Nešto Lepo broj 4

Page 1

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ЛАЗАРЕВАЦ

● Број 4 - 1. јул 2022.

Портрет Лепе Перовић


ИЗ ГОДИНЕ ИЗАЗОВА У ГОДИНУ ЈУБИЛЕЈА Модерна галерија Центра за културу Лазаревац 28. јуна обележила свој рођендан Видовдан, свечани коктел и несвакидашња изложба у центру Лазаревца обележиле су прославу две деценије постојања и рада Модерне галерије. Мултимедијалну изложбу „Савремене уметничке тенденције. Двадесет година рада” за ову прилику припремила је Даница Илић. Вредна уметничка дела приказана су на фасади зграде Модерне галерије путем пројектора, а сви присутни су уживали у ономе што су запослени припремили на отвореном. Кустос Модерне галерије, Даринка Станојевић, захвалила се присутнима, оснивачима галерије, пријатељима и суграђанима. На посебан начин истакла значај и вредност коју галерија поседује као и борбу, љубав и ентузијазам који су неопходни како би до овако великог јубилеја дошло. Даринка Станојевић

„Током две деценије рада, на понос својих грађана, Модерна галерија баштини и чува највреднија дела савремене уметности и представља оазу културе у нашем граду. Поставили смо стандарде што се културних догађаја тиче, а у плану је да наставимо са мисијом ширења културе”, истакао је Марко Мијушковић, директор Центра за културу Лазаревац. Модерна галерија је месец јун посветила обележавању овог значајног јубилеја 20 година од оснивања. Прва ликовна галерија „Савременици” у Лазаревцу отворена је 1970. године, после склапања уговора између града Лазаревца и колекционарке, госпође Лепосаве Лепе Перовић. Граду је поклонила део своје колекције од шездесет уметничких дела, коју је формирала са са супругом, познатим политичким радником Константином Поповићем Кочом. Тако је настала прва, а у том моменту и једина збирка у новооснованој галерији „Савременици”. По уговору који је склопљен са Лепом Перовић, град се обавезао да ће чувати и бринути о делима из колекције, да ће их изложити очима јавности, али Марко Мијушковић и наставити даљи сакупљачки рад, на темељу ове збирке. Међутим, услед неадекватних техничких услова галерија је затворена, а дела из Легата пребачена су у магацине новоформираног Центра за културу (основаног 1977. године), који о тада преузима бригу о Легату. Након скоро две деценије, Легат је коначно 2002. године заједно са остатком колекције „Савременици”, коју је Центар формирао током свог рада, добио нов изложбен простор за сталну експозицију. На првом спрату тржног-информативног центра „Колубара” отворена је Модерна галерија, као издвојена радна јединица Центра за културу Лазаревац. Подељена је на три излагачке целине. У првој се налази стална поставка галерије, у којој су изложена дела из Легата Лепосаве Лепе Перовић и колекција савремене српске уметности у другом делу изложена је колекција наивне 2


уметности, док је трећи намењен за жириране изложбе академских уметника на основу одлуке Савета галерије. По оснивању Модерне галерије 2002. године почело је континуирано сакупљање уметничких дела. Племенити гест даривања који је започела Лепа Перовић наставили су потоњи посленици, чланови и поштоваоци уметности, као и родољубиви грађани, колекционари, уметници који су својим даровима настојали да обогате њену уметничку збирку. Велике заслуге и постављање темеља на којима Модерна галерија данас почива припадају Јагоди Недељковић, тадашњем кустосу Модерне галерије. Према њеним речима, Лепа је седамдесетих година поклонила 62 експоната. У међувремену збирка је утростручена, поклонима осталих донатора. Током њеног рада многи уметници су даровали и својим завештањима и прилозима настојали да обогате сталну поставку, многа дела су и откупљена уз помоћ донација РБ „Колубара”, Ребуплике Србије и личним залагањима појединаца, колекција је из године у годину постајала богатија.

Мултимедијални уметник Милија Белић

„Збирка „Легат Лепосаве Лепе Перовић” и колекција „Савременици” коју је Центар за културу Лазаревац негде формирао, добија своје место за сталну поставку 2002. године. Вођени идејом да се у Модерној галерији излажу дела савремене српске уметности, али пре свега поставка „Легат Лепосаве Лепе Перовић” и колекција „Савременици” добију своје стално место. Када је реч о другим сегментима рада, поред сталне поставке замишљено је да Модерна Галерија функционише и као место које прати савремене ликовне уметничке токове. За ових предходних двадесет година постојања можда и најпознатија имена српске савремене ликовне сцене су излагала и и имали своје изложбе у Модерној галерији. Посебна је била и та 2002. година, наиме, велики уметници су обележила почетак рада, изложбе су приказали Петар Омчикус, Бојан Бем, Милија Белић и на тај начин започета је излагачка делатност Модерне галерије. Низале су се вредне и значајне изложбе током наредне две деценије, излагали су Бранко Миљуш, Мића Поповић, Томислав Петерник, Ђорђе Илић, Александар Луковић Лукијан, Мајда Курник и то је само део значајних уметника који су имали своје иложбе у Модерној галерији”, истакла је Даринка Станојевић. Током две деценије рада Модерне галерије остварене су бројне и значајне изложбе кроз сарадњу са уметницима, историчарима уметности, ликовним критичарима, галеријама и музејима. „Посебно смо поносни на сарадње које годинама негујемо, као и на манифестације које смо установили, једна од њих је манифестација „Лепини дани” установљена 2012. године, како би се обележила годишњица рођења легаторке Лепосаве, Лепе Перовић. Она за циљ има промоцију идеје легаторства и донаторства у уметности, као пример добре праксе функционисања институција културе. Један од најважнијих сегмената рада галерије, поред излагачке делатности, јесте рад са најмлађима. Едукативно - креативне радионице које води академски вајар Душан Рајшић привукао је малишане у Модерну галерију и на тај начин им приближио уметност и упознао са простором галерије”, рекла је Даринка Станојевић. Јубилеји су прилика да се сагледа урађено, да се ода почаст претходницима, али исто тако да се понуди визија будућности, коју Модерна галерија свакако има. Током двадесет година постојања Модерна галерија је установила многе манифестације, успоставила нераскидиве сарадње, угостила многобројне уметнике, оплеменила Лазаревац и у време антикултуре у свету пружила наду и смисао. www.czklazarevac.rs

3


МАЛИ РОМАН ЈЕДНОГ ЖИВОТА У Центру за културу Лазаревац, од 14. јуна, Лазаревчани су били у прилици да погледају документарну изложбу Жељка Марковића „Мумија”, из збирке Момчила Вуковића Бирчанина, приватног секретара краља Петра II Карађорђевића. На изложби су представљени документарни списи и старе фотографије, који су пратили живот првих тридесет година XX века у Београду, Србији и у Југославији, а касније и у емиграцији.

Слободан Стојановић

Изложба је отворена у сарадњи Историјског архива Ужица, удружења „Нешто лепо и корисно” и Центра за културу Лазаревац. Момчило Вуковић је био оснивач и доживотни уредник часописа „Бели орао”, који је око себе окупљао српске мигранте. Према речима аутора Марковића изложба носи назив „Мумија”, јер је то био надимак Момчила Вуковића док је служио у коњици гарде краљевине Југославије. Центар за културу Лазаревац је овом изложбом отпочео сарадњу са удружењем грађана „Нешто лепо и корисно“ који су у јуну организовали и дружење са бубњарем легендарне рок групе „Азра“ Борисом Лајнером и изложбу и музичко вече поводом 50 година групе „Смак”.

НОЋ СРПСКОГ ФИЛМА Најгледанија филмска остварења пред лазаревачком публиком Једнодневна манифестација „Ноћ српског филма” у организацији Мреже киноприказивача Србије и Филмског центра Србије, традиционално прве суботе у јуну у више од четрдесет културних центара и биоскопа широм Србије. Биоскоп Центра за културу Лазаревац је овом приликом, 4. јуна током једне вечери приказао три најгледанија филма из предходне године, то су остварења: 4


„Нечиста крв - Грех предака” редитеља Милутина Петровића, „Тома” у режији Драгана Бјелогрлића и „Јужни ветар 2: Убрзање” Милоша Аврамовића. Сва три изабрана остварења биоскопску дистрибуцију имала су током прошле јесени док су још на снази била бројна епидемиолишка ограничења. Утолико је фасцинантнији успех који је постигао филм „Тома” који је видело више од милион гледалаца. Таква гледаност је тешко достижна и за многе велике европске земље и то у нормалним околностима. Наставак филма „Јужни ветар 2: Убрзање” забележио је такође велики успех и 700.000 гледалаца. Вискоку гледаност је имао и филм „Нечиста крв - Грех предака”, који је прошле године постао и први српски играни филм уврштен у понуду најпопуларније стриминг платформе „Нетфликс”. Циљ манифестације, која се одржава од 2019. године је популаризација домаћег филма, са акцентом на оне који су подржани на конкурсу Филмског центра Србије, као и жеља да се савремена српска продукција учини инспиративном и приступачном што већем броју заинтресованих гледалаца, посебно младима. Зато је и цена улазнице за ову ноћ и пројекције била 100 динара.

КАКО СЕ ПУШТА ФИЛМ? Мрежа киноприказивача Србије одржала саветовање намењено кинооператерима У организацији Мреже киноприказивача Србије у Врњачкој Бањи од 11. до 13. јуна одржано је тродневно саветовање намењено кинооператерима. Своје учешће узело је 25 кинооператера и пет домаћих дистрибутера. Испред Центра за културу Лазаревац овом предавању присуствовао је Филип Радовановић, кинооператер Центра за културу Лазаревац.

Филип Радовановић

„Велико ми је част и задовољство што сам изабран да представљам Центар за културу Лазаревац на једном овако важном догађају и да се, као најмлађи кинооператер, усавршавам са колегама из целе Србије. На овој едукацији организованој од стране Мреже киноприказивача Србије учили смо о новим начинима дистрибуције филмова као и о томе колико је важно да се сви биоскопи и Центри за културу што пре дигитализују. То значи увођење нове опреме која је неопходна за наш посао и напредак на истом. Центар за културу Лазаревац је 2015. године ушао у процес дигитализације што је подржао Филмски центар Србије. Поседујемо најсавременији ласерски пројектор који подразумева модулатор за приказивање 3Д пројекција, surround систем звучника. Осим дигитализације у плану нам је уређивање ентеријера биоскопске сале , односно замена седишта. Надам се да ће се то реализовати у наредном периоду”, истакао је Филип Радовановић.

www.czklazarevac.rs

5


ПОЕЗИЈА НА ЦИПЕЛАМА „Лепота је у уметности, али и у различитости”

У оквиру манифестације „Дани Лазаревца” у галерији „Симонида” Центра за културу у Лазаревцу 22. јуна отворена је групна изложба под називом „Поезија на ципелама”. Аутори изложбе су Рада Младеновић, Азра Сарач и Милош Живковић. Захваљујући менторству нашег академског вајара Душана Рајшића, ови млади, али изузетно креативни, надарени и вредни људи су од старих и изношених ципела направили и изложили публици права уметничка дела. Поред веселог колорита, ципеле су исписане стиховима песама чије су ауторке управо Рада Младеновић и Азрa Сарач, као и једна, али вредна Милошева песма. Милош је био највише задужен за вешто бојење, док је Азра свој печат на ципелма оставила додатно и лепим писањем. „Зашто баш ципела? Као што птица зна да снесе јаје у ципелу и да направи гнездо, тако се из ципеле развија птичија песма. Тако да је Душко спојио сав свој живот и креативност у једну ципелу. Ципела је симбол љубави, племенитости, сарадње, пријатељства, дружења, корака, као и статусни симбол. Ова изложба представља 6

увертиру у нов вид и нову димензију уметности коју ћемо тек открити и разрадити даље кроз нашу сарадњу. Мени је велика част и задовољство што сарађујем са Душаном Рајшићем, кога од основношколских дана још познајем и поштујем. Овом приликом се захваљујем свима који су нам указали част својим доласком на изложбу”, рекла је Рада Младеновић. Азра и Милош су се надовезали на Радине речи истакавши колико је дивно и битно за њих њихово дружење на овај начин.


„Већ дуже време ја сарађујем са овим младим људима, они посећују све наше манифестације. У разговоу са Радом имао сам много жучних расправа и у неком моменту Рада ми је знала рећи: „Ми слепи смо невидњиви” и то ме је дирнуло, те сам се тако и сетио тих неких ципела које се тамо негде увек бацају и тако постају невидљиве. Ципела говори све о човеку, шта је - ко је, статусни је симбол, с тога, пошто она све говори досетио сам се да та њихова дивна поезија стане у једну или на једну ципелу. Тако смо направили ову изложбу која је наша комуникација, јер комуникација и јесте уметност, те ми кроз ту нашу ципелу комуницирамо и путујемо овим нашим путевима. Као у бајци Пепељуга где та запостављена особа улази друштво као његов равноправан члан. Овај мој величанствени трио и доживљава свет као бајку, а пошто бајке увек имају и неки суров део, ми им покушавамо обасјати ту стеновиту страну са бар мало сунца.

припремају и отиске у глиненим плочама, а то је порука коју имамо још од првог човека, који је свој длан отиснуо на зиду пећине и ту је описао своје постојање. Наша сарадња овом изложбом ће се још интензивније наставити, јер изложба није ради изложбе створена, већ је она нешто што се треба разрађивати и где треба бити озбиљан. Много смо запоставили неке рањиве делове нашег друштва и не обраћамо пажњу, што значи да више немамо ни осећаја, а све куће и културе се баве управо осећањима. Значи ова изложба је та нека прича и тај неки говор. Ми смо управо институција културе која се тим осећајима за свог суседа, биће поред себе који је с неким проблемом и због тог проблема на маргини друштва, мора бавити. Ми морамо преузети иницијативу и улогу заштитника људи који се баве културом, али нису у могућности да уђу у институције. Поента ове изложбе је, управо, у томе”, истакао је Рајшић. Душан овде радо додаје и добро запажање Јасмине Андоновић, истакнутог архитекте: „Ципеле у животу људи од најважнијег детаља пређу пут до невидљивости, али им треба дуго времена до тога. Оне верно и добро служе, а онда после кад постану невидљиве, памте се и наведу нас да обавезно изустимо: „Да сам знао - купио бих два пара”.

Смех Кажеш да радује те смех мој и да хиљаду птица с њим пева. Кажеш да увек се смејем, јер с њим се смеје и душа твоја. Милош је као мали био скроз беспомоћан и готово непокретан, па замислимо се сви шта њему све ово значи. Он жели да се уклопи и у средину песника. Азра је овим путем у Ради нашла другарицу са којом може да ствара и да се смеје. То јесу све обичне ствари, али незаборавимо да оне нису увек доступне свима и да представљају право богатство Ради, Азри и Милошу. Тако је наша галерија нашла потпун и хуман карактер, који и даље неуморно треба развијати. Они сада

Кажеш смехом се бори, јер бићеш себи добро. Кажеш да радује те смех мој, кажеш да радује ме смех твој. Азра Сарач

www.czklazarevac.rs

7


НЕМАЊА НИКОЛИЋ После шест година љубитељи класичне музике, у оквиру манифестација „Јун-месец галерије” и „Дани Лазаревца”, могли су у Модерној галерији да уживају у солистичком концерту баритона Немање Николић уз клавирску пратњу Тее Ђорђевић. Као дечак сте свирали хармонику, како се уопште родила љубав према музици? Прецизно да кажем како се родила љубав према музици, не могу. Вероватно је на мене утицало то што се код нас у кући увек свирало и певало, увек се слушала музика, али искрен да будем никада опера. Љубав према тој уметности се јавила касније. Имао сам 18 година када сам уписао средњу музичку школу, мислећи да ћу завршити једно полугодиште и посветити се факултету. Међутим, када сам чуо моћне гласове у класи моје професорке како изводе арије из најпознатијих опера, одлучио сам да се посветим опери и кренуо да о њој истражујем, и до данас она у мени изазива нешто посебно. Да ли Вам је то што потичете из музичке породице био додатни притисак или олакшавајућа околност? Није ми то стварало никакав притисак, али није била ни олакшавајућа околност, јер све зависи од вас. Нико уместо вас не може певати. Иза мене је више од десет година школовања гласа и тај пут није био уопште једноставан, али породица је увек била подршка, што ми је веома важно и што ми је давало ветар у леђа. Имао сам ту срећу да ме у мојим жељама нико од најближих није спутавао. Шта бисте издвојили у досадашњој каријери, нешто на шта сте посебно поносни? Поносан сам на чињеницу да сам све постигао сам, без икакве протекције. Кренуо сам од нуле, у мени потпуно непознат свет и изборио се за себе. Ако треба да издвојим нешто нека то буде извођење Моцартовог Реквијема у француском граду Ансију, где сам као солиста, заједно са својим колегама, као и хором Иво Лола Рибар, уз француски симфонијски оркестар наступио пред препуном катедралом Свете Бернадете. То је стварно био прелеп осећај који ретко ко доживи.

8

Баритон Немања Николић

Немања Николић рођен је 1992. године у Лазаревцу где је завршио нижу музичку школу у класи проф. Драгане Поповић, док је средњу музичку школу „Станковић“ и Академију уметности завршио у класи проф. Љубице Живковић. У досадашњој каријери истичу се извођење Моцартовог реквијема у Француској где је наступао као солиста, затим улога Париса у опери „Ромео и Јулија” (Шарл Гуно), Зуниге у опери „Кармен”, концертно извођење опере „Травијата” у Норвешкој, улога Публиа у Моцартовој опери „La clemenza di Tito”. Наступао је са симфонијским оркестром „Станислав Бинички”, издваја солистички концерт у Лазаревцу, као и лауреате на републичким и међународним такмичењима у Београду, Сплиту и другим градовима. Добитник је Видовданске награде за стваралаштво младих коју додељује град Лазаревац. Био је учесник мајсторских курсева Katherine Haataja-e, Jennifer Larmore, Давида Блажића, Николе Мијаиловића. Стални је члан Позоришта на Теразијама.


Стални сте члан Позоришта на Теразијама, колико је времена потребно да се представа спреми и колико пробе изискују времена? Мјузикли су веома захтевни за спремање, јер првенствено имате велики број људи на сцени који играју, певају, и глуме, а ту је наравно и оркестар и треба све то ускладити. То су углавно тромесечне припреме што подразумева рад на нумерама, кореографијама, сценским пробама за само два, три сата представе коју публика види. Колико год припремање напорно било, једна је од лепших ствари овог посла, тако да у томе уживам. Иако Вам није први пут, да ли осећате већу одговорност када наступате пред својим суграђанима који су на овај концерт чекали 6 година и какве утиске носите са истог? Осврнуо бих се на свој први солистички концерт који сте поменули. Имао сам јако велику трему, сала је била препуна , али феноменална реакција слушалаца ми је била награда за сав мој труд, тако да носим одличне утиске и велико ми је задовољство што је био у мом граду, пред мојим суграђанима. Жао ми је што је публика на нови концерт чекала шест година. Осећао сам већу одговорност, јер сада наступам и званично као професионални оперски певач, па се поверење морало оправдати , и мислим да сам овим концертом у томе успео. Видео сам много нових лица у публици, што је показатељ да има људи у Лазаревцу који желе да слушају ову врсту музике и то ме радује. Овог пута су Центар за културу и Општина Лазаревац, на челу са Модерном галеријом и Даром Станојевић показали разумевање и омогућили овај концерт. Овом приликом им се захваљујем и честитам Галерији овај велики јубилеј. Какви су вам планови за будућност и шта бисте саветовали будућим млађим колегама? На првом месту је упис на мастер студије. Такође у плану је и београдски концерт крајем ове или почетком наредне године. Јако бих волео да одиграм и неке велике оперске улоге у будућности, али то ипак не зхависи само од мене. Младим колегама и колегиницама који одлуче да се баве овим послом, саветовао бих да буду стрпљиви, јер је певање дуготрајан процес и потребно је много времена да би се постигли резултати.

Баритон Немања Николић, клавирска пратња Теа Ђорђевић

www.czklazarevac.rs

9


JAZZ У МОДЕРНОЈ У Модерној галерији Центра за културу у Лазаревцу 15. јуна, у оквиру обележавања јубилеја 20 година од оснивања Модерне галерије, манифестација „Јун - месец галерије” и „Дани Лазаревца”, ученици лазаревачке Гимназије су приредили предавање о џезу под називом „Џез, уметност побуне кроз ноте и боје”. Гимназијалци су, под вођством професорке Милице Богосављевић са предмета „Језик, медији и култура”, присутној публици на свеобухватан, а опет интересантан начин, приближили џез од његових почетака на светској сцени, преко развојног пута овог музичког правца, па све до упознавања са историјом и актуелностима домаће џез сцене.

Модерна галерија је у наставку приче о џезу и савремене уметности, као и с намером оплемењивања програма свог јубилеја, публици нашег града која зна да ужива у џез нотама, приредила сјајно и несвакидашње вече. Врхунски музичари састава Драган Илић Трио, 20. јуна у вечерњим часовима су одржали свој једночасовни концерт у опуштеној атмосфери која је владала у простору галерије, припремљеним специјално за ову прилику.

Драган Илић - бубњеви, Марко Марковић - гитара, Растко Узуновић - кларинет / саксофон, Милија Пауновић - контрабас

Треба истаћи и то да Модерна галерија није никако случајно угостила гимназијалце - љубитеље џеза у свом дивном простору, већ је то сврсисходно учињено како би се младој публици објаснила паралела између појаве џеза и модернистичких уметничких токова у сликарству, што је ученике довело до откривања заједничких кључних момената смештених у различитим друштвено - историјским приликама.

Овај џез трио бави се ауторском музиком, са примесама блуза и фанка, уз вешто поигравање карактеристичним елементима мелодија наше традиционалне музике, инспирисани индивидуалним животним искуствима самих музичара. На наступу у Модерној галерији они су се љубитељима џеза представили првенствено музиком са своја прва два албума, као и једном од нумера која ће се наћи на њиховом трећем студијском албуму, који је већ у припреми.

ГЕНЕРАЦИЈА ДОБРИХ ЉУДИ Свечана додела диплома матурантима Гимназије У Центру за културу Лазаревац 17. јуна је одржана свечана приредба поводом доделе диплома свршеним матурантима лазаревачке Гимназије. Ове године Гимназију је завршило 130 ученика, подељених, као и иначе, у пет одељења, три друштвено - језичка и два природно - математичка смера. Овом приликом у Центру се окупио велики број пријатеља школе, професора, ученика и њихових родитељи. Професорке Нада Карановић Сајић, Душанка Бјековић и Слађана Митровић потрудиле

10


су се да осмисле квалитетан, богат и забаван програм који је на сцени показао широки спектар талената овогодишњих гимназијалаца. Хор је водио професор музичке културе и васпитања - Стефан Мијушковић. Централни део приредбе био је посвећен матурантима и свим ученицима који су током ове школске године постигли запажене резултате на многобројним такмичењима. Како је истакнуто, никада до сада Гимназија у Лазаревцу није имала толико истакнуте резултате на Републичким нивоима такмичења из више образовних предмета и области. Матурантима су уручене дипломе, а најуспешнији ученици су награђени и јавно похваљени. Иако је, како су истакли професори на челу са директорком Гимназије Јасном Марковић, тешко било одабрати најбољег Вуковца међу једнакима, на Наставничком већу је одлучено да та титула припадне ученици Нини Ђуровић, која је проглашена за ђака генерације, на основу оствареног успеха током четворогодишњег гимназијског школовања и резултата постигнутих на бројним такмичењима. Нина је ученица одељења IV/5, природно математичког смера. Она је са присутнима поделила своје утиске о школовању у Гимназији и планове за будућност. Иако ће Нина своје даље школовање наставити у Ирској, на престижном колеџу у Даблину, директорка Гимназије је истакла да верује да ће и њој, као и свим осталим матурантима, школски дани проведени у Гимназији остати у најлепшем сећању! Уз Нину Ђуровић, носиоци Вукове дипломе у школској 2021/22. години су и Александра Стошић - ученик одељења друштвено - језичког смера IV/2, као и Нина Марјановић (IV/4) и Јована Симић (IV/5) - ученице природно - математичког смера. Посебна захвалност од стране директорке школе исказана је разредним старешинама које су извеле ову генерацију матураната - Драгани Маринковић, Снежани Радосављевић, Весни Стојановић, Душанки Бјековић и Радмили Петровић. „Ова генерација је била специфична по томе што са њима, заиста, нисмо имали никаквих проблема! Било је, можда, успешнијих генерација по неким такмичењима и резултатима, али, овде бих посебно истакла да је са њима, рецимо, одлазак на екскурзију протекао у најбољем могућем реду, као и све друге ситуације током ове четири године, које су увек, да кажем, мало и ризичне - свака прослава, свака акција. Зато слободно могу да кажем да је ово, пре свега, једна генерација добрих људи”, с поносом је нагласила Јасна Марковић, директорка лазаревачке Гимназије. Да се фотографијом овековечи овај свечани догађај, побринуо се ученик Василије Јовић, а да све у организационом смислу протекне како треба, бринуо је Алекса Јевтић, потпредседник Ученичког парламента. www.czklazarevac.rs

11


ДА, ТО СУ БИЛИ ДАНИ Музичко - поетски кабаре У оквиру манифестације „Дани Лазаревца”, 22. јуна, на платоу новог трга испод Рударске чесме, Лазаревчани су имали прилику да се поново сретну са Небојшом Дугалићем и музичко поетским кабареом „Да, то су били дани”, који носи са собом дух неких добрих, старих времена. Претходно је током априла месеца организован је низ духовних и световних разговора у свечаној сали библиотеке „Димитрије Туцовић” у Лазаревцу. Највећу пажњу публике привукло је управо гостовање прослављеног глумца, професора глуме на Академији уметности у Београду и православног мислиоца Небојше Дугалића. Тема трибине је била „Савремена породица - искушења и благослов”. Дугалић је, управо, током тог гостовања у нашем граду најавио поновни долазак у Лазаревац са својом кабаретском трупом и подсетио нас на то да то не би био први пут да свирају, певају и говоре поезију у нашем граду. Центар за културу у Лазаревцу је пре неколико година већ имао ту част да угости овај феноменални глумачко - музички састав и да својој верној публици тако приреди изванредно вече. Уиграни глумачко – музички двојац Небојша Дугалић и Борис Пинговић у пратњи Воје Савића и Нине Ћосић приредили су Лазаревчанима, забаван, али, пре свега, квалитетан угођај уз програм који је овај музичко - поетски кабаре припремио. На репертоару су се нашли стихови наших знаменитих песника, као и различити музички жанрови - од шансоне, рокенрола, до домаћег и страног евергрина. „Овај кабаре настао је потпуно случајно и мимо наше воље. Један другар нам је заказао гостовање, без да смо се договарали. Тако смо, мало по мало кренули, а пошто је програм колажног типа, стално смо га мењали и освежавали, мењали кнцoепте блокова, тако да је и нама све ово било занимљиво и ето, траје овако дуго”, истакао је Дугалић.

СОКО РАТНИК Велика дечија авантура Школица спорта „Соко” већ другу годину за редом организовала је трку са препрекама под називом „Соко ратник” на одушевљење најмлађих суграђана који су је са нестрпљењем чекали. Ова велика авантура одиграла се у градском парку у Лазаревцу 18. јуна, а одзив је био невероватан.На трци је учествовало 150 учесника и били су подељени у четири категорије. Прву категорију чинили су малишани узраста од пет и шест година, другу ученици првог и другог разреда, трећу трећег и четвртог, и последњу петог и шестог разреда. Котизација за учешће износила је 500 динара. За прва три места у свим категоријама обезбеђене су вредне награде, а свим учесницима подељене су медаље и мајице. 12


„Велики пројекат за све нас, поносни смо на ову манифестацију, на наш тим. Захвалан сам свим људима, пријатељима трке који су препознали све што радимо и који су нам помогли да све реализујемо. Ово је једна од малобројних трка овог типа за децу на нивоу Србије по којој смо постали препознатљиви, па смо госте имали из Београда, Аранђеловца, Уба. Поносан сам на сву децу, на одлучност, брзину, жељу и храброст. Поручио бих им да су сви победници!”, истакао је Бранимир Милошевић, оснивач школице спорта „Соко”. Циљ организатора је промоција спорта и здравих животних стилова као и да се код најмађих развије свест о томе.

ДОБРО ДОШЛИ НА МАРКОВ РАНЧ Када се споје младост, љубав, страст према коњима и усађене традиционалне вредности пут нас води ка Марковом ранчу. На имању надомак Лазаревца живи петочлана породица која је својим вредним радом и трудом од старог плаца направила оазу за све љубитеље коња и природе. Исидора и Марко Јаковљевић, млади брачни пар, на посебан начин чувају породичне и праве вредности и на тим темељима одгајају своју децу, најстарију Софију, Марка и најмлађу Сању. Повезаност и љубав према овим племенитим животињама деца осећају од малих ногу, заједно брину о њима, самостално јашу док Софија учествује на такмичењима и осваја медаље. „У народу постоји старо веровање да када прогуташ коњску длаку остајеш веран коњима читав живот. Можда бих тако могао да објасним моју повезаност са овим животињама и то да цела моја породица и ја сваки слободан тренутак користимо да унапредимо ранч и започет посао на њему. Много је идеја које треба реализовати, и заиста се надам да ћемо својим трудом и свакодневним радом у томе и успети. Много нам значи и повратна реакција наших суграђана а и људи из околних места, који посећују ранч и који препознају наш рад и уложену љубав”, истакао је Марко Јаковљевић. Маркови прадеда, а потом и деда по мајчиној линији били су познати коњари, чиме се објашњава његова наклоност коју од малена има ка коњима и јахању. Кајаса се дохватио први пут у школи јахања на Златибору још

као дечак, и од тада их више није испустио из руку. Читаво његово детињство и одрастање обележено је јахањем без седла и испробавањем својих џокејских вештина на најнеобичнијим местима. Своју ергелу је почео да ствара пре неколико година уз огромну подршку и помоћ своје супруге и породице, направивши праву атракцију за најмлађе суграђане који сваки пут са нестрпљењем ишчекују да јашу. „У плану је отварање школице јахања за децу, али због неопходних услова још увек нисмо у могућности. Свакако јахање је могуће за све генерације и жељно ишчекујемо нове посетиоце”, рекла је Исидора, Маркова супруга.

Марков ранч и породица Јаковљевић учествовали су и организовали низ хуманитарних акција и на тај начин дали свој допринос, потврдивши своју доброту, великодушност и солидарност. Као награда за вредан рад и труд, за велику љубав према овој племенитој животињи је све већи број посетилаца који са овог имања одлазе одушевљени и богатији за једно ново искуство.

www.czklazarevac.rs

13


ИМА ЈЕДНА ГАЛЕРИЈА „Тајна једне галерије: 20 година путовања” Модерна галерија Центра за културу Лазревац је током јуна месеца обележила јубилеј 20 година постојања. Обележавајући свој рођендан, галерија је угостила малишане са својим учитељицама из лазаревачких основних школа, кроз кустоске причаонице „Тајна једне галерије: 20 година путовања”. Кустоска причаоница је део редовних активности Модерне галерије у домену едукативно креативног рада са децом. Током стручних вођења, кустос галерије Даринка Станојевић на један посебан начин уводи децу у свет музејског и галеријског рада, заштите и важности очувања културне баштине. Кроз причу и размене идеја, промишљање о уметности и креативности деца кроз игру и смех уче о уметности и постају свесни какво богатсво је у центру њиховог града. Током јуна месеца причаонице су биле прилагођене обележавању великог јубилеја галерије, причало се о рођењу галерије о томе да је то прва галерија у Лазаревцу, њеном животном путу. Даринка Станојевић је деци на један мистичан и занимљив начин причала о уметничким тајнама и оно најважније малишани су се сјајно забавили. „Уживам док видим радознале погледе и њихову реакцију када им кажем да је оно што је у нашој галерији заправо њихово, да сам ја ту да чувам то богатсво. Срећна сам ако сам успела да допрем до њих и да им заголицам машту, надам се да ћемо се и у будућности дружити, а да ће они израсти у људе који ће посећивати галерије”, истакла је Даринка Станојевић, МА историје уметности.

МЛАДА НАДА, ЛУКА КОСТИЋ Први у Републици На републичком такмичењу из биологије одржаном 29. маја у Новом Саду прво место освојио је Лука Костић, ученик I/4, природноматематичког смера Гимназије у Лазаревцу. Рођен 2006. године у Београду, завршио је Основну школу „Дуле Караклајић” у Лазаревцу остваривши, већ тада, запажене резултате из области математике, биологије и хемије, али и историје, физике, српског језика и књижевности. Више пута је био учесник Летњег математичког кампа у Шапцу, учествовао је 14

Лука Костић је као талентовани ученик позван да присуствује предавањима и семинарима у Петници, а ове године је учествовао баш на предавањима из биологије.


у НАСА пројекту, у раду Летње научне школе у Петници, као и на такмичењу регионалног нивоа „Кодирање”. У овој школској години такмичио се и из хемије освојивши прво место на општинском нивоу. Како си се одлучио за биологију, пошто си из математике био јако успешан ? Да ли је твој разредни старешина утицао и помогао да освојиш прво место у Србији? За биологију сам се одлучио, јер ме она одувек занимала и привлачила, а да нађем пут су ми помогли наставница Драгана Станишић у основној и професор Горан Јеремић у средњој школи. Са њим сам много радио и тако успео и да будем први на републичком такмичењу. У школи је добро што имамо велику подршку професора на разне начине кроз редовну наставу и секције. Лоше је то што нам недостаје практичног рада, јер немамо лабораторије у којима би испитивали то што учимо. Колико је Петница утицала на твој рад и да ли би након семинара у њој мењао нешто у класичној школи? Био сам у Петници. У летњој научној школи, а сад у средњој и на семинару биологије, где смо проучавали разне биолошке процесе и имали предавања из свих грана биологије. У јулу идем и на летњи вежбовни семинар, који траје дуже и биће више теренског рада. После искуства из Петнице у школи бих променио начин учења и сам приступ раду. Да више буде практичног рада и веће интеракције са ученицима. Поводом 133. годишнице од оснивања Лазаревца, у Центру за културу одржана је свечана седница на којој је додељено највише признање општине - Видовданска награда. Лука Костић је добитник ове престижне награде у области стваралаштва младих.

„ЗАЧАРАНИ СВЕТ ВЕШТО СКРИВЕНИХ СНОВА“ Катарина Шарић свој таленат за глуму пронашла је у кутији дарова у шестој години живота одигравши прву главну улогу. Већ следеће године, у истој тој кутији пронашла је два нова талента – кренула је да слика и да пише. Пише поезију и прозу. Дипломирани правник и заљубљеник у реторику. Лауреат је Цицерона на такмичењу Sirmium Lux Verbi. Ауторка збирке песама „Зачарани свет вешто скривених снова”. „Збирка „Зачарани свет вешто скривених снова” прошла је заједно са мном занимљив развојни пут. Истовремено се градила годинама и темељно рушила. Сазревала, стасавала у искушењима и болу спознавајући вечну радост живљења. Будила је нове спознаје, упознавала скривене даљине света и душе путујући куда ју је живот носио. Будиле смо се свако јутро заједно, делиле добро и зло обећане на вечну љубав једна другој, верујући да с разлогом постојимо и она и ја, баш овде, баш у овом времену. Љубав према стваралаштву уско везујем с љубављу према Творцу. Да није било његових честих посета, искушења, рађања и умирања, ниједно моје дело се не би родило, а потом преживело и стасало. „Зачарани свет вешто скривених снова” је ту да заборављене чистоте пробуди, замрачене умове отвори, закључана срца ослободи и душу поведе на путовање спознаје истинских вредности”, истакла је ауторка збирке Катарина Шарић. www.czklazarevac.rs

15


ПЕСМА ИЗ ЗБИРКЕ „ЗАЧАРАНИ СВЕТ ВЕШТО СКРИВЕНИХ СНОВА”

АСКИН ПЛЕС Знаш ли за ону причу о Аски И вуку Причали су је давно И они који о њој ништа нису знали Причали су као да су и они сами Аскину игру некада играли Знаш ли и за то да ка тој игри само ми тело плеше Па не знам више ни како људи лако згреше Ал’ несто јаче у тој игри ме води Нешто снажно ка вечној слободи Нешто у чему ми сва крв струји Нешто где можда нисмо ни последњи, ни први Знаш, Аска, к’о Аска, Одувек сама И у светлости и у тами једног дана Исплетеног ума од свих дубина и даљина По ивици руба ходаше тихо Да је не чује из стада нико А стадо одувек беше стадо Ваљда је Творчева воља кад их као такво даде Ни вапај, ни плач, ни трачак среће, Не осети ништа До убода мача Јер стадо к’о стадо, А, Аска млада Желела је нове игре, желела је да не страда... Па пут зелене долине крену Можда, можда је мисли ка неком њеном дену Ноћ је била густа кад зачу дубоки глас Па не оста ништа Аски сем да плеше за све вас И вешто играше, са цвећем у коси И још увек масташе О, шта ли ми то живот доноси

РЕДА КЦИЈА

Новинари: Марјана Вуковић Невена Манчић Александра Бирчевић Маја Стојановић

Прелом, дизајн и публикација: Даница Илић Лазар Мандић

Храбра сам, храбра ја Храбрија од стонине вас вукова Храбра и болна сам Ал’ у томе је моја снага сва Трње ми се дубоко зарило у вене И не слутиш о вуче да ова игра одавно не боли мене Очи су моје виделе све ово давно Мислиш ли да се од сада тек знамо? Видиш ли како твоју игру вешто пратим Па се више ни не питам јеси ли у било чему решен Ја знам, о савршено знам због чега ти ноћас плешем Не стижу мене слабости док ти играм Већ твоја крв од мене врви Не стижу, а није да не желим да ти се предам Ал’ немам куд кад си ову игру ти започео први И зато плешем плес живота И знам, дивиш ми се и није те нимало срамота Зенице су твоје шире и шире А урлик ти се И од њега самог крије Више вуче у тој игри нема страха И ти си остао без даха Па се питаш и сам Чему игре, кад смо сви створени од истог праха Знаш, Дуго је Аска тако плесала Од тог плеса вуку је постала нестварна Па зеља да утоли глад, Поста она да с њом вечно буде млад И сад, знаш, они негде вечно плешу Ни сам писац више не зна где су Катарина Шарић