Page 22

Tragao je za objektima i modelima koji u sebi nose nešto skrovito, te za onima koji mogu biti scenski izraziti na foto-slikama koje je zamišljao, kao i za onima sa estetskom vrednošću, lepotom i čarolijom. Stalno je težio da stvori dela sa višeslojnim značenjem, pa i da kontrastima u idejama zapanji posmatrače. To je odgovaralo potrebama njegovog duha i ispoljavalo karakter njegovih misli. Na njegovim umetničkim fotografijama iskrsle su neobične novine, koje ni mnogi stari dobri stručnjaci nisu mogli da prihvate. No, on je uporno nastavljao svoje nove poduhvate. Verovao je da će fotografija tek tada dobiti svoje pravo umetničko obeležje kada prestane da beleži i transponuje samo očiglednu stvarnost, odnosno kada se uputi ka visovima iznad nje. Insistirao je na pomirenju nepomirljivih suprotnosti instikta i intelekta, čulnog i nadčulnog. Crno-bela trehnika u fotografiji zahteva od stvaraoca da maksimalnu pažnju obrati na niz važnih elemenata: kompoziciju, ton, oblik objekta, konturu, čvrstinu i punoću, dubinu prostora i atmosferu, teksturu i svetlost, kao i na više tehničkih pojedinosti, koje sam autor menja pri izradi, u zavisosti od sadržaja i poruke. Ali, Jovanović je tome, kao važan faktor, dodavao posebnost koja personifikuje, odnosno koja ima izvesnu energetsku moć u samoj naturi, te je birao i davao fotografijama tome adekvatne nazive. Prelaskom na kompjutersku tehniku, Pavle Jovanović ne samo da je uveo boju, čijim je vrednostima bio odan radeći mnoge kolor dijapozitive, zarad obogaćenja senzacije, nego je u mnogome njome razudio strukturu slike i kompozicionu šemu, u većini slučajeva sa tri plana. Atmosfera njegovih kompjuterskih kolor-kolaža sugerisana je velikim partijama najčešće oblačnog neba. Ambijent je gradio tako što ga je prostirao obično u drugom planu, pretežno pojasom neutralne sterilne površine. Birani oblici, veći objekti ili manji predmeti, njegovi su emisari, koji prenose ideograme, poruke, a lepota njihovih linija, površina, oblina i rezova pokazuju i izuzetan rafinman i ukus umetnika. Emocionalnu suptilost i harmoničnost zaokruživao je nenametljivim kolorističkim prelivima, u saglasju sa temom i raspoloženjem. Njegov pristup građenju dela je pažljiv, prostudiran, analitički. Primenjujući saznanja iz savremene nauke, on ih kao stvaralac podređuje prvenstveno traganju za lepim. Stoga je njegova estetička platforma, sačinjena kao nova stvaralačka sinteza, u različitim varijantama, te navodi na razmišljanje o životu i umetnosti, o mobilizaciji duha i lepoti. Kompjuterske slike su nešto većeg formata od ranijih fotosa, sa više prostora i atmosfere, i, najčešće, spiritualnije. Otuda je bio moguć i “udobniji” smeštaj autorovih likovnih metafora. Pavle Jovanović ljubomorno čuva i štiti svoju usamljenost i fantaziju pred ekranom kompjutera, odnosno svoje izvore nadahnuća. Pri tome, on je stabilno uspostavio kritički odnos prema sebi i svome radu, no trudeći se da ni u čemu ne ograničava svoju slobodu u stvaralačkom postupku. Nasuprot tome, nikad se u njemu nije javljao takmi-carski duh. Smatrao je da u umetnosti ne može biti upoređivanja - ne postoje “avangardistička” i “tradicionalistička” umetnost. Ako je umetnik darovit, a stvaralačka pobuda mu predodredila instrument za iskazivanje svojih misli i osećanja, onda po prirodi stvari izostaju novomodno i staromodno, pojavljuje se samo dobro ili manje dobro. Umetnost je samosvojna, lična, savremena i svevremena. Pavle Jovanović je danas na uzlaznoj lestvici i valja očekivati nova ostvarenja, ukoliko mupriroda i okolnosti budu naklonjeni. Do sada je na mestu među darovitima, čija se dela raspoznaju i pamte. dr Vera Jovanović (Izvod iz monografije)

Avgust 2012 / Vizuelna umetnost - IIČ

Avgust-IIC-2012  

Art Magazione-Avgust-IIC-2012

Advertisement