва, према његовим сазнањима у неколико места у Војводини постављени су слични

...и сада

споменици и углавном су порушени. - Церемонији након постављања споменика присуствовали су људи који су имали забрану да уђу у Србију, људи из Покрета „64 жупаније“. То су људи који траже раздор и који хоће да отрују заједнице где још функционише толеранција и разноликост по чему је Врбас увек био познат – истакао је др Зађва. Споменик је био и предмет расправе одборника у Скупштини општине Врбас након чега је локални парламент донео једногласни закључак, у којем, између осталог, стоји да одборници изражавају незадовољство због постављања спомен – обележја са непримереним натписом „Невиним жртвама 1944-2012“.

ДОНАЦИЈА НОРВЕШКЕ КРАЉЕВИНЕ СОМБОРУ

Помоћустолице узстепенице СОМБОР: Поводом пушта- од 1.370.000 динара, а локална ња у рад стаирлифта (покретне самоуправа је учествовала са столице) у Дому здравља „Др 960.000 динара, по пројекту који Ђорђе Лазић“, који је инстали- је израдила овдашнја Развојна ран захваљујући донацији Амба- агенција. На донацији су се засаде Краљевине Норвешке у Ср- хвалили посланик у Скупштини бији, у Сомбору је боравио амбасадор Краљевине Норвешке Нилс Рагнар Камсваг. Поред тога што је за амбасадора Камсвага у локалној самоуправи заменик сомборског градоначелника Васа Релић приредио пријем, на којем се захвалио на донацији, амбасадору Норвешке су представљени и културни и економски потенцијали Сомбора, а потом је, симболичним пресецањем врпце у Дому задравља „Др Ђорђе Лазић“, стаирлифт предат на коришћење особама са инвалидитетом, полупокретним и старим особама. Покретна столица у Дому здравља Амбасадор Норвешке Нилс Рагнар Камсваг је рекао да АП Војводине др ЛазарРачић и је значајно да особама са инва- директор Дома здравља „Др лидитетом буде олакшано крета- Ђорђе Лазић“ у Сомбору др ње, посебно у јавним установа- ЕмешеУри. ма, те да Краљевина Норвешка - Норвешка је, до сада, у Срдонацијама настоји да помогне бији пласирала 250 милиона особама са посебним потребама. евра бесповратних средстава. Амбасада Норвешке је за по- Србија је земља за коју, у односу кретну столицу донирала износ на друге земље, издвајамо нај-

више средстава. У 2013. години планирали смо да у Србији пласирамо дванаест милиона евра. Највећи део средстава намењен је као директна подршка државној управи, односно разним министарствима, а један део средстава фонда намењен је организацијама цивилног сектора и локалним самоуправама у Србији – нагласио је Нилс Рагнар Камсваг. Секретарка Центра особа са инвалидитетом у Сомбору Јулијана Чаталинац захвалила се на донацији и констатовала да покретна столица решава проблем полупокретних и старих особа, док особе које користе инвалидска колица не могу да је користе. - За нас који користимо инвалидска колица потребан је лифт са платформом и због тога би било потребно да сви који желе да нам помогну раде са нама у договору. Ми знамо шта нам је потребно – казала је Јулијана и додала да ће стаирлифт умањити досадашње препреке приликом кретања особа са мањим инвалидитетом у сомборском Дому здравља. М. Миљеновић

ЧЕСТЕ ХАВАРИЈЕ НА ТОПЛОВОДУ У КИКИНДИ

Дотрајаламрежахладистанове КИКИНДА: Јавно предузеће „Топлана„ и ове зиме има проблема са хаваријама на топловоду старом тридесетак година. Најновије хаварије узастопно су се, у протекла два дана, догађале у Хајдук Вељковој улици. Тренутно грејања нема у бројевима 23 и 24, али ће квар бити брзо отклоњен каже директор „Топлане„ Бела Шаму. У понедељак су у Гимназији и Основној школи „Фејеш Клара„ били скраћени часови јер су учионице биле хладне. Шаму каже да је у питању био електро кабл у подстаници и да је већ јуче све било у реду. -Мреже су деценијама старе тако да је топловод дотрајао. У наредном периоду требало би то да заменимо, а уколико неко има примедбу излазимо на лице места - рекао је Шаму. У овом јавном предузећу већ годинама покушавају да дођу до новца за обнављање најкритичнијих

делова мреже, али се стално појављују нова слаба места. Већ неколико сезона најављује се обнављање деонице у Улици браће Татић. -Покушавамо да конкуришемо свуда за средства. У буџету за ову годину локална самоуправа планирала је новац за реконструкцију најкритичнијег топловода у Улици браће Татић . Ми покушавамо да код KFW банке и других фондове добијемо новац и поправимо топловод како би се што више уштедело на губитку енергије. Најкритичнија деоница у овој улици, до Блока ГА-4, дуга 160 метара, у којој се, сваке грејне сезоне догоди бар неколико хаварија, биће, коначно, реконструисана наредног лета и то новцем из буџета. За ове радове општина је издвојила 15 милиона динара. А. Ђ.

Oсим начина и организација које су учествовале у постављању споменика, др Зађва истиче да је веома споран и натпис „Невиним жртвама 1944–2012“. - Није умесно написати палим невиним жртвама мађарске и немачке националности 1944-2012, јер се може схватити да је жртава било и после 1944. Друго, ако постоји масовна гробница на гробљу где је постављен споменик, мора се утврдити колико има жртава, ко су они, као и да ли тамо има оних који су се борили на страни фашиста. Морамо разликовати цивилно недужно становништво од људи који су можда 1941. године убијали недужне људе Југославије – каже др Зађва. М. Кековић

Паукодноси возила ПАНЧЕВО: Старо градско језгро, које је током прошле године реновирано и за које је издвојено доста буџетских средстава, угрожавају несавесни возачи. Иако је из Града често апеловано на возаче да не паркирају возила у том делу града, како радови у другој завршној фази не би били ометани, то до сада није имало одјека. Због тога су из Комуналне полиције и инспекције најавили да, уз помоћ Паук- сервиса, крећу са ригорозним мерама и контролама забране паркирања на недозвољеним и необележеним местима у старом градском језгру. До краја овог месеца у Панчеву очекују да ће радови на завршетку реконструкције старог градског језгра бити готови и да ће бити успостављен саобраћај и обележена места за паркирање. З. Дг.

Поново проходан пут

ВРШАЦ: Деоница пута од Вршца према Марковцу од раскрснице за Мало Средиште до Великог Средишта јуче је поново пуштена у саобраћај. Оштећење на мосту је успешно санирано и пут је поново проходан. Општинска управа је уочи нове године донела решење о обустави саобраћаја на деоници Врчац - Марковац од раскрснице за Мало Средиште до Великог Средишта, а то је учињено због опасности од рушења пропуста за воду. Сада је то санирано, а саобраћај се иначе одвијао околним путем од Малог Средишта кроз Винограде до Марковца. Р. Ј.


dRU[TvO

dnevnik

OKON^ANOIZGNANSTVOKRAQAPETRAII KARA\OR\EVI]A

Srbijasastavqa svojuistoriju – Ovo je dan kada se ostvario san.Mojotac,kraqPetarjekona~nokodku}eiuskoro}e,sredinommaja,bitisasvojimprecima na Oplencu. Wegova najve}a `eqa bila je da se vrati ku}i – re~i su prestolonaslednika Aleksandra II izgovorene ju~e u trenutkukadaje,72godineodnapu{tawa zemqe i 42 godine nakon smrti, okon~ano izgnanstvo

Nemaistorije bezvo`dove loze Premijer Da~i} poru~io je da je povratak posmrtnih ostataka kraqa Petra II u Srbiju doprinos preko potrebnom jedinstvu i ujediwavawu srpskognaroda. –Ukolikouzemqubudu vra}eniposmrtniostacii ostalih znamenitih Srba, bi}e upotpuwena srpska istorija – rekao je premijerDa~i}.–Zemqakojazaboravqa svoju istoriju osu|enajenatodajeponovo pro`ivi. Srbija treba da bude jaka i postojana, a nemo`ebititakvaakone po{tujesamusebe. posledwegsrpskogmonarha,kraqaPetraII Kara|or|evi}a. Prestolonaslednik je rekao dajepovratkomkraqaSrbijasebivratilaidentitetjeronikoji sebe ne po{tuju, ne treba da o~ekujutooddrugih,iistakaoda jeju~esvetuupu}enajasnaporuka da se po~ast odaje svima koji su stvaraliistorijuovezemqe. Posmrtni ostaci posledweg srpskog i jugoslovenskog kraqa, koji je preminuo i po~ivao u SAD,dopremqenisuoko14~asovauBeograd.Naaerodomu„Nikola Tesla„ posmrtne ostatke kra-

ca Republike Srpske Biqana Plav{i}.Kolonasetadauputila ka dvorskom kompleksu na Dediwu, ka kapeli crkve sv. Andreja Prvozvanogukojoj}ekraqPetar II po~ivati dosahraneuporodi~nojkriptinaOplencu. Odkapijakojeotvarajuputka KraqevskomiBelomdvoru,zdawimakojejekraqAleksandarII podigaozasebeisvojesinove,a

prvenacmujebioPetar,po~iwala je {arolika kolona monarhista, starih boraca, sedih glava i brojne mlade`i. Vijorile su se zastave Kraqevine Srbije, u rukamabeleru`e,nanekimglavama ikokarda,{ajka~a,tuitamouniformestarekraqevskevojskeme{ale su se sa sada{wim gardijskim,`andarmerijskim...Izdvajale su se i uniforme Saveza srpskihsokolara,kojimajekraqPetarbiostare{inapreDrugograta, a oni nastavqaju tradiciju. Sada{wistare{inaJev|aJev|evi} predao je kraqevu li~nu zastavuKrunskomsavetu,kojajepostavqenanakov~egukojemle`i monarh,dovezenukolimanakojimapi{e1941–2013.godina.Za~ulasekomanda~lanaKrunskogsaveta Dragomira Acovi}a: „Dolazi kraq, priklonite glave“. U dvorskoj kapeli najstariji prestolonaslednikov sin princ Petar staviojenakov~egkrunu,potomprin~eviFilip grb,aAleksandar dijamantskusabqu. Patrijarh srpski Irinej, uz slu`ewe episkopa hvostanskog Atanasija, budimqansko-nik{i}kog Joanikija i remzijanskog Andreja slu`io je pomen kraqu u prisustvu ~lanova kraqevske porodice, premijera Da~i}a, politi~ara, akademika, verskihdostojanstvenikaivelikogbrojagra|anaimedijakojisu seokupiliokokapele.Pore~imapoglavaraSPC,PetarII Kara|or|evi}preminuojeutu|ini jer je bio prisiqen da napusti voqenuzemquinarod,{tojeve-

qa Petra uz ~lanove porodice Kara|or|evi}, do~ekali su ~lan Komiteta za prenos posmrtnih ostataka ~lanova kraqevske porodice i savetnik predsednika Republike Oliver Anti}, predstavniciVladeSrbijespremijeromIvicomDa~i}em na~elu,kao i predstavnici Vojske Srbije. Ispredzgradeaerodromaokupio semawibrojmonarhistaipo{tovalaca porodice Kara|or|evi}, me|ukojimajeibiv{apredsedni-

lika patwa i du{evno stradawe ne samo za kraqa ve} i za sve “obi~ne” qude. Izra`avaju}i razumevawe za tugu srpske emigracije u SAD zbog toga {to su prvobitnigroboviJovanaDu~i}a, vladike Nikolaja, a sada i kraqa Petra ostali prazni, patrijarh je izrazio nadu da }e i prazni grobovi biti ohrabrewe Srbimadaostanuono{tojesu. V.\uri~i} D.Milivojevi}

11

PROFESIONALNAORIJENTACIJAUPOLOVINIOSNOVNIH[KOLAUSRBIJI

Upoznajzanimawe dabigaizabrao

Kadaje2009.godineiuosnovne {kole u Srbiji u{la profesionalnaorijentacija,bilajeto velikanovinakojase,pore~ima wenog tvorca, jednog od vode}ih evropskihstru~wakautojoblasti profesora dr Ervina Kemerera izAustrije,una{ojzemqi izuzetnodobroprimewuje. –Tajprojekatjo{odsredine sedamdesetih godina pro{log veka uspe{no se sprovodi u Danskoj i Austriji, zatim je u{aou{koleNema~koji[vajcarskoj,isvuda,osimodli~nih rezultata, ima i problema i tim sam zadovoqniji onim {to samvideoovdejersuidirektori{kolaiwihovimentoriizuzetno posve}eni tom projektu – rekao je nedavno dr Kemerer, posle obilaska nekih {kola u Srbiji u kojima se taj metod primewuje. – Projekat profesionalne orijentacije primewujeseiu{kolamauCrnojGori, Bosni i Hercegovini, na Kosovu,alinastavniciuSrbijisuprvikojisutemetodezai- staupiliiprisvojili.

Ina~e, projekat profesio- nalne orijentacije u osnovnim {kolamaNema~keorganizacije za me|unarodnu saradwu GIZ i ministarstavaprosvete,naukei tehnolo{kog razvoja i omladineisportatrenutnosesprovodiupoloviniosnovnih{kolau Srbijiiuvelikombrojukancelarija za mlade, a planirano je

{to se nastavnici i poslodavciutomprocesudopuwujurazmenomiskustavaiideja,akompanije dobijaju boqe obu~ene kadrove. –Ovajprogramprofesionalne orijentacije zasnovan je na petofaznom modelu, koji mlade poetapamavodidoizborazanimawaiaktivnogplanirawaka-

Projekatprofesionalneorijentacijeuosnovnim {kolamatrenutnosesprovodiupoloviniosnovnih {kolauSrbijiiuvelikombrojukancelarijazamlade da se do polovne 2015. godine ukqu~esve{koleikancelarije zamlade. Ciq tog projekta je da osposobi osnovce da promi{qeno, vaqanoirealnoodlu~eoizboruzanimawaiobrazovawa,planiraju karijeru i ukqu~e se u svet rada na pravi na~in. Koristnijesamoutome{tose|acima pru`a prilika da na vreme shvate da li su za neku profesiju ili nisu nego i u tome

rijere–ka`edrKemerer.–Veoma je va`no da u~enici sami spoznajusvojeprednostiimane, interese i sklonosti da bi moglisamostalnodonetiodlukuo tomekojimposlom}eseu`ivotubaviti.Utomeimpoma`uobu~eni nastavnici koji na odgovaraju}i na~in vode nastavu i savetuju u~enike. Jedna od faza koju treba da pro|u do kona~ne odlukeodnosiseinarealnesusrete,ukojimase|acinakraju

sedmog i osmog razreda informi{u o `eqenim zanimawima izprveruke,odzaposlenihurealnomradnomokru`ewu. U Austriji je, po re~ima dr Kemerera, profesionalna orijentacija nastavni predmet za kojisenastavniciobu~avaju240 sati.Osimtoga,u~eniciimajui „realne susrete”, tako {to u osmomrazreduprovodepetradnihdanaupreduze}imaukojima postoje zanimawa za koja misle daimajusklonosti.Tihpetdana oni aktivno u~estvuju u radu preduze}a, a nadzor nad tom praksomdelezaposleniupreduze}u i nastavnici koji u~enike obilaze.Prethodnoseproverava da li su preduze}a koja primaju u~enike na taj vid prakse osposobqena za taj posao metodi~ki i didakti~ki. Osim u~enika, u ta preduze}a mogu odlazitiiprofesori,itonadeset dana,itakosenanajboqina~in premo{}avaju barijere izme|u u~enika, nastavnika i poslodavaca. D.Deve~erski

PORODI^NIPRIRU^NICIZAPONA[AWEUVANREDNIMSITUACIJAMA

Inajezicimamawina SektorMinistarstvaunutra{wihposlovaSrbijezavanrednesituacijeiMisijaOEBS-au Srbijipredstavilisuporodi~ni priru~nik za pona{awe u vanrednim situacijama na jezicima mawina, i to ma|arskom, albanskom,romskomkaoinaengleskomjeziku.Porodi~nipriru~nici na srpskom jeziku ve} su{tampaniiwihovadistribucijajeutoku. – Do sada je {tampano 52.000 priru~nika na srpskom i 12.000 priru~nika na jezicima mawina – rekao je na~elnik Sektora za vanredne situacije Ministar-

stva unutra{wih poslova Preni preko lokalnih samouprava, drag Mari}. – Ideja je da svaka odnosno lokalnih {tabova za ku}a ima po jedan takav priru~- vanrednesituacije: nikizamisaoje – Va`no je da biladalokalne svaka porodica De c azna j udapo s to j i samouprave preima po jedan tazemqotres,dapostoje kav priru~nik uzmu materijal ido{tampajuga, reke,alineu~ekakoda jerseuwimana ali nismo naiprijem~iv naseza{titeod {linapretera~in daju uputze m qo t re s aipo p la v a no razumevawe. stva kako se poKao pozitivan na{ati u slu~aprimer istakao bih Vrawe, gde jupo`ara,poplave,zemqotresa, suprihvatilituna{uideju. niskihtemperatura...–naveoje On je dodao da }e {tampani Mari}. porodi~ni priru~nici na jeziNa~elnikSektorazavanredcimamawinabitidistribuira- ne situacije je dodao da u obra-

zovnom sistemu nije napravqen ozbiqankorakuedukacijidece idajeva`nostovogpriru~nika utolikove}a.Onjenaveodadeca znaju da postoji zemqotres, dapostojereke,alineu~ekako da se za{tite od zemqotresa i poplava. Predstvaqenjeiplakatprotivpo`arne za{tite za vi{espratnice.Svivisokiobjektiu Srbijiima}eposterenakojima su prikazane mere prevencije, aliina~inkakosepona{atiu slu~aju po`ara, a distribucija }ei}iprekoSektorazavanrednesituacije.

UDISPANZERUDOMAZDRAVQAUSENTI

@eneopetbirajuginekologa Dispanzer za zdravstvenu za{titu `ena Doma zdravqa Senta posle godinu dana zastoja ponovo je po~eo da radi punim kapacitetom, zahvaquju}i saradwi Doma zdravqa i Op{te bolnice u Senti, saop{tili su ju~e direktori tih zdravstvenih ustanova dr Gustav [urjan idrMihaqVa{a{. Normativima Ministarstva zdravqa Republike Srbije za Sentujepredvi|enjedanginekolog,{tojenedovoqno,`enenisu imalemogu}nostizbora,takoda jesa~iwenplansaradwedvesen}anske zdravstvene ustanove, na osnovu ~ega je Dispanzer za zdravstvenuza{titu`enapo~eo radomspetginekologa. –Tojesolidanbrojlekarajer sada ni u ve}im gradovima pacijentkiwe nemaju za izbor toliki brojginekologa–ka`edrGustav [urjan.–Ovakavna~inradaDis-

Dr`avavra}aikraqicuMariju Savetnik predsednika republike Oliver Anti} istakao je da Srbija vra}awem posmrtnih ostataka kraqa Petra II popravqasvojuistorijuidaupre|a{westawevra}a„sveti lanactrajawasrpskedr`ave”: –PrenosimporukupredsednikaTomislava Nikoli}a daje ovdesnama–rekaojeAnti},inajavioda}euskorouSrbijubitiprenetaitelakraqicaMarijeiAleksandre.

sreda23.januar2013.

panzera za zdravstvenu za{titu `ena samo je jedan vid saradwe kojaseostvarujeusvimoblastima medicine do sanitetskog prevozpacijenata.Saradwajeveoma bitna,imaju}iuviduplankadrova i normativa koje propisuje Ministarstvo zdravqa, koji ne zadovoqavaju potrebe. Na taj na~insmouspelidapremostimotu prepreku da bismo omogu}ili {to boqi kvalitet zdravstvene za{tite`ena. Dispanzer za zdravstvenu za{titu `ena Doma zdravqa Senta sadaradisvakidan,preiliposle podne,dabipacijentkiwekojerademogledaseobra}ajuizabranom lekaru.^etiriginekologaizOp{tebolniceSentasuanga`ovani kao konsultanti, a vo|a tima je ginekologstalnozaposlenuDomu zdravqa„Senta”. M.Mitrovi}

Dom zdravqa Senta

BOSANSKAKWIGAMRTVIH

U~etiritomaoko96.000ubijenihinestalihuBiH Istra`iva~ko-dokumentacionicentarizSarajevasFondomza humanitarno pravo iz Beograda predstavio je u Sarajevu “Bosanskukwigumrtvih”.Re~jeo~etiritomakwigekojasadr`eimena oko 96.000 qudi ubijenih ili nestalihuratuuBosniiHercegovini od 1991. do 1995. godine, i oni zapravo predstavqaju jedini spomenik tim qudima koji su izgubili`ivot. Po re~ima biv{e predsednice Fonda za humanitarno pravo Nata{e Kandi}, ta kwiga je bila neophodna da bi se zabele`ila imenaonihkojisutokomdevedesetihstradalinateritorijeBiH iuwojsenepraverazlikeizme|u onihkojisubilinajednoj,drugoj

ili tre}oj strani. U “Bosanskoj kwizimrtvih”navedenasuimena iprezimena,imenaroditeqa,datum i mesto ro|ewa, nacionalna pripadnostipodaciotomedali sustradaliilinestalibilicivili ili vojnici, kao i kojoj su vojscipripadali.Tujenakrajui datum i mesto stradawa, a kod onihkojisejo{uvekvodekaonestali navedeno je da wihova sudbinajo{nijerasvetqena. –Nepostojinijedanpouzdaniji izvor koji ima vi{e podataka o qudimakojisupoginuliutomratu–naglasilajeNata{aKandi}.– Osnovni razlog je i to {to prvi putimamokwiguukojojsuimena qudinavedenanezavisnoodnacionalnosti,grada,zanimawa,soci-

jalnogporekla,asvisudirektnou borbenimdejstvimailikaocivili poginuli ili su zbog rata nestali, a wihova sudbina do danas nijerazja{wena.Kadaimamoimena,tojekrajzloupotrebaimanipulacija.Tojepo~etakpomirewa. Kadajezadovoqentajuslov,dr`ave u regiji moraju da stave pe~at napriznavawe`rtava. Direktor Istra`iva~ko-dokumentacionog centra u Sarajevu Mirsad Toka~a obja{wava da se na sakupqawu podataka radilo punihdesetgodinadabisenapraviodokumentkoji}eimatiposebnu va`nost za pro{lost, sada{wostibudu}nost. – Prakti~no prvi put imamo najednommestuujednomformatu

identitet gra|ana BiH koji su ubijeniilisunestalipo~etkom devedesetih. Poimeni~an popis `rtava je va`an zato {to vi{e ne}ebitiigrebrojevima.Uvodimo standarde u kojima oni koji ho}edagovoreobrojevimamoraju ponuditi imena. Mi ovim, tako|e, ~uvamo se}awe na na{e sugra|aneipoku{avamodaoslobodimodnevninarativmitskepri~e, ideologija, politi~kih i nacionalnih interesa i nazivamo stvari pravim imenom, a to je ime i prezime `rtve – rekao je Toka~a,dodaju}idanijere~okona~nombrojuubijenihinestalih teda}eseprikupqawepodataka nastaviti. Q.Male{evi}


12

CRnA HROnikA

sreda23.januar2013.

UHAP[ENIPRITVORENNEKADA[WIDIREKTOR JKP„VODOVODIKANALIZACIJA” USTAROJPAZOVI

Dezinfekcija te{ka 14milionadinara Policijska uprava (PU) u SremskojMitroviciuhapsila jebiv{egdirektoraJKP„Vodovod i kanalizacija” iz Stare Pazove J. H. zbog osnovane sumwedajeizvr{iokrivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, saop{tila je ju~e PUSremskaMitrovica. Osumwi~enom je odre|en pritvor do osam dana, a tereti se da je mimo plana javnih nabavki,bezsaglasnostistru~nih lica i bez realne potrebe, nabavioopremuisredstvozadezinfekciju vode „tvin oksid”, u iznosu od 14 miliona i 453 hiqade dinara. Sredstvo „tvin

oksid” je vi{e desetina puta skupqi od standardnog hlora, koji je bio predvi|en planom javnihnabavki,nabavqeni~ija potro{na vrednost godi{we iznosioko250.000dinara. Postoje osnovi sumwe da je navedenimradwamaosumwi~eni o{tetio JKP „Vodovod i kanalizacije” za preko 14 milionadinara. Nakon policijskog zadr`avawa, J. H. je priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu jeodrediopritvordoosamdana,navedenojeusaop{tewu. (Tanjug)

PROCESNEKADA[WIM^ELNICIMA OFK„BEOGRAD”

Advokat:Terzi} iostalinisu o{tetiliklub -OFK„Beograd”smatradanijeo{te}enpostupawemZvezdana Terzi}a, Vladimira Bulatovi}a iDra`enaPodunaca ine}eprotiv wih podnositi imovinskopravnizahtev,niti}esepridru`iti krivi~nom gowewu - rekao je ju~e na su|ewu advokat kluba Sr|anIlin~i}.

jerjebiote{kobolestan,ju~ese prviputizjasniodanijekrivza delo za koje se tereti, u vezi s transferom nekada{weg fudbaleraOFKVaweGruba~a. Terzi}u, koji je bio predsednik Fudbalskog saveza Srbije, a pre toga diretor OFK „Beograda,iostalimasudisezbogoptu-

ZvezdanTerzi}ju~eusudu

- Analizom rada, Upravni odborklubajezakqu~iodazawega nema nikakve {tete. Taj stav je zauzetjo{udecembru2008.apotvr|enjeuseptembru2012.godine-preciziraojeIlin~i},izja{awavaju}i se na su|ewu Terzi}u,Bulatovi}uiPodunavcupred Vi{imsudomuBeogradu. [to se ti~e Milovana Nikodinovi}a,protivkogajeju~epostupak spojen s procesom protiv ostalih optu`enih, Ilin~i} je rekao da }e se izjasniti nakon zvani~ne odluke Upravnog odborakluba,alidasmatrada}estav bitiisti. Nikodinovi}, protiv koga je tri godine proces bio razdvojen

`bidasuodprodajetrifudbaleraOFK„Beograd”protivpravno prisvojili oko ~etiri miliona evra.Bulatovi}jetako|ebiv{i direktor OFK „Beograd”, a Podunavacjefudbalskimenaxer. Slede}e su|ewe zakazano je za 11.mart,kadabikaosvedocitrebalo da budu saslu{ani Vawa Gruba~iDejanJoksimovi}. Sviseteretezakrivi~nodelo zloupotreba slu`benog polo`aja,zakojeimpretikaznaoddvedo 12 godina zatvora. Optu`eni su zaprotivpravnoprisvajawenovcaodtransferafudbaleraOFK „Beograda„ Vawe Gruba~a, Sr|anaStani}a iBranislavaIvanovi}a. (Tanjug)

dnevnik

DIREKTORUPRAVEZASPRE^AVAWEPRAWANOVCAALEKSANDARVUJI^I]

[ari}podprismotrom od2005. Direktor Uprave za spre~avaweprawanovcaAleksandarVuji~i} rekaojeju~eTanjugudajetokomvi{egodi{weistrageotokovima novca kriminalne grupe Darka [ari}a, osim saradwe sa srpskom policijom i tu`ila{tvom, Uprava razmewivala finansijsko-obave{tajne podatke sa slu`bama zemaqa u kojima je ta grupatako|edelovala. - To su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Rusija, Nema~ka, Kipar, Gr~ka, Hrvatska, Austrija, HolandijaiCrnaGora-precizirao jeVuji~i}iukazaodajerezultat togradapodizaweoptu`niceprotiv [ari}eve grupe zbog prawa novca. Prema wegovim re~ima, rad na slu~aju protiv odbeglog kokainskogbosaDarka[ari}aiwegove organizovane kriminalne grupe Upravajepo~elajo{2005.godine

aktivno sara|uju}i s Ministarstvomunutra{wihposlova,Tu`ila{tvom za organizovani kriminaliostalimdr`avnimorganima koji su radili na otkrivawu te grupe. - Rezultat rada svih dr`avnih organajepodignutaoptu`nicaza prawe novca i udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela, a postupak je i daqe u toku pred PosebnimodeqewemVi{egsudauBeogradu-naglasiojeVuji~i}.Onnije mogao da precizira koliko je novca„oprano”uSrbiji,niti,kakojerekao,`elidalicitiraciframa ukupno opranog novca te kokainskegrupeuinostranstvu. Medijisuranijeprenelidaje [ari}praonovacprekopojedinih inversticionih fondova u Holandijikaoidasuuteposlove bile ume{ane pojedine stranebanke,apomiwesedajekroz

Darko[ari}

AleksandarVuji~i}

kreditekojejedavaofirmamau Srbijioprao1,7milijardievra. [ari}u, koji je u bekstvu od 2009,sudiseuodsustvunesamoza prawe novca, ve} i za {verc vi{eodtritonekokainaizLatin-

skeAmerikeuEvropu.Sumwase da je novac ste~en prodajom narkotika, prawem, u~e{}em u privatizacijama i na druge na~ine, ubacivao u legalne tokove u Srbiji.

KOLIKOSMOSPREMNIZABORBUPROTIVTEHNOLO[KOGKRIMINALA

Srbijabite{ko izdr`alasajbernapad Evropski centar za borbu protivtehnolo{kogkriminala,~iji jeciqborbaprotivprevara,de~jepornografijeiostalihkrivi~nihdelakojasevr{eputeminterneta,otvorenjepro{lenedeqeu Hagu.Centarokupqastru~wakei analiti~are za tehnolo{ki kriminalkojibitrebalodabuduna usluzinacionalnimpolicijamau suzbijawuzloupotrebeinterneta. Procewuje se da organizovane grupe, koje {irom sveta operi{u preko interneta, godi{we ostvare~ak290milijardievraprofita,atozna~idaje12odstogra|ana EU bar jednom iskusilo poku{aj kra|e ili prevare putem interneta. Jedan od naj~e{}ih oblika sajber kriminala jeste zloupotreba bankarskih kartica, zatim kra|a identiteta, nigerskijske i druge prevare. Policija se trudila da ideukoraksasajberkriminalcima, ali su oni, zbog anonimnosti kojuiminternetpru`ainepostojawagranicasajberprostora,me|u najopasnijim izvre{iocima krivi~nihdela.Zbogtogajeborba protiv visokotehnolo{kog kriminala,akonenaprvommestu svih dr`ava, odnosno wihovih bezbednosnih stuktura, onda svakakonadrugom-odmahposleborbeprotivtetorizma. Kodnassebrojkrivi~nihdela visokotehnolo{kog kriminala svake godine udvostru~i, a materijalna{tetamerisedesetinama miliona evra. Na postoje}em nivouITrazvojaSrbijate{komo`edaseodbraniodorganizovanog sajber napada. Naime, kako je nedavnoobjasniodrVladimirUro{evi} iz Odeqewa za visokotehnolo{kikriminalMUP-aSrbije,izvr{iocivisokotehnolo{kog terminala smatraju se hakerima kojimogudasepona{ajuivrlona-

silnoidaposedujuoru`je.Wihovodestruktivnopona{awe,dodaje Uro{evi}, se ~esto ispowava na internetukaomedijuzaslobodno izra`avawemi{qewagra|ana. Zbogtogaje,semstrategije,Srbiji u doglednoj budu}nosti po-

proizvodweidistribucijepornografskogmaterijalasdecomimaloletnicima.Onisti~edajebezbednost na ovom poqu veoma zna~ajna za budu}nost na{e dece po{to }e oni, mnogi vi{e nego mi, bitivezanisITtehnologiju.

Zloupotrebanaglobalnomnivou Problemskojimsesuo~avaOdsekzasuzbijaweelektronskogkriminalaMUP-aSrbije,pore~imaUro{evi}a,jestedasupojavnioblicivisokotehnolo{kogkriminalaumnogimsferamaostaliisti idefini{useistimzakonskimodredbama,alisewihovioblicimewajuizdanaudan. -Brzinakojomseonipojavqujunainternetuikojomsevr{esve jeve}a.Pojavanovihuslugaiinternetservisadonelajerizikodmasovnihzloupotrebanaglobalnomnivou,~akiodqudikojinisuvi~nizaizvr{ewetihkrivi~nihdela.Ra~unarskivirusiseintrernetom{ireprakti~noodosobakojesuranijezatobilenesposobne. Uskoro}emodo`ivetidaseorganizovanekriminalnegrupeizoblastira~unarskogkriminalaobjediwujunaglobalnomnivou.Postoje ~akinekirezultatislu`bi{iromsvetakojigovoreotomedajeovo transnacionalnikriminalkojise{iriipremadr`avnimakterima,kojiovakveorganizovanekriminalnegrupekoristeizasvojeciqeve-istakaojeUro{evi}. trebna i posebna forenzi~ka labaratorija za analizu ra~unara, diskoveidrugeIToprema. Osvr}u}isenaslu~ajeveunazad od 2007.godine, kada je u MUP-u SrbijeuvedenoOdeqewezavisokotehnolo{ki kriminal, Uro{evi}jenaveodasestalnovodiakcija “Armagedon” na suzbijawu

Pore~imana~elnikaOdeqewa za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala MUP-a Srbije Sa{e @ivanovi}a, danas postoje samodvevrstera~unara:onikoji su kompromitovani i oni koji }e totekdabuduusvomkori{}ewu. - Visokotehnolo{ki kriminal izdanaudanpoprimasveja~eiso-

fisticiranijeoblike.Predvi|awa Ameri~kog istra`nog biroa (FBI)ukazujuda}evisokotehnolo{kikrimalpostative}apretwaodterorizmauskorojbudu}nosti.Kadajere~ozemqamaurazvoju,me|ukojimasenalaziiSrbija, visokotehnolo{ki kriminal povla~i sa sobom naro~ito visoku cenu. Nove tehnologije poma`u ekonomijama ovih zemaqa daju}i im mogu}nost kako da poboq{aju produktivnost, konkurentnost i trgovinu, a s druge strane ove prednostiumawuje~iwenicadasu te tehnologije izlo`ene kriminalnimaktivnostimaodnosnovisokotehnolo{kom kriminalu. Wegova meta napada su finansijske institucije i kompanije, koje usvojimposlovawimakoristenovetehnologije-napomenioje@ivanovi}. Ina~e, kod nas je , podsetimo, formiranoTu`ila{tvozaborbu protiv visokotehnolo{kog kriminala, dok u MUP-u Srbije, u okviru Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, radi Odeqewezaborbuprotivvisokotehnolo{kogkriminala. Predvegodine,krajem2010.godine, po~ela je regionalna obuka za borbu protiv visokotehnolo{kogkriminala,anavisokomnivou je i me|unarodna saradwa u borbi protiv krivi~nih dela po~iwenihputeminterneta.Sasvim je izvesno da }e kao va`na pomo} dolaziti i od ovog otvorenog Evropskogcentrazaborbuprotiv sajberkriminalakoji}ebitina usluzisvimnacionalnimpolicijama u suzbijawu zloupotrebe internetainuditioperativnu,tehni~ku i forenzi~ku podr{ku pre svegazemqama~lanicamaEU,ali idrugimdr`avamakoje}etojednogdanapostati. Q.Male{evi}

PROCESZAOBRA^UNUBEOGRADU2004.GODINE

Dra{kovi}neteretiBojovi}a

SPRE^EN [VERC 30.000 LITARA NAFTE: Carinici su preksino}, sat vremena iza pono}i, u akciji sprovedenoj na Dunavu, spre~ili krijum~arewe 30.000 litara nafte vredne 2.100.000 dinara, saop{tila je ju~e Uprava carina. Dizel gorivo je otkriveno u strukturnim tankovima ukrajnskog broda koga su carinici presreli na 1289 km Dunava, na levoj obali u visini mesta ^elarevo. Zapovednik broda i ma{inski oficir bi}e uz prekr{ajnu prijavu privedeni nadle`nom sudu, dodaje se u saop{tewu. M.B.

AndrijaDra{kovi} iZoranNedovi}[ok, kojisupremaoptu`niciTu`ila{tvazaorganizovanikriminalbilimeteneuspelihatentata „zemunskog klana” 2004. godine, izjavili suju~epredSpecijalnimsudomuBeograduda netereteLukuBojovi}a ijo{trojicuoptu`enihdasupoku{alidaihubiju. Obojicasukaoo{te}eniuovomprocesurekli da ne znaju da li su optu`eni pucali na wih,isti~i}idasenepridru`ujukrivi~nom gowewu,niti`eledaisti~uimovinskopravnizahtev. Bojovi},VladimirMilisavqevi} zvaniBudala,Milo{Simovi} iSretkoKalini} optu`eni su za ubistvo Branka Jeftovi}a Jorge 2004.izapoku{ajubistvaDra{kovi}aiNedovi}aistegodine,kadasupoginuliwihovitelohraniteqiDejan@ivan~evi}iMilutinJovi~i} za ~ije se ubistvo tako|e terete. Bojovi} i Milisavqevi} su posle vi{egodi{weg

bekstvauhap{enipro{legodineufebruaruu Valensiji i od tad su u ekstradicionom pritvoruu[paniji,gde~ekajuodlukutamo{wih vlastioizru~ewuSrbiji.Wimasesudiuodsustvu,au[panijiseprotivwihvodipostupak zbogvi{ekrivi~nihdela. Dra{kovi}jepredsudomusvojstvuo{te}enog posvedo~io da u vreme poku{aja atentata 2004.nijebiousukobunisakim,alijepotvrdio da je na wega pucano iz automobila u pokretu,navode}idanijevideonikojejemarke automobilnitikojeispaliohice.Onjezapitaokakotu`ila{tvouop{teznadasuoptu`enipucalinawegaiwegovupratwu,napomiwu}idamujestalodasesaznaistinaaposebno kakosupuca~iznaliukojevremesle}ewegov avion i gde da ga sa~ekaju, a ~ime se tu`ila{tvouop{tenijebavilo. -Neznamni{ta}uvamjauop{teovde,oni sesamicinkare-poru~iojeDra{kovi},koji

jenasu|eweuspecijalnojsudniciOkru`nog zatvora doveden iz zatvora u Sremskoj Mitrovici u kom slu`i devetogodi{wu kaznu zatvorazaubistvoZvonkaPle}i}a2000.godine. Nedovi},kojijerawenprilikompucawana kolonuvozila27.jula2004.godine,kadajeubijen wegov telohraniteq Milutin Jovi~i}, a dvojicaraweni,rekaojedasenese}ani~ega. -Sovimqudima(naoptu`eni~kojklupisu samoKalini}iSimovi})nemamni{ta,niti ihznam,nitipoznajem.Ne}udau~estvujemvi{euovojpri~iavimeslobodnoka`wavajteporu~iojeNedovi}sudu. Nastavaksu|ewazakazanjeza14.mart. Na po~etku su|ewa u oktobru 2011. godine, Kalini}jepriznaokrivicuzaubistvoJeftovi}a i povezao Bojovi}a s krivi~nim delima kojamusestavqajunateret. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

U CENTRU KARLOVACA PQA^KA, SRE]OM, NIJE OKON^ANA TRAGEDIJOM

Opqa~kao mewa~nicu,papucao Nepoznati mu{karac s fantomkom na glavi opqa~kao je sino},posle18sati,mewa~nicu  u sklopu du}ana “Ika” u Ulici mitropolita Stratimirovi}a2uSremskimKarlovcimaiprilikombeganaulicipucaonaJ. @.,kojijepotr~aoza wim. Sre}om, J. @. nije pogo|en. Prema nezvani~im informacijama,pqa~ka{jesnovcem u ruci posle pucwa otr~ao u Ma`urani}evu ulicu, gde ga je ~ekao automobil, i pobegao u nepoznatompravcu.Nijepoznatokolikojenovcaodneto,apolicija je brzo stigla na mesto doga|aja. Pqa~ka se dogodila dok je bilogostijuurestoranukojije uistomobjektuiodmewa~nice gadelesamovrata.JedanodgostijubiojeiJ.@.,kojije,~uv{i zapomagawe radnice, dotr-

~aoumewa~nicuitadajepqa~ka{uperiopi{toquwega.KakoJ.@.ka`e,mahinalnojepotr~ao za pqa~ka{em na ulicu, kadajenadesetakmetaraodmewa~nice u smeru ka Dowoj crkvibegunacopaliohitacizpi{toqakawemu. Odvlasnikamewa~niceirestoranaAleksandra Mati}a saznalismodaseradnicasuprotstavilapqa~ka{u,zbog~egaju je on udario u lice. Sino}na pqa~kaovemewa~niceje{esta poreduuposledwe~etirigodine. Nije prva oru`ana , ali je prva pqa~ka prilikom koje je upotrebqeno oru`je. Zvani~no saop{teweoovomdoga|ajuo~ekujemodanas.Prenekolikodana u centru Karlovaca, oko 17 sati,opqa~kanajeimewa~nica naTrguBrankaRadi~evi}a. Z. Ml.

PONOVO ODLO@ENO SU\EWE RADOSAVU VUJA^I]U ZA KOBNU SAOBRA]AJKU NA KAMEWARU U NOVOM SADU

Branilaczbog izostankaka`wen s50.000dinara Ju~e{estiputnijeotvorenglavnipretresunovosadskomVi{emsudu protiv zamenika generalnog direkora„Srbijagasa”Radosava Vuja~i}a, okrivqenogdajepijanusaobra}ajnojnesre}iuavgustu2010.godine usmrtio petnaestogodi{weg Novosa|aninaMilanaLutovca. Optu`enijeju~eprivedenslisicamajerjeunovembruuhap{en u aferi u vezi s pan~eva~kom „Azotarom„.Ovogputarazlogodlagawa su|ewa je nedolazak uredno pozvanog branioca okrivqenog,advokataizBeogradaSini{e Simi}a, kojijenaprethodnomro~i{tuizjaviodamutrebavremenadasepripremizapredmetkoji jetekpreuzeo. Glavni pretresi su do sada odlagani zbog zdravstvenog stawa optu`enogizbogizmenabranilacaskojimaseoptu`eninijeslagaoukoncepcijiodbrane. –Janeznamza{toonnijepristupio,nisambioovihdanaukontaktu s wim. U pritvoru sam po posledwemre{ewuPosebnogodeqewa Vi{eg suda u Beogradu od 24.novembradosutra,aonmebraniiutompostupku–izjaviojeju~eokrivqeniVuja~i}. Ve}e, kojim je predsedavala sudija Svetlana Tomi}-Joki}, napravilojepauzuibezuspe{nopoku{alo da kontaktira s pomenutimbraniocem,aliutomenijeuspelo ni pozivima na mobilni te-

lefon niti na broj kancelarije. Sudjenakonpolasatapoku{ajada sezapo~enepostupak,doneore{ewedasenavedenibranilackazni maksimalnomkaznomod50.000dinara,uzopaskusudijeTomi}-Joki} dabisazadovoqstvomizreklave}ukaznu,alijetamaksimalna. Tako|e,timre{ewempomenuti advokatobavezujesenatodaplatiitro{koveodlagawapretresa, odnosno tro{kove privo|ewa okrivqenog iz Beograda, putne tro{kovesvedoka,kaoitro{kove pristupa sudskih ve{taka. Po re~ima predsednice ve}a, u situacijamakadapostojisumwadase~ini opstrukcija postupka, kao {to jetouovomslu~aju,optu`enomse dodequje branilac po slu`benoj du`nostipa}etobitiura|enoiu ovomslu~aju.Ipak,poziv}edobitiiopunomo}eniadvokat. –Advokatposlu`benojdu`nosti ju~e nije mogao biti anga`ovan jer mu je potrebno vreme za pripremu–obrazlo`ilajesudija Tomi}-Joki}. Podsetimo,okrivqeniVuja~i} seteretidaje22.avguta2010.godine uve~e, voze}i nedozvoqenom brzinom „audi A-4” s 1,9 promilom alkohola u krvi, na novosadskom nasequ Kamewar udario u biciklkojimjeupravqaopetnaestogodi{wiMilanLutovac.Ve}e jezakazalonovipretresza28.februaru10sati. M. V.

sreda23.januar2013.

PRITVORENI OKRIVQENI ZA DILOVAWE AMFETAMINA U NOVOM SADU I [APCU

Dvojicaza}utalapredsudijom, trojicaiznelaodbranu Petorici uhap{enih u Novom Sadu, okrivqenih za neovla{}enu proizvodwu i stavqaweuprometopojnihdroga, a pre svega vi{e od osam kila amfetamina namewenog novosadskom i {aba~kom narkotr`i{tu, koji su preksino} privedeninasaslu{awede`urnom istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda Nenadu Simovi}u, odre|enjepritvor. Mladen K. (1970)sprebivali{tem u Novom Sadu, ozna~en u krivi~noj prijavi kao organizator kriminalne grupe,iStanoje M. (1971)izFutoga branili su se }utawem, dok su odbranu izneli Dejan M. (1976) iz [apca, Jova S. (1968)iz^uruga,kaoiposledwili{enislobodeizovegrupe Nov os a| an in Sr |an M. (1974). Wima je odre|en pritvor zbog mogu}eg uticaja na svedokeizbogvelikekoli~ine droge zbog koje se terete,

odn os no vel ik e dru{ tven e opasnosti od eventualnog ponavqawa dela koje im se pripisuje. Podsetimo, Mladenu K. se stavqa na teret da je organizovaoovuekipudabisebavila dil ov aw em amf et am in a, odnosno „spida”, i ha{i{a. U akcijinovosadskekriminalisti~ke policije, osim zaplewenih narkotika, privremeno su odu z et i autom ob il i, kamion,pi{toq,preciznavagica i pare za koje se sumwa da poti~uizprodajedroge. Upomenutojakcijiu~estvovali su i Uprava kriminalisti~kepolicije,Grani~napolicija MUP-a Srbije, te hrvatska policija u saradwi s tu`ila{tvima iz Beograda i Zagreba, saap{tio je Biro za informisawe srpskog Ministarstva za unutra{we poslove. M. V.

Zaplewenadroga

PRESUDA NOVOSADSKOG VI[EG SUDA

Dvojcupotrigodine robijezaiznudu Okrivqeni za krivi~no delo iznude Novosa|ani Dragoqub Uli} iSini{a @upunski ju~e su u novosadskom Vi{em sudu osu|eni na po tri godine zatvora. @upunskom je produ`enpritvorjerjeranije osu|ivan i zbog toga {toseprotivwegatrenutnovodipostupakkojim se tereti za vi{e dela, odnosno za poku{aj ubistva i nedozvoqeno posedovawe oru`ja, obrazlo`io je predsednik ve}a sudija Svetimir Popovi}. Po nav od im a opt u`nic e,25.april a2004. god in eiujo{udvanavrat a za maw e od tri mes ec a, u Nov om Sad u, u nam er i da prib av e prot ivp ravn u imov insku kor ist, okriv qen i su prin ud il i o{te} enog B. V. da na {tet u svoj e imov in e zak qu~ i ugov or e o zajm u novc a, a na ime vra} aw a dug a po ran ij e zak qu~ en im ugov or im a,koj eo{te} en inijeodos pel os tiisp lat io,ito tak o {to su vi{ es truk o uve}al i dug o{te} en og. Nav od-

no, o{te} en om su pret il i. Nav ed en e ugov or e zak qu~ il i suuukupn omizn os uod22.560 evra, da bi pot om 8. okt ob ra iste god in e pon ov o prin ud ili o{te} en og, pod pretw om

suokriv qen ipon ov ouve} al i izn os, od 69.450 evra i pom eril irok ov eisp lat e. Iako je B. V. od okriv qenihdob ioukupn o51.000evra, a oni na ime nav odn og dug a

„da se ne igra glav om„, da na {tet usvoj eimov in epotp i{ e blank o ugov or koj im se obavez uj e na vra} aw e dug a, koj em

124.000,tetak oprot ivp ravn o prib av il i73.820evra,onisu mu sao p{ til i da dug uj e jo{ 51.000evra,nak on~eg asusva-

PO^EO PROCES MILANU ZARUBICI, OPTU@ENOM ZA PROIZVODWU AMFETAMINA

Odbranatra`ispiserazdvojenogpostupka PredSpecijalnim sudom uBeograduju~ejepo~elosu|ewedrMilanu Zarubici, okrivqenom da je 2010.idomaja2011. godine,prilikomodobrenihizlazakaizzatvora tokomizdr`avawa kazne nakojuje osu|en po optu`bi za proizvodwu amfetamin-sulfata pre deceniju, uspeo da obnovi nezakoniti posao usvomobjektuu Ugrinovcima. OdbranaZarubice ijo{sedmorice okrivqenih u ovom procesu ju~ejezatra`ilapodatkeneophodne, kako su objasnili, za izja{weweooptu`nicijerjeume|uvremenuizmewena. Advokat Milan Zindovi}, branilacdrZarubice,ka`edasutek ju~e,„posle~itawaoptu`nice,saznalidajeizmewenata~kauodnosunaokrivqenogkojinijesumwi~enzapripadnostgrupiIsamedina Azizija tedajepostupakprotiv wega razdvojen i u me|uvremenu okon~an„. – Aziziju, okrivqenom u vezi s tim{tojekodwegaprona|enajednatabletaamfetaminaiokogram amfetamin-sulfata,kojije,po optu`bi, navodno doneo iz Makedonije,izmenomoptu`niceod11.januara ove godine je, verovatno, zbogwegoveodbrane,kojajeutoku postupka isticana, umesto prvo-

bitnogdela–neovla{}enipromet opojnih droga, na teret stavqeno posedovawe. Onda se on, izgleda, nagodiosTu`ila{tvomiizgleda dajezakqu~iosporazumopriznawukrivi~nogdelazatutabletui

MilanZarubica

zatajokogramamfetamin-sulfata inaosnovutogajedonetapresuda Specijalnogsuda–ka`eZindovi}. Powegovimre~ima,zbogprava ostalihokrivqenihdaseizjasneo izmewenoj optu`nici, wihovi braniocisuukazalina to dajeTu`ila{tvobilouobavezidajedo-

13

stavi,tesutra`ilida imseomogu}iiuviduspisrazdvojenogpredmeta. –Uprvobitnomoptu`nomaktu bilo je navedeno da je okrivqeni Azizi imao kontakte s Milanom Zarubicominanekina~inseitajdeooptu`nice ticao i wega kao i drugihokrivqenih–obja{wavaZindovi}. Odbrana Milana Zarubiceje,osimtoga,istakladaje„Nacionalni tehni~kicentarMUP-a Srbijedostavionalazi mi{qeweve{takauodnosu na sve materijale koji su uzorkovani u objektu u Ugrinovcima, alidave{tacinisudostavili analiti~ku dokumentaciju koja prati nalaz,naosnovukojebi mogaobiti proveravan“. – Obrana je u nedou- mici da li oni eventualno nemaju metode ili nemaju aparaturu na osnovu koje bi mogli proveriti starostuzorakajertouop{tenisu uradili–naveojeZindovi}. Branioci isti~u da po ZKP-u okrivqeniimapravodaseizjasni o svim ~iwenicama i dokazima, i

onimakojigaterete,kaoionima kojiiduuwegovukorist. – Utvr|ivawe starosti materijala je veoma va`no. Zarubica apsolutno negira da se bilo {ta pro-

{ta je prethodno morao da proveri {ta se u kojoj posudi nalazi“. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je u novembru 2011.novu optu`nicu protiv Mi-

Jo{ bez presude iz Strazbura Povodom napisa u delu medija da je Evropski sud za qudska pravapozitivnore{ioopredstavcikojujedrMilanZarubica podneo protiv Srbije `ale}i se na navodnu povredu pojedinih prava u vezi s pravosna`no presu|enim procesom 2005. godine, „Dnevnik“saznajeudobroobave{tenimkrugovimada„presudao tojpredstavcijo{nijedoneta“. izvodilo u objektu u Ugrinovcima posle februara 2003, kad je uhap{en povodompostupkakojijeprotiv wega pre sedam godina presu|en.Zarubicatvrdidasusvimaterijaliiz2003.godine,odnosnootpaciiztada{wesinteze,idajenemogu}eiztakvihotpadakapraviti nekunovusintezu–ka`e Zindovi} Po re~ima advokata, „posle okon~awa prvog sudskog postupka dr`ava iz Zarubi~inog poslovnog objekta u Ugrinovcima nije uklonila sredstva i otpad koji poti~e pre februara 2003.pajeon,pre dve godine, izlaze}i na vikend dopuste, po~eo sam da ih uni{tava, za

lanaZarubice podsumwom da jeu poslovnom objektu preduze}a u Ugrinovcima navodno organizovao ilegalnu proizvodwu sinteti~ke droge amfetamin, namewene za prodaju u Srbiji i zemqama u okru`ewu. Postupkom su obuhva}ena jo{ sedmorica okrivqenihkojinemajuvezesprvimpresu|enimprocesomprotivdrZrubice. Okrivqeni su uhap{eni 12.maja 2011. godine, a me|u wima i Zarubica,koji je tadabio na odobrenom vikend odsustvu u posetiporodici uBeogradu. J. J.

kod nevn o pret il i rod it eq imao{te} en ogdabionisp latio i nav ed en i nov~ an i iznos,ka` eseuopt u` nic i. Ina~ e, prot iv Sin i{ e @up uns kogjedanpreizr ic awaovekaz nebioodr`anglavn ipret resu nov os ads kom Vi{ em sud u (o ~em u smo ju~ e pis al i), na koj em se ter et i po pet ta~ ak a opt u` nic e. Wem u se stav qa na ter et, izme| u ostal og, pok u{aj ubis tva – koj i je onupotp un os tineg irao, neov la{ }en a priz vodw a i stav qawe u prom et opojn ih drog a, pos ed ov aw e oru`j a, omet aw e ovla{ }en og slu` benog lic a i fals if ikov aw eisp rav a. Ovajopt u` en ijeu sept emb ru pro{ le god in e, na su| ew u zbog izn ud e, pok u{ao da isk o~ i iz sudn ic e u nov os adskoj Pal at i pravd e, ali je obezb e| ew e prav ov rem en o rea g ov al o. E. D.

RASVETQENA TRI OBIJAWA VOZILA U NOVOM SADU

Uhva}eni nakon kra|e Neposredno nakon {to jeuBalzakovojuliciuNovom Sadu razbio prozore nadvaautomobilaizkojih je ukrao muzi~ke ure|aje, nov os ads ka pol ic ij a je zbog sumwe da je po~inio ovu kra|u privela A. G. (1981) iznovogSada. Kakojesaop{tilanovosadska policija, osumwi~enijeuhva}ennakonobijawa „forda” i „mercedesa” na Limanu, a radi se i na ras vet qav aw u weg ov e ukupne kriminalne aktivnosti. Istog dana, policija je, uUlici\okeMijatovi}a, na delu uhvatila Novosa|an e J. L. (1992), B. M. (1993) i D. M. (1994), koji seteretedasuobilijedan „be-em-ve„ i iz wega ukralizvu~nike. N. P.


14

SPORT

sreda23.januar2013.

dnevnik

SRBIJA(NE)O^EKIVANORANOZAVR[ILANASTUPNASP

Kaskamo zanajboqima (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) SARAGOSA: Ispratili smo na{u rukometnu reprezentaciju u [paniju sa dozom strepwe, posle neo~ekivanog i katastrofalnog poraza u provernom duelu sa Egiptom, do~ekujemo je prerano, u velikoj meri razo~arani, posle tri uzastopna poraza (Poqska, Slovenija i [panija) i eliminicije u osmini finala. Pre godinu dana, u Beogradu, osvojili smo titulu evropskog vice{ampiona. Umesto da na~inimo korak daqe ili, u najgorem slu~aju, osvojimo neko pristojno mesto na svetskoj smotri rukometa, ~ini se da smo mnogo daleko od pri`eqkivanog iskoraka, koji je, prema nekim predvi|awima, na Olim pij skim igra ma u

Brazilu trebalo da nas odvede do samog vrha. Svima je i pro{le godine u Beogradu bilo jasno da kaskamo za vode}im selekcijama u kompletnoj igre, pogotovo u odbrani. Odgovor na{e struke bio je gotovo prozai~an, nemamo igra~e za raznovrsnu igru u tom delu. U me|uvremenu, sticajem okolnosti i silom prilika, drasti~no smo promenili sastav reprezentacije, jer su se pojavili neki novi momci, sa kojima planiramo rukometnu bu du} nost. Na `a lost, u tom jatu novih igra~a stru~ni {tab ni je pro na {ao me ru, ta~nije, nije doneo reprezentaciji ono {to joj je nedostajalo, raznovrsnost u igri, i u napadu i u odbrani.

Igra mo ve o ma sta ro mo dan, mu~imo se, a nije da nemamo igra~e za boqe. Za Srbiju igraju , izme|u ostalih, Nik~evi}, Vu~kovi}, [e{um, Vujin, Nenadi}, Prodanovi}, momci koji su u juniorskom uzrastu bili prvaci Evrope. Sada su u punoj snazi, ovi mla|i gotovo u naponu, ali... Godinama ne uspevamo da stvorimo sna`an tim i kolektivnu igru, {to je karakteristika jugoslovenske rukometne {kole ~iji smo mi po nekoj lo gi ci na sled ni ci. Ono {to se desilo u Beogradu, pre godinu dana, mnogi poznavaoci rukometa sada tretiraju kao plod privilegija koje pripadaju doma}inu. U [paniji smo pali na mnogim frontovima. Igra i pona-

IskusniMomirIli}imladiNemawaZelenovi}dobrofunkcionisalinapo~etku{ampionata

{awe bili su rame uz rame u onom negativnom smislu. Ne vaqa {to }e nam reprezentacija ostati na igra~ima koji u mla|im kategorijama nisu postigli ni izbliza rezultate kao perjanice sada{we reprezenta-

cije. Primera radi, juniori Srbije nisu uspeli da se plasiraju na Prvenstvo sveta u BiH. [to{ta mora da se promeni, pre svega odnos prema dr`avnom grbu i obavezama koje sa sobom nosi nastupa za reprezen-

taciju. Treba nam selekcija igra~e koja }e slu{ati trenera, ali i trener kojeg }e igra~i slu{ati. U protivnom, lako se mo`e dogoditi da Srbija ne bude u~ensik narednih planetarnih takmi~ewa.

VESELINVUKOVI]DANPOSLEELIMINACIJEREPREZENTACIJESASVETSKOGPRVENSTVA

Nebe`imodli~neodgovornosti SARAGOSA: Rukometna reprezentacija Srbije okon~ala je takmi~ewe na Svetskom prvenstvu u [paniji na neslavan na~in - ispadawem u osmini finala. Prve tri pobede (Ju`na Koreja, Belorusija i Saudijska Arabija) nagove{tavale su dobar rezultat na svetskoj smotri, trasiran je put, ~inilo se, do ~etvrtfinala, a uz malo sre}e i me|u ~etiri reprezentacije na svetu. Me|utim, posle (ne)o~ekivanih poraza u grupi od Poqaka i Slovenaca, izabranici selektora Veselina Vukovi}a „izabrali� su doma}ina za rivala u osmini finala, {to je daqi boravak na Pirinejima predstavqalo nemogu}u misiju. Orlovi i wihovi simpatizeri su se dr`ali one narodne mudrosti da nada umire posledwa, koja je sve vi{e bledela posle bezidejne, neborbene i mr{ave igre u duelu sa {panskim reprezentativcima. Selektor Vukovi} poku{ao je, bez detaqnije analize, da doku~i neo~ekivano posrtawe wegovih izabranika u [paniji, uz konstataciju da ne be`i od li~ne odgovornosti. - Izabrao sam ekipu iza koje stojim i koja mi se svi|a. Mo`da sam i ja bio malo nerealan, {to se wenih kona~nih dometa ti~e. Platili smo danak neiskustva. Nadam se da }emo posle ovog takmi~ewa svi izvu}i pou-

ke i dati jo{ ve}i doprinos. Nema velike razlike u tome da li }e Srbija u kona~nom plasmanu zauzeti deveto ili 16. mesto i ostajem pri stavu da bi nam vi{e odgovarao stari sistem takmi~ewa, tj. grupni. Posle svega ovoga {to se desilo nekako se name}e pitawe- da li verujemo jedni drugima ili ne. Ja nikada nisam prestao da verujem igra-

~ima, samo vi{e nisam siguran koliko oni meni veruju. Jedno je sigurno, a to je da vrlo te{ko prihvataju sportsku kritiku, mo`da smo svi zajedno malo razma`eni - rekao je Vukovi}. Eliminacija u osmini finala je ne{to {to ni pesimisti nisu predvi|ali pred put u [paniju? - U potpunosti se sla`em da je ovo neuspeh, jer nam se put otva-

rao sve do ~etvrtfinala. Na{a je gre{ka {to smo na po~etku novog olimpijskog ciklusa, gde imamo devet novih igra~a, o~ekivali i verovali da mo`emo do medaqe. To je malo i previ{e optimisti~no. Optimizam smo gradili i na osnovu prve tri utakmice u grupnom delu takmicewa. ^iwenica je da su vi{e razo~arali iskusniji igra~i od debitanata? - Donekle }u se slo`iti s tom konstatacijom, ali ima prostora za wenu razradu. Svakom mo`e da se desi da ima lo{ dan, da nije u formi. Bilo je i onih koji su izgoreli u silnoj `eqi da iznesu ekipu na svojim le|ima. Na`alost, to nije ispalo kako treba. Pri~a}u sa igra~ima, da ~ujem wihovo miqewe. Stariji igra~i su prihvatili mlade {to je zna~ajno i dobro. Najvi{e su, ~ini se, podbacili Marko Vujin i @arko [e{um? - Svi smo mogli i morali mnogo boqe, po~ev od mene, preko wih dvojice, pa do ostalih igra~a. Problem je u tome {to su neki mogli i vi{e da se zala`u. Sportski je da neko nije odigrao najboqe {to mo`e. U ekipi je bilo igra~a od kojih se vi{e o~ekivalo. Krenu}u od sebe. Tokom takmi~ewa sam pravio dosta gre{aka, bio sam prinu|en

da lutam u tra`ewu najboqe postave. Mo`da je za to najboqi primer Petar Nenadi} u me~u sa Slovenijom. - Imao je dva ishitrena {uta na kraju prvog poluvremena, a i nastavak je po~eo sa gre{kom. Alem Toski} spada u igra~e koji se maksimalno tro{e na svakoj utakmici. I u Saragosi je bio primer za mnoge kako se bori za nacionalni grb. Da mi je u ekipi vi{e Alema Toski}a, verovatno bismo pro{li Sloveniju i samim tim izbegli bismo [paniju u osmini finala. Da li to zna~i da su ocene kvaliteta na{eg tima bile nerealne? - Nemamo toliko vrhunskih igra~a da bismo stalno razmi{qali o vrhunskom rezultatu. Nadam se da }emo uspeti da se plasiramo na Evropsko prvenstvo u Danskoj, ali ne smemo da budemo nerealni, ve} u skladu sa mogu}nostima. Koliko ste zadovoqni u~inkom mladih igra~a? - Mlade igra~e moram da pohvalim. Daj Bo`e da neko od wih do~eka 300. nastup za reprezentaciju, da sve de~ije bolesti prele`e do 23-24. godine. Svi su ispunili o~ekivawa. @ao mi je samo ovih mladih igra~a koji su se povredili, Radivojevi}a i Nemawe Ili}a.

Sve je to deo `ivotnog i sportskog iskustva. Mnogi od iskusnijih igra~a najavili su povla~ewe iz dresa s nacionalnim grbom poput Ili}a, Stani}a, Vu~kovi}a...? - Znam da su Ili} i Stani} najavili tako ne{to, za Vu~kovi}a i ostale ne znam. Pri~a}u sa svima. Dogovorili smo se da prvo saberemo utiske. Bilo bi po{teno da pomognu makar u kvalifikacijama za EP u Danskoj. @ivot ide daqe. Svi oni su nam potrebni, ali ne mo`emo protiv wihovih `eqa. Evropsko srebro osvojeno u Beogradu nije opravdano na Olimpijadi u Londonu i sada u [paniji? - Veliki rezultat smo ostvarili u Beogadu. Smatram da smo zaslu`eno osvojili medaqu i da smo najmawe imali pomo} od toga {to smo bili doma}ini. ^ini mi se da u samom finalu sa Danskom nismo dobili ni jednu lopte, {to ina~e doma}in gotovo uvek dobije. Po starom srpskom obi~aju i nama su porasli apetiti. Imali smo priliku u Londonu, a nadam se da }emo oti}i u Dansku, ali ne smemo biti nerealni u planovima i `eqama. Treba da se pona{amo u skladu sa mogu}nostima, a ja iskreno verujem da srpski reprezentativni rukomet ima lepu budu}nost - naglasio je selektor Vukovi}.

NEDEQKOJOVANOVI]ONASTUPURUKOMETA[ASRBIJENASP

Boqeigraliu[panijinegouBeogradu SARAGOSA: Utakmice rukometne reprezentacije Srbije gledao je nekada{wi reprezentativac Jugoslavije, najboqi sredwi bek na SP 1999, zatim drugi najboqi rukometa{ na planeti, nosilac tri bronzane medaqe (dve sa SP u Egiptu 1999. i Francuskoj 2001. i sa EP u [paniji 1996.) Nedeqko Jovanovi}. Zamolili smo Nedeqka da prokomentari{e nastupe na{e nacionalne selekcije. - S moje ta~ke gledi{ta, momci su u [paniji igrali boqe nego na EP u Beogradu. Rukomet je specifi~an sport pa neke o~ekivane stvari mogu da poprime sasvim druga~iji tok. Radi se o dinami~noj igri, gde se sve mewa iz minuta u minut, situacija, rezultat, prednost... Na`alost, na{i rukometa{i su protiv Poqaka i Slovenije, na najva`nijim utakmicama, odigrali ve}im delom jako dobro, da bi u odlu~uju}im trenucima, kada se sti~e psihi~ka prednost nad rivalom, kada se lomi rezultat, posustali, nisu bili pravi da u momentima sve prebacimo na na{ tas. To je problem koji je

re{iv.Tvrdim da ovi momci imaju kvaliteta, {to su i pokazali mnogo puta do sada, ali mora se ve}a pa`wa obratiti na neke detaqe, da svako individualno od wih porazmisli o sebi i da se sam izbori sa sobom i svojom koncentracijom. Primera radi, [panci su polovinom prvog poluvremena stvorili prednost od ~etiri-pet golova i to su do kraja lako odr`avali, igrali su ~vrsto i borbeno... E, velika je nepoznanica da li bismo mi isto ~inili i u~unili da smo bili u wihovoj poziciji pita se Jovanovi}. On o~ekuje da ova generacija na slede}em takmi~ewu uradi mnogo vi{e i smatra da ima za ~im da `ali {to u [paniji nije postigla vi{e. - Imali smo konstantno dobrog Stani}a, dok bekovska linija mora da se ozbiqnije odnosi u pojedinim fazama utakmice. Kolektivni sport je skup individualaca, koji u ovom na{em rukometu moraju da rade sami na sebi, na svojoj koncentarciji, smirenosti, istrajnosti i sve to podrede kolektivu. Da li }e to da pospe{e jogom ili ne~im

sli~nim nebitno je, jednostavno moraju da izve`baju da imaju kontrolu nad samim sobom. Kada do|e situacija da treba ne{to da se re{i, oni to poku{avaju da urade na brzinu, ishitrnim {utevima, pasovima, koji za kolegu nisu precizni i jasni. Nekako smo u`urbani da {to pre re{imo svaku situaciju. Sredwi bek je du`an da malo produ`i napad, da pojasni saigra~ima {ta ho}e. Previ{e je situacija u polukontri i kontri gde su sva tri beka sjediwena na tri kvadratna metra, {to je za protivnika vrlo jednostavno da kontroli{e. ^im nema {irine napada nema ni direktnih zabadawa na zonu. Imamo previ{e bo~nih zabadawa prema saigra~u koja ni{ta ne donose. Jovanovi} smatra da je Momir Rni} mnogo nedostajao ovoj ekipi, jer je uveren da bi on mogao da razbije protivni~ku odbranu.

mislim i za Uro{a Mitrovi}a. Milo{ Draga{ se pokazao kvalitetnim, dok je Marko Vujin prili~no pao. Ivan Stankovi} mo`e znatno vi{e... Sada ja mo`da ulazim u neku dubqu analizu, {to nije moj posao. Smatram da nije lo{a kombinacija jedan visoki pivotmen, a drugi malo ni`i, ali to su sve detaqi koje treba nadogra|ivati i raditi postepeno na tome da se usavr{e. Rukomet je danas takav da imamo mnogo ekipa gde ne postoji standard. Standard su Francuska i Danska, sve drugo je promenqivo, pa i Hrvatska, [panija, Nema~ka... Ve} du`e vremena na{a reprezentacija kuburi s problemom klasi~nog sredweg beka? - Sla`em se da nam nedostaje klasi~an sredwi bek. ^utura je na EP u Beogradu kvalitetno odradio taj posao, ali je mo`da fizi~ki malo slabiji i falilo nam je razbijawe odbrane sa sredine. Uro{ Mitrovi} mi se jako dopao, vrlo je dinami~an i selektor Vukovi} je mo`da tre- Prijatno sam iznena|en Petrom Nenadi}em, iskreno o~ekivao sam da igra vi{e, to isto

balo vi{e da ga koristi, kao i Nenadi}a. To su bekovi koji mogu igrati na sve tri pozicije, mo`da i nije potreban klasi~an sredwi bek. Nikola Karabati} igra sredweg beka a nije klasi~an organizator igre. Igra~ na poziciji sredweg beka mora da igra za sebe, da daje golove, da probija zonu, da igra za druge, da ih tera i smiruje kada je to potrebno. Kako su govorili moji treneri Branislav Pokrajac, Zoran @ivkovi} i Kasim Kamenica, treba sredwi bek da gleda semafor i da kontroli{e igru, a ne da srqa i da preteruje, pozitivno ili negativno, sve jedno. Srbija posle uspeha na EP nije ostavila ozbiqniji trag na OI I SP. - Kvalitet Francuske i Danske je upravo u kontinuitetu vrhunskih rezultata. Od 2001. i Frnacuzi i Danci su uvek u vrhu, dok ostale selekcije samo bqesnu, {to je slu~aj i sa Srbijom - napomenuo je Nedeqko Jovanovi}.

Pripremio: JovoGali}


SPORT

dnevnik

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

sreda23.januar2013.

15

BRANISLAV TRAJKOVI] NA SPISKU SELEKTORA SINI[E MIHAJLOVI]A

Velikistimulans

Nedavno je, u intervjuu za „Dnevnik”, {toper FK Vojvodina Branislav Trajkovi} rekao kakomujevelika`eqadadobije poziv u reprezentaciju Srbije. Sjajni defanzivac Novosa|ana je jesenas igrao na visokom nivou i biostubnajboqeodbraneuJelen

Danas sIndeksom Fudbaleri Vojvodine ima}e danasproverudosadaura|enog tokomzimskihpriprema.Rival crveno-belih bi}e ekipa novosadskog Indeksa, ~lana Vojvo|anskelige-zapad. Duel Vojvodina - Indeks igra se u Fudbalskom centru „VujadinBo{kov”,od13~asova.

\okovi}saFererom zafinale Novak \okovi} se plasirao u polufinale Otvorenog prvenstva Australije po{to je u ~etvrtfinalu savladao ^eha Toma{a Berdiha sa 3:1 u setovima 6:1, 4:6, 6:1, 6:4. Najboqi teniser svetaibranilactituleuMelburnu bez ve}ih problema je sru{io otporBerdihaiosiguraoostanak naprvommestuATPlisteinakon turnira,bezobzirakako}egazavr{iti.Nakondvaiposataigre \okovi} je iskoristio ~etvrtu me~loptuizabele`io12.pobedu nad^ehomuwihovom13.me|usobnomokr{aju.Ve}prvisetnagovestio je da {esti teniser sveta

ostaje\okovi}evaredovnamu{terija. Okon~an je za nepunih pola sata, da bi tek u nastavku duela ^eh opravdao renome i zapretio rivalu.Srbinjeutomdelususreta imao ~etiri brejk {anse, nije ih iskoristioiBerdihjezaslu`eno dobiosetivratioseume~.Me|utim,odeventualnogpreokretanije bilo ni{ta, jer je \okovi} ponovozagospodarioterenom,aBerdihpotvrdiodamujeMelburnnajslabijigrenslemturnir,gdenikadanijepro{aoupolufinale.\okovi}jepreostaladvasetadobiou prepoznatqivom stilu. U tre}em jeprostooduvaorivalasaterena, a u zavr{nom je rutinski sa~uvao

Zimowi}iSrebotnikeliminisani SrpskiteniserNenadZimowi}iSlovenkaKatarinaSrebotnik nisu uspeli da se plasiraju u ~etvrtfinale Otvorenog prvenstva Australijeukonkurencijime{ovitihparovapo{tosuihsavladali IndijacMahe{BupatiiRuskiwaNa|aPetrovasa3:6,6:2,10:5. U~e{}euMelburnu,ujuniorskojkonkurenciji,zavr{iojeiLaslo \ere. Wega i Bornu ]ori} iz Hrvatske savladao je rusko-hrvatski dublKarenHa~anov/FrankoMio~i}sa2:6,6:3,10:7.

[arapovaiLiNaupolufinalu KineskiwaLiNaplasiralaseupolufinalepo{tojesavladala Agwe{kuRadvanskuizPoqskesa7:5,6:3.Protivnicakineskojteniserkiupolufinalubi}eMarija[arapovakojajeuruskomduelupobedilaJekaterinuMakarovusa6:2,6:2.Zanimqivojedasusewihdve sastaleuistojrundiuMelburnuipregodinudana.Makarovajenaputudo~etvrtfinalapobedilaFrancuskiwuMarionBartoliiAn|elikKerberizNema~ke,alinijeuspeladastanenaput[arapovoj,kojajeodstartaturniranezaustavqiva. Me~izme|uLiiRadvanskenijeopravdaoo~ekivawa,ni{toseti~eneizvesnosti,ni{toseti~edramati~nosti,aliKineskiwajebilaboqaizavr{ilajeposaozajedan~asi43minutaigre.Tojeprvi porazPoqakiweovesezone,aLiseplasiralautre}epolufinaleu Melburnuuposledwe~etirigodine.

brejkprednostiiobezbediopobedu kojom je korak bli`e odbrani titule,odnosno~etvrtomtrofeju naAustralijenOpenu. - Nije bilo ba{ lako kao {to pokazujerezultat.Berdihjeodli~an teniser i trebalo je vremena dok nisam sru{io wegov otpor. Ujedno,trebalojeidostavremena zaoporavaknakondugotrajnogdue- lasaVavrinkom-izjavioje\okovi}  i dodao - Me~ sa Vavrinkom bio je iscrpquju}i i mentalno i fizi~ki. Odmarao sam, {etao u parku i sa mojim timom odradio sve{tojepotrebno.Koristiosam iledenekupke,takvestvarisudobredasetelooporavi.Sadaseose}amsjajno. Naredni protivnik srpskog tenisera je trenutno peti sa ATP liste, [panac David Ferer, koji jeposlevelikeborbesavladaozemqakaNikolasaAlmagra-4:6,4:6, 7:5, 7:6 (7:4), 6:2. Almagro je prokockaojedinstvenuprilikudaposle 12 uzastopnih poraza kona~no savladaFerera.Serviraojezame~ u10.gemu3.seta,potomu10.i12. gemu4.seta,alijesvakiputFerer pravio brejk i na kraju do{ao do 13. uzastopnog trijumfa protiv Almagra. \okovi}protivFereravodisa 10:4 u me|usobnim duelima, a u Melburnususedvaputasastajaliu ~etvrtfinaluiobaputaslavioje Srbin, koji je kasnije i osvajao trofej. - Igrali smo nekoliko me~eva na velikim turnirima. Ferer se nikada ne predaje, on je fizi~ki mo`dainajspremnijime|uteniserima.Mnogogapo{tujem-rekaoje \okovi}.

IZBOR NAJBOQEG SPORTISTE BALKANA

Novaknajboqi, Milica{esta

ITF ODLU^IO

Doloncigra zaSrbiju Me|unarodna teniska federacija (ITF) odobrila je VesniDoloncdaigrazaFed kupreprezentacijuSrbije. ITF je na osnovu prilo`ene dokumentacije izdala dozvolu da 23- godi{wa Vesna Dolonc mo`e da igra za srpsku reprezentaciju. Doloncjero|enauMoskvi,od ocaSrbinaimajkeRuskiwe, posedujesrpskipaso{ili~nukartu,{tosubilisasvim dovoqni preduslovi da joj ITF izda dozvolu, s obziromdaonanijeigraladosadazadruguekipu.

Najboqi teniser sveta Novak SandraPerkovi}(Hrvatska,atle\okovi} progla{en je, drugi put tika)74,4.SandraRalukaIzbasa zaredom, za najboqeg sportistu (Rumunija,gimnastika)485.Miho Balkanautradicionalnomizboru Bo{kovi} (Hrvatska, vaterpolo) Bugarske novinske agencije(BTA). \okovi} je ubedqivo trijumfovao sa 94 boda, ispred turske atleti~arkeAsli^akirAlptekin (75)iSandraPerkovi}iz Hrvatske(74).Me|u10najboqihsportistaBalkana jeiolimpijska{ampionka u tekvondou Milica Mandi}, koja je zauzela {estomestusa38bodova. MilicaMandi} Uizborujeu~estvovalo 10nacionalnihnovinskihagenci40, 6.MilicaMandi}(Srbija,tejaizregiona,aSrbijujepredstakvondo)38,7.IvetLalova(BugarvqaoTanjug. ska,atletika)27,8.AlinGeorge Top10najboqihsportistaBalMoldovanu (Rumunija, streqakana:1.Novak\okovi}(Srbija,te{tvo) 25,9.BojanaPopovi}(Crnis)-94boda, 2.Asli^akirAlpnaGora,rukomet) 23,10.Vasilis tekin (Turska, atletika) 75, 3. Spanulis(Gr~ka,ko{arka)22.

superligi, pa nije bilo ni{ta neobi~noto{tosenadaopozivu selektoraSini{eMihajlovi}a. Poziv je na adresu Trajkovi}a stigaouponedeqak,kadajeselektorobnarodovaoda}eovajfudbalerbitina{iremspiskuigra~a zaprijateqskuutkmicusKiprom. -Ovomijeprvipozivureprezentaciju i zaista sam presre}an zbog toga - raspolo`eno je rekao Branislav Trajkovi}. - To do`ivqavam kao vrhunac dosada{we karijereibi}emivelikistimulansuwenomnastavku.Iskrenda budem,o~ekivaosamovakavpotez selektora i trudi}u se da ga na najboqi na~in iskoristim. Nije malastvarkadadobijetepozivza reprezentacijuibiosam,ipored svega, pozitivno iznena|en kada sam~uoovuvest,jernisammislio da}emeselektorMihajlovi}pozvatiba{uovomtrenutku.Imam

BranislavTrajkovi}

pozitivnutremu,aliiveliku`equ da poka`em da selektor nije pogre{io {to me je uvrstio na spisakreprezentativaca. Bi}eteudru{tvuzvezdaevropskogisvetskogfudbalakakvesigurno jesu Branislav Ivanovi}, Aleksandar Kolarov, Neven Suboti}... - Velika je ~ast trenirati i igratiudru{tvutakvihfudbalera.Ipak,nebihbioiskrenakone bihpriznaodasamo~ekivaoda}u jednomdobititakvuprilikuisadajenamenidaseradomiigrama

Kesi},[kuleti}iNestorovi} uNi{u Delegacijani{kogRadni~kog,kojujepredvodiotrenerAleksandarIli},ju~ejeboravilauFC„VujadinBo{kov“ipostigladogovorstrojicomigra~aVojvodinedanaprole}eobukudresRealas Ni{ave.Re~jeogolmanuAleksandruKesi}u,kaoiigra~imaPetru [kuleti}uiDu{anuNestorovi}u. Kesi}i[kuleti}odlazeizNovogSadanapozajmicu,dokjeNestorovi}raskinuougovorsNovosa|animaikaoslobodanigra~pristupiojeRadni~kom.NapozajmicuizVojvodineurepubli~kogliga{aDunavizStarihBanovacapre{lisugolmanStefanMijatovi} iomladinacSlavenBa{kalo.

Foto: www.fkvojvodina.rs

doka`em. Ujedno, ovaj poziv zna~i}emijakopunoizabudu}ukarijeru,jernijeistokadaodlazite u inostranstvo kao reprezentaivacilikao„samo”klupskiigra~. Imalikakvihnovostivezanih zava{eventualniodlazakizVojvodine? I, uz ovo pitawe, da li biste vi{e voleli da ostanete i na prole}e u crveno-belom dresu novosadskog superliga{a, ili da odeteuinostranstvo? -VoleobihdaostanemuVo{i i da napokon podignem pehar pobednikaKupaSrbije.Istovremeno,nebihsebunionidave}ove zimeodemunekiinostraniklub. Ose}awa su mi podeqena, negde 50:50 posto i ve} do petka, posle kontakta s menaxerom, bi}e poznato da li ostajem ili odlazim. Sada,kadasampozvanureprezentaciju, ostvario sam preduslove za jo{ boqe ponude, a one bi sigurno dodatno dobile na vrednosti ukoliko bih s Vojvodinom osvojiopeharkojisvimitoliko `elimo-dodaojeBranislavTrajkovi}, novope~eni fudbalski reprezentativacSrbije. A. Predojevi}

ZVEZDIN TRENER ZADOVOQAN PRIPREMAMA U TURSKOJ

Napredujemokrupnim koracima Premijerna pobeda crveno- belihtokompripremauAntalijidonelajedobroraspolo`ewe.Trener AleksandarJankovi}zadovoqanje izdawem tima protiv Ejupspora, kojijesavladansa2:0,alinajavqujeipoja~anradsaakcentomnahitriniiuigravawulinijaekipe. - Porednapornihtreninga ite{kihnogu,postojestvarikojemorajudaseispo{tujunaterenuiu ovoj fazi priprema. Zadovoqan sam dobrim delom me~a kako smo izgledaliiigrali. Dvepostavesu dobile priliku da nastupe po 45 min.Igra~imajenedostajalo brzine, {to je u ovom momentu razumqivoinormalno-rekaojeJankovi}. Gra|ewe pobedni~kog mentalitetajezadatakkojisemo`eispuniti i kroz seriju kontrolnih utakmica. - Va`no je pobediti u svakoj utakmici,svakapobedajebitna,pa makar bila i protiv turskog tre}eliga{a. Volim trijumfe bez primqenog gola i kada napada~i dajugolove.Zatoposebnozadovoqstvo predstavqaju pogoci mladog Mihajlovi}a,ionisupravanagradazatrudidobarradkojipokazuje. Nakondesetodnevnogveomazahtevnog programa priprema sledi presekstawaizuglatreneraJankovi}a. - Napori su iskalkulisani, doziraniisvakodnevnosepove}avaju. Sigurni smo da igra~i mogu mnogo vi{e na planu „ fizike“ i kapacitetaplu}a. Ostalojesvena wihovom karakteru. Ulazimo u udarnu fazu koja }e trajati u na-

ZvezdinifudabalerinapripremamauAntaliji

rednihdesetakdana.Bi}ete{koi naporno,jer}emoradbaziratina pove}awuhitrine,stim{to}emo istovremenodostapa`weposvetitiiosve`avawuekipe. Do kraja prve faze priprema Crvenazvezda}eodigratijo{dve prijateqskeutakmice.U~etvrtak protivnik }e biti nema~ki Berlin Atletik, a tri dana kasnije, odnosno dan pre povratka u Beo- grad crveno-bele }e testirati {vajcarskiVintertur. -Iudrugomme~usviigra~i}e odigratipopoluvreme,dok}eve} protiv Vintertura nekolicina provesti na terenu po 60 minuta. Svezavisiodspreme,stawaukome senalazepojedina~noina~inana koji podnose napore. Kada do|e drugafazasvakiigra~}eodigrati po~etiriceleutakmice,zatoijesmodupliraliprogramme~eva.Ti susreti }e nam poslu`iti da is-

kristali{emotimionikojibudu nastupili u generalnoj proveri, 20. februara protiv [ahtjora, trebalo bi da po~nu susret prvog kola prole}ne polusezone protiv Javora. Slediizakqu~ak: - Zadovoqansamhemijomutimu, svisedr`ezajedno,poma`ujedni drugimaipokazujudaimajudobar mentalitet.Svakidankojiprovodimo na pripremama je zlata vredan, krupnim koracima napredujemo Nesmenikadavi{edanamse desidakonstatujemodajeprotivnik`eleovi{epobeduodnasida je pokazao vi{e htewa. Pitawe mentalitetanesmedasepostavqa. Naosnovutoga}emoiselektirati timiizabrationesanajboqimkarakterom,kakavmoradaimaipokazujesvakifudbalerCrvenezvezde-istakaojeAleksandarJankovi}. Z. Rangelov


16

SPORT

sreda23.januar2013.

ZREWANINSKI BANAT PO^EO PRIPREME

dnevnik TOP 16 FAZA EVROKUPA: CRVENA ZVEZDA U KAZAWU

Kone}eda~eka, @eqomienergijom dopobede nekaide Fudbaleri iz grada naBegejupo~elisupripremezaizuzetnote{ku sezonu. ^eti trenera Lacmanovi}a bi}e potrebno puno rada i odricawa, ali i dosta sportskesre}edabiizboriliopstanak me|u prvoliga{ima. Na prozivci je bilo 30 igra~a, ~ak sedmorica novajlija je na probi. Prvitreningjedoneoigrunadva gola,pasetrenerLacmanovi}uverio u deli} mogu}nosti svog igra~kogkadra.Sviuklubususvesnidaiho~ekujenaporanrad,kao idostaisku{ewaunarednimsedmicama. -Ovo}ezanasbitiizuzetnote{kapolusezona,bitnojedasedobro spremimo. Od svakog igra~a o~ekujem maksimum, a ja }u po linijamatimare}i{tazahtevam.Vi svojimradomiodnosomsastavqatetim,aneja.Kakosebudetepokazali u pripremnom periodu tako }ete i igrati. Obe}avam da }ete svidobitipodjednaku{ansudame ubeditedastezaovajklub.Kodmeneneigrajuimena,pojedincikoji se se ne uklope u kolektiv mi ne trebaju.Kodmeneigra~kojibude propustio jedan trening, na wega ne ra~unam na jednoj utakmici, a ko napravi bezvezan crveni kartoniostaviekipunacedilune}e igratitriutakmice.Volimvredne, radne i borbene igra~e, ako jo{iposedujukvalitettimboqe –jasanjebioDraganLacmanovi}, novitrenerBanatauprvomobra}awu svojim pulenima. - Teren je jedinomeriloinemojdameposle pitateza{tonisteukombinaciji. Radi}emo pakleno i o~ekujem da ispunitesvemojezamisli.Imamo prido{lica,jo{}eigra~aidolazitiiodlaziti,akojenekonezadovoqan svojim statusom neka sa rukovodstvom kluba to re{ava

MirkoVu~urevi}iDraganLacmanovi}

{topre.Meniuekipitrebajusamooniigra~ikojisustoodstoposve}eniterenui`eqnidokazivawa. Ekipa }e po svemu sude}i biti dostapodmla|enauodnosunaprvi deo sezone koji je odigran katastrofalno. Samo 13 bodova u 17 utakmicajemr{avnibodovnisaldo Zrewaninaca. Po zavr{etku prvog treninga igra~ima i stru~nom{tabuobratioseiprvi~ovek i finansijer kluba Mirko Vu~urevi}. - @elim uspeha u radu novom treneru i igra~ima. Sve obaveze premavamafudbalerimabi}eispo{tovaneuperioduod15.februarado1.marta.Koverujeuovo{to samobe}aoi`elidaigrauBanatudobrodo{aojedapotpi{eugovor i ostane, kome se to ne svi|a mo`eovogtrenutkadanasnapusti idatra`idrugusredinu–bilesu prvere~iVu~urevi}a.-Kaoive}inaklubovauSrbiji,imamoimi svoja potra`ivawa i ukoliko dobijemosvojnovac,svi}ebitiispo{tovanidoposledwegdinarai predogovorenogroka.Znamdabi

mnogi`eleliidaseugasimoida jaodem,aliimtozadovoqstvone}u priu{titi. Dakle, ko ne `eli da~eka,nekaide–vi{enegojasan biojeVu~urovi}. Dobrojepoznata~iwenicadaje Banatuposledwihdesetakgodina biojedanodretkihklubovakojije ispuwavaosvesvojeobavezeprema igra~ima, velika fudbalska imenasuse~estonudilaidolazilau gradnaBegeju.Te{kamaterijalna situacijapogodilajeizrewaninskog prvoliga{a, me|utim, posle obra}awa  Vu~urevi}a niko od prisutnih nije `eleo da napusti redoveBanata,jerseo~iglednoverujeprvom~ovekukluba.Dosadaje Vu~urevi} ispuwavao dogovorenih obaveza, uz ka{wewe koje je vidimo svakodnevnica i mo}nijih klubova. Mogli bismo da pitamo igra~e dalisuispunilisvojeobaveze,jer 13bodovaipretposledwemestona tabeli i nije neki rezultat koji bi trebao posebno da se nagradi.Zatoprstna~elogospodofudbaleri,jerterenjeva{eogledalo. N. Jowev

Trener ko{arka{a Crvene zvezde Vlada Vukoi~i} rekao je da wegov tima mo`e da iznenadi Uniks u Kazawa, iako ruskitimposedujeizuzetankvalitet. -Ioni,kaoisvedrugeekipe, imaju mane, a da mogu da izgube dokazaojeiUlmkojijeslaviou Kazawu. Nadam se i ho}u da verujemdawihovemaneipropuste mo`emo da iskoristimo i pretvorimouna{uprednost.Moramodapoka`emove}uenergijui `equ,daihnatompoqupobedimo i da neke na{e nedostatke kompenzujemonatajna~in.Ako utomebudemouspe{nimo`emo da pri~amo o nekim takti~kim detaqima - rekao je Vukoi~i} podolaskuuKazaw,punih16satikasnijenego{tojeprvobitnobiloplanirano. Crveno-belima je u ponedeqak otkazan let iz Moskve, pa su posle peto~asovnog ~ekawa biliprinu|enidapreno}euhotelu na aerodromu u glavnom graduRusije. -Krenulismodanranijekako bismo imali vi{e vremena za koncentraciju,ali{tajetuje. Na probleme nismo mogli da uti~emo, tako da moramo da se prilagodimo. Uniks je imao kiksnapo~etkusezone,akotako mo`edaseka`e,jersastavkoji su formirali trebalo je da im obezbedi trijumf u kvalifikacijama za Evroligu. Me|utim, spletokolnostisapovredamai kasnijim prijkqu~ivawem pojedinihigra~amaloihjeporemetio. Zato su sada prisiqeni da krozEvrokupprobajudado|udo Evrolige. NaklupiUniksaseditrener Aca Petrovi}, biv{i strateg

BorisSavovi},jedanodZvezdinihaduta

FMP @eleznika i Crvene zvezde. - Ovu utakmicu ne posmatram kroz prizmu li~nih duela. Aco je odli~an trener, a sve wegove ekipesudobroutrenirane.Poznajem wegov stil, ali to nije

faktorkojijedovoqanzapobedu-istakaojeVukoi~i}. Me~tre}egkolaTop16faze Evrokupa izme|u Uniksa i Crvene zvezde igra se danas od 16 sati po sredweevropskom vremenu.

Dodiksuspendovannatrimeseca Direktor Jadranske lige Josip Bili} kaznio je Igokeu sa 5.000 evra, a predsednika kluba Gorana Dodika tromese~nom zabranom dolaska na utakmice regionalnog takmi~ewa, zbog nepristojnog pona{awa posle me~a sa CrvenomzvezdomuLakta{ima.„Igokeajeka`wena sa 5.000 evra, u skladu sa propisima

Evrolige zato {to je Dodik vre|ao navija~e posleutakmice,atakvopona{awenijeuskladusaduhomsporta”,navodisenasajtuJadranskelige. IgokeajepobedilaZvezdusa80:77,apozavr{etku me~a Dodik je nepristojno gestikulirao premanavija~ima.

Portlandpreokretom dotrijumfa

USPEHBORCASKLISENATURNIRUMALI[ANAUBIJEQINI: U Bijeqini je odr`an me|unarodni de~iji fudbalski turnir (Vo{a-Feniks Kup), na kojem je u~estvovalo oko 600 takmi~ara, ro|enih od 2000. do 2002. godine. Na turniru, koji su organizovali Akademija sporta Feniks iz bijeqinskog naseqa Dvorovi i novosadska [kola fudbala Vojvodina, u~estvovale su ekipe iz Srbije, Makedonije, Federacije BiH i Republike Srpske. Ekipa Borca s Klise zauzela je tre}e mesto u konkurenciji 2002. godi{ta. Mali Novosa|ani su prvo remizirali s Proleterom (PJ) 1:1, potom su pobedili ekipu Fer-pleja iz Ohrida (2:0), a onda igrali 2:2 s Loznicom. Borac je pora`en od Tempa (GR) 1:4, a u ~etvrtfinalu je savladao Vojvodinu (Novi Banovci) rezultatom 1:0. U polufinalu su Novosa|ani pora`eni od doma}ina Feniksa sa 0:2, a u borbi za tre}e mesto savladali su vr{wake iz [kole fudbala Tempo iz Grada~ca, osle izvo|ewa penala (u regularnom toku susreta bilo je 0:0) sa 5:4. Ovaj uspeh su ostvarili slede}i igra~i Borca: Stanislav Jankovi}, (progla{en za najboqeg golmana turnira),Stefan Kremenovi}, \or|e Stjepanovi}, Radovan Simi}, Ogwen Sedlar, Filip Iveqa, Milan Krsti}, Mihajlo Senderak, Sini{a Milanovi}, Dimitrije Devu{i}, Uro{ Ivankovi} i trener Dragan Mihajlovi}.

U nas tavk u prv ens tva amer i~k e prof es io n aln e ko{ ark a{ ke lig e (NBA) Gold en stejt je, predv o| en StivenomKarijem,savladaoKliperseizLosAn|elesasa106:99.Klipersi su u posledwu deonicu susreta u{li sa predno{}u od sedam poena (80:73). ^inilo se tada da }e rutinski privestikrajususretiostvariti33.pobeduu{ampionatu. Usledio je, me|utim, neverovatan preokretkojijeiniciraoKarisa~etiritrojkeuzadwih12minuta.Goldenstejtjetajperioddobiosa33:19inaneo10.porazKlipersimauteku}em{ampionatu.UzKarija,kojije utakmicu zavr{io sa 28 ko{eva i {est asistencija, me|u ratnicima se istakao i Xeret Xek~ijijeu~inakiznosio18poena,desetasistencija i {est skokova. U pora`enim Klipersima boqi od ostalih bili su Blejk Grifin sa 26 ko{eva i 13 uhva}enih lopti i XamalKrofordsa24poena. Rezultati: Memfis - Indijana 81:82, Wu Orleans - Sakramento 114:105, [arlot - Hjuston 94:100, Atlanta - Minesota 104:96, Wujork-Bruklin85:88,GoldenStejt-L.A.Klipers106:99,Filadelfija-SanAntonio85:90, ^ikago - L.A. Lejkers 95:83 i Portland - Va{ington95:98.

StivenKari(Goldenstejt)

BUDU]NOST IZ MLADENOVA PRED VELIKIM IZAZOVOM

Sti`upoja~awa

TrenerBudu}nostiizMladenova,posledweplasiranogtimanakrajujeseweg delaprvenstvaVojvo|anskeligezapada, ZoranVujinovi}kre}eunemogu}umisijuu. Sa renoviranim timom poku{a}e da izbori opstanak.Upotrazijezapoja~awimapo{tosunekiigra~inajaviliodlazak. - Defanzivac Vigwevi} nas je napustio i pristupioba~kopalana~kojBa~koj.Odlazakjenajavio i mladi [qivar, on bi se vratio u mati~ni

^SKPivaru.Ne}emopravitismetweonimakoji ho}edaode,alizatosmonadobromputudasepoja~amo.Ve}imamodogovorsavi{eodpetigra~a aliwihovaimenazasadadr`imoutajnostil-ka`etrenerVujinovi}. Doopstankajedugite`akput. -Znam,alimislimda}eMladenovqaniiod narednejesenidagledajuutakmiceVojvo|anske lige-optimistajeiskusnistrategZoranVujanovi}. V. Vu.


SPORT

dnevnik

SPENSOVALIGAMALIHFUDBALSKIH [AMPIONA Godi{te:2000. FKPPTim-FKNSJunajted0:3pff FK PP Tim: Kep~ija, Lon~ar, Damjanovi}, Cvetkovi}, Paunovski, Milo{evi},Jovanov,Mili},Ba{kalo,Simi},Elez,Nesterovi},Jari}, @ivkovi},Tica. FK FK NS Junajted: Majstorovi},[iqkut,Aleksi},Zeqkovi},[akula,Stojanovi},Radojkovi},]atovi},Desnica,]orovi},Petkovi}.

FKNSJunajted-FKBistrica053:1 Strelci:Zeqkovi},[akoliiDesnicazaFKNSJunajted,a[mawazaFKBistricu05. FK NS Junajted: Majstorovi},[iqkut,Aleksi},Zeqkovi},[akoli,Stojanovi},Radojkovi},]atovi},Desnica,]orovi},Petkovi}. FK Bistrica 05: Ivanovi},Kop~anski,Popadi},[mawa,Stojanovi},Luki},Markovi},Kuzmanovi},Damjanovi},Ivani},Isakovski.

FKPetli}-FKKrilaKrajine2:2 Strelci:Vlahovi}iMi}ovi}zaFKPetli},aGluvi}iVuji}zaFKKrilaKrajine. FK Petli}: Bala},Vlahovi},Barbul,Ra{eti}B,Raseti}A, Mi}ovi},Popovi},Egrexija,Stojanovi}. FK Krila Krajine: Karagi},Vejinovi},Marinkov,Dragi~evi}, Gluvi}, Mi~i}, Vuji}, Karanovi}, Mari}, Budisavqevi}, Obradov,Drobwak.

sreda23.januar2013.

17

LIGA[AMPIONA:VOJVODINADO^EKUJESINTEZ

Pobedaza klupskuistoriju Vatrepolisti VojvodineuosmomkoluCgrupeLige{ampionado~ekujuekipuruskogSinteza. Ukoliko zabele`e pobedu Novosa|ani }e obezbediti plasman me|u~etiritimakojivodiuosminu finala, {to }e ujedno biti i istorijski uspeh kluba. U prvom dueluuKazawuVojvodinajeuspela dasavladaSintezsa10:9,asadabi

Dana{wiprogram A grupa: Spartak Volgograd - Ligamus (18), Hanover - Eger (20.30),[urman-Vuqagmeni(20.30) B grupa: Monpeqe - Crvena zvezda (20), Krojclingen - Jug (20.30) C grupa: Vojvodina - Sintez (19), Marsej - Barseloneta (19.15) Dgrupa: [pandau-Galatasaraj(19),Oradea-Partizan(19)

OnjenapomenuodajeekipaSintezaja~afizi~kiiiskusnijajeod wegovogtima. -Minismoekipavelikogkvalitetaisamotimskomigrommo`emodapariramoja~imiiskusnijim rivalima. Sintez igra na presing ifizi~kusnagu,asvesevrtioko wihovadvacentraina{egMarka ]uka,kojijeidovedendare{avai pravi razliku. Igra~ima sam ve}

FKPetli}-FKPetarPua~a1:1 Strelci:Bala}zaFKPetli},aNenezi}zaFKPetarPua~a. FK Petli}: Bala},Vlahovi},Barbul,Ra{eti}B,Mi}ovi},Popovi},Ra{eti}A,Egrexija,Stojanovi}. FK Petar Pua~a: [proh,Milo{evi},Popovi},Pu{ara,Luki}, Ga~evi},^uli},Erceg,Jovanovi},Radoji~i},Murseli,Nenezi}.

FKPetarPua~a-FKFutogGale4:0 Strelci:Murseli,Radoji~i},Milo{evi}i[prohzaFKPetar Pua~a. FK Petar Pua~a: Nenezi},Murseli,Radoji~i},Jovanovi},Erceg,^uli},Ga~evi},Luki},Pu{ara,Popovi},Milo{evi},[proh. FK Futog Gale: [}epanovi},Vajagi},Jeli~i},[umar,U~ur,Vulin,Poqak,Kr~mar,Zdravkovi},[piri}.

FKSini{aMihajlovi}03 -ArhitekturaProing0:3pff FK Sini{a Mihajlovi} 03: [uput, Spasojevi}, Ugrenovi}, Ili}, \uri~ek, Dragutinovi}, Jovanovi}, Stojkovi}, Kara{, Grgi},Vlaisavqevi}. Arhitektura Proing: Varga,Doroniti},Radowi},Oparnica, Bo{kan, Pupin, Majer, Lalovi}, Ku{eta, Vuka{inovi}, Glu{~evi},Novakovi},Dolinaj,Tomanovi},Popovi}.

FKProf.Bolesnikov-FKTvr|ava0:5

TrenerStanojevi}odsvojihigra~atra`iborbenost

ZVEZDAUFRANCUSKOJ

Strelci:Milinovi},]ulibrkiTrifkanovi}3golazaFKTvr|avu. FK Prof. Bolesnikov: Stojanov, Laho{, Jeli~i}, Kne`evi}, Talo, Galin, Dardi}, Tomi}, Ru`i~ka, Tasi}, Burgi}, Novevski, Erakovi},Miqu{,Stankovi}. FK Tvr|ava: Pupovac,Bodowi,\uki},Milinovi},Prodanovi}, ]ulibrk,Balango,Trifkanovi},Milutinovi},Tomi},Krsti}.

Godi{te:2003. FKS.Mihajlovi}03-FKS.Mihajlovi}043:1 Strelci:\urovi}iDenda2golazaS.Mijhajlovi}03,azazaS. Mihajlovi}04daojeKomqenovi}. FK S. Mihajlovi} 03: \uri},\urovi},[obot,Gvozdenac,Negovanovi},Domazetovi},Denda,Dikosavqevi},Molnar. FK FK S. Mihajlovi} 04: Kecman,Vasi},Komqenovi},[akota, Andriga,Zec,Veli~kovi},Bosni},Mirkovi},Milanovi},Lekovi}.

FKTvr|ava-FKPetrika031:0 Strelci:Kova~evi}zaFKTvr|avu. FK Tvr|ava: Zec,]ulibrk,Jaki},[trbac,Bundalo,Uzelac, Zindovi},Juhas,Mati},Kova~evi},Axi}. FK Petrika 03: Ivezi},Brestovac,Bi~anin,Radin,Milovanovi},Tomi},Ran|elovi},Maksimovi},Trifkovi}.

Bodovineophodni VatrepolistiCrvenezvezdeuosmomkoluBgrupeLige{ampionagostujuuFrancuskoj.RivaljeekipaMonpeqea,kojusuna svombazenupobedilisa10:8.TadajeZvezdaslomilarivalatek udrugomdelu,aliodtadasuseBeogra|aniuigraliimnogosu boqinegonapo~etkuLige{ampiona.Crveno-belisutrenutnodruginatabeliizaneprikosnovenogJugasatripobedeidva porazaidevetbodova,kolikoimaitre}eplasiraniOlimpijakos.Ukoliko`eledazadr`edrugomestoigra~iZvezdemora}e daslaveuFrancuskoj. ReprezentativacAndrijaPrlainovi}isti~edaZvezdanebe`i od uloge favorita, ali i da je pod tim imperativom te`e igratiugostima. - Mi }emo, kao i u svaku drugu utakmicu, u}i s imperativom pobede.Trijumfbinamobezbediodrugomestopredosminufinala,alimoramdaka`emdanaso~ekujete`akme~.Oni}ebiti rastere}eni, pa mogu da budu nezgodan rival. Monpeqe }e na svombazenuu~initisvenebiliprotivnasobezbediopovoqan rezultat,jersutamove}izgubiliodJugaiOlimpijakosa.Ima}eipodr{kupublike,{tonikakonesmedauti~enanas-rekao jePrlainovi}. Utakmicaizme|uMonpeqeaiCrvenezvezdeigraseve~eras od20~asova. G.M.

FKPetarPua~a-FKBistrica050:4 Strelci:Jelenkovi},Milosavi}iPopovi}2golazaFKBistracu05. FK Petar Pua~a: Novakovi}, Ceki}, Vojnovi}, Vidakovi}, Jacenko,Vojvodi},Abaxija,Ga}e{a,Paro{ki,@ivkovi}. FK Bistrica 05: Jelenkovi}, Bogunovi}, Kabi}, Mijatovi}, Vukoti}, Popovi}, Tazi}, Milosavi}, Te{anovi}, Gavranovi}, Kulpinac,Isakovski,Petrovi}.

FK^emp07-03-FKFutogGale0:5 Strelci:Radosavki}2golaiBabi}3golazaFKFutogGale. FK ^emp 07-03: Raki}V,Xari},Sico,Kapicl,Raki}R,Popovi},Nestorovi},Miqevi}. FK Futog Gale: Babi}, Radosavki}, [piri}, Ka~avenda, Jazi},]urguz,Aleksi},Gavrilovi},Nedeqkov.

FKPetrika03-SKVojvodinaRMR3:1 Strelci:Bi~anin,RadiniTomi}zaFKPetrika03,aPeri} zaSKVojvodinaRMR. FK Petrika 03: Ivezi},Brestovac,Bi~anin,Radin,Milovanovi},Tomi},Ran|elovi},Maksimovi},Trifkovi}. SK Vojvodina RMR: Peri},Su{i},Pej~i},Popadi},Pekanovi},^vorovi},Popovi},Petrovi}.

FKSini{aMihajlovi}03-RFKNoviSad0:1 Strelci:O`vatzaRFKNoviSad. FK Sini{a Mihajlovi} 03: Domazetovi},Negovanovi},[obot,Milinkovi},\urovi},Denda. RFK Novi Sad: Lohinski, Trkuqa, Jak{i}, Zavi{, Triki}, Vuksanovi}, Mladi}, Bojkov, Velemir, Martinovi}, O`vat, Miqkovi},Milovanovi}. 14.FKS.Mihajl.04 8 2 0 6 6:26 6 2003.godi{te

1.RFKNoviSad 8 2.FKBistrica05 7 3.FKP.Pua~a 9 4.FKMeridijana 8 5.FKProf.Bol. 7 6.FKTvr|ava 9 7.FKPetrika04 8 8.FKKinder 8 9.FKPetrika03 10 10.FK^amp07-03 10 11.SKVojvod.RMR10 12.FKFutogGale 9 13.FK.S.Mihajl.03 10

8 7 6 6 5 5 4 3 3 3 3 2 2

0 0 2 0 2 1 1 2 2 0 0 2 0

0 0 1 2 0 3 3 3 5 7 7 5 8

28:5 24 52:4 21 34:10 20 30:8 18 31:4 17 23:17 16 11:19 13 17:19 11 13:20 11 21:38 9 20:37 9 15:21 8 13:33 6

15.FK^amp07-04 9

1

0

8 14:45 3

2000.godi{te

1.FKK.Krajine 2.FCNSjunajted 3.Arhit.proing 4.FKPetli} 5.FKTvr|ava 6.FKP.Pua~a 7.FK.S.Mihajl. 8.FKBistrica05 9.FutogGale 10.FKProf.Bol. 11.FKPPTim

8 8 7 8 8 7 8 8 7 7 6

6 6 5 4 5 4 2 2 1 1 0

2 0 1 3 0 1 1 0 1 1 0

1 2 1 1 3 2 5 6 5 5 6

39:9 20 24:15 18 22:10 16 20:10 15 21:16 15 21:10 13 10:20 7 13:20 6 11:20 4 6:29 4 0:28 0

PARTIZANURUMUNIJI

Vujasinovi}:Ho}emopobedu Vaterpolisti Partizana }e u osmom kolu Lige {ampiona gostovati u Rumuniji. Trener vaterpolistaPartizanaVladimir Vujasinovi}rekaojedajeekipa napravila ogroman napredak u odnosunapo~etaksezoneinajaviopohodnatribodauOradei, koji bi mogli mnogo da zna~e u borbizaprvomestouDgrupi. - U prvoj utakmici jedva smo pobedili.Oradeaje~vrsttimsa dosta reprezentativaca, a jedna od wihovih glavnih karakteristika je da mnogo ~vr{}e igraju kodku}enegonastrani.Po~eli smoovogodi{wuLigu{ampiona traqavomutakmicomprotivGalatasaraja,aliodtadajevidqiv velikipomak,kakouigri,takoi

urezultatima.Ho}emodanastavimotimputemiuRumuniji,bez obziranasvepehovesapovredamakojeimamoovesezone-rekao jeVujasinovi}. NikoliDedovi}upro{logvikenda na prvenstvenoj utakmici sa Beogradom slomqen je nos, a odranijeuekipizbogzdravstvenihproblemanemaPetraFilipovi}aiUro{a^u~kovi}a. Posle sedam odigranih kola crno-beliimajutripobedeipo jedanremiiporazisa10bodova nalazesenadrugommestunatabeli, pet mawe od vode}eg Segeda. Utakmica izme|u Oradee i Partizanaigraseve~erasod19 ~asova. G.M.

PRVIME^POLUFINALAKUPAEVROPE

Kragujev~anioptimisti Vaterpolisti Radni~kog odigra}e ve~eras u svom bazenu prvi me~polufinalaKupaEvrope,arival}eimbitima|arskiDebrecin.ZaKragujev~anejeovome~sezone,aMa|aristi`upuniproblema.Ve}su~etiriigra~aizprveostaveoti{la,ame|uwimai \or|etiina{Milo{Korolija.Odstranacasuostalina{i,golmanBranislavMitrovi}icentarSa{aMi{i}iHrvatBorisLetica.Predvodiihtrofejnima|arskivaterpolistaTama{Varga,a Radni~kina{kapitenVawaUdovi~i}.Obatimaovegodinesuodli~noigralauKupuEvrope.Udovi~i}jenapo~etkusezonerekao dasaRadni~kim`elidaosvojiKupEvrope,paondanetrebanigovoritikolikosuKragujev~anikoncentrisaninaovajme~. DuelRadni~kogiDebrecinaigrasedanasod17sati,nazatvorenombazenuSCPark. G.M.

tomoglaidaponovipreddoma}om publikom.Klubpozivanavija~eda impomognudaostvarenajboqirezultatuistoriji. -[tamo`ebitilep{eodme~a Lige {ampiona i to pred punim tribinama. Nadam se da }e takobitiiudueleusaSintezom, jer su ovi momci svojim zalagawem i igrama u posledwih nekolikosezonatoizaslu`ili.Imamousponeipadoveuigriirelanonismonaonomnivounakojem smobilipro{lesezone.Dodu{e, uodnosunapro{lusezonuekipa jedostapodmla|ena.Upravozbog svegatogajasamponosannamomke,madaimastvarikojimanisam zadovoqan, {to sam im i rekao. Me~ sa Sintezom mo`e puno da namdoneseinadamsedatone}e okovati ruke i noge mojim igra~ima. Realno, ni{ta ne mogu da im zamerim, niti da od wih ne{totra`im,osimdasebore-rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}.

rekao da mene ne interesuje pozicioninapad,jermitunemamo{ta datra`imo.Mimoramokrozkontranapadedatra`imona{e{anse, dase{toprevra}amoidaodigramo {to pokretqivije u odbrani. Ukoliko uspemo da pobedimo i pro|emo u osminu finala to }e zna~itida}emoodigratijo{bar dve evropske utakmice, {to je za mojemlademomkenemerqivivova`no. Novosa|anive}du`evremekubure s bolesnim i povre|enim igra~ima. Probleme imaju Nenad Bosan~i}, Marko Crvenko, Milo{Marinkovi},NemawaMatkovi}. -Iakoneznamukomsastavu}emosesuprostavitiSintezu,poku{a}emo da zabele`imo istorijiskiuspehkluba-istakaojeStanojevi}. Utakmica izme|u Vojvodine i Sintezaigraseve~erasod19~asovanabazenuSpensa,aulazjebesplatan. G.Malenovi}


18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda23.januar2013.

VESTIIZ[SVOJVODINE

Registracija klubova Registracija i obnova registracije kluba i ~lanova za 2013. godinu obavqa}e se u periodu od 1. do 31. marta, a dodatni rok (samo za igra~e) je od 15. do 30. juna. Da bi se izbegla gu`va kancelarija [S Vojvodine po~e}e se obnovom registracije klubova i igra~a ve} od 1. februara. Za obnovu registracije, kao i registraciju novih ~lanova klub je du`an da dostavi Savezu spisak ~lanova sa op{tim podacima: ime i prezime, datum i godinu ro|ewa, kategoriju. Spiskovi treba da budu u tri primerka i sastoje se iz tri dela: a) spisak ~lanova za koje se registracija obnavqa (sa prilo`enom starom takmi~arskom kwi`icom), b) spisak ~lanova koji prvi put stupaju u {ahovsku organizaciju, v) spisak ~lanova koji prelaze iz drugog kluba (sa prilo`enom ispisnicom i starom takmi~arskom kwi`icom, kao i brisovnicom u koliko igra~ dolazi iz drugog takmi~arskog podru~ja). Pri registraciji, a radi uno{ewa ta~nih podataka u takmi~arsku kwi`icu o datumu ro|ewa, za omladince je obavezno da klub podnese na uvid fotokopiju li~ne karte ili fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih. Klub }e mo}i da registruje sve svoje igra~e, ali mo`e po pravilniku dobiti najvi{e 25 takmi~arskih registrovanih kwi`ica po jednoj ekipi koja se takmi~i u zvani~nom takmi~ewu [SV. Klub }e posebno ozna~iti igra~e za koje `eli takmi~arske kwi`ice ako u spisku ima vi{e od 25 igra~a, a ako to ne uradi izda}e se kwi`ice za prvih 25 igra~a sa spiska. Ukoliko klub `eli overu za ve}i broj kwi`ica od 25, za wih mora posebno platiti cenu od 100 dinara po komadu, kao i za izdavawe duplikata takmi~arske kwi`ice i za takmi~arske kwi`ice koje se izdaju u junskom prelaznom roku Savez tako|e napla}uje 100 dinara po jednoj kwi`ici. Obavezno je da spiskovi ~lanova za registraciju budu ispisani pisa}om ma{inom ili na kompjuteru i sa op{tim podacima koji se tra`e po Pravilniku o registraciji. Godi{wa ~lanarina kluba za 2013. godinu iznosi: a) za klubove Prve lige Srbije 11.000 dinara; b) za klubove Druge lige Srbije - Vojvodina 9.000 dinara; v) za klubove Vojvo|anske lige Srem, Banat i Bz~ka 7.500 dinara; g) svi ostali klubovi 6.500 dinara. Pored ~lanarine klub je obavezan da uplati i rejting taksu za registrovane igra~e koji se nalaze na rejting listi FIDE. ^lanarina po igra~u iznosi 500 dinara. ^lanarina {ahovskih sudija za 2013. godinu: Me|unarodne sudije 1.200 dinara; FIDE sudije 1.000 dinara; nacionalne sudije 900 dinara; regionalne sudije 800 dinara; ostale sudije 700 dinara. ^lanarina kluba, {ahovskih sudija i rejting taksa se upla}uje na ra~un {ahovskog saveza Vojvodine: 340-1945-12. Klub koji ne uplati ~lanarinu i rejting taksu za svoje igra~e ne}e biti registrovan za 2013. godinu. Klubovi koji imaju neizmerene obaveze prema [SV iz ranijeg perioda ne}e biti registrovani i bi}e suspendovani dok ne izmire sve prethodne obaveze. Sve lige [SV (izuzev Druge lige Srbije – grupa Vojvodina) po~iwu sa takmi~ewem 12. maja 2013. PROBLEMBR.425

Belidaje matu dvapoteza MarcelAschenazi RevistaRomanadeSah,1953.

VAJKANZE–[AHOVSKIVIMLDON

Karlsen pove}avarejting Na turniru Tata Stil, koji se igra u Vajk an Zeu (Holandija), svetski broj 1, Magnus Karlsen, svojim rezultatima, svakim kolom pove}ava rejting. Posle osam odigranih kola napredovao je za jo{ 7 rejting poena i sada wegov rejting uo~ivo iznosi rekordnih 2868 poena. Pobedio je Harikri{nu, Van Velija, Sokolova i pro{logodi{weg pobednika Karjakina, a remizirao sa Anandom, Arowanom, Lekom i Karuanom. Dobro se dr`i i svetski prvak Vi{i Anand na drugom mestu sa pola poena zaostatka za Karlsenom. Biv{oj svetskoj prvakiwi Jifan Hou ovaj turnir je izgleda bio prevelik zalogaj, iako je pobedom neprijatno iznenadila doma}u nadu Ani{a Girija. Stawe posle 8. kola: 1. Karlsen 6, 2. Anand 5,5, 3-4. Arowan, Nakamura 5, 5-6. Harikri{na, Karjakin 4,5, 7-8. Leko, Karuana 4, 9-10. Van Veli, Vang 3,5, 11. Giri 3, 12-14. Sokolov, L’Ami, Hou 2,5 poena.

Magnus Karlsen

Na B-tur ni ru ve te ran Jan Timan dr`i korak na vrhu tabele sa dosta mla|im igra~ima Robertom Raportom i Sergejom Movsesjanom. Glavni favorit Najdi~ zaostaje pola poe na za vo de }im igra ~i ma. Svet ski omla din ski pr vak Aleksander Ipatov je na za~equ tabele. Plasman: 1-3. Raport, Movsesjan, Timan 5,5, 4.

Najdi~ 5, 5-6. Dubov, Smits 4,5, 7-9. Tivjakov, Edvard, Turov 4, 10. Van Kampen 3,5, 11-12. Grandelius, Nikoli} 3, 13-14. Ipatov, Ernst 2 poena. Oni qubiteqi {aha koji `ele da prate partije u`ivo mogu to preko sajta: www.tatasteelchess.com. Kola po~iwu u 13,30 osim posledweg kola koje po~iwe u 12,00. Slobodan dan je 24 januar.

]ASKAWE O [AHU

(1)

[ahkrozmitove ilegende Kada nema pisanih dokumenata te{ko je utvrditi ba{ sve detaqe, a usmena kazivawa do`ivqavaju transformaciju pa se pri~a doteruje, mewa, druga~ije tuma~i, pojedini detaqi presko~e, pone{to zaboravi i tako nastaju mitovi i legende. To je omogu}ilo mnogim istra`iva~ima da lansiraju razli~ite teze tvrde}i da je {ah izmi{qen u Indiji, Kini, Persiji... Nemogu}nost da se utvrdi mesto i vreme nastanka {aha dalo je krila nekim ma{tovitim piscima da {ah vezuju za davne istorijske doga|aje. Najpoznatija pri~a je da su Odisej i Palamed izmislili {ah kako bi zabavili svoje trupe koje su opsedale Troju. Kao dokaz se navodi slika na amfori iz toga vremena na kojoj se vidi kako Hektor igra {ah sa Ahilom. Naravno, pitawe je kada je ta amfora prona|ena i da li je tabla na slici zaista {ahovska. Prilikom opsada koje su dugo trajale, verovatno su vojnici prekra}ivali vreme upra`wavaju}i igre toga doba. Ipak je poreklo {aha ostala tajna. Prvi arheolo{ki nalazi govore da {ah vodi poreklo iz severoisto~ne Indije. Negde oko 570. godine na{e ere pojavila se igra za 4 osobe sanskritskog naziva ~atarunga. To je bio direktan predak {ahu. Igralo se izme|u ~etiri igra~a, a svaki je imao po osam figura: ministar (dana{wa dama), kow (skaka~), slon (lovac) i la|a (kasnije borna kola, a danas top). Ispred ovih figura stajalo je po ~etiri pe{aka u ~etiri ugla table koja je oduvek imala 64 poqa. Figure su bile razli~itih boja crne, zelene, `ute i crvene. Tokom istorijskog razvoja dolazilo je do znatnih ekonomskih i kulturolo{kih promena u dru{tvu, pa je tako do{lo do promena i u ~aturangi. Ona se razvila u dva pravca: A. Isto~ni pravac u kome se igra

ANALIZIRANEPARTIJE

Ostvarensan(1) Sa sajta www.vecitisah Vladice Andreji}a iz serijala o Novosadskom {ah-klubu preuzeli smo komentarisane partije sa posledweg ekipnog {ampionata Srbije. Prikazujemo prvi deo partije Aleksandra Ipatova sa Draganom [olakom koja se, tako detaqnom analizom, ~ini kao {lag na tortu dosada{wih komentara novosadskih velemajstora.

na razne na~ine, ali ipak ideja matirawa na h2 je odlu~ila.

Ipatov–[olak Damin gambit (D12)

pretvorila u igru slonova (sijan ~i u Kini) ili u igru generala (tjang keui u Koreji ili {o-gi u Japanu). Zapadni pravac u kome je ~aturanga postala {atranx veoma rasprostrawen u Persiji, a persijski jezik je uglavnom poslu`io za ozna~avawe figura koje postoje u dana{wem {ahu. Tada je istovremeno broj igra~a sveden na dva (beli i crveni) a u isto vreme pojavquje se i nova figura {ah (kraq), koji preuzima vrlo va`nu ulogu. Godine

651. Arapi osvajaju Persiju i pored ostalog upoznaju se i sa {ahom, prihvataju wegovu vrednost i tako je pro{iruju po celoj severnoj Africi, a kasnije i daqe sve do evropskih kraqevina koje su osvojili u slede}em veku ([panija, Portugalija, Sicilija i Mediteran itd). Prvi rukopisi posve}eni {ahu bile su mansube pisane od strane u~enih Arapa. Po~etkom 9. veka bagdadski kalifa Harun al Ra{id (766 - 809) poklonio je Karlu Velikom (768 - 814) {ahovsku garnituru napravqenu od mermera. Naravno, dobar deo figura je u me|uvremenu izgubqen, ali ono {to je ostalo mo`e se videti u Nacionalnoj biblioteci u Parizu a vredno izvajane figure nose naziv “[arlemagne”. Oko 840. godine, najboqi igra~ toga vremena Al Adli napisao je pergament posve}en {ahu, ali na`alost original je izgubqen. U to doba {ah je ve} poznat u Evropi, gde je do`iveo

OTVORENOPRVENSTVOSENTE

Trojkasapo tripoena

Re{ewe problema br.424 (Knut Arnstam, Schackvarlden, 1943.) sa pozicijom: beli – Kd7, Tc4, Sa6, Sg6, pe{ak d3; crni – Kd5, Ld6; je 1.Te4! Na 1…Lb8/h2 sledi 2.Se7 mat. Na 1...La3/f8 sledi 2.Sf4 mat.

dnevnik

U prostorijama [ahovskog kluba Senta po~elo je prvenstvo grada. Odigrana su 3 kola a do kraja turnira je preostalo da se odigra jo{ {est. Kola se igraju subotomod16inedeqomod9,30~asova. Plasman: 1-3. Qubomir Vrani}, Peter Kokai, I{tvan Pajzer 3, 4. Aron Ago{ton 2,5, 5-16. Zvonimir Aleksi}, Laslo Varadi, Zoran Davidovi}, Zoltan [imowi, Jano{ Po{a, \ozo Olajo{, Ako{ Korponai, Mila [oklova~ki, Aron Barta, Zoltan Ba~a, I{tvan Farka{, Aron Boro{ 2, 17. Andra{ [oqmo{i 1,5, 18-27. Nenad Tepavac, Stefan Grbin, Mate Vrabel, Dragoqub Radi{i}, Abowi Arnold Na|, Ma{a [oklova~ki, Luka \uki}, Toma{ Boro{, Danko Nin~i}, Danijel Jankov 1, 28-29. Vuka{in Miqkovi}, Milut Vu~i} 0,5, 30-31. Daniel Paligros, Marton Ro`a 0.

ogromne promene. Posebnu pri~u predstavqa pojava nove figure na {ahovskoj tabli. Re~ je o brzonogoj dami koja je zamenila tromog vezira. To je bila figura uz samog kraqa, ali nije bila naro~ito vredna. Nije joj bilo dozvoqeno da bude pokretqivija od kraqa pa je mogla da se kre}e samo po jedno poqe dijagonalno! Kada se pojavila dama ona je postala zmaj jer je mogla da se kre}e kao top, po horizontalama i vertikalama, ali i kao lovac po dijagonalama. Ona je unela pravu revoluciju u {ahovsku igru. Dama je, ustvari, izmi{qotina Zapada. Dok `ena na Istoku nije imala {ta da tra`i na bojnom poqu, dotle su `ene u Italiji bile itekako emancipovane. Tipi~an primer je bila Katarina Sforca (1462 - 1507). Ona je svog mu`a ostavila u zamku u Forliju, a zatim obukla ratni~ki oklop i stavila se na ~elo vojske. Nazvali su je razjarena dama pa se tako 1485. godine i na {ahovskoj tabli pojavila nova figura kojoj je ba{ odgovarao opis razjarena jer je svojim hodom daleko prevazilazila sve ostale figure. Mogla je u jednom potezu da se prebacuje s kraja na kraj table. No, tu se sad pojavio mali problem: kada bi u starijoj fazi {atranxa pe{ak stigao do osmog reda on se pretvarao u vezira. To nikog nije uzbu|ivalo jer je bilo vi{e velikih vezira u svakoj dr`avi. Ali kada se pojavila dama, onda je o|ednom prisustvo dve dame na tabli asociralo na bigamiju! O moralnoj ulozi {ahovske igre raspravqano je i pred Francuskom akademijom. Nikola Frere pro~itao je 24. jula 1719. svoju disertaciju “Poreklo {ahovske igre” tvrde}i da je {ah ogledalo `ivota i da su {ahovska pravila va`na za svakodnevno pona{awe. Iz kwige Nikole Karaklaji}a

SVETOSAVSKIREJTINGTURNIR ANPASANA

Prijavedopetka U Novom Sadu, u prostorijama [ahovskog kluba slepih Anpasan (Svetozara Mileti}a 28) od 26. januara do 8. februara odigra}e se tradicionalni rejting turnir. Pravo u~e{}a, pored ~lanova kluba doma}ina, imaju svi rejtingovani igra~i koji se prijave do 25. januara na telefon kluba 451 532 i 4728 966 ili predsedniku kluba (@iva Markov, 446 091 i 064 974 3853). Upisnina iznosi 1.200 dinara a za majstore i vi{e titule 1.000 dinara. Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu. Tempo igre je 90 minuta uz bonus od 30 sekundi nakon odigranog poteza po igra~u. Rekvizite za igru obezbe|uje organizator. Otvarawe turnira je 26. januara u 18 ~asova, a redovna kola se igraju od 18,30 ~asova. Nagradni fond: 12.000, 9.000, 7.000, digitalni sat, {ahovska garnitura.

1.d4 Ni{lije su uvek te`ak protivnik. Mi}ko i Mir~e su prili~no poja~ali igru u posledwih par godina, a Marjanko ume da bude vrlo neugodan ako mu turnir dobro krene. Ove godine za tim iz Ni{a nastupio je i omladinski svetski {ampion i moj kolega iz Turske reprezentacije, Aleksandar Ipatov. Iako smo odli~ni prijateqi, izme|u nas vlada i rivalitet pa je partija imala dvostruki zna~aj. 1...c6 2.c4 d5 3.Sf3 Sf6 Izabrao sam Slovenku, znaju}i da Ipatov ~esto igra varijantu izmene. Kao crni nisam imao ni{ta protiv simetri~ne pozicije sa jednakim {ansama. 4.e3 Aleks igra ~vrstu varijantu u kojoj beli osvaja lova~ki par. Iako nije lako probiti crni pe{a~ki zid, mora se priznati da su {anse belog ne{to boqe. 4...Lf5 5.Sc3 e6 6.Sh4 Lg6 Druga mogu}nost je 6...Le4, me|utim praksa je pokazala da je f3 koristan potez za belog. On }e svakako svog skaka~a na h4 zameniti za lovca, a pe{ak na f3 mo`e poslu`iti da se sa e4 uzdrma crni centar. 7.S:g6 h:g6 8.Ld3 Sbd7 9.0–0 Sasvim normalna igra i jedna od glavnih varijanti. Meni to nije bilo poznato. Iako sam video spektakularnu partiju izme|u Karlsena i Geqfanda, nikada nisam obratio pa`wu na redosled poteza. Odigrane su i druge zna~ajne partije. Meni se dopadao razvoj doga|aja, jer sam po~eo da ma{tam o matu po h-liniji. Prva dilema u poziciji bila je gde razviti lovca. Aktivnije izgleda polo`aj na d6, me|utim ukoliko crni ne uspe da ostvari nekakvu konkretnu igru na kraqevom krilu, lovac na d6 mo`e da se pretvori u metu posle standardnog otvarawa pozicije sa e4. 9...Ld6 Ipak se nisam previ{e dvoumio. Re{io sam da odigram logi~an potez i sa~uvam vreme za va`nije momente. 10.h3 A ovde sam se ve} ozbiqno zamislio. Trebalo je prona}i neki plan igre. Ozbiqno sam razmatrao uzimawe na c4 sa idejom da se kasnije, na ovaj ili onaj na~in, sprovede e5. Mogu}e je da bih tako i odigrao, ali Ipatov je poteze do sada vukao jako brzo i po`eleo sam da ga nekako zbunim. U sli~nim pozicijama ideja belog je vrlo ~esto da pe{a~kim potezima c5 i f4 potpuno zatvori crne figure. Vi{e puta sam se borio protiv ove strate{ke zamisli i nijednom se nisam ose}ao prijatno. Mogu samo da dodam da je crni tada prinu|en da igra aktivno, jer ~ekawe obi~no vodi postepenom zapadawu u probleme i u poraz. Jedan mogu} plan je borba za ta~ku e4. Nakon {to beli odigra c5 i f4, crni mo`e da skloni skaka~a sa f6, sprovede f5, a zatim vrati skaka~a na f6. Lovac sa c7 mo`e se upotrebiti da na primitivan na~in elimini{e skaka~a sa c3. Ukoliko crni uspe da ostvari ovakav plan, obi~no uspeva da izjedna~i. Iako potez 10...De7 deluje mnogo univerzalnije, meni se dopalo da lovca sa d6 unapred sklonim na c7. Tada beli nije u mogu}nosti da izvr{i tipi~no zatvarawe centra. Na 11.c5 mogu da odigram 11...e5, dok na 11.f4 sledi uzimawe na c4 ili ~ak odmah 11...c5. Jesam bio malo zabrinut {to gubim tempo u otvarawu, pomeraju}i lovca na mawe centralnu poziciju. Mo`da je u korist poteza 10...Lc7 presudila ~iwenica da se pojavquju neke pretwe, recimo 11...d:c4 uz 12...Sb6 i 13...Dd6. Ukoliko se beli bude branio sa f4, mo`da g5. Naravno, beli mo`e da se brani

10...Lc7 11.f4 Najboqi potez. 11...d:c4 Sada mi se ~inilo da 11...c5 nekako ba{ nije tako dobro. Posle 12.c:d e:d pe{ak na d5 mo`e da bude slab. Nije me previ{e pla{ila mogu}nost gubitka rokade posle 12.c:d e:d 13.d:c Sc5 14.Lb5, ali i jeste pomalo. Sve ovo je uticalo da odmah pojedem na c4. 12.L:c4 Znao sam da ne mogu da igram previ{e lagano. Crni ima na~ina da zna~ajno poja~a polo`aj svojih figura. Zbog toga je neophodno napraviti neko pe{a~ko podrivawe. Potezi e5 i g5 nisu vi{e mogu}i, i ostaje samo c5! Svakom jakom igra~u je sasvim jasno da }e bez prodora sa c5 najverovatnije izgubiti partiju na tu`an na~in i bez ikakve kontraigre. Na`alost, odmah 12...c5 nije mogu}e zbog 13.d5. Crni se od ovog brani tipi~no sa 13...Sb6, ali to sada nije mogu}e jer 14.Lb5 dolazi sa {ahom. Zbog toga sam napravio rokadu. Ovu odluku sam doneo pre uzimawa na c4, naravno. Sa rokadom bih vrlo rado sa~ekao, ali jo{ mawe mi se svideo potez 12...a6, a na neki tre}i pametan na~in da nastavim partiju nisam video. 12... 0–0 13.Df3

Vrlo dobra igra. Ipatov se razvija istovremeno bore}i se protiv mojih zamisli. Ukoliko odigram 13...c5 beli ne uzima na b7, jer }u tada dobiti o~iglednu pozicionu kompenzaciju. Umesto toga, na 13...c5 sledi 14.d:c Sc5 15.b4! Sd7 i tek sada 16.Db7, kada beli ima ~istog pe{aka vi{e. Zbog toga sam odlu~io da c5 ne odla`em ni pod kakvim izgovorom u slede}em potezu. 13....De7 Sada je 14.e4 bila interesantna mogu}nost, ali pojavquju se razni motivi vezani za vise}i polo`aj pe{aka na d4 i lovca na c4. Aleksandar neguje ~vrst stil igre pa sam procenio da }e igrati sporije, ali sigurnije. Bio sam u pravu. 14.Ld2 c5 Nisam oklevao da ispunim obe}awe koje sam dao sam sebi. 15.D:b7 c:d4 16.e:d4 Lb6 Bio sam zadovoqan nastalom pozicijom. ^inilo se da sam prebrodio malu krizu u otvarawu i sada je beli taj koji mora da tra`i na~in da za{titi slabe ta~ke. ^ini se da je moja igra laka. Me|utim, Ipatov se ovde prili~no zamislio i uspeo da na|e lep raspored figura. 17.Se2 Tab8 Neta~no odigrano. Bio sam nekako opu{ten i nisam shvatio da }u na kraju zami{qene kombinacije zapasti u strate{ki inferiornu poziciju. Neophodno je bilo odigrati 17...Ld4 i posle 18.Sd4 Dc5. Video sam ovaj mali trik i ta~no sam procenio da beli posle 19.Db3 Dd4 20.Le3 ima izvesnu prednost, jer ima dva lovca za dva skaka~a. Moja pozicija je ~vrsta, a ta~ka d5 veoma bitna pa ta prednost nije toliko velika. Me|utim, pogre{no sam procenio da varijanta iz partije vodi neizvesnoj igri. Komentar: D.[olak Pripremio: B.Dankovi}


kultura

dnevnik ОДАБРАНАДЕЛАЖОЗЕАСАРАМАГАУИЗДАЊУ„ЛАГУНЕ”

Путовање кроз Португалију Међу значајним издавачким подухватима „Лагуне„, која их има подоста и на плану домаће и преведене литературе, свакако је изузетно драгоцено објављивање одабраних дела нобеловца Жозеа Сарамага у оквиру којих је и „Путовање кроз Португалију„. Путописном жанру се даје инфериорно место у односу на романе или приповетке,али ако их пишу великани и ако описују места за која су посебно везани,настају књижевни бисери који читаоцима подастиру чаробни летећи ћилим да их пренесу у неке чудесне пределе или незаборавна места.

Свак�� ко је прочитао „Истанбул„, родно место другог нобеловца Орхана Памука другим ће очима видети тај град,а они који су га посетили и накнадно читали схватиће да су много изгубили што га нису гледали кроз визуру коју је користио писац. Такав је случај са целом једном земљом - Португалијом, која је домовина једног од највећих писаца 20.века а овом књигом јој се одужио на начин достојан угледа који му је донео и Нобелову награду за књижевност 1998.

Са искуством које му је донео буран и богат живот током кога је био аутомеханичар, преводилац, новинар, уредник, критичар,Сарамамаго (1922-2010)написао је путописну књигу о земљи коју је бескрајно волео и још боље упознао, и то не само њене крајолике, градове, споменике,људе већ,њену прошлост, богату културу посебно књижевност,када је имао 60година. Ово је важно јер су то године када почиње пресабирање,свођење рачуна, јављају се осећања као носталгија и мелахолија и све те емоције се могу осетити док „путник„ посећује места своје младости, открива неке нове хоризонте,размишља о ономе шта осећа, доживљава, ослушкује све око себе и оно у себи. Сарамаго у уводу упозорава читаоце да није желео да напише туристички водич или каталог важних споменика које неизоставно треба видети нити да даје савете где треба отићи. „Ово путовање је,како је написао Сарамаго, у ствари једна прича о путнику и унутрашњем путовању на коме је био„, али то је и ода животу, уживању у доживљеном,виђеном... Књига је употпуњена једним кратким путописним записом нашег нобеловца Иве Андриће током његових крстарења по Пиринејском полуострву, као и фотографијама мајстора фотографије Драгољуба Замуровића. Свако ко планира да посети Португалију неизоставно треба да прочита Сарамагов путопис који саветује будуће путнике да забележе сопствене импресије јер свако ће исто место видети на други начин па и ако је већ некада био тамо видеће га на други начин. (Танјуг)

РадовиМарића, БаковићаиЦвeјановића Изложбом сликаДобраМари- ни уредник галерије „Подрум“ ћа, Љубише Баковића и Игора сликарВладиславШешлија,доЦвејановића под називом „По- дајућидајетонанекиначиндочетак“, која ће бити отворена у принос у настојањима да буде вечерас у 20 часова, галерија више галеријских простора у „Подрум“ у пословном центру граду,укојемихнемадовољно. „Аполо“, Трг слободе 3, поновоћепочетисрадом, наконнеколикогодинапаузе. „‘Почетак‘ је изложба радоваупочетнојфазинастанкаликовногделааутора Марића, Баковића и Цвејановића,којапо свим елементима ликовности представљају ликовно дело.Свакаследећаакцијау правцу завршавања рада (слике, цртежа) представљадодатакбезкогабисе могло. Са надом да ће у наредном периоду излагачка активност галерије постићиконтинуиет,аутори веома радо излажу радове који у симболичном смислу(збогпочетнефазе настанка) подржавају почетак рада галерије „По- ИгорЦвејановић друм“ после једног периода у Поменутаизложбаћебитирекоме су изложбе биле ретко ор- ализована,азатим Шешлијанаганизоване“,пишеукаталогуза јављује неопходно реновирање овуизложбу симболичногнази- овегалеријекојаје умеђувремева. нупропадала,затоштонијеко- Галерија „Подрум“ је отво- ришћена,одржаванаипроветрарена2002. и радила континуира- вана. Када се стекну ти услови, но до 2009, када се, одлуком преостајеидасепронађеначин Скупштине града Новог Сада, изменио начин финансирања простора у власништву града,па самим тим и атељеа и галерија. Сликарисутимебилионемогућенидаље даизлажу, јер је уведена тарифа за плаћање простора,штоони,као угрожена категорија, нису могли.Затојегалерија у претходне три године радила периодично, када су трошковеизложбиплаћали спонзори, или сами аутори. Некако уназад два, три месеца, сазрела је идеја да се галерија поново оспособи за рад, и да сликари више не морају да плаћају трошкове–кажезанашлист ликовДоброМарић

Промоције„Великограта” „Вулкан„у ТЦ Ушће,а 28.јануара биће гост Културног центра Нови Сад. Током фебруара посетиће библиотеку у Сремској Митровици, Средњу медицинску школу у Земуну, библиотеку у Лазаревцу,док ће 12.фебруара приредити књижевно вече на Данима мимозе у Херцег Новом.

Следе гостовања у библиотеци у Пироту,Ужицу и у Културном центру Ниш. Током марта Гаталица ће одржати књижевно вече у Дому културе у Чачку у оквиру Дисовог пролећа, затим у библиотекама у Суботици и Великој Плани, а потом ће обићи и Куршумлију,Љубовију и Крушевац.

СУТРАНАСЦЕНИНОВОСАДСКОГПОЗОРИШТА

Суботичанигостују са„Искусномженом” Представа „Искусна жена„ Народногпозоиришта Суботица гостоваће сутра у Новосадском позоришту Ујвидеки синхаз. Текст је написао и режи-

рао Иштван Ташнади. У представи играју: Хермина Г. Ердељи, Жужа Калмар, Чила Памер, Моника Пешиц, Наталиа Вицеи, Атила Барат, Андор Ко-

19

ПОНОВОИЗЛОЖБЕУГАЛЕРИЈИ„ПОДРУМ”УЦЕНТРУ„АПОЛО”

ГОСТОВАЊАНИНОВОГ ЛАУРЕАТАПОСРБИЈИ

Добитник Нинове награде за роман године Александар Гаталица почиње представљање награђене књиге „Велики рат„ широм Србије,најавила је компанија „Вулкан издаваштво”. Гаталица ће 24. јануара бити гост кикиндске библиотеке, затим ће 26.јануара потписивати књигу у београдској књижари

sreda23.januar2013.

вач Немеш, Ендре Мачаи, Ервин Палфи, Чаба Ралбовски и Атила Секе.Представа почиње у 19сати и има симултани превод на српски. Љубавна веза, материнство, кућни порођај, момачки опроштај,девојачки опроштај...О томе као и о другим стварима наше свакодневнице и наше несвакидашњице говори ова представа... Понекад намерно банално,онда срцепарајуће,у сваком случају она сажима цео живот у једноставну причу, у обичан монолог.„Искусна жена“ је представа у којој свако може да препозна себе и -ако је способан -да са довољно смисла за хумор сагледа своје грешке и грешке и слабости својих најближих.Она забавља и тера на размишљање... најављујуупозоришту.

финансирања њеног рада, а засад је свенанивоуидејаиплановакојихШешлијаима. - Разговарао са са многим сликарима који су вољни да излажу, али их је одбијала чиње-

ЉубишаБаковић

ница да морају да плате закуп. Сад те људе, који су били на некој листи чекања,а нису излагали, имамоувиду,јержелимо да оформимо окосницу за наредни период, за неких десетак изложби,у договору са Савом Степановим и Лазаром Марковићем, јер имам намеру, а којој сам обавестио и њих, да оформим уметнички савет,којићенаправити концепт примерен овом простору, и тиме профилисати галерију. Но,пресвега тога, предстоји вечерашња изложба, на којој ће се

са по шест радова представити поменута тројица аутора, сви некадашњистудентиАУНС,иза којихстојегрупнеисамосталне изложбеиучешћеуколонијама. Добро Марић (1964), члан СУЛУВ од 1994, добитник нараде 5. Бијенала југословенског студентског цртежауБеограду, живии ствара у Тителу. Љубиша Баковић (1966) живи и стварауНовомСаду, каои Игор Цвејановић (1969) који је дипломирао вајарство,амагистрираонановосадском ФТН –у на одсеку архитектуре. - Свако излаже новије радове, у почетној фази настанка,који садрже конструкцију и довољно су добри да могу да се већ сада посматрају као ликовно дело. Следећа њихова фаза је приближавање,да кажемо појашњавање за ширу публику. Тренутно су ово доста „незавршени“ радови,као што је и галерија незавршена,тако су и радови на почетку,као што је ово почетак поновног постизања неког континуитета. Па је тако Игор Цвeјановић изложио неке спиралне облике,обојени цртеж рађен техником акрилика.У следећој фази те асоцијативне детаље ћепретворити у фигуративне јасно видљиве облике,а сада су то готово апстрактни облици. Затим, Љубиша Баковић убацује елементе на своје слике као што су водоводне цеви,чинеле с бубњева, дрвене детаље. Он прави ансамблаж, претвара те инсталације у слике, и код њега је битан текст који подржава његов рад. Задња фаза радова Добра Марића су велики формати на јути, које ради техником прскања – објашњава за наш лист ВладиславШешлија. Изложба се може погледати до12.фебруара. Н. Пејчић

ПЕТКОВИЋСНОВИНАРИМАОПЛАНОВИМАМИНИСТАРСТВА

Припремезанаступ наБијеналууВенецији Министар културе Братислав Петковић организовао је јучерадни доручак са уредницима културних редакција београдских медија на коме их је упознао са плановима министарства за наредни период и најавио да ће ускоро бити познато како ће се Србија представити на 55.Бијеналу савремене уметности у Венецији. Петковић је рекао да је формирана комисија занаступа Србије на бијеналу у Венецији коју предводи историчарка уметности Маја Ћирић, док су чланови Стручног савета историчари уметности др Дејан Сретеновић,Дарко Радосављевић,мр Милица Пекић,теоретичар уметности мр Стеван Вуковић и Никола Шиндик, мултимедијални уметник. Очекује се да ће комисија 28.јануара почети одабир предлога идејног решења за наступ Републике Србије на Бијеналу савремене уметности у Венецији, које ће бити одржано од 1.јуна до 23.новембра 2013.Како је саопштено из министарства, пројекат који треб�� доставити до 28.јануара,треба да садржи предлог идејног решења,

финансијских пројекција и предлог концепта поставке,у складу са постављеном темом Бијенала,узимајући у обзир изводљивост пројекта. Приоритет ће имати радови рецентне продукције (у смислу да су продуцирани у последње две године)али и предлози нових продукција,осим ако концепт не осветљава на специфичан начин радове који су раније реализовани. Овогодишња тема је „Енциклопедијска палата„ и упућен је позив за 20 уметника и кустоса да доставе предлог идејног решења за наступ Србије на Бијеналу у Венецији. Институција задужена за реализацију изабраног решења је Музеј савремене уметности у Београду. Министар културе такође је најавио,у неформалном разговору са новинарима,да се у фебруару очекује отварање два музеја - Музеја СПЦ и Музеја Југословенске кинотеке у згради у Узун Мирковој. Такође,рекао је Петковић,у подножју зграде у којој се налази Министарство културе сређује се 4.000 квадратних метара галеријског простора који припадају Музеју

историје Србије и где ће ускоро бити изложена стална поставка. У плану је догодине и изложба поводом 100 година Првог светског рата,а Петковић је рекао да су министарство и Музеј историје Србије у контакту са Музејом Првог светског рата у француском граду Моу, који је расположен да 2014.дође са својом изложбом. Петковић је рекао да је министарство на чијем је челу направило пропуст што није реаговало на претње медијима,и обећао да ће се наредне године порадити на транспарентнијем раду Комисије за доделу такозваних националних пензија заслужним уметницима. Када је реч о Народном музеју, министар је рекао да пара нема за спровођење пројеката претходника и да ће се радити на санацији музеја,док би до јесени прва етажа Музеја савремене уметности требало да буде завршена. План Министарства културе је да крајем сваког месеца организује конференцију за новинаре на којој ће бити представљено шта је тог месеца урађено или започето. (Танјуг)

УИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ „ПОРТАЛИБРИС”

Нови романи Мо Јана на српском Издавачка кућа „Порталибрис„,за сада једини издавач дела нобеловца Моа Јана на нашим просторима,након књиге „Велика недра и широка бедра„откупила је права за објављивање још два романа овог кинеског писца. Један од њих је „Република ракије„,сатира о пићу и храни која канибализам користи као метафору за самодеструктивност следбеника и поклоника Лу Сјина,утицајног писца и мислиоца 20.века у Кини.

У „Порталибрисовом„издању појавиће се и друштвено-ангажовани роман „Баладе о белом луку„,базиран на истинитој причи о земљорадничкој побуни против владе која ње хтела да откупи њихов принос. Издавање ових Мо Јанових књига на српском омогућиће читалачкој публици да боље упозна стваралаштво тог аутора, али и живот, људе и културу савремене Кине који су за већину и даље непозаница,наводе у „Порталибрису”.


20

RePORTA@e

sreda23.januar2013.

dnevnik

FRAnCuZipOluDeliZAZeMqAniMku]AMA,AsRBisepReDA^kiHiDAqesTiDe

Domodblata vredizlata o va vre me na po ~e {wa va ona. la da vra }a ju sta re Dra ga na, ~i ji su pro fe so ri na vi ke. Ze mqa na na fa kul te tu ~ak bi li iz ne zda wa, ko jih su se na |e ni ide jom, pod se }a na to pre |a {we ge ne ra ci je ~e sto da se na re la tiv no ma lo pro sti de le, da nas, za hva qu ju }i sto ra u Voj vo di ni na {a ba tru du qu di oku pqe nih oko {ti na mo `e po di ~i ti s mno agen ci je „Ku }e ~u var ku }e” go gra |e vin skih teh ni ka. Ma (kuc ac uv ark uc a.com), do bi ja ju da se ma hom sve one zo vu „na sta ri iz gled i funk ci ju. O bo ji ma„, ipak se raz li ~i tim to me da li je to sa mo tre nut teh ni ka ma pra ve se o ske ku }e ni mod ni ka pric ili du go ili cr kve. A mo der na ze mqa ro~ no i jef ti no re {e we, raz go va ra li smo s ar hi tek tom Dra ga nom Mar ja no vi}. Ona ka `e da je naj ja ~i mo tiv eko nom ski. – Grad wa za vi si od rad ne sna ge. Ako je mo ba, kao {to se ne kad ra di lo, ni je sku po. Jer, ze mqa je bes plat na a pri rod ni ma te ri ja li jef ti ni. Ne mo gu re }i ta~ no ko li ko, ali, ~ak i da ni je jef ti ni je, kao u Fan cu skoj, gde su ce ne pa pre na zbog sku pe rad ne sna ge, ti objek ti se, zbog uma we nih tro {ko va gre ja wa, is pla te za ne ko li ko go di na – tvr di Dra ga na. Ali ot kud se ona, u vre me ne i - MajstorijearhitekteDraganeMarjanovi} mar ske op sed nu to sti be to na ar hi tek tu re je i zdra va i nom, ~e li kom i sta klom, do bro iz gle da. opre de li la za ar ha i~ ne me to – „Ku }a ~u var ku }a„ se ba vi de: edu ka ci jom i pre ko veb-saj ta. – Za vr {i la sam ar hi tek tu Deo je EU pro jek ta „Le o nar ru u No vom Sa du i oti {la u do”, ko ji oku pqa u~e sni ke iz Fran cu sku na spe ci ja li za ci osam ze ma qa, a Sr bi ji je ovo ju za ze mqa nu ar hi tek tu ru. pr vi put. Za jed no smo kre nu Kad sam se vra ti la i vi de la li i pro {i ri li ce lu pri ~u. ka kvo je sta we u gra di teq Na blo gu pi {em re dov no i tu skom na sle |u, od lu ~i la sam su bit ne in for ma ci je za gra da ga pro mo vi {em i za po ~e di te qe i re sta u ra to re ce log tak dig nem svest qu di – ob ja re gi o na. Usle di la je sa rad wa

N

i s Po kra jin skim za vo dom za za {ti tu spo me ni ka pa smo ra di li na ku }i tr go va~ ke fa mi li je Sa vi} u Ne {ti nu. U za ~et ku je i ide ja o cen tru za ze mqa nu ar hi tek tu ru, u jed noj od ku }a Mo {o ri na – na ja vqu je Dra ga na Mar ja no vi}. U Ne {ti nu je pro blem bio ne do sta tak spe ci ja li sta. Ob no va ze mqa nih ku }a uglav nom se ra di na lo{ na ~in, zi do vi se za zi da ju i spo qa i unu tra ce men tom, po sle ~e ga ze mqa ne mo `e da di {e i sku pqa se vla ga. Naj va `ni ja je di jag no sti ka, a mi ne ma mo kom pe tent nih sta ti ~a ra i gra |e vin skih in `e we ra. Jer, qu di uglav nom sa ni ra ju po sle di ce ali ne re {e va ju uzro ke pa se pro ble mi po na vqa ju. – U po ~et ku smo vi {e li ~i li na hi pi-po kret, ali se qu di sve vi {e okre }u ka to me, mla de po ro di ce pre svih. One ima ju iz bor: da ob no ve po ro -

K

vqenopapreciznapapirologijaoradnimobavezamaredu{ejo{nijenisastavqenaniobjavqena.Istina,izvesnasnajka,poprilicinova unekojfamiliji,Soj~icom(samo)zvana,turila jeupesmu{ta“DikinBaba”svewoj,kakoka`e “mlogozapoveda”.Posvojprilici,stiglajeda nabroji samo deo zapovedi jer ka`e: „Tresi, mesi i vode donesi. Pe} ukadi, pa i daqe radi…„Atodaqe–krajanema. Vi{e je verzija za{to se vredna `ena zove redu{a.Usvimajeosnova–redirad.Glagol reditini`eba{dugspisakstvarikojesesre|uju,~iste,sortiraju,pakuju,spremajuzakuvaweipe~ewe,zaumlinuno{ewe.Redesepili}i, golubi}i, }urke, guske, patke, morke i sva druga`ivinatako{toseprvoparevrelomvo-

ra, to plo ta se spo ri je gu bi – ob ja {wa va ar hi tek tki wa. O bezbednosti citira englesku poslovicu po kojoj su za svaku ku}u bitne dobre ~izme i {e{ir, dakle temeq i krov. Ako su temeqi i hidroizolacija dobri – jer je najve}i neprijateq zemqe vlaga – ona je fan ta sti ~an ma te ri jal ko ji mo`e trajati vekovima. U razli~itim podru~jima primewuju se razli~ite tehnike, poseb-

KlubfinihzanatauMo{orinu

no ako je zemqi{te trusno pa se objek ti oja ~a va ju drv nom gra|om. Zanimqivo je da je takav tip gradwe bio zabrawen pedesetih godina. – Ve ro vat no jer ne ko {ta ni {ta, pa in du stri ja ne }e ni {ta za ra di ti. U Voj vo di ni je mno go jef ti nih ku }a od ze mqe s pla com, za ~i ju re kon struk ci ju ne tre ba gra |e vin ska do zvo la. One mo gu bi ti sta re 100, 200 go di na, a u Ne {ti nu je naj sta ri ja s 300. Eki pa od osam qu di je mo gla na pra vi ti pro se~ nu ku }u za {est do osam da na i ta za bra na, teh ni~ ki, je ste pro blem, ma da, uvek se mo `e ra di ti i dru ga ~i je. Ako po sto je no se }i ele men ti od dru gih ma te ri ja la, a ze mqa je is pu na, on da se objekt mo `e le ga li zo va ti. Qu di se za ni ma ju i za ba li ra nu sla mu jer vi de pred no sti po put od li~ ne iz lo la ci je i br ze grad we. To je dr ve na struk tu ra, sla ma je is pu ni pa se mal te rom do vr {a va – sa ve tu je Dra ga na Mar ja no vi}, ali na po mi we da ni {ta ne ide pre ko no }i. Ide ju za ku }u u Mo {o ri nu do bi la je od ko le ga iz Fran cu ske, ko ji su ma sov no ku po va li ku }e od ze mqe na ma lim par ce la ma, iako ko {ta ju 200.000 evra. A kod nas, de do vi ne tru nu dok se po tom ci sti ska ju kao pod sta na ri. igorMih aq ev i}

VujABlA@inZAMAlODAROBijAZBOG[kAkqiVeBeRBeRskepRi^e

PRE^ANSKA LEKSIKA u}anestojinazemqive}na`eni.Ta~nije, redu{i. To nije zanimawe ili slu`ba kao{tojeobavqajusekretarice,stjuardese,predsedniceidrugeva`nene~ega~lanice.Tojeinstitucija.Pre}utnojepriznataba{ kaone{totakvobez~egasenemo`e,ili,ako se ba{ mora, onda ti je `ivot daleko, daleko te`i.Ineudobniji. Niko ne zna {ta sve (u)radi redu{a tokom svogradnogdanailitokomnekogprigodnogdoga|aja,~aknionasama,jerjetotolikagomila poslovaiodlukada–ba{boliglava.Osimtoga,nikoinemo`edajepratiuposlujerioni oko we – moraju da rade. Ona, pak, sama nema vremenadabele`ii“otka~iwe”saspiskaoba-

Ne{tinskaku}astara300godina

di~ no na sle |e ili zi da ju no vu ku }u. Zo vu nas iz gra do va, po go to vo Be o gra da, jer `e le da odu na se lo i ta mo za po~ nu `i vot. Ze mqa je do bar ma te ri jal, ne ko {ta ni {ta i uzi ma se s me sta gde gra di mo. Ona ter mo re gu li {e, pri ma vi {ak vla ge iz va zdu ha i po po tre bi ga oslo ba |a – ta kve ku }e zi mi gre ju, le ti hla de. Zbog ve li ke ma se zi do va, de be lih od 50 do 60 cen ti me ta -

Mu{terijamavi{e nepu{takrv

Redu{e ili tresi,mesiivodedonesi dom,~erupajupaimsevivajuklicepaprejadok ne budu spremne za kalawe (tako|e vid redewa),odnosnova|ewedroba,crevaidrugihiznutrica. Redi se, isto tim redom, riba, pa i druga krupnija budu}a pe~enica, od praseta i jagweta,donazimeta.Jo{,prenego{topo~ne daredi,redu{anaj~e{}esamamoradazavrne {ijugolubi}ima,daotfikariglavepetlovima i}urkamajernemanikogadajojto obaviili,akosenekoimotatuda, tajba{“nemo`edagledakrv”.Ne vole “zaklano `ivinsko mesto” ni da vidi, ali vole pe~eni karabatak.Onda,redeseiovr{enazrna `ita, je~ma, pasuqa i suncukreta. Prosejavajukrozsitaire{etaili veju na vetru, ali se to, sre}om, radi re|e i u ve}em dru{tvu, mobi, recimo. Na kraju, redi se sve {tosedovodiured.Odsudovado {pajzova… Redu{esu,mo`da,dobileimei potome{tojenekad,udobavelikih familija i porodi~nih zadruga,bilomnogoisnaja,jetrva,zao- va,pokojasvekrva,daklemno{tvo `enske ~eqadi, pa da se zna red, redom su progla{avane redu{e. Ima pri~a da je postojala keceqa “redu{ara” kojujeobla~ilaglavnadoma}icadajesvivide, mo`daislu{aju.Navodnojebilaplavebojei –kupovna.Najboqiznakdajebilacewena. Jo{ uvek se pa`qivo bira, a vaqda i pla}a,glavnaredu{azava`nedoga|aje,svadbe, ro|endane,kr{tewa,na`alostisahrane,da}e.UnekimkrajevimaVojvodineredu{amaje dozvoqeno~akidasecewkajusbudu}imsvekromdok“kupuje”snaju,dagamalomu~esonim koritompunimvodeprenego{tomusepreda nevesta. Najkra}e,gdenemaredu{e,nemanireda! pavleMale{ev (Gra|azakwigu“Nasred~etir’{ora/ Divaniore~ima„)

U Medewa~i, kako se nekad ako su za wim 82 leta, zvao pe ri fer ni deo na se qa Vujadin Bla`in iz Noprema Be~eju, zavr{io je pet vog Be~eja i danas prirazreda osnovne {kole. S 13 ma mu{terije u svom starom bergodina preselio se u Novi Beberskom salonu “Medewa~a”. ~ej i upisao je berbersku {koSvakog dana, po ve} ustaqenoj lu. Ka`e da se u wegovo vreme matrici, otvara vrata svoje radzanat nije mogao izu~iti za we i ~eka posetioce. Neki ovde tri godine, kao sada. ^im se do|u da se o{i{aju ili obriju, a vratio iz armije 1954, o`enio poneki samo da ~uju majstor-Vujine zanimqive pri~e. I cena presudi u wihovom odabiru jer berber {i{awe napla}uje 150, a brijawe 100 dinara. Nije sa~uvao stare alate, radi makazama i ma{inicom za {i{awe. Ali je za brijawe ostao veran proverenoj tradiciji. Ne koristi moderne preparate ve} sapun – mawe je mastan i du`e na mu{kom licu dr`i penu. Ve} 22 godine Bla`in je u penziji, ali ne planira da prestane da radi. Ima on sina i dva unu~eta, me|utim, niko od wih nije zainteresovan da izu~i taj zanat. – Zdrav sam i na nogama, pa dok je tako, {to da lenstvujem – obja{wava doajen me|u novobe~ejskim zanatlijama. – Da ne radim, mo`da bih ve} sutra umro. Ovako ujutro, ~im Bilisubriceprviqudisvakevaro{i se, a salon i ku}u, u kojima i se probudim, do|em do salona danas `ivi i radi, izgradio gde se uvek ne{to interesantno tri godine docnije. I posvepri~a. Moja tajna je u tome {to tio se zanatu, koji je tada bio ne pu{im, ne pijem, naporno ramnogo druga~iji nego {to je dim i neprekidno pri~am s mudanas. {terijama.

I

– Nekada berberi nisu samo {i{ali – prise}a se najstariji u celom ataru. – Izvodili su i hirur{ke zahvate, {to sam i sam praktikovao. Spaqivao sam bradavice na ko`i, a primewivao i drevnu ve{tinu pu{tawa krvi da bi se smawio bol. Ta vremena su pro{la. Vujadin danas iskqu~ivo {i{a i brije, a wegove zadovoqne mu{terije bez dvoumqewa tvrde da je i daqe najboqi. U wegov salon ulaze i mla|e i starije generacije. Starina se dosetio pa, osim zanimqivim pri~ama, mu{terije animira i obaveznim zidnim kalendarima s fotografijama lepih, oskudno odevenih `ena. Na pomiwawe neobi~no ukra{enog enterijera, gazda Vuja se samo {eretski sme{ka i odmah prelazi na pri~u o tome kako ga je wegov dug jezik mogao ko{tati zatvora. – Bila mi u salonu na frizirawu jedna `ena i `alila se da se wen dever naveliko {valera – otkriva Vujadin. – I slede}i put kad je on do{’o na {i{awe, ja ga pitam je l’ to istina? On odmah sko~i i zapreti da }e me tu`iti jer to nije ta~no. I dobio sam, vala, poziv od suda, ali me je, sre}om, odbranila ta `ena, priznav{i da mi je ona to kazala. Ali ba{ je malo falilo da na~isto nastradam. @eqkoBalaban


odmor

dnevnik

sreda23.januar2013.

21

SVEMIRSKI TURIZAM

Собе на надувавање Н

Рекордна посета дворцу Шенбрун ворац Шенбрун у Бечу је омиљенији него икад Д – у 2012. години забележио је 2,8 милиона посетилаца, што је рекордни број посетилаца за најоми-

љенију аустријску туристичку атракцију. Тиме је забележен плус од 6 одсто у односу на 2011. годину. Новитет у 2013. години су и два нова дворца у власништву компаније дворца Шенбрун – дворац Хоф и дворац Нидервајден који сада прирадају овој ком-

панији. У власништву дворца Шенбрун су и Царски апартмани, Музеј Сиси и Сребрна комора у Хофбургу. У 2013. години у плану су санација Куће палми као и рестаурација Милионске собе у Шенбруну. Рекордни број посетилаца дворца Шенбрун постигнут је између осталог и захваљујући новом Центру за посетиоце и након рестаурације Велике галерије.

НЕМА ИНВЕСТИТОРА ЗА ЕКО-ЧУДО

Хотел и скијалиште у једном

Л

уксузни хотел у ком се налази 95 спаваћих соба на себи има и скијашку стазу која је предвиђена и за прикупљање кишнице. Осим што се овај необичан хотел може похвалити луксузом и добром забавом захваљујући скијашкој стази смештеној на самом хотелу, сву потребну енергију добија из природе. Фасцинантни Норд Слоуп Ски Хотел осмислио је еколошки освештен дизајнер и архитект Мајкл Јантзен. Његова замисао је да хотел користи енергију добијену од сунца и ветра. Луксузни хотел у којем се налази 95 спаваћих соба на себи има и скијашку стазу предвиђену и за прикупљање кишнице која се може корисно употребити. У предворју хотела налази се лифт који ће вас одве-

сти на кров с ког се пружа стаза за скијање дугачка 122 метра. Енергија потребна хотелу добијала би се помоћу соларних плоча и турбина те справама за вежбање ко-

је гости користе у хотелској теретани. Иако хваљен од стране критичара, хотел још није заинтересовао инвеститоре те вам доносимо само нацрт.

АСА је најавила да се на ћа за доборбит Међународној свемир- човечанства и ској станици тренутно боље разуметестира прототип нове капсуле вање како љуза спавање за астронауте који ће, ди на дужи пеако се покаже као успешан, бити риод могу да коришћен и за свемирске хотеле. живе и раде у Модул на надувавање може да се свемиру”. компресује на тубу од 2м ради Ако ова капефикасније испоруке а описују сула буде изга као кључну компоненту за бу- држала две годуће истраживање и развој ко- дине у свемерцијалних свемирских летова. мирској станиКомпанији Бигелоу Аероспејс ци, могла би из Лас Вегаса одобрен је проје- да отвори вракат вредан 17,8 милиона долара та за људске Модел свемирске станице са собама на надувавање за тестирање собе на надувавање мисије на Месецу и Марсу, сма- балону у свемирску станицу до - у нади да ће ова технологија тра Насин инжењер Глен Ми- 2015. Бигелоу планира да започбити искорићена и за свемирске лер. не продају ових „свемирских кухотеле и планетарне базе. АстроБигелоу је једина компанија ћица” следеће године. Нова технаути ће тестирати отпорност која ради са овом технологијом нологија омогућава три пута виове капсуле, познате као БЕАМ на надувавање. Оснивач и пред- ше простора од тренутних алу(Bigelow Expandable Activity седник компаније, Роберт Биге- минијумских модела, лакша је и Module), на врућину, зрачење, лоу, који је стекао богатство у јефтинија. Иако се тешко може космички отпад и назвати собом, ова друге „претње”. просторијица подсеНеки авантуристића на орман са тапачи настројени научцираним белим зидоници можда ће пробавима и разним прити и да одспавају у сокључцима и уређајиби, која ће бити први ма који висе са ценкомад приватног влатралне греде. сништва лансиран у Највећи изазов бисвемир. Лори Гарвер ће транспорт спакоиз НАСЕ каже да је ваног модула кроз овај концепт комбисвемирске темперанација најнапредније туре испод нуле без технологије и пристуКада оштећења. пачности цене. стигне на свемериску - Партерство са Бистаницу 2015. научгелоу Аероспејсом Капсула за будуће свемирске мисије ници ће га надувати и представља корак напред у тех- хотелијерству пре преласка на пустити да тако стоји неко вренологији који ће омогућити љу- свемирске подухвате 1999, нада ме да виде да ли негде испушта. дима да уживају у свемиру без- се да ће ове модуле од резервних Ако ова технологија буде бедно и по приступачној цени и гума међу првима наручити на- успешна, помоћи ће у остварењу важан напредак у америчкој ино- учне компаније и богати аванту- светог грала свемирског истравацији комерцијализације све- ристи који желе да граде хотеле живања: мисија које ће слати мира. Међунардона свемирска у свемиру. астронауте у орбиту на дуже од станица је јединствена лаборатоОчекује се да ће НАСА инста- годину дана. - Једини начин за то јесте да прорија која омогућује важна откри- лирати модул од 4 метара налик ширимо њихов животни простор и да имамо где да сместимо троје љуУскороисвемирскихотел? ди за Марс - каже Милер. „Добићемо три пута више простора од меАко се ова технологија покаже као успешна, помоћу ње ће моћи талне канте и моћи ћемо сав пртљаг да се изгради први свемирски хотел. Двомесечни боравак у свемида сместимо на један брод”. ру коштао би 25 милиона долара, без трошкова путовања - додатБигелоу је прошле године наних 27,5 милиона, каже Бигелоу. Он претпоставља да ће прве мујавио повезивање са компанијом штерије бити из Бразила, Сингапура и УАЕ, земаља које имају проСпејс Икс која ради на креирању блем са слањем својих астронаута у орбиту али би могле да изнајлетелице Драгон за превоз путме приватну свемирску постају и тако подигну себи углед. ника у свемир.

Новеиоткачене дестинације

С

порт, животиња, острво, храна и све ново, не само ново за вас већ ново читавом свету! Будите међу првима који ћете отпутовати на једно од ових места и бити сведок нечему тотално новом. Сазнајте нешто више о томе у овом малом занимљивом водичу.

Пробајтеспорткронум ПожуритеуФиладелфијукакобисе„придружилиреволуцији”-тојеслужбенислоганнајновијегспортаусвету-кронум. Речјеомиксуразнихспортова,одфудбалаикошаркедорагбија.Играсенапосебномтерену,аизмишљенје2008.године.

Упознајтенајновијуврстугуштера Штајето-дугачкоједваметра,живинастаблуиимадвоструки пенис? Варанус битатава, наравно! Научницима је постаопознаттек2009.године.Занимљивоједаоваживотиња дневнопроведесамооко20минутаназемљи.Акожелитеда видитеједногуживо,запутитесепремапланинамаСијераМадренаФилипинима.

Будитепрвинановoмострву Наконвулканскеерупције2011.годиненасталојенајновије острвонасветунаподручјуЦрвеногморакојиприпадаЈемену,усклопуострвскегрупепознатекаоострвљеЗубаир.Због подводнеструктуреострвљамногирониоциуживајуу,каконаводе,величанственимкадровима.

Зачепитеартерије џанкхраном

Истражитенови град

Како би с осталима поделили новости, амерички годишњи државни сајмови нуде посетиоцима најновије и најбизарније изумекојиваммогузачепитиартерије.Ималиидеалногместа затодавашенепцеокусинештоштоникадније?!Прженагумазажвакање,прженипутернаштапићу,прженашалша...,самосунекаодјелакојасудосадапредстављенанаамеричким сајмовимаширомземље.

КаопризориизСФфилмова,никаојенајновијиграднасветууЈужнојКореји,65километаразападноодСеулаподименомСонгдо.Градјепланиранисаграђентакодабисеизбегла неканајвећазлаазијскихмегаполиа:загађење,претрпаност... Еколошкијеодржив,помнодизајнираниосмишљен.Иакоград нећеупотпуностибитидовршендо2015.године,већјеотворенШератонхотелзарадозналепосетиоценајновијегграда.


22

svet

sreda23.januar2013.

dnevnik

OP[TI IZBORI U IZRAELU

uKRAtKo

Netanijahunapragu tre}egmandata?

Zemqotres uIndoneziji YAKARTA: U sna`nom zemqotresu, ja~ine {est stepeni po Rihteru, koji je rano ju~e ujutro pogodio zapadnu Indoneziju poginula je jedna devetogodi{wa devoj~ica, najmawe sedam osoba je raweno, a na stotine qudi je napustilo svoje domove. Indone`anska agencija za meteorologiju i geofiziku saop{tila je da zemqotres nije izazvao cunami, ali da je potres uni{tio nekoliko ku}a i uneo paniku kod stanovni{tva, preneo je AP. Lokalne vlasti su saop{tile da je u ru{evinama jedne ku}e prona|eno telo devetogodi{we devoj~ice. Najmawe sedam osoba je raweno, ukqu~uju}i trogodi{wu devoj~icu, a u pitawu su uglavnom prelomi i posekotine. Potres je uni{tio najmawe 30 ku}a i jednu xamiju u okrugu Pidije Xaja, a na stotine qudi je prona{lo sme{taj u privremenim skloni{tima dok vlasti ne budu zavr{ile istragu oko razmere {tete.

Olandi Merkelova slavili BERLIN: Francuski predsednik Fransoa Oland, povodom pola veka od potpisivawa Jelisejskog ugovora, u francuskoj ambasadi u Berlinu primio Angelu Merkel. Oland je s Merkelovom i oko 200 nema~ko-francuskih |aka i studenata razgovarao u Kancelarskoj slu`bi, a ju~e ga je primio u dvorcu Belvi i nema~ki predsednik Joahim Gauk. Berlin i Pariz ju~e su, zajedni~kom sednicom dva parlamenta, proslavili 50 godina od kada su 22. januara 1963. godine „o~evi” nema~ko-francuskog prijateqstva, prvi nema~ki posleratni kancelar, demohri{}anin Konrad Adenauer i predsednik francuske [arl de Gol u Parizu potpisali Jelisejski ugovor, kojim su postavqene smernice novih odnosa, ali se i obe vlade obavezale na konsultacije u, izme|u ostalog, va`nim pitawima spoqne i sigurnosne politike.

TELAVIV: U Izraelu su ju~e odr`ani op{ti izbori, na kojima je bloku vladaju}eg konzervativnog Likuda premijera Bewamina Netanijahua, najve}i rival bile ultra-desni~arske partije. Na glasawe za 120 poslanika Kneseta,

daju}eg Likuda, premijer Bewamin Netanijahu ka`e da }e sa~uvati ujediweni Jerusalim, oja~ati bezbednost, najavquju}i ekonomski rast i nova radna mesta. Harizmati~nom politi~aru, o{trih stavova prema Iranu i pa-

najvi{e su, po procenama, uticala pitawa mirovnih pregovora sa Palestincima, iranskog nukleranog programa, ekonomije. Na pragu tre}eg mandata i pobede bloka takozvanih „jastrebova”, na izraelskoj politi~koj sceni - lider vla-

lestinskom pitawu, pobedu te{ko da mo`e da ugrozi umawena podr{ka u me|unarodnoj zajednici. „Odlu~ite {ta `elite - slab, podeqeni Izrael ili jaku, ujediwenu izraelsku dr`avu, koja }e doneti promene”, ka`e premijer Be-

wamin Netanijahu. Ja~awe ultradesni~arskih partija, koje se zala`u za gradwu jevrejskih naseqa na paletinskim teritorijama i aneksiju 60 odsto Zapadne obale, gde su jevrejska naseqa - moglo bi da ugrozi mirovne pregovore sa Palestincima. „Re{ewe izraelsko-palestinskog konflikta je mir sa Arapima. A to se ne mo`e sa Palestinom u Izraelu”, ka`e Naftali Benet iz partije „Jevrejski dom”. Takvi predlozi iscrpquju {anse Izraela za nastavak pregovora sa palestinskom stranom. Kandidati za poslani~ke mandate dolaze i iz stranke izraelskih Palestinaca, koji bi mogli da osvoje desetak mesta u Knesetu. Nova izborna pobeda drugog premijera sa najdu`im sta`om u istoriji Izraela, koji je, kako ocewuju analiti~ari, podrio umereno palestinsko rukovodstvo predsednika Mahmuda Abasa - mogla bi dodatno da oslabi poziciju zemqe, ~iji su odnosi sa Egiptom i Turskom ozbiqno poquqani, posle arapskih previrawa.

START OBAMINOG DRUGOG PREDSEDNI^KOG MANDATA

Analiti~ari:Nedostaje ose}ajistorijskenade VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama polo`io je zakletvu i na ceremoniji ispred Kapitol Hila u Va{ingtonu, ~ime je prakti~no zapo~eo wegov drugi predsedni~ki mandat. U govoru posle polagawa zakletve, Obama je poru~io da mogu}nosti Amerike nemaju granice. On je ocenio da su pred Amerikancima te{ki izbori i izazovi, ali da treba napraviti most od smisla Dekaracije o nezavisnosti do „stvarnosti na{eg vremena”. Obama nije izneo konkretne mere koje }e preduzeti u drugom mandatu, ve} je govorio o na~elima svoje politike, zala`u}i se za socijalno odgovornu politiku, garantovawe jednakosti za sve, kao i za borbu protiv klimatskih promena. „Ono {to povezuje ovu zemqu nije boja na{e ko`e ili na~ela na{e vere ili poreklo na{ih imena. Ono {to nas ~ini izuzetnim - {to nas ~ini Amerikancima - jeste na{a odanost ideji deklaracije o nezavisnosti od pre vi{e od dva veka”, rekao je ameri~ki predsednik. Obama je poru~io da }e Amerika poku{ati da mirno razre{i razlike u odnosima s drugim dr`avama. „Podr`avamo demokratiju od Azije do

Smrtnakazna Britanki BALI: Indone`anski sud osudio je ju~e Britanku Lindzi Xun Sandiford (56) na smrtnu kaznu zbog {verca kokaina, vrednog dva i po miliona dolara, na ostrvu Bali, iako je tu`ila{tvo tra`ilo kaznu zatvora od 15 godina. Sud u okrugu Denpasar zakqu~io je da je Britanka prekr{ila stroge zakone o {vercu droge i da je naru{ila imix Balija kao turisti~ke destinacije i oslabila dr`avni program prevencije trgovine drogom.

Afrike, od Amerike do Bliskog istoka, zato {to na{i interesi i na{a savest nas obavezuje da delujem u ime onih koji `ude za slobodom”, rekao je predsednik SAD.

6.000 policajaca, pripadnika EfBi-Aja i agenata Tajne slu`be i parkirana oklopna vozila i autobuse kojima su blokrani ve}i putevi.

IRAK

Novaserijanapada, 17qudiubijeno BAGDAD: U seriji napada automobilima-bombama u i oko Bagdada, najmawe 17 qudi je ubijeno, a desetine su povre|ene, saop{tili su bezbednosni i medicinski U eksploziji u gradu Mahmudiji, ju`no od Bagdada, poginula su dvojica vojnika i tri civila. Automobilbomba potom je eksplodirao nedaleko od vojne baze u Tad`iju, severno od Bagdada, usmrtiv{i {estoro qudi. Mestobomba{kognapada U toj eksploziji povre|eno je 20 vre|ena. Nasiqe se proredilo od qudi. Tre}a bomba u automobilu vrhunca pobune u Iraku pre nekoaktivirana je nedaleko od pijace u liko godina, ali se smrtonosni ve}inski {iitskoj ~etvrti Bagda- napadi i daqe ~esto doga|aju. da [ula. U tom napadu poginulo je Nova eksplozija usledila je napet, a povre|eno 12 qudi. U bom- kon serije napada od 15. do 17. januba{kom napadu u provinciji Dija- ara u kojima je poginulo 88 qudi. la jedan pripadnik bezbednosnih Odgovornost za taj napad preuzeo snaga je ubijen, a {estorica su po- je ira~ki ogranak Al Kaide.

NEPAL

Dr`avqanstvozatre}irod? KATMANDU: Vlada Nepala izdava}e dr`avqanstva na kojima }e gra|ani, koji se ne ose}aju ni kao mu{karci ni kao `ene, mo}i da se izjasne kao pripadnici tre}eg roda. Aktivisti su istakli da je ova odluka nepalskih vlasti zna~ajna za prava gej i transrodne populacije. Bez potvrde o dr`avqanstvu pripadnici ove mawine u Nepalu nisu mogli da dobiju paso{, da se zaposle, upi{u na fakultet ili da poseduju imovinu. Vrhovni sud Nepala je odluku o izdavawu potvrda o dr`avqanstvu sa opcijom tre}eg roda doneo 2007. godine, ali je za weno sprovo|ewe bilo potrebno {est godina.

MALI

Produ`enovanrednostawe BAMAKO: Vanredno stawe u Maliju koje je na snazi od 12. januara produ`eno je za jo{ tri meseca na celoj teritoriji zemqe da bi, kako je obrazlo`eno, bile zavr{ene vojne operacije za oslobo|ewe okupiranih teritorija. Odluka o produ`ewu vanrednog stawa doneta je ju~e na vanrednom ministarskom savetu, prenosi italijanska agencija Ansa. U saop{tewu sa ovog saveta se ka`e da se vanrednim stawem `eli „zavesti i odr`ati socijalni mir” u ~itavoj zemqi. U Maliju se vladine snage, uz pomo} Frnacuske, bore sa islamskim ekstremistima koji su zauzeli neke delove zemqe.

SIRIJA

Ueksplozijiautomobila 30mrtvih

Mi{eliBarakObama

Ovonedeqna ceremonija bila je 57. predsedni~ka inauguracija. Obama je 44. ameri~ki predsednik. Pre inauguracionog govora, potpredsednik Xo Bajden i Obama su polo`ili zakletve pred sudijama Vrhovnog suda SAD. Obama je polo`io zakletvu s rukom polo`enom na dve biblije - jednu koja je pripadala Martinu Luteru Kingu i drugu koja je pripadala Abrahamu Linkolnu. Inauguraciju su pratile jake mere bezbednosti, ukqu~uju}i

Na platformi iza predsednika sve~anoj ceremoniji su izme|u ostalih prisustvovali biv{i demokratski predsednici D`imi Karter i Bil Klinton, dr`avna sekretarka Hilari Klinton. Posle Obaminog govora, ameri~ku himnu je ispred Kapitol Hila otpevala pop peva~ica Bijonse. Agencije izve{tavaju da je raspolo`ewe bilo prazni~no, ali da nedostaje ose}aj istorijske nade koji je obele`io wegov prvi mandat.

DAMASK:Vi{e od 30 qudi, civila i pripadnika milicije, poginulo je u eksploziji automobilabombe u gradu Salmijehu u isto~noj sirijskoj provinciji Hama, saop{tila je sirijska Opservatorija za qudska prava. Jedan visoki sirijski zvani~nik potvrdio je AFP-u da je u tom napadu, u no}i izme|u ponedeqka i utorka, poginulo vi{e desetina qudi, a sirijska opservatorija tvrdi da je meta bila zgrada koju koriste borci lojalni re`imu. Isti izvor je izneo prve procene, prema kojima je poginulo „30 pripadnika naoru`anih milicija u eksploziji automobila-bombe ispred wihovog {taba u Salmijehu”. Pozivaju}i se na bolni~ke izvore, sirijska opserva-

torija je navela da me|u mrtvima ima i civila i da broj `rtava mo`e pre}i cifru od 50 s obzirom na vi{e desetina povre|enih od kojih su neki u kriti~nom stawu. Sirijska dr`avna agencija SANA je tako|e javila da je u ovoj eksploziji „aktiviran teroristi~ki automobil-bomba u srcu Salmijeha i da ima veliki broj mrtvih i rawenih”. Ne{to ranije, italijanska agencija Ansa je prenela da se dogodila jo{ jedna eksplozija automobila-bombe u Siriji i to u Dumaru, predgra|u Damaska, kao i da, prema prvim informacijama, ima vi{e poginulih. Ova druga eksplozija se dogodila u delu grada u kome `ive porodice slu`benika sirijske slu`be bezbednosti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PRINCHARI Britanski princ Hari, koji je uporedio ubijawe pobuwenika u Avganistanu sa igrawem video igri ca, „ve ro vat no ima men tal ni pro blem”, saop{tili su ju~e talibani. „To mi je zadovoqstvo, ja sam jedan od qudi koji vole da igra plejstej{en i iksboks tako da volim da mislim da sam s mojim pal~evima prili~no koristan”, rekao je Hari.

[INZOABE Japanski premijer [inzo Abe saop{tio da su sedmorica japanskih radnika poginuli u tala~koj krizi u Al`iru. „Obavestio me je zamenik ministra spoqnih poslova da je, kao rezultat identifikacije tela u bolnici u In Amenasu, identifikovano sedam tela japanskih radnika. Za izuzetno je `aqewe to {to su `rtve bili nedu`ni qudi”, rekao je Abe. Za tala~ku krizu, rekao je da je za svaki prezir.

SILVIOBERLUSKONI Silvio Berluskoni je posle dosta naga|awa otklonio dilemu i rekao da ~ak i ako wegova stranka pobedi on ne}e biti premijer. Za svog naslednika imenovao je An|elina Alfana, za koga je imao samo re~i hvale.”Alfano je moj naslednik, vodi}e partiju u godinama koje slede. On je danas najboqi politi~ar u Italiji”, istakao je Berluskoni Skaj televiziji.

Tra`isesurogatmajka zabebuneandertalca Profesor Xorx ^er~ sa Medicinskog fakulteta na Harvardu veruje da je u stawu da rekonstrui{e DNK neandertalca koji je izumro pre 33.000 godina i tra`i majku koja bi rodila kloniranog pe}inskog ~oveka. Wegov ambiciozni plan zahteva `enu dobrovoqca, odnosno surogat majku koja bi pristala da joj se ubaci DNK u mati~ne }elije, a potom i u qudski embrion. Ovaj neverovatan scenario plan je jednog od vode}ih svetskih geneti~ara, koji tra`i volontera da pomogne da se davno izumrli ~ovekov predak o`ivi. Wegova ideja li~i na temu iz filma „Park iz doba jure”, ali, dok su u filmu dinosaurusi nastajali u laboratoriji, ambiciozan plan profesora ^er~a podrazumeva ~oveka volontera. ^er~ ka`e da su wegove analize genetskog koda iz kostiju neandertalaca dovoqno opse`ne i kompletirane da bi mogla da se rekonstrui{e wihova DNK. „Potrebna mi je hrabra `ena avanturisti~kog duha. Sve zavisi od mnogo stvari, ali mislim da se to mo`e uraditi”, rekao je profesor ^er~. Prvo bi trebalo kreirati DNK neandertalca, baziranu na genetskom kodu prona|enom

u ostacima kostiju. Zatim bi tako dobijena DNK bila uba~ena u mati~ne }elije, a one bi bile unete u }elije qudskog embriona u po~etnoj fazi `ivota. Smatra se da bi mati~ne }elije razvoj qudskog embriona pokrenule pre u pravcu neandertalca, nego ~oveka. Posle napredovawa u laboratoriji tokom nekoliko dana, embrion neo-neandertalca bi bio implantiran u matericu surogat majke dobrovoqca. Profesor ^er~ tvrdi da neandertalci nisu bili rugobe u ritama, kakav je danas stereotip o wima, ve} da su bili visokointeligentna bi}a. Wihov mozak bio je iste veli~ine kao na{, i pravili su primitivna oru|a. Profesor je ube|en da bi od ovog projekta ~ove~anstvo imalo veliku korist. Za nema~ki magazin „[pigl” ^er~ je rekao: „Neandertalci su mo`da druga~ije razmi{qali od nas. Mo`da su bili ~ak i inteligentniji od nas. Kada do|e vreme da treba da se izborimo sa nekom epidemijom ili da treba da be`imo sa planete, mogu}e je da bi nam mogao pomo}i wihov na~in razmi{qawa. Nau~nici ka`u da je ovaj plan mogu},

iako je u Britaniji, kao i u ve}ini zemaqa, reproduktivno klonirawe qudi stavqeno van zakona. Me|utim, predlog profesora ^er~a je toliko dobar, da se na wega mo`da ne}e primewivati postoje}i zakoni. I pored toga, eksperti brinu da bi neo-neandertalci mo`da bili nedovoqno imuni na dana{we bolesti, a neki se pla{e da bi u procesu stvarawa moglo do}i do deformiteta.


BALkAn

dnevnik

sreda23.januar2013.

23

POLITI^KAKRIZAUMAKEDONIJI

KOMESARZAPRO[IREWEEU[TEFANFILE

Punerukeposla GruevskiiCrvenkovski nepomirqivi zbogpridru`ivawa DABLIN: Zemqe kandidati }e u}i u Uniju koja }e biti druga~ija od dana{we, poru~io u Dablinu {efovima diplomatija Evropske unije komesar za pro{irewe [tefan File. „Iz diskusija koje su ovde vo|ene jasno proizilazi da }e EU, u koju }e jednog dana u}i zemqe koje `ele da se pridru`e, biti druga~ija od EU koju poznajemo danas”, rekao je File u govoru na neformalnom sastanku Ministarskog saveta u Dablinu pre dva dana. File je istakao da u Komisiji ve} uveliko rade na integraciji budu}ih ~lanica sa budu}im novim ekonomskim ure|ewem EU i upozorio Irsku, koja predsedava Evropskim savetom, da }e imati „pune ruke posla” u vezi sa pro{irewem.

Srbija i Makedonija tokom irskog predsedavawa, koje traje do 1. jula, o~ekuju dodeqivawe datuma po~etka pregovora, a Crna Gora se nada otvarawu novih poglavqa u pregovorima o pridru`ivawu EU.

File je rekao ministrima da je sada najva`nije odr`ati zamah u procesu pro{irewa, a da se kqu~ uspeha nalazi u ze mqa ma kan di da ti ma ko je treba da sprovedu nu`ne reforme.

ALBANIJA

Beri{a:UjediweweAlbanaca uEvropinezaustavqivo TIRANA: Albanski premijer Saqi Beri{a izjavio je ju~e u Tirani da je proces ujediwewa Albanaca u Evropi nezaustavqiv, i da svaki Albanac deli odgovornost i ima va`nu ulogu u naporima da se uklone granice koje su stvorene tokom 100 godina razdvojenosti Albanaca. U razgovoru sa gra|anima Kosova i Makedonije koji su 28. novembra pe{ice do{li do albanskog grada Valone na obele`avewe 100. godi{wice nezavisnosti Albanije, Beri{a je istakao da je proces ujediwewa Al-

banaca od krucijalnog zna~aja, navodi agencija ATA.

BOSNA I HERCEGOVINA

Yombi}:Direktorima pretiotkaz BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Aleksandar Xombi} rekao je da }e svi oni direktori {kola koji ne organizuju minimum procesa rada biti razre{eni du`nosti. On je posle sednice Vlade

Aleksandar Yombi}

RS rekao da se zakon mora po{tovati, a da je u ponedeqak 20 odsto {kola prekr{ilo zakon, ~ime su ugro`ena prava dece, objavqeno je na portalu bawalu~kog „Glasa Srpske”. U 135 osnovnih i sredwih {kola i na 24 fakulteta u Republici Srpskoj jutros je u potpunosti obustavqena nastava, pokazuju prvi podaci Saveza sindikata RS. U {trajku je bilo i oko 70 odsto pra-

vosudnih institucija dok je u javnoj upravi i MUP-u RS daleko mawi procenat radnika koji {trajkuju. U javnoj upravi u {trajku je samo Fond PIO. Predsednik Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mi{i} rekla je da su radnici u upravi, pravosu|u, obrazovawu i policiji slobodnom voqom na legalan i legitiman na~in iskoristili priliku da se {trajkom bore protiv smawewa plata za deset odsto. “Nama {trajk nije ciq. [trajk je samo sredstvo da do|emo do ciqa, a to je da svi rade svoj posao, ali uz po{tovawe zakona i Kolektivnog ugovora, odnosno da nema smawewa plata”, rekla je Mi{i}eva na konferenciji za novinare. Ona je rekla da se na radnike koji su stupili u {trajk vr{e razli~ite vrste pritisaka, da im se preti otkazima, te da je pojedinim prosvetnim radnicima i fizi~ki pre}eno. Kada je re~ o pravosu|u, u sindikatu ka`u da je 70 odsto pravosudnih institucija RS u {trajku, uz po{tovawe minimuma procesa rada.

^a~i}morauzatvor ZAGREB: @upanijski sud u Zagrebu potvrdio je presudu ma|arskog suda, pa }e biv{i prvi potpredsednik Vlade Hrvatske Radimir ^a~i} morati u zatvor zbog izazivawa saobra}ajne nesre}e 2010. u Ma|arskoj u kojoj su poginule dve osobe, pi{u hrvatski mediji. Vanraspravno ve}e @upanijskog suda u Zagrebu je ve}alo o odluci suda u ma|arskom gradu Kapo {varu, a su di ja Ivana ^ali} najavila je da }e odluka biti objavqena po{to bude prosle|ena strankama u postupku. Pozivaju}i se na izvore iz suda, za greba~ ki „Ju tra wi

list„ je objavio da je zagreba~ki sud gotovo u potpunosti prihvatio presudu ma|arskog suda po kojoj je biv{i prvi potpredsednik vlade osu|en na 22 meseca zatvora, od kojih }e polovinu sigurno morati da odslu`i u zatvoru u Hrvatskoj. Na odluku sudskog ve}a postoji mogu}nost `albe Vrhovnom sudu koja eventualno mo`e na mesec ili dva odlo`i ti iz vr {e we pre su de. Iako ^a~i} kaznu `eli da slu`i u Hrvatskoj, sa odlukom suda u Zagrebu moraju da se slo`e i Ma|ari, navode mediji.

„Proces ujediwewa Albanaca je na za u sta vqiv. Pro ces ujediwewa je od krucijalnog zna~aja, ne samo za budu}nost, ve} i u ciqu da se susedi Albanije oslobode albanofobije”, rekao je Beri{a.On je kazao da su nedavni „provokativni potezi vlasti” protiv albanskog stanovni{tva u dolini Pre{eva i u Makedoniji „apsolutno ne pri hva tqi vi” i po zvao Albance u susednim zemqama da poka`u smirenost i suzdr`anost i ne padnu u zamku provokacija.

UKRATKO

SKOPQE: Premijer Makedonije Nikola Gruevski i lider opozicionog SDSM Branko Crvenkovski nisu uspeli da postignu dogovor za prevazila`ewe politi~ke krize koja u zemqi vlada od 24. decembra, kada je opozicija napustila parlament. U izjavama posle ju~era{weg susreta, i Gruevski i Crvenkovski su ponovili da ostaju na po~etnim pozicijama - socijaldemokrate ponavqaju da je uslov za wihov povratak u Sobrawe odr`avawe prevremenih parlamentarnih izbora, paralelno sa lokalnim u martu, dok vlast ponavqa da je to neprihvatqivo. „Na ovaj susret do{li smo spremni da razgovaramo o bira~kom spisku i izbornom zakonu, ali Crvenkovski je postavio ultimatum - ili prevremeni parlamentarni izbori ili SDSM ostaje pri ideji bojkota lokalnih izbora i izvan parlamenta”, rekao je Gruevski. On je podsetio da je „Makedonija imala prevremene parlamentarne izbore pre godinu ipo, na kojima je izabrana legitimna vlast”. Gruevski je dodao da stav wegove stranke VMRO-DPMNE da ne ide na lokalne izbore bez

opozicije, ali i primetio da SDSM nije jedina opozicija u zemqi. „Ne}emo dozvoliti da Makedonija bude taoc li~ne karijere jednog ~oveka”, dodao je on. Po Crvenkovskom, parlamentarni izbori su jedini izlaz iz

Skopqe

politi~ke krize i ukoliko ne budu odr`ani zajedno sa lokalnim, SDSM }e ostati van parlamenta i bojkotova}e lokalne izbore. „Ukoliko je vlast spremna da omogu}i gra|anima da vrate legitimitet institucija, onda }e se SDSM vratiti u parlament da bi zajedni~ki bili raspisani

Nastavak {trajka ATINA: Zaposleni u atinskom metrou odbacili su nare|ewe da prekinu {trajk jer ga je sud proglasio nelegalnim, i ju~e su ga nastavili, {esti dan uzastopno. Oni, zajedno sa ostalim radnicima javnog prevoza - autobusa, trojebusa i tramvaja, {trajkuju zbog novog smawewa plata. [trajk je izazvao saobra}ajnu gu`vu u Atini ~ijim se glavnim ulicama jedva mo`e pro}i. Odluka suda da {trajk sindikata zaposlenih u podzemnoj `eleznici proglasi nelegalnim, omogu}ava Vladi da progla{ewem vanredne selektivne mobilizacije natera {trajka~e da se vrate na posao. Ali, sindikat zaposlenih u metrou je poru~io da ne}e odstupiti, i nastavi}e {tarjk. „Sa najnovijim smawewem (plata), neko kao ja, ko je zara|ivao mese~no 1.300 evra, spa{}e na oko 700. Koji je smisao rada? Radimo pod zemqom, na velikoj hladno}i zimi i ~esto no}u, i ne mo`emo da `ivimo od onog {to zaradimo”, rekao je predsednik sindikata zaposlenih u metrou, Andonis Stamatopulos. Ministri finansija evro zone su pro{le no}i podr`ali isplatu tran{e od 9,2 milijarde evra za poboq{awe finansijskog stawa Gr~ke.

biti izbora, SDSM povla~i i podr{ku za svako eventualno re{ewe spora”, izjavio je Crvenkovski.Uprkos nepomirqivim stavovima, i Gruevski i Crvenkovski ipak su ostavili otvorenom mogu}nost za jo{ jedan susret - ako „druga strana” odlu~i da odstupi od „tvrdih” stavova.

HRVATSKA

Nemavi{e{tikli zapripadniceHDZ ZAGREB: Stranka Hrvatske demokratske zajednice anga`ovala je medijskog trenera koji bi trebalo da popravi javne nastupe ~lanova HDZ-a. Tako je Vinko Vukadin, licencirani medijski trener, odr`ao preda-

portal”. Jedno od prvih uputstava koje je preneo politi~arkama bio je da ne bi trebalo da nose {tikle. „[tikle ili nakit privla~e druga~iju vrstu pa`we i time govornik, koji bi trebalo da je

vawe o ume}u javnog nastupa na skupu HDZ-ovaca u Opatiji, prenose „Jutarwi list” i „T

glavna zvezda, {teti sam sebi. Pa ne radi se tu o manekenskoj pisti ili izboru za mis i miste-

Nisamhteo daubijem SOFIJA: Mladi} koji je u Sofiji uperio gasni pi{toq u Ahmeda Dogana, lidera bugarskih Turaka, izjavio je da mu je namera bila da ga upla{i, a ne da ga ubije. Sud u Sofiji ju~e je odlu~io da napada~ Oktaj Enimehmedov ostane u pritvoru u Bugarskoj. Enimehmedov (25), koji je turske nacionalnosti, uperio je pi{toq na lidera bugarskih Turaka na konvenciji Pokreta za prava i slobode, ali je napada~ odmah savladan. Wemu preti kazna od {est godina zatvora.

prevremeni parlamentarni izbori. Ako bude prevremenih parlamentarnih izbora, SDSM da}e blanko podr{ku za svako prihvatqivo re{ewe spora sa Gr~kom oko ustavnog imena koje ne zadire u identitet. Ako vlast ostaje pri stavu da ne}e

ra”, obrazlo`io je on svoj stav ~lanovima HDZ-a. Uz navedenu zabranu {tikli politi~arkama, ~lanovi HDZ-a bi trebalo da se pridr`avaju i slede}ih pravila: politi~ara ne sme biti sramota dijalekta, nego ga mora koristiti u javnom govoru, ako pohvalite politi~ke neprijateqe, qudi }e vas tada do`iveti pozitivno. Preporu~eno je da Tomislav Karamarko (predsednik HDZ-a) mora od sebe stvoriti brend, mora popraviti nejasan izgovor, polo`aj tela i na~in gledawa u kameru . Uz to, u javnim nastupima treba da se ugleda na ministra zdravqa Rajka Ostoji}a (SDP) i svog zamenika Dragu Prgometa. Starim ~lanovima, koje vrh stranke smatra “potro{enima” i “{tetnima” za stranku, sugeri{e se da se sami povuku. „Jutarwi list” tako|e saznaje da je lider HDZ-a Tomislav Karamarko ve} anga`ovao novi piar tim.

Godi{wicavojno-policijske akcije„Maslenica” ZADAR: Premijer Hrvatske Zoran Milanovi} poru~io je na 20. godi{wici vojno-poli cij ske ak ci je „Ma sle ni ca” da }e wegova vlada prema susedima voditi politiku otvoreno sti. Obe le `a va wu ak ci je „Ma sle ni ca” u Za dru pri su stvovao je politi~ki i vojni vrh Hrvatske, kao i general Ante Gotovina, jedan od zapovednika te akcije i po~asni gra|anin Zadra. Hrvatski premijer ocenio je da je akcija „Maslenica” u zadarskom zale|u bila po~etak kraja rata. U govoru se Milanovi} osrvnuo i na osloba|aju}u presudu Ha{kog tribunala genaralima Gotovini i Mladenu Marka~u, rekav{i da je „pre dva meseca bio veliki dan za Hrvatsku”, prenela je agencija Hina. Prema wegovim re~ima, tom presudom Hrvatska je „oslobo|ena odgovornosti da je varvarska dr`ava i da nije civilizovana”. „U ratu otpor, u pobedi velikodu{nost, a u miru dobra voqa. Moja vlada }e voditi poli-

ti ku do bre vo qe, po li ti ku otvo reno sti prema susedi ma, ~uvawa identiteta i boga}ewa hrvatske dr`ave, ne samo mate-

Zoran Milanovi}

rijalnog nego i duhovnog”, rekao je premijer. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} poru~io je, obra}aju}i se Gotovini, da je on „simbol pobede u Domovinskom ratu”.

„Posle svih bitaka koje ste s braniteqima izvojevali, danas mi se najvi{e svi|a ona golubica koju ste pustili kada su vas do ~ekali Zadrani”, re kao je Josipovi}. Ta golubica govori da je rat odavno zavr{en i da su pred nama neke druge bitke za Hrvatsku koje }emo isto dobiti, rekao je hrvatski predsednik. On je ocenio da je 20 godina posle operacije „Maslenica” Hrvatska boqa dr`ava i da ima snage i potencijala da bude jedan od va`nih faktora ne samo u regionu nego i u Evropi”. Prema zvani~nim podacima Hrvatske, u prva tri dana akcije poginulo je 19 pripadnika hrvatske vojske i policije, a raweno ih je 70. Do kraja marta 1993. godine taj broj se pove}ao na 127. Organizacija „Veritas” ranije je saop{tila da je tokom te akcije poginulo 348 Srba, me|u kojima je bilo i civila.


24

sreda23.januar2013.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

IZDAJEM name{tenu garsoweru, 1. sprat, cg, {iri centar. Mo`e na du`i period. Telefon: 064/155-7510. 67519

Opra{tamo se od na{eg plemenitog, dobrog kom{ije

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Todora Bajazeta

Milorad Mihajlovi}

koji nas je iznenada napustio. Po~ivajte u miru, neka Vam je ve~na slava. Va{e kom{ije, stanari Mi{e Dimitrijevi}a br. 20, Novi Sad.

PRODAJEMO bez posrednika, dvosoban ukwi`en stan 66m2. Novi Sad, Kej `rtava Racije 4, cena 91.000 evra. Telefon: 021/886-989, mobilni 064/244-62-58. 67619

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 67860

Posledwi pozdrav koleginici sudiji

1935 - 2013. Sahrana je danas, 23. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu, u ^eneju. O`alo{}ena porodica.

59959/P

67911

na{oj

Opra{tamo se od kolege, dragog prijateqa i velikog ~oveka

Du{anki Markov ro|ena Potpari} od kolektiva Privrednog suda u Novom Sadu.

Todora Bajazeta Hvala ti za divno dru`ewe i dobre savete. Hvala ti {to si postojao i bio deo na{eg `ivota. Po~ivaj u miru, a mi }emo te ~uvati od zaborava. Mala Plava i Ma.

314/P

Posledwi pozdrav bratu

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 67346 SVE VRSTE ogrevnog drveta: bukva, hrast i cer, bagrem. Najpovoqnije cene u gradu. Prevoz ura~unat u cenu! Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 67616

Posledwi se}awa

pozdrav

uz

lepa

Danici Porobi}

Bogdanu U{qebrki

Posledwi dedi

67931

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Jovanu Nikoli}u 1939 - 2013.

Bogdanu U{qebrki

od brata Nikole sa porodicom.

od prijateqa Sofije i Fe|e Petkovi}.

67916

67929

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav dragom dedi

Bogdanu

Bogdanu Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

od kom{ija iz Radni~ke ul. 55, ulaz V.

67930

Posledwi pozdrav dragom

Mnogo deko.

Tvoja unuka Jelena Petkovi} sa porodicom.

}e{

mi

nedostajati

Tvoja unuka Milena Ago~ sa porodicom.

67928

67927

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi

Bogdan U{qebrka 1924 - 2013.

Sahrana je 23. 1. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Kom{ije iz zgrade Trg Republike 17. 67935

Sahrana je u sredu, 23. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Polazak je iz ku}e `alosti u Veterniku, Ul. dobrovoqa~ka 6, u 12.30 ~asova. O`alo{}ena porodica: supruga Ilonka, sin Milan, snaja Qubinka, unuke Jelena i Milena sa porodicama. 67926


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav prijatequ, dedi, ocu i tastu

Posledwi pozdrav na{em dragom penzioneru

Kolege i penzioneri „Semenarstva”.

Posledwi pozdrav prijatequ

Todoru Bajazetu

od prije Ru`ice.

Kako si `iveo - hrabro i dostojanstveno, tako si nas i napustio. Pamti}emo trenutke provedene sa tobom.

od familije Krsti}.

Mile i Buba Lazi}, \or|e i Brana sa porodicama.

59957/P 67918

67895

67919

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, dedi i tastu

25

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Miloradu Mihajlovi}u

Miloradu Mihajlovi}u

Sekere{ Ferencu

sreda23.januar2013.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Todor Bajazet

Miloradu Mihajlovi}u od o`alo{}enih: supruge Stane, k}erki Slavice i Zorice, unuka Nikole i Radeta, zetova Dragana i Jovice.

Uvek }emo se rado setiti svog {kolskog druga Todora.

Havzi [erifu

Savki Vidicki

Reqa, Rista, Jojke, Laza, Lala, Aca i ostali.

Porodica Rutowski.

67904

67906

Pro{lo je {est godina od kada nije sa nama na{ dragi

POMEN [est godina od kako nije sa nama voqeni sin, otac i suprug

Vladimir, Bo`ica, Mihailo, Valentino, Ivana, Mile, Spale i Milena.

67917

Posledwi pozdrav dragom bratu

Petru Milinkovi}u

Milorad Mandi}

67890

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Todoru Bajazetu Radovan Be~eli}

Todoru

Ostavio si nam nezaboravne uspomene na lepo provedenu mladost u Kamenici.

1958 - 2007. Bra}a Du{ko i \or|e sa porodicom iz Ledinaca.

Na{a qubav ja~a je od vremena i zaborava.

Godine prolaze, a tuga i bol ostaju.

Mila i Zoran Lazarov.

Tvoji najmiliji.

Tvoje biv{e kom{ije: Marija, Du{an i Ranko.

Wegovi najmiliji. 67922

67903

67891

67885

67900

Posledwi pozdrav dragoj

Moj dragi brat

Sa tugom u srcu obave{tavamo da je u 72. godini preminuo

Jovan Pa{}an

Petar Milinkovi}

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{eg dragog prijateqa, velikog ~oveka i vernog saradnika.

dipl. in`. agronomije 1941 - 2013.

preminuo je 21. januara 2013. godine, u 85. godini. Sahrana }e se obaviti u sredu, 23. januara, na Dowem starom grobqu, u Futogu, u 13 ~asova. Opelo na grobqu po~iwe u 12.30 ~asova.

Sahrana je danas, 23. 1. 2013. godine, u 14 ~asova, u Temerinu, na zapadnom grobqu.

O`alo{}ena sestra Danica.

O`alo{}ena porodica.

67924

67905

Posledwi pozdrav stricu i deveru

dragom

Petru Milinkovi}u

:

Sekere{ Ferenc

POMEN Navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama

Petru Milinkovi}u

Brati~ina Nata{a sa porodicom i snaja Lenka Todorov.

od porodica Vujanov i Kvai}.

67925

67923

ro|. Stupar

od wene sestre Milke. Porodica Mr|anov i kolektiv „Dizajna”. 67886

POMEN

Posledwi pozdrav

Savki Vidicki

67883

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Po~ivaj u miru, a ti si u mislima uvek sa nama i uvek }e tako biti.

Savki Vidicki

Marjan Urekar

ro|. Stupar

Dragana Vuji} 1945 - 2006.

Dugi i bolno prazni su nam svi ovi dani bez tebe. Ostaje zauvek u na{em srcu i na{im se}awima. Majka Bosa, bra}a Ivan i Predrag sa familijama.

Porodica.

67896

67893

od brata Stupar Du{ana sa porodicom.

67882


26

ВАТЕРПОЛО ЛИГАШАМПИОНА

Војводина – Синтез(Русија) (РТВ 1,18.55) 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.25 13.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.45 18.55 20.05 21.00 22.35 23.00 23.45 00.15 00.35 01.20

tv program

sreda23.januar2013.

Државнипосао Универзум Вести Палета Најглупљиамеричкипреступници Свестранци Имемогсокака Вести Поменжртвамарације,пренос Српско-мађарскоисторијско помирење„Надохватруке”, специјалнаемисија Гламур тужур Вестизаособесаоштећеним слухом Оперативци Радар Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао Ватерполо -Лигашампиона: Војводина -Синтез(Русија), пренос Оперативци СлучајКепиро Једаннаједан Универзум Стилиград Најглупљиамеричкипреступници ГрувањеуживоустудијуМ СлучајКепиро

Случај Кепиро Седам деценија након Новосадске рације, највећег злочина који памти Нови Сад,поново су отворена питања о њеним жртвама, а правосудни систем пропустио је прилику да осуди једног од њених последњих живих виновника... (РТВ 1,21.00)

07.10 40годинауметничкограда Ференца Ковача1.и2.део 08.30 Продавницалутака,дечија балетскапредстава 09.15 Развод,позоришнапредстава задецу 09.30 Зимзарије2013.1.део 09.55 Хајдесамномуобданиште 10.20 Питамсепитамсе 10.45 Академац 11.05 Увекмедаља 11.30 Кадзазвони 12.00 Центарсвета 12.30 Вести(мађ) 12.40 Македонскосонце 13.10 Таблоид 14.00 40годинауметничкограда Ференца Ковача1.и2.део 15.30 ДобровечеВојводино(ром) 17.00 ТВЛендава(мађ) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Емисијарумунскемузике 20.00 Добровече, Војводино(рум) 21.30 Стилиград 22.00 Специјалнаемисија 22.50 Плавикруг 23.15 Палета-колажнаемисија на русинскомсасрпскимтитлом 23.50 Палета-колажнаемисијана хрватском

07.30 08.00 08.25 10.15 12.00 14.00 14.30 15.00 15.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 00.10

07.00 09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.10 11.30 12.05 12.30 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20 00.05

ВОА Војвођанскевести Панонскојутро Излогстрасти Агропарламент Разговориоздрављу Лицеснасловнице Панонскапатрола Војвођанскевести Војвођанскевести Излогстрасти Закоракиспред Војвођанскевести Безцензуре Панонскапатрола Војвођанскевести ВОА

08.00 09.05 09.45 10.05 10.35 11.05 11.28 11.51 12.00 12.15 12.31 13.16 14.51 15.15 16.00 16.41 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.47 22.03 23.40 23.55 00.48 01.30

Новосадскојутро Вести Хранаивино Серија Повратакурај Вести Спринт Истрага Дунав,рекаВојводине ГодишњицаНовосадскерације Вести Опчињени Белимантил ИЦТплус Вести Крвниделикти Објектив(слов) Објектив(мађ) Хранаивино МистеријаКГБ-а Новосадскопоподне Речзаданас Објектив Опчињени Ленија МистеријаКГБ-а Објектив Серија Скарлетнавидовчица Крвниделикти

10.30 Преглед Премијер лиге 11.30 Преглед шпанске лиге 12.30 Бајерн ТВ:Бајерн –Гројтер Фурт 14.20 На данашњи дан 14.45 Преглед португалске лиге – Португол 15.15 Спортски времеплов 15.20 Најава ФА куп 16.00 Фудбал Копа дел Сол:Васлуи –Тромсо 18.00 Фудбал мондијал магазин 18.30 Преглед Чемпионшипа 20.30 Светски спорт 20.45 Премијер лига:Арсенал – Вест Хем 22.45 АТП 01.00 Фудбал Копа дел Сол:Молде –Видзев Лодз

Јутарњи дневник Доме,слаткидоме Гастрономад Траг Задња кућа,Србија Како се то ради ЧаробњацисаВејвериплејса Евронет Дневник Спортплус Местозлочина:Њујорк Зимскибиоскоп:Породични план,филм Ијаимамталенат ОвојеСрбија Бољиживот Гастрономад ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Бољиживот Сведок Најужи круг,филм Дневник Местозлочина:Њујорк МистеријеХејвена Ноћни биоскоп: Чари убијања,филм

Најужикруг Кругнасиљаокружујемладог човека који покушава да се ослободи банде која се намериланањеговогзастрашујућегоца.Малакијанклан, породицајерменскихгангстера,контролишеподземљејужнеФранцуске. Улоге:ЖанРено,Геспард Олио, Ајзек Шери, Вахина Ђоканте Режија:ЛоренТуел (РТС1,22.03)

07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.45 23.45 00.00 00.30 01.30 02.30

Дођинавечеру Тачно9 Одбачена Љубавиказна Скривенакамера Тачно1 ЛасВегас Каковремепролази Срећневести Дођинавечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубавиказна Каковремепролази Филм:Засвејекривасвекрва Ноћнижурнал Европулс ЛасВегас Срећневести Љубавиказна

У овој емисији представићемо вамзанимање глумца,а специјални гост емисије биће др ПредрагМатејин,који ће вам говорити о занимању посланика.Сазнаћете свео рвању и wuwhu-у.Сазнаћете и све о тарантулии морском прасету. (КТВ,20.00)

08.00Зоо пузле,08.30Кућица у цвећу,09.00Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00Метрополе и регије света,12.00Репризе вечерњих емисија,14.00Инвестиције,14.55Инфо,15.30Забавни програм, 16.55Инфо,17.30Бибер,18.00Зелена патрола,18.30Кухињица,18.55Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

06.02 Концертзадобројутро 07.08 Слагалица 07.43 ВикингВики 08.06 ПчелицаМаја 08.29 ДенииДеди 08.35 Плава птица 08.57 Нетакнута природа: Патагонија 09.23 Узбуна 10.00 Е-ТВ 10.00 СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос (Програмзависиодтрајања преноса) 10.30 ТВмрежа 11.00 Закључано 11.27 Наука2012 11.58 Триозачетворо 12.28 Читање позоришта 13.00 Трезор 14.00 Плава птица 14.22 Нетакнута природа патагонија 14.48 Узбуна 15.12 Ја,миидруги 16.05 Титаник-крвичелик 16.55 Ватерполо-Еврокуп, полуфинале: Раднички-Дебрецен,пренос 18.07 КонцертМирослава Илића 18.55 Ватерполо -Лен куп: Орадеа -Партизан,пренос 20.05 Усвету 20.30 Беокулт 21.00 Титаник-крвичелик 21.55 Награници,филм 23.49 Ијаимамталенат 00.10 Трезор 01.03 Ватерполо-Лен куп: Орадеа-Партизан (р) 02.10 Ватерполо-Еврокуп, полуфинале: Раднички-Дебрецен (р) 03.15 Нетакнутаприрода 03.41 Триозачетворо 04.11 Усвету 04.36 Беокулт

07.35Уздравомтелу 08.05Топшоп 08.25Најбољегодине 09.20Топшоп 09.30Кажипрст 10.00Вести 10.35Интернат 12.00Цртанифилмови 13.45Нинџаратници 14.45Топшоп 15.00Никита 16.00Кошарка-Евролига:УниксЦрвеназвезда,пренос 18.00 Џои 18.30Вести 19.10Нинџаратници 20.05Никита 21.00Филм:Двострукаигра 23.30Вести 00.05Спортскипреглед 00.25Интернат 01.45Најбољегодине

КОШАРКА:ЕВРОКУП

Уникс – Црвена звезда После два кола друге фазе Еврокупа у Звездиној групи сви су изједначени. црвенобели су ове сезоне побеђивали у Француској, Италији, Шпанији и Немачкој, следи поход на Исток. Следећа станица екипи Владе Вукоичића и Игора Ракочевића је руски Казањ,главни град Татарстана. (Б92,16.00)

ВахинаЂоканте

Пипи шоу

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу

dnevnik

ВАТЕРПОЛО ЕВРОКУП,ПОЛУФИНАЛЕ

Раднички –Дебрецен (РТС2,16.55) ВАТЕРПОЛО:ЛЕН КУП

Орадеа–Партизан (РТС2,18.55)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.30 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.45 03.00

07.00 11.00 12.30 13.00 13.20 14.00 15.00 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00 02.30

Добројутро Грандшоу Нежељене Првинационалнидневник Недељнопоподне Тачноуподне Српскапосла Националнидневник Ријалитишоу:Кувањеимување Ријалитишоу:Судница Националнидневник Маланевеста Прељубници Мојавеликасвадба Брачнисудија Прељубници Црнахроника Судница Кувањеимување Филм: Пут број 9

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25Филм,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај, 01.30Фокус 12.00Сремнадлану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Инђија,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловци назмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

Цртанифилм Ђавоља вечера Филм: Гвоздена песница Ситивести Филм: Конго Породичниобрачун СобарицасаМенхетна МаријанаиСкарлет Филм: Како напредовати у маркетингу КњигаДанијелова КопнаПинку Отети Филм: Месец од порцелана Филм: Адвокатов ђаво Отети Филм: Уклета Ситивести Тријумфљубави

Лепа Лукић

Скандалозно Лепа Лукићје све изненадила својим искреним признањем у емисији „Скандалозно”: „Не возим јер се бојим да ћу завршити као Силвана Арменулић!” Лепа Лукић је открила своје почетке певања,бежање од куће,али је и признала да су је звали да се слика за Плејбој. (Хепи,22.00) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 01.40 03.20

Добројутро,Србијо Моћниренџери Земљакоња АвантуремалогПере Зокинавеселојфарми ПопПикси Телешоп Сабрининтајниживот Винкс5 Монсуно Бен10 Покемони Нинџакорњаче Моћниренџери Телешоп Вести Гламур Љубавнадокторка Вести Телешоп Тринаестијул,филм Телемастер Насловнастрана,квиз Црвениорао Гламур Једнажељаједнапесма Скандалозно Долинавукова Филм Филм Музичкимикс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

sreda23.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

27

ДНЕВНИК ДЕСТРУКцИЈЕ ЕКОНОМИЈЕ И РАЗУМА

Пише:Владимир Попин

01.40

Штанетребаобући ШминкањесаКлио Екстремнипреображај ВеликеромскесвадбеАмерика Четиривенчања-Америка Обрачунпосластичара Стручњакзаторте Компулзивногомилање Новацнајеловнику Уштедетикупујући Спасавањеоронулих грађевина ШминкањесаКлио Штанетребаобући Алесандровакухиња Стручњакзаторте Богатамлада,сиромашна млада Затрпани Тајнатрудноћа Екстремнипреображај НY Инк Богатамлада,сиромашна млада Затрпани

08.00 09.00 10.10 11.10 12.25 13.35 14.35 15.35 16.45 17.45 18.50 20.20 22.00 23.00 00.00 01.00

Наполеон Косизаправоти? Келтсконаслеђе Севдах Импресионисти Најгорипословиуисторији ТајмтимгодинаX Косизаправоти? Ловцинамитове Најгорипословиуисторији Освалдовдух Трамбо Наполеон Ловцинамитове ТајмтимгодинаX ПутовањеуМрачнодоба

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00Мунзи 09.30Вилењаци 11.00Крвнасунцу 13.15КапетанКид 16.00Чуднијеодфикције 18.00Посрећилосе 20.00Вожња 22.00Лепшастранабеса 00.00Еротскифилм 01.00Еротскифилм

Лепша странабеса Отац четворо кћери нестајеињеговасупругаТери јесигурнакакојеонпобегао са својом секретарицом у Шведску.Имакошмареукојимањенмужводиљубавса томженом,будисесваубунилуиполакопочињедапије, да се напија из ноћи у ноћ. Неочекивано се заљубљујеуДенија... Улоге: Кевин Костнер, ЏоанАлен,ЛоренАмброс, Алиша Вит, Менди Мур, ЕрикаКристенсен Режија:МајкБендер (Синеманија,22.00)

07.00 Добројутро,Хрватска 10.00 Америка:Погледодозго,док. серија 11.10 Преуредитиилисе преселити?,док.серија 12.00 Дневник1 12.15 Спорт 12.35 Пркоснаљубав 13.30 ДрОз,ток-шоу 14.35 Речиживот 15.05 АлпеДунавЈадран 15.40 Пуномпаром 16.45 Хрватскауживо 17.45 НашииВаши 18.20 8.спрат,ток-шоу 19.10 Темадана 19.30 Дневник 20.08 Вечерас... 20.15 Глобалносело 20.45 Сусретисаутизмом,док. серија 21.40 Хоризонти 22.35 Дневник3 23.15 Другиформат 00.05 ЛудницауКливленду 00.25 Филм 02.20 Еурека

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 20.55 21.50 22.45 23.40

Сречни завршеци Какосамупознаовашумајку Штиклама до врха Џордан Украси мој дом Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Новине Водич за стил Тима Гана Породично благо Џина Симонса Управљање Вајлдом Хоуп и Фејт Сречни завршеци Какосамупознаовашумајку Живот у ауту Украси мој дом Лудница у Кливленду Секс и град Џордан Једном давно Секс и град Штиклама до врха Секс и град

Ургентницентар УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Краљевскиболесници Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Краљевскиболесници Монк Хаваји5-0 ПремијераУклеташкола Закониред Хаваји5-0

08.30Мојиџепниљубимци 08.50Ју-Ги-Ох! 09.10Вирусаттацк 09.40Флешпојнт 11.25 ТВпродаја 11.45 Ексклузивтаблоид 12.05Крвнијевода 13.15Ружаветрова 14.05СулејманВеличанствени 15.10Флешпојнт 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00СулејманВеличанствени 22.20Кости 00.55Шорау3,филм 02.20Астрошоу

СЕРИЈА

Кости

ДенијелПанабејкер

Кућадивова УградићуРивертонууИндианикошаркајеначинживота,атосевидиипопопуларности успешне гимназијске кошаркашке екипе Ривертон Џајантс.Међуонимакојиздушнонавијајузамладекошаркашејеи17-годишњиРоберт Гартланд, чији је најбољи пријатељ Мет и највећа звездатима... Улоге:  Хали Џоел Осмет, РајанМериман,ДенијелПанабејкер,КенетМичел Режија:РастиГорман (ХРТ2,20.00)

20.00 21.45 22.35 23.20 23.45 00.30 01.15 02.00 02.30

МалаТВ Веселетројке Телетабис ЖивотсДереком Времепловци Школскисат ИдемонапутсГораном Милићем Филм Инцидент,филм Школскисат Регионалнидневник Долинасунца ДорисДраговић,снимак концерта Док.програм МалаТВ Гламурознепосластице1, док.серија Кућадивова,филм Топгир14,док.серија Злочиначкиумови Дваипомушкарца Еурека Поштеноипремазакону Лудиодљубави Сексиград2 Ноћнимузичкипрограм

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.55 01.50

Поноћникаубој БожјаслужбеницаАгнес Удатазамафију Војничине Кадилакмен СлучајФаревел Коракиспред Смртоноснемисли БенииЏун Петминутараја Еротскифилм Еротскифилм Еротскифилм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Састанакнаслепо Музикаукрви Биографија-БилМареј ПоследњицигларуАмерици Срцепунокише ЕкстремниХоливуд Немогућебекство Усамљенабелажена2 ЕкстремниХоливуд АмберФреј:Сведокоптужбе ЕкстремниХоливуд Суроваказна Прождирућаигрица Пренегоштосеонпробуди

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 11.45 13.30 15.10 16.00 16.35 17.25 18.25 19.00 19.30

АлишаВит

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20

Бренан и Бут истражују људске остатке нађене за време велик е квартовске журке. Политичке сплетке, тајнеискандалидајувећини комшија добре мотиве за убиство па Бренан, Бут и Свитс морају добро да истраже как о би пронашли кривца... Улоге: Емили Дешанел, Дејвид Бореаназ, Ерик Милеган, Тамара Тејлор, Џон ФренсисДејли Режија:БериЏозефсон (РТЛ,22.20)

ЕмилиДешанел

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 00.55 01.50

03.00 09.15 09.30 15.45 18.00 18.30 21.00 21.05 22.05 22.10 00.10 00.15 00.20

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство У потрази за забавом Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Сам у дивљини Више од преживљавања са Лесом Страудом Дајнамо,чудесни мађионичар Преваранти на делу Сам у дивљини Више од преживљавања са Лесом Страудом

Тенис Мотоспортови Тенис Фудбал Тенис Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Једрење Голф Тенис

Сишао Рашо с планине у војвођанске питомине

Петак, 21. јануар 1994. Понедељак, 24. јануар 1994. Постоји један стари дечји марифетлук из вреОсвануо прави зимски дан. Све бело, дрвеће украшено сребром, али цене нису тако идиличне. мена кад су недељом по парковима и променадаХлеб од јутрос кошта 6,5 милиона. Деса хтела да ма свирали војни дувачки оркестри. „Штос„ је мења потпетице на чизмицама, али одустала јер у био да се дувачима покаже лимун, на шта је сле„Полету„ јој траже 120 милиона (последњи чек од дило инстинктивно лучење пљувачке и, на вес епензије је 7,8 милиона!) Атракција дана вест да је „главни„ понудио опозицији формирање владе народног јединства. Разговарао је са Ђинђићем, Вуком, Агоштоном и Минићем, од радикала био позван Николић, али није хтео да се одазове „јер су у информативној блокади„. Коштуница се не помиње. Субота, 22. јануар 1994. Данас сам, први пут у животу, купио „Борбу„ на чек. Готовине у банкама нема, па је пет слободних милиона с Десиног рачуна таман „легло„. Вукица из Нерадина пет литара млека наплатила 2,5 ДЕМ. А почело је од једне. Деса од Милана сазнала да је његова бивша жена, Сашина мајка, Љуби- Недела у Сарајеву нико не признаје ца, рањена у Сарајеву. Изгледа у руку, по свој при- ље малих неваљалаца, оркестар је обавезно „залици лакше, јер није у болници него код куће. Зајед- рибао„. Јуче запис ах да је, наводно, све спремно с мужем, пензионисаним професором Економ- но за старт „супердинара„, што је најављивано ског факултета др Момиром Ћећезом, неће да напу- уз велику помпу. Пензионери, који је по обећасти град. Деса разговарала и са Сашом у Лондону, њу требало први да приме нове динаре, чекали али је договор да јој то не кажемо јер је веома веза- су од раног јут ра пред банкама, али узалуд. Тана за мајку и то би је страшно погодило. Каква су ко је чит ава парада већ на старту закаснила (јеово времена кад се ни о таквим стварима деци не дино су ужички пензионери добили нешто новца). Дакле: ко је дувачком оркестру показао лисме рећи истина? мун? Недеља, 23. јануар 1994. Данас је требало да се конституише новоизаСве струне информативних емисија затегнуте за старт „супердинара„, како га назва аутор, сад већ брана Народна скупштина Србије. Социјалифамозни „деда Мраз„ или „деда Аврам„, који је стички кандидат је Зоран Аранђеловић, а опозипристао да буде гувернер НБЈ-а. Чули смо и да је тај циони проф. Росић из СПО-а. Цело поподне продинар „покривен златним и девизним резервама, тиче у иступању опозиционара, претежно радишто нема ниједна валута на свету!” Можда је то тач- кала, који су, овога пут а веома аргументовано, но јер је обим динарске емисије примерен сада- оспоравали „лик и дело„ СПС кандидат а. Неувишњем нивоу привреде, али шта ће бити сутра, ако јено му крешу у лице све замерке на претходни рад и оспоравају СПС-у морално право да предајбоже, дође до привредног успона? Данас поново вести о смрти у Сарајеву. На не- тенд уј е на манд ат предс едн ика Скупш тин е. срећу, опет деце. Граната пала на једну школу на Предлажу им да, у име сношљивих однос а у Алипашином пољу и убила шесторо деце од 4 до Скупштини, повуку своју кандидатуру. После 12 година која су се ту играла. Муслимани оптужу- онога што су му све рекли опозициони посланију Србе из Неџарића, Срби недело приписују му- ци, Аранђеловић би се морао повући, али он при слиманима који, наводно, хоће да изнуде интервен- крају расправе покушава да изиграва човека ком цију НАТО-а, а УНПРОФОР не може да установи је испод части да се упушта у расправу о изречеодакле је мина лансирана. ним чињеницама. Да ли нема чиме да их оповргЈош се претходна вест није охладила, долази но- не или је од врсте људи којима пљунете у очи, а ва, исто ужасавајућа: муслимани у Мостару артиље- они мисле да киша пада? Током одлучивања најријском гранатом убили четворо деце на једном већи проблем је став две мањинске странке. Пригралишту у хрватском делу града. За то време вој- во Агоштон (ДЗВМ) изјави да они „не желе да ни коментатор Лазански разглаба о томе колико би буду језичак на ваги„ и неће глас ати ни за једног стотина тона експлозива, у случају војног ангажова- кандидат а! Да ли је могуће да је у пит ању само ња, морао да баци НАТО да би убио једног српског његова конфузија? А то су пет гласова који одлувојника. Једино је заборавио да каже колико је гра- чују и ако не глас ају јер, с обзиром на тесну вема експлозива потребно да се угаси неколико дечјих ћину (127:123), опозиција нема шансу. И албанживота. Какав морбидан спој војничке теорије и ска коалиција (два посланика) из Бујановца има праксе! исти став. После глас ања, Аранђеловић има 123 У касне сате постаје јасно зашто се Караџић, да- глас а (сви социјалисти), Росић 118, уз три неванима и данима гостио (све уз ТВ пратњу) по Су- жећа листића, и пет недостајућих ДЗВМ-а. Седботици, Врбасу, Зрењанину... Дошао да подупре ница се прекида и избор наставља сут ра, ваљда с одлуку своје србијанске филијале СДС-а да при- новим кандидатима, ако социјалисти ноћу не отступи у коло формирања јединствене странке за крију неко ново „Колумбово јаје„. „све српске земље„, којој ће он бити на челу. УсИзбори у РСК завршени су осредњим одзивом пут, изјави да ће нови динар бити и монета њего- бирача. Дописници РТС-а тврде да Мартић води ве „републике„, која има одговарајућу златну и де- с малом предношћу. (У првом кругу Бабић „тувизну подлогу(!?) Још само да се покрене произ- као„ Мартића с 2:1). Шта рећи? „Тиха вода брег водња и тако то... рони„, а тек бујица? Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

sreda23.januar2013.

dnevnik

23. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

Могуће је да данас у потпуности променитесвојстилоблачења.Што се тиче пословне сфере вашег живота,стварисеодвијајуужељеном правцу.Наставитекаоидосад.

BIK 20.4-20.5.

Данас се ослоните на интуицију. У могућности сте да осетите шта људиизвашеоколинежелеодвас, а такође, успешно предосећате какве бисте пословне потезе могли повући.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Обратитепажњунаинформације којећетеданасдобити,бићевамод великекористиупослукојимсебавите. Такође, окрените се неким групним активностима или усавршавањузнања.

Данјеидеаланзаславље,аразлог је успех на професионалном плану. Вероватно сте у последње време вредно радили и успели да поправите финансијску ситуацију. Будитепоноснинасебе. Овајданјеидеаланзасклапање новихпријатељстава.Приличносте комуникативни и лако започињете разговор,чакисастранцима.Такође,данјеизузетноповољанзаучењејезика.

Окупиранистепосломкојипочиње да даје резултате. Наставите у том правцу, на добром сте путу да остварите оно што сте замислили. Уколико имате жељу, промените животнипростор.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Посао који радите, а тиче се вашегдомаилисеодвијаудому,данас доноси очекиване резултате. Члановипородицесутакођевољни даприскочеупомоћ.Изађитеиму сусрет.

Планетарни аспекти позитивно утичунакомуникацијуимоћубеђивања.Људиувашојоколинићеупијатисвакувашуреч.Бићетеприличносугестивнитеискориститеситуацијудоктраје!

Пословнеактивностиукојимасте недавно учествовали данас доносе првиновац.Осећаћетесеприлично оптимистичноииматемногоразлога да будете срећни. Време је за славље!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Могућеједаразмишљатеоангажовањунанекомпројектуедукативногкарактера.Иматевишаквремена које бисте да уложите у бављењенекимволонтерским,хуманитарнимрадом.

Интуитивнијистенегоиначеито искористите што је више могуће. Уколико обавите један телефонски позивипослушатеунутрашњиглас, убрзо бисте могли добити нову пословнуприлику. Данасстеизузетнооптимистични у погледу своје будућности. Највероватније сте примили неке дугоочекиване добре вести које се тичу ваше породице. Очекујте наследствоодрођака.

TRI^-TRA^

ЏениферЛопез упаници V REMENSKA

PROGNOZA

Сувоипроменљиво

Vojvodina Novi Sad

5

Subotica

3

Sombor

5

Kikinda

4

Vrbas

5

B. Palanka

5

Zreњanin

5

S. Mitrovica

6

Ruma

7

Panчevo

6

Vrшac

4

Srbija Beograd

6

Kragujevac

7

K. Mitrovica

9

Niш

10

ПевачицаЏениферЛопез (44) кажеда,какојегодинестижу,све јевишеустрахудаћејењендечко, плес ач Каспер Смит (26), оставити баш због разлике у годинама. „Питала сам га: ‘Зашто не нађеш млађу девојку? Шта ти хоћешодмене?’Честосепитамдо кадаћеоводатраје„,реклајепевачица. Џениферјеизјавила дасуњих двоје срећни заједно, али више не верује у постојање принца на беломкоњуизбогтога је посталасумњичава. „Нашаомисепослеразводаи помогаодазалечимране.Садаје све другачије, уживамо у љубави,алиникадсенезнаштаноси нови дан. Морам бити опрезнија”,реклајеЏенифер.

Evropa

НОВИСАД: Већиномсувоипроменљивооблачно.Ветарслаб западни,крајемданајугоисточни.Притисакоконормале.Јутарња температура0,амаксимална5степени. ВОЈВОДИНА: Раноујутрупонегдесуснежицаивлажанснег,а токомданавећиномсувоипроменљивооблачно.Ветарслабзападни,поподнејугоисточни.Притисакоконормале.Јутарњатемпература-2,максимална7степени. СРБИЈА: Сувоузделимичноразведравање,најпреназападу. Срединомданамогућакраткотрајнакишаисуснежицауцентралнимпределима.Ветарујутруслабзападни,поподнејугоисточни. Притисакоконормале.Минималнатемпература-2,амаксимална 10степени,назападуијугу. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Сутрамалотоплије,наоблачењесјугадоносикишукрајемдана.Упетакзахлађењесаснегом.Усуботујошхладније,снегпрестаједокраја дана.Унедељувећиномсуво,понегдеслабснегуцентралним пределима.

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗА: Повољнозавећину хроничних болесника. Опрез се саветује особама са осетљивим нервним системом. Могућа је несаница. Свим учесницимаусаобраћајусаветује се појачанапажња.

Madrid

7

Rim

11

London

2

Cirih

0

Berlin

-5

Beч

-1

Varшava

-7

Kijev

-5

Moskva

-10

Oslo

-7

St. Peterburg -7 Atina

16

Pariz

1

Minhen

0

Budimpeшta

-3

Stokholm

-6

VIC DANA ДобиоБосанацпосао. -Садтијеплата300 евра, акаснијећебити 500 -кажемушеф. -Ништа, доћићу ја ондакасније -одговориБосанац.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

231 (-18)

Slankamen

334 (-4)

Apatin

308 (-19)

Zemun

388 (-8)

Bogojevo

284 (-15)

Panчevo

392 (-8)

Smederevo

528 (-10)

Baч. Palanka 298 (-10) Novi Sad

288 (-10)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

177 (1)

S. Mitrovica

376 (-6)

Tendencija porasta

Senta

239 (0)

Beograd

340 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

326 (-6)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

90 (10)

TISA

-14 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

88 (16)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 23.januar 2013.