Page 1

Основана 1904. године

Београд, уторак 5. фебруар 2013. Број 35649 година CX

Примерак 35 динара

Оснивач Владислав Рибникар

Стразбур поново одлучује о ратним дневницама

Кao никaдa прe – чeтири српскa филмa у Бeрлину

стр. 8

стр. 13

У родном Котору му је надимак Роки, важио је за бродовласника, када је заплењен кокаин, рекао је да има проблема са бродом којим увози банане и од тада му се губи сваки траг Родољуб Радуловић, човек који се последњих дана налази у жижи јавности, сматра се не високопозиционираним чланом клана Дарка Шарића, већ човеком који је непосредни надређени у хијерархији црногорске „нарко-хоботнице”, тврде извори из истраге. Кад је почела истрага против клана Дарка Шарића, дошло се до информације да је Шарић један од двојице људи који имају привилегију да купују кокаин у тонама у Колумбији и да му је то обезбедио управо Радуловић. Поред тога, Радуловић није Шарићу био само главна веза са Јужном Америком, већ и веома моћна особа, са контактима у врху српско-црногорског подземља и познанствима са познатим политичарима. На почетку истраге јављао се медијима, објашњавајући да је у Шпанији и да ће доћи у Србију да открије све своје послове са Дарком Шарићем. Обећање никада није испунио. У истрази која је почела пре четири године и која траје, Радуловић се помиње на неколико места у оперативној организацији шверца кокаина. Спомиње се као бродовласник са Флориде чији прекоокеански бродови превозе дрогу преко Африке у Европу, али и као човек који је задужен за прање новца. У Специјалном тужилаштву против њега је подигнута оптужница због шверца 1,8 тона кокаина. За Радуловићем осим српске полиције трага и Грчка, јер је утврђено да је четворо његових људи у овој земљи прало новац. Све четворо његових сарадника је ухапшено, а за Радуловићем је расписана потерница. Овај Которанин се одселио у Сједињене Америчке Државе пре тридесетак година, где је, према неким информацијама, био један од чланова групе која је у „Белој књизи о организованом криминалу” из 2002. године означена као „Група Америка”. У полицији Србије је евидентиран као особа којој су неколико пута одузимани луксузни аутомобили, за које је проверама утврђено да су крадени у иностранству. страна­9

ИНТЕРВЈУ: ГОРАН КНЕЖЕВИЋ, министар пољопривреде

Да процедуре не отерају инвеститоре

стр. 11

Вучић:­У­Влади­Србије­никада­ неће­седети­криминалци Данас би СНС-у избори највише одговарали, питање је да ли ћемо икада у будућности бити у таквој позицији, али је у овом тренутку важнији интерес наше државе и народа

Фото Танјуг

Ко­је­Родољуб­ Радуловић

**

Александар Вучић са члановима СНС­а

„Српска напредна странка је најјача у Србији, али важније од наше политичке сујете је то што СНС мора да буде најодговорнија политичка странка. Данас би нашој странци избори највише одговарали, питање је да ли ћемо икада у будућности бити у таквој позицији, али је у овом тренутку важнији интерес наше државе и народа”, поручио је лидер СНС-а и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић после седнице Председништва странке посвећене актуелној политичкој ситуацији. Како је навео, за СНС је најважније да настави рад на извлачењу Србије из кризе, на добијању датума преговора, привлачењу инвестиција. Он је на конференцији за новинаре у седишту странке истакао да је Председништво СНС-а донело закључак да ће надлежни државни органи у складу са законом предузети све мере у расветљавању кривичних дела у области криминала и корупције и да неће и не сме бити заштићених, без обзира на функцију и име. То се односи, како је рекао, на 24 спорне приватизације, случај „Шарић”, Развојну банку Војводине, Галенику...

Већина питања новинара односила се на информације о састајању премијера Ивице Дачића са Родољубом Радуловићем, званим Миша Банана или Миша Америка, који се повезује са криминалним кланом Дарка Шарића. Преносимо део питања и одговора: Како­ћете­да­се­борите­против­криминала­и­ корупције­ ако­ је­ на­ челу­ владе­ Бананин­ друг? У овој земљи постоје институције. Оне раде свој посао. Нећу да будем део тима који ће да тражи од тужилаца да учествују или да праве себи процесну сметњу. Тужиоци су ти који воде истраге, они то наређују, знају шта им је посао... Свако ко је починио кривично дело – одговараће. У овој земљи не воде поступке и не процесуирају људе новине и други медији. Зашто­се­у­ово­раније­није­кренуло,­јер­како­ смо­чули­из­ДС­а,­они­су­већ­знали­за­ову­ причу­са­Дачићем?­После­свега,­имате­ли­ поверења­у­њега?

Влада је у претходних шест месеци обавила значајан посао за нашу земљу, а господин Дачић је водио ту владу. Наши лични односи ни за кога у Србији нису важни и не мислим да некога треба да брину. А то ко је знао, ко није знао – немам у професионалном смислу шта да замерим господину Ракићу, али имам у политичком смислу да питам неке људе из бившег режима. Како то данас нешто говорите СНС-у, а ви сте, пре само неколико месеци, хтели са тим истим СПС-ом – а ми никаква сазнања нисмо имали, а ви јесте – да правите ту исту владу? Моје питање је политичко, ни Тадић ни Ракић нису починили кривично дело. Је­ли­Влада­Србије­стабилна?­Је­ли­изгубила­ кредибилитет? Ситуација свакако ни за кога од нас није пријатна, али ја увек волим да говорим о резултату на семафору, а чини ми се да сам то данас учинио. Ми желимо да влада настави свој рад на циљевима, а да ли ћемо у томе успети, понављам, надам се да да, али ко то може данас да гарантује. страна­5

Највише притужби стиже из здравства и просвете зато што имају боља сазнања о својим правима, каже директор Агенције за мирно решавање спорова

111,4255 дин www.politika.rs

ДАНАС -30/130

redakcija@politika.rs

СУТРА 50/130 ЦРНА ГОРА 0,50 ЕUR; РЕПУБЛИКА СРПСКА 1 КМ; ХРВАТСКА 8,00 КН; МАКЕДОНИЈА 30,00 ДЕН; СЛOВЕНИЈА 1.00 ЕUR; ФЕ Д. БиХ 1 КМ; САД 1,50 $; НЕМАЧКА 1,15 ЕUR; АУСТРИЈА 1,30 ЕUR; ФРАНЦУСКА 1,40 ЕUR; ГРЧКА 1,20 ЕUR; ШВАЈЦАРСКА 3,00 CHF; ШВЕДСКА 14,00 SЕК

Д

а ли је између познатог стручњака и медицинске сестре у Клиничком центру Србије било недоличног понашања, како је недавно објављено у јавности, знаће се најкасније за 30 дана. Толики је законски рок да се заврши спор пред Агенцијом за мирно решавање спорова, пред којом је овај случај јуче почео. Ово је за „Политику” потврдио директор Агенције за мирно решавање спорова Дејан Костић. Овој институцији највише притужби на мобинг стиже из здравства и просвете, али наш саговорник каже да је погрешно закључити да у овим делатностима има највише злостављања на раду него је већи број пријава резултат веће образовне структуре запослених који имају и више храбрости и боља сазнања о својим правима. – Добијали смо пријаве од основне врсте такозваног мобинга празног стола и пуног стола, где послодавац запосленом даје мање посла него колегама са којима је у истом рангу и обрнуто када запослени добија више пос-

ла него остали. У пријавама из здравства има највише притужби на шиканирање, понижавање, увреде, обраћања неодговарајућим тоном. Често се догађа да они који чине мобинг тога нису ни били свесни, већ то сматрају нормалним понашањем. На пример, да неко трпи да шеф на њега виче свакога дана – наводи Костић. Директор агенције каже како је код нас појам мобинга (свака врста злостављања на радном месту) нов и понекад је тешко утврдити да ли га је било. – Обична реченица упућена колегиници „како сте лепи данас” може бити и комплимент и мобинг, зависно од начина на који је то речено, али и схваћено. Не улазећи ни у један предмет конкретно, данас није пожељно да се један лекар сестрама обраћа са „лутко”. Кад се неко на то жали, то се прочује, па и остали лекари, без обзира што су овај термин користили 30 или 40 година, схвате да то није нормалан начин комуникације – каже Костић. страна­7

Фото Д. Јевремовић

Мобинг­и­кад­лекар­сестру­зове­„лутко”


Уторак 5. фебруар 2013. 02 spoljna@politika.rs

СВЕТ

ЕУ:­Ис­тра­жи­ти­ зло­чи­не­у­Ма­ли­ју

УКРАТКО Нове жртве у Ираку

Пре­ма­из­ве­шта­ји­ма­аген­ци­ја

Багдад – У јучерашњем самоубилачком нападу у Ираку погинуле су 22 особе, а рањене 44, сазнаје АФП из више извора. Мета напада у Таџију, у близини Багдада, били су припадници сунитске милиције Сахва, која је укључена у борбу против екстремиста.

Умро због тортуре

Фото Ројтерс

Бри­сел­– Шефови дипломатија Европске уније затражили су јуче хитну истрагу ратних злочина над цивилима почињеним од стране провладиних снага у борбама против исламистичких побуњеника у Малију. Министарски савет ЕУ је усвојио закључке у којима се даје пуна подршка француској војној интервенцији која има за циљ да спречи исламистичке и терористичке групе да преузму власт у Малију. Они су, истовремено, позвали суседне афричке земље да хитно упуте мировне снаге, како би се у ратом погођеној земљи што пре обновио уставни поредак, наводи се у саопштењу за медије Савета. Савет је, међутим, изразио дубоку забринутост због извештаја да је малијска војска, након што је потиснула побуњенике из Тимбуктуа, вршила масовне одмазде над цивилима за које се сумњало да сарађују са исламистима. Министри су затражили да се ови злочини хитно истраже и подржали најаву Међународног суда за ратне злочине о упућивању истражитеље у Мали. Савет је, сем тога, наложио да се убрзају припреме за успостављање европске војне мисије која би требало да обучи војску Малија да се ефикасније супротстави исламистичкој претњи, као и да се у ову земљу упути 50 милиона евра хуманитарне помоћи. У међувремену, борбе на терену не јењавају. Шеф француске дипломатије Лоран Фабијус изјавио је јуче да су нови ваздушни напади француске војске у Малију усмерени на складишта нафте и уточишта исламских екстремиста на северу земље како би се спречило њихово даље снабдевање. Кидал важи за последњи бастион радикалних исламиста који су га заузели прошле године и изазвали страховања да ће област, по површини већа од Француске, постати уточиште бораца Ал Каиде. Француска војска држи под контролом Тимбукту и још неколико градова на северу Малија.

Лондон: Небо је сиво осам месеци у години, боље идите у Мајами

Лон­дон­је­тму­ран,­­ не­до­ла­зи­те Британија је кренула у негативну кампању о својој земљи како би крајем године спречила имиграциони цунами из Румуније и Бугарске Лон­дон­– „Имигранти не долазите у Велику Британију. Овде стално пада киша, нема посла, а и кад га има, слабе су зараде.” После олимпијског сјаја, када су Британци поносно уздизали своју земљу у светске висине, сада у Лондону размишљају да мало умрљају ту слику. Негативна кампања о тмурном времену, без правог лета и јадном животу у мемљивим изнајмљеним собама требало би да уплаши имигранте из Бугарске и Румуније, открива лондонски „Гардијан”. Британија се прибојава да ће са укидањем рестрикција крајем ове године на Острво стићи између 250.000 и 425.000 радника из Румуније и Бугарске. Овај имигрантски цунами могао би да се пореди само са таласом из 2004. када је осам земаља некадашње источне Европе добило право да конкурише на британском тржишту рада. Истовремено, десетина конзервативних посланика притиска премијера Дејвида Камерона да искористи најављене преговоре са Бриселом и референдум о останку у УЕ који је најавио за 2017. и да захтева да се од укидања баријера за раднике из Румуније и Бугарске изузме Велика Британија.

Највише подршке има идеја да се отпочне са негативном кампањом која би срушила лажну слику о томе да су енглеске улице поплочане златом и да њима тече мед и млеко. Нагласак кампање би, сем на пословично лошем времену, био и на лошим условима рада. Медији су покушај да се Британија прикаже у што лошијем светлу како би се огадила Румунима и Бугарима дочекали са типично енглеским смислом за хумор. „Гардијан” је позвао читаоце да употребе машту и уруже своју земљу. Најбољим негативним слоганима лондонски лист посветио је две странице. „Још од велике суше у Енглеској киша не престаје”, „Лето је, али живот није лак под облачним небом”, „Небо је сиво осам месеци у години, боље идите у Мајами”, „Енглеска ривијера, земља сурове ироније”, „Не долази, Острво је већ препуњено”, неки су од најуспешнијих слогана за одвраћање Румуна и Бугара. Цела прича је могуће пренадувана, истиче „Гардијан” наводећи да је од 23 милиона Румуна два и по милиона већ емигрирало у неку од земаља ЕУ. „Они који су хтели да оду из своје земље, већ су отишли.“

Каиро – Човек који је после демонстрација 25. јануара у Каиру у затвору провео неколико дана, јуче је умро, а према изјавама активиста које преноси АФП, његова смрт је последица тортуре у притвору.

Хапшење посланика Рамала – Израелска војска ухапсила је на Западној обали 25 чланова Хамаса, међу којима три члана парламента, сазнаје АФП из овог радикалног палестинског покрета. Хамас наводи да су два посланика ухапшена у Хеброну, а један у Рамали.

Министрово признање Лон дон – Бив ши бри тан ски ми ни стар Крис Хјун признао је јуче да је 2003. обмануо правду тиме што је, како би избегао одузимање возачке дозволе због прекорачења брзине, натерао своју бившу жену да каже како је она била за воланом, јавља АП.

Борбе по џунгли Манила – Једна муслиманска побуњеничка група саопштила је јуче да је напала борце Абу Сајафа, пошто су ови милитанти повезани са Ал Каидом одбили да ослободе таоце, што је довело до жестоких окршаја у џунгли у којима је погинуло 22 екстремиста на југу Филипина, јавља АП.

Тројни самит Лондон – Авганистански председник Хамид Карзаи и пакистански Асиф Али Зардари јуче су у Лондону разговарали о унапређењу сарадње две суседне земље, у атмосфери појачаних страховања да би могло доћи до распламсавања грађанског рата кад међународне снаге 2014. напусте Авганистан.

тра­Гом­Ве­СтИ Др СЛОБОДАН РИБНИКАР, уредник рез. потпуковник, умро 24. септембра 1924. ВЛАДИСЛАВ СЛ. РИБНИКАР, директор носилац Партизанске споменице 1941. умро 1. децембра 1955. Oснивач и издавач: Политика новине и магазини д.о.о. Македонска 29, 11000 Београд Штампа: Политика Штампарија д.о.о Уредништво: Гл н н н к Драган Бујошевић З м н к л н н н к н к н лн з њ Радмило Кљајић Д к Горан Волф Бошко Јакшић П л к Миленко Пешић Д Милан Галовић Х н к Озрен Милановић к н м Слободан Костић л Марија Ђорђевић Александар Милетић Б Јулијана Симић-Теншић к Иван Аранђеловић В к н Петар Мићковић Н ћн Марко Лакић Ф љ н Душица Милановић Г н лн к Никола Тркља Пословодство: Г н лн к Мира Глишић-Симић П н н Драган Ранић П л Милош Голијанин Ф н н Горан Безбрадица П к Звездан Тошић А м н н л Наташа Севић м л Вера Пантовић Ш м Драган Ранић Адреса редакције: Македонска 29, 11000 Београд redakcija@politika.rs Телефони: централа 330-11-01 секретаријат 330-1682 Београдска хроника: 330-1757, факс: 337-3419 огласно: 330-1547, читуље и мали огласи: 330-1555 претплата: 330-1611 pretplata@politika.rs Електронско издање: www.politika.rs

Ди­пло­ма­ти­ја­пре­ко­ча­ше Да „винској дипломатији” нема премца потврђује јучерашњи пристанак Русије да обнови увоз вина и минералне воде из бивше совјетске републике Грузије са којом је накратко ратовала лета 2008. Поменута одлука надлежних у Москви јасан је корак ка побољшању дипломатских односа две земље, сведених на најнижи ниво после рата у којем је руска армија помогла двема грузијским провинцијама – Абхазији и Јужној Осетији – да се одвоје од матичне државе и прогласе независност. Покушај да се уз вино и минералну воду дође до договора од којег би корист имале обе страна даје прве плодове. Истина, доброј вољи је у највећој мери допринела чињеница да је на место шефа владе у Тбилисију, у октобру прошле године, дошао бизнисмен Бидзина Иванишвили, човек који је паре стекао послујући управо у Русији. Два месеца касније у Женеви су одржани директни преговори две стране. У акцију се укључио и први човек Грузијске православне цркве, патријарх Илија Други, који се пред крај године састао са Кирилом, поглаваром Руске православне цркве, и шефом руске државе Владимиром Путином. Све поменуто не значи да се говори о братству Руса и Грузијанаца. На челу кавкаске републике и даље је Михаил Сакашвили, а он, за сада, није ни најмање склон да пружи руку руском партнеру Путину. Али, како је његова партија изгубила парламентарну већину на прошлим изборима, Сакашвилију је после два мандата онемогућено да и

Михаил Сакашвили

након избора заказаних за ову годину остане у председничкој фотељи. Многи аналитичари сматрају да, попут Украјине, ни Грузија не може

Барозо опомиње Румунију Брисел – Председник Европске коми­ сије Жозе Мануел Барозо подсетио је јуче румунског премијера Виктора Понту да Букурешт мора да покаже да може да гарантује независност румун­ ског правосуђа, јавља АФП. На зајед­ ничкој конференцији за штампу након састанка, Барозо је рекао да цени напоре које је премијер Понта уложио у последњих шест месеци на испуња­ вању обавеза које је Румунија преузе­ ла, али очекује даљи напредак у погледу независног судства.

истовремено да побољшава своје односе са Русијом и да претендује на улазак у ЕУ. Главни играчи ЕУ – Немачка и Француска – нису склони „двојности” у спољној политици бивших совјетских земаља и на сваки начин желе да их у потпуности подреде својем утицају. Тиме се, има мишљења, стварају услови за изградњу неке врсте нове „гвоздене завесе” на европском континенту, што би, свакако, било далеко од интереса и других европских држава, посебно оних из некадашњег Источног блока, о чему сведоче ставови балтичких земаља и Пољске. Управо на том европском путу Сакашвили је након „револуције ружа” 2003. повукао више добрих реформских потеза, што му признају и следбеници и политички опоненти. Да околности не иду наруку Тбилисију потврдила је недавно у једном интервјуу и Маја Панџакидзе, шеф грузијске дипломатије. Она, наиме, није успела саговорнику да објасни како влада намерава да помири непомирљиво – отвори пут и ка Европи и ка Русији. Највеће бреме које грузијска дипломатија мора да изнесе на својим плећима јесте управо чињеница да Тбилиси нема власт над Абхазијом и Јужном Осетијом, иако их се не одриче. Као отворено питање остаје и евентуално чланство Грузије у НАТО. Уколико би се тако нешто и догодило, нема сумње да би ситуација на Кавказу, који је одувек био поприште великих ратова, била доведена до усијања. Ту ни хладно вино ни минерална вода не би могли много да помогну. Сло­бо­дан­Са­мар­џи­ја

Фото Бета

ДАРКО РИБНИКАР, уредник рез. капетан, погинуо 31. августа 1914.

Д. Стојановић

ВЛАДИСЛАВ РИБНИКАР, оснивач рез. капетан, погинуо 1. септембра 1914.

Башар ел Асад

Аса­ду­по­ну­ђен­ ди­ја­лог Беј­рут­ –­ Лидер сиријске опозиције Моаз Алкатиб позвао је јуче председника Башара ел Асада да се јасно изјасни око његове иницијативе за дијалог, додајући да је циљ прекид крвопролића и „помоћ да се режим мирно повуче“, јавља Ројтерс. Алкатиб је, говорећи после сусрета са руским и америчким званичницима у Немачкој, телевизији Ал Џазира рекао да велике силе немају визију решења рата у Сирији и да само Сиријци треба да одлуче о својој будућности. „Режим мора да заузме јасну позицију (око дијалога), а ми кажемо да ћемо испружити руку у интересу народа и помоћи да се режим повуче мирно“, рекао је он. „Одлука је у рукама режима“. Алкатиб је прошле недеље рекао да је спреман да се нађе са Асадовим представницима уколико власти ослободе око 160.000 затворених, али његова изјава одмах је наишла на критике унутар његове коалиције оних који одбијају дијалог са Асадом и кажу да он мора да се повуче.


Уторак 5. фебруар 2013. spoljna@politika.rs

СВЕТ

03

Хи­ла­ри­Клинтон:­­ епи­лог­или­про­лог? Клинтонова је популарнија него икад, али без импресивних дипломатских постигнућа

Фидел Кастро: Кубански народ је истински револуционаран

Ку­ба­гла­са­ла­­ за­по­ну­ђе­не­­ кан­ди­да­те Фидел Кастро оценио да кубански народ влада земљом и да је одзив бирача зато увек висок Пре­ма­из­ве­шта­ји­ма­аген­ци­ја Ха­ва­на – Милиони бирача изашли су у недељу да међу 612 кандидата које је претходно одабрала Комунистичка партија изаберу исто толико посланика Националне скупштине у време када се мења начин на који Кубанци живе и раде, али не и како гласају, јавља Ројтерс. Једино изненађење приредио је осамдесетшестогодишњи Фидел Кастро, јер се појавио на гласачком месту у Хавани први пут откако је 2006. оболео и откад је вођство земље препустио свом пет година млађем брату Раулу. Међу кандидатима за посланике су оба брата, а Раул Кастро треба да крајем фебруара буде изабран за још један петогодишњи мандат на челу државе, о чему ће се гласати кад буде конституисана скупштина. Фидел Кастро задржао се читав сат на гласачком месту на које је излазио још од 1976. на првим општим изборима на Куби, па до 2006. када је оболео. Кастро је оценио да су кубански избори демократични, јер на њих се увек одазива више од 90 одсто људи са правом гласа, док у Америци на изборе не излази ни педесет одсто људи. На Куби нема ни предизборне кампање нити је медијима под контролом партије дозвољено да се баве овим процесом. „Сигуран сам да је кубански народ истински револуционаран, то је до-

казала историја. Он је прошао кроз огромне жртве и 50 година блокаде, и никада се није предао“, рекао је Фидел Кастро окупљеним новинарима, осврћући се на санкције које је завела влада САД према Куби. Лидер револуције је оценио, како извештавају кубански медији, да су економске промене неопходне, и да је либералније тржиште захтев времена, али да ове промене неће утицати на опредељење Кубанаца да иду већ трасираним револуционарним путем „Не можемо допустити да на изборе изађе само мањина, као у САД. Овде влада народ“, рекао је Кастро. Према званичним подацима, по-

Фидел Кастро: Морамо излечити Чавеса Хавана – Сваког дана се обавешта­ вам о здравственом стању Уга Чавеса, рекао је за кубански зва­ нични лист „Хувентуд Ребелде” Фидел Кастро говорећи о председ­ нику Венецуеле који је четврти пут оперисан од тумора на Куби још 11. децембра прошле године. „Много му је боље, опоравља се. То је тешка битка, али боље му је. Морамо да га излечимо. Чавес је јако важан за своју земљу и за целу Латинску Америку“, рекао је Кастро о свом блиском пријатељу и лидеру боливарске револуције социјализма у 21. веку.

лако на Куби ипак долази до смене генерација. Просек година делегата у наредној скупштини биће 48. Раул Кастро је више пута рекао да би за високе функционере требало ограничити остајање на власти на два петогодишња мандата. У том случају, ово би био други и последњи мандат и за Раула Кастра. Опозициони дисиденти сматрају да су овакви избори фарса, јер „практично немаш кога да бираш, сви мисле исто, нема никакве разлике међу кандидатима”.

рефлекторима, због чега је најпознатија жена у Америци и најпознатија Американка на планети. Према децембарском истраживању„Галупа”, она је и најуважаванија жена света (актуелна прва дама Мишел Обама је тек на другом месту, али са значајном дистанцом). Недељник „Њусвик” (сада искључиво дигитални), прогласио ју је и најважнијом женом у америчкој политичкој историји. У моменту одласка, њен рејтинг је изузетних 69 одсто – знатно је популарнија од Обаме – па је медијских

сам тек пре четири дана поднео заклетву.” Нико не очекује да она своје намере обелодани пре 2014, упркос томе што је већ основан један „суперполитички комитет” за њену кампању, који се закитио адекватним именом „Спремни за Хилари”. Иза тог комитета је наводно мрежа донатора са дубоким џеповима. Иако је прерано за распредање о томе шта би њена кандидатура донела, већ се указује да би на власти била другачија од Обаме, наклоњенија бизнису и ближа центру, дакле на лини-

Ва­шинг­тон – Јуче је у Стејт департменту био први радни дан новог државног секретара Џона Керија, али много већи публицитет од његовог доласка добио је одлазак претходнице Хилари Клинтон, која се опраштала целе прошле недеље, да би коначно, после говора пред запосленима, већ у суботу ујутру себи могла да дозволи луксуз да дан проведе у пиџами. Проте кле неде ље потро ше но је прилично штампарске боје и времена на кабловским ТВ мрежама да се вреднује учинак њеног четворогодишњег шефовања америчком дипломатијом, али још више да се докучи да ли је њен одлазак епилог једне изузетне каријере – била је прва дама, сенаторка и државна секретарка – или пак пролог још већем постигнућу: да 2016. постане прва „мадам президент”. Око првога је постигнут консензус: била је одличан шеф велике спољнополитичке машинерије, енергичан и лојалан члан тима пред сед ни ка Оба ме, али није била у улози диригента америчке спољне политике: палица је остала у Белој кући. За њено име не везује се неко импресивно дипломатско постигнуће, мада није било ни катастрофалних неуспеха. То је можда најбоље са- Клинтонова отишла из Стејт департмента али се припрема за председничку кандидатуру жето у „Њујоркеру”, била је „велики амбасадор, али не и вели- спекулација о њеним намерама за ји политике њеног супруга, председследећу председничку трку проте- ника Била Клинтона. ки државни секретар”. На другој страни теразија је њено Извесну сенку бацио је додуше ин- клих дана било у обиљу. „Сада нисам склона да то учиним”, здравље: у децембру је једно време цидент у Бенгазију, где су 11. септембра прошле године у терористичком гласио је њен одговор дат последњег била у болници, после несвестице и нападу на амерички конзулат убије- радног дана у Стејт департменту, који тромба у мозгу задобијеног падом у ни амбасадор и тројица дипломата. је протумачен као нешто између не и кући. Приметно је добила на тежини У сведочењу у Конгресу, Клинтоно- да: да су врата одшкринута, са неиз- и носи специјалне наочаре, без којих, ва је прихватила (командну) одговор- весношћу да ли ће бити сасвим отво- наводно, види двоструко. Има 65 година, па би први мандат ност за ту трагедију, мада не и личну рена или залупљена. Процене су да би у трци 2016. она започела са 69, што не би био хендикривицу. На сајту Стејт департмента предо- имала велику почетну предност. Ње- кеп: Роналд Реган се у Белу кућу усечена је детаљна статистика њене че- но учешће би, прво, обесхрабрило лио са 70. Све у свему, одговор на питање да тири године у улози шефице дипло- друге претенденте демократа, укљуматије, набрајањем да је укњижила чујући и потпредседника Бајдена, ко- ли ће Америка већ следећом прили956.733 авионских миља (1,54 ми- ји све учесталије наговештава да ће се ком добити прву председницу у својој историји, у овом моменту је онај лиона километара), посећујући 112 за њега „још гласати”. На питање у недавном интервјуу који је за овакве ситуације уобичајен: земаља, да је на путовањима провела чак 13 месеци. Уствари, Хилари да ли би подржао кандидатуру Клин- може да буде, али не мора да значи. Ми­лан­Ми­шић Клинтон је већ пуне две деценије под тонове, Обама је одговорио: „Па ја

Оба­ми­на­го­ди­на­од­лу­ке­о­Ира­ну

Фото Ројтерс

Уместо оружаног напада, препоручује се јачање санкција

Људи и догађаји Сиханукова кремација: Стотине хиљада људи присуствовало је јуче у Пном Пену кремацији оца савремене Камбоџе, бившег краља Нородома Сиханука, који је умро у Пекингу 15. октобра у 90. години, од срчаног удара. Ковчег је био постављен у крематоријуму налик храму, високом 15 спратова. Ватру су симболично запалили његов син, краљ Нородом Сихамони, и краљица мајка, Нородом Монинеат, мада је кремација обављена по савременим методама.

Ва­шинг­тон­– Амерички председник Барак Обама можда ће ове године морати да употреби војну силу да би спречио Иран да развије капацитете за производњу нуклеарног оружја, оцењују спољнополитички аналитичари. Истовремено америчка економска и политичка ситуација је неповољна и указује да би уместо напада на Иран било можда боље покушати да се проблем преброди јачањем санкција против те земље, наводи се у анализи агенције АП. Американци су уморни од рата после више од деценије ратовања у Ираку и Авганистану. „Многи сматрају да је 2013. година одлуке о питању да ли ићи у рат или постићи коначни споразум за окончање иранских нуклеарних амбиција”, рекла је Сузан Малони, виши сарадник у Центру Сабан за блискоисточну политику при Институту Брукингс. Ако се, по њеном мишљењу, не дође до споразума, Обама ће морати да изврши војни напад да би испунио своје обећање да ће спречити Иран да изради нуклеарно оружје. У новом извештају научници из Центра за стратешке и међународне студије упозоравају да

би садашња ограничена криза могла да ескалира у већи сукоб или нови облик хладног рата. Америчка економија, мада се земља опоравља од велике рецесије, и даље је слаба, а војска може да очекује редукције пошто се спрема смањење државне потрошње. Такође, Иран је много јачи војно него Ирак и Авганистан и сигурно би одговорио ударима на Израел и на америчке војнике у суседном Авганистану. Уз то, велики део иранског нуклеарног програма налази се под земљом и није јасно колико би амерички ваздушни удари могли да начине штете, указује АП.

Ахмадинежад као космонаут Техеран – Председник Ирана Махмуд Ахмади­ нежад изјавио је да је спреман да буде први ирански астронаут, јавила је јуче агенција Ирна. Ахмадинежад је рекао да је спреман да се жртвује за амбициозни ирански свемирски програм. Иран је прошле недеље послао мај­ муна у свемир, чиме је желео да покаже да је постигао напредак у оквиру свог свемирског програма. Мајмун назван Писхгам, што на фарсију значи пионир, успешно је лансиран у свемир и враћен на Земљу после 20 минута.

Један од главних заговарача за напад на Иран, израелски премијер Бенјамин Нетанијаху је на управо одржаним израелским изборима ослабио своју позицију. Чак и пре израелских избора Обама је одбацио Нетанијахуове позиве за напад на Иран, изјавивши да још има времена за дипломатско решење. Стручњаци кажу да Иран има уранијум обогаћен до 20 одсто, што релативно брзо може да се побољша на ниво довољан за производњу нуклеарног оружја. Међународна агенција за атомску енергију је навела да се Иранци спремају да уграде брже центрифуге које би убрзале тај процес. Израел сматра Иран као претњу за своје постојање и запретио је да ће једнострано напасти иранска нуклеарна постројења. Такав напад би скоро сигурно увукао САД у још један војни сукоб у региону. Али, како наводи агенција АП, Обама и већина Американаца не желе још један рат. Стручњак из Карнегијеве фондације за међународни мир Карим Саџадпур је рекао да су обриси споразума јасни са обе стране и да је неизговорен став САД: „Можете да имате нуклеарни програм који може да укључује обогаћивање уранијума, али не и оружје. Ако не радите за бомбу ми вас нећемо бомбардовати.”

Фото Ројтерс

Фото Ројтерс

Од­на­шег­стал­ног­до­пи­сни­ка


Уторак 5. фебруар 2013. 04 spoljna@politika.rs

РЕГИОН

Јо­си­по­вић:­Дво­је­зич­ност­је­ ци­ви­ли­за­циј­ска­те­ко­ви­на Нема одлагања увођења српског језика и ћириличног писма у званичну употребу у Вуковару

Драган Стојановић

у званичну употребу у Вуковару, преноси Бета. Он је изразио уверење да ће бити врло мало или да неће бити никога ко ће се усудити да тражи промену Уставног закона, те да је његова ранија изјава о томе да треба мењати закон ако се не примењује била намењена „дволичним политичарима”. Упркос суботњем протесту у ВуЗа­греб­– Председник Хрватске Иво Јосипоковару против двојезичности, мивић оценио је јуче да је Уставни закон о пранистар управе Арсен Баук поновио вима националних мањина, којим се, између је јуче за Хрватски радио да што се осталог, омогућава коришћење језика мањидржаве тиче нема одлагања примена, цивилизацијска тековина. „Сталне приче не Уставног закона. „Уставни закон због којих се из овог или оног разлога одлаже донет је 2002. (на власти је била Хрпримена, па се не поштује ни у погледу заповатска демократска заједница), а шљавања, ни коришћења језика или било косад траже одлагање, што није у духу је друге варијанте, политиканство је каквом онога што је некад било, а камоли треба стати на крај”, рекао је Јосиповић но- Иво Јосиповић овога што је данас”, додао је Баук. винарима у Загребу коментаришући захтеве У јавности се очекује да ће најпре бити постављени двода се одложи увођење српског језика и ћириличног писма језични натписи на зградама државних институција, док би се до после мајских локалних избора сачекало са поЗабринутост због ћирилице стављањем двојезичних натписа улица и тргова, за шта је надлежна градска управа. „Очекујемо да ће се закон Бањалука – Председник Српског народног већа Мило­ поштовати, али нисмо ни очекивали двојезичне натписе рад Пуповац изјавио је да је веома забринут због кампа­ преко ноћи”, рекао је председник Заједничког већа опње која се у Хрватској води против увођења ћирилице у штина и посланик Самосталне демократске српске странслужбену употребу у Вуковару, а која према његовим ке у Сабору Драган Црногорац за Хрватски радио. речима све више подсећа на ратну реторику, преноси Градоначелник Вуковара Жељко Сабо оценио је да је суТанјуг. Пуповац је истакао да је премлаћивање сина срп­ ботњи протест у Вуковару био предизборни скуп ХДЗ-а и ског свештеника у Борову „резултат реторике која се Хрватске странке права др Анте Старчевић пред локалистог дана могла чути на протесту хрватских ратних не изборе. ветерана”.

ДРУГИ ПИШУ

Не­ма­„рас­па­ки­ва­ња”­­ Деј­тон­ског­спо­ра­зу­ма Од­на­шег­до­пи­сни­ка

Уколико имамо став да нећемо једни другима наметати решења и уколико Са­ра­је­во – Председник Српске демо- она нису против интереса било кога, кратске странке (СДС) Младен Бо- онда сматрамо да имамо решено писић најавио је да ће ових дана разго- тање случаја ’Сејдић и Финци’“, казао варати са представницима Европске је лидер СДС-а. Босић је посебно нагласио да не уније о провођењу одлуке Европског суда за људска права у предмету „Сеј- долази у обзир да се кроз ово питање „распакује” Дејтонски мировни сподић и Финци”. разум, јер то у основи, како Он је нагласио да за доје рекао, нема никакве везе говор мора постојати воља једно са другим. свих страна у БиХ, али и Он је поновио да је у Феда тај процес не може бити дерацији БиХ „комплико„распакивање” Дејтонског ванија ситуација” због разспоразума. личитих мишљења како би „Очи глед на је на ме ра, требало решити, односно пре свих представника ЕУ, спровести одлуку суда из да се појача притисак за реСтразбура. шавање питања ’Сeјдић и „У основи читавог тог Финци’ као услова за раз- Младен Босић проблема поново се као говоре о даљим реформа у процесу приближавања ЕУ“, изјавио главна тема поставило питање положаја Хрвата у ФБиХ и њиховог утије Босић. Он је оценио да је скидање овог пи- цаја на политику тог ентитета и БиХ. тања са дневног реда, питање добре Док се не нађе неко решење које ће завоље за постизање договора. Напоме- довољити обе стране у ФБиХ, тешко нуо је да Република Српска има став је очекивати да ћемо решити прокоји је донела „унутрашњим консен- блем”, казао је Босић. Додао је да је на политичарима из зусом” и који „не нарушава” било читог ентитета да покушају приближије интересе. „Сматрам да је сасвим коректан ти ставове и наћи неки заједнички став РС да ће прихватити свако ре- предлог и поновио да су представнишење за Федерацију БиХ, како то ци РС „спремни” да прихвате то што Д.­Ста­ни­шић договоре партнери из тог ентитета. они договоре.

Ле­кић­ће­по­бе­ди­ти­Ву­ја­но­ви­ћа Од­на­шег­стал­ног­до­пи­сни­ка

Загреб

Бра­ни­те­љи­су­се­у­Vu­ko­va­ru­ бо­ри­ли­за­хр­ват­ски­Вyко­вар  отписивањем П Европске повеље о мањинским језицима РХ је преузела обaвезе чији је резултат и двојезичност у Вуковару

За­греб – Ћирилица је писмо којим се служи пуно добрих људи, па и пуно бољих од многих који се служе латиницом, а у сваком случају пуно више него злочестих. Ћирилица је цивилизацијско и културно благо, а то што су чак и то писмо појединци користили као симболичну подлогу злочиначког пројекта не чини и то писмо злочиначким. Иако је разумљиво какву мучнину изазива спомен на увођење тог писма у Вуковару, где су многима најмилији убијени или мучени, те се разарало само зато што се хтело да се тај град зове искључиво Вyковар. Бранитеље је, а то је показао и јучерашњи просвјед, носио инат да Vukovar никад неће бити Вyковар. Сви смо знали да је ћирилица ту само симбол који је подметнуо окупатор те да се под тим мисли пуно више и шире, да Vukovar никад неће бити србијански град. Стога, кад се данас говори и о Вyковару, не говори се о србијанском, него о хрватском Вyко-

вару, управо оном за који су се сви његови бранитељи борили. Борили су се да у Хрватској вреде хрватски закони донесени у Хрватском сабору, а један од њих је и Уставни закон о правима националних мањина. Емоције су једно, а закон је закон и мора се поштовати док га се легитимним средствима не промени. Тај закон прописује да националне мањине остварују право на равноправну употребу свог језика и писма када припадници те националне мањине чине „најмање трећину становника” јединице локалне самоуправе. Владајући немају избора и морају га примењивати те се од премијера Зорана Милановића или министра Арсена Баука и не може очекивати ништа друго осим онога што су они протеклих дана вербализовали на тему двојезичности у Вуковару. Стога су и у Даљу већ годинама ознаке улица, па и страдалих хрватских полицајаца, исписане и на ћирилици. И Европска повеља о регионалним

потро­­­­ач У­ЧЕТВРТАК

или мањинским језицима говори о „културном богатству” чијој употреби државе потписнице Повеље, међу којима је и Хрватска, требају „погодовати и/или их подстицати”. Ћирилица у Вуковару питање је кад велики стварно морају показати да су велики, кад победници требају показати да су велики и у победи. То победу чини још већом. Једино што је у овом случају разумно питати јесте тумачење „трећине становника” Вуковара. У Уставном закону не дефинише се шта то значи. Министар Баук, а и премијер, позивали су се на попис становништва из 2011. иако ни закон који се тиме бави ништа не говори о правном значењу пописа становништва. Чак и да је прописано да се број становника одређује искључиво на темељу пописа становништва, а не рецимо евиденције боравишта, поставља се питање је ли то необорива или ипак оборива претпоставка за коју се може доказивати да није исправна. Ма­рин­ко­Ју­ра­сић

СТАНОВИМА ПАДА ЦЕНА, А ПОРЕЗИ РАСТУ

Под­го­ри­ца – Независни председнички кандидат Миодраг Лекић ће, уз подршку најзначајнијег дела опозиције, ванпарламентарних партија и интелектуалаца победити актуелног председника Црне Горе Филипа Вујановића кога је владајућа Демократска партија социјалиста по трећи пут предложила за шефа државе. „Убеђен сам да ће избори бити врло занимљиви и сматрам да ће Лекић, као независни кандидат, уз пуну подршку најзначајнијег дела опозиције, направити један дисконтинуитет у власти и победити Вујановића”, рекао је за „Политику” шеф Изборног штаба Демократског фронта (ДФ), Горан Даниловић. „Охрабрујућа је и лепа информација која говори да ће Лекић можда пребродити сваку препреку већ у првом кругу”. Лекића за сада подржавају парламентарне партије у савезу ДФ-а, али и Со ци ја ли стич ке на род не пар ти је (СНП) чији је Главни одбор одлучио да та странка подржи Лекића. Даниловић каже да уколико се та подршка прошири онако како очеку-

Горан Даниловић

ју, на „појединце и одређене невладине организације, интелектуалце, политичке партије које имају кредибилитет парламентарни и ванпарламентарни, онда је резултат председничких доминантно у корист Лекића”. „Ниједан опозиционар у скорије време није пришао тако близу врху листе”, каже Даниловић. „Убеђен сам да ће тај врхунац политичке форме уследити у право време, на дан избора у априлу. Грађани дефинитивно овог пута имају за кога да гласају.” Н.­Ђу­рић

Хр­ват­ска­за­ар­би­тра­жу­са­Сло­ве­ни­јом За­греб – Хрватски председник Иво Јосиповић рекао је јуче у Загребу да Хрватска добро руководи предметом у вези са арбитражом око граничног спора са Словенијом, јавља Хина. „Влада се консултује стручно и политички, постоји експертска група која на томе ради, према томе, мислим да се код нас добро управља предметом”,

рекао је Јосиповић. Словеначки премијер Јанез Јанша пребацио је на парламент надлежност у одлучивању о словеначком поднеску Сталном арбитражном суду у Хагу у вези са граничним спором са Хрватском, наводећи да бу у документу, који су предложили домаћи и страни стручњаци, требало извршити мање измене.

По­жар­у­ма­на­стир­ском­ком­плек­су­­ Тре­ска­вец­код­При­ле­па Ско­пље – Један од најлепших манастирских комплекса у Македонији Успење Пресвете Богородице на локалитету Трескавец код Прилепа јуче је захватио велики пожар, јавља Танјуг. Према информацијама из Центра за управљање кризом, пожар је пријавио једини монах који је тамо живео, а у гашењу су учествовали и хеликоптери македонске армије. За непуна два сата изгорела су сва четири конака манастира. За сада нема информација о узроку пожара.

ПОСЛЕ БАНКРОТА ТЕХНОМАРКЕТА ПРОИЗВОЂАЧИ ОДГОВОРНИ ЗА ГАРАНЦИЈЕ

У СРБИЈИ СЕ НАЈВИШЕ КОПИРАЈУ СЛАТКИШИ И АЛКОХОЛ


Уторак 5. фебруар 2013. redakcija@politika.rs

ДОГАЂАЈИ ДАНА

Вучић:­У­Влади­Србије­никада­ неће­седети­криминалци Са­прве­стране­

Анализа рада министара на следећој седници Главног одбора

Је­ли­Дачић­вама­рекао­повод­за­ сусрет­са­Радуловићем? Мени је речено исто што је и јавности речено, а то је да никада ни о каквим пословима није разговарао са тим човеком.

Председништво СНС­а је закључило да грађани живе веома тешко, да су нам инвестиције неопходне, али да је ова влада у шест месеци урадила више него претходна за четири године. На следећој седници Главног одбора напредњака анализираће се рад свих министара из СНС­а. „Када већина буде желела другачију власт имаће прилику да о томе одлучује на изборима”, поручио је Вучић.

Да­ли­вас­ова­ситуација­изненађује­ и­да­ли­је­ово­криминализација­ целе­Владе­Србије?­У­кампањи­сте­ доводили­Дачића­у­везу­са­Луком­ Бојовићем.­ У Влади Србије никада неће седети криминалци. Ко год је починио кривично дело, одговараће. Моја сазнања су нешто већа од сазнања, претпостављам, већине људи, али ја, наравно, то нити могу, нити хоћу, нити смем да злоупотребљавам. Институције у овој земљи постоје, оне нису довољно јаке, али оне јачају из дана у дан, и те институције, у складу са законом, предузимаће све кораке.

или не, немам ниједан доказ, али нисам сигуран да бих лако поверовао да није имао никаквих контаката. Што, наравно, није кривично дело, не мора ништа да значи.

Фото Танјуг

Ивица­Дачић:­ Бићу­још­ немилосрднији­­ у­обрачуну­са­ криминалом

Премијер Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић поновио је јуче новинарима, након сусрета са председавајућим Савета министара БиХ Вјекославом Бевандом, да није био обавештен од надлежних у МУП-у да се особе са којима се сусретао баве криминалним активностима, преноси Бета. Дачић није дозволио новинарима да постављају питања, већ је у обраћању медијима поновио да никога не штити. „Говорили су да ћу штити поједине криминалце, а сада су ти криминалци у затворима”, навео је Дачић и поновио да нема заштићених. Према речима премијера, влада је постигла значајне резултате за шест месеци рада, упркос томе „што је преузела одговорност за велике и тешке одлуке” због којих трпи нападе, али „не постоји ниједан унутрашњополитички разлог који може да се замери влади”. Он је навео да је Србија на прагу да добије датум за почетак преговора са ЕУ, иако није одступила од националних интереса. „Пошто не постоје оправдани разлози за пад владе, свако заустављање процеса које је она започела било би на штету грађана Србије”, оценио је Дачић.

Александар Вучић

ПоСланИЦИ­о­ДаЧИЋеВом­КреДИБИлИтетУ

Бранко­Лазаревић­је­пре­неки­дан­ демантовао­да­је­имао­контакте­са­ људима­из­Шарићевог­окружења,­ а­нико­из­служби­безбедности­није­ реаговао­на­то.­Само­се­у­новинама­ појавило.­Зашто? Тужилаштво за организовани криминал ради свој посао. Ја не знам да ли је он починио неко кривично дело

Фото Танјуг

Да­сте­пре­шест­месеци­знали­за­ ову­везу­Дачића­и­Радуловића,­да­ ли­бисте­правили­ову­владу? Затекли сте ме питањем и нисам у стању да вам у овом тренутку одговорим. Извињавам се што сам испао неспособан, па морам то да признам.

Неки­аналитичари­кажу­да­је­вла­ да­већ­пала,­да­је­само­евентуално­ добијање­датума­држи­на­окупу? Ако ми будете рекли када је основан тај факултет за политичку аналитику, ја бих прихватио, и да ми кажете ко су аналитичари. Датум је веома важна ствар за Србију. У фебруару ће са мном у делегацији бити Сузана Грубјешић и Милица Делевић, ићи ћемо у Берлин, рекао бих на најважније место за нас, да видимо можемо ли да добијемо датум или не. Идемо у најјачем могућем саставу, а да ли ћемо у томе успети или не, ја то не могу да знам. После повратка из Берлина убеђен сам да ћемо нешто више

А­да­ли­ћемо­после­тога­знати­има­ мо­ли­ванредне­изборе? Све што сам мислио да кажем, рекао сам. Одакле­цуре­информације­у­ме­ дије? Ни из једне службе безбедности, БИА, ВБА, ВОА, није изашао ниједан папир. Папири су излазили из полиције. И то нико није покушао да сакрије. Хоћете­ли­се­видети­са­Ангелом­ Меркел? Ја сам мали човек по значају и по функцији да бих се састао са Ангелом Меркел, али ћемо се састати са многим важним људима. Мислим да ћу се срести са министром спољних послова Вестервелеом и са министром одбране, и са господином Хојзгеном, са којим имам веома успешну комуникацију, веома смо добри познаници. Обратићемо се најважнијим члановима комитета у Бундестагу, који одлучују о судбини Србије. Када­сте­сазнали­да­се­Дачић­срео­ са­Радуловићем? Пре неколико дана. Који­је­то­оптималан­рок­да­над­ лежне­институције­потврде­или­ оповргну­сумње­везане­за­премије­ ра? Изненадили бисте се када бисте видели ко се све с ким састајао. Али то није мој посао, мој посао је да установљавам ко је извршио биће кривичног дела. Б.­Баковић

сту.­Представници­опозиционих­ДС­и­ЛДП,­међутим,­ мисле­да­је­Дачић­пот­пу­но­изг­убио­кредибилит­ет­за­ оста­нак­на­премијерској­функцији­и­да­су­из­бори­најбоље­решење.

Ђорђе Милићевић (СПС): Нема разлога да се Дачић повлачи

Владимир Илић (УРС): Све испитати

Не постоји ниједан разлог да се господин Ивица Дачић повуче са функције на којој се налази. Резултати владе у претходних неколико месеци су изузетно видљиви, препознатљиви и позитивни и они су сасвим довољан аргумент да господин Дачић има кредибилитет да буде премијер.

Дубокo верујем да један политичар таковог калибра, као што је Ивица Дачић, никада себи свесно не би тако нешто допустио, управо зато и мислим да треба сачекати и видети све чињенице. Ако се ова влада определила за обрачун са криминалом и корупцијом, онда не треба никога изузимати, па ни премијера, уколико се докаже да су те везе онакве природе како то поједини медији наводе, а онда се доводи у питање опстанак владе и његов лични кредибилитет. До тада никога не треба оптуживати без доказа.

Ивица Дачић и даље треба да остане премијер, јер све ово што су покушали да му напакују долази из одређених кухиња, којима не одговара да влада ради и заврши започете послове, као што је прикључење ЕУ, решавање проблема КиМ и обрачун са криминалом и корупцијом. Одређени кругови желе да наставе да пласирају непроверене или полупроверене информације о томе да је неко из садашње владе разговарао са некима за које се касније сазнало да припадају криминалном миљеу. Ако бисмо тако разговарали, има много оних који желе да изађу на политичку сцену критикујући друге, који су се дружили и пили виски и кафу са ортодоксним убицама и криминалцима.

Борислав Стефановић (ДС): Ускоро ћемо имати изборе Да ли Ивица Дачић има кредибилитет да и даље буде премијер јесте питање за Српску напредну странку, а ми, као опозициона странка и као представници грађана који тешко живе, сматрамо да нема. Ова влада није испунила своју улогу, пре свега у економској и социјалној сфери и да тешко може један део владе да води борбу против корупције, а други да говори: „Јесте, састајали смо се са Радуловићем, па шта, а питајте ДС зашто они сада то говоре?”

УВОДНик

знати поводом питања добијања датума.

Представници­владајуће­коалиције­у­Народној­скуп­штини­Србије­у­последњим­збивањима­око­премијера­Ивице­Дачића­не­виде­разлог­за­расписивање­из­бора,­нити­ оспоравају­ње­гов­кредибилит­ет­за­оста­нак­на­том­ме-

Петар Петровић (ЈС): Премијер треба да остане

05

Бојан Ђурић (ЛДП): Премијер је дискредитован После свега што се издешавало, без обзира на епилог, или евентуални компромис у владајућој коалицији, влада која је оволико оштећена скандалом и премијер, који је на такав начин дискредитован, не могу имати никакав кредибилитет који би обезбедио да земља нормално функционише. Сваки наредни потез би се тумачио као последица неке уцене или као резултат изазова са којим је у овом тренутку суочен. М. Ч.

Петар Петковић (ДСС): Дачић нема легитимитет да води земљу После сазнања о контактима Ивице Дачића с чланом Шарићевог клана, премијер Србије више нема легитимитет да води земљу, не сме да је „држи као свог таоца” и мора одмах да поднесе оставку, поручила је ју че Демократс ка странка Србије. „По сле недвосмисленог открића да је имао контакт са Шарићевим кланом и због своје политике према Косову и то у јеку борбе против корупције, премијер Дачић заиста мора да поднесе оставку”, изјавио је на конференцији за новинаре портпарол ДСС-а Петар Петковић, преноси Танјуг.

Д Б

н­ ћ

Дачић и остали Александар Вучић први потпредседник владе одиграо је симултанку на две табле и добио. За првом шаховском таблом седео је Ивица Дачић, председник владе и председник СПС­а. За другом таблом седели су Миодраг Ракић и Драган Ђилас. Играле су се „Шарићева одбрана” и „Шарићев напад”. Та прича о Дарку Шарићу осумњиченом за шверц кокаина и његовим везама са Ивицом Дачићем стара је онолико колико је прошло времена од одласка Бранка Лазаревића са функције шефа кабинета министра полиције у амба­ саду у Атини. Од тада се та прича шапуће по политичким и новинарским кулоарима. Сви који су у тој причи помињани знали су да ће она кад­тад изаћи у јавност, да ће бити искоришћена против њих. Онда је преко таблоида, за који се верује да има добре односе са влашћу, почело да се одмотава клуп­ ко односа у троуглу Лазаревић –Шарић – Дачић, само што је место Шарића преузео Родољуб Радуловић, сада осумњичен да је стварни шеф Шарићевог клана. Некако у то време Дачићу је „изл­ етело” да се може разговарати и о столици у УН за Косово. Био је први српски политичар који је то изговорио што је био вероватни повод да Филип Рикер, амерички званичник задужен за Балкан, одмах „преплива” Атлантик и сретне се са Дачићем у Бриселу. У том тренутку веровало се да је поново дубоко закопана прича о односу Дачић–Шарић. Е, па није. Оживела је у истом оном таблоиду, а додатно убрзање дао јој је и Миодраг Ракић, доскорашњи координатор обавештајне заједнице Србије, тврдњом да постоје докази о сусретима Дачића и Радуловића. Онда је таблоид показао доказе, Дачић је све изненадио и признао да је разговарао са Радуловићем, али је рекао и да није знао са ким разговара, нису га обавестили они који су то морали да ураде. Таблоид је још додао да је Дачић знао са ким разговара и о чему разговара – о истрази против члана Шарићевог клана који је касније убијен. Компромитовани премијер – довољан разлог за изборе, поверовала је опозиција. Није, одговорио је Александар Вучић. Тренутни резултат „афере Дачић– Радуловић”: Прво: премијер је компромитован, нарушен је његов кредибилитет. Нико се неће изненадити ако се ова прича ускоро настави са новим детаљима или ако изроне неке нове приче. Он ће морати да са много разумевања поздравља све потезе коалиционог партнера укључујући и оне против сопствене странке и „својих” људи. Друго: иако је Вучић демантовао Динкића рекавши да Ракић и Тадић нису починили кривично дело не саопштавајући Дачићу информације, премијер ће инсистирати баш на тој причи да га Ракић није обавестио и пожуриће да сруши са власти Драгана Ђиласа. Треће: Вучић ће тешко пронаћи нови разлог за изборе у овој години. Четврто: Ако мисли добро друштву Србије, грађанима Србије, демократији у Србији власт мора да учини потпуно доступним јавности све транскрипте разговора „шарићеваца” са – осталима. Свима осталим. ¶


Уторак 5. фебруар 2013. 06 politika@politika.rs

ПОЛИТИКА

Абдулах Гул

Томислав Николић

Очекујте да економска и привредна сарадња буду све интензивније

Бићемо задовољни када трговинска размена достигне милијарду евра

Фото Фонет

ничку границу, они СрбиАн­ка­ра – Председник Срју сматрају својим блиским бије Томислав Николић, суседом. ко ји пред во ди др жав ноПредседник Николић је привредну делегацију Сррекао да се са турским кобије, састао се јуче у Анкалегом усагласио да ће дери са председником Турске лимично бити задовољни Абдулахом Гулом. када трговинска размена Пред сед ни ци Ср би је достигне милијарду евра. и Турске Николић и Гул Он је поручио да је Сробратили су се новинарибија отворена за инвестима након састанка иза зације Турске, за долазак ветворених врата и поручиликих компанија те земље ли да је дошло време да у Србију, изградњу инфра„Србија и Турска сарађују структуре, давање концедо последњег атома”, као и сија на производњу енерда ће турска улагања у Сргије... „Наше пријатељство бију бити „прави инвестије много веће него наша циони бум”. еко ном ска разме на. МоГоворећи о инвестицијажда је тако и боље. Боље је ма, Гул је најавио да су конда пријатељство произведе кретни кораци за унапређеТрилатерални састанак у мају економску размену него да ње сарадње већ начињени и економска размена произда је одмах након потписиводи пријатељство”, порувања споразума о слободПредседник Србије Томислав Николић најавио је јуче да чио је Николић. ној трговини видљив наби трилатерални састанак Србије, Турске и Босне и Хер­ Председник Србије Топредак, али и да турске и цеговине требало да буде одржан у мају у Анкари. мислав Николић је одмах српске фирме увелико раде „Подржавамо иницијативу Турске за одржавање састан­ по доласку у Анкару обина пројекту изградње аутока на врху Србије, Босне и Херцеговине и Турске. Пред­ шао меморијални центар пута кроз Србију на Кориседник Гул је као домаћин предложио мај у Анкари и ми „Ататурк” посвећен „оцу дору 11, ка Јадрану. смо то прихватили”, рекао је Николић. турске нације” и положио „Доћи ће до економског венац њему у част. и привредног бума и ексУ спомен-књигу Николић је уписао: „Почаствован сам плозије у периоду пред нама. Очекујте да економска и привредна сарадња буду све интензивније”, поручио је што могу да се поклоним сенима човека чија визија је подигла и усправила ову дивну земљу и њен народ. Овако веГул, преноси Танјуг. Он је рекао да се већ примећује помак у привредној са- лики народ заслужује великог оца Кемала Ататурка. Турска ће живети све док у њој буде живела његова идеја”. радњи, а да се обим економске сарадње посебно увећао. Николић се јуче састао и са председником турске скупГул је лично позвао заинтересоване турске инвеститоре да улажу у Србију. „Подстичем их лично да инвестирају штине Џемилом Чичеком, а данас наставља посету Иси поручујем да ће све то бити развој који ће допринети и танбулу где ће се састати са васељенским патријархом Вартоломејом и присуствовати бизнис форуму српских развоју наших билатералних односа”, рекао је он. Гул је истакао и да, иако Србија и Турска немају зајед- и турских привредника.

УКРАТКО Влада: остварени озбиљни резултати Влада Србије постигла је озбиљне резултате у остварењу готово свих циљева постављених приликом формирања и јединствена је по свим најважнијим питањима јер држава не сме и неће да пропусти историјску шансу да уђе у Европску унију и одбрани своје националне интересе, саопштено је јуче. „Влада Србије, у изузетно тешким унутрашњим и међународним условима, јединствена је по свим најважнијим питањима, јер Србија неће и не сме да пропусти историјску шансу да уђе у Европску унију, одбрани своје државне и националне интересе и осигура просперитет за све грађане”, наведено је у саопштењу након седнице владе на којој је оцењен рад у протеклих шест месеци, преноси Танјуг. Влада је подсетила да је у протеклих шест месеци успостављена координација између безбедносних служби и државних органа, да су формирани јаки тимови и да је охрабрен рад полиције и независног судства. „Покренуте су опсежне истраге о евентуалним злоупотребама у процесу 24 приватизације, између осталог у случајевима ’Сартид’, ’Лука Београд’, ’Нуба’, ’Нибенс’, ’Азотара’, као и приватизације пољопривредног земљишта у друштвеној својини на територији АП Војводина. Такође покренуте су истраге о злоупотребама у случају ’Агробанке’, на основу којих је у току процес против 33 особе, а ради се и на испитивању финансијских малверзација у предузећима ’Хабит’ и ’Галеника’”, наводи се у саопштењу.

Ђилас на самиту СИ у Португалији Председник Демократске странке Драган Ђилас пренео је jуче учесницима самита Социјалистичке интернационале (СИ), у Португалији, економске и политичке проблеме са којима се Србија суочава и план ДС-а за излазак из кризе – повећање запослености и социјално праведније управљање државом, саопштено је их те странке, преноси Танјуг.

Ср­би­ја­и­БиХ­да­иза­ђу­­ из­за­ча­ра­ног­кру­га­де­ве­де­се­тих

П

редседник Владе Србије Ивица Дачић рекао је јуче да Србија и БиХ треба да изађу из зачараног круга деведесетих и да се усредсреде на добросуседске односе и заједничку будућност. „Србија је гарант Дејтонског споразума и у складу са тим поштоваће територијални интегритет и суверенитет БиХ и подржавати сваки договор три народа и два ентитета”, рекао је Дачић на конференцији за новинаре после сусрета са председавајућим Савета министара БиХ Вјекославом Бевандом. Премијер је нагласио да Србија жели добре односе не само са РС већ и са Федерацијом БиХ. Дачић је рекао да би ускоро требало да дође до сусрета председника Србије Томислава Николића и чланова Председништва БиХ, а да ће владе наставити континуирано да сарађују и одржавају форуме два пута годишње. Беванда је истакао да жели директне контакте и да за сарадњу у региону нису потребни никакви посредници или састанци у Бриселу. Дачић је оценио да две државе могу да сарађују на пољу евроинтеграција – од заједничког наступа на европском путу до коришћења фондова ЕУ. Питање границе ће се решавати

Вјекослав Беванда и Ивица Дачић

Да­није­да­ту­ма­преговора­­ и­Ко­со­ва­вла­да­би­па­ла И

ако из владајуће коалиције поручују да избора још неће бити, после скандала који потреса владу због оптужби на рачун премијера Ивице Дачића и његових контаката са припадницима Шарићевог клана, тешко је у то поверовати. Аналитичари су уверени да је само питање дана када ће се поново ићи на биралишта. Избори, међутим, нису једини проблем са којим се суочио премијер. Из Тужилаштва и МУП-а „цуре” нови детаљи којима се оптужбе на Дачићев рачун свакодневно додатно поткрепљују због чега се озбиљно поставило питање његовог кредибилитета. Позиција премијера је, како оцењује Огњен Прибићевић из Института друштвених наука, умногоме пољуљана и велико је питање да ли је уопште одржива: „Он се сада одржао само захваљујући ставу СНС-a да у овом тренутку не треба ићи на изборе. Велико је питање шта ће даље истраге поводом овог питања показати. После овако тешких оптужби које су изречене на његов рачун сигурно је да његова позиција неће бити иста и кад је у питању наставак преговора са Приштином, али и када је реч о његовој позицији у међународној заједници”. Са овом оценом је сагласан и Ђорђе Вукадиновић, уредник листа „Нова српска политичка мисао”. „Кредибилитет Дачића је свакако окрњен, али је окрњен и кредибилитет владе. А такође су нарушени и односи у влади”. Какви су онда сценарији могући када је премијер озбиљно уздрман? У јавности се спекулише да ће можда опет доћи до неке реконструкције владе, односно да ће место социјалиста заузети нека друга странка, рецимо Демократска странка Србије или Демократска странка. За Прибићевића такав сценарио није много реалан. Пре ће, како каже, бити расписани избори. „ДС има у парламенту 51 посланика и њи-

кроз комисије задужене за то питање, додао је премијер Србије, како би се дошло до обострано прихватљивог решења. На дневном реду било је и питање сукцесије, имовине, несталих, а, рекао је, постоји спремност за потписивање споразума о изручењу који би омогућио ефикаснију борбу против криминала и корупције. Према Дачићевим речима, потребан је и нови споразум о реадмисији, а економска сарадња треба да буде приоритет. Вјекослава Беванду примио је и председник Народне скупштине Небојша Стефановић и поручио да ће српски парламент у наредном периоду законодавним активностима пружити пуну подршку унапређењу економске сарадње две земље, а пре свега у области енергетике и пољопривреде. Ка ко је са оп ште но из Ка би нета председника Скупштине Србије, главне теме разговора биле су јачање парламентарних и економских односа Србије и Босне и Херцеговине, а саговорници су се сагласили да будућа сарадња две земље треба да да конкретне економске резултате и мерљиви раст животног стандарда грађана две земље. Тан­југ

Фото Танјуг

Гул­и­Ни­ко­лић­на­ја­вљу­ју­­ ин­ве­сти­ци­о­ни­бум­у­Ср­би­ји­

хов евентуални улазак у владу би носио и тог 51 посланика и то је снага јер СНС има свега 13 посланика више. Овај број посланика је како показују истраживања јавног мњења далеко од рејтинга који сада имају ове две странке. СНС-у се то ни у ком случају не исплати јер би, да су избори, они имали око стотинак посланика, а ДС упола мање од овога што сада има”, објашњава Прибићевић. И Вукадиновић верује да је реконструкција мало вероватна. Наравно, како каже, има странака попут ДС-а заинтересованих за то. „Има навијача за такав сценарио, али није реално. А не би било ни добро да нову владу добијемо без избора”, сматра Вукадиновић и додаје да је још мање вероватно да Дачић оде са места министра полиције, а остане на премијерској функцији о чему се такође ових дан спекулише. Када је реч о изборима, Прибићевић оцењује да је лидер СНС-а Александар Вучић донео мудру одлуку ставивши у први план добијање датума преговора и разговоре са Приштином. „Влада је опстала после ове афере само захваљујући Вучићу и СНС-у. То је врло мудра

Дејан Павићевић официр за везу са Приштином Влада Србије именовала је јуче Дејана Пави­ ћевића за официра за везу са Приштином, речено је за Танјуг у влади по завршетку сед­ нице. Павићевић је и шеф преговарачког тима Београда у техничком дијалогу с Приштином. Тематиком Косова и Метохије се бави од 2008, а у Министарству за КиМ био је шеф кабинета, затим секретар Преговарачког тима у дијалогу Београда и Приштине.

ЕК: избори су унутрашња ствар Србије Брисел – За Европску унију је најважније да се дијалог Београда и Приштине настави, а питање евентуалних ванредних избора је уну­ трашња ствар Србије, речено је за Танјуг у седишту Европске комисије у Бриселу. „Немамо намеру да се мешамо у унутрашњу политику Србије”, рекао је функционер Европ­ ске комисије, који је желео да остане анони­ ман, упитан да коментарише могућност да се због „случаја Шарић” распишу ванредни пар­ ламентарни избори у Србији.

одлука јер би расписивање избора све ове процесе зауставило и померило их практично за годину дана због немачких избора. Видећемо какав ће бити резултат разговора Вучића у Немачкој крајем фебруара у вези са датумом”, каже Прибићевић. Дакле, како истиче, неке спољне околности, датум преговора и питање севера Косова, диктирале су овакав развој догађаја, односно то што избора неће бити одмах. „Премијер је до те мере уздрман да је тешко очекивати да влада прегура ову годину и зато је реално очекивати да избори буду на јесен. Али и то под условом да се економска ситуација не погорша драматично. Када, пак, буде јасна ситуација око датума преговора и када се буде решавало питање севера Косова, Вучић мора да донесе одлуку о изласку на изборе јер би се у противном поставило питање – зашто остајеш у влади када имаш премијера који је оптужен за све те ствари”, објашњава Прибићевић и процењује да ће се то питање пред Вучића поставити у септембру-октобру. И за Вукадиновића је питање датума избора кључно везано уз датум преговора, али ће, како оцењује, излазак на биралишта зависити и од тока којим ће кренути афере, односа између челних личности у владајућој коалицији и од тога како ће се одвијати преговори о Косову. Ј.­Церовина


Уторак 5. фебруар 2013. drustvo@politika.rs

ДРУШТВО

Спорове пресуђују независни арбитри

Фото Р. Крстинић

Мобинг­и­кад­лекар­­ сестру­зове­„лутко”

Директор Агенције за мирно решавање спорова наглашава једно значајно ограничење: надлежност агенција може да успостави, само ако се обе стране сложе, да се поступак решава пред овом институцијом и то је главна разлика у односу на судове. Да ли је мобинга било утврђују независни арбитри, њих има четрдесетак у целој Србији, који се бирају на четири године. Арбитри доносе одлуку да ли је било или није злостављања на раду, а дају се и препоруке шта радити да тога више не буде. После потврде да је било мобинга, агенција се не бави даљим новчаним потраживањима, већ стране те накнаде могу остварити само у грађанским парницама.

Са­прве­стране­

Од­ра­ка­у­Ср­би­ји­ го­ди­шње­обо­ли­ 33.000­осо­ба У Србији се сваке године открије неки облик малигнитета код око 33.000 особа, а годишње од те болести умре око 21.000 људи, изјавила је др Ана Јовићевић из Института за онкологију и радиологију Србије. Она је додала да је код жена најучесталије оболевање од рака дојке, потом дебелог црева и грлића материце, по чему се налазимо „међу водећим европским земљама”. Што се тиче мушкараца, они најчешће болују и умиру од карцинома плућа, простате и дебелог црева. Она је рекла да се здравим стиловима живота и редовним одласком код лекара ова болест може у великој мери спречити, истакавши да је рак у 90 одсто случајева излечив ако се открије у раној фази. Јовићевићева је навела да охрабрује чињеница да захваљујући бројним кампањама расте свест код грађана о значају превентивних прегледа, па је тако примећено да све већи број људи долази ради контроле, а не само када осети тегобе. Рак грлића материце је други најчешћи малигни тумор код жена и четврти по учесталости умирања, а сваке године та дијагноза постави се код скоро 1.300 жена у Србији, која је прва у Европи по учесталости те болести. Тан­југ

Д

иректорка Лекарске коморе Србије (ЛКС), др Татјана Радосављевић за „Политику” каже како њихови Судови части немају овлашћења да се баве мобингом, али да је било случајева да су се ЛКС обраћали лекари због директора или колега који су се понашали деспотски, самовољно, не поштујући правила тимског рада. Они су могли да добију само правни савет коме да се обрате даље. Очекују да када у јуну буде промењен

Судови части у Лекарској комори Србије немају овлашћења да се баве случајевима малтретирања на послу Етички кодекс ЛК, па да ће се тада бавити и овим темама. – Лекари се плаше да пријаве мобинг. У болницама има вике и наредбодавног понашања, понижавања пред осталим члановима колектива, онемогућавања напредовања, иако је неко врло квалитетан лекар. Приче о честим сексуалним контактима између лекара и сестара помало су и урбане легенде и мислим да то не постоји само у здравственој струци, него и са свим другим хијерархијским уређеним системима, типа секретарица и шеф – сматра др Радосављевић Она додаје да се у многе поремеће-

Фото Д. Јевремовић

Мамограф открива рак дојке

Тужбе за мобинг најчешће у здравству и образовању

Апел­др­жа­ви­да­спа­се­­ Ин­сти­тут­„Ки­ри­ло­Са­вић” Ј

дину и дуг који је више од 2,5 пута већи од основног капитала фирме. – Због блокаде рачуна, тој установи прети стечај који наступа аутоматски ако је установа три месеца у блокади. Систематско уништавање државне имовине се наставља покушајем стављања хипотеке на вилу на Златибору – рекао је Мартиновић. Он је на конференцији за новинаре показао и извештај о пословању, у ко-

Фото сајт „Пиштаљка”

една од две синдикалне организације Институ та „Кирило Савић” упутила је јуче апел држави да спречи пропаст овог државног института и оптужила генералног директора Мирољуба Јевтића за несавесно пословање и самовлашће. Зоран Мартиновић, председник Синдикалне организације науке у том институту, рекао је да се од августа прошле године запосленима

Улаз у Институт „Кирило Савић”

не уплаћује допринос за пензијско и здравствено осигурање, а последња плата је примљена у октобру. Према подацима овог синдиката, од 15 рачуна – 10 су у блокади, а уколико држава убрзо не одреди свог представника који треба да заштити 95,82 одсто државног капитала, институт сигурно одлази у стечај. – Од јула 2009. године, како је Јевтић постао генерални директор, доведено је више од 70 људи, без конкурса, а неки од њих се уопште не појављују на послу. То је огроман број на 120 запослених, а међу њима има и оних који су без икаквог искуства, као и пензионера – рекао је Мартиновић. Институт, по његовим речима, подиже кредите како би се створио привид успешног пословања, а резултат је катастрофалан биланс за 2012. го-

јем се види да је дуг по основу кредита 109 милиона динара, да су приходи 206, а расходи 458 милиона динара и објаснио да су све податке добили од повереника Родољуба Шабића, јер се пословање скрива од очију јавности. Мартиновић је навео да се генерални директор 10. јануара обратио писмом председнику Томиславу Николићу, у којем се Николић „моли да

Синдикат оптужује директора за несавесно пословање. – Др Мирољуб Јевтић: Институту не прети стечај

употреби свој ауторитет како би се скинула блокада са рачуна, како би институт био поново у прилици да функционише, врати свој дуг и несметано одрађује значајне послове”. – Институту не прети стечај, тек му предстоје прави послови – каже за наш лист директор Института „Кирило Савић” професор др Мирољуб Јевтић. Он, ипак, потврђује да је послато писмо на кабинет председника Србије Томислава Николића, „јер је у питању државни институт”. Директор, међутим, демантује да се примања не исплаћују од октобра и истиче да је последња исплата била у децембру. – То је једна група људи која већ три и по године покушава да минира сваку активност института. Реч је о синдикату у којем није ниједан научник, води га човек који такође није научник и који је покренуо две приватне тужбе против института – објашњава професор др Јевтић. На наше питање да ли је тачно да је у радни однос примљено 70 људи, махом пензионера, директор одговара да је тачно да су запослени нови људи, али зато да би фирма била конкурент на тржишту. – Од тада су удвостручене компанијске лиценце са 19 на 38. Примили смо свршене студенте, имамо 10 докторанада којим институт плаћа докторске студије, што је реткост данас у Србији – истиче др Јевтић. Председница Синдиката науке Србије др Ђурђица Јововић рекла је да је о ситуацији у институту обавештен државни секретар др Радивоје Митровић и да су добијена уверавања да ће „ових дана у Институт бити послат државни ревизор”. Покушали смо да коментар на спорна питања добијемо и у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, али у току јучерашњег дана нисмо добили одговор. Сан­дра­Гу­ци­јан

ДНЕВНИК Кандидати за награду „Војин Милић” Жири за доделу награде „Војин Милић”, коју Српско социолошко друштво додељује за најбољу књигу из социологије у протеклој години, начинио је ужи избор од десет кандидата. До 1. марта знаће се која ће од ових публикација понети победничко звање. Чланови жирија одлучили су да са ширег спи ска од 24 пу бли ка ци је у „фи на ле” уврсте књиге Зорана Аврамовића „Демократија и бомбардовање – Каква је будућност демократије?”, Слађане Драгишић Лабаш „Алкохолизам у породици и породица у алкохолизму”, Загорке Голубовић „Моји хоризонти: мислим, делам, постојим – живот у бурним и преломним временима”, Ђокице Јовановића „Прила го ђа ва ње / Ср би ја и мо дер на: од стрепње до сумње”, Маје Кораћ „У потрази за домом”, Веселина Митровића „Искорак биоетике: нове биотехнологије и дру штве ни аспек ти ’по бољ ша ња’ здравља”, Весне Пешић „Дивље друштво / Како смо стигли довде”, Милице Увалић „Транзиција у Србији: ка бољој будућности”, Вере Вратуше „Транзиција – одакле и куда” и Слободана Вуковића „Срп ско дру штво и еко но ми ја (1918– 1992)”. Аутор ко јем при пад не на гра да „Во јин Ми лић” би ће пр ви ла у ре ат овог го дишњег признања, установљеног прошле године. Д. Б.

Јапанска донација за вртић у Мионици Вртић „Невен” из Мионице добиће од Владе Јапана 78.130 евра, а новац ће бити упла ћен као по др шка уна пре ђе њу образовања у нашој земљи. Захваљујући овом новцу биће реконструисана главна зграда у којој је смештен вртић. Према подацима амбасаде Јапана у Србији, од 1999. године влада ове далеке земље уложила је у различите пројекте намењене потребама становништва у Србији више од 8,1 милион евра. Уговор о донацији биће данас потписан у Влади Србије. Д. И.

07

не односе међу запосленима у здравственој установи, на жалост, умешала политика.. – Цео колектив види малтретирање и шиканирање, али многи се плаше да то пријаве. Када вас неко малтретира на послу, а треба да прегледате 30 пацијената, нормално је да се то одрази на квалитет рада – додаје др Радосављевић. Драгица Дашић, генерална секретарка Синдиката медицинских техничара и сестара Србије за „Политику”, каже да у протеклих десетак година памти можда највише три пријаве сестара које су се односиле на сексуално злостављање. – Није тајна да постоје многе емотивне везе између сестара и лекара, али тога нема ништа више него у неким другим професијама. Међутим, многе сестре могле би да испричају како су од лекара доживеле малтретирање и иживљавања уз реченице „ја сам газда, ко си ти” и друге видове омаловажавања – наводи Дашићева. Оливера­Поповић

Залагање за бољи положај Влаха у Србији Делегација влашке националне мањине у Србији, коју је предводио Радиша Драгојевић, председник Националног савета Влаха, разговарала је јуче са Горданом Стаменић, државним секретаром у Министарству правде и државне управе и копредседавајућом Међувладине мешовите комисије за националне мањине Републике Србије и Румуније. На састанку је било речи о напретку у кодификацији и стандардизацији влашког језика и значају његовог увођења у школе на подручју источне Србије, али и о другим питањима која су значајна за влашку националну заједницу, у циљу побољшања положаја Влаха у Србији. Р. Д.

Преводиоци за босански језик добили лиценце Нови Пазар – Председник Бошњачког националног већа (БНВ) Есад Џуџевић уручио је јуче у Новом Пазару лиценце преводиоцима који ће на босански језик преводити уџбенике за основне и средње школе. Лиценце је добило 13 преводилаца, који ће у склопу увођења наставе на босанском језику превести уџбенике за први и пети разред основне школе, као и за први разред средње школе. Џуџевић је потврдио да ће огледна настава на босанском језику почети 21. фебруара. Бета

УНС помаже деци из свратишта Удружење новинара Србије (УНС) покренуло је акцију прикупљања помоћи за свратиште у ком преноћиште и храну имају деца која живе и раде на улици, саопштило је јуче то удружење. Деци свратишта, узраста од четири до 19 година, неопходни су доњи веш и чарапе, као и средства за хигијену и средства за дезинфекцију просторија. Такође, неопходна им је и храна која је конзервирана и може дуго да стоји. УНС позива све заинтересоване да помогну деци улице тако што ће до 15. марта, од осам до 17 часова, у просторије тог удружења (Ресавска 28/1) донети наведене ствари. Бета


Уторак 5. фебруар 2013. 08 drustvo@politika.rs

ДРУШТВО

Де­ца­ко­ја­се­ле­че­­ од­ра­ка­–­ауто­ри­бај­ки

Фото Бета

Б

Један од протеста резервиста у Нишу

Стра­збур­по­но­во­од­лу­чу­је­ о­рат­ним­днев­ни­ца­ма

ајка која је настала захваљујући богатој машти малишана оболелих од рака биће представљена данас на Институту за онкологију и радиологију Србије и Италијанском институту за културу у Београду. Ликови и догађаји за чије је стварање као основа послужила древна бајка „У цара Тројана козје уши”, преточени су у књигу која је штампана у Италији и то на два језика – српском и италијанском. – Идеја да се ради овакав пројекат потекла је из Националног удружења родитеља деце оболеле од рака (Нурдор). Спровели смо га на дечјем одељењу Института за онкологију, а деца су показала огромно интересовање за њега – било им је необично, забавно, пробудили смо им креативност и сами су постали приповедачи бајке која је добила назив „Цареве уши” – прича Јасминка Петровић, дечји писац, која је учествовала у стварању књиге. Про је кат је ре а ли зо ван пре три го ди не, на ста јао је не коли ко да на на деч јем оде ље њу Ин сти ту та за

која се месецима лече у болници, да им створимо амбијент који су имали ван болнице и да им пробудимо машту. Стварање ове бајке значајан је корак и у њиховој социјализацији, јер су деца, због тешке болести, практично изолована од друштва. Сав приход од продаје књиге и у Италији и у Ср-

Књига „Цареве уши”, настала у пројекту Нурдора, биће данас представљена у Београду, у припреми још једна бајка бији биће уложен у побољшање услова лечења деце оболеле од рака у нашој земљи. За сада књига може да се набави преко сајта Нурдора и на данашњим промоцијама, а до краја недеље знаћемо и у којим књижарама у Србији ће моћи да се купи – истиче Тамара Станчев из Нурдора.

Рано је за план исплате ветерана Да ли државни органи Србије имају план за решавање проблема испла­ те потраживања резервиста, како би се избегле евентуалне будуће тужбе пред судом у Стразбуру? „План ће доћи на ред, оног тренутка када пресуда постане правосна­ жна. У сваком случају, ово питање се мора решити позитивно, у роко­ вима из пресуде, уколико Србија правоснажно буде обавезана на то. За сада је још преурањено говорити о томе и потребно је сачекати одлу­ ку суда поводом оба средства која је Србија уложила у овом поступку”, каже Царић.

Фото Л. Вулетић

Р

епублика Србија се у Европском суду за људска права (ЕСЉП) у Стразбуру жалила на пресуду, прецизније речено – њен заступник уложио је ревизију и захтев за Велико веће, у случају „Вучковић и други против Србије”, а који се односи на неисплаћене ратне дневнице учесницима рата 1999. године. Ветерани, односно њихов правни заступник, пред судом тражили су заштиту права од дискриминације и заштиту права на имовину. Спорно је што је Влада Србије 2008. године исплатила новац ветеранима из Куршумлије, Прокупља и околних места после њиховог великог

Славољуб Царић

бунта, што је навело друге учеснике рата који нису добили новац, углавном из Ниша и околине, да се обрате ЕСЉП. Ветерани траже ратне дневнице за које тврде да им нису исплаћене, а Влада Србије је исплату резервиста Топличког округа назвала социјалном помоћи. Суд у Стразбуру је претходно дао за право подносиоцима представке, али се због те пресуде суду обратио заступник Србије др Славољуб Царић, који за „Политику” говори о овом случају. – Србија је у случају Вучковић уложила ревизију, јер располаже неким чињеницама које нису биле познате ЕСЉП у тренутку доношења пресуде – исплата дневница подносиоцима представке. Друго, упутила је захтев за Велико веће, јер сматра да у ситуацији када подносиоци нису имали правоснажне пресуде у своју корист, нису имали признато право на имовину у смислу члана 1 Протокола 1 уз Европску конвенцију о људским правима. Сходно томе није ни било дис-

криминације, јер она не постоји самостално, већ се везује за неко право, а у конкретном случају то је било право на имовину. Наш поднесак се доста ослања на издвојено мишљење судије Шајоа, који се није сложио са већинским мишљењем суда у овој пресуди – објашњава др Славољуб Царић. Он каже да ће суд прво одлучивати о ревизији. Захтев за ревизију се доставља супротној страни на одговор, па по приспећу њиховог одговора, суд заказује нејавну седницу на којој доноси одлуку. Ако усвоји захтев, суд може донети нову одлуку којом ће кориговати своју претходну одлуку. – Та одлука је онда обавезујућа. Уколико одбије захтев, приступа одлучивању о захтеву за Велико веће. О овом захтеву одлучује петочлани панел, који захтев може да одбије без образложења. То значи да је тиме пресуда постала правоснажна, па од тада теку сви рокови за њено извршење. Уколико суд захтев усвоји, заказује се усмена расправа на коју се позивају обе стране, па се по њеном завршетку доноси нова пресуда. До објављивања пресуде обично долази после неколико месеци након расправе. Та пресуда суда је коначна. Правоснажна пресуда је обавезујућа и њоме ће се дефинитивно одредити да ли је Србија одговорна, и уколико јесте, како ће и у ком року испунити своје обавезе. Надзор над њеним спровођењем врши Комитет министара Савета Европе – истиче др Царић. М.­Га­ло­вић

Фото Нурдор

Србија, после првобитне одлуке у корист резервиста, тражи ревизију и заседање Великог већа Европског суда за људска права

Бајка је створена у болници

онкологију, а затим су приче и идеје оболелих малишана преточене у књигу. – Деца су билa приповедачи, а ја сам записивала њихове речи. У нашој верзији бајке појављују се „домаћи” ликови, попут Стојана, а сам ток и крај приче смишљали су малишани. Књиге су лековите, а свака бајка представља борбу добра и зла. Тако и ова носи поменуту симболику, али њен значај је још већи, јер су је стварала деца која се боре са опаком болешћу – каже Петровићева. Када је завршено записивање бајке, материјал је послат у Италију, где су га представници удружења „Ageop ricerca” из Болоње, које годинама сарађује са Нурдором, предали издавачу и сада је одштампана. – Желели смо да помогнемо деци

Ова бајка илустрована је занимљивим цртежима, а у њој је у кратким цртама представљена Србија, каже Тамара Станчев. На промоцији књиге у Институту за онкологију данас ће бити организована мини-представа у којој ће звезде филма „Монтевидео, бог те видео”, деци оживети ликове цара и младог берберина, док ће о књизи у Италијанском институту за културу осим наших представника говорити и гости удружења родитеља оболелих малишана из Италије. У Нурдору наводе да је у припреми и друга бајка, чији су творци малишани који се лече од рака на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. Ова бајка би ускоро требало да буде представљена јавности. Д.­Ива­но­вић

По­зив­шко­ла­ма­­ из­Ср­би­је

Омла­дин­ски­цен­три­у­јав­ном­про­сто­ру

Академија централноевропских школа (АЦЕС) за прекограничне школске пројекте позвала је и ове године школе из Србије да учествују у такмичењу под називом „Ја и други: откривање разноврсности око мене и у мени”. Ово такмичење представља једну од највећих међународних школских мрежа у региону, а учесници могу пријавити пројекте до 30. априла 2013. године. Од 2007. укупно 37 школа из Србије је учествовало у АЦЕС програму, а школе које су прошле године добиле награде за своје прекограничне пројекте јесу Основна школа „Дуле Караклајић” из Лазаревца и Основна и средња школа „Жарко Зрењанин” из Суботице. До сада је у АЦЕС програму учествовало око 23.000 ученика и 3.000 наставника. Како то изгледа у пракси? Школе из Србије проналазе партнерску школу из неке од земаља које учествују у програму, путем базе која је доступна на адреси www.aces.or.at/partnerfinder. Са одабраном школом потом разрађују идеје за заједнички пројекат који ће се бавити различитим аспектима разноврсности, као што су идентитет, дискриминација, заједнички стандарди и вредности. Детаљне информације могу се пронаћи на адреси www.aces.or.at. С.­Г.

У

кикиндском Омладинском насељу, на месту где је некада био јавни тоалет, настаје центар намењен младима. Доскорашња употреба те зграде не смета ни најмање њеним корисницима. Штавише, када су градске власти одлучиле да овај објекат наредних 20 година буде у „млађим” рукама, постали су узор многих вршњака из других средина који од локалних самоуправа траже простор за своје активности. – У Кикинди постоје установе које се или баве децом или одраслима, али није било места на коме су млади могли да се окупе. Та, као и чињеница да у нашем граду има доста формалних и неформалних група чији су чланови управо млади, била је разлог због кога смо се дали у потрагу за јавним простором у којем бисмо могли да спроводимо своје активности – прича за „Политику” Вања Соколов из „Шпајза”, групе на чију је иницијативу и започела потрага младих Кикинђана за својим простором. Тај пут, према сведочењу наше саговорнице, није био лак. Ипак, када је 2011. израђен Локални акциони план и када се у њему нашао и овај проблем ствари су постале много лакше. – Не само што ћемо наредне две деценије да се окупљамо без страха да ће неко да нас изба-

Прикупљање средстава за обнову простора

ци из просторије, већ смо из градског буџета добили три милиона динара којим адаптирамо простор. Наравно, то није довољно па ћемо остатак новца сакупити уз помоћ наших акција и донатора – додаје Вања Соколов. На жалост, овакво разумевање локалних самоуправа је ретко. То нам потврђује и Маријa Димитријевић-Мишковић, координаторка кампање „Отворено о јавним просторима” у „власништву” Грађанских иницијатива. – Широм Србије постоји много јавних про-

стора који пропадају. На жалост, када смо послали захтеве да нам локалне самоуправе одговоре колико таквих објеката има на њиховим територијама добили смо јединствен одговор – да не знају. Зато смо покренули онлајн мапу на којој људи могу да пријаве те просторе. За сада их је око 95 – објашњава Марија ДимитријевићМишковић и додаје да још нема података колико је њих „освојило” те објекте. А да би до њих дошли неопходно је да познају пут у чему им помажу чланови Грађанске иницијативе. Саветују их да сазнају у чијем су власништву, па да се на основу тога обрате надлежнима и упознају са правним оквиром који регулише коришћење јавних простора. – Углавном је реч о средњошколцима и неопходно је добро да се припреме како би били у могућности да преговарају са властима. Најтеже је то што не постоје развијене процедуре и критеријуми за њихово добијање и коришћење – прича наша саговорница. Најтеже је, према речима Марије Димитријевић-Мишковић, да се добију на коришћење војни објекти, али и ту има позитивних примера., као што је културни центар у Ужицу који је раније био Дом Војске. В.­Аран­ђе­ло­вић


Уторак 5. фебруар 2013. hronika@politika.rs

ХРОНИКА

09

УКРАТКО Убио дечака зато што је тражио воду Лесковац – Полицијска управа у Врању саопштила је јуче да су полицијски службеници Полицијске станице у Сурдулици донели решење о задржавању до 48 сати Срђана С. (1981) са подручја Сурдулице, због сумње да је извршио кривично дело тешко убиство. Основано се сумња да је Срђан 2. фебруара ове године, између 17 и 23 часа, у својој породичној кући, убио дете од непуних шест година. Убиство се догодило у сурдуличком селу Масурица, а реч је о дечаку кога је у Срђанову кућу довела жена из села Лепеница код Владичиног Хана, која се преудала за његовог рођеног брата. Регионална агенција „Југпрес” наводи да се Срђан изнервирао када се дечак пробудио и затражио воду. Срђан га је ударио, а кад је пао, шутирао га у главу, наневши му смртоносне повреде. М. М.

Наставнику­педофилу 15 година затвора Нови Сад – Наставник географије Иван Миовић Штасни (60), осуђен је неправоснажно у Вишем суду у Новом Саду на 15 година затвора због педофилије. Оптужница је Штасног, који је ухапшен 2010. године, теретила да је оштетио дванаесторо малолетне деце. Суд је одлучио да се Штасном после одслужења казне, десет година забрани рад у настави, и продужио му је притвор до правоснажности пресуде. Оптужени је осуђен је за три кривична дела злоупотребе положаја обљубом у продужењу, за пет кривичних дела недозвољене полне радње у продужењу и за девет кривичних дела приказивања, поседовања и набављања порнографског материјала у продужењу. Веће је упутило родитеље малолетника на парницу за надокнаду штете и обавезало Штаснија да сноси трошкове поступка. Иван Миовић Штасни радио је у основним школама „Јован Дучић” у Петроварадину и „Вељко Влаховић” у новосадском насељу Шангај. М. М.

Референт банке ојадио клијента Ниш – Нишка полиција ухапсила је јуче Милоша К. (29), из Ниша, радника АИК банке за кога се, саопштено је, основано сумња да је извршио кривична дела злоупотребе службеног положаја и фалсификовања документације и исправа. Према наводима нишке полиције, осумњичени Милош К. је пре годину и по дана, 1. августа 2011. године, са девизног рачуна једног Нишлије и клијента нишке филијале АИК банке подигао и присвојио 56.843 евра. Новац овог Нишлије био је на ороченој штедњи у овој банци, а Милош К., који је радио на радном месту референта платног промета и послова са становништвом, сачинио је платни налог за исплату тако што је фалсификовао потпис клијента на налогу и сам подигао новац. Недавно, када је истекао рок за орочену штедњу, клијент банке дошао да подигне новац, али је одмах утврђено да великог дела његових девизних средстава и евра нема, после чега је случај пријављен полицији. Т. Тодоровић

Ватрени окршај на улици Крагујевац – Касно прексиноћ, испред једног кафића у улици Александра Првог Карађорђевића, дошло је до жестоког обрачуна две групе младића, у којем је коришћено хладно, али и ватрено оружје. Миро Ј. (25) је погођен са два хица у ногу, а Лазар С. (23) убоден је оштрим предметом у стомак. Обојица су задржана на лечењу у Клиничком центру „Крагујевац“. Б. К.

Покушао да убије комшију Ниш – Јуче ујутру око 9.15 часова, у Доњем Душнику код Гаџиног Хана, тешко је повређен мештанин овог села Дарко М. (31). На основу првих информација њега је покушао да убије први комшија Владица К. (30). Тешко повређени Дарко је возилом Дома здравља у Гаџином Хану пребачен хитно у нишки Клинички центар где се лекари боре за његов живот. Задобио је, речено нам је тешке повреде грудног коша и трбушне дупље. Т. Т.

Организациона шема овог нарко картела

Заплена кокаина у Буенос Ајресу

Ко­је­Родољуб­Радуловић Са­прве­стране­

У

родном Котору познатији је под надимком Роки. У првој половини седамдесетих година био је шеф одељења за спољну трговину которске „Југоцеаније”. После тога, преселио се за Београд, где је од 1975. био један од директора „Хемпра”, мањег увозно-извозног одељка из породице „Генекса”. Забележено је да је 1983. отишао у иностранство. Црногорски „Монитор” објавио је да се Радуловић у Црној Гори поново појављује 1990. године, када његова фирма „Треком” склапа уговор (на снази од марта 1990) са општином Котор о коришћењу зграде Градске скупштине из 1904. и Цитаделе (укупно седам пословних простора). Уговор је орочен на 20 година са идејом да се део западног которског бедема ревитализује као хотел са дискотеком и баштом и свим пратећим угоститељско-спортско-рекреативним садржајима. Углавном ништа од тога није реализовано.

Од 1993. Радуловићево име почиње да се спомиње у САД, где у држави Делавер оснива фирму „Рамоил инжењеринг” и најмање још једну сличну. У извештају америчке Комисије за хартије од вредности за фискалну 1998. пише да се именована фирма бави „различитим аспектима међународне трговине, финансијским услугама градње и инжењеринга, са примарним нагласком на операције у источној Европи и Русији”. У преводу, Радуловић тргује алуминијумским производима, али и нафтом, све док се 1996. Руси из „Лукоила” нису пожалили да их је наводно „заврнуо” за неких 12,5 милиона долара. У 1997. Радуловићева фирма је оптужена да је извела превару на америчкој берзи вредну 3,3 милиона долара. Тај процес је ушао чак у примере америчке судске праксе, јер је спорни начин повећања цене компаније „Рамоил”, како је написано у пресуди, „рађен на прави начин из погрешних разлога”, те је све проглашено нелегалним. После тога, забележено је да мења географску

зону пословања. Нова дестинација су Уједињени Арапски Емирати, где инвестира у хотелско-пословни комплекс унутар слободне зоне Абу Дабија. До 2005. ништа се није знало о Радуловићу. Те године се појављује као препродавац концесије над општинским некретнинама у Котору. Купац је био касније убијени Драган Дудић. У исто време се бележи да се настанио у Београду и да је он „финансијер и спонзор” извесних певачица. Дружио се са познатим личностима са естраде и из јавног живота и био „виђен“ на многим пријемима и скуповима. Обожавао је тенис, играо га редовно на терену „Колинга“, а био је и председник Тениског савеза СР Југославије. То је трајало све до заплене кокаина у уругвајским водама, када истог дана напушта свој стан у насељу Филмски град у Београду и нестаје у непознатом правцу. Комшијама је рекао да има проблем са бродом којим „увози банане” и да ће се „брзо вратити”. Душан­Телесковић

Уско­ро­пре­су­да­за­оме­та­ње­ Ми­ло­ше­ви­ће­вог­хап­ше­ња Првостепена пресуда петорици оптужених за ометање хапшења бившег председника СРЈ Слободана Милошевића у вили „Мир” 2001. године могла би да буде изречена 25. марта у Првом основном суду у Београду након излагања завршних речи одбране. На том рочишту пре завршних речи тужилаштва оптужених и њихових бранилаца биће прочитане писане изјаве двојице сведока који се не одазивају позивима суда. Поступак према првооптуженом Богољубу Бјелици је раздвојен, јер је он дуже време због болести онемогућен да долази на суђења. На јучерашњем суђењу саслушани су последњи предложени сведоци Драган Радуловић и Зоран Раичевић, који су пре наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења и сами окривљени у том поступку. Суд је у априлу прошле године, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, обуставио поступак против 23 оптужена за недозвољено држање оружја и ометање полиције у обављању службене радње, па су на оптуженичкој клупи остале само коловође нереда. На оптуженичкој клупи су остали Синиша Вучинић, Богољуб Бјелица и Ратко Зечевић, Дејан Ђикић, Игор Раичевић и Саша Матић. Оптужница терети Милошевићеве присталице да су, у ноћи између 30. и 31. марта 2001. године, испред виле „Мир” на Дедињу, ометали хапшење некадашњег председника СРЈ.

УКРАТКО Бачена бомба, рањено двоје деце Косовска Митровица –Синоћ је у Косовској Митровици бачена бомба која је ранила двоје српске деце која су превезена у косовскомитровачку болницу. Бомба је бачена у мешовитом насељу Бошњачка махала, у северном делу Косовске Митровице. Деца су, по српским изворима, у тренутку експлозије била с мајком на тераси породичне куће у близини источног моста на Ибру. Заменик регионалног директора Косовских полицијских снага за север Косова Ергин Медић потврдио је за агенцију Бета да је истрага у току. Ово је други бомбашки напад за последња 24 часа у северном делу Косовске Митровице, а починиоци нису нађени.

Пуцњава у Новом Саду

Улаз у вилу „Мир”

Вучинић, Бјелица и Зечевић у оптужници су означени као коловође које су својим примером и деловањем усмеравале деловање окупљених присталица. Они се терете да су, наоружани ауто мат ским пу шка ма, из да ва ли наређења и усмеравали окупљену масу на одређена места у дворишту

Осум­њи­че­ни­за­рат­ни­­ зло­чин­у­Со­ти­ну­у­при­тво­ру Тужилаштво за ратне злочине наредило је истрагу против Жарка Милошевића и Драгана Лончара, држављана Републике Србије, бивших припадника снага Милиције и ТО Сотин, због основане сумње да су од половине октобра до краја 1991. године починили убиство 16 цивила хрватске националности у насељу Сотин код Вуковара. Милошевић и Лончар осумњичени су да су, заједно са

виле. При том су окупљене присталице убеђивали да имају одобрење чак и да пуцају уколико би Милошевић био ухапшен, наводи се у оптужници. На оптужници су раније биле 34 особе, али су неки у међувремену преминули, а против других је поступак обустављен због застарелости. Тан­југ

другим припадницима Милиције и ТО Сотин, према списку привели преко десет цивила и затворили их у просторије Станице милиције. Током ноћи 26. децембра 1991. године и сутрадан, у раним јутарњим часовима, целу групу оштећених укрцали су у војни камион. Одвезли су их на непознату локацију где су осумњичени из аутоматских пушака пуцали у цивиле и на убили их. Решењем судије за претходни поступак, Милошевићу и Лончару одређен је притвор. Даља истрага се наставља. Број жртава за којима се трага, као и број осумњичених, није коначан. Д.­Ч.

Нови Сад – У новосадском новом насељу непозната особа је јуче око 13 часова испалила више хитаца из пиштоља, а у инциденту није било повређених, саопштила је полиција. „За сада неидентификована особа испалила је из пиштоља више хитаца којима нико није повређен. Полиција је извршила увиђај и интензивно ради на расветљавању свих околности овог догађаја”, наведено је у полицијском саопштењу. Локални медији пренели су, позивајући се на очевице, да је у питању био „револверашки обрачун” две групе младића. „Пет-шест млађих момака, који су носили капуљаче, сакрили су се иза паркираног аутомобила марке ’фијат браво’, где су сачекали супарничку групу младића. Према њима су испалили неколико хитаца из два пиштоља, након чега је и друга страна одговорила насумичним пуцњима”, испричали су очевици за Радио 021. Додали су да су се нападачи разбежали након што се укључио аларм на аутомобилу који су користили као заклон. У полицији је потврђено да је један метак завршио у фасади зграде у Улици Сељачких буна. У близини места на ком се пуцало налазе се Основна школа „Прва војвођанска бригада” и вртић „Венди”. Бета


Уторак 5. фебруар 2013. 10 ekonomija@politika.rs

ЕКОНОМИЈА

Фото Д. Јевремовић

Ба­њаи­по­слов­ни­чо­век­го­ди­не

Пруге чекају на договор надлежних

Ру­си­др­же­рам­пу­на­па­ра­ма

Признање „Пословни човек године” које додељује Клуб привредних новинара, уручено је јуче директору београдске компаније за производњу лименки „Бол пекиџинг” Давиду Бањаиу. На додели награда „Компаније и личности које су обележиле годину” у Привредној комори Србије, жири од 15 новинара уручио је Златну плакету за одрживост домаће производње предузећу за прераду алуминијума „Импол Севал”. Награду у категорији „Инвестиција године” добио је директор компаније ТЕ „Костолац” Драган Јовановић, за иновативност у пословању пивара „Карлсберг”, док је млади менаџер године директор „Друштва Маке Јужна и Источна Европа” Саша Поздер. За менаџера године у домену културе проглашен је директор Београдске филхармоније Иван Тасовац, за афирмацију класичне музике. Менаџери године по оцени жирија

су Радољуб Милошевић из компаније „Флорy”, за производњу дечије органске хране, Александар Родић из Института „Михајло Пупин” за развој и примену науке и Миодраг Здравковић из удружења „Лесковачки ајвар” за афирмацију женског предузетништва. Та признања добили су и Миомир Тошовић из предузећа „Котленик” за улагање у сточарство, Божа Александровић из подрума „Александровић” за развој виноградарства, Драган Кузмановић из компаније ДОМИС за улагања у енергетску ефикасност и Милинко Цицмил из хотела „Премиер Аква” у Бањи Врдник за улагање у туризам. Признање Златно перо за привредно новинарство додељено је новинарки агенције Танјуг Гордани Дивнић, док је Златно перо за истраживачко новинарство припало новинару РТС-а Милану Поповићу, аутору емисије „Задња кућа Србија”. Бе­та

Р

уска страна још се званично није изјаснила може ли Србија да измени пројекте који ће бити финансирани из тек одобреног кредита од 800 милиона долара за модернизацију наше железнице. Они би требало да кажу да ли је могуће уместо пруге Ваљево – Лозница, обновити и изградити други колосек пруге Стара Пазова – Нови Сад, будући да је кредит већ уговорен и потписан. У „Железницама Србије” уверавају да имају усмену потврду „Железница Русије”, које су носилац овог посла, да пројекти могу да се замене и да то неће утицати на реализацију кредита. – „Железнице Русије” и те како одлучују о овом пројекту. Отворено смо питали да ли је могуће заменити пројекте и навели разлоге. Речено нам је да то није проблем. Само Влада Србије треба формално да поднесе захтев за промену намене кредита, речено нам је у овом јавном предузећу. За изградњу пруге Ваљево – Лозница у дужини од 68 километара намењено је 276 милиона евра. Драгољуб

Симоновић, генерални директор „Железница Србије”, најпре је најавио да ће у другој фази реализације руског кредита, током 2014. та траса бити завршена. Потом је Млађан Динкић, министар финансија и привреде, предложио да се новац намењен за ту пругу уложи у правац Београд – Нови Сад, јер је то приоритет. Његову идеју је, потом, подржао и Симоновић рекавши да би градњу пруге Ваљево – Лозница требало померити за нека друга времена, као и да Русе не интересује куда ће новац од кредита бити усмерен, али да мора бити потрошен за ту намену. Симоновић сматра да не треба развлачити паре од кредита и радити парче по парче, већ их сконцентрисати на Коридор. Он каже да је боље омогућити да воз од Београда до Новог Сада стигне за 45 минута, а не да од Старе Пазове до Новог Сада иде 60 километара на сат. Процењена вредност радова је око 360 милиона евра. Реч је о деоници од око 40 километара за коју је урађен идејни пројекат, али још није прошао ревизију. Главни пројекат тек треба да буде урађен.

Милутин Мркоњић, министар саобраћаја, са тим се не слаже. Према његовом мишљењу замена пројеката ће успорити реализацију тог аранжмана и да мора да се поштује Мастер план развоја саобраћаја Србије који је договорен са Европском унијом. Свака промена носи са собом неколико година реализације плана. Представници Министарства саобраћаја наглашавају да је за пругу Ваљево – Лозница урађена комплетна документација, а да за пругу Стара Пазова – Нови Сад не постоји ништа од тога. Они наглашавају да пруга Ваљево – Лозница није „слепо црево”. Та пруга нема само локални карактер, већ треба да служи и као обилазница за теретни транспорт око Београда правцем: Рума–Шабац–Лозница– Ваљево–Пожега–Сталаћ и даље. Ово је битно, јер међународни прописи у железничком саобраћају не дозвољавају да опасни терети иду испод града, а што ће се догодити са завршетком Прокопа и градње тунела и метроа испод српске престонице. М.­Ава­ку­мо­вић

Сме­де­ре­во­без­ра­фи­не­ри­је Сме­де­ре­во­– У поноћ је истекао рок да „Комико оил” уплати Смедереву новац за закуп земљишта за рафинерију, а од пара на градском рачуну нема ни трага. Према судском поравнању, од данас се уговор о закупу, потписан у априлу прошле године, сматра раскинутим без икаквих обавеза за уговорне стране. Овим би требало да је стављена тачка на четворогодишњу борбу „за” и „против” нафтних постројења на обали Дунава, јер је несуђена инвестиција, чак и за укус њених поборника, имала много пропуштених шанси. Најпре је кочила опозиција причама о екологији, плашећи народ да ће пола града оболети. Потом је прича заглавила на Врховном суду, јер је опозиција затражила оцену законитости одлуке о градњи нафтних постројења. Рафинерија је потом „ растурила” градску власт, чиме је прерасла у политички проблем. Уз потписе око дванаест хиљада Смедереваца, опозиција је издеј-

ствовала расписивање референдума на који је потом изашло једва десет одсто грађана, а лопта је поново враћена у локални парламент. Уговор је прво одбијен, па је у новом „руху”, у другом кругу ипак прошао тест у завађеној и подељеној скупштини. А онда је закочио инвеститор. Због финансијских проблема потписивање уговора је одложено, а појавио се и проблем око пренамене земљишта. Убрзо, Влада Србије проглашава рафинерију у Смедереву пројектом државне важности чиме је град „преко ноћи” ослобођен плаћања великих намета за пренамену.

„Комико оил”, несуђени инвеститор, до јуче није уплатио новац за закуп земљишта на обали Дунава па је уговор с градом раскинут

Место на коме је требало да „никне” рафинерија

Уговор је помпезно потписан у Вили Обреновића, баш усред смедеревских винограда чију је пропаст најављивала опозиција ако рафинерија дође у тај крај. Од тада је све било у рукама инвеститора, иако је у међувремену са власти отишао главни поборац рафинерије, тадашњи градоначелник Предраг Умичевић. Нова градоначелница Јасна Аврамовић никада није крила да није одушевљена да се у Смедереву гради рафинерија, али је накнадну сагласност правдала интересом града и новим радним местима које је инвеститор обећавао. Како је време пролазило, расле су и сумње да ће „Комико оил” уплатити новац за закуп. Најпре је у јуну истекао први рок из уговора. Онда је уследила опомена јавног правобраниоца и нови рок од осам дана. Пошто ни тада нису легле паре, град је пресавио табак и тужио „Комико оил”, тражећи раскид уговора. Уследиле су међусобне оптужбе и препуцавања у медијима, а онда је по трећи пут одговорност пребачена на одборнике да одлуче хоће ли дати зелено светло да се град и „Комико оил” судски поравнају. Скупштина се сагласила са текстом поравнања, дала нови рок за уплату који инвеститор на крају није испоштовао. Да ли су се тиме обистиниле приче смедеревске опозиције на рачун озбиљности конзорцијума или је заиста у финалу дошло до сукоба међу акционарима „Комико оверсиза”, како је јуче пренела „ Политика”, показаће време. Оли­ве­ра­Ми­ло­ше­вић

Фото Т. Јањић

Ако наша влада одлучи да уместо пруге Ваљево – Лозница финансира трасу Стара Пазова – Нови Сад мораће да поднесе захтев за промену нaмене одобрених средстава

Добитници награде Клуба привредних новинара Србије

У­др­жав­не­об­ве­зни­це­уло­же­н­­ 91­ми­ли­он­евра Осигуравајућа компанија „Винер штедише осигурање” објавила је јуче да је за 10 година пословања у Србији у државне обвезнице уложила 91 милион евра. „Поносан сам на чињеницу да смо од компаније која је на крају прве године пословања ангажовала 80 радника, порасли до мере да данас запошљавамо преко 1.200 људи, али и на то да смо и партнер државе, јер смо у државне обвезнице за ових 10 година уложили 91 милион евра”, изјавио је генерални директор „Винер штедише осигурања” Бранко Крстоношић. Како се наводи у саопштењу поводом 10 година рада у Србији, матична

компанија „Виена иншуриенс група” је у том периоду у послове осигурања, изградњу пословне зграде ВИГ плаза и оснивање компаније за реосигурање „Винер РЕ”, у Србији инвестирала око 64 милиона евра. Истиче се да је „Винер штедише осигурање” једна од првих компанија које су у Србији основане као домаће осигурање са страним капиталом. Према прелиминарним подацима, лане је остварена премија од 5,7 милијарди динара, чиме је и тржишно учешће повећано на око девет одсто, наводи се у саопштењу компаније Винер штедише осигурање. Бе­та

Званични­девизни­курс­НБС Курсеви се примењују од 8.00 часова 4. фебруара 2013. и важиће до 8.00 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа Земља Евр. мон. унија Аустралија Канада Данска Јапан Норвешка Руска Фед. Шведска Швајцарска В. Британија САД

Ознака EUR AUD CAD DKK JPY NOK RUB SEK CHF GBP USD

Валута 1 евро 1 долар 1 долар 1 круна 100 јена 1 круна 1 рубља 1 круна 1 франак 1 фунта 1 долар

Куповни 110,9416 84,9671 81,6167 14,8670 87,8675 14,9043 2,7219 12,8697 89,5629 127,8423 81,4070

Средњи 111,2754 85,2228 81,8623 14,9117 88,1319 14,9491 2,7301 12,9084 89,8324 128,2270 81,6520

Продајни 111,6092 85,4785 82,1079 14,9564 88,3963 14,9939 2,7383 12,9471 90,1019 128,6117 81,8970

Курс за ефективу евра износи: куповни 110,4965, продајни 112,0543. Званични средњи курс динара према евру за данас је 111,4255.


Уторак 5. фебруар 2013. ekonomija@politika.rs

ЕКОНОМИЈА

11

ИНТЕРВЈУ: ГОРАН КНЕЖЕВИЋ, министар пољопривреде

Да­про­це­ду­ре­не­оте­ра­ју­ин­ве­сти­то­ре Државно земљиште треба да обрађује онај који ће највише уложити у опремање ораница и који ће га користити на начин који доноси највеће приносе

О

У­Ср­би­ју­­ ин­ве­сти­ра­но­око­ 16­ми­ли­јар­ди­евра Најзначајнијих 150 страних инвестиција у протеклих 12 година донеле су Србији 15,96 милијарди евра, а највише улагача стигло је из Немачке саопштила је Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД). Највећи број улагања регистрован је у аутомобилској индустрији 21, прехрамбеној 18, банкарству и осигурању 15 и грађевинској индустрији 10, показују подаци прве обједињене базе страних инвестиција, коју је направио НАЛЕД. Највећа инвестиција и даље је „Теленор” 1,6 милијарде евра, а следи „Гаспромњефт” са 947 милиона евра, „Фијат” 940 милиона евра, „Делез” 933 милиона, „Агрокор” 614, „Филип Морис” 611, „Мобилком Аустрија” 570 милиона, „Салфорд”, Еуробанка, „Меркатор” и Рајфајзен по 500 милиона евра. Посматрано према земљама, највише улагача стигло је из Немачке 30, Аустрије 23, Италије 18, Словеније 16 и Француске 12. Највише новца ушло је у сектор банкарства и осигурања 3,04 милијарде евра, прехрамбену индустрију и ИТ сектор по 2,2 милијарде евра, трговину 1,7 милијарди евра, аутомобилску индустрију 1,54 милијарде евра и енергетику 1,42 милијарде евра док су остали сектори испод милијарде евра улагања. Главни град Србије привукао је 23 инвестиције од 150 најзначајнијих, а иза Београда су Инђија са 18, Нови Сад и Суботица са по 10, Стара Пазова, Ниш и Пећинци са по седам улагача. Тан­југ

Ка­ква­тре­ба­да­бу­де­зе­мљи­шна­по­ ли­ти­ка­Ср­би­је?­Ко­тре­ба­да­об­ра­ ђу­је­др­жав­ну­зе­мљу? Државно земљиште треба да обрађује онај који ће највише уложити у опремање тог земљишта и који ће га користити на начин који доноси највеће пољопривредне приносе.

по­љо­при­вред­ном­зе­мљи­шту­ко­ји­ пред­ви­ђа­да­га­здин­ства­има­ју­пра­ во­пр­вен­ства­за­ку­па­др­жав­ног­зе­ мљи­шта? Уговор са „Ал Дахром” биће потписан на основу Закона о потврђивању међудржавног споразума између Србије и УАЕ и због тога је ирелевантно говорити о његовој наводној незаконитости. Купац пропалих пољопривредних комбината биће новоформирано предузеће у којем ће арапска страна имати 80 одсто, а српска 20 одсто власништва. Све одлуке владе да се преговара са представницима УАЕ и сви детаљи предуговора су доступни јавности од првог дана, и као што

је познато, води се жива расправа о тој теми. Да­ли­се­ин­те­ре­си­ше­и­ка­ста­вља­ју­ ис­пред­ин­те­ре­са­на­ших­по­љо­при­ вред­ни­ка­ка­ко­они­твр­де,­јер­су­та­ ко­ђе­за­ин­те­ре­со­ва­ни­за­ку­по­ви­ну­ зе­мљи­шта­и­за­куп­др­жав­ног­по­љо­ при­вред­ног­зе­мљи­шта­на­три­де­сет­ го­ди­на? Републичка влада води политику општег интереса свих грађана и државе и при том никог не фаворизује. Свако може да купи преостале комбинате уколико понуди исте или боље услове од УАР. Желимо да помогнемо нашим пољопривредницима да оства-

Да­ли­ће­те­пред­уз­ е­ти­не­што­да­се­ про­ме­ни­Уго­вор­о­ста­би­ли­за­ци­ји­и­ при­дру­жи­ва­њу­у­де­лу­да­стра­ни­др­ жа­вља­ни­мо­гу­да­ку­пу­ју­зе­мљу? Радићемо на продужењу рока либерализације промета пољопривредног земљишта и сигурно је да нећемо дозволити багателну распродају земље. Ко­га­и­шта­под­сти­че­те­ак­ту­ел­ним­ за­ко­ном­о­под­сти­ца­ји­ма?­Удру­же­ ња­та­ко­ђе­про­те­сту­ју,­јер­сма­тра­ју­ да­фа­во­ри­зу­је­те­ве­ли­ке­по­слов­не­ си­сте­ме,­а­мар­ги­на­ли­зу­је­те­по­ро­ дич­на­га­здин­ства. Право на подстицаје имају сва физичка и правна лица која се баве пољопривредном производњом и упишу се у регистар министарства. Наводи о фаворизацији крупних поседника нису истините, чак напротив, субвенције су ограничене на 100 хектара земљишта и умањују се након остварених 10 милиона динара, тако да би право на протест пре имали велики

пословни системи него породична газдинства. Мно­ги­сма­тра­ју­да­Вам­је­фронт­ под­сти­ца­ја­ису­ви­ше­ши­рок­и­за­то­ нео­ства­рив.­Ако­па­ра­не­бу­де­ка­ко­ ће­те­их­рас­по­де­ли­ти?­ Законом о буџету предвиђена су средства за исплату свих подстицаја и нема бојазни да ли ће их бити довољно. Замерке на овлашћења министра су политикантске. Закон прописује врсте подстицаја и минималне износе плаћања, влада одређује максималне износе за сваку врсту подстицаја, а министар ближе прописује услове и начине за остваривање права на исплату подстицаја. У том ланцу надлежности, министру је остављено оно што су и до сада радиле стручне службе министарства пољопривреде, само што то нигде експлицитно није писало, јер закон није постојао. За­што­у­за­ко­ну­сто­је­из­но­си­за­под­ сти­ца­је?­То­зна­чи­да­се­за­кон­мо­ра­ ме­ња­ти­го­то­во­сва­ке­го­ди­не? У закону стоје загарантовани минимуми, који се неће мењати. Влада ће сваке године, месец дана након усвајања буџета, усвајати конкретне, максималне износе подстицаја за текућу годину. Да­ли­ће­и­по­Ва­шем­за­ко­ну­о­под­ сти­ца­ји­ма­све­па­ре­да­иду­у­Вој­во­ ди­ну,­јер­их­да­је­те­за­уља­ри­це,­жи­ та­ри­це…? Све паре ће ићи пољопривредним произвођачима, тамо где раде и производе. Јо­ва­на­Ра­бре­но­вић

НИС­на­пра­вио­40­ми­ли­јар­ди­ди­на­ра­до­би­ти Добит Нафтне индустрије Србије у 2012. биће, како „Политика” незванично сазнаје, нешто већа од 40 милијарди динара или око 350 милиона евра. То је на нивоу прошлогодишњих пословних резултата. Ненад Гујаничић, из брокерске куће „Синтеза”, каже да то није изненађење ако се зна да је НИС за првих девет месеци прошле године остварио нето добит од 32,2 милијарде динара или за око 20 процената више него у истом периоду 2011. године. – Не треба се изненадити ако крајњи резултат НИС-а за 2012. годину буде и већи – око 45-50 милијарди. Уколико се, међутим, потврди да је добит, око 40 милијарди, то значи да је у билансима ове компаније извршен отпис неких спорних потраживања (као што је дуг „Србијагаса” од око 16 милијарди динара) која смањују очекивани крајњи резултат НИС-а, објашњава Гујаничић. Курс динара према долару је у последњем кварталу ојачао тако да компанија није имала негативних курсних разлика које су у првој половини године знатно смањиле нето резултат, каже овај брокер и додаје да се из свега јасно да закључити да је НИС постао стабилна компанија којом се домаћински управља, па се самим тим остварују одлични пословни резултати. Упитан шта добит од 40 милијарди значи за мале акционаре, Гујаничић каже да су акције НИС-а током јануара достигле историјски највишу вредност од 910 динара, да би касније уследио пад па се ових дана налазе у распону 830-840 динара. – Овај пад је последица претходног наглог раста од више од 20 одсто у прве три-четири седмице 2013. године што је било очекивано, каже Гујаничић. Чиниоци који ће највише утицали на цену акција НИС-а у блиској будућности су објава годишњег резултата и евентуална најава висине дивиденде која би била исплаћена. Да ли ће дивиденде бити исплаћене зависиће од Скупштине акционара која доноси одлуку о дивиденди на предлог управе. С обзиром на то, додаје Гујаничић, да „Гаспромњефт” има већину и у скупштини и у управи компаније, треба очекивати да ће све зависити од њи-

потро­­­­ач У­ЧЕТВРТАК

Фото А. Васиљевић

Да­ли­је­пред­у­го­вор­са­УАЕ­у­су­ прот­но­сти­са­ва­же­ћим­за­ко­ном­о­

ре своје амбиције и већ разговарамо са њима о повољним кредитима који би им омогућили да буду конкурентни купци.

Фото З. Анастасијевић

пште је познато да је мени суђено зато што сам као градоначелник наводно незаконито давао у закуп градско грађевинско земљиште страним инвеститорима. Ти инвеститори су подигли десетак фабрика, запослили пет-шест хиљада грађана, држави плаћају порезе и доприносе, а мени се судило, јер наводно градска власт није поштовала неке процедуре приликом издавања земљишта – каже Горан Кнежевић, министар пољопривреде на питање да ли су прекршени закони државе Србије у предуговору са компанијом „Ал Дахром” из Уједињених Арапских Емирата. – Да ли је требало због дилеме око неких процедуралних питања остати без више хиљада радних места, повећања производње, извоза, јавних прихода и свих мултипликативних позитивних ефеката по привреду које доносе озбиљне инвестиције? Да ли и даље треба да пропадамо по процедури или да проналазимо креативна решења да спасавамо државу, привреду и грађане? Сарадња са УАЕ ће довести до највеће инвестиције у пољопривреду Србије у последњих двадесет пет година, донеће нове технологије, унапредити конкурентност и повећати приносе и извоз, а логично је очекивати да ће крајњи резултат бити и ниже цене хране на нашем тржишту.

Рафинерија у Панчеву већ производи европски квалитет горива

хове одлуке, па и колика ће дивиденда бити. Прошле године препоручено је да се подели 15 одсто добити компаније кроз дивиденде. С тим што, додаје, не треба пренебрегнути чињеницу да је то само препорука, али и да није обавезујућа одлука. Добри пословни резултати НИС-а резултат су пре свега смањења трошкова, елиминисање соци-

СТАНОВИМА ПАДА ЦЕНА, А ПОРЕЗИ РАСТУ

јалне функције коју је НИС раније имао, улагање у развој истраживања, производње и дистрибуције... Иако прошла 2102. година није била нимало лака, како је потврдио и први човек НИС-а Кирил Кравченко, због економске кризе и притиска на динар, инвестиције у НИС су порасле на око 50 милијарди динара, или за око 40 одсто. Упитан да прокоментарише ове пословне резултате и каже како је могуће да је пре преузимања од стране „Гаспромњефта” дуг Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, каже да толика добит говори колико је држава лоше управљала НИС-ом. – Руски газда је показао како треба управљати фирмом, улагати у компанију и повећавати јој вредност. Све је то могла и држава док је НИС био јавно предузеће, али није. Било је лакше продати НИС и то испод цене, каже Ковачевић. За то, међутим, није крив „Гаспромњефт” већ Србија која је лоше преговарала и ништа није учинила да сачува ову златну коку. Он сматра да је део ове добити остварен и због чињенице да за НИС важи рудна рента упола нижа од законом прописане, те да се због тога убрзано експлоатишу нафта и гас, али да је држава и ту сама крива. Када је реч о цени акција и малим акционарима, Ковачевић наглашава, да је ова добит потврда да су погрешили сви они који су пожурили да продају НИС-ове акције, јер ће њихова вредност очекивано расти још више у будућности. – Влада би као мањински власник сходно оваквим пословним резултатима НИС-а могла да прода свој део акција на берзи како би их купили домаћи инвеститори, јер влада као мањински акционар нема нека посебна права у овој компанији, каже он. У НИС-у јуче нису могли да коментаришу вест о очекиваној добити, објашњавајући да се још ради на сређивању резултата и да ће ускоро обелоданити те податке. Ј.­Пе­тро­вић

ПОСЛЕ БАНКРОТА ТЕХНОМАРКЕТА ПРОИЗВОЂАЧИ ОДГОВОРНИ ЗА ГАРАНЦИЈЕ

У СРБИЈИ СЕ НАЈВИШЕ КОПИРАЈУ СЛАТКИШИ И АЛКОХОЛ


Уторак 5. фебруар 2013. 12 kultura@politika.rs

СА ИЗДАВАЧКЕ ТРАКЕ Зоологија и књижевност „Службени гласник”, у колекцији „Гласови”, објавио је књигу „Фантастична зоологија српске приповедне прозе двадесетог века”, чији је аутор Саша Хаџи Танчић. Намера приређивача, каже се у предговору, била је да се читалац у причаном простору „Фантастичне зоологије” креће, безмало, као по сложеном роману, кроз поглавља која се издвајају и памте. У оној дубини, разгранатости и са ирационалним разлозима које фантастика има у оквирима зоологије и књижевности. У овом антологијском избору заступљени Саша Хаџи Танчић

КУЛТУРА

Зло­чин­и­ страст­у­Бо­ки „Ученица професора Џојса”, роман је Љиљане Томановић Пономарев настао из фасцинације Боком, породичном традицијом и „Уликсом” Љиљана Томановић Пономарев

С

„Службени гласник”, Београд, 2012, стр. 268 су: Радоје Домановић, Милета Јакшић, Исидора Секулић, Милица Јанковић, Иво Андрић, Мочило Настасијевић, Даница Марковић, Раде Драинац, Александар Вучо, Фрида Филиповић, Миодраг Павловић, Светлана Велмар Јанковић, Павле Угри нов, Бо ри слав Пе кић, Да ни ло Киш...

ве у роману „Ученица професора Џојса” Љиљане Томановић Пономарев почиње у космополитском Трсту, пред Први светски рат, граду који врви од различитих народа и језика, богатства дијалеката. Ту Ирац Џејмс Џојс подучава једну младу Бокељку Марију Мању Јанковић, кћерку капетана Божа Јанковића, о слободи, модерном духу, избегавању предрасуда, а по формули: „Живети, грешити, падати, тријумфовати, из живота изнова стварати живот”.

ла”. Из разговора са овом књижевницом сазнајемо да је идеја за „Ученицу професора Џојса” произашла из историје њене породице, а затим и две фасцинације: Боком Которском и делом „Уликс” Џејмса Џојса, односно његовим стилом и језиком (читаним у изванредном преводу Зорана Пауновића). – То је фасцинација Боком, првенствено због мог бокељског порекла по очевој линији и куће старе готово двеста година, која баштини и чува породичну традицију. А Трст који

ликова, актера породичних скандала, због чега има доста истинитих елемената и места у мојој причи. Међутим, према објашњењу Љиљане Томановић Пономарев, лик Џејмса Џојса јесте чиста имагинација, али заснована на биографским и литерарним елементима. – Теоретски било је врло могућно да су се моја јунакиња и писац у неком друштву упознали, или да јој је Џејмс Џојс био професор. За потребе романа пажљиво сам проучила живот и кретање великог писца, док је бо-

Пропаст света Горан Станковић (1958), песник, приповедач, романсијер, есејиста уредник је у Нишком културном центру. Пише и о интернету и дигиталној култури. Културни центар Новог Сада, у едицији „Анаграм”, објавио је књигу изабраних песама Горана Станковића „Биће скоро пропаст света”. Наслов књиге, објашњава аутор, преузео је из циганске песме анонимног аутора, искоришћене у истоименом филмском ремек-делу Александра Петровића. Таквом искушењу аутор није могао да одоли, не само што је тај раГоран Станковић

Културни центар Новог Сада, 2012, стр. 150 блеовско-апокалиптички напев већ користио у својој поезији, већ и због другог рефрена, који увек одјекује у тишини, после задње речи. Горан Станковић, каже Ален Бешић, у поговору, спада у ствараоце који од прве књиге оцртавају координате једне целовите, интегралне поетике и поетске визије света, продубљујући и дискретно варирајући одабране тематскомотивске, формалне и поетичко-стилске примесе на којима почива њихов песнички рукопис.

Детективске приче „Службени гласник”, у библиотеци „Млади писци”, објавио је књигу „13 и по прича”. Књига је настала из пројекта удружења „Лицеј”, насловљеног „Мултимедијалне радионице за писање детективских романа”. Писци прича, објашњава Драгана Бо жи но вић, аутор про јек та и уред ник књиге, јесу ђаци основних и средњих школа са Врачара. У тренутку стварања прича – најмлађи аутор је имао девет, а најстаГрупа аутора

„Службени гласник”, Београд, 2012, стр. 232 рији шеснаест година. Књигу су илустровали: Душан Јаковљевић, Ана Боухада и Реља Петровић. Приче објављују: Василије Матијашевић, Мома Алексов, Вера Бајић, Јован Стефановић, Душан Јаковљевић, Дуња Станић, Реља Петровић, Софија Милосављевић, Огњен Вујичић, Антоније Јаремић, Ана Боухада, Тина Томановић и Емилија Јеремић. З. Р.

Родна кућа ауторке у Лепетанима, саграђена 1826. године

Ову књигу објавила је издавачка кућа „Лагуна”, а у суженом избору разматрао је и недавно „Нинов” жири. Прича прати Мању кроз време, она постаје љубавница барона Де Росетија, због чега је породица враћа у Боку Которску и напречац удаје. Из досадног брака она бежи у нове авантуре, страсно се везује са млађег љубавника, и све време дописује се са Џојсом. Љиљана Томановић Пономарев научни је и стручни преводилац са француског језика, живи на релацији Београд – Петровац на Млави – Херцег Нови – Женева. Објавила је и романе „Сестра моја Ерика” (награда „Кочићево перо”) и „Игре и огледа-

описујем био је космополитски град и слободна лука, под аустроугарском влашћу, исто као и Бока, па као такав обећана земља за бокељске поморце и бројне чланове моје породице, чије једрењаке и трговину су угрожавали и касније докрајчили тршћански бродови на пару. Породична традиција и везаност за један геополитички топос у нестајању, били су за мене изазов да их оживим и сачувам од заборава баш кроз ову романескну форму – каже наша саговорница, додајући: – Лик главне јунакиње Мање Јанковић настао је из комбинације аутентичних ликова мојих баба-тетака, рођених и школованих у Трсту, баш у време које описујем, као и неких каснијих млађих

равио у Трсту. Спојити их, изгледало ми је занимљиво због сличности коју сам замислила да је између њих постојала: обоје су, свим својим бићем, тежили слободи и модерности, а као противтег су имали сопствене конзервативне и традиционалне средине од којих су хтели да побегну – сматра ауторка. Овај роман описује бурна времена, пред Први светски рат, у којем је и питање јединства и слободе Јужних Словена било актуелно; затим стварање нове државе, па Други светски рат… – Кад сте сведок нестајања неке тековине, националне или државне, за коју знате да су се борили низови генерација, или су о њој сневале,

Но­ви­та­лас­за­но­ве­ве­зе­у­ре­ги­о­ну Србије – Зајечар, Чачак, Ужице, па По­же­га­ – У Галерији Културног у БиХ – Сарајево, Спомен-дом битцентра у Пожеги отворена је изке на Неретви у Јабланици, Бихаћ, ложба „Нови нови вал – о омлаМостар. динском активизму и популарној Ђерић овим поводом истиче да култури 30 година касније (1983– код младих људи у државама реги2013)”. Представљена је савремеона постоји жеља за повезивањем на младалачка креација заснована и на искуствима новог таласа кона новом таласу у музици осамдеји је данас у основи музичког рада сетих, „последњем аутентичном многих бендова. културном покрету насталом у – Све до средине седамдесетих заједничкој југословенској јавној омладина је била само конзумент, сфери, који се развио на географа не активни стваралац трендова ском простору, што се данас све у области културе. Нови талас је више поново назива „југосфером” променио културне навике, довео – кованица британског новинара друштво до новог типа медијске Тима Џуде. свести и створио нове друштвене Изложба је плод подухвата беоелите које делују све до данас – гоградске „Академике” у оквиру њевори о прошлости Ђерић, а у осврног програма Е-761, насталом на ту на данашњицу истиче: основу два прошлогодишња кон– Нови гаражни и школски бенкурса у коме су учествовали млаПлакат изложбе „Нови нови вал” дови данас поново изводе хитове ди дизајнери из Србије, БиХ и Хрватске. Они су постерима исказали своја виђења новог новог таласа и стварају музику инспирисану тим вреталаса и омладинских радних акција данас. На та два меном и духом. Сматрамо да и у ово време масмедија конкурса стигло је стотинак радова од 80 аутора из три и виртуелних социјалних мрежа омладина опет може државе, а 19 најуспешнијих је изложено. Документа- бити актер не само пасивни посматрач. Верујемо да је ристички део поставке чини документацијa преузета и данас на основу искуства новог таласа – вала, могуће из Музеја историје Југославије у Београду. По речима правити нове омладинске и уметничке праксе земаља директора „Академике” Александра Ђерића, ова из- западног Балкана, које би допринеле културној интеБ.­Пе­јо­вић ложба после Пожеге биће виђена најпре у градовима грацији самог региона.

и што је најгоре, проливале реке крви за њу, питате се где је у свему томе људска јединка, биће, његов живот, у шта је потрошен његов таленат, способност да воли, ствара…А онда сам нашла код Џејмса Џојса, који је све то исто преживљавао, опредељеност за утапање у европски модерни дух, насупрот ирском фолклорном национализму и религијском конзервативизму: „Јесам Ирац, али Ирац европског духа, просвећен, а не затуцани католик и националиста. Да. Ирац који воли оперу, а не онај који верује да нема лепше музике од ирског фолклора и танца, живећи морално, ментално и духовно у прошлости, заробљен митовима.” У целој овој бокељској фасцинацији и традицији, за њу су, како каже, посебно били интригантни женски ликови, јер су деловали као да су изашли из европских романа. – Наиме, у Боки су жене из богатијих породица вековима биле релативно образоване, равноправне наследнице очеве имовине, жене са миразом, светске путнице на једрењацима својих очева, браће, ујака, мужева, за разлику од руралног преовлађујућег модела, који је код жене традиционално величао њено паћеништво, жтрвовање, одрицање од живота, од женствености… – каже наша саговорница. Мања, модерна девојка, стасала на почетку 20. века у Трсту са свим новим идејама, страсна, испуњена жудњом за даљинама, наједном се, искомпромитована љубавном везом са ожењеним мушкарцем, затиче по свршетку рата у једној малој, конзервативној средини, у досадном браку, са досадним мужем…. Заслепљена љубомором, Мања је починила злочин и била принуђена да са тим живи. Њена старост, по овој причи, представља парадигму за судбину талентованих и аутентичних индивидуа на нашим просторима, увек тесним и нетрпељивим за такве као што је она била, а које, по правилу, завршавају трагично. Ма­ри­на­Ву­ли­ће­вић

УКРАТКО Змајева награда Марији Шимоковић Змајева награда Матице српске за 2012. годину припала је Марији Шимоковић за збирку песама „Чувари привида”. Жири је на завршној седници, већином гласова одлучио да Змајеву награду за 2012. додели Марији Шимоковић за збирку песама у издању Медијске књижаре „Круг” (Београд, 2012), а по во дом це ло куп ног пе снич ког ства ра лаштва. У жирију су били Ђорђе Деспић, Иван Негришорац, Михајло Пантић (председник), Ђорђо Сладоје и Бојана Стојановић-Пантовић. Награда ће лауреату бити уручена на свечаној седници Матице српске 16. фебруара. Танјуг

Поетско вече у Француском институту Вечерас с почетком у 18 сати биће одржано поетско вече у Француском институту, где ће љубитељи поезије имати прилику да читају или рецитују своје омиљене стихове на језику који сами одаберу. Једино ограничење је временско: три минута за једну песму. Модератор ове вечери биће Дејан Матић, из Трећег трга, улаз је слободан, а учесници могу да се пријаве на ifs@institutfrancais.rs или на лицу места пола сата пре почетка вечери. Г. П.


Уторак 5. фебруар 2013. kultura@politika.rs

КУЛТУРА

Кao­никaдa­прe­–­чaк­чeтири­ српскa­филмa­у­Бeрлину

63. БEРЛИНAЛE Дубрaвкa­Лaкић

Ф

илмoм „Вeлики мajстoр” („The Grand ma ster”) хoнгкoншкoг рeдитeљa Вoнгa Кaр Вaиja, уjeднo и прeдсeдникa oвoгoдишњeг жириja глaвнoг тaкмичaрскoг прoгрaмa, у чeтвртaк вeчe (7. фeбруaр) свeчaнo пoчињe 63. Бeрлински фeстивaл. Oвo ћe уjeднo бити и свeтскa прeмиjeрa рaскoшнe eпскe кoстимирaнe дрaмe o живoту лeгeндaрнoг кунг-фу мajстoрa Ипa Maнa, мeнтoрa Брусa Лиja и oснивaчa винг чун кунг-фу стилa, чиja je рaдњa смeштeнa у бурaн пeриoд кинeскe истoриje (1930), a у кojeм глaвнe улoгe тумaчe Toни Лeунг и кинeскa дивa Жaнг Жиjи. Вoнг Кaр Вaи ћe зajeднo сa oстaлим члaнoвимa жириja у чиjeм су сaстaву и рeдитeљи: Сузaн Бир (дaнскa), Aндрeaс Дрeзeн (Нeмaчкa), Eлeн Курaс (СAД), Ширин Нeшaт (Ирaн) и Aтинa Рejчeл Цaнгaри (Грчкa), кao и слaвни aмeрички глумaц Tим Рoбинс, рaзмaтрaти врeднoсти 19 филмoвa кojи сe тaкмичe зa „Злaтнoг

13

Дoкумeнтaрaц Ивaнe Toдoрoвић у трци зa „Злaтнoг мeдвeдa” у кaтeгoриjи крaткoг филмa, у „Фoруму” филмoви Срдaнa Гoлубoвићa и Maртe Пoпивoдe, a у прoгрaму „Гeнeрaциja” и „цртaћ” Aнe Нeдeљкoвић и Никoлe Majдaкa jуниoрa зaвeсa”, кojи je рaдиo у сaрaдњи сa Кaмбoзиjoм Пaртoви. – Mлaди тaлeнти и углeдни филмски умeтници прeдстaвићe филмoвe у кojимa су рeaлнoст и фикциja збуњуjућe слич ни. Свeтскa нeзaвиснa кинeмaтoгрaфиja дoживљaвa прeпoрoд, брз и узбуркaн, живoт je тeжaк и нeпрaвeдaн, aли и дaљe мнoгo зaбaвaн – oбjaсниo je свojу сeлeкциjу у кojoj пoнoвo имa пунo дeбитaнaтa, дирeктoр фeстивaлa Дитeр Кoслик. У њeгoвoм глaвнoм тaкмичaрскoм прoгрaму ни oвe гoдинe нeмa српскoг

У глaвнoм тaкмичaрскoм прoгрaму кратких филмoвa, у сeлeкциjи oд 27 филмoвa из 20 зeмaљa свeтa, зa нaгрaду „Злaтни мeдвeд” тaкмичи сe Ивaнa Toдoрoвић (1979) сa свojим дoкумeнтaрцeм „Ja, кaд сaм билa клинaц, билa сaм клинкa” (прoизвoдњa: ДКСГ), филмoм o љубaви, срeћи и жeљи зa припaдaњeм, причoм o трaнсрoднoj oсoби, o прoдaвaчици љубaви Гoци кoja бeoгрaдским улицaмa хoдa oбучeнa кao мушкaрaц. Oвo je joш jeдaн сoциjaлнo aнгaжoвaни филм, у свeту

je хeрojскo дeлo узaлуднa жртвa или je, кao кaмeн бaчeн нa пoвршину вoдe који прoизвoди кругoвe кojи сe ширe крoз врeмe и прoстoр, подстицај за чињење нових добрих дела. „Кругoви” (прoизвoдњa „Бaш Чeлик”) je филм сaмo пoлaзнo инспирисaн хeрojским, изнaд свeгa хумaним чинoм трaгичнo прeминулoг Tрeбињцa Срђaнa Aлeксићa, свe oстaлo je плoд фикциje филмских сцeнaристa Никoлe Кoљeвићa и Meлинe Пoтe Кoљeвић. Oсим рeдитeљa Гoлубoвићa, њeгoвe супругe и прoдуцeнткињe Jeлeнe Mитрoвић

гaжoвaнe видeo-умeтницe и културнe рaдницe. Њeн филм, бoгaти истрaживaчки eсej, пoглeд je из вeoмa личнe пeрспeктивe нa истoриjу сoциjaлистичкe Jугoслaвиje дo њeнoг дрaмaтичнoг крaja, њeнe трaнсфoрмaциje у нeкoликo нoвих дeмoкрaтских држaвa, aли и трaнсфoрмaциje oд сoциjaлизмa дo нeoлибeрaлнoг кaпитaлизмa. У joш jeднoм пaрaлeлнoм прoгрaму Бeрлинaлa, у „Гeнeрaциjи 14+”, у сeлeкциjи крaтких филмoвa бићe виђeн и чудeсaн, ирoнични и aнти-

и сцeнaристичкoг пaрa, филм ћe нa прeмиjeри у Бeрлину прeдстaвљaти и брojнa глумaчкa eкипa прeдвoђeнa Aлeксaндрoм Бeрчeкoм, Никoлoм Рaкoчeвићeм, Лeoнoм Лучeвим, Нeбojшoм Глoгoвцeм и Христинoм Пoпoвић. Taкoђe у „Фoруму”, у сeкциjи кoja нoси нaзив „Прoширeнo”, уз филмoвe мeђу кojимa je и „Maмe” oвoгoдишњe дoбитницe бeрлинскe „Злaтнe кaмeрe”, глумицe и рeдитeљкe Изaбeлe Рoсeлини, бићe прикaзaн дугoмeтрaжни дoкумeнтaрни филм „Jугoслaвиja, кaкo je идeoлoгиja пoмeрaлa кoлeк тивнo тeлo” Maртe Пoпивoдe (1982) бeoгрaдскe рeдитeљкe, пoзнaтe и вeoмa aн-

утoпиjски квaзидoкумeнтaрaц, крaтки aнимирaни филм „Зeчиja зeмљa”, у oригинaлу „Rab bi tland”, aутoрa Aнe Нeдeљкoвић (1978) и Никoлe Majдaкa jуниoрa (1972). Изa oвoг aнгaжoвaнoг „цртaћa”, у кojeм сe aутoри нaмeрнo кoристe бeзoпaсним свeтoм крпeних лутки и плaстeлинских фигурицa, кaкo би прeдстaвили брутaлну сли ку сaврeмeнoг друш твa и прeиспитaли слoбoду избoрa и идeнтитeт пojeдинцa и мaсe, кao прoдуцeнт тaкoђe стojи кућa „Бaш Чeлик” Срдaнa Гoлубoвићa. Током фестивала, опет видно место на Европском филмском маркету имаће и штанд Српског центра Ср¶ бије...

Ивана Тодоровић, Срдан Голубовић, Никола Мајдак и Ана Недељковић, Марта Попивода

мeдвeдa”. Meђу њимa су, измeђу oстaлих, и филмoви: „Дуг и срeћaн живoт” Бoрисa Хлeбникoвa (Русиja), „У имe” Maлгoрш кe Шумoвскe (Пoљскa), „Кaмил Клoдeл 1915” Брунa Димoнa (Фрaнцускa), „Злaтo” Toмaсa Aрслaнa (Нeмaчкa), „Нeoпхoднa смрт Чaрлиja Кaнтримeнa” Фрeдeрикa Бoндa (СAД), „Ничиja ћeркa” Хoнгa Сaнгшуa (Jужнa Кoрeja), „Ничиja пoзa” Кaлин Пeтeрa Нeцeрa (Румуниja), „Рaj: Нaдa” Урлихa Зajдлa (Aустриja, пoслeдњи филм из тaкoзвaнe рajскe трилoгиje), „Oбeћaнa зeмљa” Гaсa Вaн Сeнтa (СAД), „Спoрeдни eфeкти” Стивeнa Сoдeрбeргa (СAД), aли и нajнoвиjи филм ирaнскoг рeдитeљa Џaфaрa Пaнaхиja „Спуштeнa

филмa. Прaзнo мeстo у Кoсликoвoм плaнeру, у рубрици филм jугoистoчнe Eврoпe, зaузeo je oвe гoдинe бoсaнскoхeрцeгoвaчки рeдитeљ Дaнис Taнoвић сa филмoм „Eпизoдa у живoту бeрaчa жeљeзa”, дoкумeнтaристичкoм дрaмoм o рoмским скупљaчимa oтпaдa, у кojoj глaвнe улoгe тумaчe нaтуршчици Сeнaдa Aлимoвић и Нaзиф Mуjић. Meђ у тим, шт o сe ср п ск e кинeмaтoгрaфиje тичe, 63. Бeрлинaлe бићe и тe кaкo зaпaмћeнo. Кao никaдa прe нa oвoм углeднoм фeстивaлу, Србиja je прeдстaвљeнa сa чaк чeтири свoja филмскa дeлa, сa пoтписимa пeт нaших млaђих aутoрa, oд кojих су чaк три жeнe.

вишeструкo нaгрaђивaнe бeoгрaдскe дoкумeнтaристкињe кoja живи нa рeлaциjи Бeoгрaд–Њуjoрк, чиjи су филмoви кoришћeни кao дeo кaмпaњe у бoрби прoтив нaсиљa млaдих у Њуjoрку, aли и у склoпу нaстaвe грaђaнскoг вaспитaњa у Србиjи и нa унивeрзитeтимa ширoм свeтa. У углeднoм бeрлинскoм „Фoруму”, пoслe дoбрoг приjeмa нa aмeричкoм Сaндeнсу, eврoпску прeмиjeру имaћe филм „Кругoви” Срдaнa Гoлубoвићa (1972), сaврeмeнa трoструкa причa o jeднoм хeрojскoм дeлу и њeгoвим пoзитивним пoслeдицaмa, чиja сe рaдњa кружнo oдвиja у Tрeбињу, Бeoгрaду и Хaлeу (Нeмaчкa). Гoлубoвићeв филм пoстaвљa питaњe дa ли

Игра–­са­мар­ги­не­у­цен­тар­ У временима када се у Србији снажно осећа мирис воштанице и босиљка, фестивал који своју духовност налази у неограниченој слободи игре може бити доведен у питање Не­бој­ша­Бра­дић

М

онографија Београдског фестивала игре „Decadance” сведочи о десетогодишњој продукцији овог фестивала. Она показује све оно што Београд, Србија и регион не би видели да није било фестивала. По сред ством фе сти ва ла до га ђа ла се својеврсна субверзија која је мењала утврђено и канонизовано наслеђе у области игре демократски и слободно. Добро изабрани наслов монографије „Decadance” асоцира и на једну другу реч decadence. Ваљало је Игру у ових десет година са маргине културе довести на средиште културне сцене. Предрасуде које су

од почетка пратиле овај подухват, третман фестивала као елитистичког, луксузног, па и декадентног, стигматизација читаве области, експлицитно или имплицитно одбијање подршке фестивалу, указују на фрагилност и важност мисије овог фестивала. Страхови да ће „страно” на овом фестивалу угрозити „наше” показали су се неоправдани. Врло брзо се видело да се не треба никад бојати да ће „страно” потиснути у нама „наше”, јер да се то догодило, показало би се да ничег нашег није ни било. Насупрот таквим очекивањима, у плодном садејству фестивала и других уметничких институција, развијала се интеракција у којој су програми фестивала оставили

трајни печат на стилове уметника и уметничких кућа, а на радост љубитеља уметничке игре чији круг се из године у годину проширивао. Тек данас, после десет година, више од стотине изведених представа и преко сто хиљада посетилаца, јавност увиђа да је улога овог фестивала у модернизовању српске културе и друштва била изузетна, упечатљива. Фестивал је подизао уметничку културу и универзалношћу језика игре повезивао српску уметничку сцену са Европом и светом. Непревазиђеним фасцинантним наступима Холандског плесног театра, Балета Ла Скале, Кулберг балета и многих других ансамбала и појединаца, Европа и свет су били присутни у Београду и Србији. Развој овог фестивала за протеклих десет година постигнут је залагањем појединаца. Својом политиком држава је понекад помагала, али понекад била и равнодушна, чак рушилачка. У временима када се у Србији снажно осећа мирис воштанице и босиљка, фестивал који своју духовност налази у неограниченој слободи игре, може поново да буде доведен у питање. Да ли ће и како, у деценијама које долазе, рецепција овог фестивала као европског и светског, бити угрожена свођењем културне политике на малу меру „нашег”, изазов је на који ће покушати да одговори већ следећи Београдски фестивал игре. Реч је, дакле, не само о сталним дилемама једне мале средине, већ и о могућим алтернативама једне велике области. ¶

Бо­жи­дару­Шу­ји­ци­ н ­ а­ци­он ­ ал­на­пен­зи­ја На ванредној седници Комисије за националне пензије одржаној јуче одлучено је да књижевник Божидар Шујица добије признање за врхунски допринос култури уместо недавно преминулог Слободана Павићевића. Како је потврдио Живорад Ајдачић, члан комисије, број добитника признања није повећаван, а пошто је Павићевић био књижевник одлучено је да и нови добитник буде из исте бранше. К.­Р.

Га­та­ли­ца­но­ви­члан­ ти­ма­на­ци­он ­ ал­не­ би­бли­от­ е­ке Добитник „Нинове награде“ за најбољи роман у 2012. години, Александар Гаталица преузео је јуче дужност начелника Одељења за програме из културе Народне библиотеке Србије, саопштила је национална библиотека. Након што је прошле године др Татјана Суботин-Голубовић, професорка Универзитета у Београду и један од водећих стручњака у области ћирилске палеографије, преузела дужност начелнице Одељења за археографију, прелазак Гаталице у Народну библиотеку Србије представља наставак процеса јачања стручних и креативних капацитета националне библиотеке. Тан­југ­


Уторак 5. фебруар 2013. 14 dopisnicka@politika.rs

СРБИЈА

Птич­је­цар­ство­За­пад­не­Мо­ра­ве

По­моћ­ужич­ким­ па­ро­ви­ма­­ за­ван­те­ле­сну­ оплод­њу

Град­по­ма­же­­ оште­ће­ним­­ су­гра­ђа­ни­ма­ Ниш­–­Четири нишке породице које живе у стамбеној згради у Књажевачкој улици 153, а чији су станови оштећени у пожару после експлозије аутомобила паркираног испред њиховог улаза пре десет дана, добиће помоћ од града како би их обновили. Помоћ ће добити и власници два локала у приземљу исте зграде који су у пожару после експлозије потпуно изгорели. Ово је одлучено на седници нишког градског већа, пре које су градски већници обишли место експлозије и пожара и разговарали са станарима чији су станови оштећени. Како је речено, нишка градска влада тражи законски основ да, сходно штети која је настала од експлозије и пожара, свим настрадалима пружи једнократну помоћ. На вишим спратовима у становима оштећена је столарија и попуцала су стакла на прозорима, а у становима који се налазе изнад места експлозије, на првом и другом спрату, изгорели су делови намештаја и оштећени су кућни апарати. У локалима у приземљу стамбеног објекта, који су потпуно уништени, изгорела је и сва роба. Штета је настала и од велике количине воде приликом интервенције ватрогасаца и гашења пожара. Подсећамо, станови и локали у згради у Књажевачкој 153 страдали су 27. јануара ујутру око седам часова, када је експлодирао „фијат-пунто“, испод којег је била постављена бомба. Пожар је захватио све станове изнад места експлозије и локале у приземљу објекта. У експлозији је погинуо Ђорђе Стојановић (32), власник аутомобила, а истрага о овом немилом догађају још траје. Т.­Т.

Овчарско­кабларска клисура: две велике беле, једна сива чапља и велики корморани

(две) и по једна бекасина, пољска еја и бела плиска. По усвојеном плану рада, у извештај су унете искључиво птице мочварице и врсте виђене само у току једног дана обиласка деонице. Тако у попис нису ушла накнадна, али веома занимљива посматрања орла белорепана, великог лабуда, патке ластарке или шиљкана на језеру у Међувршју, крајем јануара. – Поред пописивања птица, бележене су и појаве које угрожавају опстанак реке и њеног живог света, попут неконтролисаног ископавања шљунка и

песка, сече шума у приобаљу, загађивања, лова и криволова. По опстанак птица посебно је погубно узнемиравање током неконтролисаног зимског лова патака које је забележено на читавом току реке, изузев на подручју Овчарско-кабларске клисуре где је лов забрањен. На појединим деоницама, од Трстеника до Крушевца рецимо, патака готово да није ни било, јер се тамо на птице немилице пуца од јутра до мрака – истиче Николић. Ове године временске прилике биле су наклоњене волонтерима, па су

поред Западне Мораве први пут обишли и две њене притоке у чачанском крају, Дичину и Чемерницу. На обе речице забележено је седам врста са 210 јединки, а најбројније су патка глувара, барска стрнадица, сива и велика бела чапља. Иначе, у заштићеном пределу изузетних одлика на Западној Морави узводно од Чачка, тренутно живи 1.349 мочварица међу којима су најчешће патке глуваре, велики црни корморани, мали гњурци и лиске. Гвозден­Ота­ше­вић

Ужи­це­– Двадесетак младих брачних парова из Ужица, којима је вантелесна оплодња једини начин да остваре потомство, може очекивати помоћ града у финансирању дела трошкова те оплодње. За овај вид борбе против „беле куге“ први пут су издвојена средства у овдашњем градском буџету у укупном износу од 1,8 милиона динара за ову годину. Поводом упућивања првог јавног позива паровима да конкуришу, новинарима су се јуче обратили градски већник за бригу о породици Бранко Гавриловић и директор Опште болнице у Ужицу др Бошко Ристановић. По Га ври ло ви ће вим ре чи ма, град ће покривати до 50 одсто трошкова вантелесне оплодње, при чему ће се тачна средства утврдити на основу броја парова који на то имају право. Став је да превасходно треба помоћи онима који од Републичког завода за здравствено осигурање тешко могу добити новац. Заинтересовани треба да доставе податке о приходима и документацију о лечењу, док ће они који је немају дијагностику моћи бесплатно да обаве у ужичкој болници која је партнер граду у овом подухвату. За сада, по речима др Бошка Ристановића, тешко је проценити тачан број парова којима ће се овом субвенцијом помоћи (просечни трошкови вантелесне оплодње су око 3.000 евра). Очекује се да ће бити делимично финансирано од 20 до 30 ужичких парова, што је процена заснована на податку да је у прошлој години из Ужица код РЗЗО 21 пар конкурисао за вантелесну оплодњу о трошку државе. Ристановић истиче да је ово издвајање из градског буџета значајан потез за будућност града у коме је у прошлој години умрло 888 особа, а рођено свега 670 беба. Б.­П.­

По­же­шке­сми­ца­ли­це­око­Је­ши­ћа­ку­ће Бранећи право на повраћај одузетог породичног здања, аутор некадашње култне ТВ серије „Људи говоре” нашао се у раљама бирократије По­же­га­–­Шта ће бити са Јешића кућом старом 124 године, питају се ових дана житељи Пожеге док у пролазу посматрају ово давнашње здање надомак овалног трга. У каквом ће стању та грађевина „на два боја“, давно национализована, бити враћена потомцима бивших власника, на које је, ево, коначно дошао ред. Одговора на ово питање нема, али брига о судбини куће има. Свалиле су се оне на свакодневицу остарелог Недељка Јешића (83), једног од три наследника тог здања, због ненаданих грађевинских радова у овом објекту. И то баш сада кад је, у завршници поступка по Закону о реституцији, питање месеца кад ће им та кућа бити враћена. Те бриге натерале су овог старину да на својој писаћој машини готово сваки дан куца којекакве жалбе, поднеске, тужбе. Уместо да се под старе дане мирно посвети омиљеној занимацији, писању књига, чему је вичан а за шта у његовом радном веку никад није било довољно времена, он троши време и снагу у борби да сачува Јешића кућу. Недељко се, иначе, своје вре мено прочуо као новинар-аутор култне серије ТВ Београд „Људи говоре“. Табанао је с камером по нашим селима, упознавао необичне људе, свету представљао њихова умећа и животне приче. Направио је само у том серијалу 160 емисија. Увек је разумевао народну муку, настојао да по-

могне. Али данас за његов проблем у Пожеги, где се из Београда (родом је из оближњег Горобиља) пре деценију вратио, нема разумевања. Штавише, он дешавања око Јешића куће назива „пожешким смицалицама са реституцијом“. – Пре 124 године, мој прадеда Савко Јешић, неписмен али промућуран сељак из Горобиља, међу првима је

Након породичне деобе, пола те куће наследили су он и његов брат Драган, а пола њихов стриц Миленко. Али по Закону о национализацији 1958. године одузети су им локали, означени као „вишак стамбеног простора“. Тако је, вели Недељко, пресудио тадашњи председник општине рекавши: „Шта ће то њима кад сва тројица имају факултете“. Од тада су

Фото С. Јовичић

Ов­чар­ Ба­ња­ – Током акције зимског бројања птица водених станишта, средином јануара, орнитолози су обишли читав ток Западне Мораве, прешавши 220 километара од Пожеге до Сталаћа. Препешачили су обале најдуже српске реке и убележили све птице затечене на води или око ње. Такав попис становника неба први пут је спроведен у зиму прошле године, с циљем да се упознају природне вредности реке и приобаља, као и птице које насељавају тај простор у зимско доба. Попис је спровело Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, са 16 волонтера из насеља уз реку. – Овог јануара на Западној Морави избројали смо укупно 7.281 јединку од 22 врсте птица водених станишта. У поређењу са зимом 2012, сада је пребројано 1.337 јединки више и једна врста више. Забележено је пет врста којих није било прошле зиме – бела плиска, планинска трептељка, пољска еја, шарена утва и ћубасти гњурац – али сада није било црне роде, великог ронца и поточне плиске. Као и раније, птице су најбројније на подручју Чачка и Краљева, а најмање их је на деоници од Трстеника до Крушевца – каже за „Политику“ Горан Николић, орнитолог и чувар природног добра „Овчарско-кабларска клисура“. Убедљиво најбројније су патке глуваре (4.183 јединке), следе велики корморан (1.480), патка крџа (520), обични галеб (323), мали гњурац (188), сива чапља (166), велика бела чапља (126), мали корморан (62), барска стрнадица (54), лиска (52), звиждара (44), водомар (29), спрудник пијукавац (25), барска кокица (седам), ћубасти гњурац и планинска трептељка (по пет), лабуд грбац (четири), чегртуша (три), шарена утва

Фото Брано Рудић

Oрнитолози ове зиме избројали чак 1.337 птица више него лани, иако се око Трстеника на њих пуца без прекида

Недељко Јешић показује спорну кућу у Пожеги

у маленој пожешкој чаршији саградио велику кућу. С приземљем у коме су два локала и спратом с двособним станом. Имао је добре приходе од изнајмљивања, дичио се њоме, називао је „моја црква“. Његов син Милован, мој деда, убирао је најамнину до окупације 1941. године и спокојно склопио очи уверен да нешто вредно оставља потомцима – казује нам Недељко.

ти локали служили за разне намене да би, незнано када и како, њихов корисник постало пожешко Удружење пензионера. Оно их од пре петнаестак година, и сада, издаје у закуп за добре паре. – Док смо ми с муком прикупљали документацију за враћање национализоване куће, жена закупац једног локала у том здању смислила је како да се у последњем часу окори-

сти на нашу штету: затражила је од Удружења пензионера, као закуподавца, сагласност да адаптира локал тако што ће му придодати једну засебну просторију и у њој направити мокри чвор. Удружење јој је, упркос мом писменом противљењу, великодушно одобрило ово проширење. При томе, рок закупа, раније предвиђен на 2015. годину, продужило јој је до краја 2020! Збило се то у децембру прошле године, да би ова жена потом довела мајсторе који су пробили масивни носећи зид направивши отвор за врата. Поднео сам пријаву грађевинској инспекцији која је радове обуставила док се дозвола не прибави. Али, за само десетак дана у јануару, експресно, Одељење за урбанизам СО Пожега издало је тој жени одобрење за извођење ових радова. Учинили су то иако је наша кућа под заштитом као споменик културе, уз образложење да се радовима „не мења спољни изглед објекта“. Тужио сам суду, очекујем да се огласи и Агенција за реституцију – показује документа Недељко. Трагом тих сазнања, питали смо у пожешком Удружењу пензионера зашто се ово дозвољава кад је враћање одузетог извесно. Радован Зарић, председник тог удружења, наводи да то здање у ствари припада општини Пожега, а да су они само корисници. – Наш управни одбор је продужио закуп локала до 2020. године јер ми не знамо кад ће држава тачно вратити кућу власницима. Кад то буде, нека се онда све изнова регулише и нови уговори праве. Што се тиче радова, ми с тим немамо ништа, општина је дала одобрење за њих. Уосталом, закупац доводи објекат у ред о свом трошку, а вајду од тога имаће и власници кад им кућа буде враћена – објашњава Зарић. Бран­ко­Пе­јо­вић


Уторак 5. фебруар 2013. dopisnicka@politika.rs

СРБИЈА

15

Ком­шиј­ски­инат­­ ује­ди­нио­се­ло­ Упркос одлуци суда, домаћинство Драгана Девеџића у Лађевцима код Краљева није прикључено на сеоски водовод, јер је село другачије пресудило Ла­ђев­ци­код­Кра­ље­ва­– Воде има да и у највећој суши претиче, од притиска понекад и цеви пуцају, не штеди се за пиће, ни за прање и заливање. Упркос таквој ситуацији, у Доњим Лађевцима код Краљева, славине у домаћинству Драгана Девеџића су суве. Село му не дозвољава прикључак, јер је одбио да скромним новчаним износом учествује у заједничкој акцији реконструкције водовода и уместо тога је потегао парницу. Но, упркос судској одлуци, којом је наложен привремени прикључак, то није обављено из техничких разлога. Мајстори су покушавали, aли није било од помоћи ни присуство судских извршитеља, ни полицијско обезбеђење. Водовод у поменутом селу je један од највећих на овом подручју. На њега је прикључено око 290 домаћинства, највише у Доњим Лађевцима, а има их и у суседном Тавнику и Цветкама. Одатле се водом снабдева и неколико фирми, основна школа, амбуланта, објекат месне заједнице... Воде има за све, али мана водовода је што је саграђен давно, још 1965. године. Зато су мештани 2009. започели акцију замене старих цеви од азбеста новим од пластике. Није то мала инвестиција, ваљало је уградити десетак километара цеви. Тадашња општинска власт је пристала да, према постојећој одлуци о помоћи месним заједницама, на један сеоски динар уложи

три. Тако је то село коштало двадесетак хиљада евра, па је Скупштина водовода донела одлуку да свако да по стотину евра, за почетак, а ако буде потребно уследиће нови разрез. – Сви су се сложили – причају нам Саша Симићевић, Радисав Обрадовић допуњујући један другог. – Сви, осим Драгана Девеџића, који овде има кућу, а са њим је још његова мајка Ружица. Истина, они су више у Краљеву, јер и тамо имају кућу, па смо помислили да је можда он због тога и јавно казао да га реконструкција водоводне мреже не занима. Пошто није био учесник те акције, а воду, за разлику од осталих, већ осам година не плаћа, иако је цена 10 динара по кубику, приликом постављања нових цеви заобишли смо то домаћинство. Тако је његов прикључак остао на старом цевоводу кроз који, истина, од обнове цевовода вода не иде – кажу наши саговорници. Због тога је Девеџић 17. децембра 2012. Основном суду у Краљеву поднео тужбу против неколико активиста. Председавајући судија Љиљана Станишић, после три дана, усвoјила је његов предлог и донета је привремена мера хитног укључења. Међутим, село се противи. Три пута је судски извршитељ безуспешно покушавао да ту одлуку спроведе, па 31. јануара у Доње Лађевце стижу два судска извршитеља и полиција. Би-

Кво­рум­чу­ва­гра­до­на­чел­ни­ка Пан­че­во­ –­ Баш како се и претпостављало, осма седница панчевачке скупштине отказана је пре него што је и почела, јер је њен председник Предраг Живковић констатовао да за расправу нема потребног кворума. На седници је требало да се расправља о иницијативи 24 одборника ДС и ЛСВ да се др Светозар Гавриловић (СПС) разреши дужности због дужег одсуствовања с посла. Иако је градоначелник формално на боловању, јав-

чланови владајуће већине доћи на седницу Скупштине, јер је за њено одржавање потребан кворум од 36 одборника, веровало се да они неће дозволити расправу о градоначелнику, која би за њих могла бити неугодна, без обзира што би гласајући о разрешењу лако могли да надгласају опозицију. На заказану седницу дошло је њих само 28, а председник Скупштине је обећао да ће заказати нову седницу са истим дневним редом. У име предла-

ло је ту педесетак полицајаца, што у кордону између мештана и мајстора на прикључењу, што у приправности. У посао се кренуло још у преподневним сатима, али није ишло. Најпре је неко на месту где је требало ископати канал за постављање цеви до куће Девеџића претходне ноћи просуо пет-шест кубика шодера. – Ко ли је то учинио, сигурно је возио шодер, па му је овде пукла гума и морао је човек да истовари терет – већали су мештани испред полицијског кордона, смешкајући се. А, иако је Девеџић изнајмио раднике, копање канала кроз шодер био је Сизифов посао. Таман се избаци једна лопата, три се у ископано сручи. Онда је Девеџић изнајмио багер, па је канал ископан. Затим је ваљало зауставити воду. – Јуче је био исправан – добаци неко од присутних мајсторима који су упорно вртели вентил на главној цеви, али се притисак воде није смањивао. Зато се у поподневним сатима од прикључења и спровођења судске мере опет одустало. – Покушаћемо поново, ова судска одлука се мора спровести, а коме ће суд у парници дати за право, видећемо – рекао нам је Драган Ђукућ, председник Основног суда у Краљеву. Не споре остали корисници овог водовода да и Девеџића треба прикључити, да човек мора имати основне услове за живот. И, тврде, обавиће сами прикључење за десет минута,

Село добило воду, само су у једном домаћинству славине остале суве

али само ако пристане да учествује у обнови цевовода. Томе још додају, пошто је имао судске трошкове, нека каже на колико рата би тих стотину евра исплатио. Иначе, узалудан је био покушај новинара да чују и Девеџићево мишљење, јер је игнорисао све представнике медија.

У међувремену, неколико мештана је поднело пријаву комуналној инспекцији да се ископана рупа за цеви затрпа или на други начин обезбеди јер је, веле, опасна, посебно увече и за децу која покрај ње свакодневно пролазе идући у школу. Ми­ро­љуб­Ду­га­лић

За­тра­же­но­вра­ћа­ње­труд­ни­це­на­по­сао Но­ви­Сад­– Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић затражио је од директора Центра за социјални рад Ненада Драшковића да хитно врати на посао социолога Бранку Мандић, која је у петом месецу трудноће добила отказ у овој градској установи. Трудница је отпуштена пошто јој је истекао уговор о привременом раду, а претходно је више од годину дана радила као приправник, при чему јој је Центар платио полагање државног испита. – Недопустиво је да се овакве ствари догађају у установама Новог Сада. На нама је да се боримо за друштво у којем ће бити заштићена права радника, посебно жена које се ионако теже запошљавају. Пад наталитета је један од највећих проблема нашег града и наше земље и ако се овако будемо понашали, све мере које предузимамо падају у воду – нагласио је Вучевић.

Новосадски градоначелник је најоштрије осудио овакав третман према трудницама и позвао све послодавце да поштују законе и људско достојанство. Због стреса који је доживела, трудница Бранка Мандић је 2. јануара примљена у болницу у којој је лежала две недеље. Лекари су успели да спрече да дође до побачаја, што је и констатовано у њиховим налазима. Она је изјавила да ју је директор позвао телефоном, пожелео срећне празнике и рекао да је чуо све најбоље о њој, али да не може да јој продужи уговор о раду. Мандићева је поводом отказа упутила жалбу и покрајинском и градском омбудсману. Директор Центра за социјални рад у Новом Саду Ненад Драшковић је рекао да је „учинио све што је било у његовој ингеренцији да сачува ово радно место“, али није коментарисао детаље овог случаја. М.­М.

Фото М. Шашић

Панчевачка скупштина није могла да расправља о смени јер одборници владајуће коалиције нису дошли на седницу

Панчево: о градоначелнику сви причају, а он ћути

на је тајна да је он, незадовољан подршком сопствене странке и односима у коалицији, спреман да одступи са дужности и да то није учинио само зато што се у редовима СПС-а тражи погодна личност да га наследи, како положај првог човека вароши не би приграбили народњаци. Панчевачки лордмер је у последња два и по месеца само два пута виђен у јавности и то поводом прославе Дана страдања Рома у Панчеву и на прослави јубилеја Миланског едикта, у Нишу. Како кажу његови сарадници, он одбија да разговара са новинарима да не би, евентуално, нанео штету странци којој припада. Иако је Предраг Живковић (СНС), председник Скупштине града, пре неколико дана изјавио да не зна хоће ли

гача иницијативе за разрешење градо на чел ни ка, Ве сна Мар ти но вић (ДС) затражила је, пак, да се нова седница Скупштине одржи до 7. фебруара. Јер, по њеном тумачењу, у члану 55. Статута града пише да се седница локалне асамблеје мора, у оваквим случајевима, не само заказати, већ и одржати и о иницијативи групе одборника одлучити у року од 15 дана од дана њеног подношења. Ако се то не деси, каже челни човек панчевачких демократа, биће посла за надлежно министарство и Управни суд. Сва је прилика, међутим, да ће се о овој иницијативи расправљати на редовној седници Скупштине која ће се ускоро одржати, а многи верују да ће се на њој наћи и оставка градоначелника. М.­Ша­шић

Нови водичи по планинама Србије и Републике Српске Споменик природе „Слапови Сопотнице“, лепотом примамљив и у снежном амбијенту, био је од 25. јануара до 3. фебруара домаћин зимске школе планинарских водича Србије и Републике Српске. Школовани су за захтевно вођење по брдима у суровим зимским условима и обуку су успешно завршила 24 полазника, стекавши звање водича друге категорије. Један од организатора те школе, пријепољски алпиниста Драган Петрић, који се домо-

гао најзначајнијих светских врхова међу којима и Монта Евереста, наводи да се овим и сличним активностима два братска планинарска савеза увећава број оспособљених да безбедно у планине воде и планинаре и друге љубитеље природе. Рад и ове школе почивао је на волонтерском раду инструктора и асистената те домаћина из ПСД „Камена гора“, а активности су материјално помогла надлежна министарства влада Србије и РС. Б. П.


БЕОГРАД

Уторак 5. фебруар 2013.

ПРЕХЛАДА

ГРИП

Ви­со­ка­тем­пе­ра­ту­ра­­ и­ма­лак­са­лост­­ „оба­ра­ју”­у­кре­вет Вирус често ослаби организам и изазива смањен имунитет када прође инфекција, па је пацијент и када оздрави подложан томе да се разболи од неке друге болести

Ч

екаонице домова здравља ових дана пуне су пацијената који траже савете лекара због прехладе, кијавице, болова у грлу, опште малаксалости, као и обољења сличних грипу. Доктори оцењују да ситуација није алармантна и да је углавном реч о тегобама које су уобичајене за ово доба године, а да се до краја овог месеца и почетком марта очекује и пораст броја оболелих од грипа. Најважније је, истичу лекари, да оболели остану код куће и „одлеже” болест, како се вирус не би ширио међу колегама, рођацима... Најозбиљнији подтип грипа је А, каже др Бранка Лазић, начелница Службе опште медицине Дома здравља „Стари град”, који даје најтежу клиничку слику, са високом температуром и компликације здравственог стања. – Овај вирус ослаби организам и изазива смањен имунитет после инфекције. Зато је пацијент и када оздрави од грипа подложан томе да се разболи од неке друге болести. Због одбрамбених снага свог организма, али и да се други људи не би разболели, важно је остати код куће када се појаве симптоми болести. Код лекара треба отићи ако висока температура „опстаје” дуже од два, три дана, и не може да се „скине” класичним препаратима. Хронични болесници морају на самом почетку болести да се јаве лекарима како би се заштитили

 Кијавица  Кашаљ  Цурење из носа  Бол у грлу

електролите. Некада је потребно да пацијент то надокнади у здравственим установама тако што ће добити инфузију. Код свих вируса течност је преко потребна. Ако неко нема апетит, не саветујемо да на силу једе. По опоравку, како се апетит буде враћао, тако особа треба да поштује правила здраве исхране. То значи узимање воћа и поврћа и по мало хране из свих група намирница. И у том периоду треба избегавати одлазак на нека масовна дешавања, а боравак на свежем ваздуху је препоручљив. Полако се треба враћати свакодневним актив-

Три типа вируса У Институту „Батут” кажу да се на осно­ ву недељних извештаја, региструје ниска активност вируса грипа, али и пораст броја оболелих од обољења сличних грипу. У земљи је потврђена циркулација сва три типа вируса грипа: А(Х1), А(Х3) и Б. Потврђени случајеви су са територије десет округа: јужно­ бачког, севернобачког, јужнобанатског, браничевског, сремског, западнобач­ ког, колубарског, нишавског, мачван­ ског и београдског округа. – Према подацима о броју вакциниса­ них, закључно са 30. јануаром, вакцину је добило 64,2 одсто планиране попу­ лације. Највиши одзив становништва је регистрован на територији сремског (83 одсто), зајечарског (84 одсто) и борског округа (84 одсто). Најнижи одзив регистрован је у нишавском (42 одсто) и пчињском (53 одсто) округу – објашњавају у „Батуту”.

додатним средствима. Младе и здраве особе се жале на велику малаксалост која може да траје онолико дуго колико је трајала болест. Ако је седам дана трајао вирус, још толико може да траје период опоравка – истакла је др Лазић, наглашавајући да треба пити млаке, а не вруће чајеве. Они који желе да се вакцинишу сада против грипа, то могу да ураде,

Фото Д. Јевремовић

 Висока температура  Болови у мишићима  Малаксалост и исцрпљеност  Суви кашаљ

али, додаје др Лазић, ти људи после примања цепива морају да избегавају масовне скупове, да се возе превозом, да иду у позориште или биоскоп, где би могли да дођу у контакт са вирусом грипа који је већ присутан међу нашом популацијом. То се пре свега односи на старије суграђане који немају обавезе и који не морају да излазе из кућа. Остали су закаснили за вакцинисање, јер о

томе морају да размишљају чим стигну сезонске вакцине у домове здравља. – Важно је да млади који се пуно крећу стекну навику да се редовно вакцинишу против грипа. Не морају сви вируси да буду они које људи зову грипом, јер постоје многи који дају сличне симптоме. Стомачне инфекције су такође присутне и ту је најважније надокнадити течност и

Најважније је, истичу

лекари, да оболели остану код куће и „одлеже” тегобе, како се вирус не би ширио ностима, а пацијентима је то сасвим јасно јер ни немају снаге за неке велике подвиге – нагласила је др Лазић. На постојећи вирус може да се „накалеми” и нека бактеријска инфекција, што пацијента додатно може да „обори” у кревет. Тада се јављају компликације болести, као што су упале плућа или ушију, ангина... Д.­Да­ви­дов­Ке­сар

Ви­ше­огла­са­–­лак­ше­до­запослења

Јев­ти­ни­је­ја­бу­ке­­ и­по­мо­ран­џе­­ на­„Ве­ле­тр­жни­ци”

ЦЕНЕ

На „Велетржници Београд” јуче су могле да се купе поморанџе по цени која је за 10 динара била нижа него претходне седмице, док је празилук поскупео 20 динара. Промет у претходној недељи поново је порастао и премашио 1000 тона робе – трговало се са укупно 1.045 тона зелениша. Најзаступљеније су биле јабуке (219 тона), а за њима су заостајали купус (206 тона), кромпир (118 тона), поморанџе (111 тона) и шаргарепа (100 тона). – Већа је понуда готово свих производа. Промет јабука порастао је са 165 на 219 тона, поморанџи са 71 на 111 тона, кромпира са 100 на 118 тона, црног лука са 74 на 91 тону шаргарепе са 86 на 100 тона... Пад трговања бележи једино празилук (са 34 на 21 тону) – објаснио је Владимир Шобот, портпарол „Велетржнице”. Д.­Ј.­С. 35 – 50 кромпир 15 – 20 купус 20 – 30 црни лук 60 празилук 20 – 45 шаргарепа 25 – 35 цвекла 20 – 30 бундева 65 – 70 шампињони 40 – 90 јабука 90 – 100 банана 75 – 100 мандарина 55 – 70 поморанџа ­ ­н ­ м ­ ,­ ­к л ­ ­

м ­

секу на једну интернет понуду стигне око 150 пријава. У току 2012. године, занимања у оквиру трговине и продаје су се издвојила као убедљиво најтраженија са готово 35 одсто удела у укупном броју објављених огласа на сајту. У пет најтраженијих занимања нашли су се и послови у области администрације и рачуноводства, економије, транспорта, угоститељства, маркетинга и односа са јавношћу. Анализа објављених огласа показала је и да је високо образовање био обавезан или макар пожељан услов за добијање посла у половини огласа, док је знање енглеског језика тражено у 72 одсто огласа објављених на сајту.

А

дминистративни радници, комерцијалисти, теренски продавци и возачи била су најтраженија занимања у току прошле године. Најновија истраживања портала „Инфостуд” показују да је у односу на пре годину дана, у порасту и број огласа на сајту poslovi.infostud.com, а чак 80 процената више него раније онлајн понуда било је за програмере и ИТ стручњаке. – Година иза нас је донела неке позитивне помаке у запошљавању што потврђују и најновије анализе по којима је у току прошле године објављено око 11 одсто више огласа него 2011, а посао је преко сајта пронашло око 20.000 људи – наводе у „Инфостуду”, подсећајући да у про-

Број незапослених на бироу рада 761.000 Србија 104.000 Београд

Искуство као пречица У Националној служби за запошљавање наводе да без претходног искуства до посла у струци најтеже долазе инжењери пољопривреде, осим технолога, инжењери текстилства и металурги­ је, лекари опште праксе, инжењери рударства, социолози, историчари уметности, дипломирани археолози. На тржишту рада слабо пролазе и наставници разредне наставе, нешто слично је и са менаџментом (велика продукција ових кадро­ ва, а немамо тај ниво тражње) и са професорима марксизма. Посла нема довољно ни за текстил­ не, трговачке, пољопривредне и економске тех­ ничаре, медицинске сестре техничаре, матуран­ те гимназија... – Највећу шансу за посао имају радници са иску­ ством и лица са одговарајућим лиценцама. Да ли ће неко лакше или теже доћи до запослења зависи од захтева тржишта рада и потреба послодаваца, који поред одређене стручне спре­ ме све више траже и додатна знања и вештине, али и од тога да ли незапослени заиста активно тражи посао – наводе у НСЗ­у.

– Послодавци су најчешће расписивали огласе за комерцијалисте, продавце, административне раднике, возаче и програмере. Кандидати су показали највеће интересовање за позиције менаџера продаје и извоза, пословног секретара, телефонског оператера, књиговође, комерцијалног директора, магационера и курира. Најмање огласа било је за библиотекаре, инжењере графичке технологије, сниматеље, инжењере шумарства, стјуарде, инжењере металургије, дефектологе и санитарне техничаре – додају у „Инфостуду”. Као и претходне године, новинари, уредници и продуценти и даље тешко долазе до посла, а понуда је слабија у односу на заинтересованост кандидата и за менаџере логистике, диспечере и менаџере људских ресурса. – Најмања понуда послова, али и најниже интересовање кандидата у току 2012. владало је за ветерину, психологију и позиције из области заштите животне средине – подсећају у „Инфостуду”. М.­Р.­Б.­

Најтраженији профили  администрација и рачуноводство

 економија  транспорт  угоститељство  маркетинг и односи са јавношћу

 Трговина и продаја

Фото А. Васиљевић

Фото Д. Јевремовић

У току прошле године објављено око 11 одсто више огласа него 2011, а посао је преко сајта poslovi.infostud.com пронашло око 20.000 људи

се из дво ји ла као убедљиво најтражени ја са го то во 35 одсто удела у укупном броју објављених огласа на сајту


СПЕКТАР

Уторак 5. фебруар 2013. tv.revija@politika.rs

ДИГИТАЛНИ СВЕТ

ОТКРИЋА

РИТАМ

„Гугл” помаже издавачима да зараде на интернету

Пронађен скелет Ричарда Трећег

Бијонсе пева у Београду

ТЕЛЕВИЗИЈСКИ­ИЗЛОГ

кажипрст ТВ Б92, 9.30 – Гост „Кажипрста” је Небојша Стефановић, потпредседник СНС-а и председник Скупштине Србије. Куда води афера Шарић ако не у из-

ФИЛМ НА ТВ боре? Ко су партнери напредњака данас и у кога та странка има поверење? Шта чува Владу Србије и докле? Аутор и водитељ је Сузана Трнинић.

Лов на Црвени октобар

ТВ Б92, 21.00

У центру – наша историја ТВ СТУДИО Б, 21.00 – Србија већ годи-

нама живи у транзицији. Да ли смо у тој жељи да мењамо друштво заборавили ко смо, шта је наша историја, одакле потичемо? Да ли разумемо да се свет око нас мења и да старе заслуге више не важе? Можемо ли нешто научити из историје, да схватимо где

Акција – Капетан совјетске подморнице Марко Рамијус покреће низ догађаја када убије политичког саветника, игнорише његова наређења и усмерава подморницу „Црвени октобар“ према америчким водама, надајући се да ће успети да дезертира... Режија: Џон Мектирнан. Играју: Шон Конери, Алек Болдвин...

смо грешили и да грешке више не понављамо... Гости емисије су: Драгомир Ацовић, члан Крунског већа, Дејан Ристић, в.д. управника Народне библиотеке Србије и Слободан Г. Марковић, историчар. Аутор и водитељ је Ђорђе Мићић.

Нико – изнад закона

„Радар” о ћирилици

Марина Фратуцан

ТВ ВОЈВОДИНА 1, 21.00 – Одлука градских власти у Новом Саду да на појединим местима у граду латиницу замене ћирилицом изазвала је различите коментаре. Од подршке, преко протеста до тужбе покрајинског омбудсмана за непоштовање Устава. Истовремено, у селу Бикић Дол код Шида на табли места прецртан је латинични и русински назив места и дописано СРБ на ћирилици. „Радар” истражује какве су последице укидања латиничних назива у мултинационалној Војводини, али и како су табле обавештења постале заправо табле раздора у Србији и Војводини, али и у суседној Хрватској, пре свега Вуковару. Аутор и уредник је Марина Фратуцан.

Нови француски филм 2013.

француски филм доживљава звездане тренутке на светској мапи. Црно-бели филм „Артист” односно „Глумац” Мишела Азанависијуса, обојио је 84. доделу Оскара. На планетарни успех надовезала се драма „Љубав” у режији Михаела Ханекеа који је тријумфовао у Кану, потом на додели европских Оскара, а врхунац су номинације које је добио за предстојећу доделу награда Америчке филмске академије.

Својеврстан филмски троугао затвара комична драма „Недодирљиви”. Са 30 милиона гледалаца филм је потукао рекорд који је пре деценију остварила „Чудесна судбина Амелије Пулен” као најгледанији француски филм у свету. О успеху француског филма и новим остварењима која долазе на Фест и у српске биоскопе ексклузивно говоре добитник „Златне палме” Лоран Канте, Франсоа Озон, Оливије Асајас, Натали Бај и други. Аутор емисије је Сандра Перовић.

потро­­­­ач У­ЧЕТВРТАК

Акција – Нико Тоскани је мајстор борилачких вештина. На наговор пријатеља, Нико се враћа у Чикаго и постаје полицајац, а петнаест година касније хапси дилера дроге. Али на претресу открива и велике количине експлозива... Режија: Ендру Дејвис. Играју: Стивен Сигал, Пем Грир, Хенри Силва...

Песма без граница РТС 1, 20.46 – У овонедељној емисији „Песма без граница” специјални гости биће: група „Легенде”, Дејан и Дејана Ђекић и Гоца Лазаревић. Гледаоци емисије уживаће у најлепшим песмама и највећим хитовима народне музике. Водитељ је Светлана Алексић (на слици).

Освета – друга сезона ФОКС ЛАЈФ, 20.55 – Некадашња најлепша глумица Холивуда, Меделин Стоув игра једну од главних улога у новим епизодама серије „Освета”. Ова свестрана глумица, која потиче из костариканске аристократије, глумила је у многим запаженим филмовима –„Stakeout” (1987), Ревенге (1990), „Unlawful Entry” (1992), „Последњи Мохиканац”, „12 мајмуна”, „Генералова ћерка”, а у серији „Освета” тумачи Викторију Грејсон. Наиме, Емили Торн изгледа као дружељубива и префињена „девојка из комшилука”. Њен невероватни шарм отворио јој је врата џет-сета, кругова у помодном Хемптонсу. Кријући се иза лажног идентитета, има само један циљ – освету за очеву смрт У другој сезони, Емили се враћа да доврши оно што је започела... Сазнала је да јој

Сандра Перовић РТС 2, 21.52 – Последње три године

ТВ ПРВА, 22.20

РТС 2, 22.25 Комедија, драма – Шејен је бивша рок звезда. У педесетим, он још живи у Даблину и облачи се као готик. Смрт оца води га назад у Њујорк, где открива очеву опседнутост осветом због доживљеног понижења. Шејен наставља очевим трагом, и креће на дуг пут по Америци… Режија: Паоло Сорентино. Играју: Шон Пен, Џад Хирш, Ив Хјусон, Кери Кондон…

Меделин Стоув

је мајка још жива и да у заверу нису били укључени само Грејсонови. Играју још и: Емили ван Кемп, Габријел, Хенри Черни, Ешли Мадекве...

Ускоро почиње „Тинејџ ТВ” Више од 200 тинејџера појавило се на аудицији у Дечјем културном центру, за тим емисије „Тинејџ ТВ” чије емитовање ускоро почиње на ТВ Студио Б. Пред жиријем тинејџери су имали задатак да представе себе у најбољем светлу и докажу да су спремни да постану део тима који ће обновити, некада, једну од најпопуларнијих емисија за младе. Управо у тој емисији, емитованој пре двадесет година, први пут су се на телевизији појавили многи, данас угледни новинари и водитељи, попут Наташе Миљковић, Ивон Јафали, Машана Лекића, Александра Симића…Двадесетак тинејџера биће одабрано за тим који ће постати водитељи, новинари, сниматељи и монтажери емисије „Тинејџ ТВ”.

СТАНОВИМА ПАДА ЦЕНА, А ПОРЕЗИ РАСТУ

Ово мора да је то место

ПОСЛЕ БАНКРОТА ТЕХНОМАРКЕТА ПРОИЗВОЂАЧИ ОДГОВОРНИ ЗА ГАРАНЦИЈЕ

Дивља вожња 2

РТС 1, 00.31 Трилер – Мелиса, њен вереник Боби, њена сестра Кајла и Кајлин нови момак Ник, којег је упознала преко интернета, одлучују да крену у Лас Вегас, да прославе веридбу Мелисе и Бобија. Али када им се на усамљеном пустињском путу кола запале, а мобилни телефони остану без домета, мораће пешице да потраже помоћ... Режија: Луј Морни. Играју: Ники Ејкокс, Ник Зано, Лора Џордан…

У СРБИЈИ СЕ НАЈВИШЕ КОПИРАЈУ СЛАТКИШИ И АЛКОХОЛ


Уторак 5. фебруар 2013. spektar@politika.rs

СПЕКТАР

ДИ­ГИ­тал­нИ­СВет

„Гугл” помаже издавачима да зараде на интернету

Мањи профит „Фејсбука” за девети рођендан Највећа друштвена мрежа улази у десету годину са око милијарду корисника, али и са „Твитером” за петама

У међувремену, у великом рату друштвених мрежа, „Твитер” му се нашао за петама. Мрежа са симболом птичице тренутно има упола мање корисника него „Фејсбук”, 485 милиона, али јој се дневно придружи 500.000 нових чланова, што значи да расте брже и од „Фејсбука” и од „Гугл плуса”. Челницима „Фејсбука” сигурно се није допаo податак да је у рекламама током финалне утакмице америчког фудбала, чувеном „Супербоулу”, „Фејсбук” поменут у само четири од 52 рекламе, а „Твитер” у 26. Прошле године обе мреже су „играле нерешено” са по осам помињања, што је код неких аналитичара поново актуелизовало питање да ли Закербергову мрежу чека судбина некад неприкосновеног а данас заборављеног „Мај спејса”. Такав сценарио са садашњих милијарду корисника ипак делује незамисливо. За девет година мрежа је

Претраживач се споразумом са владом у Паризу обавезао да ће олакшати транзицију француских медија ка онлајн пословању

К

омпанија „Гугл” и француски издавачи и влада недавно су у Паризу постигли споразум који америчког гиганта обавезује да оформи фонд вредан 60 милиона евра за помоћ традиционалним медијима у сналажењу на интернету. После више месеци преговора, француски председник Франсоа Оланд и извршни директор „Гугла” Ерик Шмит потписали су споразум који предвиђа да ће највећи светски претраживач по-

ју. „Гугл” је одбио да открије да ли ће се и како новац од маркетинга делити, али је потврдио да „опорезивања” неће бити. – Француска је поносна што је постигла споразум са „Гуглом”, првим такве врсте у свету – саопштила је Јелисејска палата. Из Оландове канцеларије кажу да ће џин „помоћи транзицију штампе у дигиталну форму”. Иако је последњих месеци „Гугл” имао бројне проблеме са европским издавачима, Шмит је у

те провизију тамошњим новинским издавачима сваки пут када наслове или делове њихових текстова користе у претрази. Две стране сасвим различито гледају на чињеницу да „Гугл” избацује делове новинских чланака у својој претрази, као и да користи исте у свом сервису „Гугл њуз”, који од различитих медија слободно узима текстове и бесплатно их дели са корисницима интернета. Америчка компанија тврди да тиме медијски садржај чини видљивим на мрежи, као и да повећава број читалаца који, видевши нешто на „Гуглу”, одлазе на сајтове штампаних медија. Када бисмо за то платили, сматрају у „Гуглу”, то би било исто

Србија тренутно има

3.523.720 налога на „Фејсбуку”, више него корисника интернета, што значи да постоје вишеструки профили

Фото Ројтерс

Док Европљани покушавају да се договоре са америчком компани­ јом зарад обостране користи, три велика бразилска листа су одуста­ ла од приказа својих текстова на „Гуглу”. Они тврде да им претражи­ вач уопште није повећавао посету, а да је ипак доста зарађивао на њиховом раду. „Гугл” је претходно одбио да овим новинама исплати провизију, тврдећи да би то био крај његовог пословног модела. Ерик Шмит и Франсоа Оланд потписали споразум после вишемесечних преговора

казати француским новинским кућама како да више зарађују на својим електронским страницама. „Гугл” је обећао да ће заједно са издавачима пробати да дође до решења како да новине привуку више огласа на своје сајтове и како да искористе максимум од дигиталног маркетинга. Шмитовим потписом на споразум, компанија из Калифорније избегла је обавезу да листовима плати сваки пут када њихов онлајн садржај уврсти у своју претрагу. Као и издавачи у Немачкој, Италији и Белгији, и француски листови су месецима уназад захтевали да технолошки џин са њима подели зараду до које долази захваљујући њиховом медијском садржа-

блогу истакао да је јака новинска индустрија значајна за његову компанију. „’Гугл’ ће продубити партнерство са француским издавачима, помажући им да повећају своје онлајн приходе, користећи нашу оглашивачку технологију”, написао је Шмит. Белгијска влада је пре месец дана постигла сличан споразум са „Гуглом”, а под притиском су сада владе у Берлину и Риму. Немачки и италијански издавачи тврде да није прихватљиво да штампа губи новац и оглашиваче, а „Гугл” их добија захваљујући, између осталог, и њиховим текстовима. Немачка влада је зато у парламент послала предлог закона који од претраживача тражи да пла-

као када би таксиста плаћао ресторанима што им довозе госте. – Наши претраживачи доводе до милијарди кликова месечно, а наша оглашивачка решења, у која смо уложили милијарде долара, њима помажу да зараде на том саобраћају – сматра Шмит. Међутим, издавачи одговарају да се пречесто дешава да сурфер само прелети преко „Гугл њуза” уопште не улазећи на њихове сајтове. Од новог споразума се очекује да понуди технолошка и пословна решења за опстанак традиционалних медија на интернету, при чему „Гугл” неће делити профит већ само знање како да се до профита дође. Ј. С.

Фото Бета

Бразилци пресекли

Повећати број корисника мреже: Марк Закерберг, оснивач „Фејсбука”

И

ако је са око милијарду корисника и даље неприкосновени краљ друштвених мрежа на интернету, „Фејсбук” је јуче прославио девети рођендан са мање оптимизма него када је одувао осам свећица на торти. Прошле године у ово време спремао се да изађе на берзу и покаже да се из студентске идеје Марка Закерберга изродила компанија вредна сто милијарди долара. Међутим, када је у мају почела трговина деоницама „Фејсбука”, испоставило се да је цена акције преамбициозно одређена, па се са 38 долара брзо срозала на половину те вредности (сада се врти око тридесет долара). Профит је у 2012. био 32 милиона долара, а претходне 668 милиона.

претрпела много промена. Неке су корисници радо прихватали, против неких су се бунили, али данас нема озбиљне компаније нити јавне личности која нема страницу на популарном „Фејсу”. Највише корисника је из САД, скоро 165 милиона, али је ова земља за последња три месеца забележила и велики пад – два и по милиона корисника мање. По бројности следе Бразил, Индија, Индонезија и Мексико. Закербергова компанија стално ради на иновацијама које ће „становнике” треће по бројности „државе” задржати у свету лајкова и шеровања. Средином јануара, најављена је нова функција за претраживање, коју је Закерберг назвао – трећим стубом „Фејсбука”. „Граф” је још у фази развоја и требало би да буде доступан корисницима до краја године. Извесно је да ће широка претрага поново покренути проблем приватности корисника с којим се ова мрежа често суочавала. Говорило се и да ће „Фејсбук” ускоро избацити и смартфон, али је Закерберг то недавно демантовао, рекавши да циљ компаније остаје да максимално повећа број корисника. Ј. Ј. К.

МЕДИЈИ

кинески лист одбацио оптужбе о хакерским упадима Чак и они са малим разумевањем интернета знају да су напади хакера транснационални и сакривени, пише „Женмин жибао”

В

одећи лист Комунистичке партије Кине одбацио је оптужбе америчких медија о хакерским нападима из Кине, наводећи да је реч о скривеним мотивима САД. Одговор партијског листа представља наставак оштрог владиног одбацивања тврдњи листова „Њујорк тајмс” и

„Волстрит џорнал”, од прошле недеље, о информатичким нападима и оптужбама „Вашингтон поста” да су га кинески хакери узели за мету. Те оптужбе су само додатно повећале забринутост од кинеских хакера који су у једном извештају Конгреса САД из 2012. описани као вешти, од кинеске владе подржани хакери, који покушавају да упадну у амерички систем. У том

извештају Кина се назива „највећим претећим фактором у информатичком простору”. На насловној страни „Женмин жибаоа” се указује да „чак и они са малим разумевањем интернета знају да су напади хакера транснационални и сакривени”. „Интернет-адресе једноставно не представљају довољне доказе да би се потврдило стварно порекло хакера”, наводи лист.

Хакери повезани са властима у Пекингу Неки аналитичари кажу да су напади на меди­ је вероватно повезани са властима у Пекингу, док други наводе да је тешко са сигурношћу одредити да ли су напади потекли из Кине и да ли су хакери деловали по налогу власти. „Кинеска влада има способност да то уради”, написао је оснивач групе „Гритфајр.орг”, која надгледа кинеску контролу интернета, систем назван „Велики ватрени зид”. „Онлајн цензура у Кини је и масова и софисти­ цирана, што значи да су они морали да запо­ сле веома обучене људе”, рекао је он, кори­ стећи псеудоним Мартин Џонсон из безбедно­ сних разлога. Оснивач групе „Перси алфа”, међутим, каже да је „немогуће” пронаћи доказе и повезати их са кинеском владом.

САД ставља Кини етикете хакера, сматра „Женмин жибаоа”

Пар тиј ски ор ган оп ту жу је САД да рас пирују „страх од Кине” из властитих интереса, наводећи да се оне позивају на заштиту националне безбедности као оправдања за протекционизам у трговини и увођењу трговинских санкција. „САД ставља Кини етикете хакера, једноставно се игра реториком о ’кинеској опасности’ у информатици, како би заправо пружила нова оправдања за америчку стратегију сузбијања Кине”, додаје се у коментару. И овом приликом се понављају тврдње Пекинга да је Кина такође жртва хакера из иностранства и наводи да је било више напада са ИП адреса из САД на кинеске сајтове у децембру него из било које друге земље. И поред тога, каже се у тексту, „Кина није извукла једноставна решења или исхитрене закључке о изворима тих напада”. Према листу, тог месеца је било 3.000 напада са страних ИП адреса на кинеске државне установе и сајтове предузећа. „Њујорк тајмс” је прошле недеље изнео тврдње да су „последња четири месеца кинески хакери упорно нападали лист, упадали у компјутерски систем и узимали лозинке 53 новинара и других запослених”. Лист је навео да се напади поклапају са његовим извештајем од прошлог октобра да је Венова породица акумулирала најмање 2,7 милијарди долара „скривеног богатства”. Пекинг је на то одговорио да лист клевета Веново име и да има подмукле мотиве. Р. С.


Уторак 5. фебруар 2013. spektar@politika.rs

СПЕКТАР

Фе­но­ме­нИ­

рИ­там­

Парижанке напокон званично имају право да Нову турнеју популарна поп певачица почеће концертом у Србији, носе панталоне

Бијонсе пева у Београду

П

оп певачица Бијонсе (31) одржаће концерт у Београду 15. априла у Комбанк арени, што ће бити њен први наступ на новој светској турнеји „The Mrs. Carter Show”. Ово ће бити њена прва турнеја после три године, која се најављују као најамбициознија и највећа серија концерата ове звезде, а планирано је да траје годину дана. После Београда, Бијонсе ће гостовати у још само 19 градова Европе, између осталих и у Даблину, Берлину, Паризу, а у Лондону ће одржати четири узастопна концерта у О2 арени. Северноамеричка турнеја поп диве почеће 28. јуна у Лос Анђелесу и обухватиће више од 20 градова. Као главна звезда, Бијонсе ће наступити на највећем светском музичком фестивалу „Рок у Рију”, 13. септембра у Бразилу, а у другом делу турнеје обићи ће Јужну Америку, Аустралију и Азију. Шта се све може очекивати на новим концертима популарне Бијонсе, могло је да се види прексиноћ, када је одушевила гледаоце утакмице америчког фудбала „НФЛ Супербоул”, приредивши им спектакуларан наступ током полувремена. Шоу диве је трајао 15 минута, током којих је представила део онога што припрема за турнеју: импозантну бину, огромне лед екране у поду бине и иза ње, специјалне 3Д ефекте... Певачица се појавила на сцени у кожном комбинезону са чипкастим детаљима који је дизајнирао њујоршки креатор Руби Сингер, а на бини је окупила и чланице њене некадашње групе „Destiny’s child” – Кели Роланд и Мишел Вилијамс. Бијонсе је шоу почела нумерама „Love on top”

Улазнице за концерт

Бијонсе коштају од 2.700 до 5.900 динара; за чланове њеног фан клуба карте ће моћи да се купе од сутра преко сајта beyonce.com, а у претпродаји од 8. фебруара

Бијонсе прексиноћ наступила на „Супербоулу” у Њу Орлеансу и певала уживо, за разлику од инаугурације председника САД Барака Обаме

от­КрИ­Ћа

Пронађен скелет Ричарда Трећег Остаци енглеског владара, из 15. века, ископани испод паркинга у Лестеру, на месту некадашње цркве

Б

Фото Бета

ритански научници са Универзитета „Лестер” саопштили су да скелет пронађен испод једног паркинга у овом граду „без сумње” припада енглеском краљу Ричарду Трећем (1452–1485). „Лов” на Ричардов скелет потекао је од историчара и члана Краљевског историјског друштва, доктора Џона Ешдауна Хила и чланице Историјског друштва „Ричард Трећи” Филипе Ленгли. Припремајући материјал за књигу „Последњи дани Ричарда Трећег”, Хил је наишао на занимљив документ у којем енглески краљ Хенри Седми пише да чува новац за изградњу гроба Ричарда Трећег, ког је наследио, и да се средства налазе у Цркви сивих фратара, испод места предвиђеног за хор. „И Ешдаун и Ленгли су били убеђени да је гроб на том месту, али сам ја био јако скептичан, с обзиром на то да је црква уништена тридесетих година 16. века. То значи да не знате ни где да тражите”, искрен је био Ричард Бакли, шеф Одељења за археолошка истраживања на универзитету.

Остаци Ричарда Трећег

ром света. Добила је 16 „Греми” награда, магазин „Билборд” ју је именовао за најбољег женског извођача и најизвођенијег радијског извођача у овом веку. Критичари константно хвале њене енергетичне наступе који је личним стилом издвајају као певачицу будућности. „Бијонсе одузима дах својом потребом да забави” оценио је Бен Ратлиф из „Њујорк тајмса” док Шандал Еустаце из „Ванкувер сана” сматра да „Бијонсе спаја театралност и музичко извођење тако лако демонстрирајући њене многобројне таленте”. Р. С.

Фо­то­Гра­ФИ­ја

Лобања са оштећењима од повреда и портрет енглеског краља

Током Ричардове краткотрајне

владавине (на престолу је био само две године, 1483–1485), спроведено је више реформи, међу којима је и увођење права на условну одбрану и укидање забрана неких књига

„Први корак је био погледати мапе. Пронашли смо мапу из 1741. на којој је била уцртано место цркве, место на којем се данас налази паркинг. Са ископавањем смо почели августа 2012, када је добијена дозвола града да се почне са пројектом и прикупљена сва потребна средства”, објаснио је Бакли. Археолози су затим прешли на следећу фазу: пронаћи место предвиђено за црквени хор. А када је и то било решено, могло је „лакше да се дише” – остаци су заиста били ту покопани. Полазна тачка за постављање тезе о томе да скелет припада монарху који је у трагедији Вилијама Шекспира „Ричард Трећи” представљен као погрбљени, окрутан, осветољубив и бескрупулозан владар, била су оштећења костију насталих услед жестоких борби – повреда лобање и неједнакост рамена (десно издигнутије од левог због повреде кичме врхом копља). Ричард Трећи је погинуо у бици код Босворта, августа 1485, у окршају са Хенријем Тјудором (познатији као Хенри Седми), који је био потпомогнут француским снагама. Његовом смрћу завршен је грађански рат око енглеског престола, који је у историји Енглеске познатији као Рат двеју ружа (1455–1485). „Да би се изнела врло смела тврдња да смо пронашли скелет Ричарда Трећег било је потреб но спро ве сти де таљ не ана ли зе. Фо рензичарски експерти су радиокарбонском методом утврдили старост костију – реч је било о човеку који је умро у својим тридесетим. А Ричард Трећи је умро када је имао 33 године. Анализирали смо зубе, повреду лобање и кичмени стуб. Такође смо упоредили и ДНК са узорцима узетим од даљих живих рођака. Када смо завршили са анализама, могли смо да тврдимо да смо пронашли скелет Ричарда Трећег”, закључио је Бакли. Ричард Трећи је био последњи припадник породице Јорк, јер му је једини син умро са 11 година, па је остао без наследника. Стога се Хенри Тјудор 1485. године прогласио енглеским краљем и постао зачетник енглеске краљевске династије Тјудор. С. Лолић

Њујоршке авеније и београдски булевари Изложбом фотографија „Кораци Београд Њујорк”, Дина Радоман-Царановић није покушала да укаже на сличности два града У Галерији „Божидарац” на Врачару, у оквиру Народног универзитета „Божидар Аџија”, вечерас ће бити отворена самостална изложба Дине Радоман-Царановић. Фотографишући Њујорк и родни Београд, у коме је угао улица Краља Петра и Страхинића бана прогласила центром света, како каже ауторка, није имала намеру да тражи сличности нити разлике два града. – Фо то гра фије Њујорка су наста ле сеп тем бра 2010. док су оне из Бе о гра да из различитих периода. Поједине сам направила ове зиме спремајући се за изложбу. Улица Српских владара у Београду По став ку ко ја ће моћи да се види до 14. фебруара чини 16 фотографија, а Дина истиче да кроз објектив испитује могућност вишедимензионалне перцепције. – Шетам градовима које познајем и волим, бележим фотоапаратом одразе и преламања, откривам нове изгледе, проналазим значења и односе. Иако нисам обичан шетач који не запажа архитектуру већ напротив, пажљиво све видим, а тек сам прегледајући фотографије настале у срцу Београда уочила колико има купола на зградама – открива ауторка, тренутно посвећена фотографији. А. Ц.

Фото Дина Радоман Царановић

неспојив са принципима једнакости жена и мушкараца што је загарантована Уставом. „Овај закон је пре свега имао за циљ да женама ограничи приступ одређеним пословима тако што им је забрањивано да се облаче као мушкарци”, наводи се у саопштењу француског министарства. Бета

15. априла а у Европи ће гостовати у још само 19 градова

Фото Ројтерс

Па­риз­– Парижанке после 200 година имају право да носе панталоне, пошто је француска влада одлучила да ван снаге стави закон из 1800. године, по којем су жене које хоће да се „облаче као мушкарци” за то морале да добију одобрење полиције. Ова забрана је делимично повучена 1892. и 1909. године када је женама дозвољено да носе панталоне, али, како је наведено у закону, „ако се бар једном руком држе за бицикл или узде коња”, рекао је сенатор Ален Упер. Министарство за права жена је саопштило да је закон из 1800. године

и „Crazy in love”, а стадионом су одјекивали делови песама „End of time”, „Baby boy”, „Bootylicious”, „Independent women”, „Single ladies (Put a ring on it)” и „Halo”. Бијонсе је на „Супербоулу” певала уживо након што је признала да је певала на плејбек на инаугурацији председника Барака Обаме, 21. јануара, што су јој многи замерили. По след ња тур не ја Би јон се „I Am…” из 2009. била је врло успешна и нашла се на првом месту „Билбордове” листе најпосећенијих турнеја. Обухватила је више од 100 концерата у 32 земље, а концертима је присуствовало више од 1,1 милиона посетилаца. Бијонсе је једна од најпрепознатљивих уметница у поп култури. Ова певачица и глумица (играла и у хваљеном мјузиклу „Девојке из снова” Била Кондона) до сада је објавила четири соло албума, продатих у више од 75 милиона примерака ши-


Уторак 5. фебруар 2013. spektar@politika.rs

ХороСКоП ОВАН 21. 3 – 20. 4.

Контролишите импулсивност у комуникацији са особама које су вам блиске и драге. Не претерујте у трошењу новца на луксузне и непотребне ствари. Започето можете остварити уколико победите своју инертност.

БИК 21. 4 – 20. 5.

Не улазите у бесмислене расправе са особом до које вам је стало. Покушајте да будете објективни и самокритични.Лагањем нећете постићи жељени циљ. Особе из околине неће дуго толерисати ваше површно понашање.

БЛИЗАНЦИ 21. 5 – 20. 6.

Истрајте у ономе што сте наумили и не манипулишите беспотребно. Суочите се са учињеним грешкама. Не доносите исхитрено важне одлике. Нисте у ситуацији да постављате услове.

РАК 21. 6 – 20. 7.

Оно што сте започели завршите на време. Направите приоритете и тога се држите. Здравствена ситуација није најбоља. Покушавате да ситуацију у којој се налазите окренете у своју корист.

ЛАВ 21. 7 – 21. 8.

СПЕКТАР

МЕДиЦиНА

Стоно посуђе са меламином штетно

Ко је била Сунчаница?

Хемикалија ступа у интеракцију са киселом храном па треба избегавати посуђе које садржи меламин, јер дугорочно негативно утиче на људе

С

тоно посуђе које садржи меламин би могло да буде штетно, због испуштања те хемикалије у храну, упозорава једна тајванска студија. Ова хемикалија се користи у производњи вештачких ђубрива, као и неких смола, које налазе примену и у индустрији кухињског посуђа. Истраживање на тајванском Универзитету Каохсиунг је показало да се меламин отпушта из посуђа у којем је врућа храна. При томе се не може са сигурношћу рећи да је ниво меламина, који тако доспева у храну, штетан за здравље људи. Истраживање је обављено на шест особа у двадесетим годинама, које су за доручак конзумирале врућу супу из чинија које садрже меламин, и још шест које су јеле супу из керамичких чинија. Потом је током наредних 12

Не полази вам за руком све у оној мери у којој желите. Прилагодите се околностима. Извуците максимум из свега. Не полази вам за руком да успоставите хармонију која вам је потребна. Раздражљиви сте и нетолерантни.

ДЕВИЦА 22. 8 – 22. 9.

Сукоб и неразумевање са блиским особама можете ублажити толеранцијом. Више се крећите. Заборавност на послу вам може створити непријатности. Покушајте да се бавите битним аспектима започетог пројекта.

ВАГА 23. 9 – 22. 10.

Немогућност да постигнете жељено на љубавном пољу вас иритира. Будите стрпљивији. Покушајте да успоставите коректну релацију са особом до које вам је стало. Не намећите своју вољу ауторитативно.

Није погодно за микроталасне пећи

сати праћен садржај меламина у урину испитаника. Три недеље касније учесници истраживања су се заменили – они из прве групе су јели супу из керамичких чинија, а они из друге из посуда са меламином. Утврђено је да је после оброка из меламинских посуда, у укупно излученом урину испитаника током 12 сати било просечно 8,35 микрограма меламина, а у урину оних који су јели из керамичких посуда 1,31 микрограм

мина на организам, а у међувремену саветује да свако ко има избор избегава посуђе које садржи меламин, између осталог и зато што та хемикалија ступа у интеракцију са киселом храном и што посуђе које је садржи није погодно за микроталасне пећи. Велика концентрација меламина у храни за бебе је 2008. године изазвала скандал у Кини и одјекнула широм света, када је од њега умрло шест, а тешко оболело од оштећења бубрега на хиљаде одојчади, подсећа Ројтерс. Р. С.

меламина. При томе нису мерени никакви потенцијални здравствени ефекти меламина на учеснике студије, нити евентуалне дугорочне последице коришћења меламинског посуђа. Крејг Ленгман, амерички стручњак за бубреге са Нортвестерн универзитета у Чикагу, истиче да се овом студијом ништа не доказује конкретно, али да она покреће занимљива питања и подстиче забринутост. Ленгман се залаже за наставак истраживања дугорочних ефеката мела-

Личност из фолклора Лужичких Ср­ ба: Стари Словени су били пољопривредници. За њих је од највеће важности било да им година буде плодна, а род богат, због чега су настојали да умилостиве силе које су биле задужене за плодност усева. Полевој, полевојик је био пољски дух из фолклора Старих Словена чији је физички опис варирао од места до места. Некад се описивао као мушкарац обучен у бело, приписивана му је и трава уместо косе, а негде је представљен као патуљак чије је лице имало боју земље. Љубоморно је штитио своје станиште тако да се дешавало да путници који заноће у пољу, или пијанице које у пољу задремају, бивају убијени од стране полевоја. У руском фолклору ово биће назива се пољски. Полудница, богиња поља или дух поља, слична је полевоју. Њено име означава биће везано за период половине дана који је за Полудницу био светиња. Она није дозвољавала да се у том периоду обављају пољски радови, будући да је ово доба дана одредила за одмор. У случају да неко прекрши њену забрану Полудница би га уштинула или чупала за косу, а ако би се десило да је сељаци не поздраве срдачно, наводила би њихову децу да се изгубе у пољу. Ово биће се, иначе, поштовало у Русији мада и у Украјини постоји веровање у полуднице, месечеве девојке које наводе зраке Сунца на земљу, омогућавајући тако плодност усевима. Полудница се, као и полевој, представљала у белој одежди. Прија – пољски дух у руском фолклору повезан са житним пољем односно, добрим приносом житарица. Њено име подсећа на име нордијске богиње Фреје која такође омогућава плодност. Сунчаница је биће везано за поља, личност је из фолклора Лужичких Срба. Она је, као и полудница, била везана за подне с тим да је оне које би ухватила да раде у пољу у то доба дана кажњавала много суровије – смрћу. Сунчаница је, наиме, персонификација смрти од сунчанице која би задесила сваког оног ко борави на отвореном док сунце најјаче сија. У лужичкосрпској бајци о Сунчаници мудра девојка надмудрује ово биће причајући јој причу о лану, тако да Сунчаница заборавља да је усмрти већ се повлачи када је подне већ прошло.

ШКОРПИЈА 23. 10 – 22. 11.

Покушајте да будете умерени у свему. Поведите рачуна о исхрани. Избегавајте сукоб и конфронтацију са особама из ближе околине. Не морате увек рећи шта мислите.

СТРЕЛАЦ 23. 11 – 20. 12.

Будите контролисани у изјавама и толерантни када је реч о стварима које вам се тренутно не допадају. Прихватите грешке најближих без оштрих, осуђујућих критика. Здравље добро.

ЈАРАЦ 21. 12 – 19. 1.

Имајте стрпљење са особама које су млађе или зависе од вас. Не доносите мишљење на основу површних информација на љубавном пољу. Могућности које вам се отварају на више поља искористите на време.

ВОДОЛИЈА 20. 1 – 18. 2.

Одредите приоритете. Не будите неумерени у жељама и очекивањима. Љубавни живот није онакав какав бисте желели да буде. Мало се и ви потрудите. Новине на љубавном пољу.

РИБЕ 19. 2 – 20. 3.

Не дозволите да вас ситуација води. Контролишите оно што од вас зависи и прихватите одговорност за своје поступке. Критиком на пословном пољу нећете решити проблем

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Броj­35099

1

2

3

4

5

6

12

11

ВОДОРАВНО: 1. Моцартов родни град, 8. Зимски спорт, 11. Укрцај робе, 12. Земљорадник, паор, 14. Име писца Хандкеа, 15. Они који кувају јела, 16. Мали амерички медвед, 17. Најбројнија класа мекушаца са око 45.000 врста, 18. Нота солмизације, 19. Све посркати, 22. Брачни друг, супруг, 24. Уметничкозабавна приредба, 25. Универзитет у Енглеској, 27. Име писца Золе, 29. Раса пса, 31. Дани пуног Месеца у римском календару, 32. Дирке, 35. Број (скр.), 36. Главни град Киргизије, 37. Легендарни пливач, Марк, 39. Бивши фудбалски тренер, Вујадин, 40. Састави од два члана, 41. Говорник, беседник, 42. Трептај, 43. Назив, 44. Бела робиња у харему. УСПРАВНО: 1. Стрип лик Џозефа Шустера, 2. Васпитни завод у старом Риму, 3. Врста игре на срећу, 4. Недеља уочи Васкрса, 5. Лука у Црној Гори, 6. Ауто-ознака Урошевца, 7. Предео у Шумадији, 8. Метнути, 9. Врста индијског зачина, 10. Језеро у Северној Америци, 13. Утваре, сабласти, 15. Биљка из породице жабљака, 17. Јака тежња за нечим, 20. Двадесет прво и последње слово азбуке, 21. Тромост, 23. Њива засејана житом, 26. Одбијање, одузимање, 28. Бања у Словенији, 30. Текући рачун (скр.), 33. Мало пре, недавно, 34. Излити течност, просути, 36. Особа која живи боемским животом, 38. Филозоф Чарлс Сандерс, 39. Област у Француској (сир!), 40. Договор (стр.), 42. Ова.

9

10

16

17 19

18 22 27

25 29

28 32

21

20 24

23

33

26 31

30

35

34 37

36

38

40

39 42

41

ЗАБАВА­МИЛИОНА

su|do|ku

13

15

14

43

8

7

44

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА ВОДОРАВНО: светост, клиф, татар, утрина, а тим, сто, лоз, реч, каско, ва, трачани, блан, прада, брити, кокра, ревно, алал, катедре, ји, слана, бск, асс, ако, метр, страна, ларва, иако, ортогон.

6 5 2 4 9 3 8 7 1

3 8 1 5 6 7 2 9 4

4 9 7 1 2 8 5 6 3

1 7 4 2 8 5 9 3 6

2 6 9 7 3 1 4 8 5

8 3 5 6 4 9 1 2 7

5 1 3 9 7 2 6 4 8

9 4 8 3 5 6 7 1 2

7 2 6 8 1 4 3 5 9

6 7 1 5 2 3

5 9 8 4 6 7

3 2 4 8 9 1

2 4 6 1 8 9

8 5 3 2 7 6

7 1 9 3 4 5

4 3 7 6 1 2

1 8 5 9 3 4

9 6 2 7 5 8

9 1 5 7 4 6 8 2 3 8 3 6 5 1 2 9 7 4 4 2 7 3 9 8 5 6 1 Правила: Упишите један број (1 до 9) у свако празно поље у сваком хоризонталном и вертикалном реду, и у блоковима 3x3 (оивичени подебљаном линијом) треба да буду сви бројеви од 1 до 9. Решења, савети и компјутерски програм: www.sudoku.com


Уторак 5. фебруар 2013. tv.revija@politika.rs

ТЕЛЕВИЗИЈА ПРВА 6.05 9.05 9.43 10.05 10.30 11.06 12.00 12.15 12.31 13.16 13.22

14.22 14.46 15.10 16.00 16.47 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.46 21.35 22.38 23.25 23.40 23.47 00.31 2.04

7.34 7.58 8.21 8.28 8.57 9.03 9.16 9.35 9.42 9.51 10.20 10.48 11.18 11.48 12.17 12.55 14.00 14.29 14.35 14.48 15.08 15.54 16.06 16.43 17.07 18.00 20.00 20.28 21.00 21.52 22.25 00.25 00.45

Јутарњи програм Серија: Рођаци Гастрономад Квадратура круга Путопис: Музеј Кон тики Београд вечити град: Потрага за изгубљеним градом Дневник Спорт плус Серија: Место злочина: Њујорк Евронет Циклус оригинална драма ТВ Београд: „Јелена Гавански”, играни програм Како се то ради И ја имам таленат Ово је Србија Серија: Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре? Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Серија: Бољи живот Песма без граница Упитник Серија: Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Серија: Мистерије Хејвена Филм: Дивља вожња 2 Серија: Рођаци

Викинг Вики, цртани Пчелица Маја, цртани Дени и Деди, цртани Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19. века Из живота познатих математичара Датум Верски календар Све боје живота Други век: Вим Вендерс Мера за музику Траг: Кандила славе крсне Грађанин Такмичење Музичке омладине: Владимир Солујанов Трезор Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19. века Из живота познатих математичара Као мехур од сапунице Верски календар Време је за бебе Демографске перспективе Серија: Титаник: Крв и челик Ја имам таленат ТВ мрежа Читање позориште: Франк Кастроф Серија: Титаник Нови француски филм 2013. Филм: Ово мора да је то место И ја имам таленат Великани музичке сцене: Бестер квартет

7.00 7.15 7.45 9.00 9.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 22.20 00.15 1.15 1.20 2.20 2.45

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Серија: Одбачена Серија: Љубав и казна Скривена камера Тачно 1 Серија: Лас Вегас Серија: Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Серија: Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Серија: Љубав и казна Лото Серија: Како време пролази Филм: Нико – изнад закона Серија: Лас Вегас Срећне вести Серија: Љубав и казна Експлозив Ексклузив

7.00 Добро јутро 11.00 Звезде Гранда 13.00 Први национални дневник 13.30 Звезде Гранда 14.00 Тачно у подне 15.00 Серија: Наследници 15.55 Национални дневник 16.30 Кување и мување 17.00 Прељубници 18.30 Национални дневник 19.10 Серија: Мала невеста 21.00 Папарацо лов 22.00 Ами-Џи шоу 23.00 Прељубници 24.00 Серија: Пабло Ескобар 1.00 Судница 1.30 Кување и мување 2.00 Филм: Последњи плес 3.30 Филм: Битка у рају

Телевизије задржавају право измене програма

18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 23.55 00.15 1.35 3.35 4.15

У здравом телу Серија: Најбоље године Кажипрст Вести Серија: Интернат (р) Цртани филмови Нинџа ратници (р) Филм: К2 Вести Спортски преглед Серија: Два и по мушкарца, 2 епизоде Серија: Џои Вести Нинџа ратници Серија: Никита Филм: Лов на Црвени октобар Вести Спортски преглед Серија: Интернат Филм: Владавина мача Серија: Најбоље године (р) Укључење у Б92 инфо

7.00 Београде, добро јутро 9.00 Београд у 9 9.23 Београде, добро јутро плус 11.15 Савети за здравље 11.20 Здраво јутро 12.00 Подне у Београду 12.12 Новац и гламур 13.00 Вести 13.05 Ниво 23 14.00 Вести 14.30 Ekonnews 15.05 Серија: Серанови 16.00 Вести 16.15 Београде, добар дан 17.50 Серија: Седам живота 18.22 СТБ цртаћ 19.00 Вести у 7 19.35 Прелиставање 20.00 Серија: Битанга и принцеза 21.00 У центру 22.00 Вести у 10 22.35 Серија: Серанови 23.50 Серија: Битанга и принцеза 00.20 Још увек будни (са Ивон)

8.00 9.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.30 19.00 20.00 22.00 24.00 1.00

Цртани филм Шопингхоличарке Филм: Црна Далија City news Филм: Порив Породични обрачун Серија: Собарица са Менхетна Серија: Маријана и Скарлет Филм: Језичак Серија: Књига Данијелова Коп на Пинку Серија: Отети Филм: Ки пекс Филм: Џорџија О’Киф Серија: Отети Филм: Усамљена страст Џудит Херн

РТ В 2 8.20 8.45 9.35 10.35 11.00 11.30 12.00 12.40 13.10 14.05 14.30 14.55 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.55

Све(т) око нас Гламур тужур Класика за све Концерт Војвођанских симфоничара Хроника Славоније, Барање и западног Срема Зелени сат Чари риболова Изравно Додати живот годинама Вреди знати: Како одабрати поклон Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (м) Омладинска емисија (м) Недељни магазин, на ромском Дневник, на хрватском Дневник, на словачком Дневник, на русинском Дневник, на румунском Дневник, на ромском Дневник, на мађарском Спортске вести (м) Романе ђиља Добро вече, Војводино, на ромском Стил и град: Санкт Петерсбург Грување

6.30 9.05 10.10 11.00 11.30 11.55 12.10 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45 00.15 00.35 1.00 1.50

Добро јутро, Војводино Универзум: Млечни пут Палета Најглупљи амерички преступници Агро мозаик Име мог сокака, док. филм Таблоид Грување Нека песма каже Вести, за особе са оштећеним слухом Серија: Оперативци Село без жена, док. филм Дневник Један на један Разгледнице Документ: Борба за опстанак Дневник Серија: Оперативци Радар Војвођански дневник Један на један Универзум: Млечни пут Стил и град: Стокхолм Најглупљи амерички преступници Документ: Борба за опстанак Радар Концерт: Велики тамбурашки оркестар РТВ-а

РТС ДИГИТАЛ 16.15 Трезор 17.20 Међународно такмичење Музичке омладине: Ким Јунг 18.05 Великани уметности: Енгр – портрети 18.40 Влатко Стефановски и Јан Акерман, 1. део 20.05 Концерт Симфонијског оркестра Чајковски 21.35 Чело фест: Ивана Попарић, 2. део 22.05 Патриша Барбер, 3. део 22.40 Ф. Шопен: Концерт за клавир и оркестар 23.25 B – Side: Kaiser Chiefs, музички програм

ТВ ХЕПИ 5.00 Добро јутро, Србијо 8.00 Скуби Ду 8.30 Земља коња 8.55 Повратак Малог Тигра 9.20 Зоки на веселој фарми 9.35 Поп Пикси 10.00 Сабринин тајни живот 10.25 Винкс 11.30 Бен 10 11.55 Покемони 12.20 Нинџа корњаче 12.45 Моћни ренџери 13.55 Вести 14.00 Гламур 15.00 Љубавна докторка 15.55 Вести 16.15 Филм: Сутра ујутру 17.55 Телемастер 18.30 Насловна страна, квиз 19.00 Чађава механа 20.30 Граница 22.00 Љубавна докторка 23.00 Серија: Долина вукова 23.50 Филм 1.40 Филм 3.20 Филм

ТВ СОС

РТ РС

8.00 ИнПулс, 8.45 СОС вести, 9.20 Фудбал: Припреме, 10.45 Спортски дневник, 11.00 Зашто волим Звезду, Партизан (19.00, 23.00), 11.05 Дупли пас, 11.10 Ћаскања, Бирамо за вас, 13.05 СОС кош, 16.00 КГ спорт, 16.45 СОС вести, 17.00 У орловском гнезду, 17.35 СОС колаж, 18.45 Спортски дневник, Зашто волим Звезду… Партизан, 19.15 Фудбал припреме, 20.45 СОС вести, 21.10 Бубамара, 22.45 Спортски дневник, 23.05 Дупли пас, 23.10 Ко шар ка, 24.00 СОС колаж, 1.05 СОС кош

9.10 Су ђе ња у Ха гу, 10.25 Енциклопедија великих личности, образовни програм, 10.35 Како ствари раде, док. серија, 11.25 Лет не љу ба ви, 12.00 Дневник 1, 12.15 Ли Сан, ветар палате, серија, 13.30 У пролазу, 14.10 Стра сти, се ри ја, 15.00 У фокусу, 15.55 Поновно от кри ва ње ре ке Јанг це, 16.30 Срп ска да нас, 17.10 Мућке, серија, 17.50 Ли Сан, ве тар па ла те, се ри ја, 19.05 Малац зналац, 19.30 Дневник 2, 20.10 Ни на, док. филм, 21.10 Слободна зона, 22.30 Дневник 3, 22.50 Спорт, 23.05 Ба ли бо, филм, 00.55 Ка ко ства ри ра де, до ку мен тар ни серијал, 1.40 Нина, док. филм

РТ В 1 7.35 8.20 9.30 10.00 10.35 12.05 13.00 14.00 16.00 16.40 17.00

ПАЛМА ПЛУС 7.30 Јутарњи програм, 10.00 Филм, 14.35 Спорт плус, 15.00 Огледало душе, 15.35 Музика, 15.45 Љубав и мо да, 16.45 Спорт плус, 17.30 Вести, Око, 17.35 Ни по бабу ни по стричевима, 18.30 Вести, Око, 19.00 Док. програм, 20.00 Дневник и би дан 1, 20.30 Свет забаве, 23.00 Дневник и би дан 2, 23.30 Пецање снова, 1.00 Дневник и би дан 3, 1.30 Ноћни програм

КТВ ЗРЕЊАНИН 9.00 Серија: Године пролазе, 11.00 Серија: Кућа седам жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Серија: Ветар у леђа, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Серија: Љу бав на про да ју, 17.00 Политикон, 18.00 Серија: Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Серија: Жива ватра

ТВ КРАГУЈЕВАЦ 7.00 Јутарњи програм, 9.05 Муз. програм, 10.00 Кухињица, 10.30 Србија коју волим, 11.00 Документарна серија, 12.00 Ве сти, 13.00 Муз. про грам, 14.00 Ма ли фуд бал: Тан го Лиман – Економац, снимак, 16.05 G. E. T. report, 17.00 Мозаик, 18.00 Ноге на путу, 18.30 Мо бил Е, 19.00 Хро ни ка 1, 19.30 Цртани филм, 20.00 Здравље је лек, 20.30 Суграђани, 21.00 Серија: Људи са Менхетна, 22.00 Хро ни ка 2, 22.30 Документарна серија, 23.30 Биографије познатих

НТВ НИШ 7.00 Доручак са Жиком, 10.20 Во лан, 11.00 Се ри ја, 12.00 Телепрес 1, 12.35 Наука, 13.00 100 одсто, 14.00 Под лупом, 15.00 Телепрес 2, 15.20 Телеспорт, 15.32 Шаховска тајна, 16.00 Музика, 17.00 Ниш уживо, 18.30 Вести на бугарском, 19.00 Телепрес 3, 19.20 Телеспорт, 20.00 Одговори, 21.00 Серија, 22.00 Телепрес 4, 22.42 Филм

КАНАЛ Д

ТВ ХЕПИ, 16.15 – Нада Шаргин: за улогу у филму Олега Новковића „Сутра ујутру” награђена је признањем за најбољу женску улогу на 41. филмским сусретима у Нишу.

21

7.30 Воћкица, 8.00 Хало, Спенсер, цртана серија, 9.00 Чупко, цр та на се ри ја, 9.30 Са фа ри (14.30, 19.30), 10.00 Делфи, цртана серија (15.00, 20.00), 10.30 Мачак Били, цртана серија, 11.00 Пајкани из Пајканграда (16.00, 21.00), 11.30 Др Пингвино вић, 16.30 Кри ла ви те за (21.30)

ТВ ЦГ 1 6.30 Добро јутро, Црна Горо, 9.05 Живот, док. серија, 10.00 Дневник, 10.15 Серија: Девојачки институт, 11.05 Научнообра зов ни про грам, 12.25 Штрумп фо ви, 13.00 Квиз, 14.05 Се ри ја: НЦИС, 15.30 Дневник 1, 16.05 Иза истраженог, 17.00 Црна Гора, уживо, 18.05 Серија: Девојачки институт, 18.55 Квиз, 19.30 Дневник 2, 19.55 Спорт, 20.05 Отворено, 21.00 серија: НЦИС, 22.00 Дневник 3, 22.30 У центар, 23.00 Мидлмарч, серија, 00.20 Отворено

ТВ ЛАВ УЖИЦЕ 8.05 Храна и вино, 9.00 Јутарњи програм, 10.30 Златиборска хроника, 11.00 Путовање сербез задовољства и уживанције, 12.00 Тренд сетер, 13.05 И акција, 14.00 Пролог, 15.00 Серија, 16.05 Хра на и вино, 17.05 Радим – градим, 18.03 Вино и виноградарство, 18.45 Дневник, 20.00 Ноге на путу, 20.50 Серија, 21.45 Дневник, 23.00 Глас Аме ри ке, 23.45 Дневник, 1.00 Биљана за Вас

ТВ БН 8.30 Ла рин из бор, се ри ја, 10.00 Новости, 10.05 Филм, 12.15 Суђење Радовану Караџићу, 14.05 Забрањена љубав, се ри ја, 15.00 Ла рин из бор, серија, 16.00 Дневник 1, 16.20 Ру жа ве тро ва, се ри ја, 18.00 Данас у Српској, 18.30 Ларин избор, серија, 19.30 Дневник 2, 20.05 Село гори, а баба се чешља, серија, 21.00 Црно на бе ло, 21.55 ТВ до ку мент, 22.30 Дневник 3, 23.00 Лото, 23.10 Забрањена љубав, серија, 23.55 Варијанов рат, филм, 1.40 Звездана ноћ

ПИНК БХ 7.00 Удри мушки, 10.00 Љубав, навика, паника, серија, 10.30 Кување и мување, 11.40 Балканска посла, 12.40 Академија, 13.05 Наследници, серија, 14.00 Те ре за, се ри ја, 15.00 Судница, 15.55 Мала невеста, серија, 17.00 Симар, серија, 18.26 Пре љуб ни ци, 19.50 Мала невеста, серија, 21.00 Све за љубав, 22.30 Тренутак исти не, 24.00 За јед нич ка вожња, филм, 2.00 Судница, 2.00 Судница

САТЕЛИТСКА И КАБЛОВСКА ТЕЛЕВИЗИЈА EUROSPORT 1 9.00 10.30 10.45 12.15 15.00 16.15 17.00 18.00 19.15 20.15 21.00 23.00 23.15 23.45

Ски скокови Зимски спортови Алпско скијање Биатлон Фудбал: Обала Слоноваче – Нигерија Ски скокови Пикадо Алпско скијање Ски скокови Сви спортови Бокс: Адамек – Канингем Мотоспортови Рели Ски скокови

HISTORY 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 23.30 24.00

Америчка рестаурација Звезде залагаоница Трговци старинама Звезде залагаоница Америчка рестаурација Звезде залагаоница Трговци старинама Звезде залагаоница Борбе за складишта Совјетска олуја Борбе за складишта Амерички сакупљачи Звезде залагаоница Борбе за складишта Совјетска олуја

TCM 21.00 23.20 1.10 3.05

Филм: Straight Time Филм: Old Acquaintance Филм: Formula Филм: Man Who Came to Dinner

SPORT KLUB 11.30 Фудбал: Андерлехт – Стандард 13.40 Преглед холандске лиге 16.30 Фудбал: Тријумф – Жалгирис 18.15 Преглед Премијер лиге 19.20 Премијер лига њуз 19.40 НБА лајв 19.45 Магазин Евролиге 20.30 Фудбал: Енглеска – Шведска 22.45 НБА: Њу Џерси – Њујорк 00.15 НБА, недељни преглед

FOX LIFE

12.15 Фудбал: Њукасл – Челзи 14.00 Фудбал: Валенсија – Барселона 16.00 Фудбал: Гилингем – Вајкомб 17.45 Премијер лига преглед 18.45 Фудбал: Вест Хем – Свонси 20.45 НБА: Оклахома – Далас 22.45 Преглед Чемпионшипа 23.15 Фудбал: ВБА – Тотенхем

15.20 Серија: Рајлијев живот 15.35 Серија: Ми и они 17.05 Серија: Како сам упознао вашу мајку 17.30 Серија: Живот у ауту 17.55 Серија: Украси мој дом 18.30 Серија: Град кугуара 19.00 Серија: Секс и град (23.40) 20.00 Серија: Џорданино раскршће 20.55 Филм: Освета 21.50 Филм: Освета 22.45 Серија: Штиклама до врха

ARENA SPORT 1

11.30 Серија: Крај параде 12.30 Серија: Просветљена 13.05 Филм: Недељом код Тифанија 14.30 Филм: Мала велика лига 16.30 Филм: Титеф 17.55 Филм: Челична борба 20.05 Филм: Борба титана 22.00 Филм: Невини четрдесетједногодишњак који је напумпао Сару 23.20 Серија: Узвратни ударац

FOX

SPORT KLUB +

11.00 Фудбал: Бордо – Валенсијенес 13.00 Фудбал: Фирентина – Парма 15.00 Ливерпул ТВ 18.00 Фудбал: Ђенова – Лацио 20.15 Рукомет: Фленсбург – Ловен 22.00 Кошарка: Олимпијакос – Панатинаикос 24.00 Покер 1.00 Хокеј: Њујорк – Њу Џерси

HBO

FOX CRIME 14.35 Серија: Тринаести апостол 15.30 Серија: Место злочина 16.30 Серија: Заштитница сведока 18.15 Серија: Полицајци из Детроита 19.05 Серија: Ред и закон 19.50 Серија: Смрт у рају 20.55 Серија: Тихи сведок 21.55 Серија: Форензички институт 22.55 Серија: Злочин 23.50 Серија: Ред и закон

CINESTAR TV 11.15 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00

Филм: На пола пута Филм: Желим Кенди Филм: Тата буди кул Филм: Цркни лепотице Филм: Госпођица Филм: Раскршће Филм: Одељење за убиства 1.00 Филм: Заробљени у магли

13.35 14.20 15.10 16.15 17.05 17.45 18.10 18.40 19.35 20.30

Серија: Континум (23.50) Серија: Борџије Серија: Синбад Серија: Сви воле Рекмонда Серија: Малколм у средини Серија: Увек је сунчано у Филаделфији Серија: Свита Серија: Доктор Хаус Серија: Боунс (21.00) Симпсонови

UNIVERSAL 13.20 Серија: Монк (19.20) 14.20 Серија: Вокер, тексашки ренџер 16.20 Серија: Убиства у Мидсамеру 18.20 Серија: Краљевски болесници 20.20 Серија: Хаваји 5 – 0 21.20 Серија: Скандал 23.20 Филм: Ејс Вентура

HRT 1

TV SINEMANIA 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00

Филм: Матине Филм: Време промена Филм: Мејд ин Југославија Филм: Шеф над шефовима Филм: Сумрак Филм: Грађанска пресуда

TV 1000 12.00 Филм: Супротно од секса 14.00 Филм: Само када се смејем 16.00 Филм: Жртве рата 18.00 Филм: Црно и бело 20.00 Филм: Врелина тела 22.00 Филм: Непогрешиви пријатељ

TLC 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40

Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте 24 сата у ургентном центру Породилиште Спасавање беба Екстремни преображај Полицајке округа Марикопа 00.40 24 сата у ургентном центру

11.13 12.38 13.25 15.34 17.45 18.20 20.10 21.04

Нови дом, нови живот Серија: Пркосна љуба Др Оз Серија: Инспектор Винко Серија: Позориште у кући Осми кат Параван Филм: Друга страна медаље 23.21 Филм: Статен Исланд 00.53 Филм: Кад срце проговори

HRT 2 9.55 Дамин гамбит 10.55 Скијање 12.00 Јеловници изгубљеног времена 13.40 Филм: Кад срце проговори 15.10 Школски програм 17.05 Скијање 17.45 Тенис: АТП Загреб 20.00 Филм: Усијане главе 21.25 Серија: Адвокатска елита 22.16 Серија: Злочиначки умови 23.00 Серија: Два и по мушкарца 23.21 Серија: Еурека

OBN FOX MOVIES 14.00 15.45 18.30 20.00

Филм: Клуб императора Филм: Буђење покојнице Филм: Кора без стида Серија: Момци с Медисона 21.00 Филм: Птица на жици 23.00 Филм: Еволуција 00.30 Филм: Бенг бенг, мртав си

14.10 Серија: Одбачена 15.00 Серија: Ларин избор 16.00 Серија: Сулејман величанствени (20.00) 17.40 Серија: Накуша 18.05 Серија: Ружа ветрова 21.00 Серија: Одбачена 22.00 Серија: Ларин избор 23.10 Филм: Путеви дроге

DISCOVERY 9.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Преживљавање Како то раде Како се прави Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави Разоткривање митова Упозорени сте Изуми и открића који су променили свет 23.00 Желели сте да знате: Бермудски троугао 24.00 Желели сте да знате: Пећински човек

NATIONAL GEOGRAPHIC 12.35 13.30 14.25 14.45 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

На трагу НЛО Лов на ловца Приче о олујама Мистериозни досијеи Изнутра: Царско благо Мегефабрике: Камаро Авионске несреће Утицај животиња Супераутомобили: Пагани Ауто отпад: Хероји спортских хечбекова Суперутомобили: Мустанг Ауто отпад: Спортске легенде Лов на ловца Суперутомобили: Мустанг Ауто отпад Припремио В. Трумић


Уторак 5. фебруар 2013. feljton@politika.rs

ТАЈНЕ СЛУЖБЕ МИ6

ФЕЉТОН 5

До­бра­вест­је­­ да­не­ма­ве­сти

Кит­Џе­фри

Од агената задужених за Немачку очекивало се да осматрају све неуобичајене покрете или промене, било морнаричке или војне, и извештавају о њима

ЧАРОБЊАК НИКОЛА ТЕСЛА

21

От­кри­ва­ње­ зра­ка­смр­ти

Марк­Џ.­Сај­фер

Проналазач је усавршио метод који ће моћи да обори непријатељску ескадрилу од 10.000 авиона на удаљености од 402 километра – писао је „Њујорк тајмс”

ЛиСТАЈУЋи ПОЛиТикУ 5. фебруар

Мансфилд Смит-Каминг описао је своје сталне агенте као „два типа”. Од оних који су били задужени за Немачку једноставно се „очекивало да добро осматрају све неуобичајене или значајне покрете или промене – било морнаричке или војне – и извештавају о њима. Од ових агената, добра вест би била да нема вести и без супротних доказа верује се да они обављају своју дужност и зарађују оно што им се плати”. Други агенти су били „они од којих се, уз слање упозорења о неуобичајеним активностима оних за које су задужени, очекивало да прикупљају информације свих врста и да их прослеђују мени у договореним интервалима.” Ипак, још није могао да формира неки потпунији суд о овим људима „јер није прошло довољно времена од њиховог ангажовања да бих могао да стекнем мишљење”. Главни агент Б. добијао је скоро 1.500 фунти – што би данас било око 110.000 – за себе и три помоћна агента о којима Каминг није знао ништа. „Никад их нисам видео”, забележио је, „нити чуо њихова имена и нисам сигуран да уопште постоје”. У априлу, после пута у Париз да се види са агентом Б., Каминг се, откривши да чудан свет обавештајног посла почиње да утиче на његово размишљање, у дневнику поверио да сумња у постојање три помоћника које помиње Б. „Не могу бити потпуно сигуран да он уопште запошљава ту тројицу, мада је то можда само сумња која се рађа после неколико месеци у овом послу.” Агент Б. био је проблематичан и у другим аспектима. Каминг је у свом извештају априла 1910. забележио да је он „странац, потенцијални непријатељ (јер је Аустријанац) и професионални шпијун. С друге стране, он је

интелигентан и евидентно је да је у прошлости добро радио”. У фебруару је доставио детаљне димензије новог двадесетпетотонског немачког борбеног брода „Тиринген”, које је добио од морнаричког инжењера у Бремену. Морнаричко обавештајно одељење било је одушевљено што има ове податке. Али, у целини, извештаји које је Б. са својом мрежом достављао били су врло скромни и нису до тада оправдали велику плату коју је добијао – више него сви други агенти заједно. Каминг је говорио да Б. нема подстицај да шаље добре извештаје, јер је једнако плаћен и кад су добри и кад нису. Хтео да промени систем тако да би сам агент био и даље добро плаћен, мада мање него до тада, а остатак планиране суме био би „на отвореној скали за све послате и одобрене информације”. Процењујући друге своје агенте, Каминг је предложио да би ВК требало да остане на плати од 200 фунти, што је еквивалент данашњих 15.000,

Никола Тесла је још 1918, док је радио са сином Колмана Чита, Џулијаном, слао импулсе који су се одбијали о Месец. Стога је вероватно да је радио на више уређаја за слање енергије у свемир. „Тесла у 78. открива нови ’зрак смрти’: Др Тесла... је усавршио метод и апарат... који ће слати концентрисане честичне снопове кроз ваздух и имати толико огромну енергију да ће моћи да обори непријатељску ескадрилу од 10.000 авиона на удаљености од 250 миља (402 километра) од границе државе која се брани и који ће моћи на месту да усмрти милионе војника.”, објавио је „Њујорк тајмс” 11. јула 1934. Теслино откриће смртоносних зрака потиче још из његовог рада с почетка последње деценије 19. века, када је направио лампу са прекидачем која одбија електроне од средишњег влакна – може се направити од скоро сваког материјала, на пример, угљеника, дијаманта, циркона, рубина – у унутрашњост те сијалице, а онда на њихов извор. Та справа не само да је давала изузетно блиставу светлост, већ је могла и да прекидач „претвори у пару”. Корак од те машине до осмишљавања рубинског ласера био је веома мали. На пример, ако се на глазури стакла налазила нека огреботина или оштећење, енергија би избијала кроз ту пукотину попут ласера. Крајем 19. века, Тесла је икс-зрацима бомбардовао мете удаљене више од 12 метара, а 1915. у „Њујорк тајмсу” најавио је неку врсту електронског одбрамбеног штита који одговара ономе што се данас назива SDI

– Strategic Defense Initiative, односно Стратешка одбрамбена иницијатива. За време Првог светског рата, још један „Теслин следбеник”, Хари Грајндел-Метјуз, добио је 25.000 фунти од британске владе да би направио рефлекторски зрак за који је рекао да може да управља авионима. Као електротехничар заинтересован за бежични пренос и британски војни ветеран рањен почетком века у Бурском рату, Грајндел-Метјуз је на крају усавршио тај изум и преименовао га у „ђаволски зрак”. Рекао је да тај нови електронски зрак може да уништи не само цепелине и авионе, већ и да онеспособи копнене снаге и поморске флоте. Иако није желео да обелодани детаље, није крио своје дивљење према Тесли, чије су га технологије „надахнуле.” Свемоћно и ефикасно оружје стално је помињано током тридесетих година 20. века док се сејало семе Другог светског рата. У то време, Тесла је почео да открива све више о сопственом „ђаволском” зраку док је критиковао Грајндел-Метјузову замисао: „Немогуће је створити такав зрак. Ја сам радио на тој идеји много година пре него што је моје незнање распршено када сам постао убеђен да се то не може извести. Тај мој нови зрак састоји се од сићушних пројектила који се крећу невероватном брзином и било која количина енергије може се пренети помоћу њих. Цела справа је у ствари топ, али далеко моћнији од данашњих”. Изумитељ је даље тврдио да се то ново оружје, које ће служити само за

Немачки борбени брод „Тиринген”

а да му је повиси на 240 фунти, ако задовољи. Најчешће стациониран у Немачкој, ВБ је у децембру 1909. послао извештај о тестовима торпедо чамаца на Балтику и код Вилхелсхавена, као и о морнаричкој изградњи, укључујући и интензиван рад на подморницама, тако да би ова морнаричка грана могла бити од велике користи у време рата. У априлу 1910. Каминг га је послао у аустроугарске луке Трст и Пулу да истражи морнаричку бродоградњу. Његов извештај, лимитиран чињеницом да није имао техничко образовање о ратним бродовима и да је имао много проблема са полицијом у Пули, ипак је делимично потврдио раније податке које је агент ФРС доставио у јануару о тајној градњи ратних бродова за аустријску морнарицу. Тај извештај изазвао је велико интересовање Адмиралитета, а Бетел га је проценио као најбољи обавештајни посао од када је он дошао у канцеларију.

Тесла 1935. године

одбрану, састоји од „четири нова изума”: апарата за добијање зрака, процеса производње огромне количине електричне енергије, методе за увећање енергије и страховите електричне одбојне силе. Радећи на две тајне локације, укључујући и лабораторију испод моста у 59. улици близу Друге авеније, Тесла је усавршио оружје са честичним сно-

Вероватно имајући на уму извештај агента ФРС, Каминг је изјавио да је његова највреднија информација стигла од човека који је послат ван земље да потврди неке дефинитивне чињенице. То је било у супротности са његова три пасивна агента од којих је зависило добијање „ране информације о рату” и чију је вредност рада било тешко проценити јер нису слали извештаје. Штавише, један од њих – У, чинио се посебно деликатним. Иако је живео у Килу и стално се дружио са немачким морнаричким официрима, рекао је Камингу да их никада ништа није питао из страха да не буде сумњив – заправо, кад год би се разговор дотакао наоружања, он их је увек замолио да промене тему. Ипак је уверавао Каминга да ће, буде ли у ваздуху намирисао рат, одмах пожурити преко холандске границе и послати им телеграм, и чак, ако је потребно, сам доћи. За Каминга је много вреднији извор био онај за који се надао да ће се знатно проширити. Била би то „добровољна помоћ” Британаца којима је посао посебно олакшавао да открију шта се догађа у иностранству. Један такав човек, под дневничким именом господин Квир, био је директор британске фабрике оружја и дојавио је да немачка фирма „Круп” купује залихе никлволфрам челика за производњу малих пушака. Наставиће се Књига „МИ6: Историја Тајне обавештајне службе 1909–1949” може се наручити од издавача „Albion Books”, Милешевска 35, 11000 Београд, тел. 061/158-33-74, e-mail: office@albionbooks.rs сајт www.albionbooks.rs

пом док је ковао план са безобзирним анархистом и архитектом Тајтусом Дебобулом да сагради вишенаменску електрану које ће моћи да даје струју високог напона или да хвата космичке таласе и претвара их у одбрамбени електронски штит. Верујући да се целе државе могу заштити таквим штитом, изумитељ се у потаји обратио ратним министарствима свих савезничких земаља. Док је Велика депресија пролазила, Теслини трошкови наставили су да расту. Хотелу је већ био дужан 400 долара, што је тих тешких дана била прилична сума. Пошто га је управа сатерала у ћошак, поново је посегнуо за триком који га је тако добро служио док је био у „Волдорф Асторији”: живео је на вересију. Одмах је у залог понудио „радни модел” свог зрака смрти, за који је хотелу рекао да је вредан 10.000 долара. Затражили су признаницу и он је пристао. Варљива направа и његова признаница пажљиво су смештене у сеф, у ормарић 103. Иако је решио проблем кирије, Теслине финансије и даље су биле нестабилне. Имао је проблема чак и да набави петнаест долара месечно за трошкове чувања ствари у складишту Менхетн. Са великом горчином, написао је 1934. дуго писмо Џ. П. Моргану млађем. У њему је открио да је започео продају „одбрамбеног кинеског зида” министарствима рата у Америци и Европи. „Руси јако желе да осигурају границу од инвазије Јапанаца и ја сам им дао понуду коју озбиљно разматрају.” Наставиће се

1913.

1938.

1963.

НЕМА УЛТИМАТУМА: Румунска Агенција демантује изрично вести берлинског листа „Теглиха рундшау” о томе, да је Румунија упутила ултиматум Бугарској. Коментаришући румунско-бугарске несугласице „Мир” изјављује: Може се очекивати или дефинитивни споразум или прекид. Даље „Мир” изражава наду да давнашње пријатељство између Бугарске и Румуније неће бити жртвовано спору који је неопортуно отпочет, јер изгледа непојмљиво да се одједном дохвате за косе два народа које уједињавају исти интереси, исте аспирације и исте опасности, који су читава два века живели као браћа и који имају да кажу своју реч у историји. Притежање Силистрије копа између њих бездан мржње, која ће бити проклетство за обе земље.

КАНЦЕЛАР Г. АДОЛФ ХИТЛЕР УЗЕО ЈЕ У СВОЈЕ РУКЕ АКТИВ НУ КО МАН ДУ ЦЕ ЛО КУП НЕ ОРУЖА НЕ СИ ЛЕ ТРЕЋЕГА РАЈХА: Маршал г. Бломберг био је поднео оставку и оставка је уважена. Генерал г. Геринг наименован је за генералмаршала и заузео је место маршала г. Бломберга на положају министра војног. Командант немачке сувоземне војске генерал фон Фрич такође је напустио свој положај. На његово место дошао је генерал г. Браухич. Шеф целокупне немачке оружане силе, која обухвата сувоземну војску, морнарицу и авијацију, постао је лично канцелар г. Хитлер. За министра иностраних послова наименован је г. фон Рибентроп, досадашњи немачки амбасадор у Лондону.

ЕКСПЛОЗИЈОМ ПЛАСТИЧНЕ МИНЕ ЗНАТНО ОШТЕЋЕНА ЗГРАДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АМБАСАДЕ У БРИСЕЛУ: У суботу, 2. овог месеца, у 20 часова и 15 минута експлозијом је знатно оштећена зграда амбасаде ФНРЈ у Бриселу. Претпоставља се да је експлозију изазвала пластична мина стављена на прозор зграде амбасаде. Услед експлозије оштећене су и неке зграде у суседству. Људских жртава није било иако се у то време у амбасади налазило неколико службеника. Белгијска влада изразила је жаљење поводом овог догађаја и спремност да надокнади учињену штету. Истрага је у току. Очекује се да ће влада Федеративне Народне Републике Југославије предузети одговарајуће кораке код владе Белгије.


ОГЛАСИ

Уторак 5. фебруар 2013. oglasi@politika.rs


Уторак 5. фебруар 2013. medjunama@politika.rs

ПОГЛЕДИ

ШТА­ДА­СЕ­РА­ДИ: ИМА ЛИ КОРУПЦИЈЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

И студенти у превари ­л ­Н ­н ­ ћ*

и на неком месту, или у некој култури, више него у другим. Истакли смо да су анаорупција је најчешће литичари корупције уместо присутна у великим сиконцепта „случаја”, популарстемима и делатностима за но названог „афера”, понукоје се издвајају највећа будили концепт „перцепције”. џетска средстава. У образоТранспаренси интернешевању као нискобуџетској денел је научна институција латности не треба очекивати значајнију корупцију, али се може оче- која израђује методолошки најпоуздакивати да индекс перцепције корупци- није индексе перцепције политичке и је буде већи него, на пример, у авион- административне корупције. Из њених ском саобраћају. Корупција у великим резултата се види да је Србија међу зесистемима, попут оне у РБ „Колубара” мљама које су највише корумпиране. или „Путевима Србије”, несразмерно Међу најмање корумпираним су земље је већа него у афери „Индекс” на Прав- развијене демократије. То не значи да у ном факултету у Крагујевцу. Иако се у њима нема афера корупције. У њима се оба случаја ради о злоупотреби јавних прибављена лична корист понекад меовлашћења за прибављање личне ко- ри у милијардама долара, али им је инристи – што и јесте дефиниција коруп- декс перцепције корупције низак. У нације – оне нису самерљиве. Уместо да шем образовном систему прибављена упоређују корупционашке афере, ис- корист је незнатна, али је индекс пертраживачи корупције радије прибега- цепције корупције висок. Уз питање студентима да ли знају вају методологији којом се израчуна(или су чули) да се на њиховом факулвају индекси перцепције корупције. тету полажу испити давањем Друго, корупција није исто новца или пружањем неке што и крађа, нити су корупуслуге професору, треба дати ционаши исто што и лопови. и контролно питање: „Да ли Обична крађа је користољуби- Иза лопова полажете испит зарад провере ва акција у којој лопов непо- стоји само средно отуђује богатство вла- његова сенка, свог знања или да бисте били сника и тиме прибавља личну а корупционаш срећни?” Већина наших студекорист, а корупција је користо- делује у сенци ната би се вероватно определила за срећу. Жалосно је када љубиви чин у коме особа која власти видите студенте који се радују је носилац јавних овлашћења њиховом злоупотребом такође приба- испиту који су положили на превару, вља личну корист. Иза лопова стоји са- користећи „пушкице”, „бубице” и сличмо његова сенка, а корупционаш делује но. Због масовности, најгори корупционаши на нашим факултетима су упрау сенци власти. Без асистенције корумпираних титу- во ови студенти: студентима нико није лара режима нема корупције. Настав- рекао да имају јавна овлашћења и да ће нике из афере „Индекс”, који су носио- бити санкционисани ако их злоупотреци јавних овлашћења, нико не би могао бе за личну корист. Они мисле да се то да наговори да се баве корупцијом да односи само на наставнике. Међу политичком елитом ЕУ крусе претходно нису осећали заштићени инструментима власти или бар њеним жио je предлог да студенти плаћају трокорумпираним представницима. Без шкове студирања путем „временских присуства фактора власти или некога ваучера”. Друштво би сваком студенту из њене номенклатуре корумпирани унапред обезбеђивало наменска средпрофесори би били обичне сецикесе и ства, која би се годинама по одређеној лопови који поткрадају породичне бу- стопи уплаћивала на њихове рачуне џете својих студената. Они себи никада у посебној банци, а студенти би њима не би дозволили да падну тако ниско. плаћали „цену” својих студија. УговоЊихов је циљ да, делујући у сенци вла- ре о индивидуалном плаћању трошкости и са висине, истовремено сачувају ва студија влада би склапала са сваким јавна овлашћења и, уз све то, прибаве студентом посебно – и по принципу quid pro quo (ми вама услугу ви нама већу личну материјалну корист. Треће, ако би корупцију третирали знање). Трошкове непоказаног знања само као користољубиву активност, и студенти би плаћали из породичног бурешавали је од случаја до случаја, не џета. Индекс перцепције корупције би ¶ бисмо могли одговорити на питање вероватно пао на најнижи ниво. ­ф ­ ­ н ­ ­з ­ ­ зашто корупције има у неком времену * ­ ­ ­л ,­

К

МЕЂУ НАМА Редакција задржава право на скраћење и опрему свих објављених прилога. Рукописи се не враћају. Текстове шаљите на адресу: ПОЛИТИКА (Међу нама) Македонска 29 11103 Београд или електронским путем на адресу: mеdjunama@politika.rs

„Уклета” пруга Ових дана „Политика” објављује доста озбиљна мишљења и коментаре око става „Железница Србије” да се измене приоритети коришћења руског кредита за нашу железницу. Наиме, „Железнице Србије” захтевају да уместо раније утврђеног приоритета за довршавање пруге Ваљево–Лозница, приоритет буде обнова пруге Стара Пазова – Нови Сад. Из објављених ставова и коментара изнетих у „Политици” може се видети да довршавање пруге Ваљево–Лозница има апсолутну предност. Европска унија је финансирала израду мастер плана који је и урађен, израђен и усвојен пројекат, извршена експропијација земљишта и на основу свега тога одређен јој је приоритет. За разлику од тог путног правца, за обнову пруге Стара Пазова – Нови Сад ни идејни пројекат још није прошао ревизију, а за главни пројекат чекаће се вероватно много дуже. По мени, поставља се питање како је могуће да после стручног рада и техничкоекономске анализе једног стручног тима „Железница Србије” за пругу Ваљево–Лозница, за кратко време дође до преокрета у вези са приоритетом радова од стране другог или истог тима стручњака? Није ли до промене приоритета дошло приликом промене директора „Железница Србије”. У најмању руку поставља се питање професионализма у раду. Министарство саобраћаја Србије има јасан став око овог питања, што се види из њихових досадашњих наступа у медијима, док „Железнице Србије” сада износе нови став. До данашњег дана нико није променио свој став. Још једно веома крупно питање које се такође овог пута поставља: шта сада, шта даље?

Споровозна ургентност Шта је апсурдно у „новом великом успеху нашег здравства”? З ­ н­Р ­ ­ н ­ ­ ћ*

Ј

асна визија и њено уважавање нису на цени у нашем друштву, па следствено, ни у здравству. Тако је, још у „великој” Југославији, Војномедицинска академија постала пионир у лечењу срчаних мана, мада је превасходна мисија требало да јој буде збрињавање рана и повреда. У јавности се највише и афирмисала у области урођених и стечених оштећења срца, али је зато за једног од најпознатијих генерал-пуковника, када је доживео преломе костију, спас потражен у цивилној установи за ортопедију и трауматологију. Но, имало се, могло се. У садашњој већ посло-

вично драматичној беспарици српског посрнулог здравства изузетно је важно да се оскудна средства троше што рационалније, што значи да се не дуплирају капацитети, а посебно не по цену запостављања основне намене установе. Ова здраворазумска логика обично подлегне тесту одрживости у нашој извитопереној пракси. Последњи пример је поносно обнародована вест да је у Ургентном цен-

тру обављена прва лапароскопска операција рака дебелог црева („Политика”, 28. јануарa). Обећање стручњака те установе је „да ће се трудити да за шест месеци ове операције постану рутинске”, а шеф Пријемне хируршке амбуланте Ургентног центра објашњава како су „захваљујући новој управи болнице, успели да добију уређаје за обављање ових интервенција, али и да оду на додатне едукације у Хрватску и Мађарску”. Шта је апсурдно у овом „новом великом успеху нашег здравства”? Прво, Ургентни центар је радна јединица Клиничког центра Србије, на чијој се Клиници за гастроентерологију такве интервенције дуго раде. Друго, одређено је да Ургентни центар буде „установа у области збрињавања ургентне патологије града, републике”. По Вујаклији, ургентан значи „хитан, прешан, неодложан”, па у домен рада такве установе никако не спадају хронична стања, а посебно не малигни тумори (наравно, уколико не дође до наглог

Етикета за јогурт Одговор Чедомиру Антићу Б ­ н­Ђ ­ ћ*­

У

важени господине Антићу, недавно сте упутили писмо народним посланицима, позивајући их да формирају групу за укидање АП Војводине. Одлучили сте да мени писмо не пошаљете, изговарајући се коментаром на „Твитеру” да ћу се успротивити идеји Напредног клуба. Ипак, дијалог је важан. Одлучио сам да писмо узмем на послугу, пажљиво га проучим и понудим одговор на ваше тезе. Прво, почетак писма почива на очигледно нетачној тврдњи да је данашња аутономија Војводине једнака оној из 1974. Као образован човек, знате да су потпуно неупоредиве ингеренције данашње АПВ и њен положај у оквиру Србије и принципи организације некадашње СФРЈ. Верујем да вам је познато да се Југославија давно распала. За разлику од ње, данашња Србија је држава у којој постоји вишепартијски систем, парламент је једнодоман, Војводина нема представнике у посебном скупштинском дому, правосуђе је другачије уређе-

Новонастало стање је у складу са насловом уводника „Слепи колосек”, господина Слободана Костића у „Политици” од 30. 1. 2013. Или у смислу наслова чланка „Српске пруге – српске туге” нашег угледног композитора г. Зорана Христића, такође у „Политици” од 25. 12. 2012. у рубрици „Погледи”, који је изгледа покренуо ово крупно питање наше железнице. Треба рећи да је изградња пруге Ваљево– Лозница (међународног карактера) у прошлости због ратова прекидана. Кажу да су на овој деоници урађени најтежи радови, што се види и у многим ТВ прилозима који се годинама приказују када год је та пруга тема. Већ је речено да је урађена и

експропријација земљишта и да престоји довршавање радова. Челни људи Колубарског и Мачванског округа кажу да су сви изненађени и у најмању руку узнемирени оваквим „новим” ставом „Же лезница Србије” у измени приоритета. Опште уверење јавности је да се дијалогом и сучељавањем стручних мишљења може доћи до рационалног и квалитетног решења коришћења руског кредита за нашу железницу. Јавност тражи транспарентност у решавању изненадног проблема. Драгољуб Лазић, Београд

но правило које би нарушавало пропорционалну заступљеност Срба у односу на друге народе. Кажете да постоји „медијска сатано... Србија, за разлику од СФРЈ, нема низација Србије и српског народа” колективно председништво у коме је омогућена аутономијом. Ко спровоВојводина имала свог представника. ди ту сатанизацију? Где сте је видели? Данас председника републике бирају И преклињем вас, нађите неки научсви грађани ове земље непосредно, нији израз од оног којим су нас тровали они који су и вас пре 16 година по начелу „један човек, један глас”. Друго, контрадикторне су ваше исто- оптуживали да, као учесник студентвремене тврдње да Војводина има пре- ског протеста, учествујете у „сатанивише надлежности и да Скупштина зацији” свог народа. Где се то води „систематАПВ ретко заседа. Да Војводиска кампања затирања традина има превише ингеренција ција и колективног сећања” онда би ваљда њен парламент чешће заседао и доносио одлу- Где се то води под окри љем ауто но ми је? ке у тим предимензионираним „систематска Хоћете да кажете да су органи Војводине и они који су пољима надлежности. кампања за аутономију некакви конТреће, на половини текста затирања квистадори који спречавају крећете у хаубичну паљбу фра- традиција и некога да слави славу, крсти зама. Кажете да се, због ауто- колективног дете, пости, прави традициномије, умањују права српског сећања” под онални недељни ручак, седи народа и да је прекршено пра- окриљем аутономије? на кибиц-фенстеру, обожава во на пропорционалну застучварке или гулаш, слободно пљеност. Где то, докторе Антићу? У Скупштини Србије има 250 чита Сремца, Лазу Костића или Васпосланика изабраних на изборима на ка Попу? Да се, појединачно и колеккојима је цела Србија једна изборна тивно, сећа најлепших и најболнијих јединица. Странке националних ма- догађаја из прошлости српског и друњина морају да достигну природни гих народа у Војводини? Подсећам праг, али то правило није везано само вас, годишњица одвратне фашистичза партије из Војводине. У Скупштини ке рације се сваке године обележава у Војводине? Ни тамо не постоји нијед- Новом Саду. Ми у остатку Србије без

Избори и бела куга Пре неки дан су сва средства информисања објавила вест да је 28. 1. 2013. године у београдским породилиштима рођено више од 70 беба. Не памти се када се последњи пут овако нешто догодило. Вест лепа да лепша не може бити, с обзиром на белу кугу која нас притиска деценијама. Врло ме је заинтригирало шта би могло да буде узрок тако нечег лепог. Медицина каже да је трајање трудноће 263–273 дана од зачећа. Ко ми не верује нека провери – 268. дан (средина од 263 и 273) уназад од 28. 1. 2013. је 6. 5. 2012. А шта је било тог 6. 5. 2012.? Републички парламентарни и председнички избори. Мени се намећу два закључка: Млади поверовали предизборним обећањима о бољем животу, па решили да праве децу. Млади схватили да има паметнијег посла од предизборних обећања, па решили да праве децу. Шта год да је тачно, епилог је добар – више деце. И после, нека ми неко каже да нам нису потребни избори. Зоран Симић, Београд

Зашто су спаљене мошти Светог Саве Текст у „Политици” од 30. јануара ове године о месту спаљивања моштију Светог Саве, господина Истока Павловића са Факултета за медије и комуникације можда треба допунити податком о томе зашто су спаљене мошти Светог Саве. Живећи под неподношљивим ропским условима, Банаћани су дигли први устанак против Турака крајем 1593. године, под вођством епископа вршачког Теодора Несторовића. Устани-

ци су користили црквене барјаке са ликом Светог Саве и у почетку су имали велике успехе, ослободивши од Турака Вршац са широм околином и добар део средњег Баната. Турци су говорили да их не побеђују устаници него „каурски светац Сава”. Почетком 1594. године у великој бици код Бечкерека, устаници су поразили турску војску од 11.000 војника. После тог пораза Турци долазе са војском од 30.000 војника, који су разбили устаничку војску од 4.300 војника, након чега је почео прогон и свирепо убијање комплетног српског живља на том подручју. У том дивљачком оргијању и убијању Турци су се светили недужном становништву. Вођа устаника, епископ вршачки Теодор Несторовић је ухваћен и живом му одраше кожу на мех. Српска православна црква прогласила га је 1994. године за светитеља – свештеномученика Теодора. Синан-паша је од Стамбола био одређен да изврши казну над непослушним Србима. Он је, поред осталог наредио да се из ма на сти ра Ми ле ше ве пре не су мо шти Светог Саве и спале на Врачару, имајући у виду барјаке устаника са ликом Светог Саве и страх Турака од њега. Место спаљивања је морало да буде окренуто на банатску страну, што одговара изнетим подацима Павловића (Ташмајдан – нешто иза Цркве Светог Марка), а исти подаци о месту спаљивања налазе се и у архиву Османске империје у Истанбулу. Мошти Светог Саве спаљене су 1595. године као једна од промишљених казни Синан-паше за непослушне Србе због њиховог устанка у Банату, да би преживеле застрашили и уништили им веру и свест о моћи Светог Саве. Драган Крагић, Вршац


Уторак 5. фебруар 2013. pogledi@politika.rs

ПОГЛЕДИ погоршања). Ко год је имао несрећу да се нађе у претрпаним ходницима Ургентног центра и да се пробија између испречених носила зна колико је драгоцено скратити период чекања за све донете несрећнике, било да су у коми, да крваре, повраћају, боре се за дах, унезверено гледају у поломљену кост која им вири кроз кожу било да духом блуде у свом интоксицираном свету. Какве користи они имају од лекара који скоро цело своје радно време проведе бавећи се такозваном хладном хирургијом (за операцију о којој је реч потребно је бар три-четири сата)? Када операције рака „постану рутинске”, на кога прелази проблем „збрињавања ургентне патологије града, републике”? Једино до сада понуђено објашњење за ову апсурдну ситуацију је да је реч о колегијалној услузи лекарима у Ургентном центру како би заказивањем операција поправили свој доходак (од хитних стања нема вајде). Цинично нам звучи такво тумачење, али остајемо скептични док се не огласе надлежни. Несумњиво је да је то њихов дуг јав¶ ности. *Ун ­ ­з ­ ­к ­ ­ф ­ аутономије не можемо годинама да уредимо Старо Сајмиште. Сећају се људи у Војводини, и спонтано и организовано, свих најважнијих до га ђа ја из сво је про шло сти. Нема везе аутономија с тим. И присаједињења, и окупације и ослобођења, и насилног принудног откупа и економског развоја у тадашњем систему, уз све његове мане... Сећају се и јогурт револуције, генерације Војводине која је била првак земље крајем осамдесетих, а војвођански бендови држали сцену онда када је она у остатку Србије била уништена. Памте, кроз приче старијих, добру књижевност и гледајући оно што радите, да је родољубаца, Фема, људских слабости и малограђанштине која свађа Поп Ћиру и Поп Спиру било једнако у сваком времену. И онда кад Војводина није била у Србији, и када су попове одменили комунистички проповедници, и после када се Југослав Костић питао колико и Сејдо Бајрамовић. Нема то везе за аутономијом, драги мој Антићу. Небитно је да ли је у згради Бановине покрајинска администрација, касарна или дискотека. Зато нећу да укидам аутономију Војводине. Зато што се сећам, а сећају се и они који у Војводини живе, шта до¶ лази после јогурт револуција. *П ­ л ­н к­ЛДП-

Културна баштина Николе Добровића је и наша Тема дана у „Политици” од 2. 2. 13. била је „Да ли зграде Генералштаба морају да изгубе статус културног добра?” Као прво, изненадио ме је податак да су те зграде проглашене за споменик културе тек када су тешко оштећене од бомбардовања, односно шест година касније – 2005. године! Да ли се тиме хтело одати накнадно (да не употребим израз „постхумно”) признање арх. Николи Добровићу и његовом, вероватно, најзначајнијем делу, или да се одреде неке смернице за случај њихове

евентуалне рестаурације – радикално рушење обеју зграда, наравно, није долазило у обзир. Први разлог би представљао типично закаснело реаговање, па бисмо га могли одбацити, уз напомену да је тиме била умањена њихова вредност, између осталог и у процени репарација, односно одштете после НАТО бомбардовања 1999. године. Други разлог је много логичнији, само што оставља недореченим које смер-

Ново мешање карата Који су проблеми да се одмах иде на изборе? Прво, мора да се сруши влада и за то неко мора да буде одговоран: како објаснити грађанима зашто се иде у превремене изборе након непуних годину дана л ­ ­ ф ­ ­ л ­ ­

­

л ­ ­ ћ, ­Ф к ­ л­ ­ к ­ ­н ­ к ­

­

М

ало ко је сањао да ће се Србија за шест месеци овако и оволико променити. У политичком смислу, то више није иста земља. Показало се да систем са непосредно изабраним председником различито функционише када председник има иза себе странку и када изађе из ње. Николић је основао и до победе подигао СНС, а онда је оставио Вучићу, „политичком сину”, којег је именовао и за секретара Савета за националну безбедност. Вучић је постао, не само суверени господар СНС-а, што можда није лоше, већ и Србије, што можда и није добро. Извори моћи су му формално, вицепремијерска позиција, Mинистарство одбране и контрола свих тајних служби, као и чињеница да је шеф тренутно најјаче странке. Неформално, ту је и помоћ и подршка Запада. Коначно, ореолу моћи допринели су и храбри потези као што је хапшење Мишковића. Влада коју формално води Дачић, а суштински Вучић, од формирања је прилично неусклађена и свадљива. Односе у владајућој коалицији можемо посматрати кроз три релације: однос СНС-а и других странка у влади, однос владе и председника републике и односе унутар СНС-а. Када је реч о првом, Дачић и Вучић вуку не-

споразуме из прошлости још од 2008. Вучић верује да су га СПС и Дачић спречили да постане градоначелник Београда. Можда је тој атмосфери допринела чињеница што су се о влади најпре договорили Николић и Дачић, а тек касније то саопштили Вучићу. О односу Вучића и других лидера у влади говори афера „листинг”, након које су се министри понашали „тише од воде и ниже од траве”! Хапшењима је створена атмосфера страха и то, пре свега, унутар владе, а затим и шире у пословним и другим круговима. Мали проблем је што хапшење „лопова” иде лакше и брже него доказивање и процесуирање њиховог „лоповлука”. Већ дуже време на делу је трвење са Динкићевим партнерима из УРС-а у Крагујевцу и Зајечару. Министар Селаковић и потпредседник владе Љајић изнели су дијаметрално супротне верзије око помоћи оптуженима у Хагу. Агонија и сукоб Дачића и Вучића око избора директора полиције траје више од два месеца. Коначно, кулминација тих и таквих односа је прозивање Дачића око умешаности и сарадње са Шарићевим људима. Односи у влади доведени су до усијања и велико је питање да ли ће влада моћи да настави даље. Кад је реч о односу владе и председника републике, видели смо бар на два примера да постоје две политике. Први пут, приликом усвајања резолуције о Косову, и други пут, прили ком по се те Србији премијера Хрватске Милановића. О односима унутар СНС-а, Новица Коцић

Ко­мен­тар По­ли­ти­ка он­лајн

Избори По­во­дом­из­ја­ве­функ­ци­о­не­ра­СНС:­Дре­цун­-­Из­бо­ри­ уко­ли­ко­нас­ко­а­ли­ци­о­ни­парт­нер­ко­чи Ни­сам­си­гур­на­(9.55): Нит нам треба оволико трубљење око избора, нит су нам потребни опет избори. Али ако буду, волела бих да СНС може сам да

нице би требало поштовати у односу на будућу намену зграда, дозвољених измена спољашњег изгледа (наметнутих из статичких и функционалних разлога) и уређења околног простора. У том светлу, мислим да је захтев Министарства за грађевинарство и урбанизам Србије непотребан и да отвара широм врата „инвеститорском урбанизму” без нарочите потребе, јер укидањем заштите са одређеним смерницама за будућег власника тих објеката можемо сам град, и његове грађане, довести у положај пасивних посматрача самовоље парајлије! Шта ако његово височанство шеик Мухамед бин Зајед одлучи да на, сада његовом поседу, подигне џамију, можда и са хотелом, а можда са медресом? Два минарета са обе стране Немањине улице ће се баш уклопити у панораму Врачарске падине са Храмом Св. Саве у позадини! Са овом визијом, која је, признајем, помало екстремна, придружујем се ставу Јелене Милосављевић из грађевинске инспекције, да је „санација могућа и без укидања заштите”. На страну што би, ако је закаснела заштита била проблематична, тек њено укидање, после свега 7–8 година, било неозбиљно, а и јасан знак непоштовања наше културне баштине. И на крају, сви смо свесни, да су паре, односно мањак истих, главни узрок да ни град, ни држава, нису могли предузети ништа до сада и да се управо хватамо за сламку спаса. Ипак, будимо вешти трговци, па и политичари, да не дамо будзашто нешто што ће после санације вредети између 150 и 200 милиона евра. Узгред речено, толика би могла да буде и ратна одштета за зграде Николе Добровића, од које смо исувише брзо одустали (Кинези су

делимично говоре и односи између владе и председника републике, али то се видело и приликом изјаве заменице председника СНС (са замрзнутим статусом) и гувернерке Народне банке Јоргованке Табаковић када је након саслушања Милана Бека коментарисала како је он вешт, интелигентан, и „уме да се провуче кроз рупе у закону”, на шта је истог дана уследио одговор Вучића. Све ово указује да имамо ново мешање карата, било да влада опстане било да се иде на нове изборе. Избори су свакако један од могућих расплета овог замешатељства. У овом тренутку избори највише, или готово једино одговарају Вучићу и делу странке који

формира владу. Мистер Икс (10.13): Па, рекло би се да СПС овим понудама за столицу у УН независној ,,Косови” предњачи у ,,реформама” испред ваше странке, г. Дрецун. Али не дате се ни ви. Дра­ ган­Swe­den­(10.28): Може избори, али без ДС-а јер они су Србију и њене грађане завили у црно. Ми­о­ драг­М.­(10.45): Од прошлогодишњих избора стално слушамо о новим изборима. Треба да се запитамо ко у Србији прижељкује нове изборе. То су пре свега они који су остали без власти, а хтели би да се у њу умешају и да и даље одлучују. Напредњаци су добро

кренули, треба само тако да наставе и да заврше што су започели па ће на следећим изборима народ то знати да препозна и цени. Ко­чи­та­ове­тек­сто­ве?­Ко­ во­ди­Ср­би­ју?­Ку­да­иде­за­и­ста­Ср­би­ја?­(11.13): Једино што постаје евидентно је да почињете на сваких неколико дана да показујете заправо ко води Србију. Запањујуће је да је прошло пуних 12 година од циркуса из такозване мирне револуције октобра 2000. а Србија и даље има проблем са идентификацијом ко заиста може ову земљу извући из моралне, економске и сваке друге кризе.

добили од САД већ 30. јула 1999. 4,5 милиона долара за троје погинулих у њиховој амбасади, од НАТО бомбардовања!). Арх. Александар Јахонтов, Београд

протераних косовских Срба. На тај начин би се делимично скинула прашина са документа чије је Косово поље равно. Јован Вуковић, Нова Пазова

Чија је дедовина Срба протераних са КиМ?

Када је изграђена прва бициклистичка стаза у Београду

Поред постављања питања шта ће бити са државном имовином на Косову и Метохији, понекад се узгред помене и судбина имовине приватних лица. Како Запад много држи до приватне имовине, власништва, није на одмет да неко објасни грађанима каква ће бити судбина имовине приватних лица пореклом (протераних) са КиМ. Мој деда Мато је као учесник Невесињске пушке, према закону ондашње Југославије по којем му је изравнато право са солунским ратницима, 1927. године колонизован у јужним крајевима Србије. Најпре је добио 10–12 хектара крчевине у једној парцели, а потом 1935. дато му је још четири хектара. Са пет синова и четири кћери изградили су кућу на спрат и помоћне просторије. Деда је 1940. умро, он и његова три сина су оставили кости на Косову и Метохији. Кућа је у међувремену порушена, а њихове споменике зацементирала је за нека „вечна” времена америчка база Бондстил. Тако су заштићени од савременог рушења обесних. Поседујем документе о додељеној земљи у време колонизације на КиМ, али немам никакав папир о забрани повратка и одузимању те имовине. Што држава Србија не постави питање законитости одлуке о забрани повратка протераних, па да се актуелизује питање власништва имовине

он контролише, и то из више разлога. Прво, Вучић је политичар с највећим рејтингом и изборима он би материјализовао, односно капитализовао поверење које тренутно ужива. Друго, након избора имао би реалне шансе да и формално постане премијер. Треће, избори би били најбољи начин да очисти странку од оних који нису сто одсто његови и од оних који му више нису потребни. Који су проблеми да се одмах иде на изборе? Прво, мора да се сруши влада и за то неко мора да буде одговоран, односно како објаснити грађанима зашто се иде у превремене изборе након непуних годину дана. Друго, неизвесно је да ли би за тако нешто имао подршку споља. Треће, непознаница је како ће се на тим изборима понашати председник Николић, човек који је доносио највише гласова напредњацима, који има подршку по дубини странке, који има преосталу инфраструктуру и своје људе, као и своје адуте. Дакле, највећа енигма следећих избора, кад год они буду одржани, биће понашање председника Николића. Вучић је висок рејтинг постигао хапшењима, енергијом и вољом да се реши питање корупције. То враћа веру и наду грађанима за неку врсту успостављања правде, мада хапшењима скаче рејтинг али не и животни стандард. Истовремено, та борба је пуна ризика и производи пуно непријатеља. Са друге стране, ако до избора не дође врло брзо, код грађана може постепено падати ентузијазам на шта већ указују нека истраживања. Вучић је дуго у политици и добро зна да ништа не пролази брже од поверења народа. За излазак на изборе, постоји само један фактор који не зависи од Вучића и пред којим је чак и он немоћан. То је исти онај који је рекао Камеруну да излазак из ЕУ није најбоље решење. Док се чека њихова сагласност, влада ће бити као Ђекна – још ¶ није а кад ће не знамо...

У чланку „Нових бициклистичких стаза нема на хоризонту”, објављеном у „Политици” од 14. 1. 2013, наведено је неколико нетачних података, па би их ваљало исправити ради правилног информисања јавности. Наиме, прва бициклистичка стаза у Београду изграђена је 1978. године, а не 1998. како наводи ваш новинар. То је била стаза од хотела „Југославија” до Ушћа и изграђена је у пуном профилу, кроз зеленило, а највише захваљујући залагању господина Радивојевића, тадашњег функционера општине Земун. Следећа стаза је ишла је од хотела „Југославија”, улицом Гоце Делчева, до раскрснице са улицом Отона Жупанчича. Ово је део пројекта „Стаза дугиних боја” којим су се повезале обале Дунава и Саве кроз центар Новог Београда и који је финансирао тадашњи хемијски гигант. То је било 1998. године. Студија о могућностима изградње бициклистичких стаза, коју наводи ваш новинар, урадио је конзорцијум „Беоциклинг” који су сачињавале фирме Југинус, ЦЕП и Саобраћајни факултет, а не само ови последњи (2004). Годинама се говори да нема пара за изградњу бициклистичке инфраструктуре. Како има пара за неке, по нама за сада непотребне пројекте, као што је фонтана на Славији са подземним пешачким пролазима? Како има пара за то, када ће се Слави-

ја сигурно решавати у наредним годинама, а познато је шта се све предвиђа на Славији. Случајно сам учествовао и на изради саобраћајног решења за ДУП Славије пре тридесетак година, где су дата солидна решења за третман трамваја и целог трга, па би било пожељно и то размотрити пре него што се уђе у озбиљнију (привремену) реконструкцију Славије. У наведеном чланку се даље наводи да би „једна од најоптерећенијих београдских саобраћајница – Улица кнеза Милоша – такође требало да добије своју бициклистичку стазу”. Не знамо ко је ово предложио, али ко се иоле разуме у саобраћај, зна да се бициклистичке стазе не раде у „једној од најоптерећенијих улица”. Ако је циљ да се повеже Дедиње са центром града, мислим да је много боље размишљати о вези од Хајд парка, преко Прокопа, пасарелом преко ауто-пута и доласком у зону Клиничког центра (одакле је центар града на минут „бициклирања”). На овај начин би се повезали и веома значајни генератори путовања, као што су будућа главна железничка станица, факултети у зони Клиничког центра и Славија (са фонтаном). Иначе, понављамо већ изречену констатацију да се градске власти Београда само декларативно залажу за развој бициклистичког саобраћаја (као система). Како другачије објаснити чињеницу да је након „Европске недеље мобилности” и промоције пројекта „Бициклом има наде од Аде до Аде” (Хује), градском архитекти, господину Васовићу, 23. 10. 2012. предата петиција и идејна скица за изградњу ове стазе коју је потписало више од 250 грађана, а на коју нико још увек није ни одговорио. Мр Мирко Радованац, председник „Југо циклинг кампање”


5. фебруар 2013. oglasi@politika.rs 26 Уторак

ОГЛАСИ


Уторак 5. фебруар 2013. oglasi@politika.rs

ОГЛАСИ/КОНКУРСИ

27

Република Србија

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА И ПРИВРЕДЕ расписује

КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ СУБВЕНЦИЈА И ДОТАЦИЈА ЗА ПРОЈЕКТЕ РАЗВОЈА ТУРИЗМА У 2013. ГОДИНИ Министарство финансија и привреде расписује јавни конкурс за доделу субвенција и дотација за финансирање пројеката развоја туризма у 2013. години. Коришћење средстава Право на коришћење средстава са економске класификације 451-Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама имају туристичке организације, дестинацијске менаџмент организације, привредна друштва, односно друге организације и институције чији је оснивач Влада или јединица локалне самоуправе, као и правна лица у којима је Република Србија већински власник, правна лица која управљају туристичким простором или објектима туристичке инфраструктуре и супраструктуре за пројекте развоја, ако се тим пројектима обезбеђује: a) промоција Србије као туристичке дестинације и подстицање унапређења рецептивне туристичкоугоститељске понуде; б) промоција и унапређење квалитета понуде туристичких места, регија и простора; в) едукација и тренинзи у туризму; г) унапређење и реализација статистичких истраживања и методологије сателитских рачуна; д) развој јавних забавно-рекреативних садржаја; ђ) израда планске документације у складу са Законом о туризму („Службени гласник РС”, број 36/09, 88/10, 99/11-др. закон); е) израда планске и пројектне документације (документи просторног и урбанистичког планирања, пројектно-техничка документација, студије и документа по међународним правилима неопходни за пројекте из фондова ЕУ и других страних донатора и сл.); ж) уређење грађевинског земљишта и изградња/унапређење постојеће комуналне инфраструктуре као основе за развој туристичких капацитета и садржаја – изградња приступних саобраћајница и паркинг простора, електро-енергетска инфраструктруктура, системи за водоснабдевање и каналисање отпадних вода са уређајима за пречишћавање отпадних вода, хидротехнички објекти, телекомуникацијски системи и уређаји за мерење, системи за прикупљање, сортирање, одвожење и прераду чврстог отпада, јавни тоалети; з) уређење јавних површина (тргови, платои, наткривене комуникације, спортско-рекреативни терени, дечја игралишта, марине, пристаништа, пристани и др.); и) уређење земљишта намењеног општој рекреацији и набавка пратеће опреме (ски-стазе, пешачке стазе, трим стазе, бициклистичке стазе, тренинг стазе, уређење обала река и језера, панорамски путеви и др.); ј) постављање туристичке сигнализације, реконструкција, изградња и опремање туристичке инфраструктуре и објеката од посебног значаја за функционисање и развој туризма (визиторски центри, туристички инфо центри, културно-историјски споменици, археолошки локалитети, музеји, објекти за одмор и рекреацију, базени, конгресне дворане, туристички кампови, видиковци, објекти уз природне атракције, итд.), као и изградњa и реконструкцијa објеката са другим туристичким наменама и садржајима; к) суфинансирање пројеката финансираних из фондова ЕУ и других страних донатора. Са економске класификације 481-Дотације невладиним организацијама право коришћења средстава имају непрофитне институције за пројекте развоја туризма наведене под б) и в) из претходног става, осим верских заједница којима се могу одобрити и средства за финансирање пројеката наведених под бројем е), ж), з), и), и ј) из претходног става. Учешће средстава министарства у финансирању пројеката наведеним под а), г), д), ђ), е), ж), з), и), ј) и к) може износити до 100% укупне вредности пројекта. Учешће средстава министарства у финансирању пројеката наведеним под б) и в) може износити до 50% укупне вредности пројекта. Подносилац захтева за ове пројекте може да оствари право на коришћење субвенције, односно дотације само по једном захтеву у току буџетске године. Критеријуми за коришћења средстава Додела средстава за финансирање пројеката вршиће се у складу са следећим критеријумима: 1) степен усклађености пројекта са Стратегијом развоја туризма Републике Србије; 2) развој приоритетних туристичких производа; 3) развој туристичких простора; 4) адекватно управљање туристичким ресурсима и развојним процесима у туризму; 5) степен развијености општине. Захтев за коришћење бесповратних средстава и прилози Захтев за коришћење бесповратних средстава садржи основне податке о подносиоцу захтева, основне податке о пројекту, план финансирања пројекта и време реализације пројекта. У прилогу захтева, подносилац доставља следећу документацију: 1. потврду о извршеној регистрацији ПИБ-а; 2. списак лица овлашћених за потписивање са овереном копијом обрасца ОП; 3. картон депонованих потписа; 4. решење о упису у регистар надлежног органа; 5. уговор са пословном банком о отварању и вођењу текућег рачуна; 6. оверену фотокопију извода из статута удружења у коме је утврђено да се циљеви удружења остварују у области у којој се програм реализује (важи за удружења грађана). За сваку буџетску годину подноси се нови захтев. Неблаговремени и непотпуни захтеви неће бити узети у разматрање. Захтев за коришћење субвенција и дотација подноси се Министарству финансија и привреде, Сектор за туризам, Кнеза Милоша 20, Београд, искључиво путем поште или писарнице министарства. Услови и начин коришћења средстава I Захтеви за коришћење свих дотација, као и субвенција за пројектe промоције и унапређења квалитета понуде туристичких места, регија и простора и пројектe едукације и тренинга у туризму подносе се закључно са 30. 3. 2013. године. Листе вредновања и рангирања ових пројеката, посебно субвенција, посебно дотација, у року од 30 дана од дана истека рока за подношење пријава, утврђује комисија коју решењем образује министар надлежан за послове туризма. Ранг-листе пројеката ће бити објављене на званичној интернет презентацији министартва www.mfp.gov.rs Пројекти дотација оцењени са просечном оценом шест и више, могу бити финансирани из средстава министарства до утрошка укупно опредељених средстава. Пројекти субвенција за пројектe промоције и унапређења квалитета понуде туристичких места, регија и простора и пројектe едукације и тренинга у туризму оцењени са просечном оценом шест и више, могу бити финансирани из средстава министарства, највише до износа 15% укупно опредељених средстава на економској класификацији 451-Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама за ове намене. На ранг-листе учесници конкурса имају право приговора у року од три дана од њиховог објављивања. Одлуку о приговору комисија доноси у року од 15 дана од дана његовог пријема. Коначне ранг-листе пројеката који ће бити финансирани из средстава министарства, такође, се објављују на званичној интернет презентацији министарства, у року од 30 дана од дана објављивања ранг-листа из претходног става. Корисници средстава субвенција и дотација за пројекте промоције и унапређења квалитета понуде туристичких места, регија и простора и пројеката едукације и тренинга у туризму, почев од 2013. године, могу остварити право на коришћење средстава за реализацију истог пројекта највише три пута. Учешће средстава министарства у суфинансирању пројекта у првој години реализације може бити највише 50%, у другој години највише 30%, у трећој години највише 10% од укупне вредности пројекта. Корисници сваке године подносе нови захтев за коришћење бесповратних средстава који се оцењује независно од претходних година. II Захтеви за коришћење субвенција за пројекте наведене у делу Коришћење средстава под г), д), ђ), е), ж), з), и), ј) и к) подносе се закључно са 1. 9. 2013. године. Вредновање ових пројеката вршиће комисија коју решењем образује министар надлежан за послове туризма. Средства за реализацију ће се одобравати сукцесивно, за пројекте оцењене са просечном оценом осам и више, до истека рока за подношење захтева. По истеку рока за подношење захтева, комисија ће утврдити листу вредновања и рангирања преосталих пројеката који нису одобрени на претходним заседањима комисије. Пројекти оцењени са просечном оценом шест и више, могу бити финансирани из средстава министарства до утрошка укупно опредељених средстава. За правдање наменског трошења средстава свих субвенција и дотација неопходно је доставити документацију којом се правда укупна вредност пројекта наведена у захтеву за коришћење бесповратних средства. Уговор о коришћењу бесповратних средстава O захтеву за коришћење бесповратних средстава одлучује комисија коју решењем образује министар надлежан за послове туризма. Међусобна права и обавезе у вези са коришћењем субвенција и дотација наведених у ставу 1. уређују се уговором који закључује Министарство финансија и привреде и корисник. Све додатне информације могу се добити преко телефона 011/2855213. 11301642-1


5. фебруар 2013. oglasi@politika.rs 28 Уторак

ОГЛАСИ/ЧИТУЉЕ Нашем драгом УДО­ВАЦ,­ без деце, жели озбиљно познанство. Pro Life 011/6751328, 064/211-5662. 21302960-1

Република Србија МИНИСТАРСТВО ЕНЕРГЕТИКЕ, РАЗВОЈА И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ На основу члана 60а, а у вези са чланом 60в Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 72/09-други закон и 43/11-УС), Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине, даје следеће

ДОР­ЋОЛ,­ пословно - магацински простор од 37-122 квм, телефон 063/107-11-11. 11301299-1 ЦЕН­ТАР,­Скупштина, 150 квм, лукс канцеларије, комплетно реновирано, издајем. 063/7490-434. 21303045-1

ДИХ­ТО­ВА­ЊЕ­ столарије, алу-лајснама, против хладноће, буке, прашине, www.deks.rs 011/277-3319, 063/213-217. 11300836-1 ДИХ­ТО­ВА­ЊЕ­столарије алу-лајснама, против хладноће, буке, прашине, www.dihtovanje.net 011/2769039, 064/1300-331. 21303061-1

ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавају се заинтересовани органи, организације и јавност да је овом министарству достављен захтев за издавање сагласности и документ Извештај о безбедности, оператера „Стандард гас“ д.о.о. Нови Сад, за складиште тнг у Оџацима. Увид у достављени Извештај о безбедности може се извршити у просторијама Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Нови Београд, ул. Омладинских бригада бр. 1, соба 134 или 151, као и у просторијама Општине Оџаци, ул. Кнез Михаилова бр. 24, Оџаци, соба бр. 24, први спрат, сваког радног дана од 11 до 13 часова, у трајању од 20 дана од дана објављивања овог обавештења. Мишљење и примедбе на разматрани Извештај о безбедности могу се доставити министарству, у року од 20 дана од дана објављивања овог обавештења. Јавна расправа и презентација биће одржана 12. марта 2013. године, у просторијама Општине Оџаци у сали општинског већа, са почетком у 12 часова.

Са тугом и неверицом растајемо се од дивног човека, свога кума

КУ­ПУ­ЈЕМ­ руске иконе, одликовања, медаље, афричку, азијску уметност, фигуре од бронзе. Телефони 011/357-0863, 063/259-429. 21302956-1

л ­б ­д ­ ­ и­л ­ ­ и­ ­

Б ­ и­

поздрав од породице Нин­ко­вић

Био си ми подршка и посвећени пријатељ. Остаће незаборавне године и дани узајамне љубави и поштовања. Мир­ја­на­са Са­шом­ и породицама По­по­вић,­Ри­стић­и Сто­ја­нац

21303182-2

Наш драги

21303187-1

Са тугом, љубављу и поштовањем растајемо се са драгим и бескрајно добрим човеком, нашим кумом

ЧИТУЉЕ

11301640-1

Наш драги

National Center for State Courts Serbia Implementing the USAID Judicial Reform and Government Accountability Project (JRGA) Announces a Request for Proposal for the Procurement of IT equipment for Misdemeanor Courts in Serbia National Center for State Courts – Serbia (NCSC), which is implementing the USAID Judicial Reform and Government Accountability Project (JRGA), is soliciting proposals from eligible firms to procure computer hardware equipment, and services for delivery, installation and maintenance of that equipment for Misdemeanor Courts of the Republic of Serbia. The vendor will be required to provide, deliver and install equipment and subsequently to provide maintenance services as needed for the equipment. All equipment proposed should be widely used in the world computer marketplace. Recognizable brand name equipment which has service and sales available in the Republic of Serbia is required. This is to assure that the Courts can build an effective and cohesive data processing capability in the years ahead. The full terms of the Request for Proposal can be downloaded from http://www.jrga.org, and all interested parties are encouraged to respond. Responses should be delivered by email, by 15:00 h on February 19, 2013.

11301648-1

и­ ­д

г­Б ­ и ­Б ­ ­ л ­б ­д ­ и­л ­ ­ и­

­ш

­­ ­ ­

преминуо је 2. фебруара 2013. Сахрана је у уторак, 5. фебруара, у 14 часова, на Новом гробљу. Опело је у 13.30 часова. Ожалошћени: супруга Ра­да, ­синови Бо­бан,­Га­га,­ снаје Жа­кли­на,­Сне­жа,­Ива­на,­ унуци Ду­ки,­Ми­ша,­Вук ­и праунука Ма­ри­ја

ИЗ­ДА­ЈЕМ­ намештену гарсоњеру Миријево, телефон, клима, кабловска, бела техника, 069/735-988. 21303178-1

ДОР­ЋОЛ,­ 33 квм и 53 квм, ЦГ, лифт, укњижено, од инвеститора, 063/107-11-11. 11301287-2

­

­и ­

1944­-­2013.­

КА­МИ­О­НОМ­ са церадом дужине 6,1 м обављам услуге превоза и селидбе. 063/7711-503. 21302766-1

­

преминуо је 3. 2. 2013. у 81. години. Испраћај за кремацију ће се обавити у среду, 6. 2. 2013. на гробљу Лешће у 13 часова. Почетак опела је у 12.30 часова.

Отишао је искрени пријатељ наше породице и оставио неизбрисиве трагове своје племенитости, најлепша сећања и бол у души. Заувек ће те памтити и носити у срцу

Ожалошћени: синови Бо­јан­и Са­ша,­ сестра Еми­ли­ја

11301652-1

Ри­ле,­Мир­ја­на­и Са­ша

21303182-1

21303188-1

Последњи поздрав нашем драгом колеги и пријатељу

­г ­ ­

­г ­ и­ ­

Изненадна смрт нашег уваженог колеге ожалостила је све раднике Управе царина, који ће с поносом и поштовањем чувати успомену на њега.

Упра­ва­ца­ри­на­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је

11301643-1


Уторак 5. фебруар 2013. oglasi@politika.rs

ЧИТУЉЕ/ПОМЕНИ Наша драга

Обавештавамо родбину и пријатеље да је наш драги

Последњи поздрав драгој тетки

­ и­К и­пи ­д ­

­ и­ л

29

Прошло је тринаест тужних година откако није са нама наш вољени

Дана 6. 2. 2013. навршава се годину дана како није са нама наш вољени

­ж ­ и ­

из­Кни­на­

­

Јан­ко

­би ­к ­ и­љ ­к ­ и ­-­Би­

21303169-1

­

1941­-­2013.­ преминула је 3. 2. 2013. године. Сахрана је 5. 2. 2013. у 13.30 часова на Новом бежанијском гробљу. Опело је у 13 часова. Ожалошћени: супруг Цвет­ко, ­син Ђор­ђе­и ћерке Ра­да­и На­да ­са породицама

изненада преминуо 2. 2. 2013. године у 61. години. Сахрана је обављена 4. 2. 2013. године у Шиду.

Прошло је годину дана од када је отишао наш вољени

Жи­к ­

и­ ­и­л ­ .­ ­ ­ш ­ и ­

к ­ ­и ­

Тога дана у 12 часова, на гробљу Лешће, парцела 92, окупићемо се на његовом гробу.

Ожалошћени: супруга Мил­ки­ца,­ син Пре­драг,­снаха Да­ни­је­ла,­ унука Пе­тра,­брат Зла­тан,­ снаха Дан­ка,­братаница Оља

арт.­пу­ков­ник­из­Ива­њи­це­

Твоја по­ро­ди­ца­и фа­ми­ли­ја

Много нам недостајеш. Са неизмерном љубављу, поштовањем и тугом чувамо успомену на тебе.

21302431-1

Прошло је 40 дана туге, откад није више са нама

11301654-1

Последњи поздрав драгој и вољеној мајци, свекрви, баби и прији

ПОМЕНИ

СЕЋАЊЕ

Тво­ји­нај­ми­ли­ји

21303146-3

21302299-1

Наша драга

5.­2.­1990­-­5.­2.­2013.­

Б ­ и­ л

­О

­и ­

Парастос ће се одржати 5. 2. 2013. у 11 сати на Новом гробљу. Супруга Рад­ми­ла,­син Ми­ша,­ снаја Ана,­унука Вас­ка­ са породицом

л ­б ­д

­к ­

­дл

­

21303074-1

1944­-­2013.

СЈЕЋАЊЕ

преминула је 3. фебруара 2013. године. Сахрана је у среду, 6. фебруара, у 13.15 часова, на Новом бежанијском гробљу.

Би­ и­ Ђор­ђе,­Не­ра,­Ве­ра, ­На­та­ша­и Дра­ги­ца

Ожалошћени: супруг Кон­стан­тин,­ син Об­рад,­ћерка Љу­би­ца,­ снаја Го­ри­ца,­унучад Ни­ко­ла,­ Мар­ко,­Љу­ба,­Ду­шан,­ Ми­лош­и Ђор­ђе,­ родбина и пријатељи

11301654-2

Последњи поздрав драгој и вољеној мајци, ташти и баби

­чи­л ­ ­чи­л ­ и ­ ­ш ­

Дана 7. 2. 2013. године, у 9 часова, на Светоилијском гробљу у Лесковцу одржаће се четрдесетодневни помен. Живећеш вечно у нашим срцима.

11301644-1

Наш вољени

и­л ­Г

­ ­

­и ­

­г

­

16.­7.­1939­-­5.­2.­2007.­

Време пролази успомене и сећања не бледе. И после шест година од твог одласка, с љубављу чувамо сећање на све лепе тренутке проведене са тобом. Пуно нам недостајеш.

Тво­ја­по­ро­ди­ца 21302375-1

5. фебруара навршава се осам година туге и бола за мојим супругом.

­г ­ и ­

ар­хи­тек­та­ 5.­2.­1995­-­5.­2.­2013.­

И ж.­ ­ и­њ ­Б ­ ­ Б ­шк ­ и ­

С љубављу, супруга Гор­да­на,­ синови Иван­и Пе­ђа­ са породицама

Твоја супруга Ми­ца­са де­цом

Породица Гре­го­вић

д­ и­л ­

и ­

преминуо је 2. фебруара 2013. у 73. години. Опело и сахрана ће бити одржани у среду, 6. фебруара 2013. од 14 часова на Новом гробљу.

Би­ и­

Ра­де,­Дра­ган­и Та­ма­ра

21303014-1

21303150-1

5. 2. 2013. навршавају се четири године од трагедије која је задесила нашу породицу Ђоновић, сестру и тетку

Наши драги родитељи

21303155-1

Б

Ч ­ ­ и­л ­

­к ­Б љ­

Како време пролази мени је све теже без тебе.

Ожалошћени: супруга Сло­бо­дан­ка,­син Раст­ко,­ кћи Алек­сан­дра,­сестра Све­тла­на­ и брат Бо­шко­Бо­јо­вић ­са породицама

Супруга Ги­на

11301654-3

11301646-1

21302842-1

Последњи поздрав драгој и вољеној мајци, баби и ташти

Са тугом и поштовањем опраштам се од свог стрица

Дана 5. 2. 2013. године навршава се десет година од када није са нама наша драга

ил­к ­

рођ.­Же­га­рац­ 1915­-­1999.­

и ­ ­ ­

и­ и ­ л ­ ­

из­Да­бра­Лич­ког­ 1905­-­1993.­

Својим врлетним животним путем ишли су часно, достојанствено.

сина

Захвални кћерка Ми­ле­ва,­син Ми­ро­љуб 21302887-1

­

­

­к ­ и­ ­

Би­ и­ Њени: На­да,­Лу­ка,­Са­ра­и Бо­ра

Хвала ти за сву твоју подршку коју си ми пружио у мојим тешким тренуцима. Почивај у миру.

и­л ­ ­

­

IN MEMORIAM Шестог фебруара навршава се пет година од смрти наше драге и вољене мајке Милице Јелачић, рођене Мијовић. Тога дана положићемо урну нашег доброг и племенитог оца Славка Јелачића на Новом гробљу у Београду.

Братаница Ду­ши­ца 11301654-4

21303147-1

и унуку

д­ и­л ­ ­к ­ ­ ­ и ­ из­Ужи­ца­ су­ди­ја­Оп­штин­ског­су­да­ у­пен­зи­ји­ С љубављу и поштовањем син Бран­ко, ­унук Бог­дан,­снаха Ма­ри­ја,­ браћа Не­бој­ша,­Бал­ша,­Ср­ђа ­и остала родбна 21302897-1

Последње збогом моме куму

ТУЖНО СЕЋАЊЕ 5.­2.­1989­-­5.­2.­2013.­

л ­ ч ­ и ­ и­ли­ц ­ 2008­-­2013.­

л ­ ч ­и ­ л

2012­-­2013.­

к ­ ­

и­ли­ц ­ ­жи­ц ­Ч

­пи ­ш к­

1927­-­2013.­ Драгој нашој нана Ружи последњи поздрав и велико хвала

иц­к ­

Још увјек несвјесни смо трагедије која нас је задесила.

С поштовањем ћу чувати успомену на ретко поштеног и искреног човека.

од Ра­шка­и На­та­ше­Ан­дрић­ са породицама

Кум Мар­ко­с породицом

21303184-1

21303164-1

Сестра Еми­ли­ја-Цу­ца­Лом­пар­ и братаница Ни­на­Жет­ко­ из Љубљане

21301442-1

Успомену на наше добре и несебичне родитеље чуваћемо с пуно љубави у вечној успомени, уз тужно сећање да нису више са нама.

Ћерке Све­тла­на­и Сне­жа­на­ и ожалошћене породице Је­ла­чић,­До­нић,­ Ко­ва­че­вић­и Бу­ла­то­вић

Л ­п ­ ­ ­ Л ­п ­ п ­ ­ ­ и ­ С љубављу и тугом, Спо­мен­ка,­Јо­ван­ка, ­Ни­ко­ла­и Пре­драг

21303140-1

21302968-1


Уторак 5. фебруар 2013. 30 sportska@politika.rs

СПОРТ

Раднички пријавио шест странaцa за Куп Партизан изоставио Ловерња, а Звезда Брауна

Ј

уче је истекао рок до ког су учесници финалног турнира Купа „Радивоја Кораћа” (од 7. до 10. фебруара) могли да пријаве играче Кошаркашком савезу Србије. Према Регистрационом правилнику сваки тим може у саставу да има највише четири играча који немају српско кошаркашко држављанство, а вишак странаца имају Партизан, Црвена звезда и Раднички. „Вечити ривали” су лако донели одлуку с обзиром да имају само по једног прекобројног, тако да се Звезда одрекла Брауна, а Партизан Ловерња. У проблемима је домаћин турнира Раднички који има чак осам

странаца (Ћапин, Марковић и Борисов имају српски пасош), али двојица су ван строја а већ данима преко медија полемише са потпредседником КСС за такмичење Дејаном Томашевићем. Наиме, Крагујевчани су пријавили све расположиве снаге и очекују да ће им КСС изаћи у сусрет, али цена би била кршење прописа. – Стављање играча са двојним држављанством у раван са странцима је противправна одлука и ко год буде то потписао сносиће последице. Ако буде било потребе ићи ћемо на редован суд, арбитражу при Олимпијском комитету, пред Фиба. Решени смо да истерамо ствари на чистац – рекао је председник Радничког Иван Грујин. М. С.

Балтимор шампион, нестала струја на „Супербоулу”

Фото Ројтерс

Играчи Балтимор Рејвенса освојили су Ломбарди трофеј, победивши у „Супербоулу” америчког фудбала екипу Сан Франциска са 34:31, што им је друга титула. Меч у Њу Орлеансу обележило је одлично прво полувреме Балтимора, нестанак струје на почетку треће четвртине и велики повратак

Детаљ из финала у Њу Орлеансу

Најнерса из Сан Франциска, који на самом крају ипак нису имали довољно снаге да преокрену резултат. На полувреме се отишло са убедљивих 21:6 према шест за Балтимор. Након наступа певачице Бијонсе, током петнаестоминуте паузе између друге и треће четвртине, играчи су се вратили на терен, али се само после пар тренутака десило нешто незамисливо за Супербоул –нестало је струје. У том тренутку је Балтимор био у пуном налету, пошто је на самом почетку треће четвртине остварио нови тачдаун. Тада је Балтимор водио са 28:6 и утакмица је деловала практично решена. Међутим, нестанак струје од 35 минута, који још увек није објашњен, очигледно је психолошки зауставио налет Рејвенса који су након тога пали у игри, а Сан Франциско је успео да се примакне на 31:29. Ипак, Балтимор је до краја сачувао предност. Танјуг

Један маратон – два организатора Градски секретар за спорт изјавио да је организација 26. београдског маратона поверена АСБ, а у „Београдском маратону” д.о.о. увелико раде на припреми ове трке

Љ

убав између Града Београда, покровитеља, и предузећа „Београдски маратон” д.о.о, организатора најзначајније традиционалне градске спортске манифестације поново се нашла на великим искушењима. Судећи према изјави Аце Ковачевића, градског секретара за спорт и омладину, организација 26. београдског маратона 21. априла поверена је Атлетском савезу Београда. Градски секретар је „Политици” саопштио да је уговор о организацији са предузећем „Београдски маратон” истекао крајем децембра 2012, да није продужен и да је одлучено да се „задужења око најмасовније спортске манифестације у граду и читавој земљи повере Атлетском савезу Београда”. У Београдском маратону ову изјаву изгледа да нису схватили озбиљно, јер нам је јуче стигло саопштење о припремама за 26. београдски маратон и о договору о стратешкој сарадњи Београдског маратона д.о.о. и магазина „Трчање.рс”... Дејан Николић, директор Београдског маратона д.о.о. није желео да коментарише изјаву градског секретара, већ је рекао: – Целокупна домаћа и светска спортска јавност зна и подржава чињеницу да је већ више од две деце-

Са једног од прошлих маратона у организацији „Београдског маратона” д.о.о.

није предузеће Београдски маратон организатор Београдског маратона. Београдски маратон је најважнија и најзначајнија манифестација у нашој земљи и ми смо је уз подршку Републике Србије и Града Београда начинили симболом Србије и Београда. То је став „Београдског маратона”. Ако ништа, Ковачевић и Николић се слажу у оцени да је Београдски маратон „нај, нај” спортска манифестација у главном граду и Србији. На питање да ли су званично обавештени да више нису организато-

Заједнички тренинзи до априла Стратешким партнерством магазина „Трчање.рс”, оснивача Београдског тркачког клуба, и „Београдског маратона” д.о.о. предвиђа се израда плана тренинга и исхране за све категорије учесника 26. београдског маратона, организација заједничких тренинга и представљање свих активности на друштвеним мрежама. Партнери ће радити на унапређењу система даривања људима у невољи, едукацији и интеграцији заинтересованих хуманитарних организација и појединаца.

Рели Дакар је мој живот Габор Сагмајстер после шестог учешћа на најчувенијем релију каже да је долазак на циљ највећи успех. – Три сломљена ребра и један лом ноге

С

уботичанин Габор Сагмајстер, возач мотора, једини је српски возач који је возио шести пута Рели Дакар (четири пута стигао на циљ), од Лиме у Перуу до Сантјага у у Чилеу. Возило се прошлог месеца по непознатим теренима и по песку чија, укупно 8.424 км, а дневно од 700 до 800 км свих 15 дана. Прошле године није имао пласман јер му је мотор отказао, а ове, на 35. Релију Дакар, заузео је 61 место. Прво место је заузео француски мотоциклиста Сирил Деспре у времену од 43 сата, 24 минута и 22 секунде и возио је исти мотор као Габор Сагмајстер, КТМ 450. Циљно време нашег возача било је 54 сата, 54 минута и 45 секунди. – Да би неки рели возач учествовао на овом престижном релију најважнија је физичка спрема, кондиција. Припреме морају да трају током целе године, не само пред одлазак на рели, јер онда може да се очекује прави резултат – каже Сагмајстер. – Потребно је издржати на мотору 15 дана и дневно прећи по 800 километара. Ако ниси припремљен за боравак на пустињском песку одустајеш већ након пет-шест дана. Возач мора добро да познаје навигацију. Ја прве године нисам добро то знао па сам завршио негде око 80. места. Каже и да је потребно знати све могуће системе, јер у пустињи нема табле која показује правац: – На теби је да одлучиш где ћеш да кренеш. Последње три године сам возио мотор КТМ 690 кубика, а то су фабрички произведени мотори, са траке изађе само око 60 комада. Један од њих је био мој. На последњем релију возио

сам мотор најновије генерације, од 450 кубика КТМ 75 коња, који је специјално направљен за пустињске услове али ово је друга година како га возим и сада ме није изневерио. Имам 41 годину, од тога сам на мотору 30 година и имам велико искуство што се тиче оваквих релија . Мотор треба да издржи моју висину, 192 цм, и тежину од 118 кг. Могао бих да имам и мање али мени то не би одговарало јер то онда нисам ја. Немам никакав страх и ја сам једини такмичар на Балкану који је спреман за постизање доброг резултата на Релију Дакару и сад моја екипа ради на томе да мотор издржи моју спремност. Ја сам био веома добро припремљен за Дакар јер смо то заједно то уради-

Габор Сагмајстер на Релију Дакар

ли са професором Зораном Ивановићем коме сам веома захвалан. Ове године је била велика конкуренција, како каже: – Ја сам осмопласирани такмичар од приватника, а то значи да нисам члан неког фабричког тима у којима су возачи добро плаћени. То се односи на првих четрдесет возача по пласману. Они имају специјалне моторе а ја возим стандардни мотор који се може купити у радњи. Ја на трци нисам имао могућност да сваки дан мењам гуме јер их нисмо имали у резерви, мењао сам сваки трећи дан, за разлику од фабричких возача који су сваки дан мењали а пустињски песак и те како дере гуму. Ове године

ри Београдског маратона Николић је одговорио одрично („Не”) и додао да нема никакав други коментар... Сличан сценарио, подсетимо, први пут реализован је 2002. године када је предузеће „Београдски маратон”, будући да није имало инструменте за наплату потраживања на основу спонзорских и других уговора, саопштило да због тешке финансијске ситуације не може да организује 15. маратон. Тада је Скупштина града преузела организацију и поверила је – предузећу „Београдски маратон” д.о.о. Наредна два маратона, под називом „Маратон над Београдом” имала су другог организатора, а међу њима били су и кадрови Атлетског савеза Београда. У граду, очигледно, нису били задовољни њиховим учинком па је Скупштина града Београда поново потписала уговор о организацији традиционалне приредбе са предузећем „Београдски маратон”. „Идила” је трајала осам година... Ж. Б.

на Релију Дакар сваки такмичар који је дошао на циљ је добио медаљу и то златну и то ми је за мене највећа награда. Такмичење у овом релију је скупо. Сагмајстер каже да су то велика одрицања за њега и оне који га подржавају: – Ова моја авантура на Дакару кошта око сто хиљада евра. Мотор ме кошта око 30.000 евра, асистенти око 20.000 евра са механичарем, котизација је била 15.000. Гуме за 15 дана коштају 10.000 евра и други трошкови, хотел, авио карте и остало. Максимална брзина мог мотора је око 175 км али никад нисам возио том брзином, амортизери на мотору су подешени на моју тежину и висину. Ове године ме је пратила киша у пустињи и по њој сам возио око 1.500 км. Преко Анда температура је била минус осам степени а надморска висина 4.480 м и после сат и по спустиш се у подножје на плус 40, каква је то промена за тело и мотор не треба ни говорити. Највећу брзину по навигационом систему сам развио 168 км на час у пустињи а просек ми је био око 120 км. Ове године сам узео хиљаду „чек-понита”, што значи да сам све тачке на маршути пронашао а то је велико искуство коришћења навигације. У пустињи је пао осам пута и добро се нагутао пустињског песка, али није се повредио јер није падао при великим брзинама… –Ујутро пре стазе обавезно доручкујем а цео дан живим на бонжити и неком воћу из Чилеа. Кад стигнем на циљ онда једем јер волим да будем гладан кад возим мотор. Пустињски песак има различите боје, некад је црн, некад је жут, а некад црвен, али увек је опасан и само један погрешан покрет и можеш вечно остати заглављен у њему. На ранијим тркама сам имао повреде, на првом Дакару сам сломио три ребра, на другом сам изврнуо десно колено и три дана нисам осећао десну ногу. Тако сам возио до циља. Прошле године сам много више тренирао и био сам много спремнији и вештији, па ми се није догодила незгода. Иначе, код других возача су се дешавале и веома тешке повреде а чак је један моториста погинуо у пустињи: једноставно од умора је заспао на мотору и ударио у полицијски аутомобил. Ј. Мирчески


Уторак 5. фебруар 2013. sportska@politika.rs

СПОРТ

31

Европол открио мрежу која је наместила 380 мечева у више од 30 земаља Хаг – Европска полицијска служба (Европол) открила је криминалну мрежу која је наместила резултате 380 мечева у више од 30 земаља, укључујући Лигу шампиона и квалификације за светско првенство. Један од два сумњива меча Лиге шампиона одигран је у Енглеској у последње четири године, а под знаком питања су и утакмице квалификација за првенство Европе. Истрага је, између осталог, заснована на анализи више од 13.000 имејл порука. „Јасно је да је ово највећа истрага која је вођена у намештању утакмица”, рекао је шеф Европола Роб Вајнврајт новинарима. Он је нагласио да је за намештање утакмица осумњичено чак 425 судија, играча и осталих званичника. Операција под кодираним називом „Вето” отпочела је јула 2011. и завршена јануара ове године, а водили су је Европол, Немачка, Финска, Мађарска, Аустрија и Словенија. Ова истрага је у Немачкој већ уро-

дила плодом, будући да је 14 особа већ осуђено на укупну затворску казну од 38 година. Како је Европол саопштио, криминална активност намештања мечева донела је организаторима профит од око осам милиона евра, а два милиона је исплаћено играчима, судијама и осталим „завереницима” на име мита. „Ово је тужан дан за европски фудбал јер доказује коруптивни утицај организованог криминала на друштво. Ипак, ова истрага такође доказује вредност сарадње међународне полиције у борби против криминала”, рекао је Вајнврајт и истакао да ће о резултатима истраге обавестити председника Уефе Мишела Платинија. Како се наводи, још 300 сумњивих мечева је идентификовано ван Европе, углавном у Африци, Азији, Јужној и Централној Америци. „Имамо доказе да је у Сингапуру на име подмићивања исплаћивано око 100.000 евра по мечу, а међу сумњивима су и два меча квалификација за првенство света, један у Африци и један у Централној Америци”, изјавио је представник полиције из Бохума Фридхелм Алтенс. Танјуг

Фото Бета

Намештали и мечеве Лиге шампиона

Остао у Лиону због повреде: Милан Бишевац

Без Бишевца на Кипране Играч Лиона се повредио прексиноћ и неће бити на располагању селектору Михајловићу за сутрашњи пријатељски дуел

О Фото Бета

дбрамбени играч француског Лиона Милан Бишевац повредио се прексиноћ у првенственом мечу против Ајачија па није отпутовао на Кипар, где нашу репрезентацију сутра очекује пријатељски меч са домаћином. У договору са селектором Михајловићем, остао је у Француској како би санирао повреду. Имајући у виду да Бишевац због парних картона не може да игра у Загребу против Хрватске 22. марта, у квалификационој утакмици за Светско првенство у Бразилу, његов изостанак и није толико болан. Очекује се да селектор пронађе најбоље решење на тој позицији. – Нажалост повредио сам примицач у утакмици са Ајачијем. Сада ми преостаје да најпре санирам повреду и што пре се вратим на терен. Имам жељу да заиграм за репрезентацију 26. марта против Шкотске у Новом Саду – казао је Милан Бишевац. Један део фудбалске експедиције Србије стигао је у недељу вече у Никозију, остали репрезентативци јуче. Од Здравка Кузмановића, новог фудбалера Интера, Михајловић с правом очекује доста.

Шеф Европола Роб Вајнврајт на сусрету са новинарима у Хагу

Партизан и Звезда и даље без трансфера

„Црно-бели” завршавају припреме без седморице

Два највећа српска фудбалска клуба и даље имају меру забране регистровања нових играча јер нису измирили обавезе према повериоцима, саопштила је јуче Дисциплинска комисија Фудбалског савеза Србије. Поред Партизана и Црвене звезде, меру забране и даље имају Јагодина, Рад, Слобода Поинт, БСК и Смедерево. Са друге стране, Дисциплинска комисија је укинула забрану регистровања играча Јавору и ФК Београду, односно Тимоку, Бежанији, Јединству. Металцу, Младости и Банату. Иначе, мера забране за Партизан је изречена зато што су „црнобели” и даље у спору са Радничким из Крагујевца и бившим тренером Александром Станојевићем, док Звезда дугује Борцу, Јавору и неким бившим играчима. – Све док поменути клубови не измире своје обавезе имаће забрану регистровања нових играча – став је Дисциплинске комисије ФСС након јучерашњег састанка. Д. Т.

Фудбалери Партизана, који у Белеку обављају другу фазу припрема за пролећни део сезоне, рад у Туској завршавају без седморице. Голман Владимир Стојковић и нападач Марко Шћеповић су отпутовали на Кипар, где ће се прикључити нашој „А” репрезентацији. Са младом селекцијом Србије у Израелу су Дарко Брашанац, Милош Јојић и Александар Митровић, док је Александар Лазевски у најбољој репрезентацији Македоније, а Стефан Ашковски у младој селекцији наших јужних комшија. „Црно-бели” ће данас „десетковани” изаћи на мегдан бугарском Литексу, а сутра кинеском Шандонгу који однедавно предводи наш бивши селектор Радомир Антић. Повратак у Београд је планиран за прекосутра, а према тренутној ситуацији трећи део припрема обавиће се од 13. до 20. фебруара у словеначком Порторожу. Ђ. С.

Губици европских клубова рекордних 1,7 милијарди евра Европски фудбалски клубови дозволили су да им губици скоче на рекордних 1,7 милијарди евра, а нису успели ни да обуздају плате играча које стално расту, упркос упозорењима УЕФА да неконтролисано трошење доноси лоше ствари. УЕФА је јуче објавила финансијску анализу у којој се наводи да се материјална ситуација погорошала 2011. године за половину прволигаша, а оцењује се да фудбал осликава економску ситуацију у Европи. Дугови клубова током пет година су се утростручили и сада износе 1,7 милијарди евра, док је цена плаћања играча скочила за 40 одсто на 8,6 милијарди евра. „Економске тешкоће подигле су општу свест о чињеници да се акције више не могу одлагати”,

рекао је председник одељења УЕФА за лиценцирање клубова и финансијски фер-плеј, Андреа Траверсо. Он је упозорио да је економска криза „отежала пут до ликвидности у многим европским земљама”. „Расте број клубова којима је тренутно сужена могућност финансирања. Ако не променимо понашање, може се десити да порасте број клубова који се гасе”, рекао је Траверсо. УЕФА је, међутим, похвалила и охрабрила неке видове финансија клубова. Укупни дуг клубова чији су рачуни анализирани пао је за око 10 одсто и сада износи 7,7 милијарди евра, док су приходи у 2011. скочили за три одсто на 13,2 милиона евра, што је у просеку раст за око 5,6 одсто током последњих пет година. Бета

Брондби преживео Бивши шампион Данске Брондби избегао је банкрот, пошто је званично објавио да му је осигурана финансијска подршка у будућности. „Срећни смо што смо обезбедили основу за докапитализацију клуба”, саопштио је директор Брондбија Томи Хакансон и нагласио да ће плате свим запосленима у клубу бити сигурно исплаћене, не само за јануар, него и убудуће. Брондби је био на ивици банкрота крајем прошлог месеца када није било новца ни за плате, ни за заостале дугове садашњим и бившим играчима. Ипак, преговори са разним инвеститорима и кредиторима, међу којима је био и Синдикат играча, уродили су плодом. Очекује се да вредност нове емисија акција Брондбија порасте између 13,77 и 27,54 милиона долара. Брондби је прошлог месеца саопштио да је за 25 одсто смањио плате свим запосленима у клубу. Танјуг

– Утакмица са Кипром је свакако у служби мечева у марту са Хрватском и Шкотском. Ужелео сам се игара у националном дресу, атмосфера је одлична а то је један од главних предуслова за стварање доброг резултата – рекао је Кузмановић. Расположење нашем селектору могао би у доброј мери да поправи сјајни Никола Ђурђић, који блиста у дресу немачког Гројтер Фирта. Нема сумње да је проблем са нападачима основни проблем репрезентације која у групи заостаје за Белгијом и Хрватском. Такође, Михајловић би морао да зна да више не сме бити никаквих „експерименталних” утакмица, да је прошла фраза да „резултат није у првом плану”. Србији би пред тешко гостовање у Загребу добро дошла победа над Кипром. На челу делегације у Кипру су председник Томислав Караџић и генерални секретар Зоран Лаковић, као и Миодраг Јанковић, генерални секретар Заједнице суперлигаша. Меч између Кипра и Србије судиће Грци.

УКРАТКО Лекићева иде у Вардар Капитен рукометне репрезентације Србије Андреа Лекић (25) саопштила је да ће следеће сезоне играти за Вардар. Македонски клуб је велике амбиције показао ангажујући у истом дану два члана идеалне седморке са недавног Европског првенства: са Лекићевом ће у Скопље и саиграчица из Ђера Јованка Радичевић (ЦГ). Ђер је минулог викенда у Лиги шампиона, у Мађарској, декласирао европског првака Будућност са 27:17. У Вардару су од летос две репрезентативке Србије: Марина Дмитровић и Марија Лојпур. Г. К.

Пољаци у Крагујевцу ОДБОЈКА – У првој утакмици четвртфинала Купа изазивача за одбојкаше Раднички вечерас дочекује Бидгошћ (19 ч). Реванш је 13. фебруара у Пољској. Остали парови су: Дукла (Либерец) – Макаби (Тел Авив), Строитељ (Минск) – Копра (Пјаченца) и Урал (Уфа) – Галатасарај (Истанбул).

Бициклисти у Игалу и Шпанији Радиша Чубрић, селектор бициклистичке репрезентације Србије позвао је на припреме у Игалу Есада Хасановића, Небојшу Јовановића, Марка Станковића, Дејана Марића, Николу Козомару, Ђорђа Стевановића и Јована Зекавицу. Ових припрема ослобођени су олимпијци Иван Стевић (Тусанд, Румунија) и Габор Каса (Мелботек, Белгија), као и талентовани и Милош Борисављевић, Касин сувозач у Мелботеку. Њих тројица су на припремама у Шпанији са својим новим клубовима, а од стандардних репрезентативаца у селекторовом плану нема само Жолта Дера, који је одлучио да убудуће вози за Мађарску. – Имамо широк круг квалитетних возача за састав репрезентације, али и обиман програм у овој години. Очекујем да ће се

Д. Тодоровић

добрим радом и резултатима наметнути и млади возачи и свако од њих добиће своју шансу да се докаже у репрезентативном дресу. Ове сезоне нас очекују Првенство Балкана на нашем класику „Београд – Чачак” 11. маја, Трка „Кроз Србију” од 11. до 16. јуна, затим Медитеранске игре у Мерсину у Турској од 20. до 30. јуна, Првенство Европе у Чешкој у јулу и на крају – Шампионат света у септембру у Италији – рекао је селектор Чубрић. Ж. Б.

Мичел у Олимпијакосу Некадашњи фудбалер мадридског Реала и доскорашњи тренер Севиље Мичел нови је шеф стручног штаба Олимпијакоса с којим је потписао уговор до јуна 2015, потврдио је грчки шампион. Мичел ће на клупи Пирејаца заменити Португалца Леонарда Жардима, који је упркос убедљивом вођству у шампионату, добио отказ. Мичел је одиграо 404 утакмице и дао 97 голова за Мадриђане, док је за репрезентацију Шпаније наступао од 1985. до 1992. године и на 66 утакмица постигао 21 гол. Танјуг

Хамилтон: Мерцедес ново поглавље у каријери Британски аутомобилиста и бивши шампион Формуле 1 Луис Хамилтон рекао је У Херезу да долазак у екипу Мерцедеса представља ново, важно поглавље у његовој каријери: „Никада нисам видео групу људи која је толико гладна успеха као што је ова у Мерцедесу. Једва чекам да почне сезона и верујем да ћу моћи да направим разлику на стази и помогнем Нику Розбергу”. Екипа Мердеса ће управо у том шпанском граду ускоро представити болид за нову сезону која поћиње 18. марта Великом наградом Аустралије у Мелбурну. Танјуг


СПОРТ

Уторак 5. фебруар 2013.

Четвртфинале: САД – Србија

Аргентинци дочекују Французе У другом дербију четвртфинала Аргентина дочекује Француску, од које је изгубила свих пет досадашњих мечева. Канађани ће и у четвртфиналу бити домаћини, са знатно већим амбицијама, против репрезентације Италије која је савладала Хрватску са 3:2. Браниоци титуле, Чеси, путују у Казахстан.

Домаћин град Бојси у држави Ајдахо, 5–7. априла, седмицу после мастерса у Мајамију. – Изнер, Квери и браћа Брајан једва прошли Бразил у осмини финала Дејвис купа

Ђоковић у Андрићграду и специјалној школи „Антун Скала” После победе над Белгијом у Дејвис купу, Новак Ђоковић ће провести неколико дана у Србији. Са оцем Срђаном, мајком Дијаном и девојком Јеленом, боравиће у Андрићграду у Вишеграду, код Емира Кустурице, а у Београду ће обићи децу из специјалне школе основне школе „Антун Скала”, која се налази у програму помоћи Ђоковићеве добротворне организације.

Милорад Х. Јевтић

До раних јутрошњих часова нисмо знали противника Србије у четвртфиналу Дејвис купа. Иако је Бразил стигао надомак сензационалне победе, ипак ће то бити репрезентација САД, у дербију који су силно прижељкивале обе стране. Много је веће изенађење био избор места за овај спектакуларни сусрет од 5. до 7. априла, градић Бојси у америчкој држави Ајдахо, са десет пута мање становника него Београд. Изгледа да је за одлуку Америчке тениске организације било најважније уверавање утицајног тренера Грега Патона да ће сала са око 11.000 места бити дупке пуна, чиме ће се покрити и котизација од 400.000 долара коју су домаћини из Бојсија морали да уплате. Комплет карата за сва три дана коштаће од 100 до 400 долара. – Што се тиче тениса, за Бојси и државу Ајдахо то ће бити највећи догађај у историји, сви су одушевљени – рекао је Патон. – Искрено, нисмо се надали Ајдаху и Бојсију – била је прва реакција Виктора Троицког, најуспешнијег учесника меча у Белгији, са победама у синглу и дублу. – Чуо сам за то место само по америчком фудбалу и по добром кромпиру, прилично је забачено и далеко. Најважније је да смо сви на окупу, тада можемо да добијемо било кога. И Ненад Зимоњић је био изненађен избором места, али је и њему то било мање важно: – Стварно ми је непознато место, али то је не-

Четири мускетара: Троицки, Ђоковић, Зимоњић и Типсаревић

битно, јер имаћемо довољно времена за адаптацију, где год се играло. Србија је до меча са апсолутним рекордерима у Дејвис купу стигла само једном – и победила. О томе шта се променило у односу на меч у Београду, пре три године, Зимоњић каже:

– Мислим да су сви напредовали, како у америчком тиму тако и нашем. Ђоковић је први на свету, Типсаревић девети, Троицки је у једном тренутку био 12. На другој страни, Изнер је доста напредовао, Квери се после повреде вратио, а Фиш је био повређен и можда им се

„Југословенски” тим Канаде слави историјску победу против Шпаније

Фото Бета

Осмина финала Дејвис купа памтиће се најпре по елиминацији Шпаније. Водећи тим на ранг-листи најбољих тениских репрезентација света заустављен је у Ванкуверу, против Канаде којој је то највећи успех у историји. И мада су Шпанци играли са својим другим тимом, без Рафела Надала, Давида Ферера, Николаса Алмагра, Фернанда Вердаска и Фелисијана Лопеза, петоструки шампиони Дејвис купа били су и даље фаворити. Све заслуге припадају двојици Канађана са наших простора, Подгоричанину Милошу Раонићу и Френку Данчевићу, пореклом из Хрватске. Раонић је прегазио Алберта Рамоса и – у одлучујућем мечу за 3:1 – Гиљерма Гарсију-Лопеза, али прави подвиг је била победа Данчевића против Гарсије-Лопеза 3:0, првог дана. И у игри парова је 40-годишњи Данијел Нестор, бивши Београђанин, заједно са тек опорављеном од мононуклеозе Васеком Поспишилом, водио велику борбу против Марка Лопеза и Марсела Гранољерса, једног од најбољих дублова света. Изгубили су тек после непуна четири сата и свих пет сетова.

ВРЕМЕ ДАНАС БЕОГРАД

НОВИ САД

2O/ 13O

0O/ 11O

НИШ O

Љубљана -3O/6O Ријека 4O/10O

Нови Сад 0O/11O

Бањалука -1O/9O

Брчко -1O/11O

ПРИШТИНА O

-2 / 13

O

Сплит

Појава Сунца Излази: 06:53 Право подне: 11:52 Залази: 16:52 Појава Месеца

Сарајево -2O/9O

Излази: 02:18 Залази: 11:48

Водич за Делије

3. феб.

10. феб.

17. феб.

Ужице

6O/12O Марибор 8° -3O/11O Фоча O O Копар 10° -3 /8 Бијељина 12° Приједор 9° Подгорица Дубровник 1O/13O Требиње 12° 6O/12O Мостар 10° Будва Пљевља 8° 3O/15O Херцег Нови 15° Јадранско Охрид 9° море Ђевђелија 12°

У НЕДЕЉУ 3. ФЕБРУАРА НАВИЈАЧИМА ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ЖУРНАЛ ПОКЛАЊА 25. феб.

21:31 08:20 14:56 21:26 Астрономско друштво „Руђер Бошковић”

Даблин 7O

Београд 2O/13O

O

-2 / 10

Хелсинки Осло -1O -1O Стокхолм 1O Копенхаген 3O

Суботица 0O/10O

Загреб 1O/7O

СРБИЈА ДАНАС: Ујутру у већини крајева слаб мраз, по котлинама магла. Током дана претежно сунчано и осетно топлије. Ветар слаб и умерен, југоисточни.

Неготин -2O/12O Крагујевац -1O/13O

Москва -2° Кијев 3° Букурешт 9°

Ниш -2O/13O Приштина -2O/10O Скопље -2O/9O

Мадрид 15O Лисабон 16O

Лондон 7O

Амстердам 6O

Брисел 6O Париз 7O Женева 7O

Берлин 6O Праг 6O Беч 8O

Варшава 6O

Рим 13O

М. Ковачевић

ПРОГНОЗА СРБИЈА СУТРА: Топло и суво. После подне наоблачење, са кишом на планинама са снегом.

сунчано прет.сун. облачно

Будимпешта 6O Београд 13O Софија 9O Истанбул 11O

Барселона 16O

могућа киша

магла

киша грмљавина

снег

ПРОГНОЗА ЗА БЕОГРАД Среда Четвртак Петак Субота Недеља

5°/13° 3°/6° 1°/5° -1°/5° -1°/3°

ЈИ ЈИ СЗ СЗ СЗ

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА

ПОВОЉНО

лед

ветар

Повољан утицај и на здраве и оболеле

ВЕРСКИ КАЛЕНДАР КАЛЕНДАР ТАК МИЧЕЊА – ПРОЛЕЋЕ 2013. РАСПОРЕДИ УТАКМИЦА ЦРВЕНО-БЕЛИХ У СВИМ ЕКИПНИМ СПОРТОВИМА Атина 17O

ЕВРОПА ДАНАС: Изнад већег дела континента умерено и потпуно облачно, местимично са кишом, суснежицом и снегом. Претежно сунчано биће изнад већег дела Пиринејског и Апенинског полуострва, у области западног и источног Средоземља и изнад Балкана.

У СРЕДУ 6. ФЕБРУАРА НАВИЈАЧИМА ПАРТИЗАНА ЖУРНАЛ ПОКЛАЊА

Свети свештеномученик Климент Анкирски

24. Rebiu-l-evel

Agata, Dobrila, Jagoda, Silvan, Modest

25. Шеват

КАЛЕНДАР ТАКМИЧЕЊА – ПРОЛЕЋЕ 2013. РАСПОРЕДИ УТАКМИЦА ЦРНО-БЕЛИХ У СВИМ ЕКИПНИМ СПОРТОВИМА

Водич за Гробаре У НЕДЕЉУ

и он придружи. Браћа Брајан су и даље први на свету, биће свакако изузетно тежак меч. Најважније је да сви будемо здрави и у најјачем саставу. Да амерички тим није непобедив, па ни феноменална браћа Брајан, показали су управо Бразилци ових дана. Иако је тим САД повео са 2:0 победама у два уводна појединачна сусрета, умало су од готовог направили вересију. Другог дана се десило готово незамисливо, да Марсело Мело и Бруно Соарес у пет сетова надиграју Боба и Мајка Брајана. Затим је рука задрхтала и Џону Изнеру, који ни после 1:0 и 2:1 у сетовима против Томаза Белучија није избегао судбину браће Брајан, па је победника одлучивао пети сусрет, Квери – Алвес. И и у том мечу, такође неравноправном по именима, повео је Тијаго Алвес 1:0, па Сем Квери окренуо на 2:1, па Алвес опет изједначио и у финишу петог сета узео сервис ривалу за тајбрејк, у којем је, коначно, остварена давно очекивана победа САД. Парови четвртфинала показују колико је драгоцена била прошлогодишња одлука Новака Ђоковића да се врати у репрезентацију, поготово после повреде Јанка Типсаревића. На сличан начин је и Томаш Бердих спасао браниоце титуле, јер се неуморни Радек Штепанек повредио, али велика Шпанија је пала без најбољих, као и Швајцарска без Федерера. Сада је нашој репрезентацији отворен пут ка још једној блиставој сезони, што много значи и за сваког од њених чланова појединачно. Пут у САД је срећан расплет, јер се игра седмицу после завршетка мастерс турнира у Мајамију, на којем ће се Новак Ђоковић борити за трећу узастопну, а укупно четврту титулу. Иако је то растојање од готово 4.000 километара, нико од четворице наших мускетара неће мењати континент, нити подлогу, као што је био случај у преласку из Мелбурна у Шарлроа.

КАЛЕНДАР ТАКМИЧЕЊА

У СРЕДУ

КАЛЕНДАР ТАКМИЧЕЊА

politika 5.2,2013  

politika novina u srbiji

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you