ološke prirode, i na Ëistokrvne Rome, koji se nisu mešali sa drugim narodima i koji su svoju Ëistotu saËuvali tako što su ostali nomadi. Na okupiranim teritorijama, meutim, primenjena je obrnuta politika, tako da su najviše stradali Romi nomadi, a manje oni koji su bili stalno nastanjeni.15 Bio je to rezultat slike koja je stvorena o nomadima uoËi i tokom napada na Sovjetski Savez, koji su tada bili predstavljeni kao opasni za nemaËku bezbednost, kao neprijateljski obaveštajci. Upravo su rat protiv Sovjetskog Saveza i istrebljenje Jevreja doveli do radikalizacije u shvatanju rešenja „ciganskog pitanja“. Iako nije poznato posebno nareenje kojim se predvidelo istrebljenje Roma na teritoriji Sovjetskog Saveza, Ajnzacgrupe su verovatno tumaËile Hitlerove direktive o ubijanju svih politiËkih komesara sovjetske armije i svih potencijalnih opasnih elemenata, kao dovoljne za ubijanje i „asocijalnih“ Roma. Ajnzacrupe A, B, C nisu sistematski gonile Rome, ali su ipak ubile oko 3.500 njih u baltiËkim zemljama. Ajnzacgrupa D, ubila je takoe izmeu 2.000 i 2.400 Roma na teritoriji pod svojom nadležnošÊu.16. U izveštaju te Ajnzacgrupe, od 8. aprila 1942. godine, ponosno se konstatovalo da je do tog trenutka na Krimu ubijeno 92.000 Jevreja, Krimaksa i Roma, i da se na celom poluostrvu više ne može pronaÊi više nijedan Rom.17 U Sovjetskom Savezu Romi nomadi su smatrani opasnim prvenstveno zbog svog kretanja na ratnim teritorijama, gde su mogli da prenose važne informacije i da deluju kao „špijuni“. Romi nomadi na koje su Ajnzacgrupe nailazile, tretirani su zbog toga kao neprijatelji i zato ubijani:18 za razliku od Jevreja i komunista, makar u tom trenutku, nisu spadali u kategoriju smrtnih neprijatelja NemaËke. Razlika izmeu nomada i onih koji su mogli dokazati stalnu nastanjenost za15 Michael Zimmermann, The Wehrmacht and the National Socialist persecution of the Gypsies, u Romani studies, vol. 11, br. 2/2001, str. 111Ω112. 16 Michael Zimmermann, The National Socialist..., str. 201. 17 Guenter Lewy, The Nazi persecution of the Gypsies, Oxford University Press, New York, 2000, str. 121. 18 Isto, str. 118.
22 │
STRADANJE ROMA U SRBIJI ZA VREME HOLOKAUSTA