Issuu on Google+

NOVI SAD *

UTORAK 5. FEBRUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23698 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GDE SE I KOLIKO ZARA\UJE

Vojvo|anisamo udecembrupresko~ili republi~kiprosek

str. 5

JU^ ENANOV OS ADS KOMNOV OMNAS EQ UVAT REN IOBR A^ UN DVEJUGRUP AMLAD I] A,BEZPOV RE\ EN IH

LIDER SNS-a ALEKSANDAR VU^I] PORU^IO DA VLADA NASTAVQA U ISTOM SASTAVU

Da~i}opstaje, izboraza sadanema

Tre}e doba 6 Mali paorski ~ek, veliki tro{kovi isplate

SRPSKI PREMIJER IVICA DA^I]

str. 3

Sunce,pa oblaci

Najvi{a temperatura 13 °S

Foto: S. [u{wevi}

Bi}ujo{ nemilosrdniji Obja{wewe

Ekonomija 4 Srbiju u svet vozi fi}a 4 Raskid ugovora s „Alpinom”?

str. 3

Zbog kvara u „Forumovoj” {tampariji, dana{we izdawe lista „Dnevnik” {tampano je u smawenom obimu i s mawim brojem strana u koloru. Izviwavamo se ~itaocima.

NASLOVI

Mec  i let  el i blizu {kol e i vrt  i}  a

str. 13

„DNEVNIK” SAZNAJE: PRAVOSNA@NA I PETA OPTU@NICA PROTIV GRUPE ODBEGLOG PQEVQAKA

Uskorojo{jedno su|eweDarku[ari}u str. 13

Novi Sad 7 Naseqe Gorwe Livade: Sa kesama na nogama do autobusa 9 Stala gradwa centralne kuhiwe „Radosnog detiwstva”

Vojvodina 10 Kikinda: Uznemiravawe sova ko{ta i milion dinara

Dru{tvo 11 U Novom Sadu gradi se stambena zgrada za mlade nau~nike

Crna 12 Novi Sad: Za obqube u~enika nastavniku 15 godina zatvora 12 Zrewanin: No` pod grlo zbog 19.200 dinara

ZA 12 GODINA BILO 150 INVESTICIJA SVETSKIH KOMPANIJA

Ni16milijardievranam nijemnogopomoglo

str. 4

OD OVOG MESECA NOVINA IZ FONDA PIO

U NOVOSADSKOJ „^ISTO]I” TENZIJE NE POPU[TAJU

NEUSPEO POKU[AJ SAZIVAWA VANREDNE Penzijski SKUP[TINE AKCIONARA NOVOSADSKOG SAJMA Maliganetra`ili doprinosiskupqi NoviSadne}es neispravnim {estprocenata dregerom? str. 9 malimakcionarimstr.a9

SPORT

n NOLE LETI S ORLOVIMA U AMERIKU

str. 6

n NAME[TENE UTAKMICE I U LIGI [AMPIONA

n INTERVJU S VATERPOLISTOM n ODBOJKA[KI [AMPIONAT ULAZI str. BANETOM MITROVI]EM U ZAVR[NICU

14 – 16


2

POLiTikA

utorak5.februar2013.

Pavi}evi}oficir zavezu Vlada Srbije imenovala je ju~ e Dej an a Pav i} ev i} a za oficirazavezusPri{tinom, re~eno je Tanjugu u Vladi po zavr{etkusednice.Pavi}evi} je i {ef pregovara~kog tima Beograda u tehni~kom dijalogusPri{tinom. –Oficirizavezune}ebiti ambasadoriine}eimatiposeban status – rekao je nedavno Pavi}evi}, i poru~io da }e onibitiqudikoji}eolak{avatikomunikaciju. Pav i} ev i} ev zad at akk ao oficirazavezu,kakojeranije nagove{tavano, trebalo bi da bude nadgledawe primene

SAOP[TEWESASEDNICEDA^I]EVOGKABINETA

Vlada:Jedinstveniposvim najva`nijimpitawima

sporazuma dogovorenih u Briselu. Pri{tinski mediji objavili su ranije da }e u Beograd kaopri{tinskioficirzavezudo}iQuqzimPeci.

PREDSEDNIKSRBIJETOMISLAVNIKOLI]UANKARI

Ugledatise naSrbijuiTursku

–SvisemoguugledatinaTursku i Srbiju, mi smo ratovali godinama, a sada smo prijateqske zemqe – poru~io je ju~e u Ankari predsednik SrbijeTomislavNikoli} ugovorupreradnogru~kaspredsednikom parlamenta Turske Xemilom^i~ekom. Nikoli} je istakao da je Srbija spremna na saradwu s Turskom, napomiwu}i da je bez Srbije nemogu}e uspostaviti mir istabilnostnaBalkanu,alije toistonemogu}eibezTurske.

–Onikojisuranijeratovali naBalkanusadamoraju`ivetiu miruiprijateqstvu.Tojena{a du`nost–rekaojeon. ^i~ek,kojijeorganizovaoru~ak u ~ast Nikoli}eve posete, izjaviojedasuTurskaiSrbija dve va`ne dr`ave na Balkanu i da }e saradwa i dobri odnosi dve zemqe doprineti razvoju mira i stabilnosti u regionu. ^i~ekjeizjaviodasuuturskom parlamentu prihva}ena ~etiri sporazuma o saradwi Turske sa Srbijom.

KOSOVSKAMITROVICA

Ba~enabomba, rawenodvojedece

Vlada Srbije, u izuzetno te{kim unutra{wim i me|unar odn im uslov im a, jed instvenajeposvimnajva`nijim pitawima jer Srbija ne}e i nesmedapropustiistorijsku {ansudau|euEvropskuuniju, odbrani svoje dr`avne i nacionalne interese i osigura prosperitet za sve gra|ane, re~eno je ju~era{woj sedniciVlade. VladaSrbijejeuproteklih {estmesecipostiglaozbiqne rezultate u ostvarewu gotovo svih ciqeva postavqenih prilikom wenog formirawa, oceweno je na sednici na kojoj je analiziran dosada{wi rad Vlade. Unapre|en je dijalog s privremenim institucijama vlasti u Pri{tini s ciqem postizawa pravednog re{ewa koje }e obezbediti opstanak SrbauPokrajiniitrajnimir uregionu,saop{tilajeVladina Kancelarija za saradwu s medijima. Vra} aw e trans par entn og dijalogaoKosovuiMetohiji u ins tit uc ij aln e okvir e, spremnost da se do|e do stabilnogre{ewaisprovedudogovori u skladu s dr`avnim i nacionalnim interesima, podigli su me|unarodni kredibilitet Srbije i ubrzali put

ka Evropskoj uniji, re~eno je nasednici. Evrops ka unij a u Srb ij i ima doslednog partnera, na putusigurnihreformiiuna-

fin ans ij e, zau s tav il a pad privredne aktivnosti i ubrzanogradiuslovezapove}awe stranihinvesticija,ao~ekuje se da u ovoj godini u Srbiju

pre|ewaodnosainosiocanovihvrednostiuregionu,isti~eseusaop{tewu,idodajeda Srbija o~ekuje da ubrzo otpo~nu pregovori o pristupawuEU.Srbijanikadanijebila bli` a Evrops koj unij i i Vlada}enastavitidasprovodisu{tinskereformeiispuwava me|unarodne obaveze, re~enojenasednici. VladaSrbijeje,kakojenavedeno, stabilizovala javne

stign e dve mil ij ard e evra stranih investicija. Zabele`enjeblagirastindustrijske proizvodweizaustavqenrast nezaposlenosti.O~ekujeseda seuovojgodiniprepolovibuxetski deficit i pove}a izvoz,{to}ekaorezultatimatiotvarawenovihradnihmesta, oceweno je na sednici VladeSrbije. Vlada Srbije je pokrenula sna`nu borbu protiv krimi-

nalaikorupcije.Uspostavqenajekoordinacijaizme|ubezbednosnih slu`bi i dr`avnih organa, formirani jaki timovi i ohrabren rad policije i nezavisnog sudstva. Krivi~ne prijave su, dodaje se, podnete protiv 77 lica koja se terete da su nanela {tetu ve}u od 35 milijardi dinara, dok ukupna imovinskakoristpribavqena u izvr{enim krivi~nim delimaiznosi17,5milijardidinara. Pokrenute su opse`ne istrage o eventualnim zloupotrebamauprocesu24privatizacije,izme|uostaloguslu~ajevima „Sartid“, „Luka Beograd“,„Nuba“,„Nibens“,„Azotara“,kaoiprivatizacijepoqop rivredn og zemqi{ta u dru{tvenoj svojini u AP Vojvodini. Tako|e su pokrenute istrag e o zloup otreb ama u slu~aju Agrobanke, na osnovu kojih je u toku proces protiv 33lica,aradiseinaispitivawu finansijskih malverzacija u preduze}ima „Habit“ i „Galenika“. Na sednici Vlade izra`ena je spremnost da se borba protivkriminalaikorupcijevodi dosledno, sistematski, u skladu sa zakonima. U toj borbi, kako je re~eno, ne}e biti za{ti}enih.

POKRAJINSKIPARLAMENT14.FEBRUARARASPRAVQAOPROMENAMA UUPRAVQAWUPOKRAJINSKIMJAVNIMPREDUZE]IMA

Ukidajuseupravniodbori, izbordirektoranakonkursu

Sino}jeuKosovskojMitroviciba~enabombakojajeranila dvojesrpskedecekojasuprevezenasukosovskomitrova~kubolnicu,prenosiRTS. Nahirur{komodeqewujeoperisanje~etvorogodi{wide~ak koji,premanezvani~niminformacijama,imageleruvratu,arawenajeiwegovadesetogodi{wasestra. Bombajeba~enaume{ovitomnasequBo{wa~kamahala,usevernomdeluKosovskeMitrovice.Decasuutrenutkueksplozije bila s majkom na terasi porodi~ne ku}e u blizini isto~nog mostanaIbru. Ovojedrugibomba{kinapadzaposledwa24~asausevernom deluKosovskeMitrovice,apo~iniocinisuna|eni.

SKUP[TINASRBIJEVANREDNOZASEDA 11.FEBRUARA

Parlamento NatiMesarovi}

Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} ju~e je, na zahtev 141 poslanika, sazvao vanrednozasedaweparlamentaza11. februar, na kojem }e poslanici razmatrati i predlog odluke o prestanku funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarovi},kojijepodneoVisoki savet sudstva, saop{teno je iz Skup{tine. Za prvu ta~ku dnevnogredapredlo`enjePredlogrezolucije o po{tovawu qudskih pravaizbeglihiprognanihlicai drugihgra|anakojisuo{te}eniu svojim imovinskim i drugim pravimaudr`avamanastalimnapod-

dnevnik

ru~ju biv{e Jugoslavije, koji je podneo poslanik Miodrag Linta. Nadnevnomreduna}i}esePredlog odluke o usvajawu Godi{weg plana upotrebe Vojske Srbije i drugihsnagaodbraneumultinacionalnimoperacijamauovojgodini. Vlada je tako|e podnela o predlogezakonaoizmenamaidopunama Zakona o VojnobezbednosnojagencijiiVojnoobave{tajnoj agenciji, kao i o utvr|ivawu javnog interesa i posebnim postupcimaeksproprijacijeipribavqawadokumentacijeradirealizacije izgradwe sistema za transport prirodnoggasaJu`nitok.

Vojvo|anski poslanci izja- skevlade,koja}evoditiikon{wava}e se 14. februara o no- kurse za izbor direktora – kavimodlukamaoosnivawupokra- zao je Petrovi}, dodav{i da su jinskih javnih preduze}a „Vode takva re{ewa primewena i na Vojvodine”, „Vojvodina{ume” i na nivou Republi~ke vlade, kad Zavod za urbanizam, a da bi se je re~ o republi~kim javnim wihovo funkcionisawe usklapreduze}ima. dilosaZakonomojavnimpreduNaistojsedncipokrajinskog ze}ima. parlamentanajverovatnije}ese Po re~ima potpredsednika odlu~ivatiiopovla~ewuraniVlade Vojvodine Dragoslava jeodlukeSkup{tineAPVoizPetrovi}a, tim davawu obvezniizmenama, izme|u ca za dokapita^ekasedaVlada ostalog, ukidaju lizaciju RazvojSrbijepotvrdi seupravniodbori ne banke Vojvougovoroosnivawu u tim preduze}idine u vrednosti ma, koje je do sad od 15 milijardi Razvojnogfonda imenovalaPokradinara, ukoliko Vojvodine jinskaskup{tina, do tada Vlada i raspisuju kon- (DragoslavPetrovi}) Srbije potvrdi kursizaizbordiugovor o osnivarektora. Petrovi} je za na{ wuRazvojnogfondaVojvodine. list rekao da }e do izbora diPetrovi}jekazaodajeZakorektora na javnim konkursima, nom o razvojnom fondu APV, koji bi se, kako smatra, mogli usvojenom krajem decembra, okon~atizadvameseca,aktuel- predvi|eno da }e ugovor dveju ni direktori biti u stawu vr- vlada biti potvr|en u roku od {ilacadu`nosti. osam dana od stupawa na snagu – Izmenama odluka o javnim tog propisa, te da je Pokrajinpreduze}imapredvi|enojedase skavladasvojdeoobavezaispubirajunadzorniodbori,{to}e nilaidajo{uvek~ekazvani~biti u nadle`nosti Pokrajin- nu potvrdu Republi~ke vlade

koja je suosniva~ togfonda. – Re~ je o tekstu ugovora koji je potpuno usagla{en izme|udvevladeipotrebno je jo{ da ga potvrdi Vlada Srbije,dabisetajZakon mogao realizovati–rekaojeon. Petrovi} je za na{listkazaoida je postignuta saglasnost izme|u predstavnika Pokrajinske i Republi~ke vladeougvoruozajedni~kom upravqawu Nacionalnim parkom„Fru{kagora„,tedabitajsporazum trebalo da bude potvr|en do kraja ove nedeqe i na nivou obe vlade. A po wegovim re~ima, i po novomugovoru,Pokrajina}epredlagati direktora i godi{we finansijskeplanoveNP-a. Podsetimo, Ustavni sud Srbijeosporiojeujulupro{lego-

dine22nadle`nostiAPV,me|u kojima i odredbu da Vojvodina imapravodaosnujejavnopreduze}e za upravqawe Nacionalonimparkom„Fru{kagora„. B.D.S.

TVIT CRTICA Molimgospodu kriminalce Republi~ki ombudsman Sa{a Jankovi} apelovaojeslajne:„Molimgospodukriminalcedabar onipazeskimsevi|aju,odenam(iova)dr`ava...„

Izbori19.maja? Samo {to su se zahuktale spekulacije o tome dasuizborigotovosigurnonavidiku,pojavili suseiprvepretpostavkeodatumuwihovogodr`avawa. „Nezvani~no,izbori19.maja„,tvrdinovinarkaZvezdanaJovanovi}.

Evovam,drugari Funkcioner SPO-a Milan \uki} „pri~a“ na lajni:„NapaloIvicusasvihstrana,jedinozajedni~kozadvadoga|ajaokojimasepri~ajedasukamerebilesakrivene.Akogra|animogudabiraju izme|utedveskrivenekamere,jasamzaonusvoditeqkom,onasMi{omAmerikom jegarantsmor ineaktuelna„,navodi\uki}.Dodajeiovo:„Kad jestariSePeOponavqaopri~uoslu`bama,do-

sijeimaitd...svisusesmejali,evodrugari,kako toizgledakadtestonaraste,ko}edakusa...„

Kredi(bilnos)t PotpredsednikDSS-aMilo{Aligrudi} procewuje:„Izgledadaulazimouperiodjakenestabilnosti Vlade. Bez obzira na prve reakcije SPS-a,SDPS-a,URS-aiuzdr`anostSNS-a”. Napitawe@Mr_Hajd:„Dalijesadmogu}eotkazivawe „poslu{nosti” SPS-a demokratama u #skupstinabg?„, Aligrdui} odgovara: „Ne verujem.Da~i}moradasedinadve stolice. Akootka`e\ilasu,ko}emupomo}izaizbore?„ LDP-ovacDragoKova~evi} poru~ujeKo{tuni~inoj stranci: „Nije ba{ DSS kredibilna adresaskojeseDa~i} kritikujezavezesa[ari}em. U vreme Ko{tuni~ine vlade nastaje [ari}evklan„.

DedaMraze, DedaMraze Funkcioner DS-a Aleksandar [api} komentari{ena„Tviteru“saznawamedijaotomedaje Da~i}tra`io od[ari}anekoliko „blekberi“

telefona: „A onda je Deda Mrazu, za kojeg nije znaoda postoji,po`eleo’blekberi’damudonese,itouU`i~ku!NamanetrebaniHag,niNATO,nestajemosami„. „Tvitera{„ koji se potpisuje kao „Budu}i predsednik„ ka`e: „Pa {ta ste ~etiri godine radili s Ivicom u Vladi, ~ak ga postavili za ministrapolicije!?E,jesteblesavi,ilimislitedasmomi?„ [api}odgovara:„DSjepaosvlastiinetreba da se vrati, dok se ne promeni, ali su do{li ’pametniji’ i’po{teniji’pa gastavilizaPREMIJERA„.

Eminasepitaiovo:„Jel’se @mladjad se}ada jedaopodr{kuBorisuTadi}u napredsedni~kim izborima?Ilisamjatosawala?!„

Gospo|aSandal Inauzavrelojpoliti~kojsceniimasevremenazarazmenu„ne`nosti“sestradom. EminaJahovi}-Sandal poru~ilajesvojimfanovima:„Punovasvolim...„ OdmahjereagovaoposlanikPokrajinskeskup{tineUro{Kandi} (SDP):„Pozdrav,dragagospo|oSandal.Imitebeobo`avamooooooo...„

[ah-mat

LimuniliBanana

Napredwak Vladimir \ukanovi} agituje za lidera svoje stranke: „Najboqi {ahista srpske politi~kescene–AleksandarVu~i}!Takavnam jepotreban!„

Novinari na svoj na~in komentari{u susrete premijerasa[ari}evimsaradnikom: NovinarkaTVB-92TatjanaAleksi} „negoduje„:„Kompromitacijaju`nogvo}a...prvolimun,a sadibanana„. KomentatorDraganJawi} naistutemu:„Banana,Limun,^ume,Peconi,[iptar,Kum...Sigurnojedauro|enanaivnostteraministredasevi|ajusqudimaovakvihimena„. S.St.

Qubav,bre ^lanica DS-a Emina Kova~evi} „prime}uje“: „Maja Gojkovi} u prvim redovima SNS-a... qubav,bre!”


politika

dnevnik

utorak5.februar2013.

LIDERSNS-aALEKSANDARVU^I]PORU^IODAVLADANASTAVQAUISTOMSASTAVU

Da~i}opstaje,izbora zasadanema Politi~ke turbulencije nastale posle objavqivawa informacija o susretima premijera Ivice Da~i}a sa ~lanom narkoklana Darka [ari}a ne}e sru{iti Vladu Srbije, ali }e,kakoporu~ujeliderSNS-a AleksandarVu~i},svakozakogasedoka`edajepo~iniokrivi~nodelo,bezobziranaimei funkciju, odgovarati pred zakonom. Vu~i} je pri tom na konferenciji za novinare istakaodajedobijaweEUdatuma

banka Vojvodine, „Galenika„ i mnogidrugi. Powegovimre~ima,SNSbi bio najve}i dobitnik ukoliko

budu}nostibitiutakvojpoziciji,alijeuovomtrenutkuva`niji interes na{e dr`ave i naroda–poru~iojeVu~i}.

PitamDS

Skimseko sastajao -Iznenadilibistesekada biste videli ko se sve s kim sastajao, ali to nije moj posao,mojposaojedautvrdimko je ~inio krivi~no delo – rekao je Vu~i}, objasniv{i da, po prirodi svog posla, ima vi{einformacijanegove}inagra|anaalidane`elida zloupotrebqavasvojpolo`aj plasiraju}iteinformacijeu javnost. prvi prioritet dr`ave i rada Vlade. Naime, Predsedni{tvo SNS-a je na ju~era{woj sednici, odr` an oj pos le „vik end a iznena|ewa”, stavilo ta~ku na spekulacije o tome da li }e zbog afera i lo{ih odnosa u vladaju}ojkoalicijiVladapasti, ali nije odbacilo svaku mogu}nost da prevremenih izbora bude ukoliko gra|ani ne budu zadovoqni radom Vlade ili nek og od koa l ic io n ih partnera. Vu~i}jeporu~iodaSNS`elidaVladaSrbijeusada{wem sastavunastavidaradiuinteresuSrbije,ida}eborbaprotivorganizovanogkriminalai korupcijebitinastavqenaida u woj ne}e biti za{ti}enih. To, po wegovim re~ima, zna~i da }e, izm e| u ostal og, bit i procesuirana 24 predmeta koje je pokrenula nekada{wa predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara}, predm et „[ar i}„, Razv ojn a

vora i da sigurno „nijedan papirnijeoti{aoizslu`bibezbednosti”. Na molbu da prokomentari{e da li je informcijama koje susepojavileumedijimaugro`en kred ib il it et Vlad e, pa time i kredibilitet SNS-a, Vu~i}jeupozorionatodanisu medijitikojimogupresu|ivati, a da on sam ne sumwa da }e tu`ioci raditi svoj posao bez obziranatokosena|enameti istrage.

bi se danas i{lo na prevremeOn je istakao da u ovom trene izbore jer bi ostvario vinutkuprevremenihizborane}e {estruko boqi rezultat nego biti, ali da se ne mo`e zaklina pro{lim izborima i svoje watiutodaihne}ebitiubupoliti~ke protivnike „potudu}nosti jer to ne zavisi samo kaodonogu”,alidazbogpoliod SNS-a ve} i od celokupne ti~keodgovornosit ua c ij e i atsti ne misli da mosf er e u zeKadasmopravili bi izb or i sad a mqi. koalicionisporazum, bil i dob ro reGlavna orijen{ewezadr`avu. tac ij a nov in arnismonapravili –SNSjenajjaistorijskapomirewa skih pitawa bi~a pol it i~k a lajevezanazasastrankauSrbiji, stajawu premijealiva`nijeodna{epoliti~ke raIviceDa~i}asosobomkoja sujete je to {to SNS mora da sepovezujeskriminalnimklabude najodgovornija politi~ka nom Darka [ari}a, a Vu~i} je stranka.Danasbina{ojstranrekaodajesasvimizvesnodasu ci izbori najvi{e odgovarali, informacije o tome u medije pitawe je da li }emo ikada u procurile iz policijskih iz-

PutuBerlinpresudan Vu~i}jenajavioda}etokommesecaotputovatiuBerlinda bisnema~kimzvani~nicimarazgovaraootomedaliSrbijamo`edobitidatumzaotpo~iwawepregovorasEU.Rekaojeda}eu BerlinputovatiudelegacijisMilicomDelevi} ipotpredsednicomVladezaevropskeintegracijeSuzanomGrubje{i}.Onje naglasiodasetamone}esrestiskancelarkomAngelomMerkel, ve}sministrimaodbraneispoqnihposlovai,kakojeistakao, najva`nijim~lanovimaBundestagakojiodlu~ujuosudbiniSrbije. –Jasammali~ovekpozna~ajuifunkcijidasesretnemsAngelomMerkel–rekaojeVu~i},idodaoda}esepopovratkuiz Berlinaznativi{eodatumu,kojijeponasveomava`an.

Kadajere~oizjavamakojesu proteklihdanadolazileizDemokratske stranke, a koje ukazujunatodajebiv{ipredsednikBorisTadi} znaozaDa~i}evesastanke,Vu~i}jekazaoda ne vidi da su Tadi} ili wegov tada{wi {ef kabineta Mio- drag Raki} neobjavqivawem tih informacija po~inili krivi~nodelo.Onje,me|utim, qudimaizDS-apostavio,kako je rekao, politi~ko pitawe – kakojemogu}edasubilivoqni dau|uuvladusDa~i}em,aimali su takva saznawa. Lider SNS-a je, me|utim, uz izviwewe,novinarimauskratioodgovornapitawedalibiionpregovaraosDa~i}emoformirawuvladaju}ekoalicijedajeletosimaotasaznawa. Niko u SNS-u, rekao je Vu~i},nijezadovoqanilisre}an zbogatmosferekojasepraviu dru{tvuinapoliti~kojsceni, ali da `eli da pru`i {ansu Da~i}evojvladikojajeza{est mesecipokazalaboqerezultatenegoprethodnavlastu~itavommandatu. –Kadasmopravilikoalicionisporazum,nismonapravili istorijska pomirewa. Da mislimoisto,bilibismouistoj stranci. Vlada je u~inila zna~ajan posao za na{u zemqu, vi{estrukoboqenegoprethodna vlada, a gospodin Da~i} je vodiotuvladu.Na{ili~niodnosinisuva`ni-rekaojeVu~i}. D.Milivojevi}

Stefanovi}:Nervoznisu [ef poslani~ke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanovi} ocenio je ju~edapremijerSrbijeIvicaDa~i} nema kredibilitet da ostane na toj funkciji, kao i da sve ukazuje na to da }e biti prevremenihizboraovegodine. –Neozbiqnojeupoliticibavitisevidovwa{tvom,alimislimdasveukazujena to da }emo imati prevremene izbore ove godine bez obzira na ovaj poku{aj smirivawatlakojisedanasdogodiojernikonijeodgovorionasu{tinskopitawe–{taje premijer i ministar policije razgovarao saRadulovi}emiza{toseonisastajuikakvajeprirodatogprijateqstva–rekaoje Stefanovi}.

Onjenaveodarazumepotrebuda“spusti lopta”,alidajeprili~noizvesnodazemqa idekaprevremenimizborima. Stefanovi} je, odgovaraju}i na pitawe novinarauSkup{tiniSrbijedaliDa~i}u ovom trenutku ima kredibilitet da ostane natojfunkciji,rekaodajetopitawezavladaju}ukoalicijuiSNS,adaDSkaoopozicionastrankasmatradanemakredibilitet. –Mislimodaovavladanijeispunilasvojuulogu,presvegauekonomskojisocijalnoj sferi i mislimo da te{ko mo`e jedan deo Vladevoditiborbuprotivkriminalaikorupcije, a drugi govoriti – jeste, sastajali smo se s Radulovi}em pa {ta, a pitajte DS za{toonisadatoka`u–rekaojeStefano-

vi},idodaodasetomnervozompotvr|ujeda }euskorobitiizbora. Odgovaraju}i na navode da DS pokre}e temuDa~i}aiwegovihnavodnihkontakata s Rodoqubom Radulovi}em, Stefanovi} je rekaodaDSnijeni{tauradio,dasuteinoformacije, kako mu se ~ini, do{le iz Tu`ila{tvaipolicijeidanijeDStajkose bavi “doturawem” informacija. On je naglasiodaDSnijeTu`ila{tvo,nitiBIA, niti “obave{tajno ~vori{te”, ve} politi~ka stranka, a da su dr`avni organi ti kojitrebadasprovodesvojeradweitreba wihpitati{tatrebadaseeventualnoprikupe nova saznawa i da bi se napravio jak slu~ajpredsudom.

REKLI SU

Petkovi}:Da~i}vi{e nemalegitimitet –PoslesaznawaokontaktimaIviceDa~i}a sa ~lanom [ari}evog klana, premijer Srbije vi{e nemalegitimitetdavodizemqu,nesmedaje„dr`i kaosvogtaoca”imoraodmahdapodneseostavku– izjaviojeju~enakonferencijizanovinareportparolDSS-aPetarPetkovi}.Onjerekaodajetimeugledzemqenajozbiqnijeuru{enidaposletakvihotkri}apremijerDa~i}„nemavi{enikakavlegitimitetdavodi zemquidazastupaweneinterese”. –IvicaDa~i}mora{topredapodneseostavkujertojenajboqeza dr`avuSrbijuinesmevi{edajedr`ikaosvogtaocadabikojidanvi{eostaonavlasti–rekaojePetkovi},ipodsetionatodajepremijer ranijegovorioda}ebitiuhap{ensvakokojeimaobilokakavkontakt sa[ari}evomgrupom,adasesadaispostavqadasuwegovinajbli`isaradnici,kaoionsam,ostvarivalitekontakte.Petkovi}jepodsetioi natodajeDSSiranijetra`iodaDa~i}podneseostavkuzbogsprovo|ewa„briselskihsporazuma”,razgovoraskosovskimpremijeromHa{imomTa~ijem,uspostavqawagranicesju`nompokrajinomi{tojeugovoriocarine,kaoizboguspostavqawaoficirazavezu.

Mili}evi}: Nemarazloga – Ne postoji nijedan razlog da se premijer SrbijeIvicaDa~i}povu~esfunkcijenakojojje–izjaviojeju~eposlanikSPS-a\or|e Mili}evi},iporu~iodaseradiojo{jednom unizubezuspe{nihpoku{ajadaseuru{ikredibilitetVladeipremijera,alidajeVlada stabilnainastavqauspe{nodarealizujeciqeve i postoji stabilnost unutar vladaju}e koalicije.  Odgovaraju}inapitaweokredibilitetupremijeradaidaqevodiVladu,Mili}evi}jerekaodasurezultatiradaVladeuprethodnom perioduvidqivi,prezponatqiviipozitivniidasudovoqanargumentkadajere~otomedaliDa~i}imakredibilitetdabude premijer. Mili}evi}jedodaodauovomtrenutkunemo`enidapotvrdi nitidademantujedalijetokomvikendabilokontakataizme|u Da~i}aiprvogpotpredsednikaVladeSrbijeAleksandraVu~i}a. Onjepodsetiodajeo“slu~aju[ari}”Da~i}govorionakonferenciji za novinare pre dva dana i da su wegove re~i jasne i precizneidasutoargumentii~iwenice

3

SRPSKIPREMIJERIVICADA^I]

Bi}ujo{ nemilosrdniji Premijer Srbije Ivica Da~i} izjaviojeju~edanepostoji nijedan unutra{wopoliti~ki i spoqnopoliti~ki razlog za osporavawe aktuelne vlade. On jenaglasiodasenikadanijesastajaoslicimazakojemujebilo nazna~eno da se bave kriminalom. – Govorili su i ranije da }u {tititi ovog-onog biznismena, kriminalca i gde su oni sad – sviuzatvoru.Ibi}esvioniza kojesedoka`edasukrivikojei sada poznajem. A to {to ih poznajem nije im za{tita ve} hendikepjer}uprema wima biti jo{ nemilosrdniji po{tosuizigralimoje poverewe – rekao je Da~i} na konferenciji za novinare posle sastanka s predsedavaju}imSavetaminstaraBiH. On je naglasio da ni od koga nije bio informisan o tome da su neka lica na listi onih koji se bave kriminalom, i istakao da wegova komunikacija s wima nikada nije bilauperenaprotivdr`avnihi nacionalnihinteresa. –Sve{tosamimaodaka`em –po{tenosamrekaoonapadima kojimasambioizlo`enuproteklomperiodu,kojihjebilomnogo, od najprimitivnijih do najpodlijih i najprqavijih. Jedna stvarjesigurna:nikadsenisam sastajao s licima za koja mi je nazna~eno da su iz kriminogenih sredina – naglasio je predsednik Vlade Srbije. – Uostalom,dasamjanekog{titio,kakobiondavi{eod10.000qudi

bilo uhap{eno ili privedeno zavrememogmandata?Ioviza kojenekigovoredasamih{titiosuprocesuiraniumojevreme, a svoje bogatstvo i carstvo su stvarali i {irili uz pomo} nekih drugih, i to pre mog vremena.Dr`avniorganinekarade svojposao,utomenemaizuzetaka. Po Da~i}evim re~ima, aktuelna vlada preuzela je na sebe veoma te{ke zadatke u te{kim okolnostima i za posledwih

{estmesecipostiglajezna~ajne rezultate. On je kazao da se od ove vlade o~ekuje „vi{e od Boga”,pozivaju}isenare~ijednogstranogpremijera. – Tako je i s nama – da idemo kaEUadaza{titimonacionalne interese, da dobijemo datum za po~etak pregovora, vode}i dijalog s na{im najve}im protivnikom – Ta~ijem, da zaustavimo vrtoglavi ekonomski pad, da dr`ava redovno servisira svojeobavezeiotvorisezainvesticije. Mogu da ka`em da je po svim segmentima Vlada ostvarila zna~ajne rezultate – rekaojeDa~i}.

LDP:Vladase uru{ila Poslanik LDP-a Bojan \uri} ocenio je ju~e da se Vlada „uru{ila” na pitawu kredibiliteta i da premijer Srbije Ivica Da~i} nema kredibilitetdadaqevodiVladu,idodao daSrbijitreba„novapoliti~kautakmica”. –Srbijitrebanovapoliti~kautakmicanakojojbibiloponi{teno sve ono na ~emu su se zasnivale prethodne dve ili tri vlade – rekao je \uri} novinarima u parlamentu. – U ovom trenutku je o~igledno da jeDa~i}proizvodsistemakoji jefunkcionisaoproteklihpet godina, prvo pod rukovodstvom DS-a, a sada pod rukovodstvom SNS-a. Bez obzira na to kakav bio epilog, Vlada koja je tolikoo{te}enaskandalom,premijerkojijediskreditovan,nemogu imati nikakvu poziciju ili kredibilitet koji bi obezbe-

dio normalno funkcionisawe. Svaki naredni potez tuma~io bisekaorezultatucene. Poslanik LDP Zoran Ostoji} ka`e, povodom Da~i}evog priznawadasevi|aosaRadulovi}em, da je on najvi{e kriv, ali da nisu nevini ni oni koji su to krili od javnosti.Upitan opove}awu{ansidabudenovih izbora posle tog priznawa, poslanik LDP-a je za TV Pink, rekao da „niko tu nije nevin, normalno, najvi{e je kriv premijer”. „Spisakwegovihgafovajeduga~ak, ali ovo nije gaf, ovo je kriminal”,rekaojeOstoji}.On je dodao da nisu nevini ni oni kojisutoznali,akriliodjavnostiidapritommislinaone kojisubiliuvlastiod2008.do 2012. godine zajedno sa Da~i}em i koji su „potpisivali istorijskeugovoreopomirewu”.”

URS:Bezizbora doNovegodine [efposlani~kegrupeUjediwenih regiona Srbije Vladimir Ili} izjavio je da su skup{tinska ve}ina i Vlada Srbije u ovom trenutku stabilne i da o~ekuje da }e tako bitiiubudu}nosti. – Neophodno je istra`iti sve insinuacije ili indicije, proveriti sve ~iwenice koje seodnosenatodalijenekoiz vrha vlasti, bilo prethodne ili sada{we, imao odre|ene kontakte s kriminalnim grupama – rekao je Ili} novinarimauSkup{tiniSrbije. Po wegovim re~ima, trebalo bi ispitati prirodu tih kontakatai~iwenicudalije neko skrivao informacije o tomedajetihkontakatabilo, treba sve istra`iti do kraja. On je rekao i da je neophodno utvrditiodgovornostsvih,pa ipremijeraIviceDa~i}a,jer

optu`be nisu nimalo naivne, alijedodaodaverujedaDa~i} takone{tosebinikadasvesno nebidopustio. – Ukoliko se doka`e da su tevezepostojaleiimaleprirodukakonavodepojedinimediji,dovodiseupitaweopstanak Vlade i Da~i}ev li~ni kredibilitet – ukazao je Ili}. Kadajere~ovanrednimizborima, Ili} je rekao da je u ekonomskom smislu Srbija na ozbiqnoj nizbrdici, i dodao dabibiladodatnaopasnostda se sada raspi{u prevremeni izborijerbiseizgubilodragocenovreme. –Ali,akoizboribuduneophodni,drugogputanema–mora se i}i na izbore, mada sam ja siguran da ih ne}e biti do Nove godine – istakao je Ili}.


4

ekonomija

utorak5.februar2013.

dnevnik

ZIMSKOODR@AVAWEPUTEVAJO[NIJEPLA]ENO

AUTOMOBILISADANA[NAJZNA^AJNIJI IZVOZNIPROIZVOD

Putariimajusoli, anemajupara – „Putevi Srbije„ jo{ nisu dobili 500 miliona dinara iz buxetazazimskoodr`avaweputevaudecembru–izjaviojeju~e v. d. generalnog direktora tog javnog preduze}a Zoran Drobwak. –Koznakada}emodobititaj novac–rekaojeDrobwakzaTanjug,dodaju}idasu,ipak,dobili subvencijeod820milionadinara za zimsko odr`avawe puteva ujanuaru. Onjekazaodajetajnovacputarimaupla}endabimogliradnicimadatiplate. –Uputarskimpreduze}imaje situacija te{ka, ali mogu da fukcioni{uispremnisuza~i{}ewe puteva ukoliko tokom februara bude novih sne`nih padavina–kazaojeon.

„Putevi Srbije„ su, po wegovimre~ima,dobilii289milio-

Srbijuusvet vozifi}a

mouprave za ~i{}ewe lokalnih puteva u decembru. Drobwak je kazaoda„PuteviSrbije„o~ekuju i oko 300 miliona dinara od istog ministarstva za januar. On je ranije izjavio da putari, bezobziranate{kusituacijuu kojoj su mogu da rade jer imaju obezbe|enuso,naftu,ma{inei drugo,kaoidanovackojiimkasnioddr`avekoristezapokrivaweplataidrugihtro{kova. ^elnik„PutevaSrbije„jenaveodasujanuaruprihodiodnaplate putarine bili slabiji – oko30milionadinaradnevno– i da se taj novac preusmeravao putarima. „PuteviSrbije„suprivremeno preuzeli odr`avawe oko 6.000 kilometara puteva lokalnihsamouprava.

na dinara od Ministarstva regionalnograzvojailokalnesa-

Prvomestonaizvoznojlisti Srbije zauzimali su u decembru 2012. dizel-automobili,snagedo1.500kubika,s58 milionadolara,dokjesirova nafta,svredno{}uod240miliona dolara, bila prvi uvozniproizvod,pokazujupodaci Republi~kog zavoda za statistiku.

16 miliona dolara, koliko otpada i na izvoz kukuruza, sledi izvoz rafinisanog bakras15miliona,aposledwe mesto zauzimaju hulahop ~arape,~ijijeizvozbio13milionadolara. Na uvoznoj strani, druga najve}astavkabilisudelovi ipriborzamotornavozila,s

ZA12GODINABILO150INVESTICIJASVETSKIHKOMPANIJA

Ni16milijardievra namnijemnogopomoglo Najzna~ajnijih 150 stranih investicija u proteklih 12 godina donelo je Srbiji 15,96 milijardievra,anajvi{eulaga~a stiglo je iz Nema~ke, saop{tilajeNacionalnaalijansazalokalni ekonomski razvoj (NALED). Sveusvemu,tojeogromannovac, ali, s obzirom na doma}i BDP,plateiizvoz–tosvakako nijedovoqno. Najve}i broj ulagawa registrovanjeuautomobilskojindustriji – 21, prehrambenoj – 18, bankarstvu i osigurawu – 15 i gra|evinskojindustriji–deset, pokazuju podaci prve objediwenebazestranihinvesticija,kojujenapravioNALED. Najve}a investicija i daqe je „Telenor„ – 1,6 milijarda evra, a sledi „Gaspromweft„ s 947milionaevra,„Fijat„–940 milionaevra,„Delez”–933miliona,„Agrokor„–614,„Filip Mor is„ – 611, „Mob ilk om Austrija„–570miliona,„Salford„,Eurobanka,„Merkator„ i Rajf ajz en po 500 mil io n a evra. Pos mat ran o po zem qam a, najvi{e ulaga~a stiglo je iz Nema~ke – 30, Austrije – 23, Italije – 18, Slovenije – 16 i Francuske – 12. Kada se u ob-

Najvi{enovcau{lojeusektor bankarstva i osigurawa – 3,04milijardeevra,prehrambenu industriju i IT-sektor po 2,2, trgovinu 1,7, automobilsku industriju 1,54 i energetiku 1,42milijardaevra,doksuostalisektoriispodmilijardeevra ulagawa. Najve}i broj investicija registrovan je 2003. godine – 21 stranoulagawe,dokjenadrugom mestu2010.godinasa17investicija. Tre}e mesto dele 2005. i 2007.spo16stranihulagawa,a slede 2006. godina 13 i 2002, 2008.i2012.godinaspo12. Najvi{enovcastigloje2003. godine – 3,76 milijarde evra i 2006.–3,28,adalekoizaje2005. s1,61milijardomevra. IzvoriinformacijazakreirawebazebilisuSIEPA,Vojvo|anski investicioni fond, NarodnabankaSrbije,Agencija za privatizaciju i op{tinske kancelarijezalokalniekonomskirazvoj,navelisuuNALEDu. Na kompletnoj listi je 21 od 25 op{tina nosilaca sertifikataNALED-a.DeoulagawaodnosiosenaceluteritorijuSrbije(bankeinaftnekompanije) i ti investitori nisu svrstani premagradovima. S.G.

Beograd,In|ijapaNoviSad GlavnigradSrbijeprivukaoje23investicijeod150najzna~ajnijih,aizaBeogradasuIn|ijas18,NoviSadiSuboticaspo deset,StaraPazova,Ni{iPe}incisposedamulaga~a. Uprvihdesetgradovaiop{tina~akjesedamonihkojisuimali ili imaju certifikat NALED-a o povoqnom poslovnom okru`ewu: In|ija, Novi Sad, Subotica, Stara Pazova, Ni{, ZrewaniniPirot. ziruzmevisinaulagawa,naprvommestujeItalijas1,99milijardom evra, slede Austrija s1,96,Norve{kas1,6,Belgija

s 1,48 i Gr~ka s 1,23 milijardom, dok su iza SAD, Rusija i Nema~ka – svi iznad 1,1 milijardeevra.

Raskidugovoras„Alpinom”? Direktor„KoridoraSrbije„Dmitar\urovi} izjaviojeju~edajetopreduze}epripremilo dokumentaciju za raspisivawe novog tendera za gradwu autoputa od Pirota doDimitrovgradaukolikoih„Alpina„,kojakasnisradovimanatojdeonici,nebude

nastavila na po~etku gra|evinske sezone. \urovi} je naveo da je takav i dogovor sa Svetskombankom,koja}e,uprotivnom,ukinutinovacodobrenzatajprojekat. – „Alpina„ je, za slu~aj raskida ugovora, ve}podnelazahtevzaod{tetuodoko74mi-

lionaevraitrenutnoseprocewujekoliko sutizahteviopravdani–kazaoje\urovi} gostuju}inaRTS-u. Onjenaveodajeinteresdr`avedaseizgradwa puta nastavi, ali ako se to ne desi, moradasekreneuprocesraskidaugovora.

Na drugom mestu izvozne vredno{}u od 98 miliona doliste su automobili s paqelara,anatre}emmestujepriwemsve}icom,preko1.000kurodni gas s 80 miliona. Uvoz bika a ispod 1.500, u vrednogasnihuqavredeoje46milisti 34 miliona ona dolara, ledolara,anatrekovazamaloproSi r o v anaf t a, }em mestu su modaju 45 miliona, svredno{}uod bilni telefoni, a mobilnihtele~ijim je izvozom fona 21 milion 240miliona inkasirano 20 dolara,bilaprvi dolara. Na uvoz milionadolara. uree u vodenom uvozniproizvod rastvoru potroIzvoz setova {enoje20miliprovodnika za avione,vozilaibrodovevre- ona dolara, a na dizel-autodeoje,tako|e,20milionado- mobile preko 1.500 kubika lara, a plasman ostalih la- ali ispod 2.500 – 18 miliona kih uqa na strana tr`i{ta dolara,kolikoinauvozstrudoneo je 18 miliona, koliki je. Posledwe mesto zauzeo je je bio i izvoz p{enice. Ra- te~nipropan,~ijijeuvozvrefinisani{e}erizvezenjeza deo11milionadolara.

Agronomi naZlatiboru Dr`avnisekretaruMinistarstvupoqoprivredeDaniloGolubovi} otvoriojeju~enaZlatiboru47.savetovaweagronomaSrbije ~iji je organizator Institut za ratarstvo i povrtarstvo „NoviSad„. – Institut izvozi znawe, a to je u dana{we vreme najvrednija roba,aMinistarstvo}epodr`avati i favorizovati doma}u pametidoma}eznawe–kazaojeGolubovi}. – Upravo ta pamet i to znawe treba da daju doprinos u pravqewunacionalnestrategije u poqoprivredi. Ministarstvo poqoprivrede je u prethodnom perioduuradilomnogo.Presvega, uspeli smo da isplatimo 96 procenata svih subvencija, a uspeli smo i da ono {to je bilo planiranoza2015.godinuuradimou2012.godini:dadobijemobuxetzapoqoprivreduod480mili-

onaevra,{toje4,5odstoodukupnogbuxetaRepublikeSrbije. Prvopredavawenasavetovawu imaojevr{ilacdu`nostidirektora Instituta prof. dr MiroslavMale{evi},kojijepovodom 75. godi{wice Instituta govorioorezultatimakojejeodosnivawapostiglatanau~nainstitucija.NaInstitutuzaratarstvoi povrtarstvo, od wegovog osnivawa, proizvedeno je 1.056 sorti razli~itihbiqnihvrsta,asamo u periodu od 2001. do 2012. vi{e od480. –Imamo560sortikojesuproizvedene na na{em institutu a kojesupriznateuinostranstvui tamosegajeidajuizvanrednerezultate – istakao je Male{evi}, naglasiv{idasenikadanijedesilodaInstitutuinostranstvo po{aqenekusvojusortuidaona tamoneuspe.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Va`iza

1 1

Kupovni zadevize

109,0499 83,5183

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,2754 85,2228

113,8347 87,1829

108,7161 83,2627

Kanada

dolar

1

80,2251

81,8623

83,7451

79,9795

Danska

kruna

1

14,6135

14,9117

15,2547

14,5687

Norve{ka

kruna

1

14,6501

14,9491

15,2929

14,6053

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (554,30 -1,41)

Tigar, Pirot

7,50

215

3.818.065

Alfa plam, Vrawe

1,25

5.500

313.500

AIK banka, Ni{

-5,88

1.553

3.079.863

Dunav Grocka, Grocka

1,00

101

22.422

NIS, Novi Sad

-0,60

833

10.487.928

Imlek, Beograd

0,25

3.168

1.194.900

Imlek, Beograd

0,25

3.168

1.194.900

/ Promena

/ Cena

/ Promet

Soja protein, Be~ej

-1,60

799

142.190

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.560

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,30

669

1.578.042

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,40

504

1.006.372

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.200

91.800

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.810

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.000

22.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.396

0,00

Alfa plam, Vrawe

1,25

5.500

313.500

/ Pet akcija s najve}im padom Energoprojekt Visokogradwa, BG

-16,89

305

83.022

Neoplanta, Novi Sad

-14,02

460

31.280

Sava Kova~evi}, Vrbas

-10,71

3.000

6.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,00 -5,88 Promena

360 1.553 Cena

5.400 3.079.863 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

[vedska

kruna

1

12,6502

12,9084

13,2053

12,6115

[vajcarska

franak

1

88,0358

89,8324

91,8985

87,7663

V.Britanija

funta

1

125,6625

128,2270

131,1762

125,2778

Dijamant agrar, Zrewanin

0,00

2.200

3.487.000

79,7740

Soja protein, Be~ej

-1,60

799

142.190

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

530

0,00

Tigar, Pirot

7,50

215

3.818.065

NIS, Novi Sad

SAD

dolar

1

80,0190

81,6520

83,5300

Kurseviizovelisteprimewujuseod4.2.2013.godine

-0,60

833

10.487.928

Niva, Novi Sad

0,00

495

108.900

Vital, Vrbas

-0,62

1.123

103.320

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik DOBROTRGUJEMO SKOM[IJAMA

CEFTA na{a slamka spasa

Srbija je u protekloj godini, po podacima Republi~kog zavodazastatistiku,ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA-e od oko 1,32 milijarde dolara, {to je rezultatuglavnomizvozapoqoprivrednih proizvoda, kao i izvozagvo`|ai~elika. U zemqe CEFTA-e u 2012. najvi{e smo izvozili `itarice,proizvodeodwih,razne

vrste pi}a, gvo`|e i ~elik. Kad je re~ o uvozu – najzastupqenijisubilikameniugaq, koks i briketi, gvo`|e i ~elik,elektri~naenergija,kao ipovr}eivo}e.IzvozSrbije u posmatranom periodu iznosioje2,86milijardidolara,a uvoz 1,54 milijarde, {to zna~idajepokrivenostuvozaizvozombila185,5posto. Srbija je i u 2011. godini imala suficit u razmeni sa zemqamaCEFTA-eodoko1,5 milijarde dolara, {to je, tako|e, bio rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda. Region CEFTA-e je jedno od retkih tr`i{ta s kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje vi{e izvozi nego {to s weg a uvoz i, i po u~e{ }u u ukupnom doma}em izvozu, to tr`i{te je drugo po zna~aju, posleEU.

utorak5.februar2013.

5

GDESEIKOLIKOZARA\UJE

Vojvo|anisamou decembrupresko~ili republi~kiprosek Mada decembarske zarade nisu reprezentativnejerrastuzbogisplate {to zaostalih plata, {to trinaestih i bonusa, Vojvo|ani mogubitizadovoqnijersukona~no,pamakarjednomugodini,prema{ili republi~ki prosek. Decembarskaprose~nasrpskaplata, bezporezaidoprinosa,iznoslaje 46.923 dinara, a vojvo|anska – 48.266dinara. Zaposleni u Vr{cu pro{log meseca imali su najja~e plate u Srbiji. Zaradili su u proseku 65.718 dinara. Istovremeno, Novosa|ani su koverte napunili s 59.599 dinara, a srpski prosek su prema{ili i Pan~evci s 56.234, zaposleniuKovinusa48.937dinara...Pomenimo,prosekplatauBeogradskom regionu, koji ina~e predwa~i,udecembrujebio56.609 dinara. Da podsetimo, prose~na novembarskazaradaucelojzemqiiznosila je 42.395 dinara, a vojvo|anskiprosekjebio41.417.Oktobarski republi~ki prosek bio je 41.558dinara,{toVojvo|aninisu „nagurali”,auavgustupro{legodine je, recimo, prose~na srpska plata iznosila 42.122 dinara, a u vojvo|anskim op{tinama bila je okotriodstomawa–40.979. Me|utim, decembarske zarade iska~u iz realnih okvira pa nije naodmetosvrnutiseinaprose~nezaradepoglavistanovnika,naro~itovojvo|anske,po{tosume|uwimainajve}erazlike.Najsve`ijesuoktobarske,alisobzirom natodadecembarskeplatenemo`emouzetikaoreper,tedasunovembarske pribli`ne platama u oktobru,tinammesecimogudati

Crnogorcinas{i{ajuza40evra Srbijaima11,5putavi{estanovnikaodCrneGore,10,3puta vi{ezaposlenihi7,9putave}ifondzarada.Prose~nazaradau Srbiji (367 evra) mawa je 23,6 odsto od prose~ne u Crnoj Gori (480evra),azaradepostanovniku(89evra)mawesu31,5odstou odnosunaCrnuGoru(130evra),navodi„Makroekonomija”. Slovenijaima71,1odstomawibrojstanovnikaodSrbije,53,3 odsto mawe zaposlenih, 165,2 posto ve}u prose~nu zaradu, 23,9 postove}ifondzaradai4,3putave}ezaradepostanovnikuod Srbije(382prema89evra). slikuizjednogugla.Visinezaradasamosujedanodsocio-ekonomskihpokazateqaregionalnihrazlika,akadajeoplatamare~,najdrasti~niji primer je u Vojvodini. Novosa|ani, naime, zara|uju ~akdesetputavi{eodstanovnika Opova,itojenajve}irasponzarada po glavi stanovnika u Srbiji. Odstupawe u zaradama po stanovniku Novog Sada i Opova je 9,9 prema jedan. Novosa|ani, naime,

zara|uju 160,9 evra, a Opovqani tek16,3evra. Tosupodaciobjavqeninaportalu „Makroekonomija”, koji su poslu`ili i za pore|ewe zarada po glavi stanovnika u Srbiji i u regionu,anavedenesuplateusrpskimicrnogorskimop{tinamai gradovima. Ubedqivo najni`a je zaradauOpovu,anajvi{ajeuBudvi,gdesvakistanovnikuproseku zaradi 268,2 evra. U Srbiji, po

stanovniku,najja~esuplateNovosa|ana, dok Beogra|ani zara|uju 158,9evra.Prose~nanetoplatau oktobru u Beogradu je bila 455,6 evra, a u Novom SAdu 411,6 evra, alikadaseukupanfondzaradapodelinasvakog`iteqa,Novosa|aniboqeprolaze.Odvojvo|anskih op{tina,Vr{acjepoplatamapo glavistanovnikanadrugommestu – 93,9 evra. U In|iji je, recimo, svaki stanovnik zara|ivao 54 evra,uPlandi{tu44,4evra... „Makroekonomija” prime}uje i dajeuSrbijiRa~a„isko~ila“merenoplatamapostanovnikusa136 evra, ~ime je izbila na ~etvrto mesto,ispodNovogSada,Beograda i Po`erevca (148 evra po stanovniku). Nakon Ra~e su Crna Trava,BoriMajdanpek,kojiveomazaviseodsubvencijaiodjavnih preduze}akojaseuwimanalaze. Tako|e, navodi se da se samo u Beogradu i Novom Sadu  isplati polovina ukupnog fonda zarada u Srbiji,madau~estvujus27,7odsto uukupnombrojustanovnika.Kada jeozaposlenostire~,„Makroekonomija”unajnovijojanalizinavodidajeu2012.godini,nera~unaju}izaposleneuVojsciipoliciji, uSrbijiposaoimalo1.727.138qudi,{toje19.090mawenegogodinu ranije. Uglavnom su bez posla ostali zaposleni u preduzetni~komsektoru,wih17.312.UVojvodini je broj zaposlenih lane pao sa460.588na447.963,uBeograduje tako|ezabele`enpad,aostaliregioni su imali rast. Zajedni~ko svimregionimajepove}awebroja zaposlenih u dr`avnoj upravi i smaweweupoqoprivredi. S.Glu{~evi}

PRIVREDASERAZDU@UJE, ADR@AVA...

Spoqni dug25,7 milijardi evra

SpoqnidugSrbijenakraju novembra 2012. godine iznosioje25,71milijardievra,iu tom mesecu pove}an je 169,1 miliona, navedeno je u novom broju~asopisa„Konjunkturni trendovi”, koji izdaje Privredna komora Srbije. Pri tomejedugoro~nidugpove}an 240,4 mil io n a evra, dok je kratkoro~ni dug smawen 71,3 milion. Od ukupn og spoqn og dug a 25,46 milijardi evra predstavqastawedugapoglavnici,a 248,5milionaredovnukamatu. Spoqni dug javnog sektora je pov e} an tok om nov emb ra 591,8milionevra,na12,24milijarde,{toje~inilo47,6odsto ukupn og spoqn og dug a. Spoqni dug privatnog sektora smawen je 422,7 miliona evra, na 13,47 milijardi evra, itojebilo52,4ukupnogduga. Na kraj u pro{ le god in e, {tosuposledwizvani~nipodaci,javnidugSrbije,gdespadajuispoqniiunutra{widugovi dr`ave, bio je ukupno 17,67 milijardi evra, a ve} za kojimesecmogaobiporastis obziromnatodabimoglasti}iruskamilijardadolaranamewena buxetu. U Srbiji je, s druge strane, zvani~no zaposleno oko 1,72 milion qudi. Prosta ra~unica ka`e da bi, kada bi samo oni podnosili teret javnog duga, svakom na „grba~u”palopo10.273evra.

BEZ1.000IN@EWERANEMA^ETIRIMILIJARDEDOLARAIFABRIKE^IPOVA

Arapivra}aju na{upametuSrbiju KADA]EPO^ETIPREGOVORIONOVOMARN@MANU?

MMFjo{nezna kada}edo}i

Stalni predstavnik Me|u- koliko efikasno – rekao je narodnog monetarnog fonda u Lisovolik. NapitawedalipostojimoSrbiji Bogdan Lisovolik najaviojedabiovenedeqemogla gu}nost da MMF napusti Srbitidonetaodlukaotomeka- biju ako se ne usaglasi novi da }e misija te finansijske aran`man,onjerekaodaSrbijaostajezemqa~lanicaMMFinstitucijedo}iuSrbiju. Lisovolikjerekaodajedug abezobziranastatuspregovove}i od 60 odsto bruto dru- raida}euvekpostojatineka {tvenog proizvoda visok za formadijalogaisaradwe. Treba podsetiti i na to da zemqu na nivou razvoja na kosu procene doma}ih ekonomijem je Srbija, zbog ~ega je postada}e,ukoliko trebno da zemqa Vlada ne sklopi primeni program Dug ve}i od aran` man s koji vodi ka sma60 odsto bruto MMF-om, Srbija wew u bux ets kog dru{tvenog bitikorakbli`a def ic it a i koj i }eomogu}itipri- proizvoda je visok bank rot u. Zad uvrednirast. za zemqu na nivou `ivawe }e biti Napitaweogaskupqeimawedorazvoja na kojem rancijama koje je stupn o, a ve} u je Srbija dr`ava dala javovoj godini bi}e nim preduze}ima veo m a prob lem a„Srb ij ag as”, „Gal en ik a” i ti~nofinansirawebuxetskog „Jat ervejz„ za kredite, Liso- deficita, refinansirawe duvolikjerekaodatapreduze}a govaiotplataglavnice.Utamorajudasedoveduuredsveo- kvoj situaciji posledice prvo buhvatnim paketom reformi ose} aj u dob av qa~ i rob e i jerimrastutro{koviposlo- usluga kojima dr`ava jo{ vivawa. {e kasni s pla}awem. Nakon –Tajpaketreformiobuhva- toga bi se stopirala isplata ta rezawe tro{kova, {to bi subvencijapabinareddo{la moralodapratiilimitirawe socijalnapomo},zatimisplabroj a zap os len ih i plat a. ta plata i penzija, a na kraju Ostaje da vidimo da li }e te bi i dugovi prestali da se izref orme biti sproveden e i miruju,smatrajuekonomisti.

Kancelarija Vlade Srbije za dijasporupozvalajekrajempro{le nedeqe srpske stru~wake kojiradeuinostranstvudasezaposleukompaniji„Mubadala„iz Ujediwenih Arapskih Emirata, s kojom se pregovara  o gradwi fabrike~ipovauSrbiji. Uslov za realizaciju te investicijejestedaSrbijaobezbedi 1.000stru~wakazavisoketehnologije. „Vlada Srbije namerava da ukqu~istru~wakeizdijasporeu listu od 1.000 visokostru~nih kadrovakojipredstavqajuuslov zarealizacijuugovorazaizgradwufabrike~ipovaskompanijom ’Mubadala’izUAE„,saop{tila jeKancelarijazadijasporu. Kancelarija }e nastojati da srpski in`eweri za visoke tehnologijeusvetudobijupotrebne podatkeitehni~kedetaqedabi semogliodazvatiapelumatice, navodiseusaop{tewu. – Razvoj i ulagawa u visoke tehnologije prioriteti su Vlade.Krajwejevremedaseozbiqnoiaktivnopri|ena{imstru~wacima iz dijaspore i Vlada }e to u~initi. Potreban je strate{ki plan – rekla je direktorka Kancelarije za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu SlavkaDra{kovi}. Vlada je od nekoliko dr`avnih fakulteta tra`ila informacijeopotencijalnimkadrovima potrebnim da bi se ta investicijarealizovala. Dekan Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu Branko Kova~evi} rekao je da }e za sastavqawe liste od velike koristi biti spisak koji sadr`i i beo- gradskestudentekojisuseume|uvremenuiseliliizSrbije. NaosnovukontakatakojeKancelarija za dijasporu ima sa

stru~wacima Srbima, posebno iz SAD, ali i na osnovu ranije ura|enih istra`ivawa, interesovawezapovratakuvekpostoji, navodiseusaop{tewu.

Kompanija „Mubadala„ iz Emirataimadvefabrike,uSingapuruiNema~koj,ijednuuSAD u izgradwi, a za obezbe|ivawe nau~ne infrastrukture kompa-

To bi bila ubedqivo najvrednija investicija ikada realizovana u Srbiji, jer je wena procewena vrednost oko ~etiri milijarde dolara „Jedna anketa koju je sproveo ’Infostud’pokazalajedakod60 odsto ispitanika postoje izgledizavra}aweuSrbiju,atajprocenatsepove}avana~ak98usled postojawaodgovaraju}eposlovne ponude„,navelajeKancelarija. Budu}i investitori }e u narednomperiodudostavitistrukturufabrikekoja}ebitivisokoautomatizovana.

nije ulo`eno je oko milijardu dolara.„Mubadala„nijeizgradilafabrikuuEmiratimazbognedostatkakadrova. Ina~e, nakon nedavnih razgovoraministraMla|anaDinki}a s izvr{nim direktorom „Mubadale” Validom Ahmedom al Mokarabom, dogovoreno je da ekspertskitimtekompanijedetaqno analizira mogu}nost izgrad-

we fabrike poluprovodnika (~ipova) u Srbiji, uz primenu najsavremenije visoke tehnologijeiupo{qavaweoko1.000vrhunskihdoma}ihin`ewera,{to bi podrazumevalo i intenzivnu saradwu s na{im fakultetima iz oblasti prirodnih i tehni~kihnauka. Dinki} je preneo da je srpska vladaspremnadapru`ipunupodr{kurealizacijitogprojekta, sobziromnatodaseradioulagawima u informacione tehnologije,{tojejedanodprioritetaurazvojnimplanovimaVlade, aujednobitobilaubedqivonajvrednija investicija ikada rea- lizovana na tlu Srbije – jer je wena procewena vrednost oko ~etiri milijarde dolara, navedenojeusaop{tewu. E.Dn.


6

TRe]e dOBA

utorak5.februar2013.

dnevnik

OD OVOG MESECA NOVINA IZ FONDA PIO

Penzijskidoprinosi skupqi {estprocenata Ikadsubiv{i, oficirinajboqe prolaze Prose~na neto zarada lane je porasla 5.756 dinara, a prose~na penzija tek 1.227. Po podacima Fonda PIO, penzioneri su bili “najtawi” u junu, kada su wihova primawa ~inila svega 54,5 odsto proseka zarade. Pro se~ na pen zi ja biv {ih zaposlenih u januaru 2012. bila je 64,7 odsto prose~ne plate, a na kraju godine pala je na 58,9 odsto. Prose~na penzija samostalaca tokom pro{le godine pove}ala se 1.207 dinara, ali se weno u~e{}e u prose~noj zaradi smawilo na kraju godine na 57,6 procenata. Daleko najmawe penzije, pa tako i u~e{}e u prose~noj plati, ima ju pen zi o ni sa ni pa o ri. Wihova prose~na penzija od 9.922 ~inila je samo 19,3 odsto zarade. Statistika Fonda PIO pokazuje, ako se posmatraju primawa svih kategorija penzio-

nera, ukqu~uju}i i profesionalne “militare”, da su lane penzije od januara do novembra po ra sle 227 di na ra, s 22.336 na 23.563 dinara i wihovo u~e{}e je krajem godine u pro se~ noj za ra di iz no si lo 55,6 procenata, ili oko {est od sto ma we ne go po ~et kom 2012. Istovremeno, broj starosnih penzionera u proseku je pove}an za oko 22.750. Opao je broj invalidskih penzionera za oko 7.628. Najboqe jo{ uvek stoje vojni penzioneri. Naime, u~e{}e penzija profesionalnih vojnih lica u prose~noj zaradi prili~no je veliko. Gotovo da se mo`e re}i da prate rast zarada pa je tako u novembru pro{le godine u~e}{e wihovih penzija bilo 91,2 procenat, a u januaru pro{le godine ~ak 97,6 odsto, {to je daleko vi{e od starosnih penzionera. Q. M.

Republi~ki fond PIO podse}a gra|ane koji sami upla}uju doprinos za penzije da od uplate za ovaj mesec va`e nove osnovice osigurawa, koje su u odnosu na prethodni period 5,96 posto vi{e. Po zakonu, osnovica za doprinose za penzije uskla|uje se s kretawem zarada u prethodnom kvartalu. Gra|ani se mogu opredeliti za jednu od 13 osnovica osigurawa, i to nezavisno od stru~ne spreme koju imaju. Od ovog meseca najni`i iz nos me se~ nog iz dat ka je 4.667 dinara, a najvi{i 66.678. Po zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osigurawe, najni`a osnovica je 35 od-

21.216

4.667

24.247

5.334

32.733

7.201

39.401

8.668

48.494

10.668

52.737

11.602

69.710

15.336

76.984

16.936

93.956

20.670

121.234

26.671

181.851

40.007

242.468

53.342

303.085

66.678

Od ovog meseca }e i penzionisani paori, kao vojni penzioneri i samostalci, svoje prinadle`nosti dobijati iz jednog dela. To }e “obradovati” 215.671 zemqoradnika u “ostavci”. Oni su, kao i biv {i za po sle ni, do sa da do bi ja li pen zi ju iz dva de la, po pra vi lu po ~et kom i kra jem me se ca. Po {to su iz no si pen zi ja ko je do bi ja ju biv {i

sto prose~ne republi~ke zarade iz prethodnog tromese~ja, {to je 21.216 dinara, a najvi{a pet prose~nih plata, odnosno 303.085. Od toga se na ime doprinosa za penzijsko osigurawe upla}uje 22 odsto. Novoutrv|ene osnovice va`e u naredna tri meseca. Ina~e, zbog besparice, sve je mawe gra|ana koji sami sebi upla}uju doprinose za penziju. U ovom trenutku ima ih 45.000, {to je ~ak 15 odsto mawe u odnosu na godinu dana ranije. Od 2003, kada je Zakon omogu}io da gra|ani sami sebi upla}uju sta`, to je u~i ni lo ukup no wih 230.000. Q. Male{evi}

pa o ri ina ~e ma li, a tro {ko vi is pla te ve li ki jer 90 od sto pri ma pen zi ju na ku} nu adre su, od no sno pre ko uplat ni ce, za rad u{te de u Fon du PIO je od lu ~e no da se od ovog me se ca is pla ta oba vqa iz jed nog de la. Ina~e, najni`i iznos na ~eku penzionisanih paora je 10.140 dinara, a prima ga ~ak 94,4 odsto penzionera.

Isplata januarske paorske i militarne penzije po~e}e sutra, dok je iznos isti kao i prethodni. Kako je samostalcima januarsko sledovawe stiglo pro{le sedmice, na svoj prvi deo ~ekaju jo{ biv{i zaposleni, najbrojnija penzionerska populaciji. Wima bi prvi deo ~eka mogao sti}i u subotu, 9. februara, a suma je nepromewena. Q. M.

PRVI BE^EJSKI PROFESOR FUDBALA NAGRA\EN ZA @IVOTNO DELO

„Ne`alim{to nisambiopokvaren”

I noge su lak{e posle dovoqno kalcijuma

Kadzabolikuk, uplavojribijespas pro ble ma usta ju, a ju tar wa uko~enost i bolovi su slabijeg intenziteta. Najboqi prirodni izvor tih kiselina je plava morska riba. Nekoliko je uzroka za bol u predelu kuka. Artritis je jedan od najistaknutijih uzroka, ko ji se ja vqa uglav nom kod starijih qudi. ^est uzrok mogu biti i ozlede kuka zbog nezgode, pada, traume... Tako|e, bol u kuku je glavni simptom slomqene kosti ili frakture u podru~ju kuka. Bolesti i poreme}aji kao {to su osteonekroza, tendonitis ili burzitis, tako|e mogu izazvati bolove. Oni su obi~no dosadni i neugodni, blagog ili jakog intenziteta. Ali, pre svega zavise od uzroka. Ne ki od glav nih simp to ma problema s jednim ili oba ku-

doprinosmese~no

Malipaorski~ek,veliki tro{koviisplate

KAKO LEKAR KA@E

Gubitak ko{tane mase i bolovi u zglobovima su neizbe`an deo starewa. Ipak, lekari tvrde da pomo}i ima, a naro~ito je va`na uloga kalcijuma. Kada ga nema u dovoqnim koli~inama – a ve}ina seniora unosi tek polovinu preporu~ene doze – kosti postaju krhke i lomqive. Preporu~uje se da se dnevno unese izme|u 1.000 do 1.500 mg, a osim u mleku i mle~ nim pro iz vo di ma, ima ga u kequ, kupusu, ora{astom vo}u, brokoliju, zobi i zobenim pahuqicama. Omega 3 masne kiseline su zna~ajne u prevenciji i le~ewu brojnih bolesti, a pozitivno deluju na upalne procese kostiju. Kod pacijenata koji uno se do voq ne ko li ~i ne omega 3, prime}eno je da su „lak {i” na no ga ma, s ma we

osnovicaosigurawa

ka su bol, upala, nemogu}nost hodawa i nelagoda tokom spavawa. Le~ewe bolnog kuka zavisi o uzroku. Nehirur{ko le~ewe podrazumeva upotrebu lekova i injekcija. Da bi se ubla`ila bol, lekari savetuju upotrebu nesteroidnih protivuupalnih antireumatskih lekova i injekcija koje poma`u kod boli izazvane artritisom. Smawewu upale mogu doprineti i kortikosteroidi. Jednom kada osoba zavr{i s preporu~enom terapijom, savetuje se odlazak na fi zi kal nu te ra pi ju za ubla`avawe bola i vra}awe nor mal nog funk ci o ni sa wa kostiju i mi{i}a. Hirur{ko le~ewe ukqu~uje, pak, i operaci ju pot pu ne za me ne ko sti protetskim implantatom. J. Barbuzan

MilivojGajinovi}Gaja (78) nije krio iznena|ewe {to je bio me|u laureatima na posledwoj tradicionalnoj manifestaciji „Izbor sportiste godine op{tine Be~ej”. Jer, otkako je 2000, posle 41 godine sta `a u Osnov noj {ko li „Zdrav ko Glo `an ski“ bez ijednog dana bolovawa oti{ao u penziju, pa i u sportu, bio je siguran da su svi zaboravili ono {to je s mladima pro`iveo. Ali nisu. – Ba{ su me prijatno iznenadili pa sam ovih dana po~eo da vra}am film unazad i se}am se brojnih do`ivqaja – zapo~iwe pri~u profesor Gaja. – Fudbalom sam po~eo da se bavim po~etkom pedesetih i igrao do svoje 28. godine. Mnogo lepih trenutaka sam do`iveo nose}i dres „Be~eja“. Bilo je ponuda da pre|em u jato „kanarinaca“, koje je formirao Hugo Ru{evqanin, ali nisam `eleo da napu{tam Be~ej. Tokom studija bio sam i ~lan stu dent ske re pre zen ta ci je Novog Sada, koja je dva puta bila dr`avni prvak. Po okon~awu igra~ke karijere, odmah sam zapo~eo trenersku. U prvo vreme s mla|im uzrastom, a kasnije i sa seniorima. U {koli sam imao siguran posao nastavnika fizi~kog vaspitawa i tad se nije trebalo do{kolavati za profesora. Ali, ja sam u 48. godini zavr{io Fakultet fizi~ke kulture i postao pr vi di plo mi ra ni tre ner fudbala u Be~eju da bih se ozbiq ni je po sve tio po slu. Ali, ubrzo sam shvatio da nisam dovoqno pokvaren da mogu raditi u na{em seniorskom fudbalu. Radio sam i daqe s mladima, sredwo{kolskom ko{arka{kom ekipom, u Atletskom klubu „Be~ej“... i ne `alim {to sam tako pro{ao. Sem {to je 33 godine radio kao nastavnik fizi~kog, po-

vremeno je predavao i biologiju u ve~erwoj {koli, a kao re zer vni ofi cir, ONO i DSZ. Posledwih sedam godina u „svojoj“ jedinoj {koli bio je direktor. – Nisam bio siguran kako }u se pre{altati na penzionerski `ivot, pogotovo {to sam

na vodi. Kad god osetim glad, popijem ~a{u vode i to je tri litra u tih 28 do 30 sati. Odli~na terapija, treba probati. S prasicima se zna {ta se radi, me|utim, koza i morke nisu ba{ ~esti u ba~kim dvori{tima.

Na lunarnoj dijeti: Milivoj Gajinovi} Gaja

imao operaciju srca, ali vremenom sam uspeo. Ranom zorom se pozabavim sitnom stokom koju gajim, kozom, krma~om s pra si ci ma, mor ka ma, po tom skoknem do Doma penzionera i do podne igram partiju preferansa, a po podne se, zajedno sa suprugom Dragicom, posvetim ba{ti, gde gajimo razno povr}e, imam malo i vinove loze, deteline za stoku... Mnogi mu zavide na sportskoj krepkosti u osmoj deceniji `ivota. – To je stvar samodiscipline. Posle operacije moram da vodim ra~una o te`ini pa sam uveo lunar nu di jetu. Zna~i, nedeqno jednom, kad je Mese~eva mena, dan provedem samo

– Poneko prase zavr{i u zamrziva~u, ali ve}inu prodam, mor~ija supa je poseban specijalitet, a dr`awe koze sam nasledio od mog oca. Ranije smo kupovali mleko u kom{iluku pa kad ga vi{e nije bilo, otac je shvatio da je lak{e dr`ati kozu i imati uvek mleka. Ja sam nastavio. Lane mi je uginula koza koja je davala sedam litara dnevno. Svakih osam sati sam morao da je muzem, pa po jednom i u pono}. Bilo je mleka, sira... A za bronhitis je kozje mleko pravi melem. Kad sam lane ~istio ba{tu od kupusa, najela se, nadula i uginula. Ali imam sad novu i od we dva jareta – lep je `ivot profesora Gaje. V. Jankov


NOVOSADSKATELEVIZIJAI„GRADSKOZELENILO”UHUMANOJAKCIJI

Stiglipoklonizadecu uVeterniku

Poklonikojisuprikupqeniuzajedni~koj humanitarnoj akciji Novosadske televizije i „Gradskog zelenila„ 27. januara na klizali{tu na [trandu odneti su ju~e u Dom za decuiomladinuometenuurazvojuuVeterniku.[ti}enicimateustanoveu imeNovosadsketelevizijepoklonejeuru~iladirektorkaEmilijaMari},dokje„Gradskozele-

Novosadska utorak5.februar2013.

nilo” predstavqao savetnik generalnog direktora za marketing i medije Ivan No`ini}.UimeDomazadecuiomladinuometenu urazvojuorganizatorimaakcijezahvaliose direktor Zoran Arbutina. Podse}amo, ovo jetre}ahumanitarnaakcijakojajetokomzime organizovana na klizali{tu novosadske gradskepla`e. B.M.

Iskqu~ewastruje NoviSad:od9do13 satiDimitrijaMilosavqevi}aiKosteMilo{evi}aiod8do13 satipovremeno u pojedinim ulicama na Salajki i Podbari. Petrovaradin:od8do13 satiUlicaPavlaRisti}aod31do49uvikendnasequPuckaro{ideonaseqaodoveulicekaVezircu.SremskaKamenica: od9do13satiXonaFrontigamaod1do17iod2do 10,BranislavaBukurovaod28do32,Jo{keVelkeraod1do5iod2do18iMilutinaMilankovi}a od3do7iod6do24A.Bukovac:od8.30do12.30 satiGorwaiDowaBarawaiKara|or|evaod1do21 iod2do30.SremskiKarlovci:od8.30do11.30 satideovikendnaseqaZano{.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NEZADOVOQNI@ITEQINASEQAGORWELIVADE

Sakesamananogamadoautobusa Stanovnici naseqa Gorwe livade ve} godinama sa nadle`niminstitucijamabijubitku i poku{avaju da do|u do re{ewakakobiovajdeograda,kako sami ka`u, prestao da li~i na geto. ^lan saveta MZ “Klisa” BrankoJeli} obratiosena{oj redakciji i predo~io nam problemesakojisvakodnevnomu~e ovegra|ane. - Ovo naseqe je nastalo jo{ pre 20 godina, a sada tu `ivi 5.000 qudi. I dan danas da bi do{lidonajbli`egautobuskog stajali{ta, udaqenog 40 minuta od ku}a, moramo da pro|emo krozogromnupra{inuiliblato,uzavisnostiodvremena,jer namputevinikadnisusre|eni. Stanovnici idu sa kesama na nogama. Nemamo kanalizaciju, a zbog septi~kih jama koje se prelivaju preti nam opasnost od epidemije. Uslovi za `ivot sunanajni`emnivou,asobziromdaseradiodeluNovogSa-

da,tojeponi`avaju}e.Peticiju sa 600 potpisa za re{avawe problema komunalne infrastrukture preda}emo nadle`nima-rekaojeJeli}. Iz Zavoda za izgradwu gradasaznajemodasuupoznatisa

vi{egodi{wimnevoqamastanovnika naseqa Gorwe Livade. - Ovogodi{wim Programom ure|ivawagra|evinskogzemqi{tapredvi|en jenovac zaulagaweukomunalnuinfrastrukturu

Asfaltmisaonaimenica

NOVOSADSKI VODI^

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14 RADIOLO[KIKABINET „DIJAGNOSTIKACENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKAORDINACIJA, „PROf.DRDRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594i063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS„ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin,tel:6433-748 PREVODDOO, NoviSad, Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,6350-740

MZ “Klisa”. U planu je izrada projektno-tehni~ke dokumentacije za kanalizaciju podsliva „BajaPivqanina„,kaoiprojekta kanalizacije podsliva „[umice„,zatimzaizraduprojekta semafora na Sentandrejskom putukodSavskeulice.UZIG-u ka`u da su pokrenuli pitawe re{avawa komunalnih problema`iteqaovogdelagrada,ali jepotrebnoprvenstvenoizraditi projektnu dokumentaciju Radovi}e,pakpo~eti,kadaseobezbedesredstva. UZIG-uka`udokseneobezbedi novac za ulagawe u putnu infrastrukturu, odnosno u izgradwusaobra}ajnihpovr{ina, mogu}e je privremeno re{iti staweitonasipawemtucanika ili asfaltirawem pojedinih ulica, gde postoji opravdana potreba za tim. Me|utim, u ovom preduze}u nagla{avaju da nemogusasigurno{}udaka`u kada}etiradovipo~etiiuko-

Ulicabezulice

jim ulicama. Stru~ne slu`be Zavoda prave dinami~ki plan realizacije ovog Programa u skladusaprioritetima. - Sa planiranim poslovima se po~iwe na prole}e, odnosno kadasestvorepovoqnivremenski uslovi. Razumemo nezado-

Foto:N.Stojanovi}

voqstvostanovnikanaseqaGorweLivadeitrudimosedauskladimo ograni~ena finansijska sredstvasaprioritetimaizahtevima, kako bi se re{ilo {to vi{eproblema,kakougraduNovomSadu,takoiusvimprigradskimnaseqima. A.Varga

DELEGACIJANORI^APOSETILASKUP[TINUGRADA

Nastavakdugogodi{we saradwe Gradona~elnik Nori~a, gradapobratimaNovogSada,Ralf Gejton posetiojeju~eSkup{tinugrada,gdemujedoma}inbio predsednik gradskog parlamenta dr Sini{a Sevi}. U pratwi Gejtona bili su i po~asni gra|anina{eggradaPiteriDajana Bekli iz Nori~a, dok je sastanku prisustvovao i predsednik Dru{tva prijateqstva NovogSadaiNori~adr\or|eJawi},saop{tenojeizSkup{tinegrada. Sevi} je pozdravio goste, za kojejerekaodasunampomagali u najte`im vremenima, i po`eleo je da se saradwa dva grada nastavi. -Upoznatsamsava{omdugogodi{wompomo}i iiskrenocenimono{tojeNori~u~inioza Novi Sad devedesetih godina. Danasimamomogu}nostidarazvijamo druga~ije oblike saradwe–rekaojeSevi}. Na sastnaku je dogovorena daqa saradwa Muzi~ke {kole „Isid or Baj i}“ i Omlad inskog ork es tra okrug a Norfolk, a u planu je i intezivirawesaradweuoblastimakulture i obrazovawa, kako bi se pom og la kand id at ur a Nov og Sada za Evropsku prestonicu kulture.

Rukaprijateqstva:RalfGejtonidr Sini{aSevi}

Bra~ni par Bekli istakao je da se u Novom Sadu ose}aju kao kodku}eidasu,uzgradona~elnika Gejtona, svesni ~asti, ali iodgovrnosti, koju nosi titula po~asnoggra|anina. -Nastavi}emosaradwu,uvezi s pomo}i namewenoj SO[O „Milan Petrovi}“, koju smo i ove godine tradicionalno prikupilinahumanitarnomjanuarskomkoncertuuNori~u,posve}enom preminulom dugogodi{wem predsedniku Dru{tva

prijateqstvaPoluKrosu–izjavio je Piter Bekli i podsetio da,kadgodimseuka`eprilika, onipromovi{uNoviSadunajboqemsvetlu. Ugradskojskup{tinigovoriloseiopotpunoruiniranojengleskojbolniciuSremskojKamenici, koju je pre 77 godina osnovaladoktorkaKetrinMekfel, a Sevi} je izrazio spremnost da ispita mogu}nost da gradu~estvujeusanacijizgrade bolnice. S.Kr.


8

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak5.februar2013.

AKCIJA„DNEVNIKA”I „VULKANIZDAVA[TVA”

„NLPusvakomuspehu miro|ija”nadar Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Vulkan izdava{tvo” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige Slavice Skvajr “NLP-usvakomuspehumiro|ija” uizdawu„Vulkanizdava{tva“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”,ZmajJovina24. Kona~nojeuprodajidugoi{~ekivanakwigaprvogNLPtreneranana{improstorima–SlaviceSkvajr,kojajeovuvode}u svetskumetodologijuzapromenuili~nirazvojdonelauSrbiju.Ovomkwigom,onavasuvodiusvetvrhunskihrezultataitehnikamaNLP-aosposobqavadakreiratesvoj`ivotba{onako kakostetozamislili. A.Va.

IZBORZANAJLEP[EGKU]NOGQUBIMCA

Ma~akPericau{ao ufinale U Apolo centaru tokom vikenda organizovano je takmi~ewe za najlep{eg ku}nog qubimca „Kraqevski karavan“. Izabrana su ~etiri finalista iz grada, koji }e se takmi~iti za najlep{egqubimcanainternetuwww.petface.net Takmi~ilo se 140 qubimaca, me|u wima najbrojnijisubilipsi i ma~ke, ali bilo je i kuni}a,{umskekorwa~eijednazmija.@iriu sastavu voditeqka Nata{a Ili}, glumica Lena Bogdanovi} ivoditeq Tihomir Tepi} imalisute`akzadatak da se od velikog broja neodoqivih qubimaca, odlu~esamoza~etvoro, kojisuseplasiralidirektnoufinale. Nakonkonsultacijaiponovnog ocewvawa u finalu su se na{li kuni} Sne`a vlasnice Ni ko li ne Ze ~e vi}, pas Aja vlasnice Jelene Gaji}, ma~ak Perica vlasnika Steve Lojpura ipasFeliks vlasnika Gora-

na Miqevi}a. Internetglasawe traje mesec dana tokom kojih}evlasniciimativremena daskupqajulajkoveiplasirajusvojequbimceufinaleitako ih kandiduju za osvajawe glavne nagrade - godinu dana

ukusne hrane Royal Canin i za{titeodektoparazita„Frontlajn“, kao i titulu Kraqevskogqubimca2013.koji}ebiti za{titno lice kompanije Royal vet,sakojomjeusaradwi realizovanovajnesvakida{wi karavan. Q.Na.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14.30), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.45), „Hotel Transilvanija” (15.15), „razbija~ ralf” (13.40), „@elim te” (20.05), „Pet legendi” (16), „Hobit” (16), „Pijev `ivot” (13.30), „Zvon~ica i tajna krila” (12, 16.15,16.30), „Yek ri~er” (22.20), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (18, 22.30), „Frankenvini” (14.15), „\angova osveta” (17.15, 19, 22), „Film 43” (18.15, 20.10, 22.10), „Ana Karewina” (15, 17.30, 22), „Tajna operacija” (22.35), „Gangsterski odred” (18, 20.15, 22,25), „Ubij ih ne`no” (20.20)

PoZoRi[tA SnP: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Galeb” (17) novosadsko pozori{te: „Marat d Sad” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI Odpetka,1.februara,u7sati,doju~euistovreme,rodilesu: BLIZANCE:Tawa Gavri} izMile{eva(devoj~icuide~aka)i Vesna Lau{ev izNovogMilo{eva(de~ake), DEVOJ^ICE:Elvira Beri{a, Mirsade Ramadani, Maja Rukavina,Leonora Gojka, Maja Spasojevi}, Julija [i{a, Verica Radulovi}, Ninoslava Milo{evi}, Mirjana Markovi}, Mirjana Ne{i} i Andrea Pinoti} izNovogSada,Aleksandra Ivkovi} izVeternika,Dijana [umar izFutoga,Jarmilka Cerovski izBa~kog Petrovca,Katarina Sirotko izBa~a,Marina Luki} izSrbobrana,Sawa Senderak iz@abqa,Qudmila Brwa izKisa~a,Jasmina Pa{i} izStepanovi}evaiIvana Jagodi} izBukovca, DE^AKE:Maja ^i~i}, Marijana Mojsilov, Jelena Lalovi},Jovana Peuli}, Du{ica Mesarovi}, Mirjana ]eran, Mirjana [proh, Milana Latinovi}, Biqana Dodi}- Nenadi}, Brankica Igwatovi}, Bajram{a Sulejmani, Sandra Tot, Ivana Ili}, Sanela Qaji}, Sne`ana Nik{i}- Kaba~ i Swe`ana Gvoi}- Muwas iz NovogSada,Ivana Kruni} izPetrovaradina,Linda ^epe,Daniela Ru`i~i} i Eleonora Molnar- Sipan iz Temerina, Mirjana @ivkovi} izBa~kePalanke,Ivana [vowa izVeternika,Milkica Kne`evi} izFutoga,Sawa Leti} iz\ur|evaiRenata Golubovi} izSremskeKamenice.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Stojanka Milo{a Jezdimirovi} (1937, ispra}aj) u 10.30 sati, Zora Milana Babovi} (1925) u 11.15, Vera Olge Lazarevi} (1940) u 12, Qubica Dimitrija ^onki} (1932) u 12.45, Bojka [pira Novakovi} (1932) u 13.30 i Bori{a Jeremije Mili}evi} (1931) u 14.15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen \ura Andrije ^orda{ (1928) u 13 sati. Na Dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Ivan Petra Saka~ (1939) u 13 ~asova.

DNEVNIK

„CIKLONIZACIJA”SEPRIPREMAZAOVOGODI[WUBITKUSADOSADNIMINSEKTIMA

Snimajuseleglakomaraca Pripremezaovogodi{wusezonuborbe protivkomaracapo~elesuu„Ciklonizaciji„. Stru~ni timovi ovog preduze}a su naterenuuzDunav,ahelikopteribespilotne letelice opremqeni kamerama i GPS sistemima snimaju sve izlive u NovomSadu. - Prethodnih dana vodostaj Dunava je dostigaokotupuwewaizlivakojisunajproduktivnija izvori{ta komaraca. S drugestrane,ovojevremekadavegetacija uzrekuneometadobrupreglednostiomogu}avanamdaizvazduhasnimimoinajmawuvodenu povr{inu, obja{wava menaxer za odnose sajavno{}uu„Ciklonizaciji”Dario A}imovi}. Kakoka`e,snimaweseobavqaizhelikoptera„Hiler„idvebespilotneletelice„Mo-

skito observer”, asvipodaciiorto-fotosnimci sme{tajuseubazepodatakajedinstvenogGeografskog informacionog sistema „Ciklonizacije„.Natajna~insea`urirajuidopuwavajukarteisnimcikojesunapravqenitokommapirawaizvori{takomaracapro{legodine.

-Ovo{totrenutnoradimojepreduslov zauspe{nuborbuprotivkomaraca-ka`e A}imovi}. - Ovi podaci daju nam mogu}nostdapredvidimousvakommomentukoja }eseizvori{takomaracaaktiviratiida delujemopreventivno.Timpreventivnim delovawemiuni{tavawemkomaracabiolo{kimpreparatimaufazilarvi~uvamo `ivotno okru`ewe, a pre svega {titimo zdravqesvihgra|anajernedozvoqavamo stvarawekriti~nebrojnostikomaracaza {irewezaraznihbolesti. A}imovi}podse}adajeovajpristupu„Ciklonizaciji„razvijangodinama,danezaostaje zasistemomkojisekoristiuNema~kojidrugimzemqama,tedaseucelostiprimewujeod pro{lesezonekadaseipokazaokaoefikasan. Q.Nato{evi}

ORGANIZACIJA„IZKRUGA–VOJVODINA”NAUSLUZIDECII@ENAMASINVALIDITETOM

Besplatnapravnapomo}, ginekolo{kipregledi... Info centru organizacije „Iz kruga - Vojvodina” otkako je pre tri godine otvoren, obratilose850osobasainvaliditetom,stim dajebrojpozivadalekove}i,jerseistequdi javqajuuvi{enavratazbograzli~itihinformacija.Naj~e{}epostavqajupitawaizdomena socijalneza{tite,omogu}nostimaipravima prilikom zapo{qavawa, ostvarivawu raznih beneficija,naro~ito{toseti~epla}awakomunalnih tro{kova, uslova za osloba|awe od RTVpretplate.^estopitajukojesupovlasticeosobasinvaliditetomprilikomregistracijevozila,kakoseostvarujepravonaparkirawevozilauvlasni{tvutakvihqudi,dali imaju pravo na kori{}ewe pretplatnih autobuskihmarkicapopovla{}enojceniisli~no. Premare~imaIvane Nikoli} izoveorganizacije, najistaknutiji problem mladih osoba sa invaliditetomjestenemogu}nostzapo{qavawa, dok starija populacija s invaliditetom najvi{e tra`i socijalnu pomo}. Odgovori na neka od naj~e{}e postavqanih pitawa nalaze senasajtuoveorganizacije.Infocentarradi svakim radnim danom od 9 do 16 ~asova, a informacijesemogudobitinabrojevetelefona

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

021/447-040i064/447-040iliputemi-mejl adreseinfo@invalidnostns.rs. - Gra|ani koji nas pozovu ~esto imaju pravnenedoumice.Besplatnapravnapomo}je vrlo zna~ajna i tra`ena usluga koju obezbe|ujemo svake srede od 17 do 19 ~asova u na{oj organizaciji. Li~ni kontakt s advok-

Infocentarradisvakim radnimdanomod9do16~asova, ainformacijesemogudobitina brojevetelefona021/447-040 i064/447-040iliputemmejl adreseinfo@invalidnostns.rs aticom se zakazuje na pomenute brojeve telefona. Postoji mogu}nost pru`awa pomo}i preko telefona,  dolaskom u organizacijunaBulevarvojvodeStepe67ilislawemmejla-obja{wavaNikoli} dodaju}ida mese~nobudeoko160poziva. Prema wenim re~ima besplatna pravna pomo}podrazumevasavetovawe,pisawepodn-

esaka i zastupawe pred dr`avnim i drugim organima. Uglavnom se obra}aju samohrane majkezbogbeneficijazadecuisli~no,zbog pitawau vezisatu|omnegom, nere{enimimovinskim odnosima, zbog nekog pitawa iz oblasti porodi~nog prava, a neretko tra`e pomo} i `ene s invaliditetom koje trpe nasiqeuporodici. - Prime}en je porast poziva zbog nasiqa kojem su izlo`ene `ene s invaliditetom. Na{ekonsultatkiwepru`ajupsiholo{kupodr{kuza osna`ivawe`enazaizlazakiz situacijenasiqa.SOStelefonza`enesinvaliditetom koje su izlo`ene nasiqu i diskriminacijiradisvakogradnogdanaod9 do16~asova.Pomo}semo`edobitinabrojevetelefona021/447-040i064/447-040-ka`esagovornica. Organizacija „Iz kruga - Vojvodina” zakazujeiorganizujeodlaskenaspecijalisti~keginekolo{kepregledeza`enesinvaliditetomsteritorijegradaNovogSadaiobezbe|uje usluge personalne asistencije i prevozaodku}edoDomazdravqainazad. I.Dragi}

Napoklonkarte zapredstavu

Promocija priru~nikaifilm

„Novosadskahronika”iNovosadskopozori{te poklawajudanaskartezapredstavu„MaratdSade”koja}ebitiodigranautompozori{tuve~eras od19~asova.Prvadva~itaocakojasejavenabroj telefona528-765od14do14.05~asova,dobi}epo dveulaznicezapredstavu. B.M.

„Priru~nik za interkulturalno u~ewe kroz dramu”bi}epredstavqenve~erasu19satiu~itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. Bi}e prikazan i film „Ukqu~i me- razume}u”. Priru~nikjerezultatprojekta„Ideal”kojizaciq imarazumevawerazli~itosti. A.J.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Odegasnebupodoblake Na cenu gasa od 44,40 dinara prvo treba dodati koeficijent zagubitkenamre`i,kojiiznosi 8,6 odsto, pa tek onda PDV. Kubikgasakrajwegpotro{a~au NSko{ta52dinara,ane48. 061/6140... *** ^esto odlazim u vrti} po svojuunukuivrloseretkodesi da nam dozvole da u|emo u objekat pre 14 sati i preuzmemodecu.Decasuusvojimsobama, sigurno, do 14.30 sati. To znamjerdotogvremenapreuzimamunuku.Mislimdadecaoko 13 ~asova dobijaju ru~ak. Moje iskustvo govori da su deca u poladvausvojimsobama. 060/4468... *** DS ne vodi hajku protiv „Informatike” ve} gra|ani koji pla}aju ra~une. „Informatika” radimimozakona, jer im se mo`e, nikom ne pola`ura~uneniza ovo sa osigurawemnikomne}e pasti foteqa. Ina~e, „Informatika”jeuvelanovinuzaizbor predsednika ku}nog saveta na svake~etirigodine. 063/7611... *** Revolt gra|ana protiv gafa „Informatike“nijebilanikakva „hajka”, nego opravdani revoltprotivpodmetawabezodobrewa klijenta. Ina~e, nisam

~lan ni jedne stranke, jer mi je preselo stran~arewe koje se svodinauzajamno„jedewe„. 064/2466... *** Nabiciklupromeni{pedalu iopetostajebicikl.Biv{ina vlasti nisu na sebi promenili ni{ta vi{e od toga, a ka`u da vi{enisuono{tojesu!! 060/0227...

dvameseca.Jasamdu`andaplatimza15dana,ina~eidekamata, ali oni imaju vremena. Zaposlitequdekojiho}edarade. Bezobrazlukijava{luk. 064/1838... *** Gre{e pacijenti za hirur{ke itervencije, {to `ele da se operi{u u {to ve}em gradu, gdesenared~ekapogodinudana. Meni je te`ak bruh operisao i ugradio mre`icu (koju sam kupio) vrhunski hirurg prim.mr.sc.med.Farkas Emil, Senta. Svakog ponedeqka bez zakazivawa, dr Farkas ne ide ku}i dok ne primi na pregled sve pacijente. Ostala ~etiri hirurga primaju nezakazano drugim danima. Pregled je ko{tao800dinara,aoperacijasa

*** Nijeprviputdadeteiza|eiz vrti}a? Koja korist od kamere kojatobele`i?Zakqu~ajtevrata, plati}emo mi roditeqi nekogdatustoji.Brukaisramota zaupravu. 062/1056... *** Od avgusta Poreska uprava nije u stawu da odgovori na `albu,are~enomijedajerok

le`awem, lekovima i bolni~kom negom nekoliko dana, ko{talaje11.000dinara.DrFarkas me je pregledao u ponedeqak, a operisao bez o`iqka slede}egutorka.LekaraskakomisijauNovomSadunepriznajetro{koveizSente,ve}samo iz Vrbasa, uz prethodne potpisetrihirurgaizNS. 064/3340...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak5.februar2013.

9

NEUSPEO POKU[AJ SAZIVAWA VANREDNE SKUP[TINE AKCIONARA NOVOSADSKOG SAJMA

Grad ne}e s malim akcionarima

Grad kao najve}i akcionar Novosadskog sajma, sa oko 22,3 odsto kapitala i Upravni odbor sajma nastavqaju bitku za prevlast ko }e upravqati preduze}em posle dolaska nove gradske vlasti na ~elo Novog Sada. Upravni odbor Novosadskog sajma je po drugi put odbio predlog Grada da zaka`e vanredna Skup{tinu akcionara. Ovoga puta odluka da je doneta tesnom ve}inom, saop{tilo je Udru`ewe malih akcionara. Od sedam ~lanova Upravnog odbora tri ~lana su bila protiv odr`a-

Sud protiv privremenih mera Privredni sud u Novom Sadu odbio je predog novosadskih vlasti da se u sajam uvedu privremene mere, pa se Grad na tu odluku `alio Apelacionom sudu, koji po `albi treba da odlu~i 15. februara. U obrazlo`ewu Privredni sud je naveo da za uvo|ewe privremenih mera ne postoje razlozi, jer Novosadski sajam stabilno posluje. vawa vanredne skup{tine akcionara, dva ~lana je glasalo za weno sazivawe, a dvoje se uzdr`alo od glasawa. Reaguju}i na ovaj ishod glasawa, Udru`ewe malih akcionara je

Novosadskisajam:maliakcionaritasnavagi

ju~e saop{tilo da je Upravni odbor zloupotrebio slu`beni polo`aj , da kr{i ovla{}ewa, jer nije organ koji ima pravo da donosi odluke u vezi odr`avawa vanredne skup{tine akcionara, gde bi trebalo da se izabere novo poslovdstvo preduze}a. Uprava Novosadskog sajma je trebala do 15. jula 2012. godine da izabere ~lanove Nadzornog odbora u skladu sa Zakonom o privrednim dru{tvima, ka`u mali akcionari. - Pozivamo da Upravni odbor podnese ostavke i da stvori uslov za vanrednu skup{tinu akcionara. Ukoliko to ne u~ini, Udru`ewe malih akcionara }e tu`iti ~lanove Upravnog odbora zbog nano{ewa {tete malim akcionarima, koja se ogleda izme|u ostalog u blokadi rada Novosadskog sajma i isplati nov~anih naknada ~la-

Foto:B.Lu~i}

novima Upravnog odbora, koje su neosnovane. Istovremeno, Udru`ewe malih akcionara smatra da je Grad pokazao nestru~nost pri sazivawu vanredne skup{tine, jer je za zakazivawe potrebno svega pet odsto glasova, koje bi mali akcionari koji poseduju oko 11 odsto glasova, ka`u u Udru`ewu, lako skupili, da se sastanak odr`i. U Udru`ewu malih akcionara skre}u pa`wu Gradu da u Nadzornom odboru Novosadskog sajma moraju da budu zastupqen akcionari srazmerno broju akcija. Odmah posle Grada drugi akconar po broju akcija su pravna lica sa oko 22 odsto udela u kapitalu Novosadskog sajma. Dr`avni, odnosno dru{tveni kapital od oko 42 odsto akcija Novosadskog sajma nije jo{ upisan u centralni registar

PREDSTAVNICI GRADA I JKP „PUT” U PETROVRADINU

Izvesna sanacija kolovoza u Ulici Dinka [imunovi}a - Gra|ani Petrovaradina imaju problema na svakom koraku, ali u delu Ulice Dinka [imunovi}a qudi ne mogu da do|u do svojih ku}a. Deo ulice koji je asfaltiran je preuzak, ne mogu dvoje kola da se mimoi|u, a ostatak puta je u blatu. Leti je situacija i podno{qiva. Kada padaju ki{a i sneg deca ne mogu da pro|u ulicom jer nema trotoara. Hodaju krajem puta i po barama - rekla je predstavnica Udru`ewa gra|ana Centar “Petrovaradin” MiraMirkovi}na ju~era{woj konferenciji za novinare, odr`anoj na otvorenom, u Ulici Dinka [imunovi}a. Konferenciji su prisustvovali i ~lan Gradskog ve}a za saobra}aj NemawaVuk~evi} i direktor JKP “Put” DarkoRadi}, koji su ujedno i obi{li ovu ulicu kako bi videli s kakvim problemima se suo~avaju weni `iteqi. - Drago mi je {to Centar “Petrovaradin”, a i MZ “Petrova-

Foto:N.Stojanovi}

radin” razumeju da grad ima ograni~en buxet, ali potrudi}emo se da iza|emo u susret zahtevima gra|ana. Poku{a}emo u saradwi sa ZIG-om da prona|emo barem minimum para i zapo~nemo radove koji su veoma potrebni - rekao je Vuk~evi}.

STRANA^KA HRONIKA

SNS: Stimulacije doneli oni koji ih kritikuju Gradski odbor Srpske napredne stranke ka`e kako je odluka da se gradskim funkcionerima ispla}uje plata sa 30 odsto stimulacije doneta u periodu vladavine DS i wenih koalicionih partnera i to u jeku ekonomske krize. – DS prqavim trikovima poku{ava da sakrije ono {to je godinama radio i to tako {to }e svoje „nemoralne” odluke pripisivati oni-

ma koji se bore protiv takvog sistema – navodi se u saop{tewu SNS. Odlu~nost da se tome stane na put, kako tvrde napredwaci, pokazao je predsednik GO SNS Milo{ Vu~evi}, prvog dana po stupawu na funkciju, smawiv{i sebi platu. To je bio samo prvi korak u borbi protiv pre|a{weg besomu~nog tro{ewa novca, a na tome se ne}e zaustaviti, najavquju oni. A. L.

SPO: Dobri rezultati u MZ „[angaj” Na izborima za Savet i Nadzorni odbor Mesne zajednice [angaj koalicija „Svi za Novi Sad„ osvojila je u nedequ dva mandata u Nadzornom odboru, dok je tre}e mesto pripalo Socijalisti~koj partiji Srbije. Kako saop{tavaju iz Srpskog pokreta obnove, koji pored Narodnog pokreta „Drina, Dinara, Dunav„ i Romske demokratske

stranke ~ine ovu koaliciju, na izborima za Savet MZ dobili su tako|e dva mandata. Grupe gra|ana osvojile su ostalih 5 mandata, dok ostale liste nisu osvojile nijedan. Iz SPO podse}aju da je na svim izborima za savete i nadzorne odbore mesnih zajednica ova koalicija je uvek zauzimala jedno od prva tri mesta po broju glasova. A. L.

^lanovi ovog udru`ewa zatra`ili su od grada da se ova i jo{ tri ulice u Petrovaradinu pro{ire i asfaltiraju, jer, kako sami ka`u, to ne iziskuje mnogo novca ni vremena, a puno bi zna~ilo stanovnicima tih delova naseqa. A. Va.

hartija od vrednosti mada je to trebalo da se u~ini jo{ pre tri godine. Pokrajinska vlada je tek krajem januara uputila zahtev republi~koj vladi da se u Centralni registar upi{e dru{tveni kapital, to jest 42 osto u korist Pokrajine. Mali akcionari skre}u pa`wu da u 42 odsto akcija Pokrajine je sadr`an i kapital koje treba da pripadne zaposlenima i biv{im radnicima Novosadskog sajma po osnovu prava na besplatan upis akcija. U tom slu~aj Pokrajina bi imala 28, 4 odsto akcija, mali akcionari 18 odsto, a Grad i pravna lica kao i sada 22,3 odsto odnosno 22 odsto kapitala sajma. U takvom odnosu broja akcija „svako sa svakim „ mo`e da se dogovori oko izbora poslovodstva Novosadskog sajma. Predsednik Upravnog odbora Novosadskog sajma Predrag Zagor~i} kazao je, da je zahtev Grada za vanredni skup akcionara odbijen iz formalnih razloga, jer je Privredni sud nalo`io Sajmu da za tri meseca izabere organe upravqawa, a rok za to te~e od 28. decembra 2012. godine. - Postoji i su{tinski razlog, a to je {to dru{tveni kapital nije upisan u Centralni registar hartija od vrednosti - kazao je Zagor~i} i dodao da je na Upravnom odboru bilo pet ~lanova prisutno, te da je troje bilo za to da se predlog Grada odbije, a dvoje se uzdr`alo. Zorka Deli}

Foto:F.Baki}

ZBOG ZASTOJA U PLA]AWU

Stala gradwa centralne kuhiwe Izgradwa centralne kuhiwe Pred {kol ske usta no ve „Radosno detiwstvo” obustavqena je, jer nije obezbe|en novac za nastavak radova. Vr{i lac du `no sti di rek to ra Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine Neboj{a Malenkovi} ka`e da je preduze}e koje je anga`ovano na izgradwi objek ta, ura di lo znat no vi{e nego {to mu je do sada pla}eno. Vrednost projekta je vi{e od 520 miliona dinara, a do sada su zavr{eni grubi gra|evinski radovi. - Izvo|a~ radova je na „~ekawu” zbog ka{wewa ~itavog aran`mana sa bankama - ka`e Malenkovi}. - Objekat stoji, ne krivicom Fonda za kapitalna ulagawa ili grada, ve} zbog ~iwenice da nam novac nije na raspolagawu.

Prema wegovim re~ima, Fond za kapitalna ulagawa je sufinansijer ovog projekta, koji je u redu nacionalnih prioriteta, jer se finansira iz programa vanredne pomo}i gra|evinskoj operativi. To je vrlo specifi~an program, koji podrazumeva da Vlada Srbije obezbedi 80 odsto para iz kreditnog aran`mana sa poslovnim bankama, a po deset odsto finansiraju Fond za kapitalna ulagawa i resorno ministarstvo u ~ijem je domenu projekat. Gradwa centralne kuhiwe po~ela je 29. decembra 2011. godine u Industrijskoj zoni Jug. Predvi|eno je da se u woj dnevno priprema 100.000 obroka za decu iz 67 vrti}a u gradu i okolini. Grad Novi Sad je dao lokaciju i platio komunalno opremawe. Q. Nato{evi}

U JKP „^ISTO]A” TENZIJE NE POPU[TAJU

Radnici testirani na alkohol neispravnim dregerom? Dva sindikata u JKP „^isto}i” Samostalni i Nezavisnost apelovali su po drugi put ju~e na gradona~elnika Milo{aVu~evi}ada se ukqu~i u re{avawe problema u preduze}u zbog lo{ih me|uqudskih odnosa koji su, kako u sindikatima tvrde, nastali dolaskom novog poslovodstva. Sindikati su pro{le sedmice poslali gradona~elniku otvoreno pismo gde su ga obavestili o lo{oj situaciji. U ju~era{wem saop{tewu dva sindikata tra`e da se otpu{teni radnik Goran Stoj~i} vrati na posao, a jo{ sedam preloga za otkaz povuku. – ^lan komisije za kontrolu alkoholisanosti zaposlenih Radivoj

Mili~i} je u ~etvrtak 31. januara u ve~erwim satima radio alko test na gradskoj deponiji sa neispravnim ure|ajem - dregerom ~iji je rok za servisirawe istekao 31. decembra pro{le godine. Zbog velikog pritiska zaposlenih {to je Stoj~i} dobio otkaz, {ef kontrole sada tra`i alibi i uzima izjave od korisnika na{ih usluga u Sremskoj Kamenici, ~ime `eli da prika`e nedisciplinu Gorana Stoj~i}a. Po{to znamo sa kime imamo posla sindikat je sakupio nekoliko izjava da to nije istina – navodi se u saop{tewu dva sindikata. Sofija Mitrovi} iz slu`be za informisawe „^isto}e” kazala je

da preduze}e nastoji da smawi broj izvr{ilaca na terenu, jer zbog obima posla nisu potrebni, te da je zato na delu otpu{tawe radne snage. Otpu{teni su radili preko studentskih zadruga vi{e godina. S druge strane, Mitrovi} je napomenula da bi Mili~i} mogao da odgovara ukoliko pravna komisija u firmi ustanovi da je testirao zaposlene na alkohol neba`darenim dregerom. Komentar od Mili~i}a nismo uspeli da dobijemo, jer kako su nam objasnili u slu`bi za informisawe „^isto}e”, „davawe izjava nije u wegovom opisu posla”. Z. Deli}

Izlo`ba kalendara, ~estitki i poklona Izlo`ba kalendara, poklona i novogodi{wih ~estitki, idejnog tvorca Dragana Kosanovi}a, 17. po redu, bi}e otvorena sutra, u 13 sati, u Studiju M, Ulica Igwata Pavlasa 3. Bi}e prikazano preko 70 radova iz kategorije zidnih kalendara, {to je ~ini

najve}om izlo`bom ovog tipa na prostorima biv{e Jugoslavije. Na izlo`bi }e biti dodeqena priznawa za najboqe radove u kategoriji zidnih, jednolisnih, vi{elisnih, stonih, seta kalendara, kao i u kategoriji ~estitki i poklona. A. J.

Predavawa za dijabeti~are

U Bege~u ~etiri sata bez gasa

Predavawe „Priprema dijabeti~ara za hirur{ku intervenciju” bi}e odr`ano ve~eras u 17 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa „Novi Sad„, koje se nalazi u ambulanti na Limanu. U sredu, 6. februara u 17 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj” bi}e odr`ano to isto predavawe. I. D.

Zbog radova koji se obavqaju danas u Bege~u, ne}e biti gasa u ovom mestu od 8 do 12 ~asova. U pitawu su radovi na kanalizacionoj mre`i zbog ~ega je neophodno privremeno obustaviti isporuku ovog energenta. B. M.

O Staqingradskoj bici Istorijsko predavawe „70 godina od zavr{etka Staqingradske bitke” bi}e odr`ano danas u 18 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Predava~ je IvanKukurov.

Otrov i na Somborskom bulevaru Na fejsbuk stranici Udru`ewa za za{titu `ivotiwa Spans upozoravaju da je ju~e prona|ena nova koli~ina otrova u dvori{tu izme|u zgrada na Somborskom bulevaru 125. Otrov je bio u obliku zgrudvanog pra{ka, u sredini jarke naranxaste boje, a po obodu qubi~aste. Kako je navedeno na ovoj stranici, Komunalna policija je ubrzo do{la, kao i „^isto}a” i „Ciklonizacija”. - Jo{ nije utvr|eno analizom da je otrov u pitawu, ali policajac koji je bio na nekoliko uvi|aja, utvrdio je da ima sve karakteristike otrova koji je prona|en prethodnih dana- naveli su u Spansu. A. J.


10

vOJvOdinA

utorak5.februar2013.

СТУПИЛАНАСНАГУОПШТИНСКАОДЛУКА

dnevnik

НАСЕДНИЦИОПШТИНСКОГВЕЋАУСВОЈЕНО

Заузнемиравање Нема продаје на улици соваказна и милиондинара

КИКИНДА: Пре месеца дана ступила је на снагу општинска одлука којом се забрањује узмениравање сова ушара у центру Кикинде. Инспектори за заштиту животне средине нису поднели ниједну пријаву за узнемиравање, а непоштовање одлуке предвиђа ригорозне новчане казне. - Кажњаваће се они који узнемиравају сове у време размножавања и подизања потомства, оштећују гнезда, или секу и орезују стабла, кад од септембра до априла, бораве у нашим крајевима. Санкционисаће се постављање светлосних уређаја на удаљености од пет метара. Такође, позорнице за јавне догађаје морају да буду удаљене од стабала на којима се гнезде, најмање 20 мета-

ра. Наши инспектори свакодневно обилазе центар града, али и околна села - напомиње секретарка Секретаријата за заштиту животне средине Љиљана Милекић. Казне за физичка лица крећу се од 2.500 до 75.000 динара, док максимална казна за правна лица износи милион динара. Предузетници могу да се суоче са казном и до 250.000 динара. Мандатне казне за физичка лица су од 250 до 2.500 динара. Пре неколико година у Кикинди је зимовала 743 сова ушара, што су открили чланови Центра за заштиту сова и то је био највећи број забележен у свету. Пре две године само на једном стаблу А.Ђ. избројано је 145 сова.

ФЕСТИВАЛ„ДАНИМЛАДИХВИНА”УГУДУРИЦИ

Будућност винскогтуризма загарантована ГУДУРИЦА: Минуле суботе сви путеви у Вршцу водили су у Гудурицу, познато као винско село, чувеним виноградарима и њиховим подрумима с врсним и квалитетним винима. Ту се одржао први Фестивал „Дани младих вина“ који су организовали месна заједница и Туристичка организација општине Вршац, под покровитељством Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова, а његов секретар Мирослав Васин је отворио ову винску манифестацију. За понуду квалитетних вина побринули су се гудурички винари у својим подрумима „Врекић“; „АС“, „Недин“, „Селекта“ , „Прошевски“ и „Гудуричка прича“. -Војводина ће сваког госта увек дочекати отвореног срца, јер војвођанска душа има дубину. Наша понуда је изузетна, уз природне лепоте имамо ресторане, манастире и винске подруме. Заступамо тезу да је туристичка понуда Војводине свака кућа, а туристички производ сваки домаћин у покрајини - рекао је том приликом Васин.

У разговору са челницима локалне самоуправе у Градској кући, Васин је нагласио да ће покрајина од ове године издашније помагати „Вршачку бербу грожђа“ као најзначајнију туристичко- привредну манифестацију у Војводини посвећену виноградарству стварању туристичког бренда овог региона. Ту је био и амбасадор Индонезије Самуел Самсон са сарадницима и био је одушевљен оним чиме су на фестивалу госте нудили предусетљиви домаћини. Рекао је да се лако позивати на квалитет када га ��мате у вину и људима. Додао да је будућност винског туризма у овом крају загарантована, а да је Гудурица већ сада место које ће препоручити са задовољством. А заменик предсеника општине Зоран Томић је оценио да су домаћини били одлични у понуди и нагласио да манифестација има за циљ брендирање региона као винског подручја. Како се чуло од председника општине Чедомира Живковића, више је него задовољан организацијом али и посетом љубитеља добре винске капљице. Р.Јовановић

КИКИНДА: На седници Општинског већа донет је закључак да продавци који пијачне тезге имају у улици Бранка Радичевића морају да их уклоне и да своју робу продају унутар Градске пијаце. Протекле среде, током контроле Комуналне инспекције, педесетак продаваца, чија су продајна места на улици, побунило се јер морају да се уклоне са улице, а продаја на овом простору забрањена је општинском одлуком о заузимању јавних површина. Тада је договорено да се још једном организује састанак са представницима локалне самоуправе, продавцима, комуналне и тржишне инспекције и Јавног предузећа “Градско зеленило пијаца” ради договора. -Закључак је да у улици Бранка Радичевића, која служи за пролазак аутомобила хитне службе, ватрогасаца и полиције, од сутра неће моћи да се обавља продаја истакао је директор „Градског зеленила и пијаце” Милош Шибул.

Настава доведена у питање

ЗРЕЊАНИН: Независни синдикат просветних радника Војводине (НСПРВ) поручио је локалној власти у Зрењанину да почне да испуњава своје обавезе према установама образовања и у најкраћем року, а најдуже до десет дана, нормализује исплату материјалних трошкова намењених школама. Синдикат је упозорио да ће, у противСредњашкола„НиколаТесла” ном, бити принуђен да поднесе кривичне и прекршајне прија- је претходна власт обећавала, а није ве против одговорних у локалној давала, а ова отворено поручује „несамоуправи због непоштовања За- ма пара, немојте их ни тражити”. Са кона о основама система образова- тим се, свакако, нећемо сложити и сигурно је да морамо нешто предуња. Председник Извршног одбора зети – казао је Хрњаз. По његовим речима, последица НСПРВ Школске управе у Зрењанину Ранко Хрњаз рекао је на кон- тога што локална самоуправа не исференцији за новинаре да је већ ду- пуњава своје обавезе према школаже време евидентно да градска ма јесте то да од септембра прошле власт не брине о установама обра- године дугови образовних установа према добављачима енормно расту. зовања. - Није то само случај са новом Неки добављачи су, тврди Хрњаз, влашћу, исти случај је био и са прет- већ престали да испоручују робу ходном. Разлика је само у томе што због нередовног плаћања и због то-

Задецуоболелу одБатеновеболести покрива трошкове лечења деце од Батенове болести, породице оболеле деце су принуђена да алтернативним начинима дођу до неопходних средстава за лечење. Та средства су изузетно висока, јер деца сваких шест месеци морају да путују у Кину на лечење матичним ћелијама – рекао је Бијеловић и додао да се у организацију коцерта укључило око 50 волонтера. Феђа Димовић из популарног састава „Београдски синдикат“ је напоменуо да се чланови овог бенда увек труде да изађу у сусрет свакој хуманитарној акцији и помогну колико могу. - Овај концерт је веома добар пример како су се пријатељи и комшије организовали да помогну деци својих суграђана. Нама је изузетна част што смо део те приче. „Београдски синдикат“ је само мали део онога

правити постојеће тезге. Стога је важно да се продавци са улице региструју, закупе тезге како би се знало колико тезги је неопходно адаптирати и ко ће где бити смештен. Продавци тврде да нема довољно места за све што наш саговорник негира: - Члановима Општинског већа презентовали смо тренутно стање на пијаце о броју закупљених и празних тезги. Тренутно има 90 слободних тезги. Уколико је неопходно више адаптираћемо део пијаца и убацити још тезги. Најважније је да сви продавци буду у пијачном кругу тако да ћемо сви знати шта нам је даље чинити. Продавци са улице биће смештени у робном делу пијаце на којем је закуп тезге две хиљаде динара месечно, а дневна пијачарина је 106 динара. До сада су на улици продавци пијачној управи плаћали 4.900 динара месечно тако да ће у кругу пијаце плаћати мање дажбине. А.Ђуран

ЛОКАЛНАВЛАСТНЕИСПУЊАВАОБАВЕЗЕПРЕМАШКОЛАМА

ХУМАНИТАРНИКОНЦЕРТУВРБАСУ

ВРБАС: У хали Центра за физичку културу „Драго Јововић“ у Врбасу одржан је хуманитарни концерт, од којег је сав приход био намењен лечењу деце оболеле од ретке Батенове болести. Око 1.200 посетилаца уживало је у наступима локалног бенда „Мултигенерација“, члана некадашње групе „Ајзбрн“ НемањеКојића –Којота, „Београдског синдиката“ и „Дисциплине кичме“. Концерт су организовали Удружење грађана „Мултиарт“ из Врбаса и Удружење грађана за борбу против ретких болести код деце „Живот“ из Новог Сада. Председник Удружење грађана „Мултиарт“ БорисБијеловић је истакао да су организатори концерта успели да окупе бендове који су, како је рекао, магнет за младе људе у општини Врбас. - С обзиром на то да Републички фонд за здравствено осигурање не

- У супротном ће их инспекције кажњавати. Продавци са улице имају места у оквиру пијаце, те им је сугерисано да закупе тезге и наставе даље да се баве својом делатношћу. Примедбе продаваца, да не желе да продају у самој пијаци, јер немају адекватне услове такође је прокоментарисао директор ”Градског зеленила и пијаце”. - Услови су такви какви јесу јер ништа није урађено на модернизацији пијаце 30 година. Три месеца сам на директорској функцији и заједно са својим сарадницима радимо на побољшању услова. Из буџета локалне самоуправе одобрена су средства за изградњу Градске пијаце, али и за то је неопходно време: прикупити документацију, препројектовати постојећи пројекат, уредити парцеле. Када се грађевински радови заврше пијаца у Кикинди биће једна од најмодернијих у Војводини. Шибул напомиње да ће свим закупцима изаћи у сусрет и по-

што неки људи раде већ годинама, како би помогли деци којима је помоћ неопходна – рекао je Димовић. Удружења грађана „Мултиарт“ и „Живот“ захвалили су се свим посетиоцима, јер су куповином карте за концерт помогли велику хуманитарну акцију, затим свим извођачима, а посебно члановима групе „Београдски синдикат“ који су најавили подршку и у наредним хуманитарним активностима ових удружења, као и Општини Врбас на подршци у обезбеђивању бине и озвучења, Јавном превозу Врбас, Центру за физичку културу, Агенцији за обезбеђење РПД, штампарији „Атлас“ и свим медијима који су дали подршку. Организатори концерта су се посебно захвалили волонтерима Црвеног крста који су беспрекорно реаговали у свакој ситуацији. М. Кековић

га је у једном броју школа чак доведен у питање регуларан завршетак школске године. - И сами знате да на подручју Зрењанина имамо средње стручне школе са практичном наставом, попут обуке возача, у којима, када немате горива, не можете завршити те часове. А од тих практичних часова зависи да ли ће ученик моћи да изађе на завршни испит или не. Уколико се нешто под хитно не промени, јасно је да свим ђацима неће бити омогућено да заврше школску годину – упозорио је Хрњаз и подвукао да је у овом моменту још већи проблем што неке школе отежано функционишу због недостатка средстава за хигијену. - Имамо ситуацију да су канализације у неким школама запушене пластичним кесама и да је доведено у питање здравље ученика – завршио је Хрњаз. Ж.Балабан

ГРАДСКОПОЗОРИШТЕУБЕЧЕЈУНАЈАВИЛО

Богат фебруарски програм БЕЧЕЈ: После привидног мировња током јануара, у Градском позоришту Бечеј је поново живнуло. - Укупно 14 активности ћемо имати током фебруара, што значи да ће се сваки други дан нешто дешавати. Уз то, ако би неко посетио све наше активности, од којих су многе бесплатне, требало би да издвоји на месечном нивоу само 1.400 динара. Сигурно је да ћемо имати неколико атрактивних концерата, од којих ће први бити мартовски Звонка Богдана с тамбурашима. Припремићемо и четири нове представе с Омладинским студиом, а у плану је и прва про-

фесионална продукција - нагласио је директор Градског позоришта мр Здравко Петровић. Током фебруара Бечејци ће под кровом „храма културе“ моћи да виде по две позоришне представе на српском и мађарском језику, присуствују по једном концерту у великој сали и позоришном клубу, затим по једној изложби и промоцији књиге у галерији „Круг“, као и пројекцији једног домаћег филма, четири савремена француска у оквиру циклуса „побуне и страсти“ и мини фестивалу из Кањиже документарних филмова о мађарским народним обиВ.Ј. чајима.

Трећеи четвртодете бесплатно увртић СУБОТИЦА: Локална самоуправа у Суботици тражи начин за финансирање боравак у вртићу трећег и четвртог детета. До краја 2012. године, боравак трећег и четвртог детета у вртићима за скоро 500 породица у Суботици заједнички су финансирали Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију и град Суботица. Одлуком Уставног суда о укидању појединих одредби Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, на територији целе Војводине онемогућено је финансирање по том моделу. Локална самоуправа, у складу са пронаталитетном и социјалном политиком, преузела је обавезу решавања новонастале ситуације. Од 2013. године Град ће у потпуности финансирати боравак у вртићу за свако треће и четврто дете, пише у саопштењу које је потписао градоначелник Суботице Модест С.И. Дулић.

Упис првака

БЕЧЕЈ: Уписивање деце у први разред основних школа на територији бечејске општине почели су у највећем броју школа 1. фебруара. У питању су деца рођена између 1. марта 2006. и 28. фебруара 2007. године, коју родитељи, уз прилагање извода из матичне књиге рођених не старијег од шест месеци, пријављују у секретаријату школе у коју желе да им се деца школују. Упис деце је почео у основним школама „Здравко Гложански“ у Бечеју и Радичевићу, „Петефи Шандор“, „Север Ђуркић“ и „Шаму Михаљ“ у Бечеју, као и „Шаму Михаљ“ у Бачком Петровом Селу, док ће се упис у ОШ „Светозар Марковић“ у Бачком Градишту вршити почетком априла. Тестирање деце обавиће школски педагози током априла и маја, а о тачним терминима родитељи ће бити накнадно обавештени позивом на кућну адресу. В.Ј.

Тражи се кум за назив цвећаре КИКИНДА: Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаца” рапсписало је конкурс под називом “Постаните кум/кума новој цвећари на страој адреси”. У току је адаптација цвећаре, Кикинђанима позната као “Орхидеја”, у центру града којој је неопходан и нов назив. Отварање новог-старог простора планирано је за 14. фебруар. Предлози се могу слати на званичну facebook страницу Градског зеленила и пијаце, или се остављати у сандуче у холу фирме. -У ужи круг ући ће најлепши и најзанимљивији предлози, а о називу ће одлучити грађани који буду гласали путем facebooka – каже директор Градског зеленила и пијаце Милош Шибул. – За предлагача чији назив понесу титулу најбољег припремили смо награду – путовање. Конкурс је отворен до 8. феА.Ђ. бруара.

Култура вина

ЗРЕЊАНИН: У оквиру серијала трибина “Култура вина – познавање вина”, у малој сали Културног центра Зрењанина, данас, у 19 часова, биће одржано предавање под називом “Мерло”. Предавање ће обухватити мултимедијалну презентацију у два дела. Први део биће посвећен причи о сорти винове лозе “Мерло”, док ће се у другом делу предавања говорити о истоименом вину. Модератор трибине је председник Клуба вина Шандор Шомођи, а уводничар и предавач је сомелијер Бојан Равић. Трибину организује Клуб вина Зрењанина, у сарадњи са Културним ценЖ.Б. тром.


dru[tvo

dnevnik INSTITUT ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU DECE I OMLADINE VOJVODINE:

Nismoregistrovani zaposaodomova zdravqa Zdravstveneustanovetercijarnog nivoa, kao {to su klini~ki centriiinstituti,izgodineugodinususre}usesasveve}imbrojempacijenata.Tojeposebnoizra`enouNovomSadu,gdenepostoji sekundarni nivo zdravstvene za{tite,odosnoop{tabolnica.Taj deoposlaule~ewupacijenta„deli” se izme|u Doma zdravqa i ustanova tercijarnog nivoa, {to seuvelikombrojuslu~ajevapokazalo kao nedovoqno definisana oblast.Natajproblemukazivala jeiupravaKlini~kogcentraVojvodine, kao i instituti u Sremskoj Kamenici, a sada isti problemimaiInstitutzazdravstvenuza{titudeceiomladineVojvodine. –Uinteresukvalitetnogorganizovawa, kako primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene

nasastankuspredstavnikomGradskog ve}a za zdravstvo Grada NovogSada,Institutzazdravstvenu za{titudeceiomladineVojvodine nije nadle`an za obavqawe no}nih i prazni~nih de`urstava primarne zdravstvene za{tite. Po tom stavu, no}na i prazni~na de`urstvatrebadaobavqaZavod zahitnumedicinskupomo}„Novi Sad„. – Institut za zdravstvenu za{titudeceiomladineVojvodine izNovogSadanijeregistrovanza obavqawe poslova primarne zdravstveneza{titeinemo`eih obavqati. Lekari, kojih svakako nemaudovoqnombrojuzaobavqawede`urstavananivoutercijarnezdravstveneza{tite,prose~no, u sklopu de`urstva brinu o 250 najte`ih pacijenata iz cele Pokrajine. Osim toga, paralelno su

Osim pravnih, kadrovskih i finansijskih nemogu}nosti, prebacivawe no}nih i prazni~nih de`urstava u De~ju bolnicu proizvelo bi vi{estruke epidemiolo{ke probleme i direktno naru{ilo zdravqe najte`e obolelih pacijenata (Dr Grebeldinger)

utorak5.februar2013.

11

DAN BEZBEDNOG INTERNETA U [KOLAMA

Lajkujqubav U okviru projekta „Zaustavimo digitalno nasiqe“ Jedinica Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja za prevenciju nasiqa, UNICEF i kompanija „Telenor„, zajednosu~enicimai{kolama {irom Srbije, danas obele`avaju Dan bezbednog interneta. Ciqtogprojekta,koji se sprovodi od oktobra pro{le godine, je prevencija zloupotrebe digitalnih medija i podizawe svestiowihovoj uloziizna~a-

ipetosnovnih{kolaizrazli~itih mesta u Srbiji u kojima je sprovedeno istra`ivawe o digitalnomnasiquu{kolama. U~enici}ediskutovatiosvojim iskustvima u digitalnom svetu i rezultatima istra`ivawa i dati svoje preporuke o tomekakosemogusmawitirizici na internetu, kao i koji suna~inizapromovisawebezbednog kori{}ewa digitalnih tehnologija da bi se smawilo digitalnonasiqe.

Interaktivna radionica za decu FondB-92saop{tiojeda}eusaradwispartnerimaobele`iti Danbezbednostiinternetakrozinteraktivnuradionicuzadecu, mladeiwihoveroditeqeutr`nomcentru„U{}e”uBeogradu. Tokom~itavogdanaposetioci}emo}idasenadme}uuvirtuelnim i tradicionalnim de~jim igrama i nau~e o za{tititi i po{tovawudrugihnainternetu,kakoigdedado|udosavetaakoimajunedoumice,ilikakodapomognunekomusvojojokolini. ju u savremenim uslovima `ivota.Uokvirutogaodr`a}ese i  okrugli sto pod nazivom „[eruj osmeh. Lajkuj qubav. Hejtuj hejt“ na kojem }e u~estvovati u~enici pet sredwih

U~en i~k a deb at a }e bit i preno{enau`ivoputem interneta (live streaming), tako da }e iu~eniciostalih{kolamo}i da je prate i daju svoje komentareipredloge.

Uokvirumre`e“[kolabez nasiqa”, 251 {kola je podstaknuta na to da razli~itim akt ivn os tim a, trib in am a i akcijamaobele`iovajdaniu svoj oj sred in i prom ov i{ e bezbedno kori{}ewe interneta. U okviru projekta, sprovedenojeistra`ivaweu{kolamaoizlo`enostiu~enikarizicimainasiquudigitalnom svetu. Gotovo svaki ~etvrti u~enik izjavio je da je do`i-

veo uzn emir av aw e i vre|awe putem telefonskih pozivaiSMS-a,asvakipetinasocijalnimmre`ama,a jedan od deset u~enika je sniman kamerom ili mobilnim tel ef on om prot ivn o svoj oj voqi.Istra`ivawejepokazalo, izme|u ostalog, da ~ak 37 odstou~enikaodgovaranaporuk e nep oz nat ih osob a koj e `ele da uspostave kontakt s wima, 16 odsto ih daje li~ne podatke osobama koje ne poznajeinikadanijesrelo,dok 11odstou~enikaprihvatasastanke s osobama koje su upoznaliputem interneta. D. Deve~erski

GRADI SE ^ETVRTA STAMBENA ZGRADA ZA MLADE NASTAVNIKE I NAU^NE RADNIKE za{tite dece u Vojvodini, smatramo da nije medicinski opravdano da Institut preuzme i obavqawe de`urstva primarne zdravstvene za{tite – ka`e direktor Instituta za zdravstvenu za{titudeceiomladineVojvodineprof.drSlobodanGrebeldinger.–Samostalnotuma~ewezakona od Doma zdravqa i dono{ewe jednostranihodlukaoveomaosetqivoj oblasti za{tite zdravqa dece su nedopustivi. Za bilo kakveizmeneorganizacijepru`awa medicinskih usluga deci nadle`nisuMinistarstvozdravqaRepublikeSrbijeiPokrajinskisekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju za ustanovenateritorijiAPVojvodine. Tu odluku ne mo`e samostalnodonetirukovodstvonijedne zdravstvene ustanove i mo`e potompitawupostupatisamopo pisanoj instrukciji nadle`nog ministarstva. PostavuPokrajinskogsekretarijatazazdravstvo,socijalnupolitiku i demografiju, utvr|enom

anga`ovani na obradi pacijenata koji su prethodno trija`irani u domovimazdravqaVojvodine.Kao dodatnooptere}ewe,naInstitut je preba~ena i sekundarna zdravstvenaza{titajerGradNoviSad uop{tenemaorganizovantajnivo zdravstvene za{tite dece. Dodatnoanga`ovawebibitnonaru{ilo i kompromitovalo kvalitet tercijarnognivoazdravstveneza{tite Vojvodine. Osim pravnih, kadrovskih i finansijskih nemogu}nosti, prebacivawe no}nih i prazni~nih de`urstava u De~ju bolnicuproizvelobivi{estruke epidemiolo{ke probleme i direktnonaru{ilozdravqenajte`e obolelih pacijenata. Naime, u istim prostorijama bi se na{la decakojunikoprenasnijepregledao – s osipnim bolestima, virozama, crevnim zaraznim bolestima... – istovremeno s trija`iranom najte`om decom drugih ustanovauVojvodini.Natajna~inbi le~ewe i zdravqe najte`ih pacijenatabilougro`eno–isti~edr Grebeldinger. J. Barbuzan

Lokacijskadozvoladobijena Pro{log meseca dobijena je lokacijska dozvola za izgradwu ~etvrte stambene zgrade u Novom Sadu za mlade nastavne i nau~neradnikeiumetnike,autokujepribavqawegra|evinskedozvolezaizgradwu. Fondacija za re{avawe stambenih potrebamladihnastavnikainau~nihradnikaiumetnika,kojujeosnovaoUniverzitet u Novom Sadu, do sada je izgradila tri stambenezgradeuNovomSadu.Svetrisu useqene nakon sprovedenih konkursa za

raspodelustanova,adobilisuihizuzetno kvalitetnimladinau~niciinastavnicis visokim nau~noistra`iva~kim referencama.Me|unau~nicimakojisusvojestambeno pitawe re{ili uz pomo} Fondacije ima dobitnika nagrade “Dr Zoran \in|i}”,NagradeMinistarstvaprosveteinauke za najboqu tehnolo{ku inovaciju, nastavnika~ijisupatentiprihva}eniusvetu, najboqih astrofizi~ara, asistenata i docenta koji su doktorirali u inostran-

stvu,kaoiistaknutihumetnikakojiimaju veliki broj izlo`bi i nastupa u zemqi i {iromsveta.Fondacijajeiosnovanaunameridazaustavievidentnoprisutanodlazak mladih istra`iva~a, nau~nih radnika inastavnikauinostranstvo. Uplanuje,osimizgradwe~etvrtestambene zgrade u Novom Sadu, i izgradwa po jedne u Somboru, Subotici i Zrewaninu, gdeUniverzitetimasvojecentre. Q. M.

DODEQENE STIPENDIJE ZREWANINSKIM U^ENICIMA I STUDENTIMA

Zabudu}edobrestru~wake Gradona~elnik Zrewanina IvanBo{wak ju~ejeuBaroknoj saliGradskeku}euru~iougovoreostipendijamanajboqimu~enicimasredwih{kolaistudentimau{kolskoj2012/2013.godi-

dinara(studenti),odnosno4.000 dinara(|aci).Sredstvasuobezbe|ena iz buxeta grada za 2013. godinu. Za dobijawe nov~anih sredstava mogli su da konkuri{u

xetuRepublikeSrbije,saprosekom ocena najmawe 9.00, bez ponovqene godine studija. Za u~enike je kqu~ni kriterijum, osimodli~noguspeha,biodasu uuprethodnoj{kolskojgodini

ni. Kriterijume konkursa ove godineispunilasu84studenata i dva u~enika i oni }e, u devet mese~nihrata,dobijatipo8.600

sviredovnistudentidrugeili vi{ ih god in a sa preb iv al i{temnateritorijigradaZrewanina, koji se {koluju na bu-

ostvarili pojedina~ne rezultate na republi~kim takmi~ewim a u org an iz ac ij i Min istarstvaprosvete,naukeiteh-

Pedijatriunovosadskom Domuzdravqade`uraju no}udo17.februara Pedijatri Doma zdravqa „Novi Sad“  posledwi put de`ura}e no}u 17. februara, odnosno u no}i izme|u  nedeqe i ponedeqka. Prema re~ima pomo}nika direktora te zdravstvene ustanove dr Olivera Stojanova, ova odluka utemeqena je na Zakonu o zdravstvenojza{titi. - Po tom zakonu,  Dom zdravqa kao ustanova primarnog nivoa pru`a zdravstvenu za{titu stanovnicima Novog Sada i SremskihKarlovaca,ukqu~uju}iidecu,itoudvesmene,uprepodnevnojiposlepodnevnoj.Institutza zdravstvenuza{titudeceiomla-

dine Vojvodine je stacionarna zdravstvenaustanova,kojaobavqa sekundarni nivo zdravstvene za{tite za podru~je Novog Sada i SremskihKarlovacaitercijalni nivozdravstveneza{titezadecu sateritorijeVojvodineutoku24 ~asa, {to ukqu~uje i de`urstvo no}u–objasniojeStojanov. Sagovornikka`edajeoovome blagovremeno, u petak 1. februara,obave{tenaUpravaDe~jebolniceuNovomSadu,kakobisemogliorganizovatidoprestankaradano}nepedijatrijeuDomuzdravqa.Oovomejeobave{teniGrad NoviSad. I. D.

U SRBIJI SVAKE GODINE OKO 33.000 NOVOOBOLELIH OD RAKA

Fizi~kaneaktivnost kaofaktorrizika U svetu je ju~e obele`en 4. februar, Svetski dan borbe protiv raka, a stru~waci su upozorili na to da umerena fizi~kaaktivnost150minuta nedeqno mo`e smawiti rizik odrakadojkeidebelogcreva. Ina~e, fizi~ka neaktivnost je ~etvrti vode}i faktor rizikazasvesmrtneslu~ajeve,a 31 odsto svetske populacije nijefizi~kiaktivno. Tokom 2008. godine, skoro 460.000 `ena u svetu umrlo je od raka dojke, dok je blizu 610.000mu{karacai`enaumr-

lo od kancera debelog creva. Nekiodfaktorarizikasunezdravstil`ivota,konzumirawecigareta,razli~iteinfekcije, genetski faktor, fizi~ka neaktivnost, preterana izlo`enost Sun~evoj svetlosti iprekomernatelesnate`ina. U Srbiji je kod `ena naju- ~estalije obolevawa od raka dojke, potom debelog creva i grli}amaterice.[toseti~e mu{karaca, oni naj~e{}e boluju i umiru od karcinoma plu} a, pros tat e i deb el og creva.

nolo{kog razvoja, osvajawem jednogodprvatrimestailida su u~estvovali na me|unarodnomtakmi~ewu. Gradona~elnik Bo{wak je na ju~era{woj sve~anosti izjavio damuje~astiobavezadawegova generacijadanasmo`ene{toda posvetigeneracijiukojuseula`ezabudu}nost. -Ovojenajlep{astvarkojase odpo~etkagodinede{avaugradu, a to je omogu}avawe najboqimu~enicimaistudentimana{e zajednice da im se uslovi {kolovawa i studirawa olak{aju.@elimvamdaste~enaznawaprimeniteupraksiuva{em gradu i da ova sredstva ne budu nikakav kredit koji bi materijalno vra}ali, kroz novac, ve} davi,najboqideoovezajednice, sutrabudetedobristru~waciu svojim oblastima i svom poslu, aliistotakoidobriroditeqi, dobrapublikaupozori{tu,dobre kom{ije, dobri vaspita~i svoje dece... – poru~io je Bo{waku~enicimaistudentima. @. Balaban

VESTI Sertifikatio akreditacijiza 17domovazdravqa

stvenihustanovakrozrealizacijuprojekta „Pru`aweunapre|enihusluganalokalnom nivou”-DILSkojasefinansiraizkredita Svetskebanke.

Sve~ana dodela sertifikata o akreditaciji 17 domova zdravqa, obavi}e se danas u Skup{tini Srbije, najavqeno je iz Ministarstva zdravqa. Sertifikate }e dobiti domovi zdravqa koji su akreditaciju zavr{ili pro{le godine i to Ba~ka Topola, Blace, Doqevac, Grocka, Ivawica, Ni{, NoviSad,Rekovac,Savskivenac,Kosjeri}, U`ice,Po`ega,Starigrad,Vrawe,Zemun, NoviBeograd,@abari. Nasve~anosti}ebitiuru~eniiugovori ododelifinansijskihsredstavazazapo~iwawe postupka akreditacije u 2013. godini udomovimazdravqaBrus,Kwa`evac,Lapovo,NoviPazar,Vr{ac,@iti{te,@agubicai@itora|a. Uciquunapre|ewakvalitetazdravstvenih usluga, Ministarstvo zdravqa finansijskijepodr`aloakreditacijuovihzdrav-

Udru`ewenovinaraSrbijeosnovaloje sajt „}irilovawe.srb„, jedan od prvih medija sa }irili~nim domenom, posve}en o~uvawutogpisma,koji}esebavitiproblemima wegove upotrebe u javnoj sferi. Stogsajtamogusepreuzetibesplatni}irili~nifontoviikonverteri,aIT-konsultant UNS-a }e odgovarati na pitawa korisnikavezanazakori{}ewe}irilice nainternetu. –Sajtpoku{avadasvimapribli`ifontove doma}e proizvodwe, jezi~ke programe kojisadr`e}irilicui~inewenokori{}ewelak{imipristupa~nijim,kaoidapoka`ekakotrebadaizgledaikakomo`edase koristi jedan }irili~ni medij – rekla je urednica„]irilovawa„ManuelaGraf.

]irilovawe

Ostandardizaciji vla{kogjezika Predstavnici Ministarstva pravde razgovaralisusdelegacijomvla{kenacionalnezajedniceowihovompolo`ajuuSrbiji,a glavnatemasusretabilajestandardizacija vla{kog jezika i zna~aj wegovog uvo|ewa u {koleuisto~nojSrbiji. U~esnici sastanka su istakli uspe{nost saradwe Ministarstva pravde i dr`avne upraveiNacionalnogsavetaVlahaizajedni~kuposve}enostdaqempoboq{awupolo`ajaVlahauSrbiji. „Ministarstvo pravde i dr`avne upraveovimistrajavausvojimnastojawimada sva  otvorena  pitawa prava i polo`aja nac io n aln ih maw in a u Srb ij i re{ av a kroz dijalog i ukqu~ivawe svih  zainteresovanih strana, a sve u ciqu  negovawa multinacionalnostiimultikulturalnostikaoprepoznatihvrednostiuSrbiji„, nav od i se u sao p{ tew u Min is tars tva pravde.


12

crna hronika

utorak5.februar2013.

DVAZREWANINSKAMLADI]ATERETESE ZAPQA^KUBENZINSKEPUMPE

No`podgrlozbog 19.200dinara Zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo razbojni{tva, zrew an ins ko Osnovn o javn o tu`ila{tvo podnelo je optu`nipredlogprotivM.N. (22) iI.B. (21),obojicaizZrewanina. KakonavodeuTu`ila{tvu, onisu21.decembra2012.godine, oko 23.40 ~asa, u Zrewaninu, u Pan~eva~koj ulici bb, pod dejstvom alkohola, do{li do benzinske pumpe “Europetrola”.Uwujeprvoutr~aoM. N.,skapuqa~omnaglaviino`emuruci.Presko~iojepro-

dajnipult,azatimnogomudarioradnikaN.R. izZrewanina. Onda ga je desnom rukom obuhvatio oko vrata, a levom mu stavio no` pod grlo i zatra`iosavnovacizkase.Tada je utr~ao i drugi okrivqeni, tako|e maskiran kapuqa~om, i iz kase uzeo 19.210 dinara, posle~egasuobojicaosumwi~en ih razb ojn ik a pob eg la s licamesta. Wih dvojica su, po re{ewu istra`nogsudijeOsnovnogsuda,upritvoruod24.decembra pro{legodine. @.B.

INCIDENTUKIKINDSKOJULICI

Napadnuta policijskapatrola PolicijauKikindiodredila jezadr`avawedo48satiIliji T. (1990) i Du{ku \. (1968) iz Kikinde jer se terete da su 3. februara ove godine, oko jedan satposlepono}i,nauliciuKikindi fizi~ki napali patrolu policije koja ih je zaustavila radikontroleusaobra}aju. Protiv wih je podneta krivi~na prijava zbog osnova sumwedasupo~inilikrivi~nodelo napada na slu`beno lice u vr{ewuslu`benedu`nosti.

Krivi~naprijavajepodnetai protivDaliboraP. (1985),Ferenca L. (1977), Edisa ^. (1983) i sedamnaestogodi{weg maloletnikaizKikinde,zbogosnova sumwedasupo~inilikrivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u vr{ewu poslova bezbednostiiliodr`avawujavnogredaimira.Sva~ertvorica seteretedasuuistomdoga|aju ometali partolu policije u obavqawuposlovabezbednosti. M.Mr.

UNI[UOSUMWI^ENBANKARSKISLU@BENIK

Stu|egra~una podigao56.800evra Istra`ni sudija Vi{eg sudauNi{uodrediojepritvor do 30 dana slu`beniku AIK banke Milo{u K. (29) iz Ni{azbogsumwedajefalsifikovao potpis klijenta AIK bankeiswegovogra~unautoj bancipodigao56.800evraoro~ene{tedwe,saop{tilajeju~e Policijska uprava u tom gradu.

UNOVOSADSKOMVI[EMSUDU,UPONOVQENOMPOSTUPKU,OSU\ENIVANMIOVI][TASNI

Zaobqubeu~enika nastavniku15godinazatvora

Biv{i nastavnik geografije u dve novosadske osnovne {kole Ivan Miovi} [tasni (60) ju~e je na ponovqenom glavnompretresuosu|enna15 godinazatvora,sedamvi{enego na prethodnom su|ewu, povodom optu`be da je po~inio obqubu zlouptrebom polo`aja, kao i za prikazivawe i posedovawepornografskogmaterijala.Wemujeizre~enaide-

setogodi{wamerazabranebavqewa prosvetnom delatno{}upoizlaskusizdra`avawa kazne. Opu`enom je izre~ena kazna zbogtrikrivi~nadelaobqube zlopupotrebom polo`aja, pet slu~ajevanedozvoqenihpolnih radwiidevetslu~ajevaprikazivawa i posedovawa pornografskog materijala. [tasnom je oduzet mobilni telefon, a

i ~asopise. Jedan od tih osnovacaotkriojedagajeovajprosvetaruznemiravao. Podsetimo, na prethodnom su|ewuoptu`enijebioosu|en na osam godina zatvora, ali se natupresudu`alilaiodbrana iVi{ejavnotu`ila{vo,apotom je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu sudsku odluku i vratiopredmetnaponovnosu|ewe. M.V.

Porodi~nonasiqe pove}anoza536posto OtkakojeugraduZrewaninuuspostavqena saradwa izme|u Osnovnog javnog tu`ila{tva, Prekr{ajnog suda, Policijske upraveiCentrazasocijalnirad, akojajevezanazaotkrivaweisuzbijawenasiqauporodici,ve}u prvoj godini zajedni~kog delovawa, odnosno u 2008, broj otkrivenih slu~ajeva porodi~nog nasiqa ipodnetihkrivi~nihprijavapove}anje~ak126posto.Godinudana ranije, naime, bila je podneta 41 krivi~na prijava, a u 2008. napisanesu93. –Tatendencijaefikasnijegotkrivawaslu~ajevaporodi~nognasiqa nastavqena je i u narednim godinama,takodajeu2009.podneto 113 krivi~nih prijava, u 2010.

vativnimodelmultisektorskesaradwe institucija na teritoriji gradaZrewanina,kojijedanas{irokoprepoznatkaoprimerdobre prakse i efikasnog delovawa institucijanasuzbijawunasiqanad `enama.Upravozahvaquju}iJosimovi}u, Tu`ila{tvo, Prekr{ajnisud,policijaiCentarzasocijalni rad zapo~eli su saradwu na otkrivawuporodi~nognasiqa. –Osnovnojavnotu`ila{tvou Zrewaninu je od 1. januara 2008. uspostavilo koordinaciju rada izme|u Tu`ila{tva i onih dr`avnih organa koji su najneposrednijeanga`ovaninapru`awu za{tite od nasiqa u porodici. Odtadasuuspostavqeniredovni sastanci, koji se odr`avaju jedSlobodanJosimovi}

Kakosesumwa,Milo{jeizvr{io krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave,saop{tenojeizpolicije. Milo{ je bio zaposlen u AIKbancinamestureferenta platnog prometa i na poslovima sa stanovni{tvom, napomiwuizpolicije. (Tanjug)

@rtvaekonomskizavisnaodnasilnika Nakon uspostavqa multisektorske saradwe u Zrewaninu uo~enojedajejednaodnajve}ihpreprekaza`rtvudaiza|eiz nasilnog okru`ewa wena ekonomska zavisnost od nasilnika, a naro~itoukolikoimaimaloletnudecu,kojunebimoglasamostalnodaizdr`ava. –Dabiseolak{alo`rtvamadatupreprekuprevazi|u,Tu`ila{tvojeiniciralodasepriCentruzasocijalniradotvori poseban fond za pomo} `rtvama porodi~nog nasiqa, {to je i u~iwenojuna2009.godine.Novaczatajfondobezbe|ujejavnitu`ilacprimenomna~elaoportuniteta,tako{to,kaovidsankcije, nala`e u~iniocima pojedinih krivi~nih dela da novac upla}ujuukoristtoghumanitarnogfonda.Utoku2011.i2012. godinezatajfondnatajna~injeobezbe|enoblizu1,4milion dinara–nagla{avaSlobodanJosimovi}.

Pi{toquhlebu postavilosedajevlasnikoru`ja makedonski dr`avqanin koji je pi{toq sakrio u unutra{wost hleba, zamotao ga u kesu istavionagorwupolicuzaodlagawestvari. Nakon {to su prona{li oru`je, carinici ga nisu dodi-

o{te}enisuupu}eninaparnicu,saop{tilisuju~euVi{em sudu. Miovi}u [tasnom se optu`nicom stavqa na teret da je obqubiodecustaruod11do15 godina. On je, navodno, najpre u~enikenamamqivaousvojkabinet sitnim poklonima, kao {to su ~okoladice, i mawim sumamanovca,dabiimondapokazivao pornografske snimke

ZAMENIKOSNOVNOGJAVNOGTU@IOCAUZREWANINUSLOBODANJOSIMOVI]ZA„DNEVNIK”

OTKRIVENONAPRELAZUPRE[EVO

Uprava carina Ministarstva finansija i privrede saop{tila je ju~e da su na grani~nom prelazuPre{evo,uno}iizme|u suboteinedeqe,carinici,usaradwi s Grani~nom policijom, otkriliioduzelipi{toqmarke „Ekol Jackal Dual cal.9mm

dnevnik

CentarZrewanina

godini192,2011.biloihje252,a pro{legodinepodnetaje261krivi~naprijavazbogkrivi~nogdela nasiqauporodici.Dakle,536postovi{enegou2007.godini,kada tajobliksaradwejo{nijebiouspostavqen–ka`eza“Dnevnik”zamenik osnovnog javnog tu`ioca u ZrewaninuSlobodanJosimovi}. Josimovi}u je, ina~e, lane uru~eno godi{we priznawe Vlade Vojvodine iz oblasti ravnopravnostipolovajerjeiniciraoino-

nom sedmi~no, na kojima se razmatrajusvislu~ajeviporodi~nog nasiqakojesugra|aniprijavili policiji,akojinisuodmahpodojavqivawu imali za posledicu hap{ewe po~inioca krivi~nog dela ili prekr{aja. Odmah po razmatrawu svakog konkretnog slu~aja, predla`u se mere koje trebapreduzeti–obja{wavaJosimovi}. Ukoliko se utvrdi da prijavqenislu~ajnesadr`ielemente

krivi~nogdelailiprekr{aja,o tome policija sa~iwava slu`benu bele{ku. Zatim se, nakon sastanka,osvakomslu~ajuporodi~nognasiqapismenimputemobave{tavaCentarzasocijalnirad, kojiproveravastaweuporodici, utvr|uje oblik i intenzitet nasiqa i stepen ugro`enosti `rtveiotome,nazahtevjavnogtu`ioca, dostavqa pismeni izve{taj. –Poprijemukrivi~neprijave ili izve{taja od policije,

javni tu`ilac neposredno saslu{ava `rtvu nasiqa, pou~ava je o wenim pravima, upoznaje s meramaza{titeitokomsudskog postupka,azatimdonosiodluku o daqem vo|ewu krivi~nog ili parni~nogpostupka–isti~eJosimovi},idodajedasenasiqeu porodici ne mo`e tretirati kao privatna stvar ili li~ni problempojedinaca,ve}iskqu~ivo kao problem ~itave dru{tvenezajednice. @.Balaban

ISTRAGAPROTIVDVOJICESRPSKIHDR@AVQANAZBOGZLO^INAUSOTINU,KODVUKOVARA,1991.

Osumwi~enizaubistvo 16hrvatskihcivila

P.A.K„ ~iji je serijski broj bio obrisan. Pi{toqjeprona|ennaulazu u Republiku Srbiju u autobusu makedonskihregistarskihoznaka koji saobra}a na liniji Struga–Be~. Na snimku mobilnog skenera, kojim raspola`e Uprava carina, bilo je mogu}e uo~iti da se iznad drugog reda sedi{ta, iza suvoza~a, nalazi predmet nalik na pi{toq. Is-

rivalirukamadanebiuni{tilidokazeuslu~ajudajeoru`je kori{}eno za izvr{ewe nekog krivi~nog dela. Gumiranim rukavicama otvorena je rase~ena polovinahlebakadajeikonstatovanodaseradiogorenavedenommodeluvatrenogoru`ja. Oru`je, putnik kod koga je prona|eno, kao i autobus s putnicima predati su policiji u daqunadle`nost. (Tanjug)

Srpsko tu`ila{tvo za ratne zlo~ine naredilo je istragu protiv @arka M. i Dragana L. zbog sumwe da su tokom 1991. godine ubili 16 civila hrvatske nacionalnostiunasequSotin,kodVukovara „Re{ewem sudije za prethodni postupak, @arku M. i Draganu L. odre|enjepritvor,adaqaistraga senastavqa”,navodiseusaop{tewu Tu`ila{tva, i obja{wava da „broj `rtava za kojima se traga kaoibrojosumwi~enihnijekona~an”. Srpskotu`ila{tvojenaveloi dasesumwadasu@arkoM.iDraganL.,obojicadr`avqaniSrbije, „od polovine oktobra do kraja 1991.po~iniliubistvo16civila hrvatske nacionalnosti u nasequ

UlazuSotin

Foto:Vikipedija

Sotin,kodVukovara,itimeizvr{ili krivi~no delo ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva”. „@arkoM.iDraganL.osumwi~enisudasu,zajednosdrugimpripadnicima milicije i Teritorijalne odbrane Sotina, po spisku priveli vi{e od deset civila i zatvoriliihuprostorijestanice milicije”.Onisu,kakosenavodi srpsko tu`ila{tvo „tokom no}i 26.decembra1991.godineisutradan, u ranim jutarwim ~asovima, celu grupu o{te}enih ukrcali u vojni kamion”. „Odvezli su ih na nepoznatulokacijugdesuosumwi~eniizautomatskihpu{akapucaliucivileinalicumestaihubili”,dodajeseusaop{tewu. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

utorak5.februar2013.

13

RASVETQENARAZBOJNI[TVAUNOVOMSADU

Uhva}enzapetminuta Novosadskakriminalisti~ka policijaodredilajemeruzadr`avawame{taninuM.N. (1982) pod sumwom da je po~inio krivi~no delo razbojni{tva u novembru,tako{tojetukaojednu osamdesetjednogodi{wu Futo`ankuuwenojku}iiuzpretwu no`em joj oteo novac. Osumwi~eni }e  biti priveden de`urnomistra`nomsudijiOsnovnog suda,saop{tavanovosadskaPolicijskauprava. Tako|e, na Grbavici, odmah nakonpqa~ke,policijajeuhvatilaNovosa|aninaZ.B. (1993).

On se tereti da je od radnice jedneprodavnice,uzpretwureplikom pi{toqa, uzeo novac i pobegao.Petminutaposletoga, pripadnici MUP-a su prona{li osumwi~enog i pregledom „golfa” u kojem je bio, zatekli ukradene pare, a kod wega imitacijupi{toqa. Protiv okrivqenog podneta jekrivi~naprijava,uredovnom postupku,zbogsumwedajeizvr{io krivi~no delo razbojni{tva,dodajeseuju~era{wemsaop{tewupolicije. M.V.

USURDULICI

Privedenzbogubistva {estogodi{waka – Slu`benici Policijske staniceuSurdulicidonelisu re{ewe o zadr`avawu do 48 satiSr|anuS. (32)spodru~ja te op{tine, zbog postojawa osnovanesumwedajeizvr{io krivi~nodelote{kogubistva –izjaviojeju~eTanjuguportparol Policijske uprave u VrawuDraganStamenkovi}.

Sumwa se da je Sr|an S. 2. februara,izme|u17satii23 sata u svojoj porodi~noj ku}i ubio dete staro nepunih {est godina. –Osumwi~eni}euzkrivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Vrawu – dodao je Stamenkovi}. (Tanjug)

SU\EWEOPTU@ENIMAZAOMETAWEHAP[EWA SLOBODANAMILO[EVI]A2001.

Presudazavilu „Mir”krajemmarta PrviosnovnisuduBeogradunajaviojeza25.martzavr{etaksu|ewaBogoqubuBjelici iRatkuZe~evi}u,biv{imvisokimfunkcionerimaSPS-a,tejo{trojicioptu`enihuvezisdoga|ajimakrajem marta 2001, kad su kao u~esnici „narodne stra`e“ pru`ali podr{ku biv{em predsedniku dr`ave Slobodanu Milo{evi}u u vili „Mir“,kojamujedatanakori{}eweposlepetooktobarskogsvrgavawa2000. godine. Na ju~e odr`anom pretresu ispitana su dva posledwa predvi|enasvedoka,auterminuzakazanom za 25. mart najavqeno je izlagawe zavr{nih re~i, posle ~ega sledi presuda. PetoricaokrivqenihMilo{evi}evih „branilaca“ odgovaraju u vezisde{avawimauno}i30.na31. mart 2001. godine, kad je, po tezi optu`be, iz unutra{wosti dvori{tavile„Mir„„ispaqenhitacu pravcu ograde ispred koje se na ulicinalazilaskupinaqudi“. Odbrana kategori~ki odbacuje optu`beitvrdida„nikoodgra|ana u~esnika ‘narodne stra`e‘ u vili’Mir’uop{tenijeimaonikakvo oru`je, ve} su samo pru`ali podr{ku Milo{evi}u“, a okrivqeniRatkoZe~evi}tvrdidakriti~neve~erinijenidolaziouviluidajebiousedi{tuSPS-ana

NovomBeogradu.Kriti~neve~eri se ispred ograde tada rezidencijalne vile „Mir„ pojavila grupa naoru`anih mu{karaca s najlon ~arapamaifantomakaprekolica, za koje optu`ba tvrdi da su bili pripadniciMUP-asazadatkomda uhapse Milo{evi}a. Odbrana takvenavodeopovrgavasvojomtezom da„maskiraninisubilipolicajci ve}lovcinaucene,uglavnompripadnici’sur~insko-zemunskogklana’,kojisunameravalidakidnapuju Milo{evi}a zbog nagrade, pri ~emu su u poku{aju da presko~e ograduvilepucaliibacali{okbombenaportirnicu“. Osim BogoqubaBjeliceiRatka Ze~evi}a,optu`enisuiu~esnici „narodne stra`e“ Sini{a Vu~ini},Sa{aMati} iDejan\iki}. Prvobitnojeprocesombiloobuhva}eno jo{ dvadeset u~esnika „narodne stra`e“, kojima je bilo stavqeno na teret delo ometawa policajaca u obavqawu slu`bene radwe hap{ewa Milo{evi}a, za {tajeume|uvremenupostupakzastareo. Upu}eni tvrde da je sud vi{e puta zahtevao dokaze o statusu pripadnika MUP-a za qude koji su prilikom ~uvenog doga|aja na glavama nosili najlon ~arape i fantomke, ali da nikad nisu dostavqeni. J. J.

APELACIONISUDRAZMATRAPRESUDUGRUPI STANKA SUBOTI]A ZA„DUVANSKUAFERU“

O `albama dokrajanedeqe Ve}e petorice Apelacionog suda u Beogradu po~elo je ju~e razmatrawenepravosna`nepresude Specijalnog suda kojom je biznismenStankoSuboti} uodsustvuosu|enna{estgodinazatvorapooptu`biza„zloupotrebuslu`benogpolo`aja“usvojoj firmi’Mia-Ub’1995. i1996. godine uvezisprometomcigareta, dokjenazatvorskekazneurazli~itom trajawu osu|eno jo{ dvanaestoro okrivqnih, a dvoje su oslobo|eniodoptu`bi. Predsednikve}aisudijaizvestilac Dragan Savi} ju~e je detaqno  predstavio ~itav predmet: sadr`aj optu`bi, odbrane svakog okrivqenog, te  prvostepenupresudu,protivkojesu`albeizjavilibraniocitrinaestoro optu`enih koji su ogla{eni krivim, a `alilo se i  Tu`ila{tvonaosloba|aju}ideokaoiu vezi s pojedinim odlukama o kazni. Unastavkusednice, kojajezakazanauterminuod~etiridana, argumente svojih `albi }e iznetistrankeupostupku,po~evod

zamenikajavnoggu`iocakojizastupaoptu`nicu. Advokat  Radoslav Tadi}, branilacStankaSuboti}a,u`albi predla`e Apelacionom  sudu da „iliuva`iizneteargumenteodbraneipreina~iosu|uju}upresudu Suboti}u, ili otvoriglavni pretres iizdvojidokaze koji ne mogudabududokaz usmisluZKPa,i sampresudi,ilidaukineprvostepenu presudu i nalo`i ponovnosu|ewe“. Advokat  Tadi} je u izjavi  za medijepodsetioda15.aprila stupaju na snagu izmene Krivi~nog zakonikapokojimajekrivi~nodelo zloupotreba slu`benog polo`aja predvi|enosamozainkriminisaneradwenaslu`benojdr`avnojilijavnojfunkciji,dokjeza oblastpravnihsubjekatauprivrediuvedenonovodelozloupotreba polo`ajaovla{}enoglica. Stanko Suboti} `ivi u [vajcarskoj,aSrbijajezawimraspisalapoternicuutoku2007.godine,nakon{tojejespecijalnotu`ila{tvopokrenuloistragu. J.J.

JU^EOKO12.30^ASOVANANOVOSADSKOMNOVOMNASEQUVATRENIOBRA^UN DVEJUGRUPAMLADI]A,UKOMENIJEBILOPOVRE\ENIH

Mecileteliblizu {koleivrti}a U pucwavi, koja se dogodila ju~e oko 12.30 ispred zgrade u UliciKa}eDejanovi}32nanovosadskom Novom nasequ, nije bilopovre|enih,apolicijaintenzivno traga za vi{e osoba koje su u~estvovale u tom napadu. Kakosmonezvani~nosaznali, grupa od nekoliko mladi}a sa~ekala je kod pomenute zgrade drugugrupuiotvorilavatruiz pi{toqa.Upucwavijeispaqenopet-{estmetaka,najverovatnijeizdvapi{toqa,alinasre}u niko nije pogo|en. Tokom pucwave, upalio se alarm na automobilu koji je bio parkiran u neposrednoj blizini, nakon~egasuseakterirazbe`ali krozobli`wekvartove. Ublizinimestanakomsepucalo nalaze se Osnovna {kola „Prvavojvo|anskabrigada”,kao ivrti}. Stanovnici tog kraja su {okirani doga|ajem s obzirom na todasedesiousreddananavrlo prometnommestuinasvegastotinakmetaraodvrti}a. –Zaistajekatastrofa{tase de{avauna{emkraju.Narkomaniodkojihsenemo`epro}i,tu~e,pqa~ke,masovnoobijaweko-

laievo,sadapucwavausredbela dana kada je u blizini bilo qudiidece.Ovogaputanasre}u niko nije povre|en, ali ne smemnidapomislim{tasemoglodesitijernamsedecaigraju

kih grupa, ali nije iskqu~eno dajedopucwavedo{lozbognera{~i{}enihra~unavezanihza klasi~ankriminal. Pore~imajednogo~evica,pi{toqesuju~enaNovomnasequ

Vu~evi}: Nemo`emomirnogledatinasiqe Gradona~elnikNovogSadaMilo{Vu~evi} pozvaojepoliciju,Tu`ila{tvoisvedr`avneorganeda{toprereagujupovodom sve u~estalijih slu~ajeva nasiqa i kriminala na novosadskim ulicama. – U prethodnom periodu je drasti~no u~estala pojava masovnih tu~a, kra|a i pucwava na ulicama grada, {to najozbiqnije ugro`ava bezbednost Novosa|ana – istakao je gradona~elnik Milo{Vu~evi}.–Takvasituacijazahtevaanga`ovawesvihraspolo`ivihkapacitetapolicije,aliidrugihnadle`nihorgana jernemo`emomirnogledatikakonasiqeibahatostuzimajumahauNovomSadu.O~ekujemhitnureakcijupolicijenanajnovija de{avawa,iprivo|eweodgovornihlicupravde. tuublizini–ka`ejednaogor~enamajkaizovogkraja. Kakosmosaznali,policijska istragaizme|uostalogutvr|uje eventualnu povezanost pucwave smasovnimtu~amakojesusedogodile tokom vikenda u Novom Sadu u kojima su se sukobili pripadnicirazli~itihnavija~-

potegli golobradi mladi}i, od kojihsunekisigurnoimaloletni. – Prvo smo pomislili da su petarde, a onda smo videli wih nekolikokakobe`epremaobdani{tu i shvatili smo da se ne{to de{ava, pa je neko od kom{ijapozvaopoliciju–ka`eje-

danstanarzgradeispredkojese desilapucwava. Sli~napucwavadogodilaseu septembrupro{legodine,unasequ Liman, kada je u blizini Osnovne {kole „@arko Zrewanin”rawenjedanmladi}. LigasocijaldemokrataVojvodine(LSV)saop{tilaje,povodom ju~era{we pucwave u NovomSadudautomgradunemadovoqno policajaca, kao i da tri godinenijepostavqenna~elnik Policijskeuprave. Tastrankausaop{tewunavodidaje„podrugiputupolagodineNoviSaddo~ekaodasehuligani vatrenim oru`jem obra~unavajuubliziniosnovne{kole”.Navodiseidajeovogaputa re~oNovomnasequ,„krajugrada za koji LSV godinama tra`i vi{epolicijacaigdejepredve nedeqezajednove~eobijenona desetineautomobila”. LSV podse}a i da Novi Sad tri godine nema na~elnika policije ponoviv{i da „krajwe je vreme za decentralizaciju rada Ministarstva unutra{wih poslova Srbije i formirawe PolicijskeupravezaVojvodinu. N.Perkovi} Foto:S.[u{wevi}

„DNEVNIK” SAZNAJE PRAVOSNA@NAIPETAOPTU@NICAPROTIVGRUPEODBEGLOGPQEVQAKA

Uskorojo{jednosu|ewe Darku[ari}u Kako „Dnevnik“ saznaje, slu~aj odbeglogPqevqakaDarka[ari}a stigaojedojo{jednogsudskog epiloga,ponajnovijoj,petojoptu`nici Tu`ila{tva za organizovani kriminal, kojom mu je stavqeno na teret „organizovawe krijum~arewa kokaina iz Ju`ne AmerikeuEvropu“. Na pravnu snagu je stupila optu`nica, podignuta pre ~etiri meseca, protiv odbeglih Darka [ari}a i Gorana Sokovi}a, te pritvorenog @eqka Vujanovi}a, kojomihuvezisdoga|ajimauJu`noj Americi iz druge polovine 2008. do aprila 2009. optu`ba teretikao„organizatorekrijum~arewaoko1,8tone kokaina“,doksu jo{ desetorica osumwi~ena za ume{anost,ame|uwimaibiznismenRodoqubRadulovi},kaovlasnikbrodakojisepomiweujednoj fazi. AdvokatSeadSpahovi},branilacokrivqenog@eqkaVujanovi}a,ka`eza„Dnevnik“dajo{nije odr`ano pripremno ro~i{te po najnovijoj optu`nici. Po wegovim re~ima,postojimogu}nostda inovaoptu`nicaeventualnobude pripojena osnovnom predmetu kojimsudosadobjediwene~etiriranijepodignute,atoje„stvarodlukesuda“. U izve{taju, koji je objavio Centarzaistra`iva~konovinarstvo NUNS-a, navodi se da je Tu`ila{tvo za organizovni kriminalnovuoptu`nicuprotivodbe-

glogDarka[ari}aijo{dvadeset osumwi~enih podiglo u oktobru 2012.godine.Uzizve{tajCINS-a prilo`enajeoptu`nicaod26.oktobra 2012, kojom su obuhva}eni okrivqeni: svedok-saradnik Dra{ko Vukovi}, Dragan Labudovi}, Nenad Novakovi}, Boris Laban, RodoqubRadulovi},Petar Obradovi}a, Marko Ra~i}, Vladimir Ra~i},Mihajlo\okovi} iNeboj{aSretenovi}. UdokumentuTu{ila{tvaiznete su sumwe da su „optu`eni [a-

Sretenovi}a i Marka Ra~i}a da otputuju u Argentinu i novcem u iznosu ne mawem od 12 miliona evra,kojisuimslaliprekoAnastasija Martin~i}a i vi{e NN pripadnika, kupuju, skladi{te i otpremajuzaEvropukokain,paje u tom ciqu kupqena ku}a u La PlatiiiznajmqenstanuBuenos Ajresu“. Navodi se da su okrivqeni u Argentini„uvi{enavratakupovalikokainodorganizovnihkriminalnihgrupaKolumbijaca,Pe-

DrogazaplewenauArgentini

ri},Sokovi},Vujanovi}kaoisadapokojniDraganDudi},organizovalisvedoka-saradnikaDra{ka Vukovi}a, te okrivqene Dragana Labudovi}a, Nenada Novakovi}a, Borisa Labana, Petra Obradovi}a, Mihajla \okovi}a, Neboj{u

ruanaca, Bolivijaca i drugih“. U optu`nici se iznose sumwe da su „[ari}, Sokovi} i Dudi} svoje naloge pomenutim okrivqenima, kojisuotputovaliuArentinukao ivi{eNNpripadnikaslovena~keihrvatskenacionalnosti,pre-

nosiliprekookrivqenogVujanovi}akojijeiz Srbijenajavqivao Dra{kuVukovi}udolazakiodlazakpripadnika“. Ponavodimaoptu`nice,po~etkomaprila2009.uvodeAgrgentine doplovili su brodovi „Verti“ i„Golden“,uvlasni{tvuRadulovi}a, koji je imao legalno ugovoren prevoz soje iz Argentine ka [paniji. Optu`ba iznosi sumwe daje„prevozsojebiougovorenkao kamufla`a, po nalogu [ari}a i Dudi}a“.OpisujesedasuVukovi} iostaliokrivqeni,kojisuodranije bili u Argentini, uspeli iz drugogpoku{ajadaprebacegumenim~amcemdobroda„Verti“„nepromo~iveran~evesukupno1.795 kilogramakokaina,isakrijuukomorama koje slu`e za skladi{tewe nafte i vode“. Prvi poku{aj, po navodima optu`be, nije uspeo jerjegumenom~amcunapu~iniotkazao motor pa su morali drugim ~amcemdaga{lepajudoobale. U optu`nici pi{e da je „brod ’Verti’otploviodolukeSanLorencio, gde je utovarena soja kao kamufla`aprevozapajebrodisplovio iz luke i preko Atlantskog okeana do{ao nadomak [panijeiGibraltara,gdejenaotvorenom moru kokain preuzet od drugih pripadnika grupe, tako {tojepretovarennaribarski~amac,transportovanuEvropuidaqe po nalozima organizatora prodat“. J. J.


14

SPORT

utorak5.februar2013.

dnevnik

DEJVIS KUP – ^ETVRTFINALE

ATP LISTA

Novakpove}ao prednost PrvireketsvetaNovak\okovi} i daqe sigurno dr`i ~elo ATP liste i pove}ao je svoju prednost u odnosu na [vajcarca RoxeraFederera.\okovi}naprvommestuima12.960,Federerima 10.265, dok Britanac Endi Mari dr`itre}upozicijusa8.480bodova.JankoTipsarevi}jeidaqedeveti na listi, dok je Troicki ostao30pozicijaizawega.Du{an Lajovi}jenapredovaozajednupoziciju i sada je 166, a Boris Pa{anski je sedam pozicija daqe, posleistogskoka. Me|u prvom desetoricom nije bilopromena,panajboqutrojicu slederedomDavidFerer,Rafael Nadal,Toma{Berdih,HuanMartindelPotro,@o-VilfredConga,Tipsarevi}iRi{arGaske. VTA LISTA

Jelena ostala26. JelenaJankovi}ostalajena26. mestuVTAliste,doksuAnaIvanovi},BojanaJovanovskiiVesna Dolonc zabele`ile pad u odnosu naplasmanodpro{lenedeqe. TOP 10:1. (1) Viktorija Azarenka (Belorusija) 10.325, 2. (2) Serena Vilijams (SAD) 9.970, 3. (3) Marija [arapova (Rusija) 9.545, 4. (4) Agwe{ka Radvanska (Poqska)7.750,5.(5)NaLi(Kina) 6.255,6.(6)An|elikaKerber(Nema~ka) 5.695, 7. (7) Sara Erani (Italija) 4.795, 8. (8) Petra Kvitova(^e{ka)4.285,9.(9)Samanta Stosur(Australija)4.230,10.(10) Marion Bartoli (Francuska) 3.740...14. (13) Ana Ivanovi} (Srbija) 2.841 , 26. (26) Jelena Jankovi}(Srbija)1.631,39.(38)Bojana Jovanovski (Srbija) 1.370 92. (89) VesnaDolonc(Srbija)722.

OrlovileteuAmeriku Me~ ~etvrtfinala Dejvis kupa izme|u Sjediwenih Dr`ava i Srbije bi}e odr`an u graduBojsi,udr`aviAjdaho,od 5.do7.aprila.Na{timjeuprvom kolu lako do{ao do pobede nadBelgijomsa3:2,doksuAmerikanci istim rezultatom slavili protiv Brazila. Najboqeg tenisera sveta Novaka \okovi}aiostale~lanovesrpskogtima }e u aprilu ugostiti „Tako Bel arena“, koja ima kapacitet od 11.700 mesta i nalazi se u okviruUniverzitetaBojsi. Srbija i Sjediwene Dr`ave susedosadajednomsreliuDejvis kupu, \okovi}, Troicki, Tipsarevi}iZimowi}slavili su u Beogradskoj areni u martu 2010.godine-3:2. Selektor SAD Xim Kurijer rekaojedasusviutimu`eleli daigrajuba{protivSrbijeu~etvrtfinaluelitnogtakmi~ewa. -@elelismodaigramosaSrbijom.Onisusadajedanodnajja~ihtimovauDejviskupu.Sigurnojedajeprednamate`akzadatak, ali smo spremni - rekao je Kurijer. Amerikancisudosadaosvojili rekordne 32 titule u Dejvis kupu,alisudoposledwedo{li pre 17 godina. S druge strane, Srbija je svoju jedinu titulu osvojila pre tri godine, pobedomnadFrancuskomuBeogradu. Greg Paton, trener teniskog klubauBojsiju,istakaojeda}e gostovaweSrbije,koju}epredvoditi prvi reket sveta Novak \okovi},bitinajve}idoga|aju tomgradu. -[toseti~etenisa,to}ebitinajve}idoga|ajikadauBojsiju i dr`avi Ajdaho. Svi su odu{evqeni-rekaojePaton. ViktorTroickiizjaviojeda }e najja~i adut Srbije protiv selekcije SAD u Bojsiju biti zajedni{tvo.

DejviskupreprezentacijaSrbijeuBelgiji

-Uprincipunamjesvejedno gde igramo. Koliko god da je mestoukojeputujemozaba~eno idaleko,namajenajva`nijeda smonaokupu,jertadamo`emo da dobijemo bilo koga - rekao jeTroickikojijeupobedinad Belgijom u me~u prvog kola Svetske grupe u [arlroi Srbijidoneodvaboda. - ^uo sam za Bojsi po ameri~komfudbalu,kaoipotome {to tam o uzg aj aj u najb oq i krompir-rekaojeTroicki. -O~ekivalosedaAmerikanci pobede, a prijatno su iznenadili Brazilci koji su pru-

`ili veliki otpor i mo`da imali {anse da u potpunosti preokrenu me~. Mesto je nepoznato, ali nebitno je gde }emo igrati.Do}i}emotamonavreme, ima}emo dovoqno za adaptaciju, a na nama je da budemo spremni i da ostanemo zdravi do tada - rekao je reprezentativacSrbijeNenadZimowi}. Zimowi}jeistakaodasuteniseriizobeselekcijenapredovali,dao~ekujete`akme~i dasenadada}eSrbijaigrati unajja~emsastavu. - Svi u ameri~kom i na{em timu su napredovali. Novak je

prvi,aJankodevetinaATPlisti.Viktorjeujednommomentu bio 12. ali on i ja smo pali na ranglistiuodnosuname~uBeogradu2010.godine-dodaojeZimowi}. - Xon Izner je tako|e napredovao,Kverisevratioposlepovredeiverujemda}eostatime|uprvih20nasvetu.Fi{jebio povre|en i mo`da se prikqu~i ekipi,atusuibra}aBrajan,prvi dubl sveta. Bi}e te`ak me~, vide}emoko}eiukakvojformi igrati.Nadamseda}emosvibitizdraviida}emounajjacemsastavuu~estvovati-dodaojeon.

Mladi teniser Filip Krajinovi} rekao je da mu prisustvo u reprezentaciji mnogo zna~i i da se nada da }e u naredn im god in am a igrat i za nacionalni tim u Dejvis kupu. - Ovo je bilo sjajno iskustvozamene.Treniraosamsedam dana sa najboqim svetskimigra~ima,velikaje~ast treniratisaNovakom,Zimowi} em i Vikt or om. Ovo je drugiputdasamureprezentaciji i nadam se da }u jednog dana igrati za svoju zemqu rekaojeKrajinovi}.

47. SUPERBOUL U WU ORLEANSU

Baltimorudruga titula BaltimorRejvensipobednicisu47.Superbou- la u Wu Orleansu. Oni su u borbi za trofej pobedili San Fransisko 49erse 34:31.Utakmicu je obele`io nestanak struje u tre}oj ~etvrtini, samo {to se zavr{io spektakl Bijonse na poluvremenu.Pauza je preokrenula me~ - u trenutku prekida Rejvensi su vodili 28:6, alijeSanFransiskonakrajuimao dvanapadazapobedu.Ipak,~vrsta odbranaipametnastrategijaXona Haarboa donele su mu pobedu protiv brata Xima i wegovih Najnersa, a Rejvensima drugi Superbouluistoriji. DotrenutkaprekidaRejvensisu totalno dominirali utakmicom i bili na dobrom putu da posle ne{tovi{eoddecenijeosvojetitulu.Satriba~enata~daunatokom prvog poluvremena Xo Flako je

98 sekundi kasnije uslediti nova 20-minutna pauza zbog nestanka struje. U tom kratkom periodu Rejvensi su pove}ali predsnost poslesjajnogpantriterna,pasuna 28:6mnogimislilidajeme~gotov. Prekid}epromenitisve. O~iglednojevi{eprijaoekipi u crvenim dresovima, koja je vrlo brzo zabele`ila dva ta~dauna i vratila me~ u kategoriju neizvesnih sa 28:20, pet minuta pred kraj tre}e ~etvrtine. Posle razmene fild golova dramu je poja~ao Kolin Kepernik, koji je potpuno preuzeo kontrolu nad me~om. MladibekNajnersajeutr~aouend zonu sa 15 jardi (rekord Superboula za kvoterbekove), posle~egasuNajnersismawilina 31:29,naulaskuuposledwih10minuta(poku{ajza2imnijeuspeo). Udramati~nomslede}emnapadu kqu~no hvatawe imao je Enkuan

~vrsto vodio utakmicu, a San Fransisko nije pri{ao bli`e od dva fild gola, za 21:6 na poluvremenu.PoluvremejenaSuperboulu uvekdu`e,zbogspektaklanapauzi, alinikonijeo~ekivaoda}esamo

Boldin-onjeute{kojsituacijiza Rejvense, na tre}em daunu, uhvatio te{ki pas i doveo svoju ekipu do daqine odakle su fild golom stigli do pet poena prednosti. Najnersi su nastavili da napadaju

odli~no,stigliunutardesetjardi, aliiz~etiripoku{ajanisuuspeli danapraveta~daun.Tadajenascenu stupioXonHarbo,kojijena~etvrtom poku{aju, na samo 12 sekundi predkraj,umestoispucavawaizend zone tra`io od svog tima da napravi sejfti. Ve}i deo vremena je u tome protekao, pa je Najnersima ostao samo jedan poku{ajdavratepant,u~emunisu uspeli. San Fransisko nikada ranije nijeizgubioSuperboul,petputaje pobediou najve}em me~u sezone. Baltimor je osvojio oba Superboula u kojima je igrao.Rej Luis se prstenom oprostio od 17godi{wekarijereuRejvensima,Xo Flako je MVP (22/33, 287 jardi, 3 ta~dauna,nijednaprese~enalopta). Flakouplejofuima11ta~daunai nijednuprese~enu,{tonijeuspelo nikome od Xoa Montane 1989. Montana je te godine u zavr{ni drajv za pobedu krenuo sa 8 jardi, Kepernik je bio vrlo blizu da za SF u~ini istu stvar samo desetak jardibli`iendzoni. Superdoum u Wu Orleansu, koji jedoma}inme~a,poznatjekaocentralnomestoborbeprotivposledicauraganaKatrina,kojijesredinom pro{le decenije uni{tio velikideoBigIzija.


SPORT

dnevnik

utorak5.februar2013.

15

DISCIPLINCI FSS PODSE]AJU DU@NIKE DA SE BLI@I KRAJ PRELAZNOG ROKA

Ve~itiidaqe ublokadi

Disciplinska komisija FSS ponovo je razmatrala situaciju vezanu za kona~ne odluke Arbitra`nih komisija i drugih nadle`nih organa koje se odnose na izmirewe finansijskih obaveza na relaciji klub-klub, klub-igra~, klub-trener, klub-slu`bena lica, kao i odluka Disciplinske komisije o izre~enim nov~anim kaznama. Prelazni rok se zavr{ava 8.februara. Konstatovano je da su izmirili svoje obaveze, odnosno da je ukinuta mera zabrane registracije novih igra~a Javoru i OFK Beogradu iz Superlige, odnosno Timoku,Be`aniji,Jedinstvu putevi,Metalacu,Mladosti i Banatu iz Prve lige. Disciplinska komisija podse}a da odre|eni broj klubova Superlige i Prve lige jo{ uvek nije u potpunosti izmirio sve obaveze prema poveriocima koji su pokrenuli odre|ene postupke prema du`nicima, {to za posledicu ima izricawe mere zabrane registracije novih igra~a. Partizan nije regulisao dug prema Radni~kom (Kragujevac) i treneru Stanojevi}u, Crvena zve-

zda je du`na Javoru, Borac duguje trenerima \urovi}u i Marovi}u igra~ima Bini}u, Milovanovi}u, Slavku i MarkuPerovi}u, Jeremi}u, Reqi}u, Nikoli}u i Danijelu Mihajlovi}u. Jagodina, Rad, Sloboda Point, Novi Pazar, BSK i Smederevo ne mogu da registruju nove igra~e, a u Prvoj ligi pod svojvrsnom suspenzijom su Napredak, In|ija i Novi Sad. Disciplinska komisija saop{tava da odre|eni broj klubova sa prethodnog spiska ne}e mo}i da registruju ve} po medijima predstvaqena poja~awa sve dok u potpunosti ne izmire svoje obaveze. Disciplinska komisija apeluje da klubovi u {to kra}em roku ili izmire svoje finansijske obaveze ili da ukoliko postoji mogu}nost sklope sporazume vezane za na~in izmirewa svojih obaveza. Mera zabrane registracije novih igra~a }e biti ukunuta odmah po dostavqawu dokaza o izmirewu dugovawa, odnosno dostavqawa sporazuma sa poveriocima biv{im igra~ima, trenerima i klubovima. Z. R.

ISTRAGA EVROPOLA

Name{tenoi uLigi{ampiona Dva me~a Lige {ampiona nalaze se na spisku 380 name{tenih utakmica {irom Evrope, objavio je Evropol na konferenciji za medije u Hagu. Evropska policija nije objavila koji su to me~evi, ali je BBC objavio da je jedan me~ elitnog takmi~ewa odigran u Engleskoj u posledwe tri-~etiri godine. Evropol je, tako|e, objavio da je otkrio organizovanu krimilanu grupu koja je sme{tena u Aziji, koja je vodila celu operaciju. Prema najnovijim informacijama, oko 425 sudija, zvani~nika klubova, igra~a i kriminalaca je bilo ume{ano u celu organizaciju. Istraga oko name{tawa me~eva je trajala oko 18 meseci, a pored dva me~a Lige {ampiona, na spisku su i nekoliko utakmica kvalifikacija za Svetsko prvenstvo i Evropsko prvenstvo, kao i nekoliko susreta u najja~im

evropskim ligama. ^elnici istrage rekli su da su iznena|eni koliko je mre`a name{tawa bila ra{irena po celom svetu i da se pla{e da je ovo bio samo vrh ledenog brega. Veruje se da su qudi koji su vodili celu organizaciju ostvarili profit od osam miliona evra, a da su ostalim ume{anima isplatili oko dva miliona evra. Najvi{a pojedina~na isplata bila je 140.000 evra. Prema istrazi Evropola, name{tawe me~eva je organizovano u 15 zemaqa, a do sada je 50 qudi uhap{eno zbog toga. - Jasno je da je ovo najve}a istraga name{tawa me~eva u Evropi. Ona je dala rezultate koji predstavqaju veliki problem za integritet fudbala u Evropi, po{to smo otkrili visoko organizovanu kriminalnu mre`u - rekao je Rob Vejnrajt, direktor Evropola.

Nantka`wen Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) zabranila je francuskom drugoliga{u Nantu da anga`uje nove igra~e na period od godinu dana zbog kr{ewa pravila transfera. FIFA je precizirala da je Nant prekr{io pravilnik o transferima po{to je podstrekivao Ismaela Banguru da prekr{i ugovor sa Al Nasrijem iz Dubaija u januaru 2012. FIFA je suspendovala Banguru na ~etiri meseca. Nant i Bangura, koji }e zajedni~ki morati da plate obe{te}ewe Al Nasriju u iznosu od 4,5 miliona evra, imaju pravo `albe. ZIMSKA OLIMPIJADA U SO^IJU

Najskupqeuistoriji Zimske olimpijske igre u So~iju 2014. bi}e najskupqe u istoriji, sa tro{kovima koji prema{uju 50 milijardi dolara, prenela je Ansa. Kako se navodi, ta cifra prema{uje ~ak i cenu ko{tawa Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine, koje su do sada dr`ale rekord sa 40 milijardi dolara. Igre u So~iju na programu su od 7. do 23. februara.

FudbaleriVojvodineposletr~awau{liumore

PRIPREME VOJVODINE U TURSKOJ

Tr~awe,relaksacija,kupawe... (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) ANTALIJA: Posle pobede od 4:0 u prvom testu na pripremama u Turskoj nad ekipom Krila sovjetov, fudbaleri Vojvodine ju~e prepodne imali su treninge oporavka. Ka`emo treninge, jer su bili podeqeni na dve grupe. Prva je odradila ve`be na travnatom terenu i radom je rukovodio trener Neboj{a Vigwevi}, dok je druga grupa, u kojoj su bili igra~i koji su poneli teret me~a s Rusima, ve`bala na pla`i hotela „Rojal vings“, pod rukovodstvom kondicionog stru~waka Sr|ana Zirojevi}a. Fudbaleri koji su ostali u okolini hotela, a me|u wima su bili Vuli}evi}, Pavlovi}, @akula, Radoja, Petri}, A|uru, \uri}, Abubakar, Katai, Alivodi} i Deleti}, najpre su istr~ali prili~no dugu deonicu po pesku, a onda su u povratku u{li u more kako bi im voda opustila mi{i}e na nogama. Me|utim, nekima od wih to kao da nije bilo dovoqno, pre svih Miro-

slavu Vuli}evi}u, pa su se odva`ili i isplivali desetak metara u Sredozemnom moru. Atmosfera je bila izuzetno dobra, osmesi i dobacivawa odjekivali su pla`om, a ~uo se, kada su pozirali za fotografiju, i slogan „Kup je na{!“

- Radili smo na tehnici i taktici, a onda i igrali za svoju du{u. Trening je bio dobar, taman za relaksaciju posle utakmice s Rusima. I ju~e se dosta razgovaralo na temu prve provere forme, po{to je Vojvodina u Beleku, posebno u pr-

Nasti}iPoletanovi}uIzraelu Dvojica mladih reprezentativaca Srbije iz redova Vojvodine, Marko Poletanovi} i Bojan Nasti}, ju~e su otputovali u Izrael. Oni igraju sutra prijateqsku utakmicu u Netawi sa selekcijom Izraela, pa su dobili tri slobodna dana. Povratak u Antaliju reprezentativnog dvojca o~ekuje se 7. februara. - Hladna voda izuzetno je prijala mi{i}ima i nema boqeg na~ina za wihovo opu{tawe od ovog koji smo upravo imali u moru – objasnio je Vladan Pavlovi}. Za to vreme, drugi deo ekipe radio je s loptom na terenima na kojima svakodnevno crveno-beli ve`baju, a {ta se tamo de{avalo preneo nam je Vuk Mito{evi}:

vih 45 minuta, prikazala iznena|uju}e dobru igru i zavidnu efikasnost. Za samo 23 minuta Novosa|ani su ~etiri puta matirali golmana Veremenka {to mo`e samo da hrabri pred nastavak rada. Jedino {to je izazivalo zabrinutost bila je povreda iskusnog {topera \or|a Joki}a, koji je po~etkom drugog poluvremena napustio igru. Sre-

}om, kako nam je rekao Neboj{a Vigwevi}, nije re~ o te`oj ozledi, pa }e Joki} danas da trenira sa saigra~ima. Plenila je posebno igra sredweg reda crveno-belih, po{to su A|uru, Radoja i Poletanovi} dr`ali sve konce igre i bili pravi dirigenti. Abubakar Oumaru je poslovi~no bio najve}a opasnost po gol rivala, a vrlo dobru partiju krunisao je s dva lepa pogotka. Imponovala je i partija visokog Igora \uri}a koji je dobio sve vazdu{ne i ostale duele s Rusima, pa }e biti veoma zanimqivo videti kome }e u prvenstvu prednost dati trener Vigwevi}, po{to Trajkovi}, \uri} i Joki} igraju na zaista visokom nivou. U nastavku duela sa Krila sovjetov odli~ni su bili Deleti} i Kosovi}, kao i mladi Petri}. - Nekoliko mojih prvih intervencija nije bilo na nivou, ali kasnije, kada sam se opustio, sve je do{lo na svoje mesto – rekao je Petri}. A. Predojevi}

NEMAWA RADOJA IZRASTA U NOSIOCA VOJVODININE IGRE

Borimsezamestoutimu (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) ANTALIJA: Nemawa Radoja, mladi} ro|en u februaru 1993. godine, dete je Vojvodine u kojoj je igrao u svim mla|im kategorijama. Kada je do{ao na prag punoletstva, kako to ve} obi~no biva, oti{ao je na pozajmice u ^SK, potom u Cement, gde je sticao neophodno iskustvo. Iako je i pro{le zime bio s crveno-belima na pripremama u Antaliji, nije ostao u klubu i tek od letos na{ao se u konkurenciji za prvi tim. I ne samo to, Radoja je za samo {est meseci postao igra~ o kojem se pri~a, sve vi{e se name}u}i kao jedan od stubova Vo{ine igre. - Puno toga izde{avalo mi se od letos do sada – ka`e ovaj skromni mladi} koji i u Antaliji radi sjajno i veoma motivisano. – Postao sam skoro standardan prvotimac, ali mislim da jo{ uvek moram da se borim za mesto u ekipi. Neboj{a Vigwevi} mi je pru`io priliku i `elim da mu uzvratim time {to }u {ansu u potpunosti da iskoristim. Iskreno, kada sam se vra}ao u Vojvodinu, verovao sam da mogu da igram za prvi tim i nisam ose}ao nikakav strah. Pozajmice na kojima sam bio puno su mi zna~ile, stekao sam neophodno iskustvo i samopouzdawe. Radoja igra~ sredine terena, ima veoma ~esto loptu u nogama i sjajan ose}aj za igru. Pokazivao je to jesenas, a posebno je bila impresivna wegova partija u duelu s Radom na Bawici. - Sla`em se, to mi je bila jedna od najboqih rola u utakmicama koje sam do sada odigrao. Rekao sam da nemam tremu, da sam u igri opu{ten i verujem da se to prime}uje i s tribina. U Antaliji radimo u visokom ritmu i moj ciq, a ube|en sam da je i svih ostalih igra~a, je da ve} od

starta prole}a zaigram najboqe {to mogu. Odgovara mi ~iwenica da Vojvodina ima mladu ekipu, dosta je tu momaka mojeg godi{ta ili godinu dana mla|ih, tako da se dobro poznajemo i dopuwujemo. U duelu s Krila sovjetov, posebno u prvom poluvremenu, Vojvodina je prikazala odli~nu i efikasnu igru. - Dobro smo se kretali po terenu i lako smo ulazili u prilike za gol. To nam je jesenas nedostajalo, a sada smo na dobrom putu da poboq{amo efikasnost. Stigao je napada~ Enver Alivodi}, za kojeg mislim da bi mogao da bude veliko poja~awe.Tu su i Abubakar, Katai, [u{war... Ma, samo da se mi dobro pripremimo onda }e na prole}e uslediti kvalitetne partije. Klub i navija~i mnogo o~ekuju od Kupa Srbije? - Nama jeste ciq da probamo da osvojimo Kup i nema tu nikakvih NemawaRadojanautakmicisaekipomKrilasovjetov tajni. Pred nama je velika {ansa i verujem da }emo odgovoriti izazovu i odigra- Treniramo naporno, ali smo svesni da sve to ti najboqe kada to bude i najva`nije. Prilika moramo da istrpimo. Kondicioni trener Sr|an da u|emo u istoriju ne ukazuje se svaki dan i zaZirojevi} je odli~an stru~wak. Verujem da je to sam ube|en da }e svako od nas ulo`iti maksipred nama lepo prole}e i da }emo igrama i remum kako je ne bismo ispustili. zultatima ispuniti i svoja i o~ekivawa na{ih Kako biste ocenili dosada{wi rad tokom navija~a – istakao je Nemawa Radoja. priprema? A. Predojevi}

ZVEZDU U ANTALIJI O^EKUJE SERIJA KONTROLNIH ME^EVA

Otvorenkonkurszastartere

FudbaleriCrvenezvezdevratiliseuAntaliju

Fudbaleri Crvene zvezde nakon kra}eg boravka u Beogradu vratili su se u Antaliju gde }e obaviti zavr{nu fazu priprema za nastavak prvenstvene trke. Fizi~ka sprema podignuta je na vi{i nivo u odnosu na jesewi deo sezone, sada sledi formiranwe startne postave i uigravawe kroz seriju kontrolnih utakmica. Bogat program me~eva bi}e otvoren 8.februara a rival je austrijski Rid. Slede zatim dueli sa Lokomotivom (Tbilisi), Slovanom (Bratislava), [anom iz Lihten{tajna, Esbjergom, Randersom., Petrolulom, Red Bul Salcburgom (amateri) i kona~no 20. februara [ahtjorom. - Planirali smo da svi dobiju jednaku minuta`u za dokazivawe, {to zna~i

da }e svaki igra~ biti akter na po 4 duela. Potom podvla~imo crtu i na generalnoj probi protiv sna`nog [ahtjora {ansu bi pru`io timu koji se iskristalisao i koji bi zaigrao na premijeri protiv Javora - konstatovao je trener Jankovi}. Crveno-beli pogon je nekompletan zbog obaveza nekoliko fudbalera prema reprezenatciji. Nedostaje i poja~awe iz Hondurasa Luis Garido. - Ima}u na raspolagawu sve igra~e na vreme, pred po~etak prijateqskih duela, uz nadu da ne}e biti povre|enih. Verujem da }e se Garido brzo uklopiti u na{ sistem, kao i povratnik Petkovi}, koga vidim na poziciji levog {topera. Istina, zbog suspenzije Mladnovi}a on bi protiv Javora za-

uzeo wegovo mesto na boku - planira Jankovi}. Iskusni Nikola Miki} apostrofira jedinstvo koje vlada u ekipi, bez obzira na niz problema koji potresaju klub. - Iza nas je najte`i deo priprema koji je pokazao zajedni{tvo tima. Bili su ekstremno veliki napori, ali i sam trener Jankovi} ka`e da je iznena|en, jer je grupa izdr`ala sve, bez ikakvih odustajawa. Sledi nam lep{i deo priprema, kada }emo kroz utakmice tempirati formu, boriti se za mesto u prvoj postavi i spremno do~ekati bitke za bodove - naglasio je Miki}. Dakle, konkurs za mesta startera u prole}nom delu sezone je otvoren. Z. Rangelov


16

SPORT

utorak5.februar2013.

INTERVJU

dnevnik

BRANISALAV MITROVI], GOLMAN VATERPOLO REPREZENTACIJE SRBIJE

Sazreozasve izazove Golman Branislav Mitrovi} jeponikaoupoznatojvetrapolo {koliVojvodine,izkojesuiza{li i Slobodan Soro i Gojko Pijetlovi}, kao i talentovani mladi}i Vojislav Mitrovi}, Milan Vitorovi} i Lazar Dobo`anov. Golmanski zanat dobro je izu~io u rodnom Novom Sadu,aondaseotisnuouPartizan iz kojeg je pre tri godine oti{ao u Ma|arsku. Prvu sezonuodigraojeuFerencvaro{u,a onda je pre{ao u Debrecin, gde jeve}drugusezonu.Utre}emkolu B grupe Svetske lige sa Nema~kom, koja je odigrana pred prepunim tribinama novosadskogSpensa,BranislavMitrovi} je branio u prve dve ~etvrtine istakva{i se bravurama, dokjedrugedve~etvrtinenagolustajaowegovsugra|aninGojko Pijetlovi}. Oba golmana aplauzimajeispratiloprepuno gledali{te.O~iglednodasusarelizasveizazovekojenosireprezentativnistatus. -UtakmicasaNemcimazanas jebilava`nadaobezbedimomesto na finalnom turniru. To smopobedomiuradiliitomno-

goubedqivijenego{tosmoo~ekivali.Zaslu`ilismoovajubedqivi trijumf zalagawem i pristupom.Ostajenamjo{duel sa [panijom, a sada mo`emo rastere}enodagaodigramo.Naravno,kaoiusvakojutakmicii u ovoj }emo i}i na pobedu - rekaojeMitrovi}.  Kao selektor debitovao jeDejanSavi}. - Da, imamo novog selektora, no mi sa wim ve} dugo poznajemo,takodazane}ebitinovina u radu, samo }emo nastaviti istimre`imom.  SlobodanSorovi{enijenagolureprezentacije,selektor Savi} je odlu~io da GojkuPijetlovi}uitebipru`i{ansu. -Dugosmoureprezentacijii Gojkoijaimislimdajesadai pogodinamaikvalitetudo{lo na{evreme.Nalazimosenapo~etkunovogolimpijskogciklusa, ciq jeste podmla|ivawe reprezentacije,{to}ei}ivremenom.  Savi} je istakao da je Svetska liga veoma va`no takmi~ewe kao biste se {to

boqe uigrali za planetarnu smotruuBarseloni. - Mi u svaku utakmicu i na svako takmi~ewe idemo sa pobedni~kim ambicijama. Tako je i sa Svetskom ligom, a termin odr`avawa finalog turnira namodgovarakakobismose{to boqe pripremili za Svetsko prvenstvo.  Nedavno si dobio i ma|arski paso{, tako da u Debrecinuvi{enisistranac. -Ma|arisuomogu}ilidr`avqanima Srbije i Rumunije da ukoiko imaju ma|arske korene mogu da apliciraju i za wihov paso{.Tosamuradiodanebihu timu bio stranac, jer onda jo{ trojicastranacamogudaigraju. Naravno, svako vi{e voli da igrausvojojzemqi,alizbogte{ke finansijske situacije u srpskim klubovima ja sam ve} trigodineuMa|arskoj.  IuMa|arskojsusepojavilifinansijskiproblemi, pajeposleneizmirenihobaveza nekoliko kqu~nih igra~aodlu~ilodaode. -Debrecinjeformiraoozbiqan tim s velikim ambicijama

predovusezonu.Ali,ondasupo~eli problemi, uprava je shvatiladanemo`edaispunidugovawa,pajeodlu~iladasenekim igra~imazahvalinasaradwi.U nastavkusezone}emobitioslabqeni.Moramdaka`emdanije idealno, ali nam je boqe nego {tojeusrpskimklubovima.  KakvesuambicijeDebrecina?

1.C.zvezda 15 14 1 2.\erdap 15 11 4 3.Radni~ki 15 9 6 4.Ribnica 15 8 7 5.M.radnik 15 8 7 6.Vojvodina 15 6 9 7.Partizan 15 6 9 8.Spartak(S) 15 7 8 9.Spartak(Q) 15 5 10 10.@elezni~ar 15 1 14

0:3 3:0 3:1 2:3 1:3 44:16 39:21 37:25 33:27 29:28 30:34 23:31 26:33 23:35 9:43

te{kourevan{ukojiseigrasutra na na{em bazenu. Bio bih sre}ansabilokakvompobedom. [to se ti~e ma|arskog prvenstva,tu}emoznatnote`eostvaritiplan.Naime,po{to}emou nastavkusezonenastupatioslabqeni realno bi bilo peto mesto na kraju takmi~ewa - istakaojeMitrovi}. Gordana Malenovi}

OSTALA JO[ TRI KOLA MU[KE SUPERLIGE

Superliga (m) Vojvodina-C.zvezda \erdap-Spartak(Q) Ribnica-Spartak(S) Radni~ki(K)-Partizan @elezni~ar-M.radnik

-Napo~etkusezonesmozacrtalidanatritakmi~ewau|emo me|u~etiriekipe.UKupuMa|arske smo to uspeli da ostvarimo, u{li smo u polufinale. IuLENKupusmodo{lidopolufinala,gdeigramodvome~sa Radni~kimizKragujevca.Uprvojutakmicismougostimaizgubili sa 9:6, oni su ja~i tim od nas, tako da }e nam biti veoma

40 33 30 24 22 21 18 17 16 4

Superliga (`)

Sledirasplet zaplej-of Jo{trikolaostalasudokraja liga{kogdelamu{keodbojka{ke SuperligeSrbijeisigurnojeda poklonikeovogsportao~ekujuizuzetnokvalitetniineizvesnisusreti. U vrhu se mawe-vi{e sve zna,ali}eborbazaplasmanod4. do8.mestabitineizvesnadoposledwegkola.

prvenstvaidejojnaruku.Mo`dai najve}i izazov Novosa|anima bi}egostovaweupredstoje}emkolu Spartaku,aSuboti~anisuslavili u prvom delu prvenstva i sada im je svaki bod zlata vredan. Zatim }e crveno-beli na noge \erdapu,auposledwemkoludo~ekuju @elezni~arkojijeuminulomko-

Vizura-Jedinstvo(U) 3:0 @elezni~ar-Varadin 3:1 Kolubara-C.zvezda 2:3 TENT-NISSpartak 0:3 Dinamo(P)-Jedinstvo(SP)3:1 1.C.zvezda 15 14 1 44:12 40 2.Spartak 15 12 3 41:14 37 3.Vizura 15 12 3 38:19 33 4.Jedins.(U) 15 7 8 27:29 21 5.@elezni~ar 15 6 9 30:34 21 6.TENT 15 7 8 25:29 20 7.Dinamo 15 6 9 25:36 17 8.Kolubara 15 4 11 21:35 15 9.Jedins.(SP) 15 4 11 21:36 13 10.Varadin 15 3 12 13:41 8

Odbojka{iceVojvodineponovonajboqeupokrajini

JUNIORKE VOJVODINE TRE]I PUT UZASTOPNO NAJBOQE U POKRAJINI

Aklubpredga{ewem! Tre}i put uzastopno odbojka{ice novosadske Vojvodine su najboqeuPokrajiniukonkurenciji juniorki.Jo{ jednom su potvrdile dominacijuna zavr{nom turniru a klub pre`ivqava izuzetnote{ketrenutke.BrzosezaboravilodajeVo{apredvesezoneizborilaplasmanuSuperligu bez porazau Prvoj ligi (prosek starosti ekipe bio je 16,5 godi-

Sada, a devojke kada treniraju to~ineuhaliuKa}u,adoma}iniuligisuuSremskojMitrovici (kod velikih sportskih prijateqa). Tre}a uzastopna juniorska titula u Vojvodini i vice{ampionsko zvawe u dr`avi,~inise,ni{tanezna~i. - Zadovoqni smo postignutim na jun io rs kom prvens tu Pokrajine,kaoiosvajawemne-

Pohvaleigra~icama, struciiroditeqima PozvalismoidirektoraklubaSlobodanaAntanasi}akojije imaosamore~ihvalezauspehe. - Hvala roditeqima i igra~icama i stru~nom {tabu na dobrimigramaiuspesimaiposebnozbogtoga{tosusveuradili bezelementarnihuslovazabavqewesportom.Ute{kojsmosituacijiinevidimoizlaz,a,na`alost,nemamokumoveirodbinunavisokimpolo`ajimakojibinampomoglidaizla|emoiz finasijskekrize.Dugovawasumala,alizaklubsuvelika.@ao mije{tose~estouspehnevrednujekakobitrebaloipla{im sezabudu}nsotkluba-rekaojeAntanasi}. na),ave}uslede}ojsezonivratilesuseuni`irang.Sadanecvetajuru`eniuPrvojligiukojoj }esedokrajaboritizaopstanak, a ~elnici su nemo}ni u borbi s finansijskim problemima i sve jeprilikada}eseklubugastiti, iliuboqemslu~ajupreselitiu najni`irangtakmi~ewa. Dugovi za kori{}ewe hale prognalisuVojvodinuizNovog

davnog Novogodi{weg me|unarodnogfestivalaodbojkeuNovomSadu,aliuspesigorki.Na`alost,Gradjeodlu~iodadigne ruke od nas zbog nevelikog duga i najverovatnije }e se desit i ono najg or e. Igra~ ic e, wihovi roditeqi i ja dogovorili smo se da se borimo do kraja lige, jer klub nema sredstavanizaputovawa,nizado-

ma}instvaisvezasada~inimo iz sportskog i li~nog inata ka`e trener Novosa|anki Sa{aJulari}idodaje:-@aomije {tonamjeSremskaMitrovica sportskidomi{totamomoramodabudemodoma}ini,auna{emgradunemamogdedatreniramo, a gotovo da i ne radimo. Li~no sam na svaka dva-tri danazvaoSekretarijatzasporti poku{avao da izborim sastanak, ali su tamo svi zauzeti i nemajuvremenazanas.Samo`elimodasenepotucamopoKa}u i ostalim neuslovnim salama, treba nam finansijska pomo} da nekako preguramo jo{ ~etiridoma}instvadokrajaligei tojeto.Klubnemo`eni{tada uradi,adevojkamasvaka~astna borbiiuspesima. Kratko je trener Novosa|anki prokomentarisao trenutnu problematikukojajeklubdovelaute{kusituaciju. -Poznatojedasmodu`ni,ali mi je veoma ~udno da, po istim ar{inima, se ne tretiraju isto svi koji su se o ne{to ogre{ili.Drugimajedatadruga{ansa, a na nama se lome kola. Ispada da je pri~a o ulagawu u mlade sportske nara{taje samo demagogija, a da se ne ra~unaju neki od najve}ih uspeha u novijoj istoriji novosadskog `enskog sporta-naglasiojeJulari}. M. Risti}

Prva liga (`) Takovo-Vojvodina Futog-MDZrewanin Sme~5-Obili} Lazarevac-Radni~ki(K) Po{tar-Radni~ki(B) Kraguj-Crnokosa

1:3 3:0 3:0 1:3 3:2 3:1

1.Sme~5 14 2.Kraguj 14 3.Crnokosa 14 4.Radni~ki(K) 14 5.Futog 14 6.Takovo 14 7.Zrewanin 14 8.Radni~ki(B) 14 9.Lazarevac 14 10.Po{tar 14 11.Vojvodina 14 12.Obili} 14

38 33 33 33 22 19 18 17 13 13 10 3

13 11 11 11 7 7 7 5 4 4 3 1

1 3 3 3 7 7 7 9 10 10 11 13

40:10 35:13 37:15 35:16 28:23 27:29 23:30 23:33 19:31 21:35 16:34 5:40

Prva liga (m) Dunavvolej-Topli~anin Borac-Sloven Klek-Smederevo Obili}-Jedinstvo(S) N.Pazar-Mladenovac K.Mitrovica-Jagodina

3:1 3:1 2:3 1:3 3:0 3:1

1.Jedins.(SP) 14 2.N.Pazar 14 3.Borac 14 4.Smederevo 14 5.Klek 14 6.Mladenovac 14 7.K.Mitrov. 14 8.D.volej 14 9.Sloven 14 10.Obili} 14 11.Jagodina 14 12.Topli~anin 14

39 38 31 29 25 19 19 16 15 13 7 1

13 13 10 10 9 7 7 5 4 4 2 0

1 1 4 4 5 7 7 9 10 10 12 14

41:7 39:9 36:18 34:22 30:24 26:30 23:29 23:30 21:30 20:35 14:36 5:42

Detaqsme~aVojvodineNSsemei\erdapa

Iakojeuigrijo{devetbodova, gotovo je izvesno da }e aktuelni {ampionitrenutnilidernatabeliCrvenazvezdauplej-ofu}i sapolpozicije,dok}esenajprijatnije iznena|ewe prvenstva \erdap iz Kladova s Radni~kim izKragujevcaboritizadrugupozicijuiprednostdoma}egterena ueventualnojpolufinalnojseriji.Sada,Kladov~aniimajutriboda vi{ka u odnosu na najbli`eg pratioca,aobatimaimajute`ak raspored u posledwa tri kola i neizvesnojeko}eupostsezonsko doigravawesdrugogmesta. Za ~etvrtu poziciju i titulu nosicauprvomkoluplej-ofabori}eseRibnica,Mladiradniki VojvodinaNSsemekojedelesvega triboda,aizvesnojeda}epozicijesedamiosampripastinekom iztrojkePartizan,Spartak(Subotica) i Spartak (Qig). Beogradskicrno-belisuunaponusnageisnekolikovezanihpobedasu pobegli iz crvene zone u kojoj su od starta sezone i domogli su se sedmepozicije,alinijezao~ekivatidamogudaugrozeNovosa|ane na {estom mestu. Pomenuto dru{tvoimanapametivelikudilemu,atojekakoizbe}idevetupoziciju i doigravawe za ostanak u eliti. VojvodinaNSsemeidaqe`eli ~etvrtomesto,iakove}ideosezone igra po principu toplo-hladno,adobarrasporeduzavr{nici

lu i matemati~ki izgubio {anse zaopstanakinakrajusezone}ese preselitiuni`irang. KO S KIM DO KRAJA

Najte`e \erdapu

16. kolo (9/10. februar) Spartak(S)-Vojvod.NSseme Crvenazvezda-\erdap Mladiradnik-Radni~ki(K) Partizan-Ribica Spartak(Q)-@elezni~ar 17. kolo (16/17. februar) \erdap-VojvodinaNSseme Partizan-Spartak(S) Ribnica-Mladiradnik @elezni~ar-Crvenazvezda Radni~ki(K)-Spartak(Q) 18. kolo (2/3. mart) Vojvod.NSseme-@elezni~ar Spartak(S)-\erdap Crvenazvezda-Radni~ki(K) Mladiradnik-Partizan Spartak(Q)-Ribnica Trenutno najve}a `eqa svih je dasepredplej-ofizbegnupozicije~etiriiosam,jertozna~idabi u ~etvrtfinalu i polufinalu u borbi za titulu i{li na Crvenu zvezdu koja je po igrama najkonstantnijitimuligiiponovoprvifavorit. M. Risti}


kultura

dnevnik КЊИЖЕВНА ЕСЕЈИСТИКА

Приче о непознатим световима У оквиру програма који су 2011. године пратили 56. међународни сајам књига у Београду, одржан је и научни скуп „Постколонијалне студије: ново лице светске књижевности“. Професоре универзитета, теоретичаре, критичаре и писце том приликом окупила је и важна чињеница да је почасни гост Сајма био португалски језик. У расправи су тако учествовали и писци лузофоне књижевности Мија Кото, Еднеј Силвестре, Арналдо Сараива и други. Најзанимљивија излагања недавно су објављена у књизи „Нова лица светске књижевности“, зборнику есеја о постклонијалној литератури и култури, коју су приредиле Аријана Лубурић Цвијановић и Владислава Гордић Петковић. Издавач је Културни центар Новог Сада, а наслов се појавио у едицији „Прозефест“. Приређивачице скрећу пажњу да је постколонијална књижевноат тренутно једна од најплдоноснијих и највише изучаваних области светске књижевности која се и код нас све више преводи. Салман Ружди, Чинуа Ачебе, Еме Сезер, Чимаманда Нгози Адичи и Џамејка Кинкејд, само су нека од имена чија дела су преведена на српски. Зборник доноси девет књижевних есеја, а два су на енглеском језику. То су, између осталих, ра-

дови Фарука Бајрактаревића из Сарајева- „Постколонијалне студије: ново лице свјетске књижевности или нешто друго?“, Весне Цакељић из Београда „Изазови постколонијалног писма франкофоне Африке“, новосадских универзитетских наставница Наташе Каранфиловић- „Постколонијалне теме у аустралијској прозној књижевности“, Викторије Кромбхолц- „Пре/испитивање историје и деколонизација идентитета: стваралаштво Тони Морисон“, Владиславе Гордић Петковић- „Посколонијални Велики Гетсби: о путу од трња до звезда“. - Постколонијална књижевност истражује изгнанство, живот у процепу између разнородних и неретко сукобљених култура, однос некадашњих империја и колонија у доба неоколонијализма и глобализације, те преиспитује бинарне опозиције и (пост)колонијалне стереотипе, дочаравајући синтезу традиција и свеопшту хибридност савремене стварности, наводе приређивачице.-Од Канаде до Авганистана, од Бразила до Индије, постколонијална књижевна баштина отвара безмеран простор истраживања и уживања читаоцу који жели да урони у свет диверзитета и дисензуса. текстови у овом зборнику само су мали део богате приче о непознатим Р. Лотина световима.

„X-МЕН” У ИЗДАЊУ „ЧАРОБНЕ КЊИГЕ”

Eсенција стрип културе Издавачка кућа „Чаробна књига„, позната по квалитетним и јасно профилисаним издањима, недавно се окренула и „есенцији„ поп културе Марвеловим стриповима - објавивши неколико обимних издања стрипова о Спајдермену, Осветницима, Сребрном летачу и групи суперхероја познатих као X-Мени. Љубитељима серијала филмова „Икс Мен„ (X-Мен) ово издање на више од 500 страна пружиће добар увид у почетке групе мутаната-суперхероја окупљене око Професора Ксавијера, док ће они који до сада нису имали прилике да се упознају са америчким стрипом (Марвел. DC Comics), уз „X-Мен„ то учинити на најбољи начин. Такозвано „есенцијално„ издање X-Мена заправо је компилација репринта стрипова који су објављивани 1970их. „X-Мени„ које је објавила „Чаробна књига„ представљају колекцију првих 30-ак епизода оживљене серије и читаоци се ту упознају са бесним канадским тајним агентом Вулверином, руским сељаком Колосом, немачким циркусантом Ноћна Сенка, Индијанцем Жар Птица, ирским дрекавцем Баншијем и афричком богињом Сторм. Из „старе„ екипе ту су и даље Киклоп, Професор и Џин Греј (Марвел девојка).

INTERVJU

utorak5.februar2013.

17

ОЗРЕН ГРАБАРИЋ, ОДИСЕЈ У КОПРОДУКЦИЈСКОЈ ПРЕДСТАВИ НА СЦЕНИ СНП-a

Највећи непријатељ су предрасуде На сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, 7. и 8. фебруара поново ће бити изведена представа „Одисеј“ Горана Стефановског, у режији Аце Поповског, највећа копродукција у региону (Театар „Улисис“ Радета Шербеџије / Бриони, „Гавела“/ Загреб, Словенско народно гледалишче / Марибор, Атеље 212 / Београд, Српско народно позориште, Стеријино позорје/ Нови Сад и Театар на навигаторот / Скопље). Представа „Одисеј“, која је наишла на одличан пријем код публике и критике у првом извођењу на сцени СНП –а крајем новембра, окупила је позната глумачка имена из поменутих градова и театара. Уз Аниту Манчић, Бранка Јордана, Наташу Матјашец Рошкер, Светозара Цветковића, Бориса Исаковића, Јасну Ђуричић, Дијану Видушин, Фрању Дијака и Николу Ристановског, насловну улогу тумачи Озрен Грабарић, члан загребачког театра „Гавела“, у којем игра у низ представа. Глумио је Озрен Грабарић и у представама других хрватских позоришта, на Дубровачким летњим играма, у Загребачком казалишту младих,Т еатру „Улисис“, Истарском народном казалишту, и ХНК у. Наш саговорник учествовао је и у многим радиодрамама и телевизијским емисијама и серијама, синхронизовао цртаће, играо у филмовима... l Седам позоришта се окупило да направи представу „Одисеј“, али шта гарантује да ће она бити добра? Шта копродукција омогућава, какве услове ствара, у односу на “класичну” продукцију и има ли међу тиме уопште разлике? - Овакве велике копродукције треба у сваком случају подржати, јер оне би могле бити модел будућег казалишта и доказ да је у данашњем свијету култура једина инстанца која гради мостове тамо гдје их је политика порушила. Из професионалног кута гледања овакве су копродукције важне, јер нам дају

прилику да играмо са глумцима са којима се до сада нисмо сусрели, који имају другачија размишљања о казалишту, и другачије навике, и другачију казалишну повијест уткану у своја бића. То нам даје прилику да преиспитамо властите ставове и навике, и пробамо научити нешто ново једни од других. l За разлику од наше уобичајене слике о јунаку Одисеју, овде је реч о “обичном човеку”. Такав нови лик је за глумца чисто, бело поље, по којем он може да се креће како и где хоће, или га редитељ ипак наводи на неке своје стазе? - Сваки нови лик којег прихваћамо јест, или би требао бити, бијело поље и за глумца и за редатеља, јер сматрам да највећи непријатељ казалишта и казалишног стваралаштва, као и у животу, јесу предрасуде! Предрасуде су страх од непознатог, да улазећи у непознати териториј нећем�� наћи пут који ће нас превести преко њега. Нема пута или барем нема једног пута! Тај непознати териториј или бијело поље би требао бити простор слободе, игре и новог откривања. У сурадњи са слободним и маштовитим редатељем као што је Александар Поповски, театар заиста постане то што би требао бити, дјечји пјешчаник у којем је могуће и оно што смо мислили да је немогуће. Претпоставити да знамо нешто о лицу, како би га требало играти, претпоставити да знамо нешто о представи прије прве читаће пробе, уопће претпоставити да знамо је доказ колико уствари не знамо! l Да ли сте гледали Бекима Фехмиуја у тој улози? Да ли је можда начин на који је он одглумио Одисеја на филмском платну, постао тачка од које се требало удаљити, у ситуацији када га писац и редитељ замишљају сасвим другачије? - Туђе глумачке креације могу бити само извор инспирације, али никад полазишна точка. Полазишна точка је текст који, кад га се у пот-

гославије, о потрази за бољим казалиштем или можда о љубави, на сваком је од нас да одлучимо. Ако знамо која је наша прича, онда је имамо потребу и испричати, а та искрена и органска потреба да се исприча своја прича, која год она била, јест оно што заиста дотиче људе! l Један сте од свестранијих глумаца не само у вашој средини, већ и шире, који гради каријеру на више страна, има прилике подједнако да игра и на филму, телевизији и у позоришту. Да ли такву могућност може да добије било који глумац, или то зависи од његове отворености, флексибилноОзрен Грабарић са Анитом Манчић сти и радозналоу представи „Одисеј” сти? пуности усвоји и освоји, сам почне - Волио бих да живимо у друводити глумца на мјеста на којима штву у којем сваки глумац који није био! Овај је Одисеј, могли би има поштен и искрен однос према рећи, другачији, али другачији од свом послу, и који непрекидно чега? Од правог Одисеја? Тко зна улаже у себе, добије прилику да какав је био прави Одисеј, херој, игра и у филму и у казалишту и на кукавица, лукавац или опортунист? телевизији. Мислим да би само Наравно да се ту поигравамо митом најбољи требало и највише радити и изврћемо га на многим мјестима, и добивати најбоље прилике. Меали суштина је и даље ту потрага за ђутим, то није тако, јер живимо у домом, за мјестом гдје се осјећамо друштву које није поставило парасигурно! метре и у којем је све постало релативно. Тако да су критерији по l Гледамо ли сви ми нашу стварност у овој представи? којем се нетко оцјењује да ли је Има ли некога ко сматра да га глумац добар или не, у најмању се то не дотиче? руку сумњиви! То је зато што смо - Ми као глумци би требало ту- пропустили отворити јавну расђим ријечима испричати своју при- праву о томе што значи глумачки чу и ако смо успјешни у томе то ће процес и о чему се ту заправо расигурно допријети до гледатеља, ди! Мислим да би отвореност, без обзира причамо ли конкретно о флексибилност и радозналост тренашој стварности или о неком из- бале бити дефиниција глумца, а да маштаном свијету. Одисеј је прича ли ће имати посла или не, нажао трагању за домом, о потрази за лост, данас одлучује у великој мјеНаташа Пејчић Итаком; је ли то прича о распаду Ју- ри и срећа!

НА ПОЧЕТКУ СВЕТСКЕ ТУРНЕЈЕ СЛАВНЕ ПОП ПЕВАЧИЦЕ

ЗАВРШАВА СЕ СНИМАЊЕ У БЕОГРАДУ

Бијонсе 15. априла у Комбанк арени

Наши глумци у јужнокорејском филму

Поп певачица Бијонсе почиње своју светску турнеју „The Mrs. Carter Show World Tour„ концертом 15. априла у Комбанк арени, у Београду, најавила је јуче Арена. Ово је њена прва турнеја после три године и обухватиће 20 европских градова, између осталих Даблин, Берлин, Париз и четири узастопна наступа у О2 арени у Лондону. Северно-америчка турнеја популарне певачице почиње 28. јуна у Лос Анђелесу и обухватиће више од 20 градова. Бијонсе ће такође као главна звезда наступити на највећем светском музичком фестивалу „Rock in Rio„, 13. септембра у Бразилу. „The Mrs. Carter Show World Tour„ биће најамбициознија и највећа турнеја Бијонсе до сада. Планирано је да траје годину дана, а у другом кругу обићи ће Јужну Америку, Аустралију и Азију. Улазнице за њен концерт у Комбанк арени коштају 2.700 (трибине, ниво 400 III категорија), 3.900 (ниво 400 II категорија), 4.500 (ниво 400 I категорија, партер, VIP Experience i Б Стаге), 5.500 (ниво 200 II категорија) и 5.900 динара (ниво 200 I категорија). За чланове фан клуба улазнице ће бити у продаји од среде, 6. фебруара (од 16 часова) преко сајта www.beyonce.com, а од 8. фебруара моћи ће да се набаве на благајни Комбанк арене, у Билет центру, Дому омладине и Тржном центру „Ушће„, као и путем сајта www.eventim.rs. На свим продајним местима улазнице ће бити доступне од 11. фебруара.

У Београду је у току завршна недеља снимања корејског филма „Miracle -Lirico Spinto„, у којем учествују и српски глумци и музичари. Екипа продуцената и редитељ Санг Ман Ким прошле године су први пут боравили у Србији, обишли локације за снимање и одлучили да овде реализују свој пројекат, саопштила је Српска филмска асоцијација. Ово је први филмски оперски пројекат у растућој корејској продукцији, а истовремено и први који се снима у Србији. Извршну продукцију ради београдска кућа „Викторија филм”. Сценарио представља дирљиву савремену причу о чувеном јужнокорејском оперском певачу Бае Јае Ћул, првом оперском певачу из Азије који је постао стални члан једне немачке опере, али је услед гу-

битка гласа његова каријера прекинута. Лик Бае Јае Ћула тумачи Јоо Ји Тае, један од најперспективнијих младих глумаца у Кореји. Главне улоге имају и српски глумци Светозар Цветковић, који игра управника Опере, Наташа Тапушковић као оперска дива Мелина и Драган Мићановић у лику Јае Ћуловог менаџера. Целокупна музика за филм снимљена је прошле године код нас на чему су радили оркестар од 60 београдских музичара, као и наши дизајнери звука. Локације у Београду „глуме„ оригиналне локације у немачком граду Штарбрукену. Филм се снима у студију „Цептер„, у Белом Двору, великој сали КУД „Лола„, Скупштини Србије, Земуну и другим локацијама.

СВЕТСКА ПЛЕСНА СЦЕНА У ПРВОЈ ДЕЦЕНИЈИ 21. ВЕКА

Монографија Београдског фестивала игре

Последња турнеја Бијонсе била је врло успешна и нашла се на првом месту „Билбордове„ листе најпосећенијих турнеја. Обухватила је више од 100 наступа у 32 земље, а концертима је присуствовало више од 1.1 милиона фанова. Певачица и глумица до сада је објавила четири соло албума, продатих у преко 75 милиона примерака широм света. Добила

је 16 Греми награда, магазин „Билборд„ ју је именовао за најбољег женског извођача и најизвођенијег радијског извођача у овом веку, док критичари хвале њене енергетичне наступе. Организатори концерта у Београду су „Адриа Ентертаинмент„ и „Арена Београд„, а глобални покровитељ концерта је „PepsiCo„.

Монографија објављена поводом 10 година Београдског фестивала игре представљена је у Робној кући Београд у Кнез Михаиловој у присуству бројне публике. Луксузна монографија, својеврсни зборник продукција са више од 120 представа одиграних током једне деценије пред београдском публиком, представљена је у окружењу изложбе фотографија које најављују јубиларни 10.БФИ. Један од оснивача БФИ, редитељ Небојша Брадић рекао је на промоцији монографије да је она све оно што Београд и Србија не би видели да није било овог фестивала. „Утолико је већи значај БФИ који је у протеклом периоду успео да доведе највредније из света и да га прикаже публици, да исто-

времено утиче на формирање нове, другачије публике, дајући пресудан утицај на стварање уметничке културе али и будућности Србије„, казао је Брадић. Директорка и оснивач БФИ Aja Јунг, према речима Брадића, најзаслужнија је што је свет стигао у Београд и што су медијски написи широм света о изванредно квалитетном фестивалу у Београду који стално расте, променили слику Србије. Монографија са бројним фотографијама и мало текста, са више од 120 наслова, култних балетских и плесних компанија, уметника који су гостовали у Београду на БФИ објављена је на енглеском језику јер су фестивал према речима оснивача Аје Јунг, помогли пријатељи и поштоваоци фестивала из

иностранства, стране компаније а ниједна српска. Дизајн монографије урадио је креативни тим агенције New Moment New Ideas Company а штампао Службени гласник. Уводник су писали министар културе Братислав Петковић и новинар „Политике„ Мухарем Шеховић Монографија је сажета историја онога што је на светској плесној сцени било актуелно у првим деценијама 21.века, казала је Аја Јунг. Она је најавила и 10.БФИ на коме ће од 5. до 17.априла наступити Бечки државни балет, Балет Јаж Монтреал, шведски Кулберг балет, Дански плесни театар, Балет Прељокаж, МаггиоДанза, Пекиншки плесни театар, Компанија Нива Шенфилда, трупе Алиас, Пеепинг Том, Ултима Вез.


18

svet

utorak5.februar2013.

FRANCUSKETRUPEUMALIJU

Fabijus:Novivazdu{ni napadinaislamiste PARIZ: [ef francuske diplomatije Loran Fabijus izjavio je ju~e da su novi vazdu{ni napadi francuske vojske u Maliju usmereni na skladi{ta nafte i uto~i{ta islamskih ekstremista na severu zemqe kako bi se spre~ilo wihovo daqe snabdevawe. Fabijus

je u izjavi francuskom radiju Inter potvrdio da su najnoviji napadi izvedeni tokom no}i u regionu Kidal, u blizini granice sa Al`irom. Kidal va`i za posledwi bastion radikalnih islamista koji su ga zauzeli pro{le godine i iza-

LoranFabijus

zvali strahovawa da }e oblast, po povr{ini ve}a od Francuske, postati uto~i{te boraca Al Kaide. „Ne mogu ostati tamo dugo vremena ukoliko ne budu imali zalihe”, rekao je francuski ministar. On je naveo da je re~ o akcijama u okviru {irih napora za prekid snabdevawa radikalnih pobuwenika koji su u jednom trenutku preuzeli kontrolu nad ve}im delom zemqe i nametnuli izuzetno stroga pravila stanovni{tvu. Fabius je naveo i da francuska vojska radi na tome da „veoma brzo” povu~e trupe iz istorijskog grada Timbuktua, mo`da ~ak i danas. „@elimo da veoma brzo prepustimo odgovornost za bezbednost afri~kim snagama - AFISMA, u gradovima koje kontroli{emo”, rekao je ministar Fabius, prenose agencije.

dnevnik

KUBA

Izabraniposlanici,uskoro ipredsednik HAVANA: Milioni Kubanaca glasali su u nedequ za poslanike jednodomnog Parlamenta, koji }e na zasedawu 24. februara izabrati novog predsednika Parlamenta prvi put posle 20 godina. Me|u onima koji su ju~e glasali u Havani bio je i Fidel Kastro, koji se samo povremeno pojavquje u javnosti od kada se razboleo 2006. i potpuno se povukao mawe od godinu dana posle toga. Biv{i kubanski lider je bio jedan od 25 poslani~kih kandidata iz Santjaga na istoku Kube, prenosi AP. Dugogodi{wi predsednik Parlamenta Rikardo Alarkon nije me|u kandidatima. Parlament, tako|e, treba da imenuje Raula Kastra za predsednika Kube u narednom petogodi{wem mandatu. Na Kubi ne postoji ograni~ewe broja mandata, ali Kastro je u vi{e navrata predlo`io ograni~a-

ZAVR[ENAME\UNARODNAKONFERENCIJAOBEZBEDNOSTI

IraniSirija u`i`iinteresovawa MINHEN: Posledweg dana me|unarodne konferencije o bezbednosti u Minhenu, dominirala su pitawa Irana, situacija u Siriji, ravnote`a na Bliskom istoku. Trodnevni skup u Nema~koj zavr{en je u nedequ najavom spremnosti Islamske Republike Iran i zapadnih zemaqa da, uprkos brojnim nesuglasicama, nastave pregovore o iranskom nuklearnom programu. Na konferenciji, izraelski ministar odbrane Ehud Barak ocenio je da }e sirijski predsednik Ba{ar el Asad uskoro pasti, i da }e to biti veliki udarac za Islamsku Republiku. Svet mora da spre~i Iran da proizvede nuklearno oru`je, upozorio je Barak. „Odlu~ni smo da spre~imo Iran da postane nuklearna sila. Poru~ujemo da su sve opcije na stolu. O~ekujemo i od drugih da

misle kao mi”, poru~io je ministar Barak. Na sumwe Zapada da je taj program vojni, Iran odgovara da je on iskqu~ivo civilni. Jo{ ima vremena za diplomatsko re{ewe, ali je na potezu Iran, smatra ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden. „Va{ington nudi iranskom rukovodstvu direktne pregovore o nuklearnom programu. To ne krijemo od na{ih partnera. Ali Iran mora da bude spreman da razgovora o svim pitawima”, izri~it je Bajden. Amerika je osudila plan Irana da postavi nove centrifuge u glavno postrojewe za oboga}iva-

we uranijuma u Natancu. Podse}aju}i da su Teheran i Va{ington vi{e puta pregovarali o nuklearnom programu Irana, iranski {ef dilomatije najavio je novu rundu me|unarodnih pregovora za 25. februar u Kazahstanu. „Za Iran nema crvenih linija u razgovorima. Ali ne mo`ete da

ka`ete da su vam namere iskrene, a onda pretite - kako su sve opcije mogu}e”, ka`e ministar spoqnih poslova Irana Ali Akbar Salehi. Primena vojne sile protiv Irana je neprihvatqiva, ponovio je ruski {ef diplomatije Sergej Lavrov. „Pozdravqam ameri~ki predlog o Iranu. Me|unarodna zajednica mora otvoreno da ka`e Iranu da pravila igre ne zahtevaju promenu re`ima u Teheranu”, naglasio je Lavrov. Ruski ministar je ocenio da nepostojawe dogovora o ameri~kom raketnom {titu u Evropi ugro`ava jedinstveni evroatlantski prostor. Posledwih godina, evropske zemqe su smawile vojne buxete za petinu, pa je bezbednost na transatlantskom prostoru mogu}e graditi samo zajedno.

Udarnasirijskicentarzahemijskooru`je TELAVIV:Skoro nedequ dana nakon navodnog izraelskog vazdu{nog udara u Siriji, mediji u Izraelu nastavqaju da prenose strane izve{taje, o~ito u nastajawu da otkriju {ta je zapravo bila meta napada borbenih aviona. Mediji ju~e prenose pisawe “Wujork tajmsa” da je u udaru pogo|en glavni centar za istra`ivawe biolo{kog i hemijskog oru`ja. Pozivaju}i se na visoke ameri~ke bezbednosne izvore, list daqe pi{e da je centar

poznat po vezama sa severnokorejskim centrom iste vrste. Razni strani bezbednosni zvani~nici najpre su rekli da su izraelski avioni pogodili konvoj sa protivavionskim raketama tipa SA-17, koji je putovao ka libanskoj granici s ciqem da ih preda pripadnicima militantnog Hezbolaha. Izrael nije potvrdio udar, ali je u nedequ izraelski ministar odbrane Ehud Barak nagovestio odgovornost te zemqe.

“Kada mi ne{to ka`emo to i mislimo mi ka`emo da ne smatramo da bi trebalo dozvoliti da se donesu unapre|eni oru`ani sistemi u Liban za Hezbolah iz Sirije, kada Asad (sirijski predsednik Ba{ar) padne”, rekao je on. Sirija je najpre porekla napad, ali je posle priznala da je pogo|ena, dozvoliv{i i dr`avnoj televiziji da emituje snimke tog centra za istra`ivawa severozopadno od Damaska koji pokazuju pri~iwenu {tetu.

FidelKastro

vawe trajawa funkcije dr`avnih zvani~nika, ukqu~uju}i funkciju predsednika, na dva uzastopna mandata. Izborni ciklus je po~eo u oktobru, kad su odr`ani lokalni izbori. Protivnici Vlade ka`u da su izbori na Kubi farsa, budu}i da je

u toj ostrvskoj dr`avi dozvoqena samo Komunisti~ka partija i da za svako poslani~ko mesto postoji samo jedan odobreni kandidat, dok Kastro i wegov stariji brat Fidel, koji se penzionisano, vode Vladu ve} pet decenija. Vlasti ka`u da na izborima nema korupcije i manipulacija zbog toga {to ne postoji vi{e partija i nema politi~ke kampawe, a kao dokaz da na Kubi postoji demokratski sistem navode veliki odziv bira~a. Poslani~ki kandidati ne moraju biti ~lanovi Komunisti~ke partije, ali oni koji nisu obi~no su ~lanovi organizacija koje su weni saveznici. Vi{e od osam miliona Kubanaca s pravom glasa imalo je priliku da glasa za 612 poslanika u Parlamentu i vi{e od 1.600 provincijskih delegata.

MEKSIKO

Broj`rtavaunesre}i porastaona34 MEKSIKO SITI: Spasila~ke ekipe prona{le su, me|u ru{evinama u sedi{tu meksi~ke naftne kompanije „Pemeks” u Meksiko Sitiju, u kojem se pre dva dana dogodila eksplozija, telo jo{ jedne `rtve, ~ime je broj poginulih u nesre}i porastao na 34. Izvr{ni direktor

kompanije Karlos Murieta saop{tio je i da spasioci jo{ tragaju za troje qudi zatrpanih u ru{evinama, koji se najverovatnije nalaze u najvi{e o{te}enom delu kompleksa. Zvani~nici jo{ nisu saop{tili uzrok nesre}e, u kojoj je povre|eno najmawe 120 qudi, preneo je AP.

RUSIJA

Filinnastavqa le~eweuNema~koj MOSKVA:Umetni~ki direktor Boq{oj teatra Sergej Filin, kome je nepoznati napada~ bacio kiselinu u lice, napustio je bolnicu u Moskvi da bi le~ewe nastavio u Nema~koj. Ose}am se dobro, ~ak jako dobro. Samo jo{ da boqe vidim”, rekao je on novinarima po izlasku iz bolnice. Filin, koji }e le~ewe nastaviti u Ahenu, na zapadu Nema~ke, rekao je da }e posle lekarskih konsultacija znati koliko }e le~ewe trajati. Napada~ na Filina, koji ima opekotine tre}eg stepena po licu i vi{e je puta podvgrnut operaciji, nije jo{ identifikovan.

AUSTRIJA

Saobra}ajnihaoszbogsnega BE^: Jake sne`ne padavine izazvale su ju~e ote`ane zimske uslove vo`we na putevima u vi{e delova Austrije. U austrijskim pokrajinama Tirol i Forarlberg pove}an je stepen opasnosti od lavina. U pokrajini Burgenland su vatrogasci bili prinu|eni da u vi{e navrata iza|u na ulice i pomognu zaglavqenim teretwacima.Tako je vi{e automobila i kamiona, ali i jedan autobus, usled klizavog kolovoza sletelo u jarak pored puta. U Forarlbergu je od pono}i u ponedewak palo izme|u 15 do 30 santimetara novog snega.S tim u vezi su alpinisti~ke slu`be izdale upozorewe skija{ima da se pridr`avaju samo obezbe|enih pista, jer je opasnost od lavina pove}ana. Na vi{im planinskim putevima Tirola i Forarlberga uvedena je obaveza stavqawa lanaca, a zbog neprohodnosti privremeno je zatvoreno i vi{e puteva.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI FRANSOA OLAND Francuski predsednik Fransoa Oland upozorio je da su slabi izgledi da }e se ove sedmice posti}i dogovor o buxetu Evropske unije za narednih sedam godina. „Pregovori su vrlo te{ki. ^inimo sve {to mo`emo kako bismo postigli dogovor, ali se, u ovom trenutku, jo{ nisu stekli uslovi za to”, rekao je Oland. Lideri EU sasta}e se ponovo u ~etvrtak i petak u Briselu.

MAHMUD AHMADINEYAD Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad rekao je da je spreman da bude prvi iranski astronaut koji }e biti poslat u svemir i da je spreman da i `ivot da za ostvarewe ambicioznog svemirskog programa Irana. Pro{le nedeqe je Iran lansirao raketu „Pi{gam” sa majmunom, da bi u narednih pet do {est godina poslali i astronauta u svemir.

BARAK OBAMA Predsednik SAD Barak Obama podr`ao je organizaciju izvi|a~a koja tra`i ukidawe zabrane da se wenim ~lanovima brani da budu ili priznaju svoju homoseksualnost. Obamina podr{ka usledila je samo dva dana uo~i glasawa o eventualnom ukidawu tog pravila.”Moj stav je da homoseksualci i lezbejke treba da imaju pristup i mogu}nosti kao i svi drugi, svakoj instituciji i na~inu `ivota”, rekao je Obama.

Biv{ibritanskiministar priznaoobmanu LONDON: Biv{i britanski ministar Kris Hjun priznao je da je obmanuo pravdu i nagovorio biv{u `enu da prizna da je prebrzo vozila kako bi on izbegao oduzimawe dozvole. Prema optu`nici ~ije je navode ju~e priznao pred sudom u Londonu, Hjun je 2003. godine ubedio svoju suprugu, ekonomistkiwu Viki Prajs, da ka`e saobra}ajnim vlastima kako je ona bila ta koja je upravqala automobilom, kako Hjunu ne bi bilo zabraweno da vozi, pi{e Aso{iejted pres. Hjun je do sada tvrdio kako nije u~inio ni{ta nezakonito, ali je svejedno pro{le godine bio prinu|en da podnese ostavku na ministarsku funkciju kada je protiv wega podignuta optu- London `nica, na osnovu tvrdwi Viki Prajs (60). godine - pred sudom je odbacila optu`bu da Kako pi{e britanski „Gardijan”, Prajso- je obmanula pravdu. Za razliku od we, Hjun va (60) - s kojom se Hjun (58) razi{ao pre dve je jasno i glasno priznao krivicu. Samo ne-

dequ dana ranije, Hjun je tvrdio suprotno, ali je ju~e izmenio iskaz. Brak izme|u Hjuna i Prajsove po~eo je da se raspada u junu 2010. godine kada je otkriveno da Hjun vara suprugu. On je, naime, fotografisan kako provodi no} sa svojom savetnicom za odnose sa javno{}u Karinom Trimingem s kojom je i sada u vezi. Hjun je tada priznao neverstvo, ali je i rekao da je nameravao da ostavi suprugu, s kojom ima dve k}eri. Viki Prajs je odmah posle te izjave pokrenula brakorazvodnu parnicu, a u maju 2011. godine je izjavila da je Hjun vr{io pritisak na qude da prihvate kaznene poene za wegove saobra}ajne prekr{aje. Policija Eseksa je potom pokrenula istragu, a u februaru pro{le godine su i Hjun i Prajsova optu`eni za obmawivawe pravde.


dnevnik

OGLASi

utorak5.februar2013.

19


20

utorak5.februar2013.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

S tugom i bolom javqamo rodbini i prijateqima da je 2. 2. 2013. godine preminula na{a draga mama, baba i prababa.

U NOVOM SADU izdajem name{tenu garsoweru, 1. sprat, centralno grejawe, {iri centar, mo`e na du`i period. Telefon 064/155-75-10. 68345 IZDAJEM nov nename{ten jednosoban stan 30m2, Nova Detelinara, drugi sprat, obavezan ugovor, mogu}e bezgotovinsko pla}awe na ra~un. Telefon 063/587874. 68435

MAJEVI^KA kod Betanije, 31m2, ukwi`en, novogradwa, bez ulagawa, kuhiwa sa belom tehnikom i klima. Cena 33.500 evra. Telefon 064/888-34-65. 68146

IZDAJEM lokal 8 +5 m 2, top lokacija , M. Gorkog - SPENS. Telefon: 063/344-711. 68250

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 68623

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida - {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eliminisan za 7dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/24055-49, 037/490-797. 68400

KUPUJEM STARO GVO@\E, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/9533-943, 063/84-85-495. 68550 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen, cena 3.300 din. metar, prevoz gratis. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefoni: 061/617-2219, 063/77-19-142. 68612

Dana, 5. 2. 2013. godine se navr{ava godina od kada nije sa nama suprug, otac, deda i pradeda.

Dragica Pekovi} 1936 - 2013.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 6. 2. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Smiqka, zet Milo{, unuci Aleksandar, Gordana, Milica i Jovana sa porodicama.

68652

Tu`nim srcem javqam svim ro|acima i prijateqima da je moj suprug

Saka~ Ivan 1939 - 2013. preminuo 2. 2. 2013. godine. Sahrana }e se obaviti 5. 2. 2013. godine, u 13 ~asova, na Starom grobqu, u Futogu. O`alo{}ena supruga Rozina. 68650

Pavle ^ebac

Posledwi pozdrav na{oj dragoj nani

Posledwi pozdrav dragom te~i, {ogoru i zetu

Bojki Novakovi}

Saka~ Ivanu

Qubav prema tebi ne prestaje. Ve~no `ivi{ u srcima onih koji su te iskreno voleli. Tvoji najmiliji. 68653

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini oti{la tiho kao {to je i `ivela na{a voqena supruga, mama i nana

Bojka Novakovi}

od unuka Nikole i unuke Nevene.

Wegovi: Maja, Milica, Irena, {ogorica Marija i ta{ta Julijana.

68646

68651

Sahrana je danas, 5. 2. 2013. godine u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa puno tuge i zahvalnosti za sve {to je u~inila, opra{taju se weni: suprug @ivko, }erka Ru`ica i sin Dragan sa porodicama. 68645


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom se opra{tamo od na{e po{tovane tetke

3

Joka Vukovi} Preminula je 9. januara 2013. godine. Sahrawena je u Stani{i}u.

21

utorak5.februar2013.

Posledwi pozdrav profesorici

dragoj

GODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, svekrva i baka

O`alo{}eni suprug Niko sa porodicom. 68619

Qubice ^onki}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 60. godini preminula na{a draga

Teodori Pfajfer Cor Cordium

Qubica ^onki} 1932 - 2013.

Hvala ti za svaku re~, dobre namere, topao i plemenit odnos prema nama.

Sahrana drage pokojnice obavi}e se danas, 5. 2. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Slavko, snaja Mira, unuci Sa{a i Milan, praunuci Stefan, Nemawa, Bojana i Du{an.

Tvoji: Dragica i Steva.

68614

68643

Na{oj dragoj

Sau~estvujemo u bolu va{e porodice i prijateqa. S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u, IV2 - generacija 2000 - 2004. Gimnazije „Laza Kosti}�, u Novom Sadu i prof. T. Kuzmanovi}.

1939 - 2012. Najdra`a moja maj~ice, pro{la je ve} godina od kako si me iznenada napustila. Bol je neizreciv, tuga neizmerna, a suze stalno teku, jer mi stra{no nedostaje{. Voli te i vole}e te zauvek Tvoja Oqa.

68620

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Mirjana Bogeti}

68370

Danas, 5. 2. 2013. godine, navr{ava se trinaest godina od kada nas je napustio na{ dragi

Olga Lon~ar 1953 - 2013.

Sahrana }e se obaviti danas, 5. 2. 2013. godine, u 13 ~asova, na [ana~kom grobqu, u Koviqu.

Qubici ^onki}

Dodi

posledwi pozdrav od: Nata{e, Biqe i Qiqe Aleksi}.

O`alo{}eni: suprug Dragan, }erke Vesna i Qubica sa porodicom.

od porodica Na| i Male{ev.

Qubica ^onki}

Posledwi pozdrav od kom{ija, Nade`de Petrovi} 7.

\uri

Zdravko Kuqi}

od supruge Dragice sa porodicom.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo ga od zaborava. Porodica.

68639

Posledwi pozdrav prijatequ i ~oveku

68636

velikom

68631

Posledwi stricu

Posledwi pozdrav na{oj

pozdrav

68613

68607

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo

68616

Posledwi pozdrav

^ika Bori{a, Bori{i Mili}evi}u

\uri

Zlati

\ura ^orda{

Va{a dobrota i plemenitost zaslu`ili su da Vas an|eli ~uvaju. Natalija, Mirjana i Biqana sa porodicama.

@ivan, Ilinka i Nata{a.

Posledwi pozdrav

od Bla`enke sa porodicom.

Sahrana je danas, 5. 2. 2013. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

od prijateqa Radeta.

Porodica.

68647

68644

Oti{ao je u ve~nost divan ~ovek, poliglota, intelektualac, esperantista svetskog glasa, prijateq i dragi kom{ija

Porodice: Bobi}, Panti} i Turkaq.

Stojanki Jezdimirovi}

68608

68605

68606

68627

Dragi

S tugom i bolom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 3. 2. 2013. preminula moja draga mama

Milanu

Copke

Bori{a Mili}evi} Osta}e u trajnom se}awu stanarima sa Bulevara Slobodana Jovanovi}a br. 50.

od Bisinih kolega iz vrti}a: Dude, Duwe, Svetlane, Suze, Sla|e, Ivane, Ivana, Ane, Dragane, Dace, Zorice, Sandre i Milice.

68640

68617

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi tata, deda i svekar

zanemesmo od bola.

Dragana, Iboja, Anica i Duda.

68615

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Stojanka Jezdimirovi} 1937 - 2013.

Bori{a Mili}evi}

Ispra}aj }e se obaviti danas, 5. februara, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milevi Ka~avenda

1931 - 2013.

1950 - 2012.

Sahrana je danas, 5. 2. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

obele`i}emo danas, 5. februara 2013. godine, u 11 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Stalno si u na{im mislima, osve`avamo uspomene, ~uvamo te u srcu od zaborava. Tvoji najro|eniji: }erka Sawa, sin @eqko i suprug Mi}o.

O`alo{}eni: sinovi Slavoqub i Dragan, snaje Radmila i Vesna, unuke Marija i Lenka. 68638

68563

O`alo{}ena }erka Jasmina Jezdimirovi} - Qubi~i} sa porodicom.

68628


22

tv program

utorak5.februar2013.

07.30 08.05 11.00 12.00 15.30 16.00 17.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.10

ВОА Војвођанске вести Излог страсти Док.програм Војвођанске вести Панорама Војвођанске вести Разговори о здрављу Војвођанске вести Док.програм Војвођанске вести ВОА

Ержика Пап-Рељин

Документ Пред опстанком сва демагошка умовања морају у дубоку сенку. Поставља се питање како покренути живот и омогућити људима да раде. Аранка Хорњак Мијић, Даница Тасовац, Даринка Комадина, Весна Чичовачки, Фани Дужевић Благојев, Соња Младенов су жене чије примере треба следити... Ауторка: Ержика Пап-Рељин (РТВ1,19.00) 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45 00.15 00.35 01.00 01.50

Државни посао Универзум Вести Палета Најглупљи амерички преступници Агро мозаик Име мог сокака Вести Таблоид Грување Вести Нека песма каже Вести за особе са оштећеним слухом Оперативци Селобезжена ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Документ ТВ Дневник Оперативци Радар Војвођански дневник Један на један Универзум Стил и град Најглупљи амерички преступници Документ Радар Концерт:Велики тамбурашки оркестар РТВ-а

07.35 Здраво живо 07.55 Здравље пре свега 08.20 Све(т)око нас 08.45 Гламур тужур 09.35Класика за све 10.35Концерт Војвођанских симфоничара 11.00 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 11.30 Зелени сат 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Додати живот годинама 14.05 Вреди знати 14.30 Све(т)око нас 14.55 Потрошачки репортер 15.10 Наши дани (мађ) 16.10 Омладинска емисија (мађ) 16.40 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Романе ђиља-емисија ромске музике 20.00 Добро вече,Војводино (ром) 21.30 Стил и град 21.55 Грување 22.50 Све(т)око нас 23.15 Палета

09.00Вести 09.10Храна и вино 09.30Скарлетнавидовчица 10.25Трас 10.30Повратак у рај 11.00 Вести 11.10 Азбука родитељства 11.30 Сремски Карловци од суботе до суботе 12.00Серија 13.00Вести 13.05Пут за Евонли 14.30Истрага 14.30Спринт 15.00Вести 15.10Крвниделикти 16.00Објектив (слов) 16.15Објектив (мађ) 16.30Храна и вино 16.50Трас 17.00Мистерије КГБ-а 17.30Новосадско поподне 18.45Реч за данас 19.00Објектив 19.30Пут за Евонли 20.30ИЦТ плус 21.00Сећања 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00Објектив 22.30Серија 23.10Неон сити 23.20Скарлетнавидовчица 00.05Крвниделикти

Сећања У серијалу „Сећања”се представљају личности чија сећања могубитисликапрошлог времена, а и занимљивазагледаоце. Аутор:МилорадЦрњанин (Новосадска ТВ,21.00)

09.30 10.30 11.15 11.30 13.40 14.30 16.30 18.15 19.45 20.30 22.30 22.45

Преглед белгијске лиге Преглед Евролиге На данашњи дан Белгијска лига: Андерлехт –Стандард Преглед холандске лиге НБА:Оклахома Сити –Далас Кошарка ВТБ лига: Тријумф –Жалгирис Преглед Премијер лиге Евролига,Магазин Фудбал Пријатељска У21: Енглеска –Шведска Седмица пред нама НБА класик: Њу Џерси –Њујорк

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.43 10.00 10.05 10.30 11.00 11.06 12.00 12.15 12.31 13.16 13.22 14.22 14.46 15.10 16.00 16.47 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.46 21.30 21.35 22.35 22.38 23.25 23.40 23.47 00.31 02.00 02.04 02.40 03.22

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Рођаци Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Вести Београдвечитиград Дневник Спорт плус Место злочина:Њујорк Евронет Циклус оригинална драма ТВ Београд:Јелена Гавански Какосеторадиија И ја имам таленат Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Бољи живот Песма без граница Вести Упитник Вести Место злочина:Њујорк Дневник Евронет Мистерије Хејвена Ноћни биоскоп:Дивља вожња 2-крај пута,филм Вести(03.00,04.00,05.00) Рођаци Песма без граница Гастрономад

ШонПен

Овомора дајетоместо Шејенјебившарокзвезда. У педесетим, он још живи у Даблину и облачи се као готик.Смртоцаводиганазаду Њујорк,гдеоткриваочевуопседнутостосветомзбогдоживљеногпонижења. Шејеннастављаочевимтрагом,икрећенадугпутпоАмерици… Улоге: Шон Пен, Џад Хирш,ИвХјусон,КериКондон Режија:ПаолоСорентино (РТС2, 22.25)

00.25 00.45 01.56 03.00 03.22 05.11

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Пчелица Маја Дени и Деди Еницклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Из живота познатих математичара Датум Верскикалендар Све боје живота Дргуивек Мера за музику Траг Грађанин 41.међународно такмичење музичке омладине Трезор Еницклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Из живота познатих математичара Као мехур од сапунице Верскикалендар Време је за бебе Демографскеперспективе Титаник-крв и челик Ја имам таленат ТВ мрежа Читањепозориште Титаник Нови француски филм 2013. Фестове премијере:Ово мора да јето место,филм И ја имам таленат Великани музичке сцене Трезор Читањепозориште Јаимамталенат Великани музичке сцене

07.00 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 15.55 16.30 17.00 18.30 19.10 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 03.30

Добро јутро Звезде Гранда Први национални дневник ЗвездеГранда Тачно у подне Наследници Национални дневник Кување и мување Прељубници Национални дневник Мала невеста Папарацо лов Амиџи шоу Прељубници Пабло Ескобар Судница Кување и мување Филм:Последњи плес Филм:Битка у рају

06.02 06.58 07.16 07.23 07.34 07.58 08.21 08.28 08.57 09.03 09.16 09.35 09.42 09.51 10.20 10.48 11.18 11.48 12.17

ОливераКатарина

ЈеленаГавански „Јелена Гавански”, мелодрамаАлександраТишме,која анализира социјалне промененаконДругогсветскограта, камерна је прича о сновимаинеостваренојљубавиједног,садасредовечног,пара. Улоге: Радмила Андрић, ПетарКраљ,ОливераКатарина,ПредрагЛаковић Режија: Миленко Маричић (РТС1,13.22)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 22.20 00.30 00.15 01.15 01.20 02.20 02.45

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Лото Како време пролази Филм:Нико-изнад закона Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Љубав и казна Експлозив Ексклузив

12.55 14.00 14.29 14.35 14.48 15.08 15.54 16.06 16.43 17.07 18.00 20.00 20.28 21.00 21.52 22.25

dnevnik

08.20Најбоље године 09.30Кажипрст 10.00Вести 10.35Интернат 12.05Цртани филмови 13.00Нинџа ратници 14.10Филм:К2 16.00Вести 16.40Спортски преглед 17.00Два и по мушкарца 18.00Џои 18.30Вести 19.10Нинџа ратници 20.00Никита 21.00Филм:Лов на Црвени октобар 23.00Вести 23.55Спортски преглед 00.15Интернат 01.35Филм:Владавина мача

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.30 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртани филм Шопингхоличарке Филм:Црна Далија Сити вести Филм:Порив Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм:Језичак Књига Данијелова Коп на пинку Отети Филм:Ки пекс Филм:Џорџија О’Киф Отети Филм:Усамљена страст Џудит Херн

Џоан Ален

Џорџија О‘Киф Прослављени фотограф и уметнички импресарио Алфред Штајглиц у својој галерији излаже радове до тада непознате уметнице Џорџије О‘Киф, али екстремно повучена уметница му наређује да уклони њену колекцију. Улоге:Џоан Ален,Џереми Ајронс, Ед Бегли Џуниор, Линда Емонд,Тајн Дејли Режија:Боб Балабан (Пинк 2,22.00)

Јелена Бачић-Алимпић

Граница Несхватљиво је да су,у земљи,где се тобоже ништа не чита,неке књиге популарније и од најгледанијих забавних телевизијских емисија и хумористичких серија. Гости: Јелена Бачић-Алимпић, Игор Маројевић, Лука Мичета, Дејан Стојиљковић, Миломир Марић. Водитељка: Јелена ХелцВесковић (Хепи,20.30) 08.00 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 10.55 11.30 11.55 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 23.00 23.50 01.40

Скуби Ду Земља коња Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Сабринин тајни живот Винкс 5 Монстерхај Монсуно Бен 10 Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Љубавна докторка Вести Телешоп Сутра ујутру,филм Телемастер Насловна страна,квиз Чађава механа Граница Револуција Долина вукова Филм Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Суботом поподне,14.00Живети свој живот,15.00Спортски преглед,16.00Освета,17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00Ток шоу,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,00.30Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30Фокус

08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Дечији програм, 08.30 Изблиза, 09.00  Кухињица, 09.30 Дечији програм,11.00Калфа,12.00Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран,21.15Рат,револуција,герила,22.00Бибер,22.30Инфо,23.00Филм, 00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану:Шид,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,21.15Ток шоу:Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

utorak5.februar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

23

БАУК ЛИБЕРАЛИЗМАНАДВОЈВОДИНОМ

Пише:Мирко Чанадановић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Лудизакућом-Америка ШминкањесаКлио Екстремнипреображај Четиривенчања-Америка Најбољиамеричкикувар Карсоновсвет Опседнутамајка Узосмехдовека Новацнајеловнику Краљпосластичаракаокувар Лудизакућом-Америка ШминкањесаКлио Штанетребаобући Алесандровакухиња Стручњакзаторте 24сатауУргентномцентру Породилиште Спасавањебеба Екстремнипреображај ПолицајкеокругаМарикопа 24сатауУргентномцентру Породилиште

07.00 Добро јутро,Хрватска 10.00 Америка:Поглед одозго,док. серија 11.13 Нови дом,нови живот,док. серија 12.00 Дневник 1 12.38 Пркосна љубав 13.23 Др Оз 2,ток-шоу 14.35 Међу нама 15.06 Културна баштина 15.34 Инспектор Винко 16.45 Хрватска уживо 17.45 Позориште у кући 18.20 8.спрат,ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Параван 21.04 Циклус хрватског филма: Друга страна медаље 22.45 Дневник 3 23.21 Стејтен Ајланд,филм 00.53 Кад срце проговори,филм 02.21 Одветничкаелита 03.10 Еурека

08.00 Другисветскиратубоји 09.00 Косизаправоти? 10.10 Гигантиготике–погледу небо 11.10 Инуитскаодисеја:Освајање Новогсвета 12.10 Животињекојесуушлеу историју 12.40 Древнисветови 13.40 Заборављениначиниисхране 14.40 Тајмтимгодина 15.40 Косизаправоти? 16.50 ТраговимаТинтина 17.50 Заборављениначиниисхране 18.50 Тајмтимгодина 20.00 Ловцинамитове 21.00 Кракатау–последњидани 22.00 Другисветскиратубоји 23.00 ТраговимаТинтина 00.00 Тајмтимгодина 01.00 Косизаправоти?

Мунзи КунгфупричаоТаијипанди Матине Времепромена МејдинЈугославија Шефнадшефовима Сумрак Грађанскапресуда Еротскифилм Еротскифилм

Сумрак Бела Свон је увек била помало различита и никад јој није било стало да се уклопи у друштво популарних девојака из њене средње школе у Фениксу. Када се њена мајка преудала и послалаједаживисаоцем у мали кишовити град, Форкс у држави Вашингтон, она није очекивала битније промене... Улоге: Кристен Стјуарт, Роберт Патинсон, Кем Џигонде,ЕлизабетРизер Режија:КетринХардвик (Синеманија,20.00)

Какви фрајери Шин „Топер„ Харли је врхунски војни пилот који се због трауме одрек ао пилотирања.ЊеговотацБазтакођејебиовојнипилоткоји је погинуо за време једног задатк а.Дастварбудегора, Баз је био жртва завере и опт ужен је да је крив за смртсвогпријатељаикопилота, што се одразило на Топера... Улоге:  Чарли Шин, Кери Елвс, Валерија Голино, ЛојдБриџис,КевинДан Режија:ЏимАбрахамс (ХРТ2,20.00) 07.00 07.30 07.55 08.20 08.42 09.10 09.55 10.55 12.50 13.40 15.10 16.00 16.35 17.05 17.45 17.55 20.00 21.25 22.16 23.00 23.21 00.03

Мала ТВ Веселе тројке Телетабис Живот с Дереком Римске тајне Школски сат Дамингамбит Шладминг:СП у алпском скијању –супер Г (Ж),пренос На рубу науке Кад срце проговори,филм Школски сат Регионални дневник Мала ТВ Шладминг:СП у алпском скијању -суперГ (Ж),снимак Тенис,АТП:Загреб Индорс, емисија Тенис,АТП:Загреб Индорс, пренос 1.меча Какви фрајери,филм Одветничкаелита Злочиначки умови Два и по мушкарца Еурека Тенис,АТП:Загреб Индорс, снимак 2.меча

РобертПатинсон

08.15 08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.45 13.35 14.25 15.20 15.45 16.35 17.05 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.45 01.15

Мииони Какосамупознаовашумајку Штикламадоврха Џордан Украсимојдом КугарТаун Брзаиталијанскакухиња КакојебитиЕрика ЛудницауКливленду ТорииДин:Венчањаизбајки ПородичноблагоЏина Симонса Рајлијевживот Свеиспочетка Мииони Какосамупознаовашумајку Животуауту Украсимојдом КугарТаун Сексиград Џордан Освета Очајнедомаћице Штикламадоврха Сексиград Животуауту ТорииДин:Венчањаизбајки

Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер,тексашки ренџер Краљевски болесници Монк Вокер,тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Краљевски болесници Монк Хаваји 5-0 Премијера: Скандал Филм: Ејс Вентура Хаваји 5-0

07.45Бен10:Ултимејтејлијен 08.10Мојиџепниљубимци 08.25Ју-Ги-Ох! 08.50Вирусатек 09.20Флешпојнт 11.25Ексклузивтаблоид 11.50Крвнијевода 13.00Ружаветрова 13.50СулејманВеличанствени 15.10Флешпојнт 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00СулејманВеличанствени 22.40Дечкомоједевојке,филм 00.15Долазак 01.50Астрошоу

Дечко моје девојке

ЧарлиШин 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 00.20

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Мапетовциусвемиру БожјаслужбеницаАгнес Песничкаправда Супротноодсекса Самокадасесмејем Жртверата Црноибело Врелинатела Непогрешивипријатељ Еротскифилм

06.00Скорожена 07.30 ПричаВернонаЏонса 09.00 Биографија-ЕмаТомпсон 10.00Протувесатрибина 11.30 Татинианђели 13.00 Биографија-БилКозби 14.00Клубимператора 15.45Буђењепокојнице 17.45Биографија-Џенифер Анистон 18.30 Корабезстида 20.00 МомцисМадисона 21.00Птицанажици 23.00Еволуција

Џеси, самоуверена млада жена у својим касним тридесетима проналази идеалног мушкарца у писцу Итану,који је на измаку снага и стрпљења пошто је још једну његову књигу издавач одбио да објави.Џеси је сигурна да су она и Итан савршен пар док не упозна Троја... Улоге: Алиса Милано, Кристофер Горхам, Мајкл Ландс, Керол Кејн, Том Ленк Режија:Дарин Тафтс (РТЛ,22.40)

Алиса Милано

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какотораде? Какосеправи? Врхунскоградитељство Генералка Трговциаутомобилима Америчкичопери Разоткривањемитова Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какосеправи? Разоткривањемитова Упозоренисте! Изумииоткрићакојису променилисвет 23.00 Желелистедазнате 00.55 Разоткривањемитова 01.50 Упозоренисте!

08.30 09.00 09.30 10.30 10.45 12.15 14.00 15.15 16.30 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 23.00 23.15 23.45 00.45

Фудбал Скијашки скокови Ски спортови Зимски спортови Алпско скијање Бициклизам Билијар Фудбал Скијашки скокови Бициклизам Алпско скијање Зимски спортови Скијашки скокови Холандија опен Бокс Мотоспортови Рели Бициклизам Крос-кантри скијање

Револуција која је застала

То што је међу посланицима изабраним у Скуп- штена и храбра”, да је „истина да су многа питања штину Војводине 1963. било 96 одсто чланова СК, а у реферату идејно-политички рашчишћена. Велика за време либерала 1969. само 84 одсто, „природно” је ствар што данас говоримо о себи – поштено и је виђено као доказ о постојању „либералистичке отворено. Ником неће углед пасти, ја тврдим да ће политике занемаривања одлучујуће улоге СК”. А то само порасти”. Понашајући се као овлашћени тумач да је постотак посланика с вишом и високом струч- Писма и Титовог говора у Војводини, давао је ном спремом повећан са 44 одсто на 65 одсто, а опрост, индулгенцију, онима који су жигосали свооних с основном школом смањен са 16 одсто (1963) је грешке. Свима који ће се касније изјашњавати то на 11 одсто (1969), „говорило” је о „штетном нара- је био јасан путоказ. стању технократског утицаја”. Форсирањем критеДороњски подржава „обрачун, прекид и раскид с ријума политичке подобности и класне припадно- опортунизмом”. Опомиње да ће „успех зависити од сти, те „либералистичко-технократске тендениције” у кадровској политици биће већ на наредним изборима, 1974, видно сузбијене: постотак чланова СК међу посланицима повећан је десет посто, а оних с основним образовањем повећан 13 посто! Слично је и у скупштинама општина у Покрајини. Није, међутим, било мало оних који су све то одобравали. Не само из партијске дисциплине и страха него баш са задовољством и вером да је тако најбоље. Јер је таква политика највише одговарала њиховим способностима. Једва су дочекали да се врате на офанзивну платформу. На тој платформи Тепавчева изјава из 1968. да право да се позиваКадровисосмољеткомбили уСкупштиниВојводине ју на револуцију имају „само они који се изнова потврђују као револуционари, само борбе и револуционарне акције за разбијање техноони разумеју кад је револуција застала и којим путе- кратизма”. Хвали „завођење и стварање реда, сревима мора продужити”, и да је дошло време да се ђивање стања у СК”. Предлаже да се „зада снажан „почнемо више делити на демократе и недемократе, ударац либералистичким снагама” и осуђује „блато угледне и неугледне, вредне и лење, савремене и не- опортунизма”. савремене, борце и неборце, а изнад свега способне Мада гарантује да од самокритике расте углед, и неспособне”, звучала је јеретички, као позив на Дороњски само критикује. Не осећа се кривим ни за брисање борачких заслуга. А упозоравајуће речи да шта, као да је деценијама био у опозицији, а не у „комунисти у нашој покрајини морају бити свесни партијском и државном врху земље. Критички анада је даља судбина самоуправљања код нас непо- лизира, утврђује штету, указује на проблеме, објасредно везана за техничкошњава задатке (крупна су технолошку преоријентапитања за чије се решење цију, за доминантан утицај Тепавчев став из 1968.да је дошло боримо; нећемо лако превреме деобе „на демократе и стручности и за крупне инвазићи проблеме...) А потеграционе захвате на со- недемократе,угледне и неугледне, што се за „лошу ситуацилидним економским осноју” не осећа нимало одговредне и лење,а изнад свега вама, у оквиру домаћег и ворним, може да је предспособне и неспособне”,звучао је стави и неповољнијом но страног тржишта” – протујеретички,као позив на брисање мачене су као хушкање што јесте. Кад говори о младих против старих. „облицима испољавања борачких заслуга и хушкање Ја сам, с те платформе, економске нестабилномладих против старих виђен и као савезник „техсти”, прећуткује да су у но-бирократских снага” јер Војводини баш током сам пропагирао важност професионалне оспосо- 1972. смањени и губици и непокривене инвестицибљености руководстава радних организација и ука- је, неликвидност и број незапослених. зивао на штету коју нам наносе тимови без потребСамо четири дана пре ове његове критике, на сане стручне спреме, који не знају да сачине нове про- станку Комисије ПК СКВ за економску стабилизаизводне програме и унапреде организацију рада. Ге- цију, саопштени су „подаци по којима Војводина, нерал Перичин оптужио ме је фебруара 1973. и та је поред Словеније, има најбољу ситуацију у земљи”. оптужба добила истакнуто место у штампи, да сам И кад упозорава на „оштрину економских про„покушавао разним анализама и цифрама да доча- блема”, Дороњски прећуткује да су највећи и најрам како се наша покрајина налази на нивоу средње сложенији проблеми Војводине, и њено релативно развијених земаља, да бих протурио кадрове који економско заостајње у Југославији, били проузротобоже одговарају таквом економском развитку”. ковани првенствено системским, централистичким, Од 29 говорника на овом састанку, 12 нису били политичко-економским решењима, којима је децечланови ПК, и баш они су најжешће напали бивши нијама (док је Дороњски био на најодговорнијим партијски врх Војводине. Али били су проверени ка- положајима у Војводини и Србији) из Војводине дрови, и били су ту да, заједно с Дороњским и највише узимано, а у њу најмање улагано, и да су Алимпићем, обезбеде „револуционарни излаз из си- либерали први јавно и документовано с том иституације”. ном суочили југословенску јавност, и цео свет, и да Дороњски је оценио да је „ова самокритичка ана- су постигли да то буде уважено и у републичким и лиза идејно-политичког стања, праксе и рада по- у савезним друштвеним руководствима. КњигуМиркаЧанадановића“БАУКЛИБЕРАЛИЗМАНАДВОЈВОДИНОМ” можетекупити укњижари“Службеноггласника”(Јеврејска13,НовиСад),узпопустод30одсто,за530динара илинаручитипутемтелефона021/6622–609ии-мејлаknjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


24

monitor

utorak5.februar2013.

dnevnik

5. februar 2013. OVAN 21.3-19.4.

С пријатељем или емотивним партнеромћетеиматипотешкоћуу ком уник ацији. Постоји извесна ствар која их забрињава, али још увек нису спремни да о томе говоре.Нефорсирајтепревише.

BIK 20.4-20.5.

Бићете забринути за здравље пријатељаилирођакакојинеживи увашемместу.Собзиромнатода сеневиђатетакочесто,небибило лошедаобавитетелефонскиразговор.Подршкамногозначи.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Данас ћете бити инт уитивни. Прилично сте сензитивна особа и бићете изненађени својим способностима да предосетите туђе потребе. Људи у вашој околини ће иматиутисакдаимчитатемисли.

Вашеприсуствоћебитинеопходно у неким стварима везаним за ваш дом. Могуће је да је у питању потреба за ситним поправкама, које,коликогоджелели,нистеустању самидаобавите.

Очекујте позив колеге с посла и дајте све од себе да разумете шта он заправо жели од вас. Уколико иматебилокаквенедоумице,најбоље би било да потражите савет особеодповерења.

Обратите пажњу на финансијску ситуацију. Могуће је да сте у последње време били заузети многобројнимпројектимапанистеимали времена да се позабавите тиме. Садајекрајњевреме.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ви сте рођени психолог! Мало је потребно да познајете људе да бистеихуспешнопроценили.Алиданассенеможетеослонитинасвоју интуицију.Послушајтесвојинтелект иреалнедоказе.

Познати сте по томе да сте друштвена, топла и непосредна особа која ужива у дружењу и новим контактима.Паипак,данаснистерасположени за интерперсоналне контакте.Сутраћебитибоље.

Много времена ћете провести у размишљањимакојасетичуједног вама веома блиског пријатеља. Свесни сте да у последње време пролазикрозтежакпериодижелите дамупомогнете.

Друштвена окупљања или пословнисастанцићезахтевативаше присуство,иакобистенајрадиједан провелисамиузнекидобарроман. Покушајте да не повредите осећањавашихпријатеља.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Духовниконцептиокојимаданас будете размишљали ће бити прилично збуњујући. Пожелећете да можетедаихразумете,алибезнекогнарочитогуспеха.Вероватноћетесејошвишезбунити.

Бићете окупирани дубоким, интензивним размишљањима о свету ивашојпозицијиуњему.Непостоји конкретнастварнитиразлог,пресе ради о неким уопштеним животним питањима.

TRI^-TRA^

Стиже седмодете? V REMENSKA

PROGNOZA

Сунце,паоблаци

Vojvodina Novi Sad

11

Subotica

8

Sombor

9

Kikinda

10

Vrbas

10

B. Palanka

11

Zreњanin

11

S. Mitrovica 12 Ruma

13

Panчevo

12

Vrшac

10

Srbija Beograd

12

Kragujevac

11

K. Mitrovica

9

Niш

11

Evropa

НОВИСАД: Ујутруслабмраз.Утокуданасунчаноизнатнотоплије него јуче. По подне наоблачење. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура-2,аминимална11степени. ВОЈВОДИНА: Ујутрумраз,атокомданасунчаноизнатнотоплијенегојуче.Поподненаоблачење,анакрајњемсеверуувече могућаслабакиша.Ветарслабјужниијугоисточни,ујужномБанатуумерен.Притисакмалоизнаднормале.Минималнатемпература-6,амаксимална13степени. СРБИЈА: Ујутрумраз,атокомданасунчаноитопло.Поподне насеверунаоблачење.Ветарслабјужниијугоисточни,уПоморављуиПодунављуумерен.Притисакмалоизнаднормале.Минималнатемпература-6,амаксимална13степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Усредутоплозаово добагодине,узнаоблачењекоједоносикишу,најпренасеверу.У четвртакзахлађењескишом,суснежицомиснегом.Упетакиза викендхладносповременомсуснежицомиснегом.

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗА: Повољанутицај нахроничнeболеснике.Ујутро сеопрезипаксаветујеособамасцереброваскуларнимпроблемима.Могућесу главобоља инесаница.Саветујесеадекватноодевањеиумеренафизичкаактивностунајтоплијемделудана.

Madrid

14

Rim

14

London

6

Cirih

6

Berlin

5

Beч

10

Varшava

6

Kijev

4

Moskva

-2

Oslo

-1

St. Peterburg -4 Atina

16

Pariz

7

Minhen

7

Budimpeшta

5

Stokholm

3

Бред Пит и Анђелина Џоли планирају да следеће дете усвоје у Кини. Пар је, према писању америчких таблоида, већ почео да учи мандарински језик како би комуницирао с приновом. Познати пар има већ ше сторо деце, од којих је троје усвојено. Анђелина је 2002. усвојила Медокса из Камбоџе, затим се упознала с Питом и с њим 2005. усвојила Захару из Етиопије. У Намибији је 2006. родила њихово прво заједничко дете, ћерку Шајло, па је годину дана касније са ма усво ји ла Пакса из Ви јет на ма, јер та мо шњи закон не дозвољава невенчаним паровима усвајање. Биолошки близанци пара, Вивијен и Нокс, рођени су у Француској 2008. године. Амерички „Стар” је недавно писао да ће пар ипак седмо дете добити природним путем јер је Анђелина поново трудна, али се Бред и ле па оска ров ка ни су огласили тим поводом.

VIC DANA Тестирањеулудници.Котачно одговоринапитање–идекући. – Штајето:носисенанози, одкожеје,имапертле? – Ципела! – одговорилудак. – Браво,пуштамоте,идикући. Излазилудакнапоље,свисесјатеокоњегаи питају: штајебило,

SUDOKU

какојебило,штапитају? Испричаим,па следећипацијентуђе. Чланкомисијепита: – Штајето:стојиназиду, имаказаљке,радитик-так? – Ајел’имапертле? – Нема. – Мокасина!

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

376 (69)

Slankamen

321 (31)

Apatin

422 (82)

Zemun

374 (14)

Tendencija porasta

Senta

249 (2)

Bogojevo

346 (74)

Panчevo

377 (9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

514 (10)

Titel

314 (28)

NERA

Baч. Palanka 306 (62) Novi Sad

279 (48)

Tendencija porasta

Jaшa Tomiћ

Hetin

102 (-28) N. Kneжevac

SAVA

1 (1)

Tendencija stagnacije

195 (7)

Tendencija porasta

S. Mitrovica 411 (-16) Beograd

Kusiћ

325 (11)

74 (-2)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 5.febraur 2013.