Issuu on Google+

Srećna 2014

Brifing


Draga Jelena Sergejevna

Draha pani profesorka“ predstava koju je dramatizirala i režirala Anička Balažova po tekstu Ljudmile Razumovske „Draga Jelena Sergejevna“. U scenske vrednosti se razumevam slabo. Da li glumac treba ovako ili onako, kako scenu kostimirati, kako glumca kostimom saobraziti ideji dela, koju muziku odbrati za tišinu ili buku etc. to sve nije gledaočevo već je umetnički rizik scenskih stvaralaca. Prosečni gledalac je, u tom pogledu, kao i ja, došao da doživi predstavu kao nešto što će ga duhom ideje drame čistiti od svakodnevnog kaljuganja u do vulgarnosti glupim ponavljanjima. Treba nam katarza kroz neobičnost. Radnja Đaci dolaze profesorki matematike, staroj devojci Jeleni, koja se rutinski turobno oblači, čija je majka u bolnici, koja ima ključ od nekog ormana u kome se testovi završnog ispita iz matematike. Jedan od pridošlih đaka bi da uzme ključ i zameni test u ormanu, koji je loše urađen, sa testom koji je dobro urađen. Društvene implikacije kada se drama prvi put pojavila Rusija, Moskva, Neki 'organ', najpametnije kulture Rusije toga vremena, razmatra samu bit predstave i zabranjuje je! Režija i dramaturgija Aničke Balaž Anička Balažova ovu ptredstavu postavlja posle mnoštva postavki po gradovima Srbije. Ja sam tu dramu gledao ili čitao, nisam siguran, poodavno. Emocionalno sam bio na strani buntovnih đaka. Kako? Zašto? Prvo, ako se mlad čovek ne buni ko će? Drugo,radio sam sa profesorima matematike koji su znali da imaju u proseku 17 negativnih ocena po odelenju. Pitao sam se ko su oni? Bogovi koji određuju sudbinu dece? Ta predstava je učinila da se matematika marginalizuje u smerovima gde je dominantno umetničko i socijalno interesovanje učenika. Da li je dovoljno marginalizovano? I dalje sam u ubeđenju da profesori matematike

ne znaju da razdvajaju šta od mišljenja matematike treba da iznese iz gimnazije, na primer, učenik koji nikada više, do tada, neće imati brojeve u svojoj glavi. Profesori matematike nikako ni da pojme da đaka valja da nauče kako da samostalno uči a ne da pamti njihove mudrosti ili da zna (ono što ni profesor ne zna) matematiku. Anički Balažovoj, sa stanovišta onog koji je živeo situacije drame, bih sugerirao sledeće: 1. Sa ovom predstavom može se pobediti i u Trebinju. Uradite i varijantu na srpskom jeziku. Nemojte jezičkom barijerom smanjivati gledalište.

2. Sledeći dijalog učenik- profesorka je ključan: Profesorka: „Odelo ne čini čoveka čovekom!“ Učenik: „Ne čini čoveka ljudskim bićem ni matematika!“ 3. Učenica u predstavi treba na sebi da ima đačku uniformu toga vremena. Predstavu ne treba iskorenjivati iz vremena u kome je rođena i kada je bila revolucija u vreme u kome nema ni govora o skokovitoj promeni mišljenja.

Đačka uniforma imala je, i ima, funkciju da se ne vidi različitost socijalnog statusa đaka a i ono najbitnije: kada su đaci na ulici da se zna koje škole su oni ponos. Preporučujem i ovu predstavu profesorima, i drugim intelektualcima našeg prostora, pored, naravno, Kožikovog Babylona, da pogledaju i predstavu Aničke Balažove. Dve zaista vredne umetničke kreacije staropazovačkih pozorišnih entuzijasta.

Spomenik novcu

Novosadski Centar za kulturu, cenzurisao je izložbu slika master studenata i ovu sliku


zabranio. Fenomenalno.

Centri za kulturu cenzurišu. Sa kog aspekta to, ti znalci šta je dobro a šta je zlo, rade? Nisu oni nikakvi Centri za kulturu to su skladišta partijskih vojnika. Iznutra će dovesti Centre za kulturu da se definišu kao nepotrebne institucije, zatim, i do njihovog nestajanja. To, skladištenje partijskih vojnika, rade i sa bibliotekama. Kada se ti poslovi okončaju država će se ruši kao kula od karata. Nacionalne države su odavno u padu. Države rasa će opstati dok postoji šansa hladnog ratovanja, ratovanja koja se zaustavljaju na pretnjama. Rat podmetan kod marginalnih država (države koje nemaju atomsko naoružanje i oružije za masovno ubijanje) je klasika proučavanja ponašanja ljudi u haosu. Sve je počinjalo kod kulture jer tamo može i ovako i onako a i nikako.

Performans samoće

Stavi svu šminku u jednu torbu, preko ruke

nešto odeće i ponesi jastuk (vidiš da ga nema). Hleba ima. Knjige i komjuter su tu, reci kćerkama: ‘Sada će mama da se vrati. Samo da se proše tam“; ključ imaš, kupiću ti paklo najboljih cigareta da ih baciš kroz prozor… i dođi

Moleban

Održan je Moleban u Staroj Pazovi, prizivanje Svetog duha da da pameti đacima u srednjim školama Stare Pazove. Dobro je kada vladika Vasilije, i njegovi pratioci u Moleban litiji, prizivanje Svetog duha znaju da rade. Svetog duha je ipak trebalo prizvati ne toliko da

pomogne đacima, snaći će se oni, već profesorima da pomogne da izađu iz svojih pogubno okoštalih navika šta i kako dogmatizovati u đačkim glavama. B. Protest Srpskih dveri povodom uvođenja eksperimentalnog programa ‘Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju’. Hm! Kada političar uputi protest nije zgoreg upitati se da li mu je do protesta ili bi da upozori na svoje prisustvo.

Nezamisliva scena za srpske (a i mnoge druge) učionice, sasvim je normalna u danskim školama. U ovoj zemlji već četiri godine đaci na završnim nacionalnim ispitima (nalik našoj nesrećnoj maloj maturi) mogu da koriste „Gugl“, „Vikipediju“ i sve druge izvore koji su im dostupni na „mreži“. - Logika je da, ako odgovor može da se nađe za nekoliko sekundi na „Guglu“, onda to pitanje ne treba da bude na testu – objašnjava Srđan Verbić, rukovodilac centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Dok god se kritički odnosimo prema tako stečenim informacijama, internet je najefikasniji način da se do njih dođe. Nije suština znati samo ko i šta, nego je daleko važnije zašto, kako, i šta bi bilo da je bilo drugačije…

Naš problem nije u tome što su školski programi anahroni. Sama ideja o tome da treba da postoji školski program je anahrona – kaže Srđan Verbić. – Nama je potrebno ono što se na Zapadu zove kurikulum. A koliko nam je taj pojam stran, dovoljno govori to što još nemamo odgovarajuću reč za njega. Suština je da ne treba da propisujemo šta se uči, već sa kakvim kompetencijama učenik treba da izađe iz škole. Ključne kompetencije su: znanje kako treba da učimo, da smo informatički pismeni, da primenjujemo znanja. To treba da bude rezultat školovanja, a ne enciklopedijsko znanje. Danas u Srbiji imamo zastrašujuće veliki broj poginulih na drumovima i gotovo isto toliko zastrašujući broj onih koji praktično žive u dužničkom ropstvu. Da li su to problemi koji mogu da se reše boljim obrazovanjem?

Da li su nam potrebni udžbenici

Ima dosta autora udžbenika koji svoju pamet dokazuju ubacivanjem gomile nevažnih i


nepotrebnih reči i podataka – kaže Vigor Majić. - Voleo bih da doživim da vidim jedan udžbenik za peti, šesti ili sedmi razred osnovne škole koji će imati manje od sedamdeset strana i gde će nastavne celine biti jednostavno i lako predstavljene. Čak sam slobodan da postavim pitanje da li su nam danas udžbenici uopšte potrebni. Barem na nivou srednje škole, da ne pominjem univerzitet gde su svakako suvišni, pa i kontraproduktvni, da ne kažem – opasni.

Kontekst je presudan i zato ne sme biti samo kopiranja. To što je neki predmet dobar za đake u Češkoj, ne znači nužno da je odgovarajući i za naše učenike. Moramo da postavimo i pitanje da li nešto može da se savlada drugačije. U nekim zemljama saobraćajno obrazovanje je deo školskog sistema, čak i dozvola može tako da se dobije. Kod nas se ta znanja stiču na drugi način – kaže Verbić.

Seksualno obrazovanje

Vršnjački odnosi, izražavanje osećanja, rešavanje problema koje donosi raski. Ovo su teme kojima će se, izumeđu ostalog, baviti učenici na časovima seksualnog vaspitanja. Naravno, fokus će biti na problemima vezanim za neželjenu trudnoću i seksualno prenosive bolesti.

Napomena. U Rusiji vlasnici vozila ugrađuju kamere da kada im se neko baci pod auto, a to je postalo masovna pojava, da imaju dokaz da je reč o samoubistvu a ne o ubistvu. Hoće mo li takve kamere i mi da uvodimo ili da menjamo strukturu obrazovanja sa više razumevanja svake katastrofe pa i vlastite depresije?

Kako učiniti kraj ubistvima unutar porodice ako ne sasvim novim pristupom razumevanja baš seksualnosti. O ubistvu vlastite devojke koja bi da raskine vezu da i ne govorim.

Polako sa razumevanjem da je ljubav posesivna emocija iz pakla. Ljubav je slika koju hipofiza slika. Hajde, još u đaćkoj klupi, da shvatimo hipofizu a i zašto su inteligentni ljudi stidljiviji.

Život je mnogo interesantan čak kada te ne razume ni onaj kome si se načisto nacrtao.

Recept za muškarce ‘Treći pol’.

Rešiš se napetosti tehnikom narcisoidne faze – (pravilo: ne narušavaj svoj kontinuitet). Uglavnom u narcisoidnom stanju (telo je stanje a nije predmet) najugodnije je druženje sa prijateljicom ‘trećeg pola’. Postoje dva pola (muški i ženski). Čak i u rodu ljudi je tako. ‘Ko je treći pol’?

Vremenom se ženski pol , tragom pomeranja prioriteta sa muškarca (što nije baš striktno pravilo) na decu, unuke, recepte, literaturu, transformiše u ‘treći pol’.

Simon de Bovoar je bila verni pratilac Žan Pol Sartra. Volela ga i trpela sve njegove izlete. Minimalno je manipulisala sa svojom fazom 'trećeg pola'. Oboje su bili svesni moći i nemoći toga perioda u žene. Žan Pol je nikada nije napuštao. Termin 'trreći pol' prva je upotrebila Simon de Bovoar u knjizi 'Drugi pol', deo Sudbina, Biološke činjenice. Simon de Bovoar piše: „Postoji još jedna teška kriza kada žena


mučno izmiče vlasti vrste. Između 45 i 50 godine zbivaju se fenomeni menopauze, suprotno onima iz puberteta

/narcisoidna faza, klitorisna, vaginalna, objektna (otac – sa pojavom Edipovog kompleksa pa na kraju ili pre muškarac)/. Pretpostavljam da se katabolične žlezde, tiroidna i hipofiza, trude da nadoknade odsustvo jajnika. Tako se pored depresije, primećuje da starenje dovodi do skokovitih fenomena: talasi vrućine, hipertenzija, razdražljivost, ponekad se javlja pojačani seksualni nagon. ... Neke žene postaju muškobanjaste, gomilaju mast u svojim tkivima. U mnogih se uspostavlja endokrina ravnoteža. Žena se oseća oslobođena robovanja ženki. Ne može se uporediti sa evnuhom jer je njena vitalnost netaknuta. Više nije žrtva sila koje je nadmašuju, ona koincidira sa samom sobom. Ponekad se kaže da 'starije žene sačinjavaju 'treći pol', (stvarno one nisu mužjaci ali nisu više ni ženke) Često se ta fiziološka automnost ispoljava zdravljem, ravnotežom, krepkošću, što žena ranije nije bila.“ (Simon de Bovoar, Drugi pol, str. 55.)

Defragmentacija ‘La femme fatale’

Fatalna žena je tragičan lik? Nije.

Razlozi njezinih postupaka ostaju skriveni

svima, pa i njoj. Nije istina. Vrlo je senzibilna – natprosečne seksualnosti kada joj se probudi ljubav.

Njena ličnost je tajna za muškarce, zbog čega ih privlači. Ne, nije tajna. Muškarci osećaju vrlo visok stepen podavanja u samom seksualnom kontaktu. Sama sebi je tajna. Ni to nije tačno – vrlo je svesna svoje seksu-

alnosti i može, pogubno po muškarca, da je kontroliše.

Entropija

Cvetajeva, večno zaljubljena, napisala je pismo svome prijatelju o tome kako se oseća pored tvrdih ljudi sa emocijama koje ne shvata. ...novi čovek je, piše Marina, lišen ljudskosti, polu-mašina, polu-majmun, polu-ovca". Prijatelj joj je odgovorio: „Bože, Marina, kako ti lepo pišeš!“ Nije stigla pismo da pročita. U međuvremenu je stavila glavu u rernu i pustila plin. Полиција је преузела тело, а на сахрани није било никог. Не зна се чак ни где је сахрањена.

Zdravo! Ni strela, ni kamen! Ja! – Živcijata žena: tu sam! Život! Obema rukama U tvoj nedosanjani san.


Daj! (Na jeziku dvogubom: Na! – dvogubost zmije!) ti mi Uzvrati: celu me u gologlavoj Radosti mojoj primi!

Privij! Dan jedrenja, danas može! – Privij! – na skijama – Laneni, privij k sebi! Danas sam u novoj koži!: Pozlaćenoj, sedmoj!

– Moj! – I kakva nagrada je Raj – ako u rukama je, pred ustima: Život: raspahnuta radost – Pozdrav jutarnji, ustalom.

Perspektiva

Svi ljudi kasne za sobom. Mera kašnjenja je u energiji koje ulažeš da dokažeš da si u pravu.

Pokretanje teme partizaničetnici i ko je u pravu je drastično kašnjenje. Sve što se dešava desilo se, i desiće se, samo jednom. I nikada, nikada više. Tako je, neovisno o tome koliko je to ludo ludilo.

Konci za lutke

Jedno biće je iznad Boga. To biće je ono koje ima pravo da laže. Bog to pravo nema. Roditelj je takav. Sa puno entuzijazma laže biće koje je nastalo od najbržeg spermatozoida iz jedne serije njegovog zadovoljstva. Kako god kreneš u mišljenje mrtvi vladaju živima. Istoriju treba zaboraviti, koristiti je kao izmišljotinu na kojoj se nešto od uma i emocija uvežbava.


Proba