Issuu on Google+

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 8. MART 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^a~anski poqoprivrednici u Parizu

BROJ 9

CENA 30 DIN.

50. Disovo prole}e: Aleksandar Gatalica, o romanu „Veliki rat”

[ta donosi novi Zakon o informisawu?

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

POSETILI PROJEKTIMA ME\UNARODNE DO BOQIH SAJMOVE PROGRAMA strana 14.

strana 2.

DAN KOJI JE UBIO CELU EPOHU

strana 23.

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Obele`en mesec borbe protiv kancera

GINEKOLO[KI MALIGNITETI U PORASTU

strana 17.

Kako je Ivawi~anka danima le~ena od zapu{enih creva?

BOTULIZAM NIJE REGISTROVAN POSLEDWE DVE DECENIJE

strana 18.

^lanovi gluma~ke radionice PU[ izveli humanitarnu predstavu

POMO] PORODICI PREMINULOG U^ENIKA

strana 10.

t r a m . 8


2

PETAK 8. MART 2013. GODINE

DRU[TVO

[TA DONOSI NOVI ZAKON O JAVNOM INFORMISAWU?

BOQI PROGRAM ILI GA[EWE MEDIJA

O nacrtu novog Zakona o javnom informisawu pre dva dana diskutovali su vlasnici i novinari ~a~anskih medija sa dr`avnom sekretarkom Ministarstva kulture i informisawa Gordanom Predi}. Sastanak je organizovan u Gradskom ve}u na inicijativu rukovodstva Grada, pre svega pomo}nika gradona~elnika Aleksandra Da~i}a. Pre susreta sa novinarima, dr`avna sekretarka se sastala sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, predsednikom Skup{tine grada Veqkom Negovanovi}em i ostalim gradskim rukovodiocima. ovi Zakon o javnom informisawu trebalo bi da stupi na snagu u junu. U najosnovnijim crtama, predvi|a da od 2014. mediji ne budu finansirani iz dr`avnog buxeta, ve} sufinansirani

N

marketing 032/342-276

putem projekata. Ove sedmice su pokrenute javne debate o nacrtu Zakona, koji je dostupan i na sajtu Ministarstva kulture. Putem interneta mediji i gra|ani mogu izneti svoje primedbe, sugestije i predloge.

Prva debata je u utorak odr`ana u Novom Sadu, a bi}e ih i u jo{ nekoliko gradova Srbije. Predstavnici ~a~anskih medija nisu imali priliku ba{ da debatuju, ali su sa dr`avnom sekretarkom otvoreno govorili o svim prednostima i nedostacima nacrta Zakona o javnom informisawu. Kako je na sastanku u ^a~ku rekla Gordana Predi}, novi Zakon bi prevashodno trebalo da re{i pitawe finansirawa medija i uredi programske sadr`aje u Srbiji. Ako bude kako je zami{qeno, kvalitet }e kona~no potisnuti ki~ i {und. - Osim javnih servisa, dr`ava }e se povu}i, kada je re~ o finansirawu medi-

VIP Aktuelna dr`avna sekretarka Ministarstva kulture Gordana Predi} bila je dugogodi{wi novinar TV Politika. Pro{la je put od saradnika do urednika informativnog programa. Autorka je emisije “VIP” u kojoj je podjednako uspe{no kao Tawa Peternek ili Vesna Dedi}, samo na druga~iji na~in, intervjuisala poznate li~nosti. Posle Politike, emisiju “VIP” emitovala je TV Art i tridesetak lokalnih televizija. Radila je i u listovima “Politika”, “Bazar”, “RTV Revija”… Gordana Predi} je dobitnica Oskara popularnosti, nagrade koju je ustanovio wen pokojni suprug Zoran Predi}, tako|e poznati novinar. ja, ali }e zadr`ati odgovornost prema wima. Ne}e ih prepustiti stihiji, ve} projektnom sufinansirawu. Smatram da je to dobro, jer }e stvoriti medijski pluralizam koji }e doprineti raznovrsnijem i kvalitetnijem {irewu jav-

ne scene - rekla je Predi}ka. ^a~ak je prvi grad koji je pre primene novog Zakona o javnom informisawu uveo model takozvanog, projektnog finansirawa. Na taj na~in stvoren je solidan temeq za narednu godinu, kada }e sva glasila u Srbiji biti u istom polo`aju. Ovda{wi mediji ne}e morati ni da se suo~avaju sa privatizacijom, jer Grad nema javna glasila u svom vlasni{tvu. - Primena novog zakona podrazumeva}e i transparentnost vlasni{tva medija. Gra|ani }e pouzdano znati ko stoji iza odre|enih glasila i informacija koje oni plasiraju. Na prvoj debati o nacrtu novog zakona bilo je re~i i o privatizaciji u ovom sektoru. Mo`da ne bismo sada bili u ovakvoj situaciji da 2007. nije zakonski omo-

gu}eno op{tinama i gradovima da imaju svoje medije smatra Gordana Predi}. Prema planu Ministarstva kulture, prvi konkursi trebalo bi da budu raspisani u septembru. Komisija je imala ~etiri meseca za pripremu da 2014. svi mediji u Srbiji pre|u na drugi na~in finansirawa, odnosno sufinansirawa. Pravo da konkuri{u sa svojim projektima imaju glasila upisana u privredni registar. Predstavnici ~a~anskih medija izneli su opre~ne stavove o nacrtu novog zakona, od toga da wegove odredbe samo teoretski dobro zvu~e, da mogu dodatno ote`ati polo`aj medija i dovesti do wihovog ga{ewa, ali i da bi zdrava konkurencija mogla da pro~isti medijsku scenu. Z. J.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

3

POLITIKA

GRADSKO VE]E OZBIQNO RASPRAVQALO O STAWU U ODMARALI[TU U ULCIWU I (NE)NAMENSKOM TRO[EWEU SREDSTAVA U PU „RADOST” oditeqi koji odlu~e da ove godine po{aqu decu na letovawe u odmarali{te “Ov~ar” u Ulciwu, bilo u sopstvenoj re`iji, ili uz pomo} Grada, koji namerava da organizuje kampawu i iz buxeta subvencioni{e tro{kove odmora oko 2.000 mali{ana, mo`da bi pre toga trebalo dobro da izvagaju izme|u dva izve{taja o stawu ovog objekta, koje su Gradskom ve}u dostavili wegov ~lan Zvonko Mitrovi} i ^edo Vasovi} iz Gradske

dela krova, zamena o{te}enih crepova, nekoliko prozora, za{tita sijalica, farbawe metalne ograde i bojlera...), koje bi na objektu trebalo obaviti, pre nego {to on primi prve grupe dece, a za koje je neophodno obezbediti oko pet miliona dinara. On je, za razliku od Mitrovi}a, koji je konstatovao da je “zbog nebrige PU, bezbednost dece u odmarali{tu ozbiqno ugro`ena”, zakqu~io “da su, i bez velikih ulagawa, stawe odmarali{ta i bezbednost dece dobri.”

uprave za op{te i zajedni~ke poslove. Ocenu da je situacija u odmarali{tu alarmantna, Mitrovi} je potkrepio tvrdwom da su krovni pokriva~, oluci, svetlarnici, stolarija, bojleri i pojedini delovi elektroinstalacije u lo{em stawu i to ilustrovao i fotografijama. Vasovi} je, pak, bio dosta bla`i u svojoj oceni, predlo`iv{i 10 intervencija (popravka

Upravni odbor PU “Radost” bi morao da preispita odgovornost rukovodstva ustanove, koje nije blagovremeno reagovalo, zbog ~ega je ovaj, za Grad kapitalan objekat, u lo{em stawu, smatra Milijan Mini}. Osim u gra|evinskom pogledu, objekti su ruinirani i kada je o name{taju i opremi re~, jer su u lo{em stawu i posteqine i du{eci, tvrdi Ostoja

R

ZA NEZAPOSLENE PORODIQE 40 MILIONA DINARA Iako obezbe|uje ostvarewe 13 prava i pru`a 11 usluga u oblasti socijalne za{tite, koji su u nadle`nosti Grada, Centar za socijalni rad }e i ove godine pro{iriti to poqe delatnosti, najavio je Goran Javorac, prezentuju}i izve{taj i program ove ustanove. To je potvrdila nedavno otvarawem Savetovali{ta za brak i porodicu, a uskoro }e zapo~eti i podelu “uputa” budu}im korisnicima usluga ustanove “Zra~ak”. Centar ima 178 korisnika tu|e nege i pomo}i, od kojih su 113 deca i mladi i svi oni su potencijalni “stanovnici” ove ustanove za decu i odrasle osobe sa posebnim potrebama. Posredstvom Centra za socijalni rad ubudu}e }e biti ispla}ivana mese~na nadoknada nezapslenim porodiqama, za{ta je u buxetu opredeqeno 40 miliona dinara. Imaju}i u vidu dosada{we interesovawe, o~ekuje se i vi{e korisnika usluga prihvatili{ta za nezbrinuta lica i `rtve nasiqa i da usluge “Pomo} u ku}i” budu pro{irene na ve}e seosko podru~je.

I ALARMANTNO, I PRIHVATQIVO

Mijailovi}, jedan od ~lanova komisije koja je posetila odmarali{te i predla`e da odmah bude donet pravilnik o subvencionisawu tro{kova boravka dece u Ulciwu, sa~iwena kalkulacija i odr`an sastanak sa direktorima {kola, zbog blagoveremnog organizovawa letovawa dece {kolskog uzrasta. Rukovodstvo ustanove nije vodilo ra~una o teku}em odr`avawu, zbog ~ega }e generalnije popravke sada mnogo vi{e ko{tati, konstatovao je i Bratislav Jugovi} i predlo`io da tro{kove sanacije ne snosi samo buxet, ve} i PU iz

roditeqskih uplata, pod uslovom da ta sredstva nisu nenamenski potro{ena. Ukoliko objekat bude doveden u ispravno i bezbedno stawe, i zadovoqeni higijenski uslovi, nema razloga za brigu, uveren je Radomir Kru{~i}. Zatajila je odgovornost za teku}e odr`avawe objekata koji nisu blagovremeno za{ti}eni od propadawa, zbog ~ega }e biti multiplicirani tro{kovi za “dovo|ewe” odmarali{ta u stawe u kome }e zadovoqiti sve bezbednosne i higijenske kriterijume, komentar je zamenika gradona~elnika Radenka

Lukovi}a. Po{to je predlo`io da GV usvoji oba izve{taja, gradona~elnik Vojislav Ili} je rekao da }e odmah biti raspisan oglas o javnim nabavkama i obavqene sve neophodne

intervencije na objektima odmarali{ta, tako da bezbednost i zdravqe dece ni u kom slu~aju ne}e biti dovedeni u pitawe. On je predlo`io i da UO PU “Radost” preispita odgovornost rukovodstva ustanove, zbog toga {to blagovremeno nije ulagala u teku}e odr`avawe i da posle zavr{etka sanacije, komisija ponovo pregleda objekte i GV predo~i novi izve{taj. Gradsko ve}e je utvrdilo predlog Odluke o izmenama i dopunama Statuta Grada, ~ija je su{tina usagla{avawe ovog najvi{eg akta lokalne samouprave sa Zakonom o javnoj svojini, Zakonom o javnim preduze}ima i Zakonom o vanrednim situacijama. Va`ne izmene su i pove}awe broja ~lanova GV sa devet na 11 i predlog da zborovi gra|ana mogu punova`no odlu~ivati ukoliko im, umesto ranijih pet, prisustvuje 10 odsto, ili 30 gra|ana. M.N.

STIMULACIJE POSVA\ALE KOLEKTIV Pro{le godine osnovica za obra~un zarada zaposlenima u PU “Radost” nije pove}avana, ali su plate korigovane isplatom stimulacija do 30 odsto, koje je za direktora odre|ivao Upravni odbor, a za ostale radnike ~elni rukovodilac ustanove. Za to nije postojao pravni osnov, odnosno pravilnik i kriterijumi o nagra|ivawu, ve} je to ra|eno na osnovu diskrecionog prava direktora, konstatovala je buxetska kontrola. Razli~iti koeficijenti i selektivno nagra|ivawe, mimo bilo kakvih kriterijuma, prakti~no su posva|ali kolektiv i uneli nezadovoqstvo me|u zaposlene, koji su se obratili pismom rukovodstvu Grada, tra`e}i da pokrene postupak za smenu aktuelne direktorke. Osim ovog propusta, koji je za posledicu imao umawewe plata, jer stimulacije nisu “ulazile” u osnovicu, koja mo`e biti pove}ana jedino nakon rebalansa gradskog buxeta, ustanovqene su i neke nepravilnosti prilikom nabavke didakti~kog i materijala za higijenu, i namirnica, za koje nisu potpisane sve otpremnice i ra~uni. Vanrednom kontrolom otkrivene su nepravilnosti i u isplati jubilarnih nagrada za 2010. godinu za 40 radnika, za{ta je ustanova iz sopstvenih prihoda izdvojila 1,030 miliona dinara. One u to vreme nisu mogle biti ispla}ene, ali su retroaktivno “pokrivene” na osnovu Zakona o buxetu Republike Srbije, re~eno je na prekju~era{woj sednici Gradskog ve}a.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


4

PETAK 8. MART 2013. GODINE

POLITIKA

DVODNEVNO ZASEDAWE SKUP[TINE GRADA OBELE@ILA ISCRPNA I DUGA RASPRAVA

ODBORNICI NE [TEDE Sude}i po dvodnevnoj raspravi na posledwoj, 12. sednici Skup{tine Grada, odr`anoj pro{log ~etvrtka i petka, odbornici, posebno iz redova opozicije, vi{e ne {tede ni vreme ni novac. Za diskusije o izve{tajima i predlozima odluka o davawu saglasnosti na programe poslovawa nekoliko javnih preduze}a i ustanova potro{ili su skoro 15 sati, a bogami i zna~ajna buxetska sredstva. Ako se imaju u vidu tro{kovi direktnog prenosa sednice i odborni~kih dnevnica od 4.093 dinara po danu, koliko buxet ko{taju i wihovi pripremni sastanci, lako se mo`e zakqu~iti da se ve}ina narodnih predstavnika u lokalnoj vlasti, ipak, samo deklarativno zala`e za {tedwu i doma}insko raspolagawe parama gra|ana.

o{to je ve}inom glasova prihva}ena inicijativa Tawe Popovi} (Dveri) da ubudu}e povremeno bude odre|ivan humanitarni odborni~ki dan, odnosno prvi posve}en prikupqawu pomo}i za narodne kuhiwe na Kosovu i Metohiji, odbornici su neo~ekivano mnogo vremena i pa`we posvetili raspravi o predlogu Regionalnog plana upravqawa otpadom, prvenstveno zbog toga, kako je na kraju konstatovano, {to su “pome{ali” ovaj dokument sa ugovorom o osnivawu i programom i izve{tajem o radu JKP “Regio-

P

marketing 032/342-276

nalna deponija Duboko”. Za razliku od lokalnih planova, koji tretiraju samo komunalni, ovaj regionalni plan “obra|uje” sve vrste, po~ev od komunalnog, do opasnog i posebnog otpada, daje smernice i program upravqawa za narednih 20 godina i predloge o smawewu otpada, rekao je Vlastimir Veqovi} iz JKP “Duboko”, napomenuv{i da je ovaj dokument, koji je dobio saglasnost resornog ministarstva, obavezan za svih devet lokalnih samouprava, osniva~a regionalne deponije i da }e posle pet godina biti preispitan, odnosno posle deset i kompletno revidovan. Ko zastupa interese ^a~ka u JKP “Duboko”, koji je najvi{e u~estvovao u izgradwi regionalne deponije, pitao je Predrag Ostoji} (Dveri), zameriv{i obra|iva~ima plana {to nije re~eno koliko }e ko{tati planirano pro{irewe deponije u U`icu. Plan je tako koncipiran da u`i~ko JKP mo`e da ucewuje ovda{wi “Komunalac”, ~ija osnovna delatnost je dovedena u pitawe posle izgradwe regionalne deponije, sumwa i Slobodan Nenadi} (Dveri), a Biqana Rubakovi} (Dveri) je upozorila da }e “Duboko” duboko ko{tati, da su visoke cene usluga neminovnost i pitala za{to su cene u programu JKP planirane po toni otpada, a u regionalnom planu po glavi stanovnika. ^a~ak je najvi{e ulo`io u regionalnu deponiju, a naj-

mawe se pita, konstatovao je Aleksandar \enadi} (Dveri) i kao jedino dobro u ovom dokumentu ocenio to {to on 2015. godine mo`e biti promewen. Za razliku od ovih odbornika, prof. Drago Milo{evi} (SNS) je ocenio da je plan veoma zna~ajan dokument koji “vu~e napred” i sme}e “pretvara” u korisnu sirovinu. On je pitao i da li je tokom izgradwe regionalne deponije iskori{}ena folija koju je ^a~ak davno nabavio, i da li je to bio deo wegovog u~e{}a u zajedni~kom projektu? Regionalni plan upravqawa otpadom prepisan je iz drugih stru~nih akata i dokumenata, ocenio je Aleksandar Maksimovi} (SNS), a Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) da je dokument koji je “sramotno prezentovan”, pau{alan i za ^a~ak neupotrebqiv. “Me{aju}i” plan sa ugovorom, koga su potpisali svi osniva~i i programom rada JKP “Duboko”, pojedini odbornici zbuwuju javnost, upozorio je Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a, podsetiv{i da je SG 2011. donela Lokalni plan upravqawa otpadom, koji bi trebalo da bude uskla|en sa regionalnim. Izve{taj o radu Nau~no tehnolo{kog parka, koga je odbornicima predo~io predsedavaju}i Skup{tine ove ustanove Radisav Marjanovi}, Dragan Brajovi} (DS) ocenio je kao izve{taj o neradu, a Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) da je NTP primer nerada i neznawa,

umesto da predstavqa jezgro za stvarawe novih poslova i vrednosti. Skup{tina treba da na mesto direktora ove ustanove imenuje stru~nog i ~oveka sa organizacionim sposobnostima, jer od otvarawa i rada NTP zavisi opstanak privrede Grada, uveren je prof. Sreten Popovi}, predsednik Saveta za lokalni ekonomski razvoj, koji je, ina~e, jednoglasno odbacio izve{taj. Ideja o osnivawu NTP potekla je od odbornika DS, podsetila je Mirjana Milenkovi} i ocenila nedopustivim {to za dve godine ova ustanova ni{ta nije uradila, ~ak ni svoj logo. U aktivnostima {est osniva~a nije bilo sinhronizacije, zbog ~ega NTP i nije postao poqe za plasirawe dostignu}a i rezultata nau~nih istra`ivawa, koji bi doprineli razvoju privrede Grada, ocena je Predraga Ostoji}a (Dveri). U glavama ve}ine odbornika vlada velika konfuzija, kada je re~ o svrsishodnosti postojawa ove ustanove, kojoj lokalna samouprava treba da daje samo logisti~ku podr{ku, a ona da slu`i qudima sa novim idejama, koje }e biti preto~ene u nove proizvode i tehnolo{ke procese, obajsnio je dr Miroslav Spasojevi} (NS). Privredi ^a~ka nedostaju inovacije, i da ne bi u potpunosti prerasla u trgov~-

ku zonu, upravo joj je potreban NTP, rekao je Dragan Biseni} (LDP), zalo`iv{i se da ovaj projekat, koji ne bi smeo da preraste u marketin{ki, istom snagom, a ne samo deklarativno, podr`e svi osniva~i. Ovogodi{wi program poslovawa JKP “Parking servis” je optimisti~ki, ali kontradiktoran, ocenio je odbornik Dragan Biseni} (LDP), jer, pored ostalog, na 28 mesta govori o uvo|ewu SMS naplate parkirawa, ali nigde ne da-

je odgovor da li }e ona doprineti poboq{awu kvaliteta usluga, doneti u{tede preduze}u, smawiti ili pove}ati broj zaposlenih… Umesto pro{irewa parkinga na ulice izvan centra grada, trebalo bi pove}ati broj parking mesta u gradskom jezgru, preporuka je Predraga Ostoji}a (Dveri), a dr Slavice Dragutinovi} (SNS) da bude obezbe|en prostor i za parkirawe bicikla. Prema uverewu Slobodana Nenadi}a i Aleksandra Tanaskovi}a (Dve-

UMESTO OP[TIH, STRU^NI SEMINARI Op{te seminare (o prevenciji nasiqa, zanemarivawu dece, inkluziji...) koje na osnovu kalendara Ministarstva prosvete organizuje Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, ne doprinose wihovom stru~nom usavr{avawu i umesto wih trebalo bi organizovati stru~na predavawa za predava~e, zajedni~ka je ocena odbornika Dragana Andri}a (DS) i Qiqane Rankovi} i Tawe Popovi} (Dveri). Za razliku od drugih gradova, ^a~ak opredequje zna~ajna sredstva za usvr{avawe prosvetnih radnika, koji bi trebalo da predlo`e Regionalnom centru da koriste}i, na primer, donatorska sredstva, organizuje i vi{e stru~nih i onih seminara koje tra`e odgovaraju}e ciqne grupe, smatra Nata{a Cvijovi} (SPS). Umesto da je reformi{u, ministri DOS - a i SPS- a 12 godina uni{tavaju srpsku prosvetu, sprovode}i politiku koju im za “sitne donacije kroje tu|inski centri mo}i i Soro{evske ispostave u Srbiji”, tvrdi Bo{ko Obradovi} i poziva novo rukovodstvo Centra da disidentski odbaci op{te seminare, koje im neko name}e i pokrene inicijativu za poboq{awe kvaliteta obrazovawa u lokalnoj sredini.


5

POLITIKA

PETAK 8. MART 2013. GODINE

O PROGRAMIMA NEKIH JAVNIH PREDUZE]A I USTANOVA, CENI GREJAWA...

NI VREME, NI NOVAC

ri), glavni ciq ovog preduze}a je da sve ulice pretvori u parkirali{ta i napla}uje usluge, a da gra|ani pla}aju parkirawe automobila takore}i i ispred svojih ku}a. Osim ovog, odbornici su ve}inom glasova usvojili i programe poslovawa JP “Moravac” i JKP “^a~ak” i dali saglasnost na odluku o poskupqewu usluga grejawa za 6,19 odsto. Preduze}e je korisnike usluga grejawa svrstalo u gra|ane prvog i drugog reda i kaznilo one koji grejawe pla}aju na osnovu tarifnog sistema, tvrdi Mirjana Vuli}evi} (DS), a Predrag Ostoji} (Dveri) da }e ve}e ra~une pla}ati i potro{a~i koji budu “zavrtali” slavine na radijatorima, zbog ~ega mnogi ve} sada zahtevaju da budu iskqu~eni sa tarifnog sistema. Ni fakultetski obrazovani gra|ani ne mogu da razjasne obave{tewa JKP o obra~u-

nu na osnovu TS, kritika je Aleksandra Tanaskovi}a (Dveri), koji smatra neracionalnom i odluku o prijemu tri nova radnika, od kojih jednog u administraciji koja ve} zapo{qava dvadeset~etvoro qudi. Turisti~ku organizaciju ^a~ka od `estokih kritika odbornika nisu “spasile” ni nedavne nagrade dobijene na Sajmu turizma u Beogradu. Ova ustanova koja se za sprovo|ewe planiranih manifestacija anga`uje 12 dana u godini, nije iskoristila “prednosti koje su nam bogom dane” (Tawa Popovi} iz Dveri). Da bi pecali u doma}im vodama, ribolovci moraju za dozvolu da izdvoje 9.000 dinara, iako nikakve uslove za ribolov nemaju, zamerka je Aleksandra \enadi}a (Dveri), a Mirjane Milenkovi} (DS) da TO^ organizuje uglavnom va{arske manifestacije i ~etiri godine realizuje iste projekte, me|u ko-

jima nema nijednog koji promovi{e ~a~anski turizam. “Ili je direktor Stevani} genije turizma u Srbiji, ili je stawe u lokalnom turizmu lo{e”, i kako TO^ dobija nagradu za etno turizam, a nema etno akpacitete, pita (se) Bo{ko Obradovi} (Dveri) i zamera {to su programi ove ustanove ra|eni “po starom’, {to mu nedostaju strategija razvoja i analiza o tome koje kapacitete bi trebalo forsirati i razvijati. Gradska stambena agencija treba da obezbe|uje stanove i za ratne vojne invalide i vi{edetne porodice, a ne samo za socijalno ugro`ena doma}instva i neprofitnu prodaju, rekao je u raspravi o programu rada GSA Aleksandar Tanaskovi} (Dveri), oceniv{i da je 70.000 dinara previsoka cena za stanove koje ona namerava da gradi na Qubi}kom keju i nasequ “Obre`”. Na visoku cenu kvadrata i zakupa stanova ukazao je i Bo{ko Obradovi} (Dveri) insistiraju}i da na gradwi novih objekata, namewenih za takozvano socijalno stanovawe, bude anga`ovana lokalna gra|evinska operativa i da u wima budu obezbe|eni stanovi i za mlade obrazovane i stru~ne qude. Krov nad glavom u zgradama koje }e GSA graditi sredstvima Razvojne banke Saveta Evrope, Republi~ke direkcije i gradskog buxeta, trebalo bi da obezbede i oni penzioneri

koji nisu uspeli u svom radnom veku da dobiju ili kupe stanove, zalo`ila se Rada Obrenovi} (PUPS), a Aleksandar Maksimovi} (SNS) da kona~no bude zavr{eno ure|ewe dvori{ta zgrada u Ko{utwaku i preispitana visina zakupnine, koju mnogi stanari te{ko i neredovno pla}aju. Sve nedoumice odbornika detaqno je razjasnio v.d. direktora Milan Dra{ki}, koji je odgovorio i na pitawe Dragana Biseni}a (LDP), poseduje li GSA spisak svih nekretnina kojima gazduje. Re~ je o 102 stana u nasequ “Ko{utwak” i tri lokala na Qubi}kom keju, dok je GSA bila samo investitor stambenih jedinica u “mikro nasequ” u Atenici, ~iji je korisnik Centar za socijalni rad. Tokom podu`e rasprave i o programu SC “Mladost”, Dragan Biseni} (LDP) je pitao kako }e ustanova nadoknaditi mawak prihoda zbog besplatnog izdavawa hale sportskim klubovima i organizacijama, a Branko Lazovi} (GG “Za ^a~ak) , kada }e biti zapo~eta gradwa bazena i da li }e i ova investicija biti poverena poznatom i “najpovoqnijem izvo|a~u”, koji radi i gradi sve po ^a~ku. Predrag @ivkovi} (SDP) insistirao je na pro{irewu pla`e i na levu obalu Morave i ure|ewu “staze zdravqa” prema Parmencu, a Nikola Novakovi} (Dveri) da

objekti fudbalskog kluba, koji su zauzeli dve tre}ine prostora SRC, budu dislocirani na “Remontovo” igrali{te. Bo{ko Obradovi} (Dveri) insistirao je na razvoju masovnog sporta za mlade, organizovawu ekolo{kih moba, otvarwu sportskih kampova, {to bi sve trebalo da doprinese da se Grad trgne iz letargije.

ra i ostvaruje gubitak (u 2013. on je projektovan na nivou od 72,6 miliona dinara) koji na kraju biva pokriven iz kapitala preduze}a, {to obezvre|uje wegovu imovinu koja u budu}nosti za male pare mo`e pre}i u privatne ruke, upozorio je Branko Lazovi} (GG “Za ^a~ak”). Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) insistirao je

JEDAN DAN PRENOSA 195.000 DINARA Ve}inom glasova odbornici su doneli odluku da direktni televizijski prenosi sednica Skup{tine Grada u 2013. godini budu povereni konzorcijumu Televizija “Galaksija 32” i Televizija “Telemark”, koji je, u predvi|enom roku i u skladu sa zakonom, jedini poslao ponudu na javni poziv. Za usluge snimawa i direktnih prenosa skup{tinskih sednica ove dve TV ku}e }e iz buxeta Grada dobijati 194.940 dinara po danu zasedawa. Ponu|a~ je, kako je rekao predsednik SG Veqko Negovanovi}, bio korektan, jer u ovogodi{woj ponudi nije mewao cene koje su va`ile za prenose skup{tinskih sednica i u 2012. godini. Obale Morave trebalo bi da urede mladi, koji bi se u tim akcijama vi{e dru`ili i ispoqavali pozitivnu i kreativnu, a ne ru{ila~ku energiju, stav je Zorana Bojovi}a (PUPS), kojim je isprovocirao Mirjanu Milenkovi} (DS) da konstatuje da mladih nema na mestima gde se odlu~uje i da ih stoga ne bi trebalo pozivati samo na radne akcije, ve} stvoriti im uslove za kvalitetniji `ivot i aktivnosti. Neshvatqivo je da JP “Rzav” svake godine plani-

da u planu investicija prioritet bude rekonstukcija prenosne mre`e i pitao da li je ra|ena analiza uticaja brane na `ivotnu sredinu. S obzirom na to da je re~ o dr`avnom projektu, koga sa 91 odsto sredstava finansira Republika, blagovremeno su obezbe|ene sve dozvole i studije, koje su pokazale da akumulacija i brana “Svra~kovo” ne}e imati negativne uticaje na okolinu, odgovorio je direktor JP “Rzav” Qubo Lazovi}. M.N.


6

POLITIKA

PETAK 8. MART 2013. GODINE

PROF. DR SNE@ANA BOGOSAVQEVI] BO[KOVI] O AKTUELNIM EKONOMSKIM I POLITI^KIM TEMAMA

ovodom 8. marta, Me|unarodnog praznika `ena, na stupcima na{eg lista predstavqamo prof. dr Sne`anu Bogosavqevi} Bo{kovi}, nau~nog radnika i jedinu pripadnicu lep{eg pola iz ^a~ka u Republi~kom parlamentu, koja je uspela da napravi dobar balans i da se jednakim `arom posveti kako nauci, tako i politici. Karijeru priznatog nau~nog radnika gradila je kroz svoj dvadesetpetogodi{wi rad na Agronomskom fakultetu, gde je i danas redovni profesor. ^lan je SPS-a od samog osnivawa stranke, a aktivnije politi~ko anga`ovawe, kako sama isti~e, rezultiralo je iz potrebe da svojim ste~enim znawem pomogne ostvarivawe zacrtanih programskih ciqeva partije. - Te{ko je uskladiti sve obaveze, ali uz dobru organizaciju, podr{ku i pomo} saradnika sa Fakulteta, kao i kolega iz Poslani~kog kluba, do sada sam uspevala da odgovorim, nadam se dobro, svim svojim obavezama na poslu i u Skup{tini. Nadam se da }e tako i ostati. Veliko razumevawe, kao i podr{ku, u svim mojim naporima pru`a mi i prodica ka`e Sne`ana. U savreme-

P

JEDNAKO USPE[NA U NAUCI I POLITICI

nom `ivotu i novim imperativima vremena, ovo i jeste jedini mogu}i na~in da se jedna `ena, koja nosi teret velikih poslovnih i porodi~nih obaveza, otisne u politi~ke vode. Prof. dr Sne`ana Bogosavqevi} Bo{kovi} ima svoje vi|ewe aktuelnih dru{tvenih, ekonomskih i politi~kih de{avawa. Ona smatra da zakon o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju predstavqa dobru osnovu za sna`niji podsticaj razvitka na{eg agrara. - Mislim da Vlada, kojoj je jedan od prioriteta razvoj poqoprivrede i sela, sistemski prilazi ovoj oblasti. Smatram da je dobra polazna osnova {to je usvojen ve}i agrarni buxet za ovu godinu. Izdvajawa iz buxeta za poqoprivredu su pove}ana na 4,5, a u prethodnoj 2012. bila su mawa od tri procenta. Zakon o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju je zamenio dosada{we uredbe, ~ija je

osnovna slabost wihova brojnost, nepredvidqivost i promenqivost iz godine u godinu, kako u pogledu vrste i obima podsticaja, tako i u smislu kriterijuma za ostvarivawe prava na wihovo kori{}ewe. Vlada i resorno ministarstvo su predlo`ili, a Skup{tina usvojila Zakon kojim se na jednostavan, prepoznativ i krajwe transparentan na~in ure|uje ova oblast - isti~e Sne`ana, dodaju}i da }e ubudu}e poqoprivrednici mo}i da planiraju svoju proizvodwu. Zahvaquju}i novim zakonskim re{ewima, unapred }e znati {ta je to {to dr`ava subvencioni{e i na koji na~in se koriste podsticaji. Na pitawe {ta misli o svemu onomo {to se proteklih dana govorilo o zdravstvenoj ispravnosti mleka, na{a sagovornica ka`e “da nije postojala nikakva potreba da se u javnosti stvara atmosfera uznemirenosti, straha i pa-

SAOP[TEWE PU ^A^AK

POJA^ANA KONTROLA SAOBRA]AJA deqewe saobra}ajne policije Policijske uprave u ^a~ku organizovalo je i sprovelo, tokom proteklog vikenda, dve akcije poja~ane kontrole saobra}aja koje su bile usmerene na prekora~ewe dozvoqene brzine kretawa i nepropisnog preticawa, kao i na alkoholisanost voza~a. U akciji poja~ane kontrole saobra}aja, koja je bila usmerena na prekora~ewe dozvoqene brzine kretawa i nepropisnog preticawa, koja je sprovedena 1. marta, od 10 do 17 ~asova, kontrolisano je 286 vozila i sankcionisano 120 prekr{aja. Podneto je 37 prekr{ajnih prijava i uru~eno 83 zapisnika o prekr{ajima, za koje je predvi|eno izricawe nov~ane kazne u fiksnom iznosu. Saobra}ajna policija sankcionisala je 66 voza~a koji su prekora~ili dozvoqenu brzinu kretawa i 10 voza~a zbog nepropisnog preticawa. Iz saobra}aja je iskqu~eno pet

O

nike, a posebno da se ovakav problem politizuje, jer je re~ o izuzetno osetqivoj temi, koja ni u kom slu~aju ne bi trebalo da slu`i za li~nu i partijsku promociju”. - Ja verujem da je radna grupa za mleko formirana pri resornom ministarstvu, koju ~ine stru~ni i kompetentni qudi, dovoqno dobro sagledala problem. Verujem i da su predlo`ena re{ewa realna i da u ovom momentu nisu na {tetu ni potro{a~a, ni

proizvo|a~a. U celoj ovoj pri~i bilo je izuzetno va`no i za{tititi na{u ionako dosta krhku sto~arsku proizvodwu. Gubici su i ovako dosta veliki. Opravdano se postavqa i pitawe da li bi bili isto toliki, da se re{avawu problema pri{lo sa mawe uzbuwivawa javnosti zakqu~uje Sne`ana. Sne`ana Bogosavqevi} Bo{kovi} je veliki zagovornik tradicionalne i organske proizvodwe hrane, jer smatra da {ansa na-

{e poqoprivrede le`i u znatno ve}em kori{}ewu prirodnih predispozicija za razvoj proizvodwe mesa, mleka i jaja posebnog i garantovanog kvaliteta. Kako ona isti~e, ova proizvodwa zaslu`uje veliku pa`wu i o tome nedvosmosleno govore mnoga istra`ivawa, koja predvi|aju da }e u u godinama koje dolaze biti sve vi{e onih koji }e biti spremni vi{e da plate proizvode dobijene na tradicionalan, prirodni na~in.

MILAN LAZOVI], PREDSEDNIK OO I GO SPO PODNEO OSTAVKU I NAPUSTIO STRANKU

OD LAZA SPO, OSTAO LAZO

a posledwoj sednici Skup{tine grada Milan Lazovi} je obavestio odbornike i javnost da je podneo ostavku na funkcije predsednika Gradskog i Okru`nog odbora Srpskog pokreta obnove i da je posle 23 godine ~lanstva, napustio stranku. Naglasio je pritom da je re~ iskqu~ivo o li~nom ~inu, a ne o prealsku u neku drugu stranku:„U Gradskoj skup{tini }u nastupati kao samostalni odbornik, zastupaju}i interese gra|ana, u sastavu opozicione odborni~ke grupe Preokret.” Po{to je ustvrdio da je SPO deo wegove pro{losti, svoju odluku da napusti stranku u kojoj je bio od wenog osnovawa, Lazovi} je u {ali prokomentarisao:

N

voza~a, ~etiri zbog upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola i jedan zbog upravqawa vozilom u vreme trajawa za{titne mere ili mere bezbednosti. Od 2. marta u 22 sata do 3. marta do 5 sati, saobra}ajna policija vr{ila je poja~anu kontolu saobra}aja koja je bila usmerena na alkoholisanost voza~a. U ovoj akciji kontrolisano je 396 vozila i sankcionisano 55 prekr{aja. Podneto je 38 prekr{ajnih prijava i uru~eno 16 zapisnika o prekr{ajima, za koje je predvi|eno izri-

cawe nov~ane kazne u fiksnom iznosu. Saobra}ajna policija iskqu~ila je iz saobra}aja 44 voza~a, od ~ega je 36 voza~a upravqalo vozilom pod dejstvom alkohola, dva bez polo`enog voza~kog ispita, a jedan voza~ zbog upravqawa vozilom u vreme trajawa za{titne mere. [est voza~a je zadr`ano do istre`wewa. U akcijama poja~ane kontrole saobra}aja bilo je anga`ovano 57 policijskih slu`benika Odeqewa saobra}ajne policije.

“Od Laza SPO, ostao je Lazo.” Lazovi}evom ostavkom automatski je prestao da funkcioni{e i Gradski odbor ove stranke, {to on nije `eleo da komentari{e, niti da obja{wava proceduru izbora novog rukovodstva gradske oragnizacije ove partije. Predsedni{tvo stranke je ve} izabralo Povereni{tvo od devet ~lanova, rekao je u izjavi za “^a~anski glas” potpredsednik SPO Aleksandar Jugovi}:”Povereni{tvo }e u najskorije vreme odr`ati sastanke i konsultacije sa svim mesnim odborima i ~lanstvom. Posle toga }e iza}i sa listom kandidata i imenovati novog predsednika Gradskog odbora, koji }e preuzeti odgo-

vornost za wegovo budu}e funkcionisawe.” Jugovi} je naglasio da }e posle konsultacija sa ~lanstvom i mesnim odborima, prvi ~ovek SPO u ^a~ku biti izabran izme|u nekoliko ve} poznatih, dobrih kandidata, {kolovanih i uglednih qudi. Po{to Predsedni{tvo stranke ima ovla{}ewa da imenuje gradske i op{tinske odbore, strana~ki izbori u lokalu ne}e biti organizovani pre sednice Izborne Skup{tine Srpskog pokreta obnove, rekao je Jugovi}. M.N.


7

POLITIKA

PETAK 8. MART 2013. GODINE

DARKO DOMANOVI] IZABRAN ZA PREDSEDNIKA OKRU@NOG ODOBRA DS

U GRADSKOM ODBORU SRS IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO

PODI]I REJTING STRANKE - OBAVEZA

PREDSEDNIK SA[A TRIFUNOVI]

a prvim neposrednim izborima za predsednika OO DSa, odr`anim pro{le subote, Darko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga, izabran je za predsednika Okru`nog odbora

N

Demokratske stranke, pobediv{i protivkandidata Milojka Panteli}a iz Lu~ana. Na toj funkciji zamenio je dr Slobodana \uki}a koji je u dva mandata koordinirao radom tri op{tinska i jednog gradskog odbora DS-a. Po{to je zahvalio svim ~lanovi-

ma stranke koji su iza{li na glasawe, Domanovi} je ocenio da su izbori protekli u fer i korektnoj atmosferi i najavio da }e preuzeti obavezu i odgovornost za podizawe rejtinga stranke. - Da bi se zaokru`io izborni proces, usledi}e izbor predsednika Gradskog odbora u ^a~ku i predsednika op{tinskih odbora u Gorwem Milanovcu i Ivawici - najavio je Domanovi} i naglasio da }e taj postupak biti sproveden nakon {to Izvr{ni odbor DS raspi{e unutarstrana~ke izbore. Demokratska stranka }e spremno do~ekati parlamentarne izbore, ukoliko oni budu raspisani u ovoj godini, ka`e Domanovi} i tvrdi da se ~lanstvo DS-a na teritoriji Moravi~kog okruga ne osipa: “Podr`avamo politiku predsednika Dragana \ilasa i trudi}emo se da na narednim izborima stranka postigne boqe rezultate nego na prethodnim“. Novo rukovodstvo Okru`nog odbora }e, kako je najavio prvi ~ovek demokrata u MO, posebnu pa`wu posvetiti produbqivawu veza gradskog i op{tinskih, sa mesnim odborima partije i svim wenim ~lanovima. M. N.

ovoizabrano rukovodstvo Gradskog odbora Srpske radikalne stranke, koja je od posledwih izbora vanparlamentarna, i na republi~kom i na lokalnom nivou, na konferenciji za novinare odr`anoj pro{log petka, osvrnulo se na proteklih devet meseci nove vlasti u gradu i zemqi, kao i na obele`avawe desetogodi{wice od odlaska dr Vojislava [e{eqa u Hag. Promovisano je novo rukovodstvo koje ~ine predsednik Gradskog odbora SRS Sa{a Trifunovi}, potpredsednici Sawa Golubovi} i Miladin Suboti}, i sekretar Gradskog i Okru`nog odbora Aleksandar Toli}. Prvi ~ovek ~a~anskih radikala Sa{a Trifunovi}, smatra da se za proteklih devet meseci nove vlasti u gradu ni{ta zna~ajno nije desilo: - Sve vi{e je nezaposlenih qudi, nema posla, firme se zatvaraju, a kada je re~ o infrastrukturi mo`emo da vidimo primere protekle zime, pre svega na putevima, kako lokalnim, tako i regionalnim. Povodom 10. godi{wice od, kako ka`u, politi~kog utamni~ewa u Hagu predsednika stranke dr Vojislava [e{eqa, srpski radikali su nedavno odr`ali protestni skup u Beogradu, u Domu sindikata, kome je prisustvovalo vi{e hiqada [e{eqevih pristalica. Potpredsednica GO SRS Sawa Golubovi}, podsetila je da je izricawe prvostepene presude Vojsilavu [e{equ pred Ha{kim tribunalom odlo`eno za kraj jula ove godine i istakla da Gradski odbor u ^a~ku jo{ jednom podi`e svoj glas protiv utamni~ewa strana~kog lidera: - [e{eq je jedini ha{ki optu`enik, kome je uskra}ivan kontakt sa porodicom, sa pravnim savetnicima i koji na ime tro{kova odbrane ni od svoje mati~ne dr`ave Srbije, ni od Ha-

N

{kog tribunala, nije dobio nijedan jedini dinar, zbog ~ega nije bio u mogu}nosti da izvede dokaze i pozove svedoke odbrane. Prema re~ima novoizabranog predsednika omladine ~a~anskih radikala Ilije Radovanovi}a, u Gradski odbor SRS se u~lanio veliki broj mladih qudi. - Svedoci smo da sve vi{e mladih odlazi iz na{e zemqe, da ne vide budu}nost u woj, kao i da qubav prema otaxbini opada. Zamolio bih mlade, kao i sve gra|ane ^a~ka, koji vide budu}nost u SRS, da do|u u prostorije stranke, da se u~lane i da zajedni~kim snagama poku{amo da se izborimo sa alama koje vladaju na{om zemqom rekao je, izme|u ostalog, Ilija Radovanovi}. Gradski odbor Srpske radikalne stranke trenutno broji oko 4.000 ~lanova. Za ovu godinu, kako ka`u, planirana je revizija ~lanstva i izdavawe novih ~lanskih karti svim ~lanovima. N. R.

SAOP[TEWA ODBORNI^KE GRUPE SNS-A Prvo saop{tewe Nakon konferencije za {tampu, koju je u svojstvu predsedavaju}eg Okru`nog odbora SNS-a odr`ao Radenko Lukovi}, odborni~ka grupa iznosi slede}e ~iwenice: 1. Ta~no je da je ve}ina odbornika zastupala tezu da je mandat gradskom odboru istekao jo{ 30. maja pro{le godine, jer je takvu situaciju predvi|ao tada va`e}i Statut, nakon ~ega je, prema pravilima tog istog Statuta, trebalo postaviti poverenika gradskog odbora sa zadatkom da sprovede izborne aktivnosti. Gradski odbor, kome je mandat istekao, mogao je samo da obavqa administrativno-tehni~ke poslove, i to do izbora novog, {to je shvatila ve}ina predsednika mesnih odbora, ali ne i Lukovi} i grupica okupqena oko wega sa zadatkom da se na svakom koraku sabotira rad odborni~ke grupe i oqaga li~nost dr Aleksandra Radojevi}a. Dakle, nisu ta~ne tvrdwe Lukovi}a da je poku{ao da pribli`i stavove gradskog odbora i odborni~ke grupe, ve} upravo suprotno – sujeta Lukovi}a i sposobnost da manipuli{e jednim delom po{tenih, ali lo{e obave{tenih ~lanova gradskog odbora, dovela je do jaza gradski odbor odborni~ka grupa, pa je sasvim jasno da je to bio jedini na~in da Lukovi} nastavi sa me{etarewem nakon gubitka poverewa vrha stranke u wegov rad neposredno

pred same izbore. Postavqa se prosto pitawe: Ako je Lukovi} tako dobro radio, kako ka`e, za{to je Izvr{ni odbor ovlastio dr Aleksandra Radojevi}a da preda izbornu listu SNS-a? 2. Neta~ne su tvrdwe Lukovi}a da je za lo{ rad stranke u prethodnom periodu zaslu`an “deo odborni~ke grupe koji je na sebe preuzeo velika ovla{}ewa”. Tvrdimo da je za lo{ rad u prethodne tri godine zaslu`an upravo Lukovi}, iako je odborni~ka grupa insistirala na tome da poku{a da svoju sujetu stavi po strani i po~ne da sara|uje sa Radojevi}em, a sve u interesu SNS-a. Postavqa se pitawe: Da li Lukovi} smatra da smo na sebe preuzeli velika ovla{}ewa i onda kada smo ga svojim glasovima izabrali za zamenika gradona~elnika, ili je gadqiv na na{a mi{qewa postao u me|uvremenu. 3. Odborni~ka grupa SNS-PS je zadovoqna radom Zvonka Mitrovi}a, Milijana Mini}a i Bratislava Jugovi-

}a, na{ih predstavnika u Gradskom ve}u, kao i radom Mirjane \okovi}, pomo}nika gradona~elnika, koji su konstruktivnim i kriti~kim radom dali prepoznatqivu notu novoformiranoj vlasti, ali nismo zadovoqni radom Lukovi}a, koji se sa jedne strane uquqkao u foteqi zamenika gradona~elnika, a sa druge strane zaboravio da je po`eqno ponekad do}i na sastanke odborni~ke grupe i saslu{ati mi{qewa qudi koji su ga izabrali na funkciju. Drugo saop{tewe Pre nekoliko dana u javnosti se oglasila Dr`avna revizorska institucija koja je nakon sprovedenih kontrola sa~inila Izve{taj o svom radu na nivou cele Srbije, i rezultati su, po na{em mi{qewu alarmantni, pogotovu kada je re~ o radu pojedinih gradskih uprava Grada ^a~ka i pojedinih javnih ustanova ~iji je osniva~ Grad. Naime, prekr{ajne prijave koje je ova relevantna institucija uputila pojedinim na~elnicima gradskih uprava, daje nam za pravo da se zapitamo da li sa takvim rukovodiocima Grad mo`e napred. Posebnu pa`wu skre}emo na rad Upra-

ve za lokalno ekonomski razvoj, koja je u prethodnim godinama prerasla u “dr`avu u dr`avi”, mimo svake kontrole nadle`nih institucija, {to je nedopustivo. Rezultati ove uprave su ravni nuli, a argument za to je vidqiv golim okom - katastrofalno stawe u privredi ^a~ka, a posebno u poqoprivredi. Tako|e, nezadovoqstvo je veliko i kada je u pitawu rad Uprave za op{te i zajedni~ke poslove, koja je najzaslu`nija za lo{u komunikaciju izme|u gradskih vlasti i mesnih zajednica, kao oblika mesne samouprave. Umesto da pa`wu posveti ravnomernom razvoju svih mesnih zajednica, ova uprava je u prethodnom periodu favorizovawem pojedinih mesnih zajednica ugrozila opstanak ostalih. Da li je onda ova uprava ostvarila svrhu svog postojawa. Saznali smo i da je DRI podnela prekr{ajnu prijavu protiv direktorke PU “Radost” Marice Ne{ovi}, pa je, {to se SNS-PS ti~e, kap prelila ~a{u, Ne{ovi}ka ne mo`e vi{e da bude na ~elu najzna~ajnije ustanove u gradu. Odborni~ka grupa SNS-PS }e zbog ovih posledwih de{avawa inicirati razgovore sa svojim koalicionim partnerima, kako bissmo zajedni~kim snagama prona{li adekvatna re{ewa za gore iznete probleme. [ef odborni~ke grupe Nade`da Simovi}


8

DRU[TVO

PETAK 8. MART 2013. GODINE

ODR@AN PRVI TRENING O REALIZACIJI PROJEKTA O UNAPRE\EWU KAPACITETA MALIH I SREDWIH PREDUZE]A a~ak je jedan od {est gradova u Srbiji u kome }e biti realizovan projekat “Unapre|ewe kapaciteta MSP na implementaciji principa osna`ivawa `ena”, zbog ~ega je u ponedeqak u Obrazovnom centru “Sveti Sava” odr`an prvi trening za zainteresovane vlasnice komapnija. Ciq ovog projekta koga realizuje Udru`ewe poslovnih `ena Srbije, uz podr{ku Agencije Ujediwenih nacija za rodnu ravnopravnost i osna`ivawe `ena je da rukovodioce, a pre svih vlasnice malih i sredwih preduze}a informi{e o sedam principa osna`ivawa `ena i pomogne im prilikom wihove implementacije. U prvom krugu treninzi }e biti organizovani za preduzetnice, ali s obzirom na to da postoji zakon-

^

SEDAM PRINCIPA OSNA@IVAWA @ENA ska obaveza rukovodstva preduze}a da se pridr`avaju principa rodne ravnopravnosti, ova vrsta obuke }e najverovantije biti pro{irena i na druge firme, najavila je Gorana Tanaskovi}, rukovodilac ~a~anske OJ Regionalne privredne komore: - Ministarstvo rada i socijalne politike je pre dve godine uvelo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji kojim je nalo`eno preduze}ima da na kraju svake godine predaju izve{taje o tome da su se pridr`vala principa rodne ravnopravnosti.

Ukoliko popti{u izjavu i pristupe mentorskom programu, koji je ovog puta besplatan, tu obavezu nemaju. Po re~ima Tanaskovi}ke, na treninzima }e najpre biti sagledano stawe u pojedinim kompanijama, ~ije su vlasnice `ene, koje }e i same proceniti koliko se pridr`avaju sedam principa rodne ravnopravnosti i osna`ivawa `ena, pri ~emu se ne misli samo na ravnopravnost polova, ve} i na polo`aj odre|enih marginalnih grupa u dru{tvu. Ciq treninga je i da se sagleda koliko se vlasnice i uop{te rukovode}i kadar u

MSP dru{tveno odgovorno pona{aju, koliko su spremni da govore rodnoravnopravnim jezikom i da uspostave takvu vrstu harmonije u svojim preduze}ima. U Obrazovnom centru “Sveti Sava”, koji ima svoja odeqewa u {est gradova u Srbiji, 70 odsto zaposlenih ~ine `ene i kolektiv, iako nije mali, odli~no funkcioni{e, tvrdi vlasnica i direktorka Katarina Krsti}. U ovoj dru{tveno odgovornoj firmi se po{tuju principi rodne ravnopravnosti, ka`e ona i podse}a da je Centar pro-

{le godine, u ciqu promocije `enskog preduzetni{tva, organizovao pet radionica za 35 devoj~ica, koje su im, pored ostalog, pomogle i prilikom izbora budu}eg zanimawa. U Srbiji je pro{le godine 11 velikih korporacija potpisalo izjavu i obavezalo se da primewuje sedam principa rodne ravnopravnosti i osna`ivawa `ena: na visoke upravqa~ke funkcije postavqati rukovodioce posve}ene rodnoj ravnopravnosti, prema svim `enama i mu{karcima na poslu pravedno postupati,

obezbediti zdravqe, bezbednost i blagostawe svih radnika i radnica, promovisati obrazovawe, obuku i stru~no usavr{avawe `ena, razvijati kompaniju, lanac snabdevawa i marketing na na~in koji osna`uje `ene, promovisati ravnopravnost kroz inicijative u dru{tvu i zagovarawe i meriti napredak rodne ravnopravnosti i javno izve{tavati o wemu. Nakon {to u ovom mesecu budu odr`ani specijalni treninzi u svih {est gradova u Srbiji, u aprilu }e na manifestaciji u Beogradu, nazvanoj “Principi osna`ivawa `ena”, svi u~esnici u ovom projektu i zvani~no potpisati izjave i obavezati se da u svom poslovawu primewuju pomenutih sedam principa, kojih se pridr`ava vi{e od 400 kompanija {irom sveta. M.N.

GRAD ^A^AK IZDVOJIO 3,3 MILIONA DINARA ZA NOVE PROJEKTE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

U[TEDA ENERGIJE AKTUELNA I U OVOJ GODINI ovodom Svetskog dana energetske efikasnosti, u zgradi lokalnog parlamenta uprili~ena je konferencija za novinare, na kojoj je Qubinka Milenkovi}, ~lan Gradskog ve}a, resorno zadu`ena za oblast za{tite `ivotne sredine, govorila o naporima lokalne samouprave da se kroz razne projekte pove}a u{teda energije na na{em podru~ju. Kako je istakla tom prilikom, u 2012. godini na{ grad je za poboq{awe energetske efikasnosti izdvojio {est miliona dinara. Sredstva su preba~ena na ra~une osnovnih i sredwih {kola, koje su bile ukqu~ene u realizaciju ovakvih projekata. Novu stolariju su dobile osnovne {kole “Ratko Mitrovi}”, “Tanasko Ra-

P

ji}”, “Branislav Petrovi}” u Slatini i “Sveti Sava” u Atenici. Tehni~ka {kola u ^a~ku ova sredstva je iskoristila za izgradwu male solarne elektrane, koja ima snagu od pet kilovata. Projekte je finansiralo resorno ministarstvo. Grad ^a~ak je obezbe|enim buxetskim sredstvima participirao u realizaciji ovih projekata. - U ovoj godini u gradskom buxetu opredeqena su za ovu namenu mawa sredstva, jer je bilo i mawe zahteva. U nove projekte energetske efikasnosti bi}e utro{eno ukupno 3.300.000 dinara. Prete`ni deo ovog iznosa, ta~nije tri miliona dinara, bi}e usmeren na ugradwu grejnog kotla na biomasu u “Gradskom

Qubinka Milenkovi}

zelenilu”, dok }e ostatak novca biti utro{en na postavqawe instalacija za grejawe geotermalnom energijom u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli - istakla je Qubinka Milenkovi}, dodaju}i da je veoma zna~ajno {to se realizacijom ovakvih projekata najboqe pokazuje koliko su zna~ajne energetske u{tede. Ina~e, energetska efikasnost podrazumeva smawewe gubitaka energije, bez naru{avawa konfora, standarda `ivota ili ekonomske aktivnosti. Mo`e se realizovati u oblasti proizvodwe i potro{we energije, uz napomenu da su u{teda i ~uvawe energije veoma va`ni u borbi protiv globalnog zagrevawa i posledica koje ono nosi.

ZA PODIZAWE NIVOA SVESTI GRA\ANA O ZNA^AJU PRIPREMQENOSTI ZA EVENTUALNE KATASTROFE

OBELE@EN SVETSKI DAN CIVILNE ZA[TITE vetski dan civilne za{tite 1. mart sve~ano je obele`en i u ^a~ku. Sektor za vanredne situacije M i n i s t a r s t v a unutra{wih poslova je na ovaj na~in `eleo da uti~e na podizawe nivoa svesti o zna~aju pripremqenosti gra|ana i wihovom poznavawu bezbednosnih i za{titnih mera u slu~aju elementarnih nepogoda, tehni~ko tehnolo{kih i drugih nesre}a i opasnosti. Sve prisutne na ovoj sve~anosti u ime Grada je pozdravio gradona~elnik Vojislav Ili}, komandant gradskog {taba za vanredne situacije. - Sektor za vanredne si-

S

tuacije je kod nas prethodnih godina dobar deo tereta stavio sebi na ple}a. Pro{le godine to je bilo tokom sne`nog nevremena u februaru, zatim krajem leta kada su buktali ogromni po`ari… Uspeli smo da sa~uvamo qudstvo i imovinu od tih katastrofa. Zahvaquju}i Sektoru za vanredne situacije dolazi do obnavqawa civilne za{tite i siguran sam da }e jedinice koje su formirane opravdati poverewe i na}i se na svakom mestu na kome budu potrebni – rekao je Ili}. Sektor za vanredne situacije se bavi evakuacijom, sklawawem i zbriwavawem stanovni{tva,

pru`awem prve pomo}i, RHB za{titom, za{titom od po`ara, kao i spasavawe od poplava. Na~elnik Odeqewa za vanredne situacije u ^a~ku Dragi{a Bro}i} je na sve~anosti detaqno objasnio ulogu i mesto specijalnih jedinica Sektora za vanredne situacije, naglasiv{i da je ove godine planirano da oko 250 qudi bude u novoformiranim jedinicama civilne za{tite, a prve obuke po~iwu 27. maja. Darko Domanovi} komandant Okru`nog {taba za civilnu odbranu naglasio je da se proslavom ovog dana skre}e pa`wa {irokoj javnosti na vitalni zna~aj civilne za{tite u

na{em dru{tvu. Na wenu spremnost i sposobnost da u slu~aju elementarnih nepogoda i tehni~ko tehnolo{kih nesre}a i opasnosti, prvenstveno za{titi `ivot qudi, ali i materi-

jalnih dobara. - U narednom periodu je veoma bitno da se sve slu`be u okviru civilne za{tite unapre|uju, kako u materijalnom smislu, tako i u smislu obrazovawa svo-

ga kadra – naglasio je Domanovi} i izrazio `equ da se svi zajedno, kao jedan tim, brinemo o na{em okrugu u svim kriznim vremenima koja mogu da se dese. I. M.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

9

GRAD

U SKLOPU HE „ME\UVR[JE“ BI ZA DVA MESECA TREBALO DA BUDE ZAPO^ETA GRADWA MINI HIDROELEKTRANE

UKRO]ENA MORAVA OKRE]E TURBINE [EST DECENIJA

“Sedam godina borbe urodilo je plodom i u Ov~ar Bawi je pu{ten u pogon prvi agregat hidrocentrale. Zaustavqena pred branom, nekada neukrotiva Morava, poslu{no je krenula u turbine.” Ovako je u broju 32, iz avgusta 1954. godine, o po~etku rada HE u Ov~ar Bawi pisao “^a~anski glas”, koji i posle skoro {est decenija daje skroman doprinos obele`avawu pedesetdevetogodi{wice “Elektromorave”, koja gazduje ovom i hidroelektranom u Me|uvr{ju. - Od ~etiri agregata koja su ugra|ena u Ov~ar Bawi i Me|uvr{ju, prvi agregat A je u mre`u u Ov~ar Bawi ukqu~en u avgustu 1954. godine, posledwi ~etvrti, agregat B, u avgustu 1957. Sve vreme ukro}ena Morava je okretala turbine koje su proizvodile energiju. U sadejstvu ma{ina i qudi, pisana je istorija hidroelektrana, koje su u proseku godi{we proizvodile 60 miliona kilovat ~asova energije - podse}a direktor Slavko Majstorovi} na istorijat “Elektromorave” koja gazduje ovim hidroelektranama, kao ogranak Privrednog dru{tva “Drinsko limske hidroelktrane”, kome pripadaju i “Limske hidroelektrane” iz Nove Varo{i i “Mali Zvornik”.

“Elektromoravine” hidroelktrane radile su od 1954. do 2008. godine, bez ve}ih ulagawa i generalnog remonta, nagla{ava direktor. Kada su tro{kovi odr`avawa i redovnih remonta znatno porasli, rukovodstvo EPS, u ~ijem sastavu posluje Privredno dru{tvo, odlu~ilo je da obavi generalni remont HE u Ov~ar Bawi i Me|uvr{ju. Ne ra~unaju}i du`i period pripreme, revitalizacija je zapo~eta 2008. godine i zavr{ena 2010. Tokom radova zameweno je vi{e od 90 odsto ma{ina i opreme i zahvaquju}i tome sa 40 na 50 metara kubnih pove}ane su koli~ine vode koje “napadaju” turbinu, snaga sva ~etiri agregata za po 25 odsto i prakti~no dobijena jedna nova HE, snage ~etiri megavata, i u krajwem ishodu kapacitet hidroelektrana sa 13,5 pove}an je na 17,5 megavata, a wihov vek produ`en za 30 godina, obja{wava direktor Majstorovi}. Za ovu zna~ajnu investiciju koja je realizovana “doma}om pame}u” i ugradwom opreme i delova srpskih i proizvo|a~a iz nekada{wih jugoslovenskih republika, Elektroprivreda Srbije izdvojila je oko 14 miliona evra. - U kriznim vremenima i za

Slavko Majstorovi}, direktor “Elektromorave”

elektroprivredu, ovi objekti su od izuzetnog zna~aja, {to, pored ostalog, potvr|uje namera EPS-a da raspi{e tender za gradwu oko 360 mini elektrana, koje }e koristiti obnovqive izvore enrgije,

kapaciteta jedan - dva megavata. U pore|ewu sa wima, vidi se zna~aj na{ih hidroelektrana, ukupne snage 17,5 megavata, koje se bave samo proizovdwom energije koju “Elektromorava” prodaje

“Elektrodistribuciji” obja{wava direktor Majstorovi}. Da veliki zna~aj ovim malim hidroelektranama poklawa i mati~na ku}a, pokazalo se nedavno kada je doneta odluka o gradwi mini hidroelektrane od 600 kilovata, u sklopu turbinskog odeqewa u HE “Me|uvr{ju”. Wen ciq i namena je, nagla{ava Majstorovi}, da koristi vodu kada dotok padne i ispod pet metara u sekundi, u situaciji kada u reci treba obezbediti biolo{ki minimum od 3,75 m/sec. Projekat je zavr{en i u toku je nabavka opreme od poznatih proizov|a~a iz Bora, Subotice, Qubqane... Celokupnu investiciju vrednu oko 700.000 evra finansira}e EPS, a gra|evinski i zanatski radovi bi trebalo da budu zapo~eti za dva meseca. Kolektiv zapo{qava 57 radnika, od kojih su pojedinci, posle revitalizacije postrojewa i opreme, zavr{ene pre dve godine, prakti~no postali tehnolo{ki vi{ak. Bez obzira na to, niko od wih ne}e ostati bez posla, ve} }e se pre “prirodnog odliva” i odlaska nekih qudi u penziju, izvr{iti unutra{wa preraspodela i racionalizacija posla, uverava direktor Majstorovi}. M. N.

ELEKTROPRIVREDA SRBIJE POKRENULA AKCIJU REPROGRAMA STARIH DUGOVA KUPACA a osnovu Zakqu~ka Vlade Republike Srbije, Upravni odbor JP „Elektroprivreda Srbije“ usvojio je Odluku kojom se utvr|uju jedinstveni uslovi za regulisawe starog duga kupaca za elektri~nu energiju, koja podrazumeva reprogram starog duga, uz otpust zatezne kamate obra~unate u 2012. godini. Pod starim dugom podrazumeva se dug za elektri~nu energiju koji je dospeo na dan 31. decembra 2012. godine, a koji nije izmiren do 28. februara 2013. Pod otpustom zatezne kamate obra~unate u 2012. podrazumeva se uslovni otpust obra~unate i fakturisane zatezne kamate za period 1. januar – 31. decembar 2012. godine, pod uslovom da kupac uredno izmiri

N

BEZ KAMATE, NA RATE

reprogramirani dug, u skladu sa ovom Odlukom i zakqu~enim sporazumom. Reprogramirani dug podrazumeva stari dug umawen za iznos zatezne kamate za koju se odobrava popust. Odluka se odnosi na sve kupce, i doma}instva i privredu. Uslovi za reprogramirawe duga su: - da kupac podnese zahtev za zakqu~ewe sporazuma, u skladu sa ovom odlukom, u periodu od 1. do 31. marta 2013. godine - da je kupac izmirio dospele obaveze

po obra~unima izdatim u 2013. godini, odnosno do zakqu~ewa sporazuma - da se u periodu otplate reprogramiranog duga ne obra~unava kamata na iznos reprogramiranog duga - da kupac u periodu otplate reprogramiranog duga izmiruje uredno teku}e obaveze za elektri~nu energiju Ako je sa kupcem ranije zakqu~en sporazum o izmirewu duga na rate, izmirewe nedospelih obaveza po tom sporazumu uredi}e se novim sporazumom koji se zakqu~uje u skladu sa ovom odlukom.

Reprogram duga se odobrava u rasponu od tri do 24 mese~ne rate, zavisno od visine duga. U slu~aju da kupac ne izmiri dve uzastopne rate reprograma i posle upozorewa ili kasni sa izmirivawem teku}e mese~ne obaveze, smatra}e se da je sporazum raskinut i izvr{i}e se obra~un celokupnog iznosa dospelog duga sa obra~unatom kamatom, na na~in koji bi se primenio da sporazum nije zakqu~en. Elektrodistribucija ^a~ak ula`e maksimalne napore da omogu}i sklapawe sporazuma {to ve}em broju kupaca kako bi postali redovne plati{e i koristili popuste koje imaju kupci koji redovno izmiruju svoje obaveze. Va{a Elektrodistribucija


10

PETAK 8. MART 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

^LANOVI GLUMA^KE RADIONICE PREHRAMBENO - UGOSTITEQSKE [KOLE IZVELI HUMANITARNU PREDSTAVU orodicu Drobwak, iz Zabla}a, pro{le godine je zadesila velika nesre}a. Devetnaestogodi{wi Milan Drobwak, ugostiteqski tehni~ar, koji je nekoliko meseci ranije iza{ao iz Prehrambeno - ugostiteqske {kole, preminuo je u novembu, a iznenadna smrt mladi}a pred kojim je bio `ivot potresla je i wegove {kolske drugove i biv{e nastavnike.

P

Osim {to je bio u~enik za primer, koji se naro~ito isticao u prakti~noj nastavi, Milan je sa velikom qubavqu u~estvovao u radu {kolske gluma~ke radionice, pa su weni ~lanovi osetili potrebu da prirede ve~e se}awa na wega.

NA FESTIVALU ILUSTRACIJE KWIGE U NOVOM SADU

NAGRA\ENI ILUSTRATORI “P^ELICE” estival ilustracije kwige Bookill Fest odr`an je 1. marta, u okviru 19. me|unarodnog salona kwige u Novom Sadu, a nagrade su dodeqene u kategorijama ilustracija kwiga pesni{tva, proze i kwi`evnosti za decu. Me|u dobitnicima nagrada su Jovan Ukropina Aleksa Jovanovi}, ilustratori kwiga koje objavquje izdava~ka ku}a “P~elica” iz ^a~ka. Ukropina je dobitnik glavne nagrade u kategoriji najboqe ilustracije kwige za decu, a zaslu`io ju je ilustruju}i kwigu “Trolejbus za mesec” Dragana Luki}a, dok je Jovanovi} plaketu Bookill Fest-a dobio za ilustraciju japanske narodne bajke “Mali vrabac”. E.V.

F

Oni su, pro{log petka, na velikoj sceni Doma kulture odigrali predstavu “Kriza”, koju je re`irala profesorka srpskog jezika Qiqana Babi}, zaposlena u {kolskoj biblioteci. - Komad izvodimo po tre}i put. “Kriza” je tragedija u tragediji. Stefan, mladi} koji u tre}em ~inu izvr{ava samoubistvo, odrastao je kao izbeglica iz Sarajeva, ali i kao dete o kome se brinuo samo jedan

roditeq. Otac je, ne znaju}i da je dete na putu, oti{ao u inostranstvo, a majka, iako sa fakultetskom diplomom, bila prinu|ena da radi u kafani. Stefan za te`ak `ivot okrivquje majku, a kada slu~ajno upozna oca, prebacuje krivwu

POMO] PORODICI PREMINULOG U^ENIKA

na wega. Novac koji, posle maj~ine smrti, dobija na lutriji pomogao bi mu da re{i neke od svojih problema, ali on ne uspeva da se izbori sa psihi~kom krizom i tragi~no zavr{ava - prepri~ava profesorka Babi} radwu predstave u kojoj igra 20 u~enika i sedam studenata, biv{ih ~lanova radionice, koji su, tako|e, `eleli da odaju po{tu preminulom ~lanu gluma~ke radionice. Pokojni Milan Drobwak je ranije u komadu

“Kriza” igrao gazdu kafane “Na dnu”, a u humanitarnoj predstavi ova uloga je poverena Nikoli Markovi}u. - On i ja smo u~ili u istom odeqewu. Ve~eras mewam najboqeg druga i nije mi lako - kazao nam je Nikola uo~i prvog ~ina. Pre po~etka predstave glumci i publika su minutom }utawa odali po~ast Milanu, a o wegovom liku govorio je profesor prakti~ne nastave Branko Vukajlovi}:

- Bili smo zajedno ~etiri godine. Uvek nasmejan, vredan, snala`qiv i po`rtvovan, bio si moja desna ruka. Malo je takvih ugostiteqskih tehni~ara. Novac od prodaje ulaznica namewen je roditeqima pokojnog mladi}a. Humanitarni karakter imale su i prethodne predstave ove gluma~ka radionica. - Krenuli smo sa kabare predstavom “Gde nas to qubav vodi”, a weno tre}e izvo|ewe je imalo inklu-

zivni karakter, jer su, osim na{ih, u~estvovali i polaznici specijalne {kole. Potom smo nastupili sa komedijom “Bogatstvo je u deci”. Gluma~ka radionica je na~in da mlade odvojimo od ulice, usmerimo ih ka pozitivnim vrednostima i pomognemo onima kojima je pomo} potrebna. Jednom smo prikupqali novac za u~enicu koja ne vidi, drugi put za obolelu k}erku na{e radnice - podse}a Qiqana Babi}. E.V.

ODR@AN DEVETI SAJAM OBRAZOVAWA Sajam obrazovawa, manifestacija koja je u ^a~ku organizovana po deveti put, okupila je 41 fakultet i visoke {kole strukovnih studija iz cele Srbije, a me|u posetiocima su, osim u~enika zavr{nih razreda ~a~anskih sredwih {kola, prime}eni maturanti iz susednih gradova. - Ovakvi skupovi su naro~ito od koristi u~enicima koji jo{ uvek nisu odlu~ili gde }e nastaviti {kolovawe - smatra Danijela Manojlovi}, asistent Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, uz napomenu da je visoko{kolska ustanova koju predstavqa “moderan fakultet koji prati savremene tokove u obrazovawu”. Danijela Paunovi}, profesor Visoke tekstilne strukovne {kole za dizajn, tehnologiju i menaxment ( Beograd) isti~e da ova

NAJVE]I BROJ U^ESNIKA DO SADA {kola ima dosta dobrih studenata iz ovog kraja Srbije. - Na{a {kola je unikatna, a in`eweri koji iz we iza|u spremni da se uhvate u ko{tac sa problemima savremene proizvodwe i tehnologije. Posetiocima su se predstavili i Ekonomski fakultet iz Beograda, Fakultet za hotelijerstvo i turizam iz Vrwa~ke Bawe, Gra|evinsko - arhitektonski fakultet iz Ni{a, Matemati~ki fakultet (Beograd), Filolo{ko - umetni~ki fakultet iz Kragujevca, ~a~anski fakulteti i Visoka {kola tehni~kih strukovnih ... Organizatori Sajma i ove godine su Turisti~ka organizacija ^a~ka, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe i [kolska uprava. Otvaraju}i Sajam obrazovawa, pro{log petka u

Domu kulture, direktor Turisti~ke organizacije ^a~ka Miodrag Stevani} je izrazio zadovoqstvo {to je manifestacija, koja se u na{em gradu odr`ava po deveti put, svake godine privla~i sve ve}i broj u~esnika i posetilaca. U ime Grada, u~esnicima i posetiocima se obratila pomo}nik gradona~elnika Mirjana \okovi}: - Izbor profesije je je-

dan od najva`nijih izbora u `ivotu i uverena sam da na{i budu}i studenti ne}e pogre{iti. Raduje me {to Grad ~ini sve napore da ^a~ak postane univerzitetski grad i da animira fakultete da ovde otvaraju svoja odeqewa i kompletiraju visoko{kolsku ponudu. Osim visoko{kolskih ustanova, svoje {tandove na Sajmu imala je i Turi-

sti~ka organizacija, ~ija se ponuda odnosila na izlete u Ov~arsko - kablarskoj klisuri, posete Atomskoj bawi i samom gradu. Na {tandu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u~enici koji su pred izborom fakulteta mogli su da dobiju informacije vezane za profesionalnu orijentaciju, kao i podatke o deficitarnim, odnosno suficitarnim zanimawima. Od predstavnika ove slu`be saznajemo da u ^a~ku ima oko 11.000 nezaposlenih lica. - Nedostaju diplomirani ma{inski in`eweri, profesori matematike, fizike i muzi~ke kulture, dok su prekobrojni maturanti gimnazije, ekonomski tehni~ari i trgovci, diplomirani menaxeri, agronomi i hemijsko - tehnolo{ki tehni~ari - navodi An|elka Marinkovi}. E.V.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

11


12

GRAD

PETAK 8. MART 2013. GODINE

U KARA\OR\EVOJ ULICI INSTALIRANE [TEDQIVE SVETIQKE sredu uve~e, prvi put u na{em gradu, u Kara|or|evoj ulici instalirana je LED rasveta. - @elimo da ulice na{eg grada osvetlimo primenom najnovije tehnologije. Javno preduze}e “Gradac” je samo za javnu rasvetu grada mese~no pla}alo vi{e od 5.300.000 dinara. Sa svetiqkama najnovije tehnologije, u{tede}emo vi{e od 40 odsto. To }e istovremeno biti i velika u{teda za gra|ane. Planiramo da uz pomo} gradskih vlasti, zbog izuzetnih u{teda, ove svetiqke kasnije postavimo i na drugim lokacijama. Verujem da su LED izvor svetla budu}nosti - rekao je, izme|u ostalog, direktor JP “Gradac” Neboj{a Jovanovi}, zahvaliv{i predstavnicima gradske vlasti, privrednicima, predsedniku UO, ~lanovima kolektiva i narodnom poslaniku dr Aleksandru Radojevi}u na podr{ci. Prema re~ima Zorana Petrovi}a, zadu`enog za odr`avawe uli~ne rasvete, LED izvori su u novije vreme na{li primenu i u osvetqewu samo zbog toga {to imaju velike prednosti u odnosu na dosada{we izvore svetlosti. Glavna prednost LED rasvete je ekonomi~nost, jer se odlikuje niskom potro{wom energije i dugim vekom trajawa, a i bezbedniji je oblik rasvete. Zbog ~iwenice da LED tehnologija

U

marketing 032/342-276

U[TEDA VE]A OD 40 ODSTO LED SVETLO

LED je poluprovodni~ki izvor svetlosti, i do sada se uglavnom koristio kao indikaciono svetlo na raznim tehni~kim ure|ajima. Danas je slika o LED svetlu ne{to druga~ija i primena ove tehnologije je u znatnoj meri pro{irena kada je re~ o rasveti. Kako tehnologija izrade poluprovodnika napreduje, tako se sve karakteristike LED poboq{avaju, zbog ~ega primena ovog tipa osvetqavawa ubrzano osvaja sve oblasti tog aspekta: semaforsko i uli~no osvetqewe, svetle}e reklame, direktno i indirektno osvetqewe, dekorativno osvetqewe...

koristi niski napon, potpuno je bezbedna za upotrebu. - Nakon ovoga, mo`emo da pristupimo sistemu za daqinsko upravqawe i regulacije osvetqenosti. Iako je jo{ uvek visoka cena ovih svetiqki, nadam se da }emo u bliskoj budu}nosti, kada gradska vlast bude

imala dovoqno sredstava, instalirati LED rasvetu i u drugim ulicama grada - rekao je Petrovi}. Gradona~elnik Vojislav Ili} je tom prilikom podsetio da na teritoriji na{eg grada imamo vi{e od 30.000 svetiqki i da se velika sredstva izdvaja-

ju, kako na mese~nom, tako i na godi{wem nivou, samo za odr`avawe javne rasvete. - Na{ ciq je da u{tedimo, kako bi ta sredstva mogli da plasiramo, na primer, u izgradwu puteva, ki{ne kanalizacije, ili u neke druge projekte koji }e biti zna~ajni i za grad, i za se-

lo. Prvo treba da vidimo kolika je potro{wa, a kolika u{teda. Ako se bude pokazalo da je zna~ajna u{teda sredstava, sigurno }emo deo svetiqki zameniti sa LED izvorima, prevashodno ve}im potro{a~ima - rekao je gradona~elnik. N. R.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

13

REPORTA@A

IZ PORODI^NIH ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

GINA ]UR^I]

^UVAR SRPSKOG JEZIKA I TRADICIJE U DIJASPORI o|ena je 1913. godine u selu Bjelu{i, kod Ariqa, a preminula i sahrawena 2006. u ameri~kom gradu Libertvilu. @ivotne i istorijske okolnosti odvele su je u daleki svet i dodelile va`nu misiju - da brojnim potomcima, ro|enim u dijaspori, prenese porodi~no predawe i qubavqu ih ve`e za Srbiju. U {kolskim spisima je zabele`eno da je Dragiwa Petrovi} bila prvo `ensko ~eqade koje je krenulo u osnovno {kolu u Bjelu{i, {to nije bezna~ajan podatak kada se zna da su u to vreme roditeqi samo sinove davali u {kolu. Drugi, za sessku devoj~icu ni{ta mawe bitan momenat, jeste odlazak iz rodnog sela u Ivawicu, gde }e Gina sve do udaje `iveti u porodici svoje ro|ake i imewakiwe Dragiwe Spasovi} i pomagati joj u ku}nim poslovima. - Wihove majke su ro|ene

R

Seka Popovi}, Mikan Spasovi}, Du{an Spasovi}, Ratko Gavrilovi}, Radoslav Spasovi}, Gina Petrovi}, sede Dragiwa i Vuka{in Spasovi}, Nada i Luka Vidakovi}, deca Bogdan, Brana i Milka Spasovi} i Olga Vidakovi}, Ivawica 1925. godine

Savatovi}i sa doma}inima, Ivawici 2004.

Gina ]ur~i} sa svojima, Libertvil 2001.

sestre. Ginina se udala u Bjelu{u u Petrovi}e, a Dragiwina u Milan~u, u sve{teni~ku porodicu Popovi} - upu}uje nas u wihovo srodstvo Aco Nikoli}, lekar u penziji i nezaobilazni svedok novije istorije moravi~kog kraja. Dragiwin mu` Vuka{in, brat poznatog ivawi~kog hotelijera Dobrosava Spasovi}a, i sam se svrstao me|u prvake ivawi~ke varo{i - bio je trgovac i demokrata, po politi~kom opredeqedwu. Tridesetih godina pro-

{log veka obavqao je du`nost predsednika op{tine, zatim je bio ve}nik Drinske banovine, a 1935. u{ao, kao narodni poslanik, u Skup{tinu Kraqevine Jugoslavije. - Porodica Vuka{ina Spasovi}a bila je ugledna i brojna. On i Dragiwa su imali k}erke Milku i Branu i sinove Dula, Raca, Mikana i Bogdana, koji su igrali fudbal i bili idoli de~acima iz kom{iluka, me|u kojima sam i ja bio. Nosili smo im spremu, postavqali klupe pred

utakmicu i vra}ali ih kada se igra zavr{i. U to vreme je Ivawica preko leta bila puna gostiju, pa se de{avalo da kod Spasovi}a bude i po dvadesetak qudi za trpezom. Glavni posao u ku}i je nosila Gina, a porodica ju je prihvatila kao svog ~lana. Godine 1937. devojka se udaje za Milentija, sina ivawi~kog kmeta Janka i Vi{we ]ur~i}. Mile je bio dobra prilika, ~inovnik i predsednik kluba “Javor”, a vredna i sposobna Gina, koja je kod Spaso-

vi}a savladala sve doma}inske ve{tine, pravo blago za svaku porodicu. Wih dvoje dobijaju k}erku Slobodanku, ali porodi~na sre}a nije bila dugog veka. - Po~eo je Drugi svetski rat i objavqena mobilizacija. Mila ]ur~i}a i Dula Spasovi}a odlaze u rat i bivaju zarobqeni. Po oslobo|ewu, oni se iz Nema~ke ne vra}aju u Jugoslaviju ve} prelaze u Ameriku, gde se zapo{qavaju kao fabri~ki radnici. Dule se nastanio u Sent Luisu, Mile u Libertvilu, a obojica su svim snagama nastojali da prevedu i porodicu. Dulova supruga An|ica je brzo dobila dozvolu, a Milova `ena i k}erka su oti{le ne{to kasnije. Gina se u Americi nije zapo{qavala, posvetila se ku}i i doma}instvu. Na-

d`ivela je mu`a, ali i k}erku, koja je u najboqim godinama obolela od leukemije, i jedina od starije generacije ostala me|u unucima i praunucima, trude}i se da oni izrastu u ~estite qude i da se ne otu|e jedni od drugih i od zajedni~kog porekla. O Gini ]ur~i}, Srpkiwi na braniku tradicije, list na{ih iseqenika u Americi “Srbobran” pisao je, 1997. godine, kao o baki - rodona~elnici, zaslu`noj {to svi weni potomci aktivni ~lanovi Srpskog narodnog saveza, koji se smatra maticom srpstva i pravoslavqa u Americi. Ona sama je, zabele`eno je tako|e, u dva navrata bila delegat svoga dru{tva na saveznim konvencijama, a wena k}erka, Slobodanka Dragin, sekretarica za srpski jezik na

saveznoj konvenciji u Pitsburgu, 1983. godine. U “Srbobranu” od 22. decembra 1999. godine na fotografija u~esnika vi{enacionalne parade u ^ikagu, povodom Dana Ujediwenih nacija, mogu se videti i neki od Gininih praunuka. Srpsku narodnu no{wu nosili su Marko, Tali, Mimi, Ka}a, Stevo i Kiki, deca Nade i Mihaila Mi}e Savatovi}a. Prilikom boravka u Srbiji, 2004. godine, Savatovi}i su posetili i Ivawicu, a po wihovom odlasku, Aco Nikoli} je u pismu Gini izneo utiske o porodici wene unuke: - Odu{evila nas je Nada svojom otvoreno{}u, predusretqivo{}u, energijom, qubazno{}u, znala~kom organizovano{}u i odre|eno{}u. Do{la je da utvrdi svoje poreklo i prona|e svoje korene. Pokazala je da zna ko su joj preci i da zna vi{e o wima nego {to i oni sami znaju o svojim bli`wima. U tome se vidi tvoja veli~ina i ume}e da svoje potomke podigne{ i vaspita{. I tvoj zet Mi}a je se predstavio kao uzoran mu` i ne`an otac, vedar, skroman i razborit ~ovek. Deca su umiqata, smerna i lepo vaspitana ... Upoznali smo jednu divnu i zadovoqnu porodicu. Osim Nade, u ~ijom porodicom je Gina `ivela, u Srbiju je dolazila i wena mla|a unuka Vera, udata za Aleksandra Vlajkovi}a, sve{tenika u Bostonu, koji je rodom iz sela Zdrav~i}a kod Po`ege. U `eqi da im deca unaprede znawe jezika i upoznaju zavi~aj svojih roditeqa, oni su u Po`ezi proveli ~itavu godinu. Porodi~ni qudi su i Ginini unuci Mi}o i Aco. Svi imaju decu, pa je Gina ]ur~i}, od ~etvoro unuka stekla 15 praunuka. Nesebi~no je pomagala u odgajawu i vaspitawi svakog od wih, u wenom krilu su oni izgovarali prve srpske re~i i ose}ali toplinu i sigurnost. Od silnih obaveza prema porodici i sunarodnicima, nije stigla da poseti Ivawicu, ali je wene qude i predele smestila u srce jo{ u trenutku kada je napustila rodni kraj i krenula preko okeana, i od wih se nije razdvajala do kraja `ivota. E.V.


14

PETAK 8. MART 2013. GODINE

SELO

^A^ANSKI POQOPRIVREDNICI POSETILI ME\UNARODNE SAJMOVE SIA I SIMA U PARIZU

VIDELI NAJSAVREMENIJA DOSTIGNU]A POQOPRIVREDE Grad ^a~ak je obezbedio sme{taj za 40 poqoprivrednih proizvo|a~a, koji su od 23. do 28. februara boravili u Parizu i posetili Sajam poqoprivredne mehanizacije SIMA i Me|unarodni poqoprivredni sajam SIA. - Utiske iz Pariza, prenosi nam vo|a puta Tomo Milo{evi}, profesor Agronomskog fakulteta a Sajmu SIMA bila su izlo`ena najsavremenija dostignu}a iz oblasti poqoprivredne mehanizacije, a na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu SIA proizvo|a~i su imali priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama proizvodwe iz svih oblasti. Profesor Tomo Milo{evi} isti~e da su utisci sa sajma veoma pozitivni, jer se neka nova znawa mogu primeniti i u na{oj poqoprivrednoj proizvodwi, potenciraju}i da bi organizacioni i tehni~ki aspekti mogli biti od izuzetne koristi. Iako Francusku uglavnom povezujemo sa umetno{}u, modom, kroasanima, Ajfelovom kulom, ili Jelisejskim poqima, ipak, Francuzi mnogo pa`we posve}uju poqoprivredi i ozbiqno pristupaju organizaciji posla, {to je veoma va`no za svaku proizvodwu. - Posetioci sajma su mogli da vide najnovija svetska dostignu}a u poqoprivredi, odnosno proizvodwi, uzgoju doma}ih `ivotiwa, kao i savremenu mehanizaciju i tehnologiju. Za poqoprivred-

N

nike je poseta sajmovima bilo veliko iskustvo, jer su imali priliku da vide {ta napredne zemqe primewuju u poqoprivredi, a kasnije i da slede dobre primere i bar parcijalno primene u svojim zasadima, stajama, objektima i poqoprivrednim povr{inama. Stepen primenqivosti, na`alost, najvi{e }e zavisiti od wihove ekonomske mo}i. Ali, uvek je boqe ne{to videti dva minuta, nego o ne~emu pri~ati 102 minuta - ka`e profesor Agronomskog fakulteta Tomo Milo{evi}. Iako su poqoprivrednici mogli da vide savremenu mehanizaciju (traktore, vu~ne ma{ine sa kompjuterizovanom tehnologijom, kao i prikqu~ne ma{ine, plugove, klasi~ne, moderne, takozvane prevrta~e koji oru u jednom pravcu...), koja je namewena

za obra|ivawe velikih povr{ina, profesor ka`e da je, osim u Vojvodini i ravni~arskim krajevima, na primer u Pomoravqu, na{i proizvo|a~i ne mogu koristiti. U na{em brdsko-planinskom predelu primena velikih ma{ina je nemogu}a, odnosno one ne mogu imati prakti~nu aplikaciju, podse}a profesor. Druga grupa ma{ina, tako|e namewena za velike radne povr{ine, slu`i za za{titu od biqnih bolesti i {teto~ina. Tre}oj grupi, odnosno ma{inama koje slu`e za navodwavawe, posve}ena je velika pa`wa, ka`e Milo{evi}, isti~u}i da bi navodwavawe i u na{oj poqoprivrednoj proizvodwi moralo da bude prioritetno. - Drugi sajam je promovisao biqnu proizvodwu, prehrambenu tehnologiju i

FENOMENALNI UTISCI Povrtar Mirko Tripkovi}, iz Baluge Preqinske, zahvaquje lokalnoj samoupravi {to je poqoprivrednicima omogu}ila da posete dva me|unarodna poqoprivredna sajma, a wegovi utisci su, kako ka`e, fenomenalni: - Videli smo razne ma{ine, uglavnom te{ku mehanizaciju koja vi{e odgovara potrebama Banata i Vojvodine, nego na{im proizvo|a~ima u [umadiji. Odlaskom na sajam smo videli i koliko je zapad ispred nas i gde se nalazi na{a poqoprivreda. Na{a mehanizacija je ba{ zastarela. Mo`da nova saznawa nisu mnogo primenqiva u na{em kraju, ali mo`emo da iskoristimo organizacione aspekte.

tako|e sto~arstvo. Bila su izlo`ena elitna grla, ali moram da napomenem da se i na na{im sajmovima, pre svega na Poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu, mogu videti kvalitetna grla. Francuzi mnogo vode ra~una i o ishrani doma}ih `ivotiwa, kao i o u{tedi hrane, ali istovremeno obezbe|uju velike koli~ine mleka i posti`u najve}e ekonomske efekte. Kada je re~ o prehrambenoj tehnologiji bile su izlo`ene sve vrste vo}a i povr}a, kao i wihovi proizvodi, ali i ~uvena francuska vina. Od vo}nih vrsta su zastupqene sorte sa svih meridijana, tako da u jednoj mini piqarnici u Francuskoj mo`ete kupiti {ta po`elite - ka`e na{ sagovornik.

U@IVALI I U LEPOTAMA PARIZA Arhitektura Pariza i wegovi `iteqi, koji su se tu sjatili sa svih kontinenata, ~ine}i grad svetlosti jednom od najve}ih metropola koja se, sa vi{e od 2.000.000 stanovnika, prostire sa obe strane reke Sene, u~inili su ga posebnim.

U ORGANIZACIJI DRU[TVA “^A^ANSKA P^ELA”

IZLO@BENO - PRODAJNE MANIFESTACIJE ru{tvo p~elara “^a~anska p~ela” od polovine marta }e svakog meseca do kraja godine organizovati manifestacije izlo`beno - prodajnog karaktera, u trajawu od ~etiri dana. Na {tandovima p~elara bi}e izlo`ene sve vr-

D

Profesor podse}a da se kvantitet i kvalitet u francuskoj proizvodwi podrazumevaju, napomiwu}i da Francuzi posebnu pa`wu posve}uju ambala`i. Proizvodi moraju da budu upakovani u ekolo{ku, finu ambala`u, sa adekvatnim robnim markicama, nalepnicama i deklaracijama. - Na{i proizvo|a~i definitivno moraju veliku pa`wu da posvete ne samo zdravstvenoj ispravnosti i standardnom kvalitetu plodova, nego i pakovawu u odgovaraju}e ambala`e. Ministarstvo poqoprivrede, pa i lokalne samouprave, u budu}nosti bi trebalo da se vi{e anga`uju za izgradwu pakirnica ili skladi{nih prostora. Na primer, ~a~ansko pod-

ste meda, kao i razni preparati, melemi, kozmetika, napici i ostali proizvodi na bazi meda. Med, polen, propolis i mle~ u raznim kombinacijama slu`e “da zdravi o~uvaju zdravqe, a oboleli da do|u do zdravqa”, poru~uju iz Dru-

{tva “^a~anska p~ela”. Na {tandovima }e biti zastupqena i doma}a radinost sa veoma interesantnim eksponatima, a za p~elare }e biti izlo`ene ko{nice, ramovi i ostala oprema. Organizator predstoje-

}ih p~elarskih manifestacija poziva p~elare, proizvo|a~e p~elarske opreme, qubiteqe meda i p~eliwih proizvoda, da svojim prisustvom, kao izlaga~i ili posetioci, ove izlo`be ulep{aju. N. R.

Osim {to su posetili dva presti`na sajma, ~a~anski poqoprivrednici su u`ivali u lepotama Sene, {etali bulevarom [amp Elize, videli ~uvena pariska obele`ja Ajfelovu kulu, Trujumfalnu kapiju...

ru~je je poznato kao vo}arski kraj. Normalno je da svako vo}arsko doma}instvo ima hladwa~u ili pakirnicu, ali da li je ekonomski isplativo? Za po~etak bi bilo dobro kada bi nekoliko sela u okru`ewu imalo jedan takav objekat. Ambala`a na{ih proizvoda mora da bude marketin{ki lepo re{ena, sa prate}im markicama i deklaracijama, i za doma}e, a pogotovu za inostrano tr`i{te - isti~e Milo{evi}. Profesor zahvaquje lokalnoj samoupravi za obezbe|ena sredstva za studijsko putovawe i ka`e da }e nova znawa poqoprivrednika sigurno biti iskori{}ena u poqoprivrednoj proizvodwi na{eg kraja. Grad ^a~ak u posledwe vreme, vi{e nego prethodnih godina, podsti~e razvoj poqoprivrede, a da taj anga`man daje rezultate pokazuje sve ve}a zinteresovanost mladih za poqoprivrednu proizvodwu. Edukacija i informisawe su najva`niji za razvoj poqoprivrednog sektora, a kombinacija nauke i savremene proizvodwe, mo`e da uti~e na unapre|ewe poqoprivrede, ali i da bude podstrek mladim qudima, ka`e Tomo Milo{evi}. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 - 60 pasuq 300 - 400 paprika 300 paradajz 220 krastavac 300 praziluk 90 - 100 rotkva 50 tikvice 280 brokoli 250 - 300 kupus 20 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 60 - 80 cvekla 35 - 50 prokeq 250

zelena salata 25 - 30 spana} 100 - 130 crni luk 50 - 60 beli luk 300 - 500 VO]E suve {qive 220 - 250 jabuke 30 - 100 kru{ke 120 - 150 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 1.000 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 90 pili}i 350 jaja 10 - 13

kajmak 450 - 600 sir 200 - 350 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800 - 900 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 170 - 180 prasi}i 220 - 240 ovce 130 - 140 jagwad 270 - 290 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33


PETAK 8. MART 2013. GODINE

15

SELO

PROIZVODWA RASADA KASNOG KUPUSA

STRU^NOST, PREDUSLOV USPE[NE I ZDRAVE PROIZVODWE U Srbiji se kupus glavi~ar gaji na povr{ini od oko 30.000 hektara. Mo`e se gajiti gotovo svuda, ~ak i na 2.000 metara nadmorske visine. U uslovima umereno kontinentalne klime kupus glavi~ar je naj~e{}e postrni usev koji dolazi posle gra{ka, ranog krompira, luka, p{enice i je~ma. “Proizvodwa rasada kasnog kupusa� bila je jedna od tema na pro{lonedeqnoj Zimskoj {koli za poqoprivrednike, o kojoj je govorio diplomirani in`ewer Milan Damqanovi}, savetodavac Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak. snovni na~in proizvodwe kasnog ili jeseweg kupusa jeste proizvodwa putem rasada, mada se dosta uspe{no mo`e proizvesti i direktno setvom semena. Prednosti rasada su: mawi utro{ak semena, uspe{nija kontrola bolesti i {teto~ina, jednostavnija nega mladih biqaka, a i rasa|uju se samo zdrave i razvijene biqke, ka`e Milan Damqanovi}, referent Slu`be za ratarstvo PSSS ^a~ak. Prema wegovim re~ima, neophodno je

O

obratiti pa`wu na izbor zemqi{ta - leje gde }e se proizvesti rasad, odnosno na: plodored, plodan zemqi{ni supstrat, sitno usitwenu i ravnu povr{inu (do pet centimetara), osun~anost i nezakorovqenost leje. Tako|e je neophodno da se po potrebi izvr{i dezinfekcija ili

zalivawe leja, odnosno zemqi{ta sa rastvorom fungicida (cineb, benomil, previkur). - Optimalna temperatura klijawa je 18-20 stepeni, a temperatura za rast rasada je 15-17 stepeni. Na temperaturi iznad 30 stepeni leju treba {tititi zelenom mre`om. Za bubrewe semena je potrebno oko 50 odsto vode u odnosu na te`inu semena. Veoma je va`no redovno i umereno zalivawe, u po~etku dva-tri litra po kvadratnom metru, a kasnije ~etiri do {est litara. Pre setve je neophodno u zemqi{te uneti NPK (0,5 kilograma po kvadratnom metru), a da bi rasad oja~ao po`eqne su dve prihrane, najpre kad biqke dobiju prvi pravi list i drugo prihrawivawe bi trebalo da usledi 1015 dana nakon prvog - obja{wava Damqanovi}. U proizvodwi se pojavquju i odre|ene bolesti i {teto~ine, koje u znatnoj meri nanose {tete rasadu jeseweg kupusa. Korenov sistem mladih biqaka u zemqi{tu jo{ u proizvodwi rasada, a i kasnije u poqu, u zna~ajnoj meri mogu o{tetiti rovac, `i~waci, gr~ice i druge vrste. - Na glavnom korenu i stablu sre}e se tako|e veliki broj {teto~ina. Me|u wima najzna~ajnije su podgrizaju}e sovice, kupusna muva, stablov kupusni rila{ i ponekad baride. Velike {tete lisnoj masi rasada i glavicama kupusa mogu

pri~initi, naro~ito u po~etku, razne vrste buva~a, a potom lisne sovice i kupusari. U godinama sa du`im su{nim periodima, naro~ito tokom leta, ~esto dolazi do masovne pojave i {teta uzrokovanih od kupusne lisne va{i, kupusnih stenica i nekih vrsta tripsova - ka`e na{ sagovornik. Proizvodwa kupusa ima odre|enih specifi~nosti u pogledu pojave biqnih bolesti. Gajewe kupusa odvija se uglavnom u navodwavawu {to pogoduje ne samo gajenoj biqci, ve} i nekim parazitima koji ga napadaju. Prema re~ima Damqanovi}a, u periodu proizvodwe rasada kasnog kupusa vladaju visoke temperature koje su vrlo povoqne za razvoj nekih bolesti ove biqke. Bolesti koje mogu da se pojave kao posledica pomenutih faktora su: kila kupusa, suva trule`, plamewa~a, crna pegavost i crna trule` kupusa. Proizvodwu rasada kasnog kupusa treba shvatiti {to ozbiqnije i organizovati je {to stru~nije. Ovakva proizvodwa je preduslov uspe{ne i zdrave proizvodwe kupusa, a samim tim i dobijawa {to ve}eg prinosa. Svaki nedostatak i propust u proizvodwi rasada, mo`e da bude uzrok ozbiqnijih posledica nakon rasa|ivawa, te da iskomplikuje, uspori i poskupi proizvodwu kasnog kupusa, N. R. zakqu~uje Milan Damqanovi}.

RASPODELA PODSTICAJA U POQOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU

MOTIVACIJA POQOPRIVREDNIH PROIZVO\A^A

lada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poqoprivrede, nedavno donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poqoprivredi i ruralnom razvoju, koja je u skladu sa Zakonom o podsticajima. Sredstva }e se raspore|ivati za direktna pla}awa u odgovaraju}im maksimalnim iznosima, za podsticajne mere ruralnog razvoja i za posebne podsticaje. Usvajawe Uredbe omogu}ava po~etak isplate svih subvencija i premija u poqoprivredi i ruralnom razvoju tokom ove godine. Uredbom se motivi{u poqoprivredni proizvo|a~i, stvaraju se uslovi za pove}awe proizvodwe i konkurentnosti i razvijaju se potencijali plasmana poqoprivrednih proizvoda na doma}em i na stranim tr`i{tima. Zakonom o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju, koji je usvojen 30. januara, poqoprivrednim proizvo|a~ima zagarantovani su minimalni iznosi podsticaja, dok }e Vlada Republike Srbije svake godine nakon usvajawa buxeta, donositi maksimalne iznose podsticaja za poqoprivrednu proizvodwu. Zakon odre|uje ko mo`e biti korisnik podsticaja, koji su uslovi za dobijawe i koje su obaveze i prava korisnika subvencija, ka-

V

`e Radovan [evarli}, diplomirani in`ewer agroekonomije iz Poqprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak i napomiwe da porodi~no poqoprivredno gazdinstvo mo`e biti komercijalno i nekomercijalno. Komercijalno poqoprivredno gazdinstvo je ono koje je tr`i{no usmereno i koje, pod uslovima predvi|enim ovim Zakonom, mo`e ostvariti pravo na podsticaje. Nekomercijalno gazdinstvo nije tr`i{no usmereno i uglavnom proizvodi za sopstvene potrebe. [evarli} podse}a da direktna pla}awa obuhvataju premije, podsticaje za proizvodwu, regrese i kreditnu podr{ku. Podsticaji u proizvodwi mogu biti za biqnu proizvodwu i to osnovni i proizvodno vezani, podsticaji u sto~arstvu za kvalitetne priplodne mle~ne krave, krave dojiqe, kvalitetne priplodne ovce i koze, kvalitetne priplodne krma~e, tov junadi, tov jagwadi, tov sviwa, ko{nice p~ela, roditeqske koko{ke te{kog i lakog tipa, roditeqske }urke, kvalitetne priplodne matice riba {arana i pastrmke i proizvodwu konzumne ribe, obja{wava na{ sagovornik. - Zakon je za biqnu proizvodwu, kao osnovni podsticaj, predvideo iznos od 6.000 dinara po

hektaru. Za sto~arsku proizvodwu su predvi|eni minimalni iznosi od 20.000 dinara za priplodne krave i 10.000 za tov junadi. Tako|e, predvi|ena su sredstva za kvalitetne ovce i koze i

registrovana poqoprivredna gazdinstva, {to je ina~e uslov za dobijawe svih vidova subvencija. Tako|e je va`no da su prijavili i sve vrste `ivotiwa koje gaje na gazdinstvu. Za dobijawe subven-

priplodne krma~e u iznosu od 4.000 dinara po grlu, a za tov jagwadi i sviwa po 1.000. Od ove godine planirani su i podsticaji za p~elare, u iznosu od 500 dinara po jednoj ko{nici. Kada je re~ o subvencijama za sto~arstvo, poqoprivrednici moraju imati

cija za mle~ne krave, priplodne ovce i krma~e, va`no je da grla budu pod kontrolom osnovnih uzgajiva~kih organizacija, odnosno da budu umati~ena. Za subvencije za tov junadi, neophodno je da grlo bude najmawe 185 dana na gazdinstvu i da bude nameweno za

prodaju klanicama ili za izvoz ka`e [evarli}. Podsticaji za mere ruralnog razvoja obuhvataju podr{ku programima koji se odnose na: investicije u poqoprivredi za unapre|ewe konkurentnosti i dostizawe standarda kvaliteta, odr`ivi ruralni razvoj, unapre|ewe ruralne ekonomije i pripremu i sprovo|ewe lokalnih strategija ruralnog razvoja. Kada je re~ o programima podr{ke ruralnog razvoja, predvi|en je povra}aj u minimalnom iznosu od 30 odsto od ukupne vrednosti investicije. Kao vrste posebnih podsticaja [evarli} navodi podsticaje za marketing, odnosno informacione sisteme u poqoprivredi; za uspostavqawe, razvoj i funkcionisawe sistema ra~unovodstvenih podataka na poqoprivrednim gazdinstvima; za podr{ku savetodavnim i stru~nim poslovima u poqoprivredi; za sprovo|ewe odgajiva~kih programa, radi ostvarivawa odgajiva~kih ciqeva u sto~arstvu; za sprovo|ewe nau~noistra`iva~kih, razvojnih i inovativnih projekata u poqoprivredi; za proizvodwu sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju. N. R.


16

ZDRAVSTVO

PETAK 8. MART 2013. GODINE

SPRE^ITE METEOROPATSKE REAKCIJE

UTICAJ PROMENE VREMENA NA ZDRAVQE mate glavoboqu, bolove u mi{i}ima ili zglobovima, umorni ste ili razdra`qivi... Glavni krivac za te ose}aje ovih dana mo`e biti promena vremena. Postoji nekoliko dobrih saveta o tome kako ubla`iti meteoropatske reakcije. Promenqivo vreme itekako mo`e ote`ati svakodnevno funkcionisawe. Kako bismo svoj organizam u~inili prilagodqivim na vremenske prilike, vaqalo bi da {to vi{e vremena provodimo na otvorenom, bave}i se sportom. Po`eqno je unosite najmawe dva litra te~nosti u organizam dnevno, ali izbegavati slatka pi}a i alkohol. Ishranu bi trebalo bazirati na vo}e i povr}e, kao i na hranu bogatu vitaminima i mineralima. Iako odre|en broj stru~waka tvrdi kako su za meteoropatske reakcije glavni krivac EMG talasi, drugi tvrde kako su to nagle promene temperature, vla`nost vazduha, brzina vetra i stres. Stres slabi imunolo{ku obranu, {to uzrokuje fizi~ku slabost kada do|e iznenadne promene temperature. Centar Svetske zdravstvene organizacije u Mi-

[TA JE

I

METEOROPATIJA Iako meteoropatija ne ulazi u slu`beni deo medicine, jo{ je Hipokrat nagla{avao da promene vremena uti~u na qudsko zdravqe. Upozoravao je pre gotovo dvadeset i

lanu opisao je prose~nog meteoropatu kao `enu koja ima povi{en krvni pritisak, iako brine o svom zdravqu, koja te{ko kontroli{e ose}awa i ne voli zimu. Dve tre}ine meteoropata i jesu `ene. Nepovoqne klimatske uslove najte`e podnose osobe koje pate od hroni~nih bolesti srca i krvnih sudo-

^AJ OD PER[UNA ZA DETOKSIKACIJU ^aj od per{una toliko je zdrav, da bi trebalo svakoga dana popiti najmawe jednu {oqicu. Ne preporu~uje se samo qudima koji su bolesni, ve} i kao vrlo dobra preventiva od puno vrsta bolesti. Odli~an je za izbacivawe otrova iz tela, ja~awe `eluda~nih `lezda, protiv bolesti srca, bubrega, a poboq{ava i metabolizam. U najve}em broju slu~ajeva qudi per{un koriste u ishrani, ali ~ak ga ni tada ne jedu, ve} iskqu~ivo ima dekorativnu svrhu. Skuvajte koren ili list per{una i pijte ga kad god ste u prilici. Preporu~uje se i `enama kako bi ubl`io predmenstrualne tegobe. ^aj od per{una nadaleko je poznat kao osve`iva~ daha. Sasvim prirodno }e o~istiti usnu dupqu od suvi{nih bakterija, pa samim tim i osve`iti dah.

va, astme, reume i artritisa. Kod wih se znatno pogor{avaju osnovne tegobe. Takvi pacijenti, ka`u lekari, se naj~e{}e `ale na visok pritisak, ote`ano disawe, bol u kostima i starim o`iqcima od operacija ili preloma. Hroni~ni bolesnici moraju redovno uzimati propisanu tera-

RE[ITE SE GR^EVA U NOGAMA Gr~evi u mi{i}ima, pra}eni su jako neprijatnim i o{trim ose}ajem bola uz trwewe i nemogu}nost da deo tela koji se gr~i pomerite i prekinete gr~. Oni se naj~e{}e javqaju u stopalima ili podkolenim delovima nogu, odnosno listovima. Uzrokuju ih slaba ili smawena cirkulacija, neredovno kretawe, nedostatak magnezijuma u organizmu ali i neudobna obu}a, naro~ito ona sa visokim potpeticama u kojoj su stopala u neprirodnom i is-

piju i u slu~aju da poja~ani simptomi traju vi{e dana, obavezno se javiti svom lekaru. Tokom naglih promena temperature, stru~waci savetuju da se izbegava svaki ve}i napor i stres, a da obvezno odvoji vreme za opu{tawe i odmor. Treba se dobro naspa-

vati, jer organizmu za normalno funkcionisawe treba najmawe sedam sati sna dnevno. Ako imate glavoboqu, lezite u zamra~enu prostoriju i odmorite se u ti{ini. Meteoropate moraju svakodnevno provesti pola sata ili sat na sve`em vazduhu, {to vi{e pe{a~e}i, daleko od prometa ili ulica.

tegnutom polo`aju. Znaju}i uzroke zbog kojih dolazi do gr~ewa mi{i}a, znatno je lak{e i da gr~eve spre~ite. Dakle, ukoliko je va{ problem slaba ili oslabqena cirkulacija i neredovno kretawe, lek za to je da se umereno i svakodnevno kre}ete, ali bez forsirawa i preterivawa u tome. Preteran fizi~ki napor, nakon perioda mirovawa, tako|e mo`e biti uzro~nik pojave gr~eva. Masirajte svoje noge i stopala. To }e tako|e uticati na poboq{awe cirkulacije u nogama i umesto bolnih gr~eva, posle masa`e }ete ose}ati toplotu, nastalu usled ubrzanog protoka krvi u wima. Redovno u organizam unosite dovoqne koli~ine magnezijuma, dostupnog kroz odre|enu hranu, kroz {ume}e tablete, putem kojih se brzo i lako apsorbuje u va{em organizmu, ili kroz unos mineralne vode oboga}ene magnezijumom.

pet vekova da nepredvidqivih }udi vremena posebno treba da se ~uvaju hroni~ni bolesnici. Doktor An|eliko Brugnoli sa Instituta klimatolo{ke medicine milanskog univerziteta, meteoropatiju defini{e kao grupu simptoma i reakcija koje se manifestuju kada do|e do promena jednog ili vi{e meteorolo{kih faktora. Pod meteorolo{kim faktorima podrazumevamo temperaturu i vla`nost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, ki{u i grmqavinu, kao i efekat jonizacije.

HRANA ZA PAM]EWE Ako muku mu~ite sa koncentracijom, povremno ste nervozni i slabije pamtite, krajwe je vreme da pomognete va{em mozgu. Za po~etak ne treba da preska~ete obroke, jer to izaziva pad {e}era zbog koga }ete se ose}ati iscrpqeno i nervozno. Magnezijum je poznat kao mineral koji podsti~e izlu~ivawe serotonina. Ima ga u bademu, puteru od kikirikija, spana}u, pasuqu sa crnim ta~kama, so~ivu, pe~enom krompiru. Ukoliko ste ba{ zauzeti i nemate dovoqno vremena da vodite ra~una o ishrani, uzmite magnezijum kao dodatak ishrani. Za dobro pam}ewe zadu`en je i vitamin B, koji je kqu~an i za emocionalno zdravqe. Da biste ga uneli u organizam, jedite lisnato tamnozeleno povr}e, vitamin B 2 dobi}ete iz brokule, pe~uraka i prokeqa. @va}ite proso i p{eni~ne klice za B 1 vitamin, B 3 }ete na}i u kikirikiju, a B 6 u ribi i piletini.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

17

ZDRAVSTVO

OBELE@EN MESEC BORBE PROTIV KARCINOMA

PREVENCIJA NAJBITNIJA ZA SVE VRSTE KANCERA U okviru Javnog kalendara zdravqa mart je mesec za borbu protiv raka. Zavod za javno zdravqe ^a~ak i Zdravstveni centar su se pridru`ili kampawi “Mart mesec borbe protiv raka� i organizovali konferenciju za medije na kojoj su doktori govorili o karcinomu, a ponajvi{e o zna~aju preventivnih pregleda. no {to je glavni moto ove kampawe je da se shvati da preventivni pregledi imaju veliki zna~aj u borbi protiv raka. - Ciq kampawe je smawewe broja novoobolelih i umrlih od malignih oboqewa, {to se posti`e {irewem informacija, koje treba da uti~u na zdrav stil pona{awa. Na{e sta-

O

novni{tvo treba da preduzme odgovornost za svoje zdravqe i da shvati zna~aj preventivnih pregleda rekla je dr Qiqana Moji}evi} iz Zavoda za javno zdravqe. SKRINING PREGLEDI SPA[AVAJU Poulacioni registar za rak se u na{oj zemqi vodi od 1990. godine, a iz godine u godinu, podaci o broju novoobolelih i umrlih od ove bolesti su sve precizniji, rekao je dr Aksentije To{i}, epidemiolog ZZJZ. - Mo`e se re}i da u Centralnoj Srbiji svake godine oboli oko 14.000 mu{karaca i oko 12.500 `ena, a prose~no oko 8.500 mu{karaca umire, dok je broj `enske populacije koja izgubi `ivot zbog ove bolesti oko 6.500 hiqada. Procentualno, i u na{em okrugu situacija je ista kao i u Centralnoj Srbiji - rekao je dr To{i}. On je naglasio da postoje odre|ene mere i preventivni pregledi koji redukuju broj obolelih od maligniteta. - Skrinig je vrlo efi-

Dr Qiqana Moji}evi}, dr @aklina @ivkovi}, dr Sne`ana Axemovi} i dr Aksentije To{i}

kasna preventivna mera, koja podrazumeva preglede celokupnog stanovni{tva koje je u pove}anom riziku od oboqevawa od maligniteta. To se odnosi najpre na preventivne preglede maligniteta dojke, debelog creva i grli}a materice, lokalizacija koje su naj~e{}i uzro~nici oboqevawa

i smrti - rekao je dr To{i}, isti~u}i da }e u narednih nekoliko meseci i Moravi~ki okrug u~estvovati u skrinig programu. VEOMA BITAN NASLEDNI FAKTOR Na~elnica Onkolo{kog dispanzera Zdravstvenog centra ^a~ak dr Sne`ana

GINEKOLO[KI MALIGNITETI U PORASTU na{oj zemqi je prime}en porast karcinomima ginekolo{ke lokacije, iako se oni veoma lako mogu preduprediti samo redovnim ginekolo{kim pregledima. - Nas naro~ito zabriwava da je u porastu broj obolelih od karcinoma grli}a materice, koji je najpristupa~niji za ginekolo{i pregled, mo`e se vrlo lako otkriti i za koji postoji skrinig metoda. Mi imamo stopu oboqevawa skoro najve}u u Evropi, i to u stadijumima koji su neoperativni rekla je dr Dragana Vasilijevi}, ginekolog u Onkolo{kom dispanzeru. Ona je istakla da postoji skrining metoda za ovu vrstu maligniteta, koja predstavqa lak i brzi test da se otkrije da li `ena ima potencijal da se razvije neko maligno oboqewe. - Smatra se da je sasvim dovoqno odraditi Papa test jednom godi{we, uz to ide kolposkopski pregled, ako ima potrebe i zakazivawe kontrole uz adekvatnu terapiju. Ako se prime-

U

ti da postoje promene na grli}u materice, da Papa test nije dobar, pacijentkiwa treba da se javi svom ginekologu, a on }e je uputiti na daqu terapiju i le~ewe. Rizi~na kategorija za ovu vrstu maligniteta su mlade `ene koje su promiskuitetne, `ene pu{a~i, `ene ~ije su majke imale ovu vrstu maligniteta, kao i one koje idu na dijalizu ili su bile izlo`ene dejstvu nekih lekova - ka`e dr Vasilijevi}. Za razliku od karcinoma grli}a materice, za malignitete jajnika i materice ne postoje skrining programi, a broj obolelih `ena je tako|e u porastu. - Na{e `ene nemaju naviku da nakon ra|awa dece i kada im prestane menstruacija idu na kontrolu. Obi~no se jave u poodmaklim stadijumima bolesti i samim tim je jako mali uspeh takvog le~ewa. Kada imate karcinom jajnika, to nije dijagnoza ve} presuda. Bez obzira na sve preduzete metode, vrlo brzo dolazi do fatalnog ishoda. U porastu je tako|e i karcinom endometrijuma,

Dr Dragana Vasilijevi}

koji se obi~no javqa kod `ena koje su dijabeti~ari i imaju visok pritisak ka`e dr Vasilijevi}. Godi{wim ginekolo{kim kontrolama mogu se spre~iti ginekolo{ki maligniteti. - Svetska zdravstvena organizacija ka`e da posle tri ura|ena papa testa sa rezultatom dvojke, `ena

mo`e da se kontroli{e na tri godine. Nema razloga za paniku me|u `enama, ali ako imate problem, velika krvarewa, a pro{la vam je menstruacija ili krvarewa pri odnosu, bol ili neuobi~ajeni vaginalni iscedak, morate se javiti ginekologu - upozorava dr Vasilijevi}. I. M.

Axemovi} naglasila je da mu{karci naj~e{}e oboqevaju od karcinoma plu}a, zatim maligniteta debelog creva i prostate, dok najve}i broj `ena oboqeva od maligniteta dojke, a zatim debelog creva, ginekolo{kih karcinoma i karcinom plu}a. Ona je naglasila da je u protekloj godini u svetu obolelo oko milion qudi od raka debelog creva. - Ova vrsta maligniteta se uglavnom javqa kod osoba starijih od 40 godina i postoji dug period izme|u pojave bolesti i pojave simptoma. Vrlo bitno je rano otkrivawe. Karcinom debelog creva ~e{}e se javqa kod osoba koje imaju nepravilnu ishranu, koje vi{e koriste masti `ivotiwskog porekla, ve}u koli~inu crvenog mesa, kod pu{a~a i alkoholi~ara, gojaznih osoba i onih koje imaju odre|ene zapaqenske procese na dabelom crevu. Veoma bitan je i nasledni faktor, jer oko 30 odsto obolelih od

ove vrste karcinoma imaju u porodici nekoga ko je oboleo od neke vrste maligniteta - rekla je dr Axemovi}. Prema wenim re~ima, kod `enske populacije, naj~e{}i je karcinom dojke, za koga je tako|e bitno rano otkrivawe. - U svetu se ova bolest uglavnom otkriva u prvom i drugom stadijumu, dok u na{oj zemqi, na`alost tek u tre}em stadijumu. Ako se bolest otkrije u prvom i drugom stadijumu, oko 40 odsto `ena pre`ivi narednih deset godina. To ukazuje na veliki zna~aj skrining pregleda - rekla je dr Axemovi}. Ona je naglasila da karcinomi grli}a materice, dojke i debelog creva imaju razvijene skrining programe, koji su vrlo dostupni, dok za razliku od wih, veoma u~estao karcinom plu}a se obi~no otkriva u odmaklim fazama bolesti. Doktorka @aklina @ivkovi} iz Doma zdravqa naglasila je zna~aj izabranog lekara u borbi protiv raka, isti~u}i da je poverewe izme|u pacijenta i izabranog lekara osnov za dobru prevenciju. - Svako ko u porodici ima obolelog od maligne bolesti ili hroni~nih nezaraznih bolesti, kao {to su kardiovaskularne, dijabetes, bolesti plu}a je ve} u odre|enom riziku. Svako ko je prethodno imao karcinom koji je uspe{no izle~en ima mogu}nost da oboli od karcinoma druge lokalizacioje ili od ozbiqnijeg oblika bolesti od koje je ve} bolovao - rekla je dr @ivkovi}, nagla{avaju}i da je upravo zbog toga potrebno da i pacijenti koji su izle~eni ozbiqno shvate potrebu za redovnim kontrolama. I. M.


18

ZDRAVSTVO

PETAK 8. MART 2013. GODINE

KAKO JE IVAWI^ANKA DANIMA LE^ENA OD ZAPU[EWA CREVA?

BOTULIZAM OTKRIVEN POSLE POJAVE NOVIH ZARA@ENIH PACIJENATA vawi~anka Gordana Markovi}, koja je sedam dana le`ala u ~a~anskoj Bolnici, najpre je le~ena od zapu{ewa creva. Prava dijagnoza, botulizam, otkrivena joj je tek kada su se u bolnici pojavili i weni ro|aci kod kojih je jela zatrovano suvo meso. Tada su lekari posumwali na ovu bolest i sva tri pacijenta poslali u Kragujevac na daqe le~ewe. - Najpre sam tri dana le`ala na Hirurgiji i le~ena od zapu{ewa creva, a

I

svakim danom mi je bilo sve te`e. Nisam videla, niti mogla da gutam, ose}ala sam malaksalost. Nisam mogla ni vodu da pijem. Poku{ala sam doktorima da objasnim da se sve gore ose}am, ali me niko nije slu{ao. Iz bolni~kog kreveta sam pozvala jednog prijateqa lekara, opisala mu simptome koje imam i on je prvi posumwao na botulizam. Rekao mi je da odmah tra`im pregled kod infektologa - ispri~ala je Gordana ~a~anskim medijima. Ali, kako su rentgen-

ski snimci pokazali zapu{ewe creva, dobila je infuziju i klizmu. Otpu{tena je iz bolnice i za terapiju dobila parafinsko uqe i klizmu.

- Bilo mi je sve gore i kada sam se javila na kontrolu, zadr`ali su me u bolnici i rekli da }e me poslati na snimawe u Kraqevo. Uporno sam in-

^A^ANSKI GLAS POKRENUO INICIJATIVU

POMOZIMO

PORODICI VASOVI] ist “^a~anski glas” pozvao je ovih dana sve firme i organizacije koje su u mogu}nosti da pomognu porodici Rumene Vasovi}. “Glas” je u pro{lom broju o wima objavio du`u reporta`u. Re~ je o `eni koja je nekoliko puta {trajkovala ispred suda u ^a~ku tra`e}i isplatu nematerijalne nadoknade za smrt sina. Sada `ivi sa drugim sinom, snajom i troje unu~adi, blizancima od 16 meseci i de~akom od ~etiri i po godine. Kako niko od odraslih ~lanova porodice nije zaposlen, porodica Vasovi} nema nikakve prihode. Svako ko `eli da im pomogne nov~ano sredstva mo`e uplatiti na Rumenin `iro-ra~un1553400180483542-61 u ^a~anskoj banci.

L

marketing 032/342-276

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

sistirala da ne vidim i tra`ila pregled kod o~nog lekara. On nije radio i de`urna lekarka je obavestila neurologa da se `alim na gubitak vida. Kada sam doktorki neurologu to rekla, odgovorila mi je da ni ona ne vidi mene bez so~iva i da se `alim vodovodu pri~a Gordana. Kako je za “Glas” izjavio dr Miroslav Sretenovi}, portparol ~a~anske Bolnice, po simptomima koje je ona ose}ala nije odmah moglo da bude ustanovqeno o kojoj bolesti je re~. Zato je i le~ena simptomatski, onako kako je trenutno stawe nalagalo. - Tek posle wenog drugog javqawa u bolnicu i pojave tri ostala pacijenta sa istrim simptomima, posumwalo se na botuli-

zam. Odmah im je ura|eno epidemiolo{ko ispitivawe koje je potvrdilo ovu bolest. Tada su sva ~etiri pacijenta preba~ena na Infektolo{ku kliniku u Kragujevac. Uvek kada se pacijent javi kod doktora, potrebno je vreme da on ustanovi pravu dijagnozu. U ovom slu~aju konkretno, re~ je o bolesti koja u ^a~ku nije registrovana posledwih 20 godina - ka`e dr Sretenovi}. Naj~e{}i uzrok botulizma je konzervirana hrana, ali se mo`e pojaviti i u dimqenom mesu. Bakterija koja ga izaziva razvija se u sredini bez kiseonika. Svaka hrana koja nije propisno skladi{tena i konzervirana predstavqa potencijalnu opasnost od zaraze botulizmom. Z. J.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

PREDSTAVQEN PROGRAM JUBILARNOG 50. DISOVOG PROLE]A

PO^ELO 50. DISOVO PROLE]E

VE^E NINOVOG LAUREATA

PO^ASNA POVEQA PETERU HANDKEU

redsednik Odbora 50. Disovog prole}a, pesnik Dragan Jovanovi} Danilov istakao je u ponedeqak na konferenciji za novinare da }e jubilarne Disove sve~anosti prote}i u znaku brojnih programa, sa zavr{nicom koja }e imati revijalni i retrospektivni karakter, a iza svega }e ostati ono {to je najvrednije, a to su publikacije i kwige kojima }e biti ovekove~en praznik pesnika i pesni{tva. Na toj sve~anoj akademiji jubilarne Disove plakete svim `i-

miliona obezbedi}e Grad ^a~ak, rekao je pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i} i uputio podr{ku manifestaciji. Brojne sadr`aje pesni~kog prole}a, koje je zapo~elo u utorak promocijom romana “Veliki rat” Aleksandra Gatalice, predstavila je direktorka Biblioteke i same manifestacije Danica Ota{evi}. Ovo “prole}e” bi}e posve}eno svim pesnicima i wihovim jubilejima (Branku V. Radi~evi}u, vezi izme|u Wego{a, Crwanskog i Disa, Stanislavu Vinaveru, vladici Nikolaju Velimirovi}u, Mladim Disovcima, glumcima iz Kosovske Mitrovice, pesni~kim programima u ~a~anskim {kolama, predstavqawu manifestacije u gradovima Srbije itd.), a traja}e od 5. marta do 31. maja. Zbog retkog jubileja formiran je i po~asni odbor na ~ijem ~elu su ministar kulture Bratislav

vim nosiocima Disove nagrade uru~i}e ministar kulture Bratislav Petkovi}, a prvi put ove godine bi}e uru~ena i Po~asna Disova plaketa Peteru Handkeu, austrijskom kwi`evniku koji `ivi u Parizu, za kwi`evni rad i doprinos afirmaciji istine o srpskom narodu i kulturi. Po~asna plaketa Handkeu bi}e uru~ena tokom aprila kada bude boravio u Srbiji. Buxet jubilarnog Disovog prole}a iznosi 4.010.000 dinara, a od tog fonda 2,5

Petkovi}, W.K.V. Presotlonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, savetnik za kulturu predsednika RS Radoslav Pavlovi}, v.d. upravnika NBS Dejan Risti}, gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}, kwi`evnik Radoslav Petkovi} Vava kao Disov potomak, Puri{a \or|evi}, rediteq, kwi`evnici Vladan Matijevi} i Ratomir Rale Damjanovi} i Dobrivoje Blagojevi}, biv{i direktor Gradske biblioteke. Z. L. S.

- Disove sve~anosti traja}e od 5. marta do 31. maja. - Buxet manifestacije iznosi 4.010.000 dinara, a 2,5 miliona obezbedi}e Grad ^a~ak. - Zavr{na manifestacija }e imati retrospektivni karakter

P

NAREDNIH NEDEQA NA TV GALAKSIJA

ODABRANI RUSKI I SOVJETSKI FILMOVI U okviru ciklusa Ruski filmovi, Televizija Galaksija }e tokom nekoliko narednih sedmica, po~ev od 3. marta, emitovati 19 igranih i animiranih filmova iz starije sovjetske i novije ruske produkcije. U ponudi su `anrovski razli~ita ostvarewa koja }e publika mo}i da pogleda nedeqom u 14 ~asova i sredom u 20,45 u repriznom terminu, ka`e urednik filmskog programa Dragan \unovi}. Prikazani filmovi su uglavnom deo fonda Ruskog doma iz Beograda, a na ekrane TV Galaksija sti`u posredstvom ~a~anskog Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva. Bi}e prikazana antologijska ostvarewa kakva su: “Oklopwa~a Potemkin” iz 1925. Sergeja Ejzen{tajna, remek delo

19

KULTURA

filmske monta`e; od istog autora je i film “Aleksandar Nevski”; “Staqingrad” 1 i 2 Jurija Ozerova, snimqen 1989. povodom 70 godina od Staqingradske bitke; “Prvobitna Rusija” Genadija Vasiqeva; “Balada o vojniku” iz 1959. Grigori ^uhraja; film Gleba Panfilova iz 1983. “Vasa @eleznova” snimqen po delu Maksima Gorkog i progla{en kao najboqi na Festivalu u Moskvi te godine; “Sestre” Sergeja Bodarova iz 2001; “Pet nevesta” iz 2011; animirane “Knez Vladimir” iz 2005. i “Dobrina Nikiti~ i zmaj Gorini~” iz 2006, kao i dela avaturisti~kog i nau~no-fantasti~nog `anra kakva su “^ovek amfibija” iz 1961, “Zli duh Jambuja” iz 1978. i “Dersu Uzala” iz 1961, ~iju je drugu verziju snimio i ~uveni Akira Kurosava. Z. L. S.

tor. - Hvala ^a~ku, organizatorima i publici, koja svojim prisustvom ovaj grad ~ini gradom poezije – rekao je Radoslav Pavlovi}. Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili} istakao je da je ova manifestacija postala za{titni znak grada, koji je tradicionalno wen pokroviteq, kao i Ministarstvo kulture RS i nagovestio re{avawe problema krova nad glavom najstarije institucije kulture u gradu, pa i Srbiji. Uz jubilej Disovih sve~anosti slavimo i 165 godina postojawa Biblioteke u ovom gradu, 200 godina rada Osnovne {kole koja nosi ime zavi~ajnog pesnika u Disovom rodnom Zabla}u, ali i 110. godi{wicu od objavqivawa wegove pesme „Idila“, podsetila je direktorka Gradske biblioteke Danica Ota{evi} i s du`nim po{tovawe pomenula osniva~e manifestacije, koja je posledwih godina prevazi{la lokalne okvire: pored Branka V. Radi~evi}a to su bili i tada{wa direktorka Biblioteke Nade`da Vilimanovi}, upravnik KPZ Milisav Uro{evi}, pro-

d 13. aprila 1964. godine, kada je zahvaquju}i pesniku Branku V. Radi~evi}u zapo~elo „Disovo prole}e“, i od 1965. godine, kada se zavi~ajnom pesniku svake godine, kao nosilac “Disove” nagrade poklawao po jedan bard srpske pesni~ke re~i, pro{lo je pola veka. Obele`avawe retkog jubileja, jedne od najstarijih kulturnih manifestacija u Srbiji, zapo~elo je u utorak uve~e sve~anim programom u organizaciji Gradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“ i Doma kulture. Pedeseto prole}e posve}eno Disu i pesni{tvu otvorio je ve~nim i univerzalnim stihovima Disove pesme „Na{i dani“ Radoslav Pavlovi}, kwi`evnik i scenarista, savetnik za kulturu predsednika Republike Srbije, podsetiv{i da se 1985. godine u Beogradu pojavio jedan pozori{ni komad sa ovim tekstom, zbog koga je predastava progla{ena opasnom i subverzivnom, da bi se u tragawu za wenim autorom saznalo da je naRadoslav Pavlovi} i Vojislav Ili} pisana 1910. godine i ko je wen au-

O

Profesor dr Aleksandar Jerkov: I DANAS @IVIMO U SRED POSLEDICA VELIKOG RATA Direktor Univerzitetske biblioteke u Beogradu i urednik nagra|enog romana, profesor dr Aleksandar Jerkov je rekao da je “kwi`evnost ono najboqe {to je srpski narod ikada dao”, napomiwu}i da “nema ~oveka me|u Srbima koji ~ita, a da nije ~itao Disa”. Ocewuju}i roman “Veliki rat”, Jerkov je istakao da je Gatalica “u maniru velikog umetnika pokazao dostojanstvo kwi`evnosti i umetnosti”, a radak uspeh je postigao i “novom, organskom formom svog dela” u kome se dotakao, za na{ narod, uvek aktuelne teme, jer po svemu sude}i, “mi i danas `ivimo u sred posledica tog Prvog svetskog rata”. Gatalica ne upada u zamke ideologije, izdi`e se iznad dnevnog politikantstva i pragmatizma, i uspeva da prika`e da je rat bio tragedija i jedne i druge strane u sukobu, primetio je, pored ostalog Jerkov.

fesor Aleksandar Ikodinovi}, bibliotekar Buba Milenkovi} i zavi~ajci u Beogradu. Ota{evi}ka se potom osvrnula i na plejadu pesnika oven~anih Disovom nagradom za svoj stvarala~ki opus: od Vaska Pope, Desanke Maksimovi}, Milo{a Crwanskog, Milovana Danojli}a do Qubomira Simovi}a, Matije Be}kovi}a, Radmile Lazi} i mnogih drugih, istakav{i da je ovo jubilarno prole}e posve}eno svim Disovim laureatima. Prvi u nizu programa kojim je otvoreno 50. Disovo prole}e bio je posve}en ovogodi{wem dobitniku NIN-ove nagrade Aleksandru Gatalici i romanu „Veliki rat“, o kome je govorio profesor dr Aleksandar Jerkov, a kroz program je vodila bibliotekar Marija Radulovi}. Hor u~enika Osnovne {kole „Milica Pavlovi}“ je pored himne “Bo`e pravde” otpevao i pesme “Tamo daleko” i “Kre}e se la|a francuska”, nastale upravo u periodu Velikog rata. Odlomke iz romana govorio je Qubi{a ]irkovi}. Sve Disove sve~anosti pa i ove prati wegov za{titni stih: “Sa o~ima izvan svakog zla.” Z. L. S.


20

PETAK 8. MART 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Povodom Dana `ena, Vulkan izdava{tvo pripremilo je akciju “Dame biraju”. Uz jedan od dva hit naslova - “Tajna” i “Pri~aj mi o qubavi”, dobijate na poklon `enski miris ili sjaj za usne Golden Rose. Akcija je u svim kwi`arama Vulkan i traje do 20. marta.

Eliza Valmorbida

PRI^AJ MI O QUBAVI svetu koji obiluje lo{im vestima i turobnim proro~anstvima, pri~e sa sre}nim krajem iznova bude na{u veru u `ivot. Ovo su istinite pri~e o strasti i istrajnosti, o slu~ajnim susretima i neo~ekivanim romansama, o qubavnicima ~ije zvezde bivaju uvu~ene u istu orbitu. Naravno, u ovoj kwizi ima i tuge. Ima i pitawa, ali ne i kona~nih univerzalnih odgovora. Ipak, i bez wih, tu|e sudbine sa sre}nim krajem imaju mo} da nas inspiri{u i vrate optimizam u na{a srca. Oslu{kuju}i jedinstvene glasove qudi koji su s wom podelili svoja najdubqa i najintimnija iskustva, autorka je wihove re~i preto~ila u dirqive pripovesti. Svaka od ovih pri~a govori o qubavi - qubavi koja mo`e biti i stara i mlada, qubavi koja ru{i sve granice - ali, sagledane u celini, one predstavqaju ~udesne pripovesti o `ivotu.

U

L. Mari Adlin

TAJNA ivot Kesi Robi{o postao je jednoli~an kao i sme|a ko{uqa koju nosi dok konobari{e u jednom malom kafi}u u Wu Orleansu. Nakon {to joj je pre {est godina umro mu`, `ivot joj se sveo na odlaske i dolaske sa posla i ona ~ezne za ~arima izazova. Kada jedna tajanstvena i prelepa `ena zaboravi dnevnik u kafi}u, Kesi ne mo`e da odoli a da ga ne pro~ita. Listaju}i stranice, otkriva najintimnije detaqe wenog `ivota i saznaje za glamurozno tajno dru{tvo u kojem seksualno oslobo|ene `ene poma`u drugim `enama da stupe u dodir s najmo}nijim delom svog bi}a i ostvare besramne, skrivene `eqe. Svaka od wih nosi zlatnu narukvicu sa privescima koji simboli~no ozna~avaju korake ka sveobuhvatnoj seksualnoj emancipaciji. Kesi se pridru`uje ovom dru{tvu i, korak po korak, ostvaruje svoje fantazije, koje postaju sve intenzivnije i odigravaju se {irom Wu Orleansa, ali uglavnom u Zdawu, predivnoj ku}i koja je sedi{te Tajne. Malo-pomalo, Kesi }e od povu~ene i stidqive `ene koja vi{e ne mo`e da prona|e uzbu|ewe u `ivotu evoluirati u `enu razigrane, putene seksualnosti. Ona je iskoristila svoju priliku za novi po~etak. Ho}ete li i vi?

@

TRADICIONALAN MARTOVSKI KONCERT U DOMU KULTURE

IZUZETNE „LEGENDE“

radicionalni martovski koncert u ^a~ku ansambl „Legende“ odr`ao je 1. marta u prepunoj velikoj dvorani Doma kulture. Za ovaj koncert tra`ila se karta vi{e, a antologijske pesme ove grupe, koja je pro{le godine obele`ila 25 godina rada sa istim intenzitetom i zanosom, pevala je i publika. Koncert „Legendi“ nikada se nije zavr{io bez nekoliko freneti~nih aplauza i biseva, a tako je bilo i ovog puta. Tekstopisac i kompozitor romanti~nih i produhovqenih pesama sa porukom, Zoran Da{i}, osniva~ i vo|a grupe, koga svrstavaju i u pesnike, a ima status priznatog umetnika, u {ali je rekao da je re~ o primewenoj poeziji. Za takav odnos prema dobrom tekstu pesme imao je, ka`e Da{a, dobre uzore u svojoj generaciji muzi~ara, od Bore ^orbe, Xonija [tuli}a, Kemala Montena, do Gorana Bregovi}a i Obrena Pjevovi}a. Ansambl je `anrovski te{ko „upakovati“ ka`e solista Ivan Milinkovi}, zadovoqan {to i posle ~etvrt veka traju, imaju svoju “osobenu boju” koju publika prepoznaje i po{tuje. Nema sumwe da su wegov glas i prepoznatqivi Da{ini stihovi brend grupe „Legende“, koja ima svoju publiku, ma gde da nastupa. Istovetan program, kakav su izveli 9. februara na tradicionalnom, sada 51. koncertu u Centru „Sava“, „Le-

T

gende“ izvode i na ovogodi{woj turneji po Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Iznena|ewe ve~eri, kao i na svim koncertima ove godine, bila je balada ponu|ena pre dve godine Zdravku ^oli}u, koja se tada nije uklopila u wegov CD, ali se sada uklopila “Legendama“. Povodom pro{logodi{weg jubileja Produkcija PGP objavila im je album „Trilogija“ sa 59 najlep{ih pesama, me|u kojima su i one, bez kojih se koncert legendarnih „Legendi“ ne mo`e ni zamisliti: „Ne veruj“, „Ne pitaj“, „Moja si“, „Zbog tebe“, “^etrdesete“, „Zaboravi“, „Ta oka dva“, „Pijem zbog tebe“, „Ej, mladosti“, „Tambura{i tiho svirajte“, „Molitva“ i mnogih drugih… Z. L. S.

NAGRADA „MILUTIN USKOKOVI]“ ^A^ANSKOJ KWI@EVNICI

NAJBOQA PRIPOVETKA „VR[A“ MILKICE MILETI] agrada “Milutin Uskokovi}”, koja se ove godine dodequje 20. put za najboqu neobjavqenu pripovetku na srpskom jeziku, pripala je ~a~anskoj kwi`evnici Milkici Mileti}, urednici Kwi`evnog programa Doma kulture. Re~ je o tradicionalnom konkursu, koji svake godine raspisuju Narodna biblioteka U`ice i ~asopis “Me-

N

|aj”. Organizatori dodequju tri nagrade, a jo{ sedam najuspe{nijih pri~a na svojim stranicama objavquje ~asopis “Me|aj”. Milkica Mileti} je prvonagra|ena za pripovetku “Vr{a”, potpisanu {ifrom “Vila”, a nagrade }e biti dodeqene na sve~anosti u u`i~koj Biblioteci do kraja meseca. Pri~a je, po re~ima autorke, tematski vezana za sudbinu srpske

`ene i wenu hrabrost koju ispoqava u ko{tacu sa sudbinom. Pisana je kao pesma u prozi, jer autorka u stvarala~kom postupku ceni zgusnutu emociju i formu. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

NA GODI[WI ODMOR U PAUZI rema Zakonu o radu zaposlenom licu je garantovano pravo na minimum od 20 radnih dana godi{weg odmora, a u istom Zakonu pi{e i da taj "zaposleni ne mo`e da se odrekne prava na godi{wi odmor, niti mu se to pravo mo`e uskratiti". Taj zakonski minimum se uve}ava prema godinama sta`a, stru~noj spremi, obimu posla, ugro`enosti na radu i drugim kriterijumima. Ukoliko poslodavac zaposlenom ipak uskrati to pravo, radnik ima pravo na dodatnu naknadu {tete u visini prose~ne zarade iz prethodna tri meseca. Tako ka`e zakon, ali kao i mnogo {to {ta u zemqama u tranziciji, u kojima se pravila igre, ina~e, ne po{tuju, sve bude samo "mrtvo slovo na papiru". Praksa ~esto "ismejava" dr`avnu regulativu, a nije se malo puta dogodilo da se neko po`ali kako mu je to elementarno pravo uskra}eno. ^iwenicu, da je sve vi{e nezaposlenih najvi{e zloupotrebqavaju poslodavci, pa se de{ava da radniku kome je potreban odmor ka`e da su biroi rada puni, tako da se, ako ode na odmor, na posao ne mora ni vra}ati. Tu je naravno, javni sektor za{ti}eniji. Po`ali mi se nedavno jedna prodava~ica u piqari da je pro{le godine imala samo pet dana godi{weg odmora ukqu~uju}i i dane vikenda, jer joj je radna i svaka subota, pa nije stigla da se posveti ni svom zdravqu, ni porodici, ni generalnom raspremawu ku}e, ni deci, a kamoli da negde otputuje, kad bi imala od ~ega. Nije boqe ni u ve}im radwama ili kod nekih preduzetnika, koji formalno

P

ispo{tuju zakon, a radniku odmor prepolove ili mu ga uskrate u potpunosti. Eksploatacija, nema {ta. I onda se neko pita "Kako to da se istorija stalno ponavqa?" Na{ali se jedna trgovkiwa, jo{ malo pa }e nam godi{wi odmori trajati koliko i pauza za doru~ak, pola sata... Kazne za kr{ewe ove odredbe Zakona nisu bezna~ajne, pa bi bilo zanimqivo istra`iti, koliko ih je po tom osnovu pro{le godine napla}eno na podru~ju na{eg grada, pa i Srbije. Povla|ivawe poslodavcima u takvim situacijama mogao bi biti osnov za sumwe u korupciju i daqe, ali klupko takvog bezakowa jo{ uvek nema ko da "odmota". Pitawe je samo da li su se zaposleni u inspekcijama rada uop{te vratili sa svojih godi{wih odmora, jer ih odavno niko i nigde nije video na delu? Z. L. S.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

21

KULTURA

IZLO@BA LIKOVNE KOLONIJE „SI]EVO“ U UMETNI^KOJ GALERIJI „NADE@DA PETROVI]“ zlo`bom “Razli~ito u istom” sa motivima Si}eva iz fonda Galerije savremene likovne umetnosti u Ni{u, koja je otvorena u utorak u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”, odata je po~ast Nade`di kao osniva~u Prve jugoslovenske umetni~ke kolonije 1905. godine, ~iju tradiciju nastavqa savremena Likovna kolonija “Si}evo”. Izlo`en je izbor od 40 slika i grafika inspirisanih pejza`ima umetnika razli~itih generacija iz Srbije i inostranstva, a dela su nastala u okviru ove Likovne kolonije tokom posledwih ~etrdesetak godina. Autor izlo`be je istori~ar umetnosti Milica Todorovi} – umetni~ki direktor GSLU Ni{, koja je nakon otvarawa izlo`be uz video prezentaciju, govorila o Likovnoj koloniji “Si}evo”, podsetiv{i da je re~ o selu u istoimenoj klisuri, udaqenom 25 kilometara od Ni{a, u kome je Nade`da u leto 1905. godine okupila srpske, slovena~ke i hrvatske umetnike, anticipiraju}i ideju jugoslovenstva, iako jo{ nije postojala zajedni~ka dr`ava, a sve zarad jedinstvenog nastupa na velikim izlo`bama u Londonu i Veneciji. Tako je Si}evo pretvoreno u svojevrsni balkanski Barbizon, poznatu francusku umetni~ku koloniju. Ideja o okupqawu umetnika u Si}evu obnovqena je 1964. godine, a Galerija savremene likovne umetnosti Ni{ od svog osnivawa 1970, je organizator Kolonije, tako da se u fondu Galerije ~uva 748 dela. Ve}ina u~esnika ove Kolonije je u

I

OMA@ PEJZA@U I OSNIVA^U PRVE KOLONIJE 1905.

specifi~nostima Si}eva~ke klisure, kao retkom prirodnom i estetskom fenomenu prepoznala vizuelnu provokaciju i prona{la likovnu inspiraciju. Wihova dela su svojevrsni oma` si}eva~kom pejza`u, trag o fa-

scinaciji predelom ~ije su lepote i tajne otkrivali, ali i wenom osniva~u. Iz vlastitog do`ivqaja okru`ewa svakog umetnika i wegove likovne poetike proistekao je i simboli~an naziv izlo`be “Razli~ito u istom”. Izlo`ba istovremeno svedo~i o promenama i transformacijama unutar pejza`a kao samostalnog `anra, a shodno duhu vremena i op{tim kretawima u umetnosti posledwih decenija, realizuju}i dijalog izme|u impresije i boja, istakla je Milica Todorovi}. Izlo`ena dela potpisuju najzna~ajnija slikarska imena sa jugoslovenskih prostora. Ova izlo`ba je i svojevrsni uvod u niz kulturnih de{avawa kojima }e biti obele`ena stogodi{wica smrti Nade`de Petrovi} 2015. godine, rekla je kustos Umetni~ke galerije Mirjana Rackovi}. Izlo`ba je postavqena do kraja marta. Z. L. S.

IZLO@BA JELENE TRAJKOVI] U LIKOVNOM SALONU

KUTIJA SA CIVILIZACIJSKIM ARTEFAKTIMA

Likovnom salonu Doma kulture, u petak je otvorena samostalna izlo`ba radova Jelene Trajkovi} (1980), akademskog slikara iz Beograda. Nakon pro{logodi{weg boravka u Likovnoj koloniji Ov~ar Bawa u, po re~ima umetnice, prelepom okru`ewu ove klisure u kojima su pozitivna energija, emocije i isukustvo probudili `equ da pored slika nastalih u ovoj koloniji, ~a~anskoj publici prika`e i svoj novi ciklus radova pod nazivom „Kutija sa civilizacijskim artefaktima“, nastalim u posledwe tri godine. Radovi su nastali tokom wenih studijskih boravaka u Parizu i tokom posete muzejima i galerijama Beograda i Ni{a. Ura|eni su u kombinovanim tehnikama crte`a, grafike, pastela i akvarela na platnu, sa motivima u crnobeloj tehnici iz „ranih radova“, koji se ponavqaju sa novim motivima, slikanim preko wih, a predstavqaju citate iz kulturnih sredina tri pomenuta grada. Eksponati predstavqaju dijalog, ne samo izme|u slikara i okru`ewa, ve} i izme|u ove tri sredine, a naziv postavci su formulisale wene kolege iz Pariza, koje su ih do`ivele kao civilizacijske kodove o qudskim strahovima, strepwama i propadawu i iskustvima koje svako od nas mora da nosi sa sobom, ka`e umetnica. Ti kodovi su istorijski gledano univerzalni. U civilizacijske artefakte umetnica svrstava utiske koje je stekla u prvom susretu sa Parizom i ~iwenice da se sve ono {to je ~oveka ti{tilo i hrabrilo u pro{losti, postoji i ponavqa se i sada. A to su qubav, patwa, razli~iti ratovi, koje su umetnici iz razli~itih perioda i kultura na svoj na~in izra`avali. U svemu tome Jelena Trajkovi} otkriva konstantu u

U

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21~.

Jelica Greganovi}

OD RE^I DO RE^I wiga “Od re~i do re~i” je zbirka kratkih, humoristi~kih pri~a koje bele`e detaqe `ivota, naizgled neva`ne i male stvari od kojih se, zapravo, sastoji svakodnevica koju delimo svi. Pokatkad protkane se}awima, ove pri~e govore o doga|ajima i ose}awima koje ~esto ni ne prime}ujemo do`ivqavaju}i ih svaki dan, iako upravo oni na{ `ivot ~ine tako velikim i neponovqivim. Zato su pravi junaci, vredni pri~a, qudi oko nas. Boqeg `ivota od ovog nemamo, zato ga treba gledati, ose}ati, pamtiti i `iveti. Svaki dan. Sa osmehom. Ispropovedane varqivo `ovijalnim tonom, pri~e Jelice Greganovi} vode ~itaoca kroz prividno trivijalne teme koje zanimaju jednu porodicu: pubertet, polazak u {kolu prvog septembra, kom{ijski odnosi, roditeqska briga, bra~ni odnosi mo}i i manipulacije… To je veseli svet u kome dominira qubav, a humor ga ~ini neobi~nijim, fantasti~nijim i gotovo filmskim. Nastale iz popularnih blogova kojima je Jelica Greganovi} stekla veliku publiku, ove pri~e se mogu ~itati kao celina, ili deo po deo, svakoga dana po malo. Jelica Greganovi} (1964) se od 1984. godine bavi novinarstvom, jedan je od osniva~a Radija B92 i prva urednica wegove informativne redakcije. @ivi u Sloveniji, gde radi kao dopisnica RTV B92, listova Ekonomeast i Bankar, regionalnog portala [umadija Pres, i kolumnistkiwa ~asopisa Roditeq i dete. Naj~itanija srpska blogerka koja svoje blogove objavquje na VIP blogu B92.

K

Ivana Kuzmanovi}

"OD KAD SAM SE ZAVOLELA - VOLIM" olaze}i od dirqivih li~nih iskustava, emocionalnih padova i naizgled bezizlaznih situacija, Ivana Kuzmanovi} nas, na topao i prisan na~in, vodi kroz procese transformacije sve do zaceqewa i postizawa vrhunskog kvaliteta bivawa, odnosno stawa Qubavi. Najva`niji korak koji }e nas povesti Stazom do potpune Qubavi jeste da nau~imo da volimo sebe. Iako nam se na prvi pogled mo`e u~initi da ni{ta nije jednostavnije od toga, potrebni su hrabrost, znawe i ve{tina da bi se Qubav prema sebi ostvarila. Kwiga “Od kada sam se zavolela - VOLIM” uliva nadu u postojawe re{ewa i daje nove modele pona{awa. Te`i{te teksta nalazi se u ta~ki iz koje putevi vode u tri pravca: psihoterapija, duhovnost i iskustvo. To je ujedno i ta~ka wihovog ukr{tawa i spajawa u celinu bez koje nema kvalitetnog i ispuwenog `ivota. Lako}a pisawa i spontano kori{}ewe humora ~ine ovu delom romansiranu studiju o Qubavi pitkom, `ivotnom i dostupnom. Jedna od naj~itanijih kwiga u izdawu Lagune u 2011. godini bila je kwiga “Od kad sam se zavolela - Volim” Ivane Kuzmanovi}. Ove godine, kwiga je pro{irena novim uvodnim tekstom Ivane Kuzmanovi} i testom “Koliko volite sebe”, koji }e pomo}i ~itaocima da spremno “urone” u kwigu i jo{ spremnije rezimiraju svoja znawa i qubav prema sebi nakon {to je pro~itaju. Uz ovo tvrdokori~eno izdawe ide poklon CD sa muzikom za opu{tawe koju je komponovao Branko Isakovi}. Ovo je kwiga u kojoj dobijamo ne samo predloge mogu}ih re{ewa, ve} posredno u~imo i {ta je to osnova dobrog odnosa i svake promene!

P

qudskom pona{awu koja pripada svim vremenima, jer nam se uvek de{avaju ista iskustava. Upravo kultura i umetnost jesu jedan parlament u kome se razmewuju ta iskustva, a univerzalna su i ose}awa bez obzira kom vremenu pripadaju i odakle dolaze. Jelena Trajkovi} je diplomirala na odseku za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora ^edomira Vasi}a. Na istom Fakultetu je i student doktorskih umetni~kih studija. ^lan je ULUS-a i dobitnica je vi{e umetni~ih nagrada. Weni radovi nalaze se u brojnim zbirkama, galerijama, kulturnim institucijama i privatnim kolekcijama. Z. L. S.


22

VODI^

Dom kulture PETAK, 8. MART - koncert grupe VAN GOG Velika sala u 20:00

PETAK 8. MART 2013. GODINE

PONEDEQAK, 11. MART Predavawe HIMALAJI ZA SVAKOGA, predava~ Dragan Ja}imovi}, alpinista, Velika sala, u 19:30 KAFE „[TO DA NE”

^ETVRTAK, 14. MART - DVA MIRISA RU@E - muzi~ka melodrama u produkciji Pozori{ta na Terazijama Beograd, Velika sala, u 20:00

Subota, 9. mart „AFTER DARK”, u 22:00

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Narodni muzej ^etvrtak 7. mart - 15. Godi{wa izlo`ba umetni~kog udru`ewa „Estet” - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova Kafe klub „VELVET” Petak, 8. mart „DE PUTA MADRE”, u 22:00 Subota, 9. mart - DJ LUKKO, u 22:00

- Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

GALERIJA „RISIM”

- Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}”: Izlo`ba "Razlike u istom" Galerije savremene umetnosti iz Ni{a

subota 9. mart od 12 do 13 sati, Radionice govorne kulture "Raskovnik"

Gradska biblioteka „V. P. DIS“ Nedeqa, 10. mart - Dan biblioteke 11 sati Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Istorijski arhiv

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

„SRPSKI PAB” Petak, 8. mart - bend „TRIGGER”, u 22:00 Subota, 9. mart - bend "DUO TRIO EKVATRO", u 22:00

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

- TV GALAKSIJA PETAK 8. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 9. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER

17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 10. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 11. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 12. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM - ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 13. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 14. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1


PETAK 8. MART 2013. GODINE

23

INTERVJU

ALEKSANDAR GATALICA, DOBITNIK NINOVE NAGRADE 2013. ZA ROMAN „VELIKI RAT“

DAN KOJI JE UBIO CELU EPOHU - Novinari su malo bezobraznija bra}a pisaca. Ni{ta novinarstvo u to vreme nije bilo verodostojnije i istinitije nego sada. Ja ga zovem roman „}ilim“, koji se tka sa mnogim linijama, va`no je da svaki bod bude na svom mestu i da se nijedan ~vori} ne razve`e - ka`e za "Veliki rat" Aleksandar Gatalica “Verujem u kwigu koja mewa qude. Verujem da je aksiom kwige da napravi novi svet, verujem u kwige koje se ~itaju i ~uvaju, a ne odbace na pla`i kao vi{ak prtqaga”, rekao je, pored ostalog, na sve~anosti otvarawa jubilarnog, 50. Disovog prole}a Aleksandar Gatalica (1964), odskora na~elnik programa za kulturu Narodne biblioteke Srbije, autor 11 kwiga, me|u wima i romana „Veliki rat“, za koji je ove godine dobio presti`nu NIN-ovu i nagradu „Me{a Selimovi}“. Tema romana sagledava iz dana{we perspektive stradawa na obe strane. Roman je objavila IK “Mono & Mawana” u ediciji “Putevi”. Za mawe od dva meseca do`ivela je deset izdawa, i na promociji u ^a~ku tra`ila se kwiga vi{e... Iz kojih pobuda je nastao ovaj roman? - Zato {to `ivim u 21. veku. Zato {to sam `eleo da napi{em roman o smrti jedne epohe, lepe epohe, “Bel Epok”, epohe u kojoj je do{lo do velikog razvoja gra|anskih sloboda koje su uticale i uslovile svaki drugi napredak. U osvit 20. veka vladala je svest da ratova vi{e ne}e biti, a bilo je suprotno. Samo jedan dan je bio dovoqan da ubije tu epohu. Dokumentacija koju sam ~itao me uverila da su svi vojnici bili uvu~eni u taj rat, da su mislili da }e to biti ceremonijalni rat, incident, a bilo je surovo suprotno. Ali, u ovom romanu ima i fantastike, razma{tavawa na mnogo na~ina. Tema “Veliki rat” je sama po sebi velika. Smatrate li da je ovaj roman doprinos pomalo skrajnutoj ulozi Srbije u Prvom svetskom ratu, gledano u globalnom istorijskom kontekstu? Da li je ta tema zbog “srpskog pitawa” u posleratnom periodu bila `rtvovana na ovim prostorima? - Na{a kwi`evnost je, pre svega, imala problem sa tom tematikom zbog toga {to nismo znali kako da na prvi na~in opi{emo toliko postradawe i `rtve koje jedan roman ne mo`e da opi{e, a sa druge strane, tema je vrlo brzo do{la pod jednu pasku dnevne politike, naro~ito posle 1945, kada je to postalo gotovo nepristojno. Potom je do{lo do nekakve renesanse, kada se to ponovo po~elo obele`avati i razmi{qati se na tu temu i sada mi se u~inilo da je pro{lo dovoqno vremena da izme|u glorija i gurawa u zaborav, napi{emo ne{to {to je slika tog najve}eg sukoba u istoriji ~ove~anstva, ali iz vizure 21. veka. Da li bi istorija tekla u drugom pravcu da nije bilo „ta tri hica“? - Ne, ne bi tekla u drugom pravcu. Postoje sasvim ubedqivi istorijski dokazi da bi do tog sukoba do{lo. Mo`da ne bi do{lo 1914, ali bi svakako do{lo u narednih nekoliko godina i verovatno ne bi do{lo na srpskom rati{tu. Rat izme|u Nema~ke i Francuske s jedne strane, i Nema~ke i Rusije, s druge strane, bio je neizbe`an. Postoje dokazi da je nema~ka obave{tajna slu`ba konstatovala da }e Rusija, ako nastavi sa privrednim napretkom, koji je imala pod ocem posledweg Romanova Nikolaja

DIS JE TIPI^NA NEVINA @RTVA I Dis je jedan od 80 junaka Va{eg romana, u kakvoj ste korelaciji i sa “Disovim prole}em”? - “Disovo prole}e” i ja smo ispisnici. Ono slavi 50. godi{wicu, a ja sam skoro napunio 49. godina, tako da je sve u znaku nekakvih malih jubileja i paralelizama. Dis nije samo osniva~ modernih pogleda na poeziju, on je i jedna od tipi~nih nevinih `rtava Prvog svetskog rata. Osoba koja nije bila ni vojnik, koja je bila civil i koja je htela da se vrati ku}i, i koja je potopqena tako {to je brod torpedovan, i naposletku osoba koja se utopila, jer kao i mnogi wegovi ispisnici tog doba, nije znala da pliva. Kada sve to saberete, to pomalo banalno, ironijsko i uzvi{eno, dolazite do savr{enog kwi`evnog lika, iako je re~ o istorijskoj li~nosti.

Drugog, zapravo, vrlo brzo sti}i Nema~ku po tehnolo{kom razvoju, a to je strate{ki bilo nedopustivo za Nema~ku, tako da je potpuno bilo jasno da bi do ovog rata do{lo. Jedino ne bi do{lo ovim redom i ne bi do{lo na Ceru, {to bi, ipak, bilo za nas povoqnije, ali istorija je htela druga~ije. S obzirom na to da roman ima dokumentarnu podlogu,

koliko Vam je vremena bilo potrebno da do`ivite sve ono {to sami niste mogli da do`ivite da biste stvorili tih 80 portreta i isto toliko glavnih junaka ovog romana? - Roman sam pisao skoro tri i po godine, gotovo koliko je i trajao taj rat, a rat je trajao ~etiri i po godine. Trebalo mi je dosta vremena da sve to isplaniram, da vidim koji }e qudi biti najupe~atqiviji reprezenti te divne epohe i da ih predstavim u tom romanu, koji svakako nije bio jednostavan za planirawe, ali je bio jednostavan za pisawe i rekao bih, dosta jednostavan za ~itawe, uprkos ~iwenici da ima tako mnogo junaka. Jednostano, to je na~in na koji sam ja nau~io da radim i nije bilo tu nekih velikih iznena|ewa za mene, ali svakako da je jedan predani rad bio neophodan. Da li ste imali autenti~ne sagovornike? - Autenti~ne sagovornike ne, oni vi{e nisu me|u `ivima, ali imao sam autenti~ne svedoke epohe kroz novinske ~lanke, memoare, kroz kritike i neku drugu {tampu, ne samo na{u ve} i nema~ku i italijansku, jer to su jezici na kojima tako|e mogu da ~itam. Ovaj roman je i svojevrsno priznawe novinarskoj profesiji, Xonu Ridu, novinarima ratne „Politike“ i ostalima koji su o Prvom svetskom ratu izve{tavali. Smatrate li da je uloga novinarskog posla za istoriju daleko ve}a od one koja joj se danas pripisuje? - Bez ikakve sumwe jeste, po{to sam i ja bio novinar do pre nekoliko nedeqa, kada sam postao bibliotekar, ali to ne mewa ~iwenicu da sam ja ~itav radni vek proveo kao novinar. Tako da uvek moram stati u wihovu odbranu, jer, novinari su malo bezobraznija bra}a pisaca. Odli~ni su stilisti, sjajni su reporteri, odli~no zapa`aju, malo ili ~esto preteruju, umeju da sla`u kad se mora, ali u celini gledano, novinari su izvanredan izvor informacija. Koliko je istorija koju su novinari tada pisali, komparativno gledano, istinitija, verodostojnija, od ove koju danas novinari pi{u? - Univerzalne istine nema, ja verujem u Huserlovski poredak sveta. Re~ je o nema~kom filozofu koji ka`e to da mi svet vidimo onakvim kakvim mi mo`emo i ho}emo da ga vidimo. Ni{ta novinarstvo u to vreme nije bilo verodostojnije i istinitije nego sada. Zadatak novinara jeste da pravovremeno i na istinit na~in prenesu ono {to su videli, ali novinari moraju da odgovore i na ~uveno peto pitawe, a to je - za{to? A to peto pitawe ih uvodi u tuma~ewe samih doga|aja, samim tim, ali, neizbe`no je da oni budu i subjektivni. Apostrofirana je nova, organska forma romana, ali i neobi~na deskripcija svih godina o kojima pi{ete. Tako je za Vas 1914. zapravo Godina patologa, 1915. Godina trgovaca, 1916. Godina kraqa, 1917. Godina cara, a 1918. Godina kriminologa? Da li je ovaj “obrazac” primenqiv i na neke godine koje su obele`ile kraj 20. i po~etak 21. veka? - Ne, nije primenqiv, ovo je roman koji je napravio svoje poeti~ke alatke samo za ovu priliku i ja ih ni sam vi{e ne}u ponavqati u drugim svojim kwigama. Roman, koji ranije nije u ovom obliku pisan, kolega Jerkov zove „roman delta“, a ja ga zovem roman „}ilim“ koji se tka sa mnogim linijama i kao kad se tka }ilim, va`no vam je da svaki bod bude na svom mestu, i da se nijedan ~vori} ne razve`e, jer ako se razve`e, razveza`e vam se i ~itav roman. „Ako smrt ne nosi ~asovnik“, a „revolucija putuje vozom“, mogu li “nade da }e novi svet” opet biti „snovi koji su od snova“? - Ja sam nepopravqivi optimista i mislim da nada u budu}nost postoji. U sada{wem trenutku na{ polo`aj nije mnogo zavidan, ali smeo bih da se kladim sa svakim da }e za deset godina biti druga~ije. Boqe? - Boqe! Zorica Le{ovi} Stanojevi}


24

RECEPTI

KREM ^ORBA OD KROMPIRA

PETAK 8. MART 2013. GODINE

GR^KA MUSAKA

PRIPREMA Oqu{titi krompir, {argarepu, celer i luk, pa sve iseckati na sitne kockice. O~istiti praziluk i ise}i ga na tanke koluti}e. Zagrejati maslac u {erpi u kojoj }e se kuvati supa. Kratko propr`iti iseckanu {argarepu, luk i celer. Dodati krompir i praziluk, naliti vodom i za~initi. Kuvati poklopqeno oko 45 minuta, na umerenoj temperaturi. Supu ispasirati u blenderu. Ume{ati slatku pavlaku, posoliti i pobiberiti i psuti sitno seckanim per{unom.

SASTOJCI

PRIPREMA

- 700 gr belog krompira - 3 {argarepe - 1/4 korena celera - 1 glavica luka - 1 praziluk - 50 g putera - 125 ml slatke pavlake - so, biber, persun

KOLA^ SA JABUKAMA SASTOJCI Za koru 5 jaja 5 ka{ika {e}era 5 ka{ika bra{na 1 pra{ak za pecivo 3-4 ka{ike mleka Za krem: 1 kg o~i{}enih i narezanih jabuka 1/2 l vode 6 kasika {e}era 1 vanilin {e}er 2 pudinga od vanile

PRIPREMA Odvojiti belance i `umance. Umutiti `umanca sa {e}erom i vanilin {e}erom, pa postepeno dodavati bra{no, mleko i pra{ak za pecivo. U masu, laganim me{awem, dodati dobro umu}ena belanca.Pe}i na 180 stepeni Celzijusa u podmazanom i pobra{wenom plehu tridesetak minuta. Krem: U ve}oj posudi kuvati jabuke, vodu i {e}er, sve dok se jabuke ne raskuvaju. Dodati puding (razmu}en u malo vode) i skuvati do kraja.Vru}im kremom preliti prohla|en biskvit. Preko ohla|enog kola~a mo`e se staviti i {lag.

SAVETI - Kola~i ne}e zagoreti odozdo ako po dnu rerne pospete suvu kuhiwsku so. - Ako se slatka pavlaka te{ko muti dodajte joj komadi} maslaca. Masno}a olak{ava stvarawe pene. - Sosovi }e biti zdraviji, ukusniji i gu{}i ako u wih dodate sitno seckanu zelen za supu i sve raskuvate. - Vir{le }e sa~uvati lepu, prirodnu boju ako u vodu u kojoj se kuvaju dodate malo mleka. - Hladnije temperature negativno uti-

~u na ukus krompira, dr`ite ga u {pajzu u papirnatim vre}icama. Plasti~ne vre}ice nisu dobre, jer zadr`avaju vlagu, koja uti~e na brzo propadawe krompira. - Kao {to je sarma uvek ukusnija dan nakon kuvawa, tako i sosevi, poput boloweze i pasta, vi{e prijaju „odle`e“ li u fri`ideru preko no}i. Isparavawem te~nosti intenzivira se ukus sosa na bazi paradajza, a aroma za~ina postaje „ja~a“. - Nekoliko qutih papri~ica u posudi u kojoj dr`ite pirina~ spre~i}e nepo`eqne „goste“, poput moqaca ili `i`aka, ali i lepqewe tokom kuvawa.

Plavi patlixan i krompir o~istiti i ise}i na kolutove, pa ispr`iti na uqu. Posebno izdinstati iseckani crni i beli luk, dodati mleveno meso i pr`iti desetak minuta, pa dodati paradajz, so i biber i dinstati jo{ pola sata. Polovinu krompira slo`iti u pleh koji je premazan puterom. Preko krompira staviti polovinu mlevenog mesa, posuti rendanim sirom, pa opet staviti krompir, plavi patlixan i ostatak mlevenog mesa. Pripremiti be{amel: zagrejati puter, propr`iti bra{no i dodati mleko. Kuvati dok se ne zgusne, sve vreme me{aju}i. Dodati so i biber. Umutiti dva jajeta i dodati u sos, pa dobro prome{ati. Preliti sos preko musake i pe}i u zagrejanoj rerni na sredwoj temperaturi oko 40 minuta.

SASTOJCI - 500gr mlevenog mesa - 1 kg krompira - 1kg plavog patlixana - 1/4 kg paradajza - 2 glavice luka - 1 {oqica putera - 1,5 {oqa rendanog sira - 1 ~en belog luka - 1 lovorov list - 1/3 {oqe uqa - 1 {oqica bra{na - 4 {oqice hladnog mleka - 2 jajeta - so,biber


25

BA[TE I BALKONI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

BOJE PROLE]A

Forzicija je `bun koji greje jo{ uvek prili~no hladan mart, a sun~ano `uti cveti}i krase be`ivotnu ba{tu. Visibaba je jedan od najpoznatijih simbola prole}a. Ponekad je ovo sitno cve}e toliko nestrpqivo da procveta, da se pojavquje i u decembru i januaru.

[afran je prvo cve}e koje otvara svoje cvetove da bi do~ekali prole}e. Iako je tipi~na ba{tenska biqka, ovo lepo cve}e malih dimenzija, zasa|eno u saksiji ili lukovica u vazni, predstavqa ~est prole}ni poklon. Gaji se mnogo vrsta {afrana, naj~e{}e iz grupe krokus, a najlep{i su hibridi sa krupnim cvetovima. [afran nije zahtevna biqka i gaji se bez posebnih napora. [afran se primewuje u narodnoj medicini. Napitak od korena prole}nog {afrana slu`i za ispirawe upaqenih, crvenih o~iju, a alkoholna tinktura od cvetova koristi se kod upale uha. Napitak od suvih ili sve`ih lukovica jeseweg {afrana, koje su prikupqene za vreme cvetawa, poma`e protiv prehlade. Isu{en tu~ak koristi se kao boja u poslasti~arskoj i prehrambenoj industriji. Od cvetova `utog {afrana mo`e da se napravi boja za farbawe vunenih tkanina. Cvetovi {afrana imaju polen i nektar od kojih se dobija svetlo`uti med. Jagor~evina je jedna od najrasprostrawenijih biqaka u na{im ba{tama. Cveta u rano prole}e u `utoj, crvenoj, plavoj ili beloj boji, ima veoma lepe i ne`ne latice. Nije zahtevna po pitawu mesta i raste u senci i polusenci. Voli zemqi{te bogato hranqivim materijama. Kada biramo mesto da zasadimo jagor~evinu, treba da imamo u vidu da se sama lako razmno`ava. Dobro se uklapa sa |ur|evkom i razli~itim vrstama qubi~ice. Ne treba da zaboravimo da jagor~evina ima i lekovito svojstvo. Lale osvajaju ba{te u prole}e. Cvetaju od marta do kraja maja, u veselim, neponovqivim bojama. Povezujemo ih sa Holandijom, ali malo nas zna da istorija wihovog gajewa poti~e od Osmanske imperije, gde su lale bile neizostavni deo orijentalnih ba{ta, mnogo pre nego {to su ih otkrili evropski cve}ari. Lale su slu`ile kao hrana, valuta, dekoracija... Inspiri{u poete, dizajnere ode}e i ~uvene majstore parfema. Za lale su mewani dvorci, prokockana bogatstva,

Zumbul je jedan od klasi~nih prole}nih lepotana. On je atraktivan ne samo zbog svojih cvetova, ve} i zbog opojnog mirisa. Pripremila: N. R.

gubqena nasledstva. Danas postoji vi{e od 100 vrsta kulturnih hibrida, visine od 15 do 70 centimetara, u mnogim bojama, od bele do gotovo crne, izuzev plave. Ne mo`emo da zamislimo savremenu prole}nu ba{tu bez ovog otmenog, lepog i ne previ{e zahtevnog cve}a. Bergeniju ne smete zaboraviti dok planirate pejza` va{eg dvori{ta. Ona nije slu~ajno obavezni element klasi~ne engleske ba{te. Weni krupni listovi u obliku srca, grle tanka cvetna stabla na kojima se wi{u ne`ni zvon~i}i. Sitni

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 8. mart

Sun~ano

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta cveti}i su o~aravaju}i, boje se kre}u od skoro bele, do rubin crvene i purpurne. Cvetaju dugo i obilno, od ranog prole}a do kraja maja. Ali ~ak i kada precveta, bergenija ne gubi svoju lepotu - krupni talasasti listovi su sve`i i zeleni i predstavqaju lepu pozadinu za druge cvetnice, a u jesen li{}e postaje purpurno.

Prole}e je na pragu, a na{e ba{te se polako mewaju i nestaje sivilo koje nam je donela zima. U martu po~iwu da cvetaju najranije vo}ke, a rano `buwe “buknu}e� u najrazli~itijim bojama. Iako je tek samo nagove{taj prole}a, sve je toliko razli~ito od prethodnih meseci.

Subota, 9. mart

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 10. mart

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 13. mart

Utorak, 12. mart

Ponedeqak, 11. mart

^etvrtak, 14. mart

180C

170C

170C

130C

140C

60C

70C

80C

70C

60C

50C

40C

10C

-10C

Obla~no

Sun~ano sa ki{om

Ki{a

Sun~ano sa ki{om

Obla~no

Ki{a/sneg


26

Iako nema ~vrstih pravila, a i ona se razlikuju od podnebqa do podnebqa, cve}e i cvetne boje nose poruke i odre|ena ose}awa

RU@A Jedna od najlep{ih legendi govori kako je Flora, bogiwa prole}a i cve}a, molila ostale bogove da joj pomognu da mrtvu prijateqicu pretvore u kraqicu cve}a. Jedan bog joj je udahnuo `ivot, drugi je okupao u nektaru, tre}i u mirisu, ~etvrti joj je dao plod, a Flora je dala latice. Po drugoj legendi ru`e su nastale iz morske pene koja je bila oko Afrodite, bogiwe qubavi, dok je izrawala iz mora. Tre}a legenda govori o wenom qubavniku Adonisu, koji je bio rawen u borbi, i kad su se wene suze pome{ale sa wegovom krvqu, izrasle su izuzetno mirisne, krvavo crvene ru`e.

BELI QIQAN Po legendi beli qiqan je nastao od kapi mleka koja je kapnula na zemqu dok

LEGENDE O CVE]U

je Hera dojila Herkulesa. On je bio sin boga Zevsa i smrtne `ene Alkmene, pa je Zevs hteo da ga nahrani wegova `ena (bogiwa Hera), kako bi postao besmrtan. Dok je spavala, polo`ili su joj ga na grudi, nekoliko kapi mleka se prosulo svemirom te je nastao mle~ni put, a od kapi koja je pala na zemqu nastao je beli qiqan. Qiqani su bili za{titni znaci vitezova Templara.

je mladi}a na~inio besmrtnim.

KARANFIL Karanfil, crveni cvet, saputnik qubavi i radosti. Po staroj legendi bogiwa Artemida, koja se sa Zevsom i Latonijem vra}ala sa zabave, videla je svira~a, koji sviraju}i na flauti ne obra}a pa`wu na to da zvukovi flaute pla{e i rasteruju sve `ivotiwe u okrugu. Quta bogiwa je razapela strelu i ustrelila prelepog svira~a. Veoma brzo qutwu bogiwe smenila je milost i pokajawe. Ona je zamolila boga Zevsa da mrtvog mladi}a pretvori u crveni cvet, zato se taj cvet jo{ zove i cvet Zevsa, mudrog i mo}nog boga koji

PRAVILA PRILIKOM POKLAWAWA CVE]A Kada se ide prvi put u posetu prijateqima, treba poneti buket cve}a. Kasnije je dovoqan jedan cvet. Cve}e u saksijama poklawa se samo poznatim osobama i to onima za koje znate da imaju dovoqno prostora, kao i naviku da gaje cve}e. Rasko{ni buketi se nose samo na zna~ajnije jubileje. Ako devojci kupujete cve}e, bilo bi prigodno da i wena majka dobije cvet. Za ro|ewe bebe kupuje se najskupqe i najlep{e cve}e, ono koje majka voli, ali ne dok je u porodili{tu (zabraweno je da cve}e bude blizu beba). Bolesnicima nikada ne treba donositi vi{e od jednog cveta (ne treba da bude jakog mirisa i bele boje). Ukoliko idete na ven~awe ne}ete proma{iti sa belim qiqanima ili belim ru`ama, jer simbolizuju ~isto}u i nevinost. Orhideje su idealne za radost mamama koje su dobile bebu, a za ro|ewe blizanaca poklonite suncokrete. Osobi koju volite darujte crvenu ru`u koja je simbol ve~ne i strasne qubavi. Hortenzije po{aqite nekome s kim ste se posva|ali i `elite da se pomirite.

* * * * * * * * * *

PETAK 8. MART 2013. GODINE

[ARENA STRANA

AMARILIS Po legendi Amarilis je bila stidqiva i pla{qiva nimfa. Bila je zaqubqena u Altea, pastira koji je imao snagu Herkulesa i lepotu poput Apolona, ali wena ose}awa su bila neuzvra}ena. Nadaju}i se da }e pridobiti qubav Altea, Amarilis je tra`ila savet od Delfa. Devojka obu~ena u belo, pojavqivala se na vratima Alteove sobe 30 no}i. On joj je svaki put srce ranio sa zlatnom strelom. Kada je na kraju, posle tridesete no}i, Alteo otvorio svoja vrata, pred wim je bio upe~atqiv crveni cvet, nastao od krvi srca Amarilis.

QUBI^ICA Gr~ka legenda pri~a o nimfi po imenu Io, koja je bila Zevsova qubav. Kad je Hera, wegova `ena posumwala u to, Zevs je da bi prikrio istinu, Io pretvorio u belu kravu. Nakon toga, kada bi Io plakala, suze su joj imale ukus i izgled grube trave. Da ubla`i wenu patwu, Zevs joj je suze pretvorio u male mirisne cveti}e. Jedan od velikih

obo`avateqa ovog malog cveta, bio je Napoleon. Na ven~awu sa Xozefinon, ona je nosila qubi~ice i kasnije joj ih je Napoleon redovno poklawao za svaku godi{wicu braka. ^ak je molio da ga pre progona i zato~eni{tva na Elbu, odvedu u Xozefininu ku}u, gde je ubrao stru~ak qubi~ica. Kad je umro, te qubi~ice su na|ene u medaqonu koji je nosio oko vrata.

SIMBOLI CVE]A Ru`a je u celom svetu simbol qubavi, strasti i lepote. Suncokret simbolizuje obo`avawe i snagu. Qiqan je simbol beskrajne lepote, sre}e i besmrtnosti. Orhideja je simbol napretka, qubavi i romanse. Lale su simbol ponosa i slave.

Bo`ur je simbol sre}nog braka i prosperiteta. Iris je simbol dostojanstva, hrabrosti i slave. Qubi~ice su znak odanosti. Zumbuli simbolizuju vernost i nepokolebqivost. Ciklame nose crtu stidqivosti.

BOJE CVE]A

BO@UR Dobio je ime po Peonu, polubo`anstvu iz gr~ke mitologije. On je bio u~enik Asklepijusa, boga medicine i le~ewa. Wega je poslala Leta (Apolonova majka i bogiwa plodnosti), da u~e}i pored Asklepijusa, ukrade koren neke biqke koja je rasla na Olimpu, a koji je ubla`avao bol pri poro|aju. Asklepije je to otkrio i pobesneo, toliko da je naumio da ubije Peona. Da bi ga spasao, Zevs je Peona pretvorio u cvet, ~ije se seme od tada u Gr~koj davalo `enama na poro|aju. Bo`ur je i cvet kineskih kraqevskih ku}a. Smatraju ga simbolom bogatstva i lepote. Predawe ka`e da je na mestu gde su izginuli kosovski junaci, sa knezom Lazarom na ~elu, {irom Kosova poqa, izniklo predivno crveno cve}e - bo`uri.

ORHIDEJA U drevnoj Kini orhideje su ~esto povezivali s plodno{}u i oplodwom i smatralo se da poma`u pri za~e}u i garantuju roditeqstvo. U anti~koj Gr~koj `ene su verovale da pomo}u rizoma mogu kontrolisati pol nero|ene dece. [tavi{e, u Gr~koj taj cvet je bio toliko vezan za `ensku polnost, da je ~ak jedan biqni rod orhideja (paphiopedilum) dobio naziv prema hramu bogiwe qubavi Afrodite.

Crvene ru`e poklawaju se u znak qubavi. @ute ru`e danas su izraz veseqa ili zadovoqstva, ali dosta je jo{ utemeqeno i staro zna~ewe ga{ewa qubavi, neverstva i qubomore. Bele ru`e simbolizuju duhovnu qubav, ~isto}u i bezgre{nost. Naranxaste boje ozna~avaju `udwu i op~iwenost. Ru`e boje lavande simbolizuju qubav na prvi pogled. Roze ru`ama izra`ava se zahvalnost, dok se svetlijim nijansama isti~e ne`nost i divqewe prema toj osobi. Svetlijim tonovima ru`a obi~no se izra`ava prijateqstvo.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

27

GORWI MILANOVAC

RENOVIRANO ODEQEWE ZA PLU]NE BOLESTI

NOVOSTI U PRVOJ OSNOVNOJ [KOLI

ZA USPE[NIJE LE^EWE DODATNA NASTAVA I KVALITETNIJI RAD ZA PRIRODNE NAUKE snovna {kola „Kraq Aleksandar Prvi“ dobila je dozvolu za odvijawe dodatne nastave iz oblasti prirodnih nauka. U ciqu sticawa vi{eg nivoa znawa u~enika osnovnih i sredwih {kola iz prirodnih nauka, pre svega iz matematike, fizike i informatike, gorwomilanova~ka Prva osnovna {kola je dobila odobrewe od resornog ministarstva da mimo nastavnih planova organizuje dodatne ~asove. - S obzirom na trenutnu situaciju, kao i da postoje naznake da }emo dobiti odre|ene donacije, koje }e nam omogu}iti da lak{e realizujemo ovaj vid nastave, Ministarstvo prosvete je podr`alo na{u ideju. Nastava je besplatna za sve u~enike koji su zainteresovani, a tokom nedeqe imamo bar po tri ~asa iz ovih predmeta. Na wima se obra|uju teme koje su u vezi sa

O

onim koje se obra|uju na redovnoj nastavi, ali na zahtevnijem nivou, a rade i neke te`e zadatke. Planiramo da u narednom periodu projektujemo i neke nove metode. Celokupan program je zami{qen ambiciozno, a u razgovorima sa predstavnicima ministarstva nastala je ideja da se program pro{iri i na u~enike van podru~ja na{e op{tine, iz ~itavog Moravi~kog okruga, pa i {ire. Zato i pozivamo sve zainteresovane u~enike da nam se jave, a mi }emo ih sve primiti - ka`e direktor {kole Slobodan Panti}. Nastavu realizuju profesori ne samo ove {kole, ve} i iz drugih i to besplatno, a polaznici su u~enici koji su pro{li testove iz navedenih predmeta koje je Ministarstvo prosvete prosledilo gorwomilanova~koj {koli. G. T.

OSLOBO\EN GENERAL

enovirani kabinet za plu}ne bolesti otvorili su predsednik Op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} i direktor gorwomilanova~ke Op{te bolnice doktor Miroslav Lazarevi}. - Prethodno Odeqewe pulmunolo{kog kabineta nikome nije slu`ilo na ~ast, a najmawe je slu`ilo na korist bolesnicima. Op{tina Gorwi Milanovac je to prepoznala, i rezultat je taj da imamo savremeno renoviran objekat u kojem }e korisnici imati sve pogodnosti u le~ewu plu}nih bolesti. Naravno, `eqa svih je da ovaj renovirani kabinet bude {to mawe u upotrebi, odnosno da me{tani Rudni~ko ta-

R

Miroslav Lazarevi} kovskog kraja budu zdravi i da im ovaj prostor slu`i za kontrole i za predupre|ewe eventualnih bolesti - rekao je direktor Bolnice. - Lepo je kada se ovakvim povodom okupimo u krugu Bolnice, jer to me-

{tani na{e Op{tine i zaslu`uju. Inspekcija je procenila da biv{i kabinet za plu}ne bolesti, u okviru na{e Bolnice, nije bio za upotrebu. Zbog toga je Op{tina morala da interveni{e i da izna|e sredstva da napravimo, prakti~no, novi kabinet za pulmunolo{ke bolesti. Investicija je vredna pet miliona dinara, ali to je simboli~na suma, ukoliko se u obzir uzme koliko svi dobijamo poboq{awem uslova le~ewa pacijenata, ali i rada zaposlenih u ovoj ustanovi - rekao je predsednik Op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}, otvaraju}i renovirano Odeqewe za plu}ne bolesti. G. T.

„DOBAR DAN KOM[IJA“

ZA LAK[E I LEP[E DETIWSTVO projekat podr{ke razvoju usluga za decu sa smetwama u razvoju „Dobar dan kom{ija“, osim gorwomilanova~ke, ukqu~ene su i op{tine Vrwa~ka Bawa, Trstenik i Prokupqe, a pru`alac usluga je Centar za socijalni rad. Vrednost projekta je 365 hiqada evra, od ~ega 90 odsto obezbe|uje Evropska unija, a ostatak op{tine. Gorwomilanova~ka op{tina je pro{le godine za ovu namenu izdvojila 11 hiqada evra. Sada{wi broj korisnika je 26, a to su deca iz Gorweg Milanovca i sela sa podru~ja

U

op{tine, starosti do 26 godina. - Glavni pokazateq uspe{nosti projekta predstavqa uspostavqen odr`iv mehanizam za uslugu pomo}i i nege u ku}i. Ostali pokazateqi se odnose na nabavku neophodnih sredstava za realizaciju usluge, obu~enost tima i tome sli~no. Iako je planirano da projekat traje do jula ove godine, op{tina je donela odluku da ga produ`i do kraja teku}e godine, za {ta je iz buxeta obezbe|eno dodatnih milion i 300 hiqada dinara. Krajwi ciq projekta je unapre|ewe i odr-

`ivost kvaliteta `ivota korisnika i spre~avawe wihovog sme{taja u institucije, a doprinosi i osna`ivawu porodice i osamostaqivawu deteta ka`e na~elnica op{tinskog Odeqewa za dru{tvene delatnosti Qiqana Te{i}. Monitoring projekta je pokazao da su aktivnosti, kao i implementacija uspe{no vo|eni, te da su op{tine, ~lanice klastera razvile kvalitetne modele planova za uspostavqawe i razvoj usluga koji mogu poslu`iti kao primer dobre prakse i drugima. G. T.

PERI[I]EV ZAVI^AJ SLAVI WEGOVU SLOBODU

Osloba|aju}u presudu Ha{kog tribunala za generala Peri{i}a, me{tani Ko{tuni}a i Prawana do~ekali uz truba~e i vru}u rakiju ada je Ha{ki tribunal protekle nedeqe doneo osloba|aju}u presudu za generala Peri{i}a, najnormalnije je bilo o~ekivati da najve}e odu{evqewe tom odlukom zavlada prawanskim krajem, odnosno zavi~ajem genarala. Tako je i bilo. Tog popodneva, kada je odluka saop{tena, u zaseoku Peri{i}a u generalovim rodnim Ko{tuni}ima, niko nije bio sre}niji od generalovog brata \or|a i snaje Nade. - Ne moram ni da pri~am koliko sam bio uveren u Mom~ilovu nevinost i u to da }e ga Hag osloboditi. Pa, ja, vaqda, najboqe znam ko je i kakav je moj

K

brat - govori ushi}enim glasom \or|e, i nutka vru}om rakijom svakog ko nai|e. Wegova supruga, Nada uzela metlu u ruke i ne prestaje da ~isti ispred ku}e generala Peri{i}a. Ka`e: „Nije ga dugo bilo, pa da mu bude lepo oko ku}e kad do|e“. U dvori{te Peri{i}a sti`e i kom{ija Miroslav Nedeqkovi}. Sa suzama u o~ima govori o tome koliko je sre}an zbog osloba|aju}e presude za svog kom{iju i prijateqa. - Hvala Bogu, Hagu i svima koji su doprineli da na{ Mom~ilo ponovo do|e svojoj ku}i, na svoje ogwi{te. Radosni smo, kako ne bi bili, opet ~ekamo na{eg kom{iju, ro|aka, prijateqa, a ja sam se posebno „nao{trio“ da sa wim opet odigram partiju tabli}a - uz osmeh govori Nedeqkovi} i nazdravqa vru}om rakijom. Isto ve~e, ispred prawanskog Doma kulture

kuvala se vru}a rakija, ~uli su se zvuci truba~a i vijorilo se kolo. Sve u ~ast generala Peri{i}a. - Ovo nije bilo ni planirano, niti organizovano. Narod se spontano okupio, a samo je nas nekoliko napravilo dogovor da pozovemo truba~e i da potpalimo vatru pod kazan sa rakijom. Kad mogu Hrvati da prave proslave kad se oslobode wihovi generali, {to mi ne bi mogli. Uostalom, do~ek nije napravqen ni u Beogradu, ni u ^a~ku, ni u Milanovcu, nego u wegovom zavi~aju, u selu gde je zavr{io osnovnu {kolu i krenuo u svet - govori jedan od organizatora proslave Radovin Veselinovi}. I dok se nekoliko desetina posetilaca grejalo vru}om rakijom i cupkalo uz zvuke trube, ~ulo se da }e ve}a fe{ta biti napravqena u generalovim rodnim Ko{tuni}ima, ~im on do|e na svoje ogwi{te. G. T.


28

LU^ANI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

BIBLIOTEKA U GU^I OBELE@ILA NACIONALNI DAN KWIGE

DRU@EWE SA AUTOROM NAJ^ITANIJIH ROMANA U DRAGA^EVU

ovodom Nacionalnog dana kwige i osamdesete godi{wice svog postojawa, Biblioteka u Gu~i je priredila kwi`evno ve~e posve}eno stvarala{tvu kwi`evnika Mi}e Milovanovi}a iz ^a~ka, autora {est po stilu i gra|i veoma prepoznatqivih romana, nastalih u posledwih dvanaest godina. Romani “Kraqevstvo qubavi i zla”, “Vidimo se u ve~nosti”, “Molitva za oca Prohora”, “^uvari mitskog stada” i najnoviji “Blagosloveni i prokleti” svrstavaju se, kako wihov autor isti~e, u “stvarnosnu prozu”. Osamdeset odsto likova iz ovih romana su autenti~ni, a dela su stvarana u osloncu na istorijske ~iwenice i potresne qudske sudbine. Zasnovana su na bogatoj dokumentacionoj gra|i. - Raduje me ~iwenica da moja dela spadaju u grupu naj~itanijih kwiga u proteklih pet godina u ovoj Biblioteci. Ovaj podatak mi mnogo zna~i, jer koliko smo svi mi, koji se bavimo kwi`evnim stvarala{tvom, uspe{ni u svojoj misiji, najboqe svedo~i iskazano interesovawe ~itala~ke publike. U`ivao sam u ovoj kwi`evnoj ve~eri, jer `iteqi Draga~eva spadaju u red mojih najvernijih ~italaca - rekao je u svojoj izjavi za “^a~anski glas” poznati kqi`evnik Mi}a Milovanovi}, profesor engleskog jezika u penziji. U prisustvu brojnih qubiteqa kwi`evnog stvarala{tva, o delima Mi}e Milovanovi}a govorili su kwi`evnici Nika Nikola Stoji} iz Gu~e i Radovan M. Marinkovi} iz ^a~ka. - Lepo je {to je na{a Biblioteka organizovala da ba{ na ovaj dan pozove u goste kwi`evnika Mi}u Milovanovi}a i prika`e wegovo kwi`evno stvarala{tvo. On je to zaslu`io i o tome najboqe svedo~e na{i brojni ~itaoci, koji pokazuju veliko interesovawe za wegova dela. Draga~evsku javnost najvi{e je iznenadio roman “Molitva za oca Paroha”. U wemu se pomiwu li~nosti i doga|aji iz Draga~eva. Interesovawe za ovu kwigu iz dana u dan postaje sve ve}e. Podjednako interesantan za mnoge Draga~evce bio je i roman “^uva-

ri mitskog stada”, koji predstavqa istinski rasadnik majstorski ispisanih plemenitih zaveta i duhovnih amaneta iz pro{losti, iz perioda tragi~nih zbivawa sa ovih prostora - istakao je Nikola Stoji} u svom kwi`evnom osvrtu na stvarala~ke podvige Mi}e Milovanovi}a. - Kada se i{~itaju svi Milovanovi}evi romani, shvatimo da smo zaslu`nici i za ordewe i za crninu, da smo ponekad suvi{ni qudi, da smo svi mi ~uvari mitskog stada - makar duhovnog, da postojimo i u kraqevstvu qubavi i u kraqevstvu zla, blagosloveni i prokleti, pozvani da ~itamo molitvu za svakog oca Prohora, a on - to smo mi. Jedino tako }emo se videti u ve~nosti - rekao je Radovan M. Marinkovi} u svom izvodu iz skice za kwi`evni portret Mi}e Milovanovi}a. Odlomke iz dela Mi}e Milovanovi}a vrlo nadahnuto ~itala je Dragana Bro}i}, u~iteqica iz Gu~e, a o biografiji ~a~anskog kwi`evnog stvaraoca govorila je Nata{a Nicovi}, u~enica Gimnazije, tako|e iz Gu~e. Program je na svojoj fruli muzi~ki obogatio @arko Simeunovi}, profesor iz Gu~e, a prigodnom pesmom oglasila se i gimnazijalka Kristina Satari}. Posetioci kwi`evne ve~eri iskoristili su priliku da provedu deo ve~eri u vrlo interesantnom razgovoru sa kwi`evnikom. - Ovo je jedno od najlep{ih kwi`evnih ve~eri ove biblioteke. Programski veoma sadr`ajno, muzi~ki i literarno dobro osmi{qeno, a tako|e i veoma odmereno ve~e uspe{no je dr`alo pa`wu prisutwih qubiteqa lepe kwige. Za ovakve susrete ~italaca sa omiqenim piscima Biblioteci je neophodan ve}i prigodan prostor rekao je Jovi{a Slavkovi}, posetilac kwi`evne ve~eri. Povodom Nacionalni dana kwige, ova biblioteka je uprili~ila jo{ jedno kwi`evno dru`ewe. Pisac Nika Nikola Stoji} o svom stvarala{tvu i vrednostima kwige razgovarao je sa u~enicima produ`enog boravka Osnovne {kole i pred{kolcima vrti}a “Bambi” iz Gu~e.

P

EDUKATIVNI SKUP U VI^I

KRATKOTRAJNI PREDAH OD SEOSKIH POSLOVA! A

ktiv `ena Lu~ana organizovao je pro{le subote stru~no predavawe iz oblasti zdravstva u prostorijama Osnovne {kole u Vi~i. Za `ene iz Vi~e i okolnih sela, predavawe su odr`ale psiholog dr Danica Stefanovi} i ginekolog dr Marta Vuki}evi}. Centralne teme prvog izlagawa bile su informacije o kanceru grli}a materice i menopauzi. Posebno je skrenuta pa`wa na zna~aj redovnih ginekolo{kih pregleda, u ciqu pra}ewa zdravstvenog stawa i ranog otkrivawa eventualnih bolesti. Dr Danica Stefanovi} je govorila o prvim znacima depresije i o tome kako se najlak{e prepoznaju kod odra-

slih i dece. Oba izlagawa su izazvala veliko interesovawe prisutnih `ena. One su tra`ile odgovore na brojna pitawa i otvoreno razgovarale sa predava~ima, kako bi do{le do novih saznawa i raspr{ile svoje nedoumice koje im name}e ovo ekonomski nestabilno i te{ko vreme. Kako je istakla Rakila Stojkovi}, koja je ina~e i inicirala organizovawe ovog edukativnog skupa, `ene sa sela nisu tako ~esto u prilici da se posvete nekim drugim sferama `ivota, jer su preoptere}ene te{kim seoskim poslovima. Za wihove protrebe i `eqe ostaje najmawe prostora. - Drago mi je {to je predavawe

imalo dobar odziv. Bilo je `ena koje su prepe{a~ile po desetak i vi{e kilometara da bi prisustvovale ovom skupu. Primer Gorice Tadi}, iz Doweg Dupca, koja je pre{la najdu`u mar{utu, najboqe govori koliko ovakvi sadr`aji nedostaju `enama draga~evskih sela. Mislim da bi u narednom periodu trebalo posvetiti vi{e pa`we organizovawu edukativnih, kulturno-zabavnih i drugih skupova na seoskom podru~ju, kako bi se poboq{ao kvalitet wihovog `ivota - rekla je Rakila Stojkovi}. Organizovawe predavawa pomogli su Centar za kulturu i sport op{tine Lu~ani i firma “Agropartner”.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

29

LU^ANI

U POSETI VO]ARIMA DOWE KRAVARICE

DOK JABUKA ^EKA KUPCA, ZIMSKA REZIDBA ODMI^E Proizvodwa jabuke ima perspektivu. Mnogi poqoprivrednici Srbije u proteklih nekoliko godina dali su prednost ovoj vo}noj vrsti u odnosu na druge, jer se pokazalo da ima dobru pro|u na stranom tr`i{tu. Jabuka je postala dominantna u strukturi gajenog vo}a i na podru~ju draga~evskog sela Dowa Kravarica. [irewe zasada ovog vo}a rezultiralo je iz dobrih izvoznih rezultata, koji su ostvareni u pojedinim sezonama. Ipak, kada godina podbaci, nastaju problemi i u plasmanu proizvoda. Ako izostane strani kupac, roba stoji na lageru, a proizvo|a~e pritiska neizvesnost... redni poqoprivrednici Dowe Kravarice iskoristili su prve sun~ane dane u martu da iza|u u svoje vo}wake i nastave zapo~etu zimsku rezidbu. Gotovo da nije bilo zasada u kome se nije ~uo reski zvuk makaza u ve{tim rukama vo}ara, koji su nastojali da {to boqe iskoriste lepo vreme. Iako mnogi me|u wima jo{ uvek nisu unov~ili pro{logodi{wi rad, ve} pripremaju vo}wake za novu vegetaciju. U Dowoj Kravarici `ivi oko 350 me{tana. S obzirom da ovo selo ima izuzetne agroekolo{ke uslove za vo}arsku proizvodwu, prete`ni deo `iteqa je i orijentisan upravo na ovu oblast poqoprivrede. Me|u vo}nim vrstama, koje se prete`no gaje u ovom delu Draga~eva, dominiraju jabuka, malina i {qiva. Osim

V

Rezidba vo}waka u Dowoj Kravarici: Uprkos pro{logodi{woj su{i, o~ekuje se solidan rodni potencijal vo}a Draga~evu je podbacio, pa i u wihovom selu. Rod jabuke je bio prepolovqen, a sada se suo~avaju sa niskom cenom i ote`anim plasmanom ovog vo}a. ^etrdesetogodi{wi Vladan Bogdanovi}, koji ima hektar jabuke, isti~e da mu je su{a odnela polovinu roda. Ubrao je umesto dva - jedan vagon jabuke. Do sada od te berbe ni jednog jedinog dinara nije vajdio. - Mogao sam na po~etku zime da prodam svoju robu, ali to nisam u~inio, jer je cena bila izuzetno niska. Moje jabuke su jo{

Iako im je vo}arstvo uzdanica, Draga~evci ne odustaju od proizvodwe krompira, koja je na ovim prostorima tradicionalna vo}arstvom, me{tani se bave i sto~arskom proizvodwom, koja je uglavnom usmerena na podmirivawe sopstvenih potreba. Kako isti~u poqoprivrednici ovog sela, iako je vo}arstvo wihova uzdanica, upravo zbog velikih rizika sa kojima je povezana svaka proizvodwa pod otvorenim nebom, prinu|eni su da “sva{tare�, kako bi od ne~ega drugog otkinuli koji dinar, ukoliko vo}waci zbog mraza ili su{e podbace. Pro{logodi{wi rod vo}a u ~itavom

uvek u skladi{tu i ~ekaju kupca. Nadao sam se da }e na{a draga~evska jabuka krenuti put ruskog tr`i{ta, ali to se nije obistinilo. Izgleda da nismo mogli da ponudimo dovoqnu koli~inu, pa je zbog toga i izostao dolazak kupaca iz Ruske Federacije. Da sam jabuku prodao na startu, sada ne bih brinuo da li }u je prodati i po kojoj ceni. Nakupci je trenutno pla}aju samo 20 dinara po kilogramu, a to je ispod svih o~ekivawa i ne mogu se pokri-

ti ni tro{kovi proizvodwe, a o zaradi nema ni govora ka`e Vladan. A da je slaba zarada od jabuke u ovoj sezoni sla`e se i pedeset{estogodi{wi Luka Mileki} iz Gu~e, koji se, ia-

poqoprivredi, kako on procewuje, nastale su zbog su`enog tr`i{ta i hroni~ne besparice koja vlada u narodu. - Seqak nema kud, mora da se bavi poslom u koji se najboqe razume, bez obzira na probleme sa kojima se nosi. Od najranijeg detiwstva radim na imawu. Uvek smo

BOQI PUTEVI - USLOV PREPORODA SELA Kako isti~u me{tani ovog sela, da bi mladi qudi ostali na ovom podru~ju neophodno je da se u narednom periodu vi{e pa`we posveti putnoj infrastrukturi. Glavni seoski put je u izuzetno lo{em stawu i neophodna mu je rekonstrukcija. Ima mnogo nekategorisanih puteva, kojima se u ki{nim periodima godine te{ko prolazi. Trebalo bi ih boqe odr`avati, ali nema sredstava. Vaqalo bi neke od wih i asfaltirati. U Dowoj Kravarici postoji ambulanta koja radi svakog dana. Doktor dolazi samo sredom, a ostalim danima de`ura medicinska sestra. Me{tani su zadovoqni {to u svom mestu mogu da dobiju kvalitetnu zdravstvenu uslugu. Vi{e od polovine doma}instava ima rzavsku vodu, a o~ekuje se da }e i drugi deo sela uskoro re{iti problem vodosnabdevawa. Ipak, da bi se zaustavio odliv mladih sa sela, kako procewuje Vladan Bogdanovi}, predsednik Saveta mesne zajednice, neophodno je podi}i poqoprivredu na vi{i nivo. Ukoliko se od ovog posla ne mogu ostvariti stabilni prihodi, i daqe }e zbog potrage za boqim `ivotom porodi~na ogwi{ta ostajati pusta, smatra Bogdanovi}. On dodaje da seosku {kolu trenutno poha|a samo jedan u~enik i da taj podatak najboqe govori koliko je ozbiqan problem odumirawa sela. ko je zaposlen, iz hobija bavi vo}arstvom. On ka`e da je qubav prema poqoprivredi nasledio od oca i da rado provodi svoje slobodno vreme na porodi~nom imawu u Dowoj Kravarici. Pro{le jeseni u zasadu od dva hektara ubrao je oko vagon i po jabuke. Da nije bilo su{e, bilo bi duplo vi{e. - Ja sam jabuku prodao prekupcima na samom po~etku sezone po ceni od 35 dinara po kilogramu. Po svemu sude}i, dobar izbor sam napravio. I ta cena po kojoj sam ja unov~io robu nije posebno dobra, jer nema neke velike ra~unice. Da je rod bio obilniji, postigao bih boqe efekte. Cena jabuke je ista kao i 2011. godine. Nije porasla, ali zato jesu tro{kovi proizvodwe. Ipak, te{i me ~iwenica da sam robu prodao, od wenog stajawa na lageru ne bih imao ama ba{ nikakve vajde - isti~e Mileki}, dodaju}i da je u ovim kriznim vremenima najte`e plasirati proizvod. Sedamdesetogodi{wi Zdravko Mijailovi} ka`e da se u selu uvek mnogo radilo. I danas je tako, ali se posti`u lo{iji rezultati. Ovako lo{e prilike u srpskoj

sejali krompir, bavili se sto~arstvom i vo}arstvom. Najboqe smo zara|ivali osamdesetih godina pro{log veka. Pro{la godina je bila mnogo lo{a i ne ponovila se. Jabuka je slabije rodila. Iako joj cena nije lo{a, opet smo na gubitku, jer je su{a odnela prete`ni deo roda. I krompir je totalno podbacio. Od svega po malo skupi}emo neki dinar da ulo`imo u novu proizvodwu, pa opet nanovo u i{~ekivawu bar jedne povoqne sezone, koja }e nam dati voqu da nastavimo daqe - ka`e Zdravko. Na podru~ju ovog sela ima mnogo novih zasada jabuke. Vo}ari se uzdaju da }e ve} u narednoj sezoni berba ovog vo}a biti beri}etnija i da }e, ukoliko vremenski uslovi dozvole, nadoknaditi ono {to im je lawska su{a otela. O~ekuju i da }e kvalitetna draga~evska jabuka dobiti i adekvatniju cenu. Bez obzira na lo{e finansijske efekte iz prethodne godine, sada nastoje da svojim vo}wacima pru`e kolikotoliko odgovaraju negu, kako bi najesen imali ~emu da se nadaju.


30

PETAK 8. MART 2013. GODINE

SPORT

ODBOJKA[KI KLUB ^A^AK

ZAPA@EN USPEH JANE BOJOVI] NA TURNIRIMA U [VEDSKOJ

RAZRE[EWE PARIRALA NAJBOQIM U PETOM SETU EVROPSKIM TENISERKAMA

edna od najtalentovanijih teniserki iz ^a~ka, Jana Bojovi} (13), upravo se vratila iz Stokholma, gde je u~estvovala na dva evropska turnira. Na turniru “Catella” Jana je bila tre}a u dublu i tako osvojila bronzanu medaqu. U~estvovala je i na jednom od najpresti`nijih evropskih turnira za teniserke do 14. godina prve kategorije. Turnir je organizovan u Kraqevskom klubu “Kungens Kanna”, u kome se odr`avaju ATP turniri. Bilo je prijavqeno vi{e od 80 takmi~arki. Najslabije rangirana igra~ica glavnog turnira bila je na 47. mestu evropske rang liste i od prvih osam u~estvovalo je sedam igra~ica. Da bi u{la u ovako jak turnir, Jana je u kvalifikacijama odigrala dva me~a i odli~nom igrom svojim protivnicama prepustila samo tri gema. U{av{i u glavni turnir za protivnika je imala poqsku reprezentativku Aniu Hertel. Posle tri sata i 29 minuta igre, Jana je zabele`ila tre}u pobedu u jednom od najzanimqivih i najdu- Jana sa razrednim, u~iteqicom i direktorom {kole `ih me~eva. Slede}a protivnica bila joj je Odli~noj u~enici sedmog razreda Osnovne {kole Ruskiwa Amina Anshba, sa svojom reprezentacijom prvakiwa Evrope i trenutno druga igra~ica evropske “Ratko Mitrovi}”, posle dolaska iz [vedske, nastavnirang liste u uzrastu do 14 godina. U dosta izjedna~enoj ci, direktor i {kolski drugovi priredili su prijem doigri mlada ^a~anka je pora`ena rezultatom 6:3, 6:3. Iz- stojan uspe{nim sportistima. - Svima wima dugujem veliku zahvalnost za razumevawe gubila je od prve nosioce turnira i dosta iskusnije teniserke. Ipak, Jana je u [vedskoj pokazala da wena igra i i podr{ku koju mi pru`aju. Moram da zahvalim i prijatetalenat ne zaostaju mnogo za najboqim evropskim igra~i- qima koji mi poma`u i veruju u mene. Bez svih wih, ne bih ni postizala ovakve rezultate - ka`e Jana Bojovi}, ~lanicama wenog uzrasta. Pre odlaska u Stokholm, Jana je odigrala u Srbiji tri ca TK Tenis point. Jana se trenutno priprema za takmi~ewa na dva turnijaka turnira, ETA do 14 godina, Dr`avno prvenstvo u istom uzrastu i Kup Srbije do 18. godina. Na sva tri tur- ra u Atini, koja }e biti odr`ana po~etkom narednog menira mlada ^a~anka je stigla do ~etvrtfinala i malo joj seca. Posle Atine, predstoje joj nadmetawa u Vinkovcima i Zagrebu. je nedotajalo za polufinale.

J

^a~ak - Bukovica Putevi 2:3 (25:19, 17:25, 25:13, 23:25, 10:15)

^a~ak : Puri}, Zimowi}, Novakovi}, ]endi}, Marjanovi}, Te{i}, Mili} Trener: Radojevi} Bukovica Putevi: Dragovi}, Tutunovi}, Ne{ovanovi} V, Stoji}, Spasovi}, Dra{kovi}, Mili}evi}. Trener: Ne{ovanovi} J. Sudije: Todorovi}, Tomi} (Lu~ani), Markovi} (^a~ak). Sala Osnovne {kole “Dr Dragi{a Mi{ovi}” tre}em kolu prole}nog dela takmi~ewa ^a~ani su, u me~u punom obrta, igrali sa ivawi~kom Bukovicom. Poveli su doma}ini i pre nego {to se o~ekivalo, ali ih je to ko{talo, jer se opu{taju u igri i gube drugi set. Dobijaju ve} slede}i set, dok ~etvrti opet pripada gostima. Kako je peti set-taj brejk u odbojci uvek lutrija, ^a~ane je sre}a napustila. Na~inili su dosta gre{aka i na kraju su gosti slavili. Obe ekipe su na ovoj utakmici pokazale veliku borbenost, ^a~anima je dobro funkcionisao napad, ali su podbacili u bloku.

U

Liga Zlatiborsko - Moravi~kog okruga `ene Osmo kolo Tara - ^a~ak 3:0 ^a~ak je sedmi sa {est bodova. Deveto kolo Sloga Priboj - ^a~ak Regionalna liga Zapad mu{karci Osmo kolo ^a~ak - Bukovica Ivawica 2:3 Deveto kolo Tara Bajina Ba{ta - ^a~ak

ATLETIKA

FUDBALSKI U^ITEQ STOJAN COLE OBRADOVI]

DARKO ROSI] U REPREZENTACIJI

FUDBALER SE NE POSTAJE TEK TAKO a mawim pauzama, Stojan Obradovi} (74) je u fudbalu proveo pola veka. Svih tih godina bio je i igra~ i trener. Jo{ uvek se nije odrekao omiqenog sporta i posledwih godina je posve}en radu sa mladima, kao koordinator [kole fudbala Mladost radost. Po~eo je Stojan svoju fudbalsku karijeru u mla|im kategorijama Borca, nastavio u podmlatku Slobode i tu ostao da igra sve do vojske. Tih {ezdesetih, kada su on i wegove generacije odlazile u JNA, vojni rok je trajao dve godine. Vojska mu je bila samo kra}i ozbiqniji rastanak od terena. Kada je zavr{ena i ta obaveza, vratio se u ^a~ak i zaigrao za FK Zadrugar. - Pet godina, od ’70. do ’75, u Zadugaru sam bio igra~, kapiten i trener. Kada je pro{lo moje vreme na terenu, bio sam samo trener - ka`e Cole Obradovi}. Ali, tih {ezdesetih i sedamdesetih, u najve}oj igra~koj snazi, nije bio posve}en samo fudbalu. Radio je u Fabrici reznog alata i osnovao porodicu.

S

Posle Zadrugara, trenirao je jo{ desetak klubova, Jedinstvo iz Kowevi}a, BIP, Klub Fabrike reznog alata... Za rad u fabri~kom klubu vi{e puta je nagra|ivan, a najnovije priznawe za celokupan doprinos ~a~anskom fudbalu stiglo mu je ovih dana. Na{ao se u grupi fudbalera-veterana i sportskih radnika koje je nagradio Fudbalski savez ^a~ka. Iz ugla dana{wice, fudbalska karijera Stojana Obradovi}a ne bi delovala toliko impozantno. Nije igrao u inostranstvu, nije vodio reprezentaciju i nije zgrnuo velike pare. Ali za wega, a ima jo{ takvih sportista i trenera, re~enica “Ostavi}emo srce na terenu”, nije bila toliko isforsirana fraza od koje se obi~nom ~oveku di`e kosa na glavi. Danas mu je ostala jo{ jedna vrlo va`na misija rad sa mladima. I dana{we generacije u~i da se dobar fudbaler ra|a samo iz velike qubavi prema ovom sportu. Ne postaje se ni Mardona samo iz qubavi prema slavi i

ro{le subote u Kraqevu je odr`ano prvensvo Srbije u krosu na kome je nastupilo devet takmi~ara Atletskog kluba ^AAK. U konkurenciji mla}ih seniora Darko Rosi} je stigao na ciq ~etvrti i tim plasmanom izborio mesto u reprezentaciji Srbije za Balkansko prvenstvo u krosu. Ovo prvenstvo bi}e odr`ano ve} sutra, 9. marta, u Zrewaninu. Ostali takmi~ari kluba ^AAK postigli su zapa`ene rezultate.

P

FUDBAL

STARTUJE PROLE]NO PRVENSTVO udbaleri Borca u nedequ igraju prvu utakmicu u prole}nom delu sezone sa Metalcem iz Gorweg Milanovca. Polusezonu Prve lige Srbije ^a~ani otvaraju u gostima. Jesewe prvenstvo zavr{ili su na ~etvrtom mestu sa 29 bodova. Posledwu pripremnu utakmicu Borac je izgubio od Jedinstva Putevi na Zlatiboru sa 1:0. U pauzi izme|u dve polusezone odigrali su 11 prijateqskih me~eva i zabele`ili tri pobede i po ~etiri poraza i remija.

F

novcu. - Meni je, naravno posle porodice, fudbal najve}a radost. Orastao sam u Pridvorici, jednom brdovitom selu, gde ba{ i nije bilo pravih fudbalskih terena. Loptu sam zavoleo na To{ovi}a ~airu, mestu koga se samo najstariji jo{ uvek se}aju. Tu je vojska gradila fabriku “Sloboda”, a fudbaler Lipu{inovi} je pre vi{e od 60 godina doneo prvu fudbalsku loptu. On je osnovao i prvi vojni tim u kome sam igrao. Pre toga smo mi de~aci gawali krpewa~u. Tako sam fudbal zavoleo i pre nego {to sam osetio igru sa pravom

loptom - pri~a Cole. Dana{wim generacijama je sme{no govoriti o krpewa~ama. Ali, Colu Obradovi}u i ostalim trenerima-entuzijastima u ^a~ku, nije dovoqna potvrda kvalitenog rada samo da im ve}i klubovi zapa`aju i vrbuju igra~e. Iz [kole Mladost radost oti{le su na desetine malih igra~a i neki }e jednog dana biti velika imena. Kako gola ~iwenica da je neko dobar fubaler ne ~ini kompletnu li~nost, Colu i ostalim entuzijastama najvi{e je stalo da fudbalerima koje su od{kovali zauvek ostanu u se}awu po dobrom. Z. J.

RUKOMET

DEVOJKE OTVORILE SEZONU ukometa{ice ^a~ka odigrale su dve utakmice u prole}nom prvenstvu. U 12. kolu Prve lige Zapad, u kom{ijskom derbiju, pobedile su kod ku}e kraqeva~ki Metalac sa 35:26. Ve} na slede}oj utakmici izgubile su od @RK Radni~ki iz Obrenovca. Ovog vikenda, 14. kolo, do~ekuju Medicinar [abac. ^a~anke su trenutno devete na tabeli sa sedam bodova. Mu{ki rukometni klubovi iz ^a~ka Mladost i Atenica (Druga liga Zapad 1) startuju krajem marta. Mladost prvu utakmicu igra pretposledweg, a Atenica posledweg vikenda u ovom mesecu.

R


31

SPORT

PETAK 8. MART 2013. GODINE

POJA^ANA SENIORSKA EKIPA BICIKLISTI^KOG KLUBA BORAC a redovnoj skup{tini biciklisti~kog kluba Borac u hotelu “Beograd”, posledweg dana februara, predstavqena je i nova seniorska ekipa. Petorka, Jovan Zekavica, Stefan Stefanovi}, Marko Danilovi}, Goran Antonijevi} i Lazar Filipovi}, zvani~no je potpisala ugovor sa klubom. Tim ~ine biciklisti koji su po~eli u Borcu, u me|uvremenu vozili za druge klubove i sada se vratili u staro jato, a me|u wima su i doju~era{wi juniori. - Sponzorstvo kompanije “Auto^a~ak” i [kode omogu}ilo nam je da formiramo kvalitetniju seniorsku ekipu. Kako smo u 2013. u{li ambicioznije nego ikada, ciq nam je da budemo me|u tri najja~e ekipe u Biciklisti~koj ligi Srbije i da damo najmawe tri reprezentativca. Ove godine su aktuelne Mediteranske igre. O~ekujemo da se na wima takmi~i bar jedan na{ biciklista. Reprezentaciju Srbije ~ini}e ~etiri ~lana. Sve {to smo ranije zapo~eli i ono {to od ove godine budemo radili ima jedan najva`niji ciq, da biciklisti iz na{eg kluba u~estvuju na Olimpijadi u Rio de @eneiru 2016. U novije vreme ^a~ak je imao samo jednog olimpijca i to ba{ biciklistu Mi}a Brkovi}a. Normu za Olimpijske igre takmi~ari bi trebalo da ispune godinu dana pre Ria. Imaju dovoqno vremena da do tada jo{ vi{e napreduju i sazre kao profesionalci - rekao je Dragan Dostani}, sekretar BK Borac. Klub ve} ima reprezentativce, seniore Jovana, Marka i Stefana, dva juniora i jednog kadeta, a ove godine uvodi i nove discipline. U klub u kome je i

N

po~eo, vratio se Lazar Filipovi}, vice{ampion sveta u paratriatlonu (tr~awe, plivawe, biciklizam). Osim parabiciklizma, u programu BK Borac su BMX i MTB (planinski biciklizam) discipline. - Za BMX nam je potrebna staza. Obezbedili smo projekat i ostaje nam da se sa gradskim rukovodstvom dogovorimo oko dobijawa staze i da za planinski biciklizam pripremimo takmi~are - najavio je Dostani}. Ove godine BK Borac organizuje i jubilarnu 20. Trku “Klasik Beograd ^a~ak”, koja }e biti bodovana i za Balkansko prvenstvo. BICIKLIZAM KAO POKRET Usavr{avaju}i qudske resurse, Borac je pro{le godine honorarno anga`ovao trenera Predraga Proki}a, vrhunskog biciklistu i nekada{weg reprezentativca. Proki} se odmah bacio na posao i u klubu i van wega. - Posetio je sve ~a~anske osnovne {kole, obrazovao mlade o zna~aju bavqewa sportom, ve`bao sa wima, u~io ih i kako da bezbedno voze bicikl u saobra}aju. U Borcu je formirana takmi~arska grupa, a za one koji se nisu nadmetali na prvenstvima u Srbiji i inostranstvu, organizovani su odlasci u prirodu. Akcija koja je ostavila najvi{e traga je vo`wa nekoliko stotina u~enika osnovnih {kola na ulicama ^a~ka - podsetio je predsednik BK Borac Vladimir Milo{evi}. OPSTALI SA NAJBOQIMA Pro{le godine u Biciklisti~koj ligi Srbije mla|i kadeti Boraca su bili drugi, kadeti ~etvrti, a juniori tre}i. U pojedi-

IDEMO U RIO!

na~noj konkurenciji osvojeno je desetak medaqa u vi{e disciplina. Za reprezentaciju su se takmi~ila ~etiri ~lana ~a~anskog kluba u seniorskoj, juniorskoj i kadetskoj konkurenciji, Jovan Zekavica, Stefan Stefanovi}, Borislav Simonovi} i Aleksandar Petrovi}. I ove godine sve uzrasne kategorije BK Bo-

rac su spremne za takmi~ewa. - U 2012. smo organizovali 19. Trku “Klasik Beograd - ^a~ak”. Osim Srba, u~estvovali su biciklisti iz Ma|arske, Bugarske, Bosne. Organizovali smo Prvenstvo Srbije u drumskom biciklizmu i trku za Biciklisti~ku ligu za sve kategorije. Ova prvenstva

smo uspeli da organizujemo sa malim sredstvima, {to se nije odrazilo na kvalitet takmi~ewa i bezbednost u~esnika - podsetio je Milo{evi}. Kao i ostali sportski klubovi, BK Borac se suo~ava sa nedostatkom novca. Osim iz gradskog buxeta, klub se finansira uz pomo} sponzora, donatora i

~lanarine, a od resornog ministarstva nisu dobili ni dinara. Kako je na redovnoj skup{tini rekao Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i turizam, za BK Borac je ove godine izdvojeno ne{to vi{e od 900 hiqada dinara, ali za vrhunske rezultate, uvek bi trebalo vi{e para. Z. J.

ODR@ANA SKUP[TINA FUDBALSKOG SAVEZA MORAVI^KOG OKRUGA

JEDINSTVO, A NE JEDNOUMQE udbalski savez Moravi~kog okruga odr`ao je pro{le sedmice redovnu skup{tinu. Sednica je otvorena himnom “Bo`e pravde”, a potom su delegati odali po{tu nedavno preminulim sportskim radnicima Ivanu Ivanovi}u Ivecu i Qubinku \unovi}u \unu.

F

Osim delegata iz Ivawice, Gorweg Milanovca, Lu~ana i ^a~ka, na skup{tini su prisustvovali i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Delegati su, izme|u ostalog, usvojili izve{taje o radu za pro{lu i ovu godinu, usvojili finansijski plan, kao i nacrte novog sta-

tuta. - Jo{ jednom smo pokazali jedinstvo, a ne jednoumqe u dono{ewu najva`nijih odluka. U jednom trenutku, po-

jedine odluke su, mo`da, donete na {tetu ^a~ka u odnosu na Lu~ane, Ivawicu i Milanovac. Na skup{tini sam naglasio i da }e finan-

sijska sredstva biti podeqena na ~etiri jednaka dela. Moram da pomenem i komesare Slobodana Kori}anca i Milana Martinovi}a, koji

vrlo korektno vode Okru`nu ligu - rekao je Haxi Goran Milovanovi}, predsednik Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga. Z. J.


32

SPORT KO[ARKA

JUNIORI BORCA JEDINI GUBITNICI vi ~a~anski klubovi, osim juniora Borac Mocart sporta, trijumfovali su u prethodnim kolima i u gostima i kod ku}e. Prvi tim BMS pobedio je Tami{ na gostovawu u Pan~evu, Mladost na svom terenu imewake iz Zemuna, @elezni~ar, tako|e kao doma}in, Zlatibor iz ^ajetine, a ^a~ak 94 kom- BMS - CZ (49:58) {ije iz U`ica. Pobedni~ku seriju nastavili su kadeti Borac Mocart sporta. Jedino su juniori Borca pali kod ku}e. Savladala ih je Crvena zvezda sa 49:58, po ~etvrtinama 16/10, 10/15, 17/17, 6/16. Iako su ^a~ani dobro otvorili igru, uspevali da probiju Zvezdinu odbranu i vodili ve}i deo utakmice, zavr{nicu su skroz prepustili gostima. U prvom poluvremenu u ekipi Borca se izdvojio Stefan Mitrovi} koji, uglavnom, nije ma{io udarce za tri poena, ali u nastavku {ut ni wega nije hteo. - Slabo smo otvorili utakmicu i bili lo{i u odbrani. Imali smo velikih padova, ali smo uspeli da se smirimo i u drugom poluvremenu pru`imo maksimalnu odbranu i tako postignemo ovaj rezultat. Nije bilo lako u ^a~ku, oni su imali podr{ku publike i dobro igraju na svom terenu - komentar je najkorisnijeg igra~a Zvezde na ovoj utakmici Ogwena Dobri}a. Utisak publike je i da su gosti imali ve}u podr{ku sudija. Komentar Slobodana Klipe, trenera Zvezdinih juniora je da je u ^a~ku uvek prisutno doma}insko su|ewe i da nije i{lo wima u prilog, dok je trener Boraca Aleksandar Bjeli} samo ukratko rekao da im sudije nisu krive za

S

poraz. Posle solidno odigranih prvih 20 minuta, pad doma}ih igra~a u drugom poluvremenu kulminirao je kako se utakmica bli`ila kraju. Koliko je Zvezda uspela da u~vrsti odbranu i bude preciznija u {utu, najboqe pokazuje statistika i ~iwenica da je Borac u posledwih deset minuta uspeo da ubaci svega {est poena. - Nedostajalo nam je iskustvo na ovakvim utakmicama. Ostaje nam da se okrenemo slede}im me~evima i dobijemo ih i na strani i kod ku}e - rekao je Milo{ Pavlovi}, na ovoj utakmici najkorisniji igra~ BMS. Po indeksu korisnosti osim Ogwena Dobri}a, u timu Crvene zvezde su se istakli \or|e Kaplanovi} i Vuk Jovanovi}. U ~a~anskoj ekipi nijedan igra~ nije dostigao dvocifreni skor, a ne{to boqe indeksne poene imali su Milo{ Pavlovi}, Uro{ ^arapi}, igra~ kadetskog tima BMS i Vuk Gari}. U narednom kolu juniori Borca gostuju u Leskovcu ekipi Zdravqe. Z. J.

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

19. kolo Priboj - @elezni~ar

23. kolo Tami{ - Borac Mocart sport 72:76 Borac je sa osvojena 34 boda deveti na tabeli. 24. kolo Borac Mocart sport - BKK Radni~ki, 9. mart, hala KK Borac, 19 ~asova

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 15. kolo ^a~ak 94 - U`ice 88:83 Sa 21 bodom ^a~ani su peti na tabeli. 16. kolo Mile{evac Prijepoqe - ^a~ak 94, 10. mart,

DRUGA LIGA SRBIJE 19. kolo Mladost ^a~ak - Mladost Zemun 80:67 Mladost je 12. sa 26 bodova. 20. kolo Proleter Naftagas Zrewanin - Mladost ^a~ak

ABS KADETSKA LIGA SRBIJE 16. kolo Mladost Zemun - Mladost ^a~ak, 13. mart Mladost Zaje~ar - Borac Mocart sport 53:72

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD 18. kolo @elezni~ar - Zlatibor ^ajetina 89:63 @elezni~ar je posle 18 odigranih kola peti sa 29 bodova.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

ODBOJKA

LIBERO ODMAKAO PROTIVNICAMA

osle pobede protiv Gimnazijalca u Kraqevu, devojke OK Libero ^A, sve su bli`e Prvoj ligi Srbije. Kao liderke na tabeli Druge lige Zapad, drugoplasiranoj ekipi Zlatibor be`e za pet, a tre}eplasiranoj Gimnazijalac za {est bodova. U prole}nom delu sezone devojke Libera zabele`ile su dve pobede i jedan poraz. Naro~it utisak igra~icama je ostavila posledwa utakmica na kojoj su kao go{}e, imale izvanrednu podr{ku publike. - Iako smo u Kraqevo oti{le bez dve standardne igra~ice, uspele smo dobro da

P

Druga liga Zapad `ene 12. kolo Sloboda S - Putevi Trendteks Gimanazijalac - Libero Ivawica - Borac Tabela 1. Libero

3:2 1:3 2:3 29

odigramo i pobedimo. Podr{ka koju smo imale od svojih navija~a na tribinama bila je neverovatna. Retko koja ekipa do`ivi tako ne{to u gostima - ka`e Bojana Brkovi}, kapiten OK Libero ^A. Slede}u utakmicu devojke igraju 14. marta. Od 18 ~asova u Osnovnoj {koli “Preqina” sastaju se sa ekipom Putevi Trendteks iz Prijepoqa. Kao i prvi tim, uspeh je ove sezone pratio i kadetkiwe OK Libero. Plasirale su se me|u 16 najboqih timova i ovog vikenda putuju u Lazarevac na polufinalni turnir. Z. J. 4. Ivawica 21 5. Borac 20 9. Sloboda 10 13. kolo Tutin Stil Jasen - Sloboda S Zlatibor - Ivawica Borac - Trstenik Libero - Putevi Trendteks

KARA\OR\E SVE JA^I

NAJUSPE[NIJA EKIPA

„KRAQEVA^KOG POBEDNIKA“

Mladost je tre}a, 27 bodova, a Borac peti sa bodom mawe. 17. kolo GRADSKI DERBI Borac Mocart sport - Mladost ^a~ak, 20. mart, hala KK Borac, 20.30 ~asova

KARATE KLUB SLOBODA

TRIJUMF U NOVOM SADU nedequ, 3. marta, u Sportskoj hali “Slana bara” odr`ano je takmi~ewe Novi Sad Open. U dosta jakoj konkurenciji karatisti ~a~anskog kluba Slobode zauzeli su prva mesta u nekoliko disciplina. Marko Raji~i} je efikasno savladao sve protivnike i osvojio prvo mesto u borbama. Najboqi u ovoj disciplini bili su Andrej Gruji~i} i Milica Polu`i}, dok je Andrej Gruji~i} bio prvi u katama. Karatisti Slobode u~estvovali su nedavno i na 10. Turniru “Kraqeva~ki pobednik”. Osvojili su {est medaqa. Marko Raji~i} je bio prvi u apsolutnoj i te`inskoj kategoriji, a Milica Polu`i} druga. Druga mesta u katama pripala su Luciji Gruji~i}, Jani Trifunovi}, Bojani Raji~i} i Jefimiji Jovanovi}.

U

a 10. Turniru “Kraqeva~ki pobednik” u~estvovao je i ~a~anski Kudo klub Kara|or|e. Wima je pripala titula najuspe{nijeg amaterskog kluba. Od osvojenih {est medaqa u Kraqevu, kudistima Kara|or|a pripala su tri zlata, jedno srebro i bronza. Andrej Raci} bio je najboqi u konkurenciji kadeta, dok je Uro{u Vitorovi}u pripalo dru-

N

go mesto. U juniorskoj konkurenciji Boris Stojan~evi} je bio prvi, a \or|e Vukajlovi} i Pavle Ristovi} tre}i. Zoran Kizi} pobednik je apsolutne kategorije za seniore. Kudo klub Kara|or|e otvoren je za nove ~lanove. Potencijalni borci mogu se javiti na telefone 061/297-34-68 i 066/427577.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

ENIGMATIKA

33


34

OGLASI

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

STANOVI P-18m2, 2.sprat, cgObili}eva/novo. Cena 16 000 E P-26 m2, 3. sprat, ta,Kej, Cena 18 500E P-33m2, 5. sprat, cg, B.Jankovi}a /nov/. Cena 21 000 E P-35m2 ,PR, ta, H.Morava. Cena 23 000 E P-36m2, 2. sprat, cg, Obili}eva /novo/. Cena 23 000 E P-36m2, PR, cg, Qubi}ska. Cena 29 000 E P-36m2, 4. sprat, cg, Qubi}ska. Cena 22 500 E P-37m2, PR, cg,Kej. Cena 24 000 E P-42m2, PR, cg, Solunska. Cena 34 000 E P-51m2, 2. sprat, ta, B. Jankovi}. Cena 31.000E P-44m2, 2. sprat, ta, Kej. Cena 30 000 E P-46m2, PR, cg,Avenija 1. Cena 31 000 E P-47m2, 1. sprat, ta, Kej, Pri{tinska. Cena 31 000 E P-47.5m2, 5. sprat, cg,

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON Nemawina. Cena 28 000 E P-48m2, 12. sprat, cg, Vinara. Cena 26 000 E P-50.5 m2, 3. sprat, cg, hotel Morava. Cena 38 000 E P-53m2, 3. sprat, ta , B.Jankovi}a. Cena 33 000 E P-53m2, 2.sprat, cg, Kej, cena 35 000 E. P-54m2, 2. sprat, ta, Nemawina. Cena 36 000 E P-54m2, 1. sprat, cg, Qubi}ska , nov. Cena 53.500 E P-57m2, 4. sprat, cg, Avenija 2. Cena 36 000 E P-56m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 35 000 E P-56m2, 4. sprat,cg, Centar. Cena 32 000 E P-57m2, 4. sprat, cg, Kej. Cena 36000 E P-57m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 41 000 E P-58 m2, 6. sprat, cg, K.Milo{a. Cena 37 000 E P-58m2, 2. sprat, cg, H.Morava. Cena 42 000 E P-58m2, 9. sprat, cg, Kej. Cena 38 000 E P-60m2, 3. sprat, ta,

KU]E P-40m2, 17 ari-G.Atenica, 10 500 E P-35+13m2, 1 ar-V.Stepe, 30 000 E P-70m2, 6.3 ara-Atenica , 34 000 E P-67m2, 3 ara-V.Stepe, 36 000 E P-120m2, 5.5 ari- {iri centar, 40 000 E P-137m2, 1.5 ari-Obili}eva, 67 000 E P-120+40m2, 3 ara-Ko{utwak, 67 000 E P-100m2, 2 ara-Centar,72 000 E P 60m2, 1 ari Suvi breg, 27 000E P-180m2, 2.5 ara-{iri centar, 72 000

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31 Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 1. sprat, cg, Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 40500 E P-66.5m2, 7. sprat, cg, Nemawina. Cena 38 000 E P-67m2, 3. sprat,cg, Balkanska. Cena 38 000 E P-70m2, 2. sprat,cg, Kej. Cena 45 000 E P-73m2, 1. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 58 000 E P-74m2, 5. sprat, cg, Kalu|erice. Cena 45 000 E P-76m2, 2. sprat, cgCentar. Cena 51 000 E P-76.5m2, PR, cg, Cara Lazara, nov. Cena 62 000 E P-83m2, 1. sprat, cg, K.V.Popovi}a. Cena 51 000 E P-80m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 53 000 E P-96m2, 5. sprat, cg, Alvaxinica . Cena 66 000 E P 17m2, prizemqe, Balkanska. Cena 9 000 E

E P-67m2, 4.75 ari-Centar, 83 000 E P-120+65+100m2, 3.8 ari, Zelengorska, 90 000 E P-164m2 , 4.6 ari-Centar, 140 000 E P-106m2, 5.8 ari, Nu{i}eva, 73 000 E P-63m2, 4.7 ari-Atenica , 37 000 E P-64 m2+35m2, 7 ari- Suvi Breg, 33 000 E P-54m2+32m2+30m2, 6 ari-Trbu{ani, 37 000 E P 200m2 3 ari nova ,Trubu{ani, 40 000

PETAK 8. MART 2013. GODINE

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 u Ljubi}skoj ulici sa CG, cena: 21 000 eura P=37 m2 na Ljubi} keju, 4.sprat, cena: 21 000 eura P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=37 m2 na Ljubi} keju u zgradama od fasadne cigle sa CG, cena: 23 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 18 500 eura P=26 m2 sa stvarima, Ljubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Ljubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvad`inica, 4.sprat, sa stvarima P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG,

cena: 38 000 eura P=55 m2, Ljubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvad`inica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Ljubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=60 m2, nov, Balkanska ulica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvad`inica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Ljubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=65 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Ljubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvad`inica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvad`inici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvad`inica, cena: 67 000 eura

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 063 84 30 203


PETAK 8. MART 2013. GODINE

Na osnovu ~lana 7. Pravilnika o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za javno informisawe od lokalnog zna~aja ("Sl. list grada ^a~ka" broj 2/2013), Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, raspisuje JAVNI KONKURS ZA JAVNO INFORMISAWE GRA\ANA OD LOKALNOG ZNA^AJA 1. Predmet javnog konkursa: 1) Dodela sredstava za finansirawe i sufinansirawe programa i projekata u oblasti javnog informisawa 2) Ugovarawe medijskog informisawa gra|ana od lokalnog zna~aja emitovawem radio i televizijskog programa ili vremena za emitovawe programa Ukupno raspolo`iva sredstva u buxetu Grada za ove namene iznose 6.300.000,00 dinara. 2. Programi i projekti u oblasti javnog informisawa koji se finansiraju i sufinansiraju iz buxeta Grada su: - programi, projekti i ~lanci koji se bave informisawem javnosti o radu organa lokalne samouprave; - programi, projekti i ~lanci koji se bave privrednim aktivnostima i podsticajem razvoja privrednih aktivnosti; - programi, projekti i ~lanci koji se bave radom i aktivno{}u lokalne samouprave - naro~ito manifestacije, kulturni i drugi programi lokalne samouprave od op{teg interesa za gra|ane Grada; - programi, projekti i ~lanci koji se bave svakodnevnim informacijama i temama od op{teg interesa za gra|ane Grada; - programi, projekti i ~lanci koji se bave informisawem javnosti o aktivnostima mesnih zajednica; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na mlade i afirmaciju stvarala{tva mladih; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na za{titu i obrazovawe dece ometene u razvoju; - programi, projekti i ~lanci koji afirmi{u porodicu kao osnovnu jedinicu dru{tva i natalitet; marketing 032/342-276

OGLASI

- programi, projekti i ~lanci koji se odnose na stare i bolesne; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na afirmaciju sporta od lokalnog, regionalnog i republi~kog zna~aja, - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na nacionalne mawine i verske zajednice; - programi, projekti i ~lanci koji doprinose afirmaciji pravih qudskih vrednosti, za{titi rawivih kategorija stanovni{tva i inkluzivnom obrazovawu i doprinose ostvarewu zajedni~kog `ivota gra|ana i - drugi programi i projekti od zna~aja za informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja. 3. Pravo na podno{ewe prijave za finansirawe ili sufinansirawe programa odnosno projekata u oblasti javnog informisawa, imaju osniva~i javnih glasila (novina, radio programa, televizijskih programa) kao i privredna dru{tva i preduzetnici koji su registrovani za obavqawe delatnosti produkcije televizijskog i radio programa, pod uslovom da imaju zakqu~ene ugovore sa lokalnim emiterima o obaveznom emitovawu projekta za koji podnose prijavu. 4. Osniva~i novina, portala imaju pravo da podnose prijave za finansirawe ili sufinansirawe programa odnosno projekata. Emiteri televizijskog i radio programa i produkcije mogu da podnesu prijave za finansirawe ili sufinansirawe programa, odnosno projekata i ponude za medijsko informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja. Osniva~i javnih glasila iz ta~ke 3. Konkursa imaju pravo da podnesu prijavu za finansirawe ili sufinansirawe programa odnosno projekata u oblasti javnog informisawa i ponude pod uslovom da im je registrovano sedi{te na teritoriji Grada. Pored uslova iz ta~ke 3. Konkursa, podnosilac prijave - osniva~ televizijskog ili radijskog programa treba da ispuwava i slede}e uslove: 1) da `eqena zona servisa - opslu`ivawa obezbedi prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmawe 60% stanovni{tva na teritoriji Grada. 2) da raspola`e va`e}om dozvolom za emitovawe, u skladu sa zakonom ili ugovorom zakqu~enim sa emiterom.

35

3) da je izmirio sve poreze i druge obaveze Gradu. Pored uslova iz ta~ke 3. Konkursa, osniva~ novina i portala treba da je upisan u registar javnih glasila. Osniva~i produkcije i emiteri ne mogu konkurisati za programe i projekte istog tematskog sadr`aja koji se emituju kod istog lokalnog emitera. 5. Komisija vr{i ocenu projekata polaze}i od: - zna~aja projekta za ostvarivawe javnog informisawa od lokalnog zna~aja; - zastupqenosti informativnog sadr`aja u javnom glasilu koje konkuri{e ; - zna~aja javnog glasila na informisawe lokalnog stanovni{tva; - doprinosa socijalizaciji svih dru{tvenih grupa (lica sa posebnim potrebama, nacionalne mawine, rawive kategorije stanovni{tva i sl.) - afirmacija grada, - odr`ivost projekta, - nivoa obezbe|enih sredstava za ove namene, srazmerno broju prihva}enih projekata i ponuda. 6. Konkursnu dokumentaciju zainteresovani u~esnici mogu preuzeti u kancelariji broj 209 Gradske uprave grada ^a~ka (predsednik Komisije za dodelu sredstava iz oblasti javnog informisawa) ili na sajtu grada ^a~ka, www.cacak.org.rs. 7. Rok za podno{ewe prijava na Konkurs je 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas". 8. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada ^a~ka - Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, Ul. `upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE OTVARAJ PRIJAVA NA KONKURS". 9. Uz prijavu na Konkurs dostavqaju se prilozi navedeni u konkursnoj dokumentaciji. 10. Prijavu na konkurs podnosi lice ovla{}eno za zastupawe podnosioca prijave. 11. Komisija je du`na da u roku od 15 dana od dana zakqu~ewa Konkursa, razmotri sve prispele prijave. Nepotpune i neblagovremene prijave Komisija ne}e uzeti u razmatrawe. PREDSEDNIK KOMISIJE Aleksandar Da~i}


36

AUTOMOBILI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

ZNATE LI [TA ZIMA URADI VA[EM AUTOMOBILU?

ima je definitivno najgore godi{we doba za sve automobile i veoma je va`no da limenom qubimcu poklonite vi{e pa`we, pa je dolaskom prole}a nu`no obaviti pregled, kako bi pravovremeno otkrili sve rane. 1. Detaqno oprati automobil od soli i blata, ali u nekoj opremqenijoj auto-perionici, jer sami to ne}ete mo}i da uradite. Neophodno je detaqno prawe svih delova koji su u redovnom prawu te{ko dostupni. U unutra{wosti blatobrana i na ivicama pragova so mo`e da se zadr`i po nekoliko meseci i da izjeda lim va{eg vozila. Povi{ewem temperature, negativna delovawa su ja~a. 2. Oprati motor i motorni prostor, jer se tu sigurno zadr`ala so. Te~nost za prawe motora ko{ta nekoliko stotina dinara i mo`ete je kupiti na svakoj ve}oj benzinskoj stanici. Uz boju, motor je jedan od najskupqih delova va{eg automobila. Mnogi qudi ne ~iste svoje motore, jer jednostavno ne znaju na koji na~in se motor ~isti i boje se da ne{to ne o{tete. Va{ motor je mnogo otporniji, nego {to mislite i mo`ete ga prati i ~istiti bez straha da }ete ne{to o{tetiti. Zapamtite: Koristite samo onoliko vode i sredstva za ~i{}ewe koliko vam je potrebno da bi o~istili motor i ne natapajte previ{e motor sa odma{~iva}em

Z

Postupci ~i{}ewa motora 1. Nikada ne ~istite vru} motor. Najboqe vreme za ~i{}ewe motora je ujutru, jer je mirovao celu no}. Ako ga polivate hladnom vodom, veliki je rizik da }ete o{tetiti motor. Neki preporu~uju zagrevawe motora, kako bi se opustila mawa prqav{tina, ali to bi zna~ilo da je samo lagano zagrejan. Ako je previ{e zagrejan, odma{}iva~ }e se osu{iti i ostaviti mrqe na povr{ini motora. 2. Pre nego {to po~nete sa ~i{}ewem, pokrijte alternator (generator izmeni~ne struje), sve izlo`ene filtere i usis vazduha na motoru. Pokrijte izlo`ene filtere za vazduh sa kesom, samo vodite ra~una da je ne zaboravite pre nego sto pokrenete motor. Ako ste imali neke dodatne radove ili izmene na motoru, onda }ete mo`da imati elektri~ne kablove ili trake koje `elite pokriti. 3. Zapo~nite sa odma{~ivawem celog prostora u kome

je sme{ten motor. Koristite odma{~iva~ i na posudi za te~nost i crevima. To su podru~ja koja su obi~no posebno prqava. Isprskajte i protiv po`arni deo na zadwem delu prostora motora i probajte dosegnuti {to daqe mo`ete. Odma{}iva~ ne}e odraditi posao za vas, ali }e ga svakako olak{ati. Na kraju isperite sa slabim mlazom vode. 4. Neke posude za te~nost i poklopci mo`da trebaju malo vi{e napora da bi se prqavstina uklonila. Napravite sapunicu, sipajte u sprej bocu i probajte da istrqate krpom od mikrofibera. Na nekim podru~jima }ete mo`da morati koristiti ~etku za detaqno ~i{}ewe prqav{tine. Uvek koristite ~etke sa mekanim vlaknima i nikada ne koristite ~etku od ner|aju}eg ~elika. Takve ~etke }e izgrebati plastiku i boju i stvarno }e naru{iti izgled va{eg motora. 5. Motor se mora osu{iti pre nego sto nastavite sa voskom ili za{titom. 6. Za sjaj plastike i cevi mo`ete koristiti kvalitetnu za{titu za gumu ili vinil. Nanesite za{titu i zatim obri{ite povr{ine plastike i cevi kako bi bili sigurni da su za{ti}eni od topline i prqav{tine. Va{ motor }e izgledati puno boqe. Deset godina sta-

ro vozilo ne mora imati motor koji izgleda kao da je 10 godina star. Jednom kada o~istite motor, odr`avajte ga sa redovnom brisawem . Popravite sami sitna o{te}ewa na karoseriji nastala od kamen~i}a i od soli, a boju za sitne reparacije }ete na}i u svakoj prodavnici auto-delova. To je potrebno u~initi da bi se spre~ila korozija.

Kako se i {ta za{ti}uje na automobilu? R|a nadgriza na automobilu pojedine delove, a naj~es{e lim. Industrijska so koja se zadr`ava po putevima je najve}i neprijateq automobila. Prvo propadaju neza{ti}eni delovi, zatim sva ona mesta na karoseriji automobila gde se voda i blato zadrzavaju. Najosetqivija mesta na karoseriji automobila su: - rubovi krila - spojevi na haubi - spojevi na krilu - dowi deo vrata - spojevi na zadwoj haubi - pragovi Zimske gume, zamenite letwim i, naravno, proverite pritisak. Ako ste u prilici, koristite azot za puwewe pneumatika. Proverite stawe akumulatora, zna~i nivo kiseline, a po potrebi doliti destilovanu vodu. Ukoliko imate puwa~, dopunite akumulator. Obavezno servisirajte klima-ure|aj u kolima, zamenite filter klime i dezinfikujte kabinu. So na putu nagriza aluminijske delove na hladwaku automobila zbog ~ega ~esto odlaze klimatizacioni sistemi, a voza~i to primete tek kada krene sezona paqewa klime u automobilu. Prekontrolisati i po potrebi zameniti kai{eve koji ponekad ho}e da ispucaju od hladno}e. Ako nemate rezervne kai{eve, dobro je kupiti ih i dr`ati u kolima. U kategoriju “ozbiqnijihâ€? kvarova svakako se ubraja pucawe gumenih delova ve{awa zbog hladno}e, {to ~esto vodi do daljih, povezanih problema. Tako|e, prilikom parkirawa, nakon du`e vo`we, voza~i ~esto povla~e ru~nu ko~nicu te se zbog hladno}e vazduha i vru}ih diskova kondenzuje vlaga i dolazi do smrzavawa pakni za diskove. Prilikom slede}e vo`we voza~ kre}e na silu i dolazi do pucawa paknova. Zamenite zimsku opremu u prtqa`niku (na primer, lanci za sneg, mala lopata‌) letwom varijantom, a to je uglavnom neka skromnija varijanta kamp opreme. Proverite metlice brisa~a, jer gumeni delovi ho}e od mraza da se iskrzaju i ispucaju, ako je potrebno, zamenite ih. Ako se bli`i vreme za zamenu motornog uqa, preporu~qivo je zameniti ga posle zime. Zimska vo`wa s bogatijom smesom prqa i razre|uje uqe, i u wemu se talo`i zajedno s ne~isto}ama, {to pogor{ava podmazivawe. Promenom uqa olak{a}e se i rad u akomulatoru. Tokom zime akumulator je izlo`en velikom optere}ewu, jer mu niske temperature smawuju kapacitet, a zbog zgusnutog uqa u motoru i mewa~u svako pokretawe motora i rad elektropokreta~a je iscrpquju}i.


PETAK 8. MART 2013. GODINE

37

TEHNIKA

NAJEKONOMI^NIJI INKXET [TAMPA^ NA SVETU istem kontinuiranog dotoka mastila nije novina kada je u pitawu inkxet {tampa, ali su korisnici do nedavno morali sami da nalaze re{ewe kako da nadograde ovakav sistem na ve} postoje}e modele {tampa~a, uz rizik da kvalitet {tampe ne bude zadovoqavaju}i. Epson je jedini proizvo|a~ na svetu koji je sredinom pro{le godine ponudio kompletna re{ewa sa fabri~ki integrisanim re-

S

marketing 032/342-276

zervoarima za mastila. Zahvaquju}i jedinstvenom metodu hladne {tampe i Micro Piezo tehnologiji izrade glave {tampa~a, Epson je za sada jedini proizvo|a~ koji mo`e da proizvede ovakva re{ewa. Najve}a prednost sistema kontinuiranog dotoka mastila je minimalizacija tro{kova {tampe, budu}i da mastilo, umesto u kertrixima, dolazi u bo~icama znatno ve}e zapremine. Ovakvi modeli {tampa~a nameweni su prvenstveno korisnicima koji {tampaju u ve}im obimima, a to su naj~e{}e po-

slovni korisnici. Epson je nedavno predstavio biznis model iz WorkForce serije koji nosi oznaku M200. Ovaj model je zapravo multifunkcijski {tampa~ koji objediwuje funkcije {tampawa, skenirawa i kopirawa, sa nadasve prakti~nim ADF mehanizmom koji sam uvla~i papire za daqu obradu. U pitawu je monohromatski model koji je pre svega namewen kancelarijama za ~ije potrebe nije nu`no imati otisak u boji. Sa 34 stranice u minuti koliko iznosi brzina {tampe, ovaj {tampa~ spada u br`e mo-

dele sredwe kategorije. Mastilo dolazi u bo~ici zapremine 140 ml koja se koristi za brzu i laku dopunu rezervoara. Pored brzine i kvaliteta {tampe koji se ogleda u jasnom, ~itqivom i postojanom otisku, najva`nija karakteristika ovog {tampa~a jeste tro{ak po od{tampanoj strani koji je zaista minimalan s obzirom na to da {tampa oko 6.000 stranica po jednom puwewu. Ova karakteristika opravdava ne{to ve}u cenu samog ure|aja koji se ve} za nekoliko meseci vi{estruko isplati.


38

OGLASI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

„Gradska stambena agencija“ ^a~ak

„Gradska stambena agencija“ ^a~ak

Objavquje

Objavquje

OGLAS

OGLAS

O DAVAWU U ZAKUP: - Lokala u Ulici Danice Markovi}, u ^a~ku, broj zgrade: 2, prizemqe, broj posebnog dela: 3, na KP br. 3212/1 KO ^a~ak, povr{ine 14 m2 prodajnog prostora, po po~etnoj ceni od 15.250,00 dinara + PDV. Uslovi oglasa:

O DAVAWU U ZAKUP: - Lokala u Ulici Danice Markovi}, u ^a~ku, broj zgrade: 1, prizemqe, broj posebnog dela: 4, na KP br. 3212/1 KO ^a~ak, povr{ine 34 m2 prodajnog prostora, po po~etnoj ceni od 37.030,00 dinara + PDV; Uslovi oglasa:

- Ponude se dostavqaju u pisanoj formi u zatvorenoj koverti, po{tom ili li~nom dostavom pravnom sektoru Agencije ili na adresu, Ul. @upana Stracimira br. 2; - Rok za dostavu ponuda je osam dana od dana objavqivawa oglasa u nedeqnom listu "^a~anski glas"; - Zakupodavni odnos }e trajati jednu godinu, ra~unaju}i od dana zakqu~ewa ugovora o zakupu, uz mogu}nost obnavqawa ugovornog odnosa; - Za sve ostale informacije mo`ete se obratiti pravnom sektoru ove Agencije, na tel. 032-309 039 ili 032-343 027. „Gradska stambena agencija“ ^a~ak 032/309 039 ili 032/343 027

"Gradska stambena agencija" ^a~ak Objavquje

OGLAS

- Ponude se dostavqaju u pisanoj formi u zatvorenoj koverti, po{tom ili li~nom dostavom pravnom sektoru Agencije ili na adresu, Ul. @upana Stracimira br. 2; - Rok za dostavu ponuda je osam dana od dana objavqivawa oglasa u nedeqnom listu "^a~anski glas"; - Zakupodavni odnos }e trajati jednu godinu, ra~unaju}i od dana zakqu~ewa ugovora o zakupu, uz mogu}nost obnavqawa ugovornog odnosa; - Za sve ostale informacije mo`ete se obratiti pravnom sektoru ove Agencije, na tel. 032-309 039 ili 032-343 027. „Gradska stambena agencija“ ^a~ak 032/309 039 ili 032/343 027

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

O DAVAWU U ZAKUP: - Lokala u Ulici Danice Markovi}, u ^a~ku, broj zgrade: 1, prizemqe, broj posebnog dela: 3, na KP br. 3212/1 KO ^a~ak, povr{ine 33 m2 prodajnog prostora, po po~etnoj ceni od 35.940,00 dinara + PDV Uslovi oglasa: - Ponude se dostavqaju u pisanoj formi u zatvorenoj koverti, po{tom ili li~nom dostavom pravnom sektoru Agencije ili na adresu, Ul. @upana Stracimira br. 2; - Rok za dostavu ponuda je osam dana od dana objavqivawa oglasa u nedeqnom listu "^a~anski glas"; - Zakupodavni odnos }e trajati jednu godinu, ra~unaju}i od dana zakqu~ewa ugovora o zakupu, uz mogu}nost obnavqawa ugovornog odnosa; - Za sve ostale informacije mo`ete se obratiti pravnom sektoru ove Agencije, na tel. 032-309 039 ili 032-343 027. „Gradska stambena agencija“ ^a~ak 032/309 039 ili 032/343 027

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-4/13-IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitor "TELENOR" d.o.o. nije du`an da izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "^a~ak 14", na poslovnom objektu u Ulici Milutina Mandi}a br. 2 u ^a~ku na k.p. br. 5106/2 K.O. ^a~ak Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Na osnovu Odluke o buxetu grada ^a~ka za 2013. godinu ("Sl. list grada ^a~ka", br. 25/12), a u skladu sa finansijskim planom za poqoprivredu, a na osnovu pozicije za ve{ta~ko osemewavawe grla

Grad ^a~ak ogla{ava: JAVNI POZIV ZA PRIKUPQAWE PONUDA Predmet javnog poziva je usluga za ve{ta~ko osemewavawe krava plotkiwa na teritoriji grada ^a~ka, elitnim semenom bikova simentalske rase. Ponu|a~i }e koristiti slede}a elitna semena bikova: "Mandat" i "Mannheim" iz SVC "Velika Plana", "Samt" i "Disco" iz SVC "Krwa~a" i "Raigras V 1131" firme doo "Semex". Pravo u~e{}a na javnom pozivu imaju veterinarske ambulante i veterinarske stanice koje su registrovane na teritoriji grada ^a~ka, i imaju re{ewe Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije za obavqawe ovih poslova. U ponudi dati cene osemewavawa sa PDV-om po jednom grlu i prvog pova|awa sa PDV-om. Pla}awe se vr{iti mese~no po dostavqenom izve{taju o ura|enom osemewavawu sa podacima za svako grlo. Uz ponudu je potrebno dostaviti: re{ewe o registraciji, re{ewe Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije za navedene poslove i uverewe o pla}enim doprinosima i porezu ne starije od 6 meseci. Rok za dostavqawe ponuda je 7 (sedam) dana, od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas". Ponude dostaviti u zatvorenoj koverti na pisarnicu ({alter 8) Gradske uprave grada ^a~ka ili po{tom na adresu: Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj grada ^a~ka, @upana Stracimira 2, najkasnije do 12,00 ~asova posledweg dana roka. Na koverti obavezno nazna~iti "U~e{}e po javnom pozivu za ve{ta~ko osemewavawe" - ne otvaraj, kao i podatke o ponu|a~u (ta~an naziv, adresa i telefon). GRADONA^ELNIK GRADA ^A^KA MR VOJISLAV ILI]

MARKETING

032/342-276


39

OGLASI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

NEKRETNINE

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO

STANOVI P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena

47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, tersa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E

KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E

LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morav, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E

PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7.sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura


40

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

Skup{tina stanara zgrade u Sin|eli}evoj 77 i 79 prodaje zajedni~ku prostoriju u zgradi. Zainteresovani mogu da se jave na adresu Sin|eli}eva 77.

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM dve ku}eposebne stambene jedinice 75+125 na Alvaxinici. Tel. 063/ 8430214 PRODAJEM stan u strogom centru 53 m2 kod Solida, gleda na Tempo. Cena 33.000 eura. Tel. 061/115-9863

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. ODGAJIVA^NICA PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE I PROIZVODE OD MANGULICA ( MAST, SLANINU I KOBASICU). MOBILNI: 064/134 82 36.

PRODAJEM stan P-30 m2, novija gradwa, 2. sprat, u {irem centru. Cena 21.000 eura. Tel. 063/691761 PRODAJEM stan P- 65 m2 u blizini Hotel Morave, 1. sprat. Cena 34.000 eura.Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, noviji sa name{tajem. Cena 25.000 E. Tel.

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN ZIMSKI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

064/3171701 PRODAJEM nov, odmah useqiv stan P-50.50 m2, u Qubi}skoj ulici, povoqno. Tel. 064/1589363 PRODAJEM nov dvoiposoban stan P- 52 m2 na Alvaxinici, 3. sprat. Cena 30.000 eura. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM jednosoban stan u Pri{tinskoj ulici , P- 37 m2, 2. sprat. Cena 24.000 E. Tel.063/691-761 PRODAJEM garsoweru P- 24 m2, 1. sprat, ulica Vojvode Stepe br.226, novija gradwa. Tel. 064/ 6732969

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}. Telefon: 063 84 30 203

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 MU[KARAC, 44 GODINE, UGOSTITEQSKI RADNIK, STAMBENO OBEZBE\EN / SA STANOM U U@EM CENTRU / KULTURAN, SPORTSKI GRA\EN, TRA@I ISKRENU @ENSKU OSOBU DO 37. GODINA, PO MOGU]STVU ZAPOSLENU, ISKQU^IVO RADI BRAKA. TEL. 064/ 1298633

HITNO PRODAJEM KU]U SA POMO]NIM OBJEKTOM U RAJI]EVOJ 16/1. CENA 25.000 EVRA. ZVATI NA BROJ 064/217-5520.

PRODAJEM kompletno name{tenu garsoweru P27 m2 u Aveniji 2, CG, 2. sprat, terasa, lift, KTV. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM garsoweru sa CG u Nemawinoj ulici, 6. sprat, lift, povr{ine 19 m2. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM HITNO garsoweru, cena 17.500 evra, centralno grejawe, 6 sprat, dva lifta- renovirana, mo`e i zamena za ve}i stan uz doplatu, ulica Kneza Milo{a 53. Tel. 060/3202-333 PRODAJEM nov stan povr{ine 78 m2, u Obili}evoj, 1. sprat, odmah useqiv. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM kompletno renoviran jednoiposoban stan u ulici B. Jankovi}, povr{ine 40 m2, u prizemqu zgrade. Cena 32.000 E. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 55 m2 ulica Radi{e Po{ti}, na drugom spratu. Tel. 064/1589363 PRODAJEM dvoiposoban stan P- 57 m2, odmah useqiv u Qubi}skoj ulici, dogov-

PETAK 8. MART 2013. GODINE

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

MOLIM GRAWE OSIGURAWE A.D.O. BEOGRAD ZA DONACIJU PORODICI SKITWA USLED NASTANKA SMRTNOG SLU^AJA U PORODICI KAKO BI NASLEDNICI PREMINULOG IZMIRILI DUGOVAWA KOJA MILUN / MIQKO / SKITWA IMA PO OSNOVU KREDITA. UNAPRED ZAHVALNA @IVANA VUJOVI]

or. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod Hotel Morave. Cena 33.000 E. Tel. 060/ 3498490 PRODAJEM trosoban stan P-68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM stan 33 m2, ukwi`en, Avenija 2. povoqno. Tel. 060/ 3100878 PRODAJEM nov stan P38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 E. Tel. 032/344-630 PRODAJEM stan P- 65 m2 kod Hotel Morave, 1. sprat. Cena 34000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 + gara`a u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 7435546 PRODAJEM ku}u u Aveniji 2 / kod KMN /, 100 m2, 6 ari placa. Cena 28500 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 1394468 PRODAJEM ku}u P- 70 m2 na 4.75 ari placa u blizini {kole Tanasko

Raji}. Cena 36.000 eura. Tel. 064/1589363 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/8033676 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, kod Parka, odmah useqiva. Tel. 345-543 PRODAJEM ku}u P- 70 m2 na 4 ara placa u blizini Belvija. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u u Gori~anima. Tel. 061/ 1880429 PRODAJEM 2 ku}e sa imawem, u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 1964705 PRODAJEM dve ku}e u odli~nom stawu na 5.10 ari placa, u blizini Dacove kafane. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe, u Trnavi. Tel.063/ 691761 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Zainteresovani se mogu javiti direktno vlasniku na broj 0033604179475 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, 15 km od ^a~ka. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva, su{arom. Cena 18000 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/1116439. PRODAJEM lokal P30 m2, centar - Solid. Tel. 064/ 1589363


NEKRETNINE IZDAVAWEPOTRA@WA IZDAJEM trosoban name{ten stan kod R. Mitrovi} {kole, parno grejawe, kablovska, telefon, Cena 80 E. Tel. 069/ 1291528 IZDAJEM sobu za studente i |ake , blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343-871 IZDAJEM sobu / u ku}i / sa upotrebom kuhiwe i kupatila, CG, u blizini Medicinske {kole / u~enici, studentkiwi , zaposlenoj devojci / . Tel. 062/ 514429 IZDAJEM dvosoban stan sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka - Lion. Tel. 063/7435546 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, Terazije. Izuzetan, potpuno opremqen, CG. Tel. 064/ 4300963 IZDAJEM stan i lokale u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 6107999 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 8423736 IZDAJEM wivu 1.32 ha, potes Obre`. Tel. 064/ 5354453 IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod zelene pijace u Qubi}u. Tel. 064/ 8423736 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2, u Nemawinoj ulici, kod O[ Milica Pavlovi}, parno grejawe, cena povoqna. Mob. 064/9934038 i 032/ 345738 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, u ulici Vojvode Stepe. Poseduje CG, klimu i kablovsku. Tel. 064/ 2376939, 064/ 1559160 IZDAJEM nov prazan dvosoban dvosoban stan, CG, klima, lift, na du`i vremenski period. Tel. 064/ 1486958 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa parnim grejawem, ulica Sin|eli}eva 83/1. Tel. 700-957, 063/ 7000-425 IZDAJEM name{ten stan 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 8442791 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju, ulica Danice Markovi} br.80, 2. sprat, centralno grejawe. Tel. 064/ 8292725, 354-285 IZDAJEM poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/1116439. IZDAJEM poslovni pros-

41

OGLASI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

tor / ve}i broj kancelarija / od 10 do 100 m2 sa kompletnom infrastrukturom / gas, klima, telefon, internet, parking /. Prostor se nalazi u u`em centru grada. Povoqno. Tel. 063/654-653 IZDAJEM lokal 18 m2, 120 evra, ul. Dragi{e Mi{ovi} 68. Tel. 060/ 6225240 IZDAJEM lokal u ^a~ku. Tel. 064/ 1195903 IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 2299952 IZDAJEM dva lokala u Gorwem Milanovcu, u glavnoj ulici, od 82 m2 i 55 m2, grejawe na gas . Tel. 063/ 8856610, 060/ 5758700 POTREBAN za izdavawe jednosoban ili jednoiposoban stan u prizemqu ili prvi sprat za poslovni prostor u centru grada. Tel. 065/ 5771777 TRA@IM mawu ku}u za izdavawe na periferiji grada. Tel. 065/ 6958950 MEWAM vikendicu / struja, voda, put, ogra|eno dvori{te od 12.5 ari / za mawi stan, mawu ku}u ili deo ku}e sa dvori{tem do 1.5 ari u ^a~ku. Tel. 060/ 7099213 KUPUJEM stan do 40 m2, u`i centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-38-92, 061/ 289-25-16 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov CG i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220808 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova. Tel. 063/ 8735576 IZDAJEM stan u strogom centru grada, kod Solida. Telefon: 061 11 598 63 PLACEVI - PRODAJA PRODAJEM u Miokovcima plac 15 ari, objekat 10 m2, struja, voda, mo`e zamena za auto. Tel. 063/ 84-30-214 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, vo}e, pomo}ni objekat. Cena 3500 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM plac u ^a~ku, 13.ari, Atenica Novo naseqe. Povoqno. Tel. 062/755020 PRODAJEM parcelu u Trnavi, 48 ari, 6 km od centra, ulaz na plac sa asfalta. Povoqno, dogovor. Tel. 344-026 PRODAJEM plac 25 ari u Preqini.Tel. 064/ 1268507 PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, 5 ari. Tel. 064/674-7030 PRODAJEM plac u Qubi}u, 5.5. ari. Tel. 061/ 1116439 RAZNO PRODAJEM ve}u koli~inu

bagremovih direka , pogodnih za malinu i kupinu. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 4794331 PRODAJEM }umur, povoqno. Tel. 064/ 3320904 PRODAJEM visoko kalemqene sadnice kajsije, podloga xenarika. Sadnice su vrhunskog kvaliteta, tolerantne na mrazeve / novosadske selekcije / . Tel. 064/ 3058984 PRODAJEM polovnu ceradu za kamion Mercedes 814, veli~ine 6.2 x 2.5 m. Tel. 032/ 227063, 063/ 644-178 PRODAJEM dva polovna dobo{a za predwe to~kove za kamion Mercedes 814, sa le`ajevima. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644-178 PRODAJEM opremu za ordinacije, kozmeti~are, klinike: paravane, {koqka foteqe, stolove za masa`u, {anki}e, separee. Tel. 065/ 5406678 PRODAJEM sitno seckani duvan, A klasa, 1100,00 i 1300,00 dinara. Samo poruxbine preko 5 kg. Tel. 064/ 4829678, 065/ 4488453. [aqem pouze}em PRODAJEM Virxinija duvan , ekstra kvalitet, blag, sitno se~en. Tel. 064/ 4139346 PRODAJEM ro{tiq sa stalkom u obliku ki{obrana, specifi~an, davno kupqen, ne kori{}en. Tel. 032/ 227063, 063/ 644-178 PRODAJEM 15 m3 {qivovih drva, kupujem 1500 crepova, novog ili o~uvanog i krovnu letvu. Tel. 712-198, 061/ 7233080 PRODAJEM stog sena, oko 1000 kg. Tel. 064/ 4175628 PRODAJEM seno u stogu, Qubi}, mo`e zamena za drva. Tel. 5354918 PRODAJEM seno u Slatini, @ao~anima i Ajda~ama, povoqno. Borisavqevi} Vlade, zvani Cile. Tel. 032/ 826-943, 064/ 4503085 PRODAJEM baliranu {a{inu. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM kukuruz `uti u klipu. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM {a{u sa komi{inom u snopovima. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM {a{u u snopu, Qubi}, mo`e zamena za drva. Tel. 5354918 PRODAJEM plugove 756. Tel. 062/755020 PRODAJEM prikolicu laku traktorsku, za vi{e namena. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM seno u stogovima i presovanu slavu. Tel. 032/ 824-098, 064/ 4238146 PRODAJEM detelinu, slamu i {a{u, balirano. Tel. 061/ 1116439 PRODAJEM balirano seno 200 komada, po 200.00 dinara. Tel. 063/ 623639 PRODAJEM 3 ovce sa jagwi}ima, i ovna. Tel. 062/ 755020

PRODAJEM 4 m3 drva. Tel. 064/ 4175628 PRODAJEM ARONIJU mati~ni sok. Tel. 062/ 8056900, 032/ 344840 PRODAJEM dvori{ne prenosive su{ilice za ve{. Telefon: 374-125. KUPUJEM rezervoar za vodu ili kacu plasti~nu od 1000-2000 litara. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845 KUPUJEM {poret na drva, Smederevac br.3 / levi /, ili neki drugi. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845 KUPUJEM radio za Fiat Pandu. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 5900651, 032/ 391-964 PRODAJEM toplotne pumpe snage 8-90 kv , solarni kolektori, fotonaponski paneli, hibridni solarni paneli. Tel. 062/ 1080276, 032/ 741582 PRODAJEM ve}u koli~inu kiselog kupusa u glavicama, cena 50 dinara, mo`e i zamena za auto. Tel. 065/5903210 PRODAJEM razne motore , reduktore, ventilatore, kompresor, CO 2 aparat. Tel. 032/ 367-657 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan , povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotao 40 KW , nema~ki. Cena 450 E. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM lifamov kruwa~ . meqe i kruni, malo kori{}en. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 kcal/h, 70/55/40 m3. Cena 10.000.00. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM rusku Kama pumpu za vodu, kao nova , povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe ko`e i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Mo`e zamena. Tel. 353016, 063/ 7494846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM razne bicikle. Mo`e zamena. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Mo`e zamena. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E.

Mo`e zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM Maunt bike. Tel. 063/ 8010511 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4000 E. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM dvobrazni plug LEMIND Leskovac, ispravan, o~uvan. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM pumpu . Cena 80 E. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM risiver satelit Optiboks. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM aluminijumske radijatore, 22, 19, 16, 6 rebara. Cena 4.5 E / rebro. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016,063/ 7494846 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en, cena 5.000.00 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM kvalitetnu belu ~ipku, {irine 5 cm. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Mo`e zamena. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips sa gramofonom i zvu~nicima, vrlo povoqno. Tel. 064/ 9950345 PRODAJEM `i~ano staklo 9 E/ m. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM mobilni telefon Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353-016, 063/ 7494846. PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM kasu Galeb M5 500T sa GPRS. Cena 6.000.00 dinara. Tel. 063/ 1853212 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Citroen C 3 1.2. benzin, 2004. godi{te, pre{ao 103.000 kilometara. Cena 3.400 E. Tel. 064/2402699 PRODAJEM Renault Tvingo 1.2. benzin, sa plinom, 2002.godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 1.4. HDI 2004. godi{te. Cena 2.900 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 3, 1.4. benzin, 2003. godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.999 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Jugo sa

plinom 2006.godi{te. Cena 1.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Jugo 55 , 92. godi{te sa plinom, tek registrovan. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM Renault Megane 1.5. DCI, 2007.godi{te, 5. vrata, pre{ao 163.000 kilometara. Uve`en iz Francuske. Cena 5.400 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600544 PRODAJEM BMW 320 I, ABS , elektri~ni retrovizori, plin, dobar motor, nov akumulator, neregistrovan. Cena 600 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600544 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM Jugo 55, 92.godi{te, sa plinom. Telefon 062/ 755020 USLUGE IZRADA traktorskih korpi velike izdr`qivosti. Tel. 066/ 9109889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 6152763 IZRADA traktorskih korpi po `eqi, rad oko 100 E. Tel. 066/ 9109889 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/1964705 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 5589296 @ELITE LEPE NOKTE...Nadogradwa, oja~avawe i izlivawe noktiju kvalitetnim silikonskim gelovima, po najpovoqnijim cenama u gradu. Tel. 064/ 3537871 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasa`er. Cena 1000.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656973 ISKUSNA medicinska sestra pomagala bi oko ~uvawa Va{e bebe. Tel. 062/ 211827 ZAPOSLEWE POTREBNI radnici za rad u perionici. Tel. 064/ 2620064 POTREBNI radnici za rad u autoperionici. Tel. 060/ 6356789 ISKUSNA `ena nudi pomo} za ~uvawe dece i starijih osoba, i pomo} u ku}i. Tel. 065/ 6688319


42

OGLASI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

Partija br. 9 Odeqewe 55, GJ Golija-Javor, povr{ine 16,50ha, ukupne neto mase 279 m3

JAVNO PREDUZE]E ZA GAZDOVAWE [UMAMA “SRBIJA[UME” BEOGRAD [UMSKO GAZDINSTVO “GOLIJA” IVAWICA

I klase I klase

cep. ogrev. drvo. bukve cep. ogrev. drvo. breze

225 m3 x 2238 din/m3 = 503.550,00 54 m3 x 1120 din/m3 = 60.480,00

OBJAVQUJE 564.030,00

Ukupno: 279 m3

J A V N I P O Z I V ZA LICITACIONU PRODAJU

Partija br. 10 Odeqewe 107, GJ Golija-Javor, povr{ine 25,70ha, ukupne neto mase 325m3

usmenim javnim nadmetawem

I klase II klase

cep. ogrev. drvo. bukve cep. ogrev. drvo. bukve

Ukupno: 325 m3

Koja }e se odr`ati 14. 3. 2013. godine u 11 ~asova u prostorijama [U “^a~ak” Lova~ka ku}a Mojsiwe. Predmet licitacije je prodaja tehni~kog i ogrevnog drveta u odeqewima u kojima je planirana prodaja na pawu na osnovu godi{wih planova.

280 m3 x 2238 din/m3 = 626.640,00 45 m3 x 1528 din/m3 = 68.760,00 695.400,00

Partija br. 11 Odeqewe 11, GJ O{tri vrh-Lu~ka reka, povr{ine 14,25ha, ukupne neto mase 495 m3

Partija br. 1 Odeqewe 15, 16 GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 7,12ha, ukupne neto mase 734m3

trupci bukve trupci bukve trupci bukve ogrev. drvo. bukve u du`I kl. ogrev. drvo. bukve u du`II kl.

Ogrevno drvo bora I klase 734 m3 x 1360 din/m3 = 998.240,00 Partija br. 2 Odeqewe 17, GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 33,30ha, ukupne neto mase 820 m3

I klase 10 m3 x 4370 din/m3 = 43.700,00 II klase 10 m3 x 3355 din/m3 = 33.550,00 III klase 30 m3 x 2575 din/m3 = 77.250,00 337 m3 x 2234 din/m3 = 842.218,00 68 m3 x 1599 din/m3 = 108.732,00

Ukupno: 325 m3

1.105.450,00

Ogrevno drvo bora I klase 820m3 x 1360 din/m3 = 1.115.200,00 Partija br. 12 Odeqewe 16, 17 GJ Cari~ina-@ari, povr{ine 13,00ha, ukupne neto mase 910 m3

Partija br. 3 Odeqewe 18, 19, GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 18,15ha, ukupne neto mase 684m3

I klase

Ogrevno drvo bora

910 m3 x 1270din/m3 = 1.155.700,00

Ogrevno drvo bora I klase 684m3 x 1360 din/m3 = 930.240,00 Partija br. 13 Odeqewe 59,60, GJ Biser voda-Crni vrh, povr{ine 3,25ha, ukupne neto mase 265m3

Partija br. 4 Odeqewe 20, GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 5,20ha, ukupne mase 728 m3

tr. sm/jele tr. sm/jele tr. sm/jele rud. drvo sm/jele ogr. drvo sm/jele

Ogrevno drvo bora I klase 728m3 x 1450 din/m3 = 1.055.600,00 Partija br. 5 Odeqewe 21, GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 10,60ha, ukupne neto mase 968 m3 Ogrevno drvo bora I klase 968m3 x 1450 din/m3 = 1.403.600,00 Partija br. 6 Odeqewe 27, 28, GJ Ro`aw-Jeqen 6,44ha, ukupne neto mase 718 m3 Ogrevno drvo bora I klase 718m3 x 1450 din/m3 = 1.041.100,00 Partija br. 7 Odeqewe 29, GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 20,65ha, ukupne neto mase 2135m3 Ogrevno drvo bora I klase 2135m3 x 1450 din/m3 = 3.095.750,00 Partija br. 8 Odeqewe 31, GJ Stewevac-Golibac, povr{ine 35,96ha, ukupne neto mase 1125 m3 ogrev. drvo. kitwaka ogrev. drvo. cera ogrev. drvo. bukve ogrev. drvo. os.me. li{ vi{. ogrev cr. bora ogrev. crnog. bora

I klase 12 m3 x 2298 din/m3 = 27.576,00 I klase 90 m3 x 2298 din/m3 = 206.820,00 I klase 956 m3 x 2298 din/m3 = 2.196.888,00 I klase 29 m3 x 1260 din/m3 = 36.540,00 I klase 33 m3 x 1410 din/m3 = 46.530,00 I klase 5 m3 x 1260 din/m3 = 6.300,00 Ukupno: 1125 m3 2.520.654,00

I klase II klase III klase I klase Ukupno: 255 m3

10 m3 x 7084 din/m3 = 70.840,00 30 m3 x 5758 din/m3 = 172.740,00 60 m x 4569 din/m3 = 274.140,00 15 m x 3040 din/m3 = 45.600,00 140 m x 1360 din/m3 = 190.400,00 753.720,00

Sveukupna koli~ina drvnih sortimenata iznosi 10176 m3. Sveukupna vrednost svih partija po po~etnim cenama bez Pdv-a iznosi 16.434.684,00 dinara. Rok za izvr{ewe posla je 31. 10. 2013. godine. Drvni sortimenti koji su predmet prodaje na navedenim lokacijama mogu se razgledati u periodu od 9. 3. 2013. godine do 13. 3. 2013. godine od 9-15 ~asova uz OBAVEZNU unapred najavu Nedeqkovi} Predragu, ruk. kom. slu`be u [G “Golija” Ivawica, na tel: 064/8564-266. Pravo nadmetawa na licitaciji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja prethodno izvr{e uplatu depozita u visini od 10% od po~etne vrednosti koja se licitira do 13. 3. 2013. do 15 ~asova, a koja }e slu`iti za dobro izvr{ewe posla, na tek. ra~un JP “Srbija{ume” Beograd, [G “Golija” Ivawica, koja se vodi kod Vojvo|anske banke, broj 355-1044279-03, uz napomenu: UPLATA DEPOZITA ZA LICITACIJU NA DAN 14. 3. 2013. godine. Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je najvi{a ponu|ena cena za partiju. Licitira se najmawe jedna partija, a licitacioni korak iznosi 30 din/m3. Sa ponu|a~em koji izlicitira najvi{u cenu zakqu~uje se Ugovor, a upla}ena sredstva na ime depozita ostalim ponu|a~ima se vra}aju. Ukoliko ponu|a~ ~ija je ponuda najpovoqnija odustane od zakqu~ewa ugovora gubi pravo na povra}aj upla}enog depozita, a ugovor }e se zakqu~iti sa ponu|a~em koji je dao slede}u najve}u ponudu.

MARKETING

032/342-276


43

^ITUQE

PETAK 8. MART 2013. GODINE

DVADESETPETOGODI[WI POMEN 1988 - 2013

Draga na{a majko, suprugo i bako

9. 3. 2001 - 9. 3. 2013.

GORDANA NIKOLI] GOCA

BRANISLAV PAVLOVI] @ILE

BLAGOMIR ILI] iz ^a~ka

16. 1. 1951 - 3. 3. 2013.

Uspomenu na wegov dragi lik }e ~uvati s qubavqu i po{tovawem supruga RU@A, sin DAMWAN, }erke DANICA i QIQANA sa porodicama

Zaborav ne postoji. Tvoje raweno srce i plemenita du{a zaslu`uju ve~no se}awe. TVOJI: supruga COJA, sin RADENKO, unuka ANASTASIJA, unuk NIKOLA, snaha MIRA i ta{ta RAJKA

Postoji{ u svakoj suzi koja padne, u svakom trenu kada ti ime spomenemo, kada po`elimo da te zagrlimo i poqubimo. Nisi nestala, samo si zaspala... Zauvek u na{im mislima i srcima, suprug RADOVAN, }erka ANA, sin BRANKO sa porodicama.

15849

15851

15850

Dana 11. marta 2013. navr{avaju se DVE GODINE od kad nije sa mnom moj voqeni i nezaboravqeni

SE]AWE 11. mart 2011 - 11. mart 2013.

LAZAR @. @IVKOVI]

LAZAR @. @IVKOVI]

iz Trnave

Uspomenu na wega ~uvaju sin SLAVOQUB i unuci MARKO i STRAHIWA 15834

TOMISLAV \OR\EVI] iz Trbu{ana

S ponosom i qubavqu nosim te u srcu. Hvala ti za sve, a najvi{e za tvoju dobrotu i qubav. Supruga RAZA

Pro{lo je 13 godina od smrti na{eg dragog Tomislava. Sa ponosom i qubavqu uspomenu ~uvaju: supruga MIRA, sin MILENKO, k}erka SNE@ANA, snaha SLAVICA, zet RADE, unuke MILICA i DRAGANA.

15835

15849

Dana 27. 2. 2013. godine, preminula je na{a voqena majka

KRINKA KRINA PAUNOVI]

SE]AWE 9. mart 2000 - 9. mart 2013.

Dana 5. marta 2013. navr{ilo se 40 dana od prerane smrti na{eg dragog

Dana 8. marta 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od kada nije sa nama na{ voqeni

MIROSLAVA JAKOVQEVI]A

TIHOMIR LEKI] 1939 - 2009 Mr~ajevci - ^a~ak

8. 5. 1959 - 25. 1. 2013.

iz Miokovaca @ivela je tiho, ne~ujno i dostojanstveno i tako nas i napustila. Zahvaqujemo se rodbini i prijateqima koji su sa nama podelili bol i tugu. Sinovi: RADO[, MILO[ i SRETEN, k}erke: MIRKA, QUBICA i CAKA sa porodicama.

Zauvek }e{ biti s nama. TVOJI NAJMILIJI: sin BOJAN, supruga SNE@ANA i ostala mnogobrojna rodbina.

Uspomenu s qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvaju wegovi najmiliji: supruga LEPOSAVA, sin VLADAN, }erka VLADANKA, zet MITAR i unuka JOVANA

15851

15850

8. 3. 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

15837

Dana 11. marta navr{ava se 40 dana od kako nije sa nama na{ voqeni

\URO VELISAVQEVI] 1950 - 2013 Vreme ne le~i bolne rane, ~ega god da se dotaknemo ~uje se eho tvoje du{e. Zauvek ponosni {to smo te imali. Mnogo nam nedostaje{. O@ALO[]ENI: supruga DU[ICA, }erka ANA, sin ANDRIJA, unuci STEFAN i LAZAR, zet GORAN i RADA fak.

SA[E PLAZINI]A Ponosni smo {to smo te imali. Sestra VAWA i zet BOBAN

SE]AWE

Dana 10. marta 2013. navr{ava se pola godine od smrti na{e drage bake

ZORICE - ZORE VU^I]EVI] Uvek }emo te se se}ati. Tvoji: NIKOLA i VEQKO. 15861

8. 3. 2003 - 8. 3. 2013. Pro{lo je DESET GODINA od kada nije sa nama na{ voqeni

SALE

Uspomenu na wega ~uva u srcu keka NADA

SA[A PLAZINI] 8. 3. 2003 - 8. 3. 2013. Godine prolaze a uspomenu na tebe ~uvaju strina KATARINA i brat VLADE

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276


44

^ITUQE

PETAK 8. MART 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragoj supruzi

POSLEDWI POZDRAV dragoj

POSLEDWI POZDRAV dragoj

ZORICI GLI[OVI] ro|ena 1957. godine koja je preminula 3. marta.

ZORICI OD KOLEKTIVA KWI@ARE „KULTURA”

Oti{la si tiho i ne~ujno bez re~i pozdrava a mene ostavila sa bolom i tugom da te ve~no `alim i oplakujem. Tvoj voqeni suprug MOMO

fak.

ZORICI PICERIJA SANDY fak.

fak.

IN MEMORIAM 2005 - 2013

Umrla je na{a majka, baka, prabaka, ta{ta i svekrva

RADMILA RADA SUBOTI]

SA[A PLAZINI] 8. 3. 2003 - 8. 3. 2013. PRO[LO JE DESET GODINA PREPUNIH TUGE I PRAZNINE. VE^NO ]E[ BITI U NA[IM MISLIMA I RAWENIM SRCIMA. PORODICE MIRKOVI] i NE[OVI]

JULIJANA OGWEVI] profesor Osam godina si u svojim zvezdanim prostorima, ali si svakog dana u mojim mislima, pri~ama i mojoj du{i. Tvoja sestra VERICA sa onima koji te vole.

upl.

Dostojanstveno je sahrawena 1. marta 2013. godine. Zahvaqujemo se svima koji svojim prisustvom uprili~i{e posledwi ispra}aj pokojnice. Posebnu zahvalnost dugujemo KUD „ABRA[EVI]” na organizovanom opro{taju i tugom izra`enom rastanku od na{e i wihove Rade. ZAHVALNA PORODICA 15852

15851

Dana 12. marta 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog: oca, dede i pradede

SE]AWE na sinovca i brata

MILORADA DOMANOVI]A

SLAVOQUBA SA[U PLAZINI]A

iz Prislonice ~uvaju: strina BIQANA, sestre MAJA, NATA[A i MARIJA sa porodicama 15847

7. marta navr{ila se GODINA DANA kako je preminuo na{ dragi

IVKO RAN\I] 8. 3. 1949 - 7. 3. 2012 Voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih se se}aju. Sestra DRAGA RAJI], zet ZORAN, sestri}i VLADE i IVAN sa porodicama 15836

S po{tovawem i qubavqu ~uvamo uspomenu i se}awe na tvoju beskrajnu energiju, savete i qubav koju si nam nesebi~no pru`ao. Po~ivaj u miru sa tvojom Verom, s kojom si strpqivo i bri`no gradio svoj dom, koja ti je uvek bila podr{ka i ponos. Neka vas an|eli ~uvaju, a mi vas zauvek u srcima i od zaborava. ]erka QIQANA sa porodicom

BEBA NE[OVANOVI] 1962 - 2013 medicinska sestra

Sa ponosom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe. KOLEKTIV DOMA ZDRAVQA LU^ANI - GU^A

15860

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

15854


45

^ITUQE

PETAK 8. MART 2013. GODINE

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je, posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Dana 11. 3. 2013. u 11 ~asova obele`i}u 40-et dana od smrti moje majke

MIRA BARALI] 5. 8. 1938 - 16. 2. 2013. Na{a mila, plemenita i divna MIRA oti{la je u Rajsku ve~nost... Nama ostavi neizmernu tugu. Volimo te seko. TVOJI: brat LOKA i sestre DU[ANKA, BISA, QIQA i ZORICA sa porodicama. 15833

8. 3. 2003 - 8. 3. 2013.

Desanke Da{i} Pozivam rodbinu, prijateqe i poznanike da uzmu u~e{}e u ovome. Zahvalan sin RATKO upl.

Dana 3. marta navr{ilo se 17 GODINA od smrti mog oca

SA[A PLAZINI]

MILOMIRA @. ]ENDI]A

S ponosom, tugom i qubavqu ~uvamo te u srcu.

iz Guberevaca Tata! Sti`e nam jo{ jedno tu`no prole}e bez tebe, tvoje topline, ne`nosti i qubavi. Sada mirno po~ivaj sa svojim roditeqima i bra}om, a ja }u te uvek nositi u svome srcu. Tvoja }erka DRAGICA TANKOSI] sa porodicom iz ^a~ka.

SE]AWE 5. 3. 2003 - 5. 3. 2013.

QUBINKO \UNOVI] \UNE 14. 2. 1932 - 24. 2. 2013

Ujna MILA, sestre MARINA i MARIJANA sa porodicama.

Sahrana je obavqena u utorak 26. februara 2013. godine u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: supruga VERA, }erka ZORICA, unuka BRATISLAVA sa porodicom, unuk BO[KO, brat FILIP sa porodicom, zet VEQKO, svastika RATKA i ostala mnogobrojna rodbina.

15844

15827

TU@NO SE]AWE 5. 3. 2003 - 5. 3. 2013.

SAWA MARINKOVI]

SAWA MARINKOVI]

SAWA MARINKOVI] 5. 3. 2003 - 5. 3. 2013.

Draga Sawa, Uvek }emo te voleti, sa ponosom pomiwati i od zaborava ~uvati. Deset godina nisi sa nama. U na{im srcima postoji{ i ve~no }e{ da traje{ kroz najlep{e uspomene.

Deset godina je pro{lo a uspomenu na wu ~uva

Brat \OR\E i sestra \INA sa mamom i tatom

PORODICA MAJSTOROVI] TVOJI: baba RADIKA i deda SLAVI[A

Dana 23. februara 2013. godine preminula je na{a draga i voqena

^ETRDESETODNEVNI POMEN

UGQE[A MUNI] iz ^a~ka Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od smrti dragog supruga, oca i dede. Zauvek tvoji: QUBA, PETAR, MAJA, MARINA, SAVO, IVA, LARA, NIKOLIJA i REQA upl.

8. mart 2003 - 2013

MILORAD KOVA^EVI] MI]O - KOVA^ ro|en 1946. god. Tragi~no prekinuta dobrota, neostvarene `eqe i snovi. Otkad te nema vreme je stalo, sunce ne sija kao {to je sijalo, o~i su suzne i grudi bole, osta{e oni koji }e ve~no da te vole. "Pro{lo je 10 GODINA" - ponosno }emo ~uvati tvoj lik i dela od zaborava. Tvoj sin ACO, majka MARIJA, sestra @IVKA i unuka MAJA

15841

15841

15831

Dana 12. marta navr{ava se 26 godina od tragi~ne i prerane smrti na{eg voqenog sina, brata i oca

dr LIDIJA NE[KOVI]

]OJBA[I] ZORANA ZOKIJA

Sahrana je obavqena 25. februara na ^a~anskom grobqu. Zahvalnost dugujemo svima koji su prisustvovali na sahrani i izjavama sau~e{}a ubla`ili na{u bol. O@ALO[]ENI: suprug MILOSAV-MI[O, sin ALEKSANDAR-SA[A, sestre SMIQKA i RADMILA sa porodicama. 15834

Godine prolaze, ali vreme nije ubla`ilo bol i tugu za tobom. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Tvoje ime i tvoja dobrota osta}e u na{im se}awima do kraja `ivota. TVOJI NAJMILIJI: otac MATIJE, majka STANIJA, k}i ANA, sin ACO i brat MI]O sa porodicom.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276


46

^ITUQE TU@NO SE]AWE 11. 3. 2004 - 11. 3. 2013. Pro|o{e 9 tu`nih godina od prerane smrti na{eg dragog

DALIBORA DA^A MALETI]A

iz Ov~ar Bawe Da~o, znao si koliko smo te voleli, ali samo na{a srca znaju koliko nam nedostaje{. Zauvek }emo te ~uvati u na{im srcima.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

TU@NO SE]AWE

7. 3. 2011 - 7. 3. 2013

VLADIMIR MLA\ENOVI]

STANOJE BO[KOVI] iz Atenice Voqeni Bole moj, Dve godine tuge i bola ve} su pro{le od odlaska tvoga.

12. mart 2009 - 12. mart 2013 Bez tebe, ali uvek sa tobom. Tvoji kojima }e{ uvek nedostajati.

Tvoji najdra`i: mama DU[ANKA, tata MARKO, sestra VIOLETA i sestri~ina AWA

Supruga NADA, }erka TAWA, unuk VLADIMIR i unuka AWA

Molim ja Gospoda Boga bar u snove da mi te vra}a. S qubavqu supruga MILIJANA Tvoja MILA

15843

15837

15849

8. marta 2013. god. navr{ava se 11 godina od tragi~ne smrti na{eg sina i brata

TU@NO SE]AWE

SE]AWE 8. 3. 1993 - 8. 3. 2013

MILO[ PAUNOVI]

MOM^ILA MOMA BOJOVI]A

MA[INKA MA[A @UJOVI]

10. 3. 2008 - 10. 3. 2013

iz Brezovica

Godine prolaze, na{ bol ni ve~nost ne mo`e izle~iti. Se}awe na tebe Momo traja}e dok mi `ivimo. TVOJI NAJMILIJI: otac VIDOMIR, majka SLAVICA i brat IGOR

Nedostaje{ nam. Mnogo nam nedostaje tvoja qubav, tvoj osmeh, tvoji razgovori. Nosimo te u svojim mislima, srcima i razgovorima. TVOJI: supruga DU[ANKA, sin DRAGAN, k}erka NADA

I posle dvadeset godina `ivo te se se}amo, svakodnevno si u na{im mislima i razgovorima. Sin Vladan sa porodicom

15839

15853

15838

Dana 10. marta u 11 ~asova na grobqu u ^a~ku, obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom ocu

U petak, 8. marta 2013. navr{ava se DESET GODINA od kako nije sa nama na{ dragi sin, brat, {urak i ujak

8. marta 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

SA[A PLAZINI]

IVANU IVANOVI]U IVECU

iz Je`evice 1979 - 2003

17. 10. 1947 - 31. 1. 2013.

Tvoja deca: sin IGOR i }erka JACA

Pro{lo je deset tu`nih i te{kih godina bez tebe, godine u kojima utehe nema, a zaborav ne postoji. Postoje samo `alost i suze za tvojom - na{om sudbinom {to smo te izgubili u cvetu mladosti. Sa tugom }emo te spomiwati, sa ponosom te se se}ati i sa qubavqu od zaborava ~uvati. Neute{ni roditeqi: majka MILEVA, otac SVETO, sestra TAWA, zet SA[A, sestri}i MILAN i MILO[, sestri~ina TIJANA.

15840

Dana 8. marta 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. TVOJI: DRAGA, IVAN, ANA, OLIVERA, BOJANA, JELISAVETA, BIQANA i DRAGANA

15848

15845

Tri godine su pro{le a samo jedan dan bez tebe je ve~nost

SE]AWE

DOJ^ILA KAPLAREVI]A TOZA

MILISAVA BOJOVI]A

SA[A PLAZINI]

SVETLANA CECA ZARI] 24. 3. 1954 - 14. 3. 2010.

Godine koje su pro{le nisu umawile se}awe na tebe. Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava. O@ALO[]ENI: ujak TOMO sa porodicom.

Od zaborava te ~uvaju tetke: MILANKA i MILICA sa porodicama.

Po~ivaj u miru an|ele, a vi ~uvajte je an|eli dok spava mirnim snom i tiho joj {apnite koliko je volimo i patimo za wom. Iza}i }emo 14. 3. 2013. da se poklonimo wenim senima i setimo se wene dobrote i plemenitosti. Suprug MIODRAG, }erka MIRJANA, sin ALEKSANDAR i snaja SLA\ANA

15851

15832

15846

ro|en 1959. godine iz ^a~ka Prolaze dani, godina deset! Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Tvoje ime je na{ ponos a odlazak ve~ita tuga.


47

^ITUQE

PETAK 8. MART 2013. GODINE

SE]AWE 12. mart 2009 - 12. mart 2013.

POSLEDWI POZDRAV na{oj tetki

VLADIMIR MLA\ENOVI]

ZORICI GLI[OVI] Svi smo mi tvoja deca.

Godine prolaze a uspomenu na wega sa ponosom ~uva PICERIJA SANDY

VLADE, IVAN, BOJAN, VESNA, IGOR, IRENA

fak.

fak.

Dana 3. marta 2013. napustila nas je na{a draga sestra, tetka i svastika

Dana 3. marta 2013. godine, zaspala je ve~nim snom na{a sestra

ZORICA GLI[OVI] iz ^a~ka Tu`na je istina da te vi{e nema. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima sa~uvana od zaborava. Zahvalnost dugujemo medicinskom osobqu Hirur{kog odeqewa a posebno dr Zoranu Antonovi}u i dr Lidiji [o} na pru`enoj brizi i pa`wi prema na{oj Zorici.

ZORICA GLI[OVI] iz ^a~ka 1957 - 2013 Prerano si nas napustila i ostavila da tugujemo za tobom. O@ALO[]ENI: brat QUBI[A, snaha DANA, bratanica VESNA sa porodicom, bratanac BOJAN i sestra NADA sa porodicom.

TVOJI: sestra QUBA, zet MI]O, sestri}i VLADAN i IVAN sa porodicama.

Zahvaqujemo svima koji su saose}ali sa nama i prisustvovali ispra}aju na{e Zoke.

fak.

fak.


PETAK 8. MART 2013. GODINE


8.mart 2013.