Page 36

Istorija te zgrade u Karadordevoj 48, izgradene pocetkom XX veka za berzanske i bankarske poslove Beogradske zadruge, a danas prepuštene postepenom propadanju, predstavlja istoriju 20-vekovne Srbije u malom, naveo je Dimitrijević u najavnom tekstu. Projekat će, stoga, nastojati da uspostavi odnose između poimanja prostora (fizičkog i društvenog), kao zatečenog i statičnog stanja, i mesta kao privremenog, promenljivog i zavisnog od društvenih procesa. Otuda je za koncepciju izložbe, kako je navedeno, upravo od centralnog značaja odnos prostorne i društvene imaginacije, mogućnost transformacije prostora u mesto, ali i “pasivne” pripovesti u aktivno fizičko prisustvo. Prema navodima Dimitrijevića, neispričana pripovest o toj zgradi polazišna je tačka za reflektovanje društvenih procesa, ambicija, obećanja i zabluda, koji su karakterisali ovdašnji “slučaj” pokušaja, napretka, zastoja i sloma društvene modernizacije. Modernu epohu više je nego išta karakterisala sposobnost vizije budućnosti u odnosu na koju se danas uglavnom zauzima relativistička pozicija skepse i ironije. Međutim, osnovno obećanje modernosti, a to je, pojednostavljeno rečeno, dobar život za sve, ostalo je nesvodivo mesto povezivanja individualnih želja i društvene imaginacije u procesu stalne cirkulacije. Karsten Konrad Umesto kataloga izložbe 53. OS, biće objavljena knjiga u kojoj će, osim vizuelnih priloga, biti objavljene priče i eseji značajnih pisaca, kao i intervjui koji iskazuju relevantne intelektualne i istraživačke pozicije i postavljaju pitanja krize dominantnog društvenog imaginarijuma u odnosu na navodnu nezamislivost transformativne društvene imaginacije. Priprema 53. Oktobarskog salona, inače, i ove godine je kasnila, pre svega iz finansijskih razloga. Prema rečima Dimitrijevića, pozvan je da bude jedan od kustosa krajem marta, ali se “sa novcem radi tek sedam dana”, budući da je tek sada uplaćena prva tranša. “Zato su mene i zvali, jer su znali koliko ima malo vremena”, rekao je Dimitrijević, ističući da bi na novom izdanju OS trebalo da se radi odmah po završetku prethodnog. Vlatka Horvat Skupština grada, osnivac Oktobarskog salona, obezbedila je 21 milion dinara (oko 200.000 evra), a Ministarstvo kulture Srbije - četiri miliona, što je za oko milion manje nego 2011. godine, rekao je predsednik Saveta Oktobarskog salona Aleksandar Peković. Iako se budžet za OS smanjuje već godinama, Peković je rekao da, bez obzira na krizu i društveni kontekst, Oktobarski salon mora da se nastavi. Bio je kustos više izložbi, uključujući “Songs of Freedom and Love” (Platform Garanti Contemporary Art Center, Istanbul) i estonskog paviljona na Bijenalu u Veneciji 2007. Dimitrijević i Hanula su i urednici knjige 53. OS, uz Svebora Midžića, a autor vizuelnog identiteta je Andrej Dolinka. Oktobarski salon osnovan je 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti u Beogradu, a tokom poluvekovne istorije menjao je i koncepciju i oblike organizovanja. Od 2001. godine imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept. Od 2004. godine OS je međunarodnog karaktera, a umetnički direktori bili su do sada i Anda Rotenberg, Darka Radosavljević Vasiljević, Rene Blok, Lorand Hedi, Bojana Pejić, Branislava Andelković Dimitrijević, Juan Puset, te Galit Eilat iz Izraela i Alenka Gregorić iz Ljubljane, koje su 2011. godine osmislile 52. OS “Vreme je da se upoznamo”.

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust-IIC-2012  

Art Magazione-Avgust-IIC-2012

Avgust-IIC-2012  

Art Magazione-Avgust-IIC-2012

Advertisement