__MAIN_TEXT__
feature-image

Page 1

ЛИСТ ЗА ДЕЦУ ¤ БРОЈ 911 ¤ АПРИЛ 2020.

ЦЕНА 150 ДИНАРА ¤ ЗА ИНОСТРАНСТВО 4 ЕВРА

...звезде играјте, горе певајте, шуме шумите, ветри брујите...


САДРЖАЈ 4

Светски дан шале

6

Уз Светски дан шале

8

Размишљалиште

2. април – Међународни дан књиге за децу

10

30

28

Забавна таблица множења

9

Невенова кинотека

15

Вилењаци

Неваљалци чаробњаци

22

Размишљалиште

11

Виле и вилењаци

18

Куваранције

Размишљалиште

Џојстик на дар

14

26

20

Стрип у школи

Књига која се чита годину дана

24

Невен – лист за децу ✎ Број 911 – април 2020. ✎ Цена 150 динара, за иностранство 4 евра ✎ Излази једном месечно ✎ Покренуо га је и уређивао Јован Јовановић Змај 1880. ✎ РЕДАКЦИЈА: Главни и одговорни уредник: Душица Мариновић ✎ Припрема: Весна Карајовић ✎ Сарадници: Јелена Драгојловић, Тања Лебовић Зечевић, Невена Марковић, Јелена Галетин Жакић, Јасмина Ковачевић, Маја Бугарски ✎ Извор фотографија Vikipedija i Vikimedija ✎ Издаје: „ДНЕВНИК” АД ✎ Директор „Дневник” АД: Гордана Живковић ✎ Адреса Редакције „Невен”: 21000 Нови Сад, Булевар ослобођења 81/IV, имеил: nevenzmajovin@gmail.соm ✎ Служба претплате и дистрибуције: 021/6624-754, pretplata.nic@gmail.com Претплата за иностранство: DEUTDEFF Deutsche Bank AG Frankfurt am Main, DE, Germanz /100 9365289 0000 VBUBRS22, Војвођанска банка АД, Нови Сад, РС, /RS35355000320024600185, Дневник АД, Нови Сад, Булевар ослобођења 81, 21000 Нови Сад, Република Србија ✎ Штампа: „Комазец” д.о.о. – Инђија ✎ Рукописи и илустрације се не враћају ✎ Објављивање „Невена” суфинансирају Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање, Град Нови Сад, Градска управа за културу

СIР-Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 087.5(05) НЕВЕН: лист за децу/ главни и одговорни уредник Душица Мариновић. Год. 1, бр. 1 (1979. Нови Сад : „Дневник” АД, 1979. Илустр. ; 30 цм Једном месечно. ISSN 0351-8116 СОВISS. SR-ID 16467458


3


4

Фото: Wikimedia

Светски дан шале

Први април се обележава вековима уназад, али још увек није сасвим познато како је до тога дошло. По једном извору, то је датум усвајања Грегоријанског календара. У то време су надимак „априлска луда“, добијали они који су се и даље држали старог, Јулијанског календара. Неки тврде да је овај у народу прихваћен празник настао при крају средњег века у Европи. Славио се као „Дан свих луда“, представљао је велико весеље и забаву, дружење и смејање. Нека мишљења сежу до старог Рима, чији су се становници добро забављали, смишљали многе шале, па се њима и времену у којем су живели и смејали се, приписује почетак овог несвакидашњег „празновања“. У Француској је у 16. веку, постојао један обичај. За оног ко је насамарен кроз шалу, говорили би да је добио „априлску рибу“, а и данас се на леђима учесника у овој разоноди, може видети шарена папирна риба. Енглези овај дан називају „Даном свих глупака“, а верују да је у давно време, преузет са Истока. Традиција многих земаља налаже правила у временским терминима 1. априла, па људи могу да једни са другима збијају шале до поднева. Ако окасне, постају и сами априлске луде. Првоаприлске шале нису непознате ни нашем народу. Од малена се на овај дан забављамо, спремамо шаљиве досетке за другаре и чланове породице, уживамо у веселим сатима. У томе учествују и медији, па често изненађују своју публику.


Па зато, смеха, и смеха деци!

П

Те ципеле јој је тата купио у Јужној Америци, велике да би могла мало да расте у њима, а Пипи никад није пожелела друге. Томи и Аника су посебно избечили очи кад су угледали мајмуна који је седео на рамену непознате девојчице. То је био мали мајмун, обучен у плаве панталоне и жуту јакну са белим сламнатим шеширом. Пипи је ходала улицом. Једна нога јој је била на тротоару, а друга у сливнику. Томи и Аника су гледали за њом докле год су могли да је виде. Убрзо се вратила. И сад је ходала унатрашке, да не би морала да се окрене кад иде кући... (одломак из књиге „Пипи Дуга Чарапа“ Астрид Линдгрен)

Фото: Profimedia

ипи Дуга Чарапа је управо кренула у јутарњу шетњу. Овако је изгледала: коса јој је била наранџаста као шаргарепа и била је уплетена у две тврде плетенице које су штрчале у страну. Нос јој је личио на кромпирић и сав је био истачкан пегама. Испод носа су била веома широка уста пуна здравих, белих зуба. Хаљина јој је била прилично необична. Пипи ју је сама сашила. Требало је да буде плава, али није било довољно плавог платна, па је Пипи морала да ту и тамо пришије и мало црвених закрпа. На њеним дугим, мршавим ногама биле су дугачке чарапе, једна смеђа, друга црна. И имала је црне ципеле које су биле тачно двоструко дуже од њених стопала.

5


Уз Светски дан шале

„Ако се моји мали читаоци из ове приче немају чему поучити, извесно је да ће се имати чему насмејати. Највише можда мени. Ја ћу се томе њиховом смеху радовати јер дечији смех је највећа радост старости.“ 1. октобар 1933. године Београд

Чика Нушић

*** Било је и таквих који су који пут дошли, а који пут не, али нас шесторица смо били стални. То су били: Жика Дроња, Миле Врабац, Сима Глуваћ, Мита Трта, Лаза Цврца и ја. Чеда Брба долазио је само недељом. *** Мита Трта је био врло добар друг и био је врло добра и мекана срца. Трта је могао бити добар ђак, само да није био лењ. Све друго још како тако, али му је најтеже било ујутру да се дигне из постеље. Е, лакше би било извући натоварена кола из блата; лакше би било помаћи с места магаре кад се узјогуни и одупре ногама; лакше би било изнети буре од сто литара из подрума, но Трту извући из постеље ујутру. И није да неће, хоће он, па чак пружи једну ногу, па пружи другу, али оно што је најтеже на њему то остане у постељи, па ни маћи. Зато су га сами његови у кући звали Трта, па је то име донео готово у школу. А није он био лењ само при дизању из постеље, него чак и код разговора. Мораш клештима да му

6

вадиш речи из уста. Кад му професор постави какво питање, он се најпре почеше, па онда погледа све нас редом, па погледа у таван и тек онда се реши да погледа професору у очи и да му одговори. Али не одговара онако као што би ми, него изгледа као да му одговори леже у некој дубокој торби па их тражи, тражи. И увек одговара кратко, јер га мрзи да дуго говори. Пита га, на пример, професор: – Реци ти мени, Мито, је ли Месец удаљен од Земље и колико? – Јесте! – одговара Мита. – Шта јесте? – упита професор. – Удаљен је! – одговара Мита. – Колико је удаљен? – наставља професор да цеди одговоре од њега. – Много! – одговори Мита Трта и ту стане. Може професор чинити шта хоће, може постављати каква хоће питања, може покушавати на све могуће начине да му измами још који одговор, аја, Трта ни да макне. Он је убеђен да је Месец много удаљен од Земље и од тога убеђења неће ни за живу главу да одступи. Он налази да је довољно казао. Зашто би се умарао говорећи даље?


Лаза Цврца је био најмањи међу нама. Зато су га ваљда и звали тако. Био је некако и највеселији, умео је да нас све насмеје. Умео је да иде на рукама, умео је да пребаци ногу око врата, умео је да се искези и избуљи очи као жаба, умео је пљувачком да гађа, умео је да звижди као да има свираљку у устима. Једина мана му је била што је по који пут муцао. А није муцао кад је овако с нама разговарао, умео је чак врло лепо и течно да прича, али чим га у школи професор прозове, а њему запне нешто у грлу и одмах почне муцати – Је л’ ти то тако од рођења муцаш? – пита га господин професор. – Не – одговара Цврца – раније нисам муцао! – Па откад муцаш? – Откад сам пошао у први разред гимназије. – А је л’ то тако из свих предмета муцаш или само из мога? – пита професор. – Не муцам кад радим гимнастику! – одговара Цврца. Тако је исто радио и Сима Глуваћ Није био глув кад с нама игра и разговара, а у школи, кад год не зна лекцију, а он се прави глув. Зато смо га и прозвали Глуваћ. Имали су професори муке с њиме. Они га питају једно, а он се прави да није чуо шта га питају, па одговара друго, оно што зна. Тако, на пример, пита њега професор: – Кажи ти мени, Симо, у коме су веку Срби примили хришћанство и ко су били први хришћански учитељи међу њима? А Сима запне: – Косовска битка је била 15. јуна 1389. године на пољу Косову. Турску војску је предводио... – Стани, стани, не питам те то! – надвикује га професор, а Сима наставља још вишим гласом. – турску војску је предводио сам султан Мурат, а српску војску српски цар Лазар. Војске су се сукобиле на реци Лабу... – Стани, брате, побогу!... – виче професор, па се диже са катедре и шаком му запушава уста. – Је л’ ти не чујеш добро? – пита га професор. – Јесте, не чујем добро! – вели Сима. – Зато – вели професор – видим, ја те питам једно а ти ми одговараш друго. Добро, иди на место! И тако ти се Сима некако извуче. (одломак из књиге „Хајдуци“ Бранислава Нушића)

7


Размишљалиште

8


еђународни дан дечје књиге од 1967. године, на дан рођења великог Андерсена, обележава се у читавом свету и слави читање, књиге, детињство... Сваке године друга држава је носилац организовања манифестације. Земља домаћин онда има посебну прилику и лепу обавезу, да представи књижевно стваралаштво за децу и младе својих аутора, али и укаже на културне потребе у одрастању најмлађих читалаца. За ведри програмски дан, сваке године се прави нови плакат и порука младим читаоцима, њиховима учитељима и

М

На овај дан, проглашавају се најбоље књиге и награђују њихови аутори, деца приређују и учествују у такмичењима везаним за литературу, читање, писање, илустровање издања. Честа су дружења у школама и библиотекама са писцима, илустраторима, промотерима, издавачима. Верујемо да ћете и ви у својим школама, на литерарним, рецитаторским, новинарским секцијама и ученичким читалачким клубовима, припремити програм којим ћете обележити овај важан празник. Не заборавите Андерсена, његов занимљив живот и прелепо богато стваралаштво. То може да буде

2. април – Међународни дан књиге за децу наставницима, родитељима, породицама. Распитајте се која држава има част да ове године буде домаћин читаоцима целог света. Потражите наслове њених аутора и уживајте док читате!

тема вашег разговора, изложбе, позоришне представе, јавних читања и радионичарских сусрета. Пошаљите нам утиске, радове, фотографије. Такав труд заслужује награду, а оне вас чекају!

9


Размишљалиште

10


Дејвид Бадијел

Џојстик на дар Џојстик добијен мистериозним путем од мистериозне особе ради мистериозне ствари. Фред и Ања су близанци. Скоро идентични. Воле: стрипове, суперхероје, аниме, фудбал, матиш и видео-игрице. Џојстик који ће им се обрети у рукама имаће моћ да их промени на који год начин желе. Да ли ће желети? Ова урнебесно смешна прича прати их на њиховом необичном путовању у проналажењу савршених верзија себе. Али – пази шта желиш, могу жеље и да ти се остваре!

Дејвид Бадијел (1964) је енглески комичар, телевизијски водитељ, сценариста и писац. Пише и за одрасле, а „Агенција за родитеље“ је његов први дечји роман, који је одмах по објављивању освојио „Роалд Дал“ награду. „Џојстик на дар“ је други. Бадијел је страствени љубитељ фудбала и аутор незваничне химне светских и европских фудбалских купова.

11


Фред и Ања Фред и Ања Каменко били су близанци. Али никада нису били сигурни могу ли или не могу себе назвати идентичнима. Несумњиво, рођени су истог дана (20. септембар, пре једанаест година) и имају исте родитеље (Честер и Розалија). Њихова имена су Фред и Ања. А дечак и девојчица, то је јасно, нису идентични. Па ипак су се осећали идентичнима. Понекад су чак осећали да знају једно другом мисли. Ако би били 200 метара удаљени једно од другог, читали би једно другом са усана. Такође су и изгледали прилично идентично. Обоје су носили наочаре, а већину времена и школске униформе (иако униформе нису биле обавезне у њиховој школи). И обоје су у тренутку када ова прича почиње носили и протезе на горњим зубима. Уз то су волели исте ствари. То је укључивало и суперхероје, јапанске анимиране филмове фантазије, стрипове, матиш (да, они су заправо волели математику, понекад су играли и игру која се зове ко може да наброји више децималних места броја Пи?) и што је најважније, видео-игрице, али најдраже су им биле ФИФА, Стрит фајтер, Супер Марио и Мајнкрафт. Једина ствар за коју су штедели од својих невеликих џепараца биле су најновије верзије ових игрица. Ања је, додуше, била боља од Фреда у видео-игрицама. То Фреду није сметало. Знао је да она има брже прсте и бољу координацију ока и руке. (Међутим, Фред је био бољи од ње у једној ствари: у опремању аватара. Могао је да опреми било ког аватара на било којој игрици тако да лик изгледа сјајно – фризура, боја очију, боја коже, одећа, зуби, сви облици и величине. Понекад се питао да ли воли више то да ради или да игра игрице...). Иако би некада бивао изнервиран због тога што губи, понекад би волео да посматра њене прсте како лете преко њеног џојстика, као да свира класични концерт напамет. И када кажем њен џојстик, мислим њен џојстик. Ања и Фред увек су користили своје џојстике. Ања је увек била посебно јасна по питању тога који припада њој. Ако би необученом оку та два џојстика деловала потпуно исто, она би по тежини и осећају у руци знала који је савршен за њу. И због тога је оно што се догодило било тако узнемиријуће.

12


Честер Честер Каменко био је (нема лепог начина да се ово каже) дебео. У ствари, постоје лепи изрази за то, и Честер их је често користио, описујући себе као да има крупне кости, или да је повећи, или да пати од ужасног надимања од воде – али истина је била да је он био дебео. Зато што је превише јео. Није имао ужасно надимање од воде, имао је ужасно надимање од сендвича са шунком. Да будемо фер према Честеру: он јесте држао многе дијете, обично пошто би га натерали жена Розалија, и деца, Фред и Ања.

Био је на дијети само влакна, дијети ниске калорије, сок дијети и дијети без сокова, дијети супе од купуса, грашак и мента дијети, и на дијети коју је он измислио, током које се једу само колачи с бананама и сиреви. Био је на 5:2 дијети и 6:1 дијети и 4:3 дијети и 2:5 дијети, чак и на 17:28 дијети (која је значила да не једе ништа цео минут између 17 сати и 27 минута и 17 сати и 29 минута сваког дана). Био је у Стражарима тежине и Анонимним чокохоличарима и Шеснаест корака самопомоћи и на Крупнокошчатим надимачима од сендвича са шунком који седе у кругу и причају како то заиста није њихова кривица (ово последње је назив који је Розалија дала свим Честеровим дијетним групама). (одломак из књиге)

13


Невенова кинотека

Напред Анимирану авантуру за све девојчице и дечаке који верују у вилењаке, магију и остварење жеља, филм „НАПРЕД“, доноси нам маштовита радионица студија Дизни Пиксар! Имаћемо прилику да уживамо у духовитој и нежној филмској причи пуној необичних и дивних створења и чаролије, љубави и најискренијих емоција! Млади вилењаци Иан и Барли Лаконоги одвешће нас у свет где су чуда могућа, насмејаће нас својим духовитим шалама и научити да је на свету најважније време које проводимо са људима које волимо и који нас воле. Радња филма смештена је у предграђе измишљеног света, а главни ликови су два брата, тинејџери вилењаци. Они ће кренути на невероватно путовање, како би открили да ли је у свету преостало још мало магије. Ово филмско остварење је за наше мале гледаоце синхронизовала екипа: Реља Жикић, Борис Пинговић, Владан Илић, Јасмина Аврамовић, Никола Тодоровић, Весна Станковић, Маја Оџаклијевска и други. Редитељ синхронизације је Владимир Марковић Луни. Филм ће се приказивати у две верзије: синхронизовано и титловано. Ви одаберите ону која вам више одговара и јавите нам се уколико желите улазнице на поклон.

14


Невенова библиотека

Брајан Фрауд и Алан Ли

Виле и вилењаци ва чудесна књига, лепа, некима мало страшна, пуна тајни, вилинског праха, чаролије, објављена је први пут пре више од четири деценије. Купљено је преко милион примерака широм света у преводу на многе језике. Аутори Брајан Фрауд и Алан Ли представили су вилински свет многим знатижељним читаоцима. Страни-

О

це књиге су пуне фантастичних створења, на илустрацијама су виле, вилењаци, гоблини, тролови, патуљци, леприкони, пиксији. Потражите ову књигу, право место и време за њу, током пролећа које је пред нама... и препустите се маштању...

15


Vilinska stvorenja sviraju na raznim muzičkim instrumentima: ćemanima, harfama, dairama, činelama i drombuljama.

Вилинско царство Где се налази вилинска земља? Њен положај је неухватљив. Она је понекад управо иза обзорја, а понекад испод наших стопала. Ипак, било је раздобља кад се мислило да је вилинска земља нека стварна географска област, иако јој се место често премештало. На пример, Велшани су најпре сматрали да је она у северном делу њихове планинске земље, а потом да је на тајанственом стеновитом и магловитом западном полуострву Пембрукшир. Касније, она се премешта на једно острво које лежи у ирском каналу, поред обале Пембрукшира. То острво су понекад виђали морнари, који су се чак и искрцавали на њега, али оно би, на опште запрепашћење, потом ишчезло. Без обзира на то, говорило се да његови вилински становници често посећују тржнице Лафарна и Милфорд Хејвна. Ирци су то фантомско острво називали Хи Брисејл и, по њима, оно се налазило према западу. За Брите, вилинско острво је било Острво Мен. Острво Мен је и данас богато врело предања о вилинским створењима.

16

Slično njihovoj strasti za muziku, vilinska stvorenja, dobra ili zla, obožavaju i ples. Najuobičajenija je neka vrsta igre ukrug, u kojoj čovečuljci, kad nemaju partnera, sami poskakuju i obrću se u pomamnom kovitlacu. Ljudska bića koja se pridružuju njihovim veseljima trebalo bi da se toga klone, jer to može iyayvati krajnju iscrpljenost...

Iz usmenog nasleđa, docnije, ova su se bića preselila u literarne forme, koje su, međutim, u velikoj meri i same bile nadahnute folklornim tradicijama; istovremeno su, pri tom, njihove zajednice prestale da postoje kao homogen svet, a pojedinačni primeri vrste sticali su svojstva, ili ispoljavali karakter ili ponašanje, u potpunosti usaglašene sa potrebama individualnih literarnih zamisli. Ali, čak i u ovom slučaju, ma koliko literarne obrade bile slobodne u svojim stvaralačkim domišljanjima, ova su stvorenja očuvala svoje osnovne, izvorne boje, začete u dalekoj, mitskoj prošlosti.


Авалон је можда најчувеније од вилинских острва. Легендарни краљ Артур , којег је песник Лидгејт из 15. века описао као „краља крунисаног у вилинској земљи“, доведен је тамо, смртно рањен, да га негују четири вилинске краљице. Верује се да Артур, са својим витезовима, још лежи усред вилинског брда, у дубоком сну из којег ће се пробудити кад куцне час нужде, да би опет владао британском земљом. Вилински свет може се без упозорења обелоданити, сјајан и светлуцав, било где, и исто тако изненада ишчезнути. Његове међе сумрака, измаглице и уобразиље свуда су око нас, попут плиме и осеке које се смењују, и оне могу за часак открити вилински свет, пре но што поново надођу да би га скриле. Становници вилинске земље могу се поделити

на различите врсте, зависно од станишта. Осим вилинских створења која живе усамљено, постоје и многе руралне врсте елфа који се настањују у шумама (или понекад, особеније, „усвоје“ неко дрво у толикој мери да вилинско створење и дрво постану мање-више синоними), на пољима, брдима и у планинским пећинама. Има и оних која живе у вилинских просторима испод океана, а постоје и водена вилинска створења која настањују мора, језера и реке. Најзад, постоје и домаћи и кућни духови (брауни, или смеђопути, и тако даље). Начин живота појединих врста веома се разликује: има малих породичних јединица, хијерархијски организованих заједница (које често настањују шупље брегове) и самосталних, независних вилинских створења, као што су леприкони. (одломак из књиге)

17


илењаци или виловњаци су бића која доносе срећу, а налазимо их у митологији код многих народа света. Код Словена, они су према предању, деца обичних људи и бесмртних вила, која израсту у прелепе људе. Због тога су дуговечни, воле слободу, па им се приписују натприродне моћи или надљудска снага. Делује као да се праве важни, понекад су дрски, у тежњи за слободним понашањем. Словени су једини који праве разлику између виле и вилењака и верују да се он рађа из везе човека и виле. Ово веровање је посебно јер други народи немају ову поделу. Стари Германи су вилењака доживљавали као човека са „шпицастим“ ушима без браде и бркова. Сматрали су их најлепшим бићима која постоје. Нису били бесмртни, могли су да буду и смртно рањени у биткама. Снажна повезаност са природом давала им је чудесне моћи. Веровања о вилењацима у Скандинавији су била богата, па су разликовали чак три врсте: црне, тамне и светле вилењаке. Колико важности су придавали вилењацима, говори и податак да су их сматрали за богове.

В

Вилењаци

18


Код старих Ен„Само треба да верујемо, глеза вилењаци се да имамо поверења и мало највише везују за медицину, јер су вилинске прашине.“ лечили користећи Петар Пан магију. Они су их представљали као мала ђаволска створења, са људским ликом и крилима. Ирци, потомци Старих Келта, чувају и негују култ необичног створења имена Леприкон. Он је врста вилењака у ирској традицији. Представљени су као мушкарци дуге риђе браде, носе капут и шешир и радо се прикључују несташлуцима. Баве се обућарским занатом и имају скривени ћуп са златом на крају дуге. Ако их ухватите, могу да вам испуне три жеље. Ослушкујте звук њихових обућарских чекића, можда вам се посрећи!

19


Невенова библиотека

20


21


Из угла омиљеног наставника

Стрип у школи

ако је могуће заинтересовати ученике, ако се градиво увек представља на исти начин? Искуство ми је показало како је неопходно стално тражити нове начине који наставу могу да учине занимљивијом и динамичнијом. Једна од идеја да ђаке мотивишем на рад, била је повремена употреба стрипа у наставном процесу. Деца ми често кажу: „Наставнице, да ли можемо уместо задатака у радној свесци да за домаћи направимо стрип?” Прваци ми често говоре како је то прича у сличицама. Не греше, јер стрип то заиста и јесте: низ цртежа у следу одређене приче, који има своја два дела. Визуелни се део односи на цртеж, а наративни на тему која се обрађује. У савременом добу у којем доминирају дигитални медији, свакако заслужује посебно место у настави. Стрип се често веже уз хумор. Пракса ми је показала да је то још једна предност у наставном раду, посебно у настави језика. На тај начин ученици боље памте градиво. Стрип може да послужи као средство којим ће се освежити настава различитих предмета и са различитим циљем (као допуна лекцији, за самостално учење, проверавање усвојених садржаја, увежбавање наставног градива).

К

22


У наше време модерних технологија, „заживели“ су сајтови на којима учитељи, наставници и ученици могу сами да креирају стрипове. Ту је на располагању велики број алата који помажу да се направи што бољи стрип. Могу да се бирају ликови, позадина, предмети које желите да додате како би стрип деловао што реалније. Текст који изговарају ликови могуће је уписати у облачиће. Час на којем су моји ученици креирали своје прве стрипове био је за њих велики изазов, прво незаборавно искуство. Подељени у групе од по два до три ученика добили су задатак да сами напишу текст на одговарајућу тему водећи рачуна о граматичким и правописним правилима, а потом да сачине дигиталну причу. Време је „пролетело“, па су пожелели да наставе са неуобичајеним, занимљивим радом на наредним часовима. Јасмина Ковачевић, професор немачког језика Примери ученичких стрипова, насталих на часу

23


24


25


Куваранције

26


Преузето из књиге „Рецепти за децу” Креативног центра

27


Размишљалиште

28


29


Преузето из књиге

30


31


Поделимо радост нових бројева листова НЕВЕН и МАЛИ НЕВЕН! nevenzmajovin@gmail.com Листајте и читајте нове странице и у овој (пред)школској години! Који има добра друга, не боји се очајања подељена туга упола је мања; подељена срећа два пута је већа. Чика Јова

Profile for dnevnik.ad.ns

Neven broj 911 april 2020  

List za decu

Neven broj 911 april 2020  

List za decu

Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded