Page 1

DVOSTRUKI DOBITNIK NINOVE NAGRADE DRAGAN VELIKI]

PRIZNAJMO SEBI ZABLUDE I LA@I BROJ

3564 GODINA LXXII

[abac, ~etvrtak 18. februar 2016. www.glaspodrinja.rs

CENA

50

DINARA

Ninova nagrada za „Islednika“ u~ini}e mojim ~itaocima i one koji to ne bi bili. Strah od gubqewa identiteta je izmi{qotina dnevne politike. Te{ko da }u pre maja po~eti da pi{em novi roman STRANE 16. - 17. Detaq sa manifestacije „Ru`e Lipolista“

STRANE

20. - 21.

T U R I S T I ^ K O B L A G O P O D R I WA STRANA

UNAPREDITI ENERGETSKI SISTEM STRANA

16.

5.

IZLO@BA NOVE SCENE

DUALNO OBRAZOVAWE: DA ILI NE? STRANE

12. - 13.


2

[ABAC

18. februar 2016.

„GALEB SISTEM“ SVE VI[E ROBE PLASIRA U INOSTRANSTVO

JEDAN OD LIDERA IZVOZA Okrenutost ka izvozu uzrokovana je, delimi~no, problemom likvidnosti doma}ih komitenata. - Na doma}em tr`i{tu prisutni smo ve} decenijama, a na{i kapaciteti daleko prelaze potrebe doma}eg tr`i{ta. Na`alost, ekonomsko stawe u dr`avi ~esto uzrokuje nelikvidnost na{ih komitenata, te smo, u skladu sa na{om dugoro~nom strategijom, orijentisani na izvoz. U poslu sa inostranim partnerima uverili smo se da nema ka{wewa u pla}awu. Takav odnos nam pru`a mogu}nost da se dodatno razvijamo i investiramo u {irewe posla, ka`e [esti}. M.M.

[aba~ko preduze}e „Galeb grup“ planira da pove}a obim proizvodwe i prihoda za deset odsto u 2016. godini z proizvodnih pogona „Galeb metal paka“ izlaze krunski i aluminijumski zatvara~i i limenke za prehranu i hemiju. Ova roba lako pronalazi put do doma}ih i inostranih kupaca, kojih je sve vi{e. Preliminarni rezultati iz januara pokazuju da }e

I

mo i neka nova tr`i{ta. Trenutno, izvozimo vi{e od 50 odsto proizvodwe, ka`e Nata{a Markovi}, generalna dikretorka „Galeb grup“. I drugi proizvodi, poput fiskalnih kasa i GPS ure|aja su veoma tra`eni, posebno na stranim tr`i{tima.

trate{ki ciq rukovodstva firme i 420 zaposlenih radnika je da u~e{}e izvoza u plasmanu svojih proizvoda pove}aju na 70 odsto. Planiraju nastup i na novim tr`i{tima, pre svega Severne i Ju`ne Amerike.

S

2016. biti godina razvoja za ovu {aba~ku firmu. - Zadovoqni smo i rezultatima koje smo ostvarili pro{le godine. U teku}oj godini planiramo pove}awe proizvodwe i prihoda za deset odsto. S obzirom na rezultate na po~etku godine, smatramo da je plan ostvariv. Krenuli smo da osvaja-

- Pored Etiopije, gde izvozimo fiskalne kase i termalni papiri, osvajamo i nova tr`i{ta, poput Ma|arske. Veoma smo zadovoqni time, jer pove}avamo svoj udeo na tr`i{tu, uprkos veoma turbulentnom vremenu i te{ko}ama sa kojima se privrednici suo~avaju, dodaje na{a sagovornica.

„Galeb grupa“ je jedan od najve}ih {aba~kih izvoznika, koji pri tom sara|uje sa veoma poznatim poslovnim subjektima. - Izvozimo u 24 zemqe, od ~ega su 15 ~lanice Evropske unije, a tradicionalno dobre rezultate ostvarujemo na prostoru svih biv{ih jugoslovenskih republika. Sara|ujemo sa „Hajnekenom“, „Koka kolom“, „Karlsebrgom“, „Pep-

JO[ JEDAN PROTEST BIV[IH RADNIKA MINERALNIH \UBRIVA

NE VERUJEMO VI[E NA RE^ do danas nije desilo. U me|uvremenu smo kucali na mnoga vrata i gde nismo dobili zadovoqavaju}i odgovor- ka`e ispred okupqenih radnika Radisav Jakovqevi}, naglasiv{i da oni vi{e ne mogu da imaju poverewe ni u koga, jer u rukama imaju nekoliko presuda u wihovu korist, a novca nigde.

ro{log petka, oko dvadesetak biv{ih radnika Zorkinih mineralnih |ubriva okupilo se ispred zgrade “Glasa Podriwa” i RTV [abac kako bi jo{ jedan put skrenuli pa`wu javnosti na pro-

P

blem neispla}enih zaostalih zarada. -Na sudu u Vaqevu smo bili u novembru. Tada su odlo`ili ro~i{te i uprkos obe}awu da }e novo biti zakazano u najskorijem vremenskom periodu to se Izvr{ni direktor: Aleksandar @ivanovi} Neizvr{ni direktor: Mirjana Stepanovi}

LIST „GLAS PODRIWA“ www.glaspodrinja.rs info@glaspodrinja.rs Izlazi ~etvrtkom

Predsednik odbora direktora: Qupka Adamovi} Glavni i odgovorni urednik: Tawa Trifkovi} urednik@glaspodrinja.rs

- Gradona~elnik Neboj{a Zelenovi} nam je pomogao {to nam je obezbedio da do|emo do papira da na{e pare postoje, Na tome smo mu zahvalni. Nakon toga, pare sa tog ra~una odlaze u ste~ajnu masu. I daqe se sudimo. Iz SNS su nam rekli da }emo biti ispla}eni posle izbora, ali mi jednostavno vi{e ne verujemo nikome na re~.

Novinari: Qubi{a \uki} Mirjana Filipovi} Vesna Bo{kovi} Jasmina Prstojevi} - korektor redakcija@glaspodrinja.rs Saradnici: Sreten Kosani} Oqa Gavrilovi} Milica Mijailovi} Marko Maksimovi} Du{an Blagojevi} Nenad Kula~in

sikom“ i drugim svetski poznatim proizvo|a~ima, navodi Slobodan [esti}, direktor spoqne trgovine

VESTI

PORESKA UPRAVA VRA]A SOLIDARNI POREZ ra|ani kojima je Poreska uprava dostavila re{ewe o obra~unu takozvanog solidarnog poreza, a odnosi se na objediwene zakasnele isplate plata u jednom mesecu, mogu da podnesu zahtev i novac }e im biti vra}en. Kandidati za povra}aj novca su gra|ani koji su dobili re{ewe, bez obzira kada im je ono poslato, a kojima je po tom re{ewu obra~unat solidarni porez, na osnovu objediwene uplate zarada za vi{e meseci u jednom mesecu. Zahtev za povra}aj novca se, nalazi na sajtu Poreske uprave i mo`e da se preuzme, a ispuwen obrazac se podnosi nadle`noj filijali ove institucije prema mestu prebivali{ta. U narednom periodu Poreska uprava }e primati zahteve i postupati u skladu sa zakqu~kom vlade, a gra|anima koji ispuwavaju uslove, ukqu~uju}i i porodiqe, novac }e biti vra}en. Po podno{ewu zahteva, Poreska uprava donosi re{ewe o povra}aju novca u roku od 30 dana, a nakon uru~ivawa tog re{ewa, ukoliko je pozitivno, novac }e biti na teku}em ra~unu podnosioca u roku od 15 dana. Vlada Srbije je, podse}awa radi, donela Zakqu~ak kojim se odobrava pravo gra|anima da podnesu zahtev za povra}aj sredstava ako im je umawen neto prihod po osnovu vi{e objediwenih primawa ispla}enih u jednom mesecu.

G

Vremenska prognoza od 18. do 24. februara 2016.

[abac

~et.

pet.

sub.

ned.

pon.

uto.

sre.

9 15

8 13

5 10

2 16

4 15

4 9

4 12

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Srbije, Kneza Vi{eslava 66, Beograd

Kompjutersko-tehni~ka priprema: Aleksandar Arsenovi} priprema@glaspodrinja.rs Saradnice na kompjutersko-tehni~koj pripremi: Jasmina Pavlovi} Milica Peri} Qiqana Daki} Jelena Krsti}

Menaxer za tira`: tiraz@glaspodrinja.rs Pretplata Srbija: godi{wa 3.000 din. polugodi{wa 1.500 din. Inostranstvo: Evropa 9.000 din. Australija, Amerika 10.500 din. Afrika, Azija 10.000 din.

Slu`ba ekonomske propagande: Miroslav Stefanovi} Radenko Spasojevi} marketing@glaspodrinja.rs Teku}i ra~un: 355-1076500-49 Vojvo|anska Banka Izdava~ i osniva~: „Glas Podriwa“ a.d. [abac [abac, Kneza Lazara 1 [tampa: „[tamparija Borba“ a.d. Beograd, Kosovska 26

Telefoni: direktor: 305-860, sekretar redakcije: tel/faks: 305-861, redakcija: 353-276, ekonomska propaganda: tel/faks. 353-262, oglasno odeqewe: 353-244


[ABAC URE\EWE CENTRA SELA SKRA\ANI

18. februar 2016.

3

GRADONA^ELNIK [APCA U POSETI USPE[NIM FIRMAMA

„TOMSIN“ PRIMER USPEHA

Gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} pro{le srede posetio je firmu „Tomsin“, regionalnog lidera u snabdevawu poqoprivrednih proizvo|a~a svom neophodnom robom storija firme „Tomsin“ po~ela je pre 25 godina. Tokom ~etvrt veka rada ovo preduze}e postalo je regionalni lider u veleprodaji i maloprodaji robe namewene poqoprivrednicima, koja ukqu~uje sredstva za za{titu biqa, ve{ta~ka |ubriva, sto~nu hranu i alate i opremu. Poslovnice „Tomsina“ nalaze se na podru~ju [apca, Vaqeva, Koceqeve i Srema. - Po~eli smo kao malo firma, a predanim radom dostigli smo trenutni nivo. Po{tovawe kupaca je kqu~no u ovom poslu, jer da ne postoji wihovo poverewe, ne bi bilo ni na{e firme. U narednom periodu planiramo da otvorimo jo{ nekoliko objekata, te o~ekujemo da se i broj radnika, kojih trenutno ima 75, pove}a, rekla je Dragana Simi}, direktor nabavke i prodaje u firmi „Tomsin“. Stru~na slu`ba preduze}a na terenu daje savete poqoprivrednim proizvo|a~ima. - Poqoprivrednicima mo`emo da obezbedimo sve {to im je potrebno, odnosno da kompletnu uslugu dobiju na jednom mestu. Takav pristip podrazumeva i

I DOBRA SARADWA SA GRADOM Sredstvima grada i radom me{tana sela Skra|ani, rekonstruisan je deo Doma kulture u ovom ma~vanskom selu roz projekat „Dva na dinar“, me{tani sela Skra|ani, u saradwi sa gradom, rekonstruisali su deo zgrade Doma kulture. Grad je za ovu investiciju izdvojio 350. 000 dinara, a me{tani su pomogli svojim radom. Oni planiraju da nastave sre|ivawe ovog objekta. - Grad je kupio materijal, a me{tani su radili besplatno. Ovakav vid saradwe mo`e da bude primer ostalim mesnim zajednicama. Planiramo da sredimo fasadu na Domu kulture i uredimo sanitarni ~vor.

K

e{tani Mesne zajednice Zmiwak-Skra|ani planiraju da apliciraju za sredstva od poreza na imovinu, koji se bude prikupio na ovom podru~ju. Saradwu sa gradom o~ekuju i kroz dono{ewe Strategije o ruralnom razvoju, koja bi trebalo da unapredi polo`aj poqoprivrednika na podru~ju [apca.

M

Sve sa idejom da deca u ovom selu imaju adekvatan prostor da treniraju i prate kulturno-umetni~ke sadr`aje, naglasio je Dragan Stankovi}, odbornik u Skup{tini grada [apca. Me{tani su se rado odazvali pozivu da pomognu. - Selo je malo, ali slo`no. Lako smo se dogovorili o tome {ta }e ko da radi. Qudi znaju da smo ovo uradili da bi centar na{eg mesta izgledao lep{e, rekao je me{tanin Vladan Maksimovi}. Gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} pohvalio je primer sloge me{tana Skra|ana, koji su pokazali da kada se qudi udru`e, mnogo lak{e re{avaju probleme.

- Kada te`imo dobrim ciqevima, rezultat je uvek pozitivan. Grad [abac je finansijski pomogao rekonstrukciju Doma kulture u Skra|anima, ali ovde je materijalna strana u drugom planu u odnosu na solidarnost me{tana sela koji su udru`enim snagama, uz mnogo voqe, radili na ure|ewu. Ovo je dokaz da me{tani sela najboqe znaju {ta su wihove potrebe, a Grad }e uvek biti tu da ih podr`i u ostvarivawu. Pohvalio bih mesne zajednice Zmiwak i Skra|ani, kao dobre primere sela koja mogu da se razvijaju i napreduju, rekao je gradona~elnik [apca. M.S.M.

stru~no savetovawe proizvo|a~a. Najve}u pomo} pru`amo savetima u vezi sa kori{}ewem pesticida, jer su oni najkomplikovaniji u proizvodnom delu. Na{i terenski agronomi ve} os-

tvarawe novih objekata i {irewe tr`i{nog uticaja prioriteti su „Tomsina“ u narednom periodu. Kako bi ostvarili ciqeve, oslawa}e se na `eqe i potrebe proizvo|a~a, {to je, prema wihovom mi{qewu, kqu~ni element za uspe{no poslovawe.

O

am godina savetima pospe{uju poqoprivrednu proizvodwu ovog kraja, rekao je Milan Teodor~evi}, {ef Stru~ne slu`be ovog preduze}a.

„Tomsin“ je pro{le srede posetio gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi}, koji je naglasio da je ova porodi~na firma primer za sve one koji `ele da uspeju u poslu.

- Su{tinu poslovawa u na{em gradu ~ine porodi~ne firme kao {to je „Tomsin“. Sa wenim predstavnicima sam razgovarao o planovima za naredni period, koji podrazumevaju i {irewe, nadam se u Severozapadnoj radnoj zoni. Ovakvi primeri uspe{nog poslovawa mogu da budu motivacija mladim qudima da pokrenu sopstveni biznis, rekao je gradona~elnik [apca. M.Maksimovi}

POQOPRIVREDNICIMA PREDSTAVQEN ZAKON

BUDU]I ROD KAO GARANCIJA

akonom o finansirawu i obezbe|ewu finansirawa poqoprivredne proizvodwe, koji je na snagu stupio sredinom pro{le godine, poqoprivredni proizvo|a~i su stekli pravo da svoju budu}u proizvodwu zalo`e, upi{u u registar unutar Agencije za privredne registre i po osnovu toga ostvare pozajmi-

Z

cu kod banke ili industrije. Ovaj model pro{log petka poqoprivrednicma je predstavqen u fabrici “Deheus”, nekada{woj “Proteinki”. Zakon je donet u saradwi Organizacija za hranu i poqoprivredu (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Ministarstva poqoprivrede. Inicijativa za wegovo dono{ewe je pokrenu-

ta jo{ 2011. godine. Milo{ Milovanovi}, koordinator u Srbiji FAO i EBRD veruje da }e ovaj Zakon olak{ati kratkoro~no finansirawe poqoprivredne proizvodwe. -Ovaj Zakon treba da omogu}i poqoprivrednicima da u toku finansirawa poqoprivredne proizvodwe iskoriste ~esto jedini kreditni resurs kojim raspola`u, a to je budu}a poqoprivredna proizvodwa. Omogu}uje zasnivawe hipoteke, ili zaloge na budu}em rodu. Zakonom je predvi|eno i osnivawe registra u APR i on je po~eo da funkcioni{e od 1. jula pro{le godine i ve} imamo prve ugovore koji su registrovani po ovom osnovu. To zna~i da sistem funkcioni{e i da je, dugoro~no posmatrano, odr`iv, rekao je Milovanovi}. Neboj{a ^ip~ija, direkto “Deheus” naveo je da je ciq prezentacije bilo usposta-

vqawe kontakata koji kasnije mogu da budu korisni i za proizvo|a~e i za dobavqa~e. Prezentaciju je odr`ao pomo}nik gradona~elnika zadu`en za poqoprivredu Svetozar Markovi}. Gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi}, smatra da je dobra stvar {to je na dnevni red Skup{tine do{ao ovaj Zakon i {to je Vlada Republike Srbije prepoznala wegov zna~aj. -Verujem da }e ovaj Zakon dati svoj pun doprinos u narednim godinama, ali da je va`no da grad [abac bude ukqu~en u wegovu implementaciju, a mi smo spremili i Strategiju za razvoj poqoprivrede koja treba da bude usvojena na slede}oj sednici Skup{tini grada. Na{a te`wa je da poqoprivrednici zara|uju dva do tri puta vi{e od svog rada i mi imamo plan kako to da ostvarimo, rekao je gradona~elnik. M.M.


4

[ABAC

18. februar 2016.

SRETEWSKE SVE^ANOSTI

MI[AR JE SRPSKA SVETIWA adu`binsko dru{tvo “Prvi srpski ustanak – Mi{ar“ i Pravoslavna crkvena op{tina Mi{ar, uprili~ili su Sretewske sve~anosti. Program je zapo~eo u proteklu subotu izlo`bom slika Mi{arske kolonije u galeriji “Vladislav Lalicki” u [aba~kom pozori{tu. Re~ je o izboru

Z

bogatije, ne zbog nas iz Udru`ewa, nego zbog posetilaca. Mi smo dru{tvo entuzijasta, zaqubqenika u srpsku istoriju, kulturu, obi~aje, vaspitawe i poku{avamo da prenesemo ne{to od svega toga na mla|e generacije, da ih otrgnemo od kvazi kulture, uli~nog vaspitawa, jer je to po{ast za na{ narod. Mi-

od oko dvesta radova koji su nastajali u periodu od 1999. do 2015. godine. - Ovo je samo segment izlo`be, suvi{e mali deo da bi se stekao pravi utisak o Mi{arskoj likovnoj koloniji. Nesporazum je nastao izme|u nas i zadu`enih iz Kulturnog centra, izlo`ba bi trebalo da bude mnogo boqe prezentovana i da deluje

{ar je za sve Srbe jedna velika Svetiwa, od koje `elimo da napravimo kulturni i istorijski centar, mesto hodo~a{}a, darivawa, pra{tawa, qubavi i ponosa {to pripadamo srpskom narodu, rekao je akademki slikar Dragi{a Marseni}, predsednik Skup{tine Zadu`binskog dru{tva.

INFO DAN O MALOM BIZNISU

Iste ve~eri je prikazana predstava “Putuju}e pozori{te [opalovi}” Qubomira Simovi}a u izvo|ewu Omladinskog pozori{ta “Vo`d”. - Predstavu smo premijerno izveli za proslavu Mi{arske bitke 13. avgusta. Na Festivalu Dramskih

omladinskih scena u Beloj Palanci, gde smo osvojili tri pojedina~ne nagrade, koje su dobili Du{an Simi}, Tamara Bastaja i \or|e Mitrovi}, rekao je Filip Rajkovi}, direktor Omladinskog pozori{ta “Vo`d” koje postoji sedam godina.

du}nosti na Mi{aru napravi komleks sa hotelom, igrali{tima i sportskom dvoranom – Obele`ili smo gde je Luka bio sa kowicom, gde je bila izvidnica, bolnica, mesto gde je Kara|or|e zakleo vojsku. Nadamo se da }e odavde polaziti sve ekskur-

amatera sela Srbije, na{a predstava je osvojila drugu nagradu i tri pojedina~ne, od kojih je jedna za funkcionalno re{ewe scenografije, a dve za sporedne uloge, koje su pripale Marku Ribi}u i Tamari Bastaji. U~estvovali smo i na Festivalu

U ponedeqak, posle pomena Kara|or|u i poginulim junacima, polagawa venaca i umetni~kog programa, prisutne je pozdravio Stevan Simi}, predsednik Izvr{nog odbora Dru{tva, koji je, izme|u ostalog, rekao da postoji ideja da se u bu-

zije, jer, zapadna Srbija je dala veliki doprinos u Prvom srpskom ustanku. Sretewske sve~anosti se zavr{avaju u subotu, u Kulturnom centru, gde }e biti prire|eno Guslarsko ve~e sa po~etkom u 18 ~asova. M.F.

DODEQENA SREDSTVA ZA PROJEKTE U KULTURI

35 NOVIH RADOVA radona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} uru~io je u sredu ugovore dobitnicima sredstava za finansirawe, odnosno sufinansirawe projekata u kulturi. Odlukom o dodeli sredstava za finansirawe/sufinansirawe projekata u kulturi, kao i projekata umetni~kih, odnosno stru~nih i nau~nih istra`ivawa u kulturi za 2016. godinu, za 35 projekata, iz gradskog buxeta, opredeqeno je 12.698.100 dinara. ^estitaju}i svima koji su dobili priliku da zajedno sa gradom, [abac u~ine lep{im mestom za `ivot, gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} podsetio je na ~iwenicu da grad [abac izdvaja zna~ajna sredstva za kulturu i trudi se da {to ve}em broju gra|ana pru`i priliku da u~estvuju u kulturnom `ivotu. - Sedam procenata svog buxeta odvajamo za kulturu, a dr`ava samo 0,8 odsto. To pokazuje koliko je gradu

G

POKRENI SE ZA POSAO okviru novog ciklusa programa „Pokreni se za posao”, pro{le srede je u Gradskoj upravi grada [apca organizovan Info dan. Program poma`e pokretawe malih i porodi~nih preduze}a {irom Srbije, a gra|anima omogu}ava da dobrim i kreativnim preduzetni~kim idejama pokrenu ili unaprede sopstveni mali biznis. Po~etnicima u biznisu obezbe|ena su bespovratna sredstva u iznosu do 240.000 dinara u vidu opreme neophodne za pokretawe ili unapre|ewe preduzetni~ke delatnosti, poslovne i stru~ne obuke, kao i stalna savetodavna pomo} ekonomskih stru~waka. Delatnosti koje se podr`avaju kroz program „Pokreni se za posao” su proizvodwa/zanatstvo, poqoprivreda i usluge. Organizatori Info dana u [apcu su NVO „Eneka” Ni{, Grad [abac i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe.

U

[apcu stalo do toga da se razvije na pravi na~in, istakao je gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi}. Igor Marseni}, ~lan tima gradona~elnika za vizu-

va kulture, nevladinog sektora i razli~itih pripadnika kreativne zajednice u [apcu. - To govori o bogatstvu i raznovrsnosti kulturnog `i-

elni identitet grada, zahvalio je ~lanovima komisije na predanom radu. Od velikog broja radova pristiglih na konkurs, odabrali su najkvalitetnije projekte, ravnomerno raspore|ene izme|u tradicionalnih ustano-

vota u [apcu. Zahvalan sam svima koji u gradu prepoznaju partnera i u~estvuju na konkursu za programe kulture. Verujem da }emo i u narednim godinama imati uspe{nu saradwu i kvalitetne programe, rekao je Marseni}.


ENERGETIKA

18. februar 2016.

5

RAZVOJ NOVIH I POBOQ[AWE POSTOJE]IH USLUGA

UNAPREDITI ENERGETSKI SISTEM Grad [abac planira da u narednom periodu realizuje ~etiri velika energetska projekta. Istovremeno, radi se i na odr`avawu i unapre|ewu kvaliteta postoje}ih usluga ove}awe energetske efikasnosti, mawa potro{wa energenata, ni`i tro{kovi za ra~une i kori{}ewe obnovqivih izvora energije, predstavqaju strate{ke ciqeve koje predstavnici grada [apca `ele da ostvare u narednom periodu. U ovim oblastima, grad ima ~etiri pripremqena projekta.

P

„Sve poslove koji su nam povereni obavqaju stru~ni i iskusni kadrovi. Nadamo se da }e zabrana zapo{qavawa u javnom sektoru biti ukinuta u narednom periodu, jer, da bi o~uvali postoje}i nivo kvaliteta poslovawa, potrebni su nam mladi stru~waci, koji }e, uz podr{ku veoma kvalifikovanih iskusnih kolega, doprineti daqem razvoju na{eg preduze}a“, ka`e direktor JKP „Toplana [abac“ Sre}ko \uri}. - [abac namerava da nastavi sa projektom energetske efikasnosti izolacije stambenih zgrada. Imamo nameru da izgradimo toplanu na biomasu i postrojewe za kombinovanu proizvodwu toplotne i elektri~ne energije. Razmi{qamo i o iskori{}avawu energije reke Save, kroz izgradwu postrojewa sa toplotnom pumpom velikog kapaciteta. Ova ~etiri projekta smo kandidovali za finansirawe iz fondnova Evropske unije i o~ekujemo da barem neki od wih budu realizovani u skorom vremenskom periodu, ka`e Slobodan Jeroti}, gradski menaxer za energetiku. Za realizaciju projekata neophodna je podr{ka dr`avnih institucija. - O ovim temama razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva energetike, Kancelarije za evropske integracije i Ministarstva gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture. U ovim institucijama postoji spisak prioritetnih projekata, te se nadamo da }e se i na{i projekti uskoro na}i na ovoj listi, dodaje na{ sagovornik. Istovremeno, radi se i na unapre|ewu kvaliteta postoje}ih usluga. Dve tre-

}ine grejne sezone protekle su u najboqem redu. JKP „Toplana [abac“ brine o 230 kilometara gasovodne i 22 kilometra vrelovodne mre`e, na kojima tokom protekla ~etiri meseca nije bilo ozbiqnijih kvarova. - Sezona se odvija bez ve}ih problema. Bilo je mawih kvarova, uzrokovanih pucawem starih cevovoda, ali smo ih otklonili u veoma kratkom roku. Zbog toga mi svake godine radimo rekonstrukciju dela vrelodne mre`e u [apcu, za {ta je izdvojeno pet miliona dinara. Ove godine od dela tih sredstava rekonstruisa}emo deo od [aba~ke bolnice do Ekonomske {kole. Zahvaquju}i programu Nema~ke razvoje banke, ove godine }e kotlarnica u ulici Janka Veselinovi}a biti rekonstruisana tako da }e, umesto mazuta, koristiti prirodni gas za snabdevawe gra|ana toplotnom energijom. To je u skladu sa preporukom o kori{}ewu energenata sa mawom emisijom {tetnih gasova. Toplana, u dogovoru sa osniva~em, razmi{qa i o izgradwi objekta koji }e stambeni i poslovni prostor grejati kori{}ewem biomase, jer je plan dr`ave da se do 2020. godine 27 odsto energije dobija iz obnovqivih izvora, ka`e direktor JKP „Toplana [abac“ Sre}ko \uri}. Zbog ugovorenog mese~nog izmirewa obaveza ka najve}em dobavqa~u, „Srbijagasu“, rukovodstvo „Toplane“ apeluje na redovno izmirivawe ra~una.

- Naplata je mnogo boqa i urednija tokom grejne sezone, a tome predwa~e najstariji sugra|ani. Postoje na `alost i nedgovorni gra|ani, ali i privredni subjekti koji ne izmiruju obaveze. Procenat naplate ra~una je vi{i od 92 odsto, ali ukupna dugovawa gra|ana i privrede iznose oko 300 miliona dinara, jer

daqe nudimo mogu}nost reprograma dugovawa, na tri, {est ili dvanaest meseci, u zavisnosti od visine duga, dodaje na{ sagovornik. Cena daqinskog grejawa za gra|ane je ostala na nivou pro{logodi{we, dok je cena grejawa za poslovni prostor zna~ajno umawena.

veoma dobro za privrednike. Oni se, na osnovu na{e metodologije, sada zala`u da se isti model primeni i kada su u pitawu i drugi komunalni tro{kovi, {to je pokazateq opravdanosti ovakvog re{ewa, ka`e \uri}. Rukovodstvo [aba~ke toplane ima dovoqno kapaciteta da obezbedi infra-

mnogi du`nici veoma dugo nisu pla}ali ra~une. Zbog toga na{a potra`ivawa moramo da napla}ujemo sudskim putem, preko privatnih izvr{iteqa. Tako re-

- Ta~no je da je tokom posledwih dvanaest meseci bilo pojeftiwewa cene gasa, ali su svi drugi tro{kovi, poput distribucije gasa i carine poskupeli. Mi smo

strukturno opremawe delova grada gde postoji interesovawe privrednika za pokretawe proizvodwe, poput Sverozapadne radne zone. - Mi smo spremni da svim investitorima obezbedimo prikqu~ke na distributivni gasni sistem. Raduje nas najavqeni dolazak desetak investitora na podu~ju Severozapadne radne zone, a mi }emo uraditi sve {to je neophodno kako bi oni sa pokretawem proizvodwe po~eli {to pre, ka`e direktor JKP „Toplana [abac“. M.Maksimovi}

„Gradski projekti u oblasti energetske efikasnosti su me|u najboqim u Srbiji. @elimo da i u ovoj oblasti budemo primer drugim lokalnim samoupravama“, ka`e gradski menaxer za energetiku Slobodan Jeroti}. {ewe nije dobro ni za koga, jer du`nici, osim osnovnog duga, moraju da plate i tro{kove vo|ewa postupka i usluge privatnih izvr{iteqa. Kao alternativu, i

jedna od malobrojnih toplana u Srbiji koje nisu povisile cene svojih usluge. Sa druge strane, smawewe cene daqinskog grejawa za korisnike poslovnog prostora je

OP[TINA VLADIMIRCI: URE\EWE NISKONAPONSKE MRE@E

SVETLIJA BUDU]NOST SELA ecenijski problem slabe struje gde se ni elektro ure|aji nisu mogli koristiti a, sijalica `i`ila sada se korak po korak re{avaju. U Mesarcima u op{tini Vladimirci zatekli smo ekipu koja je postavqala stubove i kablove i, posle trafostanice kod silosa radi se uveliko na re{ewu goru}eg pitawa, ka`e Branka Sudar iz ovog sela. - Te{ko je prepri~ati kolike smo probleme imali sa strujom. Ni{ta se nije moglo koristiti a, ure|aji su od-

D

reda otkazivali. Hvala lokalnoj samoupravi koja sve ure|uje bez i dinara u~e{}a gra|ana, {to opet pokazuje brigu za selo i tu smo im bezmerno zahvalni. @ivot se vra}a u sela i dobrom strujom i u selu uz put za Obrenovac eto boqih dana, isti~e Branka Sudar. Pitawe ostajawa mladih u selu sada se i ne postavqa. Mladih ima dosta i sada je izvesno da }e mnogi ostati. Bi}e tu i novih sadr`aja i sada kada bez zebwe

mo`ete ukqu~iti ure|aje za doma}instvo, zatim prekrupa~e i, tako redom do prekrupa~a i aparata za mu`u krava, ovo }e biti lepo mesto za `ivot. Opet ponavqam ni{ta bez lokalne samouprave, presre}na je Branka. I tako iz koraka u korak, iz posla u posao, neumorna ekipa lokalne samouprave gradi boqe selo kao mesto gde se bez dvoje ostaje i privre|uje u miru i zdravom okru`ewu. S.K.


6

DUR[TVO

18. februar 2016.

BRA^NI

ISTRAJNO[]U VELIKI ODZIV S M MAMOGRAFSKI PREGLED U VLADIMIRCIMA

obilni mamograf iz donacije B92, u skladu sa Planom sprovo|ewa Nacionalnog programa za rano otkrivawe raka dojke, radi na teritoriji op{tina Ma~vansko-kolubarskog okruga. Ispred Doma zdravqa u Vladimircima postavqen je 11. februara i bi}e tamo do 23. marta. Vladimir~anke su ozbiqno shvatile poziv na preventivni pregled bez overenih zdravstvenih kwi`ica – Ovo je veliki poklon za `ene. Uz zahvalnost lokalnoj samoupravi, pregled preporu~ujem svima, jer je bolest nepredvidqiva. Bez zakazivawa i ~ekawa u drugim gradovima, imamo mogu}nost da, takore}i na ku}nom pragu obavimo pregled, ka`e Marija Garibovi}. Pozvane su sve `ene u starosnoj dobi od 50 do 69 godina da do|u na preventivni pregled, koji je besplatan i za koji nije potrebna overena zdravstvena kwi`ica. Mamografskim pregledom se mogu uo~iti

promene koje dovode do raka dojke u ranoj fazi, kada je procenat uspe{nog izle~ewa preko 90%. Medicinska sestra Nada Andri} isti~e dobar odziv u Vladimircima – Samo u prva dva dana oko 70 `ena se odazvalo pozivu. Ciqna grupa je od 50 do 69 godina, ali pregled savetujemo svakoj `eni koja brine o svom zdravqu. Radimo od 10 do 18 sati. Lokalna samouprava je obezbedila i dodatnu pomo}. Dame koje nemaju prevoz mogu da kontaktiraju op{tinu i auto }e im do}i na ku}nu adresu. Realizacija pregleda mobilnim mamografom u Vladimircima, rezultat je saradwe Ministarstva zdravqa, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Zavoda za javno zdravqe [abac, op{tine Vladimirci, Doma zdravqa Vladimirci i Fonda B92. S.K. – M.F.

mawena sposobnost za~e}a, tj. mogu}nost da se prirodno ili uz pomo} metoda potpomognute oplodwe proizvede polna }elija dovoqno kvalitetna da mo`e u~estvovati u za~e}u, tzv. infertilitet, postala je no}na mora za skoro svaki {esti par u

uporni“, itd. Pre svega je neophodno da se partneri slo`e oko toga da treba zapo~eti ispitivawe. Prvi korak je i najte`i. Kad se krene u testove, neophodno je istrajati, jer mnogi nalazi imaju privremenu validnost, od jedan do {est meseci. Oba partnera trebaju

Strpqewe je „najskupqa roba“ u situacijama kada jedan par shvati da mu je potrebna pomo} edukovanih profesionalaca da se ostvari u roditeqstvu. U razvijenim zemqama i boqim linikama u timove se ukqu~uju i klini~ki psiholozi, postoje i udru`ewa parova, neformalne grupe, forumi na internetu, itd. Najbitnije je parovima davati podr{ku i hrabriti ih, ne zastra{ivati ih ili pri~ati o tu|im negativnim iskustvima.

ZAVR[ENA ZIMSKA KAMPAWA INSTITUTA ZA TRANSFUZIJU KRVI SRBIJE I CRVENOG KRSTA [ABAC

NOVA KAP @IVOTA [ap~ani i ovoga puta pokazali humanost na delu. Prikupqeno {ezdeset pet jedinica krvi namewenih le~ewu pacijenata iz [apca u beogradskim bolnicama ao i prethodnih godina [ap~ani su pokazali za{to su i daqe me|u vode}im davaocima krvi u Srbiji. To je potvrdila i Zimska kampawa Instituta za transfuziju krvi Srbije i Crvenog

K

krsta [abac koja je realizovana pro{log petka u Velikoj sali Kulturnog centra. - Imamo veliki broj mla|ih davalaca, odnosno punoletnih me|u novima {to nas vrlo raduje zato {to je pokazano da se ipak ta svest o dobrovoqnom davala{tvu prenosi sa gene-

racije na generaciju. Nismo ni svesni koliko je jedan minut potreban da bi nekome spasili `ivot – rekla dr Tawa Ivi} pro{log petka kada je za mawe od sat vremena prikupqeno devetnaest jedinica krvi.

Me|u prvima dragocenu te~nost dao je i dvadesetdvogodi{wi Du{an Krsti}, radnik farbare, specijalizovane prodavnice za boje i lakove. - Dobrovoqno dajem krv s vremena na vreme jer to je humano. Mnogo je dobar ose}aj kad poma`emo drugima – dodao je uz osmeh Du{an.

Sli~nog mi{qewa bili su i Miroslav Dostani}, poqoprivrednik iz Duvani{ta, i predstavnik Romske nacionalnosti Slobodan Milovanovi} kome je ovo bilo ~etrdeset {esto dobrovoqno davawe krvi. - Poma`emo qudima koliko mo`emo – rekao je Miroslav. Nekada me|u dobrovoqnim davaocima, danas kao medicinski tehni~ar Instituta za transfuziju krvi Srbije, Miqana Mijatovi}, podsetila se trenutka svog prvog davawa krvi dok je bila maturant Medicinske {kole u [apcu. - Evo posle toliko godina ponovo se vra}am u [abac i setim se svog prvog davawa koje je bilo sedamdeset devete godine. Taj trenutak ostao je sa sve slikom zabele`en u „Glasu Podriwa“ gde je izme|u ostalog pisalo „visoka svest mladi}a i devojaka kao {to se vidi na ovoj slici na kojoj Miqana Antoni}, maturant Medicinske {kole, bez straha preta~e svoju krv u bocu“. Ovoga puta prikupqeno je {ezeset pet jedinica krvi namewenih le~ewu pacijenata iz [apca u beogradskim bolnicama. O. G.

Srbiji. Ukoliko se u periodu od godinu dana, uz redovne neza{ti}ene odnose, ne uspe do}i do `eqene trudno}e parovi se moraju suo~iti sa ~iwenicom da postoji problem. Kod partnera starijih od trideset pet godina ve} i {est meseci je dovoqan znak upozorewa da vi{e ne treba ~ekati.

UZROCI preko 30 % slu~ajeva problem je u funkciji jajnika, u oko 20 % lo{ spermogram, 20 % problem sa jajovodima, oko 10 % endometrioza, dok je ostala patologija mawe zastupqena. Ne{to mawe od 10 % je i daqe nepoznat uzrok.

U

Najva`nija stvar je priznati sebi da problem postoji i suo~iti se sa tim saznawem. Ukoliko oba partnera to ne priznaju sebi i jedno drugom, re{ewe je daleko. - Medicina kao egzaktna nauka ne poznaje termine „on je kriv“, ili jo{ ~e{}e „ona je kriva“. Tako|e ne poznaje izraze „vi ste mladi“, tap{awe po ramenima i izraze poput „samo budite

pro}i nekoliko ispitivawa radi odre|ivawa pravog uzroka, koji, i pored svega poznatog, u oko 10 % slu~ajeva ostane neotkriven - ka`e dr Vladimir Iveti}, privatni ginekolog aku{er, doktorand Medicinskog fakulteta u Novom Sadu u oblasti infertiliteta. Smatra se da „odgovornost“ partnera za problem postoji u podjednakoj meri. Tako je 1/3 mu{ki infertilitet, 1/3 `enski, a 1/3 ide na problem koji postoji kod oba partnera. - Kod mu{kog infertiliteta mo`e postojati problem u broju, pokretqivosti ili obliku spermatozoida, uz probleme koji mogu zahvatati centralni nervni sistem, polne `lezde (testise), kao i sisteme za sprovo|ewe polnih }elija od polnih `lezda do mesta za~e}a. Kod `ena problem mo`e postojati na nivou jajnika (blokada ovulacije, tj. izostanak plodnih dana, ili iscrpqenost jajnika), zatim problem u prohodnosti jajovoda te problem u prijem~ivosti materice za oplo|enu jajnu }eliju (embrion), uz endometriozu kao specifi~an i vrlo rasprostrawen kofaktor. I kod `ene i kod mu{karca


DUR[TVO

18. februar 2016.

INFERTILITET

DO POTOMSTVA mogu postojati brojni genetski poreme}aji ili infektivna, autoimuna, maligna i druga hroni~na oboqewa kako genitalnog sistema, tako i ostalih sistema organa, koji mogu uticati na reproduktivnu funkciju. Ne sme se zaboraviti ni uticaj lekova, zra~ewa niti ranijih hirur{kih zahvata na o~uvanost reproduktivnog aparata. Zbog toga je neophodno po{tovati odre|ene protokole u ispitivawu i le~ewu pacijenata kako ne bi dolazilo do gubitka vremena niti do preskakawa koraka u ispitivawu i le~ewu. Nakon inicijalnih analiza neophodno je poveriti stawe reproduktivnih organa `ene i drugim metodama: ultrazvukom (i uz pomo} 3D metode), histerosalpingografijom (sve ~e{}e se radi sonolHSG – ultrazvu~ni), te odre|enim endoskopskim metodama (laparaskopija,

histeroskopija ili transvaginalna laparaskopija). Smatra se da je prose~no vreme koje jedan par u Srbiji izgubi, lutaju}i od toga

slu~ajevima kada spermogram nije dobar, a potvr|ena je uredna prohodnost jajovoda, odlu~uje se za inseminaciju. Ukoliko je spermogram jako lo{, toliko da se ni pripremom sperme ne mo`e dobiti solidan broj spermatozoida, odmah se prelazi na VTO. Uspe{nost insemenacije je od 20 do 30 %. O procentima uspe{nosti mo`e se razgovarati iz vi{e uglova. On zavisi od problematike para koji dolazi na postupak, kvaliteta embriolo{ke laboratorije, godina starosti partnera, itd. - Nezahvalno je licitirati brojkama, ali je procenat uspe{nosti metode od 35 do 40% globalno. Da li je u pitawu prvi, drugi ili n-ti postupak, sigurno je da svaki neuspeli postupak mo`e ukazati na dodatne probleme kod nekog od partnera, ali isto tako biti vodiqa

za izmenu protokola stimulacije. Su{tina je u individualizaciji pristupa svakom paru. Rizik od neuspeha je ve}i od mogu}nosti da se u

ISPOD EVROPSKOG NIVOA rbija je sa mawe od tri hiqade ura|enih ciklusa godi{we znatno ispod evropskog proseka za broj ura|enih VTO spram broja stanovnika. Evropski prosek je 1.050 ciklusa na milion stanovnika, {to zna~i da bi kod nas godi{we trebalo da se uradi oko 7.000 ciklusa VTO. Sve dr`avne klinike ukupno, na godi{wem nivou, urade do 1.500 ciklusa, a samo pojedine privatne ukqu~ene su u dr`avni program finansirawa VTO. Cena postupka zavisi od koli~ine upotrebqenih lekova, vrste rada u embriolo{koj laboratoriji, te tipa problema koji jedan ili oba partnera imaju. Zbog toga je neophodna saradwa dr`avnog i privatnog sektora radi re{avawa problema koji je iz godine u godinu sve ve}i.

S

da imaju problem, preko parcijalnih i nedovr{enih ispitivawa, do zapo~iwawa pravog ispitivawa oko pet godina. - Kada se utvrdi da kod para postoji problem za za~e}e prirodnim putem, u

prvom poku{aju razre{e svi problemi zbog kojih se pacijenti u ovaj postupak le~ewa ukqu~uju ili to planiraju da urade. Put je dug i trnovit kako zbog sporije administracije, tako i zbog ~iwenice

7

NOVA SEZONA NOVI VIRUS Skoro svaki {esti par u Srbiji ima problem sa plodno{}u. Mogu}nost ulaska u program vantelesne oplodwe, kada je u pitawu le~ewe na dr`avnim klinikama, imaju `ene mla|e od ~etrdeset, u Vojvodini ~etrdeset godina, koje ispuwavaju odre|ene zdravstvene uslove {to podrazumeva i da su pro{le sva ispitivawa koja su pokazala da je to jedino mogu}e re{ewe da se postupak obavqa u nekom drugom gradu, {to pove}ava tro{kove. - Ve}ina ustanova koja se bavi ovom problematikom ima limitirane kapacitete, a i samo odre|eni broj parova mo`e poku{ati postupak o dr`avnom tro{ku. Procedura VTO se mewa sa napredovawem novih tehnologija i razvojem novih lekova, tako da danas imamo na raspolagawu rutinsko zamrzavawe embriona, zatim lek koji zamewuje sedmodnevnu terapiju, gde jedna injekcija zamewuje sedam dana primawa injekcija, kao i embrioskop, odnosno sistem za kontinuirano pra}ewe embriona od momenta oplodwe do dana transfera i mnoge druge stvari koje u ranim danima primene VTO nisu postojale. Na osnovu zakqu~aka ESHRE (Evropskog dru{tva za humanu reprodukciju) svakoj `eni preko ~etrdeset godina treba odmah ponuditi vantelesnu oplodwu. Postoji odre|eni broj pacijentkiwa koje su spontano ostale trudne i u tim godinama, {to je samo potvrda izreke da „svako pravilo ima i svoje izuzetke“. Da li }e postupak uspeti, ne zna se. - Razli~iti su putevi da se do pozitivnog testa do|e, ali tek onda kre}e pri~a zvana „da li je moja beba (ili bebe) dobro?“ Postoje podaci koji govore o pove}anim rizicima za pojedina oboqewa majke nakon VTO (dijabetes, povi{en pritisak, prevremeni poro|aj), kao i podaci da je rizik od fetalnih anomalija 1,3 puta ve}i kod dece iz VTO. Broj vi{estrukih trudno}a je nekoliko puta pove}an u posledwih deset, petnaest godina. Put jednog para ne zavr{ava sa uspe{nim postupkom, ve} sa zdravom bebom (bebama) i zdravom majkom nakon poro|aja. O. Gavrilovi}

AKO JE ZIKA N I J E L AV

Dragana Suzana Mitrovi} Dimitrijevi} Mirjana Stoji}evi} osle pti~ijeg i redovno pratim informasviwskog gripa, ove cije u vezi sa ovom temom. godine je na red do- Smatram da na{e podru~{ao zika, virus koji preno- je, pa ni qudi, ne spadaju u se komarci. Za sada ga ima u ugro`enu populaciju, s ju`noj Americi, ali niko obzirom na to da znamo gde sa sigurno{}u ne mo`e da je `ari{te virusa i kako ka`e da li }e se on pro{i- se prenosi. Naravno da doriti i na ostatak planeta. datni oprez ne mo`e da Pored toga {to se pouzda- {kodi, ali se nisam opteno ne zna ni kako se sve mo- re}ivala ni ranijim pan`e preneti, nije jo{ najjademijama kojima smo bili snije ni kakve komplikacije mo`e izazvati. Utvr|eno izlo`eniji, pa se tako ne je da kod beba, ~ije su majke optere}ujem ni zika viru-

P

Grip zvani~no stigao ro{le sedmice virus gripa je registrovan na teritoriji [apca. O~ekuje se porast broja obolelih jer deca kre}u u {kolu, a i toplo vreme pogoduje tome. -Po~etkom februara smo uzeli nekoliko briseva nosa i `drela i na Torlaku su izolovali virus AH1. Nekada je ovo bio pandemijski, a sada je sezonski grip. Ovo je o~ekivano vreme za javqawe i klini~ka slika nije te{ka. Preventivno je potrebno izbegavati ve}e skupove, ako je to mogu}e, ka`e dr Neboj{a Sofrani}. Prema wegovim re~ima, ostalo je jo{ vakcina, ali se mora uzeti u obzir da od trenutka primawa vakcine treba dve do tri nedeqe da se stvori imunitet.

P

u trudno}i bile zara`ene zikom, izaziva mikrocefaliju – mali obim glave i smawen razvoj mozga. Dr Neboj{a Sofrani}, epidemiolog Zavoda za javno zdravqe u [apcu ka`e da se ne zna ko je sve u Srbiji bio izlo`en riziku, kao ni da se ne zna da li }e virus prenositi i na{i komarci. -Na osnovu saznawa koja trenutno imamo, zika virus prenose komarci kojih kod nas nema i ugro`ene su osobe koje idu u podru~ja gde ovog virusa ima. Rizi~an je po trudnice. Pored komaraca, dovodi se u pitawe i preno{ewe polnim putem i transfuzijom, ali to sve jo{ treba da se ispita. Jedino ostaje da se prate preporuke kada se putuje u zemqe gde ima zike. Kada su u pitawu simptomi u 60 do 70 odsto slu~ajeva ih nema. Tamo gde ih ima to su temperatura, bolovi u mi{i}ima i zglobovima, navodi Sofrani}. *** Dragana Dimitrijevi} -Nisam zabrinuta zbog {irewa zika virusa, mada

som, jer verujem da je mala verovatno}a da se zarazim. *** Suzana Mitrovi} -Ne brinem se zbog sebe, pla{im se samo zbog male dece koja su nedu`na i koja se ra|aju ili koja }e se roditi sa komplikacijama izazvanim tim virusom. Mislim da }e se kod trudnica usaditi strah i da }e se, na`alost, mali broj usuditi da rodi dete ako virus stigne i do nas.

*** Mirjana Stoji}evi} -Svake godine bude popularan po jedan virus. Ove godine je to zika. Naravno da se narod upla{i. Me|utim, mislim da u na{im krajevima nema potrebe za panikom. Smatram da zdravstvene organizacije na teritoriji i grada i dr`ave rade svoj posao kako treba i da se odre|ene mere za{tite zdravqa stanovni{tva preduzimaju kada je to potrebno.


8

DRU[TVO

18. februar 2016.

U POTRAZI ZA SAMOUVERENIM RODITEQIMA

PRVI DANI SA NOVOM BEBOM

DANA[WA DECA NISU OD STAKLA To {to imaju sve dozvole “ovog sveta” ne}e ih nau~iti wihovim obavezama, ve} stvoriti generacije “prin~eva i princeza” koji }e svoje potrebe stavqati ispred svih, pa i samih roditeqa

Katarina Jovanovi} volucija se ne mo`e spre~iti. Qudska vrsta se i u trenutku dok ovo ~itate nezaustavno mewa. Tako se dana{wa deca, po re~ima psihologa Katarine Jovanovi} dosta razlikuju od prethodnih generacija. To savremene roditeqe stavqa pred sasvim nove izazove. Primarni zadatak roditeqstva stavqen je na rad na emocionalnom i socijalnom aspektu sazrevawa wihovog potomstva. No, najve}i broj roditeqa ne uspeva da se izbori sa svim izazovima jer je, ponekad i nesvesno, podleglo “epidemiji popustqivog pona{awa”. Najnovija vest, za sve wih je, kako ka`e Jovanovi}eva je da dana{wa deca nisu od stakla, i ne}e se slomiti ako im ne{to zabranimo, ili negde pogre{imo.

E

Zastoj u emotivnom saobra}aju -Izlo`enost novim tehnologijama dovodi do stvarawa druga~ijih veza me|u neuronima u mozgu. Dakle, imamo iste organe ali sa razli~itim vezama. To za posledicu ima da deca mnogo boqe izdvajaju bitno od nebitnog od nas, da br`e misle, zakqu~uju, pomeraju pa`wu sa sadr`aja na sadr`aj… Sa druge strane mo`dani centri koji su zadu`eni za prepoznavawe emocija, emocionalno reagovawe, socijalnu interakcuju se sporije raz-

vijaju. Slikovito to bi se moglo opisati kao bildovawe kongitivnih sposobnosti sa zastojem u emotivnom saobra}aju. Sve to stavqa roditeqe pred te`i zadatak od onog koji su imali wihovi roditeqi, jer oni sada moraju posebno da se pozabave emocionalnim i socijalnim aspektima sazrevawa deteta obja{wava Katarina.

Epidemija popustqivog vaspitawa Po Katarininim re~ima, dana{wi roditeqi nemaju vi{e predrasuda kada je re~ o tra`ewu pomo}i

od sebe, zato {to su im dali sve dozvole ovog sveta, jednog dana da nau~e kako treba da se pona{aju. Kada se to ne dogodi, {to je uglavnom slu~aj, oni se ose}aju iznevereno, razo~arano- dodaje Jovanovi}eva, i ka`e. -Velikom popustqivo{}u ne dobijamo ni{ta. Tako samo stvaramo male prin~eve i princeze koji svoje potrebe stavqaju ispred svih, pa i samih roditeqa.

Bezobrazluk nije opcija koja se toleri{e Za dobro i lo{e pona{awe deteta uvek postoji povod. Reakcije roditeqa na wihove postupke oblikuju wihovu li~nost. -Na{im reakcijama na pona{awe mi usmeravamo dete. Zato za dobro postoje

Predavawe u Biblioteci {aba~koj

N

a brojna pitawa i nedoumice u oblasti savremenog roditeqstva, Katarina Jovanovi} je dala odgovore sino} u Aneksu Biblioteke {aba~ke prilikom predavawa na temu: “Formule vaspitawa: u potrazi za samouverenim roditeqima”.

od stru~nih lica, ali su zato malo zalutali fokusiraju}i se samo na qubav prema deci. -Ve}ina roditeqa je zara`ena “epidemijom popustqivog pona{awa”. Misle da }e bilo kakvo disciplinovawe dece slomiti wihov duh, spre~iti ispoqavawe punih potencijala de~je li~nosti… To se iz porodice prenelo i u {kolu, pa imamo neverovatne stvari da se roditeqi `ale na u~iteqe koji poku{avaju wihovu decu da nau~e pravilima koja tamo vladaju, onda imamo veliki broj porodica koje su se na “mrtvo” posva|ale jer niko malom detetu ne mo`e da ka`e “ne”… Roditeqi se pona{aju kao da }e ta deca sama

pohvale i nagrade, a za lo{e ignorisawe pa i ka`wavawe. U bilo kom vaspitnom sistemu ukoliko ho}ete da imate i dobro i sre}no dete, bezobrazluk nije opcija koja se toleri{e – isti~e Jovanovi}eva. T.T.

SUPER MAME NE POSTOJE i{e niste sami i `ivot se od tog dana mewa i dobija dodatni kvalitet, vedrinu, razdraganost, sre}u…ali i umor i brigu. Evo nekoliko saveta koji mladoj mami mogu olak{ati prve dane sa bebom kod ku}e:

V

Prihvatite svaku pomo} Super mame ne postoje. Prihvatiti novi na~in `ivota nije jednostavno i nemojte se truditi sami obaviti ba{ sve (iskreno, to ba{ i nije mogu}e). Umesto da ose}ate krivicu ili razo~aranost jer ne mo`ete sti}i sve {to `elite (a pri tome ste i jako umorni i iscrpqeni nakon poroda) prihvatiti svu pomo} koju vam ponude porodica i prijateqi.

Po{aqite goste ku}i Ako ste umorni, ne prisiqavajte se sediti sa gostima. Svi }e razumeti da vi i va{a beba trebate odmor i mir. Jednostavno im recite da je bebi vreme spavawa (ili hrawewa) i da je trebate i}i uspavati, te da je mo`da najboqe da odu jer se i vi sami trebate odmoriti.

Pripremite se za no}na hrawewa Ako dojite, neka beba spava u va{oj blizini kako

RODE JAVQAJU

U

porodili{tu Op{te bolnice u [apcu protekle sedmice je ro|eno 26 beba. Ovaj put, devoj~ice su bile brojnije, te je na{ grad postao bogatiji za 14 damica i 12 de~aka.

biste reagovali na vreme i kako ne bi morali ustajati iz kreveta. Ako hranite bebu adaptiranim mlekom, pripremite sve {to vam je potrebno pre no}i. Pripremite i prokuvanu vodu. Na taj na~in }ete biti spremniji (i br`i) kada se beba probudi.

Jedite Zvu~i jednostavno, ali zapravo je izuzetno va`no (i ne ba{ uvek jednostavno). Mo`e vam se desiti da usled novih obaveza presko~ite poneki obrok. Kako biste {to uspe{nije savladali prve dane va{e bebe, podjednako je va`no da imate redovne obroke, ba{ kao {to ih ima i beba. Kada imate vremena pripremite za sebe obroke i stavite ih u fri`ider. Jedite kada god ste gladni, {to ~e{}e, to boqe.

Spavajte kada beba spava Ovaj ste savet ve} zasigurno ~uli od mame, bake ili prijateqa. Iskusni qudi }e vam uvek dati takav savet. Mo`da vam ne}e ba{ uvek po}i za rukom da zaspite, ali poku{ajte se barem odmoriti i relaksirati. Ako odremate tokom dana, makar na pola sata, to }e vam pomo}i kod bu|ewa u no}i.

Ne kreirajte tiho okru`ewe Kada beba spava, ne hodajte na prstima i ne {apu}ite. Slobodno pravite uobi~ajenu buku, razgovarajte normalnim tonom, ukqu~ite fen ili televizor. Beba }e se bez problema navi}i da spava i uz zvuk usisiva~a ili fena, a va{ }e svakodnevni `ivot tako biti mnogo jednostavniji. Tako }e se beba navi}i na svakodnevnu rutinu i zvukove oko sebe.


POQOPRIVREDA

18. februar 2016.

9

U GAZDINSTVU RANKOVI] U KOCEQEVI VINO KAO PORODI^AN BIZNIS

KVALITET JE KQU^ USPEHA Jo{ uvek nepoznati na tr`i{tu ali zadovoqni potra`wom koja se samo u odnosu na pro{lu godinu udesetostru~ila

re 16 godina, na periferiji Koceqeve na bre`uqcima u pravcu Vaqeva, Poqoprivredno gazdinstvo Rankovi} podiglo je vinograd a 12 godina kasnije otpo~ela je i proizvodwa vina. - Najpre smo pravili male koli~ine za sebe, pa kada smo videli da nam to ide od ruke odlu~ili smo da pove}amo proizvodwu i oprobamo se u ovom poslu - ka`e Vladan Rankovi}. Za wegovog oca, Milorada, koji je zna~ajna iskustva poneo iz manastira Hilandar gde je godinama boravio, podizawe vinograda i proizvodwa vina su nastavak poro-

P

di~ne tradicije i ulagawe u budu}nost. - Tradicionalno i deda i otac su imali veliki vinograd i bavili se vinarstvom. Da to ne bi palo u zaborav re{ili smo da nastavimo tu tradiciju samo na moderniji na~in i u ve}em kapacitetu pri~a Milorad i dodaje da registracija vinarije Rankovi} i legalizacija wihovih proizvoda gotovo zavr{ena kao i da je procedura legalizacije sada u Srbiji daleko jednostavnija. -Na{a zemqa je nekada imala veoma velike i zahtevne kriterijume za legalizaciju i procedura je bila znatno komplikovanija u odnosu

na zemqe EU i u pogledu registracije i u pogledu opreme. Me|utim, sada je to prili~no olak{ano i usagla{eno sa ostalim zemqama- isti~e Vladan u ~ijoj se vinariji za sada proizvodi oko 10 hiqada litara kvalitetnih doma}ih vina sorte vranac, merlot, roze, rajski rizling... Planiraju da udvostru~e proizvodwu ovog pi}a, ali postepeno, jer im je kvalitet va`niji od kvantiteta. Ka`u da ne `ele da kvare tradiciju ve} da te`e da wihova vina budu zaista doma}a te da stvaraju porodi~ni posao za generacije koje dolaze. - Mi smo jo{ uvek nepoznati na tr`i{tu ali smo zadovoqni potra`wom koja se samo u odnosu na pro{lu godinu udesetostru~ila. Sve je ve}i broj novih kupaca koji dolaze po preporuci svojih prijateqa i poznanika i za nas je to najve}a i najboqa reklama. Kod lokalnih kupaca smo ve} prepoznati kao ozbiqni proizvo|a~i kvalitetnih vina, ali je sve vi{e onih koji dolaze iz drugih krajeva - pri~a vidno zadovoqan Milorad. Do sada su ovi vinari ulo`ili zna~ajna sredstva ne samo u proizvodwu vina ve} i u prate}e objekte koji }e uskoro biti opremqeni i dostupni slu~ajnim i namernim posetiocima, poput prostorije za degustaciju i sme{tajne kapacitete.

SUSRETI MLADIH POQOPRIVREDNIKA

P O V R ATA K S E L U ao {to je i najavqeno, po~etkom februara Kancelarija za mlade op{tine Krupaw je u saradwi sa „Poqosavetom“ iz Loznice i Studentskom mre`om „Podriwe“ zapo~ela realizaciju projekta „Pomo} mladima iz ruralnih podru~ja“ o ve}oj informisanosti iz oblasti poqoprivrede. Predavawa su odr`ana u selima [qivova i Kostajnik na kojima je prisustvovalo oko 60 mladih poqoprivrednika. Projekat je finansiran iz buxeta op{tine Krupaw i u sklopu aktivnosti koje realizuje Kancelarija za mlade op{tine Krupaw organizovana su predavawa namewena mladim poqoprivrednicima Ra|evine na razli~ite teme: mati~na evidencija u ov~arstvu, trendovi i perspektive vo}arske proizvodwe, podsti-

K

Isti~u da je za finalni izgled i krajwi kapacitet i modernizaciju vinarije koja ispuwava evropske standarde neophodno dosta novca {to je i najve}i problem sa kojim se susre}u. Nekada je Tamnavsko vinogorje zauzimalo zna~ajno mesto na mapi Srbije. Danas to nije tako. U wihovom posedu se nalazi vinograd povr{ine 15 ari. Kako bi zadovoqili potrebe proizvodwe i obezbedili dovoqne koli~ine gro-

`|a sara|uju sa vinogradarima iz trsteni~kog kraja. U planu je pro{irewe zasada i negovawe autohtonih sorti. Podizawe vinograda i rad u wemu zahteva veliku posve}enost i potpunu predanost. Ipak, kako ka`e porodica Rankovi}, uprkos svemu proizvodwa vina opstala je vekovima na ovim prostorima a insistirawe na kvalitetu proizvoda je zasigurno kqu~ uspeha. Vesna Bo{kovi}

U KAFANI “RUSKI CAR” U KOCEQEVI OBELE@EN

DAN VINOGRADARA I GOSTIONI^ARA

veti Trifun, dan vinogradara i gostioni~ara, obele`en je po peti put u Koceqevi, u kafani “Ruski car” uz dobru hranu, muziku i neizbe`no doma}e vino. Za odr`avawe ove tradicije najzaslu`niji su vlasnik steci{ta boema Qubinko Petronijevi} i Poqoprivredna zadruga Agrovo}ar na ~elu sa profesorom Sa{om Popovi}em, ali i sponzori me|u kojima su Vladan Rankovi}, Quba Birta{evi}, Sa{a Avramovi}, Veran Anti} i Milovan Jovi}. Preko 50 gostiju, uglavnom proizvo|a~a i qubiteqa

S

gro`|a i vina, u`ivalo je te ve~eri u degustaciji i ocewivawu skoro 30 uzoraka vina lokalnih proizvo|a~a. Vlasnik najboqeg crnog vina je @ivojin Zari} ali je odli~nog kvaliteta bio i uzorak Vladana Rankovi}a i Bo{ka Juri{i}a. Drugo mesto u kategoriji belih vina pripalo je Radu Obradovi}u dok je pobednik u ovoj ali i u kategoriji rozea Vladan Rankovi}. Drugo, odnosno tre}e mesto pripalo je Qubinku Petronijevi}u i Qubi Birta{evi}u. V.B.

EMISIJA „DOBRA ZEMQA“ UBUDU]E NEDEQOM OD 6,30 NA TV B92

SEQAKE PONI@AVAJU I NA TELEVIZIJI caji u poqoprivredi i ruralnom razvoju, zdravstvena za{tita ovaca, savremena proizvodwa vo}a, mere podr{ke ruralnom razvoju. U nastavku projekta do kraja meseca bi}e odr`ana predavawa u selima Zavlaka, Bela Crkva i Br{tica. Prema re~ima mladi poqoprivrednici su stekli i

izuzetna znawa o mogu}nostima za kori{}ewe podsticajnih sredstava za daqe unapre|ewe svoje poqoprivredne proizvodwe. Tako|e, smatraju da je veoma zna~ajno to {to su kroz neformalno dru`ewe razmenili znawa i iskustva iz oblasti poqoprivrede. Du{an @ugi}

edna od najpopularnijih emisija o poqoprivredi „Dobra zemqa“, ne emituje se vi{e nedeqom u osam sati na televiziji B92, ve} istog dana u ranojutarwem terminu od {est sati i 30 minuta. Autor „Dobre zemqe“ Uro{ Davidovi} ka`e za „Glas Podriwa“ da je veoma neprijatno iznena|en ovom promenom termina i da mu nije jasno zbog ~ega je do toga do{lo. - Seqake svi poni`avaju, pa i na televiziji. B92 je odlu~ila da emituje emisiju za poqoprivrednike „Dobra zemqa“ od {est i 30 ujutru, kako bi je {to mawe qudi gledalo – isti~e Davidovi}. Prema wegovim re~ima, on }e u~initi sve kako bi emisiju, koja je nekada po~iwala u devet ujutru, „vratio“ barem u termin od osam sati. N. K.

J


10

POQOPRIVREDA

18. februar 2016.

PROFESOR DOKTOR MILADIN [EVARLI] O PUTEVIMA I STRANPUTICAMA

SMAWEWE SUBVENCIJA LO[E

gledni profesor beograd- vatizovane po nerealno niskim skog univerziteta i veoma cenama. U periodu tranzicije zadru`ni cewen stru~wak, Miladin [evarli} stekao je dosta simpatija sektor je gotovo potpuno uni{ten, me|u poqoprivrednicima, svojim jer dr`ava nije ni poku{ala da izsmelim izjavama i odmerenim ko- vr{i restituciju zadru`ne imovimentarima povodom razli~itih dr- ne koja je od 1. jula 1953. godine do `avnih mera usmerenih na poboq- danas preuzeta od strane poqopri{awe stawa u oblasti agrarne i vrednih kombinata i drugih predusto~arske proizvodwe. Profesor ze}a ili dr`ave bez naknade. Tako[evarli} nastavqa sa takvom ak- |e, od preostalog broja zadruga, u tivno{}u, a osnovna `eqa mu je da postupku sprovo|ewa ste~aja unipomogne proizvo|a~ima u ovoj obla- {teno je oko polovine ukupnog brosti rada da svoj nesumwivo veliki ja zemqoradni~kih zadruga, a wihova imovina preostala potencijal upotresprovedenih bqavaju na za wih i Izgubqeno pove- posle ste~ajnih postupaka je dru{tvo u celini, najrewe poqoprivred- protivustavno podrboqi mogu}i na~in. nika u „dobru name- `avqena i predata u To je bio i osnovni Repupovod, razgovora za ru“ dr`ave prema nadle`nost bli~ke direkcije za “Glas Podriwa”. zadrugama sada je imovinu. Mnoge zemqoradvrlo te{ko povraProcewujem da je ni~ke zadruge u {atiti, a dobar deo po navedenim i druba~kom kraju, a posebodgovornosti snose gim osnovama zadruno u op{tini Bogati}, jednoj od najve}ih i Zadru`ni savez `ni sektor Srbije u Ma~vanskom okrugu Srbije koji se nije opqa~kan za mo`da i deset milijardi izgubile su trku sa pona{ao kao sek- ~ak evra! vremenom, a bile su torski za{titUni{tavawem zezna~ajna pomo} razvonik interesa za- mqoradni~kih zadruju sela i poqoprivrega direktno su unide u celini. Kako otdrugara i zadruga {tavana i mala porokloniti taj nedostadi~na poqoprivredna tak? - Zadru`ni sektor je najve}i gazdinstva, jer je za nabavku reprogubitnik transformacije tzv. materijala i za plasman tr`i{nih dru{tvene svojine u druge oblike vi{kova sa seqa~kih gazdinstava svojine, koja se u praksi svela is- zadruga neophodan privredni subjekqu~ivo na model mawe ili vi{e, kat. Izgubqeno poverewe poqopriod strane dr`ave tolerisane, pqa~ka{ke privatizacije dru- vrednika u „dobru nameru“ dr`ave {tvene imovine u visini tre}ine prema zadrugama sada je vrlo te{ko ili ~ak i maweg iznosa od, po pra- povratiti, a dobar deo odgovornovilu, nerealno procewene vredno- sti snose i Zadru`ni savez Srbije sti dru{tvene imovine. Pored to- koji se nije pona{ao kao sektorski ga, privatizacija je sprovedena za{titnik interesa zadrugara i zapre okon~awa restitucije imovi- druga. Najzad, za deo problema u zane koju su potra`ivali biv{i drugama svakako da odgovornost vlasnici ili uglavnom wihovi na- snose i zadrugari zbog odsustva konslednici, a koja jo{ uvek nije za- trole rada direktora i drugih orgavr{ena. Tako }e mnogi nasledni- na zadruga. Zadruarstvo je mogu}e i nu`no ci ostati bez o~evine ili dedovine i bi}e ispla}eni u novcu, ali obnoviti, ali na principu potpune sa simboli~nim iznosima u odno- definisanosti ekonomskih odnosa su na posle Drugog svetskog rata u zadruzi i ni~im ograni~ene tranoduzetu i posle „oktobarskog pre- sparentnosti rada i upravqawa zavrata“ 2000. godine ubrzano pri- drugom od strane zadrugara – po-

U

sredno preko upravnih i nadzornih odbora i neposredno od strane zadrugara. U procesu obnove zadrugarstva prednost treba dati specijalizovanim zadrugama, kao i zadrugama sa orijentacijom na doradu, preradu i plasman proizvoda tzv. vi{ih faza prerade, koje doprinose ve}oj profitabilnosti proizvodwe udru`enih poqoprivrednika. Zbog lo{ih privatizacija i raznih drugih razloga, mnogi su ili planiraju da sre}u potra`e u poqoprivredi? Kakve su im {anse? - [anse su im uslovqene wihovom posve}eno{}u poqoprivredi, specijalizaciji i tr`i{noj orijentaciji ka profitabilnijim granama i linijama poqoprivredne proizvodwe (vo}arstvo, povrtarstvo, p~elarstvo, prerada poqoprivrednih proizvoda, ...) i posebno orijentacijom ka organskoj ili barem integralno kontrolisanoj konvencionalnoj proizvodwi. A pored toga moraju se udru`ivati u zadruge radi zajedni~ke nabavke repromaterijala pod povoqnijim uslovima, zajedni~kog i racionalnijeg kori{}ewa mehanizacije i zajedni~kog plasmana sve`ih proizvoda i naro~ito prera|evina od poqoprivrednih proizvoda pod istom robnom markom. Istovremeno, deo seoskog stanovni{tva i posebno povratnika iz gradova u sela sa ve} ste~enim iskustvima treba da se usmeri na programe ruralnog razvoja „oko poqoprivrede“, kao {to su doma}a radinost, seoski turizam, sakupqawe i dorada {umskih plodova i lekovitog biqa, ali i pru`awem zanat-

skih usluga u seoskim podru~jima – od opravke traktora i ku}nih aparata do privatnih lekarskih ambulanti. Setva je predstoje}i va`an zadatak ratara u Srbiji uop{te, a posebno u {aba~kom kraju, gde taj posao vaqa obaviti na ve}im povr{inama. Kako ocewujete trenutne uslove za ovaj zna~ajan posao? - Prole}na setva, koja je po povr{inama uvek ve}a nego jesewa, odvija}e se u zna~ajno nepovoqnijim uslovima nego prethodne godine. Delom zbog smawenih subvencija za biqnu proizvodwu, smawenog nivoa tehnologije proizvodwe, kao i zbog neizvesnih klimatskih uslova u toku letweg i jeseweg perioda. Posebno ma~vanski sto~ari tr`i{tu godi{we isporu~uju velike koli~ine mesa, {to bi se reklo “`ive vage”. Cena i naplata ~esto su veliki problem. Mo`e li se to re{iti i na koji na~in? - Jedini na~in da sto~ari kratkoro~no elimini{u barem deo problema u proizvodwi i neizvesnosti u plasmanu „`ive vage“ stoke jeste da udru`eni nastupaju kod klanica i mlekara u koje imaju poverewe. Dugoro~no, me|utim, jedino re{ewe je da udru`eni sto~ari postanu suvlasnici i upravqa~i klanica, mlekara, me{aona sto~ne hrane, ... a za{to ne i prodajnih objekata za plasman svojih prera|enih proizvoda sa garancijom zdravstvene ispravnosti i proizvodwe bez GMO. Ni kod proizvodwe, plasmana i naplate mleka nije dobra situacija. [ta mlekaxije mogu o~ekivati od silnih strategija koje najavquje svaka Vlada u Srbiji?

AGRO-SISTEM

ISPLATIVIJA avremenu poqoprivrednu proizvodwu ne mo`emo zamisliti bez upotrebe sistema za navodwavawe, bilo da se radi o „kap po kap“ sistemu, rasprskiva~ima, mikrorasprskiva~ima ili ure|ajima za kontrolu mikroklime u plastenicima– fogerima. Taj zna~aj je porastao zbog pojave klimat-

S

skih promena koje izazivaju duge periode sa visokim temperaturama i bez ve}ih padavina. Pojedine biqne kulture, naro~ito povrtarske, zahtevaju svakodnevno i kontrolisano navodwavawe. To je navodwavawem u ~e{}im ali kra}im vremenskim intervalima ~ime se posti`e da


POQOPRIVREDA SRPSKE POQOPRIVREDE

RE[EWE - Odlukom da se proda PKB kao najve}a farma mle~nih krava ne samo u Srbiji nego i u Evropi, dr`ava {aqe negativnu poruku svim sredwim i posebno malim proizvo|a~ima mleka. S obzirom da su do sada skup{tine 126 gradova i op{tina ili preko 75% od ukupno 168 lokalnih samouprava u Srbiji jednoglasno se opredelile za Srbiju bez GMO, sugeri{em proizvo|a~ima mleka u Ma~vi da se udru`e i da koriste iskustva iz, na primer, Slovenije gde proiz-

Umawena konkurentnost porodi~nih gazdinstava koja pored biqne imaju i sto~arsku proizvodwu. Procewujem da je zadru`ni sektor Srbije opqa~kan za mo`da ~ak 10 milijardi evra. Re{ewe u udru`ivawu i specijalizaciji ka profitabilnijim granama i linijama poqoprivredne proizvodwe

NEUMORNI NEBOJ[A

IZ MESARACA

SMAWEWE SUBVENCIJA

vo|a~i mleka imaju preko 80 odsto vlasni{tva u pojedinim regionalno i nacionalno zna~ajnim mlekarama, ukqu~uju}i i mlekaru u Cequ ~ija je celokupna proizvodwa mleka i svih proizvoda od mleka sa tr`i{no prepoznatqivom oznakom – Bez GMO! U ovom kraju sve vi{e poqoprivrednika “sva{tari”, a neki odu-

}arskih proizvoda, ali i radno intenzivnijih proizvodwi za upo{qavawe i dela nezaposlenih iz gradova. Svojevremeno je i Mihajlo Pupin pisao iz Amerike svojim Idvoranima da se orijenti{u na proizvodwu vo}a i povr}a ukoliko ho}e da budu bogatiji! Q.\uki}

IZ [APCA

PROIZVODWA

jer se naj~e{}e radi o korenov sistem dobije proizvodwi na otvoreneophodnu koli~inu vlanom. ge radi usvajawa hranqiPored navodwavawa vih materija. Prekomersistemi se koriste i za nim zalivawem dolazi do distribuciju vodotopi„gu{ewa“ korena zbog vih |ubriva i nekih dru~ega se usporava razvoj gih hranqivih materija biqke. Za pravilno i za{titnih sredstava utvr|ivawe neophodne do korenovog sistema. koli~ine vlage u zemqiTime se posti`e mnogo {tu koristi se ure|aj br`e i efikasnije usvatenziometar. Na osnovu jawe mikro i makro eleo~itane vrednosti sa pomenata od strane biqke. menutog ure|aja kao i poOno {to je najbitnidatka o koli~ini vlage u je kod projektovawa sizemqi{tu neophodnoj Zoran Stoji}evi}, stema za navodwavawe je biqnoj kulturi u tre- direktor „Agro-sistema“ uzeti u obzir sve neopnutnoj fazi razvoja, odhodne parametre a to su razmak izme|u re|uje se optimalno vreme navodwavabiqaka, du`ina redova, da li je teren wa. pod nagibom ili je ravan kao i sa kojom [to se ti~e vo}arske proizvodwe i kli~inom vode raspola`emo. Koli~ina vi{godi{wih zasada, mlade sadnice od vode je najva`niji podatak jer se na 1 do 2 godine nije neophodno ~esto zaliosnovu wega odre|uju svi ostali paravati. Razlog je taj da bi se biqka sama metri sistema : pumpa za navodwavawe, borila i razvijala korenov sistem u glavni vod i broj zona na koji }e povrsmeru dubqih slojeva zemqi{ta ~ime se {ina biti podeqena. Samo na ovaj naposti`e ja~a biqka sposobnija da du`i ~in mo`emo dobiti optimalnu cenu sivremenski period izdr`i su{u. Kod stema za navodwavawe koji }e, uz prastarijih vo}waka koli~ina vode koja se vilnu upotrebu, doneti mnogo boqe distribuira do biqke zavisi od vrste prinose, olak{ati proizvodwu i vrlo vo}a, tipa zemqi{ta kao i od vremenbrzo se isplati. skih uslova kojima su vo}ke izlo`ene

11

VLADIMIRCI: POQOPRIVREDNICI ZA UZOR

staju od proizvodwe “tradicionalnih kultura za Ma~vane” i ekonomi~nost tra`e u zasadima vo}a. [ta im mo`ete preporu~iti? - To je dobra orijentacija poqoprivrednih gazdinstava na proizvodwu profitabilnijih vo-

Kako }e odluka o smawewu subvencija za registrovana poqoprivredna gazdinstva uticati na razvoj poqoprivrede u Ma~vi? Smawewe subvencija po hektaru utica}e negativno za sva registrovana poqoprivredna gazdinstva u Srbiji po dva osnova: Ratari }e raspolagati sa zna~ajno mawim podsticajima po hektaru za mineralno |ubrivo (sa 2.000 umesto 3.000 dinara ili za 33,3%) i potpunim izostankom subvencija za najskupqe dizel gorivo u okru`ewu (za 3.000 dinara ili 100%) – bez koga je danas nezamisliva prakti~no potpuno mehanizovana biqna proizvodwa, kao i smawewem (za 33,3%) subvencija u novcu (sa 6.000 na 2.000 dinara ili za 33,3%). Time je ukupan iznos subvencija po hektaru smawen sa 12.000 na svega 4.000 dinara ili za 66,7%. Kod porodi~nih gazdinstava koja pored biqne imaju i sto~arsku proizvodwu – kakvih je u Ma~vi najvi{e, smawewe subvencija po hektaru odrazi}e se negativno i na konkurentnost sto~arske proizvodwe jer }e sto~na hrana (kukuruz i druga biqna hrana) biti skupqa za tov stoke, proizvodwu mleka i jaja.

18. februar 2016.

N

eboj{a Cvetinovi} iz Mesaraca sa bratom Milovanom, wegovom suprugom Oliverom, }erkom Duwom i majkom Radmilom brine o zavidnom doma}instvu. Obra|uju oko 70 hektara zemqe i imaju 38 grla goveda. Tu su 22 krave uz telad gde predwa~e junice. Dnevno predaju oko 350

litara mleka i time su zadovoqni ka`e Neboj{a. - Uz premiju i solidnu cenu tu smo negde da bi morali imati ne{to zadovoqstva u te{kom `ivotu poqoprivrednika. Radimo od jutra do sutra i za svoje potrebe i ne{to prodaje imamo dve krma~e i prasad, ne{to ovaca. Mo`e se nekako `iveti ali daleko od rada koji ula`emo. Ipak ima boqitka, ka`e Neboj{a. Veliki je broj mladih koji uz boqe puteve a tu se puno radi i poboq{awa kvaliteta struje koje je u toku rado bi ostali na selu. - Velika mi je `eqa da svi ostanu i da se zajedno radujemo boqitku sela. Hvala lokalnoj samoupravi na pomo}i po{to smo jedno vreme bili u drugom planu a {teta je da ne ostanu mladi na pradedovskim ogwi{tima, zakqu~uje neumorni Neboj{a. Uz dobar vozni park i obiqe hrane lepi dani su pred ovom porodicom jo{ kad bi bilo pomaka u po{tovawu seqaka, ka`u u glas slo`ni Cvetinovi}i na ispra}aju na{e ekipe uz `equ da se sretnemo u mnogo lep{im uslovima za `ivot u selu. S.K.


12

18. februar 2016.

OBRAZOVAWE

DAN KRIMINALISTI^KO-POLICIJSKE AKADEMIJE

DUALNO OBRAZOVAWE:

NAJBOQI STUDENTI MA^ SA DVE

Beogradu je 8. februara sve~ano obele`en Dan Kriminalisti~ko-policijske akademije kome su prisustvovali ministar unutra{wih poslova Neboj{a Stefanovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu unutra{wih poslova Aleksandar

U

rodica, kao i zaposleni na Akademiji. Ministar Stefanovi} je uru~io nagrade najboqim diplomiranim studentima Akademije i srebrnom zna~kom Akademije na akademskim studijama nagra|eni su Tamara Jevtovi} iz Kraqeva, Igor

Nikoli}, v.d. direktora policije Vladimir Rebi}, kao i mnogi drugi visoki zvani~nici u MUP Republike Srbije i Republike Srpske, Ministarstvu odbrane, Vojsci Srbije, Bezbednosno-informativnoj agenciji, diplomirani studenti i ~lanovi wihovih po-

Cvetanovi} iz Vrawa i Katarina @ivanovi} iz Krupwa. Katarina @ivanovi} je student master akademskih studija Pravnog fakulteta univerziteta u Novom Sadu i po zavr{etku planira da upi{e specijalisti~ke ili doktorske studije. U prvoj godi-

ni na Akademiji bila je student generacije i sa jo{ desetak studenata nagra|ena je studijskim putovawem u Gru~ku u okviru koga su posetili Krf i Makedoniju, obi{li plavu grobnicu i ostrvo Vido. Polaznik je foruma za diplomatiju i me|unarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu. Odli~an uspeh postigla je jo{ u osnovnoj {koli gde je dobila i “Vukovu” diplomu, sredwu {kolu u Krupwu zavr{ila je sa odli~nim uspehom. Zaqubqena je u fotografiju, bavi se folklorom i glumom, tr~i polumaraton u atletici. Svaka ~ast. Zahvalnost na podr{ci duguje porodici, roditeqima Zorici i Slavku, kao i sestrama Oliveri koja je student doktorskih studija U~iteqskog fakulteta u Beogradu i Nata{i koja je na tre}oj godini Dr`avnog instituta fiskulture u Novom Sadu. - Da bi se ~ovek obrazovao kao li~nost mora biti vredan, tolerantan, svestran i razuman. Sve se mo`e posti}i dobrom voqom i oraganizacijom - isti~e Katarina koja se iskreno nada da }e se uskoro zaposliti u struci. Du{an @ugi}

O[ LAZA K. LAZAREVI}

otpisivawem Memoranduma o saradwi u razvoju elemenata dualnog obrazovawa u sredwem stru~nom obrazovawu u Srbiji, koji predstavqa svojevrsnu podr{ku Austrije na{oj zemqi, pokrenut je niz pitawa i polemika. Dok se s jedne strane smatra da }e ovakvim na~inom obrazovawa smawiti stopa nezaposlenosti mladih, s druge strane realno je pove}awe dru{tvene nejednakosti koja ne nudi ni kasniju mogu}nost da se taj jaz smawi. Ministar prosvete Sr|an Verbi} istakao da je jedan od najva`nijih zadataka razvijawe modela zanatskog obrazovawa. - Dualno obrazovawe je jedan izuzetan vid javno-privatnog partnerstva. Partnerstva kakvo `elimo da razvijemo. Ono podrazumeva saradwu kompanija i {kola na svim nivoima, ne samo sa sredwim stru~nim ve} i sa osnovnim {kolama i fakultetima - izjavio je ministar Verbi} po potpisivawu Memoranduma. Ovaj na~in obrazovawa predstavqa svojevrstan sistem {kolovawa koji u ranoj fazi deli decu na dve kategorije: jednu koja }e kroz standardno obrazovawe u vi-

P

re|enoj grupi prakti~nih zanimawa i nema perspektivu da to kasnije promeni. - Li~no ne vidim nijednu prednost dualnog obrazovawa. Naime, zagovornici tog sistema obi~no isti~u kako se u tom sistemu lak{e dolazi do posla. To je u osnovi ta~no, ali niko ne govori o tome da su to naj~e{}e na~ini obrazovawa koji ne nude nikakvu perspektivu daqeg razvoja, ne omogu}avaju napredovawe i {to je jo{ opasnije nestaju sa razvojem tehnologije. Drugim re~ima, u dana{wem tehnolo{ki razvijenom svetu od sistema ob-

Svetislav Lazarev

„ Kratkoro~no

gledano, na nivou jednog izbornog ciklusa dualno obrazovawe bi mo`da smawilo nezaposlenost, ali bi izvesno podelilo mla|e generacije na one koji mogu da obavqaju samo poslove ni`e kategorije i one kojima su svi putevi otvoreni. Ako se setimo stare kineske poslovice koja ka`e „daj ~oveku ribu i nahranio si ga za jedan dan, nau~i ga da peca i nahranio si ga za ceo `ivot“, onda se dualno obrazovawe mo`e razumeti upravo kao ta „riba“, dok bi normalno sredwo{kolsko obrazovawe svakako odgovaralo „pecawu”, ka`e prof. Srbijanka Turajli}.

@ELIM DA ZNAM VI[E O snovna {kola Laza K. Lazarevi} je u protekloj nedeqi, u periodu od 8. do 12. februara, bila centar nauke, kulture, zabave i dru`ewa. Zimski kamp prirodnih i dru{tvenih nauka pod nazivom @elim da znam vi{e opravdao je o~ekivawa kako nastavnika i rukovodstva {kole, tako i u~enika, a wegovom sve~anom otvarawu prisustvovao je i gradona~elnig Grada [apca Neboj{a Zelenovi} koji je tom prilikom svim u~enicima i nastavnom kadru po`eleo sre}an i uspe{an rad u nadi da }e deca ste}i nova znawa koja }e im biti zna~ajna u daqem {kolovawu. Struktura pomenutog Kampa vi{e je bila prakti~-

na nego teorijska. Predavawa iz oblasti: biologije, geografije, pravopisa i istorije bila su realizovana pomo}u savremenih nastavnih metodama uz mogu}nost otvarawa razli~itih diskusija iz pomenutih oblasti sa ciqem da deca iska`u svoja zapa`awa i re{e svoje nedoumice. Tokom prvog dana predavawa, u~enici su na biologiji imali goste iz Zavoda za javno zdravqe, na kom je Igor Dragi~evi}, dr i specijalista higijene, govorio o kvalitetu gradske vode upore|uju}i je sa fla{iranom i vodom iz arterske ~esme. Nastavnici i realizatori Kampa: Nata{a Popovi}, Marijana Radakovi}, Boban ^am-

xi} i Nikola Tanasi} svim u~esnicima su poru~ili: - [kolarci, dugujemo vam veliku zahvalnost. Opravdali ste na{a o~ekivawa, pokazali ste timski duh, dru`ili ste se i u~ili kroz igru. Hvala vam {to ste @ELELI DA ZNATE VI[E. Zajedno smo bogatiji za jedno novo iskustvo, jer smo i mi, va{i nastavnici, u~ili od vas! Nadamo se da je O[ „Laza K. Lazarevi}“ bila dobar doma}in. Do slede}eg dru`ewa i stvarawa nekih novih ideja i radionica, pozdravqaju vas va{i nastavnici na ~elu sa direktorom {kole Slobodanom Bogdanovi}em i wegovim zamenikom Milanom Blagojevi}em. N. T.

{im razredima osnovne {kole i u sredwoj {koli ste}i dovoqno znawa da mogu da nastave studije i slobodno izaberu profesiju i drugu koja se usmerava ka od-

razovawa o~ekuje se da pojedincu da {iroko op{te znawe i da ga osposobi da samostalno u~i kako bi se neprekidno pripremao za radno okru`ewe koje se stalno me-

NAGRADE

VUKOVA ZA MIOMIRA Predsedni{tvu Srbije, nedavno su uru~ene Vukove nagrade za stvarala{tvo, protekle godine u oblasti kulture, koje dodequje Kulturnoprosvetna zajednica Srbije u saradwi sa Ministarstvom kulture. Me|u pojedincima, osmo~lani `iri, izuzetno vredno priznawe iz oblasti novinarstva i ukupnog doprinosa razvoju sela, dodelio je Miomiru Filipovi}u -Fi}i iz Radenkovi}a, koji ove godine obele`ava i ~etiri decenije ukupnog rada i stvarala{tva na poqu kulturne delatnosti, posebno na selu koje je po wemu ishodi{te Srbije. Q.\.

U


OBRAZOVAWE DA ILI NE?

Srbijanka Turajli} {kola i to na osnovu prethodnog uspeha s mogu}no{}u da se uz dodatni razred u~enik vrati na takozvani akademski smer. U svim ostalim zemqama Evrope izbor zapo~iwe na kraju obaveznog obrazovawa, naj~e{}e devet godina {kolovawa. Gotovo sve zemqe imaju mogu}nost upisa svih oblika studija nezavisno od zavr{ene sredwe {kole. - U izvesnom smislu, dualno obrazovawe mo`e da se shvati kao osavremewena verzija nekada{wih {kola u~enika u privredi, koje smo mi kao dru{tvo uspeli da prevazi|emo jo{ sedamdesetih godina pro{log veka i obezbedimo makar priliku za ostvarivawe ve}e socijalne jednakosti kroz ravnopravan pristup obrazovawu. Moj utisak je da je cela ta pri~a o dualnom obrazovawu vi{e marketin{kog karaktera. Nesumwivo je, naime da to funkcioni{e u Nema~koj. Ali ne treba izgubiti iz vida da Nema~ka ima veliki broj gastarbajtera kojima su u velikom broju nameweni ti nekreativni poslovi, te da je socijalna nejednakost samorazumqiva. Sa druge strane taj sistem se u Nema~koj postepeno uvodio decenijama. Te{ko se to mo`e preslikati, a svakako

13

PRVI ZIMSKI SUSRETI U^ITEQA REPUBLIKE SRBIJE U KRUPWU

O[TRICE wa. Ovakva vrsta obrazovawa se izvesno ne mo`e ste}i u dualnom sistemu – isti~e Srbijanka Turajli}, vanredni profesor katedre za Signale i sisteme Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji. Nepostojawe jake ekonomije ozbiqna je prepreka za realizaciju ovakvog na~ina obrazovawa. U Nema~koj i Austriji podela se vr{i na osnovu ispita koji deca pola`u posle ~etvorogodi{weg osnovnog {kolovawa, dakle u desetoj godini `ivota. U [vajcarskoj podela se vr{i tek na nivou sredwih

18. februar 2016.

Nepostojawe jake ekonomije ozbiqna prepreka za realizaciju ovakvog na~ina obrazovawa. Mogu}e smawewe procenta nezaposlenosti mladih, ali isto tako i pove}awe dru{tvene nejednakosti ne preko no}i. Mislim da bi nas i sam poku{aj preslikavawa, kao dru{tvo vratio unazad – upozorava prof. Turajli}. U [kolskoj upravi Vaqevo trenutno su u izradi planovi konkursa koji }e se objaviti u maju tako da jo{ uvek nemamo podatak koliko se sredwih {kola prijavilo za ovakav na~in obrazovawa. Ono {to je sigurno je da delimi~an na~in dualnog obrazovawa ve} postoji u sredwim {kolama. - Dualno obrazovawe nije lo{e. Na izvestan na~in odavno ga sprovodimo jer na{i u~enici na trogodi{wim smerovima imaju praksu. Svi nam rado izlaze u susret po tom pitawu, pogotovo Elektrodistribucija. Kada su u pitawu stipendije do sada smo imali samo jedan pozitivan odgovor. Svaki po~etak je te`ak. Vreme }e pokazati svoje – uveren je ^edomir Smiqani}, direktor Tehni~ke {kole [abac. Pri~a oko uvo|ewa dualnog obrazovawa u sredwe {kole za dr Svetislava Lazareva, direktora Visoke tehnolo{ke {kole strukovnih studija u [apcu, nije uop{te nova. - Prema uslovima Bolowske deklaracije mi kao visoka strukovna {kola imamo predvi|enu stru~nu praksu. To je posebno izra`eno kroz studijski program kao {to je zdravstvena nega gde su na{i studenti dva dana u sedmici na stru~noj praksi i prakti~nim ve`bama u bolnici, a tri dana na teorijskoj nastavi u {koli. Sli~no je i sa studentima gastronomije koji imaju praksu u hotelima. Sve to obezbe|ujemo kroz ugovore o poslovnotehni~koj saradwi kako sa dr`avnim ustanovama tako i sa nizom privatnih. Nemamo po tom pitawu lo{e iskustvo. Funkcioni{e bez obzira na primedbe o tome kako je situacija u privredi lo{a. Imali smo i studente sa stipendijama ali samo one koji su ve} u radnom odnosu pa su tro{kove {kolarine snosile firme, preduze}a, Dom zdravqa u [apcu. O. Gavrilovi}

DAN STRU^NOG U S AV R [ AVAWA Polaznici seminara bili su u~iteqi i nastavnici Kako prepoiz Krupwa i Ra|evine, znati autenti~ne Malog Zvornika i Lopotrebe dece u nastaznice koji su za svoje vi. Smawewe agresije, prisustvo dobili Uveneuspeha i ose}awa izorewe o u~e{}u na seminaru (8 sati). lovanosti dece. Pre- Moj deo predavawa je poznavawe potreobuhvatio pra}ewe u naba dece predovawu u~enika, na~inu na koji savladavaju {kolski Osnonoj {koli „Bo- program, na~inu ocewivawa rivoje @. Miloje- i, {to je najbitnije, na~inu vi}“ u Krupwu su u izve{tavawa roditeqa o tonedequ 14. februara po pr- me kako u~enici napreduju, vi put odr`ani Zimski su- kako mogu da im pomognu, na sreti u~iteqa pod nazivom koji na~in mo`emo da sara„Dan stru~nog usavr{ava- |ujemo i kako da ih izve{tawa“ u obliku razli~itih vamo o postignutim rezultajednodnevnih programa tima. Radi se o jednom od sestru~nog usavr{avawa u or- minara sa najvi{im prose~ganizaciji Dru{tva u~ite- nim ocenama. Sve {to je qa Ra|evine i Saveza u~ite- prikazano je autorsko delo, qa Republike Srbije. Pra- neki instumenti su nastali te}i program seminara bila ~ak 2003. godine kada je kreje izlo`ba uxbenika, na- nula reforma i od tada se stavnih sredstava i de~ije metode rada usavr{avaju, prihva}en je u celoj Srbiji {tampe za osnovne {kole. - Ovakav vid organizo- u skladu sa svim pravilnivawa posebno pogoduje ma- cima, razvijao se sa promelim dru{tvima u~iteqa nama Zakona i Pravilnika jer osim wih polaznici mo- isti~e jedan od predava~a gu biti i predmetni na- profesorka razredne nastastavnici osnovne {kole, ve Mirela Lazi} iz U`ica. @ivimo u vremenu stalvaspita~i u pred{kolskoj ustanovi, stru~ni saradni- nih promena u kome je veoci u pred{kolskoj ustano- ma bitno prepoznati auvi ili {koli, saradnici, tenti~ne potrebe dece u direktori ili pomo}nici nastavi sa ciqem smawewa direktora. Bilo je prisut- agresije i neuspeha, ose}ano osam izdava~kih ku}a wa izolovanosti dece. Sukoje su izlo`ile svoje ux- {tina je da treba prepobenike za 80-ak prisutnih znati individualne potreu~iteqa i nastavnika koji be dece kako bi nastavnici su se opredelili za rad u prema wima mogli da ogagrupama - govori Vesna La- nizuju nastavu i omogu}e zarevi} predsednica Dru- da {kola bude mesto gde }e se deca dobro ose}ati. {tva u~iteqa Ra|evine.

U

Profesor strukovnih studija u Visokoj medicinskoj strukovnoj {koli u \upriji Tatjana Simovi} govori da u`e podru~je wenog delovawa predstavqa te`wu da se u spoqnoj sredini napravi dobra infrastruktura kako bi se deca sa razli~itim potrebama mogla boqe i sa vi{e stimulansa snalaziti u sredini u kojoj `ive. Osnovna stvar kod mladih jeste nezadovoqena potreba za pripadawem, oni se ne ose}aju svojim u sredini u kojoj `ive. Oni vole da idu u {kolu zbog dru{tva, tako ka`u, ali im {kola nije prijatno mesto. Odrasli su tako da mogu vi{e stvari da rade istovremeno, mogu pa`wu da fokusiraju na razli~ite stvari ali {kola nema kapacitete da takvoj deci odr`i nastavu, {kola je za wih dosadna. Trudimo se da na vreme prepoznamo potrebe dece, {ta ona vole da u~e, ali je na~in na koji ih podu~avamo razli~it. Potenciramo kreativno u~ewe, kako bi se deca zapitala {ta je su{tina u tome {ta nastavnik predaje, {ta je su{tina tog znawa i koje ve{tine oni sti~u u `ivotu, deca to znaju da prepoznaju. Ve}ina dece su razma`ena i preza{ti}ena tako da te{ko odr`avaju pa`wu. Kreativno u~ewe i podu~avawe je re{ewe - isti~e Tatjana Simovi}, lekar po obrazovawu i specijalista iz oblasti javnog zdravqa. Du{an @ugi}


14

18. februar 2016.

POLITIKA

TRIBINA POKRETA „DOSTA JE BILO“ U [APCU

RADIKALI OBELE@ILI SLAVU

SAMI NA IZBORE Idemo sami na izbore, jer smatramo da kada god se pome{a ~ista i prqava voda, ta voda se zaprqa. Penzije su imovina, a ne socijalna kategorija, i odmah }emo vratiti penzije na stare iznose gostovao na televiziji s nacionalnom frekvencijom u martu 2014. godine. - Napravili smo ogromne pomake na internetu. Na{u fejsbuk stranicu u posledwih mesec dana videlo je 1,4 milion qudi, od toga 750.000 video pregleda, 150.000 posetilaca koji su lajkovali, {erovali. Na internetu smo daleko najja~i,“ istakao je Radulovi}. Na tribini u [apcu, pored Radulovi}a, govorili su i prof. dr Du{an Pavlovi}, potpredsednik Pokreta, kao i Tatjana Macura, ~lanica Glavnog odbora. N. K.

SA VEROM, QUBAVQU I NADOM

leksandar okret KO NE UME BOQE A Vu~i} i Srp„Dosta radski odbor Srpske radikalne stranke proslavio je OD BABI]A ska napredna je bilo“ Sveta tri jerarha krsnu slavu ove politi~ke organia{a Radulovi} je stranka ne dopredstavio se zacije. Predsednica Okru`nog odbora SRS dr Qiqapozvao gra|ane biju vi{e od 40 [ap~anima i na Stanimirovi} ~estitala je slavu svim ~lanovima i sim[apca da se priodsto glasova. to tribinom u patizerima stranke, kao i svim gra|anima [apca koji ovaj kqu~e Pokretu i da se - Izbori }e Kulturnom dan obele`avaju u svojim domovima. aktivno bave politikom. uveriti ~elnicentru. -Na na{u sre}u i veliko zadovoqstvo, ovo je druga godiGlavna karakterike vladaju}e Prema re~ina kako je na{ predsednik dr Vojislav [e{eq u prilici da stika po{tenih qudi je stranke da je ma predsednika bude doma}in slave. Ovaj dan je posve}en mu~enicima Vasita da se pla{e da li }e wihova popuovog pokreta liju Velikom, Jovanu Zlatoustom i Grigoriju Bogoslovu. umeti da se bave politilarnost znatno Sa{e RaduloPraznuju}i ovaj praznik propovedamo veru, qubav i nadu. kom. Siguran sam da }e mawa nego {to vi}a, „Dosta je @elimo da nam to bude pomo} da kroz politi~ki rad idemo svi umeti, jer ko ne bi pojedina namebilo“ izlazi sa verom u Boga, qubav me|u nama i nadom u boqe sutra, reumeo boqe od Zorana Ba{tena istrasamostalno na kla je dr Stanimirovi}. bi}a, a on je {ef posla`ivawa pokaizbore na svim M.M. nivoima. Ciq ni~ke grupe najve}e zuju. Posle izstranke u parlamentu – bora o~ekujemo je da se na parOTVORENE PROSTORIJE NOVE STRANKE U SRBIJI zna~ajne prol a m e n t a r n i m zakqu~io je Radulovi}. mene u druizborima pre|e izborni prag, a na lokalnim {tvu, kao i raspad SNS do izborima iza}i }e samo u kraja godine – veruje Raduova stranka u [apcu onim sredinama u kojima lovi}. organizovala je kokPokret „Dosta je bilo“ ima kvalitetne kandidate. tel povodom otvara- Idemo sami na izbore, zala`e se za ukidawe projer smatramo da kada god se jekta „Beograd na vodi“, da wa novih prostorija. Tom pome{a ~ista i prqava vo- svi gra|ani Srbije koji ne- prilikom, prostorije u da, ta voda se zaprqa. Mi maju prihode dobijaju po Stojana Novakovi}a 10 su i smo druga~iji i mi vam obe- 20.000 dinara, a svaki ~lan osve{tane. }avamo da ko god bude glasao iz takve porodice jo{ po ^lanovi i simpatizeri za nas ne}e dobiti posao – pet hiqada dinara. NS ugostili su veliki broj - Za ovakvu vrstu soci- kolega iz drugih partija u ka`e Radulovi}. Govore}i o saradwi sa jalne pomo}i potrebno je [apcu, a glavna tema neostalim opozicionim stran- 1,5 milijardi evra godi- formalnih razgovora u opukama, predsednik „Dosta je {we, a danas se za socijalna {tenoj atmosferi bili su bilo“ isti~e da pokret ne davawa izdvaja 1,6 milijar- predstoje}i izbori. O na~itra`i koaliciju ni sa kim, di. To je odgovorna politi- nu izlaska na izbore govoali da je spreman za dogovo- ka. Penzije su imovina, a ne rila je potpredsednica NS re o „spre~avawu izborne socijalna kategorija, i od- Alena Bukili}. mah }emo vratiti penzije na kra|e“. - Mi verujemo da bi za - Bilo bi zgodno da sve stare iznose – dodao je Radu- opoziciju u Srbiji najboqe Aleksandar Simi} i Alena Bukili} stranke koje ne koketiraju lovi}. bilo da se na predstoje}e Radulovi} je ocenio da u izbore ide u „dve kolone“. U kratsku stranku, pre svega prirodni savez – rekla je sa Vu~i}em, sara|uju, da imamo mobilne timove, Srbiji vlada medijski mrak, na{oj koloni vidimo, kao zbog saradwe u republi~kom Bukili}. dodav{i da je posledwi put adekvatnog partnera Demo- parlamentu. Za nas je to kontrolore – dodaje on. Kada je re~ o lokalnim Kada je re~ o izbornom izborima, predsednik Gradrezultatu, Radulovi} naglaskog odbora Nove stranke GO DSS I DVERI OBELE@ILI SRETEWE {ava da }e ta politi~ka opAleksandar Simi} istakao cija pre}i cenzus i da „sije da odbori po Srbiji imaju gurno ulazi“ u novi saziv slobodu da biraju koalicioSkup{tine Srbije. ne partnere uz uslov da ne - Pokret na ~ijem sam ~ebudu iz redova aktuelne reradski odbori Demokratske stranke li i ostavili dr`avu na ~uvawe. Jedan od lu, ima vi{e od {est odsto publi~ke vlasti. Srbije i Dveri u [apcu, polagawem wih je i knez Ivo od Semberije koji je jepodr{ke u Beogradu i Vojvenca na spomenik knezu Ivi od dan od znamenitijih Srba iz Podriwa. On - Ideolo{ki mi svakavodini, a u ostatku Srbije Semberije obele`ili su Dan dr`avnosti je 1806. godine otkupio oko 300 zarobqeko ne mo`emo sa SNS, ima izme|u tri i ~etiri. nih Srba iz Dobri}a od bosanskih Turaka. – Sretewe. SPS i SRS, svi drugi su Ono {to vidimo na terenu i Prema re~ima predsednika GO DSS dr Dao je sav svoj novac i imovinu da bi ih nam partneri. U [apcu energiju koju vidimo me|u Aleksandra Pavlovi}a, knez Iva je zadu- oslobodio. smo odabrali svoje partnequdima, govori nam da }emo Pavlovi} je podsetio i da je Knez Ivo, `io Srbiju i [abac i ovo je bila prilika re i to u okviru liste uspeti – rekao je on. posle oslobo|ewa od Turaka, bio ~lan da mu se oda po~ast i ve~na zahvalnost. „Pobeda za [abac“ – dodao Radulovi} je napomenuo - Na Dan dr`avnosti odajemo po~ast Okru`nog suda u [apcu. je Simi}. da je jedan od ciqeva na parN. K. svim srpskim junacima koji su nas zadu`iN. K. lamentarnim izborima da i

P

S

G

NEMA SARADWE SA SNS, SPS I SRS

N

PO^AST I VE^NA ZAHVALNOST

G


POLITIKA STRATEGIJA ZA MLADE INICIJATIVE SELO – GRAD

18. februar 2016.

15

USKORO NOVI ZAKON O JAVNIM PREDUZE]IMA

PLAN U PET TA^AKA OBE]AVA DEPOLITIZACIJU

I TRA@I REZULTATE tom praksom. Osnovno merilo da li menaxment mo`e ili ne mo`e upravqati preduze}em bi}e, pre svega rezultat, a uz to i odnos prema gra|anima. Moraju se pona{ati i socijalno odgovorno. ^esto su javna preduze}a opra{tala milionske dugove onima koji imaju novac, a mo} pokazivali na onima koji duguju minimalne iznose, isti~e Birman~evi}. Kako Birman~evi} obja{wava, svako javno preduze}e ima}e i revizorsku komi-

Komentar na ovaj Zakon tra`ili smo i od stranke Zajedno za Srbiju, opozicione u republi~koj Skup{tini, ali vladaju}e u [apcu. Wihova Informativna slu`ba saop{tava da ZZS sna`no podr`ava sve mere koje dovode do profesionalizacije upravqawa u javnim preduze}ima. Me|utim, na pitawa smatraju li da }e ovaj Zakon dovesti do toga da javnim preduze}ima upravqaju stru~na lica, vodi li on depolitizaciji rukovode}ih funkcija, i da li }e partije uspeti da prona|u “rupe u zakonu” i postave svoje qude na najva`nije funkcije, dobili smo odgovor da su direktori koje je ZZS predlo`ila kompe-

siju ~iji }e predsednik biti upravo nezavisni ~lan nadzornog odbora, onaj koji ne sme da bude ~lan ni jedne partije. Veruje da ovaj Zakon ne}e mo}i da se zaobilazi. -Dr`ava mora da se pona{a u skladu sa Zakonom, a on }e jo{ biti popravqen amandmanima. Nije dovoqno samo doneti zakon i da on bude mrtvo slovo na papiru. Moraju se uraditi sistemske promene, a niz drugih zakona koji su doneti stvaraju ambijent da pravna dr`ava mo`e da deluje u punom kapacitetu, smatra Birman~evi}.

tentni. Tako|e, u odgovoru stoji da je [abac grad u kome je Gradska uprava i uprava u svim javnim preduze}ima po kvalitetu u samom vrhu u Srbiji. Navedeno je i da je ovo grad sa najni`om cenom vode u Srbiji i da ima najboqe ure|enu industrijsku zonu. Pored toga, ZZS ka`e i da ima jasan plan kako da u naredne ~etiri godine javna preduze}a i uprava budu na nivou na kom su u gradovima Sredwe i Zapadne Evrope. Mo`da to zna~i da nam novi Zakon nije ni potreban. M.M.

Novi Zakon o javnim preduze}ima podrazumeva da direktori ne mogu biti funkcioneri, a nezavisni ~lanovi nadzornih odbora ni ~lanovi politi~kih stranaka. SNS hvali Zakon, ZZS ka`e da su wihovi direktori dobro radili i do sada acrt novog Zakona o javnim preduze}ima, koji bi uskoro trebao da bude donet, predvi|a stro`e uslove za izbor rukovode}ih organa. Direktor javnog preduze}a ~iji je osniva~ dr`ava, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava mo`e biti samo neko ko je zavr{io najmawe ~etvorogodi{wi fakultet, ima najmawe pet godina radnog iskustva na poslovima koje zahteva ovo obrazovawe i najmawe tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima tog javnog preduze}a. Pored toga, ne sme biti funkcioner neke politi~ke partije. Nezavisni ~lan nadzornog odbora uo{te ne mo`e biti ~lan stranke. Da li }e ovo kona~no dovesti do toga da na rukovode}a mesta do|u qudi koji su se istakli na poslu, a ne u partiji? Boban Birman~evi}, poslanik Srpske napredne stranke, tvrdi da je ciq ovog zakona upravo depolitizacija javnih preduze}a, a da }e osnovno merilo rada menaxmenta biti rezultati, ali i odnos prema gra|anima. -Ovaj Zakon }e otvoriti vrata najboqima, jer }e se direktori birati po stru~nosti i po kvalitetu. Imamo primere u praksi gde su direktori birani po principu – {to vi{a pozicija u stranci, to ja~e javno preduze}e. Mnoga javna preduze}a i u gradu i u republici, iz godine u godinu posluju negativno, a i daqe imaju iste ditrektore, nadzorne i upravne odbore. Ovaj Zakon }e omogu}iti da se prestane sa

N a konferenciji za medije odr`anoj u utorak Inicijativa Selo – grad je predstavila strategiju za mlade za period za naredne ~etiri godine. Program sadr`i pet ta~aka. Narednih dana Strategija }e biti predstavqena gradona~elniku Neboj{i Zelenovi}u, sa nadom da }e se oformiti tim koji }e se baviti realizacijom istih. Ivana Kati}, ~lan Izvr{nog odbora Inicijative, navela je da su se potrudili da u ovih pet ta~aka obuhvate sve ciqeve za koje smatraju da nisu dovoqnoj meri razvijeni i ~ijom bi se realizacijom poboq{ao `ivot mladih kako u gradu, tako i u selu. Prva ta~ka odnosi se na obrazovawe i profesionalno usavr{avawe. -Najve}i akcenat smo stavili na podsticawe saradwe obrazovnih institucija i ostalih u~esnika na podru~ju grada, u svrhu unapre|ewa formalnog obrazovawa i podizawa svesti mladih o neformalnom “`ivotnom” obrazovawu, rekla je Kati}eva. Druga ta~ka Strategije bavi se zapo{qavawem i preduzetni{tvom. Ana [e}iri, predsednik Mladih Inicijative Selo – grad, navela je da su `eleli da uka`u na va`nost podsticawa partnerskog pristupa u~esnika koji bi unapredili uslove za zapo{qavawe, kao i podsticawa preduzetni{tva mladih. -Mladima je neophodno omogu}iti finansijsku podr{ku, ali i formirati organizacije koje bi mogle da postanu aktivni u~esnici na tr`i{tu rada, smatra [e}irijeva. Tre}om ta~kom je obuhva}eno poboq{awe `ivota mladih na selu. Dario ]osi} je istakao da u ruralnim podru~jima postoje veliki problemi, a da su najzastupqeniji me|u wima visok stepen nezaposlenosti mladih, wihova nedovoqna informisanost, nedovoqna ukqu~enost u volonterske i sli~ne aktivnosti, kao i uskra}enost za kulturne i druge manifestacije. -Kako bi ovi problemi bili svedeni na {to mawu meru neophodno je adekvatnije osna`ivawe tra`ewa posla i ja~awe saradwe izme|u neformalnih grupa i udru`ewa iz ruralnih sredina. Sa druge strane, potrebno je razvijawe programa volonterizma i kreirawa kvalitetnijih uslova za sprovo|ewe slobodnog vremena, rekao je ]osi}. Andrija Tovilovi}, generalni sekretar Inicijative, smatra da je probleme, potrebe i potencijal mladih potrebno sistematski ukqu~ivati u proces kreirawa politike. Zbog toga su ~etvrtu ta~ku posvetili aktivnosti mladih i dru{tveno politi~kom ukqu~ivawu. Peta ta~ka strategija bavi se zdravstvenom i socijalnom za{titom. M.M.

N

OP[TINA VLADIMIRCI: OO SNS

RE[EWE AFERE BUNAR kancelariji op{tinskog odbora SNS u Vladimircima od potpredsednika OO SNS Rada Kova~evi}a saznali smo da je u toku epilog afere sa bunarom u Ri|akama koji je u proteklom su{nom letu podigao veliku pra{inu. - Potro{enih oko osam miliona dinara za neiskopan bunar re{i}emo, jer tako smo obe}ali gra|anima. Krivce }emo prona}i a, moram ista}i da smo i spornu platu radnicima JKP “Iz-

U

vor” re{ili i tako pomak u re{avawu velikog problema i ovog preduze}a a u tom ramu re{ili. Mi se dr`imo gesla da obe}awa ispuwavamo. Ko se ogre{io o buxet i gra|ane mora odgovarati. Mi nasle|ene probleme ne}emo zata{kavati ve} naprotiv, podnosi svojevrsni ra~un ili re~ obe}anu Kova~evi} kako re~e u `eqi da gra|ani znaju {ta je puna istina {to su i do sada ~inili, dodaje. S.K.

TRI GODINE JEDINSTVENE SRBIJE U [APCU

KOKTEL ZA RO\ENDAN ovodom tri godine od osnivawa Gradskog odbora Jedinstvene Srbije u [apcu, pro{log petka odr`an je koktel kome su prisustvovali ~lanovi gradskog odbora, predsednici mesnih odbora, koordinatori kao i simpatizera i prijateqa ove stranke. Koktelu, organizovanom u restoranu Fudbalskog kluba „Ma~va“ prisustvovalo je oko 400 qudi. - Od formirawa gradskog odbora do danas postali smo snaga promena koje su [apcu neophodne. Poznati smo po borbi za socijalnu pravdu i obi~nog ~oveka, a svojim delima to i dokazujemo. Kao odbornik u skup{tini na{eg grada jedini sam se odrekao svoje odborni~ke plate u

P

korist humanitarnog udru`ewa, borio sam se za besplatan prevoz za u~enike i studente, borio sam se za besplatne uxbenike, za ve}u podr{ku trudnicama i porodiqama, za smawivawe cene parkinga i ostalih nameta i taksi, za boqi polo`aj poqoprivrednika, kao i za novu politiku u obezbe|ivawu radnih mesta. Zbog svega toga ova sala i jeste mala za sve koji nas podr`avaju i zato vam obe}avam da }emo u ovoj izbornoj godini napuniti halu sportova i tu proslaviti pobedu, istakao je u obra}awu gostima Slavi{a Kostadinovi}, predsednik Gradskog odbora Jedinstvene Srbije u [apcu. M.S.M.


16

18. februar 2016.

KULTURA DVOSTRUKI DOBITNIK NINOVE

„NOVA SCENA“ U GALERIJI NARODNOG MUZEJA

TA L A S E N E R G I J E PRIZNAJMO I E N T U Z I J A Z M A ZABLUDE I Otvarawem izlo`be pro{log ~etvrtka zaokru`ena ~etvorogodi{wa pri~a o stvarala{tvu mladih vizuelnih umetnika nastala kroz projekat „Nova scena - predstavqawe mladih umetnika“ Filipa Kova~evi}a, istori~ara umetnosti ve je po~elo spontano, bez nekog odre|enog plana i namere, u februaru 2012. godine u Kulturnom centru. ^etiri godine kasnije, u galeriji Narodnog muzeja [abac, i to pro{log ~etvrtka izlo`bom radova trideset sedam umetnika, u~esnika projekta „Nova scena - predstavqawe mladih umetnika“ Filipa Kova~evi}a, isto-

S

jedna nova generacija umetnika. To su umetnici ro|eni osamdesetih godina. Jedan novi talas inovacija i kreativnosti u na{oj sredini. Prirodno je da kao istori~ar umetnosti i kao neko ko radi u kulturi ovog grada treba da pratim te pojave, da ukazujem na wih, da ih evidentiram, elaboriram, kriti~ki valorizujem. Zapravo projekat „Nove scene“ pred-

ri~ara umetnosti, zaokru`eno je vi{egodi{we dru`ewe. Dru`ewe koje je imalo za ciq ukazivawe na sli~nosti i razlike umet-

stavqa sve to - rekao je Filip Kova~evi} zahvaliv{i se umetnicima koautorima, u~esnicima projekta, gradu koji je podr`ao projekat na

DOBAR PRIMER zlo`ba „Nova scena“ po Jeleni Luki}, slikarki primewene umetnosti, predstavqa samo jednu od mnogobrojnih i mogu}ih ideja kako da se promovi{e i skrene pa`wa na likovnu i primewenu umetnost. - Ovo je jedan dobar primer da se scena mladih umetnika prika`e i okupi u svom gradu, kao i da se wihova dela zabele`e i prate kroz stvarala{tvo. Za grad kao {to je [abac veliki potencijal je upravo u velikoj brojnosti talentovanih, razli~itih i {kolovanih umetnika. Samim tim treba da postoji {to ve}e razumevawe i saradwa izme|u institucija, kulturnih ustanova i samih umetnika. Sve pohvale za Filipa Kova~evi}a {to je to prepoznao i realizovao u saradwi sa umetnicima.

I

ni~kih praksi i poetika kroz analizu dela mladih vizuelnih umetnika - slikara, vajara, fotografa, dizajnera, arhitekata i drugih. - Kako su se odvijale prezentacije tako se i stvarala svest o postojawu nove scene u gradu. Dubqim ulaskom u problematiku mladih umetnika i wihove umetnosti shvatio sam da je stasala

konkursu za finansirawe i sufinansirawe projekata u kulturi za 2015. godinu, Kulturnom centru, svojoj drugoj ku}i, izdava~u publikacije, Muzeju koji je ustupio prostor, medijima koji su pratili „Glasu Podriwa“, RTV [abac, RTV AS, Muzi~koj {koli „Mihailo Vukdragovi}“ i [koli primewenih umetnosti.

[abac, {aba~ka kultura i {aba~ka likovna scenama u godinama koje dolaze nema razloga za brigu zahvaquju}i, kako je istakla vi{i kustos Narodnog muzeja Tatjana Markovi}, ovakvoj izlo`bi, predanom radu Filipa Kova~evi}a koji dugi niz godina prati rad mladih autora. - Tako|e jedna ovakva izlo`ba pokazuje i odli~nu ne samo me|uinstitucionalnu saradwu, saradwu koju mladi autori u ovom gradu svake godine ostvaraju sa razli~itim institucijama kulture, nego i jednu odli~nu saradwu koja se razvila izme|u Narodnog muzeja u [apcu, Filipa Kova~evi}a, Kulturnog centra i nekih drugih elemenata koji su zaista kroz sve ove godine dali sve od sebe da na{a likovna scena izgleda upravo ovako - dodala je Tatjana Markovi}. Otvaraju}i izlo`bu gradona~elnik Neboj{a Zelenovi} istakao je da je zadatak svakog grada, a naro~ito [apca, da pru`i priliku mladim umetnicima da se iska`u. - I to ne samo umetnicima slikarima nego i skulptorima, vajarima, arhitektama. Imamo novi trg, imamo dosta novih re{ewa. Postali smo poznati po muralima, konkursima. Mislim da ove godine grad [abac vi{e izdvaja za kulturu nego svih prethodnih godina. Moj zadatak je da pru`im vama umetnicima priliku, a vi pomozite meni da napravimo od [apca jedan „kul” grad. To ne}e mo}i bez vas da se uradi. To je grad u kome }ete vi `eleti da nastavite da `ivite. Ako vam ja ili ko god to bude bio umesto mene ne pru`a priliku vi }ete oti}i zato {to vi prvi imate priliku da odete. A ja bih voleo da ostanete ovde zato {to zaista verujem da [abac mo`e da bude pristojno mesto za `ivot - poru~io je gradona~elnik. Kako je istaknuto u prate}oj publikaciji „Nova scena“ je „`ivi organizam. Ona nije nekakva datost i svr{eno stawe, ve} uvek aktuelna tema, otvoreno pitawe na koje se neprekidno moraju davati konstruktivni i kreativni odgovori“. O. Gavrilovi}

Ninova nagrada za „Islednika“ u~ini}e mojim ~itaocima i one koji to ne bi bili. Strah od gubqewa identiteta je izmi{qotina dnevne politike. Te{ko da }u pre maja po~eti da pi{em novi roman vogodi{wi laureat najpresti`nije srpske kwi`evne nagrade – Ninove, svrstao se u red probranih pisaca koji su je dobili dva puta – Dobrica ]osi} i @ivojin Pavlovi}.

O

Ninova nagrada je najpresti`nija nagrada u Srbiji. [ta ona zna~i za Vas? - Ninova nagrada je jedina na{a nagrada koja zna~ajno pro{iruje ~itala~ku publiku. Iako sam tu nagradu

Ispred wih je samo [ap~anin Oskar Davi~o koji je jedini pisac sa tri Ninove nagrade. Autor „Islednika“ za „Glas Podriwa“ ka`e da je veoma lep ose}aj dobiti ovo nagradu dva puta. Nagra|eni roman je, dodaje, nastao kao i sva wegova ranija dela – vi{egodi{wim radom.

prvi put dobio za roman „Ruski prozor“ pre osam godina, iako sam posle toliko romana i eseja stekao zavidan broj ~italaca, svakako }e ova druga Ninova nagrada za „Islednika“ u~initi mojim ~itaocima i one koji to ne bi bili. Jer, ovo peto izdawe „Islednika“ obja-

PISMA ^ITALACA

O, JANO! JANO... Zaslu`uje{ na{e divqewe i pa`wu, Za sve svoje uzlete i sva stizawa, I korakom smelim, {to sna`no odzvawa, Za marqivost svoju, posve}enost sna`nu. Flautom si svojom u Karnegi stigla, Jedanaest nagrada ve} ti `ivot krase, Darom Stvoriteqa bo`anske si klase, Plovidbom do zvezda jedra si uzdigla. Zadovoqno stojim pred stizawem tvojim, Sa deset godina planetarno hodi{, Darovawem svojim sebe i predvodi{, U besmrtnom jatu svojom lirom stojim. Perjanica [apca i Srbije cele, Vinula se Jana u podvige smele! De~ji ^ika Marko


KULTURA NAGRADE DRAGAN VELIKI]

18. februar 2016.

17

„^ETIRI SUZE LAZAROVE“ RASPLAKALE PUBLIKU U [ABA^KOM POZORI[TU

SEBI LA@I

SRPSKE MUKE I JADI

vqeno je u tira`u od trideset hiqada. Neminovno uz Ninovu nagradu ide i pove}ano interesovawe za kwigu. Koliko su svetla i glamur, koje nosi nagrada, dobar marketing za na{u kwi`evnost? - Samo ukoliko je nagra|eni roman zaista visoke umetni~ke vrednosti to onda ima i neku misionarsku ulogu u {irewu nacionalne

i~nu dramu srpskog seqaka u vihoru Prvog svetskog rata sa svim ~emerom i jadom na Veliku scenu „Qubi{a Jovanovi}“ [aba~kog pozori{ta pro{log petka doneo je glumac Sini{a Maksimovi}. Monodrama „^etiri suze Lazarove“ ra|ena po tekstu Zorana Mijaqevi}a, a u Maksimovi}evoj re`iji, prati gorku sudbinu Lazara Te{i}a.

L

nadna smrt najstarijeg Jovana pogodi}e ga kao grom iz vedra neba. Ipak, nada u povratak najmla|eg Vuka sa boji{ta ostaje. Nada koja polako gasne sa prvim zlim slutwama izvu~enim iz neizgovorenih re~i Vukovog pre`ivelog saborca. I dok prokliwe sudbinu tra`e}i odgovor od Boga za svoja sagre{ewa me|u kamenim spomenicima gde su pokopana samo tri tela najmilijih

Idili~ni seoski `ivot porodice prekida Prvi svetski rat u kome kroz golgotu vojni~kog `ivota prolaze Lazar i wegova tri sina Jovan, \or|ije i Vuk. Razdvojeni ratnim neprilikama, pored povremenog sretawa na boji{tima, pre`ive}e Lazar i rawavawe u kome je ostao bez leve ruke i mukotrpno povla~ewe preko Albanije sve zarad nade da }e se porodica po zavr{etku rata ponovo okupiti. Smrt voqene supruge Qubice, posledwi dani sina \or|ija i izne-

uz avionske zvuke nadolaze}eg novog ratnog talasa izdaje ga snaga. Dok se spu{taju posledwe senke pozori{ne scene pra}ene suzama prisutnih ostaje gorak ukus na{ih muka i jada sagledanih kroz vizuru autora teksta Zorana Mijaqevi}a i idejnog tvorca i glavnog aktera monodrame Sini{e Maksimovi}a koji je i ovoga puta uspeo da na na~in svojstven samo wemu prodre do srca i du{e pozori{ne publike. O. G.

Samo ukoliko je nagra|eni roman zaista visoke umetni~ke vrednosti to onda ima i neku misonarsku ulogu u {irewu nacionalne kwi`evnosti i na druge jezike. Moji romani prevedeni na petnaest jezika, a letos je „Ruski prozor“ objavqen u Kairu u prevodu na arapski jezik.

kwi`evnosti i na druge jezike. Moji romani prevedeni na petnaest jezika, a letos je „Ruski prozor“ objavqen u Kairu u prevodu na arapski jezik. Identitet je linija vodiqa Va{eg romana „Islednik“. Rekli ste da je identitet ne{to ~ime si bavite

KWI@EVNOST POBEDILA MUZIKU Kako je kwi`evnost pobedila muziku u Va{em slu~aju? - Nije to bila borba. Oduvek sam znao da je kwi`evnost moj zabran. Za{to sam tako mislio? Ne znam ni sam. Mo`da se, ipak, deo odgovora nalazi u „Isledniku“. u svim svojim delima. Koliko je identitet va`an za svakoga od nas? - Ne bih rekao da je identitet linija vodiqa. Naravno da sve {to pi{em je u dubokoj vezi sa mojim iskustvom i pogledom na svet. Druga~ije ne bi ni moglo. Identitet nije jednom za svagda stvorena struktura, ve} je identitet jedan neprekidan proces. Strah od gubqewa identiteta je izmi{qotina dnevne politi-

mo se tako ne}emo mimoi}i sa nama samima. Kako }e se nastaviti Va{ kwi`evni put? - Sa slede}im romanom koji jo{ nisam po~eo. Me|utim, te{ko da }u pre maja po~eti novi roman zbog svakodnevnih obaveza vezanih za promociju „Islednika“. Me|utim, kao {to postoji vreme kada se riba lovi, tako postoji i vreme kada se mre`e su{e. Uvek izme|u dva romana pravim dugu pauzu.

RAZNOLIKA KWI@EVNA SCENA Kakva je srpska kwi`evna scena? - Raznolika. U Srbiji su pisci i vinari na visokom nivou. Kada bi nam takvi bili i politi~ari, bilo bi ugodno `iveti u toj zemqi. ke. Svako od nas ima svoj identitet, kao {to ima i otisak prsta. Koliko je u svima nama ukorewen islednik, i koliko svi mi volimo da budemo islednici? - Prirodno je da u nekom ~asu postavimo sebi neka su{tinska pitawa, da se suo~imo za samima sobom, da podvu~emo crtu, da priznamo sebi zablude i la`i. Sa-

Imamo situaciju da je satira sve prisutnija u na{em dru{tvu. Nedostaju nam Nu{i}, Sremac, Domanovi}? - Svako vreme ima svoje pisce. U tom pogledu ne bi trebalo strahovati da i na{e vreme ne}e vremenu budu}em isporu~iti dela visoke umetni~ke vrednosti. N. K.

SVEVREMENI NU[I] U [ABA^KOM POZORI[TU Scena „Maska“ u koprodukciji sa Pozori{tem „Male stvari“ Trebiwe i Kulturnim centrom Trebiwe premijerno pro{log ~etvrtka izvela komediju „Nu{i}ev optimalan broj“

SLIKA NA[IH NARAVI Gluma~ki trojac @eqko Milo{evi} i Aneta i Ivan Toma{evi} pro{log ~etvrtka vaskrsli su neponovqivog Branislava Nu{i}a na Velikoj sceni „Qubi{a Jovanovi}“ [aba~kog pozori{ta. Agaton, Jerotije, Sarka, @ivka ministarka, Gospa Misa, Jerotije prona{li su put do svog tvorca kroz niz peripetija i zavrzlama u ko{marnoj atmosferi koju do vrhunca „ludila“ dovodi psihijatar lu|i i od samih likova. Poigravawem sa `anrovima i situacijama pisac teksta i re`iser Ivan Toma{evi} uspeo je da nu{i}evski humor

zaogrne ve{to sme{tenim porukama i komentarima na{ega vremena. Spopadaju}i danono}no Nu{i}a u nastojawu da ih u svojim delima prika`e boqima nego {to jesu na pozornicu su izneli niz tipova karaktera u kojima je publika, poput skrivenih simbola, otkrivala sve one odlike predstavnika dana{wih institucija, nazovi intelektualaca, ali i „malih“, na prvi pogled bezna~ajnih qudi koji iz senke vrebaju svoju priliku. Dinami~na komedija „Nu{i}ev optimalan broj“ samim svojim naslovom dovodi nas u zapitanost: „Pisac za sva vre-

mena ili smo mi ostali isti za sva vremena?“ I kao kod Nu{i}a nudim nam se jednostavan odgovor. I Nu{i} i mi, i pro{lost i sada{wost, ostali smo nepromeweni sa svim na{im malim egzistencijalnim prohtevima, manama i porocima. Zato i ne ~udi {to je pozori{te ogledalo `ivota u kome najrealnije sagledavamo kako druge tako i sebe same. Scena „Maska“, Pozori{te „Male stvari“ Trebiwe i Kulturni centar Trebiwe, uspeli su na najboqi mogu}i na~in da u svom nu{i}evskom loncu „ukr~kaju“ ~orbicu na{ih naravi. O. G.


18

BELE@NICA

18. februar 2016.

PROMOVISANA KWIGA „AGAPE ANTOLOGIJA 2“ U HRAMU SVETE TROJICE NA LETWIKOVCU

MERA U VREMENU NEVREMENA vremenu dana{wem, svedoci smo raznih, ~udnih pojava na na{im TV ekranima. Ne govorimo o rijalitima, nekakvim parovima i farmama, koji ostavqaju bez re~i svakog, io-

U

bezobrazniji, bez ose}aja za meru, a o ku}nom vaspitawu i elementarnoj pristojnosti da ne govorimo, to se vi{e se kotiraju u oblacima samozaqubqenosti koja, ipak, lako isparava... Sve su re|i oni koji

le misle}eg ~oveka. Mislimo na takozvane ili samozvane novinare - voditeqe kojih je sve vi{e, a koji misle da {to su drskiji, to su boqi u poslu. [to ~e{}e sagovornika prekidaju, uska~u mu u re~, u `eludac, zastaju u grlu, to su, misle, boqi novinari. [to su

su zadr`ali skromnost, koji umeju da slu{aju, a nije novinarstvo samo postavqawe pitawa, nego i ume}e slu{awa, koji sagovornika postavqaju u prvi plan, gde i jeste wegovo mesto, a ostaju, naizgled, u pozadini u kojoj imaju dobar pregled svega o ~emu moraju

da vode ra~una, a toga je mnogo, iako se ne vidi. Jedan od wih je Aleksandar Gaj{ek, autor i voditeq emisije „Agape“, koja se emitiju na TV Studio B vi{e od jedne decenije, a kroz koju je prodefilovala plejada najumnijih duhovnika, umetnika, nau~nika... Autor je kwige „10 godina Agape - antologija“ i „Agape antologija 2“, koju je, proteklog ~etvrtka promovisao u prepunom hramu Svete Trojice na Letwikovcu. - Od prve epizode serijala do danas sam ostao zbuwen interesovawem za emisiju, mislio sam da je publika malobrojnija nego {to je to pokazalo vreme i rejtinzi. Mo`da je po~etak bio te`ak i stresan, i dan danas se pitam da li sam ja dovoqno kadar da ugostim qude o kojima imam najboqe mogu}e mi{qewe. Za razgovore sa svojim sagovornicima se maksimalno pripremam, postavqam im najjednostavnije mogu}e pitawe, najprostodu{nije, da bismo svi ~uli mudre i smislene re~i koje su, na`alost, prognane iz medija. [to vi{e qudi postavqa pitawe smisla, pove}ava se stepen sa-

zrevawa svesti kod jednog naroda, a to je jedna vrsta napredovawa. Jeste proces obo`ewa individualna stvar, ali, {to je vi{e li~nosti koji sazrevaju, to je i stepen svesti vi{i i kvalitetniji je `ivot, rekao je Gaj{ek. Sve{tenik Rade Petrovi}, stare{ina hrama, uru~io je gostu diptih Hrista i Bogorodice u ime „najmla|e Crkvene op{tine u eparhiji“, a o kwizi je govorio proto|akon dr Qubomir Rankovi}. - U opasnim vremenima `ivimo. Tamo gde je potisnuta kultura, uga{ena je svetlost, koja je simbol hri{}anstva.. „A svetlost se svetli u tami. I tama je ne obuze“. Onaj kome je Wegova svetlost potrebna, wegova emisija je „Agape“, rekao je Rankovi}. Gaj{ek je otvoreno govorio o svom putu, li~nom i profesionalnom, se}ao se vremena kada je kao mlad ~ovek od 24 godine besciqno `iveo, nezadovoqan, bez namere da upi{e fakultet ili da se zaposli, a onda je, jedan odlazak na Hilandar, a ubrzo potom, u manastir Sveti Prohor P~iwski, sve promenio. Boqe re~eno,

to je bio po~etak promene. ^oveku je Hristos najbli`i kada je u bezna|u, kada se kre}e kao “pile u krugu koji je opisan kredom”. Sve dok ~ovek ne postavi pitawe smrtnosti i smisla, nema puta ka Bogu. Onda su do wega „slu~ajno“ do{le kwige akademika Vladete Jeroti}a, sa kojim je uradio prvi intervju na Bo`i}, 1997. godine. Trebalo mu je hrabrosti da to predlo`i uredniku, jer je u to vreme radio kao spiker. – Ne znam odakle mi snage i hrabrosti, odlu~ila je velika qubav prema ovom poslu koju i danas ose}am, a „savr{ena qubav izgoni strah“. Posetioci su skoro dva puna sata sa velikom pa`wom slu{ali gosta i postavqali mu pitawa, poneka ba{ li~na, na koja je on sa lako}om odgovarao. - @ivot je lep i trebalo bi da mu se radujemo. Ako nismo obasjani radosnim ose}awem `ivota, to ne zna~i da je `ivot sam po sebi lo{, ve} da mi ne{to ne radimo kako bi trebalo. M. Filipovi}

NOVI CIKLUS RADIONICE KULTURA SE]AWA

U SUSRET MUZEJU [ABA^KIH JEVREJA alo je gradova u Srbiji, koji je, poput [apca, imao Jevrejsku zajednicu koja je dala mnogo znamenitih qudi, od kojih su svi bili i vatreni rodoqubi. ^iwenica da je Grad nedavno otkupio ku}u u kojoj se nalazila Sinagoga, obradovala je mnoge [ap~ane, jer ovaj gest predstavqa

M

mir Gaji}, akademski slikar Igor Marseni}, novinarka @ivana Vojinovi} i arhitekta Aleksandra Savati}. - Zahvalan sam svima koji su podr`ali odluku Grada da otkupimo Sinagogu i u|emo u ovaj projekat, koji je na radost svih koji ozbiqno promi{qaju o svojoj istoriji i gledaju u budu}nost. @elimo

udi pod Davidovom zvezdom ratovali su pod srpskom {ajka~om, dokazali su da imaju dve domovine, jednu u snovima, a drugu u srcu. U srpskoj uniformi bilo je nekoliko stotina Jevreja, a dvesta je dalo `ivot za slobodu i {irewe srpskog ota~astva. Jevrejskom pitawu koje je re{avano 2.000 godina, Tre}i Rajh je dao kona~ni oblik genocida. Me|u {est miliona pobijenih Jevreja, nalaze se i svi {aba~ki Jevreji, zajedno sa vi{e od hiqadu onih koji su iz Be~a, Berlina, Praga i Bratislave u decembru 1939. godine, Dunavom krenuli za Palestinu, zbog leda zastali kod Kladova, a onda u septembru 1940. dopremqeni u [abac, koji je svima wima bio posledwa nada. Novinarka , @ivana Vojinovi}

Q

povratak se}awa na Srbe Mojsijeve vere koji su, zajedno sa ostalim sugra|anima, gradili [abac i ostavili dubok trag u wemu. U Narodnom muzeju u [apcu je proteklog ~etvrtka odr`ana prva u nizu radionica koja ima za ciq restauraciju Sinagoge, u kojoj }e biti otvoren Muzej {aba~kih Jevreja. Govorili su gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi}, istori~ar Branislav Stankovi}, novinar Brani-

da Sinagoga bude jedno od mesta na kojima se bavimo kulturom na potpuno druga~iji i moderan na~in i nadam se da }e [ap~ani aktivno u~estvovati u radionicama na kojima je re~ o razvoju grada, izjavio je Zelenovi}. Prema re~ima Igora Marseni}a, grad je u~inio zna~ajan korak da za{titi kulturno dobro, koje govori o slojevitosti `ivota u [apcu, o postojawu potpuno druga~ije etni~ke i religiozne

zajednice, koja je imala vrlo intenzivan i vidqiv `ivot u gradu - Povratkom Sinagoge, [abac se vra}a sebi – O stradawu Jevreja u Drugom svetskom ratu, govorio je novinar Branimir Gaji}, uz slajdove ratnih fotografija do kojih je do{ao istra`uju}i privatne foto albume, a koje jasno svedo~e svu nakaznost Holokausta. - Ve} u jesen 1941. godine, Sajmi{te je pretvoreno u logor, gde su bili sme{teni Jevreji. Mu{karce su ubili u jesen 1941. godine, dok su `ene i decu dr`ali do prole}a 1942. godine, kad su ih ubili u du{egupkama, kamionimaubicama. U vi{e navrata su prevozili `ene i decu iz logora na obalu Save, gde se danas nalazi beogradska op{tina Savski venac. Svaki dan bi zastali na istom mestu, prebacivali gas iz auspuha u kabinu hermeti~ki zatvorenu, gde je bivalo izme|u 60 i 100 du{a. Ogromna koli~ina gasa bi se ispu{tala i oni su ve} do @elezni~ke stanice umirali u stra{nim mukama. Ono {to je stra{no je da su deci davali bombone pre ulasaka u kamion da bi bila mirna, rekao je Gaji}, koji je bio jedan od inicijatora da se na tom mestu pre dve godine podigne prvi i jedini spomenik nevino postradalima.

Ne zna se pouzdano kada su se Jevreji doselili u [abac. Prvi sa~uvani trag je iz 16. veka, a zna se da su `iveli na na{oj teritoriji u vreme oba srpska ustanka i da su bili ukqu~eni u najzna~ajniju trgovinu uvoznom robom – u promet soli. Zna se i da je Jevrem Obrenovi}, koji je bio

Ambasadom Izraela, koja je raspolo`ena da bude deo projekta „ U susret muzeju {aba~kih Jevreja“, a Savati}eva pozvala sve sugra|ane koji imaju dokumenta ili se}awa vezana za istoriju Jevreja na na{em prostoru da do|u i ukqu~e se u radionice koje }e se odr`avati u Muze-

pismen i napredan, okupqao oko sebe u~ene qude, me|u kojima su bili i Jevreji. - Zahvaquju}i kupovini Sinagoge, [abac bi lako mogao da postane i mesto se}awa, velika {aba~ko-jevrejska pri~a o stradawu, empatiji i ~ovekoqubqu, rekla je Vojinovi}eva. Stankovi} je istakao da je uspostavqen kontakt sa

ju – Potra`i}emo materijal i putem inerneta, a preko dru{tvenih mre`a `elimo da se pove`emo sa na{im Jevrejima koji `ive u svetu. @elimo da ostvarimo kontakt sa svetskim centrima, da poku{amo da na{ Muzej postane deo svetske mre`e i uvr{}en u internacionalnu Stazu se}awa. M. Filipovi}


UDOBAN @IVOT

18. februar 2016.

19

URE\EWE DNEVNE SOBE Veliki prostor ao po nekom pravilu, dnevne sobe su najve}e prostorije u na{im domovima jer su namewene za primawe gostiju i dru`ewe sa porodicom nakon napornih radnih dana. Me|utim, pored o~iglednih pogodnosti velikih prostora, velike dnevne sobe je te{ko urediti. Pre svega, name{taj mora da bude velikih dimenzija kako bi odgovarao prostoru, ina~e }e se izgubiti u wemu. Ove velike sobe obi~no ne odaju utisak udobnosti, ali primenom pravih boja i odgovaraju}eg name{taja, kao i izvesnih dekorativnih trikova, mo`ete stvoriti veoma udobnu dnevnu sobu. Izbegavajte hladne boje jer one imaju tendenciju uve}awa prostora, boqa solucija su toplije nijanse. Sve zidove ofarbajte jednom bojom ili wenim razli~itim nijansama. Kako bi enterijer va{e dnevne sobe zadr`ao izgled jedinstvene celine, vodite ra~una o primeni boja na tekstilu i drugim dekorativnim elementima. Obavezno postavite na zid umetni~ku sliku koja }e doprineti toplini enterijera. Tako|e, to umetni~ko delo mora biti u skladu sa dekorom sobe. [to se ti~e poda, odaberite velike {arene tepihe, koji su odli~an na~in za razdvajawe prostora. Oni }e biti centralna ta~ka u enterijeru dnevne sobe i definisati wen karakter. Raspored name{taja, sofa, kau~a, foteqa treba da bude funkcionalan, kako bi i vama i va{im gostima bilo udobno tokom dru`ewa u dnevnom boravku.

K

Mali prostor ame{taj u maloj dnevnoj sobi treba da bude u proporciji sa wenom veli~inom. Po{to je soba mala i name{taj, kao {to su foteqe, sofe, komode treba da bude mawi, {to }e vizuelno u~initi da soba izgleda prostranije. Mo`e na primer da se stavi klupa umesto klasi~nog sto~i}a za kafu. Svetao name{taj sa jednostavnim linijama stvara skladan, svetao i vizuelno ve}i prostor. Komadi name{taja, ukqu~uju}i i trosede, foteqe, komode svetlije boje sa no`icama su dobar izbor za male dnevne sobe. Svetliji komadi name{taja vizuelno ne izgledaju tako te{ki, a no`ice daju nesmatan pogled ka podu, {to ~ini prostor otvorenijim i vizuelno prostranijim. Sto~i}i od metala, pleksiglasa, stakla vizuelno zauzimaju malo prostora, dok tamni drveni sto~i}i imaju suprotan efekat. Posebno povr{ine sto~i}a od pleksiglasa ili od stakla daju vizuelno utisak ve}eg prostora. Uz plakare, posebno one visoke do plafona obezbe|uje se maksimalna funkcionalnost. U plakare se mogu ugraditi police za odlagawe stvari. Svetlija boja plakara vizuelno pove}ava prostor. Otvorene police ostavqaju mnogo prostora i pru`aju mogu}nosti za raznovrsne kombinacije boja i formi predmeta koji se stavqaju. ^esto se zaboravqa da mala dnevna soba ima i vertikalnu osu. Stvari mogu da se rasporede u prostoru tako da podstaknu o~i da se kre}u navi{e od name{taja, i tako vizuelno pove}aju prostor. Podne lampe, velike vaze sa visokim granama, zavese do poda, duga ogledala, vertikalno postavqene slike, osvetqewe ili stolovi sa vi{eslojnim aran`manima su mogu}i izbor Ako sofa ili drugi komad name{taja treba da dominira u maloj dnevnoj sobi obojite zidove u nijansu malo svetliju od tapacirunga. O~i }e se kretati preko sobe, a ne}e se „lepiti“ na sofi. Mali prostor dnevne sobe izgleda zanimqivo sa mawe boja, najboqe sa tri boje ili mawe. Neutralne boje sa nijansama zelene i plave su idealne za mali prostor dnevnih soba. Hladnije boje, zelena i plava daju utisak ve}eg prostora, a neutralne boje na zidovima, tepisima i jastucima daju ose}aj toplijeg prostora. Monohromatska {ema boja izgleda skladno i nagla{ava teksturu. „Goli“ drveni podovi u svetlijim tonovima drveta stvaraju ~ist i elegantan izgled male dnevne sobe. Tamni podovi stvaraju suprotan efekat i utisak zatvorenog i sku~enog prostora.

N

PRIJATEQ STRANE SALON NAME[TAJA „MATIS“, Kraqa Milutina 1, Telefon: 015/352-703


20

18. februar 2016.

MANIFESTACIJE

MANIFESTACIJE

18. februar 2016.

21

MANIFESTACIJA OD POSEBNOG ZNA^AJA ZA PROMOCIJU REGIONA

TURISTI^KO BLAGO PODRI W A NA BEOGRADSKOM SAJMU cu [ap u “ uke k na r a „P iji: b r S nu tve s n i Jed

Na 38. Me|unarodnom sajmu turizma u Beogradu turisti~ke organizacije [apca, Bogati}a i Krupwa stru~wacima i {iroj javnosti prezentuju svoje potencijale. Koceqeva za sada bez promocije na ovom doga|aju, te nadle`ni smatraju da za ovu privrednu granu tek idu boqi dani

O

d 18. do 21. februara na Beogradskom sajmu, na 38. Me|unarodnom sajmu turizma, me|u vi{e od 1.100 izlaga~a iz preko 50 zemaqa, turisti~ke potencijale }e predstaviti op{tine regiona. [aba~ka turisti~ka organizacija akcenat stavqa na va`an jubilej: 200 godina od dolaska Jevrema Obrenovi}a u ovaj grad, Bogati} i Krupaw fokus usmeravaju na manifestacioni turizam, dok turisti~ka ponuda Koceqeve, ove godine na ovaj na~in ne}e biti prezentovana {iroj javnosti.

Dva veka gra|anske tradicije -Va`an jubilej, dvesta godina od dolaska Jevrema Obrenovi}a u [abac bi}e jedna od tema sa kojom }emo se predstaviti na Sajmu turizma pod sloganom „Dva veka gra|anske tradicije“. Pored toga bi}e predstavqena i nova stalna postavka Narodnog muzeja „[aba~ki vremeplov – ba{tina za budu}nost“. Park nauke kao deo turisti~ke ponude grada predstavi}e sve svoje atraktivne programe. Manifestacije, kao krovni turisti~ki prozvod [apca zauze}e posebno mesto: Ru`e Lipolista,

bi}e svojevrsni {aba~ki prozor u svet turizma i komunikacija. Po Peji}kinim re~ima, protekle godine u [apcu je ostvareno ne{to vi{e od 10.000 no}ewa, dok je najpose}enija manifestacija tradicionalno bio [aba~ki va{ar koji je posetilo preko 50.000 qudi. Atraktivna priroda Ra|evine Turisti~ka organizacija Op{tine Krupaw u~estvuje na predstoje}em 38. Me|unarodnom sajmu turizma u Beogradu zajedno sa turisti~kim or-

^ivijada, ^ivija{ki karneval, [aba~ki va{ar sve su to de{avawa po kojima se [abac prepoznaje. Nismo zanemarili ni seoski turizam koji je veliki potencijal ovog kraja, dok }e planina Cer kao jedna od najve}ih prirodnih celina ovog kraja zauzeti posebno mesto-navela je ispred Turisti~ke organizacije [apca Tamara Peji}, i dodala. - Ove 2016. Turisti~ka organizacija grada [apca napuni}e 20 godina, a na{e u~estvovawe na Sajmu turizma samo }e potvrditi poziciju grada [apca na turisti~koj mapi Srbije. [tand Turisti~ke organizacije grada [apca

ganizacijama grada Loznice i Ose~ine. Na sajmu }e biti predstavqena turisti~ka ponuda op{tine Krupaw, najavqene op{tinske manifestacije i promovisana gastro ponuda. Turisti~ka organizacija Op{tine Krupaw svake godine pru`a priliku ugostiteqskim objektima, udru`ewima i pojedincima koji se bave turizmom, da u~estvuju na sajmu turizma, najve}em turisti~kom doga|aju u Srbiji kako bi se predstavili potencijalnim posetiocima. Savremeni Krupaw karakteri{e ekolo{ki nezaga|ena i atraktivna priroda upotpuwena kulturno-istorijskim spomenicima. Zbog povoqne nadmorske visine, pozitivnih klimatskih faktora i netaknute prirode

Krupaw je idealna destinacija za pripreme sportista kao i za izvo|ewe nastave u prirodi. Krupaw i okolina imaju veoma bogato kulturno istorijsko nasle|e i veliki broj spomenika iz raznih perioda, a u posledwe vreme atraktivan je me|u turistima i zbog brojnih manifestacija: Dani Me|a{a,“Lazarevdan“,“Petrovdanski sabor“ i“Plodovi Ra|evine“.

ja. Pro{irujemo i sme{tajne kapacitete, a ne}e izostati i predstavqawe drugih zna~ajnih turisti~kih potencijala kraja. U tome }e nam pomo}i brojni saradnici, a posebno u~enici Sredwe ma~vanske {kole, smera kulinari koji }e pripremiti svoje tradicionalne slatki{e. Predvideli smo i nagradnu igru za sve posetioce, a {est najsre}nijih ima}e priliku da koriste

Radno vreme

R

adno vreme sajma turizma, u ~etvrtak 18. februara je od 10 do 18 ~asova. U petak i subotu {tandovi }e za posetioce biti otvoreni od 10 do 19 ~asova, a u nedequ od 10 do 17 ~asova. Cena pojedina~ne ulaznice je 300 dinara, za grupe 200 dinara po osobi. Za sat vremena parkirawa potrebno je izdvojiti 200 dinara. ***

O~ekuje se rekordan broj posetilaca

P

ro{logodi{wi Sajam turizma posetilo je 70.000 qudi. Organizatori o~ekuju da }e ta cifra ovaj put biti prema{ena za nekih 5.000. Zemqa partner ovogodi{we manifestacije je Slovenija, a slede}e Crna Gora. Istovremeno sa Sajmom turizma organizuju se jo{ tri manifestacije: 12. Me|unarodni sajam opreme za hotelijerstvo i ugostiteqstvo, 7. Sajam vina i 12. Sajam suvenira.

ovom trenutku mo`e da ponudi jednu, iz godine u godinu sve pose}eniju manifestaciju, Festila zimnice koji se organizuje svake godine krajem septembra meseca. Pro{le godine je za dva dana, tokom trajawe sajma, Koceqevu posetilo oko 12 hiqada posetilaca, a veliki broj gostiju okupi i moto skup.

du zanimqiva gostima, ali za razvoj seoskog turizma neophodna je dobra infrastruktura. To je preduslov. Selima koja su zainteresovana da se bave turizmom mi pre svega moramo da obezbedimo dobre puteve, struju i vodu kako bi ove destinacije turistima bile dostupnije i privla~nije. U naredne ~etiri godine o~ekujemo da }emo

- Op{tina Koceqeva je prepoznala zna~aj razvoja turizma ali je do sada iskoristila samo deli} svojih potencijala. Mi imamo prelepa sela koja su zapravo vazdu{ne bawe, tu su zdrava voda, vazduh, na{i seqaci su jako vredni i mogu da ponude zdravu hranu. Samo deli} kapaciteta je u Koceqevi iskori{}en u ovoj oblasti. Cele godine na{a sela mogu da bu-

zavr{iti planirane infrastrukturne projekte koji su bitni i za razvoj ove oblasti - rekla je zamenik predsednika op{tine Slavica Rankovi}. Ona je podsetila i na zna~ajne kulturno-istorijske lokalitete i li~nosti ovog kraja, poput pop Luke Lazarevi}a i Janka Veselinovi}a, zatim na lokalitet starog rimskog naseqa, ali da je najpre neophodno da se sve to {to ovaj kraj ima dovede u pristojno stawe kako bi postalo turisti~ka ponuda tamnavskog kraja. Grupa autora

[tand u duhu Ma~ve [tand Ma~vana koji }e zauzeti atraktivno mesto u hali ~etiri beogradskog sajma odisa}e duhom zavi~aja iz pro{lih vremena. Najzna~ajniji detaq bi}e predstavqawe osnovnih motiva tradicionalne kulturno-turisti~ke organizacije “Hajdu~ko ve~e”, koja }e ove godine biti odr`ana 50. put. Jubilej je dostojan svake pa`we, a `eqa organizatora povratak “poquqanog” imixa manifestacije po kojoj je ovaj kraj prepoznatqiv u Srbiji. To je pokazala i nedavna anketa u kojoj se 96 odsto ispitanika izjasnilo da “Hajdu~ko ve~e” obele`ava Ma~vane. - Prakti~no pre otvarawa u ~etvrtak od osam ~asova bi}e na{ nastup na RTS u jutarwem programu. Budu}i da je takmi~ewe mladi}a za laskavu titulu ma~vanskog haramba{e na “Hajdu~kim ve~erima”, centralni deo programa, predstavi}emo nekoliko ranijih haramba{a. Uz ma~vansku svadbu, po tradicionalnim obi~ajima, bi}e tu i dosta

drugog kulturno-zabavnog programa. Osim toga isti~em i zna~aj crkve i spomen kosturnice u Dubqu, kao i zna~ajan broj ugostiteqskih i kulinarskih specijaliteta ovog kra-

brojne sme{tajne i druge usluge kraja, ka`e Darko Ma{i} direktor Turisti~ke organizacije op{tine Bogati}. Sajam zimnice kao potencijal Koceqeva~ka op{tina slu~ajnim i namernim prolaznicima u


22

MOZAIK

18. februar 2016.

^IVIJA[KI ’OROSKOP VODOLIJA Jo{ traje va{ lep period. Sada u`ivate. Ne samo da ste se razmahali i podavali intervju svima, pa ~ak i onoj nezgodnoj koja nema vi{e emisiju ve} radi za novine, nego i rekoste da mo`da vi budete premijer. Izre~ena re~ obavezuje. ^udna mogu}nost, ali u Srbiji sve je mogu}e. I da, em je Srbija slavila Dan dr`avnosti, em i vi proslaviste ro|endan sa Srbijom, istog dana. Prva dama sija od sre}e.

RIBE Ribe vole da dobijaju poklone, a ko ne voli. Samo {to ne mo`e svako da dobije poklon. Nezgodni su oni skupi pokloni, jer po sili zakona ne mo`ete da ih zadr`ite, ali fla{ica omiqenog pi}a {irom sveta i to jo{ na }irilici u va{oj ruci mnogo zna~i. Nije ni skupa. Hamletovska dilema je pred vama, popiti ili ne. Na{ savet, zadr`ite je, a ako vam se ba{ pije – kupite i popijte. To mo`e i iz fla{e.

OVAN Jednom se to moralo i vama desiti. Godinama nastupate i ovacijama vas ispra}aju, ali sada je \avo do{ao po svoje. Stiglo je i vas. Vodite sa sobom drugog i tre}eg, a onog najboqeg, prvog, nikako. Kao mo`ete bez wega. Mo`da i mo`ete, ali razmislite da ga pozovete, da zakopate ratne sekire, da sve to prekrije ruzmarin i {a{. [to da ne, da zapevate svi zajedno ponovo na Hipodromu, ionako ste ostali du`ni zbog lo{eg ozvu~ewa.

BIK [ta ste vi sve uradili za svoj rodni kraj, to }e se prepri~avati. A, ako dovedete i wega, Velikog Vladimira, i to uskoro, pa makar i u Muzej vo{tanih figura, e onda ste zadali veliki doma}i zadatak drugima. Doveli biste vi i neke druge, ali su vam diskretno stavili do znawa da oni jo{ nisu za muzej.

BLIZANCI Posle potpisanog sporazuma u Vladi Srbije izme|u premijera i nadasvud ~uvenog novosadskog festivala, sasvim je mogu}e da zapevate i na toj, naspektakularnijoj bini kod nas. Da smo na va{em mestu, ozbiqno bi razmislili da besplatno otpevate koncert na Egzitu. Ako ste mogli Bati u Kru{evcu, mo`ete vaqda i na tom Izlazu. Najve}a srpska majka na najve}em regionalnom festivalu. A i deca ne bi morala da kupuju karte, kriza je.

RAK Vi imate osobinu da qudi taman malo zaborave na vas, a onda se pojavite i uzburkate celo dru{tvo. Jedna novina vam je odredila daqi put. Lepo qudi napisali – bi}ete ili predsednik sveta, ili predsednik Srbije. Tre}e za vas ne postoji. Problem je {to aktuelni predsednik ne}e da vas podr`i za predsednika sveta, a tek mu, verovatno, ne pada na pamet da vas podr`i za predsednika Srbije. Vreme, ipak, i daqe radi za vas.

LAV Obradovala vas je pobeda nad starijem kolegom kod koga ste ranije igrali. Samo vi znate koliko ste energije, truda i `ivaca ulo`ili u sve ono {to ste postigli. Vi ste dokaz da se rad isplati, i da ni{ta u `ivotu nije servirano na tacni. To je tek jedna u nizu pobeda koje vas o~ekuju i za koje se spremate. Vide}emo se i sa vam uskoro u Areni, a onda pravac Rio.

DEVICA Te{ku ste odluku doneli da narodne kuhiwe malo predahnu, ali ste uvideli da ste pogre{ili. Niste to priznali, ali kao i da jeste. Ne mo`e se najesti ~ovek sa 160 dinara dnevno. Kako ste do{li do te ra~unice, svaka vam ~ast. Naj~asnije bi bilo da ste sami probali to da uradite, mo`da biste to i mogli, mo`da bi i uspeli, jer ipak ste vi - mali.

VAGA Nemojte da se sekirate, mada smo sigurni da vas to ni ne doti~e, ali vi iz zemqe do izbora ne}ete oti}i. To {to bi neki voleli, i odavde i odande, nije razlog za brigu. Da su hteli, oni bi presudu doneli odavno, a ne kao, sada se setili, da vas u sred kampawe zovu nazad. I to ne samo vas, nego vam i dru{tvo spremili. Imate vi va`nija posla.

[KORPIJA Dobili ste podr{ku od nekoga od koga to niste o~ekivali, a nije ba{ bila i potrebna. Ne znamo koliko vam prijateqice no}i mogu pomo}i da do|ete do foteqe u kojoj je sedeo i va{ mu`, ali va{u porodicu je nemogu}e izop{titi iz tih seksi afera. Onomad mu` imao onu pripravnicu u ovalnoj sobi, sada ove cure {to bi da vam daju glas, kuku vama od tolike podr{ke. Gubite sigurno, mnogi se nadaju.

STRELAC Navrzli ste se na tu jadnu starletu. Po{tedite je, brate. Jeste da je obe}ala polovinu para, ali ima ona i svojih tro{kova. Ona je ne`no bi}e, takore}i, suptilno. Te koli~ine silikona i botoksa u woj govore o enormnim ulagawima u wenu lepotu. Kako to ne razumete. Ne ide da vi, `estok momak “udarate” po woj. Zar ste na to spali, da zavisite od wenih par hiqada evra. Dostojanstveno glavu gore i zaboravite na starlete, balerine, striptizete i ostale drugarice.

JARAC Srbija ne mo`e bez Farme, ali Farma ne mo`e bez [ap~ana. Bi}ete, eto, i vi deo tog velikog cirkusa. Da li }e vam to pomo}i u budu}nosti, to }emo tek da vidimo. Ima mnogo slu~ajeva kada su takvi projekti, iskoristili pojedince, a oni su se br`e boqe ponovo vratili u anonimnost i tu se boqe proveli nego podno svetlima koji `ivot zna~e. A i ovi na{i gospodari, samo nam dele igre, nikako da podele i malo hleba. N.K.

INTERTOURS O SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

P O K R E TA ^ I OPTIMIZMA Pokreta~i entuzijazma jakog kao prvog dana su na{i putnici koji nas podr`avaju, slede i inspiri{u nove ideje i kvalitetnije programe - tvrde u Agenciji koja je pro{le godine proslavila ~etvrt veka postojawa e|unarodni sajam turizma u Beogradu po~eo je danas. O wegovom zna~aju za turisti~ke radnike razgovarali smo sa Qiqanom Daki}, direktorkom turisti~ke agencije iz [apca „Inertours“. Istovremeno, iskoristili smo priliku da saznamo {ta je to najaktuelnije, {ta agencija od ~etvrt veka trajawa, ima da ponudi na{im sugra|anima. - Manifestacije ovog tipa su izuzetno zna~ajne za turisti~ke agencije, hotele, turisti~ke organizacije gradova i regija, odnosno za ~itavu armiju turisti~kih radnika koji sa velikim entuzijazmom rade svoj posao. To je svaka-

M

Sajam kao mesto za skupqawe informacija obzirom da }e sajamski popusti trajati i neko vreme nakon manifestacije, u Intertoursu savetuju na{e sugra|ane da ovaj doga|aj iskoriste za prikupqawe informacija o novim destinacijama i razli~itim ponudama.

S

ko mesto gde se sre}u partneri koji sara|uju dugi niz godina, mesto gde se upoznaju novi partneri i sklapaju novi poslovi, odr`avaju radionice i seminari sa eminentnim gostima - predava~ima iz zemqe i inostranstva, razmewuju ideje i znawa, gde se predstavqaju Turisti~ke organizacije gradova i regijaSrbije - isti~e Qiqana Daki}, direktorka {aba~ke agencije „Intertours“. Vi{e od dve i po decenije “Inter tours” sa uspehom organizuje sve oblike turisti~kih putovawa u zemqi i inostranstvu. Sa posebnim ponosom isti~u “Inetrtours kulturni paket” koji podrazumeva obilazak najboqih prestoni~kih pozori{ta. Za svoj posao tvrde da je sa jedne strane izuzetno zahtevan i odgovoran, a sa druge atraktivan i vrlo dinami~an. Pokreta~i entuzijazma jakog kao prvog dana su im putnici kojiih podr`avaju, slede i inspiri{u nove ideje i kvalitetnije programe. - Organizujemo godi{we odmore (letovawe, zimovawe), bavimo se omladinsko-{kolskim turizmom (izleti, nastava u prirodi, ekskurzije u zemqi i inostranstvu). Rukovode}i se citatom Lo-

rensa [terna: “Upoznaj prvo svoju zemqu pa onda putuj po inostranstvu”, dosta pa`we poklawamo putovawima po Srbiji. Dok samo posebno ponosni na ~iwenicu da ve} deset godina u ponudi imamo Kulturni paket, koji podrazumeva poludnevni izlet do Beograda i gledawe najaktuelnijih pozori{nih predstava. Kada govorimo o najatraktivnijim trenutnim

YUTA daje ve}e garancije za 150 wenih ~lanica uta ima vi{e od 300 ~lanica, ali }e takve uslove nuditi 150 agencija koje su ispunile potrebne kriterijume i za koje je proceweno da su sigurne.“Intertours”je jedna od wih i na na{oj agenciji }e bit i istaknut za{ti}eni znak - “Yuta garancija putovawa”. To zna~i da }e putnici biti sigurniji kod uplate aran`man u nekoj od ovih agencija, jer se ne mo`e desiti da ostanu bez sme{taja na destinaciji (bi}e im prona|en drugi sme{taj ili }e biti vra}eni u zemqu bez dodatnih tro{kova), kao i da }e im biti vra}en novac (ili ponu|en drugi aran`man kod neke druge agencije koja je u tom programu) u slu~aju da agencija nije u mogu}nosti da realizuje ve} upla}en aran`man.

Y

ponudama, to su pre svega jo{ uvek aktuelna zimovawa i letovawa ~ija je prodaja po~ela ve} krajem pro{le godine – navodi direktorka agencije „Intertours“, i ka`e da putnici najvi{e mogu da u{tede ukoliko svoje letwe aran`mane upla}uju ve} tokom decembra ili januara. - Za putnike koji su u decembru ili januaru uplatili letovawa popusti su bili i do 50 odsto za hotelske i do 20 odsto za sme{taj u apartmanima. Svakako postoji i sajamski popust koji }e se nastaviti i neko vreme posle sajma – po na{em iskustvu verovatno do kraja februara do 20%, a onda do kraja marta do 10%. Ovde je re~ o FIRST MINUTE ponudama, a zavisno od intenziteta prodaje, postoji mogu}nost i dobrih LAST MINUTE ponuda pred sam datum letovawa.


MOZAIK

18. februar 2016.

23

CRKVENI HOR IZ KRUPWA OBELE@IO 16 GODINA POSTOJAWA

SVETA TRI JERARHA vetom liturgijom u crkvi Vaznesewa Gospodweg u Krupwu u petak 12. februara obele`en je veliki pravoslavni praznik Sveta Tri Jerarha koji predstavqa zajedni~ki praznik svetiteqa Vasilija Velikog, Grigorija Bo-

S

Drago mi je {to na{ hor kruni{e velika qubav prema ovim svetiteqima i `eqa je da jo{ dugo godina pojemo Gospodu - govori Zorica Ivanovi} koja je u horu od prvog dana. Crkveni hor „Sveta Tri Jerarha“ iz Krupwa osno-

goslova i Jovana Zlatoustog. Taj dan su pre 16 godina osniva~i me{ovitog crkvenog hora „Sveta Tri Jerarha“ iz Krupwa upravo izabrali za horsku slavu. - Dana{wi dan predstavqa ogromnu qubav prema Gospodu, prema na{oj crkvi i na{im parohijanima. Zahvaquju}i velikom trudu i qubavi, sve ove godine pevamo u slavu Gospodwu.

van je 12. februara 2000. godine na praznik Sveta Tri Jerarha uz blagoslov wegovog preosve{tenstva vladike {aba~kog Lavrentija. Sa `eqom da daju svoj doprinos lepoti Liturgije inicijativa je potekla od Zorice Ivanovi} i Zorana Kokanovi}a koji se prihvatio vo|ewa hora. - Na Cveti 23. aprila 2000. godine crkveni hor

Sveta Tri Jerarha prvi put je pevao na Liturgiji u hramu Vaznesewa Gospodweg u Krupwu. Mala varo{ Krupaw, u `ivopisnoj Ra|evini, dobila je hor kojim bi se ponosili mnogo ve}i gradovi. Od po~etka delovawa kroz hor je pro{lo vi{e od {ezdeset peva~a. U wemu peva tridesetak qudi razli~itih profesija i uzrasta. Svi oni iskrenom qubavqu i darom koji se ne mo`e osporiti, grade divnu muzi~ku gra|evinu. Tanane niti duhovne muzike povezale su ~lanove hora u jedan skladan kolektiv koji je kadar da se suo~i sa najzahtevnijim deonicama Liturgije i uznese ih u sfere koje samo vera i muzika mogu da dostignu. Radost pevawa u slavu Gospoda je wihova nagrada i zadovoqstvo svojevremeneno je zapisao profesor Vu~ina Buri} koji je zajedno sa suprugom Slavicom ostavio veliki trag u radu hora. Crkveni hor iz Krupwa je imao vi{e stotine nastupa. Pevao je u brojnim crkvama i manastirima na smotrama i koncertima. U~estvovao je na takmi~ewu „Horovi me|u freskama“ u Beogradu. Osvojio je vi{e zlatnih medaqa na takmi~ewu horova u Bije-

Qubav prema Gospodu. Tanane niti duhovne muzike. Doprinos lepoti Svete Liturgije

qini. Crkveni hor „Sveta Tri Jerarha“ je primqen u Sabor srpskih horova i nagra|en zlatnikom Svetog Sinoda Srpske pravoslavne crkve. O horu „Sveta Tri Jerarha“ su se najpohvalnije izrazili mnogi uva`eni stru~waci i poznavaoci duhovnog pojawa. - Svi u horu gajimo dugu i uspe{nu saradwu, povezuju nas divna i ~ista ose}a-

`ele da pomognu. Svaka ~ast starijim ~lanovima koji su hor pokrenuli, ali se istovremeno nadam da }e mla|e generacije mo}i da prepoznaju na{ rad i jednoga dana nastave zapo~eto isti~e sada{wi horovo|a Goran Andri} nastavnik muzi~ke kulture u osnovnoj {koli u Krupwu. Pored ~lanova hora, gra|ana i sve{tenstva, prosla-

wa, u onoj pravoj i osnovnoj qudskoj nameri i qubavi da pevamo u slavu Gospodu. Od velikog zna~aja za na{u sredinu i wen kulturni `ivot jeste da hor postoji. Nadam se da }e tako biti i u budu}nosti, spremni smo da prihvatimo sve one koji

vu su svojim prisustvom uveli~ali i prijateqi iz crkvenih horova „Sveti prorok Ilija“ iz Ma~kata, „Sveti arhi|akon Stefan“ iz Kraqeva i „Sveti kraq Milutin“ iz Kozjaka. Du{an @ugi}

PISMA ^ITALACA

ODLAZAK DOBROG ^OVEKA malom mestu kao {to je Krupaw, qudi se poznaju, sre}u svakodnevno, pozdravqaju sa „dobar dan, kom{ija“, iako se po imenu ne znaju. Biblioteka „Politika“ je op{tinska, narodna biblioteka, centar svih zbivawa u Ra|evini. Ima oko 580 ~italaca. Kao dugogodi{wi bibliotekar, ve}inu ~italaca poznajem, znam {ta ~itaju, znam wihove brojeve u na{oj kartoteci. I vidim, broj 520 je dobio novog ~itaoca! Kako, za{to je izbrisan prethodni ~italac, Bo`idar @ivanovi}? I onda shvatim. Bo`idara @ivanovi}a, na{eg deda Bo`e vi{e nema. Umro je 16. oktobra pro{le godine, a wegov broj i misiju dru`ewa sa kwigom i bibliotekom nastavqa wegova }erka Desanka Petrovi} s kojom je `iveo i koja mu je bila oslonac posledwih godina. Bo`idar @ivanovi}, na{ deda Bo`a, rodio se 1920. godine i `iveo u Lipenovi}u, selu nadomak Krupwa. Bio je uzoran doma}in, slu`io za primer svojim uku}anima, kom{ijama, prijateqima. Se}am se, pre tridesetak godina, ulazi u biblioteku. Vidim, ~ovek u godinama, sa sela, sa {ubarom na glavi i {tapom u rukama. Pre nego {to u|e u biblioteku i ka`e dobar dan, skida {ubaru, osmehne se stidqivo i obja{wava da je do{ao da se u~lani. Na|e se vremena za ~itawe,

U

kad se pozavr{avaju poslovi u poqu, u {tali, oko ku}e. Uz kwigu se, ka`e, najboqe odmara. I tako, pre tridesetak godina, deda Bo`a postaje na{ ~italac. ^ita uglavnom kwige sa istorijskom tematikom, pre svega iz Drugog svetskog rata. Godinama smo se dru`ili. I uvek ista slika, ulazi sa {ubarom u ruci, vra}a pro~itane kwige, bri`qivo uvijene da se ne o{tete i uzima druge koje mi predlo`imo i odaberemo, govore}i uz osmeh da mi znamo {ta on ~ita i da veruje u nas i prihvata na{ izbor. A kad su godine pritisle, bolest sve ~e{}e vezivala za krevet, deda Bo`a se nije odricao kwige. Dolazile su kom{ije, dolazile su }erke da uzmu kwige za deda Bo`u. Kad vi{e nije mogao da bude sam u ku}i u Lipenovi}u, preseqava se u Krupaw kod }erke Desanke. I ne odri~e se kwige. Naprotiv, ~ita sam, uz }erku koja je i sama ~italac, a kasnije, kad nije mogao sam da dr`i kwigu, }erka mu ~ita. I tako, pre dva meseca, umro je Bo`idar @ivanovi}, deda Bo`a. Skroman ~ovek, veliki po{tovalac i zaqubqenik u pisanu re~, u kwigu. Dobar ~ovek. Ostaju za wim se}awa, uspomene, primer izvanrednog, vrednog ~itaoca i `eqa da svaka biblioteka ima svoga deda Bo`u, ~oveka i ~itaoca koji }e biti uzor mla|ima. Gorica Divqakovi}


24

18. februar 2016.

DOGA\AJI

PROSLAVQEN PRAZNIK ZAQUBQENIH I PRAZNIK PRIJATEQSTVA

NOVE KWIGE

U SUSRET QUBAVI Slikawe na li{}u akrilnim bojama. Ve~e puno poezije, muzike, qubavi. Zadovoqstvo prisutnih posetilaca nije se moglo sakriti susret Danu zaqubqenih u organizaciji Biblioteke „Politika“ Krupaw u petak 12. februara za posetioce je otvorena izlo`ba slika Marije Panteli} mlade umetnice iz Loznice i poetsko-muzi~ko ve~e u kome je nastupio veliki broj u~esnika.

U

Najpre je u 18 ~asova otvorena izlo`ba slika na li{}u mlade slikarke Marije Panteli} iz Loznice pod nazivom „The Fall in Love“ (Jesen u Qubavi, zaqubqenost) koja predstavqa plod wenog trogodi{weg eksperimentalnog rada na istra`ivawu i osmi{qavawu tehnike koja }e biti pogodna za ovu specifi~nu podlogu, koja kada se sasu{i i ispresuje podse}a na pergament. - Radi se o specifi~nom vidu likovne umetnosti, sasvim novom inovativnom pravcu. U pitawu je oslikavawe na osu{enom li{}u akrilnim bojama i prelakirano nepromo~ivim lakom kako bi ostalo sa~uvano od vremena. Kada ste umetnik gledate o~ima srca i kada imate qubav u sebi mo`ete da vidite slikarsko platno u svemu. Moje slikarsko platno je upravo ovaj osu{en list koji `ivot zavr{ava u jesen, mo`da malo zbog profesionalne deformacije s obzirom da sam medicinska sestra i da se svaki dan trudim da nekom produ`im `ivot. Za{to onda list koji je otpao ne bi dobio neki drugi `ivot. To mi je bila prva ideja, o`ivqavawe - govori Marija umetnica iz Loznice ~ija inspiracija dolazi iz qubavi i to one koju nosi u sebi samoj. Slikawem i crtawem se bavi od malena, prvi crte`

je uradila sa dve godine kada je crtala pravilne krugove, a kasnije kroz {kolovawe talenat je gradila kroz grafi~ki dizajn, zdravstveno-vaspitne plakate i, s obzirom da je bila u medicinskoj {koli, radila je na svim mogu}im likovnim projektima. Naravno, to is-

kustvo je dovelo do stvarawa sopostvenog likovnog pravca. Najvi{e se zahvaquje svojim roditeqima, ali i mno{tvu prijateqa koji su je podr`ali u najve}im ludostima. Specijalno se zahvaquje Neboj{i Todorovi}u bez koga ovaj projekat ne bi bio realizovan. U nastavku ve~eri odr`ano je poetsko-muzi~ko ve~e u kome su u~estvovali za-

vi~ajni pisci i pesnici iz Krupwa i Loznice, ali i u~enici osnovne, sredwe {kole i mladi koji su imali priliku da ~itaju svoju poeziju. Program je bio koncipiran tako da bude raznovrstan, najpre su nastupili ~lanovi orkestra KUD „Mi}a Tadi}“ iz Krupwa Goran Tomi}, Milan Gaji} i Mom~ilo Rado-

vanovi}, sviraju}i harmoniku, kontrabas i gitaru, pevaju}i qubavne pesme. Violinu je svirala Andrea Alimanovi}. Svoje pesme su kazivali Milan Stankovi}, Ivana @ivanovi}, Lazar Vi}enti}, Ivana Kova~evi} i Qutomir Rundi}. U programu su u~estvovali Magdalena Mati}, Nata{a Vasiqevi}, Andrijana Gaji} i Aleksandar Gaji} koji je svirao gitaru. - Mladim qudima koji nemaju vremena za poeziju poru~io bih da umesto sedewa u kafi}ima i gubqewa vremena poku{aju da izraze ono {to u tom trenutku ose}aju i to zapi{u na papir. Mo`da }e ispasti od toga neki dobar stih - poru~uje Qutomir Rundi} pesnik iz Loznice i ~lan udru`ewa kwi`evnika Srbije. Izdao je nekoliko kwiga poezije, a izme|u ostalog pi{e i rodoqubivu poeziju. U Krupwu je imao dve promocije kwiga i nekoliko ve~eri poezije, a ve} dve godine je predsednik `irija na manifestaciji „Plodovi Ra|evine“. Inicijator i „glavni krivac“ za organizaciju ovog doga|aja je Cvetko Viloti}, pesnik koji se muzikom bavi ceo svoj `ivot i ovim povodom je izveo nekoliko autorskih pesama od kojih izdvajamo „^e`wo moja, moj nemire“ i „Sawam te“. Frulu svira od detiwstva, a kasnije i klarinet, gitaru, prim, mandolinu, klavijature.

Mladima poru~uje da veruju u qubav, da se ne stide zaqubqenosti i ose}aja qubavi, jer i sama pesma ka`e: „Qubav je poput sunca {to prozebla srca grije, `ivot bi prazan bio da qubavi nije“. I na kraju dodaje: Kad si najtu`niji zapevaj, kad si najveseliji - opet zapevaj! D.@ugi}

QUBAVNI MOST ME\U RAZLIKAMA QUBAV DVA SVETA AUTORKE MILE STAR^EVI] ubav, kao uzvi{eno ose}awe i osnovna hrana qudskog postojawa, u minulim vremenima, bila je te`wa i potreba svakog ~oveka. Milioni stvaralaca na poqu pisane re~i, bilo da su poete, romansijeri, pripoveda~i, prihvatili su ovu temu da se wome bave i preporu~e ostvarewe iste drugima. Bio je to izazov koji ve~no traje. Tom izazovu nije odolela ni gospo|a Mila Star~evi}, ve} afirmisana srpska putopisateqica. Objavila je novi putopisni roman pisan srcem i bojen qubavqu. Autorka je napravila komparativnu analizu okolnosti nastajawa i trajawa qubavi, izme|u lepe Induskiwe Sumitre iz Delhija i \ulijana, {armantnog Italijana iz Rima, ispovednom naracijom junaka. Dobro bru{eni likovi, Sumitre i \ulijana, dobili su u galeriji likova srodnike i posrednike, kao dopunu mozaika razli~itosti. Dramska radwa sme{tena je u dva razli~ita ambijenta, drevne Indije i tako|e drevnog Rima, odakle poti~u junaci sa svim svojim specifi~nostima i osobenostima. Radwu dramatizuju zapleti, iznena|ewa, promena uslova, koji upravo na neusagla{enim razlikama uru{avaju “qubavni most”, koji za “nosa~e” ima nedovoqno u~vr{}ene duhovne i ~ulne armature kod Sumitre i \ulijana. Ogaw qubavi po~iwe da se uti{ava, po{to u

Q

wegov plam ne sti`e novo gorivo iz srca zaqubqenih. Sumitra, lepa Induskiwa, sna`na li~nost formirana na jakoj tradiciji, veri i kultu porodice, kakva u Evropi sve mawe mo`e da se vidi, jer ju je progutala

ovovremska potro{a~ka besmislica, odustaje od “daqeg usagla{avawa” sa nesmirivim italijanskim bonvivanom \ulijanom. Vo|ena nostalgijom i dubokim ose}awem svoje gre{nosti prema roditeqima i srodnicima donosi odluku da se vrati u Indiju i pro|e kroz proces “samo~i{}ewa” u izabranom indijskom samostanu. Most qubavi je sru{en, kao mnogi do tada u neusagla{enim qubavima i mentalitetima. Autorka je nepretenciozno poru~ila ~itaocu zna~aj snage duha, koji u paru mo`e da premosti i do tada nepremostivo. Za to trebaju dve sli~no sna`ne osobe! P.T.


DOGA\AJI

18. februar 2016.

25

OSVRT NA KONCERT DRAGOQUBA \URI^I]A SA GRUPOM BALKANSKA LAVINA U BOGATI]U

JEDINSTVENA ENERGIJA BUBWEVA dine, a potom je bio tra`eni studijski muziPosle muzi~kog ~ar i ~lan rok sasastava “Mama Kako” sa stava „Ju grupa“, kojim je pratio pop zvezdu „Leb i sol“ i „Kerber“. Zdravka ^oli}a, svirke u pozna„Balkanska tim sastavima “Ju grupa”, “Leb i lavina“ okusol”i “Kerber”, \uri~i}, nakon 40 pqa bubware godina bogate muzi~ke karijere, iz raznih kranastoji da publici podari nov jeva Srbije. muzi~ki do`ivqaj, orginalnog Nakon ~etrdeizraza, {to su Ma~vani set godina bogate me|u prvima osetili muzi~ke karijere, \uri~i} nastoji da publici ponudi nov do`ivqaj originalnog muragoqub \uri~i} sa zi~kog izraza, jedinstvene svojom perkusioni- energije i univerzalne posti~kom grupom ruke. „Balkanska lavina“, u pe- Beogradski bubwari su tak, 12. februara je odr`ao poznati u celom svetu. Na koncert u sali Doma kultu- mojim koncertima u~estvure u Bogati}u. Publika je je ~itava plejada na{ih pou`ivala u umetni~ko scen- znatih bubwara: Igor Maskom performansu i pozna- le{evi}, Lav Bratu{a, Petim balkanskim ritmovi- |a Milutinovi}, Kepa ma. Koncert bubwara spaja Stojanovi}, Garat Vitijan, qude razli~itih energija u Dado Marinkovi} i mnogi jednu i nije usmeren samo drugi. Voleo bih da Beona prikaz ume}a i ve{tine grad bude bubwarski cenizvo|a~a, nego usmerava na sam izvor energije – na bubaw i su{tinu koju on sa sobom nosi. - „Balkanska lavina” je jedan fenomen svojstven svim nacijama na Balkanu. Isti problemi i sudbine. Lavina simboli~no predstavqa jednu jedinstvenu pozitivnu energiju, koja nas sve objediwuje. Rok bendovi i bubwari, nekada su bili vezivno tkivo svih naroda na Balkanu, a ja nastojim da tu energiju zadr`im i daqe, rekao je Dragoqub \uri~i}. Sviraju}i bubweve dospeo je do sastava „Mama Koko“ sa kojim je pratio pop peva~a Zdravka ^oli}a na ~uvenoj turneji „PuAntonela Riha tuju}i zemqotres“ 1978. go-

D

tar sveta, gde bi se u jednom danu okupili najboqi svetski bubwari i napravili spektakl kakav nijedna prestonica do sada nije imala, te da taj doga|aj postane tradicionalan i bude prepoznatqiv brend Srbije, dodao je \uri~i}. Danas u vreme rijalitija i internet zavisnosti, posebno u malim sredinama te{ko je animirati qude da se pokrenu iz neke svoje zone komfora, u koju su se uqu{kali. Qudi za~arano zure u tv ekrane, pomno prate}i de{avawa u „Parovima“, „Farmi“, „Velikom bratu“. Osim povremenih prikazivawa pozori{nih predstava i nastupa lokalnog folklornog ansambla. Bogati}u su potrebni ~e{}e ovakvi koncerti, a ja }u se potruditi da ih u budu}nosti bude vi{e, te da se u~estalim koncertima prepri~avaju kvalitetna kulturna de{avawa odr`ana u na{em mestu, a ne de{ava-

wa iz rijaliti emisija i `ute {tampe. Za to }e biti potrebna i podr{ka lokalne samouprave, ba{ kao {to smo je

sandra Gaga \oki} iz Bogati}a, solistkiwa na gitari. Ovogodi{wa turneja „Balkanske lavine“ krenula je iz Bogati}a, a koncer-

imali i sada, rekao je organizator koncerta Ivan Stan~eti}, estradni menaxer i producent iz Bogati}a. U pauzama koncerta, na sceni je nastupila i Alek-

ti }e biti organizovani u mnogim gradovima Srbije, kao i na tradicionalnoj manifestaciji „Dan bubwara“, koja }e se odr`ati u Beogradu 20. februara. Q.\.

KVALITET DONOSI VE]U GLEDANOST

VELIKO KADROVSKO POJA^AWE

DRUGA OVOGODI[WA TRIBINA KULTURNOG CENTRA [ABAC

MEDIJI I CENZURA ruga po redu tribina Kulturnog centra [abac zakazana je za utorak, 23. februar u 19 sati, tema je „Mediji i cenzura“.

D

Tom prilikom bi}e promovisana i kwiga novinara Sr|ana [kora „Vu~i} i cenzura“. Upravo je [koro jedan od primera onoga {to se doga|a u srpskim medijima. On je, naime, bio {ef deska Ve~erwih novosti, jedne od

najodgovornijih pozicija u novinama, ali je zbog gostovawa u jutarwem programu RTS u kojem je izneo kritike na ra~un premijera Aleksandra Vu~i}a smewen i „preseqen“ najpre u „Sport“, a sada je novinar u nedeqniku „Lov i ribolov“. Pored [kora, sa [ap~anima }e razgovarati i predsednik Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije Vuka{in Obradovi}. N. K.

adio televizija [abac je, od nedeqe, ja~a i kadrovski i programski. Emisija „Necenzurisano“, koju vodi Antonela Riha, premijerno je emitovana iz beogradskog studija ove televizije i ve} je zabele`ila veliku gledanost. Na zahtev gledalaca reprizirana je ve} sutradan, a na Youtube kanalu, za 24 ~asa zabele`ila je vi{e od 1.200 pregleda sa lokacija {irom Srbije. Centralni mediji su za-

R

tvoreni za druga~ije mi{qewe, to je prilika da RTV [abac otvori svoja vrata i onima koji druga~ije misle, ali ne mogu to nigde da ka`u. Gosti prve emisije: sociolog Vesna Pe{i}, urednik Nove srpske politi~ke misli \or|e Vukadinovi} i profesor Fakulteta politi~kih nauka dr \or|e Pavi}evi} govorili su o najaktuelnijim temama koje demistifikuju „svetlu realnost“ koju serviraju skoro svi

mediji u Srbiji, o atmosferi u kojoj }e se organizovati vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori i o~ekivawima koje gra|ani imaju kako od vladaju}ih, tako i od opozicionih stranaka. Radio televizija [abac, nakon privatizacije, izlazi iz okvira regionalne televizije, a programska {ema se prilago|ava ne samo lokalnim i regionalnim, nego i centralnim doga|ajima.

REPERTOAR “LM” BIOSKOPA * VREME JE ZA GRUDVAWE, animirani, 3D, sinhronizovan 18. - 24. februara u 18:00

* KAKO BITI SOLO, komedija 18. - 21. februara u 20:00

* ZOOLANDER 2, komedija 21. 22. i 23. februara u 20:00


26

QUDI

18. februar 2016.

IZA KULISA [ABA^KOG POZORI[TA: INSPICIJENT I SUFLER

NAJBITNIJE JE VOLETI SVOJ POSAO Odgovoran, napet i stresan ali pre svega lep posao. Zato i guram ~etrdesetu godinu radnog sta`a, ka`e Sofija Karaji}

soba za sve, desna re- da sam, dok nisu ura|ene kaditeqeva ruka, orga- bine, bila i tonac – ka`e Sonizator scenskog po- fija koja ve} dvadeset godina sla, ~ovek, u ovom slu~aju `e- brine o svemu {to se de{ava iza scene [ana iza kulisa ba~kog pozorikoja ~ini sve da Za pozori{te je {ta. te~e po planu i osnovna stvar da Iako je bilo programu. Ona je Sofija Karase voli. Da se voli davno se}a se i ji}, inspiciposao kojim se ba- svojih prvih kojent i sufler u vi{. Ako ga ne vo- raka dok je radila u Kru{eva~[aba~kom poli{ sve ostalo je kom, a zatim i zori{tu. Ne vizanat. Sve mo`e da U`i~kom pozodimo je, ne ~ujese nau~i. I gluma je ri{tu. Nimalo mo, ali je itekako prisutna zanat. Mo`e{ ti prijatan prvi tokom cele da zavr{i{ deset kontak sa pupredstave traakademija, ali ako blikom nije je obeshrabrio u jala ona sat, sat zanatski ne radi{ daqem radu. i po ili tri sadobro tebi to ni- U pitawu je ta. {ta ne zna~i. Sve je bio recital - Pozori{te preto~en u prvo treba da zanat u su{tini predstavu volite. Da nije „Smrt Smailte qubavi ne bih mu bila posve}ena ~etr- age ^engi}a“. Prvi posao i deset godina iako nije nima- to suflerski. Igrali smo u lo lak posao kako inspici- Vaqevu gde smo do`iveli jenta tako ni suflera. Neka- pravi fijasko sa decom koja

O

su nas ga|ala nekim parama. Bili smo {okirani. Pogotovo ja. Tokom godina de{avale su se razne stvari. Na predstavi „Kosovski boj“ zapalio se {ator tako da sam morala da u|em onako u privatnoj garderobi i ugasim ga. Bilo je hiqadu stvari od sitnica do povreda glumaca. Mora{ brzo da reaguje{ jer predstava mora da se nastavi. De{avalo se da zbog povrede glumca prekinemo predstavu. Dok celu predstavu od scene do scene nema u glavi nije sigurna u sebe. Potrebno je do tan~ina sve zapamtiti onako kako je rediteq zamislio. - Kada rediteq zavr{i svoj deo posla on ostavi inspicijentu predstavu da je zajedno sa glumcima i tehni~kim delom neguje. Morate sve da proverite, od li~ne, scenske do krupne rekvizite. Sve mora da bude onako kako je rediteq zamislio i kako su glumci nau~ili jer oni sve {to rade mizanscenski rade mehani~ki. U pitawu je jedan slo`en aparat, `iva re~.

Sufler i akrobata Ni suflerski posao nije ni{ta mawe zahtevan. Potrebna je velika koncentracija i prisustvo od po~etka do kraja predstave. Svaki tekst zna napamet. To ju je i jednom prilikom spasilo kada je zaboravila od{tampani materijal pa je,

zbog psiholo{ke sigurnosti glumaca, u ruci tokom predstave dr`ala tekst druge predstave. Ni akrobacija nije nedostajalo. - Kada smo radili „U~ene `ene“ mizanscen je bio tako postavqen da su postojale

Kad u|e{ u pozori{te prosto zaboravi{ da ima{ privatan `ivot. Tako su me nau~ili. Sve se iskqu~uje. Svi problemi, i lepe i lo{e stvari koje ti se de{avaju u privatnom `ivotu prosto zaboravi{

odre|ene blokade. Re|ali su se tako da me nisu mogli videti. Morala sam da se popnem na stolicu kako bih prebacila tekst malo udaqenijim glumcima. Kada su mi videli kako stojim na toj stolici i sufliram umalo nisu „popadali”. Ni{ta mawe nije bilo zanimqivo ni u Pirotu na izvo|ewu „\avolijade“. - Provla~ila sam se ispod neke konstrukcije i Milo{ Vojnovi}, koji igra Krotkova, stajao je, govorio u bubicu i onda me ugledao na sasvim neo~ekivanom mestu. U tre-

nutku sam uhvatila wegov iznena|eni pogled. Nastavio je daqe sa glumom, a ja sam se provukla i oti{la do majstora za spu{tawe zavese. Tako smo zavr{ili predstavu.

Predstava je kolektivan ~in U pozori{tu funkcioni{u kao jedna velika porodica. Ponekad ima razmimoila`ewa u mi{qewima i stavovima, sva|ica, ali sve se brzo zaboravi. - Prosto te predstava goni da svi budemo kao porodica jer je ona kolektivan ~in. Ako nema toga nema predstave.

Svaki posao je zanat U svom `ivotu nikada ne bi mewala ni{ta. Krenula bi istim putem iako je wen posao veoma odgovoran, stresan i napet. - Smatram da je svaki posao na svoj na~in zanat i da ga zanatski treba samo usavr{avati. I posle toliko godina i daqe ne znam sve o pozori{tu. Dolaze neki mladi qudi sa druga~ijim sistemom rada. Mora{ da se prilago|ava{. Ne radi Nikita isto, ne radi Kokan isto. Uvek kre}em od slova „A” iako imam toliki sta`. Mora{ da se uklopi{ u sve. I tehnologija se mewa, napreduje. U~i{ iznova i iznova, ali mo`da je zbog toga i zanimqivo. Pametan ~ovek u~i, glup pamti. O. Gavrilovi}

AN\ELIJA VESELINOVI], SLIKARKA U SRCU I DU[I

LEPOTA JE IGRA BOJA „Umetnost oplemewuje. Oplemewuje i samog ~oveka dok radi i qude koji posmatraju, koji je vole“, ka`e [ap~anka, ~lanica ULS[ i Udru`ewa slikara „Krug 10“, koja dve decenije aktivno stvara poku{avaju}i da drugima ulep{a `ivote potezima olovke i ~etkice tkako zna za sebe vo- okru`eni svaki dan. Za mene lela je da crta. Od je lepota igra boja. Slikawe de~jeg „{krabawa“ do me je oduvek odmaralo. Kada prvih {kolskih koraka na ho}u malo da se zabavim ~asovima likovne kulture uzmem i slikam sa bilo ~im {to mi se na|e polako je stvapri ruci – olovrala poigravaVa`no je ne od- ka, vodene boje – ju}i se bojama ustajati u `ivo- ka`e An|elija sklapaju}i jetu. ^ovek {to koja je jo{ kao dan boqi svet u kome je lepogod ho}e mo`e da dete bila zapata zauzimala postigne. Kad se- `ena na ~asovima likovnog u centralno mebi postavi ciq O[ „Janko Vesto. Tako je on ga dostigne. selinovi}“. ostalo i do daNema ciqa koji je Ipak, tadanas. U sedmoj {wa vremena deceniji An|enedosti`an bila su drugalija Veselino~ija. Nije movi}, diplomirani ekonomista u penziji, glo da se bira. San da zavristrajava u vremenu za koje se {i Likovnu akademiju nije sve mo`e re}i sem da je lepo. joj se ostvario. Roditeqi su - Volim da prika`em le- bili za to da upi{e „ne{to potu. Narodu je dosta ru`nih konkretno“ tako da su umettema i stvari kojima smo nost potisnule studije na

O

Ekonomskom fakultetu u Beogradu. I pored toga nije odustala od svoje qubavi kojoj je posledwih dvadeset godina svakodnevno posve}ena. Wena preokupacija je {arenilo boja koje donosi cve}e. Ono je za wu ne{to najlep{e u prirodi. Pejza`i, pa ~ak i izlet u figuraciju, okupani su cve}em svih boja i oblika. Na wenim slikama likovi postaju najlep{i cvet cvetnih povr{ina. Oku{ala se i u svim tehnikama, od akvarela, preko gva{a i enkaustike, do akrila i uqa na platnu. - Nema tehnike koju nisam isprobala ali sam se uvek vra}ala uqu. Mislim da je to ne{to {to mi ide za rukom. Za mene nema vrednije tehnike.

Sre}na je kad se qudima dopadne ono {to uradi iako vi{e radi sama za sebe. Dok nije postala ~lan Udru`ewa slikara „Krug 10“ wene slike video je samo uzak krug prijateqa i poslovnih saradnika. - Izlo`be su mesto gde se qudi i dru`e, razmewuju iskustva, sazna i ne{to novo. Pretpostavqam da je i to druga dra` umetnosti. Dru`ewe je druga dimenzija. Posebno je va`no jer smo svi sli~nih ili gotovo istih interesovawa. Pri~amo

o svemu ali glavna tema je slikawe. Na taj na~in razmewuju}i iskustva poma`emo jedni drugima. Neveliki galerijski prostor Udru`ewa „Krug 10“ za wu je prava oaza mira i lepote. Svoju qubav prema umetnosti prenela je i na }erke Ivanu i Anu, a qubav prema muzici oduvek je delila sa suprugom Ivanom. Veselo je uvek bilo u wihovom domu a tako }e biti, uverena je, i u vremenima koja im predstoje. O. Gavrilovi}


SE]AWA

18. februar 2016.

27

VLADIMIR STANIMIROVI] (1881 – 1956)

STIHOVI ZA NEZABORAV Navr{ilo se 60 godina od smrti Vladimira Stanimirovi}a. Ovih dana navr{ava se sto godina od dolaska na Krf srpske vojske sklopu obele`avawa stogodi{wice uspomene na Veliki rat, ovih dana se navr{ava ta~no sto godina od dolaska srpske vojske i dela naroda na gr~ko ostrvo Krf. Ovo Ostrvo spasa, kako su ga Srbi nazvali, pru`ilo je sigurnost i priliku za oporavak iznurenim vojnicima koji su mesecima bili u povla~ewu kroz Crnu Goru i Albaniju. Na`alost, iako

U

[apcu, od oca Pavla i majke Jelisavete. Wih dvoje su osim Vladimira, imali jo{ ~etvore dece, Dragutina, Qubicu, Anku i Zoru. Wegov otac, Pavle, dr`ao je trgovinsku radwu u {aba~kom nasequ Dowi [or, na mestu gde se nalazilo nekada{we {aba~ko preduze}e GP “Izgradwa”, a danas se nalazi Gradska kafana. U~io je osnovnu {kolu u [apcu (koja se tada nalazi-

ni~ku grobnicu. Postoji tvrdwa da su Drinci (vojnici Drinske divizije), tra`ili da se sahrane na nekom mestu koje }e ih podse}ati na zavi~aj, na vo}wake i kopno, a ne blizu mora. Tako je ova grobnica, u selu San Matijas na Krfu, jedno od retkih mesta odakle se more i ne vidi, a odakle ~ak i nemate ose}aj da ste na ostrvu. U vezi sa masovnim stradawem srpskih vojnika, [tab Drinske divizije, ~iji je Vladimir Stanimirovi} bio deo, raspisao je konkurs za tekst zapisa ko-

Vladimir Stanimirovi}, bio je istaknuti kwi`evni stvaralac, a ratno iskustvo koje je stekao tokom Prvog svetskog rata zna~ajno je uticalo na wegov potowi rad. Na Krfu je bio saradnik Srpskih novina, koje su u tom periodu bile i slu`beno glasilo srpske dr`ave, ali i novine u pravom smislu re~i sa raznim vestima, prilozima, pa ~ak i kwi`evnim tekstovima i kritikom. Kako je za vreme rata deo vremena proveo pri divizijskoj bolnici, zajedno sa jo{ jednim istaknutim

zadruga je 1924. godine izdala dramatizovane stihove o prelasku srpske vojske preko Albanije pod imenom Izgnanici, albanska odiseja u tri dela. Tokom svog stvarala~kog rada, objavqivao je i bio saradnik mnogih listova i ~asopisa: Golub, Iskra, Bosanska vila, Brankovo kolo, Delo, Misli itd. Iza sebe je ostavio dve neobjavqene zbirke pesama – Palanka i zavi~aj i Porobqeni zavi~aj, kao i pozori{ni komad Mali Radojica. Prema svedo~ewu wegovih savremenika, Vladimir

P

rema svedo~ewu wegovih savremenika, Vladimir Stanimirovi}, je celog `ivota `iveo vreme ratnog patriotskog morala i wegovih normi. Wegova qubav prema otaxbini bila je toliko prisutna i bezuslovna da je ~ak postala smetwa u svakodnevnoj komunikaciji, sa okru`ewem u posleratnim izmewenim uslovima.

na sigurnom, hiqade srpskih junaka nije uspelo da se oporavi i svoju smrt na{lo je na samom ostrvu Krf, malom ostrvu Vidu i u dubinama Jonskog mora. Trajan beleg boravka srpske ekspedicije, ostavio je i jedan [ap~anin, kroz stihove koji }e vekovima podse}ati na tragi~nu sudbinu srpskog naroda i dr`ave u Prvom svetskom ratu. Re~ je o pesniku Vladimiru Stanimirovi}u. Treba naglasiti da su u ovom, jednom od najve}ih, ako ne i najve}em egzodusu jedne vojske, wenog rukovodstva i naroda u istoriji, u~estvovali i drugi neznani i znani [ap~ani. Pored Vladimira Stanimirovi}a, izazove Albanske golgote i prebacivawa na Krf, iskusili su i Mihailo Duwi}, Stanislav Vinaver, Mladen \uri~i}, Rista Marjanovi}, Dra`a Petrovi} i brojni drugi. Vladimir Stanimirovi}, ro|en je 1881. godine u

la kod crkve), a potom je {kolovawe nastavio u {aba~koj gimnaziji. Veliku maturu je polo`io u Beogradu, nakon ~ega je upisao pravni fakultet. Prvi svetski rat, Vladimir Stanimirovi}, do~ekao je kao deo [taba Drinske divizije. Osetio je sve strahote povla~ewa srpske vojske i naroda preko albanskih gudura, krajem 1915. i po~etkom 1916. godine. Dolaskom na Krf, svakodnevno postaje svedok muka i patwi velikog broja srpskih boraca. Svakodnevna umirawa, pove}avala su i broj humki, pa su tela umrlih srpskih vojnika po~ela sa dereglijama da se izvla~e van Krfa i ostrva Vido, i da se spu{taju u dubine Jonskog mora. U jednom trenutku, veliki broj srpskih boraca svoj ve~ni mir na{ao je u gr~kom selu San Matijas, udaqenom 20ak km od grada Krfa, gde su vojnici spu{tani u zajed-

[ap~aninom, hirurgom dr Duwi}em, iskustva tamo do`ivqena Na humkama u tu|ini ostavila su traga na Ne}e srpsko cve}e ni}i pesnikovo stvarawe. Tako, 1920. godine, Poru~ite na{oj deci: Vladimir StanimiroNe}emo im nikad sti}i. vi}, u ~asopisu Misao, Pozdravite domovinu, objavquje ,,Poqsku Poqubite rodnu grudu. bolnicu“, dramsko deSpomen borbe za Slobodu lo u stihu, koje iako Neka ove humke budu. bez izrazitih dramskih elemenata nalazi ji }e govoriti o stradalni- svoj put do publike i recima koji le`e, sahraweni pertoara Narodnog pozoriu ovoj grobnici. Jedinu na- {ta u Beogradu. Premijergradu dobio je Vladimir no izvedena novembra 1920. Stanimirovi}, za potresne godine, uzburkala je ose}awa gledalaca jo{ uvek pod stihove. Ovaj spomenik u San Ma- utiskom minule ratne epotijasu, na Krfu, koji su peje. Nakon zavr{etka rata, ,,Drinci svojim drugovima“ (kako pi{e na spomeniku) Vladimir Stanimirovi}, namenili, podigli su pre`i- radio je u Direkciji `eleveli vojnici i oficiri svo- znice, a zatim i u Minijim umrlim i izginulim sa- starstvu finansija nove borcima. Stihovi na{eg su- dr`ave. Nastavio je sa kwigra|anina najboqe su poka- `evnim radom. Kwigu stizali stradawe, ali i vite{- hova, sa lirskim i ratnim stvo jedne generacije Srba, pesmama, objavio je 1920. godine. Srpska kwi`evna na{ih dedova i pradedova.

Stanojevi}evi stihovi sa grobnice u San Matijasu

Stanimirovi}, je celog `ivota `iveo vreme ratnog patriotskog morala i wegovih normi. Wegova qubav prema otaxbini bila je toliko prisutna i bezuslovna da je ~ak postala smetwa u svakodnevnoj komunikaciji, sa okru`ewem u posleratnim izmewenim uslovima. Tako|e, u literaturi o Vladimiru Stanimirovi}u, nalazimo da je u opisima onih koji su ga poznavali, va`io za ~estitog ~oveka, bez poroka. Nikada se nije `enio. @iveo je vrlo oskudno i sam, umro je skoro kao samac. Umro je u Beogradu, 6. februara 1956. godine. Navr{ilo se 60 godina od smrti Vladimira Stanimirovi}a. Ovih dana navr{ava se sto godina od dolaska na Krf srpske vojske. Dva doga|aja koja zaslu`uju da se spomenu. Kada do|e sezona odmora, svake godine veliki broj na{ih sugra|ana sve ~e{}e boravi na Krfu. Svima onima koji budu boravili na ovom ostrvu, tekst je jo{ jedan razlog vi{e da izdvoje malo vremena, i zbog Vladimira i zbog svih onih ~ije su kosti tu polo`ene, da posete i San Matijas ... red je, da se ne zaboravi. D.@ivanovi}, istori~ar


28

KULINARSTVO

18. februar 2016.

GLAS U SVETSKIM KUHIWAMA

HAJDE DA KUVAMO ZAJEDNO Karakteristike kineske kuhiwe erovatno vas zanimaju karakteristike kineske kuhiwe i koje specijalitete je preporu~qivo probati. To je jedna od najpoznatijih kuhiwa na svetu. Kuvawe kineske hrane zahteva mnogo vremena i truda te se smatra sofisticiranom umetno{}u. Zbog toga mnogi koji su je probali smatraju jednom od najboqih.

V

Obrok u Kini obitno se sastoji od dva glavna dela:

Glavna hrana – izvor ugqenih hidrata i skroba, obi~no ri`a (prevladava u ju`nim delovima Kine), rezanci (Severna Kina) i prate ih jela od povr}a, ribe, mesa i drugih namirnica. Ova kulturna konceptualizacija je na neki na~in suprotna od zapadnog jela, gde se meso ili `ivotiwski proteini ~esto smatraju glavnim jelom. Glavni pribor su {tapi}i za kruto jelo, dok se ka{ike koriste za supu. Hrana se pre kuvawa re`e na

veli~ine zalogaja, a kori{}ewe viqu{aka i no`eva smatra se varvarskim, jer oni predstavqaju oru`je. Smatra se nepristojnim da gost sam re`e hranu. Postoje ~etiri glavna stila kuvawa: pekin{ki, {angajski, seu~anski i kantonski. Kantonski je najkori{}eniji u morskim restoranima. U Kini bi trebali te{ko odoleti pekin{koj patki, {angajskom sviwskom kola~u, pa kantonskom dim sumu.

Pile}a krilca u sosu Sastojci: -700 grama pile}ih krilaca -3 ka{ike soja sosa -2 ka{ike sme|eg {e}era -1/2 ~a{ice pro{eka (ili crvenog vina sa {e}erom) -2 ka{ike gustina -malo |umbira -1/2 seckanog belog luka -4 mlada luka (samo beli deo) -2 ka{ike uqa -1/2 maweg celera iseckanog na trake -2 dl pile}e supe

Na~in pripreme: Pome{ajte soja sos, pro{ek, |umbir, beli luk i luk iseckan na kolutove. Prelijte preko krilaca i ostavite oko 2 sata u toj marinadi. Krilca izvadite iz marinade i pr`ite na jakoj vatri dok ne porumene sa svih strana. Ocedite i luk iz marinade, pa ga stavite u piletinu, poklopite i daqe na laganoj vatri dinstajte oko pola sata. Dodajte celer i dinstajte jo{ 2 minuta. Dve ka{ike gustina pome{ajte sa 2 ka{ike hladne vode, pa dodajte u supu i preostalu marinadu sa za~inima. Ulijte u tigaw s krilcima i kuvajte me{aju}i jo{ oko 2 minuta.

Pile}a kineska ~orba sa rezancima: Potrebne namirnice ( za 4 osobe ) -1 litar bistre supe -{iri rezanci s jajima -2 ka{ike soja sosa -2 ka{ike belog vina -malo {ampiwona -1/2 zelene babure -kupus -kuvana {unka -piletina -so Na~in pripreme: Rezance kuvati u slanoj vodi dok ne omek{aju. Bistroj supi dodati iseckane {ampiwone, nekoliko krupno nase~enih listova kupusa, papriku ise~enu na {tapi}e i kuvati pet minuta. ^orbi na kraju dodati i skuvane rezance, soja sos i vino. Posoliti po potrebi. Sipati u tawire i svaki posuti sitno naseckanom piletinom i {unkom.

Kineski ri`oto: Sastojci(za 4 porcije) : -2 jajeta -2 ka{ike uqa -2 iseckana struka mladog luka -250 grama iseckanih pe~uraka -1 iseckana crvena paprika -1/2 {oqe o~i{}enih ra~i}a -1/2 {oqe (od 250 ml) vodenog kestena -1/4 {oqe (od 250 ml) bambusovih mladica -1 ka{ika struganog |umbira -2 iseckana ~ena belog luka -4 i po {oqe (od 250 ml) hladnog skuvanog pirin~a -1/2 {oqe na kockice iseckane pe~ene piletine, junetine, sviwetine (po izboru, a ne mora ni{ta) -1 {oqa blan{iranog gra{ka -100 grama {unke -1/2 {oqe (od 250 ml) pile}eg bujona -2 ka{ike soja sosa -1 ka{i~ica susamovog uqa so, biber, per{un Na~in pripreme: Na malo uqa propr`iti jaja, pa skloniti na stranu. Propr`iti mladi luk, pe~urke i crvenu papriku, oko 10 minuta. Dodati ra~i}e i pr`iti dok ne postanu rozikasti. Dodati vodeni kesten, bambusove mladice, |umbir i beli luk. Me{ati jo{ 1 minut. Dodati kuvani pirina~, malo prome{ati tako da se svako zrno oblo`i masno}om, dodati gra{ak, {unku, meso, pile}i bujon i prome{ati da bi se sjedinilo. Ume{ati sos od soje, 1 ka{iicu susamovog uqa i jaja. Kuvati oko 3 minuta. Gotovo posuti per{unom.


OGLASI

18. februar 2016.

POZIVAM alatni~are, reglere, mehani~are sa iskustvom na odr`avawu ma{inskih postrojewa za rad na ma{inama za preradu `ice. Vi{e radnika sa iskustvom na ma{inama za brizgawe plastike. 065/295-19-52

IZDAJE PROSTOR u PC “Trijumf” (Prokredit banka), prostor se sastoji od 170 kvm u prizemqu i 175 kvm na prvom spratu. Tel. 063/103-8998, 063/103-6991

29

- Dugogodi{wim iskustvom, uspe{no otklawam sve oblike crne magije i prokletstva... - Spajam razdvojene. - Le~im: alkoholizam, impontenciju, sterilitet, ubijam strahove koji vas vode u nemirne snove... - Sve va{e probleme {aqem u daleku pro{lost...

Kontakt telefon: 060/ 38 - 66 - 082 SMS ne prihvatam

Gradska uprava grada [apca - Odeqewe za inspekcijske i komunalno-stambene poslove,na osnovu ~l. 10 stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu („Sl. Glasnik RS“ br. 135/04 i 36/09), objavquje :

RADNO VREME [ALTERA „GLAS PODRIWA“: - radnim danom od 7 do 19 ~asova - subotom od 9 do 14 ~asova Na osnovu Odluke Nadzornog odbora broj 1940/2 od 30.12.2015. godine, Generalni direktor Robno transportnog centra“[abac“ a.d. [abac objavquje

JAVNI OGLAS

za sprovo|ewe postupka druge javne licitacije za prodaju zemqi{ta 1. Robno transportni centar „[abac“ a.d. [abac prodaje putem druge javne licitacije: - katastarsku parcelu br.320/10 pov. 3.44.93.ha u KO [abac koja se nalazi u [apcu,u ulici Severna transferzala 2, Radna zona“Sever“ . 2. Po~etna cena iznosi 140.000 Evra u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na dan uplate 3. Druga javna licitacija }e biti odr`ana dana 25.02.2016.godine u 10,00 ~asova u sedi{tu Robno transportnog centra „[abac“a.d. ul.Beogradski put bb, 15000 [abac. 4. Pravo u~e{}a imaju sva fizi~ka i pravna lica koja, do po~etka javne licitacije, uplate depozit u visini od 10% od utvr|ene po~etne cene za zemqi{te na teku}i ra~un RTC“[abac“a.d. br.205-225298-90 kod Komercijalne banke a.d.Beograd 5. Licitacioni korak iznosi 10.000 rsd. 6. Potencijalni kupci mogu pogledati zemqi{te koje je predmet prodaje svakog radnog dana u periodu od 18.02.2016.godine do 24.02.2016.godine, od 0814 ~asova , uz prethodnu najavu licu navedenom u ta~ki 13.oglasa. 7. RTC“[abac“a.d.[abac ima pravo da odustane od odr`avawa javne licitacije u roku od 3 dana pre datuma odr`avawa javne licitacije. 8. Zemqi{te koje je predmet prodaje bi}e prodato onom u~esniku licitacije koji ponudi najvi{u cenu. Tro{kove overe ugovora o kupoprodaji i tro{kove prenosa vlasni{tva, snosi kupac. 9. U~esniku koji je ponudio najvi{u cenu, upla}eni depozit se ura~unava u kupoprodajnu cenu. Razliku izme|u deponovanog iznosa i kupoprodajne cene kupac }e uplatiti na teku}i ra~un RTC“[abac“a.d. [abac br.205-225298-90 kod Komercijalne banke a.d.Beograd i to u 3 (tri) mese~ne rate, u skladu sa odredbama ugovora o kupoprodaji koji bude zakqu~en po okon~anoj licitaciji. 10. U slu~aju odustajawa kupca od potpisivawa ugovora o kupoprodaji, upla}eni depozit se ne vra}a. 11. U~esnicima javne licitacije koji ne budu odre|eni kao kupci,vra}a se upla}eni depozit u roku od 15 dana od dana zavr{etka licitacije. 12. Ugovor o kupoprodaji }e biti zakqu~en sa u~esnikom koji ponudi najvi{u cenu u roku od 7 dana od dana potpisivawa zapisnika o rezultatima javne licitacije. 13. Detaqnije informacije u vezi sa prosajom nepokretnosti mogu se dobiti na tel.064-884-1431. Kontakt osoba: Milanko Mijailovi}. Robno transportni centar“[abac“ a.d. [abac Generalni direktor Dragan Ninkovi}

OBAVE[TEWE Obave{tavamo javnost da je ovaj Organ doneo Re{ewe kojim je odlu~eno da za projekat: „Proces tehnologije rada za privremeno skladi{tewe opasnog otpada“ na kat.par.br. 328/4 KO Mi{ar, grad [abac, nosioca CLEANING SYSTEM S DOO [ABAC, iz [apca, Mi{ar Mar{ala Tita bb nije potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu. Zainteresovani organi,organizacije i javnost bli`i uvid u podatke mogu izvr{iti u Odeqewu za inspekcijske komunalno-stambene poslove-Gradske uprave grada [apca, u ul. Janka Veselinovi}a br. 20, svakim radnim danom po~ev od 18.02.2016. godine do 28.02.2016. godine u vremenu od 14-15,30 ~asova. Zainteresovani organi, organizacije i javnost svoje mi{qewe, o Obave{tewu povodom donetog re{ewa,dostavqaju ovom Odeqewu, u roku od 10 dana od dana objavqivawa, u pisanoj formi, preko „Pisarnice“ organa Gradske uprave grada [apca. ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE I KOMUNALNO – STAMBENE POSLOVE

PIRAMIDA 72 DOO

RASPISUJE KONKURS ZA VOZA^A Broj izvrsilaca: 3 Uslovi: Polo`en voza~ki ispit za minimum „C“ kategoriju Iskustvo na sli~nim poslovima Prijave sa kratkom biografijom dostaviti na adresu firme: „Piramida 72“doo Beogradski put bb 15000 [abac ili na e-mail adresu: office@piramida72 Bi}e kontaktirani samo kandidati koji u|u u u`i izbor. Konkurs je otvoren 7 dana od dana objavqivawa.

FSH PROTEINKA DOO OTVARA

KONKURS

za radno mesto u odeqewu kwigovodstva i administracije Potreban 1 izvr{ilac za mesto – REFERENTA FINANSIJA I RA^UNOVODSTVA Potrebni uslovi: Visok nivo znawa engleskog jezika Minimum 5 godina radnog iskustva u ra~unovodstvu i finansijama Minimum IV stepen {kolske spreme ekonomske struke. Konkurs traje od 11. do 22. februara. Kontakt osoba – Gaji} Biqana EMAIL-bgajic@deheus.com Telefon: 015/354-858


30

18. februar 2016.

^ITUQE, OGLASI I MALI OGLASI Dana 22. februara 2016. godine navr{ava se

Zdravstvena kwi`ica izdata na ime Suzana Pavlovi} iz [apca.

Bogosavac, 50 a plac, lep, ravan uz asfaltni put za Slep~evi}, cena 100 e/a, mo`e zamena za auto. 066/97-69-796 (4-5)

Veterinarska ambulanta

“Krsti}”

Prodajem ku}u i plac 10 ari preko puta crkve u Livadama. 063/80-71-770 (3-9) Prodajem povoqno ku}u, 1,5 ari placa, na dobroj lokaciji u [apcu. 063/193-12-33 Prodajem ku}u starije gradwe sa lokalom i dvori{tem, Kami~ak. 064/57-65-183 Prodajem doma}instvo u Jaloviku, povoqno, dogovor. 015/516-322 Prodajem ku}u u ulici Vojvode Janka Stroji}evi}a - 300 kvm, hitno - povoqno. 065/295-19-52

^i{}ewe oxaka i kotlova. 065/235-50-50 (4-5) Prodajem balirano seno livadu 100 dinara bala, lucerka i me{ano po dogovoru u Sino{evi}u. 015/260-303, 063/270-588 Vijagra cialis kamagra gel, gold, tablete, povoqno. 063/193-66-06 Prodajem osamnaestonedeqne koke nosiqe. 064/360-70-34, 062/801-35-31

Prodaje se jednosoban stan 37 kvm, I sprat ul. Knez Mihailova 1. 015/377-215 Prodajem stanove od 53 i 42 kvm, Jovana Cviji}a 12, kod Rode, novi, vlasnik, 800e/m. 063/333-740 Prodajem stan u [apcu 53 kvm, ulica Sremska 7/1, cena po dogovoru. 064/219-98-06, 066/185-252

tri godine od smrti na{eg dragog supruga i oca

Se}awe

Trkali{te, Norve{ka 6,

063/322-673,

Jelena Krsti} DVM, 20 godina iskustva!!

Ma{insko odgu{ewe unutra{we i spoqa{we kanalizacije, snimawe cevi kamerom. 064/215-50-50 (4-5)

Krstina

Slavka Sekuli}a

Dobrivoj i Stefanovi}

S qubavqu i po{tovawem wegovi najmiliji:

S qubavqu i po{tovawem neka Vam je ve~na slava, ~uvamo Va{ lik u srcima od zaborava. K}i Mica, unuka Sne`a i praunuk Stefan.

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, dedi

supruga Dragica, sin Nenad i }erka Bojana sa porodicama.

21.02.2014. - 21.02.2016.

Raki} Sini{a

Gi{i} @ivku O`alo{}eni: supruga Marija, sin Veroqub, snaha Milanka, unuk Nemawa i unuka Svetlana.

Nedostaje{ nam. Ceca, Maja i Cica.

Gradska uprava grada [apca - Odeqewe za inspekcijske i komunalno-stambene poslove,na osnovu ~l. 10 stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu („Sl. Glasnik RS“ br. 135/04 i 36/09), objavquje :

Gradska uprava grada [apca - Odeqewe za inspekcijske i komunalno-stambene poslove,na osnovu ~l. 10 stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu („Sl. Glasnik RS“ br. 135/04 i 36/09), objavquje :

OBAVE[TEWE

OBAVE[TEWE

Obave{tavamo javnost da je ovaj Organ doneo Re{ewe kojim je odlu~eno da za projekat: „ RBS SA01, SAH01, SAU01, SAL01 [abac “, na krovu stambene zgrade u Nu{i}evoj ulici broj 2, nosioca „Telekom Srbija.”, ul. Takovska 2, u Beogradu nije potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu.

Obave{tavamo javnost da je ovaj Organ doneo Re{ewe kojim je odlu~eno da za projekat: „IZGRADWA OBJEKTA - HLADWA^A ZA JAGODI^ASTO VO]E“, kapaciteta 500 tona smrznutog jagodi~astog vo}a na kat.par.br. 413/2 KO Ribari , nosioca ZORANA KOVA^EVI]A sa sedi{tem u [apcu, Ribari i adresom Nemawina 77 nije potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu.

Zainteresovani organi,organizacije i javnost bli`i uvid u podatke mogu izvr{iti u Odeqewu za inspekcijske komunalno-stambene poslove-Gradske uprave grada [apca, u ul. Janka Veselinovi} br. 20, svakim radnim danom po~ev od 18.02.2016.god.do 28.02.2016.u vremenu od 14-15,30 ~asova.

Zainteresovani organi,organizacije i javnost bli`i uvid u podatke mogu izvr{iti u Odeqewu za inspekcijske komunalno-stambene poslove-Gradske uprave grada [apca, u ul. Janka Veselinovi} br. 20, svakim radnim danom po~ev od 18.02.2016.god. Do 28.02.2016. godine u vremenu od 14-15,30 ~asova.

Zainteresovani organi, organizacije i javnost svoje mi{qewe, o Obave{tewu povodom donetog re{ewa,dostavqaju ovom Odeqewu , u roku od 10 dana od dana objavqivawa , u pisanoj formi,preko „Pisarnice“ organa Gradske uprave grada [apca.

Zainteresovani organi, organizacije i javnost svoje mi{qewe, o Obave{tewu povodom donetog re{ewa,dostavqaju ovom Odeqewu , u roku od 10 dana od dana objavqivawa, u pisanoj formi,preko „Pisarnice“ organa Gradske uprave grada [apca.

ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE I KOMUNALNO – STAMBENE POSLOVE

ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE I KOMUNALNO – STAMBENE POSLOVE


^ITUQE ^ITUQE Sa velikom tugom smo se oprostili od na{e sestre, tetke i svastike

Radojke Dani~i} Qubisavqevi} sahrawena u Kru{evcu 09.02.2016. u 83. godini Wena sestra Cana Drezgi} sa porodicom, sestri~ine Oqa i Ceca sa porodicama. Posledwi pozdrav

Obave{tavam prijateqe, rodbinu i sve one koji ga se se}aju, da je 14.02.2016. preminuo moj otac u Kanadi

\ermanovi} Miodrag 1925 - 2016 penzioner MUP-a Sahrana je obavqena 16.02.2016. u Niagara falls Kanada Posledwi pozdrav mom tati, }erka Vera.

POMENI

16.02.2016. navr{ava se 26 godina od smrti na{eg dragog

Pavlovi} @ivanka @u}e iz Dragiwa Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: sestra Qubinka, zet Mija, ne}aka Milanka i ne}ak Mi}a.

18.02.2016. navr{ava se 12 godina od smrti na{e majke

22.02.2016. navr{ava se 10 godina od smrti na{eg dragog supruga, oca, svekra, dede i pradede

18. februar 2016.

Dana 20.02.2016. navr{ava se {est godina od smrti dragog nama

iz Jevremovca Godine }e prolaziti, ali se}awe na tebe i tvoj mio lik uvek }e trajati u srcima tvojih najmilijih: supruge Slobodanke, sina Veli~ka, snaje Rade, sina Velimira, snaje Vere, }erke Velinke sa porodicama.

14.02.2016. navr{ilo se tri godine od smrti mog tate

23.02.2016. dava}emo 40 dnevni pomen na{em dragom

Dragi{a ]uk

@ivojina Radovanovi}a

Quboja Markovi}a Brke

06.05.1934. - 15.01.2016.

O`alo{}ena porodica. 40 dana od kako nije sa nama na{ dragi

Wegovi najmiliji.

Dana 15.02.2016. godine navr{ilo se sedam godina od kako nije sa nama na{ dragi

Nemawa Jovanovi} Uvek }e te se rado se}ati Jelena i Dejan sa porodicom.

Dana 14.02.2016. godine zauvek nas je napustila i ostavila neizbrisiv trag u na{im srcima

Nemawa \ukni} 1933 - 2009 - 2016

Tanasi} Miroslavu 1949 - 2016 Bio si i osta}e{ deo nas. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji: supruga Stanka, sinovi Neboj{a i Darko, snahe Mira i Mira, unuci Veqko i Aleksandar i unuka Irena.

Desanke Jeremi} 1925 - 2004 - 2016

Gligori} Slavka iz Varne Bio si i ostaje{ moje sve... Volim te najvi{e... Tvoja Daca. 14.02.2016. navr{ilo se tri godine od smrti

Tvoj dragi lik uvek }e biti prisutan u na{im mislima i srcu. Tvoje }erke Caka i Nena sa porodicama.

Dana 10.02.2016. godine navr{ilo se 18 godina od smrti na{eg

Mati} @ivanko

18. februara 2016. godine navr{ava se dve godine od kako nije sa nama na{a draga mama i baka

Vole Te porodice \ukni} i Vuleti}.

21.02.1989. - 21.02.2016.

iz @abara 2001 - 2016 Ve} dosta godina boli istina da te vi{e nema. Koliko nam fali{ ne mo`e se opisati re~ima. Nedostaje{ za sve {to dolazi... Tvoji najmiliji.

Radmila Mrkowi} u~iteqica

Se}awe

Pavlovi} Olga Lola S qubavqu i po{tovawem k}i Spomenka i zet Desimir.

Gligori} Slavka iz Varne Smewuju se no}i i dani, prolaze meseci, godine... A praznina i bol koju si ostavio nikada ne}e pro}i. Tvoji: Pajka, Zoran i Na|a.

Gligori} Slavko iz Varne Nema vi{e suza koje te mogu oplakati, nema re~i koje mogu iskazati na{u tugu. Ostaje samo bol u srcu. Nedostaje{ nam sve vi{e. Tvoji: Daca, Neda i Si}a.

Vera \urkovi} Po~ivaj u miru. Suprug Du{an.

Na{im dragim roditeqima

1931 - 1998 Supruga @ivka i }erka Olivera.

Staji} Cana 2003 - 2016 Najdra`a majko, na{a mila Dada, godine prolaze, a se}awe na Tvoju dobrotu i dare`qivost, svaki dan je prisutno u na{im srcima i mislima. ]erka Tatjana i sin Petar sa porodicama.

Pavlovi} Olga Lola

Posledwi pozdrav majci

Havala joj za sve {to je u~inila za nas. Wen plemeniti lik ~uvaju od zaborava k}i Branka i unuk Nikola.

Stanimira - Stajka Peri{i}a

Dragi na{

1925 - 2016 Hvala ti za smeh, za ne`nost. Za prijateqstvo. Za zabavu. Hvala ti za sre}ne trenutke. Za qubav. Ana.

31

Markovi} Danica ro|. Lazi} 1950 - 2011

\or|e V. Kuzmanovi}

Novka Kuzmanovi}

18.02.1991. - 18.02.2016.

18.09.2008. - 18.09.2016.

Pomen i ve~no hvala, wihovi: Zorica i Zoran sa porodicom.

17.02.2016. godine navr{ile su se dve godine od smrti na{eg voqenog supruga i oca

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, svekrva, baka i prabaka

Draga na{a Dano, s ponosom i po{tovawem u srcima te ~uvamo od zaborava. Tvoji najdra`i.

Danica Ili} Jovanovi} Qubici iz Maova 02.01.1930. - 06.02.2016. od: sina Dobrice, k}eri Zorke i Stanke, zeta Stevana, sestri}a Dragana sa porodicom.

Dragana M. Boji}a 1956 - 2014 - 2016 Po~ivaj u miru. Vole te tvoja deca i supruga.

iz Doweg Crniqeva - P. Pri~inovi}a preminula 04.02.2016. godine u 90. godini `ivota. Sahrana je obavqena 05.02.2016. godine na porodi~nom grobqu u Dowem Crniqevu. Uvek }e je se se}ati weni najmiliji: sinovi Branislav i Milisav Studa sa porodicama, sestra Veselinka, i ostala rodbina i prijateqi.


32

^ITUQE

18. februar 2016.

Pro{la je godina bez na{eg dragog dede, tate i tasta

Luki} Sre}ko

Jovanovi} Smiqana Dana 19.02.2016. je {est meseci od smrti moje sestre. ^uva}u uspomenu na tebe do kraja mog `ivota. Tvoj brat @ivko.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da }emo na Novom grobqu 20.02.2016. u 11 ~asova davati godi{wicu na{em dragom

Prica Radenku 1944 - 2015 S qubavqu i po{tovawem supruga Stana, sinovi Neboj{a i Milo{, snahe Verica i Zorica, unuke Andrijana i Emilija i unuk Ogwen.

Pomen

Jeli} Borka 1956 - 2006 Pro{lo je punih dest godina od kada smo te izgubili. ^uvamo te u na{im srcima i se}awima. Otac @ivan i seka Goca sa porodicom.

Dana 22.02.2015. navr{ava se tri godine od smrti na{eg dragog

Dana 19.02.2016. godine navr{ava se tri godine od smrti na{ih roditeqa

\eri} Milana 1927 - 2015 - 2016 S qubavqu ~uvamo te od zaborava. Tvoji najmiliji.

Navr{ava se osam godina od smrti na{eg dragog

U subotu, 20.02.2016. u 11 ~asova na Novom grobqu dava}emo {estogodi{wi pomen

Vladana Api}a 1929 - 2008 S bolom i tugom u srcu ~uvaju te od zaborava tvoji: supruga Mira i sinovi Mihailo i Slobodan sa porodicama.

Pomen

Jeli} Borka 1956 - 2006 20.02.2016. godine navr{ava se deset godina od kada na{a voqena supruga, majka i baka nije sa nama. Vole te tvoji najmiliji: Dule, Maja i @eqko sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{oj dragoj majci, babi i prababi

Luki} Nade`da

1931 - 2013 1935 - 2013 Uspomenu na Vas ve~no ~uvaju: sinovi Miloje, Milenko, Radenko i Milovan, snahe Danka, Stanka, Danijela i Sne`ana, unu~ad Milo{, Uro{, Mirjana, Marko, Sre}ko, Aleksandra, Qiqana i Biqana, snahe Marina, Leana i Marina, zetovi Aleksandar, Dragan, Slaven i Ivan, praunu~ad Jana, An|ela, Lana, Nina, Vuk, Dimitrije, Vasilije, \ur|a, Bogdan i Mila.

Se}awe

Sne`ana Rankovi} Paji} Dragani O`alo{}ena porodica.

Dana 20.02.2016. navr{ava se tri godine od kada nisi sa nama

21.02.2015. - 21.02.2016. U mislima i srcu. Vesna.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u nedequ, 21.02.2016. godine u 11,00 ~asova na Dowo{orskom grobqu odr`ati trogodi{wi pomen na{oj dragoj

Marinkovi} Senka Vreme prolazi, tuga i qubav ve~no ostaju. Tvoj lik i tvoja dobrota ve~no }e `iveti u nama. Tvoja }erka Nikolina, suprug Neboj{a, majka Dana, brat Dragoslav sa porodicom, svekar Marko i svekrva Gordana.

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi

Milevi Glu{~evi} Bebi 1961 - 2013 Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

Dana 15.02.2016. napustio nas je na{ voqeni deda

Desanki \uri} Sekuli} Slavka S qubavqu i po{tovawem, brat @ivojin sa porodicom.

1922 - 2013 davati trogodi{wi pomen u sredu, 24.02.2016. godine u 11 sati na Novom grobqu u [apcu. Pozivamo rodbinu i prijateqe da nam se pridru`e. Po~ivaj u miru Bo`jem. O`alo{}ena porodica.

Gi{i} @ivku O`alo{}ena }erka Vera sa porodicom.

Gi{i} @ivko Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Unuka Jelena, zet Nenad i praunuka Marija.


^ITUQE Se}awe na na{e drage, voqene i predivne roditeqe, baku i deku

Slavka 14.08.1931. - 25.05.2013.

18. februar 2016.

Se}awe na na{e drage roditeqe

Milutin Bo`i}

09.07.1928. - 23.02.2009.

Najdra`i na{i, godine prolaze, a vi nam beskrajno mnogo nedostajete. U na{im srcima su zauvek velika bol i tuga, {to niste vi{e sa nama, ali i ponos {to smo imali tako divne, dobre i plemenite roditeqe, koji su nam svakodnevno pru`ali svoju nesebi~nu qubav i podr{ku. Mnogo vas vole, svaki dan misle na vas i va{e drage likove, va{i najmiliji: k}erka Qiqana, unuka Ivana i sin Qubko.

Dana 12.02.2016. prestalo je da kuca srce na{eg plemenitog oca

Mrvi} N. Mirka trgovac u penziji 1934 - 2016

33

Godi{wi ravqenom

pomen

Draga

Soka

25.04.2008. - 25.04.2016.

22.02.2006. - 22.02.2016.

Milovanovi} iz Svileuve Va{im odlaskom izgubili smo veliku qubav, toplinu i podr{ku. Puno vas volimo i uvek }emo se se}ati sre}nih dana koje smo zajedno provodili. Sin Pera i }erka Kata sa porodicama.

voqenom

nikad

zabo-

Dana 20. februara 2016. godine u 10 ~asova u Sabornoj crkvi Sv. Petar i Pavle u [apcu, odr`a}e se godi{wi pomen na{oj dragoj i voqenoj

Mileti Ili}u 1963 - 2015

Sahrana je obavqena dana 13.02.2016. u 13 ~asova na Dowo{orskom grobqu. O`alo{}eni: }erka Svetlana i sin Borivoj sa porodicama.

dava}emo 21.02.2015. godine u 11 ~asova na Novom grobqu u [apcu. Tvoji: majka Qubica, }erka Tawa, supruga Jasmina, brat Milo{, snaha Qiqa i sinovice Marijana i Qubica.

Sa ponosom i po{tovawem ~uvamo je od zaborava! Weni najmiliji.

23.02.2016. navr{avaju se dve tu`ne godine kako nije sa nama

18.02.2016. navr{ava se godina od smrti na{eg voqenog

na{eg dragog

Sne`ani Rankovi}

21.02.2016. se navr{ava pet godina od smrti

Rajko \ukanovi} 30.09.1946. - 23.02.2014. Ne postoji vreme koje mo`e umawiti tugu. Ne postoje suze koje mogu isprati bol, ne postoje re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{. Ponosni na tvoju neizmernu qubav, plemenitost, dobrotu i sve {to si nam pru`io, s qubavqu i po{tovawem uvek si u na{im mislima i srcima. Tvoji najmiliji: supruga Leposava, sin Zoran, }erka Jasna, unuk Stefan i zet Zdravko.

Milorada Popovi}a Kraqa 1939 - 2015 - 2016 S ponosom te pomiwemo i sa tugom u srcu `ivimo bez tebe. Tvoji najmiliji: }erka Vesna i sin Slobodan sa porodicama i supruga Qiqana.

@ivote \oki}a 15.03.1925. - 21.02.2011. Uvek u na{im mislima i srcima. S qubavqu, porodica.


34

^ITUQE

18. februar 2016.

Se}awe na drage roditeqe

Mile 1926 - 2006

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se dana 20.02.2016. godine u 11 ~asova odr`ati pomen

Marica

@ivkovi}

1927 - 2011

Aleksandru [obi}u 1938 - 2016 na Kami~kom grobqu. Porodica [obi}.

iz Predvorice Hvala Vam za svu va{u qubav, po{tewe i vaspitawe koje ste nam pru`ili. Zauvek su Vam zahvalna Va{a deca: sin Dragan, }erke Srbijanka, Qiqana i Milena.

Vladi na{em divnom bratu

Dragi na{

Na{ dragi

Stankovi} Vladimir - Vlada 11.09.1987. - 23.02.2008.

Vlado Dragi na{ brate Svojim tragom zauvek obele`io si na{e `ivote. Hvala ti za sva radosna dru`ewa. Vole te tvoji: Milo{, Rado{ i Stefan.

U subotu, 20.02.2016. u 11,30 ~asova, odr`a}e se 40 dnevni pomen

Vlado Nedostaje nam tvoja qubav, tvoja ne`nost i tvoj zagrqaj. Zauvek si sa nama. Vole te tvoji: Cecko, keka, Seka, Bo`o i Miroslav.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Godine prolaze i prolazi}e, dragi na{ Vlado, ali uspomene na tebe nikada ne}e pro}i. Mnogo je lepih trenutaka provedenih sa tobom, koje pamtimo, prepri~avamo i o`ivqavamo sa osmehom kao da si tu sa nama. A ti i jesi sa nama jer si uvek u na{im mislima i srcima. Vole}emo te dok postojimo. Tvoji Panteli}i.

Tu`no se}awe

Zoran Jovanovi} Dulu

Vera @uni} Sa qubavqu i po{tovawem, uvek }e te se rado se}ati i hvala za svu dobrotu koju si nam u~inila, tvoji najmiliji: suprug Radomir, sin Dejan, k}i Qiqana, unu~ad, deveri, jetrve i ostali koji su te voleli.

Zauvek u na{im se}awima ostaje tvoja plemenitost i dobrota. Od kom{ija - porodica: Daki}, Lazarevi}, \ukanovi}, Praizovi}, Stankovi} i Simi}.

pilot 1960 - 1994 21. februara navr{ava se 22 godine, tu`ne i prazne bez Tebe na{ voqeni. S qubavqu i ponosom ~uvamo te u na{im srcima, tvoji neute{ni: majka Lepa, k}i Iva sa porodicom, sestra Goca i brat Luka.


^ITUQE U subotu, 20. februara u 11 ~asova u Lipolistu, dava}emo osmogodi{wi pomen na{em voqenom

18. februar 2016.

Se}awe

35

Dana 19.02. navr{ava se godinu dana bez tebe

Jovan @dero Mnogo je lepih uspomena da te pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo, da te nikad ne zaboravimo, s qubavqu te pomiwemo i zauvek ~uvamo uspomenu na tebe. Ponosni {to si bio na{! Tvoji najmiliji.

Ivan Mijailovi} 18.02.2012. - 18.02.2016. Milica i Slobodanka.

11.02.2016. godine preminula je

Stankovi} Vladimir Vlada

Dana 07.02.2016. godine u svojoj 82. godini preminuo je na{ dragi

Male{evi} Julijana

Rafailovi} Danilo

23.08.1954. Neopisiva je tuga koju sada ose}amo bez tebe. Beskrajno ti hvala na svemu {to si nam pru`ila i ~inila za nas. Tvoji: suprug Dragan, }erke Svetlana i Jelena, unuka Ta{a i zet Sa{a.

iz Varne O`alo{}eni: sin @eqko sa suprugom Jelenom i k}erkom Kristinom, k}eri @eqana i Gordana sa porodicama, sestra Danica sa porodicom i ostala rodbina i prijateqi.

09.02.2016. godine prestalo je da kuca srce na{eg voqenog supruga, oca, dede i pradede

11.09.1987. - 23.02.2008. Vlado mili, Tvoje postojawe je na{a snaga, uto~i{te i sigurnost. Tvoje ime na{ ponos. Zajedno smo delili sve {to nam je `ivot pru`ao. Zajedno proslavqali sve na{e uspehe, radovali se. Znao si da bude{ sre}an i od `ivota pravi{ igru. Izuzetan duh, uvek vedar i nasmejan, u`ivao si u `ivotu i nas u~io tome. Plenio svojom dobrotom i posebnim dostojanstvom. Dizao nas do zvezda... Sada visoko, visoko sija{ zvezdice vodiqo na{a. Praznina je ve~na, neispuwiva. Tvoje srce kuca u nama koji te volimo zauvek, najlep{i i ve~no na{. Ve~no te vole tvoji: seka Magdalina, mama Biqana i tata Dragan.

Milana Panteli}a - [picana 1942 - 2016 S qubavqu i po{tovawem, wegova porodica.


36

SPORT

18. februar 2016.

SUPER LIGA SRBIJE ZA RUKOMETA[E – 13. KOLO

UBEDQIVIJE OD O^EKIVANOG

PRVA „A“ VATERPOLO LIGA – 9. KOLO

RK “Metaloplastika” – RK “Jugovi}” 31:17 (12:5) SC In|ja. Gledalaca 800. Sudije: Bori~i} (Grocka) i Markovi} (@eleznik). Delegat Tijani} (@eleznik). Sedmerci: Metaloplastika 4(4); Jugovi} 1(1). Iskqu~ewa: Metaloplastika 6, Jugovi} 4 minuta. RK METALOPLASTIKA: Maksimovi}, Dragi}evi} 3, Milovanovi} 2, Ste-

te{ N., Lisica 1, Joki} 1, Travar 2, Vje{tica, Kurte{ A. (kap), Ko~i}, Vukovqak 1, Milosavqev (7 odbrana), Stejin 1, Ratkovi~, Mati}, Belo{ 5. Trener: D. Vrgovi}. Neizvesni dueli Metaloplastike i Jugovi}a postali su, prethodnih sezona, tradicija, ali ovaj put, isti rivali priredili su potpuno dru-

of, ali bodovni saldo i realna snaga, pokazuju da im nije mesto u doigravawu za titulu. Odmah su doma}i stvorili veliku prednost, kontrolisali sve i jedino je bilo upitno koji }e biti kona~an rezultat. Za ~itavo poluvreme, Vojvo|ani su Arsi}a matirali svega pet puta. U petom minutu bilo je 5:2, u 25. 10:5, u 40. 20:8, u 55. 26:11. Podatak da je samo Stefan Ili}, timu u kojem je ponikao, dao 14 golova, a ~itav tim iz Ka}a 17, dovo-

TABELA 1. C. Zvezda . . . . . . . . . . 23 2. Sloga (P) . . . . . . . . . 20 3. Metaloplastika . . . 18 4. Partizan . . . . . . . . . . 16 5. Po`arevac . . . . . . . . 16 6. Jugovi} . . . . . . . . . . . 12 7. Rudar . . . . . . . . . . . . . . 9 8. Morava (VP) . . . . . . . 9 9. Radni~ki (Kg) . . . . . . 6 10. @elezni~ar . . . . . . . 1 dlukom Rukometnog saveza Srbije, RK „@elezni~ar“ iz Ni{a iskqu~en je iz Super lige usled neizmirenih obaveza neophodnih za dobijawe licence. Na po~etku prvenstva Ni{lijama je dodeqena uslovna dozvola za takmi~ewe, ali svoje obaveze nisu izmirili. Takva odluka zna~i da se bodovi osvojeni protiv @elezni~ara bri{u, a takmi~ewe nastavqa devet ekipa.

O

vanovi}, Ka`i}, Do{en 1, Marinovi} 1, Ostoji} 1, Aleksi} (21 odbrana), Markovi} 2, Arsi}, Jezdimirovi} 4, Mitrovi} (kap), Ili} 14, Ivanovi} 1, Petrovi} 2. Trener: V. Vukovi} RK JUGOVI]: Sele{i 2, @iki}, Vrgovi} 4, Kur-

ga~iji i neravnopravan me~. [ap~ani su znatno kvalitetniji, a to je najboqe demonstrirao kona~an rezultat. Nije ovo bio ravnopravan duel u bilo kom segmentu igre. Ka}ani su gajili potajne nade da bi se mogli ukqu~iti u borbu za plej

qan je pokazateq odnosa snaga. Do 40. minuta je imao i vi{e golova, ali ga je sredinom drugog poluvremena Vukovi} odmarao. Visok rezultat dao je prostora da u igru u|u svi rukometa{i koji su bili u sastavu. Poraz Partizana u Po`egi, doveo je Metaloplastiku samostalno na tre}u poziciju, a u slede}em kolu {aba~ke rukometa{e o~ekuje gostovawe u Velikoj Plani. D.B.

KO[ARKA

PORAZ I POBEDA KOD KU]E OKK „[abac“ –KK „@elezni~ar“ (^) 83:97 (22:26, 18:18, 20:22, 23:21) osle dve pobede na gostovawima u 2016. godini, {aba~ki ko{arka{i sa mnogo optimizma su u{li u duel sa ^a~anima u [apcu. Ipak, na pobedu u [apcu u 2016. godini, doma}i moraju sa~ekati bar do slede}eg me~a. „@elezni~ar“ je bio za nijansu boqi tokom prva tri perida, imao je prednost, ali je „[abac“ bio ravnopravan 30 minuta, imao dosti`ni zaostatak. Ipak, za razliku od prethodna dva duela, kada je ~etvrta ~etvrtina bila period najboqe igre {aba~kog kluba, sada je u posledwih deset minuta, tim pot-

P

puno podbacio, pre svega odbrana. Gosti su to u potpunosti iskoristili. Sledi put u Novi Pazar.

OKK „[abac“ – @KK „Plej of“ 121:49 (44:9, 26:14, 23:16, 28:10) Ko{arka{ice OKK [apca nemaju konkurenciju u svojoj grupi Druge lige „Jug“. Me~ sa U`i~ankama bio je kao preslikan sa ve}ine utakmica prvog dela sezone. Razlika u kvalitetu vidqiva je ve} u prvoj ~etvrtini i jedino neizvesno je kolika }e razlika biti na kraju. Svaki me~ je prilika da se tim uigrava za

plej of. U 11. kolu, lider do~ekuje Quboviju.

@KK „Loznica“ – @KK „Duga“ 47:75 ( 6:15, 21:17, 7:26, 13:17) Uspe{an vikend {aba~ke `enske ko{arke upotpunile su igra~ice Duge. Drugoplasirani tim lige bio je siguran i ubedqiv u Loznici. U prvom periodu je nagovestio trijumf, a potom, posle ne{to slabije igre u drugih deset minuta, dominacijom u tre}oj ~etvrtini potvrdio osmu pobedu u deset kola. Naredno kolo, Dugu, u [apcu, o~ekuje me~ protiv Mile{evca iz Prijepoqa. D. B.

ZEMUNCI BEZ [ANSI VK „Zemun Bosal“ – VK „[abac“ 6:11 (1:3, 3:3, 0:4, 2:1) Bazen “11. april“. Gledalaca 200. Sudije: Putnikovi} i Stefanovi}. Iskqu~ewa: Zemun 9, [abac 6. ZEMUN BOSAL: \oki}, Kecojevi}, \uki}, Perkovi} 1, Dragi{i}, Bursa} 1, Tri{i} 1, Maksimovi}, Timoti} 1, Andrejevi}, Raca, Vasiqevi} 1, Qubenovi} 1. Trener: V. Vukoti} [ABAC: Aleksi} (kap), Te{i}, Markovi}, Proli}, Nosovi} 3, E{kert 4, Car, Matovi}, Bogi}evi}, Lon~ari} 2, Ten`era, Balakirev 1, S. Popovi}, Ukumanov 1. Trener: Nikoli} emunci su imali snage da budu ravnopravni sa liderom jedno poluvreme, ali je tre}i period re{io svaku dilemu oko pobednika, sa~uvav{i [ap~anima maksimalan u~inak. [abac je prvi pogodio, doma}i dolaze do izjedna~ewa, ali potom, Nosovi} i Ukumanov poga|aju za dva gola vi{ka na pauzi izme|u ~etvrtina. Zemun je imao snage da se dr`i u utakmici i u drugih osam minuta. Gri{i} i Qubenovi} su pribli`avali ekipu iz predgra|a prestonice na minimalni zaostatak, ali je u

Z

ovoj ~etvrtini Lon~ari} bio taj koji nije dozvoqavao rezultatski egal. Izme|u rivala postoji svakako velika razlika u kvalitetu, a to je lider na tabeli demonstrirao u tre}oj ~etvrtini. ^ini se kao

TABELA 1. [abac . . . . . . . . . . . . 27 2. Bawica . . . . . . . . . . . 18 3. Beograd . . . . . . . . . . . 18 4. Dunav . . . . . . . . . . . . . 15 5. Zemun . . . . . . . . . . . . . 13 6. Stari Grad . . . . . . . . 13 7. Ta{ . . . . . . . . . . . . . . . 3 8. @AK . . . . . . . . . . . . . . 0 da su se [ap~ani ~uvali, a onda re{ili da u osam minuta uni{te svaku nadu Zemuna u iznena|ewe. Odbrana nije poklekla, a ~etiri gola u mre`i doma}ina, stvorili su velikih 9:4. Pitawe pobednika je re{eno. Posledwih osam minuta bili su formalnost. U slede}em kolu, ovda{wi vaterpolo klub ima veliku priliku da nastavi pobedni~ki niz, s’ obzirom da na Gradskom bazenu gostuje posledweplasirani „@AK“. D. B.

REGIONALNA FUTSAL LIGA „DRINA“ – 11. KOLO

SIGURNI LIDERI

KMF „Belatores“ – KMF „Fle{“ 4:1 (3:0) aba~ki igra~i futsala dobro su zapo~eli odlu~uju}i tre}i krug Regionalne lige. Gostuju}i tim iz Vaqeva nije zadao nikakve probleme [ap~anima. Poraz u Bajinoj Ba{ti bio je najboqe upozorewe Belatoresu da je maksimalan pristup neophodan. Ve} od starta [ap~ani su stavili do znawa da je pitawe kona~nog pobednika poznato i da ne}e biti iznena|ewa. Konstantnu inicijativu, prvi je materijalizovao iskusni Arsi}, a potom su Baji} i Melcer postavili kona~an rezultat prvog dela. Melcer je pogodio i u nastavku za 4:0. Ute{ni gol za „Fle{“ postigao je @ivanovi}. „Belatores“ je lider na tabeli, a u slede}em kolu do~ekuje Kosjeri}. D. B.

[


SPORT

18. februar 2016.

37

USVOJEN ZAKON O SPORTU

NOVI ZAKON O SPORTU Skup{tina Republike Srbije usvojila je 4. februara novi Zakon o sportu. Ovim pravnim aktom prestao je da va`i Zakon iz 2011. godine. U resornom ministarstvu isti~u da je ciq u~initi sport dostupnim svima, kao i da se pru`i podr{ka i za{tita svim, a posebno najmla|im sportistima ovim Zakonom o sportu definisano je da ugovor profesionalnog sportiste i sportske organizacije kojoj pripada, mo`e biti potpisan najdu`e na period od pet godina, u formi ugovora o radu na odre|eno vreme, a pravno va`ewe sti~e tek overom u sudu. Akt obavezuje klub (organizaciju) da profesionalnom sportistu upla}uje odgovaraju}e poreze i doprinose sportisti, predvi|ene Zakonom o radu i drugim zakonima koji ure|uju ovu oblast. Porezi i doprinosi moraju se upla}ivati i na zarade u vidu premija, posebnih naknada za kori{}ewe lika sportiste, tro{kove sme{taja i ishrane. Ukoliko je sportista zakqu~io ugovor sa klubom van svog mesta prebivali{ta, a uz to mu je obezbe|en besplatan sme{taj, takvi tro{kovi nisu deo zarade koja je oporezovana. [to se maloletnih sportista ti~e, Zakon dozvoqava sklapawe ugovora izme|u organizacije i sportiste, ali je neophodno da saglasnost daju oba roditeqa ili

N

starateqa. Ugovor o stipendirawu mo`e biti zakqu~en najdu`e do punoletstva sportiste. Ipak, preduslov va`ewa ugovora, bilo da je re~ o ugovoru sa profesionalnim sportistom ili maloletnim licem, predstavqa obavezan i besplatan lekarski pregled nadle`ne zdravstvene ustanove, ~iji tro{kovi moraju biti obuhva}eni obaveznim zdravstvenim osigurawem. Sportista pod ugovorom mora biti osiguran od nesre}nog slu~aja tokom bavqewa sportom, a osigurana suma ne sme biti ni`a od 10.000 evra u slu~aju smrti sportiste ili sportskog stru~waka, 20.000 evra u slu~aju trajnog gubitka radne sposobnosti, odnosno 5.000 evra, u slu~aju privremenog onesposobqavawa. Delimi~no su definisani i iznosi ~lanaraina za decu. ^lanom 40, predvi|eno je da ona ne sme biti ve}a od desetog dela prose~ne go-

BOJI^I] BEZ PREMCA

A

n|ela Boji~i}, {aba~ka {ahistkiwa sveukupni je pobednik kadetskog i omladinskog Prvenstva Centralne Srbije odr`anog u Vrwa~koj Bawi. [ap~anka je bila bez konkurencije u kategorijama do 16 i 20 godina, a uz pehare i zlatno odli~je, An|ela je stekla zvawe majstorskog kandidata koje joj garantuje u~e{}e na svim najja~im turnirima [ahovskog saveza Srbije. U konkurenciji igra~a do 14 godina, Novica Trifunovi} iz Le{nice osvojio je tre}e mesto, a uz pomenute, plasman na Omladinsko prvenstvo Srbije plasirali su se: Ivan Marjanovi}, Milo{ Panti} i \or|e \or|i}.

di{we zarade u Srbiji, za prethodnu godinu. Ipak, Zakonom nije definisano da li je re~ o bruto ili neto zaradi, te se stvara razlika vi{a od 1.500 dinara. Ukoliko je reper neto zarada, najvi{a mese~na ~lanarina mo`e biti 4.444 dinara, dok prosek bruto plate dozvoqava izdvajawe od 6.115 dinara. Pla}awe ~lanarine onemogu}ava klub da zahteva naknadu tro{kova obuke igra~a, u slu~aju prelaska u drugi klub pre punoletstva. Odlasci maloletnih sportista u druge dr`ave i gradove, van mesta prebivali{ta, nisu dozvoqeni, ali se mogu realizovati u posebnim slu~ajevima utvr|enih pravilima me|unarodnog/nacionalnog sportskog saveza. Od ovog pravila izuzimaju se odlasci koji nisu povezani sa sportom, poput prelaska u drugi grad ili dr`avu zbog {kolovawa. Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose posebne pravil-

nike o finansirawu sportskih klubova i pojedinaca, ali je zakonsko ograni~ewe da jedan ~inilac (organizacija/klub) ne sme dobiti vi{e od 20 % ukupnih sredstava predvi|enih za sport. Konkretno, buxetom grada [apca, za sport je izdvojeno 162 miliona 869 dinara, te je najvi{i iznos koji jedan klub/organizacija mo`e dobiti, na osnovu ovog pravila 8.143.450 dinara, s tim da se tro{kovi programa kojima se zadovoqavaju potrebe i interesi gra|ana u jedinici lokalne samouprave moraju odnositi, po pravilu, najmawe 15% na aktivnosti povezane sa sportom dece. [kolama i visoko{kolskim ustanovama dozvoqeno je formirawe sportskih sekcija kao oblike vannastavne aktivnosti, ali one moraju biti besplatne i potrebe ovih sekcija, u smislu kori{}ewa sala i prostora za trening imaju prioritet u odnosu na potrebe lica van ustanova. Kao i za ba-

vqewe sportom, u~e{}e u nastavnim i vannastavnim aktivnostima podrazumeva lekarsku potvrdu o zdravstvenoj sposobnosti.. Potvrda se obezbe|uje kroz obavezan sistematski pregled. Ukoliko autonomna pokrajina ili lokalna samouprava `eli da promeni namenu sportskog objekta ili isti sru{i zbog izgrawe drugog, neophodna je dozvola Ministarstva, ali i ispuwavawe preduslova ekonomskih i sportskih preduslova, taksativno navedenih u ~lanu 154. Vrhunski sportisti imaju pravo na posebne uslove prilikom upisa vi{e {kole i fakulteta, kao i pra}ewa nastave i polagawa ispita, odnosno kolokvijuma, {to im obezbe|uje fakultet ili {kola koju su upisali. Iako je bilo govora da bi novi Zakon mogao da se pozabavi i pitawem privatizacije u sportu, {to mnogi video kao izlaz iz brojnih problema, ovaj proces se pomiwe samo kao pitawe koje }e biti regulisano posebnim zakonom. Do wegovog dono{ewa imovina i kapital u sportu su u dru{tvenoj i javnoj svojini. Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji donosi se na period od deset godina, a wenim stupawem na snagu, po~iwe jednogodi{wi rok tokom koga lokalne samouprave moraju doneti Strategiju za svoju teritoriju. Nacionalna strategija bi trebalo da bude usvojena, previ|a Zakon, do 2018. godine. D . Blagojevi}

IN MEMORIAM

SLOBODAN SANTRA^ ajboqi strelac Prvenstva Jugoslavije svih vremena, nekada{wi selektor Jugoslavije i ro|eni Koceqev~anin, Slobodan Santra~ napustio nas je 13. februara, u 70. godini `ivota. Ro|en je u Koceqevi 1946. godine. Iz rodne varo{ice odlazi u Vaqevo, gde u Metalcu po~iwe fudbalsku karijeru, a potom 1965. godine postaje ~lan OFK Beo-

N

grada gde je stekao slavu i u 244 utakmice postigao 169 golova. Nastupao je i za “Grashopers”, “Partizan” i “Galeniku” „Zemun“. Zabele`io je i osam nastupa za reprezentaciju. Kao selektor SR Jugoslavije, plasirao se u osminu finala SP u Francuskoj 1998. godine. Predvodio je i reprezentacije Saudijske Arabije i Makedonije, kao i vi{e kineskih ekipa.


38

SPORT

18. februar 2016.

SUPER LIGA SRBIJE ZA RUKOMETA[ICE – 14. KOLO

PREKID POBEDNI^KE SERIJE @RK “@elezni~ar” (I) - @RK “Medicinar” 33:26 (16:11) SC In|ija. Gledalaca 150. Sudije: Anti} (Beograd) i Jakovqevi} (Jakovo). Delegat Stanojevi} (Novi Sad). Sedmerci: @elezni~ar 2 (2); Medicinar 2 (2). Iskqu~ewa: @elezni~ar 8, Medicinar 6 minuta. @RK @ELEZNI^AR: Le`aja, @igi}, Stojisavqevi}, Krsti}, Cviji} 8, \urovi} 9, Bursa} 3, Dragovi} 3, Pavlovi} 2, @ak, Kosti} T., Stameni} 3, Kosti} J. (kap), Awol, Mili~i} 5, Bak{a. Trener: M. Vje{tica @RK MEDICINAR: Vragoli}, Obrenovi}, Milo{evi} 2, ^vori}, Mandi}, Mati}, Radovi} (kap) 6, Ru~nov 1, Kari}, [im{i} , \urkovi} 9, Kuki}, Bojani} 2, Ninkovi} 5, Andri} 1. Trener: @. Kuki}. nekim procenama pred start prole}ne polusezone, ekipa iz In|ije je progla{ena favoritom za plasman me|u ~etiri najboqe ekipe. Pobedom nad [ap~ankama, pribli`ile su se tom ciqu.

U

TABELA 1. Izvor (BB) . . . . . . . . 26 2. Radni~ki (Kg) . . . . . 22 3. Naisa . . . . . . . . . . . . 19 4. @elezni~ar (I) . . . 15 5. Medicinar . . . . . . . . 15 6. Sloga (PM) . . . . . . . 11 7. Jagodina . . . . . . . . . . 10 8. Kikinda . . . . . . . . . . 10 9. Ku~evo . . . . . . . . . . . . . 8 10. Minakva . . . . . . . . . . 4 Kontrolisale su doma}e me~ ve}im delom i sasvim zaslu`eno do{le do pobede. Bile su sve`ije na startu. Do sredine poluvremena „@elezni~ar“ je stvorio osetnih plus pet, 9:4, a uz mawe varijacije, takvu prednost ~uvao je do odmora. Posle zvuka sirene, na semaforu je stajalo 16:11. Svakako boqu igru u petak uve~e, [ap~anke su pru`ile u drugom delu. Ipak, lo{e su startovale. Doma}i tim je mini serijom do{ao do najubedqivijih plus osam u 39. odnosno 40. minutu. U tim momentima delovalo je da }e do kraja biti nezanimqiv me~. Me|utim, {aba~ki superliga{ se bu-

KARATE

PRIZNAWE ZA KOJI]A T

rener Karate kluba “SOKO” iz Majura, Tomislav Koji}, dobio je priznawe Fudokan saveza Srbije za najuspe{nijeg veterana u 2015. godini u tradicionalnom karateu Fudokan saveza Srbije i tradicionalnom karateu Karate saveza Srbije. U prethodnoj godini, profesor Koji} je osvojio zlato, srebro i bronzu na Evropskom prvenstvu u Napuqu, bio je {ampion na planetarnom prvenstvu u Koparu, a okitio se zlatom i srebrom na Prvenstvu fudokan saveza u Beogradu. D. B.

di sredinom drugog dela. Svoje ve~e imala je Tamara \urkovi}. Ulazi u nezaustavqivu seriju, poma`u joj Radovi} i Ninkovi}, a zaostatak postaje sve mawi. Do 55. minuta, doma}e posti`u pet, a „Medicinar“ ~ak 11 golova. Dva brza pogotka pomenute \urkovi} pribli`avaju {aba~ki tim na svega dva gola, 27:25. Na`alost, sjajnu igru u dresu In|ijki, pru`ila je i \urovi}. Preuzima odgovornost u tim, za „@elezni~ar“, kriznim momentima i

BILIJAR LIGA

TABELA POSLE 2. KOLA 1. D. @ivkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 2. V. Nikoli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 3. F. Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 4. B. Vukovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 5. A. Tomi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 6. M. Qubi{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 7. N. Jankovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 8. I. Markovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 9. T. Raki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 10. M. An|eli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 11. R. Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 12. B. Gruber . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 13. I. Gadala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 14. N. Tomi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 15. \. Kolari} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 16. M. \uri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 17. R. ]alina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 18. M. Karna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 19. S. Jota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 20. R. Dodi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 21. G. Deli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 22. M. Kuzmanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . 6 23. G. Alimpi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 24. V. Mihajilovi} . . . . . . . . . . . . . . . . 4

sa dva gola i jednom asistencijom odvaja svoj tim ponovo na plus pet, 30:25, ~ime je me~ bio re{en.

Novi derbi, „Medicinar“ o~ekuje ve} u slede}em kolu, kada u [apcu gostuje ni{ka Naisa. D.B.

KROZ PAR RE^I ATLETIKA – [aba~ki atleti~ar, Du{an Makevi}, nastavqa sa uspesima u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Student Univerziteta Teksas u San Antoniju, bio je najbr`i na pozivnom takmi~ewu u Hjustonu. Tr~ao je jednu miqu (1.609 metara), postaviv{i li~ni rekord 04:05,96. Ovo ostvarewe je i drugo najboqe na listi konferencijskoh univerziteta. U Hjustonu je nastupao i u dugoj {tafeti, posledwa izmena. 27. i 28. februara, wega o~ekuje Prvenstvo konferencije. FUDBAL – Vezni red {aba~ke Ma~ve, u prole}nom delu Srpske lige „Zapad“, bi}e ja~i za povratnika, Ivana Obrovca. Obrovac je nastupao za Ma~vu, posledwi put pre {est sezona, a potom je karijeru nastavio u Hajduku iz Kule i Novom Pazaru za koje je nastupao u Super ligi. FUDBAL – U drugoj pripremnoj utakmici, fudbaleri Ma~ve pora`eni su od @arkova (drugi tim Rada), rezultatom 1:0. Strelac jedinog gola bio je Gavrilovi} u 35. minutu. Krajem ove nedeqe, [ap~ane o~ekuje put u Stani{i}e, na desetodnevne pripreme. FUDBAL – [aba~ki „Radni~ki“ trijumfovao je u prvoj pripremnoj utakmici za prole}nu polusezonu. Drugi najstariji {aba~ki fudbalski klub savladao je u Mi{aru, doma}i „Kara|or|e“ 4:0. Strelci za [ap~ane bili su: Panti}, Lazi}, Lujanovi} i Dragi}evi}. FUDBAL – Dosada{wi napada~ Ma~ve, Stefan Raduki}, napustio je redove „crveno – crnih“ i pridru`io se gradskom rivalu, Radni~kom {aba~kom. KO[ARKA – KK “Ra|evac” pora`en je u 9. kolu Druge regionalne lige, na svom terenu od Loznice 82:54. KUGLAWE – ^etvrto kolo lige slepih i slabovidih odr`ano je u blizini Apatina, a {aba~ka „^ivija“ bila je ~etvrta u konkurenciji pet u~esnika. [ap~ani su oborili 1.711 ~uweva, {to im je donelo dva poena. Pobednik ovog kola, kao i cele lige je „Polet“ (Po`arevac). ATLETIKA – Drugu uzastopnu godinu, grad [abac bi}e doma}in Prvenstva Srbije u krosu. Najboqe predstavnike na{e zemqe u kros diciplinama komplek „Stari grad“ ugosti}e posledweg februarskog vikenda. RVAWE – Rva~ {aba~kog Viteza, Mom~ilo Gaji} osvojio je srebrnu medaqu na Kupu Srbije za mla|e pionire u kategoriji do 46 kg. Gligori} i Stankovi} zauzeli su ~etvrto mesto u svojim kategorijama. Takmi~ewe je obuhvatilo ukupno 111 takmi~ara iz 19 klubova. D. B.


SPORT

18. februar 2016.

39

NASTAVAK DRUGE ODBOJKA[KE LIGE

SENIORI ZA VI[I RANG, SENIORKE ZA ZLATNU SREDINU Posledwi od dvoranskih sportova, prole}nu polusezonu po~iwu odbojka{i i odbojka{ice {aba~kog Zaslona. U odnosu na start sezone u Drugoj ligi „Centar“, kada su obe selekcije imale ambiciju opstanka, prole}e do~ekuju u `eqi da se seniori bore za vi{i rang, a dame da sa~uvaju sigurnu poziciju u sredini tabele. okom prethodnog leta, uprava OK „Zaslon“ pravila je konstrukciju mu{kog i `enskog tima koji su trebali da se bore za visok plasman u Regionalnoj ligi. Ipak, finansijske pote{ko}e klubova iz Druge lige i odustajawe nekih ekipa od takmi~ewa u ovom rangu, pru`ile su priliku [ap~anima da se, bar sezonu ranije nego {to je planirano na|u u vi{em stepenu. Poziv saveza je prihva}en, a za relativno kratko vreme, formirane su ekipe kadre da nastupaju u Drugoj ligi, ~ak i vi{e od toga. - Svaki kr?tkoro~ni ciq, mora da prati dugoro~ni i detaqan plan kako da se on ostvari. Ni{ta klub ne bi dobio da smo u{li i odmah ispali iz Druge lige. ^im je usledio poziv shvatili smo da nam se ukazala prilika koju ne smemo da propustimo. Nadamo se da smo re-

T BELI KROS T radicionalni me|unarodni „Beli kros“ predstavqa jedan od atletskih doga|aja sa najdu`om tradicijom, a ovog vikenda je do`iveo svoje 49. izdawe. Me|u najboqim trka~ima iz Srbije, na Ko{utwaku, na{li su se i {aba~ki atleti~ari.

Jagodina klupska koleginica, Jasmina Prugini} druga je najboqa juniorka “Belog krosa”, ali istovremeno i najuspe{nija doma}a takmi~arka me|u atleti~arkama ro|enim 1997. i 1998. godine. Prvu poziciju zauzela Fir iz Velike Britanije.

U glavnoj trci u `enskoj konkurenciji, na 3 kilometra, ~lanica kluba „A[K Tempo“, Jagoda Ze~evi} osvojila je {esto mesto, u vremenu 11 minuta i 15 sekundi. Kroz ciq je pro{la jedan minut i sedam sekundi iza neprikosnovene Amele Terzi}, reprezentativke koja je i u Beogradu opravdala ulogu apsolutnog favorita.

U vrhu svoje kategorije na{la se jo{ jedna dama, tako|e ~lanica A[K Tempa. Me|u pionirkama, ro|enim 2003. i 2004. godine, Stojkovi} je osvojila tre}u poziciju. Osim atleti~ara iz Srbije, kros su tr~ali i takmi~ari iz jo{ {est zemaqa biv{e Jugoslavije, odnosno Ma|arske i Britanije.

PEHAR ZA MLADE RUKOMETA[E

ladi rukometa{i Metaloplastike, igra~i mini rukometa, de~aci ro|eni 2004. godine, osvojili su prvo mesto na Trofeju grada Zrewanina. @reb je [ap~ane svrstao u grupu sa pan~eva~kim Dinamom, \erdapom i Potisjem iz Kawi`e. Niz pobeda zapo~eli su protiv Po-

M

tisja koje su savladali 26:7, nastavili u me~u protiv \erdapa, ~iji igra~i su ispra}eni rezultatom 19:10, da bi prvo mesto u grupi bilo potvr|eno pobedom nad Dinamom 24:7. Polufinale je odigrano dan kasnije nego {to je planirano, ali to nije poremetilo „plasti~are“. Nadigrali su Crvenku 19:10, a u

finalu je usledio me~ sa doma}im ORK Zrewaninom. Iako su imali prednost doma}eg parketa, nisu pru`ili ozbiqniji otpor „plavima“. [ap~ani, koje je sa klupe predvodio @eqko Joki}, slavili su 25:11. Trofej Zrewanina je tradicionalni me|unarodni turnir mla|ih kategorija, a {aba~ki klub je imao predstavnike i u kategoriji de~aka ro|enih 2000. godine. Oni su nastupili u grupi D, zajedno sa ekipama: Vara`dina, Juniora i Vrbasa. U tri me~a su ostvarili jedan trijumf, savladav{i Vrba{ane, 22:20, dok su u preostale dve utakmice pora`eni. Morali su da ~estitaju vr{wacima beogradskog Juniora koji su ih savladali 13:7, odnosno Vara`dincima, 24:8. Na kraju, „Metaloplastika“ je bila ~etvrta u grupi. D. B.

gionalnom rangu rekli „zbogom“ i da ve} sada treba da razmi{qamo o Prvoj ligi. Najpre `elimo da ovu sezonu zavr{imo na sredini tabele, a potom da gradimo ekipu koja bi mogla da se u skorijoj budu}nosti bori za vi{i rang – isti~e trener `enske ekipe Jovan Popovi}. Prvoliga{ke snove, mu{ka ekipa mogla bi da ostvari ve} ove sezone. Odbojka{i su imali odli~nu polusezonu, a povoqan raspored gde svi rivali za visok plasman dolaze u [abac, postavqaju [ap~ane u dobru poziciju. - [est pobeda u devet kola je ne{to ~emu smo se nadali, ali ne smem da ka`em da smo o~ekivali. Nismo pru`ili lo{u igru ni u porazima u Kostolcu, odnosno Loznici, ali re~ je o vrlo kvalitetnim ekipama koji i malo gre{aka koriste. Uz te, imamo poraz i od najboqe ekipe lige VGSK. Formirali smo odli~an sastav, stvorili koheziju u ekipi, a na prole}e mo`emo da ra~unamo i na iskusnog tehni~ara koga smo doveli iz beogradske Sterije, Marka Stojanovi}a. Svojim iskustvom, u prelomnim trenucima, mo`e doneti `eqene poene i bodove – smatra trener odbojka{a Zaslona Filip Filipovi}. Stojanovi} je jedina promena {to se igra~kog kadra ti~e u obe selekcije. ^itave pripreme sprovedene su u [apcu, a sparing utakmice „Zaslon“ je igrao sa rivalima iz okoline. - Ostvarili smo pobede protiv Koceqeve, Jedinstva iz Vladimiraca, {aba~kog Parka. To su o~ekivani trijumfi, ali mnogo bitnije je da smo uspeli da proverimo sve igra~e, da isprobamo razli~ita re{ewa kako bi imali kompletnu sliku pred nastavak lige – dodaje Popovi}. Mu{ka selekcija putuje u Kamenovo predstoje}eg vi-

TABELA (M) 1. VGSK . . . . . . . . . . . . . 22 2. Rudar (K) . . . . . . . . . 19 3. Loznica . . . . . . . . . . . 18 4. [umadija (A) . . . . . . 18 5. Zaslon . . . . . . . . . . . . 17 6. Mladenovac . . . . . . . 16 7. Laki star . . . . . . . . . 13 8. Jedinstvo (K) . . . . . . . 7 9. Kara|or|e . . . . . . . . . 5 10. BMR . . . . . . . . . . . . . . 0

TABELA (@) 1. Ub . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2. Roda . . . . . . . . . . . . . . 21 3. Sterija . . . . . . . . . . . 18 4. Spartak (Lj) . . . . . . . 18 5. Lazarevac . . . . . . . . . 15 6. Zaslon . . . . . . . . . . . . . 9 7. [umadija . . . . . . . . . . 9 8. Mali Zvornik . . . . . . 8 9. Srbijanka 014 . . . . . . 6 10. Mladi radnik . . . . . 3 kenda, na megdan ekipi Jedinstva. Iako je re~ o nezgodnom gostovawu, bodovi su neophodni kako bi se zadr`ala pozicija u vrhu. - Ve} u drugom kolu dolazi „Rudar“ kod nas, direktan rival, ali da bi taj me~ imao te`inu kakvu o~ekujemo, neophodno je da slavimo u Kamenovu. Potpuno zadovoqni bi}emo samo sa tri boda. @elimo vi{i rang, za to je neophodno da budemo me|u prve tri ekipe u ligi, a to se mo`e ostvariti samo pobedama – isti~e Filipovi}. Prvo mesto, prakti~no, ve} je obezbedila ekipa VGSK iz V. Gradi{ta, dok }e se za preostala dva mesta boriti: Rudar, Loznica, [umadija, Zaslon, Mladenovac. Kostol~ani i Lozni~ani imaju bod vi{?, uz isti u~inak, od Zaslona, ali sve pomenute ekipe gostuju u [apcu, a uz to, [ap~ani su slavili u Mladenovcu i Aran|elovcu. „[umadija“ je tako|e u povoqnoj poziciji, do~ekuje sve protivnike, osim Zaslona, na svom pareketu. U drugom kolu, u [abac dolazi „Rudar“, u ~etvrtom „Mladenovac“, u {estom „Loznica“. Ve} posle nekoliko nedeqa, bi}e jasnije koliko su realne `eqe ovda{we ekipe. Dame gostuju u Lazarevcu, Kolubari, du`niku iz prve polusezone. D. Blagojevi}


N0VA EMISIJA

„NECENZURISANO“ Autor: Antonela Riha Nedeqom od 21 ~as

Beogradski studio RTV „[abac“

PROGRAMSKA [EMA TV „[ABAC“ ^ETVRTAK, 18. 2. 2016.

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 12.10 13.00 14.00 15.00 15.15 15.45 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Ku}ica u cve}u Hronika op{tine Bogati} Meridijanima @iveti 100 Vesti Ringla star Beli luk i papri~ica Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Put hrane Car Fashion Vesti Meridijanima Bandolera Put hrane

PETAK, 19. 2. 2016.

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 12.10 13.00 14.00 15.00 15.15 15.45 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Pet friendly Kowi ponovo jure Meridijanima Put hrane Vesti Ringla star Beli luk i papri~ica Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Poligon Serija: Parovi Vesti Meridijanima Bandolera Poligon

SUBOTA, 20. 2. 2016.

NEDEQA, 21. 2. 2016.

PONEDEQAK, 22. 2. 2016.

07.00 Serija: Godine prolaze 09.00 [ta se dogodi kada se dvo09.15 je biv{ih qubavnika posle 10.00 mnogo godina sretnu i ponovo zaqube jedno u drugo? 10.30 Legendarna Xudi Den~ i 11.00 Xefri Palmer uz urnebesni 11.40 britanski humor u seriji 12.10 “Godini prolaze” 13.00 Radnim danima u 16:30 Repriza narednog dana u 9:15 13.50 14.00 9.00 Vodi~ za roditeqe 9.00 Put hrane 15.00 9.30 Sportski vremeplov 9.30 Sportski vremeplov 15.15 10.00 Pet friendly 10.00 Bandolera (5 epizo- 16.30 10.30 Godine prolaze (5 da - repriza) 17.00 epizoda - repriza) Ruska imperija - r 14.05 13.00 Ruska imperija 18.00 15.00 Film: Veliko ve~e 14.00 @iveti 100 19.00 15.00 Film: Pri~a o Leni 17.00 Poligon 19.30 Bejker 18.15 Serija: Parovi 20.05 17.00 Leksikon 19.00 Vesti 21.00 18.15 Serija: Parovi 20.05 Style 19.00 Vesti 22.00 21.00 Necenzurisano 20.05 Ruska imperija 22.30 Vesti 22.00 21.00 Serija: Parovi 23.00 Film: Pqa~ka{ 22.30 22.00 Vesti 23.50 grobova 22.30 Film: Mamac

FILMSKI PROGRAM TELEVIZIJE [ABAC Mamac U svetu prevare i izdaje, ko je meta a ko mamac? Bakster i Trevis su dva pla}enika ~iji je zadatak da za{tite }erku bogata{a. Uloge: Peter Weller, Robert Patrik, Charlotte Lewis…

Pqa~ka{ grobova

Henri Hit, o`alo{}eni {erif ~ija je }erka nedavno preminula, imenovan je za starateqa Xina Baptiste, notornog pqa~ka{a preko 300 grobova. U okru`ewu surove pustiwe jute, ogor~enosti stanovni{tva i wegovih sopstvenih predrasuda, Hit mora da sa~uva `ivot obele`enog ~oveka…

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Lek iz prirode Vodi~ za roditeqe Meridijanima Sportski vremeplov Put hrane Vesti Ringla star Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Pogled s tribina Kowi ponovo jure Vesti Meridijanima Bandolera Pogled sa tribina

UTORAK, 23. 2. 2016.

SREDA, 24. 2. 2016.

RADIO VESTI Informi{ite se brzo, kvalitetno i pravovremeno.

Svakog radnog dana u 9, 10, 11, 12, 13 i 14 sati, Vesti Radio [apca na programu Televizije [abac.

RADIO VESTI KOJE SE GLEDAJU

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 12.10 13.00 14.00 15.00 15.15 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Ku}ica u cve}u Pogled sa tribina Meridijanima Poligon Vesti Ringla star Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti Leksikon Vesti Meridijanima Bandolera Leksikon

07.00 09.00 09.15 10.00 10.30 11.00 11.40 13.00 14.00 15.00 15.15 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Jutrewe Radio vesti Godine prolaze Beli luk i papri~ica Izlog strasti Ringla star Style Meridijanima Leksikon Vesti Ringla star Godine prolaze [aba~ka hronika Bandolera Vesti Izlog strasti @iveti 100 Ku}ica u cve}u Vesti Meridijanima Bandolera @iveti 100

Iz programa Radio [apca Blender: radnim danima od 11.00 do 14.00 ^ivija{ka vrte{ka: nedeqa u 12.00 i sreda u 18.00 Omladinski radio: radnim danima od 19 do 21.00

Glas podrinja 18.02.2016.  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you