Issuu on Google+

NOVISAD*

PONEDEQAK4.MART2013.GODINE

GODINALXXI BROJ23724 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KUPCISTANOVA^EKAJUSVOJIHPETMINUTA

Cenestanovapada}e jo{trigodine?

str. 5

ODR@ANI DOPUNSKI POKRAJINSKI IZBORI U SRBOBRANU, ZREWANINU I APATINU

INTERVJU VERICAKALANOVI],MINISTARKA IPOTPREDSEDNICAURS-a

EUdatum o~ekujem, izbore neiskqu~ujem str. 2 SA[ASANTOVAC,FUNKCIONER SRPSKERADIKALNESTRANKE

Republi~ka ipokrajinska vlastsludile gra|ane

str. 3

Napredwaci i socijalisti pobedili demokrate

STAWEUANESTEZIOLOGIJIIINTENZIVNIMNEGAMAOZBIQNOPRETISRPSKOMZDRAVSTVU

Nedostajenajmawe 300anesteziologa

str. 6

RODITEQISESVETE@ESNALAZE

Zaekskurziju potrebno malobogatstvo str. 9

SPORT

n MIHAILUDUDA[U BRONZANAMEDAQA

str. 14 – 17

n ULOSAN\ELES,PAU INDIJANVELS

n RADICRVENAZVEZDA IGRALINERE[ENO

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Dr`avni vrh se sino} sastao zbog Kosova

Ekonomija 4 „Soja” i NIS oporavili berzu 4 Na kursne razlike mnogi }e se ope}i

Dru{tvo 6 Oko 170.000 zavisnika od droge

Reporta`e 12 Ministri se bar oko kalorija ne tuku

Crna 13 Borovi}: Mi{i} }e se javiti policiji 13 Putevi prqavog novca vode kroz wive

Sun~ano

NoviSad 7 Ra~uni papreni, vodomeri nisu o~itani 9 Po~iwe izrada besplatnih karata za prevoz

Vojvodina 11 Sombor: Nove cene grejawa

Najvi{a temperatura9°S


2

POLiTikA

ponedeqak4.mart2013.

dnevnik DR@AVNIVRHSESINO]SASTAOZBOGKOSOVA

INTERVJU

Srbija ostaje EU datum posve}ena postizawu o~ekujem, izbore kompromisa VERICAKALANOVI],MINISTARKAIPOTPREDSEDNICAURS-a

ne iskqu~ujem

– O~ekujem da Srbija dobije datumzapo~etakpregovorasEU jersmatramdagajezaslu`ilapo{tojenapravqenogromanpomak na evropskom putu, a vanredne parlamentarne izbore ne o~ekujem,aliihineiskqu~ujem–izjavila je u intervjuu “Dnevniku” ministarkazaregionalnirazvoj i potpredsednica URS-a Verica Kalanovi},napitawedalise zemqa mo`e suo~iti s vanrednim parlamentarnimizborimanakon odluke Evropskog saveta o datumuzapo~etakpregovorasEU. Onaobja{wavadaVladaSrbijeradidobroire{avaprobleme naodgovaraju}ina~in,bele`e}i rezultateusvimoblastimaizatoneo~ekujeizbore.  Pri tom ih ne iskqu~ujete, a na sceni se sa svih strana spekuli{e o wima? –Zbogtogaihineiskqu~ujem jer se o izborima toliko mnogo pri~adanaprostonemogudaverujem da je sve to bez ikakvog osnova.[toseURS-ati~e,nebojimo se izbora, i ako ih bude, spremnismodau|emoujo{jedan izborniciklus.  Posledwe istra`ivawe istovremeno pokazuje da je URS ispod izbornog cenzusa, a da lider va{e stranke Mla|an Dinki} nije ba{ popularan, odnosno da gra|ani misle da ne zaslu`uje mesto mi nistra finansija i privrede? – Mi smo tri puta i{li sami na izbore i ostvarili rezultat kojijeobezbediodabudemopozivaniuVladu.Iuovomslu~ajuje tako.Nismobilineophodni,ali sunaspozvalizato{toznamoda radimo i {to imamo poverewe

Vladedanpreovogintervjua,na kojoj je atmosfera onakva kakva trebadabude,konstruktivna,gde premijerne~itasmodnevnired, a mi aklamacijom glasamo za. U Nemawinoj11diskutujemoomnogimstvarima,iznosimoargumente i kontraargumente, i odluke na kraju donesimo jedinstveno.

Sla`emsesasvimakojika`uda ovavladanijesastavqena“napoqupcimaigrqewima”,alijenapravqena kao tim ozbiqnih qudikojiimajusvojemi{qewe,ali na kraju postignu konsenzus o svim pitawima i od formirawa Vladesmoosvimta~kamaglasalijedinstveno.  Ti me ho}ete da ka`ete da je premijer funkcionalan, a ne formalan? – Potpuno funkcionalan! Konkretno, na sastancima vezanim za regionalni razvoj i lo-

@elimvi{einicijativaizVojvodine  Jeste li ostali pri stavu da je „vojvo|anska vlast bezidejna“? –Kao{tojepoznato,beskompromisnisamboraczadecentralizacijuismatramdajeupravoonaalatkojim}egra|aniSrbijebitivi{eukqu~eniudono{eweodlukakojesuvezanezawihovsvakodnevni `ivot. Ba{ zbog toga {to je pokrajinska vlast mnogo bli`agra|animaVojvodine,aliiproblemimamVojvodine,nego republi~ka,o~ekivalasamda}eupravovojvo|anskavladadapokreneinicijativuzare{avawepitaweopusto{enihkombinata, zaparlo`enihwivairadnikakojiponekolikogodineneprimaju platu.ZbogtogasamrekladajePokrajinskavladabezidejna.Pred svojimo~imajeimalatakvusituaciju,agodinamajebilabezkonkretnogre{ewaproblema.IondakadajenekoizRepubli~keVladeponudiore{ewe,nijesei{loupravcuhajdedaradimozajedno i dora|ujemo zamisao, nego se u startu krenulo s poni{tavawem re{ewa.Izjavajebilaupu}enautompravcu,aliseistotakosvakiputradujemkadaizVojvodine~ujeminicijativu,kao{tojeslu~ajsotvarawemIT-parka.Tazajedni~kaidejaMinistarstvafinansijaiPokrajinskevladejeveomadobra.Mojpoliti~kimoto jepribli`avawevlastigra|anima.@elimdaPokrajinskavlada nadelupokre}evi{einicijativaidajevi{eideja. odre|enogbrojaglasa~anaizborima.Mislimdaiovajputtreba daprepustimoanaliti~arimada jadikuju nad gre{kama koje su imali u prethodnim izborima, a sviodredasupogre{noprocewivali.Idanasprocewuju,alinekaopetizboripoka`ukolikoje stvarno poverewe u URS i Mla|ana Dinki}a, mene i qude koji radeuovojvladi,amogudaka`em danemamo~egadasestidimo.Kadasmoudirektnimkontaktimas gra|anima, qudi nas pitaju mo`emo li da im re{imo ovaj ili onajproblem,ito,popravilu,ne samo li~ne ve} op{te. To zna~i dasmoprepoznatikaoqudikoji re{avaju probleme i iza sebe imajurezultate.  Je su li silne afere koje se otvaraju uzdrmale odnose u Vladi, i da li je atmosfera u wenom sedi{tu u Nemawinoj 11 ista? –Akojesutosilneafere?Ne{to {to su najpre politi~ka podmetawa i igre, vezane za de{avawauprethodnomperiodu,a podgrejanoiizvu~enonapoqe,ne vidim kao afere koje potresaju ovu vladu. Unutra se ne de{ava ni{talo{e.Imalismosednicu

kalnusamoupravu,{tojejednaod kqu~nih stvari koja trenutno mu~iSrbiju,razgovaramupravos premijerom i ministrom finansija. S premijerom o nacionalnim savetima, razvoju, planu za nacionalniregionalnirazvoj,a s ministrom finansija o neophodnimparama.  Postoji li plan kako “na praviti” tih pet milijardi evra investicija u ovoj godini, koliko smatrate da je po trebno da bi gra|ani `iveli normalno, dok su istovremeno i{~ekivawa u vlasti da ove godine pristignu dve milijarde evra? –Stru~najavnostjedalaprocenuoneophodnihpetmilijardi evra investicija u Srbiju da bi gra|ani`ivelikaousredwerazvijenim evropskim zemqama. To jeste na{ ciq. Kada ka`emo da `elimo da Srbija `ivi boqe, smatramo da treba da ima standardkaopomenutezemqe,azato sunampotrebneinvesticije.No, podsetimoseodaklejeovavlada po~ela, {ta smo zatekli: bili smo pred ivicom bankrota, postojalajerealnabojazandali}emodaisplatimoplateipenzije.

Investicijesubilezaustavqene zato {to su pregovori i izbori bili najavqeni ve} krajem 2011. godine,aVladaseformirala27. julaipo~elasu{tinskidaradi 1.septembrapro{legodine.Zna~i, devet meseci investicionog ciklusajepotro{eno.Ovegodine o~ekujemo dve i po milijarde evra investicija, i na dobrom smo putu datoostvarimo.Odluka da krenemo u pregovore sa zemqama koje u ovom trenutku imaju novca da inevstiraju u Srbiju je odli~na. Tu mislim na pregovore s Ujediwenim ArapskimEmiratima,ali i dr`avama poput Angole, o kojoj do pre odre|enog broja godinanismonirazmi{qali kao mogu}em investitoru. To suzemqeskojimaseu ovom trenutku sklapaju ozbiqni aran`mani i zbog toga dveipomilijardeuovojgodini nisu nedosti`ne. Naravno, pet milijardi je projekcija koju u mandatuovevladetrebadaostvarimodabismo2016.godineimali ono{tosezoveistinskopodizawestandardaqudi.  Ka ko realizovati trenutno najve}e investicione projekte u Vojvodini, autoput Novi Sad – Ruma, ukqu~uju}i tunel kroz Fru{ku goru, i one vezane za sistem navodwavawa? Postoji li na tim pitawima odgovaraju}a komunikacija republi~ke i pokrajinske vlasti? – Su{tinaje,na{taiupu}uje va{epitawe,dasutotakovelikiprojektidasemorajure{vati zajedni~ki, republi~ki nivo i Pokrajinskavlada.Kadajeupitawu autoput, za koji je krajem 2012. godine potpisan predugovor, mi smo obezbedili buxet i sadasmoufazidefinisawakonkretnogugovora,kojipodrazumeva potpuno definisawe svakog koraka u realizaciji i obaveza svih strana. Pro{log ~etvrtka suuMinistarstvuzaregionalni razvoj i lokalnu samoupravu bilipredstavniciVojvodine,ave} zaovajpetaksmozakazalisastanakspredstavnicimaPokrajine, NovogSadaiIrigaupravonatemurealizacijetogvelikogiva`nogposla.Tokomposledwegsastanak smo nekoliko puta ponovili pitawe da li svi shvataju kolikojete{korealizovatitakovelikiinfrastrukturniprojekati{tajesvepotrebno.^ini misedasuiPokrajinskaiRepubli~ka vlada, grad Novi Sad i dve op{tine na tom putu svesni togadamorajudaradezajednoako mislimodauspe{norealizujemo projekat.OnjesteistinskiprioritetVojvodine,aliiPokrajinskevlade.Urazgovorusgradona~elnikom Novog Sada Milo{em Vu~evi}em vidim da i on to istinski`eli,imislimda}emo zajedno to i uraditi. Ovih dana, posleizve{tajaradnegrupekoja jeocewivalavalidnostugovoras kompanijom„AlDahra“,istaknutojedajeceoposaodobarida}e doprineti razvoju i modernizaciji poqoprivrede u Vojvodini. ^inimisedajetodobarkoraku pravcuzajedni~kograda. Netrebadazaboravimodaposaos„Al Dahrom„tako|eiziskujenekolikostotinamilionaevraizajedni~kiradVladeSrbije,APVojvodine,javnihpreduze}ailokalnih samouprava na teritoriji PokrajineiceleSrbijeakomislimodasrpskapoqoprivredai vojvo|anskipaoriimajukoristi jerjeprojekatvezanzaceluzemqu. DraganMilivojevi}

Srbijaostajeposve}enapostizawu kompromisa u dijalogu s Pri{tinom, a od EU o~ekuje da ostanenepristrasanmedijatori podsti~ekontstruktivnostPri{tine, koja je pokazala daleko mawe re{enosti da iza|e u susretre{ewukojebizadovoqilo interes obe strane, poru~eno je sino}sasastankadr`avnogvrha. –Konstatovalismodasestav Pri{tine nije pomerio ni za milimetar od po~etka pregovora. Zakqu~ili smo da oni nisu bili dovoqno konstruktivni u prvom delu dijaloga i sada {aqemo jasnu poruku da o~ekujemo da budu daleko konstruktivniji unastavkudijaloga–rekaojeposle sastanka novinarima savetnik predsednika Srbije Marko \uri}. On je izrazio uverewe da je u dijalogu Beograda i Pri{tine krozposredovawekqu~nih~inilaca me|unarodne zajednice mogu}edo}idopribli`avawastavovadvejustrana.\uri}jedodao da o~ekuje da }e ve} danas biti jasnijeukojojmerijePri{tina spremnija nego ranije da ide u pravcukompromisa. Kadajere~ovezidijalogaBeograda i Pri{tine i procesa evrointegracija Srbije, \uri}

jeistakaodajeSrbijaispunila 95odstouslovakojisujojpostavqenizadobijawedatumapo~etkapregovoraopridru`ewuEUi da}edoaprilaispunitisvepoliti~ke i formalne uslove za dobijawedatuma. –Na{stavjedajeSrbijave}u ovom trenutku ispunila prakti~nosveuslovezadobijawedatuma i o~ekujemo da Evropska komisijatoprepozna,vrednujei dapo{aqejasansignaldaje`eli u svojim redovima – poru~io je\uri}. Obja{wavaju}i ~iwenicu da se dr`avni vrh sino} sastao

drugi put u tri dana, \uri} je rekaodajeperiodizme|udvasastanka bio iskori{}en za dopunsko analazirawe informacija iz svih evropskih prestonica i razradu konkretnih elemenata nastupa delegacije SrbijeuBriselu. –Tojetakvavrstaprocesada je neohodno da se qudi {to ~e{}esastajuirazmewujuinformacijeidaodlukekojesedonose budu donete uz saglasnost svih – naglasio je \uri}, i zakqu~io da je Srbija nepokolebqivaunastojawudasedo|edo kompromisa.

SNV: Previsoka cena za zahteve Beogradu NepristajawemnauceneizPri{tine,Brisela iVa{ingtona,Srbija}enapravina~inohrabritipreostaleSrbedaostanunaKosovuiMetohiji, saop{tilo je Srpsko nacionalno ve}e severnogKosovaiMetohije. Za Srbe i Srpsko nacionalno ve}e severnog KosovaiMetohijejedinojeprihvatqivodaVladaSrbijeutvrdidajedatumpregovoraprevisoka cena za zahteve koji se upu}uju Beogradi, saop{tenojeizSNV-a. „Samotaopcija,kojuovihdanainajvi{isrpskizvani~nicikaomogu}unajavqujuizjavamada ‘nijesmaksvetaakosenedobijedatumzapo~etakpregovorasEU’,mo`edoprinetiuspehubor-

bedr`aveSrbijezao~uvaweKosovaiMetohijeu svom sastavu i wenom institucionalnom prisustvuusvojojju`nojpokrajini”,isti~eseusaop{tewu. Kakosedodaje,nepristajawemnauceneizPri{tine,BriselaiVa{ingtona,Srbija}enapravina~inohrabritipreostaleSrbedaostanuna KosovuiMetohiji,kaoimnogeod250.000prognanihdasevrateusvojedomove. SNVjereagovaonapisawemedijaotrimogu}a scenarijaunastavkudijalogaoKosovuiMetohijiukojimaseisti~edase„dokrajainsistirana formirawu zajednice srpskih op{tina sa svim ovla{}ewima”.

TVIT CRTICA Put putuje… Na „Tviteru„ je „osvanulo“ obave{tewe ~im je sleteo avonizSAD:„Samodaseprijavimdasam`iv!Naaerodromuimainterneta!Vidimdaje kod ku}e vrlo `ivo!„, saop{tio je potpredsednik vojvo|anskevladeGoranJe{i}. Odmah obave{tava fanove: „RezultatiizHolandijesuna sastanku radni~kog saveta doneliodlukudakrenupe{keza Srbiju! Mada, ra~unaju}i na na{upamet,kosetogase}a...”

Prepis(iva~i) Kao {to o~ekuje @Sabotaza: „Vu~i} najavio da }e da pregleda i oceni kontrolne zadatke do ponedeqka, trema u Vladi„. Savetnica PSS-a za medije Blagica Kosti} mu obja{wava:„Posebnu pa`wu Vu~i} }e posvetiti radovima u~enika Kne`evi}a, Petkovi}a & Ba~evi}a. Sumwa da su prepisivali.:-):-):-)„

Ko se jo{ (ne) se}a Napredwak Mario Maleti} je u dilemi: „Jovo Baki} zna koganapredwacivoleustranci,nese}amsedasamgavi|ao nasastancima #stavsrbije„.

Ko kako savetuje Savetnik ekspredsednika SrbijeNeboj{aKrsti} „savetuje“ na lajni: „Vu~i} pravi istu gre{ku kao Tadi}.Sveje

natovariosebinale|a,zasve je odgovoran. I bi}e kriv za sve,kadostaliizmaknu…„ Novinar Dejan Vukeli} }e: „Da nije neko, daleko bilo, Tadi}a savetovao da tako radi?„ A ~lan kabineta aktuelnog predsednika dr`ave Simo ^uli} kratko se ukqu~uje u konverzaciju:„Amin!„

Kraq kraqeva Kakoseprovodivikendkada si na „vrhu sveta“, pokazuje svojim fanovima predsedavaju}i Generalnoj skup{tini UNVukJeremi}:„Subotave~e tenis„. Mi{qewa su podeqena, @slobodanvulinZM ka`e: „Umre}u od smeha!!!!„, dok @Leksandor smatra:„KRAQI!pored Diplomatije!„

(Ne)prijatni fakat

Stefana Nemawe i 200 g. od ro|ewa Wego{a. Ipak su oni bili Srbi. Ili je mo`da ba{ toproblem„.

U kojem smo crtanom? [efposlani~kogklubaDSa u parlamentu Borislav Stefanovi} poru~uje: „Kne`evi}aneprimamonazad„. Replicira mu @BrankovicV: „Vi primate nazad? Obili}u, osvrni se. Doza samokritike. Napred s Barbikom, Suqom Pa{wakom, Krletom, Spiridonom,MikiMausom?„ Borko se nije zbunio: „U kojem si ti crtanom? Ti si, izgleda,zaspaouavgustupasad ustao... Nemoj da ja nabrajam. Danepla{imdecu...”

Neko, il’ ne{to

Funkcioner SPO-a Milan \uki} poru~uje s lajne: „VremezaEUdatumnamcuri, o~iglednojeda}enekomorati ekipisaseveradajaviistinu koja je dugo poznata, neprijatnadu`nost,fakat„.

Predsednik Pokrajinskog odbora SDP-a Zdravko Jelu{i} konstatuje na lajni: „Gledam i ~udim se! Zemqa u ogromnojkrizi,astrankeprepune onih koji bi da budu NEKO umesto da urade NE[TO! I to im uglavnom uspeva!„

Jubilej na jubilej

Ko pri~a viceve

Svako ima „svoje“ jubileje. Funkcioner DSS-a @ivota Star~evi} „protestuje“ na lajni: „Nemam ni{ta protiv proslave Milanskog edikta i caraKonstantina.Alimijako smeta {to niko ne pomiwe proslavu900godinaodro|ewa

Analiti~ar Du{an Pavlovi} „ispri~ao je„vic o „kolegi” analiti~aru: „Prvi vic o \or|u Vukadinovi}u: [ta pita taksista kada \. Vukadinovi} u|e u taksi? ’B92iliRTS’?„ S.St.


politika

dnevnik

INTERVJU

SA[A SANTOVAC, FUNKCIONER SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Republi~kai pokrajinskavlast sludilegra|ane [efposlani~kegrupeSrpskeradikalnestrankeuvojvo|ans kom parl am ent u Sa{ a Sant ov ac izj av io je da bi Skup{tina Vojvodine morala da pokrene raspravu o “mle~nojaferi”idautvrdiodre|ene predloge da bi se problem sazatrovano{}usto~nehrane i mleka “re{avao, a ne zata{kav ao”. U int erv juu za “Dnevnik” Santovac je kazao da takvu raspravu o~ekuje ve} nasednicizakazanojovenedeqe, na kojoj bi, kako je dodao, poslanicimamoralebitiprezentovanesveinformacijevezanezatajproblem,kaoiprogram mera za wegovo re{avawe. – Afera s mlekom pokazala jesasvimjasnodaudr`avine postojisistem,nitikontrola hrane. I umesto da se tako ozbiqan problem re{ava, on jepretvorenupoliti~koprepucavawe, i umesto da se poboq{avakvalitethrane,pristupiloseizmenipravilnika dabiseono{tojeneispravno prik az al o isp ravn im. To je potpuno suluda politika! Reakc ij a Min is tars tva poq oprivrede morala je biti mnogo odgovornija i ozbiqnija. Tako|e, i Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu trebalojeozbiqnijedapristupi tompitawuidapoku{adaza-

stva o tome gde je napravqen propust”. –Otomesemorarazgovarati u parlamentu, a ne u strana~kim saop{tewima ili na „Tviteru„. Obaveza je nadle`nihinstitucijadatepodat-

ke pru`e gra|anima, koji su slu|eni neodgovornim pona{awem predstavnika vlasti. Parlament mora da se izjasni iotomenakojina~insemo`e pomo}i proizvo|a~ima, odnosnosto~arima,kojitrpe{te-

O~ekujemo [e{eqa u narednoj izbornoj kampawi  SRS je na pro{lim izborima ostao van parlamenta; da li }e zbog toga biti promena u politici stranke i, eventualno, ulozi va{eg lidera Vojislava [e{eqa ubudu}e? – Nakon majskih izbora, mi smo doneli odre|ene odluke u pravcureorganizacijestrankeitajprocesjo{uvektraje.Ali, bezobziranato,kadseizborizaka`u,bi}emospremnizawih. Akadjere~opolitici,tunemanikakvihpromena:ostajemodoslednina{emprogramu,aiskrenosenadamda}eunarednojkampawisnamabitiiVojislav[e{eq.Proceskojiseprotivwega vodi u Hagu traje ve} deset godina, a izricawe prvostepene presudeponovojeodlo`enozajunovegodine.Mismoube|eniu toda}emosenanarednimizborimavratitiurepubli~kiparlament, {to pokazuju i aktuelna istra`ivawa javnog mwewa. O~iglednojedaradikalinedostajuovomsazivuSkup{tineSrbije,ukojembeznasnemanikvalitetnekritike,nikvalitetenihpredloga. jedno s Republi~kom vladom predlo`i mere da se problem re{i,itoprenekolikomesecikadajeinastao–istakaoje Santovac. On je dodao da Skup{tina Vojvodinemoradadobijekvalitetne podatke “o tome {ta se tu de{avalo, gde je nastao problem,atako|eiinformacije od resornog Ministar-

tu. Pa vaqd a Rep ub li~k a i Pokrajinska vlada treba zajedni~kidaimpoma`u,aneda im odma`u! A bojim se da je ovo pove}awe grani~ne vrednosti aflatoksina vi{e odmagawe poqoprivrednim proizvo|a~ima jer vi{e ne}emo mo}idaizvozimomlekonatr`i{ta gde smo ga do sad izvozili:uBosnuiHerecegovinu,

Crn u Gor u i Mak ed on ij u – oceniojeon.  Ko treba da snosi odgovornost za ovu aferu? – Ovde se ministar Goran Kne`evi} o~igledno nije dobrosna{ao.Atosupokazalei opre~ne izjave kojejeiznosiotokom ove afere. Ministarstvojedelovalo nespremno, ali odgovornostdelom snosi i Pokrajinski sek ret ar ij at, zbog toga {to se nij e del ov al o na vrem e, odn os no {to nisu preduzete odg ov ar aj u} e mere jesenas, kad seve}videlodasu zna~ajnije koli~ine kukuruza zara`ene. Ve} tada je morala da usledi zajedni~ka akcija oba nivoa vlasti da bi se spre~ile ovakve posledice. Me|utim,onisuse vi{ebavilipolitikanstvomokoRazvojnebanke Vojvodineikapitalnogfonda i raznoraznim aferama i me|usobnimobra~unima,aneinteresima gra|ana i bezbedno{}uhrane.Nijesporno{tosu podaci o mleku objavqeni, to jesvakakotrebalodaseu~ini kogoddajedo{aodotihpodataka,alispornoje{toni{ta nije u~iweno da ne do|emo u ovusituaciju.  Mislite li da je realno da do|e do prevremnih pokrajinskih izbora na ko jima insistira SNS? – Vladaju}e stranke bave se iskqu~ivo politikanstvom, u tom kont eks tu vid im i ovu pri~u o vanrednim pokrajinskim izborima. Ti izbori su verovatno u interesu SNS-a, koji misli da }e tako kapitaliz ov at i tren utn u pop ul arnost.Iwimasesad`uridato realizujujerjesasvimizvesno da}etapopularnostsvevi{e opadati, i zbog ove afere s mlek om, ali i zbog drug ih stvari, kao {to je poskupqewe struje, rast cena... SRS ne be`iodizbora,alijepoptuno jas na proc ed ur a za wih ov o raspisivawe. Trenutno je te{ko o~ekivati da }e neko ko imavi{eod70od120poslanika dob rov oqn o ods tup it i s vlasti. Me|utim, ne mo`emo vi{ e ni{ ta isk qu~ it i jer smo ve} videli u nizu lokalnih samouprava kako se trguje mandatima i kako se mewaju

stranke. Trenutna matematika, dakle, ne ide u prilog novimizborima,alimatematika je~udo,{tosepokazaloiprilik om form ir aw a akt ue ln e Republi~kevladepasedesilo to{tojebilonezamislivoza gra|ane–daSNSnapravivladusMla|anomDinki}em.  A o~ekujete li vanredne republi~ke izbore, o ~emu se tako|e spekuli{e? – Te pri~e o republi~kim izborimatako|esuposledica rasta rejtinga SNS-a i wihove`eqedaobezbedeve}iuticajuparlamentuiVladi.Me|utim,dokgodjeotvorenopitawe Kosova, te{ko je o~ekivati da se odr`e vanredni izbori.EUo~ekujedasetipregovori okona~aju i tek potom semoguo~ekivatiizbori.^ini mi se da je namera SNS-a zapravo bila da do izbora do|e pre okon~awa tih pregovora, ovog prole}a, jer oni o~igledno idu u prilog nezavisnosti Kosova, tako da }e i wih ov a pop ul arn ost nak on tih pregovora opasti. Me|u-

Trenutnojete{ko o~ekivatida}enekoko uSkup{tiniVojvodine imavi{eod70od120 poslanikadobrovoqno odstupitisvlasti tim,BriseliSADtonisudozvolili.  Zbog ~ega ste ovih dana iza{li u javnost s podacima o tome da su Miroslav Mi{kovi} i Stanko Suboti} finansirali radikale, odnosno Aleksandra Vu~i}a i Tomislava Nikoli}a, koji su tad bili funkcioneri SRS-a? – Potp reds edn ik na{ e stranke Milorad Mir~i} te podatkejeizneonaosnovudogovorasna{imlideromVojislavom[e{eqom.Re~jeoparamakojesuobezbediliVu~i} i Nikoli} od Mi{kovi}a i Suboti}a. Time se htelo staviti do znawa {ta se de{avalo u tom peridou i ko je koga finansirao,anaTu`ila{tvu jedatenavodeproveri.Uostalom,isamVu~i}jeuvi{enavratagovoriodajeMi{kovi} finansirao pojedine politi~are, ali nikad nismo dobili odgovor na pitawe koji su to politi~ari i za{to se ti podacineiznose. B. D. Savi}

REKLI SU

Bo`ovi}: Neposredni izboriuDS-u

Dragojevi}: Spremansamda u|emuSkup{tinu

Kostre{:Za{to vanredni pokrajinskiizbori?

U Demokratskoj stranci su odr`ani nep os redni izbori zapredsednikei~lanove 23 okru`na odbora u Srbiji. Generalni sekretar DS-a Bal{aBo`ovi} je,u pisanoj izjavi medijima, naveo da je na 181 bira~kom mestuvi{eod52.000~lanovaDS-aprvi putdirektnobiralosvojepredstavnike koji }e u Predsedni{tvu DS-a i okru`nim odborima zastupati interesegra|anaizregionaisprovoditi politiku stranke. „Demokrate o~ekuje i Skup{tina Pokrajinskog odbora zaVojvodinu,koja}ebitiodr`ana9. marta,nakonkoje}e10.marta~lanovi DS-aizVojvodine,naneposrednimizborimabiratisvojepredstavnikekoji }e biti ~lanovi Predsedni{tva DS-a”,naveojeon.

Rediteq Sr|an Dragojevi} izjaviojeju~eTanjuguda jo{neznadaliulaziuparlamentkaoposlaniksliste Socijalisti~ke partije Srbije,ikada,alidajespreman natajanga`manidabisenaro~ito trudio da pru`i doprinosuoblastikulture. –Nikomijo{zvani~nonijerekaodasamposlanik.Za~u|ensamkolikoseotomepi{epo medijima,ajajo{neznam–rekaojeon. Ipak,kakojekazao,sasvimjespremandau|e uNarodnuskup{tinu. –Jasamozbiqan~ovek.Kadasampristaoda budem na listi, podrazumeva se ta mogu}nost, madaminijedelovalorealnojersamniskona listi–objasniojeistaknutire`iser. Dragojevi} je naglasio svoj „generalni stav da je neefikasno kukati da nam sudbinu kroje profesionalni politi~ari„ i da je boqe da „specijalisti iz razli~itih oblasti daju svoj doprinos”.

Zamenik predsednika LSVaBojanKostre{ smatrapovodom zalagawa opozicionih stranaka u Vojvodini za nove pokrajinskeizboredanevidi razlogza{tobitiprevremeniizboribiliorganizovani, osim „ukoliko ne do|e do nekih vanrednih okolnosti”. Opozicija„stalnokoketirasnekimstvarima” naosnovukojihbisemoglonaslutitidauVojvodiniimavelikihkorupciona{kihafera,da je bilo zloupotreba slu`benog polo`aja i velikihpqa~ki,„anikotonedokazuje”,rekaoje Kostre{. On je dodao da bi o tim optu`bama trebalodaseizjasnenadle`nidr`avniorgani. –Akodr`avniorganipoka`udasuodre|eni delovi vojvo|anske administracije zloupotrebqavaliresurse,dajebilokra|e,nenamenskog tro{ewanovca,korupcijeinabilokojidrugi na~in kr{ewa zakona, to bi moglo izazvati vanredne pokrajinske izbore – kazao je Kostre{.

ponedeqak4.mart2013.

3

POKRAJINSKI IZBORI

Srbobran:Pobeda napredwaka Po prvim nezvani~nim rezultatima dopunskih izbora za pokrajinskogposlanikauop{tiniSrbobranpobediojekandidatSrpske napredne stranke dr @ivko Nasti}. On je u drugom krugu izbora imaoblizu1.000glasovavi{eodprotivkandidatkiweValerijeTanasijin sliste „Izbor za boqu Vojvodinu –Bojan Pajti}„.DrNasti}jeosvojione{tovi{eod54odstoglasovagra|anasrbobranske op{tine,dokjeValerijaTanasijandobilapovereweblizu43odsto bira~a.Izlaznostnabirali{tabilajene{tovi{aos56odstood ukupnoupisanihubira~kispisak. M. K.

Zrewanin: DarkoBa|ok(SNS) noviposlanik FunkcionerSrpskenapredne stranke Darko Ba|ok iz Zrewaninanovijeposlaniku Skup{tini Vojvodine. U drugomkrugudopunskihizboraza pokrajinskogposlanikapove}ins kom sis tem u, odr` an om ju~e u izbornoj jedinici 17 – Zrewanin 3, Ba|ok je osvojio vi{eglasovaodprotivkandidataMiodragaDamjanova,kog jekandidovalaKoalicija“IzborzaboquVojvodinu–Bojan

Pajti}”. Po preliminarnim podacimaizbornog{tabaDSa, Ba|ok je osvojio oko 60 odsto glasova, a Damjanov 40 odsto. Izlaznost je bila ne{to iznad26odsto,{tozna~idaje glasalovi{eod9.000bira~a. Tainformacija“Dnevniku” je pot vr| en a i u izb orn om {tabu SNS-a, po ~ijim podacimajeBa|okosvojiovi{eod 5.800glasova,aDamjanovvi{e od3.900. @. B.

Bajtovi}:Ubedqiva pobedaSPS-a uApatinu PotpredsednikSPS-aDu{an Bajatovi} izjaviojedajeuApatinu u drugom krugu pokrajinskih dopunskih izbora ubedqivom ve}inom pobedio kandidat te stranke, odnosno Koalicije SPS–PUPS–JS–SDPS-a dr DraganRastovi},kojijezaprotivkandidata imao demokratu drBrunaUrbanovskog. – Pobeda u Apatinu je 99 odsto u na{im rukama – rekao je Bajatovi}sino}zana{list. On je ocenio da ju~era{wi izborigovoreopobedivladaju}e republi~ke koalicije jer je

SNS pobedio u Zrewaninu i Srbobranu,aSPSuApatinu. – Jasna je politi~ka poruka ovih izbora da ne stoji teza zasnovana na tome da vojvo|anska vlastcrpilegitimitetnave}inskim izborima. DS je politi~ki pora`en – rekao je Bajatovi}, i dodao da su ovi izbori pokazali da „ne stoji teza da vojvo|ansko pitawepripadasamoDS-u„. Po wegovim re~ima, SPS o~ekuje daqe zajedni~ke korake sa SNS-om da bi se „na pravo mesto stavila vojvo|anska vlast”. S. K.

SNS:U`asnuti batina{kim delovawemDS-a Srpska napredna stranka jeu`asnutanajnovijimbatina{ kim del ov aw em Dem okratske stranke u Srbobranu, gde je ju~e oko 17 sati ~lan bir a~k og odb or a iz SNS-a Mirko Slavuq „brutaln o pret u~ en od stran e {est lica”, saop{teno je iz SNS-a.Usaop{tewujenavedeno da je Slavuqu izbijeno ukupno{estzuba. UsubotusuSNSiDSrazmenili nekoliko saop{te-

wa, u kojima optu`uju aktiviste suprotnih stranaka za prebijawe svojih aktivista uSrbobranu. Demokratska stranka tvrdidawihoveaktivistetuku aktivistiSNS-a,kojiizlaze iz „xipova beogradskih i somb ors kih tab lic a”, dok SNS, pak, tvrdi da aktiviste SNS-a batinaju ~lanovi DS-a koji izlaze iz „xipova koji pripadaju Vladi Vojvodine”.

DS:Batina{iSNS-a Pokrajinski odbor DS-a saop{tio je ju~e popodne da se „batina{iSNS-a„masovnookupqajuispredbira~kihmesta uSrbobranu,dajeusvimnaseqima„ogromnatenzija”idase gra|ani„pla{edau|unabirali{ta”. „Nabira~kommestu22,uTuriji,okupilosepreko50mladi}a,obu~enihucrno,zastra{uju}egizgleda.Kadasuvratiliispredbirali{tadvaglasa~a,aktivistiDS-asupozvali policiju. Tom prilikom su NN lica nasrnula na wih i do{lo je do fizi~kog obra~una. Policija je sa zaka{wewem reagovala,anamolbu{efovaizbornih{tabovadaomogu}e normalanulazaknabira~kamesta,objasnilisudatonemogudaurade.Na`alost,aktivistiDS-asuzadr`aniupritvoru,aaktivistiSNS-apu{teni”,navodiseusaop{tewuPO DS-a. S. K.

Policija:Privedena dvojicaaktivistaDS-a PolicijauSrbobranuodredilajezadr`avaweD.B. (1964) i M. B. (1991) iz te op{tine, zbogosnovanesumwedasuuTuriji, oko16.45 sati,naru{avalijavniredimir,saop{tila jeju~ePolicijskaupravauNovomSadu. „Ova dvojica aktivista Demokratskestranketereteseda su ispred bira~kog mesta fi-

zi~ki napali dvojicu aktivistaSrpskenaprednestranke i jednog od wih lak{e povredili„,dodajeseusaop{tewu. D.B.iM.B.}ebitizadr`anido12sati,shodnoZakonuo javnom redu i miru i protiv obojice }e biti podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, saop{tio je PU Novi Sad. S. K.


4

ekonomija

ponedeqak4.mart2013.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

„Soja”iNIS oporaviliberzu

Protekle sedmice registrovan je vi{i nivo investicione aktivnostikojijerezultiraoznatnove}im prometom u odnosu na prosek protekle godine. Ukupna realizacijaiznosilaje6,6milionaevra,u velikojmerikaoposledicatrgovawaakcijama„Sojaproteina„,ukazuju analiti~ari „Sinteza invest grupe„. Indeks najlikvidnijih akcija,Beleks15,dobiojenavrednosti dodatnih 2,4 odsto. Ova korpa najlikvidnijihakcijanatr`i{tu okon~alajesedmicunanivouod571 poena, a od po~etka godine nosi prinosoddevetprocenata.

|evinar „Energoprojekt holding„ kojijeostvarioprometod15,5milionadinara,uglavnomnaceniod 665 dinara. „Energoprojekt„ je u sedmicidobionavrednosti3,2odsto,dokodpo~etkapro{legodine bele`irastve}iod70procenata. Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla” registrovao je lagani rast vrednostina488dinarauzpromet od 13,3 miliona dinara, dok je zemunski proizvo|a~ pesticida „Galenika Fitofarmacija„ dostigao novi vi{egodi{wi maksimum od 3.099 dinara. Ova kompanija je saop{tila da je lani ostvarila re-

dnevnik

„Konzum”i„Delez” uduopolu? Akohrvatski„Agrokor”uspe usvojojnameridakupi„Merkator”,dvetre}inedoma}egtr`i{tabi}eurukamasamodvatrgovinska lanca - „Konzuma” i „Deleza”. Preti li srpskom tr`i{tu vladavinadvatrgovinskalanca -tojesasvimizvesnoakohrvatski„Agrokor”kupislovena~ki „Merkator”. Onda }e „Agrokorov” trgovinski lanac „Konzum” vladati srpskim tr`i{temzajednosabelgijskim„Delezom”, u ~ijem su vlasni{tvu „Maksi” i „Tempo”. „Delez” i „Konzum”}etakokontrolisati vi{e od 70 odsto ukupnog prometaudoma}ojtrgovini. Petar Bogosavqevi} iz Pokretpotro{a~aBeogradaka`e da u slu~aju da „Agrokor” kupi „Merkator”bitozna~ilostvarawejakogduopola. „Tajduopolbiostvarioznatnove}iuticajnatr`i{tuice-

neiasortiman.Smawiobistepenkonkurencijeitobizna~ilo i pogor{an polo`aj potro{a~a„, ka`e Bogosavqevi}. Opravdanajebojazandabiunarednom periodu moglo da do|e do nekih pre}utnih dogovora o mar`amaocenama. „Utomslu~ajubisenaru{io nekitrenutnistatusprioizvo|a~a u smislu daqih pritisaka na cene, isporuke, na~ine pla}awe, produ`avawa rokova i odobravawe diksonta”, ka`e Dragovan Mili}evi}, dr`avni sekretaruMinistarstvuspoqne i unutra{we trgovine. U slu~ajuda„Agrokor”i„Delez” budu jedini strani trgovinski lanci, oni }e uz dva doma}a, „Univereksport” i DIS, kontrolisati ~etiri petine prometa.Situacijunadoma}emtr{i{tumogaobidapopravidolazak nema~kog „Lidla”, a premare~imaMili}evi}a,potreb-

nesuiizmeneZakonaoza{titi konkurencije prema kome jedan lanacmo`edakontroli{eido 40odstoprometa. Ako se uporedimo sa regionom,postajejasnodajenatr`i{timauokoliniprisutanve}i

broj trgovinskih lanaca. Tako ihuhrvatskojima~ak13,od~egapetdoma}ih.Slovencikupuju u7trgovinskihlanaca,auBosniiHercegoviniradi9lanaca,apo4uMakedonijiiCrnoj Gori.

NIJE SVEJEDNO DA LI SE EVRI KUPUJU I PRODAJU U BANAKAMA ILI U MEWA^NICAMA Najprometnija hartija na tr`i{tu bio be~ejski „Sojaprotein„ koji je zabele`io realizaciju od 398,7milionadinara,mahomnaceniod830dinara.Verovatnikupac ve}ineovihhartijabilajelondonska kompanija „Kor Biznis Ltd„ koja je na osnovu zakonske obaveze

kordnudobitod802milionadinara,doksuposlovniprihodbilive}izapetinu. Komercijalna banka je zabele`ilaodli~nuinvesticionuaktivnost u proteklih pet trgova~kih dana,zabele`iv{iprometod103,7 milionadinara,uglavnomnaceni

Tr`i{na kapitalizacija „Sojaproteina” iznosi oko 110 miliona evra, dok je tokom 2007. godine registrovana istorijski najvi{a vrednost ove kompanije od 370 miliona evra saop{tilatokomsedmicedajestekla7,18odstoakcijauovomregionalnom prera|iva~u soje. Po posledwoj ceni od 829 dinara tr`i{na kapitalizacija „Sojaproteina„ iznosi oko 110 miliona evra, dokjetokom2007.godineregistrovana istorijski najvi{a vrednost ovekompanijeod370milionaevra.

od1.600dinara.Poposledwojceni tr`i{nakapitalizacijaovenajve}edoma}ebankepoddr`avnomkontrolom,kadaseukalkuli{uikonvertibilneprioritetneakcije,iznosioko240milionaevra.IAIK banka  je zabele`ila veoma uspe{nutrgova~kusedmicuukojojjedobila na vrednosti vi{e od sedam Posledwa cena

Akcija

Vrednost prometa (din)

Soja protein, Be~ej

829

398.662.513

NIS, Novi Sad

892

105.441.795

Komercijalna banka, Beograd

1.600

103.744.190

AIK banka, Ni{

1.656

18.818.054

670

15.473.434

Energoprojekt holding, Beograd

Dobar promet od 105,4 miliona dinarazabele`ilajeNaftnaindustrija Srbije koja je u sedmici za namaporasla1,6odsto.NISjena momenat stizao i do nivoa od 900 dinara,alientuzijazaminvestitoranijebiodovoqandasepresko~i ova psiholo{ka granice. NIS je proteklesedmiceobjavioikonsolidovane finansijske izve{taje koji pokazuju konsolidovani neto dobitak u pro{loj godini od 45,5 milijardidinara. Me|uprometnijimhartijamaposledu`egvremenana{aoseigra-

procenata uz realizaciju od 18,8 milionaindara.Prviputuposledwihskoromesecdana,AIKjepresko~io granicu od 1.600 dinara uz prili~no solidnu tra`wu na tim nivoima. Po posledwoj ceni od 1.656dinaratr`i{nakapitalizacija AIK-a iznosi 14,7 milijardi dinara odnosno oko 131 milion evra.Uprkosovomoporavkuproteklesedmice,AIKodpo~etkagodinebele`irastod5,7odsto,ispod u~inka repernog indeksa Beleks 15,ukazuju„Sintezini”analiti~ari. E. D.

Nakursnerazlike mnogi}eseope}i Gra|anikojiovihdananameravajudakupeizvesnusumudevizapro}i}eboqeodonihkoji ih prod aj u. Ve} mes ec im a razlika izme|u prodajn og i kup ovn og kursa kod mewa~a je mala, a glavni razlog su mal e oscil ac ij e din ar a prem a evru. Me|utim,dokmewa~i pa`qivo kalkuli{u, banke su razliku izme|u kupovnog i prodajnog kursa rastegle na nek ol ik o din ar a pa je zanimqivo pogledati za{to je to takoikojeutomlancu dobitnik a ko gubitnik. Po propisima Narodn e bank e Srb ij e, komercijalne finansijske ku}e su obaveznedaihokoosamujutru obaveste o tome koji }e kurs primewivati toga dana. Mewa~i su, ba{ kao i bankari, slobodni daformirajusvojkurs.Jedino ograni~eweka`edakupovnii prodajnikursnesmejubitiizjedna~eni. Kako stvari stoje na terenu ovihdana? Sredwi kurs u ~etvrtak je bio 11,52. Kod mewa~a evro se mogaonajpovoqnijeprodatiza 110,50 a kupiti po 111,70. Kod nepovoqnijih varijanti bilo

jeodstupawauobaslu~aja,ali nisu bila ve}a od 50 para. Ne{to druga~ija situacija bila je kod banaka. Razlika je tu

U velikim rasponima izme|u kupovnog i prodajanog kursa kod banaka najboqe prolaze one same (Milan Kova~evi}) prili~na: evro je otkupqivan najpovoqnije za 109,84 dinara, a prodavan za najvi{e 114,88 dinara.Razlikaipaknijeprivuk la gra| an e u mew a~n ic e. [toseti~enepovoqnijegkursa, gra|ani ga izbegavaju, ali

NA SAJMU TURIZMA U GLAVNOM GRADU MA\ARSKE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

109,1709

111,3989

113,9611

108,8367

Australija

dolar

1

85,3564

87,0984

89,1017

85,0951

Kanada

dolar

1

81,0414

82,6953

84,5973

80,7933

Danska

kruna

1

14,6357

14,9344

15,2779

14,5909

Norve{ka

kruna

1

14,5746

14,8720

15,2141

14,5299

[vedska

kruna

1

12,9412

13,2053

13,5090

12,9016

[vajcarska

franak

1

89,1264

90,9453

93,0370

88,8536

V. Britanija

funta

1

126,6631

129,2481

132,2208

126,2754

SAD

dolar

1

83,4512

85,1543

87,1128

83,1958

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 3. 2013. godine

Vojvodinase predstavila Budimpe{ti

Na ju~e zavr{enom Sajmu turizmauBudimpe{ti,me|uizlaga~imaizcelogsvetabilisui turisti~ki poslenici iz na{e zemqe. Na zajedni~kom {tandu predstavilo se 17 izlaga~a, ~etiriklasterai11preduzetnika i turisti~kih agencija iz Vojvodine, kao i Turisti~ke organizacijeSrbijeiVojvodine. Nastup turisti~kih poslenikaizna{ezemqeorganizovaoje Pokrajinski sekretarijat za privredu.Sekretartogsekretarijata Miroslav Vasin ukazao jenatodasupotencijaliVojvodine u oblasti turizma velike, tedaseizbogatihiskustavaturisti~kihposlenikaMa|arske, poznatepoturisti~kimsadr`ajima,akojusaSrbijompovezuju veoma brojne i bliske veze, mo`emnogonau~iti.

suzatoprivredniciprinu|eni natodaga~estopla}aju. –Kodnasjerazlikauvekbila mawa nego kod banaka, a na

- Uz veliki broj kulturnih i istorijskih znamenitosti na{e zemqe, bogatstvo razli~itosti je me|u najzna~ajnijim vrednostima i dragocenostima jer u Vojvodini `ivi ~ak 26 nacionalnih zajednica ~ije se kultureprepli}u,dopuwavajuime|usobnooboga}uju-istakaojeVasin. Uz to, rekao je Vasin, sve vi{eserazvijavinskiturizam, gastronomijajeraznolikaiveomabogata,preduzimajuseimere da se unapredi lovni turizam. Da je ponuda turisti~kih poslenika iz na{e zemqe zanimqivapokazalojeiinteresovawe posetilaca, spremnih da je posete i upoznaju, ali i potencijalnih poslovnih partnera, spremnihdauspostavesaradwu. D. Mla|enovi}

to{toseovakosmawilanajvi{ejeuticalakriza–obja{wava predsednik Udru`ewa mewa~a Srbije Bora Bruji}. – ^akseniudecembruijanuaru, prazni~nim mesecima, nije se mnogo mewalo. Pa ni tradici-

onalni dolazak gastarbajtera zapraznikenijeznatnijepove}ao prom et u mew a~n ic am a. Kadadolazedaprodajuilikupe, klijenti naj~e{}e idu sa sto evra. Mada imamoizahtevedamewamo 10 ili 20 i to, nar avn o, rad im o. Da bis mo pre` iv el i i ne{ to zar ad il i, dr`im o mal u razl ik u. Dok traje kriza tako }eibiti.Dopromene mo`edo}isamoakose znatn ij e prom en i sredw i kurs NBS-a, kojijeve}dva-trimeseca ujedna~en. Ali i tada razlike kod mewa~a ne}e biti velike. –Utimvelikimraspon im a izm e| u kupovn og i prod aj an og kursa kod banaka najboqe prolaze one same,itouposlovimas priv red om – smat ra me| un arodnikonsultantMilanKova~evi}. – U ugovorima se ~esto kaokurszauvoznikeiizvoznike navodi bankarski prodajni. To ond a pod i` e cen u rob e. Predlagao sam da se kod nas kursnefiksira,alidasemaksimirakodbanakazakupovnii prodajni. Ovako kako je sada, samoslu`izapove}awecena,a tojenajmawe{tonamtreba. D. Vujo{evi}

Stranciulo`ili 18milijardievra Direktor Agencije za strana ulagawa(SIEPA)Bo`idarLaganinizjaviojedajeuSrbijuod 2000.godinedodanas,evidenciji SIEPA, oko 18 milijardi evra ilioko23milijardedolara,{to sepoklapasapodacimaNBS.Laganinjeoceniodajetasumaverovatno i ve}a, jer ne postoji evidencija koliko su strani investori,kojive}poslujuuSrbiji, reinvestirali svoju dobit u pro{irewekapacitetainajavio da}eovegodineSIEPAnajaviti nove projekte investitora, kojive}poslujukodnas. InvestitoriizUAEplanirajuda,poredinvesticijaupoljoprivredu,namenskuindustrijui informacione tehnologije, ula`uiudrugegraneprivredeSrbije. „Posebnozadovoqstvoje{to nisu ova tri segmenta jedini u kojimasevoderazgovorisUjedi-

wenimArapskimEmiratima,jer postoje i druga interesovawa u oblasti gde oni imaju zaista i napredne kompanije i razvijene usluge,takodanemojtedabudete iznena|eni, ukoliko jo{ neki poslovi iz ove saradwe proisteknu”,rekaojeLaganinTanjug u,alinije`eleodaiznosivi{e detaqa. Zamoqendaotkrijedalineka od velikih stranih kompanija ovegodinetrebadado|euSrbiju, Laganin je potvrdio dolazak poznatih brendova, ali nije `eleodanavedeimetihkompanija, dok se ne realizuju konkretni ugovori. „Nasre}u,takvoginteresovawaimaitonesamointeresovawa, nego neki projekti su prakti~noufazizakqu~ewaugovora iuvrlokratkomroku,mora}emo da ka`emo i konkretna imena„, kazao je direktor SIEPA.


ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak4.mart2013.

5

KUPCI STANOVA ^EKAJU SVOJIH PET MINUTA

Cenestanovapada}e jo{trigodine?

PO^ETAK GODINE OBELE@IO RAST INDUSTRIJSKE PROIZVODWE

„Fijat”pogurao industriju Glavni razlog raste industrijskeprizvodweod2,4odsto u januaru le`i u enermno velikom pove}awu proizvodwe u autoindustriji.Kakoobja{wava ekonomista Goran Nikoli} autoindustrijajeimalapove}aweod~ak~etiriputa{tojedopinelurastuindustrije. „Dinamikaindustrijeposledwihmeseciukazujedabiovegodinemogliimatirastod3,5odsto. [to se ti~e ukupne privredne aktivnosti ona bi uz prose~nu poqoprivrednu sezonu,iuzpomenutirastindustrije, ali i o~ekivani blag rast uslu`nih delatnosti, mogla da ostvarirastoddvadotriodsto. Svejetobitanpreduslovzaispuwewe buxeta, jer prihodi u buxetu najvi{e zavise od privredneaktivnosti”,ka`eNikoli}zaB92. Ina~e,kakojesaop{tiloMinistarstvofinansijaiprivre-

de, industrijska proizvodwa u Srbijiujanuaruovegodineve}a jeza2,4odstouodnosunajanuar pro{le godine, {to je u skladu sa planovima Vlade Srbije o privrednom rastu od najmawe dva odsto u 2013. godini, saop{tilo je danas Ministarstvo finansijaiprivrede. Premapodacimarepubli~kog Zavoda za statistiku, najve}i rast zabele`en je u rudarstvu 11,4 odsto, kao i u prera|iva~koj industriji, gde je ostvaren rastod3,2odsto. Proizvodwa u automobilskoj industriji pove}ana je za vi{e od~etiriputauodnosunaisti period pro{le godine. Plan je darastu2013.budezasnovanna investicijamaiizvozu,aglavni izvozniadutSrbijesuFijatovi automobili, ~iji }e izvoz dodatnopove}atinivobrutodru{tvenog proizvoda (BDP) zemqe.

Kupitiiliprodatinekretninupitawejekojimse{pekulanti bave ve} nekoliko godina. Podstanarimase~inidasucene stanova jo{ uvek visoke i da bi sejo{moglesmawititeda treba sa~ekati pravi trenutak,aprodavcimasupreniske: ka`u, ne isplati se da jeftino stra}kaju ulo`eni novac i ~ekaju boqu cenu.[tajekome~initi? Koliko god da su cene stanova pale u posledwih nekoliko godina i koliko god investitori tvrde da su dodirnule dno isplativosti gradwe, tr`i{ni analiti~ari procewuju da }eidaqepadatijo{barem dvedotrigodine,atekoko 2020. vratiti se na dana{winivo.Dabiseprodaja stanova pove}ala, mora da sepove}akupovnamo}gra|ana koji su bez stana, da budu boqi uslovi za kreditidaseosigurajuradnamesta, {tone}ebitiuskoro. Direktor prodaje u agenciji za nekretnine „Solis” Dragan Rabati} izjavio je za na{ list dao~ekujedaqipadcenastanova jer, koliko god da su prodavci spustili vrednost nekretnine kojuprodaju,kupcioklevajuine idu na prvu loptu. Interesovawazakupovinuima,alimaloje realizovanihugovora. Napitawekosutiretkikupcidanasinakojina~inpla}aju stan,Rabati}isti~edapolovina klijenata kupuje uz pomo} kredita, ali standardnog hipotekarnog jer subvencionisani idu veoma sporo, i to su uglavnom mla|i qudi koji se ku}e. Ostali pla}aju gotovinom koja je delimi~no ili u celosti iz

otpremnine neke firme, kojom kupci deci re{avaju krov nad glavom,aimaipoqoprivrednika koji su prodali zemqu da bi re{ili stambeno pitawe deci

ve} nekoliko godina bele`e konstantan pad i da se danas stan~i}od33kvadratanaSatelituuNovomSadumo`ekupiti za 21.000 evra, {to potvr|uje

I gara`a pride Nova odmah useqiva garsowera od 27 kvadrata kod Novosadskogsajmaprodajeseza27.000evra,jednosobanstanod40kvadratauRumena~kojza31.000evra,30kvadratanaNovomnasequza 25.000,astan~i}od28kvadratanaSentandrejskomputuza21.000 evra.Zajednosobanstanod39kvadratana1.spratuuzgradiod fasadne cigle tra`i se 36.000 evra, za renoviran i name{ten dvosobanod52kvadratanaDetelinari43.500evra,azatrosoban od84kvadratakod„Mastercentra„igara`uod15kvadratnih metara,sveukwi`eno,77.500evra.

kojaseugradu{kolujuilirade. Gotovosvitra`emawestanove, bezobziranatodali}euwima da stanuju ili }e im poslu`iti zarentirawe. Komentari{u}i kretawe cenastanova,Rabati}ka`edaone

upravo realizovan ugovor. Me|utim, prodavac garsowere na Grbavici uspeo je da za 24 kvadrata dobije 32.000 evra, {to zna~idasenacenukvadratapreslika kvalitet stana. Sagovornikka`edajezimskiperiodod-

uvek najslabiji za kupovinu i o~ekuje ve}i promet dolaskom prole}a.Tvrdida}ekupacasigurno biti vi{e, ali prodavci zbogtoganetrebadao~ekujuboqucenukvadrata. [ta se de{ava i kuda idemopokazujuipodacio postrtawu gra|evinarstva.Republi~kizavodza statistiku objavio je da jeizgradwastanovauSrbiji opala u decembru pro{legodine41,2odsto u odnosu na isti mesec 2011.godine.Pobrojuizdatihdozvola,udecembru je prijavqena izgradwa 536 stanova. U decembru su, ina~e, izdate 502 gra|evinske dozvole, {to je 21,2odstomawenegoudecembruprethodnegodine. Indeks predvi|ene vrednosti radova ve}i je 96,4 posto u odnosu na decembar 2011. godine, na {ta jenajvi{euticaladozvolaizdata za izgradwu vetroelektrane Plandi{te. Po vrsti gra|evina,udecembrujeizdato74,5odsto dozvola za zgrade i 25,5 odsto za ostale gra|evine. Od ukupnogbrojadozvolazaizgradwu zgrada, 71,9 odsto odnosi se na stambene i 28,1 odsto na nestambene, dok se kod ostalih gra|evina najve}i deo, odnosno 75odsto,odnosinacevovode,komunikacione i elektri~ne vodove. Najve}a gra|evinska aktivnost zabele`ena je u Ju`nobanatskoj oblasti, slede Beogradska oblast, Ju`noba~ka, Sremska i Zapadnoba~ka, dok se u~e{}a ostalih oblasti kre}u do 1,1odsto. R. Dautovi}


6

ponedeqak4.mart2013.

NOVOBE^EJSKIOMLADINCIPOMA@U STARIJIMSUGRA\ANIMA

Volonterisu ponovoumodi Centar za socijalni rad u NovomBe~ejuanga`ovaojevolontere da bi promovisao dobrovoqni radukoriststarijihme{tanate sredwobanatske op{tine. Direktorka Centra Slavica Arsenov veli da je u realizaciji zamisli ustanova imala podr{ku mesnih zajednica, lokalne samouprave i Kancelarijezamlade,kojisupomoglidasena|uomladincizainteresovani za volontirawe {irom op{tine. Ona dodaje da su mladi volonteri prethodno pro{liobukunakojojimjesugerisanokakodakomunicirajusastarijim gra|anima s evidencije Centrazasocijalnirad. – Planirali smo da u toku ove godine bude anga`ovano {esnaestorovolontera.Usvakomslu~aju, tacifranijekona~naimo`ebiti ive}a,uzavisnostiodinteresovawasamihvolontera.Onimogubiti svih starosnih grupa – deca, mladi,odrasliistariji,isva~ije iskustvoidobranameradapru`i pun doprinos lokalnoj zajednici bi}enamdragoceni–ka`eSlavicaArsenov.

Osim na terenskim poslovima, gdepru`ajupodr{kuosobamasinvaliditetomiliosetqivimgrupama gra|ana, volonteri su anga`ovani i na telefonskoj centrali, a`urirawubazepodatakauCentru za socijalni rad, sre|ivawu arhive, kreirawu i a`urirawu vebstranice… Simona Rockov je volontirawe prihvatila kao mogu}nostdastekneiskustvokojebimogla iskoristiti kasnije, kada se negdezaposli. –Sobziromnatodaranijenisam bila u dodiru ni sa kakvom praksom koja bi mi pomogla u zasnivawu radnog odnosa, ovo se pokazalo kao pogodno – obja{wava SimonaRockov. Wu i wene koleginice volonterke Bojanu [tefki} i Maju Kormo{ zateklismouposetiVelinki Pasti (68), koja ve} jedanaestleta`ivisama. – Nikoga nemam i meni ova pomo} mnogo zna~i. [to ka`u, kada mladi do|u starijima u posetu i bezjednejabuke,dovoqnajeilepa re~–prime}ujeVelinka. @.Balaban

SRBIJITREBANOVIAKCIONIPLANZABORBU PROTIVNARKOMANIJE

Oko170.000 zavisnikaoddroge Akcioni plan za borbu protiv narkomanije u Srbije isti~e ove godine i Vlada Srbije ve}trebadapo~neizradunovog. SobziromnatodauSrbijiima oko 170.000 zavisnika od droge, neophodnojeiformirawecentralnogkoordinacionogtelaza borbu protiv zloupotrebe droge, ~ulo se na nedavnoj sednici Odbora za zdravqe i porodicu Skup{tineSrbije. Centralnokoordinacionotelozaborbuprotivzloupotrebe drogeimalobizadatakdauspostaviboqusaradwu~etirinadle`na ministarstva: zdravqa, policije, pravde i finansija. Napomenutojsednici,kojajeorganizovana kao javno slu{awe na temu “Novi strate{ki pravciuborbiprotivdroge”,dr`avnisekretarMinistarstvazdravqaPeri{aSimonovi} istakao je da Strategija protiv zloupotreba psihoaktivnih supstanci, kojajeusvojena2009.godine,ima

za ciq smawewe ponude, smawewepotra`weiboqume|unarodnusaradwu. – Najve}i problem Srbije je to{tonemame|uresorskipristup tom problemu, {to tako|e potvr|uje potrebu za formirawem koordinacionog tela za borbuprotivzloupotrebadroga – smatra na~elnik Odeqewa za suzbijawe krijum~arewa narkotika IvanBrandi}. On dodaje da su tokovi droge posledwihgodinaizme{teniiz Srbije, ali da i daqe najvi{e narkotika za Zapadnu Evropu ideprekobalkanskihzemaqa. –Tokom2011.godinezaplewenaje1,4tonaheroina,dokjelanezaplewenovi{estrukomawe, {tonajboqegovorioizme{tawu tokova heroina kroz na{u zemqu–rekaojeBrandi},alii dodaodajeuSrbijisvevi{esavremeno opremqenih laboratorijakojeproizvodemarihuanu. Q.M.

Zatra`ene izmeneocewivawa u~enika Dru{tvomatemati~araSrbije zatra`ilo je izmenu pravilnika o ocewivawu u~enika, a u Ministarstvu prosvete obja{wavajudajetekstlo{eprotuma~enidaseupraksine mo`e dogoditi da u~eniku koji ima nekoliko jedinica i jednu dvojku bude zakqu~ena prelazna ocena.Zamatemati~arejesporna odredba koja ka`e da „zakqu~na ocena za uspeh iz predmetanemo`ebitive}aodnajve}e periodi~ne ocene dobijene bilo kojom tehnikom provere znawa,nitimawaodaritmeti~kesredinesvihocena”. To bi, po wihovom tuma~ewu, zna~ilodaseu~enikuzakqu~uje prelaznaocenaiusituacijikada,naprimer,oddesetocenaima

devet jedinica i jednu dvojku. Pomo}nik ministra prosvete Qubi{a Antonijevi} obja{wavadauPravilnikuoocewivawu u~enikauosnovnomobrazovawu ivaspitawuiz2011.godinenigdenijepropisanonakolikodecimalasezakqu~ujeocena. – Zaokru`ivawe sredwe ocenenaceobrojre{avanedoumicu – rekao je Antonijevi}, podsetiv{i na to da je u~enik, na primer, s prose~nom ocenom 2,34dovoqan,adajesprosekom 2,56postigaodobaruspeh. Antonijevi} isti~e da odeqensko ve}e ima pravo da ne prihvatipredlogzakqu~neocenepredmetnognastavnikaidau tomslu~ajuutvr|ujenovuocenu glasawem.

Savetzamlade po~etkomaprila Ministarstvo omladine i sporta,raspisivawemjavnogpoziva za prijavqivawe kandidata,zapo~elojepostupakformirawasavetazamlade,adr`avni sekretar zadu`en za omladinu NenadBorov~anin o~ekujedato savetodavno telo Vlade Srbije budeformiranopo~etkomaprila.Savetjenadle`andapodsti-

~eiuskla|ujeaktivnostiuvezi s razvojem, ostvarivawem i sprovo|ewem omladinske politikeidapredla`emerezaweno unapre|ivawe. Ukazuju}i na to da }e javni pozivtrajatido12.marta,onje naveodajedefinisanodatre}ina~lanovaSavetamorabitiiz redovamladih.

dRU[TvO

dnevnik

ZA[TOBANA]ANIODLEGENDINEPRAVEBRENDOVE

Krivodrvo{iriqubav Predusretqivi stranci od mnogihsvetskihmitovailegendi napravili su pravi biznis. DovoqnojepogledatisusedeRumuneividetidasupri~uogrofu Drakuli i vampirima uzdiglinanivozna~ajneturisti~ke ponude, pa danas mnogi putnici izcelogsvetahrleuTransilvanijudabiobi{lidvorceVlada Cepe{ainalicumesta~ulidetaqeo`ivotunajpoznatijegkrvopije. Nama, me|utim, o~igledno fali ideja, energije i novca da bismoseugledalinasvet.Samo usredwemBanatuimavi{epotencijalnih “mamaca” za turiste, obavijenih misterijom, ali niko od ovda{wih turisti~kih poslenikanijesesetiodaihiskoristi. Za pri~u o vampiru Milo{u, negda{wem me{taninuRadojeva,selauop{tiniNova Crwa, mnogi su ~uli, ~ak i vangranicaSrbije.Radojevoje, naime,u{lousvetskuliteraturu o misterijama i do danas neverovatnim slu~ajevima vampirizmausvetui,bezobziranato {ta je prava istina o nastanku storije o banatskom krvopiji, ~iwenicajedabiunovocrwan-

skojkomunimoglidajeiskoriste za privla~ewe qubiteqa misticizma. Sli~nojeisa@iti{tem,kojebipa`wuturistamogloskrenutispomenikomprirode“Krivo drvo”, jedinim stablom koje nerasteuvis,negohorizontalno,akojesenalaziu“Deda-Jockovom parku” u centru varo{i. Legendaka`edajepark,spo~etka19.veka,podigaoplemi}An-

tal Ki{, navodno zbog qubavi. Ki{ se, po predawu, zaqubio u jednu veoma lepu, ali ubogu devojku iz @iti{ta. Ne mogav{i da kruni{e tu strast, u spomen lepoti i qubavi on je zasadio park,alineobi~an,nalikostalimauBanatu,ve}sdrve}emkojejesakupiopocelomsvetu.Me|ustablimaseposvojojlepoti izdvojio jasen koji nije rastao uvis i {irio grane ve} se ras-

prostiraohorizontalno.Odmah sugaprozvali“krivodrvo”,ali samo je Antal znao da to nije slu~ajnost ve} da je u pitawu spomenikwegovojnesre}nojqubavi.Pri~asedaje~esto,dokje `iveo u @iti{tu, dolazio do drvetaidugosedeo,kaodajena tajna~in`eleodazaboraviili opla~e`enusvog`ivota.Ipak, wegove suze nisu bile uzaludne jer narod tog kraja tvrdi da je, verovatno zbog tolikih emocija,krivodrvopo~elodapoma`e onima koji mole za qubav. Od davnina se veruje da, ne samo neobi~ni jasen ve} i ceo park donose sre}u. Ka`u da je najboqedo}idostabla,sestinawega i onda mu {apatom, kao najboqem prijatequ, poveriti tajnu. Pri~a se da se ~udesno drvo u @iti{tu hrani lepim `eqama, naro~itoqubavnim,tedagaone {titeodstarostiipropadawa. Ali, i da je ovo drvo spojilo mnogemomkeidevojkeiispunilo na hiqade qubavnih `eqa. Jo{kadbigalokalnasamoupravau@iti{tupopularisalaiod wega napravila turisti~ki brend,gdebisre}ibiokraj! @.Balaban

STAWEUANESTEZIOLOGIJIIINTENZIVNIMNEGAMAOZBIQNOPRETISRPSKOMZDRAVSTVU

Nedostajenajmawe 300anesteziologa Po podacima Ministarstva zdravqa,zdravstvuSrbije,iporedne{tovi{eod600anesteziologa, nedostaje jo{ 300 stru~wakatogprofila.Uposledwih desetgodinaoti{loje20odsto anesteziologa,{toje110stru~waka. Potreba za ve}im brojem anesteziologa-specijalista velikijeirastu}iproblemumnogimna{imzdravstvenimustanovama,aliiusvetu. –Uzroktogdeficitajesvakako {irewe delatnosti i delokruga rada anesteziologa, ali i odlivmladihstru~wakaudruge zemqe–ka`eprodekanzanauku Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i na~elnica Slu`be de~jeanesteziologije,intenzivne terapije i terapije bola u Institutu za zdravstvenu za{titudeceiomladineVojvodineprof.drBiqanaDra{kovi}. – Zbog deficita anesteziologa mnoge intervencije i operacije ne}e mo}i da se urade ili }e se raditi s pove}anim rizikom. Potrebnojevelikorazumevawe {ire dru{tveno-politi~ke javnostijerjetosveve}iproblem. Po{to nemamo dovoqno ansteziologa,onikojisebavetom strukom su preoptere}eni, zbog ~ega se ~esto opredequju da na-

pustestrukuiodlazeudrugedisciplinekojesuuodnosunaanesteziologiju relaksiraju}e. Neretko, veoma odgovoran i naporanposaopunstresnihsituacija dovodi do oboqevawa anesteziologa. – Umesto uspavqivawa, anestezijasemo`epredstavitikao metoda ve{ta~kog savladavawa najsna`nijih odbambenih snaga organizmapomo}unekihodnajopasnijih medikamenata koje medicina poznaje – ka`e na{a sagovornica.–Posaoanesteziloga to~iniveomaslo`enimistresogenim. Iako danas imamo sve mo}nije i bezbednije anestetike,wihovaprimenajeidaqevezana za mnoge rizike i komplikacije, {to od anesteziologa zahteva veliko znawe i isku-

Prof. dr Biqana Dra{kovi}

Mnogoposla,nedovoqnokadrova Klinikazade~juhirurgijuInstitutazazdravstvenuza{titu deceiomladineVojvodineprose~nogodi{weima3.000operativnihzahvatauop{tojanesteziji,oko500intervencijauanestezijivanoperacionesaleivi{eod200bolesnikauHirur{kojjedinici intenzivnog le~ewa. U sklopu preoperativne pripreme i terapijeakutnogihroni~nogbolaimavi{eod3.000ambulantnih pregledagodi{we.Uovojustanovitrenutnoradisamodesetspecijalistaanesteziologai~etirispecijalizantaizteoblasti.

stvo.OTakoslo`enemetoderada anesteziologa zahtevaju savremenu, sofisticiranu opemu, kojajeskupai~estonedostupna. Razvoj medicine, hirur{ke tehnike i tehnolo{ke podr{ke pro{irilisuindikacijezaoperativnole~eweipredanesteziloge postavili brojne nove i slo`enezadatke. – Paradoks je da je anestezija svebezbednijazapacijente,asve opasnijazaonekojijeizvode,ne samo zbog stresa ve} i zbog intoksikacije inhalacionim anesteticima i transmisionih bolesti. Pa ipak, ta atraktivna dinami~naklini~kagranamedicine privla~i mlade qude i ne bih se slo`ila s izjavama pojedinaca da mladi doktori ne}e anesteziologiju. U Novom Sadu trenutno se na ta mesta zapo{qavaju najboqi studenti na{egfakulteta.Zatakvimstru~wacima postoji velika potreba pri le~ewu kriti~no obolelih nehirur{kih bolesnika u okviru internisti~kih, neurolo{kih, infektolo{kih i pedijatrijskihdesciplina.Usvetuintenzivne jedinice vode specijalistiintenzivnemedicine–ka`eprof.drBiqanaDra{kovi}. J.Barbuzan

HO]ELIVISOKO[KOLSKEUSTANOVEODGOVORITI[ABI]EVOMZAHTEVUDAOBJAVE INFORMATOREORADU

Netransparentnost jeka`wiva

Pre pola meseca poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Rodoqub [abi} uputio je pismo svimvisoko{kolskimustanovama u Srbiji, kako dr`avnim tako i privatnim,upozoriv{iihnaobavezeproaktivnogobjavqivawainformacijaoradu.Naime,poZakonu o slobodnom pristupu informacijimaodjavnogzna~aja,svete ustanoveobaveznesudaobjaveinformatoreoradunasvojimelektronskim prezentacijama, a neispuwewa te zakonske obaveze ka`wivjeprekr{aj. Oceniv{i da se slova pomenutog zakona gotovo niko ne pridr`ava i da su informacije od javnogzna~ajaoradutihustanovavrlo netransparentne, zbog ~ega je poverenikustiglooko300`albi protivfakultetaivisokih{ko-

la zbog uskra}ivawa, Rodoqub [abi}jepozvaodekane,kaoidirektore visokih {kola, „da bez odlagawa pristupe izvr{ewu navedenihzakonskihobaveza”. –ObjavqivaweInformatorao radu na zvani~nim elektronskim prezentacijamaobavezajeutvr|ena Zakonom i precizirana Uputstvomoizradiiobjavqivawuinformatora o radu. Ta obaveza se odnosiinadr`avneinaprivatne visoko{kolskeustanove,bilopo osnovu~iwenicedaihjeosnovala dr`ava,bilopoosnovu~iwenice dasunosiocijavnihovla{}ewa– izjaviojetada[abi}. Dopisefakultetimaivisokim {kolamaposlaojeufebruarujer jestaweinformatoraoradunavedenihustanovabilopora`avaju}e: – Objavqene informatore ima mawe od deset fakulteta i viso-

kihstrukovnih{kola,itogotovo samoonikojisutou~inilinaintervenciju poverenika, povodom dobijenih predstavki novinara, gra|ana, studenata. Ako tome dodam podatak da je povereniku do sadaprotivuniverziteta,fakultetailivisokih{kolaizjavqeno oko 300 `albi zbog uskra}ivawa informacija od kojih je ve}ina trebalo da bude objavqena u informatoruoradu,todajejo{realniju,zabriwavaju}uslikuodnosa prema zakonu – izjavio je [abi}. Pismopoverenikazainformacijeodjavnogzna~ajadobilisui dekanifakultetaUniverzitetau NovomSadupajenasedniciSenata, minulog ponedeqka, dekanka Prirodno-matemati~kog fakulteta prof. dr Neda Mimica-Duki} pitala da li bi, eventualno,

svifakultetiUNS-atrebalopomenuteinformatoredauradejednoobrazno, naravno, s odgovaraju}im podacima za svaku ustanovu. Predlog dekana Ekonomskog fakulteta prof. dr Nenada Vuwaka jedasvakifakultetnasvomsajtu objavi zavr{ni ra~un, a da je „ostalo poslovna tajna”. Rektor prof. dr Miroslav Veskovi} naglasiojedajeinformatorzakonskaobavezatedabifakulteti,s obziromnatodasukrenuliudrugu akreditaciju, trebalo da stave na svoj sajt dvadesetak obaveznih stavki (informacija od javnog zna~aja)kojemorajutamodastoje, aprvikoraktrebadabude„ka~ewe” zavr{nog ra~una. Tako|e je podsetio na to da su fakulteti pravnalicatedasudekaniodgovornizawihovrad. V.^eki}


OD 14. MARTA U PODRUMU BAJILO U KARLOVCIMA

Novi kurs o vinima

No va obu ka za so me li je re pod geslom „Postanite i Vi poznavalac vina” u organizaciji Asocijacije somelijera, vina ra i vinogradara uz podr{ku stru~waka i profesora sa Novosadskog univerziteta po~iwe 14. marta u podrumu Bajilo u Sremskim Karlovcima. Kako pre po zna ti kva li tet, a ka ko mane vina, kako uskladiti vino

i hranu, upoznavawe sa svetskim i doma}im vinskim regionima i brendovima, pravilno servirawe vina i jo{ mnogo vinskih tema predmet su ovog kursa, koji se odr`ava osmi put. Kurs je koncipiran tako da po red te o rij skog, po la zni ci moraju da pro|u i prakti~nu obuku. Kroz degustaciju vina

Novosadska ponedeqak4.mart2013.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ dariva}e ponedeqkom, sredom i petkom ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬}e kwigu „Monstrumska {kola“ Lizi Harison. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. @e{}a je strava u Monstrumskoj {koli. ^udovi{no je moderno! Kleopatra de Nil je bila glavna riba me|u SDA-ovcima, normalcima i svima ostalima u Monstrumskoj {koli, ali sad se ~uje samo „Frenki ono“ i „Melodi ovo“... te

nove devojke svakako umeju da zakomplikuju sve. Kad Kleo ubaci svoje drugarice na snimawe za Tin vog, izgleda kao da se sve vratilo u normalu... sve dok one ne po`ele da budu u nekom filmu... Frenkinom i Melodinom filmu! Mo`e li kraqica dobiti malo odanosti? Frenki [tajn je jednom izgubila glavu zbog Breta i zakliwe se da se to ne}e ponoviti. Mada i nema mnogo izbora: Beka se obmotala oko svog tipa kao folija. Ali Bret smi{qa plan koji mo`e pomo}i SDA-ovcima da `ive slobodno, pa opet lete varnice. Ni{ta ne mo`e spre~iti Beku da ugasi plamen... ~ak i po cenu da uni{ti celu monstrumsku zajednicu. N. R.

„Blok aut” nastupa u Studiju M Bend „Blok aut” nastupi}e 15. marta u Studiju M, a s obzirom na specifi~nost prostora, ~lanovi benda najavquju ne{to druga~iji repertoar, uz nekoliko novih pesama. Pre po~etka koncerta, u dowem holu Studija M bi}e otvorena izlo`ba fotografija Nemawe\or|evi}a posve}ena ovom bendu. Ulaznice mogu da se kupe u pretprodaji u muzi~koj prodavnici „Mungos” po ceni od 800 dinara, a na dan koncerta }e se prodavati na ulazu u Studio M i ko{ta}e 1.000 dinara. J. Z.

Predavawe u CK 13 U Omladinskom centru CK 13, Vojvode Bojovi}a 13, danas predavawe na temu „@ene u novim profesijama 1945-1950: pogled na svakodnevni `ivot `ena kroz {tampu Antifa{isti~kog fronta `ena (u nekoliko slika)” odr`a}e Gordana Stojakovi}. Predavawe po~iwe u 19 sati, a organizovano je u okviru Oko-osmomartovskog omnibusa, koji traje od 2. do 9. marta i koji ~ine izlo`be rukotvorina, filmovi, muzika, video radovi, predavawa, diskusije... N. H.

Du{an [imko na Filozofskom fakultetu Predavawe „Literatura i urbana kultura u periodu tranzicije, od socijalizma do otvorenog dru{tva. Ko{ice-Evropska prestonica kulture 2013” odr`a}e Du{an [imko na Filozofskom fakultetu, u sali 30/1, u danas u 11 ~asova. Bavi}e se kwi`evnom recepcijom, uticajem politi~kih re`ima i dru{tvenih okolnosti na kwi`evnu produkciju uo{te i na savremene pojave u evropskoj kwi`evnosti. I. D.

NOVOSADSKI VODI^

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

Po re ~i ma di plo mi ra nog in`ewera poqoprivrede QubiceRadan, koja vodi obuku, iz kursa u kurs, interesovawe je sve ve}e, pa oni koji imaju nameru da se prijave treba to da u~ine {to pre na brojeve telefona 065/86 33 122 i 069/ 155 0 155 ili na mejl:skol a.vin a@gmail.com. Z. Ml.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Monstrumska {kola”

u~esnici u~e da prepoznaju karak te ri sti ke vi na, wi ho ve arome, godinu berbe, sortu, region... Prvi put polaznici }e imati priliku i da slu{aju i predavawe o kafi. Po zavr{etku kursa, pola`e se test, koji se sastoji iz pi sme nog i prak ti~ nog de la. Prakti~ni deo ispita podrazumeva degustaciju na slepo.

GRA]ANI SE SVAKODNEVNO @ALE „INFORMATICI“

Ra ~uni papreni, vodomeri nisu o~itani Mnogi Novosa|ani pla}aju ra~une za komunalije a da pri tome ne ~itaju pojedine stavke, ve} odmah uplate kona~an iznos. Me|utim, ima i onih studioznih koji natenane, stavku po stavku, prou~avaju pre nego {to }e izmiriti ra~un. Ukoliko im ne{to nije jasno i u~ini im se da je kona~an, ili iznos pojedinih stavki visok, odlaze da se `ale u „Informatiku”. Mnogi su tom prilikom qubazni, ali ima i onih koji bez razloga napadaju slu`benike i pre nego {to oni ne{to izuste. U ovom preduze}u ka`u da pritu`be gra|ana primaju svakodnevno i da je najvi{e reklamacija na visinu iznosa ra~una. - Zadu`ewa za sve stavke na priznanici dobijamo od firmi koje pru`aju usluge, odnosno od drugih javnih preduze}a. Ukoliko je eventualno do{lo do gre{ke, to preduze}e dostavqa kwi`no odobrewe i tako umawen ra~un mo`e se platiti na na{em {alteru, odnosno uplatnicom u po{ti ili banci. Ukoliko stranka ima primedbu na pojedine stavke na ra~unu, to se re{ava na {alteru za reklamacije, a ukoliko postoji potreba, gra|ani se upu}uju kod davaoca usluga, odnosno komunalnih preduze}a - obja{wavaju u „Informatici”. Druga stvar na koju se gra|ani naj~e{}e `ale je neredovno o~itavawe vodomera i strujomera, {to se odra`ava na ve}e iznose na ra~unima. To konkretno zna~i da reklamiraju

stavku 04-hladna potro{na voda, a kako ka`u u „Informatici” u tom slu~aju gra|ani treba da se obrate “Vodovodu i kanalizaciji”, li~no u Masarikovoj 17, ili na pozovu na telefon 66-21-000. Ovde mo`e da do|e do smawewa ra~una. - Ako stranka dobije kwi`no odobrewe u „Vodovodu”, a zadu`ewe za utro{enu hladnu vodu je i daqe visoko, potrebno je da se obrate na{em preduze}u,

ta stawe i da ga prijavi na ve} pomenuti telefon „Vodovoda” ili na broj 48-95-064 u „Informatici“. Sem toga sugra|ani se `ale na nedostatak obja{wewa stavki na fakturi za poslovni prostor. Ina~e, kako isti~u u ovom preduze}u sva obja{wewa stavki su na pole|ini svake fakture. Gra|ani se `ale i na visok ra~un za tro{kove utro{ene enerije za zagrevawe tople vode

slu`beniku u kancelariji 17, da bi korisniku bilo omogu}eno da pla}a ra~un na rate. Broj rata zavisi od iznosa na ra~unu. Ukoliko ispravqen ra~un `ele da plate u celosti, takav ra~un mogu da plate samo na {alteru „Informatike” - navode u ovom predze}u. Ako se korisnik individualnog vodomera `ali na neredovno o~itavawe mo`e sam da o~i-

(stavka 05). U „Informatici“ obja{wavaju da se ukupni tro{kovi energije vezani za odre|enu podstanicu dele na ukupan broj ~lanova doma}instava u tom objektu. Dinarski iznos za svaki mesec „Informatika„ dobija od „Novosadske toplane”. U slu~aju da korisnik `eli da reklamira ra~un potrebno je da se obrati Toplani na telefon 48-81-188. Q. Nato{evi}

NA NOVOSADSKOM SAJMU

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Dan biblioteka i bibliotekara U Kongresnom centru Novosadskog sajma danas od 10 do 16.30 sati odr`a}e Dan biblioteka i bibliotekara, a tema stru~nog skupa je ”Stepen razvoja biblioteka~ko-informacione delatnosti: novi zahtevi i re{ewa”. Za 10 je zakazano sve~ano otvarawe, a nakon toga slede predavawa na temu „Savremeni katalo{ki kod” i „Javne i {kolske biblioteke. Od

13 do 15 sati kre}e novi set predavawa na temu „Digitalna biblioteka Matice srpske”. Od 15.30 do 17 sati predavawa su posve}ena ulozi bibliotekara informatora u izboru gra|e i ve{tine u pretra`ivawu izbora. Organizator skupa je Gradska biblioteka Novi Sad, Narodna biblioteka Srbije i Novosadski sajam. u Auli Novosadskog sajma

istoga dana dodeli}e se nagrade „Sava [umanovi}” u 12 sati. U hali Master centra u 10 sati bi}e predstavqen Letopis Matice sprske i novo uredni{tvo ~asopisa. Govori}e ~lanica uredni{tva mr Dragana Beleslijin, kwi`evni kriti~ar doc. dr VladimirGvozdeni kwi`evnik FrawaPetrinovi}. Q. Na.

Video-stvarala{tvo Andreja Ti{me U Klubu Jevrejske op{tine Novi Sad, Jevrejska 11, ve~eras u 18 ~asova prikaza}e se videostvarala{tvo Andreja Ti{me. Autor }e govoriti o svom umetni~kom radu i prikazati izabrane radove. U svojim video-radovima Ti{ma se bavi aktuelnom „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

situacijom u svetu: ekolo{kom i ekonomskom krizom, klimatskim promenama, prirodnim i tehnolo{kim katastrofama, novim virusima i vakcinama, degradacijom hrane, oru`jem i ratovima, terorizmom, globalizacijom, svetom reklame i zabave,

kontrolom privatnosti itd. To su kratki radovi u stilu TV spota, u kojima se koriste slike iz informativnih medija, scene iz dokumentarinih filmova, video-igara i s televizije, uz efektnu autorsku muziku. Q. Na.


8

ponedeqak4.mart2013.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizanci–desetputa!

Blizanci Vuk i Duwa - Dragane i Dejana [parovi}a, Luka i Mateja - Ivane i Miladina Medara, Ema i Lara - Ivane i Ferenca Kova~a, Na|a i Hana - Jasmine Babin~ak i Predraga Stamenkovi}a, Aleksandar i An|ela - Jasmine Grkovi} i Pavela ^evarija, Boris i Lana - Kvetoslave i Petra Gostovi}a, Petar i Petra - Kristine Lasi}, Awa i Stefan - Maje i Branislava Koci}a, Kalina i Pavle - Ta we i Sa{e Gavri}a, Iva i Luna - Tijane i Slobodana I~ina.

Devoj~ice Emrana - Anite Aslani i Kadrije Morine, Hana - Ankice i Mirka Petkovi}a, Klara Antonie Kariko i Branislava Filipovi}a, Nina - Biqane i Veqka Basari}a, Sofija Vasilije i Ivana Todorovi}a, An|ela - Veri ce i Ivana Ratkovskog, Lena - Vesne i Branislava Zotovi}a, Nikolina - Gabriele i Mite Kosti}a, Una - Gordane i Dragana Luki}a, Nevena - Gordane i Neboj{e [inke, Anastasija Dragane i Gavre Dimitrijevi}a, Nina - Dragane i Dejana Milankovi}a, Ana - Dragane i Miomira Babi}a, @eqana - Dragane i Radojice Savi}a, Mina - Dragice i Dejana Hajdera, Milica - Dragice Musulin Kolarov i Neboj{e Musulina, Doro}a - Erike @uwi i Atile Kurcinaka, Emilija - Zlate i Vladimira Nikoli}a, Mia - Zorice Bedov i An|elka Kotarca, Nina - Zorice Ostoji} i Zorana Tadi}a, Ana Ivane i Miroslava Topalova, Andrea - Ivane ^olak i Slobodana Karaxi}a, Gorana - Ilone i Sini{e Jagera, Katarina - Itane i Lazara Zlati}a, Kristina - Jane i Sini{e Veselinovi}a, Awa - Jasmine i Dragana Komadine, Sara - Jasmine i Sr|ana Karanovi}a, Isidora - Jelene Andri} i Neboj{e Kosanovi}a, Lana - Jelene i Novaka Krsti}a, Lara - Jelene i Sa{e Raja~i}a, Duwa - Jelene i Sini{e Fratoja,

Marina - Klementine Kova~ i Du{ana Vladislava, Valentina - Kristine Nikoli} i Bora Novakovi}a, An|ela - Qiqane Dragi} i Du{ana Erora, Jovana - Qiqane i Predraga Tomi}a, Nina - Maje i Nenada Bo`i}a, Duwa Milane i Zlatibora Ili}a, Valentina - Milijane Joki} i Andrije Beqi~ke, Duwa - Mi lice i Velibora Nova~i}a, Stamena - Milice i Vlada Zvijera, Mia - Milice i Kornela Kova~a, Nevena - Milice Jeremi} Kne`evi} i Aleksandra Kne`evi}a, Mia - Nata{e Beleti} Pupovac i \or|a Pupovca, Kristina - Nata{e i \or|a Vukoja, Ema - Nata{e i Stevice Kalapatija, Na|a - Nata{e Poti} i Sr|ana Leti}a, Vi{wa– Nevene i Vojislava Blagojeva, Bojana - Nikoline i Sini{e [koboa, Marija - Olge Subotin, Lena - Radoslave Kne`evi} i Marka ^arapi}a, Nevena - Sawa Ajdaro vi} i Mihajla \uri~ina, Lena - Sawe Eri} i Darka Cicmila, Sta{a - Sawe i Jovana Prpe, Marija - Sawe Senderak i Sini{e Osadkovskog, Lena- Svetlane i Dragana Gogi}a, Anita - Sla|ane Mi{kovi} i Miroslava Salme, Nata{a - Sne`ane i Mileta Andonova, Vi{wa Sowe Mu{icki i Gorana ]uka, Lara - Tatjane i Darka ^apkoa, Sofija - Tijane i Velibora ^alije, Isidora- Tijane i Nemawe [imi}a.

Ven~ani MilicaTrkuqa i BorisBo`ovi}, BranislavaRaki} i DraganPsodorov, Zorana^ovi} i Goran [krbi}, Jasmina Qubojevi} i Marko Pe{ovi}, Neda Filipovi} i Pero Jok{i}, Janka Angelova Mladenova i Mladen Siracki, Biqana Glo`anski i Aleksandar Popov, JovanaRakita i MiodragKora}, Dragana^upi} i Matija\un|a{, JasminaVje{tica i VladaPopovi}, IvanaKrajceri Milo{Juri{in, MilanaVukovi}i SavoBakmaz, Andrijana Zmazek i MirkoGrbi}, MilanaLomi} i Pero\uri~i}.

MiroslaviJelenaVidanovi}smalomElenom

De~aci Danilo- Aleksandre Nikoli} i Danijela Kali~anina, Simon- Ane i Pe|e Kosi}a, Lazar Ane i Filipa Vukojeva, Lazar - Andrijane i Nemawe Kokanovi}a, Luka - Biqane i Ivana Ran~i}a, Stefan - Biqane i Milana Karanovi}a, Nemawa - Bobane i Marka Jeli~i}a, Nikola Brankice i Ugqe{e Prodanovi}a, Stefan - Vo jislave Bugarski Igwatovi} i Milo{a Igwatovi}a, Aleksa - Danijele Vujackov Balaban i Milana Balabana, Nikola - Danijele Mandi} i Slavi{e Luki}a, Miladin - Danke i Milana Mr|enovi}a, Andrej - Dobrinke i Aleksandra Sila|ija, Damjan - Dragane i Bojana Deli}a, Danilo - Dragane i Dragana Kne`evi}a, Vuk Dragane i Radenka Vasiqevi}a, Voja - Dragane Pani} i Dejana Ran|elovi}a, Nemawa - Dragane Stevani} i Ivana Mladenovi}a, Mladen - Eli zabete Me{ter i Radovana Paji}a, Tomislav @eqke Abraham i Dragana Cvetkovi}a, Luka @eqke i Jovana Zdravkovi}a, Lazar - Zorice i Gojka Kosovca, Sajmin - Zorke Jovanovi} i Idriza Toplice, Nikola - Ivane i Igora Vasi}a, Mi{a - Jelene i Aleksandra Radi{i}a,

Aleksej - Jelene i Igora Api}a, Tadija - Jelene i Milivoja Tepi}a, Luka - Jelene Mu{icki Crnomarkovi} i Du{ka Crnomarkovi}a, Mihajlo - Jelene Popovski i Sr|ana Kiti}a, Nikola Julijane i Bojana Varinca, Aleksa - Kristine i Igora Petri}a, Milan - Ksenije i Jovice Marjanova, Denis - Marijane i Jaroslava Vozara, Ivan - Marijane Horvati} i Tihomira Radosavqevi}a, Strahiwa - Milanke Geri} i Gorana Topi}a, Vuk - Milijane i Davora Derdi}a, Mihailo - Milice i Milana Topi}a, Vuk - Mirja ne i Aleksandra Juri{ina, Aleksa - Mirjane i Branislava Begojeva, Stevan - Miroslave i Branislava Novakova, Nemawa - Mihaele Cvetojevi} i Gorana Backovi}a, Elvir - Nade i Zej nulaha [a~irija, Viktor - Nata{e i Branislava Hr}ana, Aleksa - Nata{e Mladenovi} i Milana Bogati}a, Sulejman - Pavline Pudelke, Luka - Sanele Qaji}, Nemawa - Sa{ke Milinovi} i Aleksandra Baji}a, Strahiwa - Stane Keleman i Petra Rai~evi}a, Itan - Tawe Mu`deka i Nikole Stamenova, Vaso - Teodore i Zorana Bubwevi}a.

Umrli Dragica \uri~in ro|. Solarov (1954), Slavko Jandri} (1929), Dragica Jovi{i} ro|. [olak (1936), Miqa Jovi{i} (1941), Olga Baki{ ro|. Rajkovi} (1931), Desanka Begovi} ro|. Dvo{tanski (1920), Du{an Broj~in (1924), Zorica Vanderer ro|. Milankovi} (1932), @arko Glava{ (1928), Julijana Donkor ro|. [er`enka (1939), Branka Zori} ro|. [timac (1940), Milan Ili} (1952), Stana Ili} ro|. ]uri} (1932), Todor Ili} (1932), @ivko In|in (1931), Julka Kalda ra{ ro|. Novakovi} (1958), Ferenc Ki{ (1932), Radojica Lon~ar (1938), Ana Ma|ar ro|. Ruman (1942), Jelenko Male{evi} (1933), Julijana Mar kovi} ro|. Golu{in (1931), Petar Medi} (1932), \or|e Mijatov (1946), Dragoslava Mi{oli} ro|. Nikoli} (1923), Magdolna Moric ro|. Cepar (1942), Ivanka Ne{ovi} ro|. Vu~etin (1932), Milovan Obradovi} (1920), Sava Obradovi} (1948), Borka Pauni} ro|. Krtini} (1935), Anica Petru{i} ro|. Peji} (1954), Milka Rali} ro|. Medakovi} (1947), Slavica Rodi} Polender MiodragKora}iJovanaRakita

ro|. Ilin (1961), Jasminka Soldatovi} ro|. Baji} (1950), SH. Musa Adam Abdikarim (1997), Gli{a Tadijin (1934), Irena Tasi} ro|. [tefkovi} (1920), Petar Uzurov (1935), Erika Hanula ro|. Tot (1980), Sne`ana Cvitanovi} (1949), Marija Cimbal (1989), Desanka ^avi} (1927), Bran ka ]uruvija ro|. Stevani} (1962), Branko Adamovi} (1941), Slobodan Aracki (1936), Stevan Bobinec (1961), Slavica Vukowa ro|. Vasiqevi} (1950), Sne`ana Varga ro|. Obrkne`ev (1965), Pavle Vuji} (1929), Vuka{in Vukovi} (1986), Dobrila Deli} (1957), Nikola Dragi{i} (1940), Radisav Kne`evi} (1942), Ivan Kopunovi} (1938), Marija Kulik ro|. Macak (1951), Nikola Ku{i} (1936), Dragica Manojlovi} ro|. ]eli} (1954), Dragana Mitkovi} (1964), Mileva Nikoli} ro|. Vu{urovi} (1932), Ankica Paro{ki (1931), Radivoj Paro{ki (1947), Qubomir Siv~ (1939), Milica Todori} (1935), Dobrivoje Trivi} (1943), Miodrag [ovqanski (1947), Natalija [u}ov ro|. Kuzmanovi} (1956).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

Novikorisnicizahteve predajunaMAS-u jali~nekarteili~nakartanauvidifotografija ne starija od pola godine. Izrada karteko{ta1.500dinara. Odponedeqka11.martapo~iweizradapokaznihkarataza2013.godinuzastarijeod65 godinakojive}u`ivajupovlasticubesplatne vo`we. Korisnici besplatnih karata novu pokaznutrebadaimajudo15.aprila,jerpoka-

9

VELIKIPLANOVIKARLOVA^KOGKULTURNOGCENTRA

PO^IWEIZRADABESPLATNIHKARATAZAPREVOZ

Gradskiprevoznikoddanaspo~iweizradu besplatnih godi{wih karata za gradski i prigradski prevoz, ali samo za korisnike starije od 65 godina, koji prvi put treba da dobijubesplatnegodi{wekarte.Tiputnici, od ponedeqka na {alteru MAS-a, mogu da predajuzatevzaizradigodi{wepokaznekarte,aoddokumenatasuimpotrebnifotokopi-

ponedeqak4.mart2013.

zne karte iz 2012. godine ne}e va`iti posle tog datuma. Ove karte mogu da se izrade na svimkioscimagradskogprevoznika. Povla{}eni korisnici gradskog prevoza podeqenisuu15kategorije,abesplatnekarte}edobitipremaspiskovimasvojihorganizacija,institucijaiudru`ewakojimapripadaju. Z.D.

RODITEQISESVETE@ESNALAZE

Renovirawegalerije ifestivalfilma Galerija Kulturnog centra „Karlova~ka umetni~ka radionica”uSremskimKarlovcimatrebadabuderenoviranau aprilu ili maju, a tro{kove radova snosi}e turska dr`avna agenc ij a za me| un ar odn i razvojisaradwu„Tika„.Kako saz naj em o od preds edn ik a Upravnog odbora Kulturnog centra @arka Dimi}a vrednost investicije je oko 15.000 evra,atimparamabi}epla}e-

jana Bogdanovi}a, posledweg pat rij arh a Karl ov a~k e mitropolije, s obzirom na to da seovegodinenavr{avastogodi{wica od wegovog upokojewa-otkrivaDimi}.-Nadamo se da }e Kinoteka pozitivno odgovoriti na na{u molbu da najstariji vojvo|anski film, snimqen 1913. godine u Karlovcima,osahranipatrijarha Bogd an ov i} a, eksk luz ivn o prika`emougaleriji.

na zamena podova i uvo|ewe grajawaugaleriji.Zahvaquju}ikarlova~kojop{tiniiPokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisawe lane su na galeriji zameweni prozori,{tojebiosamouvod u predstoje}e renovirawe tog prostora. - Kult urn i cent ar, kao udru`ewe gra|ana nije na buxetuop{tineiproteklihgodinafunkcionisaojeuskladu saparamakojesmouspevalina osnovuprojaktadapribavimo - ka`e Dimi}. - Uz podr{ku op{tine i pokrajine nadamo se oboga}ewu sadr`aja i programa. Ove godine prvi put }e u tomprostorubitiodr`anfestivalautorskogomladinskog kratkometra`nog filma koji }e voditi Stefan Dimitrije Dimi} sagrupommladihstvaralaca koji se bave sedmom umetno{}u.DonatorfestivalajedrQiqanaJeremi},koja je kupila opremu za prikazivawefilmova.Dobitnicinagrada sa ovogodi{weg Sremskok arl ov a~k og nov og od i{weg likovnog salona Jovana Pop ov i} Ben i{ ek i Pet ar Tumbas Peki ima}e priliku daugalerijisamostalnoizla`u. - Planiramo izlo`bu o `ivotuismrtipatrijarhaLuki-

Dimi}ka`eda}euovojgodinibitinastavqenasaradwa sa Grads kom bib lio t ek om u NovomSaduiDru{tvomnovinaraVojvodineupogledupromocijekwigainajavqujeovih danapo~etakciklusapredstavqawadelaFridrihaBaudrija „Opisanije Novog Sada i okoline(1837-1838)”,akojuje onpriredio.Napomiwedajeu pripremiinajnoviji~etvorobroj ~as op is a za kult ur u „Krovovi”ida}ebitipromovisan~imiza|eiz{tampe. - Ove godine se navr{ava ~etiri decenije od osnivawa jedne od prvih vojvo|anskih likovnihkolonija,„Sremskokarlova~kepodunavskelikovnekolonije„,u~ijemnastanku su u~estvovali  Milan Kowovi}, Nikola Graovac, Qubica Cuca Soki}, Mi}a Popovi}, @ivojin Mi{kov, Bo{ko Petrovi}-ka`e@arkoDimi}.Tajvelikijubilejbi}eobele`en  odr`avawem kolonije, koja je zbog besparice izostalauproteklihnekolikogodina. JedanodplanovaKulturnog centra za ovu godinu je i nabavka specijalnih ormana za ~uvawe radova sa prethodnih kolonija,koji~inefunduszavi~ ajn e srems kok arl ov a~k e zbirke. Z.Milosavqevi}

Zaekskurzijupotrebno malobogatstvo Mnogimroditeqimasvejete`e da po{aqu dete na ekskurziju. Ipak, uz te{ku muku i odricawe zatosenovacnekakoprikupiili pakpozajmi,jeritojelak{e,nego objasniti mali{anu zbog ~ega ne mo`e da putuje, za razliku od drugara iz {kole. Na ekskurzije, odnosnojednodnevneizletekre}e seve}uvrti}u,atajtrendsenastavqauni`imrazredimaosnovne{kole,avi{ednevnaputovawa seorganizujuzastarijeosnovcei sredwo{kolce. U Pred{kolskoj ustanovi «”Radosno detiwstvo”» ovog meseca konkurs je ponovqen zaizlete,odnosno{koleuprirodi,aupravasetrudidana|e{to povoqniju turisti~ku agenciju. Kriterijumi ove ustanove su veomastrogiivisoki,jerjere~omalojdeci,patakoseukonkursuspomiwedasepo{aquponudezaizleteumartu,apriluimaju,dokjeza vrti}uprirodiodpetdanarealizacijaodmartadojuna.Dabijedan osnovac oti{ao na sedmodnevno putovawepoSrbijiroditeqimorajudaizdvojepolovinuprose~ne mese~ne zarade, jer to ko{ta oko 18.000dinara.Zatosusvepopular-

nijedvodnevneitrodnevneeksurzijekojeko{tajuodsedamdodeset hiqada dinara, {to je i daqe za ve}inu porodica preskupo. Za mla|euzrastezanimqivisujednodnevni izleti koji se pla}aju od 2.500pado4.000dinara,uzavisno-

zijiuBajinojBa{tiiokolini. Onajeko{talaokosedamhiqada dinara, a sad ~ujem da je ve} deset.Ina~e,sveekskurzijeodobravaSavetroditeqa,takodaje iovuna{u,aroditeqisuimali priliku da upla}uju u pet rata.

OdPali}adoGu~eva Destinacije jednodnevnih izleta, kako za vrti}e, tako i za {kolesuPali},Pali}–Majkinsala{,Sala{Katai,Testera, Ba~ki Petrovac, Kulpin, Zasavica, Ada Ciganlija, Obedska bara–Pe}inci,Letenka,Pali}–Zobnatica,Carskabara,Fru{kagora-NacionalniparkiVrdnik.[koleuprirodiseorganizuju na Testeri, u Gu~evu, Vrdniku i Krupwu. Ekskurzije se uglavnompla}ajunarate,zajednodnevneizleteminimumutri mese~nejednakerate,azavrti},odnosno{koluuprirodi,minimum{estjednakihmese~nihrata. sti od ponude i destinacije. NajpopularnijajeMaliI|o{,acena jeoko3.500dinara. Direktor {kole „Kosta Trifkovi}”MilanSpasojevi} ka`eza „Dnevnik”dawihoviosmaciuglavnomidupo~etkom{kolskegodinenaekskurziju. -Na{iosmacisubililaneu septembrunatrodnevnojekskur-

DAnAS U GRADU POZORI[TA SNP: Kamerna scena, drama, „Qubavi jadi Vudija Alena” (20.30)

BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.15), „Razbija~ Ralf” (12.20), „Pet legendi” (13.15), „Hobit” (17), „Pijev `ivot” (14.30), „Zvon~ica i tajna krila” (12.35, 13.30 14.20, 15.45), „Semijeva velika avantura” (13), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (17.15), „\angova osveta” (22), „Ana Karewina” (19.30), „Sve{tenikova deca” (15.15), „Dobar dan da se umre mu{ki” (22.30), „Predivna stvorewa” (15), „Ivica i Marica: lovci na ve{tice” (22.20), „Krugovi” (17.45, 20), „Jadnici” (16, 19.15), „Qubav” (17.10), „Hi~kok” (20.10, 22.10), „U dobru i u zlu” (20.15, 22.15), FEST (15, 18, 19, 22). KCNS:„Rimu s qubavqu” (17 i 21), „Va|da„ (19 i 23).

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tra govi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. ve ka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkinavinskaku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, pe tak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

SAHRAnE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vlado Mla|ena Stani{i} (1939) u 9.45 sati, Julijana Dragoquba Markovi} (1931) polagawe urne u 10.30, Mirjana Svetozara Smiqi} (1959) u 11.15, Jo`ef Ane Lo~nikar (1936) ispra}aj u 12, Du{ko Dmitra Stambolija (1955) polagawe urne u 12.45, Milan Milenka ]eran (1965) u 13.30, Stanka Nikole Najdenov (1949) u 14.15, Milorad Miladina Radowi} (1949) u 15 i Branislava Vlada Luki} (1977) 15.45 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Marijan Marka Sa} (1928) u 13 sati.

Ekskurzije, posebno jednodnevne, veoma su skupe. Primera radi, do Beograda ko{ta 2.500 dinara-navodiSpasojevi}idodaje da bi u ovom segmentu hitno ne{to trebalo ne{to mewati. On smatra da ni{ta jeftinije nisuni{koleuprirodikojese organizuju za decu ni`ih razreda, pa tako za Testeru treba iz-

NA„SPENSU”

TELEfONI

Izlo`bapovodom Dana`ena

VA@NIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

dvojiti oko 12.000, a za Gu~evo ~ak14.000dinara. Mada su u organizaciju ekskurzija ukqu~eni saveti roditeqa, mnogi nisu upoznati sa na~inom finansirawa{kolskihputovawa, pogotovonakonnovog,mnogostro`eg i preciznijeg pravilnika. [kola odre|uje potencijalne rute, raspisuju se oglas za izbor agencije, a o tome koja }e dobiti posaoodlu~ujekomisijaukojojse nalazeiroditeqi.Semnastavnikaidece,navi{ednevneekskurzijesadamorajudaiduilekarivodi~. Tako|e, o visini naknade za nastavnikeodlu~ujeSavetroditeqa i one se obra~unavaju u bruto iznosuiispla}ujuuskladusazakonom,nateretroditeqau~enika kojiputuju. Milana,majkadvojesredwo{kolaca ka`eza„Dnevnik„dajojsvake godine veliki problem predstavqa da na|e na~in da joj deca putujuinezaostajuzadrugarima. -Uop{teminijejasnoza{tosu ekskurzije tako skupe, kada ~esto isti aran`mani u agencijama ko{tajujeftinije-ka`esagovornica. Q.Nato{evi}

420-374

ZDRAVSTVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

„Spensova”izlo`ba,povodom Dana`ena,odr`a}eseodutorka, 5. marta do petka, 8. marta, naprvomspratuCentra,ispred „Gradske kafane”, a posetioci }emo}idajeobi|uod8do20~asova.Napedesetakprodajnihtezgi bi}e ponu|eni razli~iti proizvodi: rukotvorine, zdrava hrana i prirodna kozmetika, cve}e i cvetni aran`mani, vino,slatki{i... B.M.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Gradkulturepunbutika, banaka,praznihlokala... Novi Sad, grad kulture, opis centra: prodavnica patika, pa cipela,butik,zatvorenbutik,banka, patike, banka, lokal za izdavawe (ostavqenneuredanipru`adivnu sliku{eta~ima).Naprednabrojanoponavqaseunedogled.Zatvorenaantikvarnica„Orfelin“,kwi`ara „Most“. Mo`da i Matica Srpska? Budu}nost je u glasovima bira~a, na{ih naravno i uz moto, poslemenepotop! 064/5809... *** Izgledadane}enidlakasaglavefalitionomnadle`nom{tojesenasizjavinatelevizijidakukuruzzatrovanaflatoksinom-mo`e daseiskoristiuproizvodwisto~nehraneidadezelenosvetlozato. 064/2195... *** Neprimereno, ru`no i neodgovornopona{awe,uprvomreduMinistarstva poqoprivrede, kada je re~oaferisamlekomkojave}danima dominira u na{oj javnosti. Umesto da su se odmah utvrdili uzrocii,naosnovuanaliza,hitno i jasno obavestili gra|ani, od struke i nauke tra`ila kompetentna mi{qewa i preduzimale mere, ministar Kne`evi} je celu problematiku `eleo da skrene na teren politike i obra~un sa svo-

jimdoju~era{wimkolegomizVojvodine. Kao dugogodi{wi i stari penzionermogudaposavetujemministrada,po{tojedugo,sticajem okolnosti, bio izvan dru{tvenih zbivawa,netrebanaovajna~inda tr~i za nadoknadom izgubqenog vremena. 063/4176... *** Podr`avam~itaocakojijeprotivnacionalnihpenzijazaestradu i jo{ po neke, samo vrhunskim sportistima koji su na{u zemqu predstavqaliusvetu. 064/4376...

Bilobiispravnodadobrovoqni davaoci krvi dobiju besplatne kartezaprevoz.Naprimer-aktivnidavaocikojisudali50ivi{e putaili70puta.Etona~inadase motivi{ustaridavaoci. 062/6067... *** Ministarvojniiipotpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vu~i} bi mogao da preda napu{tene kasarne {irom Srbije, koje sada ubrzanopropadaju,lokalnimsamoupravamakoje}eoneznatidaiskoriste na odgovaraju}i na~in, a na koriststanovni{tva. 063/5072...


10

vOJvOdinA

ponedeqak4.mart2013.

МАРЦИШОРУЛ (МАРТИРИЦЕ) У ВЛАДИМИРОВЦУ

Љубав и радост у сусрет пролећу -То су ручно везене и ткане руВЛАДИМИРОВАЦ: Жене Удружења „Вредне руке Баната“ мунске народне ношње које десвоје госте су на улазу у велику са- војке и младићи облаче на овај лу ловачког дома дочекивале че- дан и носе поклоне својим мајкаститајући први дан пролећа и на ма, бакама, учитељицама показуревере качиле црвено срце са упле- јући тако своју љубав према њитеним кончићем црвене и беле боје. Ту су биле и девојчице у пролећној народној ношњи са погачом и сољу. И све што се потом догађало било је у знаку обележавања првог марта као добродошлица доласку пролећа. То је традиција која се вековима негује код румунског и бугарског народа, код Владимировчана се зове Марцишорул ( Мартирица) – Први дан пролећа. Дорина Пантелић из Удружења жена рекла је да срце са значке на реверу и црвени Штанд жена из Владимировца кончић представљају љубав а бела је симбол чистоте. После не- ма. Све ово што је на штандовима колико дана тај знак се качи на гра- наших гошћи у неку руку је посвећено доласку пролећа- рекла је ну воћке да она боље роди. А у госте жена „Вредне руке Ба- Иљана Белу из овог места. Доната“ на овај празник пролећу до- ловчанке су донеле везене кувашле су жене из удружења из Али- рице које се стављају изнад шпобунара, Банатског Карловца, До- рета, умиваоника или огледала, ту лова, Овче, Добрице, Уздина...са су били и њихови колачи са неизсвојим оригиналним рукотворина- бежнном брендираном штурдлом. Жене из Добрице су између ма.

осталог изложиле погачу, по којој су познате. Оне из Овче прдставиле су се са везеним кошуљама, блузама, столњацима, а Ливијус Дехељан дошао је са својим сликама наиве. Ипак, најлепши штанд је био Удружења „Вредне руке Баната“ из овог места, ту је била ризница народног веза и ткања жена од давнина до данас. На отвању председница „Вредних руку Баната“ Минерва Гиљезан рекла је да је овај догађај -обележавање дана пролећа помогла општина, Покрајина и Месна заједница и пожелела да млади убудуће исказују љубав према мајкама. Заменица председника општине Драгана Коматина нагласила је да је лепо што се обнавља традиционалан румунски празник поводом доласка пролећа и то ће општина Алибунар, као и покрајина помагати као вид неговања националног идентитета житеља места. Деца из основне школе су приредила поетски рецитал за мајке, баке и учитељице као поклон за први дан пролећа. Р. Јовановић

Просеч на за ра да 27.274 дина ра

ТЕМЕРИН: Просечна не то зарада у оп штини Те ме рин у јануару ове годи не изно сила је 27.274 ди на ра. Ма ње јануарске зара де од Темеринаца у Ју жнобач ком округу имали су са мо запо слени у општи ни Срем ски Карловци. Просечна не то пла та у Срби ји у ја нуа ру је из носи ла 39.197 ди нара, у Вој водини 36.670, Новом Са ду 39.946, а у Јужнобач ком округу 38.946 дина ра. М. Мл.

dnevnik САВЕТ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ОПШТИНЕ АДА

Што хитнија попуна кадровима

АДА: Савет за безбедност општине Ада разматрао је стање опште безбедности на подручју ове потиске општине прихвативши поднете информације, да је Полицијска станица Ада испољила све активности и била на висини својих задатака, дајући максималне ефекте у односу на оскудне расположиве кадровске капацитете. Савет је покренуо иницијативу код свих савета за безбедност у општинма Севернобанатског управног округа, да се заједнички иступа по питању што хитније попуне Полицијске управе у Кикинди новим полицијским службеницима, ради адекватног одговора актуелне безбедносне потребе на територијама ових општина.

Заседање Савета за безбедност уследило је пошто је на иницијативу локалне самоуправе општиуне Ада, месних заједница у Ади, Молу и Утринама, прикупљено око 1.600 потписа грађана са циљем да се понуди боља сарадња и комуникација од стране грађана према полицијској станици. Грађани су овом петицијом иницирали повећање броја полицајаца у општини, јер је кадровска попуњеност у ПС Ада у односу на систематизацију једна од најнижих у целој Србији. Циљ прикупљањем потписа грађана је био и указивање на незадовољство грађана радом правосудних органа, посебно због сазнања да се се преступници који су више пута ухва-

ћени у криминалним радњама од стране полиције, најчешће већ истог дана пуштају на слободу. Упућена је молба Основном тужилаштву у Суботици, за још ефикасније и брже поступање и решавање комплетираних предмета, да би се предузеле законске мере према проблематичним лицима са територије општине Ада, сходно делима која су починили.Председника ађанске општине општине Золтан Билицки најавио је да ће се за наредну седницу Савета за безбедност припремити конкретан план за додатно финансирање спровођења задатака безбедносне превенције на територији општине Ада, са износима и наменама средстава. М. Митровић


vOJvOdinA

dnevnik СКУПШТИНА САВЕЗА АГРАРНИХ УДРУЖЕЊЕ СЕВЕРНЕ ВОЈВОДИНЕ

Седиште с Палића сели се у Сенту

КАЊИЖА: Годишња скупштина Савеза аграрних удружења северне Војводине одржана је у суботу у Кањижи уз учешће председника Скупштине АП Војводине Иштвана Пастора, потпредседника Парламента Мађарске Иштвана Јакаба, челника кањишке општине, других званичника и представника већине цивилних организација које окупља произвођаче. Донета је одлука да се седиште Савеза са Палића премести у Сенту, јер је у септембру изабрано ново руководство, а пошто је за председника изабран Миклош Нађ из Сенте, у току је договор са локалном самоуправом општине Сента да ова асоцијација добије канцеларију у тамошњем Удружењу пољоприврендика. Усвојен је програм активности за ову годину, према коме ће се посебна пажња усмерити на рад референата за рурални развој и њихове директне контакте са пољопривредним произвођачима. - Све више наше произвођаче морамо оспособљавати да сами брину о

газдинству и документацији коју подносе државним органима приликом регистрације, писања пројеката и добијања подршке за коришћење средстава из разних фондова. Савез сада има могућности за сада да финансира четири канцеларије референата за рурални развој у Кањижи, Сенти, Бачкој Тополи и Палићу, а уколико успемо у плану је да се делатност прошири на још десетак општина, да покријемо скоро цело подручје Војводине. Наши пољопривредници имају проблема у комуникаицји са Министарством, поготово када треба испунити и доставити разне формуларе, а поред тога у плану су разна предваања и други видови стручног усавршавања - каже Нађ. У Савез аграрних удружења северне Војводине до сада су била укључена 34 удружења, а на годишњој скупштини у Кањижи прихваћено је приступање још 13, тако да сада окупља 47 удружења из целе Војводине, па ће се томе убудуће прилагодити и назив асоцијације. М. Митровић

ТРЖИШНА ИНСПЕКЦИЈА КОНТРОЛИШЕ ПИЈАЦЕ

„Милка”идуван наудару

КИКИНДА: Републичка тржишна инспекција у Кикинди поднела је, крајем 2012. године, седам захтева у Општини, укупно 18 у Округу, за покретање прекршајног поступка против особа које су продавале робу на пијаци, а нису имале својство трговца. Тржишни инспектори су од Министарства за спољну и унутрашњу трговину и телекомуникације, добили налог за контролу пијаца у читавом Округу, односно јавних предузећа која управљају њима. -Утврдили смо многе неправилности. Особе које продају робу на пијацама немају својство трговца, да неке пијаце нису заграђене и немају контролну вагу. Решења да отклоне неправилности у року од осам дана тада је добило шест јавних предузећа у округу која газдују пијацама. На молбу тих предузећа и локалних самоправа, рок је продужен и нова контрола уследила је пред Нову годину. Укупно смо, у двема контолама, затекли 18 особа у Округу, од тога седам у општини Кикинда, које немају својство трговца, привремно им забранили рад и поднели захтеве за покретање прекршајног поступка. Прекршајно би требало да буде кажњено и једно јавно предузеће, јер није отклонило уочене неправилности - рекао је начелник Одељења републичке тржишне инспекције са седиштем у Кикинди МилосавБулатовић. -У поновној контроли, уочи Нове године, у нелегалној трговини затечене су четири особе у

Кикинди, а пријава је иницирана и за једно јавно предузеће. Поново по налогу Министарства, уследила је контрола продаје резаног дувана. По закону, ова трговина је нелегална, а информација о томе где се дуван продаје стигла је из Београда. У овом прекршају затечена су, у Кикинди и Кањижи, четири трговца. Дуван је одузет, а њима је забрањен рад. Средином прошле седмице Министарство је наложило и инспектори су започели контролу продаје водоинсталационог материјала на пијацама, проверава се да ли су трговци регистровани, да ли издају рачуне, да ли имају документацију о набавци и декларације за производе. -Трговци смеју да продају само индустријску непрехрамбену робу; забрањена је продаја чоколада, меса и месних прерађевина на пример прецизира Булатовић.-За продају непрехрамбене робе није ни дозвољена регистрација. Да би продавали одећу, обућу, козметику, продавци морају да се региструју, да имају документацију, и да издају фискалне рачуне. Фискалне касе на пијацама не морају да имају само пољопривредни произвођачи и то само ако продају робу која се производи у Србији, али не и јужно воће. Сада је у припреми, каже Булатовић, нови налог из Министарства. Контролисаће се продаја „милка„ чоколада на пијацама, што су захтевали велики увозници овог производа. А. Ђуран

Курс калиграфије уБечеју БЕЧЕЈ: Уметност лепог писања, готово без изузетака, никога не оставља равнодушним, али мало је оних који су се ближе упознали, а још мањи је број оних који су покушали да овладају вештином калиграфије. Бечејци добијају прилику за једно и друго, јер графички дизајнер, сликар и калиграф Бранимир Просеник – Прса из Новог Сада планира да организује четворомесечни курс калиграфије у највећем граду крај Тисе. - Потребно је минимум шест полазника курса. Месечна надокнада за четири виђења од по два часа из-

носи 4.500 динара, а у цену су урачунати материјал и алат за писање. Полазници ће бити упознати с историјом и историјом уметности људске цивилизације, настанком писма од најранијих почетака до данашње типографије уз богату видео презентацију. Практична настава обухвата учење вештине лепог писања два типа слова ћирилице и латинице рекао је Бранимир Просеник. Заинтересовани могу да се пријаве и добију додатне информације на број телефона 064/2361953 или мејл paser1952@hotmail.com. Пријаве се примају још данас и сутра. В. Ј.

Новацстручним школама

ПАНЧЕВО: Градска управа обрадовала је стручне школе у Панчеву новом опремом, вредном три милиона динара. Новац је добијен јавним конкурсом, а опремљене су кабинети Техничке, Електротехничке, Пољопривредне и Машинске школе „Мара Мандић”. Опрема ће помоћи приликом обављања стручне наставе. Машинска школа је за опремање кабинета за заваривање портошила пола милиона динара, док је Пољо-

привредна школа искористила 680.000 динара за опремање новог пластеника, са опремом која ће бити коришћена за гајење лековитог биља. Техничка школа свој новац искористила је да обнови кабинет геодезије и графичког дизајна, док је Електротехничка опремила кабинет за практичну наставу. Машинска школа „Мара Мандић” је средства потрошила за опремање кабинета за шиваче текстила. З. Дг.

ponedeqak4.mart2013.

11

ПОСЛЕ 26 ДАНА БЛОКАДЕ ЦЕНТР�� КОВАЧИЦЕ

Учесниципротеста привременосеразишли КОВАЧИЦА: Пољопривредници и грађани који су протестовали испред општине у центру Ковачице од 6.фабруара, због издавања грађевинске дозволе београдском предузећу „Јунириск„ за изградњу Центра за рециклажу индустријског отпада у Ковачици, одлучили су после 26 дана окупљања у недељу после подне, да привремено обуставе протест, да би ресорном Министарству за енегретику, развој и заштиту животне средине дали времена да испита законитост поступка издавања дозвола и поништи их. Пољопривредници су из центра Ковачице уклонили стотинак трактора, којима је центар јужнобанатске варошице био блокиран, али су организатори протеста Асоцијација пољопривредника Јужног Баната, Удружење пољопривредника „Евро Банат„ и опозициони одборници СО Ковачице из Словачке странке, СНС-а и Групе грађана „Зелена јабука„ одлучили да ће се за 14 дана уследити нови протести, уколико надлежни државни органи не пониште локацијску и грађевинску дозволу „Јунириску„. Организатори и учесници протеста оцењују да је учињен значајан помак донетом одлуком СО Ковачи-

ца од 19.фебруара ове године, о престанку важења Плана детаљне регулације блокова 43, 44 и 45 у наслеју Ковачица из 2009. године, јер је тај

Учесници протеста су незадовољни тврдњама покрајинског секретара за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине др

Очи упрте у Београд Сада су због дозвола издатих „Јунириску„ очи упрте у београд, јер је из Ковачице од Министарства енегретике, развоја и заштите животне средине, затражено да изврши надзор у Покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине. После боравка републичких инспектора у Ковачици, на захтев министарке др Зоране Михајловић покрајински секретар Пузовић проследио је за Београд целокупну документацију. Словачка странка из Падине је покренула и спор пред Управним судом у Београду, против Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, са захтевом да се поништи решење тог секретаријата о давању сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину за пројекат „Центар уа рециклажу индустријског отпада који има својства опасних материја, са сакупљачком станицом за секундарне сировине„ у Ковачици.

документ донет у супротности са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину, односно без израде стратешке процене утицаја на животну средину. Одборници су на захтев учесника протеста донели и одлуку да на територи ковачичке општине није предвиђена изградња никаквог постројење за сакупљање, третман и одлагање опасног отпада и да изградња таквог објекта није могућа.

Слободана Пузовића, изнетим у нашем листу, да се донетим општинским одлукама „не могу укинути већ стечена права на изградњу оним инвеститорима који су прибавили документацију за изградњу, између осталог и компанији „Јунириск„. Један од организатора протеста одборник Словачке странке Јан Паул слаже се да се не могу укинути стечена права инвеститору у случају

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ИСПОСТАВИО НОВЕ ЗАХТЕВЕ

Ћате избегле отказе, сад траже већа права гранске колективне угоЗРЕЊАНИН: Наворе, али то до сада није кон што су избегли најабио случај у Градској вљена отпуштања, од управи Зрењанина, где се којих се у међувремену непосредно примењује одустало, радници посебан колективни угоГрадске управе Зрењавор за државне органе. нин, окупљени у НезаСтога се питамо шта је висном синдикату, иссвих ових година радио поставили су овдашњој репрезентативни Синдилокалној самоуправи кат запослених у Градбројне захтеве како би ској управи. Из тог разњихов положај био уналога, ми желимо активно пређен. Синдикат сада да учествујемо, првентражи да буде потписан ствено у заштити колективни уговор коДа ли ће захтеви запослених у Градској управи бити права и струке запојим би било регулисано тран- услишени? слених, јер сматраспарентно расписивања конкурса за пријем запослених према износу, али и враћање исплате то- мо да је обавеза синдиката много вестручним квалификацијама и спо- плог оброка и регреса за све запо- ћа од омогућавања набавке робе на собностима кандидата, зарад про- слене. Овај синдикат, који је у јав- рате, чиме се само бави други синфесионализације и деполитизације ности постао активан тек када је дикат – рекао је председник НезавиГрадске управе. Један од захтева је наговештена могућност отпушта- сног синдиката Градске управе и да се радницима омогући образо- ња овдашњих ћата, напослетку же- Жељко Торњански. Он очекује преговоре између вање, стручно оспособљавање и ли и да му се обезбеде бољи услоусавршавање, да им буду исплаћи- ви за рад, а посебно редовно ин- свих учесника у овом процесу – ване стимулативне накнаде у скла- формисање о питањима од значаја представника Градске управе, оба ду са Законом о раду и социјалним за материјални, економски и соци- репрезентативна синдиката и градоначелника Зрењанина, како би у запрограмом, затим измену коефи- јални положај запослених. - Интересантно је да на нивоу гра- конском року од 45 дана био закљуцијената за обрачун и исплату зарада, онда исплату прековремених да сва јавна предузећа и установе чен колективни уговор. сати и путних трошкова у пуном имају потписане појединачне и Ж. Балабан

ГРАДСКО ВЕЋЕ СОМБОРА ОДОБРИЛО НОВЕ ЦЕНЕ ГРЕЈАЊА

Гасдостотке

СОМБОР: Градско веће Сомбора је, услед повећања цене природног гаса, дало сагласност на корекцију цене испоруке топлотне енергије коју примењује Јавно комунално предузеће „Енергана“. Захтев овдашње топлане пред Градским Већем је „бранио“ начелник Одељења за привреду Владислав Кронић, који је навео да је „Енергана“ свој захтев утемељила на основу Уредбе о начину одређивања највиших и најнижих просечних цена топлотне енергије, односно члану 9. у којем се наводи да се корек-

ција може вршити када се укупна цена енергента промени за више од три одсто. - Влада Републике Србије је одлуком донетом 29. децембра 2012. године цену природног гаса повећала за 9,28 одсто, чиме је испуњен законски услов за разматрање промене цена услуга ЈКП „Енергана“. Према захтеву топлане, применом нове цене природног гаса варијабилни трошкови би се повећали за 9,27 одсто и износиће 5,561 дин/кWh без ПДВ-а, односно 6,006 дин/ кWh са обрачунатим ПДВ-ом – појаснио је Кронић, у

име фирме која топлотном енергијом снабдева преко 3000 станова (већином у градској МЗ Нова Селенча) као и неколико стотина пословних објеката. Фиксни део трошкова се не мења, тако да се просечна цена испоруке топлотне енергије, као збир фиксних и варијабилних трошкова увећава за 6,06 одсто. То значи да ће корисници услуга „Енергане“ грејање, уместо досадашњих 91,03 дин/м2, плаћати 96,55 дин/м2, а ове нове цене ће се примењивати од данас. М. Миљеновић

Недеља рукотворина уБечеју

БЕЧЕЈ: У жељи да се пружи конкретна подршка удружењима жена и онима који се баве очувањем старих заната на територији највеће потиске општине, Општина Бечеј и овдашња Туристичка организација од данас до 8. марта организују „Мартовски базар рукотворина“.

- У питању је својеврсна изложба рукотворина и старих заната. Како у нашој општини постоји 12 таквих удружења, упутили смо им позив да бесплатно опреме штанд и изложе своје производе на централном градском тргу. Одмах нам је стигао потврдан одговор шест удружења, а остале

чекамо да се данас прикључе акцији. Базар ће пет радних дана бити отворен од 10 до 19 сати и очекујемо да привуче пажњу суграђана, али и заинтересованих из околине, рекла је у име организатора директорка Туристичке организације општине Бечеј Гордана Џигусрки. В. Ј.

кад је испоштован закон у целом поступку, предочавајући да у случају издавања дозвола и сагласности за опасни пројекат „Јунириска„ није испоштован закон у целости, те да су све дозволе које су издате на основу незаконите одлуке ништавне и неважеће. -Четири године је пред грађанима Ковачице скривано да је поступак за издавање дозвола за ову опасну фабрику у току, односно да се неће градити било каква фабрика која може да угрози здравље и егзистенцију грађана. Општина је незаконитим одлукама омогућила инвеститору „Јунириску„ да од Покрајинског секретаријата добије локацијску дозволу иако то није било могуће по тада важећим законским прописима. Крајем 2010. године измењен је Правилник о управљању опасним отпадом, брисањем обавезних минималних удаљености пројеката који управљају опасним материјама од насељеног места и обала река, чиме је Министарство просторног планирања и животне средине са Оливером Дулићем на челу, уклонило последњу препреку за усвајање студије и издавање грађевинске дозволе указује Паул. М. Митровић

Бирасе заштитнолице СУБОТИЦА: Суботичка модна креаторка Адријана Лусхезy поново организује наградну игру за клинцезе и принцезе, али овај пут под називом: „Постани заштитно лице“ у којој девојке могу да освоје хаљину, огрлице, маске, топове. У сарадњи са Петплус порталом за младе изабраће се победница, а све информације могу да се пронађу на фејсбуку Lushezy fashion, Адријана Лусхезy и на порталу Петплус, каже наша саговорница. - Побе��ница добија титулу заштитног лица, уз коју се подразумева и професионално шминкање и фризуру „Студиа Брунетте“, професионални фото сешн фотограф је Андреј Имрић и наравно неки од наведених поклона. Припремам и нову ревију поводом 8. марта, а моделе ће носити девојчице од осам година- рекла је модна креаторка Адријана Лушези. С. И.

Бездозволе збогпребрзе вожње СУБОТИЦА: У Суботици је одржан семинар за унапређење знања возача којима је на неодређено време одузета возачка дозвола. Семинар се одржава у Суботици, а похађа га 10 полазника, са територије Суботице, Сомбора и Зрењанина. Организатор семинара је Агенција за безбедност саобраћаја и за сада око 100 возача којима је одузета дозвола га је похађало, док у Србији је укупно одузето 2.500 возачких дозвола, због непоштовања саобраћајаних прописа. Дозволе су у већини случајева биле одузете због вожње у пијаном стању и прекорачења брзине. Прошле године одржано је четири оваква семинара, а када се испуне сви услови за поновно полагање, након тога може да се уплати 25 хиљада динара за похађање семинара и 15 хиљада динара за полагање теста. С. И.


12

RePORTA@e

ponedeqak4.mart2013.

dnevnik

KADJE„SLANINIJADA”,KA^AREVOPOSTANEPLANETARNAPRESTONICAHOLESTEROLA

Ministrisebar okokalorijanetuku

Stavanastiglona„Slaninijadu”

Pan~evugu`vagotovood zore. Taksisti trqaju ruke, lokalni autobusi dupke puni, mada nisu izbori, ali svi putevi vode u Ka~arevo na„Slaninijadu„.^inimiseda miristopqenih~varakaose}am jo{odskretawazaKova~icu.A u svetskoj prestonici holesterola milicioneri tek poku{avaju da reguli{u saobra}aj, vi{e slu`e kao skretni~ari do

U

parkinga Beogra|anima, Novosa|anima, Zrewanincima, Kragujev~anima, Po`arevqanima... Tekjedevetujutru,nema{gdeni bicikl da smesti{, a kamoli ceoxip. – Saaa~evi, lonci, povoqno – reklamira robu prodavac odmah krajsamogulaza. ^uje{ ga, a ne vidi{ nikog. Sve nakrcano. Zemqane posude, drvene stolice, stolovi, kolev-

Deli}{ampionskog{tanda„Burjana”

ke, minijaturna zapre`na kola kojavaqdaslu`ekaoukrasuba{tama,svegaima,samoparanema. Prolaznici su „samo„ prolaznici, retko ko zastane i da se raspita,vaqda~uvajuparedaseomaste. Guram se kroz masu, talasa-

–Bi}e800dinara,doma}i,pravi,evopogledajmaterijal–pokazujeglavomnaprovidnexakovenare|aneispredsebe. –Uuuuuu,bre!Panijeba{jeftino–okretese~ovekiode,nine pogleda onaj materijal, doma}i, pravi,beztoksina. Krenuhdaqedaseprobijamizme|ukobasica,krvavica,barenei dimqene slanine, qutenica, zlatiborskogsiraikajmakabezka~amaka, {trudli s makom, kiflica, pitica... Sve doma}e i taze. Stigohnekakoidoglavnehale.Jedva, posle 15 minuta i dvesta metara hoda.Naulazusdesnestranealve, liciderskasrca,bombonegumene, tvrdei`ele.Slevevina,rakije, melemi za razne bolesti, med. Do stepenicakojimasespu{tauhalu, poredtezgesqutomislatkomtucanom paprikom, otegao se red. Cupkaju s noge na nogu nervozne prodava~ice.@ure,a~ekaju... –Izvinite,{taseovde~eka?– upitah naivno, zagledav{i se u

SkupoPiro}ancipeglajukobaju Acenesubilegotovopapristupa~ne.Slaninajeko{talaizme|u550i600dinarabarena,a800do1.000dinaradimqena.Krvavice od250panavi{e,kobasice,zavisnoodproizvo|a~a,od199dinara doma}ado1.300peglanapirotskai1.200dinarakulen.Pile}ei}ure}esuvood399zakrilcado599dinarazabatakeikarabatake,a700 do900file.Mle~niproizvodiba{jeftini,{tonijeni~udosobziromnaovuna{utehnolo{ko-politi~kusituaciju,zlatiborski sirpravasitnica–250do300dinara,akajmak800.Vinocrnood200 do300dinara,afla{arakije500do1.200,zavisnoodvo}ke. mo,jedinotakoimogudastignem dokotlovaukojimakr~kaju~varci,cvr~e,miri{u,mmm... –Po{tokilo?–~ujemizale|a, preduhitrimeneko. Momakutrenercivitlaobema rukamaogromnomvarja~ompodnu kotla, ci~e oni ~varci tek zarumeneli, s mu lica mu kapqe znoj, iakojetekkojistepeniznadnule.

plavokosu keceqom opasanu, po govorumise~ini,Ma|aricu. –Ve-ce,seko,ve-ce–odbrusimi nervozno. – Ups, izvinite – nasmejah se svojoj gluposti i br`e-boqe krenuhdaqe. Auhali,~egasvenema!Slanina na krovu tezge, slanina pod krovom, pikant slanina, dimqe-

KONA^NONAOKUPUPORODICAQIQANEIBORISLAVADIMITROVAIZ[AJKA[A

Prona{liizgubqenog sinaposle42godine a`ivotumeda„re`ira”romaneboqeodnajma{tovitijegrediteqa,uverilisuseprenekoliko dana Qiqana – Spasenka i Borislav–Bo|aDimitroviz[ajka{a, kada im je u ku}u banuo wihov davno izgubqenisinStevanDimitrov.Bio jetosusretkojibiomek{aoinajtvr|e srce, kada se pojavio potomak za kogaseverovalodajeumronedugoposle ro|ewa, pre 42 godine. Jedino je majkaQiqanauvekgajilanadudajoj jesin`ivida}egakad-tadprona}i. Wenasusenadawaostvarilaisre}na je kao i ostali ~lanovi ove velike romskeporodice.

D

Stevan,suprugaAn|elkaisinStefan

Qiqanaje10.marta1971.u[ajka{urodiladvasinablizancaStevana iBorislava.Zbogmaletelesnete`ine, decu je ve} tre}i dan po ro|ewu moralaodnetibolni~kiinkubatoru Novom Sadu. Nakon pet dana iz Beograda dolazi telegram da im je prvoro|eniStevanumroida}etamobiti sahrawen.Biojeto{okzaroditeqe jerjebiote`iiboqejesisaoodBorislava. Majka je prihvatila informaciju, ali sa sumwom u prevaru jer

Oti{ li su tam o i prona{li ga, a on je usubotu,23.februara2013,nakon42godine, do{ao da vidi rod it eq e i upoz na bra}u,sestruiostalurodbinu. –Kona~nojeBogi nas pogledao. Ja sam svojoj deci i mu`u stalno govorila da jeStevan`ivida}u ga jedn om pron a} i. Stopostosamsigurna da je to on jer se mati~ni brojevi podudaraju,desna{aka mu je malo {ira od Susretsocemimajkom~ekandecenijama leve,{tosamprimedrugog izbora tada nitilaodmahporo|ewu,ili~inanas– jebiloosimnadedaje reklajekrozsuzemamaQiqana. `iv i da }e ga nekad Stevan Dimitrov je imao te`ak i prona}i.Odmahjeotiprete`ak `ivot. Sam, bez roditeq{lapodrugodeteido- skepomo}i,potucaosepobelomsvenelagaku}i. tuodnemiladonedraga.Biojemali Vade}i nedavno do- kadagajeusvojilajednaromskaporokumente za paso{ Bo- dica u nekom selu kod Iriga. Nakon rislavqevom sinu, donekogvremenaodvelisugaudrugupobili su izvod iz ma- rodicuireklimudasutowegoviroti~nekwigero|enihu diteqi,bra}aisestre.Poslejeizte komejepisalodamuje porodice oti{ao u de~ji dom u Novi otacStevanDimitrov, Sad,aodatleudomuPan~evo,gdeje {toihjeveomaza~udizavr{io {kolu, odslu`io vojsku i lo.TojemajciQiqani o`enio se. Sad je porodi~an ~ovek i biodovoqansignaldabiwenStevan sa sup rug om An| elk om ima sin a mogaobiti`iv.Potra`ilisuiSteStefana. vanovizvodizkwigero|enihidobi–Ovojezamenetolikoiznena|ewe liga,aliStevananisuna{linanada jo{ ne mogu do}i sebi. Presre}an vedenoj adresi. Uo~ili su da se masam {to kona~no i ja imam nekoga ti~ni brojevi blizanaca podudaraju, svoga – kazao nam je na kraju Stevan, svedozadwegbroja–kodStevana3a zagrliv{ibrataBorislava. kod Borislava 4. Stevanov izvod odDimitrovisudanassre}naporodineli su u policijsku stanicu i komcajersukona~nonaokupu.Unedequ pjuterimjenaosnovumati~nogbroja }eblizanciro|endannajzadprviput izbacio podatke da Stevan `ivi u proslavitizajedno. Pan~evu i wegovu sada{wu adresu. NikolaD.Turajli}

Planineodslanine

ni }ure}i bataci, karabataci, krilca, kuleni, peglana kobasica, pr{uta, krvavice, pe~enice, sviwska mast i ona od mangulice...Gdedapogleda{,{tadakupi{?Carstvoslanine,ausredini carstva, carica ovogodi{we „Slaninijade„ iz mesare „Burjan„MirkaJa}imovi}a.Na{tandu pobednika gu`va, svi bi da probaju,paikupe.Ijasepovedoh za masom pa stadoh u red. Jedva pazarih par sitnica i istr~ah napoqe,ve}jepostalovru}eizagu{qivo,halasvepunija. Tek je deset sati, ali {to sam videla – videla sam. Sti`u organizovanipuniautobusipenzionera iz cele Srbije. Odmah nakon nezaobilaznog obilaska pan~eva~kogbuvqaka.Vi{enemo`eni da se hoda  normalno pa nastavih prema ko{arka{kom igrali{tu gdejehumanitarnoopasuqivawe. – Ju, kolki krkqanac, mnogo ve}inegolane.A{tajeovajizbaciotepihenasredstaze?–pita se crvenokosa penzionerka u crnojjakni. Huk}e zajapurena, pru`aju}i rukukasuprugukojijenegdemeni iza le|a i duva mi u vrat. Poku-

{av{i da do|e do wega, ona me gurnu,sapletohsenaizlo`enetepihe, zateturah i prosuh kolko sam duga i te{ka. Ranac iz ruku odenajednu,janadrugu,atepisi natre}ustranu. – Izeeem ti i slaninu! – opsovahdoksuseokomenesvismejali. Prodavactepihapomo`emida ustanem,smejeseion,al’nekako kraji~kom usana. Dokopah se kona~no pasuqa. Nai|oh prvo na MarkaiwegoveprijateqeizLazarevca.Do{limomcipare{ili dabuduhumani. – Dobili smo slaninu, rebra i pasuqodorganizatora,na{ejesamodakuvamoidodamoza~in.Kad zavr{imo,odne}egaupan~eva~ki Domslepih,aposledaiimu`ivamo u slanini zbog koje smo i do{li–veliMarko. Ispred upravne zgrade kolce. @urimdavidim{tasetamode{ava,alisadprekoparka,dazaobi|em tepihe. U parku penzionerke zauzele klupe pa ru~aju sendvi~e. Ilimo`dadoru~kuju.[tede,pqeskavicesuod150do250dinara,a zateparemo`esekupitibarpar kobasicailipolakilaslanine. ZoricaDragojevi}

APATINSKAATLETI^ARKAMARINA^EGAR-LUKI] NAJBOQISPORTISTAVOJSKESRBIJE

Samoje~okolada ja~aodmaratonke tleti~arkaivojnikpougovoru Mariana^egar-Luki}nesamo da je progla{ena najboqim sportistom me|u svim pripadnicima Armijeve}iumati~nojop{tini,kao ~lanica Kluba „Apatin”. Gotovo podrazumqivo,jerse,samolane,s27turnira, doma}ih i me|unarodnih, militarnih i civilnih, vratila s 15 zlatnih medaqa, dok je na ostalima osvajala drugaitre}amesta.

A

Pehardonelaolimpijskapobednica MilicaMandi}

– To je i kruna moga zalagawa u SportskomvoduVojskeSrbije.Naravno,nisamo~ekivalatitulujersukonkurenciji bili svi, od streqa{tva do vojnogpentatlona,pokojemsumu{karcipoznati,ana{vod,gdesamanga`ovanakaomanipulant,izuzetnojekvalitetan–skromnajeMariana,kojajeprvimaratonistr~alasa16godinaiod tadaneodustajeoddugihpruga. Peto~lani`irijevrednovaoitakmi~ewapodpokroviteqstvomMe|unarodnog saveta za vojne sportove (CISM), kao i „predstavqawe lika pripadnika VS-a po Kodeksu ~asti„.

Mariani je pehar uru~ila Milica Mandi},londonskaolimpijska{ampionkautekvondou,itimepokazuju}ida sulanedamebileglavne. Za Marianine uspehe zna~ajna je i ulogasuprugaGorana,starijegvodnika, tako|e maratonca i trenera, koji je 1995.i1999.bioprogla{enzanajboqeg sportistuna{evojske.Upoznalisuse, gde bi drugo nego na atletskoj stazi,i godinamasupotporajednodrugom.Marianajezbogweganapustilasvojerodnomestoido{lauApatin. –Zajednotreniramogodinama. Nekadasamtr~aladvaputadnevno po najmawe 15 kilometara, a sada, zbog poslovnih i porodi~nih obaveza, uspevamo pet puta nedeqnodaiza|emonastazekraj DunavailinatereneVojneakademije–pri~aMariana,jo{puna utisaka,dokwihovadvoipogodi{wa}erkaUnave}uvelikosroditeqima u prirodi hvata svoj ritamtr~awa. Wenoj mami pro{logodi{wu sezonu je sigurno obele`ilo prvo mesto na velikom Me|unarodnom maratonu u Moskvi, gdejeuizuzetnovelikojkonkurenciji, na stazi od 42 kilometaranaprostobriqirala. – Za svaku pobedu je bilo potrebno mnogo truda, dicipline i rada, ali ja, eto, te{ko odolevam ~okoladi. A od kadimamoUnu,ikola~imakojesamnau~iladaspremam–gotovoseizviwava Mariana. Dabisagorelasvakigramvi{kave} sepobrinuoGoran:napraviojojjeopse`anprogrampripremeza55.vojnoprvenstvosvetakoje}eseodr`atiuApatinu 17. marta, u sklopu takmi~ewa CISM-a. Tr~ao je na maltene svim kontinentima pa mu iskustva sigurno nefali. J.Prel~ec


crna hronika

dnevnik NOVI OBRA^UN U BEOGRADU

Sa ~etiri rane od metka sam do{ao u Hitnu – Mu{karac star oko 45 godina izre{etan je u subotu uve~e u Beogradu i lekarsku pomo} je potra`io sam u ambulanti Hitne pomo}i – saop{tila je portparolka te ustanove dr Nada Macura. Mu{karac, koji je povre|en u pucwavi, odmah je operisan u Urgentnom centru i nalazi se u stabilnom stawu, saop{teno je ju~e iz te ustanove. – On je sam do{ao u ambulantu Hitne pomo}i oko 21.45 sat i s vrata po~eo da skida ode}u, govore}i da je izre{etan – rekla je dr Macura. Lekari u Hitnoj su konstatovali da ima dve prostrelne rane u vratu, povredu u slabinskom delu, a jednan metak ga je pogo dio u desnu kqu~nu kost. – Odmah mu je ukqu~ena infuzija i posle zbriwavawa prevezen je, u stabilnom stawu, u Urgentni centar. Bio je svestan i komunikativan – rekla je dr Macura.

Po nezvani~nim informacijama, izre{etan je crnogorski dr`avqanin MarkoQ. (45), koji je odranije poznat policiji. Na wega je pucano i pre tri godine ispred „Beogradske arene„, neposredno nakon ko{arka{ke utakmice „Partizan”–”Panatinaikos„. Tada je zadobio ustrelnu ranu u vrat, a policija je zakqu~ila da je re~ o nekim wegovim nera{~i{}enim ra~unima. U policijskim krugovima Budvanina Marka Q. povezuju s jednom cetiwskom kriminalnom grupom, a iza wega je ve} podebeli dosije, s obzirom na to da je u jednom trenutku bio i na Interpolovoj poternici, i to zbog sumwe da je izvr{io poku{aj ubistva u Crnoj Gori. U novembru 2011. godine uhva}en je u Srbiji zbog posedovawa la`nih dokumenata, nakon ~ega je isporu~en Crnoj Gori. E. D.

PREDAJE SE OSUMWI^ENI NAVIJA^

Borovi}: Mi{i} }e se javiti policiji – Uro{ Mi{i} }e se sredinom ove sedmice dobrovoqno javiti policiji i dati iskaz povodom nedavne tu~e u klubu „Plastik” – rekao je wegov bra nilac Borivoje Borovi}. – Po{to ve} imam neka zakazana su|ewa, sutra uve~e }u doneti odluku o tome da li }emo u policiju oti}i u utorak ili u sredu i

stiran i pu{ten iz zatvora u kojem je proveo ta~no pet godina. Bio je dva puta prvostepeno osu|en na deset godina zatvora zbog napada na `andarma Neboj{uTrajkovi}a, ali mu je Apelacioni sud preina~io presudu na pet i po godina zatvora. U nedavnoj tu~i koja se dogodila u klubu „Plastik”, Mi{i}

prethodno }u se javiti {efu policije da bismo ugovorili vreme saslu{awa. On je kazao da je , po{to su se za razliku od pro{le sedmice „strasti sada smirile”, Mi{i} odlu~io da se dobrovoqno javi policiji jer ne `eli da sebi ote`ava situaciju. – @elimo da dobrovoqnim odlaskom u policiju otklonimo razlog za pritvor – opasnost od bekstva. Ne znam {ta }e Mi{i} re}i policiji, ali znam da on to delo nije izvr{io (reme}ewe javnog reda i mira) – napomenuo je Mi{i}ev advokat. Mi{i} je biv{i osu|enik koji je po~etkom decembra amne-

se navodno s drugovima tukao protiv ameri~kih marinaca koji ~uvaju ambasadu SAD u Beogradu. Bio je pozvan na saslu{awe u policiju pro{log ponedeqka u svojstvu gra|anina, ali se nije pojavio jer je, kako su naveli wegovi advokati, bio zastra{en medijskom hajkom. U me|uvremenu, zbog skrivawa i neodazivawa pozivima, Mi{i}ev status se promenuo u osumwi~enog, ali wegov branilac Borovi} nije ju~e `eleo to da potvrdi, navode}i da to nije bitno jer }e se on sigurno odazvati policiji. (Tanjug)

Moramo prekinuti v. d. stawe u sudstvu Vr{ilac funkcije predsed nika Vrhovnog kasacionog suda sudija DragomirMilojevi}, koji je shodno toj funkciji i predsednik Visokog saveta sudstva, za prole}e najavquje niz promena u srpskom sudstvu, nakon usvajawa izmena zakona o sudijama, kao i o mre`i sudova. – Predlozi tih zakona sada su na razmatrawu pred Venecijan skom komisijom pa bi se posle svih neophodnih procedura wihovo usvajawe moglo o~ekivati krajem marta ili po~etkom aprila – rekao je Milojevi}. On je istakao da se zala`e za to da se po hitnom postupku do nesu kriterijumi i merila za izbor, kao i za vrednovawe rada sudija jer, kako je naveo, pravila utakmice moraju da se znaju pre nego {to ona po~ne. Sudija Milojevi}, koji je tokom reizbora 2009. godine ostao bez sudijske funkcije pa je pro {le godine, odlukom Ustavnog suda, vra}en u Vrhovni kasacioni sud, smatra da vi{e ne sme da se ponovi birawe „lojalnih su dija”, koje je, uz neraconalnu mre`u sudova, glavna mana rani jih pravosudnih reformi. Reforma pravosu|a je ocewena negativno i u doma}oj i u evropskoj stru~noj i {iroj jav nosti jer je „prethodna vlast, a i neki pre we, iskoristila sve {to im je u rukama da obezbedi sebi lojalni sudijski kadar”. – Ponovila se stara ustavna tehnologija promene sudijskog kadra, po kojoj se donese Ustav

Mes ar ov i} bi la iza bra na u Skup{tini. – Smatram da {to pre, po hitnom postupku, treba raspisati izbore za predsednike sudova, najpre za VKS, zatim za apelacione sudove, pa vi{e... ali sve to u kratkom roku. V. d. stawe nije dobro ni za izvr{nu vlast, ni za zakonodavnu, a posebno ne za sudsku jer je postupak smene lak{i i br`i nego u redovnom postupku. Tako|e, redovna funkcija nosi odgovornost zbog poverewa koje je izabranoj li~nosti ukazano – istakao je sudija. Milojevi} smatra da je potrebno da pro|e najmawe decenija da bi se vratilo poverewe gra|ana u pravosu|e. Osim toga, mlade sudije su tek prepu{tene same sebi i nemaju podr{ku starijih i iskusnijih. Zbog toga je, kako je naveo, osnovni zadatak da se uspostave dobri odnosi unutar sudova i da se pru`i stru~na pomo} i podr{ka mladim sudijama jer „stare” sudije znaju svoj posao. Milojevi} je podsetio na to da je pre nekoliko dana raspisan konkrurs za izbor oko 20 sudija. – Na izborima za sudije diplo ma Pra vo sud ne aka de mi je mora da se vrednuje odre|enim brojem bodova – rekao je v. d. predsednika VKS-a, ali to, kako je istakao, „ne sme biti toliko da drugi koji nisu bili u prilici da zavr{e Pravosudnu akademiju ostanu bez {ansi za izbor„. (Tanjug)

Putevi prqavog novca vode kroz wive U Specijalnom sudu u Beogradu danas bi trebalo da bude nastavqeno su|ewe kriminalnoj grupi s odbeglim narkobosom Darkom [ari}em na ~elu, koja se tereti za „prawe” stotina miliona evra ste~enih preprodajom kokaina, odnosno za krivi~na dela udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela i „prawe” novca. Osim [ari}a, koji je u bekstvu, na optu`eni~koj klupi ne}e se na}i ni biznismen Zoran]opi}, koji je tokom skrivawa od srpskih vlasti u aprilu 2011. uhap{en u Republici Srpskoj, gde mu se sudi po optu`bama za koje ga tereti ta dr`ava. Wima se u Specijalnom sudu u Beogradu sudi u odsustvu. Pomenutu kriminalnu grupu ~ine privredenici i advokati. Optu`eni su i nekada{wi najbli`i [ari}ev poslovni saradnik Neboj{a Jestrovi}, novosadski advokat Radovan [trbac, wegova

Snimak paqewa otkriva huligane

sme{ten u Okru`ni zatvor u Beogradu. Radisavqevi}u i ostalim optu`enima sudi se za delo u~estvovawa u skupini koja vr{i krivi~no delo, za koje je zapre}ena ka zna do pet godina zatvora.

kojim se mawevi{e otvoreno ili prikriveno usta no vqa va ju novi sudovi i prema toj novoj mre`i sudova biraju se nove sudije, od kojih politi~ka vlast, posebno izvr{na, tra`i lojalnost. Takav na~in izbora govori o tome da nema ni ‘n’ od nezavisnosti Dragomir Milojevi} pravosu|a, odnosno ideala da da je reforma pravosu|a tek sad pravosu|e bude nezavisno u pona po~etku. deli vlasti predvi|enoj UstaOn je istakao da ne se mo`e vom – ocenio je Milojevi}. sudstvo „neosnovano okrivqavaPo wegovim re~ima, do sada je ti za tamnu mrqu neotkrivenih izvr{na vlast imala prevlast krivi~nih dela”, kao {to su nad sudskom. posebno imaju}i u ubistva novinara, gardista i vidu na~in izbora sudija po zamnoga druga koja su ostala nerakonima koji su doneti 2009. i svetqena. 2010. – Posao policije i Tu`ilaZate~eno stawe u pravosu|u {tva je da pred sud dovedu izvrocenio je kao „pogubno” jer je {ioce krivi~nih dela, a posao bio evidentan pritisak druge suda da sudi. Sud }e sigurno predve grane vlasti na sudije, koje suditi prema raspolo`ivim dosu posle reizbora bile zastrakazima i u skladu sa zakonom {ene, mre`a sudova neracio - svaki predmet koji optu`nim nalna, sudovi neravnomerno aktom do|e pred wega – rekao je raspore|eni, a tro{kovi pravoMilojevi}. su|a previsoki – u odnosu na raSudija je naglasio da se ve} niji period. na prvom sastanku VSS-a zalo– I gra|anima je bio ote`an `io za to da se konkursi za pristup pravdi, a posebno je bipred sed ni ke su do va ras pi {u lo ugro`eno pravo na pravi~no {to pre jer je od kraja 2009. gosu|ewe – rekao je Milojevi}, i dine „cela zemqa u v. d. stawu”, podsetio na to da je nedavno i a svi predsednici sudova vr{ikomesar za pro{irewe Evropoci du`nosti, sem {to je bivske unije [tefan File ocenio {a predsednica VKS-a Nata

NASTAVQA SE SU\EWE ZA „PRAWE” [ARI]EVIH MILIONA

DANAS NASTAVAK SU\EWA ZBOG NEREDA U BEOGRADU

Su|ewe optu`enima za nerede u kojima je u no}i izme|u 17. i 18. marta 2004. godine zapaqena Bajrakli xamija u Beogradu posle nasiqa koje je izbilo nad Srbima na Kosovu i Metohiji, bi}e nastavqeno danas, kada bi pred sudom trebalo da budu pregledani policijski video-snimci paqewa beogradske xamije. Na optu`eni~koj klupi je i Milo{Radisavqevi}Kimi koji je jedan od vo|a „Parti zanove„ navija~ke grupe „Alka traz”. Wemu je 27. februara pro{le godine spojen proces s ostalim optu`enima po{to je po kratkom postupku deportovan iz Makedonije i

13

REFORMA PRAVOSU\A PONOVO NA PO^ETKU

MUP: Ne postoji dogovor s Mi{i}em MUP je ju~e o{tro demantovao postojawe bilo kakvog dogovora sa osumwi~enim Uro{em Mi{i}em ili wegovim braniocem. -Sa indignacijom odbacujemo navode advokata Borovi}a o navodnom dogovoru i ugovarawu vremena saslu{awa ili dobrovoqnog odlaska u policiju, koji bi trebalo da uslede slede}e nedeqe. Ovo je advokat Borojevi} najavqivao i pro{e nedeqe u javnosti, ali se to nije dogodilo - ka`e se u saop{tewu MUP-a. Policija je navela da }e osumwi~eni Mi{i} biti tretiran kao svaki gra|anin i lice za kojim se traga, a to podrazumeva momentalno li{ewe slobode i predaju nadle`nom istra`nom sudiji momentom pronalaska. N. P.

ponedeqak4.mart2013.

Neredi kod xamije izbili su posle nasiqa koje je izbilo nad Srbima na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. Demonstranti u Beogradu su probili policijski kordon na uglu ulica Kraqa Petra i Gospodar Jevremove, provalili u dvori{te xamije, polupali su prozore i inventar, a zatim zapalili xamiju. Te no}i do temeqa je izgorela i biblioteka s vi{e od 7.000 kwiga velike vrednosti. Radisavqevi} je pravosna`no osu|en na {est meseci zatvora zbog nasilni~kog pona{awa na utakmici „Partizan”–”[ahtjor”, a osu}en je i zbog pretwi novinarki BrankiciStankovi}. (Tanjug)

supruga Dubravka[trbac, StevicaKosti}, AndrijaKrlovi}, MarinkoVu~eti} i PredragMilosavqevi}. Osim [ari}a, ostali se ne povezuju s trgovinom narkoticima, ali su optu`eni jer su znali za tu aktivnost pripadnika [ari}eve „narko” kriminalne grupe, kojoj je su|ewe u toku. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal tereti optu`ene u ovom procesu da su znali da su pare koje su im stavqene na raspolagawe i upravqawe nelegalno ste~ene od preprodaje kokaina. Radi se o takozvanom prqavom novcu koji je trebalo legalizovati i uvesti u regularan privredni i finansijski sistem. Preduze}a koja su prawem novca stavqena pod kontrolu [ari}eve kriminalne organizacije su „Jedinstvo” iz Gajdobre, „Mladi borac” iz Sonte, „Putnik” iz Novog Sada, „Vojvodina” iz Novog

Za rod iz Ju`ne Amerike kupovane vojvo|anske wive

Sada, „Mitrosrem” iz Sremske Mitrovice i „Pali}„ iz Subotice. Tu`ila{tvo je u aprilu 2010. godine podiglo optu`nicu protiv Darka [ari}a i jo{ 19 osoba zbog krijum~arewe 2.174 kilograma kokaina iz Ju`ne Amerike u okto-

SPRE^EN BOMBA[KI NAPAD

Bomba uklowena kontrolisanom eksplozijom Vojnici Kfora ju~e su u severnom delu Kosovske Mitrovice kontrolisanom eksplozijom uni{tili ru~nu bombu koja je prona|ena u dvori{tu ku}e Alije Memovi}a. Zamenik regionalnog direktora ErginMedi} izjavio je da je policiji u toku dana prijavqeno da je u dvori{tu porodi~ne ku}e Memovi}a u Ulici Anke Spaji} prona|ena eksplozivna naprava. – Radi se o bombi koju su vojnici Kfora specijalizovani za uklawawe eksplozivnih naprava kontrolisanom eksplozijom uni{tili oko17.30 – rekao je Medi}. Pre nekoliko dana nepoznate osobe aktivirale su eksplozivnu

napravu na ku}i jednog Memovi}evog ro|aka, ali na sre}u povre|enih tada nije bilo, osim {to je na ku}i pri~iwena materijalna {teta. Eksplozija koja se ~ula sino} je jo{ jednom uznemirila gra|ane severnog dela Kosovske Mitrovice, koji su posumwali da se radi o novom bomba{kom napadu, koji su u posledwa tri meseca u gradu u~estali. Najozbiqniji bomba{ki napad dogodio se u nasequ Bo{wa~ka mahala kada je pro{log meseca u eksploziji bombe povre|eno dvoje dece porodice Vu~eti} iz Kosovske Mitrovice. (Tanjug)

bru 2009. i za {vercovawe 235 kilograma kokaina u Italiji u januaru 2009. godine. Nakon toga usledilo je jo{ deset optu`nica protiv pripadnika [ari}evih grupa zbog krijum~arewa kokaina i prawa novca. (Tanjug)

Preminuo tokom maratona Po li ca jac Dra gi Stan ko vi} (51) iz Leskovca umro je ju~e oko 13 ~asova u ni{kom parku ^air kao u~esnik maraton ske tr ke po zna ti je kao „Zimski maraton samoprevazila`ewa”. Re~ je o Osmom zimskom maratonu u kome su pored ekipe Srbije u~estvovali i takmi~ari iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Slovenije. Ni{ka polcija se jo{ nije ogla si la ovom slu ~a ju ali prema kazivawu brojnih o~evidaca maratonac je tokom trke u jednom tzrenutku zastao, uhvatio se za grudi i pao. Od mah je do{la ekipa Hitne pomo}i, ali je nesre}ni marato nac ve} preminuo. (Tanjug


SPORT

dnevnik MALIGRADSKIDERBIBEZPOBEDNIKA

Hrabrigra|evinari nagra|enibodom Rad-Crvenazvezda1:1(0:1) BEOGRAD: Stadion Obili}a na Vra~aru, gledalaca: 3.000. Sudija: Vukadinovi} (Beograd). Strelci:\ur|evi}u65.zaRad, Milija{u45.minutu(izjedanaesterca)zaC.zvezdu.@utikartoni:Gwati}iJovanovi}(Rad), Kasalica (C.zvezda). Crveni karton:Kqaji}(Rad) RAD: Kqaji}-,Vico5(Jagodi}6),]irkovi}7,Vitas6,Lekovi} 7, Adamovi} 7, Gwati} 7, Raspopovi} 6, Pr{o 6 (Jovanovi}7),Perovi}6(Stanojevi}), \ur|evi}7. CRVENA ZVEZDA: Bajkovi}-,Panti}6,Petkovi}7,Miki}6(Ve{ovi}),Mladenovi}6, Garido 7 (Savi}evi}), Milivojevi}6,Miilija{7,Lazovi}6, Kasalica 6 (Milunovi}), Mudrinski6. Zan im qiv a preds tav a na Vra~aruugradskomderbijukoji je okon~an bez pobednika. Rad postaje no}na mora za Crvenuzvezdu.Jesenassugra|evinari izborili remi na Marakani,asaklupejeoti{aotrener Prosine~ki, sada su ponovilipodvigitoopetigraju}i u drugom poluvremenu sa igra~em mawe. Silno motivisani vrti}treneraNikoli}apokazao je crveno- belima kako se na travi ostavqa i posledwi atomsnagezadreskojisenosi. Anemi~nicrveno-belidaleko suod`eqeneformekojusunajvqivaliposlepripremauTurskoj. Uspeli su da prokckaju vo|stvo,prednostigra~avi{e udrugompoluvremenu,apodela plenaihudaqavaodtrkezatitulom. KlincisaBawiicesuu{liu mali gradski derbi bez respekta prema favoritu. Na samom startugra|evinarisumoglido vo|stva.Ve}u4.minutuAdamo-

JELENSUPERLIGA-17.KOLO BEOGRAD:Rad-Crvenazvezda NOVISAD:Vojvodina-SpartakZV NI[:Radni~ki-Hajduk NOVIPAZAR:NoviPazar-Radni~ki1923 IVAWICA:Javor-Smederevo BEOGRAD:OFKBeograd-Jagodina U@ICE:SlobodaPoint-BSK BEOGRAD:Partizan-DowiSrem 1.Partizan 2.C.zvezda 3.Vojvodina 4.Jagodina 5.Rad 6.Sloboda 7.Javor 8.Spartak 9.OFKBeograd 10.NoviPazar 11.Radni~ki(N) 12.Hajduk 13.DowiSrem 14.BSKBor~a 15.Radni~ki1923 16.Smederevo

16 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 16 17 17

13 11 9 10 7 7 8 6 6 4 4 4 4 4 2 1

1 2 7 2 6 6 2 5 4 7 6 4 4 2 7 5

1:1(0:1) 2:1(1:0) 1:0(0:0) 1:0(1:0) 4:0(3:0) 1:3(0:0) 1:0(1:0) 2:0(1:0) 2 4 1 5 4 4 7 6 7 6 7 9 9 10 8 11

47:12 34:24 17:9 20:14 20:13 22:22 27:16 24:20 20:19 18:20 15:27 17:21 13:22 14:35 13:24 7:30

40 35 34 32 27 27 26 23 22 19 18 16 16 14 13 8

Uslede}emkolu(9/10.mart)sastajuse-BEOGRAD:BSKBor~a-Vojvodina,NOVISAD:DowiSrem-SlobodaPoint,KULA: Hajduk-OFKBeograd,JAGODINA:Jagodina-Partizan,SUBOTICA:SpartakZV-Javor,SMEDEREVO:Smederevo-Rad,BEOGRAD: Crvena zvezda - Novi Pazar, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923-Radni~ki(N). SPORTSKIDIREKTORZVEZDEZORANSTOJADINOVI]

DetaqsutakmicenaVra~aruRad-Crvenazvezda

vi} se ubacio iz drugog plana, ali je {utirao preko gola. Dva minuta kasnije ozbiqno je zapretio i \ur|evi} posle solo prodora. Zvezda je imala ve}i posed lopte, ali delovala je prili~no bezopasno po mre`u doma}ina i konfuzno u defanzivi. Promene u sastavu koje je napravio trener Jankovi} nisu urodileplodom.Mladenovi}je zauzeomestolevogbeka,Petkovi}sevrationa{topera,utimu je bio i Milivojevi} a izostavqenjeprotivJavoraveoma zapa`eniSavi}evi}. Neiskustvo najmla|eg sastavauligido{lojedoizra`ajau 42. minutu. Neopreznost Vica iskoristiojelukavoKasalica,

nastavio kretawe ka golmanu Kqaji}u(barnio sa napuklom arkadom, kome nije preostalo ni{ta drugo sem da oborio napada~a gostiju. Sudija Vukadinovi} je opravdano pokazao na belu ta~ku, a zatim i crveni karton Radovom golmanu. U vatru je morao jo{ jedan poletarac, rezervni golman Jovanovi},kojinijeuspeodazaustavi precizan udarac Milija{a iz jed an ae s terc a. U nad okn ad i vremena, a trajala je ~ak 9 minuta jer se dugo ukazivala pomo} iskqu~enom Kqaji}u na po~etku me~a, crveno- beli su dodali gas, stvorili nekoliko dobrihprilikaaliihnisurealizovali.

KUQANIRA^UNALINABOQIREZULTATUNI[U

Zatajilinapada~i Nakonbriqantneigreitrijumfa u premijernom susretu protiv Jagodine, fudbaleri Hajdukasusaznatnomdozomoptimizma otputovali u Ni{, na megdan Radni~kom. Ra~unali su Kuqani da bi mogli materijalizovatipritisakpodkojimsu Ni{lijeu{leususret,jersuu prvom prole}nom kolu na svom terenu osvojili samo bod. No,Kuqani su se iz Ni{a vratili praznih{aka(1:0).

15

ponedeqak4.mart2013.

poraz smak sveta. Okre}emo se narednom susretu s OFK Beogradom, s tim {to }e sigurno biti razgovora sa igra~ima  u potrazizaodgovoromza{tosmo izgubili uNi{u. [tanajvi{ezameratesvojim izabranicima? - To {to smo bili bezopasnostpred golomdoma}ina.Nismo bili dovoqno uporni i agresivniunapadu–jasanjeMilanovi}.

Radsaigra~emmaweunastavkuduelabiojeprinu|endasvu pa`wuposvetiodbranikakobi se zaustavio poja~ani pritisak Zvezde.U52.minutuMilija{je pravovremenom asistencijom obezbedio zicer poziciju Mudrinskom,alijewegov{utzaustavio Jovanovi}.Gra|evinari suzahrabrostiupornostnagra|eni u 65. minutu. Brza kontra okon~ana je idealnim centar{utem ]irkovi}a, a daroviti Uro{ \ur|evi} je majstorski reagovao i sa desetak metara loptu zakucao glavom u mre`u (1:1). Stezao se obru~ u posledwih dvadesetminutaokoRadovoggola,alipraveidejeunapaduZve-

Ovakovi{eneide!

ReminaVara~arite{kojepaosvimaucrveno-belomtaboru. -Tu`no,stra{no,`alosno,saigra~emvi{esmolo{eodigrali-prokomentarisaojesportskidirektorcrveno-belihZoran Stojadinovi}. IzgledadasilniprobleminaMarakani,presvegafinansijski,uzimajutakmi~asrkidanak. -Vide}emo,ovakovi{eneide.Ovajreminamnijetrebao.Imalismodobarrezultat,vo|stvo1:0nakrajupoluvremena,zatimi igra~avi{e.Perspektivanamnijeru`i~asta,titulajesvedaqe –uzvratiojeStojadinovi}. Na redovnoj sednici UO, danas popodne, bi}e re~i o u~inku ekipenastartusezone,adali}eserazgovaratiodaqempoverewutreneruJankovi}uostajedasevidi.

zdenijebilo.Stihijajedonela nekolikouzbudqivihsituacija, koje ne koriste Mudrinski i

Milija{,pasucrveno-belipognutihglavanapustiliVra~ar. Z.Rangelov

PARTIZANBEZPROBLEMASAVLADAODOWISREM

Zapo~etaknijelo{e Fudbaleri Partizana lako susavladaliDowiSremsa2:0, ~ime su se revan{irali za jesewiporaz. Crno-belisuprobalinovi sistem 4-4-2, koji je, pokazalo se, dob ro funkc io n is ao. Za razliku od slabog izdawa iz jesewepolusezosaistimrivalom,ovogaputasudominirali terenom i bez najmawe mrqe trijumfovali. Bilo je mnogo debitanata u ekipi i ~ini se svi su isp un il i o~ek iv aw a. Branko Pauqevi} bio je siguranuodbraniuistovremevrlo probojan po desnoj strani. Dobar posao odradio je i Tomislav Pajovi}. Bra{anac je bio lucidan na sredini terena, a Predrag Luka veoma pokretqiv, na kraju i strelac prvog gola. Trener Vermezovi} je nagovestio da }e Luka biti opasan po protivni~ke odbrane{toseprotivSremaca i potvrdilo. Luka je napustioigruu75.minutu,azaono {tojepokazaodobiojeaplau-

PredragLuka,strelacgolazaPartizanume~usDowimSremom

ze od navija~a. Jedini nedore~en u ovoj pri~i ostao je Ne-

mawa Koji}. Trudio se mnogo mladi napada~, dobro se kre-

tao, ali nije imao mnog o pril ik a za pos tiz aw e gol a. Mada,kozna{tabi bilo da sudija Obradovi} nije u prvom pol uv rem en u svirao nepostoje}i ofs ajd u tren utk u kada je Koji} hitao gagolugostiju. Partizanjedobar bio na premijeri u prole}noj polusezonii~inisedajesa form ac ij om 4-4-2 dosta dobio na probojn os ti. Zad ov oqanjeitrenerVermez ov i} part ij om svoj ih izab ran ik a, po`elev{i da tako nastave. ^ini se da je vaq ak dob io na hit rin i, kao i na ubojitosti u {picu nap ad a, {to }e se videtiunarednimme~evima. I.Lazarevi}

MilanMilanovi}

- Slaba utakmica. Te`ak terennasjeonemogu}iodaigramo onako kako mi `elimo. do noge unapred.Imalismoprednostna sredini terena, ali smo bili bezopasni u napadu. Doma}in je igrao malo ~vr{}e u odbrani, sa~ekaonas je itojeto–ka`e trenerHajdukaMilan Milanovi}. NikouredovimaHajdukanije o~ekivaoporaz uNi{u. - Naravno i ovaj poraz nema opravdawa.Mo`dajemaloirazumqiv, jer nam je susret u Ni{udo{aoposleutakmicesaJagodinomgdesmomnogoenergije i emocija potro{ili. Jednostavno, nismo uspeli da za tri danaponovimoanga`ovanuipo`rtvovanu igru. No, nije ovaj

Kuqani nisu uspeli da se revan{irajuNi{lijamazajesewiporazUKuli.Toinije bilo mogu}e bez postignutog gola,dakle,bezteagresivnosti i uporn os ti u nap ad u. Ali,objektivnomposmatra~u nemo`eseosporitiutisakda je Radni~ki pobedonosni gol postigao iz ofsajd pozicije. Inasnimkuselepovididaje strel ac Dal ib or Mit rov i} bioizale|a{toperaHajduka NinaPekari}a.Dalijetako potvrdi}eseilinegiratikadastru~nalicabudupogledala snimak, no kako god bude ne}e se ni{ta promeniti u ~iwenici da je Hajduk pora`enuNi{u. \.Bojani}

PROMENEUSRPSKOLIGA[USENTI

RadeNovovi}novi kormilar Fudbalerisrpskolga{aSenteizistoimenepotiskevaro{i,posle sporazumnog razlaza sa terenerom Oto Pririjem, dobili su novog kormilara.Vo|eweprveekipepreuzeojeRadeNovovi},kojijeuuspe{noj igra~koj karijeri branio boje Sutjeske (Nik{i}), @eleznika, zrewaninskogProleteraiKikinde,akaotrenerbioanga`ovanuradusamla|imselekcijamaBahraina. -NakoniznenadnograzlazasatreneromPirijem,upravaseodlu~ilazaanga`ovawemladogiambicioznogtrenera.Pru`amopriliku Novovi}udaseafirmi{euSenti,kojajerespektabilan~lanSrpske liga-Vojvodinaiimasveuslovezakvalitetanrad.Raspola`emoisa kvalitetnim igra~kim potencijalom, tako da bez obzira {to je do promene trenera do{lo u nezgodno vreme, dve nedeqe uo~i po~etka prole}nog dela prvenstva, o~ekujemo adekvatne rezultate - rekao je klupskisekretaritrenergolmanaJo`efEzve|. M.Mi.

MILANMILUTINAC,PRVOTIMACDOWEGSREMA

Nismoseobrukali NadalisusepotajnofudbaleriDowegSremapozitivnomrezultatunagostovawuliderunatabeli.Me|utim,uslediojeporaz,igra~iseve}okre}uslede}emrivalu,stim{tosmatrajuda senisuobrukaliuduelusa{ampionom. -Mo`emobitizadovoqniotporomkojismopru`ilinajboqem timuuligi–isti~eprvotimacDowegSremaMilanMilutinovi}-Dobrosmootvoriliutakmicu,uzpovremenipresingnazadwulinijuPartizanapoku{alismodaigruudaqimoodna{eggolaitakosmawimowihovbrojnapada.Utomesmouspelidozavr{niceprvogpoluvremena,igralisasvimdobro.Na`alost,primilismogol.Ranipogodakdoma}inaudrugompoluvremenuodlu~iojeutakmicu.UnastavkuPartizanjevi{eigraopozicionoi omogu}io nam da organizujemo vi{e napada prema Stojkovi}u i stvorimo nekoliko {ansi. Pobeda rivala je zaslu`ena i mi se okre}emoutakmicamakojesuzanasmnogova`nijeuborbizaopstanak,gde}emotra`itibodovespasa. @.Radivojevi}


16

SPORT

ponedeqak4.mart2013.

DVORANSKOEVROPSKOPRVENSTVO

RUKOMET SUPERLIGAZAMU[KARCE Jugovi} Unimet - Zaje~ar Rudar - Vrbas Karneks PKB - Crvenka Jafa Napredak - Kolubara @elezni~ar - Radni~ki 1. Partizan 16 14 2. Vojvodina 16 14 3. Vrbas 17 11 4. Rudar 17 8 5. Napredak 17 8 6. Metalopl. 16 8 7. Kolubara 17 7 8. PKB 17 5 9. Zaje~ar 17 7 10. Jugovi} 17 5 11. Radni~ki 17 6 12. C. zvez. (-8)16 9 13. Crvenka 17 3 14. @elez. (-2) 17 4

2 0 0 2 1 5 1 8 1 8 0 8 1 9 4 8 010 3 9 011 1 6 212 013

34:30 28:25 35:29 31:26 35:29

480:390 444:375 450:444 439:431 438:450 396:379 487:495 465:469 479:491 442:453 431:458 425:419 421:496 445:493

30 28 23 17 17 16 15 14 14 13 12 11 8 6

ODBOJKA @ENSKASUPERLIGA Varadin - Jedinstvo (U) 0:3 C. zvezda - Dinamo (P) 3:0 Jedinstvo (SP) - Kolubara 0:3 NIS Spartak - Vizura 3:0 TENT - @elezni~ar (L) 2:3 1. C. zvezda 18 17 1 53:13 49 2. Spartak 18 14 4 48:18 43 3. Vizura 18 13 5 42:25 36 4. Jedinst. (U) 18 10 8 36:29 30 5. TENT 18 9 9 33:34 26 6. @elezni~ar 18 8 10 36:40 26 7. Dinamo 18 7 11 28:42 20 8. Kolubara 18 5 13 27:41 19 9. Jedinst. (SP)18 4 14 21:45 13 10. Varadin 18 3 15 13:50 8 U ~etvrtfinalu plej-ofa sasta}e se: Crvena zvezda - Kolubara, NIS Spartak - Dinamo (P), Vizura - @elezni~ar, Jedinstvo (U) - TENT, a serija se igra na dve dobijene utakmice. Varadin je ispao iz Superlige, a Jedinstvo iz Stare Pazove igra}e bara` za popunu ekitnog ranga s drugoplasiranom ekipom s kraja nadmetawa u Prvoj ligi.

KO[ARKA ABALIGA

MZT Skopqe - Zadar Radni~ki - Budu}nost Olimpija - Krka Crvena zvezda - Cibona Split - [iroki 1. C. zvezda 2. Igokea 3. Radni~ki 4. Budu}nost 5. Olimpija 6. Partizan 7. Skopqe 8. Cedevita 9. Krka 10. Cibona 11. Split 12. [iroki 13. Zadar 14. Solnok

23 22 23 23 23 22 23 22 23 23 23 23 23 22

17 6 17 5 15 8 14 9 13 10 13 9 12 11 12 10 9 14 8 15 8 15 7 16 7 16 7 15

PRVALIGA(M)

1. Vojvodina 2. M. Vizura 3. Metalac 4. Konstant. 5. Sloboda 6. FMP 7. Vr{ac 8. Beograd 9. Borac 10. Tami{ 11. Smedere. 12. Sloga 13. BKK Radn. 14. Jagodina

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 22 22

18 5 18 5 15 8 13 10 13 10 12 11 12 11 11 12 11 12 10 13 8 15 7 16 7 15 5 17

94:69 78:63 76:63 97:95 88:83

1869:1668 1692:1547 1883:1765 1656:1573 1765:1738 1608:1557 1715:1718 1627:1615 1574:1679 1783:1790 1630:1763 1702:1763 1689:1796 1554:1765

Tami{ - Borac FMP - Vojvodina Srbijagas OKK Beograd - Mega Vizura Metalac - Vr{ac Sloboda - Konstantin Sloga - Smederevo

DRUGALIGA(M)

NBALIGA

Napokonpobeda Filadelfije PlanoviFiladelfijaSiksersa za ovu sezonu upropa{teni su odsustvom Endrua Bajnama, koji zbogpovredeobakolenanijeodigraoniminutodleto{wegtrejda. Do sredine decembra su jo{ bili solidni, ali onda je po~eo pad, koji je kulminirao serijom odsedamporaza.Me~kodku}esa fizi~kislabimGoldenStejtVoriorsima bio je prilika koju Siksersinisusmelidapropuste - 104:97. Evan Tarner (22p, 10 sk, 9as)umalojeostvriotripl-dabl, XruHolidejjeubacio27poena,a

Kuriozitetme~auMilvokiju je tripl-dabl plejmejkera Reptorsa Kajla Laurija, koji je postigao10poenaiimaoistotolikoskokovaiasistencija!^ikago je prepoznatqivom odbranomzaustaviopo~etnonadahnu}eBruklinNetsaive}napoluvremenu(51:39)nagovestiokako }eseutakmicaodvijatidokraja - 96:85. Energija @oakima Noe ponovo je bila pokreta~ Bulsa, koji ne znaju kada }e se na parketvratitiDerikRouz.Wegovo odsustvo posle te{ke povrede

Rezultati: Filadelfija Golden Stej 104:97 /Holidej 27, 5ck,7as-Kari30,8as/,^ikagoBruklin96:85/Noa21,10sk,5as, 4bl-BrukLopez22/,MilvokiToronto122:104(104:104)/Iqasova29,11sk-AmirXonson19, 9sk/, Portland - Minesota 109:94 /Lilard 24, 6sk, 4as - DerikVilijams23,8sk/. ISTOK: Majami 42-14, Wujork 35-20, Indijana 37-22, Atlanta 33-24, ^ikago 34-25, Bruklin 34-26, Boston 31-27, Milvoki29-28,Filadelfija23-

0 1 246:64 0 1 158:72 0 3 162:65 1 6 112:119 0 6 130:108 1 7 110:148 0 10 69:147 0 12 80:181 0 13 62:223

Teobr`i odSvindala Francus ki skija{ Adrijen Teo pobedio je u trci spusta koja je u okviru Svetskog kup a vo` en a u norv e{ kom Kvitfjelu. Teo je trijumfovaouvemenu1:29,10minutaispred Norv e` an in a Aks el a Lund a Svind al a (1:29.29) i Austrij anc a Klau s a Krel a (1:29.60).

Lazi}eve majstorije Be~ej–Vrawe3:1(1:1) BE^EJ: Sportska dvorana OSC Mladost, gledalaca: 500. Sudije:Cvetanovi}iRadulovi} (Beograd). Strelci: Lazi} u 18. i 39, [o{o u 27. minutu za Be~ej, a Krsti} u 13. minutu za

kica Risti}. Odbranio je ukupno 28 {uteva ka wegovom golu, 18uprvomdeluutakmice.Iko znakakobisederbiza~eqazavr{iodauredovimamomakasa Tisenijebiloreprezentativca

Futsalimasvevi{epristalica

Rezultati Be~ej – Vrawe 3:1, Ekonomac – Marbo 4:1, Smederevo – Kopernikus 6:3, VIK Naisus – Tango igrano sino}, Pirot – Kolubara igraju ve~eras. 1. Ekonomac 12 110 2. VIK Naisus11 8 0 3. Marbo 11 7 1 4. Kolubara 11 5 2 5. Kopernikus 12 5 1 6. Be~ej 11 4 0 7. Pirot 10 3 2 8. Tango 10 2 4 9. Smederevo 12 3 1 10. Vrawe 12 1 3

TrenutakizutakmiceFiladelfija-Goldenstejt

36 36 30 22 21 16 9 6 3

PRVAFUTSALLIGASRBIJE

Vrawe. Crveni karton: Risti} (Vrawe)u39.minutu.Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 5 (4+1), Vrawe8(4+4).

69:61

Dunav - Bawica 2:8, Partizan Crvena zvezda 10:8, Beograd @AK 5:17, Singidunum - Vojvodina 3:14, Radni~ki je slobodan. 12 12 10 7 7 5 3 2 1

MihailDuda{(desno)jedomedaqestigaoutrcina1.000metara

41 41 38 36 36 35 35 34 34 33 31 30 29 27

PRVAALIGA

13 13 13 14 13 13 13 14 14

Srpski vi{ebojac Mihail Duda{ osvojio je bronzu na EvropskomdvoranskomprvenstvuuGeteborgu,sa6.099bodova,{tojenovinacionalnirekord.ZlatojeosvojioElkoSintnikolasizHolandije,kojemsupripala6.372boda, dokjesrebropripaloKevinuMajeruizFrancuske,sa6.297bodova. Duda{jetakoSrbijidoneodrugumedaquuGeteborgu,po{tojedva danaranijeAsmirKola{inacosvojiozlatoubacawukugle. Duda{jepredposledwudisciplinu,trkuna1.000metara,bio~etvrti, ali je svojim li~nim rekordom u toj disciplini do{ao do bronzanogodli~ja.Tudeonicupretr~aojeuvremenuod2:39.04minuta.Najve}egrivalauborbizanajni`istepenikpobedni~kogpostoqaAdamaHelceletaDuda{jenadma{iozasamo~etiriboda. Duda{jeprethodnobioosmiutrcina60metarapreponesa8.13 sekundi,dokjeuskokumotkomostvariosamo4,60metara,{tosuiskoristiliwegovikonkurenti. SjajniNovosa|aninjeobaraoli~nerekordeizdisciplineudisciplinu:60mistr~aojeza6.91sekundi,udaqjesko~io7,55metara,kuglujebacio14,12metara,dokjeuskokuuvisostvario208centimetara.

40 39 38 37 36 35 35 34 32 31 31 30 30 29

VATERPOLO

1. Radni~ki 2. C. zvezda 3. Partizan 4. Bawica 5. Vojvodina 6. @AK 7. Dunav 8. Singidun. 9. Beograd

MihailuDuda{u bronzanamedaqa

72:76 67:68 90:84 87:76 80:68 70:74

1977:1735 2066:1836 1740:1686 1688:1585 1728:1746 1760:1673 1879:1898 1888:1894 1680:1711 1695:1674 1690:1784 1780:1954 1635:1746 1571:1855

@elezni~ar - Meridiana

dnevnik

ekipa je {utirala trojke odli~nih12/18.Lo{avestzawihbioje rezultatutakmiceMilvoki-Toronto (122:114, posle produ`etka), {to je zna~ilo da Baksi na osmom mestu tabele istoka zadr`avaju komotnih {est pobeda prednosti.Imaju}iuvidukvalitet i formu svih ekipa, bilo bi velikoiznena|ewekadabiFiladelfija, ili eventualno Toronto,nadoknadilideficitina{li seuprvomkoludoigravawa.

kolena i operacije ligamenata trajeve}10ipomeseci. Jedini okr{aj ekipa sa Zapada odigran je u Portlandu, gde su Blejzersi iskoristili povrede Kevina Lava, Andreja Kirilenka i Nikole Pekovi}adarutinskipobedeMinesotu. Blejsersi su deseti na Zapadu,a{ansedaseplasirajuu plej-of su im otprilike kao Filadefijine na Istoku - vrloslabe.

34, Toronto 23-37, Detroit 2338, Klivlend 20-39, Va{ington 18-39, Orlando 16:43, [arlot 13-45/. ZAPAD: San Antonio 46-14, Oklahoma Siti 42-16, La Klipers 43-18, Memfis 38-19, Denfer 38-22, Golden Stejt 33-27, Juta 32-27, Hjuston 32-28, LA Lejkes 29-30, Portland 27-31, Dalas 26-32, Minesota 20-36, Finiks21-39,WuOrleans21-39, Sakramento20-40.

TRIKOLAPREKRAJAPRVENSTVA

Kikin|aniispuniliplan Pobedomu15.koluPrveAligeuBeogradu protiv istoimene ekipe, vaterpolisti kikindskog @AK-a tri kola pre kraja obezbedili su {esto mesto na tabeli, koja garantuje opstanak. Te{ko je verovati da }e wihovu poziciju mo}i da ugrzo stepenicu ni`e novosadskiDunav,kojizaostajesedambodova.Do krajaprvenstvadelfiniizkikindskogJezeradva putaimajute{kodoma}instvo,jerimugostidolazeveomajakeekipe,beogradskiPartizaniRad-

ni~ki iz Kragujevca. U pretposledwem kolu Kikin|anigostujuekipuDunavauNovomSadu,koju suuprvomdeluprvenstvapobedili,pajerealno o~ekivatidaseku}ivratenepora`eni. Plasmanomna{estommestumladaekipatrenera Igora Gor~anina, koju predvodi iskusni golmanMirkoKozarskiisveboqistrelacAleksandar Pe{teri}, pokazuje da }e kroz neku godinu Kikinda biti jedan od centara vojvo|anskog vaterpola. M.S.

1 3 3 4 6 7 5 4 8 8

69:23 36:32 37:23 41:34 38:37 32:41 17:32 38:39 24:41 25:55

33 24 22 17 16 12 11 10 10 6

BE^EJ: Andri} 7 (4 odbrane), Raj~evi} 6, [}epanovi} -, Tomin 7, Novakovi} 6, @ivi} 7, Kobiqski 6, [o{o 7, Lazi} 8, Arvai 6, Sekuli} 6, Vadanski-. VRAWE: Risti} 8 (28 odbrana), Stevanovi} 6, \or|evi} 7, Sto{i} 6, Stojanovi} 7, Novakovi}6,Trajkovi}6,Krsti}7. Pobeda Be~ejaca za mirniji nastavakprvenstvenetrke.Mogla je biti izra`ena i daleko ubedqivijim rezultatom da na golugostijunijebriqirao@i-

VladimiraLazi}a,kojije,ipak, dva puta na{ao lopti put do mre`e gostiju i umnogome doprineonovojpobediBe~ejaca. Gosti su doputovali s nameromdasebraneikontranapadimapoku{ajudaugrozeAndri}a. PoredizuzetnihodbranaRisti}a,isre}aimjebilanaklowena,jerjeu5.minutu{utNovakovi}auzdrmaostativu,aminut kasnijejelopta@ivi}apogodilapre~ku.Aondagre{kaArvaiaiprvakontragostijuizkoje jeKrsti}u13.minutudoveosvoj tim u vo|stvo. Lazi} je pet minuta kasnije solo prodorom izboriopozicijuza{utibiloje to1:1. U nastavku repriza iz prvog dela utakmice. Risti} i daqe brani izvrsno, a u 22. minutu @ivi}iminutkanijeLazi}poga|aju stative. Najzad, u 27. minutu Igor [o{o zavr{ava dobru akciju doma}ih za vo|stvo od 2:1, da bi u 39. minutu Lazi} direktno iz slobodnog udarca postaviokona~nih3:1.Tokaoda je deprimiralo golmana gostiju Risti}a, koji je ve} u slede}em napadusvogtima,ukojemjeion u~estvovao i napravio gre{ku, nesportskiprigovoriosudijii minutipoprekrajajemoraou svla~ionicu. V.Jankov

REVIJAUDISTRIKTUBR^KO

Vojvo|anipora`eni Stanovnici distrikta Br~ko prvi put u istoriji ovog mesta imali su priliku da gledaju boksersku priredbu. U tommestuodr`anajerevijanakojojsusvojeume}epokazalipesni~ariizBosneiHercegovine,Hrvatske i Srbije. Na toj manifestaciji boksovali su Dmitri @mur(BKNoviSad)iDavidMijajlovi}(Ma~va),obojicaizklubovakojipripadajuVBSavezu.

@mur (60) je pora`en od reprezentativca BiH Borislava Gligori}a, a ~lan hrvatske selekcijeStipanPrtewa~abioje boqi od Mijajlovi}a. Trener VlastimirTi{maistakaojeda su oba momka pru`ila odli~an otporstarijimiiskusnijimrivalima.Ina~e,specijalnigosti na reviji bili su nekada{wi {ampioni Marjan Bene{ i TadijaKa~ar. M.P.


SPORT

dnevnik @ENSKASUPERLIGA

Doma}e razo~arale

ponedeqak4.mart2013.

17

NOVAKNEMAVREMENAZASLAVQE

@elezni~ar-Milenijum22:26(15:10) IN\IJA: Sportska hala,gledalaca:350.Sudije:DanijelTrivkovi} i Bori{a Milosavqevi}(obojicaizBe{ke).Sedmerci:@elezni~ar6(3),Milenijum4 (3). Iskqu~ewa: @ellezni~ar 8, Milenijum4minuta. @ELEZNI^AR: Paplacko, \or|evi}5(1),Popovi}1,Predojevi} 3, \urovi}, Miti}, Petrovi} 1, Jankovi}, Beli} 1, Stameni},Cveti},Pavlovi},Orlovi}, Kosti}3,Stani}6(2),Mili}2. MILENIJUM:\ilas,@iga1, An|elkovi}, Jokanovi} 1, Stanisavqevi} 5, Marjanovi}, Bogosavqevi} 3, @uni}, Obradovi} 10 (3),S.Pavlovi},Bogdan,Stankov, Veraja1,Popovi}3,Q.Pavlovi}, Draga{2. Veomadobromigromuprvom, avi{enegoslabomudrugompo-

Zlata Paplacko

luvremenu rukometa{ice @elezni~ara su, ipak, razo~arale verne navija~e. Najpre su stigledoosetneprednosti,imale

su 10:5 i 15:10,da bi u nastavku utakmicedozvolilego{}amada ekspresnopreokrenurezultatu svoju korist. Primile su tada deset,apostiglesvegadvagola, pajeporazbioneizbe`an. Iskusna Zlata Paplacko je samouprvih30.minutananizala 14 odbrana, imala ih je na kraju me~a 23, ali to nije bilo dovoqnomakarzapodeluplena. Go{}e su po~etkom drugog poluvremenaprona{leslabuta~kunekada{wereprezentativke, uglavnomsujelobovaleitoje dovelo do promene rezltata. OdbranilajeZlatakasnije~ak ijedanpenal,alisuweneigra~ice, potpuno demoralisane, napravile sijaset tehni~kih gre{aka i tu vi{e spasa nije bilo. D.Vi}enti}

PRVA@ENSKALIGASEVER

Revija lepih poteza Temerin–Jabuka36:13(20:7) TEMERIN: DvoranaJKPTemerin,gledalaca:200, sudije:Dunkler(Sombor)iMartinovi}(NoviSad). Sedmerci:Temerin3(2),Jabuka4(3),iskqu~ewa:Temerin12,Jabuka4minuta. TEMERIN: Ivanov(3odbrane),Mari~i}2,Tepi}, Drugovi}4,Vukovi}6(1),Nikoli}4(1),Blanu{a1, Te{anovi}1,Jankovi}3,Pani}(15odbrana,1sedmerac), Kremenovi}, Miku{ak 3, Lisica (3 odbrane), Mora~a1,Pavlov11. JABUKA: Sekulovski, Vasilevski 1, Traj~evski, Naumovski,Krstevski(11odbrana,1sedmerac),Lazovi}4(2),[krbi}8(1),Jana~kovski. Sapolagasa,~uvaju}imunicijuzanoveizazove,rukometa{iceTemerinasudeklasiraleJabukuiostva-

rilenajubedqivijupobeduudosada{wemdeluprvenstvenetrke.BezprvogstrelcaligeTaweRisti},novogadutaLoznice,go{}enisunibledasenkatimaiz jesewegdela.Naklupisuimalesamojednuigra~icu, panisumogleozbiqnijedasesuprotstaveraspucanom doma}inu, ~ijom igrom je dirigovala Miroslava Pavlov,re`iser11golova.Gledaocisuostaliuskra}enizarezultatskuneizvesnost,alimoglisudau`ivajuurevijilepihpotezaipravojkanonadigolovaraspolo`enih strelaca. Temerinke su ostvarile ciq, osvojile su planirane bodove uo~i dva uzastopna gostovawaProleteruiVojvodini,dokJabuku,suo~enu sakadrovskimprobelmima,o~ekujegr~evitaborbaza opstanak M.Meni}anin

PRVAMU[KALIGASEVER

@abaqci otkinuli bod lideru @SK-Vojput29:29(15:15) @ABAQ: Sportstka hala, gledalaca oko 600, sudije: Mandi}iKova~i}(NoviSad).Sedmerci: @SK 5 (4), Vojput 4 (2), iskqu~ewa:@SK4,Vojput6minuta. @SK: Bosi}, Kezija, P. Markovi},Bosni}4(2),Maqkovi}6, Milutinovi} 1, A. Markovi} 3, Spasojev 5, Smoqan 4, Milo{evi}1,Makitan,U.Bojani}5(2), M. Bojani}, Vitez, Dragoqevi}, Stevanovi}. VOJPUT: Vukoslavovi}, Kosovi},Jeli}1,Pavlovi}1,Stankovi}2,Jawi}7,Kaltak2,Kova~evi}1,Todorovi}1,Jovanovi} 1,Distol2,Pato~kai6,Papi}5 (2),Bo`ovi},Kuki},\ukanovi}. Veliko iznena|ewe u @abqu, rukometa{i@SK-aotkinulisu prvi bod lideru prvoliga{kog

severaSpartakVojputu.Ka`emo iznena|ewe, ali samo zbog plasmanadvarivalanatabeliiza one koji nisu prisustvovali ovom uzbudqivom i neizvesnom me~u. Upozoravao je trener gostiju Branislav Zeqkovi} svoje izabranikenaobjektivnikvalitetdoma}inaidapozicijanatabelinijerealnaslikakvaliteta @abaqaca. @eleli su gosti pobedu,trudilisuse,alisuzasuparnikaimaliizuzetnomotivisanu doma}u ekipu, pune tribine,sjajnuatmosferuineverovatnu koheziju aktera na terenu ipublike. Tokom utakmice rezultat se kretaooddvagolaza@SK,jednogzaVojput,uz~ak21izjedna~ewe,gdesudoma}iqubimci~e{}ebiliuprednosti.Ponadali

su se @abaqci desetak minuta pre kraja da mogu do oba boda, ali Suboti~ani ne bi bili tu gde jesu da ih nisu kaznili zbog nekoliko nesmotreno izgubqenih lopti. Prema doga|awu na terenu, bilo bi nepravda da je bilokojaekipeostalabezboda. U uzbudqivoj zavr{nici, devetsekundiprekrajautakmice, Suboti~ani su krenuli u posledwi napad, ali se pred {utem Papi}a ispre~io golman Stevanovi}, {to je bio znak za doma}e rukometa{e da polete jednidrugimauzagrqaj,uzovacijepublike.Uovakvojutakmici stvarno je nezahvalno isticati pojedince, obe ekipe su igrale izvanredno i krajwi rezultatjerealan. P.Bundalo

U Los An|eles, pa u Indijan Vels Novak\okovi}posletrijumfauDubaijuseokre}eegzibicionomturniruu LosAn|elesu,gde}eprikupqatinovac zasvojuhumanitarnufondaciju. Toma{ Berdih brejknuo je Novaka \okovi}a u sedmomgemuprvogseta,aliseufinaluDubaija nije potvrdilo nepisano tenisko pravilo - da prelazakuvo|stvood4:3iservisuslede}emgemu vodekaosvajawuseta.Novakjepreokrenuona7:5i jednimbrejkomudrugomsetu(5:3)osvojioEmiratepo~etvrtiputuposledwihpetgodina. - Finale nikada nije lako. Toma{ je pri vo|stvuod4:3proma{iojedanlakvolejijasamtoiskoristio.Takvestvariodlu~ujupobednikauovakvimduelima.Ali,~akidanisamuzeotajpoeni taj gem, opet bih verovao da mogu da se vratim u me~-rekaojenajboqitenisersveta. On je organizatorima turnira po`eleo da nastave da napreduju i da wihovo takmi~ewe (tre-

nutnoATP500nivoa)udoglednovremeu|eured turnira Masters serije.Novak nema vremena za slavqe, jer ga o~ekuje dugo putovawe, na zapad SAD.Tamo}esesrestisaidolomizde~a~kihdana. „Godinajepo~eladobropomene.Sadapakujem kofereiletimzaLosAn|eles,gdeu~estvujemu egzibiciji sa sjajnim igra~ima, kao {to su Pit Sampras, Mardi Fi{, Tomi Has, Xejms Blejk i bra}a Brajan. Zajedno }emo promovisati tenis i poku{atidaprikupimo{tovi{enovcazanekoliko humanitarnih fondacija, me|u kojima je i moja”,napisaoje\okovi}nasvomFacebookprofilu. EgzibicijauLosAn|elesubi}eodr`anauno}iizme|uponedeqkaiutorkapoevropskomvremenu.Masters u Indijan Velsu po~iwe 7. marta, ali }e Novak, kao prvi nosilac, na teren iza}i kojidankasnije,ume~udrugogkola.

SASTEFANOMSTOJA^I]EM,BEKOMVOJVODINESRBIJAGAS

Odli~no se dr`imo Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa su u @elezniku pobedili FMP67:68,arezultat dovoqnogovoriotomekakvaje utakmica bila. Nova dva boda

bleminisuizbaciliizkoloseka. Novojpobedidoprineojeibek Stefan Stoja~i}, koji ve} nekoliko sezona brani boje ovog kolektiva.Onsenaterenvratiopo-

I ^ovi} povre|en Plej-mejker Filip ^ovi} jevanstroja.UduelusFMP– omstradaomujesko~nizglob imora}edaodustvujesterena petnaestakdana.

Razigrani Mokrin~ani Crvenazvezda(M)-NovaPazova34:24(18:12) KIKINDA: SC „Jezero„, gledalaca 400, sudije:Kne`evi}(Vrbas)iRadovanov(Ba~kaPalanka).Sedmerci:Crvenazvezda8(5),NovaPazova 2 (1), iskqu~ewa: Crvena zvezda 10,  Nova Pazova12minuta. CRVENA ZVEZDA: Tepavac (10 odbrana i sedmerac), Lazi}, Komarek, ^vorak, Dukatarov 3,Veki}5,Mitreski8(2),Nedeqkov1(1),Veli~kov 1, Stepanov 2, Goli} 4, Mi{kov (12 odbrana),Pa{i}8(1),Babi}2. NOVAPAZOVA:Ili}(11odbranai2sedmerca),Kuki}1,Ivani},Grubi}1,@ivkovi} 1(1),Nedeqkovi}4,Poti}5,Vagi}2,Laki}, G. Kova~evi}, M. Kova~evi} 2, ^ojpa{i} (4

odbrane), Ostoji} 4, Labudovi} 1, Mihajlovi}3. Razig raniMokrin~aniostvarilisuubedqivupobeduume~usrukometa{imaNovePazove (34:24).Odstartadoma}irukometa{isunametnuli `estok tempo, poveli sa 4:0 i do odmora prednostpoveali-18:12. UnastavkuCrvenazvezdajeupojedinimperiodima imala prednost i od 12 golova. U pobedni~koj ekipi istakli su se golmani Mi{kov i Tepavc, potom Ba{i}, Mitreski, Veki} i Goli},aupora`enojsolidanjebiogolmanIli}i strelciPoti}iOstoji}. M.S.

IZBORIUSSS-u

[o{tar ili Baki} Izborna Skup{tina Sportskog saveza Srbije (SSS) bi}e odr`ana 15. marta, odlu~eno je na sednici Upravnog odbora, odr`anojuKosovskojMitrovici.Sednicomjepredsedavaoprvi ~ovek SSS Aleksandar [o{tar,kojisekandidovaozanovi mandat.Pored proslavqenog

vaterpoliste, prihva}ena je i kandidatura Ivana Baki}a za mestopredsednika. PredsednikKikbokssavezaSrbijeBorislavPelevi}istakaoje danemani{taprotivkandidature Baki}a,alidaon,powegovommi{qewu, ne ispuwava uslove navedeneuStatutuSSS.

-StatutSportskogsavezaSrbijedecidiranoka`edakandidatze predsednika mora biti vrhunski sportskiradnik,savrhunskimrezultatima.Istinajedaimamosamo jednog kandidata sa vrhunskim sportskim dostignu}ima, a to je Aleksandar[o{tar-obrazlo`io jePelevi}.

Zadovoqan je onim {to je pru`iouduelusFMP–om. -Doma}inujepobedabilapotrebnazaplasmanuSuperligu. Utakmica je bila te{ka, ~emu smoseinadali.Jesenassmoslavili sa ~etrdeset razlike {to jewimabiododatnimotiv.Najva`nije je da smo pobedili, a mawe je bitno s kojim rezultatom.Isitna,FMPjeimaopriliku, 3,5 sekundi pre kraja, da osvoji ceo plen, ali je iskoristio samo jedno slobodno bacawe.Na~inilisunamernuli~nu

Bek Vojvodine Stefan Stoja~i}

ponovo su ih vratila na vode}u poziciju u Prvoj ligi Srbije. Time su Novosa|ani ostvarili svoj prvi ciq – plasman u Superligu. Za crveno – bele slobodnomo`edaseka`edasujedan od retkih ekipa koju pro-

slemesecipo,kolikogajepovredaramenaodstranilasparketa. - Nisam jo{ sasvim sanirao povredu, ali mogu da igram. Imam kalcifikaciju ramena, ali vi{e ne mogu bez terena i takmi~ewa–rekaojeStoja~i}.

Uz ko{arku dva fakulteta StefanStoja~i},komejesamo24godine,ima~imedasedi~i. -Uspeosamdazavr{imdvafakulteta,EkonomskiiPravni,aupisa}uimasterstudije.Stigaosamsve,madajezbogtogamalotrpela ko{arka.Ve}samugodinamakadatrebadarazmi{qamoegzistencijiijediniciqmijedaidu}esezoneodemunekoinostranitim.

gre{ku{tosmomiiskoristili itrijumfovali(68:67). Ni ovoga puta crveno – beli nisubilikompletni,nedostajalisuPetkovi}i\umi}. - I ovog puta u sastavu smo imali devet ko{erka{a. Me|utim,misedobrodr`imo.Uostalom,ikadajeusastavudvanaest ko{arka{a,neigrajusvi. To bi moglo da zna~i da ste dobropripremqeni. - Naravno. No, za Superligu }enamtrebatoinekolikopoja~awa, jer ako `elimo u Jadransku ligu, moramo da budemo najmawe ~etvrti na tabeli. Osim timova iz superice, rivali}enambitiiMegaVizuraiMetalac,kojisadaigrajus namauPrvojligi.Ve}samrekaodasunampoja~awapotrebna i vide}emo kako }e se to srediti,po{tokaznaFIBAi daqetraje. Koliko ste zadovoqni onim {tostepokazaliudosada{wem delusezone? -Povredamejeomeladapru`imvi{e.Nadamseda}ubiti zdravida}uigratijo{boqe– naglasiojeStefanStoja~i}. M.Pavlovi}


18

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak4.mart2013.

NA SAJMU OBRAZOVAWA „PUTOKAZI” NAJVE]I [TAND I VELIKU POSE]ENOST OPET IMAO FTN

Razvijawe akademske pismenosti Centar za razvoj akademske pismenosti CARD, koji je osnovan u sklopu Odseka za anglistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu s dugoro~nim ceqem podizawa nivoa op{te akademske pismenosti i razvijawa ve{tina potrebnih za uspe{no akademsko istra`ivawe organizuje Dan otvorenih vrata 8. marta, u 14.30 ~asova u kino-sali FF-a. Tom prilikom potencijalni polaznici upozna}e predava~e, a bi}e odr`ane i mini-radionice. Jedna od prvih aktivnosti Centra u ovoj godini je organizovawe tematskih radionica namewenih studentima postdiplomskih studija, ali i svima onima kojima program radionica mo`e koristiti. U letwem semestru radionice }e biti posve}ene pisawu, kao i usmenom izlagawu i javnom obra}awu. U radu Centra u~estvuju nastavnici i saradnici Odseka za anglistiku, kao i s drugih odseka FF-a. A. Va.

TAKMI^EWE ZA NAJBOQU ANDROID-APLIKACIJU

„Dobrestvari” donosenagrade U toku je konkurs za izradu najboqe android-aplikacije “Dobre stvari“, koji su pokrenule kompanije „Telenor„ i „Samsung„. Sve odobrene aplikacije }e automatski biti ukqu~ene u takmi~ewe, objavqene i dostupne za preuzimawe i ocewivawe. Oni koji imaju dobre ideje mogu ih predstviti i poslati u tek stualnoj formi, a deset najboqih „Telenor„ }e nagraditi muzi~kim uslugama, dok }e najboqa me|u wima biti pretvorena u aplikaciju. Uslov za u~e{}e na konkursu nije tehni~ko znawe ve} samo `eqa i dobre ideje, zahvaquju}i jednostavnoj platformi uz pomo} koje takmi~ari prave aplikacije. U tri glavne kategorije `iri }e nagraditi najboqa re{ewa „smart„ televizorima, tablet-ra~unarima i “pametnim”

dnevnik

telefonima. Mogu se takmi~iti i oni koji ve} imaju iskustva u pravqewu aplikacija, kao i oni koji ne poseduju posebne ve{tine u ovoj oblasti. U zavisnosti od toga, mogu}e je odabrati zahtevniji i kompli kovaniji ili jednostavniji na~in pravqewa aplikacija, koji podrazumeva samo kombinovawe postoje}ih opcija (prevla~ewe i slagawe `eqenih elemenata). Takmi~ari se mogu nadmetati u slede}im kategorijama: naj bo qe adap ti ran veb-sajt, najboqe dizajnirana aplikacija, najboqa aplikacija po oceni korisnika, najboqa ideja za aplikaciju. Konkurs je otvoren do 17. aprila, a vi{e informacija o samom takmi~ewu nalazi se na sajtu www.dobrestvari.rs. A. J.

Zaposliliiglavu inogeposetilaca Na Sajmu obrazova wa „Pu to ka zi”, odr `a nom pro {le nedeqe na Novosadskom sajmu, predstavi li su se sred we {kole, visoke strukovne {kole, fakulteti i univerziteti. Veliku pa`wu posetilaca, kao i ranijih godina, privukao je jedini dr`avni univerzitet u Vojvodini – Univerzitet u No vom Sa du, od no sno fakulteti u wegovom sa sta vu. Naj ve }i {tand i veliku pose }enost je, kao i lane, imao najve}i i najslo `e ni ji ~lan te akademske porodice – Fakultet tehni~kih nauka. – Na{ fa kul tet tra di ci o nal no na stupa na Sajmu obrazovawa u Novom Sadu, a svake godine se Sa {tanda-kwige FTN-a trudimo da se predstavimo na druga~iji na~in i rija Jovanovi}. – Nudimo im da budemo zanimqivi maturatima saznaju ne{to novo, poku{ava– rekla je pi-ar fakulteta Ma - mo da ih motivi{emo da razmi-

PMF o otvorenim pitawima nauke Na sajmu “Putokazi” posetioci su mogli da u`ivaju i u mno gim ~arolijama iz sveta nauke koje su izvodili studenti Prirodno-matemati~kog fakulteta UNS-a. Izlo`ba „Deset otvorenih pitawa nauke”, koju je PMF organizovao s Centrom za promociju nauke, predstavila je najintrigantnije teme koje decenijama i vekovima okupiraju pa`wu nau~nika. Svako pitawe ukazivalo je na jo{ nere{enu problematiku koja bi u budu}nosti mogla zna~ajno uticati na svakodnevicu.

{tand FTN-a bio je originalan i simbolisao znawe – u obliku velike kwige jer, ob ja {wa va Ma ri ja Jo va no vi}, sma tra ju da kwi ga da nas ne treba da se izbaci iz upotrebe ve} mo`e da se zameni tablet-ra~unarom. Ma tu ran ti su na {tandu FTN-a mogli napuniti mobilni telefon prave}i struju sopstvenim pogonom – nogama! Naime, postavqene su klupe s pedalama, delo studenata tog fakulteta, gde se lepo moglo sesti i okretati pedale te stva ra ti elek tri~nu energiju i iskoristi je za puwewe ba te ri je te le fo na. Na {tandu je postavqen i 3-D {tampa~, koji je samo deo bogate opre me u FTNFoto:R.Hayi} ovim la bo ra to ri ja {qaju, {to je i moto FTN-a: ma. Pravqeni su privesci u ob“Da ti glava radi”. Na{a ovoliku FTN-ovog znaka i poklagodi{wa kampawa je pomalo wani maturantima... misteriozna jer je u pitawu Podse}aju}i na to da FTN Fibona~ijev niz – ne{to {to svake godine oboga}uje upisnu ima veze s prirodom, a {to se kam pa wu ne kim no vi te tom, kroz matematiku mo`e primeMarija Jovanovi} ka`e da }e niti na in`ewerstvo. ove godine to biti nekoliko U duhu ovogodi{we kampawe novih studijskih programa, biFTN je organizovao i nagradnu o me di cin sko in `i wer stvo, igru. Trebalo je da posetioci energetske tehnologije... re{e ~etiri zadatka u vezi s Trenutno Fakultet tehni~Fibona~ijevim nizom, a dobitkih nauka ima oko 11.000 studeniku (izvu~enom u subotu) slenata koji se obrazuju na 88 studovao je tablet-ra~unar. I sam dijskih programa. A. Varga

FTN POZIVA STUDENTE UPISANE PO STAROM PROGRAMU DA ZAVR[E STUDIJE

STIPENDIJE ZA UNIVERZITET U GRACU

„NajboqeodJugoisto~neEvrope” Banka Steiermärkische Sparkasse, u saradwi s Univerzitetom Karl-Franc u Gracu organizuje program stipendija „Najboqe od Jugoisto~ne Evrope„. Ove godine pru`a se mogu}nost razvoja i obrazovawa nadarenim i vrednim diplomcima i studentima i studentkiwama iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re i Ma ke do ni je. Ciq programa je da se mladima pru`i {ansa da steknu me|unarodno radno iskustvo na nema~kom govornom podru~ju. Priliku da osvoje stipendiju imaju akademci ekonomskog ili pravnog fakulteta na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u i Novom Pazaru. Neophodan uslov je da zainteresovani kandidati govore nema~ki. Maksimalan iznos ko ji se go di {we do de qu je sti pen di sti pro gra ma je 10.000 evra i ukqu~uje jednokrevetnu sobu u studentskom domu u Gracu, 300 evra mese~no za

tro{kove boravka, subvencije u iznosu od 50 odsto obaveznog osigurawa sklopqenog sa zdravstvenim osigurawem Gebietskran-

kenkasse. Tako|e, stipendistima je obezbe|en kurs jezika i oslobo|eni su pla}awa {kolarine na Univerzitetu u Gracu.

Studenti tre}e godine ba~elor studija mogu se prijaviti za program radne prakse, a diplomci koji su zavr{ili ba~elor studije, kao i studenti mastera (~etvrta ili peta godina studija) mogu se prijaviti i za pomenuti program kao i za treninge. Oba programa traju godinu dana, od septembra do avgusta. Polaznici trena`nog programa }e provesti godinu dana u banci Steiermärkische Sparkasse ili nekoj drugoj {tajerskoj kompaniji, gde }e se upoznati s radnim okru`ewem i poslovawem kom panije. U toku programa imaju priliku da slu{aju odabrane predmete na Karl-Franc univerzitetu u Gracu i da poha|aju kurs nema~kog. Posledwi mesec }e provesti u nekoj od jugoisto~nih zemaqa – u~esnica u programu. Polaznici radne prakse imaju priliku da poha|aju godinu dana studija na Karl-Franc Univerzitetu i da obave dvomese~nu letwu praksu u pomenutoj banci. Vi{e informacija mo`e se na}i na sajtu www.youth.rs. A. J.

Dodiplomenajkasnije zagodinuipo U skladu sa Zakonom o visokom obrazovawu, studenti koji su upisani na osnovne studije pre 2006/07. {kolske godine mogu zavr{iti studije po zapo~etom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja {kolske 2013/14. godine, odnosno do 30. septembra 2014. godine. Fakultet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu preporu~uje studentima koji `ele da zavr{e studije u pomenutom zakonskom roku, da se radi efikasnijeg okon~awa studija obrate nadle`nom referentu u Studentskoj slu`bi sa zahtevom (molbom) za nastavak i zavr{etak studija. Zahtev za nastavak studija se podnosi u slobodnoj formi. Nakon prijave studenata, direktori odgovraju}ih departmana FTN-a i rukovodioci studijskih programa organizova}e sastanke sa studentima radi dogovora o zavr{etku studija. Tom prilikom }e

im nazna~iti mogu}e varijante okon~awa studija po starom programu i sticawa diplome odgovaraju}eg stepena, a ako se uka`e potreba, Fakultet }e organizovati dodatna predavawa i ve`be iz predmeta s niskom prolazno{}u na ispitu. Nakon obrade podataka, i na osnovu mi{qewa stru~nih komisija pojedinih departmana, Studentska slu`ba }e obavestiti studente o najpogodnijoj varijanti zavr{etka studija. Lica koja se odlu~e za nastavak studija, upisuju se na Fakul tet u teku}u {kolsku godinu i pla}aju administrativne tro{kove za ponovno aktivirawe statusa prema posebnoj odluci Fakulteta. Rok za prijavqivawe je 1. april. Obrazac za prijavqivawe mo`e se uzeti na Zajedni~kom {alteru studentske slu`be FTN-a, ~ije je radno vreme od 7 do 17 ~asova, dok su {alteri studijskih programa otvoreni od 11 do 13 sati. A. Va.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment;mehatronika021/485-2224,referentzagrafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo  021/485 2228,referentzasaobra}aj021/485-2227referentza postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una zastudentskeuplate840-1710666-12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1736666-97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628,studentskaslu`ba:021/484-3273.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1712666-26.

Medicinski fakultet HajdukVeqkova3,telefon021/420-677,studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate:840-1633666-55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~unazastudentskeuplate:840-1451666-42.

Tehnolo{ki fakultet BulevarcaraLazara1,telefoni:021/485-3600,studentskaslu`ba:021/485-3613,485-3611Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1647666-56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1711666-19.

Pravni fakultet TrgDositejaObradovi}a1,telefon:021/6350377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111i4853-112.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate: 840-1627666-13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska16,telefon021/450-188,studentskaslu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1718660-86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka4,centrala:025/22-030,studentskaslu`ba:025/28-986.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1136666-68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka2a,centrala:024/554-300.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1233666-68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure\akovi}abb,internetadresawww.tf.zr.ac.yz, telefon:023/550-525,studentskaslu`ba:023/550-530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1271666-43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/450-300

Studentski domovi ���A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”:021/458-158,“VeqkoVlahovi}”:021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a(kantina):021/6350-547.


de^Ji dnevnik

dnevnik

M

ponedeqak4.mart2013.

19

Do`iveosamsadrugaricom

ila i ja smo, jo{ od kako smo bile bebe, najboqe drugarice. Mila je malostarijaodmeneivi{a.Onaje malo bucmasta i te`a. Ima svetlo braon kosu i zeleno-plave o~i, rumene obraze i dugu kosu. Ima okruglo lice i mala usta. Onajebrzailepaiodli~najesportistkiwa. I ako je jako dobra, ve}ina de~aka u {koli je zove ru`nim nadimcima. Ona i ja imamopunozajedni~kihinteresovawa.Ove godine,jasam`eleladanapravimpixama`urkuzadrugaricezano}ve{tica.Po{to

smo tada i{le u {kolu, napravila sam je slede}egdana.Svisusemaskiraliustra{na stvorewa. Mila i Darija su bile ve{tice,Bojanajebilafantom,Lenajebila kostur, Ma{a, moja mla|a sestra, je bila |avo,ajasambilavampirica.Svejebilo sjajno,ukrasilismosobubalonimana{aranimkaobundeve.Zave~erusmoimalepice kao mumijina glava, a zajedno smo {arale stra{ne mafine. Pred kraj smo gledale film koji je Darija donela . Posle smo se podeliletako,dasuMa{aiMilaspavale

zajedno,LenaiBojanaudnevnojsobi,aDarijaijaumomkrevetu.Ujutrosmoiza{le daseigramosmojommacomTigricom,ali namjepobeglazato{toseupla{ilaodtolikodece.ZatosmoMilaijaotr~aledaje uhvatimo i jedva smo je uhvatile pa smo je vratileudvori{te. Jajakovolimdaseigramidru`imsMilomivolelabihdase~e{}edru`imo. Na|aStefanovi},IV-d O[„Jo`efAtila” NoviSad

Bo`i} Miri{e~esnicaizpe}i, ovedivneBadweno}i, dokbadwaksepali, radujusevelikiimali. Sediotac,poredwegamajka, svejelepokaobajka, krozsobusequbav{iri, toploose}awezava|enemiri. Ujutro,Bo`i}ipola`enik sti`unavrata, asestraradosno budisvogbrata, dauprozorepa`qivopogledaju adaroveotkriju.

MarijaGruji},IV-1,O[„JovanJovanovi}Zmaj”,Srbobran

Voqeti Voqetijemnogolijepo, voqetijesjajno, aodsvega uqubavijebajno. Voqeti,voqeti, tonemo`esvako, tojene{to {tonetrajekratko. Kadjednogvoli{, tosemnogopi{e, kadvoli{wihvi{etosestalnobri{e. Voqeti, tonijemalastvar, jerkadsevoli, tomo`eidazaboli. JovanaGoganovi},VII razred O[„JovanDu~i}” Bijeqina RepublikaSrpska

S

Bo`i}donosiradost usvedomove, kakosvakezime, takoiove.

SaraStaji},III-2, O[„VukKaraxi}”,NoviSad

Prole}e Sneganemanapoqima. Pro{lajehladnazima. Livadesupunelepogi{arenogcve}a. Stiglonamjelepoitoploprole}e. Drve}ejeolistaloipunojelepihpupoqakaicvetova. @ivotiwesuveselepo{umama. Decaseigrajupolivadama. Pti~icecvrku}upodrve}u. Insektisuserazmililipolivadama. [arenileptirisuleteliodcvetadocveta. Vremejetoplo,parkovisuure|eniipunisu{eta~airadosnedece.

R

Sa{aMili},V razred O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq

Ranajesen

anajesenjestiglaumojkraj.Uvo}wacimamiri{ezrelovo}e.Qudi`uredagaoberu,dokihmilujene`nosunce.Laganipovetaracwi{eli{}enadrve}u. Ponekilistve}uzdi{ejerznada}euskoropo`utetiipastina zemqu.Ne~ujesevi{eveselicvrkutptica,jersemnogespremaju daodleteutoplijekrajeve. Samomalivrapciostajuispodkrovova.Onisenepla{etmurnihoblakaihladneki{ekojujesenmo`edadonese. Isidora^uki},II-5 O[„Du{anRadovi}” NoviSad

AleksandraBo`ovi},I-4 O[„Milo{Crwanski” NoviSad

Pobedilasamsvojstrah

vakoimanekistrah.Strahslu`ida upozoriosobunarizik.Nekisesuo~eswim,anekigadr`eusebidugi niz godina. Ja sam se pla{ila da ostanem sama u stanu, ali sada sam pobedila taj strah. Kada sam bila mala, bilo mi je nezamislivodanekomaloletanostanesamusta-

nuiliku}i.Kadasetomeniprviputdesilo, poja~ala sam dokumentarac o pingvinima,kojisamgledalanatelevizoru,nanaja~eisvasamsvetlaupaliladokjemojamamabilauprodavnici.Posletogamejeona vi{eputaostavqalasamuistrahjevremenomnestaokadasamshvatiladanemarazlogadasepla{im.

Sada se mama zaposlila i sasvim mi je uobi~ajenodanekovremeostanemsama.Ponekadsamotrebadaskupimohrabrostika`emosebidanemarazlogadasepla{imo! TeogoraKqai},IV-7 O[„SvetozarMarkovi}Toza” NoviSad

Jelena\uri},III-5, O[„JovanGr~i}Milenko”,^erevi}

U{kolskomdvori{tu

D

KristinaTeleki,III-3, O[„\uraJak{i}”,Ka}

a je stigla jesen, primeti se i u na{em {kolskom dvori{tu.Kadazazvonizvonozavelikiodmor,obu~emojakneiistr~imo napoqe. Napoqu nas do~eka nekad lepo i sun~ano jutro, a nekad prohladno sa sitnom jesewom ki{om. Neki otr~e do kantinedakupeu`inu,aostalijeduu`inukojusudoneliodku}e. Dokseudvori{tu~ujude~jagraja,zalutaipokojipaslutalica,doleteigolubovi,unadida}eimdecadatikomadi}svojeu`ine.U na{em dvori{tu po`utelo je li{te na jednoj brezi, pa me i ona podse}anajesen. Volimodmorjersetadadru`imsamojimdrugarima. IgorPal,IV-1 O[„23.oktobar” SremskiKarlovci


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak4.mart2013.

dnevnik

ГОРАНМАРКОВИЋОСВОМНОВОМФИЛМУ

БРАЋАЛИСИНАЦАУТОРИФИЛМА„ПОРЕДПУТА”

„Фалсификатор”јеопора и сетна комедија

Oамеричкомсну иноћнојмори

Филм „Фалсификатор„ редитеља Горана Марковића, који је јуче имаo премијеру на затварању Феста (данас ће премјерно бити приказан и у новосадском биоскопу „Арена синеплекс”), представља опору комедију о времену почетка распада Југославије, рекао је аутор Танјугу. „Тема мог филма је пад. На ту тему добио сам својевремено наруџбину од Гете института да направим позоришни комад. Размишљао сам који пад мене највише интересује и, наравно, дошао до закључка да је пад или распад моје земље заправо тема број један мог живота”, рекао је Марковић. Ову начелну тему спојио је са причом која је „сасвим приватна, о једном фалсификатору који је постојао, који је био алтруиста и тежак идеалиста, делио је шаком и капом дипломе бесплатно, сматра-

оних из власти, није умео да чита. Ови из власти су се стегли и одржали режим још колико је требало или колико је могло, али заправо, по мени, Југославија је умрла у лето 68.”, образложио је Марковић. На питање о жанру одговорио је да је његов нови филм опора комедија. „Сам јунак је бизаран човек, можда мало и луцкаст. Он слепо верује у две ствари - у своју домовину Југославију и свог идола Тита. Када његов свет, саткан од самих лажних диплома и фалсификата, почне да се руши он почиње да схвата да су и људи око њега и земља у којој живи врло сумњиви. Доспевши у затвор, схвата да су његови фалсификати најмањи, да све остало представља много већи фалсификат”, испричао је Марковић.

Фото:Танјуг

Горан Марковић

јући да људи треба да имају дипломе за посао којим се баве”. „То је неминовно водило ка паду. Ту његову делатност и пад те земље спојио сам у једну ‘ћелију‘ и све ситуирао у 1968. годину. Сматрам да је 1968. кључна за почетак онога што се зове пад Југославије. Додуше, Југославија се није распала те године, али је почетак очигледно био ту”, оценио је Марковић. Он је подсетио да су те године у јуну биле огромне демонстрације против Јосипа Броза. „Врло је мало фалило да Тито падне тада. Сећам се, гледао сам својим очима у Сали хероја (на Филолошком факултету) тадашњег студентског лидера Љубишу Ристића како запаљиво говори. Да је само та група студената кренула на Бели двор, ту би могло свашта да буде”. „Двадесетак дана касније у биоскопу ‘20. октобар‘ експлодирала је бомба, први терористички, усташки акт у Југославији уопште. Те две ствари су биле шокантне и представљале неке знакове које очигледно нико од људи, осим

У филму се види како расте степен фалсификовања стварности у тадашњој земљи. „Наравно, то генерише комичне ситуације, није овако озбиљно као што говорим. Овај филм је у суштини једна сетна, опора комедија”, додао је он. „Кад се заврши, све те ствари се углавном избришу, а остану оне пријатне, поготово кад филм испадне добро или је згодан, забаван као што је овај„, изјавио је редитељ поменувши и анегдоту са снимања. „Када смо отишли на крају на Блед да снимимо фиктивну сцену Титове смрти, која треба да буде најтрагикомичнија у филму, тог последњег дана снимања схватили смо да је 25. мај. Нисмо раније мислили о томе и тако смо на Титов рођендан снимили његову смрт, која је у филму све осим праве смрти”, испричао је Марковић. Тита игра славни словеначки глумац Радко Полич, а и цела подела је екс-ју. „То је прво зато што је сиже такав. Дешава се у малом босанском месташцу у коме живи 17

нација. Играју српски, босански, хрватски, словеначки, македонски, црногорски глумци. Дакле, цела Југославија је у тој подели”, рекао је аутор. У ансамблу су Тихомир Станић, Бранка Катић, Сергеј Трифуновић, Драган Петровић, Момчило Пићурић, Дражен Павловић, Емир Хаџихафизбеговић, Горан Навојец, Харис Бурина. „То је иначе судбина сваког филма на просторима бивше Југославије. Ви ту не можете да снимите етнички чист филм. Дакле, Југославија више не постоји, али постоје филмови који још увек живе судбину Југославије, што је врло интересантно и лепо у суштини”, истакао је редитељ. Поводом премијере на Фесту и питања о смислу тог фестивала данас, рекао је да се он уопште не бави смислом Феста. „Ја сам стваралац, уметник који ту приказује ствари, не креира фестивал. Фест креирају критичари и људи који се баве организацијом. Видим да је јако посећен и да још увек представља догађај у овој земљи, што је врло позитивно, јер ми у овом тренутку све мање имамо културних догађаја због наше политике„, изјавио је он. Марковић је напоменуо да је „ове године изгласан буџет који предвиђа занемариву своту за културу, а из те занемариве своте филм је избрисан потпуно„. „Зато су ствари у којима се слави култура, слави филм веома значајне. Мислим да се филмови праве за биоскопе и ако већ мора да буде негде премијера, да буде нешто свечано, онда није лоше да то буде на Фесту”, рекао је он, додајући да ће филм кренути у биоскопе 7. марта у многим градовима у Србији, а и у региону. Марковић је приметио да је „сада потпуно јасна слика да ова држава не даје ни пет пара на културу”. „Једноставно сматрају да је то непотребно. Мислим да је ужасна грешка да држава, која пледира да подигне национална осећања и брани националне интересе, не негује главни атрибут националног интереса, а то је култура. Народ без културе заправо није народ. Ако укинете културу, укинули сте и сам тај народ, остаће неки дивљаци, који су неартикулисани, који не знају ко су и шта су, укинућете им традицију, прошлост, укинућете им и будућност”, упозорио је он. Редитељ је запитао где у свету може да са чује српски језик, осим у нашим филмовима који учествују по разним фестивалима. „То је ова држ��ва укинула. Не знам више како се осећам, нисам ни тужан, него сам некако згађен”, закључио је Марковић.

НаградаФестаизраелскомфилму„Орлови” За најбољи филм такмичарског програма 41. Феста „Европа ван Европе” жири је јуче прогласио израелски филм „Орлови”, чији је редитељ Дрор Сабо. Овај филм је награђен „за храбру и провокативну опсервацију опасног феномена конфликта генерација у савременом израелском друштву”, образложили су на конференцији за новинаре председник жирија Жан Рој и чланови Благоја Куновски и Срђан

Драгојевић. У ужем избору били су филмови: „Кућа са осматрачницом” Еве Нејман (Украјина), „Људождер вегетаријанац” Бранка Шмита (Хрватска) и „Издаја” Кирила Серебреникова (Русија). Жири српске секције Фипресци доделио је награду „Динко Туцаковић” филму „Људождер вегетаријанац” и специјално признање документаром филму „Албертов пут” Предрага Бамбића.

НАГРАДE„СПИРИТ”

Најбољи „У добру и у злу” Комедија „У добру и у злу„ добила је америчку награду Спирит за најбољи независни филм, која су традиционално додељене вече уочи доделе Оскара. Филм је добио још три трофеја, укључујући за најбољу глумицу, који је припао Џенифер Лоренс за улогу надобудне младе удовице и најбољу режију, који је отишао у руке Дејвида О. Расела. Овенчан Оскаром за најбољу филм ненеглеског говорног подручја, аустријскофранцуска драма „Љубав„ Михаела Ханекеа, о остарелом брачном пару суоченом са болешћу, проглашен је најбољим страним филмом. Хелен

Хант је припала награда за најбољу споредну глумицу за „The Sessi ons„, док је њен партнер у овом филму, Џон Хоукс, понео награду

за најбољу мушку улогу. Награда за најбољег споредног глумца додељена је Метју Меконахију за улогу стриптизера у филму „Magic Mi ke„ која му је донела неподељене похвале критике. У категорији документарног филма, освајач награде је „The Invisible War„ који говори жртвама сексуалног насиља у америчкој војсци. Спирит награде додељене су на плажи у Санта Моники, у далеко опуштенијој атмосфери, која одудара од гламурозне свечаности Оскара.

Редитељ и сценариста Зоран Лисинац и продуцент Владимир Лисинац, чији jе филм „Поред пута” премијерно приказан на 41. Фесту, кажу да је то прича о сукобу појединца са својим сном и да је сан на неки начин ту „негативац”. У првом дугометражном филму браће Лисинац две особе из потпуно различитих крајева света крећу на највећи музички фестивал у Калифорнији. Србин Милутин, који је отишао у Америку да оствари амерички сан, ради у комуналној служби, туристкиња из Немачке Нена путује на концерт омиљеног бенда, самозвани „морнар„ Варни „напустио је једну обалу, али још није стигао на другу„ и њихове судбине се укрштају у Калифорнији. „Филм се бави сукобом појединца са својим сном. Овде је сан на неки начин негативац„, рекао је Танјугу Зоран Лисинац, док је Владимир додао да је филм смешан, има и драме и много музике. Продуцент је објаснио да је млади уметник из Сан Франциска Кол Бонер осмислио оригиналну музику за цео филм и да од 118 минута, колико траје филм, 118 минута је музика. „Музика је велики део филма, другачији је и начин њеног коришћења - попут грчког хора музика објашњава радњу, обраћа се публици и велики део је приче. Жао нам је што нећемо моћи да преведемо песме. Филм је на граници мјузикла, по важности и приступу музици„, појаснио је Зоран. Владимир је у Америку отишао пре 13 година како би играо

Браћа Лисинац с Мајклом Медсеном на Фесту

кошарку, а Зоран пре осам година. Одлучили су ипак да се окрену својој другој љубави филму, а на питање о америчком сну, за којим трагају њихови ликови, кажу да он за сваког значи нешто друго. „Свако има неку своју интерпретацију, чак и сами Американци. Седамдесетих година то је било једно, данас је нешто друго. Многи кажу да амрички сан више не постоји. Нове политике и нове владе увек доносе нове проблеме и нове дефиниције сна„, истакао је продуцент, додавши да је за њега амерички сан - „јак рад за нешто што волите„. „Амерички сан је ноћна мора, али не будите нас„, надовезао се Зоран. У филму играју познати глумци Лазар Ристовски и Мајкл Медсен, али и Иман Кросон и Даниел Гроздић који су популарни на сајту „Јутјуб„.

Фото:Танјуг

„Када смо размишљали о кастингу, Зоран је имао идеју да велики број улога дамо људима који су активни на ‘Јутјубу‘, који су веома талентовани, раде јако пуно на томе и имају своју публику што много значи младим људима”, испричао је продуцент. Редитељ, пак, додаје да је то „као мала сигурносна мрежа”. „Нисам искусан да упоређујем снимање филма некад и сад, али дефинитивно дигитална револуција је поравнала терен и сад човек нема више изговора када снима филм шта му је потребно. Већи проблем представља како да се за тај филм сазна и како да се пробије из масе филмова, јер постоји презасићење. Зато су ‘Јутјуб‘ и интернет кључна опција. Наш трејлер је имао велики број прегледа за кратак период. То је добро за филм„, нагласио је редитељ.

„ПИЈЕВЖИВОТ”ПОТЕНЦИЈАЛЗАПОМЕРАЊЕГРАНИЦА

Вишеслојна 3Дбиоскопскаавaнтура „Пијев живот“, један од славо- цу приказује као комплексну медобитника овогодишње доделе тафору дијалога два наизглед неОскара са четири освојене награ- помирљива бића у оквирима реде од преко укупно десет номи- лигије, политике, друштва у це нација (награде за најбољу режи- лини – али и саме индивидуе, ју, фотографију, визуелне ефекте, кроз успостављање комуникации оригиналну музику), предста- је са дивљом и неконтролисаном вља праву биоскопску авантуру о страном сопствене природе, у циживоту шеснаестогодишњег Ин- љу сигурнијег напредовања кроз дијца Пија, необичног младића духовни и материјални свет. који од малих ногу стиче дубоко интересовање за Бога и посвећује се откривању Истине кроз проучавање и истовремено поштовање највећих светских религија. Његову веру дове шће у питање заточеништво са бенгалским тигром људождером, са којим ће се затећи сам у чамцу за спасавање на сред Пацифика, по сле бродолома који му током селидбе из Индије за Канаду односи оба родитеља и брата, заједно са целом по садом и већином животиња из зоолошког врта његовог оца које су са њима путовале. Током тог пута који ће трајати 227 да- Из филма „Пијев живот” на, а без назирања његовог краја, Ре жи сер овог изу зет ног двојица сапутника који у другим остварења, Тајванац Анг Ли, раоколностима не би могли делити није награђен Оскаром за „Плазаједнички простор, постаће све- нину Броукбек“, изборивши се сни да преживети значи успоста- за рад на овом амбициозном вити суживот: тигар неспособан филму по први пут се ухватио у да без дечакове помоћи преживи у коштац са подухватом који се у том неприродном окружењу ули- највећој мери ослања на визуелће Пију снагу и вољу за животом, не ефекте (VFX), али и са 3Ди храброст да са непријатељском технологијом. Највећи део јав звери успостави однос. но сти пратио је овај ионако проПричу „Пијевог живота“ красе дукцијски ризичан пројекат са величанствена 3Д-фотографија великим скептицизмом, највиса упечатљивим визуелним ефек- ше због сумње у могућност претима и снажан метафизички под- ношења филозофске садржине текст. Испричана у виду сећања којом је обиловао истоимени одраслог Пија, који живи срећно бест се лер Ја на Марте ла из са породицом у Канади, централ- 2001. Године, по ком је филм и ну епизоду заточеништва на чам- настао. Међутим, резултат који

су Ли и његов тим на крају по стигли распршио је све сумње, остваривши финансијски успех и освојивши значајна признања. Значај „Пијевог живота“ поред осталог представљају суштински помаци у развоју 3Д-а, којима је његова углавном естетско-комерцијална употреба померена много ближе самој уметности преношења приче. Поједини искусни филмаши који су са великом неверицом по сматрали популарност ове технологије ипак су препознали потенцијале за померање њених граница у Анг Лијевом филму, истичући да се од 2009. го дине и појаве „Аватара“ Џејмса Камерона, који је ту технологију и револуционирао, све до „Пијевог живота“ на том пољу ништа значајно није десило. Пре ма њиховим речима, Анг Лијев филм није само „освежио“ био скопски 3Д-доживљај, већ је и широм отворио врата неограниченим могућно стима уметничког приступа високој технологији, која својим рапидним развојем постаје све доступнија и прети површном експлоатацијом идеја. То је прави пут за спасавање филмске етике од компромитовања тенденциозном естетиком. Ишчекивања публике за „Пијев живот“ повећао је и сам Камерон, пионир специјалних ефеката и многих других филмских алата, преносећи медијима при крају постпродукције своје огромно задовољство погледаним материјалом, уз објашњење да је „Пијев живот“ први филм који смислено користи трећу димензију фотографије, померајући тако саму нарацију филма на сасвим нови ниво. Даниел Мандић


kultura

dnevnik СВЕТСКИДАНСОЛИДАРНОСТИМУЗЕЈАИГАЛЕРИЈА

Противгашењакултуре Уметница и историчарка архитектуре Азра Акшамија, која ради као професорка на чувеном америчком универзитету Масачусетс инститjут оф текнолоџи (MIT) у Кембриџу, иницирала је и организовала кампању „Дан со-

У оквиру ове кампа��е позване су научне институције, музеји и галерије широм света да демонстрирају своју солидарност са угроженим културним инсти туцијама кроз суделовање у колективној акцији да од 1. до 4.

МСУВуакцији–„отписани“рад...

лидарности музеја“ са платформом „Гашење културе“ („Cultureshtudown“), као ре акцију на акутну кризу и затварање важних културних институција у Босни и Херцеговини.

марта симболично прецртају један експонат у својој колекцији, користећи жуту барикадну траку и поделе фотографије те акције. Кампања је почела врло успешно, подржана је од стране Ме -

ђународног комитета за музеје и збирке модерне уметно сти (ICOM), а прикључило се преко 80 реномираних културних и научних институција широм света, од Америке, преко Европе до Аустралије. Листа учесника може се видети на интернет страници http://www.cultureshutdown.net/participating-institutions/. У нашој земљи, позиву колегинице одазвали су се у Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ). Првог марта је добијеном жутом барикадном траком симболично обележен један експонат из колекције, рад „Суботица – задња станица“ Ласла Керекеша фотографисан је и фотографије су подељене са иницијатором и другим учесницима у акцији. Одштампано обавештење о акцији данас је, заједно са радом, изложено у изложбеном простору у Дунавској 37 и на сајту МСУВ. И.Б.

СЕЋАЊЕ

РадивојСтоканов(1949-2013) Тихо, како је и живео, по својој вољи, послед њих дана јануара, отишао је Радивој Стоканов, књижевни теоретичар, историчар, критичар, есејиста, уредник и човек који је кроз животни опус везао лепоту речи и књижевне мисли. Полазна основа био му је Сомбор, а у комуникацији с делима Лазе Костића, Вељка Петровића, Радивоја Симоновића, Николе Вукичевића, Мирослава Јосића Вишњића и Бошка Ивкова, досегао је несагледиве домете поетске и прозне речи. Уживао је у равници, иако му је понекад и сметала њена монотонија. Тражио је одушке у одласцима у природу, на Дунав,обожавао је пецање, а чак је и припремио чамац за мирне пензионерске дане које није доживео. Волео је воду, живописну природу и жалио што Стапар, па ни Сомбор, у којем је касније живео и провео радни век, није на неком бољем месту, ближем реци, птицама и ри бама. Последњи заједнички сусрет догодио летос, баш у таквом панонском амбијенту, на Берави код Бођана. Радивој Стоканов, Мирослав Јосић Вишњић и ја, чврсто повезани „стапарским генима“, окупили смо се на чарди „Ранч“ где сам „одрађивао“ дуг који се састојао у сецкању шунке као предјела и уживању у рибљем паприкашу. Стока нов и Јосић Вишњић су ми још 2005. године, на једној Великогоспојинској седељци у Стапару предложили да буду рецезенти ТВ серијала „Чарде на Дунаву“ за који сам написао сценарио, а режирао га је Петар Латиновић. За промоцију те серије 2009. године, обојица су и написали дивне рецензије.

Иако га сматрају за једног од највећих сомборских интелектуалаца, Радивој Стоканов није заборављао родни Стапар и Бакариш, како Стапарци од памтивека зову улицу у којој је одрастао. „Стапарски памтивек“ је остао његов својеврсни легат докумената о Стапару и Стапарцима. Волео је темељност, прецизност, придавао је пажњу важно сти чињеница. Радећи у библиоте ци „Карло Бјелицки“ у Сомбору, 25 година је уређивао часопис за културу „Домети“, покренуо „Вељкове дане“ у Сомбору и проучавао дело и живот Лазе Ко стића. У 15 радова објављених у књизи „Траговима Лазе Ко стића“ сабрао је све што је три деценије истраживао о раду и животу једне од најзнаменитијих лично сти српске културе. Захваљујући Стоканову, откривени су и нови моменти Ко стићевог живота у Сомбору од 1895. до смрти 1910. године. Радивој Стоканов није био од људи који је инсистирао да се његова сазнања и рад нашироко публикују. Обиман дневник о истраживачком раду и сусретима са познатим лично стима тако је остао у рукописима. Ценили су га теоретичари и историчари књижевно сти, писци, критичари и многобројни пријатељи. Почетком јануара 2013, уручена му је Награда „Дејан Медаковић“ ново садског „Прометеја“, управо за „ново читање“ Лазе Ко стића. Издавачу „Алтера“ из Београда, за исту књигу Радивоја Стоканова, припала је овогодишња специјална награда „Лаза Ко стић“ коју додељује Салон књига Ново садског сајма. МирославБожин

INTERVJU

ponedeqak4.mart2013.

21

ВИКЕНДХРОНИКА19.САЛОНАКЊИГА

ЈованЗивлакотвараЧетвртимеђународнифејсбукпесничкифестивал

Култживог песничкоггласа

За протекла два дана викенда на 19. салону књига у Мастер хали Новосадског сајма, могло се видети да је то време породичних посета. Већина основаца и средњошколаца за обилазак ове приредбе, 18. изложбе уметности ART EXPO и у суботу завршеног 9. сајма образовања „Путокази“, користи радне дане. Најзначајнија два програма у протекла два дана били су Четврти европски фејсбук песнички фестивал и гостовање Александра Гаталице на „Данима Лазе Костића“. Банатски културни центар из Новог Милошева четврту годину заредом организује Европски фејсбук фестивал поезије, који је започео у суботу. Ако ишта Новосадском салону књига даје димензију „међународни“, онда је то свакако овај фестивал. За четири године на њему је учествовало преко хиљаду песника са свих континената-већина преко интернета, а сваке године лично дође по неколико десетина аутора (о свом трошку). Тако је било и овога пута: у Нови Сад су дошли песници од севера до југа Европе, од Шведске, преко Немачке, све до Македоније и Грчке. Свако је добио могућнст да говори стихове на матерњем језику, а остали су се укључивали уживо преко видео-бима. Жири - Симон Грабовац, председник, Фрања Петриновић, Милош Латиновић, Горан Ибрајтер и Радован Влаховић, ни ове године неће имати лак задатак да међу неколико стотина учесника изабере најбоље.

Фестивал је отворио књижевник Јован Зивлак. Почасна гошћа била је Милица Јефтимијевић Лилић из Немачке, која пише и објављује и на српском и на немачком језику. Такође и прошлогодишња победница Богданка Ракић из Немачке: њену песничку књигу „Између светова“ у издању БКЦ, представио је Симон Грабовац. Организатор сваке године објави зборник песничких радова свих учесника на компакт диску. Електронско издање Трећег фејсбук песничког фестивала јуче је представила Мирјана Брковић. Промовисано је још десетак наслова у издању БКЦ, а међу њима су „Стихије“ Горана Ибрајтера, „Данилушкин романсеро“ Нене Миљановић, „Животне и друге приче политичарки из Војводине“ Дијане Суботички, „Љубавне и ОК приче“ Радована Влаховића, „Светлопис времена/Time wrtten with light“ Анице Жупунски. Овај фестивал потврђује речи великог савременог српског песника Драгана Јовановића Данилова, да свуда у свету, па и код нас, поезија живи и опстаје у малим езотеричним круговима. И да још увек опстаје култ ауторског говорења поезије. То је , жанровски са друге стране, потврдио и Александар Гаталица, који је био гост програма „Лауреати“ на „Данима Лазе Костића“, али и на штанду „Вулкан издаваштва“, где је потписивао свој роман „Велики рат“. Од издавача смо чули да је пред чи-

Фото:Р.Хаџић

таоцима већ осмо издање романа, који се, у меком повезу, уз сајамски попуст, може купити за седамсто динара, а тврдо луксузније издање кошта хиљаду динара. Аутор је рекао да је „Велики рат“ писао дуго и тешко, али да ће читаоцима бити лако и лепо док се упознају са судбинама око осамдесет личности у колоплету Првог светског рата. Овај роман је међу најтраженијим домаћим насловима, а како и не би био, када је овенчан са два најпрестижнија домаћа књижевна призања: НИН-овом наградом за роман 2012. године и Наградом „Меша Селимовић“ (лауреат се бира гласовима преко педесет књижевних критичара). Занимљиво је да је другопласирани код оба жирија био роман Ласла Блашковића „Посмртна маска“ ( „Архипелаг“, 2012). Кратак курс креативног писања у Мобилној канцеларији за брзу поправку рукописа, у оквиру „Дана Лазе Костића“ одржао је протеклог викенда Милисав Савић. Јучерашње гошће биле су Марија Шимоковић, која је недавно добила највредније домаће песничко признање - Змајеву награду за збирку песама „Чувари привида“, и Бојана Стојановић Пантовић, чланица жирија Матице српске, која од 1953. додељује награду. Илија Бакић и Горан Скробоња говорили су о научној, епској и „класичној“ фантастици, о хорору у модерној књижевности. РадмилаЛотина

АЈАЈУНГ,ДИРЕКТОРКАБЕОГРАДСКОГФЕСТИВАЛАИГРЕ

Играсмаргинедошлауцентар Београдски фестивал игре ће се десети, јубиларни пут одржати од 5. до 19. априла, и, као и увек, понудити богат и, због претходних година не треба ни сумњати, квалитетан програм, што сваким даном код нас постаје све већи куриозитет. Реткост је и то да нека манифестација поста ви високе критеријуме и не одустаје од њих, већ се труди да их одржи у сваком времену, и упркос околностима. Понекад је то одраз карактера људи који их воде, мада не мора да буде искључив разлог. Тек, на челу Београдског фестивала игре је од самог почетка некедашња балерина Аја Јунг, која и ове године најављује занимљив програм, чији ће део ви дети и Новосађани. l Утренуткукадајенастајао овај фестивал, времена су у економском смислу била боља, али судећи по програму свиховихгодина,кризакаода ипак није утицала на његов квалитет.Каковамјеуспевало да, упркос свему, одржите нивофестивала? - За релативно кратко време, ова манифестација је у својој средини игру с маргине довела у центар, од носно окупила публику, медије и спонзоре око уметничке форме која дуго није имала ни једну врсту подр шке. Паралелно се у међународним оквирима борила за своје место, креирају ћи бренд, или једноставно емитују ћи позитивну слику о Бео -

граду и Србији на светској позорни ци. Током прве деценије трајања приказали смо преко 120 наслова домаћој публици, и за сваки се залагали као да је једини. Сведоци смо да на нашој калдрми, култура већ неколико деценија није имала своје време, док је у последњем периоду простор великодушно уступила естради и кичу. У том и таквом си-

размишља о дометима овог фестивала, већ и то што се обичномислидаплеснауметност, поготово савремена, нема довољно публике код нас. Али,каодасеиспоставилода јефестивалтуидатооповргне? - Привукли смо публику. Променили смо публику. И не престајемо

Десетипразникнајбољеигре l Програм јубиларног фестивала је пред нама, стваран каоодразжеља,могућности,иликомпромисомобестране? - Фестивал је морао да прави компромисе на свом почетку. Сада их ви ше не прави у оквиру програма. Због недостатка средстава, ме ђу тим, ове године смо одустали од три представе. Без обзира на то, пред нама је одли чан, јубиларни фестивал који први пут у Србију доводи Државни балет из Беча, Балет Џез Монтреал, Дански плесни театар, Пекиншки плесни театар, шведски Кулберг балет, француски Балет Прељокаж, две одличне белгијске трупе Пипинг Том и Ултима Вез, швајцарски Алиас, али и трупу MaggioDanza из Фиренце и израелску Компанију Нива Шенфилда, које ће захваљујући одличној сарадњи са Владом Војводине и скупштинама Новог Сада и Панчева, видети и публика у овим градовима. Пред нама је десети празник најбоље игре. стему, Београдски фестивал игре опстаје без канцеларије, с три компјутера на којима исти тај број посвеће ника брине 365 дана у години о његовом програму као основном приоритету, и изналази на чине да се он и оствари. l Нијесамоматеријалнимоменатмогућапрепрекакадасе

да радимо на томе. Ако се узме у обзир да смо на првом фестивалу имали око 6.000 људи, и то захваљујући једном руском балету који је напунио Сава центар, а на претходном фестивалу скоро 17.000 људи без Руса, онда је јасно да смо много порасли. Публика нашег фестивала користи интернет и путује, односно

прати светску продукцију. Када истовремено при казујете наслове који пу не сале у Лондону, Паризу или Мадриду, сигурно је да ћете имати успех и у Београду. Мислим да је за фестивале та врста акту елности пресудна. Поготово у време кризе, када људи имају скроман буџет и опредељују га за нешто што је квалитетно, занимљиво и превазилази оквире већ виђеног. Мало нам је свима потребно да удахнемо нови ваздух. l Штаговоридесетогодишње искуство вођења овог фестивалаотомекудагау будућности треба усмерити? - Верујем да је након десет година много лакше водити овај фестивал, јер он данас има ореол доброг европског фестивала. Већ неколико година, светска плесна и позоришна критика, али и кореографи, играчи и трупе, третирају Београдски фестивал игре ме ђу неколико најбољих и најзанимљивијих у Европи. Познато је такође да у поређењу са фестивалском сабраћом у Лиону, Амстердаму, или на пример Волфсбургу, наша манифестација кошта око пет пута мање.

Фото:МишаОбрадовић

Данас нам познате трупе и добре представе радо долазе у госте, док смо раније тро шили и по две године смисленог лобирања како би их довукли. Оно што не улива наду, јесте минус који преносимо из претходне у ову годину, као неизвесност подршке Министарства културе и Града Београда по питању овогодишњег Фестивала, само месец дана пре

отварања прве завесе. Радује нас да је ове године Делегација ЕУ у Србији препознала и подржала јубилеј на шег фестивала, као и амбасаде и градови земаља учесница, Министарство спољних послова, Влада Војводине, Министарство одбране... Такође, можемо се похвалити озбиљним и лепим партнерством са компанијом Вип мобил која је већ шест година уз нас, са Сосиете женерал банком, компанијама Делез Србија, Роше, Донкафе, Гранд ка зино Београд, Хенкел, Нестле, Меркур осигурање, и многим другима. На равно, учешће спонзора не би треба ло да чини неке институције мање одговорним према добрим пројектима. Напротив. l Коликосеводилорачунао томе да фестивал ипак буде слика„умалом“оногаштосе тренутно догађа на светској плеснојсцени? - Увек се искљу чиво водило рачуна о томе да се представи оно што је најактуелније. Када сам пре годину дана посетила Балет париске Опере, њихова директорка, чувена Брижит Лефевр ми је дословце рекла: „Аја, гледамо и ми све ове представе у Паризу, али се развуку на по годину дана... Како је могуће да их ви све оку пите и представите у само две недеље фестивала?“ То је један од нај леп ших комплимената који сам добила од стручњака. НаташаПејчић


22

svet

ponedeqak4.mart2013.

KINA BIRA NOVO RUKOVODSTVO

UKRATKO

Kongresusenci korupcije

Stradali uzemqotresu PEKING: Jugozapad Kine ju~e je pogodio zemqotres ja~ine 5,5 stepeni Rihterove skale, u kome je, prema prvim podacima poginulo 30 qudi , a na desetine povre|eno, a sru{eno je 700 ku}a, javili su kineski dr`avni mediji. Zemqotres, koji je pogodio ruralnu oblast jugozapadne provincije Junan, o{tetio je jo{ 2.500 ku}a, ali nema izve{taja o `rtvama. Epicentar zemqotresa je bio samo devet kilometara ispod povr{ine zemqe. Lokalna agencija za vanredne situacije je poslala tim u pogo|enu oblast, prenosi AFP. Jugozapadni deo Kine je sklon zemqotresima, pa su tako u septembru dva uzastopna zemqotresa u Junanu pokrenula klizi{ta u kojima je stradalo najmawe 80 qudi.

Portorikoho}e uSAD

SAN HUAN: Stotine qudi u Portoriku i Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama protestovalo zahtevaju}i da ta ostrvska teritorija sa komonveltskim statusom postane 51. dr`ava SAD. Demostranti koji su se okupili u prestonici Portorika, San Huanu, zatra`ili su od ameri~kog predsednika Baraka Obame da ispo{tuje rezultate pro{logodi{weg referenduma o politi~ kom statusu te ostrvske dr`ave, a protesti su odr`ani i u Va{ingtonu, kao i u gradu Orlandu na Floridi, prenela je agencija AP. Demonstracije su odr`ane upravo na 96. godi{wicu stupawa na snagu zakona kojim se gra|anima Portorika odobrava ameri~ko dr`avqanstvo. Na referendumu odr`anom u novembru pro{le godine je 54 odsto glasa~a na prvo pitawe odgovorilo da nisu zadovoqni komonveltskim statusom Portorika.

Uli~nineredi CIRIH: Oko 1.000 besku}nika, u no}i izme|u subote i nedeqe, pravilo je nerede po ulicama Ciriha, kra|om radwi, paqewem automobila i lomqewem vitrina i prozora, na {ta je policija odgovorila upotrebom gumenih metaka, suzavca i vodenih topova, saop{tila je policija. Neredi su po~eli kasno preksino}, kada se vi{e od hiqadu qudi okupilo na neodobrenom skupu u blizini zgrade u kojoj `ive od 2006. qudi koji su ostali bez krova nad glavom, a za koju su vlasti saop{tile da planiraju da je isprazne, navodi se u saop{tewu ciri{ke policije. Nelegalno useqeni besku}nici i wihove pristalice, ina~e pripadnici krajwe levice, po~eli su da se kre}u kroz grad pale}i automobile i haraju}i prodavnice, prenosi AFP. Tokom nereda uni{tena je i o{te}ena imovina u vrednosti od nekoliko stotina hiqada {vajcarskih franaka.

PEKING: Tri hiqade ~lanova kineskog parlamenta okupi}e se ove nedeqe u Pekingu

Si \inping

kako bi zvani~no potvrdili izbor novog rukovodstva te zemqe. Generalni sekretar Komunisti~ke partije Kine Si \inping (59), koji je na toj funkciji od novembra, trebalo bi zvani~no da bude izabran za predsednika Republike, kako bi na tom mestu nasledio sada{weg {efa dr`ave Hu \intaa. Na istom kongresu Li Ke}iang (57) bi}e izabran za naslednika sada{weg premijera Ven Xibaoa. Novi ~elnici Kine trebalo bi na tim funkcijama da ostanu narednih pet godina, sa mogu}-

no{}u da budu izabrani na jo{ jedan mandat. Oko 3.000 delegata okupi}e se u palati naroda na Trgu Tjenanmen, gde }e tokom deset dana usvajati mere o kojima je odluku prethodno ve} donela Partija, ukqu~uju}i odluke o novom rukovodstvu i spajawu nekih ministarstava. Kongres }e se odvijati u senci brojnih slu~ajeva korupcije ~lanova partije o kojima je pisala zvani~na {tampa, ali o kojima su se informacije prenosile i internetom.

SIRIJSKI PREDSEDNIK NE NAMERAVA DA SE POVU^E

Asadbidapregovara, optu`ujeLondon DAMASK: Predsednik Sirima procenama UN, poginulo je je Ba{ar el Asad ka`e da je vi{e od 70.000 qudi, ali Asad spreman da pregovara sa opoziodbacuje optu`be da je uzrok racijom, ali je odbio da se povu~e ta to {to odbija da se povu~e s sa vlasti. Asad je optu`io bri - vlasti. tansku vladu da ho}e da naoru`a „Ako je ovaj argument ta~an, „terotiste” u wegovoj zemqi. to zna~i da }e sukobi prestati U intervjuu za ju~era{wi ako ja odem. O~igledno je da je „Sandej tajms” koji je snimqen to apsurdno, a nedavni doga|aji pro{le nedeqe u wegovoj rezidenciji El Muhaxiren palata u Damasku, Asad je ponudio pregovore sa pobuwenicima u ciqu okon~awa krize pod uslovom da polo`e oru`je, ali je napravio razliku izme|u „politi~kih entiteta” sa kojima bi razgovarao i „oru`anih terorista”. „Spremni smo da pregovaramo sa svima, ukqu~uju}i ekstremiste koji predaju oru`je. Mi mo`emo voditi dijalog sa opozicijom, ali ne i sa teroristima”, poru- Ba{ar el Asad ~io je Asad. U me|uvremenu, generalni sekretar UN Ban Kiu Libiji, Jemenu i Egiptu su domun i specijalni izaslanik mekaz za to”, rekao je Asad. Optu|unarodne zajednice za Siriju `io je britansku vladu da ho}e Lahdar Brahimi ponudili su poda naoru`a, kako ih je nazvao, sredovawe u mirovnim pergovoteroriste u wegovoj zemqi. rima izme|u Asadovog re`ima i „Kako mo`emo o~ekivati od opozicije, navodi AFP. U dvowih da smawe nasiqe kada ho}e godi{wem sukobu u Siriji, preda po{aqu oru`je teroristima

U osmodnevnim borbama 200 mrtvih DAMASK: U osmodnevnim borbama za jednu policijsku akademiju u provinciji Alepo, na severu Sirije, poginulo je skoro 200 vojnika i pobuwenika, dok su pobuwenici ju~e preuzeli kontrolu nad ve}im delom kompleksa, saop{tila je sirijska Opservatorija za qudska prava. „Pobuwenici kontroli{u vehinu policijske akademije... nakon osam dana borbi u kojima je poginulo 200 vojnika i pobuwenika”, saop{tila je ta nevladina organizacija za qudska prava sa sedi{tem u Londonu. Prema toj organizaciji, me|u 200 poginulih je najmawe 120 vladinih vojnika. Samo ju~e, sirijski pobuwenici ubili su 34 pripadnika vladinih snaga.

i ne poku{avaju da olak{aju dijalog me|u Sirijcima?” - pitao je Asad. Britanija se zala`e za ukidawe evropske zabrane snabdevawa sirijskih pobuwenika oru`jem, ali su ministri spoqwih poslova EU na sastanku pro{log meseca odlu~ili da za po-

dnevnik

FRANCUSKA

LePen:Referendum oizlaskuizEU PARIZ: Liderka opozicionog najavqivala da }e, u slu~aju da vlaNacionalnog fronta (FN) Marin da odbije da organizuje referenle Pen zatra`ila je od francuskog dum, FN iskoristiti izbore za predsednika Fransoa Olanda da u evropski parlament kao „veliki januaru 2014. godine sazove refereferendum za ili protiv izlaska rendum o izlasku Francuske iz EU. iz EU”. „Tra`im od predsednika RepuFrancuska }e se, prema wenim blike da u januaru 2014. godine orre~ima, slede}e godine na}i na ganizuje ... referendum o izlasku Francuske iz EU”, izjavila je ona na sastanku Nacionalnog saveta wene partije, preneo je AFP. Le Penova je rekla da }e FN pozvati svo je bira~e da glasaju za izlazak iz Unije, osim ako francuska vlada u me|uvremenu Marin le Pen ne sprovede ~etiri kqu~ne reforme za koje se zala`u prekretnici zbog ukidawa granidesni~ari - povratak nacionalnoj ca i mera {tedwe. Francuska nije valuti; ukidawe zone [engena; prva evropska zemqa u kojoj se movra}awe ekonomskog patriotizma `e ~uti ideja o povla~ewu iz EU. i protekcionizma na granicama i Britanski premijer Dejvid davawe prednosti nacionalnim zaKameron obe}ao je u januaru da konima u odnosu na one evropske. }e, ukoliko na op{tim izborima „Po{to ne verujemo da vlada 2015. godine pobede wegovi konovo `eli ili mo`e da ostvari, zervativci, do 2017. biti raspismatramo da }e izlazak iz EU biti san referendum o izlasku Velijedino mogu}e re{ewe”, kazala je ke Britanije iz Unije, ukoliko ona. Le Penova je i ranije iznosiBrisel ne sprovede korenite rela predlog o povla~ewu iz Unije i forme.

EGIPAT

Keri:Reforme uslovqavajupomo}

buwenike dozvole „tehni~ku pomo}” i „pomo} koja nije ubojita”. Asad je dodao da je „Britanija decenijama, a neki ka`u i vekovima, igrala nekonstruktivnu ulogu u razli~itim slu~ajevima”. Navodi da ne o~kuje da Britanija mo`e odigrati konstruktivnu ulogu u okon~awu sukoba u wegovoj zemqi. „Ne o~ekujemo da neko ko podme}e po`are bude vatrogasac”, rekao je Asad. Sirijski predsednik je Britaniju optu`io da ho}e eskalaciju sukoba i da zato `eli da snabde poubwenike vojnom opremom. „Kako mo`emo tra`iti od Britanije da igra konstruktivnu ulogu kada je ona re{ena da militarizuje problem”, upitao je Asad.

KAIRO: Ameri~ki dr`avni sekretar Xon Keri pozvao je vlast i opoziciju u Egiptu da naprave stabilno politi~ko okru`ewe koje }e omogu}iti povoqnu poslovnu klimu Keri, koji boravi u poseti Egiptu, u razgovoru s predstavnicima egipatskog biznisa naglasio je da je za Egipat veoma va`no da po{tuje qudska prava, slobodu govora i versku toleranciju. To je, rekao je Keri, jednako va`no kao i izlazak na kraj sa ekonomskim izazovima. Egipat mora da sprovede opse`ne reforme kako bi se uop{te kvalifikovao za pomo} MMF-a od 4,8 milijardi dolara. To bi moglo da zna~i pove}awe poreza i sta-

vqawe pod kontrolu cena energenata. „Od posebne je va`nosti da egipatska privreda oja~a, da stane na svoje noge i jasno je da postoji obrazac po kojem je to mogu}e”, rekao je Keri i dodao da je kqu~na stvar da se investitori ose}aju sigurnim. On je ju~e u razgovoru sa egipatskim predsednikom Mohamedom Morsijem, preneo poruku ameri~kog predsednika Baraka Obame da daqa pomo} SAD i MMF-a zavisi iskqu~ivo od reformi u Egiptu. Ameri~kog dr`avnog sekretara su u Egiptu do~ekali veliki nemiri, budu}i da je danas vi{e od 500 demonstranata bacalo kamenice i molotovqeve koktele na policijsku stanicu u Port Saidu.

Lavinazatrpaladecu MOSKVA: [estoro dece zatrpano je lavinom u ruskoj republici Tuva, saop{tila je nacionalna slu`ba za vanredne situacije. Grupa dece nalazi se zarobqena pod snegom visine 5-6 metara, a nanos snega {irok je 200 i duga~ak 600 metara, prenosi agencija Itar-tas. Na ra{~i{}avawu lavine i spasavawu dece za sada radi grupa od 48 qudi koja }e biti poja~ana sa jo{ sedamdesetak spasilaca, saop{tila je ruska Slu`ba za vanredne situacije. Iz regionalnog centra za spasavawe u Sibiru upu}en je specijalni avion An-74 koji }e prevesti spasila~ke timove do mesta nesre}e, navodi Itar-tas.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAKOBAMA Predsednik SAD Barak Obama potpisao je uredbu kojom se odobravaju rezovi u dr`avnom buxetu. U narednih {est meseci buxet vladinih slu`bi bi}e tawi za 85 milijardi dolara. Stru~waci ocewuju da bi, zbog novih mera, bez posla ove godine moglo da ostane i do 750 hiqada qudi. „Ne}e biti smak sveta. Ali - bi}e bolno, i za pojedince, i za celokupnu privredu, ka`e Obama.

HOSNIMUBARAK Egipatski Apelacioni sud odredio je 13. april kao datum po~etka novog su|ewa biv{em predsedniku dr`ave Hosniju Mubaraku, wegovim sinovima i saradnicima zbog izdavawa naredbe o ubijawu demonstranata. Sud u Kairu mu je u januaru dozvolio novo su|ewe po{to je u prvom osu|en na do`ivotni zatvor zbog toga {to su snage bezbednosti ubijale demonstrante po~etkom 2011.

MOHDARBELMOHDAR Vojnici ^ada u Maliju ubili su Mohdara Belmohdara, komandanta Al Kaide koji stoji iza otmice i ubistava talaca po~etkom godine u Al`iru. Ubistvo Belmohdara predstavqa najve}i udarac za islamisti~ke pobuwenike u severnom Maliju. Vest o ubistvu lidera Mohdara Belmohdara saop{tio je portparol vojske ^ada, general Zakaria Gobongve.

Al Kaida: Evo kako da zapalite auto RIJAD: Al Kaida je izdala ne avione. Zapadne vlade sma~asopis na engleskom jeziku u traju da je ovaj ogranak Al Kaikome savetuje svoje sledbenike de opasan za zemqe Zaliva prokako da zapale parkirane automobile i izazovu saobra}ajne nesre}e. ^asopis, objavqen na militantnim vebsajtovima, tako|e upozorava Francusku da se povu~e iz Malija i nabraju listu 11 javnih li~nosti koje `ive na Zapadu, me|u kojima je i kwi`evnik Salman Ru`di, a koje „tra`i `ive ili mrtve za po~iwene zlo~ine protiv islama”. Ogranak Al Kaide na Arabijskom poluostrvu ~ije je upori{te u osiroma{enom Jemenu u kome vlada bezakowe, prethodno je planirao kako da obori me|unarod- Gert Vilders

izvo|a~e nafte, kao i za glavne puteve isporuke sirove nafte, prenosi Rojters. U odeqku pod nazivom „Otvoreni izvor xihad”, ~asopis daje uputstva kako da se zapale parkirani automobili uz napomenu „nemojte sipati benzin na sebe”, kao i da se polije benzin na put da bi se prouzrokovala saobra}ajna nesre}a. U uvod ni ku ~a so pi sa se upo zo ra va Fran cu ska da okon~a svoju vojnu intervenciju u Maliju, podse}aju}i na ameri~ko iskustvo u Avganistanu i Iraku, za koje ka`e da zbog wih sada „grizu prste od silnog kajawa”, prenosi britanska agencija. Novi ~asopis Al Kaide poziva svoje borce da napadnu 11 javnih li~nosti na Zapadu, me|u kojima i Ru`dija, ~iji roman „Satanski stihovi”,

izdat 1988, mnogi muslimani smatraju bogohuqewem. Me|u ostalih 11 li~nosti su holandski politi~ar Gert Vilders i kanadsko-somalijska aktivistkiwa Ajan Hirsi Ali, oboje o{tri kriti~ari islama, kao i ameri~ki sve{tenik Teri Xouns koji je javno spaqivao primerke Kurana.


dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak4.mart2013.

23

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

PETROVARADIN, plac 20 ari pogodan za izdavawe poslovnog, proizvodnog, stambenog skladi{nog prostora ili porodi~nog objekta. Telefon 063/547782. 70202

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 70280

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/9533-943, 063/84-85-495. 69811 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen, cena 3.300 din. metar, prevoz gratis. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 70005

Mila Mati} 1933 - 2013. Sahrana je 4. 3. 2013. godine, u 14.30, na Pravoslavnom grobqu, u Titelu. O`alo{}ena porodica Mati}. 70317

Sa tugom i bolom javqam da je moja draga sestra posle te{ke bolesti preminula u 84. godini.

Miroslava Ili} 1929 - 2013. Sahrana }e se obaviti u sredu, 6. 3. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena sestra Qiqana i dragi prijateqi: Katarina, Lacika, Branka i Andrej. 70323

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Brankici Luki}

Milanu Lakobriji

Tatine kolege i koleginice iz „ZGOP�-a Novi Sad.

od: Mileta i An|elke sa porodicom.

70322 70326

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Vladi Stani{i}u

od kom{ija iz Bate Brki}a 12.

Posledwi prijatequ

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Milanu

~ika Du{ku

od porodica: Stoj{i}, Miqevi} i Bo`in.

od: Uro{a Lon~ara, Borka Dun|erskog, Milo{a Asurxi}a, Radovana Radoj~i}a i Rajka Boj~i}a sa porodicama.

70288

70299

70324

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 3. 2013. godine preminula na{a draga majka, svekrva i baka

Posledwi pozdrav na{em dragom kom{iji i prijatequ

Miloradu Radowi}u od: porodica Trajbar i Gvozdenovi}.

70325

Desanka Stanki} ro|. Simin 1946 - 2013. Sahrana }e se obaviti 4. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Ka}u. O`alo{}ena porodica: sin Borislav, snaja Aleksandra unuk Aleksa, unuka Ma{a. 70318

Du{anu Kova~evi}u Porodice: Tepi}, Trifunac i Ursino.

70316


24

^iTUQe l POMeni

ponedeqak4.mart2013.

Sau~estvujemo u prevelikom bolu porodice Luki}.

Posledwi pozdrav dragoj tetka

Ka}i

Branislava Luki}

dnevnik

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Opra{tamo se od drage

Branislave Luki}

Branislavi Luki}

od: Kristine i Sawe sa svojim porodicama. Tetka, neka te an|eli ~uvaju i po~ivaj u miru.

Mamine koleginice: Mirica, An|elija, Mira, Zuzana, Sla|a i Mirjana.

od Anice Ilijin sa porodicom.

70309

70310

Kolege i prijateqi sa Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu. 70292

70320

Neizmerno tu`ne opra{tamo se od

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Ka}i Brezovac

Sa velikom tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage koleginice

Branislave Luki}

Brana Luki}

ro|. Bjelajac

dipl. in`. arhitekture

Brankice

od brata Svetozara i snaje Jelene.

Uvek }e{ ostati u mom srcu. Mila i Desa.

Neka ti dragi Bog da ve~ni spokoj.

Tvoja Jelena.

Uspomenu na vreme provedeno sa tobom trajno }emo ~uvati. Komemoracija je danas, u 10.30 ~asova, u Zavodu. Kolektiv J. P. „Urbanizam” Zavod za urbanizam Novi Sad.

70319

70296 70311

70308

Posledwi pozdrav

3

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

Radoslavu Ili}u od: sestara Radovanke, Radojke, Miqojke, Vidinke i bra}e Radojice i Qubi{e.

Potreseni smo i tu`ni zbog preranog odlaska na{e kom{inice.

dobrom

Brana Luki}

Ka}i Brezovac

od: sestre Julijane sa }erkom Mirjanom, Tamarom i Marijom.

Miloradu Radowi}u Mi{ku

Branislava Luki}

Posledwi pozdrav od porodica Andri} i Hristi}.

od porodice Vitasovi}.

Sau~estvujemo u bolu wenih roditeqa Jasmine i Vlade. Porodice: Miqevi}, Vu~aj, \uri{i}, \ur|evi}, Kaurinovi}, Ka}anski i Popovi}. 70307

70226

Posledwi pozdrav

POMEN Dana 4. 3. 2013. godine navr{ava se 7 godina od kako nije sa nama na{a

Radoslavu Ili}u

70289

70321

Radmila Olu{ki

Posledwi pozdrav drugu

Zauvek }e{ `iveti u na{im se}awima.

Milanu ]eranu

ro|. Bla`in od: sestre Radojke, zeta Milana i sestri}a Dragana i Dragane sa porodicama.

Kako godine prolaze, sve nam vi{e nedostaje{.

70227

70258

70312

Branislava Luki}

Na{ dragi

Milan Etinski tragi~no je stradao pre jedanaest godina.

od Du{ana Mrki}a.

Ra{a, Sawa, Sa{ka, Todor i Aleksa.

Mileva, Maja i Marko Joki}.

Vole ga i tuguju, mama, tata, brat, sestra i baka. 70077

Posledwi pozdrav dragom drugu

Milan - Mile Lakobrija

Milanu ]eranu

Posledwi pozdrav na{em Milanu od porodica: Zlojutro, \uri}, Vidi} i Vuka{inovi}.

70297

Milena i Dragan Api}.

70253

Posledwi pozdrav drugu

70305

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Milanu ]eranu

od Jelene Jevti}.

Na{oj Brankici

Brankica Luki}

Brankici

Brankici od porodica Purar i Te{anovi}.

od porodica Sabo i Proli}.

Masla~ak bi pred wom klek’o kad se ona poqem {eta, a sada je s an|elima, ubra{e je mesto cveta. Dragi{a, Seka, Goran, Bojana i Svetislav.

70298

70254

70293

70294

70303


^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak4.mart2013.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e

25

Tiho, preminula je

Verica - Vera Isakov ro|. ^onki} iz @abqa

Branislave Luki} Sre}ko Ugrica sa porodicom.

Ispra}aj do ve~ne ku}e je danas, u 15 ~asova, iz kapele, na @abaqskom grobqu. O`alo{}eni: suprug Lazar, sin Aleksandar i }erka Jelena Mihajlovi} sa porodicom.

70306 70304

Posledwi pozdrav dragoj

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{ dragi i voqeni

Branislava Luki} 1977 - 2013. Dragi na{ an|ele, svih svojih 36 godina si posvetila za sre}an `ivot mami i tati. Neka ti je ve~na slava i hvala. Mama i tata. Sahrana na{e drage }erke obavi}e se danas, 4. 3. 2013. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Katici Brezovac

Posledwi pozdrav dragoj

ro|en 1928. god.

od: Dragana i Biqane iz Londona i porodice Zadro iz Novog Sada, Mire i Nikole.

preminuo u 85. godini. Sahrana milog i dragog nam pokojnika obavi}e se 5. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Bosiqka, }erka Vesna, zet Sa{a i unuci Vawa i Dawa.

70314

70315

70284

Posledwi pozdrav dragoj

Du{an Kova~evi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada, u 67. godini preminula na{a

Brani od: babe Koviqke, ujne Smiqe i ujaka Du{ana, sestara Sawe i Du{ice sa porodicama.

Katica - Ka}a Brezovac Brani Sahrana }e se obaviti u utorak, 5. 3. 2013. god. u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

70286

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

O`alo{}eni: suprug Ivan, }erka Marijana Zadro sa suprugom Goranom i decom Nicholasom i Igorom, }erka Ivana Tomanovi} sa suprugom Qubinkom i decom Katarinom i Vasilijem. od: ujaka Radana i Vladana sa porodicama.

Brani

Zaspala je zauvek moja draga koleginica

Branislavi Luki}

Porodica Stupar.

Vawa Vukadinovi} sa porodicom.

70287

70291

70313

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Sa tugom se opra{tamo od drage koleginice

70285

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom smrti

Brani Branislava Luki}

Mirjane Smiqi} Uvek }e{ biti u na{im mislima i u na{im srcima.

Uvek }emo je se se}ati sa po{tovawem i qubavqu.

Brankice

Branislave Luki}

Kolektiv Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata Novi Sad.

tvoju dobrotu i plemenitost nikada ne}emo zaboraviti.

R. K. Vojvodina.

70290

Radmila i Slobodan Kuzmanovi}.

Bojana, Zvonko, Anastasija, Ivana i Oqa.

Marko, Dragica i Bo{ko.

70295

70300

70301

59985/P


26

Стилиград: Торонто Ова серија од 26 епизода представља урбану средину састановиштадизајнаињегових безбројних облика. Скренући светла рефлектора са уобичајених градова, Париз, Лондон и Њујорк, „Стил и град“нампружаједаносвежавајућипогледнановијеградове средње величине пуних енергијеимодернихоблика. (РТВ1,23.45) 06.30 08.55 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45 00.10 00.30 00.55 01.50

tv program

ponedeqak4.mart2013.

Добро јутро,Војводино Потрошачки репортер Универзум Вести Палета Најглупљи амерички преступници Кад зазвони Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Преживели Вести за особе са оштећеним слухом Оперативци Све(т)око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Вреди знати ТВ Дневник Оперативци Други сусрет Војвођански дневник Један на један Универзум Стил и град:Торонто Најглупљи амерички преступници Вреди знати Концерт у Новосадској синагоги Све(т)око нас

07.00 Таблоид 07.50 Срби на подручју данашње Војводине пре и после сеоба 08.25 Рит,коњи,људи 08.35 Верски недељник 09.35 Путеви наде 10.00 Бразда (мађ) 10.30 Гyонгyосбокрета 2011.-5.део, мађарска народна музика 11.00 Заљубљена географија (мађ) 11.30 ВИВЕ 2010.-1.део (мађ) 12.00 Осећајте се као код своје куће (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Под истим кровом,емисија о европским интеграцијама 13.10 Повратак на село 13.40 Широки план (рус) 15.10 Добро вече,Војводино (мађ) 16.10 Културни магазин (Јеленлет) (мађ) 16.40 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Емисија (мађ) 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Анђела,филм 22.55 Подистимкровом 23.20 Палета

07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30

Документарни програм ВОА Документарни програм Кратке вести Свет животиња Културни програм Документарни програм Излог страсти Кратке вести Глас завичаја Војвођанске вести Панорама Свет животиња Војвођанске вести Излог страсти За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Културни програм Панорама ВОА

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.05 10.37 11.07 12.00 12.15 12.31 13.17 13.23 15.01 15.25 16.10 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.49 23.45 00.00 00.45 00.53 01.48 02.14 03.18 03.49 04.22 04.53

09.10Храна и вино 09.35Серија 10.33Трас 10.47 Речзаданас 11.10 Ево нас код вас 12.05Ујак из Америке 13.00Вести 13.10Пут за Евонли 14.05Ленија 15.10Серија 16.00Објектив (слов) 16.15Објектив (мађ) 16.30Храна и вино

СЕРИЈА

Закон улице Снажна и бескомпромисна криминалистичка драма, непредвидива и реалистична,која нас на суптилан начин води кроз радњу, с различитим заплетима. Улоге: Роб Мороу, Скот Коен, Ерика Александер, Кејт Гринхаус (Новосадска ТВ,23.30) 17.00Мистерије КГБ-а 17.30Новосадско поподне 18.45Реч за данас 18.51 Какосекаже 19.00Објектив 19.30Пут за Евонли 20.30Истрага 21.00Спринт 21.30МистеријеКГБ-а 22.00Објектив 22.30Великетајнемалогместа 23.30Законулице 00.10Ујак из Америке

09.30 Одбојка Серија А1: Лубе Масерата -Кунео 11.15 Шпанска лига: Сосиједад –Бетис 13.20 НБА недељно 14.00 Аргентинска лига 16.00 НБА:ЛА Клиперс –Оклахома Сити 18.45 Преглед АТП Дубаи 19.45 Преглед Премијер лиге 21.00 Премијер лига:Астон Вила –Манчестер Сити 23.00 Преглед шпанске лиге 00.15 Преглед холандске лиге

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.20 23.20 23.35 01.30 01.35 02.30 03.15 05.15

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Позориште у кући Лов и риболов Еко караван Тристатринаеста: Миланскиедикт Дневник Спорт плус До усијања Евронет Циклус -драмска серија: Светозар Марковић -Девојка с лампом Како се то ради Ово је Србија Бољи живот Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Подземље,филм Дневник До усијања Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Мртав или жив,филм Позориште у кући Еко караван Око Лов и риболов Тристатринаеста: Миланскиедикт

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Несреће у ваздуху Тачно 1 Лас Вегас Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Филм:Рамбо Ноћни журнал Филм:Алиби за једну ноћ Срећне вести Лас Вегас Несреће у ваздуху Филм:Закон улице Љубав и казна

06.02 06.48 07.10 07.15 07.23 07.52 08.15 08.21 09.05 09.35 09.53 09.58 10.28 11.07 11.38 12.13 12.37 13.00 14.02 14.46 15.17 15.35 16.03 16.50 17.20 18.14 18.44 19.14 20.00 20.30 21.00 21.58 22.25 22.55

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Тролови Пчелица Маја Ана Добрићени Верујте,али не претерујте Средњастручнашкола„Мионица” Кораккафизици Датум Верскикалендар Књига утисака Клиника вет Контекст Шуберт:Недовршенасимфонијабр.8 Демографскеперспективе Трезор Верујте,али не претерујте Средњастручнашкола„Мионица” Кораккафизици Вавилон Сат Све боје живота Идиот Меразамузику Свет здравља Верски мозаик Србије Породични кругови На прву лопту:Спортске повреде Идиот Читањепозоришта Савремено тумачење српске историје ЕвропаиСрби

Напрвулопту: Спортскеповреде Емисија „Напрвулопту”је посвећена спортским повредама. Имаћете јединствену приликудавидитеисазнате како настају, можемо ли их спречити и како лечити спортскеповреде. Уредник:ПетарДенда (РТС2,20.30) 23.25 00.09 00.46 01.46 02.31 03.01 03.27

Све што треба знати о... Време је на мојој страни Трезор Сат Све боје живота Породични кругови Савременотумачењесрпске историје 03.57 Читањепозоришта 04.22 Меразамузику

Несреће у ваздуху Документарни серијал „Несреће у ваздуху” приказује шта се заправо дешава током авионске несреће, шта доводи до трагедије и да ли се оне могу спречити. Свака епизода фокусира се на трагедију која се одиграла у ваздуху и на најсликовитији начин је реконструише користећи играну форму, интервјуе, компјутерске слике и анимације, а често и аутентичне звучне снимке забележене у кокпиту... (Прва,11.00)

07.00 11.00 12.30 13.00 13.20 14.00 15.15 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 20.45 21.20 23.00 23.30 00.30 01.00 03.00 04.30

Добро јутро Тренутак истине Нежељене Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Наследници Национални дневник Кување и мување Прељубници Национални дневник Мала невеста Бинго Гранд народ пита Прељубници Пабло Ескобар Кување и мување Филм:После кише Филм:Заплет Филм:После кише

dnevnik

ТИТОВА КУХИЊА

Тито и краљ Хусеин Хусеин није био класичан блискоисточнивладар,иакоје уживао у брзим спортским аутомобилима и лепим женама.Оваквомзналцуихедонисти Титови кувари су припремилифазана,алиБојан јеочерупаоиприпремиодругуптицу – препелицу и мус од гушчије џигерице,уролованусланину. Водитељи:Уна Сенић и Бојан Бочваров (Б92,18.00) 07.35У здравом телу 08.25Доме слатки доме 09.15Топшоп 09.30Кажипрст 10.00Вести 10.35Интернат 12.05Цртани филмови 13.05Нинџа ратници 14.00Топ шоп 14.15Филм:Хачико -Прича о псу 16.00Вести 16.40Спортски преглед 17.00Два и по мушкарца 18.00Титова кухиња 18.30Вести 19.05Нинџа ратници 20.00Између две ватре 21.00Филм:Текен 23.00Вести 23.35Спортски преглед 23.55Интернат 01.25Филм:Доказ смрти

08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.45 03.00

Цртани филм ВИП рум Филм:Било једном у мексику Сити вести Филм:Сезона смрти Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Гром у рају Коп на Пинку Ескобар -господар зла Филм:Доста је било Филм:Благословена Гимназија Тауер Филм:Опседнути Сити вести Тријумф љубави

05.00 Добро јутро,Србијо 08.00 Покемони 08.20 Ешли краљ мајмуна 08.50 Повратак малог тигра 09.15Мегаминималс 09.20 Зоки на веселој фарми 09.40 Монстер хај 09.45 Телешоп 10.00 Винкс 5 10.50 Монсуно 11.30 Бен 10 11.55 Генератор Рекс 12.15 Покемони 13.00 Моћни ренџери 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Гламур 15.00 Чађава механа 15.55 Вести 16.00 Телешоп 16.15 Шпадијер,један живот,филм

МираФурлан

Шпадијер, једанживот Тридесетогодишњи новинар без запослења прихвата свакакве привремене послове. Његова ћерка из првог брака је у болници. На једном конкурсу сретне младу женукојаизасебеимаједан неуспелибрак,садашњегмужауИракуиживисадесетогодишњимсином. Улоге: Младен Нелевић, МираФурлан,КатаринаДураковић, Далибор Ђаковић,ТихомирСтанић Режија:МиљенкоДерета (Хепи,16.15) 17.55 18.30 18.50 20.30 22.00 23.00 00.30 03.00

Телемастер Насловна страна,квиз Филм Ћирилица Револуција Филм Филм Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм,10.00Зоо Пузле,11.00Фарма, 12.00Перископ,13.00Прес пресек,14.55Инфо,16.00Аморе Латино,16.55 Инфо,17.30Бибер,18.30Кухињица,18.55Инфо,19.30Бибер,20.15Отворени екран -ретроспектива,21.15Здраво је лепо,22.00Бибер,22.30Инфо, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak4.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

24

27

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ,ПРВИЦАРХРИШЋАНИН

Пише:др Радивој Радић 08.10 Саградити,купити или рестаурисати 08.35 Шминкање са Клио 09.30 Карсонов свет 10.25 Четири венчања -Америка 11.20 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 12.15 Медијум са Лонг Ајланда 13.10 Најгора мама на свету 14.05 Проблематичне будуће мајке 15.00 Посластичарски ас 15.25 Краљ посластичара као кувар 16.20 Саградити,купити или рестаурисати 17.15 Шминкање са Клио 18.10 Карсонов свет 19.05 Алесандрова кухиња 19.35 Стручњак за торте 20.00 Повратак Хани Бу Бу 20.30 Дечији рођендани за памћење 20.55 Опседнута мајка 21.50 Велике ромске свадбе Америка 22.45 У спаваћој соби са др Лором Берман 23.40 Ургентни центар 00.40 Повратак Хани Бу Бу

07.00 09.59 11.11 12.00 12.36 13.21 14.33 15.05 15.53 16.45 17.45 18.21 19.10 19.30 20.31 21.05 22.10 22.45 23.38 00.01 01.31 02.28

Добро јутро,Хрватска Дивља обала,док.серија Драга Геневив,док.серија Дневник 1 Пркосна љубав Др Оз,ток-шоу Треће доба Глас домовине Лугарница Хрватка уживо Позориште у кући 8.спрат,ток-шоу Тема дана Дневник Потрошачки код Нулта тачка Дневник 3 На рубу науке Лудница у Кливленду П.Т.Барнум,филм (1.део) Јужни срез Ловци на натприродно

08.00 Тајни рат 09.00 Исток-Запад:Путовањаиз средиштаЗемље 10.10 Изгубљена крсташка тврђава 11.10 Героуов закон 12.20 У потрази за Хајдном 13.20 Фарма из рата 14.30 Тајм тим година 15.30 Исток-Запад:Путовањаиз средиштаЗемље 16.40 Ловци на митове 17.40 Фарма из рата 18.50 Египат 19.55 Скривенисветови:Подземни Рим 21.00 Витезови Маргата 22.00 Тајни рат 23.00 Ловци на митове 00.00 Тајм тим година 01.00 Келтско наслеђе

КараБуоно

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Озибу Кунгфупричаотајнипанда ХаролдиКумар Сведоци Гангстери Божијиоклоп Сексипоследице Маршал Еротскифилм Еротскифилм

Сведоци Филм“Свједоци”настаоје по мотивима романа “Овце од гипса” Јурице Павичића, инспирисаногистинитимдогађајемиз1991.годинекада је група хрватских војника извршила злочин над српском породицом. Филм се састојиодтриприче,одкојих свака почиње у истом тренутку, моменту истраге убиства... Улоге:ЛеонЛучев,Алма Прица,МирјанаКарановић Режија:ВинкоБрешан (Синеманија,13.15)

Такотораде каубоји ПајпериСонисукаубојии такмичари на родеу, који одлазе из родног Новог Мексика у Њујорк где је недавно отишаоњиховпријатељНачо какобисесреоскћеркомТерезом управо пристиглом с Кубе, а онда му се замео траг. Пајпер и Сони не знају дасуНачоиТерезапостали жртвекриминалаца... Улоге:  Вуди Харелсон, Кифер Садрленд, Дилан Мекдермот, Ерни Хадсон, КараБуоно Режија:ГрегЧемпион (ХРТ2,20.33) 07.05 07.35 07.59 08.23 08.45 09.10 09.57 10.41 12.18 13.18 14.51 15.12 16.00 16.34 17.22 18.23 18.59 19.31 20.00 20.33 22.18 23.11 23.53 00.18

Дечји програм Цртана серија Телетабис Живот с Дереком Псећа опходња Школски сат Долина сунца Снимак концерта Недељом у два П.Т.Барнум,филм (1.део) Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Лепом нашом Док.филм Дечји програм Кришке сира 3,док.серија Туристичка класа Тако то раде каубоји,филм Јужни срез Злочиначки умови Уби ме досада Ловци на натприродно

АлмаПрица

07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Софи Паркер Живот у предграду Како сам упознао вашу мајку Увод у анатомију Џордан Украси мој дом Кугар Таун Брза италијанска кухиња Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Затрпани ђубретом Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Живот у предграду Како сам упознао вашу мајку Украси мој дом Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Како је бити Ерика Лудница у Кливленду Увод у анатомију Очајне домаћице

06.00 08.00 09.50 12.00 13.50 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.55

УбиствоуХоливуду Орловиправде Ени Разгледницеизпакла Напрвипоглед Павиљонжена Светлостдана Песничкаправда СесилБ.Дементни Еротскифилм Еротскифилм

07.30 ПотрагазавеселимБожићем 09.00 МомцисМедисона 10.00 Љубавнапесма 11.30 ЗавераМастергејт 13.00 МомцисМедисона 14.00 „МистерБин 16.00Откаченипрофесор2. Клампови 17.45 МомцисМедисона 18.30ПотрагазавеселимБожићем 20.00 МомцисМедисона 21.00 Рикошет 23.00 Шакал

Клевете без граница

Н СЕРИЈА

Дображена (Универзал,21.20) 07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер,тексашки ренџер Све по закону Монк Вокер,тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Све по закону Монк Хаваји 5-0 Добра жена Скандал Браћа и сестре Хаваји 5-0 Све по закону

08.20Вирусатек 08.50Флешпојнт 10.55Школаживота,филм 13.25РТЛекстраМагазин 14.10Крвнијевода 15.10Флешпојнт 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00СулејманВеличанствени 22.00РТЛВести 22.20Кобра11 00.15Долазак 01.50Астрошоу

Kобра11: Анђеосмрти Беново и Семирово пријатељствопамтиибољедане. Семирједаоотказу„Kобри“ због породичних разлога и садамукумучисновимпартнеромулокалнојполицијској станици.Алибившећепартнере спојити смрт Оливера Стурма, манијакалног теоретичаразавере,зачијујесмрт окривљен 18-годишњи Макс Бергер. Улоге: Ердоган Ааталај, ТомБек,ГотфридВолмер (РТЛ,22:20)

09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Опасанлов Преживљавање Какотораде? Какосеправи? Врхунскоградитељство Аутапомери Трговциаутомобилима Америчкичопери Разоткривањемитова Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какосеправи? Дајнамо,чудеснимађионичар Преварантинаделу Наукауслужбимагије Чудовиштаизреке ПричаобандамасаРосом Кемпом 00.55 Преживљавањеудвоје

10.15 11.30 12.30 14.00 16.15 17.30 18.15 19.30 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15

Билијар Скијашки скокови Биатлон Бициклизам Скијашки скокови Фудбал Атлетика Билијар Сви спортови Рвање Борилачки спорт Атлетика Фудбал Сви спортови

а Константинов позив да рехабилитује Арија, није ни покушао да провери истинитост олако изнетих Атанасије се оглушио, али није искусио ника- оптужби. Можда не треба искључити ни још једну мокве последице. Онда су аријанци опет прибе- гућност: у једном писму Константина II, најстаријег гли већ опробаном средству – клеветама. Атанасије сина Константина Великог, стоји да је цар слањем Александријски је, без оклевања, лично отпутовао на Атанасија у далеку Галију хтео да га сачува пред омрацарев двор и успео да раскринка дојаве у којима је зом његових противника. Како год било, Константин оклеветан. У међувремену су оптужбе постале још те- није бирао новог првосвештеника у Египту него нареже. Аријанцима није било довољно што су му припи- дио да архиепископски престо у Александрији до сали похлепу и небригу за право и поредак, већ су га даљњег остане упражњен. Вероватно је на уму имао оптужили да, зарад својих циљева, не преза ни од на- да га у повољном тренутку врати на исто место. сиља. Помињан је његов бруталан однос према мелеАтанасијевим одласком на запад, аријанци више нитијанцима, у чему Атанасије није био сасвим неду- су имали дораслог противника на истоку па су могли жан. Те оптужбе су оставиле јак утисак на Константи- приступити главном циљу – потпуној рехабилитацији на па је проценио да је најбоље да се случај расправи на скупу који је требало да се одржи у палестинској Цезареји 334. Али, Атанасије је одбио да се брани пред скупом који чине само његови смртни непријатељи. Како су се оптужбе против Атанасија гомилале, цар је опет попустио и синод уприличио у Тиру 335. (Потом су се свештеници упутили у Јерусалим да би присуствовали освећењу чувене цркве Светог гроба коју је подигао Константин). Синоду је председавао дворски службеник Дионисије и александријски архиепископ се нашао пред мноштвом острашћених неистомишљеника јер није одобрен приступ његовим браниоцима. На том скупу су се први пут појавила двојица епископа из Паноније: Валенс из Мурсе (Осијек) и Урсакије из Сингидунума (Београд). Верује Јеретик Арије скончао попут Јуде Искариотског се да их је Арије током свог прогонства придобио за своје идеје па ће они у каснијим Арија. Овога пута се срећа осмехнула некадашњем споровима наступати с променљивих и не увек до- александријском презвитеру. Константин је још 331. следних позиција. Сталоженом одбраном и богослов- издао едикт против аријанаца, њиховог вође и учења ски изванредно образложеним аргументима, Атанаси- које пориче божанску природу Исуса Христа, али је је је у Тиру успео да порекне најтеже оптужбе и пости- крајем 334. позвао Арија да хитно дође у Цариград. ди оне који су бесомучно насртали на њега. Ипак, ни Контроверзни свештеник је стигао на Босфор и цару они се нису предавали па је после проблематичног из- поднео символ вере, спретно заобишавши спорну тачвештаја пристрасне комисије о ку око које су се ломила копља у неким ситним подробностима, Никеји. Углавном, успео је да СлавнибогословАтанасије придобије Константина, који га донета одлука у корист аријанаца. толикојесметаопојединим је упутио на синод који је требаНо, ни то није поколебало ло да поништи одлуку о екскомуепископимадасугачак Атанасија. Журно је напустио никацији. Цар је био спреман да оптужилидаспречава Тир и неочекивано се појавио у му врати и свештеничка права, Цариграду па чак изненадио и испорукуегипатскогжитаод али харизматични јеретик није самог цара. Задивљен том сналадочекао тај велики тренутак. Под којегјеЦариградзависио. жљивошћу, а помало и љут због загонетним околностима, Арије Затакавпреступцар Атанасијеве непопустљиве упорје изненада умро 336. Кон с тан т инјемо г ао ност��, Константин је записао: Непомирљиви противник ниодредитисмртнуказну „Док сам на коњу улазио у Конкејске догме је нађен како с простантинопољ, Атанасије ми је са сутом утробом лежи мртав у нусвојим присталицама нагло изажнику. Историчар Сократ је зашао у сусрет; Бог ми је сведок да га нисам одмах пре- бележио: „Кад је изашао с двора, Арије је, обузет ужапознао, а у почетку нисам чак ни хтео да знам за ње- сом јер је схватио своју неправедност, осетио снажан га.“ Ипак, није могао да се лако отресе неуморног ду- бол у стомаку. Тад је упитао једног из пратње где је ховника. Кад му је објаснио како је протекао скуп у нужник и кад су му показали, пожурио је тамо. УскоТиру, цар је позвао учеснике да се у пуном саставу ро потом изгубио је свест, а заједно с пражњењем изокупе у Цариграду и објасне своје одлуке. ишли су и делови утробе, праћени обилним крвареТо што су на Босфор дошла само четворица – Евсе- њем и испадањем црева. Затим су заједно с изливањем вије Никомедијски, Евсевије Цезарејски, Урсакије и крви изашли и комади јетре и слезине, тако да је врло Валенс – говори у прилог томе да их је мучила грижа брзо умро“. У наставку, Сократ, који пише столеће касавести због неправедно вођеног поступка. Изнели су сније, подсећа своје читаоце на то да тај нужник и данове оптужбе: да Атанасије не поштује цареве едикте нас постоји иза Константиновог трга, близу мора. Сви у Египту и спречава довоз жита од којег Цариград за- који туда пролазе, упиру прстом ка том месту и подсевиси. За такав преступ Константин је могао одредити ћају на то каква је смрт задесила Арија. Савремени исчак и смртну казну, али је уместо тога наредио да Ата- траживачи су у причи о Аријевом страдању препознанасије буде протеран у Тријер у Галији. Изгледа да је ли судбину Јуде Искариотског, који се после издаје желео да непокорног епископа удаљи од себе и зато Исуса Христа покајао и обесио. КњигуРадивоја Радића “КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ /Надмоћ хришћанства„ (издавач:“Еволута”, Београд),можетенаручитипутемтелефона065/2621–204, 069/2621–204 и 011/2621–204илисајтоваwww.shopmania.evoluta.rs, www.evolutabc@gmail.comи http://www.facebook.com/evolutaizdavackakuca.beograd

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak4.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 4. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

Пословна комуникација је више негодобра.Међутим,непрепоручују се разговори са странцима везанизаевентуалнипородичнипосао. Партнеровеидејенећебитиодвеликекористи.

BIK 20.4-20.5.

Пунистеидејазазараду,алиморатебитивеомаопрезникадајеновацупитању.Евентуалнатрговина илидоговорисособамаодповерења не могу постићи очекиване резултате.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Назнака побољшања пословних околностипозитивноћеутицатина вашу динамику. Међутим, немојте превишеразмишљатиопонуђеним комбинацијама, могу се срушити каокулаодкарата.

Расположењевамсемења,може серећиидаиматеналетееуфорије.Иакоједанповољанзакомуникацију са члановима породице, не претерујтесидејама,нисупревише профитабилне. Јасно и логично размишљате, што може имати позитивних резултатаакосебавитереорганизацијом свакодневнихобавеза.Деца,међутим,нећенајбољеприхватитиваше предлоге. Бољегстерасположењаиимате иницијативу. На пословном плану ситуацијаможебитивишенегодобра, али будите опрезни у договоримаспријатељима,постојимогућностдасенеразуметенајбоље.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

С партнером можете ући у веће расправе везане за његове предлогематеријалнихулагања.Спријатељима зато имате добру релацију, посебно око заједничког посла.

Обилујете пословним идејама, алиданасбитребалосебидакажете – стоп. Ако бисте се и одлучили на њихову реализацију, исход би био очајан. Задовољство можете пронаћинакраћемпуту.

Имате утисак да деца прећуткују поједине ситуације из свог живота. Будитеотворенијиидиректнији,тако ћете им највише помоћи. Од партнера можете очекивати безусловнуподршку.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Имате утисак да вас окружење врлојасноразуме.Смлађимчлановима породице, извесно, имаћете добро разумевање, али с претпостављенимасеникаконеупуштајте урасправе.

Расположенистезапосао.Ретко ко од колега ће успевати да прати ваш ритам па имајте више разумевања за њихове потенцијалне пропусте. Боље разумевање с партнером. Ситуацијанапослусепоправља, али немојте улазити у озбиљније разговоре с претпостављенима. Иако вас оптерећује нерешен статус ваше деце, позитивна решења сунапомолу.

TRI^-TRA^

Опкладеза женидбу принцаХарија V REMENSKA

PROGNOZA

сунчано

Vojvodina Novi Sad

8

Subotica

8

Sombor

9

Kikinda

9

Vrbas

8

B. Palanka

8

Zreњanin

8

S. Mitrovica

9

Ruma

9

Panчevo

9

Vrшac

7

Srbija Beograd

9

Kragujevac

8

K. Mitrovica

9

Niш

9

Evropa

NOVI SAD: Ujutru slab mraz. Tokom dana prete`no sun~ano. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna do 8 stepeni. VOJVODINA: Ujutru slab mraz, a tokom dana prete`no sun~ano uz malo oblaka. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od -2 do 0, a maksimalna od 7 u Vr{cu do 9 stepeni na zapad uBa~ke i Srema. SRBIJA: Ujutru slab mraz, a tokom dana prete`no sun~ano uz malo oblaka. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od -4 do 1, a maksimalne od 7 do 11 stepeni u Timo~koj Krajini. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano sa slabim jutarwim mrazem. Tokom dana toplije nego u ponedeqak uz umeren jugoisto~ni vetar. U sredu }e dnevne temperature prelaziti 15 stepeni uz poja~an jugoisto~ni vetar i naobla~ewe u drugom delu dana. U ~etvrtak i petak relativno toplo uz ju`ni vetar i mogu}u povremenu ki{u. Za naredni vikend sun~anije i jo{ toplije uz temperature od 15 do 20 stepeni. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zbog optimalnih termi~kih uslova biometeorolo{ka situacija mo`e imati povoqan uticaj na hroni~no obolele i osetqive osobe. Izvestan oprez se i daqe savetuje sr~anim bolesnicima. Mogu}i su problemi sa snom i promenqivo raspolo`ewe.

Madrid

12

Rim

15

London

9

Cirih

7

Berlin

7

Beч

8

Varшava

5

Kijev

-2

Moskva

-9

Oslo

3

St. Peterburg -8 Atina

16

Pariz

12

Minhen

7

Budimpeшta

8

Stokholm

3

Принц Хари је у вези с лепом КресидомБонас, о чему је покушао да не говори у јавно сти, али су се протекле недеље у јавно сти појавиле сли ке пара како се грли и љуби на скијању. Британска штампа сазнала је све о породици плавуше коју најближи зову Кре си, богатој фамилији која има блиске везе с краљевском породицом. „Дејли мејл” пише да би се млађи принц вероватно осећао као код куће у породици Бонас, навиклој да прима високорођене го сте и најбогатије људе Британије. Кре си је студирала плес, воли да иде на рејв журке и про води се у при роди, па „Дејли мејл” оцењује да је су шта су прот ност од ме ре не Кејт Мидлтон, којом се оженио принц Вилијам и сада чекају бебу. Хари мудро ћути о вези и о могућој свадби, иако британске кладионице већ примају опкладе на то да ће ове године стати на луди камен.

VIC DANA СедиМујоудневнојсобиинапетогледанештонателевизији. -Не,будалоједна,штаторадиш? -продерасеодједном. Фатаулетиусобуизкухињеизабринутопита: -Штасезбива? -А, ништа,опетгледамснимaкнашегвенчања.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

SAVA

Bezdan

301 (16)

Slankamen

387 (19)

Jaшa Tomiћ

Apatin

383 (23)

Zemun

442 (10)

Tendencija stagnacije

Senta

281 (11)

Bogojevo

354 (24)

Panчevo

440 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

309 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

558 (6)

Titel

383 (19)

NERA

Baч. Palanka 337 (25) Novi Sad

332 (21)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

104 (-2)

TISA

18 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

237 (16) S. Mitrovica 518 (-11)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

397 (9)

68 (-4s)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 4.mart 2013.