WRITTEN BY: RT 31
FReARCH
kulturnih centara grada. Prijatnom ambijentu ove površine doprinosi i biljni element, odnosno konstrukcija koja se spušta sa konzolnog dela krova iznad ulaza. Biljni materijal menja svoju boju i strukturu tokom čitave godine, menjajući istovremeno i karakter prostora. Nekadašnji utisak introvertnosti objekta prevaziñen je proširenjem prozora, čiji ritam u kombinaciji sa vegetacijom i padom terena daju prostoru usmerenost i uvode posetioca u objekat.
Korisnici Pored toga što predstavlja najveći etnografski muzej u Evropi, Museum der Kulturen je i jedan od najposećenijih muzeja u Švajcarskoj. Uz veliki broj posetilaca javlja se i potreba za relativno brzim promenama postavki. Takav način funkcionisanja omogućen je zahvaljujući slobodnoj prostornoj organizaciji. Osim uloge muzeja, ovaj objekat je domaćin i velikom broju kulturnih dešavanja i različitih manifestacija.
Problemi; rešenja Prvi problem sa kojim se objekat muzeja susreo jeste nedostatak prostora za smeštajne izuzetno velikog broja eksponata. Ovaj problem delimično je rešen sa jedne strane dodavanjem nove etaže, a sa druge strane reorganizacijom postojećeg dela objekta. Pored toga, zazidavanjem odreñenog broja prozora povećana je izložbena površina zidova, koja je u datim uslovima izuzetno dragocena. Drugi problem je sama lokacija na kojoj se objekat nalazi - zabačen i neugledan deo grada koji nije imao mnogo čime da privuče posetioce. Pretvaranjem unutrašnjeg dvorišta u atraktivan javni prostor, ovaj kraj postao je središte kulturnih dešavanja.
Stav autora Prema sopstvenoj tvrdnji, cilj autorskog tima bio je da u isto vreme ispoštuje postojeću strukturu i njenu tradiciju, ipak jasno naglašavajući granice nove strukture i akcentujući njeno mesto u sklopu okružujuće matrice. To je pre svega postignuto korišćenjem tradicionalnog materijala u potpuno novom obliku i na nov način. Pored toga, funkcionalni zahtevi modernizacije nikada nisu dovoñeni u pitanje i ispoštovani su u okviru svih aspekata objekta, od infrastrukture, preko estetike, sve do samog načina funkcionisanja kuće.
Lični stav Autorima je pošlo za rukom da nizom uslovno jednostavnih intervencija (dodavanjem etaže i zamenom krovne konstrukcije, premeštanjem ulaza) stvore efekat maksimalnog učinka koji se ne manifestuje isključivo na objektu, već se ogleda i u potpunoj transformaciji jednog neuglednog područja u kulturni centar. Sa druge strane, smatramo da je diskutabilno koliko je insistiranje na naglašavanju neočekivane geometrije odreñenih elemenata (krovne konstrukcije, vegetacije) opravdano, odnosno koliko je istinski povezano sa dubokim promišljanjem i Herzog & De Meuron – Museum der Kulturen
3