Noelle nije više mogla da podnese Constanceino licemerje. „Prekršili ste naš dogovor,“ izjavila je glatko. „Oh?“ Constance je posmatrala Noelle sa izrazom koji je bio pomalo zbunjen, ali je inače bila potpuno neuznemirena zbog optužbe. Noelline krupne oči su bile oštre u ljute od bola koji je ključao u njoj. Više od svega je želela da uzvrati ovoj ženi, da je izazove. Niste imali pravo da tako govorite o meni. Ne treba mi vaša milostinja. Ja mogu da brinem sama o sebi. Ali, reči su ostale neizgovorene. Umesto toga, hladno je gledala u Constancu. „Rekli ste Letty ko sam. Nazvala me je Gospođom Copeland jutros, kada mi je donela doručak. Imali smo dogovor, a vi ste ga prekršili.“ Constance je mirno posmatrala Noelle. „Nisam rekla Letty ko si. Mora da je čula deo našeg razgovora u biblioteci.“ Bez obzira da li je Constance govorila istinu ili ne, Noelle je nastavila svoj napad. „Ipak, obećali ste mi da niko neće saznati da sam njegova žena. Sada će svi znati.“ „Ne, neće, Noelle.“ „A kako mislite da to postignete?“ Njen ton je bio otrovan. Noelle pomisli da je videla bol u Constanceinim očima i za trenutak se zbunila. Ne budi budala, grdila je sebe. Ova žena je bila glumica, baš kao bilo koja na londonskoj sceni. Ona nema pravih osećanja. Kao da potvrđuje Noellino mišljenje, Constance obori oči i mirno je namestila traku na prednjem delu svog očrtača. Kada je progovorila, bilo je bez strasti. „Samo Letty i gospođa Finch, moja kućepaziteljka i kuvarica znaju ko si, ali ne znaju ništa o tvojoj prošlosti. Obe su dugo u mojoj službi i vredne su poverenja. Dala sam uputstvo gospođi Finch kako da tvoje prisustvo objasni ostatku osoblja. Možeš biti sigurna da će se u okviru 48 sati, priča koju sa izmislila, prepričavati u svakom domaćinstvu u celom selu.“ „Kakva priča?“ upita Noelle sumnjičavo. „Ti si Simonova nećaka, Noelle Dorian,“ započe Constance. Noelle je iznenada prekinu. „Ne, ne želim da bilo ko zna moje pravo ime.“ „U redu. Možda možeš da uzmeš Dorian za svoje ime, onda. To je poprilično aristokratsko ime, mislim. Takođe će ti biti lakše da se odazivaš na poznato ime. Constance je prihvatila Noellino ćutanje kao znak pristanka. „A sada, prezine...“ Tankim prstom kucnu po svojoj bradi, kao da razmatra mogućnosti. „Pope. Dorian Pope.“ To je bila izjava, a ne zahtev. Constance se nasmeja. „Savršeno. Apsolutno savršeno. Kako si ga smislila?“ „To je ime nekoga koga sam poznavala.“ Constance se mudro uzdržala od postavljanja bilo kakvog pitanja, iako je bila radoznala. „U redu. Ti si Simonova nećaka, Dorian Pope, pastorka njegovog brata. Zapravo, Simon nema brata, ali to u Londonu niko ne zna.“ Ustavši iz stolice, šetala je po sobi, dok je pripovedala priču, graciozno mašući svojim rukama. „Rođena si u Indiji. Kad si bila mala, tvoj otac je ubijen tokom graničnog puškaranja. Kasnije, Simonov brat koji je bio inžinjer u The East India Company oženio je tvoju majku. Sve vreme ste živeli u Indiji, do pre nekoliko meseci, kada je tvoj očuh, a kasnije i tvoja majka umrla od kolere. I ti si bila bolesna, na ivici smrti. Simon me je zamolio da te čuvam kako bi se oporavila od bolesti i tragičnog gubitka roditelja u mirnoj atmosferi. Tebi je, naravno, potreban potpun odmor i tišina, pa je sasvim nemoguće da bilo koga primiš.“ Constance se osmehnu. „Mislim da je to u redu, a ti?“ Noelle je imala samo maglovitog pojma gde je Indija, i nije imala nikakvu ideju šta je trebalo da „primi“, ali nije imala nameru da dopusti Constanci da otkrije njeno neznanje. „Umesto toga, sarkastično je odgovorila. „I svi ćemo živeti zauvek srećni, pretpostavljam.“ Osmeh je nestao sa Constanceinog lica, kao i sva toplota u njenom glasu. „To, Noelle, zavisi od tebe.“
49