Nešto Lepo broj 5

Page 1

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ЛАЗАРЕВАЦ

● Број 5 - 1. август 2022.

Љубица Цуца Сокић, Ваза са цвећем, 1963.


ИЗЛОЖБА СЛИКА НИНЕ РАДОИЧИЋ У МОДЕРНОЈ ГАЛЕРИЈИ У Модерној галерији Центра за културу у Лазаревцу, у склопу манифестације „Дани Лазаревца” и обележавања јубилеја 20 година од оснивања галерије, 30. јуна у 18 часова отворена је изложба слика Нине Радоичић. „Свако од нас ће различито ишчитати Нинине персонализације света. Први ће се позвати на аутоматизам, Ернстове фротаже и гратаже, апстрактни експресионизам, можда Раушемберг, Ротко, Кифер, Рихтер утицаје, енформел, космологије…; други ће тражити и наћи сумњиве анђеле и светле демоне, усамљене жене и остављене мушкарце који пуше продубљујући вртлоге сопствених (не)сигурности; трећи ће се запетљати у мрежама материје која избија на површину и увлачи их у дубоке поноре - можда никада одатле неће ни изаћи; четврти ће их оплакивати и сами расточени у бојеним наносима и цурећим (dripping) ефектима; пети ће покушати, када нико не гледа, да пипну средиште круга, да додирну тајну, што ће их претворити у П-зомбије; шести ће проћи равнодушни и неокрзнути још једном манифестацијом креације; седми ће инстинктивно осетити како их нешто мења, неки од њих ће покушати да сазнају шта; осми ће се фотографисати и третирати платна као сценографију жељеног сопства; девети ће искусити снажна, готово телесна задовољства сочног имагинарног, посрамиће се и искрасти, можда се и вратити кад никог нема и одазвати се зову празнине коју ће временом испунити зечевима… И сви ће бити у праву и нико неће бити.” (Јелена Спаић, из текста каталога) Изложба је трајала до 15. јула. Отварањем Нинине изложбе прикладно је завршен богат и разноврстан културни садржај који је галерија својим посетиоцима и граду Лазаревцу приредила током целог јуна месеца, у оквиру манифестације „Јун, месец галерије”. Нина је том приликом изјавила: „Сада када сам изложила своје радове овде, у Модерној галерији, први пут их видим како треба. Задовољна сам како сам поставила, јер овде су неки сасвим скоро рађени радови. Ја настављам да радим. У Београду, ако не ове - онда током следеће године, имаћу изложбу. Сама изложба говори о непрестаном кретању, па тако су се и од новембра, када је требало да буде одржана, до сада, десиле промене. Неки радови више нису код мене, а настали су неки нови. Тако ће то да се ваља у недоглед, ја се надам! Захвална сам Дари Станојевић на помоћи, на сарадњи и на инспирацији.” 2

Уметница Нина Радоичић

Нина Радоичић је члан УЛУС-а од 2011. године, а у статусу самосталног уметника је од 2012. године. Рођена је 1973. у Београду. Дипломирала је сликарство на Академији лепих уметности у класи професора Душана Оташевића, а ствара од 2008. године. Од тада је учествовала на великом броју групних изложби, од којих су значајније Меморијал Надежде Петровић, Бијенале Милене Павловић Барили, јесењи и пролећни салони Цвијета Зузорић. Као сарадник на пројекту Tramontana учествовала је на изложбама у Трсту, Грацу, Венецији, Ровињу. Добитница је награде Коларчеве Задужбине за изложбу године (2011). Самосталне изложбе: 2010. Галерија СКЦ 2011. Галерија Коларчеве задужбине 2012. Кућа Ђуре Јакшића 2013. Подрум галерија


ЛЕТО У ЛАЗАРЕВЦУ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ ПОЗОРИШТЕ НА ОТВОРЕНОМ У оквиру манифестације „Културно лето 2022”, на платоу испред Центра за културу Лазаревац, организован је богат програм за најмлађе. Представе за децу на отвореном привукле су велики број малишана који су уживали у несвакидашњем угођају. Драмско-луткарска представа за децу „Звездан” одиграна је 21. јула на платоу испред Центра за културу Лазаревац. Ова представа позоришта „Звездица” из Зрењанина оставила је посебан утисак на велики број малишана који су нетремице пратили сваки сегмент представе. Драмско-луткарски комад „Звездан” једног од најзначајнијих представника чешке школе луткарства Јиржија Штреде уписан је у антологију најизвођенијих у европским позориштима за децу. Чувена Чешка школа луткарства, као једна од најстаријих, подстакла је и позоришта на нашим просторима да дешифрују дотле невиђени поетски театарски језик. Језик где је надреализам реализам у свету лутака, са свим својим небројеним знаковним и метафоричним изражајним могућностима. О усамљености једне Звезде на небу, њеној радозналости и потреби за упознавањем нечег новог и другачијег, о несналажењу и сналажењу у другачијем свету од оног којег познаје, о откривању пријатељства и љубави далеко од свог облака, до спознаје колико смо сви различити. О свему томе, Јиржи Штреда поетично и нежно пише у свом „Звездану”, за сањаре и маштаре, за децу и песнике. Крајем јула, још једна сјајна дечија представа имала је своје извођење пред отвореним небом. Права посластица за најмлађе Лазаревчане сервирана 28. јула. Добро познато позориште „Максимус Арт” и представа за децу „Чаробна кухиња” представили су свој рецепт за савршену позоришну представу, а то су следећи састојци: У благо загрејану позоришну атмосферу лагано представити едукативно - забавну, луткарско - глумачку представу „Чаробна кухиња”. У овој представи два кувара (кувар Рингло и куварица Макарона) уз шармантну игру, представили су малишанима важност воћа и поврћа и зашто је важна здрава исхрана. Сваки хранљиви састојак имаће важну улогу у „кувању” и „сервирању” њихове позоришне бајке. Бајка је - Чаробна кухиња, а главни састојци су: 300 гр смеха 2 шољице маштовитости 450 гр едукације 5 кашика веселих сонгова 1 литар позоришне игре

www.czklazarevac.rs

3


ДЕЦА У САОБРАЋАЈУ - САОБРАЋАЈ У ГАЛЕРИЈИ Како децу анимирати да се кроз игру радују простору у коме бораве слике? У Модерној галерији Центра за културу у Лазаревцу, 7. јула, академски вајар Душан Рајшић одржао је радионицу „Деца у саобраћају - саобраћај у галерији” за децу из средње и предшколске васпитне групе вртића „Дечије царство” из ПУ „Ракила Котаров Вука”, са васпитачима Милицом Митић и Мионом Вељковић. „Како повезати ликовну културу и саобраћај, како децу анимирати да се кроз игру радују простору у коме бораве слике?”, само је једно у низу питања које је Душан поставио, пре него што је осмислио атмосферу радионице у којој најмлађа публика Модерне галерије треба да ужива. На све то га је подстакао период који је иза свих нас, па и галерије, током кога, услед поштовања епидемиолошких мера, саобраћај кроз галерију је био смањеног интензитета. Рајшић увиђа да је овако инспиративан рад са децом оно што сигурно може да допринесе враћању на старо, када је галерија несметано била место окупљања љубитеља и поштоваоца уметности.

Уметник Душан Рајшић на радионици са децом

„Радионица „Деца у саобраћају - саобраћај у галерији” је једна у низу таквих која има за циљ да децу навикне на долазак у простор галерије, да их упозна са њеним садржајем, да им отвори врата уметности, а све то кроз заједничку игру и наше дружење. Децу треба неговати и развити код њих осећај за добро, за лепо и тако их најлепше инспирисати да те своје импресије из галерије пренесу и код куће својим родитељима, па тако и њих уведу у овај наш свет, доведу их у галерију! Један аутомобил направњен од старе полице и неколико точкића је јако практчан за ову авантуру, у коме дете путује кроз галерију. Ми паркирамо ово наше возило испред одрећене слике, која има улогу врата на која улазимо у нови простор. Тако кроз игру, деца имају културан оброк, који ће поново доћи да пробају. Наша галерија је и овај пут поклонила једну сличну едукативну играчку - реквизит за потребе деце у њиховом објекту, што је, већ неко време, постала пракса наше галерије. На тај начин ће деца да размишљају о нашој галерији и када су ван ње”, истакао је Рајшић. Кроз игру, током ове радионице, малишани су научили и које све врсте саобраћаја постоје, када смемо и где да пређемо улицу, како ради семафор и којих још осталих правила морамо да се придржавамо када смо учесници у саобраћају. На огромној бојанци за децу намењеној учењу, као и забави, током радионице, нашла су се сва превозна средства која користимо у копненом, воденом и ваздушном саобраћају. И током ове радионице, за израду фигура и пратећих елемената за рад са децом, Душан је, као и увек што чини,

4


користио искључиво рециклиране материјале. На тај начин је деци показао да и одбачене ствари могу бити употребљиве и веома корисне, а надасве да коришћењем старих ствари можемо да смањимо загађење наше животне средине и сачувамо природу као извор живота. Битну улогу у извођењу ове радионице, поред Рајшића, деце и њихових васпитача, имала је и Анастасија Пиштињат, радница Центра за културу кроз програм „Моја прва плата”, која је уписала Вишу школу за васпитача. Анастасија је била у улози полицајца, чиме је додатно анимирала најмлађе госте галерије. Деца су, тако, добила све одговоре на питања која су их интересовала и на тему саобраћајне полиције.

ДВЕ МЕДАЉЕ И ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ Појединачно првенство Србије у боксу за пионире, кадете и јуниоре одржано је у хали спортова у Крушевцу. На турниру који је трајао три дана учествовало је око 250 боксера из различитих делова Србије, међу којима и БК „Greatest”из Лазаревца. Представници нашег града кући су донели две медаље. Марко Пајић, кадет до 54 килограма, победом у полуфиналу над боксером из БК „Србија” из Сурдулице и поразом у финалу од боксера из клуба „Деспот” из Смедерева освојио је друго место на првенству државе у свом дебитантском наступу. Милош Милијић, јуниор до 57 килограма, победом у червртфиналу над боксером из клуба „Пирот”, потом у полуфиналу поразом,

подељеном одлуком судија, од такмичара из БК „Кикинда” освојио је треће место на првенству Србије. Поред Марка и Милоша, Лазаревац су на овом првенству за млађе узрасте у Крушевцу још представљали и кадет Ђорђе Павловић до 40 килограма, као и јуниор Марко Павловић до 66 килограма. Поред сјаних резултата на такмичењима ове момке краси храброст и хуманост. Средином јула спровели су акцију добровољног давања крви у просторијама свог клуба, у сарадњи са Црвеним крстом Лазаревац и Институтом за трансфузију крви Србије. Акцији се одазвао велики број спортиста, као и пријатеља клуба.

www.czklazarevac.rs

5


МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ДЕЧЈЕГ ФОЛКЛОРА По први пут у оквиру Видовданских свечаности и Дана Лазаревца, одржан је Међународни фестивал дечјег фолклора у организацији ГО Лазаревац и КУД „Диша Ђурђевић” на платоу испред Рударске чесме. Поред организатора, на фестивалу су наступили гости из Северне Македоније, Бугарске и Босне и Херцеговине. Фестивал је отворио и присутнима се обратио председник Скупштине Градске општине Лазаревац Бојан Синђелић. Пожелео је учесницима добродошлицу и нагласио да су ансамбл „Диша Ђурђевић” и наша општина овим догађајем стављени на мапу међународних дечјих фестивала. Првог дана наступала су гостујућа друштва из Бугарске и Северне Македоније, а почетак је означио наступ домаћина, КУД „Диша Ђурђевић” из Вреоца чији је потпредседник Ивица Мијатовић искористио прилику да се организаторима захвали на подршци и срдачном пријему гостујућих културно-уметничких друштава. Чланови КУД „Ефрем Каранов” из Северне Македоније изразили су велико задовољство због учешћа и истакли да се надају да ће се успешна сарадња наставити и наредних година. Друге вечери на платоу испред Рударске чесме наступили су КУД „Милоје Поповић – Ђак” (Кусадак), КУД „Опанак” (Ледине), КУД „Изудин Мулабећиревић – Изо” (Јелах, БиХ), КУД „Ефрем Каранов” (Кратово, Северна Македонија) и КУД „Диша Ђурђевић“ (Вреоци).

ТРОЈКА ИЗ БЛОКА Караван Тројке из блока, као најлепши пројекат хуманитарне организације Срби за Србе наставља да шири позитивну енергију и дух заједништва како би у годинама које следе обрадовао велики број угрожених породица. На терену за кошарку Спортског центра Рудовци, у суботу 9. јула, организован је по први пут овај хуманитарни турнир у баскету 3x3 захваљујући Друштву за спорт, рекреацију и забаву Спортски центар Рудовци и хуманитарној организацији Срби за Србе. „Ово је само један од пројеката које организује наша организација и надамо се да ће овај сјајан турнир у Рудовцима прерасти у традицију и да ћемо се из године у годину скупљати овде и окупљати што више омладине и хуманих људи. Тројка из блока се одржава у преко 20 градова у току године, а овде у Рудовцима одзив је одличан.”, истакао је Владан Караклић, хуманитарна организација Срби за Србе. 6


Посећеност је била велика, преко 200 људи допринело је да атмосфера на турниру остави све без даха. Укупно 16 екипа у баскету 3x3, из Београда, Аранђеловца, Лознице, Рудоваца, Лазаревца, борило се за пехар по куп систему, поред тога организовано је и такмичење у брзом шутирању тројки. Прво место освојила је Школица спорта Соко, друго место Локал Бар Лозница, а треће место заузела је домаћа екипа СЦ Рудовци. Сви победници били су награђени пехарима, медаљама, али и дипломама. Такође су и све организације које су подржале и помогле да се турнир реализује добиле захвалнице. Прикупљено је 67.000 динара путем котизација екипа, котизација за брзо шутирање тројки, кутија за добровољне прилоге и рада кафића.

Пројекат Тројка из блока је спортско-хуманитарни догађај који за циљ има прикупљање средстава за потребе социјално угрожених вишедетних породица. Пројекат се спроводи кроз спортске манифестације брзог шутирања тројки у Србији, Републици Српској, Црној Гори и широм света на којима се окупљају млади људи, познате личности из света спорта, културе и музике, као и велики број спонзора и добротвора који финансијски подржавају реализацију предвиђених циљева. Разлог настанка пројекта Тројка из блока је чињеница да велики број деце из вишечланих породица живи у тешким материјалним условима у којима оскудевају у најосновнијим животним потребама. Дугорочни план пројекта Тројка из блока јесте да се у наредних 20 година мотивише и укључи преко 100.000 младих људи, како би кроз учешће у спортско-хуманитарним манифестацијама обезбедили услове за безбрижно одрастање и срећно детињство најмлађим нараштајима.

www.czklazarevac.rs

7


КУЛТУРНО ЛЕТО И ДОБАР РОК

Лазаревчани уживали у оштром звуку „БРИТКИХ САБЉИ”

Бина испред Центра за културу Лазаревац и првојулска врела ноћ били су идеални услови за концерт под отвореним небом лазаревачког рок бенда „Бритке сабље”. Овим концертом обележен је почетак манифестације „Културно лето”, када је реч о музичком делу програма. На платоу испред Центра за културу, који је организатор ове традиционалне манифестације, велики број Лазаревчана и љубитељи квалитетног звука имали су прилику да уживају у енергичном наступу овог искусног рок састава. Њихови наступи су синоним за добру свирку. Лазаревчани су препознали енергију и добар рок звук, тамо где „Бритке сабље” свирају тражи се место више. Заједно свирају од пролећа 2018. године, а како је било на самом почетку, одакле инспирација за назив бенда и какви су планови ове рок четворке, рекао нам је певач овог састава Иван Илић. Бритке сабље је назив који је у стара времена коришћен за некога ко је одличан у свом послу и уопште за способне људе. Данас контраверзни Мирољуб Петровић користи често тај опис и то нам је било занимљиво да искористимо, више као шалу него што смо себе сматрали неким страшно добрим музичарима. Истина је и да нисмо хтели да име бенда буде на енглеском, јер нам се чинило да ће овако бити упечатљивијe. Са друге стране звук Ивицине гитаре се може описати као оштар (бритак) па на неки начин и то говори да је име одговарајуће. Ми смо свирали у различитим бендовима. Гитариста Ивица и басиста Милош у једном, а бубњар Дејан и ја у другом. Негде у исто време престали смо да свирамо у тим бендовима и онда су Ивица и Милош половином 2017. године 8


формирали бенд са другим бубњарем који је био са њима можда само две свирке, након чега су позвали Дејана да им се прикључи. Нешто касније су увидели да им је потребан и певач тако да смо у овом саставу од пролећа 2018. Прошле године сте затворили манифестацију „Културно лето”, ове године сте отворили музички део ове манифестације. Можете да направите паралелу између та два наступа? Обе свирке су нам драге, можда ова последња за нијансу више јер смо свакако годину дана искуснији и наравно да нам је била част да отворимо музички део манифестације „Културно лето”. Волимо да свирамо у Лазаревцу и драго нам је да људи уживају на нашим свиркама, а та чињеница нам даје ветар у леђа да наставимо даље. Када је реч о вашим наступима у Лазаревцу, то је постала на неки начин традиција и на вашим наступима су све генерације присутне. У чему је тајна, како сте их освојили да приволе рок звук и вашу енергију? Мислим да су људи препознали да се несебично дајемо на свакој свирци и да их не схватамо као још једне у низу тезги, већ да, било да свирамо пред 30 или 300 људи увек буде иста енергија. Већ на првим пробама видели смо да имамо потенцијал да напредујемо. На првом месту нам је свакако чињеница да је атмосфера у бенду позитивна иако свако од нас има различита мишљења али је успех бенда на првом месту а не индивидуални успех појединца, па самим тим и брзо дођемо до договора и заједничког става. Какви су планови бенда за наредни период? Када је реч о ауторским песмама да ли и то може ускоро да се очекује? Планови су да уђемо у нове клубове, претежно у Београду, јер пут по Србији сваког викенда, иако веома занимљив понекад је доста напоран. Друга битна ставка је да освежимо репертоар како новим песмама, тако и да вратимо неке старе које смо ставили у други план и то претежно због публике у Лазаревцу јер овде често свирамо. Оно што је такође пред нама, то је рад на ауторским песмама и заиста се радујемо томе, мада је времена за то мало због згуснутог распореда свирки и наших приватних обавеза. Материјал постоји за више песама па ћемо, ако Бог да ускоро почети да радимо на њима. Бенд током целог лета има наступе, посебно је занимљива свирка коју су имали 13. јула у Пљевљима, где су наступали као предгрупа бенда „Ван Гог”.

www.czklazarevac.rs

9


БИОСКОП НА ОТВОРЕНОМ ЛЕТО, ЗВЕЗДЕ, ТЕРАСА И ФИЛМ

Током јула месеца Центар за културу Лазаревац је у оквиру своје манифестације „Културно лето 2022.” припремио богат програм за своје суграђане. Из године у годину стално се ради на новим пројектима, на новим идејама и ситницама које ће обогатити живот у Лазаревцу. Познато је да су летње вечери у Лазарецу најлепше када се сви окупе на платоу или тераси Центра за културу Лазаревац и уживају у манифестацији „Културно лето”. Лето, звезде, тераса и филм, програм који је осмислила и са колегама реализовала уредница филмског програма Центра за културу Лазаревац, Маринка Марић. Замисао је да се на тераси ове установе под ведрим небом и звездама ужива у биоскопским остварењима. Прва пројекција је била 21. јула, када је публика уживала у немачкој романтичној комедији Човек по твојој мери. Остварење које отвара многа питања, филм који на први поглед личи на љубавну причу, а заправо је критика трагања за савршенством које, на крају дана, није веома узбудљиво. Филмско остварење које је публика имала прилику да погледа 28. јула је француска комедија Како бити добра супруга. Романтична комедија са Жилијет Бинош у главној улози насмејала је све присутне обрађујући ову неисцрпну и занимљиву тему. „Лето, звезде, тераса и филм су пројекат којим смо желели да употпунимо садржај и пружимо нашој публици другачији доживљај гледања филмских остварења. На нашој тераси уз посебне погодности, публика је заиста уживала. Ослушкивали смо њихове реакције и жеље и према томе правили програм и бирали филмове, настојаћемо да и даље реализујемо пројекције на овај начин и да током летњих вечери уживамо у биоскопу на отвореном”, истакла је Маринка Марић. Постоји прегршт начина да искористите своје слободно време након напорног дана, једна од најбољих идеја је биоскоп на отвореном - Лето, звезде, тераса и филм.

10


ДРЕВНА БОРИЛАЧКА ВЕШТИНА ЗА НАЈМЛАЂЕ Од 1972. године Карате клуб „Колубара” окупља децу, младе и љубитеље спорта и учи их овој древној борилачкој вештиниТешко је пребројати све медаље које су чланови Карате клуба „Колубара” освојили само у овој години. Набројаћемо само неке: Интернационални карате куп Врњачка Бања - 4 златне, 2 сребрне и бронзана медаља. Појас Чачка - освојено злато и сребро. Школско првенство Србије Првенство Београда Трофеј Србије за сениоре - сребро Поред пливања, карате је базични спорт које дете може да тренира од 4,5 године живота. Захваљујући вишедеценијском успешном раду, Карате клуб Колубара има више термина за тренинге, како у старој тако и у новој сали Спортског центра Колубара. Ако вам се дете одлучи за овај спорт, издаци су минимални, кимоно се купује тек кад дете чврсто одлучи да жели да постане члан клуба. Родитељи не могу да присуствују тренинзима, јер само без њиховог присуства, тренер успева да код деце развије и повећа пажњу и концентрацију, да га научи да слуша, да успостави самоконтролу и научи шта је самодисциплина, да развије самопоштовање и поштовање. Особине које су данас ретке, морате признати.

Од како дете почиње да тренира, поред класичних вежби оно учи кате, а на полагањима добија одређене појасеве. Тек после неколико година тренинга, поједина деца се опредељују за борбе, када се и купује опрема. Тренинзи се организују за каташе - њих води Марко Марковић, а борбаше Вељко Симић, Чеда Синђелић и Драган Синћелић. Тренинзи се одржавају како појединачно, тако и заједнички, а заједнички циљ је да се нови и млади чланови упознају са старијима и са њиховим техникама и успесима. Циљ тренирања каратеа , древне борилачке вештине је да се дете научи како да победи, али и да изгуби, и како да после пораза извуче поуку. Карате клуб Колубара помаже младима да буду људи, помажу им да повећају концентрацију, да се физички развију, да науче шта је дисциплина, да сами доносе одлуке и да су истрајни. Као што је рекао један од чланова клуба, карате не ствара само спортисте, већ ствара поштене људе који науче да сами користе главу, јер кад си сам на татамију, само ти знаш који ти је следећи потез. Противник мора да се победи, али не сме да се повреди!

www.czklazarevac.rs

11


ВРТ ИЗ БАЈКЕ ЗА ДЕЦУ СА АУТИЗМОМ Анка Стојановић за Свице у мраку „Свици у мраку” је хуманитарна организација и пројекат глумца Микице Петронијевића. Главна активност овог удружења је помоћ деци и особама са аутизмом. Циљ је активан и испуњен дан у природи за читаву породицу. На имању у Венчанима, питомом селу надомак Аранђеловца, Микица је уредио простор како би у њему пријатно боравила деца и разним активностима, уз помоћ стручног тима, квалитетно, стимулативно, инспиративно и шарено им били испуњени дани. У уређењу простора, несебично му је помогла и наша уметница - Анка Стојановић. Тим поводом, Анка нам је одговорила на изузетно битна питања, која се тичу свих нас и времен у коме живимо. Како уметност може да допринесе данашњем друштву? Како може да покрене значајна питања у свету у коме се налазимо? „Како сам, већ дуги низ година, у свету ликовне уметности и како ме та уметност довела до промишљања о споју уметности и психологије, самим тим ме имтересовање за обе области довело до педагогије и уметности у образовном конексту. След околности, као и лична знатижеља, ме доводи до рада са децом школског узраста. Тако сам уочила и ученике којима је потебна додатна подршка. Запажања која сам, као наставник ликовне културе, направила су да је свеприсутна осетљивост деце и њихова љубав према ликовном изражавању. Пратила сам, нарочито, рад деце којој је потребна додатна подршка и тако је дошло и до интересовања за помоћ разним удружењима која се на најбољи могући начин баве децом са аутизмом. Поред мог образовања, Лазаревчани су одлично упознати и са мојим ликовним радом, првенствено израдом мурала. Сва та интересовања и ангажовања су ме довела до сарадње са нашим глумцем Микицом Петронијевићем. Наиме, он је управо у процесу оснивања дечијег инклузивног села у Венчанима. Мурал, који је тамо настао, представља све српске жене, мајке, а нарочито самохране мајке, које, на велику жалост, у већини случајева, остају саме са својом децом, управо којој је подршка оба родитеља јако битна за што квалитетнији развој и сваки могући напредак. Жена видно носи терет, испред ње се налази девојчица, која посматрача гледа директно, док је иза мајке дечак обучен у плаву боју, боју која симболизује аутизам. Та два детета, такође, симболично представљају Микицину децу. Мајка је одевена у српску ношњу. Целокупна сцена богата бојом, са друге стране, представљаи велику борбу једне, као и свих мајки. Слика није идеална, као што и свако од нас није идеалан. Видни су потези четке, видан је рељеф фасаде, а исто тако се осећа и радост живљења у самом колориту. Са друге стране зида су осликани сунцокрети - жути, радосни, они који се окрећу према сунцу. Самим тим сам желела да истакнем то што сматрам да би се свако од нас могао окренути према деци, као према сунчевој радости, управо, као цвет према сунчевом сјају. Мислим да би се на тај начин свако од нас могао осврнути и на децу којој је потребна подршка свих нас. Поред описаног зида, у Микицином селу у Венчанима, осликала сам и бунар виновом лозом, као симбол вина, православља, причешћа и крви Христове. Миkица са тог бунара свакога дана узима воду и моли се Богу. То би била моја мала помоћ у виду радости боја, коју сам оставила у Венчанима, Свицима у мраку. “

12


Анка Стојановић Мастер ликовни уметник и мастер професор предметне наставе Од 2018. професор предметне наставе - ликовна култура (основна и средња школа) 2022. Учесник Виртуелна изложба наградног конкурса „Иран из моје перспективе“ – Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран у Београду 2021. Учесник - Децембарски ликовни салон, преглед савремене ликовне сцене лазаревачких уметника Виртуелна изложба у Галерији културног центра „Hadži Ruvim“ ретроспектива 2020. 2020. Учесник - Децембарски ликовни салон, преглед савремене ликовне сцене лазаревачких уметника Самостална изложба - Модерна галерија Центра за културу -Лазаревац „Разговори са уметником“. Самостална изложба – Центар за културу „Хаџи Рувим“ Лајковац Учесник Прве Међународне online изложбе „Беле ноћи Majdan art 2020“ Учесник Виртуелне изложбе фотографија „Иран је привлачнији кроз објектив твоје камере“ Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран у Београду 2018. IX Међународна изложба “Уметност у минијатури Мајданарт 2018“ Прво бијенале савремене црквене уметности - Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд 2017. Савет МЗ Вреоци додељује захвалницу за допринос у развоју културе у Вреоцима Члан УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ, тим поводом учествује на колективној изложби нових чланова 26.јануара у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ 2016. Учесник VII Међународне изложбе „Уметност у минијатури MajdanArt 2016“ Мајданпек, радови излагани у, Центру за културу Мајданпек, и у Музеју примењене уметности у Београду (октобар-новембар 2016.) Учесник и донатор слике, хуманитарног базара „Brook Hill Charity Bazаar 2016“ Постаје члан Удружења Широка стаза-Земун-Београд (2015) тим поводом, излагала на XX пролећној изложби нових чланова у Београду, Педагошки Музеј Учесник XIII Међународног бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу, у изложбеној категорији-сликарство 2015. Члан удружења Широка стаза, Земун-Београд Учесник групне изложбе МИНИ АКТ 2015, Kombank Art hol – Београд, у организацији Учесник VI Међународне изложбе „Уметност у минијатури MajdanArt 2015“ Мајданпек, радови излагани и у, Галерији „Круг“ Петровац на Млави, Матици исељеника и Срба у региону Београд Учесник Колективне изложбе „Златовез-вечити изазов“, Етнографски музеј у Београду - Манакова кућа (април 2015) 2013. На конкурсу који је расписао Културни центар Ирана и уз сагласност Директора културног центра Ирана у Београду, Др Махмуда Шалуија, учествовала на 20. Интернационалном Фестивалу визуелних уметности за младе уметнике у Ирану где је добила Сертификат за допринос на фестивалу и Захвалницу Иранске академије уметности Добитница Видовданске награде Градске општине Лазаревац за стваралаштво младих 2012. Учесник колективне изложбе ученика Уметничке школе минијатура у Ужицу 2009-2012. Током студирања излагала на свим колективним изложбама у просторијама Академије СПЦ, демонстрирала калиграфију-лепо писање на Сајму књига свих година током студирања, обављала је обуке лепог писања, за децу у просторијама академије 2011. Учесник колективне изложбе „Да се не заборави“, копије фресака и икона са Косова и Метохије,у Светосавском дому на Врачару 2006. Излагала на традиционалном сабору Дан Покрова Пресвете Богородице у Вреоцима 2004. Прва самостална изложба Галерија Симонида, Лазаревац где је излагала цртеже, слике, колаже под назовом „Ја Анка“.

www.czklazarevac.rs

13


„ПРВИХ ПЕДЕСЕТ” ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА У СОПОТУ Филмски фестивал у Сопоту, 50. СОФЕСТ, одржан је од 4. до 10. јула, а слоган овогодишњег, јубиларног фестивала гласи „Првих педесет“. Организатори манифестације су Центар београдских фестивала и Центар за културу Сопот. Отварању, 4. јула, присуствовали су представници Центра за културу Лазаревац Марко Мијушковић, директор, и Душица Живановић, уредница програма. Церемонију је обележио традиционални дефиле филмских екипа и уручивање награде „Статуета слободе” за допринос филмској уметности нашим реномираним ствараоцима, сценографу Миленку Јеремићу, сценаристи и редитељу Душану Ковачевићу, редитељу и сценаристи Здравку Шотри, у чије име је награду примила Тамара Алексић, и глумици Тањи Бошковић. Филмском сценографу Миленку Јеремићу награду је уручио уметнички директор фестивала Александар Аврамовић, а у образложењу жирија наведено је да је Јеремић случајно почео да ради на филму давне 1965. и то на наговор кума, глумца Велимира Бате Живојиновића, када је био асистент сценографа на филму „Човек није тица” Душана Макавејева. На отварању фестивала је приказан филм „Тома” Драгана Бјелогрлића, а наредних дана трајања фестивала приказано је још 25 филмова у такмичарском програму, три ван конкуренције, као и четири наслова за најмлађе. О наградама је одлучивао жири у саставу: глумци Снежана Богдановић и Андреј Шепетковски и продуцент Раденко Ранковић, професор на катедри за Филмски и ТВ продукцију Факултета драмских уметности у Београду. Доделом награда 10. јула, завршен је јубиларни 50. филмски фетсивал у Сопоту, а одлука жирија била је да награду Гран при за најбољи филм фестивала додели делу „Страхиња Бановић”, реализованом у продукцији „Art & Popcorna”. Награда за најбољу режију додељена је Душану Милићу за филм „Мрак” у којем је „особеним и бриљантно промишљеним редитељским поступком изградио јединствену и узбудљиву атмосферу коју доследно спроводи од почетка до краја филма и градира до усијања”. Награда „Мира Ступица” за најбољу женску улогу припала је Сањи Марковић за улогу у филму „Тома”, а награда „Бата Живојиновић” за најбољу мушку ролу додељена је Петру Бенчини за улогу у истом филму. Полувековни јубилеј Слободарских филмских свечаности у Сопоту је празник стваралаштва и лепих сећања, као и прилика да се укаже захвалност и ода почаст многобројним уметницима, филмским радницима и организаторима на једној културној мисији.

14


ВИДОВДАНСКА НАГРАДА ЛАЗАРЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА ДОБИТНИК НАЈВЕЋЕГ ПРИЗНАЊА Видовдан, један од највећих хришћанских празника и Дан општине Лазаревац обележен је светом литургијом, парастосом и полагањем венаца у крипти храма Светог великомученика Димитрија. Лазаревац је прославио 133 године постојања под овим именом. На свечаној седници, у великој сали Центра за културу, додељене су традиционалне Видовданске награде градске општине Лазаревац. Седница је почела интонирањем државне химне “Боже правде” након чега је приказан филм о реализованим пројектима у протеклих годину дана. У име руководства ГО Лазаревац, празник је свим суграђанима честитао председник општине Лазаревац Бојан Стевић, и том приликом најавио бројне капиталне пројекте планиране за будући период. Присутне је поздравио и председник Скупштине ГО Лазаревац Бојан Синђелић који је подсетио на историјат општине, која је од варошице постала административни и културни центар овог дела Шумадије. Највеће признање, Видовданска награда, уручена је Гимназији у Лазаревцу. Комисија за доделу јавних признања ове године одлучила је да награда у области противпожарне заштите припадне Бранку Лазаревићу из Брајковца, запосленом у ВСЈ Лазаревац, а награда за стваралаштво младих отишла је у руке Луки Костићу, ученику Гимназије у Лазаревцу и Ђорђу Комадини, студенту Медицинског факултета Универзитета у Београду. Након доделе, поводом Видовдана, већ осамнаесту годину за редом одгајивачи коња организовали су фијакеријаду. Дефиле кроз град, јахање понија за најмлађе и сликање у Градском парку обележили су ову манифестацију. Видовдан се слави као дан општине Лазаревац због чињенице да је у склопу обележавања 500 година од Косовског боја 1889. године у част кнеза Лазара, а на иницијативу становника безименог насеља на брду Збеговац, указом тадашњег министра унутрашњих дела, овом насељу дато име Лазаревац.

www.czklazarevac.rs

15


РЕДА КЦИЈА

Новинари: Марјана Вуковић Невена Манчић Александра Бирчевић Маја Стојановић

Прелом, дизајн и публикација: Даница Илић Лазар Мандић