Issuu on Google+

OLIVER ANTI], SAVETNIK PREDSEDNIKA SRbIJE

PAJTI] NAJAVIO DEKLARACIJU O ZA[TITI PRAVA APV

Direktni pregovori o Kim sa EU i SAD str. 2 N

NOVI SAD *

E

D

Ne}e nam Vojvodinu pretvoriti u NVO E

Q

N

NEDEQA 07. APRIL 2013. GODINE

str. 2

I

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXXl BROJ 23758 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

NASLOVI

NENAD ^ANAK

Do{ao je kraj izgovorima str. 2

Teofil Pan~i}

Beda spadawa na sebe

milorad Pupovac

Tesla banka nije propali projekat

\or|e Randeq

Ne{to je i pojeftinilo

INTERVJU NEDEQE

S R b I J A SE D I g L A IZ bL A T A FA R m E I V E L I K O g b R AT A I H U m A N O [ ] U D O K A Z A L A D A JO [ U V EK P O S T O J I

Tijana Palkovqevi}

Prohladno Najvi{a temperatura 12 째S

Foto:S.[u{wevi}

str. 12

SVE JE mOgU]E KAD JE NEmOgU]E

str. 6

UTICAJ TZV. ZAKONA O ZA[TITI MONSANTA NA SUDBINU GMO U SRBIJI

Prasi}ima je svejedno, seqacima ba{ i nije

str. 5

IMA LI SRBIJA POTENCIJAL DA PRIVU^E I PENZIONERE IZ BELOG SVETA?

Daleko smo mi od penzionerskog raja

str. 5

Foto:N.Stojanovi}

Pri~a o GMO ponovo je zakucalanana{avrata,mo`da iozbiqnijenegoikadadosada.Naime,prenekolikodana su ameri~ki zakonodavci dali zeleno svetlo za akt koji velikiMonsanto,kaoisli~nekompanijekojesebaveistra`ivawem i proizvodwom GM kultura, {titi ih od eventualnihtu`bizbogmogu}eg negativnog uticaja GMO na zdravqe qudi. Naizgled, {tanasbriga{tasede{ava utu|emdvori{tu.E,nijeto takojednostavno...


2

nedeqa 7. april 2013.

BOJANPAJTI]NAJAVIODEKLARACIJUOZA[TITIPRAVAAPV

CITATI

Ne}enamVojvodinu svestinaNVO!

P

Najva`nije predizborno i neposrednopostizbornoobe}awevaskojistedobilinarodno poverewe da u burnom i smutnom vremenu vodite dr`avni brod Srbije bilo je da ni pod kakvimuslovimane}etenipredati,niizdati,niprodatiKosovo i Metohiju. Mi, arhijereji SPC,uverenidapredstavqamo i izra`avamo stav svih wenih vernika, smatramo svojom svetomdu`no{}udavasnatoobe}awepodsetimoidao~ekujemo, kaoiogromnave}inana{egnaroda,dagaodr`ite Irinej, srpskipatrijarh

Da~i}:@elimo nastavak PremijerSrbijeIvicaDa~i} izjavio je da Beograd `eli da nastavi pregovore s Pri{tinom, ako treba i direktne, bez evropskogposredovawa,iporu~io da Srbija ne mo`e da prihvati sada{wi predlog Brisela,alinidagaodbijejerutom slu~aju ne bi dobila datum za po~etakpregovorao~lanstvuu EU. „Srbija `eli da se okrene ka budu}nosti, dakle da re{i pitawe paralelnih struktura, na|e na~in da se Srbi integri{u u pri{tinski sistem. Ali predloziKosovasuponi`avaju}i, neprihvatqivi, neprimewivinaterenu”,rekaojepremijer.

redsednikVladeVojvodine dr Bojan Pajti} najavio je da }e pokrajinski parlamentusredudonetiDeklaraciju o za{titi ustavnih i zakonskih prava APV jer, kako je objasnio, „velikave}inagra|anajasnovidi dasetapravanepo{tujuipovre|uju”. „Deklaracija }e ozbiqno upozoritinatodanepo{tovawe na~elaautonomije,ustavnihizakonskihre{ewa,slabipravnudr`avu i evropsku demokratsku praksu. Time se ugro`avaju stabilnostinormalnofunkcionisaweodgovornedr`ave”,poru~ioje Pajti}upisanojizjavizajavnost. Po wegovim re~ima, sada{wa republi~ka vlast „mora imati snage da podnese teret pogubne politike na Kosovu devedesetih godina”i„moraste}isnagedadonese te{ke, ali dalekose`ne odluke”, napomiwu}i da Vojvodina daje punu podr{ku republi~koj vlasti da se jasno opredeli za evropski put Srbije. „Ali, Vojvodinanesmebitipoligonnakojem }eseiskalitibesifrustracija zbogiznu|enihinepopularnihpoteza. Skup{tina Vojvodine ne}e pristatinatodaseVojvodinai pravawenihgra|anasvedunaneku neobaveznu formu, poput nevladine organizacije, lova~kog iliribolova~kogdru{tva”,naveo jePajti}. Predsednik pokrajinskog parlamentaI{tvanPastorpotvrdio jeuizjavi„Dnevniku”dajeDeklaracijau{lauskup{tinskuproceduru,datjenalogdabudeprosle|enaposlanicimaisobziromna to da se radi o predlogu Vlade APV, izvesno je da }e biti uvr{tenaudnevnired.„[toseti~e Saveza vojvo|anskih Ma|ara, mi

Briselutreba re}i„ne” n Pi{e: Oliver Ivanovi}

S

INTERVJU

porazumsaPri{tinom ne treba prihvatiti!Tejepregovore inicirala Evropska unija sa proklamovanim ciqem da se odr`i krhka stabilnost, koja je na KosovuiMetohijistvorenauposledwih nekoliko godina. Me|utim,nakrajusuodnasprakti~no zatra`ili priznawe kosovskenezavisnosti. ImamutisakdaseEUpovela istra`ivawima javnog mnewa, po kojima Kosovo gra|anima Srbijevi{enijetolikova`no pitawe. Ali Kosovo je itekako svuda oko nas. Kosovo je samo potisnuto, ali ne i skloweno iz sfere interesovawa obi~nog~oveka.Onojetu~impro|u prve dnevne brige zbog lo{e ekonomske situacije, siroma{tva,neizvesnosti... No, to o~igledno nisu razumeli neki va`ni me|unarodni krugovi, ve} su pohitali da pritisnuaktuelnuvladu,nebi lipitaweKosovadefinitivno „re{ili”.Stogasunamiponudili veliko ni{ta, o~ekuju}i da ipak priznamo kosovsku nezavisnost, direktno ili indirektno.Atoje,naravno,potpunoneprihvatqivo. Datum za po~etak pregovora sa EU, kako sada stoje stvari, ne}emodobitisveidapotpi{emo ponu|eno. Ali ~ak i da mo`emo da ga dobijemo, datum sam po sebi nije dovoqno zna~ajan, i ni na koji na~in ne bi smeodadovodiudilemuqude kojidanasvodeSrbiju.Pritome,daserazumemo,nisamprotivnik ~lanstva Srbije u EU, naprotiv. NamaEUjesteva`na,aline zato{to}etoautomatskizna~iti ogroman priliv kapitala i stranih investitora, „{unku nasvakomstolu”,kakoto~esto predstavqaju evrofanatici.

Va`no nam je strate{ko partnerstvo s Unijom, kao moderno ure|enim sistemomkojemte`imo,aliputibrzina ipakmorajudazaviseiodnas. Reforme koje EU tra`i mi moramo dasprovedemo,alinezbogperspektive ~lanstva, ve} zato {to je to jedan od preduslova da na{i gra|ani `ive boqe. Stabilizacijainstitucija,ja~awepravnogsistema,ure|ivawe sfere ekonomije... moraju biti va`niji nama nego kontrolorimaizBrisela,Berlina,Pariza. Zato se zala`em da umesto nekakve maglovite pri~e o datumujasnoiotvorenouutorak ka`emo Briselu – „ne”. I da u isto vreme poru~imo ~lanicama EU da }emo jednostrano otvoritipoglavqa23i24,kojaseodnosenapravosu|eitemeqnaprava,akojasuprvana tapetunakonzvani~nogpo~etka pregovoraopristupawuUniji. Naravno, za takav pristup morabitiostvarenojedinstvo unutar Vlade. Drugi put su izbori.Jer,ionisure{eweunovonastaloj situaciji. Naprosto, Vlada je legitimna samo doksedr`ina~elaiprincipa koja je propagirala u kampawi. A ako do|e do zaokreta, odnosnoprodajeilipredajeKosova, tadaonaobjektivnomorapreispitatisvojlegitimitet. Ali svakako nisam za to da se u ovom trenutku delegira odgovornost na Narodnu skup{tinu.Tonijenisvrsishodno, jersepretvaraudebatuzaTV kamere, niti po{teno, s obziromdajeupitawupoigravawe sanajtananijimose}awimagra|ana.Zaodlukukoja}ebitidoneta Nikoli}, te Vu~i}, Da~i} i cela Vlada, moraju da preuzmupunuodgovornost. (autor je jedan od lidera Srba sa KiM)

[tapi{eu Deklaraciji?

}emouponedeqakimatisednicu Predsedni{tva,inawoj}emozauzeti definitivan stav prema ovom dokumentu. Moram, me|utim, da ka`em da nismo bili ukqu~eniuizraduDeklaracije.S drugestrane,na{jena~elanstav da podr`avamo sve napore koji idu u pravcu za{tite ili ostvarivawa ideja koje su vezane za autonomijuAPV”,rekaonamjePastor,kojijeiliderSVM. Srpska napredna stranka osudilajenameruVladeVojvodinei oceniladaDeklaracija,„kojaobilujeproizvoqnimkvalifikacijama i zamenama teza o navodnoj ugro`enosti Vojvodine”, zapravo predstavqa poku{aj pokrajinske administracije i samog Bojana Pajti}a da trinaestogodi{wu vladavinu, prepunu neuspeha i zloupotreba, predstave u novom svetlu,izbegavaju}iupotpunosti politi~ku i svaku drugu odgovornostzastaweukojemjedanasVojvodina.

INTERVJU

Uzakqu~kuPredlogadeklaracije o za{titi ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, u koji je „Dnevnik” imao uvid,konstatujesepojava„vi{estruke povrede Ustavnih principa i zakonskih regulativauodnosunapravainadle`nostiorganaiinstitucijauAPVojvodini”.Utomsvetlu Skup{tina AP Vojvodine, navodi se daqe, poziva republi~ke organe i institucije „da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih samouprava, uzja~aweme|usobnesaradwe, unaprede nivo po{tovawa propisanih procedura, kao i nespornihpravaiobaveza”. „Srpska napredna stranka pozivasvepoliti~kestrankeigra|ane Vojvodine, da sna`no, politi~kim sredstvima odgovore na tekstDeklaracijeiuka`unapotrebu o~uvawa dr`avnog jedinstva,Ustavaizakonauna{ojzemqi”, poru~io je potpredsednik SNSIgorMirovi}.IDemokratska stranka Srbije smatra da se radionovomultimatumuzarazbijawe zemqe. „Potpuno je o~igledno da je re~ o sinhronizovanom spoqnom i unutra{wem udarunaSrbiju.Pajti}jepolugaspoqnihsilazaunutra{wudestabilizacijudr`ave”,naveojeportparol DSS-a Petar Petkovi}, oceniv{i da predsednik Vlade APV „iznutraru{iSrbiju”. n E. N. L.

OLIVERANTI],

Mo`dada direktno D

r`avnivrhdoutorkamoradadoneseodlukuotome da li }e prihvatiti sporazum sa Pri{tinom, ili }e ga, pak, odbiti, rizikuju}i pri tome da za du`e vreme udaqi Srbijuodevropskogputa.Preti liSrbijiopasnostdaseostvare ona sumorna predvi|awa: „Ni EU, ni Kosovo”? I ima li, realno,jo{uvekprostorazakompromis sa Pri{tinom, pitali smo prof.drOliveraAnti}a,savetnikapredsednikaRepublike. – Na{a strana je dokazala pred celim svetom da smo za kompromis, ali on podrazumeva iznala`ewere{ewakoje,uzodgovaraju}e ustupke, u osnovi zadovoqava obe strane – ka`e za „Dnevnik”profesorAnti}.–Mi smo sve u~inili da dosegnemo „zlatnusredinu“,alidrugastranapreti,ucewuje,vre|ainepristajeninakakvorazumnore{ewe. Aleksandar Vu~i} je na ovakavstavHa{imaTa~ijadaoadekvatanodgovor.Kona~no,mo`da bismo trebali da pregovaramo direknosaSADiEU? l ^ak i da se postigne povoqnijisporazumodovogkojijesadanastolu,zaSrbesa severa KiM to ne}e biti dovoqno.Mo`eliseuop{teizbe}ipoliti~kikonfliktBeogradiMitrovice? –Naravno.Jer,netrebasmetnutisumadasuupregovara~ki proces ukqu~eni kako predstavnici Srba sa severa Kosova i Metohije, tako i oni iz drugih krajevaPokrajine,abi}eukqu~enaiSkup{tinaSrbije.

l Nedavnosteuzrazilibojazan da nas Evropa zapravo ne}e. Koje su nam opcije u tom slu~ajunaraspolagawu? – Nije tajna da se neke mo}ne dr`ave iz EU neraspolo`ene za daqe{ireweevropskezajednice, aposebnonisuradedavideSrbijuuwoj.Me|utim,upoliticiovek postojesolucijeili,najmawe,alternative.Velikesuimo}neprivredeRusije,Kine,Indije,Brazila,aliimnogihmawihnoipakbogatihdr`avaBliskogIstoka,Ju`ne Amerike, Afrike, Azije, sa kojimasemo`e–itreba–uspostavitiboqai{iraekonomskai svakadrugasaradwa. l Da li je do{lo vreme da sepovedeotvorenirazgovaro promeniUstava? – U na{oj istoriji, na`alost, punojdiskontinuiteta,bilojene samopromenaustava,ve}idono{ewaisadr`inskipotpunonovih ustava. Promewene okolnosti uvek u pravu izazivaju promene, jernu`dazakonmewa. l PoVama,jeliSrbijabli`a rekonstrukciji Vlade ili novim izborima? Jeste li Vi li~nozadovoqnikakojedosadaradilaVlada? – Prvi deo pitawa umnogome zavisi od (ne)uspeha pregovora o datumu. Vlada radi u veoma te{kimuslovima,sa,bezsumwe,nasle|enim problemima, koji se prote`ujo{od1946.godinepado prethodnevlade.Zautehuje{to su sada{wi glavni politi~ki akteri neuporedivo odgovorniji u odnosunaranije.Sdrugestrane, izgleda paradoksalno da najte`i

NENAD^ANAK,LIDERLIGESOCIJALDEMOKRATAVOJVODINE

Do{aojekraj jeftinimizgovorima L

iga socijaldemokrata Vojvodine najavilajepodr{kudr`avnomvrhuuSkup{tini Srbije ukoliko se opredeli za nastavak evropskog puta. Lider LSV Nenad ^anakobja{wavadaje„do{lovremedaKosovo, koje je uvek predstavqano kao ’najskupqa srpskare~’,zapravokona~noprestanedabudenajjeftinijire`imskiizgovorzasveneuspehe”. –Nikovi{enepitaSrbijudalitrebaili ne treba da potpi{e sporazum sa Pri{tinom.Predwomjezapravosamoodlukadali jespremnadaratifikujestawestvarinaterenu ili }e nastaviti da se pona{a kao te`ak invalid koji je u nesre}i izgubio noge, alijeidaqekivan{tomusecipelenesla`u s bojom kravate – ka`e ^anak za „Dnevnik”.–Milo{evi}evskaSrbijaisvipotowi eksponenti te politike neprestano su podgrevalizabludu-aidanasto~ine-dasetreba pona{ati kao velika sila. Ali na svetu imasamonekolikovelikihdr`ava,sveostalesumale.Amaledr`avesvojteritorijalni integritetisvojustabilnostmogudaodr`e samoiiskqu~ivopoliti~kimputem.Kosovo je1912.godineratomosvojenoa1999.jeratom izgubqeno. I svojevrsna je istorijska pravdato{tojepotpisivawedrugogdelaKumanovskogsporazuma,odnosnopotpunekapitulacije,predonimakojisunasidovelido Kumanova,itonesamogubqewemrata1999, ve} vo|ewem svih ratova na podru~ju SFRJ tokomdevedesetihzara~unnacionalisti~ke ideologije. l Kakve}ebitiposlediceukolikoSrbijaipakkrenedrugimputem? –Biobitoaktsamoubila~kogvezivawaza Rusiju.Kadka`emsamoubila~kog,nemamjanikakvuiluzijunioEUnioSAD.Nekriti~kipodr`avatiwihovupolitikujenaprostobesmisleno.AlismosaEUipakuspostavilitakve odnosedajeona,poma`u}inamuproteklim godinama,barempokazaladobruvoqudaSrbija krene putem elementarnog ekonomskog oporavkairazvojademokratskogdru{tva.Ruskastranatonijeu~inila,ve}jesvesvodila naverbalnupodr{kuuzistovremenoodobravawe nepovoqnih kredita i isisavawe supstance kroz aran`mane kakav je kupovina NIS-aza{akudolara.Alitodobardeodr`avnogvrhanesmeine}edaprizna.Kao{to

DalijePajti} ozbiqan? Nenad^anakjenajaviodavrhLSVtek trebadaseizjasnioDeklaracijioza{titiustavnihizakonskihpravaAPV,kojuje najavioBojanPajti}.„Usvakomslu~aju,nadamsedadrPajti}ovogputa,zarazliku od svih dosada{wih slu~ajeva, zaista i misliozbiqno”,rekaonamje^anak.

Listazaodstrel l PoslanicimaLSVBojanuKostre{u i \or|u Stoj{i}u zapre}eno je smr}u. Dali}ewihovodaqeu~e{}euraduNarodne skup{tine biti uslovqeno pronala`ewemodgovornihzatepretwe? – Ne, ali svakako da o~ekujemo od dr`avnihorganadauradesve{tojedowih. Izlo`enost pretwama smr}u za mene je svakodnevicamawe-vi{eve}dvedecenije.Me|utim,ovo{tosedoga|aposlanicimaLigedokazjedauop{tenijeupitawu ^anak, kao konfliktna li~nost, ve} da svakaideja,kojasesuprotstavqauvre`enom„nacionalnoosve{}enom”na~inurazmi{qawa,akojijeuSrbiji,na`alost,dominantan,dospevanalistuzaodstrel.I bojimsedajesamopitawevremenakada }esenekaodpretwiiostvariti.

ne sme i ne}e da prizna da odustanak od evropskogputaija~evezivawezaRusijusvakakonebivratiloKosovopodokriqeSrbije, ve}bisamododatnonanelo{tetusrpskojzajednicikojanatomKosovu`ivi. l Me|utim,srpskazajednicanaseveru Kosovujasnojeporu~iladajojnepadana pametdaprihvativlastPri{tine? –Verovatnobidr`avnomvrhubilolak{e kadabisadapadalebombepowihovimina{imglavama,padastavqawepotpisaprika`ukaopatriotski~in„danarodnestrada”. Alikakobombinema,briselskiparaf}esamozna~itipriznawekrahaneuspele,odsamog po~etkanapropastosu|enepolitike.Jer,celapri~aoKosovuposledwihdecenijasamoje nadgorwavawe u patriotizmu. Na`alost, tih nekolikoop{tinanaseverujenajvi{eslu`ilo turbonacionalistima, koji su tu ogromnu qubavpremasrpstvunapla}ivalijo{ve}im koli~inama novca otetog od obi~nih gra|ana kojisuodlu~ilidanaKosovuostanu.Uostalom,akosebrinemooSrbimanaKosovu,pane `ive oni samo u ~etiri op{tine na severu. Ili su preostali otpisani, kao {to su bili otpisani i svi Srbi koji su `iveli van srpskih autonomnih oblasti u Hrvatskoj. A i taj konceptsrpskihautonomijaizdevedesetihje propao, jer samo se treba setiti kako su se onerelativnobrzopretvaraleugetoe izkojihsuposlequdilakoproterivani. l Ve}seuvelikospekuli{edabiVojvodina, kako god da se rasplete kosovsko-briselski ~vor, mogla biti kolateralna{teta? –Vojvodinajeuvekkolateralna{teta,ali nesticajemokolnosti,ve}zbogtoga{tose politi~kom voqom kola uvek na woj slamaju. Recimo,upore|ivaosam{tatra`iBeograd i {ta nudi Pri{tina. Kada bi to {to Beo- grad tra`i za zajednicu srpskih op{tina imala APV, ja bih se istog trena politi~ki penzionisao,jerbitozna~ilodajeprakti~nosve{to~inisu{tinskuautonomijuVojvodineostvareno.Kadabi,pak,APVimalaono {to nudi pri{tinska strana, priznao bih s punimuverewemdajeVojvodinanajzadnapravilaozbiqaniskorakusmisluautonomije.A Vojvodinanemanijednonidrugo.Ima}ekada sezatoizbori. n Miroslav Staji}


nedeqa 7. april 2013.

SAVETNIKPREDSEDNIKAREPUBLIKESRBIJE

KARMA KOMA

pregovaramo saEUiSAD

resori imaju boqe efekte u odnosu na one “lak{e”, iako su ovi drugi ne samo mawe optere}eni, ve} su gotovo li{eni tenzija i cajtnota. l A o~ekujete li da }e uskorobitiizborauVojvodini? – [to skoriji izbori u Vojvodini bili bi blagotvorni kako za Pokrajinu, tako i za Srbiju kao celinu. l Kolikojezaborbuprotivkorupcije,aliizasamu pravnu dr`avu, problem {tonajaveakcijapolicijei tu`ila{tvanajpreosvanuu pojedinim medijima? I da lijetimeugro`enoijedno odosnovnihqudskihprava, pretpostavkanevinosti,ka-

kototvrdeizpojedinihpoliti~kihpartija? – Kako bi to rekao veliki profesor sa Prinstona, to je relativna stvar. Moglo bi se re}i i da pomenute najave {aqu upozorewe osumwi~enima da boqe pripreme odbranu. Naravno, bitno je da nema politi~kog pritiska na pravosudne organe, ali isto tako je va`no da se ne stvara atmosfera lin~a - a tu novinari imaju najzna~ajniju ulogu. A meni se ~ini da upravo novinari `eqni senzacije, dakle tira`a, i to ne retko, zloupotrebqavaju mo} sedme sile, a kada ih neko kritikuje onda se skrivaju iza slobode {tampe, li~ne ugro`enosti...

3

l Kako gledate na zahtev zaprodu`eweipro{irewe dejstvatzv.zakonaolustraciji? – Ni jedna pravno ure|ena demokratska adr`ava nema takav zakon, jer on zbog svoje nedovoqne pravne odre|e no sti pro iz vo di vi sok stepen pravne nesigurnosti. Ta kav pro pis je opa sno oru`je u rukama vladaju}e ve}ine, jer daje mogu}nost za ~istke – otuda i poreklo re~i lustracija – staqinisti~kog tipa. Uostalom, gotovo petnaestogodi{wa neprimena ovog propisa najboqe govori o wegovoj opasnoj prirodi. n Miroslav Staji}

Bedaspadawanasebe o{toimneuspevadaosvojeVojvodinu,upiwu se iz sve snage da je obesmisle. Ukinuti je ne mogu–anijedanisukadgodpoku{avali,kadsu sedruga~ijezvali,alisuistoovobili–alizatogledaju kako bi od we napravili politi~ko, ekonomsko, pravno i institucionalno Ni{ta, prazninu koja otu`noodjekuje,formubezsadr`aja. Odavno je sve ovo jasno svakome ko nije izabrao da `murikroz`ivotiodavnosetometrebalosuprotstaviti,otvoreno,bezkalkulacijakojeni{tazapravoni nedonose,jernemabalansaplusevaiminusakadima{ posla s ovakvima: sve su samo minusi. Kako god, boqe ikadnegonikad,vojvo|anskijepremijernajavioDeklaracijuoza{titiustavnihizakonskihpravaVojvodine kojubiSkup{tinaVojvodinemoglaizglasative}usredu. Povod su ovome dodatna protivzakonita, te ~ak i ovakonakaradnomustavusuprotstavqenakresawalegitimnihpravaiprihodaVojvodine,asu{tinskijerazlogdubqiisveobuhvatniji:oviskojimaimamoposla Vojvodinukaoioleozbiqnupoliti~ku,institucionalnu, ekonomsku i kulturolo{ku ~iwenicu naprosto ne mogudatrpe.Jednomsujeve}skoropaukinuli,naonoj hajdu~kojskup{tinipre~etvrtveka,itojeutrnu}epotrajalodvanaestgodina,aondajujevaqalopodizatiiz pepela.Pa,jelipodignuta?Kilavo,lako}emoseslo`iti.Moralojeimoglojetomnogoboqe,solidnijei hrabrije. Ali i tako kako je, to je debelo preko mere ovihkojisu(aktivnomipasivnomkrivicommnogihod nas)ponovozavladalina{im`ivotima. Naravno, trpeli bi oni tu Vojvodinu kad bi mogli womeovladati,alinemogu,patotije.Ikadaimjenajboqei{lo,onihva{qivihdevedesetih,itadimjenekakomigoqila,asadajojteknemogunipri}i–mogusamodajenagrizajunasitno,{toi~ine.I{toimjerealna qudska mera, ako }emo pravo. A uvek im je bila, osimplenazapotkradawe,jo{imonetazabednonadriideolo{ko potkusurivawe i za ve`bawe retori~kog patriotizmasabezbednedistance.Prvosuucewivali Vojvodinu Kosovom, posle virtuelnim „zapadnim srpskim zemqama“, a sada opet – Kosovom. Kao da ~etvrt vekastojimoumestu,kaodanikonikadani{taneu~i izprethodnihgre{aka,brodolomaikatastrofa. OniistikojisutoKosovoukojesebusajuprvotemeqitootu|ilisvojomsilexijskompolitikom,asadase nemo}no batrgaju da ga „re{e“, sada se vajkaju, ma {ta vajkaju:optu`ujuvojvo|anskuvlastdaimtobo`ezabija no`ule|adono{ewemdeklaracije„ba{sadakadajebiti ili ne biti na Kosovu“. A znate li vi ijedan dan u ovih~etvrtvekaotkadonakvipostojeuna{im`ivotima,ijedandan,ka`em,ukojemnijebilonekoBitiIli NeBitizbogkojegsusvena{erealnequdskepoltrebe,

P

patakoionevojvo|anske,imalebitinaledu,imalebitiku{morei mar{tamoitihoiknozi? Ali,nijenitonajstra{nije,to ve{ta~ko,izmalogprstaisisanoucewivaweVojvodine Kosovom.^akitobledipredonim{togovorigra|anin Mirovi} Igor, nekada radikalski a sada napredwa~kigaulajterVojvodine,optu`uju}iPajti}aivojvo|anskuvlastda,eto,svojudeklaraciju`elidonetiba{ 10.aprila,u~emutobo`eimanekemra~nesimbolike jerjejednogdavnogdesetogaprilanegdedalekoodavde progla{enazlo~ina~kaigenocidnatvorevinaNDH?! KakvevezeimaVojvodinaiborbazawenaustavnaprava sa genocidnom NDH? Kako ih zdrava svest i savest uop{temo`edovestiubilokakvuvezusamozbognekakvogdatuma?Pa,hajdedaproglasimoondaop{timoratorijumnabilokakveibilo~ijepoliti~keizjaveipotezebilokojegdesetogaprila,hajdedasvisvakislede}idesetiaprildokrajasvetaivremenaprovedemo}utkeipodjorgan-planinomakojeve}tajdantobo`esporanzbogne~ega{tosanamadanasiovdenemaamaba{ nikakvevezei{tojenezamislivouvredqivoiqudski mizernodovoditiubilokakvuvezu? Kolikosemorabitifundamentalnoli{enelementarnequdske~astiiobziradasenapoliti~keneistomi{qenikepotegneovakav„argument“?Ikakosekao takavuop{temo`eopstajatiupoliticijednenavodno evropskezemqe?Madaopet,a~emusetopaijai{~u|avam?!PanijelitajistiMirovi}Igorsvojevremenobanuouna{e`ivoteipro~uoseusvojsvojojbahatoj bezna~ajnostitako{toje„terao“\or|aBala{evi}a izNovogSada?Ehej–jedanneznatni,infinitezimalniMirovi}jednogBala{evi}a...Ilismoitove}zaboravili!?Inijeliwegovdugogodi{wi{ef,asada predsednikovetu`nedr`aveli{enesamopo{tovawa, vi{ekratnonazivaotada{wegpredsednikaSrbijeTadi}a–usta{om?!Kakavjetoumikakvajetodu{akoja nekogpredsednikaSrbije(kogodtobio!)mo`enazivatiusta{om? Nikakvedeklaracijesamimasobomnere{avajuni{tauna{im`ivotima.No,dajeovaDeklaracija,ali ipolitikanakoju}eobavezivati,vi{enegoneophodna – dokaz je upravo politi~ka, istorijska i moralna mizerijaonihkojiprotivwepodi`uovakokanalizacijskuargumentaciju.^ime,dodu{e,bivajuvernisopstvenojistorijiisada{wici,trajnomlikuinedelutolikoimsemorapriznati.Istina,voleseponekad, posledwihgodina,pravitiboqimodsebe,alinakraju ipakuvekspadnunasebe.Anane{toni`eodtogakandaseninemo`espasti. n TeofilPan~i}

DALIJEPRETA^NOPOLAVEKAOTVORENAPANDORINAKUTIJAZBOGKOJENASDANASTOLIKOBOLIGLAVA?

DankadajeKosovo postalopokrajina T

okom posete Kosovu i Metohiji 21. marta 1967. Edvard Kardeq se suo~io sa otvorenim zahtevima da se „deetatizacijom Srbije pro{ire autonomna prava i funkcije Pokrajine”, a posebno veze sa Federacijom, i to ne samo u ekonomskom smislu, ve} i u ustavnom. Kardeq se tada slo`io sa ocenama da je Ustav iz 1963. u tim pitawima „oti{ao korak nazad”, ali je naveo i da se ona mogu re{iti „samo izme|u Srba i [iptara”. „Odnos [iptara i Srba predstavqa re{avaju}i faktor za stav Federacije. Nemogu}e da bilo ko drugi, ~ak i kada bi hteo, nametne Srbima takav odnos prema [iptarima koji Srbi ne bi hteli prihvatiti, ili obrnuto”, poru~io je tada prvi ideolog SFRJ. Pre ta~no pola veka, 7. aprila 1963, na zasedawu Savezne narodne skup{tine, usvojen je taj novi ustav druge Jugoslavije. Ovim je aktom, izme|u ostalog, promeweno ime dr`ave u Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija, stvorene su pravne pretpostavke da Josip Broz Tito bude wen do`ivotni predsednik, a za potowa de{avawa na ovim prostorima mo`da je i najva`niji wegov domet statusni prelazak dotada{we Autonomne kosovsko-metohijske oblasti u – Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija. Dva dana kasnije, na sesiji Narodne skup{tine Srbije, progla{en je novi republi~ki ustav, u kojem je ova promena samo sprovedena u delo. – Ustav kojim je Jugoslavija od Federativne Narodne Republike promenila ime u Socijalisti~ka Federativna Republika, delo je pre svega Vladimira Bakari}a i,

jo{ vi{e, ve~nog ustavotvorca Edvarda Kardeqa – ka`e za „Dnevnik” profesor na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Zagrebu dr Tvrtko Jakovina. – Dokument koji su napisali bio je pre svega korak ka demokratizaciji dr`ave. Nacionalno pitawe, na na~in na koji je to Partija do tada ~esto obja{wavala, nije bilo razre{eno i Ustav je sada trebalo da prati ono {to je na terenu zaista postojalo. Dr`ava je stoga federilizovana i za ve}i deo Jugoslavije bio je to koristan korak napred. Mawine su ovim dobile jednakopravnost kao i slovenski, ve}inski, narodi, a Ustav je trebalo i da gu{i individualne nacionalizme, kao i da poni{tava velikodr`avni {ovinizam. Po re~ima istori~ara prof. dr Ranka Kon~ara, zapravo bi razumevawe istorijskog konteksta tog vremena najvi{e pomoglo razumevawu koncepcije Ustava iz 1963. Naime, u intelektualnim krugovima u Srbiji propagirane su u to vreme teze o potrebi ja~awa jugoslovenstva, koje bi imalo ne samo dr`avni nego i nacionalni karakter. Kardeq je, pak, bio izri~it u stavu da jugoslovenska federacija ne mo`e biti okvir za ostvarivawe takve nacionalne integracije. Istovremeno, razvijenije republike, poput Slovenije i Hrvatske, ve} su zatra`ile ve}i stepen pre svega ekonomske suverenosti. Rasplet tih divergentnih stavova poku{ao je da se ostvari novim ustavom, ali taj akt, ponavqa prof. Kon~ar, uop{te nije odgovorio na stvarne probleme i sporove jugoslovenskog dru{tva.

NevoqnousvojenStatutVojvodine

Na temeqima novog saveznog i republi~kog ustava 13. aprila 1963. usvojen je Statut AP Vojvodine. Izme|u ostalog, organizacija pokrajinskih organa vlasti postaje iskqu~iva nadle`nost Republike, a ukinut je i Vrhovni sud APV. Zapravo, SFRJ ostaje garant jedino postojawa autonomne pokrajine. U ekspozeu na sednici Narodne skup{tine APV Stevan Dorowski u osnovi govori afirmativno o novom statutu, ali na kakav su stvarni prijem nai{le ove promene ubedqivo govori te`wa pokrajinskog rukovodstva da status autonomije ponovo vrati u kompetencije Saveznog ustava, i to u jo{ radikalnijoj formi. [to }e se na kraju i ostvariti, najpre ustavnim amandmanima iz 1969. i 1971, te kona~no Ustavom iz 1974.

– Recimo, sa ciqem da zama{na albanska nacionalna zajednica vi{e ne bude u politi~kom zaptu, iako }e je i daqe umnogome tamo dr`ati Udba i onda{wi sistem represije, predlo`eno je da se KiM iz statusa autonomne oblasti podigne na nivo autonomne pokrajine. Ovaj model je trebalo da smiri nacionalne strasti, ali je ~iwenica da zapravo uop{te nije vodio re{avawu stvarnih nacionalnih protivre~nosti. Naime, Ustav iz 1963. ih jeste donekle ubla`avao, ali je u wemu ipak prevladala unitarno-centralisti~ka koncepcija – ka`e za „Dnevnik” dr Kon~ar. Jer, novi Ustav je, obja{wava na{ sagovornik, s jedne strane poku{ao da blago decentralizuje zajedni~ku dr`avu. No, istovremeno je najvi{i pravni akt SFRJ podr`ao unitarizaciju i centralizaciju Srbije, gotovo u potpunosti vezuju}i Vojvodinu i KiM za republi~ku dr`avnost, dok je sasvim relativizovana wihova veza s jugoslovenskom federacijom. – Ono {to istorijska dokumentacija nudi kao pitawe jeste da li je spas jugoslovenske federacije bio u unitarizmu i centralizmu, bio on bla`eg ili nagla{enijeg oblika – ka`e prof. Kon~ar. – Na tom poqu postoji polarizacija me|u istori~arima, pri ~emu ja ne pripadam onoj struji koja misli da je ta ideja mogla biti spasonosna. Po meni, spas Jugoslavije kao zajedni~ke dr`ave pre je trebalo tra`iti u demokratizaciji i ve}em stepenu decentralizacije, te razvijawu koncepta gde bi nacije bile konstituens federacije. Jer, po-

kazalo se da naciju ne mo`ete lako prevladati stvarawem nekakve nadnacije, kao {to se to mislilo. Uostalom, da sam u pravu uveravaju me i doga|aji iz devedesetih godina: kada se ponovo poku{ao Jugoslaviji nametnuti unitarni pogled, ona se raspala na najsuroviji na~in... I profesor Jakovina upozorava da se ne mo`e Ustav iz 1963. niti kriviti za potowa de{avawa na ovim prostorima, niti se o wemu mo`e govoriti kao o „posledwoj propu{tenoj {ansi”. Jer, dodaje, nijedan dokument ne mo`e trajno zadr`ati ili usmeriti razvoj neke zajednice:„O tome, uostalom, najboqe svedo~i izjava premijera Ivice Da~i}a da Srbija ima Kosovo u svom Ustavu, ali da povratak Pri{tine u ustavne okvire Srbije naprosto nije ni mogu} ni realan”... – Jugoslavija nije imala konsenzus o tome kakva `eli biti ~vrsti okvir unutar kojega se kuje nova, jedinstvena nacija, ili tek ure|eni prostor u kojem svaka nacija mo`e `iveti vlastiti `ivot kao deo ve}e, jugoslovenske celine. Stoga se neprestano ritala, mewala. SFRJ je bila zemqa-{ampion po broju pokrenutih i odba~enih reformi – ocewuje istori~ar iz Zagreba. – Otuda i kritike Ustava 1963 ne bi trebale biti kritike dokumenta koji je zemqu poveo na put federalizacije, jer je na tom putu kona~no nestala. Jugoslavija je naprosto previ{e toga radila nervozno da bi se bilo koji dokument mogao kritikovati ili ozna~avati kao po~etak ovog ili onog istorijskog raspleta koji je nastupio decenijama kasnije. n Mi{a Voq~ko


4

nedeqa 7. april 2013.

KRAJ FINANSIJSKE KU]E KOJA JE TREBALO DA PODSTAKNE PRIVREDNI @IVOT VOJVODINE

RBV se sad seli u crnu hroniku SRBIJA, RUSIJA I EVROPSKA UNIJA

N

Fakti bez politike

eizvestan ishod aktuelnih Ipak,jednoodosnovnihpravipregovora sa Kosovom po- la u ekonomiji je da koristi od novo je otvorio pitawa slobodnetrgovineuvekimajusvi ekonomskeisvakedrugeorijenta- u~esnici(takoje,naravno,iuslucijeSrbijeiwenihodnosakakosa ~aju aran`mana sa Rusijom). U EU,takoisaRusijom.Stvarjedo- ovomkonkretnomslu~aju,tozna~i datnozao{trioambasadorRusi- dasugra|aniSrbijekupilivi{e jeuBeograduAleksandar^epurin kvalitetne robe u pomenutoj izjavom da Srbija treba da se vrednosti.Sdrugestrane,prema „prikqu~i`ivotnojsnaziRusije” istim podacima, korist koju su jer,kakojerekao,Evropskaunija srpskiizvozniciimaliodSporanemo`edajojobezbedibrzeko- zumasaEUbilajekvantitativno nomskirazvoj. osetnovi{a–prema{ivalaje1,5 E sad, da batalimo politiku i milijarduevra. dr`imose„suvestatistike”.ViKada je re~ o drugom aspektu {e od polovine trgovine koju na- ekonomskihodnosa–investicija{a zemqa ima sa svetom obavqa ma, i tu su privrede ~lanica EU se s privredama dr`ava ~lanica bileosetnoaktivnijeodruske.U EU,dokjeblizudvetre}inestra- Srbijujeod2001.u{looko17minihinvesticijakojesuu{leuSr- lijardi stranih investicija, od bijuod2000.godinenaovamosti- ~egapreko60odstoizEU.Podaci gloiz~lanicaUnije.Sdrugestra- Narodnebankezaperiodod2005. ne, privredni odnosi sa Rusijom do2012.pokazujudaseRusijanasudruga~ijeprirode–trgovinska lazinaosmommestuzemaqakoje razmena je suunetoizosetno mawa nosunajvi{e Iz voz u EU bio je osam pu ta i uglavnom ulo`ile u ve}i od onoga {to smo se svodi na Srbiju, sa uspeli da plasiramo na{u enercifrom od getsku zavi553 miliona na rusko tr`i{te snost od Veevra. Ovome likog medvesvakako treda, dok je i nivo investicija te- badodatiikupovinuBeopetrola {kouporedivsonimkojesti`usa odstrane„Lukoila“2003.godine zapadaiseverakontinenta. zaoko120milionaevra. Zvani~ni podaci govore da je, Zemqe~laniceEUnalazesena recimo,u2011.izvozSrbijeuEU prvih15mestanajve}ihinvestibioosamputave}iodonoga{to torauSrbiju(izuzevRusijenaposmo uspeli da prodamo u Rusiji. mentom osmom mestu). Najvi{e Odnosno,eksportkazemqamaEU neto ulagawa od 2005. od 2008. ~inioje57,6odstona{egizvoza, stiglojeizAustrije(2,347miliapremaRusijitek6,2odsto.Pri jardi evra), Norve{ke (1,307), tome pokrivenost uvoza izvozom Luksemburga (1,216), Nema~ke saRusijomiznosioko30procena- (1,103),Italije(918),Gr~ke(910) ta,dokjepremaEUtajodnosdva iHolandije(830milionaevra). puta ve}i. Stvar je u tome {to Najve}a i najzna~ajnija ruska maltene dve tre}ine srpsko-ru- investicijauSrbijubilajekuposketrgovineodlazinaenergente vina Naftne industrije Srbije. kojemikupujemoodRusije. Ve}ina ekonomista smatra da je Srbija sa Rusijom ima spora- NISprodatpocenini`ojodrezum o slobodnoj trgovini koji je alne(aprocenetr`i{tanijebinesporno doprineo pove}awu na- lo, jer se prodavalo direktnom {egizvozautuzemqu(nekadaje pogodbom), pa je samo lawska dopokrivenost uvoza izvozom jedva bitNIS-ajednakacenikojusuRuprelazila desetak procenata, da si onomad platili za ovu kompabi se do danas utrostru~ila). niju. Ipak, koristi koju je Srbija Ipak, glavnu imalaodove prepreku veinv es tic ije Od EU smo dobili }em izvozu istesukaoi srpskih prokod velikog 2,4 milijardi evra izvoda u Rubroja ulagabespovratne pomo}i, a od sijupredstawa koja su Rusije – prakti~no ni{ta vqa ~iwenido{laizEU: ca da pomenovi vlasninutimsporazumomnisuobuhva}e- ciuvelisuboqeiefikasnijeponinekiodkqu~nihsrpskihizvo- slovawe i modernizovali su poznih artikala – na primer, deo strojewa (obnovqena je rafineprehrambenih proizvoda i auto- rijanafteuPan~evuidrugo),pa mobili.Drugapreprekasuvisoki jeNISodklasi~nogdr`avnoggutro{kovitransporta. bita{apostaoizuzetnouspe{na Srbija najboqi spoqnotrgovin- kompanija. skisaldoimasa~lanicamaCEFTre}i ekonomski (ili socijalTAsporazumaoslobodnojtrgovi- ni)aspektodnosaSrbijesaRusini–daklesaHrvatskom,BiH,Cr- jomiEUsudonacije,apokazateqi nomGorom,Albanijom,Makedoni- ka`u da su ovde razlike najdrajom,Moldavijom,auovajpaketse sti~nije.Srbijajeod2000.ukupno ura~unavaiKosovo.Me|utim,iu dobila4,8milijardievrabespoovom slu~aju ostvarujemo mawu vratnepomo}i,aubedqivonajverazmenunegosaEU–udeoizvozau }i donator sa 2,4 milijarde, od~laniceCEFTAuukupnomsrpskom nosno50odsto,jesteEU.Rusija,s izvozuje24odsto.Tutrebaimati druge strane, prema zvani~nim u vidu da svi konstituensi ovog podacima,nijedoniralaprakti~sporazuma`eledapostanu~laninoni{ta. ceEU,anekima}ese(Hrvatskoj) Studija „Srbija, Rusija, Evroptodesitivrlobrzo. skaunija–analizaekonomskihodPojediniprotivnicievropskih nosa“, ~iji je autor Evropski pointegracija svojevremeno su ukakret,navodijo{jedaninteresanzivalinanavodnu{tetukojuSrtanpodatak.Naime,dajena{azebijaimaodSporazumaostabilimqa ~lanica EU, imala bi pravo zacijiipridru`ivawusaEU,koji daizstrukturnihfondovaUnije je prakti~no sporazum o slobodgodi{wepovu~e(maksimalno)3,6 nojtrgovini.Naime,premaproraodsto svog bruto doma}eg proiz~unima,koristkojuimajuizvoznivoda. Zanimqivo, ali upravo tociizEUuSrbijuodSSP-auprve liki procenat BDP-a je ovogoditri godine wegove primene bila {wi deficit buyeta Srbije, odje na nivou pola milijarde evra, nosnonovackoji}emomoratida odnosnozatolikojesmawenpripozajmimodabismopokrilijavnu hodbuyetaSrbijeodcarinakoje potro{wu. suukinute. n Vladimir ^vorkov

I

zvr{ni odbor Narodne banke Srbije i formalno je ju~e oduzeo dozvolu za rad Razvojnoj banci Vojvodine. U me|uvremenu je, parafirawem u sudusvihpotrebnihugovora,kojima}eimovinuiobavezeRBVpreuzeti Po{tanska {tedionica i Razvojni fond APV, ju~e je zavr{enceotehni~kiposaookopreuzimawabanke. Razvojna banka Vojvodine do`ivelaje,dakle,neslavankraj– zbog nelikvidnosti i lo{ih poslovnih rezulata koliko sutra bi}e uga{ena. Najnoviji finansijski ize{taj govori da je za pro{lugodinugubitakRBViznosio14,5milijardidinara.Uodnosunatubrojkuinegativansaldood579milionaiz2011.deluje kao uspeh. Glavni uzrok ovako lo{eg rezultata su pove}ani rashodizbogindirektnihotpisa plasmana i rezervacija u iznosu od 7,3 milijarde. Gubitak su dodatno pove}ali operativni rashodiodpreko7milijardi.Potowideojeinficiranaaktivanasle|ena od Metals banke, koju je RBV dobila po formirawu. U svakom slu~aju, aktiva banke je smawenazaskorotre}inu–na26 milijardidinara. U pomo} je prisko~ila dr`ava preko Banke Po{tanske {tedionice.Ona}epreuzeti110milionaevraosiguranihdepozitai100 milionaneosiguranih,aswimai oko80.000deponenata.UPo{tanskuseprebacujura~uniideokredita gra|ana. Privredni portofolio,pak,uzna~ajnojmeripreuzimaFondzarazvojVojvodine,a gro zaposlenih o~ekuje socijalni program.I,sledstvenotome,potragazadrugimposlom. UPo{tanskoj{tedionicinisu bilinimaloodu{evqeni{tose ve} drugi put pojavquju kao pojas zaspasavawezakojisehvatapropaladr`avnabanka.Prvosujesenas pod svoje okriqe primili Agrobanku,asadaiRBV.Alikada

INTERVJU

T

jenekoustopostonomvlasni{tvu dr`ave i wenih preduze}a, onda vodiiposlovnupolitikuuskladu s dr`avnim interesima, {to va`iiza[tedionicu.Istina,nadle`ni nisu imali ovu opciju najpreuvidu:RBVjetrebalodapreuzme neka druga banka, a zaintereovanih  je bilo. Javile su se Unikredit banka, Sosijete `eneral,AIK,Erste.Me|utim,kakosu seupoznavalesaposlovawemban-

Powegovimre~ima,ovajslu~aj je nauk i za druge banke. Kqu~ uspe{nogposlovawajeuproceduriodobravawakredita.Semprocenesamogklijentaiwegovesposobnosti, neophodno je da on redovno servisira obaveze, a kredite treba obezbediti hipotekama i zalogama. U ovom segmentu potrebna je opreznost, odnosno vrstaobezbe|ewamorabitiprocewenatakodabanci,uslu~ajute-

ke–takojejednapojednaodustajala. Dalijeutakvojsituacijilikvidacijabilajedinore{ewe? –Ovo{tosedogodilojelogi~no. Glavni problem RBV bili su do kraja nenaplativi krediti i oni koji su bili u velikoj docwi. To je za sobom povla~ilo velike rezervacije.Davalojeilo{skor kada je u pitawu adekvatnost kapitala – obja{wava nam Mali{a \uki} sa Beogradske bankarske akademije.

{ko}a kod otplate, bude mogu}e da aktivirawem obezbe|ewa naplatikredit.\uki}nagla{avada je ba{ dobra procena klijenta i obezbe|ewa temeqni poreduslov za uspe{no poslovawe banke. Na to}eubudu}eitekakomoratida seobra}apa`wa. O tome ho}e li vojvo|anska privreda osetiti posledice ga{ewaovebanketako{to}eostatibezpovoqnijihsredstavanego {to su komercijalni krediti, ekonomski stru~wak Sini{a

Ostoji}ka`eda}edostazavisitiodtogakoliko}euspe{anbiti Razvojni fond APV, koji je jo{ uvekufaziformirawa. –Tajbifondmogaodaobezbede privredi Pokrajine jeftinija idostupnijasredstvaodkredita kodkomercijalnihbanaka.Naravno,akonebudenepotizmaikorupcije u wegovom radu – nedvosmislenjeOstoji}. [tabibilodajedr`avadopustiladaRBVbankrotira?Tomo`e samo da se pretpostavi. Najpre,utombislu~ajubiliobezbe|eni samo osigurani depoziti. Onihstomilionaevraneosiguranihmoralibidasa~ekajudasenamireizste~ajnemase.Ato,izvesno, zna~i da deponentima novac nebibiodostupanodmah.Aotome{tabimoglidao~ekuju,kadai koliko–moglobidasenadugoi na{irokorazglaba. Usvakomslu~aju,me|udeponentimaRBV-abilojedostalokalnih samouprava, te javnih preduze}a iz Pokrajine, a ne treba zaboraviti ni da je vojvo|anska vlast uglavnomuovojbancidr`alanovac.Dakle,lakosemoglodogoditida,svedoksenereguli{este~ajnamasa,wihovasredstvaostanublokirana.Utomslu~ajumnogi od ovih subjekata ne bi mogli da serivisirajusvojeredovneobaveze. Mnogi }e primetiti da bi to bilo „stra{no.„ Me|utim, za sve nas }e biti jo{ stra{nije ono {to nas ~eka. Jer, ceo tro{ak prakti~nog ga{ewa RBV pada na poreske obveznike – zna~i sve nas.Tek,odRazvojnebankeVojvodine}eostatisamose}awenajedan neuspeo projekat. Ime banke se,pak,seliucrnuhroniku.Jer,u tokujeistragaprotivbiv{ihrukovodilaca koji se terete da su bankuo{tetilizadveipomilijardedinara.Aakojesuditiprema najavama nekih dr`avnih zvani~nika,tojetekpo~etak... n Du{anka Vujo{evi}

MILORAD PUPOVAC, PREDSEDNIK SRPSKOG NACIONALNOG VE]A U HRVATSKOJ

Tesla banka nije propali projekat

eslabankajeupregovorimaodokapitalizacijiija~awuvlastitog kreditnog potencijala, kako bi se mogla prevladati ograni~ewa kojesada{westawekapitalazadaje,izjaviojeza„Dnevnik”MiloradPupovac,predsednikSrpskognacionalnogve}auHrvatskoj.Podsetimo,SNVjebiloidejnitvoraccelogprojekta,uokvirukojegjepredve godinepreuzetosnovnikapital„A{tednebankemalogpoduzetni{tva” d.d.Zagreb,saciqemstvarawafinansijskeinstitucijekoja}ekreditiratiifinansiratirazvojneprojektesrpskezajedniceuHrvatskoj. –Vrlobrzo}emoimatiodgovornapitawaokojimmodalitetimadokapitalizacijeidaqegrazvojaTeslabankemo`emogovoriti,jer}emo oalternativamaupogledudaqegposlovawabankeunajskorijojbudu}nostirazgovaratiisapredstavnicimaRepublikeSrbijeiAPVojvodine.Nakontoga}emoznatikakavjewihovstav,ba{kao{to}emouskoroimatiistavVladeHrvatske,skojomsurazgovoriutoku,aliipotencijalnihinvestitoraizinostranstva–ka`enamMiloradPupovac. l Da li je APV bacila svoj novac ula`u}i ga u Tesla banku? –Ne.NiVojvodinaniSrbija,nibilokojahrvatskakompanija,nitibilokojipojedinac-deoni~arTeslabanke,nijebaciosvojnovac, nitijetajnovacizgubqen,nitisewimelo{eupravqalo.Najpre,

deotognovcajeplasiranzakrediteSrbimakojisusevratiliili suostalida`iveuHrvatskojiobratilisuseTeslabancisazahtevomzakreditirawewihovihposlovnihprograma.Asadokapitalizacijom}esere{itiipitawedosada{wihgubitaka,kojejeTeslabankakaobankasa,realnogovore}i,veomaograni~enimkapitalomimala. Zapravo,onikojisadaprigovarajubilobiboqedasezapitaju {taseuradilodasepomogneTeslabancidatainicijalnasredstva,kojasuosiguraliRepublikaiPokrajina,budupoja~ana,pada bankanapraviislede}ikorak,{taseuradilodaserazgovarasa VladomuZagrebudaionaodlu~nijesaVladomuBeograduradina razvijawuTeslabanke.JertojeinteresSrbauHrvatskoj,aliiinteresprivredeiHrvatskeiSrbije. l Za{to se Tesla banka uop{te na{la u gubicima o kojima govorite? –MinusiuposlovawuTeslabankebilisupredvi|enizaprvedvegodineposlovawa,alijetajtrendnastavqenjerbankanemadovoqnokapitala koji bi mogla plasirati na tr`i{te i na taj na~in ostvariti profitizkojegbiobezbedilapokrivaweobavezakojepropisujeHNB, kao i tro{kova vlastitog funkcionisawa. Dakle, nije bilo rizi~nih plasmanaili~egasli~nog,ve}sugubicinastalikaorezultatrazlike izme|utro{kovakojebankaimaimawkazaradepoposnovuplasmana kapitala.Adovoqnokapitalanijebiloizme|uostalogizato{tosa VladomHrvatsketeksadaprivodimokrajurazgovoreotomekakoona mislidapomognedasebankastabilizuje. l U jednom trenutku AP Vojvodina je imala preko 75 procenata vlasni{tva u Tesla banci, a sada je taj udeo pao ispod 30 osto? –Radiseotomedajeume|uvremenuiFondzarazvojRepublikeSrbijeulo`iouTeslabanku.Natajjena~indo{lodovi{e-maweizjedna~avawavlasni{tvaubanciizme|uRepublikeiPokrajine. l I pored inicijalnog politi~ko-nacionalnog predznaka, Tesla banka je ipak komercijalna finansijska ku}a. Da li su te dve postavke uop{te mogle da budu pomirene ili je, kako se danas govori u Srbiji, od samog po~etka u pitawu bio projekat osu|en na propast? –UkolikojebrigaoSrbimauHrvatskoj,brigaorazvojusrpskih sredinaibrigaorazvojugazdinstavaifirmikojepoku{avajuda pokrenuSrbiumestimaukojima`ive-politi~kiprojekatosu|en napropast,ondajeneizbe`nogledatiinaTeslabankukaoprojekatosu|ennapropast.Aliuprkospoku{ajudaseosporiidiskvalifikujecelaideja,Teslabankanijeniti}ebitiosu|enanapropast.Namajeisuvi{estalodotogadaTeslabankauspeidaseza{titeonikojisupodr`alitajprojekat. n Mi{a Voq~ko


nedeqa 7. april 2013.

P

ri~a o GMO ponovo je zakucala na na{a vrata, mo`da i ozbiqnije nego ikada do sada, mada su weni kqu~ni akteri jo{ uvek daleko od Srbije. Naime, pre nekoliko dana su ameri~ki zakonodavci dali zeleno svetlo za akt koji veliki Monsanto i sli~ne biotehnolo{ke kompanije prakti~no stavqa u rang belih medveda, odnosno {titi ih od eventualnih tu`bi zbog mogu}eg negativnog uticaja GMO na zdravqe qudi. Tim povodom se na protesnom skupu pred Belom ku}om okupilo vi{e od 150.000 qudi, a predvodili su ih aktivisti mre`e “Food Democracy Now”, koji su upozorili da je na ovaj na~in administracija Baraka Obame omogu}ila Monsantu i ostalima da bukvalno rade {ta ho}e, bez ikakvog straha da }e ih eventualna gre{ka ko{tati milijarde dolara. Naizgled, {ta nas briga {ta se de{ava u tu|em dvori{tu: ako federalno pravosu|e SAD vi{e nema nikakvih ovla{}ewa nad kompanijama koje se bave istra`ivawem i proizvodwom GM kultura, to je wihov problem. E, ne}e biti. Jer, SAD i EU su ve} u poodmakloj fazi priprema za zvani~no otpo~iwawe pregovora u ciqu stvarawa najve}e zone slobodne trgovine na svetu. A u tom paketu }e pitawe GM useva biti itekako va`no, s obzirom na to da je ta proizvodwa dozvoqena u SAD, ali je strogo regulisana u EU, gde je do sada odobreno gajewe samo dve genetski izmewene kulture. Ovih dana je odr`ana panel diskusija “GMO u Srbiji - da ili

5

UTICAJTZV.ZAKONAOZA[TITIMONSANTANASUDBINUGMOUSRBIJI

Prasi}imajesvejedno, seqacimaba{inije ne” na kojoj je oceweno da sa proizvodwom GMO treba sa~ekati i pre toga o woj dobro promisliti, ali da op{ta zabrana prometa takve vrste robe u osnovi nije re{ewe. Redovni profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Jano{ Berewi, koji je i predsednik Sekcije za oplemewivawe organizama Dru{tva geneti~ara Srbije, kazao je da, s nau~nog aspekta, dozvolom prometa GMO ne}emo izgubiti puno ili ~ak ni{ta. Po wegovim re~ima, u praksi ima puno zemaqa gde su gajewe i proizvodwa GMO zabraweni, ali ne postoji skoro nijedna gde promet nije dozvoqen, eventualno uz odre|ena ograni~ewa. Zamerke, ~ak i „zelenih“, koji su najo{triji protivnici GMO, uglavnom se odnose na gajewe, a u mawoj meri na sam promet. Berewi je kazao da bi se promet mogao regulisati na druga~iji na~in - uvo|ewem dodatne obaveze obele`avawa, ~ime bi se postigla potpuna transparentnost. – O gajewu GMO u Srbiji nema ni govora i prerano je forsirati takvu vrstu proizvodwe u Srbiji,

Odzaradeboliglava Prema posledwim podacima koje je sredinom sedmice saop{tila sama kompanija, Monsantu je u prvom kvartalu 2013. prihod porastao za 22 odsto. Ostvarena je ~ista zarada od od gotovo milijarde i po zelenih nov~anica, a kqu~ uspeha je genetski modifikovano seme kukuruza, najprodavaniji proizvod kompanije. Po re~ima Hjua Granta, prvog ~oveka Monsanta, kompanija o~ekuje jo{ boqe poslovne rezultate u drugom kvartalu, naro~ito u Argentini, Brazilu i drugim tr`i{tima u razvoju.

jer ima dovoqno vremena da razmislimo dobro koje su prednosti a koje opasnosti ako ih ima – ka`e Berewi. – Uostalom, pre svega moramo jo{ dosta toga da uradimo s konvencionalnom poqoprivrednom proizvodwom, jer ona i daqe ima brojne „neuralgi~ne ta~ke“. A sa proizvodwom GMO treba sa~ekati neko drugo, boqe vreme kada }e sve biti jasnije i transparetnije. Eventualni dogovor Brisela i Va{ingtona - a ne treba sumwati u to da }e na kraju ipak biti postignut jer je u obostranom interesu - formalno ne}e za nas ni{ta zna~iti, jer smo smo jo{ jako daleko od ~lanstva u Uniji, ali te{ko i da }emo tek tako mo}i da ga ignori{emo. Uz to, nama svakako predstoji izmena zakonske regulative koja se

odnosi na GMO kao preduslov za kona~an ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju. Ako je za utehu, na{i zvani~nici za sada obja{wavaju da od toga ne treba praviti dramu, jer ~lanstvo u STO ne zna~i automatski i uvo|ewe genetski modifikovanih organizama u Srbiju. – Ulazak u STO {aqe pozitivan signal investitorima, garantuje stabilnost i omogu}ava pristup tr`i{tima 159 zemaqa ~lanica. Na`alost, kad neko kod nas pomene ~lanstvo Srbije u STO, uvek u medijima neko uperi prstom i ka`e: taj je za GMO. A sve {to se tra`i od nas jeste da nema restrikcija u pogledu prometa. Nama ostaje da odredimo na~in kontrole i mo`emo da donesemo interna pravila koja su u na{em interesu – objasnio je pre koji dan

ma STO, neka zemqa mo`e zabraniti GMO, ali tek ako postoje nau~ni dokazi da je GMO lo{ – a takvi dokazi za sada ne postoje. – Ukoliko neka dr`ava ~lanica zamoli drugu zemqu, koja je u procesu pristupawa, da promeni propise o GMO, ova to ne mora da prihvati, ali ne}e postati ~lanica sve dok se sve zemqe ~lanice s tim ne saglase. Drugim re~ima, ne mo`ete da uvedete zabranu, ali mo`ete slo`enom procedurom, insistirawem da na proizvodima s GMO bude jasno obele`eno o kakvoj se robi radi, da u~inite uvoz takvih proizvoda te{kim, komplikovanim pa i neisplativim – objasnio je Imboden. U [vajcarskoj postoji zabrana proizvodwe GMO ali je promet dozvoqen. Ipak, u prodavnicama ministar trgovine Rasim Qaji}, se ne mogu prona}i proizvodi sa poru~iv{i da ako Srbija ho}e u GMO - zato {to ih gra|ani ne vole Evropsku uniju, onda to ne mo`e i ne kupuju. Na`alost, treba biti ostvariti bez ~lanstva u STO. iskren pa priznati da [vajcarciMe|utim, treba znati i to da ma u osnovi ni{ta naro~ito ne pregovori o pristupu STO nisu zna~i to {to je, recimo, neka pregovori o pravilima, jer su ona Monsantova GM kultura jeftinive} doneta i ja, kada oni mi ih sebi bez U puno zemaqa je zabrawena i k a k v i h mo`emo prihvatiti ili proizvodwa GMO, ali gotovo p r o b l e m a ne. Po mogu da da vi{e nema onih gde je Qaji}u, zaspriu{te onu zabrawen i promet tupawe teze „genetski da ulazak u ~istu”. No, STO automatski zna~i i uvo|ewe ukoliko se u, na primer, nekoj GMO nije samo neznawe, ve} i na{oj prodavnici sto~ne hrane ne~iji interes da Srbija ostane doma}i seqak na|e pred sli~nim izolovana. Nedavno je na skupu izborom, te{ko da }e posegnuti posve}enom ovoj temi govorio i za skupqom robom samo zato {to Nikolas Imboden, izvr{ni direku woj nema GMO. Prasi}ima je iontor IDEAS centra iz @eneve. On ako svejedno... je objasnio da, prema tim pravilin Sla|ana Glu{~evi}

„ D N E V N I K ”  I S T R A @ U J E : IMALISRBIJAPOTENCIJALDAPRIVU^EIPENZIONERSKEKOLEGENA[IHGASTARBAJTERA

Dalekosmomiodpenzionerskograja M

ada su godinama unazad idealni turisti za ve}inu turoperatera u Evropi, globalna ekonomska kriza nije mimoi{la ni penzionere. Omiqeni gosti, koji na odmorima tro{e najvi{e novca i najdu`e ostaju, po~eli su da vode ra~una o svakom evru. Stezawe kai{a ide dotle da dobar deo evropskih penzionera, koji su decenijama radili od jutra do sutra kako bi obezbedili mirnu starost, sve vi{e kalkuli{e i gde da provede tre}e doba. Kako im je ~esto u mati~nim dr`avama starost skupa, jer su im penzije nedovoqne za `ivot na koji su navikli ili kojem su se nadali u poznim godinama, mnogi se odlu~uju da se odsele u one dr`ave gde je sve mnogo jeftinije i gde s wihovim primawa mogu biti znatno komotniji. Tako su ameri~ki penzioneri, koji odjednom moraju da “raste`u” svoje penzije, po~eli da odustaju od raja na Floridi i starost sve vi{e provode u Ekvadoru, Panami ili Meksiku, gde su tro{kovi `ipro{lo i za danske, norve{ke, vota niski a klima odgovaraju}a. {vedske, {vajcarske... penzionePrema svetskim istra`ivawima, re, koji su decenijama u starosti ove tri latinoameri~ke zemqe su mogli sebi da priu{te sve ono i vode}e na listi najpo`eqnijih {to u radnom veku nisu. Jer danas za `ivot nakon odlaska u penziju, je u razvijenim evropskim dr`aa potom slede vama penMalezija, Kozionera Danas unutar granica lumbija, Novi vi{e nego Srbije `ivi ukupno Zeland, Nikaikad, a ragva, [paniprose~na 145.300 deviznih ja, Tajland i pri na dle penzionera Honduras. U `nost ni ovim „penzioizbliza nerskim rajevima” se izdvaja manije tolika da se pita koliko kowe novca, pri ~emu se, navodno, ne {ta svet. Da zlo bude ve}e, wima `rtvuje ni{ta u pogledu kvaliteje i odlazak u domove za stare u ta `ivota u odnosu na onaj koji bi mati~noj zemqi postao luksuz, jer imali u Americi. su oni tamo u privatnom vlasniEvropski penzioneri tako|e {tu i boravak u wima ko{ta ~etra`e i pronalaze svoj raj u dr`asto zna~ajno vi{e od prose~ne vama koje su jeftinije i pri tome penzije. dovoqno ure|ene da starima pruU tom svetlu nedavno su se u `e ono {to od tre}eg doba o~ekuzapadnim medijima pojavile proju. Nekada je nema~ki penzioner jekcije prema kojima bi balkanske bio institucija po sebi: u belim zemqe, a pre svega Hrvatska - kosoknicama i sandalama, sa najskuja pride ulazi u EU - te Makedonipqom kamerom oko vrata, putovao ja i Srbija, mogle postati po`eqje uzdu` i popreko meridijana. E, na „finalna odredi{ta”. Ipak, to je zlatno vreme pro{lo. Ono je da se ne zale}emo, za dolazak

stranih penzionera, koji bi ovde proveli posledwe godine `ivota, potrebno je mnogo vi{e od onog {to Srbija u ovom trenutku mo`e da ponudi. Jer, pre odluke o preseqewu u neku drugu dr`avu, svaki iole racionalan penzioner prethodno }e proveriti {ta mo`e da o~ekuje na planu zdravstvene usluge, snabdevawa, kvaliteta prevoza… a upravo to je ovde mawkavo. Tako|e, ako }emo pravo, ne mo`emo ba{ tvrditi ni da

smo {ampioni u jeftino}i, naprotiv. Naravno, posebna kategorija penzionera su na{i gastarbajteri, koji su se po penzionisawu vratili u domovinu. Oni ~esto u zemqama u kojima su radili imaju relativno male penzije, ali ovde su “carevi” – jer prose~an penzioner na Balkanu ima nekoliko puta mawa primawa od wihovih. Uostalom, i iz drugih, onih emotivnih razloga na{i gastabajteri sawaju

Norve{kajezemqasnova Dok je kod nas prose~na penzija 230 evra, u evropskim zemqama je ona ~ak i desetostruko ve}a. Prema podacima “Evrostata”, prose~na penzija u Luksemburgu je skoro 3.000 evra, u Norve{koj 1.761, Danskoj 1.411, [vajcarskoj 1.393, Finskoj 1.050, Austriji 1.026, Belgiji 847, [paniji 877, Italiji 1.141, Nema~koj 1.030 evra... Za penzionere koji se nadaju dugom i kvalitetnom `ivotu i u svojim zlatnim godinama, najboqe su ipak, po oceni najstarijih, zapadnoevropske zemqe, ako se analiziraju zdravstvo, finansije, kvalitet `ivota... Tako su sami penzioneri ocenili da je Norve{ka zemqa snova; [vedska ima najkreativnije okru`ewe i odli~an zdravstveni sistem, Finska se mo`e podi~iti visokim kvalitetom `ivota, dok je Holandija rangirana kao zemqa najsre}enijih qudi.

penziju u nekoj zapadnoevropskoj dr`avi, pa da se vrate ku}i. Pri tome ve}ina wih jo{ u toku izbivawa sagradi ku}u ili kupi stan u Srbiji. Istra`ivawa su pokazala da vi{e od ~etiri petine gastabajtera u Nema~koj ima u Srbiji obezbe|en krov nad glavom, da 63 odsto wih namerava da se vrati ku}i nakon penzionisawa i da 50 odsto wih ima ovde ra~un u banci. Na{i qudi kao penzioneri u Nema~koj su izuzetak, i na to se odlu~uju samo oni ~ije potomstvo tamo nastavqa `ivot, dok se ostali vra}aju. Ilustracije radi, u ovom trenutku svakog meseca u Srbiju sti`e iz Nema~ke ~ak 35.916 ~ekova, odnosno toliko na{ih dr`avqana dobija novac iz nema~kog penzionog fonda; danas unutar na{ih granica `ivi ukupno 145.300 deviznih penzionera. O tome kako Srbija kao dr`ava ima potencijala za obezbe|ivawe mirnih i sre}nih dana za sve penzionere sveta pri~a se godinama. Upravo zbog toga su na{i gastabajteri i bili pozivani da jo{ za radnog veka po~nu da ula`u u srpske bawe, turisti~ke objekte, gerontolo{ke domove... kako bi jednom, kada i sami budu penzioneri, mogli da se bave tom delatno{}u, usput dovode}i ovde svoje “kolege”. Uz podatak da se godi{we na zapadu penzioni{e 100.000 Srba, Zoran Jovi~i}, predsednik Srpskog svetskog kongresa, navodi primer Grka povratnika iz Australije kojih samo u Atini ima 120 hiqada: – Srbi koji su ve} dugo vani grade svoje stara~ke domove ili vra}aju penzionere u domovinu. Povratkom penzionera bi se spre~ila asimilacija i tre}e generacije, jer bi unu~i}i dolazili kod svojih deka i baka u Srbiju – objasnio je Jovi~i}, koji je lane na sastanku sa dr`avnim vrhom predstavio program za povratak vi{e stotina hiqada penzionera iz dijaspore, tvrde}i da bi to Srbiji donelo – milijardu dolara. n Qubinka Male{evi}

VESTI Setvane}ekasniti Obilnije ki{e ovih dana, uz prethodne zimske padavine, zna~ajno }e nadoknaditi lawski nedostatak vlage u zemqi{tu i tako stvoriti uslove za dobru prole}nu setvu i ve}e prinose najva`nijih poqoprivrednih kultura, izjavio je upravnik Odeqewa za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr \or|e Jockovi}. „Iako su padavine i niske temperature odlo`ile po~etak sejawa pojedinih ranijih biqnih vrsta, to ne}e doneti ozbiqnije probleme, jer se uskoro o~ekuje stabilizovawe vremenskih prilika i porast temperatura zemqi{ta tako da bi setva kukuruza i drugih biqaka mogla da po~ne od sredine ovog meseca”, rekao je Jockovi}. On o~ekuje da }e i ovog prole}a u Srbiji najrasprostrawenija ratarska kultura zauzeti uobi~ajene povr{ine od oko milion i 150.000 hektara. „Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao i ostale semenske ku}e koje deluju na na{em tr`i{tu, ima odli~ne hibride, koji mogu da daju visoke prinose”, istakao je Jockovi}, upozoriv{i i da su za primenu odgovaraju}ih koli~ina mineralnih |ubriva, kvalitetnih herbicida i drugih agrotehni~kih mera neophodna znatno ve}a finansijska ulagawa kako bismo podigli prose~ne prinose.

Idaqerastureke Vodostaj Tami{a na mernoj stanici kod Ja{e Tomi}a je pre{ao 600 centimetara tako da su ju~e delu te reke od dr`avne granice ka Se~wu uvedene mere redovne odbrane od poplava. Sve crpne stanice su u pogonu ali je, po podacima nadle`nih, ipak do{lo do maweg izlivawa Tami{a na delu kod sela Toma{evac gde je voda pre{la preko lokalnog puta. Ipak, za sada ne o~ekuje ve}i problemi. Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod upozorio je da su vodostaji na nekoliko reka u Srbiji iznad granice redovne odbrane od poplava sa tendencijom maweg porasta, a najkriti~nije je u [apcu.


6

nedeqa 7. april 2013.

SRBIJA SE DIGLA IZ BLATA FARME I VELIKOG BRATA I HUMANO[]U

„DNEVN IK ”SAZNAJE: VLADA SRBIJE USVOJILA PREDLOG PRO[IRENE MRE@E SUDOVA

Sve je mogu}e kad

Neki detaqi se jo{ uvek „oblikuju”

redl o` en im izm en am a i P dopunama Zakona o sedi{tima i podru~jima sudova i

javn ih tu` il a{ tav a, koji je Vlada Srbije usvojila pre dva dana,nova–pro{irenamre`a mogla bi imati 73 osnovna sudai14sudskihjedinica,umestosada{wa 33 sudai102 sudskejediniceukojesu1.januara 2010,prereformisana~ak138 dotada{waop{tinska suda. Nacrtomradnegrupejepredlo`eno da broj vi{ih sudova ostane nepromewen 26, kao u sada{wojmre`i,anajvi{ainstanca}eostatiVrhovnikasacionisud,stimdanijeiskqu~enamogu}nostmawihizmenau nazivu. Po hijerarhiji, odmah

ispod vrhovnog suda su ~etiri apelaciona – u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Ni{u, kojiodlu~ujuo`albamaprotiv odluka prvostepenih sudova. Nacrtom, radne grupe je predvi|eno da se broj prekr{ajnih sudovakojihsadaima45pove}a na 58, pa bi ove sudove dobilojo{13mestauSrbiji. Kakosaznaje„Dnevnik“,pojedinidetaqizakonskogpredloga, usvojenog5. aprila,trebalo bi da budu oblikovani narednihdana.Potom}ekona~na verzija predloga biti upu}ena uskup{tinskuproceduruive} sredinom aprila }e se na}i prednarodnimposlanicima. n Jaska Jakovqevi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ne{tojei pojeftinilo aravno da sam - kao i ipak predosvigra|anikojisuto- mislio pa likonesavremeni,neu- oti{ao speklopqeni i u svakom pogledu c i j a l n i m zaostalidajo{spomiwujednu avionomVladeSrbije,aliona staru, verovatno sasvim nepo- wegova spremnost na `rtvu, trebnu re~ – „savest“ – jako ono prenemagawe, onaj pa}ealergi~annaskupqawetihfa- ni~kiizrazlicada}eakotremoznih „jeftinih politi~kih baipe{ke...tonisubiliJEFpoena“okojimaseposvomne- TINI politi~ki poeni, nego davnom povratku iz Brisela je on ozbiqno razmotrio ako izvoleo izraziti mladi Alek- ne sve, a ono bar mnoge mogu}sandar-Aca Vu~i}. Potpred- nosti. Da se ode, al’ da se i sednikVladeRepublikeSrbi- u{tedi.Srbijajepredekonomje, ministar vojni, koordina- skim kolapsom. Pa ne{to je, tor policijski i predsednik eto,ipakpojeftinilo. najmasovnije partije me|u NisuposlebiliJEFTINI sre}nim Srbima, sve u svemu - politi~kipoeninikadjetamo junakna{egvremena. uBriseluusredpregovoradao U Briselu je bilo kako je ostavku (Da~i}u?, Nikoli}u?, moralodabude,jerdajemoglo baruniciE{ton?)nitijeznao druk~ije–bilobi.Nequtim da }e ta ostavka momentalno se na ova „tri (posle)ratna bitiodbijena.OdstraneDa~idruga“, jer su }a. Dakle, wemu oni i postavqejedao!Nisubili nina~eluSrbiJEFTINI poliVu~i}je,dakle, je da potpi{u ti~ki poeni ni protivjeftinih ono {to Boris kad je vikao na politi~kihpoena Tadi} i demoHa{ima Ta~ija, krate ne bi ni{to je bilo za kad, ni za `ivu svakupohvalu,jer glavu. Ali me je ponovo naqu- jeiovajvikaonawega,{toje, tilo i ba{ potpuno uvredilo razume se, za svaku osudu. Ali Vu~i}evo mi{qewe o mom jesednicaprekinuta.Ikad}e zdravom razumu. On je, naime, se, i da li }e se nastaviti, ne pravoizBriselado{aouudar- znase. ni TV dnevnik RTS, odsedeo Na{ prvi potpredsednik polateUDARNEINFORMA- Vlade je, dakle, protiv jeftiTIVNEemisije({tosenaJRT nih politi~kih poena. Pa ako nijedesilojo{odTitovesmr- ihiizovogkakoseuBriselu ti davne 1980-te) i nije zakla- poneoizvu~e,ondasmoiwegai pao usta, a da o Briselu nije pobeduidejekojuonzastupa,a rekaonire~i. bogamiitakvuvlast–zaistai Alijezatota~noznao„{ta zaslu`ili. Sad vidim i znam sad opozicija misli“ i {ta {ta}ebitisaKosovom,aline uop{te misle oni {to su pro- znam{tasaSrbijom.Ivica}e tivnas,teda}esadmnogikre- potpisati ono {to je sam nanuti na „skupqawe jeftinih zvao kapitulacijom zato {to politi~kih poena“! To je bio mora, a Vu~i} zato {to je to {amar svakom ozbiqnom ~ove- mo`da i dobro. Ili je mo`da ku,trudbenikuiocuporodice sasvimobrnuto. u Srbiji, da je sve zve~alo. Ja Sad,dalijeboqepotpisati mal nisam pao sa stolice, mi- ne{toza{tazna{dajekapituslimda}uodsadkoristitisi- lacija jer to mora{ da potpigurnosni pojas kao kad vozim {e{, a zapravo ne mora{, jer auto,kadve}nemam„er-beg“,tj. nije u pitawu `ivot nego pare vazdu{nojastu~eodopreme. (znate ono: „pare ili `ivot“), Eto, i to smo do`iveli, da ili je gore pri~ati, pa onda namAleksandarVu~i}pri~ao vremenom i sam poverovati da jeftinim politi~kim poeni- jedobroto{tonikakonije,jer ma!TajmladizanesenAcaVuti „nikad ne bi potpisao ono ~i},kojijesamoestradnouhap{tonijedobrozaSrbiju“. sio najbogatijeg Srbina MiJer, zamislite samo, ako ne {kovi}aisadgodinudana`ipotpi{e{, Ta~i }e u}i na sevi od toga, taj ~ovek koji ni verKosova!Aakopotpi{e{? predvadananijepropustioda Onda Ta~i na taj isti sever ispali da }e on, ako treba, u Kosovane}eu}i?Jaturazliku Briseli}ipe{ke,madamini- nerazumem,pitajteVu~i}a,on jejasno,akosetolikobojiavi- }evamtokudikamoboqeobjaona,za{tonebikrenuovozom sniti.Slobajetopre14godiiliautobusom,jestetonadru- na efektno odradio: „^estigom kraju Evrope i jeste daletam vam pobedu i sre}an vam ko,alijemnogodu`iput,vremir“! A ovima danas nije ni „izmenski du`i, ako se krene pebio mir“ posle pobede, pa da {ke. narod odahne. Ovima neka je Pa sigurno bi mu trebalo Bog u pomo}i, jer sad ni{ta nekolikonedeqa,neznam,jato nije prestalo. Naro~ito – obi~no prelazim vozom, autooni. busom il avionom. A i babaOnisuuverenidanisupreMarta se i na po~etak aprila stali. Blago nama, oni misle ra{irila, ki{e su i vetrovi, datekpo~iwu. putevi ba{ i nisu ne{to bezbedni... dobro se u zadwi ~as n \or|e Randeq

N

C

ela Srbija je na nogama. Mi koji gledamo i Velikog brata i Farmu, mi koji imamo para za bacawe na ZvezdeGrandaiSeverininmega-|i|i koncert, udru`ili smo seiskupilidovoqnodapomognemoTijaniOgwanovi}iPetri Caki}.Istvarnobibilabruka da nismo. ^ak smo se osmelili dapostavimopitawenadle`nima u dr`avi za{to ne postoje fondovi u kojima bi se ~uvale pare za te{ke slu~ajeve poput Tijaninog ili Petrinog. A postavilismotopitawespunim pravom, jer, na`alost, znamo minas.Jesmohumani,itonikada nije dovo|eno u pitawe, ali ponekad naprosto zaboravimo dapogledamookosebe,panamje potrebanpodstrek,potrebnisu namSergejTrifunovi},estradne zvezde, ko{arka{i, fudbaleri... Ali {ta kada taj podstrekizostane? Kao primer mo`e poslu`iti NURDOR,udru`eweonihkojisu odavno osetili muku zvanu humanadr`ava-roditeqa~ijasu decaobolelaodraka.Onisuse udru`ili pre desetak godina i danasru{esvebarijere.Wihovimtragomtrebalobidakrenu iostali,jer...koznakoliko}e vodeprote}iovimna{imDunavomdokdonarodnihposlanika nedo|epredlogdaseodakciza nacigarete,naftnederivatei alkoholodvojikojidinarzabudu}i de~ji fond iz kojeg bi se finansiralo le~ewe te{kih bolestiuinostranstvu.ONURDOR-usampri~alasaBranislavomizbeogradskogogranka. –Udru`ewejeosnovano2003, ali smo sa mnogo ozbiqnijim konkretnimradomiotvarawem kancelarija po~eli pet godine kasnije, kada smo potpisali blizanac program sa sli~nim udru`ewemroditeqaizItalijekojejeproslavilotridecenije postojawa. Italijansko udru`ewe roditeqa je nama dalo inicijalna sredstva i dan-danasfinansijskipoma`uradna{e kancelarije. No, ono {to je odneprocewivogzna~ajasuwihova iskustva. To je trideset

godina rada, vreme za koje su oni otvorili sedam roditeqskihku}asamouBolowi,opremili su i napravili dva nova spratahemato-onkolo{kogodeqewasasvimmogu}imnajnovijim aparatima. Imaju istra`iva~ki centar, pla}aju biologe, lekare,takodanamjeistinski pokreta~tarazmenaiskustvai to{tooninamapru`aju–pri-

lokalnaudru`ewa,kojasudelovala pri pojedinim klinikama. Oni su snabdevali i pomagali opremawetihklinika,aliniko se nije bavio pitawima koja su zajedni~ka za sve centre: i za Ni{, i za Beograd, i za Novi Sad.Nikosenijebaviore{avawem sistemskih pitawa, tako da smo na osnovu razgovora sa roditeqima u inostranstvu

„Najte`ejebiloobjasnitiqudimadaraknije prenosnabolest,danezna~iuvekismrt,da oboleladecamoguitekakokvalitetnoda`ive...” ~anamBrana,kakojeuUdru`ewusvizovu. Naravno,postavqasepitawe kako su roditeqi iz Srbije uspelidasepove`usaItalijanima. –Dowihsmodo{lijersuna{iroditeqishvatilidajeneophodno da se pove`u sa onima iz sveta koji razumeju wihove strepwe, strahove, nadawa, sa onima koji mogu da pomognu. I NURDORjepostao~lanIKIPUa, a to je me|unarodno udru`ewe roditeqa dece obolele od raka.Ranijesupostojalamawa,

shvatili da je neophodno da se formira jedno zajedni~ko, nezavisnoudru`ewe,koje}edelovatinanacionalnomnivou,koje }e se baviti svim tim pitawima... Kao rezultat, promewen je, ka`eBrana,iZakonorehabilitaciji. Priznajem da to nisam znalaidamijezvu~aloneverovatnodasenekouSrbijiorganizovaoipromenionekizakon. Pa setimo se samo koliko je trebaloinicijativizaukidawe pdv-anabebiopremudauop{te do|e do Narodne skup{tine, i

{tajenakrajuodsvegaostalo. Ipak...izgledadasuiovde~uda mogu}a. – Mi smo prvo organizovali tri letwa kampa o svom tro{ku, animirali smo donatore, gra|ane, firme, da podr`e na{e kampove. Na osnovu evaluacijekampa,gdesmopredstavili rezultatepsihologa,socijalnih radnika, qudi koji su tamo radilisadecom,nakontetrigodinerada,lobirawa,javnogzastupawa, stalnog zvawa... na kraju smo uspeli da izmenimo Zakon o rehabilitaciji, odnosno napravimo novi tekst. Na{ilekarisunapravilinanovo indikacione liste, pomogli su da se napi{e novi pravilnik i predstavili ga. Trudimo se da promenimoiZakonobolovawu, jer roditeqi dobijaju samo ~etiri meseca bolovawa, a le~ewedeceodleukemijetrajebar dvegodine... Za nauk i pomo} drugima evo kakoNURDORzbijaredoveizapo~iweborbusaoko{talombirokratijom: – Prvo prona|emo qude koji su voqn i da nam pom ogn u, stru~wake iz odre|enih oblasti.AdvokatskakomoraSrbije nam, recimo, sada poma`e u pripremawu nacrta za promenu Zakona o bolovawu. Kada oni zavr{e, mi kre}emo od nadle`nih institucija, javnih zas tup aw a, med ijs kih nas tupa...Na`alost,sveteadministrativne procedure kod nas idu jako sporo, ma koliko se qudi trudili da ih ubrzaju. Alineodustajemo,stalnosmo u pokretu... Trudimo se da budemovidqivi,danaszapaze... Pri tome, sve {to radimo je potpuno transparentno, po~ev od finansija pa nadaqe, tako da qudi u nas imaju poverewa. Onosestra{note{kosti~e,a jakolakogubi... Svojomuporno{}uipredano{}u,`eqomdaimsedecale~e u humanijim uslovima, ~lanovi NURDOR-a izdejstvovali su i nekolikoroditeqskihku}a.Dobilisuihnakori{}eweoddr`ave.

U SUSRET HUMANITARNOM TURNIRU

Pri~a o Nemawi... Pi{e: Stanislav Kreji}

R

azmi{qaju}i kako da napi{em ovaj ~lanak, bio sam u dilemi da li da krenem od naslova,da li da se usresredim na hronolo{ki sled doga|aja,da li da opi{em mog prijateqa Nemawu Danilovi}a, da li da stavim akcenat na ulogu dru{tvene zajednice ili pojedinca?S obzirom na to da nisam deo novinarskog esnafa, bio sam svestan da }e tekst biti zanatski nedora|en, verovatno uz izvesne jezi~ke i konceptualne nedostatke,ali s nadom da }e biti topao i iskren. Zato {to je takav bio Nemawa Danilovi}. Pre ne{to vi{e od tri godine,u no}i izme|u 6.i 7.marta, u povratku sa prvenstvene utakmice sa Napretkom iz Kru{evca, kombi sa igra~ima KK Novi Sad, blizu Lapova na autoputu ka Beogradu,udario je u parkirani kamion u zaustavnoj traci.Od posledica sudara posle vi{enedeqne borbe,preminuo je talentovani dvadesetogodi{wi ko{arka{ Nenad Grozdani}. Te{ko je u sudaru bio povre|en i wegov trener, tada 39-godi{wi Nemawa Danilovi}, koji se potom za `ivot borio sedam meseci. Vi{e od 200dana bio je u komi, samo bi povremeno davao neki znak da je prisutan, da je tu. Na svaki wegov treptaj, na svaki nagove{taj oporavka,mi, wegovi prijateqi,okupqali bi-

smo se u bolesni~koj sobi i hrabrili wegovu suprugu Tawu, brata Igora, roditeqe i sestru,koji su bdeli nad wim.Imao je nekoliko operacija za redom,selili su ga iz sobe u sobu, preme{tali ga sa odeqewa na odeqewe, slali ga u Stari Slankamen i vra}ali u Novi Sad... Nije se dao i nije hteo da odustane.Kada su mu pored glave stavili mobilni telefon i pustili audio snimak wegove dece Une i Nikole, nije se ni pomerio. Samo su mu suze skliznule niz obraze. Da li su te suze bile spoznaja da ih ne}e vi{e videti, da se s wima vi{e ne}e smejati niti ih gledati kako odrastaju,ili su te suze bile opro{taj -nikada ne}emo saznati.Ipak,Nemawa se i daqe borio. Ba{ onako kako je i `iveo: hrabro, ~estito i ~asno. Upravo te osobine je Nemawa iz ku}e poneo kada je iz Vlasenice, jure}i za ko{arka{kom loptom kao tinejyer, do{ao u Lazarevac,a onda preko Kikinde (1993) i Beo~ina (s BFC-om 1996. postao vice{ampion dr`ave),stigao u novosadsku Vojvodinu. Put internacionalca vodio ga je u ^e{ku, Poqsku, Portugal, Tursku, Crnu Goru i na Kipar. Igra~ku karijeru za-

vr{io je u novosadskom Radni~kom s kojim je u{ao u Prvu ligu. Na poziv svog prijateqa Ivice Mavrenskog po~eo je trenersku karijeru u Vojvodini,da bi ubrzo nakon toga postao prvi trener KK Novi Sad. Preporodio je tim nagovestiv{i rasko{ni trenerski potencijal.Sezonu u kojoj je osetio svu gor~inu i neizvesnost trenerskog posla, punu stresa i nerazumevawa, u neskladu izme|u ambicija i mo-

Nemawa Danilovi}

gu}nosti okru`ewa, fini{irao je nizom pobeda. Sve do te kobne no}i 7.marta 2010. kad je Nemawa, posle neizvesne utakmice koju su dobili u ~etvrtoj ~etvrtini, seo za volan kombija da kao i dve nedeqe ranije, na putovawu u Kraqevo, kao i par meseci ranije na turniru u Ma|arskoj, preveze svoje igra~e do Novog Sada.Trener prvoliga{ke ekipe u sportu, za koji ka`emo da

Nenad Grozdani}

Srce za Nenada Da je nekim slu~ajem pre`iveo,ne znam kako bi Nemawa podneo saznawe da jeu saobra}ajnoj nesre}i,~iji je vinovnik bio, stradao dvadesetogodi{wi talentovani ko{arka{Nenad Grozdani},sin jedinac,na ~ijem je dolasku uNoviSadinsistirao? Mogusamodaslutimdabiwegovoogromno srcetadaprepuklo.


nedeqa 7. april 2013.

DOKAZALA DA JO[ UVEK POSTOJI

je nemogu}e

SUS RET I: Dr JELISAVETA ROLOVI], PSIHOTERAPEUT, O PRETRPQENOM U@ASU I IZLASKU IZ ZA^ARANOG KRUGA NESRE]E I STRESA

O

„TrudimosedapromenimoiZakonobolovawu, jerroditeqidobijajusamo~etirimesecabolovawa, ale~ewedeceodleukemijetrajebardvegodine...” –Dobilismonakori{}eweprostore uNi{u,Beogradu,NovomSadu...Dr`ava imadoneklerazum  evawazana{epotrebe,alisvakodaqedelovawejenanama, zahvaquju}iakcijama,donatorima...Wih animiramotako{toorganizujemorazli~iteakcije-pro{legodinesmoihimali preko pedeset. Nekoliko }emo ih, recimo, imati sada za Uskrs. I odaziv mladihqudivolonterajeveliki... Uborbikojaidaqetrajenajte`ejebiloobjasnitiqudimauSrbijidaraknije prenosnabolest,danezna~iuvekismrt, da obolela deca mogu itekako kvalitetnoda`ive. –Jo{uveksemewasvestqudi.Postojeumalimsredinamastigma:rakjednako smrt.Skoronamjeuudru`ewubioroditeq~ijesedeteprepargodinale~ilood raka. Wegova kom{inica je svom detetu rekla„nemojdasedru`i{sawomne}e onadugo„.Tojejo{uvekstra{no,alise ipak dosta promenilo. Se}am se da smo napo~etkudelovawaimalisituacijeda su nam qudi vra}ali liflete koje smo delilikadbipro~italio~emuseradi, vra}alisukaodajezarazno.Sadajetogasvemawe...

Branajo{iskrenijepriznajedabirado i oni pomogli drugim roditeqima ukolikoimseobrate.Barsavetima. – Na`alost, {to se ti~e mesta u roditeqskim ku}ama one su stalno popuwene. Imamo voqu da, kad je ku}a prazna, primimo i drugu decu i roditeqe, aliretkojeto.[toseti~esavetasocijalnogradnikailipsihologa,tujepomo} uvek prisutna, voqni smo da usmerimo na neko udru`ewe u inostranstvu ukolikonepostojiuzemqi.Imamoipublikacijekakodaroditeqiostvarematerijalnupomo},svikojinamseobrate ima}e na{u pomo} u tom smislu, podeli}emo svoja iskustva i uputiti ih na praviput... Itakodragiprijateqi,dokstenafejsu,tviteru,dokgledateFarmuiVelikog brata,tipujetedali}ebitiratame|u uku}animaiko}ekogaidali}e,razmislite i o tome koliko biste slobodnog vremena mogli utro{iti na pametniji na~in. Na primer, da se kao volonteri odazoveteapeluroditeqabolesnedece, jer nekada novac ne mo`e da pru`i ono {tomo`esrce... n Zorica Dragojevi}

Traume su prava tempirana bomba

dpo~etkadevedesetihdo2003.uWujorkjestizao velikibrojizbeglicasteritorijebiv{eJugoslavije. Sticajem okolnosti, izbeglice su uglavnom biliqudiizBosne,aposle1999.i2000.ikosovskiAlbanci.Uokviruprogramakojiradisa`rtvamapoliti~kog nasiqa Wujor{kog medicinskog univerziteta i Odeqewazapsihijatriju,bilasamterapeutmnogimakojisu pro{liratnestrahote.Zapravo,opravojporirodirata ubiv{ojJugoslavijisaznalasamkrozwihovepri~e... OvojedeoispovestidrJelisaveteRolovi},`enekoja ima svoju privatnu psihoterapijsku praksu na mestu koje „opasno“zvu~i-PetojavenijinaMenhetnu,akojajeovenedeqe na novosadskoj Tribini mladih odr`ala predavawe natemu„Traumaioporavak“uokvirupromocijeistoimenogPsihopolisovogizdawa.Atamo,uWujorku,umaticiporatnih pri~a iz prve ruke, temeqno je upoznala postrau- matskisindrom,kojijojjepotvrdiodapostojiparalelaizme|ukrvavedramedevedesetihtokomraspadaJugoslavije ipostvijetnamskogsindroma. –Odizuzetneva`nostiza`rtvu,kojajeistraumatizovana,jestekojeslu{alac.@rtvetraumesukrajweselektivne i pa`qive, odnosno imaju instan~ani senzibilitet kome}edaispri~aju{taimsedogodilo,upravozatodane biponovobile`igosane.Jer,kakoispri~atiunekomsvakodnevnomrazgovorugrozotekojesutisedogodile?Silovawe, fizi~ko zlostavqawe, ubistva..? Kome to ispri~ati?@rtvabiraslu{aocaiakovididaganema,samosezatvarausebe.Tekponekaduzpomo}prijateqailipsihoterapeutaustawujedaopi{e{tajojsedogodilo–pri~anam SawaRolovi}. Osnovni postraumatski sindrom jeste da osobe imaju problem u regulisawu afekata, lako „pucaju“, mogu biti zaokupqene samoubistvom, imaju potrebu za samopovre|ivawem,imajupromenesvesti-prelazeizfazeamnezijeudisocijativneepizode,kadajedo`ivqajotcepqenod wihikadanemogudagasesete.Javqaseiponovnopre`ivqavawe doga|aja, fle{bekovi. Znak postraumatskog sindromajeizrazitoose}awebespomo}nostisvedopotpuneparalize,ukaqanostii`igosanosti.Osobeimajupotrebuzaizolovawemsjednestrane,ineverovatnupotrebuzadru`ewem,{tonekadnemogudaizdr`epanaglobe`eizdru{tva. –  Zastra{uju}e kod postraumatskog sindroma je {to neki od ovih simptoma nekontrolisano ule}u u na{ `ivot.Vi{enema{ose}awekontrolenadsvojim`ivotom, pona{awem, stawima... To uleti u tebe i iskora~i{ iz svakodnevice.Imamomenatautokudanakadaose}a{da si neko sasvim drugi. Ono {to se tokom vremena mewa, razgovorima i psihoterapijom, jeste da polako u~i{ da preuzima{kontrolunaddelovima`ivotakojetijetraumazarobila.Tvojase}awaiose}awa,tvojaraspolo`ewapostajutvojaisvemawesuurukamatraume.Psihoterapijaspajase}awesazaboravom.Jerono{tojezaboravqenousu{tininijezaboravqenoinemo`edasezaboravi, nego je samo potisnuto. Kada mu putem razgovora da{prostorikadagao`ivi{,da{mudozvoluiprihvati{dajetojedandeotvog`ivota,ondavi{enema{potrebudaga}u{ka{ustranui`ivotsenastavqadaqe– nemadilemuSawaRolovi}.

KO[ARKA[KIH VETERANA

a i o nama nam je nacion  alni, prihvatio je i ulogu voza~a?!Ali bioje Nemawaspreman da za svoju ekipu,svoj klub,uradi sve {to je bilo do wega.Da pomogne,eto, da klubu u{tedi 20-30 evra kolika je jedna dnevnica voza~a. Bolero (tako ga je wegov trener Muta Nikoli}zvao),bio je timski igra~.^inio je ekipu kompaktnijom,saigra~e kva-

Dolaze iz cele SFRJ Od 12.do 14.aprila na Spensu}e se odr`ati „Memorijalni turnir veterana 40+NemawaDanilovi}“~iji su u~esnici ekipe sa prostora biv{e SFRJ. Celokupan prihod i}i }e za pomo}NikoliiUni. litetnijim,u~enike zrelijim i kompletnijim,a svoje prijateqe u~inio je boqim qudima. ^esto isti~emo da su sportisti najboqi deo na{eg dru{tva,da wihova re~ima posebnu te`inu.Uzdi`emo se u wihovim pobedama,bolujemo wihove poraze, dramati~no do`ivqavamo skoro svaki me~..Svako malo imamo neku istorijsku utakmicu koja je „pitawe `ivota i smrti“,koja poja~ava na{u ni~im opravdanu euforiju ili ne daj bo`e, frustraciju. Wihovim trijumfima hranimo na{u du{u smatraju}i ih melemom za sve na{e probleme i poraze s kojima se suo~ avamo.Upravo zato vi{e od 120 biv{ih i sada{wih sportista uputilo je inicijativu i apel KK Vojvodina Srbijagas (klub nastao fuzijom KK Vojvodina i KK Novi Sad) da obezbedi stipendiju do kraja {kolovawa za Nikolu (11)i Unu (9)Danilovi}. Olimp ijs ki {amp io n i, svets ki i evropski prvaci, osvaja~i najpresti-

`nijih medaqa,jo{jednom su pokazali svoju humanost i plemenitost i odazvali se ovoj akciji, o~ekuju}i da ako se Nemawa `rtvovao i vozio kombi da klubu u{tedi, sada oni koji vode klub moraju da ulo`e dodatni napor i bar wegovoj deci omogu}e pristojno detiwstvo.Niko Nikoli i Uni ne mo`e da nadoknadi oca, ali mo`e da im dodelom stipendije, na primer, poka`e po{tovawe prema onome {to je ~inio wihov tata. Iako nije ro|en,pa ~ak ni odrastao u Novom Sadu, Nemawa Danilovi} je po svemu bio pravi Novosa|anin. Po svom vaspitawu,ube|ewu i manirima. Uvek je uspostavqao ~vrste veze u sredinama u kojima je igrao i prezentovao nas na na~in koji je mewao ustaqene stereotipe o qudima sa ovih prostora.Iz tog razloga 1.oktobra 2010. na dan kad je Nemawa preminuo,upaqene su sve}e i u Pragu,Nikoziji,Lublinu,Istanbulu... Zato se i nadam da }e biti ispuwena o~ekivawa celokupne novosadske i sportske javnosti,te da }eSrbijagaskao firma koja isti~e da je dru{tveno odgovorna,pomo}i porodici Danilovi}na na~in koji je mogu} i primeren. Verujem da kao zajednica treba da uspostavimo univerzalne vrednosti i da na dru{tveni pijedastal stavimo vrline kojih je kod Nemawe bilo na pretek. Zla su vremena.Nikome nije lako.Svako gleda kako da pre`ivi.Stvari su postale stra{no materijalne.Ali upravo kada je te{ko, qudi moraju biti solidarni.Zbog drugih,zbog nas,zbog sebe samih.Ako dozvolimo da tu bitku izgubimo, ono {to posle sledi bi}e mawe va`no. (autor je dugugodi{wi sportski radnik)

7

Negde }e da pukne...

Nedavnoje,otkrivanamSawaRolovi},uwenuordinacijuuWujorkudo{aobra~niparizSarajevaodakle su izbegli 1993. godine - nije va`no koje nacionalnosti-i,ka`u,razvodese.KadasupobegliizSarajeva pro{li su izbegli{tvo u Vojvodini, pa u Beogradu, i etowihnakrajuuAmerici,1995.Aondasu17godina kasnije odlu~ili da se razvedu. Za{to ba{ sada? E, prime}uje na{a sagovornica, to proizilazi iz onoga {to su pro`iveli i kada je sve krenulo da izlazi na videlo: `eni je, naime, dozlogrdilo da je mu` vara. Nisu,dakle,naterapijunido{lisasindromomrata, negosindromomprevare.Imajudivnedve}erke,alije mu`mawevi{ecelog`ivota{verao. –Itakokre}ecelapri~adaseodmotava,posleSarajeva, bombardovawa, izbegli{tva... sva{ta su pro{li, ona mi je donela i „ratni kuvar“, posle sam se raspitalaisaznaladasukopaliinalazilinekozrnevqedabiseprehranili,gajilipovr}eposaksijama... Odjednenaizgledpri~ebraku,kojijezaokolinubio OKiodr`avaosegodinamadoksudecarasla,svese preokre}eunekusasvimdrugupri~u,nikadneispri~anume|uwima.Nisujeispri~alipasujezaboravili? Ne.Negopostojaojestalnoambivalentanodnosprema muci.Sjednestraneho}e{daje}u{ne{,alionasene da.Negde}edaizbije...

Posttraumatski sindrom je pri~a o dinamici izme|u traume, do`ivqenog, objektivnog, izme|u potrebe da se tatraumazaboraviipotisne,iopet,sdrugestrane,potrebedaseispri~aidajojseprona|enekomestousvakodnevnom `ivotu. Trauma se prepoznaje sve od „sitne“ nervoze, preko hroni~nog zaboravqawa, gubitka sna, depresije,padojasnihslikau`asnihdoga|ajakojesejavqajusase}awem,tzv.fle{bekova.Ono{toomogu}avadase traumaobelodaniidaseispri~a,zavisiodsredine.Logora{i,recimo,imajusvojjezikprepoznavawakojiihujediwujekao`rtvetraume.Onimorajuda`ivesose}awimabespomo}nostiiu`asa,obesna`ivawaiizolacije.A dilemakada~ovekpre`ivitakone{to,jestedamuniko ne}everovati.Okolinaimapotrebudaverujedasetodogodilonekomtamodaleko„kojinemavezesnama“.

Dr Jelisaveta Rolovi}

–Takodolazimodopri~akojesepri~ajuuodre|enim krugovima,aunekimdrugimne.Ko}edaverujedasenegde tamodalekoodvijau`askojijenezamisliv,kojipodrazumeva najstra{niji teror i torturu, i da smo deo toga i mi?@rtvaho}edaizbegnetzv.dvostrukutraumatizaciju.Sjednestranejesvestotomedasetostra{nodo`ivelo,asdrugejestrahdautonikone}epoverovati,paje boqeotomeninepri~ati–obja{wavaSawaRolovi}. Onakaoprimernavodida}ereakcijekojeimamouodnosu na vojne zatvorenike ili logora{e po pravilu biti saose}aweiempatija.Alidajezatoreakcijauodnosuna `enekojesuzlostavqaneilisilovane–~estoosuda. –Iza{toondadaseonaopettraumatizuje,dapozle|ujesvojerane?Zna~i,dru{tvenikontekstodlu~ujeotome{ta}eseiukomtrenutkuispri~ati.Anasiqe,na`alost,imasvoj`ivotbezobzira{toznamokakveposlediceproizvodii{tosuonedugoro~ne.Tako,dabiuop{temoglidapo~nemodarazgovaramootraumimoramo dabudemospremnidasesuo~imosa~iwenicomdazlopostojiokonas,dasmoimitikojinosimozlousebi... Budu}idaznajezikidajeprethodnokaoklini~kipsihologradilasporodicamaukojimasu~lanovipretrpeli seksualnozlostavqawe,takojena{asagovornicai„zavrbovana“zaekspertizuratnihtraumisBalkana.Nemo`e daka`ekolikojeiztihslu~ajevanau~ilaikolikojujeto obogatilo:selekcijaqudikojisudo{lidowejenajverovatnije je, otkriva nam, napravqena mnogo pre nego {to binekouop{teu{aouwenuordinaciju–sveje,naime,bilo„podki{obranom“Wujor{kogmedicinskogfakulteta. Alinapomiwedanikadanijeimalaneprijatnosti.Akoje nekommo`daismetalodado|edowe-prezimeRolovi} jejasnogovorilookomejere~-onjeipakdo{aojermuje zna~ilo{tojetu„nekona{”: –Izmogklini~kogiskustva,kodonihkojisupogo|eni u`asom-traumajestalnotu.Tokomvremena,uzpomo} psihoterapije,tj.razgovora,onipoku{avajudanau~eda `ivenadrugina~in.Traumanijejedino{tosedoga|au `ivotu,mismokompleksneli~nostiiimamnogostvari kojenasugro`avaju.Na~innakojiintegri{e{traumuu svoj`ivottokomprvihgodinu-dvesemewasprotekom vremena, ali ta trauma ipak tebe defini{e kao li~nost.Tojejednostavnotakoiuosnovinemorabitini dobro ni lo{e. Odnos prema do`ivqenom se, me|utim, mewa.Recimo,kadaumremajka,ondaseprvogmesecataj gubitakose}anajedanna~in,slede}egnadrugi,atre}eg natre}i;takojeisbilo~imdrugimu`ivotu. Iprebacujepri~uuameri~kikontekst:dolazijojpacijent,~ovekkojijeprebacio60godina,vijetnamskiveteran.Traumauporodicijepo~elakadajesinpotpisao ugovorsvojskom.Prijaviosezato{tooniba{nekepare i nemaju, a ameri~ka vojska daje besplatno {kolovawe.Me|utim,wegasupozvaliuIrak.Iutomtrenutku svepuca:u}aletuisplivavacelakatastrofavijetnamskog rata 50 godina kasnije! Postaje nasilan prema `eni, optu`uje je da je dopustila sinu da se prijavi u vojsku,vra}aseualkoholizamizkojegjebioizbavqenpre 20-30godina... –Tako,sjednestranemo`emodaka`emodajetawegovatraumabilatempiranabomba,asdruge...–upozorava Sawa Rolovi}. – Jer, {ta to sve zna~i? Nije tako jednostavnotaj`ilavikorovrazmrsiti. n Reqa Kne`evi}


8

nedeqa 7. april 2013.

[ O R O M

S

B O R O M

Vodurina

Evoopetvodurinekod nas,alkandanemako daradi.Odnaroda ostala{akajada,u brigamadogu{e.Vojsku koidanemamo,tri frtaqamenzezaru~ak navekprazno

D

ivane kako je ode kod nas kadgod bila samo vodurina,trska,palacke,slatina ijaro{,{evariinio~inavi{e. Ondaksekogodsetidanismomi prvi{tosuodedo{lida`iveu timnemogu}iminehumanimuslovima,ko{tosunasu~ilidasmo bilinajve}iherojiinajve}elude. Zagule jesmo, navek smo ~uvali i voleliono{tojena{eilono{to je trebalo da ~uvamo za platu i novce.Ludejesmo,danismonebi nam navek za nagradu davali zemqu ba{ u sred trske, mo~vara, me|uvrbamaidinigdini{tasem komaracaipijavicanema. Bilojekadgododei{umetina, alotomseslabopripovedapaispada ko da ih ni bilo nije. Jo{ otkadnipawevavi{enema.Nema niKelta,Rimqanaioniludapre nas,{tosuodebilikadsekobojaginijemogloodsilnevodurine. Bilisuode,jo{kako.Alsubiralidi}eikako}e.Bilojeiondak gredaisuvimesta,anarodjenavekvolodabudeblizuvode.Nuz voduimasvega,vodomjenavekbilo lak{e neg kopnom a na obali niko gladan osto nije, sem oni {tonevoluribu.

Ondaksvetonijeva`ilo,stiglanaredbadatuituimadabude selo,daodseladoselaimadabude tolko i tolko i amin. [ume imadasekr~e,dabudevi{emestadaseore,seje,berei`awe. Malkopomalo,o~lajeitavodurina s kojom su nas pla{ili u {koli.KadsuTisustrpaliunovo koritodasetukupaidanekvasi okolo, oma je sve bilo druk~ije. Napravili su kanale do Tise, na ba~kojstraninasulinasipiozidaligascigqama.Etoihidanas tamo,koju~edasumetute.Stojii coklazaukras.E,alimaimesta disucigqepova|ene.Povadiliih ovinovi{tonisuimalidakr~e {umetine, trsku i {a{. Da ne dangube i da ne bude posle kako ni{ta nisu radili, povadili su malkoodtihcigaqastarogformataiswimanazidalikoje{tau avlijama.Nijesesmelo,odtognasip bude mekan i Tisa ga ~askom

Imaqudikojiseboje vodeaima itaki{topreplivavajuDunavko od{ale.Nijeba{svakoimodida nau~idapliva.Mlogoselajeimalo samo jamure, jamura~e, jamurine,baweilko{eve.Tosumestadi sekopaloipravio~erpi}pa{to sevi{e~erpi}aicigaqapravilo, ve}esuirupetinebileibiloje vi{evodenakrajsela.Ondakkad ujulusvestaneikadvazduhigrau mestu, bilo je tu bu}kawa i grgoqawaicikeonolkokolkosesmeloutovreme.Bilojedasekogod izagrcnepadaotpijemalkoizte bare,aljetobiovelikipli}aki nijebilostra{no,alseomaosetilodajemalkopli}e.Tusumlogiinau~ilidaplivaju. Koviq~anipamtedakadjebila velikavoda,ondakkadsepovu~ei ode, ostanu samo brqe i barice. Umelisudauvate{tukuiuvaga{u,nasredputautomalovode. Iljekadgodbilomlogoribeilje

Paorio}edusve,alvi{enemadusnage.Omatorili pazaboravilikadsuro|eniikolkojeodtad pro{lo.Opetnasvodurinadavikomi{eve, nedanapoqeizmi{ijerupe probije,ald`abe,ondakjeivlast bilamekanapakojesmeodazavu~erukuipipne,tajjeposleradio {tajeteo.Jedinojemoroda}uti idanikomnedivani{tajekome idijesvemekano.AkojeTisabila~estitainijeraslapargodina,nitatajnasenijeznaladokne nabujainekrenedanaspodaviko mi{eve. Nijeodebilosvugdivode.Ima sela {to su muku mu~ili da ne ostanu `edni. Slovaci u Padini suzdravodubokokopalidadovodedo|u.Enoisad~uvajutewine bunareiuspomenukakosuskowima vukli vodu iz dubina. Na drugimmestimaimabunaradijevoda omatu,nadesetomreducigaqa.

taribabilaglupavijaodovomalo pametni’ {to se jo{ po negdi pra}akaju.Ribejesvemaweavodurinesvevi{e.Kadgodseznalo kad voda raste a kad miruje, kad }ebitipoplaveikadjekojegodi{we doba. Ondak nije bilo ni ustavanibrana,nitjekokomandovo kad da se voda pu{ta a kad daje~uvaju.Sadnampustevodurinuiusredzime,kadjesvezavejanoismrznutoisvisepraveneve{tiisamosebe~e–ju,otkudsad tokadnikadtakobilonije.Tako smoiputevepravili,diihnikad bilonijeidijetudavodatekla od pamtiveka. Ondak su tuda napraviliputinisumetli}upriju, kojio~indajeme}ukadtunikad

nijebilovodeinemaizvora.Nijebiloistinaje,alnijebilosamo otkadsuti{tojenisuvidlibili ode.E,alnisutelinikogdaslu{aju pa kad je posle frtaq veka vodaopetdo{latudijewenomesto, eto nevoqe. Odjedared nema vi{ekuda,zagradilijeitihavodastojii~eka.Ondado|eidruga, davidi{tajesovomprvom,ostaneswomi~ekajutre}uietovodurine di je nikad bilo nije. Nikadjojnikonijenibraniodaode, zatojeibilonije. Umela je godina da se oki{a i ranije.Budevodurineisprole}a isjesenipaseopetsveuradii poradi. [to nije moglo druk~ije, radilo se ru~no. [to nije moglo podanu,radiloseno}u.Radilose igradiloboqesutra,radilavojska,radili|aci,studenti,radnici,dobrovoqciiradiojeceonarod. Evo opet vodurine kod nas, alkandanemakodaradi.Odnarodaostala{akajada,ubrigama do gu{e. Vojsku ko i da nemamo, trifrtaqamenzezaru~aknavek prazno. Menza ostala ista al se vojska smawila. \ake naopako da kogodipitadasemalkoiskaqaju, radnikanemaniufabrikama.Nemanifabrika,valdazatoniradnika nema. Slu`benici ne mogu napoqe,pokvari}eflizureinamazanenokte.Onive}odavnokupujusamocipelestankim|onom, nigdi pe{ke ne idu, imaju {ofera. Druk~ije ne bi stigli da taj silniposourade. Paorio}edusve,alvi{enemadusnage.Omatorilipazaboravilikadsuro|eniikolkojeodtad pro{lo. Opet nas vodurina davi komi{eve,nedanapoqeizmi{ijerupe.Mo`dabiibilikadrida {togod uradimo, al smo sitroti kocrkvenimi{evi.Podavilinas divanomipoplavamaobe}awa,ko biznaoda}emoseiodtogzagrcnuti.Svenamstoji,kovodauwivama. n Bora Oti}

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: REK PALATA - bISER SECESIjE

Nesre}na sudbina ma|arskog Gaudija N

alikSegedina,varo{ina juguMa|arske,tikuzgranicu, uticala je velika poplava Tise krajem HIH veka. Naime,Tisaseizlilaipotopila vi{e od dve tre}ine grada. Kadaseposle{estmesecipovukla,krenuloseuobnovu.Ve}ina novoizgra|enihzdawajeustilu secesije, umetni~kog stila koji jevladaoutovreme.Rasko{no{}uilepotomplenepa`wuUngar-Majerova najamna palata, Grofovapalata,Moricovaku}a, ali i mnoge druge zgrade sagra|eneuovomstilu.Ipak,najvi{e pa`we privla~i najlep{a me|u wima - Rek palata, pravi biser secesije. Naru~ilac ovog zdawa bio je Ivan Rek, hidroin`ewer, ugledan gra|anin i ~lan ma|arskog parlamenta. Projektovawe i izgradwatetrospratnicebilisu povereni mladom arhitekti Edeu Ma|aru. Zdawe je bilo predvi|eno za stanovawe poro-

Ede Ma|ar

Palata ~iju je gradwu u srcu Segedina naru~io Ivan Rek, ~lan ma|arskog parlamenta

diceRek:naspratovimasubili stanovi, dok je u prizemqu, na samom uglu bio restoran, a u ostalimlokalimazanatskeitrgova~keradwe.Levoodulazanalazioseiarhitektonskistudio projektantaovogzdawa. Ede Ma|ar se {kolovao u Pe{ti,aliiuFrancuskojiBelgiji. Svojimtalentom,velikommladala~komenergijomiznawempovezaojeSegedinsEvropom.Sagradio je zdawa izuzetne lepote ne samouSegedinu,ve}iuKapo{varu(pozori{te)iSenti(Rotmanovupalatuihotel„Rojal”).SpravomgaporedesaznamenitimAntoniom Gaudijem, katalonskim arhitektom,jerMa|arovoremekdelo-palataRek-stajerameuz ramesnajlep{imzdawimasecesijekao{tosuKasaBatiqoiKasaMilouBarseloni.Akozna{ta bisvejo{projektovaoiizgradio damu`ivotnisuzamrsilinov~aniiqubavniproblemi,pajeu35. godini `ivot sebi prekratio u

nedovr{enojzgradiposlodavcau ~ijuse`enuzaqubio. Rek palata nalazi se, ina~e, u blizini samog centra Segedina, naTisaLajo{bulevaruiotvorena je prema malom trgu. Dekorativnosti zgrade doprinosi bogataornamentikaustilufloralne secesije. Valoviti oblici fasade,kaokakavvelikireqef,pri~ajupri~uomitolo{kispokojnom predelu uz vodu. Ako se posmatra~ boqe zagleda u zakrivqene oblikeuglazgrade,uwemumo`e prepoznatipramacbroda. Zgradukraseprelepibalkonis detaqima od kovanog gvo`|a, a qubi~astoplavi vodeni qiqani detaq su koji pleni najvi{e pa`we. Ina~e, na palati je mnogo ornamenatakojipredstavqajuvodenobiqe,abilesuipredvi|eneinagesireneusamomza~equ. Me|utim,veomareligioznatetka IvanaRekasuprotstavilaseovoj raskala{nosti i zdawe je tako ostalobezwih.

Unutra{woj lepoti zgrade doprinose mnogobrojni dekorativnidetaqi.Izdvajasestepeni{te od kovanog gvo`|a sa cvetovima odmesingakojepredstavqapravu umetni~kubravuru.Izradiogaje svelikomume{no{}uPalFekete,lokalnizanatlija.Ovapalata je pravi primer, za secesiju tipi~ne, sinteze umetnosti i izuzetnezanatskeizrade. U periodu posle Drugog svetskog rata palata Rek je nacionalizovanaipretrpelajenekoliko rekonstrukcija, ali one, sre}om, nisu umawile wenu lepotu. Posledwiputjerenovirananasvoju stogodi{wicu2007.godineitadaovozdawepostajeRegionalni centarzaumetnost.Ovdeseodr`avaju izlo`be, predavawa iz umetnostiikoncerti.Ovihdana uwojjeorganizovanaizlo`balitografija Huana Miroa koja se mo`eposetitido6.maja. n Marina Jablanov - Stojanovi}

Prvi poznati izgled manastira beo~in, litografija iz 1837-41.

jUbILEj SLAVNE KWIGE: 230

Ep o Zaharija G

odina je mogla biti 1779, je- „svesvojesiroma{stvodaseve} nepovla~itkoekude“. sen… Glavnim sokakom sela Ni danas nema ~vrstog odgovoBeo~ina,poredKozarskogpora:gdejeikadapisanIskusnipotoka prema manastiru, pro{ao je Zaharija Orfelin. Imao je 55 go- drumar? Sabiraju}i sve {to se dina,ve}krhkogzdravqa,awegovi znaoOrfelinovim~estimseobapotowibiografipisa}edajebio ma, istra`iva~i pomiwu da je u i ostao jedan od najznamenitijih manastiru Beo~inu boravio, kako Srba 18. veka. Mnogostruko nada- severuje,okodvegodine-odjeseren: kwi`evnik, istori~ar, kali- ni 1779. do kraja 1781. Uz gostograf,bakrorezac,prevodilac,sa- primstvo igumana Sinesije Radistavqa~iizdava~kalendarai~a- vojevi}a, mogao je u manastiru na sopisa,pisacbogoslovskih,{kol- potoku u ti{ini fru{kogorske skih i prirodwa~kih kwiga, vino- {ume da se bavi i rukopisom te gradar… Iakosamouk, u mnogo~e- svojepodrumarske~itanke.Posle mu{tojestvoriobiojeprviukul- Beo~ina,boraviojeumanastirima turnojistorijiSrba.Me|uOrfe- Grgetegu i Velikoj Remeti, u prole}e1783.uputioseuBe~itamo linovimdelimave}dvaipoveka uriznicisrpskekulture,izdvajasewegovIskusnipodrumar,{tampanuBe~u1783.Sada je jubilej te prve srpske kwigeovinograduivinu:stara je 230 godina, a ~ita se i danaskaona{a usamqenaenciklopedija18.veka. Orfelinjekwigu{tampao na kraju `ivota, stalno rastrzanog siroma{tvom i ~estimseobamanarazneposlove,anikadustaqenouonome ~emujebionajvi{eposve}en – likovnoj umetnosti, kwi`evnosti, kwizi... Najpre je bio u~iteq u Novom Sadu (1749-1757). Wegovom duhovnomstasavawupresudnojepomogloto{tojesedamgodina biokancelist-pisarnadvoru mitropolita Pavla Nenadovi}auSremskimKarlovcima(1757-1762).Tujemnogonau~ioopoliti~kim,crkvenim, dru{tvenimikulturnimpri„Iskusni podrumar”, otisak iz 1783. likamaSrbauAustrougarskoj, {tampao Iskusni podrumar. Kao upoznao episkope, arhimandrite prete~a na{e stru~ne literature fru{kogorskih manastira, mnoge druge qude vi|ene u narodu. Ra- ovinskojkulturi,kwigajeu19.vedost i tugu do`iveo je po~etkom kuobjavqenajo{triputa-uBudi1759:suprugaAnarodilamujesi- mu1808.iuPan~evu1874.i1884. Fototipsko izdawe iz 1986. prina Petra26.februara,aumrlaje rediojesaiscrpnimtuma~ewima 10.marta. Orfelinjedvaputaslu`bovao ikomentarimaLazar^ur~i},prenadvoruepiskopaVikentijaJova- sti`anuistra`ivawuOrfelinonovi}aVidakauTemi{varu(1762, vog`ivotaidela. „Me|usvimzemnimplodovima 1771).Kupiojeku}uuNovomSadu 1763. „negdeizme|uDunavskeuli- odkojihsemo`epravitipi}e,neceiZlatnegrede“ inosilajebroj manijednogblagorodnijegiboqeg 735-otkriojeVasaStaji}uspisi- odvina,samokadseonorazumnoi ma Magistrata. (Ba{ tamo, u pri- umreno upotrebqava: jer ono krezemquGradskebiblioteke,bilaje pi,potpoma`ezdravqeisrceveznamenita antikvarna kwi`ara seli”…Orfelin je ve} ovom prVasilija Jovanovi}a „Orfelin“, vomre~enicomIskusnogpodrumazatvorenalaneiporednegodova- raozna~ionekeodglavnihpobuda waNovosa|ana).UVenecijijebio danapi{ekwigukojuvinogradari ivinari~itajuve}230godina. revizor u {tampariji Dimitrija I danas je znati`eqno: gde je Teodosija, u Be~u stekao veliko Orfelinotkrivaoiusvojojkwizi priznawe - primqen je za ~lana Akademije likovnih umetnosti sabrao, sve najboqe {to se u 18. vekuznaloovinuuEvropi? Najvi(1772).USremskeKarlovce,gdeje {ejemogaodasaznaumanastirikupio ku}u i vinograd, preneo je

Nisu „statuu vozdigli” Orfelinjeumro„prebjedno“,pisaojeJovanRaji},otacnovijesrpskeistoriografije.DositejObradovi} o`aliojewegovu smrtre~imadivqewasvomprete~iu{irewuzapadwa~kekulture i prosvete u srpskom narodu. Obistinilo se Dositejevo verovaweda}esiroma{niioskudniOrfelin„bitipo{tovan iondakadawegovisitiibogatigoniocisasvimi{~eznuizse}awaSrba“.Pisaojeda}eNovosa|ani„prosve{tenibitikad qubeznomOrfelinustatuuvozdignu“. VasaStaji}jetvrdioda jeOrfelin„najznamenitijiNovosa|anin“ 18.veka,atosejo{ vi{emo`ere}izaSremskeKarlovce.Nisumu„statuuvozdigli“. Bilobinajlep{edatou~ine,usloziizahvalnosti,karlova~ki vinogradari i vinari: o~evi wihovih o~eva i wihovi o~evi u~ili su iz Orfelinovog Iskusnog podrumara kako da pravedobravina.Ionaza„di{kreciju“ nacarskomdvoru,~uvenaidanas:ausbruhibermet.


nedeqa 7. april 2013.

9

UPOTREBA @IVOTA

Specijalni vrdni~ki transporti

taqni, do sitnica. Rukopisom je sledioputgro`|a-odberbedo~a{evina,awujo{dugo.@eleojeda pou~iunajva`nijem:kakodanapravi{dobrovino,kakodaganeguje{, kakodagale~i{akosekvari... ^italac je odmah zaveden i pitalicamaipoukama.Taniskajeduga~ka:{tapristojiberbigro`|a ice|ewubelogicrnogvina;kako se i ~ime vino neguje iz meseca u mesec „da ne promeni boju ni dobrotu...neizgubiukus“,daga„odr`i{ usnazi“;kakoseikadavino preta~e...Pisaojeleporeko:„Kad u prole}e ~okot krene, kad loza cvatiikadgro`|epo~neruditii u vreme letweg i zimskog obrta sunca,tj.od10.junado10.dekembra, vino u buretu kre}e se i vri“... [ta da ~ini{ kad se vino muti,kadpo~nekisiti,kadpostanedebelo?Imaleka:„Li{}eorahovouvinuobe{eno,kadzajedan sahatunutripostoji...nedavinu daukisne“.Poglavqasuposve}ena i „vinu od raznih plodova“ - drewina,trwina,tre{awa,jagoda,duwa,vi{awa... Naro~ito su privla~na 63 recepta„travnihvina“ -ona„slu`e zdravquiprotivesebolesti“.Tu jeslavnibermet-unarodusezvao i pelenovo vino, pelewak, pelena{.Imnogadrugagorkavina,koja nastaju uz pomo} trava, cveta: pelin, majoran, `alfija, zova...

mnogima ispijepamet,razumimisli; a tako isto i Pitagora veli: dajepijanstvorasu|ewebezumqa, ilili{avaweuma,jerkadjeumvinompokvaren,tojeonda,kao{toi Sokrat veli: podobno kolima koja ko~ija{ izgubi.Trezvenost je ~istotaumai~uvstva“. Orfelinjerukopiskwigezavr{iove}te{kobolestan.Uprole}e1783,napreporukumitropolitaMojsejaPutnika,stigaojeuBe~ zakorektorau{tamparijiJosifa Kurcbeka. Tada je {tampao svoje posledwe kwige - Iskusni podrumar iVe~itikalendar.Te{kobolestan–krvario je odtuberkuloze,vratioseuNoviSad,usamqen ibeznadeuoporavak.EpiskopJosif Jovanovi} [akabenta smestiogajenavladi~inomimawuna Sajlovublizugrada-tamosudve sobe,ambarza`itoizob,bunar, {talazakrave. Orfelin je umronaSajlovu 19. (30)januara 1785,asutradanjesahrawenuportiJovanovskecrkveu NovomSadu.Grobqeokotecrkve zatvoreno je 1873, ona poru{ena 1921. Posmrtni ostaci Novosa|ana~ijisugrobovibiliobele`eni spomenicimaprenetisuuposebne grobnice, a svih ostalih u zajedni~ku raku na Uspenskom grobqu. Tada se zauvek izgubio trag ZaharijeOrfelina. n Quba Vukmanovi}

NAOPA^KE

Pomogao i Pu{kinu Raznovrsno delo Zaharije Orfelina krasi riznicu srpske kulture.Postigaojenajvi{eugrafi~kojumetnosti 18.veka,u kwi`evnostibioprete~apesni~kogizraza,predwa~iou{tampawukwiga,posebnouVeneciji,gdejenekolikogodinabiorevizoru{tamparijiDimitrijaTeodosija.OrfelinovGorestni pla~(Pla~Serbiji), prvaje{tampanapesmausrpskojkwi`evnosti(1762).Ukwi`icisvojihstihovaMelodijakprole}u,nastalih u Novom Sadu, objavio je prvu srpsku pesmu za decu (1765).^uvenoOrfelinovoromansirano@itijePetraVelikog (1772)pre{tampanojeuPetrogradu(1774).Mawejepoznato:tu rasko{nukwiguoruskomcaru,usvomdomuuPetrograduimao jeAleksandarPu{kin(1799-1837).Kadjeslavnipesnikpisao svojuIstorijuPetraI,onse„nadesetakmestaizri~itopozivaonaOrfelina“ -svedo~iMiloradPavi}.OrfelinovuKaligrafiju –krasnopiszasrpskeirumunske{koleuBanatu,caricaMarijaTerezijanagradilajesa100dukata.ZadivqujeliteraturaoOrfelinu,sabranatrudomBorivoja^ali}azaLeksikon pisacaMaticesrpske:imaoko900naslova.

l Izme|u ~eki}a i nakovwa kratko je pam}ewe.

Orfelin nudi izobiqe: kako da na~ini{jo{delikatnijipelewak, a kako gorko vino „koje se obi~no po velikim dvorovima pije“... Pelewak „potpoma`e varewe“, pa je dobro„po~a{udvepredru~akda popije{“.Orfelinovpodrumli~i na laboratoriju - u woj su sva burad:odakovadoardova.Kadtreba,merisenamalo:„Uzmibibera krupnog11/2deke,korenabeleperunike 3 deke, tamjana 11/2 deke, ruzmarinaizme|uprstiju“. Orfelin je svoje pri~e o vinu ukrasio re~ima ve~ito lepim. Ta zbirka iskri~avosti duha, jedinstvenauna{ojliteraturi,govori owegovojna~itanosti.@eqamuje trojaka:pohvalavinu,osudaporoka-pijanstva,pozivnaumerenost. Verovaojeda}e~italacIskusnog podrumara najlep{e polze imati oddrevnihmudraca,pajesvojuvinsku enciklopediju i po~eo i zavr{iowihovimpame}u: „Platonfilozofgovoridavinoo`ivqavai popravqaum~ove~ji,mno`isnagu, dajekrepkost,razdragavasrce,odgawatuguineveselemisli.Plinijevelidapijanstvoizvr}eum,jer

l Drugi april je u senci prvog. Prvi je u senci drugog.

manaFru{kojgori,ukojimajedu`e`iveo. Tamojevinskakultura negovana vekovima. Na sun~anim zaravnima i bregovima pitome planine, vinogradi su postojali i pre nego {to je rimski car Prob zasadiosvojprvi~okotblizuSirmijumaoko280.godineposleHrista – dve godine pre nego {to je ise~en ma~evima u pobuni svojih vojnika. Orfelinovidragocenioslonci bili su jezici: znao je ruski, nema~ki, latinski, mo`da i gr~ki i francuski, a pisao je na srpskoslovenskom, ruskoslovenskom, nema~komilatinskom.Najboqaznawaolozi,podrumuivinunatim jezicima, a najvi{e na nema~kom, koristiojezasvojukwiguoputevimavinapoEvropi. Orfelinjeodli~noumeoda~itaoca zainteresuje za privla~ne pri~eIskusnogpodrumara.Obra}a museprisno:nati.Kwigujepodelio na 27 glava, a wih ~ak na 600 mawihcelina,mahomrecepata.Pojedineglaveimaju58,63i98delova! Svakomjedaotakavnaslovda li~inapitalicu,aodgovorisude-

l Konac delo krasi me|u konopcima. Slobodan ring!

vinu Orfelina

l Ko stavi ustav pod noge, prilika mu je nadohvat ruke, kandidatura nadomak tura. Dan D je d.

GODINA „ISKUSNOG PODRUMARA”

Ilija Markovi}

Mo`da je ovo Orfelinov bakrorezni idealizovani autoportret

Foto:@.Markovi}

Z

a`murimo,`mure}isejasnijevidi,izamislimo najprejedan vonskudizela{icuiz1937,palokomotivicuRamusabosanskepruge obi~an`elezni~kidanuVrdniku,sedamdesetihgodinanapri- iz1873,mojuprvu`elezni~kuqubav...Ramo,Ramo... mer,izamislimopozori{nuili,akovamjebliskije,filmsku ItakojeovajtransportstigaouVrdnik.Akakove}bivaunesvascenografijumaleslepe`elezni~kestanicepod{umomuvarqivom, kida{wimsituacijama,kakvajebilaovavizuelnaposlastica,grom osetqivomirawivomstadijumuletwemonotonijeiti{ineizme|u izosun~anogneba,za~assenastanici,okozgradelo`ioniceidizadvavoza;zamislimoran`irnekolosekezakr~enegarnituramarud- licekojajeskidalaeksponatesavagona,okoradnikai`elezni~ara ni~kihvagonaivagonaindividualaca(bolesnihvagona),svutu`ele- kojisusedovikivali,okupiodokonivrdni~kisvet,penzioneriitzv. zni~ku mena`eriju, zamislimo, koja puna, prazna ili bolesna, ~eka slu~ajniprolaznici(spre~iceporedparnepekare),putnicikojisu svojelokomotive,svojeBorzikeiLilike,kao{tomojaputni~kama- ~ekali{inobuszaRumu–kasniojezbogovogvanrednogtransporta– lenkost–evo,sadave}dvapunameseca!–~ekanastaniciuRumiza- klijentiiosobqestani~nekafane,ponekodete,de`urnipaslutalivi~ajnivrdni~kivoz...I,jo{nepodi`u}ikapke,zamislimodasmo ca,svesetookupilooko`ari{ta,isvisuoni,zainteresovaniiuznevidqivi–tobarnijete{kozamisliti–ipo{tosmosefizi~ki bu|eni,u~estvovaliupredstavikojojjebilote{koodoleti.Savreponi{tili, promuvajmo se unaokolo oko `u}kasto-crvenkaste vrd- menicinajotmenijevrdni~ke`elezni~kestarudije,salonvagonakrani~kestani~neku}ei,nasuprotwe,presko~iv{iprekosedamkolo- qa Petra Kara|or|evi}a, svedoci wegove “blistave i superiorne” seka,za|imookolo`ionice,za|imome|uzapre`nevagone,zaviri- monarhisti~kepojaveumomentukadajeavgusta{ezdesetprve–zamou}o{kove,analizirajmovrdni~keglumcenapodijumustani~nog ka~enzaspecijalnuvanrednukompoziciju–dovu~enizPrestoniceu pozori{ta. Vrdnikijediniodeksponata(sku}enihizakqu~anihuhalilo`ioniDva~ovekausredwe-`alosnomperiodu`ivota,mu{kii`enski~o- ce)ostavqennapatrqku{inanormalnogkolosekaizale|azgrades vek,pripadnicimogradni~kogplemenasaNovekolonije,silazestazom pravouglimtorwemnadvevode,kojajeodtogadanaavanzovalaupripokrqanogzgloba,za{ijanomporedparnepekare,zatimpored|ubre- vremenimuzejskidepo,se}alisusetog,ka`u,odli~noo~uvanogPewaka kao pored benignog tumora na fragmentu ni~ije zemqe u neo~e- trovog vagona, posledweg vagona iz borda srpske kraqevske `ele{qanom,rahiti~nom{qivikui,pardesetinakorakadaqe,poredlo- zni~keergele,kaonekakvog~udaodluksuzailepote.Moradautome `ioniceicrkotinekraqevskogvagona,izlazenastani~nipodijum,za- imaistineimoradautomeimapreterivawa.Bilasutorobusnakopre~enrudni~komgarniturom(kojajetuostavqenadodaqweg),ka~ese laharmoni~neimo}nesilute,`elezni~ka`ivotiwasvelikimme|unaplatformuizme|udvavagonaitom“pre~icom”ska~unadrugustra- narodnimiskustvom,oven~anastatusomglavnogkraqevskogstanana nu.Ili,slede}aslika.Mogaojeuovompasusudanai|ebiloko,paipak to~kovima, gde je srpsko-jugoslovenski monarh primao dr`avnike, nije, nai{ao je suvowav zamlata ko{~atog, zagorelog lica i dubokih, straneidoma}edelegacijeipojedince,igdesuseustvari,jezikom emotivniho~iju(skapqomolovame|uobrvama),primerakudirqivo- publicistikere~eno,odigravalavisokapolitikaiistorija. komi~nompakovawu:pesak-sivisakoi~ak{irenacrtu,mleko-belakoMoji, pak, vrdni~ki `elezni~ki izvori, premda tanki i kapqavi, {uqabezkravatesizvu~enomlastavi~ijomkragnom,razdrqenomoko sla`usedatogadananastanicinisuuprili~ilinikakavposebandoro{~i}agrlenekosti,salonske{picastecipele,pretencioznonaglan- ~ekzatransportizPrestonice,itokakostvaristojenezbogtoga cane...Jesmoligazamislili?Jesmo.Gledaokosebe.Nigdenikog.Ine {tojesveispalonekakoiznenada,barzaposaduvrdni~ke`elezni~slutidagaposmatramodokskre}eusenovitismrdqivitesnacizme- kestanice,kojusuizrumskecentraleoprispe}ubeogradskogtran|uzidalo`ioniceicrnele{inekraqevskogvagona.Otkop~ava{lic, sportaobavestiliskorouposledwi~as,takodasuVrdni~ani–zapodi`elevunogu.I{ora. Punihdvadesetgodinamismoili,ipak,onisu{orali nakraqevskivagonizjednogodnajneobi~nijihvrdni~kih specijalnihtransporta.Isadanamjetakokakonamje.I sada smo tu gde jesmo. Gvozdena crkotina ostavqena na skrajnutomfragmentukolosekaizazgradelo`ionice,vagonavetiwskogizledaicrnkaougarak,orija{kihdimenzijaiblindiranihzidova,iskopaniho~ijuizape~enihto~kovaobraslihtravomi`buwem,opustu{ene,pokrqanei opogaweneunutra{wosti–kaodagajedokostijuoglodala armijatermita!–vagonkojimegledapravousrce,prazno zuriumene(o~ajno,bespomo}no),gledamesabezbojnefotografijeizciklusakojegsamsedamdesetsedmejo{kao preranosazrelimaloletni(foto)reporterispucaoSmenom 8 za svoj gro{ na tu `elezni~ku ma{inu, sada mi se vratiosefektomnekakvesintezena{egili,ipak,wihovogru{ila~kognagona,lokalnefrustracije,takore}i(a takoinere}i)oli~eneuprizorutogvagona,kojegsuVrdni~ani,pojediniVrdni~ani,zapi{avalidvadesetgodina... Izamislihsenadpotrebomnekihqudidapqununalepotu,dajeubogaqeigurnuublato,dauprqaju,zagade,uni{te isvojeitu|e,dapqunuuo~ivodikojupiju.Idauni{te onakav jedan vagon. Me|utim, na ovom mestu povucimo bremzu!OtkudkraqevskivagonnastaniciuVrdniku?Dok specijalnakompozicijaizPrestonicepravipauzunaotvorenojpruzimojedana{we`elezni~kepri~e(zaustavqena Zgrada lo`ionice na `elezni~koj stanici Vrdnik i vagon kraqa Petra pored negdeu~arobnojdolinirekeKudo{),ma{imoseyepnogte- wenog zida 1977. godine lefonaikonsultujmo@elezni~kimuzejuBeogradu. te~enisituacijomkojaimjenametnuta–jedvauspelida(uzpomo}Ru“GospodinTomislavNikodijevi}?” mqana)pripremehangardepoaobrastaopao~inomizamazangolubi“Da,jasam...Vi{ikustosMuzeja.Izvolite!” jimizlu~evinama.Nego,pak,zbogtoga{totajtransport,premdaneoMojupitnik.Iwegovuzvi~nik:“Eksponati@elezni~kogmuzejapre- sporno jedan jedini takav u istoriji vrdni~ke pruge, `elezni~kim ba~enisu1961.godinesajednogkolosekabeogradskestaniceulo`i- profesionalcima (oguglalim na razna `elezni~ka ~uda i iznena|eonicu’Vrdnik’.Tosedesilopone~ijemusmenomnare|ewuuo~iprvog wa)nijeuprvomtrenutkuzna~ioni{taposebno–akopodposebnim Samitanesvrstanihzemaqa.Eksponatisubilio~uvani,alisusvo- nepodvedemoobavezuvi{e–timpre{toimjere~enodasestari jimizgledom,ipak’ru`ili’likBeograda.Ulo`ioniciuVrdniku,ko- vagoniilokomotivesabeogradskestanice,eksponati@elezni~kog juje~uvalavojska,nastavqenojedaqepropadaweeksponatao~emu muzeja, izme{taju u Vrdnik privremeno, maltene na nekoliko dana, Muzejposedujezapisnikeistra`nihorganakojisuvr{ilisaslu{awe koliko da ne stvaraju “ru`nu sliku” dok traje septembarski Samit po~inioca.Saobra}ajnapruziRuma–Vrdnikobustavqenje1969.go- nesvrstanihdr`ava,aondaseopet,kadSamitpro|e,vra}ajuuPredine,auskorojedo{lododemontirawapruge.Eksponatisu8.juna stonicu.UVrdnikusuostalidvadesetgodina. 1983.godinepreba~eniulo`ionicu’Beograd’,gdesenekiodwihi Ugodinamakadakraqevskivagonulaziupoqemogde~a~kogintedanasnalaze(eksponatinormalnogkoloseka),osimsalonvagonakra- resovawa,{to}ere}ipo~etkomsedamdesetih,tojeve}beznade`no qaPetra,kojisenalazinajednomkolosekufabrike’@elvoz’uSme- opusto{ena tehnika; ali srubqen na skoro bezbrednu skalmeriju, derevu.Eksponativezanizauzaneprugerestauriranisuiizlo`eni kraqevskivagon,samonaizglednikomepotreban,biojemagnetzarauOdeqewuuzanihpruga’Po`ega’:lokomotivaRama,Milan,Kostolac, tobornumu{kudecuizradni~kogokru`ewa.Se}amsesdostajasnovagon4klaseisalonSP@.Muzejporedpomenutihzapisnika,posedu- }esalonskogprostoraoblo`enogostacimasjajnihda{~ica,se}amse jeifotografijeizme{tawaeksponataizVrdnikauBeograd1983. poderanogtroseda,dvefoteqeispalihfederaipokrqanogniskog godine.Spo{tovawem,TomislavNikodijevi},vi{ikustos.” stolasnaprslomjajastomplo~omoddebelogdrvetavisokogsjaja.U Ibiojetojedanodnajneobi~nijihspecijalnihtransportausedam- tomvagonu,velikojigra~kipod~ijimsmosekrovomigraliipokidesetogodi{wojbiografijivrdni~kepruge,ne{to{todotadanije {i, zakazivali smo ratove, ma~evali se da{~icama odvaqenim sa vi|enonavrdni~kimvicinalnim{inama.UBeogradusuvagoneilo- lamperije,vitlalisepounutra{wosti,veralisepokrovukaomajkomotive sa uskih pruga utovarili na specijalnu kompoziciju, a sa- mun~i}i,skakalipofoteqamaitrosedu.No}ususeuvagonsklawalon-vagonkraqaPetra,vagonsanormalnepruge,prika~ilisunare- libesku}nici.Ipijan~ilisupijanci.Iqubilisequbavnici. pugarniture...Naprvivagonsmestilisu“lova~ka”kolaFraweJosiVoleosamtajkraqevskivagon,ali,ipak,mojaprvametafizi~ka fa,vagoniz1896.godine,neuverqivoskromnihdimenzijaispoqa- qubavbilajezakqu~anauhalilo`ionice,malazelenaprincezaRa{nosti,navodnosa{umskeslavonsko-podravskepruge(koloseka{i- ma,lokomotivicaneodoqivakaopar~etorte.Dolaziosamdajeglerinejedanmetar),kojomseposledwimonarhStarogcarstvatruckao damkrozre{etkerazlupanogprozora.PajeposleRamedo{laCicizme|uhrastovanaputudolovi{ta.Nadrugivagoniutovarilisu ka,paBorzika,paPepa,paErika,Katica,Nina,Lujza,Yesika,Vesna, lokomotivuN–1(oznaka151–012),naslede}isuutovarililokomoti- Lilika...Ah,Lilika!Lilika!KoodnasnijevoleoLiliku! vuPulu,paKostolac,paputni~kivagon~etvrteklaseiz1885,paslan @eqko Markovi}


nedeqa 7. april 2013.

9

UPOTREBA @IVOTA

Specijalni vrdni~kitransporti

taqni, do sitnica. Rukopisom je sledioputgro`|a-odberbedo~a{evina,awujo{dugo.@eleojeda pou~iunajva`nijem:kakodanapravi{dobrovino,kakodaganeguje{, kakodagale~i{akosekvari... ^italac je odmah zaveden i pitalicamaipoukama.Taniskajeduga~ka:{tapristojiberbigro`|a ice|ewubelogicrnogvina;kako se i ~ime vino neguje iz meseca u mesec „da ne promeni boju ni dobrotu...neizgubiukus“,daga„odr`i{ usnazi“;kakoseikadavino preta~e...Pisaojeleporeko:„Kad u prole}e ~okot krene, kad loza cvatiikadgro`|epo~neruditii u vreme letweg i zimskog obrta sunca,tj.od10.junado10.dekembra, vino u buretu kre}e se i vri“... [ta da ~ini{ kad se vino muti,kadpo~nekisiti,kadpostanedebelo?Imaleka:„Li{}eorahovouvinuobe{eno,kadzajedan sahatunutripostoji...nedavinu daukisne“.Poglavqasuposve}ena i „vinu od raznih plodova“ - drewina,trwina,tre{awa,jagoda,duwa,vi{awa... Naro~ito su privla~na 63 recepta„travnihvina“ -ona„slu`e zdravquiprotivesebolesti“.Tu jeslavnibermet-unarodusezvao i pelenovo vino, pelewak, pelena{.Imnogadrugagorkavina,koja nastaju uz pomo} trava, cveta: pelin, majoran, `alfija, zova...

mnogima ispijepamet,razumimisli; a tako isto i Pitagora veli: dajepijanstvorasu|ewebezumqa, ilili{avaweuma,jerkadjeumvinompokvaren,tojeonda,kao{toi Sokrat veli: podobno kolima koja ko~ija{ izgubi.Trezvenost je ~istotaumai~uvstva“. Orfelinjerukopiskwigezavr{iove}te{kobolestan.Uprole}e1783,napreporukumitropolitaMojsejaPutnika,stigaojeuBe~ zakorektorau{tamparijiJosifa Kurcbeka. Tada je {tampao svoje posledwe kwige - Iskusni podrumar iVe~itikalendar.Te{kobolestan–krvario je odtuberkuloze,vratioseuNoviSad,usamqen ibeznadeuoporavak.EpiskopJosif Jovanovi} [akabenta smestiogajenavladi~inomimawuna Sajlovublizugrada-tamosudve sobe,ambarza`itoizob,bunar, {talazakrave. Orfelin je umronaSajlovu 19. (30)januara 1785,asutradanjesahrawenuportiJovanovskecrkveu NovomSadu.Grobqeokotecrkve zatvoreno je 1873, ona poru{ena 1921. Posmrtni ostaci Novosa|ana~ijisugrobovibiliobele`eni spomenicimaprenetisuuposebne grobnice, a svih ostalih u zajedni~ku raku na Uspenskom grobqu. Tada se zauvek izgubio trag ZaharijeOrfelina. n Quba Vukmanovi}

NAOPA^KE

PomogaoiPu{kinu Raznovrsno delo Zaharije Orfelina krasi riznicu srpske kulture.Postigaojenajvi{eugrafi~kojumetnosti 18.veka,u kwi`evnostibioprete~apesni~kogizraza,predwa~iou{tampawukwiga,posebnouVeneciji,gdejenekolikogodinabiorevizoru{tamparijiDimitrijaTeodosija.OrfelinovGorestni pla~(Pla~Serbiji), prvaje{tampanapesmausrpskojkwi`evnosti(1762).Ukwi`icisvojihstihovaMelodijakprole}u,nastalih u Novom Sadu, objavio je prvu srpsku pesmu za decu (1765).^uvenoOrfelinovoromansirano@itijePetraVelikog (1772)pre{tampanojeuPetrogradu(1774).Mawejepoznato:tu rasko{nukwiguoruskomcaru,usvomdomuuPetrograduimao jeAleksandarPu{kin(1799-1837).Kadjeslavnipesnikpisao svojuIstorijuPetraI,onse„nadesetakmestaizri~itopozivaonaOrfelina“ -svedo~iMiloradPavi}.OrfelinovuKaligrafiju –krasnopiszasrpskeirumunske{koleuBanatu,caricaMarijaTerezijanagradilajesa100dukata.ZadivqujeliteraturaoOrfelinu,sabranatrudomBorivoja^ali}azaLeksikon pisacaMaticesrpske:imaoko900naslova.

l Izme|u ~eki}a i nakovwa kratko je pam}ewe.

Orfelin nudi izobiqe: kako da na~ini{jo{delikatnijipelewak, a kako gorko vino „koje se obi~no po velikim dvorovima pije“... Pelewak „potpoma`e varewe“, pa je dobro„po~a{udvepredru~akda popije{“.Orfelinovpodrumli~i na laboratoriju - u woj su sva burad:odakovadoardova.Kadtreba,merisenamalo:„Uzmibibera krupnog11/2deke,korenabeleperunike 3 deke, tamjana 11/2 deke, ruzmarinaizme|uprstiju“. Orfelin je svoje pri~e o vinu ukrasio re~ima ve~ito lepim. Ta zbirka iskri~avosti duha, jedinstvenauna{ojliteraturi,govori owegovojna~itanosti.@eqamuje trojaka:pohvalavinu,osudaporoka-pijanstva,pozivnaumerenost. Verovaojeda}e~italacIskusnog podrumara najlep{e polze imati oddrevnihmudraca,pajesvojuvinsku enciklopediju i po~eo i zavr{iowihovimpame}u: „Platonfilozofgovoridavinoo`ivqavai popravqaum~ove~ji,mno`isnagu, dajekrepkost,razdragavasrce,odgawatuguineveselemisli.Plinijevelidapijanstvoizvr}eum,jer

l Drugi april je u senci prvog. Prvi je u senci drugog.

manaFru{kojgori,ukojimajedu`e`iveo. Tamojevinskakultura negovana vekovima. Na sun~anim zaravnima i bregovima pitome planine, vinogradi su postojali i pre nego {to je rimski car Prob zasadiosvojprvi~okotblizuSirmijumaoko280.godineposleHrista – dve godine pre nego {to je ise~en ma~evima u pobuni svojih vojnika. Orfelinovidragocenioslonci bili su jezici: znao je ruski, nema~ki, latinski, mo`da i gr~ki i francuski, a pisao je na srpskoslovenskom, ruskoslovenskom, nema~komilatinskom.Najboqaznawaolozi,podrumuivinunatim jezicima, a najvi{e na nema~kom, koristiojezasvojukwiguoputevimavinapoEvropi. Orfelinjeodli~noumeoda~itaoca zainteresuje za privla~ne pri~eIskusnogpodrumara.Obra}a museprisno:nati.Kwigujepodelio na 27 glava, a wih ~ak na 600 mawihcelina,mahomrecepata.Pojedineglaveimaju58,63i98delova! Svakomjedaotakavnaslovda li~inapitalicu,aodgovorisude-

l Konac delo krasi me|u konopcima. Slobodan ring!

vinu Orfelina

l Ko stavi ustav pod noge, prilika mu je nadohvat ruke, kandidatura nadomak tura. Dan D je d.

GODINA„ISKUSNOGPODRUMARA”

Ilija Markovi}

Mo`dajeovoOrfelinovbakrorezniidealizovaniautoportret

Foto:@.Markovi}

Z

a`murimo,`mure}isejasnijevidi,izamislimo najprejedan vonskudizela{icuiz1937,palokomotivicuRamusabosanskepruge obi~an`elezni~kidanuVrdniku,sedamdesetihgodinanapri- iz1873,mojuprvu`elezni~kuqubav...Ramo,Ramo... mer,izamislimopozori{nuili,akovamjebliskije,filmsku ItakojeovajtransportstigaouVrdnik.Akakove}bivaunesvascenografijumaleslepe`elezni~kestanicepod{umomuvarqivom, kida{wimsituacijama,kakvajebilaovavizuelnaposlastica,grom osetqivomirawivomstadijumuletwemonotonijeiti{ineizme|u izosun~anogneba,za~assenastanici,okozgradelo`ioniceidizadvavoza;zamislimoran`irnekolosekezakr~enegarnituramarud- licekojajeskidalaeksponatesavagona,okoradnikai`elezni~ara ni~kihvagonaivagonaindividualaca(bolesnihvagona),svutu`ele- kojisusedovikivali,okupiodokonivrdni~kisvet,penzioneriitzv. zni~ku mena`eriju, zamislimo, koja puna, prazna ili bolesna, ~eka slu~ajniprolaznici(spre~iceporedparnepekare),putnicikojisu svojelokomotive,svojeBorzikeiLilike,kao{tomojaputni~kama- ~ekali{inobuszaRumu–kasniojezbogovogvanrednogtransporta– lenkost–evo,sadave}dvapunameseca!–~ekanastaniciuRumiza- klijentiiosobqestani~nekafane,ponekodete,de`urnipaslutalivi~ajnivrdni~kivoz...I,jo{nepodi`u}ikapke,zamislimodasmo ca,svesetookupilooko`ari{ta,isvisuoni,zainteresovaniiuznevidqivi–tobarnijete{kozamisliti–ipo{tosmosefizi~ki bu|eni,u~estvovaliupredstavikojojjebilote{koodoleti.Savreponi{tili, promuvajmo se unaokolo oko `u}kasto-crvenkaste vrd- menicinajotmenijevrdni~ke`elezni~kestarudije,salonvagonakrani~kestani~neku}ei,nasuprotwe,presko~iv{iprekosedamkolo- qa Petra Kara|or|evi}a, svedoci wegove “blistave i superiorne” seka,za|imookolo`ionice,za|imome|uzapre`nevagone,zaviri- monarhisti~kepojaveumomentukadajeavgusta{ezdesetprve–zamou}o{kove,analizirajmovrdni~keglumcenapodijumustani~nog ka~enzaspecijalnuvanrednukompoziciju–dovu~enizPrestoniceu pozori{ta. Vrdnikijediniodeksponata(sku}enihizakqu~anihuhalilo`ioniDva~ovekausredwe-`alosnomperiodu`ivota,mu{kii`enski~o- ce)ostavqennapatrqku{inanormalnogkolosekaizale|azgrades vek,pripadnicimogradni~kogplemenasaNovekolonije,silazestazom pravouglimtorwemnadvevode,kojajeodtogadanaavanzovalaupripokrqanogzgloba,za{ijanomporedparnepekare,zatimpored|ubre- vremenimuzejskidepo,se}alisusetog,ka`u,odli~noo~uvanogPewaka kao pored benignog tumora na fragmentu ni~ije zemqe u neo~e- trovog vagona, posledweg vagona iz borda srpske kraqevske `ele{qanom,rahiti~nom{qivikui,pardesetinakorakadaqe,poredlo- zni~keergele,kaonekakvog~udaodluksuzailepote.Moradautome `ioniceicrkotinekraqevskogvagona,izlazenastani~nipodijum,za- imaistineimoradautomeimapreterivawa.Bilasutorobusnakopre~enrudni~komgarniturom(kojajetuostavqenadodaqweg),ka~ese laharmoni~neimo}nesilute,`elezni~ka`ivotiwasvelikimme|unaplatformuizme|udvavagonaitom“pre~icom”ska~unadrugustra- narodnimiskustvom,oven~anastatusomglavnogkraqevskogstanana nu.Ili,slede}aslika.Mogaojeuovompasusudanai|ebiloko,paipak to~kovima, gde je srpsko-jugoslovenski monarh primao dr`avnike, nije, nai{ao je suvowav zamlata ko{~atog, zagorelog lica i dubokih, straneidoma}edelegacijeipojedince,igdesuseustvari,jezikom emotivniho~iju(skapqomolovame|uobrvama),primerakudirqivo- publicistikere~eno,odigravalavisokapolitikaiistorija. komi~nompakovawu:pesak-sivisakoi~ak{irenacrtu,mleko-belakoMoji, pak, vrdni~ki `elezni~ki izvori, premda tanki i kapqavi, {uqabezkravatesizvu~enomlastavi~ijomkragnom,razdrqenomoko sla`usedatogadananastanicinisuuprili~ilinikakavposebandoro{~i}agrlenekosti,salonske{picastecipele,pretencioznonaglan- ~ekzatransportizPrestonice,itokakostvaristojenezbogtoga cane...Jesmoligazamislili?Jesmo.Gledaokosebe.Nigdenikog.Ine {tojesveispalonekakoiznenada,barzaposaduvrdni~ke`elezni~slutidagaposmatramodokskre}eusenovitismrdqivitesnacizme- kestanice,kojusuizrumskecentraleoprispe}ubeogradskogtran|uzidalo`ioniceicrnele{inekraqevskogvagona.Otkop~ava{lic, sportaobavestiliskorouposledwi~as,takodasuVrdni~ani–zapodi`elevunogu.I{ora. Punihdvadesetgodinamismoili,ipak,onisu{orali nakraqevskivagonizjednogodnajneobi~nijihvrdni~kih specijalnihtransporta.Isadanamjetakokakonamje.I sada smo tu gde jesmo. Gvozdena crkotina ostavqena na skrajnutomfragmentukolosekaizazgradelo`ionice,vagonavetiwskogizledaicrnkaougarak,orija{kihdimenzijaiblindiranihzidova,iskopaniho~ijuizape~enihto~kovaobraslihtravomi`buwem,opustu{ene,pokrqanei opogaweneunutra{wosti–kaodagajedokostijuoglodala armijatermita!–vagonkojimegledapravousrce,prazno zuriumene(o~ajno,bespomo}no),gledamesabezbojnefotografijeizciklusakojegsamsedamdesetsedmejo{kao preranosazrelimaloletni(foto)reporterispucaoSmenom 8 za svoj gro{ na tu `elezni~ku ma{inu, sada mi se vratiosefektomnekakvesintezena{egili,ipak,wihovogru{ila~kognagona,lokalnefrustracije,takore}i(a takoinere}i)oli~eneuprizorutogvagona,kojegsuVrdni~ani,pojediniVrdni~ani,zapi{avalidvadesetgodina... Izamislihsenadpotrebomnekihqudidapqununalepotu,dajeubogaqeigurnuublato,dauprqaju,zagade,uni{te isvojeitu|e,dapqunuuo~ivodikojupiju.Idauni{te onakav jedan vagon. Me|utim, na ovom mestu povucimo bremzu!OtkudkraqevskivagonnastaniciuVrdniku?Dok specijalnakompozicijaizPrestonicepravipauzunaotvorenojpruzimojedana{we`elezni~kepri~e(zaustavqena Zgradalo`ionicena`elezni~kojstaniciVrdnikivagonkraqaPetrapored negdeu~arobnojdolinirekeKudo{),ma{imoseyepnogte- wenogzida1977.godine lefonaikonsultujmo@elezni~kimuzejuBeogradu. te~enisituacijomkojaimjenametnuta–jedvauspelida(uzpomo}Ru“GospodinTomislavNikodijevi}?” mqana)pripremehangardepoaobrastaopao~inomizamazangolubi“Da,jasam...Vi{ikustosMuzeja.Izvolite!” jimizlu~evinama.Nego,pak,zbogtoga{totajtransport,premdaneoMojupitnik.Iwegovuzvi~nik:“Eksponati@elezni~kogmuzejapre- sporno jedan jedini takav u istoriji vrdni~ke pruge, `elezni~kim ba~enisu1961.godinesajednogkolosekabeogradskestaniceulo`i- profesionalcima (oguglalim na razna `elezni~ka ~uda i iznena|eonicu’Vrdnik’.Tosedesilopone~ijemusmenomnare|ewuuo~iprvog wa)nijeuprvomtrenutkuzna~ioni{taposebno–akopodposebnim Samitanesvrstanihzemaqa.Eksponatisubilio~uvani,alisusvo- nepodvedemoobavezuvi{e–timpre{toimjere~enodasestari jimizgledom,ipak’ru`ili’likBeograda.Ulo`ioniciuVrdniku,ko- vagoniilokomotivesabeogradskestanice,eksponati@elezni~kog juje~uvalavojska,nastavqenojedaqepropadaweeksponatao~emu muzeja, izme{taju u Vrdnik privremeno, maltene na nekoliko dana, Muzejposedujezapisnikeistra`nihorganakojisuvr{ilisaslu{awe koliko da ne stvaraju “ru`nu sliku” dok traje septembarski Samit po~inioca.Saobra}ajnapruziRuma–Vrdnikobustavqenje1969.go- nesvrstanihdr`ava,aondaseopet,kadSamitpro|e,vra}ajuuPredine,auskorojedo{lododemontirawapruge.Eksponatisu8.juna stonicu.UVrdnikusuostalidvadesetgodina. 1983.godinepreba~eniulo`ionicu’Beograd’,gdesenekiodwihi Ugodinamakadakraqevskivagonulaziupoqemogde~a~kogintedanasnalaze(eksponatinormalnogkoloseka),osimsalonvagonakra- resovawa,{to}ere}ipo~etkomsedamdesetih,tojeve}beznade`no qaPetra,kojisenalazinajednomkolosekufabrike’@elvoz’uSme- opusto{ena tehnika; ali srubqen na skoro bezbrednu skalmeriju, derevu.Eksponativezanizauzaneprugerestauriranisuiizlo`eni kraqevskivagon,samonaizglednikomepotreban,biojemagnetzarauOdeqewuuzanihpruga’Po`ega’:lokomotivaRama,Milan,Kostolac, tobornumu{kudecuizradni~kogokru`ewa.Se}amsesdostajasnovagon4klaseisalonSP@.Muzejporedpomenutihzapisnika,posedu- }esalonskogprostoraoblo`enogostacimasjajnihda{~ica,se}amse jeifotografijeizme{tawaeksponataizVrdnikauBeograd1983. poderanogtroseda,dvefoteqeispalihfederaipokrqanogniskog godine.Spo{tovawem,TomislavNikodijevi},vi{ikustos.” stolasnaprslomjajastomplo~omoddebelogdrvetavisokogsjaja.U Ibiojetojedanodnajneobi~nijihspecijalnihtransportausedam- tomvagonu,velikojigra~kipod~ijimsmosekrovomigraliipokidesetogodi{wojbiografijivrdni~kepruge,ne{to{todotadanije {i, zakazivali smo ratove, ma~evali se da{~icama odvaqenim sa vi|enonavrdni~kimvicinalnim{inama.UBeogradusuvagoneilo- lamperije,vitlalisepounutra{wosti,veralisepokrovukaomajkomotive sa uskih pruga utovarili na specijalnu kompoziciju, a sa- mun~i}i,skakalipofoteqamaitrosedu.No}ususeuvagonsklawalon-vagonkraqaPetra,vagonsanormalnepruge,prika~ilisunare- libesku}nici.Ipijan~ilisupijanci.Iqubilisequbavnici. pugarniture...Naprvivagonsmestilisu“lova~ka”kolaFraweJosiVoleosamtajkraqevskivagon,ali,ipak,mojaprvametafizi~ka fa,vagoniz1896.godine,neuverqivoskromnihdimenzijaispoqa- qubavbilajezakqu~anauhalilo`ionice,malazelenaprincezaRa{nosti,navodnosa{umskeslavonsko-podravskepruge(koloseka{i- ma,lokomotivicaneodoqivakaopar~etorte.Dolaziosamdajeglerinejedanmetar),kojomseposledwimonarhStarogcarstvatruckao damkrozre{etkerazlupanogprozora.PajeposleRamedo{laCicizme|uhrastovanaputudolovi{ta.Nadrugivagoniutovarilisu ka,paBorzika,paPepa,paErika,Katica,Nina,Lujza,Yesika,Vesna, lokomotivuN–1(oznaka151–012),naslede}isuutovarililokomoti- Lilika...Ah,Lilika!Lilika!KoodnasnijevoleoLiliku! vuPulu,paKostolac,paputni~kivagon~etvrteklaseiz1885,paslan @eqko Markovi}


10

nedeqa 7. april 2013.

„ATLASPREDRASUDA“ILIKAKOGLEDATINAONOGDRUGOG

Zlato(ipak)r|a

Ubicedevicane}e uMerkelrajh

Pi{e:@ivicaTuci}

D

okStarizavetzlatopomiwe340puta,u Novomzavetuganalazimosamonadvadesetakmesta,itounegativnomkontekstu. Apostol Petar govori o wegovoj  „propadqivosti”,nagla{avaju}idagaonnemainedr`i.Hristos(Matej10,9)nare|ujeapostolimadane„pribavqajuzlatoi srebro”.Jakovka`eda}ezlatoisrebrozar|ati,awihovar|a }e svedo~iti protiv wihovih posednika. I pored toga, crkva je uvekdr`aladozlata,kakougotovini,takoupredmetima–prstewa,mitri,sasuda,liturgijskezlatotkaneode}e... NovirimskipapaFrancisko(Frawa)o~iglednodoweganedr`i.Papskukrunu,odzlataidijamanata,tiaru,nije`eleodastavinaglavu.Mestozlatnog,„kakojered”,nosigvozdeni krst.Ne}ecrvenecipele,ve}obi~ne,crne,kaoidosada.Ne`elida`iviuApostolskojpalati,ve}uDomusveteMarte,kojijezapravo crkvenihotelzakardinalekaddo|uuRim.Jo{kaonadbiskupBuenos Airesa nije voleo limuzine, ve} metro, ili autobus, da bi „gledao kroz prozor”. Rezidencija mu je bila izuzetno skromna. Kako je neko primetio, odbijawe zlata nije prezir prema wemu, ve} poruka, poziv kleru ali i vernicima, ne robujte zemaqskim vrednostima:graditeduhovne! Skromnostpapedovodikatoli~kesve{tenike,pogotovobiskupe,unepriliku.Neki,retki,suve}najavilida}eseiselitiiz velelepnih rezidencija i pre}i u mawe. Venecijanski patrijarh Fran}eskoMoraqaka`edapapinaskromnost„obavezujenajednostavnost”, zato on napu{ta kitwastu palatu. I drugde, izme|u ostalogiuHrvatskoj,ujavnostisepitajumoguliikodwihbiskupidasledepapinprimer. Dokseuprotestantizmuuvekinsistiralonaizbegavawukod sve{tenstva,apogotovouhramovima,svega{topodse}anabogatstvo i presti`, u katoli~anstvu i pravoslavqu je sjaj zlata imaouvekvelikuulogu.Onoimaulogusimbola,smatralosedase timevi{eslaviBog,jermusepodnosiono{tojenazemqinajvrednije.Takototuma~ijedanruskiteolog.Otudaseokomoskovskih patrijaraha sve blista, {ta od originalnog zlata, {ta od imitacije.Tvrdisedato„narodvoli”,damuprijakadasuhramovi{tobogatijii`u}i.TopokazujeiHramHristaSpasiteqau Moskvi,centarruskogpravoslavqa. Pitawekojejeve}postavqenouMoskvi,dalisemo`esleditiprimerpapei„barmalo”ucrkviizbe}ipompaizlato,ostalojebezodgovora.Predelujedanijenai{lonarazumevawe,iako jedobronamernopostavqeno.Re~enojeda„svakoimasvojstil”, tako|e papa. Pitawa o skupocenim satovima patrijarha, luksuznimsalonimaivozilima,crkvasmatra„antiklerikalnomkampawom”.Sdrugestrane,poglavargr~kecrkve,arhiepiskopJeronimmoliojejo{predvegodinehramovedaseli{e„vizantijskog sjaja”,izbacesve{tomo`eda,pogotovosadauvremevelikekrize,delujekaonepotrebnarasko{.Re~iprvojerarhanisunai{le naeho,svejekaoidosada. Biskupiiepiskopiupravqajurezidencijamadoksunaslu`bi, u kojima su se vekovima nakupili vredni i umetni~ki predmeti, ~estoodzlata.Wihnetrebauklawati,jo{mawepretapati,radi nove skromnosti, ve} stavqati u riznice i crkveni muzej. Skromnostnovogpapesvidelasekolikovernicima,tolikoionimakojitonisu.AnketepoEvropipokazujudajewegovuglednatprose~novisok.Ionikojiusvom`ivotunisuskromni,too~ekujuodcrkve,madabiisebemogliumnogo~emudaograni~e.Odpape,kaopoglavaranajve}ecrkveusvetu,o~ekujesedaosimodlu~nostidaskromno`ivikaoidosada,neobaziru}isenakritiku, odlu~nost poka`e i u  spremnosti za promene, koje crkvu ne bi oslabile,ve}wuiveruoja~ale.Javnost}esebrzonavi}inawegovujednostavnost,ubrzo}epostavitipitawaisadr`ajapontifikata. Optimistaimamalo,protivnikapromenausamojcrkvimnogo. Zilotskikatoli~kikrugovimujavnove}zamerajuda„kvaritradiciju”:nijenawemudamewavekovnupraksuignorisawemskupocenihinsignija,tako|ezlatnih,ajo{mawedanaVeliki~etvrtak,umestoucrkvuodeuzatvoriprestupnicimaobrednoperei qubinoge,tako|e`enama.PapiFranciskunijelako,mo`edarazo~arazilote,fundamentaliste,kojivode„borbuzaveru”,alii onekojitra`eda„uskladicrkvusasavremeno{}u”.Otudasena wegapazisasvihstrana,kakonaZapadu,takoinaIstoku.Anovozavetnakonstatacijadaizlato„r|a”,ostajesvakakoaktuelna. (autorjeverskianaliti~ar)

V

lasnicifirmiregistrovanihnabritanskimDevi~anskim ostrvima su me|u ostalimaitopmenayerikqu~nih ruskihdr`avnihfirmi,otkrila je ekipa Me|unarodnog konzorcijuma istra`iva~kih novinara (ICIJ) pretra`uju}i podatke o korisnicimauslugatog“poreskog raja”kojesudobilipo{tomuviduhard-diskaodanonimnogizvora. Ina~e, re~ je o ukupno ~ak 122.000of{orkompanijanabritanskim Devi~anskim i Kukovim ostrvima, Kajmanskim ostrvima, Samoi,Hongkongu,Singapuru,Mauricijusu,Sej{elima... Kriminalci, prevaranti, poreskiprestupnici,korumpiranipoliti~arisasvihmeridijanaperu novac koriste}i tajnost bankarskihulogauporeskimoazamakoje se jo{ uvek ni malo ne {trecaju zbog zakona za suzbijawe mahinacija finansijske prirode. Prema objavqenim podacima, pomiwu se imena @an @aka Ogijera, menayera predizborne kampawe francuskogpredsednikaFransoa Olanda, najstarije }erke nekada{weg filipinskog diktatora FerdinandaMarkosaImee,FrancaVolfa,sinanekada{weg{efa isto~nonema~ke tajne slu`be MarkusaVolfa,TonijaMer~anta, poznatog kanadskog advokata ~ija je supruga zstupnica u Senatu... Premapreliminarnimijo{uvek neobjavqenim istra`ivawima u

K

oliko qudi, toliko i }udi, odvajkadaseka`e,alidabi seizbeglorazvodwavawe„u {irinu“,uveksubiladobrodo{la pojednostavqewa – gruba ili ne, istinitailila`na,drugojepitawe.Amoguba{bitiopaka:takoje piscuovihredovapoznanikpo~eo da„otvarao~i“ojednom„bratoubila~kom“i,vaqda,istotako„sestroubila~kom“narodusovihprostora.Ikojimujebiokrunskidokazdasu„svioniubice“?Pa,wihov najve}i pisac je to „priznao“ svojompozori{nomdramomukojoj je stradala junakiwa od ruke svog ro|enogmu`a.Alitosedoga|ai kodnas,primetiosam,paipakse zbogtoganeska~enazakqu~akda smo„svimiubice“?Nijepunovredelo–tektidrugisuipakbilii ostaligoriodnas. Ili, nedavno, tekla je `ivahna onlajnraspravablogerkiokopitawa jesu li Balkanci dobri mu`evi?Strankiwa,kojaseudalaovde, navelajedasenimalonijepokajala zbog svog „da“. Nasuprot uvre`enommi{qewudevojakasazapadaStarogkontinenta,onajeubrzo otkrilada:1.wenmu`znadapopravimnogostvaripoku}ipaone nemorajuodmahdasebaceikupuju nove... 1a. ...u to spadaju ~ak i igra~ke;2.znadaoteralopoveno}u vrlo efikasno, da se vrati u krevet i spava bla`enim snom, dokonadojutrakonta,nijeliipak trebalodapozovepoliciju;3.odjedanputjesteklavelikuporodicu ukojojsuodnositopli,{tojojse ~inilodaza`ivotane}edo`iveti... Naravno, takve pabirke kojih ima zadosta nije jednostavno skupiti,klasifikovatiiunetinekog redauwih,aliono{tokolaEvropomkaovicevi„oonimadrugima“, aponekadiniskiudarci,odnedavno se na{lo i u mapama, kako to wihov autor, bugarski grafi~ar Janko Cvetkov ka`e, „karikaturama“nainternetu.Wegovesatiri~ne `aoke prava su zabava, ali i razlogzabesmnogihbudu}idase autoruop{tenetrudidaispadne politi~ki korektan. „Atlas predrasuda“jeiza{aoiuoblikukwige, {to zna~i da stvar nije ni malo naivna. Anageografskimkartamatog znamenitog atlasa, umesto imena dr`ava,upisanisukli{eiowihovimstanovnicima.Cvetkovtvrdi u intervjuu za nema~ki „Velt” da ve}ina qudi to wegovo mapirawe predrasudado`ivqavakaofazon, alimustalnosti`uimolbestudenata koji bi u svojim radovima dagacitiraju.Cvetkovjegrafi~ki dizajner, ilustrator i foto-

grafitrenutno`iviu[paniji.A serijawegovihmapapostalajeinternet senzacija sa vi{e od pola milijardeposeta. Napitawe{tajeizvorwegovog saznawaostereotipima,Cvetkov otkrivadanemoradaza|epoulicamagradovairaspitujese{tato misleprolaznicioNorve`anima iliPortugalcima,naprimer.Kartezemaqamoguselepoiscrtatii na osnovu filmova, rasprava ili zahvaquju}i politi~kim vestima. Stereotipima vrvi literatura, istorijskanauka,alimo`edaposlu`iili~noiskustvo. Ipak,kli{eimorajudasadr`e

(padobro,deonacijeseba{istom protivi):sujetnima~ostalnopotkrepqenuspehomkomejepotrebno „ne{tonabrzaka“.O~ito,tusene radipunoopolitici,negoona~inu na koji doti~ni demonstrira svojadostignu}a.To,pak,imajaku vezusmo}i,amo}je,opet,„seksualna“–figureliderasuujednoi nekakviseks-simboli. Tako|e, i istorija je puna sme{nihkli{ea,patakojo{Herfordovakarta,kojapoti~eiz13.veka, otvaraprozor~ezapsihusredwovekovnog~oveka:naskandinavskom severupowoj`ive„psoglavci“,na dalekomistokuAzije„narodveli-

zakqu~uje dizajner sme{ne karakterologije. Wegovglavniciqinijebioda napravinekakvunovu„Nacionalnu geografiju“ i da ide na nau~nu vrednostmapa,negodasvetpredstavionakvimkakvimgaponekom svom ose}awu vide Amerikanci, Rusi, Britanci, Turci, Italijani, Grci,stanovniciLatinskeAmerike... re~ju, narodi sveta. „Atlas predrasuda“ je nastavak projekta „Mapirawestereotipa“,kojijepo~eo 2009. godine, kada je Cvetkov objavioprvumapuEvropeinspirisantada{womgasnomkrizom.Tada je Rusija postala „paranoidno

KristalnomkuglomuEvropu2022.

Engleska:pasivno-agresivnokraqevstvo [kotska:Republikakiltska Irska:Tajvan Nema~kaideoEU:Merkelinocarstvo Deobiv{eJugoslavije:SrbijaiHercegovina

izrnceistinedabibiliuverqivo predstavqeni. Recimo, obja{wava svoj „metod“ Cvetkov, odrednica„ubicedevica“,kakoglasi francuskovi|eweEngleza,poti~e od vica koji je prijateq wegovog oca, Francuz, stalno pri~ao. Na pitawezbog~egaEngleziiFrancuzinikakodaizgladeodnose,odgovorglasi:onisuubilina{ujedinu devicu–JovankuOrleanku. Ipak, da li je tu re~ o stvarno postoje}im kli{eima, a ne samo pojedina~nim stavovima? Janko tvrdidaradipoveomasubjektivnom vi|ewu, ne~em poput pisawa qubavnepesmezakojusenepostavqa pitawe op{teva`e}eg suda – negosamodalijepogodila„ta~no usridu“.Naravno,pritome~ovek mora da bude duhovit: „Ako neko izgleda kao da se razume u one stvari,imadobre{ansedapostanepredsednik“,dodaje. I ve} se iza tih re~i pomaqa biv{iitalijanskipremijerBerluskoni, wegov omiqeni primerak, koji otelovquje odre|eni ideal

kih stopala“, a u Africi „qudi s ~etvoroo~iju“.Ovina{iprostori senajednojkasnijojmapiozna~avajusa„Teradiebote“(ebotezemqa– korazume,tj.izgovori–shvati}e). Ostaje,naravno,glavniproblem spredarasudama:dasegovorio~itavimgrupamatako{tosepojedina~ni slu~ajevi uop{tavaju, pa se qudi trpaju u isti ko{ s „istinama“owimakojeuop{tenemoraju dava`e.Alitakonassatirapodu~ava o razli~itim kulturama: moramo da nau~imo da razgovaramo me|usobno,dapoku{amodaserazumemo.Pride–dadiplomatijaima mnogoparalelaspsihologijom. Tako i Cvetkov navodi da kada nema~kapremijerkaAngelaMerkel ka`emediteranskimzemqama„buditedisciplinovani“ili„morate dasemewate“,moradaznadatamoqudiuop{tene`eledasedisciplinujuitosdobrimrazlozima.„EUnijenikakvahomogenamasa.Upravoto~iniGr~kugr~koma [vajcarsku{vajcarskom.Samoto mo`e da spase EU kao projekat“,

carstvo nafte i gasa“ a Ukrajina ozna~enakao„kradqivcigasa“. ZaRusesunaovimmapamaSrbi „unu~i}i“, Crna Gora „mafija“, BiH „klanica“, a Hrvatska „zabava“.GrcipakSrbijusmatraju„drugovima“, Italijane „plagijatorima“,Hrvate„katoli~kimSrbima“, dokimjeMakedonija„zemqaiks“. NemciSlovenijuiHrvatskunazivaju „odmor“, a sve ostale zemqe biv{eJugoslavijesuim„neucrtanonamapi“. BritanciposmatrajuEvropqane kao„carstvozla“,Rusisu„rasipnici“aItalijani„kvarcovanimu{karcisedekose“.Italijani,prema Cvetkovu, Hrvatsku vide kao „Dalmaciju“, za Vatikan je Hrvatska„drugiVatikan“,aSrbi„fanatici“.Namapi„EvropapremaAmerikancima“,zemqebiv{eJugoslavije su „pritajeno zlo“, a Italija „kum“. Stanovnici Latinske AmerikeBiHiSrbijunazivaju„Kolumbija“,Hrvatsku„Kostarika“,aTursku–„[akirinples“. n ReqaKne`evi}

ELITEPOTKOPAVAJUPUTINOVUKAMPAWUZAPLA]AWEPOREZAURUSIJI

Kupaweiprawepara poegzoti~nimostrvima

tomdru{tvusuisvimanamadobropoznataimenaizSrbije,BiH, Hrvatske,CrneGore... Zbog ovog spiska u ovom trenutkusenajvi{e{trecajuruski tajkunialiizvani~nici,kojisu

sena{linaudarukritikepredsednikaPutinazato{tonepla}ajuporezeiiznosepareizzemqe.TakosenaOlgu,`enuzamenikapremijeraIgora[uvalova, do 2008. glavnog ugovara~a na-

bavki za vojsku, ukazuje kao na tajnogakcionarafirmeSeverin enterprajzis koja se bavi investicijama preko Devi~anskih ostrva.Putinjetokompredsedni~ke kampawe 2012. obe}ao da

}estatinaputtakvomzaobilaOlimpijskogselauSo~ijute{kim `ewu ruskih poreskih organa, 200milionadolaraposedujeSenali daqe od zakonskog predloga deroveakcije,atujeiAndrejRojs uDumisenijestiglo.Premaisbiv{igeneralnidirektorObortra`iva~imaodlivnovcaizRunproma, ruske dr`avne korporasije je postao cijekojapraviheogroman i ozbilikoptere, avione qanjeizazoveko- MenayeriGazproma, i nueklarne eleknomskoj i politrane(biojetakojednogodnajve}ih ti~koj stabilnoproizvo|a~agasana |e i zamenik mistizemqe. nistra za indusvetu,vlasnicisu I menayeri Gastriju i energiju). kompanijaitajnih zproma, jednog od Akcionar je u jednajve}ih proizvofondovauof-{or noj investicionoj |a~agasanasvetu, korporaciji, ba{ zonama vlasnici su komkao i Vladimir panija i tajnih Margelov,~lanadfondova po “ostrvima”. Valerij ministrativnogodborarusko-beGolubev, predsedavaju}i Upravloruskog zajedni~kog projekta za nogodboraGazpromaposedujepoodbrambenesisteme... lovinuakcijaSanderinterne{eVe}ina onoga {to se odvija u nal. Tokom devedesetih usko je of{orkompanijamajenezakonisara|ivao s Putinom. Generalni ta:prawenovca,izbegavawepladirektor Gazpromove gra|evin}awaporeza,podmi}ivawe...Ali ske firme Sotinvest Boris Pajbogati Rusi i ne samo oni imaju kin koja je u~estvovala u takvim svoje razloge da se bave bizniprojektima kao {to su izgradwa somnatajna~in. stadiona u Sankt Peterburgu i n E.N.L.


nedeqa 7. april 2013.

SEVERNAKOREJAOPASNOZVECKANUKLEARNIMORU@JEM

Nelajekera selaradi L

alinska poslovica „ne laje keraselaradi,ve}seberadi” na najboqi na~in obja{wava {ta se de{ava ovih dana na Korejskom poluostrvu, gde komunisti~ki sever preti da }e atomskimbombamauni{titijugi wegoveameri~kesaveznike.Sude}ipremapisawusvetske{tampe, Severna Koreja „opasno preti” Sjediwenim Dr`avama najmo}nijojsilisvihvremena!Dalijeba{ tako?Re~je,sti~eseuovomtrenutku utisak, pre o o~ajni~kim pretwamare`imauPjongjangu,kojistrahujeda}eVa{ingtion,posle dva skora{wa rata na azijskomkontinentu(uIrakuiAvganistanu),poku{atidaposli~nom modelure{iusvojukoristhladnoratovskisukobzamrznutpunih 60godina.No,zarazlikuodranijihsli~nihsituacija,ovogaputaje nevoqa u tome {to re`im koji treba disciplinovati – ima nuklearni arsenal. Istina, nije to ne{tood~egabiAmerikadirektno trebalo da strepi, ali je ogromna opasnost za narode na Dalekomistoku.

Istorijskiposmatrano,odnosi izme|udveKorejeiodnosikomunisti~kog re`ima u Pojngjangu i SADsuustopupratiliglobalne promeneume|unarodnimodnosima.Isprobanesusverecepture– odpretwisilom,nu|ewapomo}i, sve do multilateralnih pregovora i poku{aja pomirewa i ujediwewa podeqenog naroda Koreje. Zajedni~kiciqsvihovihrecepataje,me|utim,promenavladaju}e komunisti~ke elite u Pjongjangu, kojaseuviduporodi~nedinastije ustoli~ila pre vi{e od {est decenija. Kako je narodu pod takvimre`imom,tonajboqeonzna. Kineskoiskustvo-jednazemqa dvasistema-moglojebitizanimqivo polazi{te za re{avawe ideolo{ke podele Korejanaca. Poku{aji pregovora na ovu temu preminulogKimYongilaivlasti uSeulunisu,me|utim,imalinikakve izglede, jer su u korejski Gordijev ~vor upleteni i drugi interesi osim bilateralnih. Na ju`nojstranisusetada~uleocene da bi jedinstvena Koreja objedinilatehnologijuiznawejugai

Musudanri – raketna baza 4. aprila balisti~ke rakete preba~ene u lansirnu bazu

raketne baze S. Koreje

domet ve}i od 4.000 km

Sangnam-ri

Japan

Yongjo-ri Yongjo-ri KINA

nuklearni potencijal severa, pa bisevremenomsvetoharmonizovalo u stabilnu veoma mo}nu dr`avu. Upravo takvo razmi{qawe jebilominusupoku{ajimapregovoraoujediwewu. Zapadne sile, a htela ili ne u tome u~estvuje i Ju`na Koreja, `ele pre svega svrgavawe dinastijeKimiuspostavqawere`ima koji bi bio prijem~iviji za vrednosti demokratskog sveta. Svaka inicijativa,pa~akio{tritonoviprotivPjongjanga,sra~unatisu natodaoja~ajuprotivnikediktaturedinastije,kojaSeveromvladave}utre}ojgeneraciji. Mladi lider Severne Koreje KimYonguntrenutnovodizemqu uz pomo} ro|aka i generala iz vremena wegovog oca. Mnogi komentatori poku{avaju da nove pretwe Severne Koreje tuma~e potrebama Yonguna da u~vrsti svojepozicijeuodnosunapostoje}estrujeunutarvojnogipartijskog establi{menta. Otuda je i generalni sekretar Ujedniwenih nacija, Ju`nokorejanac Ban Kimunupozoriore`imuPjongjangu da je opasno pretiti atomskom bombom.

Gvam

Jangbun nuklearni reaktor

Pjongjang

38. paralela

Raketne rampe od 200 do 240 mm i dalekometna SEVERNA KOREJA artiqerija od 500 mm, Demilitarizovana zona sakriveni u bunkerima i pe}inama 4 u blizini 2 demiliSeul tarizovane 1 zone, 3 u dometu su Seula

Severna grani~na linija Linija razgrani~ewa: J U @NA K OR E J A oblast koju tra`i ra`i S. Koreja km 160

Vojne baze J. Koreje Baze SAD

luostrvu podse}aju na to da su i deda i otac Kim Yonguna ~esto pribegavali ratobornoj propagandi i pretwama, ali su uvek znalikadatrebadasezaustave. No, unuk utemeqiva~a komunisti~keKorejeimasamo30godina ipostojibojazandaonmo`danije svestan dokle mo`e da ide u

Rekordnoguglawe SituacijuuSevernojKorejiju~eje,barempotvrdwamaturistakojisujo{uvekpose}ujuPjongjang,delovalanormalnoimirno.Nive}inavladajo{neplanirapovla~eweosobqaambasada, aliplanovievakuacijuizSeverneKorejeseipakrazra|uju.Ina~e,potencijalnanuklearnakrizaproizvelajeinikadve}einteresovawenainternetpretra`iva~imazaKimYongunaizemqu kojom vlada. Prema statistikama koje objavquje Gugl, pretraga sadr`ajavezanihzaSevernuKorejuprobilaseutop-desettema,anajve}iinterespokazujuAmerikanciiAustralijanci. Ali Kim Yongun ne odustaje od pretwi upotrebom nuklearnog oru`ja.Ranijejeizjaviodajeodlu~iodaobnovioboga}ivaweuranijuma u Jongbionu, a u me|uvremenu je poru~io ju`nokorejskim radnicimadado10.aprilanapuste zajedni~ki pograni~ni industrijskiparkKaesong.Re~je,ina~e,oindustrijskojzonisa50.000 radnika, u kojoj posluje vi{e od 100 ju`nokorejskih firmi i koja Pjongjangudonosigodi{wuzaradu oddvemilijardedolara. Pre nedequ dana Pjongjang je proglasio i ratno stawe, a u petak je obavestio strane predstavnikedanapusteSevernuKoreju. Komentatori koji godinama prate situaciju na Korejskom po-

svojimpretwama.Dosadasetrudiodapoka`eodlu~nostuodbranire`ima,alijetoveomaopasna igra vatrom. Jer i druga strana uzvra}a konkretnim pretwama i merama vojinih priprema za nuklearnisukob. Vojni eksperti procewuju da SevernaKorejanemamogu}nosti da ga|a kontinentalni deo SAD, alimo`edaugroziameri~kebazenaPacifiku,atimeiJapani Ju`nu Koreju. U tom delu sveta SAD ima gotovo 30.000 vojnika. General{tab vojske Severne Koreje je ve} razmestio rakete sredweg dometa du` isto~ne obale.IstovremenosuSADrazmestile u zoni antiraketne sisteme tipa THAAD i odobrile

4 Tunelima, koje je Sever prokopao ispod demilitarizovane zone, mo`e se pro{vercovati 30.000 vojnika na sat

Jo`nojKorejikupovinu60aviona tipasteltF-35iBoingF-15,kao i radarskih sistema i elektronike u ukupnoj vrednosti od dve milijardedolara. Ukoliko diplomatija uspe da smiri ratne strasti, na ~emu je posebno anga`ovan ameri~ki dr`avnisekretarYonKeri,prodaja aviona osta}e tek va`an poslovnipotez.Keri,ina~e,blisko sara|uje s Kinom, koja se, naravno,protiviratu,pogotovonuklearnom u svom kom{iluku, i sve otvorenije se distancira od odlukamladogYonguna.MnogipotezimladogliderauPjongjangunisu ni po voqi Rusije. Zapravo, sve velikesilesetrudedasesituacija vrati u okvire multilateralnih pregovora i da Severna Korejapo{tujepreuzeteobaveze, presvegaupogleduobustavqawa nuklearnihproba. Belaku}ajeju~esaop{tilada ne}e biti iznena|ena ako SevernaKorejaizvedejo{jedanraketnitest,po{tojeprethodnojavqenodajePjongjangpomeriodveraketesredwegdometanasvojuisto~nuobalu.Sdrugestrane,Kim Yongunupornotvrdidaneveruje Amerikancimaidane`elidawegovazemqapro|ekaoLibija.PukovnikMoamerelGadafije,podse}aYongun,2003.godineodustao od nuklearnog programa. Kasnije jeubijenupobunikojusu,kakoka`eliderSeverneKoreje,pomogli tiistikojisugapohvalili{toje dobrovoqno odustao od pravqewaatomskebombe. n Petar Tomi}

11

VESTI Uzastojudijalog sIranom

Posledwa runda pregovora Irana i {est svetskih sila o iranskom nuklearnom programu propalaje,advestranejo{suveomadalekoodpostizawadogovorairazre{ewaspora,saop{tila jeju~evisokapredstavnicaEUza spoqnupolitikuibezbednostKetrin E{ton. Posle zavr{etka dvodnevnihpregovorauAlmaAti, E{tonovajerekladasu „stavoviidaqeveomaudaqeni”.Zamenik{efaruskediplomatijeSergej Rjabkov tako|e je ocenio da dvestranenisuuspeledapostignu „uzajamno razumevawe”. SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nema~ka, sumwaju da je tajni ciq iranskog nuklearnog programa sticawe kapaciteta za proizvodwuatomskebombe.Teheranto,me|utim,upornonegirai tvrdi da je jedina svrha wegovog nuklearnogprogramaproizvodwa elektri~neenergijeiizotopaza le~eweraka.

Bomba{-samoubica ubio25qudi Bomba{-samoubica, koji je ju~e aktivirao eksploziv na politi~kom skupu u Bakubi, ubio je 25 i ranionajmawe60qudi.Bomba{je aktivirao eksploziv u trenutku kadajepo~iwaoru~akkojijekandidat Mutana al-Yurani organizovaozasvojepristalice.Dosadajo{nikonijepreuzeoodgovornostzaovajnapad,alije~iwenicadasvepodse}anaal-Kaidukojapoku{avadapodrijepoverewe uvladukojuvode[iiti..

Asad: Akopadnemja... PredsednikSirijeBa{aralAsad upozorio je da }e ceo Bliskiistokdecenijamabitidestabilizovanakopobuweni~kesnage uspejudapreuzmuvlastuzemqi. Sirijski lider, koji smatra da dvogodi{wisukobudr`aviizazivajuwegovineprijateqiizregiona, kritikovao je i turske „neozbiqne i nezrele” lidere i svoje arapske susede, koje je optu`io da naoru`avaju i {tite pobuweni~keborce.„Akonemiri uSirijidovedudopodelezemqe iliakoteroristickesnagepreuzmukontrolu,takvasituacija}e se neminovno pro{iriti na susedne zemqe i izazvati domino efekat {irom Bliskog istoka i daqeodtoga”,rekaojeAsad,navode}idabisenemiripro{irili na „istok, zapad, sever i jug, {tobidovelodonestabilnosti dr`ave, godinama unapred, mo`daidecenijama”.


12

nedeqa 7. april 2013.

VI[E OD ISTORIJE:

Izbegavati pristojnom K INTERVJU NEDEQE TIJANAPALKOVQEVI],UPRAVNICAGALERIJEMATICESRPSKE

Identitetsegradi kulturom

R

eklanamjedaseGalerijaMaticesrpskegodinama trudi da novosadskoj deci pru`i novo iskustvoidapoka`ekakoinstitucijekulture mogudabudumestogdedecanesamomogudasaznaju ne{tonovo,negoidaselepoprovedu.„Ono{toje nasposebnoobradovalokadasmosaznalidasmodobiliEvropskumuzejskunagraduzarazvijaweprogramazadecu,je{tosmomimuzejkomede~jiprogrami nisuosnovan,ve}prate}ialijednakova`anposao. „De~jasoba”jeotvorenanakonrekonstrukcijeGalerije2007.isvakegodinenudinoviprogramzadecu. „Mojportretzamuzej”,„Slikeizvuci”,„@ivotiwe naumetni~kimdelima”...Mismo~lansvetskogudru`ewa de~jih muzeja  „HENDS On Interne{nl” iako nismo de~ji muzej ve} nacionalna galerija s de~jim programom,iu{lismou15najboqihde~jihmuzeja, {to je veliki uspeh i iskustvo”, govori upravnica GalerijeTijanaPalkovqevi},nakon{tojeEvropska muzejskaakademijauBolowina{ojinstitucijidodelilapresti`nunagradu.Na{razgovorjeimaojo{jedanpovod,otvaraweizlo`be„HumanizamirenesansaucentralnimApeninima„23.aprila,koja}eprvi putpribli`itidelaitalijanskerenesanseNovosa|anima i poku{ati da odgonetne gde su paralele i odjecirenesanseuna{ojnacionalnojkulturi. l [tasuvasiva{ekolegetokomgodinauGalerijidecanau~ila? –Dasuumetni~keslikeimuzejskiprostorimogu posmatratisasvimdruga~ijenego{toto~inimomi profesionalci.Dugoradimsdecomikadaradims wimavidimsmisaopostojawanacionalnihinstitu-

Svestoprioritetima Prethodnago{}a„Intervjuanedeqe”pijanistkiwaBrankaParli}pitalaje„nanevi|eno”TijanuPalkovqevi}{tamisliokandidaturiNovog Sadazaevropskuprestonicukulture,kadanemamo ni koncertnu dvoranu, ni muzej savremene umetnosti? –Tojedivnaidejai{ansazaNoviSaddadefini{e svoju infrastrukturu. Imamo potencijalalinamjeneophodnasvest{tasuzaistaprioritetiNovogSada,aneli~niinteresi:muzej, dvoranaigalerijskiprostori.Ipak,trebajunam dobrikadroviiideje.Iakosenedobije,proces kandidaturejevrlokoristanizahtevajasnusliku{tasunamkvalitetiikolikisunamdometi. Mislimdasmospremni. cijakulture,jersuonepravomestozarazvijawepozitivnihose}awazaumetnostiinacionalnukulturu,samimtiminacionalniidentitet.Nacijakojojje Narodnimuzejzatvorentolikodugoimaproblemsa identitetom. Izgradwa nacionalnog identiteta kroz delatnost nacionalnih institucija kulture u Evropipostojijo{od19.veka.Umetnost,vi{enego bila{ta,govoridasmomideoevropskekulturejo{ odpolovine18.veka. l Svakapri~aoopravdanosti~lanstvauEUje bespredmetna? –[etwakrozGalerijuMaticesrpskedajevrlojasanodgovornatopitawe. l Ulaskom u EU ne}emo izgubiti nacionalni identitet? – Ne}emo. Trenutno u postavci imamo izlo`bu “Sava[umanovi}itajnapodkupolom”,gdesmopokazalivezuizme|ufrancuskeisrpskekulture,budu}i da izlo`ba prikazuje jedan segment wegovog stvarala{tvauParizu,kadajeurediokafe“LaKupol”.Pokazalismodajesrpskislikarbiodeomondenskog`ivotanaMonparnasu30–ihgodinaitopotvr|ujetutemu.ImamoKafe“LaKupol”uGaleriji, IgorAnti}jesnimiofilmo[umanovi}u,uzmuzikuAleksandreVrebalov.Sedeweukafeu,uzreplikustuba[umanovi}a,jedanjena~indapoka`emotaj kontekst. l Dalisusedarodavcivremenompromenili? –Maticajeosnovananadarovimasrpskoggra|anstvaisvajesatkanaoddarova.Galerijajeuboqim godinama,nakonosamostaqewa,kupovalapunoumetni~kihdelaalitozavisiodekonomskogstawaipolitike.Darodavcizaviseodfinansijskihprilika.

Uspelismodasa~uvamotutradicijuikulturu,darodavci su va`an deo na{e institucije. To dobro funkcioni{e jer i darodavcima pravimo izlo`be poklonzbirki.Pro{legodinesmodobilidvefantasti~nezbirkenovosadskihumetnikaVereZari}i Pere]ur~i}aipokloweniradovi}ebitiizlagani. l BuyetzakulturuuSrbiji? –Stavdajekulturatro{akjeodavnoprevazi|enu Evropi,ulagaweukulturujeinvesticijaubudu}nost. ^er~iljerekao,kadasumuzavremeratapredlo`ilidaseukinebuyetministarstvazakulturudabise uve}aobuyetzaodbranu,“a{ta}emoondabraniti?” Narodbezkulture,bezinstitucija,svestiovrednostisvogkulturnognasle|a,kaoisavremeneprodukcije,nemo`edaopstaneigubiidentitet. l Postojilisvestotome? –Jajeimam(smeh).Anadamsedajeimajuiqudi kojivodeovuzemqu. l DalijeNoviSadidaqesrpskaAtina? –Optimistasamilokalpatriota–uprkossvemu! Imamodugutradicijuinstitucijakulture,odnegovanupulbiku,svestkojaudrugimgradovimanijeizra`ena.Institucijekojeneradeupravotonemaju,ve} sedirektoriiupravemewajusmandatimapoliti~ara,aviza~etirigodineuinstitucijikulturenemo`etedauraditeni{ta.Muzejinisutudabi~uvali umetni~kadela,ve}zbogpublike.Tosumestakontakta,akustosisumedijatoriizme|upro{lostii sada{wosti. Novosa|ani ose}aju potrebu za kulturom. l Kolikosepolitikame{auva{posao? –Neme{ase,jersemibavimolikovnomumetno{}u,aneistorijomivelikimtemama. l Za{to je umetnost nebitna, a istorija bitna? – Meni je bitna ali politi~arima nije. Politika neprepoznajekolikojetova`nopitawe. Za{tojeNoviSadpostaolepakzabudale? –De{avajusevelikepromeneiNovosa|anisuse mo`dapovukli.Nepri~amoistimjezikominesnalazimo se u situaciji koja nas je zadesila. Nemamo dovoqnoprofesionalacaukulturiauvr`enojemi{qewedasvakomo`edavodiinstitucijekulture. Kadabisesvibavilidobrimstvarimakojesuuradiliprethodnici,aneloviligre{ke,putkauspehu bibiomnogobr`i,jersvakoizgubidvegodinemandataulovqewugre{aka. l Kako se to druga~ije zove, kada ne postoji kontinuitet? – Diskontinuitet (smeh). Nekultura i nevaspitawe. l [tamisliteopreskupomskandalusaATP Vojvodina? –Dapredlo`imovlasnikudaulo`ipareumuzej savremeneumetnosti(smeh).Ionakonijera~unaona tepare,mo`edabudevelikidonator(smeh).Sumanutajeideja,alizaistamutrebaponuditi. l [alunastranu... –Neverovatnomijedajedozvoqenodasetodogodi,dapro|etolikovremena,daseni{tanere{avaidauovokriznodobado|emousituacijudagra|anitrebadaplatezato{tojenekogre{io.Pitam se,kakotiqudineose}ajustra{nuodgovornostza to{tosedesilo? l SmenaLaslaBla{kovi}auKulturnomcentruNovogSada? – Skandalozno. To nije na~in na koji se re{avaju stvariukulturi,nipoda{tavasesve{tojeu~iwenouKCNSuprethodne~etirigodine.Nevolimsakrivaweizala`nihrazloga:akojesmewenzato{to nijeodgovaraoposvojimopredeqewima,nekaka`u tootoreno,anedazavijajuuprovidnufoliju. l [ta nam je pokazao slu~aj bolesne Tijane Ogwanovi}? –Daunamaipakimazrnodobroteisaose}ajnosti.Iopetjesvedo{loprekomedija,azanemarujemokolikumedijiimajudru{tvenuva`nosiodgovornost, za svaku akciju i re~enicu. Hvala Sergeju (smeh). l Dalijevrhdr`avepokazaodasmoprepu{tenisamisebi? –Da.Tujeipri~aAjeJungoBeogradskomfestivaluigre,kojijefantasti~anevropskifestivala kojijedr`avapre}utala.Podr{kujedobilaodVladeVojvodine.Zabeogradskifestival... n IgorMihaqevi}

ada je Ameri~ko dijalektolo{ko dru{tvo za re~ XX veka proglasilo Jazz te{ko da je bilo iznena|enih jer ve}ina ostalih kandidata (film, movie, rock, roll, theory, relativity...) poti~e iz prethodnog/ih vekova – jedini ozbiqan protivkandidat bio je DNK. Isto dru{tvo, ali i MerriamWebster re~nik i  New Oxford American re~nik,posledwihgodina uglavnom se odlu~uju za sajber-terminologiju, pa su tako za re~ godine birani Web, milenijum bag, U2K, gugl, e-, sajber, blog, fejsbuk.... Laskava titula pokrenula je pravu lingvisti~ko-arheolo{ku groznicu:odaklepoti~ere~XX veka? Nasuprot verovawu da je re~odpo~etkavezanazamuziku te da joj korene treba tra`iti tamogdesemuzikapojavila,dakle u Wu Orleansu, ve}ina istra`iva~ado{lajedoneo~ekivanogzakqu~ka–izraz,dodu{e uprvobitnomoblikujasilijass javqa se pre ravno sto godina, 1913. u Kaliforniji, i to u izvanmuzi~komkontekstu. Nakon {to je izraz prona|en unekolikoizve{tajasautakmica lokalne bejzbol lige {tampanihudnevnikuSan Francisko Bilten uvlasni{tvuRandolfa Hersta,istenovinesu5.aprila 1913.objavilekolumnu„U slavu yeza - re~i budu}nosti koja je upravo u{la u jezik“, a u kojoj se, me{aju}i oblike jaz i jazz, navodidase...„re~jaz mo`e de-

finisati, ali da sinonim ne postoji, te da odavno postoji potreba za izrazom koji upe~atqivo i zvu~no-zadovoqavaju}e objediwuje `ivot, energiju, radost, magnetsku privla~nost, razdraganost, uzavrelost, hrabrost, sre}u...” Kakva nesvesna proro~anskaartikulacijazvuka koji}epreuzetinovure~! Ni{ta se nije moglo s brzinom promena u Novom svetu. Ve} 11. jula 1915. u ~ika{kom Daily Tribunu osvanulo je „Blues is Jazz and Jazz is Blues“~imeje re~, ispostavilo se, neopozivo postalamuzi~kaodrednica.Gotovoprekono}ije,kakosvedo~ilegendarnipijanistaErlFata Hajns, „muzika koju smo svirali dobila ime“. Najuporniji su tragali i daqe i do{li do

benyo svira~a i bendlidera Berta Kelija, koji je kalifornijski sportski sleng termin upotrebio u nazivu svog Bert Kelly’sJazzBanda jo{1914.ili najkasnije1915.u^ikagu,dakle uvremekadajeizrazutomoblikubiopotpunonepoznatuWu Orleansu. Pristalice kalifornijskog porekla re~i dodatnu argumentaciju prona{li su u zaboravqenomslengterminu jasm (prvobitno jism ili gism) u zna~ewu snaga, `estina, temperament. Zagovornici wuorleanskogporeklare~iupori{tenalaze u ~iwenici da je jism u slengubioizrazizaspermu,a kakosuprviyezizvo|a~ibili iz Storivila, crvenog disktrikta Wu Orleansa, veza je

Za„Svece”puna{akadolara Za slavni Preservation Hall u Wu Orleansu se (ne)opravdano naj~e{}e vezuje mesto ro|ewa yeza.Kaoiubalkanskimkr~mama,iovdesepesma mogla naru~iti, dakako i platiti. Cenovnik

iz ranih 30-ih: obi~na, tradicionalna, pesma (diksilend,regtajm,jass)1dolar;„hit“2,5dolaraa„mar{iraju}iulazakSvetaca“svih5(zadana{wiiznospomno`itisa12!)

Poklonuz`utu {tampu Disko tr`i{tu prethodilo je tr`i{te notnih svezaka (sheet music)neretkosmilionskimtira`ima{tosuiprvijass autoriobilatokoristili.NovinskimagnatVilijemRendolfHerst (gra|aninKejnuistoimenomVelsovomfilmu)podizaojeunebesatira`svog @urnala dodatkomnotnihizdawapopularnihpesama.@urnal,kojijeHerstkupio1895,osimpopoklonimakoje vekkasnije„otkrivaju“ovda{wiizdava~i,osta}eupam}enikao prvidnevnik{tampanuboji(jo{1896!)i,jo{va`nije,kaomesto ro|ewaozlogla{enogtermina`uta {tampa (iakozatituluoca `ute{tampepodjednakopravopola`eiYozefPulicer).Povod je,kaoiobi~no,biotrivijalan.Herstjepougledunanema~kednevnikeu@urnalu {tampaokomi~nogstripjunaka@utog Kida.Bojabezazlenogmr{avkaiHerstovsenzacionalisti~kiure|iva~ki koncept skovali su najomrznutiji ali i naj`ilaviji, ne retko i najprofitabilniji,novinskiformat.

Vojvoda Edvard Kenedi Djuk Elingt on (1899-1974) sa svojimorkestrom 1935. Vi{e nego zas lu` en nad imak vojvoda zapijanistu, kompozitora, aran`era i bend lid er a koji je yez def initivno ustol i~io kao umetnost XX veka.


nedeqa 7. april 2013.

13

STo godinA rE^i yEz

upotrebu u dru{tvancu o~igledna. Neke ozbiqne studije potkrepquju ovu tezu tvrdwom da je omiqeni parfem prostituki bio jasmin i tu nalaze etimolo{ko upori{te jassa..

go, vezuje jo{ preciznija izjava da “kada bi se znala istina o wenom poreklu, re~ jazz u pristojnom dru{tvu nikada ne bi bila spomenuta“.

noj umetnosti). Ono {to je sasvim sigurno je da je muzika koja je novu re~ zgrabila u ^ikagu, prvobitno uobli~ena u Wu Orleansu, da su weni prvi heroji

Bitlsi u crkvi urbanih ateista

Prva yez plo~a Arhai~ni oblik jass vrlo brzo zameni}e dana{wi jazz, iako }e sve do 1918. u upotrebi biti i oblici jas, jass i jasz. Originalni diksilend yez bend (u celosti „beli“ sastav) predvodio je potomak sicilijanskih doseqenika, truba~ Nik La Roka. Orkestar pod istim imenom i danas radi (vodi ga sin Yimi La Roka). Da je plesno yez ludilo (obratiti pa`wu na natpis For Dancing na etiketi plo~e!) bilo potpuno, svedo~e nazivi pesama sa narednih yez izdawa: Cleopatra Had A Jazz Band, Haong Kong Jazz One-Step, Hawaiian Butterfly Jazz Foxtrot, Mr. Jazz Himself... i na koncu krunski dokaz pandemije... Everybody’s Jazzin’It !!! A da prvobitni oblik jass nije napu{ten svedo~i danas aktuelni Original Wildcat Jass Band iz Arkanzasa. Suvi{no je navoditi {ta mu je na repertoaru. Da je jazz imao jake seksualne konotacije tvrdi se i u Istorijskom re~niku ameri~kog slenga iz 1997. Vet Bosvel, jedna iz slavnog vokalnog trija Boswell Sisters, posvedo~ila je da se re~ jazz nije koristila u otmenom dru{tvu, dok se za trombonistu Kleja Smita, svedoka dolaska wuorleanskih muzi~ara u ^ika-

S onu stranu seksualnih konotacija, puritanskom delu Amerike yez je sa svojim „yunglastim“ zvukom, neprimerenom garderobom, „prosta~kim plesom“, alkoholom, drogom... imao, najbla`e re~eno, negativnu, gotovo varvarsku konotaciju (otprilike onakvu kakvu su imali romanika i gotika u klasi~-

iz tog kulturnog melting pota Badi Bolden, Luj Armstrong, King Oliver, Kid Ori..., ali da je tek, napu{taju}i Jug i osvajuju}i Sever, pokorila svet. Bio je to istovremeno i kraj lingvisti~kog putovawa od jedne ameri~ke opsesije, bejzbola, do druge, koja }e poprimiti globalne razmere – yeza.

Kowe ubijaju, zar ne!? Cotton Club u Harlemu, uz Savoy Ballroom, bio je jedno od yez svetili{ta Wujorka. Bela publika, tamnoputi izvo|a~i i, naravno, to~ionica za vreme prohibicije. Od 1927. do 1931. rezidencijalni orkestar bio je Elingtonov, potom urnebesni sving orkestar Keba Kaloveja posle kojeg binu preuzima Yimi Lansford! Dobro da boqe ne mo`e biti! Godine 1936. klub je preseqen na Brodvej. Elington mu se vra}ao 1937. i 1938, a na kratko, pre zatvarawa 1940, prve nastupe u klubu imao je i Luj Armstrong. Kopolin istoimeni film iz 1984. je solidna rekonstrukcija vremena i zvuka. Radijski prenosi iz Cotton Cluba bili su neverovatno slu{ani. Konkurentski Savoy Ballroom, otvoren 1926, a proslavio se duelima big bendova. Kakvu li su plesnu i svaku drugu pomamu izazivali dvoboji orkestara Fle~era Hendersona, Djuka Elingtona i Keba Kaloveja! Mitske razmere dosegao je duel big bendova bubwara ^ika Veba i klarinetiste Benija Gudmena

iz 1937. kada je dvadeset hiqada zalu|enika ostalo ispred ulaza. Oba orkestra su kao svoj tour de force izvodila Stompin’at the Savoy koji je Veb snimio 1934, a Gudmen naredne godine. ^ika{ki Savoy, otvoren 1927, imao je povr{inu od

2.000 m2 i primao 4 hiqade plesa~a!!! Od 1927. do 1940. dva orkestra nastupala su naizmeni~no. Plesna groznica nije poznavala pauzu (Kowe ubijaju, zar ne?). Sviralo se sedam ve~eri nedeqno sa matinejama subotom i nedeqom!

Tri majmuna zbog Ala Kaponea Vi{e od „kr{tewa“ ~ika{kim muzi~arima (sada ve} „yezerima“) pomogao je Zakon o prohibiciji (1920-1933). Svi „speakeasy“ prostori anga`ovali su ponajboqe bendove i soliste, uglavnom pristigle sa osiroma{enog Juga. Zarade su bile fantasti~ne. Platni spisak orkestra Pola Vajtmena iz januara 1927. pokazuje da je slavni truba~ Biks (Bizmark) Bajderbek primao 200 dolara ne-

Erl Fata Hajns

deqno (prvi truba~ Henri Buse ~ak 350 - skrimeri su uvek bili najboqe pla}eni) u vreme kada se pristojna ku}a mogla kupiti za 4-6 hiqada dolara, tj. za pet-{est mese~nih yezerskih plata! (Po Biksovoj biografiji snimqen je film „Mladi} s trubom“ koji je bio yezerska biblija za prvu poratnu generaciju jugoslovenskih muzi~ara). Erl Fata Hajns, koji je od 1928. (zaposlio se {est nedeqa pre masakra na Dan Svetog Valentina) do 1940. sa svojim briqantnim orkestrom nastupao u ~ika{kom Grand Terrace Cafeu kojeg je kontrolisao Al Kapone (a koji se Hajnsu obra}ao sa „gospodin pijanista“!), nije krio da im se na po~etku anga`mana Kapone obratio re~ima...„treba da znate svoj polo`aj. Sve {to ho}u je da radite svoj posao. Dobi}ete svu za{titu ovog sveta, ali morate biti poput tri majmuna – ni{ta ne ~ujete, ni{ta ne vidite, ni{ta ne govorite“. Ponekad bi, se}ao se Hajns, navratila policija obra}aju}i mi se „Erl, o ~emu pri~aju?”. „Ni{ta ne znam“, bio je jedini mogu} odgovor jer su policajci imali obi~aj da novinarima daju ime, ~ak i sliku osobe od koje su dobili informaciju. Tog jadnika ste sutradan nalazili u jezeru sa lancima oko nogu“. Bubwar Yo Youns, ro|en u ^ikagu: „Koliko ja znam, Erl Hajns je, sve vreme dok je svirao u ^ikagu, imao no` ispod grla i revolver u slabinama“. Pripremio: n Vitomir Simurdi}

n Pi{e: Du{an Simin

D

a crkva nije neophodna za postojawe Boga znali smo iz istorije komunisti~kih diktatura. U wima nije bilo crkve, ali je Boga bivalo uvek, dakako oli~enom u Velikom Vo|i. Slu`beni ateizam nije se poklapao i sa psiholo{kim potrebama. Me|utim, primer stvarne crkve bez stvarnog Boga, nastao pre tri meseca u Londonu, uzima toliko maha da wegovi izgledi obe}avaju lepu budu}nost. Zvani~an naziv joj je Nedeqna skup{tina (The Sunday Assembly). Slobodnih mesta toliko je ponestalo da stotine qudi „slu`buje” oko zdawa, zapravo jedne prave crkve u ru{evnom stawu, ali punoj svetla. Za pojavu su ve} zainteresovani gradovi kao Meksiko, Los An|eles, Kalgari, Hag, Be~... Ovih dana bezbo`nu crkvu pokre}u u Glazgovu, a do kraja meseca i grupe pristalica u Australiji, jedna ~ak i na Baliju. Sve je po~elo od ideje dvoje engleskih glumaca, Pipe Evans i Sandersona Yonsa. Smatrali su da qudi, koji do Boga ne dr`e, imaju potrebu da se dru`e i razmewuju humanisti~ke poruke. Od

hri{}anstva su posudili ritual da pevaju vesele pesme i dr`e govore. Sa wihove predikaonice re~ Bog se ne spomiwe, ali se raspravqa o moralu, o humanitarnom radu, o svemu {to bi moglo poboq{ati qudski `ivot. „Moja vera i moja uverewa su u ~ove~nosti i akciji”, ka`e jedan mladi psiholog. Znaju}i da su Englezi u pitawu, ne mawka u svemu i humora. Posle du`ih govora, zapeva se Help od Bitlsa ili Holdin Out For A Hero Boni Tajler. Iza toga sledi ne{to kao zakletva, izgovorena od jednog osniva~a fondacije za obrazovna pitawa. E da bi sve zavr{ilo kolektivnom aklamacijom „Ko bi {oqu ~aja”? Pojava ne iznena|uje sociologe. Premda se ve}ina Britanaca izja{wava za hri{}ane, wihov udeo je opao za desetak posledwih godina, sa 72 na 59 posto, dok se u istom periodu razmera onih koji se izja{wavaju da su „bez religije” pove}ala sa 15 na 25 procenata. S druge strane, Nedeqna skup{tina je potvrda da ~ak i urbani ateisti imaju potrebu za pripadawem nekoj zajednici, za dru`ewem u ritualizaciji. „Uostalom, London je `ivi dokaz gde mo`ete da provedete ceo dan a da ne progovorite ni sa kim”,

obja{wava Pipa Evans i dodaje: „A qudi ipak imaju potrebu za mestom susretawa – bez da piju i pla}aju”. Ono {to je iznena|uju}e u celoj ovoj pri~i jeste dr`awe nekih pripadnika zvani~nog sve{tenstva. Za sada, naime, nisu protiv, ali ukoliko bi pokret uzeo prevelikog maha, o~igledno je da }e morati dobrano da razmisle i preispitaju svoje slabosti. Lokalni vikar iz jedne istinski verni~ke i „konkurentske” crkve u blizini, Dejv Tomlinson, posle jedne Nedeqne skup{tine, ~ak je izri~it: „Sve {to je ovde izre~eno imalo bi mesta i na mojoj predikaonici. Nadam se da }e se ovo {to ovde slu{amo razvijati”... Paradoksalno, za razliku od sve{tenika, neki quti ateisti nisu ba{ tolerantni, naprotiv. U raspravama, pokrenutim u britanskim medijima, otvoreno su agresivni prema Nedeqnoj skup{tini uz opasku da „ne slu`i ateizmu”, jer , tvrde, „ona nije dobar na~in da se ne veruje u Boga”. Bez da gre{imo du{u, ostaje samo da zakqu~imo kako bi se ovakvi ateisti verovatno najboqe sna{li u – komunisti~kim diktaturama. (autor je urednik na francuskom Kanalu 5)


14

monitor

nedeqa 7. april 2013.

H o r o s k o p 7.april2013. OVAN 21.3-19.4.

Niste previ{e raspolo`eni za boravak u ku}i jer nemate previ{e razumevawa za iracionalne komentare pojedinih uku}ana. Potrudite se da dan provedete borave}i u prirodi.

BIK 20.4-20.5.

Iako ste veoma aktivni i dinami~ni, imate potrebu da se u pojedinim periodima dana pomalo osamite i pozabavite li~nim hobijima. Nemojte preterivati s hranom, pogotovo sa slatki{ima.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Promenqivog ste raspolo`ewa jer ste optere}eni nov~anim te{ko }a ma. Dru `e we s iskre nim prijateqima van ku}e }e vas opustiti i stimulisati na nove planove i ideje.

Danas va{a sawala~ka priroda dolazi do punog izra`aja, ali i intuicija koja je veoma nagla{ena. Prepustite se planirawu daqe budu}nosti. Komunikacija s uku}anima je napetija.

Potpuno ste se prepustili zadovoqstvima i sawarewu. Opusti}e vas aktivno dru`ewe – ali nemojte preterivati sa sportom – ili odlazak na put. Nije pravi trenutak da razmi{qate o novcu.

Napeti ste i nikako ne uspevate da se opustite. Komunikacija s okru `e wem je op te re }e na te ku }im nov~anim problemima. Nije trenutak za po~etak tajne qubavne veze.

ZoranDelibos VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Imate potrebu da unapredite partnerski odnos. Va{a romanti~na priroda dolazi do punog izra`aja i podsti~e kreativnost, ali morate biti oprezni da ne biste izazvali kontraefekte. Opu{teni ste i otvoreni za komunikaciju s drugima, ali i za prihvatawe druga~ijih stavova i gledi{ta. Dobri partnerski odnosi samo podsti~u va{ magnetizam i seksepil.

Preterujete s idealizacijom pa budite veoma oprezni u odnosima s nepoznatim osobama. Nije pravi trenutak za realne procene i poverqive razgovore. Ne preterujte s alkoholom!

Poja~ana vam je `eqa za blisko{}u i emotivnim kontaktima. Poku{ajte da prevazi|ete svoju suzdr`anu prirodu i da jasno ka`ete kakve su va{e stvarne `eqe. Kreativnost je nagla{ena.

VODOLIJA 21.1-19.2. Skloni ste eufori~nom raspolo`ewu pa poku{ajte da kontroli{ete svoju neobuzdanu prirodu. Imate potrebu da uspostavite prisniji kontakt s dragom osobom. Oprez u saobra}aju! RIBE 20.2-20.3.

Promenqivog ste raspolo`ewa i imate potrebu da se dobro odmorite od prevelike dinamike prethodne nedeqe. Kreativni ku}ni poslovi mogu doneti neophodno opu{tawe.

TRI^-TRA^

Kadrenovira{ Staloneugajbu... V REMENSKA

Preduzima~ koji je renovirao ku}u Silvestera Stalonea na{ao se na sudu po{to se posva|ao sa poznatim filmskim snagatorom. Stalone je, nezadovoqan napretkom radova, tu`io Mohamada Hadida za 1,4 miliona dolara od{tete tvrde}i da mu je „ruinirao ku}u„, a Hadid sada uzvra}a tu`bom za zlostavqawe. Glumcu je izre~ena zabrana prilaska Hadidu jer mu je pretio da }e ga ubiti, pi{e „TMZ”. „Rekao je da }e mi razneti glavu, odgurnuo me je tako da sam odleteo, i rekao mi da }e me ubiti„, navodi Hadid u sudskim dokumentima. On dodaje i da je Silvester vre|ao meksi~ke radnike na nacionalnoj osnovi, kao i da je jednom u napadu besa zamalo ubio svog psa. Stalone se ne obazire preterano na sve ovo, po{to je wegov advokat Marti Singer izjavio da su sve ovo „neosnovani poku{aji bla}ewa poznate li~nosti”.

PROGNOZA

Prohladno

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

11

Sombor

10

Kikinda

12

Vrbas

11

B. Palanka

12

Zreњanin

11

S. Mitrovica

9

Ruma

9

Panчevo

11

Vrшac

13

Srbija Beograd

11

Kragujevac

9

K. Mitrovica

8

Niш

9

Evropa

NOVISAD: Prohladno i ve}i deo dana suvo. Sa juga dolazi obla~nost sa malom {ansom za ki{u popodne. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna jutarwa temperatura oko 3, a maksimalna dnevna do 12 stepeni. VOJVODINA: Prohladno. Obla~nost koja dolazi sa juga i jugoistoka mo`e usloviti slabu ki{u na jugu Vojvodine, dok bi na severu bilo suvo uz sun~ane intervale. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne jutarwe temperature od 2 do 6, a maksimalne od 9 na zapadu Srema do 13 stepeni na jugoistoku Banata. SRBIJA: Obla~no i hladnije sa ki{om u zapadnim, centralnim i ju`nim predelima, a na severu Srbije suvo. Na severu Vojvodine sun~ani intervali. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne jutarwe temperature od 2 do 7, a maksimalne od 7 na zapadu Srbije do 13 stepeni na istoku Vojvodine. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: U ponedeqak na severu sun~ani intervali, a u centralnim i ju`nim predelima obla~no sa ki{om pre podne, a na planinama sa snegom. U utorak malo toplije uz novo naobla~ewe sa ki{om. Od sredine sedmice sun~anije i sve toplije.

BIOMETEOROLO[KAPROGNOZA ZASRBIJU: O~ekivana biometeorolo{ka situacija mo`e imati nepovoqan uticaj na osobe sa cerebro-vaskularnim tegobama i atmati~are. Oprez se savetuje i psihi~ki labilnim osobama. U saobra}aju je neophodna dodatna pa`wa.

Madrid

15

Rim

9

London

10

Cirih

8

Berlin

7

Beч

9

Varшava

5

Kijev

5

Moskva

2

Oslo

5

St. Peterburg 2 Atina

20

Pariz

10

Minhen

6

Budimpeшta

9

Stokholm

4ss

VIC DANA Dobio Mujo dva sina, blizanca. Obojici im nadene ime Huso. - [to si im, bolan Mujo, obojici dao isto ime? - pita ga Haso. - Evo za{to: do|em ja ku}i i viknem: Huso! Donesi babi pivo. A, kad tamo - dva piva.

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

377 (12)

Slankamen

524 (16)

Apatin

467 (15)

Zemun

564 (14)

Tendencija porasta

Bogojevo

439 (19)

Panчevo

552 (14)

STARIBEGEJ

Smederevo

618 (10)

Baч. Palanka 425 (18) Novi Sad

446 (18)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

604 (102) N. Kneжevac

220 (5)

Tendencija stagnacije

SAVA

598 (24) S. Mitrovica

662 (1)

Senta

590 (21)

518 (12)

Novi Beчej

487 (19)

Tendencija stagnacije

Titel

543 (17)

NERA

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

196 (-24)

Reшeњe:

DUNAV


Novosadska nedeqa 7. april 2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail:nshronika@dnevnik.rs

MIRNIPROTEsTNEZAdOVOQNIH[ANGAJACA

JU^EUO[„JOVANPOPOVI]”

\aciiroditeqi spremali{kolu U O[ „Jovan Popovi}” ju~e je odr`ana akcija prole}nog ure|ewa {kole. U~estvovali su u~enici i wihovi roditeqi. Radilo se od 9 do 12 ~asova u unutra{wosti zgrade, ali i u dvori{tu

{kole, u Ulici Dr Ilije \uri~i}a. Incijativu za ovu akciju pokrenula je predsednice Saveta roditeqa Maje Pokri}, a podr{ku su dali v.d. direktora Suzane Ili} i zaposleni. I.d.

„sTILOsART”I„dNEVNIK”dARUJU

„Kraqicacipela”Anedejvis Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „Kraqica cipela” Ane Dejvis. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se danas jave od 16.30 do 16.35 sati na broj telefona

528-765. Dobitnici }e kwige mo}i da preuzmu u „Stilos” prodavnici u Jevrejskoj 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom 8 do 16 sati. Broj telefona u prodavnici je 021/525537. A.L.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14.15), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Pet legendi” (15.45), „Zvon~ica i tajna krila” (13, 13.30), „Falsifikator” (20.30, 22.25), „OZ veliki i mo}ni” (15, 15.15, 17.30), „Vrati mi ime” (17.50),”Kruds 3D” (12, 13.15, 14, 16, 16.10, 18), „Yek ubica divova” (17.45, 17.55, 22), „Buntovnice” (20.15), „Doma}in” (18.05, 22.05), „21: Kona~no punoletan” (20), „Yi Aj Yo: Odmazda” (20.05, 22.30), „Stoker” (20.20, 22.20), „Slomqeni grad” (22.15), „Qubav dolazi kasnije” (20.10), „Zambezija” (12.15, 14.15, 16.15)

POZORI[TA Pozori{temladih:mala sala „Dina i oblak” (11)

SAHRANE Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas u 15 sati bi}e sahrawen Vasa Stevana Jovanov (1957).

Oko 30 `iteqa naseqa [angaj okupilo se ju~e ispred Mesne zajednice i mirnim protestom izrazili nezadovoqstvo radom i odnosom predsednika i potpredsednika Saveta prema gra|anima ovog mesta. Problem je, kako ka`u ogor~eni gra|ani, samovoqa predsednika Dragomira [u{akova, koji se ina~e nije pojavio na ovom skupu. Predsednik Nadzornog odbora Saveta Mesne zajednice \er| Ba{i} ka`e da predsednik, potpredsednik i jo{ dva ~lana Saveta donose odluke bez saglasnosti drugih ~lanova, a ima ih ukupno sedam. Zbog toga su pokrenuli peticiju, koju je potpisalo 50 gra|ana, tra`e}i wihove neopozive ostavke. - U [angaju `ive miroqubivi qudi, to je vi{enacionalna sredina koja je oduvek `ivela u miru i slozi, i mi `elimo da tako i ostane. Ukoliko ne podnesu ostavke, preduze}emo radikalnije mere, a jedna od wih je odlazak ispred Skup{tine grada – rekao je Ba{i} napomiwu}i da ne}e odustati od svojih zahteva. Zaposlena u Ogranku Gradske biblioteke u [angaju Dragana Dimitrov istakla je da je ona svedok da sada{wi predsednik IZBORIUTRI MEsNEZAJEdNICE

Glasawe naLimanima iTelepu Izbori za ~lanove saveta i nadzornih odbora mesnih zajednica „Bo{ko Buha“, „Liman 3“ i „Nikola Tesla – Telep“ odr`a}e se danas od 7 do 20 ~asova. Da bi glasali, gra|ani bi trebalo da ponesu li~na dokumenta. Mesna zajednica „Bo{ko Buha“ nalazi se u Fru{kogorskoj ulici 8, „Liman 3“ se nalazi u ulici Narodnog fronta 46, a „Nikola Tesla – Telep“ u ulici Geri Karoqa 5. s.Kr.

Foto: B. Lu~i}

Foto: B. Lu~i}

Tra`eostavkupredsednika mesnezajednice

Saveta „ide protiv svega dobrog {to je ura|eno i izgra|eno dok je gospodin Bela Kurina bio predsednik“. - To ide do te mere da on ne razmi{qa o tome da su `rtve te wegove nehumane akcije deca i socijalno ugro`eni stanovnici. On nastoji da ukine podelu hrane u biblioteci za decu i socijalno ugro`ene, koju je pre |a {wi pred sed nik obezbedio uz pomo} „Radosnog

detiwstva“– rekla je bibliotekarka. Potpredsednik saveta Mesne zajednice Mom~ilo Radinovi} ka`e da su oni izabrani pre dva meseca ve}inom glasova gra|ana, ali da su problemi nastali zato {to se na listi izabranih na{ao i prethodni predsednik saveta Bela Kurina. - Nijednu sednicu nismo mogli mirno da odr`imo, a da Kurina ne dovede 70 do 80 qudi

koji su nam pretili i govorili ru`ne re~i. [to se ti~e obroka koji se dele u biblioteci, nemam ni{ta protiv toga da wih dobiju ugro`ena deca, ali hranu uzimaju i odrasli koji ne `ele da rade. Uostalom, postoje ustanove koje se bave socijalnim slu~ajevima i smatram da nije biblioteka pogodno mesto gde }e se deliti hrana. Zna se namena biblioteke – kazao je Radinovi}. I.dragi}

HUMANITARNAAKCIJAPOZNATEBLOGERKE

Gubitkomkalorija dodonacija Poznata blogerka, Novosa|anka TatjanaVehovec zapo~ela je pre mesec dana veoma originalnu humanitarnu akciju, kako bi prikupila donacije za nevladinu organizaciju „Belhospis”, prvu dobrotvornu organizaciju posve}enu specijalizovanom zbriwavawu pacijenata terminalno obolelih od karcinoma. Zajedno sa jo{ 200 trka~a iz cele Srbije Tatjana Vehovec }e u~estovati na Beogradskom maratonu i tako prikupqati novac za organizaciju „Belhospis” i podizati svest javnosti o potrebi da se pomogne te{ko obolelim pacijentima i pru`i podr{ka wihovim porodicama. Me|utim, ona je odlu~ila da uradi jo{ vi{e. - Posle poziva od ove organizacije odlu~ila sam da sve to podignem na jedan vi{i nivo. Na svom blogu sam se javno obavezala da }u odraditi 41 trening, koliko kilometara ima maraton, i pozvala sve svoje ~itaoce da nakon svakog mog treninga, doniraju onoliko novca koliko sam kalorija potro{ila. Nakon svakog treninga ja objavqujem koliko sam pretr~ala i koliko sam kalorija potro{ila, a uz to stavqam i fotografije kao dokaz -ka`e Vehovec. Inspriaciju je na{la i u tome {to briga o jednom pacijentu mese~no ko{ta oko 5.000 dina-

BlogerkaihumanitaracTatjanaVehovec

ra, {to nije veliki iznos, a porodici pacijenta zna~i mnogo. - Moj ciq je da prikupimo sredstava za osam meseci nege za jednog pacijenta i, zasada, izgleda da }emo to posti}i. Jako je lep odziv, qudima je to zanimqivo i donekle i wih to motivi{e i pokre}e da ve`baju i da shvate da svako od nas mo`e ne{to da u~ini da pomogne. Moj princip je da dobijemo veliki broj malih donacija, jer qudima ne predstavqa problem da uplate, na primer 150 dinara. To ne zna~i da oni moraju toliko da uplate, to je na svakom pojedincu - navodi Vehovec. Tatjanin blog „Mu{ema”, koji vodi pored svog redovnog posla, je veoma pose}eni motiva-

Inspektorpoginuo uudesu Mirko Guslov (1963) iz Sremskih Karlovaca poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i ju~e oko 5.30 sati kod petqe Mi{eluk u Petrovaradinu.Prema prvim saznawima, udes se dogodio tako {to je on svojim vozilom, iz za sada neutvr|enih razloga, pre{ao u suprotnu traku i predwim delom automobila udario u kamion, koji mu je i{ao u susret. Guslov, inspektor kriminalisti~ke policije, nije bio na zadatku. Preminuo je na putu za bolnicu, dok voza~ kamiona nije povre|en, saop{tila je ju~e novosadska Policisjka uprava. M.V.

cioni blog, na kojem se trudi da inspiri{e svoje ~itaoce da se bave sportom i da vode ra~una o svom zdravqu. - Mislim da sam „kriva„ za mnogo izgubqenih kilograma u regionu, za {est meseci koliko postoji blog. Popularan je verovatno zato {to pi{em obi~nim jezikom i {to sebe ne predstavqam kao stru~waka, ve} kao nekog ko je sve to pro{ao - ka`e Vehovec. Svi koji ho}e da podr`e ovu humanitarnu akciju mogu posetiti sajt www.mooshema.com na kojem se nalaze sve informacije ili mogu uplati svoje donacije na `iro ra~un 1700000230030536-65, poziv na broj 031. G.^etnik

Uhva}enu prodajidroge Novosadska policija odredila je meru zadr`avawa me{taninu S.P. (1980) pod sumwom da je prodavao heroin. On se tereti da je preksino} u Gagarinovoj ulici be`e}i od policije odbacio {est paketi}a braon praha, za koji se osnovano sumwa da je heroin. Osnovano se sumwa da je on imao nameru da daqe prodaje te supstance. Okrivqeni }e uz krivi~nu prijavu za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga biti priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda. M.V.


16

06.35 07.00 08.00 08.05 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 18.00 18.50 19.30 19.50 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 01.20 02.20 03.08 03.55 04.20

Прсте да полижеш Верски недељник Вести Монсуно Академац Кад зазвони Бразде Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т)око нас Валандер Државни посао ТВ Дневник Забавнипрограм Најмртоноснија трка са оружјем Преживели Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Било једном у Анадолији, филм Грување Валандер,филм 2.део Стил и град Све(т)око нас Таблоид

06.00 07.30 08.00 09.30 10.00 11.00 13.00 15.30 16.00 17.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

06.30 07.00 08.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.15 12.30 13.00 13.05 13.30

Најсмртоноснија тркасоружјем Импровизоване експлозивне направе (IEN) су највеће убице британских и америчких трупа у Авганистану.Прављењетихнаправа кошта свега неколико фунти, али фрустрирају супер силе, које троше милијарде фунти у покушају да ихпобеде... Продуцент/Режија: Ед Хариман (РТВ 1,20.05)

07.30 08.00 08.30 08.55 09.45 10.10 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa 7. april 2013.

Српски екран,емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Стил и град Свестранци Мозаик Кроз Карпате (слов) Духовка (слов) Вyсиелание пре дедину (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Емисија (рус)са српским титлом Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Светионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Осећајте се код куће (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Туђи животи,филм

14.00 14.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.00

Док.програм ВОА Излог страсти Цртани филм Вести Више од откоса Војвођанско поподне Војвођанске вести Док.програм Филм Војвођанске вести Музички блок Војвођанске вести Арт бокс ВОА

Цртани филм Серија Цртани филм Трас Велики одмор Јужни Пацифик Седам слика Бели мантил Туристички водич Азбука родитељства Вести НС вертикале Сремски Карловци од суботе до суботе Вести Филм Лична грешка Вести Бунтовник из Кејпа Вести Вреле гуме Храна и вино ИЦТ плус Објектив Витраж Ево нас код вас Бунтовник из Кејпа Неон сити Објектив 7НС дана Филм

Витраж Специјализована емисија редакције за културу са сталним рубрикама: Савременици, Сцена, Алтернативе,Музика,Филма,Феномени... Место налазе сви релевантни уметници и догађаји који се представљају новосадскојпублициипојаве које утичу на културни животграда. Ауторка:СмиљкаСељин (Новосадска ТВ,19.30)

06.00 Чемпионшип:Ватфорд –Кардиф 09.30 ВТА Чарлстон 1/2Финала 13.00 Шкотска 3.лига: Квинс Парк –Ренџерс 15.00 Преглед Евролиге 16.00 Премијер лига:Челси –Сандерленд 18.00 Мото ГП Катар –ТРКА Мото 3 19.20 Мото ГП Катар –ТРКА Мото 2 21.00 Мото ГП Катар –ТРКА Мото ГП 22.15 ВТА Чарлстон,финале

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 07.00Цртани филм,08.00Биографије,09.00Недељни магазин, 09.30 Инвестиције, 10.00 Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.30Травел клуб,13.00Куда иде Војводина,13.30Здравље је лек,14.00Улови трофеј,15.00Модни магазин,15.30Спорт,16.30Изблиза,17.00Недељни магазин, 18.00 Ауто флеш, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30  Поглед, 21.00Филм,23.00Недељни магазин,00.00Филм,02.00Ноћни програм

ТеодораДимитријевић

Времејезабебе Главни актери данашње епизоде,брачнипарКатарина (30) из и Ненад  Димитријевић (31) из Београда, стали су пред матичара 2. септембра прошле године. Двамесецапослеовогвеликог славља, Катарина и Ненадсупопрвипутпосталии родитељи. Малена наследницадошлајенасвет1.новембраидобилајеимеТеодора. (РТС1,13.55) 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.04 12.14 12.33 13.00 13.15 13.55 14.33 14.50 15.00 15.45 17.13 17.48 18.27 19.01 19.30 19.50 20.00

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикинашареница Вести Дизни на РТС Кукурику шоу 7РТС дана Дневник Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Теглапунаваздуха,ТВфилм Задња кућа,Србија Луд,збуњен,нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Тенис-Дејвис куп:САД-Србија Тенис-Дејвис куп:САД-Србија,пренос 23.00 Дневник 02.00 Вести(03.00,04.00,05.00) 02.05 Луд,збуњен,нормалан

Леонор Варела

Блејд 2 Овога пута Блејд мора да се удружи са Блудпаком,посебно тренираном групом моћних вампира,чији је основни задатак био да ухвате и убију никог другог до њега.Заједно са неповерљивим Блудпаком Блејд ће се суочити са злом. Улоге: Весли Снајпс, Крис Кристоферсон, Рон Перлман,Леонор Варела Режија: Џилермо дел Торо (Прва,22.00) 07.10 Домаћин 08.20 Филм:Аладин 10.45 Филм:Делта одред 1:Изгубљена патрола 13.00 Став Србије 14.00 Вече са Иваном Ивановићем 15.30 Филм:Универзални војник 17.10 Филм:Адреналин 19.00 Вести 19.15 Шешир професора Косте Вујића 20.15 Друг Црни у НОБ-у 22.00 Филм:Блејд2 00.20 Став Србије 01.20 Филм:Велика тајна

07.00 08.00 09.00 09.24 09.28 09.50 10.00 10.31 11.00 12.00 12.23 12.55 13.23 13.54 14.16 14.59 15.26 16.00 16.21 16.45 16.56

Амен адјес Дозволите Сирене Бернард Путовање са Теријем Здраво кино Витастудентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Тема Србије на вези Светлана Захарова Срби у Холивуду Острво орангутана Чопор Верски календар Српске спортске легенде

РУКОМЕТ-КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП2014.

Србија-Аустрија (РТС 2,18.23) 17.31 Магазин Лиге шампиона 17.58 Градске приче 18.23 Рукомет-Квалификације за ЕП 2014:Србија-Аустрија, пренос 20.00 Недељом увече 20.05 ТВ театар:Бриши од свога брата,играни програм 21.33 ТВтеатар:„Бришиодсвога брата” 22.47 Ликовна колонија РТС 23.02 Јелен топ десет 23.49 БитаСтудентис 00.19 Викенд Евронет 00.47 Рукомет-Квалификације за ЕП 2014:Србија-Аустрија

06.00 07.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.15 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00

Слике живота Добро јутро Фарма-уживо Топ спид Гранд парада Академци специјал Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Звездара Фарма-избацивање Тренутак истине ВИП рум Филм:Дивље страсти 2

Кетрин Зита Џонс

Разведи ме, заведи ме Мајлс Мејси је успешни адвокат из Лос Анђелеса који се специјализовао за разводе. Упркос импресивној листи клијената и низу победа, уважавању колега и предбрачном уговору названом по њему,он се нашао на животној прекретници. Улоге: Џорџ Клуни, Кетрин Зита Џонс, Били Боб Тортон Режија:Џоел и Итан Коен (Б92, 19.05)

00.00 00.35 00.55 01.55 02.50

Цртанифилм Добра земља Вести Б92 Велики брат ВИП (уживо) Два и по мушкарца Вести Велики брат ВИП:ВБ магазин Разгибавање Вести Филм:Разведи ме,заведи ме Утисак недеље Велики брат ВИП (дневни преглед) Вести Б92 Спортски преглед Велики брат ВИП (уживо) СФРЈ за почетнике Филм:Хамбургер Хил

08.00 10.00 11.00 12.45 13.00 15.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Филм:Астерикс на олимпијади Амиџи шоу Филм:Јужњачка акција 2 Сити вести Филм:Бруцоши у фрци 2 Филм:Моја фенси девојка Филм:Нити видим,нити чујем Биљана за вас Тешка реч Филм:Први снег Филм:Италијан Тријумф љубави

07.30 07.55 11.00 11.35 13.00 16.00 16.35 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00

05.30 07.30 09.20 09.35 09.50 10.00 10.25 11.40 12.05 12.45 13.10 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.55 18.55 19.30 21.30 22.40 00.30 02.10

Добро јутро,Србијо Знање на поклон Телешоп Зоки на веселој фарми БајкаоТибету Винкс5 Сабринапријатељизаувек Диноратник Гормити Моћначигра Нинџа корњаче Телешоп Вести Брвнара Телешоп Моја Србија Ћирилица Позајми ми ауто Телемастер Једна жељам,једна песма Луда кућа Филм Филм Филм

Гормити Прича о Гормитима почиње на удаљеном острву у далекој прошлости.Гормити су били мирољубив народ који је од давнине насељавао острво Горм. Под вођством Старог Мудраца,чувара тајни и магије, живели су складно у свом селу под Ватреном Планином. Село је заправо вулкан, који никада Гормитима није представљао опасност.Све до дана када планина није експлодирала. (Хепи,12.05)

Сузан Ворд

Дивље страсти 2 Држи своје пријатеље близу, а непријатеље још ближе. Није увек све онако како се чини. Седамнаестогодишњакиња очекује велико наследство од свога очуха, али њена школска другарица тврди да је она очухова незаконита ћерка и једина права наследница. Улоге: Линден Ешби, Сузан Ворд, Ајсаја Вашингтон,Кејти Стјуарт Режија:Џек Перез (Пинк,01.00)

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


nedeqa 7. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

17

ДОБРИЦА ЋОСИЋ ИЗ ЗАГРЕБАЧКОГ УГЛА

Пише:Дарко Худелист Новац на јеловнику Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Соул фуд породица Нови модни креатори Повратак Хани Бу Бу Затрпани Компулзивно гомилање Храна Повратак Хани Бу Бу Амиши -Живот ван заједнице Средњошколке као маме Верујете ли у чуда? Бебе у канцеларији Огромна деца Право место злочина Храна -Од задовољства до зависности 01.10 Повратак Хани Бу Бу 01.40 Амиши -Живот ван заједнице

07.40 08.05 09.55 10.50 11.45 15.50 16.20 17.15 18.10 18.40 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

ЗавераРозвел Алисауземљичуда 20.000миљаподморем Времечуда ТражећиЕрика Звездељубави НеваљалиДедаМраз Усенцимача ПролећнираспустуБосни Еротскифилм Еротскифилм

Звездељубави Главни јунак филма „Звездељубави”једвадесетогодишњакЛаза,којидолазииз провинцијеуграджељанда направи нешто велик о у свом животу. Упознаје групу својих вршњака, међу којима је и фудбалер који се прави да је шмекер, а у суштини је само несигуран младићкојиникаконеможе дапронађедевојку... Улоге: Драган Николић, Дејан Јајчанин, Раде Ћосић,МиланКалинић,Саша Јоксимовић, Јелена Ђокић,МајаМанџука,Богдан Диклић Режија:МиланСпасић (Синеманија,16.00)

МајаМанџука

08.05 09.45 11.25 14.05 15.50 16.45 17.40 19.30 20.00 21.00 22.10 23.10 00.50 01.00 01.30

Богобојажљиве намигуше Приватна пракса Очајне домаћице Мистер Бин Џордан Пројекат „Модна писта„ Џордан Нова девојка Очајне домаћице Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача Како је бити Ерика Нова девојка Богобојажљиве намигуше

СЕРИЈА

Монк (Универзал,14.00) 08.00 10.00 12.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.30

08.00 Како је уметност створила свет 11.00 Човекова историја 13.00 Инуитска одисеја:Освајање Новог света 14.00 Тајм тим година 15.00 Човекова историја 18.00 Потрага за Александровим изгубљеним светом 19.00 Прича о науци 20.00 Лондонска болница 21.05 Шпански грип –заборављене жртве 22.10 Фајт клаб:Историја организованих борби 23.10 Хрватски владари 00.00 Тајм тим година 01.00 Потрага за Александровим изгубљеним светом

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Seqa~kadepresija udarilanaMoravce

08.13 Златна кинотека:Боримосе намору,филм 10.06 Ни да ни не 11.07 Убиство,написала је 12.00 Дневник 1 12.29 Плодови земље 13.22 Ријека:Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.38 Дивљи у срцу 16.27 Баштованка 17.12 Мој живот,филм 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!,квиз 21.10 Одмори се,заслужио си 21.45 Дамин гамбит,ток шоу 22.30 Дневник 3 23.22 Мој живот,филм 01.15 ШерифудолиниНила,филм

ЏулијанМур

08.10Вирусатек 08.30Уврнутичупавци 09.15Галилео 10.25Смртоносних60,док.серија 11.55ФантастичнигосподинЛисац, филм 13.35Хотелзапсе,филм 16.30Љубавјенаселу,док. сапуница 17.40РТЛекстраМагазин 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00Мр.Биннапразницима, филм 22.40ЦСИМајами 00.20Вирус,филм 03.05РТЛДанас

МистерБин

Самац Маркантни Џорџ Фалконер је британски професор књижевности који 1962. године живиуЛосАнгелесу.Кадједног дана дозна да је његов дугогодишњи љубавник Џим погинуо у аутомобилској несрећи,закључидањеговживотвишенемасмислатечврсто одлучи да почини самоубиство.Поштонапишеопроштајнописмосређћенеколико људи због којих ће почети дасеколеба... Улоге:КолинФирт,Џулијан Мур, Николас Хулт, МетјуГуд,ЏонКортајарена Режија:ТомФорд (ХРТ2,22.24) 07.53 Градић Вокавил 08.19 Европски концерт Берлинске филхармоније из Мадрида 08.58 ШерифудолиниНила,филм 10.45 Библија 10.57 Загреб (Гранешина):Миса, пренос 12.00 ФотографијауХрватској 12.11 ЖивотуУлициЛиберти, филм 13.37 До последњег збора 16.00 Олимп -емисија о спорту 16.55 Мирогој:Јом Хашоа -Дан страдања Јевреја у холокаусту,пренос 17.45 Обећана земља,док.филм 18.36 Научна петица 19.05 Магазин ЛП 19.31 Свет чоколаде,док.серија 20.00 Тринаест дана,филм 22.24 Циклус култних филмова: Самац,филм 00.06 Ин Мјузик Фестивал Јарун ‘11. 01.14 Звездана врата 01.56 Трачара 02.37 Секс и град 03.28 Ноћни музички програм

06.10 08.00 09.50 11.50 13.40 16.00 18.10 20.10 22.10 00.05 01.20

Људскаприрода Плавислон Ударенуглаву Осамжена Немаме Напрвипоглед Трансамерика Земљачуда ЕгзорцизамЕмилиРоуз Еротскифилм Еротскифилм

07.30 ГоспођицаМарпл:Хотел Бертрам 12.00 Остављен:Светурату 14.00 Немаиздаја 15.30 Љубавииздаја 17.00 Смртнемисли 19.00 Биографија-ЏимКери 20.00 Чистасрећа 22.00 Зојинтајниживот 00.00 Немаиздаја 01.30 Љубавииздаја

Убиства у Мидсамеру Филм:Јутарњи клуб Филм:Велико стопало Монк Скандал Добра жена Убиства у Мидсамеру Филм:Игра Филм:Хладна фузија

Мистер Бин  се заситио хладног и мокрог Лондона, али спас стиже у прави тренутакјеригромслучајаосваја путовање до сунчане француске обале. Па тако, „наоружан“ новом дигиталномкамеромонкрећенаодмор. Наравно да ће остати веран себи и наћи се у многимкомичнимситуацијама... Улоге:РоанАткинсон,Вилијам Дефо, Стив Пембертон,ЛилиАткинсон,Емаде Каунес Режија:СтивБенделек (РТЛ,20.00)

РоанАткинсон

08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00

Разоткривањемитова Уделићусекунде Врхунскоградитељство Америчкиоружари ПотрагазаБигфутом Краљевиаукција Трговци Златнагрозница ЗлатоБеринговогмора Трговциаутомобилима Преживљавање Желелистедазнате Какосеправи? Какосеправи? Човек,жена,дивљина Преживљавање Преживљавањеудвоје (Бразилскаверзија) 23.00 Опаснилетови 00.00 Чудодасамжив 00.55 Човек,жена,дивљина

08.30 11.00 11.45 13.00 17.00 18.00 19.00 19.30 21.00 23.00 00.15 00.30

Маратон Сви спортови Аутомобилизам Бициклизам Аутомобилизам Аутомобилизам Сви спортови Бокс Карлинг Бициклизам Мотоспортови Рели

Na policama regala u ]osi}evoj sobi su sem – Hri{}anska vera mi nije dala odgovor. Nawemunajdra`ihinajva`nijihkwiga,ifotogra- protiv,napisaosamnekugrdnupesmuprotivBofijeiliumjetni~kiportretiwemunajmilijiha gaiprestaoi}ikodvladikeNikolaja. u me|uvremenu umrlih osoba (majke Milke, suNa moje pitawe za{to je prestao vjerovati u pruge Bo`ice...), dok je u zatvorenom dijelu, Boga,]osi}mijedaodvavrlokratkaodgovora, skrozdoqe–wegovakwi`evnaarhiva.Naradvi{ekaonekeuop}eneformuleamawekaocjenom stolu, osim lampe, na stolu su jo{ tlakolovitaobja{wewa.Prvijeodgovorglasio:„neumjer, tablete (cijela jedna priru~na apoteka), be|enostuBogatvorca”.Adrugi–„Bogminije gomila fascikala i papira, pribor za pisawe, nudiospasewe”. be`i~ni telefon, stolni kalendar i {to{ta Nisam mogao odoqeti a da ga ne upitam {to drugo. Pogled kroz prozor nije bogznakakav, mu se to u wegovim mladim godinama stra{no {tomijeisam]osi}potvrdio:„Viditeovosidogodilodajezapadaoutakote{keineizdr`ivo, otu`no betonsko dvori{te, tu }e uskoro vepsihi~kekrizeukojimajejediniizlaznalaniknuti jo{ jedna velika ru`na betonska zgrazio(baremmentalno,akove}neinadjelu)usudurina!” icidu.Nabrojaomijetrirazloga. ]osi}idespavativrlokasno,dobranoizapono}i,alikakomujelije~nikzabraniodagleda televiziju,sitnejutarwesatedo~ekuje~itaju}i kwige,awemuba{le`emelankoli~nijeimra~nijekakvisu[atobrijanovimemoari. Velikideove~eriprovelismorazgovaraju}i o intrigantnim stvarima, koje u dotada{wim na{imdijalozimajo{nikadanismobilinidotakli.OtvoriosampitawemladihdanaDobrice]osi}a,pro`ivqenihurodnojVelikojDrenovi, u drugoj polovici tridesetih, neposredno prijeDrugogasvjetskograta,kadjemogaoimati izme|u15i17godinaiteksepribli`avaopragupunoqetnosti.Tajmetematskikomplekstim vi{ezanimao{tosamgaoduvijek(baremonoliko dugo koliko se „profesionalno” bavim Dobricom ]osi}em) do`ivqavao svojevrsnom „sivomzonom”uwegovojbiografiji.]osi}je,nai- me,owemuvrlomalotoga(gotovobihrekao:ni{ta) napisao u svojim dosad objavqenim memoPropalisuvinogradiVelikeDrenove arskimzapisima,kaodajeononajva`nijeiztog dijelasvog`ivotahtiozauvijekprikritiiodPrvo,op}enitojemislioda`ivotkaotakav nijetisasobomugrob. nemasmislaidajednostavnonevrijedi`ivjeIspovijed je – iako izre~ena fragmentarno, ti.Idajezatonajboqeoti}isovogasvijeta,tj. tekunajgrubqiminajop}enitijimnatuknicama– ubitise. bilavrlodirqiva.Gotovobih~akrekaoi–{oDrugisurazlogbilete{kesocijalneprilike kantna.DobricamijepovjeriodajeusvojimnajuVelikojDrenovizavrijemevelikeekonomske osjetqivijim, adolescentskim godinama bio krize, tridesetih. ]osi} mi je spomenuo izraz: umnogomeoptere}enrazmi{qawimaosamouboj„teseqa~kedepresije”. stvu.Tojest,dasuga~eA tre}i je razlog bio sto znale progawati miwegov propali vinograsli da se ubije. Pri tom VladikaNikolajVelimirovi}je darski zanat. [kolovao mi je naglasio da takva se za vinogradara kako poku{avaomladompravoslavnom wegova razmi{qawa nibi mogao zna~ajnije unavjer n i k u(ilimla d i } uko j ise subilanikakvaprenemaprijediti proizvodwu na gawanitiglumqewe,nego trudiodapostanevjernik)Dobrici o~evim vinogradima u stvarna, opipqiva pookoliciVelikeDrenove, ulitivoquza`ivotomkakoon sqedica wegova, kako se ali je u toj svojoj (prvoj) vi{enebirazmi{qaootomeda izrazio, „posvema{weg `ivotnoj misiji totalno seubi j e.Aliplanmuni j euspio ose}ajabezna|a”. podbacio.Do`iviojekaDruga stvar koju mi je tastrofalan neuspjeh, i Dobricaotkrio:kadjebioadolescentikadse togajedodatnobaciloudepresiju. suo~avaosonimnajte`iminajbolnijimpsihi~Aonda,navrhuncusvojihdu{evnihkriza,ujekimidu{evnimkrizama,kojesuganavodilena sen1939.(kadjeimao17ipolgodina),]osi}odpomisaodasioduzme`ivot,jedansve}enikiz laziuvi{usredwupoqoprivrednu{koluuBuVelikeDrenove,kojijeujednobioiwegovprijakovu kraj Negotina i tamo se „predaje komuniteq,vodiogajekodvladikeNikolajaVelimirozmu”,tjkomunisti~kojideologiji. vi}a, u manastire @i~u i Blagostiwu, gdje je s –Idemurevolucionare,dabudemstvarateq ogromnim interesom slu{ao wegove propovijenoveistorije! di.„CelivaosamvladikiNikolajuruku”,rekao Nakrajugaje,kakomijeispri~ao,upravoremije]osi},„aonmijedavaosavetekojewegove volucija izbavila iz wegovih sve u~estalijih kwigedapro~itam.Biosamtadaugr~evitojpomladala~kihkrizaidepresija,pairazmi{qatrazizasmislom`ivota.” waotomedaseubije.Kaoskojevacipartizan, Nikolaj Velimirovi} je, zapravo, imao zadaprvijeputu`ivotuosjetioispoznaoda(ipak) takdamladompravoslavnomvjerniku(ilimlavrijedi`ivjeti.Idasezanekeidealevrijedi di}ukojisetrudiodapostanevjernik)Dobrici `rtvovati.Itakojebilosvedokse,po~etkom ulijevoquza`ivotomkakoonvi{enebirazmi{ezdesetih,nijegrdnorazo~araouTita,atime {qaootomedaseubije.Me|utim,tajplannije iurevoluciju,dokse`i`aksuicidalnostiopet uspio.]osi}mijerekao: uwemunijeupalio.

KwiguDarkaHudelista„MOJBEOGRADSKIDNEVNIK (SusretiirazgovorisDobricom]osi}em2006–2011„),uizdawuzagreba~kog „Profila”,mo`etenabavitiusvimboqimsrpskimkwi`arama Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802).GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), Vlada@ivkovi} (desk,no}niurednik480-6819),AleksandarSavanovi}(novosadskahronika,528-765,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), VesnaSavi} (svet480-6885),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6822),Slobodan[u{wevi} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa:Politika[tamparijad.o.o. @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


18

nedeqa 7. april 2013.

ZLATIBOR - u`i centar, apartman, 4 + 1 povoqno za vikend, 1. maj, Uskrs. Telefon: 462-605, 064/4455653. 72125 ZLATIBOR - izdajem komfornu ku}u u centru sa 6 le`ajeva za Uskrs, povoqno, dogovor. Telefon: 063/828-9944. 72201

U TOKUJE upis svih uzrasta u tenisku {kolicu. Trener Aleksandra, telefon: 064/16-55111. 72435

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 72122 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema zaodgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 72123 INSTRUKTOR, daje ~asove trening-vo`we, povoqno. Telefon: 063/218-987. 71778

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 72124

IZDAJE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 72278

IZDAJEM garsoweru, nova Detelinara, ugao Kopernikove i Bul. Evrope. Telefon 063/1372869. 72432 IZDAJEM komforan name{ten jednoiposoban stan 37m2 Bulevar Evrope, 3 sprat. Telefon 064/125-3317. 72235 TROSOBAN dupleks centar lepo name{ten odmah useqiv u P. Drap{ina nova zgrada za 300 E, izdajem. Telefon 021/6621797, 021/6215-260, 063/598-463. 72274 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ (kod robne ku}e). Soba, kuhiwa, predsobqe, kupatilo, dva le`aja, dva garderobera. Telefon 063/80744-25. 71772 IZDAJEM nov, dvosoban prazan stan, 51m2 na du`e, blizu osnovna, tehni~ka {kola, gimnazija, dva obdani{ta, parking mesto. Telefon: 523-304, 063/1949-660. 72090 IZDAJEM jednoiposoban stan na Novom nasequ, poluname{ten, komforan, na tre}em spratu. Telefon: 064/146-3083. 72105 IZDAJEM dvosoban prazan stan, 60m2, drugi sprat, Mi{e Dimitrijevi}a 25, Novi Sad, kompletno opremqena kuhiwa, telefonski prikqu~ak, klima ure|aj, terasa, mese~no pla}awe. Telefoni: 064/415-5371, 063/1047060. 72144 U NOVOMSADUizdajem name{tenu garsoweru, I sprat, CG, {iri centar, mo`e na du`i period. Telefon 064/155-7510. 72183

IZDAJEM stan u Petrovaradinu u Preradovi}evoj ulici, drugi sprat, centralno grejawe, kablovska, lift. Telefoni: 062/157-5325 i 023027153. 72213 IZDAJEM dvosoban, nename{ten stan 50m2, dve posebne sobe, kod `elezni~ke stanice, CG, tel. kablovska. Telefon 063/508-242. 72222 NAME[TEN dvosoban stan, na Bulevaru, blizu Medicinskog fakulteta se izdaje. Telefon 063/601-661. 72245 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202. 72336 IZDAJEM nename{ten stan, sprat u ku}i, novogradwa, Klisa. Telefon: 064/888-4644. 72344 IZDAJEM trosoban u Bra}e Jovandi}, poluname{ten 150E, dvosoban 45m2 u Augusta Cesarca, luks name{ten 230E, dvosoban 58m2 kod @el. stanice, Save Kova~evi}a, prazan. Telefoni: 063/1124911, 063/7809-909, 021/522-177. 72372 IZDAJEMkompletno name{tenu garsoweru, Novi Sad, Cankareva br. 30, cena dogovor. Zvati posle 15 ~asova. Telefon: 063/516637. 72436 IZDAVAWE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih, na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com. 720804 IZDAVAWE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!!! Nazovite, do|ite - povoqne cene www.bombyx-nekretnine.com. Tel. 062/518-544, 021/526-387, 062/518-545. 720798 IZDAVAWE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!!! Nazovite, do|ite - povoqne cene www.bombyx-nekretnine.com. Tel. 062/518-544, 021/526-387, 062/518-545. 720758 IZDAJEM hitno, Dr. Ribara VIII sprat, komplet name{ten jednosoban stan, na du`e vreme, cena 150E + depozit, iskqu~ivo zaposlenim licima. Telefon: 062/890-1199. 72481 IZDAJEM garsoweru 20m2 superkomfornu Maksima Gorkog - Spens. Telefon: 063/344-711. 71885

POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-800 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519-533 72334 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, 063/522202 novisad@stanovi.rs 72335 MLADOM bra~nom paru iz Sombora potreban u zakup, nov, jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred.... www.bombyx-nekretnine.com. Tel. 021/526-387, 062/518-544. 720756 TRO^LANA porodica iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvosoban - trosoban stan u Novom Sadu. Na du`i period. www.bombyx-nekretnine.com. Tel. 021/6622-746, 062/518-545. 720759 MLADOM bra~nom paru iz Sombora potreban u zakup, nov, jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred.... www.bombyx-nekretnine.com. Tel. 021/526-387, 062/518-544. 720796

OGLASI

TRO^LANA porodica iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvosoban - trosoban stan u Novom Sadu. Na du`i period. www.bombyx-nekretnine.com. Tel. 021/6622-746, 062/518-545. 720799

STANOVE, ku}e, vile, vikendice, placeve, lokale, lokaciju za zgradu - 1, vlasnik kupujem. Potrebni stanovi za izdavawe. Telefoni: 6621-797, 6215-260, 063/598-463. 72271 KUPUJEM li~no za sebe od vlasnika ukwi`en stan od 40 do 50m2 u zgradi sa liftom do 5. sprata.Telefon 063/528-759. 72377 KUPUJEM stan u centru ili na boqoj lokaciji. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719072 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu do 25.000 evra sa grejawem, brzo useqivu, do IV sprat. Isplata u ke{u odmah!!! Tel. 021/526-387, 063/518-545. 720803 IMAMO 35.000 evra kupujemo jednoiposoban stan u Novom Sadu, u zgradi sa grejawem, do IV sprata. Isplata odmah!!! Samo ozbiqni prodavci. Tel. 021/6622-746, 063/518-546. 720757 KUPUJEMO dvoiposoban stan 60 - 70m u Novom Sadu, useqiv brzo, sa urednom dokumentacijom. Pla}awe preko banke odmah!!! Tel. 021/6622-746, 062/518-545, www.bombyx-nekretnine.com. 720801 IMAMO 35.000 evra kupujemo jednoiposoban stan u Novom Sadu, u zgradi sa grejawem, do IV sprata. Isplata odmah!!! Samo ozbiqni prodavci. Tel. 021/6622-746, 063/518-546. 720797 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu do 25.000 evra sa grejawem, brzo useqivu, do IV sprat. Isplata u ke{u odmah!!! Tel. 021/526-387, 063/518-545. 720763 KUPUJEMO dvoiposoban stan 60 - 70m u Novom Sadu, useqiv brzo, sa urednom dokumentacijom. Pla}awe preko banke odmah!!! Tel. 021/6622-746, 062/518-545, www.bombyx-nekretnine.com. 720761

PRODAJEM stan ili mewam za mawi 96m2, Ulica Du{ana Danilovi}a 7, 1. sprat, odli~an raspored, Novo naseqe, vlasnik. Telefon 063/101-1481. 72374 PRODAJEM komforan stan u ul. \or|a Rajkovi}a, 64m2, drugi sprat, 58.500E. Telefon: 065/5727-527. 72382 PRODAJEM ili mewam za ve}i luksuzno renoviran stan (Rehau PVC, italijanska keramika), bez posrednika, 91m2 - 91.000e [onsi. Telefon 065/2407966. 71797

PRODAJE se garsowera blizu `elezni~ke stanice, 12.500e. Telefon 060/7411975. 72109

GARSOWERA Valentina Vodnika 19, 1. sp, 25m2, terasa, uli~no orijentisana zgrada pred ukwi`bom ozbiqnom kupcu za 25.000e gotovinom. Telefon 062/973-2260, 021/6618184. 72272 LIMAN I - Fru{kogorska 19B, 33m2, 2. sprat, sve jedinice odvojene, u blizini fakulteta. Mo`e zamena za dvosoban, cena 1340e/m2. Telefon 063/580302. 72307 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan za 23.600. Stan je ukwi`en i odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 72351 CENTAR, ukwi`ena garsowera, 26m2-22.500E, renovirana. www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-622, 063/444743. 720754 CARA DU[ANA, 25m2, ukwi`en, luksuzno name{tena, 31.000E. www.status-nekretnine.com.Telefoni: 021/526-622, 066/978-18-19. 720750 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, kod Medicinske {kole, 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena 24.750 evra. [ifra:24164. Telefoni: 064/11262-39; 021/451-570, www.solisnekretnine.com. 720812 NA NAJLEP[EM delu Novog naseqa prodajem odmah useqivu, ukwi`enu garsoweru. Drugi sprat, gradila „Budu}nost”, terasa, klima. Povr{ina 32m2. Cena 29.500. evra. [ifra:24789. Telefoni: 063/527459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 720813 MALA ukwi`ena garsowera u centru grada, idealno za izdavawe, mo`e i na kredit banke. Cena 21.000, {ifra: 24113. Telefoni: 065/2019013, 021/6624325, www.solis-nekretnine.com. 720814 GARSOWERA, centar, bez ulagawa, name{tena, odli~na za izdavawe, cena 17.500 evra. Tel. 063/128-97-97. 719070 BULEVAR: ukwi`ena garsowera preko puta „Dnevnika” 26m2, terasa, CG, dvori{na strana. Cena: 25.800 evra. Tel. 064/823-6617, 021/6614-200. 719102 GARSOWERA, 23m2 - klasi~an raspored, nova - useqiva, grejawe, kwi`ewe 1/1, cena - 18.700 evra. Tel. 064/823-6617, 021/6614-200. 719108 BULEVAR kraqa Petra, ukwi`ena, useqiva garsowera, 23m2, u zgradi sa liftom. Odvojena kuhiwa, novo kupatilo. U ceni kompletan name{taj!!! Tel. 063/777-6233. 720360 HITNA PRODAJA odli~ne, novije, ukwi`ene garsowere od 24m2 u centru grada, II sprat, povoqno, 26.000E. Tel. 060/6211685. 720361 U UL.SVETISLAVAKASAPINOVI]A 32m2 ukwi`ena garsowera na II spratu. Hitno! Telefoni: 451-318, 523-193. 720330 LEPA garsowera u Ulici Petra Drap{ina 30m2 novija zgrada, ukwi`ena mo`e biti jednosoban, svetao, gleda na ulicu, prvi sprat. Telefoni: 065/85066-16, 451-318. [ifra 1005225, www.nekretnine-mojdom.com. 720331

NOVA garsowera, 18m2 - useqiva, klasi~an raspored, grejawe, kwi`ewe 1/1, cena - 14.000 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/661-4200. 719129 UKWI@EN - 33m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban - renoviran, CG, odmah useqiv, odli~an raspored. Cena: 22.800 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 719131 JEDNOSOBAN stan 41m2 na Novom nasequ u Ul. Stevana Hristi}a, cena 35.000. Telefoni: 451-318, 060/075-37-82. [ifra 1004745, www.nekretninemojdom.com 720332 CENTAR, salonac 38m2, prvi sprat, 41.200. www.nekretninemojdom.com, {ifra 1005367. Telefoni: 523-193, 065/850-6616. 720335 NA SATELITU jednosoban stan 33m2 ukwi`en prazan odmah useqiv 23.000. Telefoni: 451318, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1005216. 720336 JEDNOSOBAN stan kod Sajma 37m2 na prvom spratu hitno i povoqno 32.000 za renovirawe. Telefoni: 065/850-66-16, 523193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 10005475. 720337 ODLI^AN jednosoban stan, 28m2, Narodnog fronta kod Limanskog parka. Odvojena kuhiwa sa prozorom. Tel. 060/6211-685. 720362 ODLI^AN jednosoban stan, 26m2 na Detelinari. Ukwi`en, III sprat, terasa, odvojena kuhiwa. Cena: 21.000. Tel. 063/1088017. 720363 LIMAN - 31m2 - ukwi`en jednosoban stan preure|en u jednoiposoban, useqiv, terasa, lift, CG cena - 31.000 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 719105 NOVI BULEVAR 32m2, IV sprat, lift, ukwi`en, nov, odmah useqiv 33.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 719136 STROGI CENTAR - Mileti}eva ulica - 38m2 - ukwi`en, odmah useqiv stan, 1. sprat, CG, renoviran, cena 39.200 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779. 719116 LIMAN - 28m2 - kod Limanskog parka, jednosoban stan - ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, cena - 32.000 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 719120 SAJAM, okolina „ABC” centra, odmah useqiv ukwi`en noviji 1.0 stan od 26m2, cena 27.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719073 LIMAN, odli~an ukwi`en klasi~an 1.0 stan, cena 32.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719074 HITNO, Ulica Ilije Bir~anina ekstra zgrada „Arena” gradila, nov kompletno name{ten odmah useqiv ukwi`en stan, cena 31.500 sa name{tajem. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719075 JEDNOSOBAN, Liman I, 40m2, ukwi`en, mo`e pretvarawe u jednoiposoban, ekstra lokacija, hitno, povoqno. Tel. 021/450417; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com. 719068 UKWI@EN jednosoban stan u starijoj ku}i, 38m2, cena 20.000 evra. Pogledajte fotografije na www.solis-nekretnine.com. [ifra stana: 24877. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19-011. 720815 NOVO, 34m2 jednosoban stan u blizini Futo{ke pijace, ukwi`en, bez ulagawa, 3. sprat, terasa. [ifra: 24885. Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 720816 HITNO prodajem jednosoban stan na Nasequ za 26.500. evra. Ukwi`en. [ifra: 24130. Telefoni: 021/451-570, 064/1340459, www.solis-nekretnine.com. 720817 GRBAVICA, noviji, ukwi`en jednosoban, I sprat 34m232.900. www.status-nekretnine.com.Telefoni: 021/522-177, 063/444-743. 720755

PRODAJEM mawi dvosoban stan, tre}i sprat kod ]irpanove ulice. Telefon: 063/1114142, 063/111-8085. 72380 U NOVOJ Erkerovoj zgradi Petra Drap{ina dvosoban, 54m2, drugi sprat, terasa, CG, lift, sa ugradnom kuhiwom i ormarima. Telefon 063/522-730. 72420 PRODAJEM ili mewam stan na Limanu 3, bez posrednika, 61m2 - 50.000e. Telefon 065/2407966. 71798 CARA DU[ANA nov, useqiv dvosoban stan 41m2, svi prikqu~ci, gradsko grejawe. Telefon 064/112-6421. 72193 DVOSOBAN stan 45m2, Sajam, ulica Stevana Mokrawca, 1. sprat sa liftom, odli~an, bez ulagawa. Telefon 069/777-605. 72224 BERISLAVA BERI]A, klasi~an dvosoban stan, ukwi`en na IV spratu od 58m2, cena 51.500E. Telefon: 064/4183230. 72306 TURGEWEVA, klasi~an dvosoban 64m2, izme|u Bulevara oslobo|ewa i Betanije, renoviran, odvojena kuhiwa i trpezarija, velika terasa, lepe sobe. Telefon 063/517-846. 72329 KLASI^AN dvosoban 58m2, Gagarinova ulica, 1. sprat sa liftom, odli~no stawe, ukwi`en, useqiv, povoqno. Telefon 63/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. {ifra: 1012267. 72330 NA KEJU, dvosoban 68m2, u odli~noj zgradi sa liftom, velike sobe, pogled na Dunav-Tvr|avu, gara`a 14m2, ukwi`eno. Telefon 063/517-846. www.lidernekretnine.co.rs 72331 KLASI^AN dvosoban 65m2, Radni~ka, 3. sprat, odli~na zgrada, blizina Dunava, sa gara`om, 16m2, ukwi`en, povoqno. Telefon 063/517-846. www.lider-nekretnine.co.rs 72333 KLASI^AN dvosoban 48m2, Antona Urbana, 1. sprat, centralno gradsko grejawe, ukwi`en, 32.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs 72338 PRODAJEMO u Bra}e Ribnikar dvosoban ukwi`en stan 47m2. Stan je odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 72353 PRODAJEMO dvosoban stan na Novom nasequ 60m2 za 43.000. Ukwi`en. Telefon 6447-622, 063/540-165. 72354 PRODAJEMO dvosoban stan u Kosan~i} Ivana ulici za 51.500. Drugi sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 72355 PRODAJEM jednoiposoban stan oko 40m2, Nova Detelinara, ukwi`en, vlasnik 1/1, nova gradwa, Ul. J. Veselinovi}a. Telefon 063/534-303. 72244 PRODAJEM jednoiposoban ukwi`en stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa. Bez posrednika. Telefoni: 021/513-576, 064/2686-727. 72275 BRANIMIRA ]OSI]A jednoiposoban 31m2, V sprat, lift. Stan je u mansardi i pripada mu jo{ 20m2 pod kosinama, ukwi`en, 28.000. Telefon 063/517846. 72327 PRODAJEMO odmah useqiv jednoiposoban stan 40, 86 Bra}e Drowak, drugi sprat, direktno od investitora, povra}aj PDV! Cena: 1100/m2 agencija. Telefon 063/522202. 72337 HITNO PRODAJEMO u novijoj zgradi jednoiposoban ukwi`en stan 36m2 Bul. kraqa Petra za 34.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 72352 PRODAJEMO jednoiposoban ukwi`en stan na Limanu za 44.500. Lep pogled sa terase. Telefon 6447-622, 063/540-165. 72356 @EL. STANICA, prodajem mawi JIS ukwi`en, u ptk, cena 30.400. www.status-nekretnine.com.Telefoni: 021/522-177, 063/178-43-42720753


OGLASI

NOVA DETELINARA - jednoiposoban nov - 33m2 - 1. sprat, CG, terasa, lift, cena sa PDVom 35.700 evra. Tel. 021/542779, 064/823-6601. 719133 GRBAVICA, ukwi`en jednoiposoban stan, 38m2, novogradwa, odli~an raspored, terasa. Tel. 6615-117. 720400 HITNO prodajem stan 40m2, II sprat, na Novoj Detelinari za 36.000. Ukwi`en, terasa, {ifra: 24944. Telefoni: 063/1321-470, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 720818 JEDNOIPOSOBAN, Somborski bulevar, 42m2, hitno povoqno. Tel. 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com. 719069 NA GRBAVICI, ukwi`en noviji jednoiposoban stan, cena 43.300. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719076 NOVA DETELINARA, jednoiposoban ukwi`en stan na I spratu po ceni od 34.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719077 JEDNOIPOSOBAN, 46m2, Sajam - Ul. S. Mokrawca, stan na 1. spratu, lift, terasa, parketiran, ptv, odmah useqiv, vredi kupiti, parking ispred zgrade. Tel. 065.555-77-58, 021/55-7758. 719060 JEDNOIPOSOBAN, 35m2, N. Detelinara, Ul. J. Veselinovi}a, prodajem noviji stan na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv, zgrada od Dinamike, vredi kupiti, parking ispred zgrade. Tel. 021/55-7758, 065/555-77-58. 719061 JEDNOIPOSOBAN, 39m2, N. Detelinara, Ul. J. Veselinovi}a, noviji stan na 2. spratu, okrenut na ju`nu stranu, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv, parking ispred zgrade. Tel. 063/7-333-621, 021/55-7758. 719062 HITNO!!! Gogoqeva ulica - jednoiposoban-ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, ju`na strana, odvojena kuhiwa, cena sa name{tajem 37.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 719097 NOVO NASEQE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 719079 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 40.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719084 CENTAR, ukwi`en noviji jednoiposoban stan od 50m2, cena 46.500. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719085 NOVO NASEQE: renoviran jednoiposoban stan u Bra}e Drowak, 48m2, 1. sprat, lift terasa, CG, PTV, u sve prostorije iz hodnika. Cena 43.200 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236604. 719104 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Sajam - Ul. P. komune, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, 2. sprat, terasa, ukwi`en i odmah useqiv, parking ispred zgrade. Tel. 063/7-333-621, 021/55-7758. 719057 BULEVAR EVROPE, useqiv, 31m2, jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, zgrada od 8 godina odli~an!!!! Cena - 33.500 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 719101 USEQIV mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi u blizini Sajma - 25m2, 3. sprat, terasa, CG, odli~an raspored. Cena: 25.500 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779. 719113 BULEVAR EVROPE, 37m2 - jednoiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, useqiv, cena - 37.650 evra. Tel. 064/823-6601, 6614200. 719114 HITNO!!! Novo naseqe - [onsi: 32m2 - mawi jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv stan. Cena: 27.000 evra. Tel. 064/8236601, 542-779. 719115

ODLI^AN ukwi`en 1.5 stan 42m2 u najboqoj zgradi kod Sajma. Dvori{na, ju`na strana. Lift, terasa, bez ulagawa. Cena: 41.200. Tel. 063/108-8017. 720364 BRA]E DROWAK, 1.5, 48m2, I sprat, lift, velika terasa, dve ostave. Ukwi`en. Odli~an. Povoqno, 40.000E. Tel. 063/1088017. 720365 ODLI^AN 1.5 stan 42m2 na Savini, Novo naseqe, Budu}nost zidala. Ukwi`en, terasa, useqiv. Cena: 35.000 Tel. 060/6211-685. 720366 BRA]E KRKQU[!!! Starija gradwa sa grejawem na struju od 43m2 u odli~nom stawu, useqiv sa terasom. Tel. 065/25-00-213. 720386 JEDNOIPOSOBAN stan 36m2 na Novoj Detelinari useqiv, prvi sprat, cena 35.000. Telefoni: 063/101-06-61, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 720338 KOSTE RACINA 40m2, ~etvrti sprat, 42500 - prazan, odmah useqiv. [ifra 1004821, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefon 063/101-06-61. 720339 UPETRADRAP[INA nov prazan i ukwi`en stan 47m2 na III spratu 58.000. Telefoni: 451318, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1005076. 720340 NA NOVOM BULEVARU 42m2 lep stan u novijoj zgradi na petom spratu, lift, terasa, cena 33.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001684. Telefoni: 523-193, 060/308-89-93. 720333 NA NOVOM NASEQU prvi sprat u blizini {kole i vrti}a 41m2. Hitno i povoqno 33.800. [ifra 1004826, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/172-61-43, 523-193. 720334 TOLSTOJEVA ulica, 40m2 jednoiposoban, useqiv odmah ukwi`en, 1. sprat, terasa, uli~no orjentisan, kuhiwa odvojena sa prozorom, CG, odli~an raspored, cena - 46.400 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 719130 JEDNOIPOSOBAN, 31m2 - nov useqiv, 2. sprat, terasa, grejawe, kwi`ewe 1/1, cena - 23.900 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 719127 PODBARA: jednoiposoban, 35m2, Nov, legalan, mo`e i subvencionisani kredit - 90% zavr{ena gradwa, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena: 40.800 evra sa PDV-om. Tel. 064/823-6601, 021/661-4200. 719128 TURGEWEVA stan 45m2 odmah useqiv, jako lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 719145 KOD RIBQE PIJACE odmah useqiv stan 42m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 719146

AVGUSTA CESARCA nov, odli~an jednoiposoban, 40m2 ukwi`en stan dvori{no orjentisan za 45.500, cena nije fiksna. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 719147 GUNDULI]EVA odli~nog rasporeda jednoiposoban stan 42m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166. 719148 NOVA DETELINARA nov, ukwi`en jednoiposoban stan 44m2 na prvom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 719149

RUMENA^KA jednoiposoban stan 38m2, odli~an, nov, dvori{no okrenut, ima parking mesto. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 719150 KOD RIBQE PIJACE renoviran dvosoban stan 64m2 u funkciji dvoiposobnog, na drugom spratu. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 719151 GRBAVICA nov, ukwi`en dvosoban stan 47m2 na prvom spratu, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 719152 SAJAM, Stevana Mokrawca, dvosoban 55m2, IV sprat, klasi~an raspored, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, mo`e na kredit 49.500. [ifra 1005023. Telefoni: 063/101-06-61, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 720341 NOVO NASEQE, 2.0, 56m2, I sprat, terasa, odmah useqiv, ukwi`en. Hitno! Cena 41.200. Tel. 060/6211-685. 720370 RENOVIRAN dvosoban stan 51m2 u Solunskoj ulici. Ukwi`en, terasa, nije posledwi. Cena: 36.000. Tel. 060/6211-685. 720371 NA BULEVARU OSLOBO\EWA odli~an, komforan dvosoban stan od 63m2, II sprat, lift, terasa. Ukwi`en. Povoqno, 51.500E. Tel. 060/621-1685. 720367 MI[E DIMITRIJEVI]A, 52m2, ukwi`en klasi~an dvosoban stan sa lepom terasom. Prodaja po povoqnoj ceni, 46.000E. Tel. 063/108-8017. 720368 DVOSOBAN stan kod Stanice 50m2 na III spratu, nema lift, nije posledwi sprat, ukwi`en, hitna prodaja 39.700. [ifra 1005210. Telefoni: 451-318, 063/101-06-61, www.nekretninemojdom.com. 720343 LIMAN, Balzakova 56m2, drugi sprat, prazan, odmah useqiv, raspored odli~an, vlasnik. Cena 55.000. Telefon 063/101-0661. 720345 UKWI@EN, 48m2 - dvosoban renoviran, 2. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, cena - 32.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 719110 DVOSOBAN, 51m2 - Cankareva ulica, ukwi`en - useqiv, lift, terasa, CG, cena 43.100 evra. Telefon: 064/823-6610, 542779. 719111 \UR\A BRANKOVI]A: 44m2 nov neuseqavan, dvosoban stan, CG, terasa... Cena sa PDV-om: 51.500 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604. 719112 DVOSOBAN, 46m2 - Ul. Maksima Gorkog, 2. sprat, lift, CG, ukwi`en - prazan, odmah useqiv, cena - 51.500 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200. 719107 GRBAVICA: nov, neuseqavan dvosoban, 40m2, 1. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, odli~an raspored, kvalitetna gradwa. Cena sa PDV-om. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 719100 HITNO!!! @elezni~ka stanica 50m2 - ukwi`en - odmah useqiv dvosoban stan, terasa, CG, odli~an raspored, cena - 38.700 evra. Tel. 064/823-6617, 021/661-4200. 719125 NOV - 52m2 - ukwi`en - neuseqavan, terasa, grejawe, odli~an raspored. Cena 41.200 evra i 57m2 - neuseqavan, 2. sprat za 44.000 evra. Tel. 064/823-6601, 661-4200. 719126 AVIJACIJA 50m2, terasa, odmah useqiv, ukwi`en, zgrada od fasadne cigle 33.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 719137

STANICA 55m2, dvosoban, ukwi`en, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 719138 [IRI CENTAR, odli~an ukwi`en noviji dvosoban stan od 45m2, cena 39.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719080 SAJAM, u Mi~urinovoj ulici odli~an dvosoban ukwi`en noviji stan od 46m2, cena 47.500. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719081 LIMAN kod „Merkatora” odli~an dvosoban stan od 53m2, cena 42.200. Telefon 060/04-07003, www.bomil.rs. 719082 @. STANICA, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 45.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719083 DVOSOBAN, Sajam, 52m2, nov, ekstra oprema, mo`e i gara`a, lep raspored, povoqno. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 719063 DVOSOBAN, 74m2, Bgd kej - Ul. D. Vasiqeva, izuzetan stan na 2. spratu, lift, terasa, klima, ugradni plakari, ukwi`en i odmah useqiv, mo`e zamena za stan do 50m2 + doplata. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58. 719059 CARA DU[ANA, u kvalitetnoj novijoj zgradi, odli~an dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom 49m2, cena 49.500. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719078 ODLI^NA PONUDA, @elezni~ka ulica, na uglu sa Maksima Gorkog, klasi~an komforan dvosoban stan od 60m2, drugi sprat, u novijoj zgradi kvalitetne gradwe, stan ukwi`en i odmah useqiv, cena samo 68.000 evra, a mo`e i kredit. [ifra:24747. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 720819 KOD MASTER CENTRA Novosadskog sajma, ukwi`en dvosoban stan od 45m2, bez ulagawa za samo 43.000. evra. Prvi sprat. Telefoni: 064/423-2217, 021/520-231. [ifra: 13407, www.solis-nekretnine.com. 720820 UKWI@EN stan klasi~nog rasporeda, u blizini Sajma, u Mokraw~evoj ulici, 48m2, lift, terasa, cena 46.400 evra. Pogledajte nacrt stana i fotografije na www.solis-nekretnine.com. [ifra:24677. Telefoni: 051/520-231; 065/20-19-011. 720821 PRODAJEM dvosoban stan od 48m2, prvi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, mo`e i na kredit. Lokacija Satelit, cena samo 33.800. Telefoni: 064/11262-39; 021/520-231. [ifra:22601, www.solis-nekretnine.com. 720822 SOCIJALNO, odli~na zgrada i odli~an stan sa dve spava}e sobe, 49m2, hitna prodaja, cena samo 51.500 evra. [ifra:16975. Telefoni: 021/520231; 060/018-94-22, www.solisnekretnine.com. 720825 PRODAJEM noviji stan u Cara Du{ana. Bez ulagawa. Dvosoban, u funkciji dvoiposobnog. Povr{ina 50m2 - cena samo 46.500. Hitno. [ifra:24770. Telefoni: 064/423-2217, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 720826 PRODAJEM lep dvosoban stan od 62m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en, svetao, odli~na terasa, kod Merkatora. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 720385

nedeqa 7. april 2013.

NOVA DETELINARA, ukwi`en odli~an stan, 48m2-49.500E, bez ulagawa. www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/522-177, 066/978-18-19. 720751 BULEVAR, izuzetno povoqno, ukwi`en dvosoban stan, 63m2, ni`a spratnost, odmah useqiv, cena - 51.500. Tel. 6615-117. 720396 KOD SOCIJALNOG, ukwi`en stan, 50m2, izuzetno sre|en, bez ulagawa, brzo useqiv. Tel. 6615-117. 720397 LIMAN III, ukwi`en dvosoban stan, 54m2-43.500E. www.statusnekretnine.com. Telefoni: 064/215-60-90 021/522-177. 720747 CARA DU[ANA, dvosoban ukwi`en stan, 50m2-47.000E. Odli~an! www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90. 720748

ODLI^AN dvoiposoban stan 70m2, izme|u Lutrije i Betanije, Bulebar oslobo|ewa, 9. sprat - nije posledwi, tri lifta, ukwi`en, useqiv, 65.000. Telefon 063/517-846. 72339 PRODAJEMO na Grbavici noviji dvoiposoban stan 65m2 za 41.500. Ukwi`en. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 72357 PRODAJEM trosoban stan 86m2 - 80.000E. Liman 4. Telefon 064/112-72-14. 72286 PRODAJEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2. Telefon 064/357-25-10. 72254 PRODAJEMO trosoban stan 75m2 na Bulevaru kod SUP-a, cena 700/m2, ukwi`en. Telefon 6447-622. 72350 PRODAJEM trosoban stan u Petra Drap{ina, drugi sprat, 76500E. Telefon: 063/111-8085, 063/1114142. 72383 SEGEDIN, panel trosoban stan 72m2, petospratna zgrada, blizina „Teska”, Cena 30 000E, mo`e i na rate. Telefoni: 021/6612-600, 063/535-944. 72328 NOVA DETELINARA, 64m2, drugi sprat, ukwi`en, povoqno, 61800 - nije fiksno!!! [ifra 1002444. Tel. 065/85-06-616, 523-193. 720353 IZUZETNA PONUDA! Nov, odmah useqiv stan, na Novom nasequ, 2.5-soban po strukturi. Prvi sprat, 59m2 za samo 51.500. evra. [ifra:20912. Telefoni: 065/2019-010, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 720823 JEDINSTVENA PRILIKA! Kompletno renoviran 2.5-soban stan u samom centru, Ulica Maksima Gorkog. Mogu}a prodaja sa gara`om. Cena 69.000. Telefoni: 065/20-19-013; 021/520231, [ifra: 25001 www.solisnekretnine.com. 720824 @ELEZNI^KA STANICA, klasi~an 2.5 stan od 67m2 na I spratu, odli~no stawe, renovirano kupatilo, cena 62.200. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719086 GRBAVICA, Mi{e Dimitrijevi}a: 58m2 - ukwi`en, komplet renoviran dvoiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG. Cena: 60.500 evra. Tel. 064/823-6617, 021/424-963. 719121 DVOIPOSOBAN, nov - 46m2 odli~an raspored, 1. sprat, terasa, CG, cena sa PDV-om 48.100 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 719106 NA NOVOM NASEQU 68m2 dvoiposoban stan na drugom spratu, lift, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja, cena 55.000. Telefoni: 060/308-89-93, 451-318, {ifra 1000101, www.nekretnine-mojdom.com. 720346 U MAJEVI^KOJ ULICI kod Betanije 63m2 dvoiposoban stan na 3. spratu ukwi`en noviji stan 63.000. [ifra 1004200, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 063/101-06-61, 523193. 720347

19

DVOIPOSOBAN stan na Limanu III 66m2 kod Limanskog parka povoqno 61.800, odvojena kuhiwa, ukwi`en. Telefoni: 523193, 065/850-66-16, {ifra 1005228, www.nekretnine-mojdom.com. 720348 LIMAN IV dvoiposoban stan kod Doma zdravqa 64m2 na IV spratu, lift, terasa, ukwi`en. Hitno 54.500. [ifra 1000260, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 063/172-6143. 720349 SATELIT, Futo{ki put, I sprat, funkcija dvoiposobnog stana, kupatilo ra|eno. Useqiv, ukwi`en! Cena 32.000. Tel. 063/7776-233. 720369 BEOGRADSKI KEJ, odli~an dvoiposoban stan od 71m2, lift, terasa, pogled na Dunav. Ukwi`en! Cena 50.500. Tel. 060/6211-685. 720372 POTPUNO NOV, odmah useqiv mawi dvoiposoban stan, 48m2, Cara Du{ana, bli`e Limanu. Ekstra zgrada i oprema! Lift, terasa. Cena: 53.500. Tel. 063/108-8017. 720373 U DIMITRIJA AVRAMOVI]A kompletno renoviran stan 62m2. Hitna prodaja 53.200. [ifra 1004816, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 065/850-66-16. 720342 GRBAVICA preko puta hotela „Aleksandar”, dvoiposoban nov, ukwi`en stan 65m2 sa parking mestom. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 719153 JIRI^EKOVA ulica, 60m2 ukwi`en, renoviran, useqiv, CG, 2. sprat, terasa, lift, cena - 68.500 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 719132 KOD SPENSA kvalitetan, kompletno renoviran trosoban stan 78m2, u dobroj zgradi, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 719154 BRANIMIRA ]OSI]A, 3.0, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 57.000E. Tel. 063/1088017. 720375 MAKSIMA GORKOG, 3.0, blizina Spensa, 87m2, III sprat, lift, terasa, sjajan raspored, useqiv, ukwi`en! Cena 80.000. Tel. 060/6211-685. 720376 LIMAN I, Fru{kogorska, lift, terasa, 3.0, 78m2. Odli~an raspored, isto~na strana. Ukwi`en! 67.000E - dogovor! Tel. 063/7776-233. 720377 ODLI^AN trosoban stan 72m2 Balzakova kod doma zdravqa. Lift, velika terasa, odli~an raspored. Ukwi`en! Cena: 63.000. Tel. 063/7776-233. 720378 CENTAR!!! Blizu Spensa i Radni~kog trosoban stan od 83m2, ukwi`en, useqiv po dogovoru!!! Tel. 063/500-213. 720387 LEP salonski stan 110m, 3.0, u blizini Dunavskog parka. Tel. 063/500-213. 720388 SUN^ANI KEJ!!! Pogled na Dunav, trosoban stan!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 720389 BLIZINA KEJA!!! Odli~an trosoban stan od 83m2, kompletno renoviran bez ulagawa!!! Tel. 065/25-00-213. 720390 U BLIZINI SUDA u novijoj zgradi!!! Besprekorno sre|en trosoban stan od 102m2 sa prelepom terasom. Tel. 063/500213. 720391 U JEVREJSKOJULICI kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom useqivo oko Nove godine. [ifra 1004376. Telefoni: 060/075-37-82, 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 720350 NA LIMANU III kod Limanskog doma zdravqa trosoban stan 72m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 63.000. Telefoni: 451-318, 060/308-89-93. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. 720351 NA NOVOJ DETELINARI prazan i odmah useqiv nov trosoban stan 60m2 prvi sprat, sa gara`om u istoj zgradi. Cena sa gara`om 69.000 kqu~ u agenciji. [ifra 1004505, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523193, 060/308-89-93. 720352


20

nedeqa 7. april 2013.

GRBAVICA - Bra}e Ribnikar, 80m2 - trosoban - ukwi`en, 1. sprat, terasa, lift, CG, zgrada stara 8 godina. Cena sa gara`om od 15m2 u prizemqu 90.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 719124 BULEVAR 84m2, lift, terasa, ukwi`en, prazan,odmah useqiv 72.100. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 719139 BEOGRADSKI KEJ, II sprat, lift, terasa, trosoban sa velikom trpezarijom, odmah useqiv 80.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 719140 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3.0 stan na II spratu, prelepo okru`ewe-zelenilo, cena 61.800. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719087 NOVA DETELINARA, „Dinamika”, zgrada vrhunskog kvaliteta, odli~an nov 3.0 stan od 71m2, klasi~nog rasporeda sa odvojenom kuhiwm sa prozorom, odvojeno kupatilo i wc, ukwi`en. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 719088 CENTAR, Ul. Mike Anti}a, salonski stan od 75m2, cena 71.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719089 LIMAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719090 CENTAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 719091 TROSOBAN, Grbavica - Alekse [anti}a, 78m2, `uta fasadna cigla, odli~an raspored, IV sprat od VII, lift, ukwi`en, kuhiwa, kupatilo prirodna ventilacija, top lokacija. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 719067 LIMAN 3 - PARK CITY, nov trosoban stan, name{ten, prizemqe, CG, topla voda. Idealan za kancelariju. 170 evra. [ifra: 110196 Telefoni: 064/134-0459, 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 720805 TROSOBAN stan od 77m2, ~etvrti sprat, useqiv, ulica @elezn~ka, centar grada, cena 76.000 evra, za informacije pozvati 064/112-62-39; 021/520231. [ifra: 24514, www.solisnekretnine.com. 720827 GRBAVICA, klasi~an porodi~an stan, 76m2, na drugom spratu, potrebno investiciono ulagawe, a zato je cena 61.800. [ifra: 17022. Telefoni: 064/2003-103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 720828

HITNA PRODAJA zbog odlaska u inostranstvo Naseqe - kod ambulante, noviji trosoban stan 88m2 na 2. spratu, bez ulagawa, dvostran, malo stanova, ukwi`en, izuzetno lep i svetao. [ifra:22892. Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 720829 IZUZETNA PONUDA! Noviji trosoban stan od 80m2 u mawoj zgradi. Poseban kvalitet stanu daju veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, dva kupatila i lepa polukru`na terasa sa pogledom na park. Telefoni: 065/20-19-010; 021/520-231. [ifra:24983, www.solis-nekretnine.com. 720830 NA NOVOMNASEQU klasi~an trosoban stan 78m2 na prvom spratu, ukwi`en, terasa, lift, na mirnoj lokaciji, cena 65.000. Tel. 523-193, 062/88-29-588, www.nekretnine-mojdom.com 720354 CENTAR, ukwi`en trosoban stan, 87m2, lep raspored, ni`a spratnost, povoqno. Tel. 6615117. 720398 BULEVAR, iza Lutrije, ukwi`en trosoban stan, 78m2, zgrada od fasadne cigle. Tel. 6615117. 720399 GRBAVICA, ukwi`en dupleks, trosoban, 73m2. Odli~an! www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-622, 063/17843-42. 720752

PRODAJEM, mewam za mawi nov 3.5, 81m2, zgrada sa 4 stana, Naseqe, svojim dvori{tem, parkingom, deo u ratama. Telefon 063/501-671. 72128 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina nov troiposoban dupleks, 89m2, useqiv odmah, predat za ukwi`bu. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90. 72311 SALONSKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, 3. sprat, ukwi`en, hitno, 69.000. Mo`e zamena za garsoweru. Telefon 063/517-846.www.lidernekretnine.co.rs 72340 EKSKLUZIVAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, 3. sprat, kompletno renovira, luks name{ten i opremqen stan, pripadaju}a ostava u podrumu, hitno. Telefon 063/517-846.www.lidernekretnine.co.rs 72342 NOVO NASEQE,odli~an 3.5 stan u Ul. Du{ana Danilovi}a od 87m2 po ceni od 67.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719092 MAKSIMA GORKOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 719141 NOVO NASEQE, 64m2 - troiposoban stan u novoj zgradi kod robne ku}e, ukwi`en, 40m2 potkrovqa iznad stana u ceni, lift, terasa, cena - 56.600 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 719118

OGLASI BULEVAR, kod „Da~mana”, 80m2 - ukwi`en troiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, odr`avan - bez ulagawa. Cena: 67.000 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 719109 ODLI^AN, ukwi`en, odmah useqiv komforan troiposoban stan u @elezni~koj ulici, 83m2, hitno i povoqno! 65.000E. Tel. 060/621-1685. 720379 LIMAN III, troiposoban stan 86m2 izvanrednog rasporeda kod Limanske pijace. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! Cena: 75.000. Tel. 063/1088017. 720380 LIMAN troiposoban stan 93m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en, odli~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 719156 GRBAVICA nov, ukwi`en dvoeta`ni stan bez kosina 130m2 na tre}em spratu sa liftom, parking mesto u dvori{tu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 719157 SALONAC kod Foruma na prvom spratu 112m2, dvostrano orjentisan, lepa dvori{na terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 719155 ANTONA ^EHOVA, 5.0, 114m2 i 153m2 ekskluzivni stanovi u novogradwi. Vila sa ~etiri stana, ekstra oprema, dvori{te, parking. Vlasnik. Tel. 063/108-8017. 720381 EKSTRA PONUDA!!! Odli~an nov ~etvorosoban stan od 84m2 od Budu}nosti u Kornelija Stankovi}a, ukwi`en, odmah useqiv!!! Tel. 063/500-213. 720392 LIMAN IV!!! ^etvorosoban stan od 100m2 na lepom mestu odli~nog rasporeda!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 720393 CENTAR!!! Salonski ~etvorosoban stan od 140m2 plus kompletan tavanski prostor izuzetno pogodan i za kancelarije!!! Tel. 063/500-213. 720394 NOVO NASEQE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2, kod {kole i vrti}a, dvostran, svetao, ukwi`en, useqiv po dogovoru!!! Tel. 065/25-00-213. 720395 LUKS ~etvorosoban - Sajam, 144m2 - 1. sprat, lift, terasa, CG, pametna zgrada, ukwi`en odmah useqiv, perfektan raspored. Cena: dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 719122 CENTAR - kod Izvr{nog ve}a: ekstra sre|en, komplet renoviran salonac od 112m2, 1. sprat dnevna soba, 2 spava}e, radna, devoja~ka soba, kuhiwa sa trpezarijom, 2 sanitarna ~vora, sopstveno dvori{te sa egzoti~nim biqkama, podrum... Cena: 124.000 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6604. 719117 N. DETELINARA 83m2, ~etvorosoban, lift, terasa, ukwi`en, gleda na dvori{te, cena 55.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 719142 BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719093 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za mawi stan. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 719094 BULEVAR EVROPE, ekstra 4.0 stan, nov prazan, ukwi`en, 150m2, cena 118.500. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719095 NOV prazan odmah useqiv ~etvorosoban stan, 120m2, na uglu B. oslobo|ewa i Petra Drap{ina, lift, terasa, 3 sanitarna ~vora. Tel. 063/10-10-661, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1005102 720355 U VOJVODE PUTNIKA ~etvorosoban salonski stan na IV spratu, lift, terasa, parking mesto, lep, ukwi`en, povr{ine 119m2, {ifra 1005295, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 523-193, 065/85-06-616. 720356

RAVANI^KA, 155m2, ukwi`en, kompletno renoviran, u blizini {kole i vrti}a. Odli~an! Cena 180.000E. www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 720745 ODLI^AN nov ukwi`en name{ten stan na Bulevaru Evrope, blizu Limana i Cara Du{ana povr{ine 110m2 za cenu 93.000. [ifra 25049. Telefoni: 063/182-7627, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 720831 U NEPOSREDNOJ blizini SPENS-a prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. Telefoni: 063/520-296; 021/427-277. [ifra: 13867, www.solis-nekretnine.com. 720832 PRODAJEM odli~an 4.0-soban stan. Ukwi`en kao dve stambene jedinice. IV sprat, gradila „Budu}nost”. Povr{ina 126m2. [ifra:25213. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 720833

RUMENKA: ku}a dva trosobna stana, dve gara`e, lokal, odli~no gra|ena, prodajem - mewam za stan Novi Sad. Telefoni: 021/6215-260, 021/6621-797, 063/598463. 72431 PETROVARADIN: dva placa hitno prodajem za 7000 i 8000E, voda, struja, gas u blizini. Telefoni: 021/451-472 i 062/9732260. 72430 FUTOG - prodajem dvojnu ku}u, spratnu, 150m2, odmah useqivu. Telefon: 060/611-6417 i 063/589946. 72364 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2, cena po dogovoru. Telefon 063/545-613. 72130 UGAO Bulevara Evrope i Futo{kog puta, ku}a 80m2, sa perionicom. Agencije iskqu~ene. Telefo: 063/33-22-90. 72312 PRODAJEM ku}u sa ba{tom na Klisi, ulica Alekse Nenadovi}a 23. Telefon 6416-149. 72315 KU]A na rate, 50m2, Veliki rit, Alekse Nenadovi}a 23, obezbe|en kredit, povoqno za podstanare, cena 25000E. Telefon: 021/6500051 i 066/6500050. 72318 KU]A u Ka}u, 126m2, na placu od 578m2, blizina centra, renovirana, ura|ena fasada, PVC stolarija, ukwi`eno, 49.000. Telefon 063/517-846. 72326 PRODAJEM poslovno - stambeni prostor P+1, 200+162m2, plac 387m2, N. Sad, Jovana Vilovca. Deo mo`e i zamena. Telefon 063509934. 72358 PRODAJEM poslovno stambeni prostor P+1, 200+162m2, plac 387m2, N. Sad, Jovana Vilovca. Deo mo`e i zamena. Telefon 063/509934. 72359 PRODAJEM ku}u na Slanoj bari, na placu 500m2 sa velikim ulazom kod bazena. Telefon: 063/8190862. 72385 PRODAJEM ku}u u Petrovaradinu 130m2+30. Name{tena, dobra lokacija u dva nivoa sa mawim placem. Cena 95 000- dogovor. Telefon 062-82-59-145. 71612 PRODAJEM ku}u u Sremskoj Kamenici (izuzetna lokacija) ili mewam za dvosoban stan u Novom Sadu i doplatu. Telefon 060-766-88-10. 72118 PETROVARADIN ku}a kod ambulante i zabavi{ta, 90m2 od cigle za renovirawe, ukwi`ena, 1/1, hitno 33.000evra. Telefon 063/152-052-1. 72262 PETROVARADIN - placevi 490m2, 800m2, 1300m2, 2000m2, 6000m2 ...lepe lokacije od 10 eura - 35evra/m2. Telefon: 063/585-076. 72263 PETROVARADIN - Ka~i}eva ulica, ku}a 150m2, gara`a 19m2 plac 600m2 ukwi`eno 1/1, povoqno i hitno. Telefon 063/585-076. 72265

TELEP: dve spratne odvojene ku}e na placu od cca 700m2 sa komplet infrastrukturom. Ukwi`eno, prodaja - dogovor. Telefon 063/200-512. 72127 PRODAJEM ku}u u Novim Ledincima, Devet Jugovi}a 14, 70m2, telefon. Sve informacije na telefon 021/886-861. 72257 SREMSKI KARLOVCI - Potez Beqe{evo 3 ha i 24 ara. Zemqa, blaga ju`na padina (nekada{wi vinogradi) povoqno. Telefon 064-161-25-96. 71674 PLACEVI, gra|evinski Rumenka, 1/1, 8.500e. Telefoni: 6215584, 064/114-84-27. 71845 ^ENEJ, Vuka Karayi}a 237, prodajem dva placa od 20 ari. Cena 1500E ar. Telefon 063/248-150. 71856 FRU[KA GORA - Staro selo, placevi: 1700, 3400, 5100, 6800m2, 8km od grada, put, struja, izvor na placu. Telefon: 069/18-26-726. 72098 GRA\EVINSKA PARCELA 3000m2, 4 placa, izme|u Malog Beograda i Velikog rita, cena 30E/m2, mo`e zamena za stan. Telefoni: 021/6500051, 066/6500050. 72317 PRODAJEM placeve izme|u Veternika i Novog Sada (blizu ul. Mileve Mari} N. naseqe), dimenzije: 17, 27 h 32m. Telefon 021/822-158. 72341 POPOVICA odli~an ravan osun~an plac 971m2, asfalt samo 8.500e, mo`e i realna zamena za auto do 2.500e. Telefon 060/6777982. 71334 PARAGOVO, plac 1085m2, 8E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate, mo`e i zamena. Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269. 72242 PRODAJEM dva placa 7.20 i 15 ari i stariju ku}u u centru Jaska. Telefon 063/297-956. 72309 PRODAJEM zamqu u Bukovcu, potes [evinci 53 ara i 24m2. Telefon 021/882-737. 72381 PRODAJEM placeve Banstol potez Brde{ 300h100m 65h16m 100h15m. Telefon 060/408-7727. 72400 PRODAJEM vikendicu na Div~ibarima, 120m2, 60m2 terasa, plac 600m2, ukwi`eno, cena: 60.000e. Te le fon 021/ 717352. 72106 PLAC sa temeqima i 5000 cigli 600m2, Bege~ka jama preko nasipa, cena 10000E mo`e na rate - obezbe|en kredit. Telefon: 021/6500051, 066/6500050. 72319 PRODAJEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon 060/766-88-10. 72119 KUPUJEMO luks ku}u-vilu oko Jodwe Bawe, Cara Du{ana, mo`e i stara vila za renovirawe, sa ve}im placem. Potpuna diskrecija - ke{ isplata. www.bombyx-ne kret ni ne.com. Tel. 062/518-544, 063/518-546. 720760 KUPUJEMO staru ku}u za ru{ewe ili plac na Telepu, oko centra za gradwu porodi~ne ku}e. Samo ozbiqne ponude!!! www.bombyx-ne kret ni ne.com. Tel. 021/526-387, 063/518-546. 720762 KUPUJEMO luks ku}u-vilu oko Jodwe Bawe, Cara Du{ana, mo`e i stara vila za renovirawe, sa ve}im placem. Potpuna diskrecija ke{ isplata. www.bombyx-ne kret ni ne.com. Tel. 062/518-544, 063/518-546. 720800 KUPUJEMO staru ku}u za ru{ewe ili plac na Telepu, oko centra za gradwu porodi~ne ku}e. Samo ozbiqne ponude!!! www.bombyx-ne kret ni ne.com. Tel. 021/526-387, 063/518-546. 720802

PA@WA - salonska predratna vila u Ulici Vojvode Kni}anina, ku}a od 145m2 na placu od 600m2, sa centralnim grejawem, odli~na, lepo dvori{te, dobar raspored, ukwi`ena. Telefoni: 065/2019-006, 064/1340-459, {ifra:269, www.solis-nekretnine.com. 720811 TELEP. Ukwi`ena ku}a, plac 1200m2. u blizini Limana IV, cena 85.000E. www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 720746 SLANA BARA, idealan deo ku}e trosoban stan-65m223.000E. Odli~an! www.statusnekretnine.com. Telefoni: 021/522-177, 063/11-24-911. 720749 KU]A, Salajka, mirna ulica u blizini sportskog centra, 100m2 na placu od 450m2, veoma povoqno, za svaku preporuku. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 719064 UKWI@ENA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 060/04-07-003, www.bomil.rs. 719096 U PETROVARADINU ku}a 120m2 na placu od 420m2 komplet sre|ena, front do ulice 20m, cena 87500. [ifra 3000022. Telefoni: 523-193, 063/101-06-61. 720326 S. KAMENICA, kod [kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 80.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 719135 NASEQE Lipov gaj, tipska ku}a u nizu, sa pripadaju}om gara`om. Objekat je dodatno sre|ivan i luksuzno opremqen, sve ukwi`eno, odmah useqiv, a cena 125.000 evra. [ifra: 172. Za dodatne informacije pozovite 064/2003-103. 720810 KU]A, 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena: 56.600. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963. 719099 LEDINCI, nova ukwi`ena spratna ku}a 100m2, plac 1300m2, voda, struja, gas, telefon, kablovska, odmah useqiva, cena - 61.800 evra. Tel. 064/8236604, 021/542-779. 719103 KU]A, 75m2, plac 1400m2, Iri{ki put, za one koju mogu i znaju da u`ivaju, vikend ku}a na izuzetnoj lokaciji - „preko puta vinske ku}e Kova~evi}”, front 13m, na placu struja, voda, telefon, gas, odmah useqivo, vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58. 719058 KU]A, Popovica - Fru{kogorska ulica, 60/2260m2, ukwi`eno, mo`e zamena za stan, lep plac bogat zelenilom. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 719066 NA ^ARDAKU u Kamenici ku}a sa pogledom na Novi Sad u tri eta`e sa tri stana, dve gara`e u ku}i, lokal, plac 1000m2. Hitno! [ifra 3000330. Telefoni: 523-193, 060/308-89-93, www.nekretnine-mojdom.com. 720327 NA POPOVICI u blizini Mo{ine vile prodajemo noviju spratnu ku}u 100m2 na placu od 800m2, cena 59.800. [ifra 3000424, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 060/308-89-93. 720328 ^ORTANOVCI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Tel. 063/7776-233. 720358 ^ARDAK, odli~na ku}a 200m2, dve gara`e, prelep plac pod ~etinarima 1000m2. Eta`no grejawe. Novi sad na dlanu! Povoqno! Tel. 063/7776-233. 720359


OGLASI l ^ITUQE

HITNO!!! Petrovaradin, uz Preradovi}evu ulicu: 82m2 trosobna ukwi`ena ku}a, komplet renovirana, PVC stolarija, plac 350m2 - front 18m. Cena: 72.100 evra - nije fiksna Tel. 064/823-6601, 021/6614200. 719098 MI[ELUK III, prodajem gra|evinsku parcelu do 1.000m2, za gradwu porodi~ne ku}e. Za vi{e informacija pozovite 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 720806 U BLIZINI Najlon pijace i Ka}ke petqe, 4 placa na prodaju, pored Gazimestanske ulice, dozvoqena gradwa - porodi~no stanovawe, 450m2-14.500 evra, nije fiksno i mo`e dogovor. Pozovite 063/182-76-27. 720807 PLAC, Mi{eluk III, 764m2, ukwi`en, ura|ena konverzija, namena - vi{eporodi~no stanovawe, mo`e zamena za stan, ku}u, vikendicu, lokal. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 719071 PLACEVI u gra|evinskoj zoni, ukwi`eni, Popovica 1006m2, Bocke 985m2, 1550m2 odli~ni placevi, treba pogledati. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 719065 TELEP, Bolmanska 26, hitno prodajem ku}u. Telefon: 065/66-55-270. 72453

IZDAJEM dva lokala na glavnom putu Petrovaradin - Sr. Karlovci. Telefon 063/297956. 72310 IZDAJEM lokal 25m2, pe{a~ka frekvencija, centar Novog sada, @elezni~ka 11, za zlataru i sl. Telefon 062/86-987-06. 72323 PRODAJEM ili mewam za mawi stan+doplata uli~ni lokal u Laze Tele~kog od 20m2. Telefon: 063-501-671. 72129 PRODAJEM nov useqiv uli~ni lokal 30m2, centar, Vuka Karayi}a 5, prizemqe. Pogodan za sve delatnosti 33.000. Telfon 063/517-846. 72325

PRODAJEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno.... Telefon 063/538166. 719144 PRODAJEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena 80.000 evra. [ifra:80027. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 720808 TOP PONUDA - centar, kod Keja, odli~an uli~ni lokal sa velikim izlogom. Kompletno renoviran, useqiv odmah, ukwi`en. Idealan za ugostiteqski objekat ili izlo`beno-prodajni salon. Povr{ina 185m2. [ifra: 80039. Telefoni: 063/527459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 720809

IZDAJEM uli~ni Maksima Gorkog Telefon: 063/344-711.

lokal 15m2. 72191

IZDAJEM dve odvojene gara`e (jedna pored druge), komforne, mo`e i za magacinski prostor, ]irpanova 7. Telefon 021/446273. 72238

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, isplata maksimalna na licu mesta, dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/33-77-695, 062/823-1298, 021/824-611. 72120 PUNTO benzin-gas star 20 meseci u garanciji pre{ao 29.000 km. Cena 5.000 eura. Telefon 063/503-710. 72168

^ETVOROREDNA sejalica za kukuruz, pneumatska, Osije~ka. Telefon: 064/3004964. 72363 INKUBATOR od 100 jaja na prodaju membranski termostati, membrane, toplomeri, vlagomer, elektro radionica Novi Sad. Telefoni: 548140, 063/538-602. 72348

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 72249 TAPETARSKE USLUGE, brzo, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021/6394-686 i 064/170-1863. 71357 M O L E R S K O - F A R B A R S K E usluge, radim i mawe poslove, majstor Miki. Telefon: 063/173-26-92. 72116 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 72174 NEMATE NOVCA za novi name{taj? Uz pomo} na{ih stru~waka, osavremenite stari. Pozovite nas radi svoje „nove� kuhiwe, sobe, kupatila... Telefon 063/515-873. 72186 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 72269 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon 6612570 od 9-12 i od 15-19. 72293 ZIDARSKE RADOVE svih vrsta izvodim zidawe malterisawe demit fasade i ostalo. Telefon: 064/312-3280. 72376

KUPUJEM ordene, medaqe, sabqe, bode`e, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {apke, vojne oznake i ostale antikvitete. Telefon: 063/1964817. 72114 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 67085

VINO iz na{ih vinograda: portugizer, klaret, rajnski rizling, kaberne soviwon. Cena od 150 dinara. Petrovaradin. Telefon 066/401-613. 71345

nedeqa 7. april 2013.

Posledwi pozdrav zetu, te~i i dedi POTREBAN gra|evinski tehni~ar ili in`ewer sa iskustvom iz oblasti gra|evinske stolarije, sa poznavawem rada na ra~unaru. Telefoni: 897-207 065/55549-01. 72110 KONOBARICA sa iskustvom do 30 godina potrebna novootvorenom kafi}u, mogu}nost stanovawa. Telefon: 063/7621764. 72180 AGENCIJA za ~uvawe dece i podu~avawe svih uzrasta za poslove u Novom Sadu i Evropi. Nudimo bebisiterke, vaspita~ice, profesorke. Telefon 021/400-148. 72345 EVROPA, Hrvatsko primorje: potrebni kuvari, kuvarice, konobarice, {ankeri, picemajstori, zidari, bebisiterke, medicinske sestre, laboranti, gerentonegovateqice, ma|arski, hrvatski paso{. Telefon 021/496-333. 72346 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 72347 AGENCIJI za nekretnine Magnat, potreban agent prodaje sa iskustvom. Prijave na telefone: 063/108-8017 ili 021-452942. 720382

SteviVujatovi}u od: wegove svaje Bla`ice, Nata{e,Gorana, Andree i Marka.

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo da je u 72. godini preminuo na{ voqeni otac i suprug

StevoVujatovi} Sahrana je u ponedeqak, 8. 4. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Jelica, k}erka Karolina i sin Marko. 72451

72467

SE]AWE Danas, 8. aprila 2013. godine navr{ava se godina od smrti na{eg dragog i voqenog

MladenaPaji}a Tvoja dobrota i briga za nas daje nam snagu da zauvek ~uvamo uspomene i se}awe na na{ zajedni~ki `ivot. Tvoji: supruga Sofija, sin Branislav, snaja Nada, unuci Mirjana i Mladen.

POMEN 20 godina nisi sa nama voqeni na{.

@arkoTeofanovi} Oti{ao si brzo, ali tuga ostaje ve~no, zaborav ne postoji, dok `ive oni koji te vole. Porodice: Teofanovi} i Pudar. 72367

72454

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 72029

GODI[WI POMEN

21

Dana 7. 4. 2013. navr{ava se godina dana od kada nije sa nama na{

MladenPaji}

Posledwi pozdrav

Dragi moj tata, svaki dan je tu`an i prazan bez tebe. Neizrecivo nam nedostaje{. Volimo Te. Tvoj sin Zoran, snaja Lela i tvoji voqeni unuci Luka i David.

Mitar(Dragov)Prelevi} S qubavqu, supruga Ikonija, sinovi Branislav i Milutin, }erka Branka i ostalaporodica. 72256

72455

MirkuGuslovu

Dragoj Jeleni s qubavqu

Danas, 7. aprila 2013. godine navr{avaju se ~etiri tu`ne godine od prerane smrti na{e drage

O`alo{}eni MicinidrugariIV6.

72507

Dragi na{

JelenaRoganovi}

MileneBa}anovi} 1985-2009.

Jovanka i BranislavMari}

S beskrajnom qubavqu, velikom tugom i bolom, nose te u srcu dok su `ivi tvoji: tu`ni roditeqi, majka Radmila, otac Nemawa i sestra Jelena. 72259

72457

JEDNOGODI[WI POMEN

Dragomir Milunovi}

3 POMEN Pro{lo je petnaest godina od kako nisu sa nama

preminuo je 6. aprila 2013. godine, u 70. godini. Sahrana je u nedequ, 7. aprila 2013. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Zmajevu.

Milan[vabi} 8.4.2012-8.4.2013. Bato, vreme prolazi brzo, a zaborav nikad.

O`alo{}eni: porodice Milunovi}.

Tvoji: sestre Mira,Nada, Angelina,Qubina,Zlata, bra}a Vidoje,Milenko, Qubi{a sa porodicama.

72505

72462

1998-2013.

Ankica Vladulovi}

Bo`a Vladulovi}

Vreme prolazi, se}awa, po{tovawe i qubav ostaju. Sin Tihomir sa porodicom. 72458


22

^ITUQE l POMENI

nedeqa 7. april 2013.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

3

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 85. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Mirko Guslov 1963 - 2013.

Mirku

tragi~no nastradao 6. 4. 2013. godine, u 50. godini. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 8. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: supruga Svetlana }erka Milica i sin Milan.

od porodica Mihajla i Milenka Babi}a. 72486

72503

Posledwi pozdrav dragom zetu

S velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg brata, strica i devera

Posledwi pozdrav dragom

Branislav Teodosijevi}

Dragomiru Milunovi}u od: {uraka Mi{a, svastike Qiqe i Lidije sa porodicama. ^uva}emo uspomenu na tebe. Po~ivaj u miru.

Bo{ka Jelovca O`alo{}eni: brat @arko, snaja Milica, Vesela, Danica i @eqko sa decom.

72506

72502

Posledwi pozdrav voqenom sinu i bratu

Posledwi pozdrav voqenom ujki

Posledwi {ogoru

Vasi

Ispra}aj milog i dragog nam pokojnika je u utorak, 9. 4. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

dragom

Vasi

od porodica Poqak i Pavi}

od porodice Stankovi}.

72494

72493

Hvala ti na qubavi i podr{ci koju si nam pru`io. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Posledwi prijatequ

pozdrav

pozdrav

dragom

Posledwi {ogoru

pozdrav

dragom

O`alo{}eni: supruga Jagoda, }erka Milica, sin Zoran, zet Vladimir, snaja Vesna, unuci Milan, Vi{wa, Vuk i Aqo{a.

72491

Posledwi pozdrav

Mirku

Posledwi pozdrav

Vasi

Mirku

Mirku od: Gorana, Ivana i ]ose.

od: majke Grozde, sestara Danice i Milice i zeta Radeta.

Neka mu je ve~na slava i hvala za sve {to je u~inio za nas.

od: porodice Stolevski sa decom.

od wegovih Dekija i Dacike.

Mirku Guslovu Hvala ti za svu qubav koju si nam pru`io. Vole}emo te zauvek.

72500

72499

od Milanovih drugarica, drugova i u~iteqice I2.

72487

Mirku Samo ostaje nada da vreme le~i sve rane i da Bog }e mi dati snage pre`iveti te dane...

72492

Posledwi pozdrav drugu

Tvoja Lela.

72501

72497

Sa tugom i bolom obave{tavamo sve ro|ake, prijateqe i poznanike da je na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami i baki

Posledwi pozdrav bratu, drugu i prijatequ

Mirku Guslovu od Vuje Babi}a sa porodicom.

Ivanki Vuli}

Vojislav Zari}

1933 - 2013.

20. 1. 1930 - 1. 4. 2013.

Bo{ku Jelovcu od: To{e i Julkice sa decom.

72496

72489

U 77. godini preminuo je na{ otac i deda

Posledwi pozdrav dragom kumu

Mihajlo Stan~i}

Vasi

preminuo u 84. godini.

Sahrana je u ponedeqak, 8. 4. 2013. godine, u 14 ~asova, u Irigu - Pravoslavno grobqe, kapela Zapad.

O`alo{}eni: }erka Olivera, sin \or|e i unuk Dejan.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Radmila, sinovi Borislav i Goran sa porodicama.

1936 - 2013. Sahrana je danas, 7. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na grobqu ]ukavac, u Vrdniku. O`alo{}eni, wegova deca i unu~ad.

72498

72290

72495

od: kumova Qubice, Nikole, Stevice, Oqe, Zorice, dece Bube, Nikole, Teodora, Sne`e, Damjana i tetka An|e. 72488


^ITUQE l POMENI Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

nedeqa 7. april 2013.

23

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Profesoru Mirku Guslovu

Mirku Guslovu 1963 - 2013.

Drugovi: Braca, Te~a, Darko, ]omi, Bora, Milan, Miki, ]iki, Bane, Kupres i ostali drugovi iz Karlovaca.

Pripadnici Odeqewa kriminalisti~ke policije Policijske uprave u Novom Sadu. 3048/P

72468

Posledwi pozdrav Partizanovcu

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

velikom

Posledwi pozdrav prijatequ

Mirku Guslovu Mirku Guslovu 1963 - 2013. od aktivnih i penzionisanih pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu.

Wegov drug Lali}ka sa porodicom Mijatovi}

3049/P

Posledwi pozdrav po{tovanom

Mirku Guslovu

prof. Mirku Guslovu

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

pozdrav

od Ranka Markovi}a sa porodicom.

72469

72470

dragom

Ve~nim snom je usnio na{ voqeni Vaske.

od kolega iz Razbojni{tava. Mare, Pop, Darko, Daca, Mitar, Slobo, Gaja, Sima, Mile, Plavi, Zagor, Bodo i Aca.

72483

Mirku Guslovu

Mirku Guslovu

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je posle kra}e bolesti preminuo voqeni suprug i otac

Mirku Guslovu Vasa Jovanov

od Brace Jefti}a sa porodicom.

Gogi iz Sremskih Karlovaca.

od Jovana [qivan~anina sa porodicom.

72479

72480

72473

Posledwi pozdrav po{tovanom drugu

Posledwi pozdrav po{tovanom

Posledwi pozdrav tragi~no stradalom prijatequ

Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo zajedno proveli.

Do groba za tobom tu`na tvoja sestra Milica.

72465

Mirku Guslovu od: Filipa Mili}a sa porodicom. 72477

Posledwi pozdrav

Mirku Guslovu

Mirku Guslovu

od porodice Strikovi}.

od Bo{ka Bojovi}a.

72478

72475

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Ve~nim snom je usnio na{ voqeni Vaske.

Vasa Jovanov 6. 1. 1957 - 6. 4. 2013.

Posledwi pozdrav

Sahrana }e se odr`ati 7. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na Starom gorwem grobqu, u Futogu.

Vasa Jovanov Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo zajedno proveli.

Mirku Guslovu

Mirku Guslovu

Mirku Do groba za tobom tu`ni: tetka Mira i te~a Milenko.

od Jovana Maksi}a.

od: Ranka Pejovi}a sa porodicom.

od Anti}a.

72485

72482

72476

72466

O`alo{}eni: supruga Qiqana i sinovi Vladimir i Bojan.

72464


24

^ITUQE l POMENI l OGLASI

nedeqa 7. april 2013.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom deveru i stricu

Mirku Guslovu

Bo{ku Jelovcu od: snaje Emilije, sinovca Milana, Dragane, Milane, Slavice i Branislave.

od Sa{e Barjaktarovi}a.

72472 72484

Sa tugom u srcu opra{tamo se od brata, ujaka i dede

Bo{ka Jelovca

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti u 67. godini preminuo

Pro{lo je ~etrdeset dana od kada nije vi{e sa nama moja draga ujna

Bo{ko Jelovac

Go{a ]upina

Sestra Veselinka sa sinovima, snajama i unukama.

Sahrana je danas, 7. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Temerinu. Uspomenu na wega ~uva: supruga Jelka, sin \or|e, k}erka Kaja i zet Rada Majer.

72490

72461

Posledwi pozdrav

Boji Vuk{i

72460

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i prijatequ

Dragi na{ deda Miko, zauvek }e te pamtiti tvoji: Sa{a, Senka, Buba i Pe|a.

72459

Posledwi pozdrav dragoj

Dragica Bo`i} 1933 - 2008.

od porodice Do`i}.

od porodice Ogwenovi}.

72474

PETOGODI[WI POMEN

Boji Vuk{i

Boji Vuk{i

72449

Miomir Stankovi} Mikica

od porodice Brkqa~.

od porodice Ladi{i}.

Tvoja Du{a Pe{ko sa porodicom. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac, deda i svekar

Posledwi pozdrav

Boji Vuk{i

Se}awe na Tebe i tvoju dobrotu koju si mi pru`ala nikad ne}u zaboraviti.

Navr{ava se pet tu`nih godina od kako nije sa nama na{a draga mama, baka i prabaka. Uvek si u na{im mislima i srcima. Tvoji najmiliji.

72450

SE]AWE

72448

POMEN

72423

3 DESETOGODI[WI POMEN

Aleksandar Lalin 2003 - 2013. Pro{lo je deset godina kako nije sa nama. Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega.

Slobodan Bogdanovi}

Borivoj Vorgi}

1950.

1929 - 2003. @ivi zauvek u na{im se}awima.

I devet godina pro|e...

Zorica i porodica Jurkovi}.

Deca Miodrag, Branislav, Branislava i supruga Gordana.

S qubavqu i po{tovawem: supruga Qubica, sin Du{an, snaja Milanka i unuke Qubica i Radoslava Vorgi} - @ur`ovan.

72407

72456

72288


SPORT

nedeqa 7. april 2013.

25

^ETVRTFINALEDEJVISKUPA:SAD-SRBIJA(1:1)

\okovi}poveo, Kveriizjedna~io Posleprvogdana~etvrtfinalnog duela Dejvis kupa izme|u Sjediwenih Dr`ava i Srbijerezultatje1:1.Vo|stvo na{emtimudoneojeprvireket sveta Novak \okovi}, koji je

-  Sa dosta opreza u{li smo obojica u me~. Ja sam Izneru daoprednostnapo~etkusadve duplegre{ke,alisamondabrzovratiobrejkitojebilaprekretnica na me~u. Dobio sam prvi set, a to je velika pred-

dinstveni. Ovo je najvi{a nadmorska visina na kojom sam igrao,bilomijete{kodavra}am Iznerov servis, lopta je nezgodnoodskakala,alisamuspeodaseprilagodimtimuslovima.

najbitniji gem za wega i pobedio - osvrnuo se Viktor na posledwi brejk ameri~kog tenisera, pri rezultatu 4:4 u petom setu. - Krivo mi je {to sam krenuo malo sporije u prvom setu i {to sam posle

TURNIRU^ARLSTONU

Jelenina500.pobeda Jelena Jankovi} ne samo da se plas ir al a u pol uf in al e, ve}jeprotivmladeKana|anke Jud`ini Buhar zabele`ila jubilarnu, 500. pobedu u profesionalnoj karijeri - 6:2, 6:1! Me~jetrajaosamo62minuta,a 114. teniserka sveta nijednog trenutkanijebiladostojanrival. - „Nisam imala pojma! Lo{a sam sa statistikom, ali vero-

vatnojere~olepomdostignu}u? Neznamkolikojo{igra~icamo`etimedasepohvali...Zatoje potrebno imati dugu karijeru i biti prili~no konstantan. Svakako se nadam da }u ostvariti jo{mnogopobeda”,reklajeJankovi}eva. Jelena je re{ila u svoju korist13odposledwih15me~eva i potvrdila da je u odli~noj formi.

SVETSKIKUP

Mikec11.vazdu{nim pi{toqem Damir Mikec olimpijac Policajca zauz eo je 11. mesto u ga|awu vazdu{nim pi{toqem tre}egdanaSvetksogkupau^angvonu u Koreji sa 580 krugova, dokjedrugisrpskipredstavnik uovojdiscipliniAndrijaZlati} 15. u konkurenciji 44 takmi~ara sa576krugova.Mikecjeplasman u finale izgubio zbog maweg brojaunutra{wihcentara. Nemawa Mirosavqev je u ga|awuMKpu{kom60metakale-

`e} i osvojio 14. mes to sa 613,6krugovaukonkurenciji54 strelca.Imaojeudrugoji{estoj seriji slabije rezultate 101 i 101,2 kruga. Finale je vredelo615,1krug.Pobedioje Nem ac Henr i Junh ae n el sa 209,6 krugova (bio prvi pre fenala)ispredMajklaMekfejla(SAD)sa207,4kruga(bio~etvrti pre finala) i olimpijskogvice{ampionaizLondona Lajon el a Koks a (Belg ija) sa 186,4kruga.

\okovi} slavi pobedu protiv Iznera

slavio protiv Yona Iznera sa sa 7:6, 6:2, 7:5, posle dva sata igre. Sjediwene Dr`ave su izjedna~ile zahvaquju}i Semu Kveriju,kojijepobedioViktora Troickogsa7:6,3:6,4:6,6:1,6:4, posletrisatai20minutaigre. Novak \okovi} odradio je perfektnoprvideoposlau~etvrfinalnomme~uDejviskupau TakoBelareniuprestonicidr`aveAjdaho.Novakjemalunervozuimaosamonastartume~a, alikakojevremeprolazilonajboqiteniserjeigraosveboqe.

VELIKANAGRADANOVOGSADA

Hasanovi}najbr`i Esad Hasanovi}, reprezentativac kragujeva~kog Radni~kog pobedio je u prvoj trci Lige Srbije u drumskom biciklizmu „Velika nagrada Noovg Sada“ na stazi od 105 km oko KoviqakodNovogSada. Hasanovi},kojijelanenaovoj trci bio tre}i, zabele`io je vreme 2:38,19 ~asova i za 1,20 minuta pretekao Stefana Stefanovi}a mladog reprezenta-

tivca~a~anskogBorca.Tre}ije stigao Ivan Stevi} (OBK Beo- grad)sa2,45minutazaostatka. Ukonkurencijidamaprvebodove za Ligu Srbije upisale su Jelena Eri} (^N Metalac) koja je slavila ispred dve biciklistkiwe BK Novi Sad Jovane CrnogoraciMiliceRaki}. Nijedansrpskijuniornijese popeonapostoqe.Prvatrimestaosvojilisutakmi~ariSokolaizVinkovaca(Hrvatska)Bru-

noKristi},Filip^engi}iZvonimirJelini}. U kadetskoj trci pobedio je Almin Hoyi} (Trnava, Novi Pazar) ispred Alekse Radivojevi}a(Boba,Vaqevo)iMarkaKasapovi}a(BKNoviSad). VeqkoStojni}(Stim,Sombor)pobediojeutrcimla|ih kadeta ispred Adrijana Cindri}a (Soko Vinkovci) i Nemawe Stojanovi}a (^N Metalaca).

DANASNASPORTKIMTERENIMA Fudbal

Rukomet

Srpska liga Vojvodina - PADINA: Dolina Cement, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Dunav,SENTA:Senta-Ba~kaTopola,PAN^EVO:Dinamo - Sloga (T), SOMBOR: Radni~ki - Pali}, BA^KI JARAK: Mladost - Radni~ki ([), OYACI: Tekstilac - Srem, STARA PAZOVA: Jedinstvo ^SKPivara. Utakmicepo~iwuu15.30~asova. Vojvo|anska liga istok - LAZAREVO: Zadrugar-Jedinstvo(BK). Utakmicapo~iweu15.30~asova. Vojvo|anskaligaZapad-BA^KIPETROVAC: Mladost-Polet(S),TURIJA:Mladost-Omladinac,BE[KA:Hajduk-Budu}nost(M). Utakmicepo~iwuu15.30~asova. Podru~na liga Novog Sada - RUMENKA: Jedinstvo-Obili},BA^KOGRADI[TE:Vojvodina - Tvr|ava, \UR\EVO: Ba~ka 1923 - Veternik, PETROVARADIN:Petrovaradin-Kabel,GAJDOBRA: Hercegovac - Sutjeska, BA^KA PALANKA: Stari Grad-Vrbas. Utakmicepo~iwuu15~asova. Gradska liga Novog Sada - SUSEK: Susek Proleter,^ENEJ:^enej-SremacBomal,^ENEJ: RAKOVAC:Borac-@elezni~ar,SREMSKAKAMENICA:Fru{kogorac-Futog,KISA^:Tatra-Vinogradar. Utakmicepo~iwuu15.30~asova.

Superliga za mu{karce - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Jugovi} Unimet(18). Superliga za dame BEOGRAD: Radni~ki 1949 -Crvenazvezda(17),IN\IJA:@elezni~ar-Maks sport(19). Prva mu{ka liga, sever - IN\IJA: @elezni~ar - Proleter Agro`iv (14.30), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Dinamo (18). Prva`enskaliga,sever -JABUKA:Jabuka95 -Radni~ki(19.30),NOVISAD:Vojvodina-Dolovo(20). Druga mu{ka liga, sever - NOVI SAD: Radni~ki-PotisjePleteks(18). Druga`enskaliga,sever -BUDISAVA:Mileti}-Laki(15),SOMBOR:Ravangrad-Obili}(19), FEKETI]:Jadran-Vrbas(17).

Ko{arka Mu{kaSuperliga-NI[:Konstantin-Crvena zvezda(12.30). DrugaligaSrbije(m) -VELIKAPLANA:PlanaBeovuk(16). Prvaliga-sever(m) -OYACI:Oyaci-Stara Pazova(19.30),BA^KATOPOLA:Topola-Vrbas(19).

Odbojka Druga `enska liga - sever - STARI BANOVCI:Dunav-Vr{ac(19). Prva vojvo|anska `enska liga - centar NOVISAD:FOK-Grbi}(19),Varadin2-NSVolejtim2(17),NStim-^emp07(18.30),NoviSad -Vojvodina2(12.45). Prvavojvo|anska`enskaliga-sever- TURIJA:Turija-Mladost(BP)(19). Prvavojvo|anska`enskaliga-Srem- NOVAPAZOVA:Mladost-Radinci(14.15). Prvavojvo|anska`enskaliga-Banat- VR[AC: Koral - Banat (14.45), KOVIN: Radni~ki MDZrewanin2(18).

nost u ovom takmi~ewu. Posle togasvejebilolak{e-izjavio je\okovi}. \okovi}seposebnozahvalio publicikojagajebodrila. Mnogo hvala navija~ima {to sumipomogli.Znamdasumnogi putovali danima kolima i izdvojili dosta novca za kartu i zasme{tajkakobinaspodr`ali. Hvala im - dodao je najboqi teniser sveta.- Imali smo {est, sedam dana priprema, i tonamjepomoglodaseadaptiramo na ove uslove koji su je-

Viktor Troicki potom nije uspeodanasdovedenapragpolufinala. Gubio je 1:0, preokrenuo na 2:1, ali je Sem Kveri na kraju slavio rezultatom 3:2,posetovima7:6,3:6,4:6,6:1,6:4. - Fali mi samopouzdawa u ovakvim me~evima. Mislim da sam odigrao dobar me~ i dao sveodsebe,alitonakrajunije bilo dovoqno -  rekao je Troicki.-Nisamimaonisre}e daiskoristimparbrejkloptiu petom setu, dok je Kveri uzeo

Danas Kveri-\okovi} (21) Izner-Troicki (sledi) ^etvrtfinale SAD-Srbija 1:1 Argentina-Francuska 2:1 Kanada-Italija 1:1 Kazahstan-^e{ka 1:2 morao da jurim rezultat, ali u celini mislim da sam igrao dobro. [teta zbog poraza. Idemodaqe,verujemutim.


26

sport

nedeqa 7. april 2013.

MU[KA SUPERLIGA

Rutinska pobeda {ampiona Partizan - Vojvodina Srbijagas 88:59 (18:11, 22:9, 18:18, 30:21) BEOGRAD: Hala Pionir, gledalaca: 3.500, sudije: Vojinovi} i Sedlar (Novi Sad), Mrdak (Beograd). PARTIZAN: Andri}, \or|rvi}, Loverw 15, Milutinov 4, Vesterman 3, Gordi} 4, Milosavqevi} 12, Bogdanovi} 16, Gagi} 7, Musli 9, ^akarevi} 10, \eki} 8.

Ko{arka{i Partizana rutinski su upisali tre}u pobedu u Agro`iv Superligi Srbije. No{eni igrom raspolo`enih Loverwa i Bogdanovi}a, crno-beli su u prvih pet minuta me~a do{li do pristojne prednosti. Tim Velimira Ga{i}a, koji je zamenio suspendovanog Du{ka Vujo{evi}a, dovoqno kvalitetnom igrom kontro-

Detaq s me~a Partizan - Vojvodina

VOJVODINA SRBIJAGAS: Ku`eta 2, R. Markovi} 4, Iveqa 3, Boloti} 11, Stoja~i} 4, Marojevi} 6, Kalini} 1, N. Markovi}, Ili} 2, Pe{akovi}, ^ovi} 9, Zekovi} 17.

FINALE PLEJ-OFA ZA @ENE

Kruna crno belima Partizan - Radivoj Kora} 78:72

Ko{arka{ice Partizan Galenike osvojile su osmu titulu u klupskoj istoriji. Do ~etvrte uzastopne titule prvaka Srbije, izabranice Marine Maqkovi} do{le su bez poraza u odlu~uju}em me~u crno - bele su savladale. Radivoj Kora} 78:72 (21:12, 18:17, 22:23, 17:20) . Tako su ko{aka{ice Partizana sezonu zavr{ili s tri trofeja .- slavili su u Adrijatik ligi, u Kupu Srbije i u Ligi. I.G.

lisao je zbivawa na terenu, a poku{aj Vo{e da trojkama do|e do rezultatske ravnote`e nije davao `eqeni rezultat. U prvih petnaestak minuta igre, Novosa|ani su 10 puta

Partizan - Vojvodina Radni~ki - Mega Vizura Sloboda - Metalac Danas C. zvezda - Konstantin 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Partizan Vojvodina Radni~ki M. Vizura Sloboda C. zvezda Metalac Konstantin

3 3 3 3 3 2 3 2

3 2 2 2 1 1 0 0

0 1 1 1 2 1 3 2

88:59 69:77 90:88 (12.30) 260:190 231:230 252:263 226:237 221:276 164:143 256:264 146:175

6 5 5 5 4 3 3 2

{utnuli za tri poena, ali ni jedan od tih {uteva nije na{ao put do ciqa. Drugu deonicu me~a obele`io je veliki broj prekr{aja, kao i vrlo lo{ {ut sa linije penala na obe strane.Ni u drugom poluvremenu Vojvodina nije uspela zna~ajnije da se pribli`i rivalu, s tim da vredi pomenuti partiju Dragana Zekovi}a, koji je prakti~no sam re{avao situacije pod Partizanovim ko{em. Tek povremeno je Vojvodina i{la ispod 20 poena zaostatka, ali je bilo jasno da }e aktuelni {ampion zabele`iti novi trijumf.

Prazne mre`e Proleter - Vo`dovac 0:0 NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 700, sudija Bogdanovi} (Kraqevo). @uti kartoni: Bo{kovi}, Leki} (Proleter), [arac (Vo`dovac). PROLETER: Nasti} 7, Tanasin 7, Kav~i} 7, Ivani} 7, @igi} 7, Kova~evi} 8, Tanu{ev 7 (Ra{iovan -), Babi} 7, Vujaklija 7 (Drini} 7), Bo{kovi} 7, Leki} 7 (Stan~eti} 7). VO@DOVAC: Popovi} 8, Ja{i} 7, [arac 7, Sin|i} 7, Karan 7, Ostoji} 7, Stojanovi} 7, Stojkovi} 7 (\uri~i} 7), Prte-

peli da probiju ~vrst obru~ ispred gola golmana Zorana Popovi}a. U 11. minutu lepu {ansu propustio je Babi}. Dobio je upotrebqivu loptu od Ivani}a ali je napada~ Proletera umesto da plasira loptu u mre`u poku{ao da topovskim udarcem savlada Popovi}a, pa je lopta zavr{ila pored stative. Poku{ao je Tanu{ev udarcem iz daqine ali je lopta zavr{ila preko pre~ke. U nastavku je trener Lalatovi} sve karte bacio u napad. U 50. minutu nakon dodavawa Leki}a Bo{kovi} je utr-

Trijumf za kraj Vojvodina NIS - Crvena zvezda 101:98 (21:25, 23:27, 23:20, 34:26) NOVI SAD: Mala dvorana SPC”Vojvodina”, gledalaca: 150, sudije: Novakovi} (Zrewanin), Semjaniv (Novi Sad), @ivkovi} (Beograd). VOJVODINA NIS: Popovi} 24, ^orto 3, Bo{kovi} 8, Krwetin 17, Zekovi}, Piper 4, Halimi} 6, ]iri}, Marunki}, [esni}, Bu~evac 17, Matovi} 22. CRVENA ZVEZDA: Gapi}, Dijan 3, Nik{i} 4, Crvendaki} 25, Radovi}, Vu~kovi} 27, Ivani{evi}, Kova~evi} 21, Jovanovi} 7, Bogi}evi} 11.

Ko{arka{ice Vojvodine NIS su u majstorici savladale ekipu Crvene zvezde iizborile tre}e mesto. Go{}e su boqe otvorile me~, na odmor oti{le sa osam poena vi{ka (52:44). Ipak uporne Novosa|anke su trojkom Bo{kovi}eve u 34. minutu uspele da povedu 80:79. U uzbudqivom fini{u pobeda je pripala ipak kvalitetnijoj i borbenijoj ekipi iz Novog Sada.. I. Grubor

Trofej Kragujev~anima Radni~ki - Florencija 7:6 (2:1, 2:2, 1:1, 2:2) A. Di Fulvio, Mineti (9 odbrana). Vaterpolisti Radni~kog osvojili su Kup Evrope po{to su u dve utakmice finala savladali ekipu italijanske Florencije (8:4, 7:6). Ovo je najve}i uspeh kluba koji je pobedni~ku ekipu napravio tek pre godinu dana. Ve}inu posla Kragujev~ani su obavili jo{ u prvoj utakmici u Firenci kada su ubedqivo slavili a onda su pred svojom publikom u revan{u odigrali jo{ jednu odli~nu utakmicu, pobedili i osvojili izuzetno vredan trofej.

Vodili su igra~i Radni~kog na dva minuta i trideset sekunde pre kraja druge ~etvrtine sa velikih 4:1 ali je ona usledila serija od 3:0 iga~a Florencije za 4:4 po~etkom tre}e deonice. Vi{e od osam minuta trebalo je Kragujev~anima da postignu novi gol ali na minut i 56 pre kraja ovog perioda igre Zogovi} je doveo Kragujev~ane do nove prednosti (5:4). U posledwoj deonici Italijani su uspeli jo{ jednom do|u do izjedna~ewa 5:5 iz peterca a onda su Zogovi} i Filipovi} stavili ta~ku na ovu utakmicu

Teleoptik-Kolubara Banat-Borac Proleter-Vo`dovac Radni~ki(NP)-In|ija Sloga(K)-Mladost(L) ^ukari~ki-Be`anija Napredak-NoviSad JedinstvoPutevi-Timok Metalac(GM)-Mladenovac 1.Napredak 21 16 2.^ukari~ki 22 12 3.Jedinstvo 22 9 4.Vo`dovac 22 9 5.Metal.(GM)22 9 6.Proleter 21 8 7.Borac 21 8 8.In|ija 22 7 9.Be`anija 22 7 10.Sloga(K) 22 6 11.Teleoptik 22 5 12.Mlad.(L) 22 5 13.Timok 21 5 14.Banat 22 6 15.Rad.(NP) 21 5 16.Mladenov. 21 5 17.Kolubara 21 4 18.NoviSad 21 3

3 7 10 8 6 8 6 9 6 9 9 9 9 5 7 7 6 6

2 3 3 5 7 5 7 6 9 7 8 8 7 11 9 9 11 12

0:0 1:0 0:0 0:1 0:0 0:0 3:0 0:0 0:0 49:12 31:16 26:16 25:13 26:17 24:25 23:15 18:22 22:20 16:23 16:24 19:28 16:26 15:28 17:22 12:17 17:27 11:32

51 43 37 35 33 32 30 30 27 27 24 24 24 23 22 22 18 15

Uslede}emkolu(10.april-sreda)sastajuse:In|ija-Proleter,NoviSad^ukari~ki,JedinstvoPutevi-Teleoptik,Timok-Napredak,Be`anija-Metalac, Mladenovac - Sloga (K), Mladost(L)-Radni~ki(NP),Vo`dovacBanat,Borac-Kolubara.

MAJSTORICA ZA TRE]E MESTO

KUP EVROPE

KRAGUJEVAC: Bazen SC park, gledalaca 1.500, sudije: Vejvodin (Rusija), Vasiliju (Gr~ka). Igra~ vi{e: Radni~ki 7 (4), Florencija 6 (4). Peterci: Florencija 2 (1). RADNI^KI: Radi} (10 odbrana), Buri}, Popovi}, Markovi}, Gag 1, Ba{i}, ]iri}, ^upi}, Zogovi} 2, F. Filipovi} 2, Udovi~i} 1, J. Filipovi} 1, Stivens (1 odbrana). FLORENCIJA: Mu|eli, F. Di Fulvio 2, Vorela, Fagani, Molina 1, Kopoli, Frankatelo, Espawol 1, Lapena, Gobi, Bini 2,

PRVA LIGA SRBIJE

Bo{kovi} iz povoqne pozicije nije uspeo da savlada Popovi}a Foto: D. Ivani}

wak 7 (Maru{i} -), Novkovi} 7, \ilas 6 (Haski} -). U prvoj utakmici ovog prole}a na Slanoj bari fudbaleri Proletera u otvorenoj i nadasve borbenoj utakmici nisu us-

~ao iskosa sa leve strane, {utirao je ali umesto mre`e pogodio je stativu. Nekoliko minuta kasnije Tanu{ev je nakon kornera loptu zahvatio glavom, a Stojkovi} je sa same gol linije

Kom{ijski derbi In|ijcima Radni~ki (NP) - In|ija 0:1 (0:0) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca preko 1.000, sudija Stojilkovi} (Beograd), strelac Dubaji} u 54. minutu (iz penala). @uti kartoni: Petkovi}, Zagorac, Bo{kovi} (Radni~ki), Jakovqevi}, @ivkovi}, Tom~i}, \ukanac, Milinovi} (In|ija). RADNI^KI: Uro{evi} -, Sara~evi} 6, Zagorac 6, Jovi} 5 (Bonyi} -), Isailovi} 5 (\orovi} -), ^ekari} 7, Petkovi} 6, Pavlovi} 6, Bo{kovi} 5 (Puni{i} 6), Trajkovi} 6, Radin 7. IN\IJA: Milinovi} 6, @ivkovi} 6, \ukanac 6, Tom~i} 6, Jakovqevi} - (Savi} 6), Tomanovi} 7, Zeli} 6, Ko{uti} 6 (Stankovi} -), Dimitrov 6, Dubaji} 7 (Avri} -), Lemaji} 6. Dok je prvo poluvreme proteklo u ravnopravnoj igri sa sve-

ga dva udarca na gol, drugo je po~elo `ustrije. Radni~ki je odlu~nije krenuo u napad i ozbiqnije ugrozio gol In|ije. Me|utim, iz jedne kontre Dubaji} je uspeo da nadmudri Bo{kovi}a a ovaj ga u {esnaestercu sru{io pa je sudija pokazao na jedanaesterac. Izvo|a~ najstro`e kazne bio je Dubaji} koji je poslao loptu na jednu stranu, a golmana Uro{evi}a na drugu. Radni~ki se ne predaje, izvodi nekoliko brzih akcija, najpre je Puni{i} bio u prilici, a potom ^ekari} ali wihovi udarci su bili neprecizni. Do kraja je In|ija uspela da sa~uva rezultat. Ekipa Radni~kog nije ni{ta pokazala od one igre od pre nedequ dana protiv Vo`dovca. J. Vukovi}

Korak ka opstanku Banat - Borac 1:0 (1:0) BANATSKI DVOR: Stadion „Mirko Vu~urevi}„, gledalaca 250, sudija: G. Dimitrijevi} (Loznica), strelac: Trajlovi} u 3. minutu. @uti kartoni: Vukovi} i Trajlovi} (Banat), Radanovi}, Masla} i Milojevi} (Borac). BANAT: Baji} 7, Vukovi} 7 (Hrwak -), Jovi} 8, @i`i} 7, Krajnovi} 7 (Antanasijevi} 6), Radivojevi} 8, Bogi} 8, Markovi} 7, \or|evi} 7, Tripkovi} 7 (Stankovi} -), Mihajlovi} 7. BORAC: Petri} 7, Poranija{evi} 6, Radanovi} 6, Masla} 6, Radovanovi} 6, Jovi~i} 6, Maksimovi} 6, Jeremi} 7 (Zo~evi} -), Mugo{a 7 (Milojevi} 6), Ra{kovi} 6, Pavi~evi} 6. Zrewaninci su uspeli da savladaju dobru i organizovanu ekipu Borca i napravi veliki korak ka opstanku. Ve} na samom startu me~a u 3. minutu Trajlovi} je iznenadio sve na

stadionu a najvi{e golmana Petri}a, sa 20 metara iskosa poku{ao je da uposli svoje saigra~i a wegov centar{ut je zavr{io u mre`i gostiju. Potom je doma}in preko Tripkovi}a i Jovi}a mogao da udvostru~i prednost, ali je dobro reagovao golman Petri}. Drugo poluvreme boqe su otvorili ^a~ani. U 74. minutu preko napada~a Jeremi}a imali su i najboqu priliku za izjedna~ewe, golman Baji} je odbranio wegov udarac i loptu poslao u korner. Banat je pretio iz kontranapada a Borac je u 86. minutu ponovo imao priliku kada je Pavi~evi} loptu zahvatio glavom a fantasti~nom intervencijom Baji} zaustavio ovaj wegov poku{aj, pa su Zrewaninci zaslu`eno stigli do pobede. N. Jowev

izbacio u poqe. Mogli su doma}i i u 61. minutu da do|u do vo|stva, Ivani} se stu{tio u kazneni prostor ali je golman Popovi} pravovremenim istr~avawem ubla`io udarac i spasao mre`u. Jedinu priliku gosti su imali preko Prtewaka koji je iz blizine loptu zahvatio glavom ali je poslao kraj same stative. M. Popovi}

Napredak - Novi Sad 3:0 (2:0) KRU[EVAC: Gradski stadion, gledalaca: 2000, sudija: Nikoli} (Kragujevac), strelci: Truji} u 17, Mirosavqevi} u 30, Gavri} u 82. minutu. @uti karton: Kova~evi} (Novi Sad) NAPREDAK: Krznari} 7, Duwi} 7, Udovi~i} 7, Kokovi} 7, Jani~i} 6, B.Milo{evi} 6, Gavri} 7, Regan 8 (od 89. Ndiaje -), Mirosavqevi} 7, Boji} 6 (od 79. @eravica -), Truji} 7(od 85. Baji} -) NOVI SAD: Risti} 6, Mijatovi} 6, Babi} 6, Markovi} 6, Kova~evi} 6, Balabanovi} – (od 26. Vukovi} 6), Radoja 6, Simi} 6 (od 69. Ze~evi} -), Baji} 6, Jeremi} 6, Kordi} 6 (od 87. Roksa). Lider je o~ekivano upisao nova tri boda, ali kanarinci su, kao mnogo puta ranije, pokazali da su `ilav i neugodan protivnik. Ko zna kako bi tekao razvoj doga|aja da je Balabanovi} u petom minutu ciqao samo malo ni`e, a zatresla se pre~ka. Posle Balabanovi}a, u 9. minutu Radoja je bio u situaciji da ugrozi gol doma}ih, omeo ga je, u posledwem trenutku Jani~i}. Zamenili su uloge Radoja i Kordi}, koji je samo minut ranije asistirao, a potom se na{ao u {ansi, iz koje se izrodio jo{ jedan korner... A onda u 17. minutu zatresla mre`a Novosa|ana. Odli~no je napad, po desnoj strani, vodio Gavri}, centrirao, propustili su loptu Boji} i Mirosavqevi} boqe postavqenom Truji}u, koji je tukao iz prve, po zemqi i doveo Napredak u vo|stvo. Zagospodarili su od tog trenutka Kru{evqani, smewivale su se akcije i {anse, pra}ene aplauzima zadovoqnih navija~a. Golman Risti}, se, na svoju nesre}u i okliznuo, iskoristio je to golgeter Mirosavqevi}, ukrao loptu i pogodio mre`u. Kapitulirao je Risti} jo{ jednom u 82. minutu, posle muwevite akcije doma}ih i fantasti~ne asistencije Regana za Gavri}a.


sport

nedeqa 7. april 2013.

27

JELENSUPERLIGA-22.KOLO

SremcimaprijaSuva~a DowiSrem-NoviPazar3:0(1:0)

Trener Bajerna Jup Hajnkes na rukama Bavaraca

NEMA^KABUNDESLIGA

[tiklazatitulu [est kola pre kraja BundesligeBajernjeobezbedio{ampionskipeharpo{tojeuFrankfurtupobedioAjntraht.Bavarci su tako prekinuli niz Borusije Dortmund koja je osvojila prethodnedve„salatare”,apostalisuiekipakojajenajranije do{la do titule u istoriji nema~kog fudbala. Pobedu Bavarcima u Frankfurtu Bavarcima je doneo Bastijan [vajn{tajger prelepim udarcem petomu53.minutuizpeterca,posle ubacivawa Filipa Lama sa desne strane. Bio je to potez dostojantitule.Prethodnoje,u 27. minutu, David Alaba imao priliku da dodnese prednost Bajernu, ali je iz penala {utiraoporedgola. Ufini{uutakmiceborbeni igra~iAjntrahtamoglisuida pokvare slavqe gostiju, ali je nagoluminhenskogtimasjajno branio Manuel Nojer. Sa dve majstorskeintervencijeufini{uutakmicesa~uvaojepobedu Bajernu. Dodu{e, pitawe je {ta bi bilo da je sudija Floran Majer u 80. minutu svirao jed an ae s ter ac za dom a} in a, zbogigrawarukomDantea.Verovatno bi u tom slu~aju Bajern titulu proslavio u idu}emkolu,nasvojojAlijancareni.Ovako,posedmiuzastopni

put radovali su se „salatari” u gostima! Tako|e, trener Jup Hajnkes je do{ao do svoje tre}etituleprvakaNema~ke,sve tri je osvojio sa Bajernom, i mirnedu{emo}i}edaprepusti ekipu Pepu Gvardioli koji }e ga naslediti po zavr{etku sezone. Drugoplasirana Borusija Dortmund je ne{to te`e nego {to se o~ekivalo savladala Augzburg na svom terenu - 4:2. Gosti su sa dva gola u fini{u poluvremena oti{li na odmor uzprednost(2:1),alinisuizdr`ali u nastavku. Dvostruki strelaczaDortmundbiojeJulian[iber(22,52),atre}ipogodakza„milionere”daojeNeven Suboti} u 64. minutu. Kona~nih 4:2 postavio je najboqi strelacBorusijeRobertLevandovskiunadoknadi. Reprezentativac Srbije Nikola \ur|i} bio je u startnoj postavi,sadaseve}mo`ere}i drugoliga{aGrojterFirta,ali je zamewen 73. minutu. „ Rezultati 28. kola: Verder - [alke 0:2 (0:0), Borusija Dortmund Augzburg4:2(1:2),Ajntraht-Bajern Minhen 0:1 (0:0), Bajer Leverkuzen - Volfsburg 1:1 (1:0), Borusija Menhengladbah - Grojter Firt 1:0 (0:0), Hofenhajm Fortuna3:0(1:0).

PE]INCI: Stadion SC Suva~a, gledalaca: 1.300, sudija: Gruji} (Ni{).Strelci:Jankovi} u 33. (iz penala), Kruni} u 69 i Damwanovi} u 80. minutu. @uti kartoni: Josimov i ^orda{i} (Dowi Srem), Mutavyi} iRahmanovi}(NoviPazar).Crvenikarton:Bulatovi}iNenadi}(NoviPazar). DOWISREM: Beli}7,Josimov 7, Vukobrat 8, Bukorac 7 (Damwanovi} 7), Zec 7 (Mar~eta), Laki} Pe{i} 7, Luki} 8, [kori} 7 (Kruni} 7), Jankovi} 8,^orda{i}8,Terzi}7. NOVI PAZAR: \ogatovi} 7, Vasiqevi} 6, Lotinac 7, Mutavyi} 6, Bogunovi} 7 (Vujovi} 6),Kecap7,Stani}6,Rahmanovi}6(Vidakovi}6),Nenadi}6, Bulatovi}6,Popovi}7(Arifovi}). Podr{ka navija~a na prepunoj Suva~i bila je vetar u jedrimaiovogputa.Prvaprilika za doma}ina ve~ posle tridesetaksekundiigre.Luki}je proigrao Zeca, koji posle punog trka {utira pored gola. Iskusni Jankovi}, najzapa`enijipojedinacnaterenum,divnojeproigraoLuki}au13mi-

nutu, koji se spetqao pred golom gostiju. Kazna za neiskori{}eneprilikemoglajesti}i u 20. minutu: Bulatovi} je izbijoispredBeli}a,kojiblagov rem en om int erv enc ijom spa{avasvojumre`u. U33.minutuJankovi}jeproigrao Luki}a , Bulatovi} ~ini prekr{aj,za{tajeka`wencrvenimkartonom,asudijaGruji} jepokazaonabeluta~ku.Jankovi} je bio siguran izvo|a~ najstro`ekazne. Unastavkugostisuigralianga`ovanije.Kecapjeu50.minutu bio najvi{i u skoku ispred Beli}a, ali i neprecizan. Par minuta kasnije Luki} je propustiojo{jednupovoqnupriliku. PotomjemladiKruni}pro{ao po desnoj strani, oslobodio se dvojice~uvaraidobroodmerenim udarcem poslao loptu iza le|a\ogatovi}a. Od70.minutegostisuostali bez jo{ jednog igra~a,  zbog ko{kawa na sredini terena, u svla~ionicu je poslat Nenadi}. Svedileme,akoihjeibilo,otklonio je Damwanovi}, koji se kona~no upisao u listu strelacau80.minutu. @.Radivojevi}

PE]INCI:DowiSrem-NoviPazar SUBOTICA:SpartakZV-Radni~ki1923 BEOGRAD;OFKBeograd-Javor BOR^A:BSKBor~a-Radni~ki(N) JAGODINA:Jagodina-Rad Danas SMEDEREVO:Smederevo-Crvenazvezda KULA:Hajduk-SlobodaPoint BEOGRAD:Partizan-Vojvodina 1.Partizan 2.Crvenazvezda 3.Vojvodina 4.Jagodina 5.Rad 6.SlobodaPoint 7.Radni~ki(N) 8.OFKBeograd 9.Javor 10.SpartakZV 11.BSKBor~a 12.DowiSrem 13.NoviPazar 14.Radni~ki1923 15.Hajduk 16.Smederevo

21 21 21 22 21 21 22 22 22 21 22 22 22 22 21 21

Toma{ Rosicki (Arsenal)

{losezonskiprvak^empion{ipa ju~e je kao doma}in izgubio od Sautemptona (ukupno sedmi porazzaredom)iposle32.kola }e ostati posledwi na tabeli Premijerligesasvega23boda. Kako Vigan na 17. poziciji ima sedam bodova vi{e i dva me~amawe,prili~nojejasnoda Redingvi{enema{tadatra`i

Vojvo|anskaligaZapad Stani{i}-Borac(NS)0:0,Crvenka-Indeks1:0,Crvenazvezda-Prvimaj2:1,Ba~ka-Srbobran6:0,Jugovi}-Sloga(E)1:1.

Vojvo|anskaligaIstok Sloboda - Radni~ki (B) 0:1, Proleter (BK) - Jedinstvo (NB) 1:4,Bile}anin-Ba~ka19013:3,Radni~ki(K)-Kolonija1:2,Kikinda-Borac(S)2:2,Budu}nost(SC)-Vr{ac1:0,AFK-Kozara 1:1.

3 2 8 3 7 9 6 5 4 6 4 5 8 7 5 6

2 5 2 7 6 5 8 9 10 8 11 11 9 10 11 14

55:13 43:26 24:13 25:17 23:18 23:24 22:30 23:25 30:24 28:25 23:45 19:27 21:30 20:30 23:28 9:36

51 44 41 39 31 30 30 29 28 27 25 23 23 22 20 9

Kqu~nime~

Slavqegostiju uborbizaopstanak.Strelciza goste, koji su u prethodna dva kolasavladaliLiverpuli^elsi,bilisuYejRodrigezu34.i AdamLalanau72.minutu.„Sveci” (37 bodova) su se serijom pobedaprobiliusredinutabeleipodvo|stvomargentinskog treneraMaurisijaPoketinapostali „hit” prole}nog dela sezone. Sautemptonjetako|eu{aou Premijer ligu pro{le godine, kao drugoplasirani u ^empion{ipu, iza Redinga. Arsenal je pobedio Vest Bromvi~ Albion 2:1,AstonVilajebilaboqaod Stouka 3:1, a Nori~ i Svonsi igrali su 2:2. Dvostruki strelac za „tobyije” bio je Toma{ Rosicki,u20.i50.minutu.^eh je prethodno pogodio u Premijer ligi pro{le sezone, u februaru2012,kadajeArsenalpobedio Totenhem 5:2. Od tada je pro{lo 65 utakmica, dodu{e, ove sezone mu je ovo tek peti me~uprvenstvuEngleske,drugi ustartnojpostavi. Arsenal je od 70. minuta igraosaigra~emmawezbogiskqu~ewaPeraMetezakera,koji jeukaznenomprostorucrvenobelih faulirao [ejna Longa. Uspeli su doma}i da smawe na 1:2posledosu|enogpenala,ali neidaizbegnuporaz. Rezultati 32. kola: Reding Sautempton 0:2 (0:1), Nori~ Svonsi 2:2 (1:1), Stouk - Aston Vila1:3(0:1),VBA-Arsenal1:2 (0:1).

(Arenasport3,15) (15.30) (Arenasport1,19)

HAJDUKDO^EKUJE SLOBODUPOINT

PREMIJERLIGA

Zanimqivi raspleti prvih me~eva 32. kola Premijer lige. Doma}ini bez pobede u ~etiri utakmice. Sautempton je u gostima savladao Reding (2:0) i najverovatnije ga „osudio” na ekspresni povratak u ^empion{ip.Zarazlikuodprvog,kojije potrajao dve sezone (20062008), ovaj Redingov boravak u Premijer ligi bi}e okon~an u najkra}em mogu}em roku. Pro-

16 14 11 12 8 7 8 8 8 7 7 6 5 5 5 1

3:0 1:2 1:1 2:1 3:0

Novakovi} posti`e vode}i gol za Spartak

Goluboviopetpokisli SpartakZlatiborvoda-Radni~ki19231:2(1:1) SUBOTICA: Gradski stadion,gledalaca600,sudijaMihaqevi} (Vrawe), strelci: Novakovi}u15.zaSpartakZlatibor vode, Spelevi} u 39. i Mari} u 80. minutu za Radni~ki 1923. @uti kartoni: Despotovi}, Pu{kari} (Spartak), Mari}, Petrovi}, \uri~kovi} (Radni~ki 1923.) Crveni karton:Adamovi}(Spartak). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Kova~evi} 7, Torbica 7, ^ovi} 6 (Mezei -), Despotovi} 6 (Noskovi} -), Novakovi}7,[arac8(Popara6), Antuni}7,Pu{kari}7,Farka{ 7,Adamovi}6. RADNI^KI: ^an~arevi} 8, Pavlovi}7,Mari}8,Bubaw7, Fejsa 7, Petrovi} 7, Nedovi} 7 (Kova~evi} -), Petronijevi} 8(\uri~kovi}7),Miri}7,Mi-

lo{kovi} 7, Spalevi} 7 (Andri}-). PO te{kom, blatwavom terenu,poki{iSuboti~anisukrenuli odli~no, u prva tri minuta napravili su  ~etiri kornera. Gostisuseoslobodilipritiska ive}u7.minutuzapretilipreko Du{ana Petronijevi}a. O{troje{utiraos18metara, ali je  golman Aleksi} krajwim naporomizbacioloptuukorner. Ipak,golubovisupoveli.SlobodanNovakovi}pro{aopodesnoj straniicentrirao,aDino[aracjesosammetaraglavomposlaoloptuudowidesniugao. Petminutakasnijenacentar{ut kapitena Torbice {utirao jeNovkovi},alije^a~n~arevi} loptu izbacio u korner. Kragujev~ani su izveli brzu akciju, ponovo su bili u {ansi ali je

Petronijevi}{utiraoprekogola,  a zatim Darko Spalevi} je bio u prilici i {utirao sa 18 metaraagolmanAleksi}jeloptu izbacio u poqe. Potom je Torbica bio u odli~noj poziciji.U39.minutudoma}aodbrana jepogre{ilanajboqesesna{ao Darko Spelevi} i izjedna~io rezultat. U 55. minutu Spartak je ostaosdesetigra~a,Adamovi} je zbog drugog `utog kartona moraousvla~ionicu.Ipakgolubovisuimalijo{dveprilike, ali je golman Radni~kog bio na visinizadatka. U80.minutuuprodorujebio Pavlovi},naivici{esnaestercasru{iogajePu{kari}.Aposle slobodnog udarca Mari} je pogodiomre`uAleksi}a. S.Stojiqkovi}

CRVENO-BELIUSMEDEREVU@ELENOVITRIJUMF

Pozitivnevibracijeuvazduhu Fudbaleri Crvene zvezde su sanovimtreneromdoneklestabilizovala redove. Uostalom, dvepobede,protivKragujev~ana i Kuqana, uz pet postignutih i bezprimqenoggolaotvorilisu prostor ekipi za napredak pod vo|stvom Sa Pintua. Sledi i prvo gostovawe, megdan protiv Smedereva. - Sa pobedni~kim mentaliteomulazimousvakisusret.Ose}amodaovajme~nosiusebiodre|ene opasnosti. Doma}in je dobartim,promenilisutrenera, neophodni su im bodovi za opstanak. Uz sve to, teren }e zbogki{ebitiulo{emstawu. Opu{tawa nema, tra`im punu

koncentraciju i mobilnost, kako bi ostavrili novi trijumfistakojenapreskonferenciji portugalskustru~wak. Minus u odnosu na vode}i Partizanjesmawen,snovidaje mogu}eopetseume{atiuborbu zatitulusebude... -Uvazduhuseose}atapozitivna vibracija, da su promene natabelimogu}e.Ali,fokusiranismosamonaprvunarednu utakmicu, a to je Smederevo. Moramodapru`imomaksimum. @elimo da korak po korak budemosveboqiisigurniji-konstatovaojeSaPintu. ^inisedajenajzadulazakupunu formunajavioiDarkoLazovi}.

- Ovu su uvek specifi~no te{ke utakmice, u kojima su bod ov i unap red upis an i na konto.Od prvog minuta moramodabudemoagresivniidobro organizovani, da opravdamo ulogu favorita, protiv „otpisanog“ Smedereva- smatraLazovi}. Ve} ih kad rovs kih prob lema na Mar ak an i nem a, a van stroja je sam o rep rez ent ativ ac Luk a Mil iv ojevi}(oper ac ijanos a).SaPintu se ne izja{ wav a pov od om startn e pos tav e, a ekip a }e no}uo~isus ret aprov es tiu kar ant in u. Z.Rangelov

Fudbaleri Hajduka pred svojimpristalicamado~ekujuSlobodu Point iz U`ica. Koliki zna~ajovogme~agovoriipodatakdajeuzne{torovitihigra~adobardeoprvotimacaodmarao u prethodnom susretu sa Crvenomzvezdom. - Jesenas smo nakon susreta saCrvenomzvezdomuKupuizgubiliuprvenstvuodSlobode i Spartaka, i onda je logi~no da treba ne{to druga~ije da uradimo,tejetobiorazlogza takav na{ potez. [to se Slobode Point ti~e o~ekujem dobru utakmicu, ~vrstu, takmi~arsku. Videli smo i protiv Partizana da su odigrali odli~noiodbranu,abilisuopasni i u napadu. – ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Milan Milanovi}. Kuqaniovogprole}anasvom terenu igraju odli~no. PobedilisuJagodinuiOFKBeograd,a sa liderom Partizanom igrali nere{eno. - Treba da nastavimo tako, jeruborbizaopstanakprekosu nam potrebni bodovi na doma}emterenuionda{tauradimo na strani. Raduje me da i na strani igramo dobro, pa verujemda}eirezultatido}i–nadaseMilanovi}. Ono{tojeevidentnokada jeigra~kikadarHajdukaupitawu jeste ~iwenica da }e zbog povreda izostati Cvetkovi} i Obrovac, dok su svi ostali spremni. Klupsko rukovodstvo je opet odlu~ilo da ulaz na stadion Hajduka bude slobodan. Oni koji su ovog prol e} a dol az il i na stadionkrajkanalaradovali suse. - Pozivam ih da do|u u {to ve}embroju,uverenda}evidetidobruutakmicu,kaoida}e se ponovo radovati – jasan je {ef stru~nog {taba Hajduka MilanMilanovi}. Imaju}i u vidu sve re~eno, Hajduk}esusretprotivSlobodePointnajverovatnijepo~eti u slede}em sastavu: Bra}, Milutinovi},M.Veselinovi},Pekari}, Lali}, ]ulum, Sekuli}, Rusmir,L.Veselinovi},Adamovi}iKi{. \.Bojani}

Ristovski trener Smedereva PoslenovogporazaSmederevado{lojedopromenenaklupi oklopnika, umesto  Milo{a Velebita,novitrenerjeQubomirRistovski.


Sport

MURIWOPOSTAVIOTRIUSLOVA^ELSIJU Trener Real Madrida @oze Muriwo vrati}e se na klupu ^elsija, ali uz tri uslova. Godi{wu platu od 12 miliona funti, da se tim kvalifikujeuLigu{ampionanakrajusezone,kaoidalegendaplavacaFrenkLampardostaneuklubu.

PARTIZANUDEBIJU22.KOLAJELENSUPERLIGEDO^EKUJEVOJVODINU(ARENASPORT,19)

Vermezovi}seuzda uefikasnost Vermezovi} se osvrnuo na me~saVojvodinom. - Pa, dobro, derbi, sigurno }e biti te{ka utakmica. Definitvno, ova pauza zbog reprezentativnihakcijanamnije

Foto:F.Baki}

Danas,uprvomderbiju ovog prole}a fudbaleri Partizana do~ekujuVojvodinu.Ni Beogra|aniniNovosa|aninisu se proslavili u posledwe dve prvenstvene utakmice pa dana{wa utakmica ima posebnu te`inu.Pobedu`eleijednidrugi,crno-beliutrciza{ampionskom titulom, Novosa|ani u borbi za drugo mesto. Trener Partizana Vladimir Vermezovi} nije zabrinut posle duela saHajdukomiSlobodomitvrdi dauHumskojnemakrize. - I ranije sam rekao  kada je bilojedanaestbodovarazlike, kada su svi slavili i opustili sedani{tajo{nijegotovo.Sedam bodova je lepa prednost, kad smo po~iwali ovaj deo prvenstvabiloje{est,pajedanaest,sadjesedamidanamjeneko tako ne{to ponudio oberu~ke bi prihvatili. Ono {to mo`damalobodeo~ijedasmozabele`ilitadvaremijaipored dobreigre.Stvorilismodeset zicerainismoihiskoristili. To je ono {to zabriwava, vi{e negoikadradimonarealizacijiinadamseda}emotoispraviti.IprotivHajduka,iprotiv Slobode, specijalno u drugom poluvremenu odigrali smo dobro,alizatonismonagra|eni. Sada nas o~ekuje derbi, me~ sa visokim intenzitetom i moramogaodig ratiunajboqemizdawu-ka`eVermezovi}. Strategcrno-belihpriznaje dajedo{lodoopu{tawawegove ekipe, posle startne ~etiri pobedeovogprole}a. - Neki nisu na pravi na~in shvatili ono {to sam pri~ao. Titulajo{nijena{ajervidim da se Crvena zvezda ne predaje. Anga`ovali su novog trenera.Dasusepredalidovelibi nekog da ~isto premosti ovaj deoprvenstva,aondauletwoj pauzianga`ovalidrugogstru~waka.

stadionuiuzvelikupomo}na{ih navija~a verujem da mo`emo na kraju biti pobednici. Vojvodina je skup kvalitetnih pojedinaca,uvekneugodna,klub sa tradicijom, svakako da je

Svimsnagama na{ampiona Na me~u sa OFK Beogradom, {ef struke fudbalera Vojvodine Neboj{a Vigwevi} odmarao je kapitena Vuli}evi}a kakonebirizikovaodaovajzaradi`utikartonitakopropusti

dana{wi me~ sa aktuelnim {ampionom.OdmaraojeKataija iRadoju,uveoihjeudrugompoluvremenu, ali ni to nije bilo dovoqnodaseizbegneprviporazposle16utakmica.

Borba Oumarua i Ostoji}a na jesewem duelu Vojvodine i Partizana u Novom Sadu

prijala,preseklanasjeuvelikom naletu. Tako|e, do~ekale sunasuprvenstvutriutakmiceunedequdanapanismoimali vremena da se vratimo u onajna{rad.ZnamodajeVojvodinaodmaralatriigra~aprotivromanti~ara,znamodadolaze da naprave iznena|ewe, me|utim mi igramo na na{em

Oumaru taj koji je najopasniji, me|utim i Katai i Vrane{ su igra~inakojemoradaseobratipa`wa{to}emomiiu~initi - zakqu~io je trener crno belih. Zbog`utihkartonazaPartizanne}enastupitiSa{aIli}i AleksandarMiqkovi}. I.Lazarevi}

Ma`i}nacentru BEOGRAD: StadionPartizana,kapacitet27.000gledalca,sudi:Ma`i}(Vrbas),po~etaku19sati. PARTIZAN:Stojkovi},Pauqevi},Stankovi},Ostoji},Ivanov, Smiqjani},Luka,Ninkovi},Bra{anac,Mitrovi},[}epovi}. VOJVODINA: Supi}, Vuli}evi}, Radoja, Trajkovi}, Joki}, Aa|uru,Alivodi},Pavlovi},Vrawe{,Oumaru,Katai.

Sve navedeno dovoqno govoriova`nostiovatriigra~aza novosadske crveno-bele, ali i ambiciju na stadionu Partizana.Susretsaaktuelnim{ampionom i trenutno vode}im timomuprvenstvenojtrcijeizuzetnobitan. -Znamokakotrebadaigramo. Imamo kvalitet, psiholo{ki smoseoporaviliposleporaza i idemo da se nadigravamo s Partizanom.Crno-belisuuserijioddvenere{eneutakmice itogovoridamo`datrenutno nisuunajboqojformi,ali`elimopresvegadasena{aigra vratinapravikurs.Kao{toje OFK Beograd bio zagrevawe za derbi,tako}edana{wime~poslu`itikaozagrevawezajedan odnajva`nijihme~evaovesezone, a to je revan{ polufinala Kupa-rekaojeprvistrategVojvodineNeboj{aVigwevi}. Crveno-beli}enajverovatnije na stadionu Partizana istr~atiunajja~emsastavu,alinisu ih u potpunosti zaobi{le komplikacije. - Sigurno je da }e se Vuli}evi}, Radoja i Katai vratiti u postavu, ali imamo mali problem sa A|uruom koji se po`alionaboloveukolenuitekdanas }emo znati da li }e biti spreman da zaigra - istakao je Vigwevi}. NajboqistrelacVo{eAbubakar Oumaru isti~e da je dana{widerbidobraprilikazabodove. -ZnamodajePartizanveoma dobra ekipa i sigurno nas o~ekujete`akposao.Sigurno}emo od starta poku{ati da nametnemona{tempoiigrukojanam odgovara. Moramo da pru`imo maksimum,kaoiranijeiidemo da osvojimo bodove. Znamo na{ekvaliteteinadamoseda}emouzpodr{kunavija~a,koji}e putovatidanaspodr`e,slavitinanajte`emgostovawuuligi -jasanjeOumaru. M.Risti}

KVALIFIKACIJEZAEURO2014:SRBIJA-AUSTRIJA(18.30)

Orlovisigurniutrijumf Reprezentaciji Srbijeusjajnojatmosferi posle odra|ena dva treninga u novoj hali sportova u Zrewaninu sa nestrpqewem o~ekuju duel sa Austrijancima.SelektorVukovi}jenaslatkimmukamajersu svi u taboru orlova zdravi, spremniiornidasvomnarodu podarepobedukojabiimnajve-

rovatnije omogu}io i plasman nasvetskoprvenstvo2014.godine. - Prezadovoqni smo odra|enim, moram da istaknem veliku gostoqubivost Zrewaninaca i zaista se prijatno ose}amo u gradunaBegeju-rekaojeVeselin Vukovi} selektor orlova i dodao. - Ne}emo i}i na nikakve kalkulacije,znamodanamjepo-

Svekarteplanule Podr{keorlovima,kakosadastvaristojepru`i}ename~usa Australijancimapreko3.000prijateqarukometa.Upravotoliko karataRukometnisavezSrbijejepodeliopredovajme~.Potra`wazaistimbilajeogromna,podatakdajezasatvremenanabiletarnicamapodeqeno2.000karatadovoqnogovorikakvojeinteresovawezaovajva`anme~na{erukometnereprezentacije.

bedaimperativaspremilismo svekakobismodanasizvojevali trijumf nad neugodnim Austrijancima.Natreninzimasmouve`bali dosta akcija, pogotovo u situaciji igra~a mawe {to nam je falilo u duelu sa ovim protivnikomuGracu.Tribine}ebitipune,podr{kaneizmernovelikaiube|ensamda}emozajedni~kim snagama do we do}i bez obziranakvalitetprotivnika. Atmosferauna{ojnacionalnoj selekciji je izvanredna. Stariji igra~i pru`aju veliku podr{ku mla|ima i ~itav na{ timusresre|enjesamonajedno atojepobeda,mnogolak{inastavakukvalifikacijama. -Moramdapriznamdamehvata ona pozitivna trema. Naravno, sa prvim sudijskim zvi`du-

Grup a7 Srbija-Austrija Rusija-BiH 1.Rusija 3 2 2.Austrija 3 2 3.Srbija 3 2 4.BiH 3 0

0 0 0 0

1 1 1 3

(18.30) (16) 99:84 4 97:90 4 82:81 4 68:91 0

komsve}enestati-iskrenjebio MomirRni}junior.-Uzpodr{ku mojihZrewaninacakojisedobro razumejuurukometne}ebitipotrebedarazmi{qamookrajwem ishodu.Zamenejesvesempobede na{e selekcije neuspeh. U zajedni~kom razgovoru mi saigra~i dogovorilismosedaostavimoi posledwiatomsnagenaparketu, a pregledali smo i snimak prve utakmice sa Australijancima i

Ivan Nik~evi}

dobroprou~iliodaklenampreti najve}a opasnost. Na{i navija~i }enambitivetarule|a,uzwihovu podr{ku mo`emo da savladamosvakogrivala.Ukrajwojliniji boqi smo i kvalitetniji od

na{eg protivnika, ali to treba potvrditiinaparketu. Utakmica Srbija - Austrija igrasedanasunovojhalisportova u Zrewaninu sa po~etkom od18.30~asova. N.Jowev


Dnevnik 7.april 2013.