Page 1

Godina II - Broj 13. || OKTOBAR 2016.

50 din | 1 km | 4 hrk | 30 den

B E S P L A T N O || Solidarna donacija 0,5€

CRVENA

KRITIKA Izdaje Marksistička organizacija «Crveni»


Impressum

KRITIKA Mesečnik o marksističkoj teoriji i praksi u izdanju Marksističke organizacije Crveni Uredništvo: Goran Musić Filip Sać irović Miodrag Mijatović Antun Mavrak Dule Marinković Kontakt: redakcija@crvenakritika.org b: /m.o.crveni tw:@mo_crveni (+381) 61 15 90 676 (Beograd) (+381) 64 56 83 355 (Sombor) (+381) 62 44 12 58 (Novi Sad) (+381) 63 17 45 275 (Niš ) (+381) 64 37 08 245 (Golubac) (+387) 65 37 08 34 (Banja Luka) (+387) 60 318 54 68 (Tuzla) info: www.crvenakritika.org/stampanoizdanje

Sve prethodne brojeve Crvene kritike mož ete proč itati na naš em issuu pro ilu - www.issuu.com/crveni.

www.crvenakritika.org Podstičemo umnožavanje i deljenje.

O NAMA Crvena kritika je meseč ni č asopis Marksistič ke organizacije Crveni, organizacije radnika, studenata i uč enika okupljenih oko ideja marksizma, sa ciljem da organizuju borbenu partiju radnič ke klase, sa marksistič kim programom korenitog druš tvenog preobraž aja u korist radnič ke klase, koja sač injava ogromnu već inu stanovniš tva svake civilizovane, industrijske zemlje. Građanski teoretič ari liberalnog i konzervativnog opredeljenja, od kojih su mnogi dojuč eraš nji „komunisti", već nas godinama ubeđuju kako je marksizam prevaziđen, a slobodno trž iš te nema alternativu. Kao primere uglavnom navode krah Sovjetskog Saveza i ostalih drž ava „realnog socijalizma". U stvarnosti, krah Istoč n og Bloka i slič n ih drž ava nije označ io diskreditovanje socijalizma, već bankrot staljinistič kih i staljinoidnih diktatura, koje su iskrivljavale marksizam i ideje Marksa, Engelsa i Lenjina, i koristili iskrivljene verzije njihovih teorija za otimanje vlasti iz ruku revolucionarnih radnika. Istina je, međutim, da je demokratija u samim osnovama socijalizma. Socijalizam mož e uspeti jedino ukoliko izraste iz najdemokratič nijeg oblika drž ave koji mož e postojati - iz masovne, radnič ke demokratije, iz demokratije koja poč iva na vlasti radnič kih saveta. Naš cilj jeste da rea irmiš emo marksizam kao kreativno i moć no oruđe za kritič ki i nauč ni pristup objaš njavanju i reš avanju goruć ih druš tvenih problema. Kapitalizam se pokazao kao antihumanistički sistem, u kojem su sve slobode žrtvovane slobodnom tržištu i koji ne poznaje druge društvene interese osim interesa šačice vlasnika krupnog kapitala. Iz svakodnevnog života se jasno zaključuje da u kapitalizmu velikoj većini ljudi sleduju samo beda i robovanje „poslodavcima“ zarad pukog preživljavanja. Nema razloga da ijedan radni čovek pristane na tako nešto. Drugačije društvo je moguće i neophodno!


2

KRITIKA

U ovom broju

Tema broja:

Dualno obrazovanje – dvostruko izrabljivanje

Miodrag Mijatović

str. 3 Iz š tampe:

U kom grmu leži „ukleti oktobar“ str. 8

Nesreć a u rudniku „Grot“ oč ima burž oaske š tampe i oč ima ekonomske realnosti Dule Marinković

Svet:

Žene u Poljskoj uzvraćaju udarac Crkvi i državi povodom abortusa

Ben Glinicki

str. 11 Svet:

Mađarska: Orbanov referendum pada na nos usled milionskog bojkota str. 15

Džoš Holrojd


Tema broja:

Dualno obrazovanje – dvostruko izrabljivanje

D

ualno obrazovanje je s poč etkom ove š kolske godine postalo jedna od ključ nih sintagmi Aleksandra Vuč ić a i novog ministra prosvete Mladena Sarč ević a. Ono se reklamira kao konač no reš enje kako pitanja nezaposlenosti omladine, tako i za ž albe poslodavaca na tobož nju nedovoljnu kvali ikovanost novih generacija radnika za savremeno trž iš te rada. Kao uzor se uzimaju zemlje nemač kog govornog područ ja, buduć i da one imaju relativno nisku stopu nezaposlenosti među mladim radnicima u poređenju sa zemljama kao š to je Srbija. Vladu Srbije u ovom projektu zduš no podrž avaju agenture krupnog kapitala iz tih zemalja – Nemač ka organizacija za tehnič ku saradnju (GIZ) je zajedno sa Ministarstvom prosvete i Privrednom komorom Srbije (PKS) objavila Dualno obrazovanje i stručno usavršavanje – Studija izvodljivosti¹ u kojoj „privredni pedagog“ Diter Ojler daje svoju analizu trenutnog odnosa kapitala i obrazovanja, te nudi predlog za usklađivanje srednjih š kola i fakulteta sa potrebama trž iš ta rada. U ovdaš njim medijima su objavljeni i č lanci o uspeš nosti pilot projekta u kome uč estvuje 14 š kola i oko 50 kompanija – predsednik PKS Marko Cadež istič e kako su se svi uč enici iz prve generacije pilot projekta, koji su uč ili za industrijskog m e h a n i č a r a , z a p o s l i l i u s t r u c i . ² Direktorka centra za edukaciju PKS Mirjana Kovač ević pak tvrdi kako su

privatnici uvek spremni da uč enicima ne samo pokriju troš kove putovanja i ishrane, već i da im plate nadoknadu u iznosu od 5 do 10 hiljada dinara.³ No, poš to se ovde radi o ogranič enom broju š kola i irmi, i dalje ostaje pitanje koliko d u a l n o o b ra z ova n j e z a i s t a m o ž e obezbediti uč enicima praktič ne veš tine iz struke i da li ono mož e sistematski smanjiti stopu nezaposlenosti među omladinom i rast ž ivotnog standarda? Od pomenutih zemalja-uzora iz n e m a č ko g g ovo r n o g p o d r u č j a s e Svajcarska mož da najviš e navodi kao etalon prema kome treba razviti dualno obrazovanje u Srbiji. Tvrdnja š vajcarskog ambasadora da Svajcarska ima najniž u stopu nezaposlenosti među mladima u svetu je po Vuč ić u dovoljan razlog za hvaljenje „š vajcarskog modela“. Ipak, realna situacija u samoj Svajcarskoj nije tako ruž ič asta. Omladina š vajcarskog sindikalnog saveza „Unia“ i Omladina Svajcarske socijaldemokratske partije (Juso) su 2014. pokrenule kampanju za pooš travanje eksterne kontrole u preduzeć ima uključ enim u dualno obrazovanje. U okviru te kampanje su urađeni intervjui i anketa sa uč enicima koji su, iz straha od revanš izma š efova i š kola, č esto samo anonimno pristajali da uč estvuju. Taj strah nije bio bez osnova, jer su reakcije privatnika bile oč ekivano agresivne – u svojim pokuš ajima zastraš ivanja mladih aktivista „Unia“ i Juso su č ak uspeli da mobiliš u elemente

1- www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Centar%20za%20edukaciju/GIZ%20VET%20-%20Dualno%20obrazovanje%20STUDIJA %20Srpski%20WEB%20s2.pdf 2- Dualno obrazovanje: popunjena sva mesta, b92.net, 12.9.2016. 3- Dualno obrazovanje: Kompanije ulaze u školske odbore, novos .rs, 9.10.2016.


KRITIKA

Kantonalnim vlastima je bitno da brane poslovni interes privatnika koji bi inač e proizvodnju preselili negde gde se viš e blagonaklono gleda na izrabljivanje maloletnika. iz same sindikalne birokratije na svoju stranu, dok bi postojeć a drž avna služ ba za eksternu kotrolu uč enicima nezvanič no poruč ivala da ć ute i istrpe pripravnič ki period. Uprkos tome, reakcije samih uč enika na anketu su bile veoma pozitivne, a iz njihovih izjava se mož e izvuć i krajnje porazan zaključ ak o š vajcarskom modelu dualnog obrazovanja: 28% svih struč nih usavrš avanja biva prevremeno prekinuto. Iako se u zvanič nim anketama kao glavni razlog za odustajanje navodi preteš ko š kolsko gradivo, broj prekidanja je najveć i u sektorima niž e kvali ikacije poput ugostiteljstva (51,8%) i frizerstva (50%), dok je najniž i u sektorima poput sporta (5,4%), š umarstva (14,7%) i hemije (15%). Intervjui aktivista „Unia“/Juso sa uč enicima su otkrili suš tinu već ine ovih odustajanja: brojne sluč ajeve maltretiranja uč enika, nemara instruktora i nezakonitog izrabljivanja od strane gazda. Iako je bilo i uč enika koji su bili zadovoljni uslovima na radu tokom svog struč nog usavrš avanja, svako od njih je imao barem jednog poznanika koji je bio ž rtva gazdine samovolje. 52% svih anketiranih uč enika je izjavilo da nakon poč injene greš ke nisu dobijali savet za izbegavanje tih greš aka, već š ikaniranje i poniž avanje pred ostalim radnicima ili muš terijama. Isti procenat uč enika je prijavio i da su svega 50% vremena bili u prilici da uč e

struku, te su im u drugoj polovini radnog vremena dodeljivani sekundarni poslovi poput č iš ćenja prostorija u irmi, za koje se inač e po š vajcarskim zakonima prima minimalac. Gazdama se oč igledno viš e isplati da pripravnike koriste kao jeftinu alternativu za manuelne radnike, poš to je uč enič ka nadoknada znatno niž a od minimalca, nego da ulaž u vreme i resurse u njihovo struč no usavrš avanje. Poš to su irme formalno obavezane da imaju radnike kvali ikovane za poduč avanje pripravnika, one č esto kao takve prijavljuju nekvali ikovane radnike kako bi imale pristup jeftinijoj radnoj snazi. Cak i kad je uč enik svo radno vreme angaž ovan u aktivnostima relevatnim za njegovo obrazovanje, nadoknada koju prima za ulož eni rad je nesrazmerno niž a od plate redovnih radnika – iako i same irme priznaju da preko 80% svih uč enika svojim radom stvaraju barem 75% vrednosti koju proizvede kvaliikovani radnik za isto vreme, odnosi uč enič k ih nadoknada i plata nisu ni približ ni navedenom odnosu u e ikasnosti rada. Dalje, polovina svih uč enika je barem jednom meseč no bila primorana da radi viš e od zakonski dozvoljenih 8 sati dnevno. Samo č etvrtina njih je za to dobijala novč ane nadoknade, a i tada jedino kroz pisanje ž albi nadlež nim kantonalnim telima koja su se pokazala krajnje nezainteresovana za krš enje prava uč enika - pripravnika. Od svih anketiranih uč enika 55% ni jednom nije videlo eksternu kontrolu u svom preduzeć u, a dotič ni organi č esto nastoje i da odgovore uč enike od pokretanja bilo kakvog pravnog procesa protiv gazda. Naime, kantonalnim vlastima je bitno da brane poslovni interes privatnika koji bi inač e proizvodnju preselili negde gde se viš e blagonaklono gleda na izrabljivanje maloletnika. Staviš e, Svajcarska je avgusta 2014. na nivou konfederacije starosnu granicu za bavljenje opasnim poslovima sa 20 pomerila na 15 godina! Momci i devojke od 15 godina sada mogu biti dovedeni u situaciju da rukuju otrovnim hemikalijama i sl. jer se u suprotnom


KRITIKA

š vajcarskim preduzetnicima ne isplati da posluju u Svajcarskoj. Stoga ni ne č udi podatak da tamoš njim pripravnicima preti 60% već i rizik od povrede na radu u odnosu na kvali ikovane radnike. Svaki osmi pripravnik dož ivi jednu povredu godiš nje, dok svake godine tri takva sluč aja imaju smrtni ishod! Uč enici dakle nisu samo nedovoljno plać eni za svoj rad, već pored psihič kog i izič kog zdravlja rizikuju i ž ivote kako bi gazda mogao da ostvari nekih 2.700 franaka dodatnog pro ita po uč eniku. Na nivou konfederacije to iznosi pola milijarde franaka ekstra pro ita za š vajcarski kapital, ali on ne biva time subvencionisan od strane drž ave, već i od roditelja: Troš kovi ž ivota u Svajcarskoj daleko premaš uju uč enič ke nadoknade, te su mladi Svajcarci primorani da i dalje ž ive sa roditeljima, iako objektivno rade posao sa punim radnim vremenom, š to za tamoš nje pojmove predstavlja drastič an pad ž ivotnog standarda mladih u odnosu na generaciju njihovih roditelja. Pritom, struč no usavrš avanje uopš te nije garant za nalaž enje radnog mesta: 2015. godine su svrš eni pripravnici č inili 80% svih nezaposlenih između 15 i 24 godina starosti. Ni sami kvali ikovani radnici nisu poš teđeni ovog srozavanja – brojne š vajcarske irme ili

poveć avaju radno vreme i smanjuju plate, ili prebacuju proizvodnju u zemlje evropske poluperiferije poput Slovač ke i Mađarske. Dalje, š vajcarski kapital sada otvoreno zagovara poveć avanje obima dualnog obrazovanja nauš trb kvali ikovanih radnika, tj. pripravnici služ e i za dodatno smanjivanje plata svojih starijih kolega. Time se otvara prostor za uzajamni animozitet koji je i doveo do ranije navedene saradnje dela birokratije „Unia“ sa gazdama protiv uč enika.4 Kao š to vidimo, dualno obrazovanje u jednoj „uređenoj“ zemlji centralnog kapitalizma sve manje služ i za konkretno struč no usavrš avanje uč enika, a sve viš e za napad na radnič ka prava i ž ivotni standard. Cemu se onda mogu nadati uč enici u perifernoj zemlji kao š to je Srbija? Svakako je indikativan gore naveden podatak da pripravnici u Srbiji trenutno ne primaju viš e od 10 hiljada dinara nadoknade za svoj rad. Za gazde bi bilo krajnje logič no da uč enike iskoriš ćavaju za manuelne poslove za koje bi inač e morali da zapoš ljavaju dodatne radnike za duplo već i minimalac. Cak ako i postoji dovoljna potraž nja za novom kvali ikovanom radnom snagom usled koje uč enici ne bi bili u već oj meri eksploatisani od

4-Lernende, Schnauze voll? Die Analyse und Programmsvorschlag zur Lernendenkampagne, derfunke.ch


KRITIKA svojih kvali ikovanih kolega, trž iš te rada ć e se nesumnjivo kad-tad zasititi i ovdaš nji uč enici ć e upasti u isto vrzino kolo izrabljivanja i maltretiranja kao i njihovi vrš njaci u Svajcarskoj. Kada budu doš li u situaciju da uprkos struč nosti ne mogu nać i posao u Srbiji, eto jeftine kvali ikovane radne snage u Svajcarskoj i ostalim drž avama č ijim se obrazovnim sistemima ovdaš nji kvislinzi toliko dive! Ekspert za dualno obrazovanje, Ursula Renold, tvrdi kako dualno obrazovanje predstavlja priliku za drž avu da dodatno uš tedi na izdacima za prosvetu, buduć i da privatnici snose 60% troš kova organizovanja struč nog usavrš avanja, a drž ava 40%. Koliko je ova tvrdnja istinita, da se videti u dokumentu Dualno obrazovanje i stručno usavršavanje – Studija izvodljivosti. Tu se zarad privlač enja privatnika za uč eš će u programu dualnog obrazovanja predlaž e sledeć e: Postoji nekoliko problema u konte-

kstu sistema inansiranja koji zahtevaju dalje razmatranje: • Oslanjajuć i se na uspostavljeni sistem upisa, inansiranje srednjih š kola prvenstveno zavisi od potraž nje. Iako č lan 35. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju predviđa da „pri određivanju broja uč enika š kola u saradnji sa predstavnicima organizacije nadlež ne za poslove zapoš ljavanja vodi rač una o potrebama privrede i moguć nostima daljeg š kolovanja buduć i h uč e nika“, postojeć i kapacitet struč nih š kola ima snaž an uticaj na tip programa SSOV i pro ila zanimanja koji se nude. Napravljeni su modeli koji uzimaju u obzir potraž nju na trž iš tu rada (Vlada, 2006a, 29f.; MP, 2012a, 210ff.), ali je potrebna dodatna diskusija i konceptualizacija. • Doprinos poslodavaca inansiranju SSOV, bilo individualno tako što bi investirali u ponude učenja kroz rad, bilo u okviru poreskog sistema, ne čini se adekvatnim u trenutnom stanju srpske ekonomije. Ovo je razumljivo, iako uvođe-

nje dualnog sistema SSOV ne mož e da isključ i ovo pitanje na dugi rok.

Postignuć a:

• Podrš ka donatora koji obezbeđuju dodatne resurse š to za rezultat ima modeliranje projekata i usmeravanje buduć ih reformi.

Izazovi:

• Finansiranje SSOV u velikoj meri zavisi o d d r ž av n o g i n a n s i r a n j a . S t o g a , nedostaci u pogledu javne potrošnje vrlo brzo pogađaju kvalitet programa SSOV. • Potreba da se konceptualizuje i implementira sveobuhvatni sistem inansiranja SSOV koji bi obuhvatio sve one koji imaju koristi od ishoda programa SSOV.⁵

Gospođa Renold dakle ili nije proč itala studiju svojih kolega iz GIZ ili je najobič niji laž ov. Sve u svemu, dualno obrazovanje se već sad pokazuje kao još jedan u nizu projekata kroz koje Drž ava subvencioniš e domać e i strane kapitaliste dok istovremeno razara socijalne služ be poput š kolstva i zdravstva, dodatno ih podvrgavajuć i trž iš noj logici. Ovaj proces pak nije nikakav patent Vuč ić evog rež ima, autor ovog teksta je o slič noj pojavi pisao još 2011. u tekstu Studentski prekarijat: od sada po najboljim evropskim standardima.⁶ Gospodin premijer inač e i svako

Šta dalje? Organizovanje u pripravnič ke organizacije koje bi se zatim š to pre priključ ile lokalnim sindikatima.

5- Dualno obrazovanje i stručno usavršavanje – Studija izvodljivos , str. 45, pks.rs 6- www.crvenakri ka.org/poli ka/184-studentski-prekarijat-od-sada-po-najboljim-evropskim-standardima


KRITIKA malo promoviš e dualno obrazovanje kao sastavni deo svoje š ire kampanje za „prevaspitavanje“ naroda: Radniš tvo Srbije po njemu još uvek poseduje „samoupravljač ki mentalitet“, te navodno nije voljno da „zaista“ radi za „realne“ plate, itd. Ovde vidimo ideološ ku nadgradnju uvođenja dualnog obrazovanja. Domać i kompradorski rež im nije završ io sa napadima na preostalo progresivno nasleđe SFRJ, te buduć im radnicima valja još tokom đač kog doba utuviti u glavu kako oni ne treba da se bune protiv uslova rada koji ih č ekaju, već da se prilagode savremenom trž iš tu rada, odnosno da bespogovorno služ e gazdi koji ć e kroz njihov rad zgrtati pro it. Vuč ić eva prozivka na rač un samopuravljanja je pritom krajnje ironič na, buduć i da je SFRJ imala razvijen sistem praksi poznat kao SUP – Skole uč enika u privredi. Iako uč enici ni tada nisu primali nadoknadu u odgovarajuć oj proporciji sa redovnim platama, pored generalno zagarantovanog radnog mesta su mogli rač unati i na to da ć e se vrednost koju proizvedu ulagati ne samo u unapređivanje preduzeć a, već i u dalju izgradnju druš tva kao celine. Nasuprot tome, sav viš ak vrednosti koji ć e uč enici danas stvoriti ć e završ iti u privatnim dž epovima, dok gazdu neć e niš ta spreč iti da naredne godine primi novu generaciju

Potplaćeni maloletnički rad oslobađa kapitalistič ku privredu suviš nih izdataka na ime plate radnicima.

pripravnika umesto da punovremeno zaposli svrš ene. Kako se uč enici mogu odbraniti od ove poš asti? Prvi korak bi svakako bilo organizovanje u pripravnič ke organizacije koje bi se zatim š to pre priključ ile lokalnim sindikatima. Uključ enje nove generacije radnika neoptereć enih porazima iz proteklih 25 godina bi vrlo verovatno ož ivelo demoralisanu sindikalnu bazu, ali i prodrmalo okoš tale sindikalne strukture koje ć e nesumnjivo pokuš ati da posluž e gazdama kao vatrogasci. Takvi pokuš aji sabotaž e im se ne smeju dozvoliti, a jedina protivmera bi bilo udruž ivanje mlađih i starijih kolega zarad č iš ćenja sindikata od otuđenih birokrata i postavljanje ljudi iz sopstvenih redova koji ć e sindikatima vratiti ulogu odbrambenih organizacija radnič ke klase u borbi protiv kapitala. Drugi korak je, naravno, politič ka akcija koja mora za cilj imati ponovnu emancipaciju maloletnika od nadnič arskog rada i ponovno izbavljanje naš eg druš tva iz devetnaestog veka, ka kojemu danas hrle Vuč ić i drugi građanski politič ari. Miodrag Mijatović, nastavnik u OS „Branko Radič ević “ u Golupcu, č lan Sindikata obrazovanja Srbije i Marksistič ke organizacije Crveni


KRITIKA Iz štampe:

U kom grmu leži „ukleti oktobar“ Nesreća u rudniku „Grot“ očima buržoaske štampe i očima ekonomske realnosti

U

Več ernjim novostima osvanuo je tekst „UKLETI OKTOBAR: Tri godine zaredom u Krivoj Feji rudari ginu istog meseca“¹, u kome se navodi da se već nekoliko godina unazad, u oktobru mesecu deš avaju nesreć e sa fatalnim ishodom u rudniku olova i cinka „Grot“ u Krivoj Feji. Novinari Več ernjih novosti, razume se, to senzacionalistič ki povezuju sa loš om karmom meseca oktobra u Krivoj Feji, nikako i sa samim poslovanjem rudnika. A š ta se to deš ava u rudniku „Grot“ i u kom grmu zapravo lež i „ukleti oktobar“? Rudnik cinka i olova „Grot“ upao je u steč aj tokom vrlih postpetooktobarskih tranzicionih manevara, 2005. godine, kada je sva imovina rudnika

prebač ena u akcije poverilaca. Dakle, pripremljen je teren za „poš tenu“ vauč ersku privatizaciju. Nakon toga, 2010. godine, na scenu stupa irma „Trend kompani“ iz Jagodine, koja svoja viš emilionska potraž ivanja prema rudniku konvertuje u 93% akcija rudnika. Novi vlasnik, zatim, uvodi reorganizaciju u poslovanju rudnika. U okviru ove reorganizacije, proizvodnja koncentrata rude olova i cinka poveć ana je za 100% (sa dotadaš njih 400 na 800 tona). Plata rudarima je određena na 30 hiljada dinara, a iz pomenutog č lanka u Novostima vidimo da to odgovara današ njim primanjima rudara rudnika „Grot“ - dakle, bez ikakve korekcije cene rada za proteklih 6 godina. Uz to, troš kovi pro-

Rudnik «Grot» u Krivoj Feji 1-Večernje novos , 19. oktobar 2016.


KRITIKA

Rudari u kopu. - «Grot», Kriva Feja

izvodnje po toni koncentrata smanjeni su za gotovo 65%, sa dotadaš njih 70.000 na 32.000 dinara. U te troš kove ulaze troš kovi mehanizacije, zarade rudara, ali š to je i najbitnije, obezbeđenja sigurnosti na radu! Jasno je da se privatni vlasnik rudnika prevashodno osvrć e ka pro itu koji dobija plasmanom rude, te da nivo pro ita održ ava smanjenjem izdataka za radnike - smanjenjem realne vrednosti zarade rudara (6 godina bez poveć anja zarade uz in laciju - minimalna potroš ač ka korpa je za taj period poskupela za viš e od 13 hiljada dinara) i rezanjem „suviš nih troš kova“, kao š to je odvajanje za sigurnost na radu. O tome svedoč e i same nesreć e u rudniku. Dva puta se nesreć a dogodila zbog obruš avanja rude sa tavanice kopa, a jednom zbog saobrać ajne nesreć e usled neispravnosti prepravljenog vozila kojim su rudari nakon noć ne smene prevož eni kuć ama. Ovaj

sluč aj sa prepravljenim vozilom mož da najslikovitije objaš njava situaciju sa rizič nom uš tedom na bezbednosti rudara. Naime, radilo se o teretnom vozilu koje je preuređeno u vozilo za prevoz rudara, a u trenutku nesreć e u njemu je bilo petnestorica radnika. Trojica rudara izgubilo je ž ivot, a njih š estorica zadobilo je teš ke telesne povrede. Vozilo je usled preoptereć enosti upalo u jarak dubine 100 metara! Jeziv je i podatak da je u rudniku „Grot“ stalno otvoren konkurs za prijem rudara, a da se već godinama unazad gotovo mesecima niko ne javi za posao rudara u jami – uprkos tome š to je Pč injski okrug, u kome se nalazi rudnik, poznat po loš em ž ivotnom standardu. Jasna opasnost po ž ivot, koja odbija nezaposlene radnike Pč injskog okruga da se prijave za rad u jami, u vezi je i sa tim da se na nekim poslovima primenjuju i dva-


KRITIKA

nestočasovne radne smene! U jednom n o v i n s k o m č l a n k u , o b j a v l j e n o m novembra 2012. godine, tadaš nji direktor rudnika „Grot“, dvanestoč asovne radne smene u rudniku pravdao je na sledeć i nač in: „Oni koji rade po 12 sati dnevno nakon toga imaju viš e slobodnih dana. Za naš e radnike imamo obezbeđen prevoz od Vranja do rudnika.“ Kako su proš li rudari koristeć i pogodnosti prevoza od rudnika do kuć e, imali smo prilike da vidimo. Za sve to vreme – uš teda na ime rudarskog standarda i bezbednosti na poslu zarad maksimalizacije pro ita, odnosno mera š tednje u malom – cena rude cinka je stabilna i belež i se konstantni rast cene olova na trž iš tu. Dakle, „ukleti oktobar“ lež i u onom grmu koji „istraž ivač ko novinarstvo“ burž oaskog lista nema nameru da prodrma. Svakako je korisnije po „opš tu stvar“ vladajuć e klase, prič u o nesreć i rudara u Krivoj Feji predstaviti na mitski nač in, prič ama o ukletosti trenutka u kome su se nesreć e dogodile. Korisno je kako bi, misti ikovanjem nesreć e,

reakciju č itaoca oč istila od moguć nosti bilo kakvog povezivanja nesreć e sa vlastitim ž ivotnim izazovima. Jer nesreć a je, za razliku od kapitalizma, neselektivna pojava, pa ako se u potpunosti izoluje od svoje neraskidive baze (podređivanje pro itu izdataka za sigurnost radnika), ona č itaocima mož e delovati kao puki sled nesreć nih okolnosti, a nikako kao nuž na posledica pogubne druš tvene logike kapitala. Rudarski posao je tež ak i opasan. Međutim, druš tveno-ekonomski sistem u kome ž ivimo, dodatno otež ava posao rudara i dodatno ga č ini opasnijim po ž ivot. Porodici stradalog rudara upuć ujemo najiskrenije sauč eš će. Rudare pozivamo na borbu za radnič ka prava i pozdravljamo ih rudarskim pozdravom: S R E Ć N O ! Dule Marinković


KRITIKA Svet:

Žene u Poljskoj uzvraćaju udarac Crkvi i državi povodom abortusa ene u Poljskoj su 3. oktobra organizovale veličanstvene demonstracije i akcije širom zemlje. Bore se protiv predloženog zakona koji potpuno zabranjuje abortus, čak i u slučajevima silovanja, incesta i trudnoćom ugroženog života majke. Čak i u ovoj državi gdje je katolička crkva toliko snažna i gdje je desničarska nacionalistička i konzervativna stranka ,,Pravo i pravda“ odnijela pobjedu prošle godine, duh borbe je živ i snažan.

Ž

opozicijom, mnogi unutar vlade Prava i pravde podrž avaju prijedlog zakona. Sve se deš ava uprkos č injenici da je samo 14% Poljaka za pooš travanje zakona o zabrani abortusa, dok 25% ž eli već i pristup abortusu a 42% tvrde da ne bi trebalo biti promjena postojeć eg zakona. Ovo protivljenje javnosti je još znač ajnije ako se uzme u obzir da je suoč eno sa velikom crkvenom i drž avnom propagandnom kampanjom protiv omoguć avanja ž enama osnovno demokratsko pravo da biraju š ta da rade sa svojim vlastitim tijelima.

Suzbijanje demokratskih prava Zakon je predlož en na osnovu peticije koju je pokrenuo pro-life pokret, podrž an od moć ne poljske katolič ke crkve koja je sakupila 450 000 potpisa. Prijedlog je da se pooš tri zakon o abortusu u zemlji u kojoj je već veoma teš ko da se prekine trudnoć a. Poljski parlament je odobrio predlož eni zakon na prvom č i tanju, odbivš i istovremeno kontra zahtjev za liberalizaciju dostupnosti abortusa. Iako ovo nije prijedlog vlade, i iako se vlada od njega distancirala i javno mu se suprostavila suoč ena sa odluč nom

Mi neć emo otić i na posao | Strajk upozorenja Poljske žene u štrajku!

Ohrabrena reakcija Otkad je izabrana partija Prava i Pravde proš le godine, reakcionarne druš tvene snage u zemlji ohrabrene su, š to je dovelo do ove anti-abortus peticije. To je pokazano i u borbi između poljske katolič ke crkve i Vatikana proš le godine. Prije nekih godinu dana papa Franjo je najavio da ć e sveć enicima biti dozvoljeno da opraš taju grijeh abortusa. Ovo je dio vatikanskog cinič nog projekta predstavljanja crkve kao umiljate i briž ne institucije, nakon š to je niz inancijskih i pedo ilskih skandala izaš ao


na svjetlo dana. Ovaj potez je razbjesnio ekstremne konzervativne elemente u crkvi, od kojih je veliki broj u Poljskoj. Poljski episkopat je odgovorio u aprilu ove godine zahtjevom proč itanim u svim crkvama, gdje zahtijevaju sva prava za sve fetuse od momenta zač eć a. Peticija i predlož eni zakon su direktna posljedica tog zahtjeva. Međutim, pobjeda partije Prava i pravde na izborima proš le godine nije bila rezultat pomaka u desno u druš tvenom i politič kom razmiš ljanju Poljaka. To je rezultat potrage Poljaka za alternativom osmogodiš njoj vladavini liberalne vlade koja je dramatič no poveć ala nejednakost. Odsustvo ljevič arske alternative je dovelo partiju Prava i pravde na vlast. Ovo objaš njava oč igledno kontradiktornu pojavu gdje partija Prava i pravde ima prednost po anketama, a istovremeno je meta masovnih protesta i š trajkova. Kada je narod glasao za partiju Prava i pravde, oni su glasali protiv establiš menta koji je godinama dominirao njihovim ž ivotima – ali nisu glasali za napad na ž ene i za druge reakcionarne

druš tvene politike koje su ovi desnič arski politič ari promovisali. Zakon o zabrani abortusa koji je posebno grub i varvarski, doš ao je na vrh frustracija koje su se gomilale godinama i podigao je nezadovoljstvo na novi nivo. U ovom kontekstu i u odsustvu jake radnič ke partije, poziv na akciju relativno nepoznatih organizacija odjeknuo je u masama. Zapravo, ž enski pokret je aktivno, a i pasivno podrž an od strane već eg dijela radnič ke klase. Da je poziv na protest upuć en od strane jakih organizacija radnič ke klase svim radnicima , a ne samo ž enama , protest bi bio mnogo već i. Najinteligentniji slojevi vladajuć e klase su veoma zabrinuti zbog moguć nosti takvog razvoja.

Snaga protesta Vlada nije mogla da ignoriš e velič inu protesta. Oko 100 000 ljudi preplavilo je ulice gradova š irom drž ave, obuč eni u crno, š to je predstavljalo smrt prava ž ena i kao i moguć u smrt ž ena u buduć nosti koje ć e biti ž rtve ove zabrane. Prodavnice i restorani su zatvoreni na jedan dan kako bi podrž ali pro-


KRITIKA test i kako bi omoguć ili radnicama da uč estvuju u š trajku, dok su se ž ene, koje su radile, obukle u crno od glave do pete. U međuvremenu, nadbiskup iz Lođa je potpalio protest s time š to je javno proglasio protest kao manifestaciju „civilizacije smrti“ dok je ministar inostranih poslova opisao protest kao marginalan. Premijerka je bila prisiljena, prije svega da se udalji od komentara izreč enih od strane ministra inostranih poslova i od prijedloga o zabrani abortusa u cijelosti, a kasnije da kaž e da ć e se vlada oduprijeti zakonu u parlamentu. Međutim, č lanovima parlamenta ć e biti dozvoljena sloboda glasa na ovu temu, a sa već inom č lanova Partije Prava i pravde moguć e je da ć e zakon ipak stupiti na snagu.

Kojim putem naprijed? Sve je ovo zbog toga š to partija Prava i pravde poveć a va tenzije sa

Evropskom unijom oko, između ostalog, pitanja vladavine zakona, poljskog ustava i migracije. Evropski parlament je uhvatio priliku da napadne partiju Prava i pravde drž eć i beskorisnu debatu o novom zakonu (tema u vezi koje ne mož e da uradi apsolutno niš ta), č ija je jedina svrha da iritira poljsku vladu. Do određenog stepena partija Prava i pravde trenutno pro itira na kon liktu sa Evropskom unijom, koji predstavlja kao borbu za povratak zemlje obič n im ljudima, podsjeć a juć i ih na Brexit kampanju u Britaniji. Evropski parlament se nepotrebno miješ a u ovu debatu jer, u najboljem sluč aju, neć e imati nikakvog efekta ili ć e, u najgorem sluč aju, pojač ati podrš ku partije Prava i pravde. Kao š to vidimo, metode masovne borbe su jedini nač in koji nam mož e zagarantovati osnovna demokratska prava i pobjedu nad desnič a rima i konzervativcima. Masovna akcija, kolektivna borba i š trajkovi su put


14 naprijed, ali ono š to još nedostaje su organizacije radnič ke klase da ih koordiniraju i proš ire na š to viš e slojeva. Reakcionarni zakon protiv abortusa nije samo napad vladajuć e klase na ž ene, nego na interese svih radnika i omladine. Kretanja prema reakcionarnim druš tvenim politikama u Poljskoj su rezultat potrage za izlazom iz ć orsokaka kapitalizma na svjetskom nivou.

Partija Prava i pravde je na vlasti sada, ali neć e biti dugo jer nije u stanju da riješ i niti jedan od osnovnih problema. Kroz masovnu borbu protiv desnice i kapitalizma, sa partijom zasnovanom na takvim metodama, moguć e je pronać i stvarni izlaz iz ć orsokaka. Ben Glinicki


15

KRITIKA Svet:

Mađarska: Orbanov referendum pada na nos usled milionskog bojkota

U

Mađarskoj je 2. oktobra bio održan referendum oko prihvatanja kvotnog sistema za primanje izbeglica. Viktor Orban, mađarski premijer, računao je na to da će kroz referendum ojačati svoj uticaj kod kuće i u inostranstvu. Umesto toga je pretrpeo verovatno najteži poraz od 2010, kada je došao na vlast. Glasanje je održ ano u sred poviš enih tenzija između mađarske vlade i susednih drž ava upravo oko ovog pitanja. Orban se oč igledno nadao da ć e mu referendum biti š tih u raspravi sa drugima, kao š to je austrijska vlada, koja insistira da izbeglicama koje ulaze u Mađarsku treba već tu da budu obrađena dokumenta – š to je zakonska obaveza prema Dablinskom sporazumu – umesto da im bude dopuš teno slobodno kretanje kroz Mađarsku prema zapadu i severu.

Nevažeće Sve je bilo postavljeno kako bi se obezbedila već ina za stav vlasti. Birač kom telu je postavljeno sledeć e pitanje: „Da li ž elite da EU, č ak i bez odobrenja mađarskog parlamenta, dobije ovlaš ćenje za preseljenje stranih drž avljana u teritoriju Mađarske?“ Vlada je zatim, za svaki sluč aj, potroš ila nekih 13,1 milijardi forinti (47,8 miliona dolara) na ogromnu kampanju u korist glasa „protiv“. Svuda su bili izlepljeni posteri sa mađarskom zastavom i parolom „Nemoj rizikovati buduć nost Mađarske!“ Orban je oč ekivao dovoljno veliku već inu ne samo kako bi njegova partija Fides ojač ala u javnom mnjenju pred izbore, već i da bi se obezbedio protiv svo-

jih protivnika u Evropi. Ipak, konač ni rezultat – 98% glasova za „protiv“ – je donekle bio potkopan bednom izlaznoš ću od samo 44%. Ona je rezultat stoga uč inila pravno nevaž eć im, i to na osnovu zakonske odredbe koju je sama Orbanova vlada ranije izglasala. Ovaj rezultat bi bio blamaž a za bilo koju vlast, ali nije toliko poraž avajuć i kao š to se č ini. Prvo, raniji referendumi su takođe imali slabu izlaznost – Mađarska je pristupila NATOu 1997. sa 49% ukupnog birač kog tela, a 2003. je pristupila EU sa izlaznoš ć u od 46%. Drugo, broj pristalica vlasti na ovako oč i gledno besmislenom referendumi ukazuje na to da vlada, uprkos porazu, još uvek mož e rač unati na znač ajnu podrš ku u javnosti. Ipak, ovako slaba izlaznost uprkos toliko agresivnoj kampanji je jasan znak da Orbanov klovnovskoautoritarni nastup gubi na tež ini. Kao š to je jedan od glasač a rekao: „Ovo je glupo pitanje.“ Orban, naoko nepometen rezultatom, je proglasio da ga glasanje 3,28 miliona Mađara obavezuje da „da pravnu tež inu narodnoj volji“, te je predlož io izmenu Ustava kako bi se zabranilo „kolektivno doseljavanje ljudi u Mađarsku“. Ipak, koliko god da Orban i njegova koalicija Fidesa i hriš ćanskih demokrata spinuju rezultat referenduma, vlada je u suš tini potroš ila silan novac poreskih obveznika na referendum koji prema njihovim sopstvenim pravilima nema pravnu tež inu. Staviš e, č ak i da je rezultat bio pravno-formalno legitiman, referendum bi teš ko imao bilo kakvog efekta osim naduvavanja Orbanove ionako pozamaš ne sujete. EU je zbog ogorč enih reakcija


16 centralno i istoč noevropskih č lanica već bila odustala od plana da nametne kvote za prihvatanje izbglica. Mnogo znač ajnija č i njenica je bila otkrivena u pismu Donalda Tuska, predsednika Evropskog saveta (ES), po kome je Orban č ak glasao za uvođenje kvota na sastanku ES u februaru. Mađarska vlada, dakle, na sva zvona planira da sprovede odluku na osnovu nevaž eć eg referenduma, protiveć i se nepostojeć oj pretnji, za koju je premijer ionako već bio glasao. Dobrodoš li u evropsku politiku 21. veka.

Dvostruka igra Orbanu ovo nije prvi put da igra ovavku dvostruku igru. Staviš e, zastupanje suš tinski protivreč nih stavova je bilo stub njegove politike još od kad je 2010. doš ao na vlast. Njegova ekonomska politika, poznata kao „Orbanomija“, omoguć ila je relativno stabilan rast na osnovu EU fondova i investicija (U izveš taju za Evropsku komisiju stoji kako je preko 108.900 radnih mesta je bilo stvoreno u Mađarskoj u periodu 2007-2013. zahvaljujuć i evropskim fondovima.), zajedno sa drž avnim intervencionizmom koji je mađarskim (i pro-rež imskim) preduzeć ima davao prednost u odnosu na konkurenciju. Drugim reč ima, Orban

je sprovodio politiku koja i zavisi od EU i ujedno potpuno protivreč i nameni EU. Dalje, na diplomatskom planu, Orban se oslanja i na EU i na Putinovu Rusiju, š to je odraz geografskog polož aja Mađarske između dveju sila. Orban je proš le godine oslovljavao Rusiju kao „naš eg partnera“ i iznosio je sumnju u nuž nost trgovinskih sankcija EU prema Rusiji 2014. On je takođe izrazio divljenje prema Putinovoj „neliberalnoj demokratiji“, nametajuć i se kao lider pokreta za spasavanje EU od „briselske elite“. Cak i na danas najvaž nijem pitanju migracije on istovremeno zastupa dva protivreč na stava. Orban je tokom britanskog referenduma apelovao na Britance da ostanu u EU i ž estoko je branio pravo drž avljana EU, poput Mađara, da se slobodno kreć u unutar Evrope. Istovremeno se pak dosledno i agresivno protivio slobodnom kretanju ljudi po Evropi kada se radi o izbeglicama iz Sirije i drugih zemalja. Mađarska drž ava je proš le godine č ak otiš la toliko daleko da je podigla pogranič nu ogradu prema Sloveniji, dovedevš i u pitanje u pitanje Sengensku zonu i Evropu bez granica. Ovaj bizarni skup politič kih pozicija ukazuje na to kako je Orbanova vlada (a i mnoge druge) usled krize primorana da gleda na dve strane. Ovo je naroč ito vidljivo kod pitanja migranata. Mađarsko


17 iseljavanje se 2014. udvostruč ilo, a ljudi ispod 40 godina starosti su č inili oko 77% ovog egzodusa. Nizak kvalitet obrazovanja i slaba dostupnost radnih mesta se navode među razlozima za rastuć e iseljavanje. Mađarska tako izvozi svoju nezaposlenost u druge krajeve EU dok istovremeno diž e paniku oko „muslimanske invazije“ kako bi oč uvala svoju popularnost i skrenula paž nju javnosti od svojih neuspeha. Ovo je motiv koji je pretpostavljen svim ostalima, te č ini realnu osnovu „kulturne kontrarevolucije“ koju Orban tvrdi da vodi. Ovaj fenomen nipoš to nije ogranič en na Mađarsku. Poljska vlada se ponaš a na slič an „neliberalan nač in“ dok je slovač ki premijer Robert Fico zapretio izlaskom Slovač ke iz EU ukoliko budu uvedene kvote za prihvatanje izbeglica. Van Centralne Evrope, u „civilizovanom i liberalnom“ Zapadu, britanska premijerka Tereza Mej je usvojila retoriku „č vrstog Bregzita“ po kojoj između ostalog inostrani radnici treba da budu upisani u poseban registar. Ne treba zaboraviti ni na slič ne politič ke trendove u SAD... Na Istoku, u Turskoj, Erdoganov rež im je još jedan primer sve autoritarnijeg rež ima koji se oslanja i na Rusiju i na Zapad, napadajuć i aktuelne dež urne krivce (u ovom sluč aju Kurde) kako bi se održ ao na vlasti. Svo to hvalisanje i reakcionarna retorika u navedenim sluč ajevima nisu znaci nekakve snage, već slabosti. Referendumski rezultati nam pre svega otkrivaju ogromnu otuđenost građana Mađarske od politike. Skoraš nja studija OECD, objavljena u Budipeš tanskom poslovnom ž urnalu, pokazuje da se „u starosnoj kategoriji 15-29 godina, skoro 50% Mađara izjasnilo nezainteresovanim za politiku, dok kod ukupnog stanovniš ta ta brojka iznosi 36%.“ Sudeć i po slaboj izlaznosti na ranijim referendumima, ovo je fenomen koji izgleda da vlada u mađarskom druš tvu barem u poslednjih 20 godina. Cinjenica da je mađarska omladina, koja

KRITIKA je odrasla isključ ivo u kapitalistič koj demokratiji, toliko nezainteresovana ukazuje na nemoguć nost njihovog uč eš ća ili uticaja u zvanič nim tokovima politič kog ž ivota zemlje tokom proteklog perioda. Ta nezainteresovanost je dodatno razumljiva usled ogranič enosti izbora između sumanutog nacionalizma desnice i slatkoreč ivih praznih obeć anja levog centra. Kako se kriza pak bude produbljivala i jač e oseć ala u Mađarskoj, iz nezadovoljstva omladine potencijalno mož e proisteć i ogromna pretnja za Orbana i njegovu reakcionarnu vladu. Kao š to smo već drugde videli, apatija i nezadovoljstvo se mož e brzo pretvoriti u snaž no anti-rež imsko, pa č ak i pobunjenič ko raspolož enje. Ovaj proces se takođe odvija i u Mađarskoj. Kao š to je irski revolucionar Dž ejms Larkin jednom rekao: „Veliki se č ine velikima jer smo na kolenima – ustanimo.“ Orban, pred svog poziranja i referenduma, neć e moć i da se odupre pobuni omladine. Ako se u mađarskoj levici pak ne razvije istinska alternativa, neverovatni potencijal ovog raspolož enja ć e biti uzaludno potroš en. Naoruž ane pravom, revolucionarnom alternativom za kapitalistič ki ć orsokak, mase u Mađarskoj, Evropi i svetu mogu da odgurnu sve Orbane ovog sveta kao malo praš ine sa jakne. Ta alternativa se mož e nać i i u revolucionarnoj istoriji same Mađarske. Potrebna je partija koja ć e se boriti za revolucionarne principe iz 1919. i 1956: Za okončanje svih nacionalnih ugnjetavanja, rasizma i zatucanosti! Za radničku demokratiju! Za društveno vlasništvo nad fabrikama, rudnicima i bankama! Za pravi socijalizam! Džoš Holrojd


AKTIVIRAJTE SE! ŠTA JE TO «SOLIDARNA DONACIJA» Casopis koji je pred vama je u potpunosti besplatan, tako da niko od č italaca nema obavezu da plati bilo koju cenu. Solidarna donacija, koja je istaknuta na naslovnoj strani svakog broja nije cena č asopisa, već predstavlja poziv na solidarnu pomoć organizaciji izdavač u č asopisa, Marksističkoj organizaciji «Crveni». Iako svi sudionici na izradi ovog č asopisa rade volonterski, postoje stalni troš kovi š tampe i distribucije č asopisa. Ponuđeni iznos solidarne donacije je u vezi sa tim stalnim troš kovima. Solidarna donacija nije vezana za iznos koji je predlož en na naslovnoj strani. Ona mož e biti i već a ili manja od tog iznosa, u zavisnosti od moguć nosti č itaoca koji je voljan da pomogne rad na izdavanju č asopisa. Citalac koji odluč i da donira, donaciju predaje distributeru č asopisa, koji novac predaje organizacijskom fondu za izdavanje č a sopisa Crvena kritika. Hvala vam što nas pratite Redakcija časopisa

POTREBNI SU NAM

DISTRIBUTERI Ukoliko čitate časopis Crvena kritika, a živite u mestu gde nema članova niti simpatizera organizacije koji bi mogli da vama ili vašim poznanicima dostave časopis, a hteli biste da pomognete rad na distribuciji časopisa, pozivamo vas da nas kontaktirate . Redakcija časopisa

(+381) 61 159 06 76 (Beograd) (+381) 64 568 33 55 (Sombor) (+381) 62 441 258 (Novi Sad) (+381) 63 174 52 75 (Niš ) (+381) 64 370 82 45 (Golubac) (+387) 65 370 834 (Banja Luka) (+387) 60 318 54 68 (Tuzla) crvenakritika@yahoo.com

Kaž u da je napad najbolja odbrana. Kapitalizam je diskreditovan, sa svim svojim institucijama. On viš e niš ta ne mož e da ponudi radnič koj klasi i omladini. Svi već oseć aju da je bolje druš tvo moguć e i neophodno. Sada je samo potrebno izboriti se za njega. Za to je potrebna organizacija sa jasno de inisanim politič k im principima i marksistič kim programom korenitog druš tvenog preobraž aja u interesu radne već ine. Doš lo je vreme da komunisti ponovo preuzmu inicijativu i da nastupaju otvoreno, sa ubeđenjem i bez straha. Istorijska prekretnica na kojoj se nalazimo zahteva masovnu akciju i doprinos najveć eg moguć eg broja radnih ljudi. Zato nemojte sedeti kod kuć e, ljuti na televizor i novine, gubeć i nadu i odajuć i se pesimizmu – pristupite Crvenima i borbi za komunistič ku buduć nost! Možete se uključiti u naš rad na sledeće načine: Kontaktirajte nas i uključ ite se u rad nekog od naš ih lokalnih ogranaka. Ukoliko u Vaš oj sredini još uvek nemamo ogranak, zaš to ne bismo zajedno organizovali tribinu ili marksistič ku diskusionu grupu, kao prvi korak ka formiranju organizacije? Za viš e informacija o nač inima zajednič kog rada nam poš aljite mejl ili se javite na neki od naš ih telefona. Odš tampajte ili š erujte naš e tekstove, podiž ite nivo svog politič kog znanja i pomozite da se za nas i naš e ideje proč uje. Pomozite nam sa prevođenjem. Uvek nam treba pomoć pri prevođenju sa engleskog i drugih stranih jezika. Kontaktirajte nas da se dogovorimo oko č lanaka sa kojima biste nam mogli pomoć i. Poš aljite nam tekst o situaciji u Vaš oj sredini, goruć im pitanjima, deš avanjima, š trajkovima itd. Pomozimo jedni drugima da probijemo medijsku blokadu i doprinesemo povezivanju srodnih borbi i š irenju solidarnosti. Tekstove mož emo, nakon diskusije sa Vama, objaviti na naš em portalu. Pomozite izgradnju revolucionarne radnič ke partije. Pristupite Crvenima!


Dok je rad, prema nacionalnom ekonomistu, jedino sredstvo pomoću koga čovjek povećava vrijednost prirodnih proizvoda, dok je rad njegovo djelatno vlasništvo, dotle su, prema toj istoj nacionalnoj ekonomiji, zemljoposednik i kapitalist, koji su kao zemljoposednik i kapitalist samo privilegirani i besposleni bogovi, od radnika svagdje jači i propisuju mu zakone.

Karl Marks

/m.o.crveni

@mo_crveni

www.crvenakritika.org

Crvena kritika - oktobar 2016  

Časopis o marksističkoj teoriji i praksi u izdanju Marksističke organizacije Crveni.

Crvena kritika - oktobar 2016  

Časopis o marksističkoj teoriji i praksi u izdanju Marksističke organizacije Crveni.

Advertisement