Page 1

Godina I - Letnji broj || JUN-AVGUST 2016.

50 din | 1 km | 4 hrk | 30 den

B E S P L A T N O || Solidarna donacija 0,5€

CRVENA

KRITIKA Izdaje Marksistička organizacija «Crveni»


Impressum

KRITIKA Mesečnik o marksističkoj teoriji i praksi u izdanju Marksističke organizacije Crveni

Uredništvo: Goran Musić Filip Sać irović Miodrag Mijatović Antun Mavrak Dule Marinković Tehnička obrada: Dule Marinković Kontakt: redakcija@crvenakritika.org (+381) 61 15 90 676 (Beograd) (+381) 64 56 83 355 (Sombor) (+381) 62 44 12 58 (Novi Sad) (+381) 63 17 45 275 (Niš ) (+381) 64 37 08 245 (Golubac) (+387) 65 37 08 34 (Banja Luka) (+387) 60 318 54 68 (Tuzla)

www.crvenakritika.org Podstičemo umnožavanje i deljenje.

O NAMA Crvena kritika je meseč ni č asopis Marksistič ke organizacije Crveni, organizacije radnika, studenata i uč enika okupljenih oko ideja marksizma, sa ciljem da organizuju borbenu partiju radnič ke klase, sa marksistič kim programom korenitog druš tvenog preobraž aja u korist radnič ke klase, koja sač injava ogromnu već inu stanovniš tva svake civilizovane, industrijske zemlje. Građanski teoretič ari liberalnog i konzervativnog opredeljenja, od kojih su mnogi dojuč eraš nji „komunisti", već nas godinama ubeđuju kako je marksizam prevaziđen, a slobodno trž iš te nema alternativu. Kao primere uglavnom navode krah Sovjetskog Saveza i ostalih drž ava „realnog socijalizma". U stvarnosti, krah Istoč n og Bloka i slič n ih drž ava nije označ io diskreditovanje socijalizma, već bankrot staljinistič kih i staljinoidnih diktatura, koje su iskrivljavale marksizam i ideje Marksa, Engelsa i Lenjina, i koristili iskrivljene verzije njihovih teorija za otimanje vlasti iz ruku revolucionarnih radnika. Istina je, međutim, da je demokratija u samim osnovama socijalizma. Socijalizam mož e uspeti jedino ukoliko izraste iz najdemokratič nijeg oblika drž ave koji mož e postojati - iz masovne, radnič ke demokratije, iz demokratije koja poč iva na vlasti radnič kih saveta. Naš cilj jeste da rea irmiš emo marksizam kao kreativno i moć no oruđe za kritič ki i nauč ni pristup objaš njavanju i reš avanju goruć ih druš tvenih problema. Kapitalizam se pokazao kao antihumanistički sistem, u kojem su sve slobode žrtvovane slobodnom tržištu i koji ne poznaje druge društvene interese osim interesa šačice vlasnika krupnog kapitala. Iz svakodnevnog života se jasno zaključuje da u kapitalizmu velikoj većini ljudi sleduju samo beda i robovanje „poslodavcima“ zarad pukog preživljavanja. Nema razloga da ijedan radni čovek pristane na tako nešto. Drugačije društvo je moguće i neophodno!


2

KRITIKA

U ovom broju

Tema broja:

Britanija: Hoće li britanski kapitalisti eskivirati Bregzit?

Fred Veston

str. 3 Svet:

Turska: „Aljkavi puč“ kao Erdoganov privremeni pojas za spasavanje Hamid Alizade

str. 9 Svet:

NATO i protivrečnosti unutar zapadnog imperijalizma Ben Gliniecki i Hamid Alizade Pogledi:

str. 13 Svet:

Šta je zaista prevazi- Francuski zakon o đeno kada se govori radu: Snaga i slabosti o Manifestu pokreta Komunističke partije? -Žerom Metejus

Seudin Kovačević

Svet:

Svet:

SAD: Policijska brutalnost, rasizam i politika polarizacije Džon Piterson

str. 23

str. 19

str. 28

Berni ili propast? Korak napred za revoluciju

Tom Trotije i Džon Piterson

str. 29


Tema broja:

Britanija: Hoće li britanski kapitalisti eskivirati Bregzit?

P

ostoje neki vrlo jaki razlozi zbog kojih britanski kapitalisti nisu radi da dopuste izlazak Britanije iz Evropske unije. Neki od njih su razmatrali načine za zaobilaženje rezultata skorašnjeg referenduma. Pitanje je: Mogu li uspeti? Kakve bi bile posledice na političkom frontu? Uvoz i izvoz Evropska unija bez sumnje pruž a Britaniji ogromno trž iš te za izvoz i dobara i usluga. Vredelo bi pogledati č injenice o ovom pitanju da bi se videlo koliko je ovaj č inilac bitan za stav britanske kapitalistič ke klase. 2014. godine, prema Knjizi č injenica o svetu CIA-e, britanski ukupni izvoz je vredeo 503 milijarde dolara (322 milijarde funti, 415 milijardi evra), š to je ekvivalentno 28% njenog BDP-a. Koliko od ovog izvoza odlazi u Evropsku uniju? Proš le godine je 44% ukupnog izvoza Britanije otiš lo u EU, tj. skoro polovina, iako ovo održ ava opadanje u poređenju sa prethodnim godinama. Prema Gardijanu, broj od 10. maja 2016: „Kada se saberu dobra i usluge, udeo u izvozu u EU je opao sa 54% 2000. na 44% 2015.“ Delimič a n pregled po drž avama otkriva da 10,8% ukupnog britanskog izvoza ide Nemač koj, 8,1% Holandiji (iako postoje nagađanja oko toga koliko zaista ide Holandiji, a koliko je samo u tranzitu kroz holandske luke poput Roterdama), 6,5% Francuskoj, 6,4% Irskoj i 4,5% Belgiji. Ako prihvatimo najnoviju brojku od 44% britanskog izvoza koji odlazi u EU, to iznosi 222 milijarde dolara (142 milijarde funti, 183 milijarde evra) i 12,5% britanskog BDP-a. Ovo je krupan č inilac u perspektivama britanske burž oazije za buduć nost ekonomskih izgleda u sluč aju da se nađu isključ eni iz trž iš ta EU. To bi uticalo i na pro it i na radna mesta, gurajuć i Britaniju u duboku recesiju. Druga strana ove jednač ine, međutim, jeste da Britanija takođe i uvozi iz EU; u stvari, uvozi mnogo viš e nego š to izvozi. Kao

š to je nedavno istakao Ekonomist, u tekstu „Zaš to je Bregzit loš a vest za svetsku privredu“: „Britanska privreda ima veliki uticaj u Evropi, buduć i da je ona pouzdan potroš ač u inač e vrlo š tedljivom kontinentu. Bilo kakvo remeć enje evropskog rasta je sada posebno nepož eljno“. (Ekonomist, 24. jun 2016.) Vrednost britanskog uvoza iz EU dosež e 288 milijardi funti, od č ega oko 75 milijardi (100 milijardi dolara, 90 milijardi evra) potič e direktno iz Nemač ke. Sveukupni BDP Evropske unije stoji na oko 14,3 biliona evra (18,5 biliona dolara), od č e ga UK doprinosi sa oko 2.57 biliona evra. Jedino Nemač k a nadmaš uje taj iznos. Stoga, u pregovorima koji ć e se odvijati narednih par godina, neć e se samo raditi o tome koliki ć e pristup evropskom trž iš tu dobiti Britanija, već ć e biti reč i i o tome koliki ć e udeo na britanskom trž iš tu izgubiti proizvođač i iz EU.

Zaraza Ovo, međutim, nije glavni problem. Postoji jedan š iri, a to je rizik od zaraze Bregzitom, koja bi svaku EU drž avu povukla u „ekonomski nacionalizam“, de facto protekcionizam, š to bi za posledicu imalo kolaps EU kao institucije. Evropska privreda je već duž e vreme unazad dož ivljava relativan pad. 1993. godine, udeo EU u svetskom BDP-u je bio 30%, ali je do 2013. opao na 24%, poš to su druge privrede rasle brž im tempom, kao š to je sluč aj sa Kinom, Indijom, Rusijom, Brazilom i drugima. U ovom kontekstu, izvoz iz Britanije u zemlje van EU je rastao za 6,5% svake godine, dok je izvoz u zemlje č lanice EU rastao samo 3,6% (1999-2014.). Ovo mož e objasniti zaš to je jedan deo britanskih gazda – doduš e manjinski – pruž io podrš ku Bregzitu. Nakon Bregzita postoji rizik od uvođenja reciproč n ih protekcionistič k ih mera, š to bi oš tetitlo sve zemlje EU, uključ ujuć i Britaniju. Kao š to istič e č asopis „Ekonomist“: „Ako Britanija, dugogodiš nji zagova-


KRITIKA ralac slobodne trgovine, mož e izglasati poniš tavanje regionalnog trgovinskog sporazuma, koliko vere onda biznisi š irom sveta mogu polagati u međunarodne ekonomske sporazume? EU bez deregulatornog uticaja Britanije je uznemiravajuć e znamenje za liberalni svetski poredak. Nacionalistič ke, populistič ke i protekcionistič ke snage u drugim zemljama ć e biti uveliko ohrabrene Bregzitom. Svetska trgovinska organizacija je nedavno upozorila na to da se protekcionistič ke trgovinske mere unutar G20 umnož avaju najbrž om stopom od 2008. godine. U takvim okolnostima, bilo bi iznenađujuć e kada izglasavanje Bregzita ne bi imalo nekakav potresni uticaj na investicije š irom sveta. On č ini izglednijima ogranič enja migracije radnika, š to ć e koš tati preduzetnike. Ako Evropa pak bude izvezla neš to svoje bede u Aziju i Ameriku putem slabije valute, to bi takođe moglo pojač a ti pritiske za uvođenje restrikcija na tokove kapitala.“ (Ekonomist, 24. jun 2016.)

Izbegavanje Bregzit metka Sve ovo objaš njava zaš to se među burž oaskim komentatorima vode ozbiljne diskusije oko iznalaž enja nač ina za izbegavanje izravnog istupanja iz EU i njenog trž iš ta. Ovde ć emo za primer navesti nekoliko naslova: 1) „Bregzit se na kraju neć e desiti – evo zaš to“ (Independent, 28. jun 2016.); 2) „Britanija je glasala za Bregzit – ali ima li povratka?“ (Gardijan, 29. jun 2016.); 3) „Ne verujem da ć e se Bregzit desiti“ (Fajnenš l Tajms, 27. jun 2016.); 4) „Rupa u zakonu po pitanju Bregzita? Poslanici ipak moraju izglasati izlazak Britanije iz EU, kaž u pravni struč njaci“ (Indipendent, 27. jun 2016.). Postoje mnogi drugi primeri, ali dovoljno je da se ogranič imo na posmatranje kakvi se to argumenti iznose. Autor prvog č lanka se izjaš njava kao bregziter i objaš njava da je glasao za istupanje. Objaš njava kako, „č ak i za optimistič nog bregzitera poput mene, proteklih nekoliko dana je bilo teš ko. Mnogi ljudi koji su glasali

Razočarenje britanske buržoazije ishodima Bregzita, predstavljeno u karikaturi Njujork Tajmsa.


KRITIKA za izlazak se već oseć aju pomalo izdanima dok shvataju neke fundamentalne istine. ,Nesigurnost’ već utič e na realnu ekonomiju, kao š to vidimo... Uskoro ć e ova nesigurnost prodreti još konkretnije od donekle apstraktnog sveta inansijskih trž iš ta i kursnih lista do radnih mesta, š tednja i, pre svega, vrednosti kuć a...“ Autor drugog č lanka, u Gardijanu, razmatra različ ite scenarije po kojima bi rezultat referenduma mogao biti oboren. Objaš njava da „nema već i ne za izlazak Britanije iz EU niti u Domu komuna, niti u Domu lordova. Zaista, ukoliko im bude dat slobodan glas, neizabrani lordovi ć e verovatno odbiti Bregzit u razmeri š est prema jedan.“ Ovde je poenta da prema britanskom pravu referendum samo savetodavnu vrednost, dok je Parlament taj koji mora da odluč i o napuš tanju EU. On takođe razvija ideju o drugom referendumu: „Postoje takođe pritisci da se održ i drugi referendum. Mali broj politič ara iz Britaniji – u strahu od osporavanja presude ionako ljutog birač k og tela – bi javno artikulisao takav argument. Dž eremi Hant, sekretar za zdravstvo, je pak smelo izneo argumente u korist drugog referenduma ili novih izbora oko dogovorenih uslova istupanja. Robin Batler, bivš i š ef civilne služ be, je izneo isti predlog.“ „Hamond, sekretar spoljnjih poslova, izjavio je da ć e novi premijer morati da razmisli o demokratskom legitimitetu uslova Bregzita. U jednom trenutku su č ak i Dž onson i Dominik Kamings, direktor kampanje za istupanje, izneli argumente u korist drugog referenduma, koji bi se ticao uslova Bregzita.“ U treć em č lanku, u Fajnenš l tajmsu, Gideon Rahman iznosi sledeć e: „Znam kako se ovo završ ava. I ne završ ava se izlaskom Britanije iz Evrope.“ On navodi prethodne primere referenduma u Danskoj i Irskoj, gde se, na osnovu novih pregovora, sazivao drugi referendum sa ž eljenim rezultatom. Naravno, ovde je problem da je „Britanija glasala da napusti EU u celosti.“ Uprkos tome, on belež i da „...već postoje znaci da se Britanija kreć e ka drugom referendumu umesto ka izlaznim vratima.“

Drugi referendum? Uprkos svoj prič i o drugom referendumu, već ina ozbiljnih burž oaskih komentatora shvata da repriza nedavnog referenduma nije moguć a. To bi bilo toliko jeftin potez da bi isprovocirao raš ireni gnev i stvo-

rilo bi viš e problema nego š to bi reš ilo. Takođe, premda već ina poslanika u parlamentu ž eli da se ostane u EU, oni isto tako razumeju da nije lako prosto ignorisati glasanje već ine u korist istupanja. Ovo objaš njava zaš to se traž i pre injeniji pristup. Ideja je manje-viš e sledeć a. Potreban je samo mali broj predomiš ljanja da se postigne pobeda za ostajanje. Već su povuč ena mnoga obeć anja data za vreme kampanje. Viš e se ne prič a o preusmeravanju 350 miliona funti, koliko Britanija nedeljno doprinosi EU fondovima, u inansiranje Nacionalne zdravstvene služ be. Mnogo se prič a o nuž nosti kompromisa po pitanju kontrole imigracije u zamenu za pristup jedinstvenom trž iš tu. Nagli padovi funte i berze su izazvali š ok. Prič a se na sve strane o povlač enju kompanija iz Britanije i gubljenju radnih mesta koje sa time dolazi. Mnogo se govori i o moguć nosti ekonomskog usporavanja i duboke recesije u bliskoj buduć nosti. Sve ovo se iskoriš tava za tvrdnju da su mnogi, koji su glasali za izlazak, već zaž alili kako su glasali. Cak se i Toni Bler ubacio u raspravu sa č lankom u juč eraš njem Dejli telegrafu, u kojem govori da „ljudi zapravo imaju pravo da se predomisle, ali ne za sada“. Gideon Rahman je u već pomenutom FT č lanku naveo da „ako bi kampanja za ostajanje mogla da izađe na drugi referendum sa ispravnim odgovorom na pitanje o imigraciji, trebalo bi prilič no lako da pobedi“.

Slobodna trgovina nasuprot Tvrđavi Britaniji Ovde naravno lezi suš tina problema. Cela kampanja za izlazak se zasnivala isključ ivo na ideji da je izlazak jedini nač in da se uspostavi kontrola nad ulaskom migranata u zemlju. Izjave ljudi poput Borisa Dž onsona i drugih politič ara koji su se zalagali za izlazak da kontrola nad granicama neć e moć i da se uspostavi, već su izazvale bes. Ipak, da bi se Britanija zadrž ala pristup jedinstvenom EU trziš tu, po ovom pitanju ć e morati da naprave kompromis. Rahman takođe objaš njava zaš to bi bilo u interesu EU da u pregovorima izbori uslove za drugi referendum: „Britanija je znač ajna č lanica EU. Ona znač ajno doprinosi budž etu, a predstavlja ozbiljnu vojnu i diplomatsku silu. Isto kao š to ć e biti bolno za Britaniju da izgubi pristup unutraš njem trž iš tu EU, tako ć e biti bolno za EU da izgubi pristup britanskom trziš tu rada. Viš e od tri miliona stanovnika EU ž ivi i radi u Britaniji...“


KRITIKA On završ ava svoj č lanak sledeć im: „Naravno, bilo bi izliva besa sa obe strane Lamanš a ako bi se doš lo do takvog dogovora. Tvrdokorne pristalice izlaska u Britaniji bi se oseć ale izdano, a tvrdokorni federalisti u Evropskom parlamentu – koji ž ele da kazne UK i nastave sa ,politič kim savezom' u Evropi – bi se takođe protivili novim ponudama.“ „Ipak, nema razloga da ekstremisti na obe strane diskusije određuju kako ć e se ova prič a završ iti. Postoji umereni centar i u Britaniji i u Evropi koji bi trebalo da bude sposoban da napravi dogovor koji ć e zadrž ati Britaniju u EU. „Kao i sve dobre drame, Bregzit prič a je bila š okantna, dramatič na i uznemirujuć a. Ali njen kraj još nije napisan.“

Odredbe parlamenta

Džeremi Korbin, lider Laburističke partije i opozicije

Autor č etvrtog č lanka, objavljenog u „Indipendentu“, Ian Dž onston, citira Dž efrija Robertsona, kraljič inog savetnika, osnivač a „Dauti strit“ advokatske komore, koji govori da su č lanovi parlamenta ti koji moraju

odluč iti da li da sprovedu referendumske odluke. Kraljič in savetnik navodi sledeć e: „Uredba o Evropskoj zajednici iz 1972. (koja je uvela Britaniju u tadaš nju Evropsku ekonomsku zajednicu) je i dalje dobar zakon i ostać e takav dok se ne povuč e. U novembru, premijer (Boris) Dž onson (on je u međuvremenu dao ostavku u korist Tereze Mej, prim. ur.) ć e morati da predstavi parlamentu predlog povlač enja Uredbe o Evropskoj zajednici.“ „Clanovi parlamenta imaju pravo da glasaju protiv toga, ako misle da je to u najboljem interesu Britanije. Još uvek nije kraj.“ „Morać e da izvrš e svoju duž nost, i da prema svojoj savesti glasaju za ono š to je najbolje za Britaniju. Ovo je stvar njihove savesti. Moraju da se ponaš aju hrabro i odgovorno.“ Ovde imamo oč igledno zanemarivanje onoga š to su ljudi demokratski zahtevali na referendumu. On otkriva potpuno gađenje prema narodu kada govori sledeć e:


KRITIKA „Demokratija u Britaniji ne znač i vladavinu već ine. To nije tiranija već ine ili tiranija mase... Vlast vrš e narodni predstavnici, ne sam narod koji glasa za njih.“ Ovo je u skladu sa mnogim komentarima koje smo videli i č uli o nepoverenju prema narodu, o tome kako referendumi nisu dobar nač in za donoš enje odluka, i tako dalje. Ovo pokazuje kakvu ideju o demokratiji vladajuć a klasa zapravo ima. Dokle god dobijaju rezultate koje ž ele, onda ć e prihvatati odluke. Ako se to ne desi, spremni su da zakuvaju razne spletke i posvetić e se stvaranju uslova za preokretanje rezultata referenduma.

Politička nestabilnost Da li ć e im ovo uspeti, ne zavisi samo od ekonomskih faktora. Ovo je deo već e jednač ine, u kojoj ima raznih elemenata. Jedan od njih jeste stabilnost njihovog sopstvenog politič kog sistema. Sva gore citirana prič a iz burž oaske š tampe je usmerena ka ponovnom uspostavljanju ekonomskog ekvilibrijuma. Problem je u tome š to, ako odreaguju previš e brzo i previš e trapavo po ovom pitanju, bi mogli lako da gurnu sistem u haos. Već imamo nacrte za ovo. Rascep u Konzervativnoj partiji postaje sve oč igledniji;


KRITIKA iako mogu da skrpe neko jedinstvo, diskreditovanjem Gouva i promovisanjem Tereze Mej za vođu partije, buduć e cepanje Konzervativne partije je na vidiku. Laburisti su takođe na ivici cepanja. Burž oazija zahteva od laburistič kih poslanika, koji su uglavnom desnič arski bleristi i u koje vladajuć a klasa ima poverenja, da uč estvuju u pokaš aju izbegavanja izlaska iz EU. Ovo delimič no objaš njava ž urbu oko uklanjanja Korbina, ali oni time izazivaju bes u š irem laburistič kom č lanstvu i rizikuju otvoreno cepanje na dve partije. Sve ovo znač i da zarad postizanja ekonomske stabilnosti, oni rizikuju uniš tenje dve partije na koje su se oslanjali viš e od jednog veka. Sta ć e uč initi u narednom periodu? Ukratko, pokuš ać e da dobiju na vremenu. Clanak koji se pojavio u Fajnenš l Tajmsu 28. juna, „Merkelova, veliki prokrastinator, bi mogla da spasi Britaniju“, daje uvid u njihovo razmiš ljanje o ovome. Nemač ku kancelarku, Angelu Merkel, opisuje ovako: „... kada situacija traž i konstruktivno odlaganje i prorač unato oklevanje, ona je svetski prvak. Nemci su izmislili glagol, „merkelovati“, koji označ a va odlaganje odluka na neodređeno. Dok politič ari niž eg kalibra instinktivno traž e brzo reš enje za probleme, gospođa Merkel je struč njak za nalaž enje prethodno nepoznatih stranputica u kojima se mogu igrati ž murke.“ „Trenutna potraž nja za struč njacima za merkelovanje je bez presedana. Započ injanje razgovora između EU i Britanije o izlasku bi u ovom momentu bilo katastrofalno, dovodeć i do ishitrenih odluka u gustom rasporedu i prerano izguravanje Britanije iz Unije.“ „Tokom biranja novog premijera, Britaniji treba vremena da shvati važ nost ove odluke, kao i za razvoj oseć aja kajanja. Ako bi kolebanja u inansijskim trzistima dovela do zastoja ekonomije, kajanje među onima koji su glasali za izlazak bi se verovatno poveć alo, a sa njim i š ansa za nalaž enje dogovora koji bi bio blizu statusa kvo.“ Kraj č l anka koristi jezik koji ne bismo oč ekivali od „Fajnenš l Tajmsa“. „Kancelarko, kontinent č e ka da uradiš ono u č emu si najbolja, a to je da ne uradiš niš ta. Za sve nas, u ime cele Evrope, moraš odlagati, lagati i prokrastinirati svom tvojom snagom. Molimo te da nas izmerkeluješ do spasa.“

Sistem je propao Ovo pokazuje u kakvom se ć orsokaku nalaze. Svetska ekonomija se u poslednje vreme sve viš e usporava. Kina viš e nema efekat koji je imala dok je obezbeđivala ventil za kilavo svetsko trziš te. Delovi Evrope su već u recesiji, ili u najboljem sluč aju stagniraju. Svi ozbiljni burž oaski analitič ari vide usporavanje. Ekonomska kriza koja je zahvatila Evropu 2008. je proteklih godina dovela do drakonskih mera š tednje. U ovom kontekstu, rastuć i deo populacije je dož iveo znač ajan pad ž ivotnog standarda. Ovo je dovelo do druš tvene polarizacije, sa ogromnim bogatstvom sa jedne strane i sve već im siromaš tvom sa druge. U ovim uslovima smo videli druš tveno i politič ko previranje nastalo iz ekonomskog previranja. Tradicionalne partije su se uruš ile, manje partije su postale masovne partije, nove partije se pojavljuju niotkuda, u kombinaciji sa druš tvenim protestima, poput velikih sindikalnih borbi u Francuskoj. Kriza u Britaniji je proizvod ovoga, ali politič ka kriza u Britaniji zauzvrat mož e uticati na ekonomsku situaciju, ubrzavajuć i procese za koje se oč ekivalo da ć e se desiti negde u buduć nosti. Politič ki događaji u Britaniji mogu gurnuti celu Evropu u duboku ekonomsku krizu, koja dalje mož e raš iriti politič ku nestabilnost preko celog kontinenta. Svi ovi faktori objaš njavaju zasto se panič no traž i nač in za odlaganje Bregzita. Poenta je da nema garancije da ć e on na duge staze moć i da bude izbegnut. U međuvremenu, kriza ć e se produbiti u celoj Evropi, stvarajuć i uslove za rastuć i anti-EU sentiment među obič nim ljudima u zemljama poput Francuske, Holadnije, Italije i mnogih drugih. Stoga dok ostvare sve uslove za drugi referendum, verovatno ć e biti suoč eni sa Evropom koja se sama raspada, te sa EU koja ć e prož ivaljavti ozbiljnu egzistencijalnu krizu. Ovo stvara scenario u kojem radnič ka klasa mož e intervenisati. Poš to ne vidi nikakva reš enja u tradicionalnim partijama, radnič ka klasa ć e biti naterana da preuzme svoju sudbinu u svoje ruke. Burž oazija oseć a to, i zato pravi ove oč ajnič ke manevre. Fred Veston


KRITIKA Svet:

Turska: „Aljkavi puč“ kao Erdoganov privremeni pojas za spasavanje

D

ramatič na deš avanja su juč e potresla Tursku u vidu naoruž anih trupa koje su umarš irale na ulice Istanbula i Ankara. Zatvorili su glavne aerodrome i mostove dok su vojni avioni vrš ili veoma niske prelete iznad grada. U pitanju je bio puč . Vojnici su takođe zauzeli tursku drž avnu televiziju TRT i prekinuli emitovanje. Kada je emitovanje obnovljeno, vojnici su primorali spikerku da proč ita sledeć e saopš tenje: „Turske oruž ane snage su u potpunosti preuzele upravljanje drž avom kako bi povratile ustavni red, ljudska prava i slobode, vladavinu zakona i opš tu bezbednost koja je bila ugrož ena. Svi međunarodni sporazumi su i dalje važ eć i. Nadamo se da ć e se nastaviti naš i dobri odnosi sa svim zemljama.“ Ovo je bio osmi pokuš aj puč a od 1960, a da je bio uspeš an bio peti po redu. Ipak, doš lo je do preokreta kada je premijer pokazao da je i dalje na slobodi, te dao sledeć u izjavu za medije: „Ovo je napad protiv turske demokratije. Grupa unutar Oruž anih snaga je pokuš ala da izvan komandnog lanca svrgne demokratski izabranu vladu. Izjava data u ime Oruž anih snaga nije bila odobrena od strane vrhovne komande. Pozivamo svet na solidarnost sa turskim narodom.“ Predsednik se malo kasnije pojavio na CNN Turska preko video poziva i pozvao ljude da izađu u borbu protiv puč a i okupiraju trgove i aerodrome. Odgovor je bio munjevit. Hiljade pristalica AKP se slilo na ulice i suprotstavilo vojnicima, penjuć i se na tenkove. Neki su č ak zauzeli tenkove i odvezli se njima. Mnogi su bili povređeni tokom sukoba, ali izgleda da je pokret pobedio puč . ve glavne partije su u međuvremenu osudile puč . Vođa CHP, glavne opozicione partije, je svoje pristalice pozvao da izađu na ulice i pruž e podrš ku predsedniku. Mnogi od njih su izaš li da protestuju protiv puč a, iako

su svi oš tro protiv AKP. Uprkos mrž nji prema Erdoganu, mnogi ljudi nisu zaboravili krvavu vojnu diktaturu iz 80ih godina proš log veka. Hiljade demonstranata su brzo preplavile nekolicinu hiljada vojnika. Puč je poč eo da se raspada u roku od nekoliko sati. Vojnici su se svuda da povlač ili pred agresivnim demonstrantima, dok je vrhovni š tab poruč io da podrž ava predsednika. Predsednik Erdogan je sleteo na aerodrom „Ataturk“ u Istanbulu i na licu mesta dao kratku izjavu proglasivš i poraz „pobune“. Odmah zatim je najavio č istku unutar Oruž anih snaga i „č i š ć e nje cele drž ave.“ Okrš aji su se nastavili kroz celu noć , dž epovi izolovanih vojnika su se borili u već im gradovima, š to je dovelo do nekoliko stotina mrtvih i preko hiljadu povređenih. Ipak, puč kao takav je bio brzo poraž en i Erdogan je ponovo uspostavio svoju vlast. „Aljkavi puč“ Delovalo je da je puč gotov. Ipak, mnoga pitanja ostaju neodgovorena. Turska vojska nije neiskusna š to se puč eva tič e. Puč je uprkos tome bio izveden sa skoro detinjasto loš im planiranjem i pripremljenoš ću. Nakon š to su izaš li na ulice i proglasili preuzimanje vlasti, organizatori puč a nisu uč inili niš ta konkretno da preuzmu vlast ili da je konsoliduju. Mož da su č ekali da ostatak vojske proglasi podrš ku puč u, ali nisu se preterano potrudili da razglase svoju poruku – barem ne javno. Niko zapravo nije znao ko su oni ili š ta su tač no hteli izvan njihovog vrlo neodređenog proglasa. Nisu pokuš ali nikoga da mobiliš u niti su ikoga uhapsili. Erdogan, njegov kabinet i svi AKP kadrovi, policijski š efovi i ostale pristalice rež ima su ostali na slobodi, dok su njihove kancelarije ostale mahom netaknute. Jedan AKP zvanič nik je rekao da mu je kancelarija bila poharana i on bio „zamoljen“ da se preda. Oč igledno je da se nije predao, kao ni da nikakve dalje mere nisu


KRITIKA bile preduzete protiv njega. Jedini izuzetak je bio nač elnik generalš taba, general Hulusi Akar, koji je navodno bio drž an kao talac, samo da bi već ujutru bio „oslobođen“. Dalje, mediji su imali pun pristup svemu i mogli su da už ivo izveš tavaju o deš avanjima. Erdogan i ostale vođe AKP su se už ivo pojavili na televiziji kako bi prenosili poruke i pozivali na masovnu mobilizaciju svojih pristalica. Daud Hairala, vaš ingtonski profesor i dopisnik kanala RT (Russia Today), je istakao ove osnovne greš ke i opisao puč kao „veoma aljkav“. Jedan novinar RT je pitao: „Zar nije č udno š to Erdogan nije bio uhapš en? Nije li to neš to š to se radi prilikom puč a? Kako su vojni avioni mogli da zauzmu vazduš ni prostor iznad Istanbula bez ikakvog otpora?“ Gregori Kopli, analitič ar specijalizovan za Tursku, je rekao: „Planiranje ovog puč a je bilo veoma tajnovito i so isticirano. Bilo je neophodno zaobić i intenzivni nadzor unutraš njih agenata MIT – turske obaveš tajne i drugih služ bi – č iji je glavni posao bio spreč avanje puč a. Uprkos tome, puč se desio.“ Kako smo pak videli, puč nije bio veoma so isticiran. Zbog toga su malo verovatne tvrdnje da je Gulenov pokret stajao iza njega. Takođe vrlo je malo verovatno da MIT nije znala za zaveru, iako je ona izuzetno

prisutna u oruž anim snagama upravo radi spreč avanja puč eva. Zaš to bi onda dozvolili da izbije puč i dovede do pogibije stotina ljudi? Jedan komentar iz Turske, koji je na Tviteru bio š iroko š erovan, je bio veoma pronicljiv: „Vrlo verovatno je u pitanju istinski pokuš aj puč a, za koji se donekle već unapred znalo, ali je bilo dopuš teno da se ostvari, jer su znali da ć e biti loš e organizovan i slab. Ovo znač i da ć e uslediti pravi, Erdoganov puč i poslednji ostaci demokratije ć e biti izgubljeni. Tako smo sa loš eg preš li na gore. Kurdski pokret i svi mi iz opozicije ć emo biti mete tokom narednih dana. Verovatno se već stvara civilni pokret braonkoš uljaš a, i oni ć e vladati ulicama nakon š to ovaj nazovi-puč bude poraž en za par dana.“

Erdogan i Vojska Opš te je poznato da turska vojska potič e iz jedne izrazito sekularne tradicije, te da je bliska tradicionalnoj turskoj burž oaziji, š to isključ u je Erdoganove kapitalistič ke saveznike iz Anadolije. Otkad je AKP doš la na vlast, nekoliko o icirskih zavera je bilo otkriveno i jedan pokuš aj puč a je bio poraž en 2007. Erdogan je viš e puta pokuš ao da sprovede č istku u vojsci. Stotine ljudi je bilo

Puc u Turskoj? REALNOST?

ILI FIKCIJA? Popularnost


KRITIKA pohapš eno, ali srž vojske je uvek bila skeptič n a prema Erdoganu. Nisu skloni njegovom islamizmu, ali takođe su suprotstavljeni njegovoj bahatoj unutraš njoj i spoljaš noj politici. Oni su bili glavna brana Erdoganovoj ambiciji da izvrš i invaziju i okupira delove Sirije. Već u aprilu je bilo nekoliko izveš taja, neki su dolazili od AKP zvanič nika, o moguć em puč u o icira vazduhoplovstva koji su povezani sa gulenistič k im pokretom, neoislamistima sa kojima je Erdogan bio saveznik u prvom periodu svoje vladavine. Dnevnik Sabah, glavno glasilo AKP, je u martu objavio č lanak pod naslovom „Operacije uperene protiv Erdogana i Turske“. U č lanku se navodilo kako je unutar vojnog vazduhoplovstva 50% pilota aviona F-16 naklonjeno gulenistima i kako ć e svi oni biti izbač eni iz oruž anih snaga tokom 2016. godine. Slič ne izjave su tokom proteklih 6 meseci bile davane na još nekoliko drugih mesta. Proteklih nedelja bilo je još izveš taja o nameri vlade da sprovede č istku unutar Oruž anih snaga. To mora da je bio okidač za puč koji su oč igledno vodili srednji i niž i o iciri, uz eventualnu podrš ku pojedinaca iz viš ih eš alona vojske. Kao i kod teroristič kih napada iz proš le godine, verovatno nikada neć emo saznati punu istinu o tome š ta se desilo juč e, ali je vrlo malo verovatno da bi puč mogao da izbije da turska obaveš tajna služ ba nije zaž murila na jedno oko. Turski rež im se č esto služ i ovakvim metodama. Turska obaveš tajna služ ba je tako proš le godine dopustila masakr stotina ljudi u teroristič kim napadima u Ankari i Surucu kako bi Erdogan povratio stepen podrš ke koji je izgubio na tadaš njim parlamentarnim izborima u junu.

Dopustivš i određeni stepen haosa, Erdogan mož e da podigne histeriju i mobiliš e svoje pristalice kako bi okupio naciju oko sebe i izvrš io udare na opoziciju.

Erdoganova snaga Erdogan je proteklih meseci potpuno obrnuo svoj stav prema č itavom nizu politič kih pitanja – pre svega prema spoljnoj politici. Videvš i kako se njegovi sateliti i IDIL povlač e pred ruskim, iranskim i sirijskim snagama, pozvao je na normalizaciju odnosa sa Asadovim rež imom – iako je do skora bio kategorič ki protiv toga. Takođe je poslao nekoliko pisma ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, izvinjavajuć i se za smrt ruskog pilota č iji avion je tursko vazduhoplovstvo oborilo iznad Sirije proš log oktobra. Indikativno je š to on je taj incident svalio na Gulenove pristalice unutar vazduhoplovstva. Dopisnik iz Kremlja je preneo sledeć e : „Predsednik drž ave Turske je izjavio duboko sauč eš će rodbini poginulog ruskog pilota i zvanič no se izvinuo.“ Ova izjava je svetlosnim godinama daleko od arogantnog i ratobornog stava od pre par meseci. Erdogan je napravio još jedno krupno povlač enje dozvolivš i kurdskim SDF snagama u severnoj Siriji da pređu reku Eufrat i zatvore turski/IDIL koridor između Đerabulusa i Azaza. Erdogan je svojevremeno podvukao crtu preko tog koridora – ukazavš i na to da bi radije izvrš io invaziju na Siriju nego da dozvoli njegovo zatvaranje. Vrh vojske je bez sumnje pobesneo na tu vest, buduć i da mu je jedina dodirna tač ka sa AKP borba protiv svih oblika kurdske nezavisnosti u Turskoj ili van nje. On je takođe najavio normalizaciju

FOTO: Naoružani pučisti predaju se nenaoružanoj masi na mostu u Istanbulu.


odnosa sa Izraelom š to zajedno sa gore navedenim zaokretima predstavlja potpuni kolaps i poraz Erdoganove spoljne politike iz proteklih 6 godina. Rež im je u dubokoj krizi. Staviš e, bombaš ki napad na istanbulski aerodrom od pre nekoliko nedelja i uspon terorizma povezanog sa IDIL su pojač ali opoziciju prema Erdoganu kako među stanovniš tvom, tako i među krupnim, tradicionalnim, kapitalistima koji ž ele stabilnost za svoja poslovanja. Oni Erdogana vide kao odgovornog za uspon terorizma jer ignorisao i č ak omoguć io IDIL i drugim islamistič kim grupama da se uspostave u Turskoj ne bi li preko njih stekao kontrolu nad Sirijom. Nema sumnje da su ova deš avanja oslabila podrš ku Erdoganu među stanovniš tvom i ohrabrila njegove protivnike. S obzirom na izuzetno polarizovanu socijalnu i politič ku situaciju sa polovinom zemlje radikalno protiv Erdogana, ovakav poraz bi mogao biti kap koja preliva č aš u i pokrenuo revolucionarna previranja u kojima Erdogan ne bi imao velike š anse da prež ivi. Cak i kad bi prež iveo, to bi bila ogromna prepreka njegovom snu o postizanju predsedniš tva sa izvrš nom vlaš ću koncentrisanom u njegovim rukama.

A sada pravi puč Ipak, dozvolivš i puč u da izbije, Erdogan je zadrž ao inicijativu, š to je ključ ni faktor u ratu i politici. Pož eljnije je dopustiti izbijanje slabog puč a i razbiti ga nego suoč iti se sa moć nim revolucionarnim pokretom. Dalje, ovo omoguć ava Erdoganu da dodatno konsoliduje svoju moć unutar vojske koja je sada oslabljena krizom. Nije još izvesno da li ć e uspeti ili ć e samo izazvati dodatni otpor. Ovo je doduš e slič no ranijim merama preduzetim protiv policije, ž andarmerije i obaveš tajnih služ bi. One su bile oč iš ćene i zatim popunjene AKP lojalistima, pretvarajuć i nekadaš nja kemalistič ka i gulenistič ka uporiš ta u Erdoganova oruđa. Iskoristivš i slabu frakciju unutar vojske, on ć e mobilisati svoje snage za obrač un sa celom institucijom. Cela stvar je tipič an primer Erdoganovih metoda. U ranim fazama svoje vladavine on je iskoristio mirovne pregovore sa PKK da pokrije svoje levo krilo i zada udarac kemalistima, a naroč ito vojsci. Nakon masovnog pokreta oko Gezi parka 2013, č im je partija HDP sa kurdskom bazom poč ela da odraž ava nadolazeć u klasnu borbu, on se nagodio sa vojskom i udario na Kurde. Stotine uhapš enih zaverenika iz ranijih č istki su bile oslobođene i sudski procesi protiv njih prekinuti.

Erdoganu je tada bila potrebna podrš ka vojske protiv kurdskog i levič arskog pokreta koji su ugrož avali njegove ambicije da pobedi u predsednič koj trci. Erdogan pak sada, nakon svih navedenih poraza u spoljnoj politici, vidi vojni vrh kao glavnu prepreku ka vladavini sa punim izvrš nim ovlaš ćenjima koja ć e smanjiti snagu parlamenta. On ih verovatno takođe poima kao potencijalno središ te rastuć eg opozicionog pokreta. Dozvolivš i š irenje haosa, on se pripremio za novi talas nadolazeć e opozicije, tako š to ć e se postaviti kao spasilac nacije i garant stabilnosti. Proš irio je atmosferu histerije i sada ć e pokuš ati da svoju rulju razjarene sitne burž oazije i lumpen elemenata nahuš ka na vojsku i, š to je najvaž nije, koncentriš e još viš e vlasti u svoje ruke. Suoč en sa dubokom krizom turskog kapitalizma i rastuć om opozicijom, on vrš i sve oš trije zaokrete kako nadvladao protivnike i zadrž ao vlast. Da je postojao sveturski radnič ki pokret sa jasnim revolucionarnim programom, mogao bi da iskoristi ovu krizu za raskrinkavanje rež ima i postane ozbiljan takmac za osvajanje vlasti. Poš to takvog pokreta nema, Erdogan ima prostor za dalje manevrisanje. Ipak, on svojim pokuš ajima da oč uva poziciju stalno destabilizuje zemlju i priprema teren za još već e eksplozije u buduć nosti. Za radne mase ovo ć e biti korak unazad. Erdogan je u svom jutarnjem saopš tenju najavio ne samo č istku u vojsci, već u celoj zemlji. Ovo ć e nedvosmisleno znač iti zaoš travanje represije protiv bilo koje opozicije, pre svega levič arskih i sindikalnih aktivista. Erdogan ć e kratkoroč no biti ojač an, ali socijalne, ekonomske, politič ke i diplomatske krize ć e pre ili kasnije ponovo izbiti. Njegov glavni problem jeste turski kapitalizam koji je nesposoban da pruž i druš tveni napredak. Vojni vrh takođe ne mož e reš iti ovu krizu. Oni sami su deo kemalistič kog krila vladajuć e klase, njenog bogatijeg, ali politič ki slabijeg dela. Jedini izlaz iz ovog mraka se mož e postić i izgradnjom nezavisnog, radnič kog politič kog pokreta i borbom protiv samog sistema. Moć noj turskoj radnič koj klasi treba ponuditi alternativu izboru između različ itih, međusobno sukobljenih, krila vladajuć e klase oko prava nad njihovom eksploatacijom Hamid Alezadeh


KRITIKA Svet:

NATO i protivrečnosti unutar zapadnog imperijalizma

N

edavni samit NATO-a u Varšavi bio je pun protivrečnosti i napetosti između članica alijanse. Krhkost moći NATO-a i nestabilnost u svetskim odnosima bili su svima očigledni. (Napomena: Ovaj članak je pisan pre nedavne izjave Donalda Trampa u vezi sa NATO-om i krize koja je izbila između NATO-a i Turske. Ovi događaji, međutim, samo potvrđuju opšte procese opisane u članku.)

Glavna odluka donesena na samitu bila je stacioniranje č etiri bataljona multinacionalnih snaga Poljske i baltič k ih drž ava. Ovo je dogovoreno pre dve godine na samitu NATO-a u Velsu, ali je NATO č lanicama trebalo dve godine da skrpe 4000 vojnika, č iji je glavni zadatak da odvrate rusku agresiju u toj regiji. Pomisao da bi tako male snage odvratile moć nu rusku vojsku je smeš na i NATO je već priznao da to nije ozbiljna borbena sila. Pre novih razmeš tanja trupa Pentagon i korporacija RAND, važ an trust mozgova (savetodavna irma sastavljena od struč njaka iz različ itih oblasti kao š to su npr. ekonomija, politika i sl. - prim.prev.), koji su sproveli seriju ratnih igara, zaključ ili su da bi ruska vojska mogla da pregazi baltič ke zemlje u roku od 60 sati. Korporacija RAND predlaž e raspoređivanje minimum sedam brigada (tj. oko 30-40 000 trupa!) uz znač ajnu vazduš nu i logistič ku podrš ku da bi se spreč ila takva invazija. Cak i tako, piš u oni, ove snage "neć e biti dovoljne da ostvare prolongiranu odbranu regiona". Međutim, umesto tolike sile, samit je zaključ io da je raspored č etiri bataljona od po hiljadu vojnika "znak" podrš ke NATO-a svojim istoč nim č lanicama i "potezna ž ica" koja ć e, kaž u, u sluč aju "agresije" aktivirati NATO intervenciju velikih razmera protiv Rusije. Poš to NATO sam priznaje da ove trupe same po sebi nisu dovoljne da pruž e mnogo otpora bilo kakvoj ruskoj ofanzivi, one su u suš tini postavljene kao topovsko meso č ija smrt mož e legalno naterati drž ave iz kojih

dolaze da mobiliš u već e vojne snage. Naravno, vojna snaga NATO-a i imperijalizma SAD su bez premca u svetu. Međutim, njih su oslabile posledice krize svetskog kapitalizma. Oni, stoga, nisu u stanju da deluju i njihova sposobnost da brane svoje sfere interesa je oslabila.

Istočna Evropa Vojna kriza NATO-a koja se pokazala tokom samita je produkt slabosti na domać e m planu zemalja č l anica. Ovo je takođe vezano za tenzije i podele između tih č lanica. Ukrajinska kriza i ruska aneksija Krima bili su grubo buđenje za NATO. Posebno za istoč noevropske drž ave kao š to su Poljska i baltič ke drž ave koje se oseć aju ugrož enim od strane Rusije. Zeljne su demonstracije sile protiv Putina. Vladajuć a klasa SAD se u suš tini tome ne protivi. Raspored 4000 vojnika je sam po sebi agresivan potez. Međutim, NATO je oprezan da ne ode predaleko. Politič ke i ekonomske posledice ratova u Avganistanu i Iraku još uvek progone politič ki establiš ment i SAD su zabrinute da ne izazovu Ruse u dalji kon lit u Istoč noj Evropi. Stoga su "simbolič nih" 4000 vojnika pokuš aj od strane SAD-a da umire svoje istoč noevropske saveznike bez preteranog provociranja Rusije. Od ukrajinske krize Rusija je zauzela č vrš ći stav prema NATO-u. Ovo je reakcija na stalno zadiranje i provokacije prema Istoč noj Evropi š to je ranije bila ruska sfera uticaja i koja se u geopolitič kom smislu smatra "slabom tač kom" Rusije. Rusija je rasporedila so isticiranu protivavionsku i protivbrodsku odbranu, bombardere i rakete u ruskoj enklavi Kaljiningrad, koja se nalazi između Poljske i Litvanije. Ovi A2AD sistemi za cilj imaju da "uskrate" neprijateljskim snagama "pristup" tim regijama. U suš tini, to se svodi na neutralizaciju mnogih vojnih opcija NATO-a. Osim toga, rakete Iskander, raspoređene u Kaljiningradu, imaju kapacitet da budu pretvorene u taktič ko nuklearno oruž je.


14 Ovo veoma brine vladajuć u klasu Istoč ne Evrope. Jedan analitič ar iz Evropskog saveta za spoljne odnose objasnio je zabrinutost istoč noevropskih zemalja: "Oni kaž u 'mi nemož emo rač unati ni na Vaš ington ni na Berlin' i to ih č ini duplo nervoznijima". Jedan istoč n oevropski diplomata anonimno je izjavio: "Mi smo ranjivi zbog svog tog sranja. Mene viš e brine Rusija nego islamistič ki informacioni rat". Raspoređivanje 4000 NATO vojnika neć e mnogo umiriti te drž ave. Videvš i (nedostajuć u) reakciju NATO i SAD imperijalizma na aneksiju Krima i nejasan rezultat samita, koji je trebalo da spreč i slič a n incident, istoč noevropski lideri su zabrinuti za buduć nost. Nisu mogli da ne vide patetič nost ukrajinskog predsednika Petra Poroš enka, koji je na samitu trč karao okolo podseć a juć i prisutne na hitnost preduzimanja koraka protiv Rusije na Krimu. Međutim, osim nelagodnih osmeha i "tapš anja po ramenu" niš ta nije preduzeto da se Ukrajinci smire. Poljska i ostale istoč noevropske zemlje su takođe histerič no pozivali na snaž an odgovor Rusiji ali niš ta od toga nije bilo. Kako Rusija utvrđuje svoju poziciju

u regionu, unutraš nje podele i kolebanja NATO-a su same po sebi dovoljne da njen uticaj u Istoč noj Evropi raste. Vladajuć e klase shvataju da im je potrebna dobra volja Rusije. Zemlje u regionu bić e sve sklonije usvajanju stajališ ta koja su nezavisna od interesa imperijalizma SAD-a. Ovo ć e dovesti do još viš e nestabilnosti u buduć nosti.

EU i NATO Glavni cilj samita, sa stanoviš ta američ kog imperijalizma, bio je da osigura i brani sfere uticaja u Istoč noj Evropi, da dodatno izoluje Rusiju i, najbitnije, gurne EU – u prvom redu Nemač ku i Francusku – da preuzme već u ulogu u ovim merama. Sa tim ciljem potpisana je EU-NATO deklaracija da dodatno integriš e EU u savez. Međutim, uprkos ljubaznostima i formalnostima na samitu, bila je prisutna ogromna praznina između vladajuć ih klasa SAD i evropskih drž ava. Zapadnoevropske vlade se kolebaju u svom protivljenju Rusiji. Premijer Italije je nedavno uč e stvovao na forumu u Sankt Petersburgu, konferenciji slič noj Davosu, č iji je domać in bio Putin i koja je bila ignorisana od strane već ine evropskih lidera. U stvari,


15 neposredno pre NATO samita Oland i Merkel su uč estvovali u konferencijskom pozivu sa Putinom da bi razgovarali o pitanjima koja ć e se pojaviti na samitu. Cim je stigao na samit, Oland je zacementirao svoju poziciju rekavš i: "NATO nema nikakvu ulogu da bi govorio kakvi treba da budu odnosi Evrope sa Rusijom; za Francusku Rusija nije neprijatelj niti pretnja". Zatim je malo ublaž io svoju izjavu ali je stav bio jasan: Francuska ž eli da poboljš a odnose sa Rusijom. U pripremi za samit u Poljskoj je organizovana velika vojna vež ba, operacija Anakonda, u kojoj je uč estvovalo 30 000 vojnika iz 24 zemlje. Ovo je bila najveć a zapadna vojna vež ba u Istoč noj Evropi do sada i održ ana je sa ciljem da se Rusiji demonstriraju snaga i jedinstvo NATO-a. Međutim, uprkos velikom pritisku od Poljske i SAD-a, ona se nikada nije materijalizovala u zvanič nu NATO vež bu zbog protivljenja EU, posebno Nemač ke. N e m a č k i m i n i s t a r z a s p o l j n e poslove, Frank Valter Stajnmajer, napao je vež bu kao "glasno zveckanje oruž jem i ratne poklič e", rekavš i da NATO "ne bi trebalo da traž i nikakve izgovore za nove-stare sukobe". Clanak u Njujork Tajmsu "Da li NATO još postoji?" je objasnio znač enje ovoga: "Naravno, to je bila samo vež ba. Međutim, kada je proš li mesec Poljska pozvala svoje saveznike da joj pomognu u odbrani od hipotetič kih osvajač a koji su se slivali u zemlju sa istoka, Nemač ka je bila iznervirana. Vež ba nazvana Anakonda – sa 25 000 vojnika iz viš e od 20 zemalja, najveć a vež ba od kraja Hladnog rata – namenjena je kao poruka Moskvi; kao demonstracija sile pred samit alijanse u Varš avi ove nedelje. Berlin je Poljskoj poslao svoju poruku tako š to je kao svoj doprinos poslao ukupno 400 vojnika, od kojih ni jedan nije za borbu." Ono š to je trebalo da bude č vrst stav prema Rusiji i uveri u sigurnost Poljsku i baltič ke drž ave samo je otkrilo slabosti NATO-a i podele unutar EU. Koliko god SAD i Poljska ž elele da se Francuska i Nemač ka suprotstave Rusiji, malo je volje za to u Nemač koj gde je krupni biznis ž eljan da se sankcije uvedene Rusiji ukinu."Rusija trenutno nije preterano zainteresovana za dijalog, ali ć emo je bonbardovati ponudama", napisao je u svojoj kolumni za Spigel Onlajn Volfgang Iš inger, š ef Minhenske konferencije za bezbednost i bivš i ambasador u Vaš ingtonu.

KRITIKA Mnoge velike nemač ke kompanije su ulož ile velika sredstva u Rusiji i ž ele da oč iste put ka iskoriš tavanju tih investicija. Takođe, Zapadna Evropa umnogome zavisi od ruskog prirodnog gasa. Daleko od toga da smanjuje ovu zavisnost, Berlin č ak planira da izgradi drugi gasovod ispod Baltič kog mora, povezujuć i Rusiju i Nemač ku. Gasovod bi obiš ao centralnoevropske drž ave koje zarađuju milijarde na tranzitnim taksama od ruskog gasa koji ide ka Zapadnoj Evropi. Ovo bi takođe ostavilo Zapadnu Evropu bez posledica u sluč a ju da Rusija odluč i da zatvori gas u sukobu slič nom onima koje je imala sa Ukrajinom. Osim toga, nemač k a javnost se snaž no protivi sukobu sa Rusijom. Prema anketi iz aprila Fondacije Kerber nekih 81 posto Nemaca je za bliž e veze sa Rusijom, odmah posle Francuske. Sam Stajnmajer, koji je socijademokrata i mekš i na Rusiju nego Merkelova, je najpopularniji nemač ki politič ar – njegov stav o Rusiji je jedan od faktora te popularnosti.

Efekti Bregzita Britanija se ustalila kao glavni glasnogovornik SAD unutar EU i protivtež a Francuskoj i Nemač koj, koje su bile u već oj meri nezavisne od američ k ih interesa. Britanija je, na primer, odigrala ključ nu ulogu u zalaganju za uvođenje i održ avanje sankcija Rusiji. Iako ć e Britanija ostati č l anica NATO-a, njen izlazak iz EU ć e imati efekat pomeranja ravnotež e u suprotnom smeru unutar Evropske unije. Nemač ka, Francuska i Italija su zainteresovane za ponovno hvatanje u koš tac sa Rusijom posle č vrstog stava koji su usvojile nakon aneksije Krima. Sada, sa oslabljenom Britanijom, suoč avaju se sa manje otpora. Ovo ć e verovatno voditi ka omekš avanju odnosa između EU i Rusije u predstojeć em periodu. Usled relativnog slablenja svog uticaja, SAD imperijalizam gura Evropu da igra već u ulogu. Međutim, videvš i i iskusivš i katastrofalne ratove u Iraku i Avganistanu, Evropljani, koji imaju dovoljno svojih problema, nemaju nameru da se upuste u nove ekonomski i politič ki skupe avanture. Daleko od š arene laž e moć ne evropske vojne sile, EU je zaglibila u duboku krizu koju nema n a m e ru da p o g o rš ava i da lj e n ov i m sukobima. Po p u l i s t i č k i i n a c i o n a l i s t i č k i trendovi koji se uspostavljaju u zemljama


16 poput Nemač ke, Francuske, Beneluksa i skandinavskih zemalja, ne samo da stavljaju znak pitanja na buduć n ost EU, nego ć e dovesti i do u već oj meri izolacionistič ke spoljne politike. Sa manje apetita za sukob vladajuć ih klasa Zapadne Evrope i oseć ajem ranjivosti njihovih istoč noevropskih kolega odnosi EU i Rusije mogli bi postati još jedan izvor sukoba i krize unutar same EU. To je neš to š to bi Putin nesumnjivo bio i te kako u stanju da preokrene na svoju korist.

Amerika Najveć i faktor u padu NATO-a je kriza američ kog imperijalizma. Ratovi u Iraku i Avganistanu ogolili su granice američ k og imperijalizma. Na samitu je Angela Merkel posle sastanka izjavila da pregovori sa talibanima sada moraju biti deo bilo kakvog reš enje problema u regionu. Ovo je daleko od pozicije SAD pre samo deset godina, kada su tvrdoglavo zagovarale potpuno iskorenjivanje Talibana. Videvš i svoju nesposobnost da savladaju ove primitivne borce, SAD su prinuđene da naprave kompromis sa grupom njih. Ni u Iraku situacija nije mnogo bolja buduć i da su SAD bile primorane da se uzdaju u iranske vojnike i plać enike u borbi protiv Islamske drž ave. SAD imperijalizam je od tada uš ao u socijalnu, ekonomsku i politič ku krizu, koja ogranič ava njegovu sposobnost da vojno interveniš e na svetskom nivou. Putin je iskoristio ovu slabost kada je Rusija anektirala Krim u vreme kada SAD nisu mogle da urade niš ta osim da diž u galamu. Izgledi za promenu u ovim okolnostima su mali. Klasna i politič ka polarizacija u SAD dovodi do porasta popularnosti lidera kao š to su Donald Tramp i Berni Sanders, koji obojica imaju izolacionistič ku spoljnu politiku. Donald Tramp, koji bi mogao da dobije predsednič ke izbore, nazvao je NATO "zastarelim" i nazvao evropske zemlje "grebatorima" i zapretio je da ć e povuć i američ ke trupe ako EU ne poč ne viš e da inansira savez. Izolacionizam kao politič ki trend se š iri unutar SAD establiš menta i č ak je i Barak Obama davao izjave slič ne Trampovim. Ako dođe do toga, Evropljani ć e morati da prozru Trampov blef, jer su u Evropi drž avne blagajne prazne. Cak i u Evropi SAD teš ko dobija eho. SAD su spremne da rasporede nekoliko hiljada svojih vojnika, ali ž ele da EU obezbedi već inu potrebnih trupa protiv Rusije. Francuska i Nemač ka, međutim, nisu toliko

zainteresovane. Zapravo ih č ak i iritira pat pozicija sa Rusijom, koju vide kao politič ku i ekonomsku smetnju.

Rusija Posle raspada Sovjetskog Saveza, SAD imperijalizam se pojavio kao jedina supersila na svetu. Iako je u viš e navrata obeć ao ruskim liderima da neć e prekorač iti njene tradicionalne sfere uticaja, bio je to suviš e lak plen za pustiti. NATO se proš irio duboko u oblasti nad kojima Rusija odavno ima dominaciju, bukvalno okruž ivš i Rusiju NATO bazama. Cak je i radna več era samita arogantno organizovana u predsednič koj palati Varš ave, gde je Varš avski pakt prvobitno potpisan 1955. godine. NATO je izlož io i planove za raketni š tit prema Rusiji i nastavio dalje intervencijama u Jugoslaviji razbivš i zemlju i uspostavivš i stalne NATO baze. Za Rusiju su ovo bile agresivne provokacije koje su je uč inile vojno ranjivom. Suviš e slaba posle raspada Sovjetskog Saveza, ona nije mogla da uč initi mnogo, osim da posmatra kako NATO agresivno osvaja njene granice. Do preokreta je doš lo u Gruziji 2008. godine, kada su ruske trupe slomile pokuš aj da se zemlja uvuč e u NATO, koji je podrž ala CIA. Cetiri godine kasnije Rusija je reagovala

NATO i Varšavski pakt 1973.


17 na drugu provokaciju CIA-e u Ukrajini pripajanjem Krimskog poluostrva. U oba sluč a ja zapadni imperijalizam je ostao poniž en i nemoć an.

KRITIKA

pokazuju spremnost da se ujedini sa Turskom da slomi kurdsku enklavu Rož ava u kasnijoj fazi. Daleko od poč etne huke i buke nad Ruskom intervencijom, SAD, videvš i kako njihovi planivi potpuno propadaju u Siriji, Sirija pristaju na blisku saradnju sa Rusijom zarad I u Siriji su se SAD i njihovi turski i okonč anja rata. Stepen poniž enja Erdogana i saudijski saveznici agresivno kretali protiv Obame u Siriji u potpunosti je u rukama ruskog saveznika koji je drž ao važ nu rusku Vladimira Putina. Nema sumnje da su pomorsku bazu. Intervencija Rusije u Siriji je podsetili na to kako č itaju vesti o opsadu potpuno promenila odnos snaga u građa- grada Alepa tokom samita NATO-a. nskom ratu, ostavljajuć i sudbinu zarać enih Stvaranjem de facto zamrznutog strana u rukama Putina. Intervencija je kon likta u koji su uključ e ne sve snage otkrila granice američ kog imperijalizma. Bliskog Istoka, Putin je nač inio od sebe Turska se usprotivila ruskoj interve- najveć u silu u celom regionu. Za proteklih nciji, ali Zapad, a naroč ito SAD, nije bio godinu dana niz bliskoistoč nih ministara zainteresovan za turske ciljeve. Turska je spoljnih poslova je sletao i poletao iz Moskve pokuš ala da pozove NATO da uskoč i i spase utrkujuć i se za Putinovu naklonost. Odnos njihovu imperijalistič ku intervenciju - koju Putina i Netanjahua deluje prisnije nego su prvobitno započ e li zajedno sa SAD i odnos Netanjahua sa Obamom. Saudijskom Arabijom. To je bio razlog š to je Videvš i krizu američ kog imperijaliTurska oborila ruski mlazni avion u oktobru zma, Rusija stupa gde se otvara vacuum i gde proš le godine. Zapravo, od poč etka sirijskog zemlja već ima neku prethodnu infrastrukgrađanskog rata Turska se pozvala na Clan 4 turu. U Libiji, na primer, Putin je poč eo saradUgovora NATO-a dva puta, i pretila da ć e se nju sa generalom Haftarom koji vodi najjač ponovo pozvati na njega u julu 2015. nakon samostalnu frakciju u zemlji i koji je oč ajnič kui masakra u Suruć u. Erdogan je pokuš avao da potreban islamistič k im frakcijama koje uvuč e punu snagu NATO-a u rat, ali prvobitni podrž ava Zapad formiranje vlade nacioplanovi zapadnih vladajuć ih klasa nisu proš li nalnog jedinstva. za Iako Rusija nema velike č ak ni njihove parlamente. Nije bilo apetita za interese u Libiji, Putin zna da Zapad, a ratom unutar saveza nakon š to se Rusija posebno EU, ž eli da reš i sukob tamo. Ovo daje umeš ala. Putinu uticaj i na druge stvari. Za sve one koji su mislili da bi U Evropi postoji strah od meš anja Putinov ulazak u sirijski građanski rat doveo Rusije. Videvš i slamanje Evropske Unije, do poraza grupa podrž anih od strane SAD, Putin bi mogao da stekne uticaj u zemljama Saudijske Arabije i Turske u poslednjih istoč ne Evrope i koristi taj uticaj unutar EU nekoliko meseci ovo je bio poziv na buđenje. kao celine. Sama pretnja ovim scenariom je Sa minimalnim sredstvima Rusija dovoljna da ima uticaj na donoš enje odluka u koristi svoju tež inu da postane prsluk za Nemač koj i Francuskoj danas. Iako je ekonospasavanje, ne samo za Asadov rež im, već i za mski slaba, Rusija je iskoristila svoju vojnu američ ki imperijalizam, koji se suoč avao sa moć , delimič no ostatak iz sovjetskih ozbiljnim problemima. Ruska deeskalacija u vremena, da postane globalna sila koju martu ove godine je osmiš ljena da zadrž i zapadne zemlje moraju uzeti u obzir prilikom odnos snaga na ivici nož a dajuć i mu prednost donoš enja velikih odluka. nad svim stranama. Na kraju, videvš i slabu podrš ku od NATO-a i zemalja EU i oseć a juć i uticaj NATO i kriza kapitalizma sankcija koje je uvela Rusija, pretnje Rusije da NATO je formiran 1949. godine. ć e poniš titi ugovore o preko potrebnom Uticaj hladnog rata i posleratnog ekonoprirodnom gasu i poveć an pritisak na turske mskog buma stvorio je uslove za zajednič ke plać enike u Siriji, Erdogan je morao da se interese. Tenzija između Zapada i Sovjetskog povuč e. To je razlog njegovog iznenadnog za- bloka bila je izuzetno visoka, dok je bum okreta sa sve vladom koja poziva na normali- ublaž io unutraš nju konkurenciju među zaciju odnosa sa Asadovim rež imom i č l anicama NATO-a. To je bila osnova za Rusijom, kojoj se "izvinio" za obaranje ruskog jedinstvo zemalja č lanica, š to je temelj NATOvojnog aviona proš log oktobra. Zauzvrat, a koji je formalizovan u Clanu 5 NATO akta - naravno, izgleda da ruski i Asadov rež im "musketarskoj zakletvi".


18 Danas, međutim, kriza kapitalizma i njeni efekti na svetskom nivou drastič no menjaju kontekst. SAD ima najveć i suvereni dug u istoriji, socijalnu krizu i rastuć u klasnu polarizaciju, š to je sve dovelo do duboke politič ke krize. Ovo ogranič ava njenu sposobnost da interveniš e na svetskom nivou kao š to je to č inila u proš losti. Ali nije ni Evropa u boljem stanju. Evropska Unija puca i britanski glas za Bregzit je pokrenuo lanac kriza koje su pripremljene tokom proteklog perioda. Italijanska bankarska kriza je samo jedna od njih, ali je izuzetno velika i zauzvrat utič e na nemač ki inansijski sistem koji je u srcu evropskog kapitalizma. Sve ove krize produbljuju globalnu krizu. Ovaj samit je pokazao da snaga NATO-a boluje od iste krize koja pogađa sve slojeve druš tva. Uprkos pokuš ajima ponaš anja kao da se niš ta nije desilo, Gardijan izveš tava o drugač ijem raspolož enju iza kulisa: "Međutim, jedan zvanič nik NATO-a je rekao da je problem unosio anksioznost u razgovore iza scene uoč i samita. ‘Kako mož e da ne utič e na koheziju Zapada? Kako bilioni koji su zbrisani u vrednosti na trž iš tu ne utič u na percepciju zapadne snage?’" Još jedan komentator, Kristof Blus, rekao je: "Bez obzira na to kako i kada se Bregzit desi, to ć e stvoriti situaciju u kojoj su drž ave č lanice NATO-a viš e upuć ene same na sebe, viš e preokupirane svojim nacionalistič kim tendencijama. Impuls je već tu, ali ovo ć e doprineti ometanjima i Kremlj neć e propustiti priliku da iskoristi situaciju". Kao i međusobno sukobljavanje nacionalnih kapitalistič kih klasa, ekonomska kriza je poploč ala put rasta i klasnoj borbi i kroz nju politič kim previranjima na Zapadu. Politič ka stabilnost koja je zasnovana na posleratnom ekonomskom bumu je na izdahu. U jednoj evropskoj zemlji nakon druge, etablirane stranke vladajuć e klase gube legitimitet i nove stranke levog i desnog krila dobijaju uticaj. Odnos prema stranim intervencijama je izuzetno kritič an i partije sve manje rado rizikuju svoju politič ku buduć nost zarad imperijalistič kih avantura sa malo š anse za uspeh. NATO je, naravno, i dalje važ an instrument zapadnih vladajuć ih klasa koji se koristi da pokori i eksploatiš e zemlje š irom sveta. Međutim, jasno je da uslovi u kojima je NATO nastao viš e ne postoje. Zapravo, kao š to je nedavno pisalo u jednom č lanku u Njujork

Tajmsu, "teš ko je zamisliti da bi Evropa i Sjedinjene Drž ave, kada bi imale priliku da to uč ine u 2016. godini, uopš te sastavile još jedan Clan 5." Rezultat je ulazak NATO-a u period krize koja izbija iz kontradikcije između osnove sadaš njeg objektivnog stanja stvari i međunarodnog ugovora iz proteklog perioda. Najinteligentniji među burž ujima uviđaju ovo i zabrinuti su za posledice velikog incidenta na koheziju NATO-a: "Lako je zamisliti kako bi scenario odigrao: Poljska i baltič ke zemlje bi pozvale jako pojač anje da preduprede aneksiju poput aneksije Krima. Nemci i Francuzi bi traž ili pregovore sa Moskvom, sumnjajuć i da bi se moglo pozvati na Clan 5. Grci, Italijani i Spanci bi se uverili da su njihove ekonomije već dovoljno propatile od sankcija Rusiji nakon aneksije Krima. I veliki deo javnosti š irom Evrope, izmanipulisani ruskom propagandom, pitao bi se da li su Rusi bili na neki nač in u pravu kada su pokuš ali da podrž e svoje prijatelje u baltič kim drž avama. Nisu li to zapravo imperijalistič ke SAD koje su sve ovo namestile, neki bi se pitali, baš kao š to su agenti iz Vaš ingtona bili iza puč a u Kijevu? " - Da li NATO još postoji? U ovom kontekstu Rusija bi mogla da igra već u ulogu na globalnom nivou eksploatiš uć i krizu zapadnog imperijalizma. Vladajuć e klase Zapadne Evrope paze da ne isprovociraju Rusiju da se umeš a u poslove EU, a vladajuć e klase Istoč ne Evrope strahuju da ć e Rusija intervenisati u njihovim zemljama politič ki i vojno. Ovaj strah sam po sebi ć e biti dovoljan da ojač a uticaj Rusije u regionu. Kriza i pad zapadnog imperijalizma - najreakcionarnije sile na planeti - je deo opš te krize kapitalizma. U narednom periodu to ć e poveć ati nestabilnost i tenzije među narodima, ali ć e biti i impuls za intenzivnije klasne borbe. Jedina alternativa š irenju varvarstva u smiraju imperijalizma je međunarodni revolucionarni pokret radnič ke klase. Kako kontradikcije dolaze do izraž aja i uskogruda iskvarena priroda vladajuć e klase biva raskrinkana, i osnov za izgradnju takvog pokreta ć e rasti. Ben Gliniecki i Hamid Alizade


19

KRITIKA Pogledi:

Šta je zaista prevaziđeno kada se govori o Manifestu Komunističke partije?

P

adom SSSR-a i Jugoslavije devedesetih godina proš log stoljeć a, započ inje oš tra ideološ ka kontraofanziva protiv marksizma kao glavne teorije radnič kog pokreta, kao i na samu radnič ku klasu i njene organizacije. Naime, reč eno nam je da je marksizam prevaziđen i diskreditovan, i da je jedina opcija za č ovječ anstvo kapitalizam. Sve š to nam ostaje jeste da nađemo nač in da se prilagodimo novoj stvarnosti potpune globalne hegemonije trž iš ne ekonomije. Marksizam, kaž u burž ujski akademici i svakojaki sikofanti, nije viš e relevantan za suvremenu zbilju i predstavlja zastarjelu, prevaziđenu dogmu. Ipak, stvarnost nas svakodnevno navodi na zaključ a k da su zapravo burž ujska piskarala ta koja su prihvatila dogmu, liberalnu dogmu koja je kapitalizam postavila kao nepromjenjivu stvarnost, kao novog boga. Ironič no, danas vidimo kako kapitalizam na sve strane otkriva vlastite proturječ n osti i vlastitu smrtnu bolest, proturječ nosti koje je Marks u Manifestu izlož io i objasnio. Polako se otkriva nova stvarnost krize i nestabilnosti č iju su moguć nost stratezi kapitala negirali, uspavani kratkim periodom ekonomske stabilnosti, dogmatič no se uzdajuć i u uč enje o automatskom usklađivanju ponude i potraž nje. Nikada nisu bili u stanju da vide dalje od vlastitog nosa, svako su zatiš je i privremenu stabilizaciju koristili kao priliku da proklamiraju vječ nost i nepobjedivost sistema koji je napokon prevaziš ao vlastite kontradikcije. Nasuprot njihovim fantazijama, svijet se okreć e naopač ke, i sve pretpostavke služ bene nauke su se izjalovile te pokazale kao laž ne, a sva predviđanja Marksovog Manifesta su se pokazala kao istinita. Kapitalizam u 21. stoljeć u je skrenuo u slijepu ulicu. Naš a današ njica je obiljež ena ekonomskom stagnacijom, ratnim razaranjima i opš tim oč ajanjem. Milioni radnih ljudi š irom svijeta postavljaju sudbonosno pitanje: „Da li postoji alternativa kapitalizmu?“ Mnogi bivaju obeshrabreni, jer su radnič ke organizacije i sindikati pod pritiskom viš edecenijske ofanzive na radnič ku klasu ili potp-

uno uniš tene ili su paralizovane prorež imskom sindikalnom birokratijom. Unatoč pokuš ajima institucija kapitalizma i pete kolone unutar radnič kog pokreta, klasa proletera se giba i osvješ tava o nepravdi sistema. Svaki dan Marksova predviđanja u Manifestu postaju vidljivija, kao i sukob između dva nepomirljiva tabora: proleterijata i burž oazije. Kapitalizam je davno izaš ao iz svog mladalač kog i vitalnog perioda, sitne industrijske proizvodnje i slobodne konkurencije. Proces koncentracije proizvodnih sila i š irenja kapitalistič kih proizvodnih odnosa je obuhvatio č itavu zemaljsku kuglu, te svijetom danas vlada par stotina moć nih


20 monopola i kapital se ugnijezdio skoro u svakom kutku svijeta. Unatoč dogmatič nim iluzijama burž ujskih akademika i njihovim nazadnim i hohš taplerskim apelima na š irenje sitnog preduzetniš tva ili povratka na selo, ekonomska moć je odavno skoncentrisana u rukama bogate manjine. Nekada brojna srednja klasa drastič no je prorijeđena i svedena na, danas, dominantnu i obespravljenu proletersku klasu. Svijet je viš e nego ikada podijeljen na bogatu manjinu i osiromaš enu već inu. Istrgnute iz luđač ke koš ulje davno prevaziđenih kapitalistič kih proizvodnih odnosa, proizvodne sile su u sve oš trijem sukobu sa institucijom privatne svojine, koji vodi kapitalizam iz jedne krize u drugu. Godine 2008. poč inje globalna ekonomska recesija. Naš avš i se u teš koj krizi, međunarodne inancijske institucije u savezu sa vladama š irom svijeta oč ajnič ki započ inju implementaciju ekonomskih mjera š tednje i pojač ane politič ke represije. Kapital traž i nova trž iš ta za eksploataciju i temeljitije cijedi stara tako š to pokreć e novu ofanzivu sa ciljem smanjenja radnič kih prava i uniš tavanjem radnič k ih organizacija. Sve š to postiž u svakim novim napadom na radnič ku klasu jeste produbljivanje krize i eskalaciju ratova, nezaposlenosti, terorizama. Danas je partija harmonič nog suž ivota, komunistič ka partija, a partija reakcije, liberalizma i zaš tite privatne svojine partija kaosa. Reakcija u svom oč aju pokuš ava da oč uva stvari kakve jesu, kakve viš e ne mogu da budu, jer koč e ra z vo j p r o i z vo d n i h s n a g a i l j u d s ke civilizacije, odgađaju konač n o revoluci-

onarno razrješ enje kontradikcija i produbljuju krizu. Oni koji kaž u da je Marks prevaziđen, ne shvataju niti marksistič ku metodu niti historijski kontekst u kome ona nastaje tj. u kome je napisan Komunistič ki manifest. Godine 1848. tj. godine nastanka Manifesta komunistič ke partije, kapitalizam predstavlja itekako vitalan druš tveni sistem, koji radikalno uklanja arhaič ne feudalne odnose, ruš i tradiciju i uvodi drastič nu i neprestanu inovaciju i napredak kao normu. Rani 19. vijek, jeste period kada je moderna industrija tek bila u koljevci, i pojavljivala se tek kao neko nasluć ivanje onoga š to tek treba da dođe. Osim u Engleskoj gdje je kapitalizam uzeo maha u formi razvijene manufakture tekstila za izvoz, u ostalim dijelovima kontinentalne Evrope, kapitalizam je bio izolovan u malom broju industrijskih enklava u formi industrijskog gradić a ili konglomerata industrijskih sela, koji su tada još bili jako vezani za manufakture. Glavni izvor bogatstva tada je, još uvijek, bilo zemljiš no bogatstvo zemljoposjednič ke klase. Proleterijat je bio zanemarljiva manjina stanovniš tva, u odnosu na more tradicionalistič kog seljaš tva. Kapitalizam je tada još uvijek bio u fazi svog bolnog rađanja i oslobađanja od feudalnih okova, naroč ito politič ke feudalne represije u vidu Svete alijanse i carizma. Glavnu revolucionarnu struju tada je predstavljao građanski liberalizam koji je za glavni cilj imao uspostavljanje liberalne demokratije i politič ke vladavine srednje klase. Kontradikcije kapitalizma tada nisu bile tako oč igledne. Optimizam mladog kapitalizma je samouvjereno iskazivala služ bena politič ka

Radnici zagrebačkog «Graditelja» u štrajku 2012.


21

Sad već prepoznatljiva fotogra ija razoč aranih lica radnika vranjanskog Geoks na montiranom doč eku premijera.

ekonomija tog vremena koja je drž ala da ć e se trž iš te, ako mu bude omoguć eno da funkcioniš e po vlastitim zakonima, bez ogranič enja tradicije ili intervencije drž ave, savrš eno regulisati samo po sebi i tako dovesti do prosperiteta najveć eg moguć eg broja ljudi u druš tvu. Horor moderne industrije i kapitalizma bio je jedino vidljiv u Engleskoj (gdje je taj nač in proizvodnje već pustio korijenje), gdje je prisilio novorođeni engleski proleterijat da ž ivi u neč ovječ nim ž ivotnim uslovima. Njihov ž ivot u bijednim naseljima o k r u ž e n i m g i ga n t s k i m t vo r n i c a m a i dimnjacima od tvrde crvene cigle bio je obiljež en pljuvanjem dima koji ih je danonoć no guš io i nemilosrdnim osiromaš enjem. Upropaš ten dominacijom krupnih zemljoposjednika, seljak je trbuhom za kruhom pobjegao u grad, gdje je kao radnik postao još već a ž rtva ciklusa trž iš ta, i bio je pod stalnim rizikom da bude izbač en na ulicu da tamo umre od gladi i hladnoć e. Ovaj novi bezobzirni svijet bio je svijet gole novč ane eksploatacije, bez vela srednjovjekovnog sentimentalizma viteš tva i osjeć aja duž nosti gospodara prema svom seljaku. Novi prinč evi industrije i smoga, rukovodili su se jedino hladnim moralom rač unice. Marksovo vrijeme je bilo vrijeme krvavog rađanja industrijskog kapitalizma, iz utrobe umiruć eg feudalizma, sa kojim je umirala srednjovjekovna sentimentanost, religija i tradicija. Kapitalizam je bio dinamič an i u ofanzivi, ruš eć i zadnje ostatke

KRITIKA srednjovjekovne proš losti. Komunizam je bio itekako samo bauk, kao š to Marks kaž e. Među samom sirotinjom i donjim slojevima su dominirali stari sankiloti, iako su proleteri predstavljali kohezivnu i uticajnu manjinu. Među njima ne dominira marksizam, nego jakobinska tradicija i sitnoburž ujski radikalizam koji se odraž avao u politič kim pokretima poput č artizma, pokreta za univerzalno pravo glasa. Jakobinski radikalizam je bio jedini ideološ ki kalup koji je mogao da okupi masovni popularni pokret, dok je socijalizam u obliku sensimonizma i ovenizma ostao na margini. Bauk kruž i Evropom ali ipak dovoljno straš an da unatoč svojoj slabosti preplaš i burž oaziju da se odrekne svoje radikalne proš losti i napravi kompromis sa feudalizmom. Kukavič ka burž oazija u zemljama gdje je burž oaska revolucija tek trebala da ukloni zaostavš tinu monarhije, crkve i tradicije (npr. Njemač ka) odstupa od prevrata zbog straha od proleterijata i komunizma. Novi klasni sukob između burž oazije i proleterijata se najavljuje, ali je još niš ta do najava neč eg buduć eg, samo bauk. Procesi, koje su Marks i Engels opisali u Komunistič kom manifestu, postali su jasno vidljivi š irokim slojevima druš tva tek decenijama nakon njegovog objavljivanja. Kapitalizam koji Komunistič k i manifest opisuje je kapitalizam kojem svjedoč imo danas, sistem kriza, ekstremne koncentracije kapitala i proizvodnje, te kolonijalizma i


22 imperijalizma. Svijet je danas integrisan u č v rstu i povezanu svjetsku ekonomsku strukturu, ali ne na bazi saradnje i ravnopravne razmjene, kako nam veli liberalna dogma, nego na osnovu dominacije i eksploatacije slabije razvijenih od strane jač e razvijenih zemalja kapitalistič kog centra. Svjetskom ekonomijom danas dominira par stotina gigantskih monopola kao i svjetske lihvarske institucije poput MMF-a, a sve to pod protekcijom agresivnog zapadnog imperijalizma olič e nog u NATO vojnom bloku. Baš kao i na trž iš tu, u svjetskim odnosima je pobijedio zakon jač ega. Krupni kapital svuda koč i ekonomski i politič ki razvoj, grč evito se boreć i da ostatak svijeta ostane kolonijalnoj servilnosti. Kolebljivi ekonomski rast se 2008. pretvorio u duboku krizu kapitalizma iz koje se ne nazire izlaz, a koja se od tada pokuš ava ublaž iti održ avanjem ekonomske stagnacije. Vladajuć a klasa pokuš ava da sakrije beznadež nost i haotič nost sistema na kojoj je zasnovana njihova vlast i bogatstvo, ž iveć i dekadenciju i kratkovidost versajske aristokracije i Burbona, valjajuć i se u slijepom už ivanju i kanibalistič k om bogać e nju. Njena produktivna druš tvena funkcija je davno i bespovratno nestala, svedena na obič no kruž enje kupona i

Zenički rudari u štrajku 2015.

š pekulaciju. Kontrolu i upravljanje privredom povjerili su tehno-birokratskom sloju menadž era i upravnih direktora kao i takozvanoj ekonomiji znanja. Dok je ekonomski oporavak skoro neprimjetan, klasna nejednakost i druš tvena polarizacija je svakim danom sve već a. Danas uviđamo proces radikalnog razdvajanja druš tva na dva suprotstavljena tabora. Na jednoj strani jeste reakcija, kapital i imperijalizam, a na drugoj sve viš e klasno svjesni tabor radnika. Proleterijat danas predstavlja već inu, te komunizam viš e nije bauk nego jedina realna politič ka opcija. Radnič ke mase se sve viš e okreć u rješ enjima i mislima tvoraca nauč nog socijalizma, tj. idejama Marksa i Engelsa. Liberalna dogma o nepobjedivosti, neizbjež nosti kapitalizma, te kraju historije zvuč i kao prazan odjek za mnoge. Kapitalizam ulazi sve dublje u krizu iz koje se ne mož e izmigoljiti, te kao neposredni historijski zadatak se postavlja socijalizam. Manifest je kao nikada do sada relevantan, a ono š to je prevaziđeno jeste liberalizam i kapitalizam. Seudin Kovač ević


23

KRITIKA Svet:

Francuski zakon o radu: Snaga i slabosti pokreta

P

okret obnovljivih š trajkova, koji je u protekle tri nedelje bio pokrenut u viš e ključ nih privrednih sektora, imao je za neposrednu posledicu pojač avanje medijske propagandne kampanje, koja od poč etka marta napada mobilizacije protiv novog zakona o radu. Ekstremna agresivnost ove propagande, orkestrirane u najviš im krugovima drž ave i gazda, odraž ava mrž nju i strah koji ovi oseć aju suoč avajuć i se sa mobilizacijama ra inerijskih i luč kih radnika. Postoji dobar razlog za to: Paralisanjem važ nih sektora privrede, obnovljivi š trajkovi su pokazali put ka moguć oj pobedi nad Zakonom o radu. Kao š to smo primetili u martu, jedino razvoj obnovljivih š trajkova, koji obuhvata sve već i broj privrednih sektora, mož e naterati vladu da ustukne. Istovremeno, obnovljivi š trajkovi (č iji se nastavak izglasava svakog dana ili svake nedelje) pokazali su ogromnu moć radnič ke klase. Nijedan toč ak se ne okreć e, niti ijedna sijalica svetli bez ljubazne dozvole radnika. Ova istina je za kapitaliste nepod-

noš ljiva jer ima revolucionarne implikacije. Zaista, ako su radnici ti koji omoguć avaju sve kritič ne aktivnosti privrede neke zemlje, zaš to onda radnici ne bi tom zemljom upravljali? Zaš to prepustiti privredu i drž avu nekolicini gigantskih parazita – š efova CAC 40 kompanija i njihovim desnič arskim ili „levič arskim“ politič arima? Naš i protivnici su i sami na neki nač in postavili ovo pitanje, kada su iznova i iznova ponavljali reč i premijera Manuela Valsa: „CGT (Opš ta konfederacija rada, najveć a francuska sindikalna konfederacija) ne donosi zakone u ovoj zemlji“. To je istina; MEDEF (glavno udruž enje poslodavaca) je taj koji u ovoj zemlji trenutno donosi zakone. Sadaš nji pokret pak naglaš ava enormnu potencijalnu moć radnič kog pokreta. Radnici elektrodistributera EDF podsetili su na to predsednika MEDEF-a, Pjera Gataza, kada su mu isključ ili struju u vikendici, a kuć ama miliona ljudi uključ ili „jevtinu struju“. Stoga, ako bi zaista radnič ki pokret bio taj koji „donosi zakone“, umesto krupnog kapitala, zar ne bi stvari bile mnogo bolje za masu stanovniš tva? Ovakva pitanja je u glavama mnogih radnika otvorila izjava Manuela Valsa. Nastojeć i da okrene „javno mnjenje“ protiv CGT-a, premijer je pruž io materijal za politič ku diskusiju o sledeć em ključ nom pitanju: Ko treba da rukovodi druš tvom? Ko treba da „donosi zakone“: Manjina krupnih kapitalista, alavih na pro it, koji uniš tavaju privredu, ili mase radnika, koji proizvode svo bogatstvo? Ohrabreni od strane izjava iz vlade i Pjera Gataza, novinari i kolumnisti najveć ih kapitalistič kih medija su odbacili poslednje delić e „objektivnosti“, te se priključ ili velikom reakcionarnom horu. Problem u Francuskoj, vidite, jeste CGT, „blokade“, stanovniš tvo koje je „talac manjine radikalizovanih š trajkač a“, i tako dalje, iz č asa u č as, u svim već im medijima. Direktor Le Poena, Franc-Olivije Zisber, je uspeo u teš kom zadatku da u zapaljivoj retorici nadmaš i č ak i ozloglaš enog kolumnistu Erika Zemura, smeš tajuć i u isti koš CGT i Islamsku Drž avu (ID). CGT stoga mora biti i tretiran kao ID! U jednoj reč enici, Zisber je otkrio stvarnu svrhu


24 „vanrednog stanja“ i antidemokratskih mera usvojenih nakon teroristič k ih napada u januaru i novembru 2015. godine. Sve ove mere nisu usmerene protiv terorista iz ID, već protiv naš ih demokratskih prava, protiv demokratskih prava radnič kog pokreta, uključ ujuć i i „teroriste“ i „vucibatine“ iz CGTa, da citiramo MEDEF-ovog predsednika. Ovo je još jedna važ na politič ka lekcija koja je izletela iz pera jednog burž oaskog reportera. Guranjem naš ih protivnika ka takvim politič kim izjavama protiv š trajkač a i njihovih organizacija, pokret obnovljivih š trajkova je uspeo da politizuje debatu. Uzmimo još jedan primer. CGT optuž uju, na svakom televizijskom kanalu i svakoj radijskoj frekvenciji, da se „sprda sa demokratijom“. Kako to? Odbijanjem autoriteta parlamenta i predsednika Republike, „izabranih od strane naroda“ 2012. godine. „Demokratskim ustanovama“ preti „manjina“ „radikalizovanih“ sindikalista. Ipak, ovaj argument se opet okreć e protiv svojih autora. Pre svega, koriš ćenje

prava na dekret iz č lana 49-3, 10. maja, kako bi se zaobiš ao parlament, pokazalo je koji je stav same vlade prema demokratskim institucijama. Na rač u n toga mobilisani radnici danas kaž u, „š trajk je naš 49-3“. Drugo, predsednik Fransoa Oland nije vodio kampanju 2012. tako š to se obavezao na uniš tavanje dosadaš njeg Zakona o radu. On je č ak „ inansijski sektor“ proglasio svojim „neprijateljem“ i obeć ao je poboljš anje polož aja radnika, omladine, nezaposlenih i penzionera. Kada je pak stupio na vlast, njegovu politiku su usmeravali interesi „ inansijsijskog sektora“ i uopš te krupnog biznisa, na uš trb ostatka stanovniš tva. I onda ž ele da radnici – od kojih je već ina 2012. glasala za Olanda – mirno puste da im se ukinu prava, nakon š to su, još jednom, izdani od strane vođstva Socijalistič ke partije? Ne, Oland i Vals ne predstavljaju „već inu naroda“; oni predstavljaju i služ e š ač ici milijardera dok č ame u dubinama


25 nepopularnosti. Nasuprot njima, aktivisti CGT-a borbeno brane interese celokupnog radnog stanovniš tva. Prava demokratska „već ina“ je na strani š trajkač a i njihovih sindikata, ne na strani Jelisejske palate, parlamenta i MEDEF-a. Tako ogroman broj ra d n i ka v i d i s i t u a c i j u . B u rž o a s ke ( i korumpirane) „demokratske institucije“ ispadaju još viš e diskreditovane nego š to su već bile.

Problem vođstva Medijska ofanziva protiv š trajkova i CGT-a isprva nije uticala na ogromnu podrš ku koju je pokret už ivao. Ovo nije samo vidljivo u anketama, već i iz velike uspeš nosti š trajkač kog fonda lansiranog od strane info’com-CGT (grana radnika u informaciono-komunikacionim tehnologijama): preko 260.000 evra do sada. Da je nacionalno

KRITIKA rukovodstvo CGT-a lansiralo ozbiljnu inansijsku kampanju solidarnosti sa š trajkač ima, brojka bi bila bez sumnje mnogo već a. Podrš ka pokretu je stoga snaž na, ali to se mož e promeniti. Ukoliko se blokade i obnovljivi š trajkovi ne budu znač a jnije razvili, ukoliko se ne proš ire brzo na nove sektore privrede, malo je verovatno da ć e vlada popustiti. Tako bi, usled nedostatka perspektive za pobedu, pokret mogao izgubiti podrš ku javnosti. Ovo je cilj Valsa i Olanda. Glavna opasnost nije antisindikalna propaganda vlade, već relativna izolovanost mobilisanih sektora. Pre svega, radnici uključ eni u obnovljivi š trajk ga ne mogu beskrajno održ avati. Po samoj svojoj prirodi, š irenje pokreta mora biti brzo. Sa te tač ke glediš ta, moramo prepoznati meš oviti karakter situacije. Radnici gradske č istoć e su se priključ ili pokretu. Strajk je još uvek č vrst u Filipe Martinez


26 oporiš tima poput naftnog terminala Pomorsko industrijske kompanije u luci Le Havre. Svakoga dana se, između ostalog, organizuju blokade i barikadiranje puteva š irom zemlje, š to uključ uje i inicijativu radnika gasovoda i elektroprivrede. 7. juna, u obaveš tenju CGT-a za javnost su najavljeni š trajkovi u 3 od 4 Amazonova centra u Francuskoj – gde su uslovi rada notorno loš i – kao i „obnovljive š t ra j kove u m n o g i m p re h ra m b e n i m kompanijama (Nestle 56, Haribo Perije 30, Zake 63, Tabal La Havr...), maš inskim fabrikama (LME 59, Iveko 07, Anonaj, Pež o Mulhaus...), u trgovinama (Intermarš , Lekler 31) i industriji stakla (Veralia...)“. Svi ti š trajkovi su veoma znač ajni. Oni pokazuju ogromni potencijal. Istovremeno, pokret opada u ra inerijama, koje su sve š trajkovale 24. maja. Vlasnici viš e ra inerija su bili uključ e ni u intenzivne manevre protiv š trajka održ avajuć i „konsultacije“ iza leđa radnič kih zborova. Već ina radnika u drumskom prevozu se vratila na posao. Strajk SNCF ž eleznica još uvek nije dovoljno jak da parališ e saobrać aj. Još uvek se ne primeć u ju znač a jni poremeć a ji u mrež i pariskog gradskog saobrać aja (RATP). Dinamika protesta je, stoga, protivreč na. Ponavljamo, vlada neć e lako odustati: prvo, novi ZOR je veoma važ na kontrareforma iz ugla krupnog kapitala; drugo, vlada se plaš i da bi radnič ka pobeda ohrabrila nove mobilizacije. Ovo su stvari koje bi vođstvo CGT trebalo da objasni, umesto š to se samo raduje mobilizaciji – ignoriš uć i njene slabosti – i seje iluzije o potencijalnom uticaju „dana akcije“ 14. juna (koji je najavljen sa velikim zakaš njenjem u odnosu na obnovljive š trajkove). Sam za sebe, dan akcije 14. juna – č ak i ako bude moć an – neć e naterati Olanda i Valsa da odstupe. Setimo se da jeseni 2010. Sarkozi i Fijon nisu napravili nikakav ustupak uprkost tri dana akcije, od kojih je svaki na ulice zemlje izveo 3 miliona ljudi. Osim ako nastane kao deo faze š irenja obnovljivih š trajkova, dan akcije 14. juna neć e promeniti niš ta. Postoje granice „proksi š trajkova“ protiv ZOR-a (u kojima neki ključ ni sektori radnika iznose najveć i deo akcije, dok ostali pruž aju pasivniju podrš ku). U odsustvu opš teg pokreta, radnici u š trajku ć e pokuš ati da izvuku garancije od svojih poslodavaca pre povratka na posao. Vlada manevriš e kako bi ohrabrila ovaj scenario, kao š to smo videli sa autoprevoznicima, koji su dobili garancije, kao i sa ž eleznič arima i radnicima u aerodromima. Bilo bi apsurdno prebacivati

radnicima ovih sektora. Odgovornost za ovu situaciju pada na nacionalno rukovodstvo sindikata uključ eno u ovaj pokret, koje ne uzima dovoljno u obzir stvarnu dinamiku borbe i još uvek poziva na „nastavljanje i pojač avanje mobilizascije u svim njenim oblicima“, kada je jedini „oblik“ mobilizacije koji mož e doć i do pobede u sadaš njem trenutku brzo š irenje obnovljivih š trajkova na najveć i moguć i broj privrednih sektora. Na posletku, CGT nastavlja da poziva na mobilizacije „radi povlač enja zakona o radu... i radi osvajanja novih prava sa zakonom o radu za 21. vek.“. Povlač enje ZORa je oč ito glavni zahtev i to i treba da ostane. Moramo se odupirati napadima vlade. Mnogi radnici pak – pre svega oni u javnom sektoru – se ne oseć aju neposredno ugrož enima ovim zakonom, koji ih, na papiru, ne dotič e neposredno (iako u stvarnosti svaki korak unazad u privatnom sektoru jeste i korak unazad u javnom sektoru). S druge strane, veliki broj zaposlenih u privatnom sektoru se već suoč ava sa odredbama tog zakona o radu. Zato se u platformu pokreta moraju uključ iti pozitivni i ofanzivni zahtevi – na primer oni koji se tič u plata ili radnog vremena – koji bi mogli da uključ e nove slojeve radnika u borbu. U tom pogledu, „nova prava sa zakonom o radu za 21. vek“ kao formulacija su previš e mutna i bez ikakve stvarne sadrž ine. Na takav nač in se niko ne mož e ubediti da uđe u borbu. Nakon godina kontrareformi i š tednje, radnici su voljni da se bore: ovo se jasno vidi iz aktuelnog pokreta. Ipak, protiv odluč nih protivnika poput Valsa, Olanda ili Gataza, pokretu je potrebno rukovodstvo koje je reš eno da ide do kraja, sa ofanzivnom strategijom koja odgovara stvarnom odnosu snaga i stvarnoj dinamici borbe. Ako je rukovodstvo u vrhu sindikata manjkavo, radnici i sindikalci koji su aktivni na terenu bi trebalo da preuzmu stvari u svoje ruke. Radnič ki zborovi se moraju povezati na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou putem izabranih i opozivih delegata, kako bi se pokretu pruž ila demokratska struktura, sposobna da u potpunosti izrazi militantnost radnika, razvije pokret i pređe u ofanzivu. Demonstracije 14. juna u Parizu bi mogle biti dobar trenutak za organizovanje sastanka delegata radnič k ih zborova iz aktivnih oblasti š irom zemlje. Nema vremena za gubljenje! Zerom Metejus


27 Svet:

SAD: Policijska brutalnost, rasizam i politika polarizacije

J

ezive slike na televiziji i druš tvenim medijima su neumitne: auto bombe, masakri u noć nim klubovima, policajci ubice i ubice policajaca. To je ono š to je Lenjin nazvao kapitalistič kim “už asom bez kraja”. Ne samo u „dalekom“ Iraku, Avganistanu i Meksiku, već i u nekim od najprosperitetnijim gradovima u najbogatijoj drž avi na svijetu. Ovo je jezivo lice kapitalistič ke krize, krize sistema koji prijeti da povuč e cijelu ljudsku vrstu sa sobom na dno. Skoro sto godina nakon š to je ruska revolucija pokazala put naprijed, civilizacija se naš la u ć orsokaku. Da parafraziramo Marksove poetič ne riječ i iz Komunistič kog manifesta, č ovječ anstvo je prizvalo prethodno nedokuč iva č uda tehnologije i produktivnosti iz krila druš tvenog rada. Svijet izobilja nam je na dohvat ruke. Nepovezanost , između moguć nosti i

realnosti u napornog radu i poniž enju, prisiljeni smo da osjetimo na leđima miliona radnika. Ono š to stoji na putu do istinski humanog druš tva je strukturno, institucionalno i sistemski. Ono š to stoji na putu je kapitalizam. U korijenu, funkcija rastuć e polarizacije je š irenje jaza između klasa. Ali bez jasnog izlaza i puta ka naprijed, izgrađeni pritisak je doveo do frustracija i nasilja. Policija je od poč etka ove godine ubila viš e od 500 ljudi. Uprkos potisnutom bijesu, nijedan policajac nije osuđen na viš e od dvije godine sve dok nije desila erupcija pokreta “Black Lives Matters” nakon ubistva Majka Brauna i Erika Garnera. Drska ubistva Altona Sterlinga u Baton Ruž u i Filandra Kastilja u Twin Sitiju bile su iskre koje su odmah obnovile proteste “Black Lives Matters”. Spontane demonstracije su ponovo preplavile ulice š irom


28 zemlje, a uhapš eno sustotine ljudi. U Dalasu, veteran američ ke vojske koji je služ io u Avganistanu, bijesan zbog ubistava od strane policije, ubio je pet uniformisanih policajaca i pucao na nekoliko drugih na samom kraju mirnog protesta “Black Lives Matters”. Ali individualni teror, č ak i kad je odgovor na organizovani teror kapitalistič ke drž ave, mož e ojač ati samo reakciju. To ne mož e promijeniti fundamentalni odnos između eksploatatora i eksploatisanih, između klase tlač itelja i potlač enih. Objasnio je Lav Trocki: “Osveta pojedinca nas ne zanima, rač un koji moramo naplatiti kapitalizmu je prevelik da se naplati nekom funkcioneru.” Najbolje š to liberalni politič ari i ulizice mogu ponuditi su krokodilske suze i š uplji apeli na jedinstvo i nenasilje. Oni se ž ale na “slamanje” nacije, mole za kraj podjele između policije i naroda koji “služ e”, i nervozno opisuju drž avu kao “bure baruta” spremno da eksplodira. Naoruž ani do zuba, pro itirajuć i milijardama prodajom oruž ja, bombardovanja š irom svijeta, i gurajuć i zakone da razoruž aju radnič ku klasu, oni pobož no podsjeć aju da su svi ž ivoti važ ni – na š ta bi Dž ordž Orvel dodao, “ali neki su ž ivoti važ niji od drugih.” Relativni klasni mir poslijeratnog buma, sa naglaskom na “relativni”, poput “rata protiv droge” je bio jednostrani građanski rat vođen protiv siromaš nih. Prosperitet je ublaž io diktaturu kapitala prema znač ajnom broju stanovniš tva. Ali to ne mož e trajati u nedogled. Sistem truli iznutra. Zaš tita takozvane američ ke srednje klase je nemilosrdno oronula. Na frontu u odbrani privatnog vlasniš tva 1% stanovniš tva su male vojske militarizovane policije, teš ko da je to recept za klasni mir. Nametnuti teror od strane drž ave u siromaš nim č etvrtima je neophodan, jer radnici i siromaš ni č i ne veliku već inu. Kako autoritet i strah od policije opada, kapitalisti strahuju da ć e njihova „zavadi pa vladaj“ strategija izmać i kontroli jer njih je premalo da brane svoje bogatstvo i moć sami. Tretirani kao gladni š takori u kavezu, ljudi ć e poč eti ponaš ati u skladu sa tim. Kad bi svi imali posao, zdravstvo, obrazovanje i sigurnost, domać instvo, odnosi između ljudi bi se transformisali i ne bi bilo potrebe za policijom. Ali sa oskudicom dolazi i potreba da se izvrš i nejednaka razmjena resursa. Apsurdna kontradikcija koju moramo da riješ imo je ta da je kapitalistič ka oskudica umjetna. Postoji viš e nego dovoljno

za sve. To je samo motiv za pro it, koji stoji na putu racionalnog sistema proizvodnje, distribucije i razmjene u skladu sa okoliš em. Radnič ka klasa ima moć da pomete kapitalizam jednom za sva vremena, pod uslovom da ima rukovodstvo koje ć e iskoristiti tu ogromnu neiskoriš tenu moć naš e klase. U nedostatku takvog rukovodstva, nestabilnost mož e se oduž iti godinama pa č ak i decenijama. Krivica za ovaj zastoj u konač nici lež i u prokapitalistič kim vođama rada, koji sjede na vulkanu revolucionarnog potencijala ali odbijaju da oslobode latentnu moć radnika. Novo rukovodstvo mora hitno biti uspostavljeno. Dok idemo ka, kako je jedan republikanski senator rekao „vatri u kontejneru“ , izborima, polarizacija i haos ć e se samo produbiti. Sandersova izdaja njegovih pristalica ć e dovesti mnoge u situaciju da traž e rješ enja izvan postojeć eg sistema i izvan reformizma. Udio birač a koji se identi ikuju kao „nezavisni“ je visok 39% - množ ina birač kog tijela. Milioni ne mogu odluč iti koji veliki kandidati su „manje zlo“. Pod tim uslovima, nezavisne socijalistič ke partije bi brzo mogle dobiti zamah, i politič ku moć . Kao marksisti mi razumijemo da, da bi stali na kraj policijskoj brutalnosti, rasizmu, nasilju, siromaš tvu, eksploataciji i ugnjetavanju, moramo stati na kraj kapitalizmu. Mi objaš njavamo da klasno nezavisna politič ka i ekonomska borba je jedini nač in da savladamo otpor kapitalista i njihovih branitelja. Svjesni smo da postoje moć ne centrifugalne sile koje nastoje razdvojiti jedinstvo radnič ke klase. Sreć om, nadjač ane su od strane daleko moć nijih sila koje nas neumoljivo guraju da zajedno branimo naš e kolektivne interese. Ali jedinstvo klase na svim frontovima ne mož e jednostavno biti proglaš eno već iskovano u zajednič koj borbi. To je naš zadatak u narednom periodu. Izgradnja organizacije sposobne za pruž anje organizacijskih metoda i teorijskog kompasa neć e nuž no biti automatska ili laka. Međutim, prema dobrom starom američ kom pragmatizmu, „svaki problem ima rješ enje,“ i „postoji alat za svaki posao“. Problem je kapitalizam a alat je masovna revolucionarna partija sa korijenom na svakom radnom mjestu, naselju i kampusu. Pozivamo vas da se pridruž ite i pomognete u izgradnji Internacionalne Marksistič ke Tendencije! Dž on Piterson


29

KRITIKA Svet:

Berni ili propast? Korak napred za revoluciju

B

erni Sanders je 28. juna 2016. napisao je č lanak za Njujork Tajms pod naslovom “Demokrate se moraju probuditi”. U njemu je istakao sljedeć e č injenice: 62 č ovjeka na svijetu posjeduje koliko i 3.6 milijardi siromaš nih; manjina od 1% ima viš e nego ostalih 99%. Naglasio je da je njegova kampanja borba za politič ku revoluciju, za oduzimanje politič ke moć i od najbogatijih, i ispravno je identi ikovao Hilari Klinton kao dio establiš menta. Sada, nekoliko dana kasnije, Berni kaž e da je najvaž niji prioritet poraziti Donalda Trampa, da ć e glasati za Klinton, a već postoje i jasne indikacije da su poč eli pregovori između njegove i kampanje Hilari Klinton za formalnu podrš ku. Američ ka medijska kuć a ABC News izvješ tava da “ Sandersove pristalice i ljudi bliski njegovoj kampanji tiho govore da bi, ako on formalno podrž i Klinton prerano, to moglo frustrirati ili razoč arati neke njegove pristalice na ljevici koji nisu oduš evljeni podrš kom Hilari”. Da li ovako završ ava “politič k a revolucija”? Nakon š to su stotine hiljada ljudi pozdravile njegov poziv na borbu protiv “milionerske klase” na skupovima š irom zemlje? Nakon š to su milioni glasali za njega na preliminarnim izborima? Nakon š to su milioni Amerikanaca osjetili da 99% konač no ima svoj glas u politici? Da li ć e izbor Klinton zaista poraziti mrž njom napunjenu politiku Donalda Trampa? Ili ć e zapravo pripremiti teren za još već u pobjedu desnice u narednim godinama? Kako mož emo zauvijek prekinuti dvopartijski krug? Ozbiljni aktivisti koji zaista ž ele revoluciju moraju ova pitanja paž ljivo ispitati.

“transformisalo” Demokratsku partiju. Prvo, moramo ispitati logiku ovog prijedloga: ako se partija krupnog biznisa mora transformisati, onda to oč igledno nije partija radnič ke klase! Kao š to smo ranije objaš njavali, Demokrate se ne mogu reformisati. Politič ke partije predstavljaju interese različ itih klasa u druš tvu: one ne mogu služ iti dva gospodara. Demokrate su partija kapitalistič ke klase, partije bogatih. Radnič ka klasa se okreć e njima zbog navodne politike “manjeg zla” samo zato š to još uvijek nema svoju masovnu partiju. Da je Sanders osvojio nominaciju uprkos opoziciji od strane partijske maš inerije, i da se desno krilo odvojilo od ostatka partije, ostavljajuć i Sandersa i pristalice pod imenom “Demokratska partija”, novi dinamič ni procesi bi se otvorili. Ali to se nije dogodilo. Moramo se takođe zapitati: da li ć e jednostavno mijenjanje Demokratske platforme “transformisati” partiju? Istorijski, Demokrate imaju platformu koja obeć ava razne reforme. Oni to rade da bi radnike uvjerili da glasaju za njih. Kada Demokrate dođu na vlast, to je onda druga prič a. Da bi osigurala podrš ku Demokrata u Filadel iji, Klinton je preuzela nekoliko progresivnih mjera iz Sandersove kampanje i dodala ih u partijsku platformu. Ostaje misterija kako ć e ove mjere da provede vlada koju kontroliš e 1% najbogatijih u zemlji. Pogledajmo period između 1977. i 1980. godine kada je u Bijeloj Kuć i sjedio Dž imi Karter i kada su Demokrate kontrolisale oba doma Kongresa. Daleko je to bilo od vremena progresivnih reformi i prosperiteta, ovo je bio period š tednje i deregulacije krupnog kapitala, š to je pripremilo teren za Ronalda Regana i Dž ordž a Buš a starijeg. Ovo Da li se Demokrate mogu transfor- se ponovo dogodilo 1993. i 1994. pod Bilom misati? Da li izbor pojedinaca može donijeti Klintonom. Sjeć ate li se obeć anja Baraka sistemsku promjenu? Obame?. Ponovo, 2008. i 2009. Demokrate su kontrolisale sve dijelove vlade, i vidjeli smo Sada, kada je izgubio nominaciju samo kontrareforme. Ovo se dogodilo tri zbog nedemokratskih pravila i manevara puta u bliskoj proš losti – vrijeme je da Demokratske maš inerije i uloge medija u izvuč emo jasne zaključ ke. “oblikovanju javnog miš ljenja”, Sandersova Berni Sanders takođe poziva ljude strategija je da sada promjeni Demokratsku da se kandiduju kao Demokrate. Ovdje treba platformu. On tvrdi da bi to nekako ukazati na nekoliko stvari. Prvo, teš ko je (ako


30 je uopš te i moguć e) za anti-establiš ment aktiviste da budu izabrani bez podrš ke politič ke partije. Drugo, establiš ment partije ć e uč initi sve da spriječ e anti-establiš ment kandidate da budu nominovani i izabrani. Treć e, ako bi anti-establiš ment aktivista bio izabran, kapitalistič ki politič ari znaju kako da ga pritisnu i podmite da “igra igru”. Tako su to oni u proš losti radili pretvarajuć i reformiste u “samo još jednog politič ara”. Jedini nač in borbe protiv ovakvog pritiska je postojanje masovne radnič ke partije, demokratski organizovane, kako bi mogla kontrolisati i birati svoje kandidate. Izabrani kandidati masovne socijalistič ke partije primali bi prosječ nu radnič ku platu a ostatak bi donirali pokretu. Zivjeli bi kao i svi mi! Takva partija još uvijek ne postoji i mora

se izgraditi. Sandersova kampanja pokazuje da je potencijal za tako neš to ogroman. Od poč etka Sandersove kampanje tvrdili smo da se treba kandidovati kao nezavisni socijalista i da to još uvijek mož e da uč ini. Iza sebe je imao ogroman poticaj i milioni bi rado napustili Demokrate i “slomili” Hilari da bi podrž ali njega. Naž alost, sada je jasno da Sanders nije izabrao taj put. Strpljivo smo objaš njavali da je ovo vidljiv i najvjerovatniji scenario. Ali oni koji su ga podrž ali ne treba da prave iste greš ke. Sanders je njegovom kandidaturom mož da izdao nade ljudi za pravom promjenom, ali mož emo neš to nauč iti iz iskustva. Sanders je i sam tvrdio da jedna osoba ne mož e izvesti revoluciju. Da se zajedno borimo za zajednič k e interese, radnici se moraju

Berni Sanders


31 udruž iti u sopstvenu socijalistič ku partiju. Kako i zašto je došlo do uspona i uticaja Tea Party i Donalda Trampa?

Porodič no druž enje. Trampovi i Klintonovi.

Sjedinjene Američ ke Drž ave danas defakto kontroliš e koalicijska vlada između Demokrata i Republikanaca. Obama mož da ima neslaganja sa senatorskim republikanskim liderom Mič om Mekonelom i predsjedavajuć im doma Polom Rajanom, ali oni zajedno vode vladu. U prve dvije godine Obamine administracije, Demokrate su imale potpunu kontrolu nad izvrš nim i zakonodavnim djelovima vlade. Gdje nas je to odvelo? Univerzalna zaposlenost i zdravstvo? Minimalna plata od koje ljudi mogu da ž ive? Besplatno š kolstvo od kolijevke do groba? Povlač enje antiradnič kih zakona? Naravno da ne! Cak i famozni kamp u Gvantanamu nije zatvoren. Nakon najveć eg ekonomskom sloma

KRITIKA poslije Drugog svjetskog rata, koaliciona vlada Demokrata i Republikanaca nije uspjela znač ajno da smanji procenat nezaposlenosti. Nisu okrenuli trend smanjivanja plata i bogati nastavljaju da už ivaju u tome. Ovo je iz razloga š to Demokrate podrž avaju kapitalizam a sistem je u dubokoj i terminalnoj krizi. Cak i ako ima malih pomaka ka “oporavku” s vremena na vrijeme, radnici od toga nemaju koristi. Linija dugogodiš njeg razvoja je krenula prema dolje. Iako se č ini da su stvari trenutno loš e, zadnjih sedam godina je zapravo bio period oporavka. Vjerovali ili ne, ovo su “dobra vremena”! Sljedeć i slom nije tako daleko a nijedan od sistemskih problema koji je doveo do krize 2008. nije riješ en – i ne mož e biti riješ en u okvirima kapitalistič kog sistema. Poslije 8 godina Dž ordž a Buš a, kada su mase bile suoč ene sa padom ž ivotnog standarda i nesigurnosti, pokuš ali su sa dovođenjem Demokrata na vlast. Ali niš ta nije riješ eno i ljudi su se obeshrabrili. Mnogi


32 su jednostavno prestali da glasaju, dok su se drugi okrenuli demagogiji pokreta „Tea Party“ i Donaldu Trampu. Tramp se povezao sa velikim dijelom glasač a iz radnič ke klase napadajuć i ugovore slobodne trgovine i Volstrit skandale blisko povezane sa Hilari Kinton. Takođe, koristio je rasizam i ksenofobiju cinič no igrajuć i na strah najzaostalijih slojeva američ kog druš tva. Ovo nije iznenađenje. Bez jasnog sindikalnog vodstva, bez objaš njenja da je kapitalizam kriv za probleme radnika, krilo kapitalistič ke klase je ponudilo krivce da bi odvratili paž nju naroda sa pravog uzroka problema. Buduć i da je ljevica mala, radnič ke vođe ne preispituju kapitalizam i umjesto toga se priklanjaju Demokratama, ovo je odlič an recept za uspon pokreta „Tea Party“ i Trampa. Da li će glasanje za Hilari Klinton zaista poraziti Trampa? Ili će stvari pogoršati? Razumljivo je zaš to se veliki broj ljudi plaš i otvorenog rasizma i laž i Donalda Trampa. Uprkos njegovoj populistič k oj retorici, on je zakleti neprijatelj radnič ke klase. Ali umjesto nezavisnog organizovanja i mobilizacije na klasnoj osnovi, radnič ke vođe i reformistič ka ljevica insistira na tome da moramo glasati za “manje od dva zla”. Ovo je rađeno decenijama i gdje nas je dovelo? Ako Tramp pobijedi, masovni talas protivljenja ć e pokositi zemlju. Milioni ć e izać i na ulice i postojeć a polarizacija ć e postati još već a. Radnič ka već ina ć e se morati mobilisati na radnim mjestima i na ulicama da zaustavi ovu reakcionarnu politiku. Ali u kapitalistič koj krizi, koja uključ uje bolesni američ ki kapitalistič ki sistem, nema š anse da Tramp ispuni svoja obeć anja. Brzo bi bio diskreditovan, posebno među svojom pristalicama. Tramp bi kao predsjednik bio manje popularan od predsjednika Buš a! Međutim, ako Klinton bude izabrana, ona ć e takođe predsjedavati kapitalistič kom krizom. Ona ć e uč initi sve u svojoj moć i da osigura pro ite za Volstrit. Ovo mož e samo da vodi do novih mjera š tednje, rezova i napada na već iscrpljenu radnič ku klasu. Izbor Klinton i Demokrata pod ovim okolnostima ć e ić i na ruku Trampa i desnice. Tramp i Republikanci ć e govoriti: “Rekli smo vam!” Oni ć e pojač ati antimigrantsku histeriju i ohrabriti svoje pristalice. Nezadovoljni sa još jednom “š kolom Demokrata”, bić e osnova za uspjehe desnice 2018. i 2020. Ljevica ć e, uključ ujuć i i Berni Sandersa koji je

podrž ao Hilari Klinton, takođe izgubiti kredibilitet. Poenta je da “manje zlo” na kraju priprema uslove za “već e zlo”. Treba nam klasna politika, a ne politika “manjeg zla”! Potrebna nam je socijalistička revolucija: kako da dođemo do nje? Revolucionari trebaju da osiguraju tri stvari za uspjeh: politič ka i teorijska edukacija, organizacija, i aktivno uč eš ć e radnič ke klase u borbi. Teorijska edukacija je potrebna zato š to ž ivimo u svijetu u kojoj su dominantne ideje vladajuć e klase. Da bi promijenili ovo druš tvo, moramo biti u moguć n osti da odgovorimo na argumente politič ara, akademika i medija krupnog kapitala. Ovo znač i da moramo razumjeti kako kapitalizam funkcioniš e, zaš to se ne mož e reformisati i zaš to se mora okonč ati prije nego š to uniš ti č ovječ anstvo. Treba da izuč avamo socijalistič ko druš tvo koje bi na ekološ ki prihvatljive nač ine doprinijelo opš toj slobodi i napretku. Prouč avajuć i marksizam, teorija nam omoguć ava da uč imo iz lekcija proš losti, i da izvlač imo neophodne zaključ ke. Služ i nam kao “vodič za akciju” kako bi mogli intervenisati u ž ivu borbu naš e klase. Organizacija je potrebna jer pojedinač ni revolucionari ne mogu promijeniti cijelo druš tvo. Ovo se jedino mož e postić i ako smo zajedno povezani u demokratsku organizaciju naoruž anu nauč nim socijalistič kim programom i organizacijskim metodama koje uključ uju disciplinu i profesionalizam neophodne za vođenje radnič ke klase prema pobjedi. Aktivizam je neophodan jer moramo biti uključ eni u borbe i pokrete radnič ke klase, boreć i se rame uz rame i za minimalne dobitke, gurajuć i naprijed naš e ideje i perspektive za socijalistič ku revoluciju, dobijati podrš ku, i regrutovati još revolucionara za buduć e borbe. Internacionalna Marksistič ka Tendencija zasnovana je na marksistič koj teoriji. Mi smo organizovani i aktivni, radimo da proš irujemo svoje ideje š irom Amerike i u viš e od 40 zemalja na svijetu. Ne mislimo da mož emo izgraditi masovnu socijalistič ku partiju samo sopstvenim snagama, ali ć e okolnosti, prije ili kasnije, u SAD omoguć iti takvu partiju. Takva partija ć e biti veliki korak naprijed, ali ć e trebati teorijski potkovane revolucionare da se iznutra bore protiv reformizma i za kraj kapitalizma. Bez


33 pravog programa i vodstva, masovna socijalistič ka partija mož e posjedovati sve dobre namjere, a na kraju ipak završ iti provodeć i mjere š tednje kada dođe na vlast. Siriza je u Grč koj imala brz uspon na programu protiv mjera š tednje, ali su pokuš ali da upravljaju kapitalizmom, a ne da ga zbace. Sada Siriza provodi nemilosrdne mjere š tednje prema grč koj radnič koj klasi. Ne smijemo ponoviti njihove greš ke! Sandersova razoč aravajuć a odluka da podrž i Klinton je daleko od posljednjeg poglavlja borbe za socijalizam. Nema razloga da budu utuč eni oni koji su po prvi put postali politič ki aktivni sa njegovom kampanjom. Na mnogo nač ina, iskustvo posljednjih nekoliko mjeseci je samo poč etak. Veliki nemir na površ ini koji je izvukla kampanja 2016. je jasna potvrda toga, mož da ne dođe ove ili

KRITIKA sljedeć e godine, ali revolucija je u Americi na horizontu. Međutim, ključ n a lekcija 20. vijeka je da kad revolucija poč ne, kasno je da se improvizuje revolucionarna partija. Zato temelje za nju moramo da izgrađujemo već sada! Nastavite se boriti za socijalizam i revoluciju! Saznajte više o Internacionalnoj Marksističkoj Tendenciji i priključite joj se!

Tom Trotije i Dž on Piterson


AKTIVIRAJTE SE! ŠTA JE TO «SOLIDARNA DONACIJA» Casopis koji je pred vama je u potpunosti besplatan, tako da niko od č italaca nema obavezu da plati bilo koju cenu. Solidarna donacija, koja je istaknuta na naslovnoj strani svakog broja nije cena č asopisa, već predstavlja poziv na solidarnu pomoć organizaciji izdavač u č asopisa, Marksističkoj organizaciji «Crveni». Iako svi sudionici na izradi ovog č asopisa rade volonterski, postoje stalni troš kovi š tampe i distribucije č asopisa. Ponuđeni iznos solidarne donacije je u vezi sa tim stalnim troš kovima. Solidarna donacija nije vezana za iznos koji je predlož en na naslovnoj strani. Ona mož e biti i već a ili manja od tog iznosa, u zavisnosti od moguć nosti č itaoca koji je voljan da pomogne rad na izdavanju č asopisa. Citalac koji odluč i da donira, donaciju predaje distributeru č asopisa, koji novac predaje organizacijskom fondu za izdavanje č a sopisa Crvena kritika. Hvala vam što nas pratite Redakcija časopisa

POTREBNI SU NAM

DISTRIBUTERI Ukoliko čitate časopis Crvena kritika, a živite u mestu gde nema članova niti simpatizera organizacije koji bi mogli da vama ili vašim poznanicima dostave časopis, a hteli biste da pomognete rad na distribuciji časopisa, pozivamo vas da nas kontaktirate . Redakcija časopisa

(+381) 61 159 06 76 (Beograd) (+381) 64 568 33 55 (Sombor) (+381) 62 441 258 (Novi Sad) (+381) 63 174 52 75 (Niš ) (+381) 64 370 82 45 (Golubac) (+387) 65 370 834 (Banja Luka) (+387) 60 318 54 68 (Tuzla) crvenakritika@yahoo.com

Kaž u da je napad najbolja odbrana. Kapitalizam je diskreditovan, sa svim svojim institucijama. On viš e niš ta ne mož e da ponudi radnič koj klasi i omladini. Svi već oseć aju da je bolje druš tvo moguć e i neophodno. Sada je samo potrebno izboriti se za njega. Za to je potrebna organizacija sa jasno de inisanim politič k im principima i marksistič kim programom korenitog druš tvenog preobraž aja u interesu radne već ine. Doš lo je vreme da komunisti ponovo preuzmu inicijativu i da nastupaju otvoreno, sa ubeđenjem i bez straha. Istorijska prekretnica na kojoj se nalazimo zahteva masovnu akciju i doprinos najveć eg moguć eg broja radnih ljudi. Zato nemojte sedeti kod kuć e, ljuti na televizor i novine, gubeć i nadu i odajuć i se pesimizmu – pristupite Crvenima i borbi za komunistič ku buduć nost! Možete se uključiti u naš rad na sledeće načine: Kontaktirajte nas i uključ ite se u rad nekog od naš ih lokalnih ogranaka. Ukoliko u Vaš oj sredini još uvek nemamo ogranak, zaš to ne bismo zajedno organizovali tribinu ili marksistič ku diskusionu grupu, kao prvi korak ka formiranju organizacije? Za viš e informacija o nač inima zajednič kog rada nam poš aljite mejl ili se javite na neki od naš ih telefona. Odš tampajte ili š erujte naš e tekstove, podiž ite nivo svog politič kog znanja i pomozite da se za nas i naš e ideje proč uje. Pomozite nam sa prevođenjem. Uvek nam treba pomoć pri prevođenju sa engleskog i drugih stranih jezika. Kontaktirajte nas da se dogovorimo oko č lanaka sa kojima biste nam mogli pomoć i. Poš aljite nam tekst o situaciji u Vaš oj sredini, goruć im pitanjima, deš avanjima, š trajkovima itd. Pomozimo jedni drugima da probijemo medijsku blokadu i doprinesemo povezivanju srodnih borbi i š irenju solidarnosti. Tekstove mož emo, nakon diskusije sa Vama, objaviti na naš em portalu. Pomozite izgradnju revolucionarne radnič ke partije. Pristupite Crvenima!


BEZ REVOLUCIONARNE TEORIJE NEMA REVOLUCIONARNOG POKRETA. LENJIN

/m.o.crveni

@mo_crveni

www.crvenakritika.org

Crvena kritika - letnji broj 2016  

Časopis o marksističkoj teoriji i praksi u izdanju Marksističke organizacije Crveni.

Crvena kritika - letnji broj 2016  

Časopis o marksističkoj teoriji i praksi u izdanju Marksističke organizacije Crveni.

Advertisement