II GENOCID NAD ROMIMA U EVROPI
U trenutku objavljivanja prvih mera protiv Roma i Sintija u nacistiËkoj NemaËkoj, anticiganizam, upravo kao i antisemitizam, postojao je veÊ dugo, kako u TreÊem Rajhu, tako i u mnogim drugim evropskim zemljama. U raznim radovima o genocidu nad Romima, prateÊi narativ o Holokaustu, autori Ëesto polaze upravo od tog usaenog anticiganizma, kako bi objasnili motivaciju za motivisali poslednji, najužasniji Ëin ostvaren od strane nacista. Kristijan Bernadak, na primer, kratko ali jasno govori o zloËinima koji su tokom poslednjih devet vekova poËinjeni nad Romima u raznim delovima Evrope, i tvrdi da je upravo ta „primarna intoksikacija“ pripremala teren za genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu. Kao Francuz, prvenstveno govori o primerima iz Francuske Ω objava kralja protiv „Boema“ iz 1682. godine, na primer,1 ali i iz drugih zemalja: masovna deportacija u Luizijanu u Americi (Francuska 1802), oduzimanje dece Romima (NemaËka 1830), oružani izgon (Velika Britanija 1912), zabrana romskog jezika i oblaËenja (nekoliko regija u Francuskoj, Španiji, Portugaliji), zabrana brakova izmeu Roma, zabrana nomadstva, automatsko padanje u ropstvo (Rumunija), poništavanje brakova izmeu Roma i ne-Roma (Maarska), konfiskacija imovine, zabrana držanja konja, kola, obavljanja odreenih zanimanja, kupovina kuÊa (Portugalija), obavezno predoËavanje antropološke iskaznice (Francuska), plan za žigosanje (Maarska) ili sterilizacije 1
Christian Bernadac, Zaboravljeni holokaust. Pokolj Cigana, Globus, Zagreb, 1981, str. 24.
GENOCID NAD ROMIMA U EVROPI
│
17