Issuu on Google+

Press MART 2011. ! Broj 23

HULIGANI najve}i problem srpskog sporta

Iz Evrope stiglo poslednje upozorenje da }e na{i fudbalski klubovi i reprezentacija biti izba~eni iz svih takmi~enja ako vandali nastave da divljaju. Dr`ava najavila odlu~nu reakciju KOLUMNA

FENOMEN

Divac

\okovi}

Razdvojiti huligane od navija~a

Novi kralj svetskog tenisa


2 !Olimpijska revija mart 2011.


KOLUMNA

vlade

divac

Sport je zadovoljstvo, a ne strah Huliganstvo mo`da nije najve}i, ali svakako jeste veliki problem srpskog sporta. Taj problem se, pre svega, re{ava dobrom voljom ljudi koji bi trebalo da ga re{e. Jedna od prvih stvari koje moramo da uradimo jeste da razdvojimo huligane od navija~a kako bismo za{titili prave navija~e, one koji na stadione i u dvorane dolaze zbog sporta. Mi to jo{ nismo uradili. Drugi veliki problem je {to huligani imaju dovoljno prostora u medijima da se samoreklamiraju i {alju svoje lo{e poruke. S druge strane, mi ne promovi{emo prave navija~e. Imali smo sjajan primer u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Ju`noafri~koj Republici. Imali smo prave navija~e na stadionu i takvo navijanje bi trebalo promovisati. Zato je OKS pro{le godine krenuo sa akcijom „Eko olimpijada Srbije“, ~iji je cilj upravo edukacija mladih u pogledu olimpijskih vrednosti odnosno univerzalnih `ivotnih vrednosti, kao {to su ravnopravnost, tolerancija, borba protiv diskriminacije, fer-plej, za{tita `ivotne sredine. Moramo mladim ljudima da uka`emo na to {ta je zapravo sport i {ta je pravo navijanje. Moramo da ih nau~imo da je prava stvar ako ja mogu da odem na utakmicu sa svojim najboljim prijateljem, koji je u Zvezdinom dresu, i da posle normalno odemo na pi}e bez obzira na to ~iji klub je pobedio a ~iji izgubio. Jer sport je zadovoljstvo, a ne strah. Ovo {to se poslednjih godina ~esto de{ava, ne samo kod nas nego i na terenima u okru`enju, to nije sport. Ljudi vi{e ne razmi{ljaju kako da odu na utakmicu i u`ivaju sa decom i prijateljima, ve} ostaju kod ku}e u strahu od incidenata. Tako se neprestano smanjuje broj pravih navija~a na sportskim priredbama, {to rezultira finansijskim slabljenjem klubova, manjim brojem sponzora i, kona~no, padom kvaliteta. Bilo bi dobro da dr`ava po{alje jasniju poruku da smo u borbu protiv huliganstva u{li jer to sami `elimo da uradimo, svesni da je ono lo{a pojava, a ne zato {to to od nas tra`e iz inostranstva. Moramo da odlu~imo da li stvarno ho}emo da uredimo dru{tvo tako da nam svima bude lep{e i bolje ili }emo i dalje selektivno da

Jedna od prvih stvari koje moramo da uradimo jeste da razdvojimo huligane od navija~a kako bismo za{titili prave navija~e, one koji na stadione i u dvorane dolaze zbog sporta...

Bilo bi dobro da dr`ava po{alje jasniju poruku da smo u borbu protiv huliganstva u{li jer to sami `elimo da uradimo, svesni da je ono lo{a pojava, a ne zato {to to od nas tra`e iz inostranstva...

Kada se radi o borbi protiv huliganstva, Srbija ne bi trebalo da izmi{lja toplu vodu. Isti problem imale su i skoro sve druge evropske dr`ave, pa su ga re{ile na zadovoljavaju} na~in. Mi bi trebalo da primenimo iste one mere koje su primenile mnoge zemlje pre nas i pomo}u kojih su uspele da re{e problem...

radimo stvari, {to ostavlja mogu}nost da neko uvek ostane iznad zakona. Problem je {to mi ne cenimo sami sebe, ve} stalno dolazimo u situaciju da nam neko odozgo ili sa strane govori {ta i kako treba da radimo. I dalje se pona{amo kao da nismo dovoljno pametni i svesni {ta nam je ~initi, a imamo negativno iskustvo koje smo u poslednjih 20 godina pro{li kao narod. [to se ti~e klubova, ni njima nije upu}ena dovoljno jasna poruka dr`ave da je krenula u obra~un sa huliganstvom. Kada klubovi budu dobili jasan signal da }e ih dr`ava za{tititi u borbi sa huliganima, oni }e reagovati. Sada smo u situaciji da ljudi koji vode klubove jednostavno poku{avaju da balansiraju u svemu ovome. Ja sam bio ~etiri godine u Partizanu, i nama su navija~i upadali u klub i tra`ili sva{ta, ali u takvoj situaciji rukovodstvo kluba je prinu|eno da odlu~i kojim }e putem da krene. Ima, me|utim, mnogo ljudi u klubovima koji nemaju mogu}nosti da se bez dodatne pomo}i izbore sa huliganima. Oni moraju da znaju da iza njih stoji dr`ava, koja }e ih za{tititi u svakom trenutku. U poslednje vreme sti`u nam otvorena upozorenja da na{i fudbalski klubovi ili reprezentacija mogu biti izba~eni iz me|unarodnih takmi~enja. To bi bilo pora`avaju}e za na{ fudbal, sport uop{te i ljude koji vole sport, jer oni u ovim te{kim vremenima nalaze neko zadovoljstvo u uspesima sportista, koji im poma`u da bar na pet minuta pobegnu od stvarnosti. Ukoliko nas ipak izbace, to }e zna~iti da nismo uradili stvari koje smo morali da uradimo. Naravno, ja ne bih voleo da nam se to desi, ali ako nam se i desi, bi}e o~igledno da za to postoje razlozi. A razlog sigurno nije u tome {to su svi protiv nas, ve} {to mi ne vodimo ra~una o stvarima koje su svetu postale standard. Kada se radi o borbi protiv huliganstva, Srbija ne bi trebalo da izmi{lja toplu vodu. Isti problem imale su i skoro sve druge evropske dr`ave, pa su ga re{ile na zadovoljavaju} na~in. Mi bi trebalo da primenimo iste one mere koje su primenile mnoge zemlje pre nas i pomo}u kojih su uspele da re{e problem. Ja iskreno verujem da huligana ima vrlo malo i da }e se Srbija uspe{no izboriti sa njima.

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni

Saradnici Marija Stoji} i Ksenija Maodu{

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

urednik svih izdanja

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Albanske spomenice 12/2

\oko Kesi}

[tampa PPG {tamparija

Direktor Nenad Lazi}

Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}

mart 2011. Olimpijska revija! 3


TEMA BROJA

Srbija ili hul

""" Posle pritiska iz UEFA, dr`ava najavila kona~an ob poku{aj propadne kao i mnogi prethodni, ~eka nas dugo 4 !Olimpijska revija mart 2011.


Ubistvo mladog Tatona je stvar nakon koje vi{e ne sme biti razumevanja za huligane. Ka`em vam, dosta je bilo! Mi{el Platini, predsednik UEFA

ligani

obra~un sa huliganstvom na stadionima. Ako i ovaj ugogodi{nje izbacivanje srpskog fudbala iz Evrope

mart 2011. Olimpijska revija! 5


TEMA BROJA

" Dragutin Stojmenovi} o{lo je vreme za obra~un sa huliganima! Dr`ava Srbija odlu~ila je da pokrene o{tru borbu protiv nasilja na sportskim terenima i protiv huligana koji se kriju iza imena navija~a klubova. Pritisak predsednika UEFA Mi{ela Platinija naterao je dr`avne institucije da se potrude i poku{aju da re{e problem {to pre, kako na{a fudbalska reprezentacija i klubovi ne bi bili izba~eni iz evropskih takmi~enja.

D

Iako se na tom problemu mnogo vi{e radi poslednjih godina, i veliki broj huligana je do sada zavr{io iza re{etaka, povremeni incidenti pokazuju da smo jo{ uvek na udaru nasilja. Zakon o spre~avanju nasilja na sportskim terenima, koji je na snazi jo{ od oktobra 2009, malo toga je promenio i o tome svedo~e i nedavni nemili doga|aji iz \enove, kada je grupa srpskih huligana prekinula me~ kvalifikacija izme|u Italije i Srbije.

Jasna poruka UEFA Predsednik Evropske fudbalske unije Mi{el Platini, koji je pro{le nedelje dobio novi mandat na ~elu evropske ku}e, istakao je da }e mu borba protiv huligana i nasilja na fudbalskim utakmicama biti misija u naredne ~etiri godine. - Postoji previ{e nasilnih incidenata na terenima {irom Evrope. Kako su ~elnici {kotskog saveza lepo rekli, u fudbalu nema mesta za one koji pretvaraju strast u nasilje, a ponos u sekta{tvo - rekao je Platini. Francuz, koji je nedavno bio u poseti Srbiji i koji je nekoliko puta izrekao javne opomene na{oj zemlji, dodao je da }e insistirati na tome

DOBRA ATMOSFERA ILI NEREDI Mediji i dr`ava ~esto ne razlikuju navija~e od huligana da se njegove zamisli sprovedu. - Svaka zemlja bi trebalo da napravi ~vrste zakonske okvire koji bi pomogli da se huligani iskorene sa stadiona. Svaka zemlja bi trebalo da postavi posebnog tu`ioca koji bi se bavio nelegalnim kla|enjem i korupcijom. Otvorio

SKUPO

FSS platio 500.000 evra kazne zbog navija~a Generalni sekretar FSS Zoran Lakovi} ka`e da je UEFA uputila poslednje upozorenje srpskom savezu, ali je spremna da pomogne u svakom trenutku da se problem huliganstva re{i u {to skorije vreme. - UEFA kao krovna fudbalska organizacija u Evropi `eli da razdvoji huligane od navija~a, tim pre {to svaki klub ima obavezu da razvija navija~ki duh. Zbog toga je odlu~eno da

6 !Olimpijska revija mart 2011.

se prema izgrednicima postupa uz nulti stepen tolerancije. Ovo je poslednje upozorenje UEFA, ali su spremni da pru`e svaku pomo}. Podse}anja radi, FSS je samo za seniorsku i mladu reprezentaciju platio 500.000 evra zbog izgreda navija~a, a Partizan i Crvena zvezda za poslednjih 20 godina 430.000, odnosno crveno-beli 730.000 evra - rekao je Lakovi}.

Huligani ne bi trebalo da budu u upravama klubova jer klubovi time {alju poruku da podr`avaju nasilje Slobodan Homen, dr`avni sekretar Ministarstva pravde

sam seriju sastanaka sa dr`avnim ~elnicima u zemljama koje su posebno pogo|ene ovim problemima. Va`no je da te dr`ave shvate ozbiljnost situacije i va`no je da nam pomognu u borbi. Iznad Srbije i Hrvatske visi Damoklov ma~. UEFA je fudbalskim savezima ovih zemalja dala rok od godinu dana da doka`u da ~ine sve da pobolj{aju sigurnost na stadionima i okon~aju rat s huliganima, ili }e biti eliminisani iz svih me|unarodnih takmi~enja. Ne mo`emo vi{e da prihvatimo ~injenicu da od 900 utakmica na njih 200 bude ozbiljnih incidenata i divljanja huligana - rekao je Platini. Predsednik UEFA ka`e da je ubistvo navija~a Tuluza Brisa Tatona u Beogradu bila kap koja je prelila ~a{u. - Ubistvo mladog Tatona u Beogradu je stvar nakon koje vi{e ne sme biti razumevanja za huligane. UEFA vi{e ne sme da


NI MOLBE NE POMA@U Srpski fudbaleri poku{ali da smire navija~e u \enovi

REAKCIJA

FK „Partizan“: Na{i navija~i nisu problem Generalni sekretar FK „Partizan“ Darko Grubor istakao je da, ako ne uspemo da re{imo problem huligana i nasilja, i treba da nas izbace iz svih takmi~enja u Evropi. - Partizan je imao problema pre tri godine u Mostaru, zbog ~ega smo izba~eni iz evropskih takmi~enja. Posle toga smo odigrali 34 utakmice u Evropi bez ikakvih problema, {to pokazuje da na{i navija~i nisu problem. Ne}u da govorimo o drugima, ali mislim da ni Zvezda nije imala problema du`e vreme. Desilo se to u \enovi, {to na opominje da je nasilje tu i da treba da se ozbiljno pozabavimo time. Ako je rok godinu dana za re{enje nasilja na sportskim doga|ajima, kao {to je g. Platini najavio,

va jer klubovi time {alju poruku da podr`avaju nasilje i zauzeo se za re{avanje vlasni~ke strukture klubova. - Mora se ta~no znati ko je odgovoran za divljanje navija~a, ali i za odnos sa navija~ima. Ka`njavanje klubova je mnogo lak{e ako se zna odgovorno lice i pitanje je samo da li za to postoji dobra volja ili ne - rekao je Homen. Na pitanje da li je bilo ko iz uprava fudbalskih klubova ka`njen zbog uno{enja baklji i nereda na stadionima, Homen je rekao da, koliko je njemu poznato, ne postoje prijave protiv fudbalskih klubova, i istakao da }e tu`ila{tvo obraditi sve {to bude stiglo. - Zakonom o spre~avanju nasilja na sportskim terenima jasno je regulisana obaveza klubova i MUP-a i ta obaveza je pre svega na klubovima - rekao je Homen.

Doga|aji iz \enove vi{e nikada ne smeju da se ponove. To je sramota za na{u zemlju Boris Tadi}, predsednik Srbije

gleda kroz prste divljanju na stadionu i oko njega. Ka`em vam, dosta je bilo! U suprotnom, ukoliko niste svesni svoje odgovornosti, mora}ete da ostanete kod ku}e - poru~io je Francuz ~elnicima FSS.

Dr`ava obe}ala re{enje problema Svoju ozbiljnost u nameri re{avanja problema sa neredima navija~a Platini je pokazao i posetom predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, kome je tako|e preneo svoje ideje i planove. Nakon tog razgovora predsednik Tadi} je rekao da je Srbija svesna da ima problem sa huliganima i da je spremna da se „definitivno obra~una sa njima“. - Mi u Srbiji imamo problem sa huliganima, svesni smo toga i spremni smo na definitivni obra~un sa njima. Sa Evropskom fudbalskom unijom }emo raditi da se nemili doga|aji iz \e-

onda je to korektno i ako ne uspemo to da uradimo, onda nas treba izbaciti iz evropskih takmi~enja, iako bi to bilo pogubno po fudbal istakao je Grubor. Na pitanje za{to smatra da nije bilo problema sa navija~ima, kada je nedavno usred grada ubijen navija~ Tuluza Bris Taton, Grubor je odgovorio da to nema veze sa fudbalom. - To je stra{na tragedija, priznajem, ali tu su u pitanju neki drugi razlozi. Mislim da to nema veze sa fudbalom, jer sigurno taj incident nije izazvalo rivalstvo navija~a Partizana i Tuluza objasnio je Grubor. Iz Crvene zvezde nismo uspeli da dobijemo komentar na temu o huliganstvu.

nove nikada ne ponove. To je bila i sramota za na{u zemlju - rekao je Tadi}, govore}i o nasilnom pona{anju huligana iz Srbije na utakmici reprezentacija Srbije i Italije u \enovi. Tadi} je naglasio da su huligani bezbednosni problem i da Srbija mora zaustaviti nasilje u fudbalu koje sa sportom nema nikakve veze, ve} je re~ o formi kriminala koja se mora neprekidno suzbijati. - Na taj na~in stadioni }e ponovo postati sigurna mesta, gde roditelji mogu dovoditi svoju decu, budu}e sportiste. Tako }emo svi doprinositi dru{tvu u kojem `ivimo, sportski me~evi }e postati mesta gde se ljudi okupljaju, a ne ratna popri{ta sa tragi~nim ishodima - poru~io je predsednik Srbije. Dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen ka`e da huligani ne bi trebalo da budu u upravama fudbalskih klubo-

Tu`ila{tvo: Preventiva najva`nija! Portparol dr`avnog tu`ila{tva Tomo Zori} ka`e da ova institucija reaguje na svaku pojavu nasilja, ali smatra da je klju~ problema u preventivi. - Na{ stav je bezkompromisna borba protiv nasilja na sportskim doga|ajima. Moramo da napravimo sistem vrednosti koji }e se primenjivati, ako `elimo da sport bude praznik radosti kao u zemljama na Zapadu, gde roditelji vode svoju decu na fudbalske utakmice. U tom smislu tu`ila{tvo deluje tako da svako ko ~ini nasilje bude sankcionisan. Ali mislim da je klju~na stvar u ovom slu~aju preventiva. Sve institucije, po~ev od {kole, porodice i raznih drugih ustanova, treba da deluju preventivno i edukuju ljude da ne ~ine nasilje. Samo tako mo`emo da uti~emo na ljude i da izgradimo sistem vrednosti - jasan je Zori}. " mart 2011. Olimpijska revija! 7


INTERVJU

8 !Olimpijska revija mart 2011.


BILJANA TOPI] - ATLETI^ARKA

London }e biti kruna moje karijere Sav moj trena`ni proces bazira se ba{ na u~e{}u na OI u Londonu. @elim da se vratim na nivo iz 2009. kada sam sa lako}om skakala preko 14,5 metara

" Dragutin Stojmenovi} ronzana medalja na Svetskom prvenstvu izmakla joj je za tri centimetra. Potom je do`ivela te{ku povredu od koje se oporavljala godinu i po dana. Danas vredno trenira i razmi{lja o olimpijskoj normi za London, a potajno se nada medalji. Biljana Topi} je jedna od najboljih srpskih atleti~arki. Na OI u Sidneju nastupala je u {tafeti 4x100 metara, a u Pekingu u troskoku, u kojem je i postigla najbolje rezultate.

B

# Kako ste zadovoljni oporavkom od povrede koja vas je odvojila od takmi~eSituacija nikad nja vi{e od godinu nije bila bolja, dana? ali je daleko od - Veoma sam sre}idealne, jer je na jer sam se vratila nemogu}e protakmi~enjima posle fesionalno se godinu i po dana baviti atletipauze. Sama ~injenikom u Srbiji ca da ponovo ska~em veseli me i daje mi elan za dalje nastupe. Povreda je u prvi mah delovala bezazleno, ali se ipak ispostavilo da je ozbiljnija. Zadovoljna sam {to je to sad sve iza mene i {to mogu da se posvetim nastupima za reprezentaciju. # Gde ste prona{li motiv i snagu da se vratite takmi~enjima s obzirom na to da ste mesec dana pred EP u Parizu mislili da vi{e ne}ete skakati? - Neposredno pre povrede bila sam ~etvrta na svetu i druga na finalu Grand prija {to mi je dalo potvrdu da vredim i da sam na pravom putu. Bilo je dana kada sam mislila da napustim sport, ali su to samo bili trenuci slabosti. mart 2011. Olimpijska revija! 9


INTERVJU

" Koliko vam je zna~io prvi nastup posle tolike pauze? - Naravno da mi je mnogo zna~ilo da se ponovo takmi~im, ali na`alost prvi test mi je bilo Prvenstvo Evrope. Da sam imala nekoliko nastupa pre EP kako bih u{la u velika takmi~enja, sigurno da bih se ose}ala daleko sigurnije nego tog dana u Parizu. " Koji su planovi i takmi~arski ciljevi za ovu sezonu? - Primarni plan je ostvarenje olimpijske norme koja }e biti propisana od strane IAAF-a sredinom aprila. @elim da se vratim na nivo iz 2009. godine kada sam sa lako}om skakala preko 14,5 metara. " Da li planirate da u~estvujete na mitinzima Dijamantske lige? - Naravno da `elim da u~estvujem na mitinzima Dijamantske lige jer jedino ima smisla trenirati ako ste dovoljno dobri da izborite u~e{}e na takmi~enjima tog ranga. Ve} sam dobila pozive za u~e{}e, ali }u o tome na kojim mitinzima }u skakati odlu~iti za nekoliko dana zajedno sa svojim trenerom i menad`erom. " Da li ve} pravite planove za Olimpijske igre 2012. i {ta mislite da je potrebno da uradite da biste se na{li u Londonu? - Sav moj trena`ni proces bazira se ba{ na u~e{}u na OI u Londonu, tako da su sva naredna takmi~enja samo stepenice do tog krajnjeg cilja i, nadam se, krune moje karijere. " Na SP u Berlinu su vas samo tri centimetra delila od medalje. Da li mislite da to mo`e da vam se vrati na OI i da se okitite nekom od medalja?

PITALICE

# Da nisam atleti~arka bila bih: ekonomista # Moje idealno ve~e je: odlazak u bioskop # U momentima slabosti: pla~em # Najbolje godine: 30. # Najbolji deo mog tela: pozadina # Najbolja stvar koja mi se desila u `ivotu: brak # Pre nego {to umrem `elim: da imam jo{ dece # Moja najve}a `al: {to supruga nisam upoznala ranije # Moj najve}i rival: sama sebi # Najve}i strah: biti sama # U filmu o meni glumila bi me: Meril Strip

- Ni{ta nije nemogu}e, ja strpljivo i vredno treniram da bih se {to bolje plasirala u Londonu. " Vama }e Igre 2012. biti tre}e u karijeri, verujete li u izreku „tre}a sre}a“? - Svako je tvorac sopstvene sre}e. Sre}u treba zaslu`iti. " Uspeli ste da pored svih treninga i takmi~enja zavr{ite ekonomski fakultet. [ta biste savetovali mla|im sportistima po pi-

tanju {kolovanja? - Uporedo trenirati i studirati jako je te{ko, ali da bi bio dobar sportista mora{ da bude{ kompletna li~nost, kako fizi~ki tako i intelektualno. Moj savet je da `ivot postoji i posle sporta i da treba na vreme razmi{ljati o sopstvenoj budu}nosti. " Jedan ste od malobrojnih sportista koji je na OI u~estvovao u dve razli~ite discipline, u Sidneju u {tafeti, a u Pekingu u troskoku. Kako gledate na to? - Da biste bili dobri u daljinskim skokovima primarni element je brzina koju sam razvijala kao sprinterka. Naravno da je te{ko promeniti disciplinu, a moj jedini `al je {to to nisam u~inila mnogo godina ranije. " Kako uspevate da uskladite i porodi~ne obaveze sa treninzima, s obzirom na to da ste supruga i majka? - Izuzetno je te{ko jer mnogo vremena provodimo van zemlje. Nemamo uslova da treniramo kod ku}e i nismo u mogu}nosti da sve troje stalno budemo na okupu. Psihi~ki mi te{ko pada da budem razdvojena od porodice koja mi zna~i sve u `ivotu, ali oni sre}om imaju razumevanja za moj posao. " Kako ste zadovoljni odnosom dr`ave prema vrhunskim sportistima i da li je situacija malo bolja nego ranijih godina? - Situacija nikad nije bila bolja, ali je daleko od idealne, jer je nemogu}e profesionalno se baviti atletikom u Srbiji. Sva sredstva koja dobijemo za program na`alost se utro{e u inostranstvu gde sprovodimo pripreme, a neretko su i sredstva koja dobijemo daleko manja od onih koja su neophodna za vrhunska ostvarenja. Vrhunski rezultati ne trpe improvizacije, a mi smo prinu" |eni da to stalno ~inimo.

mart 2011. Olimpijska revija! 11


FENOMENI

Novi

kralj belog sporta " " " Novak \okovi} ostvario rekordnih 18 vezanih pobeda na startu godine i osvojio sva tri turnira na kojima je igrao. Federer pao sva tri puta, a u finalu Indijan Velsa i neprikosnoveni Nadal

^

ak ~etiri od svojih rekordnih 18 uzastopnih pobeda na po~etku 2011. godine najbolji srpski teniser Novak \okovi} ostvario je protiv Rod`era Federera i Rafaela Nadala. [vajcarac je stradao tri puta, na sva turnira koja je Nole igrao i osvojio u ovoj godini, dok je najbolji igra~ sveta Nadal pobe|en u finalu Indijan Velsa. \okovi} je i jedini teniser koji je ove sezone pobedio verovatno najboljeg tenisera svih vremena Federera. Novak je trijumfom u finalu prvog mastersa sezone oborio rekord legendarnog Amerikanca Pita Samprasa, koji je 1997. godine nanizao 17 uzastopnih pobeda. Federer je 2006. stigao do 16 trijumfa na po~etku godine. Legendarni D`on Mekinro je u svoje vreme prvi put u godini pora`en tek u finalu Rolan Garosa od svog ve~itog rivala Ivana Lendla, ali je to bilo mnogo pre nego {to je ATP tur dobio dana{nji format. Sam \okovi} je potpuno u pravu kada ka`e da igra najbolji tenis u svom `ivotu. ^ini se da u ovom trenutku niko

ne mo`e da zaustavi na{eg tenisera i jednog od najve}ih kandidata za osvajanje medalja na Olimpijskim igrama u Londonu slede}e godine. Bez obzira na tri vezana trijumfa, Novak ka`e da je rano govoriti o njegovoj dominaciji nad Federerom. - Pre ove moje serije od tri pobede Rod`er je slavio tri puta uzastopno, mislim da se stvari polako menjaju. Sada u me~ sa Federerom ulazim sa

Veliki uspeh strelaca na EP u Bre{i, dame zlatne @enska seniorska reprezentacija Srbije postigla je po~etkom meseca veliki uspeh osvojiv{i zlatnu medalju u disciplini vazdu{ni pi{tolj na {ampionatu Evrope u Bre{i. Srpski tim u sastavu Jasna [ekari}, Boba12 !Olimpijska revija mart 2011.

na Veli~kovi} i Zorana Arunovi} ostvario je u finalu rezultat 1.150 krugova i na{ao se na pobedni~kom postolju ispred selekcija Belorusije i Francuske. Jasna [ekari} je sa drugom najboljom

mnogo vi{e samopouzdanja nego ranije i drago mi je zbog toga - istakao je \okovi}. Legendarna ~e{ka teniserka Martina Navratilova, me|utim, smatra da je Federer navukao kompleks od \okovi}a, od kog }e se jako te{ko oporaviti i sumnja da }e se Rod`er ikada vi{e vratiti na mesto broj jedan. \okovi} podse}a da niko nije nepobediv. - Trenutno prolazim kroz najbolji period u mom `ivotu {to se ti~e tenisa, ali niko nije nepobediv. Nastavi}u da dajem sve od sebe i da igram najbolje {to mogu u svakom narednom me~u. Ne}u da la`em, presre}an sam zbog na~ina na koji igram

finalnom serijom od 98,7 krugova i ukupno 482,7 kruga zauzela ~etvrto mesto u pojedina~noj konkurenciji, a do bronze joj je nedostajalo samo 0,9 krugova. Zorana Arunovi} je bila {esta sa 480,8 kruga, dok je Bobana Veli~kovi} zauzela sedmu poziciju. Na istom takmi-


SVETSKI MEDIJI:

„Nema mu ravnog“! I dok sam Novak spu{ta lopticu na zemlju re~ima da jo{ uvek nije bolji od Nadala i Federera, svetski mediji ne misle tako. Ve}ina se sla`e u oceni da \okovi} igra fantasti~no i da mu trenutno na svetu nema ravnog. Francuski „Ekip“ ga naziva novim gazdom svetskog tenisa i konstatuje da }e Srbin, ukoliko tako nastavi, vrlo brzo zavladati belim sportom. Britanski BBC tako|e konstatuje da je Nadalovo prvo mesto ve} sada ozbiljno ugro`eno i prenosi Novakovu izjavu u kojoj tvrdi da je spreman za predstoje}e izazove na {ljaci. [panska „Marka“ u tekstu pod naslovom „Veliki \okovi} dobio Nadala“ isti~e da je fantasti~ni Novak i dalje nepora`en u ovoj godini i da je napokon u jednom finalu dobio Rafu. u ovom trenutku i zbog velikih uspeha koje posti`em. Istovremeno sam svestan ~injenice da je sezona veoma duga, pa ne `elim da padnem u neku euforiju zbog svih ovih pobeda - rekao je Novak. A {to se pozicije na ATP listi ti~e, \okovi} je posle Indijan Velsa zvani~no drugi teniser planete, po{to je pretekao upravo Federera. Ispred Novaka, koji ima 8.710 bodova, sada se nalazi jo{ jedino Rafael Nadal sa 12.630. Ne treba, naravno, otpisivati ni Rod`era, koji sa 8.280 bodova di{e za vrat Noletu. Novak je dolaskom na drugo mesto liste ponovio svoj uspeh iz 2010. godine, kada je, u ~ak tri navrata, na poziciji broj dva proveo ukupno 26 nedelja. Pobedom nad Nadalom u finalu Nole je postao prvi teniser u istoriji belog sporta kome je uspelo da sezonu otvori vezanim titulama na Australijan openu, u Dubaiju i Indijan Velsu. Bila je to i prva pobeda Novaka nad Nadalom u direktnom okr{aju za trofej, po{to je [panac prethodno slavio u svih pet finala koja je odigrao protiv \okovi}a. Srbinu je titula u Indijan Velsu ukupno 21. u karijeri, a {esti osvojeni masters. !

~enju mu{ka seniorska reprezentacija osvojila je bronzanu medalju u disciplini vazdu{ni pi{tolj, dok je Andrija Zlati} u pojedina~noj konkurenciji „upucao“ srebro. Mu{ka reprezentacija Srbije u disciplini vazdu{na pu{ka, u sastavu Mirosavljev, Pletikosi} i Markovi}, osvojila je ~etvrto mesto sa pogo|enih 1.778 krugova. Najbolji pojedina~ni plasman ostvario je Mirosavljev, koji je bio 12.0. !


AKTUELNOSTI

SPORT ZA SVE

Divac primio predsednika AIMS-a Paka Boraa Predsednik OKS Vlade Divac primio je u Olimpijskoj ku}i Paka Boraa, predsednika Svetskog udru`enja maratona i uli~nih trka (AIMS). Sastanku su prisustvovali i direktor Beogradskog maratona Dejan Nikoli} i generalni sekretar Atletskog saveza Srbije Slobodan Brankovi}. Neposredni povod za posetu gospodina Boraa Beogradu bilo je odr`avanje sastanka Borda direktora AIMS u prestonici Srbije 11. i 12. marta. Teme sastanka bile su tr~anje u funkciji razvoja masovnog i rekreativnog sporta, ekonomski i turisti~ki uticaj maratona na regije i gradove u kojima se odr`avaju, ve}e u~e{}e `ena u sportu i rekreaciji, odnosi Beograd-

DOBRA SARADNJA Divac na sastanku sa delegacijom AIMS-a skog maratona sa AIMS-om, nastavak i unapre|enje saradnje Beogradskog maratona i OKS. - Beogradski maraton svojom Trkom zadovoljstva, polumaratonom i maratonom promovi{e bavljenje sportom radi zdravlja i pro-

movi{e „sport za sve“, {to je ujedno i jedan od osnovnih principa olimpizma. Mi imamo jako dobru saradnju sa Beogradskim maratonom, ali svakako uvek postoji prostor za njeno unapre|enje - izjavio je Divac posle sastanka.

MOK-u PODNET IZVE[TAJ ZA 2010. I PREDSTAVLJENI PROJEKTI OKS ZA 2011. GODINU ^elnici Olimpijskog komiteta Srbije prezentovali su tokom dvodnevne radne posete MOK-u izve{taj o sprovedenim programima i aktivnostima OKS u 2010. godini. Izve{taj je predstavljen Odeljenju olimpijske solidarnosti i Odeljenju za odnose sa NOK-ovima, koje predvodi Pere Miro. Izve{taj i multimedijalna prezentacija OKS nai{li su na izuzetno pozitivnu reakciju i interesovanje, a predstavnici MOK-a izrazili su zadovoljstvo, zahvalili se i naglasili da je ovakva, povratna vrsta informacije iz nacionalnih olimpijskih komiteta veoma dragocena za njihov dalji rad, odnosno razvoj saradnje sa NOKovima. Pored izve{taja za 2010, Olimpijskoj solidarnosti predstavljeni su projekti OKS predvi|eni za ovu godinu, sa kojima je OKS aplicirao za sredstava solidarnosti MOK-a. Generalni sekretar OKS \or|e Vi{acki i sportski direktor Branislav Jevti} sreli su se i sa potpredsednikom MOK Ngoom Serom Mijangom.

PODR[KA ATLETSKOM SAVEZU Delegacije OKS i ASS REGIONALNI ZNA^AJ

Atletski savez gradi dvoranu Na sastanku odr`anom u Olimpijskoj ku}i predsednik ASS Veselin Jevrosimovi} i generalni sekretar Slobodan Brankovi} predstavili su rukovodstvu OKS projekat izgradnje prve atletske dvorane u Srbiji. Predsednik OKS Vlade Divac i gensek \or|e Vi{acki izrazili su spremnost da podr`e ASS u ovoj ideji. - Svesni smo da je neophodno da na{i atleti~ari dobiju adekvatno mesto za trening. Pored toga, ova hala bila bi od zna~aja i za sportiste iz drugih sportova, a s obzirom na to

14 !Olimpijska revija mart 2011.

da u okru`enju ne postoji sli~an objekat, verujem da bi dvorana imala i regionalni zna~aj, odnosno da bi bila zanimljiva i sportistima, odnosno sportskim organizacijama u okru`enju - izjavio je Vi{acki. Sa rukovodstvom ASS razgovarano je i na temu priprema atleti~ara Srbije za predstoje}a takmi~enja na kojima }e imati mogu}nost da ispune norme za Igre u Londonu. - Upoznali smo ~elnike OKS sa projektom izgradnje dvorane i razgovarali na temu saradnje dve institucije. U programu OKS su 12 atleti~ara i ~etvoro trenera, koji imaju punu podr{ku pri realizaciji priprema, sme{taja, prevoza, suplementacije i dr. Dobili smo punu podr{ku OKS za realizaciju i po~etak radova dvorane na Vojnoj akademiji. Pomo} OKS atletskom sportu mnogo zna~i, a podr{kom koju smo dobili za izgradnju dvorane saradnja dve ku}e je dobila novu dimenziju - kazao je Brankovi}.


RAZMENA ISKUSTAVA

OKS u poseti hrvatskim kom{ijama Delegacija OKS, koju su predvodili predsednik Vlade Divac, potpredsednik @arko Paspalj i generalni sekretar \or|e Vi{acki, boravila je u radnoj poseti Hrvatskom olimpijskom odboru. Na{u delegaciju primio je generalni sekretar Hrvatskog odbora Josip ^op, sa svojim

najbli`im saradnicima. Predstavnici OKS i HOO razmenili su iskustva o na~inu funkcionisanja dve organizacije i organizacionim strukturama, a posebna tema bili su razvojni programi, kao i programi finansiranja sportista u okviru projekta „London 2012“ u obe organizacije.

SARADNJA S RUSIMA

Divac i Vi{acki obi{li terene u So~iju Predsednik OKS Vlade Divac i generalni sekretar \or|e Vi{acki boravili su ove nedelje u So~iju na poziv Aleksandra @ukova, predsednika Ruskog olimpijskog komiteta i ujedno zamenika premijera Ruske Federacije. Povod za put bio je sastanak lidera nacionalnih olimpijskih komiteta balti~kih i zemalja isto~ne Evrope, koji }e se odr`ati od 24. do 25. marta. Prvog dana Divac i Vi{acki u~estvovali su na seminaru „Sport i biznis: problemi i potencijali efikasne saradnje“ na kojem su

pored @ukova govorili i predsednik Organizacionog komiteta Igara u So~iju Dmitrij ^erni{enko i ministar sporta, turizma i omladine Rusije Vitalij Mutko. U~esnici seminara potom su posetili sportske objekte u So~iju gde }e biti odr`ane Igre. Predsednik OKS Vlade Divac potpisao je sa predsednikom ROKa Aleksandrom @ukovim Memorandum o saradnji dva komiteta koja }e biti realizovana kroz zajedni~ke pripreme, razmenu stru~njaka i saradnji u oblasti sportske nauke.

LONDON 2012.

Smederevo stipendira Ne{i}a i Bogi~evi}a Grad Smederevo doneo je odluku da stipendira vesla~e Nemanju Ne{i}a i Du{ana Bogi~evi}a do po~etka Igara u Londonu 2012. Na sastanku sa gradona~elnikom Smedereva Predragom Umi~evi}em i sportskim zvani~nicima ovog grada, Vlade Divac i \or|e Vi{acki u ime OKS razmatrali su pitanje uslova za bavljenje vrhunskim sportom na podru~ju ove op{tine i postigli dogovor o saradnji na programu OKS, „London 2012“, odnosno o stipendiranju sportista Smedereva, ~iji su rezultati prepoznati kategorizacijom OKS.


MAGAZIN

Leopar

i beli med

maskote ZOI u Maskote izabrane u specijalnom TV {ou-programu na nacionalnoj televiziji, glasalo se telefonom i SMS-om eopard, beli medved i zec maskote su 22. zimskih olimpijskih igara u koje }e biti odr`ane u ruskom gradu So~iju 2014. godine. To je odlu~eno u specijalnom televizijskom {ouu na prvom kanalu ruske televizije, tokom koga su gledaoci glasali telefonom i putem SMS-a.

L

Procedura izbora maskota koje }e biti za{titni znak Igara trajala je skoro godinu dana. Posle prvog kruga takmi~enja, koji je zavr{en 7. februara ove godine, u konkurenciji je ostalo 11 kandidata, a zatim se pristupilo komplikovanoj proceduri finalnog izbora.

UME[ALA SE POLITIKA

Opozicija optu`ila Jedinstvenu Rusiju Ubrzo po izboru maskota oglasili su se i drugi ruski politi~ari. Predsednik partije Pravedna Rusija Sergej Mironov rekao je da izabrani beli medved suvi{e li~i na simbol vladaju}e stranke Jedinstvena Rusija, ~iji je lider premijer Vladimir Putin, dok je lider LDP-a Vladimir @irinovski ocenio da su sve tri maskote uvredljive za Rusiju, po{to je leopard „krvo`edan i ne podsti~e sre}u, medved je najgluplja `ivotinja, a zec kukavica“. Istovremeno, tvorac medveda Mi{e, maskote letnjih Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine, Viktor Ci`ov, izjavio je da je beli medved - maskota Igara u So~iju, kopija njegovog dela. 16 !Olimpijska revija mart 2011.

Najvi{e glasova dobio je leopard - 28, drugi je sa 18 glasova bio beli medved, dok je na tre}em mestu sa 16 glasova zavr{io zec, tako da }e ova tri kandidata predstavljati maskote 22. ZOI u So~iju. Interesantno je da }e jedna od prate}ih manifestacija organizacije 22. ZOI, koje }e biti odr`an od 7. do 23. februara 2014. godine, biti obnavljanje stani{ta leoparda na Kavkazu, koji su na tom podru~ju `iveli sve do pedesetih godina pro{log veka, kada su prakti~no nestali. Istovremeno sa izborom maskota ZOI, izabrane su i maskote predstoje}ih 11. zimskih paraolimpijskih igara, koje }e se odmah po zavr{etku velikih igara, od 7. do 16. marta 2014. odr`ati tako|e u So~iju. @iri je odlu~io da za maskote izabere „sun~anog de~aka“ Lucika i Sneguljicu. Interesantno je da je u po{tenje izbora maskota Igara u So~iju neposredno posle

BORDER Rusija poku{ava da „o`ivi“ bele leoparde na Kavkazu

ovog doga|aja posumnjao ruski predsednik Dmitrij Medvedev. On je postavio pitanje da li je glasanje za tri maskote - sne`nog leoparda, belog medveda i zeca - zaista odrazilo volju naroda! Naime, Medvedev je tokom razgovora o predlogu nove elektronske platne kartice za Ruse, izjavio: „Na-


zec ard,

edved

LUTKE NISU PRO[LE Zeka nije imao ozbiljnu konkurenciju

I u So~iju 2014.

Medvedev posumnjao u izbor Ruski predsednik Dmitrij Medvedev sumnja u regularnost izbora, prvi ~ovek Organizacionog komiteta ka`e da ne}e biti ponavljanja glasanja

dam se da }e biti po{tenija nego rasprava o olimpijskim simbolima.“ Prema re~ima ruskog predsednika, postoji „nesklad“ izme|u rezultata glasanja za maskote i prethodnog nezvani~nog glasanja posredstvom interneta. Prvi ~ovek organizacionog komiteta ZOI Dmitrij Cerni{enko izjavio je da ne}e biti ponavljanja glasanja i dodao: - Izabrana procedura bila je najprihvatljiviji i najmasovniji na~in izra`avanja mi{ljenja koji imamo u ovoj zemlji. " mart 2011. Olimpijska revija! 17


OLIMPIJSKA ^ITANKA

ISTORIJA OLIMPIJSKIH IGARA -

Prvo u~e{}e Kraljevine Srbije U Stokholmu je po~elo elektronsko ra~unanje vremena i uveden je fotofini{, a vreme trajanja Igara skra}eno je sa po~etnih {est na dva i po meseca! [vedska je odbila da organizuje takmi~enje u boksu jer je taj sport smatrala suvi{e nasilnim

SRBIN STIGAO TRE]I Fini{ kvalifikacione trke na 100 metara u kojoj Du{an Milo{evi} nije uspeo da osvoji jedno od prva dva mesta " Marija Stoji} a Petim olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu po prvi put su se takmi~ili sportisti sa svih pet kontinenata, tako da je, od po~etka odr`avanja modernih olimpijskih igara 1896, simbolika pet krugova kona~no dobila svoj smisao. Kraljevina Srbija je prvi put u~estvovala na Igrama i to sa olimpijskim timom od pet ~lanova, a nova takmi-

N

18 !Olimpijska revija mart 2011.

~enja bila su moderni i umetni~ki petoboj. Igre je otvorio {vedski kralj Gustav Peti. Olimpijske igre u Stokholmu 1912. godine osta}e upam}ene kao najbolje organizovano i najmasovnije sportsko takmi~enje do tada. Zahvaljuju}i tom uspehu MOK je nastavio svoju sportsku misiju i nakon Prvog svetskog rata, {to je u vi{e navrata posvedo~io baron Pjer de Kuberten, utemeljitelj modernih olimpijskih igara. Ove Igre osta}e upam}ene po tome {to je

poslednji put u istoriji doma}in takmi~enja imao pravo da uti~e na to koji }e se sportovi na}i u olimpijskom programu, tako da je [vedska kao doma}in odbila da organizuje takmi~enja u boksu, koji je smatrala suvi{e nasilnim. U Stokholmu su uvedene i brojne novine. Po~elo je elektronsko ra~unanje vremena i uveden je fotofini{, a vreme trajanja Igara skra}eno je sa po~etnih {est meseci na dva i po, {to je veoma olak{alo celu organizaciju. Igre su trajale od 5. maja do 27. jula 1912.


A - STOKHOLM, [VEDSKA, 1912. Pregled osvojenih medalja UMETNI^KI PETOBOJ

Zlatni strelac i skulptor Olimpijske igre u Stokholmu upam}ene su po jo{ jednoj novini - umetni~kom petoboju, koji }e nastaviti da se odr`ava sve do 1948. Ovo je bio simboli~an povratak duhu anti~kih igara. Na programu su bila takmi~enja u knji`evnosti, muzici, slikarstvu, vajarstvu i arhitekturi, a sve na temu fizi~ke kulture. Amerikanac Volter Vajnans jedini je u~esnik olimpijskih igara koji je osvojio medalje i u sportskom i u umetni~kom nadmetanju. Poneo je srebrnu medalju u strelja{tvu i zlatnu za skulpturu.

dr`ava zlato SAD 25 [vedska 23 V. Britanija 10 Finska 9 Francuska 7 Nema~ka 5 J. Afrika 4 Norve{ka 3 Ma|arska 3 Kanada 3

srebro 18 24 15 8 4 13 2 2 2 2

bronza 20 17 16 9 3 7 0 5 3 2

ukupno 63 64 41 26 14 25 6 10 8 7

godine. Takmi~ilo se 2.407 sportista, od kojih 48 `ena, iz 28 zemalja u 14 sportova, a u 101 disciplini. Na sastancima stru~njaka do{lo se do zaklju~ka da bi neke discipline, pre svega navla~enje konopca, skokove iz mesta i bacanje s dve ruke trebalo ukinuti i da im nije mesto na Olimpijskim igrama. Doneta je i odluka da se uvede limit na broj takmi~ara iz jedne zemlje u jednoj sportskoj disciplini. MOK je u Stokholmu poslednju put dozvolio pojedincima da se samostalno prijavljuju za u~e{}e na Igrama. Ve} za naredne, Olimpijske igre u Antverpenu 1920, mogli su da u~estvuju samo takmi~ari dr`avnih timova, ispred svojih nacionalnih olimpijskih komiteta. U Stokholmu su odr`ana takmi~enja u vodenim sportovima (plivanje, vaterpolo, skokovi u vodu), atletici, biciklizmu, veslanju, gimnastici, jedrenju, konji~kom sportu, ma~evanju, modernom petoboju, nadvla~enju konopca, rvanju, strelja{tvu, tenisu i fudbalu. "

KARIJERA

Pliva~, {erif i glumac Ameri~ki reprezentativac Djuk Kahanamoku sa Havaja proslavio se zahvaljuju}i svom kraulu, kojim je potisnuo sve ostale stilove u takmi~enju slobodnim stilom. Kahanamoku je Stokholmu osvojio zlatnu medalju na 100 m i srebrnu u {tafeti 4x100 m. U~estvovao je i na Igrama 1920. i 1924. godine i osvojio jo{ tri zlatne i dve srebrne medalje. Djuk je zahvaljuju}i velikoj popularnosti, koju je stekao kao sportista, kasnije napustio posao {erifa i posvetio se glumi. Igrao je sporedne uloge u 28 holi-

vudskih filmova. Ono {to je, osim medalja, obele`ilo njegovu li~nost je i doga|aj iz 1925. godine, kada je, odmaraju}i se na kalifornijskoj pla`i bio svedok nesre}e u kojoj je potonula luksuzna jahta, a poginulo 17 putnika. Tom prilikom je, pokazuju}i ogromnu hrabrost, spasao osmoro davljenika plivaju}i sa svojom daskom za surfovanje do jahte i nazad osam puta. Mnogi tvrde da je taj doga|aj uticao na {irenje popularnosti surfovanja kao sporta u celom svetu.

ZANIMLJIVOSTI

Me~ u rvanju trajao 11 sati i 40 minuta # Trijumfom u strelja{tvu 64-godi{nji [ve|anin Oskar Svan postao je najstariji olimpijski {ampion svih vremena # Sa dve zlatne medalje sjajnu karijeru najavio je Ivart Daglas Horsfal, koji je, uz Stiva Redgrejva, najbolji britanski vesla~ svih vremena # Na Igrama u Stokholmu prvi put su se takmi~ile `ene u plivanju i ronjenju # U [vedskoj je do{lo do neverovatnih apsurda, koje su donela pravila u pojedinim sportovima. U rvanju gr~ko-rimskim stilom polufinalna borba izme|u Rusa Martina Klajna i Finca Alfreda Asikainena trajala je 11 ~asova i 40 minuta, po{to je pobednik mogao biti odlu~en samo tu{em! To je najdu`i me~ u istoriji rvanja, a pobednik tog duela Klajn bio je toliko iscrpljen da nije mogao da se takmi~i u finalu. # U drugom polufinalnom duelu [ve|anin Andres Algren i Finac Ivar Beling borili su se ~ak devet ~asova i tako|e ostali bez snage za dalje nadmetanje, pa zlatna medalja u toj disciplini nije ni dodeljena # Drumska biciklisti~ka staza bila je najdu`a u istoriji i iznosila je neverovatnih 320 kilometara # D`ejmsu Torpu, atleti~aru indijanskog porekla, pobedniku u desetoboju i modernom petoboju disciplini koju je smislio Kuberten naneta je jedna od najve}ih nepravdi u istoriji olimpizma. Naime, MOK je sjajnom ameri~kom sportisti oduzeo obe zlatne medalje zato {to je tri godine ranije, navodno, zaradio ne{to dolara igraju}i bejzbol, povrediv{i na taj na~in olimpijsko pravilo o amaterizmu. Torpu su medalje vra}ene tek 1982, odnosno 30 godina nakon {to je umro od sr~anog udara. # Najtragi~niji doga|aj na Igrama u Stokholmu dogodio se u maratonskoj trci u kojoj je u~estvovalo 68 takmi~ara iz 19 zemalja. Portugalac Francisko Lazaro umro je tokom trke od posledica toplotnog udara i ogromnih napora kojima je izlo`io svoj organizam. # Na Olimpijskim igrama 1912. poslednji put su dodeljivane medalje od ~istog zlata, a ve} od slede}ih igara medalje su bile od srebra sa pozlatom.

mart 2011. Olimpijska revija! 19


OLIMPIJSKA ^ITANKA

ISTORIJA OLIMPIJSKIH IGARA -

[vedski navija~i dr`ali srpskog olimpijca

u jarku dok ostali nisu pro{li

" Dragutin Toma{evi} u maratonu i Du{an Milo{evi} u trci na 100 metara prvi su Srbi koji su se takmi~ili na olimpijskim igrama. Milo{evi} je otrovan arsenom, a Toma{evi}u navija~i nisu dozvolili da tr~i

OFICIR U JARKU Maratonac Dragutin Toma{evi} OTROVAN ARSENOM Du{an Milo{evi} ve godine posle osnivanja Srpskog olimpijskog kluba, u maju 1912, organizovana su u Ko{utnjaku kvalifikaciona takmi~enja za Pete olimpijske igre u Stokholmu. Pobednici su bili Du{an Milo{evi} u trci na 100 m i Dragutin Toma{evi} u maratonu.

D

Na{ prvi olimpijski tim imao je pet ~lanova. Delegaciju je predvodio direktor Srpskog 20 !Olimpijska revija 25. mart 2011.

olimpijskog kluba, kapetan Svetomir \uki}. Delegat za Kongres MOK-a bio je sekretar Kluba, poru~nik Dragoslav Vojinovi}, dok su u sportskoj misiji bili stru~ni vo|a sportista, in`enjer Andra Jovi}, i atleti~ari Dragutin Toma{evi} i Du{an Milo{evi}. Na{a vlada dala je pomo} od 4.000 dinara i prvi srpski olimpijski tim otputovao je vozom za Stokholm sa beogradske stanice. Put je trajao 57 ~asova. Milo{evi} je osvojio tre}e mesto u svojoj

kvalifikacionoj grupi na 100 m, ali se nije plasirao dalje jer je bilo pravilo da se samo prva dvojica plasiraju. Posle takmi~enja, zbog jakih bolova u stomaku preba~en je u bolnicu, gde su lekari pretpostavili da je otrovan arsenom. U bolnici se nakon nekoliko nedelja jedva oporavio. Li~no ga je tada posetio i tada{nji predsednik MOK Pjer de Kuberten, a {vedska policija, iako je pokrenula istragu, nikada nije otkrila po~inioce. Dosta kontroverzi obele`ilo je i nastup dru-


A - [VEDSKA, 1912. Od Srpskog olimpijskog kluba do OKS-a Srpski olimpijski klub osnovan je 10. februara po starom, odnosno 23. februara 1910. po novom kalendaru u redakciji lista „Novo vreme“, na ~etvrtom spratu hotela „Moskva“ u Beogradu. Klub je bio prva zvani~na olimpijska organizacija kod Ju`nih Slovena. Inicijatori i osniva~i bili su mladi oficiri {kolovani u Francuskoj, me|u kojima je vode}u ulogu imao kapetan Svetomir \uki}, koji je izabran za direktora Kluba. Po~asni predsednik bio je Nikodije Stevanovi}, general u penziji, a sekretari Aleksandar Bodi i Milo{ Ili}. Finansijsku pomo} Klubu pru`ali su „Novo vreme“ i Tramvajsko dru{tvo, a zatim i Ministarstvo narodne privrede, uprava Top~iderske ekonomije i kaznenog zavoda, Ministarstvo vojno, Komanda mesta, Beogradska op{tina, Komanda `andarmerije, Prometna banka, Brodarsko dru{tvo, Vojna akademija, Srpsko narodno pozori{te, Kolo srpskih sestara, Narodna odbrana i Dvor. Kralj Petar je ~esto

pose}ivao takmi~enja i u Ko{utnjaku je odredio mesto za ve`banje, a princ \or|e je bio ~lan Olimpijskog kluba. Klub je 1911. promenio ime u Sredi{nu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub i, kako je kasnije priznao i sam Svetomir \uki}, tek tada, godinu dana po osnivanju, saznalo se da postoji Me|unarodni olimpijski komitet. Srpski olimpijski komitet je, osnivanjem nove dr`ave 1919. godine, postao Jugoslovenski olimpijski odbor, a zatim Jugoslovenski olimpijski komitet, i to ime nosio je sve do 3. aprila 2003. kada je postao Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore. Nakon 87 godina, 8. juna 2006, zbog ga{enja Dr`avne zajednice SCG dolazi do poslednje promene imena u Olimpijski komitet Srbije. Time je na{ nacionalni olimpijski komitet ponovo postao predstavnik olimpijskog pokreta i sporta dr`ave Srbije, nastavljaju}i kontinuitet ~lanstva u MOK, koji je zapo~eo Srpski olimpijski klub.

Predsednik OKS na sastanku EOK komisije Vlade Divac je boravio u Budimpe{ti gde je u~estvovao u radu Komisije za Olimpijske igre Evropskih olimpijskih komiteta. Primarni cilj ovog sastanka bilo je sveobuhvatno sagledavanje toka priprema nacionalnih olimpijskih komiteta zemalja Evrope za OI u Londonu 2012. Izve{taj OKS o Divac je ovom prilikom sistemu i toku prezentovao izve{taj priprema OKS o sistemu i toku pri- sportista prema sportista Srbije. Srbije dobio - Na{ izve{taj dobio je je zna~ajne zna~ajne pohvale i zatra- pohvale i `eno je od nas da ga pre- zatra`eno je zentujemo i na EOK sa- da ga OKS stanku u Portoro`u. Na- prezentuje {a kategorizacija visoko i na EOK je ocenjena i koristi se sastanku u kao pozitivan primer dru- Portoro`u gim olimpijskim komitetima - izjavio je Divac. Zaklju~ci sa ovog sastanka bi}e prezentovani na EOK sastanku koji }e se odr`ati u Portoro`u u Sloveniji, od 5. do 7. maja, a na kome }e u~esnici biti generalni sekretari i {efovi misija olimpijskih komiteta svih zemalja Evrope.

SRPSKA DELEGACIJA Du{an Milo{evi}, Dragutin Toma{evi}, Svetomir \uki}, Dragoslav Vojinovi} i Andra Jovi} gog srpskog olimpijca. Toma{evi} je na cilj stigao 37, ali je nakon trke tvrdio da ga je na ulazu u Stokholm zaustavila grupa navija~a, „svukla u jarak“ i dr`ala sve dok mu konkurenti nisu pro{li. Rukovodstvo srpskog tima ulo`ilo je `albu posle trke, ali je ona odbijena. Na igrama u Stokholmu Srpski olimpijski klub primljen je u MOK, a njegov osniva~ i direktor, pe{adijski kapetan Svetomir S. \uki}, izabran je za ~lana Me|unarodnog olimpijskog komiteta. " 25. mart 2011. Olimpijska revija! 21


PROPOZICIJE

KVALIFIKACIJE ZA OI U LONDO

Tekvondo samo na engleskom rbija }e na 30. letnjim olimpijskim igrama u Londonu imati svoje predstavnike u 16 sportova. Svaki olimpijski sport ima poseban sistem kvalifikacija, koji je sastavljen od skupa pravila, koje odre|uje i postavlja MOK. U okviru datih pravila nalaze se pravilnici, procedure i kriterijumi za u~e{}e i takmi~enje na Igrama. Svaki sistem, kao i njegove promene, moraju da budu u skladu sa Olimpijskom poveljom i univerzalnim principima kvalifikacionog sistema, nakon ~ega moraju biti odobrene od MOK-a. Ovaj sistem kvalifikacija se dosta promenio u odnosu na sistem na prethodnim Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. U pretpro{lom broju Olimpijske revije dat je pregled sistema kvalifikacija za OI u Londonu u strelja{tvu, atletici, plivanju, ko{arci, odbojci, veslanju i rukometu. U pro{lom smo objavili obja{njenja za d`udo, rvanje, tenis, vaterpolo i boks, a u ovom broju da}emo sistem kvalifikacija za tekvondo i kajak - kanu. U slede}em broju sti`u kvalifikaciona pravila za biciklizam i stoni tenis.

Tanjug

""" Doma}in Igara mora do 30. maja 2011. da odlu~i u kojim te`inskim kategorijama `eli takmi~enja u tekvondou. Takmi~enja u kajaku i kanuu bi}e organizovana u 12 disciplina osam za mu{karce i ~etiri za `ene

S

TEKVONDO Doma}in Olimpijskih igara ima vremena do 30. maja 2011. da odlu~i u kojim te`inskim kategorijama `eli takmi~enja u tekvondou. Svetski kvalifikacioni turnir i za `ene i mu22 !Olimpijska revija mart 2011.

NAJVI[E ^ETVORO TAKMI^ARA PO SAVEZU Komplikovan sistem kvalifikacija za tekvondo {karce potom }e biti odr`an od 30. juna do 3. jula ove godine u Bakuu u Azerbejd`anu, dok }e se kontinentalni kvalifikacioni turniri odr`ati od 27. do 29. januara 2012. u Kazanju u Rusiji. Maksimalna kvota u~esnika na kvalifikacijama je 128, i to po 60 mu{karaca i `ena, zatim ~etiri mesta po pozivnicama, tzv. vajld kard i ~etvoro takmi~ara iz zemlje doma}ina. MOK }e 1. novembra kontaktirati one nacionalne komitete koji se mogu prijaviti za vajld kard, a krajnji rok za prijavu je 16. januar 2012. Doma}in OI dobija jo{ ~etvoro takmi~ara koji se nisu kvalifikovali na svetskim ili kontinentalnim kvalifikacijama, ali moraju imati ispunjen minimum uslova, i to: da su osvaja~i medalja na nekom od turnira koji se nalazi na kalendaru WTF-a izme|u maja 2010. i aprila 2012. godine; da su bili me|u 20 najboljih na WTF-ovoj rang listi u bilo kom periodu od maja 2010. i aprila 2012; da su bili u~esnici minimum {esnaestine fi-

nala na Svetskom prvenstvu 2011. ili svetskim kvalifikacijama za OI; da su u~esnici minimum ~etvrtfinala na kontinentalnim prvenstvima u pomenutom periodu ili kontinentalnim kvalifikacijama za OI ili da su prvaci dr`ave u periodu od maja 2010. do aprila 2011. godine. Doneta je odluka da maksimalan broj takmi~ara po jednom nacionalnom savezu bude ~etvoro, tj. dva mu{karca i dve `ene, kao i da se takmi~enja odr`e u 14 disciplina. Krajnji rok slanja prijave je 9. jul 2012. Svetska tekvondo federacija donela je odluku da korejski jezik vi{e ne bude svrstan me|u zvani~ne jezike ove organizacije. Na generalnoj skup{tini WTF-a u Uzbekistanu odlu~eno je da samo engleski bude slu`beni jezik WTF-a, dok }e korejski, zajedno sa francuskim i {panskim, biti pomo}ni jezik. Ova odluka je izazvala veliki otpor i te{ku kritiku Korejske tekvondo asocijacije, u kojoj se ka`e da }e time tekvondo izgubiti svoje korene.


Reuters

DONU 2012. (3. deo)

KAJAK - KANU Evropske kvalifikacija za mu{karce i `ene odr`a}e se u maju 2012. godine, dok }e se Svetsko prvenstvo odr`ati od 18. do 21. avgusta 2011. Takmi~enja u kajaku i kanuu bi}e organizovana u 12 disciplina - u osam disciplina }e se takmi~iti mu{karci, a u ~etiri `ene.

U kvalifikacijama na OI takmi~i}e se ukupno 248 sportista, od ~ega 156 mu{karaca i 87 `ena, zatim tu su dva mesta po pozivnicama i ona mogu biti dodeljena u bilo kojoj disciplini, kao i dva takmi~ara i jedna takmi~arka iz zemlje doma}ina.

Pistorijus istr~ao B normu za OI Atleti~ar Ju`ne Afrike sa obe amputirane noge Oskar Pistorijus izjavio je da se nada da }e se takmi~iti u Londonu 2012, po{to je istr~ao 400 metara za 45,61 sekundu. Vreme Pistorijusa je dovoljno za „B“ normu. On je rekao da je presre}an postignutim vremenom na takmi~enju u Pretoriji. - Moram da spustim glavu i da guram do Londona - rekao je 24-godi{nji Pistorijus. Njemu je zbog specijalnih proteza pomo}u kojih tr~i Atletska federacija zabranila u~e{}e na OI u Pekingu 2008. u konkurenciji zdravih atleti~ara, ali je tu odluku poni{tio Sud za arbitra`u u sportu uz obrazlo`enje da stru~njaci nisu dokazali da Pistorijus sti~e prednost koriste}i proteze. Ovaj atleti~ar, me|utim, nije uspeo da se izbori za sastav ju`noafri~ke selekcije, ali je na paraolimpijskim igrama pobedio na 100, 200 i 400 metara.



Olimpijska revija 23