__MAIN_TEXT__
feature-image

Page 9

Belgrade on the Waterfront – has become something of a mantra for Belgraders. People have been chanting it it for decades, some with more success than others. To be exact it has been a theme ever since the first General Urban Plan (GUP) for the City of Belgrade was created in 1923. This was the first sign of a desire to create a representative capital city. The 1923 Belgrade GUP envisaged that the city of Belgrade would spread westwards and merge with the town of Zemun. It emphasized the importance of both of Belgrade’s riverbanks and the surrounding areas and proposed that the city should descend to the water. This rather megalomaniacal plan and its beaux arts concept, reflected the ruling elite’s ambitions to, at least formally, demonstrate the progress of this young state and show its pro-European leanings.2 The adoption of the GUP was met by lengthy discussions amongst experts, who raised concerns about its implementation, the critics claimed that the implementation of such a plan would be impossible in the given economic situation.3 In the interwar period, the city of Belgrade was transformed and the change in royal dynasty had a significant impact on the neighborhood of Savamala. As many noble and rich families moved closer to King Alexander’s Royal Palace on Dedinje hill, the Sava riverbank lost its allure and the plan to remove the train station from this site was eventually dropped. Just six weeks before the start of the Second World War, a radical new idea for reconstructing the city and building a large new neighborhood on the left bank of the Sava river was first made public in the press. The neighborhood was to be called New Belgrade, and constituted a part of the GUP created by architect Dragisa Brasovan). Brasovan’s key idea

Београдска мантра: силазак Београда на реке, се изнова, и више-мање неуспешно понавља већ деценијама. Тачније, још од првог Генералног Урбанистичког Плана Београда из 1923. године. У периоду између два светска рата први пут је кроз планирање Београда исказана тежња стварања репрезентативне престонице. ГУП Београда из 1923. године дао је визију ширења града према западу, спајање са Земуном, истакнут је значај обала обе реке и њихових залеђа и спуштања града на реку. Beaux art-овски концепт и мегаломанија плана изразила је амбицију владајуће елите да, макар на папиру, покаже прогрес младе државе и њене европске тежње 2, а усвајање плана дочекано је широким стручним расправама о његовој имплементацији и уз критике да је реализација немогућа у датим економским условима 3. Београд је у међуратном периоду преображен, а смена династија утицала је и на Савамалу. Док се угледне и богатије породице селе у близину краља Александра на Дедиње, савско приобаље полако губи свој значај и измештање пруге остаје нереализовано. Само шест недеља пред почетак II светског рата штампи је представљена нова радикална идеја реконструкције града и изградња великог насеља на левој обали Саве - названог Нови Београд (у склопу Генералног плана чији је аутор архитекта Драгиша Брашован). Кључни Брашованов захват у историјском делу града био је измештање железничке станице на нову локацију код „Мостара“, ослобођање терена под железницом од 1,2 км2 и спуштање града на обалу. Извесно је да је план естетизоване слике света који се у реалности распада, колико год покушавао да функционише изнад 2 Blagojevic Lj, (2007), Novi Beograd: osporeni modernizam

2 Blagojevic Lj, (2007), Novi Beograd: osporeni modernizam

3 Ђорђевић Д, Дабовић Т, (2010), Идеологије и пракса планирања Београда 1867-1972: период успона

3 Djordjevic D, Dabovic T, (2010), Ideologije i praksa planiranja Beograda 1867-1972: period uspona 7

КАМЕНЗИНД

Profile for Camenzind Redaktion

Camenzind #14 / Kamenzind #4  

Camenzind #14 / Kamenzind #4  

Profile for camenzind
Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded