Nora Roberts
,,Oh, ja sam Fiona. A vi ste?" „Džuli, Džuli Dojl. Sajmonova majka." „Gospođo Dojl." Fiona se trgla i zatvorila fioku. „Znam da bi Sajmon voleo da vas čuje. Treba mi samo minut da ga..." „Radije bih razgovarala sa tobom, ako si ti ona Fiona o kojoj mi je Sajmon pričao." „On... stvarno?" „Nikad ne priča mnogo, ali imam bogato iskustvo u izvlačenju podataka iz njega. Ti dresiraš pse." „Da." „A kako napreduje njegovo kuće?" „Grizli je divan. Nadam se da ste, zbog bogatog iskustva, izvukli od Sajmona da obožava svog psa. Njih dvojica su sjajan tim." „Takođe se baviš potragom i spasavanjem. Sajmon je rekao bratu da i njegovog psa obučavaš za to." „Rekao je bratu?" „Pa, mi prilično često razmenjujemo mejlove. Ali meni treba i telefonski razgovor, makar jednom nedeljno. Da bolje iščačkam informacije, a nameravam i da ga namamim kući, u posetu." „Trebalo bi da ide." Osećala se krivom zbog nečega. „Stvarno bi trebalo." ,,I doći će, kad se sve bude sredilo. Znam da si u teškoj situaciji. Kako izdržavaš?" „Gospođo Dojl..." „Zovi me Džuli, a i zašto bi uopšte pričala o tome sa potpuno nepoznatom osobom? Bolje mi reci ovo: da li si sada kod Sajmona, u njegovoj kući?" „Da. On je... divan. Velikodušan, pun podrške i razumevanja. Strpljiv." „Mislim da sam ipak dobila pogrešan broj." Fiona se nasmejala i naslonila na radnu ploču. „Pričao mi je o vama. Ponekad, poneku sitnicu. I on vas obožava." „Mi Dojlovi smo često neumereni u svemu." Sa njom je bilo lako pričati. Fiona se opustila, otvorila fioku i rasporedila pribor dok je ćaskala sa Džuli Dojl. Osvrnula se kad je začula otvaranje vrata. ,,E pa, evo Sajmona, sad ću vam ga dati. Stvarno mi je drago što smo popričale." „Moraćemo to uskoro da ponovimo." „Tvoja mama", šapnula je Fiona i pružila slušalicu. „Hej." Piljio je u otvorenu fioku i vrteo glavom.