Page 1

januar 2008.godine/

korice.indd 3

IZBORI

3

1/13/2008 4:34:49 PM


CEO REGION NA JEDNOM MESTU! SVAKOG MESECA NA KIOSCIMA

januar 2008.godine/

korice.indd 3

IZBORI

3

1/13/2008 12:41:07 PM


Ima{ izbor!

Naše društvo je naša odgovornost. Nećemo da ponovo budemo izolovani od sveta. Nećemo dozvoliti da neodgovorni političari/ke odlučuju umesto nas! Budućnost će biti onakva, kakvom je mi stvorimo. Hoćemo društvo u kome ljudi koji su drugačiji nisu ugroženi! Hoćemo društvo u kome te ne tuku kad govoriš istinu! Hoćemo da ratni zločinci budu u Hagu! Nećemo da se fašizam oprašta! Na izborima biraš ko će donositi odluke u tvoje ime. Tvoj glas odlučuje da li ćeš putovati narednih godina, gde ćeš studirati, kako ćeš živeti! Iskoristi svoje pravo, budi siguran/na da tvoj glas ide onome ko zastupa tvoje stavove, jer jedino tako glasaš za sebe i svoju budućnost. Razmisli, pokreni se – glasaj 20. januara! januar 2008.godine/

rez spec.indd 3

IZBORI

3

1/13/2008 1:01:08 PM


[TA RADI PREDSEDNIK SRBIJE

Predsednik Srbije i Vlada Srbije ~ine izvršnu vlast. Predsednik, u skladu sa zakonom, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, komanduje Vojskom i daje i oduzima ~inove oficirima Vojske Srbije. Predsednik se bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, a ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Niko ne može više od dva puta da bude izabran za predsednika bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat. Takođe, predsednik je dužan da se povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija. Rad predsednika je javan, a informacije o njegovom radu dostupne su javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog zna~aja i propisima koji uređuju zaštitu tajnih podataka. Predsednik uživa imunitet kao narodni poslanik, a o njegovom imunitetu odlu~uje Skupština većinom glasova svih narodnih poslanika.

NADLEŽNOSTI PREDSEDNIKA Predsednik predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, predlaže skupštini nosioce funkcija, postavlja i opoziva ambasadore na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika. Takođe, predsednik daje pomilovanja i odlikovanja, a obavlja i druge poslove određene Ustavom. Prema Ustavu, predsednik može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlu~ivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona, ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući na~in. Predsednik ne može vratiti na ponovno odlu~ivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu. Predsednik može da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade, a dužan je da raspusti Skupštinu u slu~ajevima koji su određeni Ustavom. Predsednik ne može da raspusti parlament dok traje ratno ili vanredno stanje. Skupština se raspušta ukazom o raspuštanju, nakon ~ega predsednik Republike donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike. Prema Ustavu i Zakonu, predsednik je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazloženi predlog Vlade raspušta Skupštinu

4

ili da Vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade. Predsednik je dužan je da raspusti Skupštinu ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat. Sedište predsednika je u Beogradu, a Vlada uz pristanak predsednika određuje rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za njegov boravak i boravak ~lanova njegovog domaćinstva u zemlji i inostranstvu, kao i radni prostor Generalnog sekretarijata i Vojnog kabineta predsednika. Predsednika i ~lanove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika i propisom koji donosi Vlada. Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik.

MANDAT, IZBOR I RAZREŠENJE Predsednik Republike bira se na pet godina, a mandat po~inje kad položi zakletvu pred Narodnom skupštinom koja se se mora sastati ukoliko nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat. Mandat predsednika prestaje kad istekne vreme na koje je izabran, a pre toga mandat mu prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen. Predsednik može podneti pismenu ostavku, koju dostavlja predsedniku Skupštine. Mandat predsednika prestaje kad ostavka stigne u Narodnu skupštinu. Predsednik je dužan da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da obrazloži ostavku. Razrešenje predsednika može da predloži najmanje trećina narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za

PREDSEDNIK PARLAMENTA ZAMENJUJE PREDSEDNIKA Ukoliko je predsednik podneo ostavku, razrešen ili spre~en da obavlja funkciju, zamenjuje ga predsednik parlamenta najduže tri meseca. Dok zamenjuje predsednika Republike, predsednik Skupštine je ovlašćen da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za skupštinu, da predlaže kandidata za predsednika Vlade. Takođe, nadležan je u oblasti odbrane Srbije i komanduje Vojskom Srbije. Predsednik Skupštine koji zamenjuje predsednika Republike dužan je da raspusti parlement u svim slu~ajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika, kao i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 4

1/13/2008 1:01:40 PM


razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika. Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana nakon što je pokrenut postupak za razrešenje odlu~i da li je predsednik povredio Ustav. U slu~aju da je odluka potvrdna, predsednik je razrešen ako za to glasa dve trećine narodnih poslanika. Ako Ustavni sud odlu~i da predsednik nije povredio Ustav, postupak se obustavlja. Predsedniku mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje i produžava se po sili Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje. Tokom tog vremena predsednik ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata. Narodna skupština i Vlada dužne su da predsednika, na njegov zahtev, obaveštavaju o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za izvršavanje nadležnosti predsednika Republike. Predsednik Republike obaveštava Narodnu skupštinu ili Vladu na njihov zahtev o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za ostvarivanje nadležnosti Narodne skupštine ili Vlade.

AKTI PREDSEDNIKA Predsednik donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, naređenja i druge pravne akte koji su određeni zakonom. Ukazom predsednik proglašava zakon, raspušta Skupštinu, postavlja i opoziva ambasadore, daje odlikovanja i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije. Odlukom predsednik raspisuje parlamentarne izbore, predlaže Skupštini kandidata za premijera, daje pomilovanja, imenuje generalnog sekretara predsednika, šefa kabineta, savetnike i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu. Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik ostvaruje donošenjem odluka, pravila, naredbi, naređenja i drugih pravnih akata koji su određeni zakonom. Ukazi se objavljuju u „Službenom glasniku“, izuzev ukaza kojima se postavljaju, unapređuju i razrešavaju oficiri Vojske Srbije. Objavljivanje pravnih akata predsednika Republike u “Službenom vojnom listu” uređuje se posebnim propisom.

PLATA I DRUGA PRAVA Predsednik ima pravo na platu i naknadu plate i pravo na druga primanja u skladu sa zakonom i drugim propisima. Predsednik koji je pre izbora na funkciju ostvario pravo na penziju ima pravo na platu u punom iznosu. Pravo na odmore i odsustva i pravo na obavezno socijalno osiguranje predsednik ostvaruje u skladu sa zakonom i drugim propisima. Predsednik kome je prestao mandat ima pravo na po~asni naziv „bivši predsednik Republike“ i pravo da prisustvuje državnim sve~anostima u skladu s protokolom. Pravo na po~asni naziv „bivši predsednik Republike“ imaju svi predsednici Srbije birani od 9. decembra 1990. godine, predsednici Savezne Republike Jugoslavije i predsednici državne zajednice Srbija i Crna Gora koji su iz Republike Srbije. Bivši predsednik ima pravo na naknadu plate u iznosu plate predsednika dok se ne zaposli, ili dok ne ispuni uslove za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali najviše šest meseci od dana kada mu je prestao mandat. Pravo na naknadu plate bivšem predsedniku može da se produži dok on ne ispuni uslove za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali najviše za još šest meseci. Vreme u kome ostvaruje pravo na naknadu plate bivšem predsedniku

ra~una se u staž osiguranja u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju. Bivši predsednik ima pravo da se u roku od tri meseca od dana kada mu je prestao mandat vrati na rad kod poslodavca kod koga mu miruje radni odnos. Bivši predsednik koji se ne zaposli pre nego što mu prestane pravo na naknadu plate, ima pravo na mese~no primanje u iznosu od 80 odsto plate predsednika dok se ne zaposli, ali najduže dok ne ispuni uslove za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Vreme u kome ostvaruje pravo na mese~no primanje bivšem predsedniku ra~una se u staž osiguranja u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ako se bivši predsednik zaposli, a njegova plata je manja od 80 odsto plate predsednika, on ima pravo na posebno mese~no primanje u iznosu razlike izmeđ 80 odsto plate predsednika i plate koju prima. Ako se bivši predsednik penzioniše, a njegova penzija je manja od 80 odsto plate predsednika, on ima pravo na posebno mese~no primanje u iznosu razlike izmeđ 80 odsto plate predsednika i penzije koju prima. Bivši predsednik ima pravo na kancelarijski prostor, na savetnika, sekretara i pravo na službeni automobil s voza~em (u daljem tekstu: Kancelarija) u onolikom periodu koliko je trajao njegov mandat. Bivši predsednik može da koristi službeni automobil s voza~em samo da bi obavio posao u svojstvu bivšeg predsednika. Kancelarijski prostor, službeni automobil i voza~a obezbeđue Vlada, u saglasnosti s bivšim predsednikom. Bivši predsednik ima pravo da ga obezbeđuju policija i Vojska Srbije godinu dana po prestanku mandata, a obezbeđenje može da se produži ako za to postoje opravdani razlozi i ako je bivši predsednik saglasan s tim. Bivši predsednik ima pravo na diplomatski pasoš i pristup arhivama iz vremena dok je bio predsednik. Predsednik koji je razrešen nema prava koja ima bivši predsednik, izuzev ukoliko Narodna skupština u odluci o razrešenju ne odredi da mu pripadnu pojedina ili sva prava koja ima bivši predsednik.

PRINCIP PODELE VLASTI Pravni poredak u Srbiji je jedinstven, a vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sudska vlast je nezavisna, parlament je zakonodavna vlast. Prema Ustavu i Zakonu, predsednik Republike izražava državno jedinstvo.

PRAVA SUPRUŽNIKA Supružnik predsednika Republike koji je u radnom odnosu ima pravo na odsustvo dok izvršava protokolarne i druge društvene obaveze i za to vreme ima pravo na naknadu plate u iznosu plate koju bi primao da radi na svom radnom mestu. Sredstva za naknadu plate obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Supružnik predsednika Republike koji je u radnom odnosu ima pravo na odsustvo dok izvršava protokolarne i druge društvene obaveze i za to vreme ima pravo na naknadu plate u iznosu plate koju bi primao da radi na svom radnom mestu. Supružnik predsednika koji je u radnom odnosu ima pravo da mu radni odnos miruje dok njegovom supružniku traje mandat, da mu se vreme mirovanja radnog odnosa ra~una u staž osiguranja u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i da za to vreme mese~no prima 20 odsto plate predsednika.

januar 2008.godine/

rez spec.indd 5

IZBORI

5

1/13/2008 1:02:00 PM


Boris Tadi}, Predsedni~ki kandidat Demokratske stranke 6

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 6

1/13/2008 1:02:14 PM


MLADI NEMAJU PRAVO NA APATIJU - Moja poruka mladima je: “Nemate prava da budete apati~ni”. Niko nema pravo da podlegne depresiji i apatiji. Niko nema pravo da sebi kaže da život nema smisla i da se ne vredi boriti. Samo nacije i pojedinci koji se uvek bore, ma koliko da im je teško, imaju perspektivu i budućnost. Svi oni koji su prošli najveća zla i najveća iskušenja kada su smogli snage da se izbore bivaju posebno zadovoljni i osećaju se ponosni što su imali moć da se izbore sa velikim problemom - kaže Tadić. Građani treba da izađu na izbore i svojim glasom odlu~e kakva će biti Srbija u sledećih pet godina. Pet godina je suviše dug period da bi se odluka prepustila nekom drugom. Svaki glas je važan i svaki će biti odlu~ujući - smatra Tadić.

INFLACIJA GA OTERALA U POLITIKU Kandidat DS i predsednik Srbije Boris Tadić navodi da ga je politika zanimala još od studentskih dana kada se borio za uspostavljanje demokratije u Srbiji, ali da ga je, po završetku studija, na profesionalno bavljenje politikom navela jedna prosta ~injenica - inflacija. - Devedestih sam postao ~lan Demokratske stranke, ali sam tek 1993. ili 1994. godine odlu~io da se profesionalno bavim politikom i na to me nagnala jedna jednostavna ~injenica. Kada sam došao na posao tog dana, bio sam profesor u gimnaziji i predavao psihologiju, dobio sam dve marke platu u dinarskoj protivvrednosti. Kada sam završio predavanje tog istog dana, nakon sedmog ~asa koji sam održao, moja plata je iznosila jednu marku. Smatrao sam da je to potpuno nenormalno stanje u društvu, da hiljade i milioni ljudi istog dana prepolove svoju platu samo u toku jednog svog radnog dana i onda sam rekao: ‘Ja sada krecem u odlu~nu borbu’. Postao sam ~ovek koji se profesionalno bavi politikom i evo sada radim ovaj posao – kazao je Boris Tadić. Boris Tadić sada ponovo u~estvuje u trci za predsednika Srbije a, kako isti~e, kandidovao se da bi završio ono što je po~eo 2004. godine kada je preuzeo mandat i uveren je u svoju pobedu. - Kandidovao sam se i zato što sam ~ovek koji ne napušta utakmicu na poluvremenu i zato što ima još mnogo nezavršenog posla koji svi zajedno moramo da uradimo, da bismo živeli onako kako i zaslužujemo – kaže Tadić i dodaje da je njegova politika, za koju traži podršku građana, politika mira, prosperiteta, boljeg života, razvoja, sigurnosti i stabilnosti. Za tu politiku, on traži i podršku mladih i poziva ih da, u što većem broju, izađu na izbore 20. januara (i 3. februara) i glasaju jer upravo od njih zavisi da li će zemlja nastaviti putem promena do bolje budućnosti. - Treba da izađete na izbore zato što je sudbina i budućnost ove zemlje u vašim rukama, zato što vi treba da izaberete između nade i straha, između politike mira i stabilnosti i politike sukoba i konfrontacija, između puta u buduđnost i puta nazad u prošlost – poru~io je Boris Tadić u razgovoru sa studentima Beogradskog univerziteta. Govoreći o apati~nosti mladih, on je istakao da je ta pojava prisutna kako u Srbiji tako i u mnogim evropskim zemljama jer civilizacija ima problem da ponudi perspektivu mladom ~oveku.

- Politika nije samo upravljanje već i nuđenje perspektiva, sagledavanje budućnosti društva. To je vizija društva u ~ijem središtu jeste i perspektiva za svakog mladog ~oveka i kontinuitet razvoja - rekao je Tadic odgovarajuci na pitanja gražana na svom sajtu www.boristadic.org. Prema njegovim re~ima, mladi ~esto misle da je rešenje za njihove probleme bekstvo u neku drugu zemlju ali tek kada odu onda se suo~e sa izazovima koje nisu o~ekivali. - Život nije jednostavan, život je uvek bio težak, bio je težak i ranije i oni koji vam kažu da je nekada bilo mnogo lepše ne govore istinu jer mi imamo prirodnu sklonost da ulepšavamo prošlost, ulepšavamo sve što se desilo u prošlosti i na takav na~in nam je lakše da živimo kazao je on. Tadić isti~e da Srbija danas pokušava da reši probleme nasleđene iz devedesetih godina, da uvede pravni poredak ali da to ipak ne može da se uradi preko noći. - Popravljamo stvari i idemo napred - isti~e Boris Tadić. Boris Tadić smatra da su izbori zakazani za 20. januar odlu~ujuci, jer Srbija tada bira put kojim će ići narednih pet godina. - Odlu~uje se o tome da li ćemo ići putem ili stranputicom ukoliko građani Srbije izaberu politi~ku opciju koju vodi Tomislav Nikolić. On smatra da je njegova politi~ka opcija pravi put za Srbiju. Ja smatram da je to apsolutno neta~no. Milsim da ideja Velike Srbije sa granicama Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica, ideja ruskih baza na našoj teritoriji, ideja Srbije kao provincije neke strane zemlje i ideja Srbije koja ce ići daleko od Evrope podrazumevaju samo izolaciju koja vodi zaostajanju, a zaostajanje podrazumeva život u ambijentu i atmosferi koja je veoma opasna i koja je neprihvatljiva za Srbiju u 21. veku kazao je Tadić. Prema njegovim re~ima, Srbija treba da bude zemlja bliska evropskim standardima, da model srpskog društva treba da bude evropsko društvo, da pravosuđe treba da bude kao evropsko, medicina, škole, infrastruktura kao i u Evropi prema kojoj ne bi smele da postoje granice.

januar 2008.godine/

rez spec.indd 7

IZBORI

7

1/13/2008 1:02:45 PM


BIOGRAFIJA Boris Tadić je rodjen 15. januara 1958. godine u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu. Diplomirao je u oblasti socijalne psihologije, na Katedri za klini~ku psihologiju. Radio je kao novinar, klini~ki psiholog, profesor psihologije i istraživa~ u nau~nim projektima na Institutu za psihologiju. U~estvovao u opozicionom radu tokom studija, zbog ~ega je bio hapšen. ~lan je Demokratske stranke od 1990 godine i nakon Dragoljuba Mićunovića i Zorana \in|i}a njen treći predsednik. Obavljao je funkcije sekretara Glavnog odbora i potpredsednika Izvršnog odbora DS. Bio je poslanik Skupštine Srbije. Za potpredsednika DS izabran je 27. februara 2000. godine. Bio je direktor Centra za razvoj demokratije i politi~ke veštine i radio je na uspostavljanju regionalnog sistema politi~ke edukacije u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Bugarskoj, kao i u samoj Demokratskoj stranci. Od 2003. godine bio je predava~ politike i advertajzinga na specijalisti~kim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. U prvoj demokratskoj vladi Savezne Republike Jugoslavije, 2000. godine, bio je ministar telekomunikacija. Od 2001. bio je savezni poslanik Demokratske stranke u Veću gradjana i potpredsednik Skupštine SRJ. U tom mandatu obavljao je i funkciju predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. U sazivu prve Skupštine državne zajednice SCG obavljao je funkciju šefa Poslani~kog kluba DOS-a. Od 17. marta 2003. bio je ministar odbrane Srbije i Crne Gore. Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2003. godine bio je nosilac liste “DS - Boris Tadi}”. Ponovo je izabran za potpredsednika Demokratske stranke 5. oktobra 2001. godine. Za predsednika Demokratske stranke izabran je na skupštini stranke, održanoj 22. februara 2004. godine. Na funkciju predsednika Srbije stupio je 11. jula 2004. godinem nakon što je u drugom krugu izbora 27. juna porazio radikalnog kandidata Tomislava Nikolića. Tadić je tada kao osnovne ciljeve svog mandata naveo o~uvanje petooktobarske osvojene slobode, priklju~enje Srbije Evropskoj uniji, bolji život građana, viši standard, stabilnu državu i održivo i kompromisno rešenje problema Kosova i Metohije. Govori engleski i francuski jezik. Oženjen je Tatjanom i otac je dve devoj~ice - Maše i Vanje. Otac mu je akademik Ljubomir Tadić, jedan od osmorice profesora koji su 1968. izba~eni sa univerziteta.

TADI] LI^NO Predsedni~ki kandidat DS-a kaže da su mu najdraži domaći filmovi - filmovi Žike Pavlovića, Miše Radivojevića, Dušana Makavejeva, voli da ~ita a na pitanje koje knjigu je u skorije vreme kupio sebi ili nekom drugom navodi knjige Srdjana Valjarevića i Marka Vidojkovića. Sportom se bavi rekreativno, ne propušta utakmice koje u bilo kojem sportu igra reprezentacija Srbije, ne kladi se, a najbolji prijatelji su mu isti oni od pre 20 ili 30 godina. Kako sam ka`e, poslednji put je plakao u selu Cernica, enklavi na Kosovu 2005. godine dok su devoj~ice u narodnoj nošnji pevale, na snegu.

8

ZAŠTO SE U KAMPANJI NE POJAVLJUJE SA PORODICOM Na pitanje zašto se u ovoj predsedni~koj kampanji ne pojavljuje sa porodicom kao što je bio slu~aj pre tri i po godine, Tadić odgovara da ~ovek koji se bavi politikom ili bilo kojim javnim poslom mora da ima meru u ugrožavanju privatnog života ~lanova svoje porodice. Moja dece su vrlo mala, imaju devet i šest i po godina i mislim da ne bi bilo dobro da remetim njihovo odrastanje. Već sam dovoljno to u~inio ~injenicom da sam ranije obavljao posao ministra odbrane, sada predsednika. One, nažalost, u ovim ranim godinama moraju da idu sa posebnim merama zaštite, a to izaziva kod njihovih drugara izvesnu pozornost - naveo je Tadić. Prema njegovim re~ima, ne bi ni video pravi smisao života da nema kćerke.

DEMISTIFIKACIJA POLITIKE - Plan u pet ta~aka Plan koji predsedni~ki kandidat DS-a nudi gradjanima Srbije podrazumeva obezbeđenje posla za sve, izgradnju i razvoj zemlje, le~enje dostupno svima, znanje koje se ceni i život bez korupcije.

1. POSAO ZA SRBIJU - Svaki građanin Srbije mora da ima posao od koga može pristojno da živi. Danas nam je potrebno najmanje 500.000 novih radnih mesta. A da bismo obezbedili investiranje u našu zemlju, razvoj preduzetništva i zapošljavanje, Srbija mora da bude sigurna i stabilna država. To je prvi i najvažniji uslov da bi životni standard gražana mogao da raste.

IIZBORI ZBORI /ja /januar jaa januar 2008.godine/ 2008 0 .goodin 08 d ne//

rez spec.indd 8

1/13/2008 1:04:18 PM


4. ZNANJE KOJE SE CENI Obrazovanje mora da bude dostupno svima, pod jednakim uslovima. A najboljim u~enicima i studentima država treba da omogući da svoje dragocene sposobnosti primene u svojoj zemlji, na dobrobit svih. Znanje moramo da poštujemo mnogo više i da nagražujemo mnogo bolje.

5. ŽIVOT BEZ KORUPCIJE U Srbiji mora i može da se živi bez korupcije. Bez korupcije u zdravstvu, sudstvu, školstvu. Bez korupcije u opštini i državi. Borba protiv korupcije i kriminala je najvažniji zadatak jer od ostvarenja tog cilja presudno zavisi razvoj naše zemlje. Komentarišući ovaj plan predsedni~ki kandidat Demokratske stranke ga je nazvao demistifiikuje politiku, da skloni sve “tajne i magle” koje postoje u politici i da ljudima jednostavno objasni o ~emu se radi:

2. IZGRADNJA I RAZVOJ bez jake infrastrukture nema ni jake privrede. Bez jake privrede nema ni novih radnih mesta. Moramo u sledećih nekoliko godina da izgradimo evropsku putnu mrežu, najmanje pet velikih mostova, telekomunikacije kao u razvijenim zemljama i krenemo u projekat gasifikacije cele Srbije. Da kvalitetnim sistemom navodnjavanja razvijamo našu poljoprivredu. Na taj na~in razvoj naše zemlje bice brži i izvesniji.

- ~itava ideja koja mene rukovodi i koju predlažem da građani Srbije usvoje na ovim izborima je da zaposlimo Srbiju, da razvijemo Srbiju i investiramo u infrastrukturu. Hajde da se borimo za obrazovanje koje garantuje vrednost diploma a ne diplome koje neko dovodi u pitanje. Hajde da se borimo za elementarnu zdravstvenu zaštitu. Sve to možemo da uradimo samo ako se neprekidno borimo protiv kriminala i korupcije. Da bi suzbili korupciju koja zaustavlja razvoj, koja spre~ava nova zaposlenja, spre~ava rešavanje životnih problema ljudi mi moramo da imamo jednu sistematsku i organizovanu akciju. To je jedan veliki nedostatak Srbije posle 5. oktobra.

3. LE^ENJE DOSTUPNO SVIMA - kvalitetno le~enje mora da bude neotuđivo pravo svakog, a ne privilegija. Država mora da obezbedi da i najugroženiji građanin Srbije uvek može da ra~una na dobru i efikasnu zdravstvenu negu.

januar 2008.godine/

rez spec.indd 9

IZBORI IZ ZBORI

9

1/13/2008 1:06:04 PM


^edomir Jovanovi}

predsedni~ki kandidat Liberalno demokratske partije

10

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 10

1/13/2008 1:06:34 PM


Nema odustajanja od života U trci za mesto predsednika Srbije ovog januara prvi put se našao i lider Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanović, uz najavu da u kampanju ulazi sa planom da proširi krug ljudi koji su spremni, ‘ne da se pomire sa sudbinom nego da je prihvate, jer je to preduslov da promene svoje živote’. Kako bi došao do tih ljudi, predsedni~ki kandidat LDP manje gleda građane sa bilborda, a znatno više vremena provodi u direktnom kontaktu sa njima širom cele Srbije. Kao najmlađi predsedni~ki kandidat ^edomir Jovanović kaže da je njegov cilj da srbijansko društvo dobije priliku da živi u državi evropskih vrednosti u kojoj i stari i mladi imaju priliku da budu cenjeni na osnovu onoga koliko vrede, a ne koga znaju. - Mladi moraju dobiti priliku da žive u zemlji u kojoj svako živi od svog rada, a ne da trpe posledice tuđeg nerada. Kad si mlad u Evropi si cenjen, poštovan, Evropi si potreban. Kad si mlad u Srbiiji si proklet, kad si žena u Evropi si ravnopravna, a u Srbiji si sluškinja. Kad si starac, u Evropi te poštuju zbog onog što si stvorio, imaš svoje mesto u društvu. Kada si pošten, kada si vredan na poslu, tamo dobiješ platu i cene te, a ovde za tebe kažu da si budala što dolaziš prvi na posao, a odeš poslednji. E, mi o toj Evropi pri~amo koja ceni naše dobre osobine i koja menja one koje su loše. I nema loših i dobrih društava, postoje samo dobra i loša rukovodstva i građani koji nisu imali priliku da dođu do izražaja – kaže ^edomir Jovanović za REZ. REZ: Jedna od trenutno najaktuelnijih tema u politi~kom životu Srbije je svakako rešavanje finalnog statusa Kosova. Kada govorite o Kosovu kažete da su vlasti nespremne da društvu kažu istinu. Šta je po Vama politi~ka realnost kosovske situacije i šta poru~uje parola predsedni~kog kandidata koja kaže: “Hoću predsednika koji govori o Kosovu, a misli na mene.”? ^J: Nekoliko stvari je jako važno kada se govori o Kosovu. Prva je da vladajuća elita u fokusu svoje politike o Kosovu drži teritoriju, dok ih život ljudi na toj teritoriji manje interesuje. Druga, koja proizilazi iz prve, jeste da se vlast u Beogradu pitanjem Kosova bavi štiteći pre svega svoje grupne i li~ne interese, a ne interese građana Srbije i građana Kosova. Treće i možda i najvažnije jeste da se u vođenju te politike vlasti u Srbiji ne drže realnosti, nego mitova, i zbog toga njihova politika podseća na Miloševićevu. ^etvrto je da smo mi upozoravali sve vreme da će rešavanje pitanja Kosova Koštunica iskoristiti za obra~un sa proevropskom politikom u Srbiji. Politika za koju se zalaže LDP je potpuno druga~ija. Mi uvažavamo realnost govoreći prostu istinu, Srbija nema suverenitet nad Kosovom od 1999. godine. Kada se govori o Kosovu mora se pre svega govoriti o ljudima koji žive na Kosovu i u Srbiji, ne o granicama i zastavama, nego o životu. Rešavanje kosovskog pitanja mora biti vođeno tako da štiti živote i interese ljudi u Srbiji, ljudi na Kosovu i taj proces rešavanja mora doprineti daljoj evropeizaciji Srbije i njenom približavanju EU.

REZ: Na ~ije glasove LDP ra~una na ovim izborima? ^J: Ra~unamo da sve one koji ne veruju u izjedna~avanje 5. oktobra i 12. marta. Na sve one koji ne veruju u fabrikovane afere, koji su se protivili diskontinuitetu sa prvom demokratskom Vladom i kontinuitetom sa Miloševićem. Na glasove ljudi koji se protive kohabitaciji ili koaliciji. Na glasove ljudi koji misle da se u Brisel ne ide preko Moskve. Sve one koji su za Evropu, koji su protiv Miloševićevog nasledinka Vojislava Koštunice, protiv toga da Bulatović bude šef BIA, da Jo~ić bude ministar policije. Koji misle da Srbija ne treba da bude partijska država. Na sve one koji misle da je Život zakon. REZ: Kako je nastao slogan kampanje Život je zakon? ^J: Naša kampanja razlikuje se od ostalih i po tome ko su njeni kreatori. Nijedna agencija ne radi našu kampanju za razliku od drugih. ^esto u obrazloženjima svojim klijentima predstavnici tih agencija govore kako kampanju LDP-a rade, Amerikanci, Britanci, Italijani i poslednje što smo ~uli jesu Šveđani. To je jedni na~in da objasne nedostatak svoje kreativnosti i novih ideja. Sa druge strane politi~ari i stranke o~ekuju od agencija da svojim radom nadoknade nedostatak politi~ke ideje i zbog toga vidimo da svi kanditati nose sli~na odela, košulje i kravate. Svi se zalažu za Evropu, mir u svetu, svi su protiv rata i ne daju Kosovo. Istina je da su sve kampanje LDP-a radili prijatelji stranke koji su veoma kreatvni, ali u isto vreme razumeju šta je politika. Upravo iz tog razumevanja politike LDP nastao je naš slogan koji veoma jasno i jednostavno objašnjava naše ciljeve.

Kad si mlad u Evropi si cenjen, poštovan, Evropi si potreban. Kad si mlad u Srbiiji si proklet, kad si žena u Evropi si ravnopravna, a u Srbiji si sluškinja. Kad si starac, u Evropi te poštuju zbog onog što si stvorio, imaš svoje mesto u društvu. Kada si pošten, kada si vredan na poslu, tamo dobiješ platu i cene te, a ovde za tebe kažu da si budala što dolaziš prvi na posao, a odeš poslednji. E, mi o toj Evropi pri~amo koja ceni naše dobre osobine i koja menja one koje su loše. I nema loših i dobrih društava, postoje samo dobra i loša rukovodstva i građani koji nisu imali priliku da dođu do izražaja REZ: Istraživanja predviđaju da će u drugom krugu najverovatnije borbu za predsedn~ko mesto voditi kandidat DS Boris Tadić i Tomislav Nikolić, kandidat SRS. Da li u tom slu~aju predsedni~ki kandidat DS može da ra~una na podršku LDP? ^J: Treba sa~ekati prvo da se završi prvi krug. Ljudi koji glasaju za nas nisu vojska koja samo ~eka naređenje. U suštini naše politike je sloboda pojedinca, a pre svega sloboda mišljenja. Jedna stvar je koga ćemo mi kao stranka podržati, a potpuno druga da li će to glasa~i i uraditi. Podrška se zaslužuje, to da li će je neko dobiti zavisi od toga šta radi. REZ: Dobar deo bira~a koji glasaju za LDP (ukoliko nisu oni koji prvi put glasaju) dolazi iz korpusa pristalica Demokratske stranke od koje se odvojio LDP. Koje su danas razlike između LDP i DS, dve godine nakon razlaza ove dve stranke demokratske orijentacije?

januar 2008.godine/

rez spec.indd 11

IZBORI

11

1/13/2008 1:07:04 PM


^J: Mnogo je razlika u ovom trenutku, u energiji, u odnosu prema rešavanju klju~nih problema, prema Kosovu, prema Koštunici. DS se mnogo promenila u poslednje tri – ~etiri godine. Naravno i pored tih razlika oni uvek mogu ra~unati na našu podršku kada se bore za stvari koje su nam zajedni~ke.

Kad si mlad u Evropi si cenjen, poštovan,

Ljudi koji glasaju za nas nisu vojska koja samo ~eka naređenje. U suštini naše politike je sloboda pojedinca, a pre svega sloboda mišljenja. Jedna stvar je koga ćemo mi kao stranka podržati, a potpuno druga da li će to glasa~i i uraditi. Podrška se zaslužuje, to da li će je neko dobiti zavisi od toga šta radi. REZ: Na predizbornoj kovenciji ste najavili najintenzivniju do sada kampanju kroz direktan kontakt sa bira~ima. Šta im govorite? Zašto da glasaju baš za Vas? ^J: Naša kampanja se dosta razlikuje od svih ostalih. Pre svega ona se zasniva na daljem promovisanju politike LDP u neposrednom kontaktu sa ljudima, na razgovoru sa njima. Laž je da jedan ~ovek može da promeni Srbiju, iako je bar u Srbiji jasno da jedan može da je upropasti. Ovi izbori su korak do smene vlade Vojislava Koštunice, što je preduslov svake promene.

12

REZ: U kakvoj Srbiji vidite budućnost Vaše dece? Kada verujete da će ta Srbija biti realnost? Šta može da Vas natera da odustanete od borbe za druga~iju Srbiju? ^J: Verujem da je će Srbija biti moderna država nakon što se promeni sistem vrednosti koji je od ove zemlje napravio najnesrećnije društvo u Evropi. Ne želim da naša deca nose pe~at nacista 21. veka zarad odbrane lažnih mitova nesposobne politi~ke elite. Zbog toga sam spreman da se borim za Srbiju u kojoj će se poštovati razlike, Srbiju u kojoj će se u~iti od najboljih i Srbiju u kojoj mladi ljudi neće tražiti svaku priliku da odu kako bi srećnu budućnost gradili na nekom drugom mestu. To su ciljevi od kojih nema odustajanja.

^EDA LI^NO Predsedni~ki kandidat LDP-a ne propušta koncerte velikih rok bendova u Beogradu i kaže da je prošle godine posebno uživao slušajući Stonse (Rolling Stones) i Braina Ferry-a. Od prijatelja iz Londona je nedavno na poklon dobio knjigu koju trenutno ~ita - biografiju bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Blerove godine (The Blair Years) koju je napisao Blerov dugogodišnji medijski savetnik Alister Kempbel (Alastair Campbell). Veliku dilemu ovih zimskih dana - bord ili skije – predsedni~ki kandidat LDP rešava u korist prvog. Snowboard je definitivni izbor zimskog sporta ~edomira Jovanovića koga uživanje na bordu ~eka kao zasluženi odmor nakon naporne kampanje.

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 12

1/13/2008 1:07:29 PM


BIOGRAFIJA JOVANOVI] ^EDOMIR, predsednik Liberalno demokratske partije, rođen je 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti 1998, odsek dramaturgije. Bavio se novinarstvom u TV Politici, nedeljniku NIN, agenciji Tiker, dnevniku Borba i još nekim listovima. Bio je jedan od vođa studentskog protesta 1996-97. godine. Osnovao je Studentski politi~ki klub, koji je po~etkom 1998. ušao u Demokratsku stranku (DS), u kojoj je Jovanović postao ~lan Izvršnog i Glavnog odbora. Na kongresu DS 6. oktobra 2001. izabran je za jednog od potpredsednika DS. Nakon ubistva lidera DS Zorana \inđića 12. marta 2003, izbaran je za potpredsednika u Vladi Zorana Živkovića. Takođe, do izborne skupštine 22. februara 2004. godine zajedno sa još tri potpredsednika DS-a kolektivno je rukovodio strankom. Krajem novembra 2004. jedanaest funkcionera DS-a pokrenulo je disciplinski postupak protiv Jovanovića, zbog navodnog kršenja strana~ke discipline. Sa DS se razi{ao 3. decembra 2004. godine.

Liberalno-demokratska frakcija, koju je u okviru DS-a osnovao Jovanović, transformisana je u Liberalno-demokratsku partiju (LDP) 5. novembra 2005, a Jovanović je postao njen predsednik. Bio je šef izbornog štaba i portparol koalicije Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je na izborima 2000. srušila režim Slobodana Miloševića. Nakon toga izabran je za poslanika i šefa poslani~ke grupe DOS-a u Skupštini Srbije. Bio je i odbornik u Skupštini Beograda. U januaru 2007. izabran je za poslanika i šefa poslani~ke grupe LDP. Jovanović je jedan od osniva~a nevladine organizacije Centar za modernu politiku. Najvažniji posao koji je obavio posle 5. oktobra svakako su pregovori sa Miloševićem koji su rezultirali predajom bivšeg predsednika Srbije i SRJ I njegovim transferom u SHefeningen, pritvorsku jedinicu Haškog tribunala. Napisao je nekoliko drama i knjigu “Moj sukob s prošlošću”. Oženjen je Jelenom Savić sa kojom ima sina Mihajla i kćerku Anu.

januar 2008.godine/

rez spec.indd 13

IZBORI

13

1/13/2008 1:10:28 PM


Razmimoilaženje šta su strana~ki prioriteti postalo je o~igledno pre nekoliko godina kada je i pored jasnog opredeljenja mađarskih bira~a nastavljena “nacionalna” politika koju je personifikovao Kasa. Još uvek nedovoljno razjašnjena eskalacija međunacionalnih sukoba u Vojvodini 2003. i 2004. godine ne samo da je ostavila posledice u samoj stranci, već je SVM upadljivo udaljila od dotadašnjih politi~kih saveznika, pre svih Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Krajem 2004. godine na referendumu u Mađarskoj odba~en je predlog o dvojnom državljanstvu za Mađare izvan Mađarske što je predstavljalo žestok udarac Kasinoj politici. Iako se o~ekivalo da će stranka po~eti da menja svoj “izraženo nacionalni” kurs, to se nije desilo. Sve labavije politi~ko savezništvo sa Demokratskom strankom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine pokušalo se nadoknaditi nepreciznim i nerealizovanim paktom sa Demokratskom strankom Srbije. Pošto većinu bira~kog tela SVM, za razliku od nekih drugih stranaka na politi~koj sceni Srbije, ne ~ini poslušna bira~ka armija, već svesni i obrazovani pojedinci, distanciranje “urbanog dela bira~a” od stranke se nastavilo. Lo{i rezultati na izborima za republi~ki parlament u januaru 2007. godine bili su kriti~na ta~ka koja je promenila većinski stav. Sudbina “konzervativaca” je bila zape~aćena. Postalo je jasno da su neophodni ljudi sa novim idejama.

I{tvan Pastor

predsedni~ki kandidat mađarske koalicije

Novi vetrovi sa severa Predizborni program Ištvana Pastora ima dva osnovna cilja – zalaganje za nastavak reformi koje bi rezultirale punopravnim ~lanstvom Srbije u evro-atlantskim integracijama i što bolji položaj nacionalnih manjina. U javnosti Pastor ostavlja utisak politi~ara koji je naklonjeniji građanskim nego nacionalnim vrednostima Za Ištvana Pastora, predsedni~kog kandidata “mađarske koalicije”, 2007. godina bila je izuzetno uspešna. Izabran je za predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i tako smenio višegodišnjeg lidera ove stranke Jožefa Kasu. Prvi politi~ki potezi Pastora kao novoizabranog predsednika, postigli su ne mali uspeh. Kada je po~etkom jeseni 2007. godine i zvani~no formirana koalicija ~etiri partije vojvođanskih Mađara, postalo je jasno da je re~ o zna~ajnom događaju na politi~koj sceni Srbije. Ukoliko mu pođe za rukom da ispuni jedan od svojih osnovnih zadataka i zaustavi konstantan pad popularnosti stranaka koje su koaliciju formirale, za Pastora bi 2008. godina mogla biti uspešnija od prethodne.

14

Posle izbora Pastora za predsednika najuticajnije stranke vojvođanskih Mađara postalo je jasno da je on takav ~ovek. Po~elo je ukrupnjavanje politi~ke scene vojvođanskih Mađara kako bi se donekle popravio narušeni politi~ki položaj. Posle 14 godina sukoba ~etiri nacionalne stranke vojvođanskih Mađara su se sporazumele da formiraju “mađarsku koaliciju” i imaju zajedni~kog predsedni~kog kandidata. Iako su koalicioni partneri politi~ari “starog (nacionalisti~kog prim. aut.) kova” poput Andraša Agoštona i Šandora Pala, sti~e se utisak da je Pastor uspeo da nametne većinu svojih stavova. Iza predizbornog slogana “Za Srbiju u kojoj će svima biti bolje” je program završetka društvenih reformi zapo~etih u vladi Zorana \inđi}a 2001. godine. Pored reformi, ukoliko bude izabran za predsednika Srbije, Pastor obećava da će se zalagati za veću autonomiju Vojvodine, pravedno rešenje kosovskog problema, povratak nacionalizovane imovine i potpunu saradnju sa Haškim tribunalom, odnosno ispunjavanje svih uslova na putu integracije Srbije u Evropsku uniju i evro-atlanske saveze. “Želimo da stvorimo okruženje u kome bi se ekonomija brže razvijala. Mislimo da su osnovne prepreke tog razvoja politi~ke prirode, jer Srbija nema problema sa razvojem infrastrukture ili stru~nošću radnika. Stalno konfrontiranje i stalna pretnja nekakvom negativnom erupcijom predstavljaju jednu vrstu ru~ne ko~nice našeg razvoja”, kaže Pastor. Program predsedni~kog kandidata “mađarske koalicije” je u opštem delu vrlo sli~an programu bilo koje građanske partije sa centralom u Novom Sadu (LSV) ili Beogradu (DS, LDP i G17 Plus). Razlike su u metodologiji rešavanja problema manjinskih

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 14

1/13/2008 1:08:13 PM


Crna perspektiva

za mlade REZ

: Nedavno formiranje “mađarske koalicije” ocenili ste kao istorijski događaj za Mađare koji zive u Vojvodini. Zbog ~ega ste izneli takvu ocenu?

rešavanja problema sa kojima se suo~ava naše drustvo… Mislim da je to katastrofa! Jer pogledajte, mi nemamo problema sa razvojem infrastrukture ili stru~nošću naših radnika. Osnovna prepreka bržeg ekonomskog razvoja jeste “politika” i to stalno sukobljavanje i stalni nagoveštaji nekakve erupcije negativnog tipa. To je ono što predstavlja neku vrstu podignute ru~ne ko~nice daljeg razvoja našeg društva.

REZ

: Kada je re~ o položaju mladih, da li je i njihova situacija bilo kako druga~ija od generalne politi~ke slike Srbije?

PASTOR: Generalno, osnovni problem sa kojim se suo~avaju

mladi u Srbiji bez obzira na njihovu nacionalnost jeste nepostojanje jasne perspektive. Dakle, neizvesna budućnost i svi problemi koji iz toga proizilaze. Za razliku od evropskih zemalja gde su mladi ljudi ipak u mogućnosti da planiraju sopstveni zivot, u Srbiji to nije moguće. A nije moguće iz prostog razloga što preživljavamo posledice pogrešnih politi~kih odluka iz prošlosti. Za mlade koji pripadaju manjinskim narodima pored neizvesne budućnosti postoji još jedan problem više. To je pitanje obrazovanja. Veći deo želi da studira u svojim mati~nim zemljama što dalje uzrokuje dva problema – opšti, odliv inteligencije iz naše zemlje i li~ni, prilagođavanje životu u novoj sredini.

PASTOR

: Pre svega ~injenica da se nešto desilo po prvi put je sama po sebi istorijska. Od po~etka parlamentarizma u ovoj zemlji postoji ideja o objedinjavanju i postizanju dogovora oko minimuma nacionalnih interesa Mađara u Srbiji. Dosadašnji pokušaji u najvećoj meri bili su koncipirani da ne uspeju. I nisu uspeli. Vidim da se formiranje koalicije doživljava kao veliki uspeh i to može da bude dobra inicijativa za nase dalje zajedni~ko delovanje. Jer Savez vojvođanskih Mađara mora da se obnovi ukoliko želi da povrati svoje bira~e. Na koji na~in!? Pre svega mora da se promeni sadržaj naše politike. Da bi promenili sadrzaj, moramo promeniti ljude. Dakle druga korekcija jeste podmlađivanje naše stranke, ali ne samo kroz smenu generacija već kroz suštinsku promenu viđenja i razumevanja politi~ke realnosti. Treća promena, jeste otvorenost prema svim slojevima našeg društva i konstantna komunikacija sa našim bira~kim telom. S tim u vezi vidim i otvorenost prema drugim nacionalnim strankama vojvođanskih Mađara. Dakle, postignuti dogovor oko formiranja koalicije i imenovanja zajedni~kog predsedni~kog kandidata nije bio lak ali mi se ~ini da smo uspeli presko~iti sopstvenu senku!

REZ: Kakav rezultat o~ekujete na izborima koji predstoje? PASTOR: Ja sam osuđen da budem u grupi gubitnika i toga

sam naravno svestan. Prosto, re~ je o matematici. Pre svega bio bih zadovoljan kada bi smo imali kampanju koje se nećemo stideti. Kampanju u kojoj bi ne samo pripadnicima mađarske nacionalne zajednice već i većinskom narodu, ali i drugim narodima koji žive u Srbiji. Naravno da bih voleo da se takva kampanja i kvantifikuje! Ako me pitate koliko glasova!? Ne znam koliko. Svakako više nego na januarskim izborima 2007. godine kada je Savez vojvođanskih Mađara osvojio 55 000 glasova.

REZ

: Ukoliko u drugi krug izbora uđu radikalski i demokratski kandidat, ko može da o~ekuje Vašu podršku?

REZ

: Kako bi ste ocenili trenutnu politi~ku scenu u Srbiji? Koja je njena osnovna karakteristika?

PASTOR

: U politi~kom životu u Srbiji, oko klju~nih stvari, prisutna je abnormalna doza politi~kog licemerja. Licemerje može biti profitabilno u pridobijanju glasova, ali u pravcu suštinskog

PASTOR: Kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić

sigurno ne bi mogao ra~unati na na našu podršku. No to ne zna~i da podrška demokratskom kandidatu nema uslova. Voleo bih kada bi posle prvog kruga mogao Borisu Tadiću da predstavim naš program i od njega zatražim da se o tom programju izjasni. Ako njegov odgovor bude prihvatljiv za našu koaliciju - može da ra~una na našu podršku.

januar 2008.godine/

rez spec.indd 15

IZBORI

15

1/13/2008 1:08:33 PM


Portret Ištvan Pastor je rođen 1956. godine u Novom Kneževcu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Iako je u SVM od osnivanja, Pastor nije bio poznat široj javnosti u Srbiji. Krajem devedesetih (1997.) Pastor je izabran za saveznog i pokrajinskog poslanika da bi septembra 2000. godine bio imenovan za potpredsednika vojvođanske vlade i ministra za privatizaciju. Po~etkom maja 2007. godine Pastor je imenovan za predsednika SVM. Pastor je kažnjen uslovnom kaznom zbog izazivanja saobraćajne nesreće, ali se za njegovo ime ne vezuju finansijske ili politi~ke afere. Vlasnik je restorana “Nepker” u Subotici. Oženjen je i ima dva sina. Stariji sin Balint (rođen 1979. godine) poslanik je SVM u republi~kom parlamentu. Pastor, koji je nasledio Kasu, u SVM predstavlja struju koja se zalaže za druga~iji i moderniji pristup u rešavanju konkretnih problema mađarske nacionalne zajednice u Srbiji. Za ovu, u medijima nazvanu “liberalniju struju” SVM prioriteti nisu “nacionalni” već “životni” problemi Mađara. “Pored o~uvanja našeg nacionalnog identiteta jasno je da bira~i pred nas stavljaju nove prioritete. Ljudi jasno stavljaju do znanja da su zainteresovani za privla~enje investicija u mesta u kojima žive. Da ih interesuju pitanja u vezi sa otvaranjem novih radnih mesta, izgradnjom infrastrukture ili poljoprivrednim kreditima. Sve su to pitanja kojima se moramo mnogo više baviti u budućnosti ukoliko želimo da vratimo poverenje naših bira~a”, tvrdi Pastor.

strana~ke pozicije ga primoravaju na upotrebu ublaženih, ali ipak elemenata nacionalisti~ke retorike i programa. Pronaći balans kojim bi se zadržali dosadašnji bira~i i vratili glasovi onih koji iza uzvišenih opštih ideja, gotovo po pravilu uo~e najniže li~ne interese, svakako će biti njegov najteži zadatak. Ukoliko mu to pođe za rukom, Pastor može ra~unati da će i godinu koja je po~ela pamtiti po dobrim rezultatima.

Vladavina politi~kih licemera “U politi~kom životu Srbije oko klju~nih pitanja, prisutna je nenormalna doza politi~kog licemerja. Licemerje može biti profitabilno u pridobijanju glasova ali ukoliko se želi pristupiti suštinskom rešavanju problema našeg društva mislim da je to katastrofa”, tvrdi Pastor.

zajednica, posebno zahtevu za teritorijalnom autonomijom vojvođanskih Mađara. U suštini re~ je o teritorijalnom objedinjavanju sedam opština na severu Vojvodine i formiranju celine sa određenim stepenom autonomije. “Izborni program predstavlja sporazum unutar koalicije. Ne vidim da je ovde re~ o nacionalisti~kim zahtevima. U demokratskom društvu dozvoljeno je i poželjno diskutovati o svim pitanjima pa i o ovom! Ipak, moram reći - da je SVM samostalno pravio ovaj program, on bi u nekim ta~kama bio druga~iji”, kaže Pastor. Pred Pastorom su veliki izazovi. Koalicioni sporazum i još neu~vršćene

16

IZBORI /januar 2008.godine/ diin din d ine/ e/

rez spec.indd 16

1/13/2008 1:09:43 PM


Misli malo, ne mr{ti se samo! Marija SLAVICA

Demokratija osigurava jednu stvar - da narod ne dobije bolju vlast od one koju zaslu`uje. Ili, kako bi to rekao jedan od britanskih premijera Vinston ^er~il (Winston Churchill) - Najblji argument protiv demokratije je petominutni razgovor sa prose~nim bira~em. U~estvujući u mnogim uli~nim akcijama Moje Inicijative i srećući se sa velikim brojem razli~itih ljudi, moja odluka, doneta jos pre punoletstva, a realizovana prvom prilikom, da redovno izlazim i glasam na svakim izborima, bili oni predsedni~ki, lokalni ili parlamentarni, se samo u~vršćivala i dobijala sve veći zna~aj. Izbor podrazumeva znanje i veštinu da proceniš ponuđeno i izabereš, a sa sobom nosi odgovornost za posledice izabranog. Zato smatram da nije svakome lako da glasa. Što bismo se baktali sa svim izre~enim u predizbornim kampanjama, trošili vreme, živce i energiju na procenjivanje u~injenog i merenje ispunjenog naspram obećanog. Ako zabrlja naš favorit, onaj ~ije smo ime zaokružili, osećaćemo se nekako bezveze, pokušaćemo da potisnemo utisak o njegovoj nesposobnosti, gluposti i nekompetentnosti. Poprili~no je neprijatan osećaj kad shvatimo da smo se prevarili ili previše o~ekivali. Zbog toga je mnogim mladim ljudima, sa kojima sam o tome pri~ala, kudikamo lakše da jednostavno kažu kako “glasati nije cool, a nije baš ni fancy”, i zato ih to “uopšte ne zanima!”. Sa druge strane, tu su naši stariji sugrađani koji (kao i moja baka, na primer) sam ~in izlaska na Bira~ko Mesto na dan Izbora shvataju kao Građansku Dužnost = Vojnu Obavezu, pa potpuno nekriti~ki i po inerciji zaokružuju broj ispred onog imena koje su naj~ešće ~uli ili pro~itali prethodnih par meseci, o kom njihove komšije i kumovi imaju puna usta hvale ili onog koji im se ~ini da je najmanji lopov jer je “tako pošteno ćutljiv, u~tiv i mnogo ne talasa”. (talasati = suo~avati se, a ne bežati od problema!).

Jedno i drugo nas dovodi u situaciju u kojoj se osećamo izopštenim i kilometrima daleko od uticaja na aktivnosti vladajuće elite, zbunjenim “zate~enim stanjem“, frustriranim nemogućnošću da nešto promenimo i uti~emo na ono što nas se ti~e - na primer sprovedemo peticiju kojom zahtevamo da se nešto uradi povodom “kraduckanja” našeg dekana/upravnika/šefa, jer nam se na po~etku pogrešno u~inilo da je fini gospodin, a ispostavilo – partijski prvoborac. Nemamo pravo da se bunimo ako smo pustili druge da biraju umesto nas i tako im omogućili da nas, potpuno neo~ekivano, dovedu u ~udnu, neželjenu i “ni~im izazvanu” klopku. Moramo ~ekati sledeće izbore i tada pametnije odigrati, jer smo dali mandat olako, kao da ~etiri godine nisu ozbiljno dug vremenski period tokom kojeg, u ovoj zemlji, može doći do turbulencija neslućenih razmera. Za ~etiri godine se može završiti fakultet i za ~etiri godine će se održati nova Olimpijada! Mislite o tome. Zato, ja neću samo glasati 20. januara već ću dati sve od sebe da PAMETNO glasam. Ako se ispostavi da sam pogrešila, priznaću to i trudiću se da u prvoj sledećoj prilici dam do znanja mom “Izboru” da nije opravdao poverenje, da je na~inio greške, nije bio dovoljno hrabar i odlu~an, da mu ja nisam bila na prvom mestu prilikom donošenja odluka i obavljanja funkcije. Trenutna ponuda je odraz naših kvaliteta, ambicija, o~ekivanja od sopstvene budućnosti i delanja (i na prethodnim izborima) pa se ne mršti mnogo, već dobro razmisli ko zaslužuje tvoj glas. Jedno od glavnih oružja aktivnih gradjana je njihovo pravo glasa, a odreći ga se je, neki kažu, luksuz u ovoj državi, a ja bih dodala i nezrelost. Ne pada mi na pamet da to bude moja odlika. A nadam se ni tvoja?

januar 2008.godine/

rez spec.indd 17

IZBORI

17

1/13/2008 1:10:04 PM


Koji je tvoj drugi izbor 1. Uvod Bira~ko telo Srbije broji preko 6.6 miliona registrovanih bira~a. S druge strane popis stanovništva je evidentirao preko 6.2 miliona prisutnih punoletnih stanovnika u zemlji. Već je ovo dovoljno da unese malu konfuziju kada god se govori o bira~ima Srbije i njihovom ponašanju. Pažljivije gledanje u oba podatka pokazuje da ni jedan od njih ne opisuje dobro bira~e u Srbiji. Prvi sadrži gornju granicu veli~ine bira~kog tela s obzirom da obuhvata veliki broj gradjana koji žive stalno ili povremeno u inostranstvu, zatim deo onih koji su umrli a nisu izbrisani sa spiska (pre svega kada se radio o ljudima iz dijaspore), dvojne državljane, pa i dvojne državljane sa bivšim jugoslovenskim republikama, od kojih neki jesu, ali neki nisu stalno nastanjeni u Srbiji i tome sli~no. Popis stanovnik daje gornju granicu prisutnih u zemlji, jer sadrži i strane državljane koji privremeno borave u Srbiji, ali i mnoge koji su manje ili više trajno napustili zemlju, a njihova familija ih i dalje prijavljuje kao prisutne. Kada se uzme u obzir moguće veli~ine kontingenta trajno ili privremeno odsutnih koji imaju li~ne karte sa adresama u Srbiji, pogrešno evidentiranih, dvojnih državljana koji nisu i stranaca koji jesu prisutni u Srbiji, privremeno i trajno nesposobnih da u~estvuju na izborima, dolazi se do realno raspoloživih u Srbiji oko 5.5 miliona bira~a. Prema podacima o izlaznosti na izbore od 2000 na ovamo, oko 4.5 miliona je rekordno velika izlaznost, 3.5 do 4 miliona je uobi~ajena kad su važni izbori (kakvi su uvek parlamentarni i poneki predsedni~ki), a samo retko se desi izlaznost ispod 3 miliona i ona je ~esto praćena bojkotima. Moglo bi se reći da je broj aktivnih glasa~a u Srbiji oko 4.5 miliona i on je stablina na srednji rok

18

Ponašanje bira~kog tela prema strankama se vidi u izbornim rezultatima i anketnim istraživanjima u međuizbornom periodu. Na prvi pogled je jako teško uo~iti bilo kakvu pravilnost – dugoro~ni dijagram strana~kih rejtinga li~i na snop špageta. Nakon izrazitog uspona DSS u 2002, usledio je izraziti rast DS-a, vezan za atentat na premijera \inđića, praćen velikim padom popularnosti DSS-a i delom G17. Tokom 2002. DS beleži strmoglavi pad popularnosti, uz istovremeni strmoglavi rast popularnosti G17plus. Povezanost rasta i pada popularnosti stranaka se još uo~ava sredinom 2004 kada DS raste, a DSS i G17plus padaju, kao i do sredine 2002 do marta 2003 kada SRS raste skoro isto onoliko koliko pada popularnost SPS. Naravno, u vremenima kampanja raste broj opredeljenih bira~a i kadkad prelazi 4.5 miliona, a u momentima kada nema izbora na vidiku, broj opredeljenih pada i za 25% i više procenata.

2. Homogene grupe bira~a U Srbije se odomaćila“ podela na stranke „demokratskog bloka“ i „ostale“ stranke i ona se uglavnom vezuje za podelu koja uspostavljena izborima 2000 kada je DOS odneo pobedu nad SPS-om, pri ~emu je SPO mahom viđen kao deo „demokratskog bloka“, a SRS kao deo bloka koji se ~esto nazivao i „anti-sistemski“ zbir stranaka (u koji su se ubrajali JUL, SSJ i mnoge manje stranke nastale iz ili sa podrškom SPS). ~ini se da je osnova ove podele bila vezana za stav stranaka i bira~a prema Miloševiću, jer stav prema njemu bio veoma homogen unutar ta dva bloka – bilo da se radilo o ocenama li~nosti, bilo da se radilo o stavu prema klju~nim elementima politike koju je personifikovao Milošević. Medjutim već u anketama 2001, a kasnije sve više i više se vidi da „demokratski blok“ nema drugo vezivno tkivo osim tog osnovnog stava prema Miloševiću, pa ~ak i tu po~inje raslojavanje – o~igledno na primer u proceni njegovog prvog nastupa pred Tribunalom u Hagu, koji je za mnoge simpatizere „demokratskog bloka“ bio veoma dobar.

IZBORI /januar 2008 2008.godine/ 08.godine/ 08 e/

rez spec.indd 18

1/13/2008 1:13:25 PM


Kada se pokuša klasifikovanje bira~kog tela u odnosu na vrednosne sudove i stavove prema klju~nim elementima realne politike u Srbiji (kao što je odnos prema haškim optuženicima i samom Tribunalu, ili odnos prema EU integracijama, ili prema Kosmetu...), pojavljuju se tri relativno homogene grupe bira~a. Pro- evropski orijentisani bira~i i bira~i nacionalisti~kih desnih nazora su jasno konfrotirani, i stranke koje se bore za njihovu naklonost nemaju nikakvih gubitaka ukoliko se oštro suprotstavljaju jedni drugima, pa ~ak iako tu konfrontaciju svedu na veoma nizak nivou – nivo neargumentovanih optužbi i svađa. Ako bi se ova ista podela bira~a predstavila kroz njihova strana~ka opredeljenja, i uzeli u obzira samo opredeljeni bira~i ~iji broj varira od 3 do skoro 5 miliona (što rezultira uvek nešto nižom izlaznošću), vidi se da velika većina „desno nacionalno“ opredeljenih bira~a glasa za SRS i SPS sada, a ranije i za stranke kao što su JUL ili SSJ – dakle za stranke koje su bile u Miloševićevim Vladama i koje su mu pružale podršku i nakon promene vlasti i njegovog isporu~ivanja Tribunalu u Hagu, te ih za potrebe ove analize možemo nazvati stranke „bivšeg režima“, „demokratsko nacionalno“ opredeljeni bira~i su pre svega glasa~i DSS, NS i SPO, dakle za stranke jakih lidera sa demokratskim i nacionalnim elementima, te ih za potrebe ove analize možemo nazvati „konzervativno liderske“ stranke, dok su „demokratsko proevropski“ bira~i uglavnom za DS, G17plus, LDP, LSDV, ranije GSS i niz manjih stranka nastalih uz DOS. Ovoj grupi su najbliži i manjinski bira~i. Kada se pogleda dugoro~na serija popularnosti stranaka u Srbiji (unutar opredeljenog bira~kog tela), kao i rezultati izbora dobija se da su ove tri grupacije približno jednake po broju ljudi, ali i da „nacionalno desno“ orijentisane stranke najlakše, a „demokratsko nacionalne“ stranke najteže motivišu bira~e da izađu na izbore (Slika 1).

Kada se porede stavovi bira~a po pojedinim pitanjima sa onim što stranke nude kao odgovor, ~ini se da je komunikacija izmedju bira~a i stranaka „bivšeg režima“ ili „proevropskih“ stranka sasvim dobra i da bira~i o~ekuju ono što stranke nude. Medjutim kod „konzervativno – liderskih“ stranka, ovakva korelacija se ne vidi, tako da se kod bira~a tih stranaka uo~ava mnogo veći varijabilitet stavova, i to ne samo medju bira~ima razli~itih stranaka ovog bloka, nego i unutar svake od pojedinih stranaka, uz istovremenu spremnost da se prati lider i njegovi stavovi. Dolaženje u poziciju da jasno artikulišu politike po pojedinim pitanjima, ove stranke uvek reskiraju da gube jedan deo svojih simpatizera, što je jasno pokazano ulogama SPO i, posebno, DSS kada su bili u poziciji i da donose odluke – koje su mogle da razo~araju jedan broj simpatizera. Vraćajući se nazad na „špageti dijagram“ popularnosti stranaka i podelu opredeljenih bira~a na tri bloka uo~ljivo je nekoliko pravilnosti: a. Najveći broj promena strana~kog opredeljenja je unutra bloka stranaka sli~ne orijentacije. Posebno su u nekoliko navrata bili uo~ljivi prelasci DS ka G17plus i obrnuto, prelasci iz SPS ka SRS, GSS ka LDP b. O~igledno je da promene strana~kog opredeljenja ne ide uvek direktno, nego kroz fazu strana~ke neopredeljenosti. Ovo je posebno uo~ljivo kada se menja blok – na primer kada je DS imao najveći rast, o~igledno je da je dobija simpatizere DSS, koji su par meseci bili medju neopredeljenima (kraj 2002 i po~etak 2003 i u nekoliko navrata kasnije, ali sa manjim amplitudama). c. Ja~aju blokovi stranaka pro-evropske i nacionalisti~ke orijentacije – verovatno zbog jasnije komunikacije i saglasnosti bira~a i stranaka d. „Demokratski blok“ iako ne postoji kao blok ipak zadržava relativno konstantan odnos prema „desno nacionalisti~kom“ bloku – što je najteže objasniti, s obzirom da su po vrednosnim orijentacijama, a posebno po stavovima u odnosu na dnevnopoliti~ke događaje mnogi bira~i npr. DSS veoma bliski bira~ima SRS, ali ipak ne izgleda da kada napuste DSS odlaze ka SRS, već pre ka DS i drugim strankama „proevropskog“ bloka – ~ime se pokazuje da su radikali još uvek za bira~e bivšeg „demokratskog bloka“ socijalno neprihvatljivi Naravno da ne postoji univerzalna matrica prelaska i da postoje primeri, viđeni i u istraživanima, gde se bira~i dvoume izmedju veoma udaljenih stranaka kao što su SRS i LDP, gledajući i u jednoj i u drugoj „stranke odlu~ne da nešto menjaju“, ali je ipak daleko uo~ljivije prebacivanje glasa~kih namera sa SPS na SRS, ili od G17plus na DS. U poslednjim izborima se ponovo javio fenomen transfera glasova ne samo unutar istog bloka, nego i medju blokovima. Kako je svim strana~kim liderima potpuno jasno da bira~i u Srbiji imaju nepodeljen stav kada je u

januar 2008.godine/ 2008.godine/

rez spec.indd 19

IZBORI

19

1/13/2008 1:14:11 PM


pitanju borba protiv nezaposlenosti, za viši standarda, protiv korupcije i kriminala i sli~no, svi strana~ki nastupi su po ovim pitanjima bili sli~ni i veoma je teško bilo uo~iti ozbiljne razlike medju strankama – pogotovu u poglede namera da urade što je moguće više po pitanju nezaposlenosti, standarda, kriminala ili korupcije. Ozbiljnije razlike su se ispoljile po pitanju EU integracija i Kosmeta. Pri ~emu su opozicione i manje stranke imale veću slobodu da obećavaju ili ignorišu pojedina pitanja. Zaštitu interesa Srbije na Kosmetu, bez ikakve ograde u pogledu odnosa na EU su u prvi plan bile stavili SPS i SRS, pri ~emu je SRS delovao uverljiviji, i uz socijalnu demagogiju je održao svoj veoma visok rejting (od skoro jedne trećine opredeljenih bira~a). Na suprot njih su LDP i donekle G17plus neskriveno zanemarivale pitanje Kosova na ra~un Evrope. DS i DSS su što svojom izvornom politikom, što državnim funkcijama svojih lidera, bile prinuđene da pokreću obe teme, uz jasnu prevagu EU orijentacije kod DS, a prokosovske politike kod DSS.

G17plus je mesecima pre nego što je zapo~eo rast bio naj~ešći „drugi izbor“ ukupno, a posebno simpatizerima DS. Sli~no je bilo 2001 sa odnosom simpatizera SPS prema SRS, a tokom 2005 i 2006 DS je bio naj~ešći drugi izbor, sve do momenta kada je ta stranka postigla najbolji izborni rezultat - krajem 2006 godine. Kako je DS narasla i zabeležila dobar rezultat na decembarskim izborima 2006. godine, ona je izgubila primat kao naj~ešći „drugi izbor“ – a povećan je broj onih kojima je DSS postao „drugi izbor“, pre svega od onih kojima je DSS u prethodnom periodu bio prvi izbor.

Takvim kampanjama DSS se našao uklješten izmedju efektnije od njegove pro-kosovske retorike radikala i uverljivije pro-evropske politike DS, tako da je izgubio deo bira~a na centru. DS je izgubio deo uverenih pro-evropskih bira~a, ali je još više dobio na istom onom centru na kome je DSS gubio. Efekat u brojkama je bio kao da je LDP dobio od DSS, a zapravo je pokrenut ~itav lanac tranzicije bira~a (Slika 2)

SRS

G17+ SPS

DSS

DS LDP

NS

Slika 4 Iz meseca u mesec se menjaju cifre i na to koja će stranka biti „drugi izbor“ uti~u mnogi faktori. Uo~ljivo je, na primer, da je povećan broj onih kojima je drugi izbor DS ili DSS nakon u odnosu na pre formiranja koalicione Vlade ove dve stranke, ali je zato istovremeno pao broj simpatizera LDP-a kojima je drugi izbor DS (Slike 3 i 4). Medjutim, o~igledno je da postoji i neki dugotrajniji odnos bira~a prema drugim strankama, koji se slikama 5 i 6 samo ilustruje:

Slika 2

3. Drugi izbor Stranka „drugog izbora“ je stranka za koju bi glasali kada bira~i iz nekog razloga ne bi mogli da glasaju za stranku svog osnovnog opredeljenja. Dugoro~ne serije pokazuju još veće oscilacije nego one koje opisuju osnovni izbor i po pravilu visoki rejtinzi kao drugi izbor prethode rastu popularnosti stranka.

G17+ SPS

DSS

SRS

a. DS je centar proevropskog bloka i veliki broj simpatizera G17plus i LDP vidi DS kao svoj drugi izbor (izmedju dve trećine i jedne polovine), uz istovremeno zna~ajan broj onih kojima je DS prvi, a LDP ili G17 drugi izbor. Iako se radi o razli~itim profilima bira~a izmedju LDP i G17plus, o~igledno je da se ovaj trougao formira na proevropskom stavu. Kako su i LDP i G17plus na neki na~in nastale iz DS i kako je dobrim delom njihovo nastajanje motivisano kadrovskim, a ne ideološkim razlozima – lako je pretpostaviti i da su bira~i u koji se dvoume u izboru izmedju ovih stranaka vođemi više poverenjem u ljude koji vode te stranke, nego ozbiljnim ideološkim razlikama. b. DSS ima potencijal da osvaja DS i SRS glasove, ali i da ih od istih ovih stranaka izgubi. Ovde se radi o onom delu bira~kog tela koje nacionalne teme doživljava kao važnije od evropskih integracija. S druge strane ne samo da DS i SRS prete da osvoje glasove DSS-a, već se NS pojavljuje kao potencijalno veoma ozbiljna pretnja jer izmedju jedne ~etvrtine i jedne petine bira~a DSS, vidi NS kao svoj „drugi izbor“ c. Izmedju radikala i SPS postoji i dalja uzajamna „privla~nost“, koja traje već više godina i koja je i dovela do talasa prelaska bira~ke naklonosti od socijalista ka radikalima

DS LDP Slika 3

20

NS

Apstinenti i neodlu~ni po pravilu nemaju drugi izbor, ali imaju stranke koje su im bliže i „simpati~nije“ i to su po pravilu „velike“ stranke SRS, DS i DSS. Oni imaju pozitivan stav (juli 2007 – slika 5) u 24% slu~ajeva prema SRS, 26% prema DS i 28% prema DSS.

IZBORI /januar 2008 2008.godine/ 08.godine/ e/

rez spec.indd 20

1/13/2008 1:14:45 PM


Podaci o pozitivnom odnosu prema strankama se poklapaju sa podacima o „drugom izboru“

Slika 5 O SRS osim samih radikala samo još socijalisti imaju izrazito pozitivan stav, dok se o DSS ne misli najbolje medju simpatizerima drugih stranaka, ali postoji naklonost ka DSS medju apstinentima. O DS pozitivan stav u velikoj meri imaju simpatizeri DSS, G17plus i LDP i obrnuto, simpatizeri DS-a cene ove dve stranke. I dok pozitivne ocene predstavljaju šansu za rast stranka, negativne ocene predstavljaju veoma veliko ograni~enje. To ograni~enje je bilo prisutno godinama u Srbiji kada su u pitanju „radikali“. To se videlo i u negativnim stavovima prema stranki i u negativnim stavovima prema liderima. Od 2004 godine, prvo su po~ele da se smanjuju negativne ocene za lidere, a potom i za samu stranku, tako da tokom 2006 i 2007 godine se ~esto beleži više negativno opredeljenih prema LDP i G17plus, nego prema SRS. (Slika 6)

Slika 6

4. Koalicija i „koalicioni potencijal“ „Koalicioni potencijal“ se, sudeći na osnovu kratke istorije demokratske parlamentarne vladavine u Srbiji ne dobija na osnovu naklonosti bira~a. DSS je u razli~itim periodima i na razli~ite na~ine bila koaliciji sa najviše stranaka –po~ev od pobede DOS-a i potom

Vlade Zorna Djindjića, koju je pravila koalicija od 18 stranaka, medju kojima je bila i DSS, preko Vlade sa G17plus i SPO uz podršku SPS, pa predizborne koalicije sa Novom Srbijom, Jedinstvenom Srbijom i SPDO do kratkotrajne koalicije sa SRS u parlamentu Srbije sredinom 2007 – i po tom osnovu ima svakako najviše koalicionog iskustva u građenju koalicionih vlasti na nivou Srbije. I sa aspekta broja stranaka sa kojima razmenjuje potencijalne bira~e („drugi izbor“) ova stranka ima najšire mogućnosti. Istovremeno je DSS stranka sa malom popularnošću kod simpatizera ostalih stranka (slika 5) i sa visokim procentom onih koji ne misle dobro o DSS (slika 6). ~ini se da visoki potencijal DSS leži pre svega u na~inu na koji ta stranka posmatra koaliciona partnerstva i kako vodi koalicione pregovore. Posmatrano iz ugla prihvatljivosti i popularnosti bilo kao odnosa negativnih i pozitivnih stavova prema strankama, bilo kao veli~inu kontingenta kojima je neka stranka „drugi izbor“, DS imam daleko najbolje rezultate, iako se to ne vidi u broju koalicionih partnerstva. S druge strane koaliciona partnerstva koja se pripremaju i promovišu dobijaju i simpatije bira~a i široko prihvatanje. Veoma dobar primer je kako je koalicija DS, DSS i G17plus u kratkom roku nakon parlamentarnih izbora 2007 postala prihvatljiva. Naime, tokom izborne kampanje i neposredno nakon objavljivanja rezultata izbora i u toku diskusija o mandataru, razmenjen je niz optužbi, uvreda i negativnih ocena izmedju DS i DSS, i to koaliciono partnerstvo nije izgledalo prihvatljivo ni simpatizerima tih stranaka, ni građanima u totalu. Medjutim, kako je postalo jasno da je teško napraviti druga~iju kombinatoriku i kako je to postala jedna od najfrekventnijih novinskih tema, ideja o parnterstvu DS i DSS je postajala sve prihvatljivija, rasle su pozitivne ocene jednih unutra simpatizera drugih, a posebno je porastao broj onih koji su smatrali da je ta koalicija najbolje rešenje (~ak i ako im li~no nije simpati~no) i da će se ta koalicija dogoditi. ^ini se da je prihvatanje i ne prihvatanje drugih stranaka osim one koja je trenutni izbor gradjana u Srbiji pre svega diktirano promocijom i takti~kim razlozima stranaka (kao što je to u bilo u slu~aju formiranja Vlade 2003 i 2007 – gde se u partnerstvo ušlo direktno iz najžešće izborne kampanje i međusobnog optuživanja) ili percepcijom gradjana da se radio strankama koje imaju istog neprijatelja (kao što je bilo u slu~aju DOS-a i Miloševića kao zajedni~kog neprijatelja i kao što se oseća u mnogim izborima tokom dvehiljaditih kada je snaga SRS bila motiv da se izađe na izbore). Ideološka matrica o~igledno nema mnogo uticaja na ove odluke. Naime percepcija i samo-percepcija stranaka i lidera na skali od krajnje levice do krajnje desnice niti održava u potpunosti programska i deklarativna opredeljenja stranaka, niti je osnov za grupisanje stranaka u o~ima bira~a. Naime DS se doživljava kao stranka centar u najvećem broju slu~ajeva – ~ak 42% sredinom 2007, a samo 7% DS vidi kao stranku levog centra. Prakti~no sve stranke osim SRS koja se vidi kao stranka desnice i SPS koja je doživljena kao stranka levice su dominantno viđene na „centru“, ali nema ni jedne stranka za koju se ne pominje ~itav politi~ki centar kao njena odrednica

januar 2008.godine/ 2008.godine/

rez spec.indd 21

IZBORI

21

1/13/2008 1:15:00 PM


Nema ho}e{/ne}e{! Mora{! U kakvim uslovima mladi u Srbiji biraju predsednika! Jasmina LAZOVI] Negde daleko (od liberalnog Zapada), duboko u srcu Balkana, nalazi se Srbija. Opkoljena je brežuljcima zemalja koje se, makar naizgled, nalaze u, za nijansu, boljoj situaciji. Sa severne i isto~ne strane, Srbija se grani~i sa zemljama Evropske Unije, dok joj sa dve preostale strane prijateljski ili podrugljivo mašu komšije koje su već potpisale Sporazum za stabilizaciju i pridruženje EU. Na papiru, ni Srbija nije daleko od ostvarenja svog evropskog sna, iako veliki deo njene javnosti uopšte ni ne sanja takvu vrstu sna, jer duboko veruje da su njihove želje ispunjene još u dalekoj prošlosti, na Berlinskom kongresu. Za taj deo populacije Srbija ne mora da ispunjava nikakve uslove za pristupanje šarenoj evropskoj zajednici, jer je ona njen punopravni ~lan od 1878. godine. Drugi deo Srbije (po mom mišljenju osvešćeniji) veruje da ova zemlja mora da se suo~i sa svojim istorijskim nasleđem, pre svega sa kraja prethodnog veka. Ovi glasnogovornici liberalnog mišljenja žele, makar deklarativno, da ispune sve uslove kako bi Srbija što pre dobila svoju stolicu u Briselu. Preostalih neostvarenih uslova naizgled ima tako malo, svega nekoliko. Jednostavno bi trebalo da u Haški tribunal smestimo još nekoliko ratnih zlo~inaca. Međutim, podela na one koji su spremni da istrpe sve evro-atlanske bi~eve i one koji ne žele da imaju nijednu rupu od opale vlasi sa glave, a kamoli ožiljke od batina evropskih dželata, nije toliko upadljiva u Srbiji. Gotovo svi su složni da je Srbiji mesto u Evropi, samo tome pristupaju sa razli~itih pozicija. Našu domovinu razara nešto hitnije - jedna nova (stara, prastara) muka. Problem je što ~elnici ove zemlje ne znaju u okviru kojih granica oni drže suvereno pravo nad životima građana. Ne znaju dokle se proteže srpska rodna zemlja u kojoj žive Srbi i otali građani. Politi~ari ne znaju kolikom teritorijom raspolažu, a to je u modernoj Srbiji važan elemenat. Izgleda je da je, usled straha od smanjenja teritorije, briga o ljudima stavljena u drugi plan. U ovakvoj haoti~noj situaciji, godinu dana nakon parlamentarnih izbora i manje od osam meseci od smirivanja strasti nastalih prilikom raspodele ministarskih mesta, Srbiju nanovo izbori dele na razli~ite politi~ke orjentacije. Devet predsedni~kih kandidata se trudi da u prvom krugu izbora na svoju stranu privoli što veći broj omamljenih glasa~a. I mi mladi smo ponovo u poziciji da na svoju budućnost

22

stavimo jedan od pe~ata. Zavisno od toga u ~ijoj manufakturi će biti napravljen taj pe~at, biraće se dalji put ove zemlje za one koji ne žele da je napuste bilo zato što je neizmerno vole onakvu kakva jeste ili zato što je vole, pa žele da je u~ine mnogo boljom. Sada svako mlado stvorenje, svesno ozbiljnosti koju predstojeći izbori nose, treba da duboko u sebi pronađe šta je to ~emu teži; da pronađe udicu koja bi ga namamila da svoje poverenje pokloni nekom od pretendenata za predsednika Srbije. ~ini mi se da se ovde godinama društvom provla~e iste vrednosti, poprili~no daleke od vrednosti Zapada, o kome se ina~e strasno mašta. Smatram da se treba boriti protiv u~malosti koja je duboko ukorenjena u srpsko tkivo. Izgleda mi da je ksenofobija u Srbiji nasledna, ugrađena u vlakna DNK, a ne nešto što se sti~e. Samim tim što sam prepoznala nazadne tendencije u svom okruženju, pitam se šta je to što bi bilo dovoljno poželjno i što bi histeri~no mobilisalo mlade da se orjentišu („ispravno“) na politi~koj skali levica-desnica-centar. Ponuda je bogata. Devet razli~itih kandidata za predstojeće izbore, devet razli~itih opcija, ali nisam sigurna da postoji i devet razli~itih puteva kojima bi Srbija išla predvođena ovim kandidatima. Ja bih broj puteva svela na svega jedan i po – do dva. Na osnovu ove ponude jedva da se mogu napraviti dva razli~ita koraka. Onaj retrogradni, do sada, gotovo bez izuzetka, uvek biran i onaj po~etni, još uvek nedovoljno sigurno i spretno napravljen korak ka druga~ijem sutra. Nažalost, nemam utisak da je ovaj drugi korak jasno prepoznat od strane većine posetilaca koncerata stranih muzi~kih grupa ili mladih koji u nepreglednim redovima stoje ispred ambasada, ~ekajući za vize. A ovi ljudi bi trebalo da budu prvi koji bi uo~ili potrebu za, napokon, druga~ijom trasom Srbije u budućnost. Oni najbolje osećaju šta zna~e granice i politi~ke prepreke među zemljama. Nisam od onih koji smatraju da bi sa prvom dobijenom evropskom vizom trebalo zauvek napustiti zemlju. Verujem da se u nju uvek treba vraćati sa novim iskustvima i idejama, kao osoba bogatija za onoliko koliko dobra može da doprinese napretku društva. Ali, sa ovakvim stavom, ja sam (kao i uvek) u manjini. U manjini sam i kada kažem da je politi~ar demagog ako se samo na re~ima bori protiv toga da Srbija bude u „vlasništvu supermafijaša“ ili da bude „maćeha osiromašenom stanovništvu“, a da pritom sam zaboravlja u kom džepu mu se nalazi koja kartica iz koje banke. Manjina sam i kada kažem da neću predsednika sa višedecenijskim politi~kim iskustvom, ~oveka koji je svoju energiju trošio dižući, poput Feniksa, zemlju iz pepela. U manjini sam i zbog toga što moje uši više ne registruju re~enice u kojima se isti~e da Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije, a Srbija u evropskom stadu. U manjini sam i zbog toga što zalazim u dubinu svakog problema, što grebem ispod površine, pa se pitam kako bi funkcionisala naša ekonomija, ako bi hleb koštao manje od deset dinara. Nisam baš u većini ni kada kažem da mi je stalo do poštovanja svih ljudi – razli~ite vere, nacije, boje kože, a da previše ne marim za teritoriju kao takvu. Možda su izbori pravi momenat da se zapitam ko ima neke defekte u procesu mišljenja. Po prvi put se ne slažem sa izrekom da, ako većina misli druga~ije od mene, onda sa mnom nešto nije u redu. Kada obrazložim zašto želim druga~iju Srbiju, svima sam previše liberalna i nedovoljno veliki patriota. Ali ja se sa ovim ne slažem. Ja samo verujem da sam imala ludu sreću da izbegnem virus ksenofobije i da su „oni ostali“ ti koji bi na predstojećim izborima (kada to već ne rade u svojim glavama, nezavisno od izbora) trebalo sebi da postave pitanje: želim li ovakvu ili druga~iju Srbiju? Hajde! ’Oćeš ovakvu ili druga~iju državu? Izaberi! Miloš Obrenović bi ti na ovo rekao: „Ako ’oš -’oš, ako ne’š - opet ’oš!“ A ja dodajem: Moraš! Treba ti Srbija kojoj je mesto uz evropsku dvadesetsedmoricu!

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 22

1/13/2008 1:15:17 PM


Zaboravljeni glasovi Stanje ljudskih prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba, pomera sa mrtve ta~ke, a LGBT populacija polako dobija još uvek nepouzdane politi~ke partnere, pre svega na partijskoj i nevladinoj sceni, navodi se u godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji 2007. godine, koji je objavila Gej strejt alijansa (GSA). U ovom izveštaju se, između stalog, analizira i odnos politi~kih stranaka prema LGBT osobama. Kao partnere sa kojima vredi pregovarati o zakonskim rešenjima kojima bi se poboljšao položaj LGBT osoba u Srbiji GSA, pre svega, vidi koalciju koja se okupila oko Liberalno demokratske partije (LDP), Demokratsku stranku (DS) i G17 plus.

Demokratska stranka Politiku Demokratske stranke (DS) prema LGBT populaciji karakteriše ignorancija ili, u najboljem slu~aju, reaktivni odnos. LGBT populacija nikada nije predmet politike stranke ili izjava njenih predstavnika, sem kada im se ne postavljaju direktna pitanja. Predsednik DS i Srbije Boris Tadić rekao je o homoseksualnim brakovima 24. juna 2007. godine sledeće: “To je još jedna demokratska debata. Smatram da svaki ~ovek ima pravo da iskazuje svoju seksualnu orijentaciju. Mislim da u ovome trenutku na prostoru Balkana, u Srbiji ili Hrvatskoj, ideja legalizacije homoseksualnih brakova nije realna... Što se ti~e dece u homoseksualnim brakovima, postoji jedan ogromni psihološki problem: svako ljudsko biće ima potrebu i za muškim i za ženskim identitetom i tako se izgrađuje. Ukoliko imate jednopolni identitet imate uvek, ili skoro uvek, problem.” Predsednik Tadić je ovime priznao da seksualnost nije samo privatno pitanje, već i da svako ima pravo da je iskazuje. Ali je istovremeno u raspravu o istopolnim zajednicama uveo i interes dece kao argument. GSA naglašava da je pitanje usvajanja dece jedno od poslednjih pitanja u ovoj raspravi. LGBT osobe se sreću sa mnogo bitnijim problemima u svakodnevnom životu – od nasilja i diskriminacije u privatnom i javnom prostoru do realnih problema koje proizvodi zajedni~ki

Liberalno demokratska partija Liberalno demokratska partija je u~inila najveći napredak u politi~koj artikulaciji podrške LGBT osoba u Srbiji. Od ne baš preciznih slogana “Slobodni smo da volimo koga želimo” i “Hoću da znaš da se ne gleda u tuđi krevet” LDP je stigao do konkretne podrške LGBT osobama predsednika stranke ~edomira Jovanovića, kao i još nekoliko funkcionera LDP. “Ovo je zemlja u kojoj možete da ubijete koga hoćete, ali ne možete da volite, morate da tražite dozvolu. Ako ste homoseksualac, razbiće vam glavu... Ja sam loš ~ovek kada kažem da ovo treba da bude zemlja u kojoj ljudi mogu da vole koga hoće i koliko hoće, ali ne mogu da ubiju.” Ova izjava Jovanovića pokazuje da je LGBT populacija jedna od ciljnih grupa LDP u glasa~kom telu Srbije, ali i da njen lider i saradnici nisu dovoljno savladali LGBT politiku. LDP se i dalje zadržava na nepoliti~kom tretiranju ove teme, fokusirajući se na nedefinisano pravo na ljubav. Ovo nije jedina gej afirmativna izjava funkcionera LDP. Nakon što je beogradski dnevnik Kurir objavio homofobi~an tekst “Pedersong” o korišćenju tzv. gej himne “Love Is In The Air” kao muzi~ke podloge

život (zajedni~ka imovina, pitanje nasleđivanja, posećivanje institucija sa ograni~enim pristupom, zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje, itd). Takođe, DS još uvek izbegava da se izjasni o Predlogu antidiskriminacionog zakona Koalicije protiv diskriminacije, ~ime samo daje prećutnu podršku Vladinom modelu zakona za zabranu diskriminacije koji predstavlja nepovoljno rešenje za LGBT populaciju, pošto se seksualno opredeljenje i rodni identitet pominju samo u definiciji pojma diskriminacije u ~lanu 5 Modela, ali ne i kao poseban slu~aj diskriminacije. Jedini korak DS-a koji se može tuma~iti kao spremnost stranke na mogućnost saradnje sa LGBT zajednicom jeste u~estvovanje tadašnjeg poslani~kog kandidata i potpredsednika Narodne skupštine, a sada ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića na tribini GSA “Zakon za zabranu diskriminacije i njegova primena na LGBT populaciju” 15. januara 2007. godine, kada je iskazao volju njegove stranke da se rešavaju problemi. “Ja sam svestan problema sa kojima se suo~ava ova populacija, meni je to potpuno jasno. Spreman sam sve da u~inim. Kada dođe zakon, dođite da meni pomognete da što bolje u~estvujem u raspravi, da podnesemo amandmane. Siguran sam da Demokratska stranka neće odbiti nijedan od ovih amandmana”, rekao je tada Marković.

promotivnih spotova u predizbornoj kampanji ove stranke za parlamentarne izbore 2007. godine, tadašnji šef izbornog štaba koalicije LDP-GSS-SDU-LSV Nenad Milić i funkcionerka GSS Jelena Milić na svom blogu su rekli: “Da, koalicija se zalaže da svi građani Srbije bez obzira na pol, veru, rasu, seksualno opredeljenje, nacionalnost, socijalni status, i drugo budu jednaki. Ne samo pred zakonom već u društvu, generalno. Da Srbija postane tolerantno društvo.” LDP je obeležio Međunarodni dan ljudskih prava 10. decembra 2007. godine postavljanjem štanda kod “Ruskog cara” gde su strana~ko rukovodstvo i ~lanstvo delili propagandni materijal u kome se stranka zalaže i za pravo na ostvarivanje “polnog identiteta” i “seksualnog opredeljenja”. Kao konkretnu aktivnost LDP koju treba istaći jeste osnivanje Grupe mladih za ljudska prava Omladine Liberalno demokratske partije koja je organizovala tribinu pod nazivom “Međunarodni dan anti-homofobije” 17. maja 2007. godine. Politi~ki potez LDP najbitniji za LGBT zajednicu jeste podnošenje u Skupštini Predloga antidisrkiminacionog zakona Koalicije protiv diskriminacije, koji sadrži definiciju diskriminacije po osnovu seksualnog opredeljenja i rodnog izražavanja i mehanizme za njeno sankcionisanje.

januar 2008.godine/

rez spec.indd 23

IZBORI

23

1/13/2008 1:15:33 PM


Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija, Jedinstvena Srbija GSA ne vidi Demokratsku stranku Srbije (DSS) kao partnera LGBT zajednice, a njeni koalicioni partneri Nova Srbija (NS) i Jedinstvena Srbija (JS) su tokom 2007. godine pokazali najveći stepen homofobije među parlamentarnim strankama. Kao glavni autor novog Ustava Srbije, DSS je najodgovornija za ukidanje prava na privatnost svih građana i građanki Srbije. Kada je u pitanju konkretno LGBT populacija, DSS je direktno odgovorna za usvajanje ustavnih antidiskriminacionih odredbi koje prećutkuju egzistenciju LGBT osoba u Srbiji, kao i odredbi o braku koje onemogućavaju donošenje zakonskog rešenja kojim se reguliše partnerski odnos LGBT osoba.

24

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 24

1/13/2008 1:15:55 PM


Predsedni~ki hotlajn Gej strejt alijansa (GSA) uputila je predsedni~kim kandidatima upitnik u kome se detaljno ispituje njihov odnos prema lezbejkama, gej muškarcima, biseksualnim i transdžender (LGBT) osobama, kao i prema politi~kim pitanjima vezanim za ovu populaciju. Upitnik sadrži dvanaest pitanja, a neka od njih su: Da li u svom okruženju imate homoseksualca? Je li vam problem da svakodnevno poslovno sarađujete ili radite s tim osobama? Da li podržavate i koji oblik istopolnih brakova? Da li ste ~uli ili ste se sreli sa slu~ajevima nasilja ili diskriminacije LGBT osoba? Kakav je Vaš stav o poziciji LGBT populacije u Srbiji? Da li ćete kao Predsednik Srbije svojim prisustvom ili na neki drugi na~in podržati održavanje Dana ponosa? GSA navodi da istraživanja pokazuju da u svakom društvu LGBT populacija u~estvuje sa šest do deset odsto u ukupnom stanovništvu. GSA takođe napominje da ovaj upitnik neće služiti kao podrška bilo kom predsedni~kom kandidatu, jer smatraju da “svaki građanin i građanka treba po svom li~nom uverenju i u skladu sa svojim politi~kim stavovima da donese odluku o tome za koga će glasati.” Kako GSA do 10. januara nije dobila odgovore na postavljena pitanja, GSA je pokrenula telefonsku kampanju “Predsedni~ki hotlajn”, pozivajući bira~e da pozovu izborne štabove predsedni~ki kandidata i pitaju ih kada će odgovoriti na upitnik ili i sami postave pitanja u vezi sa stavovima kandidata o LGBT populaciji.

januar 2008.godine/

rez spec.indd 25

IZBORI

25

1/13/2008 1:16:22 PM


BIOGRAFIJE PREDSEDNI^KIH

KANDIDATA Republi~ka izborna komisija prihvatila je za predsedni~ke izbore 20. januara devet kandidatura. Žrebom je odlu~eno da na izbornom listiću bude sledeći raspored: 1. Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke, 2. Jugoslav Dobri~anin, kandidat Reformisti~ke stranke iz Niša, 3. Boris Tadić, kandidat Demokratske stranke, 4. Velimir Ilić, kandidat Nove Srbije, 5. Ištvan Pastor, kandidat Mađarske koalicije, 6. Marijan Risti~ević iz narodne selja~ke stranke Milutin Mrkonjić, kandidat Socijalisti~ke partije Srbije, 7. ~edomir Jovanović, kandidat Liberalno demkratske partije, 8. Milutin Mrknjić, kandidat Socijalisti~ke partije Srbije, 9. Milanka Karić, kandidatkinja Pokreta snaga Srbije - Bogoljub Karić.

TOMISLAV NIKOLI] zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, rođen 15. februara 1952. u Kragujevcu gde je završio Tehni~ku školu. Radio je u Kragujevcu, Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima, sve do 1978. kada se vratio u Kragujevac u firmu “22. decembar” gde je vodio investicije i održavanje. Do 1992. bio je tehni~ki direktor Komunalnog preduzeća u Kragujevcu, odakle vodi poreklo nadimak “Toma grobar”. Inicijator je ujedinjenja Narodne radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta 23. februara 1991. kada formlano nastaje Srpska radikalna stranka (SRS), ~iji je bio prvo potpredsenbik pa u ~etiri mandata zamenik predsednika. Poslanik je bio u više mandata od 1992. godine, a od 8. do 13. maja 2007. bio Tomislav Nikolić je, zahvaljujući glasovima Demokratske stranke Srbije, bio predsednik Skupštine Srbije. izabran uz podršku DŠ-a, Nove Srbije i Socijalisti~ke partije Srbije. Podneo je ostavku nakon formiranja ladajuće većine DS-a, DŠ-a, NS-a i G17 Plus koja je predložila njegovo razrešenje. 26

Kada su 24. marta 1998. radikali ušli u Vladu Srbije izabran je za potpredsednika. Na istu funciju u Vladi SRJ izabran je 12. avgusta 1999. godine. Bio je kandidat SRS na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. godine i na izborima za predsednika Srbij 16. novembra i 13. juna 2004. godine. Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.

MILUTIN MRKONJI]

potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije, rođen 23. maja 1942. godine u Beogradu. Diplomirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu na katedri za puteve, aerodrome i železnice. Mrkonjić je bio prvi direktor Saobraćajnog instituta CIP, a u vreme NATO napada na SRJ 1999, postavljen je za direktora Republi~ke direkcije za obnovu i razvoj. Krajem oktobra 2000. razrešen je funkcije direktora Saobraćajnog instituta CIP i izabran za predsednika Upravnog odbora tog instituta. Vlasnik je građevinskog preduzeća Habit AD. Od marta 2004. je šef BK Inženjeringa (Kompanija “Braća Karić”). Jedan je od osniva~a SPS i u više mandata poslanik. Za potpredsednika SPS-a je izabran 4. decembra 2006. nakon Sedmog kongresa stranke. Igrao je košarku u beogradskom “Radni~kom” i u “Studentu”. Dobitnik je Nagrade AVNOJ-a 1986. godine i Ordena zasluga za SRJ prvog stepena kojim ga je 1999. odlikovao Slobodan Milošević. Oženjen je Draganom.

MILANKA MARA KARI] rođena 1957. godine u Peći, završila je pravni fakultet. Osnovala je 1979. godine prvi Socijalni savet BK kompanije iz kojeg je kasnije nastala fondacija “Braća Karić”, na ~ijem je ~elu.

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 26

1/13/2008 1:16:53 PM


~lan je Pokreta snaga Srbije (PŠ), partije ~iji je lider njen suprug, biznismen Bogoljub Karić. Kariće je pre dve godine napustio Srbiju zbog optužbi za korupciju. Milanka Karić je, u odsustvu supruga, vodila predizbornu kampanju PŠ-a za parlamentarne izbore 21. januara 2007. i bila prva na izbornoj listi PŠ-a, ali nisu uspeli da pređe cenzus za ulazak u parlament. Snimila je muzi~ki album pod nazivom “Bistrica” na kojem peva srpske izvorne pesme. U braku sa Bogoljubom Karićem ima ~etvoro dece: Nebojšu, Nadeždu, Jelenu i Danicu.

kćerku Ivanu, iz drugog kćerke Marijanu i Dijanu, a sa sadašnjom suprugom kćerku Nataliju i sina Jovana.

MARIJAN RISTI^EVI]

VELIMIR ILI] rođen 28. maja 1951. godine u ~a~ku, završio je Tehnološki fakultet u Beogradu, a magistrirao 2005. na Tehni~kom fakultetu u ~a~ku na temu Razvoj modela reinženjeringa procesa održavanja voznih sredstava železni~kotransportnih preduzeća. Privatnim biznisom se bavio oko dvadeset godina, sve do izbora na funkciju predsednika Skupštine opštine ~a~ak, 10. decembra 1996. Bio je ~aln Srpskog pokreta obnove (SPO) od 1990. do decembra 1997. kada je isklju~en iz te partije. U martu naredne godine osnovao je Novu Srbiju ~iji je predsednik. Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 1993. a za saveznog poslanika 2000. Za gradona~elnika ~a~ka biran je dva puta, prvi put u novembru 1996. i ponovo 10. oktobra 2000. godine. Bio je kandidat NS na neuspelim izborima za predsednika Srbije u novembru 2003, kada je osvojio treće mesto sa 229.229. ili 9,08 odsto glasova bira~a. Na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2003. izabran je za poslanika Skupštine Srbije, a u martu 2004. za republi~kog ministra za kapitalne investicije. Nakon tog izbora podneo je ostavku na funkciju gradona~elnika ~a~ka. Za ministra za infrastrukturu u vladi Srbije izabran je 15. maja 2007. godine. Oženjen je Gordanom i ima petoro dece, iz prvog braka

rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima, završio je Višu školu organizacije rada. Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju. Predsednik NŠ je od 1999. godine. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Risti~ević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslani~kog kluba KV - Srpski pokret otpora sa Kosova. Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”. U septembru 2004. izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. je smenjen pošto je optužen za povredu Poslovnika. Dva puta je u~estvovao na predsedni~kim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo ~etvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova bira~a, zatim na predsedni~kim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova bira~a. Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.

JUGOSLAV DOBRI^ANIN rođen 9. marta 1958. godine u Kuršumlijim vojno lice u penziji i potpredsednik Reformisti~ke partije. Bio je komanadant Vojnog odseka Prokuplje. januar 2008.godine/

rez spec.indd 27

IZBORI

27

1/13/2008 1:17:19 PM


PREDSEDNI^KI IZBORI POSLE 2000. GODINE Peti predsedni~ki izbori posle 2000. godine, a deveti od uvođenja višestrana~ja u Srbiji 1990, biće održani u nedelju, 20 januara. Drugi krug je planiran za 3. februar. Izbore je raspisao predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić 29. decembra 2007. godine. Republi~ka izborna komisija je potvrdila listu sa devet kandidatai utvrdila da je u bira~ki spisak za predsedni~ke izbore upisano 6.692.350 bira~a u Srbiji koji će glasati na 8.573 bira~kih mesta. Pravo glasa ima i 37.053 državljana Srbije sa boravkom u inostranstvu, 9.178 onih koji su na odsluženju redovnog vojnog roka i 8.201 zatvorenika. Pregled predsedni~kih izbora održanih posle 2000. godine

28

5. Borislav Perović (Stranka srpskog jedinstva) .......................................... 139.047 (3,82) 6. Velimir Bata Živojinović (Socijalisti~ka partija Srbije)......................................... 119.052 (3,27) 7. Nebojša Pavković (Grupa građana) ............................................................ 75.662 (2,08) 8. Branislav Ivković (Grupa građana) ............................................................ 42.853 (1,18) 9. Vuk Obradović (Socijaldemokratija) ....................................................... 26.050 (0,72) 10. Tomislav Lalošević (Grupa građana) ............................................................ 25.133 (0,69) 11. Dragan Radenović (Grupa građana) .............................................................. 8.280 (0,23)

2002. godina - 29. septembar PREDSEDNI^KI IZBORI

2002. godina - 13. oktobar PREDSEDNI^KI IZBORI (drugi krug)

Od ukupno 6.553.042 upisanih bira~a na izbore je izašlo 3.637.062, odnosno 55,5 odsto bira~a. Nevažećih listića bilo je 74.534 (2,05 odsto). Na izborima je u~estvovalo 11 kandidata: 1. Vojislav Koštunica (Demokratska stranka Srbije) ......................... 1.123.420 (30,89) odsto 2. Miroljub Labus (Grupa građana) ......................................................... 995.200 (27,36) 3. Vojislav Šešelj (Srpska radikalna stranka)........................................... 845.308 (23,24) 4. Vuk Drašković (Srpski pokret obnove) ................................................. 159.959 (4,40)

Od ukupno 6.553.042 upisanih bira~a na izbore je izašlo 2.979.254 odnosno 45,46 odsto bira~a. Nevažećih listića bilo je 65.427 (2,2 odsto). Najviše glasova dobio je kandidat DSS Vojislav Koštunica 1.991.947, odnosno 66,86 odsto glasova bira~a. Kandidat grupe građana Miroljub Labus osvojio je 921.094, odnosno 30,92 odsto glasova bira~a. Ni u drugom krugu Srbija nije dobila predsednika pošto na izbore nije izašao dovoljan broj glasa~a.

2002 godina - 8. decembar PREDSEDNI^KI IZBORI Od ukupno 6.525.760 upisanih bira~a, na izbore je izašlo 2.947.748, odnosno 45,17 odsto i ti izbori nisu uspeli. Nevažećih listića bilo je 80.396.

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 28

1/13/2008 1:17:36 PM


2004 - 13. jun - PREDSEDNI^KI IZBORI Od ukupno 6.532.263 registrovanih bira~a na izbore je izašlo 3.119.789, odnosno 47,76 odsto. Nevažećih listića bilo je 37.217, odnosno 1,22 odsto. Prema Zakonu o izboru predsednika Republike koji je usvojen 25. februara te godine, ukinut je cenzus od 50 odsto u prvom izbornom krugu. Ranijim zakonom bilo je potrebno da na birališta izađe više od 50 odsto ukupnog broja upisanih bira~a. Državljani Srbije koji žive u inostranstvu prvi put su imali mogućnost da glasaju u ambasadama i konzulatima.

Na izborima su u~estvovala tri kandidata: predsednik SRS Vojislav Šešelj, predsednik SSJ Borislav Pelević i predsednik DSS Vojislav Koštunica. Najviše glasova dobio je kandidat DSS Vojislav Koštunica 1.699.098 odnosno 57,66 odsto glasova bira~a. Lider SRS Vojislav Šešelj osvojio je 1.063.296 (36,08), a predsednik SSJ Borislav Pelević 103.926, odnosno 3,53 odsto glasova bira~a.

2003 - 16. novembar - PREDSEDNI^KI IZBORI Od ukupno 6.506.505 upisanih bira~a, na izbore je izašlo 2.523.889 odnosno 38,79 odsto bira~a i ti izbori nisu uspeli. Nevažećih listića bilo je 86.178, odnosno 3,41 odsto. Izbore su pratili posmatra~i OEBS-a i nevladine organizacije CESID. Na izborima je u~estvovalo 6 kandidata: 1. Tomislav Nikolić Srpska radikalna stranka (SRS) ...................................................................... 1.166.896 (46,23) 2. Dragoljub Mićunović (DOS).......................................................................... 893.906 (35,42) 3. Velimir Ilić Nova Srbija (NS) ............................................................................. 229.229 (9.08) 4. Marijan Risti~ević Narodna selja~ka stranka (NSS).............................................................................. 72.105 (2,86) 5. Dragan S. Tomić Socijalisti~ka narodna stranka (SNS) .............................. 54.703 (2,17) 6. Radoslav Avlijaš Demokratska stranka Otadžbina ..................................... 20.782 (0,83)

Izbore su pratili posmatra~i OEBS-a, Evropske unije, Saveta Evrope, posmatra~i iz Slova~ke i Saveza Rusije i Belorusije i nevladina organizacija CeSID. Na izborima je u~estvovalo 15 kandidata: 1. Ljiljana Aranđelović (Jedinstvena Srbija)....................................................... 11.796 ( 0,38) 2. Vladan Batić (Demohrišćanska stranka Srbije).................................... 16.795 ( 0,54) 3. Ivica Da~ić (Socijalisti~ka partija Srbije)......................................... 125.952 ( 4,04) 4. Milovan Drecun (Preporod Srbije) ........................................................... 16.907 ( 0,54) 5. Dragan \orđević (Stranka državljana Srbije iz Niša) .................................. 5.785 ( 0,19) 6. Branislav Ivković (Socijalisti~ka narodna stranka)..................................... 13.980 ( 0,45) 7. Mirko Jović (Narodna radikalna stranka Srbije i Dijaspore i Evropskog bloka) ......... ........................................................................................ 5.546 ( 0,18) 8. Jelisaveta Karađorđević (Grupa građana “Inicijativa za lepšu Srbiju”) ................ 62.737 ( 2,01) 9. Bogoljub Karić (Grupa građana) ......................................................... 568.691 (18,23) 10. Dragan Maršićanin (Demokratska stranka Srbije, G17 plus, Srpski pokret obnove i Nova Srbija) ............................ 414.971 (13,30) 11. Zoran Milinković (Patriotska stranka dijaspore) ........................................... 5.442 (0,17) 12. Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka)........................................... 954.339 (30,60) 13. Borislav Pelević (Stranka srpskog jedinstva) ........................................... 14.317 ( 0,46) 14. Marijan Risti~ević (Narodna selja~ka stranka) ............................................ 10.198 ( 0,33) 15. Boris Tadić (Demokratska stranka) ............................................... 853.584 (27,37)

27. jun - PREDSEDNI^KI IZBORI (drugi krug) Od ukupno 6.532.940 registrovanih bira~a, na izbore je izašlo 3.158.571 bira~a. Nevažećih listića bilo je 42.975. Za predsednika Srbije izabran je kandidat DS Boris Tadić sa 1.681.528, odnosno 53,24 odsto glasova bira~a. Njegov protivkandidat Tomislav Nikolić iz SRS osvojio je 1.434.068, odnosno 45,40 odsto glasova bira~a.

januar 2008.godine/

rez spec.indd 29

IZBORI

29

1/13/2008 1:17:58 PM


ANKETA Ho}ete li glasati? Znate li koja su ovla{}enja predsednika? Rade Prica 26 godina Student Građevinskog fakulteta Naravno da izlazim, pa neću valjda da pustim da me prevare pa ne dobijem akcije zato što nisam izašao?! Koliko znam njegova ovlašćenja su vrlo mala. Mislim da može da saziva sednice skupštine i da koči donošenje nekih zakona. Nisam ni sam siguran... Jelena Grihotong 24 godine direktor marketinga TÜV Rheinland InterCert d.o.o. Beograd Izlazim na izbore jer smatram da građani Srbije nemaju pravo na luksuz ignorisanja, odnosno nezainteresovanosti za političke prilike u zemlji. Iako znam da je taj argument star gotovo koliko i kultura parlamentarizma u Srbiji, mislim da sve učestaliji komentari kao što je, recimo, onaj – neka dođu na vlast pa da vidimo gde ćemo završiti, predstavlja igranje sa vatrom. Ne znam tačno koja su ovlašćenja predsednika, ali znam da nije reč samo o pozi ili figuriranju već da od njegovih stavova i poteza suštinski zavisi naša budućnost i reputacija zemlje na međunarodnom planu

Gordana Rajković 25 godina advokatski pripravnik Još ne znam da li ću izaći na ove izbore, velika je to dilema. Ali zato znam koja su predsednikova ovlašćenja – komandant vojske, postavlja i opoziva ambasadore, predstavlja zemlju, predlaže kadidata za premijera i proglašava zakone.

Predrag Popović 27 godina Dipl. ing. marketing menadžmenta

Aleksandar Anđelić 33 godine Komercijalista iz Beograda

Izlazim na ove izbore jer želim drugog čoveka na mestu predsednika. Predsednikova ovlašćenja su, koliko ja znam, da potpisuje usvojene zakone i akte, da vrši pomilovanja, da vraća zakone na ponovno razmatranje u skupštini i da postavlja i povlači ambasadore.

30

Izlazim na glasanje da glasam za nove političke opcije. Koja su ovlašćenja predsednika, nemam pojma, ali znam da je, svakako, njegova uloga jako bitna i da je u mogućnosti da promeni ono zbog čega sam ljut na vladajuću garnituru.

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 30

1/13/2008 2:54:56 PM


Danijela Daj~ Karas 33 godine mama Moram zato što ne želim da se današnji klinci, sutra kada ih neko pita odakle su, osećaju onako kako se ja osećam zadnjih 15 godina kao lik iz srednjovekovne horor bajke „Porno Sestre i Grand Kumovi ubijaju alu“. Komanduje vojskom. Predstavlja republiku u zemlji i inostranstvu. Proglašava zakone koje donosi skupština. Predlaže predsednika vlade i ostale funkcionere vlade. Daje pomilovanja i odlikovanja.

Nemanja Prica 29 godina mašinski inženjer Izlazim na izbore jer je to pravi način da dođemo do promena. Ne mogu reći da sam zadovoljan situacijom, pa je do promena bolje doći putem izbora nego na ulici!

Dragan Bogdanović 29 godina fotograf Izlazim na izbore. Kako zbog čega? Neću da neko drugi odlučuje u moje ime. Predsednik je vrhovni komandant i rukovodi vojskom. Predsednik predstavlja građane Srbije u inostranstvu. Potpisuje zakone, i još mnogo toga…

Matja Stojanović 29 godina Građanin Hoću da podržim one koji ne dovode u zabludu u vezi sa kosovskim i ostalim društvenim problemima. Ovlašćenja predsednika su dovoljna da predsednička uloga bude jedna od najznačajnijih u državi, ali predstavljaju i razloge zbog kojih je izlazak na izbore izuzetno važan.

Koliko mi se čini, proglašava zakone, predlaže premijera i komanduje vojskom…

Sandra Živković 26 godina Studentkinja geoekonomije

Rajka Šinik 29 godina menadžer u marketinškoj agenciji Leo Burnett Izaći ću na izbore, zato što do sada nisam bila državljanin i nisam imala pravo glasa, pa sada mislim da je vreme da i ja glasam. Okvirno znam šta su mu ovlašćenja, mada pretpostavljam da postoje i neki delovi za koje možda nisam čula.

Glasam zato što uvek glasam i osećam da mi je to dužnost, ali se još dvoumim između demokratskih kandidata. Znam da ovlašćenja predsednika nisu velika, ali znam da ima mogućnost da menja zakone.

Specijalno izdanje REZ-a pripremili: Jelka Jovanović, Tanja Matić, Dragan Gmizić, Anka Milošević, Snežana ^ongradin, Stanislav Milojković, Branimir Milovanović i Nikola Milenković januar 2008.godine/

rez spec.indd 31

IZBORI

31

1/13/2008 2:56:15 PM


REZ pita poznate: Da li ćete izaći na predsedničke izbore 20. januara i zašto to treba učiniti?

Izbori su jedini na~in da se uti~e Predrag Koraksić Corax, karikaturista iz Beograda: - Da li ću izaći na predsedničke izbore u nedelju i zašto? Kakvo pitanje, naravno da ću izaći i glasati. Zašto to činim? Citiraću jednu rečenicu iz knjige Filipa Rota ‘Udala sam se za komunistu’ koju sam nedavno pročitao, a koja se vrlo lako može primeniti na našu situaciju danas: ‘Ako hoćeš da ti duša bude kurva - nemoj da glasaš”. Zaista mislim da smo kao društvo na prekretnici, ali i da moramo nastaviti dalje i dovršiti započet put prema Evropi. Uveren sam da niko od nas pojedinačno nema pravo da ne učestvuje u tim važnim odlukama i svoj glas baci u bunar. Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije: - Istorijat predsedničkih izbora u Srbiji od uvođenja višestranačja pokazuje da su građani manje, da tako kažem, odgovorni kada je reč o tom opredeljivanju nego kada su parlamentarni izbori u pitanju. Mislim da mnogi ne shvataju važnost predsedničke funkcije za šta je umogome krivo i loše iskustvo jer su naši predsednici u nedavnoj prošlosti bili ili autokrate koje se nisu pridržavale datih ovlašćenja ili krpe koje su ispunjavale tuđe političke zahteve. Predsednik Srbije je, međutim, veoma važna funkcija, on značajno utiče na ukupnu unutrašnju politiku zemlje i stabilnost, a posebno na spoljnu politiku. Nakon najnovijih ustavnih i zakonskih izmena predsednik zaista ima ovlašćenja koja treba poštovati i dosledno koristiti. Zato je veoma važno da za predsednika bude izabran odgovoran čovek, čovek koji je duboko svestan trenutne pozicije Srbije i koji ima visoke moralne, ljudske, političke i intelektualne kvalitete i kapacitete. Od raspada bivše Jugoslavije pa do danas Srbije je često bila u krizama zbog neodgovornosti rukovodstva, mislim da je vreme za radikalan napor u zrelom suočavanju sa bliskom prošlošću. To dugujemo sebi i svetu, a najviše svojoj deci. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja: - Veoma je važno da građani u što većem broju izađu ne izbore. Izbori su mnogi više nego tehničko sredstvo, oni su prilika i mogućnost da građani, opredeljujući se u što većem broju, 32

jasno potvrde legitimitet određenih ljudi, odnosno koncepcija razvoja koje oni zastupaju. Taj legitimitet je uvek, posebno u teškim i složenim prilikama, od izuzetne važnosti i treba iskoristiti svaku priliku za tu vrstu izjašnjavanja

Miodrag Jevtić, načelnik Vojno medicinske akademije u Beogradu: - Ovo je moja zemlja, ja je volim i imam kao građanin i obavezu i pravo da biram ko će je voditi. Sigurno ću, kao i do sada uvek, i u nedelju 20. januara izaći na izbore i mislim da svi građani, ne samo mladi već i ostali, svojim glasom treba da doprinesu izboru ljudi koji će Srbiju voditi boljitku, Evropi, obezbediti svima bolji i sadržajniji život. Mi imamo obavezu da budućim naraštajima ostavimo uređenu zemlju u kojoj se kvalitetno živi, a izbori su jedan od načina da svaki građanin pojedinačno utiče na to.

Igor Marojević, književnik iz Zemuna i urednik kulture u magazinu “Evropa” - Srbija je, nažalost, daleko od uređenog društva u kome bi bilo moguće i bezbedno svoje pravo na izbor zanemariti i prepustiti drugima da odlučuju umesto nas. Mi još nemamo mogućnosti za takav luksuz i iako nam je izbor sužen treba izbeći stamputicu, a izlazak na izbore i glasanje za ljude koji nas mogu voditi prema Evropi, prema svetu i kvalitetnijoj budućnosti dobar je način da svako od nas podrži tu budućnost. Savo Milošević, fudbaler - Izaći ću na izbore i glasaću sigurno, iako vam ne mogu baš precizno odgovoriti zašto to činim. Prosto idem i mislim da što više ljudi, posebno što više mladih ljudi, treba da se opredeli, da se izjasni jer su izbori jedini preostali način na koji mogu da utiču na svoju sudbinu. Druge načine smo već probali.

Milan Podunavac, dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu - Naravno da ću izaći na izbore i mislim da će to učiniti i mnogi građani. Političko polje u Srbiji danas doživljava potpunu kristalizaciju, ali uveren sam da je politička ideja Evrope ona koju građanke i građani prepoznaju kao politiku koja otvara mogućnost liberalne konstitucije društva i perspektive i da će iskoristiti mogićnost da je legitimizuju.

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 32

1/13/2008 2:45:49 PM


Pokret MoJA inIcijaTIva je proverio stavove demokratskih predsedni~kih kandidata o pitanjima koja se ti~u svih nas i kreirali WEB GLASA^ – online uputnik za brzo i jednostavno upoređivanje stavova predsedničkih kandidata. Politi~ari ne treba da se koriste demagijom, već treba da daju jasne odgovore. WEB GLASA^ ti omogućava da, na osnovu odgovora na 25 pitanja, proveriš u kojoj meri se tvoji stavovi podudaraju sa stavovima predsedni~kih kandidata. Kroz WEB GLASA^ svi korisnici interneta imaju mogućnost da ostvare dvosmernu komunikaciju sa politi~arima. Na ovaj na~in možeš da, sedeći za kompjuterom, upoređuješ stavove kandidata ili stranaka sa svojim stavovima. Pou~eni iskustvima drugih evropskih zemalja upoređivanja stavova građana/ki i stavova politi~kih partija o ključnim temama preko programa WEB VOTER, Moja inicijativa je za parlamentarne izbore 2007. godine kreirala WEB GLASA^. WEB GLASA^ se sastojao od 30 najvažnijih pitanja i stavova demokratskih politi~kih partija o tim pitanjima. Više od 150.000 građana/ki je koristilo WEB GLASA^ tokom kampanje za parlamentarne izbore i time su potvrdili/e, promenili/e ili tek odlučili/e koga će da podrže na izborima.

Posetite WEB GLASA^ na adresi

Šta je

www.webglasac.org

?

Pokret MoJA inIcijaTIva je nastao sa ciljem da motiviše mlade ljude da učestvuju u društvenom i javnom životu i na taj način doprinesu modernizaciji društva. Pokret je osnovala grupa aktivista i aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava u novembru 2006. godine. Mladim ljudima koji dele naše vrednosti pokazujemo da nisu sami. U dosadašnjem radu smo upoznali mnogo mladih koji žele da se njihov glas čuje. Ako smo vrednosno jedinstveni, imamo moć da utičemo na promene i poboljšamo naš položaj u društvu. Sva društvena i državna pitanja su i naša pitanja. Svako od nas može da učini nešto za svoj život, ali ujedinjeni možemo da učinimo mnogo više za sve nas!

januar 2008.godine/

rez spec.indd 33

IZBORI

33

1/13/2008 1:18:48 PM


BIRA^KO PRAVO U 20 KORAKA 1)

Proveri da li si na bira~kom spisku. Ako si punoletan, državljanin Srbije sa prijavljenim prebivalištem u zemlji ili inostranstvu, ili ni na odsluženju vojnog roka ili zatvorske kazne bićeš na evidenciji;

2)

Proveri da li su tvoja li~na karta i pasoš važeći;

3) 4)

U ponoć između ~etvrtka i petka, 17. i 18. januara po~inje predizborna ćutnja i imaš vremena do 20.00 ~asova 20. januara da odlu~iš u tišini i za koga ćeš glasati;

Birališta se otvaraju u 7.00 ~asova 20. januara;

Na izbornom mestu i 50 metara u krug zabranjena je izborna agitacija.

To pravilo važi i za tebe, kao i za sve koji su na bira~kom

mestu;

~lanovi bira~kog odbora će pomoću tvoje važeće li~ne karte ili pasoša utvrditi tvoj identitet.

Proverom kažiprsta desne ruke utvrdiće da li si već glasao i ukoliko nisi, tvoj će kažiprst poprskati bezopasnim sprejom, uzećeš svoj glas~ki listić i upisaćeš se u bira~ki spisak na određenom mestu pored tvog imena;

10)

Ukoliko pripadaš nekoj od manjina, glasa~ki listić biće ispisan na tvom maternjem jeziku;

34

Ulaziš u boks. Moraš biti sam kada glasaš;

Na izbornom listiću je devet kandidata. Glasaj zaokruživanjem rednog broja ispred imena svog kandidata.

Na tvoju adresu stići će poziv za izbore, ali ako ga nema ne pani~i, možeš glasati i bez tog papirića ako si upisan na bira~ki spisak. Ako te nema na spisku, možeš se upisati na osnovu sudske odluke, ali najkasnije do 17. januara;

5) 6) 7) 8) 9)

11) 12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19)

Zaokruži hemijskom olovkom broj za koji si se opredelio;

Nevažeći su listići ako je ozna~eno više kandidata ili ako je nešto dopisano;

Posle zaokruživanja rednog broja ispred kandidata za kog si se opredelio, presavij svoj listić.

Izađi iz boksa i ubaci svoj presavijeni listić u glasa~ku

kutiju.

U 20.00 ~asova bira~ko mesto se zatvara, ali mogu glasti svi koji su do tog trenutka stigli;

Nakon toga bira~ki odbor se zaklju~ava i prebrojava

glasove.

Izveštaj sa kompletnim izbornim materijalom proslediće se Republi~koj izbornoj komisiji koja je dužna da u roku od 96 sati nakon zatvaranja birališta saopšti i kona~ne rezultate;

20)

Izbori će biti poništeni ukoliko budu utvrđene nepravilnosti koje su uticale na tok glasanja, ako broj listića u kutiji ne bude identi~an broju građana koji su glasali ili ukoliko je na bira~kom mestu bilo kojom aktivnošću onemogućeno slobodno glasanje;

21)

Niko nema pravo da te tera da za nekog glasaš i niko nema prava da te pita za koga si glasao.

IZBORI /januar 2008.godine/

rez spec.indd 34

1/13/2008 1:19:12 PM


www.yihr.org/mojainicijativa

januar 2008.godine/

korice.indd 3

IZBORI

3

1/13/2008 2:50:00 PM


januar 2008.godine/

korice.indd 3

IZBORI

3

1/13/2008 12:47:20 PM

Magazin Rez - Predsednički izbori 2008 Srbija  

Mladi magazin za mlade i one koji se tako osećaju. Pratimo stanje regiona Balkana

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you