Page 1

ČASOPIS STUDENATA GRAFIČKOG INŽENJERSTVA I DIZAJNA OKTOBAR 2014. BROJ 11


PARTNER BROJA

Najstarijeg proizvođača mašina za štampu i danas odlikuju pouzdanost i inovacije Jedan nemački gradić može da bude ponosan činjenicom da ima kompaniju sa najdužom tradicijom manufakture štamparskih mašina. I to ne samo u Nemačkoj, nego i na celom svetu. Reč je naravno o Vircburgu i kompaniji KBA, odnosno Koenig & Bauer AG. Davno je bila 1814. godina kada su Fridrih Kenig (Friedrich Koenig) i Andreas Bauer, 25 godina pre nego je Nemačku zahvatila Prva industrijska revolucija, odštampali prve novine na parnoj mašini. I to ni manje ni više nego The Times. Tri godine kasnije kompanija je zvanično osnovana i usvaja ime po kojem je i danas poznata: KBA. Od tada, pouzdanost i inovacija su reči koje kao da idu ruku pod ruku sa ovom kompanijom. Prva četvorobojna tabačna ofset mašina, prva mašina za novinsku štampu koja je podržavala signaturu od 32 strane, prva višebojna mašina za duboku štampu koja je štampala novčanice, samo su neki od patenata koje je kompanija otkrila svetu. KBA je i danas jedan od lidera kada je proizvodnja i udeo na tržištu u pitanju. Predstavništva u najbitnijim gradovima na četiri ekonomski najrazvijenija kontinenta potvrđuju ovu tezu. Od 2006. godine posredstvom predstavništva u Beogradu, KBA posluje i na teritoriji Srbije. Klijentima je na raspolaganju veliki izbor štamparskih tehnika, od mašina za rotacionu i tabačnu ofset štampu, mašina za digitalnu štampu, mašina za flekso štampu, do raznih specijalnih mašina i mernih uređaja. Novosti koje dolaze iz kompanije KBA pomno se prate u svetu grafičke industrije. Najnovija informacija tiče se digitalne štampe. Naime, kompanija je lansirala novu mašinu L-serije pod nazivom RotaJET; fleksibilan inkdžet štampač koji se lako prilagođava sve većim apetitima potrošača koji žele visok kvalitet štampe. Takođe, ovaj model može se programirati da radi na nekoliko načina i

tako, sem ispunjavanja zahteva za različite vrste štampanja, ne zahteva ulaganje u novu opremu i dodatne delove na samoj mašini. To je moguće jer su svi modeli programirani na istoj platformi, pa korisnik može unaprediti KBA RotaJET 89 (gde širina rolne iznosi 895 mm) u RotaJET 100, RotaJET 112, RotaJET 123 ili RotaJET 130 (gde širina rolne iznosi 1,300 mm). Takođe, moguće je dodavati agregate i na taj način jednobojnu mašinu unaprediti u četvorobojnu. Možda je posebno zanimljiva činjenica da je 95% novčanica koje su trenutno u opticaju rođeno upravo u jednom od mnogobrojnih štamparskih pogona kompanije KBA. Kako štampanje novčanica koje ne mogu da se falsifikuju nije ni malo jednostavan zadatak, ne čudi podatak da je ova kompanija globalni lider u štampanju sigurnosnih podataka sa udelom na tržištu od preko devedeset odsto. Pored toga, kada se ima u vidu da KBA drži rekorde i u najvećem broju patenata registrovanih od strane jednog štamparskog preduzeća, da je kompanija zadržala lidersku poziciju u štampanju dnevne štampe i da je prvi svetski masovni proizvođač štamparskih mašina, i ne čudi što je njen uticaj na polju grafičke industrije prilično veliki. Iz svega ovoga može se zaključiti da KBA ima vrlo interesantne postulate i ciljeve u budućnosti. Kao kompanija koja iza sebe ima bogatu tradiciju, sigurno je da su već sigurni u ispunjavanju obaveza prema društvu i vernoj klijenteli. Motivacije da se osigura svetla budućnost i da se neprestano usavršava kvalitet štampe sigurno ne nedostaje. A kao odgovor na sve brže okretanje današnjeg modernog sveta, sigurno da KBA prednjači u još većem posvećivanju pažnje korisnicima, čuvanju okoline korišćenjem bezbedne štamparske tehnologije, održavanju visokog standarda usluge, konstantnom napredovanju, motivisanju sopstvenih radnika i ispunjavanju socijalnih i kulturnih obaveza.


REČ UREDNIKA Početak je semestra i vreme je za naš novi broj. Kako mi to često kažemo Formin jedanaesti, a naš treći. Kažem naš, a kada bolje razmislim unutar redakcije je u međuvremenu došlo do toliko promena. Kada bismo pogledali sastav ekipe koja je radila na 9. broju i sastav danas, na papiru to deluje dosta drugačije, međutim mi koji smo tu prethodna dva broja vidimo određen kontinuitet i (čvrstvo verujemo) napredak, samo su lica u redakciji nova i energija nešto svežija sa svakim novim članom. Ovom prilikom bih se zahvalio koleginicama i kolegama koji više ne učestvuju u radu sa nama, kao i našoj prethodnoj urednici Staši Bugarski koja je pokrenula jedno novo poglavlje, kada je reč o Formi, koje i dalje traje. Oktobar je i prilika da u redakciju primimo nove članove, neka nova imena koja ete već u narednom broju moći da vidite na ovoj strani, čemu se unapred veoma radujemo.

Urednik časopisa

Stefan Savić Redakcija

Tamara Čubrilo Natalija Davidović Nada Miketić Nikola Rajić Dejan Skorupan Petar Vukobrat Tehnički/likovni urednik

U broju koji je pred vama trudili smo se da odemo korak dalje, tekstovi su po svom konceptu raznovrsniji, verujem da je i sam pristup nešto ozbiljniji. Iako to nije bio primarni cilj tekstovima smo obuhvatili oblasti poput fotografije, ilustracije, industrijskog i grafičkog dizajna, tipografije. Nakon dužeg vremena Forma je dobila novu rubriku – Web koju uređuje naš kolega Dejan Skorupan. Koncept rubrike Predstavljamo je takođe nešto drugačiji, ona je znatno proširena pa se u njoj pored redovnog intervjua u kome je ovaj put naš gost bio uticajni francuski dizajner Žan-Emanuel Simulin poznatiji kao Valnoar, našlo mesta za oazu umetnosti u Sremu - Muzej Macura, ali i studentske radove naših kolega. Za kraj zahvalio bih se Đorđu Radoniću (PDP Conference) na nesebičnoj podršci i savetima, kao i svim našim partnerima koji su podržali rad redakcije na ovom broju, čija nam podrška mnogo znači. Čestitam mom timu, koleginicama i kolegama iz redakcije koji su pokazali ogroman entuzijazam i vredno radili na ostvarivanju ovog broja i u trenucima kada su uslovi za to bili prilično teški. Ukoliko imate želju da na neki način učestvujete u radu časopisa Forma, imate sugestije, kritike ili savete možete nam se obratiti na grid.forma@gmail.com ili putem naše Facebook stranice facebook.com/casopisforma. Još jedna značajna vest je da smo uspostavili novi način distribucije, sada je besplatni primerak Forme moguće naručiti preko naše web adrese casopisforma.rs.

Stefan Savić

Tijana Dedić Lektor

Igor Hilčenko Saradnici

Bojan Banjanin Staša Bugarski Ivan Mesaroš Uroš Milošević Irma Puškarević Đorđe Radonić Ivana Tomić Nataša Vreća Radmila Zelić

Kontakt

www.casopisforma.rs grid.forma@gmail.com Izdaje i štampa

Fakultet tehničkih nauka Grafičko inženjerstvo i dizajn Trg Dositeja Obradovića 6 Novi Sad Tiraž: 500 primeraka

Rad redakcije podržali:

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 378.18;65.2 (497.113 Novi Sad) FORMA:časopis studenata grafičkog inženjerstva i dizajna /urednik Stefan Savić. - 2006, br1- .-Novi Sad : Fakultet tehničkih nauka, Grafičko inženjerstvo i dizajn, 2006-.-ilustr.; 30cm Dva puta godišnje. ISSN 1452-5380 COBISS.SR-ID 213659143


7 TEHNOLOGIJE 15 DIZAJN 27 FIY 31 PREDSTAVLJAMO 41 NEFORMALNO 45 WEB

Specijalne boje Pantone pre pantone Vesti Dizajn po meri pametnih uređaja

Režiser trenutka Ilustracijom do Holivuda Slaganje fontova Umetnost svakodnevice

Folija, kater, sprej, majica

Studio Metastazis Sremski monolit Studentski radovi

Vodič kroz rat i umetnost

Internet neutralnost DaFED Vebolucija CSS vs Flash


U poseti novosadskoj štampariji Futura POVODOM 25 GODINA OD OSNIVANJA POZNATE ŠTAMPARIJE FUTURA IMALI SMO PRIVILEGIJU I ZADOVOLJSTVO DA POSETIMO OVAJ OBJEKAT KOJI SE NALAZI U MIRNOM PETROVARADINSKOM KRAJU, DALEKO OD GRADSKE BUKE. DA NIJE BAŠ SVE TAKO USPAVANO KAO ŠTO IZGLEDA SPOLJA, IMALI SMO PRILIKU DA SE UVERIMO VEĆ NA PRVOM KORAKU. UZ NEOBIČNO UŽURBANU, A OPET PRIJATELJSKU ATMOSFERU, MAŠINE KOJE, ČINI SE, OD PRVOG DO POSLEDNJEG MINUTA RADNOG VREMENA NE PRESTAJU SA RADOM I PAR ZANIMLJIVIH DOSKOČICA OD STRANE RADNIKA, POMALO IZNENAĐENIH POSETOM, DOČEKAO NAS JE TEHNIČKI DIREKTOR, GOSPODIN IGOR VLAOVIĆ, KOJI JE BIO VIŠE NEGO RASPOLOŽEN DA NAM ODGOVORI NA SVA PITANJA. GOSTOPRIMSTVO NAS IPAK NIJE ZAČUDILO– ČIM SMO UŠLI, SPAZILI SMO SLOGAN KOJI NA SVOJIM MAJICAMA NOSE ZAPOSLENI: „SVAKI DETALJ JE BITAN!“ PROŠLO JE ČETVRT VEKA OD NASTANKA ŠTAMPARIJE. KAKO SE OSEĆATE POVODOM TE ČINJENICE? Ponosno. Održati kontinuitet u poslu u Srbiji u periodu od 1989 do sada, svako ko poznaje prilike to može smatrati podvigom. KAKO JE BILO NA SAMOM POČETKU I KAKO POREDITE TADAŠNJU I SADAŠNJU POZICIJU VAŠE KOMPANIJE? Svaki početak je težak, ali i prepun energije i entuzijazma koja vas vuče napred. Svako preduzeće prolazi kroz životne cikluse, pa tako i Futura i ona se sada nalazi u „srednjim“ godinama, neki bi rekli najlepšim, i tome teži i da ostane. Početničke muke su iza nje, stečeno puno iskustva u poslovanju, zauzeta pozicija na tržištu, sada je ostalo da se unapređuje i razvija. ŠTA OCENJUJETE KAO NAJVEĆI USPEH U VAŠOJ DUGOGODIŠNJOJ TRADICIJI? Hm, ne razmišljamo puno o ostavarenom uspehu, trudimo se da stalno gledamo unapred. Recimo da praćenje trendova, tehnologije i kontinuiran razvoj možemo svrstati u uspehe. Ako već moram da izdvojim onda bi to svakako bilo poverenje naših klijenata od kojih su mnogi uz nas još od nastanka štamparije Futura.

SA KAKVOM OPREMOM JE FUTURA OTPOČELA SVOJ RAD? Futura je svoj rad otpočela kao grafički studio za DTP sa dve računarske stanice i laserskim štampačem koji su tada korišćeni za pripremu i prelom knjige. Sećate se DOS-a, flopi disketa, pausa? 1992. Godine Futura prvi put sredstva plasira u prve štampraske mašine i prateću opremu sa kojim otpočinje svoj rad na štamparskom tržištu. Tadašnja oprema je bila samo jedna od niza opreme koje su kasnije prolazile kroz štampariju u cilju konstatnog tehnološkog razvoja i povećanja kapaciteta. KAKVU OPREMU IMATE SADA? Futura trenutno raspolaže sa najsavremenijom opremom renomiranih svetskih proizvođača koja zaokružuje ceo proizvodni ciklus od pripreme za štampu, preko štamparskih mašina do različitih linija za završnu grafičku doradu. DA LI PLANIRATE DA UVEDETE NEKE NOVE TEHNOLOGIJE? Svakako. Futura je i prepoznatljiva po tome jer se svake godine trudi da ulaže u nove tehnologije, te ćemo nastojati i da održimo trend, ali je to trenutno poslovna tajna. (smeh) KOJE SVE USLUGE KLIJENTI MOGU DOBITI U VAŠOJ ŠTAMPARIJI? Često u žargonu kažemo da u Futuri radimo po principu „od igle do lokomotive“ gde klijenti mogu dobiti kompletnu logistiku i uslugu u realizaciji od najjednostavnijih grafičkih proizvoda pa sve do najzahtevnijih u domenu ofset i digitalne tehnologije. DA LI STE SE NAROČITO SPECIJALIZOVALI ZA PROIZVODNJU NEKOG PROIZVODA? Smatram da mnogi teže ka tome, pa tako i Futura na polju izrade visokokvalitetnih knjiga (udžbenika), časopisa i kataloga. Međutim diversifikacija proizvoda u cilju maksimalno popunjenih kapaciteta je neminovna usled nestabilnosti tržišta i ciklusne godišnje proizvodnje pojedinih proizvoda. DA LI POSTOJE PLANOVI O PROŠIRENJU DELOKRUGA RADA I KAKVI SU GENERALNO VAŠI BUDUĆI PLANOVI? Trentuno planiramo da zajedno sa stalnim rastom proizvodnih kapaciteta širimo i tržište. U planu je da naše usluge plasiramo znatno više i na inostrano tržište.

PARTNER BROJA

GDE VIDITE FUTURU ZA 50. JUBILEJ? Sigurno Futuru želimo da vidimo kao štampariju koja je prepoznatljiva ne samo na našem tržistu nego i u regionu, štampariju koja je ispratila sve trendove i inovacije u grafičkoj struci, a ostala dosledna svom profesionalizmu i sloganu „Svaki detalj je bitan“.


TEHNOLOGIJE.


SPECIJALNE BOJE NAPISALA:

Natasa Vreca FOSFORESCENTNE

SVETLUCAVE TERMOHROMATSKE

Štamparske boje predstavljaju materijale čije su karakteristike takve da omogućavaju adekvatan prenos slike i teksta sa štamparske forme na podlogu za štampu. U zavisnosti od toga kojoj tehnici štampe su namenjene, grafičke boje se razlikuju po svojim hemijskim i fizičkim karakteristikama. Svaka štamparska boja predstavlja koloidni disperzni sistem koji čine pigmenti i veziva kao osnovne komponente, i punioci, smole, rastvarači i sikativi kao pomoćne komponente koje omogućavaju postizanje određenih fizičko-hemijskih svojstava boje. Pigmenti, koji su nosioci obojenja, treba da imaju takve osobine da boji daju odgovarajuće obojenje i pokrivnu moć, da su hemijski neaktivni, da se ne rastvaraju u vodi, kiselinama, rastvaračima i drugim supstancama, kao i da budu optimalne veličine i da usporavaju proces sušenja boje. Veziva su zapravo tečni sastojci boje koji omogućavaju povezivanje svih komponenti boje, dispergovanje i prenošenje pigmenata od bojanika do podloge za štampu. Svojstva štamparske boje treba da budu prilagođena tehnici štampe, odnosno uslovima štamparskog postupka kao i podlozi na kojoj se štampa.

BOJE:

Specijalne

Da bi proizvod bio zapažen, često se u dizajnu njegove ambalaže pribegava upotrebi specijalnih boja, jer one prave razliku u moru sličnih proizvoda. One nisu samo estetski dopadljive i atraktivne posmatraču, već se mogu primeniti i za zaštitu proizvoda. Za štampanje specijalnim bojama najčešće se koristi sito štampa, upravo zbog njene svestranosti i jednostavnosti upotrebe. Postoje raznovrsne specijalne boje koje dozvoljavaju stvaranje jedinstvenih efekata u štampi: one mogu biti vidljive pod dnevnim svetlom ili mogu zahtevati specijalne instrumente za njihovo posmatranje. Razlikujemo metalik, fluorescentne, biserne, termohromatske, fotohromatske, fosforescentne, mirisne, svetlucave… Metalik, fluorescentne, biserne i svetlucave boje (glitter) funkcionišu tako što prelamaju, reflektuju ili menjaju talasnu dužinu upadne svetlosti stvarajući neobične efekte dopadljive oku. Ove boje mogu predstavljati izazov štamparima, ali uz odgovarajuću edukaciju potencijalni problemi se mogu prevazići. Jedan od problema vezan za ovu vrstu boje je taj što svaka specijalna boja zahteva drugačiji tretman, a to u praksi podrazumeva promenu sito mrežice i šablona. Dodatni problem je i njihova cena, koja je nešto veća, pošto su sastojci za njihovo pravljenje skuplji.

8

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

METALIK

FLUORESCENTNE

B I S E R N E

MIRISNE

FOTOHROMATSKE

BOJE:

Svetlucave

Svetlucave boje ili gliteri su oslojeni pigmenti koji omogućavaju naročit efekat u štampi, gde se boja presijava. Ove boje su napravljene od metalne “pahuljice” (metal flake) zvane cristalina. Najčešće boje su zlatna, srebrna, crvena i plava, pri čemu broj boja najviše zavisi od proizvođača. Osnovne karakteristike su sjajni i reflektujući efekti, ne oksidišu zbog svoje poliestarske osnove i dostupni su u različitim bojama sa metalnim ili multikolornim efektom. Primenjuju se na ambalaži i kreditnim karticama. Pigmenti su šestougaonog oblika. Dostupni su sa UV ili bojama na bazi rastvarača. Veličine čestica su od 50 do 100 μm. Metalik gliteri su sitnije granulaže i mogu se štampati kroz svilu i do 32 niti/cm (gustine). Proces rada je kao i kod klasičnih plastizol boja s tim što se mora povesti računa oko sušenja, jer gliteri reflektuju svetlost pa im je potrebno duže vreme sušenja. Uvek se preporučuje najpre probni rad. Kristalni gliter je nemetalizirani gliter koji je transparentan. Ovaj tip glitera ne reflektuje svetlost, ali dozvoljava svetlosti da prolazi kroz njega. Mogućnosti upotrebe kristalnog glitera su neograničene (industrijska primena, primena u komercijalne svrhe, dekoracija, hobi i štampa.


BOJE:

Metalik

Metalik boje se koriste da simuliraju metalni izgled i najčešće su zlatne, srebrne ili bronzane boje. Ranije su imale problem da brzo blede, ali se zato danas mogu naći dugotrajne metalik boje. Konvencionalna metalik boja može se zamisliti kao grupa malih ogledala na površini koja ima dosta ispupčenja na sebi. Svetlost sa tih ogledala se reflektuje u mnogo različitih pravaca i uglova i tako vidimo boju. Sa novom vrstom pigmenta, pomenuta ogledala su orijentisana, okrenuta na istu stranu i tako daju još bolja reflektivna svojstva. Metalik boje imaju dve glavne komponente, metalik pigment i tečnu smolu koja je nosilac pigmenta i štiti ga nakon sušenja. Veličina pigmenta zavisi od toga u kojoj tehnici štampe će se primenjivati. Za flekso i duboku štampu koriste se pigmenti veličine 10-12μm, za ofset 3-7 μm, dok za sito štampu veličina varira od 3 do 15 μm. Konačni efekat u velikoj meri je definisan podlogom na koju se štampa. Tako, metalik boja štampana na nepremaznom papiru gubi na svom sjaju, zato što površina papira upija boju. Boje štampane na sjajnim ili svilenim papirima zadržavaju visok stepen svog sjaja. Efekat ovih boja će biti smanjen i ako se štampaju samo delimično, umesto da se odštampa puna površina. Ukoliko se odštampa 50% srebrne boje, više će ličiti na sivu nego na srebrnu boju. Osim standardnih, Pantone nudi širok spektar metalik boja od bronzanih do lila nijansi. Sada je moguća štampa metalik boja i sa inkdžet (inkjet) štampačima. Naime, ranije su konvencionalni inkdžet štampači mogli da proizvedu efekat nalik metalnim tonovima kombinujući procesne boje (CMYK). Kompanija Roland razvila je metalik srebrnu boju koja reflektuje svetlost i presijava se. Metalik srebrna boja sadrži srebrni pigment koji osim što može zasebno da se štampa, može se mešati i sa procesnim bojama i tako proizvesti širok spektar drugih metalik boja, uključujući zlatnu, bronzanu, crnu, plavu i zelenu. Dolazak metalik srebrnih boja je prelazak u potpuno novu dimenziju inkdžet štampe u boji. Prednost inkdžet štampača je upotreba boja na bazi rastvarača, što omogućava i direktnu štampu na vinilu i materijalima nalik filmu. Mešanje metalik srebrne boje sa procesnim bojama daje znatno veći upotrebni spektar boja. Roland nudi već 512 nijansi metalik boja. Sa metalik bojama moguće je napraviti i gradaciju i teksturu, što pruža mnoge kreativne mogućnosti dizajnerima.

BISERNE BOJE KORISTE SE NA JČEŠĆE ZA

VISOKOKVALITETNE BROŠURE,ETIKETE I

AMBALAŽU

PMS 871 = ZL AT N A

PMS 877 = SREBRNA

+ BOJE:

=

Fosforescentne

Ove boje mogu da apsorbuju i “skladište” kratke talase UV svetlosti ili druge delove svetlosnog spektra, a kada izvor svetla nestane, ta energija se oslobađa i boje postaju vidljive u mraku. Ovaj efekat se često koristi u sigurnosne svrhe, npr. kod izlaza u slučaju nužde, ali i za razne dekoracije, za dečije sobe, kao i razne vrste dečijih igračaka i sličica koje svetle u mraku. Dužina trajanja “sijanja” zavisi od količine apsorbovane energije i kvaliteta korišćenog pigmenta. Zbog geometrije samog pigmenta, najbolji efekat sijanja u mraku ostvaruje se kada se pri sito štampi koristi sito grubljeg tkanja. Opacitet pigmenta je relativno nizak, efektivni su samo na belim i svetlim podlogama. Sa fosforescentnim bojama je malo teže raditi, veličina pigmenta mora biti takva da apsorbuje dovoljno svetlosti. Ova vrsta boje funkcioniše bolje u sito nego u flekso štampi.

BOJE:

Sa bisernim efektom

Ovi pigmenti veoma su transparentni po svojoj prirodi i od boje podloge, a pogotovo od debljine nanosa zavisi njihova konačna nijansa. Najefektniji su na crnim, ali dobre rezultate daju i na svetlim podlogama. Pigmenti sa ovim efektom, poznatim i kao flop efekat menjaju svoju boju, zavisno od ugla posmatranja i količine svetlosti. U pitanju je karakterističan sjaj odštampane slike koji se, kao što ime kaže, može porediti sa odsjajem bisera. Biserne boje koriste se najčešće za visokokvalitetne brošure, etikete i ambalažu. Sa ovim tipom pigmenta najčešće se koriste sledeće tehnike štampe: duboka, flekso i sito štampa, a u poslednje vreme i ofset štampa. Pigmenti bolje pokazuju svoje tipične osobine na glatkim površinama. U konvencionalnoj ofset štampi ovakvi pigmenti koriste se u veličinama do 25 μm. Veći pigmenti ne mogu se optimalno prenositi u jedinici za boju. Kada se radi sa ovim bojama u ofset štampi, preporučuje se specijalni gumeni valjak, kako bi se sprečilo nagomilavanje boje na cilindru. Pri štampi rasterskih površina, linijatura, po mogućstvu, treba da bude do 34 l/cm, inače može doći do problema sa prenosom boje.

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

9


BOJE:

Sa mirisnim efektom

Ove boje zapravo i ne bi trebalo tako nazivati, jer su uglavnom transparentne. Njihova svrha je da kod potrošača pobudi čulo mirisa, a ne vida. Aktiviraju se mehaničkim delovanjem na štampanu stranicu (ili narodski rečeno trljanjem dela na koji je boja naneta). Tada se veoma male kapsule mirisa raspršuju i tako oslobađaju svoj miris. Proizvođači nude različite mirise koji se uglavnom mogu koristiti u sito štampi. Tokom štampe veoma je bitno da se boja ne izlaže prevelikom pritisku rakela kako se mirisne kapsule ne bi raspršile u toku štampe. Svoju primenu ove boje često pronalaze u kvalitetnijim katalozima kozmetike i specijalnim kolekcionarskim sličicama.

BOJE:

Fluorescentne

Fluorescentne boje su na tržištu duže vreme, mada i dalje nude nove i zanimljive mogućnosti primene. Ove supstance odlikuje jako, intenzivno obojenje. Sa većim udelom UV zračenja u svetlosti koja pada na boju, intenzivniji je efekat. Oblasti primene fluorescentnih boja su pokloni, sportska oprema i igračke. Fluorescentni pigmenti transformišu nevidljivo UV zračenje u vidljivu svetlosnu energiju. Efekat poznat kao “neon”, stvara veoma intenzivnu i svetlu impresiju. Zbog lošeg opaciteta ovih pigmenata, najbolje se pokazuju na belim podlogama (substratima). Ove boje su pogodne za kratkoročne ekspozicije na otvorenom zbog svojstvene prirode pigmenta (efekat se emituje kako pigment bledi). Najčešće korišćene tehnike štampe su sito i tampon štampa.

BOJE:

UV aktivne

UV aktivni pigmenti su nevidljivi na dnevnom svetlu, ali zato pod jakim izvorom UV svetlosti boja postaje vidljiva. Efekat se koristi najviše kod zaštite proizvoda (npr. u farmaceutskoj industriji). Boja koja se vidi samo pod UV svetlom, pogodna je za sigurnosnu štampu ulaznica, karata, zaštićenih dokumenata, članskih karata, zaštitu originalnosti. proizvoda itd.

BOJE:

TERMOHROMATSKE BOJE OD OVE GODINE KORISTI I

APATINSKA PIVARA N A

A M B A L A Ž I

SVOJIH PROIZVODA.

POTROŠAČI SU NA OVAJ NAČIN

SIGURNI U

R A S H L A Đ E N O S T

PROIZVODA 10

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

Puff

Puff boje posebno su hemijski konstruisane da nabubre pri očvršćavanju u sušari. Kada boja dostigne temperaturu očvršćavanja, nabubri i izdigne se na materijalu. Ovaj efekat je bio veoma popularan osamdesetih godina. Lako je raditi sa ovom bojom i ne zahteva mnogo za dobijanje dobrih rezultata. Može se naći već umešana sa nekom bojom, ali i zasebno. Puff boje daju dubinu dizajnu, efekat teksture i nude kreativnu upotrebu u štampi.

BOJE:

Termohromatske

Ove boje se mogu mešati sa tradicionalnim bojama, ili se štampati zasebno. Primenjuju se najčešće na ambalaži, za skrivene kodove i poruke, kao i indikatori temperature na ambalaži raznih pića, kozmetici, za baterije i za zaštitu proizvoda. Termohromatske boje se ujedno koriste i u kozmetici, npr. za štampu na proizvodima, koji kad se ubace u vruću vodu, nakon dostizanja odgovarajuće temperature govore korisniku da je proizvod spreman za upotrebu.


PANTONE PANTONE PRE Petar Vukobrat Pantone je kompanija koju je 1963. godine osnovao Lorens Herbert (Lawrence Herbert), i ona je razvila sistem identifikovanja i poređenja boja kako bi se rešio čest problem pronalaženja i postizanja tražene nijanse određene boje. Pantone spektar boja je predstavljen u formatu lepeze koji se danas koristi u mnogim industrijama, uključujući digitalnu tehnologiju, dizajn enterijera, arhitekturu, modnu industriju, grafički dizajn itd. Nedavno otkriće jednog holandskog istraživača pokazalo je da Pantone sistem nije prvi te vrste, već da je dvesto sedamdeset i jednu godinu pre njegovog formiranja jedan čovek samostalno oformio gotovo identičan sistem. 1692. godine, holandski umetnik A. Boogert napisao je knjigu o mešanju vodenih boja. Na papiru ovaj zadatak svakako zvuči relativno jednostavan, ali je konačan rezultat sve samo ne to. Završeno delo ima skoro 800 strana koje su ispunjene ručno pisanim tekstom, od čega nekoliko stotina strana čine ilustracije i detaljni prikazi nekoliko hiljada nijansi boja. A. Boogert je najviše vremena posvetio izučavanju uticaja određenih količina vode nad bojom. A. Boogert je čak i od najjednostavnijih opisa i zapažanja, uspeo napisati i po nekoliko desetina stranica o određenoj boji, njenim nijansama, i konačnom efektu na posmatrača. Danas je proizvodnja jedne Pantone lepeze poprilično kompleksan i zahtevan posao

koji, iako se sveo na rad koji obavljaju mašine, i dalje zahteva pažljivost i strpljenje. Zapanjujuća je činjenica da je skoro tri veka pre formiranja Pantone skale, jedan čovek individualno već to obavio, i to ručno, bez ikakvih mašina. Ovo je svakako bila najimpresivnija i najdetaljnija analiza boje u to vreme, i kako kaže istoričar Erik Kvakel (Erik Kwakkel) koji je preveo deo uvoda, ovo iscrpno istraživanje boje trebalo je biti korišćeno u edukativne svrhe. Ironija cele situacije je da postoji samo jedna kopija i da je istu videlo svega nekoliko pari očiju. Gutenbergova štamparska mašina nije mogla štampati boju niti je prenositi na bilo koji način, tako da je ovo zapanjujuće delo ostalo u potpunosti nezapaženo, sve dok nije slučajno pronađeno ove godine. Nezapaženo do te mere, da o samom autoru ne postoje nikakve informacije. Iako je poređenje sa Pantone sistemom neizbežno, ono je ujedno i nepotrebno, zato što je projekat A. Boogerta zahtevao nekoliko meseci, ako ne i godina da bi bio završen, za razliku od automatizovanog procesa stvaranja Pantone skale. Ovo je jedno od mnogih otkrića dr Erika Kvakela, profesora na holandskom Lajden Univerzitetu. Ako vas interesuju još neka njegova otkrića, možete posetiti njegov popularni blog – http://erikkwakkel.tumblr. com/. Knjiga se trenutno čuva u francuskoj biblioteci Mežan, u Eks an Provansu (Bibliotheque Mejanes d’Aix-en-Provence).

2014

2013

2012

2011

2010

RADIANT ORCHID

EMERALD

TANGERINE TANGO

HONEY

TURQUISE

2009

2008

2007

2006

2005

MIMOSE

BLUE IRIS

CHILLY PEPPER

SAND DOLLAR

BLUE TURQUISE

2002

2001

2000

TRUE RED

FUCHISIA ROSE

CERULEAN

2004 TIGERLILY

2003 AQUA SKY

Stranica A. Boogertove knjige

Kompanija Pantone svake godine odabira najznačajniju boju iz svoje palete.

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

11


Stefan Savić

Oce Arizona 6100

4K

U proteklih par godina dosta se priča o 4K rezoluciji, kao revoluciji u prikazu detalja. Šta je zapravo 4K rezolucija i da li pored HD tehnologije uopšte postoji potreba za njom na tržištu? Internet servisi poput sajta YouTube, satelitski programi i Blu-ray filmovi danas su u punom HD (high-definition) prikazu i priznaćete da itekako zadovoljavaju naše potrebe za odličnom slikom i realnim prikazom. HD ipak ima svoje granice i njegov kvalitet opada sa povećanjem dijagonale televizora. Kada ona prekorači veličinu od jednog metra, slika gubi oštrinu i mogu se primetiti pikseli na njoj. 4K rezolucija postoji upravo radi eliminisanja ovakvih problema i održavanja kvaliteta na ekranima koji imaju dijagonale veće od dva metra i koji će zasigurno predstavljati standard u skorijoj budućnosti. Svima je poznato remek delo Džejmsa Kamerona (James Cameron), Avatar

12

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

155 m2/h, iako se očekuje da potrebe većine korisnika ne prelaze 100 m2/h. Velika radna površina sistemom vakuuma osigurava stabilnost podloge za štampu, što omogućava štampu formata do 250 x 305 cm, od ivice do ivice podloge. Originalna Océ VariaDot tehnologija omogućava odličnu reprodukciju tonova u rezoluciji do 1400 dpi, uz veoma nisku stopu potrošnje boje, svega 8 ml po kvadratnom metru. Pored štampe velikih formata na ravnoj podlozi poseban modul omogućava i štampu na podlozi iz rolne.

Arizona 6170 XTC

Océ Arizona 6100 je najnoviji model iz ove Kenonove serije mašina za štampu sa otvorenom arhitekturom, koji funkcioniše po principu štampe “ravno na ravno”. Mašina je prvenstveno namenjena za visokokvalitetnu štampu velikih formata iz jednog dela kako na fleksibilnim, tako i na krutim podlogama, uz mogućnost štampe belom i specijalnim bojama, kao i direktne primene laka. Najnoviji model u ovoj seriji predstavljen je na poslednjem FESPA sajmu ovog leta i u odnosu na prethodne modele donosi prednosti u vidu veće automatizacije i brzine rada. Mašina u “express” načinu rada dostiže brzinu od

Princip štampe podseća na način rada kater mašine. Glava štampača teška 90 kg kreće se po XY osi duž radne površine. Sastoji se od 6 VariaDot prskalica različitih tonaliteta za svaki kanal (ukupno 36 ili 42) koje nanose boju na podlogu. Océ Arizona 6100 modeli dolaze u 2 varijante, 6160 XTC mašina sa 6 boja (CMYK, svetlo cijan i svetlo magenta) i poseban 6170 XTC model koji sadrži 7 boja sa dodatkom bele za štampu na obojenim podlogama. Oba modela imaju prostor za dodatni agregat za lak. Trenutno u svetu postoji oko 4.000 ovakvih mašina. Cena osnovnog modela je 300.000 £, dok cena modela sa 7 boja dostiže 330.000 £.

Uroš Milošević (2009), film koji je zaslužan za uvođenje 4K rezolucije u bioskope, jer HD prikaz trodimenzionalnog okruženja nije davao zadovoljavajuće rezultate. 4K se odnosi na ekrane koji imaju četiri puta veću rezoluciju nego HD, tačnije 3840x2160 ili 4096x2160 piksela, što omogućava realniji prikaz boja i veći frejm rejt (frame rate). Zahvaljujući velikom broju piksela, slika na ovim ekranima je mnogo bolja i čistija, drugim rečima povećanjem dijagonale ne narušava se kvalitet prikaza. 4K rezolucija dugo se koristi u filmskoj industriji, kao i na digitalnim projektorima. Dok je takva rezolucija razumljiva za veliko bioskopsko platno, njene prednosti manje su primetne kod kućnih televizora. Iako ideja o savršenom prikazu zvuči odlično, ipak i ona ima mana, jer i dalje ne postoji dovoljno sadržaja za ovu rezoluciju, tako da osim Blu-ray filmova ili neke novije kompjuterske video igre, 4K rezolucija nema koristi u komercijalnoj upotrebi. Kompanija LG prva je proizvela televizor sa 4K rezolucijom pod imenom

EM9600, ubrzo zatim su se pojavile i druge kompanije sa svojim modelima, a ove godine većina kompanija je najavila i svoje 4K televizore. Prvi film koji je svima bio dostupan za kupovinu i skidanje sa interneta bio je TimeScapes (2012), fotografa Toma Lova (Tom Lowe) i on neće biti poslednji, naime kompanije kao što su Sony, Samsung, Amazon, Netflix najavile su za ovu godinu striming sa sadržajem koji je kompatibilan 4K televizorima. Naravno, sve je ovo u cilju da se polako, ali sigurno pređe na 4K, pa je tako Sony najavio i da će svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. godine biti omogućeno u 4K rezoluciji, a na koji način će to biti dostupno korisnicima, još uvek nije objašnjeno. Da li će 4K rezolucija učiniti filmove boljim? Možemo reći da to zavisi od formata originalnog filma. Za sada 4K ne nudi neka vidna poboljšanja kod televizora, ali kako tehnologija napreduje sve smo sigurniji da proizvođačima ne ponestaje “trikova”, pa je tako u priči i 8K rezolucija koja se očekuje za par godina.


Nikola Rajić

ŠTAMPAČ U poslednje vreme se dosta priča o tome kako će 3D štampači postati uobičajeni uređaj u svakoj porodici.Kao što je nekada bilo nezamislivo imati štampač u kući, tako se danas misli da će 3D štampači postati dovoljno jeftini i kvalitetni da će predstavljati samo još jedan uređaj pored vašeg kompjutera. Koliko je ovo realno? Kvalitet izrade 3D objekata je dosegao više nego zadovoljavajući nivo, ali cena štampača i dalje nije pristupačna da ga tek tako kupite. U 9. izdanju našeg časopisa, pisali smo o samoreplicirajućem Riprep (RepRap) 3D štampaču koji možete napraviti kod kuće po ceni od 500 evra. Cene komercijalnih proizvoda se kreću od 600–700, pa sve do nekoliko hiljada evra. Dakle, 3D štampač koji je pristupačan prosečnom korisniku još uvek ne postoji na tržištu. Izgleda da se bliži kraj i tom problemu! Tim mladih preduzetnika i inovatora pokrenuo je zapanjujući projekat Piči printer (Peachy Printer), 3D štampač koji košta 100 dolara. Kako je to moguće? Ako pogledamo postojeća rešenja kućnih 3D štampača, videćemo da svi oni rade na principu topljenja polimera i ispisivanja slojeva po štampajućoj podlozi. Kretanje glave za topljenje po X, Y i Z osi se vrši uz pomoć step motora, raznih kaiševa i zupčanika. Za rad motora potrebno je napajanje i dodatna elektronika. Konstrukcija je relativno komplikovana... Piči printer je fotolitografski štampač.

To znači da koristi kontrolisani snop svetlosti kako bi stvrdnuo fotoosetljivi rastvor. Kretanje laserskog svetla po X i Y osi se postiže uz pomoć dva ogledala koja se pomeraju elektromagnetima. Z osa se kontroliše sistemom za kapanje i to povećanjem nivoa rastvora. Da bismo odštampali neki objekat, potrebno ga je prvo napraviti u digitalnom 3D formatu. Za ovo se koristi besplatni slobodni softver Blender. Zatim se pokreće skripta, specijalno napravljena za ovu namenu, koja pretvara podatke o objektu u analogni signal i šalje ga na izlaz za slušalice na računaru. Odavde, signal preko kabla dolazi do dva elektromagneta koji pokreću ogledala i kontrolišu laserski snop svetla, odnosno X i Y osu. Laser se napaja USB kablom preko kompjutera. Sistem za kapanje takođe je vrlo jednostavan. Fotoosetljivi rastvor se nalazi u gornjoj posudi, iznad dela sa laserom i ogledalima. Slobodnim padom kapa u donju posudu gde laser iscrtava objekat sloj po sloj. Brzina kapanja kontroliše se malom slavinom. Svaka kap pada između dve žice stvarajući kontakt koji se detektuje i šalje ka kompjuteru u mikrofonski ulaz. Softver uz pomoć ove informacije može da uskladi brzinu ispisivanja lasera i porast nivoa rastvora u donjoj posudi. Dobijaju se prilično precizni objekti, minimalna debljina zida iznosi 0,2 mm. Cena od 100 dolara je rezultat jednostavnosti štampača. Odbacuje se potreba za skupim step motorima, eksternim napajanjem, problemima oko prebacivanja digitalnog signala u analogni, glomaznom elektronikom i komplikovanom konstrukcijom.

Figurica odštampana Piči printerom

Sva elektronika na Piči printer štampaču je analogna, a obrada svih informacija se vrši preko kućnog računara. Fotoosetljivi rastvor koji se koristi zove se MejkerDžus (MakerJuice) i dolazi u crnoj, žutoj, zelenoj, plavoj, crvenoj i beloj boji. Boje je moguće kombinovati tako da se dobiju razne nijanse. Isparenja do kojih dolazi prilikom štampe nisu toksična, a rastvor nije osetljiv na dnevnu svetlost, te je vrlo praktičan za kućnu upotrebu. Cena pakovanja od 500 ml iznosi 25 evra. Interesantno je napomenuti da je ovaj projekat finansiran preko kraudsorsing (crowdsourcing) veb platforme Kikstarter (Kickstarter), gde obični ljudi mogu podržati razne projekte malim ili velikim uplatama, a za uzvrat dobiti simboličnu zahvalnicu. Cilj kampanje Piči print bio je dosegnuti brojku od 50 000 dolara kojima bi se usavršio štampač i doveo do masovne proizvodnje. Uspeli su da sakupe čak 650 000 dolara! Ovo pokazuje kolika je zainteresovanost ljudi za kućne 3D štampače. Još jedna zanimljiva stavka je etički kodeks tima Piči printer. U potpunosti su okrenuti ka zajednici slobodnog softvera, te će sav hardver i softver ostaviti besplatnim i slobodnim. Kroz nekoliko meseci možemo očekivati da Piči printer bude u slobodnoj prodaji. Dalji napredak projekta pratite na zvaničnoj adresi peachyprinter.com. 3D štampači će zapravo postati svakodnevni uređaji u domaćinstvima.

PREPORUKA FORME Od štampanja majica i nalepnica došli smo do štampanja metala, plastike, pa čak i funkcionalnih ljudskih organa i oružja! Film koji postavlja pitanja o dobrim i lošim stranama 3D štampe. Pogledajte, kroz prizmu ljudi koji naporno rade kako bi doneli ovu tehnologiju u vaše domove, šta je potrebno da bi se postavili temelji jedne kompanije i da bi se uspelo u ovom polju.

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

13


DIZAJN PO MERI PAMETNIH UREĐAJA Google Glass

Stefan Savić

Nije prošlo mnogo vremena od kada su pametni telefoni postali deo naše svakodnevnice, a proizvođači se već sada uveliko bore da obezbede mesto na tržištu svojim novim prenosivim uređajima – pametnim satovima (smart- watches) i pametnim naočarima (smartglasses). Iako oba uređaja imaju namenu da olakšaju svakodnevnu razmenu informacija, obezbede pristup internetu i kada nismo za računarom i posluže kao i pametnih telefona, čini se da proizvođačima teže polazi za rukom da kupcima nametnu potrebu za ovakvim uređajima.

Oblici naočara koji ne poseduju "smart" tehnologiju

14

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

Na samom početku Google Glass (prve pametne naočare) su se našle na udaru kritike, bilo je upitno kako bi ovakav izum uticao na privatnost, budući da bi korisnici uz pomoć njih mogli da fotografišu i snimaju video zapise bez znanja ljudi u okruženju. Takođe, javio se i problem pri korišćenju pametnih naočara u vožnji, koje će po svemu sudeći biti zabranjeno i mnoge druge prepreke. Za razliku od kritičara, zamerke običnih korisnika su uglavnom usresređene ka izgledu uređaja. Upadljivi futuristički dizajn u vidu plastičnog “kućišta” u boji, sa ne tako malim otvorom za objektiv, i interaktivnim staklom na desnom oku, svakoga bi za tili čas pretvarao u Robokapa, što određenom delu kupaca izgleda zanimljivo, ali većini ne. Na sličan problem naišli su i pametni satovi. Iako prvenstveno namenjeni poslovnim ljudima koji bi se na ovakve uređaje mogli osloniti za brzu proveru sms poruka, e-pošte, beleški i drugih informacija, brzo i bez upotrebe telefona, prvi pametni satovi su sa gumenim ili plastičnim kaiševima i glomaznim ekranima, uglavnom pravouglog oblika, neodoljivo podsećali na jeftine dečije satove. Činjenica da su ekrani bili puni šarenih ikonica poput android telefona takođe im nije išla u prilog. I na kraju, naočare i sat koji nosimo sigurno predstavljaju važniji modni detalj od telefona, pa se postavlja pitanje kako onda napraviti uređaj koji bi izgledom odgovarao svima. U budućnosti će verovatno postojati mnoštvo različitih proizvoda ovakve vrste, kao što je to slučaj sa telefonima, ali ta budućnost nije tako bliska. Šta raditi do tada? Sve ovo učinilo je da se pažnja potenci jalnih kupaca umesto na upotrebnu vrednost nove tehnologije skrene

na kritiku iste. Postoji mogućnost da je rešenje za ovakve i slične probleme sa kojima se novi prenosivi uređaji suočavaju veoma jednostavno i glasi - prilagoditi dizajn pametnih satova i naočara njihovim konvencionalnim prethodnicima. Kreatorka prvobitnog izgleda Google naočara, dizajnerka Izabel Olson (Isabelle Olsson), ponudila je nekoliko redizajniranih modela po ovom principu, a da će ovaj trend biti sve rasprostranjeniji govori nam i vest da je kompanija Google potpisala ugovor sa italijanskom kompanijom Luxottica, u čijem je vlasništvu čuveni brend u svetu optike Ray-Ban, i da će u saradnji sa njima proizvoditi posebnu liniju uređaja Google Glass. Spoj dizajnerskog rama i nešto manje upadljivog “smart”, odnosno tehnološkog, dela uređaja zvuči kao dobro rešenje, preostaje da vidimo kakva će biti reakcija korisnika. Sličnu inicijativu, kada su u pitanju pametni satovi, preuzeo je i mađarski freelance dizajner Gabor Balog (Gábor Balogh), kome se nakon ovakvog projekta verovatno smeši zanimljiv angažman u nekoj od kompanija zainteresovanih za proizvodnju pametnih satova. On je, kao i mnogi, prosto želeo pametni sat koji izgleda ozbiljno i pouzdano, drugim rečima “običan” lepo dizajniran sat sa smart mogućnostima. Da sve ne bi bilo tako jednostavno, uz izgled sata, Balog je ponudio i dizajn interfejsa koji i pored mnogih mogućnosti i različitih menija (pozivi, puls, poruke, mapa, vremenska prognoza, mp3 plejer, kompas, kalendar… i da, vreme, što su sve mogućnosti ovog uređaja) ne narušava celokupan izgled proizvoda, a sve to je postignuto jasnom i jednostavnom grafikom.


FORMA 11 NOVEMBAR 2014

15


Natalija Davidović

Gregori Krudson (Gregory Crewdson) je savremeni američki fotograf, najpoznatiji po svojim nadrealnim prizorima. Pripada krugu stvaraoca takozvane inscenirane fotografije ili onoga što je pre nekoliko decenija fotografski kritičar A. D. Kolman (A. D. Coleman) definisao kao rediteljski režim, nazvavši još takve slike lažnim dokumentima, događajima koji se nikada nisu u stvarnosti dogodili, iako možda deluju realistično. Njegovo osnovno obeležje je to što pristupa pravljenju fotografije onako kako drugi pristupaju snimanju filma (Zaista, gotovo svi fotografi ovog stila inspiraciju pronalaze u kinematografiji, teatru ili klasičnoj umetnosti!). Koristi kamere velikog formata, predvodi ekipu od oko 40 saradnika i asistenata, uključujući sve od art i direktora fotografije do tehničara svetla, a sve se vrti oko precizno odabranog vremena i mesta.

16

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

trenutka


Gregory Crewdson, The Father, Beneath the Roses, 2007

Gregory Crewdson,Untitled, Twilight Series, 2001

Vreme i mesto su dve suštinski povezane stavke. Ukoliko se idealno mesto pronađe u eksterijeru koji fotograf, u traganju za savršenim sam obilazi, pripreme traju nedeljama. Ukoliko je to izgrađen set, isti počinje od idejne skice, gradi se nekoliko meseci, a pažnja posvećena i najmanjim detaljima je izuzetna. Dokumentarac Brief Encounters (2013) prikazuje, između ostalog, i kako Krudsonov tim radi na tome da izgrađenu spavaću sobu načini realističnom: od bojenja tapeta kako bi izgledale oronulo do uparivanja komada nameštaja kako bi oni izgledali zaista naseljeno. Ne postoji nijedan jedini delić kojem nije pridata pažnja i nikada ništa nije slučajno, već unapred isplanirano kako bi izgledalo tako. Mnoge Krudsonove fotografije izgledaju kao da su proistekle iz snova iz kojih i sam kaže da crpi inspiraciju, koristeći ono spoljašnje kako bi izrazio svoje unutrašnje stanje. Zbog ovoga prikazuje ponekad sasvim banalne situacije, neretko neobično uznemirujuće, ali pre svega upečatljive. Krudsonove teme su psihološke: njegove fotografije odraz su njegovog unutrašnjeg bića, ne socijalne kritike. Sastavljene su od njegovih želja, strahova i anksioznosti. Kao uzore u kinematografiji navodi Hičkoka, Spilberga i Linča, a da se počne baviti fotografijom podstakla ga je jedna izložba radova Dajen

Arbus (Diane Arbus) kojoj je prisustvovao kada je imao svega 10 godina. Takođe, Krudsonov otac je bio psihoanalitičar čija se radna soba nalazila u podrumu njihove porodične kuće u Bruklinu. Kao sasvim mali, legao bi na pod pokušavajući da zamisli i najsitnije detalje onoga što se odigravalo u toj prostoriji. Nikada ništa nije čuo, ali danas kaže da su to bili njegovi prvi potezi osmišljavanja scenografije, te da se istom procedurom vodi u stvaranju svake svoje slike: onu iz glave potrebno je pretvoriti u sliku na fotografskom papiru i učiniti je što lepšom u tehničkom smislu, bez obzira na to da li je subjekat fotografije prijatan za oko ili uznemirujući. Tvrdi da je upravo to traženje savršene lepote jedan od ciljeva njegovog rada i dodaje da nikada, ni uz svu pomoć i megalomanske scenografije, slika koju proizvede nije identična onoj koja je u njegovoj glavi. Upravo ga ovo vodi napred, ti neprekidni pokušaji da oberučke zgrabi traženo savršenstvo. Gregorijeva prva velika serija objedinjena je pod imenom Natural Wonders (1992-1997) i velika inspiracija za nju bili su radovi Sindi Šerman (Cindy Sherman) i Marsela Dišampa (Marcel Duchamp) – korišćenje sopstvenog tela prve, i želje da vidimo iznad okvira slike drugog. Već nam ovde postaje jasno da pojam lepe fotografije nije usko povezan sa subjektom iste. Prvo što nam privuče oko jesu kolorit i mnoštvo tekstura koje okružuju tela ili delove tela koji pripadaju preminulim životinjama ili čoveku. U ovom slučaju, to su ruke i noge samog Krudsona, koje, iako beživotne, okružuje sama esencija živosti: leptiri nestvarnih boja, beli miševi čije ubrzane pokrete možemo naslutiti, iako su na fotografiji zauvek zamrznuti (ali nikako statični!), trnje koje groteskno izrasta iz umetnikovog tela, preplićući ga zauvek sa prirodom iz koje crpi inspiraciju. Iz nje, iz svojih snova, iz anksioznosti koja nastaje kao rezultat neuspeha da na svojim radovima stvori savršen svet. Dvoznačnost zauvek ostaje tema svih njegovih radova. Usledila je serija Hover (1996-1997), urađena u crno-beloj tehnici. Osećaj premeštanja iz prvog u treće lice postignut je postavljanjem kamere na visini, sa koje gledalac osmatra obično američko predgrađe sa ne tako običnim prizorima u dvorištima i na ulicama. Iscrtani krugovi u travi su Krudsonov omiljeni deo, jer savršenstvo kruga, ili banalnih stvari postavljenih u krug, kruga kao oreola, kruga koji nalikuje na ritual ili nešto nezemaljsko, asocira na nepromenljivu prirodu kružnog toka, umiranja i rađanja, završetka starog kao početka nečeg novog i neprekidnog. Vizuelno, ove dve serije tek utiru put njegovim najpoznatijim. To su Twilight (1998-2002) i Beneath The Roses (2003-2008), serije koje su mu donele slavu, obe snimljene u istom malom američkom gradu, Pitsfildu (Pittsfield). Ponovo naizgled obični prizori iz predgrađa, ali estetski daleko življe i privlačnije fotografije od dosadašnjih: na njih danas prvo pomislimo kada čujemo njegovo ime. Radio je i postere za HBO seriju Six Feet Under. Zanimljivo je da bi se sam Gregori Krudson možda srdačno nasmejao svakoj dubljoj analizi svojih radova, jer tvrdi da njega ne interesuje šta se dogodilo pre, ili šta će se dogoditi nakon momenta koji je “uhvatio”, te da on, kao fotograf, ne želi da pruži odgovore, već da samo nametne pitanja posmatraču. “Fotografija je statična i zamrznuta”, objašnjava. “Od prvog dana, moje glavno interesovanje je prihvatanje tog ograničenja i pokušaji da u njemu pronađem snagu. Poput priče koja je zauvek zaleđena između dva trenutka, onog pre i onog posle, i uvek ostavljena kao neko nerazjašnjeno pitanje.” Na ovaj način, gledalac preuzima ulogu naratora, pomažući Krudsonu u stvaranju verodostojnog sveta. Kao što je već ranije rečeno, Gregori Krudson je daleko od prvog, ali sigurno ne i poslednji koji stvara u ovom stilu »

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

17


Gregory Crewdson, Untitled (Birth), Beneath the Roses, 2007


ILUSTRACIJOM DO HOLIVUDA Nada Miketić

Predstavljamo jednog od vodećih svetskih ilustratora i animatora koji je svojim besprekornim talentom i idejama omogućio realizaciju čuvenih filmova kao što su: Alisa u zemlji čuda, Čarobnjak iz Oza, Tor i drugih»

KAKO JE SVE POČELO Mihael Kuče (Michael Kutsche) je umetnik rođen u Berlinu 1977. godine. Detinjstvo je proveo u Marburgu na severu Frankfurta. Još kao dete Mihael je stekao dva najbolja prijatelja koji su odredili njegov životni put – papir i olovku. Nikada nije pohađao umetničku školu. Ističe da je najbolji način učenja za umetnika posmatranje umetnosti i sveta oko sebe i pitati se kako funkcioniše: “Ovo je najbolji način za razvijanje sopstvenih tehnika i mišljenja o umetnosti. Umetnost postaje jedinstvena kada vam je niko ne objašnjava, već nalazite sopstveni način za njeno razumevanje.” Kada je imao 18 godina, videvši njegov portfolio, jedan mali 3D studio ga je pozvao da radi za njih. Radeći za ovaj studio 5 godina, sakupio je dosta iskustva koje je stekao zahvaljujući svojoj sposobnosti da izvršava zadatke u kratkom roku. Radio je sve poslove vezane za koncept art, stori bord, osmišljavao ideje za spotove, pa sve do kreiranja likova, modelovanja, pravljenja tekstura i osvetljenja. U svom prvom poslu, za koji je dobio ponudu, zadatak mu je bio da bude deo dizajn tima koji je radio na jednom nemačkom filmu sa temom Alisa u zemlji čuda. Stoga Tim Bartonova (Tim Burton) Alisa nije bio njegov prvi film o ovoj temi. Zbog ovog projekta napustio je kompaniju za koju je radio. Projekat nije uspeo da se realizuje do kraja i nije primio nikakav novac za svoj rad. To je bila raskrsnica u njegovom životu, da odluči šta će da radi sledeće. Počeo je da radi kao frilenser, mada je retko dobijao projekte.

Njegov prvi veliki proboj bio je jedan frilens posao gde je dobio zadatak da kreira ilustracije i naslovnu stranu video igre Empire: Total War (2008), razvojnog tima The Creative Assembly koji pripada kompaniji SEGA. Uspeh na ovom zadatku doživeo je zahvaljujući svojoj sposobnosti da brzo crta. Ova kompanija je ponudila zadatak i jednom 3D studiju, ali oni su smatrali da je rok za izradu zadatka kratak. Tako je počeo da radi za kompaniju SEGA i ostale advertajzing agencije. Tada je odlučio da postavi svoje radove na sajtove koji se bave ilustracijom, uključujući i sajt cgsociety.org. Ovo je bila njegova karta za Holivud. U VELIKOM SVETU Gusenicu za Tim Bartonovu Alisu u zemlji čuda ilustrovao je u jednom danu! Ne veruje u gubljenje vremena. Oslanja se na svoj mozak, ruku, olovku i papir! Bez dugmića, interfejsa, bez ičega što ga može zbuniti ili odvratiti u procesu “izbacivanja” ideja. Lako je izgubiti se u detaljima prilikom digitalnog slikanja, novim, primamljivim četkicama, teksturama i drugim alatkama. Ali digitalno slikanje ima naravno i svoje prednosti kao što su: brže pravljenje skice, postavljanje scena, pomoć pri crtanju perspektive. I najvažnija stvar, dovođenje rada do perfekcije odnosno finalnog proizvoda spremnog za film! Na početku saradnje, radio je sve poslove iz svog studija u Berlinu i komunicirao sa ostatkom tima putem mejla. Usred projekta, otkazao mu je kompjuter. (Možete zamisliti kolika je to frustracija – radite na filmu koji ima budžet od 200 miliona dolara, a otkaže vam kompjuter)! Kupio je laptop. Tada mu je sinula ideja: mogao bi da radi gde god poželi. Zašto, na primer, ne u Londonu, u studiju Tima Bartona? Mogao je izabrati da li da živi u stanu u Los Anđelesu ili u prikolici iza studija. Naravno, izabrao je prikolicu. Bio je u središtu zbivanja i posmatrao ludorije Džonija Depa (Johnny Depp) i slušao smeh Helene Bonam Karter (Helena Bonham Carter). To je bio početak njegovog novog života. Takođe, u jednom intervjuu je izjavio da njegove ilustracije predstavljaju najrazličitije teme i da ne voli da je “zaglavljen” radeći stalno u jednom te istom stilu ili na istu temu.

levo: Michael Kutsche, Cheshire Cat, Alice In Wonderland, 2010 desno: Michael Kutsche, Straw soldier, Disney Enterprises inc., 2011

Kada su u pitanju karikature, trudi se da izbegne da mu delo izgleda kao tipična karikatura pod kojom svi podrazumevamo isto, pokušava da radi stvari različito, da eksperimentiše, transformiše, izmišlja, kombinuje stilove kako bi izbegao monotoniju i postigao originalnost kojoj teži. Rrađenje istih stvari u istom stilu bi mu veoma brzo dosadilo. Zbog toga je izjavio: “Pokušavam da se ne zaglavim u samo jednom univerzumu, kada ima toliko mnogo različitih. Jednostavno ne mogu da odlučim da li sam konceptualni umetnik, ilustrator, crtač stripova ili nešto drugo. Jer želim da radim sve to!” Izjavio je da su na njega uticali umetnici kao što su: Lucian Freud, David Lynch, David Cronenberg, Katsuhiro Otomo, Chris Cunningham, Lebbeus Woods, Jenny Saville, Moebius, Ruprecht von Kaufmann, Craig Mullins, Victor Antonov.

OSTALI PROJEKTI Nedugo nakon Alise dobio je ponudu da radi na filmovima Thor (2011) i John Carter (2012). Njegov najsvežiji projekat je nova fantastična senzacija: Oz the Great and Powerful koji je izašao 8. marta 2013. godine. Međutim, možemo biti sigurni da ćemo videti još mnogo zadivljujućih, živopisnih ilustracija i fantastičnih likova od ovog umetnika, čiji ogroman talenat i kreativni um neće prestati da nas iznenađuje svojim delima.

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

21


Tijana Dedić Različiti izvori ukazuju na različite procente uticaja tipografije na dizajn. Mi ćemo biti nepristrasni i reći samo da je ovaj uticaj veliki. Kroz istoriju, tipografija se konstantno razvijala i tako otežavala ustanovljavanje njene opšte klasifikacije. Posledica je da danas imamo enorman broj fontova i različitih njihovih grupa, ali i izgovor da ne znamo kako da se ponašamo sa njima. Svi smo bili u situaciji da metodom pasijansa tražimo odgovarajući font (vrtimo redom dok ne nađemo prihvatljiv, ako ga ne nađemo, krećemo iz početka), verujući u sopstveno znanje i ukus. Ovo jeste univerzalna tehnika, ali projekti najčešće zahtevaju više fontova radi unošenja dinamike i kompleksnosti. Problem kombinovanja više fontova je prepoznat, između ostalog, i od strane Google Fonts priručnika (https://www.google.com/ fonts) koji je nedavno dodao posebnu opciju posvećenu tome. Naime, pored karakter seta i rezova, u opisu fonta postoji i više primera kombinovanja izabranog sa drugim fontovima. Da biste izbegli cikluse pasijansa, nudimo Vam generalne smernice za uklapanje fontova.

22

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

Prvo veliko pravilo odnosi se na broj fontova koje koristimo u jednom projektu. Preporučuju se kombinacije dva fonta, tri u posebnim slučajevima, dok se kombinacije više od tri fonta izbegavaju. U istom projektu, različiti fontovi treba da imaju različitu funkciju (naslovi, podnaslovi, osnovni tekst), jer tek na taj način doprinose celokupnom dizajnu Pošto smo se odlučili da kombinujemo fontove, bitno je taj kontrast naglasiti. Da li se u tipografskom slučaju različitosti privlače teško je reći, upravo zbog velikog broja različitosti. Jedna od standardnih, jeste kombinacija dva različita reza istog fonta. Ovo se odnosi na situacije kada se zaista radi o istom fontu, kombinacije vrlo sličnih fontova ne rade posao, jer, iako mi na prvu ruku ne možemo tačno da kažemo zašto, harmonija je narušena i to izuzetno smeta oku. Iz ovoga proizilazi da najpopularnije fontove (Helvetica,Univers, Futura) ne bi trebalo nikada da primenjujete zajedno.

Jedna od najbitnijih razlika kod fontova jeste postojanje serifa, pa tako imamo serifna i beserifna pisma. Njihov spoj često je zadovoljavajuća opcija. Ovakva kombinacija izražajnog i čistog fonta nudi jak kontrast, ali i sinhronizovanost koja je primenta kod klasičnih veza poput Garamond /Gill Sans, Didot /Helvetica ili Arial /Georgia. Trik za nalaženje što bolje kombinacije u ovom slučaju jeste traženje fontova sa što sličnijim oblicima slova a, g, e. Ovakva kombinacija često se dobro koristi tako što se za naslov izabere beserifni, a za osnovni tekst font sa serifom. Jednako uspešno može da se primeni i obrnuta situacija, koja se neretko koristi u veb-dizajnu. Iako iz prethodnog teksta možemo zaključiti da dva serifna ili dva beserifna fonta neće činiti dobar par, postoji mogućnost.. Naime, specifičnost koja će napraviti značajnu razliku između dva fonta može da spasi ovu kombinaciju. Font Century i LinoLetter su dva serifna fonta


koja čine dobru kombinaciju, zbog razlike u veličini serifa i stilu. Century je font iz 19. veka, namenjen slaganju dugačkih tekstova, dok je LinoLetter nastao u doba elektronskih medija. Zajednička osobina jeste izuzetna čitljivost, a karakterističan LinoLetter serif dolazi do izražaja pored strogog i nenametljivog klasičnog fonta Veoma slična situacija je i sa uklapanjem dva script fonta, dva moderna, dva dekorativna i dva oldstyle fonta. Svaki font ima osobenost koja se lakše ili teže otkriva samim posmatranjem, za šta se pobrinuo dizajner fonta. Ona je namenski stvorena i kontekstom se može izmeniti u uskim granicama, a može itekako da pomogne kod kombinovanja fontova. Font može da bude strog, neutralan, neozbiljan, veseo, elegantan, opušten, moderan…Najbitnije je ne stvarati protivrečnost pri slaganju različitih fontova. Ako se ne ispoštuje ovo pravilo, dobijamo nesklad koji je lako primetan i u očima laika, pa je takvih primera malo.

Danas se često može naići na kombinaciju script ili dekorativnog sa sanserifnim fontom. Ovde se radi o kombinaciji neutralnog i veoma izražajnog fonta, što je i najbolja kombinacija. Ona otkriva veliki kontrast, ali i složnost i međusobnu dopunu. Ova kombinaciija će Vam sigurno skrenuti pažnju i to su veoma dobro znali dizajneri servisa Instagram, a čest je slučaj da script font dopuni font Helvetica Neue, koja čini najnoviji trend dizajna interfejsa korporacije Apple. Još jedno generalno pravilo jeste da treba obratiti pažnju na x-visinu, debljinu poteza, veličinu serifa i druge tehničke osobenosti. Pravilo glasi da što su tehnički ujednačeniji fontovi, to će se bolje slagati. Kao loš primer ćemo uzeti kombinaciju fonta Times New Roman (popularan serif font) i fonta Futura (beserifni font) koju ne bi trebalo nikada više da sretnete zbog značajne razlike u debljini poteza koja narušava harmoniju.

Poznavanje tehničkog dela ipak nije neophodno, jer đavo koji leži u ovim detaljima prepoznatljiv je kao loša kombinacija svakom oštrijem oku. Uz ovo pravilo pridružićemo još jedno: fontovi istog dizajnera, kao i fontovi iz istog istorijskog perioda su takođe primećeni kao dobre kombinacije. Ovde je uglavnom reč baš o prethodno spomenutim tehničkim stvarima, ali objašnjeno na ovaj način, pravilo je mnogo lakše primeniti. Univers i Apollo dela su istog dizajnera, Adrijana Frutigera (Adrian Frutiger) i oni predstavljaju primer prethodno navedenom pravilu. Iako pripadaju različitim grupama fontova, ova dva fonta veoma dobro izgledaju u kombinaciji, jer je dizajner ostao veran x-visini i drugim osobinama uočljivim samo tipografima. Moramo da napomenemo da ne postoje pravila koja će vam osigurati dobar dizajn, jer ipak se ne radi o nauci već o umetnosti, i sa ovim savetima vi i dalje možete da pogrešite sa izborom reza ili gradacije, što neće napraviti ništa manju katastrofu od pogrešne kombinacije fontova. Za kraj, vi ste dizajneri i treba da zaobilazite pravila, a mi smo vam pomogli tako što smo ih naveli. Poslednji primer koji navodimo jeste tipografski poster za cirkus (Pablo Fanque's Circus Royal) iz 19. veka koji ne poštuje ni jedno navedeno pra- vilo, a koji je uradio ono što ni jedan poster nije, bio je inspiracija za pesmu Bitlsa.

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

23


U M E T N O S T S V A K O D N E V I C E

Tekst i prelom: Stefan Savić Kompaniju Braun je 1921. godine osnovao inženjer Maks Braun (Max Braun) u Frankfurtu na Majni. Kompanija se sve do tridesetih godina prošlog veka bavila proizvodnjom radio-prijemnika i njihovih komponenti. U ovom periodu nastaje i njen prepoznatljivi logo sa istaknutim slovom A i ona postaje lider u proizvodnji radio-prijemnika i fonografa u Nemačkoj. Razvoj je zaustavljen početkom Drugog svetskog rata, a fabrika biva u potpunosti uništena 1944. godine. Nakon završetka rata, Maks Braun obnavlja kompaniju i proširuje proizvodnju na druge audio uređaje i slajd projektore. Pedesetih godina nastaje i proizvod po kome će ova kompanija postati prepoznatljiva u celom svetu: električni brijač S50 koji je dizajniran još 1938. godine, ali je proizvodnja odložena zbog rata. 1951. godine, Maks Braun iznenada umire,

24

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

a kompaniju preuzimaju njegovi sinovi Artur i Ervin Braun (Artur i Erwin Braun). Njihov doprinos kompaniji bio je ogroman i ogleda se u promenama nakon kojih će Braun proizvodi dobiti prepoznatljivi izgled i svojevrstan korporativni identitet, mnogo pre nego što je ova kovanica i izmišljena. Pedesetih godina, Nemačka, oslobođena nacističkog režima, bila je u potrazi za novim identitetom koji bi novu državu distancirao od bliske, ne tako slavne prošlosti. Istu, nacionalnu težnju ka obnovi i napretku delila su i braća Braun. Bilo je vreme za novu estetiku, a glomazni i komplikovani radio uređaji nisu se uklapali u tu sliku. Povezivanje sa Bauhaus školom, čiji su rad nacisti zabranili 1933. godine, i nastavljanje njene tradicije predstavljao je logičan naredni korak. Tražeći dizajnere koji bi uspeli da iznesu nove ideje, Ervin Braun je otkrio školu

dizajna u Ulmu (Hochschule für Gestaltung Ulm) čiji je osnivač Maks Bil (Max Bill) bio student u Bauhausu. Braun je angažovao tim dizajnera iz Ulma koji su predvodili Oto Ajher (Otto Aicher), uticajni grafički dizajner i tipograf i Hans Gugelot (Hans Gugelot). Tim je 1955. godine, za samo osam meseci, u potpunosti redizajnirao kompletnu liniju proizvoda. Na ovaj način su, nakon dvadeset godina, funkcionalistički principi Bauhaus estetike nastavili da žive kroz dizajn Braun proizvoda, na koje će se ubrzo ugledati i drugi proizvođači u Nemačkoj. Ovakva estetika nije se zadržala samo na dizajnu proizvoda. Primenjena je na kompletan korporativni identitet, uključujući i grafički dizajn marketinškog materijala. Da je 1955. godina bila velika prekretnica za kompaniju Braun, ali i početak novog poglavlja u industrijskom dizajnu, govori i podatak da je iste godine


Braun angažovao i Ditera Ramsa (Dieter Rams), koji će već u narednoj deceniji važiti za najuticajniju figuru u industrijskom dizajnu.

Era Ditera Ramsa Diter Rams rođen je 1932. godine u Visbadenu. U mladosti je sa dedom koji je bio stolar izučavao taj zanat, što će svakako uticati na njegov rad kasnije. Upisao je studije arhitekture i dizajna enterijera u Visbadenu 1947. godine i diplomirao do 1953. godine. Braun ga je angažovao 1955. godine kao dizajnera enterijera da bi već 1961. godine postao šef dizajn departmana. Na toj funkciji provešće čitav svoj radni vek. Već 1956. godine, zajedno sa Hansom Gugelotom dizajnira gramofon SK-4 (Snow White’s Coffin) koji će prigrliti status ikone među proizvodima kompanije Braun. Ovaj, ali i svi proizvodi na čijem je dizajnu radio, bili su zasnovani na Ramsovom osnovnom principu: „Jednostavnije, ali bolje“ (Weniger, aber besser). Njegov pristup dizajnu okarakterisan je kao iskren, detalja je bilo onoliko koliko je potrebno da se naglasi funkcija uređaja i olakša njegovo korišćenje. Proizvodi su definisani čistim i oštrim linijama, sa jednostavnim i pravilnim površinama. Izbor materijala bio je od velikog značaja. Koristili su se moderni materijali, bez naglašene teksture i jarkih boja. Tek kada je pop-art uplivao u svakodnevni život, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Rams odobrava korišćenje boja,

uglavnom na manjim kućnim aparatima. „Ako dodate male detalje u boji, to će proizvod učiniti vedrijim i raznobojnijim nego kada bi ga obojili celog“, govorio je Rams. Njegova najveća ispiracija i izazov dolazili su iz razvijanja novih tehnologija, težio je ka inovativnom dizajnu koji, na prvom mestu, omogućavaju inovativne tehnologije. Ukazivao je na to da dizajn ne može učiniti proizvod suštinski boljim, jačim ili vrednijim nego što to on već jeste. U tom pogledu treba ostati iskren prema kupcu, ne obećavati mu takve stvari, već treba dizajn iskazati kroz upotrebnu vrednost uređaja, učiniti ga intuitivnim i razumljivim za korišćenje, a samim tim i lepim. Pokazalo se da ovakav pristup dizajnu čini proizvod svevremenskim i večnim, iako su mnogi zamenjeni modernijim tehnologijama (gramofoni, tranzistori, džepni radio-prijemnici...) Braun proizvodi i danas, nakon pedeset ili šezdeset godina, izgledaju veoma aktuelno i moderno. Još neki od legendarnih uređaja koje je Diter Rams dizajnirao su radio-prijemnici RT20, TP1 i Lectron, fen HLD4, serija mašinica za brijanje Sextant, aparat za kafu KF20 i drugi. Rams je na čelu Braun dizajn departmana proveo trideset godina i za to vreme izvršio je ogroman uticaj na dizajnere i druge kompanije širom sveta da krenu sličnim putem. Svojim principima je nemerljivo doprineo samoj filozofiji i shvatanju industrijskog dizajna. Penzionisao se 1995. godine, a nasledio ga je Piter Šnajder (Peter Schneider). Kompanija

će se voditi njegovom filozofijom sve do 2005. godine. Dizajn Braun uređaja danas je više podređen ergonomiji i privlačnosti uređaja, ali su uticaji Ditera Ramsa i dalje prisutni. Diter Rams je sinonim za ono što danas nazivamo Nemačkim dizajnom.

Vitsœ Pored dizajniranja uređaja za Braun, drugo poglavlje u radnom veku Ditera Ramsa predstavlja njegov angažman za britansku kompaniju Vitsoe (Vitsoe), gde je dizajnirao nameštaj. Oni su ga, uz odobrenje Ervina Brauna, angažovali 1959. godine, a u okviru te kompanije je aktivan i danas. Jedan od njegovih najpoznatijih radova u karijeri jeste izmenjivi sistem polica sa oznakom 606 koji je dizajnirao za Vitsoe. Sistem se sastoji iz nekoliko elemenata, fioka i polica, u prepoznatljivom Ramsovom stilu. Njihova širina, visina i raspored su izmenjivi i mogu se prilagoditi potrebama svakog kupca, a Vitsoe i danas tvrdi da nisu prodali dva ista sistema. Kao i drugi proizvodi koje je dizajnirao Rams, ovaj sistem i danas, nakon vise od pedeset godina, deluje moderno. Takođe, sistem je deo kolekcije njujorškog Muzeja savremene umetnosti (Museum of Modern Art – MoMA). Drugi važan rad Ditera Ramsa za Vitsoe je takođe prilagodljivi sistem stolica sa oznakom 620, koji se može spojiti u sofu sa neograničenim brojem mesta.

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

25


Uticaj na druge autore Direktan uticaj Ditera Ramsa danas je primetan u delovanju poznatih savremenih dizajnera poput Džonatana Ajva (Jonathan Ive), Naota Fukasave (Naoto Fukasawa), Džaspera Morisona (Jasper Morrison) i drugih. Pored sopstvenog opusa, Rams je danas jednako poznat i po uticaju koji je izvršio upravo na Džonatana Ajva, glavnog dizajnera Epl (Apple) uređaja. „Uvek sam fasciniran kada vidim novi Epl proizvod. Epl je uspeo da ostvari ono što ja nikada nisam ostvario: koristeći moć svojih proizvoda oni su ubedili kupce da stoje u redovima kako bi ih kupili. U moje vreme, u redu sam čekao samo na hranu nakon Drugog svetskog rata. To je prilično velika promena“. Uticaj Ramsa na izgled Epl uređaja očigledan je i na prvi pogled. Iako je Braun T3 džepni radio stariji više od četrdeset godina od prvog

Epl Ajpoda (Apple iPod), njihov koncept je prilično sličan. Epl aplikacija za kalkulator sa svojim detaljima u boji i oblikom tastera direktan je omaž Braun kalkulatoru ET44 iz 1977. godine. Kućište za Mek Pro (Mac Pro) u mnogo čemu podseća na Braun T1000 radio, a tu je još mnoštvo detalja viđenih decenijama ranije na Braun uređajima. Još jedan koncept, koji predstavlja zanimljiv omaž Braun uređajima, delo je korejskog dizajnera Sonđin Kima (Seongjin Kim). Radi se o digitalnom fotoaparatu, uređaju koji kompanija Braun ne proizvodi, ali ukoliko bi ga proizvodila – on bi verovatno izgledao veoma slično. Iako su kompaktni fotoaparati uglavnom namenjeni amaterima, oni često na sebi imaju isuviše komplikovane komande i mnoštvo bespotrebnih opcija. Na ovom konceptu sve je svedeno na dva kontrolna tastera i okidač.

Ramsovih 10 principa za “Dobar dizajn” Dobar dizajn: • Ima dobru estetiku – Estetski kvalitet proizvoda čini deo njegove ukupne upotrebne vrednosti i veoma utiče na kupca koji ga svakodnevno upotrebljava. Samo dobro izveden uređaj može biti lep. • Čini proizvod funkcionalnim – Uređaj je kupljen da bi bio korišćen. On mora da zadovolji određene kriterijume, ne samo funkcionalne već i psihološke i estetske. • Čini proizvod razumljivim – On čini da proizvod bude intuitivan, da kroz sam izgled izkaže svoju funkciju. • Dobar dizajn je nenametljiv – Uređaji koji ispunjavaju svoju svrhu su poput alata. Oni nemaju dekorativnu svrhu niti su umetnička dela. Njihov dizajn, dakle, treba da bude neutralan i uzdržan. • Dobar dizajn je iskren – On ne čini proizvod vrednijim, moćnijim ili inovatnivnijim nego što to on već jeste, stoga ljudima ne treba obećavati ono što ne možete postići. • Dobar dizajn je dugotrajan – On izbegava da bude u trendu, samim tim čini se da nikada ne zastareva. • Dobar dizajn je promišljen do poslednjeg detalja – Ništa ne prepušta šansi. Posvećenost i preciznost prilikom procesa dizajniranja predstavlja poštovanje prema konzumentu. • Ne nanosi štetu životnoj sredini – On čini značajan doprinos ka očuvanju prirodnog okruženja. On štedi resurse i minimalizuje fizičko i vizuelno zagađenje. • Dobar dizajn je što je manje dizajna moguće – Manje, ali bolje (Less, but better) – Dobar dizajn je usresređen samo na esencijalne aspekte, takvi proizvodi nisu opterećeni onim što je višak. Nazad ka čistoći, nazad ka jednostavnosti!


Фiy

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

27


PVC FOLIJA +TRANSFER FOLIJA +KREP TRAKA +MAKAZE +SKALPEL +AUTO LAK +RUKAVICE

slike: Stefan Savić

tekst: Nikola Rajić

28

FORMA 11 NOVEMBAR 2014


Krenite da odlepljujete foliju, ali pod što manjim uglom. Ovako bolje odlepljujete PVC foliju i sprečavate naknadno uvrtanje transfer folije. Uzmite vašu majicu i raširite je na stolu. Pozicionirajte transfer foliju u zavisnosti gde želite da štampate i zalepite je. Vrlo je bitno da prstima i karticom dobro pritisnete delove sa PVC folijom, kako bi se što bolje zalepili za tkaninu. Posebnu pažnju odvojte za ivice i sitne elemente. Kada ste to završili sledi skidanje transfer folije sa majice. Ovo radite vrlo polako i kao prošli put pod što manjim uglom. Može se desiti da manji elementi poput „ostrvca“ ostaju na transfer foliji umesto na majici. To može značiti da ne skidate foliju pod dobrim uglom, ili da niste dovoljno dobro karticom pritiskali PVC foliju u prethodnom koraku. Skalpelom nežno odvojte ove delove i vratite ih na majicu. I ovde je poželjno da imate pomagača. Prvo je potrebno da napravite svoj dizajn u vektorskom formatu. Za razliku od pravljenja klasičnih kartonskih šablona, ovde je moguće pravljenje takozvanih „ostrva“, odnosno možete napraviti krug u krugu, a da unutrašnji krug nije spojen sa ostatkom šablona. Napominjemo da vaš dizajn ne treba da bude okrenut kao u ogledalu, dakle treba da bude čitljiv. Sledeći korak je da na kateru isečete samolepljivu foliju. Ovo možete uraditi u malo boljim kopirnicama, ili u štamparijama. Cena je pristupačna, ne više od 100-200 dinara. Neke štamparije već imaju folije, a negde morate odneti svoju. Sada je potrebno da izvadite višak delova sa folije, praznine na foliji koje pravite će postati štampajući elementi. Koristite za ovo skalpel, nežno odvojite foliju sa zaštitnog papira. Ono što izvadite možete sačuvati i koristiti kao nalepnice za neki drugi projekat. Sledi nanošenje transfer folije. U ovom koraku morate biti vrlo strpljivi i pažljivi. Učvrstite vašu, malo pre očišćenu foliju, krep trakom za sto. Odmotajte transfer foliju i kraj zalepite za sto. Lagano lepite transfer foliju preko PVC folije. Za dobro prianjanje koristite neku plastičnu karticu. Nije potrebno da pravite preveliki pritisak, samo pazite da se transfer folija svuda zalepi. Zgodno je da ovo rade dve osobe.

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

29


Ukoliko ste sve dobro uradili, trebalo bi da imate zalepljen šablon na vašu majicu. Ostatak majice zaštitite novinama i krep trakom, obavezno stavite parče kartona u unutrašnjost majice ukoliko probije boja. Stigli smo do nanošenja boje.

Moguće je koristiti auto lak ili akrilnu boju u spreju,ali je ona znatno skuplja, takođe možete koristiti tečne akrilne boje tako što ćete ih naneti četkom. Mi smo koristili auto lak u spreju. Izmućkajte bočicu pre upotrebe. Na razmaku od 30 cm krenite da prskate po šablonu. Trebalo bi da pravite više tankih slojeva i da čekate da se predtodni osuši pre nego što poprskate novi. U suprotnom, tkanina će upiti boju i ispod šablona, što će dati efekat razlivanja i neizoštrenu ivicu. Kada ste zadovoljni pokrivenošću, sačekajte da se boja na majici osuši. Ukoliko ste koristili PVC foliju, primetićete da se boja smežurava na nekim njenim delovima. Ovo se dešava zato što razređivač iz auto laka reaguje sa PVC folijom i razlaže je. Nemojte čekati predugo da folija ne bi postala previše tegljiva za rad. Boji na majici je potrebno pet do deset minuta kako bi se osušila. Uklonite novine i krep traku i skinite PVC foliju. Ovo je najrizičniji deo celog projekta, jer se lako može desiti da majicu umažete neosušenom bojom sa PVC folije. Dakle radite polako i obazrivo.

30

FORMA 11 NOVEMBAR 2014


PREDSTAVLJAMO:

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

31


sTUDIO METaSTaZIS:ÔOÔALItARnI DIZAjN Žan-Emanuel Simulen (Jean-Emmanuel Simoulin) poznatiji kao Valnoar (Valnoir). Završio je grafički dizajn u Parizu. Kratko vreme se bavio korporativnim i komercijalnim dizajnom, ali kako i sam kaže to ga je ubrzo zasitilo. Pod uticajem kolektiva NSK, fokus rada usmerava na ekstremnu underground muzičku scenu kao što su noise, industrial i black metal. Njegovi radovi su kontroverzni, imaju čvrst stav i neugodnu estetiku. Valnoara smo sreli u Sarajevu na SOS dizajn festivalu......

32

FORMA 11 NOVEMBAR 2014


FORMA 11 NOVEMBAR 2014

33


U današnjem svetu postoji ustaljena izreka koja glasi „Klijent je uvek u pravu“. Ali filozofija tvog studija se u potpunosti razlikuje od ove ideje. Na ulazu u Vaš sajt stoji mali manifest koji počinje rečima „Upozorenje: Metastazis se ne pokorava svojim klijentima“. Kako si došao na ovu ideju i da li ona zapravo funkcioniše? Bio sam zasićen od rada sa klijentima koji su želeli da rade moj posao umesto mene, tako da sam u određenom trenutku odlučio da kažem ljudima šta ja mislim pre nego što počnemo da sarađujemo. I da, to može da funkcioniše. Verovatno smo izgubili nekoliko klijenata zbog takvog stava, jer on može da deluje zastrašujuće. Oni koji odustanu od angažmana zbog toga bi svakako bili loši klijenti, tako da to na neki način funkcioniše kao filter. Ponosan sam na takav stav i to upozorenje stoji nepromenjeno na sajtu poslednjih 7–8 godina. Mnogi dizajneri razmišljaju na sličan način, ali to ne bi stavili na svoj veb sajt, što je pomalo tužno.

Radiš sa veoma kontroverznim klijentima, čiji se stavovi tumače kao šokantni u javnosti. Uzmimo za primer Lajbah (Laibach) koji je mnogo puta pogrešno protumačen kao grupa koja promoviše fašizam. Da li preispitujš svoje klijente kada radiš sa njima? Da li brineš o tome? Naravno da brinem o tome! Uvek pristupam sa mnogo pažnje bendovima sa kojima radim. Preduslov za zajednički rad je da mi se sam bend i njihova muzika dopadaju. Godi mi činjenica da su bendovi sa kojima radim često kontroverzni, jer je to dobra energija za mene. Jednostavno volim da nerviram ljude i volim da radim sa bendovima koji nerviraju ljude. Crpim energiju iz toga što su takvi projekti često široj javnosti neugodni. To je dobro. Da vam izbor ili da ga volite ili da ga mrzite, ali ništa između toga.

Kako klijenti reaguju na to? Ljudi koji me kontaktiraju se u startu, takoreći, ponašaju potčinjeno, prihvatili su tu ideju. Da nisu, ne bi me ni kontaktirali.

Postoje li klijenti koje si odbio?

Različiti radovi studija Metastazis

34

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

Da naravno, dešavalo se. Odbijam upravo bendove koji zastupaju nacističke stavove, takvih je mnogo u Rusiji i istočnoj Evropi. Ako pogledate moj portfolio, lako možete da zaključite da nisam umetnik koji se bavi politikom. Ljudi koji pogledaju moje radove, lako će shvatiti da neću sarađivati sa onima čiji se stavovi značajno razlikuju od mojih. Pošto je ovo studentski časopis, pitanje koje često postavljamo našim sagovornicima je: Kako obrazovanje zapravo utiče na studente? Kako je obrazovanje uticalo na tebe?

Pošto je ovo studentski časopis, pitanje koje često postavljamo našim sagovornicima je: Kako obrazovanje zapravo utiče na studente? Kako je obrazovanje uticalo na tebe? Nisam siguran kako sam uspeo da se upišem u moju školu (Grafički dizajn i art menadžment – EPSAA, Pariz, prim. aut.), jer je konkurencija bila prilično velika, od oko 400 studenata izabrano je 30. Sve što znam naučio sam za vreme studiranja, pre toga nisam bio ništa. Studirao sam pet godina i to je u potpunosti promenilo moj život. Pre toga, nisam imao alat, nisam imao znanje sa kojim bi nešto uradio u svom životu, a škola mi je dala upravo to, da u životu radim ono što volim. Tamo sam otkrio šta je grafički dizajn. Još uvek sam veoma zahvalan što sam imao priliku da se školujem tamo. Smatram da je obrazovanje ključno u grafičkom dizajnu, na primer, tipografija je nešto što ne možete da improvizujete, to je jasna, rigorozna disciplina, tako nešto možete da naučite jedino na fakultetu.

Slavoj Žižek je jednom rekao da su ironija i cinizam neophodni za današnje društvene i političke sisteme i ideologije, i dodaje da ukoliko pojedinac želi stvarno biti buntovnik, mora biti ozbiljniji nego sam sistem. Da li prepoznaješ sebe i svoj rad u ovoj rečenici? U pitanju je vrlo intelektualna analiza stvari, ali svakako ne posmatram svoj posao toliko ozbiljno. Mislim da radim upravo suprotno od onoga što tržište očekuje od grafičkog dizajna. Naše okruženje očekuje više politički korektan dizajn, tako da se ne prepoznajem u toj rečenici previše.


Kako ste došli do ovog vizuelnog stila u kom sada radite? Kada sam počeo da studiram bio sam pomalo izgubljen. Uživao sam u tome što radim, jer mi je prosto davalo nešto čime se mogu baviti u životu, ali ništa više od toga. Onda sam u jednom francuskom časopisu otrkrio radove Novog Kolektivizma koji je grafički studio NSK kolektiva kome je pripadao i Lajbah (Neue Slowenische Kunst – umetnička organizacija osnovana u Sloveniji 1984. prim. aut.). Doživeo sam ogromno otkrovenje, shvativši da i to može da bude grafički dizajn. U istom trenutku sam shvatio da je to ono čime želim da se bavim. NSK je izvršio prvi i najveći uticaj na mene, dopao mi se njihov totalitaristički, propagandni, veoma grubi stil. Do tada sam se bavio grafičkim komunikacijama - treba da daš neku pozitivnu poruku, da prodaš nešto. Ovo je bilo u potpunosti suprotno, cilj je bio zastrašiti ljude najgorim traumama koje je Evropa videla tokom XX veka. Nakon toga su me zanimale druge stvari, opet sve u istom okviru, paterni, markice, novčanice koje su zahvalne za rad.

Pravili ste boje od ljudske krvi, kostiju i kože. Koliko ste daleko spremni da odete radi dizajna? Dao bih dosta, ali ne i svoje kosti koje mi još uvek trebaju. U suštini ne postoje ograničenja, jedino što mi je bitno je da ne završim u zatvoru zbog grafičkog dizajna. Dok god je ideja dobra i vredna realizacije, spreman sam na dosta. Bolje je kad boli, bolje je kad je ilegalno, kad nije po tim nekim moralnim zakonima koje je društvo postavilo. Iz mog iskustva, što više pružam, i što je ozbiljniji i teži projekat, na kraju je i toliko bolji.

U časopisu imamo sekciju "DIY" u kojoj smo opisali proces kućne sito štampe. Imate li nekakve ideje ili savete ukoliko pojedinac želi da koristi neke specijalne boje, ili možda poput Vas – svoju krv? Treba raditi sa onim čime smo okruženi. Trenutno radimo na jednom projektu gde umesto boje koristimo vino, koje zagrevamo do momenta kada dobijamo gustu homogenu smešu koju ne moramo kasnije ni obrađivati, već je možemo direktno koristiti umesto boje bez bilo kakve dodatne obrade. U suštini bilo šta, čovek treba da istražuje, da menja, seče, cepa, gužva, eksperimentiše maksimalno sa svojim okruženjem, to je jedan od najzabavnijih delova celog procesa. Vino svakako nije najjeftinije rešenje, ali pogledajte šta se nalazi u vašem frižideru, sve što ima zanimljivu boju i što biste radije iskoristili za dizajn nego pojeli ili popili. Stvarajte boje od kupusa, paradajza, itd. Eksperimentisanje je krucijalni deo procesa.

Bio si pozvan od strane Mortena Travika (Morten Traavik) da radite na njegovim projektima u Severnoj Koreji. Možeš li nam reći nešto o toj saradnji?

osećaj stvaranja u tako specifičnoj državi. Na momente se osećate izuzetno počastvovano, ali i zapanjeno, jer koračate gradom o kojem ste čuli mnogo toga i koji je već odavno poprimio neke mitološke razmere u svesti čoveka koji nije odatle.

Da li je tamo zaista onoliko loše koliko mediji prikazuju? Loše je, ali ne toliko. Mediji vole da se poigravaju i da manufakturišu priče o takvim totalitarnim sistemima. Ako bih morao dati neku statistiku, rekao bih da su dve trećine svih vesti koje su vezane za Severnu Koreju apsolutno netačne. Ali da, naravno da je totalitaran i monstruozan režim, naravno da postoji taj famozni kult vođe po kojem su poznati, ali ako ste turista potpuno je podnošljivo, pod uslovom da ne uradite nešto jako glupo, naravno.

Kako je danas raditi sa ljudima koji su ti nekada bili uzori? Neverovatno mi je uzbudljivo što sam u mogućnosti da komuniciram i radim sa ljudima koji su mi dali volju da se bavim grafičkim dizajnom, koji je postao deo mog života. Osećaj je krajnje jedinstven.

Unikatan je doživljaj, to je sigurno. Mi smo, ako se ne varam, jedini umetnici koji su radili za, i sa Severnom Korejom. Projekat i dalje traje i zaista je jedinstven. U određenom smislu smo pioniri zbog onoga što tamo radimo. Teško je objasniti

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

35


Srem, Stara Pazova, Novi Banovci, par pogrešnih skretanja i na kraju ste puta. A baš tu gde se put završava i počinje makadam, sa leve strane na blagom uzvišenju, stoji neobičan tamnosivi monolit, „kuća bez prozora“ kako je meštani oslovljavaju. Na samom ulazu jednostavan natpis: „Mom narodu“, kao odgovor na pitanja koja će nešto kasnije doći. Do muzeja vodi put kroz vrt sa više desetina različitih sorti jabuka, zaboravljenih vrsta koje i same predstavljaju eksponate, i sa skulpturama koje su sasvim prirodno srasle sa svojim okruženjem. Ispred samog ulaza u muzej, prirodna terasa koja se izdiže nad Dunavom i ka njemu otvara pogled koji će za neko vreme odložiti istraživanje ovog muzeja. Muzej Macura, koji se nalazi na imaginarnoj adresi Zenit 1, sa svojih 650 kvadrata izložbenog prostora, dom je neprocenjive kolekcije dela umetnika zenitizma, Gorgone, beogradskog nadrealizma, poljskog konstruktivizma i drugih evropskih avangardnih i neoavangardnih pokreta i grupa. Podigao ga je kolekcionar Vladimir Macura 2008. godine, po idejnoj zamisli autora Ivana Kucine i Nenada Katića, ali na opšte iznenađenje autora, prema sopstvenoj interpretaciji. Naime, sam Vladimir Macura je gradeći zdanje uneo bitne promene koje su značajno odstupale od prvobitnog projekta. Isprva razočarani izgledom objekta, za koji nisu ni znali da se gradi, autori su ipak prihvatili promene shvativši da je osnovni karakter objekta zadržao ideju nedovršenosti i neposrednosti, te da je Vladimir svojom intervencijom uneo mnogo toga ličnog, tako da je na kraju potpisan kao jedan od tri autora ovog zdanja. Važno je napomenuti da Macura muzej nije osmišljen samo kao pasivni izložbeni prostor, već služi ideji okupljanja umetnika i istoričara umetnosti kojima pruža dobre uslove za rad, mesto na kom se održavaju koncerti, performansi, i drugi planirani ili spontani susreti. Da Vladimir, jedan od retkih mecena kulture i umetnosti na ovim prostorima, nema problem sa nedostatkom energije i inicijative, govori i otvaranje još jednog novog projekta Magacina Macura, na adresi Zenit 4 u susednim Starim Banovcima, nekoliko kilometara uzvodno, u septembru ove godine. Magacin je zauzeo mesto nekadašnjeg skladišta žita i zamišljen je kao mesto za „arhiviranje najrazličitijih umetničkih postupaka i za reviziju svega što nam se događalo”. U gostoprimstvu domaćina Macura muzeja možete uživati vikendima od maja do oktobra, za vreme trajanja radne sezone muzeja. Posete se najavljuju.

Tekst, prelom i fotografije: Stefan Savić

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

37


PISMO I TIPOGRAFIJA JE PREDMET KOJI SE U OKVIRU PROGRAMA DEPARTMANA ZA GRAFIČKO INŽENJERSTVO I DIZAJN IZUČAVA U DRUGOJ GODINI STUDIJA. NA PREDAVANJIMA PROFESORA UROŠA NEDELJKOVIĆA STUDENTI IMAJU PRILIKU DA SE UPOZNAJU SA KLASIFIKACIJAMA I ISTORIJOM PISMA, KAO I OSNOVAMA DIGITALNE TIPOGRAFIJE. NA VEŽBAMA IZ OVOG PREDMETA STUDENTI KROZ PRAKTIČAN RAD DIZAJNIRAJU SVOJA PISMA I SLOVNE ZNAKOVE I UPOZNAJU SE SA PRELOMOM TEKSTA. STEČENO TEORIJSKO I PRAKTIČNO ZNANJE OBJEDINJUJE SE KROZ IZRADU POSEBNIH SEMESTRALNIH PROJEKATA POPUT TIPOGRAFSKOG SPESIMENA, BILTENA, TIPOGRAFSKOG POSTERA.

ANA RADOSAVLJEVIĆ GENERACIJA 2011/2012

TIJANA RADIĆ GENERACIJA 2011/2012


JELENA PAJIĆ GENERACIJA 2011/2012

STEFAN SAVIĆ GENERACIJA 2011/2012

VLADIMIR PAPRIĆ GENERACIJA 2008/2009


TAMARA VUKIĆ GENERACIJA 2011/2012

NIKOLA BEROVIĆ GENERACIJA 2010/2011

TAISA JOKSOVIĆ GENERACIJA 2011/2012


NEFOЯMALNO

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

41


VODIČ KROZ RAT I

UMETNOST Petar Vukobrat

Čovek ne mora proći kroz rat da bi shvatio zastrašujući osećaj kao i radikalne promene i ožiljke koje takav događaj može naneti. Prvi svetski rat ostavio je neizbrisiv trag 1914. godine kako na svet, tako i na umetnost. Kroz niz događaja, ljudski život - nešto što je oduvek bilo tretirano kao svetinja, sveo se na ništa. I odjednom, ništa više nije imalo smisla. Ljudski život imao je cenu, i to vrlo malu - nešto što će biti prikazano u još strašnijim razmerama svega nekoliko decenija kasnije. Temelji društva bili su u potpunosti razoreni. Reći da je bilo šta dobro proizašlo iz rata, težak je i gotovo nemoguć posao. Ali ipak, u svoj toj tami i besmislu, došlo je do nekih velikih promena u ljudskom razmišljanju. Takva promena oformila je neke od najpoznatijih pisaca i filozofa toga vremena koji se i danas aktivno čitaju. Imena poput Kamija, Kafke, Sartra i drugih, čiji su pogledi na svet bili inspirisani ratovima, danas su postali neizostavni deo istorije onih oblasti kojima su se bavili. Možda bi najbolje bilo reći da se svest i shvatanje samog života promenilo, ili makar, da se jedan način razmišljanja, više pesimističnog karaktera proširio. Oni koji su bili svesni svoje prekratke egzistencije i krhke ljudske prirode od ranije, nastavili su sa svojim životima, verovatno sa gorkim ukusom u ustima shvatajući da su bili u pravu. Oni koji su, suprotno tome, prekrivali svoje oči i živeli izbegavajući takve teške misli, bili su prestravljeni i zatečeni odvratnostima rata, koji je na silu svima prikazao zastrašujuća dela za koja je čovek sposoban. Egzistencijalna kriza koja je usledila, potpuno je promenila ljude i njihov način razmišljanja. Ta klica je oduvek bila usađena, samo je čekala malo haosa da bi nekontrolisano krenula da se razvija. Niko nije bio spašen. Ali, gde je u svemu tome bila umetnost?

42

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

Umetnost je u poslednjih nekoliko decenija, pre Prvog i Drugog svetskog rata prolazila kroz turbulentne promene. Kako je teklo vreme, svest umetnika i pravac razmišljanja se takođe menjao, ali su uvek postojale “zaraćene strane”. Dok su jedni težili ka racionalnom, ka analiziranju sveta koji nas okružuje i u njemu tražili inspiraciju, drugi su se, umorni od sivila sveta koji ih je okruživao, okrenuli ka iracionalnom i istraživanju novih formi. U svega nekoliko decenija, umetnost se promenila na svakom mogućem frontu. Promenio se odnos umetnika prema svojoj publici, kao i odnos društva prema umetnosti. Nakon nekoliko pravaca i perioda, umetnost je poprimila potpuno nove oblike. Novo, moderno doba, imalo je svoje prednosti i mane. Dok su jedni veličali nove mogućnosti tehnološkog napretka, drugi su odbacivali takav način života. Protivili su se “mehanizaciji života”. Umetnik nije imao konkretno mesto u takvom društvu, u društvu gde je fokus prebačen sa čoveka na mašinu, i na sve neverovatne stvari koje mu ona omogućava. Čovek više nije bio okrenut ka sebi, već ka svemu drugom. Analiziranje i upoznavanje sopstvene ličnosti postao je previše dugačak i često bolan proces, pogotovo za vreme rata, a i nakon njega. Kao izolovani pojedinci u društvu koje ih nije u potpunosti razumelo, okrenuli su se ka introvertnom, ka unutrašnjem.


Marcel Duchamp, Fountain, 1917

Sa porastom popularnosti razmišljanja i psihoanalize Sigmunda Frojda, umetnici su dobili novu energiju i novu lokaciju za istraživanje - sopstveno i kolektivno nesvesno, polje koje će najviše biti istraživano u delima nadrealista, poput Salvadora Dalija. Nakon tako radikalne promene u razmišljanju umetnika, bilo je za očekivati da će se i njihov način izražavanja promeniti. Za umetnika, njegovo platno, ili bilo koji drugi medij, postaje način izražavanja subjektivne vizije i osećanja. Sve je to, doduše, sa početkom Prvog svetskog rata, prešlo u stanje stagnacije. Odjednom, sasvim očekivano, fokus je prebačen na rat i na probleme koje je on izazvao. Proces stvaranja je izgubio svaki smisao. Strah i nesigurnost ispunile su svakodnevicu svakog čoveka, ne samo umetnika. Gde naći inspiraciju i snagu za stvaranje ičega u svetu koji se, izgleda, u potpunosti promenio, i to na gore? Zavladao je potpuni haos. Međutim, poput svake velike priče ili bajke o borbi dobra i zla koju su nam pričali dok smo bili deca, pojavio se balans na potpuno neočekivan način. To nisu bili superheroji, niti pojedinci sa posebnim moćima, ali kako ni zlo koje je tada zavladalo nije poteklo nigde drugde nego od običnog čoveka, superheroji nisu ni bili potrebni, već obični, hrabri ljudi. Mala grupa takvih pojedinaca, u ovom slučaju umetnika, uzvratila je udarac, koliko je god snažno mogla. Ovaj mali pokret za svet, a veliki za umetnost, nastao je 1916. godine u Cirihu u Švajcarskoj. Nekoliko umetnika koji su postali bliski prijatelji, ogorčeni stanjem u svetu, kanalisali su besmisao na pozitivan način - kroz dadaizam, odnosno “dadu”. “Dada” je predstavljala potpunu kontru ratu, ali i mnogim drugim, po njima, besmislenim stvarima i promenama koje su postale sastavni deo života modernog čoveka. Za razliku od većine drugih umetničkih pravaca koji su bili poput “nadogradnje” odnosno blage ili malo radikalnije promene određenog starijeg perioda ili shvatanja umetnosti, dadaizam ili skraćeno “dada”, predstavljao je jedinstven pokret koji je nastao bez ikakvih korena u prošlosti. Anarhija, nihilizam, negacija umetnosti, logike i kapitalističkog društva. Umetnost je njima bio samo medij za izražavanje ideje i bunta. Odbacivanjem tradicionalnih zakona i pravila, ostavili su veliki uticaj na umetnost kakva nam je danas poznata. Oni svog značaja sigurno nisu bili svesni, možda im čak, to nije ni bila želja, ali je sigurno da je nakon njihovog “malog eksperimenta” mnogo čega promenjeno. Kako se nisu ustručavali da kritikuju bilo

šta, dadaisti su vrlo brzo stekli veliki broj neprijatelja. Težili su rušenju nečega što je bilo mnogo veće od njih samih - društva i ustaljenih društvenih normi. Njihova dela bila su odgovor na okolnosti u kojima se živelo. Protivili su se protiv svega što nije bilo u skladu sa ljudskom prirodom, čega je, nažalost, bilo veoma mnogo. Rat je bio samo katalizator njihove pobune, jer je njihova borba bila na mnogo većem nivou. Dadaizam se ispoljavao na nekoliko načina - kroz slikarstvo, skulpturu, fotografiju pa čak i performans, u određenom smislu. Tristan Tzara, kao osnivač, redovno je pravio manifestacije u istom kabareu u kojem je pokret i nastao. Takve manifestacije, kao i mnoga druga dešavanja i hrabri podvizi dadaista, često su izazivali bes visokog društvenog staleža, koji je najčešće bio meta i predmet ismevanja. Dadaizam je promenio mnogo više stvari nego što mu se pripisuje. Osim konkretnih promena i originalnosti koju su uneli u umetnost, prikazali su da grupa ljudi, ma koliko mala i u trenutku neznačajna, može ostaviti traga. Takav način razmišljanja, u nekoj formi prenesen je i na umetnost. Pored klasične skulpture, odjednom ste u galeriji mogli naići na skulpturu “Fontana” Marsel Dišana (Marcel Duchamp – Fountain), što je zapravio bio pisoar sa potpisom umetnika. Eksperimentisali su u svakom tada aktivnom umetničkom mediju - u fotomontaži, kolažu, slikarstvu, skulpturi, grafici, ali i eksperimentalnom pozorištu.»

“Za nas, umetnost nije krajnji produkt, već šansa da prikažemo pravo stanje stvari i da kritikujemo vreme u kome živimo.” Hugo Ball

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

43


Dadaizam nije trajao ni deset godina. Nestao je slično načinu na koji je i nastao - iznenada. Sa prestankom rata, većina umetnika koji su činili pokret su se vratili u svoje krajeve koji su bili oslobođeni nacističkog režima. Iako su pokušali da održe “dadu” u životu, svako od njih je vrlo brzo krenuo ka novim pravcima koji su usledili, u ovom slučaju futurizam i nadrealizam. Ista brza struja umetničkih voda i promena koja je, u nekom smislu dala život dadaizmu, je bila jedan od razloga za njegovo nestajanje. Iako je trajao vrlo kratko, ideje i poruka dadaista je aktivna i u mnogo čemu zaslužna za umetnost današnjice - umetnost bez ograničenja. Danas možda neki dadaistički akt deluje u skladu sa modernom umetnošću, i možda više ne izaziva istu reakciju ljudi kao nekada, ali to je samo zato jer je drugačije vreme, mnogo slobodnije i liberalnije u svakom smislu. Danas, ukoliko u centralnom holu neke velike galerije vidite pisoar kao skulpturu nazvanu “Fontana”, nećete biti toliko iznenađeni (iako ćete verovatno na trenutak biti začuđeni), ali pre sto godina, kada je to uradio Marsel Dišan - čovek čiji stvaralački period traje skoro pola veka i koji obuhvata nekoliko umetničkih pravaca poput dadaizma, futurizma pa i postimpresionizma - to je bio skandal. U društvu koje u svojoj osnovi nije videlo ništa loše niti pokvareno, tako direktan prikaz realnosti nije bio prihvaćen. Dadaisti su imali mnoge neprijatelje, jer su ih sami pravili. Ne bi “dada” bila “dada” da se nije zamerila svakome ko nije bio spreman na promenu koja se morala desiti. Jedina šteta je što se nije desila ranije. Sada živimo u svetu, skoro stotinu godina nakon dadaizma, u kojem nas okružuje moderna umetnost i sloboda koja je izgrađena na temeljima umetničkog bunta i borbe ljudi pre svega jednog veka. Ekspresionizam, kubizam, fovizam, dadaizam, futurizam, nadrealizam – sve su to pravci koji su nastali u prvoj polovini dvadesetog veka. Tačno ograničiti i odrediti vremenski period svakog pravca je težak posao, jer se jedan pretapao u drugi kako se svet menjao. Nakon dadaizma, svaki naredni pokret pomerao je granice onoga što umetnost treba da predstavlja. Velike korake u apstraktnoj umetnosti načinio je Vasilij Kandinski (Wassily Kandinsky). Njegovo je razmišljanje da boja i linija mogu biti samostalni likovni elementi, koji poput bilo kog drugog vida komunikacije, nose posebno značenje koje “komunicira sa dušom posmatrača”. Pošto umetnost nije bila ničije vlasništvo, ona se razvijala u određenom pravcu, bilo to protiv volje većine ili ne. Razbijena su mnoga stereotipna shvatanja umetnosti,

44

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

kao i ideje šta određeni medij treba da predstavlja. Oslobođeno pravila koja su važila vekovima unazad, slikarstvo se menjalo uporedo sa vremenom. Sada je mogla prikazivati beli kvadrat, na belom prostoru - jedno od dela Kazimira Maljeviča (Kazimir Malevich). Platno više nije bilo striktno vezano za dve dimenzije futuristi su želeli prikazati telo u pokretu. Skulptura više nije morala biti napravljena od klasičnog materijala, nije čak morala imati ni konkretnu formu ili značenje dadaista Marsel Dišan je izlagao predmete od pisoara pa sve do već gotovih proizvoda na koje se samo potpisivao. (Njegovi poznati radovi - “readymades”). Što je vreme bilo strašnije i haotičnije, to je umetnost postajala apstraktnija. Možda se ne morate slagati sa njihovim mišljenjem, ne moraju vam se čak ni dopadati njihova dela, ali svakako morate poštovati ono što su uspeli da urade, onda kada je sve bilo protiv njih. Zahvaljujući njima, kao i mnogim drugim koji su ostavili sličan trag u svom stvaralaštvu, živimo u lepšem, slobodnijem i interesantnijem svetu nego ikada ranije.

Zahvaljujući pojedinim ljudima koji su bili daleko ispred svog vremena, ljudima koji nisu dozvolili da budu zaustavljeni “okovima” tradicionalnih društvenih normi i pritisku većine, umetnost je danas postala slobodnija nego ikada.

Man Ray, Le Violin d'Ingres, 1924


//WEB


INTERNET

Nikola Rajić

NEUTRALNOST

Pojam „internet neutralnost“ potiče od profesora sa univerziteta Kolumbija Tima Vua (Tim Wu) i nastao je 2003. godine.

Početna ideja kreiranja interneta je bila stvaranje decentralizovanog sistema komunikacije koji će odolevati napadima na infrastrukturu, za razliku od centralizovanih sistema poput telefonskih mreža. Ni sami tvorci mreža i protokola (koji su prethodili stvaranju interneta) verovatno nisu pretpostavljali da će internet postati glavni oblik komunikacije za samo dvadesetak godina. Danas je internet veliko igralište gde svako ima šansu da besplWatno ili skoro besplatno komunicira sa celim svetom, bude u toku zbivanja svakog događaja, započne novi biznis, dođe do bilo kojeg sadržaja. U predinternetsko doba bilo je lakše kontrolisati medije, jer se trebalo boriti sa nekoliko televizijskih i radijskih stanica i izdavača novina. Piraterija je postojala u neznatnom procentu zato što je kopija i distribucija medija bila dosta teška i komplikovana. Kako je internet decentralizovan, globalan i korišćen od strane miliona ljudi, cenzurisanje inter- neta je postao dosta težak posao, ali ne i nemoguć. Čuli ste ranije za zakone i sporazumime pod akronimima ACTA, SOPA, PIPA, CISPA oko kojih se dizala velika prašina. Trenutna velika pretnja je ideja internet provajdera (kompanije kojima plaćate uslugu korišćenja interneta) da naruše neutralnost interneta. Internet neutralnost predstavlja princip po kojem trenutno internet funkcioniše, a to znači dostup-

46

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

nost podataka bez prepreka, jednak pristup svih korisnika svim dostupnim informacijama. Slali vi imejl, čitali novine ili gledali video na sajtu YouTube, sav sadržaj će do vas dolaziti ili odlaziti najbržom brzinom u zavisnosti od toga kakva vam je konekcija. Ono što se sada događa u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji je da provajderi pokušavaju da naruše pravilo neutralnosti i predlažu zakone po kojima će se omogućiti naplaćivanje korišćenja interneta spram sadržaja koji korisnik zahteva. Provajderi tvrde da će se ovako stvoriti tržišni i pravni uslovi za stvaranje bržeg protoka informacija za određene usluge. Kako ovo može da škodi i u čemu je problem? U praksi bi to moglo da znači da će vam vaš provajder nuditi specijalne pakete za internet. Recimo ukoliko želite standardni paket, on će vas koštati 2000 dinara mesečno, i moći ćete da surfujete internetom određenom brzinom, ali ako doplatite 1000 dinara Facebook će se učitavati duplo brže. Ili recimo, ukoliko želite da gledate YouTube snimke, a da vam video “ne secka”, i za to morate dodatno platiti. Još gori mogući scenario je da vašem provajderu Google plati da se njegovi konkurenti poput pretraživača Yahoo i DuckDuckGo znatno uspore i na taj način postanu praktično nefunkcionalni. Vratimo se na našu temu. Ukoliko se naruši neutralnost, izgubiće se jedan

od osnovnih principa koji je omogućio demokratski pristup podacima i vodio ka razvijanju današnjeg interneta. Svi današnji džinovi koje smo već nabrajali, poput kompanija Google i Yahoo, počinjali su kao mali projekti mladih entuzijasta u garažama. Verovatno nikada ne bi uspeli da se razviju da pristup svim korisnicima nije bio zagarantovan pod istim uslovima. Današnjim novim kompanijama je već teško da se izbore na tržištu zbog velike konkurencije. Bez neutralnosti interneta će im svakako biti još teže. Svedoci smo raznih društvenih promena u kojima je internet kao pristupačni medij odigrao ključnu ulogu, od stvaranja kraudsorsing (crowdsourcing) projekata do organizovanja protesta protiv diktatorskih režima. Ko zna kakve sve nove ideje mogu biti potisnute ako se uvede nova naplata korišćenja interneta. Ne morate biti pesimistični, mnoge borbe protiv prethodnih pretnji poput zakona SOPA, PIPA i CISPA su dobijene. Ni sada internet zajednica ne sedi skrštenih ruku. Ukoliko želite da se borite za slobodni internet odavde, informišite se na sajtovima savetheinternet.com i eff.org. Ako dozvolimo da se internet neutralnost naruši možemo očekivati da internet postane nedostupan i težak za korišćenje baš kao što je i čitanje ovog članka.


Razgovor vodio Dejan Skorupan Fotografija: Radmila Zelić DAFED JE EDUKATIVNI MEETUP POSVEĆEN RAZVOJU I JAČANJU LOKALNE IT ZAJEDNICE, KREATIVNIH INDUSTRIJA I STARTAP KULTURE, NASTAO DA BI SE DIZAJNERI, PROGRAMERI, STARTUP PREDUZETNICI I SVI LJUDI IZ IT SVETA SASTAJALI JEDNOM MESEČNO RADI RAZMENE IDEJA, REŠAVANJA ZAJEDNIČKIH PROBLEMA, DISKUSIJA I NAJBITNIJE OD SVEGA UMREŽAVANJA I DRUŽENJA SA LJUDIMA IZ STRUKE. DOGAĐAJ SE ODRŽAVA SVAKE PRVE SREDE U MESECU, A NAJČEŠĆE SE SASTOJI IZ DVA PREDAVANJA OSMIŠLJENA TAKO DA PODSTAKNU DISKUSIJU I RAZMENU ZNANJA IZMEĐU PREDAVAČA I PUBLIKE. NAKON TOGA SLEDI DAFTER - DRUŽENJE NA KOJEM MOŽEŠ UPOZNATI LJUDE IZ VEB DIZAJNA, DEVELOPMENTA I VEB MARKETINGA OD STUDENATA I POČETNIKA, DO OSTVARENIH IT STRUČNJAKA. IZA SVEGA STOJI NEPROFITNA ORGANIZACIJA DAFED, A MI SMO IMALI PRILIKU DA RAZGOVARAMO SA DANILOM NOVAKOVIĆEM, JEDNIM OD OSNIVAČA

KAKO STE DOŠLI DO Ideja za prvi DaFED je proizišla iz IDEJE DA POKRENETE konflikta dva front-end deveDAFED ? lopera, moje koleginice i mene dok sam radio u firmi Vega IT Sourcing. Kada kažem iz konflikta mislim na različit pristup tehnologijama koje koristimo. Odlučili smo da pozovemo prijatelje iz drugih firmi i napravimo jedno druženje u vidu diskusije na kojem bismo pričali zašto nam se neke tehnike sviđaju a zašto ne i kakva su iskustva u primeni nekih novih tehnologija. Tada je to bilo vrlo lako jer se na tim okupljanjima pojavljivalo ne više od desetak ljudi. KOLIKO JE VREMENA POTREBNO POSVETITI ORGANIZOVANJU OVAKVOG DOGAĐAJA I KOLIKO OSTAVLJA VREMENA Nismo nikada računali koliko ZA LIČNE PROJEKTE nam tačno vremena treba, pošto I POSAO ? nas je sada više u timu pa svako radi svoj deo posla. Predavače pozivamo nekoliko meseci ranije, a ostale stvari radimo nedelju-dve uoči događaja i nekoliko dana posle događaja. Trudimo se da nam DaFED ne poremeti svakodnevne obaveze koje imamo u firmama u kojima radimo. Kod mene su stvari malo drugačije, jer ja radim u okviru svoje firme - Purezeen, pa moje kolege imaju razumevanja za obaveze oko DaFED-a. KOJI SU NAJČEŠĆI PROBLEMI Prvo što mi pada na SA KOJIMA SE SUOČAVATE pamet je prostor jer Novi U TOKU ORGANIZACIJE? Sad nema adekvatan prostor za događaje ovog tipa. Prostor koji bi po našem mišljenju savršeno odgovarao održavanju DaFEDa je prostor koji može da primi do 250 ljudi, kvalitetno tehnički opremljen (pod tim mislim da ima adekvatno ozvučenje, osvetljenje, projektor itd.), a opet da je enterijer i ambijent takav da može da se održi i drugi neformalni deo događaja - DaFTER, koji smatramo da je veoma bitan za upoznavanje i umrežavanje. Primer takovog prostora je beogradski Mikser House. Novosadski CK13 ima sličnu namenu, ali nažalost ili na sreću mi smo ga odavno "prerasli" ako uzmemo u obzir broj posetilaca koji dolazi na DaFED, a koji je blizu 200. Nekoliko puta smo održali DaFED u zgradi Rektorata, na čijoj smo podršci izuzetno

zahvalni. Nadamo se da će i fakulteti i državne institucije shvatiti veći značaj i ulogu DaFEDa u IT društvu. Ostali problemi su uglavnom sitniji. Desi se npr. da predavači otkažu prisustvo, ali to je normalno i do sada smo uvek lako nalazili zamenu. KOLIKO SU LOKALNE FIRME Dosta smo zadovoljni UKLJUČENE U ORGANIZOVANJE odzivom firmi, jer u DAFED-A ? potpunosti možemo pokriti elementarne troškove koje smo do sada plaćali iz svojih džepova. Verujemo da će odziv biti još veći kada još porastemo. Kada našu priču pričamo u drugim gradovima, ljudi se iznenade angažovanjem firmi za DaFED.Što se tiče ljudi koji dolaze slobodno mogu reći da su što se tiče novosadskih firmi, svi bili bar jednom. KOLIKO SI ZADOVOLJAN Kao i sve u životu uvek može RAZVOJEM DAFEDA I GDE VIDIŠ bolje, mada jesmo DAFED U BUDUĆNOSTI ? zacrtali neke osnovne ciljeve. DaFED će za posetioce uvek biti besplatan. Svaki naredni DaFED mora biti isti ili bolji od prethodnog, kako sa aspekta predavača tako i sa tehničke strane. Obećali smo sebi da svaki DaFED mora da se održi bez obzira na probleme koje nosi. Ideja je mnogo a vremena malo, pa se nadamo da ćemo uspeti da organizujemo veliku konferenciju sa stranim predavačima, nešto poput SmashingConf-a. Ali sve naravno zavisi koliko sebe budemo dali za to. ŠTA DAFED MOŽE DaFED studentu pruža direktna DA PRUŽI JEDNOM poznanstva sa ljudima koji su uvek STUDENTU ? u potrazi za novim zaposlenima. DaFED oslobađa barijere između studenata i zaposlenih; na njemu ćeš naučiti da nema glupih pitanja i da smo svi mi počeli na sličan način. Ovde ćeš vrlo lako naći sagovornika koji se bavi i interesuje za stvari koje tebe zanimaju, i postaviti mu direktna pitanja u vezi sa problemima koji te muče. Uostalom često na DaFEDu želimo biti gledani prosto kao ljudi bez titula, firmi ili korporacija. Sjajna je stvar što IT čine vrlo mladi, energični i pozitivni ljudi koji ovde vide bolje sutra.

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

47


VEBOLUCIJA Dejan Skorupan

Hvaljen bio dan kada je pre 25 godina sveti Tim Berners-Li (Tim Berners-Lee) Zlatoprsti sišao na zemlju i doneo Internet. Pojavom mreže zvane World Wide Web, tehnologija je uznapredovala na drugi nivo koji je otvorio vrata novim mogućnostima. Dugi niz godina ova mreža je opstajala kroz redovne izmene i ažuriranja usmerene prvenstveno ka potrebama njenih korisnika. Od njegovog nastanka pa do trenutnog stanja, veb je prošao kroz nekoliko etapa u razvoju. 14.2 Južna Koreja 11.7 Japan 5.7 USA 7.1 Nemačka 5.9 Rusija 2.7 Srbija

PROSEČNA BRZINA INTERNETA U RAZLIČITIM KRAJEVIMA (Mbps)

VEB 1.0 Najveće svetske korporacije su opazile priliku na novonastalom tržištu i brže-bolje ugrabile deo kolača. Kompanije kao što su Google, Britannica, Yahoo, DoubleClick i Ofoto su plasirale svoje veb prezentacije, čineći svoje usluge dostupnim svakom ko je posedovao računar. Imajući u vidu da je Internet za modernog čoveka ono što je točak bio za pećinskog, veb stranice su kreirane sa minimalnom ili nepostojećom interakcijom između korisnika i servera. Veb 1.0, popularno nazvan “read-only web”, je svojim korisnicima dozvoljavao da se informišu o usluzi čitajući veb prezentacije, ali interakcija između prosečnih korisnika nije bila moguća. Da korisnicima nije posvećivana pažnja primetno je i po dizajnu ovog doba tj. po njegovom manjku. Tokom kreiranja prezentacije sva pažnja bila je usmerena na postavljanje sadržaja na server, a reči kao što su likovna ravnoteža i hijerarhija elemenata bile su zasenjene kombinacijom osnovnih boja čija je jedina namena bila da te oslepe. Nedugo posle nastanka Interneta, i ne toliko velike kompanije uvidele su priliku i obezbedile sebi mesto za stolom. Poslednje tri godine ove etape su ujedno bile i njeno zlatno doba. Kompanije koje su uspele da se plasiraju na Internet su se za ovo vreme prljavo obogatile porastom korisnika ovog servisa, što ih je, kao i većinu ljudi na visokim pozicijama, učinilo slepim za promene. Količina potrošača je rasla, a time i njihova globalna inteligencija, i svako ko nije bio voljan da ponudi ovom stadu ovaca travu na kojoj će pasti, bio je srušen.

48

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

90% PODATAKA NA INTERNETU STVORENO JE U PRETHODNE 2 GODINE

googol| GOOGOL JE MATEMATIČKI TERMIN KOJI OZNAČAVA BROJ NAPISAN JEDINICOM I 100 NULA KOJE JE PRATE. IZ OVOG IZRAZA IZVEDEN JE IZRAZ ZA NAJPOPULARNIJI PRETRAŽIVAČ DANAS - GOOGLE.

TEK SVAKI ČETVRTI ČOVEK IMA PRISTUP INTERNETU

81% UKUPNOG BROJA POSLATIH EMAIL-OVA SU SPAM

LOG JE PRVA PORUKA KOJA JE PRIMLJENA PREKO INTERNETA. ORIGINALNA PORUKA JE BILA “LOGIN” ALI JE MREŽA PUKLA ZBOG TADA OGROMNE KOLIČINE PODATAKA KOJE JE SLOVO G NOSILO


VEB 2.0 DANAS POSTOJI VIŠE UREĐAJA KOJI SU PRIKLJUČENI NA VEB NEGO ŠTO UKUPNO POSTOJI LJUDI NA SVETU

OKO 18 ZEMALJA JOŠ UVEK NEMA PRISTUP INTERNETU

227M UKUPAN BROJ VEB SAJTOVA *milion u popularnoj terminologiji

2.405.518.376 UKUPAN BROJ VEB KORISNIKA

Nakon finansijskog kraha ogromnog broja kompanija usled fenomena rastućih potrošača, Internet je doživeo prekretnicu. Tim O’ Rajli (Tim O’Reilly) je metodom zvanom brainstorming došao do ideje kreiranja nove vrste veba - Veb 2.0. Ovakav veb bi za cilj imao upravo zadovoljstvo njegovih korisnika, njihovu uzajamnu interakciju i participaciju. Korisnicima je sada omogućeno da prave svoje veb prezentacije i kontrolišu njihov sadržaj. Ovo je otvorilo mnoštvo novih mogućnosti i izrodilo nekoliko korisnih profesija kao što su veb-dizajner i veb-developer. Novo doba dozvoljava korisnicima da se povezuju putem društvenih mreža i foruma gde mogu razmenjivati informacije. Veb 2.0 definiše Internet kao platformu koja spaja sve konektovane entitete. Vodeći se ovom metodologijom nastalo je mnoštvo veb-servisa na kome korisnici mogu direktno doprineti sadržaju (prim. Wikipedia). Dizajn ove etape se zasniva na dizajnu vodećih korporacija kao što je Microsoft, tačnije na dizajnu njihovog tada popularnog operativnog sistema Windows XP, gde je cilj da elementi izgledaju što je realističnije moguće, ne bi li se stvorila iluzija interakcije sa fizičkim objektima. Konačno se obraća pažnja na likovnu ravnotežu elemenata, komplementarne boje se pojavljuju i prezentacija stranice postaje bitna kako bi se izdvojila iz mase novonastalih stranica. Gradijenti i senke se masovno koriste kako bi postigli utisak dubine i trodimenzionalnosti elemenata. Sadržaj mora biti dinamičan kako bi se ostavio pozitivan utisak na posetioce sajta. Raste upotreba takozvanih stock sajtova koji nude profesionalno režirane fotografije, prikladne određenoj temi, koje se koriste u prezentacijama. Posvećena je velika pažnja multimedijalnom sadržaju, jer dizajn ovog doba ima samo jedan cilj - hvatanje pažnje potrošača.

INTERNET ≠ VEB INTERNET JE VELIKI SKUP KABLOVA I KOMPJUTERA KOJI MEĐUSOBNO KOMUNICIRAJU POD ODREĐENIM PRAVILIMA.WEB JE SKUP HTML STRANICA NA INTERNETU MEĐUSOBNO POVEZANIH HIPERLINKOVIMA.

VEB 3.0 Nova era veba koja se odvija dok ovo čitaš, ima za cilj da korisniku dostavi informacije što je efikasnije moguće. Razvijaju se potrebe za aplikacijama koje bi omogućile korisniku da jednostavnim upitom nađe sve što ga zanima, pa bi tako jednom prostom rečenicom na tvom maternjem jeziku mogao da tražiš od kompjutera da ti preporuči u koji restoran da ideš večeras, koja se predstava daje posle toga i šta bi trebalo da obučeš na osnovu vremenske prognoze. Pojavom smart mobilnih telefona, tableta i ostalih prenosivih uređaja, javlja se potreba za povezivanjem i pristupanjem istom sadržaju bez obzira na to gde se nalaziš i koju napravu koristiš. Pri svom kraju Veb 2.0 je nalikovao na neodlučnu mladu koja želi sve najlepše i najbolje. Zlatni veo, šljašteća kruna, cvetni pojas, prelepa venčanica, dve podvezice – shvatate poentu. Kako je ovakav veb došao do granice zlostavljanja očiju da bi nam privukao pažnju, očigledno je da je promena bila neizbežna. Veb 3.0 je skinuo mladu do podsuknje i sveo se na neophodnosti. Nepotrebne ikonice, zaobljeni dugmići, šljašteće reklame, gradijenti i kvazi-3D efekti su izbačeni, omogućivši laku manipulaciju fokusom korisnika. U upotrebi je novi flat dizajn koji za cilj ima jednostavnost i lakoću upotrebe, pružajući svakom korisniku pregledan sadržaj sa bilo kog uređaja.

1 SEKUNDA NA INTERNETU

463

SLIKE POSTAVLJENE NA INSTAGRAM

833

NOVA POSTA NA TAMBLERU

3835 NOVIH TVITOVA

10024

ZAPOČETIH POZIVA NA SKAJPU

38873 GUGL PRETRAGE

46033 JUTJUB PREGLEDA

52083 LAJKOVA NA FEJSU


DEJAN SKORUPAN

Do pre dve godine, da bi napravio bilo kakvu vrstu vektorske ilustracije ili animacije vidljivu u veb pregledaču, morao si da koristiš poseban softver, najčešće Adobe Flash (bivši Macromedia Flash), pošto nije postojalo ništa bolje. Sa pojavom novijeg markap jezika – CSS3 (Cascading Style Sheets 3), korisnicima je otvoren sijaset novih mogućnosti i unet dašak svežeg vazduha u već ustajale tehnike.Kada bih morao da predstavim ove alate kao stvarne osobe, Adobe Flash i njemu slični alati zapadali bi pod arhetip morbidno gojaznog, srednjovečnog čoveka čije je kretanje omogućeno samo uz pomoć štapa, sa kojim ne možete doći do kompromisa, dok bi CSS3 bio mlad, poletan i ambiciozan diplomac, pun svežih ideja i entuzijazma, spreman da čuje tvoje zahteve i predloge.

Da bi svoju vektorsku animaciju ili reklamu koju si napravio u Adobe Flash softveru prikazao u veb pretraživaču, morao bi instalirati nekoliko obaveznih dodataka koji ti krče pretraživač smećem i troše mu dragocene resurse. Koliko ti se samo puta desilo da ti se pretraživač ponaša kao tvoji roditelji pred krsnu slavu, kukajući i šizofreno zahtevajući stvari koje si već uradio po stotinu puta. Nisi instalirao ActiveX kontrole, fali ti Flash Player, koristiš staru verziju Jave i moraš je ažurirati! CSS je svojom novom verzijom tvoju prezahtevnu psiho mamu pretvorio u njenu suštu suprotnost. CSS ne zahteva nikakav poseban softverski alat da bi pravio vektorsku grafiku; dovoljno je samo da otvoriš beležnicu i počneš da ispisuješ kodove. Kodove? Da, kodove. Iako ne zahteva nikakav softver, da bi pravio grafiku u CSS-u, moraš poznavati njegovu sintaksu. Dosta je jednostavna i sastoji se od najobičnijih svojstava i njenih vrednosti. Ako želiš da podesiš boju nekog elementa, ti ćeš pregledaču dati najprostiju instrukciju o njegovom izgledu (prim. color:blue). Ovim imaš potpunu kontrolu nad elementima i tokom procesa izvršavanja instrukcija, jer pretraživač neće raditi ništa što mu nisi rekao - ne uzimajući u obzir Microsoftovo sakato dete, Internet Explorer. Problemi sa tim pretraživačem su česti ma šta da koristiš, pa neću davati posebnu važnost njegovom tržištu.

50

FORMA 11 NOVEMBAR 2014

Ovde se ne radi o tome šta CSS može da uradi bolje odnosu na Flash. Lepota ovih kaskadnih stilova leži u činjenici da ih svako poseduje. Tvoj CSS kod možeš pisati na bilo kojoj mašini, i ako ga napišeš valjano, na svakoj će izgledati isto. Svaki pretraživač ih čita bez imalo muke i izvršava u deliću sekunde. Koliko ti se samo puta desilo da pristupiš veb stranici i moraš čekati iritantno dugo da vidiš sadržaj, jer se kompletna stranica nije učitala. Uzrok tome je što je većina reklama na internetu bila pravljena u Adobe Flash softveru, čiji su izvršni fajlovi težili više stotina kilobajta, neki čak i megabajta. Tvoj CSS fajl teži svega nekoliko kilobajta rezultirajući time da se stranica učitava brzinom koja se meri u stotinkama umesto u sekundama. CSS ima još jednu prednost u pravljenju ovih animacija, a to je kompatibilnost sa mobilnim telefonima. Teško je ne primetiti da veoma malo mobilnih telefona podržava Flash plejer, te je sadržaj stranice osiromašen, a neki ključni elementi izostavljeni. CSS prikazuje sve elemente, jer kao što rekoh: svaka mašina ume da pročita njegov kod. Ako misliš da se ova tehnologija zaustavlja na veb sajtovima – varaš se. Nova verzija operativnog sistema Microsoft Windows, Windows 8 omogućuje svojim korisnicima da razvijaju i zarađuju na aplikacijama koje velikom brzinom zauzimaju tržište ove vrste. Microsoft je svojim korisnicima omogućio da pomoću prostih markap jezika razvijaju ove aplikacije, pa koristeći HTML5, CSS3 i Javascript možeš za tren oka napraviti aplikaciju koja će biti kompatibilna sa svim uređajima. Vreme je da priznamo da je nova era vektorske grafike stigla i unela revolucionarne promene u način na koji je predstavljamo, sa kvalitetnim tehnologijama, i još boljim tehnikama.


CASOPISFORMA.RS FACEBOOK.COM/CASOPISFORMA GRID.UNS.AC.RS

Forma 11  

Časopis studenata Grafičkog Inženjerstva i Dizajna

Forma 11  

Časopis studenata Grafičkog Inženjerstva i Dizajna

Advertisement