Issuu on Google+

S E R I J A L I


Knjiga 1 Davno prošlo vreme Autor serijala: Robert Kirman Scenario: Robert Kirman Crtež: Toni Mur Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Jović Prevod: Vladimir Tadić Lektura: Agencija Mahačma Dizajn: Ivica Stevanović Upis: Dekara@Popokatepetl Studio Urednik izdanja: Vladimir Tadić Štampa: Simbol, Petrovaradin

Izdavač Darkwood d.o.o., Beograd e-mail: info@darkwood.co.rs www.darkwood.co.rs 011/ 2622-867 064/ 6465-755 The Walking Dead is ™ and © 2004 Robert Kirkman. For the Serbian edition: © 2012 Darkwood Comics. All Rights Reserved.

Naslov originala: The walking dead volume 1: Days gone bye


Ovo uopšte ne valja.

Mislim da lik nije odavde.

BESTRAGA!

Bogme, i meni tako deluje.

Kad su otvorili zatvor u okrugu Grant, nisam mislio da ćemo mi morati da lovimo njihove begunce!

Pojačanje je garant na više od 10 kilometara odavde! Iza ovih kola smo kô glineni golubovi... Pokrivaj me... Pokušaću da stignem do onog jarka, tako ćemo moći da ga opkolimo.

RIK!

NE VRAĆAM SE NAZAD! PRE BIH UMRO!


[GAH!]


SESTRO!


Ama šta je ovo? Ehej?

EHEJ?!

IMA LI KOGA?!

Nisu valjda svi otišli na pauzu u isto vreme?!

AAAH!


GOSPODE BOŽE!

...ima li koga?

POMOZITE MI!

Šta kog đavola...?

Ma šta se desilo ovde?


Uuungh.


Uh. Uh.

Uh.

STANI! [Uf!] Be탑i od mene!

Molim te!

Pusti me!


Uf!

E jebiga.

Kakva su ono čuda bila?!


Gospode...

[GRC!]


Guk.

Glak.

Guk.

Guh.

Gar.


Bože blagi...


Mamicu im njihovu...


Prazno.


Bestraga!

TATAAA!

Sine... šta si to uradio? ’Teo je da nas pojede, tata.

Ne, sine. Ovaj čovek je živ. Ajoj. Uhvati ga za noge... unećemo ga unutra.


Oho, budan si. Super, baš smo se spremali za večeru.

Ha?

Hoćeš da nam se pridružiš?

Čekaj malo. Šta se dešava, kog đavola?!

A, to. Izvini zbog mog klinca. Lupio te je lopatom po glavi.

Ha? O čemu pričaš?

Mislio je da si jedan od onih... stvorova.

„Stvorova”? Misliš na čudovišta u bolnici?! Ko su ti ljudi? I šta se to dešava ovde, bestraga mu glava?

Ehej, smiri se, druškane. Sve ovo je samo nesporazum. Dečko nije imao zle namere.

Ma ne, šta se uopšte desilo? Šta je krenulo naopako?

Čekaj malo. Stani.

Au, brate mili... pa ti stvarno ne znaš ništa?


Bio sam ranjen... probudio sam se u bolnici, a onda su me napala ona čuda. Došao sam kući... a žena i sin su mi nestali... mislim, ceo grad je napušten. Pojma nisam imao šta se desilo.

Svi mediji su se pogasili posle nekoliko nedelja. Ništa nisam čuo nakon toga. Ako su našli način da zaustave ovo ludilo, dovde nisu stigli. Tih stvorova ima na sve strane.

Kažeš da niko ne zna koji je uzrok?

Jedan dobar udarac u glavu može da ih sredi. Zato te je moj sin odalamio lopatom. Izgleda da ih ništa drugo ne dotiče. Kad neki od njih zaluta u dvorište, mi ga sredimo, ali tiho... kad bi znali da smo ovde, nagrnuli bi na nas

Pre nego što su vesti prestale, rekli su nam da se prebacimo u veće gradove. Kazali su da bi tamo mogli sve da nas zaštite. Ja sam procenio da je bolje da ostanemo tu gde smo.

Tja... trebaće mi kola da stignem do Atlante.

Tazbina mi živi u Atlanti. To je na samo pet sati vožnje odavde. Moja žena je verovatno otišla tamo.

Ma da... sigurno je sve okej.

O, falim te, bože... ako štite gradove, onda... baš sam se bio zabrinuo.

Hoćeš li sa mnom u šoping?


Znači, ti si pandur?

Aha.

Kad si spomenuo ranjavanje, pomislio sam da si lovac. Ali pošto si murkan... nije problem što smo se sin i ja smestili u kuću tvojih komšija?

Nemam nameru da te hapsim, ako si na to mislio. Većina kuća u mojoj ulici je već bila opljačkana, a ti si svoju barem održavao. Siguran sam će ti Tompsonovi biti zahvalni kad se vrate.

Nemamo nameru da išta ukrademo... tvoj kraj je samo delovao bezbednije. Cenim da nikome ne smeta što smo odseli u toj kući... i, ako se ja pitam, to je onda u redu.

Sve dok ne pokušate da je prisvojite. Ma nema potrebe da se meni pravdaš. Štitiš svog sina, a ja sam nasmrt preplašen za svog. Sve mi je jasno.

Cenim to, hvala. Znaš... mislim da mi nisi rekao kako se zoveš.

Rik. Pozornik Rik Grajms.

A TI?

E pa, ja sam Morgan Džouns... a ovo je mali Dvejn.

Dobar si ti čovek, Morgane. Mnogo mi znači što si me dovezao ovamo. Hvala ti za pomoć.

Znači i meni, imam konačno s kim da pričam. Ako nisu u pitanju crtani filmovi ili prdeži – mog sina to ne zanima.


Posle svega što sam danas video... kao da imam grižu savesti zbog osmeha.

Jebote.

Heh.

Slušaj, druže... u redu je to. Video si neke zajebane stvari... svi smo. Ne smeš da dozvoliš da te to ošamuti. Samo guraš dalje, ne zastaješ... da ne bi poludeo.

Aha...

Sa ovim?

Mislio sam da ih ponesem nekoliko... za svaki slučaj. A kad smo kod toga... hajde sa mnom.

Šta ćeš s tim?

Samo da nađem pravi ključ...

Evo ga.


Opa.

Municija je u fioci ispod oružarnice. Ostavi malo i za mene. Odmah se vraćam.

Je l’ mogu...?

Uzmi nekoliko. Ako je dovoljno da ta čuda lupiš ašovom po glavi – siguran sam da će i ovo da funkcioniše.

Ne. Ni u ludilu. Ništa ne diraj.

Držim rezervnu uniformu u svom ormariću. Ima li dovoljno municije za obojicu?

Vidi ti njega... to odelo ti svakako pristaje.

Mislim, ako već idem u veliki grad, i ako je tamo gomila ljudi – lakše ću proći kao pandur, pa bolje i da izgledam tako.

Ali već sam veliki!

Olakšaće ti posao.

Da, jesi... i od sutra ću početi da te učim kako da ih koristiš... ali dotad ne pipaj.

Pokupi sve što ti treba i hajde za mnom pozadi. Imam još jedno iznenađenje za tebe.


Uzmi onaj s leve strane. Ne ide tako dobro kao auto koji ću ja uzeti, ali je sigurno bolji od karavana kojim se vozite.

Bićete sigurniji u ovim kolima ako nekud krenete.

Čekaj... šta? Ako mislim da stignem do Atlante, meni će trebati novija kola.

Ma ne brini, druže. Samo radim svoj posao. Pod ovim okolnostima ne pada mi na pamet bolji način da „služim narodu”.

Kad se sve bude normalizovalo, moraćeš da ga vratiš... pa probaj da ga ne ulubiš i da ne nabiješ kilometražu.

Ali ja...

Hvala ti, Rik. Nemaš pojma koliko nam ovo znači...

Ma ne brini, ti si već pomogao meni...

Šta se to čuje?!


PAZITE! Uh! Uh!

Uh!

Nemoj.

Ruh! Rough!


Pusti ga. Ne može da dođe do nas... a možda ti taj metak kasnije zatreba.

Videćemo se ponovo? Aha... u pravu si.

Bolje da isteramo kola pre nego što uspe da stigne do kapije.

Naravno... sad smo komšije. Pazi mi na kuću. Hoću.

Uuuh.


Gak.


Jebem mu mater! Ne opet!

‌


Bestraga!


Ma vidi...


KKUC! UC! KUC!

Ulazim...

Ima li koga?!

Nisam došao da vas povredim ili opljačkam... Samo mi treba malo goriva...

NJUŠ NJUŠ


O, zdravo...


Meni je prilično potrebna pomoć... pa ako si zainteresovana... Pokušavam da stignem do Atlante i pronađem ženu i sina.

Zar su te ostavili potpuno samu, curice?

Jesi li nekad bila u Atlanti? Uopšte nije daleko...

Smem li da uzmem sekiricu? Mogla bi da nam zatreba...

IDEMO!

Spremna si, mala?


Lakše malo, devojko! Znam da si dugo bila u onoj štali, ali izmorićeš se.

MIRNA!

I? Kako ti je ime?

Okej, tako je već bolje... ne bih da mi se onesvestiš pre nego što stignemo.


Znaš šta... nije ti loša ideja. Pričanje o najsrećnijem danu u životu će mi sasvim sigurno skrenuti misli sa zajebanih stvari koje sam video...

Zvala me je Lori, moja žena. Vodenjak joj je pukao nekih deset minuta nakon što sam otišao. Zgrabio sam jaknu i odjurio do kuće da je pokupim. Gilroj je javio doci Stivensu da nas sačeka u bolnici. Tog jutra samo što sam stigao na posao. Ispijao sam drugu šolju kafe u stanici. Gilroj mi je pričao o nekom alkosu koga su priveli prethodne noći...

...a onda je zazvonio telefon.

Do bolnice sam stigao bez problema. Jedna od retkih prilika kad sam koristio rotaciju na kolima. Živeli smo u malom gradu... Sve vreme sam je držao za ruku. Bilo je komplikacija, pa su morali da joj rade carski rez. Baš sam se brinuo... ali sve je ispalo dobro.

Kad sam prvi put ugledao malog Karla...

Ja...

Sad, kad malo bolje razmislim...

...dok se prisećam starih dobrih vremena, sve ovo postaje još gore.


Stigli smo...

Ruh?


E jebi ga.


Okruzenmrtvima001privju