Issuu on Google+

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 3. FEBRUAR 2013. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXXl BROJ 23696 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

PREMIJERIVICADA^I]TVRDIDANEMARAZLOGAZAVANREDNIIZLAZAKNABIRALI[TA, OPOZICIJA,ALIINEKIWEGOVIKOALICIONIPARTNERI,UTOBA[NISUUBE\ENI

Noviizbori lupajuna vrataSrbije „DNEVN IK OV” DOS IJ E: „SLU^AJPE[I]”ILIKAKOSEMEWASTAVOVDA[WIHINTELEKTUALACA

Nijeva`anbekgraund ma~ke,ve}todali sadalovimi{eve „Dana{wa vlada Srbije, pod vo|stvom Da~i}a i Vu~i}a, shvatila je da postoji samo politika jednog puta, za koju se ta~no zna {taje,ikojajenezavisnaodove ili one ideologije, leve ili desne(...)Stvarjeprosta:nemadrugogputaodtogakojimsadaidemo ikoji,makolikotoparadoksalno zvu~alo,jestenastavakpetooktobarskihideja”,tvrdidanasVesna Pe{i}. Tim stavom ona je dala povod za razmi{qawe svima koji „ne{toradeglavom“unastojawuda pomognu ovoj zemqi. Jer, wena porukajejasna:karteuSrbijiponovo su se prome{ale, a ideologijesuprestaledaigrajupresudnu ulogu. Pragmati~ni zaokret je postao dobrodo{ao. „Da~i} ima prqavupro{lost,aBorisTadi} je nema. Koga to vi{e briga?”, nadovezuje se istori~ar Nikola Samaryi}. str. 3

NASLOVI TeofilPan~i}

str. 2

EKSK LUZ IVN O:KWI@EVNICAMILKA@ICINA REHABILITOVANAODPRESUDEIZ1952.

Pov  rat  ak iz mrt  vog dom  a

str. 6

Zahla|ewe

^ikina bombona

\or|eRandeq INTERVJUNEDEQE

DamirUrban

str. 12

O ispo{}enim verskim fanaticima

BoraOti} Taro{ke skele

Najvi{a temperatura8°S

POVODOMDANAHOLOKAUSTAUZAGREBUPRVIPUTIZLO@ENA 44PISMALOGORA[AIZJASENOVCAISTAREGRADI[KE EKSKLUZIVNO:ELIOTRENDAL,GITARISTA

Upotraziza izgubqenimakordomstr. 12

Katarina(19):Pomirila samseisnajgorim...

str. 7


2

dnevnik

nedeqa3.februar2013.

SNSnenamerava daukidaAPV

CITATI

Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi}izjaviojedanijedobionikakvuzvani~nu inicijativuzaukidaweautonomijeVojvodine,kao idaSrpskanaprednastranka,~ijijefunkcioner, nenameravadaukidaautonomijuPokrajine.“[to seti~eSNSnenameravamodaukidamobilokakvu autonomiju.Nameravamodaomogu}imodagra|ani svakog dela Srbije `ive potpuno normalno, jer smo svi na`alost jednako siroma{ni”, rekao je Stefanovi}zaRadiotelevizijuVojvodine.

Veqovi}bez komentara

Oni koji nemaju pre~a posla, neka pri~aju o izborima. Od moje stranke ni{ta od toga ne zavisi, tako da se ne optere}ujem time Mla|anDinki}, ministar finansija i privrede

Direktor policije Milorad Veqovi} nije sino} `eleodakomentari{eoptu`beIviceDa~i}adaga policijanijeobavestilaotomedajeRodoqubRadulovi},skojimseaktuelnipremijersastajaoprenekolikogodina,bio~lankriminalnegrupenarkodileraDarka[ari}a.Da~i}jeprethodnozapitaoza{tonijeupozorennaRadulovi}a.„Kokontraobave{tajno{titidr`avnefunkcionere?Koseigraos mojim autoritetom i autoritetom funkcije ministraunutra{wihposlova?”,rezigniranjebioDa~i}.

PREMIJERTVRDIDANEMARAZLOGAZAVANREDNI IZLAZAKNAIZBORE

Da~i}:Vladaje stabilna! Predsednik Vlade Srbije i lider SPS-aIvicaDa~i}izjaviojesino} da najnoviji poku{aji diskreditacijevladenisuuspeli,danepostojinijedan ozbiqan politi~ki razlog za prevremeneizboreida}enastaviti jo{~vr{}edavodivladu.„NikonemapravodazaustaviSrbijuzbogsvojihparcijalnihpoliti~kihinteresa ili interesa raznih struktura koje `eledaupravqajuSrbijom,bezobziranato{toihnarodnijebirao”,rekaojeDa~i}navanrednojkonferencijizanovinare. Po wemu,  aktuelna vlada mo`e da postigne dobre rezultate: „Ube|en sam da je ova vlada najboqa vlada u novijoj politi~koj istoriji i spreman sam da snosim sve politi~ke i sve druge posledice svog rada. Sve {tosamradio-radiosamjavnoija-

sno,dabudesvimajasno,celomnarodu. I odlu~no sprovodim ono za {ta nas je narod birao”, ustvrdio je premijer i dodao da }e nastaviti jo{ ~vr{}edavodivladu. Da~i} je ponovio da je sve {to se de{avalouposledwevremebiojepoku{ajdiskreditacijevlade.„Tiudari bili su poku{aj naru{avawa wenog kredibiliteta, ali nisu uspeli. Vlada }e nastaviti da radi posao u interesu gra|ana” rekao je premijer i najavio nastavak aktivnosti za dobijawe datuma za po~etak pregovora sa EU i za postizawe kompromisnog re{ewa pitawa Kosova, kao i borba protiv korupcije i kriminala, te privla~ewe investicija. On je nafglasio da realizacija tih ciqeva ne mo`e biti prekinuta „zbog bilo ~ijih`eqa”.

REAGOVAWA \ilas:Naizbore „Jedinimogu}iizlazizovakvesituacije u zemqi je raspisivawe izbora u najkra}em mogu}em roku”, izjavio je predsednik DS-a Dragan \ilas. „Pre polagodinesmoodbilidau|emouVladu sa Dinki}em i da Da~i}u poverimo mestopremijera,jersmosmatralidato nije dobro za Srbiju. Pokazalo se da smobiliupravu”,rekaojeliderdemokrata.

Qaji}:Boqeodmah PredsednikSDPS-aiministartrgovine Rasim Qaji} izjavio je da prevremeniizborinisudobrore{ewe,jer,kakojeobjasnio,„uskra}ujumogu}nostostvarewa postavqenih ciqeva, po~etka pregovora sa EU i oporavka privrede”. „Ali, ako se stvara ovakva atmosfera koja se sada stvara, ako imamo svakodnevnalicitirawadali}ebitiizbora ili ne, onda je boqe da odmah idemo na izbore”,poru~iojeQaji}.

DSS:Premijeru, podnesiostavku DemokratskastrankaSrbijezatra`ila je da premijer Srbije Ivica Da~i} smestamoradapodneseostavkuzbogkontakata sa grupom odbeglog narko bosa Darka [ari}a. „Srbija je po~ela najozbiqnije da se obra~unava sa kriminalomisadajedo{ladopresudnogtrenutka u toj borbi”, navodi se u saop{tewu DSS-a.

LDP:Dr`avanije tabloid PoLDP-u,Srbijisupotrebniizbori koji}eprekinutiafera{kupolitikui naterati politi~are da po{tuju red i prestanudakalkuli{u,ina~e}eSrbija, kakoocewuju,skliznutiujo{gorepropadawe.„Dr`avasenemo`evoditikao tabloidionikojidanasru{einstitucije su u zloupotrebama oti{li predaleko”,upozoriojeLDP.

PREDSEDNIKSKUP[TINEAPVI[TVANPASTORZA„DNEVNIK”

Vojvodinanijeuigri

PredsednikSkup{tineAPVojvodineI{tvanPastorpriznaonamjedajeveomazabrinutzbogsvega{toseposledwihdanade{avanasrpskojpoliti~kojsceni.„Bojimsedase tuvi{eneradiopojavamavezanimzaodre|eneli~nostiilistranke,ve}opojavamakojeu velikojmeriuzdrmavajuono{tosenazivaosnovnimsto`erompravnedr`ave.Jer,to{to sede{avasapremijeromIvicomDa~i}emnijewegovali~nastvarilistvarSPS-a,ve}ne{to{tojednostavnonemo`edasedogodiuiolenormalnojdr`avi.Itozabriwavanesamomene,nego,uverensam,negoisvegra|aneSrbije”,ka`ePastorza„Dnevnik”. Powegovojoceni,posledicesuneminovne,odnosnorazvojdoga|ajaideupravcuuru{avawa~itavepri~enadr`avnomnivou,jerjeonaprakti~noutojmeripoquqanadasete{komo`evratitiunekopre|a{westawe.„Usvakomslu~aju,sveukazujenatodajeraspisivawevanrednihrepubli~kihizboramawe-vi{eizvesno,adalisuupitawudani,nedeqe ilimeseci,vi{ejestvardetaqa”,navodipredsednikpokrajinskogparlamenta. Ukolikodo|edopucawaosovineSNS-SPSuVladi,realnoseondaname}eipitawe{ta }esedogoditisa„upodobqenim”koalicijamapogradovimaiop{tinamaidalibise,upaketusarepubli~kim,i{loinalokalneizbore.I{tvanPastor,me|utim,upozoravadaje uovomtrenutku,sobziromnatodaselokalniizboritako|eraspisijuuBeogradu,ipakte{koprocenitikakva}eodlukapotompitawubitidoneta. „Kadaje,pak,oVojvodinire~,postojejasnodefinisanislu~ajeviukojimasemorajuraspisativanrednipokrajinskiizbori.No,budu}idaizboreuVojvodiniraspisujepredsednikSkup{tineAPV,danassaovepozicijejazaistanevidimrazlogza{tobisezatimpotezomposeglo.Tonaprostonijeinesmebitirezultatnekakvogpritiska,ve}samookolnostii~iwenica.Akotakveokolnostii~iwenicenastupe,ondanema{tadaserazmi{qa. Me|utim, u APV imamo relativno masivnu parlamentarnu ve}inu, Vlada i Skup{tina funkcioni{u,inevidimnitijedanjedinirazlogzbogkojegbisei{lonaprevremeneizbore”,poru~ujePastor. M. S.

INTERVJU

VESNAMARTINOVI],

Promenepo~iwu nogojebilodefanzive,pailutawaDS-aposlegubitkavlastinarepubli~komnivou.Ume|uvremenujedo{lodosmenena~elustranke,alibira~idemokrata nidanasba{nemogudasepohvalejasnomslikomotomezakojubi,zapravo,politikuglasaliukolikouskoroponovobudu izlazilinabirali{ta.Zapravo,kaoprvikonkretaniskorak utompravcumo`eseocenititekotvorenopismonovoglideraDS-aDragana\ilasa,objavqenosredinomsedmicenastrana~komsajtu,ukojemzagovara„povratakosnovnimprincipima,idejamaivrednostimaokokojihsudemokratesvojevremeno i izgradile prepoznatqivu politiku”, te istovremeno predla`esetreformiiekonomskihmerazaoporavakSrbije. –Slo`i}usedajeprvihmesec-dvanakonkonstituisawa nove republi~ke vlade delovalo kao da je Demokratska stranka zate~ena novonastalom situacijom na politi~koj sceniSrbije.Alivrlobrzosmoseopredelilizaraspisivawe unutarstrana~kih izbora, ~ime smo pokazali da smo svesnitogakakosugra|aniocenilina{rad.Timesmopokazaliiodre|enuvrstuhrabrostikojanijesvojstvenaovda{wim strankama: odgovornost prema izbornom rezultatu.Jer,ma{tamiosebimislili,gra|anisutikojisepitajui~ijijesudjedinomeritoran–ka`eza„Dnevnik”potpredsednicaDS-aVesnaMartinovi}. Powenimre~ima,„svakokojeozbiqaninormalan,nebavi sepolitikomsamozbogsebeisvojihstrana~kihkolega,pada muwihovotap{aweporamenubudejedinodovoqno”. –BitinanekojjavnojfunkcijiuimeDS-aitekakonosiodgovornostiakosugra|aniocenilidanistedalisvojmaksimumdabioniboqe`iveli,moratemewatisebe,anegra|ane. Usvakomslu~aju,rezultatjebilapromenarukovodstvastrankeiuno{eweodre|enihnovinausamomna~inufunkcionisawaDS-a.Mo`dajeiposletoganekomdelovalokaodasmoudefanzivi,aliDSnijestrankakojasepona{akaomrzovoqna piqaricakojasesva|atekdabisesva|ala.Ume|uvremenuje

M

Li~naodgovornost l Ho}elislu~aj„Petrovi}-Jeremi}”naneti{tetustranci? –Daserazumemo:iakogra|aninisupoimenceglasali za poslanike, ve} za strana~ku listu, naravno da nije spornodasuposlanicivlasnicimandata.Alisu{tina uop{tenijeutomedali}ebiv{iministrivratitiposlani~ki  mandat ili ne, ve} je to pitawe prihvatawa li~neodgovornosti.Petrovi}iJeremi}subilideotima~ijimradomgra|aninisubilizadovoqni,zbog~ega je, uostalom, DS na republi~kim izborima dobio oko 200.000 glasova mawe nego u isto vreme na lokalnim. Priznajemdabihbilamnogoponosnijadasuonizbogtogasamiponudilisvojemandate,jertobibiodokazpoliti~kezrelosti,imislimdajeDSubudu}etrebadainsistiraupravonatomrazvijawuose}ajali~neodgovornosti za ono {to radite u ime stranke. U svakom slu~aju, Jeremi}iPetrovi}jesupoznataimena,aliuverenasam utodasveovo{tosedoga|auperspektivine}enaneti {tetu stranci, dok wihova „odbrana” samo dokazuje da nisuodgovorniniuodnosunaono{toobojica~estonazivaju„svojompoliti~komporodicom”.

formulisanveomajasani,{tojejo{va`nije,itekakoostvariv plan za pokretawe privrede i izlazak Srbije iz krize. Uostalom,ozbiqnostsvakepoliti~kestrankemeriseupravo time:dalipostojiidejaistrate{kavizijakorakakojejepotrebnopreduzetidabigra|ani`iveliboqeilibarnormalnijenego{to`ivesada;ilise,pak,sveradistihijskiizdana udan,nedeqeunedequ,pakopre`ivi...

Vojvodinanaudaru l Vojvodina i wena administracija konstantno su na udaru republi~ke vlasti. Ima li danas DS snage da odbrani i vojvo|ansku autonomiju, ali i svojepozicijeuAPV? –AkojeDSmogladashvatiipozitivneinegativne poruke majskih izbora, dokaz neozbiqnosti aktuelne vladaju}ekoalicijeje{toonineshvatajuteporuke.Vode}i ra~una samo o matematici, vi mo`ete da pravite raznekombinacije,alinadu`irokseitekakovra}akao bumerangkadaneuzimateuobzirono{tosugra|anireklinaizborima–auVojvodinisunedvosmislenupodr{kudalipoliticikojususprovodiliDSipremijerBojanPajti}.Na`alost,republi~kavlastpokazujeprezir prematojitakvojvoqigra|ana.^itavnizodlukakoje donosipredstavqadirektanataknaautonomijuVojvodineibojimsedaakteritihodlukanisusvesniopasnosti igre koju igraju. Mi u Vojvodini smo ponosni na svoju autonomijukao{tosmoponosniinato{tosmodeoSrbije,iovakveigrarijesamomoguproizvestiprobleme. l Moguligra|ani,kojilo{e`ivei`elepoboq{awe danasiodmah,daprepoznajute„strate{keideje”?Ili suipakprezahitnare{ewa,poputhap{ewaMi{kovi}a, kojeimnijepojeftinilohranu,aliimjeulep{alodan? –Nemo`etegra|aneube|ivatida`iveboqeakojewima svakog dana nov~anik sve prazniji i prazniji, a sve je skupqeono{toimjepotrebnoza`ivot.Nekokratkovreme mo`da mo`e „piti vodu” prebacivawe odgovornosti za sve nevoqe ovog sveta na prethodnu vlast, ali taj pristup naprostoimaroktrajawa.Akosteozbiqni,moratedaponuditere{ewa,aaktuelnavlasttare{ewanemave}idaqesamonudiizgovore.Borbuprotivkorupcijesvakonormalanipo{tenpodr`ava,alionasamaposebine}edoneti ni`u cenu hleba, mleka i struje. Problem vlasti je i {tozloupotrebqavaju}itumantru’borbeprotivkorupcije’ilepe}ietiketenastojidasuzbijesvakikriti~kiglas, ali vrlo brzo }e i gra|ani uvideti da nije hap{ewe Mi{kovi}auniverzalnireceptzasvewihoveneda}e. l U pomenutom otvorenom \ilasovom pismu nema ni „v”od’visokepolitike’:niKosova,niEU,Rusije,Amerike...ve}jesvesuvaekonomija? –OkosnicuizvornepolitikeDS-a~inisocijaldemokratskaideja,alivinemo`etebitidovoqnosocijalnoodgovorni premaradnicimaionimakojisuostalibezposla,premapenzionerima, prema najugro`enijim kategorijama stanovni{tva...akozatonepostojeadekvatniekonomskiuslovi.Naravno,mo`etedaistrajavatenapraznimpri~amaiobe}awima,alisvejetojalovpopulizam.Ozbiqnasocijaldemokratska

ZAMENIK[EFAKABINETAGRADONA^ENIKANOVOGSADAOPTU@IOSPSDA[TITIKRIMINALCE

Tviternajavioizbore I

demonaizbore!DostajebiloSPS-ovog~uvawakriminalaca” napisao je preksino} na “lajni” Tvitera zamenik{efakabinetagradona~elnikaNovogSada Miodrag Milo{evi}. Namerno ili ne, ovom izjavom ~lan Srpskenaprednestrankepotvrdiojeono{tosedanimanaga|alo:Srbiju~ekajunoviizbori.IakoMilo{evi}nijeuvrhustrana~kihorgana,awegovafunkcijadalekojeodpoluga mo}i,~iwenicajedaseonba{nemo`esmatrati„neobave{tenim”,timpre{tojezasutrazakazanasednicaPredsedni{tvaSNSnakojoj}eserazgovaratiupravoovanrednimizborimaiaferi“[ari}”. Milo{evi}evtvitdodatnojedobionate`inijersepojaviouno}ikadasusvipartneridana{wevladaju}enovosadskekoalicijepredvo|eniSNSiSocijalisti~kompartijom Srbije,slaviliDangrada.Istina, onjenakonpolasata,kadasumedijipo~elidaprenoseto{tojenapisao, skinuo poruku sa mre`e, a ubrzoseprekosvogTviternaloga oglasilaiSNSre~enicomdajeu pitawu „privatni stav Miodraga Milo{evi}ainepredstavqazvani~an stav Gradskog odbora niti gradona~elnika”. TojenovimtvitompotvrdioisamMilo{evi},navev{ida wegovli~nistavnijebitanzafunkcionisawegradskekoalicijeidaseodnosinaVladuSrbije,anenaNoviSad. Milo{evi}jeistovremenoporu~iogra|animaida„nenasedajuna kuhiwupojedinihmedija”,alisusetvitera{iodmahzapitali za{toje,akojetowegovli~nistav,ipakizbrisaoporuku. Gradona~elnik Milo{ Vu~evi} za “Dnevnik” nije `eleo dakomentari{eizjavusvog~inovnikauzopaskudajeto“wegovli~ninaloginemavezesastavomstranke”.Ipak,stavzamenika {efa gradona~elnikovog kabineta, kako “Dnevnik” saznaje, izazvaoa je burne reakcije u vladaju}oj koaliciji. SamVu~evi}jejo{naSve~anojakademijipovodomDanagradauSNP-uobjasniopredsednikuparlamentaSini{iSevi}u (SPS)kakojetoli~nistavMilo{evi}a.Zanimqivojedaje upravoVu~evi}prvipreneoSevi}u{taseteve~eridesilo na Tviteru. Prema nezvani~nim informacijama, sutra }e u Gradskoj ku}i biti odr`an sastanak o Milo{evi}evom javnomistupu. Ipaknisituacijanarepubli~komnivounovosadskimkoalicionim partnerima ne ide da ruku, jer se u Beogradu ve} otvorenopri~aonovimizborima,istinasamoparlamentarnim,baremzasada. –Pri~aosamsagradona~elnikomionmijerekaokaoje spornitvittekli~nistavMilo{evi}ainemavezesasta-

vomSNS.Vu~evi}jeodgovoranipouzdan~ovekipoliti~kipartnericenimda}epreduzetisve{totrebadaseuradi u ovakvim slu~ajevima kada se iznose neprimereni komentari.Znam{tabihjauradiouovakvojsituaciji,areakciju SNS o~ekujem ve} u ponedeqak. Niko ko vr{i javnu funkcijunemo`edaseolakofrqa’li~nimstavovima’– rekaonamjeSevi}. WihovikoalicionipartneriBrankaBe`anovizSrpskog pokretaobnoveisavetnikgradona~enikaMiroslavParovi} izTre}eSrbijesla`useda,iakojere~o’li~nomstavu’,ipak nijeprimeren.BrankaBe`anovobja{wavadatakvistavovi namre`amakojepratemilioniqudimoguda{tetevladaju}ojkoaliciji,dokParovi}tvrdidaMilo{evi}evaocenasamaposebinemo`euticatinavladaju}ukoalicijuugradu, alidakampawakojasevodinarepubli~komnovou,„kojesteakonije sara|ivao sa Darkom [ari}em, mo`euru{itivlastuSrbiji”. – Kada bi svako od nas iznosio svoje li~ne stavove, nijedna organizacijailivlastnebifunkcionisala–smatraParovi}. Potpredsednik Odborni~ke grupeDemokratskestrankeugradskomparlamentuDaliborRo`i}tvrdi,pak,dajezamenik{efakabinetaitekakobiosvestansvojefunkcijeionoga{to jenapisao. – Pretpostavqam da je on tu pri~u ~uo negde u organima strankeiondadaosebipravodatoiznese.Ube|ensamdaon tonebirekaotektako.Na`alost,ovone}edovestidopada vladaju}ekoalicije,jersuvezaniinteresima,aliDSjedva~ekaizbore,presvegaugradu,zbogna~inanakojijeovakoalicijasklopqewa.Trebaliuop{tepodse}atidasuVu~evi}i napredwacizakupovinuglasova`estokooptu`ivalistranke sakojimasusadauvlasti–izjaviojeRo`i}za„Dnevnik”. DainteresspajaovukolicijutvrdiipredsednikOdborni~kegrupeSrpskeradikalnestranke\ura|Jak{i},tedodajekakoseugovoru{efaOdborni~kegrupesocijalistana sednici Sup{tine Novog Sada moglo protuma~iti kao je gradskiSPSuovukoalicijuu{aoprotivsvojevoqeipod ultimatumomrepubli~kihfuncionera. –Ostajedasevidikako}esveovouticatinavladaju}ukoaliciju,alisigurnojedagradigra|anizbogovakvekoalicijetrpeve}mesecima–izjaviojeJak{i}. Ina~e,usvomposledwemtvituMilo{evi}jenamestupremijerapo`eleodavidi~ovekaiznarodai,kakojenapisao “no}numorusvihkriminalaca-AleksandraVu~i}a”. n Aleksandar Latas


nedeqa3.februar2013.

c m y

dnevnik

POTPREDSEDNICA DEMOKRATSKE STRANKE

od nas samih daustatutstrankezapi{etelepana~ela i ideje, ve} wih kroz konkretan anga`man,poteze,mere,moratepreto~iti u svakodnevni `ivot. Upravo su namtakvuporukuiuputiligra|anina prethodnimizborima.Mismotuporukurazumeliisadapredwihizlazimo sa odgovornom, prakti~nom, realnom politikom a ne ne~im {to samo lepo zvu~i, poput kanala Beograd - Solun. Naspram te i takve na{e politike je sklepana koalicija, kod koje, gde god

DS nije stranka koja se pona{a kao mrzovoqna piqarica koja se sva|a tek da bi se sva|ala

orijentacijaimaupori{teuozbiqnojekonomijizato{to,naprosto,dru{tvokojeneradi,neproizvodi,nestvara-nema{tanidadeli.ASrbijasasvojih 30 procenata nezaposlenih i ogromnim brojem preduze}akojavi{eneradenego{torade,upravoje takvo dru{tvo. I stoga }e za DS ubudu}e u fokusu bitija~aweekonomijeirazvijaweonihresursagde sunam{ansezauspehnajve}e,poputpoqoprivredei ITindustrije.To,naravno,nezna~idanasneinteresuje{ta}ebitisKosovomilina{imputemuEU. Naprotiv, itekako nas interesuje, ali je ~iwenica daaktuelnavlastkadasutetemeupitawuuglavnom sledipolitikuDS-a. l Ali kako uveriti gra|ane u to socijaldemokratsko prosvetqewe Demokratske stranke? Kako, recimo, ubediti radnike, gubitnike tranzicije, da }e sada DS biti wihov za{titnik? –Sla`emsedatomo`eizazvatiodre|enudilemu. Ipak, verujem da }e gra|ani prepoznati tu spremnostDS-adasemewa.Shvatilismodasene`iviod socijaldemokratskihproklamacija,danijedovoqno

zagrebete, vidite ne strategiju nego konfuziju i bezidejnost, jedan ~lan Vladepri~ajednoadrugidrugo,sva|ajuseministriidirektorijavnihpreduze}a...{toizdanaudanizazivasve ve}uzabrinutostinesigurnost. l I pored ~iwenice da je i u Pan~evu, na ~ijem ste ~elu bili u prethodnom mandatu „upodobqena” vlast po ugledu na republi~ku, ipak ste izjavili da su vas „napredwaci prijatno iznenadili”, te da se „SNS pokazao kao ozbiqna stranka”. Zna~i li to da za vas ne bi bila neprihvatqiva koalicija demokrata i napredwaka? –Najpre,besmislenoje{tonalokalu,gdejevrhunacpolitikeraspravao vodovodu,kanalizacijiiizgradwivrti}a,politi~keaktere`estokosva|ajustavoviokrupnimvisokopoliti~kimtemama.Ve}izatojeprekomponovawei sme{noitragi~no,jerumnogimsredinamasadaimatenasiluspojenonespojivo,save}vidnimkatastrofalnimrezultatom.Dakle,pomeni,nalokalnomnivou pitawe strana~ke pripadnosti uop{te ne bi trebalodabudeprimarnatema,ve}samotodalije neko spreman i voqan da se anga`uje na re{avawu lokalnihproblema. Kadaje,pak,re~orepubli~komnivou,izborijo{ nisuraspisaniineznasedali}eikadabiti.Kako god, DS-u je u ovom trenutku najva`nije da obezbedi {to{irupodr{kuzaalternativukojujeponudio.A svako ko iskreno prihvati ideje sa kojima smo sada iza{li,zanasjepotencijalnipartner.Uostalom,ako sumoglidana{uevropskuagenduprihvateonikojisu nasgodinamazbogisteteagendenazivali„izdajnicima”,mislimda}emosesvimnogolak{eslo`itioko nekih`ivotnihtema.Dakle,{tosemeneti~e,svako kopodr`ituvrstupolitike–dobrodo{aoje! n MiroslavStaji}

KARMA KOMA

^ikina bombona

L

ukavo su to smislili ovi koji su smi - dar da budu „boqe“; sa{qali, ali to je ova vrsta lukavosti svim je dovoqno da budu koja prolazi samo kod sasvim neodraravnopravne. slih i nedoraslih. Ono, dakle, iz poznatog U „ponudi“ da Novi Sad `anra zvanog „{e}eru, do|i ovamo, da ~ika bude glavni grad Srbije, kao kompenzaciji za bombonu“. A posle, kad halapqivo proguta{ nestanak Vojvodine, tako|e je lako detektobombonu, mo`e se desiti da dobije{ i ponevati tu „strategiju prehvaqivawa“ i lice{to ~emu se nisi nadao niti ti uop{te tremernog precewivawa koje rezultira diskri ba. A sve na ~ikinu radost. minisawem: uskrati{ nekome slobodu raspoOve slatkore~ive ~ike koje bi da ukinu lagawa wegovim realnim resursima tako {to Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu smislile su }e{ mu ponuditi raspolagawe nekim mnogo bombonu koju }e nam poturiti pod zub da to ve}im, utoliko boqe ako prevazilaze wegove lak{e svarimo, i jo{ da mislimo da nam je kapacitete u konkretnom vremensko-prostorsve ba{ slatko. Novi Sad bi, ka`u, postao nom kontekstu. A uistinu prevazilaze i ono glavni grad te neke nove Srbije, te Srbije u {to bi mu ti uop{te mogao dati, ~ak i kad bi kojoj vi{e nema Vojvodine, mada, gle, ima wezaista hteo. Nekome, recimo, duguje{ petsto ne teritorije, wenih qudi, wenih gradova i evra i uporno mu ih ne vra}a{, ali mu zato sela, zapravo ba{ svega wenog – osim we saponudi{ milion evra u ime nadoknade. Sve me. Sve sa Novim Sadom koji }e, eto, biti {to je potrebno jeste da se veselnik odrekne glavni grad te obezvojvo|ene Srbije iz vla- potra`ivawa onih petsto, i da krotko sa~eka `nih snova tamo nekih ~ika. A {ta }e onda svoje milion~e, koje }e jednom sigurno do}i. biti Beograd, to nam nije ba{ obja{weno? Osim {to ne}e, jer ga ni nema{. A i da ima{, Ci nik bi re kao: odakle ti?! bi}e ono {to je i Hajde da se poOve slat ko re ~i ve ~i ke ko je bi da uki nu danas – mesto u slu`imo onim ~iAutonomnu Pokrajinu Vojvodinu smislile kojem se odlu~uje kama navodno tako o svemu, i o Voj - su bombonu koju }e nam poturiti pod zub da omi qe nim na rod vo di ni iz me |u to lak{e svarimo, i jo{ da mislimo da nam nim iz re ka ma. osta log. Dok bi Ima me|u wima i je sve ba{ slat ko Novi Sad bio neona ko ja ka `e {to kao Cetiwe u „mnogo je ma~oru dana{woj Crnoj Gori: mesto gde mo} stanuje gove|a glava“. Pa dobro, ako ma~or sam sebi simboli~ki, mada svi znamo da mo} stvarno nadobudno natakne glavu od goveda, onda je stanuje u Podgorici. Pri ~emu ta stvar sa sam kriv za ono {to bi mu se moglo dogoditi. Cetiwem ima barem jako istorijsko upori- Ako, pak, neko drugi poku{ava da mu otkine {te i opravdawe, dok je ovo sa Novim Sadom glavu i zameni je gove|om, pa ga jo{ ube|uje vapiju}e ve{ta~ko, bezvezno, ki~asto i preda je to za wegovo dobro, onda macan ima svasla|eno ba{ kao jeftina bombona kojom ~ika ko pravo da pru`i otpor i da svoju glavu ne iz parka mami lakovernu de~urliju u grmqe, da. Jer, ne radi taj to zato {to stvarno mijer ih toliko voli da bi ba{ sve delio s wisli da ma~oru pasuje gove|a glavurda, nego zama. to {to zna da bi ma~or samo posrtao pod we Postoji taj neki kvar u glavi koji se maninim teretom, a jo{ ne bi ni mogao videti befestuje kao kvar u jeziku, i koji nije nimalo loga dana. Prokisla ~ikina bombonica u vidu „prestobezopasan, ako ne pazi{. Antisemita duboko u sebi veruje da su Jevreji nekako druga~iji, ni~ewa“ Novog Sada ra~una, dakle, na detiwu i to ne gori nego zapravo boqi, to jest na- lakovernost i lakomost, samo {to se u taprosto sposobniji te utoliko i opasniji od kvim stvarima ipak ne pitaju deca – ni stvarna ni metafori~na – nego qudi koji bi trebadrugih qudi, i da ih ba{ zato treba nekako lo da su zreli, odrasli i odgovorni. I koji su, „dr`ati pod kontrolom“. Au{vic je samo krajwa, genocidna konsekvenca te paranoje, i po mogu}nosti, imuni na {ibicare i ostale te „kontrole“. Neprijateqi ravnopravnosti opskurne pojave koje spadaju u uli~nu baga`u i `ena tako|e stalno cini~no prehvaquju `en- jeftine }umeze. Otuda se kao jedina uistinu odrasla reakcija na ovo qigavo startovawe i ski rod: oni }e vam re}i da `enama ne trebaznojavo vatawe u parki}u name}e srda~an odju „mu{ka“ prava ne zato {to bi bile infegovor: hvala lepo, vrlo ste qubazni, ali nije riorne (taj odvi{e brutalni pristup odavno je prevazi|en) nego ba{ zato {to su `ene ne- trebalo da se toliko trudite. Novi Sad je ionako ve} glavni grad. Vojvodine, naravno. A kako samima sobom boqe od mu{karaca. A to mu nije ni malo ni mnogo nego – taman. `ene su, naravno, isto {to i mu{karci, samo na svoj, `enski na~in. I ne treba im danajski n Teofil Pan~i}

„DNEVN IK OV” DOS IJ E: „SLU^AJ PE[I]” ILI KAKO SE MEWA STAV INTELEKTUALACA U SRBIJI

Nije va`an bekgraund ma~ke, ve} da li sada lovi mi{eve D

ana{wa vlada Srbije, pod vo|stvomDa~i}aiVu~i}a, shvatilajedapostojisamo politika jednog puta, za koju se ta~nozna{taje,ikojajenezavisna odoveilioneideologije,leveili desne...Tonijesamonekiuop{tenievropskipravac,tojepolitika koja sadr`i jasno napisan spisak {tasveSrbijamoradauradidabi seizvuklaizkatastrofe,mo`dai najdubqeusvojojistoriji.Tajspisaknemo`edasemewa,semudetaqima, jer je on ispostavqen pora`enojSrbijikaouslovzaizvla~ewe iz poraza. Utisak je da je nova vlada to shvatila, to da nema dva putanegosamojedan,padalisinacionalista ili ’gra|anista’, prva ilidrugaSrbija,mora{daradi{ potpunoistestvari:pogledajspisak,jeronva`izasvakogkodo|e navlast...” Dajeovere~iVesnaPe{i}izreklapresamogodinu-dvedana,to bi za mnoge bio dokaz wenog moralnogipoliti~kog„preletawa“», nalikonomaforizmukojiva`iza konvertitesvihfela:„SviramTitu,svir’osamiDra`i,kometreba, nekamepotra`i!“(mo`eiepitaf o Ja{i Prodanovi}u: „Kraqu veran, Titu odan / ovde le`i Ja{a Prodan“). Ali,re~jeoosobikojaikadaje bila pod „«politi~kim ugovorom»“ sa LDP-om, govorila {ta ima da ka`eiimalanezavisanikriti~ki stav. I u najte`im vremenima „ilegale“devedesetihnabarikadama, i u susret zakasneloj gra|anskoj revoluciji u Srbiji. Naprosto, re~ je o intelektualki koja svoj rejting vi{e nikome ne mora

dadokazuje,~estosvrstavanojutabor „«druge Srbije»“ (ona „«prva“» se povezujepresvegasDobricom]osi}em).Sadajeuo~iladasuse«karte u Srbiji ponovo prome{ale», a ideologijeprestaledaigrajupresudnuulogu.Pragmati~nizaokret jepostaodobrodo{ao. VesnaPe{i}stogatvrdida«nisu potrebnenikakvepateti~neizmi{qotineotomedajena{agra|anska opcija izdala samu sebe i naprasnosezaqubilaunacionaliste i obrnuto. „Stvar je prosta: nema drugogputaodtogakojimsadaidemoikoji,makolikotoparadoksalno zvu~alo, jeste nastavak petooktobarskihideja.TojeiDa~i}poru~io kada je rekao ’krivo vam je {tovasmivodimokaEU’.Pajeste, krivonamje{tonasonvodi,alije dobro{tonastamovodi“.» Timejedalapovodzarazmi{qawesvimakoji„«ne{toradeglavom“» unastojawudapomognuovojzemqi, akojanizadvavekamoderneistorijenijeuspeladauspostavikoliko toliko ure|enu pravnu i demokratskudr`avukaonekakavokvir zare{avawenagomilanihproblema.Previ{ezagledaniiliupro{lost ili u utopijsku budu}nost, mnogiintelektualciinisuustawu da komuniciraju s vremenom u kome`ivimo,atojerealnostpora`ene i ekonomski propale Srbije. „Da~i}imaprqavupro{lost,a BorisTadi}jenema.Kogatovi{e briga?Nevidimtokaova`no.Qudikojisuslu{aliDu{anaPetrovi}a,sigurnosuujednojmikro-sekundi u glavi zaboravili da je on funkcionerDSipomislilidaje

3

~ovekizSPS-a.U~emujetubitna razlika?Ako}eDa~i}danastavi dasenekakorazvija,ondaOK.Ako nemamonikakavdrugiizboriako nismoustawudagastvorimo,neka bude Da~i} premijer ~etiri godine”, re}i }e Nikola Samarxi}, istori~ar, tako|e svojevremeno strpanu“druguSrbiju”.

Drugaje,pak,tema{toseinstitucija slobodnih intelektualaca kod nas jo{ uvek neizbe`no povezujespartijskimsvrstavawem.Kao i {to i nesporazum sa inteligencijom ima u Srbiji dugu istoriju. Kod nas su oni decenijama obele`avaninepoverewemreal-politi~araipopulisti~kimraspolo`e-

„Da~i} ima prqavu pro{lost, a Boris Tadi} je nema. Koga to vi{e briga?” (Nikola Samaryi})

„Trend jeste ohrabruju}i, ali nije zagarantovano da se ne}e skliznuti u staro” (Vesna Pe{i})

PoSamarxi}evimre~ima,intelektualci koji se u Srbiji bave javnompolitikompostalisu„prazne, {upqe babe narika~e”: „Zar vizaistamislitedaqudeuSrbiji briga{ta}edaimka`uprva,drugaSrbija,oviilionianaliti~ari?Mislimdaqudetouop{tene interesuje...”... Tako, dakle, sasvim „postideolo{ki“,namomentecini~no.Ali tojesamopokazateqdasumnogi skinulikoprenuso~ijuiupogledu„postpetokotobaraca“.

wimamase:prvimajesumwivowihovoizbegavawedasepodvrgnudisciplini i strana~koj taktici, drugi anga`man intelektualaca videkaozauzimawepozicijemo}i zaradne~ijih„tu|ihciqeva“... Ali ako je iko ipak bio zaslu`anzapluralizammi{qewabore}i se p « rotiv jednoumqa» i dao impulsvi{estrana~juuSrbiji,onda su to upravo intelektualci, a posebnopisci.UFrancuskoj7uBeograduiUdru`ewukwi`evnikanastalesuprveinajve}epoliti~ke

stranke po~etkom devedesetih – DS,SPOiDEPOS,osnovaniprvi odborizaza{tituqudskihpravai umetni~kih sloboda i pre toga, odr`ani prvi protesti protiv hap{ewa misle}ih qudi, zabrana kwiga,represije... Me|utim,tajkreditsebrzopotro{io: tokom 90-tih intelektualci koji su bili protiv rata iz Beogradskog kruga i nezavisnih medija,postalisu~estametanapada onih iz tabora „«nacionalno osve{}enih»“.Ukrizikojaseprodu`ila sve do 5. oktobra 2000, od intelektualneelitebilouvlasti iliopozicijio~ekivalosedadoprinese re{ewima, ali ve}ina je }utala. Wihova pasivnost, koju je tek„Otpor“slomio,obja{wavala sestrahompredbudu}no{}u,dane budupoputpetlakojikadaprvizakukuri~e–dospeulonac. Posle5.oktobra,aposebnonakon ubistva Zorana \in|i}a u martu 2003, iako u demokratskom poretku, nepartijska i nezavisna kriti~ka misao gubi na zna~aju, nastupa kriza intelektualnih i razgovora neistomi{qenika. TV panelii{tampapostajususme{a estrade i politike, komercijalizacije i marketin{kog ubirawa poena,apostavitiozbiqnapitawa postalo je maltene nepristojno.Srbijajeostalabezkriti~kih pozicijaili~nosti,javnostupala sve dubqe u `abokre~inu jedne inertne kulture akademskih i profesionalnih krugova, wihovih zatvorenih zajednica i unutra{weg tr`i{ta ideja, a iznad svegasveop{tedepolitizacijezahvaquju}i pre svega vladaju}im

strankama i wihovim upravqawemmedijima. Kampawa b « elih listi}a» uo~i pro{logodi{wih majskih izbora pokazala je da se intelektualna scenaipakbudi.Iiakosumnogi, tako|esvojom-glavom-misle}ijavni poslenici bili protiv ovakvog vida protesta, o~ito je da su onikojisutukampawuartikulisalipogodiliop{tepro{irenoose}awe gorenavedenog „reformskog miliona“–politika,tj.ekonomija aneprazanmarketing. Dolaskom na vlast napredwaka, govorisedazaSNSnemanadebez podr{ke intelektualaca. Toj partijiionakonedostajustru~waci,a tujeiwenrepkojivu~eizSRS– uvekpopulisti~kiiantiintelektualno raspolo`enih radikala. S levog intelektualnog spektra nepoverewe prema SNS-u sasvim je razlo`no zbog predistorije devedesetih, s desnog zbog aktuelnih pregovoraoregulisawukosovskog pitawa. Sveusvemu,jo{uveksenemo`e re}idasuintelektualciuSrbiji postaliinstitucijasjakimuticajemnajavnomwewe,homogenaiorganizovanagrupa.Jo{uvekjere~o „onimakojinepripadajunikome“»i koje vode neku svoju «“politiku istine“ u datom trenutku. Ali, o~ito,redefini{usvojepozicije, stimdaoninajozbiqnijime|uwimanastojedapritisaktradicijei dru{tvenenadeuravnote`esonim {tosedoga|aovdeisada,ostaju}i va`an jezi~ak u sistemu kontrole iravnote`enadpoliti~arima. A Vesna Pe{i} dodaje: „«Poku{alasamdauhvatimglavnitrend zbivawauSrbiji.Tomo`edavidi svakokonijeosvetoqubivigleda stvariotvorenimo~ima.Alitoje samo trend, jer se ni{ta od toga jo{ nije ostvarilo. Trend jeste ohrabruju}i,alinijezagarantovanodasene}eskliznutiustaro,ne u devedesete godine, jer je to glupost, nego u sada, u ovo {to jo{ uvektraje–utruqeweipropadawe“. n ReqaKne`evi}


4

dnevnik

nedeqa3.februar2013.

INTERVJU

RATKO FILIPOVI], PREDSEDNIK

Bezstrategijeje svakiaran`man uagrarusporan rbiji je potrebna agrarna strategija, osmi{qen prilazdugoro~nomrazvojupoqoprivrede. Aran`man koji Vlada Srbije namerava da sklopi sa UjediwenimArapskimEmiratima jednostavno nije deo takvog strate{kog planirawa, ve} je ad hok prilazizekonomskenu`de,inormalno je da kao takav izaziva ~itav niz kontroverzi i pitawa jer ni{ta od toga {to u wemu stoji nismokaodru{tvoprodiskutovalikrozstvarawestrategije.Zato je takav prilaz su{tinski pogre{an, ne ulaze}i u ocenu da li je ovaj konkretan aran`man dobar ili lo{, ka`e predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipovi}. Urazgovoruza“Dnevnik”onnavodi da Privredna komora Vojvodinedosadanijeformiralanikakavposebanstavoovomaran`manu,navode}idaPKV~itavudeceniju tra`i dono{ewe agrarne strategije, koju bi usvojila Skup{tinaSrbijeikojabibilatrajna, anebisemewalaspromenamavlade. – Smatramo da agrar jedne zemqe,kojapretendujedadobrimdelom bude poqoprivredna i velikimdelomproizvo|a~hrane,mora bitidr`avnostrategijskijasnoi trajnousmeren.Problemje{tose pristupagraruiagrarnapolitika mewajusasvakompromenomvlade, paiunutarjednevladespromenom ministra.Tojeapsolutnonedopustivoiagrartonemo`epodneti niujednojzemqi.Takosenemo`e u}i ni u Evropsku uniju. Na `alost,ikodovevladevidimodaseo agraruvi{eodlu~ujemimoMinistarstva poqoprivrede, da li u MinistarstvufinansijaiprivredeiliMinistarstvuodbrane,potpunojesvejedno–obja{wavaRatko Filipovi}.  Upravo je pad poqoprivredne proizvodwe lane uticao na pad bruto doma}eg proizvoda u Srbiji od oko dva odsto. Kako je pro{la Vojvodina i kakva su o~ekivawa o kretawu privrede u ovoj godini? –Vojvodinauvekimane{toboqeekonomskepokazateqeuodnosu naceluzemqu.Prakti~no,Vojvodina i Beograd kao statisti~ki regioni uvek predwa~e, dok neki

S

LOKALNE SKUP[TINE KAO TAjNE ORgANIzAcIjE

Nepoznatalica demokratije kopostojii{tapozitivnoupodarenojslobodi klubpadaseslikaju!”,glasilojejednood„obja{weodbornicimadamewajustrana~kupripadnost, wa”.).Uzsveto,kakoisti~uuProaktivu,isameintojeuondautome{totakvetransfereobi~ternet prezentacije gradova i op{tina dosta su nenipratisolidanpublicitet.Jer,upravozahvaquju}i transparentnekadajere~odostupnostiinformacija medijimabira~ikona~nodobijajuprilikudasaznaju osamimodbornicima. barnekoimeiupoznajubarnekogodonihkojiihza–Ove~iwenicegovoresamojedno,atojedagradostupajuulokalnojskup{tini.Ma,skorodabira~skoviupornoskrivajulicasvojihodbornika,kojiseopet ropo`elidaje“preleta~a”vi{e,jerjeto,izgleda,jeve{toskrivajuizasvojihstranaka–navodiza„Dnevdiniefikasnina~indaodbornici,dodu{emimosvonik”ZlatkoStojanovi}izorganizacijeProaktiv.– jevoqe,napustetakokomfornusenkuanonimnosti. Sami odbornici izbegavaju da preuzmu odgovornost, Uizbornomsistemukakavvlada,pokazalajeprakkoju su olako dobili od gra|ana Srbije. Odbornici sa,jedinineposredankontaktbira~asastrankama–a nisunisvesnikojumo}uticajanadono{eweodluka takotekposrednoisakandidatima,apotomisanosiposeduju,izaboravilisudasuoni,zapravo,prvopredocimamandata–odvijasesamonadanizbora.Parastavnicinaroda,atekondapredstavnicisvojihpolidoksalno, ispada da odgovornost za odborni~ku anoti~kihstranaka.Praksapokazujedagra|aniineznanimnostdelomsnosesamibira~i,sau~estvuju}iuizju ko je wihov odbornik u skup{tini, jer su svi oni bornojigrigdeglassvesnodajustrankama,anepojeunificiranisvojompartijskombojomiuskostrana~dincima“simenomiprezimenom”.^akikadaizabrakiminteresom.Odbornicisusve,samonepredstavninitvrdesuprotno,te{kojeotetiseutiskudapostoji ci naroda. Eto tako izgleda „fotorobot” dana{weg iskrena`eqazanapu{tawemlagodnepozicijeukojoj odbornikauzemqiSrbiji–ocewujeStevanovi}. seli~naodgovornostodbornikazaklawaizastranke, Na portalu mojodbornik.rs i istoimenoj mobilnoj kojojseondaupotpunostiprepu{tadanamirio~ekiaplikaciji,kojisurealizovaniuzpomo}USAID-ai vawabira~aiskazanimnasamimizborima.UpoziciInstitutazaodr`ivezajednice,gra|animasekona~jiukojojsenalaze,mo`eliseondabezzazorare}ida nopru`amogu}nostdabarempoku{ajudasaznaju{ta odbornicidonoseodlukeuimeizaradgra|ana? odbornicimisleopitawimakojasuva`nazagra|ane. Ozve~e}em{umuukomunikacijiizme|ugra|anai Dvosmernakomunikacijapodrazumevada}eodborniodbornika te o mawku odgovornosti danas otvoreno cinaovommestumo}idapostavesvojstavoodre|enoj govori i Aleksandar Jovanovi}, temi a gra|ani }e, s druge predsedniknovosadskeskup{tine strane, imati mogu}nost koOd b or n i c isuda n assve, upro{lomsazivu,prime}uju}ida mentarisawa, postavqawa samonepredstavnicinaroda pitawa, tra`ewa obja{wepo tom pitawu ne uo~ava poboq(ZlatkoStojanovi}) {awe.Me|uuzrocimatogproblewa... Sama ~iwenica da }e maJovanovi}uprviplanisti~eportal ponuditi li~ne popostoje}iizbornisistem. datkeodbornika,kaoiwego–Nejasnojekoga,zapravo,gra|anibiraju–ka`eJovuimejladresu,podi`etransparentnostradalokalvanovi} u razgovoru za “Dnevnik”. – Glasaju za stranogparlamentaidajeve}u{ansugra|animadarazumena~keliste,papotomeispadadastrankeodgovaraju jusistemfunkcionisawavlasti,kaoidauti~unadozaradsvojihodbornika,iakoonenisuvlasniciwihono{eweodluka. vihmandata.Tajisprekidanodnosdovodidotogadau –Tajproces}esigurnobitidugimukotrpan,jeri osnovinemaodgovornosti,atouvekvodiuprobleme. odborniciigra|animorajudasenaviknunaovajnovi, Nedavno predstavqeni projekat “Moj odbornik”, gotovoavangardividpoliti~kekomunikacije–napokojiobuhvataistoimenivebportal(mojodbornik.rs)i miweStevanovi}. mobilnuaplikaciju,osmi{qenjekaosvojevrsnavirAleksandarJovanovi}pozdravqasvakuinicijatituelnasobazasastankeizme|ugra|anaiodbornika,s vu~ijijeciqunapre|ivaweradalokalnihparlameciqemdaseupravoomogu}idirektnaidvosmernakonata,jerseupravonatomnivou,podse}a,donoseodlumunikacijaizme|ugra|anaiwihovihizabranihpredkekojeumnogomeuti~unasvakodnevni`ivotgra|ana. stavnika.Me|utim,samapripremavebportalauveri– Ovo je posebno va`no sada kada imamo izopa~en lajequdeunevladinojorganizacijiProaktivizNineskladzakonainakaradnihodlukaUstavnogsuda,ko{autokoliko}eseonikojisedeulokalnimskupjejedovelodonajve}egme{etarewanalokalnomni{tinama–te{koodre}iste~enihpozicija. vouodkadasamprviputpostaoodbornik2000.godine Naime,lokalnesamouprave,kojesubileobuhva}e–ka`ebiv{ispikernovosadskogparlamenta.–Vrlo neprojektom,nisuba{revnosnoodgovaralenazahtelakomo`edasedesida}etodovestidovrloopasnih ve za pristup informacijama od javnog zna~aja, te je ivelikihdoga|ajagdesekrivcinikadane}eznati,a bilodostaproblemauprocesusakupqawapodatakao ~ije posledice mogu biti dugoro~ne i fatalne. Na odbornicima(zanimawe,pripadnoststranci…).Toje primer,doraspadakomunalnogsistemaipreduze}ado najo~itijebilokodprikupqawafotografijaodbornivoagde}esetra`itipomo}odvi{ihnivoavlasti, nika:od20gradovaiop{tina,jedinojegradNi{doakojeto„ne}emo}i“re{itidirektnompomo}i,ve} staviofotografijesvihodbornika,doksedofoto}esedatimogu}nostdaselokalnikomunalnisistem grafijaodbornikauKragujevcu,Kru{evcu,Zrewaniprivatizuje pod izgovorm “nu`nog zla” - jer ga, u sunu i Novom Sadu dolazilo  preko zvani~nih sajtova protnom,ne}ebiti. tihgradova.Sdrugestrane,upreostalih15op{tina Ali,~akidaprojekat“Mojodbornik”ostvarisvoj nisuniprstommrdnuli(“Odbornicinisufudbalski ciquovih20lokalnihsamouprava,kolikoihjeobuhva}enoupo~etnojfazi,tese,uzvelikusre}u,pro{iriinapreostaleop{tineigradove,ostajeotvoreno pitawekolikobisamopoboqa{avawekomunikacije Prepoznatqivost izme|ugra|anaiodbornikakvalitativnopospe{ilo Aleksandar Jovanovi} navodi da je uvek bilo procesdono{ewaodluka.Jovanovi},naime,ukazujena odbornikakojisuseborilizapojedina~neintekqu~niproblemna{egparlamentarizima–nastojawe resegra|ana.Oni,dodaje,kojisusebiliuvladaizvr{nevlastidauzurpiramo}nadprocesomodlu~iju}ojve}inisutouvekradiliuJKP,JPidrugim vawa, sa, ja{ta, {to mawe kontrole i odgovornosti. gradskiminstitucijama,dokjeopozicijato~iniNo,~inise,tuseneraditolikootomedasenekomnela da sednicama skup{tine. Oni odbornici koji {tomo`e,kolikootomedaonadrugastranatakvim suaktivnijiuvekra~unajunatoda}eopetdobiti nastojawimagotovonikadnepru`aadekvatanotpor. podr{kugra|ana~ijesuinteresezastupali.Vo–Recimo,kadamaterijalzasedniculokalneskup|enisuidejomdasudobroradili„svojposao“za{tine,kojipripremaizvr{navlast,nestigneblagostupnika,aliidasuvidqivijiusvojimstrankavremeno,odbornicimaseuskra}uje{ansadagavaqamagdejeosnovawihovogdaqegpoverewailinenopro~itajuiizu~e.Timevlastistovremenoogranipoverewa. ~avaimogu}nostdaseprona|usveeventualnosporne –Zarazlikuod„visoke“politike,ulokalnoj odredbe,pasesamimtimtakvaodlukailak{eizglanematolikoprostorazatemekojeseti~unekih sa.Aposlejekasno:retkisuprimerigdejene{toizglavnih postulata partije kojoj pripadaju, ali glasano a naknadno povu~eno ili promeweno. ^ak i ipakjedanbrojtemaseizdvajajuipredstavqajujakadaseodborniciiuspeju„udubiti“umateriju,oni snugranicuizme|u„ideologija“partija.Tuseodnemaju dovoqno prostora da iska`u svoja neslagawa, bornicivodetimeda}ebitiprepoznatqiviucekaoidastimneslagawemupoznajujavnost.Novosadlomgradu/op{tinialiiustrancikaonekokozaskaskup{tinajejednaodretkihsa~ijihsednicaimastupaonezajedni~keinteresezbogkojihsusesvi tedirektanTVprenos,aliviimatelokalnihparlai okupili – zakqu~uje biv{i predsednik Skupmenatagdejedvadasuprisutniipisanimediji!–na{tinegradaNovogSada. pomiweAleksandarJovanovi}. n Denis Kolunyija

A

drugidelovizemqeimajuvrlonegativne pokazateqe. U ovom trenutkuPKVimakompletnepodatkeokretawimazapro{lugodinu samo za spoqnotrgovinsku razmenu,kojisuveomabitnijerpokazuju kolika je vitalnost privrede. Vojvodinaje,na`alost,zavr{ila godinusapadomizvozaza2,7odsto. To nije ni stagnacija, ve} realan pad, i to ne mo`emo smatrati dobrim.Akojezautehu,padsedogodiopresvegauoblastipoqoprivrede,aneukupneprehrambeneindustrije,itozbogsmawewaprinosa,tekakvotakvoopravdaweima-

kva je snaga privrede koja prakti~no zavisi od neba? – Ako pretendujemo da smo agrarna zemqa, onda to moramo strate{ki urediti, da poqoprivreda bude faktor stabilnosti a nefaktornestabilnosti.Potpunojeta~nodajete{koo~ekivati danamsedogodiudarkaolane,mada ni{ta nije iskqu~eno po{to mi na klimu jo{ uvek, na `alost ilinasre}u,nemo`emodauti~emo. U svakom slu~aju, ako budemo imali samo normalnu, prose~nu poqoprivrednugodinu,ovajpadod dvaodsto}esenadomestiti.

Novi zakon nas nije uzdrmao  Od Nove godine na snagu je stupio novi zakon koji predvi|a da ~lanstvo u privrednim komorama bude dobrovoqno a ne obavezno kao do sada. Da li se to ve} reflektovalo na ~lanstvo u PKV? –Prilagodilismose,uposledwetrigodinesmoprepolovilibroj zaposlenih,~akine{tovi{eodtoga,sa79na38.Timesmoomogu}ilidakaoinstitucijamo`emodaizdr`imoudardokog}eneminovno do}isaprimenominstitutadobrovoqnog~lanstva.Uovomtrenutku nemamoizrazititrendnapu{tawakomore,~akjeonne{tomawinego{tosmoo~ekivalida}ebiti.Ipak,odre|enibrojmalihpreuze}a jeotkazaosvoje~lanstvo.Alimislimodatonijedobro,presvegazato{totamalapreduze}atrebadaostanuuovojporodici,jerjetowihovinteres,alijesvakakowihovoipravodatajsvojinteressami prepoznaju. S druge strane, nijedno veliko predze}e nije napustilo PKV,presvegagovorimoonimakojisuidosadabiliaktivni~lanovi. Tako da verujemo da }emo i u budu}nosti ostati reprezentacija privredeVojvodine. mo u ’vi{oj sili’, odnosno u lo{imvremenskimuslovima. Mnogo je va`nije {to u prehrambenomsektorunismodo`iveli o{tar pad, vitalnost tog dela privrede se pokazala na zavidnom nivou.Toukupnonijedovoqno,jer mi moramo biti izrazito izvozno orijentisani kao poqoprivrednoprehrambeni region. Ne mo`emo se danas zadovoqiti malim tr`i{temkakvajeSrbija,pa~aknitr`i{temCEFTAregiona.Moramo biti orijentisani na tr`i{te Evrope, bez obzira koliko je ono zahtevno, pa zatim na isto~no tr`i{te–Belorusiju,Rusiju,Kazahstan...  ^e sto se mo`e ~uti da }emo u ovoj godini imati rast BDP-a od dva odsto, ali pod uslovom da nam se ne ponove vremenske nepogode od pro{le godine. Ka -

Me|utim, mnogo je va`nije {ta sede{avasamalimisredwimpreduze}ima,kolikosuonaukondicijiikolikouspevajudaseizbores pote{ko}ama. Jer nosioci na{eg izvoza su upravo mala i sredwa preduze}a, pri ~emu je to vrlo usitwenaaliivrlobrojnaponuda. Ona se ~ak statisti~ki ne prati ~esto dovoqno detaqno. Wihova ekonomskamo}jenamanajva`nija, awihovakondicijaselanepokazalakaodostadobra,odnosnobarem netolikolo{a. Mislim da 2013. mo`e biti godinaukojojne}emoimatipad,ve} oporavakimalirast.Nemarazlogadanawugledamosapesimizmom, alitonezna~ida}emoimatistope rasta kakve nam trebaju da bismo smawili nezaposlenost i podiglistandard.Trebabitirealan, minismoostrvo,nanasjakouti~e

VESTI Pomo}„Tigru” ski odnos biv{eg ministra posmoseuverilidaiongarantuje Ministar finansija i pri- qoprivredeidosada{wepasiv- ostvareweciqevakojejegaranno pona{awe aktuelnog minitovao plan reorganizacije koji vredeMla|anDinki}izjavioje strauvezisasudbinomovogpojeimaopodr{kuVladeVojvodiju~e prilikom posete kombinaqoprivrednoggiganta”,naveoje ne”,naveojeVasin. tu“Tigar”uPirotuda}eVlada Vasin.OnjepodsetiodajeVlaSrbije slede}e nedeqe obezbedaAPVpredvegodineiniciraditi kratkoro~nu pozajmicu Drawepogasu lapokretawenamenskogste~aja vrednu 200 miliona dinara, kau ovom kolektivu i dodao da je kobifirmaisplatiladvezaoRuska energetska kompanija natajna~instabilizovalaprostalezaradeidoprinose,kaoi „Gasprom”jepro{legodinegas izvodwu, o~uvala radna mesta i daradnicimogudaoverezdravpo najvi{im cenama prodavala stvenekwi`ice.„Mi}emo Makedoniji, Poqtako|e obezbediti odgovaskoj, BiH, ^e{koj i "# $ $ ! # raju}u garanciju Fonda za Bugarskoj, pi{e rurazvojuiznosuod15miliski list „Izvestija”. ona evra kako bi se izvrIako je 2012. godine !# {io reprogram kompletprose~na cena gasa u %"# nih dugova ’Tigra’ i obezevropskim zemqama bedila sredstva za obrtni iznosila413,1dolara %# kapital”, rekao je Dinki}, za 1.000 kubnih meta"& $# dodaju}i da fabrika mo`e ra, moskovski dnev% "# da ra~una i na kredit niknavodidajeupr( Evropskeinvesticonebanvih{estmeseciiste ) "# ke u vrednosti od ~etiri godineMakedonijaza % % milionaevra. tukoli~inugasapla& * }ala 564,3, Poqska 525,5, BiH 512,2, ^eAPIKBe~ej? {ka503,1,aBugarska Vojvo|anski sekretar za 501dolar.Srpskami& privredu Miroslav Vasin nistarka energetike " pozvao je ministra poqoZorana Mihajlovi} $ privrede Srbije Gorana izjavila je, podseti$& Kne`evi}a da upozna javmo, da cena gasa, koji ' #$ nost sa svojim planom za Srbija kupuje iz Rure{ewepitawaPoqopri- Podaci izneti na konferenciji „Euromani” u Be~u sije,moradabudebar vredno-industrijskog kom10 odsto ni`a od sabinata Be~ej. „Izjava ministra sa~inila plan reorganizacije da{wekojaiznosi475dolaraza poqoprivredeGoranaKne`evikoji je garantovao opstanak 1.000 kubika i izrazila o~eki}ada}edr`avare{itipitawe PIK-a Be~ej. „Pozivam minivaweda}etacenazaovugodinu PIK-a Be~ej ohrabruje, s obzistra Kne`evi}a da upozna javbitiizme|u370do380dolaraza rom na neshvatqivo ignorant- nostsasvojimplanom,kakobihiqadukubika.


dnevnik

nedeqa3.februar2013.

USRBIJIVI[EOD170PREDUZE]AURESTRUKTUIRAWU

PRIVREDNEKOMOREVOJVODINE

Ko ne pro|e sito, za wega nema nade renutnojeuSrbijivi{eod 170preduze}aurestruktuirawu, {to zna~i da im dr`avaizbuxetakojipunesvigra|anidajesubvencijeaonanepla}aju poreze,doprinoseidrugeobaveze. ProcenaSvetskebankejedanataj na~ingodi{weovapreduze}aprave “{tetu” od oko 700 miliona evra. Nekadaekonomskigiganti, ova preduze}a dobila su, bilo zbog raskida ugovora o privatizaciji, bilozato{tonikadanisuna{la kupca,prvupomo}oddr`avekoja imjeomogu}ilakratakpredahda biihpripremilazaprodaju.Me|utim,tajpredahjekodnekihpotrajaotolikodugodabele`ei deset leta u postupku restuktuirawa. Izmene Zakona o privatizaciji, me|utim, odre|uju da tapkawaumestuvi{enema:oveipolovinomnarednegodinemorase kona~no re{iti sudbina preduze}a u restuktuirawu, bez obzira {ta radnici i gra|ani mislili o stranim investitorima i zemqamaizkojih dolaze.Zamnoge}e to bitibolnoizna~i}e – kraj. Jer, kako priznaje i Vladislav Cvetkovi}, direktor Agencije za privatizaciju,zave}inupreduze}a urestuktuirawune}emo}idabudu prona|eni strate{ki partneri. Naprosto,ako tonijeuspelouproteklih 10 godina, ne}e ni sada. Ekonomski gledano, obja{wava Cvetkovi}, imaju}i u vidu da ta preduze}a imaju zastarelu tehnologiju, prevazi|en proizvodni programidasuizgubilakoraksa konkurencijom, te{ko je o~ekivatida}esadamo}idana|unekoodgovaraju}estrate{kore{ewe.Realnoje,dakle, o~ekivatidapreduze}akojaimajutr`i{nipotencijalnastavedarade,doksvaostala ~ekaste~aj.

T

ekonomsko stawe u okru`ewu, naro~ito u negativnom smislu, dok posledice pozitivnih kretawa sti`usazaka{wewem.  Da li }e ga{ewe Razvojne banke Vojvodine ostaviti odre|ene posledice, s obzirom na to da je veliki broj ovda{wih preduze}a bio vezan za wu? Umesto we se osniva se RazvojnifondVojvoine.Dali verujete da privrednici mogu da od wega o~ekuju zna~ajnu podr{ku? –Nemo`emore}idajesvebilo idealno sa Razvojnom bankom, jer je ona nasledila ozbiqne terete iz vremena Metals banke. Ali

kojima su one stvarno potrebne. Da se taj pristup objektivizuje, da se ne radi o politi~kim ve} privredni~kim odlukama zasnovanim na stru~noj i ekonomskoj analizi. Mi smo to ponudili Vladi APV, da novac dobijaju preduze}akojamogudagavratei oplode,aliidaseusmeriuone graneprivredekojesunajzna~ajnijezaVojvodinu.  I Vlada Srbije i Vlada Vojvodine ve} su donele neke merekojebitrebalodadoprinesu ve}em privla~ewu investicijairadumalihisredwih preduze}a u ovoj godini. Kakve mereimvipreporu~ujete?

Na `alost, i kod ove vlade vidimo da se o agraru vi{e odlu~uje mimo Ministarstva poqoprivrede, da li u Ministarstvu finansija i privrede ili Ministarstvu odbrane, potpuno je svejedno RBVjene{to{tokaoidejuapsolutnopodr`avamoidandanas,jer smatramodajezarazvojVojvodine bitno da imamo finansijsku institucijukojoj}etobitinamerai orijentacija. Ipak, moramo biti realni:RBVjesamoponazivubilarazvojnaapozakonujebilakao isvakadrugakomercijalnabanka, po{toSrbijanemazakonoeazvojnojbanci. Esad,koliko}eseuspe{nota o~ekivawa preneti na Razvojni fond, to }emo tek videti. PKV podr`avaosnivawefondaipotpunostijespremnada,uinteresu privrednika, podeli odgovornostsaorganimavlastiVojvodineuwegovomorganizovawuivo|ewu.Dasepostavikaopartner uodnosimaprivredeifondakako bi finansijske injekcije da prebrode te{ko}e dobijali oni

–Miukomorismosvesnikakvo jestaweubuxetuinezala`emose za prekomerno puwewe dr`avne kasenateretprivrede.Sveto{to namVladadaje,nekomjeprethodno uzeto:vladenestvarajunovac,vladenaszadu`ujuitakopunefondove, ili nas optere}uju porezima. Zna~i, vlada samo preraspore|uje ve}stvoreno.Ipak,svakupodr{ku kojaidekamalimisredwimpreduze}ima apsolutno podr`avamo, jer 98 odsto na{e privrede ~ini taj sektor. Tu nije toliko va`na koli~inanovca–onaje,tosviznamoograni~ena–ve}kudaseusmerava. Stoga je potrebna bli`a saradwa vlade sa komorskim sistemomdasetiprograminebirealizovali po politi~kim linijama i interesima, ve} po interesima privrede. n Vladimir ^vorkov

5

Sobziromnatodasituacijanije ni malo ohrabruju}a, svaki nam je potencijalniinvestitorbezobzira odakle dolazi dobrodo{ao, poduslovomdao`ivipreduze}ai unese“sve`ukrv”uwih.Ekonomista Sa{a \ogovi} obja{wava za na{ list da je apriori odbijawe investitorastvarna{egmentaliteta, aliilo{ihzakonaoprivatizacijikojisusenanakaradanna~insprovodiliuprethodnimgodinama. – Nekako smo navikli u socijalisti~kom sistemudaimamonekuzale|inu u dr`avi i da ona sve pla}a, a mi se ne pitamo odaklei~ime,idokle}e namtotrajati –obja{wava\ogovi}. Upravo stoga, tvrdi \ogovi}, u na{oj partokratskoj dr`avi nije te{ko “pobuniti” radnike koji imaju takav mentalnisklopdaimsvakodrugi, osimdr`ave, zna~inesigurnost. – Ako se uz to doda i lo{e osmi{qena privatizacija, kojajedovelado boga}ewapojedinacaane napretka celog dru{tva, paibilasredstvozaprawe novca, jasno je za{to se od najava dolaska nekih investitora sa istoka,izKine, Emirata, Rusije...mnogima “di`e kosa na glavi” – ka`e \ogovi}. Dasuseodpo~etkaprivatizacije po Srbiji tako proveravalo i premeravalo, kao{tosesada~ini spotencijalnimulaga~imaistrate{kim partnerima, do kojih je u ovovremeekonomskekrizeizuzetnote{kodo}i,ondabi,ka`ena{ sagovornik, srpska privatizacio-

Slu~aj„Zastavaautomobili” Madajedr`avaodre{ilakesui2011.zaoko860radnika„Zastava automobili” obezbedila otpreminu od 300 evra po godini sta`a i dvegodinemese~nenadoknadeod19.000dinara,onisadaponovo,upadomuSkup{tinugradaKragujevca,tra`enovuintervencijuizbuxeta Srbije. Podsetimo, krajem februara isti~e wihovo dvogodi{we„boravqewe”naevidencijiNSZimese~nanadoknada,pasada tra`e da se biv{im radnicima, koji imaju pet godina do penzije, obezbedisocijalnanaknadadopenzionisawa,asvimostalimradnicima–dokseponovonezaposle.Uzovotrebadodatidasuradnici „Zastaveautomobili”uproteklihpetnaestakgodina,dokjefirma bilauve~itomrestruktuirawu,redovnodobijalimese~neplateiu visiniprose~nezaradeuSrbiji!Anekiodwihzasvetovreme–nisuni{rafzavrnuli.

na pri~a bila sasvim druga~ija i davno bi bila zavr{ena. Umesto toga, stradalo je mnogo nekada uspe{nihfirmi, kojesuibezprivatizacije mogledarade,adasenijepitalonikomeniza{toseprodaju, a neke na{e gazde postale su bogatije od biznismena u ekonomskirazvijenimdr`avama. – Sadasmostiglidokrajaputai modelpokojemdr`avadajesubvencijepreduze}imakojasugodinamau

rentnost na{oj poqoprivredi i prehrambenoj industriji. Pored toga, to bi zao{trilo konkurentskeodnose,aupravotogasemnogi pla{ejersunaviklidaovdebudu monopolistiupoqoprivredi– obja{wava\ogovi}. Na kraju krajeva, prethodne godinesupokazaledajeponekadboqe dati neka preduze}a i za male pare poznatim svetskim kompanijama, kako se to ~ini na prvi pogled,akoonanastave daradeiupo{qavaju.Najboqiprimerzatoje @elezara Smederevo koja je data skoro badava Amerikancima, ali kojisuskorodecenijuradilii redovnoispla}ivaliplateiupla}ivaliporez,usputdr`e}ivisokoi srpski izvoz. Tek nakon wihovog odlaskashvatilismokolikojebilo dobro to {to su je uzeli. Zbog

Mi nismo u prilici da biramo investitore i strate{ke partnere (Sa{a \ogovi})

restruktuirawuvi{enijeodr`iv. Onjedavnometastaziraodotemere da smo ve} sada zarad wihovog servisirawa - iakosumnogisvesni daonanemajuniti}eimatistrate{kepartnere - zadu`ilinekoliko budu}ih generacija. Karte su sada otvorene: ili }e preduze}e u restruktuirawuprona}istrate{kog partnera ili investitora koji }e iliu}iusuvlasni{tvosdr`avom, iliihdirektnokupiti,ili}ezavr{itifiktivnopostojawe. IstogasuEmirati,po\ogovi}u, u takvim uslovima, dobrodo{li. – Jesamzatodapostojislobodna tr`i{na utakmica, ali ni ovakve naporedr`avenesmemoodbacivati:nijesamore~oinvesticijikojabiu{lauagrarve}jevezanaiza druge oblasti - sisteme za navodwavawe,davawekreditana{ojdr`avizaostalapoqoprivrednagazdinstva, za individualne poqoprivrednike, prodaju na wihovim tr`i{tima… Dakle, vezana trgovinakojabibilakoristzamnoge, a pre svega bi donela ve}u konku-

toga se sada i tra`i strate{ki partner koji bi {to pre do{ao i skinuosle|adr`aveogromnetro{kovekoje@elezaraima~akikadaneradi. – Minismouprilicidabiramo investitore i strate{ke partnere.Podhitnosemorarazbiti`abokre~ina u na{im konkurentskim odnosima, a to mo`e uvo|ewemuigrunekihnovihdr`avakojeuovomtrenutkuimajunovacali i`equdaula`uuSrbiju.Dakako, oni sami biraju koja ih delatnost zanimaigde`eledaula`u,anama ne preostaje ni{ta drugo nego da im, uz obezbe|ivawe garancija za na{e gra|ane i zaposlene, omogu}imodaula`uuonoiz~ega}emo svi imati koristi. Moramo biti svesnidajena{aekonomijanaivici propasti i da je svako re{ewe koje donosi boqitak preduze}ima kojatavoregodinama,boqe.Ta~no je da }e odre|eni broj radnika ostatibezposlaalioniganiovakonemaju,ve}sesamozavaravajuda nada postoji. Nada za propale nema, a budu}im generacijama koje smozadu`ili,dugujemobaremtoda imomogu}imodaradeiotpla}uju dugove.Atone}ebitimogu}eako seumestoneuspe{nihpreduze}ane stvorenovakoja}eimati{tai~imedarade– zakqu~uje\ogovi}. n Qubinka Male{evi}


6

dnevnik

nedeqa3.februar2013.

EKSK LUZ IVN O:KWI@EVNICA MILKA @ICINA REHABILITOVANA

ZEMAQSKI DANI TEKU

Povratakizmrtvog

O ispo{}enim verskim fanaticima Evo,kakovremeleti,jo{malopa}ei godina od onih lawskih, majskih izbora, viditekakosesvepromenilo.Viditemakarutabloidima.Jedinotamoseipromenilo,aina~e:preuzimawelokalnevlastiugradovimajejo{uvekupunomjeku,a {tosetabloidno-estradnihhap{ewaza uveseqavawe naroda i zamazivawe mu o~ijuti~e-OliverDuli}je,hvalanapitawu,veomadobro (kojeivama`elimo,iodBogasre}eizdravqa),ka`eda pregledadnevnoipo40pacijenatanaOdeqewuortopedije i ima pristojnu, ~ak i veliku platu, koliku kao vrhunski stru~wak u najva`nijoj profesiji na svetu i zaslu`uje. Uskoro}ese„nasvojeradnezadatke“vratitiiDeltaMi{kovi},samo{to}emowemuisplatitinekolikomiliona dinaraod{tetezakra}iboravakuzatvoru–bezoptu`nice!–tolikomilionakolikonijedanglasa~TomeNikoli}a iAceVu~i}ane}eu`ivotuvideti.Ninateleviziji. Tamo }e uglavnom gledati Ivicu Da~i}a koji je svojim „vokalniminterpretacijama“ve}uvelikobaciousenkusve u~esnikenajva`nijegdr`avnogposlauposledwihnekoliko meseci,atojenadmetawezaprviglasSrbije.Nijetolo{e,jer„kopevazlonemisli“izaceloninepoznajeonog [ari}aniti,naopako,wegove{efoveiskutono{e. Ih,jo{kadseonoskru{enibogoboja`qivvratisaonog molitvenogdoru~kaodBarakaHuseinaObame,vaqda}ese malo i zaokru`iti, prosto mi neprijatno kad ga gledam onako ispo{}enog. Jesmo mi najsiroma{nija dr`ava u Evropi,doklesunasdoveliuglavnomon,oniwegoviiwihovnepre`aqenivo|aMilo{evi},alibarpremijernebi trebalodanamdelujeba{tolikoispo{}enoiizgladnelo. Mo`da}esebaronajameri~kiHusein(da,onajBarakObamakojivrloretkoizgovaraisvojesredweime)malosa`aliti.Pamune{toizaputspakuje.Takoijanasvakojslavi -kaopolau{ali-ka`emdasamponeoialu-foliju,akonemajuu{tadamizapakujunekipozdravizkuhiwe.Al,disam ja,adije{efpolicijekojemsusaddaliidodatni,vaqda honorarniposaopremijera.Slutimdajehonorarni,nezato{tomislimdagakoodbederadi,negozato{toizudru`enogradaznamdasenemoguimatidveradnekwi`ice. IliuVu~i}evomslu~aju-~etiri.Dobro,idemonapet. Takodanamseopet{e{eqizamvratiouskup{tinu,samo{tojenajmla|egdoktoranaukana~elustrankezamenio, kolikobarjaznam,najstarijidiplomacuSrbijii{toje strankapromenilaime,pasuprekobelihmako-majica(doweg ve{a!, po kojem je srpska skup{tina, zahvaquju}i TV mre`i,bilapoznataucelomsvetu)obukliko{uqeizateglikravate.Nije{ija,negovrat.Isadsetune{tosviu`asavaju od ovog primitivnog trijumfalizma neopravdanih pobednikanadopravdanopora`enimdemokratama.Pa{to nisteiza{linaizbore?Eto,ponovonamjejedva~etvrtinapunoletneSrbijeodlu~ilako}enasvoditidokraja.Kojije,eto,blizu.„A{ta}ebitisazemqom?“,pitaobise Lakiu„Maratoncima“kadbivideoove{eikeizUjediwenihEmirata,koji}eodsadbitiporeklomistarinomizBanata.

IvicaDa~i}jesvojim„vokalnim interpretacijama“ve}uvelikobaciousenku sveu~esnikenajva`nijegdr`avnogposlau posledwihnekolikomeseci,atoje nadmetawezaprviglasSrbije A{tastevio~ekivalikadstevojskuipolicijudalionimakojisujedesetgodinanapujkavaliiskqu~ivonasvojnarod,onimakojisuizvodilitenkovenauliceBeograda,borna kola sa {mrkovima, vo{tili studente i polivali ih {mrkovimaudecembru?Taajte,molimvas,kadjednabudalabaciprstenumore,stomudrihganemo`ena}i. Esad,taveselabra}a(„`alosnaimmajka“,Uro{Predi})na{lidajeprethodnipredsedniktro{iovi{eodTomeNikoli}a.^akinaputovawa.Jesdasugaizcelogsveta zvaliisvimuovamodolazili,alionnikadnijemogaoda sepohvalidaje„vodiokonstruktivnerazgovoresaAngelomMerkel“u^ileu.GlavnigradSantjago.Nijeum’odabudekonstruktivankona{Toma.Ondasuizbrojalii~a{ei fla{eukabinetuPredsednikaSrbije.Biv{eg.Onogbahatog,raspojasanogisasvimrazuzdanog„usta{eBorisaTadi}a”.Onog{tobiiKosovudaostolicuuUjediwenimnacijama,samodasugajo{malopustili. TataQubomirmuje,zamislitesamo,bio~aki~lanpartije,zarazlikuodsvihovihdana{wih~uvenihrojalista {to su onomad do~ekali mo{ti na{eg posledweg kraqa sve odreda profesora Pravnog fakulteta, koji su u ovoj dr`avibilitolikozadrtidajetomogloprostodirqivo dabude,danijebilostra{noisaposledicama.Anapravnimfakultetimasuiportirimoralidabudu~lanoviKaPe-Jota.I~ista~ice,iBaba-Sere.NisamstudiraokoddrugaOliveraAnti}a,negonanovosadskomPravnomitoba{ one~uvene„ustavne“1974.godine,kadsurazbiliibacili katanacodsvojejedinedr`avezakojujesamoSrbijanapo~etku pro{log veka dala tre}inu mu{kog stanovni{ta, a uspututajsme{niUstavubaciliimar{ala,{tobisereklo„li~noipersonalno“.Jeridanasverujudasepodwim najlep{e`ivelo,ba{kao{to}eiCecapomislitidaje lep{e`ivelapodArkanomnegova{e`enepodvama,goqama.Pogledajtesesamo! Ali nije predsednik Milo{evi}evog SPS-a i premijer na{nasu{niIvicaDa~i}biojediniverskifanatikutoj bogoboja`qivojpartiji.Evoupravosahraniloidrugog,Milo{evi}evogro|enogbrataBorislava.Kolikijew.ekselencijasrpskiambasadorumaj~iciRusijiBorislavMilo{evi}bioverskifanatiksvedo~iipodatakdamujeopeloprekju~edr`aoisammitropolitcrnogorsko-primorski Amfilohije.„Svedo~imdanasdasamtrebaoimoraodaka`emuHagudaonikojisutrebalidabudusu|eni,ikoji}e bitisu|enipredBo`ijimsudomisudomistorijeipravde, onisuMilo{evi}usudili,asebipresudili“,rekaojemitropolitAmfilohije.Akojetouop{tebiloopelo,jerje mitropolituzaupokojenojbesedijo{izri~itonaglasioda „sadmoradaseispovedi“.Jernemo`edapreboli{toje hteodaideuHagdabranionog,alimuizSPCnisudali. n \or|e Randeq

Recisve,sve,sve!Dasevrati{odislednikakaoispra{enavre}a. Sobni stare{ina Osamnaestice Ima,majci,daka`e{sve!Sve,sve! Islednik Ispri~a}e{tisve,jatika`em!I{tatijestrinaru~ala! Upravnik Drugog odeqewa Uzapisnikumorabitisve,razume{!Dositnica!Sve,sve! Sve aktivistkiwe Napi{isve,svesve!Dokrvi! Moja prijateqica koja nije bila t a m o Ilikazatiistinu,ilijepre}utati.Sredinenema.La`inisu nikom potrebne. Giwa, koja je bila t a m o wi`evnica Milka @icina je ovim prologom romana Sve, sve, sve po~ela ispovesti o svom i Giwinom t a m o – o ud ba{kim brutalnostima u istrazi u beogradskoj Glavwa~i, a najvi{e u robija{nici `ena u Stocu, osu|enih pod optu`bom da su pristalice Informbiroa. Na taj Goli otok na kopnu, sa oko osamdeset osu|enih devojaka i `ena iz mnogih krajeva Jugoslavije, Milka i Giwa dovedene su vezane me|u sobom lisicama za ruke, u otvorenom kamionu, u pratwi milicionara s pu{komitraqezom – „da poka`u da nas smatraju zlikovcima“. Upravnik je mu~iteqkama glasno kazao da s Milkom i Giwom mogu da rade {ta ho}e: one su niko i ni{ta! Takvo t a m o trajalo je u Stocu du`e od ~etiri godine, od 1951. do 1955. A prete}e sve,sve,sve, kad ja~e, kad slabije, odjekivao je u Milkinim se}awima trideset godina, do wenih posledwih dana, a Giwi traje i sada u wenoj 101. godini. @ivot Milke @icine je roman, a weni romani su wen `ivot – to je gotovo poistove}eno. @ivot sirotiwski, u seobama, dramati~an, tragi~an – jedini takav u srpskoj kwi`evnosti. Te{ko da je i mogla da po~ne boqe iz ku}e oca Nikole i majke Cvijete u seocu Prv~i kod Nove Gradi{ke – bila je najmla|a od de vetoro dece, a petoro je umrlo rano. U ~uvarnici na pruzi, vaktarni broj 99, gde je otac do~ekivao i ispra}ao vozove, nije joj bilo opstanka. U Novoj Gradi{ki zavr{ila je osnovnu {kolu i tri razreda Vi{e pu~ke, a u Novom Sadu ~etvrti Vi{e devoja~ke, 1918. Daktilografiju je savladala u Beogradu i radila u Upravi dr-

K

`avnih monopola, 1919. Deset narednih godina tragala je za boqim `ivotom i `eqna da upozna svet. I milom i silom, mewala je dr`ave, gradove i poslove - nigde nije na{la lak{e od te{kih, ali se nije predavala. U Be~u je slu{kiwa po ku}ama, u Hamburgu – radnica u rasadniku, a u luci vrebala da se kao slepi putnik ukrca u brod za Ameriku. Pe{ice i vozom bez karte, putovala je gotovo mesec dana prema Parizu, uz zadr`avawa: u rudarskom nasequ Krojcvajldu na francuskoj granici, bila je praqa ode}e, a u kuhiwi hotela u Mecu - prala posu|e {esnaest sati dnevno. U Parizu, od prole}a 1925, pet godina radila je u slu{aonici gramofonskih plo~a, u fabrici ~okolade, u opan~arskoj radionici nau~ila da pravi `enske sandale s kai{evima – espadrile, postala aktivistkiwa sindikata – na javnim skupovima radnika iz Jugoslavije zalagala se za kra}e radno vreme i ve}e nadnice. Pamtila je pariska vi|ewa sa Desankom Maksimovi}, Milom Milunovi}, Petrom Lubardom, Stojanom Aralicom, Veselinom Masle{om. Udala se za Iliju I}u [aki}a iz Bjelopoqa u Lici, studenta tehnike u Beogradu, Pitsburgu (SAD) i Be~u. Zbli`ilo ih je i to {to su oboje zavr{ili {kolu u Novom Sadu – on gimnaziju, 1917. Iz Pariza su odve deni silom: uo~i demonstracija u avgustu 1929, proterani su kao nepo`eqni stranci – najpre u Belgiju, pa u Luksemburg. U rudarskom selu Ronda`u, ona je kuvarica u radni~koj kantini, zatim praqa, a Ilija na te{kom poslu pretovariva~a i montera kod visokih pe}i.

Ilija [aki} i Milka @icina, na dan ven~awa, Pariz, 13. oktobar 1928.

Na {est jezika U o~ekivawu rehabilitacije Milke @icine, objavqeni su weni romani Sama i Sve, sve, sve. Na preporuku kwi`evnika Aleksandra Ti{me, desetak stranica rukopisa Sama objavio je ranije Letopis Matice srpske, decembra 1998. Najvi{e zahvaquju}i prof. dr Gojku Te{i}u, roman Sama iz dao je „Slu`beni glasnik“, 2009. Izdava~ka ku}a „Dnevnik“, u leto 2011, {tampala je Sve,sve,sve – rukopis sam priredio zajedno sa Radmilom Giki} Petrovi}. Uz biografiju @icine u obe kwige, za Sve, sve,svepriredio sam prvu wenu bibliografiju i literaturu o woj, sa oko 160 jedinica. Tu je sabran wen kwi`evni opus: pet romana i tri kwige zapisa i memoarske proze u 18 izdawa, vi{e od trideset pri~a, najvi{e u ~asopisima i novinama izme|u dva svetska ra ta, i drugi tekstovi. Prvi put se pomiwe da su weni rukopisi objavqeni i u prevodima na {est jezika: francuski, nema~ ki, ~e{ki, bugarski, slovena~ki i ma|arski.

U Beograd se vratila 1931. i narednih deset godina bile su najlep{e u wenom `ivotu. Kao sobarice i de`urna do pono}i u Zadru`nom kona~i{tu (sada zgradi Radio Beograda), pisala je svoj prvi roman: jarko se}awe seoske devoj~ice na sirotiwsko detiwstvo u slavonskom zavi~aju. Osmelila se da rukopis odnese kwi`evnom kriti~aru Veliboru Gligori}u – od wegove pohvale i po~iwe kwi`evni `ivot @icine. Izdava~ Pavle Bihali dao je roma nu naslov Kajinput i objavio ga u „Nolitu“, 1934. Sre}ni dani @icine! Roman je odjeknuo zavidnim pohvalama u dese tak novina i ~asopisa u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu... Uspeh je podstakao da uredni{tvima uputi nove ru-

Milka @icina, jedna od posledwih fotografija

kopise. Samo u „Politici“ objavqeno je osam wenih pri~a, a vi{e od trideset u ~asopisima u gradovima Jugoslavije. Mnogo joj je zna~ilo i to {to je prihva}ena u krugu intelektualaca i pisaca levi~ara oko „Nolita“ i {ire. Saznavala je novo o kwi`evnosti u udru`ewu sa Pavlom Bihalijem, Hugom Klajnom, Oskarom Davi~om, Milovanom \ilasom, Radovanom Zogovi}em, Otokarom Ker{ovanijem... U~estvovala je na kwi`evnim ve~erima, mitinzima u korist prava `ena, u marksisti~kom kru`oku, u politi~kom {trajku. A najvi{e se sprijateqila sa Dragicom, suprugom pesnika Jovana Popovi}a, Istrankom, slu`benicom. Zajedno su bile i u redakciji ~asopisa „@ena danas“. Ostale su prijateqski privr`ene jedna drugoj pola veka. Kraj te beogradske decenije @icine, ulep{ao je wen novi roman – Devojka za sve, sa koricama \or|a Andrejevi}a Kuna, u wenom izdawu, 1940. Roman Kajin put uspe{no je stigao i u Pariz – objavqen je 1937. u listu „La popularie“, a u kwizi 1940. Francuskom ~itaocu preporu~en je kao kwiga dirqive humanosti, koja }e pogoditi sva plemenita srca, te zaslu`uje da se uporedi sa najlep{im stranicama Tolstoja i Gorkog. Iz okupiranog Beograda je 1941. izbegla u selo Dolovo u Banatu, pod nema~kom upravom. Gestapo nije otkrio da se krila pod la`nim imenom: Milica [aki}, ro|ena Milojevi}. Suprug Ilija bavio se ~inovni~kim poslom u katastru. Posle oslobo|ewa izabrana je za sekretara Prosvetnog saveta u Pan~evu i ~lana Agitpropa za ju`ni Banat. U Beograd se vratila 1946. i pet narednih godina bile su posledwe u wenom `ivotu bez potresa. Postala je urednica, zatim slobodna reporterka lista „Rad“. Ponovo prijatequje sa Dragicom, udatom za Vojislava Srzenti}a iz Ulciwa, u leto 1937, uz kumovawe Ko~e Popovi}a. Oboje su na visokim dr`avnim du`nostima: posle povratka 1945. iz Vojne misije Vrhovnog {taba u Londonu, Dragica je bila zamenik generalnog sekretara Ministarstva spoqnih poslova, a suprug Vojislav, od ranije Titov saradnik, posta-

Uz pomo} prijateqa Za rehabilitaciju kwi`evnice Milke @icine pripremio sam 39 dokumenata nadle`nih ustanova u Srbiji i Hrvatskoj, pisama, punomo}ja, publikacija... ^inio sam to u dogovoru sa posledwim izdankom porodice - gospo|om Nadom Spiri} iz Beograda. Sa zahvalno{}u pamtim pomo} protojereja - stavrofora gospodina Luke Bosanca, sekretara eparhije slavonske u Daruvaru: zbog tri kr{tenice putovao je vi{e stotina kilometara do Slavonskog Broda i dva puta do Nove Gradi{ke. Na predugo tavorewe spisa, ukazano je Dragoqubu Albijani}u, vr{iocu funkcije predsednika Vi{eg suda, pismom od 5. marta 2011, ali je `eqeni odjek izostao. U prepisci sa sudom, prijateqski je pomogao advokat Lazar Popte{in iz Novog Sada.

vqen je za pomo}nika Borisa Kidri~a, predsednika Privrednog saveta vlade Jugoslavije. Stradawe @icine po~elo je iznenada. Uhap{ena je 6. juna 1951, na ulici, pred pono}, kad se iz pozori{ta vra}ala ku}i, u Dositejevu 12. Na trotoaru, iznenada, prizori kao u filmskom prepadu otmi~ara: na wu su nasrnuli nepoznati qudi, }utqivi, ~vrsto je uzeli za ruke i silom ugurali u „maricu“ i ona je velikom brzinom stigla u Glavwa~u. Iz stana je odveden suprug Ilija [aki}, tada na~elnik odeqewa u Ministarstvu spoqne trgovine. U Glavwa~i novi potres: tamo je zatekla Srzenti}e, uhap{ene nekoliko dana ranije – Dragica u Ulciwu, a Vojislav sa bratom Nikolom, majorom Udbe, na aerodromu u Beogradu. Uhap{eno je i jo{ ~etvoro zajedni~kih prijateqa. @icina je iz samice („grobnice za `ive“) dovedena u sobu kod Dragice. U`asnute prizorima svojih hap{ewa, zavapile su: za{to? Tada je i po~elo ono wihovo t a m o. Svi uhap{eni su osumwi~eni da su, kao gru pa, pristalice Informbiroa. Za sedam meseci istrage u Glavw~i, udba{i urlaju, prete, tra`e da priznaju sve,sve,sve. @rtvi o~i nestanu u oteklinama tu~e, ali je i to malo: „Najvi{e boli kad kai{em tuku po listovima nogu. A {tap po pojasu prekida dah... Neke su morale staja ti sa uzdignutim rukama celu no}. Danteov pakao, to je literatura. Ni{ta on nije znao. On nije bio u Osamnaestici“, pisala je @icina o brutalnoj istrazi, nalik prizorima na stranicama Sol`ewicina u wegovom Gulagu. („Staqinisti~ke me tode su stra{ne i ne~ove~ke tamo, a ovde nisu“). Glavni tajni a delimi~no javni pretres u Okru`nom sudu u Beogra du, trajao je od 7. do 10. januara 1952. Presuda K-750/51, sa o{trim politi~kim i ideolo{kim frazama, izre~ena je ve} sutradan. Svima je presu|eno: krivi su! Srzenti} je osu|en na 15, Dragica na 10, Milka na 8 godina strogog zatvora, a ostalih ~etvoro na 7 i 9 godina. („U te cifre nije verovao ni onaj sud, ni osu|eni“). Milki je za zlo uzeto i to {to je za pri~u hrvatskog pisca Jo`e Horvata Srpski kqu~ govorila da ismeva Srbe. Ne pomiwu se uhap{eni Nikola Srzenti} i Meri Goranovi}: umrli su od Glavwa~e. Milka i Dragica bile su zajedno i u ispa{tawima u zatvorima u Beloj Crkvi i u Po`arevcu. U logoru u Stocu satirane su psihi~ki i fizi~ki, dawu i no}u. Nare|eno im je da izme|u sebe nose „transparent“ sa re~ima: „Mi smo prijateqice, obe te{ka banda i gadovi i kameleoni“! Kad nema lomqewa i no{ewa qutog hercegova~kog kamena, ni udaraca mu~iteqki - predvodi ih „Drugarica zamenik - Debela gadu-


dnevnik OD PRESUDE IZ 1952.

doma ra“, `ena svirepe }udi - `rtvama se stalno preti: iako ve} osu|ene u sudu, i daqe su pod istragom. Tra`i se da u zapisniku priznaju sve, sve, sve ~ega su se naknadno setile o sebi, o svojima, o prijateqima i poznanicima, da otkriju svakog sumwivog – i on }e biti uhap{en. Ako osu|enica prizna sve, ili sve, sve, a pogotovo sve, sve, sve – uprava logora, zvana „centar“, mo`e da joj umawi neku od surovosti svakodnevice, ali ona gubi od qudskog u sebi. Jedna osu|enica, u mu~ewu, odala je svoju majku, a druga sa za vi{}u ka`e: blago woj - imala je koga da potka`e! Optu`nica iz 1951. izmewena je 1955. i kazna je smawena na ~etiri godine. Milka je pu{tena na slobodu 6. juna, Dragica krajem godine, Vojislav sa Golog otoka 1956. U `ivot se polako vra}ala u Sevojnu, gde je suprug Ilija, posle tromese~ne istrage u Glavwa~i, primqen na posao, kao ma{inac, u novoj vaqaonici bakra. Za ~etiri godine, videli su se samo jedanput – toliko je i bilo dozvoqeno u logoru u Stocu. („Poseta smeta da se zaboravi sloboda“). Vratila se u Beograd 1959, tre}i put za trideset godina. @elela je pogled i re~ starih prijateqa, a strahovala od wihovog izbegavawa i bojkota, pa je u usamqenosti videla najboqu za{titu od naizvesnosti. Bez `eqenog odjeka ostala je namera da se vrati u javni kwi`evni `ivot romanom Drugo imawe iz 1961. i kwigom isku{ewa od dve operacije raka - Zapisi sa Onkolo{kog, 1976. Tek deceniju i po posle robije, po~etkom sedamdesetih, @icina se osmelila da pi{e o strahotama u Glavwa~i i u Stocu. Na rukopisima s mno{tvom ispravki i dopuna, ovla{no je ozna~ila datume: 14/08. 1970, subota, 15/08; ~etvr tak, 15.04; subota, 24. 04. 1971; nedeqa, 9. 05. 1971. U stanu u Dobri~inoj 36 i na Tari, usamqena, napisala je jednu kwigu u dva toma. Rukopis ispovesti o Glavwa~i - Sama, nastavqa se - urawa u drugi , o logoru u Stocu - Sve, sve, sve. U opravdanom strahu da bi od saznawa o postojawu tih

nedeqa3.februar2013.

7

Pravda posle 60 godina Vi{i sud u Beogradu rehabilitovao je kwi`evnicu pokojnu Milku @icinu, osu|enu na osam godina strogog zatvora pod optu`bom da je bila pristalica Informbiroa. Sud je utvrdio da je @icina „bila `rtva progona i nasiqa iz politi~kih i ideolo{kih razloga“, da je presuda Okru`nog suda u Beogradu iz 1952. „ni{tavna od trenutka dono{ewa kao i sve pravne posledice“ i da se @icina „smatra NEOSU\IVANOM“. Ovo re{ewe Vi{eg suda donelo je ve}e pod predsedni{tvom sudije An|elke Opa~i} i ~lanova - sudija Dragomira Gerasimovi}a i Vesne Xeletovi} - Cuci}.

cine (Prv~a, 9. oktobar 1902 – Beograd, 28. februar 1984). Za rukopis romana @icine Sve, sve sve, prvi put se saznalo tek kad je objavqivan u „Dnevniku“, od 14. februara do 14. aprila 1993. Primerak sakrivenog rukopisa, @icina je krajem 1983. poklonila Dragici Srzenti}, a ona ga je posle deset godina ~uvawa dala na ~itawe kwi`evniku Mihailu Lali}u. Taj rukopis dobio sam od Lali}a, zajedno s wegovim predgovorom o „paklu zatvora u Stocu“, zavr{enim re~enicom: „To su Zapisi iz mrtvog doma nad kojima bi se i Dostojevski zamislio: u wegovim Zapisima poni`ewe nije dominantna svrha, a ovde jeste“. Uz 58 nastavaka romana @icine Sve, sve, sve, sa oko 70 ilustracija, u „Dnevniku“ sam objavio i 18 svojih zapisa o razgovorima sa Ilijom [aki}em, Dragicom Srzenti}, Mihailom Lali}em, Verom Zogovi} i Nadom Spiri}, }erkom Milkine sestre Dragice i posledwim izdankom porodice iz Prv~e. („Tetka Milka je tek posledwih godina `ivota pri~ala o svojoj nesre}i, ali i tada nerado“). U tim zapisima je nepoznato o `ivotu @icine u inostranstvu, u Beogradu pre rata, za vreme okupacije u Dolovu, o hap{ewu, istrazi u Glavwa~i, su|ewu i presudi, o logoru u Stocu, o nastajawu rukopisa romana Sama i Sve, sve, sve... Tada je prvi put objavqeno i ono {to je bilo nepoznato od marta 1948. Dragica Srzenti} ispri~ala je kako su se dr`avne tajne Beograda i Moskve na{le u wenoj ruci. U Ministarstvu spoqnih poslova, woj je povereno da Titovo pismo Staqinu odnese u Moskvu i donese Staqinov odgovor. Nije mogla znati da su ta pisma bila po~etak ledene po{te Informbiroa: Staqinov napad i Titove „ne“. A jo{ mawe to da je nosila presudu i sebi, i suprugu Vojislavu, i @icinoj, i hiqadama ubrzano hap{enih svuda po Jugoslaviji. Zapisi u „Dnevniku“ prvi su otkrili i to ko je heroina romana Sve, sve, sve. @icina je prijateqski uz wu, ona uz @icinu – uvek kad su to mogle i smele u stra{noj prokletoj avliji u Stocu. Ona se pomiwe ve} u prologu romana, citiranog na poDragica Srzenti}, krepka duhom i u 101. ~etku ovog zapisa - hrabri la je @icinu da pi{e o wihovim stradawima. Weno ime se ne otkriva, ve} samo Jedna `ena – nadimak: „Giwa, koja je bila t a m o“. jedan vek – Giwa, to sam ja! – kazala je Dragica – Ja sam sada, koliko znam, najstaSrzenti} u na{em prvom razgovoru - zarija jugoslovenska partizanka sa tekao sam je u Ulciwu, u septembru 1992, Spomenicom 1941. i najstarija osua on je nastavqan bezbroj puta, do posled|enica pod optu`bom da sam ibeovweg pre nekoliko dana. ka! – ka`e mi Dragica Srzenti}, reIstine romana Milke @icine Sama i habilitovana 26. februara 2007, Sve, sve, sve o surovoj Glavwa~i i robijadivno krepka duhom i u 101. godini. {nici u Stocu, presti`ne su u jugosloPostala je {iroko poznata posle venskoj kwi`evnosti o stradawu `ene od prikazivawa filma @elimira politi~ke, ideolo{ke, policijske i sud @ilnika „Jedna `ena – jedan vek“. ske vlasti od pre 60 godina, sa se}awima I Dragica, isto kao i Milka na do danas. @icina je bila, koliko je po kraju romana Sve, sve, sve, pita u znato, jedina kwi`evnica osu|ena pod prazno: za{to je, bez stvarne krivi optu`bom da je ibeovka i u logoru satice, na wihova imena pala qaga osu rana ~etiri godine. Ti romani oglasili |enice, a wihovi ~estiti `ivoti su wen povratak iz mrtvog doma i zabora zaustavqeni onako brutalno t a m o. va. Oni nisu jadikovka o wenom strada wu, nego svedo~e o zlu u ~oveku i odbrani od wega. Istina @icine o `eni u muka rukopisa o tada zabrawenoj temi - stra - ma, krik je `ene iz na{eg Gulaga. Wena dawu ibeovaca, mogla ponovo da trpi od istina je potresna, a moralno odupirawe Udbe, oni su deset godina bili sakriveni uzvi{eno. u duplom dnu plakara koji je suprug IliNa povratku sa robije u Beograd, @i ja ve{to ugradio. Da su objavqeni kad su cina se prenula u vozu na stanici u Sta napisani, odjeknuli bi i u svetu. roj Pazovi. Iz ta{ne uzima svoju „legiInteresovawe za kwi`evno delo @i- timaciju“ iz logora u Stocu, ~ita: „Ot cine, zanemarivano od wenog hap{ewa pusnica...pu{ta se na slobodu posle iz 1951, o`ivela je Devojka za sve u „Noli - dr`ane ~etiri godine strogog zatvora“. tovoj“ reprezentativnoj ediciji „50 srp - Kao udarena, i kao tek trgnuta iz sna skih romana“, 1982. @icina je svoj kwi - ona „uprepa{}eno ponovo pro~ita: PO `evni put zavr{ila kako ga je i po~ela SLE IZDR@ANE ^ETIRI GODINE i pola veka ranije – zbirkom jarkih se}a- zvapi, tu u kupeu, opqa~kana: wa na detiwsvo i na zavi~aj. To autobio– Moje ~etiri godine! Gde su moje ~e grafsko Selo moje iz 1983, posve}eno ocu tiri godine! Nikoli i majci Cvijeti, posledwa je Zgusnute, crnele su se iza we... kwiga objavqena za `ivota Milke @in Quba Vukmanovi}

POVODOM DANA HOLOKAUSTA U ZAGREBU PRVI PUT IZLO@ENA 44 PISMA LOGORA[A IZ JASENOVCA I STARE GRADI[KE

Katarina(19): Pomirilasamse isnajgorim Pi{e: Slavica Luki}

D

ragi roditeqi... Idem u Jasenovac. Mo`ete zamisliti kako mi je ako ste ~uli za Jasenovac i {to se tamo doga|alo. Stra{no mi je, ali sam se sa svim pomirila, pa i s onimnajgorim.Pomirilasamsesasvim ipoku{avamseoprostitiodsvega... Tako glasi deo rukom pisanog pisma {to ga je 19-godi{wa zato~enica usta {kog logora Stara Gradi{ka, Zagrep~anka Katarina Dor~i}, kri{om iz logora uspela poslati roditeqima u Zagreb. U pismu u kojem roditeqe obave{tava da je iz starogradi{kog logora uskoro prebacuju u jasenova~ki, devojka se zapravo opra{ta od wih i sprema na najgore. Wezine su se crne slutwe obistinile: ubijena je 1945, nedugo nakon preme{tawa u jasenova~ki logor, a po menuto pismo wen je posledwi trag. Pismo Katarine Dor~i} jedno je od 44 koje su zato~enici usta{kih logora Jasenovac, Stara Gradi{ka i Danica iz Koprivnice od 1942. do 1945. preko razli~itih veza uspeli ilegalno poslati najbli`ima. Ono je sastavni deo izlo`be „Po{ta iz koncentracijskih logora Jasenovac i Stara Gradi{ka”, koja je u auli zgrade Hrvatskog dr`avnog arhiva otvorena u povodu obele`avawa Me|unarodnog dana `rtava holokausta. Katarina Dor~i} roditeqe u pismu obave{tava i o ~emu joj u odgovoru smeju pisati i, slute}i svoj skori kraj, moli ih da pakete nastave slati i kad we

Crna kwiga smaknutih U okviru postavke u Hrvatskom dr`avnom arhivu izlo`ena je i kwiga mrtvih logora Jasenovac. Crno ukori~ena kwiga sadr`i imena, prezimena, mesto i godinu ro|ewa, ime oca, nacionalnost, mesto i na~in stradawa 72.193 do sada identifikovane `rtve Jasenovca. Me|u wima je 40.251 `rtva srpske nacionalnosti, 14.750 romske, 11.723 jevrejske, 3.583 hrvatske, 1.063 Muslimana, 233 Slovenca, 99 Slovaka, 99 ^eha, 55 Ukrajinaca, 26 Crnogoraca, 20 Ma|ara, 13 Italijana, 6 Rusa, 6 Nemaca i 4 Poqaka, dok se za 262 `rtve nije mogla utvrditi nacionalnost. Me|u identifikovanim `rtvama Jasenovca je 33.860 mu{karaca, 19.327 `ena i ~ak 19.006 dece. vi{e ne bude: “Kad mi pi{ete, pi{ite samo familijarne stvari, jer i da na|u, ne bi bilo stra{no. Nemojte `aliti za paketima koje ja ne}u primiti. Meni bude, istina, te{ko, ali potro{it }e ih na{i qudi koji se od toga uzdr`avaju. Ne `alite za stvarima, nego samo za qudima koji bi svi htjeli `ivjeti, a ne daju im.”

Osim pisama poslanih konspirativnim kanalima iz usta{kih logora, izlo`ba sadr`i i kopije posebnih logorskih dopisnica, koje su bile jedini slu`beno dopu{teni oblik dopisivawa logora{a s porodicama. Re~ je o posebnim dopisnicama {tampanim za usta{ke logore koje su imale dodatni presavijeni deo, na kojem je porodica mogla poslati odgovor. Zapravo, odgovor na tim slu`benim dopisnicama bio je jedini na~in na koji su zato~enicima uop{e mogli pisati najbli`i. Iako je pravo na te {ture dopisnice slu`beno bilo predstavqeno kao nagrada logora{ima “za dobro vladawe”, prema svedo~ewu pre`ivelih, prednost u wihovu slawu imali su zato~enici hrvatske nacionalnosti, dok su Srbi, Jevreji, Romi i ostali tu privilegiju dobijali mnogo re|e. Logora{ima je bilo dopu{teno na dopisnicu napisati najvi{e 20 re~i, ali u wima ni u aluziji nisu smeli pomenuti uslove u logorima, a svaka dopisna karta prolazila je cenzuru logorske uprave. Da bi zavarali cenzore i sabili {to vi{e teksta u 20 dopu{tenih re~i, logora{i su ~esto vi{e re~i spajali u jednu i izbegavali interpunkciju. ^etrdesettrogodi{wi @ivan Stojanovi} iz Ada{evaca na logorskoj karti poslatoj 17. decembra 1943. iz Jasnovca pi{e: „Draga moja Anice i mila deco, jasam zdrav ostali svi zdravi pakete redovito primam. I od tetaka po jedan za ode}u ne treba ja }u javiti kada bude trebalo mnogo vas qubi va{ tata”. Ubijen je u jasenova~kom logoru. Logora{i su se ma{tovito dovijali kako u 20 cenzurisanih re~i, izme|u redova, porodicama doturiti i neku va`nu informaciju. Jedan od primera te dovitqivosti je pismo Sofije Jovi}, studentkiwe medicine i ~lanice komunisti~ke omladine, zato~enice usta{kog logora Stara Gradi{ka. U logorskoj dopisnici, adresiranoj na wenog oca Stanka Jovi}a, poslatoj 1942. u kratkim re~enicama u kojima ponekad spaja re~i, Sofija pi{e: „Najmiliji. Zdrava. Odgovor nisam dobila. Paket da. Brinemse zavas. Nenina matura? @alim Olgu, kod dede je. Kako deca u{koli? Pi{ite stricu zapovr}e. Krompir, bra{na. Voli, qubi.” U re~enici „@alim Olgu, kod dede je”, Sofija Jovi} je „izme|u redova” poslala poruku o sudbini zato~ene porodi~ne prijateqice, tako|e studentkiwe medicine Olge Radmanovi}. Sofijini roditeqi su bili bliski s Olginim i znali su da su wenog dedu ubile usta{e. Re~enicom da je Olga „kod dede” Sofija ih je obavestila da je Olga stradala u logoru. Sofija Jovi} zato~ena je u leto 1941, ali imala je sre}u i u leto 1942. bila je pu{tena. Zato~enik logora Stara Gradi{ka bio je i komunista Ivica Sabqak. Izlo`ba donosi trag i o pismima koje je on iz logora Stara Gradi{ka tokom 1944. tajnim kanalima uspeo poslati sa zagreba~kim Odborom za pomo} logorima. Wegova su pisma bila adresirana na Ka-

ticu Bukovac, koju je logorskim vlastima predstavqao kao tetku, a koja je u stvarnosti bila supruga ubijenog zato~enika starogradi{kog logora. Ona ih je daqe prosle|ivala zagreba~kom Odboru za pomo} logorima, a pisma su sadr`avala vidqivi deo pisan obi~nom olovkom, te onaj nevidqivi pisan nekom hemikalijom koju je uspeo da prokrijum~ari. Sabqak je ubijen u starogradi{kom logoru 1944.

Uputnice i u Muzeju `rtava genocida Tragi~ne epistole izlo`ene u Hrvatskom dr`avnom arhivu sastav ni su deo gra|e Spomen podru~ja Jasenovac. Kako je „Dnevniku” re~eno u beogradskom Muzeju `rtava genocida, ova pisma nisu nepoznata istori~arima, neke od „uputnica iz Jasenovca” – kako su se zvani~no zvale usta{ke dopisnice – ~uvaju se i u ovoj ustanovi, ali same nisu bile predmet posebnih sistematskih istra`ivawa, ve} su uglavnom analizirana u okviru drugih tema. Na`alost, i ta, kao i mnoga druga gra|a prikupqena pod krovom Muzeja `rtava genocida za sada ne mo`e biti deo nekakve wegove stalne postavke jer ova ustanova naprosto jo{ uvek nema svoj izlo`beni prostor. Ilegalni prenosioci pisama bili su logora{i koji su imali sre}u da se izvuku iz logora, poneki usta{ki vojnik koji je radio u logoru i nekim ~udom zadobio poverewe logora{a, a ilegalni od govori spoqa naj~e{}e su dolazili u pa ketima s hranom i ode}om. Naime, od prole}a 1942. zato~enici usta{kih logora mogli su, osim slu`benih logorskih dopisnica, dobijati i pakete s hranom, ode}om i lekovima, ako su imali porodicu koja bi ih slala. Isporuka paketa, me|utim, neretko je kasnila, pa bi se deo hrane pokvario, deo bi uzimali usta{ki vojnici, tako da je do logora{a neretko stizao tek mawi sadr`aj paketa. A u samom logoru je svaki paket prolazio usta{ku cenzuru: hleb bi bio prerezan, tegle s marmeladom su se otvarale, a iz paketa se uklawao papir, ukqu~uju}i i novinski, da bi se logora{e spre~ilo da na wemu pi{u i ilegalnim putevima {aqu pisma van logora. Ipak, logora{i su u paketima povremeno uspevali prokrijum~ariti poneko pismo. Recimo, pomenutom Ivici Sabqaku u logor u Staroj Gradi{ki pisma su stizala u dvostrukom dnu tegle za pekmez. Po re~ima Maje Ka}an, kustosa Spomen-podru~ja Jasenovac i autorka izlo`be, pisma spadaju me|u retku sa~uvanu dokumentaciju usta{kih logora, jer su wen najve}i deo uprave logora tokom Drugog svetskog rata – uni{tile. (autorka je novinarka „Jutarweg lista”)


8

dnevnik

nedeqa3.februar2013.

[ O R O M

S

B O R O M

Taro{keskele Skela je jedna zdravo velika |onta koja pliva po Tisi. Ona zdravo odjekiva kad kogod ispusti francuski kqu~ il sikiricu i to je dokaz da je unutra {upqa. To {to je {upqe ne mo`e da potone dok se ne probu{i pa je bu{ewe skele strogo zabraweno ad Ba~vani malko posle va{ara povuku u bircuz pa jo{ ako nuz wi sedi koji Bana}an, oma tu bude i divana o Tisi. Ba~vani navek ka`u: „Da nije Tise sve bi to Ba~ka bila“ a ni Bana}ani nisu bez jezika i brice pa tvrde: “Iz Ba~ke ni ki{a ne vaqa“. Sutra zajutra kad do|u sebi posle rasola i fru{tuka ajd opet Jovo nanovo, al ne ko otoju~ u bircuzu. Opet idu jedni kod drugi, opet se volu pa se me{aju, `ene i udaju s preke strane. Preka strana nikakve veze s prekim pogledom nema, naopako da je tako. Preko je ono {to je s druge strane Tise, Ba~vanima Banat a Bana}anima Ba~ka. ^uo sam da je Tisa granica izme|u Ba~ke i Banata al je to zdravo ru`na re~ i jako uvo o}e da zabole ako dubro ~ujete. Tisa te~e izme|u Banata i Ba~ke. E, sad ni to ne vaqa, ni to nije istina! Eto, kad Sen}ani pre|u skelom preko Tise ne idu u Banat nego u Ba~ku, oni tamo rade zemqu, ka`u, i to je Ba~ka. Navek mora biti ravnote`a i jednako da bi vaqalo i trajalo pa kad krenete Tisom od gore ako je sajla dignuta na skeli kod Tara{a vide}ete taj drugi givikt od tog na{og kantara vojvo|anskog. Bana}ani ode idu u Ba~ku, da rade svoju banatsku zemqu. Nije to Ba~vanima ba{ po voqi, al ajd na{i su, neka ih nek rade. Vredni su i vaqani i ti Bana}ani, ka`u Ba~vani. Ni jedni ni drugi se ne predaju iako imaju na skeli dignutu belu zastavu. Bela zastava je znak da skela plovi, da ide preko. Skela i Tisa su ko sestre, retko se zavade. Malko im oko Bo`i}a i Svetog Save led ne da da budu zdravo ro|ene al ni paorima to smeta, ondak su za astalom i kvare krvnu sliku. Astal je paorski zimovnik a Taro{ka skela navek zimuje na banatskoj strani Tise, tamo su i skelexije, oma tu u selu. Obilaze je i kontroli{u i kad se odmara nuz obalu. Kad malko odmekne vreme i kad Taro{ani naume da obi|u svoje

K

banatske wive u Ba~koj budi se i skela, bez we ne vredi. Kadgod su tamo bile dve skele al je jedna o~la na dno pa kad je Tisa mala samo malko viri, da znaju di je. Oko \ur |evdana skelexije ve} poderu dva para baskija o palamar kad teraju skelu od Tara{a do Ajla{a. Sva{ta mo`e biti ako koja snajka pri |e skeli a skelexija ka`e: “Pazi, di`emo kecequ“... Ajdemo sad redom, da se ne brukate kad u Taro{ odete. Prvo }e na ulazu u selo pisati na tabli Tara{, da znate da se to tamo pravilno ~ita Taro{, tako svi na|o{i divane do|o{ima vikenda{ima, malko para u{i al se brzo naviknu. Da znate ko je ko i {ta je {ta na Taro{koj skeli evo obja{wewa pojmova koji su „neophodni za bezbednu plovidbu“: SKELA je jedna zdravo velika |onta koja pliva po Tisi. Ona zdravo odjekiva kad kogod ispusti francuski kqu~ il si-

il {togod ve}e onda }e i on terati skelu po vas. Ka`u u {ali dvojica skelexija na taro{koj skeli da je to jedina koja radi na (MA)MLAZNI POGON. Glavni alat za terawe skele im je BASKIJA, par~e jasenove malko debqe grane, ko kanda da na buzdovan li~i. Na vr~ku baskije, tamo di je debqi kraj ima jedan {licovan deo i u taj ajnzac upadne palamar, onda se baskija povu~e i kad zapne za sajlu skelexija se nogama odupre o skelu i ona popusti pa krene na vodu. Iz gleda lako kad gledate sa strane. Skelu teraju „NA DU@“ kad zaka~e baskije i kora~aju celom du`inom skele a mo`e i „NA RUKE“ ako stoje u mestu i smo pote`u baskiju sebi po palamaru. Kad skela pristaje na obalu spu{ta se KE CEQA, pokretni deo koji slu`i kao navoz. Karakteristika svih keceqa je da mogu da se lako podignu i brzo spuste ako neko nai|e pa i

Skela ima dve keceqe, jer lak{e je tako

kiricu i to je dokaz da je unutra {upqa. To {to je {upqe ne mo`e da potone dok se ne probu{i pa je bu{ewe skele strogo zabraweno. Svakojaki divan je slobodan na skeli, sva{ta se u svom veku skela naslu{a al tajne ne odaje, xaba je da odi`ete poklopac i da zavirivate unutra u pomra~inu. Da ne otpliva digod di ne treba vezana je PALA MAROM, to je jedna prili~no debela sajla, da je tawa pokidala bi se. Zavezana je i za jednu i za drugu obalu pa izgleda ko oni telefoni kadgod, dve piksle i duga~ak kanap pa kad jedan divani drugi pikslu mete na uvo pa slu{a. Tako su, {to bi ovi moderni derani kazli, oba le navek „onlajn“. Kad idu la|e sajla se spu{ta da ne bi koja zapela, da ne kubure posle. Ako skelexija mete beli barjak napred na skelu ondak la|e ~ekaju, palamar je podignut, skela ide preko, kad pro|e i kad spuste sajlu u vodu a beli barjak skinu dole, tek ondak la|e odu. SKELEXIJA je ~ovek kojeg uvek mo`ete da zovete s druge strane reke, ako vas ~uje onda }e do}i po vas ~amcem ako imate samo bicikli. Ako terate traktor

ova na skeli ume isto tako. Kad pristaju iz obalu onda je spuste a kad kre}u onda je podi`u. Skela ima dve keceqe zato {to je lak{e tako nego da je skelexije okre}u i namincavaju skelu na obalu, kad bi imala samo jednu. Pravili su Taro{anima neki stru~waci pristan za skelu al ih nisu pitali kako i di to treba pa sad ko i da ga nemaju, ne mo`e skela tu da pristane nuz obalu. Pristaje tamo di joj Tisa zapoveda, zna se ko je gazda. E, tu sad nema kamenog puta i asfalta, onog iz projekta, pa kad spuste kecequ onda skelexije u produ`etku dodaju i LOMPRAG, jo{ jednu platformu da traktori rak{e iza|u ili da u|u na skelu, zavisi kud su naumili. Da nema lompraga pravili bi vaga{e tu di je zemqa mekana, mo`da bi se kogod i zaglavio, ko zna. E, sve to ne bi vaqalo da na skeli nemaju BAKU, pro~itajte ovo {to br`e i {to kra}e, da ne mislite na babu neku. Baka je deo na koji se nabaci sajla kojom se skela vezuje za obalu. Baka li~i na ono {to lopovi ostave {umaru da se pati kad ukradu drvo iz {ume pa ga ne odseku i paw, nego

onako da se ne sagiwu jako. Jaka je baka, mora da osigura skelu, da ne mrda pod teretom na obali. Ima i jedan {picnamet, neke zovu Bakini, mora da im je taj bio zdravo ja ki neki, kad su mu nadenuli da je Baka. Na skeli su svi isti, za sve va`i isto pravilo i svi mogu da pomognu skelexiji da teraju s wim skelu. Ima uvek koja baskija vi{ka. Ne znam kad su Bana}ani sre}niji, dal kad iz Tara{a krenu peko u Ajla{ il kad se uve~e vra}aju umorni iz Ajla{a u Tara{. Sre}a wina da imaju Ajla{, tamo je taka zemqa da i kad naopa~ke {togod poseju opet nikne i dobro rodi! Sre}a je i da imaju skelu, da ne idu okolo na most, jako je daleko tuda, ima skoro dvadesetak kilometara. Trajalo bi to putovawe dugo, mogli bi usput da se odmaraju do ku}e al nije to odmor ko kad stanu na skelu pa slu{aju kako se ne ~uje da Tisa te~e, a oni znaju da nije tako, znaju i ose}aju da miluje skelu i da im golica tabane da i sutra do|u u Ba~ku u Ajla{, makar i naopa~ke posejali, ne mare! Ove zime izvadio skelu Dime. To je ko pesmica, moglo bi se i korin|ati, al je bilo pre Bo`i}a, pa ko bojagi ne vredi. A to da je Dime izvadio iz Tise potonulu Taro{ku skelu nije kobojagi, neg je zaistinu. Sad opet na banatskoj strani ima wi’ dve. Jedna je malko fali~na, ~erez tog je potonula onomad, al je opet napoqu, na suvom. Ne vaqa za skelu kad progleda. To je dobro samo za ~eqade, al kad skela progleda ondak to ne vaqa. Oma tuda di je progledala curi voda i ako niko nije budan, ode na dno, da se u woj somovi i ke~ige legu i sakrivadu. Petqali su oko te potonute mlogi, al nisu bili kadri. Ondak je Dime opaso sajlama i duvo u wu luft, ko da joj daje ve{ta~ko disawe, onako ko {to su u~ili oni {to su kadgod na PAZ i{li. Odjedared skela `ivnula, mrdla se malko iz muqa i ondak je bilo i woj i wima lak{e. Opasali je i zagrlili saj lama i upregli na drugi kraj buldo`ere i ajd preko dva – tri fla{ncuga mic po mic i eto je na suvom. Oma su je umili, ko novoro|en~e. Tako su joj se i obradovali, znali su da je tu al je dugo vidli nisu, jo{ od one no}i kad je progledala i potonula dok nije svanulo. Dok jednom ne svane, drugom se ne smrkne. A kad }e nama svanuti i o}emo i mi potonuti? Ne brinem se mlogo, otkad sam upozno Dimeta. Taj je kadar iz najve}eg muqa da i{~upa sve {to potone. [teta {to nije vlast, pa da se ne jedimo {to tonemo. Samo brinem za onu {to je progledala, kanda }e je ise}i brenerima i tremlama, da ode u staro gvo`|e. Boqe da je `murila ko mi. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

M

Oj Moravo-vodo, yado do Soluna

eni se mo`da mnogo toga mo`e primi, iz Vojvodine, kad nakrcamo pune {lepoprostore. Il’ na primer oni Emira}ani. pisati, ali da nisam osetio damare ve na{eg najtra`enijeg tehnolo{ki usavrIde{ tako i ide{, i ide{... kad evo ti i te globalne politike na{eg mudrog {enog izvoznog proizvoda, petrova~kih mebra}e Ma}edonaca. Pa mi smo wih onomad i preobrazovanog vo|stva, eee.... to, brale tli-korova~a, ima Solun da se sjakti k’o Beod Turaka oslobodili, pa je red da im i u nomoj, ne mo`‘ niki da mi ka`e. Onako, na ograd onomad za vreme Titine {tafete... vom veku progres donesemo, taj Vardar zeru podsvesnom nivoju, slutio sam ja da nama Nema tog {kovacina na ovoj planeti koji ne - raskr~imo, i popeglamo {ta se popeglati posle izbora dolazi vreme divova i jo{ ve}e uzeti u ruke na{u korova~u na kojoj lepo dadne u odnosima sa jo{ ju`nijom, pravo }ih neimarskih podviga. stoji lebel „Made in Serbia“. A za{to to i slavnom jakako, bra}om Grcima. Dokle, bre, Evo, vi’{ sad ovaj na{, da re~em na kako? Pa lako, bitna ti je ta, da re~em, in - da se sva|aju i u kosti hvataju, i ko da ih mi austrijskom, drang nah Sud. Nema nama Srfrastruktura. ri, ako ne mi, bra}a. Pa ne}e vaqda neki bujbima (kad nas ve} Montawari rumli Sulejman da im o~i otvara ostavi{e k’o siro~i}e) do da izi omrazu prekida? Dobro, nemam ni kanal, i Dunav i Sava i Tisa su bijemo na neko toplo more, da ne A onda opet, ne sme ni moja lomi daleko, ali nema prepreke ako ima dovoqno ostanemo kukavci siwi bez kalna samouprava da ostane po voqe i mudre i transparentne organizacije. m’rnara i m’rnarice, jer {ta ti strani, kad su ovakvi mudri i veje dr`ava, i da re~em narod, ako Da mi prvo napravimo luku, pa }emo posle videti liki projekti u pitawu. I mi se ne plovi. U tom smislu i tako, kavaqda, majkovi}u, ne{to tute kako vodu do we dovesti dikad sam ja pazario skromni karce pitamo, pa sam ja sa mojim ~am~i}, ni{ta veliko, trinaenajbli`im projektnim timom ve} stak meteri, tek da decu mine `eqa za pu~iNe}e to biti neki kanal~i}, slu{am na te osmislio da napravim najve}u luku na tom nom plavom, ali nekako sam se uvek ose}ao televizije, kao ovi na{i zaparlo`eni, voj - plovnom putu. Dobro, nemam ni kanal, i Duuskra}enim {to ne mogu sansikera da par - vo|anski. Ukrca{ se tamo na Dunavu, skroz nav i Sava i Tisa su mi daleko, ali nema kiram ispred avlije, tek toliko da mi, od na severu, pa polako, klaj-klaj do pod Beo - prepreke ako ima dovoqno voqe i mudre i invidije, crknu du{mani. grad, smota{ desno, pa u Moravu. Promi~e transparentne organizacije. Da mi prvo naI {ta se onda, bra}ala moj, ~udi{ {to Srbijica pod {qivama, a ti samo ma{e{, pravimo luku, pa }emo posle videti kako vosam od sre}e sko~io sa foteqe kad sam vik’o Stari onomad sa Galeba. Ide prvi admidu do we dovesti. Nisu za yabe oni mudri deo mog ministra na televiziju kako obja - ralski brod sa na{im mudrim vo|stvom, a Kinezi rekli da svaki, pa i najdaqi put, po{wava da samo {to nismo ostvarili nemaja za wima na mom sansikeru sa investito~iwe prvim korakom. Maw‘ ako te neki zlowi}ki san i izbili vodnim putem do Solu - rima u lokalnu samoupravu koji }e, ~im ~utvor ne saplete na wemu. na. Ej, bre, do Soluna! Pa jo{ vodom! Samo ju da je kanal gotovo, da pohrle na ove na{e n Aleksa pl Adetovi}

KAKO SU PAORI IZ BEO^INA 1903. KUPILI

[umska ja~aod a koliko dalekovid bio {ume je bila ne mali zalogaj. I da kada je 23. februara 1903. nas bi bila. Kada je ogla{ena progodine sastavqao kupodaja, svako je pojedina~no hteo da prodajni ugovor kojim su odre|eni kupi, ali vlasnici nisu hteli da se i me|usobni odnosi 79 Beo~inaca bave prodajom na malo. I tu na sce kupaca 509 jutara {ume na Frunu stupa Glumac. {koj gori, i utvr|en na~in gazdoOsim {to je u to vreme u Beo~ivawa tim prirodnim dobrom, seonu bio u~iteq, Bogdan Glumac je ski u~iteq Bogdan Glumac verobio i perovo|a i poslovo|a tri govatno nije mogao da predvidi da }e dine ranije osnovane Srpske ze[umska zajednica, koja je tada mqoradni~ke zadruge. Kada su trooformqena u Beo~inu, opstati do jica vlasnika {ume Karlo Kron iz dana{wih dana. Nastala u vreme Novog Sada, Aleksandar Leopold i Austrougarske monarhije, pre`i - Ludvig Liht iz Seksarda oglasili vela je Prvi svetski rat, do~ekala prodaju, na sastanku te zadruge Glui nad`ivela Kraqevinu Jugoslavimac je rekao seqanima da je to priju, Nezavisnu dr`avu Hrvatsku, Tilika da zajedno kupe 509 jutara {utovu Jugoslaviju i sve ostale drme koja se prote`e od manastira do `avne tvorevine koje su posle rasBrankovca, kako ne bi do{la u rupada SFRJ usledile. I ne samo da ke nekom drugom kapitalisti. Na [umska zajednica postoji, nego i pitawe nekog od prisutnih seqaka funkcioni{e sa neznatnim izme~ime }e je platiti, odgovorio je da nama, po istim onim principima }e od Srpske banke u Zagrebu, ta~koje je Bogdan Glumac pre 110 godinije wene filijale u Novom Sadu, na zacrtao. dobiti zajam u vrednosti cene {u– Dobro smo izdr`ali – pripome, odnosno 66.000 kruna. Prihvaveda nam predsednik [umske zajedtili su Beo~inci, wih 79, ovaj u~inice Stojan Zdravkovi}. – Nije teqev predlog i on je sastavio ugo mala stvar postojati od 1903. godivor 23. februara 1903. godine na ne. Koliko sam upu}en, samo u Slonema~kom i srpskom jeziku, koji se veniji je u doba stare Jugoslavije ~uva u sefu starom koliko i sam dobila sli~na zajednica. Mi smo, kument. Taj akt potpisali su Beoevo, opstali 110 godina. Odr`ala ~inci svojeru~no osim wih nekolinas je voqa da opstanemo. Ugovor ko, za koje je to u~inio u~iteq. Zastriktno nala`e da se {uma mo`e jam od Srpske banke ~lanovi zajedprodati ~lanu ili samoj zajednici nice su isplatili posle 17 godina. i mi se toga pridr`avamo. Ako neA pored {ume, postali su i vlasniko ho}e da proda svoj deo, mada se ci Brankova~ke livade. to retko de{ava, obavesti rukoOsobenost ovog ugovora, izme|u vodstvo. Mi to razglasimo i po naostalog, jeste i u ~iwenici da su {em pravilniku ~lanovi zajednice prvo se nudi idealni suvlasnici onom ko ima naj - Na osnivawu je bilo 509 jutara {ume, mawe. Ako taj ne79 ~lanova, sada ih {to zna~i da niko }e, onda se nudi od wih ne mo`e da ima vi{e od onom ko ima malo ode u {umu i ka`e stotinu vi{e. Tako se poda je neki deo ba{ stupa da ne bi dowegov. Ugovorom je {lo do ukrupwabilo predvi|eno da vawa delova, da ne do|emo u situase pravo ~lanstva prenosi na naciju da neko od nas ko ima para, buslednike, ali ne i na `ensku decu. de najve}i procentualni vlasnik. – Do 1960. godine `enska deca niU Zdravkovi}evu pri~u o zajedsu mogla da nasle|uju {umski deo nici ukqu~uje se i Qubomir Mirkako vlasni{tvo ne bi i{lo izvan kovi}, sekretar ovog jedinstvenog, Beo~ina – obja{wava Zdravkovi}. dana{wim pravnim re~nikom re– Sada su i `ene vlasnici {umskih ~eno “udru`ewa gra|ana” i jo{ jeddelova. Ako neko od mu{kih ~lano nom podse}a na to da je za wen nava proda ku}u i odseli se iz Beo~istanak najve}a zasluga pripada na, bivao je ispla}en, a wegov deo Bogdanu Glumcu, koji je u to doba prelazio je na zajednicu, koja bi ga imao 25 godina. delila na ~lanove. Na osnivawu je – Mislim da se slobodno mo`e bilo 79 ~lanova a sada nas ima vire}i da bi se te{ko kupovina i to {e od stotinu, jer se nasle|ivawem pod takvim uslovima realizovala taj broj neminovno uve}ava, u zavida nije bilo Bogdana – obja{wava snosti kako su se delili unutar poMirkovi}. – Glumac je bio je porodice. To je individualna stvar. kreta~, a na{i preci hrabri qudi Mislim da }e se u budu}nosti ~lan koji su imali viziju da }e to biti stvo jo{ vi{e pove}avati, jer qudi dobro i pristali su na wegov pred`ele da budu deo zajednice. To nije log da kupe “Plemi}ko dobro”. neka korist sada, ali je lepo biti O~ito je me|u wima vladalo ~lan. Znam dosta qudi koji imaju ogromno poverewe. Vaqa re}i i da para i koji bi ne znam {ta dali sase tri najbogatije porodice u to mo da u|u u zajednicu. Kako onda, tako i sada, {uma se vreme u selu nisu u~lanile, zato {to je rizik bio veliki. Qudi ov - se~e i srazmerno procentualnom u~e{}u u vlasni{tvu raspodequje de nisu bili bogati, a kupovina

M


dnevnik

nedeqa3.februar2013.

9

UPOTREBA @IVOTA

Opsimaiqudima oznajemnekequdeuNovomSadu,qudespoja~animlu~ewem prire|ujewihovama{ta,otvorioPandorinkov~egizkojegsuupaemocionalneinteligencije,kojisuusvojiliili,bar,hraketusawimisko~iliiqudikojisu`ivotiweizbacilinaulicu, neili{titepsesaulice,odba~enao~ove~enabi}a,iprealiioniizgradskihslu`bikojisuve~itiproblempasalutalica matakvimspasiocima imamnekonaro~itoidelikatnopo{tovawe; re{avali{interskimracijamaiubijawemili,kakosetohumanialinikada–evo,sada,kadapremotamfilm–nikada,iporedtolijeka`e,uspavqivawem`ivotiwa(kojeseodskoro,kako~ujem,pokoiskustvasaqudskimbrqotinama,glupostima,perverzijama,issleveterinarskogtretmana,selektivnovra}ajunaulicu). kustvasazlomnamerom,ispadadanikadanisamupoznao~ovekakoPri~aonovosadskomazilukoji}ekaotrajnore{itiiliublajijesvogpsaizbacionaulicu.Iligapredao{interima.Amo`da `iti problem uli~nih `ivotiwa, ili, bar, kako se kalkuli{e, jesamnompiokafu?Amo`da~itaovajtekst?A,ipak,prosta“kou{tedetikomunalcimasvotukojusudskipotra`ujustvarnoujedimunalna”statistikanamkazujedasvakegodineuovomgradu(kojio nii“ujedeni”ujednojpredstavisindicijamarugawazdravomrazusebiimadostavisokomi{qewe),uovomgraduukomejetakore}i muizakonu,selementimafarse,ne~asnostiiklevatawanapu{tedoju~euperiferijskom{interajuubijanonahiqadeovihuzvi{e- nihgradskih`ivotiwa,jestepri~akojojsepoprirodistvarine nihbi}apokupqenihsanovosadskogplo~nika,stotinenevidqivih mo`eosporitinameradaseproblempodignenavi{icivilizacijqudito~ini,stotinenevidqivihqudiizbacujunaulice–{aqu skinovo;alitojeipri~azaoneoptimistekojiverujuda}equdi direktnoupatwuiusmrt–ili,{tavi{e,predaju{interimasvoje bitiboqi–da}emalogra|aninaprasnopostatigra|ani–kadau du{e(pasje~ovekovadu{a),oslovaro{koj televizijskoj hronici ba|aju se kao suvi{ne upotrebqeugledaju boksove s kerovima za ne stvari svojih “najboqih prijaslikawe i pokazivawe. Pri~a o teqa”, da se poslu`im omiqenom novosadskomaziluje,osimtoga,i novinarskom po{tapalicom. Zbog pri~aolicemerju,pri~aola`noj ~ega to ~ine? I kakve su to okolhumanosti, pri~a o su{tinskom nosti,kakvisutomra~nimisaoni nerazumevawu stvarne prirode i i emocionalni procesi koji ~ovedubineproblema,jervelikiazili ka, normalnog ili prividno norzapseima~ke,napu{tenikoncepmalnog ~oveka, dovedu u bolesnu, ti zbriwavawa `ivotiwa u mnopsihijatrijsku situaciju da svog gimure|enimsistemima,akonisu psa, svoju bezuslovnu qubav, strpa mestastalnogido`ivotnognastau gepek i `ivotiwu izbaci kao wivawa, onda su samo lepe ~ekaosme}enanekom}o{ku?Ivratise nice za smrt, koja se uostalom (i ku}i svojoj `eni i deci kao da se to sa zvani~nog mesta) obe}ava i ni{tanijedogodilo... {ti}enicima novosadskog azila, Uostalom, kako se spava posle kada umesto ranijih tri dana, istakvog jednog ~ina? Me|utim, ne teknetridesetdanamilosti.Asutreba imati iluzije o qudima. {tinajeutomedajednomzasvagda Uvek}etakobiti.Stvarjeutome prestane ubijawe. S azilom ili damoramo`ivetisa~iwenicomda bez azila, ni{ta se u stvari ne}e }enapu{tenipsi(sgradskimazisu{tinskipromenitiuNovomSalomilibezazila)uvekbitime|u du,paiakosenekomeu~inidaje nama. I imam u vidu jednog retrimo`da kao posledica novog privera dobri~inu i naiv~inu – koji hvatili{ta i usled mogu}e ve}e }esampri}iprvom{interu,kada motivacije {interske slu`be naovajnai|e–slomqeniho~ijuisapu{tenih pasa mawe na ulicama, dave}prqavog,ulepqenogsvetlowih}euvekbitiudovoqnombrobraonskog krzna, kog je neko {utju da popuwavaju kapacitete isnuo na ulicu, re{iv{i tako propra`wene nakon eutanazije pretblemdlakaustanu.Te{kodasetu hodnika,kojisuispunilitrideseWegovslomqeniqudskipogledsvegovori Foto:@.Markovi} ne{to u skorije vreme mo`e protodnevnukvotu`ivota. meniti. I, dakle, dok se neko pita: kako takav jedan ~ovek koji je Umena`erijiku}nihstvorewakojemnogiqudi,atakvisumivr“po{tedeo”`ivotsvogpsailisvojema~ke,tako{toje`ivotiwu, lo,vrlobliski,tretirajukaoli~nosti,dostojanstveno,kaoravnoosu|enunaodlo`enusmrt,strpaougepekautaiizbaciojenaulipravne~lanovesvojefamilije,passeusvom“pribli`avawu”~ovecu,ostaviojeporedautoputailiunekomplaninskomili{umskom ku i wegovom komplikovanom svetu, tako o~ove~io, prilagodio i }o{ku,uop{temo`emirnodaspavaposletogai,nakrajukrajeva, razvio svoje unutra{we resurse na vu~ijim fundamentima, usavrda`ivisatakvomstra{nomistinomo sebiili,pak,tajnomu sebi, {iosvojuinteligencijuiemociju–jer,trebalitoup{tenekome dotle je takvo re{ewe pse}eg ili ma~ijeg pitawa za drugoga isto predo~avati,pasjeizvani~nodu{evnoiemocinalnoosetqivobikaoibacitiprazanupaqa~. }e!–daje,uzsvopo{tovawepremama~kama(kojesutako|ementalNi{ta u takvim patolo{kim odnosima sa ku}nim `ivotiwama noveomanapredovale),prvaku}na`ivotiwakojaje,datakoka`em, ~ovekatakoneuni`ava,ni{tagatakoqudskinedegradirairazob- pre{lacrtusnajve}imstepenomrizika,probilabarijeruizme|u li~ava,moralnoieti~ki,ni{tamutakoneru`ilice,kaotajmimisle}eg inemisle}eg bi}a,iuvuklase(ilisesamovratilatamo zeran~innajni`egbe{~a{}a,kaotajtrenutakkadaostavqena`igdejeuvekbila)usamusu{tinui“{ifru”qudskogbi}a.Uwegovu votiwagledailitr~izaautom,kaotamrqanaobrazuisavesti,ko- du{u. ja}esejednom,preilikasnije,pretvoritiutumor. Pas, `ivotiwa najvi{e zlostavqana i progawana u ovoj zemqi Nameravao sam danas da nastavim svoj sremski gradski ciklus (zbog~egabiovazemqajednomtrebaladasezabrine,alitone}e istinitih pri~a iz Rume, i ve} sam svoju reportersku strategiju bitiskoro,nitunetrebaimatiiluzije),paskojijesamodsebeu (mentalnoitehni~ki)podesionarumsku frekvenciju–talasnaduneverovatnim razmerama stekao sposobnost “~itawa” qudskih mi`inanakojojsamradiopro{lenedeqe–ra~unaju}iovogaputasa sliipostupaka,emocija,namera,gestikulacije,ikojiseuvukao u wihovimGradskimgrobqem,nakojeguvekusvojstvureporteraragazdu, stvorio je sebi ozbiqan problem u patolo{kim, nedovr{edosvra}am,ira~unaju}isa`elezni~komstanicom,mojomslabo{}u nim,neobrazovanim,pomra~enimglavama... i,specijalnokadajerumskastanicaupitawu,mojomopsesijomkoja Uvi{enavratasampodpapirnatimplafonomoverubrikepisao najverovatnije poti~e jo{ iz vremena vrdni~kog voza (1889–1969), o`ivotiwama–pristrasno,priznajem,prote`iraju}isvojuro|enu kaosa“energetskimrezervoarima”ili,pak,kaosastubovimanosabra}uPseisvojero|enesestreMa~ke!–i,akotonisubilepri~e ~ima na koje sam oslonio koncept rumske pri~e. I onda mi se sve odobroti,{to}ere}ipri~eoqudimakojisuuiskustvimasa`ismu~ilo. votiwama postigli najve}e domete i uvide u sferi komunikacije, ^udovi{te svakodnevnog `ivota no}u se {uwa i seje otrovne razumevawaiplemenitosti,ondasutobilepri~eozlu,{to}eremamcepoNovomSadu.Umojimnovinama:otrovanlutalicautravi. }ipri~eoqudima–a,kadajere~o`ivotiwama,uvekjere~ioquKomunalcivr{edetoksikacijuterena.Gra|anitrakamaobele`idima–kojisuseprema`ivotiwamaodnosili“zverski”(ovare~u limestagdeje~udovi{tebacilootrov.Gra|aninajavqujuprotestovojmislinemo`ebeznavodnika).Iondamisesvesmu~ilo,ponanookupqawe.Malisvakodnevniu`asi!Kakoda~ovekzevaiprepuvqam.Smu~iomiseiovajgrad(NoviSad),smu~ilasmiseiovazestisemeditacijinaperonimarumske`elezni~kestanice({tomi mqa(Srbija).Nakrajukrajeva,smu~iomisesopstvenitekst...Zbog je ina~e bila namera), kad mi se pod prozorima {uwa ~udovi{te? ~egatekst? Sadskoroujednomreagovawunamalesvakodneu`aseupitaosamse Zbogtoga{tomenekamazohisti~ka“autocenzura”,zbogtoga{to –padasadatopitawedopunimnajnovijimnovosadskimu`asom–ho- mepravilaigrecivilizovanogu~esnikau`ivotuikodeksjavnog }emoliikadado`ivetidauovojzamqi,Zemqiprega`enihpasa,taj (novinarskog) posla, zbog toga {to me strah od prejake sopstvene koji je otrovne mamce bacao po gradu bude uhap{en i da odrobija re~iiemocije,spre~avajudaeksplodiramiurliknemuovojpri~i, svojusvirepost?Ho}emoliikadavidetikakogaspecijalcislisidaopsujem,dastisnempesnicu–{tobibioprirodanipo{tenodcamaubacujuuvozilo? govor na svirepost – umesto {to pravim kompromis, kurvam se sa Poku{avamdagazamislimdokseugluvonemodobano}i{uwas istinom,biramivagamre~i,umesto{tomalesvakodnevneu`ase,s kesomispoduga{enihprozorai,osvr}u}iseokosebe,spu{tasvokojimauZemqiprega`enihpasa `ivimokaosasvojimusudom,ublajekukavi~ijejajenatravnatutrpezu:otrovanemamce.Uteraojeod `avami“stilizujem”,izbegavamdetaqe,itosamozbogtogadabiih prenekolikodanastrepwuignu{aweunervnisistemisr~animi`eludacovihnovinapodneoisvario.Atrebaseupitati:Koje~o{i}svakognormalnoggra|aninaovevaro{i,ili,akovamjelak{e vekkojitrujepsepoulicama?Koje~ovekkojijeobesiopsauFusvarqiva bla`a i hladnija pravna terminologija mo`da primeretogu?Koje~ovekkojijevezaopsaMituzabranikivukaogapopunijanovinama:prekr{iojeZakonodobrobiti`ivotiwai,istretudosmrti?Koje~ovekkojijeletvomubiokeru{usku~i}imana sav{isvojmrakizglavenaulicu,ugroziojebezbednostgra|ana.A novosadskomgradili{tu?Koje~ovekkojiodsekao{apeonojplaneustvari,pogledajmoslu~ajume|uobrveikonstatujmodajesvojom tarnopoznatojkeru{i,~ijinasjeslu~ajproslaviousvetu?Koje sredwovekovnom metodom trovawa uli~nih `ivotiwa, svojim ~i~ovekkojijezaklaozlatnogretrivera?Koje~ovekkojijeautomnanommr`weisvirepostiskojimjezgro`eniosramo}ensvetlijii mernopregazio@u}kaskojimsuseigraladecaizkvarta?Tvojadeplemenitijideoovoggrada,akoji,dodu{e,nijeni{tanovonajeca,~ove~e.Kosutiqudi?Tosu~udovi{tasvakodnevnog`ivota. lovnikumalihsvakodnevnihu`asa{tonamihsvremenanavreme n @eqko Markovi}

P

l Немогућамисија: гдејенемогућемогуће, могућејенемогуће.

NAOPA^KE

Foto:B.Lu~i}

Pre dve-tri godine obratilo nam se Udru`ewe snoubordera Novi SadSNBlajfitra`ilodatunapraviskistazu,jerpowihovimre~imanepostojiboqiterenzatako ne{to na Fru{koj gori od onoga nana{ojlivadi.Kadasunamobjasnilidaimjepotrebno200puta20 metarazastazuidabionitajdeo odr`avali, dozvolili smo im, jer bitonamabilausluga. Problemje,ka`eMirkovi},nastaokadajetrebalodobitidozvolu od Zavoda, koji je nerado daje zbogorhideja.Nekakosujeipakdobili,lanejestazanapravqena,uz velikupompujeiotvorena,alije opetzapelokadajetra`enasaglasnost za ovu godinu. Od novembra se ~eka na taj papir. Dobijeno je usmeno odobrewe, pod uslovom da istovremenonalivadinemo`eda bude15skija{aidadogodinestaza budeizme{tenanadrugomesto. [umsku zajednicu ove godine o~ekujeobele`avawejubileja.Kako}etou~initi,bi}euskoropoznato.Ono{toseznazahvaquju}i 110-godi{wem iskustvu, jeste na~in obele`avawa slave zajednice, Lazarevesubote.Mo`dainijetolikobitnokakoto~ine,alijeinteresantnodasuodabraliba{ovaj praznikzaslavu–zato{toLazarevu subotu u trenutku osnivawa niko od ~lanova nije slavio. Dakle, slava je odabrana iz vrlo prakti~nograzloga–dabisvina wumoglido}i. n Zorica Milosavqevi}

l Пентагоновакамера видисве. Пинкова– премијера.

QubomirMirkovi}iStojanZdravkovi}

na osnovu desetogodi{weg plana, koji je izra|en u [umarskom fakultetu u Beogradu. In`ewer iz Nacionalnog parka “Fru{ka gora” svake godine ide sa rukovodstvomzajedniceudoznaku,odnosno obele`avawestabalakojamoguda budupose~ena. – Svaki od 46 delova na koje je podeqena{uma,sastojiseod12metara drva – ka`e Stojan. – Godi{we nam treba 552  metra, s tim {to se funkcionerima dodequje jo{{estkubikaumestoplate.Potreba[umskezajednicezagodinu danaudrvimaje570metarakubnih. Toliko se nase~e i ide u deobu, a sav vi{ak se prodaje ~lanovima ilinekomsastrane.Ko}ekoliko dobitidrva,zavisiodudelasvakog od~lanova.Postojeonikojiimaju ceodeo,ili~akipodva,aimai onih sa polovinom, ~etvrtinom i tako redom. Svako sa drvima koja mupripadajuraspola`ekakoho}e. Ima i takvih ~lanova koji `ive izvanBeo~inaidrvoimnetreba zaogrev,pao~ekujudagazajednica prodaidaimpare. Uvlasni{tvuzajednicejeilivada, koja danas vi{e zadaje muke ~lanovimanego{toimajukoristi odwe.Nalivadipoznatojulokalnom stanovni{tvu kao “Rim”, zajednica ima ku}u koja je uglavnom neiskori{}ena.Uwojnemastruje, asvipoku{ajidaseprikqu~i,palisuuvodu.Nekada,kadajeuBeo~inu bilo dosta stoke, kosili su travu i wome hranili `ivotiwe.

l Напорнијеузалудан. Садабарзнате штанеможете.

Kakojetovremepro{lo,livadaje naj~e{}e  zakorovqena, jer se zajednicineisplatidapla}ako{ewe–re~jeovelikojpovr{ini. –Livadajezarasla,kr~ilismo je u nekoliko navrata ali to nije dovoqno,wutrebaredovnokositi – pri~a nam Qubomir. – Na woj imaorhidejakojesuza{ti}enavrsta, {to nam predstavqa ogroman problem,jerzasvakipoteznalivadi moramo da tra`imo dozvolu Zavoda za za{titu prirode. Kada tra`imoparenemaju,akadaho}emo ne{to da radimo ne daju nam.

l Аковамскривенанамера бодеочи, користитебодљикаве кондоме.

~lanovima. Tu se mnogo toga nije promenilo, osim mo`da u na~inu se~e i izvla~ewa drva. Nekada su toradilisami~lanovisekiramai ru~nim testerama, a izvla~ili trupcebikovimaikowima,o~emu postoji svedo~anstvo – dokumentarnifilm„[umskidrugovi”po scenarijuQubeVukmanovi}a,koji jeina~eautoriscenarijazajo{jedan film o ovoj zajednici “Vek plemi}ke{ume”ikojijedostapisao o woj. Danas drva se~e ~ovek komejetoposao,azajednicamuza tu uslugu plati. Se~e se planski,

Ilija Markovi}

zajednica vremena

l Кадса“Немогућемисије” свучетенаводнике, добијетеголуистинуу тврдомпаковању.

PLEMI]KU[UMUIWOMEGAZDUJU110GODINA


10

dnevnik

nedeqa3.februar2013.

„DNEVN IK”NALIC UMES TA: VELIKA BRITANIJA NA PREKRETNICI?

Oti}iiliostati formirao svoj stav. Referendum bi, dakle, mogao da se organizuje i za {est meseci. Osim toga, da se zaista ozbiqno lome kopqa o taa li je Velika Britanija, ko krupnom pitawu, o~ekivale ~lanica sa naizgled naj bi se podrobnije analize efekamawe entuzijazma za ta zadr`avawa ~lanstva ili, s Evropsku uniju, kona~no spremdruge strane, istupawa iz Unije. na da zaista i zakora~i stazom Kako sada stvari stoje, najkoja vodi ka izlasku iz ove zastrastvenije protivqewe daqem jednice? Ako i jeste, ve}inu we~lanstvu u EU se mo`e ~uti na nih stanovnika i nije mnogo pijacama, gde poneki piqari jo{ briga. U svakom slu~aju, mawe ih je uvek ne mogu da se pomire s tim briga nego to ko }e pobediti u da moraju da prodaju luk, krompir emisiji „Britanija ima talenta” i banane – po kilogramu. Eh, samo ili kako }e pro}i ovaj ili onaj da nije tog briselskog diktata, fudbalski klub ili... {ta ve} ko krompir bi se i daqe merio u livoli, igara ima na pretek. Kao i brama. hleba, bar za sada. U javnosti se pojavi i po koji Za one, ne tako brojne, kojima patriotski pokli~ u stilu „Enje omiqena igra politika, takogleska radi, a Brisel se gradi”, |e je uprili~ena predstava, koja „Gde su na{i novci?” i sli~no. dosta dobro imitira realnost. Naravno, kao {to je i uobi~ajeno Najambiciozniji „rialiti {ou” za takve parole, ispaquju se bez zvani demokratija, traje ve} dugi ikakve prate}e pouzdane ra~uni niz godina i ne pokazuje znake da ce. Ozbiqnija pitawa, poput pose bli`i kraju. Pri tome qudi stepenog gubitka suvereniteta u koji vole ideju o demokratiji, prakti~no svim sferama `ivota mogu da prate do`ivqaje triju u korist neizabranih birokrata aktera – dva glavna i jednog spou Briselu, retko se postavqaju. rednog. Jo{ re|e, da li je, i bez Brisela, Laburisti i konzervativci su, uop{te ostalo puno suverenitekao bajagi, dva suprotstavqena ta da se izgubi, bar u bitnim pola, levi i desni, koji za svoje stvarima, ili je to sporednim ko simbole imaju losekom ve} jake, izrazite predato mo}nim U javnosti se pojavi i po koji patriotski pokli~ boje, crvenu i nadnacionalnim u stilu „Engleska radi, a Brisel se gradi”, plavu. Tre}i akfinansijskim „Gde su na{i novci?” i sli~no ter, sa zvu~im organizacijama. imenom – libeTako|e, da nije i ralne demokrate – navodno su nedobije naredne izbore, dve godiBrisel, zapravo, samo ran`irna {to izme|u. Predstavqeni kao ne nakon toga raspisati refestanica na putu ka predaji potpualternativa krajnostima, kao nerendum na temu izlaska iz Unije, ne kontrole globalnim finanko kome su principi i intelekneki komentatori tuma~e kao sijskim mre`ama. Pri tome, to tualna ~istota iznad borbe za prelomni momenat. Kao pokaza{to je jedan od centara tih mrevlast, tu su da bi imponovali teq da je bitan deo politi~ke `a geografski lociran u Londoonom delu publike koja za sebe elite, nakon godina tihog, tek nu, ne zna~i da gra|ani Velike smatra da je iznad proseka: po pi - reda radi, gun|awa, doneo odluku Britanije imaju ikakvu efektiv tawu obrazovawa, „privr`enoda istinski pogura Ujediweno nu kontrolu nad wim. sti univerzalnim humanim vredKraqevstvo u pravcu istupawa ^ini se, dakle, da ovim, stvar nostima” i, naravno, inteligeniz evropske naddr`ave. nim centrima mo}i, sasvim odgociji. Ova „intelektualna elita” Takve ocene, ipak, ~ini se da vara sada{wi polozaj Britanije kao simbol ima, a koju bi drugu nisu realne. Da je `eqa za akci - u Evropskoj uniji. Dok je tako, do – `utu boju. jom istinska, za{to ~ekati dve odgovara}e i konzervativcima i U toj igri koja se naziva demogodine do narednih izbora, pa onlaburistima i liberalnim demokratija, pored ostalih tema, ve} da jo{ dve godine? O toj temi se kratama. Ma {ta oni o tome izjanekoliko godina se pomalo stirazglaba prakti~no ve} ~itavu vqivali. dqivo provla~i i pitawe da li deceniju, te je svako ko je zainte(autor`iviiradi Velika Britanija ima vi{e {te - resovan verovatno ve} davno uLondonu)

n Pi{e: TodorPetrovski

D

te ili koristi od ~lanstva u Evropskoj uniji. Laburisti se uglavnom deklari{u kao evro-entuzijasti, vaqda i zbog prihva}enog nasle|a internacionalizma, iz vremena kada su zaista i bili samosvojna partija ozbiqno suprotstavqena konzervativcima. Konzervativci se, pak, ve}inom predstavqaju kao evro-skeptici, dok su liberalne demokrate obi~no odu{evqeni pobornici sve ~vr{}ih evropskih integra cija. Naravno, s obzirom na to da su trenutno u koalicionoj vladi sa konzervativcima, principijelni liberalni demokrati su pomalo odstupili od svojih evropskih principa, pa i oni sada bacaju pomalo sumwi~ave poglede u pravcu Brisela. Iz ovakvih, uglavnom deklarativnih pozicija, glavne partije se godinama prakti~no nisu micale. Povremeno bi jedna strana bezvoqno izbacila koju parolu, druga odgovorila isto tako slaba{no – i sve je ostajalo isto. Britanija je ostajala gde je i bila, u Evropskoj uniji. Uz odr`avawe privida da se stalno, kao, ne{to ne}ka. No, nedavne izjave premijera Dejvida Kamerona da }e, ukoliko


dnevnik

INTERVJU

nedeqa3.februar2013.

@EQKACVIJANOVI], MINISTARZAEKONOMSKEODNOSEIREGIONALNUSARADWUREPUBLIKESRPSKE

Predstavni{tvaRS otvori}emouKini,^ikagu... vica Da~i} je ve} priliri:pomenutienergetskiprojekti, kom prvog susreta u prepa mostovna povezanost, poznate mijerskom svojstvu sa ruturisti~ke ta~ke... uz paralelno kovodstvomRepublikeSrpskepoaktivirawe velikog broja mawih ru~iodajebilo„dostaqubqewai projekataunizudrugihoblasti. grqewa”idatrebakonkretizoval Ako se ne ra~una most u tisaradwuSrbijeiRS. Sremskoj Ra~i, prakti~no nije –Poprirodistvarisaradwuiz- biloiolezna~ajnijihzajedni~kihprojekataRSiAPVojvodime|u Srbije i Republike Srpske treba da karakteri{u potreba da ne.Imalinaznakada}esetou onabudetrajna,dakledasesprovo- budu}nostipromeniti? –Uprethodnomperiodujebilo dikontinuiranousvimoblastima, mawih zajedni~ki realizovanih ipotrebadasetretirakaostrate{ko opredeqewe obe strane. I projekata,pogotovokadaseradio saradwi na me|uop{tinskom nibrojnisuprimerikojipokazujuda vouuokviruProgramaprekogratoijestetako–ka`eza„Dnevnik” @eqka Cvijanovi}, ministar za ni~nesaradweEvropskeunije,no sasvimsigurnodajeteaktivnosti ekonomskeodnoseiregionalnusapotrebnododatnounaprediti.PoradwuRS.–Uproteklimgodinama gotovopostojevelikemogu}nosti dogovoreni su i realizovani razdazajedni~kinastupamokadjere~ li~itiaran`amaninapoquobrazovawa, kulture, zdravstvene za- oprojektimakojefinansiraEU, aliiuprojektima,uslovnore~e{tite, poqoprivrede, ekologije, no,„internog”karaktera.Potrebvodoprivrede,industrijskeproiznoje,me|utim,dapoka`emovi{e vodwe, saobra}aja, turizma... Sada inicijative i ve}i aktivizam, a seotvarajuozbiqnemogu}nostiza realizaciju zajedni~kih energet- Vlada RS je spremna za sve partskihprojekatanareciDrini,kao nerskearan`manekoji}eunaprediti`ivotgra|anaioja~atimei za izgradwu ili rekonstrukciju |usobnusaradwu mostova koji }e povezati dve obal Da li je predstavni{tvo le, poput Qubovija - Bratunac i RSuBriseluopravdaloo~ekiBajinaBa{ta-Skelani. l Daliseikolikoodmaklo vawa,kaoionau[tutgartu,Jeurealizacijiprojekta„Podri- rusalimuiMoskvi?[tao~ekuwe”? jete od predstavni{tava u Be– Definisali smo tela projek~uiVa{ingtonu? takaoiakcioniplan,aprvafa– Republika Srpska ima {est za, koju smo upravo pokrenuli, predstavni{tava - u Briselu, sme{tena je u petogodi{wi vre[tutgartu,Moskvi,Beogradu,Jemenskiokviripodrazumevaangarusalimu i Be~u i ona su zaista `man nekoliko vladinih resora, zna~ajne poluge za promociju inlokalnih vlasti teresa Repusaobestrane,kao blike SrpKa d ajeupi t a w usa r ad w a i u~e{}e priske i ostvasaVojvodinom,potrebno rivawe invrednihkomorai jedapoka`emo nevladinog seks t i t u c i o tora. Sam projenalne, kulvi{einicijative kat, koji je, podturne i ekoive}iaktivizam seti}u, pokrenunomske salo predstavniradwe. Oni {tvoRSuBeogradu,apotomprisusna`napodr{kagotovosvakom hvatiledvevladekaozajedni~ki, procesuukojemu~estvujemo,bilo polaziod~iwenicedasuDrinai dajere~oevropskimintegracijaprostorPodriwavelikarazvojna ma,regionalnojsaradwi,dijaspo{ansa za 1,3 miliona qudi koji ri, pregovorima za realizaciju `ive na prostoru 25 op{tina, od privrednihprojekataili,naprokojih je 13 u Srbiji, a 12 u Repu- sto,na{emotvarawupremasvetu. blici Srpskoj. Ovaj projekat je Kadjere~otojotvorenosti,na koncipirankaorazvojniprogram primer,jednaodaktivnostipredovogprostoranakojempostojinestavni{tva u Briselu je i podrkoliko velikih strate{kih stva- {kaprogramurazmenemladihka-

I

11

VESTI Protiv}irilice Oko 20.000 gra|ana i veterana okupiloseju~euVukovarunaprotestuzboguvo|ewasrpskogjezika i}irli~nogpismauzvani~nuupotrebuutomgradu.Skupsuobezbe|ivale jake snage policije. Protestjesniman,aposebnosuosiguranamestapoputkonzulataRepublikeSrbijeuVukovaruiokolna selasabrojnimsrpskimstanovni{tvom.Organizatoriskupatvrde dauVukovarujo{nijedo{lovreme za uvo|ewe srpskog jezila i }irli~nog pisma u zvani~nu upotrebu,teda}etaj~insamodovestidome|unacionalnenetrpeqivostiiugrozitidugostvaranmir utomgradu. Predsednik Zajedni~kog ve}a op{tinaisaborskiposlanikSamostalne demokratske srpske stranke Dragan Crnogorac izjaviodaseatmosferaokouvo|ewa srpskogjezikai}irilicekaoslu`benog jezika i pisma podgreva uo~i majskih lokalnih izbora. Nastojawestranakadaprotestom protiv}irilicemobili{udesne glasa~e Crnogorac je ocenio kao `equ da se naru{i demokratsko ure|ewedr`ave.

Hap{ewa uTurskoj

drovaukojemu~estvujeRSsadrugim regijama. Do sada smo tako u na{em predstavni{tvu u Briselu imalista`istuiz[vedske,ujednojodobrazovnihustanovazadecu saposebnimpotrebamauBawaLucista`istuiz[vajcarske,atrenutno kod nas, u Ministarstvu za ekonomskeodnoseiregionalnusaradwu,sta`iradevojkaizFrancuske,dokna~ekawuimamopojednog kandidataizItalijei[vedske. Tojedobarna~indadaseotvorimo prema svetu, a va`no je to {tosmosenaosnovudobrosprovedenih dosada{wih aktivnosti kvalifikovali za daqe u~e{}e u programu,pa}eimladiizRSmo}idaaplicirajuzaodlazakudrugeregijepoistomosnovu.Na{aje namera da {irimo mre`u predstavni{tava. Imamo ponude od partneraizskandinavskihzemaqa iKinedaihtamootvorimo,kaoi sli~nuponuduiz^ikaga,iVlada }erazmotritiovemogu}nosti. l ImalinajavadolaskanovihstranihinvesticijauRS? – Borba za obezbe|ivawe novihinvesticijajerealnost~ita-

vog evropskog prostora pogo|enog ekonomskom i finansijskom krizom. No, mi smo i u takvim uslovima uspeli da do|emo do zna~ajnihprojekata,po~elajerealizacija izgradwe termoenergetskog bloka Ugqevik III ~ija ukupna vrednost iznosi vi{e od 500 miliona evra, izgradwa TE Stanari ukupne vrednosti 550 milionaevra,tusuiaktivnosti vezanezaizgradwuautoputa,kao i odre|ene investicije mawe vrednosti, a teku i pregovori okoaran`amanautekstilnojindustrijiisli~no.Dabismounapredili poslovni ambijent, pokrenuli smo reformu registracijeprivrednihsubjekatauzminimalne tro{kove, te smawili brojdanaiprocedurapotrebnih zapokretawebiznisa.Uciquzadr`avawa postoje}ih investitorapokrenulismoiprojekat „aftercare” brigeopostoje}iminvestitorima,kaoiprojekatsertifikacije op{tina sa najboqim poslovnimambijentom. l DaliseRSnanekiposeban na~in priprema za ulazak

HrvatskeuEvropskuuniju?Jer, ~iwenica je da posle 1. jula 2013. u regionu, po~ev od ekonomijepanadaqe,ni{tavi{e ne}ebitiisto... –Ta~no,neposrednagranicasa EUpromeni}edostatoga.Provodi se ~itav niz aktivnosti na svim nivoima vlasti u BiH kako bismoimaliodgovaraju}ugrani~nu i laboratorijsku infrastrukturu i adekvatno zakonodavstvo. Su{tinski je va`no da se prilagodimo i osiguramo daqi izvoz na{ih roba `ivotiwskog i biqnog porekla na tr`i{te Evropske unije. Ali, pored problema koji to prilago|avawe nosi,negubimnaduda}e,sli~noranijimsituacijamakadjedolazilo do pro{irewa Unije, i na{i pograni~ni prostori dobiti {ansu zarazvojupravozbog~iweniceda }e biti nasloweni na prostor EU.Uostalom,ve}susepojavile najave o izme{tawu odre|enih proizvodnih kapaciteta iz Hrvatske,takodajeitojednaodmogu}nosti. n MiroslavStaji}

Turske vlasti uhapsile su tri osobeuIstanbuluiAnkariuvezi sa prekju~era{wim bomba{kim napadomnaambasaduSADuAnkari.Ranijeju~eodgovornostzanapadpreuzelajeTurskalevi~arska grupa Revolucionarna narodna oslobodila~kepartija.„Na{ratnikAlisanSanlise1.februara 2013.`rtvovao,u{av{iuambasaduSAD,kojeubijajunarode{irom sveta”,navodiseuwihovomsaop{tewu. U napadu bomba{a samoubice na ulazu u ambasadu SAD u Ankaripoginulesudveosobe,napada~iradnikobezbe|ewa,dokje jedna`enate{kopovre|ena.

Zemqasetrese Jak zemqotres ja~ine 6,9 stepenipogodiojeju~eostrvoHokaido naseveruJapana.PolicijasaHokaidajesaop{tiladazasadanema podatakao`rtvamanitiomaterijalnoj {teti, kao i da zemqotres nijeporemetioradnuklaernihpostrojewa. Zemqotresjeju~epogodioiju`ni deo Austrije kod granice sa Slovenijom.Potresja~ine4,5stepenipogodiojeAjzenkapeluregijiKarintija.Zasadanemapodatakao`rtvamaieventualnoj{teti.

SLU^AJ MA LI: VOJNAINTERVENCIJAIPOLITI^KEAMBICIJE

Glavomusedmom,oru`jemu21.veku n Pi{e: Du{anSimin rza i neo~ekivano « usamqeni~ka intervencija francuskearmijeuMalijuuvojnomsmisluprivodisekraju. Ratoborni islamisti Aqmija, AnsarEddina i Mujao-apogre{nosu procenilispremnostorganizacijeafri~kiharmijadaseupotreb-

B

nom vremenu opremi i poku{ali su da iskoriste ka{wewe tako {tobiosvojiliiostatakMalija sa glavnim gradom Bamakom. Potombi,nadalisuse,polakopregovaraliopovla~ewu–uvekisvakako delimi~nom – i dobijali na vremenu. Francuski predsednik Oland, od opozicije ina~e smatranzamlakowuineodlu~nog~oveka,pobrkaoimjehitnominter-

vencijomra~une.Odlukujedoneo prakti~nourokuodsamo24~asa, a po{to je prethodno, od malijskogprivremenogpredsednika,izdejstvovao pismo poziva za vojnu pomo}.FrancuskiinteresiuMaliju i sahelskom pojasu, osim ne{to ekonomskih, svakako su opasnost da razmahani ratoborni islamisti ne po~nu masovno otimawe talaca, francuskih dr`avqana,kojihuregionuBamakaima oko 6.000. Danas su svi va`niji gradovi oslobo|eni a islamisti sedado{eubekstvo. UtrenutkuodlukeOlandjezaista bio sam. Ameri~ko javno mnewenebipodneloslawesvojih trupaunovirat,Englezisusezabavqali sobom, ta~nije pitawem {ta }e u Evropi a kamoli u Africi, kancelarku Merkel ~ekajuuskoroizbori…ElemOland, kao ina~e odli~an takti~ar i pregovara~, pokazao se i dobar strateg. Zaustavqawe islamisti~ke vojne najezde u Maliju otvori}epitawecelogSahela,a time i svakako tra`iti re{ewe zare{avawesudbineTuarega,narodabrojnogusvimdr`avamapojasa, od Mauritanije do Sudana, ali nikada u svojoj dr`avi (ne}e jenisadadobiti,ali}esepotra`itire{ewedadobijuregionalne povlastice razli~itog stepena).Uistipaketu}i}esvakakoi odnosdr`avaukojimaislamisti nalaze logistiku i zale|e, kao {to su Al`ir, Niger, ^ad i Sudan. Francuska intervencija na-

~ela je mnogo ve}i zalogaj nego stasaosvetni~komretorikom.U Proces je tek po~eo i traja}e {to je re{avawe samo malijskog Bamakutosedogodilonekolicinekolikogodina.Oru`jekojimsu problema. U tom smislu sti`u ni ku}a i prodavnica u vlasnina severozapadu Malija mahali ameri~ka,engleska,nema~ka,dan{tvuArapaiTuarega. islamistido{lojeve}inompreska sofistikovana tehni~ka poVojneoperacije{irihrazmeko mafija iz Libana prilikom mo} e da bi se islamisti~ka porasta}eipretvori}eseuvojno pada Gadafija. Ono i nije kori{ast oslabila na du`i rok i iznadzirawe Malija, za po~etak {}enoupravimfrontalnimbormestila kao organizovana opaod strane afri~kih zdru`enih bama, koliko da zapla{i stanovsnost. vojnihsnaga.Ovojepogotovojani{tvonakonbegaregularnemaUovomtrenutkujasnojedamasno nakon donatorske konfelijskevojske.Aqmiserazi{aosa lijskavojska,uglavnomufunkcirencijezavr{eneuAdisAbebi Tuarezima,ta~nijeoteraoihjeod jistatiste,trebadaobezbedipopro{logutorka,gdejepreko60 sebe,alisesadaisamcepanaeksvratak normalnom `ivotu u pozemaqasvetadalobezmalopola tremneiumerenestruje.Novacod vra}enim gradovima, a da se milijarde dolara za pla}awe nekakvogBenLadenavi{enijeni francuskeelitnetrupe{topre svih budu}ih operativnih trouprimislinapomolu.Akouzmepovuku. Bi}e to mo u obzir da su radite{ko bez osvekalni islamisti jediFransoaOlandjeju~edoputovaouTimbuktu teiodmazdenad nasilanasvetukojojje kakobipru`iopodr{kufrancuskim nekim delovima neprijateq ceo svet, vojnicimaidoprineopoliti~komdijaloguu populacije, {to ali i populacija koja je pojava koja Maliju„po{tosuizwegaisteraniteroristi”. osvajaiterorizuje{aprati sve uzohorijatskimpravom,onda Tamosetrenutnonalazi4.600francuskih qenepobednike. je te{ko zamisliti da vojnika,odkojihje3.500anga`ovanou Utoliko je }e u budu}nosti imati operacijikojajepo~ela11.januara francuski autodruga~iji izbor, osim ritet, kao nosida se kao jedinstvena lac i sto`erni izvr{ilac in{kova.Uslede}imetapamanajvojskaraspadnu.Netrebanaravno tervencije, odmah posegnuo za savremenije vojne tehnologije `uritisao~ekivawima,jeronou ukqu~ivawem {to vi{e inforposlu`i}e da se iz Malija kao ~emu su i daqe uspe{ni, to su mativnih medija i javnosti, pobaze krene u identifikaciju i spektakularni atentati i prepazvaome|unarodneposmatra~esve ~i{}ewe svih jazbina Aqmija di (uzimawe talaca), ali bez doanga`manaHjumanrajtsvo~a, iz pozama{nih planina koje se stvarne, eventualno simboli~ke u svrhu svedo~ewa i smawivawa prostiru svom du`inom podsadobiti.Nijeslu~ajno{toihuizeventualnog bezakowa na etni~harskogpodru~ja.Konceptjejave{tajima sa terena opisuju kao koj, verskoj, pa i rasnoj osnovi san: islamisti~ke ratni~ke jeizdr`qive i naoru`ane tipove, (Malijci su izrazito crnoputi, dinice gubi}e manevarski prokoji u svojim glavama `ive u VII doksuArapiiTuareziprili~no stor,kakobiseukinuoprincip veku,alikoristetehnologijeXXI svetlebojeko`e).Ve}cureipoda Avganistana ne bi bilo da (Xi-Pi-Es, satelitske telefone, daciomasovnimgrobnicama.Ninije Pakistana». Nijedna od zeinternet…). (autorjeurednik suiskqu~enebrojnepqa~keimomaqavi{ene}emo}idara~una nafrancuskomKanalu5) vine«izdajnikaikolaboracionina« pakistanskeusluge».


12

dnevnik

nedeqa3.februar2013.

EKS KLU ZIV NO: ElIOT RENDAl, gITARIsTA,

Buntovniku izgubqenim otpuno neo~ekivano pro{log vikenda u Novom Sa du je boravio jedan od nacewenijih i najtra`enijih gitarista posledwih pola veka. Muzi~ar za ~iji je solo u pesmi „Reelin’ In The Years” (sa albuma „Can’t Buy a Thrill“ grupe Steely Dan) Ximi Pejx (Led Zeppelin) rekao da boqi gitarski solo nije ~uo (sli~an je i stav presti`nih magazina koji solo rangiraju kao jedan od najboqih u dosada{woj istoriji rokendrola). Bez i naznake statusa superstara, beskrajno strpqivo, ne skidaju}i osmeh, Rendal je dao odvojene intervjue za „Dnevnik” i Radio Novi Sad.  U razgovoru za ClassicRock Magazine 1999. izjavili ste: „Oboga}ivawem muzi~kog re~nika, zahvaquju}i trojici fan tasti~nih u~iteqa gitare, po -

P

INTERVJU NEDEQE

muzi~ar na `i~anim instrumentima, odakle mu i nadimak „~arobwak na `icama“. Bio je veoma zahtevan i sa wim sam radio na standardima poput Malaguena ili Tico Tico {to je ve} podrazumevalo sofisticirane akorde. Tre}i je bio Sal Salvador. Kao petnaestogodi{wak morao sam ozbiqno da se bavim bi-bapom i to ne samo gitarskim. Obavezna literatura kod Sala bile su tehnike za truba~e i perkusioniste. U kakvom zvu~nom okru`ewu ste odrastali? Da li su i koliko ti zvuci uticali na va{a potowa muzi~ka opredewa? – Slu{ao sam sve ukoliko je bilo i gitare: folk grupe poput Kingston Trio, TV vestern serije (Bonanza, Rawhide...) zbog muzike u kojima dominira o{tar gitarski zvuk u niskom registru {to me

DAMIR URBAN, UMETNIK

Kadne{tonerazume{, togaseiboji{ oku{ava da se uop{te ne bavi politikom. „Ne znam gde je izlaz za muziku u potro{a~kom dru{tvu. Ona se uvek delila na onu umetni~ku i onu za masovnu konzumaciju. Odnos se malo poremetio, istina, ali princip podele je ostao. Stvari se toliko brzo razvijaju, ili boqe re}i mewaju, da koliko god se trudio ispasti pametan po tom pitawu, jednostavno nemam odgovor. Puno me je novinara pitalo {to i ti: da li Novosa|ani mogu od ’Urban & 4’ o~ekivati neo~ekivano? I, na`alost, moram ponoviti isto: nikada nismo imali unapred neki plan. Razvoj koncerta zavisi o puno stvari, publici, prostoru, tehnici... i naravno, nama. Jedino {to mogu re}i jeste da }emo odsvirati ve}i deo pesama sa ’Kundere’, neke pesme ’Laufera’, s kojim nisam imao prilike zasvirati u Novom Sadu, a sve ostalo... vide}emo pred sam nastup, ili na samom nastupu”. Ovako govori talentovani umetnik Damir Urban, povodom nastupa u novosadskoj „Fabrici” 15. februara. O emocijama koje ga vezuju za Novi Sad te ~iwenice da, realno, vi{e nismo „srpska Atina”, Urban ka`e: „Sve se mewa. Mewaju se dr`ave, dru{tvena ure|ewa... pa i gradovi. Mewaju se qudi. Neke zemqe su bile jo{ pre samo par stotina godina perjanice svetske kul -

P

Zemqa snova Prethodni gost „Intervjua nedeqe” pisac Dragan Veliki} pitao je „na nevi|eno” Damira Urbana u kakvoj bi dr`avi `eleo da `ivi kroz pet godina? – U zemqi gde uvek pobe|uje razum, gde se razgovara iskqu~ivo argumentima i gde boqi ima prednost nad lo{ijim. U zemqi gde se nasiqe pravedno ka`wava. U zemqi gde tolerancija postaje svojevrsni bon-ton. U zemqi gde se nepotkupqivost, rad i istrajnost nagra|uju. U zemqi gde su nastavnik ili profesor najpo`eqnije zanimawe. ture, a sada su na potpunoj margini. Generacije koje dolaze imaju mogu}nost promeniti stvari na boqe, ili ih dodatno pogor{ati. Meni je Novi Sad divan grad. Znam za veliki broj umetnika koji su `iveli ili jo{ `ive u wemu. I kada pomislim na Novi Sad, setim se prvo wih”.  Kako izla}i na kraj s op{tom devalva cijom univerzalnih vrednosti, posebno u na{em regionu? – Te{ko. Nije na{a regija neki izuzetak od ostatka sveta. Svugde su kriterijumi pali, moralne vrednosti spustile se na ni`e grane. S jedne strane, `ao mi je {to se stvari mewaju i {to smo verovatno tek na samom po~etku ve}ih promena, a s druge strane, moramo biti zadovoqni jer `ivimo u vrlo zanimqivom vremenu (smeh)... Mislim da i ova situacija u kojoj se nalazimo nije samo ekonomska kriza, ve} ujedno i kriza ve}ine dosada{wih vrednosti. Ne znam koliko }e sve ovo trajati i jesmo li tek na samom po~etku, ali koliko god da potraje sigurno nakon toga dolazi do promene.  Ima li umetnost posebnu ulogu u „politici pomirewa” nekada zara}enih naroda? – Umetnost nije razumqiva ve}em broju qudi. Umetnost ~esto nije opipqiva i nema neke formule za weno stvarawe. Ona ~esto izaziva i ne ugodan ose}aj. Nije uvek ni lako probavqiva i zato jedan broj qudi uporno poku{ava umetnost da, ako ikako mo`e - presko~i. Verovatno bi je najradije ukinuli ili proglasili nepo`eqnom. To se ve} i doga|alo. Me|utim, ona je sigurna

veza za prenos ose}awa, uverewa i ideja me|u dalekim i potpuno razli~itim zemqama, a kamoli susednim.  Pitam, zato {to je umetnost pre~esto tabloidizirana ili za wu uop{te nema mesta u ~ak i u „ozbiqnim” medijima? – Zato {to je ne razumeju. Kada ~ovek ne{to ne razume, onda se toga i boji. Kada se ne~ega boji, najradije bi da tog uzroka wegovom strahu i nema. Me|utim pravu umetnost svi ose}aju. Nema ~oveka koji ne}e osetiti nikakvu promenu u sebi, ili na sebi, slu{aju}i kako Glen Guld izvodi Baha. Problem nastaje kada Bah uznemiri ~ovekov duh, a on se prepla{i ne znaju}i kako da se nosi s tim. Ako pogledamo u istoriju, najvi{e zla su napravili upravo vrlo prepla{eni qudi.  Rekao si za sebe da si „muzi~ki [indler”? – (smeh) Ma, to sam poku{avao boqe pojasniti neku misao pa sam upotrebio tu sliku. Naravno, kada se to istakne i izvu~e iz konteksta, ispada da sam poprili~no odlepio i verovatno precenio svoje mogu}nosti (smeh). Svejedno, objasni}u: na pitawe koliko mi mo`emo svojom muzikom pomo}i, ja sam rekao da te{ko mo`emo spasiti celi svet, ali da se na svakom na{em koncertu skupi jedna grupa divnih qudi. Mi se mo`emo me|usobno spasiti. Dakle, nisam se mogao uporediti sa nekim velikim istorijskim likom, s nekim koji je delovao ili spasao ve}u grupu qudi, pa sam se uporedio sa [indlerom, koji je spasao jednu malu, odabranu skupinu. Ipak, on je uz sve to ipak bio ~lan nacisti~ke partije, pa tu s wim staje svako pametnije pore|ewe.  Koliko je degradacija elite u regionu doprinela srozavawu muzike? – Ne znam jesi li uop{te u pravu s tom tvrd wom. Ne}e krizna vremena promeniti ba{ sva~iji stav i delo. Ali pre su svi mogli priu{titi bavqewe muzikom. Sada kad je situacija te`a, veliki deo prelazi u neke druge muzi~ke pravce, one koji osiguravaju prihod, a neki oka~e gitare na zid i ka`u „nije vi{e vreme za dobru muziku”. Me|utim, jedan deo pravovernih ostaje. Stvaraju dobru i vrlo vrednu muziku bez obzira na nesigurnu, mawu ili ~ak i nikakvu finansijsku dobit. Putuju i izvode tu istu muziku pred vrlo malo publike, ali ipak rade i postoje. Mo`da je ta „degradacija elite” neka vrsta sita nakon kojeg ostaje muzika i umetnici koji treba da ostanu i stvaraju jer ose}aju stalnu potrebu za stvarawem. Bez obzira na stawe u dr`avi, bez obzira na to prihvataju li qudi wihov rad ili ne – ostaju oni koji ne kalkuli{u, jer oni koji zbrajaju i o~ekuju unapred ne{to, vrlo jasno vide koliki im je ispao zbir na digi tronu. Nula!  Odbio si nagradu „Porin”, tvoje slike nisu na prodaju ve} ih poklawa{...? – Nema tu nekog velikog mudrovawa. Ja ne odbijam nagrade. Odbijam samo one za koje mislim da ih nisam zaslu`io, a {to se prodaje slika ti~e, verovatno bih i prodao neku kada bih znao da odredim cenu (smeh). Uvek se setim kako sam davno, negde u vreme kada nisam muzikom ni{ta zara|ivao i usput radio i studirao, razmi{qao: kada bih muzikom uspeo zaraditi jednu malu platu, recimo oko trista evra, bavio bih se samo time i nikad ne bih trebao ni{ta vi{e. Bio bih potpuno nezavisan i slobodan. Bio bih najsre}niji ~ovek na svetu. Svaki puta kada sam ne~im nezadovoqan ili po~nem ne{to kalkulisati, prisetim se tog svog razmi{qawa od pre 25 godina.  Album „Kundera” snimali ste u potpunoj izolaciji, koliko je ona va`na savreme-

nom stvaraocu u situaciji kada su i obi~ni qudi mahom zatvoreni u svoj mikrokosmos? – Imam prijateqe koji su u stawu da rade okru`eni potpunim haosom, gu`vom, galamom i ja im se divim. Ja nisam u stawu da radim dve stvari istovremeno. Ako imam jednu misao, vrtim je u glavi sve dok se ne izbrusi kako treba. Tek tada u vrtwu ulazi slede}a (smeh), me|utim, moram ti re}i kako smo u izolaciji snimali, a pesme su ipak napisane ranije. U gradu. Me|u mobilnima, televizijama, kompjuterima. ^inilo mi se potrebnim oti}i i zapisati ih na trake negde gde }emo im udahnuti neki nov, boqi i ve}i `ivot. Divno iskustvo. Te{ko da }emo se nakon takvog iskustva odlu~iti na rad u klasi~nim studijskim uslovima, osim ako to nije nu`no. Mora{ biti u izolaciji, kakva god ona bila, da bi mogao zaviriti kako treba i dovoqno duboko u sebe.  Kako ti se ~ine moderna televizijska muzi~ka takmi~ewa? – Glupo je i suvi{no moje mi{qewe o tome. Pri~ao sam na po~etku o promenama. To je jedna od wih. Na`alost, jo{ jedan poku{aj, i to prili~no uspe{an, da se i muzika svede na proizvodwu. Muzika i umetnost nisu iste re~i.  Pozicija provokacije u modernoj muzici: postoji li granica ukusa? – Ne. I dobro je da ne postoji. Neke stvari su tu i da nam podignu `eludac. One nikada ne}e postati op{teprihva}en na~in umetni~kog izra`avawa, ali sigurno pomi~u lestvicu prihvatqivog i mewaju poziciju glavnog toka.  Mladi grci i slovenci su ustali protiv korupcije i nesposobnosti svojih vlada, za{to mladi u Hrvatskoj i srbiji i daqe }ute kod ku}e? – Mislim da je na{im qudima dosta ratovawa i protesta iz pro{lih vremena. Kriterijumi koliko stvari mogu biti lo{e su druga~iji nama od nekih drugih dr`ava. Me|utim, nekada je boqe odmah re}i ili reagovati kada ti ne{to smeta, a ne dr`ati u sebi i dozvoliti da nezadovoqstvo izraste u ne{to ve}e. Poznavaju}i na{e narode, bojim se da gutaju i trpaju nezadovoqstvo u sebe i onda kada se eksplozija emocija dogodi, ne}e biti kao u Gr~koj ili Sloveniji ve}... Nadam se da gre{im.  Kao roditequ, {ta ti pri~iwavava najve}i problem u odgoju deteta? – Sve. Toliko ga volim da se bojim, a taj ose}aj mi nije drag.  Danas deca odgojena ratnih devedesetih prolivaju krv po ulicama ni za {ta. Da li se vra}aju vremena kriminalaca ili je estrada pod suverenom vladavinom politi~ara? – Te{ko mi je predvideti {ta }e se sve ta~no doga|ati u budu}nosti. Ono u {ta sam siguran je da }e, bez obzira `iveli u dru{tvu kriminala ili u nekom savr{enog ure|ewa, muzike sigurno biti. [to se samih promena u dru{tvu ti~e, mislim kako se stvari mewaju, pa jedno vreme na ve{ta~ki na~in i uz veliki napor promene zastanu, ali onda na slede}oj stepenici padnu jo{ bolnije. Zanima me {ta }e istori~ari za 500 godina ozna~iti kao po~etnu ta~ku uru{avawa sada{we civilizacije. Verujem kako smo svi svesni da se odr`ati na ovaj na~in nije mogu}e. Ono {to ne znamo je to kada je uru{avawe zapravo zapo~elo i kada }e se i kako zaustaviti. Svi smo na ovoj planeti vezani na neki na~in. Zato ne govorim o ovim prostorima posebno. Naravno, specifi~nosti postoje, ali ako svoj pogled malo podignemo od zemqe – te razlike vrlo brzo nestaju. n Igor Mihaqevi}

Novosadski yem-se{n

~eo sam da u~im i prihvatam mnoge druge muzi~ke stilove...” Ko su bili va{i u~iteqi i sa kavim uticajima? – Prvi se zvao Bil Sajker. Mora da je bio izuzetan jer je trebalo zadr`ati pa`wu devetgodi{waka kojeg su zanimale mnoge druge stvari. U su{tini dao mi je osnovu - po~etne akorde, ~itawe gitarske literature i najva`nije, zadr`ao je moje interesovawe za instrument i podstakao znati`equ. Drugi i „najlu|i“ bio je Roj Smek ro|en 1900. Bio je odli~an

Odabrana diskografija Steely Dan Can’t Buy a Thrill (1972) Katy Lied (1975) Royal Scam (1976) Ostali izvo|a~i Satan (1974) - Sonny Stitt Gene Simmons (1978) - Gene Simmons Connections (1980) - Richie Havens Hello Big Man (1983) - Carly Simon Electric Landlady (1991) Kirsty MacColl Arena (1996) - Asia Solisti~ka izdawa Randall’s Island (1970) ORK (1995) Guitar Archives Volume 1 (1997) Still Reelin’ (EP) (2007) HeartStrings (2011) Virtual Memory (2012) Na solisti~kim projektima u~estvuju, izme|u ostalih, Al Kooper, Bernard Purdie, Steve Gadd, Mick Abrahams (ex Jethro Tull), Al Chez, Chuck Rainey, Mo Foster... Filmska muzika Blues Brothers (1980) Fame (1980) Heart of Dixie (1989) Looking for an Echo (2000)

Foto:S.[u{wevi}

odu{evqavalo. Slu{ao sam i klasi~are - Segoviju i Montoju. Flamenko Manitas de Plate je bio nezaobilazan. Moj stil je, na neki na~in, amalgam wihovih, ali ne samo wihovih, uticaja.  Najva`niji izvori u kasnim 50-im i ranim 60-im: radio, TV, plo~e, koncerti...? – Sve {to ste spomenuli. Posebno sam voleo koncerte na koje me mama vodila – tada enormno popularne doo-wop vokalne grupe i rani rock ‘n’roll. Bila su uzbudqiva vremena! Tokom krijere svirali ste rock’n’roll ali i yez i klasiku. Koliko je mogu}e zadr`ati sopstveni stil u razli~itim muzi~kim `anrovima? – Za sve va`i isto i sadr`i se u samo dve re~i „iz srca“! Verujem da je mogu}e zadr`ati sopstveni muzi~ki „glas“ kroz razli~ite muzi~ke stilove (ne volim re~ `anr!). Postoje naravno izuzeci. Na primer, kada vas producent zamoli da svirate na na~in drugog muzi~ara radi zahteva projekta. U pro{losti sam nekoliko puta izigravao „duha“ Boa Didlija ili ^aka Berija! Radio ili TV? Ima li istine u naslovu pesme „Videokilled radio star“ kojom je 1. avgusta 1981. otvoren ameri~ki MTV kanal? – Sigurno ima. Na `alost ni u Britaniji ni u Americi radio nije ni znati`eqan ni qubopitqiv kada je muzi~ki izbor u pitawu. Toliko je talenata koji nisu prepoznati... Nedostaje mi, potpuno je zaboravqen, stav mog mentora iz Wujorka Johna Hammonda Jr. (~iji je otac zaslu`an za karijere Benija Gudmena, Kaunta Bejsija, Boba Dilena, Arete Frenklin, Brusa Springstina, Stiva Reja Vona...!!!, V.S.): „I daqe sam reformator, nestrpqivi buntovnik. Krajwe sam netolerantan prema netolerantnim qudima. Ali i daqe o~ekujem da ~ujem, ako ne danas onda sutra, glas ili zvuk koji nikada pre nisam ~uo, koji kazuje ne{to do sada neiskazano. Kada se to desi zna}u {ta treba da uradim“. Jedan ste od retkih iz va{e generacije koji je bez predrasu da prihvatio digitalnu tehnologiju. Kako komentari{ete podatak da je pro{le godine samo u Americi prodato 4,6 miliona klasi~nih, analognih vinil al buma. – Samo kao dokaz da ima onih ko ji po{tuju i cene dobar analogni snimak. Zahvalan sam im zbog toga!


dnevnik

nedeqa3.februar2013.

KOMPOZITOR, PRODuCENT, PEDAgOg....

potraziza akordom

VINKO BRE[AN, REDITEQ KOMEDIJE „SVE]ENIKOVA DJECA”

INTERVJU

Obo`avamtaj surovihumor mediteranski vda{wa publika je dobro upoznatasafilmskimopusomVinka Bre{ana, koji govori o vremenu i qudima posle posledweg rata 1990-ih.^initouvek`ivopisano,jaki lokalni kolorit uzdi`u}i do univerzalnihzna~ewa. Bre{anjeautornajve}ih hrvatskih filmskih hitova: komedije„Kakojepo~eoratnamomotoku”i „Mar{al”privuklesunajvi{egledalaca u bioskope, dok je filmska drama “Svjedoci”jedanjeodme|unarodnonajpriznatijihhrvatskihfilmovauprethodnojdeceniji.Wegovanovakomedija “Sve}enikova djeca”  premijerno }e u Srbiji biti prikazana 6. febrauara u beogradskom Domusindikata. Ve}od7. februara na}i }e se na repertoarima bioskopa. Petodugometra`noigranoBre{anovoostvarewe znatnojeuzburkaloduhoveu HrvatskojnakonpremijereuZagrebu 27. decembra pro{le godine. Kako god,itojeproizvelododatnuznati`equpublike,uglavnomuvekvrloraspolo`enezaBre{anoveslatko-gorkekomedije. U„Sve}enikovojdjeci“autorse vra}a osnovnim elementima kojima se bavio iuranijimfilmovima,kao{to sumediteranskopodnebqe i nizduhovitih karaktera, ovoga puta uz dodatak mladog sve{tenika u akciji o~uvawa nataliteta. Filmje,ina~e,adaptacijaistoimene drame uspe{nog pisca, scenariste i kompozitora Mate Mati{i}a, koji je napisaoscenarioimuziku. Glavneuloge,poredKre{imiraMiki}a,ostvarili su Nik{a Butijer, Dra`en Kihn i Marija[kari~i},dokostaleigrajuJadranka\oki},GoranBogdan,LazarRistovski...  Prema najavama koje do nas sti`u, „Sve}enikova djeca“ su sme{nogorka komedija s temom koja „`uqa dru{tvo“. Kako uspevate da ovaj, kao i svi va{i prethodni filmovi, osim filmsko - bioskopskog imaju i tu dimenziju dru{tvenog doga|aja? – Nema tu nekakve svesne `eqe ili dobre kalkulacije da film bude dru{tvenidoga|ajusmisludnevneaktualnosti. Ovo pitawe, zapravo, zalazi u sferufunkcionirawamozgaqudikoji `ele biti kreativni. Ja, li~no, radim filmkadosetimdajepri~akoju`elim ispri~ativa`nazameneizadru{tvou kojem`ivim.Pritomeiskrenoverujem dasvakifilmmorapostatidru{tveni doga|aj,jersufilmovibitni.  Katoli~ka crkva je na va{ film (na prvom mestu teolog Adalbert Rebi}) regovala na svoj na~in, a HTV je jo{ u pretprodukciji odustala od sufinansirawa filma. No, s druge strane, od premijere je „Sve}enikovu djecu“ u Hrvatskoj videlo vi{e

O

Ri~i Hejvens i Eliot Rendal

Prilog za biografiju Ro|en1947.Odpetegodineu~iklavir,udevetojprelazinagitaru.Ve}u16-ojnastupa sa Ri~ijem Hejvensom. Prve demo snimke sa Donaldom Fejgenom i Volterom Brejkeromsnima1968.GrupuRandall’sIsland formira1970.Dvegodinekasnijegrupa u~estvujeubrodvejskojpostavirokopereJesusChristSuperstar. IstegodinesnimaprvialbumgrupeSteely Dan „Can’tBuyaThrill“. Solo u pesmi„Reelin’ In The Years„obezbe|ujemusuperstatusibrojnepozivevrhunskihmuzi~araiproducenata. @ele}i apsolutnu samostalnost odbio je impresivnu, gotovo neverovatnu listu peva~aigrupakojisumunudilimestogitariste:Wilsona Picketta, Toto, Steely Dan...odbiojeiponuduXonaBelu{ijadapreuzmemestomuzi~kogdirektora„Blues Brothers“. Zauzvrat,wegoveuslugevrhunskogstudijskogmuzi~aradobilisuThe Doobie Brothers, Tom Rush, Elkie Brooks, Carly Simon, Carl Wilson, Peter Wolf, Peter Frampton, James Galway, Rochester Philharmonic Orchestra and The American Symphony Orchestra...Ostaojeomiqeni gitarista producenata Gary Katza, David Kershenbauma, The Tokenas, Steve Lillywhite, Eddie Kramera i Jerry Wexlera. Pojavom digitalne tehnologije i posebno MIDI interfejsova postaje nezavisni konsultantku}aAkai, Roland, Korg i Yamaha. Ne napu{taju}i samostalne studijske projekte, posledwih godina (`ivi u Londonu) bavi se produkcijom (1-2 velika projekta godi{we), dizajnom muzi~kih softvera, internet strimingom kao i pedago{kim radom (predava~ po pozivu na vi{ebritanskihkolexa).Posledwikoncertninastupbiomuje1.jula2009.godineu londonskomHammersmith Apollo centru.GrupiSteely Dan ninakrajpametinijebilo daantologijsku„Reelin’ In The Years„ odsvirajubezEliotaRendala! Tek ne{to stariji od vas Neil Young je za jedno od pro{logodi{wih izdawa magazina Rolling Stone izjavio da slu{awe MP3 daje samo 5% od onoga {to su slu{aoci dobijali 70-ih. – U stvarnosti 128k MP3 daje malo vi{e od10%(izviniNeil!)alijeslu{awepunog WAV iliAIF digitalnogfajlaili,jo{boqe, dobro masterovanog i vaqano presovanogvinilnogalbumadalekove}eu`ivawe. Va{em novosadskom prijatequ Radovanu Lalinu pomogli ste u odabiru gitare i odlu~ili ste se za Fender Stratocaster. Prodavnica je potom bila popri{te nesvakida{weg yem-se{na. Koje vi gitare koristite? –(smeh)IdaqekoristimFender Stratoca ster 63,kojiimamod1965.godine.Imamjo{ jedanFender,istimodel,alijezvukpotpuno druga~iji.KoristimiPaul Reed Smith Custom kao i nekoliko drugih gitara. Oduvek sam voleo Fender Concert i Super Reverb poja~ala.^estokoristimiMarshall Valvestate 80 koji sam dobio li~no od Jima Marshalla 1992. ImamiWienbrock uklasiA,kojijedizajniranzameneiimalep,topaoipunton~aki na maloj izlaznoj snazi. Za xez koristim

~am elemenat iznena|ewa. Taj korak vi{e nijenu`nozna~iloboqe-otomesvakoima svoje mi{qewe - ve} druga~ije. Obojica su poznatipopreciznosti.Radeveomazahtevno, ~esto sporo, zbog perfekcije. Neretko sucelenedeqeradilimatricujednejedine pesme. Kada su na red do{le moje gitarske sinhronizacijesvejei{lomnogobr`e.Jednostavno,uspevaosamda„ubacim“zvukgitareumatricunanajboqimogu}ina~in,damu prona|em`ivotniprostor,daganeme{am negosuprotstavimwihovomklaviruibasu. Ne {to poput nenadma{nog nastojawa Kaunta Bejsija da sopstevni klavir suprotstavi celom orkestru? – Apsolutno tako. U su{tini i Bejsi je vrlo jednostavan. To sam `eleo -jednostavno, {to jednostavnije. Poput svih klinaca nekadasamusvakojpesmipoku{avaodaodsviramsve{toznam.Naletibrzine,tonova iharmonija.OdvremenasaradwesaDonaldomiVolteromnastojimdapojednostavim. Tra`imonujednostavnostkojajeistovremenoipamtqivaiose}ajna,tra`imsolo jed nog tona,tra`improstorzatakavsolokoji}edaprobudiipodstakneemocije.Ili,s onustranuemocija,poputdobrogizanimqivog literarnog dela koje vas stavom,~estosamofrazom,navedena razmi{qawe,alisamoiiskqu~ivo va{im stavom, va{im pogledom.Bezkompromisa. Po put `ivotnog kreda Normana Daglasa: „Radi po svom, teraj sve do|avola i snosi posledice“. – Nemoguadaseupotpunosti ne slo`im. Savr{eno je u pravu. Tomepodse}anave}ideomojekarijere.Ali,ureduje,takojemoralodabude. Cena je bila previsoka? – Zavisi kako gledate na to. Uvek imate izbor. Ako se va{i Rendal i Simurdi} u studiju Radio Novog Sada `ivotni zahtevi sla`u s va{im istegitareapopotrebipoluakusti~nuGu - muzi~kimmogu}nostima,ondajesveuredu. ild Starfire 62kojaimaizuzetanton.Mojfavo- Mogao sam biti dobro pla}en orkestarski ritme|uakusti~nimgitaramaje1972 Martin muzi~ar na Brodveju ili u londonskom VeD-28. To je za mene definitivno gitarski stenduibitisiguranimaterijalnospokoSteinway! jan pedeset i dve nedeqe u godini. Nisam  „Steely Dan“ ili Donald Fejgen i hteojersamsebetakovideokaokancelarijVolter Brejker? skogslu`benikakojisvakogdanapopuwava – DonaldiVolter,usu{tinisuwihdvo- istiobrazac.Imamrazumevaweipo{tovajica~iniliSteelyDan, stalnosubiliu„po- wezaonekojitoradejersuobezbedilipotrazi za izgubqenim akordom“ ili nastoja- rodicu.Jasamhteodrugo–dabudemzadovowudabududruga~ijiodsvihisvakog.Nije qanonim{toradim.Tomijebilokqu~no ihzanimalapublikakojajeslu{alaOhioEx- jerverujemdajetoneophodnodabiidrugi press iliTommyJamesand TheShondells. Hte- bilizadovoqniva{imradom,~akikadaga li su ne{to prefiwenije. Posebno je Do- ~ujuiose}ajudruga~ijeodvas.Nevolimzanald,kojijeodli~anpoznavalacdelaDjuka tvorene,kona~nodefinisanezvu~neslike. Elingtona,poprimioDjukovunavikudavas Ostavqam slu{aocu mogu}nost da ih ~uje stalnoiiznovaiznena|uje.Mojposaosawi- druga~ijeido`ivinasvojna~in. majebiodapodr`imi,akojemogu}e,pojan Vi tomir Simurdi}

13

od 100.000 gledalaca. [ta se iz celog „slu~aja“ da zakqu~iti? – Dosadajefilmvidelo140.000qudi. Bojimsedasesvetri~iwenicekojeste rekli te{ko mogu povezati. HTV je odbio da u~estvuje u „Sve}enikovoj djeci“ iz meni te{ko razumqivih razloga. Da lisutirazlozipoliti~kiiline,nebih se usudio kalkulisati. Publika gleda filmzatojerse`elenasmejatiproblemima koji je okru`uju. A Rebi} je, pak, rekaodajefilm„urotapedera,komuwarailezbi,komunisti~kipamflet“.Ta-

zaplet je taj da jedan mladi sve{tenik `elidapoboq{anatalitetizbogtoga po~iwedabu{ineprodatekondome,te se udru`i s priprostim trafikantom. U gradovima na kopnu postoje stotine trafikainemogu}ejekontrolisatisvu prodaju. Na ostrvu postoji samo jedna trafika.Tujedovoqnodasesve{tenik dogovori s trafikantom i oni zajedno moguukinutikontracepciju. Mo`dajeto{to}usadare}ibanalno,alinetrebazanemaritinivizuelnikvalitetkojipru`ajukadrovinamo-

kavvokabular,kojiizgovarajednavisokoobrazovanaosoba,kojaje,jo{pritom, sve{tenolice,ne`elimkomentarisati. Izlazak filma se skoro poklopio s podacima o natalitetu u Hrvatskoj, a i s polemikom Katoli~ke crkve i dr`ave povodom uvo|ewa seksualnog vaspitawa u {kole u Hrvatskoj? – Ujednomtrenutkujeizgledalodasu objavapopisastanovni{tvaisukobKatoli~ke crkve i dr`ave deo promocije filma„Sve}enikovadjeca“.Nemislim dajesvetoslu~ajnost,premdajedramski tekst Mate Mati{i}a, po kojem je nastao film, star 16 godina, a ja sam s Matom scenario po~eo da pi{em pre dvegodine.O~itojesamtekstbioizuzetnovizionarski,jerjepredvideoneke glavne dru{tvene probleme i obradioihnasme{anna~in. Ostrvo i tamo{wa mala zajedica su va{a arhetipska i mitska filmska mesta. Sa „Sve}enikovom djecom“ zaokru`ujete oto~ku trilogiju. [ta vas je od „Kako je po~eo rat na mom otoku“, vodilo i vra}alo tim prostorima? – Volimtuatmosferuizolovanosti, kojuostrvonudi.Zbogtogasunaostrvimanekepri~evi{emogu}e negonakopnu.Uslu~aju„Sve}enikovedjece“ostrvo je bilo neophodna lokacija. Naime,

ru.Osimtoga,jasam[iben~aniniobo`avamsurovimediteranskihumor. Svi va{i filmovi su ovde vrlo dobro bili prihva}eni. [ta o~ekujete da }e u ovom novom, gledaocima u Srbiji biti posebno zanimqivo? – Zapo~etaksenadamda}esegledaoci zabaviti. Iskreno mislim da svi filmovi moraju biti zabavni, {to ne zna~idamorajubitikomedije.Usvakom slu~aju, koliko god je ovaj film komedijaobu{ewukondoma,tolikojeipri~aomanipulacijikojupojedinciizcrkve rade qudima. Manipulacija institucionalnecrkvenadpojedincimainarodima je univerzalan problem koji se mo`e prepoznati u svakoj sredini, bez obziranaveru. Za{to su filmske komedije na ovim na{im prostorima tako retka pojava, uz to, od kritike ~esto omalova`ena? – Komedija su retke jer je komedija najte`i `anr. Za komediju se trebate roditi.Pritomnemislimdasurediteqi komedija boqi od rediteqa drama. To je naprosto pitawe afiniteta autora.Na`alost,nemaprevi{erediteqa s afinitetom za komediju. A na omalova`avawe sam navikao. „Pa taj film je samo jedna komedija“ - ka`u. Nekaka`u. n Vladimir Crwanski

PUT OKO SVETA

JAVA[LUK:Umestodasevrati uzatvorgdeslu`ikaznuod60godina za ubistvo, izvesni Stiven Robins na{ao se na slobodi. Dovezen je u ^ikago na su|ewe zbog oru`anog nasiqa i trgovinu drogom,asudgajepotojop{tu`nici oslobodioipotompustionaslobodu. Pa se sila digla u potragu zawim,aliiuistraguotomekakojepu{tennaslobodu.

PAMET:Umedara~unado200ipoka`ebilokojudr`avunakartiiwenuzastavu.Znasveplanetesun~evogsistema iceosastavqudskogtela.WegovIQ iznosi136!E,da,re~je[ervinu[arabiju koji ima svega tri godine Wegova majka tvrdidagauop{tenezanimaTVprogram zadecuidanajradijegledavesti.

ZLOUPOTREBA: Gradona~elnik francuskog gradi}a Mon Sen postaviojeautobuskustanicuumestu tako da milioni turista morajupro}iporedwegovihprodavnicairestorana,aina~eposeduje 80 posto poslovnog prostora. Wegovve~itirivaljepodneotu`bu,asudjena{odajeupravu,pa je gradona~elnik osu|en je na {est meseci uslovne zatvorske kaznei30.000evrakazne.


14

dnevnik

nedeqa3.februar2013.

„LAUREAT”, PRVA AGENCIJA ZA MENAYMENT I ZASTUPAWE AUTORA KOD NAS

Umetnikeima koda{titi e} oko godinu dana kod nas postoji agencija „Laureat“ d.o.o. za menaxment i zastupawe autora i glumaca, prva takve namene kod nas, a verovatno i na ve}ini okolnih prostora. „Laureat„ koji ima sedi{te u Novom Sadu i ogranak u Beogradu, osnovali su advokat Vladimir Horovic, dramski umetnik Branko Cveji} i pravnica Marijana [arki}. Ovu agenciju, kako je navedeno na wihovom sajtu www.laureat.rs, ~ini kvalifikovan tim stru~waka sasta vqen od pravnika i umetnika, ~iji ciq je pru`awe kompletne usluge u procesu pregovarawa i ugovarawa za ra ~un umetnika-autora, radi za {tite wihovih interesa i dela. Nadaqe, klijenti od “Laureata“ dobijaju za{titu autorskih i drugih prava, posredovawe pri anga`ovawu, plasman projekata u zemqi i inostranstvu, i afirmaciju mladih umetnika kojima nude besplatnu pomo} do prvog anga`mana. Ova vrsta stru~nog posredni{tva izme|u umetnika, odnosno autora, izvo|a~a i onih koji ih anga`uju, dosad ovde prakti~no nije ni postojala, osim neformalno na estradi, a takav „divqi“ oblik samo je vi{e komplikovao odnose, nego {to ih je razre{avao. – Me|u razlozima zbog kojih smo se odlu~ili da osnujemo ovo preduze}e, jeste i taj {to smo, prate}i stawe u umetnosti, svedoci da je u do broj meri vladao voluntarizam, {to zbog nedostatka pravne regulative, {to zbog nedovoqno regulisanih pravnih odnosa u umetnosti. Iako su postojali neki menaxeri u ovoj oblasti, nazovimo ih kvazi menaxeri, oni fakti~ki nisu imali odgovornost. S druge strane, kada govorimo o pozori{tu i filmu, neretko su se zakqu~ivali neadekvatni ugovori, koji bi trebalo precizno da reguli{u odnose izme|u produkcijskih ku}a, producenata i svih drugih delatnika: glumaca, autora, umetnika, odnosno svih koji su ukqu~eni u produkciju. Kada smo to sagledali, shvatili smo da zaista postoji neophodnost da se takvo jedno preduze}e, agencija, osnuje, i da tu ima itekako puno posla i velike potrebe da se za{tite prava autora i umetnika, odnosno reguli{e ta oblast `ivota u nekoj pravnoj formi – ka`e za na{ list Marijana [arki}, jedan od osniva~a ove agencije. Prema postoje}oj zakonskoj regulativi, nisu predvi|ene obavezne forme kod ugovora o anga`ovawu umetnika, pa se, po re~ima Marijane [arki}, vrlo ~esto de{ava da umetnici bivaju anga`ovani a da ne dobiju ugovor u pismenoj formi, a ako ga i dobiju, gotovo po pravilu nije overen, s obzirom da zakon to ne propisuje. Zato je, kako ona isti~e, neophodno da se umetnici pravno za{tite i da se precizno reguli{u odnosi, kako za autore, izvo|a~e, tako i za producente. – Koliko je precizno regulisawe odnosa neophodno za autora i izvo|a~a, toliko je potrebno da bude i za producenta, jer i wemu je va`no da umetnik ne zaka{wava, da obavi posao u rokovima u kojima su se dogovorili, do|e spreman na snimawe, itd. S druge strane, umetniku je itekako bitno da ima jasnu sliku u kojim rokovima treba ne{to da uradi, kakva je wegova uloga u odre|enoj produkciji, ali isto tako je va`no da bude obezbe|en da za to {to je uradio, dobije i ugovorenu nadoknadu. Mi smo sagledali da je neophodno da postojimo i za jednu i za drugu stranu – napomiwe Marijana [arki}. Izvestan problem u svemu tome je nepostojawe prakse, odnosno to {to na{i autori i umetnici nisu dosad imali kome da se obrate, kako obja{wava Marijana [arki}, da se u wihovo ime, i za wihov ra~un, sklopi ugovor, dogovori posao, utvrdi nadoknada za to, kao i isplata u odgovaraju}em roku. U „Laureatu“ smatraju da

V

MILANSKI EDIKT, 1700. GODINA POSLE

Sviti(na{i) carskigradovi C

ar Konstantin je u februaru 313. godine, gotovo i doslovno pre 1700 godina, zajedno sa svojim savladarom Licinijem, objavio uredbu kojom se obja vquje sloboda „da s« vako veruje kako mu srce ho}e»“. Milanski edikt je na taj na~in potvrdio i uzdigao slobodu veroispovesti hri{}anske zajednice u Rimskom carstvu koja je ve} bila nagove{tena ediktom izdatim dve godine ranije, 311. godine. Tada je Galerije, kao Avgust Istoka, ve} izdao prvi edikt tolerancije. – Car Konstantin je hri{}anima dao sva prava i slobode, ne samo u duhovnom nego i u materijalnom

Jelena Erdeqan

smislu: nalo`io je da im se povrati sva oduzeta imovina, imawa, mesta gde su ispovedali veru, jer oni su pre toga bili surovo ka`wavani i `ivotom pla}ali svoju veru – ka`e za na{ list istori~arka umet nosti, profesor Jelena Erdeqan sa Odeqewa za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. – Milanskim ediktom hri{}ani su stekli ne samo verska, nego i savremenim jezikom re~eno – li~na i gra|anska prava. Gotovo sedamdeset godina kasnije, krajem 4. veka, car Teodosije I izdaje tzv. So -

lunski edikt kojim je hri{}anstvo postalo dr`avna vera Rimskog carstva. Ni{, nekada{wi rimski Nais, se kao mesto ro|ewa Konstantina Velikog pojavquje kao centralno mesto proslave va`nog jubileja danas. Jedna od mo}nih provincija Rimskog carstva, Mezija, prakti~no se poklapa s teritorijom Srbije, na kojoj se i danas nalaze dragoceni ostaci rimske kulture i umetnosti. Na{a sagovornica obja{wava da su arheolozi, istori~ari, istori~ari umetnosti i drugi eksperti koji rade na uni verzitetima, nau~nim institutima, muzejima i zavodima za za{titu spomenika, stalno anga`ovani na istra`ivawu naro~ito brojnih rimskih carskih gradova na teritoriji Srbije. Oni su posve}eni otkrivawu, o~uvawu i prezenta ciji dragocene ba{tine minulih vre mena. Taj poduhvat je kod nas, ba{ kao i sve ostalo, na`alost skop~an s oskudnim materijalnim sredstvima – pa je uvek vi{e toga tek ~eka na otkri}e u odnosu na glad za bogastvom nasle|a minulih epoha. I mo`da jednog dana, ukaza}e se mesta magnetske privla~nosti za ovda{we i znati`eqnike iz celog sveta, u punom sjaju... – U samom Ni{u prona|eni su znatni ostaci ranohri{}anske epohe pa i oni iz vremena samog Konstantina. Da podsetimo tek na jedan izvanredan predmet, bronzanu glavu cara Konstantina, danas u Narodnom muzeju u Beogradu. Otkrivena je u Ni{u. Medijana, letwikovac cara Konstantina, lokalitet je izuzetno velikih razmera i na wegovom istra`ivawu se stalno radi. Ostaje, naravno, puno toga {to tek sledi, pre svega u smislu arheolo{kih istra`ivawa – veli Jelena Erdeqan. Ostaci rimskih carskih grado va na teritoriji Srbije predsta -

vqaju draguq svetske ba{tine, dodaje sagovornica „Dnevnika”. Dakle Naisus (Ni{), ali i Sirmijum (Sremska Mitrovica), Feliks Romulijana (Gamzigrad ), Justinijana Prima (Cari~in grad), Viminacium... Na Cari~inom gradu na{i arheolozi rade ve} godinama zajedno s Francuzima a oktobra 2012. godine odr`an je nau~ni skup kojim je sve~ano obele`ena stota godi{wica po~etka arheolo{kih istra`ivawa Justinijane Prime (Cari~inog grada). O ovim, ali i brojnim drugim lokalitetima poznoanti~ke i ranohri{}anske epohe, pisano je i objavqivano kako kod nas tako i u inostranstvu, no koli~ina i kva litet, naro~ito materijala iz domena vizuelne kulture, uvek predstavqaju izazov i va`nu temu za interdisciplinarno razmatrawe – sa stanovi{ta arheologije, istorije umetnosti, istorije... jer sve te struke su povezane i daju celovitu sliku o tome {ta je sve bilo na teritoriji dana{we Srbije. Tako|e, tokom posledwih neko liko godina na Odeqewu za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu me|u mla|im saradnicima i istra`iva~ima tema rimske carske umetnosti ali i ranohri{}anskog nasle|a na teritoriji dana{we Srbije bila je predmet vi{e magistarskih i doktorskih teza... – Problem sa istra`ivawem pojedinih lokaliteta, o ~emu su izvesno pozvani da govore pre svega arheolozi, jeste to {to, recimo, cela Sremska Mitrovica le`i na Sirmijumu – nastavqa Jelena Erdeqan. – Savremeni grad le`i na starijim slojevima i to, naravno, otvara probleme u pogledu iskopavawa, za{tite i prezentacije. S druge strane, imamo, na primer, Justini janu primu - tzv. Cari~in grad, mesto u blizini Lebana na jugu Srbije, koji je podigao Justinijan Veliki, a veruje se da je povezan s mestom na kome se rodio, uostalom poput velikog broja rimskih imperatora koji su se rodili u Meziji, na teritoriji dana{we Srbije. To je ogroman grad - po teritoriji uporediv s centralnim delom Novog Sada, na primer, na ~ijim temeqima nije niklo neko savremeno naseqe i to svakako olak{ava postupak istra`ivawa, konzervirawa i prezentirawa. Dono{ewem Milanskog edikta zapo~iwe i proces stvarawa zvani~nog vizuelnog identiteta hri{}anske crkve, kqu~na etapa u stvarawu hri{}anske umetnosti. Na teritoriji Srbije, pa i u samom Ni{u, postoje brojni ostaci ranohri{}anskih bazilika sa tragovima podnih mozaika, izvanredno klesanim kapitelima stubova, de lovima crkvenog name{taja, sarkofazi, zatim grobnice sa fresko slikarstvom visokog kvaliteta ko je se mo`e uporediti sa najboqim ostvarewima iste epohe na ~itavoj teritoriji Rimskog carstva. A u Ni{u, gradu slavqeniku, pro{log meseca je po~elo obele `avawe Milanskog edikta - i tako do po~etka oktobra i centralnog svehri{}anskog skupa vernika. n Reqa Kne`evi}

glumci, autori, i izvo|a~i iz drugih oblasti umetnosti, treba da im se obrate za adekvatnu pravnu pomo} pre nego {to problemi nastanu, jer tako ima vi{e izgleda da pro|u bez nezgodnih situacija, kao {to su neispla}eni honorari. A de{ava se da se tek tada javqaju, pa su se tako „Laureatu“ obratili i neki od aktera jedne televizijske serije, koja je imala veliku gledanost, kako navodi Marijana [arki}, i za koju je anga`ovano i dosta finansijskih sredstava, i dobra gluma~ka i tehni~ka ekipa, a producent je izbegao obavezu da plati honorare velikoj ve}ini tih qudi, ili im je platio delimi~no. Sada oni muku mu~e da naplate svoj honorar, a ima takvih iznosa da je, kako ka`e Marijana [arki}, prosto nezamislivo da jedan producent to ne mo`e da plati.

Mirjana [aki}

Foto:B.Lu~i}

Me|u ~lanovima zasad dominiraju glumci, ali u „Laureatovim“ redovima ima i re`isera, scenografa, snimateqa, autora kratkometra`nih filmova... Nisu svi vezani za Novi Sad, ima ih iz Beograda, kao i iz drugih delova Srbije. Tu je i jedan orkestar koji im se obratio u nameri da sebi obezbedi boqu promociju i nove anga`mane na na{em ali i na stranim tr`i{tima. „Laureat“ zato prati i kulturne prilike u drugim zemqama, ali zanima se i za fondove Evropske unije iz kojih se finansiraju odre|eni projekti u kulturi. – Imamo dobar kontakt sa Kancelarijom za evropske poslove, pratimo koji su projekti dostupni i sugeri{emo ih na{im klijentima – napomiwe Marijana [arki}. – Ono {to smatramo da je bitno da i na{i budu}i klijenti znaju jeste da u svetskoj praksi nije slu~aj da produkcijska ku}a neposredno zakqu~uje ugovor sa umetnikom. To se uglavnom radi preko agenata, menaxera, ili firmi koje se bave ovakvom ili sli~nom vrstom poslova. I na{i umetnici, kada rade po inostranstvu i kada se obrate bilo stranom finansijeru koji }e da prati projekat, ili producentu, uvek imaju sopstvenog agenta preko koga zakqu~uju ugovor. Zato o~ekujemo da }e delatnost „Laureata“ biti prepoznata od strane autora kao neophodnost. n Nata{a Pej~i}


SPORT

dnevnik

SINI[A MIHAJLOVI] OBJAVIO SPISAK IGRA^A ZA ME^ S KIPROM

\ur|i}iKuzmanovi} uvatri Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Sini{a Mihajlovi} pro~itao spisak igra~a koje }e testirati u kontrolnoj utakmici na Kipru, 6. februara. Orlovi}egeneralnuprobuzanastavak kvalifikacija za Mundijal odraditi u uglavnom starom sastavu, izuzev nekoliko imena kojebitrebaloista}i. Zdravko Kuzmanovi}, vezista Intera, prelaskom u novi klub dobiojeinovu{ansuzadokazivawe u nacionalnom dresu. Jesenas je otpisan jer selektor nije hteo

da gomila igra~e na poziciji ofanzivnog veznog. Me|u orlove }esevratitiDu{anBasta,prvotimac Udinezea, koji je u proteklomperiodubiospre~endaigra za Srbiju zbog povrede.Novo ime jeNikola\ur|i}.Efikasnicentarfor,fudbalernema~kogGrojterFirta,kojiprenekolikomesecinijepozivanureprezentaciju,alijeMihajlovi}odr`aore~i pru`io mu {ansu.Selektor }e

ferencijezanovinare.-Uekipi sudvanovaigra~a,\ur|i}iTrajkovi}. Nikolu sam gledao u Nema~koj pro{le nedeqe i mislim damujeslabaekipa.On}epo~eti usredu.Trajkovi}jetuidebitova}e jer je Nikola Maksimovi} bez kluba -  rekao je Mihajlovi} na konferenciji za novinare u Beogradu. Slu~aj Zdravka Kuzmanovi}a prili~nojezbuniofudbalskujavnostprenekolikomeseci.Selektor ga se odrekao zato {to ga je prvenstveno video kao polu{pica,anekaozadwegveznog,nakojoj

jeigraouve}iniodprethodnih46 nastupazanacionalnitim. StogajeMihajlovi}detaqnije obrazlo`iowegovpoziv. -Kuzmanovi}sevratioutimi po~e}e utamicu. Mislim da nije najpogodniji za sistem 4-2-3-1, na kome insistiram, ali }u probati davidimdalisamupravuilinisam.Oni\ur|i}susigurnizamesto u startnoj postavi, za ostale }emovideti.

Stankovi}jezvao, Vidi}nije Sini{aMihajlovi}otkrio jedagajeDejanStankovi}vezista Intera prvi kontaktiraoiponudiomudaopetigra za nacionalni tim. Nemawa Vidi}tojo{nijeu~inio. - Pri~ao sam sa Dejanom Stankovi}emitrebalobidase vrati. Naravno, to }e zavisiti od toga koliko }e igrati. Mislimda}eunarednihdesetdo15 danapo~etidanastupaiakobudenaterenuuklubusigurno}e sevratiti-rekaojeselektor. Vest o povratku dugogodi{weg predvodnika reprezentacijeprobudilajema{tunavija~a da bi u Zagrebu mogao danastupiiNemawaVidi}. priliku pru`iti i defanzivcu Vojvodine Branislavu Trajkovi}u,{tojeprethodnihdanaibilo nagove{tenoizNovogSada. - Kad ka`em Kipar ne mislim na Hrvatsku -  sa`eta je poruka {efa struke reprezentacije SrbijeSini{eMihajlovi}asakon-

Roma otpustila Zemana Rimskavu~icaigralajeove sezoneofanzivno,namomente i atraktivno, ali posle 23. kolazauzimaosmupozicijuna tabeli, sa tendencijom daqeg pada. Serijalo{ihrezultata,zakqu~no sa porazom od Kaqarija u petak uve~e (2:4), doprin el a je da ruk ov ods tvo uru~i otkaz treneru Zdeweku Zemanu(65). Do~ekan kao „~udotvorac”, po{tojesaPeskaromtrijumfovaouSerijiB,potpisaoje ugovornadvesezone,alinije uspeo da zavr{i takmi~arsku godinu na klupi tima koji je dvaputavodio. Uzvani~nomsaop{tewuodmahjenapisanoda}eiskusni trener, ro|en u Pragu, odmah napustiti klub, s tim {to }e Aurelio Andreacoli privremenovoditiFran~eskaTotijaiekipu.

-RazgovaraosamisaNemawomVidi}em,alijo{napo~etkupriprema.Tadasumii oniStankovi}obrazlo`ili svojerazlogezbogkojihnisu hteli da vi{e nastupaju za reprezentaciju. Nisam pravio problem i po{tovao sam wih ov u odl uk u - nav eo je selektor. - Znate, od tada su oni ti koji bi trebalo da razgovaraju sa mnom. Oni bi menetrebalodapozovuika`u: ’Ako je mogu}e ja bih se vratio’. Dejan Stankovi} je touradio,NemawaVidi}nije. Ja ne}u nikoga da molim. Vratareprezentacijesusvimaotvorena. Selektor je tokom konferencijeotkrioida}eusreduuzadwojlinijiodpo~etkaigratiMilan Bi{evac i Nenad Tomovi}, iako nemaju pravo nastupa u Zagrebu. - Ne probam ekipu samo za tu utakmicu, ve} i za me~ sa [kot-

Spisak Golmani: DamirKahriman, BranimirAleksi}, VladimirStojkovi}. Odbrana: Branislav Trajkovi},Branislav Ivanovi},Aleksandar Kolarov,MatijaNastasi}, NenadTomovi},Antonio Rukavina,Du{anBasta, MilanBi{evac. Sredina terena: Zdravko Kuzmanovi},Du{anTadi}, Filip\uri~i},Radosav Petrovi},Sr|an Mijailovi},Ivan Radovanovi},Aleksandar Igwovski,ZoranTo{i}, NenadKrsti~i},Miralem Sulejmani,QubomirFejsa, LukaMilivojevi}. Napad: Nikola\ur|i}, Marko[}epovi}, Filip\or|evi}. skom, ~etiri dana posle -  obrazlo`io je selektor i dodao da od igra~ane}etra`itipobedu. -Jasnojedaneidemodaizgubimo-uzosmehjerekaoMihajlovi}. Povredegolmana@eqkaBrki}a i napada~a Lazara Markovi}a gabrinu.Najve}amuje`eqadado Hrvatskestanunanoge. -IzaNovugodinurekaosamda mi je najve}a `eqa da svi budu zdravi. Tako je jo{. Najvi{e bih voleo da u Hrvatsku do|emo sa zdravim i spremnim igra~ima. Akojepotrebnodabudupovre|eni,boqesadnegotad.IBrki}i Markovi} su i ranije pozivani i akozaslu`eposlepovredaopet}e bitiuekipi Duelu sa Hrvatskom jo{ nije hteo da pridaje prevelik zna~aj, isti~u}i da je to te utakmice ostalojo{dvameseca. .Polakosedi`eatmosferaza tuutakmicuimislimdajeranoza to.Menijezadatakdaigra~iimaju{tomawipritisak.Verujemda }e biti druga~ije od posledwih duela,jersmotadasviminaterenu`iveliutojzajedni~kojdr`avi. Ovi mladi momci nemaju taj ose}aj.Wimatomawe-vi{emo`e dabudeistokaoduelsaBelgijomrekaojeselektor. Iako je Srbija u dosada{wem tokukvalifikacijaosvojilasamo ~etiri boda i iako zaostaje za glavnim rivalima za plasman na Mundijal,Mihajlovi}negubinaduiverujedabieventualnapobeda u Zagrebu potpuno promenila stvariukvalifikacionojgrupi. Ko }e nastupiti na travwaku igrali{tauMaksimiruidali}e uekipi,kaoi1999.godine,igrati Dejan Stankovi} bi}e poznato u narednih deset do 15 dana. U svakom slu~aju posle okr{aja sa KipromuNikoziji. Reprezentativci}eseokupiti u Nikoziji. Prvi trening odradi}e u ponedeqak u popodnevnim ~asovima.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Kanarincibezkrila Novi Sad - Jedinstvo (NB) 0:3 (0:2) NOVI SAD: Pomo}ni teren NovogSada,gledalaca:100,sudija:Labus(NoviSad).Strelci:B. Mati}u12.(izpenala)i42,Bicoku64.minutu. NOVI SAD: Risti},Miji},Jovanovi}, Vukovi},  ^obanov, Babi}, \ankovi}, Radoja, Baji}, Roksa,Truji}.Igralisujo{:Kalax`i}, Strugar, Vedeha, Gruji}, Ili},Ako,Kova~evi},Vu~kovi}, Kaurin,Markovi},Popovi}. JEDINSTVO: Stojkov, [kero, Ivan~ev,Bicok,Stankovi},Mi-

lanovi},Milosavqev,Rigo,B.Mati},\uri~in,V.Radi{i}.Igrali sujo{:Jenei,Josimovi},M.Mati}, Eremi},G.Radi{i},[tefki},Radakovi},Balaban,Wagrin. Jesewi prvak vojvo|anske lige Istokjeukontrolnomsusretuodli~nomigromzaslu`enosavladao ra{timovani sastav Novog Sada. Momci trenera Milana Gute{e predvo|eni raspolo`enim ubojitim centarforom Bojanom Mati}emsuuprvomdelustiglidodva golarazlike. M. Popovi}

Jankovi}tra`io raskidugovora Mladi fudbaler Crvene zvezde Filip Jankovi} zatra`io je raskidugovorazbogneispla}enihplata.Ono{topredstavqadodatni problem za Zvezdu jeste {to, ukoliko Jankovi} dobije spor,mo`edanapustiMarakanubezobe{te}ewa. FilipJankovi}kaojedanodnajtalentovanijihusvojojgeneraciji(95)naknadnojeuvr{}enuekipukojadanasputujeuAntaliju,alinajverovatnijejedagane}ebitinaspiskuputnika.

nedeqa3.februar2013.

15

S PRIPREMA VOJVODINE U ANTALIJI

Lepovremebudielan kodigra~a (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

ANTALIJA: Ju~e je u Antaliji osvanulo predivno, sun~anojutro,ave}u7.30~asovafudbaleriVojvodinebilisunaprvomtreninguufudbalskomcentru „Isamil Gek~ek“. Sjajno pripremqenitereniitemperatura od skoro 20 stepeni, pogo-

utisaknaosnovuonoga{tosam videotokomtreninga,dajelepo jutro probudilo i neku dodatnudozuelanakodigra~a.U poslepodnevnom terminu vi{e smo radili s loptom, {to je u ovoj fazi priprema i normalno, s obzirom na to da }emo u

vidikolikonasozbiqanposao ~eka. @elim da vidim da su na{iigra~iusvojiliono{to`elimoodwihtokomdosada{weg delapriprema,aovajduelbi}e odli~na prilika da vidimo gde setrenutnonalazimoina~emu moramo da insistiramo u radu.

Sju~era{wegtreningafudbaleraVojvodine

dovalisuekspedicijiizNovog Sada koja je odradila ni malo lak kondicioni trening. Ipak, uzsvenaporekojimasubiliizlo`eniodkondicionogtrenera Sr|ana Zirojevi}a, igra~i su bili odli~no rasplo`eniiizdr`alisusvemuke. -Zaistasunamlepoitoplo vrem e omog u} il i vrh uns ke uslovezarad,anatosusenado-

naredne dve sedmice stvarati igruzaprole}e. Utome}epomo}ii{esttrening utakmica, od kojih je prva naprogramuve}danasod16~asova. Rival }e Vojvodini biti ruskipremijerliga{KrilaSovjetov. -Mo`daKrilaSovjetovnisu najboqi rival za prvu utakmicu, ali, posle otkaza poqskog

Rezultatnamne}ebitiuprvom planu, ali nije ni neva`an jer branimougledsrpskogfudbala izemqeizkojedolazimo. Treba naglasiti i to da su uslovi u hotelu „Rojal vings“ u kojem su Novosa|ani sme{teni zaistasjajniidaoniimajuoptimalneuslovezaboravakiodmor izme|u treninga. Sve to stvara odli~neuslovezavrhunskepri-

Rapidtrenirao sNovosa|anima UFC„IsmailGek~ek“nalazeseukupno~etiriodli~naterena,pasuju~e,polasataposleVojvodine,tamostigliiigra~iB timaRapidaizBe~a,kaoiwihovomladinskiikadetskipogon. Zanimqivo je da }e Vojvodina i Rapid B odmeriti snage 7. aprila,upravonaterenimanakojimaive`baju.

Laki}-Pe{i} koddrVukosava Doktor Borko Vukosav, lekar fudbalera Vojvodine, ima sjajnu reputaciju i zato ne ~udi~iwenicadaseiigra~iiz drugih klubova obra}aju ovom stru~wakuzapomo}.Ju~ejeto u~inio igra~ Doweg Srema Nemawa Laki}-Pe{i}, koji je vezali i izvanredni tereni – rekao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Neboj{a Vigwevi}. – Nadam se da }e tako ostati i tokom narednih dana, jer imam

pokidao ligamente sko~nog zgloba u jednoj prijateqskoj utakmiciuAntaliji. DrVukosavjepregledaorezultate snimawa ovog igra~a, prepisaomuterpaijuiLaki}Pe{i}upredstojipauzaodoko ~etirisedmice. Gurwika,nismoimaliizbora– odgovoriojeVigwevi}.–Re~je oveomajakojikvalitetnojekipikojaigraujednojodnajja~ih evropskihligaive}potomese

TrenerJela~i}poma`e Abubakaru

premepredpolusezonuukoju}e Vojvodina u}i s izra`enim ambicijama, posebno u Kupu Srbije,takmi~ewuukojemcrveno-beli jo{ nikada nisu trijumfovaliiosvojilipobedni~kipehar. Tekst i foto: A. Predojevi}

PRIPREME PARTIZANA

Vaqaksveboqi Fudbaleri Partizana zabele`ilisuprvireminapripremama uAntaliji.Crno–belisuigrali 1:1 sa austrijskim prvoliga{em AdmiromVaker. - Ovo je bila na{a najboqa utakmicadosada–rekaojetrener Beogra|ana Vladimir Vermezovi}. – Kontrolisali smo igru u prvompoluvremenuimoglidapostignemo i vi{e od jednog gola. To je recept koji zahtevam za nastavak {ampionata. U nastavku smo malo popustili i primili gol,alikompletanutisakome~u nijetimepromewen. Marko [}epovi} je na ~etiri utakmicepostigaotrigola.Kolikovamjetozna~ajnosobziromna todanemateba{velikiizbornapada~a? -Mnogo.ZaMarkasamuvekznao dajedobarigra~kojimo`ejednim potezomdare{ime~.Vidisewegovnapredakuposledwevremekakonafizi~komtakoinapsihi~komplanu.Onjeproteklujesenodigraou~udnojatmosferigdesuga nekinavija~iomalova`avalikonstatnimzvi`ducimaimo`etemislitikojijetostresbiozawega. Sadsekodwegalepovididagane zanimajustvarivanterena.Vidise `eqadabudeponovoonajstari~imebi,nadamse,kupioitugrupicu nezadovoqnihnavija~a. Protiv Admire opet su neki igra~ipokazalinedopustivunervozu?

Joji}posti`ejedinigolzaPartizanume~usAdmirom

-Tovi{enemo`etako.Uporno se borimo protiv nediscipline, me|utim,onaseizme~aume~ponavqa.Stalnopri~amigra~imao pona{awunaterenu,alinekito o~iglednonikakodashvate.Uradi}emosvedasetestvarivi{ene ponavqaju. Sve je krenulo od prigovora Aleksandra Mitrovi}a glavnom sudijime~aprotivAdmire? - A upozoravao sam na ~udan kriterijum koji imaju turske sudije. Jasno je da moramo vi{e da

radimo na ,,vaspitavawu“ mla|ih igra~a–rekaojeVermezovi}. Ho}e li Partizan spreman do~ekatinastavak{ampionata? - Sve ukazuje na to da ho}e. Iz me~a u me~ smo sve boqi, klinci koje smo doveli iz omladinske {kolesesvevi{ename}uirazultati su sve boqi. Nema sumwe da }eekipave}napo~etkuprole}ne polusezonepokazatiprili~notoganaterenu–zakqu~iojetrener crno–belih. I. Lazarevi}


16

SPORT

nedeqa3.februar2013.

ABA LIGA

ENGLESKA PREMIJER LIGA

ZvezdaslomilaSolnok Solnok - Crvena zvezda 83:96 (19:21, 30:25, 17:24, 17:26) SOLNOK: Gradska hala,gledalaca4.000,sudije:Hercog,Anzulovi} iVu~kovi}. SOLNOK: Simon3,Hiorvat13, Fodor,Gaj7,[wehovi}11,Sabo8, Bader10,Trepak,Nemet6,Kalve7, Florens7,Bel11. CRVENA ZVEZDA: Cvetkovi}, Brovn, Suboti} 4, Rako~evi} 22, Lazi}, Simonovi} 10, Savovi} 17, Kati} 8, Samarxiski 9, Radivojevi}10,Nelson10,Skot6. Ko{arka{i Crvene zvezde savladali su Solnok u gostima sa 96:83 u 20. kolu regionalne ABA ligeitakosuzabele`ili14.pobedu,uz{estporaza. Zvezdajeme~prelomilakrajem tre}eipo~etkomposledwe~etvrtine,kadajesaSimonovi}emiRadivojevi}em na ~elu povela sa 81:66. Solnok je pru`io mnogo ja~i otpornego{torezultattopokazuje, tri ~etvrtine je bio ravnopravansaZvezdom.Gostisubili {uterskiveomaraspolo`eni–za dvasu{utirali18-33,azatripoena9-14.

I crveno-beli su imali visoke procente{uta(25-33zadva,8-17za tri),abilisumnogoboqiuskoku odprotivnika(22uodbranii9u napadu, Solnok 22 u odbrani i jedanunapadu). Solnok,kojiostajenadnutabelesaskorom5-15,uslede}emkolu do~ekujeUnionOlimpiju,aZvezda kao nominalni doma}in igra sa Partizanom. Me|utim, pre toga slediKupaRadivojaKora}auKragujevcu(7-10.februara). Solnok je ne{to boqe po~eo me~ipoveojesa5:0posletrojke Kalvea. Crveno-beli u po~etna dvanapadanisudaliko{,aledje probio Suboti} trojkom iz ne ba{lakepozicije.Zvezdajezaigrala~vr{}euodbrani,Skotje ubacio~etiripoenaunizu,aRako~evi} je ulazom kompletirao seriju9-0. Upravo je Rako~evi} bio najraspolo`eniji u crveno-belom taboru,poslewegovihbacawagostisupovelisa19:14,alisudoma}i bili precizni u {utu za tripoena–posleGeja,pogodioje iNemetizvrlote{kepozicije,

Igor Rako~evi}

dabiondaGejizjedna~iona19:19. Na po~etku druge deonice Radivojevi}jevodioZvezdinuigrusa

dnevnik

pet poena i dve asistencije, ali Beogra|aninisuuspelidase’odlepe’ zbog preciznog {uta rivalazatripoena–dosredinedrugogperiodadoma}isu{utirali 5od5.SvakiputkadabiZvezda stvorila ~etiri-pet poena vi{ka,doma}ibiimaliadekvatan odgovor – odbrana crveno-belih bilajesuvi{e’meka’,pajenaRako~evi}eve dve trojke Solnok odgovorio pogotkom Badera i trojkomBela. Pri rezultatu 63:59 svirana je nesportskali~naposleprekr{aja nad Skotom, ali on je proma{io obapenala,azatimjeSamarxiski biopolovi~noprecizan.Me|utim, doma}i nisu iskoristili taj propust Zvezde, koja je ubrzo izjedna~ila trojkom Simonovi}a, a onda jenadvaminutadokrajatre}egperioda pogotkom Savovi}a povela posledugovremena(65:64). Rako~evi}jepogodiv{ijednood dva bacawa prekinuo seriju doma}ih,aondajeSavovi}doneoZvezdidevetpoenaprednosti.Nelson jezatimubacio~etiripoenaunizuzakona~nupobvedu.

Arsenalse izvukao,^elsi izgubio Fudbaleri Arsenal izvuklisupobedu,dok je^elsido`iveonovi neuspehuPremijerligiume~evima25.kolakojesuobele`ili goloviuzavr{nicama.Arsenal je minimalnim rezultatom savladao Stouk, dok je u me~u sa dvapreokretaWukaslsa3:2savladao^elsi. Evertion je golom Felainija u93.minutuosvojiobodprotiv AstonVile(3:3),Viganjeunadoknadi vremena osvojio bod protivSautemptona(2:2),dokje Redingufini{usavladaoSanderlend 2:1. Kerol je doneo je pobedu Vest Hemu nad Svonsijem. Arsenal je jedva uspeo da savladaStoukSiti,golomLukasa Podolskog iz slobodnog udarca u 78. minutu. Tobxije su se drugompobedomuposledwatrikola potpuno vratile u borbu za mestouLigi{ampionaslede}e sezone. Sa druge strane, tu poziciju sve vi{e ugro`ava ^elsi koji jetre}iputuposledwa~etiri kolaostaobezpobede.Wukasl prviputposlevi{eoddvegodine pobedio posle preokreta i sa 3:2 prvi put od aprila 2012.vezaodvepobedeuPremijerligi.

Junak „svraka” bio je Musa Sisoko koji je golovima u 68. i 90.minutudoneoWukaslupreokret u posledwih 20 minuta utakmice. Sa druge strane, strelci su bili Huan Mata i Frenk Lampard koji je prvi igra~uistorijiPremijerlige postigaonajmawedesetgolovau desetuzastopnihsezona.Branislav Ivanovi} odigrao je ceo me~. Aston Vila je bila na korak odprvepobedeposlesedamliga{kih kola, ali je u 93. minutu ostala bez trijumfa u Liverpulu.VilajetriputavodilaprotivEvertona,alijeMaruanFelaini jo{ jednom briqantnom partijom i sa dva gola spasao bod„karamelama”.Sadrugestrane, dvostruki strelac za Vilu biojeKristijanBenteke. Premijerliga,25.kolo:Arsenal-StoukSiti1:0(Podolski 78.), Everton - Aston Vila 3:3 (Ani~ebe 21, Frlaini 69, 93 Benteke2,61,Agbonlaor24),Wukasl - ^elsi 3:2 (Gutijeres 41, Sisoko68,90-Lampard55,Mata 61),Reding-Sanderlend2:1(Kebe 7, 85 - Gardner 29p), Vest Hem - Svonsi 1:0 (Kerol 77), Vigan - Sautempton 2:2 (Koldvel 25,Maloni90-Lambert64,[niderlin85),KPR-Nori~0:0.

NEMA^KA BUNDES LIGA

\ur|i}strelac iasistent Najuspe{niji sportisti kawi{ke op{tine za 2012. godinu

PROGLA[ENI SPORTISTI GODINE U KAWI@I

LeureatiKristijaniMaria Sportski savez op{tine Kawi`a na sve~anosti u sali Skup{tine op{tine Kawi`a priredio je progla{ewe najuspe{nijihsportistaza2012.godinu. Sportistima su postignute rezultate u minuloj godini ~estitali predsednik Sportskog saveza Du{an Mandari}, ~lanica Op{tinskog ve}a za sport i omladinu Anastazija VolenterTakari~ipredsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{,kojisuzajednosa~lanovima Upravnog odbora Sportskog

savezaiuru~ivalipeharenajboqima i plakete onima koji su bili u konkurenciji za izbor, napredlogklubova. Za najuspe{nije u seniorskoj konkurencijiprogla{enisureprezentativackawi{kogPotisja u rvawu gr~ko-rimskim stilomKristijanGazdagiuspe{na takmi~arka u sportskom plesu Maria Vajda, ~lanica Plesnog klubaM-plus.Ujuniorskojkonkurenciji laureati su atleti~ar @olt Sel Pal (AK Partizan)isportskaplesa~icaTama-

ra Nemet (Plesni klub MPlus),ukadetskomuzrasturva~ Sebastian (RK Potisje) i pliva~ica Ivana Rankov (PK Kawi`a),aupionirskojkonkurenciji atleti~ari Strahiwa MiladinoviMarina[ubari~ki. Pehari su dodeqeni najuspe{nijim sportskim klubovima Atletskom klubu Partizan, Plesnom klubu M-plus, Kajak klubu Bratstvo, Rva~kom klubu PotisjeiPliva~komklubuKawi`a, a plakete su dobili treneri Eva O`var (kajak), [an-

Novo~eni reprezentativac Srbije Nikola \ur|i} najzaslu`nijizapobeduposledweplas ir an og Grojt er Firt a protiv[alkeaugostima-1:2. Prvo je posle prodora po lev oj stran i uput io o{tar

Sjajnu seriju nastavio hrvatski napada~ Mario Manxuki},kojijepostigao~etvrti i peti gol u tre}oj uzastopnoj utakmici Bundeslige ovegodine.Sanovadvapogotka doprineo je pobedi Bajer-

dor Ujheqi (rvawe), Rudolf Kormo{ (plivawe), Dejan Mandari} (atletika) i Er`ebet [oti(sportskiples).Godi{we sportske nagrade dodeqene su Rudolfu Harmatu (KK Bratstvo)iI{tvanuKoncu(RKPotisje). I{tvanu Koncu je odato posebno priznawe i za rezultate postignute na evropskim i svetskim veteranskim prvenstvima u rvawu, a posebna plaketa dodeqena je i treneru aikidaiboksaMihaquHalasu. Tekst i foto: M. Mitrovi}

PRVENSTVO VOJVODINE ZA PIONIRKE U MALOM FUDBALU

Najuspe{nijedevoj~ice Metalmanije Zavr{ni{estiturnir `enskog pionirskog prvenstva Vojvodine u malom fudbalu odr`anjeju~euKawi`i. Devoj~ice Metalman ij e iz Kaw i` e osvojilesuprvomesto po{tosuuodlu~uju}oj utakm ic i nadi g ral e ^empions iz Subotice1:0. Ostal i rez ult at i naturniruuKawi`i: Metalmanija-Plavac (Toma{evac)1:2,^em-

pions - Kikinda 0:2, Fru{kogorac(NoviSad)-Budu}nost(Glo`an)1:1. Metalmanija je prva na tabeli sa 32 boda, druga je Kik ind a sa 31, a tre} i ^empionssa16bodovaitd. Najb oq i strel ac prv enstvajeNoemiVa{(Metalmanija)sa28golova,zanajboqeggolmanaprogla{ena je Rebeka Gregovi~ (^empions) i najboqu igra~icu MilanaKne`evi}(Kikinda). Tekst i foto: M. M.

Radost fudbalera Grojter Firta

DAMIR FEJZI] SPORTISTAVR[CA: U organizaciji Sportskog saveza i pod pokroviteqstvom Op{tine, progla{eni su najboqi sportiosti Vr{ca za prethodnu godinu. Laskavu titulu poneo je reprezentativac u tekvondou Damir Fejzi} (na slici), u~esnik Olimpijade u Londonu. Fejzi} se zahvalio svima koji su mu pomogli u karijeri i poru~io mladima da se u sportu snovi mogu ostvariti. Najboqi seniori su Marina Mandi} i Stojan Rabiwac, juniori Maja Peri{i} i Nemawa Lekso, kadeti Jovana Stojanov i Velimir Vu~kovi} i pioniri Miqana Stefanov i Branislav Gvozdenov. Naboqe ekipe su TK Euro{ped i @KK Vr{ac, a najuspe{niji treneri su Mario i Marin Duji}. Za razvoju sporta u ovoj op{tini priznawe je dodeqeno Rukometnom savezu Srbije. R. Jovanovi}

centar{ut,pravonanogusaigra~a,apotomseposleodbrane golmana Hildebranda na{ao na pravom mestom i glavom poslao loptu u mre`u. \ur|i}je,zarazlikuodsvog debitantskog nastupa u Grojter Firtu, sada ceo me~ proveonaterenu. Weg ov om klub u, me| ut im, neiduukoristrezultatikojesuu20.koluostvarilikonkurenti u borbi za opstanak, po{to je Hofenhajm pobedio Frajburg 2:1, dok je Augzburg osvojio bod na gostovawu kod Volfsburga(1:1).

na protiv Majnca u gostima 0:3. Rezultati:[alke-Grojter Firt 1:2 (0:0) /Bastos 47’ Klau s 52’, \ur| i} 90+1’/, Volfs burg - Augzburg 1:1 (1:1), /Naldo 23’ Moravek 25’/ , Hofenhajm Frajburg 2:1 (2:1)/Voland10’, 26’-Kruse4’/,Majnc-Bajern Minhen 0:3 (0:1) /Miler 41’, Manxuki} 50’, 57’/, Fortuna [tutg art 3:1 (2:0) /Krus e 10’, 37’, Fink 76’ Gentner 60’/, Verder - Hanover 2:0 (0:0) /Pet ers en 85’, 88’/.

KUP AFRI^KIH NACIJA

VakasoodveoGanu upolufinale FudbaleriGanepobediliZelenortska Ostrva 2:0 i prvi u{li u polufinale Afri~kog kupa nacija.^etvorostruki prvak Afrike opravdao je ulogu favorita protiv selekcije Zelenortskih Ostrva i golovima MubarakaVakasau54.i95.minutupro{aoupolufinaleturnira koji se ove godine igra u Ju`nojAfrici.

Vakaso je prvo bio precizan izpenala,apotomjeupetomminutu nadoknade iskoristio odlazak protivni~kog golmana u {esnaesteracGaneiizkontranapadarutinskiposlaoloptuu nebrawengol. UborbizafinaleGana}ese sastati sa pobednikom duela BurkinaFaso-Togo,koji}ese igratidanas.


SPORT

dnevnik

Nenad Zimowi} i Viktor Troicki nadigrali su Rubena Bemelmansa i Stiva Darsisa sa 6:4, 6:4, 5:7, 6:4, u me~u dubla i Srbiji doneli tre}i, pobedni~ki poen u duelu protiv Belgije u 1. kolu Svetske grupe Dejvis kupa. Teniska reprezentacija Srbije tako je obezbedila plasman u ~etvrtfinale. Srpski dubl delovao je sigurno od starta, pa je brzo dobio i priliku da stekne vo|stvo. Oni su u ~etvrtom gemu propustili brejk priliku, pa su Belgijanci izjedna~ili (2:2).Neizvesna borba potrajala je do devetog gema, kada su se Ziki i Viktor malo opustili. Bemelmans i Darsis tada su imali

{ili i prokockali prvu me~ loptu. To je bilo previ{e. Belgijanci su posle toga odigrali gotovo bez gre{ke, i sa tri vezana gema produ`ili nadu za ostanak u igri za ~etvrtfinale. ^etvrti set obele`ila je mnogo `e{}a borba. Belgijanci su posle dobijenog seta bili mnogo agilniji, pa su spasili dve brejk {anse u ~etvrtom setu. Srbija, uprkos tome, nije stala. Nosila se ravnopravno sa doma}inima do desetog gema, kada su kona~no Zimowi} i Troicki prelomili - na servis protivnika stigli su do tri me~ lopte. Belgijanci su spasili dve, ali je tre}u Srbija iskoristila i posle gotovo tri ~asa igre obezbedila pobedu.

Delfinina finalnomturniru Srbija - Nema~ka 13:4 (4:1, 2:1, 5:2, 2:0) NOVI SAD: Bazen SPC „Vojvodina�, gledalaca: 1.500, sudije: Brasiliano (Italija) i Tajlan (Turska). Igra~ vi{e: Srbija 6 (4), Nema~ka 7 (2). Peterci: Srbija: 1 (0). SRBIJA: B. Mitrovi} (9 odbrana), Mandi} 2, Goci} 1, Udovi~i} 2, ]uk 2, D. Pijetlovi} 1, Niki} 1, Aleksi}, Dedovi}, Filipovi} 2, Prlainovi} 1, S. Mitrovi} 1, G. Pijetlovi} (7 odbrana). NEMA^KA: Kong (8 odbrana), Naroska, [reder, Real 1, Jungling, Ob{ernikat, Nosek 1, [uler, Krojcman 1, Ojler 1, [loterbek, Bukovski, Glaser. Vaterolisti Srbije su tre}om pobedom u B grupi evropskih kvalifikacija Svetske lige obezbedili plasman na finalni turnir koji }e se odr`ati u Rusiji. U prvom nastupu Dejana Savi}a kao selektora delfini su pred prepu-

A grupa

NikolaDedovi}(9)interveni{epredna{imgolom

Turska - Gr~ka 4:15, Crna Gora - Hrvatska6:5. 1.CrnaGora 4 4 0 30:24 12 2.Hrvatska 4 2 2 41:29 6 3.Gr~ka 4 2 2 53:26 6 4.Turska 4 0 4 13:68 0

B grupa Srbija-Nema~ka13:4. 1.Srbija 3 3 0 2.[panija 2 1 1 3.Nema~ka 3 0 3

35:22 17:19 23:34

9 2 1

C grupa Rusija-Italija12:10(8:8),Ma|arskaRumunija9:8. 1.Ma|arska 4 4 0 37:29 12 2.Italija 4 2 2 39:29 7 3.Rumunija 4 1 3 36:45 2 4.Rusija 4 1 3 38:47 3

ViktorTroickiiNenadZimowi}

Osmina finala Kanada-[panija Italija-Hrvatska Belgija-Srbija SAD-Brazil Francuska-Izrael Argentina-Nema~ka Kazahstan-Austrija [vajcarska-^e{ka

2:0 2:1 0:3 2:0 3:0 3:0 2:1 1:2

{ansu da im oduzmu gem, ali je Zimowi} sjajno servirao u tim trenucima i spasao srpski tim (5:4). Da li zbog pritiska koji su tada osetili, ili zbog neiskori{}ene {anse, tek Belgijanci su u narednom gemu odigrali veoma nesigurno, pa je iskusniji srpski tandem to iskoristio, ~etvrtom set loptom stekli su vo|stvo od 1:0 u setovima, posle 48 minuta igre. U nastavku me~a Zimowi} i Troicki nisu dozvolili da im se dogodi propust iz prvog seta. Ba{ kao i tada, u ~etvrtom gemu su opet stigli do prilike za brejk, ali su bili uspe{ni - 3:1. Uporni doma}ini, i pored rezultatskog deficita, no{eni podr{kom sa tribina, zaigrali su boqe i uspe-

Srbija }e u ~etvrtfinalu Svetske grupe Dejvis kupa igrati protiv pobednika duela SAD - Brazil. Taj me~ na programu je od 5. do 7. aprila. Viktor Troicki bio je zadoqan posle maksimalnog trijumfa, koji je ostvaren prvi put posle pobede od 3:0 nad Slova~kom 2008. godine. - Igrali smo odli~no, dobro smo se slagali na terenu i to nam je donelo trijumf. Mogli smo mo`da i ranije da zavr{imo, ali oni su u tre}em setu po~eli da poga|aju i mre`a im je pomagala u odlu~uju}im trenucima. Najva`nije je da smo pobedili- rekao je Troicki posle me~a i naglasio da nijednog trenutka nije bilo krize u igri. I najiskusniji Nenad Zimowi} bio je sre}an zbog trijumfa nad Belgijom. On je pohvalio svog partnera u dublu. - „Odli~no smo igrali, popravili smo skor. Pohvalio bih Viktora, jer je iza{ao na teren, iako je malo nategao zadwu lo`u. [ta re}i... Svako od nas u nekim trenucima daje svoj maksimum i to donosi rezultat. Bilo da je Nole, Janko, Viktor... Tu sam i ja

Obradovi}:Viktor nasjepogurao Selektor reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi} rekao je posle pobede nad Belgijom u prvom kolu Svetske grupe da je dubl me~ bio veoma te`ak. On je napomenuo da je svima vetar u le|a bila pobeda Viktora Troickog. - ^estitam igra~ima, svi su bili sjajni, krasi nas izuzetna ti mska atmosfera. @ao mi je {to Janko nije bio sa nama, o~ekujem da se oporavi. Imali smo uzbudqive me~eve, pogotovo Viktorov duel. Novak je bio na visokom nivou, a Viktor ga je samo j{ vi{e inspirisao. Sada se polako fokusiramo na slede}i me~. li su brzo da anuliraju prednost (4:4). Wihova radost bila je kratkog daha. Iskusniji srpski tim na kon toga je dobio gem na svoj servis, a onda su napravili novi brejk - 6:4. Srpski teniseri su posle ube dqive prednosti re{ili da posao okon~aju ekspresno. U tre}em setu ponovo su preuzeli inicijativu, ali za razliku od prva dva seta, nisu rano stekli prednost. Propu{tenu {ansu u {estom gemu poku{ali su da isprave prilikom rezultata 5:4, ali su i tada pogre-

da pomognem. Sada `elimo Janku brz oporavak i da bude sa nama u idu}em me~u - rekao je Ziki i is koristio priliku da pozdravi sina, kome je to obe}ao pre puta u Belgiju. Duel u Belgiji bi}e okon~an danas (14 sati) duelima singla, ko ji ne}e imati rezultatski zna~aj. O~ekuje se da }e selektor Bogdan Obradovi} u tim me~evima {ansu ukazati igra~ima koji nisu u prvom planu u nacionalnom timu, Borisu Pa{anskom i Filipu Krajinovi}u.

17

SVETSKA LIGA

PRVO KOLO DEJVIS KUPA

ZikiiViktor sru{iliBelgiju

nedeqa3.februar2013.

Duda{ povredio ligamente Najboqi srpski vi {ebojac Mihail Duda{ povredio je ligamente leve noge pa je odustao na mitingu u Estoniji. Duda{ se radovao nastupu na jednom od najja~ih mitinga za vi{ebojce u Talinu, ali se povredio prilikom skoka u daq, pa je odustao posle tre}e discipline.

Duda{ se u Talinu takmi~io u sedmoboju: 60m je tr~ao 7.02 sekundi, u skoku u daq je imao 7.02m, a kuglu je bacio 13.05 metara. U tom trenutku je bio {esti, me|u 21 vi{ebojcem. Novosa|anin je ipak najavio povratak na Evropskom prvenstvu u dvorani u Geteborgu koje }e se odr`ati od 1. do 3. marta. DANAS NA KO[ARKA[KIM TERENIMA ABA liga - LAKTA[I: Igokea - Cedevita (17), NOVO MESTO: Krka - Radni~ki (19). Prva mu{ka liga Srbije BEOGRAD: OKK Beograd - Borac (19), BKK Radni~ki - Mega Vizura (13), JAGODINA: Jagodina - Vr{ac (17). Druga mu{ka liga Srbije ^A^AK: Mladost - Spartak (18), BEOGRAD: Partizan MTS - Morava (14). Prva mu{ka liga - sever NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Topola (15.30). Druga mu{ka liga - sever APATIN: Apatin - Kadet (19.30).

nim tribinama novosadskog bazena Spens ubedqivo nadigrali reprezentaciju Nema~ke 13:4, koju sa klupe predvodi na{ stru~wak Neboj{a Novoselac. Obe reprezentacije imale su primedbu na sudije, koje su na me~u dosudile velik broj kontra- faula. Srpski vaterpolisti su od starta me~a dr`ali sve konce igre u svojim rukama. Nametnuv{i `estok tempo, uz fanasti~nu odbranu delfini su lako dolazili i do golova u napadu. Pri tom su na golu u prve dve ~etvrtine imali imali odli~nog Branislava Mitrovi}a, koga je u druge dve deonice dostojno zamenio Gojko Pijetlovi}. Na{i momci su ve} u prve dve ~etvrtine prelomili me~, pa su

na veliki odmor oti{li sa 6:2. I u tre}em periodu nastavili su u istom ritmu, tako da je ubrzo na semaforu bilo 11:4. Filip Filipovi} je postigav{i 10. gol za Srbiju za nekoliko sekundi uspeo da demonstrira svu lepotu vaterpolo igre za {ta je nagra|en gromoglasim aplauzom sa tribina. U posledwoj deonici delfini su malo popustili tempo, a u debiju za reprezentaciju Srbije u fini{u me~a Nikola Dedovi} je propustio priliku da se upi{e i u strelce. Wemu je peterac odbranio Roxer Kong. Selektor Srbije Dejan Savi} ~estitao je igra~ima na zaslu`enoj pobedi i odli~noj publici u Novom Sadu.

Foto:F.Baki}

- Nama je plan bio da u ovom me~u pobedimo i plasiramo se na finalni turnir. Svetska liga nam je veoma va`na, jer }e nam biti dobra priprema za Svetsko prvenstvo - rekao je Savi}. Za razliku od Savi}a selektor Nema~ke Neboj{a Novoselac nije bio zadovoqan nastupom svojih pulena. - Ovo nije bio moj tim, pristup igri i zalagawe nisu bili onakvi kako sam o~ekivao. Tra`ili smo neka re{ewa u napadu i bloku, ali sudije su dosu|ivale puno kontrafaulova. Srbi su nametnuli jak tempo i pitawe pobednika re{ili u prve dve ~etvrtine - rekao je Novoselac. G. Malenovi}


Novosadska nedeqa3.februar2013.

Danas U GRaDU

Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14.30), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.45), „Hotel Transilvanija” (15.15), „Razbija~ Ralf” (13.40), „@elim te” (20.05), „Pet legendi” (16), „Hobit” (16), „Pijev `ivot” (13.30), „Zvon~ica i tajna krila” (12, 16.15,16.30), „Yek Ri~er” (22.20), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (18, 22.30), „Frankenvini” (14.15), „\angova osveta” (17.15, 19, 22), „Film 43” (18.15, 20.10, 22.10), „Ana Karewina” (15, 17.30, 22), „Tajna operacija” (22.35), „Gangsterski odred” (18, 20.15, 22,25), „Ubij ih ne`no” (20.20).

POZORI[TA Pozori{teMladih:Mala sala (11) Baba Jaga (glumac i lutka), autor Boris Salam~ev. Velika Sala (20) Begunci, re`ija Radoje ^upi}.

Protestzbogtrovawa `ivotiwa Protest zbog trovawa pasa i postavqawa otrova po javnim povr{inama u gradu odr`a}e se danas u 12 ~asova na Trgu slobode. Gra|ani }e javnim obra}awem i peticijom zatra`iti od nadle`nih da se ovi doga|aji, koji su izazvali veliko uznemirewe javnosti, energi~no i detaqno istra`e, a da se krivac otkrije i izvede pred sudske organe.Organizatori poru~uju da je prisustvo skupu samo u posledwa dva dana potvrdilo vi{e stotina gra|ana. Novosa|ani su ovim povodom samoinicijativno izradili mapu rizi~nih lokacija, a obave{tewa i fotografije svakodnevno me|usobno razmewuju putem dru{tvenih mre`a, navodi se u saop{tewu gra|ana koji organizuju protest. Q.Na.

NAGRADSKOJPLA@IGOTOVAZIMSKASEZONA

Jo{danasklizawe na[trandu Danas je posledwi je dan zimske sezone na [trandu. Tokom dvomese~nog rada na klizali{tu na gradskoj pla`i u`ivalo je vi{e od 9.000 posetilaca, a prve korake na ledu, zahvaquju}i {koli klizawa, napravilo je oko 250 mali{ana. Organizo vane su i tri velike humanitarne akcije u kojima su se skupqali slatki{i i pokloni za Sigurnu de~ju ku}u, a mali{a-

ni su na led izlazili i pod raznim maskama. Posle tri godine pauze, uz pomo} Kulturnog centra grada, vra}en je program 1. januara na [trand, uz nastup tambura{a. Do po~etka kupali{ne sezone, koja startuje 1.maja, [trand }e ostati otvoren za posetioce svakog dana od 8 do 20 ~asova. Q.Na.

KRAQEVSKIKARAVANUNOVOMSADU

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkinavinskaku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

De`urajudveapoteke Apoteke “Sajmi{te”, Rumena~ka 106 (021/4770-464, 063/643-088 ) i „Bulevar”, Bulevar Mihajla Pupina 7 ( 021/4720-756, 063/643-072 ) de`uraju danas od 7.30 do 20 sati. Radnim danima i nedeqom od 20 do 7.30 sati narednog dana de`ura tako|e apoteka „Bulevar”.

IzboriuMZ„[angaj” ma ove MZ, Ulica VIII broj 8. Gra|ani su du`ni da ponesu li~na dokumenta. A.L.

„STILOSART”I„DNEVNIK”DARUJU

„Qudi~ijijeovo `ivot” Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „Qudi ~iji je ovo `ivot „ [inejdMoriarti. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16.30do 16.35 sati na broj telefona 528-765. ^itaoci kwige mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova. Niv O’Flaer ti je vaspitavana u tradicionalnom irskom duhu. @ivi u Dablinu, radi u lokalnim novinama i svi o~ekuju da }e na}i pristojnog mladi}a – Irca i katolika, na ravno. A onda se pojavio Pjer, sa svojim uvrnutim smislom za hu -

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANASU12^ASOVANATRGUSLOBODE

BIOSKOPI

Izbori za ~lanove Sveta i Nadzornog odbora Mesne zajednice „[angaj” bi}e odr`ani da nas od 7 do 20 sati u prostorija-

hronika

mor, nepogre{ivim ukusom, privla~an, zgodan i pametan. Uz to, Pjer je profesor, ~vrst i karakteran ~ovek, koji ne krije koliko mu se Niv dopada. Qubav se razvija brzo, a i brak je na po molu. Me|utim, tu postoji i veliki problem. Pjer ne samo {to je dosta stariji, nego nije ni Irac, a kamoli katolik. Francuz poreklom s Martinika – uz to jo{ i tamnoput. Kako se spasiti sopstvene porodice koja ~ak i iz najbo qe namere uvek uspeva da vam zagor~a `ivot? Duhovit i topao roman koji na zabavan i veseo na~in pokazuje da je qubav onaj ~udesni i najva`niji sastojak `ivota. A.L.

Tra`isenajlep{i ku}niqubimac Kraqevski karavan za izbor za najle{{eg ku}nog qubimca, koji prolazi kroz sedam gradova Srbije, odr`an je ju~e u 15 sati u Apolo centaru u Novom Sadu. Na izbor za najle{eg - kraqevskog qubimca u na{em gradu stiglo 180 prijava. Vlasnici su najvi{e prijavqivali kuce i mace, ali je bilo i morskih prasi}a, {umskih korwa~a, kuni}a, ze~eva... Organizatorka DraganaPa~anin ka`e za „Dnevnik” da }e se u Novom Sadu izabrati ~etiri qu-

bimca, a u finale iz svih gradova ulazi 42 qubimca. Slike finalista }e biti postavqene na sajt www.petface.net , a onaj sa najvi{e osvojenih glasova bi}e pobednik. Program se sastojao iz dva dela – revije qubimaca i fotografisawa kod profesionalnog fotografa. Pobednik }e pored vrednih poklona biti i za{titno lice sajta kompanije „Rojal vet”, koja je pokroviteq akcije i darodavac nagrada. Q.Na.

foto: R. Hayi}

Privrednasaradwa NovogSadaiNi`wegNovgoroda Predstavnici gradske vlasti ju~e su odr`ali sastanak sa sa zamenicom gradona~elnika Ni`weg Novgoroda MarijomHolkinom koji je bio posve}en privrednoj saradwi pobratimskih gradova. Oceweno je da postoji obostrani interes za ja~awe za-

jedni~kih aktivnosti u privredno ekonomskoj sferi, jer bi to doprinelo boqitku poslovnih prilika, pa tako i gra|ana Novog Sada i Ni`weg Novgoroda. Dogovoreno da }e u skorijoj budu}nosti biti uprili~en su-

Se~ujski, {ef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Olivera Simovi}, {ef kabineta gradona~elnika Aleksandar Petrovi} i predstavnica koordinacionog saveta sunarodnika Rusije Irine Aleksandrovne Vasiqev. Q.Na.

sret predstavnika Ni`weg Novgoroda zadu`enih za privredu, kao i privrednika tog grada sa nadle`nima za tu oblast u Novom Sadu i novosadskih privrednika. Sastanku su prisustvovali ~lan Gradskog ve}a zadu`en za privredu Goran

ONLAJNGRUPAZAQUBITEQEMUZIKESAVINILA

Plo~ena{lemesto iudigitalnomsvetu Tehnolo{ki napredak doveo je do toga da je ~ove~anstvo u{lo u digitalno doba, {to ima za posledicu promenu raznih na vi ka ko je se do ti ~u ure|aja koji su se nekad koristili. U ve}ini domova analogni ure|aji ustupili su mesto novim, digitalnim, te se muzika prestala slu{ati sa gramofona i vinil plo~a, ve} sa plejera razli~itih vrsta. Neki qubiteqi muzike ne odustaju od analognih ure|aja, uz obrazlo`ewe da je to „jedini pravi na~in su{awa muzike, jer ovi no vi ne ma ju du {u”. Aleks and ar Zec, po zna ti ji kao di-xej Zeec je ~ak oformio onlajn grupu za prodaju i kupovinu vinila. - Grupa je pokrenuta kako bi se svi koji vole muziku u nekom fizi~kom formatu, ta~nije vinilu, okupili na jednom mestu zbog razmene iskustava, da sa~uvaju veliki deo istorije, trguju ne~im {to je gotovo zaboravqeno. Ideja je da mi, koji jo{ uvek verujemo u zvuk na plo~i, budemo ujediweni kazao je Zec. Dodao je da i on sam posedu je neke plo~e koji mu vi{e nisu neophodne i da se dosetio da stvori mesto na kome bi mogao drugima da ih ponudi, ali i da nabavi neke druge, koje bi mu bile korisnije. Kako ka`e, grupa je prvenstveno na me we na di-xe je vi ma ko ji jo{ uvek pu{taju muziku sa plo~a kao i onima koji skupqaju raritete. - Danas je u Srbiji gotovo nemogu}e nabaviti aktuelne

Aleksandar Zec poznatiji kao di-yej Zeec

Nekiqubiteqimuzikeneodustajuodanalognih ure|aja,odnosnogramofonaivinilplo~a,uz obrazlo`ewedajeto„jedinipravina~insu{awa muzike,jerovinovinemajudu{u” plo ~e, jer ne ma pro dav ni ca koje ih prodaju. Zato smo ~e sto primorani da ih naru~uje mo iz inostranstva, {to nije ba{ jeftino. Kad se zadesimo u stranim zemqama pokupujemo {to vi{e vinila, a to,

opet, zavisi od trenutnih finansija. Novi vinili se kre}u od 10 do 30 evra, ali u zavisnosti od izdawa, postoje i skupqe varijante. Po{to generalno vinil danas nije ne{to popularan,

mo`e se dosta toga na}i na rasprodaji, pa je, za nas koji skupqamo plo~e, to najboqi na~in da do|emo do wih, jer za oko 50 evra mo`emo da nabavimo i do 100 starijih izdawa plo~a - predo~io je ovaj di-xej. Pojavom digitalnih formata, kao {to je MP3, a pre toga ce-de, plo~a je zaboravqena, a izdava~ke ku}e danas imaju sasvim druga~iji pristup tr`i{tu i prodaji ba{ zbog toga {to su fizi~ki zapisi muzike oti{li u zaborav. Prema re~ima na{eg sagovornika, ovo je doba hiper produkcije u koje izdava~ke ku}e moraju da prodaju {to vi{e onlajn muzike kako bi zaradile. - Ukoliko se poredi nekada{wa prodaja plo~a i dana{wa on lajn pro da ja di gi tal nog formata, mo`e se re}i da je nekada na 5.000 prodatih plo~a zarada bila ista kao danas na 100.000 digitalnih pesama. Ve}ina di-xejeva je danas prevazi{la i CD i sada se radi saUSB stikova, SD kartica, lap-topova. Samo pravi entuzijasti rade sa vinila, jer je to po stao po pri li~ no skup sport - zakqu~io je Aleksandar Zec. Qubiteqi vinila mogu ode|enu plo~u prodati, zameniti ili potra`iti u grupi na Fejsbu ku, pod na zi vom „Vi nil plo ~e (ogla si i di sku si ja). Ovu grupu, izme|u ostalih, pose}uju i poznata imena srpske i internacionalne di-xej scene, poput Marka Mili}evi}a iz „Gramofonxija”. A.Jerini}


dnevnik

OGLASi

nedeqa3.februar2013.

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 68262 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 68263

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 68264 PLA]AM dotaciju za dom starijoj osobi bez dece, uz ostale prate}e obaveze. Telefon 066/941-68-67. 68379

IZDAVAWE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih, na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na te lefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com. 699566 IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici, useqiv odmah, mali tro{kovi. Telefon 063/811-7331 698330 IZDAJEM name{tenu garso weru dvema u~enicama studentkiwama zaposlenoj devojci na du`e vreme. Telefon 064/495/23-19. 68056 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan kod Ribqe pijace bra~nom paru na du`e vreme. Telefon 063/-85-666-17. 68057 IZDAJEM name{ten jednosoban superkomforan stan. ul. Omladinskog pokreta 7. Tele fon 064/45-77-588. 68395 IZDAJEM nov dvosoban 51m2 prazan na Keju. Ul. Du{ana Vasiqeva. Telefoni: 523-304, 063/194—9660. 68404 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 68468 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, centar, Jevrejska ulica, 1. sprat, sa terasom. Telefon 064/14-63-126. 67921

19

IZDAJEM na du`e, zaposlenoj `eni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520-271 posle 22 ~asa, ili 063/69-09-89. 68294 IZDAJEM dvosoban, komforan, name{ten stan blizu Socijalnog i SUP-a. Telefon: 021/780-632, 064/240-68-18. 68308 U NOVOM SADU izdajem name{tenu garsoweru, 1. sprat, centralno grejawe, {iri centar, mo`e na du`i period. Telefon 064/155-75-10. 68345 IZDAJEM nov nename{ten jednosoban stan 30m2, Nova Detelinara, drugi sprat, obavezan ugovor, mogu}e bezgotovinsko pla}awe na ra~un. Telefon 063/587874. 68435 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan od 60m2, na Bulevaru oslobo|ewa kod stadiona Vojvodine. Telefon 062/572351. 68444 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 68449 IZDAJEM stan u Petrovaradinu u Preradovi}evoj ulici, drugi sprat, centralno grejawe, kablovska, lift. Telefoni: 062/127-5325 i 023027153. 68465 IZDAJEM dvokrevetnu name{tenu garsoweru u Futo{koj ulici kod Futo{ke pijace, centralno grejawe, tre}i sprat, kablovska, klima. Telefoni: 023027153, 062/157-5325. 68467 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefoni: 063/522-202, 063/519-533. 68447 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija. Tel. 063/519-533, 063/522-202. 68448 CENTAR - useqiv dvosoban name{ten stan, I sprat, 73m2, lift, telefon, kalbovska, internet. Telefon 063/8814-640. 68499 IZDAJEM jednosoban stan, 41m2 u Novom Sadu, strogi centar, Kosovska 8. Telefon 063/413361. 68516

POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@stanovi.rs 68446


20

nedeqa3.februar2013.

KUPUJEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 698331 KUPUJEM dvosoban - dvoiposoban stan u centu ili na bo qoj lokaciji. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 698280 KUPUJEM od vlasnika ukwi`en stan od 40 do 50m2 u zgradi sa liftom od 1. do 5. sprata. Telefon 063/528-759. 68275 KUPUJEM ukwi`en useqiv stan od 25 - 50m2 za ke{ iskqu~ivo od vlasnika. Telefoni: 513-576, 064/26-86-727. 68378

NOVA useqiva garsowera sa PDV-om 25m2, 3. sprat, lift, terasa, CG, dvori{no orjentisana, cena - 26.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 698276 NOVA garsowera 28m2 - pred useqewem, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 27.600 evra. Tel. 064/823-6617, 021/6614-200. 698265 SOMBORSKI BULEVAR: 20m2 - garsowera sa potpuno odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwi`ena, odmah useqiva. Cena: dogovor! Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 698262 HITNO!!! Grbavica: 28m2, ukwi`ena - useqiva garsowera, 2. sprat, terasa, CG. Cena: 29.500 evra - mogu} dogovor. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 698271 SAJAM, kod Hotela „Park” garsowera od 20m2 - novija zgrada, miran kraj, lift, CG, useqiva odmah! Cena: 22.000 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 698250 BULEVAR: ukwi`ena garsowera preko puta „Dnevnika” 26m2, terasa, CG, dvori{na strana. Cena: 27.800 evra. Tel. 064/823-6617, 021/6614-200. 698251 USEQIVA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 god. Cena 26.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200. 698257 GARSOWERA, u Janka ^melika 27,5m2 na prvom spratu u no vijoj zgradi, povoqno 24.500. Telefoni: 451-318, 065/85-06616, {ifra 1004749, www.nekretnine-mojdom.com. 698304 UKWI@ENA garsowera na Gr bavici 28m2 na drugom spratu cena 29.500, {ifra 1004812, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 065/85-06-616, 523-193. 698305 NOVA DETELINARA, ukwi`ena garsowera kompletno name{tena, cena 26.800. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 698282 GRBAVICA, odli~an ukwi`en stan u novijoj zgradi, 28m2, II sprat, cena ekstra! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 698283 RADNI^KA u blizini fakulteta i Spensa stan 28m2 u novijoj gradwi, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 698333 BULEVAR OSLOBO\EWA, odmah useqiva garsowera od 29m2. Zgrada sa liftom, ima terasu. Ukwi`en. 26.000E. Te lefon 060-6211-685. 699498 NOVA DETELINARA, 25m2 na III spratu u novoj zgradi, odli~na oprema, uredna doku mentacija, useqivo! Cena 27.000E. Telefon 063-108-8017. 699499 NOVA DETELINARA, pot krovqe, odmah useqiva, hitna prodaja, 15.000E. Tel. 064/21560-90, 021/526-622. 699528 NOVI SAD, Sentandrejski put, 28m2, nova, ukwi`ena 21.000E. Tel. 063/444-743, 021/526-622. 699529

OGLASi [IRI CENTAR, renovirana, odvojena kuhiwa, odli~na, 26m2 - 21.000E. Tel. 063/444743, 021/522-177. 699530 NOVA, brzo useqiva garsowera na Podbari u blizini centra, cena sa PDV-om, prvi sprat, terasa, lift, cena 26.950E. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 699520 CARA DU[ANA, 25m2, ukwi`ena garsowera na prvom spratu, Aleksandar gradwa, terasa. Slike na www.trefne kretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 699559 GARSOWERA, u`i centar, 29m2, ukwi`ena, bez ulagawa, visoki plafoni - mogu}nost galerije, odmah useqiva, veoma povoqno. Tel. 021/661-8381; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 699538 GARSOWERA, Liman II Park siti i odli~na garsowera Nova Detelinara 28m2, povoqno. Tel. 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 699539 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, kod Medicinske {kole, 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. cena 24.750 evra. [ifra:24164. Telefoni: 064/112-62-39; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 699571 GARSOWERA 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwi`ena garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra:24305. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-011, www.solis-ne kretnine.com. 699572 UKWI@ENA garsowera, komplet name{tena. Nova Detelinara. Drugi sprat, 24m2 cena 27.400 evra. Telefoni: 060/018-94-22, 021/520-231. [ifra:24680, www.solis-nekretni ne.com. 699573 NOVA, brzo useqiva garsowera na Podbari u blizini centra, cena sa PDV-om, prvi sprat, terasa, lift, cena 26.950E. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 699597 KLASI^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, potrebno ulagawe u stan, 30m2, cena 27.000 evra, hitna prodaja. [ifra:23937. Telefoni: 064/2003-103, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 699574 ZBOG ODLASKA u inostranstvo hitno prodajem stan 36m2 na Nasequ, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, cena 27.000 evra. 9. sprat, nije posledwi. [ifra:24130. Telefoni: 064/1340459; 021/520-231, www.solis-ne kretnine.com. 699575 JEDNOSOBAN, Liman I - Jiri~ekova, 39m2, odli~an stan, ekstra lokacija, ukwi`en, mo`e jednoiposoban, odmah useqiv. Tel. 021/661-8381; 064/99697-55, www.kvart-nekretnine.com. 699540 RIBQAPIJACA!!! Deo bli`i Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwi`en od 31m2, na dvori{te okrenut, terasa. Telefon 063/500-213. 699548 ODLI^AN, lep jednosoban stan od 33m2 na Satelitu, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Pozovite 065/2500-213. 699549 KRAQA PETRA!!! Jednosoban stan od 31m2 sa dve odvojene lepe velike prostorije na drugom spratu. Hitno. Pozvati 065/25-00-213. 699550 MILENKA GR^I]A, 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 28.000 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 6337853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 699560 JEDNOSOBAN, 29m2, blizina Spensa, fakulteta, centar, I sprat, odli~an raspored, odli~no za izdavawe. Tel. 021/6618381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 699545

NOV, odmah useqiv stan na Bulevaru Evrope 37m2, I sprat, lift. Izvanredan raspored, sve odvojeno, uredni papiri. Cena 35.000. Telefon 063-108-8017. 699503 LASLA GALA, jednosoban stan 30m2 - 29.500E, VI sprat, predato za ukwi`bu. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 699526 RENOVIRAN jednosoban stan 33m2 kod Satelitske pija ce. Ukwi`en, brzo useqiv. Cena 24.500. Telefon 063-1088017. 699500 GRBAVICA, noviji ukwi`en stan na I spratu, 34m2 Do`a \er|a. Dobro stawe. Cena 33.000. Telefon 063-108-8017. 699501 HITNA PRODAJA! Brzo use qiv JS 27m2, Somborski bule var, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa prozorom, novija zgrada, ukwi`en 1/1, cena samo 27.500 za ke{ popust! Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212. 698364 DETELINARA jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, za 19.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 698334 NOVO NASEQE - [onsi jednosoban stan 28m2 na drugom spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 698335 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 698284 HITNO, Ulica Ilije Bir~anina ekstra zgrada „Arena” gradila, nov kompletno name{ten odmah useqiv ukwi`en stan, cena 33.000 sa name{tajem. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 698286 ODLI^AN jednosoban 39m2, kod Sajma, Pariske komune, I sprat sa liftom, zgrada od fasadne cigle, sre|en, mogu}e dobijawe jednoiposobnog (od trpezarije-soba) 36.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021135. 698351 JEDNOSOBAN stan 29m2 ukwi`en sa odvojenom kuhiwom kod Satelitske pijace 21.000, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 065/85-06616. 698306 JEDNOSOBAN stan 41m2 na Novom nasequ u Ul. Stevana Hristi}a. Hitna prodaja. Tel. 451-318, 060/07-53-782, {ifra 1004745, www.nekretnine-mojdom.com. 698307 NOVO NASEQE: Odli~an stan 40m2 u blizini {kole i obdani{ta, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran. Odli~an raspored. Cena 34.000 evra. Tel. 064/8236601 021/542-779. 698255 MI[E DIMITRIJEVI]A, 43m2 - useqiv jednosoban stan mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, dvori{no orjentisan cena - 34.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 698275 GARSOWERA, blizina Sajma, ukwi`ena, 5. sprat, lift, bez kosina, 28m2, cena 29.000E. Telefoni: 021/454-167, 064/1893887, 060/5544-254. 68463

dnevnik

USEQIV mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi 25m2 3. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, Nova Detelinara, cena - 25.500 evra. Tel. 064/8236610, 542-779. 698266 RIBQA PIJACA, nov useqiv jednoiposoban stan 36m2, terasa, CG, ju`na strana, 1. sprat, cena - 41.200 evra. Tel. 064/823-6617, 661-4200. 698267 JEDNOIPOSOBAN, 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwi`en, useqiv, bez ulaga wa. Cena - 33.000 evra. Tel. 064/823-6604, 542-779. 698268

NA GRBAVICI u Mi{e Dimitrijevi}a 32m2 jednoiposoban lep ukwi`en stan u novijoj zgradi, {ifra 1004737. Telefon 060/07-53-782, www.nekretnine-mojdom.com. 698312 KOD BETANIJE 31m2 jednoiposoban stan na III spratu sa terasom, ukwi`en, cena 35.000. Telefoni: 523-193, 060/30-88993, slike na, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1003264. 698313 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 42.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 698292 LIMAN, [ekspirova, klasi~an jednoiposoban 49m2, IV sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en, 49.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021127. 698352 ZONA BULEVARA, ukwi`en jednoiposoban stan, 50m2, ekstra sre|en. Tel. 6615-117. 698346 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 35m2, Futo{kakod bolnice, V sprat, lift, ukwi`en, novija zgrada, u odli~nom stawu, cena 29.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 698363 NA GRBAVICI, ukwi`en noviji jednoiposoban stan u Danila Ki{a, cena 39.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs.698287 NOVO NASEQE - [onsi, odli~an 1,5-2,0 stan od 53m2, cena 46.500. Tel. 636-8429, 063/8288377, www.bomil.rs. 698289 NOVA DETELINARA na lepom mestu, jednoiposoban stan 32m2 na drugom spratu, ukwi `en, ima terasu... Telefoni: 528-137, 063/538-166. 698336 KOD @ELEZNI^KE STANICE jednoiposoban stan 43m2 klasi~na gradwa za 36.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 698337

JEDNOIPOSOBAN, kom plet renoviran, ukwi`en stan od 37m2 na 3. spratu. Hitna prodaja. Cena: 36.000 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779. 698269 HITNO: 47m2, ukwi`en stan, odmah useqiv, lift, terasa, CG, PTV, zgrada od fasadne cigle. Cena: 34.000 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 698270 U JUGBOGDANA ukwi`en stan 46m2 na III spratu, lift, terasa, odr`avan, mo`e biti jednoiposoban, cena 40.600, fotografije na www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004081. Telefoni: 451-318, 060/07-53-782. 698308 JEDNOIPOSOBAN, Bule var oslobo|ewa, 49m2 ~etvrti sprat za renovirawe, 44.300 www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 065/85-06616, {ifra 1002498. 698309 U PETRA DRAP[INA 47m2 stan je predat na legalizaciju u novijoj zgradi, cena 34.000. Telefoni: 065/85-06-616, 451318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003593. 698310 JEDNOIPOSOBAN stan 36m2 na Novoj Detelinari pred useqewem, prvi sprat, cena 34.000. Telefoni: 063/1010-661, 523-193, www.nekretni ne-mojdom.com. 698311

HITNO! Brzo useqiv JIS 45m2, Stra`ilovska, III sprat, nov, u toku zavr{ni radovi, pla}ene komunalije u celosti, dvori{na strana, cena 41.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 698365 ODLI^AN stan iza robne ku}e na Nasequ 41m2 Stevana Hristi}a. Ukwi`en, odr`avan. Povoqno! Cena 34.000. Telefon 063-7776-233. 699502 U NAJSTRO@EM centru, 43m2 Nikolajevska, prazan, odmah useqiv. II sprat, terasa, ukwi`en. Povoqno! Telefon 063-7776-233. 699508 ODMAH USEQIV jednoipo soban stan 43m2 Bra}e Krkqu{ (kod Cara Du{ana). II sprat, ukwi`en. Hitno! Cena 31.000. Telefon 063-108-8017. 699504 UKWI@EN jednoiposoban stan, Nova Detelinara, kvalitetna zgrada iz 2005. godine, terasa, prvi sprat, cena 34.500E. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 699521 LIMAN III, jednoiposoban, 50m2, IV sprat, lift, ukwi`en, proto~na topla voda, isto~no orjentisan, blizina Limanskog parka. Tel. 021/6618381; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com. 699543

LIMAN I, Fru{kogorska 19b, 33 m2, II sprat, sve jedinice odvojene, u blizini fakulteta, cena 1340E/m2 mo`e zamena. Telefon 063/58-0302. 68414 NOVO NASEQE - Ul. Stanoja Stanojevi}a br. 11, ukwi`en stan, 31m2, cena 32.000E. Telefon: 063/194-5588. 68486 JEDNOSOBAN, 27,7m2, strogi centar, prvi sprat, terasa, ukwi`en, cena 32.500, nije fiksno. Telefoni: 060/4183223 i 064/1143-730. 68506


OGLASi

dnevnik

NOVA DETELINARA, 32m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, terasa, ukwi`en 34.500. Telefoni: 444-107, 6337853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 699561 CARA DU[ANA!!! Starija gradwa, stan od 43m2 u izvrsnom stawu sa malom terasom. Ekstra ponuda!!! Za 32.000E. Telefon 065/2500-213. 699551 @EL. STANICA, jednoiposoban, 39m2, I sprat - 36.700E, ukwi`en. Odli~an! Odvojena kuhiwa. Tel. 063/444-743, 021/522-177. 699534 GRBAVICA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, deo uz Bulevar, delom sa name{tajem, mo`e kredit, ukwi`en, cena 47.000 evra. [ifra:24019. Telefoni: 064/11262-39; 021/520-231, www.solis-ne kretnine.com. 699576 MODERAN, izvanredan jednoiposoban stan na Grbavici, 53m2 ukwi`en i odmah useqiv, hitno i povoqno se prodaje. [ifra:24478, Telefoni: 065/20-19013; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 699577 PRODAJEM nov jednoiposoban stan odli~nog rasporeda 42m2 na 2. spratu, terasa, lift, na Novom nasequ. Cena 32.000 evra. [ifra:24663. Telefoni: 021/451-570; 063/18276-27, www.solis-nekretnine.com. 699578 UKWI@EN jednoiposoban stan, Nova Detelinara, kvalitetna zgrada iz 2005. godine, terasa, prvi sprat, cena 34.500E. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-ne kretnine.rs. 699598 UKWI@EN dvosoban stan u novijoj zgradi iz 2004. godine u centru, prvi sprat, 40m2, te rasa, cena 43.250E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 699599 NOVA DETELINARA, 51m2, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... pozovite... [ifra:21347. Telefoni: 021/427-277; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 699579 DVOSOBAN stan 52m2 u blizini Keja na 4. spratu, nema lift, ukwi`en, cena 46.400 evra. [ifra:13226. Telefoni: 065/20-19-011; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 699580 NOV, novcat i ukwi`en dvosoban stan na Somborskom bulevaru, 46m2, na tre}em spratu, lift, terasa, sa PDV-om, cena 47.400 evra. [ifra:20949. Telefoni: 065/20-19-011; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 699581 ODLI^AN, komforan dvosoban stan, klasi~nog rasporeda, ukwi`en 51m2, na 2. spratu, cena 48.400 evra, nije fiksna. [ifra:24480. Telefoni: 063/182-76-67; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 699582 ODLI^NA ponuda, @elezni~ka ulica, na uglu sa Maksima Gorkog, klasi~an komforan dvosoban stan od 60m2, drugi sprat, u novijoj zgradi kvalitetne gradwe, stan ukwi `en i odmah useqiv, cena po ~etna 71.000 evra. [ifra:24747. Telefoni: 064/2003103; 021/520-231, www.solis-ne kretnine.com. 699583 PRODAJEM luks dvosoban stan u Cara Du{ana. Novija zgrada, ukwi`en, 50m2 - 49.500 evra. Telefoni: 065/461-8233, 021/520-231. [ifra:2477, www.solis-nekretnine.com. 699584 DVOSOBAN, Sajam - Slobo dana Baji}a, 52m2, I sprat, nov, mo`e i sa gara`om 18m2 u is toj zgradi, lep stan, vredi pogledati. Telefoni: 021/6618381; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com. 699536

CENTAR!!! Blizu fakulteta i Spensa dvosoban stan od 40m2 u odli~nom stawu useqiv, ukwi`en. Hitno!!! Telefon 063/500-213. 699552 TOPLICE MILANA!!! Odmah useqiv dvosoban stan od 46m2 sa lepom terasom, ukwi`en, svetao!!! Hitno!!! Telefon 065/2500-213. 699553 LIMAN III, 60m2, dvosoban stan sa idealnom mogu}no{}u preure|ivawa u dvoiposoban, prvi sprat, 55.600 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 699562 UKWI@EN dvosoban stan u novijoj zgradi iz 2004. godine u centru, prvi sprat, 40m2, terasa, cena 43.250E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 699522 ODLI^AN dvosoban stan kod Keja, 64m2 Du{ana Vasiqeva. Ukwi`en, III sprat, velika terasa. Povoqno! 51.500. Telefon 060-6211-685. 699506 GRBAVICA, Mi{e Dimitrijevi}a, kompletno renoviran stan 52m2 na visokom parteru, useqiv, ukwi`en! Telefon 060-621-1685. 699509 CENTAR, Ribqa pijaca 53m2 Aleksandra Ti{me, novija zgrada, II sprat, bez ulagawa, lift, terasa, ukwi`en! Telefon 063-7776-233. 699510 PATRIZANSKIH BAZA u zgradi od cigle stan 53m2 na prvom spratu, odmah useqiv, odli~an raspored, odvojena trpezarija. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 698339 NOVO NASEQE odli~nog rasporeda dvosoban stan 60m2 na prvom spratu 49.800. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 698340 NOVA DETELINARA nov odmah useqiv, odli~nog rasporeda dvosoban stan 54m2, dobra zgrada. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 698341 RIBQA PIJACA dvosoban stan 64m2, odli~nog rasporeda, kao dvoiposoban, ukwi`en, dvostran, na lepom mestu za 54.000. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 698342 LIMAN kod „Merkatora” od li~an dvosoban stan od 53m2, cena 42.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 698290 LIMAN, 2.0 stan kod parka od 49m2, IV sprat. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 698288 KOD JOVINE GIMNAZIJE, ukwi`en stan 57m2, klasi~nog rasporeda, besprekorno stawe, ugradna kuhiwa, luksuzno ku patilo, malo stanara. Tel. 6615-117. 698345 GRBAVICA, zona Bulevara, luksuzna zgrada, stan 52m2, ugradna kuhiwa i plakari, modernog rasporeda. Tel. 6615117. 698347 BULEVAR, izuzetno povoqno, ukwi`en dvosoban stan, 63m2, ni`a spratnost, odmah useqiv, cena - 51.500. Tel. 6615-117. 698348 BULEVAR, ukwi`en dvosoban stan, 50m2, vi{a spratnost, funkcija dvoiposobnog, cena 39.500. Tel. 6615-117. 698349 DVOSOBAN na Grbavici, 48m2, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, sve novo. Useqiv po isplati, ukwi `en. 47.000. Telefon 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013034. 698353 LIMAN I, klasi~an dvosoban 54m2, Veqka Petrovi}a IV sprat sa liftom, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, lepa te rasa, ukwi`en. 56.000. Telefon 063/517-846, www.lider-ne kretnine.co.rs, {ifra: 1021136. 698354

NA NOVOJ DETELINARI, nov neuseqavan stan 56m2 na prvom spratu, idealan raspored, uredni papiri, 63.100. Te lefoni: 451-318, 060/07-53-782, {ifra 1004214, www.nekretnine-mojdom.com. 698320 MILETE JAK[I]A, 40m2 dvosoban stan na III spratu, ukwi`en, sre|en, cena 43.500, {ifra 1004654, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 065/85-06-616. 698314 U DU[ANAVASIQEVA od li~an dvosoban stan 64m2 na III spratu, ukwi`en, dvostran, cena 52.000. Telefoni: 523-193, 060/30-88-993. 698315 U FILIPA FILIPOVI]A na Detelinari 52m2 na drugom spratu kompletno i izuzetno kvalitetno renoviran stan, pogledajte slike na www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004748. Telefoni: 523-193, 063/10-10-661. 698316 NOVA DETELINARA, nov dvosoban stan 43m2 - 2. sprat, terasa, CG, isto~na strana, odvojena kuhiwa, cena sa PDVom 40.000 evra. Tel. 064/8236604, 424-963. 698264 ZMAJ JOVINA - 45m2 - noviji dvosoban dupleks za 42.000 evra. Tel. 064/823-6617, 021/661-4200. 698277 NOV - 53m2 - ukwi`en - neuseqavan, terasa, grejawe, odli~an raspored, cena - 43.300 evra. Tel. 064/823-6601, 6614200. 698278 DVOSOBAN stan - 48m2 - ukwi`en - useqiv, renovirano kupatilo, CG, dobar raspored cena - 28.000 evra. Tel. 064/8236617, 021/661-4200. 698279 NOVA DETELINARA - Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, CG, PTV, odvojena kuhiwa. Ukwi`en. Cena 43.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200. 698256 HITNO!!! Bulevar: perfektan dvosoban stan kod „T - kafea”, 50m2, 1. sprat, perfektan raspored - odvojena kuhiwa, terasa, luks sre|en, brzo useqiv, ukwi`en! Cena: 60.000 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 698259 NOVO NASEQE, 56m2 ukwi`en - useqiv dvosoban stan - renovirano kupatilo, 1. sprat, terasa, CG, zgrade od fasadne cigle cena - 41.200 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200. 698248 HITNO!!! Centar. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad. Cena: 58.000 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 698249 EKSTRA PONUDA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila Budu}nost. Cena izuzetno povoqna. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 698244 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, 3. sprat, odvojena kuhiwa, ostava, kupatilo - prozor, ukwi`en, bez posrednika. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 698238 MAJEVI^KA kod Betanije, 31m2, ukwi`en, novogradwa, bez ulagawa, kuhiwa sa belom tehnikom i klima. Cena 33.500 evra. Telefon 064/888-34-65. 68146

PRODAJEM jednoiposoban ukwi`en stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa. Bez posrednika. Telefoni: 021/513-576, 064/26-86-727. 68377 PODBARA, 46m2, tre}i sprat, lift, parking u dvori{tu, cena 870E/m2. Telefon: 063/582686. 68416 PRODAJEMO odmah useqiv jednoiposoban stan 37.50m2, Bra}e Drowak, drugi sprat, direktno od investitora, povra}aj PDV! Cena: 1100/m2 agencija. Telefon 063/522202. 68450 PRODAJEMO jednoiposoban stan 40m2, useqiv od aprila, ulica Bra}e Drowak, direktno od investitora, povra}aj PDV! Cena: 1100/m2 agencija. Telefon 063/522-202. 68451 PRODAJEM jednoiposoban stan u Petrovaradinu, Preradovi}eva ulica, drugi sprat, centralno grejawe, kablovska, lift. Telefoni: 023027153, 062/157-5325. 68466 PRODAJEM povoqno dvosoban stan na Novom nasequ 56m2, svetao, tre}i sprat, lift, kvalitetan Ul. Stanoja Stanojevi}. Telefon 063/532460. 67570 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49. 68283 DVOSOBAN stan od 52m2 na Novom nasequ prodajem. Agencije i posrednici iskqu~eni. Telefon: 063/123-23-83. 68309 PRODAJEM nov dvosoban 51 m2 na Keju. ul. Du{ana Vasiqeva. Telefon 523-304, 063/1949-660. 68405 NOVOGRADWA! Dvosoban stan 50m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift, PTV. Telefon 062/404-870. 68454 DVOSOBAN, Liman II, ukwi`en, odmah useqiv, mo`e re konstrukcija u dvoiposoban, 62m2, cena 53.000E, bez agencija. Telefoni: 021/454-167, 064/189-3887, 060/5544-254. 68460 GRBAVICA, 32m2, jednoiposoban, odli~an raspored, bez agencije, mo`e zamena. Telefon: 063/668-544. 68500 HITNO prodajem nov jednoi posoban stan kod @. stanice za 36.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 68508

DVOIPOSOBAN stan 52m2, funkcionalan, 3. sprat, kuhiwa - prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika. Na{ kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 698239 GRBAVICA - 49m2 - dvoiposoban stan u novijoj zgradi, 3. sprat, terasa, CG, ukwi`en useqiv, odli~an raspored, cena - 36.100 evra. Tel. 064/8236617, 021/424-963. 698253 HITNO!!!! Mi{e Dimitrijevi}a, 58m2 - ukwi`en - komplet renoviran dvoiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena61.800 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 698274 TOPLICE MILANA, 49m2 perfektan dvoiposoban stan, ukwi`en - useqiv, CG, terasa, dvori{na strana, ostaju 3 nova ameri~ka plakara. Cena: 59.800 evra. Telefon: 064/8236610, 542-779. 698263 DVOIPOSOBAN, na Buleva ru oslobo|ewa u vojnoj odli~noj zgradi, 78m2, na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 71.000. Telefoni: 063/10-10661, 451-318, www.nekretninemojdom.com. 698317 NA RUMENA^KOM PUTU, 75m2, dvoiposoban stan na prvom spratu, cena 61.000. Tele foni: 451-318, 065/85-06-616, {ifra 1004735, www.nekretnine-mojdom.com. 698318

nedeqa3.februar2013.

21

NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2,5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 58.200, nova kuhiwa ostaje u ceni. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 698293 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvoiposoban stan od 64m2 na III spratu, cena 50.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 698294 BULEVAR, Ulica Toplice Milana, odli~an dvoiposoban nov stan cena 59.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 698295 KATOLI^KA PORTA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i tvr|avu, dvori{na stra na, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Tel. 063/517-846, www.li der-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013295. 698356

BULEVAR OSLOBO\EWA!!! Mirniji deo bli`e stanici odli~an 2.5 stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500-213. 699554 LIMAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwi`en i useqiv po dogovoru, cena 64.000 evra. [ifra:24132. Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 699585 IZUZETNA PONUDA! Nov, odmah useqiv stan, na Novom nasequ, 2,5-soban po strukturi. Prvi sprat, 59m2 za samo 51.500 evra. [ifra:20912. Tele foni: 065/2019-010, 021/520-231, 699586 www.solis-nekretnine.com. HITNO - ukwi`en dvoiposoban stan na Limanu III, 62m2, prvi sprat, terasa, lift, cena 55.100E. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 699600

NOV, odmah useqiv dvoiposo ban stan mawe kvadrature, prelep pogled na Fru{ku goru, hitna prodaja, cena 37.100 s PDV-om za ke{. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 698291 LIMAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en! 58.000. Telefon 063-7776-233. 699511 IZUZETNO povoqna prodaja ukwi`enog stana od 63m2 na Novom nasequ, Bra}e Drowak. Lift, terasa. Cena 44.500E. Hitno!! Telefon 063/108-8017. 699512 TRG MARIJE TRANDAFIL 67m2 produ`etak Pa{i}eve ulice. Dvoiposoban, nov, ukwi`en, odmah useqiv. III sprat, terasa. 62.000E. Telefon 063/108-8017. 699513 PARISKE KOMUNE, 67m2, IV sprat, lift, dve terase, kompletno renoviran, odmah useqiv, ukwi`en! Povoqno! Telefon 063-108-8017. 699514 NOVO NASEQE, 71m2 Ka}e Dejanovi}, I sprat, bez ulagawa, odli~an raspored, terasa, ukwi`en! Telefon 063-7776233. 699515 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 57.000E. Telefon 063-108-8017. 699516 HITNA PRODAJA! Izuzetno funkcionalan DIS 40m2, Vardarska, nov, dvori{na strana, pvc, klima, sig. vrata, kl. parket, odv. kuhiwa, cena samo 29.500. Telefoni: 021/523-700, 065/55-36-212. 698367 LIMAN II, odmah useqiv, renoviran stan 62m2. Ukwi`en, lift, terasa. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Cena 54.000. Telefon 063-7776-233. 699505 HITNO - ukwi`en dvoiposoban stan na Limanu III, 62m2, prvi sprat, terasa, lift, cena 55.100E. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 699523

]IRPANOVA ULICA, ma wi 2,5-soban stan u novijoj zgradi, na drugom spratu. Ukwi`en. Mogu}nost kupovine gara`e u dvori{tu. [ifra:24188. Telefoni: 065/2019010; 021/520-231, www.solis-ne kretnine.com. 699588 LIMAN IV - odr`avan, komforan porodi~ni trosoban stan. Odvojena kuhiwa, dnevni boravak, dve spava}e sobe. V sprat, 84m2 - 82.200 evra. Telefoni: 060/018-94-22; 021/427277. [ifra:24459, www.solisnekretnine.com. 699589 PETROVARADIN - Blok 8, prodajem hitno stan 74m2, na 5. spratu sa liftom, ukwi`en, ali za sre|ivawe, cena 51.500 evra, a mo`e i zamena za skupqi u Novom Sadu. [ifra:24714. Telefoni: 021/451570; 064/134-04-59, www.solis-ne kretnine.com. 699590 KLASI^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 68.000 evra. [ifra:22774. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19013, www.solis-nekretnine.com. 699587 CENTAR!!! Blizu Spensa i Radni~kog trosoban stan od 83m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500-213. 699555 NOVA DETELINARA, trosoban stan, 55m2 - 46.500E, ukwi`en, odli~an! Tel. 064/21560-90, 021/522-177. 699527 HITNA PRODAJA! Odli~an TS 83m2, K. Dejanovi}, IV sprat, lift, terasa, 2 san. ~vora, odv. kuhiwa, odr`avan, kva litetna zgrada, ukwi`en, cena 74.500. Telefoni: 021/523-700, 065/55-36-212. 698366 HITNA PRODAJA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! 62.000 evra. Telefon 060-6211-685. 699517 BULEVAR EVROPE nov, ukwi`en, trosoban stan 71m2, odmah useqiv, drugi sprat, dobra pozicija za 67.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 698343


22

nedeqa3.februar2013.

KOD MASTER CENTRA tro soban stan 84m2 na tre}em spratu, lift i gara`a 15m2, ukwi`eno. Sve za 77.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 698344 NOV trosoban stan 57m2, Temerinska, II sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, ostava, posebno wc, terasa, dve spava}e sobe, prazan, dvori{no orijentisan, useqiv, ukwi`en na prodavca, 57.000. Tel. 063/517846. 698357 NOV trosoban 75m2, Heroja Pinkija, I sprat, gleda na dve strane, terasa, centralno grejawe, niko nije `iveo u stanu, ukwi`en 1/1, 64.000. Tel. 063/517-846. 698358 NOV ekskluzivan trosoban 102m2 u novoj zgradi na Limanu III, Narodnog fronta, I sprat, kod „Idea” marketa, 110.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021133. 698359 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS 71m2, Grbavica, II sprat, lift, terasa, odli~an raspored, zgrada od fasadne cigle, odv. kuhiwa, ukwi`en, cena 61.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 698361 HITNA PRODAJA! Perfek tan TS 91m2, Stra`ilovskakod fakulteta, V sprat, nije zadwi, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, 2 san. ~vora, pogled na Dunav, ukwi `en, cena 91.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 698362 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3,0 stan, prelepo okru`ewe - zelenilo. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 698296 NOVA DETELINARA, „Di namika”, zgrada vrhunskog kvaliteta, odli~an nov 3,0 stan od 71m2, klasi~nog rasporeda sa odvojenom kuhiwom sa prozorom, odvojeno kupatilo i wc, ukwi`en. Tel. 063/828-8377, 636-8429, www.bomil.rs. 698297 LIMAN, odli~an 3,0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 73.000. Tel. 063/828-83-77. 698298 CENTAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Tel. 636-6952, 063/82883-77, www.bomil.rs. 698299 KOD IZVR[NOG VE]A u Milete Jak{i}a, odli~an trosoban stan, 83m2, na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 89.000. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 065/85-06616, 1004101, www.nekretninemojdom.com. 698322 U JEVREJSKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i dru gom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine, {ifra 1004376. Telefoni: 060/07-53782, 451-318, 523-193, www.ne kretnine-mojdom.com. 698323 NA LIMANU IV, Narodnog fronta 77m2 lift, terasa, ukwi`en, odr`avan stan 71.000, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004590. Telefoni: 451-318, 065/85-06-616. 698324 NA LIMANU II 90m2 Ravani~ka ulica komplet sre|en. Telefoni: 065/85-06-616, 451318, www.nekretnine-moj dom.com. [ifra 1004508. 698325 TROSOBAN stan na Deteli nari, svetao, ukwi`en, prvi sprat, 63m2, cena 52.000. [ifra 1004730, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 523193, 063/10-10-661. 698326

NA LIMANU III kod Limanskog parka prelep trosoban stan 74m2 na II spratu pogledajte fotografije na www.nekret nine-mojdom.com, {ifra 1004697. Telefoni: 523-193, 063/10-10-661. 698327 NA NOVOM NASEQU 99m2 odli~an trosoban dupleks, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, cena 67.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1004105. Telefoni: 523-193, 063/10-10-661. 698328 KEJ, salonac - 73+8m2, jedan stan - jedan sprat, dvori{te, tavan, ukwi`en. Telefoni: 451318, 065/85-06-616, {ifra 1004551, www.nekretnine-mojdom.com. 698319 HITNO!!!! Trosoban stan 75m2, terasa, lift, CG, ukwi`en, odli~no stawe, cena 51.500 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779. 698273 HITNO!!! Nova Detelinara: trosoban 70m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 godine, luksuzno ura|en. Cena 58.200 evra. Tel. 064/823-6601 021/542-779. 698254 LIMAN, 72m2 - ukwi`en trosoban stan, gradila Budu}nost - sendvi~ zid, lift, terasa, CG, bez ulagawa, ju`na strana cena - 75.000 evra. Tel. 064/8236601, 021/6614-200. 698245 PRODAJEM stan 75m2 u Turgewevoj ulici, 65.000E ili mewam za mawi. uz doplatu. Telefoni: 060/1808044, 064/2337980. 68386 PRODAJEM trosoban stan, 82m2, ukwi`en, idealan raspored kod Betanije. Mo`e i zamena za ku}u. Telefon 063/7136842. 68157 SEGEDIN, prodajem trosobni stan 72m2, u blizini „Teska”. Cena 32.000E, mo`e i na rate. Telefoni 021/6612-600, 063/535-944. 68323 TROSOBAN stan u Tolstojevoj ulici 67m2, na tre}em spratu, novogradwa sa terasom, liftom, pogledom na ulicu. Telefon: 064/112-49-93. 68384 PRODAJEM trosoban stan na Limanu 4. 86m2. - 80.000E. Telefon 064/112-72-14. 68394 UKWI@EN! Odmah useqiv, 3.0-soban, 62m2, novija gradwa. Bez ulagawa. Telefon 062/404870. 68455 HITNO prodajem nov odmah useqiv trosoban stan, 67m2, za 52.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 68509

SEQA^KIH BUNA, 86m2 ukwi`en troiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, odr`avan - bez ulagawa, cena - 72.100 evra. Tel. 064/8236604, 021/542-779. 698261

OGLASi

NA NOVOJ DETELINARI dva odli~na dupleksa 95m2 i 105m2 svaki ima + 30m2 terase, cena 85.000 i 95.000 evra ima povrat PDV-a direktno od investitora. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 065/85-06-616, 451-318. 698329 NOVO NASEQE, odli~an 3,5 stan u Ul. Du{ana Danilovi}a od 87m2 po ceni od 67.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 698300 SALONSKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013277. 698360

MAKSIMA GORKOG, 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m, 83.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 699563 NOVO NASEQE, hitna prodaja, troiposoban stan 87m2, tre}i sprat bez lifta, ukwi`en i brzo useqiv, cena 65.000 evra. [ifra:16636. Telefoni: 021/427-277; 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com. 699591 U NEPOSREDNOJ BLIZINI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867. Telefoni: 063/520-296; 021/427-277, www.so lis-nekretnine.com. 699592 NOVO NASEQE, kod Doma zdravqa, pravi porodi~an stan odli~nog rasporeda, 90m2, drugi sprat, prostrana terasa, dva mokra ~vora, ugradni plakari, stan ukwi`en, odmah useqiv, dobra cena 80.000 evra. [ifra:24513. Telefoni: 064/2003103; 021/520-231, www.solis-ne kretnine.com. 699593

TOP PONUDA, novi Somborski bulevar, odli~an porodi~an stan, ~etvorosoban 93m2, drugi sprat, dodatno opremqen i ure|ivan, cena samo 67.000 evra. [ifra:23588. Telefoni: 064/2003103; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 699595 N. DETELINARA, 83m2, ~etvorosoban, lift, terasa, ukwi`en, gleda na dvori{te, cena 57.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 699564 EKSTRA PONUDA!!! Odli~an nov ~etvorosoban stan od 84m2 od Budu}nosti u Kornelija Stankovi}a, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 063/500213. 699556

^ETVOROSOBAN, Liman II, 110m2, novija zgrada i troipo soban, Liman II, 88m2, crvena fasadna cigla, odli~na zgrada i veoma lepo orjentisan stan. Tel. 021/661-8381; 063/128-9797, www.kvart-nekretnine.com. 699541 GRBAVICA, Pu{kinova ulica, 136m2, besprekorno stawe, sjajan raspored, brzo useqiv. Dva kupatila, sauna. Hitno! Cena 103.000E. Telefon 063108-8017. 699518 BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 698301 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 698302 USEQIV ~etvorosoban stan 147m2, odli~an polo`aj, veliki dnevni boravak, wc, kupati lo, tri terase, gara`a, ukwi`en. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 698240

dnevnik NOV - odmah useqiv troiposoban dupleks na Grbavici, kvalitetna zgrada, terasa, lift, tre}i sprat, 83m2, cena 68.400E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 699524 NOV - odmah useqiv troiposoban dupleks na Grbavici, kvalitetna zgrada, terasa, lift, tre}i sprat, 83m2, cena 68.400E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 699602 UKWI@EN! Centar, Ul. So we Marinkovi}, 104m2. Mo`e zamena za mawi. Telefon 062/404-870. 68453 ^ETVOROSOBAN, salonski, strogi centar, 1. sprat, bez ulagawa, 113m2, cena 135.000E. bez agencija. Telefoni: 021/454-167, 064/189-3887, 060/5544-254. 68459 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 89m2, useqiv odmah, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90. 67480 PRODAJEM ili mewam za ma wi nov 3,5 soban stan, 81m2 zgrada sa 4 stana, svojim dvori{tem i zatvorenim parkingom. Tel. 063-501-671. 67909 PRODAJEM troiposoban stan, 96m2, u Ulici Du{ana Danilovi}a br. 7, 1. sprat, stan 111, Novo naseqe. Telefoni: 400-669, 064/13-52-012. 68307 PRODAJEM stan 72m2, troiposoban, nov, ukwi`en, {iri centar, terasa, IV sprat bez kosina, 61.000 E, mali tro{kovi re`ije. Telefoni: 6322-448, 060/6322-448. 68398

KUPUJEM luks ku}u na dobroj lokaciji u Novom Sadu do 300.000 evra ili plac za gradwu ku}e - vile na atraktivnoj lokaciji oko Betanije ili Jodne Bawe u Novom Sadu do 150.000. Tel. 063/82-88-377, www.bomil.rs. 698281 EKSKLUZIVNA ku}a u centru, Valentina Vodnika, 230m2, dvori{te-vrt, centralno gradsko grejawe, ukwi`ena, treba videti! Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 3040143. 698350 ULI^NI deo ku}e na Grbavici u Krilovoj. 37m2 ukwi`eno + galerija 15m2 + terasa. Odli~no stawe, renovirano kompletno. Cena 29.000. Telefon 063-7776-233. 699507 TELEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a, 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000e. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 699525 NOVI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 136m2, sa posebnim brojilom, 2 gara`e po 15m2 i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja. Tel. 063/11-24-911, 021/526-622. 699532 KU]A, 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena: 56.600. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963. 698247 UKWI@ENA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~ koj ulici po ceni od 37.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 698303 EKSTRA PONUDA!!! Na atraktivnom mirnom mestu na top lokaciji kod Jodne bawe ku}a na prodaju. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 699547 OKOLINA Cara Du{ana prodajem vilu od 550m2 na placu od 700m2. Centralno greja we, ukwi`ena 1/1. Telefoni: 065/2019-006, 021/520-231. [ifra 227, www.solis-nekretnine.com. 699570

PETROVARADIN, ukwi`ena ~etvorosobna ku}a, kolski ulaz, 120m2 cena 72.000 nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 699558 KU]A, Petrovaradin, 110m2/500m2, ukwi`ena, sva infrastruktura, odli~na lokacija, mo`e zamena za mawi stan. Tel. 021/661-8381; 064/99697-55, www.kvart-nekretnine.com. 699546 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 80.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tele foni: 444-107, 633-7853. 699557 KU]A, Popovica, 60m2/2160m2, struja, voda, ukni`eno, na glavnom putu, dobar front, lepo zelenilo, pogled, mo`e zamena za dvosoban stan. Tel. 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 699542 LEDINCI, nova ukwi`ena spratna ku}a 100m2, plac 1300m2, voda, struja, gas, telefon, kablovska, odmah useqiva, cena - 61.800 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 698252 ^ORTANOVCI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776-233. 699496 ^ARDAK, odli~na novija ku}a 200m2 stambeno, pomo}ne prostorije, prelep plac pod ~etinarima 1000m2. Izvanredno stawe, eta`no grejawe. Povoqno! Telefon 063-7776-233. 699497 LOKACIJA u Petrovaradinu, dozvoqena gradwa stambene zgrade PR+3+PK u dupleksima. Pla}awe u ke{u i kvadratima na samoj lokaciji... U toku je prikupqawe ponuda, a za vi{e informacija pozovite 064/2003-103. 699569 MO[ORINSKO-[AJKA[KI atar, 4 jutra - 22.000E. Tel. 064/215-60-90. 699533 \UR\EVA^KO-MO[ORINSKI atar, 5 i po hektara 60.000E. Tel. 064/215-60-90. 699531 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena 10.000. Telefon 063-10-880-17. 699495 GRA\EVINSKI plac Popovica 1006m2 - 22.500E, Bocke 985m2, 1560m2, 2700m2, vredi pogledati, pogled na grad. Telefoni: 021/661-8381; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com. 699537 HITNO prodajem novu viken dicu 45m2 na placu od 400m2, na Dunavu u Futogu, terasa 40m2, zidani ro{tiq, letwikovac, ostaje nov name{taj, struja, voda, cena samo 13.000. Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212. 698368 PRODAJEM ku}u 80m2 sa perionicom na uglu ulica Futo{ki put i Suboti~ki bulevar. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90. 67481 PRODAJEM luksuznu ku}u na Telepu. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90. 67482 SALONSKA KU]A, strogi centar, visoko prizemqe, 150m2, suteren 150m2, plac 300m2, ekstra lokacija, 185.000E, bez agencija. Telefoni: 021/454-167, 064/1893887, 060/5544-254. 68462 PETROVARADIN - ku}a za ru{ewe na dobroj lokaciji. Hitno i jeftino. Telefon 063/585-076. 68372 PETROVARADIN - novija, useqiva ku}a u lepoj ulici. Povoqno i ukwi`eno. Telefon 063/152-052-1. 68373 U BLIZINI CENTRA Sremskih Karlovaca, useqiva starija ku}a, papiri u redu, jedan vlasnik, 75m2 sa dvori{tem. Telefoni: 063/1560956, 064/2369546, 882-753. 68149


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

PETROVARADIN - Puckaro{, plac povr{ine 2.150m2, hitno, povoqno, 8.000Evra. Telefon 064/120-9995. 68461 PETROVARADIN - placevi za gradwu: 480m, 1.400m2, 3300m2, 6000m2... Ukwi`eni na lepoj lokaciji. Telefon 063/585-076. 68371

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 698242

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim na lice mesta po pozivu, isplata maksimalna odmah. Telefoni: 064/337-7695, 062/8231298, 824-611. 68192 KUPUJEM auta sve vrste, mo`e i havarisana, dobro pla}am. Telefoni: 021/822-714, 063/7081-939. 68315

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 68376

AGENC IJ I Sta tus ne kret ni ne po tre ban is ku san ag ent prodaje za rad u drugoj smeni od li~ ni uslo vi + pri ja va. Tel. 021/522-177, 063/11-24911. 699535 AGENCIJI za nekretnine „Magnat”, potreban agent prodaje sa iskustvom. Prijave na telefon 063-108-8017 ili 021452-942. 699519 FARMACEUTSKI TEHNI^AR je potreban za rad u apoteci u Herceg Novom. Telefon +38231321712, +38269347400. 68291 KU]NA NEG A bo le snih, sta rih u va {em do mu. Nu di mo: me di cin ske se stre, ge ron to ne go va te qi ce, ge ron to do ma }i ce, fi zi o te ra pe u ta, za ko ri sni ke u ze mqi i ino stran stvu. Te le fon 021/400-148. 68456 EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 68457 AGENCIJA za ~uvawe, podu ~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400-148. 68458

nedeqa3.februar2013.

Posledwi pozdrav mama

23

Umrla je na{a voqena

\u|i

\ur|inkaBe~eli} 1936-2013.

od porodica: Svir~evi},Kati} i \uri}.

Oti{la je iznenada i tiho kao {to je i `ivela. Sa puno tuge i zahvalnosti opra{tamo se od divne supruge, mame, babe i prababe.

68572

Sahrana }e biti danas, 3. 2. 2013. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. Autobus polazi ispred ku}e `alosti u 12 sati. O`alo{}eni: suprug Vesa, sin Bora, snaja Ksena, unuci Marko,\or|e,Desa i praunuk Strahiwa. 68570

Tako smo i mi pro`iveti znali – Mi smo pevali”

baba\u|i

Porodica Gavran~i}.

68574

TeodoraPfajfer Doda 1954-2013.

PRODAJEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno... Telefon 063/538-166. 698332 PRODAJEM ili izdajem uli~ni lokal u centru, na Tr gu Neznanog junaka. Lokal je kompletno renoviran, ukupne povr{ine 185m2. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefoni: 063/527-459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [ifra:80039. 699567 PRODAJEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena 80.000 evra. [ifra:80027. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 699568

POSLOVNI PROSTOR kod Tehni~ke {kole, pekara, 21m2, hitno, povoqno. Tel. 021/6618381; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com. 699544 IZDAJEM lokal sa sanitarnim ~vorom i telefonom od 28m2, Dunavska br. 2 u dvori{tu. Telefon: 6391-069. 68320 IZDAJEM lokal 60m2 u Futogu na glavnom putu. Obezbe|en parking, vrlo atraktivno mesto. Telefon 063/821-1829. 68375 IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u No vom Sadu. Telefon 061/2850517. 68383 PRODAJEM ili mewam za ma wi stan+doplata uli~ni lokal u Laze Tele~kog od 20m2. 063501-671. 67910 IZDAJEM halu od 250m2 u Beo~inu, pogodnu za sve vrste de latnosti. Video nadzor, tele fonska linija, gas, industrijska struja. Telefon 063/503168. 68490

LIMAN 3, prodajem gara`u od 14m2 u zgradi Narodnog fronta 73a. Pogodna za mawi auto mobil. Dupla vrata na daqin ski, centralna ventilacija, ukwi`ena. Cena 8.000 evra. Telefoni: 064/134-04-59, 021/520-231, www.solis-nekretni ne.com. 699565

KERAMI^AR - postavqawe svih vrsta kerami~kih plo~ica. Dugoro~no iskustvo. Telefoni: 021/6413-911, 062/8534948, Martin. 68107 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 68268 KROJA^, {ivewe pantalona i suk wi. Po prav ke ra znih vrsta. Najpovoqnije u gra du. Te me rin ska 8, dvo ri {te.Te le fon 6612-570 od 9-12 i od 15-19. 68335 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 68452 KU]NI majstor - montiram name{taj, kuhiwe, brave, {arke, sanitarije, popravke vrata, prozora, roletni, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon 065/6824-398. 68469 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 68470

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode `e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 67085

PRODAJEM drva bagrem, hrast, cena 3.300 din metar, prevoz gratis. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 68261 KUP UJ EM sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po ret, sta re auto mo bi le za ot pad, ka ro se ri je, ~i stim po drum, ta va ne, od no sim {ut. Te le fo ni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 67979

\ur|inkaBe~eli}

Posledwi pozdrav tetici od: @i`e,Bore i Radojke sa decom.

68573

3

Iznenada nas je napustila na{a draga

posledwi pozdrav od QiqeMilo{evi} i Sr|anaDamwanovi}a.

Ispra}aj je 4. 2. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji momci: Brane,Sale,Tole i Atila. 68575

68567

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da nas je zauvek napustila na{a voqena

MarijaPa~ari} Sahrana }e se obaviti danas, 3. 2. 2013. godine, u 14 ~asova, u Despotovu.

Weni najmiliji.

TeodoraPfajfer Doda Wenog uvek veselog lika, plemenitog srca, romanti~ne du{e i raspevanog glasa uvek }e se se}ati: bra}a Aleksandar i Teodor, snaje Dragana i Ksenija, brati~ine Jelena,Nina,Neda i Teodora^erevicki.

68580

Posledwi prijatequ

MilanuSpasojevi}u

MilanuSpasojevi}u Copketu

68576

DodiPfajfer Za hiqadu sto godina kad ne bude{ Ti i ne budem ja, jo{ svira}e vetar sa severa posledwi valcer sa Dunava. Zauvek tvoje „QUBE”. 68577

68571

Posledwi pozdrav dragom bratu

od porodice Batini}.

POTREBAN radnik za rad u cve}ari. Telefon 066/301-052. 68272

TeodoriPfajfer

Tvoje prisustvo pro`ima celu ku}u. ^ak i kad si daleko, zati~emo sebe kako te slu{amo. Otvaramo vrata, sa nadom da }emo te tamo na}i - da bi nam se srce steglo u ti{ini. Ti si u na{im mislima i u na{im srcima. Ti si vazduh koji di{emo. Ti si deo nas zauvek.

pozdrav

dragom

od drugova: \oke,Stepei Niksa.

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustila na{a draga supruga, majka, baba i prababa

An|elkaPavlov 1935-2013. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 4. 2. 2013. godine, u 13 ~asova, u Loku. O`alo{}eni: suprug i }erke sa porodicama. 68579

68578


24

^iTUQe l POMeni

nedeqa3.februar2013.

J E D N O G O D I [ W I P O M E N 

Posledwipozdrav

dnevnik

Posledwipozdrvana{oj

ZlaticaJovanovi}

Zlati DragomirPaga~evi}

MilanuSpasojevi}u

Sa ponosom i po{tovawem ~uvamouspomenunatebe. odkumova Crnogorac iDejanovi}. Tvojinajmiliji.

Sestro, nemirnamimisaoluta,tra`iobja{weweza{todobre du{evi{enema...za{tojepreranooti{laizmog`ivota? Atrebami... Trebamimojsaveznik,prijateq,srodnobi}eisestra sakojomsamprovelanajlep{edanebezbri`nogdetiwstva uVr{a~koj78a. Zbogom,inekatean|eli~uvaju. JasminaHajnrih.

Nema re~i da opi{u bol koji kida na{a srca. Nema glasa dovoqno jakog da izbaci `al iz grudi {to nisi vi{esanama.Tvojlikzauvekjeurezanudu{amaonih kojisuteneizmernovoleli. TetkaRadmila,Vlada,Dragana,Nata{a i NevenaNinkovi} Jasmina,Dragan,IvaniAnaHajnrih.

68561

68562 68564

Posledwipozdravdragoj

68547

Pro{lajetu`nagodinaodkada nisisanama.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Zlatici ZlatiJovanovi} Nikadjene}ezaboraviti: sestraSne`ana,brat Boba, Goran,Ro`ikaikekaBula saporodicom.

68569

Miho-Mija Skaramuca

od:@ike,Milice, IvaneiBanetaLepoti}.

6.2.2012.-6.2.2013. U na{im srcima i mislima ostaje{zauvek!

1959-2013.

68538

Posledwipozdravna{ojteji

Posledwipozdravna{ojdragoj

ZlaticaJovanovi} DragaZlato,mnogo}e{namnedostajati. Sane`no{}u}emo~uvatiuspomenunaTebe.

SuprugaRadojka,}erkeBiqana iJelena saporodicama.

TvojekoleginiceikolegeizMinakve.

68503 68295

Posledwi pozdrav prijatequidrugu

Taci

dragom

ZlaticiJovanovi}

od:kumeVerice, Steve,Joce iMaje.

68540

Sa dubokim bolom u du{i obave{tavamorodbinuiprijateqe dajena{adragainikadpre`aqena

Posledwi pozdrav Slavicinoj sestri

O`alo{}eni:suprugNikola, sinoviMilan iMiroslav, snaje,unuci,praunuci iostalamnogobrojna rodbina.

MarijiVlasov ro|.Val 6.2.2009-6.2.2013.

Copketu

iznenada preminula 29. 1. 2013. godineu88.godini.

Sa velikom tugom i bolom u du{i obave{tavamo rodbinu,kumove,prijateqeikom{ijedajeposle kratkeite{kebolestipreminulana{a

odprijeJelice saporodicom.

68566

JokaVukovi}

IN MEMORIAM mojojvoqenoj

od: Crnog iJelene, Ace iZorice, Milana iQiqe, Radeta i Qiqe, Miroslava iMire.

Te tu`ne ve~eri pre ~etiri godineprestalojedakucatvoje plemenitosrce.Tadasamizgubio najve}eg prijateqa, druga i `ivotnog saputnika. Bo`ijom voqom smo se rastali, a moja qubav i ose}awa prema tebi ostaju zauvek u du{i i srcu. Hvalatizasvena{ezajedni~ke dane. Nekatijeve~naslavaispokoj.

Zlati

odporodice Popovi}. Mi{a.

Zlatica-ZlataJovanovi} 1959-2013.

68565

68546

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Satugomseopra{tamoodna{eg brata

68542

68390

S neizmernim bolom javqamo rodbini i prijateqima daje1.2.2013.godinepreminuona{najdra`i

Sahranaje4.2.2013.godine,u12~asova,naGradskom grobquuNovomSadu. Koliko smo te voleli znala si, koliko }e{ nam nedostajatizna}emomi.

MilanuSpasojevi}u

MilanaSpasojevi}a

Sestra MaricaJevi} saporodicom.

Nada,Mira iSlobodan saporodicama.

68568

68558

Ve~noo`alo{}enatvojaporodica: mamaQubica,tata Dragi{a, sestraSlavica,zet Bo{ko,sestri}iMilan iDragoslav,snajaJovana iunukaMilica.

MilanSpasojevi} 1957-2013. Isprati}emo ga posledwi put u ponedeqak, 4. 2. 2013. godine,u12.45sati,naGradskomgrobquuNovomSadu. O`alo{}eni:}erkaQiqana, suprugaBiserka imajkaJovanka. 68544

68539


^iTUQe l POMeni

dnevnik

TU@NO SE]AWE Dana, 5. 2. 2013. godine navr{ava se sedam godina od smrti na{eg dragog i nepre`aqenog

POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom dedi i pradedi

Milanu Novakovu @igi

iz ^erevi}a

od: unuke Olivere, Doj~ila i praunuka Spasoja i An|eline.

Weni najdra`i: }erka Du{ka, sin Pe|a i suprug Mikica.

Svako se}awe na tebe, donosi tugu i saznawe koliko nam nedostaje{. Tvoji, Ra{a i Smiqa. 68545

68554

68537

68393

dr Pavla Tomi}a

1921 - 2013.

Olga Ili~i} - Popi}

Hvala ti za svu qubav {to si nam poklawao. ^uvamo uspomenu na Tebe. Tvoji: supruga Rajka sa decom i unukom, Zorica Kaloper Jezdimirovi} i Kata Dragojlov sa decom.

25

Danas, tre}eg februara 2013. godine navr{ilo se osam godina od iznenadne smrti na{eg voqenog oca i supruga

Pro{le su ~etiri godine od kako nas je napustila na{a najmilija

Jovana Jezdimirovi}a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

nedeqa3.februar2013.

Posledwi pozdrav baki

3

Posledwi pozdrav na{em dragom dedi i pradedi

Sa bolom i tugom u srcu javqamo `alosnu vest, da je posle kratke bolesti u 79. godini preminula na{a draga mama

Mileva Kele~ 1920 - 2013.

Milanu Novakovu @igi

Milevi

1921 - 2013.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 4. 2. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Olga Vojni} Tuni}

od: unuka Milana - Taska, Svetlane i praunuka Nikole i Nevene.

od wenih unuka Gorana i Verice.

O`alo{}eni: sinovi, snaje i unu~ad.

TU@NO SE]AWE dragi na{i roditeqi

Jovanka Mara 1939 - 2011.

Sahrawena je u porodi~noj grobnici u Subotici 30. 1. 2013. O`alo{}eni: porodica, rodbina i prijateqi.

68553

68543

68560

ro|. Zubanov 1934 - 2013.

Posledwi pozdrav na{em dragom dedi i pradedi

68534

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom dedi i pradedi

Sava

Keki}

1934 - 2012.

Milanu Novakovu @igi

od unu~adi i praunu~adi. od: unuka Milana - Mime, Jasmine i praunuka Dragiwe i Sima.

TU@NO SE]AWE

3. 2. 1987 - 3. 2. 2013.

Svetozar Vukadinovi}

Dragoqub Nikoli} 2010 - 2013. Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te u na{im srcima. Tvoje, Nadica i Dragica.

Hvala mu na bezbri`noj roditeqskoj qubavi koju nam je darivao i na ~asnom `ivotu koji nam je ostavio. Wegovi najmiliji.

68541

Osta}e zauvek u na{im srcima.

68552

68402

POMEN

Milanu Novakovu @igi

1921 - 2013.

Nikada ne}emo zaboraviti va{u dobrotu i veliku nesebi~nu qubav koju ste nam pru`ili. Sre}ni smo {to smo vas imali, i s ponosom vas pomiwemo, a sa velikom tugom `ivimo. Va{e }erke: Slavica i Du{ka sa porodicama.

U subotu, 9. februara 2013. godine na ~enejskom grobqu, u 11.30 ~asova bi}e odr`an parastos na{em dragom suprugu, ocu i dedi...

68556

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 2. 2013. godine preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

dr Zvonimiru Milojevi}u U du{i nam je ve~na tuga, praznina i qubav prema divnom ~oveku. O`alo{}eni: supruga i }erke sa porodicama.

68489

68536

Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{a voqena

3

Milan Novakov @iga

SEDMOGODI[WI POMEN 26. 4. 1967 - 9. 2. 2006.

1921 - 2013. Sahrana je danas, 3. 2. 2013. godine, u 14 ~asova, na grobqu u @abqu. Jelica Radanovi}

Tatjana Tasi}

Po dobru je se se}amo.

dipl. ekonomista informatike Sve {to Gospod mo`e darovati qudskom bi}u, tebi je dao, jedina najmilija, lepa, dobra, pametna, vredna, sve {to smo imali na ovom svetu bila si nam ti. O~i pla~u, srca i du{e tuguju, mi te jo{ uvek ~ekamo. Ve~no neute{ni, tata i mama.

Majka Stana, sin Marko, brat Vojislav, snaha Miroslava i wen Dragan sa porodicom.

68210

68476

O`alo{}eni: supruga Milica, sin Sima sa suprugom Dragiwom, }erke Ratka, Katica i Vida i zet Blagoja.

68551


26

tv program

nedeqa3.februar2013.

07.30 09.00 11.00 15.30 16.00 17.30 20.00 20.30 22.00 22.30 00.10 00.40

ВОА Филм Више од откоса Војвођанске вести Здравље и ви Војвођанске вести Војвођанске вести Док.програм Војвођанске вести Филм ВОА Ноћни програм

Монах У Мадриду, у седамнаестом веку, на степеништу фратарскогдомајеостављена беба - мали Амброзио. Амброзијасуотхранилифратриикадодрасте,онпостаје једанодњих.Али,оннијебилокакавфратар. Улоге: Венсан Касел, Дебора Франсоа, Џозефин Жапи Режија:ДоминикМол (РТВ 1,22.50)

10.10 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.30 01.25 02.15

07.30 08.00 08.30 09.00 09.55 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Ђоле из џунгле Академац:Награда „др Зоран Ђинђић“ Увек медаља Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т)око нас Поаро:Трећа девојка 2.део Државни посао ТВ Дневник Кина-тријумф и преврат Парадокс Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера:Монах, филм Грување Поаро:Трећа девојка 2.део Циклус француских ТВ новела:Кућа код мачке која се лопта,филм

Српски екран,емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Циклус француских ТВ новела:Кућа код мачке која се лопта,филм Како...? Траговима давне прошлости (слов) Духовка Емисија за село (слов) ТВ Магазин Бразда Мађарска народна музика Под истим кровом Дан Новог Сада,ем.на мађарском са титл.на српски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава –Антал Жердин (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Вила,филм

04.37 05.25 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7РТС дана Дневник Спорт плус Гастрономад Тенис-Дејвис куп:Белгија-Србија,пренос (Програмзависиодтрајања тенискихмечева) Времејезабебе Сат Вести На путу за Монтевидео Задња кућа,Србија Гастрономад Луд,збуњен,нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник На путу за Монтевидео Ја имам таленат Дневник Бермудскитроугао,филм Тенис-Дејвискуп: Белгија-Србија Вести (02.00,03.00,04.00,05.00) Сат Слагалица Верски календар

05.30 06.30 07.30 08.30 11.00 13.00 14.00 16.15 19.00 19.15 20.10 21.00 21.55 00.00 01.00

Домаћин Галилео Жене Љубав и казна Филм:Обрачун у малом Токију Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм:Крвави дијамант Вести Фолк Како време пролази Друг Црни у НОБ-у Филм:Посејдон Став Србије Досије

14.47 15.15 16.00 16.08 17.01 17.28 17.46 18.25 18.59 19.30 20.05 21.00 23.00 23.15 00.46

ДебораФрансоа

07.00 08.00 08.05 08.30 09.45

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.33 13.00 13.15 13.22 13.40

01.00

06.30Филм:Скривеноутврђење 08.007НС дана 08.25Сремски Карловци од суботе до суботе 08.55Серија 10.10Повратак у рај 10.35Велики одмор 11.05 Аргументи

СЕРИЈА

Бунтовник из Кејпа На крају 19.века у Јужној Африци води се рат против британске империје. Желећи слободу,група људи која живи у Кејп провинцији, узима оружје и креће у борбу под именом „Кејп побуњеници”. Улоге: Иан Робертс, Гевин ван ден Берг,КитиАлбертин,КрисЕјприл Режија:Дирк де Вилијерс (Новосадска ТВ,21.00) 12.00Бели мантил 12.30Азбука родитељства 13.00Вести 13.05НС вертикале 13.30Лична грешка 14.00Вести 14.05Филм:Јонатанаималавештица 15.30Повратак у рај 16.00Вести 16.05Бунтовник из Кејпа 17.00Вести 17.05Вреле гуме 17.30Храна и вино 18.30 Сећања 19.00Објектив 19.30Витраж 20.00Ево нас код вас 21.00Бунтовник из Кејпа 22.00Објектив 22.307НС дана 22.55Дунав,река Војводине 23.20Документарни програм

06.00 09.15 10.00 11.45 12.30 14.30 17.00 19.00 21.15 23.15

Шпанска лига:Осасуна -Селта Преглед Евролиге ВТА Патаја,финале Премијер лига,голови Холандска лига:Твенте – Утрехт Премијер лига:ВБА –Тотенхем Премијер лига:Манчестер Сити –Ливерпул НБА:Бостон –ЛА Клиперс Португалска лига:Бенфика – Сетубал Шпанска лига:Валенсија – Барселона

06.02 07.00 07.43 07.50 08.00 09.00 09.26 09.30 09.45 09.57 10.30 11.00 12.00 12.23 12.30 13.02 13.31 14.00 14.24 14.34 15.15 16.03 16.47 17.18 18.14 18.50 20.00 21.44 22.37 22.55 23.40 00.08 00.36 01.20 02.15 03.16 04.46 05.31

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Дозволите.. Сирене Бернард Поштар Пат Занимање дете Ја,ми и други Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Датум Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Верскикалендар Магазин Србије на вези Сат Тајне аљаске Портрет Светлане Захарове ТВфељтон Вива вокс Ђорђе Вајферт Недељом увече ТВ театар Ликовна колонија РТС Јелен топ десет Ја,ми и други Викенд Евронет ТајнеАљаске ТВфељтон ЂорђеВајферт ТВТеатар Јелен топ десет Мој љубимац

06.30Слике живота 07.00Добро јутро 11.00 ДНК 12.00Топспид 12.30 Академци 13.15Филм:Марш на Дрину 15.15Ја то тако 16.15Недељно поподне са Леом Киш 18.15Добро вече,Србијо 19.30Национални дневник 20.00Курсаџије 21.00Звездара 22.00Тренутак истине 23.45ВИП рум 00.45Филм:Убице на аутопуту 02.15Филм:Дивна прича 05.30Филм:Убице на аутопуту

Добро вече, Србијо Највећи секс симбол музичке YU-сцене Марина Перазић у емисији „Добро вече, Србијо” причала је о младости проведеној у Ријеци,љубави са Фирчијем и животу у Америци, како је киднаповала сопствене ћерке, зашто више не живи у Београду и да ли се група „Денис & Денис” поново враћа на музичку сцену. Водитељка: Јелена Бачић-Алимпић (Пинк,18.15)

dnevnik

08.05 08.30 10.30 11.00 11.35 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 21.15 23.15 23.50 00.10 01.00 02.55

Цртани филм Добра земља Топшоп Вести Б92 Два и по мушкарца Свет на длану Вести Филм:Паклене улице 2 Вести Филм:Несаломиви Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед СФРЈ за почетнике Филм:Планета терора УкључењеуБ92Инфо

Легенда Демонски Господар таме даје налог свом поданику,гоблину Бликсу,да убије преостале коње једнороге,носиоце светла и чистоће,како би завладала вечна тама, а он апсолутни владар света. Истовремено, шумски дечак Џек поведе своју девојку, љупку принцезу Лили, дубоко у шуму како би јој показао нешто што никад није видела:пар прекрасних белих коња једнорога. Улоге: Том Круз, Миа Сара,ТимКари,БилиБарт Режија:РидлиСкот (Пинк2,11.00)

Барби у Вилинграду Ту одмах,негде иза дуге, живи Елина, прелепа цветна вила чији је највећи сан да добије крила. Њен дом је смештен у цвету Божура на чаробној ливади. Једног јутра, Елина се пробуди и затекне застрашујућ призор! (Хепи,10.00) 05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00

МиаСара 08.00 10.00 11.00 12.45 13.00 15.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00

Филм:Луд за пиштољем Амиџи шоу Филм:Легенда Сити вести Филм:Терминал Филм:Зечица на колеџу Филм:Харолд и Кумар иду у бели змак Биљана за вас Тешка реч Филм:Камени вртови Филм:Сенка страха Сити вести Тријумф љубави

11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.55 18.55 19.30 21.00 22.50 23.50 01.45 03.25

Добро јутро,Србијо Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби Вилинград,анимирани филм Бен 10 Покемони Бакуган 3 Нинџа корњаче Моћни ренџери Телешоп Вести Брвнара,викенд поподне Телешоп Моја Србија Ћирилица Позајми ми ауто Телемастер Једнажељаједнапесма Сиви камион црвене боје, филм Љубавни сигнали Филм Филм Филм

Драган Јовановић

СЕРИЈА

Друг Црни у НОБ-у Април 1941.Србија је поробљена и распарчана. У тренутку када су јој силом одузете територије,када јој је прекршен територијални интегритет и суверенитет, када Европа под доминацијом Немачке на силу уводи своја правила у Србију,у Београду се рађа покрет отпора. Улоге: Ненад Јездић, Борис Миливојевић,Маринко Маџгаљ, Никола Којо, Небојша - Циле Илић, Драган Јовановић Режија: Раде Марковић (Прва,21.00)

Radio Novi Sad

Марина Перазић

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин,10.00Кухињица,11.00Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.00  Улови трофеј, 13.30 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 17.00Недељни магазин,18.30Инвестиције,19.00Филм,20.30Калфа,21.00 Филм,23.00Недељни магазин,00.00Филм,02.00Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa3.februar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

27

БАУК ЛИБЕРАЛИЗМАНАДВОЈВОДИНОМ

Пише:Мирко Чанадановић 08.05 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Алесандровакухиња Најбољиамеричкикувар Краљицаслаткиша Стручњакзаторте Спасавањеоронулих грађевина ШминкањесаКлио Уштедетикупујући Венчаницаизснова Узосмехдовека Твојстилуњеговимрукама УспаваћојсобисадрЛором Берман Лудавожња Гинекомастија Правауспаваналепотица Твојстилуњеговимрукама УспаваћојсобисадрЛором Берман

08.00Хероји,култикухиња 10.45 СтопамаБерлиоза 11.45 СтопамаГуставаМалера 12.45 СтопамаЖакаОфенбаха 13.45 Хитлеровифалсификатори 14.45 Фармаизрата 16.00 Тајмтимгодина 17.55 Кракатау–последњидани 18.55 Героуовзакон 20.05 Историјаамеричких индијанаца 21.30 Ловцинамитове 22.30 Кракатау–последњидани 23.25 ДецаСтаљинграда 00.00 Тајмтимгодина

07.46 Златна кинотека:Изгубљени хоризонт,филм 09.55 Ни да ни не 10.58 Убиство,написала је 12.00 Дневник 1 12.25 Плодови земље 13.23 Ријека:Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.37 Дивљи у срцу 16.26 Вртларица 17.15 Стари Суреханд,филм 18.47 ГрађанинаЦветномтргу,док. филм 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.13 Све у 7!,квиз 21.08 Стипе у гостима 21.42 Дамин гамбит,ток шоу 22.25 Дневник 3 23.03 Почивали у миру 23.48 Стари Суреханд,филм 01.18 Одлуке,филм 02.47 Убиство,написала је

08.00 10.00 14.00 19.00 21.00 23.00 01.30

Убиства у Мидсамеру Вокер,тексашки ренџер Монк Скандал Браћа и сестре Филм: Амерички председник Филм: Ноћ дама

07.35Ју-Ги-Ох! 08.50Вирусатек 09.05Галилео 10.10Колеџицомпосвету 11.30Смртоносних60,док.серија 12.55Пасватрогасац,филм 14.50Звезданестазе,филм 17.10Бибинсвет 17.45РТЛекстраМагазин 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00СулејманВеличанствени 21.50ЦСИМајами 00.20Поновљененамере,филм 01.40Астрошоу

Петженабруталнојесиловано и убијено. Истрага локалногшерифанедајеникакве резултате па у помоћ градском шерифу долази ветеран, детектив Стив Мекомрмакзаједносасвојимновимколегом... Улоге:Марк Грант, Кристи Скот Кешмен, Ерин Греј Режија:Бред Жак (РТЛ, 00.20)

Мунзи 12данаБожића Белиочњак Времечуда Времепромена Професионалац Лепшастранабеса Светдухова КокоШанелиИгор Стравински 00.00 Еротскифилм 01.00 Еротскифилм

Светдухова Док се њихове колеге из средње школе спремају за колеџ, Енид и Ребек а се спремају да загорчају животе свима који их окружују. Али када наиђу на усамљеног чудака који тражи ону праву, њихово наизглед наивно поигравање прети да се заврши са понеким сломљенимсрцем… Улоге: Тора Бирч, Скарлет Јохансон, Стив Бушеми Режија:Тери Звигоф (Синеманија, 20.00)

Том Круз

ОперацијаВалкира Клаус фон Стауфенберг, Немац племићкога порекла, истакаосеуДругомсветском рату и добио чин пуковника. 1943. године тешко је рањен уТунису,причемугубилево окоидеснушаку.Какоратодмиче, он је све свеснији Хитлеровихстварнихнамера... Улоге:  Том Круз, Кенет Брана, Бил Најти, Том Вилкинсон, Карис ван Хутен Режија:Брајан Сингер (ХРТ 2, 20.00) 08.11 Мумини 08.35 Градић Вокавил 09.00 Цецилија Бартоли и Берлинска филхармонија 09.50 Библија 10.00 Дубровник:Феста св.Влаха, пренос мисе 11.45 ФотографијауХрватској 11.55 Одлуке,филм 14.00 Тенис,Дејвис куп:Италија Хрватска,пренос 19.31 Гламурозне посластице,док. серија 20.00 Операција Валкира,филм 22.00 Циклус култних филмова: Дванаест мајмуна,филм 00.05 Ин Мјузик фестивал 00.58 Др Хаус 01.40 Луди од љубави 02.35 Секс и град 03.05 Ноћни музички програм

Скарлет Јохансон

07.55 09.35 11.15 14.25 16.05 16.55 17.45 19.35 20.05 21.00 22.10 23.05 00.00 00.50 01.20

Гимназијскетрауме Штикламадоврха Сексиград ПројекатЈенсен Џордан Пројекат„Моднаписта” Џордан ХоупиФејт РужнаБети Сексиград Сексуалноваспитање Мајкеплесача КакојебитиЕрика ХоупиФејт Гимназијскетрауме

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.30 22.00 00.00 01.20 02.50

Шумастраве БилиЕлиот Недужни МапетовциосвајајуМенхетн Мужевиижене Бат21 Самоубиствадевица Индијанскитркач СесилБ.Дементни Намојимуснама Еротскифилм Еротскифилм Еротскифилм

06.00Бољемртавнегожив 07.30 МомцисМадисона 09.00 НеобузданаАјрис 10.30Смртупородици 12.00 МомцисМадисона 14.00Колачићсудбине 15.30Татинианђели 17.00 МомцисМадисона 19.00 ЕкстремниХоливуд 20.00ПинкПантер 22.00 Њујорк,Њујорк 00.00Колачићсудбине

tevanDorowskijetra`iojedanaglasika- novi kurs su fakti~ki vra}ali SK na komandnu ko se moramo boriti samo za jedan jedini poziciju,obnovilisuratnuiporatnuideolo{ku interes - interes radni~ke klase, da pri- iskqu~ivost i frazeologiju, usporili dru{tvevikavawenanejedinstvovodiufrakcijskebor- nonapredovawemladihiobrazovanihqudi-kobe,dajeSKstrankaradni~keklase,aneproduk- jihjebilosvevi{e,zahvaquju}iprvenstvenobrtivnih (jer produktivni mogu da budu i kulaci, zomrazvojuNovosadskoguniverziteta-ispre~izanatlije, elita),  da ne postoje sve`e i stare lineophodnedemokratizacijskeimodernizacijsnage u dru{tvu, nego revolucionarne i nerevo- skepromene,skojimaseionakouvelikokasnilo, lucionarne.Dogmatskaprirodateintervencije abezkojihnirevolucijinisocijalizmunisamopostajejasnanaro~itokadsevidestavoviMarka upravqawunidr`avinijebilospasa. Nikezi}a i Latinke Perovi}. Nikezi} je tokom 1969. u „Dnevniku” govorio: „Na{e manenikadnisubileuprevelikojorganizovanosti,ve}nedostatkudemokratskogodlu~ivawa.Nisuustremqewukajedinstvupokreta, ve} nastojawu da se do tog jedinstva do|e lak{im putem”... „Potrebno je da delatnostzasnovananasopstvenomradudabudeslobodna,ina{politi~kisistemimaza ciqdatoobezbedi.Uistovreme,netrebau na{empoliti~komsistemudatra`imokorporativnost. On nije gra|en za u~vr{}ivaweiza{tituinteresaslojeva,ve}zapostizawe jedinstva socijalisti~kog dru{tva”. „Vremejezadolazaknovihkadrova,radibr`eobnoveprivrede.Mive}navode}immestima imamo vi{e qudi koji misle u proporcijamavelikeindustrije i poslova,ukategorijama evropskog tr`i{ta. ^ak i kad nemamosvasredstva,qudikojitakogledaju MarkoNikezi}kao{efdiplomatijeSFRJ susnagapromene.Inetrebasebojatire}i dajeto,ustvari,revolucijadanas”. Tojebilousu{tinskojsuprotnostisareformPerovi}eva o tome {ta SK treba da zastupa skompolitikom,iuSK iudru{tvu,kojujenajsaka`e: „Mi vi{e ne moramo prizivati razlike. `etijeizrazio1971.Nikezi}:„NebranimonikaOnesuvidqive.Zahtevmomentajedasenautvr- kavdefinitivnimodeldru{tvanipoliti~keor|ivawu razlika ne ostane, ve} da se one demo- ganizacije.SK nesamo{tosadmoradausvojrad kratskim putem razre{avaju. SK treba da izra- unese neophodne promene ve} mora da o~uva spo`ava ono {to je najnaprednije u ekonomskom i sobnostdasemewa,upravozatodabibiosposodru{tvenomsmislu”. ban da ostvaruje svoj program”.Halabuka protiv Suzbijawe tih procesa je u osnovi borbe pro- liberalizma, tehnokratizma i menaxerstva bila tiv liberalizma. Glavni dru{tveni problemi je,ustvari,napadnatunedogmatskuidinami~nu nisu vi{e vi|eni prvenpolitiku. Ni liberalistveno u nasle|enoj nezam ni tehnokratizam Dra`aMarkovi}jezapisao: razvijenosti, nepovoqnoj nisu nikad zna~ewski JovanVeselinov,mnogoprisutan precizirani, isto kao strukturi privrede i lo{oj organizaciji rada, i uVojvodini,direktnojeodgovoran {tojeneobja{wenaostanijestawetrebalopopra- zasvotamo{wesekta{tvo.Onise la i naporedna upotreba vqati prvenstveno novim pona{ajukaodajesvestalo1945. liberalizma i anarholiznawem, produktivnijim beralizma,kaodasusinoSremci,partizani, radom, tr`i{nom konkunimi,izamewivawetehrencijom. I nisu vi{e revolucija-potpunaprivatizacija nokratizma kovanicom natojosnovi najve}a opasnostpociqetehnobirokratizam. Reve revolucije i sudbinu ~enojesamoda„oliberasocijalizma, pa i Jugoslaviju, bili ”mangupi iz lizmunetrebagovoritikaooli~nommaniruve} na{ih redova”, nego su iza svega {to nije bilo kaoostawuudru{tvenimodnosimaisvestikoje dobro,prvenstvenotra`eniklasnineprijateqi imasvojekoreneidru{tveneuzroke”. iantisamoupravnesnage,skojimasemorarevoIzjave, ~lanova Sekretarijata PK Milana Malucionarnoobra~unati.Takojebaukliberali- logiI{tvanaRaj~ana,isaglasnostDorowskogsa zma po~eodakru`inadVojvodinom. wima,omogu}ujudasezakqu~iskakvomjeideoloDabiseizveotajpoliti~kiobrt,najavnusce- {komiskqu~ivo{}ugovorenotihdanauNovomSanusuprizvanidokazaniobra~unarciipoliti~- du.Malijekoreneliberalizmana{aoutome{to kirazbija~iizpro{lihvremena,me|uwimanaj- „Vojvodinanosisvojaistorijska,socijalnai ddruga vi{ekadrova svojnimipolicijskimiskustvom, nasle|a,kojasusvestitih sredwih slojevimaitraizpenzijeilipredpenzijom. dicionalnim kulturnim institucijama, u malograTonijepromakloniDragoslavuDra`iMarko- |anskommentalitetuimisenismomogliizvu}iiz vi}u, tada predsedniku Skup{tine Srbije, pred- toga,{tonasjegu{ilo”.Raj~anjepovodomnapada vodnikunovogkursa.Prise}aju}isejednograzgo- naliberale,izjaviokako„netrebadanasbrineuzvorasaJovanomVeselinovim@arkom,zapisa}eu nemirenostuneprivrednimstrukturama.Onisebosvojoj kwizi „@ivot i politika”: „Veselinov je re za svoje privilegije. Ima dosta toga {to te mnogoprisutanuVojvodiniidirektnojeodgovo- strukture moraju daizgube,akoidemodabudemoradranzasvetamo{wesekta{tvo.Onisepona{aju ni~kadr`ava,partija i dru{tvo.”Sredwi(gra|ankaodajesvestalo 1945.Sremci,partizani,revo- ski) slojevi, tradicionalne kulturne institucije lucija.Natojosnovipotpunaprivatizacija.” (uVojvodiniuglavnomsrpske)ineproizvodni,najoKoriste}iradni~kuklasu,revoluciju isamou- brazovanijideodru{tvavi|enisu,dakle,kaodavipravqawe kao retori~ke po{tapalice, borci za teqiradni~keklase,wenepartijeidr`ave!

S

Поновљене намере

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00

Iz naftalina aktivirani razbija~i

Ерин Греј

08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Земља звечарки Краљеви аукција Трагом аукција Лет изнад Аљаске Злато Беринговог мора Амерички чопери Преживљавање Човек,жена,дивљина Како се прави? Изазов на точковима Преживљавање Чудовишта из реке Позадина авионских несрећа Чудо да сам жив Изазов на точковима Преживљавање

08.30 09.45 10.45 11.45 13.00 14.00 15.45 18.00 19.00 21.30 23.30 00.00 01.00

Скијашки скокови Нордијско скијање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Нордијско скијање Скијашки скокови Фудбал Билијар Фудбал Билијар Рели Скијашки скокови Скијашки скокови

КњигуМиркаЧанадановића“БАУКЛИБЕРАЛИЗМАНАДВОЈВОДИНОМ” можетекупити укњижари“Службеноггласника”(Јеврејска13,НовиСад),узпопустод30одсто,за530динара илинаручитипутемтелефона021/6622–609ии-мејлаknjizara4@slglasnik.com.

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), Vlada@ivkovi} (desk,no}niurednik480-6819),AleksandarSavanovi}(novosadskahronika,528-765,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), VesnaSavi} (svet480-6885),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6822),Slobodan[u{wevi} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


28

monitor

nedeqa3.februar2013.

dnevnik

3.februar2013. OVAN 21.3-19.4.

Данас ћете бити прилично страствени. На вашу жалост, потребно је још много тога да урадите да актуелну романсу доведете на жељени ниво. Некад је потребно деловати, а не само осећати.

BIK 20.4-20.5.

Ви сте неко ко је генерално комуникативан и увек спреман да саслу ша друге. Данас вам предстоји важан разговор у којем ће тај таленат доћи до изражаја. Слободно изнесите своје ставове.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Финансијска ситуација захтева вашу пуну пажњу. То, генерално, нема ни добру ни лошу конотацију, једноставно је потребно да обавите увид у токове свог новца. Пазите се саобраћаја.

Разговори и путовања су вам данас у првом плану. Највероватније ћете добити позив за стручно усавршавање везано за посао којим се тренутно бавите. Искористите повољну шансу!

Не би било лоше да обратите пажњу на неопходне поправке везане за ваш дом. Пријатељ који треба да вам дође у посету би могао вам бити од велике помоћи. Време је за промене набоље.

Размишљате о својој породици и обећањима које сте им дали. Данас је крајње време да их испуните. Не дозволите да вас изненадне пословне обавезе спрече у томе. Дата реч је дата реч.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Дошло је време да унесете промене у живот. Уколико сте незадовољни професионалним животом, размислите о промени радног ме ста. Ако је љубав упитању, будите искренији према партнеру. Иако себе сматрате рационалном особом, ваша интуиција данас долази до пуног изражаја. Немојте је игнорисати. Уверите се да имате способност да предосетите будућност и забавите се.

Данас ћете бити прилично незаинтересовани за дешавања у вашој околини. Ако имате вишак енергије, посветите се уређењу дома или прошетајте. Физичке активност ће вам бити од користи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данас ћете спојити посао и задовољство. Вероватно је у питању нека пословна вечера. Искористите ту прилику да искажете своје идеје. Осим добре забаве, направићете и добар посао.

Иако себе сматрате за рационалну особу, један случајан сусрет би могао вам „помутити памет„ и наве сти вас да заборавите на стварност. Лептирићи у стомаку ће вас потпуно пореметити.

Данас је ваш срећан дан! Можете очекивати много пријатних изненађења. Следи прилив извесне суме новца на ваш рачун, а такође и предлог да учествујете у неком занимљивом пројекту.

TRI^-TRA^

Холивуд на длану V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

5

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

5

Vrbas

4

B. Palanka

5

Zreњanin

6

S. Mitrovica

5

Ruma

5

Panчevo

6

Vrшac

8

Srbija Beograd

6

Kragujevac

7

K. Mitrovica 12 Niш

КериРихарт (40), по занимању масерка, написала је до сада 500 страница књиге о својим сексуалним лудоријама с богатима и познатима. На списку су: голфер Тајгер Вудс, британски глумац Џад Лоу, РобиВилијамс, кошаркаши Чарлс Баркли и МајклЏордан, па Мик Џегер, ЏекНиколсон, али и неколико жена - ПарисХилтон, Линдзи Лохан, Ким Кардашијан и БритниСпирс. Лепа плавуша која се скоро две деценије забавља по журкама у Лос Анђелесу и Лас Вегасу изјавила је за иностране медије да ће све што јој се дешавало током тих лудих ноћи описати до танчина. Јавност је чула за ову жену после журке на којој је виђена с ен глеским принцем Харијем.

10

VIC DANA

Evropa

Madrid NOVI SAD: Zahla|ewe i ki{a koja prelazi u susne`icu i sneg. Vetar umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura oko Rim 5 {to }e biti i maksimalna, a minimalna oko 1 stepen popodne i uve~e. London VOJVODINA: Zahla|ewe i ki{a koja prelazi u susne`icu i sneg. Popodne i krajem dana padavine prestaju. Vetar umeren severozapadni. PritiCirih sak ispod normale. Jutarwe temperature od 3 do 8, {to }e biti i maksimalBerlin ne, jer temperatura opada tokom dana, a minimalne uve~e od 0 do 2 stepena. SRBIJA: Zahla|ewe i ki{a koja prelazi u susne`icu i sneg, najpre na seBeч veru i zapadu Srbije. Na jugu ki{a, a sneg tek uve~e, dok na severu tada padavine prestaju. Po~e}e da duva umeren severozapadni. Pritisak ispod norVarшava male. Jutarwe temperature od 2 do 6, maksimalne od 3 na severu Vojvodine Kijev do 12 stepeni u ju`nim predelima Srbije, a popodne sve hladnije uz minimalne temperature uve~e od 0 do 3 stepena. Moskva PrognozazaSrbijuunarednimdanima: U ponedeqak ujutru mraz, toOslo kom dana sun~ano. U utorak i sredu znatno toplije. U utorak sun~ani periodi, a u sredu naobla~ewe od zapada koje donosi ki{u. U ~etvrtak zahla|ewe St. Peterburg sa ki{om, susne`icom i snegom. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ka situacija Pariz mo`e imati relativno nepovoqan uticaj na ve}inu hroni~nih bolesnika. Minhen Osetniji pad maksimalne dnevne temperature vazduha naro~ito ne}e prijati kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima. Mogu}i su razdraBudimpeшta `qivost, glavoboqa i reumatski bolovi. Svim u~esnicima u saobra}aju se savetuje poseban oprez.s Stokholm

9 12 9 2 4 2 0

Син је довео кући три девојке и говори мајци: - Мама, погоди која је моја вереница. - Ова на крају, с леве стране. - Како знаш? - Чим је ушла, почела је да ме нервира!

2 1 -3 -4 19 6 1 3 -2

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

187 (65)

Slankamen

274 (-14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

232 (43)

Zemun

358 (-12)

Bogojevo

192 (21)

Panчevo

366 (-11)

Baч. Palanka

195 (0)

Smederevo

506 (-8)

Novi Sad

196 (-9)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA N. Kneжevac

192 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (-2)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

270 (-15)

NERA

Hetin

80 (6)

SAVA

0 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 433 (-14) Beograd

Kusiћ

312 (-12)

86 (-14s)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 3.februar 2013.