Page 1

MART 2017.

GRČKA

Partner

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO NJ. E. ELIAS ELIADIS, AMBASADOR GRČKE U SRBIJI: NOVI PODSTICAJI BILATERALNIM ODNOSIMA ● LAMBIS KOUNALAKIS, MINISTAR SAVETNIK, ŠEF ODELJENJA ZA EKONOMSKE I TRGOVINSKE POSLOVE U AMBASADI GRČKE U SRBIJI: NOVI IMPULS BILATERALNOJ SARADNJI ● GEORGIOS PAPANASTASIOU, PREDSEDNIK HPUS: INTENZIVNIJIM DIJALOGOM DO ČVRŠĆIH VEZA ● DANIJELA ČABARKAPA, ZAMENICA DIREKTORA SEKTORA ZA EKONOMSKE ODNOSE S INOSTRANSTVOM PRIVREDNE KOMORE SRBIJE: PRED NAMA JE ČVRŠĆE POVEZIVANJE ● FANINA KOVAČEVIĆ POPAZ, IZVRŠNA DIREKTORKA HBA: BROJIMO SVE VIŠE ČLANOVA I AKTIVNOSTI ● RITA I. LOZINSKY, GENERALNA DIREKTORKA, ALUMIL YU INDUSTRY A. D. NOVA PAZOVA: ŠIRIMO POSLOVANJE JER KLIJENTI TO OČEKUJU ● ANA LAZAREVIĆ, PARTNER, LAZAREVIĆ & PRŠIĆ ADVOKATI: KLJUČ JE U PREVENTIVI ● FABRIKA ŠEĆERA „CRVENKA“: DRŽAVA TREBA DA PODSTAKNE EKOLOŠKE KOMPANIJE


TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

SADRŽAJ

08 NOVI PODSTICAJI

21

BILATERALNIM ODNOSIMA

22 DRŽAVA TREBA

10 NOVI IMPULS

DA PODSTAKNE EKOLOŠKE KOMPANIJE

BILATERALNOJ SARADNJI Lambis Kounalakis, ministar savetnik, šef Odeljenja za ekonomske i trgovinske poslove u Ambasadi Grčke u Srbiji

Fabrika šećera „Crvenka“

INTENZIVNIJIM DIJALOGOM DO ČVRŠĆIH VEZA ŠIRIMO POSLOVANJE, JER KLIJENTI TO OČEKUJU

PRED NAMA JE ČVRŠĆE POVEZIVANJE Danijela Čabarkapa, zamenica direktora Sektora za ekonomske odnose s inostranstvom Privredne komore Srbije

UREDNIK Ana Novčić a.novcic@aim.rs

I ZVUKOVA

Grčka narodna muzika

Fanina Kovačević Popaz, izvršna direktorka HBA

Nacionalni muzej savremene umetnosti u Atini

46 ATINA – GRAD ZA SVA GODIŠNJA DOBA

32 ZNACI POSTEPENOG

Otkrijte čari atine van sezone

OPORAVKA

48 LEPOTA SKRIVENA

Ekonomija

35

U BRDIMA PILIONA

JEZIK MILIONA

Skrivene lepote Grčke

Grčki jezik

36 KOLIKO JOŠ GRČKA MOŽE

50 OTAC ZAPADNJAČKE

DA IZDRŽI?

GENERALNI MENADŽER Ivan Novčić i.novcic@aim.rs

FOTO Zoran Petrović

FINANSIJSKI MENADŽER Dragana Skrobonja d.skrobonja@aim.rs

ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72, Subotica, Serbia

LEKTURA Bojana Đurić bojana.sanader@gmail.com

SEKRETAR REDAKCIJE Svetlana Petrović s.petrovic@aim.rs

IZVRŠNI DIREKTOR Maja Vidaković m.vidakovic@aim.rs

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

LOGIKE I FILOZOFIJE Ljudi koji menjaju svet: Sokrat, filozof

Migrantska kriza MENADŽER IZDANJA Neda Lukić n.lukic@aim.rs

4 |

40 BOGATSTVO TRADICIJE

PROŠLOSTI ISADAŠNJOSTI

PROJEKT MENADŽERI Aleksandra Ebilji a.ebilji@aim.rs Biljana Dević b.devic@aim.rs Nataša Trifunović n.trifunovic@aim.rs

ART DIREKTOR Jasmina Laković j.lakovic@aim.rs

Hrana

ČLANOVA I AKTIVNOSTI

26 AKTIVNOSTI KOMORE

Rita I. Lozinsky, generalna direktorka, ALUMIL YU INDUSTRY A. D. Nova Pazova

18

FANTAZIJA UKUSA

42 MOST IZMEĐU

24 BROJIMO SVE VIŠE

Georgios Papanastasiou, predsednik HPUS

17

38 MEZE: GRČKA

Ana Lazarević, partner, LAZAREVIĆ & PRŠIĆ ADVOKATI

Nj. e. Elias Eliadis, ambasador Grčke u Srbiji

14

KLJUČ JE U PREVENTIVI

Izdavač: alliance international media Makenzijeva 67, 11111 Belgrade 17, PAK 126909, Serbia Phone: +(381 11) 2450 508

All rights reserved alliance international media 2017

Fascimile: +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs www.aim.rs

OVA PUBLIKACIJA JE BESPLANTA


TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 5


6 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 7


KOMENTAR

Novi podsticaji bilateralnim odnosima Poznato je da se izuzetno dobri odnosi Grčke i Srbije zasnivaju na tradicionalno bliskim vezama dvaju naroda, koji su koračali zajedno u važnim momentima svoje istorije

NJ. E. ELIAS ELIADIS,

AMBASADOR GRČKE U SRBIJI

8 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


Grčki premijer ALEKSIS CIPRAS i ALEKSANDAR VUČIĆ, premijer Srbije

V

isok nivo bilateralnih odnosa Srbije, koja su organizovana u Beoelemente naše zajedničke kulturne gradu. Istovremeno, tradicionalna dodatno je ojačan u posledtradicije. Kako bismo dalje promovisali nje vreme posetama visokih preferencija srpskih turista prema ove aspekte naše saradnje, Ambasada Grčke će održati višednevne zvaničnika Grčke Srbiji, kao grčkim letovalištima potvrđena je i kulturne manifestacije u Beogradu što je poseta predsednika skupštine na Turističkom forumu Grčke–Srbije krajem aprila. Manifestacije, koje će Nikosa Vucisa, ali prvenstveno skoi na ovogodišnjem Međunarodnom rašnjom posetom premijera Grčke obuhvatiti primerke najvažnijih oblika sajmu turizma u Beogradu, na kojem Aleksisa Ciprasa Beogradu (31.1 – 1. 2. 2017). Poseta grčkog Poseta grčkog premijera zapečatila je odličnu saradnju dveju premijera zapečatila je odličnu saradnju dveju zemalja na zemalja na političkom nivou i dala je nov podsticaj bilateralnim političkom nivou i dala je nov odnosima, uz odluku o održavanju Visokog saveta saradnje podsticaj bilateralnim odnovlada dveju zemalja sima, uz odluku o održavanju Visokog saveta saradnje vlada dveju zemalja. grčkog kulturnog stvaralaštva, na je promovisan značaj alternativnih Stalni kontakti dveju vlada prupolju pozorišta, muzike, kinematooblika turizma u Grčkoj, ali i potreba žili su priliku da se podvuče, po ko grafije, održaće se u važnim kulturnim snaženja prisustva grčkih turista zna koji put, čvrsta podrška Grčke institucijama u Beogradu. Nadamo u Srbiji. evropskom putu Srbije. Naglašen je, se da će ove manifestacije pružiti Poseban značaj imaju takođe i bliske takođe, značaj daljeg jačanja saradpriliku srpskoj publici da se upozna sa kulturne veze koje spajaju Srbe i Grke. nje, posebno u novim ekonomskim različitim aspektima grčke kulture i Zajednička vizantijska istorija, muzika oblastima, kao što su potvrdila i dva da će im približiti dodatno prijateljsku i ples, umetnost i freskoslikarstvo, skorašnja poslovna foruma Grčke i zemlju Grčku.  pa čak i gastronomija predstavljaju TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 9


INTERVJU

Novi impuls bilateralnoj saradnji LAMBIS KOUNALAKIS, MINISTAR SAVETNIK, ŠEF ODELJENJA ZA EKONOMSKE I TRGOVINSKE POSLOVE U AMBASADI GRČKE U SRBIJI

Jedan od najvažnijih rezultata sastanka između premijera Srbije i Grčke je formiranje Visokog saveta za ekonomsku saradnju. Zemlje partneri će uskoro razmatrati velike infrastrukturne projekte kao deo šireg plana za unapređenje regionalnog povezivanja i trgovine

G

rčka i Srbija su oduvek imale odlične bilateralne odnose, ali to nisu nikada u potpunosti pretvorile u jednako uspešnu saradnju u oblasti trgovine. Međutim, privrednici iz dveju zemalja sve više istražuju mogućnosti da sarađuju u sektorima poput poljoprivrede, hrane i pića, građevinarstva i građevinskih materijala, energetike, informacionih i komunikacionih tehnologija itd. • Kako će poseta premijera Ciprasa Srbiji uticati na buduće ekonomske odnose između naše dve zemlje?

10 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

- Zvanična poseta grčkog premijera Srbiji sa delegacijom od 65 grčkih kompanija iz raznih sektora početkom ove godine, kao i poseta alternativnog ministra inostranih poslova gospodina Jorgosa Katrugalosa sa predstavnicima 40 grčkih kompanija prošlog decembra dale su nov zamajac bilateralnim ekonomskim odnosima, na institucionalnom i na poslovnom korporativnom nivou, jer je održano oko 1.000 B2B sastanaka između grčkih i srpskih kompanija. Ovi događaji će, nesumnjivo, omogućiti kompanijama iz obe zemlje da pokrenu nove prekogranične kontakte i prošire svoju izvoznu mrežu, uspostave nova trgovinska partnerstva i zajedno razvijaju investicione projekte u Srbiji, Grčkoj ili trećim zemljama. • Kako novi oblici saradnje između dveju vlada, koji su uspostavljeni prilikom posete premijera Ciprasa, mogu doprineti da se stvori bolji institucionalni okvir za trgovinu i investicije?


- Jedan od najvažnijih rezultata posete grčkog premijera Beogradu je odluka o formiranju Visokog saveta za ekonomsku saradnju između dveju zemalja, što je dogovoreno tokom bilateralnih razgovora sa srpskim premijerom. Očekuje se da će se prvi sastanak Saveta održati ovog proleća u Solunu kako bi se razmatrali veliki infrastrukturni projekti poput modernizacije železničke pruge između Soluna i Beograda, kao deo šireg plana za unapređenje regionalnog povezivanja i trgovine. Ove inicijative mogu doneti jasne prednosti za obe zemlje, promovišući Grčku kao tranzitni čvor sa Azijom i Bliskim istokom preko luke Pirej, a Srbiju kao most između istočne i zapadne Evrope. Ovaj plan je takođe u skladu sa kineskom inicijativom „Jedan pojas, jedan put“, čiji je cilj da promoviše saradnju u tranzitnoj trgovini zemalja koje se nalaze na starom Putu svile. Konačno, dogovoreno je da dve zemlje nastave da unapređuju trgovinu i investicije kroz pojačanu saradnju grčke i srpske privredne komore i organizovanje bilateralnih, pretežno poslovnih, misija u bliskoj budućnosti.

nja u inostranstvu bilo je teško za grčka mala i srednja preduzeća, imajući u vidu porazno stanje na domaćem tržištu. Pozitivni znaci oporavka koje grčka ekonomija pokazuje sigurno će vratiti poverenje i naše kompanije će biti u stanju da razvijaju ambicioznije planove za proširenje poslovanja na Balkanu i drugde. Grčke kompanije, njih više od 200, već su prisutne na srpskom tržištu i pokrivaju razne sektore: od hrane i pića do finansija, građevinarstva, telekomunikacija i informacionih tehnologija. Preko dve milijarde evra grčkih investicija u Srbiji je više nego impresivna cifra, imajući u vidu ekonomsku krizu i pokazatelj da, uprkos krizi kod kuće, grčke kompanije

• Grčka se suočava sa novim talasom makroekonomskih prilagođavanja. Kako vidite celokupan razvoj grčke ekonomije u takvim okolnostima? - Grčka je sada uveliko na putu rasta i stvaranja novih radnih mesta, jer je stopa rasta u 2016. bila pozitivna i očekuje se da će dalje rasti i dostići 2,7% u 2017. i 3,1% u 2018. godini. Pozitivan učinak je takođe zabeležen u raznim važnim pokazateljima u drugoj polovini 2016, što pokazuje da se privredna klima dodatno poboljšala, industrijska proizvodnja i izvoz su se povećali, a opadajući trend u obiPostoji veliko interesovanje obe strane za poslovnu saradnju. Niz mu maloprodaje je zaustavljen. bilateralnih događaja, poslovnih misija i ekonomskih foruma biće Budžetski deficit je takođe smaorganizovano radi podsticanja novih partnerstava njen na -1,1% BDP u 2016. i verovatno će dostići suficit od 0,7% ovde posluju na duge staze. Još više optimizma nam u 2018. Istovremeno, nezaposlenost, koja je trenutuliva stalni porast interesovanja grčke strane za usno na 23,4%, i dalje opada i očekuje se da bude 22% u 2017. i 20,3% u 2018. Konačno, očekuje se znatni postavljanje novih partnerstava u Srbiji, koje je naporast investicija u 2017. (12%) i 2018. (14,2%), u odše odeljenje zabeležilo u poslednjih nekoliko godina. nosu na 4% u 2016, a očekuje se da inflacija iznosi • Kada možemo da očekujemo nove grčke investi1,3% u 2017. i 1% u 2018. U srednjoročnom i dugoročnom periodu obezbeđivanje održivosti duga bitore koji traže mogućnosti za poslovanje u Srbiji? - Postoji veliki potencijal za razvoj naše ekonomće prekretnica za zemlju. To će uticati na drastično poboljšanje percepcije investicionog rizika zemlje ske saradnje u obliku trgovinske razmene, ali i kroz na međunarodnom nivou i ponovo će utemeljiti Grčzajednička ulaganja u Srbiji, zajednička ulaganja u Grčkoj, kao i zajedničke projekte u trećim zemljaku kao sigurno i atraktivno tržište. ma. Potencijalne oblasti u kojima možemo jačati • Kako ove okolnosti utiču na grčke privrednike našu bilateralnu ekonomsku saradnju su turizam/ kada je u pitanju njihovo interesovanje da ulažu u nekretnine/ugostiteljstvo, poljoprivreda, hrana i piinostranstvu, uključujući Srbiju? će, građevinarstvo i građevinski materijali, ener- Tokom poslednjih nekoliko godina širenje poslovagetika/OIE, transport, upravljanje otpadom/reciTRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 11


klaža/tretman otpadnih voda, informacione i komunikacione tehnologije, farmaceutski proizvodi, sistemi navodnjavanja, brodogradnja/popravka itd. • Kako grčki privrednici koji već posluju u Srbiji ocenjuju ukupne mogućnosti za rad i razvoj njihovog poslovanja? - U poslednjih nekoliko godina uspešno sprovođenje strukturnih reformi i drugih mera koje je Vlada preduzela da obezbedi ekonomsku i finansijsku stabilnost značajno su unapredile makroekonomsko i poslovno okruženje u Srbiji, sa rezultatima u 2016. koji su prevazišli očekivanja. To je potvrdila i najnovija Doing

da se postigne ispitivanjem mogućnosti i komplementarnosti u sektoru poljoprivrede, hrane i pića, građevinarstva i građevinskih materijala, energetike, informacionih i komunikacionih tehnologija itd. • Šta bi još moglo poboljšati našu ekonomsku razmenu? - Kao što sam već pomenuo, sa obe strane postoji veliko interesovanje za poslovnu saradnju. Niz bilateralnih događaja, poslovnih misija i ekonomskih foruma biće organizovano radi podsticanja novih partnerstava. Ovo je oblast u kojoj je Odeljenje za ekonomske i trgovinske poslove Ambasade Grčke u Beogradu već veoma aktivno, sa željom da se unapredi sinergija između grčkih i srpskih kompanija kroz organizovanje specijalizovanih događaja umrežavanja. Uskoro će biti organizovano više događaja, kao što su ciljane poslovne misije iz Grčke u Srbiju i obrnuto, u oblasti energetike, građevinarstva itd. Štaviše, namera nam je da promovišemo grčku hranu i pića, za koje smatramo da imaju veliki potencijal na srpskom tržištu, organizovanjem događaja u prodavnicama, gastronomskih večeri i sl. Naravno, bilo bi nam zadovoljstvo da se slični događaji organizuju za srpske proizvode koji imaju dobre izglede na grčkom tržištu. U tom pogledu radimo na jačanju saradnje između naših privrednih komora kako bi one razmenile poslovne misije i organizovale različite događaje u cilju promovisanja mogućnosti za ulaganja u Srbiji i u Grčkoj.

• U kojim oblastima grčke kompanije traže podršku vašeg odeljenja? - Odeljenje za ekonomske i trgovinske poslove podržava grčke Odeljenje za ekonomske i trgovinske poslove Ambasade Grčke u kompanije tako što im pruža sve Beogradu već je veoma aktivno u unapređivanju sinergije između informacije neophodne za uvoz grčkih i srpskih kompanija kroz specijalizovane događaje umrežavanja i izvoz proizvoda i drugu pomoć potrebnu za unapređenje bilateralne trgovine i ekonomske saradnje. To se uglavnom sastoji od pružanja ažuriBusiness lista Svetske banke na kojoj je Srbija među prvih 10 zemalja po unapređenju poslovnog okruženja. ranih informacija o merama ekonomske, trgovinske Da bi se još više olakšale investicije i trgovina sa grčili finansijske prirode i u vezi sa spoljnom trgovinom i carinskim propisima, kao i od pružanje pomoći grčkim i drugim inostranim kompanijama, potrebno je rešiti preostale prepreke u vezi sa opštim administrativkim kompanijama u pronalaženju pravih kontakata za umrežavanje i širenje poslovanja u inostranstvu. Osim nim okvirom za poslovanje, smanjenjem birokratije i kašdnevnih aktivnosti, naše odeljenje organizuje konfenjenja zbog pravnih prepreka i usklađivanjem trgovinskih propisa i uklanjanjem tehničkih barijera u trgovini. rencije, radionice i poslovne misije u cilju razvijanja poslovne saradnje sa srpskim kompanijama i privla• Da li ste zadovoljni opštim nivoom trgovine izmečenja stranih investicija u Grčku, kao i sa ciljem prođu dveju zemalja i koje trendove očekujete u bliskoj movisanja grčkih investicija u inostranstvu. Konačno, budućnosti? naša uloga je da preduzmemo sve neophodne korake - Zbog kulturnih i istorijskih faktora Grčka i Srbija su da zaštitimo grčke trgovinske i investicione interese, oduvek imale odlične bilateralne odnose. Nažalost, ovi posredujući u rešavanju trgovinskih sporova između odnosi se ne odražavaju i na trgovinski sektor, gde je grčkih i srpskih kompanija i skrećući pažnju nadležukupan obim bilateralne trgovine i dalje mali, uprkos nim srpskim organima na pravne i administrativne našem potencijalu. Unapređenje naše trgovine može prepreke sa kojima se naše kompanije suočavaju. ■

12 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 13


INTERVJU

Intenzivnijim dijalogom do čvršćih veza Srbija je veoma atraktivna za grčke investitore, ali ima još mnogo prostora za unapređenje poslovne klime. HPUS bi trebalo da aktivno učestvuje u formalnim konsultacijama u vezi sa usvajanjem novih zakona koji se tiču ekonomije i poslovanja u Srbiji. Time bi se učvrstili odnosi Udruženja i srpskih institucija od čega bi ekonomsku korist imale obe zemlje

GEORGIOS PAPANASTASIOU, PREDSEDNIK HPUS

S

a ukupnim investiranim kapitalom od preko 2,5 milijarde evra Grčka zauzima mesto jednog od vodećih investitora u Srbiji i investitori iz ove zemlje prisutni su u mnogobrojnim privrednim granama sektora kao što su bankarstvo i finansije, hrana i piće, telekomunikacije, nekretnine, trgovina na malo, građevinarstvo, hotelska i teška industrija, usluge itd., kaže Georgios Papanastasiou, predsednik HBA. No, mogućnosti za dalju saradnju su značajne, prvenstveno zbog mnogih srpskih turista koji posećuju Grčku, kao i zbog mnogih grčkih kompanija koje posluju u Srbiji. „Očekuje se da cilj daljih investicija bude jačanje poslovanja i prisustva grčkih kompanija u navedenim sektorima, kao i proširenje bilateralne saradnje“, kaže predsednik HBA. • Posle sedam godina Srbiju je posetio jedan grčki premijer, gospodin Cipras. Kako ocenjujete važnog beogradskih susreta na najvišem nivou na dalji razvoj ekonomske saradnje dveju zemalja? - Važnost tih susreta se ogleda u jačanju strateškog par-

14 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

tnerstva, ekonomskih i kulturnih veza, kao i istorijskog prijateljstva između dveju zemalja. Glavne teme razgovora dvojice premijera ticale su se konkretnog osnaživanja dalje ekonomske saradnje Srbije i Grčke, regionalne saradnje, kao i važnosti održanja regionalne stabilnosti. Posetu grčkog predsednika vlade pratio je i Srpsko-grčki poslovni forum, na kome se okupilo preko 250 privrednika, što je ključ za dalje povezivanje i jačanje privredno-ekonomskih veza zemalja, imajući u vidu da srpsko tržište pruža veliki potencijal za nova ulaganja, kao i da je Grčka jedan od najvećih investitora u Srbiji. • Koliko su dugogodišnje veze i poverenje važni za održavanje poslovnih kontakata? - O značaju poverenja u poslovnom svetu svedoči činjenica da kompanije neguju dugoročna partnerstva i najčešće sarađuju sa poslovnim subjektima sa kojima već imaju izgrađen određeni nivo poverenja, razumevanja i zajedničkih ambicija. Potvrdu za ovaj stav možemo da pronađemo u dugogodišnjim vezama (istorijskim, kulturnim, ekonomsko-poslovnim) koje naše dve zemlje neguju, a sledstveno tome i u uspešnom poslovanju grčkih kompanija u Srbiji, kao i odličnoj saradnji sa domaćim privrednim subjektima. To je jedan od razloga zašto su organizacije kao HPUS važne, jer omo-


gućavaju održavanje tih veza, rade na dodatnom osnaživanju poverenja, razmeni poslovnih informacija, promovisanju interesa grčkih kompanija u Srbiji i vice versa. • Šta su danas za grčku poslovnu zajednicu i potencijalne investitore najatraktivnije privredne grane? - Ukoliko pogledamo liste stranih investitora u Srbiji, Grčka se poslednjih godina nalazi na vodećim pozicijama, sa ukupnim investiranim kapitalom od preko 2,5 milijarde evra. Kada su u pitanju konkretne privredne grane, grčke kompanije u Srbiji su investirale u sektore kao što su bankarstvo i finansije, hrana i piće, telekomunikacije, nekretnine, trgovina na malo, građevinarstvo, hotelska i teška industrija, sektor usluga itd. Srbija postaje sve atraktivnija za investitore jer postoji jasan stav o važnosti privlačenja stranih investitora u cilju rešavanja pitanja nezaposlenosti i razvoja konkurentne ekonomije. Prema mom mišljenju, postoje velike mogućnosti za povećanje bilateralne trgovine između dveju zemalja, prvenstveno zbog mnogih srpskih turista koji posećuju Grčku, kao i zbog mnogih grčkih kompanija koje posluju u Srbiji. Očekuje se da cilj daljih investicija bude jačane poslovanja i prisustva grčkih kompanija u navedenim sektorima, ali i proširenje bilateralne saradnje.

• Šta su prioriteti HPUS-a u ovoj godini? - Kao privredno udruženje, koje okuplja oko 85 malih i velikih grčkih kompanija koje posluju u Srbiji i zapošljavaju više od 15.000 ljudi, naš primarni cilj je jačanje ekonomskih i bilateralnih odnosa između Srbije i Grčke. Svim svojim resursima ćemo to nastaviti da radimo i u ovoj godini, kroz napor usmeren ka povećanju broja članova Udruženja i jačanja veza među njima, ali i jačanju odnosa između Udruženja i institucija u državi koje su strateški značajne za ostvarenje tog cilja. Naš prioritet će svakako biti i kontinuirano lobiranje za Srbiju kao perspektivnu destinaciju za privlačenje novih grčkih investicija, a trudićemo se da postignemo i veću medijsku vidljivost naših aktivnosti kako bi šira javnost bila upoznata sa celokupnim domenom našeg delovanja. • Gde vaše članstvo vidi prostor za unapređenje poslovne klime u Srbiji? - Iako je napravljen značajan napredak kada je u pitanju ekonomska saradnja Srbije i zemalja iz regiona, smatram da prioritet za dalje unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji mora da bude rešavanje praktičnih, svakodnevnih problema. Tu mislim na reformu pravo-

• Koliko je grčko prisustvo u bankarskom sektoru uticalo na izgradnju poverenja u finansijski Postoje velike mogućnosti za povećanje bilateralne trgovine između sektor u Srbiji? dveju zemalja, prvenstveno zbog mnogih srpskih turista koji posećuju - Grčke banke predstavljaju jedGrčku, kao i zbog mnogih grčkih kompanija koje posluju u Srbiji nog od prvih stranih investitora na tržištu Srbije i kroz privatizaciju određenih domaćih banaka značajno su doprinele sudnog sistema, borbu protiv korupcije, brzinu izdavanja različitih dozvola i brže usklađivanje sa zakonodavmodernizaciji bankarskog sistema u Srbiji. Alpha banka je kupila Jubanku 2005. godine i to je bila prva velika stvom EU. Ostvarenjem tih reformi Srbija će napraviti akvizicija jedne domaće banke od strane banke iz inoogroman korak ka članstvu u EU, poboljšati svoju pozistranstva, a zatim su usledile i druge Grčke banke, ali i ciju na svetskom tržištu i, prema mom mišljenju, sasvim velike internacionalne banke iz celog sveta. Takvi prosigurno postati jedna od najpoželjnijih zemalja za nove cesi su uobičajeni na bankarskom i finansijskom tržištu i investicije i poslovanje u regionu. svakako su dobri i pozitivni, jer doprinose modernizaciji poslovanja, uvođenju novih sistema i procedura, kao i • S kojim institucijama i organizacijama u Srbiji bi HPUS inovativnih usluga za krajnje korisnike, koji pre toga niželeo da ojača svoje kontakte? su postojali na taj način ili u tom obliku na tržištu Srbije. - Najpre moram da izrazim zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa predstavnicima različitih srpskih institucija i vlaDanas grčke banke u Srbiji učestvuju u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora Srbije sa okvirno 15 odsto, dinih zvaničnika, jer su uvek bili spremni da nam pruže odgovore na pitanja u vezi sa kompanijama koje su članovi našto govori u prilog tvrdnji da je njihovo prisustvo povoljno šeg Udruženja, kao i da nas podrže da organizujemo različiuticalo, i još uvek utiče, na stvaranje zdravog, poverljivog te skupove u cilju boljeg povezivanja, predstavljanja kompai profitabilnog bankarskog sektora u zemlji.

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 15


nija i razmena poslovnih informacija. U tom smislu, istakao bih da uspešno sarađujemo sa Privrednom komorom Srbije, Odeljenjem za ekonomske i trgovinske poslove Ambasade Grčke u Beogradu, kao i da stalno radimo na dodatnom jačanju te saradnje. U cilju unapređenja poslovne klime naša želja je da se još više povežemo sa institucijama i organizacijama koje kreiraju javne politike u zemlji, kako bismo omogućili da se čuju mišljenja grčkih privrednika koji posluju u Srbiji, da predstavnici HPUS-a u Srbiji predstave konkretne predloge i ideje, kao i da preuzmu inicijative za unapređenje bilateralne poslovne saradnje srpskih i grčkih kompanija u različitim industrijama. Mislim da su nedavna poseta premijera Grčke, gospodina Ciprasa, kao i sastanci predstavnika vlade i ministarstava dveju zemalja dobra naznaka uspostavljanja još čvršćih političkih i poslovnih odnosa. Takođe, činjenica da su skoro svi članovi HPUS-a bili prisutni na ovom događaju i nakon toga učestvovali u bilateralnim razgovorima sa kompanijama iz Grčke govori dosta u prilog tome da je zainteresovanost za poslovnu saradnju velika i da u tom pravcu treba nastaviti da se radi.

tencijalnim partnerima pružamo savete i informacije u vezi sa poslovnim okruženjem u zemlji, zakonodavnim okvirom, našim dosadašnjim iskustvom, ali i sve ostale relevantne podatke koji se tiču pravilnog rukovanja i zaštite njihovih investicija, što uglavnom i predstavljaju njihova prva pitanja. Zahvaljujući kontinuiranom dijalogu koji HPUS neguje sa institucijama sistema u obe zemlje, u mogućnosti smo da srpskim i grčkim kompanijama pružimo informacije o novim i potencijalnim poslovnim prilikama na tržištu. U tom smislu, HPUS redovno organizuje susrete, sastanke i događaje za članove, u cilju jačanja pozicija grčkih kompanija na srpskom tržištu, a srpskim kompanijama zainteresovanim za poslovanje sa Grčkom pruža potrebne informacije kako bi, ukoliko se odluče da svoj kapital ulože u naše tržište, uspešno realizovali svoje poslovne projekte.

• Članice HPUS-a su veoma aktivne kada je reč o DOP-u. U kojim oblastima ste najangažovaniji? - HPUS smatra da je društveno odgovorno poslovanje obaveza svih kompanija, zarad stvaranja zdravog, ekonomski održivog i etičkog okruženja. Obrazovanje, zaštita životne sredine, kultura i umetnost, kao i davanja u humanitarne svrhe – neke su od tema koje najviše naših članica afirmiPrioritet za dalje unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji mora še i podržava u svojoj svakodnevnoj da bude rešavanje praktičnih, svakodnevnih problema kao što su praksi. Već dve godine podržavamo reforma pravosudnog sistema, borba protiv korupcije, brzo izdavanje program kojim omogućavamo mlarazličitih dozvola i brže usklađivanje sa zakonodavstvom EU dima da dožive poslovni ambijent u zemlji, da se stručno usavrše, povežu sa tržištem rada i umreže u grč• Gde vidite prostor za širenje aktivnosti HPUS-a? ko poslovanje u Srbiji još pre završenih studija. Program - Kao što sam već napomenuo, u povezivanju sa institucijaje dao odlične rezultate, pa će se sa ovom inicijativom nama i organizacijama koje kreiraju javne politike, kako bismo staviti i ubuduće. Osim toga, prošle godine je HPU potpisao sporazum kojim se obavezao da podrži socijalnu inobezbedili da se čuje mišljenje grčkih kompanija u Srbiji, a što kluziju dece bez roditeljskog staranja. bi doprinelo da te politike budu konstruktivnije i da omoguće stvaranje perspektiva za širi razvoj poslovanja. Zato duTakođe, iako primarno ima savetodavnu ulogu u cilju boko verujem da HPUS treba aktivno da učestvuje u formaljačanja ekonomske saradnje kompanija, HPU podržava i nim konsultacijama u vezi sa usvajanjem novih zakona koji se brojne događaje koji se odnose na umetnost i kulturu. Tako je prošle godine podržao organizaciju „Grčkog vikentiču ekonomije i poslovanja u Srbiji i da je neophodno da se da“ u Beogradu, koji je imao za cilj da predstavi grčku kuli na taj način učvrste odnosi Udruženja i srpskih institucija, turu, tradiciju, muziku, ali i lepote Grčke kroz veoma zaniod čega bi ekonomsku korist imale obe zemlje. mljiv sadržaj koji je bio osmišljen i organizovan na Trgu republike, a nameravamo da istu inicijativu podržimo i ove • Koje sve informacije HPUS može da ponudi grčkim godine. Osim toga, svake godine Grčka ambasada u sakompanijama koje se interesuju za uslove poslovanja radnji sa HPU i njegovim članicama učestvuje na Međuu Srbiji i srpskim kompanijama zainteresovanim za poslovanje sa Grčkom? narodnom Božićnom sajmu, a sva sredstva koja se prikupe donacijama naših članova idu u humanitarne svrhe. ■ - U skladu sa statutom HPUS-a, našim članovima i po-

16 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


KORPORATIVNO RITA I. LOZINSKY, GENERALNA DIREKTORKA, ALUMIL YU INDUSTRY A. D. NOVA PAZOVA

Širimo poslovanje, jer klijenti to očekuju Ove godine „Alumil Yu Industry“ kreće u treći investicioni ciklus poslovanja u Srbiji. Pored otvaranja izložbenog salona, u toku godine će biti instalirano najsavremenije postrojenje za eloksažu aluminijumskih profila i započeće infrastrukturni radovi za proširenje proizvodnih kapaciteta

„A

lumil Yu Industry“ konstantno ulaže u proširenje svojih kapaciteta i portfolija u skladu sa zahtevima tržišta. O novostima u kompaniji razgovarali smo sa generalnom direktorkom Ritom I. Lozinsky.

• Koliko je za vas tržište Evroazije bitno i kako procenjujete mogućnosti za plasman roba iz Srbije na ovo tržište? Kakvi su planovi za 2017. ? - Ove godine „Alumil Yu Industry“ kreće u treći investicioni ciklus poslovanja u Srbiji. U aprilu otvaramo izložbeni salon, jedinstven na ovim prostorima, i na taj način želimo da pružimo svojim klijentima potpunu uslugu gde naše proizvode mogu da prezentuju investitorima cele godine. Što se tiče investicija u naša industrijska postrojenja, u toku godine ćemo instalirati najsavremenije postrojenje za eloksažu aluminijumskih

izvodnih postrojenja. Strateškim planiranjem i jasnom vizijom kompanije fabrika u Srbiji je namenjena plasmanu u balkanske zemlje u kojima držimo lidersku poziciju, kao ekspanziji na tržišta Zapadne Evrope i Rusije. • S obzirom na to da ste prisutni na Balkanu, da li bi infrastrukturno povezivanje i smanjivanje carinskih procedura i barijera moglo imati sinergetske efekte na vaše poslovanje? - „Alumil“ je odlučio da investira u Srbiji zahvaljujući, pre svega, sporazumima o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Rusijom, Belorusijom, zemljama CEFTA, EFTA i prelaznog trgovinskog

Strateškim planiranjem i jasnom vizijom kompanije fabrika u • Koliko je vaša kompanija imala benefita od niza velikih građevinskih radova Srbiji namenjena je plasmanu u balkanske zemlje u kojima držimo u niskogradnji i visokogradnji u Srbiji? lidersku poziciju, kao ekspanziji na tržišta Zapadne Evrope i Rusije - Mi smo zadovoljni i ostvarenim rezultatima u prethodnoj godini i realizovanim referentnim projektima. Prethodnih godina profila. Pored toga, u 2017. pravimo planove i sporazuma sa EU. Ovi sporazumi uveliko smo mnogo uložili na razvoj odeljenja za velike izvodimo infrastrukturne radove za proširenje doprinose širenju tržišta za sve proizvode, projekte u okviru naše kompanije i konačno se naših proizvodnih kapaciteta i pripremu za proširuju i modernizuju domen slobodne trgota ulaganja počinju vraćati. Pored industrijskih montažu nove ekstruzione linije. vine i otvaraju mogućnosti za širenje biznisa i rezidencijalnih projekata, gde držimo lidersku i investicija. To u praksi ima dvostruki značaj poziciju, zadovoljni smo učešćem u komercijalnim • Gde je srpska fabrika u odnosu na vaša poza nas, sa jedne strane aluminijumske profile i javnim projektima. Verujemo da će građevinstrojenja u Grčkoj i drugim zemljama po diverza razne industrijske grane direktno izvozimo, ski sektor u narednim godinama ići uzlaznom sifikaciji svojih proizvoda i gde vidite prostor dok sa druge strane stvara se efekat zajedno putanjom i očekujemo više projekata, a naš tim za proširenje portfolija fabrike u Srbiji? sa našim klijentima iz Srbije koji su aktivni i je spreman da sa vrhunskim sistemima ponudi - Naša matična kompanija ALUMIL S. A. nalazi veoma konkurentni na tržištima EU i Ruske najbolje za sve nove investitore. se u Grčkoj, gde je i najveća koncentracija proFederacije. ■ TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 17


INTERVJU

Pred nama je čvršće povezivanje Privrednici Srbije i Grčke slažu se da je sadašnji nivo ekonomske saradnje daleko od mogućnosti i uzajamnih potreba dveju privreda. Na nama je da kontinuirano prepoznajemo i koristimo što više prilika za čvršće povezivanje poslovnih zajednica i kompanija pojedinačno posebno u industriji hrane i pića, obnovljivih izvora energije, u industriji građevinskog materijala i transportu

DANIJELA ČABARKAPA,

ZAMENICA DIREKTORA SEKTORA ZA EKONOMSKE ODNOSE S INOSTRANSTVOM PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

P

osle izvesnog zatišja u razmeni poseta na visokom političkom nivou krajem prošle i početkom ove godine usledile su dve važne posete grčkih zvaničnika u Srbiji, koje su i na privrednom planu donele pozitivne rezultate u povezivanju dve ekonomije. Sa Danijelom Čabarkapom iz Privredne komore Srbije razgovarali smo o potencijalima za dalji razvoj ekonomske razmene i grčkih investicija u Srbiji. • Koliko srpsko-grčka ekonomska razmena uspeva da odoli izazovima s kojima se suočavaju obe zemlje? - Privrednu saradnju Srbije i Grčke, posebno robnu razmenu, i pored izazova, karakterišu stabilnost, raznovrsnost i gotovo konstantan rast od 2000. godine, dok je potencijal za realizaciju trgovinske razmene daleko veći od ostvarenog. U poslednjih deset godina

18 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

ukupna robna razmena između Srbije i Grčke kretala se u rasponu između 280 i 400 miliona evra. U 2016. ukupna robna razmena dostigla je vrednost od 397,2 miliona evra, što je maksimum ostvaren u protekloj deceniji, uz stalan deficit na našoj strani. Ukupan izvoz u 2016. godini iznosio je 133,2 miliona evra, što predstavlja jedan deo udela u ukupnom izvozu Srbije, a na listi zemalja u koje Srbija izvozi, Grčka se našla na 23. mestu. Uvoz iz Grčke, 19. po redu na listi zemalja iz kojih Srbija uvozi, dostigao je 264 miliona evra, što čini 1,5 odsto ukupnog uvoza Srbije. • Koliku ulogu u tome imaju dugogodišnji dobri odnosi privrednika dveju zemalja i saradnja privrednih komora? - Svakako imaju izuzetno veliku ulogu i predstavljaju dobru osnovu za dalje intenziviranje ostvarivanja poslovnih kontakata. Tradicionalno, Privredna komora Srbije sarađuje sa Unijom privrednih komora Grčke, nacionalnom asocijacijom grčkih privrednika. Komorska saradnja dveju zemalja, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu, kao i saradnja sa drugim institucijama i asocijacijama u Grčkoj takođe je konstantna i na izuzetno visokom nivou,


što doprinosi daljem unapređenju privredne saradnje. U decembru 2016. godine, na poslovnom forumu Srbija– Grčka, održanom u Privrednoj komori Srbije, PKS je potpisala i Protokol o saradnji sa Privrednom komorom za mala i srednja preduzeća iz Soluna, što govori u prilog daljem jačanju institucionalne saradnje. Takođe, podrška koju daje političko rukovodstvo obeju zemalja za jačanje ekonomske saradnje dodatni je podsticaj i signal našim privrednicima. Sa pažnjom pratimo poslednje trendove u grčkoj ekonomiji imajući u vidu izazove sa kojima se Grčka susrela u prethodnom periodu, i to kako zbog povezanosti naših dveju privreda, tako i zbog targetiranja potencijala za dalje intenziviranje saradnje.

Takođe, bitno je pomenuti i nedavno postignut dogovor MK grupe sa Alfa bankom o kupovini Alfa banke Srbija a.d. Beograd, što govori i u prilog jačanja kapaciteta srpske privrede u oblasti investiranja. • Prema procenama PKS, trgovinska razmena mogla bi da raste 70–80 miliona godišnje u narednih petšest godina. Koje oblasti pre svega imate u vidu? - Obe strane su zaključile da je aktuelni nivo saradnje ispod naših kapaciteta, mogućnosti i uzajamnih potreba naših privrednika. Na nama je da kontinuirano prepoznajemo i koristimo što više prilika za čvršće povezivanje poslovnih zajednica i kompanija pojedinačno. Kao perspektivne oblasti za saradnju u narednom periodu izdvajaju se – industrija hrane i pića, obnovljivi izvori energije, industrija građevinskog materijala i transport.

• Iako je naša robna razmena relativno mala, nju su donedavno karakterisali viši oblici saradnje. Koliko je ovaj trend i dalje zastupljen u trgovinskoj razmeni? - Pored trgovinske saradnje, bitno je Podrška koju daje političko rukovodstvo obeju zemalja za jačanje napomenuti i druge vidove privredne ekonomske saradnje dodatni je podsticaj i signal našim privrednicima saradnje, kao i činjenicu da je Grčka jedan od vodećih investitora u Srbiji. Prema izvorima grčke strane, ukupna ulaganja grčkih kompanija iznose preko dve milijarde • Kakva su na dugi rok vaša očekivanja od najavljenog evra, pri čemu je važno napomenuti da u Srbiji posluje infrastrukturnog povezivanja izgradnjom železničke više od 200 grčkih kompanija. Najviše je investirano pruge i povezivanjem sa lukom Pirej? u bankarskom sektoru, dok su značajne investicije - Prilikom posete premijera Ciprasa razmatrana je zabeležene i u sektoru nekretnina, energetike, sektoru mogućnost zbližavanja naših zemalja kroz savremeniju trgovine i prehrambenom sektoru. železničku mrežu, realizaciju projekta izgradnje pruge Prema mišljenju grčkih privrednika, Srbija ima veliki do luke Pirej, gde je od posebnog značaja istaknuto i potencijal za privlačenje stranih investicija, posebno u poboljšanje železničkih veza između Beograda i Soluna. oblasti turizma, energetike, prehrambene industrije i Kako je danas za teretni saobraćaj od Budimpešte do građevinarstva. Prema njihovom mišljenju, Srbija ima Soluna preko Beograda potrebno 49 sati, jedan od komparativne prednosti kao što su geografski položaj, istaknutih ciljeva je da se do 2020. godine ta deonica pređe stručna radna snaga i konkurentni troškovi poslovanja. za manje od 30 sati, a da putnici od Beograda do Soluna Takođe, primetan je i interes za trilateralnu saradnju, mogu da stignu za šest sati. Time bi železnice ostvarivale a imajući u vidu sporazume o slobodnoj trgovini i viši promet, a doprinelo bi se i rastu trgovinske razmene preferencijalni status u trgovini Srbije sa drugim zemljama. kroz bolje pozicioniranje naših zemalja.

> Mellon Serbia, član Mellon Group of Companies, osnovana je 2001. godine u Beogradu i vodeći je provajder front-end i back-end transakcionih rešenja i eksternalizovanih usluga. > Pruža rešenja i usluge organizacijama sa jakim potrošačkim poslovanjem, kao što su banke, državne institucije, telekomunikacioni provajderi i velike privatne kompanije. > Mellon Serbia poseduje veliki uslužni call centar, koji vrlo uspešno posluje i drži primat na tržištu.

Bulevar despota Stefana 68c, Beograd; Tel: +381 11 7150400

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO www.mellongroup.com

| 19


• Koje biste nove ideje i inicijative za širenje saradnje posebno izdvojili posle grčko srpskog poslovnog skupa organizovanog tokom posete premijera Aleksisa Ciprasa? - Za grčko-srpski poslovni forum vladalo je izuzetno interesovanje među srpskim privrednicima. Forum je okupio oko 400 kompanija iz sektora prehrane, obnovljivih izvora energije, građevine i građevinskog materijala, a realizovano je 700 bilateralnih sastanaka. Ističemo posetu premijera Ciprasa i poslovni forum, održan nepuna dva meseca nakon poslovnog foruma Srbija–Grčka u decembru 2016, koji je okupio 120 kompanija iz Grčke i Srbije i sa koga već imamo pozitivne rezultate – dvadeset potpisanih ugovora između srpskih

predvodio zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Jorgos Katrugalos, kada je i održan pomenuti, veoma zapaženi Poslovni forum u Privrednoj komori Srbije. • Grčki kapital je do sada u najvećem obimu bio prisutan u bankarskom sektoru. Kako će prodaja grčkih banaka uticati na promene na ovoj rang-listi? - Dužnička kriza u Grčkoj definitivno je dovela do smanjivanja investicionih aktivnosti Grčke, a kada je konkretno u pitanju prodaja banaka, trenutni razvoj situacije je u skladu sa merama koje uključuju i restrukturiranje najvećih grčkih banaka usled pomenute krize. Sa druge strane, grčki privatni kapital će svakako tražiti nove načine da se oplodi, tragajući za alternativnim tržištima i profitabilnim investicionim projektima, tako da se u skladu sa oporavkom ekonomije očekuje i intenziviranje i investicione saradnje.

• Iako su grčka ulaganja poslednjih godina manjeg obima, ipak ih ima. U koje sektore sada grčke kompanije najviše ulažu? - Najveće interesovanje grčkih investitora prisutno je u oblasti prehrambene industrije, infrastrukture, energetike, zaštite životne sredine i transporta. Poseban akcenat grčka strana stavlja na oblast obnovljivih izvora energije. Grčki privrednici su sve zainteresovaniji za uspostavljanje/jačanje saradnje u oblasti organske proizvodnje, turizma i inovacija (transfer tehnologija i sl.). Zakonsko uređenje oblasti javno-privatnog partnerstva otvara i mogućnost za zajedničke projekte našeg Čitavim spektrom svojih usluga Privredna komora Srbije je na javnog i grčkog privatnog raspolaganju svim stranim investitorima, posebno grčkim, za kapitala u realizaciji koje je vezuju dugogodišnje poslovne i prijateljske veze infrastrukturnih projekata. i grčkih kompanija. Imajući u vidu navedene rezultate, i u narednom periodu nastavićemo sa kontinuiranom organizacijom susreta privrednika i pratićemo potrebe naše privrede kako bismo pružili relevantnu podršku za realizaciju intenzivnije saradnje u oblastima u kojima je prepoznat potencijal za bliže poslovno povezivanje. • Koliko je ovaj susret važan za ponovno učvršćivanje odnosa dveju zemalja? - Susret je izuzetno značajan. Predsednik Grčke Papuljas boravio je u zvaničnoj poseti Srbiji u junu 2013. i od tada nismo imali posetu iz Grčke na najvišem državnom nivou. Moramo pomenuti da je u 2016. došlo do intenziviranja ekonomskih odnosa dveju zemalja nakon perioda blagog zatišja. U decembru 2016. godine u zvaničnoj poseti Srbiji boravila je državno-privredna delegacija Grčke, koju je

20 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

• N a ko j i n a č i n s ve PKS može da pomogne u umrežavanju kompanija zainteresovanih za uspostavljanje poslovnih veza i ulaganje u Srbiju? - Čitavim spektrom svojih usluga Privredna komora Srbije je na raspolaganju svim stranim investitorima, posebno grčkim, za koje je vezuju dugogodišnje poslovne i prijateljske veze. U saradnji sa partnerskim institucijama organizujemo posete privrednih delegacija iz Grčke Srbiji, kao i iz Srbije Grčkoj, što je prepoznato kao značajna platforma za uspostavljanje direktnih kontakata između privrednika dveju zemalja i pružanje podrške u realizaciji konkretnih oblika saradnje. Takođe, pružamo informacije o uslovima poslovanja na srpskom tržištu za grčke kompanije, kao i srpskim kompanijama o uslovima ulaska na tržište Grčke, što doprinosi konkretnijem targetiranju potencijala za produbljivanje i intenziviranje saradnje. ■


KORPORATIVNO ANA LAZAREVIĆ, PARTNER, LAZAREVIĆ & PRŠIĆ ADVOKATI

Ključ je u preventivi

Za poslodavce je izuzetno važno da radne odnose u kompaniji kompletno normativno urede u skladu sa zakonom

S

tatistika pokazuje da uzrok gubitka većine radnih sporova predstavljaju greške poslodavaca u rešavanju problema iz oblasti radnih odnosa, ukazuje Ana Lazarević, partner u advokatskoj kancelariji LAZAREVIĆ & PRŠIĆ ADVOKATI.

• Složeni ekonomski uslovi diktiraju složene odnose poslodavaca i zaposlenih, koji se, po našoj navici, rešavaju tek kad dođe do spora. Kakav je vaš savet o preventivnoj zaštiti interesa jedne ili druge strane, pre nego što dođe do spora? - Jedna od ključnih karakteristika radnog prava je formalizam, koji „ne trpi” greške, i stihijsko postupanje, gde se sve pravne praznine i propusti tumače in favorem laboratoris, to jest u korist zaposlenih. To od poslodavaca zahteva normativno uređivanje radnih odnosa u skladu sa zakonom, donošenjem opštih i pojedinačnih akata, utvrđenjem mehanizama za merenje rezultata rada, zaključenjem ugovora o radu koji na jasan i detaljan način uređuje odnose poslodavca i zaposlenog, kao i

- Nesumnjivo je najviše sporova povodom otkaza ugovora o radu od strane poslodavca, što je logično, budući da zaposleni koji ostanu bez posla i izvora prihoda u ekonomiji sa visokom stopom nezaposlenosti često kao jedini izlaz iz situacije vide pokušaj poništaja otkaza, u nadi da će time izdejstvovati vraćanje na rad kod bivšeg poslodavca i naknadu izgubljenih zarada u periodu nezaposlenosti.

• Strane investicione organizacije se če• Advokatska kancelarija Lazerević&Prsto žale na neefikasno poslovno okružešić jedna je od vodećih u okruženju kada nje, posebno na zakonsku regulativu. Kaje reč o individualnom i kolektivnom radkav je vaš stav po ovom pitanju? nom pravu. Kako sa te pozicije ocenjuje- Legislativnim izmenama iz jula 2014. gote stanje u ovoj oblasti? dine Zakon o radu Republike Srbije postao - Ovu izuzetno kompleksnu problematiku je jedan od najliberalnijih u regionu, što pokušaću da objasnim u nekoliko rečenica. Opadanje sindikalnog članstva i odsustvo političkog uticaja sindiSudovi ne tolerišu greške poslodavaca u uređenju radnih odnosa kata rezultirali su nemogućnošću sindikata da bitno utiče na sadržinu i sprovođenju postupaka izmene ugovorenih uslova rada ili propisa iz oblasti rada i socijalnog otkaza ugovora o radu osiguranja, kojima su poslednjih godina umanjena prava sindikata, kao nosilaca kolektivnih radnih prava, a time jasnom pisanom komunikacijom prema je odraz potrebe domaće ekonomije za i njihova uloga u zaštiti individualnih radnih zaposlenom koja sadrži očekivanja poslo- privlačenjem stranih investitora, kojima je davca u pogledu ispunjenja radnih zadataka pitanje fleksibilnosti radnih odnosa bitna prava. U toj situaciji, teško je da zaposleni mogu na individualnom planu očekivati i ponašanja zaposlenog. Mnogi poslodavci, determinanta prilikom donošenja invezaštitu od strane sindikata, što se jasno nažalost, izbegavaju da se bave ovakvom sticionih odluka. Stoga smatram da ne bi pokazalo prilikom legislativnih izmena iz preventivom što dovodi do nemogućnosti bilo ispravno zaključiti da radnopravna 2014. godine, kojima je značajno umanjena uređivanja radnih odnosa bez visokog rizika regulativa per se predstavlja smetnju, jer su zakonske odredbe koncipirane veoma zakonska zaštita zaposlenih u određenim gubitka sporova. favorabilno po poslodavce i daju širok segmentima radnog odnosa, što usmerava zaposlene u pravcu neposrednih dogovora sa • U kojim segmentima, po vašem isku- prostor za uređenje ove oblasti u skladu sa potrebama kompanija. ■ poslodavcem i opadanju sindikalnog članstva. stvu, danas najčešće dolazi do sporova? TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 21


KORPORATIVNO FABRIKA ŠEĆERA „CRVENKA“

Država treba da podstakne ekološke kompanije

PROFESOR DR HRISTOS ALEKSOPULOS, portparol „Helenik šugar“-a za Srbiju

Fabrika šećera „Crvenka“, koja posluje u sklopu grčke grupacije „Helenik šugar“, kao osnovni energent koristi prirodni gas i značajno doprinosi očuvanju životne sredine iako je cena gasa kod nas najviša u regionu, a država ne stimuliše kompanije koje manje zagađuju atmosferu

N

PETROS GEMINTZIS, generalni direktor „Helenik šugar“

Inače, Fabrika šećera „Crvenka“ svojevre„Mi, kao društveno odgovorna kompanija, epunih mesec dana nakon istorijskog klimatskog samita u Parizu, poklanjamo veliku pažnju očuvanju životne meno je iskoristila zajam od dva miliona evra na kome je gotovo 200 država sredine i zato kao osnovni energent koristi- za smanjenje izdataka. To joj je pomoglo da usvojilo sporazum o klimatskim mo prirodni gas. Smatramo da bi država, na sredstva otplati za manje od godinu dana i istovremeno poveća konkurentnost i promenama, koji podrazumeva smanje- osnovu obaveza koje je preuzela, trebalo da nje emitovanja štetnih gasova, u mnogim stimuliše preduzeća koja manje zagađuju proizvodne kapacitete. gradovima u Srbiji beleži se zagađenje i do atmosferu. Trenutna situacija je takva da POSLOVNICE U SRBIJI pet puta veće od dozvoljenog. Naša zemlja kompanije u Srbiji gas plaćaju više od bilo Promene na tržištu blagotvorno će deloplanira da do 2030. godine smanji emisiju koga u regionu. Svakako bi trebalo razmisliti gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 o subvencijama za kompanije koje doprinose vati na poslovanje i perspektive poslovnica odsto u odnosu na 1990 godinu. Najveći problem je sagorevanje Smatramo da bi država, na osnovu obaveza koje je preuzela, uglja koji koriste termeoelektrane, trebalo da stimuliše preduzeća koja manje zagađuju atmosferu. ali i industrija. Gašenje teremoelektrana na ugalj zasad je nemoguća Trenutna situacija je takva da kompanije u Srbiji gas plaćaju misija, ali ugalj iz industrijskih poviše od bilo koga u regionu. Svakako bi trebalo razmisliti o gona svakako može da se eliminiše, subvencijama za kompanije koje doprinose smanjenju emisije i to uz značajne uštede na osnovu štetnih gasova i povećavaju energetsku efikasnost povećanja energetske efikasnosti. Jedan od dobrih primera je Fabrika šećera „Crvenka“, koja posluje u sklopu smanjenju emisije štetnih gasova i pove- HSI kompanije na srpskom tržištu. Glavni grčke grupacije „Helenik šugar“. Nju je pre ćavaju energetsku efikasnost, što ujedno strateški cilj za 2017. godinu je učvrstiti HSI doprinosi povećanju konkurentnosti naše Srbija kao jednog od dva najveća proizvođatri godine Evropska banka za obnovu i razvoj proglasila za apsolutnog pobednika industrije“, kaže profesor dr Hristos Alekso- ča šećera na Balkanu. Ovaj cilj je zasnovan na pulos, portparol „Helenik šugara“ za Srbiju. uspehu iz 2016. godine, kao i na jedinstvenoj u energetskoj efikasnosti.

22 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


prilici dobijenoj nakon preuzimanja treće na Balkanu. Sve ostale balkanske zemlje, saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom iz rafinerije šećera od konkurencije. Fabrika uključujući Grčku, kao i širu regiju sa ista- Novog Sada i Poljoprivrednom stručnom službom iz Sombora, koji je organizovan u šećera „Crvenka“ planira proizvodnju šećera knutom Italijom, uvoze količine šećera koje Novom Sadu po drugi put. Cilj projekta je prevazilaze proizvodnju u Srbiji. od preko 200.000 tona godišnje. Prošle godine postignuta je značajna da stručnim savetima pomogne proizvoOd 2002. do 2003. HSI Grupacija je kupila dve fabrike u Srbiji, na taj način internacio- promena u industriji šećera. Ta promena đačima da povećaju proizvodnju repe po hektaru i poprave kvalitet roda. Rezultati nalizovala korporativne funkcije i osnažila se pozitivno odrazila na naše poslovanje, svoju regionalnu dimenziju i finansijske a pozitivan uticaj osećaće se i ubuduće. posle prvog sturučnog skupa su se vidno rezultate Grupacije. Treba napomenuti da Jedan od apsurda je to da su naše orani- osetili prošle godine jer su proizvođači su se, zahvaljujući rezultatima poslovanja ce daleko kvalitetnije u odnosu na neke imali povećanje proizvodnje 45–50%. Zato iskusnog ekonomskog menadžera, gene- evropske zemlje, a imamo manje prinose. ove godine vlada veće interesovanje za ralnog direktora „Helenik šugara“ Petrosa Domaći stručnjaci smatraju da šećerna proizvodnju šećerne repe. „Helenik šugar“ Gemincisa, stvorili temelji za uspešno po- repa, uz pravilnu primenu savremene agro- je uredno otkupio dogovorene poslove, slovanje i postavili visoki standardi u rea- tehnike, na našem tlu može dati prinos od odnosno količine repe. – Pomogli smo proilizaciji konkurentnosti zvođačima da zajedno Srbije u proizvodnji podignemo konkurenšećerne repe. Uočljiva tnost kako bi izdržali su pozitivna kretanja tržišnu utakmicu sa poslovnica, koja u terazvijenim zemljama, kućoj godini i nakon ali i doprineli da Srbija završnog obračuna postane lider u proiukazuju na dinamičan zvodnji šećera. Ovim rast i izvrsne rezultate. projektom je planirana Takođe, treba napodugoročna saradnja menuti da poslovnice, poljoprivrednih stručto jest fabrike šećera njaka i proizvođača šeHSI u Srbiji, nemaju krećerne repe. Sa unapreditnih zaduženja, da isđenjem ekonomskih punjavaju sve obaveze prema proizvođačima i dobavljačima i prikaOd posebnog je značaja činjenica da vrednost poslovnica i HSI zuju pozitivne tokove novčanih Grupacije u celini čine osnovu pregovora sa velikim evropskim sredstava. Kada je o ovoj godini reč, za 2017. proizvođačima i trgovcima, zainteresovanim za Grupaciju. je predviđeno investiranje u fabriku Status poslovnica svakako će smanjiti vrednost HSI Grupacije, u iznosu od pet miliona, sa modera navedeni subjekti imaće drugačiji pristup prema Grupaciji, što nizacijom linije će biti smanjeni svakako treba uzeti u obzir prilikom planiranja buduće strategije troškovi, a povećana energetska efikasnost, produktivnost i bez70 tona po hektaru sa sadržajem šećera rezultata i primenom metoda „Helenik bednost na radu. Glavni strateški cilj za 2017. godinu je iznad 16,5%. Rod u zemljama Evropske šugar“, povećaće se kvote za izvoz u EU – unije varira od regiona do regiona i iznosi naglašava dr Hristos Aleksopulos. učvrstiti HSI Srbija kao jednog od dva Od posebnog je značaja činjenica da najveća proizvođača šećera na Balkanu. 55–65 tona po hektaru, dok je u Srbiji vrednost poslovnica, i HSI Grupacije u Ovaj cilj je zasnovan na uspehu koji smo između 45–50 tona po hektaru. Sve ovo je podstaklo kompaniju „Hele- celini, čine osnovu pregovora sa velikim postigli 2016. godine, kao i na jedinstvenoj prilici dobijenoj nakon preuzimanja treće nik šugar“, koji je vlasnik šećerane „Crven- evropskim proizvođačima i trgovcima, ka“, da tesnije sarađuje sa proizvođačima zainteresovanim za Grupaciju. Status rafinerije šećera od konkurencije. i pomogne im da podignu prinose repe poslovnica svakako će smanjiti vrednost HSI Grupacije, a navedeni subjekti imaće po hektaru. MEĐUNARODNO OKRUŽENJE drugačiji pristup prema Grupaciji, što – Ove, 2017. godine nastavili smo sa ŠEĆERNE INDUSTRIJE U SRBIJI Kao što je poznato, Srbija je jedan od realizacijom projekta sa nazivom „Hele- treba uzeti u obzir prilikom planiranja najvećih proizvođača i jedini izvoznik šećera nik šugar“, projekat koji se realizuje u buduće strategije. ■ TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 23


INTERVJU

Brojimo sve više članova i aktivnosti Sve više događaja i sve veća vidljivost udruženja u medijima doprineli su tome da HPUS danas broji 85 kompanija-članica, među kojima su, osim grčkih kompanija, i srpska i međunarodna preduzeća koja su svoje poslovne interese našla u ovom udruženju. Brojnije članstvo rezultiralo je većim brojem aktivnosti i događaja

nju interesa grčke poslovne zajednice u Srbiji. Budući da grčke kompanije posluju kao društveno odgovorni strani investitori, nastavićemo da podržavamo humanitarne inicijative, kao i jačanje grčko-srpskih kulturnih i istorijskih veza.

FANINA KOVAČEVIĆ POPAZ, IZVRŠNA DIREKTORKA HBA

I

duće godine HBA, jedno od najstarijih poslovnih udruženja u zemlji, proslaviće 15 godina rada. Sa Faninom Kovačević Popaz, HBA Executive Officer, razgovarali smo o konstantnom rastu broja članica udruženja, novim aktivnostima HBA i potencijalima za širenje saradnje među poslovnim partnerima dveju zemalja koji tradicionalno dobro sarađuju. • Kojim ciljevima će HPUS biti posvećen ove godine? - Prethodna godina je bila izuzetno uspešna kada je reč o broju i raznolikosti organizovanih događaja, kao i akviziciji novih članova. I ove godine ćemo ostati dosledni našim primarnim ciljevima koji se tiču jačanja međusobne saradnje naših članova i promovisa-

24 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

• Iako je privredni rast u okruženju i u naše dve zemlje relativno slab, HPUS beleži sve više članica. Kako objašnjavate tu činjenicu? - Grčke kompanije, članovi našeg udruženja, posluju u sektoru bankarstva i finansija, hotelijerstva, medija, telekomunikacija, hrane i pića, građevinarstva, teške industrije, pružanja različitih usluga itd., a njihova investiciona prisutnost u tako velikom broju različitih sektora daje mogućnost potencijalnim članovima da unutar našeg udruženja pronađu poslovne partnere za različite segmente svog poslovanja i prošire portfolio klijenata. Sve više događaja i sve veća vidljivost aktivnosti udruženja u medijima doprineli su tome da HPUS danas broji 85 kompanija-članica, među kojima su, osim grčkih kompanija, i srpska i međunarodna preduzeća koja su svoje poslovne interese našla u našem udruženju. • Šta članice HPUS-a ističu kao prednosti poslovanja u Srbiji, a u kojim oblastima vide prostor za poboljšanje poslovne klime? - Tradicionalno odlični odnosi Grčke i Srbije, kako na ekonomskom i političkom, tako i na istorijskom i društvenom nivou, doprineli su činjenici da Grčka predstavlja jednog od najvećih investitora u Srbiji. Geografski položaj Srbije, potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini sa brojnim zemljama, obrazovani radni kadar, niske poreske stope, kao i mogućnosti državnih subvencija predstavljaju samo neke prednosti ne samo za grčke već i za


ostale strane kompanije koje posluju u Srbiji. S druge strane, proces usklađivanja sa EU regulativom, reforma pravosuđa i pojednostavljenje birokratskih procedura učiniće poslovnu klimu u Srbiji stabilnijom za poslovanje postojećih investitora i ujedno atraktivnijom za potencijalne investitore. • Koliko su danas česti sastanci privrednika i predstavnika državnih institucija i koliko ovakva komunikacija pomaže u rešavanju eventualnih otvorenih pitanja sa kojima se susreću strane, pa i grčke kompanije koje ovde posluju? - Kontinuitet u dijalogu stranih investitora sa državnim organima veoma je važan za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji, a predstavnici srpskih državnih institucija su spremni da pruže konstruktivnu podršku za pitanja kompanija koje su članovi našeg udruženja. Konkretno, tokom prethodne godine, u saradnji sa Ambasadom Grčke, imali smo priliku da organizujemo dva poslovna susreta sa predstavnicima Privredne komore Srbije na kojima su grčki privrednici imali mogućnost da iznesu svoje predloge za unapređenje poslovne klime u Srbiji, kao i za zajedničko rešavanje izazova sa kojima se suočavaju u svakodnevnom poslovanju.

koji kompanijama pružaju mogućnost razmene poslovnih informacija, bilo da su u formi seminara, formalnih susreta sa državnim zvaničnicima, B2B sastanaka ili neformalnih večera i koktela, za naše udruženje čine osnov za razvoj međusobne saradnje članova. U prethodnom periodu smo sa sličnim asocijacijama i komorama ostvarili uspešnu saradnju i organizovali zajedničke događaje sa šest stranih i domaćih komora, koji su našim članovima pružili mogućnost da se predstave i povežu sa ostalim inostranim kompanijama na srpskom tržištu. • Da li ćete i ove godine organizovati praksu za studente u vašim kompanijama-članicama? - Već treću godinu zaredom naše udruženje u saradnji s Univerzitetom u Beogradu i pod patronatom Ambasade Grčke u Beogradu

• HPUS će iduće godine obeležiti 15 godina postojanja u Srbiji. Šta biste izdvojili kao najvažnije događaje od osnivanja HPUS-a do danas? - HPUS je osnovan 2003. godine, a danas predstavlja jedno je od najstarijih poslovnih udruženja u zemlji. Tokom svih prethodnih godina, zahvaljujući odličnoj saradnji koju imamo sa Ambasadom Grčke u Beogradu, bili smo u prilici da se sastanemo sa svim grčkim zvaničnicima koji dolaze u posetu Srbiji. Takvi događaju su posebno važni, a među poslednjim u nizu izdvojili bismo susrete sa grčkim premijerom, gospodinom Ciprasom, zamenikom ministra spoljnih poslova, gospodinom Katrugalosom, predsednikom Narodne skupštine, gospodinom Vucisom, kao i sa I ove godine ćemo ostati dosledni našim primarnim ciljevima predsednikom grčke Nove demokratije, koji se tiču jačanja međusobne saradnje naših članova i gospodinom Micotakisom, sa kojim smo promovisanju interesa grčke poslovne zajednice u Srbiji u toku prethodne godine za naše članove organizovali poslovni susret. Posebno mesto među godišnjim dešavanjima zauzima organizuje tromesečnu praksu za studente u grčkim kompanijama tradicionalna proslava „Sečenje vasilopite“, dok se u proteklom pod nazivom „Grčkom inicijativom do radnog iskustva“. Program periodu program prakse za studente u kompanijama-članicama se organizuje u cilju promocije kompanija-članica našeg udruženja, HPUS-a izdvojio kao izuzetno uspešan u segmentu društveno-odgovornog poslovanja. Događaj koji je sumirao sve naše aktivnosti stručnog usavršavanja studenata i njihovog umrežavanja u grčko i ciljeve, u smislu promocije grčkih kompanija koje posluju u Srbiji i poslovanje u Srbiji. Osim tradicionalnog predstavljanja programa jačanja grčko-srpskih poslovnih, kulturnih i istorijskih veza, svakako studentima koji se organizuje na Univerzitetu u Beogradu, ove je „Grčki vikend“, koji je sa velikim uspehom prošle godine prvi godine smo prvi put organizovali i sajam praksi u grčkim kompanijama učesnicama ovog programa. Ovogodišnji program, koji put organizovan na beogradskom Trgu republike. traje od 20. marta do 19. juna, podržalo je 12 kompanija koje su obezbedile 46 mesta za obavljanje studentske prakse, a među • Kako se sa rastućim članstvom menjao HPUS? Kakve događaje danas organizujete? njima su Congress Rental, EKO Serbia, Eurobank, Eurofast, Hotel - Porast broja članova rezultirao je većim brojem aktivnosti i Junior, Inos Balkan, Intelli, Kleeman Lifts, Mellon Serbia, Piraeus događaja, pre svega zbog različitih sektora poslovanja u kojima bank, Siamko Group, Vojvođanska banka. Posebno bih istakla da naši članovi ostvaruju svoje delatnosti, a shodno tome i zbog su najbolji studenti, zahvaljujući ovom programu, dobili prvi posao, njihovih različitih poslovnih potreba i interesovanja. Događaji a danas svoje karijere grade upravo u grčkim kompanijama. ■

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 25


AKTIVNOSTI KOMORE Mart 2017.

Decembar 2016/januar 2017.

Godišnja proslava Helenskog privrednog udruženja Srbije

Ovogodišnja tradicionalna proslava „Sečenja Vasilopite“ održana je 1. marta u hotelu Hyatt Regency Belgrade. Događaju su prisustvovali članovi i prijatelji Udruženja, predstavnici Ambasade Grčke, kao pripadnici šire grčke poslovne zajednice u Srbiji. Osim kratkog predstavljanja godišnjih aktivnosti i nagrađivanja kompanija-članica za desetogodišnjicu članstva u HPUS-u, na ovom događaju se organizuje i tradicionalni grčki običaj sečenja vasilopite, a jedan od članova Udruženja ima šansu da u svom parčetu vasilopite osvoji „srećni novčić“ koji simboliše uspešno poslovanje njegove kompanije u tekućoj godini. Na ovogodišnjoj proslavi posebna nagrada za desetogodišnjicu članstva dodeljena je kompaniji Alumil i hotelu Metropol Palace, dok su posebne zahvalnice dodeljene kompanijama Eurofast i Rokas za njihov dugogodišnji doprinos radu HPUS-a. Kompanija Fast Start je ove godine pronašla „srećni novčić“, nakon čega joj uručen i zlatni dukat.

Susreti sa grčkim zvaničnicima Helensko privredno udruženja se u proteklom periodu sastalo sa predstavnicima državnih institucija Grčke tokom njihovih zvaničnih poseta Srbiji. U sklopu Srpsko-grčkog poslovnog foruma, koji su 5. decembra organizovali Privredna komora Srbije i Ambasada Grčke u Beogradu, upravni odbor Helenskog privrednog udruženja Srbije sastao se sa zamenikom ministra spoljnih poslova Grčke Georgiosom Katrugalosom, kao i sa potpredsednikom Unije privrednih komora Grčke Panagiotisom Papadopulosom. U decembru se i upravni odbor sastao sa predsednikom Narodne skupštine Grčke Nikosom Vucisom, a u januaru ove godine i sa generalnim sekretarom za ekonomske odnose sa inostranstvom Georgiosom Ciprasom.

Decembar 2016.

Božićna večera

Božićna večera predstavlja tradicionalno, prednovogodišnje okupljanje članova. Ovogodišnji skup članova i prijatelja ujedno je bio povod da se proslavi 13. rođendan HPUS-a, a organizovan je u decembru, u restoranu Diva Grand Casina Beograd.

26 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


Novembar 2016.

Poslovni susret sa predsednikom grčke Nove demokratije

Novembar 2016.

Ručak za poslovne žene U saradnji sa sedam evropskih privrednih komora i poslovnih udruženja u Srbiji (francuskom, nemačkom, italijanskom, slovenačkom, belgijskom, britanskom i hrvatskom), Helensko privredno udruženje je u novembru organizovalo radni ručak za poslovne žene pod nazivom „Efekti digitalizacije na tržište rada: Izazovi i prilike za žene“, u hotelu Hyatt Regency Belgrade. Specijalni gost i predavač bila je gospođa Dragana Đermanović, predavač i stručnjak u oblasti poslovne primene interneta.

Tokom zvanične posete Beogradu predsednik grčke političke stranke Nova demokratija Kirijakos Micotakis sastao se 29. novembra na radnom doručku sa članovima Helenskog privrednog udruženja, organizovanom u hotelu Metropol Palace. Sastanku su prisustvovali 50 grčkih privrednika iz Srbije, politički zvaničnici, predstavnici diplomatskog kora Grčke, kao i predstavnici grčkih medija. Skup je otvorio predsednik HPUS-a Georgios Papanastasiou, koji je prisutnima predstavio ciljeve i aktivnosti udruženja, kao i ključne segmente poslovanja grčkih kompanija u Srbiji. Tokom konstruktivnog dijaloga koji je usledio grčki privrednici su imali prilike da razgovaraju sa gospodinom Micotakisom, koji im je predstavio svoje političke ideje o povratku grčke ekonomije na snažan rast, kao i o svojoj podršci poslovanju grčkih kompanija u Srbiji i inostranstvu.

Oktobar 2016.

Seminar za grčke privrednike

Jun 2016.

Umrežavanje i druženje kompanija-članica Helensko privredno udruženje Srbije na godišnjem nivou organizuje nekoliko događaja koji za cilj imaju poslovno i društveno povezivanje članova. Ovakvi susreti organizuju se u formi koktela ili večere, na kojima, u neformalnoj atmosferi, članovi mogu da razmene poslovne informacije i iskustva. Letnji koktel organizovan je u junu, u prijatnoj atmosferi Grand Casina Beograd. Povod okupljanja bilo je tradicionalno druženje članova pred letnje godišnje odmore. Skupu je prisustvovalo više od 50 predstavnika kompanija-članica Udruženja i Ambasade Grčke u Beogradu.

Helensko privredno udruženje Srbije i Asocijacija top menadžera Grčke (ACEO) organizovali su seminar namenjen visokom menadžmentu pod nazivom „Izazovi za rukovodioce – Oporavak tržišta i perspektive karijere za top menadžere“. Događaju, koji je organizovan oktobra 2016, prisustvovalo je 40 članova HPUS-a iz visokog menadžmenta. Seminar je otvorio predsednik HPUS-a Georgios Papanastasiou, a u nastavku su grčki privrednici imali priliku da čuju predavanja na teme: „Razvoj i perspektiva grčke ekonomije“, o kojoj je govorio Platon Monokrusos, glavni ekonomista i zamenik generalnog direktora Eurobank grupe, i „Izazovi za rukovodioce – Oporavak tržišta i perspektive karijere za top menadžere. Lekcije naučene iz krize“, koju je predstavio Nikitas Konstantelos, predsednik Asocijacije top menadžera Grčke (ACEO) i direktor grupe kompanije ICAP. Po završetku seminara usledio je networking koktel za članove.

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 27


April/maj 2016.

Maj 2016.

„Grčki vikend“ u Beogradu

Sastanci sa Privrednom komorom Srbije

U Beogradu je 14. i 15. maja 2016. organizovana prva manifestacija pod nazivom „Grčki vikend“ pod pokroviteljstvom Helenskog privrednog udruženja Srbije, Ambasade Grčke u Beogradu, grčke Turističke organizacije, Grada Beograda, Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda. Tokom dvodnevnog događanja promovisane su grčka kultura, muzika, gastronomske i turističke ponude, ali i povezivanje i jačanje već tradicionalno dobrih odnosa između Srbije i Grčke. Posetioce je zabavljao međunarodno poznati folklorni ansambl „Likio Elinidon“ koji je posebno za ovu priliku došao iz Grčke. Važan aspekt ovog okupljanja je bila i afirmacija grčkih kompanija koje posluju u Srbiji. Uz neizostavnu, bogatu i raznoliku turističku ponudu i degustaciju grčkih specijaliteta, u čast „Grčkog vikenda“ u Narodnom pozorištu izvedena je „Antigona“, dok je Pozorište na Terazijama igralo predstave „Grk Zorba“ i popularni mjuzikl „Mama Mia“. Grčki vikend u Beogradu ujedno je predstavljao način da organizatori manifestacije zahvale srpskom narodu za ljubav i naklonost koju gaje prema Grčkoj i grčkom narodu.

Helensko privredno udruženje Srbije, Odeljenje za ekonomske i trgovinske poslove Ambasade Grčke u Beogradu i Privredna komora Srbije su tokom 2016. organizovali dva poslovna skupa. „Dan otvorenih vrata za Grčku – Mogućnosti bilateralne saradnje“ organizovan je u aprilu. Više od 50 kompanija (grčkih i srpskih) imale su priliku da od Odeljenja za ekonomske i trgovinske odnose saznaju detalje mogućnosti bilateralne poslovne saradnje, a nakon toga i da učestvuju u bilateralnim sastancima (B2B). U maju je održan sastanak sa predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom, na kom je istaknuto da postoje mnoge mogućnosti za još intenzivniju privrednu saradnju u mnogim sektorima, kao i to da su grčke kompanije, koje već posluju u Srbiji, zainteresovane da šire svoje poslovanje. Grčkim biznismenima, na sastanku u PKS-u, predstavljeni su uslovi poslovanja i investiranja, poreske olakšice, slobodne zone i druge prednosti koje Srbiju čine atraktivnom za ulaganja.

April/maj 2016.

Grčko-italijansko veče prijateljstva

28 |

Tokom septembra Helensko privredno udruženje Srbije je u saradnji sa Komorom Italijansko-srpskih privrednika organizovalo networking koktel za članove obe komore u hotelu Hyatt Regency Belgrade. Na ovom

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

događaju prisustvovali su predstavnici grčke i italijanske poslovne zajednice, koji su kroz ovo neformalno druženje imali mogućnost da se povežu i ispitaju mogućnost zajedničke saradnje.


April 2016.

Podrška socijalnoj inkluziji mladih bez roditeljskog staranja Helensko privredno udruženje Srbije potpisalo je pristupnicu podrške programu „Budi svoj“ sa fondacijom „Uključi se“ i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Projekat „Budi svoj“ osim edukativnih aktivnosti – predavanja, stručnog usavršavanja – stimuliše i zapošljavanja, pre svega samozapošljavanje, koje uz adekvatnu podršku može da obezbedi potpuno osamostaljivanje mladih bez roditeljskog staranja. Tim povodom je u aprilu 2016. u Klubu poslanika potpisan Memorandum o saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i fondacijom „Uključi se“. Ovakvim gestom grčke kompanije pokazuju da su, pored poslovnih aktivnosti, oduvek podržavale inicijative koje promovišu humanitarne aspekte društva, a posebno one kojima je pomoć najpotrebnija.

Balkan Cargo Greece - exYU specialists ○ transport & logistics ○ groupage transports dry & frigo (over 15 weekly departures) ○ custom clearance ○ warehousing & door to door distribution Call us: +381 11 311 00 30 office@balkancargo.rs

www.balkancargo.rs

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 29


April 2016.

Speed Business Meeting

Tokom aprila, u saradnji sa Američkom privrednom komorom u Srbiji i Švajcarsko-srpskom trgovinskom komorom, organizovan je „Speed Business Meeting“, uz prisustvo 41 kompanije. Drugi po redu „Speed Business Meeting“ u toku prethodne godine organizovan je u novembru u hotelu Hyatt Regency Belgrade, u saradnji sa Slovenačkim poslovnim klubom i Nordijskom poslovnom alijansom, kojem je prusustvovalo 35 kompanija. Ovaj koncept događaja daje mogućnost predstavnicima kompanija različitih komora i sektora poslovanja da se putem kratkih poslovnih sastanaka na efikasan način međusobno povežu.

Februar 2017.

Program prakse za studente „Grčkom inicijativom do radnog iskustva“

U saradnji sa Ambasadom Grčke i Univerzitetom u Beogradu, Helensko privredno udruženje već treću godinu zaredom organizuje projekat tromesečne prakse za studente u kompanijama – članicama HPUS-a. Projekt pod nazivom „Grčkom inicijativom do radnog iskustva“ organizovan je u cilju promocije kompanija-članica Helenskog privrednog udruženja Srbije, kao i stručnog usavršavanja studenata, njihovog povezivanja sa tržištem rada i umrežavanja u grčko poslovanje u Srbiji. Ovogodišnji program podržalo je 13 kompanija, među kojima su CONGRESS RENTAL, EKO SERBIA, EUROBANK, EUROFAST GLOBAL, HOTEL JUNIOR, INOS BALKAN, INTELLI, KLEEMAN LIFTS, MELLON SERBIA, OLIMPIA DIJAGNOSTČKI

30 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

CENTAR, PIRAEUS BANK, SIAMKO GROUP, VOJVOĐANSKA BANKA, a koje su ponudile ukupno 50 pozicija za obavljanje studentske prakse u oblasti društvenih nauka, elektrotehničkog inženjerstva, saobraćaja, računarskih, organizacionih, ekonomskih, medicinskih, saobraćajnih i pravnih nauka. Na Univerzitetu u Beogradu organizovana je 22. februara svečana prezentacija programa, kao i sajam praksi, u vidu informativno-konsultativnih sesije predstavnika kompanija-učesnica i studenata. Program je trajao od marta do juna 2016, a po završetku programa, organizovana je tradicionalna svečana dodela diploma studentima, uz prisustvo poslodavaca, kao i predstavnika institucija koje su podržale projekat.


POSLOVNA KULTURA

Poslovna etika u Grčkoj

Društvenoj odgovornosti, kao sve važnijoj za konkurentnost, grčke kompanije posvećuju sve više pažnje

D

a bi bile konkurentnije na globalnom tržištu, grčke kompanije sve više primenjuju strategije korporativne društvene odgovornosti. Studije koje su sprovedene u 46 grčkih kompanija pokazuju da su grčke kompanije uspele da postanu aktivnije, naročito po pitanjima koja se odnose na životnu sredinu, ljudske resurse i lokalnu zajednicu. Korporativna društvena odgovornost nije važna samo multinacionalnim kompanijama već je jednako važna i MSP-ima, budući da i na nacionalnom i na evropskom nivou čini 90% ukupnog poslovanja. TAČNOST Dogovaranje termina za sastanak nije uvek neophodno, ali je učtivo i poželjno. Grci vole da se druže s prijateljima i poslovnim partnerima. Večera je vid zabave koji može potrajati nekoliko sati, a posle toga obično sledi piće. POKLONI Poklon se u Grčkoj smatra znakom pažnje. Grci vole da razmenjuju poklone za Božić, rođendane i imendane. Međutim, pošto je darivanje uglavnom recipročno, poklon velike vrednosti može opteretiti primaoca da vam uzvrati istom merom i potroši istu sumu novca. Stoga se veoma ceni skroman poklon. Kada Grk pozove na večeru u svoj dom, gost najčešće donosi cveće, slatkiše, bocu vina ili alkoholnog pića. U Grčkoj pokloni nisu obavezan deo poslovnih odnosa i Grci obično ne očekuju razmenu darova na prvom sastanku. Pa ipak, povremeni poklon (uglavnom za Božić ili Uskrs) veoma će se ceniti. Boca odličnog pića ili vina, kancelarijski pribor, fina čokolada primeri su poklona koji se obično razmenjuju u poslovnim odnosima. Pokloni se obično lepo upakuju i odmah se otvaraju. KODEKS POSLOVNOG OBLAČENJA Ne postoji određeni kodeks oblačenja. Međutim, poželjno je da se obučete konzervativno za poslovne sastanke: tamno odelo za muškarce i profesionalna odeća za žene, po mogućnosti tamnih ili nežnih boja, uz izbegavanje provokativne garderobe. U nekim slučajevima, zavisno od situacije ili oblasti poslovanja, prihvatljiva je manje formalna garderoba. U letnjim mesecima je vruće, naročito u velikim gradovima. Tada je prihvatljivo nositi samo košulju s pantalonama i u većini slučajeva kravata nije obavezna. Žene se mogu oblačiti laganije, ali izbegavati tesnu odeću. U Grčkoj se prvi utisak u velikoj meri zasniva na tome kako se neko obukao, pa to može napraviti veliku razliku. ■

KORPORATIVNO SRBIZA - GRČKA ZAJEDNICA U SRBIJI

Vidimo se u Solunu! Grčka zajednica u Srbiji podržala je prolećni susret Vlada Srbije i Grčke u Solunu, održan 02.februara 2017. Na toj raskrsnici Balkana, Srbi zajedno sa Grčkim prijateljima traže pravi put koji vodi ka Evropskoj uniji

P

redsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić zahvalan je Grčkoj na podršci koju pruža Srbiji na evropskom putu, a naročito zato što nije priznala Kosovo. Ovo prijateljstvo treba ojačati boljim ekonomskim odnosima. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je održavanje zajedničke sednice vlada dveju zemalja u Solunu na proleće 2017., jer u poslednjih devet godina nije bilo u Grčkoj sastanaka na nivou premijera. Predsednik SRBIZE Prof. Dr Sci Med. Hristos Aleksopulos i grčka dijaspora, o poseti grčkih privrednika na čelu sa predsednikom Vlade Aleksisom Ciprasom Srbiji kaže: ,,Izuzetan skup najvećih grčkih i srpskih kompanija, delegacija na najvišem nivou, veliki broj potpisanih ugovora i sporazuma o strateškoj saradnji. Dogovoreno je da se formira Savet koji će se baviti saradnjom Srbije i Grčke na ekonomskom, političkom, verskom i kulturnom planu i doprinese boljem standardu ljudi. Veće mogućnosti pružaju se u sektorima energetike, turizma, transporta, građevinarstva, finansijskom sektoru i prerađivačkoj industriji”. Hristos Aleksopulos ističe da je Beograd osetio grčki duh, a grčka delegacija srpsku toplinu i ljubav. Ovakav skup je još jednom potvrdio da vekovno prijateljstvo grčkog i srpskog naroda nikada neće prestati i da je saradnja dve zemlje prevazišla prijateljske i dostigli nivo bratskih odnosa. Jedna od tema razgovora Vučića i Ciprasa bila je izgradnja moderne pruge, kako bi se poboljšao prevoz robe, ali i ljudi i ideja da se za šest sati stiže od Beograda do Soluna. Očekivanja grčke i srpske strane u budućnosti je da bi sadašnja trgovinska razmena od oko €380 miliona, u narednih pet godina mogla da raste po €7o do €80 miliona godišnje. Predsednik SRBIZE -Hristos Aleksopulos naglašava da će prolećni susret dveju Vlada u Solunu, koji je najavljen na Biznis Forumu, srpskoj strani pružiti mogućnost da oseti gostoprimstvo grčkog naroda. U Solunu će premijer Aleksandar Vučić videti koliko Grci vole Srbiju i kako žive i rade Srbi u Grčkoj. Svake godine Grčku iz Srbije poseti preko milion građana uglavnom odlazeći na letovanje na prelepo grčko more. Sa ovakvim prijateljskim stavom grčke vlade, grčko more je za razliku od turskog i bliže i bolje ako ničemu drugom ono bar srcu. ■

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 31


EKONOMIJA

Znaci postepenog oporavka

Osetan je postepen rast grčke privrede otkako je završena prva revizija programa finansijske pomoći od Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM). Oporavak domaće tražnje potpomognut je ekonomskim optimizmom, koji se takođe ogleda u razvoju tržišta rada. Javne finansije funkcionišu bolje od očekivanog, a sveukupni makroekonomski izgledi su i dalje pozitivni, iako su izloženi čistom riziku

R

ast u trećem kvartalu ukazuje na održiv oporavak. Privredni rast Grčke uvećao se u trećem tromesečju 2016. godine za 0,8% u odnosu na prethodni kvartal (tj. 1,8% u odnosu na isti period prethodne godine) u sezonski usklađenim uslovima nakon rasta od

32 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

0,4% (u odnosu na prethodni kvartal) u drugom tromesečju 2016. godine. Rast je uglavnom bio podstaknut privatnom potrošnjom, investicijama i izvozom. Dok se deo porasta može objasniti osnovnim efektima, kratkoročni pokazatelji sveobuhvatno ukazuju na pozitivan rast u 2016.


Ekonomska aktivnost je porasla u sektorima industrije, maloprodaje i turizma, a izvoz je takođe povratio snagu nakon šoka u 2015. godini. Iako je Nacionalna statistička agencija Grčke (ELSTAT) u svojim prvim nezvaničnim izveštajima za četvrti kvartal 2016. objavljenim prošlog meseca najavila smanjenje BDP od 0,05%, ukupan projektovani rast BDP-a bi trebalo da dostigne 0,3% u 2016. godini. Evropska komisija takođe smatra da su podaci ELOčekuje se da će realni BDP nastaviti da se oporavlja brzim STAT-a „samo privremeni rezultati“ tempom u 2018. godini, uz stopu rasta od 3,1%. Došlo je do i da treba sačekati konačne rezulpoboljšanja i na tržištu rada u poslednje dve godine ako se ima u tate za 2016. godinu, uz napomenu vidu da je stopa zapošljavanja u proseku porasla za 2,4% u prvih da Evropska komisija „nastavlja sa deset meseci 2016. godine, a prema projekcijama se očekuje da do očekivanjima ekonomskog rasta u Grčkoj u 2017.” 2018. godine ostvari stabilan prosečan rast od 2,2% Očekuje se da će oporavak grčke ekonomije, koji umnogome zaOčekuje se da će neto izvoz u bliskoj budućnosti biti povisi od okončanja druge revizije programa finansijske pomoći od ESM, uhvatiti korak tokom 2017. godine uz porast zitivan s obzirom na to da konkurentnost i veća ulaganja u od 2,7%, kao rezultat sve boljih finansijskih uslova usred sektor trgovine podstiču izvoz. postepenog slabljenja kontrola kapitala. Smanjenje nivoa cena zaustavljeno je u 2016. godini kao Od realnog BDP-a se očekuje da brzim tempom nastavi rezultat većeg indirektnog oporezivanja i porasta cena sa oporavkom tokom 2018. godine, uz stopu rasta od 3,1%. nafte. Očekuje se da će ovi faktori uticati na umeren skok Došlo je do poboljšanja i na tržištu rada u poslednje dve inflacije tokom 2017. i 2018. godine, zajedno sa povećanjem godine, ako se ima u vidu da je stopa zapošljavanja u prodomaće tražnje. Porast cene rada i oporavak radne produkseku porasla za 2,4% u prvih deset meseci 2016. godine, a tivnosti očekuju se tokom perioda za koji su izrađene proprema projekcijama se očekuje da do 2018. godine ostvari jekcije. Čist rizik se uglavnom odnosi na neizvesnosti u postabilan prosečan rast od 2,2%. gledu druge revizije finansijske pomoći od ESM i na spoljne Stopa nezaposlenosti je, prema projekcijama, pala sa gofaktore, poput međunarodnih i regionalnih geopolitičkih i ekonomskih tenzija, te izbegličke krize. dišnjeg proseka od 24,9% iz 2015. godine na 23,4% tokom 2016. Planirano je da se nezaposlenost konstantno smanjuBOLJE OSTVARENJE PRIHODA je tokom perioda za koji su izrađene projekcije, što je praI AMBICIOZNE REFORME ćeno sprovođenjem reformi tržišta rada koje podržavaju Predviđeno je da saldo državnog budžeta Grčke u 2016. gofleksibilne oblike zapošljavanja i određivanje cene rada. Doprinos neto izvoza rastu je, po svoj prilici, još uvek bio dini dostigne –1,1% BDP-a. S obzirom na to da je za 2015. gonegativan u 2016. godini jer je uvoz nadmašio izvoz usled dinu premašila očekivanja kada je reč o primarnim ciljevima veće domaće tražnje. programa finansijske pomoći od ESM-a, Grčka će značajno – TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 33


dohotka na nacionalnom nivou. Dobra ostvarenost prihoda koja je do sada primećena naročito tokom 2016. godine, praćena tekućim reformama o upravljanju prihodima, ukazuje na značajne špekulativne rizike usmerene na projekciju, na osnovu čega se naslućuje ostvarenje pomenutog cilja i u 2018. godini. Čist rizik obuhvata mogućnost da reforme fiskalne politike tokom 2017. ostvare lošije rezultate od očekivanih usled rizika od njihovog ATINA sprovođenja i efekata neizvesnosti zbog druge revizije programa finansijske pomoći od ESM-a. Očekuje se da država usvoji Sve u svemu, predviđa se da saldo državnog budžeta dostigne -1,1% srednjoročnu fiskalnu strategiju BDP-a tokom 2017. godine pre nego što poraste na 0,7% BDP-a u za period od 2018. do 2021. godine, 2018. U strukturnom smislu, uzevši u obzir još uvek veliki raskorak uključujući sve neophodne korekizmeđu očekivanih i ostvarenih rezultata, saldo državnog budžeta je cije fiskalne politike, kako bi se projektovan da dostigne 2⅓% BDP-a u 2017. godini i 2½% BDP-a u 2018. obezbedilo ostvarenje primarnog cilja salda iz programa ESM za 2018. godinu od 3,5% BDP-a. Sve u svemu, predviđa se da saldo državnog budžeta za oko 1½% BDP-a – nadmašiti primarni cilj suficita od 0,5% dostigne -1,1% BDP-a tokom 2017. godine pre nego što poBDP-a u 2016. godini u skladu sa definicijom programa ESM. Korekcija fiskalne politike usmerena je na prihodnu straraste na 0,7% BDP-a u 2018. U strukturnom smislu, uzevši u obzir još uvek veliki raskorak između očekivanih i ostvanu usred ograničenog rasta rashoda i prati usvajanje osnovnog fiskalnog paketa u kontekstu prve revizije za koji se renih rezultata, saldo državnog budžeta je projektovan da predviđa da ostvari prinos od 3% BDP-a tokom 2018. godidostigne 21/3% BDP-a u 2017. godini i 2½% BDP-a u 2018. Na osnovu fiskalnih rezultata predviđenih za 2016. godine i svede celokupnu fiskalnu konsolidaciju na 4,2% BDP-a otkako je započela realizacija programa finansijske pomoći nu i usklađivanja stanja i tokova koje se odnosi na izmirenje od ESM. Činjenica da su prihodi veći od projektovanih predocnji, očekuje se da će udeo javnog duga u BDP-u Grčke porasti sa 177,4%, koji je zabeležen u 2015. godini, na 179,7% vashodno potiče od dinamičnog rasta pratećih poreskih osu 2016. Takođe se očekuje da će bolja fiskalna politika i veći nova, posebno kada je reč o indirektnim porezima i porezu rast BDP-a doprineti smanjenju udela javnog duga u BDP-u na dobit pravnih lica, ali i od nekoliko jednosmernih faktora počev od 2017. godine. koji se odnose na izmirenje poreskih obaveza iz prethodnih Predviđeno je smanjenje rashoda po osnovu kamate togodina i efekte nagomilavanja u pogledu uvećanja poreza na duvan u 2017. godini. kom godina za koje su izrađene projekcije jer se stari zajUzevši u obzir usvojene mere (posebno reforme koje se movi zamenjuju novim sa manjim kamatnim stopama. Sproodnose na porez na dohodak građana i penzije) i budžet za vođenje kratkoročnih dužničkih mera tokom 2017. i 2018. 2017. godinu, predviđa se da će Grčka ostvariti primarni cilj godine uvećaće rashode po osnovu kamata na kratak rok, salda iz programa ESM od 1,75% BDP-a tokom 2017. godine, ali će ih smanjiti dugoročno gledano i rasteretiti program čak i nakon uvođenja programa zagarantovanog minimalnog otplate duga. ■

34 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


GRČKI JEZIK

Jezik miliona Grčki je zvanični jezik Grčke i jedan od službenih jezika Kipra i Evropske unije. Osim toga, postoji nekoliko miliona ljudi u svetu kojima je grčki maternji jezik, uključujući i brojne stanovnike Turske, Albanije, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja

G

GRČKA LEKSIKA Grčki je veoma uticao na stotine drugih jezika. Otprilike 12% reči engleskog leksikona potiče iz grčkog jezika. Grčki predstavlja osnovu za hiljade pojmova koji se u svetu koriste u oblasti matematike, nauke i tehnologije.

rčki pripada indoevropskoj porodici jezika. Starogrčki je imao mnogo dijalekata – aolski, arkadski, dorski, kiparski GRČKA GRAMATIKA I IZGOVOR i jonski. Kada je Atina postala dominantan politički i Drugo lice jednine se koristi za prijatelje, rođake i decu. Drugo kulturni centar antičke Grčke, jonski dijalekat, koji se lice množine se koristi kada se obraćate grupi prijatelja, rođaka ili tamo govorio, postao je osnova za zajednički dijalekat – koine, deci, ali se takođe koristi kada nekom želite da izrazite poštovanje. koji je ušao u upotrebu u širem delu grčkog govornog područja. Savremeni grčki je izveden iz koine dijalekta, poznatog i kao aleksandrijski dijalekat. On je postao zvanični Grčki je veoma uticao na stotine drugih jezika. Otprilike jezik Kraljevine Grčke u 19. veku. Duže 12% reči u engleskoj leksici potiče iz grčkog jezika. Grčki vreme u upotrebi su postojale dve predstavlja osnovu za hiljade pojmova koji se u svetu koriste različite verzije grčkog. Demotski se u oblasti matematike, nauke i tehnologije koristio u literaturi i svakodnevnom govoru. Katarevusa je, s druge strane, bio službeni jezik u državnoj adminiPostoje zanimljive razlike između engleske i grčke interpunkstraciji, vojsci, pravu, medicini, školama, novinama i elektronskim cije. Na primer, u grčkom se zarez koristi na kraju pitanja. Gde medijima. Godine 1976. grčka vlada je usvojila demotski (savremeni Englezi koriste zarez da bi podelili veliki broj, Grci stavljaju tačku: grčki) kao službeni jezik. 256,342,781 se u grčkom piše 256.342.781. Postoje tri roda u grčkom: ženski, muški i srednji. Pol određuje GRČKI ALFABET završetak imenice: DROmos (ulica) i Andras (čovek) muškog su U grčkom alfabetu postoje 24 slova: 17 suglasnika i 7 samoroda; KARta (karta) i teeMEE (cena) ženskog su roda; doMAtio glasnika, što je preuzeto iz feničanskog pisma od pre oko 3.000 (soba) i ksenodoHEEo (hotel) srednjeg su roda. Grčke imenice godina. Danas Grci pišu sleva nadesno, kao i u engleskom jeziku menjaju oblik u zavisnosti od padeža (nominativ, akuzativ, genitiv što se piše, ali to nije uvek bilo tako. U početku se moglo pisati i vokativ) i broja (jednina ili množina). ■ zdesna nalevo, pa čak i različito u svakom redu. TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 35


MIGRANTSKA KRIZA

Koliko još Grčka može da izdrži?

U protekle dve godine više od milion migranata prispelo je preko mora na obale Grčke – zemlje od oko 11 miliona ljudi. Međunarodni mediji su opširno izveštavali o patnjama migranata i tragičnoj smrti koja je tamo zadesila mnoge

I

stovremeno su izveštaji o herojskim, velikodušnim i srdačnim postupcima Grka osvojili srca međunarodne publike. Uprkos planu Evropske unije za hitno premeštanje izbeglica, koji je usvojen u jesen 2015. godine, do avgusta 2016. iz Grčke je u druge zemlje članice EU premešteno samo 3.386 izbeglica. Prema podacima iz avgusta 2016. godine, u Grčkoj je ostalo oko 58.580 migranata. Konkretno, porastao je broj pristiglih s mora, nakon pokušaja državnog udara u Turskoj u julu i prateće neizvesnosti u pogledu realizacije sporazuma o sprečavanju ilegalne migracije koji je potpisan u martu 2016. godine između EU i Turske. Naime, između januara i jula 2016. godine u Grčku je pristiglo 176.743 migranta. Dokaz da krijumčari prilagođavaju svoje puteve krijumčarenja političkim prilikama u regionu postao je očigledan kada je polovinom avgusta, u jeku turističke sezone, na obale ostrva Mikonos pristigao 41 migrant. Iako najviše migranata potiče iz Sirije (79.471), izbeglice iz Avgani-

36 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

stana (41.222), Iraka (25.781) i Pakistana (9.310) čine značajan deo trenutnog migrantskog talasa. Prema zvaničnim statistikama, na grčkim ostrvima se trenutno nalazi 11.548 izbeglica, smeštenih u prihvatne centre koji mogu da prime 7.540 ljudi. Plan vlade Grčke da rastereti ove centre tako što će premestiti oko 2.000 ljudi u četiri nova centra na Kritu oštro su kritikovale lokalne vlasti. One vladin plan vide kao način apsorbovanja znatnog broja od 3.000 migranata koje vlada Nemačke navodno planira da deportuje sa svoje teritorije u jesen ove godine, u skladu sa odredbama Uredbe „Dablin III“. Smeštaj migranata i dalje predstavlja izazov i za grčke vlasti i za UNHCR, koji je takođe uključen u ceo proces u Grčkoj. Osim prihvatnih centara, u kojima je smešten ogroman deo izbeglica, izbeglice su smeštene i u sportskim objektima. Neznatan broj izbeglica živi u stanovima ili hotelima, što je neuporedivo manje od ciljanog broja od


je dodatak na iznos od €509 miliona evra koji je Grčkoj odobren u okviru nacionalnih programa za period od 2014. do 2020. godine. Nije jasno koliki iznos će zapravo biti isplaćen. U često dramatičnom i emocijama nabijenom izveštavanju medija o migrantima veoma malo pažnje se posvećuje traumama koje preživljavaju lokalne zajednice u Grčkoj i sa kojima još uvek moraju da izađu na kraj. Stotine migrantskih grobova bez imena, tela izbačena na obalu, brda prsluka za spasavanje, ljudska patnja: sve je to ostavilo trag na lokalne zajednice. Još jedna tema koja se retko pominje jeste pitanje negativnih posledica migracionog talasa na bezbednost i sigurnost stanovnika ostrva. Do sada je bilo veoma malo reči o tome kakva će biti interakcija migranata i lokalnog stanovništva. Poenta je u tome što se mnoge izbeglice još uvek nadaju da će napustiti Grčku, te su nezainteresovani za integrisanje u društvo. Konačno, pošto grčko društvo pripada populacijama koje najbrže stare u EU, niko se ne usuđuje da otvori Pandorinu kutiju i diskutuje o tome kako će migracioni talas uticati na funkcionisanje grčkog društva u godinama koje dolaze. ■ 20.000 koji je grčka vlada imala na umu. Prema podacima od 27. avgusta Iako najviše migranata potiče iz Sirije (79.471), izbeglice iz Avganistana (41.222), Iraka (25.781) i Pakistana (9.310) čine značajan deo trenutnog 2016. godine, ostrva Samos, Lezbos i Leros, na migrantskog talasa. Prema zvaničnim statistikama, na grčkim kojima se nalazi najviše ostrvima se trenutno nalazi 11.548 izbeglica, smeštenih u prihvatne migranata, i dalje pokucentre koji mogu da prime 7.540 ljudi šavaju da izađu na kraj sa prilivom izbeglica. Nekoliko kruzera se više ne zaustavlja u Mitileni, glavnom gradu Lezbosa, čime je lokalna ekonomija lišena značajnog dela redovnog izvora prihoda. Ostrvo Lezbos beleži pad od 70% kada je reč o turističkim aranžmanima, dok su WE SOURCE YOUR podaci za ostrvo Samos možda i gori, jer turisti izbegavaju ova ostrva. Svakako da drama oko grčkog turizma usled migrantske krize nije SUCCESS ograničena samo na ostrva. Mnoge kopnene destinacije do kojih se može doći automobilom i koje su popularne za posetioce iz Bugarske i Rumunije takođe su pogođene krizom, a broj turista je opao. Iskustvo u pogledu upravljanja ilegalnim migracionim tokovima prema Grčkoj između 2008. i 2012. godine ukazuje na to da je teško proceniti troškove i efikasnost takvog upravljanja. Kada je reč o trenutnom migracionom talasu, u martu 2016. godine Banka Grčke je objavila podatke koji sugerišu da će troškovi upravljanja migracionom krizom, samo u 2016. godini, premašiti cifru od €600 miliona evra. Imajući u vidu da se 27a Neznanog junaka Str. broj migranata uvećao, uvećaće se i troškovi. Od početka 2015. godine 11040 Belgrade, Serbia Evropska komisija je odobrila hitnu finansijsku pomoć u iznosu od €181 T +381 11 3679 230 milion evra grčkim vlastima, međunarodnim i nevladinim organizacijama F +381 11 3679 231 koje su uključene u upravljanje migracionom krizom u Grčkoj. Ova pomoć

E serbia@interallis.com W www.interallis.com

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 37


HRANA - MEZE

Grčka fantazija ukusa Širom Mediterana, a posebno u Grčkoj, tanjirići različite slane hrane na stolu predstavljaju jedan od bitnih razloga za gostoljubivost, prijatnu atmosferu u druženje. Reč je o mezetu, poznatom u različitim delovima Mediterana i kao tapas, antipasta, marenda

U

ŠTA SADRŽI MEZE Grčkoj je meze način života koji vuče korene odvajkada. Skoro sve može da služi kao meze. Od male tacne samo sa Reč je o duboko ukorenjenoj tradiciji druženja, opuštanja maslinama, mladih krastavaca, usoljene ili grilovane ribe i druge i razgovora uz najrazličitije tanjiriće jednostavne, ukusne morske hrane, čuvenog feta sira sa uljem, grilovanog i prženog, do hrane, sve zaliveno čašicama poznate rakije uzo, cipora pržene ljute papričice, pa čak i zaostale hrane od prethodnog dana. i čašom vina. Naime, Grci nikada ne piju bez jela, a retko jedu bez Međutim, sadržaj mezeta treba da zavisi od vrste pića koje se barem jedne čaše vina. tom prilikom služi. Na primer, uzo i njegova manje mirisna verzija Meze nije kompletan obrok. Kao što sama reč znači „sredina“, meze se jede ili usred dana ili pre večere. Na jelovniku su obično najukusniji sadrSkoro sve može da služi kao meze. Od male tacne samo žaji koji čine repertoar grčke kuhinje, dok sa maslinama, mladih krastavaca, usoljene ili grilovane je raznolikost namirnica ključni element, ribe i druge morske hrane, čuvenog feta sira sa uljem, uvek s puno ukusa, teksture, temperature i začina. Cela poenta je da se malim zalogrilovanog i prženog, do pržene ljute papričice, pa čak i gajima uzbudi nepce pred glavne obroke, zaostale hrane od prethodnog dana koji će uskoro stići na trpezu.

38 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


ciporo traže namirnice sa intenzivnim ukusom kao što su turšije, jaki sirevi, U glavnom gradu Grčke tradicija uživanja u mezetu traje masline, namazi sa belim lukom i slanu celog dana. Posebno u centru grada, u pauzama za ručak, ili ribu. Istovremeno, nabrojani sastojci ne posle radnog vremena. Tada su gradski restorani koji služe idu uz vina, koje više naginje ka mekšim i blažim ukusima iz širokog spektra meze prepuni zaposlenih iz obližnjih radnji i kompanija, koji ovo vreme koriste da se opuste, porazgovaraju najčešće o grčkih slanih pita, mirisnih mesa i peradi i ukusnih vrsta sireva. dnevnoj politici, pre nego što se vrate na svoje radno Svako domaćinstvo u Grčkoj uvek ima mesto ili odu kući na večeru nešto pri ruci da posluži neočekivanog gosta, mada u svim delovima Grčke po jedinstvenom, strogo određenom lokalnom redu. Obično možete poručiti izvanredno meze u mnogobrojnim tavernama se priprema desetak različitih jela, a služe se po redosledu koji i restoranima. Takođe postoji veliki broj samo meze restorana. određuje kuvar ili vlasnik restorana, jedno za drugim – uz svaku Najbolji su u Solunu, ali i u Volosu, na poluostrvu Pilion. To nije turu pića – polako i sa uživanjem. slučajno, jer su oba grada okružena vinogradima, a uzo i ciporo U glavnom gradu Grčke tradicija uživanja u mezetu traje se tamo vekovima tradicionalno proizvodi. celog dana. Posebno u centru grada, u pauzama za ručak, ili Na solunskoj pijaci, ali i u obližnjim tavernama, uvek ćete, poposle radnog vremena. Tada su gradski restorani koji služe red uza i cipora, naći jela kao što su slani patlidžan s mlevenim meze prepuni zaposlenih iz obližnjih radnji i kompanija, koji mesom, pečene paprika, začinjeni namazi od feta sira, salatu od ovo vreme koriste da se opuste, porazgovaraju najčešće o dimljenog plavog patlidžana, veliki izbor slane ribe i druga slana dnevnoj politici, pre nego što se vrate na svoje radno mesto jela koja odlično idu žestoka pića. ili odu kući na večeru. ■ Slična tradicija u Volosu je malo dopunjena. Meze su služili TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 39


GRČKA NARODNA MUZIKA

Bogatstvo tradicije i zvukova

Grčka narodna muzika potiče od muzike i zvukova koje su proizvodili i igrali stari Grci. Ovaj žanr je zapravo veoma raznovrstan jer uključuje različite stilove koji se pevaju, sviraju i igraju širom Grčke. U zavisnosti od regiona, postoji nekoliko različitih tipova narodne muzike i igara; na kopnenom delu narodna muzika je mnogo drugačija od one na grčkim ostrvima

Z

ajednička karakteristika Grčke narodne muzike je da odražava tradiciju, istoriju i običaje mesta u kome je nastala i izvodi se. Prema istoričarima grčke narodne muzike, postoje dva glavna muzička pravca – akritik i kleftik. Akritik muzika je dobila ime po „akrites“ čuvarima na granici

40 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

iz vremena Vizantije, dok je kleftik dobila ime po „kleftes“ ratnicima-pobunjenicima, koji su se borili protiv turske okupacije. Epska balada Enozis verovatno je najpoznatija akritik pesma. Zvuk grčkih narodnih pesama je najčešće monofonski ili ide uz pratnju harmonike, a to zavisi i od regiona. Na poluostrvu


Peloponez i u Tesaliji muzička izvođenja su praćena klarinetom i tamburom (buzukijem) koji daju ton pojedinim narodnim igarama kao što su sirto, camiko, kalamatijano i hasaposerviko. U mnogim slučajevima se ipak i dalje čuju kleftik tonovi – uglavnom monofonski i vokalni. U Epiru i Trakiji, kao i u Makedoniji osnovu čine klarinet i violina, iako u Trakiji postoje uticaji drugih balkanskih zemalja. Grčka ostrva imaju sopstvenu vrstu narodne muzike poznatu kao nisiotika. Ovi muzički pravci koriste klarinet, oud (tamburu sa skraćenim vratom), liru i violinu, kao i gitare. Narodne pesme i igre na Kikladskim ostrvima (jug Egejskog mora) razlikuju se od kritske FOLKLORNA GRUPA SA OSTRVA PAROS kuzike ili muzike s ostrva u istočnom delu Egejskog mora, gde su uticaji zvukova iz Male Azije mnogo izraženiji. Na Kritu je lira dominantan muzički Grčka narodna muzika je neizostavno povezana sa grčkim instrument. Povezana je sa vizantijproslavama, skupovima ili festivalima. Tokom ovakvih skom lirom, a zvuk joj je vrlo melodičan događanja Grci se okupljaju na glavnim seoskim ili i specifičan. Kritsku muziku prati lauta, gradskim trgovima i sviraju, igraju i u veselju proslavljaju instrument između ouda i mandoline. svoju bogatu tradiciju Kreatori i kompozitori grčkog narodnog melosa uglavnom su nepoznati. Zvuk i tekst, tamo gde postoje, rođeni su u nekom trenutku tokom proteklih vekova i ostali su kao deo lokalne tradicije, kao priča koja se prenosi sa kolena na koleno. Zato je i savremena grčka narodna muzika do danas ostala u srcima ljudi kao nešto tradicionalno i poznato, nešto što pripada njima, bez obzira na tvorca. U većini slučajeva, tvorac nije samo jedna osoba, nekad je to jedno selo ili zajednica. Popularni buzuki, koji je proslavio grčki melos u svetu, zapravo je instrument koji su u Grčku doneli doseljenici iz Male Azije i danas predstavlja oslonac moderne grčke muzike. Postoje dva osnovna tipa bazukija: trihordo s tri para žica i tetahord koji ima četiri para žica. Grčka narodna muzika je neizostavno povezana sa grčkim proslavama, skupovima ili festivalima. Tokom ovakvih događanja Grci se okupljaju na glavnim seoskim ili gradskim trgovima i sviraju, igraju i u veselju proslavljaju svoju bogatu tradiciju. ■ TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 41


NACIONALNI MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI U ATINI

Most između prošlosti i sadašnjosti

ENTERIJER NACIONALNOG MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI

Iako je Grčka često sinonim za mermerne stubove i antičku grnčariju, kako bi rekao skorašnji dobitnik Nobelove nagrade Bob Dilan, vremena se menjaju. Glavni grad Grčke konačno je krajem prošle godine dočekao da Nacionalni muzej savremene umetnosti, EMST, otvori svoja vrata javnosti 42 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


ZGRADA EMST

IZLOŽBENI PROSTOR

M

nogobrojni ljubitelji umetnosti sa nestrTrideset sedam miliona dolara potrošeno je na projekat pljenjem su očekivali pretvaranja pivare „Fiks” u centru Atine u umetnički prostor i otvaranje Nacionalna kupovinu dela koja će činiti stalnu zbirku. Dok su građevinski nog muzeja, ali verovatno da radovi još bili u toku, muzej je bio domaćin raznih izložbi, nudeći ovim povodom niko nije bio više uzbuđen od direktorke muzeja pogled na svoju viziju i značaj Katerine Koskinas. „Navikli smo da budemo ponosni na svoju prošlost. Sada je kucnuo čas da napravimo most bio novac, nego politika, mada će mnogi reći da je to isto. između prošlosti i sadašnjosti“, rekla je Katarina Koskinas. Trideset sedam miliona dolara potrošeno je na projekat pretvaranja I te kako je u pravu, s obzirom na to da je zakon o muzeju pivare Fiks u centru Atine u umetnički prostor i na kupovinu dela koja donet pre 19 godina. Međutim, razlog kašnjenja, začudo, nije će činiti stalnu zbirku. Dok su građevinski radovi još bili u toku, muzej TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 43


MILTOS MANETAS: Džekson Polok

NIKOS NAVRIDIS: Instalacija

DIMITRIS KOUKOS: Kompozicija

je bio domaćin raznih izložbi, nudeći pogled na svoju viziju i značaj. Među najvažnijim akvizicijama su radovi Ilje Kabakova, Stefana Glavni aspekt umetničke poliAntonakosa, Garija Hila, Nane Goldin, Vadima Zakarova, Žilijan tike Nacionalnog muzeja je proVering, An Sofi Siden, Vlasisa Kanijarisa, Nikosa Kesanlisa, širivanje i obogaćivanje stalnih Dimitrisa Alitinosa, Nikosa Navridisa, Džoela Sandersa, Alana zbirki delima grčkih i inostranih Sekule, Kostasa Coklisa, Džordža Hadžimikalisa, Krise, Janisa umetnika. Postoje dva glavna aksona oko kojih su zbirke grupiPsikopedisa, Andreasa Angelidakisa, LTL arhitekata i Tesere sane: istorijski, od druge polovine 20. veka, i savremeni. Kostasa Coklisa, Džordža Hadžimikalisa, Krise, Janisa Psikopedisa, Muzej gradi stalnu zbirku kupovinom dela i traženjem donacija. Cilj Andreasa Angelidakisa, LTL arhitekata i Tesere. EMST-a je da u narednih nekoliko godina upotpunjava glavnu zbirku Formirana je i bogata zbirka video-umetnosti. Među najistadelima koja predstavljaju osnovne pravce u savremenoj umetnosti. knutijim umetnicima su Bil Viola, Brus Nauman, Nam June Paik, Među najvažnijim akvizicijama su radovi Ilje Kabakova, Stefana Mona Hatum, Vito Akonči, Dan Grejem, Robert Vilson, Toni Osler, Antonakosa, Garija Hila, Nane Goldin, Vadima Zakarova, Žilijan Marina Abramović & Ulaj, Kris Burden, Linda Benglis, Sejdi BeVering, An Sofi Siden, Vlasisa Kanijarisa, Nikosa Kesanlisa, Dimining, Sofi Kal & Gregori Šepard, Karoli Šneman, Marta Rosler, trisa Alitinosa, Nikosa Navridisa, Džoela Sandersa, Alana Sekule,

44 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


GENII-LOCI

GENII-LOCI

ANDREAS ANGELIDAKIS

Dara Birnbaum, Valid Ra’ad/Atlas grupa i Džejs Salum. Nov Nacionalni muzej savremene umetnosti smešten je u Otkad je plan za EMST začet, rekonstruisanoj staroj industrijskoj zgradi. Zdanje ima punih Grčka je dobila brojne znamenipet spratova, mezanin i suteren. Ukupna površina zgrade je tosti kulture, uključujući Muzej 18.142 m2. U prizemlju površine 2.866 m2 nalaze se galerija za Akropolja, dve koncertne dvorane i, zahvaljujući Fondaciji privremene postavke, predvorje, kafić i prodajni prostor Stavros Nijarkos, narodnu biblioteku i operu vredne 600 miliona dolara. Posle Olimpijskih igara, možda bi sledeći grčki dvostruko višom tavanicom za izlaganje dela velikih dimenzija, a nacionalni projekat mogla da bude kultura. tu je i glavni ulaz. Na mezaninu se nalaze kancelarije, auditorijum Nov Nacionalni muzej savremene umetnosti smešten je u i prostorije za obrazovne programe. Na prvom spratu površine rekonstruisanoj staroj industrijskoj zgradi. Zdanje ima punih 3.035 m2 smeštene su stalne zbirke muzeja, koje se nalaze i na pet spratova, mezanin i suteren. Ukupna površina zgrade je drugom spratu (2.979 m2), kao i na i trećem spratu (2.447 m2). Na 18.142 m2. U prizemlju površine 2.866 m2 nalaze se galerija za četvrtom spratu površine 2.034 m2 nalaze se restoran i velika privremene postavke, predvorje, kafić i prodajni prostor. Mezbirka umetničkih dela. Galerija sa skulpturama je na krovnoj zanin zauzima deo zgrade površine 2.216 m2, stvara prostor s terasi i u potpunosti je dostupna javnosti. ■ TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 45


OTKRIJTE ČARI ATINE VAN SEZONE

Atina – Grad za sva godišnja doba

Suncem obasjana 300 dana godišnje, Atina, glavni grad Grčke, nudi uzbuđenja tokom čitave godine. Grad gde se hiljadugodišnja istorija, filozofija, kultura, nauka, umetnost i politika mešaju sa modernim i kosmopolitskim stilom života

A

tinjani obično uživaju u najmanje četiri sunčana sata dnevno, čak i tokom oblačnog vremena. Prolećni i jesenji dani su najbolji za posetu Atini. Temperature su tada umerene sa dugim sunčanim danima, retkim padavinama i bez gužve na ulicama. Svakako ponesite svoj kupaći kostim, jer Atina je grad na moru, pa ako se mart čini suviše rano za početak kupanja, april i maj bi vas sasvim izvesno naterali da zaplivate. Dan u Atini možete iskoristiti za opuštenu šetnju istražujući brojna arheološka nalazišta,

vizantijske crkve, muzeje i galerije grada, ili za jednodnevne izlete do čuvenih mesta kao što su drevna Olimpija, Delfi, Meteori, Nafplio, Epidaur i Mikena, Kalavrita i Mistras. Možda ćete poželeti i da posetite obližnja ostrva u saronskom zalivu: Salamis, Egina, Agistri, Poros, Hidra i Speces, ili da se provozate do rta Sunion diveći se Posejdonovom hramu, odakle možete uživati u predivnom prizoru zalaska sunca, ili da vidite drevne ostatke Maratona, Elefsine i Vravrona.

46 |

Predlažemo da započnete svoj obilazak Atine od Trga Sintagma (Plateia Sintagmatos) u srcu moderne Atine, da prisustvujete smeni garde na spomeniku neznanom junaku i možda se slikate za uspomenu, dok šetate kroz Narodnu baštu i hram Zevsa. Uspon do Akropolja, svete stene na Partenonu, svakako je nezaobilazna tačka, glavni orijentir u Atini i međunarodni simbol za Grčku - Propilei, na Erehtejon i Hram Atine Nike, neki su od najvažnijih primera klasične arhitekture. Poseban šarm grada osetićete kod Makrijani - pored Muzeja na Akropolju, Plaki, Tezeon, Keramikos, Monastirakiju, Psiri, u stilizovanom Kolonakiju, ili boemskom Eksarhija kod Nacionalnog arheološkog muzeja. Danju ćete uživati u različitim lepotama arhitekture, a noću - u šarenolikoj noćnoj zabavi. Ne morate ići daleko kako biste uživali u prelepom pogledu na centar grada i šire, ako se popnete na jedno od brda Likavitos, Areopag ili Filopapu. Sa prvim nagoveštajima noći Atina baca svoje čini i vodi vas do meseca i nazad. Svojim šarenilom, kreativnošću i živom kulturnom scenom noćnog života Atina nudi beskrajne izbore. Od brojnih pozorišta, bioskopa, koncertnih dvorana, klubova, koktel barova, gurmanskih restorana, tradicionalnih taverni, do centra grada, na trgovima i krovovima, uz more na atinskoj rivijeri ili Kastela, Zea marini ili turističkoj Mikrolimano u blizini Pireja, do severnih luksuznih predgrađa, Kifisja, Politia, Drosja, ili onih u blizini centra, Filoteja i Psihiko, Atina daje sve od sebe da vam ugodi i da vam bude prijatno. Za ljubitelje šopinga Atina tradicio-

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

nalno nudi velike izbore za sve ukuse i džepove. Od ekskluzivnih prodavnica u Ermu, glavnoj pešačkoj šoping zoni, velikog broja robnih kuća, tržnih centara i šoping molova do luksuznih butika sa dizajniranom odećom u Kolonaki, Kifisja, i Glifada, sve do buvljaka i uličnih prodavaca. Ako volite da kupujete, zavolećete Atinu i u zimskom periodu. Tokom januara i u februaru naći ćete mnoštvo odeće i drugih potrepština po znatno nižim cenama zbog kojih je vredelo putovanje do Atine. Pravoslavni Uskrs, Pasha na grčkom, (ove godine, 16. aprila) padaju tokom prolećnih meseci. Tokom Svete Nedelje, Megali Evdomada, Grčka je domaćin brojnih proslava. Ako se tada nađete u Atini i pratite neku od tradicija zajedno sa lokalnim stanovništvom, biće to životno iskustvo. Dok ste u Atini, svakako probajte veliki izbor delikatesa u društvu sa spontanim Atinjanima, koji će vam poželeti dobrodošlicu, kroz koju ćete osetiti vibracije, koje će dugo ostati u vašem srcu. ■ Greek National Tourism Organisation, Office in Belgrade, www.visitgreece.gr


TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 47


SKRIVENE LEPOTE GRČKE

Lepota skrivena u brdima Piliona Lafkos je tradicionalno grčko planinsko slikovito selo, skriveno u brdima poluostrva Pilion, udaljeno oko 45 kilometara od najvećeg grada poluostrva Volosa, izgrađeno na nadmorskoj visini od 330 metara, na padini brda okrenutoj moru, tako da nudi prekrasan i otvoren pogled prema malom ribarskom mestu Milini, na ostrvu Alatas i zalivu Pagasitic

D

o Lafkosa se stiže asfaltnim putem, desetak minuta od Miline, ali sve dok ne dođete u samo selo, ono je zaštićeno od pogleda. Tek u samom centru sela shvatate da se nalazite u prekrasnom okruženju zelenila ogromnih starih platana, starih kućica, kaldrmisanih uličica i sokaka. Na glavnom trgu, u dubokoj hladovini, koju čine visoki platani, mesto je okupljanja lokalnog stanovništva i svih koji žele da u besprekornom miru i svežem vazduhu pojedu neko od tradicionalnih grčkih jela i vina. U selu i danas radi stara pekara, koja proizvodi peciva na isti način kao i pre stotinu godina – zemljane peći ložene bukovinom šire mirise različitih vrsta hleba, bureka, slatkiša, čije izvrsne ukuse smo davno zaboravili. Pekara radi preko celog dana, a u 21 h iznosi topla peciva koje turisti nose do glavnog trga, gde ih čeka pet-šest taverni, restorana i kafea.

48 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

U blizini sela su brojne prirodne staze koje vode do Milina, Mikro ili malom zaseoku Hondri Ammos sa šljunčanom plažom. Put koji počinje u Lafkosu nudi brojne prolazi kroz veličanstveni predele sa bujnom vegetacijom i izvorskom vodom, a završava na prelepoj plaži Agios Konstantinos u selu Paltsi. Blizu glavnog trga sela je kulturno društvo koje takođe služi i kao folklorni muzej, gde su smeštene velike zbirke starih knjiga, kućnih predmeta i opreme, alata i dekorativnih ukrasa. Nekoliko kilometara istočno od sela nalazi se manastir Agios Athanasios koji je izgrađen 1795. i posetiocima nudi impresivan prizor. Manastir je podigao Dimos Zapaniotis, tradicionalni tehničar, a finansirao ga je velik grčki revolucionar Stergios Basdekis. Mermene ukrase je kreirao i isklesao umetnik MIlios. Manastir se nalazi u klisuri sa bogatom faunom, a ako želite da ga posetite, savet je


LAFKOS

STARA PEKARA U LAFKOSU

da se rapitate u opštini Lafkos, koja se nalazi na glavnom seoskom trgu. U selu i danas radi stara pekara, koja proizvodi peciva na isti Veliki verski praznik u manastiru način kao i pre stotinu godina – zemljane peći ložene bukovinom održava se svake godine 1. i 2. šire mirise različitih vrsta hleba, bureka, slatkiša, čije izvrsne maja, uz tradicionalnu muziku, ukuse smo davno zaboravili igru i pesme. Drugi verski praznik u Lafkosu je 25. jula, gde se u prisustvu velikog broja lokalnog Za one koji žele mir i tišinu, ali i aktivni odmor, Lafkos je izvanredna stanovčništva nađe i dosta turista iz svih krajeva Peliona.To je izvanredna startna pozicija za duge šetnje, trčanje kroz prirodu, planinski biciprilika da, pored izvorne muzike, probate i tradicionalna jela ovog dela Grčke, najčešće jagnjetina, ali I svi drugi predivni ukusi ove lepe zemlje. klizam ili amatersko planinarenje. Pri svemu tome, kristalno bistro Selo je povezano autobuskim saobraćajem sa Volosom i more je na svega desetak minuta vožnje kolima. U samom centru Magnezijom, a automobilom srtižete za manje od pola sata do sela, međutim, automobilima je zabranjen prilaz, ali u blizini ima Meline i mesta Argalasti. dosta mesta za parking. ■ TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 49


LJUDI KOJI MENJAJU SVET SOKRAT, FILOZOF

Otac zapadnjačke logike i filozofije Sokratov najznačajniji doprinos zapadnjačkoj misli je njegova dijaloška metoda istraživanja, poznata kao sokratski metod ili metod elenhos, koji je on široko primenjivao u ispitivanju ključnih moralnih koncepata, a prvi put je opisan u Platonovim Sokratskim dijalozima. Zbog toga se Sokrat obično smatra ocem etike ili moralističke filozofije i filozofije uopšte

S

okrat je rođen oko 470. godine p.n.e. u Atini, u Grčkoj. O nježivot posvetio filozofiji. Njegovi savremenici različito opisuju kako govom životu znamo zahvaljujući pisanju njegovih učenika, se kao filozof izdržavao. I Ksenofon i Aristofan tvrde da je Sokrat bio uključujući Platona i Ksenofona. Sokratski metod postavio je plaćen za podučavanje, dok Platon piše da je Sokrat izričito odbijao temelje zapadnjačke logike i filozofije. Kada se politička klima novac navodeći svoje siromaštvo kao argument. u Grčkoj promenila, Sokrat je osuđen na smrt trovanjem kukutom, 399. Sokrat se oženio Ksantipom, mlađom ženom koja mu je rodila godine p.n.e. Prihvatio je presudu umesto izgnanstva. tri sina: Lamprokla, Soforiska i Meneksena. Osim iz Ksenofonovog Sokratov život zabeležen je u samo nekoliko izvora – Platonovim i opisa Ksantipe kao „nepoželjne“, o njoj se malo zna. Ksenofon piše da Ksenofonovim dijalozima i Aristofanovim pozorišnim komadima. Pošto Ksantipa nije bila zadovoljna Sokratovim drugim zanimanjem i da se svrha ovih dela nije bila izveštavanje o Sokratovom životu, verovatno žalila da kao filozof ne može da izdržava porodicu. Po vlastitim rečima, nijedno ne daje pravu sliku o njemu. Međutim, zajedno pružaju jedinSokrat se nije naročito mešao u vaspitanje svojih sinova i mnogo ga je stven, živopisan prikaz Sokratove filozofije i ličnosti. više zanimao intelektualni razvoj atinskih dečaka. Sokrat je bio sin Sofroniska, atinskog kamenoresca i skulptora, i Fenarete, Sokrat je uvek isticao važnost uma nad relativnom nevažnošću babice. Pošto nije bio iz plemićke poroljudskog tela. Ovo uverenje inspirisalo je Platonovu filozofiju podele dice, verovatno je imao osnovno grčko stvarnosti na dve odvojene sfere: svet čula i svet ideja, uz tvrdnju obrazovanje i naučio je očev zanat dok je bio mlad. Veruje se da je Sokrat godinama da je ovaj drugi jedini važan radio kao kamenorezac pre nego što je

50 |

TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO


Prema atinskom zakonu, svi fizički sposobni muškarci morali su da iz hegemonije u klasičnom svetu do pada, nakon ponižavajućeg poraza služe civilnu vojsku i da budu u rezervi od 18. do 60. godine života. Prema od Sparte u Peloponeskom ratu. Atinjani su ušli u period nestabilnosti Platonu, Sokrat je služio u teškoj pešadiji – poznatoj kao hopliti – sa i sumnjali su u svoj identitet i svoje mesto u svetu. Zbog toga su se štitom, dugačkim kopljem i maskom na licu. Učestvovao je u tri vojne držali stare slave, ideja o bogatstvu i opsednutošću fizičkom lepotom. kampanje tokom Peloponeskog rata, u Delijumu, Amfipolisu i Potideji, Sokrat je napadao ove vrednosti i insistirao je na tome da je um važniji. gde je spasao život Alkibijadu, popularnom atinskom generalu. Sokrat je Dok su se mnogi Atinjani divili Sokratu jer je dovodio u pitanje grčku bio poznat po svojoj hrabrosti u borbi i po neustrašivosti – osobini koju konvencionalnu mudrost i zbog duhovitosti s kojom je to radio, isto je zadržao do kraja života. Posle suđenja uporedio je svoje odbijanje toliko njih postajalo je sve gnevnije, misleći da im on ugrožava život i da se povuče iz nevolja sa zakonom s odbijanjem vojnika da se povuče preti neizvesnom budućnošću. iz bitke kada se suoči sa smrću. Sokratova odbrana nije pokolebala porotu. Osudili su ga glasanjem Platon u „Gozbi“ daje pojedinosti o Sokratovom fizičkom izgledu. Nije 280 prema 221. Verovatno je prkosan ton njegove odbrane doprineo bio ideal atinske muževnosti. Nizak i zdepast, prćastog nosa i velikih presudi i pogoršao njegove izglede tokom većanja o kazni. Atinski očiju, Sokrat je uvek zakon dozvoljavao je izgledao kao da bulji. osuđenom građaninu Međutim, Platon je istada predloži alternativnu kao da je u očima svojih kaznu u odnosu na onu učenika Sokrat bio prikoju su odabrali tužioci, vlačan na drugi način, a na poroti bi ostalo da a ta privlačnost se nije odluči koju će primeniti. Umesto da predloži zasnivala na fizičkom izgnanstvo, Sokrat je idealu, već na njegovim predložio da mu grad briljantnim debatama i oda poštu za doprinos prodornoj misli. Sokrat prosvetljenju i da mu je uvek isticao važnost plati za usluge. Poroti uma nad relativnom nevažnošću ljudskog tela. to nije bilo smešno i Ovo uverenje inspirisalo osudili su ga na smrt je Platonovu filozofiju ispijanjem mešavine podele stvarnosti na dve otrovne kukute. odvojene sfere: svet čula i svet ideja, uz tvrdnju da je ovaj drugi jedini važan. Sokrat je verovao da u politici tiranija i demokratija nisu najbolji Sokrat je verovao da filozofija treba oblici vladavine. Naprotiv, najbolje je kada vladaju pojedinci koji da ima praktične rezultate za dobrobit imaju najveće sposobnosti, znanja i vrline i potpuno društva. Pokušao je da uspostavi etički razumevanje sebe samih sistem zasnovan na ljudskom razumu, a ne na teološkoj doktrini. Isticao je da izbor Pre Sokratovog pogubljenja prijatelji su mu ponudili da podmite straljudi motiviše želja da budu srećni. Najveća mudrost dolazi iz poznavanja žare i spasu ga kako bi pobegao iz Atine. To je odbio rekavši da se ne boji samoga sebe. Što više neko zna, veća je njegova sposobnost da razmišlja smrti, da mu neće biti bolje u izgnanstvu i da je još uvek odan građanin i donosi odluke koje će doneti istinsku sreću. Sokrat je verovao da ovo Atine, voljan da poštuje njene zakone, čak i one koji su ga osudili na smrt. važi i za politiku, gde najbolji oblik vladavine nije ni tiranija ni demokratija. Platon je opisao Sokratovo pogubljenje u svom dijalogu „Fedon“: Sokrat Naprotiv, najbolje je kada vladaju pojedinci koji imaju najveće sposobnosti, je bez premišljanja ispio mešavinu kukute. Utrnulost mu je polako puzala znanja i vrline i potpuno razumevanje sebe samih. uz telo sve dok nije stigla do srca. Neposredno pre nego što je izdahnuo, Za Sokrata, Atina je bila učionica. On bi šetao i postavljao pitanja Sokrat je opisao svoju smrt kao oslobađanje duše od tela. pripadnicima elite i običnim ljudima, tragajući za političkom i etičkom Za Sokrata je samo bitno da se ono što je nepravda ne čini, a čini ono istinom. Sokrat nije držao predavanja o onome što je znao. On je zapravo što je pravda, ma koliko ga to dovodilo u kontradiktorne situacije. Iz tog tvrdio je neznalica jer nema ideja, ali da je mudar jer je svestan svog razloga on nije izabrao izgnanstvo, iako materijalno gledano ne bi prošao neznanja. Svojim sugrađanima je postavljao pitanja po dijalektičkom ništa gore nego da je popio otrov. Takođe, iz tog razloga nije bežao iz metodu (sokratski metod), koji bi ih primorao da razmišljaju o problemu zatvora, jer nije hteo da ide protiv zakona koji njega štiti. Otrov je popio dok ne dođu do logičnog zaključka. Ponekad se činilo da je odgovor zato jer prema pravdi onaj koji je osuđen na smrt prema zakonu treba tako očigledan da su Sokratovi protivnici ispadali glupi. Zbog ovoga ostati u zatvoru i umreti, a nije hteo da ga pogube jer bi ga pogubili zbog su mu se neki divili, a neki ga klevetali. zakona koji nije zakon jer je nepravedan. Stoga smrt da, a pogubljenje ne. ■ Tokom Sokratovog života Atina je prolazila kroz dramatični prelaz TRADICIJA, PARTNERSTVO I PRIJATELJSTVO

| 51


Grčka - Partner 2017  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you