Issuu on Google+

rez 01naslov.qxp

28.5.2007

20:46

Page 1

SR\A POPOVI]: PUZE]I DR@AVNI UDAR / SDP: BORBA ZA RA^ANOVOG NASLJEDNIKA / GORAN JE[I]: RHCP U IN\IJI / MAR^ELO: JA I MOJ BUNT SMO DREAM-TEAM / GORAN @IVKOV: U LEGLU TAJKUNA / IDENTITET: KOSOVSKO ILI ALBANSKO / EDIN ^OLI]: ETI^KIM PRINCIPIMA PROTIV NACIONALIZMA / OPSADA SARAJEVA: POETIKA PRE@IVLJAVANJA / + REZANCI /

MAGAZIN INICIJATIVE MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA / CENA 100 DIN / BiH 3 KM / CRNA GORA 1,5 EUR / HRVATSKA 12 HRK / KOSOVO 1,5 EUR / GODINA I /

JUN 2007. / broj 001

www.rezmagazin.com


rez 01naslov.qxp

28.5.2007

18:42

Page 2


rez 01naslov.qxp

28.5.2007

20:21

Page 3

001 /jun/2007./godine

SADR@AJ =8; + POKU[AJ UBISTVA NOVINARA - KA[IKARA IZ PRIZEMLJA, JASMINA ^OLAK=10, KOLUMNA: LOGIKA SRBIJE, NADE@DA GA]E=12, TEMA IZ REGIONA: KO BRINE O MLADIMA=13; + INTERVJU: MAR^ELO - JA I MOJ BUNT SMO DREAM-TIM, IVANA MATIJEVI]=21; DAN MLADOSTI - @IVOT U SENCI [TAFETE, DENIS KOLUND@IJA=24; IN\IJA PRED PEPERSE [ETNJA KROZ LJUTE PAPRI^ICE SA GORANOM JE[I]EM, IGOR MIHALJEVI] =26;+ REZANCI =32; + EDIN ^OLI] - ETI^KIM PRINCIPIMA PROTIV NACIONALIZMA, DENIS D@IDI]=34; + TEMA: MAGI^NI REALIZAM PROTIV NEZAVISNOSTI, MILICA JOVANOVI]=36; + INTERVJU: ALEKSANDAR GATALICA, MI]A VUJI^I]=40; + MEDIJI ZA DECU: PESAMA PUNI D@EPOVI, DRAGAN KOLAROV=42; + KNJIGE: VLADIMIR ARSENI], MUHAREM BAZDULJ I TATJANA GROMA^A=44; + PRI^A: U GAUDEAMUSU, LAMIJA BEGAGI]=45; + REZONANCA: ALEKSANDAR [OMO\I =46; + KOLUMNA: GELETRISTIKA, NENAD VELI^KOVI]=47; + NACIONALNI SIMBOLI: KOSOVSKO ILI ALBANSKO - PITANJE JE SAD!, KRENAR GA[I=48; + SARAJEVO: POETIKA PRE@IVLJAVANJA, BOJAN TON^I]=49; + REM KOLHAS - PROJEKTOVANJE DRU[TVA, MARINA POPOVI]=52; + VENECIJANSKI BIJENALE: PAVILJON VOJVODINA, KRISTIJAN LUKI]=53; + NEIZVESNA BUDU]NOST INTERNET RADIJA, MIODRAG MRK[I] =54; + U LEGLU TAJKUNA, SNE@ANA ^ONGRADIN=55; + BORBA ZA RA^ANOVOG NASLJEDNIKA, TANJA TAGIROV=56; + PORTRETI: PARAMETRI NACIONALNOG DOSTOJANSTVA, TAMARA KALITERNA=58; + VELJO I TO JE SRBIJA, ALEKSANDAR ARSENIJEVI] =59; + NISU SVE DROGE ISTE, PE\A POPOVI]=62; + REZERVAT , TOMISLAV MARKOVI]=64 + STRIP: DRUM ZA HAOS, WOSTOK=56 PUZE]I DR@AVNI UDAR, SR\A POPOVI]

BETA

STANISLAV MILOJKOVI]

BETA

/jun/2007./godine/

001

3


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:50

REZ, broj 001, jun 2007.

Page 4

P o v e l j a

o

l j u d s k i m

p r a v i m a

izlazi mese~no

Izdava~: Inicijativa mladih za ljudska prava Kralja Milana 34, Beograd Za izdava~a: Andrej Nosov Glavni i odgovorni urednik: @eljko Bodro`i} Zamenica urednika: Tanja Mati} Uredni{tvo: Dragan Gmizi} (dru{tvo), Jovan Gvero (supkultura), Jelka Jovanovi} (politika), Stanislav Milojkovi} (fotografija) i Sr|an V. Te{in (kultura). Grafi~ka urednica: Miomirka Mila Melank Prelom: Miroslav Dragin Lektura i korektura: Marijana Kuki} Internet izdanje: www.rezmagazin.com Ivan Bun~i} Marketing: Nikola Milenkovi} Prodaja i pretplata: Mirjana Bogdanovi} Kontakti: Pri{tina Tel/fax: +381 38 248 509 Podgorica Tel/fax: +381 8166 55 53 , +381 81 66 55 52 Sarajevo Tel/fax: +387 33 207 257 Beograd Tel/fax: +381 11 361 36 49, +381 11 362 08 62 e-mail: rez#rezmagazin.com

ISSN 1452 - 1024 Podr{ka: Ambasada Finske u Beogradu Tehni~ka podr{ka: Kikindske, Dnevnik Vojvodina Press

4

001

/jun/2007./godine/

ILUSTRACIJA SLAVI[A STAR^EV

[tampa: Rotografika, Subotica


rez_01sub kultura.qxp

28.5.2007

20:27

Page 5

REZONI

Regionalni REZ Pred vama je prvi broj Reza, regionalnog magazina Inicijative mladih za ljudska prava. Prati}emo doga|aje u zemljama biv{e Jugoslavije. Za po~etak vam nudimo tekstove pisane na bosankom, hrvatskom i srpskom (bhs), a ambicija nam je da magazin izdajemo i na drugim ex-Yu jezicima. Jezik, kultura, pro{lost, integracije i mnogi drugi segmenti `ivota su zajedni~ki stanovni{tvu regije. Ima i mnogo razli~itosti, ali u svakom slu~aju, jedni od drugih mo`emo puno nau~iti. Trudimo se da donesemo sve`e pri~e i slike o svakodnevici, a upu}ujemo ih pre svega generacijama koje imaju {ansu da menjaju svoja dru{tva. @elimo da damo svoj doprinos upoznavanju i povezivanju ratnih i poratnih generacija ljudi iz biv{e Jugoslavije koje nisu dobile priliku da saznaju vi{e jedne o drugima i, naravno, da postignemo zavidan tira` na tr`i{tu. Izdavati slobodne novine nije samo posao, ve} i misija.

Romi bez dokumenata

BEOGRAD - Poslednje nedelje maja iza{ao je 20. broj Kulturno-propagandnog magazina za kulturu "Beton", delo autorsko-uredni~kog ~etverca - Sa{e ]iri}a, Sa{e Ili}a, Tomislava Markovi}a i Milo{a @ivanovi}a, koje izlazi dva puta mese~no u okviru dnevnika "Danas". - Ve}ina starijih anga`ovanih intelektualaca posmatra "Beton" kao generacijski projekat i uglavnom je distancirana. Ostalih su kukavice i oportunisti koji se bave strukom, i koji se intimno sla`u sa stavom "Betona", ali ne `ele da se eksponiraju. Ve} prvim izdanjem juna pro{le godine, "Beton" je uznemirio knji`evne kru`oke smelo{}u da ponovi ili po prvi put javno izgovori mra~ne tajne srpske kulture, ~ime se suprotstavio ve}em delu scene, bez obzira da li su u pitanju "na{i" ili "njihovi". "Beton" ne pra{ta nacionalisti~ku ideologiju, koruptivne kriti~arsko-uredni~ke veze, slepilo 'prijateljskih' interpretacija umetnosti ni aroganciju prestonice u odnosu na regione Srbije, a posebno je osetljiv na progon novinara i intelektualaca - izjavio je Sa{a ]iri}. Specijalna izdanja "Betona" krajem pro{le godine po~eo je da objavljuje i splitski "Feral tribune".

STANISLAV MILOJKOVI]

Dvadeseti "Beton"

Reporteri bez granica Austrije nagradili autorke "Pe{~anika" BE^ - Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}Mesarovi}, autorke kultne emisije "Pe{~anik" na beogradskom Radiju B92, dobitnice su nagrade Reportera bez granica Austrije za 2006, a nagrada im je uru~ena na ceremoniji u be~kom parlamentu. - Tokom re`ima Slobodana Milo{evi}a, Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}Mesarovi} do`ivljavale su ozbiljne neprijatnosti zbog izve{tavanja o operacijama JNA u Vukovaru 1991, o opsadi Sarajeva 1992, i o izbegli~koj drami nakon operacije Oluja u Krajini 1995. godine. U to vreme radile su za Radio Beograd, koji ih je vi{e puta suspendovao, a potom i otpustio. Na Radio B92 pre{le su 1994. godine. Priznanje dvema Svetlanama dodeljeno je pre svega za radio-emisiju "Pe{~anik". Ona se ve} {est godina emitu-

je na radiju B92. Tokom intervjua gosti odgovaraju na pitanja koja su od su{tinskog zna~aja za srpsko dru{tvo, ali na koja zvani~nici ~esto ne gledaju blagonaklono. U takve teme ubrajaju se i suo~avanje sa pro{lo{}u, ratni zlo~ini, politi~ka odgovornost, sna`no izra`ena sklonost politi~kog vo|stva ka ignorisanju realnosti, stanje u srpskom pravosu|u, ljudska prava, i razvoj demokratije - ka`e se u obrazlo`enju `irija nagrade. - Meni i Svetlani je bilo te{ko da ne ispadnemo nezahvalne. Kad primate nagradu za slobodu medija, onda vam dominantno ose}anje ne mo`e biti neka li~na satisfakcija i zadovoljstvo ve}, ako ho}ete, tuga zato {to ovakva nagrada sedam godina posle 5. oktobra ponovo ide u Srbiju - izjavila je Svetlana Luki}.

Protest zbog fa{isti~kih simbola u Blajburgu JERUSALIM - Centar "Simon Vizental" protestovao je zato {to Austrija nije spre~ila pojavu usta{kih simbola na komemorativnom skupu ubijenim 1945. godine u Blajburgu. - Fa{isti~ki demonstranti u Blajburgu narugali su se zabrani austrijskih vlasti o upotrebi nacisti~kih simbola i zakonu o holokaustu tako {to su se pojavili u usta{kim uniformama i pokazivali fotografije usta{kog lidera Ante Paveli}a, osobe najodgovornije za genocid u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata - rekao je direktor centra Efraim Zurof.

BEOGRAD - Iako novi propisi nala`u da svi gra|ani preko 16 godina starosti sa boravi{tem u Srbiji moraju imati novu li~nu kartu do kraja jula 2011. godine, postoji realna opasnost da veliki broj Roma u Srbiji ostane bez dokumenata, upozorava beogradski Centar za prava manjina. Prema njihovim podacima oko 400 hiljada Roma u Srbiji nije evidentirano jer nemaju stalno mesto boravka i `ive u privremenim naseljima bez adrese. Upravo zbog toga ovi gra|ani i gra|anke upadaju u svojevrsno "vrzino kolo" s obzirom da bez adrese ne mogu da se prijave za li~nu kartu, a bez li~ne karte dr`avna administracija ne mo`e da ih evidentira.

Bira~ko pravo tinejd`erima? ZAGREB - Vlada Hrvatske najavila je mogu}nost da se i mla|ima od 18 godina omogu}i da glasaju na izborima. Svi stariji od 16 godina mogli bi glasati, ali ne bi mogli biti i birani na funkcije. Primena te mere, koju je predlo`ila Mre`a mladih Hrvatske, planirana je za po~etak 2008. godine. Sni`avanje starosne granice za lokalne izbore na 16 godina podr`avaju gotovo sve politi~ke stranke u Hrvatskoj. U svetu takvu odredbu za sada imaju Brazil, Nikaragva i Kuba, a u Velikoj Britaniji ve} se godinama o tome raspravlja. /jun/2007./godine/

001

5


rez_01sub kultura.qxp

28.5.2007

20:10

Page 6

REZONI Izvori: B92.net, Jutarnji list, Danas, Slobodna Bosna, BETA, Dnevnik, Feral Tribune

SARAJEVO - Odlo`eni koncert kontroverznog hrvatskog peva~a Marka Perkovi}a Tompsona izazvao burne reakcije u Bosni i Hercegovini. Iako je njegov nastup najavljen na humanitarnom koncertu 10. maja, u sklopu obele`avanja desete godi{njice posete pape Jovana Pavla Drugog, protest protiv Tompsonovog nastupa ujedinio je brojne organizacije udru`enja boraca iz poslednjeg i Drugog svetskog rata, razne forume mladih, a usprotivile su se i jevrejska i islamska zajednica. U o{troj vi{enedeljnoj kampanji predstavnici tih organizacija poru~ili su da u Sarajevu nema mesta za peva~a koji u svojim pesmama veli~a fa{izam.

Razo~arenje SAD u politi~are BiH SARAJEVO - Sjedinjene ameri~ke dr`ave su "potpuno razo~arane" razgovorima klju~nih politi~kih lidera iz BiH, koji su, u sklopu nove ameri~ke diplomatske inicijative za o`ivljavanje reformskih procesa, bili tokom maja u poseti Va{ingtonu. Pregovori ~lanova Predsjedni{tva Bosne i Hercegovine, Harisa Silajd`i}a i premijera Republike Srpske Milorada Dodika, o ustavnim promenama i reformi policije samo su potcrtali duboke konceptualne razlike o budu}em ustrojstvu zemlje. Zato se veruje da bi budu}i visoki predstavnik Miroslav Laj~ak ve} na po~etku mandata mogao dobiti punu podr{ku SAD za mnogo radikalnije mere od svog prethodnika Kristijana [varc-[ilinga.

Plitvice tra`e turisti~ke vozove GOSPI] - Nacionalni park Plitivi~ka jezera zatra`io je od Srbije da mu vrati dva panoramska turisti~ka vozi}a, vredna oko 400.000 evra. Vozovi su odvezeni uo~i Oluje, pa jedan od turisti~kih vozi}a s Plitvica danas vozi turiste po Nacionalnom parku Fru{ka gora, dok sudbina drugog jo{ nije poznata. Nekada{nji radnik Plitvica ^aslav Pej~i} priznaje da je odvezao jedan vozi}, ali tvrdi da je to u~inio po naredbi i pod pretnjom, i da je do Beograda uspeo dovesti samo jedan deo kompozicije.

6

001

/jun/2007./godine/

I radikal mo`e da izgubi ...makar i prvostepeni sudski spor Bojan TON^I] LESKOVAC - Zveket zar|ale ka{ike jo{ jednom je odjeknuo u odajama u kojima se u ovoj dr`avi deli pravda; ovog puta mesto radnje je Leskovac, sudnica broj sedam Op{tinskog suda, tu`iteljka Ivana Duli}-Markovi} protiv Gorana Cvetanovi}a. U anale srpskog sudstva i su|enja ulazi mladi sudija Dejan Stamenkovi}. On odva`no izri~e dosad nevi|enu kaznu od 80 hiljada dinara Cvetanovi}u, predsedniku op{tine Leskovac i potpredsedniku Srpske radikalne stranke. Cvetanovi} je nepravosna`no kriv {to je na sednici Skup{tine op{tine Leskovac 27. jula pro{le godine izrekao slede}u gadariju: "Njen ro|eni brat je bio usta{a, otac je bio usta{a, klali su Srbe. I mi se protiv takvih borimo, a ne protiv Hrvata". Doveden u poziciju da se brani kao i svaki gra|anin koji vre|a druge, Cvetanovi} ka`e da je izrekao samo svoj politi~ki stav i ispu{ta iz sebe jo{ jedno krivi~no delo: "Pozivam Ivanu Duli}-Markovi} da se odrekne usta{tva!". Navikli smo na druga~ije pozive, u rat, na klanicu. Presuda je izuzetak koji potvr|uje pravilo, rekli bi

pesimisti. Ona je tra~ak nade da su i ljudi koji su u~ili uz bombe, gde god one padale, zapremili malo normalnosti iz nekog pro{log `ivota, nasledili je, ili negde dobili na poklon. Nije kraj, 'sigurica', rekli bi kladioni~ari, presuda }e biti oborena na drugostepenoj instanci, a Stamenkovi} }e vrlo brzo postati ugledan siroma{ni advokat. Tako izgleda realna prognoza, kamo sre}e da nije. Ivana Duli}-Markovi} tvrdi da presuda dokazuje da i u Srbiji sudovi mogu da budu efikasni. I gre{i, naravno, presuda je izre~ena na {estom ro~i{tu. Na prethodnih pet Cvetanovi} se nije pojavio, a dan posle neodr`anog petog njen otac je umro ne do~ekav{i zadovoljenje pravde. I sada budimo sre}ni {to zamenik predsednika SRS "po{tuje Skup{tinu", tugujmo i na malo patetike ^edomira Jovanovi}a koji namah zaboravi Hrtkovce, progon, bombu ba~enu na staricu, divljanje radikalskih pojavnih oblika `ivota zbog kojih su se ljudi odavde iseljavali. Za{to bismo svi pristali da `ivimo ovde na slobodi? Ostade li ovde neko normalan? Malo ko.

Napadi na istra`iva~e ljudskih prava u Crnoj Gori PODGORICA - U mesecu kada je Crna Gora proslavljala godinu dana samostalnosti, ~lanovi nevladinih organizacija pritiskali su vlast da se hitno prona|u i uhapse oni koji su u vi{e navrata pretili smr}u istra`iva~u ljudskih prava Aleksandru Zekovi}u. Nakon insistiranja nevladinog sektora i obra}anja najvi{im dr`avnim funkcionerima, predsednik Filip Vujanovi} i premijer Crne Gore, @eljko [turanovi}, tokom maja sastali su se sa Zekovi}em. U pismu koje je podgori~ka kancelarija Inicijative mladih za ljudska prava uputila predsedniku dr`ave apeluje se da i dr`avni funkcioneri, pored medija, obrate pa`nju na sve u~estalije pretnje ljudima koji se bave istra`ivanjem kr{enja ljudskih prava u Crnoj Gori i upozorava da nereagovanje dr`avnih ~elnika mo`e samo ohrabriti one koji prijetnje upu}uju. Poslednje pretnje Zekovi}u stigle su povodom njegovog istra`ivanja odnosa policije prema grupi Albanaca uhap{enih u septembru pro{le godine, pod optu`bom da su spremali teroristi~ke akcije u Crnoj Gori. Zekovi} je, pored ispitivanja odnosa policije prema tim osobama prilikom hap{enja, insistirao i da se rasvetli deportacija Muslimana/Bo{njaka iz Crne Gore u Republiku Srpsku, u prole}e 1992. godine.

NS Crna ku}a

BETA

Stop za Tompsona u Sarajevu

NOVI SAD - Kako bi se re{io o~igledan nedostatak alternativnih, van{kolskih edukativnih i medijskih centara u Novom Sadu, tri nezavisne organizacije: Kru`ok, AKO Alternativna kulturna organizacija i Centar za nove medije_kuda.org otvorili su "Omladinski centar CK13", popularno nazvan Crna ku}a. Oni isti~U da je "CK alternativni i edukativni prostor namenjen podsticaju i razvoju dru{tvenog anga`mana i politi~kog aktivizma mladih. Ovaj projekat predstavlja nastavak zajedni~ke borbe tri organizacije protiv desnog ekstremizma, nacionalizma i ksenofobije a realizovan je uz podr{ku fondacije "Schueler Helfen Leben" iz Berlina.


28.5.2007

20:23

Page 7

STANISLAV MILOJKOVI]

rez_01sub kultura.qxp

Presuda za ubistvo \in|i}a: I ~etrdeset godina je malo BEOGRAD - Trojno sudsko ve}e Specijalnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sutkinja Nata Mesarevi}, presudilo je optu`enima za ubistvo premijera Zorana \in|i}a. Biv{i komandant Jedinice za specijalne operacije Dr`avne bezbednosti ("Crvene beretke") Milorad Ulemek Legija osu|en je na 40 godina zatvora zbog organizacije ubistva premijera, a kao neposredni izvr{ilac ubistva na 40 godina zatvora osu|en je i biv{i zamenik komandanta Jedinice Zvezdan Jovanovi} Zveki. I ostalih deset optu`enih dobilo je visoke kazne zatvora.

Sutkinja Nata Mesarevi} je rekla u obrazlo`enju da je najte`e saznanje da je predsednika Vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija. - Ubistvo \in|i}a je politi~ko ubistvo upereno protiv dr`ave, u kome je u~estvovao kriminalizovani deo JSO-a i banda Du{ana Spasojevi}a - navela je Nata Mesarevi} i dodala da je protest JSO-a novembra 2002. godine imao za cilj prikrivanje zlo~ina iz prethodnog perioda. Uz to, ona je izrazila ~u|enje {to nije vi{e istra`ivana predaja prvooptu`enog Milorada Ulemeka u maju 2004.

Ispred zgrade Specijalnog suda okupljeni su bili aktivisti podmladaka politi~kih partija, nekoliko nevladinih organizacija i studentskih organizacija. Demokratska omladina organizovala je, za vreme izricanja presude, akciju "I 40 godina je malo", kojoj su se pridru`ili i omladinci G17 plus, dok su mladi Liberalno-demokratske partije, koji su bili u prethodne tri i po godine najredovniji na su|enjima, nosili transparente na kojima je pisalo: "Nije gotovo - za ubistvo 12. marta su odgovorni oni, a za istinu o 12. martu smo odgovorni mi".

NOVI SAD - Devetog maja je Novi Sad bio jedini ve}i grad u Srbiji koji je velikim koncertom obele`io Dan Evrope, ili Dan pobede nad fa{izmom. Fascinantnom utisku koji je ostavio pun Trg slobode u vreme odr`avanja koncerta "Ritam Evrope", u organizaciji Studentskog kulturnog centra, najvi{e je doprineo engleski bend "Peter and the Test Tube Babies" (PTTB). Legendarni frontmen benda Piter Bajvoters (Peter Bywaters), koji je do sada ve} dva puta boravio u Srbiji ali nikada u Novom Sadu, rekao je da mu je ovo najbolja svirka ove godine. - ^uo sam da je Novi Sad dobro mesto za provod, sa veoma jakom pank tradicijom. Ali, ovo je bio fantasti~an koncert, jedan od na{ih najboljih - rekao je Piter. Posebno ga je odu{evilo to {to su mu novosadski fanovi na dan koncerta simboli~no poklonili "klju~eve grada" u skladu s pesmom Klju~ grada (Key to the city) sa prvog albuma benda. PTTB postoje koliko i pank - ravno 30 godina. I.T./P.N.

svaki dan, pokret "moJA inIcijaTIva" organizovao je uli~ne akcije "Iza|i iz lavirinta" u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu. Gra|ani su prolazili kroz lavirint, koji simboli~ki predstavlja prepreke sa kojima se srpsko dru{tvo suo~ava na putu ka Evropi. Da bi uspe{no pro{li kroz lavirint, pitani su za stav o evropskoj opredeljnosti, saradnji sa Ha{kim tribunalom, stav prema re{avanju kona~nog statusa Kosova, po{tovanju prava na razli~itu versku i seksualnu opredeljenost i slobodu mi{ljenja... Svoj put u Evropu, usvajaju}i evropske vrednosti, prona{la je ve}ina, a veliki broj njih je ipak zalutao u lavirintu, zahvalju}i pre svega svom stavu da Ratka Mladi}a ne treba izru~iti Me|unarodnom sudu u Hagu ili su se umesto za ljude opredeljivali za teritorije. Zabrinjavaju}a je ~injenica da je me|u onima koji su zalutali najvi{e bilo mladih Novosa|anki. Tek poneki su se izjasnili da njih uop{te ne zanima Evropa i njene vrednosti. /jun/2007./godine/

001

YIHR

Piteri u Novom Sadu: Izlaz iz lavirinta Ne daju se svakome klju~evi grada SRBIJA - U okviru kampanje Evropa

7


rez_01mediji.qxp

28.5.2007

17:19

Page 8

EKSKLUZIVNO

Su|enje atentatorima na predsednika prethodne Vlade je tokom ~etiri godine trajanja u na{oj javnosti uporno nazivano "su|enje za ubistvo \in|i}a". Pogre{no. Ovo nije bilo krivi~no delo ubistva. Optu`enima se sudilo za "ubistvo predstavnika najvi{ih dr`avnih organa". Ono sistemski ne spada u krivi~na dela protiv `ivota i tela, kao recimo krivi~no delo ubistva, ve} u krivi~na dela protiv ustavnog ure|enja i bezbednosti zemlje. Ubistvo je samo sredstvo za napad na samu dr`avu. U dokazima prikupljenim u istrazi stoji da namera atentatora nije bila "da ubiju Zorana \in|i}a", ve} da - po re~ima Zvezdana Jovanovi}a koji je povukao oroz snajperske pu{ke 12. marta 2003. godine - "spasu Srbiju", to jest da umesto "izdajni~ke DOS-ovske vlade, na vlast dovedu prave patriote". Dakle, po~inioci zlo~ina su nameravali da nasilno obore prvu demokratski izabranu Vladu, da izvr{e dr`avni udar kojim bi se izvr{ila restauracija Milo{evi}evog re`ima. Prema optu`nici, ovaj "puze}i dr`avni udar" po~eo je jo{ novembra 2001. godine, neposredno nakon predaje Slobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu, tj. onog trenutka kada su atentatori i njihovi nalogodavci morali izgubiti svaku nadu da bi se on mogao vratiti na vlast politi~kim sredstvima. Prema zavr{noj re~i specijalnog tu`ioca, po~inje stvaranje zlo~ina~kog udru`enja koje organizuje oru`anu pobunu Jedinice za specijalne operacije ("Crvenih beretki"). To je te{ko krivi~no delo protiv ustavnog poretka, ali po{to ~lanovi zlo~ina~kog udru`enja ostaju neka`njeni, prema optu`nici oni "bivaju ohrabreni" da svoj cilj ostvaruju "i drugim sredstvima", to jest ubistvima (1). Drugim re~ima, uspeh oru`ane pobune bio je poraz prve demokratske vlade (2). On je stvorio uslove za ubistvo premijera \in|i}a i pad ~itave vlade. Dr`avni udar je uspeo. Naime, kao {to je uspeh oru`ane pobune onemogu}io ka`njavanje pobunjenika, tako je ubistvo tada{njeg predsednika Vlade onemogu}ilo ka`njavanje svih zaverenika. Dodu{e, tokom vanrednog stanja pohvatani su i optu`eni neposredni izvr{ioci, ali je tada{nja Vlada bila kratkog veka da bi bila u stanju da razotkrije i sankcioni{e celu zaveru (organizatore i nalogodavce).

8

001

/jun/2007./godine/

KIKINDSKE

Sr|a POPOVI]

U tome je odre|enu ulogu odigrala i tzv. Me|unarodna zajednica. Ona nije razumela prirodu samog doga|aja i insistirala je da se ne istra`uje ume{anost politi~kih protivnika te Vlade, u ~iju korist je udar i planiran. Mo`e se samo pretpostaviti da je u tom trenutku prevladao (mo`da i opravdan) strah kod me|unarodnih faktora i vlade Zorana @ivkovi}a i da bi svaki poku{aj istra`ivanja te politi~ke pozadine mogao dovesti do destabilizacije zemlje, ~ak i gra|anskog rata s obzirom na politi~ku orijentaciju vojske. (3) S kona~nim padom \in|i}eve vlade, takav tok procesa postao je nezamisliv. [tavi{e, iza zatvorenih vrata bez obrazlo`enja povu~ena je optu`nica generalu Aci Tomi}u, a "korisnici udara" otvoreno i agresivno omeli su svojim izjavama, postupcima i pritiskom na medije normalan tok procesa, neprikriveno ustaju}i ~ak i u odbranu samih atentatora. (4) Tako je nastala jedna neobi~na i retka situacija: postupak koji je zapo~ela vlada ~iji je premijer ubijen, morala je nastaviti druga, koja je imala

politi~ku korist od toga ubistva. Odmah je po~ela opstrukcija sudskog procesa, odatle su po~ele da dolaze ideje da Specijalni sud treba ukinuti (ministar pravde Zoran Stojkovi}), da (nakon podizanja optu`nice) sve treba "vratiti u stadijum istrage" (ministar unutra{njih poslova, Dragan Jo~i}) jer su proces montirale "prave ubice" (Gradimir Nali}) koje treba tra`iti u samoj vladi Zorana \in|i}a (generalni sekretar vlade Dejan Mihajlov). Specijalni tu`ilac Jovan Priji}, autor optu`nice, morao je da ustupi svoje mesto novom tu`iocu. Njegov zamenik Radovanovi} je uhap{en pod optu`bom da je svojoj supruzi odao dr`avnu tajnu, a predsedavaju}i ve}a Marko Kljajevi} napustio je proces i sud uz obrazlo`enje da ne mo`e da sudi pod pritiskom. Pripadnici policije koji su tokom vanrednog stanja otkrili i uhapsili atentatore izlo`eni su sistematskoj ~istki, smenama sa va`nijih funkcija. Ubijena su dva svedoka: va`an svedok-saradnik i jedini koji je prepoznao optu`ene atentatore. Ministri Jo~i} i Stojkovi} i direktor BIA Bulatovi}


rez_01mediji.qxp

28.5.2007

17:20

Page 9

PROCES

Puze}i dr`avni udar tajno su se sastali sa prvooptu`enim dok se on nalazio u bekstvu. Povu~ene su optu`be protiv generala Ace Tomi}a i Borislava Mikeli}a. U toj atmosferi po~elo je su|enje. Agresivnom zloupotrebom procesnih ovla{}enja advokati odbrane podnose krivi~ne prijave protiv sudija, samovoljno napu{taju glavni pretres. Proces danima ne mo`e da po~ne, a ove zloupotrebe prava na odbranu ostaju nesankcionisane. Na optu`eni~koj klupi vlada opu{tena i vesela atmosfera u kojoj ~esto u~estvuju i ~uvari. Optu`eni prete svedocima i specijalnom tu`iocu, vre|aju sud i ostale u~esnike postupka. Njihovi simpatizeri demonstriraju u sudnici nose}i upadljive oznake "Crvenih beretki" ({to sud toleri{e), preti se majci i sestri Zorana \in|i}a i samim sudijama. Prvooptu`eni postaje medijska zvezda. Odbrana optu`enih gotovo isklju~ivo se sastoji od ni~im potkrepljenih tvrdnji da je njihovim klijentima "sve montirano", "name{teno", materijalni dokazi su "podmetnuti", priznanja "iznu|ena", svedoci i ve{taci "podu~eni da la`u". Ovakva odbrana naravno nije dozvoljena jer predstavlja niz optu`bi za te{ka krivi~na dela zloupotreba polo`aja od strane velikog broja slu`benih lica. Ali sud na to ne upozorava branioce, a ve}ina medija savesno prenosi ove klevete bez ikakvog komentara. U takvim okolnostima bilo je vrlo te{ko rasvetliti politi~ku pozadinu atentata, ali se to prosto moralo u~initi. U sudskom postupku svi u~esnici imaju razli~ite, zakonom odre|ene uloge i du`nosti. One se moraju izvr{avati bez obzira na ono {to ~ine drugi u~esnici postupka i bez obzira na okolnosti koje vladaju van sudnice, u politi~koj stvarnosti, u dru{tvu.

1) "Kad god pomislim na Zorana \in|i}a, setim se onog kadra, snimljenog no}u, u kome on dolazi "me~ki na rupu", to jest prelazi nekih dvadesetak koraka odvratnom, izbetoniranom stazom osvetljenom {ugavim neonskim svetlom i ulazi u kasarnu JSO u Kuli. Ispred ga ~eka njegov budu}i d`elat ali on kora~a odlu~no, re{en da ide do kraja. Taj trenutak veoma podse}a na onaj u kome, svestan da ~ini mo`da fatalni korak, Orfej silazi u Tartar, pro{av{i pored besnog Kerbera." (Goran Markovi}: "Zoran \in|i}, ili o hrabrosti", blog B92, 11. mart 2007. godine) 2) U svom svedo~enju na glavnom pretresu, svedok Goran Petrovi}, biv{i na~elnik Slu`be dr`avne bezbednosti, ovako opisuje okon~anje oru`ane pobune: "U tom trenutku dr`ava je predala vlast kriminalcima". 3) "Kako NIN saznaje, na ovonedeljnim redovnim konsultacijama ambasadora vode}ih zapadnih zemalja u Beogradu, prvi put od uvo|enja vanrednog stanja i konsolidacije vlasti, preovladao je ton blage zabrinutosti... Vlada Zorana @ivkovi}a dobila je jasan signal u tom pogledu ("ne}ete valjda biti toliko glupi da privodite Vojislava Ko{tunicu"), o ~emu verovatno svedo~i i iznenadna poplava izjava njegovih politi~kih partnera da privo|enje Ko{tunice "ne bi ostavilo dobar utisak." (^lanak Ljiljane Smajlovi}, NIN, 17. april 2003. godine)

STANISLAV MILOJKOVI]

Postupak koji je zapo~ela vlada ~iji je premijer ubijen, morala je nastaviti druga, koja je imala politi~ku korist od toga ubistva. Odmah je po~ela opstrukcija sudskog procesa, odatle su po~ele da dolaze ideje da Specijalni sud treba ukinuti, da sve treba "vratiti u stadijum istrage" jer su proces montirale "prave ubice" koje treba tra`iti u \in|i}evoj vladi. Specijalni tu`ilac Priji}, autor optu`nice, morao je da ustupi mesto novom tu`iocu. Njegov zamenik Radovanovi} je uhap{en pod optu`bom da je svojoj supruzi odao dr`avnu tajnu, a predsedavaju}i ve}a Marko Kljajevi} napustio je proces i sud uz obrazlo`enje da ne mo`e da sudi pod pritiskom.

FUSNOTE

(Tekst koji je ekskluzivno ustupljen REZ-u je uvod u knjigu "Nedovr{en proces" Sr|e Popovi}a koja }e se uskoro pojaviti u izdanju Helsin{kog odbora za ljudska prava u Srbiji. Popovi} je u procesu stole}a zastupao porodicu \in|i})

4) vidi: Marija Obradovi} "Sudski proces optu`enima za atentat na premijera Zorana \in|i}a" u zborniku "Zoran \in|i}, etika odgovornosti", Helsin{ki odbor, Beograd, 2006, str. 327-379. /jun/2007./godine/

001

9


rez_01mediji.qxp

28.5.2007

17:21

Page 10

Ka{ikara iz prizemlja SEDAM NEDELJA OD POKU[AJA UBISTVA NOVINARA NEDELJNIKA VREME, DEJANA ANASTASIJEVI]A Jasmina ^OLAK

[korpioni u istrazi Anastasijevi} je, podsetimo, nekoliko dana pre atentata u emisiji Ka`iprst Radija B92 okarakterisao kazne izre~ene pripadnicima parapolicijske i paravojne jedinice [korpioni kao zapanjuju}i neadekvatne. Jedinica se tereti za ratni zlo~in ubistva {estorice mladih srebreni~kih muslimana u julu 1995. godine u Trnovu (BiH). On je podsetio i na zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane koji daju druga~iju sliku o povezanosti dr`avnih organa Srbije sa ratom u BiH.

BETA

Iako su u no}i izme|u 13. i 14. aprila geleri iz ka{ikare, rasipaju}i se po spava}oj sobi Dejana Anastasijevi}a, novinara nedeljnika "Vreme", probudili njega i njegovu suprugu, policija u Srbiji jo{ uvek nije odmakla od po~etka istrage o ovom napadu. Bio je to klasi~an bomba{ki napad sa dve bombe, od kojih je samo prva eksplodirala. Druga bomba ostala je kao klju~ni dokaz u istrazi ovog, prema re~ima direktora policije Milorada Veljovi}a, teroristi~kog akta. Uprkos ovoj izjavi Veljovi}a, datoj neposredno nakon napada, ni mesec i po dana kasnije ne zna se ko su bomba{i. Slu~aj je policijski i medijski marganalizovan, a odgovore u vezi sa istragom je sve te`e na}i. Do razvodnjavanja slu~aja Anastasijevi} do{lo

je bukvalno pomo}u jednog tira`nog beogradskog lista, tabloida dabome. On je objavio sumanutu tvrdnju navodnog, neimenovanog razume se, izvora iz MUP po kome je Anastasijevi} poku{ao da ubije sebe i svoju porodicu. Tabloidna ~ar{ija je pominjala kockarske dugove, obi~ne dugove i neke druge afere, a ona sa predznakom 'patriotska' raspredala je o samoubila~koj gri`i savesti ovog "svedoka Karle del Ponte".

Na poku{aj ubistva Dejana Anastasijevi}a prvo su reagovale kolege iz "Vremena" i novinarska udru`enja. Solidarnost i brigu prvi je me|u politi~arima javno pokazao predsednik Srbije Boris Tadi}. On je istog dana posle podne posetio redakciju "Vremena" koja se te subote 15. aprila pretvorila u svojevrsni novinarski krizni {tab. Ubrzo se oglasio i premijer Vojislav Ko{tunica prili~no ubedljivim saop{tenjem. Sa posve jasnim izuzetkom ogla{avanja Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije Srbije, reagovale su i sve parlamentarne stranke (LDP je organizovala protestna okupljanja u svim ve}im gradovima), ugledne nevladine organizacije iz zemlje i sveta i me|unarodne strukovne organizacije. 10

001

/jun/2007./godine/

- Ljudi koji su videli te zapisnike ka`u da tamo ima sva{ta, iz ~ega bi se moglo videti da su pojedini organi dr`ave Srbije, pre svega vojska, tajne slu`be i policija, bili mnogo vi{e anga`ovani u ratu u Bosni nego {to je to predstavljeno ne samo u javnosti, nego i pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu... Presuda [korpionima problemati~na je, izme|u ostalog, zbog visine kazne, jer ne zvu~i logi~no da se za organizovani kriminal mo`e dobiti 40 godina, a za masovno ubistvo u ratu ne vi{e od 20 godina - rekao je Anastasijevi}.

Uvi|aj mimo zakona Policija od po~etka nije radiila svoj posao saglasno zakonu: de`urni sudija i tu`ilac nisu obave{teni o poku{aju ubistva novinara i porodice Anastasijevi} i uvi|aj je obavljen bez njih. Iako su te no}i de`urali javni tu`ilac i sudija Tre}eg op{tinskog suda i Tre}eg op{tinskog javnog tu`ila{tva, policija ih nije pozvala na uvi|aj {to je po Zakonu o krivi~nom postupku du`na da uradi. Tu informaciju je potvrdila je Gordana ^oli}, javni tu`ilac Tre}eg op{tinskog tu`ila{tva u Beogradu. Ona je dodala da je njen zamenik tek dan kasnije obave{ten o doga|aju koji se desio prethodne no}i. Policija, me|utim, uporno negira da je bilo propusta. Navodno, odmah je bio obave{ten de`urni sudija Op{tinskog suda u Beogradu koji je nalo`io da specijalizovane ekipe MUP Srbije samostalno izvr{e uvi|aj i o tome obaveste nadle`no tu`ila{tvo, navodi se u policijskim saop{tenjima i izjavama datim nekoliko dana nakon poku{aja ubistva Anastasijevi}a. Gordana ^oli} to demantuje: u izve{taju policije, koji je u Tre}e op{tinsko tu`ila{tvo dostavljen tek u ponedeljak 16. aprila, nije zabale`eno da je obave{ten neki istra`ni sudija ili tu`ilac. Njoj je to potvrdio i istra`ni sudija Tre}eg op{tinskog suda Tomislav Zekovi} koji je te no}i de`urao. Tako|e, ni de`urni sudija ni tu`ilac Okru`nog suda nisu bili na licu mesta jer policija ni njih nije obavestila o atentatu, {to je potvrdio i Sini{a Va`i}, predsednik Okru`nog suda.


28.5.2007

17:22

Page 11

BETA

rez_01mediji.qxp

Kako do}i do DNK

NEKO JE POKU[AO DA UBIJE NOVINARA - DA LI ]EMO SAZNATI KO?

Zahvaljuju}i novinarskoj znati`elji, javnost, ali i sam Anastasijevi} - koji je bio zadovoljan javnim reagovanjem policije i anga`ovanjem ljudi na terenu - saznali su da istragu o atentatu vodi policija, a ne istra`ni sudija iako Zakon o krivi~nom postupku nala`e da naredbu za takvu istra`nu radnju izdaje istra`ni sudija. Stru~njaci su odmah upozorili da nalazi ove inkognito i polulegalno obavljene DNK analize, kakvi god bili, ne}e mnogo vredeti sami za sebe: oni mogu biti krunski dokaz ako se uporede sa DNK uzorcima sumnjivih lica. Prosto, da bi se identifikovalo ~ija je to DNK, moraju se imati obave{tenja o sumnjivim osobama, pa od njih uzeti DNK i upore|ivati. Tako|e, pravni stru~njaci su ukazali i na to da je naredba de`urnog istra`nog sudije Du{anke Jankovi} izdata post festum, zna~i, tek po{to je analiza ura|ena, a jasno je da takvi dokazi mogu da se koriste u pretkrivi~nom, ali ne i u glavnom postupku.

Nekoliko dana pred Me|unarodni dan slobode medija (3. maj) registrovano je osam napada na novinare dok su bili na radnim zadacima. - Srbija je sedma zemlja u Evropi, a 13. u svetu po broju ubijenih novinara u neratnim uslovima upozorila je Nade`da Ga}e, predsednica NUNS-a, tokom akcije "Neko je poku{ao da ubije novinara - da li }emo saznati ko?" Ona je podsetila da policija jo{ nije re{ila smrt Dade Vujasinovi}, Slavka ]uruvije i Milana Panti}a. Tada prvi put emitovan kratki film sa klju~nim pitanjem "Da li Srbija postaje zemlja demokratije ili zemlja represije?" podse}a javnost na vi{egodi{nje jalove istrage ovih ubistava, sve neizvesniju istragu atentata na Anastasijevi}e, pretnje Dinku Gruhonji}u i Milo{u Vasi}u i drugim kolegama.

"Uznemiravanje" ka{ikarom

Novinari ne}e jo{ jedno pomen-okupljanje

Tri nedelje posle atentata na Anastasijevi}a do javnosti je do{ao podatak da istraga nije poverena Tre}em odeljenju beogradske policije, specijalizovanom za re{avanje ubistava i poku{aja ubistava, ve} Petom zadu`enom za rasvetljavanje po`ara i diverzija. Nakon ovih kontraverznih saznanja i pritiska javnosti, posebno Nezavisnog udru`enja novinara

Na poku{aj ubistva Dejana Anastasijevi}a prvo su reagovale kolege iz "Vremena" i oba novinarska udru`enja. Solidarnost i brigu prvi medju politi~arima javno je pokazao predsednik Srbije Boris Tadi}, koji je istog dana posle podne i posetio redakciju "Vremena". Ona se te subote 15. aprila pretvorila u svojevrsni novinarski krizni {tab. Ubrzo se oglasio i premijer Vojislav Ko{tunica prili~no ubedljivim saop{tenjem. Sa posve jasnim izuzetkom Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke par-

Srbije i predsednika Srbije, Tre}e op{tinsko javno tu`ila{tvo u Beogradu ustupilo je slu~aj Okru`nom tu`ila{tvu. Na osnovu prikupljenih podataka delo je okvalifkovano kao terorizam. Sredinom maja, nakon gotovo mesec dana od napada privedena su osmorica, pa potom jo{ ~etvorica pripadnika biv{e paravojne formacije [korpioni. Kao {to je to u~injeno i nakon {okantnog snimka zlo~ina njihovih saboraca u Trnovu, ispitani su i pu{teni. Ipak, ovim transparentnim privo|enjem policija je javnosti pokazala da radi na slu~aju. Privedeni su i saslu{ani u Sremskoj Mitrovici, koja je neka vrsta njihovog upori{ta. Me|u njima, kako se saznalo, nema aktivnih pripadnika MUP.

tije Srbije, reagovale su i sve parlamentarne stranke (LDP je organizovala protestna okupljanja u svim ve}im gradovima), ugledne nevladine organizacije iz zemlje i sveta i me|unarodne strukovne organizacije. Novinari su poru~ili javnosti da ne `ele da se okupljaju pored doma Dejana Anastasijevi}a kao {to se svakog 11. aprila okupljaju na mestu na kojem je pre punih osam godina ubijen Slavko ]uruvija. Ne}e da se sele iz prizemlja na vi{e spratove i u tzv. bezbednije zone od naju`e gradske, ne}e da zatvaraju svoju decu unutar ~etiri zida. Novinari Srbije, zamoreni uzaludnim istragama i zastra{ivanjem svojih kolega, od policije zahtevaju profesionalnu istragu, a od politi~ara da obezbede uslove `ivota i rada koji }e novinarima pru`iti bezbednost i okvir za profesionalno obavljanje posla. Posebno tako va`nog kao {to je izve{tavanje o ratnim zlo~inima i organizovanom kriminalu. /jun/2007./godine/

001

11


rez_01ljudska prava.qxp

28.5.2007

16:04

Page 12

Logika Srbije Nade`da GA]E

samo jednom i to kao obaveza koju Srbija mora ispuniti zajedno sa morem drugih preduslova za pridru`ivanje Evropi. Nije me, naravno, previ{e iznenadilo ni to {to je premijeru Kosovo prioritet. Nije me iznenadilo ni to {to vlasnici i urednici medija nemaju dovoljno vremena ni sluha da gaje publiku, niti to {to Savet RRA ne prime}uje kakvo se |ubre prodaje na nacionalnim frekvencijama. Ako bih htela da budem cini~na, rekla bih prosto da je Srbija zemlja starih ljudi, zemlja okrenuta pro{losti a ne

Zaintrigirana tvrdnjom da su Srbija i logika ponovo nespojivi, sela sam i pregledala programe televizija s nacionalnom frekvencijom i ustanovila pora`avaju}u istinu - ni takozvani javni servis, ni ostale televizije nemaju specijalizovane emisije koje se obra}aju mladima ljudima. Oni su tretirani isklju~ivo kao konzumenti sumnjivih proizvoda masovne kulture, modnih i muzi~kih obrazaca koje je nametnula ru`i~asta industrija ki~a. Ili kao eksces. Tragaju}i za ne~im {to }e me uveriti da gre{im, nisam uspela da na|em podatak o tome {ta, bar kada je re~ o sadr`ajima programa televizija s nacionalnom frekvencijom, ka`e Republi~ka radio-difuzna agencija. To je ona dr`avna institucija vrlo voljna da upravlja ne samo elektronskim medijima i etrom ve} i na{im `ivotima. Nekako u to vreme je i novi-stari premijer Vojislav Ko{tunica posle zamornih pregovora sa pro{lo{}u uspeo da sastavi kabinet. U njegovom ekspozeu mladi su dobili mnogo prostora - kao brojna nezaposlena armija. Sloboda medija je pomenuta

budu}nosti, zemlja bez vizije budu}nosti. Zemlja bez budu}nosti. I mnogi bi rekli da sam u pravu: dovoljno je okrenuti se oko sebe ili uzeti daljinski upravlja~ u ruke i shvatiti da su "pametne" emisije i udarni termini rezervisani za sede glave. One mlade do`ivljavaju kao neku vrstu prolazne zaraze na koju je bolje ne obazirati se, izuzev kada preraste u epidemiju. Onda se, dabome, uvodi karantin. Uprkos tome, ja ne mislim da je Srbija zemlja bez budu}nosti: uverena sam da je to zemlja budu}nosti i sigurna da }e mladi, pamenti, kreativni i hrabri ljudi opet znati {ta treba ~initi, da }e ista ona snaga i pamet, koje su zidove pretvorile u novine, umeti da pretvore male ekrane u velike {kole koje }e spojiti Srbiju i logiku.

KIKINDSKE

Nedavno sam u Beogradu videla grafit "Tamo gde po~inje Srbija, prestaje logika" koji me stra{no podsetio na onaj iz Milo{evi}evog doba "Nemamo novine, imamo zidove". Tada su mladi, pametni, kreativni i hrabri ljudi koristili svaku mogu}nost da izraze svoje mi{ljenje i stav i da to svoje mi{ljenje i stav nametnu. Kao vrlo o~igledna nastava, novine-zidovi bile su samo jedan od priru~nih medija zahvaljuju}i kojima je, ba{ na razme|u dva milenijuma, Srbija vra}ena na put prema Evropi. Novi grafit, pun divne, ~iste ironije kao onaj stari, podsetio me je na vreme kada su, ~ast izuzecima, dr`avni mediji bili ubita~no oru`je i efikasno oru|e vlasti, rezervisani samo za jedno mi{ljenje i jedan stav, za na~in `ivota koji nije ra~unao na budu}nost.

12

001

/jun/2007./godine/


rez_01tema_novo.qxp

28.5.2007

19:01

Page 13

NA[A TEMA: Jelka JOVANOVI] - Mladi su na{e najve}e blago - govorio je nekada{nji neprikosnoveni vladar SFRJ Josip Broz Tito koji je u to ime "svojoj omladini" poklonio, za svoj ro|endan, ~itav jedan praznik - Dan mladosti. Na temelju floskule o blagu nastali su brojni aforizmi, a dve decenije nakon Brozove smrti mladi su postali i bukvalno blago trgovaca belim robljem i opijatima. Mnogi su ostali na strati{tima na kojima je razbijana Brozova najve}a tvorevima SFRJ. Na prostoru nekada{nje otad`bine "bratstva i jedinstva" iznikle su nove tvorevine. Donekle s izuzetkom Slovenije kojoj je ekonomija uvek bila me|u prioritetima, nove balkanske dr`avice nisu nasledile od Broza ~ak ni pompeznost i deklarativnost. Njima su mladi bili topovsko meso tokom ratova, a u miru nacionalna vojska koja zaposeda berzu rada, kafi}e i razne klanove zla. Po sli~nom receptu, niko se posebno ne bavi problemima mladih, a i kada neko poput Srbije ovih dana napravi posebno ministarstvo u~ini to, blago re~eno, trapavo. Tako, prva ministarka za omladinu i sport Sne`ana Markovi}-Samard`i} ni deset dana po izboru Vlade nema stolicu i telefon. Misli se valjda da }e sportisti, po obi~aju, sami da se sna|u, a mladima pomo}i nema. Reporteri Reza svedo~e o tome da su na brdovitom Balkanu danas iskustvo i starost sinonimi o{tro suprotstavljeni znanju i mladosti. ^ak i na Kosovu gde je polovina stanovnika mla|a od 25 godina.

KO BRINE O MLADIMA U ZEMLJAMA NASTALIM NA PODRU^JU SFRJ?

Blago na rasprodaji /jun/2007./godine/

001

13


rez_01tema_novo.qxp

28.5.2007

19:02

Page 14

SRBIJA:

Mladi kao problem, a ne k MLADI I POSLE TRIDESETE

Vesna ANDRI] Srbija je jedna od malobrojnih u Evropi i jedina zemlja u regionu u kojoj ne postoji nacionalna omladinska politika, a do pre nekoliko dana nije postojalo ni dr`avno telo zadu`eno za mlade. To zna~i da dr`ava mlade posmatra kao problem, a ne kao resurs, potencijal i ulaganje u budu}nost. Jedino telo za mlade dosad je bio Sekretarijat za omladinu i sport na nivou AP Vojvodine. On je 2005. godine doneo Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini, a Odbor za sport i omladinu Skup{tine Srbije nikada se ovim pitanjem nije bavio.

^ekaju}i strategiju U skladu s novim Zakonom o ministarstvima osnovano je Ministarstvo za sport i omladinu, {to, prema mi{ljenju omladinskih organizacija, predstavlja zna~ajan pomak, ali ne i garanciju da }e na{a zemlja kona~no dobiti nacionalnu politiku i strategiju za mlade. - Do sada su razli~iti vidovi polo`aja mladih u dru{tvu i njihova uloga u javnom `ivotu na{e zemlje bili parcijalno ure|ivani propisima i normama ra{trkanim po raznim resorima dr`avne uprave, s tim da nijedan resor nije bio "mati~an" za bavljenje pitanjem mladih. Na primer, oblasti kao {to su polo`aj mladih u sistemu {kolstva, zatim na~in ostvarivanja njihovog prava na rad i socijalnu za{titu, zdravlje mladih, aktivizam i u~e{}e u kulturnom `ivotu bile su tretirane kao zasebne celine. Pri tom je bila zanemarena njihova duboka me|uzavisnost i, pre svega, njihov zajedni~ki izvor - mladi, njihove potrebe i potencijali - obja{njava Sre}ko [ekelji}, ~lan Saveza studenata Beograda. Sagovornik Reza ukazuje da je poslednjih godina postojalo nekoliko poku{aja osnivanja odgovaraju}eg republi~kog tela zadu`enog za omladinu. U novembru 2003. godine Ministarstvo prosvete i sporta je zapo~elo formiranje jednog takvog nacionalnog tela, ali nakon pada vlade Zorana @ivkovi}a ova inicijativa nije nastavljena. ^lanovi podmlatka Demokratske stranke su 2004. godine obavili mini istra`ivanje i sastavili nakon toga nacrt strategije i predlog formiranja agencije za mlade. Decembra 2005. predstavnici 177 omladinskih organizacija Srbije uputili su zahtev Ministarstvu za nauku i `ivotnu sredinu za formiranje uprave, a 2006. godine zapo~eo je postupak

14

001

/jun/2007./godine/

Istra`ivanja iz 2002. godine pokazuju da u na{oj zemlji ima 1.447.910 mladih osoba, od ~ega 1.045.896 u centralnoj Srbiji i 402.014 u Vojvodini, a njihov udeo u ukupnom stanovni{tvu Republike Srbije bez Kosova i Metohije je 19 procenata. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine u Srbiji ima 1.672.421 mladih uzrasta do 19 godina, a 1.979.451 su osobe od 20 do 39 godina starosti. Podaci republi~kog Zavoda za statistiku pokazuju da je 2005. u pred{kolske ustanove u Srbiji bilo sme{teno 167.441 dete. Osnovnu {kolu je poha|alo 641.612, a srednju 101.477 u~enika. Iste godine na vi{e {kole i fakultete je upisano 229.355 bruco{a, a na postdiplomskim studijama je bio 6.331 student. Koalicija mladih Srbije nema ta~an podatak o broju mladih u na{oj zemlji. U Evropi se uglavnom misli na uzrast izme|u 15. i 24. godine, a u Republici Srbiji do 26. godine. Generalno, to je `ivotno razdoblje pomereno do tridesete godine usled sve du`eg trajanja obrazovanja i ote`anog zapo{ljavanja, {to odla`e osamostaljivanje i dru{tvenu nezavisnost. formiranja kancelarije za mlade, ali je i ova inicijativa propala.

Nacionalna koalicija Kako napominje Tanja Nikoli} - Petrovi}, predsedavaju}a u Koaliciji mladih Srbije, kampanju javnog zagovaranja za pitanja i pobolj{anje polo`aja mladih pokrenule su omladinske organizacije Srbije, formiraju}i nacionalnu koaliciju koja je podr`ala i pomogla osnivanje i rad vi{e od 15 lokalnih koalicija mladih.

Iako bi izradi akcionog plana omladinske politike trebalo da prethodi istra`ivanje o polo`aju mladih u zemlji, brojna ranija istra`ivanja ve} pokazuju da su najve}i problemi vezani za nezaposlenost, alkoholizam, narkomaniju, kriminal i delikvenciju, za nedostatak kulturnih de{avanja, nemogu}nost dodatnog obrazovanja, neadekvatne mogu}nosti za zabavu, kao i siroma{nu ponudu sportskih i rekreativnih sadr`aja. - U op{tinama gde delaju lokalne koalicije ostvareni su zna~ajni rezultati, inicirana su istra`ivanja o potrebama i problemima mladih, formirana su tela za mlade kao {to su op{tinski poverenici, skup{tinski saveti za omladinu, kancelarije. U op{tinskim bud`etima predvi|ena su odre|ena sredstva i pokrenuti su procesi dono{enja lokalnih strategija. Koalicija mladih

Srbije ve} nekoliko godina sprovodi kampanju na nacionalnom nivou u cilju osnivanja tela za mlade pri Vladi Republike Srbije i dono{enja dokumenta koji odre|uje odnos dr`ave prema mladima, strategiju i dugoro~ne ciljeve omladinske politike u na{oj zemlji - isti~e Nikoli}-Petrovi}. Nakon januarskih parlamentarnih izbora ~lanovi Saveza studenata Beograda uputili su pismo svim narodnim poslanicima u kome su ih pozvali da se aktivno zalo`e za osnivanje posebnog tela Vlade koje bi se staralo o unapre|enju polo`aja mladih u dru{tvu i ukazali na neophodnost izrade sistemskih mera u vidu nacionalne strategije omladinske politike. Predstavnici omladinskih nevladinih organizacija, studentskih organizacija i podmladaka politi~kih stranaka formirali su u aprilu radnu grupu za pripremu nacionalne strategije za mlade. Ona je nakon nekoliko sastanaka zamrzla svoje aktivnosti jer je u me|uvremenu nova Vlada Republike Srbije donela odluku da bude osnovano posebno Ministarstvo za sport i omladinu. Sre}ko [ekelji} ocenjuje da je ova odluka pozitivan pomak i da predstavlja i vi{e od onoga {to su tra`ile omladinske organizacije jer je zajedni~ki predlog radne grupe bio da se osnuje kancelarija za mlade kao telo republi~ke Vlade. On ukazuje da bi u okviru novog Ministarstva trebalo osnovati i agenciju za mlade koja bi bila stru~no, a ne politi~ko telo i na ~ijem ~elu ne bi trebalo da bude politi~ka li~nost. [ekelji} isti~e da bi agencija trebala nepristrasno raspolagati novcem iz fondova Saveta Evrope i Evropske unije i da }e njen rad biti transparentniji ukoliko direktor ne bude iz redova vladaju}ih politi~kih stranaka. Iako se u javnosti ~esto pominjalo da je formira-


rez_01tema_novo.qxp

28.5.2007

19:04

Page 15

STANISLAV MILOJKOVI]

kao resurs

nje nekoliko novih ministarstava zapravo rezultat politi~kih nagodbi i namere da se zadovolje ambicije pojedinih politi~ara da ostanu ministri, na{ sagovornik ka`e da `eli da bude optimista i veruje da je dr`ava kona~no preuzela odgovornost za mlade. Da li }e i u kom roku biti doneta nacionalna strategija i akcioni plan za mlade, jo{ nije poznato. Ako je suditi po raspolo`enju ljudi iz podmladaka parlamentarnih politi~kih stranaka, Srbija nije daleko od realizacije ove ideje.

Realno lo{ polo`aj Formiranje posebnog tela za mlade i dono{enje strategije je prvi korak u skladu sa me|unarodnim obavezama na{e zemlje na putu ka evropskim integracijama. To se pre svega odnosi na proces stabilizacije i pridru`ivanja Evropskoj uniji, kao i na obaveze koje proisti~u iz ~lanstva u Savetu Evrope jer ove organizacije veliku pa`nju poklanjaju problemima omladine. Drugi va`an razlog je izuzetno lo{ polo`aj mladih u Srbiji. Iako bi izradi akcionog plana omladinske politike

SNE@ANA MARKOVI]-SAMARD@I]

STANISLAV MILOJKOVI]

Ministarstvo za omladinu i sport je pun naziv ministarstva kojim od formiranja nove Vlade upravlja Sne`ana Markovi}-Samard`i}. Javnost u Srbiji uglavnom zanemaruje deo koji se odnosi na omladinu i komentari{e kvalifikovanost nove ministarke za upravljanje resorom sporta. Neki joj zameraju {to nije biv{a sportistkinja, a neki to {to je do sada radila u Ministarstvu odbrane i spoljnih poslova iako je diplomirala jugoslovensku i svetsku knji`evnost na beogradskom Filolo{kom fakultetu. Ipak, organizacije koje se bave mladima veruju da nova ministarka ne}e zanemariti deo posla posve}en omladini (poznato da je u Srbiji ona znatno nezanimljivija od sportista). Me|utim, omladina naj~e{}e kritikuje rad Vlade, dok uspesi sportista u svetu ~esto predstavljaju sredstvo kojim se "zamazuju" o~i nezadovoljnom narodu i skre}e pa`nja sa svakodnevnih problema. Sne`ana Markovi}-Samard`i} ima 41 godinu, udata je i majka je dvoje dece. Te~no govori i pi{e engleski i norve{ki jezik, pasivno poznaje ruski. Zavr{ila je i Baletsku {kolu "Luj Davi~o".

trebalo da prethodi istra`ivanje o polo`aju mladih u zemlji, brojna ranija istra`ivanja ve} pokazuju da su najve}i problemi vezani za nezaposlenost, alkoholizam, narkomaniju, kriminal i delikvenciju, za nedostatak kulturnih de{avanja, nemogu}nost dodatnog obrazovanja, neadekvatne mogu}nosti za zabavu, kao i siroma{nu ponudu sportskih i rekreativnih sadr`aja. - Strategija za mlade se bavi ekonomskom, socijalnom i kulturnom situacijom, pristupom informacijama i savetima, stru~nom obukom, zapo{ljavanjem, stambenim pitanjima, zdravljem, kulturom, participacijom, mobilno{}u i slobodnim aktivnostima. Definisati problem zna~i utvrditi njegovu genezu i mogu}e na~ine re{avanja, ali akcioni plan strategije za mlade mora da sadr`i i vremenski okvir za implementaciju re{enja, kao i na~in evaluacije postignutih rezultata. Za ovaj poduhvat dr`ava mora da izdvoji dovoljno finansijskih sredstava. Sistematskim odgovorom na {irok spektar potreba omogu}ujemo pozitivan uticaj mladih na otklanjanje nedostataka kojima na{e dru{tvo obiluje. Vezujemo mlade za Srbiju i dajemo im podsticaj da svoj `ivot i karijeru nastave u njoj, ali time istovremeno ulazimo i u klub naprednih evropskih zemalja i otvaramo vrata za pristup zna~ajnim me|unarodnim fondovima zaklju~uje [ekelji}.

/jun/2007./godine/

001

15


rez_01tema_novo.qxp

28.5.2007

19:05

Page 16

Zemlja mladih bez perspektive POTREBNA SARADNJA VLADE, NVO-A I PRIVREDNIKA

Arta AVDIU Kafi}i glavnog grada Kosova puni su omladine tokom celog dana. Manjak agilnosti i aktivnosti, ekonomska kriza i nedostatak alternative ovakvom `ivotu doprineli su uve}anju dobiti vlasnika pri{tinskih kafi}a. Svaki nezaposleni mladi} ovde `ivi po {ablonu - izlazak na kafu ili u boljem slu~aju odlazak u Internet kafe. U nekoliko kilometara udaljenom selu Tene{doll dvadesetdvogodi{nji Ljavdim (Lavdim) obra|uje oku}nicu svojih roditelja. Zavr{io je srednju {kolu i nema posla. Ka`e za "REZ" da mladi u ovom selu nemaju ~ime da se bave. - Tragaju}i za boljim `ivotom mnogi su oti{li u grad - ka`e Ljavdim. I u

Jedino {to Vlada Kosova nudi je Mesec omladine, ka`e sociolog Ljinda Gusia (Linda Gusia). - Mladi na Kosovu su veoma sposobni, ali su marginalizovani. Oni znaju po tri-~etiri jezika, ve{ti su s kompjuterima, ali Vlada im ne daje mogu}nost da iskoriste znanje. Vlast je nau~ena da u komunisti~kom stilu daje prednosti starima - rezignirano konstatuje sagovornica "Reza". Mladima treba dati prostor. - Polo`aj mladih je kompleksno pitanje i potrebno je da se uklju~i {to vi{e zainteresovanih strana. To zna~i da nije dovoljno samo jedno ministarstvo, ve} koordinirana akcija Vlade, nevladinog sektora, pa i poslovnih udru`enja. Svi treba da budemo odgovorni - jasna je Ljinda Gusia. pravu je. Mnogi be`e iz ruralnih sredina, ostavljaju}i zemlju i sve {to im pripada. Tra`e posao u gradu, ali i tamo retko na|u sre}u. Ni urbanoj omladini nije

bolje; mladi u Pri{tini su uvereni da su izgubljeni u vremenu i prostoru. Ta apatija, kako pokazuju istra`ivanja, doprinosi padu poverenja mladih u kosovske institucije.

U potrazi za boljim `ivotom

Samoopredeljenje: Pokret biv{eg studentskog

OLIVERA STOJANOVI]

lidera Aljbina Kurtija

MEHANIZMI ZA POBOLJ[ANJE STANJA Alban Krasni}i defini{e mehanizme za pobolj{anje sada{njeg stanja: - osnivanje ministarstva za omladinu, - dono{enje zakona o u~estvovanju omladine u zna~ajnim procesima odlu~ivanja, - dono{enje kosovskog sveobuhvatnog plana za razvoj omladine, - usvajanje plana za slobodnije kretanje omladine u zemljama regiona i EU i - utvr|ivanje adekvatne politike za obrazovanje u skladu sa potrebama tr`i{ta danas i ubudu}e.

16

001

/jun/2007./godine/

Artan Baljaj (Artan Balaj), slikar, priprema se da organizuje izlo`bu u Rumuniji. I on je nezaposlen. Verovatno}a da }e na}i posao za njega je skoro jednaka nuli. Da bi nabavio novac za izlo`bu, radi kao konobar u jednom restoranu u Pri{tini. Ipak, jo{ se nada... Ne o~ekuje mnogo od Vlade i drugih institucija Kosova. - Ako ne poznaje{ nekoga, te{ko da }e{ sti}i negde - ka`e. Arbre{i Hoti (Arbresi Hoti) (23) iz Mitrovice Pri{tina "nije obezbedila ni {kolovanje ni posao". Ova studentkinja ekonomije privremeno radi u odeljenju prodaje pri "Duo Netu" a posao su joj na{li roditelji. Kosovo nema strategiju kori{}enja ljudskih resursa, dok obrazovani mladi ljudi nemaju kud van granica. I to se, kao i sve drugo, obja{njava nere{enim statusom Kosova. To je zvani~an stav Vlade. Takvo obrazlo`enje, me|utim, nije pra}eno i obja{njenjem da kona~no odre|ivanje statusa ne}e automatski re{iti socijalnu krizu. Naprotiv. - Status Kosova otvori}e nove prespektive - ka`e premijer Agim ^eku (Agim Çeku). Prema podacima Ministarstva za rad i socijalno blagostanje, od 325 hiljada nezaposlenih 40 posto su mladi. Prema re~ima Freuda Mouringa iz UNDP, pasivnost mladih nije rezultat nedefinisanja statusa nego njihovog na~ina `ivota. - Mi kao Me|unarodna zajednica moramo vi{e da radimo na ovom problemu jer ga samo re{avnje statusa ne otklanja - ka`e on. Ekspert ekonomije Besim Be}aj (Besim Beqaj) tvrdi da tr`i{te Kosova nije ostavilo mnogo prostora mladim ljudima pa mnogi rade poslove znatno


rez_01tema_novo.qxp

28.5.2007

19:06

Page 17

KOSOVO:

BIH:

Zemlja bez adrese za mlade ispod svoje kvalifikacije. Naravno da to demorali{e i mnogi mladi `ele da napuste Kosovo. Prema UNDP izve{taju, polovina mladih bi emigrilala, bez obzira na etni~ku pripadnost, samo da dobije mogu}nosti da radi ne{to korisno u `ivotu. Dobra ekonomska situacija i bolji `ivot su glavni pokreta~i. Kre{nik Suljejmani (Kreshnik Sylejmani) se {kolovao u inostranstvu pa se vratio na Kosovo. Radi kao koordinator Foruma omladine pri Savez novog Kosova (Aleanca Kosova e Re), ali neprestano na Internetu traga za boljim poslom. Ne na Kosovu, ho}e u drugu zemlju. I on je svestan da kvalifikovani stru~njaci nemaju mnogo prostora i mogu}nosti za usavr{avanje na Kosovu. Ima i drugih koji veruju da stanje mo`e da se pobolj{a i pre definsanja statusa. Prema Mimozi Ku{ari iz Ameri~ke trgovinske komore, izmena fiskalne politike bi rezultirala nagla{enim rastom zaposlenosti. - Fiskalna politka se mo`e menjati pre definisanja status - zaklju~uje ona.

Polovina gra|ana mla|a od 25 godina Prema podacima Odeljenja za omladinu pri Vladi Kosova, polovina gra|ana je mla|a od 25 godina. Osobe uzrasta izmedju 15. i 21. godine `ivota ~ine 21 odsto stanovni{tva. Ministarstvo kulture, sporta i omladine lane je sa~inilo dva dokumeneta: Kosovski akcioni plan za omladinu 2007-2010. i Akcioni plan zaposlenja omladine 2007-2010. Ovi dokumenti su, navodi se, napisani kao odgovor Vlade na potrebe mladih, ali vrlo malo zahteva ispunjavaju. Aljban Krasni}i (Alban Krasniqi) iz Omladinske mre`e Kosova (OMK) prime}uje: - Institucionalna briga za omladinu je vrlo mala. Ona se neretko upotrebljava kao instrument kontrole i ometanja pozitivnih procesa u okviru stvarne brige o omladini. Nevladine organizacije veoma se trude da pomognu. Na Kosovu ima vi{e od 150 okupljenih oko problema omladine, a regostrovano je i 35 omladinskih centara. Me|utim, zbog povla~enja donatora, rad ovog dela nevladinog sektora je ugro`en. - Na{e dru{tvo o~ekuje od omladine da bude obrazovana, autonomna, odgovorna, aktivna, da iznedri dobre budu}e vo|e. Ali, pitanje je {ta dru{tvo ~ine da ona zaista bude takva - ka`e Krasni}i.

Denis D@IDI] Glas mladih ljudi u Bosni i Hercegovini ne ~uje se dovoljno, a u ve}ini slu~ajeva nikako - op{ta je ocjena udru`enja i asocijacija koja okupljaju mlade. Iako se javnost u Bosni i Hercegovini svakodnevno suo~ava sa problemima izazvanim sve ve}im nezadovoljstvom mladih, vlasti zanemaruju njihove potrebe i ne shvataju te`inu problema. Izostanak reakcije i podr{ke vlasti od omladine u BiH pravi apati~ni sloj dru{tva. U jednoj od najve}ih i najpopularnijih nevladinih organizacija mladih u BiH - "Dosta", rekli su nam da najve}i problem predstavlja to {to vlast zaista ne shvata probleme ozbiljno. Posebno frustrira {to se na nove pozicije, koje se formiraju za mlade, postavljaju neadekvatni ljudi, rekli su za Rez. Prema njihovom mi{ljenju, problem predstavlja i to {to su mladi me|usobno neorganizovani. - Ima i mnogo mladih koji sve {to mi radimo vide kao dobar {tos, a ne ne{to od najve}e va`nosti. ^ak i pobune, koje su izuzetno rijetke, preko no}i budu zaboravljene. Najo~itiji primjer demonstracije nezadovoljstva mladih jeste pro{logodi{nja nazvana "[arena revolucija". Tada je, da podsjetimo, pet predstavnika omladinske organizacije Tuto kompleto iz Kaknja sprejevima ofarbalo zgradu Predsjedni{tva BiH u centru Sarajeva. Uhap{eni Mladen Tomi} iz Kaknja, predsjednik organizacije "Tuto kompleto", rekao je da su on i njegovi prijatelji iskazali nezadovoljstvo radom Predsjedni{tva BiH i vlasti na svim nivoima. Na`alost, u tom nastojanju, oni ostali su usamljeni. Tomi}u i ~lanovima organizacije "Tuto kompleto" prijeti zatvorska ili nov~ana kazna, a reakcija vlasti i u ovom slu~aju je izostala.

Tri obrazovna programa Mladi su u posljednje vrijeme identifikovali obrazovanje kao dobru investiciju za promjenu

budu}nosti. Me|utim, ni sada{nji obrazovni sistem ne ostavlja im dovoljan prostor za kvalitetnu edukaciju. Trenutno se u svim obrazovnim institucijama u BiH radi prema tri razli~ita plana i programa, a krovni zakon o visokom obrazovanju jo{ nije donesen. Mnoge obrazovne institucije nemaju ni minimum mogu}nosti za "modernu" nastavu i ona se danas, kao i prije par desetina godina odvija isto. ^ak ni {okantni podatak USAID-ovog istra`ivanja, prema kojem ~ak 52 posto mladih u BiH uop{te ne koristi internet, nije pro{ao zapa`eno. Da je stanje doseglo alarmantne razmjere, svjedo~i i UNDP-jev izvje{taj o polo`aju mladih u BiH: 2000. godine je ~ak 62 posto mladih izrazilo `elju da napusti zemlju, a 2003. godine je to nevjerovatnih 77 posto! Koliko se zapravo svaka vlast u BiH brinula o mladima, svjedo~i i podatak da je ~ak 45 posto mladih u BiH nezaposleno, a stopa nezaposlenosti mladih osoba je 2,5 puta ve}a od stope nezaposlenosti ukupne populacije. Tako|e, samo 20 posto op{tina ima posebne slu`benike za pitanja mladih. Tra~ak nade ulio je prije pet godina sastanak 12 predstavnika omladinskih organizacija sa ~lanovima Predsjedni{tva BiH. Oni su predlo`ili da se uputi inicijativa Vladi da se formira Ured za mlade. Ta inicijativa do danas nikada nije ozbiljno razmatrana. Stoga pripadnici mla|eg nara{taja BiH zovu jedinom zemljom u Evropi bez adrese za mlade i zvani~nog tijela koje bi se bavilo njihovim problemima. Stoga ni danas mladi ljudi nemaju svoje predstavnike u vlasti. Pora`ava i podatak da je svega 22 posto mla|ih od 30 godina iza{lo na pro{logodi{nje op{te izbore. Njihovo obja{njenje je bilo: "za{to iza}i kada nemam za koga glasati". Veliki broj mladih u BiH `eli samo jedno - napustiti sada{nju mati~nu dr`avu koju ne vide

PROZAK NACIJA Upravo su apatija i nezaposlenost razlog razjedinjenja mladog nara{taja u BiH i njihove nesaradnje. Bez zaposlenja i izvjesne budu}nosti `ivi vi{e od milion njih. U me|uvremenu se otvaraju i gomilaju drugi problemi i mladi se spominju sve vi{e kao brojevi u crnim statistikama. Samo u glavnom gradu BiH ima vi{e od deset hiljada registrovanih ovisnika o heroinu, redovi pred ambasadama zapadnih zemalja su beskona~no dugi, a mladi sve ~e{}e konzumiraju antidepresive i izv{avaju samoubistva. Osim {to je u BiH zavladala "bijela kuga" i drasti~ni pad nataliteta, omladici postavljaju pitanje na koje jo{ nisu dobili odgovor: Ho}e li iko u~initi potez kojim nova generacija u BiH ne}e opravdati naziv "prozak nacija"? /jun/2007./godine/

001

17


28.5.2007

19:07

Page 18

STANISLAV MILOJKOVI]

rez_01tema_novo.qxp

perspektivnom. No, to spre~ava izuzetno rigorozan vizni re`im. Stoga su i pri~e o viznim olak{icama me|u mladom populacijom postale predmet crnog humora. Iako su vlasti nemarne u odnosu prema omladini, mnogi projekti nevladinih organizacija ulivaju tra~ak nade. Kao dobar primjer saradnje jeste program gra|anskog obrazovanja. Prenesen iz SAD prije 11 godina u potpunosti je za`ivio. Mladi ~lanovi Civitasa su organizovano i timski uspjeli da uti~u na vlasti da promjene neke zakone, ali i razbiju barijere i predrasude o svojim vr{njacima iz drugih krajeva BiH. - Civitas BiH je jedini edukativni program koji se provodi u svim dijelovima zemlje, u osnovnim i srednjim {kolama i fakultetima. Na{ cilj je obrazovanje o demokratiji i ljudskim pravima - izjavio je za "Rez" program manad`er Civitasa BiH, Rizah Smailbegovi}. Civitas je uspio da u sve osnovne i srednje {kole uvede kao obavezan predmet demokratija i ljudska prava i obu~io nastavnike da

Da je stanje doseglo alarmantne razmjere, svjedo~i i UNDP-jev izvje{taj o polo`aju mladih u BiH prema kojem je 2000. godine ~ak 62 posto mladih izrazilo `elju da napusti zemlju, a 2003. godine to je uradilo nevjerovatnih 77 posto! ga predaju po najmodernijim metodama nastave. Koliko je zapravo nevladina organizacija Civitas prerasla u ozbiljan faktor okupljanja mladih, svjedo~i i nedavna trodnevna regionalna konferencija o gra|anskom obrazovanju odr`ana u Sarajevu. Konferenciji su prisustvovali vi{e od 300 u~enika i 100 nastavnika iz BiH, predstavnici nevladinih organizacija iz deset dr`ava regije, predsjedavaju}i parlamenta BiH Beriz Belki}, direktor Agencije za evropske integracije Osman Top~agi} i ambasador SAD u BiH Daglas Meklheni (Douglas McElhaney). Predsjedavaju}i parlamenta BiH Beriz Belki} je priznao da su mladi dovedeni u te`ak polo`aj i izrazio zadovoljstvo {to "uprkos problemima sa kojima su suo~eni, ipak ima i svijetlih primjera

VOLONTERI KAO NOVINA Milan Vru~ini} iz Prijedora izjavio je za na{ list da je bogatstvo projekata nevladine organizacije Civitas zapravo volonterizam {to je novina na na{im prostorima. Vru~ini} tvrdi da je tokom svog volontiranja i rada u Civitasu nau~io "vi{e nego u cijelom dosada{njem `ivotu". - Tek nakon {to sam se susreo sa Civitasom u srednjoj {koli, shvatio sam koja je vrijednost demokratije. Shvatio sam koliko je opasan nacionalizam i nau~io posmatrati razli~itosti oko sebe kao bogatstvo. Me|utim, najvrijednije je to {to sam nau~io koliko je opasna apatija rekao je Vru~ini}.

18

001

/jun/2007./godine/

poput ovoga". - Danas se doga|a istinska promjena u u~ionicama BiH. Mladi se razvijaju u gra|ane, a mo} gra|ana je najve}a u demokratijama svijeta. Samo se nadam da }e ove mlade vo|e nastaviti sa radom i uspjeti da pobolj{aju zajednicu u kojoj `ive - izjavio je Daglas Meklheni. Mladi, u~esnici konferencije, ocijenili su da je Civitas iznimno uspje{an projekat i da se mo`e koristiti kao primjer dobrog rada i brige za omladinu. Cilj projekta je formiranje stavova o pona{anju u duhu demokratije i ljudskih prava gdje se svaka osoba, bez obzira na nacionalni identitet i starosnu dob, tretira sa po{tovanjem. - Civitas je dobra prilika za mlade, ne samo za one koji su na konferenciji nego za sve, da vide kako se kroz obrazovanje mo`e otvoriti nova budu}nost - izjavio je dvadesetpetogodi{nji projekt koordinator Civitasa Ned`ad Biberovi} i dodao: - Trasiranje puta u budu}nost po~inje danas. Mi mo`emo skupa graditi bolje sutra za na{u domovinu. Ovakvi programi, kojih na`alost nema mnogo u BiH, daju u~enicima podsticaj da uti~u na pozitivne promjene u svojoj zajednici.


rez_01tema_novo.qxp

28.5.2007

19:08

Page 19

HRVATSKA:

Dr`ava postaje sve starija Luka ALEBI]

SR\AN SLAVKOVI]

Vi{e od 80 posto mladih u Hrvatskoj `eli oti}i u inozemstvo. Iako problemati~an podatak, te{ko je u rezultatima uop}enih anketa razlu~iti mladala~ku `elju za najobi~nijom promjenom od stvarnog nezadovoljstva. Ipak, ove brojke su zabrinjavaju}e. U Hrvatskoj ima oko 900.000 mla|ih od 30 godina, oni predstavljaju 20,25 posto ukupne populacije. Statistike tvrde da je mladih iz godine u godinu sve manje, dr`ava postaje sve starija, {to automatski zna~i da je manevarski prostor dru{tva za napredak sve sku~eniji. Prema anketnim istra`ivanjima ono {to najvi{e brine mlade je problem zapo{ljavanja. Stopa nezaposlenosti je 30 posto! To je dvostruko vi{e od prosjeka u Europskoj uniji. Recimo, Irska je tu stopu spustila ispod 10 posto. U direktnoj povezanosti sa zapo{ljavanjem je i

stupanj obrazovanosti mladih. Svega 65 posto mladih odlu~uje se za sustav srednjo{kolskog obrazovanja, a tek mizernih 33 posto odista i zavr{i fakultet. Nepostojanje jasne nacionalne strategije razvoja i nepoznavanje potreba tr`i{ta osnovni su razlozi slabog zapo{ljavanja mladih.

Ve}ina mladih ipak pronalazi posao Sa gorenavedenim podacima u o~itoj kontadiktornosti stoji informacija da ~ak 90 posto mladih nalazi posao najkasije godinu dana nakon {to zavr{i fakultet. U izvje{taju portala MojPosao (www.moj-posao.net), koji provodi redovna i iscrpna istra`ivanja tr`i{ta rada u Hrvatskoj, tvrdi se da 26 posto studenata za vrijeme studija prona|e stalno zaposljenje, njih 21 posto zaposli se neposredno nakon diplome, a 13 posto ~eka samo tri mjeseca do novog radnog mjesta. Kristijan Pak{ec, izvr{ni direktor portala MojPosao,

tvrdi da je Hrvatska prevazil{la kriti~nu to~ku, i da se za mlade otvaraju mogu}nosti u gospodarstvu. - Radi se o o~itoj predrasudi da se mladi te{ko zapo{ljavaju. Ako se `ele dokazati, oni ula`u u sebe i postaju konkurentni. Na nama je da dr`avni sustav u~inimo otvorenijim, i mladima }e biti sve bolje i bolje - smatra Pak{ec. Po statistici portala MojPosao, najvi{e ponuda dobivaju studenti Filozofskog fakulteta: ~ak 64 posto studenata dobilo je priliku za stalni posao. Na drugom mjestu su studenti FER-a (52 posto), a to~no polovica studenata Gra|evinskog fakulteta imala je priliku zaposliti se za vrijeme studija. U portalu smatraju da ipak postoje zanimanja sa ne tako dobrom perspektivom. - Ve} je dulje o~it vi{ak pravnika, grafi~kih dizajnera i web dizajnera, cijeli u~iteljski sektor te{ko }e na}i posao tvrdi Pak{ec. S druge strane, globalni podaci tjeraju na oprez. U nedavno objavljenom izvje{}u Me|unarodne

Antiizborna kampanja: Lutkarska predstava na Cvjetnom trgu u Zagrebu /jun/2007./godine/

001

19


28.5.2007

19:12

Page 20

organizacije rada (International Labour Organization - ILO) ka`e se da se stopa nezaposlenosti mladih u posljednjih deset godina pove}ala za ~itavih 14,8 posto! Oko 300.000 mladih osoba `ivi ispod granice siroma{tva, odnosno pre`ivljava sa manje od dva dolara dnevno.

su danas gotovo ~etvrtina njegove ukupne populacije. To je bio jedan od motiva dono{enja Gradskog programa djelovanja za mlade grada Zagreba. Jedan od najva`nijih projekata tog dokumenta je osnivanje posebnog odjela za mlade pri Gradskom uredu za obrazovanje i {port. Istovremeno je nedostatak prostora za djelovanje jedan od klju~nih problema s kojim se susre}u organizacije nezavisne kulture i mladih grada Zagreba. Otvaranjem projekta Jedinstvo ili privremeni ilegalni centar za kulturu i mlade, predstavnici osam nevladinih organizacija htjeli su ukazati na ~injenicu da sada{nji anga`man dr`ave na pitanju mladih Zagreba, jednostavno, nije dovoljan. Oni smatraju da je osnivanje Centra za nezavisnu kulturu i mlade osnovni korak u ispunjavanju Gradskog programa djelovanja za mlade. Me|utim, prostorna politika gradske uprave, unato~ ~injenici da grad poti~e razvoj urbane kulture i njezinih projekata, trajno ko~i i destabilizira njezin razvoj. Naime, od tridesetak klubova mladih u Hrvatskoj, samo zagreba~ki nemaju dugoro~no rije{eno pitanje prostora za svoje djelovanje, smatraju mladi okupljeni oko projekta Jedinstvo.

Nevladine i vladine inicijative Mladi u Hrvatskoj organizirani su u oko 400 nevladinih udruga koji u svoje programe uvr{tavaju njihove probleme. Sredi{nji centar predstavlja Mre`a mladih Hrvatske (MMH). To je nevladina, neprofitna i nestrana~ka udruga osnovana u prosincu 2002. godine. MMH kao nacionalna krovna organizacija okuplja 50 nevladinih udruga mladih i za

Crkva i politika

Jadranka Kosor mlade koje su dobrovoljno pristupile Mre`i. Pet udruga ~lanica djeluje na nacionalnoj razini, a 45 su lokalne udruge na podru~ju 14 `upanija Hrvatske. Javno zagovaranje interesa i potreba mladih njihov je glavni cilj. Tako|er, putem radionica i seminara poma`u osposobljavanju mladih, te pru`aju potporu lokalnim udrugama i inicijativama. Na njihovom site-u (www.mmh.hr) pored baze podataka svih udruga, svakodnevno publiciraju novosti vezane za mlade. Na razini dr`avne organiziranosti odnosno vladinih inicijativa, Ministarstvo obitelji, branitelja i me|ugeneracijske solidarnosti je na temeljnom mjestu. To~nije, njegov podsektor Odsjek za mlade` zadu`en je za edukaciju stru~njaka koji rade s mladima, procjenjivanje, pra}enje, provedbu te evaluiranje programa i projekata. Ministrica je Jadranka Kosor. Postoje i dr`avne inicijative na razini pojedinih gradova. One imaju za cilj identificirati najva`nije to~ke `ivota mladih i njihova dru{tvenog djelovanja. Mladi grada Zagreba u dobi od 15 do 29 godina

BETA

rez_01tema_novo.qxp

Katoli~ka crkva u Hrvatskoj ima veliki utjecaj na mlade. Podatak da 90 posto djece u osnovnim {kolama poha|a sate vjeronauke doprinosi da ona ve} od ranih dana prihva}aju sustav vrijednosti koje propagira crkva. Mnogi sociolozi smatraju da je crkveni utjecaj prevelik. No, u crkvenim krugovima tvrde da je njihov nauk marginaliziran te u tome vide razlog sve ve}eg devijatnog pona{anja mladih. Postoje brojne udruge mladih koje su usko povezane sa crkvom. Hrvatski katoli~ki zbor "Mi" radi na duhovnom osposobljavanju mladih za rad u politici i dru{tvu. Franjeva~ka mlade` FRAMA, Pokret mladih katolika POMAK - samo su neke od brojnih udruga mladih koji odr`avaju tribine, izdaju ~asopise te rade na sustavnom {irenju svojih vrijednosti i shva}anja. Mladih u politi~kim strankama ima svega {est posto. U istra`ivanju udruge DIM o sudjelovanju mladih u procesima odlu~ivanja iznesen je podatak da ~ak 94 posto onih koji izlaze na izbore imaju vi{e od 30 godina. Politi~ka apstinencija i nesudjelovanje u `ivotu politi~kih stranaka karakterizira mlade u Hrvatskoj. Samo socijaldemokrati imaju statutom reguliranu zastupljenost mladih. Podaci iz Dr`avnog zavoda za statistiku, Mre`a mladih Hrvatske, portal MojPosao, Forum mladih SDP-a, Hrvatski zavod za zapo{ljavanje, Glas koncila (katoli~ke vjerske novine)


rez_01mediji.qxp

28.5.2007

17:30

Page 21

MAR^ELO

Ja i moj bunt smo dream-team Da neko s ~etrnaest godina po~ne da se bavi muzikom, i nije tako neuobi~ajeno, kao ni to da u dvadesetoj objavi prvi solo album. Ali ako taj album postane najbr`e prodavani 2003. godine u Srbiji a da pri tom ne pripada turbo-folku, to je podatak od zna~aja za ovda{nje, piraterijom i vladaju}im {undom nagri`eno, skoro nepostoje}e muzi~ko tr`i{te. Posle niza manje ili vi{e uspe{nih poku{aja ovda{nje muzi~ke scene da svoj autenti~an doprinos da uveliko popularnom `anru hip-hopa, desilo se to sa albumom De facto u izdanju Bassivity Music-a, albumom nesvakida{nje i osobene autorske pojave, imenom - Mar~ela.

/jun/2007./godine/

001

21


rez_01mediji.qxp

28.5.2007

17:32

Page 22

Ivana MATIJEVI] Ro|en u januaru 1983. u Para}inu, Marko [eli} svoj demo rad po~inje sa grupom Rhyme Animal sa kojom je nastupao {irom Srbije. Prvu solo numeru snima 2001. i tad otpo~inje saradnja sa Oneya-om, vode}im srpskim hip-hop producentom. Sledi album Bassivity Mixtape na kome su se na{le dve Mar~elove pesme, a zatim i prvi solo album De Facto oko koga se okupila velika ekipa srpskih, ali i balkanskih hiphopera: [kabo, Shorty, Big Boss, X3M, V.I.P., Edo Maajka, Elemental‌. Prvi put je do{lo do saradnje novije generacije muzi~ara sa ex-YU prostora posle rata. "Tek posle ovog albuma mo`e se re}i da je hip-hop zaista postao srpska muzika", bile su re~i kritike. "Mar~elo srpsku sliku ~ini lepom dok govori koliko je ru`na". "U albumu 'De facto' ni{ta nije pre}utano, nijedna istina nije `rtvovana tr`i{nom ili bilo kom oportumizmu, ni{ta nije onako kako bi dru{tveni manipulatori `eleli da bude." Mar~elov drugi studijski album Puzzle Shock objavljen je 2005. u izdanju Multimedia Recordsa. Pored najrazli~itijih i, kako ime albuma ka`e, {okantnih tema zastupljeni su i razli~iti muzi~ki pravci upakovani u hip-hop aran`man. Producent je ovog puta Dragoljub Markovi}, nekada{anji ~lan bendova Ni{ta ali logopedi i Block Out, sa pseudonimom Dr Dra. Na albumu je opet puno gostiju: Sky Wikluh i Timjah (Bad Copy), [kabo, Xcentar, Marko Milivojevi} (E play), Ana \oki} (Orthodox Celts), Miljana @uni}, mla|e snage Ministar Lingvista i Flip Flop, kao i diva hrvatske scene Remi (Elemental). Mar~elo pored svojih pesama pi{e i prozu, student je srpskog jezika i knji`evnosti na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Odli~an je primer da urbanost (sa svim pozitivnim i negativnim konotacijama) nije odlika samo (Novog) Beograda, i, ako ho}ete, jo{ bolji primer decentralizacije i demetropolizacije kulture. Pesnik koji je "ust'ao na levu nogu i sapleo se o sarkazam" ("Uskurativna"), situaciju u zemlji u pesmi "Senke", izme|u ostalog, sa`ima i konstatuje stihom "Ubili su nam ~oveka s vizijom pa sad supu kusamo vilju{kom", ali u toj istoj pesmi ka`e i ovo: "Ja i moj bunt smo dream-team". Na tvom prvom albumu najvi{e pra{ine, kako su rekli, podigla je pesma "Ku}a na promaji". Puzzle Shock donosi nekoliko takvih pesama, a svojom poentom poseban utisak ostavljaju "Senke". Otkud to da su jednom urbanom momku ili bar predstavniku tipi~no urbanog muzi~kog pravca ponos "predivan jezik i predivan folklor"? - Da se razumemo, ponajpre, oko ovog momenta: svaka etiketa i klasifikacija stvar je upro{}avanja i, zapravo, nije ni realna - nisam ja nikakav pred-

22

001

/jun/2007./godine/

stavnik nikakvog pravca, situacija je odavno takva da svako mo`e (i sme!) da predstavlja jedino sebe i samo za sebe da odgovara. U tom smislu, mojim 'pravcem' donekle hodi onaj ko razmi{lja sli~no kao ja - a re}i da je to svako ko slu{a neku vrstu muzike, bilo bi potpuno, potpuno neistinito. Dakle, stvar stoji zapravo ovako: ja kao Marko [eli}, alias Mar~elo, pri ~istoj svesti i zdravoj pameti izjavljujem da su na{ jezik i na{ folklor moj ponos. A to, da iza te izjave stoji cela neka generacija - bilo bi sjajno, ali nema nikakve veze s istinom. [ta je istina? Istina je, samo primera radi, da danas upotrebu }irilice zagovaraju ljudi koji ne znaju ni sva pisana }irili~na slova da napi{u, pa bez ikakvog realnog razloga svojim parolama gu{e, recimo, mene koji znam oba pisma i shodno tome pi{em kad mi se kako }efne. S obzirom na to celu tu halabuku mogu da razumem samo kao imbeciliju nekih dokonih ljudi koji na taj na~in re{avaju neko svoje dublje nezadovoljstvo. Treba ih pitati, na primer, da li su kao klinci posmatrali mamu kroz klju~aonicu kupatila ili ne{to sli~no, frojdovsko. Mo`da bi se iskopalo sva{ta. Eto, i pesma Senke bazira se na takvim i srodnim pojavama: dok mi izvojujemo motkom sve bitke koje smo sebi zacrtali kao nu`ne, totalno }e nam umreti ono {to jeste na{e blago i na {ta valja biti ponosan. Umesto da budemo jedno malo gnezdo kulture s tradicijom, mi se ve~ito kunemo upravo u motku. Nezaobilazna socijalna tematika hip-hop `anra postoji, naravno, i kod drugih doma}ih predstavnika ovog pravca, ali ni iz daleka tako poetski upe~atljiva kao kod tebe. [ta misli{, zbog ~ega stihovi ve}ine drugih zvu~e nemu{to, grcavo- tu su neke krupne re~i, `argon, poneka psovka i, to je sve? - Ne mislim apsolutno ni{ta o tome. Svako odgovara za svoje.

prezimenom), i tamo su me uslikali a ispod slike u novinama pisalo je "i reperi ~itaju". Da ponovim: ja ne odgovaram da li nekakvi tu reperi ~itaju ili ne i nisam nikakav egzemplar ni~ega i nikoga, pod a, a pod b, kakva je to kvazisuptilna sprdnja koja bi, povrh svega, trebalo da nasmeje nekog nadobudnog majmuna? Ba{ sam rad znati {ta i koliko taj magarac od novinara ~ita i, {tono ka`u, za ~ije babe zdravlje slu`i njegova vrcava po{alica. Kraj digresije. Odgovor na pitanje je slede}i: upisao sam to {to sam upisao zato {to sam jo{ od detinjstva iskreno i vatreno zainteresovan za ~itanje, pa se u nekom trenutku rodila i `elja za pisanjem, za bavljenjem re~ima u svakom obliku, ukratko re~eno - i iz te jedne `elje i te`nje eto me i u hip-hopu, i na faxu, i u novinarstvu, i u kolumnisanju, i u prozi i u ~emu god. Polemike oko hip-hopa u doma}oj muzici svojevremeno su se vodile oko toga da on nije svojstven strukturi srpskog jezika. Onda je Rambo Amadeus napravio, zapravo, otpevao epsku pesmu "Smrt popa Mila Jovovi}a" i neki su rekli:- eto recepta-deseterac, pa jo{ i poetika vesterna. To ide u prilog ~injenici da je hip-hop i muzika jer je bitan ritam. Neke od tvojih pesama ~ak su i pevljive. Kako si ti razre{io ovaj problem srpskog jezika?

Da li je pesma "Kola" direktna aluzija na tu vrstu stihova? - Jedna od tragedija modernog doba je i ta {to ~ovek vi{e ne mo`e sa sigurno{}u da tvrdi da li je ne{to tragi~no ili komi~no. Ili je to, mo`da, jedna od modernih komedija. Da li je ~injenica da hip-hop kao muzi~ki pravac obele`avaju re~i, odnosno ~esto igra re~ima, bila jedan od razloga da upi{e{ studije koje se bave umetno{}u re~i i (srpskim) jezikom? - Dopusti}ete mi jedno zapa`anje, naravno bez namere da povredim ili uvredim - naprosto, moram ista}i: ja ne znam i ne mogu da nau~im za{to je ljudima toliko va`no prilepiti etiketu apsolutno na sve, pa i na same ljude, da bi ih sebi lak{e objasnili. Pazite sad ovo, stvari se postavljaju tako kao da svaki moj korak, stav i postupak nu`no ni~u iz `anra, kao da sve, pa ~ak i moje profesionalno opredelje, mora da se objasni preko hip-hopa, kao da sam se rodio s njim. To je potpuno ubijanje individualnosti i to ide u prilog mediokritetu. Mo`' misliti, igra re~ima u hip-hopu je zapravo povod da se studira jezik i knji`evnost, ma daaaj... Nedavno sam oti{ao na promociju novog romana Zorana @ivkovi}a (naravno - pisca, ne politi~ara s istim imenom i

- Znate kako veli na{ narod - da prostite, r|avom i dlake smetaju. To je apsolutno fascinantno kako se neko usudio da iz li~ne nesposobnosti iskuje univerzalnu definiciju ne~ega. Da jedan ovakav jezik kao {to je na{, ovoliko {arolik i bogat, i knji`evno i `argonski, bude nepodoban za bilo {ta {to je verbalno, uop{te {to se ti~e re~i u bilo kom obliku? Ako je neko nepismen i ne uzbu|uje ga sopstvena nepismenost, to je njegov problem - ili, nije ni problem ako njemu samom ne smeta, je l', ali ne znam na osnovu ~ega bi to dobilo na te`ini - kao da je to izjavio neki lingvista nakon podu`eg istra`ivanja podobnosti tog i tog jezika za repovanje:) Ne znam, nikad takvu stvar nisam ni postavljao kao problem niti je uzimao u obzir: ima i ~itavih dana kad se mu~im da na|em jednu jedinu re~ koja treba da stoji na nekom mestu, ali i tada obo`avam svoj 'posao' i mislim da su to slatke muke.


rez_01mediji.qxp

28.5.2007

17:37

Page 23

Puzzle Shock ima najrazli~itije teme: od pomenutih socijalno-politi~kih, preko u ovda{njoj muzici, ~ini se, neopisivanih ~udnih emotivnih i psiholo{kih veza ("Otkucaji"), pomenutih parodija na hip-hop kakve su "Geto" i "Kola", pa do filozofskih, ~ak religioznih ili tzv. refleksivnih, misaonih. Jedna od mo`da najneobi~nijih je ona o starenju u pesmi "Rekvijem". Ti ima{ samo 24 godine - otkud jedna takva tema? - Pa, sve vreme se trudim da teme ne potpadaju pod bilo koji kli{e, pu{tam ma{ti na volju, pitam se o svemu i sva~emu, naga|am, konstrui{em mogu}a re{enja, tragam... otud i ta tema. Zapravo, starenje je samo jedan od stubova te pesme: tu su sukobljeni ve~na ljubav i smrt. Imamo tu njih dvoje, oni su proveli celi `ivot zajedno i sre}no, sasvim ube|eni da je njihova ljubav ve~na - a onda iskrsava dilema: kada jedan umre, onaj drugi osta}e sam. I tako se problematizuje pomenuta ve~nost, jer se sudara s nemerljivom patnjom i stara~kom samo}om. Jako mi se dopalo da razmi{ljam o tome, posebno zato {to sam `eleo da tu temu zaokru`im sre}no - totalno me zaintrigiralo da uop{te prona|em ono {to bi, u datoj prilici, bio sre}an kraj. Kad sam ga na{ao, jo{ sam vi{e voleo tu celu ideju. Baca jedno druga~ije svetlo na smrt. To nije isto kao kad ono dvoje mladih poginu na Titaniku, ni najmanje nije isto. Priprema{ prvu knjigu ali u pitanju nije, kako bi se moglo pomisliti, poezija ve} proza. Mo`e{ li da otkrije{ ne{to o njoj?Da li, na primer, sadr`aj ima veze sa nekim od tvojih pesama? - Pa, u pitanju je roman s tim {to mnogo koje poglavlje mo`e da se ~ita i zasebno, kao pri~a. Sad`aj ni na koji na~in nema veze s pesmama. Roman se zove Vere i o tome i govori: o tome u {ta sve ljudi mogu da veruju.

AFIRMACIJA MAMINIH MAMLAZA Kako to da generacija koja je svoje punoletstvo, po~etke svog kreativnog ostvarivanja, obele`ila u vreme demokratskih promena u ovoj zemlji ima jo{ uvek mnogo toga negativnog da ka`e - klju~ne re~i i dalje su protest i bunt? - Pa eto, javlja mi se si}u{na, malecka i stidljiva ideja, idejica, o tome da bi to moooo`da moglo biti i zbog toga {to je {kolarina basnoslovna, nau~nofantasti~na i bezobrazna preko svake granice. Recimo. To je samo jedna stvar, dakako. Pa im onda na to kokne{ i Bolonju, prema kojoj predavanja postaju strogo obavezna. Dakle, onaj koji nema para da plati iz roditeljske kase, gubi i {ansu da sam radi pa da plati jer mora stalno da bude prisutan. To je najperfidnije poni`avanje po{tenih i afirmacija maminih mamlaza. A uslovi studiranja pobolj{avaju se sve u {esnaest, kako da ne: od tolikih para koje daju studentima, ni onaj usrani papir za prijavu ispita nije obezbe|en besplatno, a taman posla knjige ili sli~no. I posle se ~udimo ko sve predstavlja intelektualnu elitu. Ako Vuk Bojovi} bude voljan da plati, uskoro }e i majmun mo}i to da predstavlja bez ikakve prepreke. Da li je takvo stanje okupilo mlade ljude, pre svega umetnike, muzi~are sa ex-YU prostora kao na tvoja dva albuma?

- Svakako vi{e Pepersi, mada mi ni oni ne zna~e ne znam koliko. A na Exitu na kome su ove godine hedlajneri uglavnom iz hip-hop `anra? - Svemu se radujem iako ve} dugo ne pratim nikoga od hedlajnera. Lepo }e to biti, ranije sam veoma `eleo da vidim sve te ljude u`ivo na bini.

- Naravno i apsolutno. Zli jezici su kazali jo{ pre pet godina da je to zbog profita, jo{ u vreme kad se nastupalo za d`abe i snosio rizik da ti neko razbije glavu zbog tih saradnji i nastupa. Stvarno ne znam koga danas treba da bude sramota povodom svega toga, nas ili 'zle jezike'.

STANISLAV MILOJKOVI]

Pepersi ili Stonsi?

/jun/2007./godine/

001

23


rez_01pol.qxp

28.5.2007

17:57

Page 24

@ivot u senci {tafeta DAN MLADOSTI - DVADESET GODINA POSLE

Denis KOLUND@IJA Sanija Hiseni, studentkinja iz Pri{tine, poslednja je omladinka koja je 1979. godine imala privilegiju da uru~i {tafetu li~no do`ivotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu. Pompenzne proslave Dana mladosti sa {tafetom kao simbolom nastavljene su ipak i posle Brozove smrti, sve do 1987. godine. To vi{edecenijsko negovanje kulta jedne li~nosti zamenjeno je ubrzo veli~anjem nacionalnih lidera. Slet je zvani~no ukinut 1988. a ve} naredne godine masa se sa stadiona JNA preselila na Gazimestan. Onaj kome se u transu klicalo i aplaudiralo nikog nije voleo, a kamoli ljubio, pa ni omladinke. Zato je omladince koju godinu kasnije poveo u prvi u nizu ratova na prostorima koji su jo{ ~inili jednu Jugoslaviju u trenutku kada je sa govornice zapretio oru`jem. Nacionalizam se toliko dobro 'primio', naro~ito kod mladih u sutonu druge Jugoslavije. Ovo je, ~ini se, uz raspad zajedni~ke dr`ave najve}i poraz vladaju}e garniture iako se ona do poslednjeg trenutka zaklinjala u mladost. - Najvi{e nas je {okiralo o`ivljavanje i podr{ka retrogradnim idejama ~etni{tva i usta{tva. Smatrali smo da su one pora`ene u ratu - prise}a se danas Bo{ko Kruni}, nekada{nji visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije. Kako su te ideje pre`ivele i pored njihove satanizacije u {kolskim ud`benicima i ~itavom samoupravnom dru{tvu? - Ne treba precenjivati {kolu, svako ~eka da kroz nju samo pro|e - rekao je Kruni}. - Najvi{e smo ra~unali

10.286.500 NOSILACA [TAFETE Tokom prvih 12 godina napravljeno je vi{e od 20.000 {tafetnih palica. Bilo je ta~no 10.286.500 nosilaca koji su na toj du`nosti pretr~ali bezmalo 900.000 kilometara. Te prve {tafete pravili su nepoznati autori, naj~e{ce od drveta ili metala sa obaveznom petokrakom ili buktinjom na vrhu.

U vreme Titove Jugoslavije omladinska politika kotirala se visoko na lestvici najva`nijih dru{tveno-dr`avnih pitanja a proslava Dana mladosti o tome je svedo~ila. O~evici tada{njih doga|aja danas tvrde da je tome prevashodno 'kumovala' priroda samog rata Drugi svetski rat u Jugoslaviji dobili su, kako se govorilo, seljaci i omladinci. Otuda tolika pa`nja. Ideolo{ko oblikovanje novih generacija, navodno, nije bilo u prvom planu. 24

001

/jun/2007./godine/

na okru`enje kao faktor koji presudno treba da utice na formiranje li~nosti. A u okru`enju se samo pri~alo o radni~kim savetima, o samoupravljanju i tome sli~no. I onda, otkud nacionalizam?! Kao obja{njenje on nudi tezu da su u idejama oblikovanim na Gazimestanu mladi videli promenu na koju su po definiciji uvek spremni. Isto tako su podlo`ni razli~itim uticajima. Na Gazimestanu se poru~ivalo da treba veli~ati naciju, pretilo se oru`jem


rez_01pol.qxp

28.5.2007

17:59

Page 25

[IRENJE KOLEKTIVNOG DUHA Nakon {to je 10 godina primao raznorazne {tafete, mar{al je 1956. godine odlu~io da se 25. maj ubudu}e obele`ava manje kao njegov ro|endan (iako su svi znali da se 7. maj zvani~no vodi kao njegov ro|endan), a vi{e kao Dan mladih. Od naredne godine Titu je uru~ivana jedna {tafeta uz poruku mladih i radnih ljudi i gra|ana iz ~itave zemlje. Stadion JNA je 30 godina bio doma}in centralne svetkovine u ~ast mladih. - [tafeta je deo ukupnog pokreta ~iji je cilj bio {irenje kolektivnog duha. Tu ubrajam i radne akcije koje su vremenom izgubile svoj smisao jer su postale lokalne i organizovale su se zarad uvo|enja kanalizacije. [tafeta nije preuzeta iz SSSR, kao {to se tvrdi. Koliko ja znam, tamo {tafeta nikad nije bila no{ena. To je stara atetska disciplina i ona je u prvim godinama posle rata, a ja sam bio jedan od nosilaca u tim danima, i{la iz ruke u ruku na svakih 100 metara u lancu koji su ~inili omladinci - kazuje Kruni} ( koji je, valjda, svoj prvi politi~ki govor odr`ao kao predsednik omladine u Rumi na ispra}aju {tafete davne 1947). - Tito je do 1957. godine {tafete primao u Belom dvoru ali je pored toga za ro|endan dobijao i poklone. Tako sam mu u ime omladine Vojvodine 1949. uru~io lep {ahovski sto u duborezu koji sam mnogo kasnije video u Belom dvoru. Izgleda da se i njemu svideo. Kruni} tvrdi da je Tito odlu~io da se 25. maj slavi kao Dan mladosti kako bi spre~io {irenje kulta li~nosti. - Slet je bio nastavak tradicije omladinskog anga`mana izra`enog u me|uratnom periodu na ~uvenim sletskim ve`bama u Pragu i u radu sokolskih dru{tava. To je bila lepa manifestacija koju su kreirali stru~ni ljudi. Ali autori su, u `elji da nadma{e prethodnika, prili~no doprineli utisku da je proslava Dana mladosti ni{ta drugo do negovanje kulta li~nosti. onima koji tome budu stali na put. To je bilo dovoljno da zavede sve, pa i mlade, iako je sa tog doga|aja obi~an svet pre svega poneo utisak o zbivanjima pod {atrama. [ta smo dobili posle svega? Pojavu vijetnamskog sindroma me|u mladima, ose}aj pora`enosti zbog u~e{}a u besmislenim ratovima, bes... U vreme Titove Jugoslavije omladinska politika kotirala se visoko na lestvici najva`nijih dru{tveno-dr`avnih pitanja a proslava Dana mladosti o tome je svedo~ila. O~evici tada{njih doga|aja danas tvrde da je tome prevashodno 'kumovala' priroda samog rata - Drugi svetski rat u Jugoslaviji dobili su, kako se govorilo, seljaci i omladinci. Otuda tolika pa`nja. Ideolo{ko oblikovanje novih generacija, navodno, nije bilo u prvom planu. Bilo bi svakako druga~ije, to je barem jasno, da nije do{lo do zvani~nog distanciranja Beograda od Moskve. U sferi politike prema mladima, u duhu negda{nje retorike, Kruni} govori o distanciranju od "lagersko-bolj{evi~ko-komsomolskog `ivota". Tada{njem rukovodstvu bilo je stalo da po svaku cenu napravi {to ve}u razliku u odnosu na zemlje isto~nog bloka a posledica je bila, uslovno re~eno, liberalizacija dru{tva. Kruni} o toj pojavi govori bez zadr{ke i navodi da je ve} 60-ih godina Jugoslavija bila poznata po neverovatno velikoj izdava~koj delatnosti, naro~ito u objavljivanju

U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu danas se nalazi 22 000 {tafetnih palica - od prve iz Kragujevca u obliku knjige u koju su radnici, seljaci i omladina upisivali svoje poruke voljenom vo|i, do onih koje su mu primerni omladinci uru~ivali u sve~anoj lo`i. [tafeta je na svoj put kretala obi~no u drugoj polovini marta i za trideset godina ~ini se da nije zaobi{la nijedno mesto biv{e Jugoslavije. Iako Kruni} navodi da je ve} posle Titove smrti otvorena rasprava o svrsishodnosti daljeg praznovanja Dana mladosti, zavesa je pala tek 1987. godine. Te godine su Slovenci javno ismejali i Tita i {tafetu kroz idejno re{enje i plakat ljubljanske umetni~ke grupe "Novi kolektivizam". Digla se, se}amo se, i kuka i motika, te je bilo zahteva za politi~ku i krivi~nu odgovornost autora koji su se drznuli da ponude repliku plakata sa Olimpijskih igara u Berlinu 1936. Umesto {tafetne palice u obliku makete stola na ~etiri noge, br`e-bolje izra|ena je druga {tafeta. Iste godine pred predsednikom Saveza socijalisti~ke omladine Jugoslavije, kojem je nakon Titove smrti uru~ivana {tafeta, izveden je i poslednji slet. - Bilo je pritisaka da se sa {tafetom nastavi, ne kako bi se ispunio zavet "I posle Tita - Tito", kako je to Ljubi~i} svojevremeno skovao, ve} u cilju homogenizacije dru{tva. Vremenom je to izgubilo smisao i tada smo u Partiji pokrenuli rapravu da li mi kao sledbenici umemo da `ivimo bez njega. Prevagnulo je mi{ljenje da to vi{e nema smisla i tako su i slet i {tafeta oti{li u istoriju. Poslednjih godina se 25. maj ponovo na razne na~ine obele`ava u nekim gradovima biv{e Jugoslavije (Sarajevo, Tivat, Novi Sad...) Me|u posetiocima tih fe{ti ipak je najvi{e onih koji i dalje smatraju da puno duguju onome ~iji ro|endan obele`avaju. ^ak i ako pohode te svetkovine, mladi nikome ni{ta ne duguju. A njima, rekao bih, dugujemo svi.

Plakat iz 1986. godine dela sa Zapada. I rokenrol je uvezen sa Zapada i lepo se primio, mnogo pre nego u zemljama pod kontrolom Moskve. - Politikom okrenutom mladima, tendencijama i negativnim pojavama kod mladih, bavio se Savez socijalisti~ke omladine Jugoslavije. Pitanjima iz te

oblasti Partija se veoma retko bavila. Nekako, nismo bili opsednuti time {ta radi omladina. Dok sam ja bio na funkciji u Partiji, prvi put se, i to nezvani~no, o mladima povela pri~a kad je Bijelo dugme odr`alo koncert kod Hajdu~ke ~esme. Znam da je to neke uznemirilo, bilo je komentara tipa "mi kao Partija nikad ne bismo mogli da sakupimo 100.000 ljudi". Postavilo se pitanje ko su ti ljudi (Bijelo dugme) i {ta oni to sviraju?! kroz smeh se prise}a Kruni}. Kada su po~ele velike migracije Jugoslovena na zapad, "privremeni boravak u inostranstvu" je do`ivljavan naivno. Zemlju je, me|utim, napu{tao sve ve}i broj mladih, me|u kojima je bilo i dosta visokoobrazovanih. O tom problemu u partiji se isprva samo {aputalo. - Odlazak mladih najvi{e nas je boleo - navodi Kruni}. - Mi smo mladima omogu}avali besplatno {kolovanje, a onda su oni svoje znanje nudili po inostranstvu. O svemu tome vodila se statistika. Da li je bio alarmantan broj mladih koji je odlazio? Nije, ali je bilo zabrinjavaju}e. Kasnije smo raspravljali na koji na~in da ih privolimo da se vrate, imaju}i u vidu ono s ~im smo mi kao zemlja raspolagali. Tad se krenulo sa raznim programima koji su nudili prednost povratnicimastru~njacima pri zapo{ljavanju.

/jun/2007./godine/

001

25


rez_01politika.qxp

28.5.2007

18:26

Page 26

Igor MIHALJEVI] FOTO: Stanislav MILOJKOVI] i BETA Usamljena trafo-stanica u ataru, te{ka mehanizacija, rovovi, kablovi i nepregledne gomile {ljunka, {to utabanog - {to nagomilanog, ko bi rekao da }e ova livada biti centar Srbije, makar na jedan dan. Kalifornijski bend "Red hot ~ili pepers", najvrelija rok fran{iza na planeti, nastupi}e 26. juna ni manje ni vi{e nego u In|iji, gradu jednako vru}em kada se pomenu reforme i modernizacija. Vi{e nema sumnje, "Grin fest" u junu je idealno zagrevanje za predstoje}i "Egzit" i nastup "Rolingstonsa" u Beogradu. Dok stojimo na ravnici koja }e uskoro prerasti u binu i bekstejd`, pri~amo sa gradona~elnikom In|ije Goranom Je{i}em o tome kako }e lepa varo{ izgledati i disati tokom pet najlju}ih dana u njenoj novijoj istoriji. Ona }e

utrostru~iti broj stanovnika, zaraditi, osvojiti srca posetilaca, biti lice kom te`i progresivna, evropska Srbija. - In|ija je preuzela deo logistike za koncert - po~inje pri~u Je{i} - Producentski posao radi "Egzit" i mi smo taj dogovor postigli jo{ oktobra, novembra pro{le godine. Infrastruktura, parking, sistem obezbe|enja, to je na nama, a ostale stvari su u rukama najboljeg srpskog brenda. Na{ deo posla }e biti gotov oko 6. juna, kada }emo "Egzitu" dati klju~ u ruke. Svi putni prilazi, uklju~uju}i novi s ~etiri trake, parkinzi za kola, kamione i VIP, podloge za binu i bekstejd`, sve }e biti spremno za ljude iz "Egzita" koji }e preuzeti postavljanje ograda, {ankova Posejali smo 18 hektara trave, kako bi doga|aj bio na nivou, ali je problem {to dugo nije pala ki{a. U najgorem slu~aju, teren }e izgledati kao glavna bina na "Egzitu". Ra~unamo da }e u grad do}i oko 100 hiljada ljudi - s razlogom je ponosan Je{i}, a mi ga pitamo kako se In|ija, relativno mali grad, pripremila za dolazak toliko gostiju?

- To je veliki test za na{ javni servis. Pre tri meseci smo uradili elaborate o parkiranju, saobra}aju, protivpo`arnoj za{titi, video-nadzoru, odno{enju i recikliranju sme}a. Ina~e, mi smo jedini u Srbiji koji to rade, tako da }e ljudi koji do|u prvi put videti kako se reciklira sme}e. Ti elaborati se sme{teni u jedan veliki elaborat. Uradili smo sve da koncert "Pepersa" bude najbolji javni skup koji je ikada odr`an u Srbiji. Kada to ka`em, zna~i da morate misliti na sve najgore stvari koje se mogu dogoditi, od saobra}ajnih nesre}a i povreda do po`ara. Do sada je u Srbiji sve bilo pod parolom "valjda ne}e" i ovde je normalno da ljudi ginu na fudbalskim utakmicama. To je katastrofa - podvla~i Je{i}.

[etnja kroz ljute papri~ice sa Goranom Je{i}e GRADI] U DONJEM SREMU, IN\IJA, BI]E KRAJEM JUNA MUZI^KA PRESTONICA. VELIKO FINALE GRIN FESTA JE 26. KADA NASTUPA KALIFORNIJSKI BEND "RED HOT ^ILI PEPERS"

26

001

/jun/2007./godine/


rez_01politika.qxp

28.5.2007

18:29

Page 27

}em

/jun/2007./godine/

001

27


rez_01politika.qxp

28.5.2007

18:33

Page 28

Ovakvu priliku In|ija je morala maksimalno iskoristiti, te }e u pet dana organizovati tri festivala. Bi}e za svakog pone{to, a posebno za one koji `ele da se zadr`e ne{to du`e u gradu. Vide}emo "Moto fest", tradicionalni "Scena fest" i spektakl "Grin fest". U petak i subotu }e bajkeri sa svih strana sveta posetiti grad. Bi}e sme{teni na severnoj strani grada, kraj prilaza iz Novog Sada i bazena. Ujedno }e tamo biti podignut kamp za "Grin fest" sa 1.000 mesta. Svi koji vole dvoto~ka{e u`iva}e u nastupima "Atomskog skloni{ta" (22. jun), "Divljih jagoda" i "Proroka" (23. jun). Slede}a dva dana grad }e `iveti u duhu teatra, filma i muzike. Ve} 24. juna u centru grada svira}e "Horkestar" i "Del Arno bend", a sutradan "Darkvud dab" i "Jarboli". Umetni~ki performansi, pozori{ne premijere i svirke odvija}e se po gradu tokom "Scena festa". A nakon pono}i tri najve}a kluba u In|iji, u saradnji s Kulturnim centrom grada, preuzimaju kormilo provoda uz kvalitetan program disk d`okeja. Ba{ta KC-a bi}e oaza ljubitelja filma. Oni }e mo}i da u`ivaju u doma}oj produkciji titlovanoj na engleski jezik da bi se i stranci ose}ali kao kod ku}e. Kao kruna svega 26. juna nastupi}e "Ritam nereda", "Edo Maajka", "Kiril", "Kasabian" i znate ve} ko. Saznali smo i da }e u gradu i okolini biti postav-

28

001

/jun/2007./godine/

Jarboli

O KOTRLJANJU I SPOTICANJU O KAMENJE - Raka Mari} me je zvao 31. aprila, nakon {to se u novinama pojavila informacija da postoji {ansa da se koncert "Rolingstonsa" odr`i u In|iji. Na{li smo se i ja sam mu otvoreno rekao da su "Egzit" i In|ija spremni da mu ustupe logistiku za taj koncert i da je mnogo va`no da "Stonsi" do|u u Srbiju. Odavno smo znali da je hipodrom otpao. To je bila profesionalna, komercijalna pri~a, ali puno jeftinija od bilo koje druge varijante. Naprosto, ne mo`e "Mjuzik star" da ima na{u podr{ku u istoj meri kao i "Egzit". Mislim da je grad Beograd, {to je sasvim prirodno, "uleteo" s velikim parama i insistirao da to bude na U{}u. Poznaju}i infrastrukturne poslove koje mi radimo ovde, ne znam koliko }e U{}e biti spremno, to je jako velik posao. Dozvoli}ete, ovo je Srbija i ovde sve mo`e da pukne, a ako propadne U{}e...? - Naravno, to je biznis, tu nema emocija. Mi imamo svoj interes kao grad. Ne{to ula`emo ne{to se vra}a. Mi }emo i dalje imati "klju~ u ruke" lokaciju i veliko iskustvo posle koncerta. Ako propadne U{}e, znaju kome da se obrate - ka`e prvi ~ovek In|ije.


rez_01politika.qxp

28.5.2007

18:35

Page 29

ljeno 200 kamera. Ta infrastruktura }e kontrolisati saobra}aj i bezbednost na va`nim lokacijama. Poseban projekat je ura|en za sam koncert. Kada on bude pro{ao, kamere }e se prerasporediti za nadzor javnih institucija u gradu i nekih op{tinskih objekata. Ekstremno skupe kamere, poput one na silosu koja na 4 kilometra mo`e da snimi registarske tablice automobila, bi}e rentirane a sve ostale }e koristiti op{tina. Veliku ulogu u petodnevnom projektu ima i nedavno osnovani Turisti~ki biro u sastavnom delu razvojnog projekta In|ije. - To je dobar posao za "Egzit, In|iju pa i "Karlzberg". Mi to gledamo kao biznis, a turisti~ka organizacija slu`i pravljenju {to ve}eg prihoda. Treba osmisliti ponude, pripremiti restorane i ugostiteljske objekte. U goste nam dolaze velike korporacije koje rade tim bilding. One su kupile kontigente karata i do}i }e nekoliko dana ranije, tako da smo morali osmisliti neku ponudu za njih - rekao nam je doma}in. On savetuje da se pre dolaska poseti veb-sajt grada (www.indjija.net) gde postoje sve potrebne informacije, kao i forum

PREVOZ

SME[TAJ Neki od gra|ana uveliko spremaju stanove i opremaju sobe kako bi primili goste i zaradili lep novac od rente. Gradona~elnik In|ije ka`e da postoji 426 mesta u gradu. Radi se uglavnom o sme{tajima visoke kategorije. Ve}inu njih su rentirale velike turisti~ke organizacije iz Evrope koje nameravaju da dovedu svoje turiste. - Pripremamo hostel i kamp. Jo{ pregovaramo da li }emo hostel pustiti u funkciju, jer tur-operateri `ele da obezbede karte za goste. Nije problem napuniti hostel ve} obezbediti ulaznice, a ja nisam rad da im dajem poseban kontigent karata (1.500) koji ide gra|anima In|ije - ka`e Je{i}. koji pose}uju fanovi benda. Ko odlu~i da na "Grin fest" do|e privatnim automobilom, neka slu{a radio B92. Na svakih pet do deset minuta emitova}e se va`ne servisne informacije. - Mi }emo bukvalno upravljati ljudima. Imamo video nadzor iz vazduha tako da }emo u svakom momentu iz Centra

za bezbednost kanalisati saobra}aj. Centar je mesto gde sede {efovi svih pojedinih oblasti: zdravstva, policije, lokalne samouprave, saobra}aja i tako dalje. Tu su i pripadnici javne bezbednosti. Centar se nalazi u zgradi "Vodovoda". Tu su dovedene sve instalacije za video nadzor, imamo poseban sistem veza. Sama lokacija koncerta, centar grada i prilazni putevi su 100 posto "pokriveni" najsavremenijim kamerama - pri~a Je{i}, pa nam poja{njava i borbu protiv nelojalne konkurencije: - Ovo je veliki test za na{e slu`be koje su ubedljivo najbolje u dr`avi. Imamo posebne lokacije koje }emo ustupiti gra|anima In|ije po povoljnoj ceni da tamo prodaju {ta `ele, strogo regulisano. Pored toga imamo sponzorske ugovore koje moramo po{tovati. Ne}u dozvoliti da neko plati 10 do 15 hiljada evra za lokaciju gde }e prodavati, na primer,

Darkwood dub

Kako sti}i do In|ije, a kako do ~uvene livade? - Imamo ugovor sa `eleznicom. Da}e nam 15 specijalnih vozova. To je dovoljno za transport 10.000 ljudi zvani~no, odnosno do 15.000 realno. Zvani~ni prevoznik je "Lasta", a pretpostavljam da }e i drugi prevoznici poja~ati linije u pravcu na{eg grada. Koncertni prostor je udaljen ~etiri kilometra od centra grada. Taksi i posebne "Lastine" gradske linije vozi}e posetioce kroz zatvorenu zonu. Moja preporuka Novosa|anima je da do|u vozom. Ko `eli kolima, neka koristi magistralu preko Fru{ke Gore i Rume, parkira se u gradu i to je to. /jun/2007./godine/

001

29


rez_01politika.qxp

28.5.2007

18:37

Page 30

- Meni je najve}i izazov onaj upravlja~ki, tehnokratski - da vidim da li sistemi koje smo gradili ovih sedam godina mogu da istrpe ne{to {to ve}i sistemi ne mogu.

LI^NO I POSLOVNO - Ja jako volim "Peperse". Nisu bend broj jedan, ali trenutno ne postoji ni{ta ve}e od njih na planeti. Razgovarao sam svojevremeno sa Bojanom Bo{kovi}em iz "Egzita" i rekao da mo`emo ne{to veliko da organizujemo. Onda su nam uleteli "Pepersi"! Bilo je super - da prvi doga|aj bude najve}i, od njih ve}e nema. [ta je ve}e? Ceca‌.(smeh)... Napadaju me u "Pravdi" i "Ve~ernjima novostima" da sam netolerantan, navodno sam rekao da Ceca ne mo`e da svira u In|iji. Mo`e li, s obzirom na bliskost "Egzita", Vas i In|ije? - Te{ko me je pitati o "Egzitu" kada sam ja u toj pri~i od 2000. godine. To su komplementarne oblasti. Pogledajte celokupnu pri~u In|ije, reformi, od investicija, preko fudbala do kulture. Poku{avamo da napravimo pomak u svim oblastima u odnosu na stanje u Srbiji. Sve i da se ne poznajemo s "Egzitom", opet su komplementarne pri~e. Zato ja nisam rekao da Ceca ne mo`e ovde da nastupi, to je prosto nespojivo. Ovo {to radi "Egzit je" u svetu muzike najbolje u ovom delu Evrope. In|ija je u mnogim stvarima najbolja u jugoisto~noj Evropi.

30

001

/jun/2007./godine/

Na{a saradnja je sasvim prirodna stvar. Do nje bi do{lo ~ak i da se ne poznajemo od ranije. Koji su konkretni izazovi ovako velikog doga|aja? - Meni je najve}i izazov onaj upravlja~ki, tehnokratski - da vidim da li sistemi koje smo gradili ovih sedam godina mogu da istrpe ne{to {to ve}i sistemi ne mogu. Ovo mi je pre svega poslovni izazov. Kako stvari stoje, ja }u najmanje biti na koncertu jer mi vodimo centar za bezbednost. Da li se dogodio neki politi~ki kuriozitet tim povodom? Kuriozitet? Ni{ta, osim {to politi~arima ne dajemo VIP povlastice d`abe. Ja nemam podr{ku ni od koga i mali kontigent karata koji imam je oti{ao ljudima koji su zaslu`ni {to "Pepersi" dolaze. Da}u karte jedino drugarima Nenadu ^anku, Ivani Duli}-Markovi} i Bo`idaru \eli}u. Prema ~lanovima Demokratske stranke smo veoma korektni - primamo rezervacije, plate 150 evra za VIP kartu i mogu da je podignu. Uostalom, karta je skuplja od 50 evra, a oni ne smeju da primaju ve}e poklone.


rez_01politika.qxp

28.5.2007

18:52

Page 31

Edo Maajka

MALO O VLADI... - Mi smo najkonzervativnije organizovana dr`ava, a princip decentralizacije se ne mo`e zaustaviti. Mi smo hendikepirani u odnosu na druge gradove u regionu jer dr`ava pre svih pravi probleme lokalnoj samoupravi. Nema{ imovinu, privatizaciju gradskog gra|evinskog zemlji{ta, fiskalnu decentralizaciju. Ne daje se saglasnost za zadu`ivanje po{to nemamo imovinu, pet meseci prave vladu... Ranije sam skoro svaki dan imao sastanke sa potencijalnim investitorima, sada ih nisam video tri meseca. Nije problem samo Vlada. Ne moraju Italijani imati vladu po pola godine, ali oni imaju institucije koje rade svoj posao. Napravljena je partijska dr`ava. Ho}e da ugase direktan izbor gradona~elnika i vrate ga u Skup{tinu, ~ime {irom otvaraja vrata korupciji. Nemogu}e je u 21. veku uspe{no voditi dr`avu u kojoj se o svemu odlu~uje u jednom centru, u Beogradu. Pa ima{ paralelni centar koji misli da se o svemu mora odlu~ivati u Novom Sadu.

pivo, a da pored njega neko iz kade pune leda radi isto. Posebna inspekcija, pauk vozilo, kamion za uklanjanje tezgi i policija postara}e se da ceo doga|aj bude svetski. Sve akcije koordiniramo iz Centra za bezbednost. Zanimljivo je i koliku zaradu }e "Papri~ice" doneti In|iji. Ulaganje za koncert je bilo izme|u 250.000 i 300.000 evra, s tim {to je spajanje tri festivala "izbrendiralo" ceo grad. Obezbe|eno je posebno sponzorstvo za pivo, vodu, sladolede, banke - {to }e pokriti te tro{kove. Uz to do|e zarada od naplate parkiranja, rentiranja prodajnih mesta za hranu i pi}e. Je{i} ka`e da }e `itelji In|ije zaraditi izme|u pola miliona i 700.000 evra jer je ~injenica da je svako ulaganje u industrijsku zonu, gde

}e koncert biti odr`an, dugoro~no vrlo isplativo. Ve} na jesen }e tu po~eti izgradnja fabrike i dok god se ne bude kompletno izgradila, to }e biti odli~an prostor za takve manifestacije. Ipak, i ovde je bilo mnogo problema prilikom organizacije, pre svega na nivou dr`ave, a zatim i u glavama pojedinaca. Pitali su se: "A za{to ba{ u In|iji, gde je ta In|ija?" - Srbija je politi~ki i po nivou razmi{ljanja ljudi kao Evropa s po~etka 20. veka. Mi uop{te ne poznajemo princip decentralizacije. Potpuno je normalno da su "Stonsi" i "Pepersi" odsvirali vi{e koncerata po ovakvim lokacijama nego na stadionima. Ili se svira na Vembliju, koji je ve} spreman za takav doga|aj, ili se svira negde van grada. Najve}i pretpro{le godine u Evropi bio je upravo koncert "Pepersa" u Edinburgu, ali ne u gradu, ve} 40 kilometara dalje kraj zamka. Kada bi gradovi izdavali dozvole za javne skupove, garantujem da ozbiljna vlast u Beogradu ne bi dozvolila da vi{e od 30.000 ljudi do|e na "Marakanu". Na `alost, to jo{ uvek radi policija koja je centralizovala sve. Ne postoje standardi koju mogu obezbediti normalan javni skup, ve} se u najboljem slu~aju

doga|a "samo" kolaps saobra}aja. Policija jo{ uvek `ivi u vremenu Milo{a Obrenovi}a. Njoj je sasvim normalno kada dete pogine na fudbalskoj utakmici. Cela pri~a o tome kako je In|ija lo{e mesto za koncert dolazila je mahom iz beogradskih medija. To je, na`alost, potpuno prirodno - zaklju~uje na{ sagovornik. Posle sedam godina reformi - evo i rezultata, najopipljivijeg mogu}eg. Zaboravimo na trenutak novac i provod koje "Pepersi" donose. Gledajmo veliku sliku - istu onu gde su Srbija, Vojvodina i In|ija jedini toponimi u regionu koji imaju ~ast i sposobnost da udome kapriciozne momke iz L.A, da tako serviranu loptu raspale punom snagom. Da citiramo doma}ina: "Bez para, Vlade, podr{ke dr`ave, Pokrajine, novca, i~ega uradili smo to !"

/jun/2007./godine/

001

31


rez_01sub kultura.qxp

28.5.2007

20:28

Page 32

REZANCI

+

@aljenje

KIKINDSKE

- Da li }e biti podignut spomenik Staljinu u centru Beograda? ^itaju}i izjave o tome da je za Srbiju bolje da bude ruska provincija, nego ~lanica EU, ovo je pitanje neizbe`no. I to sve u vreme kada svi ovi koji bi da dr`avu zamene za provinciju ne mogu da sastave re~enicu a da ne upotrebe re~ "suverenost". (Vladimir Gligorov, ekonomista)

- Sa~uvaj me Bo`e radikalskog patriotizma i DSS-ovskog legalizma. (Nenad ^anak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine)

Branimir Glava{ je podneo ustavnu tu`bu zbog povrede ustavnih prava i sloboda. Njegovi advokati predla`u ukidanje prvostepenog i drugostepenog re{enja o pritvoru u slu~aju "selotejp", u kojem je Glava{ optu`en za ubistva civila na obali Drave u Osijeku 1991. godine. Glava{ smatra da kao saborski zastupnik, nakon podizanja optu`nice, nije mogao da bude u pritvoru bez nove odluke Sabora. Sabor je Glava{u imunitet ranije oduzeo zbog su|enja u slu~aju "gara`a" u kojem se ovaj biv{i HDZ-ovac tereti kao nalogodavac zlostavljanja i likvidacije civila u Osijeku 1991. godine. Da bi ponovo bio u pritvoru, Sabor mu ponovo mora ukinuti imunitet, smatra Glava{. U slu~aju da ustavna tu`ba bude odbijena, advokat Dra`en Matijevi} najavio je `albu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Oni {to su zavr{ili u Dravi mogu da se `ale svetom Petru.

]uprijanje Rekonstrukciju mosta Mehmed-pa{e Sokolovi}a u Vi{egradu finansira}e Vlada Turske, a obnova }e po~eti u julu i ko{ta}e pet miliona evra. Ovo je saop{teno na Me|unarodnom seminaru o upravljanju dobrima sa liste svetskog nasle|a koji je odr`an u Vi{egradu. Most Mehmed-pa{e Sokolovi}a trenutno je najugro`eniji nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine. Stabilnost }uprije

- Organizatori i inspiratori ovoga ubistva na dan izricanja presude nisu bili u Ustani~koj, nego su se {epurili u Nemanjinoj sede}i u Zoranovoj stolici u koju su jedino mogli da u|u kada su njega ubili. ^injenica da im to dozvoljava stranka Zorana \in|i}a, na ~elu sa osobom koja se predstavlja njegovim naslednikom, nije im dovoljan alibi pred milionima gra|ana koji to odli~no vide. (Vladimir - Beba Popovi} o presudi za ubistvo Zorana \in|i}a)

ugro`ena je neispunjavanjem zahteva oko optimalnog rada hidroelektrane. Rast nivoa vode Drine pove}ao je optere}enje na nosive stubove, dok erozija dela mosta ispod vode preti ru{enju }uprije. Most je u bosanskom ratu dobro pro{ao. Pripadnici Vi{egradske brigade Vojske Republike Srpske, koja je bila pod komandom U`i~kog korpusa, bili su usresre|eni na gra|ane, a ne na gra|evinu na vodi. Sa mosta Mehmed-pa{e Sokolovi}a, pro{le nedelje, oko hiljadu pre`ivjelih ~lanova porodica, rodbine i prijatelja u reku Drinu bacilo je 3.000 ru`a koje simboli{u 3.000 ubijenih Bo{njaka Vi{egrada.

Nagra|ivanje I Predsednica Udru`enja "@ene - `rtve rata" u BiH, Bakira Hase~i}, odlu~ila je da vrati nagradu "Humanista godine 2005" koju joj je dodelila Internacionalna liga humanista. Hase~i}eva }e tu nagradu vratiti jer su za nju ove godine nominovani i ~elnici Demokratske partije socijalista Crne Gore Milo \ukanovi} i Svetozar Marovi}. - \ukanovi} i Marovi} bili su rame uz rame sa Slobodanom Milo{evi}em i u~estvovali u genocidu i agresiji na Bosnu i Hercegovinu - obrazlo`ila je Bakira Hase~i}. Milo i Sveto }e dobiti priznanja za doprinos misiji mira i humanosti. Neki se jo{ se}aju parole s po~etka devedesetih "Rat za mir". Toliko o miru. O humanosti drugi put.

STANISLAV MILOJKOVI]

Rekli su

"Pakleni let sa Harisom i Neboj{om". (@eljko Kom{i}, "Dnevnik iz Bagdada", naslovnica Slobodne Bosne nakon posjete ~lanova Predsjedni{tva BiH Iraku) - Treba po}i od istine da su Jugoslaviju sru{ili Slobodan Milo{evi} i Franjo Tu|man, oni koji su imali iluziju da imaju}i narod na velikom teritoriju biv{e dr`ave i jaku vojsku, mogu da name}u historiji rje{enja koja su bila realna samo u njihovim glavama, ali ne u historijskom, politi~kom i ukupnom kontekstu tada{njeg i sada{njeg odnosa snaga na evropskoj i svjetskoj areni. U stvari je Milo{evi} radio za Tu|mana. (Muhamed Filipovi}, akademik)

32

001

/jun/2007./godine/

BETA

- Bolje je po~eti od Dejtona nego od nule. (Danijel Frid, pomo}nik dr`avnog sekretara SAD)

Bodovanje

Muvarenje

Predstavnica Srbije na Eurosongu, Marija [erifovi} je u finalnoj ve~eri osvojila 268 bodova i tako, ka`u mnogi, o~ekivano pobedila. Ve} po pravilu, susedi su susedima davali maksimalan broj bodova. Tako je Marija i njena "Molitva" dobila 12 bodova od Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije. Predstavnik Srbije }e, opet ka`u mnogi, pobediti i slede}e godine. Za{to? Jer }e dobiti 12 bodova i od Kosova.

Pred kraj emisije "Oko" Radio televizije Srbije, koju ure|uje i vodi Olivera Kova~evi}, u kojoj se bezbri`no pri~alo o pobedi Marije [erifovi} u Helsinkiju, u studio je upao vidno besan, Aleksandar Tijani}, generalni direktor RTS-a. Bes je mogla da oseti i muva koja je izabrala lo{e mesto i vreme za let. Direktor "javnog servisa" iz sve snage je tresnuo rukom o sto ispred sebe u nameri da ubije nesre}nu muvu. - Kad sam video da muva leti po studiju, na televiziji na kojoj sam ja glavni i odgovorni urednik - poludeo sam! Ne mogu da verujem da me|u opremom nisu imali sredstvo za zapra{ivanje muva, pa sam morao ja da je ubijam - objasnio je svoj postupak Tijani} Vinske mu{ice u studiju nisu prime}ene. Za sad.


rez_01sub kultura.qxp

28.5.2007

20:32

Page 33

Rekli su

-

- Republika Srpska je pre svega i iznad svega, pa i iznad Evropske unije. (Milorad Dodik, premijer RS) - Svjedoci smo jo{ jedne brutalne demonstracije sile nad legitimnim predstavnicima hrvatskoga naroda u BiH. (saop{tenje HDZ BiH, nakon hap{enja nekolicine funkcionera ove stranke optu`enih za korupciju - Slobodna Dalmacija)

BETA

- HDZ je smanjio nacionalizam na minimum. (Ivo Sanader, premijer Hrvatske i predsednik HDZ-a - Ve~ernji list)

U znak protesta zbog hap{enja osoba koje su lepile plakate sa natpisom "Bulevar Ratka Mladi}a" u novobeogradskom bulevaru AVNOJ-a ~ije je preimenovanje u Bulevar Zorana \in|i}a u toku, funkcioneri i ~lanovi Srpske radikalne stranke su 26. maja organizovali novo lepljenje plakata se imenom ha{kog optu`enika. Pored radikala na skupu "obele`iva~a ulice" pojavili su se i aktivisti organizacija "Srpski narodni pokret 1389", "Saveza pravoslavnih rodoljubivih udru`enja Srpska sloga", "Familija srpskih navija~a"", "Sabor srpskih dveri", "Nomokanon", "Obraz", "Sveta grada cara Lazara"... A onda se, posle svih ovih ultra desnih, pojavila

jo{ jedna organizacija - "Pokret BIRO". Oni su pozvali sve gra|ane da prisustvuju preimenovanju Magistratskog trga u Zemunu u Trg Mo}nih Rend`era. - Ovom akcijom po~inje velika kampanja 'Zalepi svog heroja' tokom koje je predvi|eno i simboli~no otvaranje Ulice Himena, Ulice Ivice i Marice, Avenije Super Marija, Avenije Teletabisa, Bulevara Lete}ih Medvedi}a, Trga Uspavane Lepotice i mnogih drugih - saop{tio je pokret BIRO. Humorom protiv radikala i ultra nacionalista? Ako je tako, onda evo i na{eg predloga za ime neke ulice - Don Chice Felipe Cayetano Lopez y Martinez y Gonzales, ili skra}eno ^ikov bulevar. Ko ne ~ita stripove: ^iko, "mali ~ovek velikog stomaka", Zagorov je pratilac.

Brozarenje Povodom Dana mladosti i ro|endana biv{eg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, njegov grob u Ku}i cve}a u Beogradu posetilo je oko tri hiljade po{tovalaca lika i dela Mar{ala. U Ku}u cve}a stiglo je i {est {tafeta iz svih republika biv{e Jugoslavije. Brozov 115. ro|endan slavljen je u sarajevskom kafi}u "Tito", beogradskom "Kor~aginu", a u Doboju na "Tito party 2007" igralo se kozara~ko kolo. Ispred Titove rodne ku}e u Kumrovcu proslavljen je Dan mladosti pod geslom "U mladosti je radost, u radosti je mladost". Okupilo se vi{e od deset hiljada ljudi iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine (jedan autobus je stigao i iz Minhena), a skup je obele`ila tradicionalna ikonografija vezana za Broza i partizanski pokret. Mladi Slovenci su Dan mladosti proslavili na divljoj pla`i pored Portoro`a na tehno partiju. Josip Broz - dobar je skroz!

Nagra|ivanje II Povodom 17 godina od osnivanja Stranke demokratske akcije, zaslu`nim ~lanovima (biv{im i sada{njim) i osniva~ima dodeljena su posebna prizanja "Srebrni alem sa ljiljanom". Priznanje je posthumno dodijeljeno osniva~u stranke Aliji Izetbegovi}u, ali i Harisu Silajd`i}u i Adilu Zulfikarpa{i}u, koji su SDA napustili. Priznanje je uru~eno i jednom od osniva~a stranke Muhamedu ^engi}u, a predao mu je ga je lider SDA Sulejman Tihi}. Nakon zavr{etka ceremonije ^engi} je iza{ao za govornicu i saop{tio biv{im strana~kim kolegama da vra}a priznanje koje je primio samo dvadesetak minuta ranije. - Vra}am vam ovu nagradu jer su je primili i neki ljudi koji su razbijali SDA, kao {to je Haris Silajd`i} - kazao je ^engi}. Pokazivanje protesta vra}anjem nagrade nije neuobi~ajeno, ali Muhamed ^engi} je ovim ~inom u{ao u legendu. Naime, ^engi} je isto je uradio i na pro{lom Kongresu SDA.

- Srbima }emo doneti mir i oni }e, kao nekada, opet jesti zlatnim ka{ikama. Mo`da }e ovo izazvati Tre}i svetski rat. (Andrej Mili}, predsednik Ujedinjenog narodnog pokreta srpstva)

BETA

Uli~arenje

"Ubistvo mafija{kog premijera Zorana \in|i}a"; "Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice"; "Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije". (naslovi najnovijih knjiga Vojislava [e{elja) - Ono {to je trebalo da bude aura prava, postalo je pravni krematorijum. Bo`e, oprosti im, ne znaju {ta ~ine. (Nenad Vukasovi}, advokat Zvezdana Jovanovi}a o presudi za ubistvo premijera Zorana \in|i}a) - Za{to Srbija dozvoljava da se na njenom slu~aju jo{ jednom opasno podeli svet? (Jago{ \ureti}, istori~ar) - Kada su se Srbi dozvali pameti, posle samo 500 godina oterali su Turke. (~italac beogradskog Glasa javnosti) - Traja}e ova vlada Srbije. Lo{i ljudi ~ine dobre saveze, slabi ljudi prave ~vrste veze. Te{ko je na}i lo{ije i slabije. (Aleksandar Vulin, novinar)

/jun/2007./godine/

001

33


34

001

/jun/2007./godine/

Ovaj mladi i uspje{ni student ubje|en je da }e budu}nost biti bolja kada na vlast do|u liberalne stranke u svim zemljama regije. Tek tada, tvrdi on, BiH }e mo}i neoptere}na da u|e u EU. - Tada }e na prvo mjesto do}i gra|anin kao pojedinac - ka`e Edin. Upravo je ovaj mladi} jedan od organizatora regionalnog povezivanja stranaka liberalne opcije. Naime, mladi Liberalno-demokratske partije Srbije, mladi liberali BiH i mladi Hrvatske Narodne Stranke - liberalni demokrati, u martu ove godine su u Beogradu predstavili zajedni~ku Deklaraciju o budu}nosti Zapadnog Balkana. Kona~ni zaklju~ci Deklaracije su da je potrebno distanciranje od politike rata i usvajanje vrijednosti savremenog svijeta. Konferencija koja je odr`ana u Beogradu samo je ozna~ila po~etak zajedni~kih akcija jer ve} ovog vikenda, od 24. do 27. maja, podmladak LDS BiH sa svojim partnerima iz Srbije i Hrvatske pokre}e kampanju prezentovanja evropskih integracija u BiH. Cilj kampanje je da putem razgovora i diskusija upozna javnost o su{tini evropskih integracija, nu`nosti reformskih procesa i ukupnim {ansama za svjetliju budu}nost regije. U predstavljanju za "Rez" Edin tvrdi da je povezivanje liberalnih stranaka i organizovanje mladih ustvari jedina inicijativa koja mo`e polu~iti pozitivne rezultate. - Nemogu}e je rije{iti bilo koji problem na nivou BiH ukoliko se u isto vrijeme oni ne rije{e u Srbiji i Hrvatskoj, recimo. Klju~ni su kod nas korupcija i kriminal, a oni se ne mogu rije{iti ako se

18:16

Oni koji podr`avaju Liberalnu stranku u Bosni i Hercegovini, ali i oni koji je ne podr`avaju pa ~ak i ne simpati{u, sla`u se u jednom - da je predsjednik omladinskog ogranka, Edin ^oli}, primjer mladog, modernog i uspje{nog gra|anina. Dvadeset~etvorogodi{nji apsolvent `urnalistike predstavlja istinsku rijetkost na politi~koj sceni BiH zbog odlu~ne borbe da se eti~kim principima suprotstavi nacionalizmu. Iako njegovu ideju u BiH mnogi smatraju utopijskom, ^oli} nijednog momenta ne sumnja u uspjeh.

Za na{ list najavio je i svoje prve premijerske poteze. - Okrenuo bi se potpuno mladima. Prvo bih izdvojio hiljadu naj{kolovanijih ljudi, sa jakim fakultetskim diplomama dru{tvenog smjera. Platio bih im da provedu godinu dana u 30 ili 40 svjetskih gradova na do-edukaciji u razumjevanju svjetske politike. Zatim bih pola njih vratio u BiH da obavljaju klju~ne zadatke u vlasti i da koriste znanje koje su vani 'pokupili'. Drugih 500 ljudi bih ostavio po svijetu na pozicijama zastupanja bosansko-hercegova~kih interesa u inostranstvu - spremno je odgovorio ^oli}. U zemlji u kojoj preko 75 posto mladih `eli napustiti zemlju, a manje od {est posto su zastupnici u zakonodavnoj vlasti, Edin se na svoj na~in bori za pokretanje projekata koji }e osna`iti njihovu volju i popraviti polo`aj. Iako se u slu`benim statistikama navodi da svega {est posto mladih u~estvuje u radu politi~kih partija, ^oli} tvrdi da liberalne stranke iz regije imaju potencijal i mo} da svojim idejama donesu boljitak dr`avama iz koji dolaze. Najavio je da }e se sredinom juna ~lanovi liberalnih stranaka BiH, Hrvatske, Srbije i Slovenije sastati u Osijeku gdje }e razgovarati o novim idejama i projektima. Klju~nom smatra ~injenicu da mladi iz regije imaju priliku da kontaktiraju sa mladima iz sestrinskih liberalnih stranaka u EU. - Neke od njih sjede u Evropskom parlamentu, a mi mo`emo da stupimo s njima u kontakt i zatra`imo pomo} - podsjetio je ^oli}. Ono {to najvi{e u ovom trenutku zanima Edina je budu}nost mladih u BiH i regiji. - Siguran sam da }e u narednih tri do pet godina ovi mladi koji se sada sastaju postati sposobni i zreli da uzmu stvari u svoje ruke i promjene stanje u regiji. Mi sada gradimo odnose da bismo mogli realizovati promjene za nekoliko godina. Mladi pred sobom imaju 30 ili 40 godina radnog sta`a, imaju `elju za promjene, svje`e ideje, nisu optere}eni pro{lo{}u i sada{njo{}u nego budu}no{}u. Mislim da je to klju~ na{eg uspjeha. Jo{ da podsjetimo, mladi LDS su "pod palicom" Edina ^oli}a pro{le godine pokrenuli akciju pod nazivom "@elimo pozitivnu diskriminaciju mladih ljudi". Ovom akcijom su `eljeli ukazati da je potrebno obezbijediti bolji polo`aj u dru{tvu, zalagali su se za ukidanje poreza na prvi stan ili automobil. Tako|e, kako bi stimulisali mlade da postanu {to uspje{niji, u istoj kampanji su ukazali da je u BiH, kao u nekim modernim evropskim dr`avama, potrebno mlade osloboditi i poreza na prve dvije godine zara|enih plata. Borili su se za postavljanje besplatnog dialup servisa kako bi svaka mlada osoba putem telefona mogla pristupiti internetu. Ova

28.5.2007

Denis D@IDI]

Eti~kim principima protiv nacionalizma

EDIN ^OLI]

rez_01politika.qxp Page 34


osoba putem telefona mogla pristupiti internetu. Ova stavka, prema Edinovim rije~ima, izuzetno je va`na ako uzmemo u obzir rezultate posljednjih istra`ivanjima prema kojima samo oko 15 posto mladih redovno koristi internet. Prema ^oli}evom mi{ljenju, u sada{njoj BiH je potrebno promijeniti cijeli sistem vlasti kako bi se svim gra|anima obezbijedili bolji uslovi `ivota. Podsjetio je da u BiH ne postoje zakon o mladima, o visokom obrazovanju, kao ni ministarstvo za mlade. - Za to vrijeme na{a vlast tro{i ogromna sredstva na socijalne probleme nezaposlenih i probleme penzionera putem subvencija. Me|utim, pravilnije bi bilo liberalizirati tr`i{te i dozvoliti mladima jednake {anse da se zaposle i osnuju firme. Tek od poreza i vi{ka prihoda mogu}e je obezbijediti socijalnu pomo} - objasnio je ^oli}. Komentari{u}i nedavno objavljeno istra`ivanje koje je proveo UNDP, prema kojem samo jedan posto mladih vjeruje da mo`e uticati na politi~ka zbivanja, ^oli} je rekao da i me|u mladima u BiH, na `alost, vlada velika razjedinjenost. - Nemogu}e ih je ujediniti, ali mogu}e je raditi na njihovom povezivanju i podr{ci kroz sve segmente `ivota, vlasti, nevladinih organizacija i u privatnom `ivotu. Ukoliko tako budemo radili i mladi }e iza}i iz letargije - tvrdi Edin. Sretniju budu}nost predvi|a tek novijim generacijama - aktivnim ljudima koji ne}e sve posmatrati isklju~ivo sa etni~ke ili vjerske strane, ve} ljudske, i gdje na primjer jedan fudbalski tim ne}e bit razlog za otu|enje ve} za ujedinjenje ili dobru zabavu.

28.5.2007

kampanja u svim zemljama regije ne odvija istovremeno. Jer lopovi ne priznaju granice. Oni priznaju i poznaju samo novac - rekao je Edin na po~etku razgovora. Edin ^oli} je ro|en u Sarajevu gdje se {kolovao. Ne krije da je jo{ od rane mladosti bio zainteresovan za politi~ka de{avanja, pa je stoga bez velike dvojbe odlu~io da upi{e Falkultet politi~kih nauka, odsjek `urnalistika, u Sarajevu "kako bi mogao da uti~e na promjene u javnom `ivotu". Izbor stranke liberala BiH za njega je, kako ka`e, bio prirodna opcija: - Jednostavno mi se to ~inilo kao ispravna stvar. Oduvijek sam smatrao ovu opciju modernom, urbanom i mladala~kom. Pri tom je rastere}ena od nacionalizma i sputavanja i jako otvorena prema dru{tvu i sebi - objasnio je Edin. Prvi put je za LDS glasao na op{tim izborima u BiH 2002. godine, a njihov ~lan postao je ve} idu}e godine. Za predsjednika podmlatka izabran je 2005. godine. Prema tvrdnjama Edinovih strana~kih kolega, od njegovog dolaska u stranku postignut je zna~ajan, gotovo opipljiv napredak. "Smatramo da je takav napredak postignut prvenstveno zbog Edinovog entuzijazma i sposobnosti", izjavila je za na{ list ~lanica LDS Elma Mali{evi}. - ^injenica je da je malo mladih koji uistinu `ele ne{to da promijene. Predsjednici podmlatka su varirali po kvaliteti, a sa dolaskom Edina ^oli}a ovaj pokret je dobio na ozbiljnosti. Edin je realan, ~vrsto stoji sa obje noge na zemlji, ta~no zna {ta `eli i od koga {ta mo`e da dobije - objasnila je Mali{evi}. Iako je apsolvent `urnalistike, svoju budu}nost Edin za sada vidi u aktivnoj politici. Obja{njava: - U politici se mnogo direktnije uti~e na svakodnevnu stvarnost. @elja mi je da jednog dana postanem premijer, jer trenutno u Bosni i Hercegovini ta pozicija ne postoji. Danas mi imamo predsjedavaju}eg Vije}a ministara koji nema su{tinskih ovla{tenja.

Predsjednik podmlatka LDS nedvojbeno je locirao nacionalizam kao najve}e zlo na na{im prostorima: "Od te bolesti, cijelo dru{tvo je oboljelo. Dru{tvo koje dozvoljava redovne nacionalisti~ke ispade, nije ni{ta drugo ve} bolesno! Na`alost, to je sada doseglo takve razmjere da to ne mo`e rije{iti samo jedna stranka. Samo mnoge stranke, pojedinci i nevladine organizacije moraju raditi na tome da se ona iskorijeni".

nas korupcija i kriminal, a oni se ne mogu rije{iti ako se

rez_01politika.qxp 18:22 Page 35

/jun/2007./godine/

001

35


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

13:43

TEMA:

Page 36

Magi~n POSLE VI[E OD 500 GOD UKAZUJE KAO JO[ JEDAN

Sru{eni delovi bedema i lapidarijum, manastirski kompleks 36

001

1./jun/2007./godine


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

13:45

Page 37

~ni realizam protiv nezavisnosti Kosova GODINA OBNOVLJEN JE @IVOT U MANASTIRU BANJSKA NA SEVERU KOSOVA. OVOG PUTA, UMESTO UTO^I[TA ZA POKOJNOG KRALJA, BANJSKA SE EDAN MEGALOMANSKI PROJEKAT IRACIONALNE POLITIKE. BEOGRAD, DAKLE, IPAK IMA CUNNING PLAN. I KRALJ ]E NA KRAJU STI]I, DODU[E U DELOVIMA Milica JOVANOVI] Mada je tra~ iz beogradskih kuloara da }e u novoj, jedva konstituisanoj republi~koj vladi Ministarstvo kulture voditi arhitekta Gordana Markovi} - direktorka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture - uglavnom preno{en kao blesava {ala, mnogima je knedla zastala u grlu po{to se u danu Velikog dogovora (11. maj) ni u jednoj od agencijskih vesti resor kulture satima nije pominjao. Stranka G17 plus, koja je za ovo mesto mesecima promovisala svog kandidata, pozori{nog reditelja Neboj{u Bradi}a, odustala je od kulture, pa su se nad sudbinom sektora - koji ina~e predstavlja si}u u velikodr`avni~kim menja`ama ovda{njih stranaka - mnogi ozbiljno zabrinuli. - Zar im nije jasno da je DSS-u sa Ministarstvom kulture dovoljno mesec dana da od Srbije napravi pravoslavnu d`amahiriju? - o~ajavao je jedan istori~ar umetnosti, kadar Demokratske stranke, ranije ve} pu{ten niz vodu me|ustrana~kog cenjkanja. Sticajem okolnosti, a ne jasnom voljom i strategijom reformi u ovoj osetljivoj oblasti javnih politika, u raspodeli nadle`nosti resor je na kraju pripao DS-u. Da su se strepnje obistinile, neznanje i nezainteresovanost koji su obele`ili mandat Dragana Kojadinovi}a (SPO) ustupili bi mesto verskoj netrpeljivosti i prisilnoj vizantizaciji kulturnog nasle|a u Srbiji, u skladu sa politikom kojoj se direktorka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture u me|uvremenu priklonila. Istini za volju, Gordana Markovi} je, bar prema saznanjima medija, jo{ uvek nestrana~ka li~nost. Na mesto direktorke Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture - mati~ne institucije decentralizovane i efikasne slu`be za{tite organizovane sredinom pro{log veka, od koje su danas preostale tek mestimi~no funkcionalne partikule dovedena je na predlog SPO posade, koja }e se ubrzo gorko pokajati, ali uzalud. Vi{e puta ponovljeni zahtevi za njenu smenu nikada nisu stigli dalje od Kojadinovi}eve fioke, prema op{tem uverenju, zahvaljuju}i za{titi iz nekog od neformalnih centara odlu~ivanja. Obra}aju}i se pre tri godine zgranutim kolegama na Skup{tini Dru{tva konzervatora Srbije re~ima "bra}o i sestre" nakon ~ega je usledio niz uvreda na ra~un ve}inskog stanovni{tva na Kosovu, a potom i ohrabrenje "nevidljivoj vojsci na Kosovu i Metohiji, /jun/2007./godine/

001

37


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:14

Page 38

Hristovim vojnicima" - Gordana Markovi} je u ime struke za{tite kulturnog nasle|a, u kojoj ranije nikada nije radila, zapravo najavila svoj plan i program. Manastiri i crkve vi{e ne}e biti "muzeji", ve} "`ivi organizam". Glava ovog organizma, po svoj prilici, znala je da ceni napore nove direktorke. Sa svoje strane, "bra}a i sestre" - na desetine univerzitetskih profesora i decenijskih eksperata iz bran{e - do~ekali su je protestom zbog nedopustive strana~ke arbitra`e pri njenom imenovanju. Niz peticija, protesta, apela - sve do preklinjanja nadle`nih - obele`ili su ambijent trogodi{njeg mandata direktorke koja je izme|u ostalog podr`ala Nacrt zakona o crkvama i verskim zajednicama, kojim se predvi|alo da se uz vlasni{tvo nad nacionalizovanom imovinom, crkvama uru~i i pravo na osnivanje paralelnog sistema za{tite. Peticija protiv direktorke Markovi} pisana je i povodom radova na fasadi crkvenog kompleksa u Pe}koj patrijar{iji na Kosovu, uprkos stavu italijanskih i doma}ih stru~njaka, a koji su vr{eni bez neophodnih analiza, adekvatne dokumentacije i stru~nog nadzora. Od prozvanih, reagovao je

U IME DR@AVE ILI U IME CRKVE? "(Avgust 2004) Danas je sve~anost. Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je patrijarh. Potom je odr`ana akademija; lapidarij je pretvoren u pozornicu! S. Rakiti} je govorio, ~inilo mi se, ~itaju}i prera|en govor iz Milo{evi}evog vremena: Kosovo je sveta srpska zemlja i ono to mora da ostane... (April 2005) U Prizrenu je sve i{lo naopako. Tamo su bili Artemije i direktorka. Italijanskim ekspertima njih dvoje nisu dali vi{e od pet minuta da budu u crkvi. Nisu mogli ni da provere stanje fresaka; Italijani su ogor~eni... Sad vide da se i stavovi direktorke Gordane Markovi}, koja je predstavljala Srbiju, ne razlikuju od Artemijevih. Nije jasno da li Zavod istupa u ime dr`ave ili u ime Crkve... M. Rudil je zbunjena; ne zna ko u Srbiji odlu~uje o saradnji sa Uneskom. (Generalni direktor UNESCO, Koi}iro) Macura je to s pravom pitao Najmana (ambasador Srbije pri UNESCO)" (Branislav Gordana Markovi} Krsti}) samo biv{i ministar Kojadinovi} opaskom da se problemi prave "u nevreme", kada je Pe}ka patrijar{ija nominovana za upis na Uneskovu Listu svetske ba{tine. Nije, naravno, mislio na nestru~ne i nelegalne radove, ve} na "pra{inu" koju di`u zabrinuti profesori i pojedini mediji. Da uloga Gordane Markovi} u dr`avnom projektu tihe klerikalizacije kulture prevazilazi domet jalovih apela na razum postalo je, ~ini se, jasno

Ru{enje tzv. turskog bedema, podignutog u 18. veku, rekonstruisanog 2003.

38

001

/jun/2007./godine/

tek nedavno, nakon promocije planova za "idealnu rekonstrukciju" manastira Banjska. Vi{e od puke obnove, kako je godinama predstavljana u javnosti, rekonstrukcija manastira pokazala se kao sublimacija iracionalnog pona{anja zvani~nog Beograda u odnosu na Kosovo. Finansirana najpre preko misterioznog bud`eta dr`avnog Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, obnova manastira razru{enog u turskom osvajanju


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

13:58

Page 39

Balkana pre vi{e od pola milenijuma predstavljala je sladak mamac za slu`bu za{tite, za ~ije projekte nikad nema dovoljno novca. Obja{njavaju}i kako je manastir Banjska na severu Kosova odabran za obnovu, arhitekta Branislav Krsti} biv{i potpredsednik Koordinacionog centra zadu`en za kulturno nasle|e - u knjizi koja }e uskoro biti objavljena u Beogradu navodi izme|u ostalog: "S obzirom na to da je mesto pod nadzorom Unmika i Kfora, a da bismo izbegli tra`enje dozvola, bilo je najjednostavnije da revitalizaciju po~nemo pod vidom obnove bratstva. U prvoj fazi podigli bismo konak i tako obezbedili trajnog ~uvara spomenika i neometane budu}e radove". Arhitekta koji je ugled stekao u biv{oj Jugoslaviji kao nesporni stru~njak, predstavnik dr`ave u brojnim me|unarodnim komisijama i konferencijama UN, profesor Krsti} krajem 2002. nije ni sanjao da }e se samo dve godine kasnije pokazati da je njegov tajni plan za obnovu kulturnog dobra, predstavljao paravan jo{ ve}oj tajni. Stru~ni radovi na restauraciji spomenika kulture osporeni su, a profesor Krsti} potisnut je pred rastu}im ambicijama Srpske pravoslavne crkve. U leto 2004. bele`i izve{taj svog kolege: "Iz Eparhije mu je re~eno da lapidarijum namjeravaju da upotrebe za paljenje sve}a (napu{ta se koncepcija manastira i kao kulturne institucije). S ogor~enjem ka`e da su morali da demontiraju skele iz unutra{njosti crkve, da bi mogla da se slu`i liturgija. To su skele koje smo postavili, koje su omogu}ile da o~istimo sve zidove i s kojih su po~eli radovi na obnovi svoda kupole, apside i vijenaca. Jedan od najvrijednijih spomenika kulture Srbije, vladika vidi samo kao bogomolju..." "Zoran i njegovi su poku{ali da se suprotstave kad su vidjeli da iguman, sa desetinama kamiona punim peska, zatrpava konzervirane zidove starih konaka Banjske, na ~ijoj je konzervaciji ra|eno desetak godina, da bi napravio pristup manastiru sa zapadne strane. Atak na sve {to su radili arheolozi! Ako za ovaj poduhvat nisu dobili saglasnost nadle`ne slu`be ~ine, po zakonu, krivi~no delo", bele`i profesor Krsti} u knjizi ~ije je delove ljubazno ustupio redakciji REZ-a. Sude}i po tvrdnjama iz Ministarstva kulture, zama{ni radovi preduzeti u Banjskoj tokom poslednjih meseci izvedeni su bez dozvola i stru~nog nadzora. Izme|u ostalog, sru{en je tzv. turski bedem podignut u 18. veku, rekonstruisan 2003. U svojoj knjizi Branislav Krsti} se se}a razgovora sa vladikom Artemijem: "Predlo`io je da na vanjskom zidu crkve obijemo kamene ostatke minareta d`amije koju su Turci sazidali uz crkvu. Objasnio sam da ne smemo ukidati istoriju..." Sru{en je i lapidarijum u kom su se ~uvali delovi plastike prona|eni na lokalitetu. Konak, ~iji je projekat nagra|en na Salonu arhitekture u Beogradu 2004. "za interpretaciju istorijske memorije i obazrivu intervenciju u zoni za{tite", pokazao se

Kroz arheolo{ke slojeve do udobnosti za mona{ke potrebe

OD MANASTIRA DO ZDRAVSTVENOG CENTRA Manastir Banjska izgra|en je izme|u 1312. i 1316. godine na mestu starijeg manastira, kao zadu`bina i mauzolej kralja Milutina. Tokom arheolo{kih iskopavanja 70-ih, na {irem podru~ju lokaliteta otkriveni su i anti~ki slojevi, naro~ito u blizini termalnih izvora u ~ijem se podno`ju danas nalazi banjsko le~ili{te. Zdravstveni centar podignut u vreme stare Jugoslavije postao je pro{le godine vlasni{tvo Eparhije ra{ko-prizrenske, pod nejasnim okolnostima. Posle obnove crkve i konzervacije ostataka manastirskih zgrada, tokom 90-ih lokalitet je zapu{ten a delove bedema i kamene plastike me{tani istoimenog sela koristili su za gradnju u svojim doma}instvima. neadekvatnim potrebama manastirskog bratstva i u toku su radovi na njegovom pro{irenju. Arheolog Georgij Kovaljov, koji je bio terenski rukovodilac prilikom poslednjih velikih istra`ivanja u Banjskoj od 1972, navodi da su "zidovi iz epohe Uro{a Prvog, oca kralja Milutina, poru{eni i preko njih je sagra|en parking prostor. Time je uskra}eno da se u Banjskoj prati kontinuitet `ivota od punog rimskog perioda". Lokalitet se sada prekopava gra|evinskom mehanizacijom, dok se manje pristupa~ni arheolo{ki slojevi obra|uju lopatama. Na vi{e puta ponovljena upozorenja iz Ministarstva kulture, da se radovima bez dozvola i stru~nog nadzora kr{i zakon, te da su sami radovi doveli do te{kog o{te}enja kulturnog dobra od izuzetnog zna~aja - direktorka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture nikada nije reagovala. Jer, kona~no, obnova Banjske i nije zami{ljena kao projekat za{tite kulturnog nasle|a, ve} kao lukavi plan dr`avne politike, uglavljen preko veze i u Nacionalni investicioni program, vi{e od pola godine nakon njegovog kona~nog zaklju~enja. Ru{enje istorijskih slojeva starijih od 14. veka, kao i svih tragova kasnije turske vladavine, rezultat su bizarne predstave o tome {ta zna~i "idealna

rekonstrukcija" manastira, ~iji su obrisi predstavljeni krajem pro{le godine. Rekonstrukcijom kompleksa kakav je bio u doba kada je u kriptu crkve polo`eno telo kralja Milutina, Banjska bi trebalo da postane inner sanctum Srbije, mesto njene tajne mo}i, oko kog ni~u prerogativi virtuelne dr`ave. Izra|uju se idejni projekti ekskluzivnog banjskog le~ili{ta, sportskorekreativnog kompleksa hotela i "hodo~asni~kih" domova. U srcu megalomanskog projekta le`i naro~ita misterija - "povratak" jednog dela posmrtnih ostataka kralja Milutina, koji ve} stotinama godina le`i sahranjen u Bugarskoj. "Povratak mo{tiju svetog kralja Milutina pozitivno }e uticati na re{enje problema Kosova i Metohije" (episkop ra{ko-prizrenski Artemije, Ve~ernje novosti, 28. decembar 2006.) - glasi klju~ni argument kojim je Beograd uveren da u Banjsku po~ne da ula`e milione evra iz bud`eta. Diplomatska ofanziva Srbije u borbi za Kosovo preusmerena je tako sa Be~a i Brisela na Sofiju, i "povratak kralja" - ili bar nekog njegovog dela - o~ekuje se ovog leta. Sa ne{to vi{e ozbiljnosti, poslednji tra~evi sugeri{u da }e Gordana Markovi} pre}i u novoformirano Ministarstvo za Kosovo. Zasluge su nesporne. Crkveni misterijum se nastavlja. /jun/2007./godine/

001

39


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:12

Page 40

INTERVJU: ALEKSANDAR GATALICA, KNJI@EVNIK

Tu`no je biti pisac u Srbiji Mi}a VUJI^I] "Tako se pi{e velika istorija, povest bogova koji su si{li na zemlju. A {ta je sa istorijom mi{eva, poljskih buba, mrava u mravinjaku?" Takvo pitanje postavlja ~itaocu pripoveda~ najnovije knjige Aleksandra Gatalice "Dnevnik pora`enih Neimara" koju je objavio Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. "Treba li i nju upamtiti?" Kao odgovor na takvo pitanje, dobijamo zbirku uzbudljivih i dobro napisanih pripovedaka - upravo onakvih storija koje otvaraju vrata junacima koje je istorija zaboravila. Pisac je u ovom slu~aju pronicljivi literarni arheolog koji po bud`acima "velikih" istorijskih doga|aja na samom kraju Drugog svetskog rata kopa po naselju Neimar-Kote`, uop{te po Beogradu, i pronalazi uzbudljive `ivotne drame interesantnih, "malih" ljudi kojima je sudbina napisala ~udnovate i opake didaskalije izme|u redova njihovih (tek na prvi pogled) sasvim obi~nih `ivota. Postoje zanemarljivi ljudi, koji ne ostavljaju trag. "Ali ni oni, govorio je Majstor, ne odlaze u zaborav. Neki nastrani [ve|ani odlu~ili su da ih upamte. Svuda po nezavisnoj [vedskoj, koja nije videla razaranja Drugog svetskog rata, osnovali su ispostave koje bele`e jedino bezna~ajne `ivote ne samo [ve|ana, nego svih ljudi na svetu", ka`e pripoveda~ koji je i sam deo takvog literarnog pokreta, pokreta koji pi{e "Enciklopediju mrtvih" na teritoriji ve} pomenutog Neimara. Rez (Mi}a Vuji~i}): Gospodine Gatalica, kako Vam se naselje Neimar nametnulo kao tema? Aleksandar Gatalica: - Neimar je srce Vra~ara, a ova op{tina sredi{te Beograda. Nije bilo ni~eg prirodnijeg do da se tu prona|u "uzorci" gra|anskog duha po meri jedne fantasti~ne pripovesti koja je za cilj imala da pribli`i godine izme|u dve epohe, izme|u dva vremena. Neimar i danas ima ne{to od tog uzaludnog gospodskog duha. Ljudi su poumirali, ali su ih ku}e nasledile. A one kao da imaju ne{to od karaktera starih vlasnika, ponosno propadaju, ali ispod ispucalog maltera i starih prozora jo{ pokazuju ponosnu lepotu. Da li biste ~itaocima Reza, dok ne kupe Va{u najnoviju knjigu, otkrili ko su junaci Va{ih najnovijih pripovedaka? - To su svakako izma{tani junaci. Oni su se zatekli

40

001

/jun/2007./godine/

u novom vremenu nesposobni da shvate {ta se zapravo desilo. ^itav rat su pre`ivljavali, sklanjali se, strahovali i verovali u jednu pri~u koja je bila neta~na, a to je da je otad`binski pokret otpora dovoljno sna`an i da }e na kraju rata kralj Petar umar{irati u Beograd kao njegov deda i imenjak 1903. godine. Ali to se, znamo, nije dogodilo. Ruska Crvena armija zajedno sa partizanima oslobodila je Beograd i svi moji Neimarci u jednom danu su se prona{li u nekom stranom vremenu za koje su mislili da ga valja prespavati. Kada su ipak shvatili da im nema natrag, u mojoj knjizi mnogi od njih poku{ali su da prona|u fantasti~ne na~ine da pre`ive i dohvate stari `ivot koji im je uporno izmicao.

Politike? - Pa, pri~e se ne nalaze u novinama. U novinama se pronalazi duhovita gra|a za pri~e, bez koje nema ubedljivog pisanja. U radu na ovoj knjizi najvi{e sam se oslonio na prve posleratne brojeve lista Politika. [ta sve tamo nisam na{ao. ^ini mi se da je ta gra|a mogla da napravi ne jednu, ve} nekoliko knjiga. Politika je odra`avala vreme u kojem su se zatekli moji junaci. To je bilo doba nema{tine, prvih proglasa, zamene okupacionih nov~anica (Samo do 100.000 dinara. Ko je imao vi{e, mogao je da ih baci!), prvih radnih akcija po reonima Beograda, mobilizacije i njenog izbegavanja, prijavljivanja ilegalnih radio-oda{ilja~a (na kojima se nekad slu{ao Radio London), zamra~i-

BIOGRAFIJA Knji`evnik, prevodilac, muzi~ki kriti~ar Aleksandar Gatalica ro|en je 1964. godine u Beogradu. Diplomirao je na katedri za op{tu knji`evnost sa teorijom knji`evnosti 1989. godine u Beogradu. Objavio je knjige "Linije `ivota", "Nali~ja", "Mimikrije", "Vek", "Kraj", "Beograd za strance", "Euripidova smrt"... Proza Aleksandra Gatalice prevedena je na engleski, nema~ki, francuski, ruski, {panski, italijanski i jo{ deset jezika Evrope. Vi{e od decenije i po Aleksandar Gatalica je muzi~ki kriti~ar u gotovo svim novinama i na prakti~no svim programima radija koji se bave klasi~nom muzikom. Iz oblasti muzi~ke esejistike do sada je napisao knjige: "Govorite li klasi~ni?", "Crno i belo, kratke istorije desetorice slavnih pijanista XX veka", "Artur Rubin{tajn protiv Vladimira Horovica i obrnuto", "Zlatno doba pijanizma"... Aleksandar Gatalica je prevodilac sa anti~kog gr~kog.

Ne zamerite, ali meni se najvi{e dopala pri~a o prizivanju duhova na Neimaru. Mo`emo li malo da je prepri~amo? - To je pri~a o junakinji koja se zove Leposava. Toj Leposavi, kao i njenim prijateljicama, nestaju mu`evi na kraju rata. O njima ne znaju ni{ta: da su mrtvi - nisu, da su `ivi - nije sigurno. U tim okolnostima `ene se odlu~uju na spiritisti~ke seanse na kojima od sveta duhova poku{avaju da dobiju neke informacije o njima. I sve bi to bila jedna naivna rabota da se u krug `ena nije ume{ala i jedna denuncijantkinja iza koje stoje nove vlasti. One, dodu{e, u duhove ne veruju, ali nemaju ni{ta protiv da im i oni dojave gde se nalaze narodni neprijatelji. To je zaplet pri~e, a rasplet mo`e pro~itati svako ko uzme knjigu "Dnevnik pora`enih Neimara". Da li je ta~no da ste pri~e - koje deluju tako nestvarno - zapravo nalazili u starim brojevima

vanja i raznih danas pomalo tu`nih, pomalo sme{nih naredbi. Najzanimljiviji su bili mali oglasi u kojima kao da su ponude davali samo moji junaci. Jedan je tako nudio "~asove klavira mladim gospo|icama", drugi prodavao "zlatne zube, rasparene i uparene" i da ne nabrajam dalje. Za{to ba{ vreme izme|u 1944. i 1948. godine? - Na to pitanje sam ve} delimi~no odgovorio. Knji`evnost se uvek zanima za ne{to {to je zaboravljeno, za ne{to {to istoriografija okarakteri{e jednom re~enicom: "Bilo je to vreme u kojem se nova partizanska vlast u Beogradu tek konsolidovala." Tu gde istorija stavi ta~ku, literatura obavezno doda tri ta~ke i tako nastaju zbirke pri~a ili romani. I u Va{oj najnovijoj knjizi ima mnogo muzike. ^ini se da je muzika veoma bitna u Va{em `ivotu? - Morali ste ipak da ka`ete koja vrsta muzike.


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

Pisci i umetnici obi~no vole d`ez, a ja sam, eto, vezan za klasi~nu muziku, ne samo kao slu{alac, ve} i kao muzi~ki kriti~ar Ve~ernjih novosti. Gledaju}i po tome koliko sam u kontaktu sa muzikom, nje i nema mnogo me|u koricama mojih knjiga. Samo prva pri~a u knjizi "Dnevnik pora`enih Neimara" je zapravo muzi~ka. Sve ostale su na neku drugu tematiku. Ipak, ta muzi~ka o jednom ruskom slugi koji za ljubav svoje gospodarice po~inje "samo za nju" da imitira sviranje mnogih velikih pijanista koji su dolazili u Beograd izme|u dva rata jedna mi je od najboljih koje sam ikad napisao.

14:21

Page 41

Pisac ne treba da ima nikakav anga`man, po{to nas je istorija knji`evnosti nedvosmisleno nau~ila da anga`ovana literatura ima vrlo ograni~en rok upotrebe. Pisac je obavezan, me|utim, da svoju poznatost ne dr`i kod ku}e, ve} da je upotrebi na dobro svoje sredine, svog jezika i svojih ~italaca.

Zloupotrebi}u to {to se Va{a knjiga zavr{ava 1948. da Vas upitam: {ta mislite o ovim aktulenim raspravama koje se vode povodom pri~a o nezavisnosti Kosova i veta koji }e, kako se pri~a na nekim mestima, ulo`iti Rusija? Kako uop{te komentari{ete taj specifi~an odnos Srbije prema Rusiji? - Da, pri~a o ruskoj grofici i slugi Andreju dobar je uvod za tu slatko-gorku srpsko-rusku pri~u. Verujte, ima ne{to izme|u Srba i Rusa. Nikad nisam bio aktivan u rusofilskim organizacijama, no}u ne sanjam Rusiju, pa ipak toliko sam duboko vezan za rusku literaturu 20. veka da mislim da je to naj~vr{}a veza sa stranim knji`evnostima koja je uticala na moje pisanje. Kada sam bio u Rusiji (a bio sam nekoliko puta), stalno sam sebi ponavljao: "Ovo mi se ne svi|a, to mi se ne dopada.", a za to vreme srce mi je izdajni~ki /jun/2007./godine/

001

41


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:23

Page 42

POGLED ISKOSA

Dragan Kolarov

U Srbiji postoji tre}ina stanovni{tva koja ne `ivi zajedno sa ostalima u istom svetu, niti u istoj dr`avi. To su nekakvi me{etari s juga (a bogami i severa) koji ne pla}aju porez, ne{to muvaju, malo kradu, malo falsifikuju, malo {vercuju. Dobro zara|uju, a malo rade. Oni imaju dovoljno vremena da u slobodno vreme budu ponosni radikali. igralo. Eto, ja sam vam mo`da paradigma za srpsko-ruske odnose. Ni{ta mi se, racionalno i pojedina~no, u svemu {to se danas oko nas i Rusije doga|a, ne dopada - ni ruski veto u SB, ni odlaganje agonije Kosova, ni okrenutost na{e privrede prema Rusiji - a opet ne nalazim snage da se svemu tome otvorenije usprotivim. Ako se ne varam, Vi ste funkcioner Evropskog pokreta u Srbiji. Koliko je Srbija daleko od Evropske unije? - Au, mnogo smo daleko. Ne toliko po privrednim pokazateljima, koliko po mentalitetu ljudi. Na jednom skupu nedavno sam konstatovao da smo mi kao narkomani koji su se nedavno skinuli sa droge, ali su toliko dugo bili zavisnici, da su jednostavno otupeli i jo{ sanjaju narkoti~ke snove. U Srbiji postoji tre}ina stanovni{tva koja ne `ivi zajedno sa ostalima u istom svetu, niti u istoj dr`avi. To su nekakvi me{etari s juga (a bogami i severa) koji ne pla}aju porez, ne{to muvaju, malo kradu, malo falsifikuju, malo {vercuju. Dobro zara|uju, a malo rade. Oni imaju dovoljno vremena da u slobodno vreme budu ponosni radikali i da uporno misle da se ~itav svet zavr{ava na pragu njihovog kamion~eta, ili na ulazu u buvlju

42

001

/jun/2007./godine/

ili auto-pijacu gde rade svakog utorka i ~etvrtka, pa trebalo ne trebalo. Da li pisac mora imati dru{tveni anga`man ili se mo`e pravdati: ja pi{em, ne zanima me ono {to se oko mene doga|a? Kakav je Va{ stav po tom pitanju? - Na takva pitanja vi{e puta sam odogovarao. Pisac kao pisac ne treba da ima nikakav anga`man, po{to nas je istorija knji`evnosti nedvosmisleno nau~ila da anga`ovana literatura ima vrlo ograni~en rok upotrebe. Pisac je (kao i sve druge javne li~nosti) obavezan, me|utim, da svoju poznatost ne dr`i kod ku}e, ve} da je upotrebi na dobro svoje sredine, svog jezika i svojih ~italaca. To je mi{ljenje koje nisam promenio godinama. Kako izgleda biti pisac u Srbiji? - Ukratko: tu`no. Pisac je pisac kad se vrati ku}i sa drugog stalnog posla, ili kad zavr{i pregovore za neki honorarni posao. Mene takav `ivot vre|a, ali me, sre}om, ne ometa u radu, po{to ja nisam od vrste pisaca koji, poput Peki}a, moraju svakodnevno da sede ispred kompa i rade kao da su slu`benici knji`evnosti. Svoje knjige pi{em u glavi, a to radim i dok obavljam druge poslove, i dok vozim, i dok gledam televiziju.

Nije te{ko primetiti da je u Srbiji na delu veliko medijsko posustajanje, naro~ito kada se radi o TV emisijama ili ~asopisima za decu i mlade. Odmah pada u o~i da su najtira`nije de~je novine i televizijske emisije u udarnim terminima prepu{tene ljudima koji su, ne svoje po~etke, ve} vrhunce slave imali tamo negde sredinom sedamdesetih. Ve}ina njih je svoje stavove naravno modernizovala u skladu sa "drugom nacionalnom revolucijom" i "liberalnom ekonomijom" poslednje decenije dvadesetog veka. Na tom talasu, i staroj, "socijalisti~koj" slavi, stvara se ve}ina ~asopisa i TV emisija ovog tipa. Me|utim, izgleda da malo ko od mladih ho}e da se u Srbiji bavi de~jim i omladinskim emisijama. Ose}a se odsustvo elana. Silentia gravis. Bilo je dodu{e izleta, pionirskih poku{aja nakon krize devedestih. Ono {to se u Srbiji stalno name}e kao tradicionalni model pona{anja veoma jasno se o~itava u mnogim medijima za decu. Nacionalni identitet se za obi~nog ~oveka postavlja kao, ni{ta manje nego, totalitarna hipnoza koja je ~vrsto utemeljena u poznatoj shematici ruralno-narodnja~kog logiciranja. Jedno vreme je, barem po gledanosti, prednja~ila televizija Pink. Za de~ju produkciju bili su anga`ovni najsposobniji producenti masovne zabave da od malena regrutuju decu u "elitne" jedinice "Grand {oua", {to se, u na{em tradicionalnom shvatanju modernog, moglo protuma~iti kao par excellence grandiozan poduhvat u pravcu savremene edukacije dece - kroz zabavu dakako. @alosno je {to su, u skladu sa gorepomenutim nacionalnim identitetom, i majke i o~evi (i deca naravno) s nestrpljenjem ~ekali svaku slede}u emisiju. Me|utim, neko je ipak shvatio da je to previ{e, te je emisija je ukinuta, ali od tog dana na ovamo nije bilo nikakvih pomaka. Ipak, ostali su standardi kako to vole da ka`u "marketin{ki stru~njaci" visokotira`nih tabloida. Ova {ema se prebacila na lokalne televizije u de~je emisije "s pevanjem". Me|utim, one su svoj program unapredile utoliko {to nude i "urbani" deo emisije, uz svoju interpretaciju urbanog kao odnosa sponzora i onoga koga sponzori{e (tzv. sponzoru{e). Gledamo plastificirane modele `ena i modnu edukaciju sa svrhom u najboljem gej{a maniru, opet u skladu sa narodnja~kom supstancijom okru`enja.


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:29

Page 43

Pesama puni d`epovi MEDIJSKOM SCENOM ZA DECU I MLADE U SRBIJI DOMINIRAJU STARI, "PROVERENI" KADROVI KOJI SU SVOJE VRHUNCE DO@IVELI JO[ SEDAMDESETIH GODINA PRO[LOG VEKA, A U NOVIJE VREME I MODERNIZACIJU U SKLADU SA "DRUGOM NACIONALNOM REVOLUCIJOM" I "LIBERALNOM EKONOMIJOM" DEVEDESETIH Po{teni pregaoci de~jeg kulturnog stvarala{tva iz sedamdesetih, u nedostatku ne~eg drugog se pojavljuju se na televizijama koje "dr`e" do svog kulturnog identiteta. Tu se isti~e "Muzi~ki tobogan" na RTS-u, emisija proverenog kadra Minje Subote, i "Fazoni i fore" na TV B92, delo jo{ proverenijeg kadra Ljubivoja R{umovi}a. Kod ovih "kulturnih stvaralaca" nesumnjivo se isti~u pre svega njihova imena. Ona gotovo da ni{ta ne zna~e deci, ali roditeljima sve. Iako nesvesna, manipulacija medijima je o~ita deca kao ciljna grupa su izba~ena na u{trb roditelja. Obe emisije su recikla`a serijala od pre dvadeset - trideset godina sa nepromenjenim forama i fazonima, sa istom estetikom i istom kulturnom porukom. Ona mo`da ima dobre namere (po pravilu slu`be), ali su pobrkani vremenski lon~i}i. Naime, deci je beskrajno dosadno. Neki od ovih starih kadrova su se pak naveliko 'navukli' na devedesete godine pro{log veka, te zaslu`uju malo vi{e prostora. Novine im li~e, i sadr`ajno i vizuelno, na jeftine bro{ure za op{tenarodnu odbranu iz navedenog vremena. One se izdaju pod nazivom " Mali Vitez" za uzraste do tre}eg razreda i "Vitez" za stariju decu i ne mogu se na}i na kioscima. Prodaju se putem pretplate u osnovnim {kolama. Re{enjem Ministarstva kulture Republike Srbije ova publikacija progla{ena je za stvar od posebne va`nosti za obrazovanje i kulturu. Naravno, odmah padaju u o~i imena urednika - Dobrica Eri} i Pero Zubac, prva pera mejnstrim stvarala{tva za decu i mlade 70-ih i devedesetih godina pro{log veka. I to nije sve! U umetni~kom savetu, kako je podvu~eno u impresumu, nalaze se slavna imena iz iste bran{e kao {to su Minja Subota, Vuk Bojovi}, neizostavni Matija Be}kovi}, Milovan Vitezovi}, Rajko Petrov Nogo. Ovi ljudi bi trebalo da su odavno u penziji, me|utim oni i dalje imaju tapiju (overenu od Ministarstva kulture) da, u skladu sa "op{teprihva}enim" normama politi~ke elite, "oblikuju svest" na{e dece u vi{e od 1100 {kola u Srbiji. Ako se iz svake {kole pretplati po 40 u~enika u proseku, uz cenu od 120 dinara, tira` i zarada su srpske uslove veoma veliki. To ne bio problem da ~asopis u startu nije favorizovan na tr`i{tu. A garancija kvaliteta lista za u~itelje i nastavnike su imena upravo pomenutih ljudi. To mo`e da vidi svako ko uzme list u

VIC Ako prelistate de~ji ~asopis "Vitez", mo`ete da vidite, recimo, pesmu "Kad se Tanja smeje". Jedna strofa, u najboljem narodnja~kom duhu, glasi: "prozori se tresu/ popucaju ~a{e / psi ne znaju gde su / svaki repom ma{e". Mo`ete zatim pro~itati o promociji "Vitezove" nagrade Dobrici Eri}u (iako je on urednik ovih novina). Zanimljivosti iz sveta kao da su prepisane iz "Politikinog zabavnika". Ima pri~a za decu i anegdota iz zoo-vrta, pesama starijih pesnika neretko preuzetih iz zbirki, te stranica sa vicevima tipa: " Halo, dobar dan, da li je to Rade Kon~ar? Da, izvolite. Rade, jesi li ti?"

ruke. ^asopis ima 40 stranica, jeftinog je i deplasiranog dizajna, {tampan na obi~noj bezdrvnoj hartiji, a ne na kunstdruku i sa nekoliko crno-belih stranica. To dovoljno govori o njegovom estetskom izgledu i ostvarivanju velike nov~ane u{tede u tehni~ko-{tamparskom smislu. A {to bi se oni trudili kad }e to ionako ~itati samo deca! Na stranu to {to je, recimo, "Politikin zabavnik" jeftiniji ~ak za petinu novca i sadr`i obilje informacija. Sadr`aj Viteza gotovo se mo`e svesti na red pesmica, red pri~ica, red viceva, uz obaveznu stranicu za ponekog svetitelja, valjda kao garanciju ispravnosti urediva~ke politike. U ~asopisu je malo autorskih tekstova. Uglavnom su zastupljene zanimljivosti, o~ito skinute sa Interneta ili preuzete iz enciklopedija, zatim vicevi, po koja pri~a i dve table stripa. Pada u o~i da je veli~ina fonta koja se koristi na nekim stranicama ogrom-

na budu}i da, izgleda, treba popuniti 40 stranica. Kod "Malog viteza" nemarnost je znatno izra`enija. Neretko se mogu videti stranice i stranice raznih "ne ljuti se ~ove~e" ilustracija, bez ikakvog teksta. Sve u svemu, to je koktel koji li~i uljuljkuju}i ki~, koji bi i za osamdesete godine pro{log veka bio deplasiran. Primetno je odsustvo i promocije najpopularnijeg medija - Interneta, valjda opet u skladu s godinama i ure|iva~kim opredeljenjem uredni{tva: {to manje moderno - to bolje. Me|utim, da budemo po{teni, u "Vitezu" se mo`e na}i i poneka dobra pesma ili tekst, kao {to su intervjui sa mladim sportistima, ali u navedenom kontekstu to ostaje neprime}eno. Stoga je preporu~ljivo da roditelji, pre nego {to naru~e novine kod u~itelja ili nastavnika, dobro pogledaju o ~emu se radi, bez obzira na "veli~inu" i slavu uredni{tva. Vreme te~e; ne~ije je sigurno pro{lo. /jun/2007./godine/

001

43


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:34

Page 44

KNJIGE

Pi{e: Vladimir Arseni}

Pi{e: Muharem Bazdulj

Pi{e: Tatjana Groma~a

@elja da se Tromuk u nama Sedamnaest pri~a o kokainu stvari nazovu pravim imenom (Ivan~ica \eri}: Bosanci tr~e po~asni krug, Rende, Beograd, 2006.)

Nije se mnogo pisalo o sto`ernoj knjizi iz Rendeove edicije, Bosanci tr~e po~asni krug, koja je nose}a

(@eljko Kipke: Od velja~e do velja~e, Durieux, Zagreb, 2005.)

stoga {to je ime romana Ivan~ice \eri} darivalo ime ediciji. Vreme je i mesto da se ta nepravda ispravi i

Onoliko koliko su antologije neka vrsta "presjeka" mainstreama pojedine knji`evnosti, toliko razli~iti

da se jo{ jednom pohvale pripoveda~ka hrabrost i ume}e bo{nja~kih autora (iako troje od ~etvoro iz

zbornici mogu biti dobra slika odre|enih tendencija u literaturi neke zemlje ili regije. Zbornici mogu biti

@eljko Kipke (1953, ^akovec) nije samo u hrvatskom i evropskom kon-

pomenute edicije `ivi u iseljenju) u odnosu na ve}inu generacijski bliskih autora iz susedne Srbije.

manifestni (poput onog kod engleskih "novih puritanaca") ili tematski (nalik na zbornike Projekat

tekstu priznat i od kritike vrlo visoko "rangiran" slikar, nego se

Nije te{ko pogoditi da u osnovi romana le`i pri~a o ratu, iako je ona ispri~ana posredno kao zbir pripovesti koje je glavna junakinja i naratorka ~ula

Singer ili Projekat Bukovski objavljene u Srbiji posljednjih godina). Prvi obi~no predstavljaju jednu

ovaj umjetnik ve} godinama vrlo kvalitetno ogla{ava i kao likovni

konkretnu knji`evnu generaciju, dok su potonji vi{e koncentrirani na zajedni~ku tematiku. Kokainske hronike su, na neki na~in, spoj ovih dviju vrsta

kriti~ar i teoreti~ar, kao autor kratkih filmova i kao autor do

od svojih sugra|ana iz bosanske palanke. Tromuk je svojevrsna bosanska Joknapatofa u kojoj Trojica mu~e/}ute, u kojoj se ra|aju mitski, ve}i od `ivota, likovi koji su nekim ~udom (poreklom, zar) onesposobljeni za `ivot. Poput Edipa iz LeviStrosovog tuma~enja mita likovi Danijela, Alena, Mirka i Stefana vezani su za zemlju iz koje be`e, ali nikako ne uspevaju da izvr{e kona~ni egzorcizam i da je kao zloduha isteraju iz sebe. To ne polazi za rukom ni Slavki, naratorki, naturalizovanoj Kana|anki koja u sebi i kroz sebe objedinjuje sve likove romana. Neuspe{an poku{aj glavne junakinje da kao predstavnica softverske firme Best Med iskupi i popravi neiskupivu gre{ku nastalu jednim zarezom i njeno nastojanje da razume `ivot svog brata i njegovu ulogu u ratu, dva su glavna pripovedna toka koji se putem lirskih asocijacija nebrojeno puta prepli}u u romanu. Me|utim, njihovo ukr{tanje ne vodi nikakvom razre{enju. Na koncu, razre{enje i nije mogu}e. Svaki poku{aj prebega iz htonskog/tromu~kog sveta u vankuverski svet velikih sekvoja i okeanskog svetla zavr{ava se su{tinskim porazom. La` i smrt ne mogu se sakriti ma koliko se to poku{avalo. Cena koju moramo platiti za ku{anje vo}a sa pladnja ne nosi sa sobom samo biblijsku simboliku. Ona je stvarna kao i Tromuk u nama.

44

(Kokainske hronike, ur. Gary Phillips & Jervey Tervalon, Cenzura, Novi Sad, 2007.)

001

/jun/2007./godine/

zbornika. S jedne strane, ova knjiga nam predstavlja sedamnaest ameri~kih pisaca, dosad manje poznatih, barem kod nas. S druge pak strane, sve pri~e sjedinjuje zajedni~ka tema: kokain. Gary Philips i Jervey Tervalon uspjeli su uz pomo} jo{ petnaest pisaca i spisateljica napraviti zbilja izniman zbornik. Pri~e su naru~ene od autora za koje se moglo o~ekivati da im ovakva tema odgovara. Ve}ina pri~a zastupljenih u zborniku bliska je kriminalisti~kom `anru, u naj{irem smislu rije~i. Znamo li kako je kultno mjesto kokaina u knji`evnosti osigurao jo{ Sherlock Holmes, i ovo je pone{to logi~an izbor. Ipak, pri~e iz Kokainskih hronika bli`e su, naravno, hametovsko-elrojevskom grubom trileru negoli dojlovskoj skoro matemati~koj eleganciji. O svakoj od sedamnaest pri~a vrijedilo bi re}i ne{to vi{e. Ovdje, me|utim, jedva imamo mjesta da u, recimo, prvoj pri~i - Deset kila iz pera Lee Childa - prepoznamo skoro ~ehovljevski obrat u noir verziji. Na kraju nam valja pohvaliti i pitak prevod za koji je zaslu`no dvanaestoro mladih prevoditelja (skoro da je svaki pisac dobio vlastitog tuma~a!) {to su radili pod supervizijom Ivane \uri}- Paunovi}.

sada sedam proznih naslova. Pisanje @eljka Kipkea nije u hrvatskoj kritici stavljeno pod ozbiljniji okular - njega se jo{ uvijek promatra samo kao slikara koji "ne{to pi{e". Pogotovo je taj slu~aj sa Kipkeovom, u medijima do sada najzapa`enijom knjigom, dnevni~kim bilje{kama nazvanim "Od velja~e do velja~e". Radi se o dnevni~kim zapisima bilje`enim godinu dana. U njih je u{ao jedan {irok i `ivotan dijapazon doga|aja i "likova" - od ma~aka iz susjedstva, preko ki~mobolje, plivanja u bazenu, putovanja, organiziranja izlo`bi, pisanja eseja, odlazaka na izlo`be i susreta sa poznatim (velikim) imenima evropske likovnosti do malih "lokalnih" izlo`bi... Kipke plijeni pa`nju svojom iskreno{}u, suzdr`anim humorom ili ironijom, svojom `eljom da stvari nazove pravim imenom, ne {tede}i pri tome niti velike (likovne) autoritete. Ova knjiga donosi cijeli niz briljantnih, ponegdje zaista sjajnih re~enica koje raskrinkavaju svijet umjetnosti, likovne kritike... Te su re~enice ispisane u rasko{noj spisateljskoj maniri, koja daje do znanja da imamo posla sa nekim tko je u pisanju vrlo ozbiljno. ^ini se da je Kipke u svojim re~enicama puno bli`i su{tini knji`evnosti nego {to je to uspjelo mnogim suvremenim hrvatskim piscima. Njegova je re~enica "`iva", ne boluje od pretencioznosti. Jo{ malo vi{e autorske svjesnosti i rada, osobito na stilizaciji, malo vi{e samokritike i manje zaljubljenosti u vlastitu raspisanost, i mogli bismo, s rado{}u, u Kipkeu pozdraviti pisca od kojeg bi se moglo u~iti!


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:38

Page 45

Pri~a meseca: LAMIJA BEGAGI]

U Gaudeamusu Na zalasku svakog ljeta Tarik, Nele, D`oni, Alma i ja sjedimo u Gaudeamusu i re`imo na svijet. Tro{imo zadnje dane septembra i ~ekamo prve ki{e. Grad ponovo postaje onakav kakav je doista: mrtav, dosadan i pust. Oni odlaze, napu{taju nas, dezertiraju. Mi ostajemo i zato re`imo: na svijet, na jesen, na grad, na studente, na njih. Danas su s nama i Kemo i Marina. Kemo i Marina se vole. Kemo i Marina su oni. To {to danas sjede s nama u Gaudeamusu shvataju kao dug na{oj zajednici. Velikodu{no nam poklanjaju svoj posljednji ovoljetnji vikend u na{em malom gradu. Lijepo od njih. - Kad idu Be~lije? - pita Nele. - Be~lije prve, prije Sarajlija. Vidi{ da ih ve} pola nema. Amar i Kika su ve} odmaglili. A Emir }e idu}e hefte, ~eka buraza s mora, pa }e skupa - odgovara Tarik. - Fakat - dodaje Nele kroz duboki uzdah. Tek sad postaje svjestan da nas je sve manje. [utimo. Kemo i Marina se ljube. Nele ispija mineralnu. - Mog'o se pozdravit barem - gotovo {apatom mrmlja Nele i prekida na{u vi{eminutnu meditaciju. Kemo kona~no izvadi svoj jezik iz Marininih usta. Svi zbunjeno pogledasmo u Neleta. - Ko? - upita Tarik ono {to smo se pitali svi. - Pa, Amar. Amar se doista nije pozdravio kad je oti{ao. Ali, ko se jo{ pozdravlja? Svako ljeto ponavlja se isto: do|e juni, do|u oni, pro|e juli, pro|e avgust, do|e septembar, pro|u oni, ostanemo mi. Oni }e do}i i slijede}e ljeto, mi }emo i tad ostati. To je tako. I nema mjesta pozdravima, ~estitkama i `eljama. - [to bi se pozdravljo. Do maloprije nisi ni skonto da ga nema - govorim. - Nisam - odgovara Nele rezignirano kao da je ve} i zaboravio {ta je malo~as pitao. Zaboravio je i Amara i Kiku, kao {to }e ve} sutra zaboravit i Kemu i Marinu. Vra}amo se svojim {utnjama. Nele naru~uje jo{ jednu kiselu. D`oni kuca SMS. Alma se igra sa prstenom na ka`iprstu uspomena sa ovogodi{njeg ljetovanja. - A bilo je dobro - progovara Kemo iz ~iste nelagode. Cijelo vrijeme osje}a se krivim {to je tu, {to dolazi, {to odlazi, {to postoji. Volio bi da mo`e prestati se ikom javljati kad do|e ovdje. Tako ne bi bio kriv uvijek iznova. Bio bi kriv samo jednom. Jednom za sva vremena, ne ovako, svakog jebenog ljeta. - Uvijek je dobro... - promuca Alma ne podi`u}i pogleda s prstena. - Da. A sad valja nazad tamo... - dodaje sau~esni~ki Marina. Svi je pogledamo gotovo prijekorno. Na izmaku svakog ljeta mi sjedimo u Gaudeamusu i re`imo na tamo. U Gaudeamusu je nedozvoljeno spominjati to tamo. Pre{u}ujemo taj Marinin komentar, dok na{em stolu prilazi Roba, konobar. Mijenja pepeljare i donosi Neletovu mineralnu. - Kad idete? - pita Kemu i Marinu.

Bele{ka o autorki: Lamija Begagi} je ro|ena 1980. godine u Zenici, `ivi u Sarajevu. Objavila je zbirku kratkih pri~a pod nazivom "Godi{njica mature" ("Rende", Beograd i "Omnibus", Sarajevo).

- Sutra - tiho, gotovo u strahu, odgovara Kemo. - Jebat ga - dodaje Roba i zabija ra~un u za to predvi|enu ~a{icu. - Jebat ga - izgovara i svako od nas, u sebi. Nebo iznad Gimnazije se mra~i. Skupljaju se sivi jesenji oblaci. Dani su ve} svje`iji. - Je l' ti hladno? - pita D`oni Almu koja sjedi u majici na bretele. Ona odmahuje glavom. Marina se uvla~i jo{ ~vr{}e u Kemin zagrljaj. Ve} dva sata smo tu. U Gimnaziji zvoni. Roba se priprema za gu`vu i ubrzano rasklanja su|e sa stolova. Mi i dalje {utimo. ^ekamo da neko predlo`i pokret. [utnju opet prekida Nele: - Idemo? - Gdje? - pita D`oni. - Ne znam. U Verdi? - predla`e Nele. Pre}utno usvajamo njegov prijedlog i selimo se. Kemo i Marina saop{tavaju da ne mogu dalje s nama. - Znamo - ka`em u ime svih nas. Stvarno znamo. Niko nije ni o~ekivao to. Rukujemo se s njima, pla}amo Robi pi}e i odlazimo. Verdi ima najve}u tendu u gradu. I ako padne ki{a, ne}emo pokisnuti. Krajem svakog ljeta, poslije Gaudeamusa idemo u Verdi. Prvi znakovi jesenji tamo nam ne mogu gotovo ni{ta. /jun/2007./godine/

001

45


rez_01sub kultura.qxp

28.5.2007

20:07

Page 46

REZONANCA Aleksandar [OMO\I

RAZNI IZVO\A^I

HLADNO PIVO

POP MA[INA

Jutro }e promeniti sve? Nova srpska scena

Knjiga `albe

Originalna kiselina: 35 godina kasnije

(PGP RTS, 2007.) Serijal legendarnih kompilacija jugoslovenskog/srpskog roka u protekle tri decenije (Artisti~ka radna akcija, Paket Aran`man, Bombardiranje New Yorka, @elim jahati do ekstaze...) nastavi}e se, po svemu sude}i, jednom odli~nom kompilacijom koja promovi{e novu srpsku scenu. Izdanje sadr`i ukupno 17 pesama srpskih bendova iz Subotice, preko Be~eja, Pan~eva, Po`ege, Bora Vranja. Autori kompilacije (Ivan Lon~arevi} i Svetlana \olovi} sa 'pokojnog' radija 94.9 i webmagazin za popularnu kulturu "Popboks") `eleli su da predstave trenutnu situaciju "na terenu". Izdanje nije `anrovski definisano, bendovi zvu~e ubedljivo, a krajnji utisak posle preslu{anog materijala je fascinantan: Srbija ima uzbudljivu underground scenu koja buja i koja tra`i pametne ljude u diskografskim ku}ama koji }e to ispratiti na ispravan na~in. Ocena: 9/10 Dodatne informacije: www.popboks.com/jutro

Pune ~etiri godine nakon izlaska poslednjeg albuma "[amar", jedan od najzna~ajnijih hrvatskih punk-rock sastava objavio je svoj {esti studijski album. Pauza izme|u ova dva izdanja ispunjena je trijumfalnom turnejom "Do|ite po {amar", nagradama na Porinu i Zlatnoj koogli te live DVD izdanjem "Pun (kon)Dom sportova". Album "Knjiga `albe" miksovan je u Memphisu (USA) a postprodukciju albuma radio je Brad Blackwood, poznat po saradnji sa ZZ Top i Evanescence. Pored standardnih punk-rock rifova, pevljivih refrena i dru{tveno anga`ovanih tekstova Mileta Kekina, zagreba~ki kvintet je na novom izdanju oti{ao korak dalje snimiv{i do sada svoj naj{arenolikiji materijal na kome se mogu ~uti i country harmonika pa i metalski gitarski rifovi. "Knjiga `albe" je do sada najambiciozniji album Hladnog piva koji definitivno ne funkcioni{e na prvo slu{anje. Ocena: 6/10 Dodatne informacije: www.hladnopivo.hr

Pionir 10: Jedini bend

Robert Neme~ek: Jedan od

zastupljen sa dve

osniva~a benda Pop ma{ina

numere na kompilaciji

46

(Menart, 2007.)

(MCF Records, 2007.) Zahvaljuju}i naporu Roberta Neme~eka, osniva~a grupe "Pop ma{ina", jedna od klju~nih tematskih plo~a jugoslovenskog roka remasterizovana je, a ujedno i rekonstruisana. "Originalna kiselina: 35 godina kasnije" objavljena je u 999 primeraka na novoj etiketi MCF Records u okviru edicije Retrorok. Debi album Pop ma{ine (1972-1976) bila je prva beogradska dugosviraju}a rock plo~a koja se bavila - tada aktuelnom ali ipak tabu temom - mentalnim putovanjem pod uticajem halucinogene droge LSD. Trideset pet godina kasnije saznali smo da je tada{nja "Kiselina" (PGP RTB) objavljena sa cenzurisanim omotom, promenjenim redosledom numera i skra}enom poslednjom numerom. Kona~no, posle toliko godina, "Originalna kiselina" je pred nama digitalizovana sa prvobitno zami{ljenim redosledom numera i sa originalnim omotom koji je dizajnirao Jugoslav Vlahovi}. Sa velikim zaka{njenjem pravda je dostignuta. Neprocenjivo. Ocena: 10/10 Dodatne informacije: www.popmasina.com


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

13:35

Page 47

Geletristika

LIBARSKA MAGISTRALA Nenad VELI^KOVI]

DA LI STE SE IKAD PITALI KOLIKI PRITISAK MORA DA PODNESE VA[ ULO@AK KAD SEDNETE Na ovoj reklami za ulo{ke proizvo|a~ pita ~itateljicu Cosmopolitan magazina koliku te`inu treba da izdr`i njen ulo`ak kad ona sedne. Pitanje ima logike jer od te`ine zavisi pritisak, a od pritiska stabilnost. Tj. ako je pritisak prevelik, negdje ne{to pukne, ili se prospe. Tj. ako je pritisak na ulo`ak prevelik, ulo`ak pukne, i sadr`aj se prospe. Prospe se na odje}u, namje{taj, radnu stolicu, u autobusu, na sastanku, u pozori{tu... Zato je va`no imati ulo`ak otporan na velike pritiske, i jo{ pametan toliko da krv pretvara u `ele. Takav jedan ima vila Ravijojla na reklami za always ultra ulo{ke. To ne vidimo, naravno, ali zaklju~ujemo po njenom bezbri`nom osmijehu iza stuba knjiga podignutog na njenom krilu. Knjige su, njih ukupno 37, debele i te{ke, tvrdih korica, {ivene i ilustrovane, nebitnih naslova, jer su u reklamu dozvane ne zbog sadr`aja nego zbog debljina i te`ine. Knjige su, najkra}e re~eno, metafora te`ine. Za{to to, me|utim, nije slon? (Zamislite da Ravijojla dr`i u krilu slona umjesto knjiga!) Zato {to tekst reklame pita da li ste se ikad pitali koliki pritisak mora da podnese VA[ ulo`ak kad sednete. Sa slonom u vilinom krilu dovele bi se `ene sa slonicama u vezu po te`ini, a to always ne `eli. Te`ina je jedno, debljina je drugo. Te`ina je sila kojom masa djeluje na tlo, a debljina je sila kojom masa djeluje na oko. Te`ina je svojstvo, a debljina utisak. Te`ina je objektivna, debljina subjektivna. Re}i `enama da su te{ke je fizi~ki korektno, re}i im da su debele je politi~ki nekorektno. Zato ne slon. Ne ma{ina za ve{, koja je tako|er metafora za te`inu. Ne bronzana bista, ne granitni blok, ne tegovi od 500 kila... Ali, za{to knjige? Kako? Kome je to palo na pamet? Kome se to dopalo? Ko je rekao, odlu~io, presudio - da, to je dobra ilustracija za kampanju, dobra reklama za ulo`ak! Ravijojla u sendvi~u izme|u knjiga i ulo{ka - intrigantno, duhovito, efektno! Kupujemo! Ko god - mu{karac/`ena, na{/stranac, star/mlad - nije bio glup i nepismen. Nego obrazovan, sposoban, samouvjeren, dobro obavije{ten o logici tr`i{ta i mehanici potro{a~kog uma. Neko ko bi s jednakom hladnokrvnom efikasno{}u sutra prodavao knjige kao {to danas prodaje ulo{ke. Ko priznaje samo sud konzumeristi~ke partije. [ta u njegovoj kancelariji da radi pisac s rukopisom knjige od 600 stranica? - Koliko? - [eststo. - Ba{ mora toliko? - Pa... - Dajte, u kojem veku vi `ivite? Ako preziremo debele ljude, za{to bismo po{tovali debele knjige. Mobiteli su sve tanji, laptopi su sve tanji, ulo{ci su sve tanji, ozonski omota~ je sve tanji... dobro, to sad nije va`no... Za{to bi ljudi kupovali debele knjige? - Ali... - Stvarima nisu potrebne tri dimenzije. Dovoljne su dve. Jeste li gledali onu reklamu kad devojka okrene ulo`ak i on se pretvori u liniju?

- Jesam, samo... - A onu reklamu u kojoj se devojka jedva uvu~e u farmerke, a onda bez problema uvu~e motorolu u d`ep? - Jesam, me|utim... - E, nama trebaju takve knjige. - Kakve? - Tanke. Samo dve dimenzije. - Kad se gurnu u policu da se vi{e ne vide? - Ta~no! Napi{ite nam knjigu za izlog a ne za policu! Ve} vidim reklamu... Na jednoj strani Rat i mir. Ili Na Drini }uprija... Bilo {ta poznato, samo da je debelo... A na drugoj va{a knjiga. Tanka! Otvorimo obe... Sipamo mastilo u jednu, sipamo mastilo u drugu... Zatvorimo, otvorimo... Iz one debele mastilo curi, iz ove tanke ni{ta. Nema ni mrlje! To nam treba! - Koje? - To. Tanka knjiga s maksimalnom sposobno{}u upijanja. - Tinte? - Problema. Teskobe. Depresije. Nervoze. Strepnje. Knjiga sa novim sistemom koji mozak pretvara u gel. - Na principu ulo{ka? - Ta~no! Ili na principu farmaceutskih preparata. Zamislite reklamu: mu{karac uzima va{u knjigu, stavlja sme`uran penis u nju, zatvori knjigu, otvori je, a iz nje isko~i batina! Svakome bi bilo jasno da va{a knjiga poma`e kod disfunkcije erekcije. Narod bi kao lud kupovao takve knjige. Ili, krupni kadar, lice crveno, mi{i}i napeti, znoj lipti, onda rez, kazaljka na vagi pokazuje dramati~an pad te`ine, onda poslednji kadar, ono isto lice, crvenilo, znoj, izbuljene o~i od napora, a za{to? Zato {to ~ita va{u knjigu! - Ali moja knjiga nije o tome! - O ~emu? - O podizanju penisa, o spu{tanju stresa, o gubljenju kilograma, o pronala`enju sebe... - Nego..? - O spu{tanju penisa, o dizanju pritiska, o dobijanju godina, o gubljenju razuma... - I, kako zami{ljate reklamu za tu knjigu? - Kao Rodenovog Mislioca, koji sjedi na nekoliko knjiga, sa ulo{kom zalijepljenim preko usta!!! /jun/2007./godine/

001

47


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:52

Page 48

Kosovsko ili albansko - pitanje je sad! I DOK SE BLI@I DAN KADA ]E KOSOVO POSTATI NEZAVISNA DR@AVA, VE]INA KOSOVARA NEMA JASNU SLIKU O SVOM NACIONALNOM IDENTITETU Krenar GA[I (Krenar Gashi)

Kujtim Salihu, albanski student sa Kosova, trenutno u~estvuje u me|unarodnom studentskom takmi~enju u Be~u, ali nije mu jasno koju naciju tamo predstavlja. - Na mojoj putnoj ispravi pi{e Kosovo UNMIK ka`e Kujtim. On smatra da je albanske nacionalnosti a da je Kosovo pre geografska, a ne i nacionalna odrednica. Mnogi kosovski Albanci sla`u se sa njim. Ipak, ima i onih koji ne misle tako. - Ja sam Kosovar - ponosno ka`e Fadilj, kosovski Albanac koji je tokom rata 1999. godine emigrirao u Sjedinjene ameri~ke dr`ave. Fadilj je jedan od retkih kosovskih Albanaca koji `ivi u inostranstvu, a sebe smatra Kosovarom, pripadnikom nacije u nastajanju. I dok se bli`i dan razre{enja kosovskog statusa, kosovski Albanci nemaju jasnu sliku ni o svom trenutnom, ni o budu}em nacionalnom identitetu. Plan Ujedinjenih nacija o statusu predvi|a da Kosovo ima svoju zastavu i svoju himnu. - Mogu}e je i da }e se predsednik Kosova uskoro

sresti sa predsednikom Srbije, a da Kosovo ne}e imati svoju zastavu - pi{e kolumnista Ned`medin Spahiu (Nexhmedin Spahiu), politi~ki analiti~ar i jedan od zagovara~a kreiranja "kosovske nacije". Spahiu, autor knjige "Ka kosovskoj naciji", smatra da Kosovari treba da budu uporni i da stvore jednu modernu naciju koja je vezana pre za dr`avu nego za etni~ku pripadnost.

48

001

/jun/2007./godine/

Debata o novoj zastavi i simbolima veoma je aktivna danas na Kosovu. Mnogi umetnici po`urili su da ponude svoje ideje o budu}oj zastavi Kosova, koja, prema planu Ujedinjenih nacija

treba da sadr`i elemente multietni~kog dru{tva. A to zna~i da etni~ke elemente svih etni~kih zajednica treba zapostaviti ili ih sve uvrstiti u izgled

venoj podlozi - dakle, dr`avna zastava Albanije. - Nikada ne}u imati neki poseban ose}aj kada je re~ o budu}oj zastavi Kosova. Ja }u svoju decu u~iti da je na{a zastava albanska - ka`e Kujtim. - Mi se toliko razlikujemo od Albanaca iz Albanije tvrdi pak Fadilj koji se radije izja{njava kao Kosovar. On ne ume da objasni ta~nu razliku. Ali je ose}a. Kosovski politi~ari obe}ali su da }e budu}i status Kosova biti dr`ava svih njenih naroda. Prema modernim sociolo{kim odre|enjima to bi zna~ilo da }e se kosovska nacija formirati automatski. Ali prema savremenom pojmu, nacija je ono {to okuplja ljude koji `ive u istoj dr`avi, bez obzira na njihovu etni~ku pripadnost, upravo poput ameri~ke ili {vajcarske nacije. U tom slu~aju, problem }e se javiti kod ostalih etni~kih zajednica na Kosovu jer bi moglo do}i do njihove (dez)integracije i utapanja u kosovsku naciju. - Nikada se ne}u izja{njavati kao Kosovar. To bi zna~ilo da izdajem svoju naciju i da postajem Albanac - ka`e jedan mladi Srbin sa Kosova. S druge strane, biv{i pripadnik Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK) izjavljuje da nikada ne}e pristati da bude pripadnik iste nacije kao i ljudi protiv kojih se borio.

budu}e zastave. Imaju}u u vidu da kosovske vlasti nisu ni blizu dogovora o simbolima, mogu}e je da }e na Balkanu ponovo biti primenjen bosanski scenario koji podrazumeva da }e zastavu dizajnirati me|unarodna zajednica. Neki Kosovari ne obra}aju pa`nju, niti ih zanima sve to - oni su odrasli i vaspitani u albanskom duhu, a njihova je zastava ona na kojoj dvoglavi orao stoji na cr-

U sred sveprisutne i vrlo sna`ne zabune oko nacionalnog identiteta, postoje i neki kosovski Albanci koji nikada ne bi prihvatili novi kosovarski nacionalni identitet. - Ukoliko kosovski Albanci postanu Kosovari, ja }u se registrovati kao pripadnik albanske nacionalne manjine na Kosovu - pi{e Bardhi, mladi student, na internet forumu Prishtina-TEAM.

IDENTIFIKACIJA Kosovski Albanci ja~e su vezani za albansku zastavu nego Albanci iz Albanije. Ova veza osna`ena je u komunisti~ko doba kada je kosovskim Albancima bilo zabranjivano da koriste svoju zastavu i nacionalne simbole. Bili su izolovani, a u periodu od kraja Drugog svetskog rata pa sve do kasnih devedesetih nisu imali nikakve veze sa Albanijom. Ve}ina odluka od nacionalnog zna~aja donosila se u Tirani, dok je Pri{tina samo pratila i slepo ih prihvatala, ne u~estvuju}i u samom procesu odlu~ivanja. Nacionalna istorija, jedinstveni jezik i {kolske knjige - o svemu se odlu~ivalo u Albaniji.


rez_01ljudska prava.qxp

28.5.2007

15:54

Page 49

EDUKACIJSKI PAKET "OPSADA SARAJEVA" - SVEDO^ANSTVO O ZLO^INU I @IVOTU

FAMA INTERNATIONAL

Poetika pre`ivljavanja

Bojan TON^I] Tog {estog aprila 1992. kada je po~ela opsada Sarajeva bilo je izvesno da }e po~eti ubijanje, ali kao da niko nije `eleo da veruje u to da }e praiskonska ve{tina pre`ivljavanja biti sudbina grada kojim hodaju i daju znake `ivota ljudi koji su izbegli snajper i granate, i da }e ovaj grad postati laboratorija za ispitivanje ljudskih mogu}nosti, svojevrsni in vivo eksperiment koji se odvijao nao~igled ~itavog modernog sveta. O tome {to se doga|alo u opsednutom gradu puna 44 meseca, kao i o krvavom raspadu biv{e Jugoslavije, svedo~i impresivni mutimedijalni Edukacijski paket "Opsada Sarajeva". Predstavljen je 18. maja u beogradskom Medija centru, sadr`i

Sarajevo je dokazalo da jedna urbana sredina mo`e opstati uprkos totalnoj destrukciji i svim zatvorenim ta~kama ulaska i izlaska iz grada, da mo`e ostati civilizovana i humana i ~ak stvoriti dostignu}a u filozofiji `ivljenja, mentalnoj terapiji i umjetni~kim kreacijama. knjigu od 1325 strana, enciklopediju i mapu, CD transkript "Govorna istorija 1992 - 1996." i film "Vodi~ za pre`ivljavanje - Mehanizam terora Mehanizam opstanka". Nadajmo se, kao i Sarajlije '92, da ovaj edukativni paket nikome ne}e zatrebati kao uputstvo, ve} da }e biti dokaz o patnji `rtava koja je mogla da bude izbegnuta. Paket su kreirali Suada Kapi} i njeni ugledni saradnici, a iza projekta su stali FAMA interne{enel, Nezavisno

udru`enje novinara Srbije i Inicijativa mladih za ljudska prava.

Izbe}i snajper, jesti i jo{ ne{to Poruka Kemala Montena Arsenu Dedi}u sa "pre`ivjelih `ica" glasila je u vreme najstra{nijeg stradanja: "A {to pita{ kako smo, `ivi smo, `ivi smo". Kako ostvariti taj ideal, podse}aju nas autori u gradu u kojem su igre za decu bile: bro/jun/2007./godine/

001

49


rez_01ljudska prava.qxp

28.5.2007

15:56

Page 50

janje granata ispaljenih na grad, podrezivanje oborenog drve}a, skupljanje metaka, granata... razmena kolekcija. @ene su se pitale: koja mo`e da napravi najbolje jelo od ni~ega, kako utoliti `e|, okupati se, roditi dete, zagrejati se, pokopati mrtve... Novinar Oslobo|enja Zlatko Dizdarevi} ka`e u "Opsadi" da je ve} u septembru 1992. bilo izvesno da }e rat biti dug i stravi~an. "Bilo je jasno da se ne}e zavr{iti u doba sun~anih dana i u doba kada se nekako jo{ moglo `ivjeti na starim zalihama. Sve je slutilo na po~etak duge zime i dugih, dugih i mu~nih no}i", pamti Dizdarevi}. Sarajevski rulet zna~io je pretr~avati brisani prostor u strahu od snajpera i rizikovati od gelera granata te{kog artiljerijskog oru`ja ostavljenog na dar bosanskim Srbima. Rizikovati spasavaju}i sugra|ane, stajati u redovima za hleb, vodu, lekove. "Sarajevo je dokazalo da jedna urbana sredina mo`e opstati uprkos totalnoj destrukciji i svim zatvorenim ta~kama ulaska i izlaska iz grada, da mo`e ostati civilizovana i humana i ~ak stvoriti

dostignu}a u filozofiji `ivljenja, mentalnoj terapiji i umjetni~kim kreacijama", zaklju~ak je uredni{tva FAMA interne{enel tima.

Re~nik `ivota i smrti Hronolo{ki pore|ani doga|aji koji su obele`ili sudbinu olimpijskog grada od 1992. do 1996. tek su podloga za temeljno sagledavanje agonije koja je bila ispit ~ove~anstva. Nepolo`eni. Najva`niji segment ovog projekta je svojevrsni re~nik s klju~nim re~ima sarajevskog `ivota i smrti: od porodili{ta, {kole, pijace, do groblja preko svakodnevne za{tite od projektila, komunikacije sa kom{ilukom, prijateljima i spoljnim svetom i modela izlazaka iz grada koje je iskoristio samo mali broj Sarajlija. Neki nisu mogli a neki nisu hteli, kao na primer autorka ovog projekta i brojni humanisti, intelektualaci, zanatlije, novinari i drugi koji su `eleli da ostanu u svom gradu. Iz Mape opsade saznajemo da su na pijacu Markale i u Ulicu Vase Miskina pale granate od 80 i 120 milimetara koje su napravile masakr." Protivavionski topovi i mitraljezi kori{}eni su za

nasumi~no ga|anje (...) Skoro da nema zgrade u Sarajevu bez rupa od gelera", podse}aju autori "Mape". Sarajevsko porodili{te bilo je na Ko{evskom brdu i nemilosrdno je granatirano. Preme{teno je na kliniku Ko{evo gde su bebe i dalje bile `rtve granatiranja. "Gra|ani su se {titili od snajpera brodskim kontejnerima, uni{tenim automobilima, kamionima, autobusima, cementnim blokovima...", podse}aju autori. Oni nagla{avaju da je za "za{titu" kori{}ena i plava zavesa iz sportske dvorane "Zetra" koja je postavljena uo~i Olimpijskih igara 1984, a njena je nova funkcija bila da se prolaznici u~ine nevidljivim. Dva sarajevska groblja bila su neposredno izlo`ena opasnosti, Vlakovo je bilo na strani agresora, a Bare u neposrednoj blizini linije fronta. Zato su Sarajlije sahranjivale svoje najbli`e u starim grobljima u krugu d`amija, u parkovima, ispred stambenih zgrada, na pomo}nom stadionu Ko{evo. Na pogrebne povorke ispaljivane su granate, pa su ~esto sahrane i d`enaze obavljane no}u. Nepisano pravilo je bilo da se ne ide na sahrane i da nema venaca i cve}a, jer to je bilo te{ko ili nemogu}e prona}i budu}i da su svi cve}njaci pretvoreni u ba{te, u kojima se uzgajalo ne{to {to je moglo da se pojede.

Predstavljanje: "Edukacijski paket" u beogradskom

BETA

Medija centru

"Gra|ani su se {titili od snajpera brodskim kontejnerima, uni{tenim automobilima, kamionima, autobusima, cementnim blokovima...", podse}aju autori. Oni nagla{avaju da je za "za{titu" kori{}ena i plava zavesa iz sportske dvorane "Zetra" koja je postavljena uo~i Olimpijskih igara 1984, a njena je nova funkcija bila da se prolaznici u~ine nevidljivim. 50

001

/jun/2007./godine/

Glad i `e| Gradska pekara je u vi{e navrata granatirana, ~esto su nestajali struja i plin, ali i kvasac i voda. Muhamed Zlatar koji je u vreme opsade radio u Skup{tini grada svedo~i: "Da su mogli zrak, zatvorili bi nam zrak". Stoga su se u sarajevskim doma}instvima pekle najma{tovitije vrste hleba, neke od njih poznate mla|im Beogra|ankama i Beogra|anima, kao i gra|anima Srbije u


28.5.2007

16:01

Page 51

FAMA INTERNATIONAL

rez_01ljudska prava.qxp

unutra{njosti iz vremena hiperinflacije i tromese~ne NATO kampanje u Srbiji. I voda je postala dragocena te~nost. "Nesta{ica vode pribli`ava ljude u Sarajevu srednjovekovnim vitezovima ili francuskim monarsima. Oni {tede vodu kao da su beduini. Duga kosa se mo`e oprati s litar i po vode, okupati se mo`ete u dva do tri litra - sve sa malim lon~i}ima i sudi}ima s mlakom i hladnom vodom. Ma{ina za pranje ve{a je sprava iz nekih dalekih vremena. Bez funkcije. Sarajke su ponovo prvoklasne pralje...", saznajemo u vodi~u za pre`ivljavanje. Govorna istorija daje autenti~ne primere za sve ovo. "A onda su se, ako tog hljeba preostane, pravili }evap~i}i od prezle. Oni su u sebi sadr`avali jednu, dvije ka{i~ice vode, dvije ka{i~ice sode

bikarbone, ukoliko ima malo kvasca, malo tako nekakvih, u stvari nikakvih za~ina. Uglavnom, mi smo zadovoljili na{u nekavu bosansku `elju za }evapima", svedo~i Gordana [eri}, doma}ica.

Ne mo`e se ubiti grad Sarajevo se nije predavalo. O tome svedo~e brojne izlo`be, pozori{ne predstave u nezagrejanom Narodnom pozori{tu i "Kamernom teatru 55" u kojem je najve}i hit bila "Kosa". Agresor nije mogao da ubije ni novine, "Oslobo|enje" se pripremalo u potpuno razorenoj zgradi, a zbog nesta{ice papira o`iveo je onaj beogradski grafit "Nema novina, ima zidova", s tim {to su se gotove novine lepile na improvizovane oglasne table. Najpopularnije su bile radio stanice Zid i Studio 99, naravno za one koji bi se domogli baterija ili

akumulatora. "Opsjednuti grad brani se kulturom i tako opstaje. Grupe i pojedinci stvaraju sve ono {to su koristili da stvaraju prije opsade. U nemogu}im okolnostima snimaju filmove, pi{u knjige, objavljuju novine, emituju radio programe, dizajniraju razglednice, postavljaju izlo`be, predstave, prave mape za obnovu grada ...". U ovom se ne mo`e se prepoznati Beograd. Slede}i vodi~ za pre`ivljavanje }e biti beogradski, a izdava~i nameravaju da, kako je najavila istori~arka Branka Prpa, objave vodi~e za pre`ivljavanje u opsednutim gradovima celog sveta. Poruka je svakako univerzalna, upozoravaju}a. Za gra|ane Srbije mo`da bi mogla da glasi: Nemojte pla}ati zlikovce, ni granate kojima se ubija grad.


rez_01ljudska prava.qxp

28.5.2007

16:08

Sarajevo Talent Campus je novi obrazovni program Sarajevo Film Festivala, pokrenut u saradnji sa Internacionalnim filmskim festivalom u Berlinu i Berlinale Talent Campusom. Nakon što se potvrdio kao najuticajniji filmski događaj u Jugoistočnoj Evropi, kako svojim Takmičarskim programom, tako i kroz industrijsku sekciju Cinelink, Sarajevo Film Festival spreman je utemeljiti obrazovnu platformu koja će mladim filmskim talentima iz regiona omogućiti da na najbolji način iskoriste svoje znanje i inspiraciju.

1. SARAJEVO TALENT CAMPUS

NOVA OBRAZOVNA I NETWORKING PLATFORMA ZA MLADE FILMSKE STVARAOCE

U POTRAZI ZA MLADIM TALENTIMA Prvi SarajevoTalent Campus održaće se od 20. do 25. augusta 2007. u okviru 13. Sarajevo Film Festivala i otvoren je za 70 kandidata (reditelja, glumaca, producenata) iz sljedećih zemalja: Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije, Turske i UNMI Kosova. DINAMIČAN PROGRAM I BROJNE MOGUĆNOSTI Tokom intenzivnog šestodnevnog programa predavanja, radionica, diskusija, projekcija i ekskurzija učesnici će imati priliku da uče i razgovaraju sa renomiranim filmskim profesionalcima, da se druže sa regionalnim i svjetskim filmskim zvijezdama i svojim kolegama, te da razmjenjuju ideje i podstiču kreativnost. Fokus ovogodišnjeg Campusa je pružanje mogućnosti talentovanim stvaraocima da otkriju kako se uključiti u regionalnu filmsku industriju, da saznaju u kom se smjeru ona razvija, te kako da ojačaju veze sa globalnom filmskom mrežom. KAKO SE PRIJAVITI Mladi filmski stvaraoci i studenti filmskih škola iz regiona, moći će se prijaviti za učešće na Campusu putem formulara koji će biti dostupan na festivalskoj web stranici, www.sff.ba,

od 21. maja do 21. juna 2007. Sarajevo Talent Campus snosi troškove boravka i participira u plaćanju prevoza za sve učesnike.

52

001

/jun/2007./godine/

Page 52

VENECIJANSKI BIJENALE 2007

Paviljon Vojvodina Kristijan LUKI] Paviljon Vojvodine (autonomne pokrajine u sastavu Republike Srbije) na Venecijanskom bijenalu 2007. pojavi}e se kao igra/dijalog sa identitetima i nacionalnim projekcijama savremene umetnosti, projektom modernosti, politikom mo}i i kulture kao nacionalnog bojnog polja. U slu~aju selekcije predstavnika Republike Srbije za u~e{}e na ovogodi{njem bijenalu u Veneciji, u sukob su do{le dve koncepcije nacionalni koncept i koncept savremene umetni~ke produkcije. Kroz proces selekcije umetnika za ovogodi{nji bijenale, jasno je iskazana dezorijentacija zvani~nog politi~kog i dru{tvenog kursa savremene Republike Srbije. Ona se lomi izme|u odluke da li da prizna i podr`i umetnost koja govori jezikom savremene civilizacije i time u|e u svetsku utakmicu ili da se vrati patrijarhalnom "redu" i predmodernoj devetnaestovekovnoj ruralnoj narodnoj kulturi, koju }e prikazati kao isklju~ivu i jedinu legitimno nacionalnu. Postupak izbora u~esnika na Venecijanskom bijenalu 2007 nije poveren Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koji je to do sada radio, ve} je taj posao obavilo samo Ministarstvo kulture. Ono pri tome nije ni konsultovalo nadle`ne profesionalne institucije, nego se opredelilo za anga`ovanje pojedinaca okupljenih oko proverene nacionalne institucije kakva je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). SANU je, ina~e, postala poznata svetskoj javnosti po famoznom Memorandumu SANU iz 1986. godine u kome je po prvi put javno postavljeno tzv. srpsko pitanje u tada{njoj socijalisti~koj Jugoslaviji. Na taj na~in je pripremljena ideolo{ka osnova za projekte etni~kih ~i{}enja i radikalnog preure|enja jugoslovenske federacije. Paviljon Vojvodina problematizuje pitanje decentralizacije i demokratizacije dru{tva i kulture u savremenoj Republici Srbiji, koje je u najte{njoj vezi sa do danas nepromenjenom centralizacijom, nasle|enom iz vremena Milo{evi}evog totalitarnog re`ima, i sa odsustvom jasne politi~ke volje

postmilo{evi}evske demokratke vlasti da se iz takvog stanja dru{tvo povede u promene. Paviljon Vojvodina traumatizuje koncept nacionalnog bi}a kroz sam naziv. Naime, Autonomnoj pokrajini Vojvodini, koja je pored Autonomne pokrajine Kosovo bila jedna od dve autonomne pokrajine u okviru Republike Srbije, su{tinski je umanjena autonomija posle 1988. godine ({to je verifikovano dono{enjem Ustava Republike Srbije iz 1991. godine, kojim je i formalno zapo~elo razaranje ustavnog sistema biv{e Jugoslavije) kroz uvo|enje centralnog, komandnog (administrativno-operativnog) upravljanja dr`avom i dru{tvom, suprotnog proevropskim demokratskim orijentacijama ostalih evropskih socijalisti~kih, posebno isto~noevropskih dr`ava. Ukidanje pokrajinskih autonomija Vojvodine i Kosova i procvat anahronog centralizma bili su prvi uspesi u ekspanziji velikosrpskog Milo{evi}evog re`ima i njegovo su{tinsko ohrabrivanje za ratnu opciju u politi~kim odnosima u biv{oj Jugoslaviji. Ovim projektom se Pokrajini Vojvodini, kojoj su oduzeti svi bitni atributi autonomije (tako da su njene nadle`nosti svedene ne{to vi{e od onoga {to se naziva nuda et imaginaria jurisdictiones), dodeljuje pravo da kao jedna suverena dr`ava izla`e na bijenalu u Veneciji. Paviljon Vojvodina ne}e imati svoj prostor na ovogodi{njem Bijenalu. Paviljon Vojvodina realizovao bi se kao katalog dimenzija 10 x 10 x 10 cm, koji bi bio distribuiran po paviljonima. Ideja autora je da se, preko kataloga, stvori virtuelni prostor koji }e biti alternativno polje analize savremenih politi~kih, kulturnih i umetni~kih strategija. Katalog bi sadr`ao skup tekstova, ~lanaka i dokumentacije autora iz Vojvodine i Srbije i regiona ex-Yu, koji se bave pitanjem savremene umetni~ke produkcije, politi~kim i ideolo{kim kontekstima u kome ona nastaje, istorijskim osvrtima s akcentom na razvoj politi~ke krize u Jugoslaviji krajem osamdesetih, osvrtom na u~e{}e Neue Slowenische Kunst 1986. godine na Venecijanskom bijenalu i raspadom i zaostav{tinom sveta realnog socijalizma.

PROJEKAT PAVILJONA VOJVODINA Autori: Slavko Bogdanovi}, @ivko Grozdani}, Kristijan Luki} i Zoran Panteli} Podr{ka i za{tita: Újvideki Hub Pokroviteljstvo: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad


LI^NOST MESECA

rez_01ljudska prava.qxp

28.5.2007

15:44

Page 53

REM KOLHAS NA BEOGRADSKOJ NEDELJI DIZAJNA

Projektovanje društva

Marina POPOVI] Kada je pre ~etiri godine poslednji put posetio Beograd, ~uveni holandski arhitekta Rem Kolhas (1944) je zajedno sa organizatorima "Nedelje dizajna" satima kru`io oko zgrade Saveznog izvr{nog ve}a (SIV) dive}i joj se toliko da ih je na kraju sve zajedno zaustavila policija. Upravo zbog toga organizacioni tim se ove godine potrudio da se konferencijski program pod nazivom "Change2" odr`i u ovom objektu. Najpre student dramaturgije na Holandskoj filmskoj akademiji, potom novinar za "Haagse Post", Kolhas 70-ih postaje arhitekta, teoreti~ar arhitekture i urbanista, osniva~ grupe OMA (The Office for Metropolitan Architecture) i njenog istra`iva~kog krila AMO, te dobitnik presti`nih nagrada.

Rem Kolhas ocenjuje da postoje}e stanje u savremenoj arhitekturi sputava i ograni~ava razvoj stvarala{tva, ~ine}i arhitekte i njihova dela pukim instrumentima politi~kih strujanja. Nasuprot ovom globalnom trendu, grupa OMA svojim radom poku{ava da uti~e na razvoj dru{tva i aktuelnog politi~kog sistema. Istra`ivanja i projekti ove grupe uvek su u vezi sa dru{tvenom krvnom slikom i kriti~kim stavom prema te`njama koje name}u tr`i{ni giganti. Posebno inspirisan jedinstvenim socrealisti~kim arhitektonskim nasle|em koje Beograd ima, Kolhas je istakao da

NOVA IKONA PEKINGA Zgrada Nacionalne kineske televizije u Pekingu (CCTV) koju je projektovala grupa OMA odli~an je primer dru{tvene anga`ovanosti arhitekture. Ovim projektom je jasno definisana nova ikona grada, ali je postignuta i simboli~na interakcija mo}nog dr`avnog medija i javnosti, u cilju dalje demokratizacije dru{tva. Zgrada televizije odudara od {ume sve vi{ih oblakodera u centralnoj poslovnoj zoni. Medijska ku}a je podeljena na tri celine: jednu kulu sa prostorima za emitovanje, drugu sa servisnim, razvojnim i edukacionim sadr`ajima i administraciju na vrhu koja ih sve povezuje. Javnosti je omogu}en pristup zgradi, celom njenom visinom u posebnom delu iz kojeg se pru`aju neverovatni pogledi na unutra{njost zgrade, centralnu poslovnu zonu Pekinga i Zabranjeni grad.

VANJA BJELOBABA

Rem Kolhas (Rem Koolhaas) i grupa OMA svoj rad zasnivaju na te`nji da svojim delima uti~u na razvoj dru{tva i aktuelnog politi~kog sistema. Istra`ivanja i projekti ove grupe uvek su u sprezi sa politikom, dru{tvenom krvnom slikom i kriti~kim stavom prema vrednostima koje name}u tr`i{ni giganti.

ovo nasle|e dobija zna~ajnu ulogu u okviru savremenog dru{tva. - Pre samo 25 godina soc-realisti~ka arhitektura je odbijala od sebe svojom masivno{}u, ukidaju}i individualnost pojedinca. Me|utim, danas su objekti velikih dimenzija svakodnevna pojava, tako da ove gra|evine deluju privla~nije, pru`aju}i dovoljno komfora i prijatno dekorisan enterijer ka`e Kolhas. Poslednje ~etiri godine grupa OMA se bavi prou~avanjem infrastrukture nigerijskog grada Lagosa, koju je, nakon pronalaska nafte 70-tih godina, radio projektni tim tada{njeg jugoslovenskog projektantskog preduze}a "Energoprojekt". Ono {to planeri nisu predvideli posle ekonomskog buma, bilo je osiroma{ivanje ljudi koji su na{li nove racionalne na~ine kori{}enja postoje}ih objekata i infrastrukture. Idealisti~ka utopija koja je za osnovni motiv u izgradnji grada prihvatila heksagonalni modul i{la je u svojoj doslednosti ponavljanja ovog oblika dotle da je ~ak i fudbalski stadion u obliku {estougaonika. - Lagos je `ivi dokument da je u savremenom dru{tvu mnogo pogodnije ovakvoj arhitekturi prona}i nove namene, nego prihvatati uticaje koje name}e dana{nja tr`i{na ekonomija - zaklju~uje on. Ova tema je toliko fascinirala Rema Kulhasa da je najavio mogu}nost pisanja knjige o fenomenu kojim se njegova grupa intenzivno bavi, a nakon zavr{etka festivala je oti{ao na ve~eru sa saradnicima i projektantima "Energoprojekta" koji su radili u Lagosu. S obzirom na to da ga je knjiga "Delirious New York" u~inila cenjenim u svetu teoreti~ara i arhitekata jo{ pre prvog realizovanog objekta u njegovoj plodnoj karijeri, te da je drugim delom "S, M, L, XL" objavljenim 1995. napravio revoluciju u arhitektonskom izdava{tvu i na~inu razmi{ljanja, od Rema Kolhasa mo`emo o~ekivati jo{ mnogo prijatnih iznena|enja. /jun/2007./godine/

001

53


rez_01mediji.qxp

28.5.2007

17:26

Page 54

Neizvesna budu}nost internet radija SAMO U SJEDINJENIM DR@AVAMA INTERNET RADIO STANICE SLU[A IZME\U 50 I 70 MILIONA LJUDI. PROCENJUJE SE DA ]E SE OVAJ BROJ UDVOSTRU^ITI DO 2010. GODINE A DA ]E DO 2020. DOSTI]I 200 MILIONA Miodrag MRK[I] Ovih dana vlasnici nezavisnih internet radio stanica nestrpljivo o~ekuju izja{njavanje ameri~kog Kongresa o predlogu za pove}anje taksi. Pre dva meseca doneo ga je ameri~ki Odbor za autorska prava (Copyright Royality Board - CRB). Iako ve} sada ove stanice na ra~un autorskih prava pla}aju dvostruko ve}e iznose od satelitskih stanica, predlo`eno pove}anje iznosi izme|u 300 i 1200 procenata. Ukoliko predlog stupi na snagu, ve}ina nezavisnih internet radija }e bankrotirati. Procvat internet radio stanica dogodio se tokom devedesetih godina. Po~eo je sa stanicama koje su emitovale program putem radio talasa i ponudile ga slu{aocima na internetu. Me|utim, novi medij je otvorio i nove mogu}nosti. Nezavisni emiteri su videli svoju {ansu u niskim tro{kovima, odsustvu frekfencija za koje se trebalo boriti i {irokom auditorijumu. Sa svega dva ra~unara iz sopstvene spava}e sobe mo`e se emitovati program dostupan celoj planeti. Takav odnos tro{kova i ~ujnosti pogoduje pre svega nekomercijalnim programima. Dok su FM stanice orijentisane ka mejn-strimu, nezavisni internet emiteri su mnogo

slobodniji u kreiranju svog programa. Internet radio je prilika da individualci i manje grupe pro{ire svoj glas. Nezavisni i nepoznati izvo|a~i ({to nikako ne zna~i manje kvalitetni, ~esto je slu~aj upravo obrnut) `ive zahvaljuju}i upravo ovom mediju. Samo u Sjedinjenim dr`avama

54

001

/jun/2007./godine/

internet radio stanice slu{a izme|u 50 i 70 miliona ljudi. Procenjuje se da }e se ovaj broj udvostru~iti do 2010. godine a da }e do 2020. dosti}i 200 miliona, pod pretpostavkom da internet radio pre`ivi ovakve napade muzi~ke industrije. Na Balkanu smo, kao i obi~no, u sre}no-nesre}noj poziciji na drugom kraju klackalice. S dolaskom "brzog" broadband interneta radio je postao popularan kod slu{alaca. Sa druge strane, broj stanica koje se emituju iz regiona je nepoznat, ali svakako nije veliki. Njihov status i obaveze u odnosu na autorska prava su zakonski neregulisani. Kao i u slu~aju ostatka Evrope, ne mo`emo tvrditi {ta }e se dogoditi ako ameri~ki Kongres

Dok su FM stanice orijentisane ka mejn-strimu, nezavisni internet emiteri su mnogo slobodniji u kreiranju svog programa. Internet radio je prilika da individualci i manje grupe pro{ire svoj glas. presudi u korist velikih muzi~kih ku}a. Ukoliko male internet stanice budu prinu|ene da pla}aju naknade vi{estruko ve}e od zarade, alternativna radijska scena }e nestati. Usled neisplativosti, najve}i broj emitera bi}e prinu|en da isklju~i svoje signale. Svi nezavisni izvo|a~i i izdava~ke ku}e koje ne pripadaju krupnom kapitalu i medijskim monopolima nesta}e sa njima. Publici, koja }e ovim biti najvi{e o{te}ena, ostaju na repertoaru programi odre|eni profitom i prilago|eni ukusu i interesima mase. Na prvi pogled ova odluka direktno doti~e jedino stanice koje se emituju sa podru~ja SAD. Ali ukoliko bude doneta, posledice }e osetiti i Evropa i ostatak internetom povezanog sveta. Ne samo da }emo biti uskra}eni za hiljade stanica koje se emituju sa one strane Atlantika, postoji opravdana opasnost da }e i druge dr`ave `eleti ili ~ak biti prinu|ene da donesu sli~ne odluke. Internet, kao globalni medij, te{ko da mo`e podneti neujedna~enost zakonskih odredbi koje se na njega odnose. Tek poslednjih godina svedoci smo da se Evropa odupire dominaciji Amerike u regulisanju rada interneta. Da li }e, u slu~aju da Sjedinjene dr`ave dovedu nezavisni radio do kolapsa, Evropa po}i njihovim putem - ostaje da se vidi.

ISTORIJA KOPIRAJTA I JAVNOG EMITOVANJA Na prvim plo~ama sa oznakom "Not Licensed for Radio Airplay" (radijsko emitovanje nije dozvoljeno) bili su snimci Binga Krozbija (1903-1977). Iako je izdava~ka ku}a za koju je snimao pokrenula niz tu`bi protiv radio stanica, 1940. godine sud je doneo odluku po kojoj plo~u kupac mo`e koristiti na koji god na~in `eli uklju~uju}i i javno emitovanje. Posledice ove odluke najvi{e su iznenadile izvo|a~e i izdava~ke ku}e. Prodaja plo~a koje su emitovane na radiju je rasla umesto da opada. Vrlo brzo izdava~i su se okrenuli ka radio stanicama i stimulisali ih da emituju njihove snimke. Svi su zadovoljni situacijom, i izdava~i i radio stanice i pubika. Ali sa dolaskom digitalnih tehnologija tokom devedesetih godina pro{log veka, situacija se opet okre}e protiv radija. Udru`enje izdava~a pokre}e inicijativu za za{titu digitalnih zvu~nih zapisa 1995. godine. U obrazlo`enju se ka`e da nova, digitalna tehnologija omogu}ava slu{aocima da naprave "savr{enu digitalnu kopiju" emitovanog materijala i da se time uni{tava prodaja nosa~a zvuka, a samim tim i cela muzi~ka industrija. Tehni~ki gledano, kvalitet zvuka emitovanog preko interneta je daleko slabiji od zvuka na CD-u. Zapravo, lo{iji je i od ve}ine FM odnosno "zemaljskih" radio stanica. Ipak, uz malo truda i lobiranja Kongres usvaja obrazlo`enje i donosi zakon kojim obavezuje emitere da pla}aju naknadu za svaku pesmu emitovanu internetom ili preko satelita. Za razliku od njih, FM stanice ne pla}aju naknadu za emitovanje. Odlukom Kongresa osnovano je telo (CARP) ~iji je zadatak da odredi visinu nadoknada za emitovanje tako da sve strane budu zadovoljne. Dono{enjem Milenijumskog akta o kopirajtu 1998. stvari postaju jo{ gore, jer CARP vi{e nije u obavezi da pazi na interese emitera i publike. CARP biva zamenjen drugom institucijom sa~injenom od troje sudija 2004. Ali sve ostalo je manje-vi{e isto. Brojni stru~njaci se sla`u da }e se i ovog puta pokazati da radijsko emitovanje podsti~e prodaju nosa~a zvuka i da digitalni zapis dostupan na internetu ne ugro`ava profite muzi~ke industrije i izvo|a~a.


rez_01tema_novo.qxp

28.5.2007

19:14

Page 55

U leglu tajkuna GORAN @IVKOV, BIV[I MINISTAR POLJOPRIVREDE, ZA REZ GOVORI KAKO SADA INDIREKTNO VODE POLITIKU ONI KOJE NIJE @ELEO NI DA PRIMI NA RAZGOVOR JER IM JE JEDINI CILJ BIO DA KOLEKTIVNO DOBRO PODREDE LI^NOM INTERESU

- Najva`nije je investirati i u~iti da bi bio konkurentan - ka`e Goran @ivkov, jedan od retkih ministara biv{e Vlade koji bi se mogao pohvaliti znanjem i stru~no{}u. Ako se to ima u vidu, onda je jasan njegov neobja{njivi poriv da poku{a da ih primeni u dru{tvu bu~nih "doma}ina" i "patriota". Izjave poput onih koje upu}uju da treba raditi kako bi se zaradila plata, ili da ratni zlo~inci treba da odgovaraju za svoja nedela, ili pak onih koje deca u~e u zabavi{tu - da nije lepo lagati, krasti, ili biti zavidan, pred srpskim dru{tvom postavljene su u vidu ciljeva koje tek treba ostvariti. Kada ne{to nije ni zapo~eto, a trebalo bi da traje najmanje sto godina, onda nekolicina koja se uhvatila u ko{tac sa duboko ukorenjenim nakaradnim vrednostima ili `eli da ih ukopa jo{ dublje, ili ima natprirodni entuzijazam. @ivkov, biv{i ministar poljoprivrede, formirao je timove mladih stru~njaka i zajedno sa njima kreirao agrarnu politiku koja je bila originalna, okrenuta ruralnom razvoju i uvela potpuno nova razmi{ljanja o ulozi poljoprivrede u tr`i{noj ekonomiji i razvoju Srbije. Iako op{ti pogled muti pamet od nelogi~nosti i apsurdnih fenomena u gotovo svim sferama dru{tva i privrede, u prilog gore navedenoj konstataciji govore rezultati - od trgovinskog deficita u razmeni poljoprivrednih proizvoda ostvaren je suficit od oko 320 miliona dolara, pove}ana je konkurentnost usled velikih investicija, vrednost proizvodnje raste‌Me|utim, kako @ivkov ka`e, pored promenjenih pravila igre doprinos je i u promeni mentaliteta proizvodja~a. - Naravno, ne svih. Ali lepo je ~uti da poljoprivrednici ne `ele premije jer one idu direktno prera|iva~ima umesto ranije klasi~ne pri~e o garantovanim cenama i otkupu za robne rezerve. Pa u ~emu je onda problem? @ivkov ka`e da treba "izvu}i u{i" raznim interesnim grupama koji gube privilegije ukoliko se uspostavi sistem zasnovan na znanju i pravim vrednostima. - Nudi nam se razna "doma}a pamet" koja ne `eli konkurenciju ve} kompanije nastale na poznanstvima a ne na znanju. To su planski profesori i ratni intelektualci, novinari pla}enici, legalizovani ratni profiteri - u stvari svi oni koji `ele da zadr`e status kvo i ne `ele ili nisu shvatili da je potrebno graditi novi sistem ne samo ekonomskih nego i moralnih vrednosti. ^ini mi se da smo vi{e energije tro{ili na odbranu od napada interesnih grupa i na

KONSULTANT FAO-a Kikin|anin @ivkov ro|en je 1971. godine. Osnovnu i srednju {kolu zavr{io je u rodnom gradu, a Poljoprivredni fakultet, smer ratarstvo i povrtarstvo, 1996. godine u Beogradu. Od juna 2001. do februara 2004. godine bio je zaposlen kao konsultant u regionalnoj kancelariji Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Pre toga je nepunih godinu dana bio {ef odseka za geneti~ke resurse u tada{njem Saveznom ministarstvu poljoprivrede. Februara 2004. godine imenovan je za pomo}nika za agrarnu politiku Ministarstva poljoprivrede u Vladi Srbije, a juna pro{le godine za ministra poljoprivrede. Sada se vratio konsultatskom poslu za FAO. Dosta putuje i dr`i predavanja u raznim zemljama a tako|e je savetnik ministra poljoprivrede Gruzije. Poku{ava da prenese iskustva sa Balkana ukazuju}i na gre{ke u osiguravanju odr`ive reforme i obezbe|enju predvidljivosti u agrarnoj politici. @ivkov je ~lan je G17 plus.

KIKINDSKE

Sne`ana ^ONGRADIN

ru{enje starog, nego na izgradnju novog - ka`e "~ovek sa terena". Tranzicija je stvorila i dodatne probleme. Pored starih poljoprivrednih interesnih grupa, mnogi tajkuni su poljoprivredu videli kao ne{to gde se mo`e oprati novac, kupiti zemlja. A kad su ve} zemljovlasnici, `ele da uti~e i na agrarnu politiku. Na pitanje da li sada, nakon svega, ose}a kao da je radio uzaludan posao (ako se ima u vidu da je u Srbiji dugogodi{nji trud mogu}e raspr{iti za samo jedan dan), @ivkov ka`e: - Pa sigurno da nije prijatno kada vidite da sada indirektno vode politiku oni koje nisam `eleo ni da primim na razgovor. Njima je jedini cilj da kolektivno dobro podrede li~nom interesu. Ali, nijedna stepenica u razvoju se ne mo`e presko~iti. O~igledno je da smo mi s reformama u poljoprivredi oti{li prili~no daleko, pa je sada potrebno da se vratimo nekoliko stepenika da ne bi {tr~ale. U "leglu tajkuna" @ivkov se namu~io fizi~ki, kako ka`e. Psihi~ki mu je bilo lako zbog odluke donete na po~etku ministrovanja - da `eli da gradi sistem i da u tome ne}e praviti kompromise. - Fizi~ki je te`e jer vam podme}u razne la`i po novinama, prete, diskredituju... Pre ulaska u bitku morate tako|e znati da su jako male {anse da pobedite. Se}am se kada sam tu`io mlinarske organizacije koje su se dogovorile o ceni p{enice pa ~ak i potpisale sporazum. Nemate klasi~niji monopol i nemate lak{i slu~aj. Nedelju dana po{to sam podneo ostavku, doneta je oduka da to nije monopol. Vidi se da politiku u Srbiji u najve}oj meri ne vode politi~ari - ka`e @ivkov. Pregovori oko Vlade pokazuju da isti tim nikako nije mogao da ostane na ~elu Ministarstva i pored dobrih rezultata, pohvala od seljaka i Evropske komisije. - O Vladi se ne pitaju samo politi~ari. Zna~i morate biti spremni da izgubite posao ukoliko se to ne svi|a finansijerima stranaka. Posledica izostanka 6. oktobra, odnosno radikalnijih reformi, suo~avanja sa pro{lo{}u i lustracijima, legalizacija je i dodatno osna`enje starog sistema vrednosti zasnovanog na mnogim elementima iz devedestih. - Morali smo tada shvatiti koliko nam je dru{tvo dubinski bolesno i da treba da po~nemo od po~etka. Morali smo umesto stalne pri~e o boljem `ivotu da pri~amo pri~u o reformama - zaklju~uje @ivkov. /jun/2007./godine/

001

55


rez_01politika.qxp

28.5.2007

18:11

Page 56

Borba za Ra~anovog nasljednika HRVATSKA, NAKON SMRTI ^OVEKA BEZ KOGA BI TE[KO BILO ZAMISLIVO NAPREDOVANJE ZEMLJE KA EVROPSKOM KONSENZUSU I INTEGRACIJAMA, KAO [TO BI TE[KO BILO PROVESTI I "ULJU\IVANJE" RUKOVODSTVA HDZ Tatjana TAGIROV

^injenica da je 1990. mirno predao vlast nacionalnoj HDZ, neuobi~ajeno o{tro je nazvav{i "strankom opasnih namjera", tuma~ena je dvojako. Tvrdilo se da je Hrvatsku spasio unutarnjih politi~kih sukoba u nadolaze}im ratnim godinama, ali i da je hrvatske Srbe, koji su mahom glasali za njega 1990. - a ne za podivljale "marti}evce" ({to su kasnije zaboravili mnogi u Hrvatskoj) ostavio na milost i nemilost nacionalistima koji su tih godina vodili glavnu rije~.

BETA

Ivica Ra~an, biv{i predsjednik hrvatske Socijaldemokratske partije (SDP) i premijer, gra|anima Hrvatske je sasvim sigurno ostavio u naslije|e postignut konsenzus u politi~kom vrhu o tome da je pred zemljom isklju~ivo evropska perspektiva. U vremenima koja dolaze }e se sigurno jo{ diskutirati o njegovoj politi~koj ulozi. Sad valja sa~ekati rasplet borbe za Ra~anovog nasljednika u vrhu stranke da bi se znalo da li }e Hrvatska `ivjeti vi{estrana~je, ili }e ponovo kao devetesetih godina biti zarobljena u vlasti samo jedne stranke. Dosad je s kandidaturama 'istr~alo' ~ak pet strana~kih funkcionara: zamjenica Ra~ana za njegova `ivota, @eljka Antunovi} (ministrica obrane u njegovom premijerskom mandatu), Slavko Lini}, dugogodi{nji partijski funkcionar (jo{ od vremena Saveza komunista iz kojega je nastao SDP), Milan Bandi}, gradona~elnik Zagreba( bli`i desnici i HDZ-ovom poimanju svijeta i politike nego vlastitoj stranci), Zoran Milanovi}, mladi i perspektivni socijaldemokrat ( protiv kojega }e se vjerojatno urotiti dio ~lanstva i kandidata za novog predsjednika), te Ljubo Jur~i}, ekonomski stru~njak koji se tek u posljednje vrijeme pojavljuje u strana~kom dresu (ali on je na Glavnom odboru povukao kandidaturu). Ra~an je sve njih, unato~ upozorenjima dobro-

namjernih, za `ivota doveo u ovu neprili~nu situaciju: najprije nije godinama htio prepustiti ~elno mjesto u stranci, ~ak niti u trenucima u kojima je SDP gubio izbore (od 1990. do danas), da bi tek u posljednjim svjesnim trenucima dao ostavku na predsjedni~ko mjesto, ne imenuju}i svog `eljenog nasljednika. U me|uvremenu, bar ga tako mnogi (i unutar stranke) optu`uju, Ra~an je vidio le|a mnogim svojim suradnicima i prijateljima, koji se nisu slagali s njegovom neodlu~no{}u. (Nadimak mu je u jednom dijelu javnosti bio "Odlu~no Mo`da".) Oni su se u

56

001

/jun/2007./godine/

me|uvremenu organizirali u manje stranke ljevice ~ija je perspektiva neizvjesna (Ivan Nini}, na primjer). U takvim }e se okolnostima tek dogoditi konvencija stranke na kojoj }e biti izabran novi predsjednik. Problem je u tome {to se sve doga|a u "pet do 12" a treba uvjeriti bira~e da stranka i nakon Ra~ana ima snagu da vodi Hrvatsku bolje nego {to je to protekle ~etiri godine radio HDZ Ive Sanadera. Ra~anovo se naslije|e mora sagledati i u kontekstu hrvatskih ratnih godina i po~etka vi{estrana~ja. ^injenica da je 1990. mirno predao vlast nacionalnoj HDZ, neuobi~ajeno o{tro je nazvav{i "strankom opasnih namjera", tuma~ena je dvojako. Tvrdilo se da je Hrvatsku spasio unutarnjih politi~kih sukoba u nadolaze}im ratnim godinama, ali i da je hrvatske Srbe, koji su mahom glasali za njega 1990. - a ne za podivljale "marti}evce" ({to su kasnije zaboravili mnogi u Hrvatskoj) - ostavio na milost i nemilost nacionalistima koji su tih godina vodili glavnu rije~. To je sasvim sigurno to~no. Od '90. do svoje smrti, Ra~an nije ni rije~ rekao o Srbima, ~ak niti unutar svoje stranke. 'Smirivanje' srpskog pitanja u Hrvatskoj pokrenuo je tek Ivo Sanader, makar na povr{inskom nivou s "Hristos se rodi" na srpskim "domjencima" uo~i pravoslavnog Bo`i}a. Tokom svog premijerskog mandata Ra~an je, ipak, donio olak{anje gra|anima. Druga~ijim poimanjem dru{tva i pojedinaca uspio je u velikoj mjeri svojom politikom smanjiti me|unacionalne i ostale tenzije koje su proizlazile iz politike (te izborne 2000. ve} pokojnog) Franje Tu|mana. I tu je povremeno {utjeo kad to nije trebalo, kad se hapsilo generala Bobetka, na primjer, zbog ha{ke optu`nice i kad se demonstriralo po splitskoj rivi ili na gospi}kom glavnom trgu. U to vreme se {to se nije desilo za vlade Sanadera - zaista pu~ desni~ara valjao ulicama. Sre}a, pa je tada imao saveznika, predsjednika Stjepana Mesi}a. Usprkos tome {to ga je sam Ra~an htio pretvoriti u "fikus" u Predsjedni~kim dvorima - tih godina on je donio neke vrlo hrabre odluke (poput smjene pobunjenih generala) i sprije~io klizanje Hrvatske unazad. Da nije bilo Ra~ana na vlasti od 2000. do 2003, te{ko bi bilo zamisliti napredovanje Hrvatske ka evropskom konsenzusu i integracijama, kao {to bi te{ko bilo provesti i "ulju|ivanje" rukovodstva HDZ-a. Da apsurd bude ve}i, ~injenica je da je HDZ u


rez_01politika.qxp

28.5.2007

18:13

Page 57

NENAD REBER[AK

Milan Bandi}

Tonino Picula

Zoran Milanovi}

@eljka Antunovi}

MILANOVI] NAJBLI@I MLADIMA Kandidati za mesto predjednika SDP obavili su prvi razgovor u stranci sa sedamdesetak ~lanova Foruma mladih. Saznajemo da je "u dvosatnom dinami~nom i otvorenom razgovoru s predstavnicima najmla|e generacije socijaldemokrata, bilo i provokativnih i te{kih pitanja, smijeha, pljeska..." - Nije to bila nikakva debata sa pripremljenim pitanjima. U javnosti se poku{ava manipulirati Forumom mladih, ali mi nismo mlade` HDZ pa da odra|ujemo posao za ovog ili onog. Dozvolili smo da klinci pitaju kandidate {to god `ele. Pitali su ih o koalicijskim partnerima, organizaciji SDP, programu, izbornoj kampanji - objasnila je medijima Marija Lugari}, saborska zastupnica i predsjednica Glavnog odbora omladinske organizacije SDP, i naglasila da se Forum mladih nije opredijelio ni za jednog kandidata, jer ta organizacija "nije monolitna skupina". Kandidat Milanovi} ~esto isti~e kako se posebno on stalno obra}a mladima. Kako }e od 1.600 delegata predstoje}e strana~ke konvencije izme|u 10 i 15 odsto biti iz redova Foruma mladih, za o~ekivati je da su i ostali zainteresovani za ovu ciljnu grupu. U. R. odnosima sa susjedima napravila vi{e od SDP-a. Ra~an nije uspostavljao bli`e odnose sa Srbijom, usprkos tome {to je tad na vlasti bio dokazano proevropski i demokratski premijer Zoran \in|i}. Prvi puta u Srbiju je slu`beno stigao tek 15. marta 2003. na sahranu ubijenog premijera. Za razliku od njega, Ivo Sanader je - usprkos protivljenima u vlastitim strana~kim redovima - u vi{e navrata u protekle tri godine posjetio Beograd i izgradio dobre odnose s Vojislavom Ko{tunicom( s kojim

umnogome dijeli svjetonazor i ~lanstvo u evropskom narodnja~kom pokretu) te se - ma {to tko o dvojici premijera mislio - u bar malom segmentu ne{to nabolje promijenilo za hrvatsku manjinu u Srbiji i srpsku u Hrvatskoj. Svakako, predstoje}i strana~ki izbori pokazat }e kakva je vrijednost Ra~anove ostav{tine u stranci, a tek potom koliko }e sje}anje na njega u kombinaciji s novim prvim ~ovjekom SDP-a vrijediti u bira~kim kutijama.


PORTRETI

rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:59

Page 58

Parametri nacionalnog dostojanstva @ELJKO KOM[I] - VLADETA JANKOVI]

Vuk Dra{kovi}, biv{i ministar inostranih poslova Srbije, preporu~io je u noti Sarajevu i Zagrebu da se ne insistira na februarskoj presudi Me|unarodnog suda pravde. U presudi je Srbija, za onoga ko zna da ~ita, progla{ena sau~esnikom genocida. Dra{kovi} pi{e da je "Srbija oslobo|ena krivice za genocid u BiH." Dodaje: " Za vreme nedavnih ratova u biv{oj Jugoslaviji Srbija je bila jedino mesto gde se protestovalo protiv rata i zlo~ina, a dr`avni genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu u NDH i Bosni nije osu|en". - Ne komentari{em note osobe koja je organizovala i slala dobrovoljce u Bosnu i Hrvatsku i koja redovno odaje po~ast Dra`i Mihailovi}u i njegovim ~etnicima na Ravnoj gori uzvratio je Sarajlija @eljko Kom{i}, ~lan Predsjedni{tva BiH iz Socijaldemokratske partije. Za zasluge u Armiji BiH Kom{i} je dobio najve}e vojno odlikovanje - Zlatni ljiljan. Dra{kovi} je organizovao Srpsku gardu koja je ginula za liniju Karlovac - Karlobag - Ogulin - Virovitica. Posle je organizovao gerijatrijske ~etni~ke derneke na Ravnoj gori sa pucanjem i pevanjem. Kom{i} je 2001. postao ambasador BiH u Beogradu. Redovno je, pa i ovog 4. maja, polagao venac na Titov grob u Beogradu. - Celom regionu danas nedostaje lider koji bi imao Titove kapacitete - ocenjuje. U kabinetu je oka~io Titovu sliku. Vladeta Jankovi} je bio ambasador crnogorskosrpskog Beograda u Velikoj Britaniji. Na zidu, koji je u ambasadi 'lai~ke' dr`ave protokolom predvi|en za sliku {efa dr`ave ili dr`avno obele`je, obesio je sliku patrijarha Pavla. - Najbolje bi bilo da u skup{tini najzad bude usvojen zakon o op{toj amnestiji apsolutno svih politi~kih osu|enika od 1941. do danas, {to bi, pored ostalog, bio i kona~an korak ka svima potrebnom nacionalnom pomirenju, za koje je vreme odavno sazrelo - ka`e Jankovi}. Vojislava Ko{tunicu, ~iji je savetnik, neprestano opisuje kao "idealnog premijera". Bio je funkcioner Demokratske stranke i jedan od osniva~a Demokratske stranke Srbije. Kao i Ko{tunica. Kao i Ko{tunica, Jankovi} Kosovu nudi sve osim mesta u Ujedinjenim nacijama i vojske. Ne}e da uzme ni{ta iz plana Martija Ahtisarija (Martti Ahtisaari). Ka`e da izabrani premijer Kosova Agim ^eku (Agim Ceku) "ne predstavlja nikoga", a da je

58

001

/jun/2007./godine/

biv{i predsednik vlade Kosova Ramu{ Haradinaj (Ramush Haradinai) "ni vi{e ni manje od (mo`da ne sasvim higijenskog) instrumenta za obavljanje planirane amputacije" Kosova. Kom{i} ka`e: - Osje}am odgovornost prema bira~kom tijelu, prema hrvatskom narodu, ali nemojte mi uzimati za minus {to osje}am odgovornost i prema drugima. Mislim da je to dobro za BiH. Oni koji govore da je polo`aj Hrvata u BiH umnogome ugro`en su oni koji su 15 godina na vlasti. Treba postaviti pitanje {to su u~inili da polo`aj Hrvata ne bude takav. Ljudi koji zahtjevaju uspostavu

Jankovi}, pak, nedavno je ocenio da je dobro {to je otkazana poseta slovena~kog predsednika Janeza Drnov{eka Beogradu: "To {to je rekao Drnov{ek, nije rekao jo{ niko na svetu - da je nezavisnost Kosova jedina realna opcija". Izjava Drnov{eka je potom zabezeknula i Srpsku pravoslavnu crkvu. "Ljudi koji pri~aju: 'Daj da to podijelimo, daj da je moje', svoju su djecu poslali u inostranstvo na {kolovanje. I tamo im ne smeta {to im se djeca {koluju s crncima, Hindusima, ljudima iz Banglade{a, Afrike... Ali, daj mi ovdje da to podijelimo i

BETA

Tamara KALITERNA

tre}eg entiteta u BiH neka se samo sjete dva velika propala politi~ka projekta, Herceg-Bosne i Hrvatske samouprave, i kako je to utjecalo na polo`aj hrvatskog naroda u BiH. Kom{i} odlazi u Konjevi} Polje da vidi {ta se mo`e u~initi sa pravoslavnom crkvom izgra|enom na zemlji{tu Fate Orlovi}. U [ijama kod Te{nja posetio je porodicu Suada Ibrahimovi}a i dvomese~nog imenjaka Mustafu @eljka. Pre dva meseca Kom{i} je pomogao Ibrahimovi}ima da stignu do porodili{ta gde se rodio Mustafa @eljko. Kom{i}, na primer, ovako obja{njava, aktuelnu situaciju u BiH: - Cilj moje partije je BiH - pribli`no ZAVNOBiHska, ali ne mo`e. Ne misli dovoljno ljudi tako. Moram da se pona{am prema realnim politi~kim orijentirima. Opet su se otvorile nacionalne, patriotske i nepatriotske pri~e, a ekonomija i socijalna pitanja su ostali po strani. U jednoj emisiji ~ovjek ka`e da je nezaposlen sedam godina, ali stani da ne{to ka`e o referendumu. Ma, ne spori ti niko pravo da ima{ stav i o referendumu. Prvo, ne}e biti referenduma i ova }e zemlja ostati cjelovita. Ali, ~ovjek se odre|uje prema tom pitanju, a ne odre|uje se prema tome ko mu mo`e stvoriti uvjete da napokon dobije posao. Izvrnuta logika vlada u BiH o ekskluzivnom predstavljanju kolektiviteta.

k'o biva to je vrhunac demokratije. U BiH smo zaboravili kako su na{i roditelji `ivjeli - pazi da drugog ne uvrijedi{ - tako, naravno, govori Kom{i}. Savetnik srpskog premijera je pre dve godine rekao da Srbija ~ini sve da "se uskoro re{i pitanje saradnje sa Ha{kim sudom." Jo{ ka`e: - Kategori~no sam protiv da predsednik Vlade treba da iza|e na udarni televizijski dnevnik i ka`e: "Mladi}a }u da uhapsim", da upotrebi re~ 'uhapsi}u'. To je stvar i nacionalnog dostojanstva‌ ho}e da vas nateraju da se ponizite, da vas nateraju da izgubite dostojanstvo... Tako|e je ~injenica da je u Hag izru~eno neuporedivo vi{e Srba nego pripadnika drugih nacionalnosti. Kad presude padaju, padaju 27, 30, 35, 40 godina Srbima, Naser Ori} posle dve godine bude pu{ten. - Po ro|enju sam to {to jesam i otud moj legitimitet. Kad igraju nogometne reprezentacije Hrvatske i BiH, ja navijam za BiH. BiH je domovina Hrvata. Hrvati su njeni dr`avljani, ovo je njihova zemlja. Ja sam ateist, bez obzira na to {to sam kr{ten. Govorim onako kako su me otac i majka nau~ili i apsolutno se dobro razumijem sa svima. Znam ja re}i i sije~anj, velja~a, o`ujak..., ali ja govorim onako kako su me roditelji nau~ili bosanskim jezikom - ka`e Kom{i} koji od jula treba da predsedava Predsjedni{tvom BiH.


rez_01pol.qxp

28.5.2007

17:46

Page 59

SVE [TO STE ODUVEK HTELI DA SAZNATE O MAGISTRU-MINISTRU VELIMIRU ILI]U

STANISLAV MILOJKOVI]

Veljo i to je Srbija

Aleksandar ARSENIJEVI] Mo`da }e neko ponovo, kao pokojni dr Slobodan Ini}, pisati o portretima aktera srpske politi~ke scene pre i posle promena 2000. godine. Nesumnjivo je da }e Velimir Ili}, u ^a~ku poznat kao Veljo ili Veljo Lampek (kazan za pe~enje rakije) a diljem Srbije kao Velja, u toj knjizi dobiti izuzetno zna~ajan prostor. Njegovo ime je sinonim za doma}insku Srbiju ( ma {ta to osim primitivizma i bahatosti zna~ilo). Piscu portreta to ne}e biti nimalo jednostavan zadatak, ne zbog toga {to iza nekada prvog ~oveka ~a~anske op{tine ( predsednika Nove Srbije, doskora 'kapitalnog', a sada ministra za infrastrukturu) stoji obimna `ivotna i politi~ka biografija, ve} naprosto zahvaljuju}i tome {to su u njegovom slu~aju stvarnost i mit toliko isprepleteni da vi{e ni on sam nije u stanju da povu~e jasnu granicu izme|u njih. Usvojiv{i u potpunosti toliko puta pominjanu i na ovim prostorima primenjivanu propagandnu doktrinu Jozefa Gebelsa, po kojoj sto puta izgovorena la` neminovno postaje istina, ~esto demantuju}i i

osporavaju}i ne samo svoje politi~ke protivnike ve} i samog sebe, magistar-ministar Ili} je svima koji bi da se bave njegovim likom i delom postavio nimalo lako pitanje: [ta je od onoga {to se u poslednjih deset godina o njemu moglo pro~itati i ~uti istina?

Od Kumroveca pa do Ravne gore Nesporno je da je ro|en 28. maja 1951. godine u Atenici, prigradskom naselju kraj ^a~ka, u porodici doseljenoj iz Gornjeg Trudova kod Nove Varo{i, poznatoj i po nadimku Varka{i ({to bi, ako je verovati onima koji se bave familijama ~a~anskog kraja i njihovim poreklom, trebalo da zna~i ne{to kao prevaranti ili varalice). Zavr{io je osnovnu {kolu, a zatim ~a~ansku Gimnaziju. Ali ipak nije bio |ak generacije kako to danas ima obi~aj ~esto da tvrdi. Sude}i po {kolskom godi{njaku, polagao je popravni iz latinskog jezika u drugom i matematike u tre}em razredu. Diplomirao je na Tehnolo{kom fakultetu u Beogradu na smeru za gra|evinske materijale. Me|utim, njegovi biv{i partijski drugovi iz SPO su u vi{e navrata sa gov-

ornice op{tinskog parlamenta upozoravali da njegova diploma nedostaje u personalnom dosijeu zaposlenih u Op{tinskoj upravi. Ipak, po{to je {kolska sprema oduvek u nas predstavljala do krajnjih granica rastegljivu kategoriju, najve}e interesovanje onih koji se poslednjih deset godina bave likom i delom magistra-ministra pobu|uje njegova politi~ka karijera. Ako bismo verovali onome {to danas govori Velimir Ili}, a ministrima se valjda bezrezervno veruje, po~etak njegove karijere vezuje se za osnivanje Srpskog pokreta obnove. Kako sam tvrdi, on je kao osvedo~eni potomak Ravne gore i srpske doma}inske porodice bio jedan od osniva~a. Ali ukoliko bi se u obzir uzele tvrdnje ~lanova ~a~anskog ogranka SPO, to se ipak desilo 1992. godine kada ga je u ovu stranku kao apsolutnog politi~kog anonimusa doveo brat od strica Strahinja Ili}. Doti~ni je u ^a~ku, a i {ire, poznatiji po nadimku Bane Svinjar. Zbog njega je magistarministar pred televizijskim kamerama {utirao novinara Vladimira Je{i}a. Zapravo se radi o ~oveku za koga je Veljo, kada je ovaj bio uhap{en u akciji /jun/2007./godine/

001

59


28.5.2007

17:48

Page 60

Sablja, tvrdio da je njegov 'dalji ro|ak'. To opet nije ni{ta ~udno budu}i da se magistru-ministru ~esto de{ava da zaboravi da ima i ro|enog brata Vojislava. Njega je iz invalidske penzije postavio na mesto direktora osnovne {kole u Atenici, a danas je isti jedan od koinvestitora budu}e 'kapitalne' kardiovaskularne klinike u selu Ka~ulice. Pitamo se u kojim slu~ajevima je Vojislav kapitalni brat, a u kojim nije. Mnogi, ipak, tvrde da je politi~ka karijera Velimira Ili}a zapo~ela kada je postao sekretar akcione konferencije SKJ u ~a~anskom preduze}u Hidrogradnja. Tamo se, ka`u, zadr`ao ~ak dva mandata. Poha|ao je i partijsku {kole SKJ u Kru{evcu koja se po rangu nalazila odmah iza ~uvenog Kumroveca. No magistar-ministar ne bi bio to {to jeste da odmah nije, spreman kao zapeta pu{ka, to opravdao ~injenicom da je u to vreme u ~a~anskoj Hidrogradnji radio ~ovek sa istim imenom i prezimenom kao on.

Me~ka pred vratima

DI JE MOJA ME[ALICA Iako je od toga pro{lo mnogo vremena, ^a~kom jo{ kru`i anegdota koja se odnosi na predizbornu tribinu SPO, po nekima u Atenici, a po drugima u selu Trnava nadomak ^a~ka. U ime stranke Veljo Ili} je izme|u ostalog obe}avao povratak kralja i monarhije u Srbiju, na {ta mu je jedna baba iz prvog reda odgovorila: - Dobro, Veljo, vrati}emo mi kralja. Ali kada }e{ ti meni da vrati{ onu me{alicu za beton koju si pozajmio jo{ pre dve godine?

BETA

Ma koliko Velimira-Velju Ili}a krasila sposobnost da se u svakom trenutku do~eka na noge, pa ~ak i

po cenu da demantuje samog sebe, nikako ne treba smetnuti sa uma da je na njegov uspon itekako uticao raspored kockica na politi~koj sceni Srbije. Tako je bilo onda kada je izabran za predsednika lokalnog odbora SPO faksom iz strana~ke centrale. Tako je bilo i kada ga je posle sukoba sa Vukom Dra{kovi}em podr`ao pokojni Zoran \in|i}, nastoje}i da {to vi{e neutrali{e politi~ku snagu svog direktnog rivala na opozicionoj sceni milo{evi}evske Srbije. U oba slu~aja Ili} je

STANISLAV MILOJKOVI]

rez_01pol.qxp

Na pitanja odakle mu vozni park, ku}e, zemlji{te u okolini ^a~ka sledio bi odgovor ministra-magistra Velimira Ili}a: - Vi'te, pas'te (~itaj: Vidite, pazite!), jednostavno da vam ka`em - ja se ve} dvadeset godina bavim privatnim biznisom. Rasprodao sam ma{ine po{to zbog bavljenja politikom vi{e ne mogu da vodim posao i po~eo da ula`em u nekretnine. 60

001

/jun/2007./godine/

na delu demonstrirao {ta zapravo simbolizuje ona narodna izreka o me~ki pred vratima. Njeno zna~enje su na sopstvenoj ko`i prvi osetili doju~era{nji partijski drugovi iz SPO. Oni nisu krili odu{evljenje i divljenje kada je Velja ~a~anske socijaliste na tribinama i sli~nim javnim nastupima ~astio epitetima kao {to su: nesre}a, slina, smrad... a kao najefiksniji metod politi~ke borbe neizostavno navodio govnavu motku. Ni{ta manje nisu bili iznena|eni ni demokrate i Zoran \in|i}. Oni su najuspe{nijeg predsednika op{tine u Srbiji, kako je samog sebe predstavljao, fakti~ki odr`avali na vlasti od 1997. godine do njegovog imenovanja za ministra 'kapitalnog'. Tada se Ili} priklonio Ko{tunici. Op{tinski funkcioneri iz redova DS preko no}i su postali pera~i automobila, nesposobnjakovi}i koji `mure po }o{kovima, a premijer \in|i} hoh{tapler i najve}e zlo za Srbiju. Posle atentata na premijera Ili} je izjavio da onaj ko se igra sa oru`jem, od njega i nastrada. O{tricu politi~kog primitivizma i kvazipatriotizma osetili su i: Radmila Hrustranovi}, Miroljub Labus, Aleksandar Vlahovi}, Mla|an Dinki} i drugi. Dinki} se ~ak slikao i davao izjave na lokaciji virtuelne fabrike za preradu duvana kojom se Veljo toliko razmetao! I naravno ni{ta. Neki od njih su ve} odavno politi~ka pro{lost. Po nekima, kao na primer po Dinki}u, Veljo je najuspe{niji ministar u pro{loj vladi. Me|utim pravi politi~ki uspon srpskog doma}ina iz Atenice po~inje neposredno pre petooktobarskih promena. Za vreme vojne interevencije NATO


28.5.2007

17:51

Page 61

BETA

rez_01pol.qxp

snaga na SRJ se pod pretnjom hap{enja doju~era{nji uspe{ni preduzetnik ( ~ije firme u ^a~ku, osim one za odr`avanje stanova zbog fu{eraja u poslu, retko ko mo`e da navede) i najuspe{niji demokratski predsednik op{tine preko no}i preobrazio u srpskog desperadosa. Zanimljivo je i to kako se beskompromisni borac za demokratsku Srbiju 1998. godine, kada su inspektori uz pomo} policije poku{ali da zaplene opremu TV ^a~ak, iznenada na{ao na slu`benom putu u Kosjeri}u, dok su gra|ani i ostali op{tinski funkcioneri branili televiziju od zatvaranja.

Mit o srpskom doma}inu Kada je isped Koalicije Zajedno imenovan za predsednika op{tine ^a~ak, aktuelni magistar ministar se u javnosti promovisao kao neko ko ne daje puno za protokol, reperezentaciju i privilegije. Svi slobodni mediji u Srbiji su 1997. godine preneli kako Veljo na posao dolazi privatnim autom marke 'jugo', radi po vasceli dan i u svakom trenutku je spreman da u svoj kabinet primi svakoga koga ti{ti neka muka. Zbog toga su hodnici zgrade ~a~anske Op{tine uskoro po~eli da li~e na ~ekaonice zdravstvene ustanove. Tada je Velimir Ili} retko javno, bar u ^a~ku, govorio o svom materijalnom stanju. Vozni park ~inio je pomenuti 'jugo', ku}a u kojoj je `iveo bila je nezavr{ena, a radionica u kojoj je sa Vukom Bojovi}em proizvodio lepak i boje, posle razlaza sa SPO i raskida ortakluka, zvrjala je prazna. Oni koji su radili u tada{njoj firmi SPONIT ka`u da je

AKO MO@E[ - ZABORAVI - Taj olo{ iz Demokratske stranke je uzeo sve medije i radi {ta ho}e, pa vi ste svi demokrati kriminalci. Ili }ete biti novinari, ili }ete i}i ku}i da ~uvate ovce. (Prilikom verbalnog napada na novinarku TV ^a~ak Jelenu Katani}, 2002.) - Sve sam radio. Nau~io sam ~ak i odli~no da varim. Dobro sam prolazio i solidno zara|ivao. Izvanredno re`em krovove. To su svi znali i uvek su me zvali za vikend da pomognem. Sve {to sam stekao, stekao sam radom. Sada sam najve}i proizvoda~ {ljiva u regiji, imam najbolji vo}njak. (Evropa, 2004.) - Nije ta~no da \in|i}a nisam voleo. Privatno smo bili veliki prijatelji, pose}ivali se i dru`ili. - Ko su taj Labus, Dinki} i mali \eli}, odakle su do{li? Ko je ta Kori Udovi~ki koja je pala sa duda pravo u ministarsku fotelju? (Danas, 2002.) - Nisu zvi`dali meni i Voji, nego su svirali u pi{taljke od sre}e. (Press, 2006.) Bojovi} poskidao ~ak prekida~e i uti~nice, ostaviv{i doju~era{njem ortaku gole zidove. Onog trenutka kada je srpska opozicija u sumrak re`ima Slobodana Milo{evi}a po~ela da prima veliku finasijsku pomo} iz inostranstva, kada su op{tine u kojima je vlast 1996. godine osvojila opozicija postale interesantne za inostrane donatore, po~inje finasijski uspon Velimira Ili}a. On je u me|uvremenu, zahvaljuju}i svojoj bezgrani~noj energiji, sklonosti ka medijskoj popularnosti, uspeo da stvori mit o ^a~ku kao centru male privrede i sebi kao rodona~elniku svih srpskih doma}ina, ~ija porodica od pamtiveka raspola`e ogromnim bogatstvom. Materijalna i finasijska mo} dana{njeg magistra - ministra po~ela je da

se uve}ava vi{estruko. Na pitanja odakle mu vozni park, ku}e, zemlji{te u okolini ^a~ka sledio bi odgovor: - Vi'te, pas'te (~itaj: Vidite, pazite!), jednostavno da vam ka`em - ja se ve} dvadeset godina bavim privatnim biznisom. Rasprodao sam ma{ine po{to zbog bavljenja politikom vi{e ne mogu da vodim posao i po~eo da ula`em u nekretnine. Kada se sve ovo uzme u obzir, postaju jasne burne reakcije ^a~ana na provokacije da im lako jer imaju Velju. Na `alost, kristalno jasna postaje i situacija na politi~koj sceni Srbije. Nije samo Vojislav [e{elj gradio karijeru na maksimi: - Dok je budala u Srbiji, ja se ne brinem za svoju politi~ku karijeru! /jun/2007./godine/

001

61


rez_01pol.qxp

28.5.2007

17:52

Page 62

Nisu sve droge iste DOSADA[NJI NAPOR DA SE SMANJI BROJ OVISNIKA O OPIJATIMA BEZ ZNA^AJNJIH REZULTATA U SRBIJI

DEKRIMINALIZACIJA

Pe|a POPOVI]

62

001

/jun/2007./godine/

Pod dekriminalizacijom marihuane podrazumeva se da u`ivalac ili onaj koji poseduje manju koli~inu ove biljke ne bi bio krivi~no gonjen, ve} bi bio pokrenut prekr{ajni postupak protiv njega. To zna~i da bi on bio osu|en samo na nov~anu kaznu bez otvaranja kriminalnog dosijea. U zemljama u kojima je marihuana dekriminalizovana naj~e{}e tolerisane koli~ine su do 5 grama. U Kampanji za dekriminalizaciju marihuane se zala`u i za to da kazne budu u srazmeri sa prose~nom platom. - U Sloveniji kazna iznosi sto evra, a prose~na plata je oko 1500 evra {to ~ini petnaesti deo primanja. Shodno tome, kazna u Srbiji bi trebalo da bude u rasponu od 1000 do 1500 din ka`e Damjan. Iako je hladni rat zavr{en pre skoro dve decenije, kada je dekriminalizacija marihuane u pitanju, kao da gvozdena zavesa jo{ nije podignuta. Naime, izuzimaju}i Sloveniju, ^e{ku, Moldaviju i Rusiju, u ostalim zemljama nekada{njeg isto~nog bloka marihuana je jo{ uvek kriminalizovana. Ista situacija je i u na{em regionu, dok su SAD podeljene po liniji liberalniji sever i konzervativniji jug. Iako biv{i premijer priznaje da se ni{ta nije promenilo, veruje da bi u slu~aju dono{enja liberalnijeg zakona lako moglo do}i do manipulacije u sudskim sporovima. - Uz ovakvu neefikasnu policiju i korumpiran pravosudni sistem, bilo bi mnogo mesta za manipulaciju. Bolje je da zakon bude rigorozan. Mo`da sam staromodan, ali ne verujem da }u promeniti stav - ka`e Zoran @ivkovi} za Rez.

STANISLAV MILOJKOVI]

Dvadesetpetogodi{nji Beogra|anin Filip G. po~eo je da konzumira drogu sa sedamnaest godina. - @eleo sam sve da probam i mislio sam da sam dovoljno jak - pri~a Filip. Prema sopstvenom priznanju, nije razlikovao {tetne efekte pojedinih droga. - U {koli i ku}i su mi oduvek govorili da su sve droge jednako {tetne, i marihuana i heroin, a ja nisam shvatao da razlike postoje, pa sam po~eo da uzimam herion. Davao mi je smirenost i sigurnost, a bio je jeftin. Uzimao sam ga redovno i mislio da dr`im sve pod kontrolom, dok nisam shvatio da sam se navukao - pri~a Filip. Tada po~inje borba koja traje ve} tri godine. Filip je trenutno drugi put na le~enju i nada se da je poslednji. - Ostao sam bez nekih starih prijatelja, mada nije ni ~udo s obzirom na to {ta sam sve radio. Roditelji su stra{no razo~arani i imam ose}aj da me vi{e mrze nego {to se stide - obja{njava on. Ovakvih slu~ajeva ima mnogo. Stru~njaci u Srbiji poru~uju da je op{ta neinformisanost o delovanju opijata i razlikama koje me|u njima postoje jedan od najva`nijih okida~a za porast narkomanije. Na smanjenje broja novih ovisnika, prema njihovim re~ima, mogu zna~ajno da uti~u i : rad na formiranju druga~ijeg stava dru{tva prema ovom problemu, bolje preventivne kampanje, kao i fleksibilnija zakonska regulativa. Iako je pre ~etiri godine u Srbiji donet zakon po kome je svako posedovanje bilo kog od zabranjenih opijata krivi~no delo, nema znakova o smanjenju broja ovisnika. - Imamo samo podatke o pove}anom broju krivi~nih dela - ka`e za "Rez" doktorka iz Zavoda za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu, Svetlana Vu~eti}. Zakon je izglasan tokom mandata biv{eg premijera Zorana @ivkovi}a. - Doneli smo restriktivan zakon kako bismo smanjili broj narkomana ali i spre~ili trgovinu drogama - obja{njava @ivkovi}. Ipak, u dokumentu "Strategija za borbu protiv narkomanije" koji bi prema preporuci UN Srbija morala da usvoji do 2008. godine se navodi da je promet droga nastavio da raste i po dono{enju zakona, a kroz Srbiju dnevno pro|e oko dve tone raznih opijata. Kao posebno problemati~nu stvar, kriti~ari zakona isti~u nedostatak hijerarhije u okviru va`e}e

stavke prema kojoj su kazne za sve ilegalne droge iste. Pobornici klasifikacije smatraju da treba uzeti u obzir da li su droge smrtosnosne ili ne, kakvu vrstu zavisnosti izazivaju, da li pona{anje konzumenta ima {tetnih posledica po okolinu. - Nije isto uzeti heroin i popu{iti d`oint. To je odavno medicinski dokazano i od toga ne treba be`ati - ka`e Damjan iz Kampanje za dekriminalizaciju marihuane. Njeni u~esnici upozoravaju da se na ovaj na~in hiljade mladih svrstava me|u kriminalce. - Ako imate istra`ivanje po kome je 30 ili 50 procenata mladih probalo marihuanu, dolazimo do toga da su svi potencijalni kriminalci. To je problem dr`ave, a ti mladi ljudi zbog kriminalnog dosijea mogu imati velikih problema prilikom zaposlenja ili apliciranja za vizu. Nedavno ista`ivanje agencije Strated`ik marketing pokazalo je da je me|u beogradskim srednjo{kolcima


rez_01pol.qxp

28.5.2007

17:56

Page 63

Ganja mar{: Beograd (gore) Madrid (dole)

najpopularnija marihuana (60 %), zatim spid (28%), herion (13,3%), ekstazi (7%). Preciznih podataka o broju ovisnika u Srbiji nema. To je jo{ jedan razlog koji ote`ava uvid u pravo stanje stvari. Podaci variraju od deset do osamdeset hiljada ovisnika. Prema informacijama iz Zavoda za odvikavanje u Drajzerovoj ulici, evidentirano je 10.500 ovisnika, od ~ega je vi{e od polovine iz Beograda. Preko dve tre}ine pacijenata je na heroinu, zatim dolaze oni koji su na tzv. 'klupskim drogama' poput amfetamina ~iji je pop-

ularni naziv 'spid'. Ipak, da bi se dobio pribli`no precizan broj narkomana, potrebno je pomno`iti zvani~ne cifre sa dva, pet a mo`da i deset, tvrde lekari iz Drajzerove. U Zavodu ima samo 67 kreveta. Tokom godine obavi se 50.000 pregleda, dok se ostali zbrinjavaju ambulatno. Najve}i problem je neinfomisanost. Doktorka Vu~eti} isti~e da ni socijalne slu`be ne ulaze u problem rehabilitacije. One se bave samo kona~nim re{enjem, a ne prevencijom koja bi trebalo da po~ne jo{ u vrti}ima. Ana Krajnc iz Jazas-a pod-

ALKOHOL I CIGARETE SU LEGALNE DROGE Stru~njaci smatraju da je dru{tvena prihvatjivost nekih droga poput cigareta i alkohola veliki problem. - Alkohol je jedan od naj~e{}ih uzro~nika nasilnog pona{anja, saobra}ajnih nesre}a. Do skoro se u slobodnoj prodaji mogao na}i i trodon koji se koristi u kombinaciji sa alkoholom, a naj~e{}i u`ivaoci su mladi - ka`e dr Vu~eti}.

se}a da je, osim kontinuiranog rada, mladima potrebna pomo}, prihva}enost i razumevanje celog dru{tva: roditelja, zdravstvenih radnika, profesora. - Droga je kod nas tabu tema. Osoba koja ulazi u taj svet treba da bude upoznata sa zdravstvenim rizicima, a ne odba~ena i izolovana. Streotipi poput onih da narkomani ne `ele da se le~e prisutni su i me|u zdravstvenim radnicima. Svojim pona{anjem i normama dru{tvo nanosi vi{e {tete nego samo kori{}enje nekih droga tvrdi Ana Krajnc. Filip godinama poku{ava da se vrati u regularne dru{tvene tokove. I dalje veruje da bi mo`da druga~ije postupio da je imao ozbiljnija saznanja o razlikama me|u opijatima, umesto dobro poznate a nau~no nepotvr|ene pri~e 'ko proba marihuanu, neminovno zavr{ava na heroinu'.

/jun/2007./godine/

001

63


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:45

Page 64

REZERVAT

FOTOMONTA@A REZ

Tomislav Markovi}

PREDLOG SRPSKE RADIKALNE STRANKE ZA NOVU HIMNU SRBIJE

Odar radosti (PEVA: HOR CRVENE BERETKE, EX MALI KALIBRI) Sve {to mrzi htelo bi da kolje... - Neka kolje sve do mile volje! Sve {to puca htelo bi da strelja... - Neka strelja uz mnogo veselja! Nek ni{ani sve {to ima oko, svaki metak nek leti visoko! Ga|ati, ga|ati, lepo je ga|ati! Pogoditi, pogoditi, lep{e je pogoditi!

64

001

/jun/2007./godine/

Sve {to mlati htelo bi da bije... - Neka bije dok ga ne ubije! Sve {to vozi htelo bi da gazi... - Neka gazi dok ga ne ugazi!

Sve {to `ivi htelo bi da be`i... - Ko ne be`i pod zemljom }e le`i! Sve {to cveta htelo bi me|' cve}e... Zakla}emo ko sa nama ne}e!

Neka ska~e ko jo{ ima nogu, neka be`e svi koji to mogu!

Nek u smrti svako na|e spas, al' nipo{to preko mrtvih nas. Umreti, umreti, lepo je umreti! Ubiti, ubiti, lep{e je ubiti!

Voziti, voziti, lepo je voziti! Zgaziti, zgaziti, lep{e je zgaziti!


rez_01kultura.qxp

28.5.2007

14:47

Page 65

Pravilnik o sastavljanju Vlade Srbije Nakon tri meseca mudrog me|ustrana~kog dijaloga, koji je uglavnom protekao }utke (po{to se s Vojislavom Ko{tunicom mo`e komunicirati jedino na nemu{tom jeziku), pregovori oko sastavljanja Vlade su na jedvite jade privedeni kraju. Vidno potreseni tarapanom koja je izazvana izborom Tome Grobara za predsednika Skup{tine (koju je skromni zamenik opravdano odsutnog Vojvode od zar|ale ka{ike opisao re~ima: "Bog je stvarao svet {est dana, a ja sam ga uzdrmao za dva") i politi~kom krizom koju su sami izazvali, ~lanovi fri{ke vlade su, na op{te iznena|enje, odlu~ili da ne{to preduzmu. Tim povodom ponosni vlasnici ministarskih fotelja su sro~ili "Pravilnik o sastavljanju Vlade Srbije" koji }e spre~iti sve budu}e politi~ke ujdurme i te{ku rabotu podele portfelja u~initi tehni~kim pitanjem. Evo kako izgleda dokument koji }e se uskoro na}i pred poslanicima Narodne skup{tine.

vaskolikoj Vaseljeni, ubrzao entropiju i doveo do toplotne smrti svemira dok si rek'o keks. U slu~aju da zavera svetskih sila urodi plodom i da, jednog lepog dana - pu pu, daleko bilo, ne daj Bo`e, da ne ~uje zlo, kucnite o prvo drvo - Vojislav Ko{tunica ipak ode |avolu na istinu, njegov naslednik bi}e izabran `rebom (nakon 10 godina `alosti) iz redova oficira Svetog Artiljerijskog Sinoda Srpske Pravoslavne Slu`be. Jedino bo`ja stvorenja koja su u svakodnevnoj komunikaciji sa srpskim Bogom Marsenijem (tzv. sakralni hot-line), mogu bar donekle da naslute genijalnost Ko{tuni~inih politi~kih misli, izmislica i besmislica.

1. Rezultati izbora su irelevantni za sastavljanje vlade. Izbori se odr`avaju samo zato {to je Srbija jedna osvedo~eno demokratska zemlja, ali se rezultati izbora ne mogu uzimati za ozbiljno. U suprotnom, Srbija bi zavisila od }udljive volje gra|ana koji glasaju kako im se }efne, {to bi dovelo do haosa koji bi destabilizovao politi~ki poredak u zemlji.

3. Na do`ivotnim funkcijama ostaju i ministar zdravstva i jedinstva Tomica Milosavljevi} (~ak i ako u Srbiji bude otkriven izvor `ive vode ili eliksir mladosti), ministar policije Dragan Jo~i} (zbog zasluga za narod i Ratka Mladi}a) i gensek Mihajlov (jer u njemu ~ovek ne bi mogao da prona|e trunku morala ~ak ni mikroskopom od sto sve}a).

2. Vojislav Ko{tunica }e do`ivotno obavljati funkciju premijera Srbije, a po potrebi i du`e. Njemu je premijersko mesto toliko priraslo za srce da bi, po re~ima Slobodana Antoni}a zvanog "Ruho" i \or|a Vukadinovi}a zvanog "Neum", odlazak Ko{tunice iz premijerskog kabineta izazvao ozbiljne potrese u

4. Biv{i ministar energetike po difoltu postaje ministar vera, jer "u~enje o bo`anskim

nestvorenim energijama ~ini su{tinsku karakteristiku pravoslavlja" (protojerej Jovan Brija, Re~nik pravoslavne teologije). Po`eljno je da je ministar imao bar jedan zapa`en estradni nastup u crkvenom horu i da je bar jednom u~estvovao u nekoj od disciplina crkvenog vi{eboja (brzo ispijanje svete vodice, sumo-rvanje u slavskom koljivu, lov na ve{tice u nevladinim organizacijama...) 5. Svaka nova vlada ima obavezu da izmisli nekoliko fri{kih ministarstava u okviru programa za otvaranje novih radnih mesta (ministarstvo sosova i miro|ije, ministarstvo interpunkcije, ministarstvo za antarkti~ke integracije, ministarstvo fotelja bez portfelja, ministarstvo za `elje, pozdrave i ~estitke itd). 6. Sve prethodne ta~ke padaju u vodu (bu}!) ukoliko DSS skupi hrabrost, iza|e iz plakara i obznani svoju dugogodi{nju vanbra~nu vezu sa SRS-om, zasnovanu na fizi~koj, metafizi~koj, programskoj, nacisti~koj i svakoj drugoj privla~nosti. U tom slu~aju DSS i SRS sklapaju dr`avotvorni brak koji }e trajati dok ih smrt inoplemenika, narodnih izdajnika i domicilnih ni{tarija ne rastavi.

/jun/2007./godine/

001

65


rez_01kultura.qxp

66

28.5.2007

15:10

Page 66


rez 01naslov.qxp

28.5.2007

18:45

Page 5


rez 01naslov.qxp

28.5.2007

18:50

Page 6

www.yihr.org/mojainicijativa


Rez Magazin #1 Jun 2007