Mali Neven br. 355

Page 1

април 2020.

цена 150 динара

За иностранство 4 евра

355

ISSN 0352-3322


355

САДРЖАЈ

Мали Невен - април 2020.

број 355 излази једном месечно • цена 150 динара • Уредник: Душица Мариновић • Технички уредник: Раде Гардиновачки • Сарадници: Теа Визи Јелена Галетин Жакић Тања Лебовић Зечевић Невена Марковић Јелена Драгојловић • Издавач: „Дневник“ АД • Адреса редакције: „Мали Невен“, 21000 Нови Сад, Булевар ослобођења 81 • Телефон: факс: 021/6621747 • Имеил адреса: malineven35@gmail.com • Штампа: „Комазец“ д.о.о. • Служба претплате и дистрибуције: 021/6624754 • Имеил адреса: pretplata@neobee.net • Број рачуна: 105-3184636 АИК банка Нови Сад (са назнаком претплата за „Мали Невен“)

3. 4. 6. 8. 10. 11. 12. 14. 16. 18. 19. 20. 22. 24. 25. 26. 27. 28. 30.

ЧИКА ЈОВА ДЕЦИ Међународни дан књиге за децу ТАТУ И ПАТУ У ЗЕМЉИ СНОВА СМЕШНИ АПРИЛСКИ ДАНИ АПРИЛИЛИЛИ НАСМЕЈАНА АПРИЛСКА ПЕСМАРИЦА ЉУДИЋИ ТРОЛОВИ ИСЛАНД БИОСКОП - ТРОЛОВИ КО ЋЕ ГДЕ? РЕЦЕПТИ ЗА ДЕЦУ СРЦЕ БАЧКЕ УКРАСИ ИЗЛОГ КОКА И ПИЛИЋИ ВЕСЕЛИ ВРТИЋ - МОЈЕ ИГРАЧКЕ ПИЛИЋИ И ЈАЈА ДИНОСАУРУСИ КЛИКЕРИ

• Лист „Мали Невен“ суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Град Нови Сад - Градска управа за културу Насловна страна: Freepik Фото: Wikimedia, Pixabay

2


ЧИКА ЈОВА ДЕЦИ

Зекино весеље А што играш зеко? "Играм од весеља; Три сам репе нашо, То је радост веља. Нисам скоро био 'вако добре воље; Играм још и за то, Радујем се части, Радујем се пиру, Три сам репе нашо Па још на тањиру. Чика Јова Змај

3


„Читав је свет пун чудеса, али ми смо на њих тако навикли да их називамо свакодневним стварима.“

ВЕЛИКИ ДАНИ

МЕЂУНАРОДНИ ДАН – РОЂЕНДАН ХАНСА

Андерсен

У част овог важног датума и празника књиге за децу, потражите Андерсенове бајке, прочитајте их, или замолите старије да вас „почасте“ једном од тих бескрајно лепих бајковитих приповести. Нацртајте оно што сте читали или слушали. Поделите са нама. Награда стиже до вас!

СЛАВУЈ Као што је познато, у Кини је цар Кинез, а и сви који га окружују такође су Кинези. Догађај о којем ћемо овде причати одиграо се пре много много година, и то је разлог што ову причу треба чути пре него што је прекрије заборав. Двор кинеског цара је био најлепши на свету, сав саздан од најдрагоценијег порцелана, али лако ломљивог и осетљивог на додир. У царевој башти је расло најнеобичније цвеће. Најлепши цветови су имали сребрне звончиће који су стално звецкали и нико није прошао, да их није приметио. Да, све је у том царском врту било вешто и уређено, а пружао се тако далеко да ни сам баштован није знао где му је крај. После врта, наишли бисте на дивну шуму са високим дрвећем и дубоким језерима. Та шума се спуштала све до дубоког мора, тако да су бродови могли да доплове под само шумско грање. Ту се угнездио један славуј. Тај славуј је тако дивно певао, да је и један сиромашни рибар, увек заузет својим тешким послом, заборављао на мрежу и предавао се уживању у ноћној славујевој песми. – Боже, какве ли милине! – говорио је рибар. Али посао га је звао и он је морао да иде даље. Међутим, већ следеће ноћи опет би га у послу прекинула славујева песма и рибар би се опет дивио: – Боже, какве ли милине! Са свих страна света долазили су путници у царев град и дивили се и граду, и двору и врту, али чим би чули славуја, говорили би у исти глас: – Славујева песма је ипак лепша од свега!

4

Вративши се својим кућама, ти путници су причали о свему што су видели. Учени људи су написали много књига о царевом граду, о дворцу и башти, али нико није заборављао славуја. Њега су највише хвалили. Песници су писали своје налепше стихове о том славују и шуми крај дубоког мора. Те књиге и песме „путовале су“ широм света па су тако стигле и до цара. Он је седео на свом златном престолу, читао и читао и стално климао главом. Био је задовољан тим описима свог престола. А кад је прочитао и оно: “Али ипак лепши од свега су славуј и његова песма”, цар се зачудио: – Како? Славуј? Ја не знам ни да постоји таква птица! И то у мом царству, у мом врту! Зар да то сазнам из књига?! И он позва надзорника дворца: – Сазнао сам да се овде код нас налази нека чудна птица славуј – рече цар. – Кажу да је управо она оно што је најлепше у мом царству. Зашто ми то никада нико није рекао? – Па ни ја до сада нисам за њу чуо! – одговори надзорник . – Никада се није појавила на двору. – Хоћу још вечерас да дође овамо и да ми пева! – наредио је цар. – Читав свет зна шта имамо, само ја не знам! – Па за ту птицу ни ја нисам чуо! – извињавао се надзорник. – Али ћу је тражити и наћи! Али где да је нађе? Трчао је надзорник двора по степеницама горе – доле, трчао, трчао по дворанама и ходницима, али кога год је питао, свако је одговарао да


КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ КРИСТИЈАНА АНДЕРСЕНА никада није ни чуо за некаквог славуја. Најзад се надзорник двора вратио да каже цару да су то вероватно само измишљотине оних што пишу књиге: – Ваше царско величанство не би требало да верује у то што се пише по књигама. Све су то измишљотине и чаролије...

Али га је цар прекинуо: – Да, али књигу у којој сам читао о славују послао ми је сам јапански цар и она не може да буде неистинита. Хоћу да чујем славуја! И хоћу да ми вечерас овде пева!

5

(одломак из бајке „Славуј“ Ханса Кристијана Андерсена)


ТĐ?ТУ Đ˜ Đ&#x;Đ?ТУ ĐŁ

и „Да Đą приро Ń€окаО СадО Đ´Đ° С йаŃ˜

s a wa m

s pa va m

. ТаŃ‚ Ńƒ Ń ĐżĐ°ĐťĐ° иŃ˜Đľ Са Đ° Đ˝ Đž Ń‚ Ń€ Ńˆ „Д Đ°Đł Ń Đ°ĐźĐž каНи. ĐĄĐ°Ń‚ Ńƒ ŃƒŃˆŃƒŃˆ Đ° наП Ń˜Đľ Đť и Ńƒ Ń Đą „ Ńƒ Ńƒ, и Đ&#x;Đ°Ń‚ Ń˜Đľ ТаŃ‚ Ń‚Ńƒ пОчоО ПО ĐżŃƒ ĐĄĐ°Ń‚ Ńƒâ€œ, Ńƒ Ń Đ˛Đľ НакŃˆĐ° Đž и Ń‚ ŃˆŃ™ĐľŃš и Ń‚ Đ´Đ° Đź Ń Đ° Đź ч ŃˆĐľ Đ&#x;Đ°Ń‚ Ńƒ. Ń˜Đľ Đ° Ń˜Đľ Đ˝ Đž Đž Ода .“ „Đ&#x; кО“, Đ´ Ń‚ Ń Đ˝ĐžĐ˛Đľ Đ° икО Đť Đť Đł Đž ŃˆŃ‚ Ń‚окНО Đž Ń˜Đľ Ń˜Đž Đ´ Ń˜Đľ прО ĐžŃ Ń‚Đ° Đť ПО ĐşŃƒ , Đ° Đź Đ˝ С и Ń‚ Đľ Đ˝ â€žĐœĐľŃ’Ńƒ ди Đ´Đ° Đ° Ń€ Ńƒ Đľ Đ°Ń Ń‚Ога Đ´ про.“ Ń›оПО

zzz

BEBITAN qa Ze~m uda

moDre aj kr

ze lisa mq i~

A

Pernato blago

Neo bi~ zem qana

ud u a

aju}ee par ank Srcuespav za

n

sa

ne

za ica uza mu am s ar e m risaw b a zik

I . W . A . S

ki Atl ~ a l a w a S Vlasnik

6

smo o Sastavili st, to je spavate, ras biste ve~e k i u to spavati vam se p ili ako nom va eb tr po ne o se sa Upoznajm antom sa prevar `e koji ne mo d bu treba da ubim najpre ud jv na a`


Đ—Đ•ĐœĐ‰Đ˜ ĐĄĐ?ОВĐ?

Ń Đ°Đ˝, Đ˝ŃƒНа Ńƒ Ń˜Đľ Ńƒ Ń‚Đž и ŃšĐľâ€œ, Đľ Ń˜Đ˝ Ń’ Đž она Ń ĐżĐžĐş НО иСн и ŃˆŃ‚Đž Ń‚и Па Đž Đź Đ´ Ń Đ¸Đž одиНи вŃ€оПо Ń Ń‚Đ°Ń˜ŃƒŃ› Ń€Đ°Ń˜ŃšĐľ Ń‚ Ńƒ йНи Ń‚Đž Ń˜Đľ Đş Đž Ń˜Đľ Та внО, Ńˆ Đž Ń€ Đ° Đ&#x; ,Đ˝ Đ° Ń‚ва: „ одŃƒ Ń Ńƒ Ń€ Đ° ОвОŃ™Ń Đ˝ , Ń‚Ńƒ Ńˆ, ĐĄĐ° ĐˇĐ°Ń ĐżĐ¸ .“ Đľ Ń˜Đş

narodn Na{e (tj. Tat e ba Patuouove i jke ve)

broj igra~aka

аНО ĐşŃ€СнО пОП Đž, Ń˜ĐľŃ€ Ń Đľ он Ń™ ав Đ°Đą ОН ĐłŃ€Ń™ĐľŃšĐ° Од НО Са иСНи

rsnih v z I h i v las Wego Patua. I a u t a T ka

Прља Од Од чОкОНадо Мића ĐżŃ€ĐžŃˆНОг Đ‘Đž Ń‡Ńƒпава Đ?Ń…и поŃ‚Đ°

Đ°Ń€, ви диПнич дотаљи: пНа ањо ћа. ĐœОдни ни Са приŃˆив игŃ€Đ°Ń‡ĐşŃƒ: Đ–Ńƒ itive. ота. Đ—Đ°Ń ĐťŃƒĐś Ń Đ°Đ˛Ń€ŃˆонŃƒ ): Đ’ихОр sens иŃˆŃ›он Са ĐœодонОг Ń›ĐžŃˆ Đľ 11 ĐźĐľŃ ĐľŃ†и ĐœОдоН кОŃ€ Đ° йОйица иС . њо крСна (пр и, Ń˜агОдиц гОд 5 Đ&#x;ра пОн k. на, ави Loo Đ°Ń€и пог Army нО: Кат ĐşŃ€ĐžŃ˜Đ°Ń‡ница ŃƒŃ ŃƒŃ€иНа ĐşŃ€С Ново Ń€Ńƒко: НоŃ€Оно. Đ”Ок Ń„Нока: пОй ЧОкОНадна

НОва

za gra~aka i snici o k i l Neko hovi vla i w i e vaw uspavqi

TOTORO

Kunta

te i Kin

Selena i kuca

Đ´Đľ Đ° Ńƒвок Đ´Đ° ĐąŃƒ Ń Đ°Đ˝ но ПОŃ€ Đ˜ĐłŃ€Đ°Ń‡ка Са ОП! Đ’аМнО Сн кр иП ок Ń Đ° Đź ĐžŃ˜Ńƒ МивОŃ‚иња иСайоро Ń Đ˛ Ń ĐżĐ°Đ˛Đ°Ń‡ Ń Đ°Đź Ń‡ĐşŃƒ. ра Ń˜Đľ Đ´Đ° Ń Đ˛Đ°ĐşĐ¸ иг Ńƒ ив Ń™ и ноСаПон наŃ˜Đ´Ń€Đ°ĐśŃƒ

ji za vas ko ni vodi~ i i zna~aj ali htel ovaj ~udn sada, nadamo se, `e se e ravno, mo ne spavat na i, a, en ad ite. M }noj sm s da zasp dili u no var. U ovom st ako ste ra na na o da em ku e| u. Pa, da pr u i spavaw r prispava. vori o sn me di~u se go mima kao na pri a`nom vo le om ob nc nijim pr dnim pri a najva` nu eta, sa je cem krev koju stra m prodav time na , sa i A o ka ete. li a, gn av le sp d ka e da i tno te va{e o~ je apsolu ja ko , ri du okrenu va {tinu st avawe. mo se u su aka za sp atu zbor igra~ Tatu i P `nija - i

ni i Li Hju H Lili panda Pjer i drvo

i Tim Hari Hudini kraq Kalea

Ń ĐżĐ°Đ˛Đ°ŃšĐľ

ili

Са прањо, ŃƒĐżŃƒŃ‚Ń Ń‚вО Đž каО он Ńš ĐžĐ´Ń Ń‚Ń€Đ° Ńƒ Ń Ń‚Ń€ŃƒŃ‡нОŃ˜ нопОŃ‚Ń€ойнО и иŃ˜ ац ор Оп ника МоŃ™и Đ˛ĐťĐ°Ń ) дОдаŃ‚Đ°Đş пО Đľ Са ĐşĐžŃ Ńƒ... иц Đź ĐłŃƒ Đľ, (СнОŃ˜ниц

Ń Đ˝ĐžĐ˛Đ¸

. P . I . T . V I.

ив ПиŃ€Đ¸Ń ĐżŃ€опОСнаŃ‚Ń™ Đ° приŃˆивон Нова Ń€Ńƒка

Ń ĐżĐ°Đ˛Đ°ŃšĐľ ОдНаСак на

Ń†Ńƒ Са ПнОгŃƒ Đ´Đľ Ń ĐżĐ°Đ˛Đ°ŃšĐľ Ń˜Đľ Đ—йОг Ń‚Ога Đ˜ĐłŃ€Đ°Ń‡ка Са вŃ™ивањо. па ŃƒŃ ĐˇĐ° вО Ń Ń‚ од Ń Ń€ нО Ń‚и Đś Ń‚и ва Đ° Ойра рачко Ń‚Ń€ой на иСйОŃ€ иг Đž нокОНикО Đ•в Ńƒ. Ńš Đś па ĐżĐžŃ ĐľĐąĐ˝Ńƒ Đ° Ń›ĐľŃˆ Đ´Đ° Đ° пО кОŃ˜иП пОкаСатољ иŃˆĐ°Đ˝Ńƒ пН Ńƒ йр Đ´Đž пропОСнаŃˆ Đ˝. ĐşŃƒŃ†Ńƒ Са Ń Đ°

ањо и ŃƒŃ ĐżĐ°Đ˛Ń™ив нО Ń›ĐžŃˆĐľ принцоСи

g pli{ano a j i m o t ana kcija) (konstru Potpuna e w a v a p as онО Đ´ŃƒгПо Đ° приŃˆив ku~eta z ŃƒĐźĐľŃ Ń‚Đž Ок

и Đ˝ĐľŃ Đ°Đ˝Đ¸Ń†Đ° нО Ń›ĐžŃˆĐľ принцоСи

го и Đľ књи Ń€нОг Đ°Đ˝Ńƒ Ов Ог, Пи и Ń‚иŃ… вŃƒ Ń Ń‚Ń€ Đ˝ Ń€ и Đż Ń‚ Đť Đž Ńˆ .и и Ń Ńƒ ониП Т.Đ˜.Đ&#x; ва, ка ŃƒĐ° Đľ, ОкŃ€ .Đ˜.Đ’. от Ń Đ˝Đž .ĐŠ в ка ТаŃ‚ „ДакН Ń Đ¸ .Đ? Ńƒ Đ˝ ĐĄ Ń ĐťĐ° ачиПО Но пОчињо ниŃ… в Ń Ń€ в СакОŃ€ Ń‚ С Đ° Đ´ иŃ… и ŃšĐ°â€œ Đž ŃšогОв Ń ĐżĐ°Đ˛Đ° Đ°Ń‚ĐťĐ°Ń ĐťĐ°Ń‡ки Đ° Ńš Đ° ĐĄ ŃƒĐ°. и Đ&#x;Đ°Ń‚

рачака ĐžŃ ĐžĐąĐ¸Đ˝Đľ игивањо Са ŃƒŃ ĐżĐ°Đ˛Ń™

ze!

ка Са

!

ve Nema

ĐąŃ€ĐžŃ˜ играча Ń ĐżĐ°Đ˛Đ°ŃšĐľ

Va `n o

snu i

овоŃ‚Đ° и найавка крнО Ń›ĐžŃˆĐľ принцоСи

bro{ura o Nekoliko tori wihovi au

igra~ osobine uspavqke za igra ivawe ~aka

ili

Wegovih tua i A tlas S awala~k Vlasnika Ta I zvrsnih I P atua.

priprema kva o za spavawe krelitet veta nesanici

da ?

mija sna

anato Potpuna

snovi

вонОг Đ´Đ¸Đ˝Ń Ń‚ авни вОг Ń˜Đľ Đž С и Đź Ń Đž Ń Đť аНи Ńƒ. â€žĐœи ди Đž и чиŃ‚ Ń‚ Ń‚ Đ° Đž Đ&#x; Đź Ń˜Đľ ра ĐąĐ¸Ń ĐžĐśĐ¸Đž eĐźŃƒ Ń Đľ „РадО продН Đ°. ĐŁ Ńš орка“, Ог доН Đ˝ ч приП Ńƒ Đ° ОвОг Đ˝ Đ°.“ ĐżĐ¸Ń Ń†и нОвиП ŃšŃƒ и Ń Đ° в Đ° Đż Ń . .V . T .I .P S .A .W .I

potp anatomuna ija sna

od A do [


СМЕШНИ АПРИЛСКИ „Започни сваки дан са смехом... Зазвони телефон у полицијској станици и јави се дежурни полицајац: - Полицијска станица, изволите. - Помагајте! Ушла ми је мачка у стан! - Полако госпођо, то није ништа страшно… - Ма каква госпођа! Ја сам папагај!

и после само настави тако!“ Априлили говоримо читавог Дана првоаприлске шале, када некога успешно насамаримо. Стари је обичај да се људи 1. априла шале, варају и праве допадљиве смицалице једни другима. Овај обичај је постао посебно популаран и неизбежан у 19. веку, а прихватили су га многи народи Европе, Америке и Индије. Тог дана се саопштавају лажне, измишљене вести, спектакуларне, како би биле довољно привлачне за уеснике у збијању шала. То се ради са намером да се забаве и весело друже чланови породица, другари, комшије. Важно је да се у овом дану развеселимо и играмо, а никако да било кога увредимо. Због тога морамо пажљиво да припремимо шале и ситуације у којима ћемо их применити.

8


ДАНИ „Првог дана априла сазнајемо какви смо осталих 364 дана у години.“

Марк Твен

Међу најпознатијим и најупечатљивијим првоаприлским шегачењима, сигурно је и оно што се десило крајем 17. века у Лондону. Више стотина, у то време важних личности, добило је позив да присуствује церемонији купања лавова. Многи су се одазвали и дошли до чувеног Лондонског торња. Осим језерца-мочваре и громогласног смеха, било је још само новинара, који су у дневној штампи наредног дана, известили о читавом догађају. Људима се ова шала допала и постала је традиција обележавања првог априлског дана и вековима после. У Америци се тај дан обележава као Национални дан смеха на послу, међу колегама и сарадницимa. Знамо да смех и хумор подстичу тимски рад, повећавају успех у производњи, лековити су, смањују нервозу, „терају“ тешке мисли. Овај неуобичајени празник протегао се на америчком континенту на читаву прву недељу у априлу, а онда је одлучено да април буде Месец хумора. У Француској је симбол овог раздраганог дана риба и онај ко буде преварен, често добије шарену рибу од папира, налепљену на леђа, тако да то и не примети. У Швајцарској су, како је објављено у једној емисији на Би-Би-Сију, 1957. обављали бербу шпагета са дрвета. Велики број гледалаца је позивао телевизију са жељом да сазнају како да и сами узгајају шпагете...

Верујемо да се и ви спремате за овај „откачени“ дан. Нека вам буде весело и забавно са пријатељима, а док смишљате и припремате шаљиве досетке, насмејте се и читајући ове вицеве и шале. *** Дође Перица код фризера и фризер га упита: - Како хоћеш да те ошишам? Перица: - Бесплатно. *** Доктор: - Перице, имаш ли често проблема са ушима и носићем? Перица: - Да, сваки пут када скидам џемпер. *** Пита мама Перицу: - Зашто не једеш? Рекао си да си гладан као вук. Перица јој одговори: - А кад си ти видела вука да једе боранију?


Лица: Мама

Јелица

Јовица

Априлили Јелица: Јао, стварно? Трчим да зовем Милицу да јој испричам! (Излази.)

(У кући.) Јовица (утрчава): Мама, добио сам петицу! Мама (излази из кухиње, на рукама брашно): Јао, Јовице, што си ме обрадовао! Ето, да једном и од тебе доживим тако лепу вест. Јелица (оставља домаћи задатак): Јака ствар, петица!Ја сваки дан доносим петице, па се око тога не прави галама. Јовица (превија се од смеха): Априлили!!! Мама: Јовице, стварно није лепо од тебе. А није ни смешно, да знаш! Чекај само да кажем тати!

Јовица (довикује): Трчи, трчи, само не заборави крај приче. А на крају приче пише – априлили!!! (Превија се од смеха.) Јелица (враћа се бесна и одлази мами у кухињу): Мамааа... Јовица (сам): Што су ове женске наивне! Два пута сам их преварио у једном дану! Мама и Jелица (довикују): Јовице, колачи су готови! Јовица (потрчи, па се заустави у трку): Ха-ха, оне мисле да ћу да наседнем на овај трик. Знам ја да нема ништа од колача, хоће да ме насамаре. Идем ја по своје кликере.

(Одлази у кухињу.) Јелица: Их, што ти је фора! Јовица: Фора, него шта! Као да постоји икаква могућност да ја добијем петицу. (Јелици): А је л’ знаш кога сам срео на путу из школе? Марка. Јелица (узбуђено): Ког Марка? Је л’ из VI разреда?

Мама и Јелица (улазе са зделом колача). Мама: Где је он нестао? Баш је чудан. Увек каже да највише воли овај колач који правим за бакин рођендан.(Јелици): Ништа зато. Почастићемо се нас две.

Јовица: А-ха! И знаш шта ми је рекао? Да те поздравим. И знаш шта још? Да си ти његова симпатија и да ти то пренесем.

1010

Јелица: А он нека тражи нову првоаприлску жртву! (Смеју се и часте се колачима.) Завеса


НАСМЕЈАНА АПРИЛСКА ПЕСМАРИЦА СМЕШНА ПРАШУМА У прашуми У тој збрци Нестали су лаву брци. Док је мало дремао Док се за лов спремао Пре но што је ђипио Неко му их здипио. Како бруку да сакрије Ћосаво му лице Свима прича да се брије Код шашавог брице. Па му као брица Смако брке с лица. Љубивоје Ршумовић

БОМБОНА

ЗАВРЗЛАМА

Питали мајмуна Шта је то бомбона. Он се замисли, па рече. - То је банана без панталона! Раде Обреновић

Замислите, децо, јао, јао! Реп у млеко мишу пао, пао. А он јадан, није знао. Па га скоро прогутао. Све мислећи за свој реп: “Гле резанац, што је леп!” Мика Антић

МАЛИ ДИВ Да сам сада највећи У свој околини Сви сте моја дечица, Тако ми се чини. Има људи високих, Ал оваквих нема И мој отац сад би ми Био до колена. Попо сам се на дрво, То је цела тајна Ал та моја висина Неће бити трајна. Морам сићи, гладан сам, Крај ће бити хвали, Па ћу опет, ко и пре, Бити кепец мали. Чика Јова

11

ГЛУВИ РАЗГОВОР Ћаскале су комшије да им време прође први беше мало глув и други такође. - Па, како сте комшија? Баба је у шупи. - Да л’ сте њиву окопали? Ваљда дрва купи. - Купили сте ново буре? Болесна је била. - Шта ћете кад стара цуре! Лекове је пила. - Само да нам воћке не ухвати магла. Још увек је боле леђа, незгодно се саг'ла Еее, још дуго би комшије диванити знале Да их нису жене на вечеру звале. Горан Новаков


ШТО ГОД ВИШЕ ЧИТАШ, СВЕ СИ ВЕЋИ, ЈАЧИ! Бранко Стевановић

ЉУДИЋИ Сам себи не могу да се начудим на шта личим овако одрастао. А колико прекјуче, био сам занимљиво и радознало дете. И веровао сам... Да ли да ти кажем? Зашто да не, па ниси ми ти било ко! Веровао сам да на једном дрвету, које се кочоперило између наше зграде и паркића са справама за игру, у позне пролећне дане расту патуљци. Немој да се смејеш, стварно сам то мислио. Седнем на љуљашку окренут дрвореду, зањишем се, погледам кроз трепавице и угледам их. Разиграних руку и ногу, у раскошним оделцима, зеленкастих лица, са неизоставним осмехом. Коса им уплетена у гранчице и лиске, ма баш их брига. Љуљушкам се ја, љуљушкају се и они. Људићи. Намигују ми, намигујем ја њима.

Бранко Стевановић је рођен у Бачкој Тополи о којој пишемо у овом броју. Растао је уз реку Кривају. Могуће да је на њеним обалама сретао Људиће...

12


Дуго сам то прикривао. Јасно. Старији су склони да се смеју и вероватнијим стварима. А и ко зна шта би им урадили. Једнога дана, рекао бих да је била недеља, смогао сам храбрости да тајну о људићима, веома опрезно, поверим мом добром другару Чабики. Није да га нисам збунио. И није да није проверавао. Чак је и ручак пропустио, не одмичући се од љуљашке. Кад сам га пред смирај дана, видео да намигује, ето мени радости! Значи: истина је, нема грешке. - Мислим да то има везе с Богом – шапнуо ми је занесено Чабика. Сада кад смо, хтели не хтели, онако како смо умели, и један и други одрасли, док су људићи остали тамо где су одувек и били, присећам се ради тебе свега тога. И помишљам да је Чабика, барем малчице, морао бити у праву. (одломак из књиге „Овако је то било“)

13


ТРОЛОВИ

14


Тролови су познати из нордијске митологије и традиционалних предања и обичаја Скандинавије. Реч трол потиче из старонорвешког језика и означава демона, ђавола, и вукодлака. За тролове се верује да живе на планинама или у пећинама, најчешће у малим групама. То су створења са огромним апетитом, па једу све чега се дочепају: камење, стоку, друга жива бића… У бајкама из протеклих векова, тролови су представљани као патуљци, али и као дивови. Веома су снажни са дугачким рукама, брзи и не баш миришљави имају реп и велики нос који подсећа на краставац. Злочести су и са њима на крај излазе само истински јунаци. Према мишљењу из давнина, нису баш лепи и њихова појава изазива нелагоду. Били су подземна бића, мада се у каснијим народним причама спомиње да су њихове

куће под земљом имале врхове који су могли да се отворе како би им улазила сунчева светлост. Поседују кутије пуне новца и украдених драгоцености. Са њима се дуго играју, јер уживају да их сатима провлаче кроз прсте. Државе у којима су виђени: Норвешка, Шведска, Исланд, европски део Русије, Сибир.Често слуге дивова, тролови су длакави, коса им је црна и запуштена, чупави су, незграпни, на сунцу се претварају у камен. Према људима нису баш увек пријатељски настројени. О њима се заправо не зна много, па је интересовање временом постало велико. Уметници у овој тајанственој врсти проналазе драгоцен материјал за свој рад. Тако су многим писцима послужили као инспирација за стварање књига пуних фантазије и маште, ти текстови опет, коришћени су за припрему сценарија за филмове и представе. Верујемо да сте за неке чули, књиге читали, погледали филмове: Џоана Роулинг, ауторка је серије књига о Харију Потеру, Толкинови наслови су „Господар прстенова“ и „Хобит“.

15


ПУТУЈЕМО ПЛАВОМ ПЛАНЕТОМ

ИСЛАНД

На Исланду је Нил Армстронг обављао припреме пре лета на Месец.

Земља тролова у којој грађани верују у вилењаке и кажу: „Све ће се решити!“

Овде се прави веома укусан сладолед, не пропустите! Исланд има богати опус народних прича и легенди. Њих су људи чували и преносили новим генерацијама у често немилосрдним временским условима и окружени суровом природом у којој живе. Кратки зимски дани, много таме, пејзаж од којег застаје дах, омогућили су настајање митова. Један од њих каже да су камене стене које штрче из Северноатлантског океана сасвим близу обале, некада били тролови. При повлачењу са брода према копну, једном им је требало много времена, па их је затекла зора и сунце претворило у камење. И данас се верује да ако се приближите довољно овим стенама, можете да чујете како тролови завијају према свом дому у планинама.

16


Исланд је острвска држава која се налази између Атлантског и Северног леденог океана, на северозападу Европе. Претпоставља се да је име острву „наденуо“ морепловац викинг Флоуки Вилгјердарсон. Он је путујући овим пределима, видео бројне санте леда и територију назвао Земља леда. До Исланда је најлакше доћи авионом. Престоница Рејкјавик је најсевернији главни град на свету. На исландском језику, овај назив значи „димни залив“. Настао је због великог броја термалних извора и гејзира на острву. Због тајанствености и необичних природних лепота ове земље, за њу се везује дуги низ различитих прича, веровања, обичаја, митова, бајколиких створења. Ево неких: већина Исланђана верује у вилењаке, патуљке и тролове, исландски језик се није променио још од времена досељавања првих становника, а то су били Викинзи. То је објашњење како данашња деца без тешкоћа читају старе саге. Распитајте се шта су саге, како су настајале и потражите и ви неку „згодну“ за читање. На Исланду нема МекДоналдс ресторана, али нација обожава кока-колу, па је потрошња овог напитка, већа него у било којој другој земљи. Исланђани су велики љубитељи гледања филмова и по томе предњаче у односу на друге народе. Национални спорт земље

је рукомет, донео је и једну сребрну медаљу са Олимпијских игара. Исланђани су веома посвећени читаоци, највећи број књига и часописа по глави становника, управо има ова земља, а део њених становника се бави и писањем књига. На Исланду се налазе највећи европски водопад и ледник. Сва вода на Исланду је за пиће – из славине, реке, водопада. На Исланду нема комараца, нема ни шума, ни грмљавине. Има вулканских плажа са црним песком, гејзира, јата китова.

Тринаест дана пре Божића, малишани на Исланду остављају своје чизмице у којима проналазе поклоне, наравно ако су били добри. Неваљали добију труле кормпире.

На Исланду је чувени писац Жил Верн добио инспирацију да напише књигу “Пут у средиште земље”, а Џорџ Р. Р. Мартин за „Игру престола“

17


БИОСКОП МАЛОГ НЕВЕНА

Карте за неку од пројекција у априлу су ваше. Јавите се и пошаљите нам своју кратку причу о необичним створењима из митова са севера...

Нова анимирана филмска авантура приказује се и у нашим биоскопима. Ана Кендрик и Џастин Тимберлејк се у фантастичном наставку анимираног музичког филмског хита из 2016. године: „ТРОЛОВИ – СВЕТСКА ТУРНЕЈА“, враћају. У пустоловини која ће их одвести далеко изван граница познатог, Мака (Ана Штајдохар) и Закерало (Марко Мандић) ће открити да су припадници једног од шест различитих троловских

племена, које живи у једној од шест различитих територија и посвећени једном од шест музичких праваца: фанк, рок, кантри, техно, класичној и поп музици. Тако ће њихов свет постати много већи и много, много бучнији. Када оптимистична и весела принцеза Тролова, започне опасну мисију спашавања својих најбољих другара од гладних Бергена, она за помоћ замоли градског кувара. Он је реалан и не баш велики оптимиста, па поку-

1818

ша да јој докаже да свет нису колачићи и веселе шарене дуге… Гласове су приликом синхронизовања, јунацима у филму позајмили наши глумци: Ана Штајдохар, Марко Мандић, Ива Стефановић, Бранислав Платиша, Милан Живадиновић Били, Слободан Стефановић, Ђурђина Радић, Никола Антоновић Антон, Марко Марковић, Ђорђе Гргуровић Грзи. Редитељ синхронизације: Душица Новаковић


Марина Поповић Сања Лазовић

На свакој слици напиши назив одговарајућег копненог станишта. Затим сваку биљку и животињу повежи са одговарајућим стаништем.

19


Porcije

Lako

minuta

JEDRENJACI Sastojci: 20 svežih listova spanaća

500 g čedar-sira 1 paprika

20 čačkalica

šaka maslinki

20


Из књиге "Рецепти за децу" Креативног центра

JEDRENJACI

Ej, mornari! Jedra na vidiku!

Iseći sir na kockice.

Iseći papriku na slične komadiće.

Sir i papriku nabosti na čačkalicu.

Od lista spanaća napraviti jedro i dodati maslinku.

Napraviti i ostale jedrenjake.

Staviti flotu na tanjir i odmah poslužiti.

Korisni saveti: Upotrebite čvrsto povrće. Čačkalica ne može da drži meko povrće (kao što je paradajz).

Za osnovu jedrenjaka možete da upotrebite i hleb, ali onaj s prirodnim kvascem, jer je čvršći.

Ukusnu flotu možete napraviti i od jaja, rotkvica, krastavaca, šargarepe, maslinki i listova spanaća.


Бачка Топола се налази између Дунава и Тисе, у средњем делу Бачке. Због тако доброг географског положаја, настањена је још у праисторијско доба, о чему сведоче остаци ловачких логора из тог времена, откривени у околини града. Назив многи повезују са словенским изразом за дрво тополу, које је некада овде било веома распрострањено. У овом месту, деца похађају наставу у две основне, гимназији, средњој економ-

ској и техничкој и вишој пољопривредној школи. У граду ради Музеј Бачке Тополе, у каштелу породице Краи. Посетиоцима је на располагању стална музејска поставка која има природњачку, археолошку, завичајну, књижевну и уметничку збирку. Овим садржајима је представљен живи свет реке Криваје, археолошки материјал још из времена каменог доба, развој насеља, као и експонати из средњовековног периода.

Етно кућа из давне 1843. је доказ градитељског умећа, постојана је и претрпела само мање преправке за скоро два века. То је панонска кућа са три просторије, чија је унутрашњост попуњена бројним поклоњеним предметима, а плава и бела боја које су највише заступљене, помало одударају од осталих кућа у овом граду. Овде долазе туристи, многи посетиоци, а често се организују летњи дечији кампови, на којима се по-

ред планираних тема, упознаје историја овог места, околине, обичаја, становништво, излетишта, прелепа природа. Једна од знаменитости града је и у своје време веома цењена коларско-ковачка радионица браће Егри. Некада су ови занати били важни и било је немогуће замислити живот без услуга ковача и колара.То је данас права реткост јер је модерна механизација заменила напоран рад и транспорт колима које вуку коњи. А у рани-

ПРОЛЕЋНИ РАСПУСТ

СРЦЕ

22


је време, па и у првом делу прошлог века, у Бачкој Тополи је било 40 ковачких радионица! Кола направљена у Бачкој Тополи била су веома популарна у Војводини. Имала су и посебне гвоздене украсе, по њима се разликовала од других, па је чак једна врста названа тополска кола. Посетиоци овог градића, могу да обиђу уређену ковачко - коларску радионицу, а поред осталог, изложена је и једна црна кочија у одличном стању.

Бачкотополске долине, кажу, рајски је крај и извор информација и могућности проучавања за све орнитологе и љубитеље птица. Овде је регистровано 148 врста, 75 врста се ту гнезди, а остале се ту хране или предахну у време током године. Гнездарице су: водени бик, патка њорка, барски петлић и модровољка, а присутна је и мешовита колонија мрке чапље и гака. Бачкотополско језеро је најчистије језеро у Војво-

дини. Богато је рибом: шараном, смуђем, амуром, сомом и белом рибом. У сезони је могућ спортски риболов. Мештани Бачке Тополе и околине поносни су на то и задовољни како су уређени обала, шеталиште, садржаји за децу и спортисте. Они знају и како је језеро настало. Кажу да су на средини језера стубови, бандере, између којих је некада протицала речица Криваја. Језеро је настало радном акцијом пре пола века.

- ПРЕДЛОГ ЗА ИЗЛЕТ

БАЧКЕ!

Веома близу обале језера, налази се ветрењача. Са прозора ове старовремске грађевине, „пуца“ предиван поглед ка Бачкој Тополи. Бачкотополска ветрењача је типично војвођанска. У њој је становао млинар. Тренутно је затворена за посетиоце, али, надамо се да ће ускоро наставити са радом, као музеј и споменик млинарству у нашим крајевима. До 1969. године у Бачкој Тополи су радиле чак четири ветрењаче и у њима се млело жито и кукуруз.


Украси излог Обој ускршње украсе који се налазе у излогу ове продавнице


Прецизно спајајући тачкице, заврши слику, а затим обој

Кока и пилићи


Какво је данас време? Обој.

Моје играчке Обој играчке онако како је започето.

Овде нацртај своју омиљену играчку. Украси рам. Како изгледа твоја омиљена играчка? Како се њом играш? Које су твоје омиљене игре? 26 С ким се најрадије играш?


Пилићи и јаја Савка кока на слици снела је четири јајета. Из неких су се већ излегли пилићи, али нека цела јаја недостају. Нацртај на слици јаја која недостају.


ЕПОХА ЗЕМЉИНЕ ИСТОРИЈЕ

КРЕДА

144 - 66 милиона година

ПАРАСАУРОЛОФУС zz Дужина до 14 метара zz Тежина око 4 тоне zz Висина 7 метара zz Креста од 1,8 метара садржала је цев која се оглашавала као труба

ПАРАСАУРОЛОФУС

28


Неки велики месоједи су имали чудне израслине на глави, као карнотаур. Палеонтолози још не знају какву су сврху имали сем шепурења пред женкама. Он је имао два рога изнад очију и коштане чворове дужином леђа. Био је доста брз и ловио је младе диплодоке. Као и алосаурусу тежина му је дозвољавала могућност потере за пленом. То је и разлог што месоједи даљом еволуцијом нису бивали већи као биљоједи. Парасауролофус је припадао породици хадросаура, биљоједа који су имали чудне израслине на глави. Цевасти рог на глави им је био повезан са носном шупљином и вероватно га је користио као трубу за оглашавање и упозоравања осталих у крду. Док су се хранили ишли су четвороношке, а ако их је мука натерала знали су и да потрче на две ноге.

Просечна висина човека у односу на овог рептила

КАРНОТАУР

КАРНОТАУР zz Дужина 7,5 метара zz Тежина 3 тоне zz Висина до 3,5 метра zz Ловио је у чопору zz Имао је рог на носу и две коштане кресте изнад очију 29


КЛИКЕРИ У игри учествују најмање 2, а највише 8 играча.

За игру су потребни кликери

Игра се на равној, утабаној земљи без траве

Шта је кликер? Кликер је мала, округла играчка, обично стаклена, која се користи у игри.

ОПИС ИГРЕ Одредите простор за игру (пречника 5-6 метара) на утабаној земљи у парку, око зграде или у школском дворишту. На средини тог простора забоди пету у земљу, окрећи се док се не створи удубљење пречника 3-4 центиметра. То удубљење се зове рупа или роша.

Са друговима се договори о редоследу бацања кликера са црте. Редослед се може одредити разбрајалицом. Циљ је да добациш кликер што ближе роши или да га убациш у њу. Даљи редослед играња се одређује према удаљености од роше. Играч чији је кликер најближе рупи игра први.

Да би стекао могућност да из игре избациш друге играче, прво мораш убацити свој кликер у рошу. Тада добијеш право да из рупе гађаш кликер другог играча. Ако га погодиш, он излази из игре и предаје ти свој кликер. Тада имаш право на још један потез. Уколико ниси кликер убацио у рошу, он остаје на месту где се зауставио, а игру наставља следећи играч који је најближи роши.

30 30


ТЕХНИКЕ (НАЧИНИ) ДРЖАЊА КЛИКЕРА

Кликер држиш на савијеном кажипрсту и отпозади га придржаваш палцем. Кликер гураш напред исправљањем палца.

Средњи прст савијеш и придржаваш га у том положају уз помоћ палца. Кликер помераш напред исправљањем средњег прста.

Рашириш кажипрст и средњи прст и између њих поставиш кликер. Исправљањем кажипрста супротне руке помераш кликер напред.

ВРСТЕ КЛИКЕРА Стакленци - стаклени кликери деле се према: а) боји језгра - плавци, црвенперци, шаренци, једнобојци

б) броју пера у језгру - двоперци, троперци, шестоперци

Порцеланци - кликери направљени од порцелана

Џомба - велики кликер

Игра кликерима подстиче развој ситне моторике, прецизности, прилагодљивост ока.

Енци, менци, на каменци, тамо, кују, дванаест деци; ин, пин, чарапин, чарупе, једи супе баш ти!

Циљ игре није одузимање кликера, већ одмеравање прецизности играча

31 31


ПОДЕЛИМО РАДОСТ НОВИХ СТРАНИЦА ЛИСТОВА НЕВЕН И МАЛИ НЕВЕН! Позивамо вас на полугодишњу (750 динара) или годишњу претплату (1.500 динара) Контактирајте службу претплате 021/6624754 pretplata.nic@gmail.com malineven35@gmail.com

Који има добра друга, не боји се очајања подељена туга упола је мања; подељена срећа два пута је већа. Јован Јовановић Змај


Millions discover their favorite reads on issuu every month.

Give your content the digital home it deserves. Get it to any device in seconds.