Issuu on Google+

RUBRIKE

BESPLATNE GRADSKE NOVINE

7

... Za oživljavanje srpske privrede najvažnije su one mere koje podižu likvidnost preduzeća...

predvidljivosti Kako procenjujete poslovnu godinu koja je pri kraju i šta predviđate srpskoj privredi u novoj 2010. godini? - Iza nas je izuzetno teška godina koja je izrodila veliki broj blokiranih firmi, vrlo visok nivo nesolventnosti srpske privrede i jaču recesiju posle višegodišnjeg rasta, pa sve to, naravno ne može da se ne reflektuje i na određene socijalne nemire. Ne očekujem da će 2010. godina biti teška kao ova, biće verovatno lakša, ali ne spektakularno. Očekujem neki blagi boljitak, biću srećan ako se ostvari projekcija od 1,5 odsto rasta bruto društvenog proizvoda, jer imamo krhku, nekonkurentu privredu. Privredna komora Srbije od početka 2009. upozorava na razmere krize i predlaže Vladi mere za ublažavanje njenih efekata na srpsku privredu. Šta je neophodno za realizaciju tih mera? - Da bi se mere formulisale i primenjivale, neophodan je stalni dijalog prvirede i Vlade. Postigli smo dogovor da se na mesečnom ili dvomesečnom nivou održavaju sastanci predstavnika poslovne zajednice sa premijerom, guvernerom Narodne banke Srbije i ministrom za ekonomiju i regionalni razvoj. Privredna komora Srbije dobila je mandat i od drugih privrednih asocijacija, kao što su Klub Privrednik, Unija poslodavaca ili Savet stranih investitora, da na tim sastancima zastupa srpsku privredu. Moramo da se bavimo problemima čije brzo rešavanje donosi dobre kratkoročne efekte, a čije nerešavanje ima pogubne efekte na dugi rok. -Pre nego što je taj dogovor počeo da se realizuje, iskrsnuo je problem koji je zahtevao hitnu reakciju i vi ste zatražili sazivanje prvog sastanka. Šta je bio povod? -Iznećemo zahtev privrede da se zaustavi depresijacija dinara. Dinar je za nekoliko dana u prvoj polovini decembra oslabio za 2,2 odsto, a da je NBS odmah reagovala, kurs bi se zadržao na 93 ili 94 dinara za evro. Domaća privreda u vreme svođenja bilansa na kraju godine neće izdržati drastično slabljenje kursa dinara . Nedopustivo je da NBS ovako sporo reaguje i da u decembru dozvoli obezvređivanje dinara. To ne bi mogla da izdrži ni neka jaka privreda, a kamoli ovako krhka kao što je srpska. Šta su moguće posledice slabljenja domaće valute pred kraj godine?

City

- Privrednici se plaše da će depresijacija dinara dovesti do toga da se profit ostvaren tokom ove godine istopi i da će bilansi preduzeća na kraju biti negativni. Oko 50 odsto privrede ionako ima negativne rezultate, a zbog gubitaka na kursnoj razlici negativno poslovanje imaće sve kompanije. Tako će sve mere koje je Vlada preduzela u borbi protiv krize na kraju biti poništene. NBS treba da radi na zaštiti privrede, a ne protiv nje. Koje mere PKS predlaže Vladi za ublažavanje aktuelne ekonomske situacije? - Da bi se 2010. privredni ambijent u Srbiji relaksirao, PKS je predložila Vladi tri paketa mera: na kratak, srednji i dugi rok. Sve mere na kratak rok koje smo predložili 2009. ušle su u ekonomsku politiku Vlade i time smo zadovoljni. Najvažnija kratkoročna mera je predvidivost ambijenta poslovanja, što podrazumeva da neće biti povećanja poreza, stabilan kurs, a važno je zadržati mere podsticaja tražnje putem subven-

cionisanih kredita za robu široke potrošnje, kao što su nameštaj, automobili, traktori i slično. Predložili smo efikasnije podsticanje stanogradnje uz uključivanje domaće građevinske industrije i opertive u poslove koji se finansiraju iz budžeta, a za poslove koje strane kompanije dobijaju na tenderima, uključivanje domaćih kompanija sa barem 45 posto. Insistirali smo da se u 2010. poveća agrarni budžet jer je agrar jedina privredna grana koja je ostvarili suficit u razmeni sa svetom od 750 miliona dolara. Neophodna nam je efikasnija finansijska disciplina. Mi tražimo plaćanje privredi od strane budžetskih korisnika u roku od 60 do 90 dana, mada je zahtev delegacije Evropske komisije da to plaćanje bude do 30 dana. Na koji način može najpre da oživi srpska privreda? - Za oživljavanje srpske privrede najvažnije su one mere koje podižu likvidnost preduzeća. Tokom cele 2009. srpsku privredu je pratila hronična nelikvidnost, broj blokiranih firmi povećan je za preko 20 odsto. Smanjenjem obavezne rezerve na deviznu štednju građana oslobodilo bi se preko milijardu evra, koje bi banke pod povoljnijim uslovima plasirale u privredu, pre svega mislim na izvozno orijentisane firme, sektor poljoprivrede i građevine. Trebalo bi da javni sektor svoja slobodna sredstva, koja sada deponuje uglavnom u bankama koje daju visoke kamate, ali sredstva ne plasiraju klijentima, preusmeri u banke koje su spremne da sredstva plasiraju privredi uz prihvatljive kamate. Za oživljavanje privredne aktivnosti potrebne su i državne garancije za izvoznike, za nastup naših kompanija na stranim tenderima, kao i za kredite malim i srednjim preduzećima koja imaju dobre isplative projekte. Iznos postojećeg garancijskog fonda od 30 miliona evra nije dovoljan. Već nekoliko godina insistiramo i na osnivanju državne razvojne banke, od koje privreda očekuje povoljne kredite s grejs periodom od godinu do tri, sa prihvatljivim kamatnim stopama od 1,5 do 3 posto. Naš zahtev je i da se osnuje razvojna banka koja bi podsticala razvoj srpskog agrara. Aleksandar Živanović

decembar 2009.


07