Issuu on Google+

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 28. JUN 2013. GODINE

BROJ 25

CENA 30 DIN.

Sve vi{e qudi tra`i lekarsku pomo} zbog ujeda insekata OPREZ!

„KLINTONKE” tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

U ovom broju

NAPADAJU!

MATURANTI

Dan sa komunalnim policajcima

PREHRAMBENO UGOSTITEQSKE

strane 24. i 25.

Stanojle Cane Bogi}evi}, povrtar iz Je`evice

strana 15.

MALA ^ETA, A PROBLEMA MNOGO strana 7.

Berba “crvenog zlata” u draga~evskom kraju

Odr`ana izlo`ba “opel” oldtajmera

QUBAV PREMA AUTOMOBILIMA ISTORIJSKE VREDNOSTI strana 17.

NEMOJ,

PA SE NE BOJ

ROD MAWI, ALI KVALITET MALINE NEOSPORAN

strana 28.

strana 35.


2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. JUN 2013. GODINE


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

3

GRAD

NASTAVQENA REKONSTRUKCIJA ULICE \OR\A TOMA[EVI]A

SVE^ANO OTVARAWE SREDINOM AVGUSTA

i{e puta prekidani, radovi predvi|eni projektom rekonstrukcije Ulice \or|a Toma{evi}a, zapo~ete pre skoro tri godine, nastavqeni su pro{log ~etvrtka. Radnici u`i~kog preduze}a “Putevi” su posledwu fazu radova, koja bi, prema najavama direktora JP “Gradac” Neboj{e Jovanovi}a, trebalo da bude zavr{ena do sredine avgusta, “otvorili” zanatskim radovima, odnosno ure|ewem razdelnog ostrva, trotoara i postavqawem javne rasvete, na deonici od kafane “ Dva jelena” do kru`nog toka na

V

“staroj rampi” u Qubi}u, du`ine oko 1.000 metara. - Ove sedmice izvo|a~ }e anga`ovati mehanizaciju i nastaviti asfaltirawe kolovoznog traga Ulice \or|a Toma{evi}a, na deonici du`ine oko 350 metara. Dugo smo ~ekali da ovaj posao bude nastavqen i nadamo se da }e ona u punom kapacitetu u saobra}aj biti pu{tena sredinom avgusta. Investitor i ovih radova je Javno preduze}e “Putevi Srbije”, a izvo|a~ radova “Putevi” iz U`ica. Radovi su nastvaqeni zahvaquju}i velikim naporima zaposlenih u JP “Gradac” i zalagawima gradske vlasti, a pre svih

gradona~elnika Vojislava Ili}a, ka`e Jovanovi}, ne zanemaruju}i ni zna~ajnu ulogu lokalnih privrednika, koji su, uprkos ekonomskoj krizi i restrikcijama u buxetu, pomogli da budu obezbe|ena dodatna sredstva za nastavak radova.

- Nadam se da }e i gra|ani koji `ive pored ove saobra}ajnice imati razumevawa i strpqewa, jer }emo nakon zavr{etka radova dobiti lep ulazak u Grad i pravi bulevar sve~ano predati me{tanima na upotrebu sredinom avgusta. Ova-

kvu ulicu je, zaista, vredelo ~ekati - smatra Jovanovi}. S obzirom na to da }e ova ulica, ukupne du`ine oko tri kilometra, od raskrsnice u Kowevi}ima do “kru`nog toka” u Qubi}u, po zavr{etku svih radova biti predata preduze}u “Gradac” na upravqawe i odr`avawe, stru~ne slu`be ovog JP su ve} anga`ovane na primeni novih tehnolo{kih re{ewa, koja bi tre-

balo da doprinesu smawewu udara i buke prilikom prelaza preko {ahti, {to su i najve}e zamerke voza~a i ostalih korisnika. Tehni~ki sektor preduze}a je ve} zapo~eo pregovore sa proizvo|a~em “amortizera” za {ahte, tako da nadle`ni o~ekuju da }e i ovaj problem biti re{en do sve~anog pu{tawa u saobra}aj bulevara od Kowevi}a do Qubi}a. M.N.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE U ^A^KU

„ISPRAVNO VOZILO - BEZBEDNO VOZILO” inistarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije, u saradwi sa Automoto savezom Srbije i Asocijacijom tehni~kih pregleda vozila, od ponedeqka sprovodi preventivno-propagandnu akciju poja~ane kontrole saobra}aja pod nazivom “IS-

M

PRAVNO VOZILO - BEZBEDNO VOZILO”, koja }e trajati do ve~eras, do 20 ~asova. Osnovni ciq akcije je da se tokom turisti~ke sezone besplatno proveri tehni~ka ispravnost vozila, kako bi se uo~ene neispravnosti blagovremeno otklonile, a time ostvarili povoqni preduslovi za

bezbedno odvijawe saobra}aja. Osim pomenutog, znatno bi se pove}ao stepen ispravnosti vozila na na{im putevima. Za vreme sprovo|ewa akcije, saobra}ajna policija }e vr{iti poja~anu kontrolu vozila i voza~a, posebno na putevima i ulicama u naseqenim mestima i voza-

~ima ukazivati na zna~aj ispravnosti vozila u saobra}aju, posebno ure|aja za upravqawe i zaustavqawe, ure|aja za spajawe vu~nog i prikqu~nog vozila, pneumatika, svetlosno-signalnih ure|aja i ure|aja za pogon na sabijeni ili te~ni gas, kao i po{tovawa pravila saobra}aja, navodi se

u saop{tewu Policijske uprave u ^a~ku. Tokom sprovo|ewa akcije, saobra}ajna policija }e voza~e upu}ivati na liniju tehni~kog pregleda radi detaqnijeg pregleda vozila i eventualnog otklawawa neispravnosti na vozilu, uz napomenu da je kontrola tehni~ke ispravno-

sti vozila besplatna i preporuku gde mo`e da se izvr{i. Nakon zavr{etka akcije, saobra}ajna policija }e, poja~ano vr{iti kontrolu tehni~ke ispravnosti vozila, uz dosledno sankcionisawe prekr{aja i iskqu~ivawe iz saobra}aja tehni~ki neispravnih vozila.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


4

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

POLITIKA

ODBORNICI SG DALI SAGLASNOST NA STATUTE JAVNIH KOMUNAL

VELIKE PRIVILEG I RIZIK I ODGOV Iako je zbog predloga odbornika Predraga Ostoji}a (Dveri srpske) da odbornici dobiju informaciju o posledwim de{avawima u Ustanovi za dnevni boravak dece i odraslih sa posebnim potrebama “Zra~ak” i Aleksandra \enadi}a (Dveri srpske) da javnost sa skup{tinske govornice ~uje {ta se de{ava na barikadama na Kosovu i Metohiji, koje su nedavno posetili pripadnici ovog pokreta, zapretilo da, kako su primetili Milan Bojovi} iz DSS a i Mirjana Milenkovi} (DS) sednica “krene pogre{nim smerom”, posledwe skup{tinsko zasedawa okon~ano je pro{log petka, u “razumnom” roku i bez prekida i produ`etaka. Posle “poja{wewa” {efa odborni~ke grupe Bo{ka Obradovi}a da je javnost uznemirena zbog doga|aja u “Zra~ku”, da sumwa da }e i u ovoj ustanovi radnici biti zaposleni po principu strana~kog namirivawa i popuwavawa partijskih kvota, i primedbe da ^a~ak koji je, ina~e, bratimqen sa op{tinom Leposavi}, ne poma`e Srbima na KIM, odlu~eno je da ove teme u dnevni red budu uvr{}ene u formi odborni~kih pitawa.

e}inom glasova odbornici su doneli odluku o osnivawu JP za vodosnabdevawe “Rzav”, koja je ustvari samo uskla|ena sa Zakonom o javnim preduze}ima, a od prethodnog osniva~kog akta se razlikuje po tome {to predvi|a da za godinu dana mora da bude izvr{ena procena kapitala ovog preduze}a i {to }e, umesto Upravnog odbora ubudu}e glavni organ biti Nadzorni odbor od tri ~lana. ^a~ak }e, kao najve}i osniva~ i ulaga~ imati jednog ~lana, koliko }e dobiti i Ariqe, u kome je sedi{te ovog JP i zaposleni. Svi osniva~i bi morali da daju saglasnost na odluku o otu|ewu imovine vredne i mawe od 0,5 odsto, jer je re~ o kapitalu od oko milion dinara, upozorio je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), a Mirjana Milenkliv} (DS) da novi Zakon o javnim preduze}ima, pa samim tim i sa wim uskla|en osniva~ki akt ove

V

firme, nedovoqno promovi{u departizaciju, odnosno “ne prepoznaju” regionalni JP, kakav je “Rzav”. Zakon je doneo vladaju}i re`im i lokalna samouprava, koja se prakti~no ni{ta ne pita, ve} je dovedena pred svr{en ~in, treba samo da ga prepi{e, zbog ~ega }e i ubudu}e “strana~ki vojnici naseqavati javna preduze}a i ustanove”, predvi|awa su Bo{ka Obradovi}a (Dveri srpske), koji je pozvao vladaju}u ve}inu da ne glasa automatski za zakone koje donose wihove centrale. Logi~no je da zakone donose oni koji pobede na izborima, objasnio je Aleksandar Maksimovi} (SNS), podsetiv{i da je usvajawe osniva~kih akata i statuta uslov da do 30. juna budu raspisani konkursi za imenovawe direktora JP. Direktor Qubo Lazovi} informisao je odbornike i o zakqu~cima Koordinacionog tela, donetim na osnovu inicijative ~a~anskog rukovodstva, o promeni ob-

ra~una tro{kova amortizacije i na~ina formirawa cena vode sa ovog regionalnog sistema, koja }e ubudu}e za ~etiri korisnika biti jeftinija, a skupqa za potro{a~e iz Gorweg Milanovca. Po{to je apelovao na SG da istovetan na~in obra~una cena usluga, na osnovu fiksnih i varijabilnih tro{kova, primeni i u ostalim javnim preduze}ima, Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske) je pohvalio zakqu~ke Koordinacionog tela, a Miladin Ristanovi}, ~lan GV, podsetio da je zbog starog na~in obra~una tro{kova ^a~ak prakti~no najvi{e trpeo i da }e zahvaquju}i predlo`enim izmenama biti stimulisana potro{wa rzavske vode. Kona~no uspostavqawe korektnih ekonomskih odnosa me|u svim korisnicima je potvrda odgovornog i doma}inskog pona{awa ovda{weg rukovodstva, zbog ~ega }e odborni~ka grupa NS - DSS pokrenuti inicijativu da na istovetan na~in budu ure|eni i odnosi me|u osniva~ima JP “Regionalana sanitarna deponija Duboko”, najavio je Milan Bojovi} (DSS). Iako su odbornici trebalo da daju saglasnost na statute javnih preduze}a koji su ustvari samo uskla|eni sa Zakonom o JP, donetim u decembru pr{le godine, predlozi osnovnih akata firmi ~iji je osniva~ Grad, bili su tema podu`e rasprave. Analizirani su takore}i svi wihovi ~lanovi, ali tokom diskusije,

konkretno o statutu JKP “Vodovod”, iskristalisano i nekoliko konkretnih predloga. Radisav Rackovi} i Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) tra`ili su da SG donese zakqu~ak da {to pre u gradu bude postavqeno nekoliko javnih ~esmi, Dragan Brajovi} (DS) je upozorio da su data prevelika ovla{}ewa Nadzornom odboru i gradona~elniku koji “daje saglasnost na pove}awe broja zaposlenih”, dok je Aleksdandar Tanaskovi} ocenio kao neozbiqno to {to jo{ nije ura|ena procena kapitala ni ovog JP. Gradska uprava za urbanizam radi plan i odre|uje lokacije, na kojima }e ubrzo biti podignute javne ~esme, odgovorio je predsednik SG Veqko Negovanovi}, nakon ~ega je Nikola Novakovi} (Dveri srpske) apelovao da lokalna smaouprava prvo “le~i uzroke, a potom posledice”, ukazav{i na vandalsko pona{awe mladih, koji ru{e i uni{tavaju ove i druge sli~ne objekte u gradu. U svim statutima trebalo bi korigovati ~lanove koji daju prevelika ovla{}ewa menaxmentu preduze}a, koji ne bi smeo da se zadu`uje bez saglasnosti GV i

SG, upozorio je Aleksdandar Tanaskovi} (Dveri srpske) tokom rasprave o statutu JKP “Komunalac”, a Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) da se teorijskom raspravom o ovim aktima zamagquje su{tina. I rasprava o statutu JP “Gradac” rezultirala je konkretnim pitawima i predlozima, te je tako Alkeksandar \enadi} (Dveri srpske) pitao za{to jo{ nije zapo~eto krpqewe udarnih rupa u gradu, i zahtevao da Kursulina ulica bude “vra}ena u prvobitno stawe, jer je posle izmene re`ima saobra}aja u woj nastupio haos”. I statut JKP “Moravac” i predlog dopune statuta Turisti~ke organizacije ^a~ka, kojim je predvi|ena dopuna delatnosti ove ustanove, odnosno dato joj pravo da odr`ava zelene povr{ine u Ov~ar Bawi, bili su tako|e “dobra osnova” za strana~ko nadmudrivawe. Ve}inom glasova odbor-

nici su odlu~ili da Grad prenese Turisti~koj organizaciji na kori{}ewe pet lokala u objektu RM 2 na Gradskom {etali{tu i Sportskom centru “Mladost” zgradu nekada{we “Sokolane” i, za razliku od ~lanova Gradskog ve}a, koji su, moglo bi se re}i, bili oprezniji, pohvalili i glasali za odluku o davawu na kori{}ewe vodovodne i kanalizacione mre`e za odvo|ewe otpadnih voda i JKP “Vodovod” dodelili iskqui~ivo pravo izgradwe. U iscrpnom obja{wewu direktor Zoran Pantovi} je, pored ostalog, naglasio da je ova skup{tinska odluka neophodna da bi se preduze}e prijavilo na poziv Uprave za javne nabavke i da ne bi bilo diskriminisano na tenderima, na kojima pored drugih izvo|a~a ne mo`e da ispo{tuje rokove i dobije ni jedan posao, pod uslovom da za wega konkuri{e i najni`im cenama.


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

NIH PREDUZE]A

KAKO ]E SE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU I ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRA\ANA ODRAZITI NA PUWEWE LOKALNOG BUXETA

IJE, ALI ORNOST

On je jo{ podsetio da je u ovogodi{wem buxetu za izgradwu vodovodne i kanalizacione mre`e predvi|eno oko 150 miliona dinara i da bi “Vodovodu” trebalo da u oblasti izvo|ewa zaradi samo 20 odsto od te sume, da bi poslovalo bez gubitaka i dotacija Grada, {to je uostalom i programom za 2013. godinu predvi|eno. Ovakva odluka mo`e biti ma~ sa dve o{trice i omogu}iti ovom JP da postane monopolista, upozorio je dr Milan Roganovi} (Dveri srpske), a Lazar ^ikiriz (NS) je, po{to se zalo`io da deo posla na izgrad-

wi sistema u Kuki}ima dobije “na{e preduze}e”, sugerisao da procedura bude skra}ena, jer 400 doma}instava dugo ~eka vodu sa ovog izvori{ta. I Stojan Markovi} (LDP) je insistirao da JP garantuje da ovo iskqu~ivo pravo izgradwe ne}e preneti na podizvo|a~e, a Aleksandar \enadi} (Dveri srspske) je tra`io obe}awe direktora da }e biti re{en problem kanalizacije u Loznici. Dobijawe monopolisti~kog polo`aja ne}e poboq{ati kvalitet rada, zbog ~ega se i ovo i ostala JP moraju transformisati

u efikasne ekonomske celine, a ne ovakvim parcijalnim merama da se re{ava wihov trenutni polo`aj, savet je Aleksandra Tanaskovi}a (Dveri srpske). Iskqu~ivo pravo izgradwe u sada{wim ekonomskim okolnostima je velika privilegija za “Vodovod”, smatra Dragan Brajovi} (DS), {to ne osporava direktor Pantovi}, ali istovremeno tvrdi da te pogodnosti nose i veliki rizik i odgovornost. Odgovaraju}i na pitawa odbornika, naglasio je da }e kona~nu re~ o ovom predlogu dati Vlada Srbije, da “Vodovod” ne}e biti monopolista ako dobije posao koji “nosi” 20 odsto buxetskih para za ove namene i da, ukoliko bude anga`ovan u Kuki}ima, mora, kao i mnogo ve}e i kadrovski i materijalno opremqenije firme, uposliti i podizvo|a~e. Podsetio je da je firma 19 godina iskazivala gubitke u poslovawu i da }e oni biti neminovni i u 2013, ukoliko van osnovnih usluga ne bude ostvaren prihod od oko 50 miliona dinara, ili minus u toj oblasti nadokna|en novim pove}awem cena. M.N.

GRADSKO VE]E IZABRALO MILORADA RUBAKOVI]A ZA NA^ELNIKA SLU@BE ZA BUXETSKU INSPEKCIJU GRADA

VE]A KONTROLA BUXETSKIH KORISNIKA lanovi Gradskog ve}a su na pro{lonedeqnoj sednici jednoglasno prihvatili predlog gradona~elnika Vojislava Ili}a i doneli re{ewe o raspore|ivawu Milorada Rubakovi}a, diplomiranog ekonomiste, zaposlenog u Gradskoj upravi za finansije, na radno mesto na~elnika Slu`be za buxetsku inspekciju Grada. Rubakovi} radi u lokalnoj samoupravi od 1. juna 1998. godine, od kada je obavqao poslove na~elnika Odeqewa za finansije, na~elnika Op{tinske uprave za finansije, privredu i dru{tvene delatnosti i na~el-

^

5

POLITIKA

nika Gradske uprave za finansije. Od 1. marta 2009. godine bio je na radnom mestu buxetskog kontrolora. Buxetska inspekcija kojom }e rukovoditi Rubakovi} ima}e izuzetan zna~aj, jer }e kontrolisati rad svih javnih preduze}a i ustanova i to ne samo kori{}ewe buxetskih sredstava, ve} kompletno finansijsko stawe u wima, objasnio je gradona~elnik Ili}: “Ovo je veliki pomak u pore|ewu sa ranijim stawem u oblasti finansija i verujem da }e biti uveden red u tro{ewe sredstava buxetskih korisnika i prihoda koje oni sami ostvaruju.”

Posle buxetske inspekcije bi}e, tako|e na osnovu odluke gradona~elnika i objavqenog oglasa, osnovana i Slu`ba za internu reviziju, i postavqen wen na~elnik, o kojima ne}e odlu~ivati ni Gradsko ve}e, niti gradona~elnik, ve} Skup{tina grada, najavio je na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi}: “Nakon osnivawa buxetske inspekcije, bi}e uga{ena buxetska kontrola koja je ni`eg ranga od novoosnovane slu`be. Zakon je inspekciji dao mnogo ve}a ovla{}ewa u oblasti kontrole buxetskih korisnika, odnosno tro{ewa ne samo sredstava koja im se prenose iz gradske kase, ve} i iz wihovih izvora finansirawa,” objasnio je Todosijevi} ulogu nove gradske slu`be na ~ije ~elo je imenovan Milorad Rubakovi}. M.N.

DO KRAJA GODINE „MINUS” 160 MILIONA DINARA Narodna skup{tina Srbije usvojila je na sednici od 29. maja izmene i dopune {est zakona, od kojih }e, zbog primene dva (Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak gra|ana) znatno biti smawen priliv u lokalne buxete. Konkretno, ~a~anska gradska kasa }e na godi{wem nivou biti “lak{a” za oko 250, ili do kraja 2013. za 160 miliona dinara. Zoran Todosijevi}, na~elnik Gradske uprave za finansije, informisao je o tome odbornike na posledwem zasedawu lokalnog parlamenta.

snovni razlog za dono{ewe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu je integrisawe naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, kao osnovnog prihoda JP “Gradac”, koje }e korisnici pla}ati do 31. decembra ove godine, u porez na imovinu. U ovoj godini planirano je, ina~e, da od we bude ostvaren prihod od 145 miliona dinara, podse}a Todosijevi}: - Na osnovu izmena ovog zakona, ta naknada }e prestati da se pla}a, ali }e se pove}ati pla}awe poreza na imovinu. Samim tim poreskim obveznicima }e unapred biti poznat na~in utvr|ivawa i iznos poreskih tro{kova, rokovi za utvr|ivawe svih elemenata i maksimalna stopa poreza na imovinu, koju jedinica lokalne samouprave mo`e utvrditi na svojoj teritoriji. Na taj na~in bi}e elimisana neizvesnost, kada je re~ o visini obaveza i diskriminacija me|u obveznicima koja je postojala prilikom odre|ivawa visine naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. Lokalna poreska administracija u narednom periodu treba da precizno sagleda visinu stope poreza na imovinu, da poreski obveznici ne bi dodatno bili oporezivani, donese odluku o visini stope amortizacije, a Skup{tina grada da usvoji akta na osnovu kojih }e biti odre|ene sve i najopremqenije zone na podru~ju Grada. Osim toga, GU za lokalnu poresku administraciju je obavezna da do 30. novembra utvrdi i prose~ne cene nepokertnosti u odre|enim zonama. O~ekujem da, kada sagledamo sve ove parametre, “na|emo meru” za pravi~nije oporezivawe, a samim tim i za realno planirawe buxeta za 2014. godinu, veruje Todosijevi}. Posle izmena Zakona o finansirawu

O

lokalne samouprave pro{le godine, napravqena je takva projekcija buxeta u 2013. godini, u kome porez na zarade ~ini prihod od 1.431.083.388 dinara, posetio je na~elnik GU za finansije i naglasio da je do sada po ovom osnovu ostvaren priliv od oko 600 miliona dinara. Ali, s obzirom na to da je stopa sa 12 smawena na 10 odsto i neoporezivi iznos sa 8.776 pove}an na 11.000 dinara mese~no, sigurno }e uslediti smawewe na godi{wem nivou od oko 250 miliona dinara, ili za sedam meseci 160 miliona dinara, predvi|awa su prvog gradskog finansijera: - U posledwem kvartalu dosta je bilo aktivnosti na animirawu pojedinih kompanija i preduze}a koji u proteklom periodu nisu pla}ali porez na zarade, poput, na primer, “Slobode”. Posledwih meseci ona izmiruje ove obaveze, dok raniji dug od oko milijardu dinara “miruje”. Evidentno je da }e po tom osnovu kompanija do kraja ove godine platiti oko 50 miliona dinara. Osim toga, bilo je novog zapo{qavawa u “^ipsari”, o~ekuje se prijem radnika i u “Slovasu” i da na{e akcije novog i samozapo{qavawa tako|e doprinesu pove}awu prihoda od poreza na zarade. U tom slu~aju ovaj “minus” trebalo bi da bude smawen za skoro 100 miliona dinara - optimisti~ki prognozira Todosijevi}. Izmene i dopune ova dva kqu~na zakona na snazi su dvadesetak dana i za ovo relativno kratko vreme nije se osetilo osetno smawewe priliva u gradsku kasu, napomiwe na~elnik i najavquje da }e prvi presek biti ura|en zakqu~no sa 30. junom i na osnovu dobijenih parametara ve} 15. jula zapo~eta izrada prvog rebalansa gradskog buxeta za 2013. godinu. M.N.


6

DRU[TVO

NOVOIZABRANO RUKOVODSTVO GRADSKOG ODBORA DS ODR@ALO PRVU KZN

NAJVE]I KVALITET DEMOKRATSKE STRANKE SU QUDI ez obzira na sve slabosti i krizu koju u posledwe vreme do`ivqava, Demokratska stranka je ostala velika partija, {to su, kada je re~ o lokalu, pokazali i izbori za novi Gradski odbor, odr`ani 1. juna. Na glasawe za predsednika, potpredsednike i stalni sastav GO, koje je proteklo u korektnoj i demokratskoj atmosferi, iza{lo je vi{e od 700 ~lanova, koji su se opredeqivali izme|u dva kandidata za predsednika GO i dve liste za wegov stalni sastav. “Re~ je o dve ideje i dva vi|ewa o tome kako bi ubudu}e trebalo da izgleda DS, koji su, {to nije slu~aj u drugim strankama, su~eqeni u krajwe korektnoj demokratskoj atmosferi”, ocenio je novoizabrani predsednik GO Dragan Brajovi}, profesor Visoke {kole poslovno tehni~kih studija, u sredu, na prvoj konferenciji za novinare odr`anoj posle strana~kih izbora. Osim 25 ~lanova stalnog sastava GO, demokrate su izabrale i Dragana Andri}a za zamenika predsednika Gradskog odbora i dva potpredsednika - dr Zorana Romandi}a i Tawu Mihajlo. Funkcija predsednika Izvr{nog odbora i portparola poverena je Ivanu Star~evi}u, a predsednika Politi~kog saveta dr Slobodanu \uki}u. - Najve}i kvalitet DS su qudi, ~lanovi stranke i stalni sastav GO, me|u kojima su advokati, uspe{ni privrednici i poqoprivrednici, univerzitetski profesori, studente, koji su garant da }e DS nastaviti da se aktivno {iri u ovom gradu i da }e se boriti za wegovu boqu budu}nost. Na{ ciq je da DS u|e u vlast u ^a~ku, ne da bi se di~ila time, ve} da aktivnim u~e{}em poku{amo da uti~emo na kreirawe stvarnosti i budu}nosti grada. Pokazalo se da od 2007. godine, kada je iza{la iz vlasti, nema boqitka. Sve stranke su se oku{ale da vode grad i, iako su verovatno imale i dobre namere, rezultati su izostali - smatra Brajovi}. Budu}i rad DS u ^a~ku, karakterisa}e, pored ostalog, spremnost da budu “otvorena i neka bolna pitawa” i analizirani rezultati partije u proteklom periodu, a sve u ciqu da se izvuku odgovaraju}e pouke i isprave gre{ke iz pro{losti, najavio je prvi ~a~anski demokrata i me|u prioritetne zadatke svrstao i otva-

B

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

„POKRET SRPSKE OMLADINE“ PRIKUPIO POMO] ZA PORODICU MIRKA GOJKOVI]A SA GOLIJE

POBEDILA JE HUMANOST

organizaciji “Pokreta srpske omladine” u ^a~ku je 20. i 21. i u Ivawici 22. juna, pod motom “Uz fitnes i poetski stih se borimo za wih - porodica Gojkovi} je deo nas”, odr`ana humanitarna akcija, ~iji je ciq bio prikupqawe materijalne pomo}i za deseto~lanu porodicu Mirka Gojkovi}a iz ivawi~kog sela Brusnik na Goliji, koja `ivi u izuzetno te{kim uslovima. Da podsetimo: Gojkovi} je u `i`u javnosti dospeo pro{log meseca, nakon {to je otpu{ten iz ~a~anske Bolnice, u kojoj mu je amputirana noga. Zbog nesporazuma, ili propusta nadle`nih u ovda{wem i ivawi~kom zdravstevnom centru, sanitetskim vozilom nije dovezen do ku}e, ve} je ostavqen na udaqenosti od desetak kilometara od svog sela, koje je morao da prevali autobusom. U akciji “Srpske omladine” za tri dana prikupqeno je ne{to vi{e od 45.000 dinara i ta sredstva predstavnici Pokreta su uru~ili porodici Gojkovi}, kojoj je svaki vid pomo}i dragocen. Aleksandar Bo`ovi} i ovim putem zahvaquje “svim dobrim qudima koji su pomogli da ova akcija protekne izvanredno” i da humanost jo{ jednom pobedi: - Uz odli~nu zabavu i dru`ewe, na ovoj trodnevnoj manifestaciji nastupili su brojni mladi umetnici i stvaraoci, a svi ostali u~esnici su, uprkos visokim spoq-

U

rawe stranke za nove ~lanove, prvenstveno mlade qude, koje }e rukovodstvo nastojati da privu~e novim aktivnostima i sadr`ajima. Demokratska stranka }e istrajati i na realizovawu ideje o otvarawu univerziteta u ^a~ku, kao jednog od preduslova da mladi qudi ostaju, a ne da odlaze iz ovog grada. Da bi se stranka {to vi{e “otvorila” i za ~lanstvo i za gra|ane, predsednik, zamenik i potpredsednici }e svakog ponedeqka, od 18 do 20 ~asova, de`urati u strana~kim prostorijama i sa wima razmewivati korisne ideje, predloge i re{ewa. Kao {ef odborni~ke grupe u SG, zamenik predsednika GO profesor Dragan Andri} je podsetio da je na inicijativu demokrata u lokalnoj Skup{tini formiran anketni odbor, zadu`en da ispita stawe u Turisti~koj organizaciji ^a~ka i da su oni predlo`ili SG da usvoji zakqu~ak, prosle|en Ministarstvu prosvete i predsedniku Republi~ke vlade: “Predlo`ili smo na~in kako da bude re{en problem tehnolo{kih vi{kova u prosveti, jer je znatno smawen broj u~enika koji su zavr{ili osmi razred. Konkretno, u ^a~ku je mawe 253 budu}ih sredwo{kolaca, {to }e stvoriti velike probleme ovda{wim sredwim {kolama, posebno tehni~ke struke. Zbog toga su se direktori sredwih {kola dogovorili da solidarno smawe broj odeqewa. Ovaj problem na nivou Srbije mo`e

biti re{en tako {to bi Ministarstvo prosvete prihvatilo na{ zahtev da maksimalan broj u~enika u odeqewu bude 25, {to su ova Vlada i ministarstvo u strategiji obrazovawa i planirali.” Andri} je prokomentarisao i aferu “mala matura”, oceniv{i da je re~ o velikim propustima odgovornih, koji za posledicu treba da imaju ostavku ministra prosvete i utvr|ivawe odogvornosti direktora “Slu`benog glasnika”. Kandidaturu profesora Brajovi}a za predsednika lokalnih demokrata podr`ao je veliki broj mladih qudi, koje je “ponela” zajedni~ka energija, ideja i vizija da stawe u Gradu, koji je postao palanka u Jugoisto~noj Srbiji, mora da se promeni, rekao je Ivan Star~evi}: “Demokratska stranka ima kapacitete i jedini je resurs koji mo`e da se suprostavi strankama koje su doprinele ekonomskom slomu ovog grada. Trudi}emo se da u narednom periodu taj resurs ne bude mrtav kapital, ve} da sposobni i obrazovani qudi sa nama preuzmu odgovornost i aktivnije se ukqu~e u rad partije. Zbog toga }emo najpre pa`wu posvetiti radu sa ~lanstvom, ~ega u prethodnom periodu nije bilo, i u komunikaciji sa bira~ima definisati prioritete. @elimo da napravimo konkurentnu i kvalitetnu organizaciju, koja ima kapacitet da preuzme odgovornost za vo|ewe ovog grada.” M. N.

FOTO GLAS

RAD I OSMEH I U DEVEDESETOJ Devedestogodi{wa Slavomirka [tavqanin gotovo svakodnevno pro{eta iz naseqa Ko{utwak do gradske pla`e, pored brane na Moravi. Usput, sakupqa i prazne limenke koje wen unuk kasnije odnese da proda. Zatekli smo je u „odmoru“, na klupici pored atletske staze. Baka Slavomirka ka`e da joj ne smetaju ni velike vru}ine i da je noge jo{ dobro dr`e. „Uzmem za te pare malo kafe i {e}era, tek da malo pripo-

mognem }erku i zeta. Jo{ sam radna i razumna, a ne mogu da sedim kod ku}e besposlena“, govori nam, dok joj sa lica ne silazi osmeh. Do~ekala je i ~ukununuka, a po{to je i u desetoj deceniji jo{ dobro slu`e o~i, kad zavr{i „posao“ sakupqawa limenki, ima vremena i da ne{to isplete. Na vedrini dok razgovoramo mogu joj pozavideti i trostruko mla|i. Svaka ~ast i po`ivela jo{ mnogo godina! V. T.

nim temperaturama i provokacijama pojedinaca, stoji~ki sve izdr`ali. Pevali su, igrali i ve`bali, propagiraju}i mir, slogu, humanost i veru u mladost, sport i zdrave stilove `ivota, koji su osnovni pokreta~i organizacije “Pokret srpske omladine”. Ovom pokretu se, ka`e Bo`ovi}, svakodnevno prikqu~uju sposobni, {kolovani, a pre svega humani i po{teni mladi qudi koji se, u skladu sa sloganom ove neformalne organizacije “Pri~ajmo delima”, zaista pokazuju i na delu dokazuju. “Zbog svega toga, verujemo da }e se u narednom periodu oglasiti i predstavnici Grada i obezbediti sredstva za registraciju ovog pokreta i kancelariju za na{ rad. U woj bismo primali socijalno ugro`ene gra|ane i mlade qude i odre|ivali priorite i one kojima je pomo} najpotrebnija”, ka`e Aleksandar Bo`ovi}. M. N.


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

7

TEMA

DAN SA KOMUNALNIM POLICAJCIMA

MALA ^ETA, A PROBLEMA MNOGO

ad su se pre dve godine pojavili na ulicama, ^a~ani su mislili da }e grad ubrzo zablistati, da }e biti bez prqavih i zakrpqenih ulica, rasutih kontejnera i polomqenih klupa, bez i{aranih zidova i ru`nih grafita, da }e trotoari i zelenilo biti najzad bez parkiranih automobila, da }e kona~no „oti}i u istoriju“ nebrojene divqe deponije koje ru`e i najlep{a mesta - reke, obale, {ume... Mada mnogi ka`u da je dobro {to ih imamo, zameraju da je napredak spor i da se ne vide ba{ mnogo rezultati. Komunalni policajci opet ka`u da ~ine sve {to je u wihovoj mo}i, ali da ih je malo, da su problemi brojni, kao i poslovi koje rade, da je potrebno vreme i velika pomo} samih ^a~ana. Proveli smo dan sa wima u poku{aju da saznamo {ta sve i kako rade.

K

Ne re{avaju kom{ijske probleme Pored telefona i u kancelariji de`ura Mirko Vu}i}evi}, ostali su u patroli ili na zadacima po pozivima gra|ana. Dvoje ^a~ana do{li su da se po-

ANKETA

`ale na probleme sa kom{ijskim drve}em, koje im smeta. Na pitawe da li to ugro`ava bezbednost gra|ana, podzemne i nadzemne instalacije, odmahuju glavom. De`urni im obja{wava da nijedna inspekcija takve probleme ne mo`e da re{i i da im ostaje da se obrate sudu. - Mnogo je onih koji do|u kod nas da re{e kom{ijske i rodbinske probleme. Pripadamo organu za inspekcijski nadzor. Imamo iste poslove kao druge inspekcije, ali pristup je druga~iji. Ako nekoga zateknemo u prekr{aju opomiwemo ga ili odre|ujemo mandatnu kaznu, koja se u roku od osam dana mora uplatiti na ra~un buxeta grada. Ukoliko se to ne ispo{tuje, predajemo prijavu prekr{ajnom sudu obja{wava Miqan Radosavqevi}, na~elnik Komunalne policije. Delokrug rada im je {irok: oni su tu kad do|e do izlivawa otpadnih voda, vanpija~ne prodaje, bacawa sme}a gde mu mesto nije, bespravnog zauze}a javnih povr{ina, kad se ~uje preglasna muzika, do uklawawa „divqih“ taksista i asistencija policiji, va-

ANKETA

Zoran Milivojevi} - Ima smisla {to postoje. Vidi se blagi efekat wihovog rada, ali mo`e da bude jo{ boqe. Nosim papir u xepu sve do ku}e, tako da treba da uti~u da se postavi vi{e kanti za otpatke, kao i klupa za sedewe.

ANKETA

Zorica @ivani} - Ne rade ba{ neki veliki posao. Po gradu se ose}a smrad i po tome se vidi koliko rade. Grad se ~isti tek kad se ba{ mora.

trogascima, hitnoj pomo}i, Centru za socijalni rad... Tu su i kad javna i druga preduze}a treba upozoriti da javnu povr{inu posle radova vrate u prvobino stawe. Ili da ih kazne, ako to ne urade. Gra|ani naj~e{}e prijavquju probleme telefonom (broj 342-022), ali i dolaze, a tek mali broj prijave predaje na pisarnici u gradskoj upravi. - Ima nas 21, a prema zakonu na 2.000 stanovnika treba da bude po jedan policajac. Radimo u dve smene, po tri patrole sa autom i po jedna „pe{a~ka“ koja radi reon centar. Vikendom imamo de`urstva... Svaka prijava se evidentira, kao i {ta se uradilo povodom toga - ka`e na~elnik i pokazuje na police prepune registara.

„Nedostaje nam kultura“ Komunalni policajci ka`u da je saradwa sa drugim inspekcijama, dr`avnim i gradskim slu`bama veoma dobra, ali da nailaze na otpor gra|ana. - Zovu nas zbog svega i sva~ega, mi im do|emo ko posledwa nada. Veliki broj qudi nas uop{te ne ceni, vre|aju nas, prete. Ve}ina ne shvata ko smo i {ta radimo. Uz to jo{ nemamo kulturu zajedni~kog `ivota. Sme}e se baca sa prozora, iz automobila, mnogi parkiraju kola na zelenim povr{inama... Kazne moraju biti stro`ije. Grafite sa sprejom uglavnom pi{u deca od 10-11 godina, a kante i mobilijar uni{tavaju maloletnici i to naj~e{}e posle 22 ~asa, kada mi ne radimo. Osim ku}nog vaspitawa, decu treba u~iti od malih nogu i svakodnevno im davati primere - ka`u policajci i kao lo{ primer navode direktora jedne gradske osnove {kole, u kojoj je proletos bila akcija sakupqawa starog papira.

- Deca su razvukla papir po okolini, a kada je jedan gra|anin to prijavio direktoru, ovaj ga je izgrdio i pitao ko je on da brine o tome. Na na{u intervenciju deca su kasnije pokupila papir, ali ovo govori o tome kakav je na{ odnos prema onima koji su „savesni“ - pri~aju policajci, koji se sla`u sa primedbom da je kontejnera i kanti za otpatke po gradu veoma malo, ali ka`u da to zavisi od „Komunalca“ i od wihovih finansija.

O~istili Bawicu i uklonili divqu pijacu u Qubi}u U svoje uspehe komunalna policija ubraja {to se na Qubi} keju ve} du`e vreme ne mogu videti trgovci kako na ulici, tik uz kontejnere, prodaju sir i kajmak i druge poqoprivredne proizvode. Ka`u da je ve}ina wih u{la „u legalne tokove“ i svoje proizvode sada prodaju po okolnim prodavnicama. Sa nekim od vlasnika auto-otpada dogovoreno je da ne pale gume, ve} da ih odla`u u velike kontejnere. Tako|e, neke od divqih deponija su „arhivirane“. Kao je-

„NE MOGU DA SPAVAM, KOM[IJE SE TU[IRAJU NO]U“

Aleksandar Simovi} - Ne vi|am ih ba{ mnogo, ali grad nam je malo ~istiji nego pre dve godine. Mo`e da bude mnogo boqe. Veliki su problem ove rupe po ulicama, lo{e asfaltirani putevi...

Mirjana Radisavqevi} - Od ocena od jedan do deset dala bih im trojku. Ne{to rade, ali ima mnogo propusta. Malo je kanti za otpatke i retko se prazne, |ubre je na sve strane, a sam grad nije mnogo ~istiji. Uglavnom ih vidim kad pi{u nekome prijave za parkirawe na javnoj povr{ini, zna~i kad treba da napi{u kaznu.

Mnogo je i la`nih, ali i ~udnih prijava. - Pro{le nedeqe imali smo poziv od jednog ^a~anina, koji se `alio na svoje kom{ije iz zgrade. Ovi qudi su se, poput sve ve}eg broja ^a~ana, udru`ili da urede svoje dvori{te, poprave i postave quqa{ke i druge igra~ke za decu. Ali kom{iji je to zasmetalo, rekao je da oni to ne mogu da rade, jer nema nikakve odluke skup{tine stanara – pri~aju nam policajci. Bizaran je i slu~aj ~oveka koji se `alio na kom{ije iz zgrade „koji se kupaju u 2 sata no}u“, kao i onaj koji je prijavio kom{inicu „koja vodi qubav 24 sata“.

MILION DINARA OD KAZNI Od septembra do kraja 2011. godine komunalni policajci izdali su 207 usmenih nare|ewa, 440 osoba je upozoreno na prekr{aj, uru~eno je 126 mandatnih kazni. Pro{le 2012. godine bilo je 2.079 usmenih nare|ewa, oko 1.000 upozorewa, izre~eno je 430 mandatnih kazni, od ~ega se u kasu grada slilo oko 1,1 milion dinara. U prvih sedam meseci ove godine bilo je vi{e od hiqadu usmenih nare|ewa i upozorewa, a 251 lice je nov~ano ka`weno. dan od primera navode nam Bawicu, odakle su me{tani zvali zbog deponije na putu prema manastiru Stjenik. - Mnogi prijave prekr{aje drugih, ali ne}e da nam daju podatke. Ne}e da se me|usobno zameraju, ve} nam ka`u: „na|ite ko je“. U Lupwa~u koja se svake godine ~isti, do{ao je neko i izru~io prikolicu {uta. Prijavili su nam, ali bez ijednog podatka. Mi ne mo`emo na svakom mestu da de`uramo 24 sata, jer je teritorija ^a~ka velika. Kada nekog uhvatimo na delu, naredimo mu da sve {to je na deponiji mora da odnese i baci u kontejner ili da anga`uje „Komunalac“ i to plati. Dokazi na sudu su nam i uplatnice, ra~uni, dokumenta koja na|emo na deponiji. Imali smo slu~aj ~oveka koji je pro{ao pored kontejnera i punu traktorsku prikolicu odvezao do obale reke. Pored kazne od 3.000 dinara, morao je da se vrati i baci sme}e u kontejner. Pored deponije u Bawici de`urali smo dok nismo na{li „krivca“. Morao je da pokupi i otera sve {to se na{lo na woj, pa je napunio 20 prikolica sme}a. Sada je to mesto ~isto – pokazuju nam fotografije policajci.

Uspe{an radni dan U me|uvremenu gra|ani su prijavili i izlivawe kanalizacije po ulici u Qubi}u. ^ak je i saobra}aj zaustavqen zbog toga. Posle obave{tavawa „Vodovoda“ jedna patrola odlazi na teren. Jedan ^a~anin usplahireno dolazi da prijavi kako kom{ije imaju nekoliko pasa koji neprestano laju i nikome ne daju da zaspi. Ka`e da to traje nekoliko meseci. Odlazimo sa patrolom na teren. Pored ograde je vezan jedan „zlatni retriver“. U dvori{te nas propu{ta bez lave`a. Policajci upozoravaju vlasnicu da na ogradu stavi odgovaraju}u tablu i da psa premesti dubqe u dvori{te. - Mnogi „nafiluju“ pri~u da bismo do{li. A kad stignemo zateknemo ovako nekog dobro}udnog psa – ka`u policjaci Miroslav Joji} i Aleksandar Avi}, sa kojima posle nekoliko sati ponovo odlazimo u Qubi} da proverimo da li je i kako posao zavr{en. Nalazimo da su radnici „Vodovoda“ otklonili kvar i da je ulica ve} suva. V. T.


8

DRU[TVO

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

POLA VEKA OD ZAVR[ETKA OSNOVNE [KOLE

PROSLAVA MALE MATURE U TRNAVSKOJ [KOLI ~enici nekada{we Osnovne {kole “Milica Vu~eti}”, a dana{we “Sveti |akon Avakum” u Trnavi nedavno su proslavili jubilej vredan pa`we - 50 godina od zavr{etka {kole. Posle pola veka od male mature, da bi se prisetili najlep{eg doba i o`iveli {kolske uspomene, na proslavu je do{lo wih dvadesetak iz Viqu{e, Trnave i ^a~ka, a ranije su stizali i iz Beograda, Pan~eva, Nove Varo{i, U`ica, ka`e jedan od organizatora skupa Velimir Veqo Marinkovi}. Mo`e se re}i da su proslave matura sli~ne jedna drugoj. Samo su, naravno, se}awa druga~ija. Protokol je poznat, nakon prozivke u {kolskim klupama, stari drugovi se okupqaju u nekom od restorana. Me|utim, ova generacija je zanimqiva ba{ zbog toga {to je odlu~ila da proslavu organizuje u trnavskoj {koli. - Osnovnu {kolu smo zavr{ili 1963. godine. U~iteqica nam je bila Olga Bra{wevi}, a rezredni stare{ina Teodor Todosijevi}. Na{a generacija je iznedrila uspe{ne qude, me|u kojima su biv{i direktor “Autoprevoza” Andrija Stani} i nastavnica O[ “Vuk Karaxi}” Milena ]ubovi}, koja je na`alost poginula. Upravo je od Milene, pokojnog Milo{a

U

a dvadesetpetogodi{wu ^a~anku Nevenu Milojkovi}, mo`e se re}i da je matematika wena prva qubav, a francuski jezik druga. Ova mlada uspe{na `ena je imala sre}u da ih na neki na~in spoji. Diplomirala je na Matemati~kom fakultetu u Beogradu, a 2010. godine dobila stipendiju Francuske vlade i upisala master 2 na Univerzitetu Paris-Est Marne la Vallée. Po zavr{etku tih studija vratila se u Beograd, gde je protekle dve godine radila kao asistent na Matemati~kom fakultetu i kao mladi istra`iva~ na Matemati~kom institutu srpske akademije nauka i umetnosti. Iako }e Francuska za Nevenu uvek biti “iskustvo koje mewa `ivot” i zemqa koju }e ~esto pose}ivati, na putu wene akademske karijere predstoji odlazak na doktorske studije u [vajcarsku, kao stipendiste wihove Vlade. Iako su u toku posledwe pripreme, jer }e sasvim sigurno ve} za nekoliko dana biti na Univerzitetu u Bernu, Nevena je izdvojila vreme da poseti na{u redakciju. - U kontaktu sa profesorom koji radi na Institutu za informatiku i matematiku u Bernu saznala sam da }e biti raspisan konkurs za doktorante na koji sam se prijavila i od svih kandidata izabrali su i mene. Studije traju ~etiri godine. Putujem za nekoliko dana - zapo~iwe pri~u na{a nasmejana sagovornica, napomiwu}i da je od malena znala ~ime }e se baviti kada odraste. Ne iznena|uje nas kada ka`e da je Osnovnu {kolu “Filip Filipovi}” zavr{ila kao |ak generacije, a Gimnaziju kao Vukovac. Odlu~ila je da }e studirati matematiku jo{ sa 10 godina, kada je bila na prvom takmi~ewu u osnovnoj {koli. Jedino je, kako ka`e, promenila smer, upisala je ra~unarstvo i informatiku na Matemati~kom fakultetu. Zahvalna je u~iteqici i profesorima osnovne i sredwe {kole koji su uticali na wu i doprineli wenom uspehu, ali ni{ta ne bi uradila bez podr{ke i velike qubavi wenih roditeqa. Talenat je, priznaje, nasledila od mame, ali baka ju je nau~ila da ~ita u prvom razredu osnovne {kole. Jedino ~emu se vi{e posvetila, pored

Z

Radovanovi}a, Prvoslava Pavlovi}a i od mene potekla ideja za evocirawe uspomena iz osnovne {kole. Prvi put smo se okupili za proslavu 20 godina od male mature. U po~etku smo na{a dru`ewa organizovali na pet godina, a potom smo se dogovorili da se vi|amo svake godine - pri~a

Marinkovi}. Osnovna {kola “Sveti |akon Avakum” je po~etak novog veka do~ekala u savremenim uslovima. Stvarawe boqih uslova za rad nastavqeno je i posle dogradwe {kolske zgrade, adaptacijom sale Doma MZ “Trnava” u fiskulturnu salu sa neophod-

nim sportskim rekvizitima, ure|ewem sportskih terena, izgradwom rukometnog igrali{ta... - Na{a {kola je uvek bila lepa, bez obzira na to kako je izgledala. Ali sada{wem izgledu, spoju starog i novog, veliki doprinos je dao direktor {kole Miloje Vujovi}. Kao predsednik Mesne zajednice odli~no sara|ujem sa direktorom Vujovi}em, i ve} nekoliko godina proslave organizujemo u trnavskoj {koli. Zahvaquju}i direktoru i osobqu koje je veoma qubazno, u {koli organizujumo i razna slavqa Mesne zajednice, fudbalskog kluba i lovaca - ka`e Marinkovi}. Da je ova generacija specifi~na, potvr|uje i ~iwenica da su pre nekoliko godina sakupili novac za izgradwu ~esme u {kolskom dvori{tu. Na{ sagovornik to “opravdava” velikom blisko{}u {kolskih drugova: - Bilo je druga~ije vreme, mi smo se vi{e dru`ili, nego dana{wi {kolarci. I danas smo ostali bliski, {kolska drugarstva su prerasla u prava prijateqstva. Novi susret ove generacije je zakazan za godinu dana, sa `eqom da se svi ponovo vide u svojoj nekada{woj {koli, koju i danas vole. N. R.

NEVENA MILOJKOVI], STIPENDISTA [VAJCARSKE VLADE

ISKUSTVO KOJE MEWA @IVOT tu i da nastavim daqe usavr{avawe i istra`ivawe u oblasti informatike - otkriva nam Nevena svoje `eqe. Na{a sagovornica ka`e da nije znala {ta je sve ~eka kada se spremala za studije u Parizu. Bilo je mnogo papirologije i nedoumica. Ali, sada zna i ponovo se “odlu~uje na taj korak”, samo ovoga puta u [vajcarskoj. I ponovo, nekako spontano, naviru prelepe uspomene iz Pariza.

matematike, je u~ewe stranih jezika. Govori engleski jezik, kao i ve}ina studenata u Srbiji, i francuski na kome je zavr{ila studije u Parizu. Iako }e se nastava u [vajcarskoj odvijati na engleskom jeziku, Nevena je po~ela da u~i i nema~ki, po{to odlazi u nema~ko govorno podru~je. - U [vajcarskoj o~ekujem boqe uslove rada i istra`ivawa. Nadam se da }u napredovati u svojoj akademskoj karijeri i da }u za ~etiri godine ste}i vi{e znawa, koje }u kasnije mo}i da primenim u Srbiji. Kada zavr{im studije volela bih da se posvetim nauci. @elim da se vratim u svoju zemqu, jer ne bih mogla ~itav `ivot da provedem u inostranstvu. Volela bih da se zaposlim kao docent na nekom fakulte-

sti Pariza, pa i same Francuske, koliko je to bilo mogu}e za godinu dana. Stekla sam nove prijateqe iz Hrvatske, Srbije, Makedonije, nove drugove iz svih na{ih biv{ih republika, upoznala sam Francuze, Amerikance, Italijane. Jednostavno, to je iskustvo koje mewa `ivot. Posle nekoliko dana po dolasku u Pariz, oti{li smo u Vi{i, u centar za u~ewe jezika, gde smo usavr{avali francuski. Tamo smo

Uspomene iz Pariza

- Kada sam se vratila iz Francuske, govorila sam da bih opet uradila isto, ~ak i da sam znala koji }e me sve problemi ~ekati, jer su te studije bile neponovqivo iskustvo. Jo{ od malena sam zavolela francuski jezik i po~ela da ga u~im u Gimnaziji. Oduvek sam `elela da studiram u Parizu. Ali, pona{ala sam se skoro kao turista. Pored u~ewa, stigla sam da proputujem, posetim i vidim sve znamenito-

sreli studente sa drugih kontinenata. Profesori su bili veoma stru~ni, ali i qubazni, jer su se trudili da se u svakom trenutku ose}amo kao kod ku}e. Svakog vikenda smo i{li na neki izlet. Boravak u Francuskoj je promenio moj `ivot. Nije bilo uvek lako, ali ostvarila sam jednu svoju veliku `equ - ka`e Nevena, koja zra~i energijom i `ivotnom rado{}u. N. R.


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

DRU[TVO

9

OP[TINA GORWI MILANOVAC UNAPRE\UJE ZDRAVSTVO

DONACIJA DOMU ZDRAVQA NOVO OPELOVO VOZILO! - Op{tina Gorwi Milanovac poklonila Domu zdravqa novo vozilo za potrebe prevoza pacijenata na dijalizu. - Kombi je vredan 25.000 evra i nabavqen je od ~a~anske firme „Interauto-trade” ozni park gorwomilanova~kog Doma zdravqa ove sedmice dobio je novo specijalizovano vozilo, tako da }e pacijenti sa podru~ja takovsko-rudni~kog kraja, koji idu na dijalizu u Zdravstveni centar u ^a~ku, ubudu}e imati udobniju vo`wu. Kqu~eve novog vozila dr Dragici Topalovi}, direktoru Doma zdravqa, uru~io je zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi}, isti~u}i da je lokalna samouprava, nakon sagledavawa realne situacije u voznom parku ove zdravstvene ustanove, odlu~ila da donira ovoj slu`bi jedno vozilo. On je izrazio nadu da }e ovo vozilo pomo}i gra|anima Gorweg Milanovca da dobiju kvalitetniju zdravstvenu za{titu. Obe}ao je da }e nadle`ni u lokalnoj samoupravi i ubudu}e nastojati da putem sli~nih akcija unapre|uju zdravstvenu za{titu na podru~ju op{tine. - Na predlog predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a izdvojili smo sredstva iz op{tinskog buxeta za nabavku ovog vozila. S obzirom da Dom zdravqa ima zastareo vozni park, mislim da }e ovo vozilo doprineti da se na{i gra|ani, koji odlaze na dijalizu u ^a~ak, mnogo udobnije voze. I ubudu}e }emo koristiti svaku mogu}u priliku koja nam se uka`e da pomognemo Domu zdravqa, da li kroz nabavku jo{ jednog ovakvog vozila, ali sa nosilima, ili na neki drugi na~in, koji }e, svakako, doprineti poboq{awu kvaliteta usluga ove zdravstvene ustanove - rekao je Milovanovi}. U ime zaposlenih u Domu zdravqa i pacijenata, dr Dragica Topalovi} se zahvalila op{tinskom rukovodstvu, nagla{avaju}i da je lokalna samouprava svojim gestom prepoznala

V

marketing 032/342-276

wihove potrebe i probleme u ovim te{kim vremenima. Istakla je da }e novo “opelovo” vozilo znatno oja~ati wihov prili~no zastareo vozni park i da }e pacijenti imati daleko boqu negu prilikom prevoza. Vozilo koje se do sada koristilo za prevoz bolesnika na dijalizu ~esto se kvarilo. - [to se ti~e opreme za hitne slu~ajeve, snabdeveni smo dobro, ali nam je vozni park zastareo. Imamomo vozila iz 2002. godine, koja su pre{la po

veliki prtqa`nik za daqe transporte, tako da bolesnici mogu da spakuju li~ne stvari. Vozilo se mo`e koristiti i za odlazak medicinskih radnika na stru~ne seminare. Duplo je klimatizovano, tako da je veoma udobno i prijatno za vo`wu. Vek eksploatacije je veoma veliki. Karoserija je pocinkovana i ima garanciju 12 godina. Motor ima garanciju dve godine, bez ograni~ewa kilometra`e, i ovakva vozila prelaze 500 - 600 hiqada kilometara bez problema - istakao marketing 032/342-276

680.000 kilometara. Na{a op{tina je brdovita i razu|ena i upravo zbog takvog terena vozila nam brzo stradaju - istakla je dr Dragica Topalovi}, nagla{avaju}i da im je prioritet da u narednom periodu nabave jo{ jedno sli~no vozilo sa nosilima, specijalno opremqeno za le`e}e pacijente. Novi kombi je nabavqen po veoma povoqnoj ceni od poznate ~a~anske firme „Interauto-trade”, ovla{}enog uvoznika i servisera “opel” i “{evrolet” vozila za podru~je centralne i zapadne Srbije, od koje su po specijalnoj damping ceni sli~na takva vozila nabavili op{tina Lu~ani i grad ^a~ak. - Ovo je specijalizovano vozilo za prevoz bolesnika koji idu na dijalizu. Ima devet sedi{ta i vrlo mali koeficijent potro{we, oko sedam litara. Ima i

je Milija Kosti}, vlasnik firme „Interauto-trade”. On je dodao da „Interauto-trade” uvek nastoji da ponudi prikladnije cene na tr`i{tu i da neguje praksu korektne saradwe. U skladu takvog poslovawa, voza~i “opel” i “{evrolet” vozila i ove godine imaju posebnu privilegiju da u servisu firme uo~i i tokom sezone letwih godi{wih odmora dobiju besplatan pregled i kompletnu dijagnostiku automobila. Firma nudi i specijalne popuste za servisirawe vozila tokom letwe sezone. Kako je najavqeno ovom prilikom, op{tina Gorwi Milanovac ima nameru da u narednom periodu za potrebe Doma zdravqa nabavi jo{ jedno sanitetsko vozilo sa nosilima, kako bi se nivo usluga koje pru`a ova zdravstvena ustanova podigao na jo{ vi{i nivo. V. S.


10

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

DRU[TVO

OBELE@EN DAN BORBE PROTIV NARKOMANIJE

NAJEZDA NOVIH PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

Inicijativu za obele`avawe Me|unarodnog dana protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, 26. jun, pokrenulo je u na{oj sredini i ove godine Odeqewe za promociju zdravqa, Zavoda za javno zdravqe ^a~ak. Wihovu akciju u Gradskom parku podr`ali su Zdravstveni centar ^a~ak, ovda{wa Policijska uprava, Kancelarija za mlade, Crveni krst, kao i mladi fudbaleri Borca.

osledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci poga|aju sve dru{tvene slojeve u svim zemqama sveta. Zato se {irom planete 26. juna, i ne samo na taj dan, okupqaju zdravstveni radnici, profesori, sportisti... da bi mladima iznova skrenuli pa`wu na po-

P

gubna dejstva droga, ali i da animiraju sve segmente zajednice i podstaknu ih na zdrave stilove `ivota. Ove godine 26. jun je obele`en pod sloganom: “Neka zdravqe bude ono {to te pokre}e”. - Ranije smo uglavnom govori-

li o kanabisu, amfetaminima ili heroinu. Na `alost, pojavilo se dosta novih psihoaktivnih supstanci. ^ak je vrlo razvijen i wihov na~in prodaje - rekla je dr Qiqana Moji}evi}, na~elnik Centra za promociju zdravqa.

ODOBRENO 306 PROJEKATA JAVNIH RADOVA ZA 2013. GODINU

NAJVI[E PROJEKATA ZA SOCIJALNE, HUMANITARNE I KULTURNE DELATNOSTI irektor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Sini{a Nadbanti}, saop{tio je da je Upravni odbor Slu`be, ove godine odobrio 306 projekata u okviru javnih radova na kojima }e posao dobiti 2.271 gra|anin. Iz buxeta Ministarstva rada zapo{qavawa i socijalne politike u ovoj godini je za te projekte izdvojeno 500 miliona dinara, s tim da }e 190 miliona od navedenog iznosa biti utro{eno u okviru realizacije javnih radova kroz zajedni~ke javne pozive Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i jedinica lokalne samouprave. Najvi{e projekata odobreno je za socijalne, humanitarne i kulturne delatnosti - 144 na kojima }e biti zaposleno 923 lica, zatim iz oblasti za{tite `ivotne sredine i prirode - 114 na kojima }e se uposliti 956 lica, kao i 48 projekata izgradwe infrastrukture na kojima }e raditi 392 lica. Za podru~je Moravi~kog okruga odobrena su, do sada, tri projekta ukupne vrednosti 5,3 miliona dinara, gde }e biti radno anga`ovano 29 nezaposlenih lica sa evidencije NSZ Filijale ^a~ak. Re~ je o projektima podnetim od strane Centra za socijalni rad u Gorwem Milanovcu, Udru`ewu „MS“, tako|e iz Gorweg Milanovca i projektu koji je podnelo Javno predu-

D

ze}e „Direkcija za izgradwu i komunalnu delatnost“ iz Lu~ana. Nezaposleni }e raditi na poslovima pomo}i starima i socijalno ugro`enim licima, za{titi i o~uvawu kulturnog nasle|a, obnavqawu i izgradwi puteva, nasipa, kanala, mostova, kanalizacione i vodovodne mre`e, kao i na sanaciji divqih deponija, ~i{}ewu i odr`avawu obala reka, jezera, kanala, odvoda i javnih povr{ina. Zaposlenima na poslovima javnih radova mese~no }e biti ispla}ivane zarade prema stepenu stru~ne spreme, i to 23.000 za I i II stepen, 24.000 za III i IV, 25.000 za V i VI i 26.000 za VII stepen stru~ne spreme, kao i tro{kovi dolaska i odlaska sa posla. Nezaposlena lica anga`uju se na period od {est meseci, a prioritet imaju korisnici nov~ane socijalne pomo}i, mladi, vi{ak zaposlenih, stariji od 50 godina, dugoro~no nezaposleni, nezaposleni bez kvalifikacija ili niskokvalifikovani, osobe sa invaliditetom, pripadnici romske nacionalnosti, ruralno stanovni{tvo, `ene, izbegla i raseqena lica, povratnici prema Sporazumu o readmisiji, deca bez roditeqskog starawa, `rtve porodi~nog nasiqa i trgovine qudima, samohrani roditeqi i roditeqi dece sa smetwama u razvoju.

Lista je ove godine pro{irena na 234 opojne droge. Kako tvrde nadle`ni, kod nas i u Srbiji ih nema u tom broju. - U ^a~ku i okolini ima i mawe zavisnika od heroina. U tome nam je dosta pomoglo Ministrstvo zdravqa i otvarawe metadonskog centra u ~a~anskoj Bolnici. Ponosni smo i na to {to je, na primer, u Nema~koj ili ^e{koj posedovawe droge prekr{aj, a u Srbiji krivi~no delo koje se sankcioni{e. Prevencija je najva`niji segment u borbi protiv narkomanije. Zato smo moje kolege i ja odr`ali pedesetak predavwa u ~a~anskim {kolama. I u prevenciji i u pomo}i korisnicima najva`nija je uloga porodice - napomenuo je Borko Jeli}, inspektor za suzbijawe krijum~arewa i narkomanije PU ^a~ak. On je pozvao pozvao sve koji imaju problema sa narkomanijom da se obrate policiji za pomo}.

Aktivnosti u prevenciji narkomanije uskoro }e poja~ati i Kancelarija za mlade. Ministarstvo sporta i omladine odobrilo im je projekat zahvaquju}i kome }e jedan broj sredwo{kolaca biti obu~eni za vr{wa~ku edukaciju. Oni }e svojim drugovima odr`avati predavawa o borbi protiv narkomanije, najavio je koordinator Kanceralije za mlade Aleksandar Simonovi}. Jo{ jedna va`na poruka koji su zdravstveni radnici i ostali u~esnici akcije Zavoda za javno zdravqe uputili i mla|ima i starijima je da droga nikako ne mo`e da im bude put ka popularnosti u dru{tvu. Mnogo boqi na~in za to je sport, {to su u sredu pokazali i najmla|i fudbaleri Borca. Oni su predvo|eni trenerom Aleksandrom Ivkovi}em odigrali fudbalsku utakmicu. Z. J.

DAN MINISTARSTVA I POLICIJE U POLICIJSKOJ STANICI U GU^I

SLAVQE OBELE@ILI HUMANOM AKCIJOM ovodom Dana Ministarstva unutra{wih poslova, slave Ministarstva i Dana policije, pro{log petka u Policijskoj stanici Lu~ani u Gu~i, organizovana je akcija dobrovoqnog davawa krvi, u kojoj su u~estvovali policijski slu`benici i ostali zaposleni u ovoj policijskoj stanici. Akcija je organizovana u saradwi sa Domom zdravqa u Gu~i i Slu`bom za transfuziju krvi ^a~anske bolnice. Vi{e od 10 policijskih slu`benika, me|u koji-

P

ma je bilo i `ena, kao i jedan penzioner MUP-a, dalo je dragocenu te~nost, kako bi pomogli ugro`enim pacijentima. Mnogima od wih ovo nije bio prvi put da pokazuju svoju humanost, jer su vi{egodi{wi davaoci krvi. Predstavnici Doma zdravqa u Gu~i i Slu`be za transfuziju krvi izrazili su zadovoqstvo zbog dobrog odziva policijskih slu`benika i pozvali gra|ane da se prikqu~e ovakvim humanim akcijama.

DANI ROTARIJA U OV^AR BAWI

organizaciji Rotari Kluba ^a~ak, 22. juna su odr`ani “III dani rotarija u Ov~ar Bawi”, u restoranu “Dom”. Sada ve} tradicionalni skup rotarijanaca okupio je predstavnike rotari klubova iz Srbije, Crne Gore i Slovenije. ^a~ani su ugostili goste iz Ajdov{~ine, Bijelog Poqa, Beograda, Zrewanina, Vaqeva, Smedereva, Kragujevca. Tokom prepodneva kajaka{ki klub ^a~ak demonstrirao je vo`wu kajaka na mirnim vodama, zatim su rotarijanci posetili hidroelektranu u Ov~ar Bawi. Nakon toga, splavom restorana “Dom” zaplovilo se jezerom do manastira Nikoqe, a dru`ewe se nastavilo u restoranu “Dom”. Rotarijanci su ovom prilikom svojim donacijama obezbedili nov~ana sredstva za nabavku opreme za

U

kajaka{ki klub ^a~ak, kao i za kupovinu magnetnih tabli za ~a~ansku gimnaziju. Rotari klub ^a~ak je u sklopu svojih humanitarnih aktivnosti u 2013. godini donirao Narodnom muzeju 40.000 dinara kao pomo} za postavku muzeja detiwstva dece u ^a~ku krajem XIX i po~etkom XX veka, a svakog meseca stipendira studenta muzi~ke akademije u Ni{u. Za septembar se planira donacija magnetnih {kolskih tabli od sredstava koja su prikupqena na ovoj manifestaciji i od li~nih donacija ~lanova Rotari kluba ^a~ak, a za 2014. godinu ima u planu nastavak akcija “Kwige za biblioteke seoskih {kola” i u~e{}e na akcijama humanitarnog karaktera u okviru Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora.


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

11


12

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. JUN 2013. GODINE


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

13

OBRAZOVAWE

SVE^ANOST ZA 192 VUKOVCA

KWIGE I PUTOVAWA ZA NAJBOQE

radicionalna sve~anost na kojoj gradona~elnik kwigama nagra|uje u~enike ~a~anskih osnovnih i sredwih {kola koji su tokom {kolovawa ostvarili odli~an uspeh iz svih nastavnih predmeta, popularne Vukovce, odr`ana je pro{log ~etvrtka u velikoj sali Doma kulture, u prisustvu kompletnog rukovodstva lokalne samouprave, na ~elu sa Vojislavom Ili}em. ^estitaju}i Vukovcima postignuti uspeh, Ili} je rekao da se ose}a privilegovanim {to se nalazi me|u 192 Vukovca Grada ^a~ka, i da je, pored kwiga, kao skromnih poklona na ovoj sve~anosti, Grad obezbedio jo{ neke nagrade. Za 142 osnovca sa “Vukovom” diplomom obezbe|eno je besplatno letovawe u odmarali{tu u Ulciwu, dok }e 50 Vukovaca sredwih {kola i jo{ toliko najuspe{nijih maturanata, biti nagra|eno petodnevnim putovawem u zemqe Evropske Unije. Svi Vukovci }e tokom leta mo}i besplatno da koriste i gradske bazene, a da bi ostvarili ovu privilegiju, dovoqno je da u SRC “Mladost” donesu na uvid “Vukovu” diplomu i jednu malu fotografiju.

T

- Znam da je bilo te{ko izdi}i se iznad prose~nosti. Trebalo je ulo`iti mnogo truda, rada, upornosti, energije i vremena, ali stekli ste znawe koje vam niko ne mo`e oduzeti. @elim vam da i daqe budete uspe{ni i upi{ete `eqene {kole i fakultete, i ne zastanete pred preprekama.

U~ini}emo sve da znawe koje budete stekli tokom {kolavawa primenite u razvoju svoga grada i mesta gde ste odrasli i stekli prve i prave prijateqe - rekao je, pored ostalog, u svom obra}awu gradona~elnik Vojislav Ili} i tom prilikom zahvalio roditeqima i profesorima, koji su i

svojom podr{kom i radom doprineli ovom uspehu. Pored nagrada za nosioce “Vukove” diplome, grad je obezbedio i stipendije za polaznike {kola za talente i studente koji su ostvarili prose~nu ocenu iznad 8,50, kao i nagrade za one koji su osvojili jedno od pet prvih

mesta prilikom upisa na fakultete ili, jedno od prva tri mesta na republi~kim takmi~ewima, istakao je gradona~elnik Ili}. Trenutak za pam}ewe, kome su prisustvovali i roditeqi Vukovaca i prosvetni radnici, oboga}en je i umetni~kim programom u kome su nastupili: monologom Ba}ko Bukumirovi}, Nikola Stani{i} recitovao je pesmu Rada Drainca “Kad pesnik stigne u rodni grad”, a u muzi~kom delu nastupili su ~lanovi Plesnog kluba “Luna”. Sve~anosti je prethodilo i kolektivno fotografisawe. Vukovci su obave{teni i da sve pojedinosti o nagradnim putovawima mogu dobiti od svojih razrednih stare{ina. Polasci su planirani za 13. avgust. Praksa da Vukovci budu nagra|eni putovawima, koju neki gradovi u Srbiji neguju ve} decenijama, za`ivela je posledwih godina i u ^a~ku, {to je svakako dodatna motivacija onima koji smatraju da se najve}i uspeh u `ivotu mo`e posti}i samo upornim radom, i zato sada{wim i budu}im Vukovcima po`elimo sre}u, iako neki od wih nemaju nameru da se po zavr{etku {kolovawa vrate u svoj grad. Z. L. S.

GENERACIJA 1953. EKONOMSKE [KOLE IZ ^A^KA PROSLAVILA 60 GODINA OD MATURE z Ekonomske {kole 1953. godine iza{la je vredna generacija |aka, koji su kasnije, na radnim mestima dali veliki doprinos u svojim strukama. Mnogi su stigli do rukovode}ih mesta, ali godi{wice mature nisu zaboravqali, ve} su istrajno negovali uspomenu na {kolske dane. Prijateqstva iz mladosti podstakla su ih da wihova dru`ewa, sa godinama, postanu sve ~e{}a. Okupqaju se po dogovoru, kako ka`u, obi~no svakih pet godina, a mu{karci obavezno jednom godi{we u nekom od restorana. Pre desetak dana generacija 1953. Ekonomske {kole iz ^a~ka proslavila je 60 godina od mature. Iako se bli`e osamdesetoj, nisu propustili ni ovogodi{wi susret, najpre na {kolskom ~asu, a potom u hotelu “Beograd”, uz raspolo`ewe kakvo se po`eleti mo`e. Na “sastanak” sa {kolskim drugovima stigli su i oni koji `ive u Beogradu, U`icu, Ivawici, Kraqevu. Bilo je i onih koji su `eleli i da pro{etaju kroz centar grada, uz se}awa kako je izgledao davne 1949. godine, kada su upisali Ekonomsku {kolu, ali i da posete svoje prijateqe i podele radost. Uvek se raduje susretu sa {kolskim drugovima, ka`e Miodrag \okovi}, diplomirani ekonomista u penziji, jedan od najzaslu`nijih za redovna okupqawa: - Ne `alimo se na godine, ni na one nekada{we, ni na ove sada{we. Pre`iveli smo dva rata, pamtimo lepe i mawe lepe uspo-

I

ZNAJU DA U@IVAJU U @IVOTU {tina ih je “povezala i jo{ vi{e zbli`ila”. - Tada smo svi bili jednaki, pravi drugari. Takva prijateqstva dugo traju i danas zajedno slavimo 60 godina od mature. Redovno dolazim na okupqawa sa {kolskim drugovima. ^ovek se pona{a kako mu `ivot dozvoqava, a ja gledam `ivot uvek sa vedrije strane, iako od dijabeta bolujem vi{e od 20 godina. @ivim punim `ivotom, ali okru`ena sam i ogromnom pa`wom svoje dece. Svi ka`u - mladi su danas druga~iji, a ja im poru~ujem da se `ivot ne mo`e uhvatiti odmah, ve} treba `iveti `ivot, radovati se, ponekad tugovati, ali najva`nije je znati `iveti i, naravno, raditi - ka`e sedamdesetosmogodi{wa Radmila Nixovi}, mene. Bili smo mladi, pa smo sve izdr`ali. Najva`nije je da su qudi - qudi. Niko iz na{e generacije nije osu|ivan, niti progawan za neke ne~asne radwe. To je velika stvar, i za na{e vaspita~e, i za na{e roditeqe koji su nas tako vaspitali. Ponosni smo, a verujem i da je {kola ponosna na ovu generaciju. Sedamdesetdevetogodi{wi Miodrag \okovi} je, kako ka`e, kao i ve}ina wegovih kolega, dete sa sela, koje je prvo moralo da zavr{i sve poslove na imawu, pa tek onda da ide u {kolu: - Kada smo oti{li u sredwu

{kolu, a pogotovu kada smo upisali fakultete, ve} smo bili zreli qudi. Umeli smo da cenimo rad profesora, koji su se zalagali da nas {to vi{e nau~e, a mi smo poku{avali da im to uzvratimo svojim znawem. Zato ne ~udi {to su mnogi iz generacije bili na rukovode}im radnim mestima. I Radmila Nixovi} nas vodi u pro{lost, se}a se da su svi bili siroma{ni, ali ta nema-

Dobrodo{lica

puna vedrine, koja dokazuje da se wena generacija ne predaje godinama i da zna da u`iva u `ivotu. Zahvaquju}u upadicama ostalih raspolo`enih “drugova”, saznali smo da u ovoj generaciji niko nije imao jedinicu, ali i to da je dvojka nekada bila neprelazna ocena, kao i ~iwenicu da su prva generacija koja je upisala sredwu {kolu sa ~etvorogodi{wim trajawem. Po`elev{i im puno zdravqa i sre}e, Sne`ana Gostiqac, profesor ekonomske grupe predmeta, PR Ekonomske {kole i pomo}nik direktora, podsetila je da je ova {kola mnogo napredovala i da je posledwih 10-12 godina izuzetno tra`ena u Srbiji: - Ekonomska je danas savremena stru~na {kola, koja ima 934 u~enika, na {est obrazovnih profila. [kola je na izuzetno dobrom glasu, ali ne sumwam da je i u va{e vreme bila takva. Na{i dana{wi u~enici su veoma uspe{ni u svojim strukama, ba{ kao {to ste i vi bili. Na dru`ewu posle {est decenija, oko 25 “maturanata” je u`ivalo i ispri~alo se, obe}avaju}i da }e se u {kolskim klupama ponovo na}i u istom raspolo`ewu. N. R.


14

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. JUN 2013. GODINE


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

15

ZDRAVSTVO

ZBOG UBODA INSEKATA SVE VI[E QUDI U HITNOJ POMO]I Ujed, svrab i crvenilo, a ~esto i bolni otok - pravac Hitna pomo}. Doktorka Zorica ^akajac Krupe`, na~elnica ove slu`be ka`e da je sve vi{e qudi koji se javqaju zbog uboda insekata, koje narod naziva “klintokama”. Docent na Agronomskom fakultetu dr Sne`ana Tanaskovi} potvr|uje da je re~ o Simulium erythrocephalum, jednoj vrsti sitnih crnih mu{ica, ali i ohrabruje ve{}u da se wihova aktivnost zavr{ava nakon prve dekade jula ove}an broj ujeda sitnih mu{ica posledwi put je zabele`en posle bombardovawa, pa ih je narod tada nazvao “klintonkama”. Gra|ani se masovno javqaju u Hitnu pomo}, a reakcije nakon ujeda nisu bezna~ajne. - To nisu ubodi na jednom mestu. Pacijenti kod nas do|u kao rawenici sa ubodima na otkrivenim delovima tela. Desi se da im se pojave takve lokalne reakcije i razvije flegmona gnojni otok koji mora da se le~i antibioticima i zbriwava ~ak i u Bolnici. Od

P

„KLINTONKE” NAPADAJU uboda se vidi jedna ta~ka, koja u momentu ujeda ne izgleda kao ujed komarca. Malo iskrvari i stvori se krvni ugru{ak. Neko ima sre}e da ostane samo na tome, ali dolaze qudi sa oteklinama, flegmonama… - ka`e dr Zorica ^akajac Krupe`. Ona napomiwe da se neki pacijenti jave odmah nakon ujeda, a neki do|u i posle dva dana: - Ima qudi koji se jave nakon dva dana, jer im tek tada nastupi reakcija. Uglavnom im se ujedi de{avaju dok {etaju prirodom ili kose travu, naravno, svi kojima se to desi budu u bermudama i u majicama kratkih rukava – ka`e dr ^akajac Krupe` i preporu~uje da se na mesta ujeda stavqaju hladne obloge ili gelovi koji deluju lokalno, dok se ne stigne do lekara. Ona je napomenula da su u ovoj Slu`bi zabele`eni u ujedi osica ili p~ela, ali da su oni u granicama normale. - Qudi koje ujede osica, a koji su alergi~ni su ve} iskusni i znaju {ta treba da rade. Neki se jave telefonom, posle pet minuta ili deset od ujeda, pitaju za savet. Obi~no popiju presing, koji ve} imaju kod ku}e. Mi obi~no ka`emo da do|u, jer se mo`e javiti reakcija na plu}ima, povi{en krvni

pritisak, gu{ewe, ali mi to saniramo antialergijskom injekcijom i procedura je da ti pacijenti, zbog kasnih alergijskih reakcija, dobiju uput i odu u bolnicu. Posle ujeda do {est sati mo`e da do|e do kasne alergijske reakcije – napomiwe dr ^akajac Krupe`, isti~u}i i da su ~esti ubodi krpeqa u posledwe vreme i svim pacijentima preporu~uje da ako ih to zadesi potra`e stru~nu pomo}, bilo kod svog izabranog lekara, bilo u Bolnici ili Hitnoj pomo}i. ZA[TO NAS MU[ICE NAPADAJU? Osice i p~ele svakog leta “rade svoj posao” i zalutaju u ne~iji rukav, ali, kako narod ka`e, “klintonke” su sada prevr{ile svaku meru. Za{to je to tako postoje nau~na obja{wewa. Naime, odre|eni vremenski uslovi diktiraju brojnost crnih mu{ica, roda kome pripada Simulium erythrodephalum, poznatija kao “klintonka”. - Imali smo veoma dugo ki{no prole}e i porast vodostaja, pri ~emu smo mi i u okolini Morave, koja je relativno brza teku}a voda. Sve su to uslovi koji pogoduju razvoju crnih sitnih mu{ica, familiji koja je prisutna na ovim prostori-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ma. Tokom 20. veka te mu{ice su prisutne na svim prostorima pored teku}ih voda. Verovatno je najpoznatija goluba~ka mu{ica, koja se ~e{}e, u nekoliko navrata javqala u periodima visoke brojnosti i uzrokovala smrtnost na nekoliko hiqada grla krupne stoke – obja{wava dr Sne`ana Tanaskovi}, docent na Agronomskom fakultetu. Zbog ~ega ova stvorewa napadaju qude? Odgovor je veoma prost, hrane se na{om krvqu. - Mu`jaci se hrane nektarom ili se ne hrane uop{te, ali je `enkama neophodan krvni obrok u ishrani. Neke vrste se hrane iskqu~ivo na pticama, neke druge na sisarima, ali ima i onih koje su samo antropofilne, odnosno hrane se krvqu ~oveka – ka`e dr Tanaskovi}. Ona nagla{ava da one napadaju isqu~ivo otkrivene de-

love tela: - To su vrlo specifi~ni ubodi, koji su locirani u dowim delovima nogu, regija oko i iznad kolena, kao i ispod i iznad lakta ruke. Obi~no su to najotkriveniji delovi tela, veoma retko su ubodi locirani na licu ili vratu, a gotovo da nema

registrovanih uboda ispod ode}e. NAPADAJU RANO UJUTRU I POPODNE Doktorka Sne`ana Tanasovi} nagla{ava da ovi insekti nisu nikakvi mutirani komarci, ve} su to poznate crne mu{ice, kojima je kap qudske krvi neophodna da bi zavr{ile svoj ciklus. Veoma su sitne i ~esto mogu da se jave u rojevima. - Naj~e{}e se pojavquju od popodnevnih sati, na primer od 16, 16,30 i u ranim jutarwim satima, do 9. Trebalo bi voditi ra~una naro~ito u zonama pored teku}ih voda (reke, potoci)… Broj uboda mo`e biti jedan ili pet, a maksimalno devet, {to su pokazala istra`ivawa sprovedena u Vojvodini. Ubod na qudskom telu naj~e{}e uzrokuje razli~ite reakcije, ali su redovno pra}ene svrabom, crvenilom i otocima koji se sporo povla~e. Mnogima se de{ava da ih “klintonke” izujedaju dok kose dvori{ta, pa pomisle da ih tom radwom uznemiruju. To nije ta~no, ve} se po vrelim danima aktivnosti ~oveka poklapaju sa vremenom kada su i “klintonke” aktivne, a to su rani jutarwi ili kasni popodnevni sati. Od ovih insekata je najboqe za{titi se ode}om. Ali, dobra vest za sve osetqive je da su oni aktivni od kraja maja do prve dekade jula, {to zna~i da se bli`i kraj dosadnim ujedima .I. M.


16

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

SELO

PROIZVODWA BIODIZELA U SRBIJI I EU

ZNA^AJNE PREDNOSTI GORIVA OD BIQNIH UQA

- Najzna~ajnija poqoprivredna kultura za proizvodwu biodizela kod nas je uqana repica

iodizel je obnovqivo gorivo proizvedeno od biqnih uqa, kao {to su uqana repica, suncokretovo, sojino, kao i od `ivotiwskih masti. Dokazano je da biodizel ima zna~ajne ekolo{ke prednosti u pogledu smawewa uticaja globalnog zagrevawa, smawewa emisija {tetnih gasova, ve}e energetske nezavisnosti i pozitivan uticaj na poqoprivredu. Biodizel ima i izuzetno nizak sadr`aj sumpora, kao i visoku mazivost i brzu biorazgradqivost. To su sve prednosti koje su potvrdili razli~iti programi Evropske komisije i testovi nezavisnih istra`iva~kih instituta, ka`e Radovan [evarli} iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak. - Kao takva, pove}ana upotreba biodizela u Evropi predstavqa va`an korak za EU, kako bi ispunila svoj ciq - smawewe emisije {tetnih gasova, kao {to je dogovoreno u okviru Kjoto sporazuma. Dodatno smawewe emisije zaga|uju}ih materija ubla`ava razne qudske zdravstvene probleme i ~uva `ivotnu sredinu. Za proizvodwu biodizela danas se koristi oko tri mi-

B

liona hektara obradive zemqe u EU. Biodizel se proizvodi na industrijskom nivou u Evropskoj uniji od 1992. godine. Danas postoji oko 120 biqaka koje proizvode do 6.100.000 tona biodizela godi{we. Ove biqke se uglavnom gaje u Nema~koj, Italiji, Austriji, Francuskoj i [vedskoj - napomiwe [evarli}. Prema wegovim re~ima, najpopularnije uqe proizvedeno u ogromnim koli~inama u ameri~kim kompanijama je sojino uqe, dok je u Evropi najpopularnije i najjeftinije od uqane repice. U posledwoj deceniji u EU je do{lo do velikog pove}awa proizvodwe i potro{we biodizela. U periodu od 2000-2010. godine potro{wa biodizela je pove}ana sa 500.000 tona na vi{e od 10.000.000. - Mnoge procene govore da }e

zbog sve mawih zaliha nafte u svetu do}i do drasti~nog pove}awa cene sirove nafte. Upravo zbog toga, ali i zbog ~iwenice da na{a poqoprivreda mo`e proiz-

vesti znatno vi{e sirovina za potrebe proizvodwe biodizela, mo`e se zakqu~iti da ova proizvodwa ima tr`i{ni potencijal. Najzna~ajnija poqoprivredna

- Proizvodwa industrijskog biqa u centralnoj i zapadnoj Srbiji nije zastupqena na ve}im povr{inama. Jedan od najve}ih razloga za to je ~iwenica da na na{oj teritoriji ne postoje prera|iva~ki kapaciteti niti otkupni centri, kao ni tradicija u ovoj proizvodwi. Uqana repica je kultura koja }e u narednom periodu u na{oj zemqi zauzimati sve ve}e povr{ine. Obaveza na{e zemqe u narednom periodu je da jedan deo od ukupne potro{we goriva i energije bude obezbe|en iz obnovqivih izvora. Biodizel, dobijen od uqane repice, zamena je za dizel gorivo. Da ova biqka ima veliki tr`i{ni potencijal govori i ~iwenica da je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo oformio posebno odeqewe za uqane kulture kako bi doma}i proizvo|a~i imali na raspolagawu hibride koji najvi{e odgovaraju na{im agroekolo{kim uslovima. Sama tehnologija gajewa uqane repice je relativno jednostavna i ne bi trebalo da bude limitiraju}i faktor u {irewu ove kulture na na{em terenu. Odre|ena ulagawa su neophodna pre svega u mehanizaciju za setvu i `etvu uqane repice, koja zbog svojih specifi~nosti zahteva posebnu pa`wu - isti~e Radovan [evarli}.

PAKETNI ROJEVI ovi sistem trgovine p~eliwim dru{tvima u svetu, a i kod nas je trgovina paketnim rojevima. Paketni roj podrazumeva kilogram i dvesta grama p~ela, {to iznosi negde oko dvanaest hiqada p~ela i mladu obele`enu maticu. Sve je to spakovano u kutiju od kartona ili {per-plo~e sa zamre`enim otvorima za vazduh. Matica u kavezu je oka~ena u kutiji, a p~ele se uz pomo} levka stresaju unutra i kada te`ina dostigne pomenuti iznos, roj je spako-

N

van. Kutija se zatvara da p~ele ne mogu da iza|u, a p~ele nakon stresawa dolaze do kaveza sa maticom i

rojeva je u tome {to se smawuje mogu}nost preno{ewa bolesti p~eliweg legla.

PRIHVAT

prave formu kao i prirodni roj na grani. U slu~aju da ovakav paket putuje na daqa odredi{ta obezbe|uje

Dru{tvo p~elara “^a~anska p~ela� je za potrebe svojih ~lanova, prvenstveno p~elara po~etnika, nabavilo 43 paketna roja. U nabavci rojeva u~estvovala je Skup{tina grada, kroz javni konkurs o dodeli sredstava udru`ewima, kao i p~elari. Ove godine ~lanovi Dru{tva su organizovali i nabavku selekcionisanih matica i mati~waka i tako popravili genetsku strukturu matica na svojim p~eliwacima. Dru{tvo sa ovim aktivnostima zavr{ava rad u ovoj p~elarskoj sezoni. Slede}e okupqawe je 28. avgusta, u Institutu za vo}arstvo, u 18 ~asova.

kultura za proizvodwu biodizela kod nas je uqana repica. U zemqama EU se sa jednog hektara pod uqanom repicom proizvede oko 600 litara, {to je posledica niskih prinosa poqoprivrednih kultura. Zna~ajan potencijal za proizvodwu uqane repice, le`i i u ~iwenici da u na{oj zemqi prema nekim procenama postoji oko 200.000-250.000 hektara neobra|enih oranica. Ove povr{ine, kao i one koje se koriste za gajewe drugih kultura, mogu se uspe{no koristiti za proizvodwu repice, koja se u dana{wim uslovima mo`e smatrati veoma profitabilnom i isplativom kulturom - isti~e Radovan [evarli}. N. R.

mu se te~na hrana, tako {to se prevrne tegla ili kantica sa hranom na prethodno napravqen otvor na kutiji. Na poklopcu tegle ili kantice se napravi rupica promera dva milimetra. Prednost ovako pakovanih

U jednu ko{nici ubaciti dva tri rama sa vo{tanim tablama i eventualno ram sa medom iz rezerve. Ram sa leglom ne stavqati, jer kako matica i p~ele nisu iz iste ko{nice mo`e se lo{e odraziti na prijem matice. U ko{nicu ubaciti i poga~u kao ~vrstu hranu kako bi se p~ele pre navikle na novi dom. Po dobijawu paketnog roja staviti ga u slobodan prostor u ko{nici i lagano otvoriti otvor za va|ewe kave-

za sa maticom. Maticu izvaditi i oka~iti na uba~ene table u ko{nicu. Nakon toga je zatvoriti. Najboqe da ta ko{nica provede jedan dan zatvorena u podrumu ili sli~nom prostoru, gde je konstantna temperatura, pa tek sutradan da se iznese na `eqeno mesto na p~eliwaku. U hranilicu sipati i te~ne hrane radi obezbe|ewa vode. Dru{tvo ne uznemiravati sedam dana, pa tek onda proveriti da li je matica po~ela sa zalegawem. Ako je sve u redu, ovakav roj se mora prihrawivati i redovno kontrolisati, kako bi uspeo da se do jeseni pripremi za zimu.


17

SELO

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

U POSETI DOMA]INSTVU STANOJLA CANA BOGI]EVI]A, POVRTARA IZ JE@EVICE

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

NEMOJ, PA SE NE BOJ

Skoro sedamdesetogodi{wi Stanojle Bogi}evi}, me{tanima Je`evice poznatiji po nadimku Cane, uspe{no se bavi poqoprivredom ve} decenijama. Iako je ~itav radni vek, 38 godina, proveo u nekada{woj Zadruzi, poqoprivredom se oduvek bavio, kako ka`e, koliko je stizao. Na po~etku je to uglavnom bila proizvodwa krompira, paradajza i kupusa na mawim parcelama, a od kada je u penziji povrtarstvo mu je postalo glavno zanimawe. Najve}a pomo} i glavna uzdanica mu je supruga Rosa, koja je svojevremeno bila zaposlena u preduze}u “1. oktobar”, ali je to nije spre~avalo da bude i vredna doma}ica i uzoran radnik u vo}waku. Porodica Bogi}evi} gaji za sopstvene potrebe i sve vrste vo}a, maline, jagode, ribizle, kupine, tre{we, jabuke, kru{ke, {qive. I ba{ uz “degustaciju” malina i tre{awa zapo~iwemo razgovor sa ~ovekom izrzito vedrog duha.

ane ka`e da mu ni{ta nije te{ko, i daqe sve seoske poslove obavqa uspe{no. Hvata se u ko{tac sa problemima, pa ~ak i u godinama, kada su{a, poplava ili grad “uberu” letinu, on ne odustaje. Potok koji te~e od planine Jelice i postepeno se razliva i gubi po poqima i wivama Je`evice i Zabla}a, nije dovoqan da obezbedi vodu za navodwavawe parcela koje obra|uju vredni me{tani, ka`e na{ sagovornik, veruju}i da }e i ovaj problem uskoro biti re{en. Bogi}evi}i danas obra|uju oko dva i po hektara zemqe. Dominantno mesto u proizvodwi zauzimaju krompir, na hektar i 20 ari i luk, na parceli od 20 ari. Nedavno su posadili 10 ari kupusa, a za jesen planiraju jo{ 40. Cane je zadovoqan ovogodi{wim kvalitetom krompira, nagla{avaju}i da je pro{le godine imao pet vagona roda. - Uglavnom gajim sorte karera, belarosa, kondor, a seme je iz Nove Varo{i. Krompir }u da vadim u avgustu. [to bih `urio? Pro{le godine sam sav rod prodao kupcima iz Novog Pazara. Wih trojica su skoro svaki dan ~ekali u dvori{tu da natovarimo kamione. Zanimqivo je da je jednom od wih Tito kumovao. I ovogodi{wi rod }u

C

krompir 40 - 70 pasuq 300 paprika 80 - 120 paradajz 100 - 120 krastavac 40 - 50 tikvice 30 brokoli 200 boranija 170 - 230 gra{ak 200 kupus 50 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 150 zelena salata 30 crni luk 70 beli luk 300 crni luk mladi 20 beli luk mladi 30 VO]E

najverovatnije prodati istim kupcima. Kupus i luk sam i prethodne godine najvi{e plasirao u Novi Pazar i Priboj, i to po solidnoj ceni, a mawu koli~inu, na kraju sezone, u Kraqevo, Kosjeri} i U`ice. Sa jednim mladi}em iz kom{iluka, za sat i po ru~no nase~em tri i po tone kupusa. Luk smo povadili za nepuna dva sata, ali radilo je 17 Roma. Sezonske radnike anga`ujem po potrebi. Vredni su, ho}e da rade. Ali, i vole da rade kod nas, jer im se dopada kako Rosa sprema burek, posebno sa plavim paradajzom - pri~a Cane, sve vreme sa osmehom na licu. Zbog prirode posla decenijama je u kontaktu sa razli~itim qudima, i dobrim i lo{im. Pamti i lepa i ru`na iskustva: - Davno je jedan ~ovek natovario kupus na kamion, oti{ao i nikada se vi{e nije javio. Verovao sam mu na re~. I danas ima mnogo prevaranata, mo`da i vi{e nego ranije. Sada, kada kupac nema pare, tra`im priznanicu, ako ne plati u dogovorenom roku, onda na sud. Ni{ta drugo ne poma`e, jer vi{e nema dogovora. Vi{e nikome ne mo`ete da verujete. Nema ni qudi, kakvih je nekada bilo. Dru{tvo je “kvarno”. Moja politika je uvek bila - nemoj, pa se ne boj. Ako mogu da pomognem, tu sam, ali nikada ne}u odmo}i. Porodica Bogi}evi} poseduje svu neophodnu mehanizaciju za kvalitetnu proizvodwu, traktor,

freze, pumpu za zalivawe, sistem za navodwavawe. Pro{la, su{na godina je bila problemati~na, ka`e Cane, napomiwu}i da su posledwih dana u Je`evici pale samo dve “dobre” ki{e: - Nije palo mnogo ki{e. Ako su proizvo|a~i zalivali poqa uo~i ki{nih dana, na wihovim wivama mo`e da po~ne da truli krompir. Ne vredi, ne mo`e{ da otme{ od “onoga gore”. Jo{ pamtim poplavu 2006. godine, metar vode u dvori{tu, sve je nosila... Nikad su{na godina nije gladna, ali ki{na mo`e da bude. Kada je su{a, mawe je prinosa, ali je kvalitet roda boqi. Ipak, proizvodwa bilo koje kulture nezamisliva je bez navodwavawa. Mi imamo bunar iza ku}e, ali to je nedovoqno za zalivawe svih parcela. Bogi}evi}i svake sezone maksimalno ula`u u proizvodwu: - Velika su ulagawa, potrebno je mnogo sredstava da zapo~nete bilo kakvu proizvodwu. Me|utim, vi{e od 50 odsto proizvo|a~a nema novca za adekvatnu za{titu. Jedan kom{ija je pro{le godine trebalo

da zalije krompir, ali nije imao pare da kupi naftu, a ima traktor. Ne smem da ra~unam koliko ulo`im u jednu sezonu. Ako ho}e{ da kropi{ krompir, samo jedna kanta preparata ko{ta od pet do devet hiqada dinara. Ove godine mora da se kropi sedam-osam puta. Neophodni su za{titni preparati protiv plamewa~e, crne pegavosti i trule`i. Ranije je u ovom doma}instvu, kako ka`u, bilo i mnogo stoke, najmawe po 10-12 bikova. Na imawu su bile dve {tale i svi prate}i objekti za bavqewe sto~arstvom. Bilo je i rada, ali i para, ka`e Cane, podse}aju}i da je samo “Sto~ar” nekada imao 12.000 bikova u kooperaciji, na najmawe 100 farmi, a danas nijedna ne radi. Bila su to, se}a se, sre}na vremena, osamdesete i devedesete godine. Na pitawe ho}emo li ikada imati nekada{wi `ivotni standard, Cane, za koga se mo`e re}i da je optimista, bez razmi{qawa odgovara: “Nema {ansi da se vrati nekada{we sre}no vreme”. N. R.

{qive 70 - 100 jabuke 70 - 100 kru{ke 120 tre{we 100 - 160 jagode 250 maline 250 breskve 80 kajsije 120 - 150 lubenice 55 ju`no vo}e 100 - 220 orasi 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 jaja 8 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 350 pr{uta 1.200 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 160 - 170 prasi}i 230 - 250 ovce 100 - 120 jagwad 190 - 200 p{enica 30 je~am 32 kukuruz 30


18

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

KULTURA

ato {to ve} godinama, od 1990, `ivi i radi u Berlinu, na{ kolega Vladan Raki} (1960), koji je diplomirao na katedri za novinarstvo na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu (radio u TV Beograd, Radio Beogradu, RTV Pri{tina i napredovao od zvawa saradnika do urednika i glavnog urednika), spada me|u najplodnije srpske pesnike i publiciste i u matici, i u dijaspori. U Berlinu na otvorenom kanalu pokre}e srpsku televiziju, objavio je desetak kwiga i dobio vi{e zna~ajnih nagrada. “Pesma iz wega prosto izvire... Kao kod na{ih romanti~ara, Kodera, Sime Milutinovi}a, Laze Kosti}a.... Te{ko je katkad odrediti, imaju}i u vidu unutra{wi zamah, kojim Raki} ispisuje i opisuje svoje vizije, da li je on u vlasti pesme, ili je pesma u wegovoj vlasti. Raki} je egzaltirani pesnik. On

Z

POETSKO VE^E VLADANA RAKI]A

OTPOR, PROTEST, NA^IN @IVQEWA... peva kao da je u groznici. Poezija ga je uzela pod svoje, ovladala wegovim bi}em. Po wemu, poezija je otpor, protest, na~in borbe, ali i na~in `ivqewa”, zabele`io je pored ostalog kwi`evnik Slobodan Rakiti} u recenziji Raki}eve posledwe zbirke pesma “U pravini zraka”, koja je predstavqena ~a~anskoj publici u ponedeqak u organizaciji Kwi`evnog programa Doma kulture. Tim re~ima Rakiti} je donekle obojio ~itav pesni~ki opus Vladana Raki}a za koga jo{ ka`u da je “ovaplo}ena svetlost” koju krase “duboki slojevi qubavi i rodoqubqa”, “zgusnute istine o

ATA[E ZA KULTURU AMBASADE GR^KE OTVORIO IZLO@BU U KONAKU NARODNOG MUZEJA

GR^KA VOJSKA U BALKANSKIM RATOVIMA ovodom stogodi{wice obele`avawa Balkanskih ratova, Narodni muzej u ^a~ku imao je izuzetnu ~ast da sredinom juna bude doma}in izlo`be “Balkanski ratovi 1912 -1913.” nastale u saradwi Fotografskog arhiva Muzeja Benaki u Atini i Helenskog Fonda za kulturu Beograd, a pod pokroviteqstvom gr~ke Ambasade u Beogradu. Tom prilikom gost ~a~anskog Narodnog muzeja bio je gospodin Nikos Cicimelis, ata{e Ambasade Repu-

P

Delfina Raji} i Nikos Cicimelis, ata{e Ambasade Gr~ke

blike Gr~ke u Beogradu i savetnik Helenskog Fonda za kulturu, koji je izlo`bu otvorio u konaku Jovana Obrenovi}a. Izlo`ba je zasnovana na kolekciji originalnih fotografija koje se nalaze u privatnim fondovima Romaidisa i Cajca. Na odabranim fotografijama predstavqene su najzna~ajnije operacije i doga|aji u kojima je u~estvovala gr~ka vojska u Prvom i Drugom balkanskom ratu. Vlasnik ugledne fotografske radwe u Atini po~etkom 20. veka Aristotelis Romaidis poverio je svom mladom, talentovanom kolegi F. Cajcu da fotografi{e zbivawa na balkanskim boji{tima. Cajc je pratio gr~ku vojsku u svim va`nijim pohodima i tako ovekove~io brojne scene iz Balkanskih ratova. U fokusu wegovih fotografija je ~ovek, a svojim fotoaparatom on iz neposredne blizine bele`i i zna~ajne li~nosti tog doba, kao i potpuno nepoznate u~esnike ratova, vojne pohode, svakida{wicu na boji{tima, borbe, spaqena sela, nemir boraca, izginule vojnike i kowe, bol pobe|enih i ponos pobednika. Z. L. S.

Qubomir Tadi}, Vladan Raki}, Milkica Mileti} i Vesna Pe{i}

`ivotu”, kosmocentrizam koji se “u svemu upodobquje kosmi~kim visinama”, odnosno Tvorcu... Izdava~i nove zbirke pesma su KPZ Beograda i “Pe{i} i sinovi” u ~ije ime je govorila Ve-

sna Pe{i}, a stihove kazivao dramski umetnik Qubomir Tadi}, koji je Raki}evu poeziju znala~ki analizirao. Napomiwu}i da je Raki}eva poezija te{ka za razumevawe, jer

je zgusnuta, napravqena kako ka`u “od testa misao”, Tadi} izdvaja nekoliko krugova, slojeva na kojima se bazira. Prvi je kosmi~ki, u kome on odgovara na zapitanost “kako to disawe {iri kosmos” i kakav je odnos prema wemu; drugi je qubavni krug; tre}i qubav prema poeziji i pesnicima; u ~etvrti krug spada ose}awe prema bi}u; peti krug ~ine potresne, porodi~ne pesme posve}ene naro~ito dedi i u {esti krug spadaju Raki}eve rodoqubive pesme, a prema re~ima samog autora, Kosmet je bitno sto`eri{te ovih stihova. - To je antropocentri~na poezija bi}a koje je Srbin nad Berlinom, ali i Srbin nad Gra~anicom, ili nekom, malo sretnijem mestu...”- rekao je glumac Qubomir Tadi}. Z. L. S.

GR^KA, VE^NA INSPIRACIJA IZ UGLA ISTORI^ARKE I PREVODIOCA ALEKSANDRE M. PE]INAR

HODO^A[]E HELENSKOM DUHU ulturno-obrazovni program Doma kulture bio je sredinom jula doma}in prezentacije pod nazivom “Gr~ka - ve~na inspiracija: svetionik pro{losti, putokaz za budu}nost”, koju je odr`ala ^a~anka dr Aleksandra M. Pe}inar u prisustvu ata{ea Ambasade Republike Gr~ke u Beogradu Nikosa Cicvimelisa, pod ~ijim pokroviteqstvom je predavawe odr`ano, kao i u saradwi sa Helenskim fondom za kulturu u Beogradu, ~iji je Cicimelis savetnik. U programu je u~estvovao i Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika. Po{to tragovi helenskog duha ne prestaju da intrigiraju kulturnu i nau~nu javnost celog sveta, kao kolevka savremene evropske civilizacije Gr~ka zemqa, kultura i mitologija su oblasti koje se neprekidno iznova otkrivaju. Pored najpoznatijih spomenika gr~ke kulture, koji su neodvojivi deo svetske kulturne ba{tine, od antike, Vizantije, do dana{wih dana, Aleksandra Pe}inar je predstvila i mawe poznate kulturne i turisti~ke destinacije koje vaqa ukqu~iti u turisti~ku ponudu ove zemqe, potkrepiv{i sve obiqem istorijskih podataka. ^a~anska publika je tako ~ula da se najlep{i spomenici iz perioda vizantijske kulture nalaze u Solunskoj regiji (crkva Svetog Dimitrija, Sofija, Panagija on Halkeon, koja je pretvarana u Kazanxili ili Crvenu xamiju), a ata{e Cicimilis je naglasio da je “Solun grad koji je sa~uvao pravi gr~ki duh, a ne Atina kako se to smatra”. Bilo je re~i o velikom po`aru koji je zadesio Solun 1917, Atosu i Ura-

K

Verica Kova~evi}, Nikos Cicimelis, Aleksandar Da~i} i Aleksandra Pe}inar

nopolisu, Krfu i ostrvu Vidu, atrakcijama Peloponeza, ostrvu Kritu i gradi}u Hawa, odnosima Srbije i Gr~ke koji su naro~ito napredovali u vreme vlade Elef-

teriosa Venizelosa (1928-1932), koji je bio osvedo~eni za{titnik srpsko-gr~kog prijateqstva. - Ako ne znamo ni{ta o sebi, ne}emo ni{ta znati ni o drugima. A, kako druga~ije da se zbli`imo - zapitao se gospodin Nikos Cicimelis i preporu~io prvo “Re~nik zaqubqenika u Gr~ku” @aka la Karijera, kao dobru literaturu za po~etak takve qubavi.

Bogatu biografiju svoje go{}e predstavila je Verica Kova~evi}, urednik Kulturno-obrazovnog programa. Aleksandra Pe}inar je diplomac Filolo{kog fakulteta u Beogradu na katedri za Novogr~ki jezik, magistrirala i doktorirala na katedri za Op{tu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta, a master tezu odbranila na Univerzitetu [efild u Solunu. Pored prevodila~ke aktivnosti (saradnik “Instituta Pu{kin” u Atini od 2007. i zvani~ni sudski tuma~ za gr~ki jezik Ministarstva pravde RS od 2008.) svoju delatnost usmerava i na promociju srpske kulture na teritoriji Gr~ke, a savetnik je i Kluba UNESCO za oblast Pireja i ostrva. Za svoj rad je vi{estruko odlikovana, a glavno podru~je wenog nau~nog rada je diplomatska istorija balkanskih naroda tokom prve polovine 20. veka, sa posebnim osvrtom na Srbiju. Z. L. S.


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

19

REPOTRA@A

- Prve nagrade stru~nog `irija osvojili `enska grupa iz Brekova Ariqe “Prvo zrno suncokreta” i mu{ka “Brojanica” iz Ivawice. - Po glasovima publike, najboqi ^a~anski “Zavi~ajci” u mu{kom, a “Crnu}anke” iz Gorweg Milanovca u `enskom pevawu “Ej, dokle ovde srpski narod `ivi, ne treba nam granica na Drini”, “Pjevaj seko, pjevaj moje jawe, svakog dana `ivota je mawe”, “Evo bra}e koja smiju srpski barjak da razviju”, “Srpkiwa sam, na ~elu mi pi{e, ko{uqa mi na tamjan miri{e...” Ovi, i mnogi drugi stihovi, ~uli su se u nedequ na Svete Trojice, u porti crkve Svetog \or|a u Dowoj Sopotnici, nasequ op{tine Novo Gora`de u Republici Srpskoj, gde je odr`an, jubilarni, 10. Sabor starog pjevawa u Srba. Onog pevawa, koje etnomuzikolozi nazivaju “iz vika”, a UNESCO ima nameru da ga uskoro za{titi kao jedinstveno i autenti~no kulturno nasle|e iz oblasti narodne muzike u svetu. Bila je to istinska smotra `enskih i mu{kih izvornih peva~kih grupa sa prostora Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Nastupilo ih je 50, 16 `enskih i 34 mu{ke, a zbog razlika u na~inu pevawa, posebno su ocewivane grupe iz Srbije, a posebno sa prostora Republike Srpske i Crne Gore. Organizatori ove manifestacije su SPKD “Prosvjeta”, op{tina Novo Gora`de i istoimena crkvena op{tina. U konkurenciji se na{ao i veliki broj izvornih grupa iz Srbije i Moravi~kog okruga (U`ice, Prijepoqe, Sevojno, Po`ega, Ariqe, Ivawica, ^a~ak, Gu~a, Lu~ani, Gorwi Milanovac) koje su u gotovo svakoj kategoriji ponele neku od nagrada. Bila je to prava i masovna smotra “jednovjernog, jednobratskog i jednokrvnog srpskog naroda,

NA 10. SABORU STAROG PJEVAWA U SRBA U NOVOM GORA@DU

USPEP[NE IZVORNE GRUPE IZ MORAVI^KOG OKRUGA

NOVE RAZGLEDNICE ZAVI^AJNOG DRU[TVA “^A^ANI”

koga nikada i niko ne mo`e razdvojiti”, kao i nastavak negovawa “neraskidive tradicionalne veze sa precima”, rekao je tom prilikom mladi voditeq Miki Da~evi}, po`elev{i svima dobar glas. Gostima iz Srbije izuzetnu pa`wu u ime doma}ina pru`io je Dragoqub Stojanovi}, predsednik KUD-a iz Novog Gora`da.

Stru~ni `iri, koji je ocewivao kvalitet i izvornost pevawa, autenti~nost narodne no{we iz kraja iz koga peva~i dolaze i kompletan nastup, radio je u sastavu: mr Grozdana Komadini}, kwi`evnik iz ^a~ka (predsednik), profesor dr Dimirtije Golemovi}, etnomuzikolog iz Beograda i mr Miro Mitrovi}, profesor. Prvu nagradu stru~nog `irija osvojile

MOJ LEPI GRAD U 500 SLIKA Zavi~ajno dru{tvo “^a~ani” organizovalo je u subotu u Domu u~enika tre}u prezentaciju fotografija, ovoga puta pod nazivom “Moj lepi grad u 500 slika”, a mnoge me|u wima mogle bi biti i razglednice za “pozdrav iz grada na Moravi”. Dvogodi{wi trud Ranka Tripkovi}a Dragi}a i Qubi{e ]irkovi}a osta}e zabele`en na DVD formatu, zahvaquju}i projektu za koji su “zavi~ajci” od grada dobili 79.000 dinara u okviru ekolo{kog programa. Motiv za fotografisawe starih i novih objekata, ulica, parkova, mostova, Morave, sportskih terena, pejza`a je, po re~ima autora, ~iwenica da se situacija iz dana u dan mewa, tako da se

sa~uva sada{wi trenutak, a ovaj album ostane kao svojevrsna memorija nekih ambijenata i objekata koji nestaju. U kolekciji od 500 snimaka nalazi se i stotinak fotografija iz ranijih ciklusa, a sve su podeqene prema godi{wim dobima, rekao je Dragi} ]irkovi}, jedan od autora. U

su `enske grupe “Prvo zrno suncokreta” iz Brekova Ariqe, koje su nagra|ene i za najboqe izvedenu pesmu i “Planinke” sa Pala; drugu dele “Biseri Moravice” iz Ivawice i “Zenica” iz Bijeqine, a tre}u “Draga~evke” iz Gu~e i “Sarajevsko poqe” iz Bijeqine. U mu{koj konkurenciji pobednici su “Brojanica” iz Ivawice i “Sarajevsko poqe” iz Bijeqine, drugu nagradu dele crkvena grupa “Knez Lazar” iz Prilipca kod Po`ege i “Piva” Plu`ine, a tre}u “Srpska {ajka~a” iz Puhova kod Lu~ana i “Sveti Jovan” iz Vi{egrada. Po glasovima publike, najboqi su bili ~a~anski “Zavi~ajci” u mu{kom, a “Crnu}anke” iz Gorweg Milanovca u `enskom pevawu, za Srbiju, kao i mu{ka i `enska grupa iz Vojkovi}a. Najizvorniju pesmu otpevale su `ene iz ivawi~ke “Brojanice” i “Mladost” sa Pala, a me|u mu{karcima “Slavuj” Sevojno i “Piva” Plu`ine. Najlep{u no{wu nosili su peva~i iz Prijepoqa i Nevesiwa. Nakon progla{ewa pobednika u svim kategorijama i dodele priznawa, svi zajedno su sa publikom zaigrali nepregledno kolo u crkvenoj porti, u kojoj se samo po srpskoj zastavi znalo gde je kolovo|a. Put je ~a~anske izvorne grupe i ~lanove `irija naveo preko Vi{egrada u posetu ~uvenoj “}upriji” Mehmeda Pa{e Sokolovi}a, ali i Andri}evom “Kamen gradu” u kome je na{em jedinom Nobelovcu podignut zaista dostojan i trajan kulturni spomenik. Z. L. S.

duhu teme, istori~ar Slobodan Nevoqica pro~itao je odlomak iz poetskog teksta “Vodi~ kroz ^a~ak” Milenka Paji}a u kome on, pored ostalog, ka`e: “Pitamo se sasvim iskreno: Kakav je na{ grad? [ta znamo o wemu? [ta bismo izneli kao su{tinu na{eg bitisawa na ovom mestu? Nekom strancu u ^a~ku nije lako do~arati o ~emu se radi. Ni poznaniku iz su-

sednog grada nije jasna na{a privr`enost rodnom gradu. Od ku}a, ulica i parkova mi sklapamo mozaik sa beskona~no mnogo kockica. Znamo dobro da je svaki fragment va`an i da svaki detaq, ma kako on na prvi pogled neva`an bio, mora da zauzme svoje pravo mesto... Nije lako izabrati samo najbitnije, a odre}i se ne~ega {to je najdra`e...” Z. L. S.


20

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

David Albahari i @arko Radakovi}

KWIGA O MUZICI edinstvena i neobi~na „Kwiga o muzici“ u izdawu Lagune, koju potpisuju velikani srpske kwi`evne scene David Albahari i @arko Radakovi}. Pisana u ~etiri ruke, „Kwiga o muzici“ naizmeni~no, nudi ~itaocu uvid u muziku pojedinih poznatih savremenih muzi~ara i grupa i stoga predstavqa specifi~an `anr na razme|i izme|u muzi~kih ogleda i zbirke pri~a, zapravo umetni~ki uobli~enih utisaka o „svirkama“ ili albumima koji su za autore ove kwige bili svojevrstan izbor po srodnosti. Albaharijeva i Radakovi}eva fina anatomija pojedinih osobenih savremenih muzi~kih tokova i stawa duhova, vremena, raspolo`ewa, sopstvenih do`ivqaja i koncerata na koje su odlazili zajedno ili svako za sebe – prerasta, {to daqe odmi~emo u ~itawu, u niz osobenih proznih nokturna, pru`aju}i ~itaocu nesvakida{wi utisak da u`iva u zapisima koji su uvek na granici muzi~kih eseja i proznih minijatura. Za strastvene qubiteqe muzike, „Kwiga o muzici“ je iskorak iz klasi~nih muzi~kih biografija, jednom re~ju retka kwiga i za svetske standarde po pitawu `anra. Nastala je u periodu od 2010. do 2012. godine. Po~iwe utiscima sa koncerta rege grupe „Graundej{n“ na koji su autori zajedno oti{li, a zatim slede tekstovi o triju „Medeski, Martin i Vud“, o Vilu Bernardu, Marku Ribotu i drugima.

J

KULTURA

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

IZLO@BA FOTOGRAFIJA STEFANA LUKI]A U GALERIJI “RISIM”

POGLED SA „DVA TO^KA” U suterenu Galerije “Risim”, a pod pokroviteqstvom Umetni~ke galerije “Nade`ada Petrovi}”, osniva~a prvog outdoor kluba u Srbiji “Spartan Warriors”, nedavno je otvorena prva samostalna izlo`ba fotografija mladog ^a~anina Stefana Luki}a. Izlo`ba obuhvata 26 fotografija snimqenih na putovawima biciklom {irom Balkana. Postavku je pratila i projekcija kra}ih filmova koje je Luki} snimio na svojim putovawima, a odr`ani su i kra}e predavawe i diskusija, i promovisan materijal za destinacije koje planira da poseti ove godine. Izlo`ba }e nakon ~a~anske premijere biti postavqena i u Beogradu. Svaku fotografiju prati kartica sa generalijama, gde je snimqena, kada, na kojoj kilometra`i. Cikloturizam je za mladog Luki}a spoj avanture, izazova i zdravog `ivota, koji inspiri{e ~oveka u gotovo svakom aspektu `ivota. Sve je vidqivija potreba sve ve}eg broja qudi za begom od ubrzanog tempa modernog `ivota. Zato putovawe biciklom omogu}ava upravo tu vrstu bekstva, ka`e Stefan Luki}, koje daje ose}aj slobode, ispuwenosti i zadovoqstva. - Nekoliko godina provedenih na dva to~ka, kroz na{u i inostrane zemqe, dalo mi je priliku da u`ivam u neopisivo lepim predelima, koji su zabele`eni na vi{e hiqada fotografija, od kojih je za ovu priliku izabrano 26 - rekao je biciklista. Z. L. S.

SE]AWE: ZORAN SPASOJEVI] SPALE (21. 2. 1959 - 30. 6. 2008.) pale je prvi put umro kad je Dramski studio Doma kulture zatvoren po~etkom devedesetih. Nikad ga nije pre`alio i stalno je poku{avao da ga o`ivi, ali bezuspe{no. Zbog svega toga nikad vi{e nije bio isti ~ovek, ali to je krio. Izgubio je svoj svet, a po onom stvarnom, lutao je dostojanstveno na svom starom biciklu, nose}i majstorsku torbu punu stihova. Tako je `iveo `ivot Zoran Spasojevi} Spale. Du{an Darijevi}

S

Vladimir Arsenijevi}

LET Romanti~na kwiga koja }e vas povesti na nezaboravno putovawe u pro{lost! zdava~ka ku}a Laguna objavila je novi roman jednog od najva`nijih srpskih pisaca, Vladimira Arsenijevi}a, „Let“. Arsenijevi} je i najmla|i dobitnik u istoriji NIN-ove nagrade za svoj prvi roman „U potbalubqu“. U romanu „Let“, Arsenijevi} je napisao retko iskrenu i elegantnu pri~u o braku mladih qudi, pro`etu idealima epohe sa mno{tvom zanimqivih likova i istorijskih li~nosti. Dirqiva pri~a o Pavlu Andrejevi}u, mladom vazduhoplovnom poru~niku vojske Kraqevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo specifi~an duh doba nego i mnoge velikane kwi`evnosti ili filma, kao i za~etnike stripa i fotografije tog vremena. Jedan naizgled sasvim obi~an avijati~arski let, neposredno pred Drugi svetski rat, zauvek }e promeniti ne samo Pavlov `ivot, ve} i sudbinu wegove `ene i budu}nost ~itave porodice Andrejevi}. Tragi~ni avgustovski dan 1937. godine, zatvori}e krug izme|u `ivota i smrti – simbol wegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji tako|e umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji koja se sprema za veliki ratni okr{aj. Novi roman Vladimira Arsenijeva}a „Let“ je uzbudqiva pripovest o qubavi u doba aeroplana ujedno i jedinstveni LET u pro{lost, kwiga koja }e vas povesti na putovawe koje }ete pamtiti.

I

PRI^E IZ „AUTOBUSA“

SEDI[TE O

va pri~a nam i bukvalno sti`e iz autobusa. Ba{ ove nedeqe uve~e gu`va na na{oj Autobuskoj stanici. Nostalgi~ni studenti sa~eka{e “zadwi voz” da krenu u prestonicu i dovr{e svoje junske ispitne obaveze. Autobus iz Nove Varo{i krcat putnicima. Stavila deca svoj prtqag u gepek, pa u{la da sednu, ali, avaj... Sva mesta zauzeta. Wih sedam ili osam imalo je duplirane karte, ili su bar tako mislili. Niko od putnika “zalepqenih” na sedi{tima koja su “prodata” u ^a~ku nije pokazao svoju kartu. A voza~ nije hteo da se “me{a” u tu ujdurmu koja je usledila. Sva|a u autobusu dostigla je vrhunac prostakluka. Jedan momak je insistirao da sedne na svoje mesto, a mla|a `ena koja je putovala sa starijom gospo|om, verovatno majkom, odbijala je da ustane, pravdaju}i se da je neko seo i na weno mesto. Pri tom je odbijala i logi~an predlog da poka`e kartu i “podigne” toga ko je seo na weno sedi{te, {to je putnike navelo na sumwu da ona uop{te ima kartu sa rezervacijom. ^ule su se te{ke psovke i optu`be. Pobunili su se i drugi putnici koji su morali da stoje tri sata do Beograda. Tri gospo|e su mu-

dro }utale, u{le su prve i zauzele slobodna mesta da bi sedele do Preqine. Kad je situacija po~ela da kqu~a “pokazale” su se i ustupile putnicima rezervisana mesta. Oni koji nisu seli, preba~eni su u drugi autobus... Vaqalo je da se nije ~ulo sve, {to se, na`alost, ~ulo... Z. L. S.


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

VIRTUOZNA ETNO-FUZIJA BOBANA BJELI]A I MILO[A NIKOLI]A

MILONGA IZ NA[EG KRAJA oncertom ro|enih ^a~ana Bobana Bjeli}a i Milo{a Nikoli}a, poznatih instrumentalista u svetu klasi~ne muzike, pod nazivom “Milonga iz na{eg kraja”, koji je odr`an u utorak, 25. juna, zapo~eli su programi Letwih dana kulture u ^a~ku 2013, a nastup ovog dua, bio je ujedno i predprogram 26. Sabora frula{a Srbije “Oj Moravo”. Bjeli} na harmonici i Nikoli}, poznat kao izvo|a~ na starim instrumentima kavalu i gajdama, ali klarinetista, koji }e uskoro braniti doktorat na ovom instrumentu na Fakultetu muzi~kih umetnosti, izveli su jedno~asovni autorski program i odu{evili ~a~ansku publiku u Galeriji Narodnog muzeja. Spojiv{i milongu, odnosno tango, kao muziku qubavi i plesa sa balkanskim melodijama, dvojica umetnika stvorila su jedinstven zvuk na svetu, etno-fuziju. ^ini je neobi~na kombinacija xeza, etno motiva sa balkanskih prostora i umetni~ke, klasi~ne muzike, u kojoj harmonika vi{e nije prate}i instrument, ka`e Boban Bjeli}, ve} se wen zvuk kombinuje sa kavalom i gajdama.

K

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Qubinka Dobrosavqev

^AROBNI PRSTI

na je lepa, bogata i talentovana... Tako|e, stra{no je usamqena i ~ezne za qubavqu i pa`wom. I boluje od neizle~ive bolesti. @ivot je ispuwen patwom koja od ro|ewa do smrti vreba svakog ~oveka, ispituju}i granice strpqewa, milosr|a, dobrote, qubavi, vere i nade. Svaki put kada bi se jako prehladila, ili tokom no}i imala strahovite gr~eve i bolove u mi{i}ima, Sawa je pomi{qala da je to kraj. U tim trenucima, o~ekivala je da se iz sna ne probudi i ode majci u zagrqaj. Ali `eqa za `ivotom, za mlado{}u, koja je ipak samo wena, uvek je uspevala da pobedi najbolnije trenutke slabosti i tuge. Hrabro je odlu~ila da `ivi od danas do sutra. Da zgrabi `ivot, kao {to orao grabi plen, i da radi sve {to }e je usre}iti. Mogu li mo}, pohota, `eqa za pobedom i avanturom da nadja~aju o~insku qubav? Da li smo postali imuni na usamqenost i za{to je novac postao vredniji od `ivota?

O

Obojica su imala i solo deonice u kojima su pokazali neverovatnu virtuoznost, tako da su svirali dva puta i na bis.

PO^ELI LETWI DANI KULTURE ^A^AK 2013. Letwi dani kulture ^a~ak 2013. po~eli su koncertom Bobana Bjeli}a i Milo{a Nikoli}a, a zavr{avaju se 29. avgusta programom “Tradicija u narodnom stvarala{tvu” Udru`ewa “^uvari dela Vuka Karaxi}a” u Galeriji Narodnog muzeja. Za dva meseca, koliko manifestacija traje, 27 pojedinaca, udru`ewa i institucija, prikaza}e ukupno 49 programa na deset gradskih lokacija. U programima }e biti anga`ovano oko 1.000 u~esnika. Nastupi}e brojni muzi~ki sastavi iz Srbije i inostranstva, kulturno umetni~ka dru{tva, likovni umetnici, bi}e organizovani {kola horskog pevawa, maskenbal, scenski prikazi i brojne edukativno kreativne radionice, saznajemo od Mikice Aleksandri}, urednika programa Letwih dana kulture u ^a~ku za 2013. godinu.

Projekat “Milonga iz na{eg kraja” nastao je 2010. godine, kada je na poziv Bugarke Zlatane Ruseve koja `ivi u Briselu, kreiran za “Dunavski muzi~ki festival”, koji se odr`ava na luksuznom brodu koji se kre}e kroz sve dunavske zemqe. U programu su svirani: “Balkanska milonga” inspirisana motivima Artura Pjacole, “Milonga del hora”, “Sedmica”, “Kapri~o”, Bahova Tokata i fuga u d-molu, “Bumbarovo kolo”, izvorni “makan” iz Vrawa, “Gajda{ko oro”, Oro “rez 11”, “Slovenska pesma”... Na`alost, ovaj jedinstveni duo u svetu jo{ nema video zapis o ovom neponovqivom muzi~kom doga|aju. Z. L. S.

DANAS OTVARAWE 11. DANA FOTOGRAFIJE U SRBIJI - ^A^AK 2013.

VISOKO KOTIRAN DOMA]I FOTO KINO KLUB edanaestu godinu zaredom, ^a~ak je od ~etvrtka do nedeqe doma}in najve}e manifestaciije na Balkanu posve}ene fotografskoj umentosti. U organizaciji Foto kino kluba “^a~ak” i pod pokroviteqstvom Foto saveza Srbije, u na{em gradu se odr`avaju “Dani fotografije Srbije - ^a~ak 2013.” koji }e okupiti vi{e od 50 najuspe{nijih fotografa iz zemqe, sumirati rezultate i dodeliti nagrade najboqim autorima u protekloj godini. Me|u 12 izlo`bi, {est na fotografskom papiru i osam digitalnih, je i najzna~ajnija Republi~ka izlo`ba fotografije, na kojoj }e biti dodeqene nagrade u pojedina~noj konkurenciji i za seriju fotografija. U republi~koj konkurenciji na{lo se i {estoro kandidata iz ~a~anskog FKK, a

21

KULTURA

J

pohvalu je od stru~nog `irija dobio Du{ko Sre}kovi}. Uspehu lokalnog Kluba treba dodati i visoko me|unarodno zvawe koje je dobio Vojislav Pe{terac, AFIAP, a on je i deseti na listi najuspe{nijih fotografa FSS, rekao je u sredu na konferenciji za novinare \or|e Vukadino-

vi}, predsednik FKK “^a~ak”, istakav{i da se i doma}i klub kotira na visokom tre}em mestu po kvalitetu rada na rang listi Foto saveza Srbije. Po{to se Dani fotografije nalaze na listi me|u osam manifestacija od kulturnog zna~aja za grad, programe ve}im delom finansira

Grad ^a~ak, a me|u zna~ajnim sponzorima ovoga puta je i UP “Morava”, koja je ustupila ba{tu biv{eg restorana “Takovo” za izlo`bu i dru`ewe umetnika. Slobodan Paji}, KM FSS podsetio je da manifestacija obiluje i brojnim stru~nim predavawima i autorskim izlo`bama, ove godine ne}e biti izlo`be inostranog autora, a kao posebnu atrakciju pomenuo je i foto izlet u subotu, na kome }e fotografi iz cele zemqe biti u prilici da vide, fotografi{u i promovi{u lepote na{eg okru`ewa i duhovne i kulturne ba{tine. Sve~ano otvarawe Republi~ke izlo`be je ve~eras u 19 ~asova u Likovnom salonu Doma kulture, a potom slede digitalne projekcije u velikoj sali. Z. L. S.

Stiv Beri

AFERA KOLUMBO om Sejgan, novinaristra`iva~, dobitnik Pulicerove nagrade, pisao je ~lanke sa raznih zanimqivih mesta u svetu, koji su poga|ali pravo u metu. Me|utim, kada je wegov kontroverzni izve{taj razotkriven kao obmana, wegov profesionalni ugled je uni{ten. Sada `ivi u izgnanstvu, progowen lo{im odlukama i {okantnom istinom koju nikada nije mogao da doka`e: da je wegov sunovrat bio smi{qeni ~in sabota`e nepoznatog neprijateqa. Ali pre nego {to je Sejgan uspeo da okon~a sebi muke, ume{ala se sudbina u liku tajanstvenog stranca sa zahtevom koji se ne mo`e ignorisati. Zakarija Sajmon ima izgled nau~nika, du{u propalice i vatrenu posve}enost fanatika. Njegovoj milosti prepu{tena je }erka Toma Sejgana koja se otu|ila od wega. Sajmon o~ajni~ki `eli ne{to {to samo Sejgan mo`e da mu da: kqu~ re{ewa misterije stare pet stotina godina, neprocewivo vredno znawe sa eksplozivnim politi~kim zna~ajem u savremenom svetu. I za Sajmona i Sejgana ulozi su visoki, ciq izuzetno li~an, a posledice protivqewa bilo kom od ove dvojice qudi mogu izazvati katastrofu. U riskantnom pohodu od Floride preko Be~a pa do Praga, i najzad do planina Jamajke, dva ~oveka sukobqavaju se u opasnoj igri. Usput }e se obojici `ivot okrenuti naglava~ke – a sve {to znamo o Kristiforu Kolumbu sada }e se promeniti.

T


22

VODI^

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

Dom kulture, petak 28. jun u 19 ~asova - Dani fotografije u Srbiji - ^a~ak 2013, otvarawe Republi~ke i drugih izlo`bi i dodela nagrada KAFE “[TO DA NE” Subota, 29. jun Svirka "REHAB", 22 ~asa

Narodni muzej, petak 28. jun u 19 ~asova - Letwi dani kulture: “Vidovdansko gledawe }ilima”, Udru`ewe “^uvari dela Vuka Karaxi}a”

PIVNICA

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Dani fotografije u Srbiji - ^a~ak 2013 - subota 29. jun Galerija “Risim”: - u 17 ~asova izlo`ba “100 naj” Refoto - u 17,30 predavawe, Milan @ivkovi}, MF FSS Kafe galerija “@uta ku}a” - u 18,30 izlo`ba “Minijature” Vojislava Pe{terca, KM FSS Narodni muzej: - u 20 ~asova, izlo`ba “Pejza`” Branislava Strugara, MF FSS Ba{ta FKK “^ a~ak” (biv{e “Takovo”) - u 21 stru~no predavawe Zvezdana Man~i}a, tema: Savremena fotografija Dani fotografije u Srbiji - ^a~ak 2013 - nedeqa, 30. jun Dom kulture: - od 9 do 13 sati Foto berza - u 12 sati Godi{wa Skup{tina FSS Letwi dani kulture: Radionica govorne kulture “Raskovnik” - Narodni muzej, ponedeqak, 1. jul u 19 ~asova: Predstavqawe pesni~ke zbirke “Talas” @ivorada Nedeqkovi}a, - Galerija “Risim”, utorak, 2. jul od 18 do 19,30: prezentacija Radionice “Grafiti” - Galerija “Risim”, sreda, 3. jul od 11 do 12,30: Radionica “Dramske improvizacije u nastavi govorne kulture” - Galerija “Risim”, ~etvrtak, 4. jul od 11 do 12,30: Novinarska radionica za mlade od 10 do 18 godina - Galerija “Risim”, petak, 5. jul od 19,30: predavawe “Javni govor”, uticaj medija na govornu kulturu

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

KLUB „VELVET” Subota 29, jun - Svirka „DE PUTA MADRE", 21,30 ~asova

„SRPSKI PAB” Petak, 28. jun - Svirka "KONTAKT 5", 22 ~asa Subota, 29. jun - Svirka "DUDA I KOLE", 22 ~asa

KAFE KLUB „ENIGMA”

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 28. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 29. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 30. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 1. 7. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 2. 7. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 3. 7. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 4. 7. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

MARKETING

23


26

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. JUN 2013. GODINE


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

27

DRU[TVO

DAN UNIVERZITETA „SINGIDUNUM” – 28. JUN

SPREMNI ZA NOVE STUDENTE I u novoj {kolskoj godini “Singidunum” do~ekuje studente sa novim obrazovnim profilima na akreditovanim studijskim programima i u savremeno opremqenim objektima, koji pru`aju sve uslove za moderno studirawe - Oslu{kujemo potrebe tr`i{ta i u skladu sa tim formiramo programe koji }e poslodavcima dati osposobqene mlade qude, sa znawem i ve{tinama koje }e mo}i da iskoriste u praksi. Imali smo ~etiri godine, od kada su na{i programi akreditovani pro{li put, da vidimo {ta bismo mogli da promenimo, negde da dopunimo, negde da oduzmemo i prilagodimo programe potrebama tr`i{ta, a i samih studenata – rekao je za “^a~anski glas” profesor dr Milovan Stani{i}, rektor Univerziteta “Singidunum”, obja{wavaju}i da su kod nas i daqe prisutne predrasude kada je re~ o privatnim fakultetima, ali da se Univerzitet “Singidunum” svojim kvalitetnim radom potvrdio, tako da je postao prepoznatqiv na na{im proastorima, ali i {ire, po kadrovima koje obrazuje. Univerzitet “Singidunum” je prvi privatni univerzitet u Srbiji, koji je akreditovan na osnovu Zakona o visokom obrazovawu za osnovne, master i doktorske studije na tri nau~na poqa: dru{tveno-humanisti~kom, prirodno-matemati~-

vqawe kvalitetom i industrijski dizajn, dok se kao novina uvodi elektrotehnika i ra~unarstvo. Fakultet za turizam i hotelijerstvo i daqe ostaje sa tri izborne opcije, a to su: turizam, hotelijerstvo i gastronomija, ali }e novina biti programi

prisustvovali predavawima, koja su, specijalno za wih, pripremili profesori i asistenti Univerziteta “Singidunum”. Sa Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu realizovani su seminari za profesore sred-

akreditovani na engleskom jeziku. Saradwa Univerziteta “Singidunum” i sredwih {kola u ^a~ku je odli~na. Maturanti Gimnazije, Ekonomske i Prehrambeno-ugostiteqske {kole su posetili ovu ustanovu visokog obrazovawa i

wih {kola, a potpisani su ugovori o saradwi sa Zajednicom ekonomskih {kola, Udru`ewem direktora {kola Srbije i udru`ewima koje vode Vladan Nicovi} i Ivan Ru`i~i}, direktori ~a~anskih {kola.

Profesor dr Milovan Stani{i}

kom i poqu tehni~kih nauka. Da se na Univerzitetu “Singidunum” zaista oslu{kuju potrebe tr`i{ta pokazuje i ~iwenica da su u programe uvedeni novi profili zanimawa. Tako je na Poslovnom fakultetu u Beogradu, pored izborne opcije finansijski menaxment, uvedena i dopunska - ra~unovodstvo, revizija i forenzika, a predstavqena je i nova upravqawe qudskim resursima i odnosi sa javno{}u. Na Fakultetu za menaxment ponu|eni obrazovni profili su: upra-

TURNIR U MALOM FUDBALU

TRIJUMF ARIQACA

akon devet dana takmi~ewa i 31. odigrane utakmice (jedan me~ je registrovan slu`benim rezultatom), okon~an je turnir u malom fudbalu „Lu~ani 2013“, koji se odr`ava povodom Dana op{tine. Nadmetawe je startovalo 10. juna. Ukupno je u~estvovalo 16 ekipa iz Lu~ana, ^a~ka, Po`ege, Ariqa i Kosjeri}a, koje su pokazale zavidan nivo kvaliteta. Prve tri pozicije zauzeli su: Reks Trans (Ariqe), Miokovci (Miokovci) i Kafe Kafe Mewa~nica AS (Lu~ani). Sastav Reks Transa, predvo|en reprezentativcem Srbije u futsalu, Vidanom Bojovi}em, zaslu`eno je osvojio turnir i nagradu od 120. 000 dinara. Prvoplasirani tim nije izgubio nijedan susret,nije igrao nere{eno i primio je svega jedan pogodak, {to dovoqno govori o kvalitetu. ^etvrtfinalni duel u dresu Reks Transa odigrao je i Predrag Raji}, biv{i ~lan selekcije zemqe. Drugoplasirani tim Miokovaca poklekao je u finalu,gde je ubedqivo nadigran rezultatom 5-0, mada je poluvreme zavr{eno bez golova. Pre finala, Miokovci su ukwi`ili 4 trijumfa i jedan remi,pa su se zaslu`eno na{li u zavr{nom me~u takmi~ewa. Drugoplasirani je nagra|en sa 50. 000 dinara. Susret za tre}e mesto, pripao je ekipi Kafe Kafe Mewa~nica AS koja je savladala Mistik sa 3-0. Wima je uru~ena nagrada u iznosu od 30. 000 dinara. Osim nov~anih, tri prvoplasirane ekipe

N

Rezultati ~etvrtfinala : 1. Autoprevoz Peri{i} – Mistik 4 : 4, penalima 2 : 3 2. Reks Trans – Mesara Mari} 3 : 0 3. Kafe Kafe Mewa~nica AS – Na{ Stan 1 : 0 4. Miokovci – Ila promet 4 : 1

Polufinale : 1. Mistik – Reks Trans 0 : 5 2. Kafe Kafe Mewa~nica AS – Miokovci 0 : 1 Me~ za tre}e mesto : 1. Mistik – Kafe Kafe Mewa~nica AS 0 : 3

Finale: 1. Reks Trans – Miokovci 5 : 0

Pobednik turnira „Lu~ani 2013“ – Reks Trans (Ariqe) nagra|ene su peharima i diplomama. Nagra|eni su i najboqi strelac, golman i igra~, tako|e peharima i diplomama. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Bjeli} Darko (Miokovci). Epitet najboqeg golmana poneo je ^abarkapa Bojan (Kafe Kafe Mewa~nica AS), dok je najuspe{niji strelac bio \urovi} Milo{ (Autoprevoz Peri{i}). Diplomu za fer-plej dobila je ekipa „Deca

radnika Namenske“, najmla|i tim takmi~ewa. Sve me~eve sudili su Ivan Bojovi} iz Lu~ana i Marko Markovi} iz Gu~e. Generalni pokroviteq turnira bilo je preduze}e MB „Namenska“ AD iz Lu~ana. Tokom takmi~ewa publika je imala priliku da vidi mnoge majstore malog fudbala i u`iva u wihovim potezima. M. Todorovi}

Kona~an plasman ekipa : 1. Reks Trans (Ariqe) 2. Miokovci (Miokovci) 3. Kafe Kafe Mewa~nica AS (Lu~ani) 4. Mistik (Lu~ani) 5. Autoprevoz Peri{i} (Kosjeri}) 6. Na{ Stan (Lu~ani) 7. Ila promet (^a~ak) 8. Mesara Mari} (Kosjeri}) 9. Dar kafa (Po`ega) 10. SZPR Dedinac (Lu~ani) 11. FK Mladost Atenica (^a~ak) 12. Izgubqeno jagwe (Lu~ani) 13. Ariqe (Ariqe) 14. MB Namenska (Lu~ani) 15.Maksima (Lu~ani) 16. Deca radnika Namenske(Lu~ani)


28

Uprkos posledicama pro{logodi{we su{e, Draga~evci }e i ove godine ubrati zna~ajne koli~ine ovog tra`enog izvoznog vo}a. Istina, rod maline je smawen u odnosu na vi{egodi{wi prosek, ali je kvalitet dobar. Na startu berbe akontna cena ovog vo}a bila je 130, da bi lagano sredinom ove nedeqe dostigla 180 - 190 dinara po kilogramu. Malinari draga~evskog kraja o~ekuju da }e u ovoj sezoni malina imati prihvatqiviju cenu.

rema podacima, koje smo dobili sredinom sedmice, hladwa~ari Mi{ko Stani} i \or|e Bo`ovi}, koji otkupquju malinu na podru~ju Draga~eva, podigli su akontnu cenu na 180 dinara po kilogramu prvoklasne maline za sve koli~ine do tada otkupqenog “crvenog zlata”. Kako isti~e Qubivoje Karaxi}, predsednik Udru`ewa “Vilamet” Draga~evo, sa Stani}em i Bo`ovi}em je postignut sporazum da se svako pomerawe akontne cene odnosi na ukupno predate koli~ine maline do kraja berbe, {to nije bila praksa u prethodnoj sezoni, pa su zbog toga mnogi malinari bili u neravnopravnom polo`aju. I ostali otkupqiva~i maline u draga~evskom kraju polako pomeraju cene. Otkupna cena maline je sli~na i u ariqskom i ivawi~kom kraju. Karaxi} o~ekuje da }e krajem nedeqe, nakon razgovora sa hladwa~arima, imati nove informacije o daqem toku kampawe. Prema wegovim saznawima, ni oni jo{ uvek nemaju sklopqene ugovore, tako da jo{ uvek nema jasne predstave o kona~noj ceni ovogodi{we maline. Na pitawe koja je to adekvatna cena za ovaj tra`eni izvozni proizvod, Karaxi} nije `eleo da da odgovor, jer, kako ka`e, iluzorno je da sam govori o tome, “ali je u interesu malinara i malinarstva u ~itavoj Srbiji da se definitivno uredi ova oblast”. - O~ekuju nas sigurno te{ke godine, ako nadle`ni u dr`avi ne preduzmu korake da se zakoni o javnim skladi{tima i subvencijama preto~e u stvarnost. Dok sve to stoji samo na papiru i ne za`ivi ideja javnih skladi{ta u praksi, malinari ne mogu znati {ta ih o~ekuje - ka`e Karaxi}.

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

LU^ANI

PO^ELA BERBA „CRVENOG ZLATA” U DRAGA^EVSKOM KRAJU

ROD MAWI, ALI KVALITET MALINE NEOSPORAN |ubriva, hemijske preparate, ali i poma`e im nov~ano kada je to neophodno. Ne `elim da govorim o ceni maline, jer se ona svakodnevno mewa, ali znam da }e na kraju svi proizvo|a~i koji malinu predaju “Agropartneru” biti zadovoqni. Proizvodwa maline je i daqe profitabilan posao, ali bi trebalo po{tovati neke standarde i voditi ra~una o hemijskoj za{titi, kako ne bismo izgubili inostrane kupce - istakao je Milosav Lukovi}, dodaju}i da od kada je intenzivirao proizvodwu praktikuje da osigurava malinu, jer su ulagawa ogromna, pa samim tim i rizik od vremenskih nepogoda za wegovu porodicu je i daleko ve}i.

P

Aco i Milosav Lukovi}, Kotra`a

znali u razgovoru, Milosav Lukovi} se vi{e od 30 godina bavi proizvodwom maline. Svrstava se u red velikih i iskusnih proizvo|a~a ovog cewenog jagodi~astog vo}a na ovom podr~ju. Pre 12 godina intenzivirao je proizvodwu, tako da se danas wegovi maliwaci prostiru na pet hektara plodne draga~evske zemqe. U zasadima su zastupqeni “miker” i “vilamet”. Na parcelama Lukovi}a, berba maline je po~ela pre desetak dana. Kako isti~e doma}in, kvalitet maline na podru~ju Kotra`e je dobar, ali je rod podbacio zbog pro{logodi{we su{e. U nekim prose~nim godinama, kako ka`e Milosav, sa hektara se bralo i do 10.000 ili 12.000 kilograma vrlo kvalitetne maline, a sada je te{ko odrediti kakav }e rod biti. - Po mojoj proceni cena maline nikad nije bila toliko lo{a, nego mi generalno imamo problem malih poseda, {to, sva-

kako, umawuje i dobit. Radim otkup maline za “Agropartner” iz Lu~ana. To je firma koja kreditira i poma`e proizvo|a~e. Obezbe|uje za wih ve{ta~ka

DO BOQEG PLASMANA STANDARDIZACIJOM PROIZVODWE Da proizvodwa maline svakako ima svoju ekonomsku ra~unicu i da se od we mo`e pristojno `iveti sla`e se i trideseto-

APEL PROIZVO\A^IMA I OTKUPQIVA^IMA MALINE MALIWACI ZA PRIMER Da je rod maline nujedna~en i u draga~evskom kraju, ba{ kao i u ostalim delovima Srbije, ali da je wen kvalitet dobar, uverili smo se tokom posete Kotra`i. U zaseoku Lukovi}a, u ovom `ivopisnom draga~evskom selu, zatekli smo dobro odnegovane maliwake, koji su, uprkos pro{logodi{woj su{i, izneli solidan rod. Obreli smo se u zasadima Milosava Lukovi}a, gde smo probali, kako mi se ~ini, najukusnije i najkrupnije maline na svetu. Ina~e, kako smo sa-

Op{tina Lu~ani, Fond za razvoj poqoprivrede, Savet za poqoprivredu i selo i Udru`ewe malinara “Vilamet” Draga~evo preporu~uju proizvo|a~ima i otkupqiva~ima maline u draga~evskom kraju da u ciqu o~uvawa ove proizvodwe maksimalno iskoriste sezonu, neguju}i principe tr`i{nog privre|ivawa i otvorene, dobre i korektne saradwe u interesu svih u~esnika u ovogodi{woj kampawi berbe i otkupa ovog izvoznog vo}a. Otkupqiva~ima maline preporu~uju da se pridr`avaju propisa predvi|enih zakonom i da na registrovanim otkupnim mestima vidno istaknu akontnu cenu maline. Na hladwa~are apeluju da kona~na cena ovog cewenog izvoznog vo}a odgovara svim u~esnicima u poslu i da ne odudara od one koja se posti`e u ariqskom podru~ju. Mole se proizvo|a~i maline da prilikom transporta robe do otkupnih mesta vode ra~una o po{tovawu saobra}ajnih propisa, u interesu sopstvene, ali i bezbednosti svih u~esnika u saobra}aju. Kako se isti~e u saop{tewu, ciq ove preporuke je da se izbegnu eventualne neprijatnosti tokom kontrole tr`i{nih i poqoprivrednih inspektora, kao i redovnih saobra}ajnih kontrola u periodu berbe maline. Apeluje se na sve u~esnike u ovogodi{woj otkupnoj kampawi da eventualne nesporazume re{avaju dijalogom. Predstavnici lokalne samouprave su spremni da se ukqu~e u svakom momentu u razre{ewe mogu}ih problema u ovoj oblasti i nude pomo} u proceduri registracije javnih skladi{ta, a sve u ciqu prosperiteta malinarstva na ovom podru~ju.

godi{wi Aco Lukovi}, koji, iako je po struci diplomirani ekonomista i zaposlen je, aktivno poma`e roditeqima u organizaciji posla, ali dobro zna i da zasu~e rukave kada je to neophodno. - Ovaj teren po svojim geografskim i svim ostalim uslovima odgovara proizvodwi maline. Svetsko tr`i{te je posledwih godina postalo zahtevnije u pogledu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti maline. Na{e doma}instvo je u{lo u proces sertifikacije za GLOBAL GAP standarde, koju sprovode veliki trgovinski lanci, kako bi bili sigurni da }e wihovi potro{a~i koristiti kvalitetan proizvod. Tokom berbe maline anga`ujemo od 50 do 60 radnika i vodimo mnogo ra~una o higijenskim uslovima. Svaki radnik mora da po{tuje predvi|ene higijenske mere. Ruke peru pre svakog ulaska u maliwak, nose za{titne kape tokom brawa, kako bi malina bila ~ista i do potro{a~a stigla kao zdravstveno bezbedan proizvod. Sledimo takav kurs, jer bez dobrog kvaliteta i standardizacije ovog izvoznog vo}a ne mo`emo do}i do pravih kupaca, stabilnog plasmana i dobre zarade ka`e Lukovi}, koji je, ina~e, diplomirao na temi strategija pove}awa izvoza jagodastog vo}a na svetsko tr`i{te. Deo svojih saznawa, do kojih je do{ao prilikom izrade diplomskog rada, preto~io je u realnost u porodi~nom poslu, posebno kada se govori o organizaciji rada i sertifikaciji proizvodwe. Lukovi}i svake sezone za berbu maline anga`uju radnike sa strane. Dolazili su iz raznih krajeva Srbije, ali i iz susedne Rumunije. Ovaj put, na startu berbe, u maliwacima Lukovi}a zatekli smo desetak radnika, koji su marqivo i brzo brali so~ne plodove, bez obzira na visoku dnevnu temperaturu. Doma}in nam je rekao da i{~ekuje dolazak jo{ pedesetak radnika, koji ovog puta dolaze organizovano. Dnevnice se kre}u od 1.500 do 2.000 dinara, u zavisnosti od u~inka. Svi bera~i imaju obezbe|en sme{taj i hranu. Lukovi}i planiraju da u narednom periodu obnove zasade maline na nekim parcelama, {to }e, svakako, zahtevati dopunska ulagawa. O pro{irewu obima proizvodwe trenutno ne razmi{qaju, ali, kada za rad stasa podmladak u ovoj porodici, sigurno }e podizati nove zasade. V. S.


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

29

LU^ANI

NEDEQKO KUZMANOVI], OVOGODI[WI DOBITNIK OP[TINSKOG PRIZNAWA “10. JUN” Retki su qudi koji su spremni da svoj `ivot u potpunosti posvete i podrede unapre|ewu zajednice u kojoj `ive. Junak na{e ovonedeqne reporta`e upravo spada u tu kategoriju nesebi~nih pregalaca, koji nikada ne odustaju od svojih stremqewa i povazda li~ne `eqe i interese stavqaju u drugi plan u svojoj ozbiqnoj `ivotnoj misiji. Nedeqko Kuzmanovi} je jedan od ovogodi{wih dobitnika presti`nog op{tinskog priznawa “10. jun”, koje mu je lokalna samouprava dodelila za anga`ovawe u svim oblastima rada i razvoja Mesne zajednice Dqin. Ovaj nesebi~an i radan ~ovek, iako je napunio 84 godine, sa velikom rado{}u govori o svim va`nim akcijama u kojima je u~estvovao, a koje su zna~ajno unapredile `ivot me{tana u ovom draga~evskom selu. edeqko Kuzmanovi} `ivi na porodi~nom imawu u Dqinu. Radni vek je proveo kao hemi~ar u preduze}u “Milan Blagojevi} - Namenska”. U Mesnoj zajednici je radio volonterski 19 godina. Tokom tog perioda vi{e puta je bio predsednik i potpredsednik Saveta Mesne zajednice. Zahvaquju}i wegovoj upornosti i anga`ovawu, me{tani Dqina su me|u prvima dobili vodu i telefone, a re{ili su i brojne druge probleme. Iako smo u dvori{te na{eg doma}ina stigli u ranim jutarwim ~aovima, Nedeqko i wegova supruga Drina su ve} uveliko bili na nogama i obavqali redovne seoske poslove. Poremetili smo wihove planove, ali su se obradovali gostima i bili su raspolo`eni da koju re~ prozbore o godinama koje su ostavili za sobom. Nedeqko se sa rado{}u prise}ao svih akcija, koje je sa me{tanima Dqina uspe{no realizovao, a kao najva`nije izdvojio je izgradwu mosta i dovo|ewe telefona u selo. - Najdra`a akcija mi je bila kada smo uveli telefone u selo. To nas je tada ko{talo krave i teleta po svakom doma}instvu. Za 42 dana smo zavr{ili sve {to je predvi|eno i svrstali se u red seoskih sredina koje su dobile modernu komunikaciju sa svetom. To je bio za nas veliki uspeh. Moram da vam ka`em, ~ovek mora da bude od autoriteta u svakom poslu. Bez toga, ali i znawa - ne-

I DAQE U OKU SIJA PREGALA^KA ISKRA duje ovaj neobi~an ~ovek. Na pitawe {ta ga je motivisalo svih proteklih godina, odgovorio je da su to vi{i interesi, ali je rekao i da sve {to je do sada postigao na poqu unapre|ewa sela nije iskqu~ivo wegova zasluga. - Ja sam radan ~ovek i nije mi rad padao te{ko. I qudi su mi davali povoda. Rezultati koje smo postizali bili su moja pokreta~ka snaga. Za ulo`eni trud stizale su zahvalnice i poveqe. Za 12 godina anga`ovawa u Crvenom krstu dobio sam tri priznawa. Jednostavno, voleo sam da radim i imao sam dar za dobru organizaciju posla. U`ivao sam dobar autoritet kod qudi i oni su me sledili. Svaki novi uspeh za

I DANAS BI SPREMNO KRENUO U AKCIJU

mene je bio razlog da nastavim daqe - istakao je Nedeqko. On je dodao da mu je mnogo `ao {to, nakon svih ovih godina nastojawa da se unaprede uslovi `ivota u Dqinu, mladi qudi sve ~e{}e odlaze iz sela. Dobio je Nedeqko i Orden rada sa srebrnim vencom i plaketu firme dok je radio u Namenskoj industriji. Rado se se}a tog vremena. Dodeqena mu je i op{tinska nagrada 1984. godine. Ipak, kako je naglasio, od svih priznawa najdra`e mu je ovogodi{we najnovije, koje mu je uru~eno na sve~anoj sednici Skup{tine op{tine, jer ono potvr|uje da je svojim delawem ostavio za sobom upe~atqiv trag i da }e ga po tome qudi uvek pamtiti.

Drina ka`e, ~itav wen dosada{wi `ivot obele`en je napornim radom. Negde duboko u srcu, kako isti~e, ostala joj je `aovica {to nisu imali malo vi{e slobodnog vremena da se posvete jedno drugom. Nedeqko priznaje da dobar deo zasluge za sve {to je postigao u brojnim akcijama u Dqinu pripada Drini. Nerado ka`e da je supruga u pravu i da je, mo`da, do{lo vreme da se povu~e i malo vi{e posveti porodici. Dok smo se pozdravqali pitali smo ga da li }e ispo{tovati obe}awe. Klimnuo je glavom, blago se osmehuju}i, ali pregala~ka iskra koja mu je zasijala u oku uverila nas je da je jo{ uvek spreman na nove izazove.

Kao {to ka`e ona narodna da iza uspe{nog mu{karca uvek stoji sposobna `ena, tako je i u ovom slu~aju. Kako i sam Nedeqko potvr|uje, malo je vremena imao za porodicu, pa je breme porodi~nih obaveza, starawe o deci, ku}i i imawu, palo na ple}a supruge Drine, koja je svih ovih godina, bez ikakvih pritu`bi, spremno odgovarala na mno{tvo zahteva. Pored toga, ko zna koliko je, u proteklih 65 godina braka, qudi do~ekala, koji su svakodnevno zbog Nedeqka dolazili u wihovu ku}u. Kako

N

ma rezultata - rekao nam je Nedeqko, nabrajaju}i druge va`ne momente u razvoju Dqina, koji su zna~ajno uticali na `ivot me{tana.

ENTUZIJAZAM KOJI PLENI Pitali smo Nedeqka i za put kojim smo pe{ice do{li do wegovog doma, jer je prose~en na vrlo nepristupa~nom terenu. Iznenadio nas je odgovor da ga je on li~no uradio uz pomo} ro|aka

1995. godine. - Na trasi gde se ovaj na{ put nalazi nekada je bila samo staza, koja je vijugala kroz stene. Tri godine nam je trebalo da put uradimo. Iako je pomo} nudila Mesna zajednica, bio sam uporan da ga samostalno uradimo i to je za mene bio izazov. Podigli smo 208 metara potpornog zida od kamena izva|enog na tom terenu. Bilo je te{ko, ali se isplatilo, jer nam taj prilaz odgovara - ponosno je istakao Nedeqko. Ovaj detaq nam je samo potvrdio koliku istrajnost i strpqivost pose-

V. S.


30

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

SPORT

U NEDEQU MOTO TRKA NA JEQENU

BICIKLIZAM

BORAC I STEFAN DRUGI U ELITI

KONKURENCIJA NIKAD JA^A

eta Me|unarodna trka otvorenog {ampionata Srbije u motokrosu “Nagrada ^a~ka 2013” bi}e odr`ana u nedequ, 30. juna, na stazi Jeqen u Gorwoj Gorevnici. Takmi~i}e se do sada najve}i broj voza~a, 53 u sedam klasa, iz Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Slovenije i Srbije. Organizator {ampionata ~a~anski Auto moto sportski klub ima}e 11 svojih predstavnika. - U klasi najmla|ih takmi~ara MX 65 vozi}e Mili} Zimowi}, drugi u generalnom plasmanu i Mateja Stojanovi}, a u MX 1 Vlada Rajevi}, kapiten ekipe i generalni sponzor trke. Milo{ Ili} i Darko Jovanovi} debitova}e u klasi ~etvroto~ka{a MX ATV. Najvi{e takmi~ara, wih {est, imamo u MX B. U ovoj klasi smo do sada bili najuspe{niji. Du{ko Paunovi} je drugi u generalnom plasmanu, a Nemawa Petri} tre}i. O~ekujemo da u MX B i MX 65 na-

P

Du{ko Paunovi} i Slobodan Tanaskovi}

{i takmi~ari budu me|u tri najboqa voza~a, kao i u ekipnoj konkurenciji - rekao je na konferenciji za novinare direktor trke Slobodan Tanaskovi}. - Konkurencija je jaka, bi}e dosta borbe i trke za prvo mesto - najavio je ~lan AMSK Du{ko Paunovi}. Organizatori o~ekuju i dolazak u~esnika Dakar relija Gabora Sagmajstera. Broj voza~a jo{ uvek nije kona~an. Po{to je re~ o otvorenom {ampionatu,

„ZICER” OKUPIO DESET EKIPA

NAJAVQEN DOLAZAK IGORA RAKO^EVI]A

bog ki{e, Ko{arka{ki turnir “Zicer” zvani~no je otvoren u

Z

sredu, umesto dan ranije. U ponedeqak su deca ro|ena 2001. i mla|a odigrala re-

takmi~ari se mogu prijaviti i u nedequ ujutru. Za “Nagradu ^a~ka 2013” ure|ena je staza na Jeqenu i nabavqena za{titna ograda za publiku. I ovoga puta posetioci potpuno besplatno mogu pratiti takmi~ewe. Pokroviteq {ampionata je grad ^a~ak. Prva zvani~na trka startuje u 12 ~asova i bi}e ih vo`eno osam. Ove godine su spojene trke mla|ih kategorija. Z. J. vijalne utakmice, a ovih dana na ternu Mesne zajednice “3. decembar”, kod Medicinske {kole, takmi~i se deset ekipa. Zavr{ne utakmice, finale i borba za tre}e mesto, trebalo bi da budu odigrane u nedequ. Pobednike o~ekuje i nagrade. Prvoplsirana ekipa }e dobiti 30 hiqada dinara, drugoplasirana 15 hiqada, a tre}eplasiranima sledi ve~era u restoranu. Posledweg dana turnira, u nedequ, terene kod Medicinske {kole najverovatnije }e posetiti igra~ Crvene zvezde Igor Rako~evi}. On }e se dru`iti sa decom koja su }e {utirati trojke i od proslavqenog ko{arka{a dobiti majice i sokove. Z. J.

BORAC MOCART SPORT NA TURNIRU U SARAJEVU

HARISU U ^AST o{arka{ki klub Borac Mocart sport u~estvovao je 20. i 21. juna na 13. Memorijalnom turniru “Haris Brki}” u Sarajevu. Tradicionalno okupila su se sva ~etiri kluba u kojima je Haris igrao, Budu}nost, Bosna, Borac i Partizan. Za ^a~ane su igrali de~aci ro|eni 1996. godine. Izgubili su prvu utakmicu od Bosne i dobili drugu protiv Budu}nosti. Organizatoru turnira, KK Bosna, pripalo je na kraju prvo mesto, drugi je bio Partizan, Borac Mocart sport tre}i i Budu}nost posledwa. Z. J.

K

a Prvenstvu Srbije u drumskom biciklizmu, odr`anom na autodrumu Beranovac u Kraqevu, seniorska ekipa BK Borac i wihov voza~ Marko Danilovi} zauzeli su druga mesta u elitnoj konkurenciji. Marku je pripalo i prvo mesto u konkurenciji biciklista do 23 godine. Seniori su vozili 25 krugova u ukupnoj du`ini od 131 kilometra. Kod mladih takmi~ara Borca bio je osetan umor posle naporne trke “Kroz Srbiju”. Prvi voza~ ~a~anske ekipe ove sezone Jovan Zekavica bio je totalno iscrpqen i nije pru`io ono {to se od wega o~ekivalo. Odgovornost su preuzeli Marko Danilovi} i Stefan Stefanovi} i dobrom i racionalnom vo`wom uspeli da dr`e prikqu~ak sa vode}im bi-

N

ciklistima. Pet krugova pred kraj, kada je u napad je krenuo najboqi srpski biciklista Ivan Stevi}, jedini je Marko uspeo da ga prati. Wih dvojica su zajedno u{la u ciq, a pobeda je pripala iskusnijem Stevi}u. Wihova prednost od glavne grupe bila je tri minuta i vi{e. Stefanu je pripalo osmo mesto, odnosno ~etvrto u plasmanu voza~a do 23 godine, a Zekavici 11. Wegov zastoj uticao je da Borcu ne pripadne prvo mesto u ekipnom plasmanu, za {ta im je nedostajalo 20 sekundi. Ekipa mla|ih kadeta zauzela je tre}e mesto, dok su kadeti bili ~etvrti. Pojedina~no najboqi plasman postigao je Sreten Stefanovi}, kod mla|ih kadeta, osvojiv{i osmo mesto i Aleksandar Petrovi}, kadet, koji je bio deseti.

PODMLADAK FK BORAC

I DAQE DAQE UU ELITI ELITI I ve tri selekcije FK Borac su ostvarile glavni ciq i obezbedile u~e{}e u elitnim ligama naredne sezone. Omladinci su u 30 odigranih kola zabele`ili deset pobeda, {est remija i 14 poraza. Sa gol razlikom 35:40 sakupili su 36 bodova i zauzeli 12. mesto. - Iza nas je te{ka i naporna sezona. Bilo je dosta uspona i padova, ali je ostvaren glavni ciq. Uspeli smo da afirmi{emo i nekoliko mladih igra~a koji }e sigurno u narednom periodu konkurisati za mesto u prvom timu - rekao je za klupski sajt trener omladinaca Tomas Vasovi}. Kadeti Borca su u protekom prvenstvu imali devet pobeda, {est nere{enih utakmica i 15 poraza. Sa 33 boda i gol razlikom 40:65, zauzeli su 11. mesto na tabeli. - Bili smo jedna od najmla|ih ekipa u kadetskoj konkurenciji, tako da }e se ve}i-

S

na na{ih igra~a i naredne sezone takmi~iti u Kvalitetnoj ligi. Prvenstvo je bilo dugo i naporno i na kraju moramo biti zadovoqni postignutim rezultatom - re~i su trenera @ivorada Jeli}a. Pioniri su zabele`ili 11 pobeda, {est remija i 13 poraza. Uz gol razliku 41:51 sakupili su 39 bodova i zauzeli deseto mesto. - Nismo bili optere}eni plasmanom, ve} smo hteli da proverimo mlade igra~e i vidimo na koga mo`emo ra~unati narednih sezona. Igrali smo standardno i sa nekoliko bodova vi{e, sigurno bismo ostvarili jo{ boqi plasman - komentar je trenera Dragana Bio~anina. Mla|im kategorijama predstoji letwa pauza, potom po~etak priprema za prvenstvo u kome }e Borac biti jedan od retkih klubova koji }e imati predstavnike u sve tri kategorije.


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

31

SPORT

TENIS

NA[A UNIFIED REPREZENTACIJA DONELA MEDAQU IZ TURSKE

IVANA SREBRO ZA ODBOJKA[E POBEDNIK P FJU^ERSA eniserka Ivana Jorovi} (16) zauzela je prvo mesto na Fju~ers turniru u Ni{u, na kome je nagradni fond 10 hiqada evra, savladav{i u finalu Milanov~anku Doroteju Eri} sa 2:1 (6:4, 4:6, 6:3). U tre}em kolu Ivana je pobedila prvog nosioca Australijanku Viktoriju Raji~i}, 6:3, 6:2, koja je 310. igra~ica na WTA listi. U polufinalu je igrala sa Makedonkom Linom \orevskom i trijumfovala sa 6:3, 6:0. Kuriozitet je da je Jorovi}eva pre ovog turnira bila na 710. m e s t u W T A liste i zato joj je rezultat u Ni{u veliki podstrek za takmi~ewa koja je o~ekuju. Na Fju~ersu je izgubila samo jedan set i zablistala u seniorskoj konkurenciji. Predstoje joj ITF u Amsterdamu, Berlinu i Lincu, a sprema se i za Evropsko prvenstvo u ^e{koj, za teniserke do 16 godina. U avgustu je o~ekuje US Open u Wujorku. Z. J.

T

ATLETIKA

TIJANA OSVOJILA KUP SRBIJE

lanica Atletskog kluba ^AAK ^a~ak Tijana Joki} pobedik je finala u bacawu kugle. Ona je na Kupu Srbije za pionire postigla za sada najve}i

^

uspeh. Kup je nedavno odr`an u Novom Sadu, a Tijana se za visok plasman izborila u vrlo jakoj konkurenciji. Z. J.

re nekoliko dana u Istanbulu je zavr{eno Evropsko prvenstvo u odbojci za Unified reprezentacije. Takmi~ili su se sportisti sa posebnim potrebama i u~enici redovnih {kola. Na{a reprezentacija sastavqena je od ^a~ana, u~enika Ekonomske, Medicinske i [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar”. U Tursku su putovali sa trenerom Miloradom \ondri}em, direktorom [kole “1. novembar” i wegovim asistentom Draganom Tomi}em, profesorom fizi~kog vaspitawa. Iako su nas sportisti sa posebnim potrebama, ~lanovi Sportskog kluba Morava, navikli da sa svih takmi~ewa donose medaqe, pred odlazak u Istanbul nisu mnogo obe}avali. I oni i wihovi drugovi iz ostalih {kola obe}ali su jedino da }e se boriti za neku od medaqa i da }e svojim pona{awem opravdati u~e{}e na Evropskom prvenstvu. Skromnost im se pretvorila u uspeh i u ^a~ak su doneli srebro. Izgubili su jedino finalnu utakmicu sa Hrvatima, 2:0, a prethodno su istim rezultatom pobedili Austriju.

- Prvo nam je u~e{}e na nekom me|unarodnom turniru i zadovoqni smo plasmanom. Takmi~ewe je proteklo bez ikakvih problema. Imali smo dobar sme{taj, qubazne i predusretqive doma}ine. Vreme provedeno u Istanbulu smo iskoristili i za posete zna~ajnim kulturnim i istorijskim mestima, tako

da smo se ku}i vratili puni utisaka ka`e trener \ondri}. Pred odlazak na Evropsko prvenstvo palo je i jedno konkretnije obe}awe. Pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i} rekao je da }e na{i odbojka{i, ukoliko postignu zapa`en rezultat, dobiti adekvatnu nagradu. Z. J.

SLOBODA IZBORILA PLASMAN U KVALITETNU KADETSKU LIGU

NOVI DANI ^A^ANSKOG FUDBALA osle dve utakmice sa {aba~kim Savacijumom, kadeti Slobode plasirali su se u najja~i rang takmi~ewa. U prvom duelu savladali su [ap~ane u gostima, 2:0, golovima Pantovi}a i Gruji~i}a, dok su kod ku}e pora`eni sa 3:4. Na utakmici u ^a~ku ve} su u prvom poluvremenu pala ~etiri gola. Prvi su poveli [ap~ani u 15. minutu golom Uro{a Dra`i}a. Nije pro{lo mnogo, a Du{an Risti} izjedna~ava iz penala. Pred kraj prvog poluvremena Sr|an Stoji}evi} ponovo dovodi goste u prednost. U 44. minutu Nikola Pantovi} se upisao u listu strelaca i na doma}em terenu. Aleksandar Stoja-

P

ni} u nastavku nesmotreno pravi kazneni udarac i dobija crveni karton, zbog druge javne opomene. Stefan \uri} opet dovodi goste u prednost. Nakon solo akcije

u 60. minutu u kaznenom prostoru gostiju oboren je Miqan Petrovi}, a siguran strelac po drugi put je Du{an Risti}. Neizvesnost je povratio Stefan \uri}, ko-

ji je u 75. minutu bio precizan sa bele ta~ke, ali je do kraja rezultat ostao nepromewen. Fudbaleri Slobode su pobedom u ovom dvome~u ostvarili najve}i uspeh u 64 godine dugoj istoriji kluba. Sloboda: Ba`alac, Dimitrijevi}, Koraksi}, S. Obradovi}, Milosavqevi} (F. Obradovi}), Stojani}, Veqovi}, Risti}, Pantovi} (Gruji~i}) (Maksimovi}), Brankovi}, Petrovi} (Ocokoqi}). Savacijum: Jovanovi}, Dra`i} (Bogi}evi}), N. Vasi}, Vuji}, D. Vasi}, Arsenovi}, Ati}, \uri}, Beri}, Stoji}evi}, Stankovi} (Tomi}).

ZAVR[EN 13. TURNIR „^A^AK OPEN” ro{log vikenda zavr{en je sedmodnevni turnir iz kalendara Tenis Evrope za igra~e do 14 godina. Na 13. turniru Teniskog kluba Sloboda takmi~ilo vi{e od 150 tenisera iz 19 zemaqa. U tako jakoj konkurenciji visoku poziciju izborile su i ^a~anke Natalija Popovi} i Jana Bojovi}. Natalija je u finalu izgubila od Kristine Mileti}, a Jana je stigla do polufinala i zauzela tre}e mesto. Wih dve su se na{le i u finalu dubla, ali jedna protiv druge. U pojedina~nim me~evima, u konkurenciji devoj~ica, Popovi}eva je u prvom setu vodila, 4:0, ali je narednih {est gemova dobila Mileti}eva. ^a~anka je u drugom setu ispustila osetnu prednost od 4:2 i izgubila ga istim rezultatom kao i prvi.

P

VISOK PLASMAN ^A^ANKI

Jana i Natalija sa direktorom turnira

Mu{ko finale pripalo je Japancu Naokiju Ta|imi. On je u finalu savladao Srbina Kostu Petrova sa 6:4, 6:2. Srpsko - {vedski par Aleksa Bu}an i Stefan Petrovi} pobednik je konkurenciji de~aka. Wih dvojica su savladala Makedonca Obrada Markovskog i Srbija

Bodina @arkovi}a, 6:3, 6:3. Kod devoj~ica su trijumfovale Mila Meji} i Natalija Popovi}. One su dobile Janu Bojovi} i Bosanku Hristinu \oki}, 6:4, 6:2. Pehare i diplome najboqima uru~ili su gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}, generalni direktor

Teniskog saveza Srbije Du{an Orlandi}, ~lan Gradskog ve}a Nemawa Trnavac, ~lan Organizacionog odbora turnira Vladimir Milo{evi} i direktor “^a~ak opena” Ne{o Puzi}. Turnir je zatvorio gradona~elnik Vojislav Ili}. Z. J.


32

OGLASI

Republi~ka radiodifuzna agencija, na osnovu ~lana 53 ta~ka 2) Zakona o radiodifuziji ("Slu`beni glasnik" RS broj 42/02, 97/04, 76/05, 79/05-dr. zakon, 62/06, 85/06 i 41/09), objavquje

LISTU podnosilaca prijava na Javni konkurs za izdavawe dozvola za emitovawe televizijskog i radio programa za podru~je regiona i lokalna podru~ja, objavqenog u dnevnom listu "Politika" dana 22. oktobra 2012. godine, ~ije su prijave potpune i podnete u predvi|enom roku Lista podnosilaca prijava ~ije su prijave potpune i podnete u predvi|enom roku utvr|ena je i objavquje se po radiodifuznim oblastima i okvirnim `eqenim zonama servisa.

za emitovawe televizijskog programa na podru~ju regiona RADIODIFUZNA OBLAST 1 R7 (Novi Pazar, Tutin, Sjenica) 1. TV JEDINSTVO MEDIA TEAM d.o.o iz Novog Pazara, ul. Wego{eva F/b -TV Jedinstvo 2. "Ander" d.o.o iz Novog Pazara, ul. Poilska broj 9 TV NP

4. Marijo Cvi{i} pr reklamna agencija "MATRIKS MEDIJA", Zrewanin, ul. Petefijeva broj 8 - RADIO ALFA 107 Lr 151 (Smederevo) RADIO LUX D.O.O. iz Smedereva, ul. [alina~ka bb LUX RADIO Lr 154 (Topola) 1. Predrag Filipovi} PR, Agencija za usluge reklame i propagande "BRAF" iz Topole, ul. Beogradska broj 26 RADIO IFM BRAF 2. OP TOP ITD d.o.o iz Topole, ul. Princa Tomislava Kara|or|evi}a broj 2 - Radio OP TOP Savet Republi~ke radiodifuzne agencije }e obaviti javni razgovor sa kandidatima pre odlu~ivawa o dozvolama za rtv mre`e za regionalno pokrivawe, shodno odredbi iz ~lana 32 Statuta Republi~ke radiodifuzne agencije. Kandidati su du`ni da se odazovu pozivu na javni razgovor. Savet Republi~ke radiodifuzne agencije }e, nakon razmatrawa prijava sa objavqene liste, doneti odluku o izdavawu dozvola za emitovawe programa na osnovu ~lana 53 Zakona o radiodifuziji i ~lanova 20 i 32 Statuta Republi~ke radiodifuzne agencije. Savet Republi~ke radiodifuzne agencije

RADIODIFUZNA OBLAST 4 B6 (Beograd) MTS - MOJA TV STANICA d.o.o iz Beograda, ul. Ismeta Mujezinovi}a broj 20 - TV Kanal 3 RADIODIFUZNA OBLAST 5 R16 (Kraqevo, ^a~ak, Po`ega, Gorwi Milanovac, Ariqe, Sevojno, Ivawica, Kosjeri}) "Televizija Telemark" d.o.o iz ^a~ka, ul. Sin|eli}eva bb - TMS Televizija Telemark za emitovawe radio programa na podru~ju regiona RADIODIFUZNA OBLAST 3 Rr 7 (Kwa`evac, Zaje~ar) RTV "M" d.o.o iz Kwa`evca, naseqe Glavi~ica - Radio M55

za emitovawe televizijskog programa na lokalnom podru~ju RADIODIFUZNA OBLAST 1 L 13 (Lebane) RTV "Cari~in grad" iz Lebana, ul. Cara Du{ana broj 81 - TV Cari~in grad RADIODIFUZNA OBLAST 4 L 61 (Lazarevac) 1. RTV "AVAX" d.o.o iz Lazarevca, ul. Voke Savi}a broj 5 - TV AVAX 2. Privredno dru{tvo za proizvodwu, trgovinu i usluge "KOLUBARA PRESS" d.o.o iz Lazarevca, ul. Ora{a~ka broj 23 - TV "K" RTL 3. Privredno dru{tvo "Miracle" d.o.o iz Lazarevca, ul. Slobodana Penezi}a Krcuna broj 34 - Televizija EX RADIODIFUZNA OBLAST 5 L 94 (Trstenik) Javno preduze}e radio i televizije "Trstenik" sa p.o. iz Trstenika, ul. Knegiwe Milice bb - TV Trstenik RADIODIFUZNA OBLAST 9 L 142 (Novi Sad) MTS - MOJA TV STANICA d.o.o iz Beograda, ul. Ismeta Mujezinovi}a broj 20 - TV MTS 3 za emitovawe radio programa na lokalnom podru~ju RADIODIFUZNA OBLAST 5 Lr 134 (Kru{evac) 1. Privredno dru{tvo za propagandu i marketing "REBUS" d.o.o iz Kru{evca, ul. Kosovska broj 35 - Ovde Radio ^igra 2. Boban Gvozdenovi} preduzetnik, Radio i reklamne aktivnosti i autoprevoznik "TA[A" iz Kru{evac, ul. ^egarska broj 2 - Radio T 3. Udru`ewe gra|ana "Lastavica" iz Kru{evca, ul. Mi}una Pavlovi}a broj 1 - SPORT RADIO

KRITERIJUMI ZA IZDAVAWE DOZVOLA ZA EMITOVAWE PROGRAMA Republi~ka radiodifuzna agencija (RRA), shodno ~lanu 53 ta~ka 4) Zakona o radiodifuziji ima obavezu da u postupku odlu~ivawa po podnetim prijavama na javni konkurs za izdavawe dozvola za emitovawe programa pre dono{ewa odgovaraju}ih odluka utvrdi i objavi nediskriminatorske, objektivne i merqive kriterijume na osnovu kojih se izdaje dozvola. Po Zakonu ovi kriterijumi moraju biti u skladu sa predvi|enim aktivnostima za ~ije se obavqawe izdaje odgovaraju}a dozvola. Utvr|ivawem i objavqivawem kriterijuma za izdavawe dozvole za emitovawe programa posti`e se wihova formalizacija i univerzalnost, odnosno nediskriminatornost i transparentnost procedure izdavawa dozvola. Kriterijumi proizilaze iz va`e}ih pravnih dokumenata: samog teksta Zakona o radiodifuziji, usvojene Strategije razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji do 2013. godine i Pravilnika o izdavawu dozvola. Kriterijume treba shvatiti kao me|usobno dopuwive principe vrednovawa kojima }e se ~lanovi Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije rukovoditi prilikom odlu~ivawa o izdavawu dozvola. Savet Republi~ke radiodifuzne agencije smatra da u definisawu kriterijuma odlu~ivawa o izdavawu dozvola za emitovawe treba po}i od bazi~nih principa - na~ela regulisawa odnosa u oblasti radiodifuzije definisanih ~lanom 3 Zakona o radiodifuziji. Prema stavu Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije, Zakonom predvi|ena objektivnost i merqivost kriterijuma posti}i }e se utvr|ivawem kriterijuma podlo`nih kvantifikaciji, a to su: 1. poslovni uspeh/ekonomska samoodr`ivost podnosioca prijave (va`i za one koji trenutno emituju program); odnosno adekvatna i uverqiva garancija budu}eg poslovnog uspeha odnosno ekonomske samoodr`ivosti (va`i kako za one podnosioce prijave koji ne emituju program, tako i za sve u~esnike na konkursu); 2. gledanost/slu{anost radio ili TV stanice (va`i samo za kandidate koji su ranije emitovali program); 3. iskustvo u oblasti radiodifuzije i sli~nim delatnostima (va`i za stanice koje emituju program ili za one pravne subjekte ~iji osniva~i imaju iskustva u ovim oblastima); 4. prete`na delatnost podnosioca prijave; ^lan 3 stav 1 ta~ka 7 Zakona o radiodifuziji kao princip regulisawa odnosa u oblasti radiodifuzije izri~ito nala`e "podsticawe razvoja radiodifuzije i stvarala{tva u oblasti radija i televizije u Republici Srbiji". Otuda slede}i kriterijum glasi: 5. stimulacija razvoja doma}e radiodifuzije;

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

6. doprinos stanice razvoju regionalne ili lokalne zajednice u oblasti informisawa, kulture i obrazovawa Zakon o radiodifuziji u ~lanu 53 ta~ka 5) izri~ito pomiwe i slede}e kriterijume: 7. garancija stanice doprinosu ve}em kvalitetu i raznovrsnosti programa; i 8. pona{awe podnosioca prijave u prethodnom periodu ^lan 41 (reguli{e maksimum ukupnog u~e{}a stranog kapitala od 49% i propisuje obavezu transparentnosti vlasni~ke strukture) i ~lanovi 98, 99, 100 i 101 Zakona o radiodifuziji (zabrawuju nedozvoqenu medijsku koncentraciju) direktno se ti~u strukture i porekla kapitala podnosilaca prijava. Stoga se kao nezaobilazan, a u Zakonu jasno utemeqen kriterijum, name}e: 9. transparentnost vlasni~ke strukture i porekla kapitala. ^lan 98 taksativno nabraja slu~ajeve nedozvoqene medijske koncentracije, dok ~lan 97 nabraja slu~ajeve medijske koncentracije. Sama ~iwenica da se Zakon ne bavi samo nedozvoqenom medijskom koncentracijom ve} i postojawem medijske koncentracije u principu kao kriterijum name}e: 10. spre~avawe otvorenog ili prikrivenog nametawa preovla|uju}eg uticaja na javno mwewe (za{titu pluralizma mi{qewa), tj. spre~avawe monopolskog pona{awa u oblasti radiodifuzije ^lan 26 stav 3 Zakona o radiodifuziji izme|u ostalog, ka`e da "niko nema pravo da na bilo koji na~in uti~e na rad ~lanova Saveta". Budu}i da rad Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije mora biti jednako oslobo|en i politi~kih pritisaka i pritisaka u~esnika na javnom konkursu Savet Republi~ke radiodifuzne agencije je utvrdio kriterijum: 11. pona{awe podnosioca prijave tokom konkursne procedure 12. doprinos ostvarivawu prava nacionalnih mawina, verskih zajednica ili specifi~ne oblasti kojima se organizacija ili udru`ewe gra|ana bavi (va`i samo za stanice civilnog sektora).

OBRAZLO@EWE 1. Poslovni uspeh/ekonomska samoodr`ivost je realan, merqiv i objektivan kriterijum procene da li podnosilac prijave (radio ili TV stanica ili pravno lice koje se prvi put javqa na konkurs) mo`e da ispuni sve predvi|ene ili vanredne finansijske obaveze kao {to su: investicije u studijsku i emisionu tehniku, plate i doprinosi za zaposlene, najam poslovnog prostora ukoliko podnosilac prijave ne poseduje svoj vlastiti, uredno izmirivawe poreza, re`ijski tro{kovi, visina godi{we naknade za emitovawe programa, visina naknade za kori{}ewe radiofrekvencija, visina naknada za autorska i srodna prava, pla}awe obaveza po osnovu distributerskih ili producentskih ugovora, i sli~ni tro{kovi. Podnosilac prijave treba da pru`i verodostojne garancije da poseduje ili da }e mo}i da obezbedi finansijska sredstva kojima bi garantovao izmirewe svih svojih obaveza, a da to ne}e uticati na kvalitet programa. Poslovni uspeh je pokazateq ekonomske stabilnosti i poslovnog rezultata fizi~kog/pravnog lica koji se iskazuje kroz bilans stawa i uspeha na kraju kalendarske godine. Ekonomska samoodr`ivost podrazumeva mogu}nost fizi~kog/pravnog lica da mo`e samo sebe da finansira i izmiri svoje obaveze bez vantr`i{ne pomo}i drugih pravnih subjekata ili fizi~kih lica. Kriterijum ekonomske samoodr`ivosti oslawa se i na principe regulisawa odnosa u oblasti radiodifuzije jer ~lan 3 stav 1 ta~ka 2 Zakona o radiodifuziji nala`e "racionalno i efikasno kori{}ewa radiofrekvencijskog spektra kao ograni~enog prirodnog bogatstva". Merqivost ovog kriterijuma garantuje i Zakonom propisanu nediskriminatornost odlu~ivawa. Savet Republi~ke radiodifuzne agencije smatra da je bitna ukupna procena finansijske mo}i i poslovnog plana podnosioca prijava, pri ~emu prednost treba da


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

OGLASI

imaju kandidati sa boqim finansijskim potencijalom za koji }e biti obezbe|ena bankarska garancija/overen nalog sa upla}enim iznosom godi{we naknade za televiziju, odnosno overen nalog sa upla}enim {estomese~nim iznosom naknade za radio.

informaciju. U oblasti kulture i obrazovawa podrazumeva doprinos obrazovawu, prosve}enosti, pristojnosti i lepom pona{awu, nivou dru{tvenog i duhovnog razvitka pojedinaca, kao i ukupnom duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju zajednice.

2. Gledanost/slu{anost programa predstavqa objektivan pokazateq uspe{nosti postoje}ih radio i televizijskih stanica. Ovaj kriterijum, iako je najmerqiviji i bitan, ne mo`e se smatrati i presudnim jer se primewuje samo na radio i TV stanice koje u momentu prijave na javni konkurs, emituju program. Podatke o gledanosti/slu{anosti radio/televizijskog programa Republi~ka radiodifuzna agencija dobija od pravnih lica (agencija) koja se bave istra`ivawem javnog mwewa ili organizaciojom sopstvenog istra`ivawa gledanosti/slu{anosti. Sli~no prethodnom kriterijumu i ovaj kriterijum ima u vidu potrebu "racionalnog i efikasnog kori{}ewa radiofrekvencijskog spektra kao ograni~enog prirodnog bogatstva" iz ~lana 3 stav 1 ta~ka 2 Zakona o radiodifuziji.

7. Garancija doprinosa ve}em kvalitetu i raznovrsnosti programa je kriterijum koji je predvi|en Zakonom o radiodifuziji. Ovaj kriterijum je specifi~an i sam po sebi te{ko merqiv. Budu}i da je pojam kvaliteta programa vrednosni pojam, wegova precizna deskriptivna definicija nije mogu}a zato {to se pojam kvaliteta mo`e posmatrati sa razli~itih aspekata (sociolo{kog, politi~kog, moralnog, dru{tvenog i dr.) i iz razli~itih li~nih ili kolektivnih perspektiva. Posebno je pitawe ko je ovla{}en da pru`i definiciju programskog kvaliteta. "Kvalitet programa" se mo`e sagledavati kroz objektivne pokazateqe kakvi su istra`ivawima ili anketama utvr|ene ~iwenice o tome {ta se generalno smatra op{teprihva}enim ili dru{tveno dopu{tenim. S druge strane, mogu}e je i shvatawe da sud o kvalitetu programa treba da daje tzv. "stru~na javnost" - kriti~ari i drugi stru~waci za medije.

3. Prilikom odlu~ivawa o izdavawu dozvola za emitovawe programa Savet Republi~ke radiodifuzne agencije }e dati prednost podnosiocima prijava koji sami imaju ili ~iji osniva~i imaju iskustva u oblasti radiodifuzije i oblastima koje su srodne ili povezane sa radiodifuzijom (radio i TV produkcija, filmska produkcija, muzi~ka produkcija, delatnosti vezane za tehni~ke aspekte radiodifuzije i sl.). Ovaj kriterijum je va`an zato {to je oblast radiodifuzije vrlo specifi~na. Radiofrekvencijski spektar je ograni~eni prirodni resurs koji po Zakonu mora da se racionalno i efikasno koristi (~lan 3 stav 1 ta~ka 2). Po zavr{etku javnog konkursa program mogu emitovati samo ona fizi~ka i pravna lica koja dobiju dozvolu za emitovawe programa. Samim tim, prilikom odlu~ivawa o izdavawu dozvola za emitovawe programa mora se voditi ra~una o tome da se dozvole dodele fizi~kim i pravnim licima koja mogu da pru`e garancije da }e ustupqeni resurs biti racionalno iskori{}en. 4. Podnosilac prijave na konkurs mo`e biti registrovan za vi{e razli~itih delatnosti. Prednost }e imati podnosilac prijave ~ija osnovna delatnost jeste ili }e po dobijawu dozvole biti emitovawe i proizvodwa radio ili televizijskog programa. U slu~aju da dva podnosioca prema ostalim kriterijuma pokazuju sli~ne kvalitete prednost }e se dati podnosiocima prijava ~ija }e osnovna, a ne izvedena ili sekundarna delatnost biti radiodifuzija. Mi{qewe Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije je da }e podnosilac prijave kome je osnovna delatnost emitovawe radio ili televizijskog programa vi{e pa`we posvetiti radiodifuznoj oblasti, ispuwenosti i po{tovawu na~ela radiodifuzije iz ~lana 3 Zakona o radiodifuziji i po{tovawu op{tih programskih standarda predvi|enih ~lanom 68 Zakona o radiodifuziji. 5. ^lan 3 stav 1 ta~ka 7 Zakona o radiodifuziji kao princip regulisawa odnosa u oblasti radiodifuzije izri~ito nala`e "podsticawe razvoja radiodifuzije i stvarala{tva u oblasti radija i televizije u Republici Srbiji". Pod stimulacijom razvoja radiodifuzije Savet Republi~ke radiodifuzne agencije ne podrazumeva apsolutnu prednost koju bi imali emiteri sa 100% doma}eg kapitala, ve} sveukupnu procenu toga da li }e emiter u okvirima nacionalnog zakonodavstva svojim delovawem doprineti realizaciji na~ela regulisawa odnosa u oblasti radiodifuzije iz ~lana 3 Zakona o radiodifuziji. Ovom ciqu osim emitera sa 100% doma}eg kapitala mogu doprineti i emiteri sa me{ovitim kapitalom koji se obave`u da }e anga`ovati i obu~avati doma}e stru~wake svih profila. Stimulisawe doma}e radiodifuzije implicitno je sugerisano i ograni~ewem u~e{}a stranog kapitala (49%) u ukupnom kapitalu emitera, tako da ovaj kriterijum predstavqa samo razradu osnovne zakonske ideje. 6. Doprinos stanice razvoju lokalne zajednice u oblasti informisawa, kulture i obrazovawa kao jedan od kriterijuma na osnovu kojih Savet Republi~ke radiodifuzne agencije donosi odluku o izdavawu dozvola za emitovawe programa odnosi se na podnosioce prijava koji u vreme raspisivawa javnog konkursa emituju program. Navedeni kriterijum u oblasti informisawa podrazumeva doprinos podnosioca prijave obezbe|ivawu slobodnog, potpunog i blagovremenog informisawa gra|ana, odnosno pravo gra|ana na istinu, blagovremenu i objektivnu

Savet Republi~ke radiodifuzne agencije }e radi uno{ewa merqivosti u ovaj kriterijum prilikom odlu~ivawa po podnetim prijavama kvalitetnijim od drugih smatrati programske koncepte koji u programskom sadr`aju izrazito favorizuju obrazovne, kulturne, umetni~ke, nau~ne, de~ije, istra`iva~ko-dokumentarne i sl. sadr`aje. Savet Republi~ke radiodifuzne agencije smatra da svaki podnosilac prijave koji se obavezao, svojom programskom koncepcijom, da }e bilo koja od navedenih vrsta programa sa~iwavati vi{e od 15% ukupno emitovanog programa izrazito favorizuje tu vrstu programa. Kao relevantnu razliku izme|u dva programska koncepta koja izrazito favorizuju neki program Savet Republi~ke radiodifuzne agencije utvr|uje 20% me|usobne razlike u procentu zastupqenosti nekog programa. Savet Republi~ke radiodifuzne agencije nagla{ava da favorizovawe navedenih programskih sadr`aja ne sme biti samo deklarativna ve} se ono mora po{tovati i u praksi jer je programski koncept sastavni deo dozvole za emitovawe programa. Emiterima koji deklari{u procente favorizovanih programskih sadr`aja koji su ve}i od onih koje merewem utvrdi Slu`ba za nadzor i analizu Republi~ke radiodifuzne agencije dozvola }e biti oduzeta posle inicijalnih {est meseci nadzora. Kvalitet u informativnom programu (ako je programskim konceptom predvi|eno da emiter takve sadr`aje ima) podrazumeva profesionalnost, objektivnost, i nepristrasnost u pristupu tematici koja se obra|uje, samostalnost ure|iva~ke politike i ispuwenost programskih standarda predvi|enih ~lanom 68 Zakona o radiodifuziji. Generalno govore}i, kvalitet programa obuhvata i kvalitet produkcije, pa bi samim tim kvalitet programa obuhvatao procenat u~e{}a sopstvene produkcije, stru~nost kadra i tehni~ko znawe, kvalitet opreme, studija i emisione tehnike, kontrolu kvaliteta programske produkcije, op{tu uspe{nost rada radio/televizijske stanice, kao i doprinos razvoju radiodifuzne oblasti koji bi se ogledao u nacionalnim i me|unarodnim nagradama za kvalitet programa. Raznovrsnost programa se ne mo`e posmatrati samo kroz pojedina~ne programske {eme i koncepte ve} i {ire tj. kao doprinos emitera u ukupnoj raznovrsnosti programa na odre|enom podru~je (zona servisa). Zato Zakon i dozvoqava postojawe emitera sa specijalizovanim programskim sadr`ajima. Programski sadr`aji radio i televizijskih emisija svih emitera u jednoj zoni servisa treba da zadovoqe sveukupne potrebe gledalaca/slu{alaca svih uzrasta i da pru`e informacije koje su u interesu {ire dru{tvene zajednice. Ukoliko je re~ o me|usobnom pore|ewu "emitera celokupnog programa" iz ~lana 45 Zakona o radiodifuziji, onda se raznovrsnost ogleda u razli~itosti sadr`aja obuhva}enih jednim programskim konceptom. U proceni kvaliteta i raznovrsnosti programa, Savet Republi~ke radiodifuzne agencije }e u obzir uzeti i dodatnu dokumentaciju koju su na osnovu ~lana 52 stav 3 Zakona o radiodifuziji, podnosioci prijava mogli da dostave u toku konkursne procedure.

33 ca prijave ostvarivawu na~ela ure|ewa odnosa u oblasti radiodifuzije, utvr|enih ~lanom 3 Zakona o radiodifuziji. RRA }e procewivati sveukupno pona{awe podnosioca prijave do trenutka raspisivawa konkursa, {to podrazumeva: - kvalitet emitovanog programa - transparentnost poslovawa i ure|iva~ke politike stanice - profesionalizam - po{tovawe zakona - propagandnu delatnost u korist bilo koje od politi~kih opcija - ~iwenicu da li je radio i/ili televizijska stanica po~ela da emituje program nakon stupawa na snagu Zakona o radiodifuziji (27. jula 2002. godine), shodno ~lanu 119 Zakona o radiodifuziji. S ciqem sticawa celovitije slike o pona{awu emitera, Savet Republi~ke radiodifuzije }e koristiti i podatke koje prikupqa Stru~na slu`ba RRA primenom sistema monitoringa. 9. ^lan 41 stav 2 Zakona o radiodifuziji ka`e da "doma}e pravno lice u kome su osniva~i strana pravna lica registrovana u zemqama u kojima prema unutra{wim propisima tih zemaqa nije dozvoqeno ili nije mogu}e utvrditi poreklo osniva~kog kapitala, ne mo`e u~estvovati na javnom konkursu za dozvolu za emitovawe programa." ^lan 41 stav 3 Zakona o radiodifuziji predvi|a da "strano fizi~ko ili pravno lice mo`e u~estvovati u osniva~kom kapitalu imaoca dozvole za emitovawe programa najvi{e do 49% ukupnog kapitala, osim ako me|unarodnim ugovorima koje je ratifikovala Savezna Republika Jugoslavija nije druk~ije predvi|eno." ^lan 101 stav 1 Zakona ka`e da "Agencija ne}e izdati dozvolu za emitovawe programa prijavqenom na javnom konkursu ukoliko utvrdi da bi se izdavawem dozvole ostvarila nedozvoqena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona." Bez jasne i transparentne dokumentacije o strukturi i poreklu kapitala nije mogu}e utvrditi koliki je stvarni udeo stranog kapitala, niti da li postoji nedozvoqena medijska koncentracija. U oba navedena slu~aja transparentnost strukture i porekla kapitala podnosioca prijave pojavquje se kao nu`an uslov za odlu~ivawe Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije. 10. ^lan 97 i ~lanovi 98-101 Zakona o radiodifuziji govore o istoj stvari na razli~it na~in: ~lan 97 defini{e pojam medijske koncentracije, dok ~lanovi 98-101 defini{u pojam nedozvoqene medijske koncentracije. Savet Republi~ke radiodifuzne agencije smatra da svaku medijsku koncentraciju, pa i dozvoqenu, treba izbegavati jer je Zakon u suprotnom ne bi ni pomiwao. Zato se medijska koncentracija na bilo kojem nivou mo`e dozvoliti samo kao izuzetak i ako je to nu`no, a ne kao pravilo. Ovaj kriterijum sasvim je u skladu sa op{tim na~elom za{tite pluralizma mi{qewa na kojem se pojam medijske koncentracije i zasniva. 11. Svaki poku{aj podnosioca prijave da direktno ili putem medija uti~e na rad ~lanova Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije (javno prejudicirawe ishoda konkursa, otvorena ili prikrivena propaganda, kontakti sa nenadle`nim institucijama tokom konkursa i sl.) smatra}e se kr{ewem Zakona o radiodifuziji. 12. ^lanom 95 Zakona o radiodifuziji definisano je da stanice civilnog sektora, kao stanice koje zadovoqavaju specifi~ne interese dru{tvenih grupa i organizacija gra|ana, program mogu emitovati samo na lokalnim podru~jima i moraju poslovati na neprofitnoj osnovi. Na programe ovih stanica primewuju se odredbe Zakona koje se odnose na javni servis i wihova programska orijentacija mora biti usmerena na zadovoqavawe potreba gra|ana za programskim sadr`ajima koji izra`avaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih mawina, odnosno etni~kih grupa, kroz mogu}nost da odre|ene programe ili programske celine, na podru~jima na kojima `ive i rade, prate i na svom materwem jeziku i pismu.

8. Pona{awe podnosioca prijava u prethodnom periodu kao jedan od kriterijuma na osnovu kojih Savet Republi~ke radiodifuzne agencije donosi odluku o izdavawu dozvola za emitovawe programa

U Beogradu, dana 24. juna 2013. godine Republi~ka radiodifuzna agencija predsednik Saveta

Navedeni kriterijum podrazumeva doprinos podnosio-

Episkop jegarski dr Porfirije (Peri})


34

OGLASI

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO

SIGMA

NEKRETNINE

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN, NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA 40.000 EURA

STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat,

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura


PETAK 28. JUN 2013. GODINE

35

AUTOMOBILI

NA PLATOU „INTERAUTO TRADE-A” ODR@ANA IZLO@BA „OPEL” OLDTAJMERA

QUBAV PREMA AUTOMOBILIMA ISTORIJSKE VREDNOSTI O pel Srbija, AMK “Diplomat klasik” i “Interauto Trade”, na platou u Preqini, organizovali su pro{le subote izlo`bu “Opel” oldtajmera. Posle Beograda, Zrewanina i Novog Sada, ovo je bila ~etvrta po redu izlo`ba u Srbiji, koja je qubiteqima raznih modela Opela predstavila kako se razvijala tehnologija proizvodwe automobila. Pored starih modela, posetioci su u salonu mogli da vide i najnoviju ponudu vozila iz putni~kog programa, a neke su mogli i da testiraju. Pozdraviv{i posetioce, Milija Kosti}, vlasnik i direktor “Interauto Trade-a”, poznatog ovla{}enog distributera “Opel” automobila, istakao je da su i dana{wi modeli tako|e dobri, kvalitetni i pouzdani u saobra}aju, kao i oni proizvedeni u proteklih 40 godina. - Po{tovani prijateqi, qubiteqi vozila “Opela” drago mi je {to zajedno obele`avamo jubilej, 40 godina od proizvodwe prvog kadeta C, koji je u to vreme bio jedan od najboqih automobila u Evropi, a u biv{oj Jugoslaviji izuzetno cewen po kvaliteu i pristupa~noj ceni. Plate`na mo} tih godina je bila boqa, dr`ava je bila u usponu, u ekonomskom razvoju. U ~a~anskoj industriji je osamdesetih godina radilo 45.000 radnika. Na`alost, danas je mo`da zaposlena tre}ina ili ~etvrtina radnika, tako da je sigurno plate`na mo} stanovni{tva lo{ija. “Opel” je uvek imao automobile pristupa~ne narodnom, radni~kom “xepu” - rekao je, izme|u ostalog, Milija

Kosti}. Pa`wu posetilaca su privukli odli~no o~uvani modeli iz {ezdesetih godina pro{log veka, a posebno im je bio zanimqiv kadet C, napravqen pre 40 godina, koji je bio rekordno prodavan auto u biv{oj Jugoslaviji. \or|e Erdeqanovi} iz Beograda je prvi “Opelov” auto kupio, kako ka`e, sasvim slu~ajno, pre 20 godina: - Auto je star 43 godine. Vo`en je uglavnom u Beogradu, samo po asfaltiranom putu. I danas su na wemu original delovi, i lageri, i motor koji nikada nije otvoren. Jo{ ima prvu, originalnu boju. Auto jako malo tro{i, u dobrom je stawu, o~uvan je, vozim ga samo tokom leta, i to najdaqe do vikendice, koja je 20 kilometara udaqena od Beograda. Lak je za odr-

`avawe, jer je na starim automobilima dovoqno da promenite platine, sve}ice, ili da ih na{telujete sami. Pre{ao je 220.000 230.000 kilometara, a ima mali motor od 1.100 kubika. Neobi~an je i zbog toga {to je karavan sa dvoja vrata, takav ne}ete videti po Srbiji. Pokloni}u ga unukama, ako budu zainteresovane. Imam i “opel olimpiju” iz 1952. godine, koja je tako restaurirana da je nema u Evropi - predstavqa Erdeqanovi} svoje “qubimce”, napomiwu}i da qudi vole da vide stari auto, pogotovu onaj koji je

\or|e Erdeqanovi} pored svog ~etrdesettrogodi{weg „qubimca”

Milan Posavec, jedan od najve}ih zaqubqenika oldtajmera

nekada bio popularan. Predsednik AMK “Diplomat klasik” Milan Posavec Lemi iz Petrovaradina, istakao je da su ~lanovi ovog Auto-moto kluba u ^a~ak dovezli desetak automobila istorijske vred-

nosti, napomiwu}i da ovaj karavan pokazuje i koliko je za ~etiri decenije napredovala tehnologija u automobilskoj industriji. - Danas ovde imamo primerke iz {ezdesetih, sedamdesetih i po~etka osamdesetih godina. [ezdesetih godina proizvedena su tri automobila, kadet B karavan, kadet kupe i kadet LS. Na izlo`bi mo`e da se vidi tehnolo{ki napredak, {ta je sve postignuto u autosvetu za 40 godina. Autoindustrija ide velikim stopama napred. Danas su automobili bezbedniji, sigurniji, ali mi promovi-

{emo i stare automobile, koji nisu za prese i otpade. ^uveni kadet C je bio najprodavaniji u Srbiji, jer je bio izuzetno ekonomi~an i jednostavan za odr`avawe - obja{wava Milan Posavec. Kolekcionarstvo starih automobila oduvek je bilo privilegija bogatih zaqubqenika u oldtajmere, ali Lemi isti~e da mu osim sina, veliku podr{ku pru`aju kolege mehani~ari i ~lanovi raznih auto-moto klubova, a u posledwe vrema i predstavnici “Opela” iz Srbije. Restaurirani starovremenski lepotani u svetu dosti`u vrlo visoku cenu, zavisno od modela i broja serije u kojoj su proizvedeni, ali je ovaj zaqubqenik u stare automobile, posebno u brend “Opela”, zahvalan svim qudima koji razumeju wegov hobi i poma`u mu kako god i koliko god mogu. Ina~e, Lemi ima 17 “Opelovih” i 54 automobila oldtajmera. - Sa jednim sastavqenim autom, 1978. godine sam napravio turu od deset i po hiqada kilometara po Evropi i Africi, i od tada ne napu{tam “Opela”. Mnogi poznanici mi ka`u da sam “zastranio” u mom hobiju, jer automobilima posve}ujem mnogo vremena, truda i rada. Imam sina od 14 godina koji mi mnogo poma`e i koji se, iako mlad, veoma razume u restauracije. Ina~e, to je najkompleksniji rad na automobilu, sve struke iz autosveta su ukqu~ene u wu, {to podrazumeva mehaniku, elektriku, limariju, farbawe... - obja{wava jedan od na{ih najve}ih fanova oldtajmera. N. R.


36

RECEPTI

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

^AJ PROTIV PREHLADE

Rubus idaeaus

MALINA 100 g sve`eg ploda maline iznosi 52 kcal / 217 kJ. Malina sadr`i 86% vode, 1,2% proteina, 0,65% masti i 12% ugqikohidrata. Sadr`i {e}er, pektin (poma`e kod varewa), minerale gvo`|a (veoma va`an za izgradwu krvi), vitamine C, A,E, elaginsku, jabu~nu, limunsku kiselinu.

Hranqiva i energetska vrednost u 100 grama maline Vitamina C Biqna vlakna Beta-karoten (provitamin A) Kalijum

40 mg 7,4 g 80 mg 220 mg

sak a samim tim {titi srce od udara. Da bi se postigla preventivna za{tita, svakodnevno u organizam treba unositi po 130 grama ovog vo}a. Zbog niskog sadr`aja ugqenih hidrata malina je u razumnim koli~inama bezbedna i za ishranu dijabeti~ara, {to se ne mo`e re}i i za svako

Pravi se od 100 do 200 g osu{enih plodova koji se preliju sa 600 ml vrele vode i potom ostave poklopqeni pola sata. Preporu~uju se 2-3 {oqe ~aja pre spavawa za lak{e znojewe prilikom prehlade, gripa i angine. PROTIV GASTRITISA Narodna medicina sok od sve`ih malina preporu~uje za le~ewe bolesti `eluca i creva, jer efikasno pro~i{}ava sistem za varewe, ubla`ava posledice gastritisa i zapaqewa debelog creva (kolitisa). Isto tako mo`e biti koristan za tretirawe urinarnih infekcija. Pije se 50-100 ml, tri puta dnevno, pre jela. ZA SNI@AVAWE TEMPERATURE Doma}i sok od maline sni`ava temperaturu i vra}a `ivotnu snagu bolesnika. U malo vode, skuvajte maline i topli napitak pijte ujutru i uve~e. ZA UPALU GRLA 25 g lista kupine, 25 g lista jagode, 25 g lista ribizle, 25 g lista maline. U 200 ml vode dodajte ka{iku ove me{avine i kuvajte pet minuta. Skinite s vatre, poklopite i ostavite da se malo prohladi. Jo{ topao ~aj procedite i grgqajte nekoliko puta dnevno. Napomena: Preostalu koli~inu umla~ite pre svake upotrebe. TENOST PROTIV UPALE DESNI

Antioksidans - Malina je posebno zanimqiva zbog sadr`aja raznovrsnih antioksidanata - 50% vi{e od jagode, deset puta od paradajza, tri puta od kivija. Oko 20% antioksidativne aktivnosti iz maline pripada vitaminu C. Antioksidativna aktivnost se ne gubi kada je malina smrznuta ili u obliku xema. Antikancerogeno dejstvo maline je zasnovano na velikom sadr`aju antioksidanasa. Oni spre~avaju o{te}ewe genetskog materijala }elije i wenu mutaciju u malignu }eliju. Najpoznatiji sastojak malina sa antikancerogenim svojstvom je elaginska kiselina, zatim antocijanini i polifenoli. Elaginska kiselina mo`e spre~iti nastajawe maligne }elije, zatim usporiti deqewe ve} formiranih malignih }elija i wihovo {irewe. Interesantno je da ove kiseline ima vi{e u xemu nego u soku, jer se ona nalazi uglavnom u ko{ticama maline. Elaginska kiselina sni`ava holesterol i visok krvni priti-

drugo vo}e. Odli~an je izvor dijetalnih vlakana, koja poma`u u pravilnoj funkciji creva, pove}ava osetqivost insulina i tako spre~ava razvoj dijabetesa tipa 2. Antivirusno dejstvo maline i sadr`aj prirodnih aspirina ima mnogostruko lekovito dejstvo na organizam. Sadr`i dosta kalijuma, tako da deluje diuretski, pa je blagotvorna kod bolesti bubrega, be{ike, mokra}nih kanala, kamena i peska u bubrezima i hipertenzije. Zbog sadr`aja pektina mo`e povoqno da deluje kod dijareje. Malina sadr`i prirodne aspirine te podsti~e znojewe. Zajedno sa antivirusnim dejstvom mo`e pomo}i kod bolesti usta, grla i plu}a. Sve`e maline jedino se ne preporu~uju kod te`ih oboqewa bubrega.

VITAMINSKI ^AJ Od su{enih plodova maline mo`e da se spremi izuzetno kvalitetan, vitaminski ~aj. Za ~aj treba odvojiti tri ka{ike osu{enih plodova ove vo}ke, dva decilitra mlake vode, kao i vanilu, karanfili} i |umbir. Priprema se tako {to se izmrvqene maline stave u zagrejanu vodu i kuvaju pet minuta, a zatim se ostave da odstoje deset minuta. - Sok od maline preporu~uje se za le~ewe bolesti `eluca i creva, jer efikasno pro~i{}ava sistem za varewe. Obloge od lista - sve` list od maline dobro zgwe~iti i staviti na bolno mesto. KOZMETIKA Savr{en je sastojak kozmeti~kih proizvoda, zbog antioksidacijskog delovawa i prirodnog za{titnog fakto-

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 28. jun

2 ka{ike lista maline, 1 ka{iku lista `alfije i 1 ka{iku maj~ine du{ice prelijte sa pola litra kqu~ale vode, prome{ajte, poklopite i ostavite 1 sat. Procedite i ispirajte usta vi{e puta u toku dana.

Subota, 29. jun

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 30. jun

MASKA PROTIV BORA Ispasirati 75 g malina, dodati dve ka{ike jogurta i tri kapi pomoranxinog uqa i sve vrlo dobro prome{ajte. Masku naneti na o~i{}enu ko`u lica i pustiti da deluje petaestak minuta. Uklonite je vatom prethodno urowenom u mlaku vodu, a lice isperite mlakom vodom i osu{ite. - Kod bora na licu poma`e i maska od sme{e izgwe~enih plodova maline i belanceta. U ulupan belanac dodati 2 ka{i~ice malina. Tu sme{u naneti na lice i dr`ati 15-20 minuta. Sprati hladnom vodom. - Lice je korisno umivati (naro~ito leti) vodom, pome{anom sa ~ajem od cveta lipe, zelenih listova maline (po 1 ka{ika na ~a{u vrele vode). Ako se taj ~aj zamrzne, trqawe dobijenim kockicama leda poma`e da se iza|e na kraj sa borama. ZA SUVU KO@U Izme{ajte {aku zrelih malina, ka{iku jogurta i ka{iku meda. Sme{u nanesite na lice i dekolte i isperite posle 30 minuta. Malina je bogata vlaknima i manganom. Vlakna usporavaju probavni proces, dok mangan ubrzava metabolizam. Ketoni, enzimi koji se nalaze u malinama, razgra|uju masne }elije u telu i uti~u na lu~ewe hormona koji upravqa metabolizmom. Istra`ivawa su pokazala da ketoni maline uz kontinuiranu upotrebu, smawuju potko`ne masti i masti oko trbuha i struka, te {tite od razvoja masne jetre.

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 3. jul

Utorak, 2. jul

Ponedeqak, 1. jul

ra od UV-zraka. Ketoni {tite telo od slobodnih radikala, {to smawuje znakove starewa... Kao sna`an izvor antioksidansa, posebno vitamina C, uqe maline pogodno je za suvu i zrelu ko`u.

^etvrtak, 4. jul

110C

120C

120C

110C

120C

130C

230C

230C

240C

240C

240C

250C

Delimi~no obla~no

Delimi~no obla~no

Vedro

Vedro

Delimi~no obla~no

Vedro

170C 240C

Vedro, porast temperature


37

RECEPTI

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

XEM OD MALINA I URMI

3 kg zrelih malina 1 {oqa urmi bez ko{tica 4 {oqe suvog gro`|a nekoliko karanfili}a

Maline operite i stavite da se kuvaju na tihoj vatri. Kada budu napola ukuvane, dodajte izblendirane urme, suvo gro`|e i karanfil~i}. Kuvati na tihoj vatri dok se ne zgusne dovoqno. Stavite xem, dok je jo{ vreo, u sterilizovane tegle i hermeti~ki ih zatvorite.

SLATKO OD MALINA

1 kg malina 1,25 kg {e}era 1 kesica limuntusa

Maline re|ati u {erpu, red malina - red {e}era, a svaki red poprskati rastvorenim limontusom i ostaviti da preno}i. Sutradan skuvati slatko, ali pri kuvawu skidati penu. Sok gotovog slatka pada}e te{ko s ka{ike i to po dve kapi odjednom. Slatko ostaviti da preno}i povezano vla`nom kuhiwskom krpom, a sutradan sipati u tegle.

KA[ASTI SOK OD MALINA

1 kg kupina 500 g malina 600 g {e}era sok od 1/2 maweg limuna 1/2 ka{i~ice cimeta 1 kesica xem fiks ekstra 2:1

XEM OD MALINA I KUPINA

500 gr malina 500 ml belog vinskog sir}eta 50 gr {e}era

Oprane maline staviti sa malo sir}eta u plasti~nu posudu i izgwe~ite ih da puste sok. Dodati preostalo sir}e, sipati smesu u fla{u i uz povremeno protresawe, ostaviti na hladnom i tamnom mestu 2 sedmice. Procediti, dodati {e}er i kuvati na laganoj temperaturi 10 minuta. Ohla|eno sipati u fla{e. Par malina ubaciti unutra za ukras.

Sve sastojke staviti u dubqu {erpu i kuvati pola sata, ~esto me{aju}i. Varja~om gwe~iti vo}e. Sipati u oprane i sterilisane vru}e tegle. Odmah zatvoriti i ostaviti da se odhladi.

5 kg zrelih malina 600 – 700 gr {e}era 1,5 l vode

Maline oprati i ocediti. Prokuvati vodu i {e}er. Oprane i oce|ene maline izgwe~iti i preliti pripremqenim toplim {e}ernim rastvorom, pokriti ~istom salvetom i ostaviti preko no}i na hladnom mestu. Sutradan maline propasirati i dobijen sok kuvati dok ne prokqu~a. Sipati u ~iste i zagrejane fla{e i zatvoriti.

SIRUP OD MALINA

SIR]E OD MALINA

MALINE I NEKTARINE

Za xem od malina: 500 g malina 1 ka{i~ica narendane limunove kore 1 ka{i~ica soka od limuna 5 listova nane 250 g {e}era pola kesice xem fiks supera 2:1

3 kg malina 3 kg {e}era 2 l hladne vode 30 g limunske kiseline

KOMPOT

Oprane maline staviti u dubqu posudu, sipati 2 l hladne vode, dodati limunsku kiselinu i izme{ti. Ostaviti sve pokriveno preko no}i na hladnom mestu. Drugi dan maline procediti kroz dvostruku gazu ili ih propasirati, dodati {e}er i me{ati dok se ne rastopi. Sirup uliti u ~iste i suve fla{e i povezati dvostrukim celofanom namo~enim u alkohol.

Mera za jednu teglu 700 g malina, 300 g {e}era 0,1 l vode. Maline slagati u teglu red malina, red {e}era, pa preliti vrelom vodom. Teglu dobro zatvori i pasterizovati 20 minuta na 80 stepeni C ili 3 minuta u vodi koja kqu~a.

BRZI XEM OD MALINA

PIJANE MALINE

500 gr malina 500 gr {e}era 1 ka{i~ica maslaca

Kuvati maline sa {e}erom i stalno me{ati. Kad se po~ne stvarati pena, da bi se to spre~ilo, dodati 1 ka{i~icu maslaca. Kuvati 8-10 minuta, dok se ne po~ne zgu{wavati. Malo xema izvaditi na tacnu, posle jednog minuta po vrhu bi trbalo da se uhvati korica. Xem je dosta redak, ali se pri hla|ewu ste`e. Kuvati najdu`e 10 minuta.

350 g malina, 200 g {e}era 1/2 l rakije cimet u kori

Maline operite, stavite u fla{u, dodajte {e}er, korice cimeta i zalijte rakijom. Prome{ajte i ostavite 21 dan na suncu, svaki dan malo protresite. Nakon 21 dan smesu procedite kroz gazu, prespite u fla{e i stavite na tamno i hladno mesto.

AKO SU STAKLENE FLA[E ZAPRQANE IZNUTRA – Staviti 1/4 l vinskog sir}eta u bocu i dodati smrvqene quske od jajeta i tu smesu ostaviti najmawe 5 sati u fla{i, promu}kati s vremena na vreme, a nakon toga isprati.

ZA VREME KUVAWA XEM NE]E PRSKATI PO [PORETU – Ako se prethodno u{pinuje {e}er, pa tek onda stavi vo}e.

AKO XEM NIJE DOVOQNO GUST - Dodajte mu me{avinu {e}era i limunovog soka.

DA BI STE SPRE^ILI PUCAWE FLA[A I TEGLI - Pre nego {to po~nete da ih punite toplom zimnicom, stavite ih na vla`nu krpu.

marketing 032/342-276

Za xem od nektarina: 500 g nektarina 1 kesica vanilin {e}era 250 g {e}era pola kesice xem fiks supera 2:1 500 g malina oprati i osu{iti, a zatim iseckati na sitnije komade. Dodati 1 ka{i~icu limunovog soka, narendanu limunovu koru i prome{ati. Listove nane oprati i sitno iseckati. Dve ka{ike {e}era pome{ati sa sadr`ajem kesice xemfiksa. Vo}e i xemfiks staviti u posudu za kuvawe i kuvati na jakoj vatri dok ne provri, neprestano me{aju}i. Kada provri, dodati ostatak {e}era i sve dobro prome{ati. Kuvati jo{ 3 minuta neprestano me{aju}i. Ostaviti da se ohladi. Nektarine kratko staviti u kipu}u vodu, izvaditi ih i staviti u hladnu vodu. Odstraniti koru i iseckati na sitne komade. Dodati vanilin {e}er. Xem kuvati na isti na~in kao i xem od malina. Ostaviti da se ohladi oko 5 minuta. Tegle prvo puniti xemom od nektarina, pa xemom od malina i hermeti~ki zatvoriti.


38

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

BEZBEDNOST

SAVETI ZA SIGURNU VO@WU U OTE@ANIM USLOVIMA we jednoj osobi gde i kada putujete i kad }ete se vratiti. Ako se ne vratite na vreme, ta osoba po potrebi mo`e obavestiti slu`be spa{avawa.

Sigurna vo`wa no}u Prilikom vo`we no}u va{im o~ima potrebno je neko vreme da se naviknu na svetlost i tamu. Svetla na putu tako|e mogu uticati na va{ vid. Promenite ugao nagiba unutra{weg retrovizora kako biste spre~ili zasqepqivawe svetlima automobila iza vas. Poku{ajte da izbegnete direktnu svetlost od automobila koji vam dolaze u susret u suprotnom smeru. referencu prilikom dono{ewa odluke o tome mo`ete li pro}i kroz to blato.

Sigurna vo`wa po vetru

Sigurna vo`wa po ki{i Tokom nevremena sa grmqavinom put postaje klizav i vidqivost je smawena. Usporite, dr`ite sigurnu udaqenost od automobila ispred vas i koristite kratka svetla i okolnu rasvetu.

Sigurna vo`wa po blatu

Ako ima jako puno blata na putu ili ako vozite po neasfaltiranom putu, zaustavite vozilo i proverite koliko je tvrdo i duboko blato pre nastavka vo`we. Pogledajte tragove to~kova drugih vozila kako biste izmerili dubinu i gustinu blata. Procenite koja bi vrsta vozila mogla da ostavi takve tragove na osnovu veli~ine i {irine tragova. Upotrebite tu informaciju kao

Smawite brzinu. Budite spremni da zaustavite vozilo u svakom trenutku. Ako prevozite neki teret, proverite je li dobro u~vr{}en. Podignite sva stakla. Spu{teno staklo mo`e privu}i ~estice koje se prenose vazduhom, poput pra{ine, {to mo`e uticati na vidqivost.

Sigurna vo`wa po planinskim podru~jima Pre vo`we po planinskim podru~jima morate proveriti ko~nice, proveriti imate li sav potreban alat za slu~aj kvara na vozilu, proveriti u kakvom je stawu va{ rezervni to~ak i poneti vi{e hrane, prikladnu ode}u i sredstva za prvu pomo}. Recite najma-

Sigurna vo`wa po autoputu Po{tujte ograni~ewa brzine na autoputu. Koristite pokaziva~e smera prilikom preticawa ili

promene saobra}ajne trake. Nemojte naglo okretati upravqa~, jer biste mogli izgubiti kontrolu nad vozilom i prevrnuti se.


MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM novu garsoweru u centru, na 3. spratu, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, u centru grada, zgrada Vavilona. Cena po dogovoru. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM name{tenu garsoweru od 26 m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru od 28 m2 kod H. Morave. Odmah useqiva, renovirana, u prizemqu. Tel. 064/ 920-6-755 PRODAJEM garsoweru od 29 m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, Qubi} kej. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48 m2, CG, Qubi} Kej, ni`a spratnost. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan, renoviran. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan, kod Hotel Morave. Cena dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2, CG, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u Aveniji 1. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2. Povoqno. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici . Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 317 -1 701 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2 u centru G. Milanovca. Tel. 064/ 025-

39

OGLASI

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

1-398 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji , ima lift i terasa. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj ulici. Cena 28.000 eura. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM trosoban stan, centar, 2. mokra ~vora. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, naseqe Vinara. Povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Telefon: 063/ 735-0-260 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2. Tel. 064/ 158- 9-363 PRODAJEM stan od 64 m2, u Maloj koloniji kod “Slobode”. Cena 15.000 eura. Tel. 063/ 128-8-840 PRODAJEM stan od 47 m2, kod Merkatora. Cena 35.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 36 m2, u Qubi}skoj ulici. Cena 22.500 eura. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru, 2. sprat. Tel. 063/ 127-5-630. PRODAJEM stan od 41 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 34 m2, Avenija 1. Cena 22.000

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. SAMOSTALNA ZANATSKA RADWA “ELEKTRIKA-D” ^A^AK UGRADWA KLIMA URE\AJA VE] OD 45 EURA. f ElektrikaDamljanovic www.elektrikad.ls.rs TEL. 064/ 301-7-450 TRA@IM `enu od 50 do 60 godina, mogu} brak. Tel. 391754

eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 60 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 48 m2, Qubi} Kej. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 28 m2, 5. sprat, kod H. Morave. Cena 16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan kod Belvija, od 45 m2, na 3. spratu. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM stan od 45 m2. Cena 28.000 eura. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM stan u ulici Milenka Nik{i}a br. 41. Tel. 391-754 PRODAJEM stan od 54 m2 sa dve spava}e sobe na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle. Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, centar. Cena 42.500 eura. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, ulica Bate Jankovi}. Tel. 062/ 200482 PRODAJEM stan 28 m2 kod H. Morave. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 40 m2, Qubi} Kej. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica Svetog Save ,1. sprat. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan u strogom centru grada, 84 m2 sa pogledom na {etali{te, ili mewam za mawi uz doplatu. Tel. 066/ 938-7-293 PRODAJEM stan od 88 m2, 5. sprat, ulica K. V.

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski. Popovi}a. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM stan od 41 m2 , CG, Qubi} kej. Cena 22.500 eura. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 43 m2, 2. sprat, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan kod Solida od 53 m2. Ima tapija. Mogu}nost na kredit ili rate. Odmah useqiv. Cena 31.900 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 64 m2, 1. sprat, U~iteqska ulica. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM renoviran stan od 77 m2, na 4. spratu u centru. Cena 42.500 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM lokal od 11 m2 u centru. Tel. 064/673-2969 PRODAJEM monta`ni lokal kod benzinske pumpe “Prioritet” u Aveniji. Tel. 060/ 167-7-428 PRODAJEM ku}u u Atenici, od 110 m2. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6. ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/6732-969 PRODAJEM ku}u od 151 m2, u Beogradu kod Crvenog Krsta. Cena dogovor. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa, kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u centru od 66 m2, plac 4.5 ari. Mogu}nost zamene za trosoban stan, uz doplatu. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve ku}e kao posebne stambene jedinice

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora. Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

IZDAJEM NENAME[TEN STAN OD 65 M2 U STROGOM CENTRU ^A^KA, NA PRVOM SPRATU ( CG, KLIMA, KABLOVSKA). POGODAN KAKO ZA STAMBENI, TAKO I KAO POSLOVNI PROSTOR (ORDINACIJE, KANCELARIJE). TEL. 064/ 391-3-059

KUPUJEM MAWI FRIZERSKI SALON. TEL. 064/ 196-4-705

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu}nost zamene za stan, ili za auto. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 sa pomo}nim objektima, na 20 ari placa u Loznici. Cena 6.000 eura. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM kamp ku}icu u Ro{cima. Tel. 060/ 033-2354 PRODAJEM vikendicu sa vi{e pomo}nih prostorija i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, blizu ^a~ka, asfaltni prilaz. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652-804 PRODAJEM ILI MEWAM seosko doma}instvo kod Vaqeva, za okolinu ^a~ka. Tel. 063/ 208-597 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 NEKRETNINE IZDAVAWEPOTRA@WA IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila starijoj `enskoj osobi. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, u stambenoj zgradi. Tel. 064/ 191-1-911 IZDAJEM jednosoban stan preko puta nove Bolnice. Tel. 063/ 700-2-7951, 064/

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

910-2-332 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a. Tel. 032/ 332671 IZDAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, CG, kablovska. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 202-2-820 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Gradskom bedemu. Tel. 063/ 876-4189 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2720 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj. Tel. 063/ 8442-574 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod Slobodine raskrsnice. Povoqno. Tel. 064/336-8222 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM name{tenu garsoweru, na Qubi} Keju. Tel. 032/ 354-285. IZDAJEM nename{tenu ku}u u Draga~evskoj ulici. Tel 064/ 264-2-653 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu ( CG, klima, kablovska), za stambeni ili poslovni prostor ( ordinacije, kancelarije). Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod H. Morave. Tel. 064/ 230-4202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/ 103-1-335


40 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Ku}a je zasebna, na sopstvenom placu. Cena 80 eura. Pla}awe unapred. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 032/ 700-957. IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, na Qubi} keju. Tel. 032/ 880-332, 064/ 309-1-126 IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 1159-863 IZDAJEM ku}u u strogom centru grada. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM povoqno stan na moru u Igalu. Tel. 062/ 385-929, 063/ 779-9-264 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u stambenoj zgradi. Tel. 063/ 609-784 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj kod Doma Armije, 1. sprat, za ku}u. Tel. 065/ 641-4-140 POTREBAN nename{ten stan na du`i period. Tel. 062/ 228-283 PLACEVI PRODAJEM plac u Kowevi}ima, uz magistralu,

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

OGLASI

kod Auto baze (kompletna infrastruktura). Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini , u blizini “Intereksa“. Tel. 032/ 341867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, povr{ine 5 ari. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , pored puta, povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 18 ari kraj Morave, potes Rastoke. Tel. 063/ 163-6-265. PRODAJEM placeve od 4 i 30 ari, posle Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari, na putu za Gu~u. Na placu voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i brvnara, kod Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 7545-011 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 1116-439 PRODAJEM plac od 5 ili 10 ari kod Slobode. Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i. Tel. 064/ 210-9-284

PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost i zamene za auto. Mogu} svaki dogovor. Cena 1.900 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 63 m2, u Prislonici. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM placeve od 16 ari / deqiv / i 6 ari u centru Kotra`e, pored puta. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM zemqu u Lipnici. Tel. 063/ 652-804 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Tel. 064/ 250-7-493 RAZNO PRODAJEM rashladni orman od 700 lit, od - 15 C do - 24 C. Tel. 064/ 121-4070 PRODAJEM p~ele, rojeve i stara dru{tva u D.B. ko{nicama sa mladim maticama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM frizerske makaze za prore|ivawe kose Solinger ( nema~ke ). Veoma povoqno. Tel. 060/ 767-6246 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 3463-990 PRODAJEM radni sto bu cnlteamwork.info, kombinacija boja po `eqi. Tel. 061/ 297-9-521 PRODAJEM televizor. Tel.

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

Telefon za informacije:

032/385 - 950

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

060/ 346-3-990 PRODAJEM harmoniku klavirku. Veoma povoqno. Tel. 064/ 550-6-071 PRODAJEM polovan crep, grede i blokove. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM 130 bagremovih direka i cerovu dasku u ekstra stawu. Tel. 063/ 208-597 PRODAJEM livene radijatore. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM rolere marke Alpina, 44. broj. Malo kori{}eni. Tel. 060/ 0333-423 PRODAJEM italijansku samohodnu kosa~icu. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozi-

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

cionerom. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM krevet i dve foteqe “ Mojca”. Veoma povoqno.Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM 30 m3 suvih drva, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM drva, 3000 din/m2. Tel. 061/ 319-6188 PRODAJEM kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM mesing u

{ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM unikatni nakit, povoqno. Tel. 060/ 337-2510 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2141, 032/ 374-125 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan. Tel. 371685 PRODAJEM kompresor. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila : 175/65/14, 155/65/13, 165/70/13, 155/80/13. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8845 PRODAJEM ovce sa jagwi}ima. Tel. 877-382

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura


PRODAJEM ma{inu za {ivewe ko`e i krzna, ispravna. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM pi{toq sa dozvolom. Tel. 061/ 111-6439 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 , 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM uqnu zup~astu pumpu , motor Sever. Cena 80 eura. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en. Cena 5.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan. Cena 300 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM traktor Toma Vinkovi} 18 ks, 74.god, sa prikolicom. Cena 1.350 eura. Tel. 064/ 134-8-013 PRODAJEM motornu testeru 041 Stil. Cena 185 eura. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 4812-144 PRODAJEM motokultivator IMT 509, 15 KS, sa prikolicom , frezom i dosta opreme. Tel. 032/ 351-682, 063/ 741-9-915 ARMIRA^I, prodajem ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu,

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

ma{inu za savijawe, ma{inu za uzengije i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 KUPUJEM biciklu Monti Bike do 80 eura. Tel. 061/ 110-5-134 KUPUJEM stoni fudbal. Tel. 032/ 381-022 KUPUJEM mawi , dobro o~uvan fri`ider. Tel. 060/ 027-7-233 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM [kodu Oktaviu 1.6 benzin. Cena 2.200 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003. godi{te. Mogu}a zamena za stan, uz moju doplatu. Tel. 069/ 1610-777 PRODAJEM Zastavu 10,

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

41

OGLASI

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

bela, 5- vrata, 2008. god, registrovana. Cena 2.500 eura. Tel. 032/ 344-630, 064/ 158-9-363 PRODAJEM Volkswagen Polo 1.9 dizel, Cena 1.500 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Citroen C-2, 1.2 benzin, pre{ao 140.000 km, 2004.godi{te. Cena 2.600 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Peugeot 206 SW sa plinom, 2002. godi{te. Cena 2.900 eura. Tel. 064/ 240-2-699 USLUGE IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 069/ 870-5-061 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe

AGENCIJA

svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9889. USLUGE elektromonta`e elektri~ne instalacije i osvetqewe : izrada, popravka i prepravka. Tel. 064/ 301-7-450 USLUGA zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 9109-889 USLUGE popravke le|nih prskalica. Tel. 064/ 120-6572 USLUGE {emirawa komandnih ormana. Tel. 064/ 3017-450 USLUGE servisa gasnih kotlova i sistema grejawa. Tel. 064/301-7-450 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE ugradwe klima ure|aja ve} od 45 eura. Tel. 064/ 301-7-450

VR[IM medicinske usluge davawa terapije, previjawa i medicinske nege nepokretnih lica. Tel. 062/ 841-8706 PREVODIM tekstove sa engleskog - kwige, kataloge, bro{ure. Tel. 061/ 115-9863 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima i svodim ih na normalno stawe. Tel. +38267259654 ZAPOSLEWE OZBIQNA @ENA ~uvala bih dete. Tel. 063/ 789-2472 OZBIQNA @ENA , izuzetno kvalitetno ~isti ku}e i stanove. Povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 TRA@IM posao brawa malina na Javoru. Tel. 060/ 033-2-354

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2


42

OGLASI

Grad ^a~ak, na osnovu Odluke Gradona~elnika broj 404-27/13-II od 14.06.2013. godine, objavquje OGLAS o prodaji slu`benog motornog vozila javnim nadmetawem u postupku prikupqawa zatvorenih ponuda I. PREDMET PRODAJE Predmet prodaje je slu`beno putni~ko motorno vozilo, vlasni{tvo grada ^a~ka.

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

VI. SADR@AJ PONUDE Zatvorena koverta sa ponudom treba da sadr`i: - prijavu za u~e{}e na javnom prikupqawu ponuda potpisanu li~no ili od strane ovla{}enog lica ponu|a~a. Prijava fizi~kog lica sadr`i ime prezime, ime oca, adresu prebivali{ta, JMBG, broj li~ne karte i mesto izdavawa, broj telefona. Prijava pravnih lica sadr`i naziv i sedi{te, podatke o upisu u registar nadle`nog organa (fotokopija Re{ewa o upisu), PIB, mati~ni broj, potpis ovla{}enog lica overen pe~atom, telefon, osoba za kontakt; - bezuslovnu ponudu, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa na koji ponuda glasi; - dokaz o uplati depozita; - potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj depozita; - potpisanu izjavu da je pre nadmetawa obavio razgledawe vozila koje se prodaje i da svoju ponudu zasniva na sopstvenoj proceni stawa vozila; VII. NEISPRAVNE PONUDE

Prodaja }e se obavqati po na~elu "VI\ENO-KUPQENO", {to iskqu~uje sve naknadne reklamacije i prigovore kupca upu}ene prodavcu po pitawu kvaliteta i eventualnih nedostataka odnosno ispravnosti, kompletnosti i tehni~kih karakteristika vozila. II. PODACI O VOZILU 1. Motorno vozilo vrsta: ; marka: [koda Superb classic; broj {asije: TMBDT23U869117221; oblik karoserije: limuzina; godina proizvodwe: 2006. godina; pre|ena kilometra`a: 332858 km; boja: 9M crna metalizirana; broj sedi{ta: 5; radni obim motora: 2771 cm3; maksimalna snaga: 132 kW; vrsta goriva: bezolovni benzin; eko karakteristike: Euro 4; broj motora: AMXA42322; mewa~: automatski; registrovano do: neregistrovan; III. PREGLED VOZILA Vozilo se mo`e pogledati u dvori{tu Gradske uprave grada ^a~ka, svakog radnog dana u periodu od 08.00 do 14.00 ~asova, po~ev od 28.06.2013. do 05.07.2013. godine, uz predhodnu najavu na telefon 032/309-093, Milorad Kova~evi}.

Komisija ne}e uzeti u razmatrawe odnosno odbi}e kao neispravnu: - ponudu koja je dostavqena po isteku roka odre|enog za podno{ewe (neblagovremena ); - ponudu uz koju nije prilo`ena sva tra`ena dokumentacija, dokazi i izjave (nekompletna ); - ponudu koja sadr`i uslov; - ponudu sa iznosom mawim od utvr|ene po~etne cene; VIII. DOSTAVQAWE PONUDA Ponude sa kompletnom tra`enom dokumentacijom dostavqaju se u zatvorenoj koverti sa naznakom "Ponuda - NE OTVARAJ - Javni poziv za prodaju motornog vozila javnim nadmetawem" putem po{te ili neposrednom predajom na pisarnicu Gradske uprave grada ^a~ka, ul. @upana Stracimira br.2 ({alter 8), radnim danom od 07.00 do 15.00 ~asova. Krajwi rok za podno{ewe ponuda je petak, 05. jul 2013. godine do 12,00 ~asova, ukqu~uju}i i ponude upu}ene putem po{te, a pristigle do nazna~enog datuma i vremena.

IV. KRITERIJUM ZA IZBOR NAJPOVOWNIJEG PONU\A^A Javno nadmetawe bi}e punova`no i u slu~aju da ponudu dostavi samo jedan ponu|a~. Najpovoqnijom ponudom smatra}e se ponuda sa najvi{im ponu|enim iznosom. IX. DAN I MESTO ODR@AVANjA JAVNOG NADMETAWA U slu~aju da dva ili vi{e ponu|a~a u zatvorenim kovertama dostave ponudu sa istim iznosom, koji je ujedno i najvi{i ponu|eni iznos, Komisija }e proglasiti pobednikom ponu|a~a koji je ranije dostavio ponudu, po datumu i vremenu prijemnog {tambiqa sa prijemne pisarnice Gradske uprave grada ^a~ka. U slu~aju da izabrani ponu|a~ odustane od ponude, ne zakqu~i Ugovor o kupoprodaji vozila u ostavqenom roku ili ne uplati utvr|eni iznos, depozit se zadr`ava i smatra}e se da je odustao od kupovine, a Ugovor o kupoprodaji vozila }e se zakqu~iti sa ponu|a~em koji je dostavio slede}u najpovoqniju ponudu. V. PRAVO U^E[]A Pravo u~e{}a imaju pravna i fizi~ka lica i preduzetnici koja uplate depozit u visini 10% od utvr|ene po~etne cene vrednosti vozila. Uplata depozita vr{i se na ra~un br. 840-813141843-51 Grada ^a~ka - depozit, sa pozivom na broj 97 93-034, sa naznakom "Primawa od prodaje ostalih osnovnih sredstava u korist nivoa gradova". Dokaz o uplati bez navedenih podataka ne}e se prihvatiti. U~esnicima javnog nadmetawa koji nisu kupili vozilo (neuspe{ni) upla}eni depozit se vra}a, na na~in kako su i uplatili, nakon okon~awa postupka izbora najpovoqnijeg ponu|a~a. Uspe{nom ponu|a~u upla}eni depozit bi}e ura~unat u cenu kupoprodajnog ugovora. Nema pravo na povra}aj depozita u~esnik na nadmetawu: - ako kao progla{eni kupac ne potpi{e kupoprodajni ugovor u predvi|enom roku ili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisnom roku i po propisanoj proceduri; - ako kao drugi najboqi ponu|a~ na odr`anom javnom nadmetawu, nakon odustanka progla{enog kupca, ne potpi{e kupoprodajni ugovor u roku od 3 dana od dana kada je pozvan da pristupi potpisivawu ugovora ili ne uplati kupoprodajnu cenu; iho i ne~ujno, ali uz `aqewe ogromnog broja po{tovalaca, saradnika, kolega, prijateqa i rodbine nedavno nas je napustila u~iteqica Dobrila Eri}. Weni |aci, odnosno wena „deca“, kako ih je iz istinske qubavi prema svima wima ~esto zvala, izgubili su osobu koja im je, ne samo utrla put ka prvim slovima, prvim sabirawima i oduzimawima, ve} i ~oveka koji im je jo{ od malih nogu prenosio i usa|ivao istinske vrednosti `ivota, pona{awa i qudskog po{tovawa. Ali i ta wena „deca“ nisu to nikada zaboravqala. Ostali su joj do kraja zahvalni za sve u~iweno i nau~eno, bez obzira da li su u klupe seli

T

IN MEMORIAM

DOBRILA ERI] na samom po~etku {ezdesetih, kada je po~ela da slu`buje u ^a~ku, ili su to |aci iz devedesetih kada je vodila wenu posledwu generaciju. A li~ni i profesionalni uspesi mnogih od wih, samo opravdavaju ovakav odnos prema wihovoj u~iteqici. Me|u prijateqima, kolegama i saradnicima popularna Doca bila je pojam otvorenosti i iskrenog prijateqstva. Imala je voqu za `ivotom i to je svojom energi~no{}u i spontano{}u uporno pokazivala.

Javno otvarawe ponuda, obavi}e Komisija, i odr`a}e se se u petak, 05. jula 2013. godine sa po~etkom u 13:00 ~asova u prostorijama Gradske uprave grada ^a~ka. Otvarawu ponuda mogu prisustvovati ponu|a~i ili wihovi opunomo}eni predstavnici. X. OBAVEZA KUPCA U~esniku koji je ponudio najve}u cenu, upla}eni depozit se ura~unava u kupoprodajnu cenu, dok je razliku izme|u deponovanog iznosa i kupoprodajne cene izabarani kupac du`an da uplati na ra~un Gradske uprave grada ^a~ka broj: 840-813141843-51 sa pozivom na broj: 97 93-034, svrha uplate: "Primawa od prodaje ostalih osnovnih sredstava u korist nivoa gradova", a u skladu i u roku utvr|enom u Ugovoru o kupoprodaji vozila. Sve poreze, tro{kove overe kupoprodajnog ugovora i tro{kove oko prenosa prava vlasni{tva nad kupqenim motornim vozilom snosi Kupac. Po zakqu~ewu Ugovora o kupoprodaji i izvr{enoj uplati kupoprodajne cene Kupac mo`e preuzeti motorno vozilo, zajedno sa prate}im dokumentima motornog vozila. XI. DODATNE INFORMACIJE Javni poziv za prodaju vozila putem postupka javnog nadmetawa objavi}e se u listu "^a~anski glas", kao i na slu`benoj web stranici grada ^a~ka www.cacak.org.rs Za sve dodatne informacije kontakt osoba je: Milorad Kova~evi}, broj telefona: 032 / 309-093

Ni, ve} vi{e od dvadeset godina penzijskog sta`a, nisu je spre~avali da bude redovan posetilac i u~esnik mnogih proslava i dru`ewa sa kolektivom. Osamdeset ~etiri godine ovozemaqskog `ivota, u~iteqica Dobrila Eri} ispunila je svojim ranim detiwstvom u Bresnici, gde je ro|ena, zatim svojim {kolovawem u ^a~ku i Kragujevcu, prvim slu-

`bovawem u Ostri (Solincu), a zatim redom u Prizrenu, Gu~i i od 1961. godine u ^a~ku. Sa svojim `ivotnim saputnikom Mladenom - Mla|om, tako|e prosvetnim radnikom, provela je ta~no {ezdeset godina skladnog braka, {to su i pokazivali stalnim zajedni~kim izlascima i ispijawem, sa wihovim prijateqima, ve~erwe kafe u ba{ti HB-a, takore}i do posledweg wihovog zajedni~kog dana. Bila je uvek puna pri~e o svojoj deci, sinu Draganu i }erci Dragici - Seki, koji sa svojim porodicama tako|e `ive u ^a~ku, i koje je vaspitala u istom duhu, kao i wene u~enike. M. S.


43

OGLASI

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 20. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

JAVNOM UVIDU, PREZENTACIJI I RASPRAVI

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora Preduze}e za spoqnu i unutra{wu trgovinu "TEHNOPAPIR" d.o.o. Zemun za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu postrojewa za skladi{tewe i tretman (presovawe i balirawe) neopasnog otpada (otpaci i ostaci od papira i plastike) na k.p.br. 2513/3 KO ^a~ak, ul \or|a Toma{evi}a br. 111, ^a~ak. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu. NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

OGLA[AVA PRODAJU Putni~kog vozila Renault Thalia 1.4, reg. oznake ^A 019-KE broj {asije: VF1LBOBC533650002, godina proizvodwe 2004. Po~etna prodajna cena je 162.305,00 dinara.

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora “Telekom Srbija” a.d. Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji “^A-Svetog Save Tehni~ki fakultet” - ^A47/^AU47, koji se realizuje na zgradi Tehni~kog fakulteta u ^a~ku, na k.p. br. 3, 6/1 i 7/1, sve u K.O. ^a~ak, u ulici Svetog Save br. 65 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti javni uvid u navedenu studiju o proceni uticaja objekta na `ivotnu sredinu u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, uz prisustvo predsednika stru~ne slu`be, do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 19. 7. 2013. godine. 3. Javna prezentacija i javna rasprava o navedenoj studiji o proceni uticaja objekta na `ivotnu sredinu bi}e odr`ana dana 19. 7. 2013. godine u sali Gradskog ve}a grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 2 u ^a~ku, sa po~etkom u 11,00 ~asova. 4. Zainteresovane organizacije, organi i gra|ani mogu svoje primedbe, predloge i mi{qewe o navednoj studiji o proceni uticaja na `ivotnu sredinu dostaviti gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 19. 7. 2013. godine. NA^ELNIK UPRAVE Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

Republika Srbija MINISTARSTVO ENERGETIKE, RAZVOJA I @IVOTNE SREDINE Broj: 353-02-00877/2013-05 Datum: 10. 6. 2013. godine Beograd Na osnovu ~l. 10 stav 1. a u vezi sa ~l. 29. stav 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik R. Srbije” 135/04, 36/09) daje slede}e

Prodaja se vr{i prikupqawem pisanih ponuda, uz mogu}nost da ponu|a~i po jednom pove}aju cenu prilikom javnog otvarawa ponuda. Vozilo se prodaje u vi|enom stawu. Tro{kove poreza snosi kupac. Javno otvarawe ponuda i progla{ewe napovoqnijeg ponu|a~a, izvr{i}e se u prostorijama ^a~anske banke a.d. ^a~ak, ulica Pivarska 1, dana 8. 7. 2013. godine, sa po~etkom u 12 ~asova, kancelarija broj 36. Vozilo se mo`e razgledati u periodu od 1. 7. do 5. 7. 2013. godine na adresi Pivarska 1. Osoba za kontakt je Slobodan Novakovi}, telefon 063/669-133. Pisane ponude u zatvorenom omotu dostaviti na adresu Pivarska 1 najkasnije do 8.7.2013. godine u 11 h, sa naznakom "ponuda za kupovinu vozila" - " ne otvarati"

OBAVE[TEWE Obave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacije da je nosilac projekta Radoslav @ivani}, Kowevi}i, Grad ^a~ak, podneo Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, Zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta eksploatacije peska i {qunka na levoj obali zapadne Morave, KO Trnava i KO Kowevi}i, Grad ^a~ak, staciona`a (km 139+450 do km 139+960), zaveden pod brojem 353-02-00877/2013-05. Zainteresovana javnost mo`e da izvr{i uvid u sadr`inu zahteva svakog radnog dana od 11-14 ~asova u prostorijama Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, kancelarija 426 i dostavi svoje mi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO ODR@ANA KOMEMORACIJA DR DOBRIVOJU OGA[ANOVI]U

OPRO[TAJ OD POZNATOG NAU^NIKA, TVORCA PRIZNATIH ^A^ANSKIH SORTI [QIVE aposleni u Institutu za vo}arstvo, na komemorativnom skupu u ovoj nau~no-istra`iva~koj ustanovi, minutom }utawa odali su po~ast po{tovanom kolegi dr Dobrivoju Oga{anovi}u. Komemoraciji su prisustvovali i ~lanovi porodice. Doktor Dobrivoje Oga{anovi}, dugogodi{wi ~lan kolektiva Instituta za vo}arstvo, nau~ni savetnik u penziji i dopisni ~lan Akademije in`ewerskih nauka Srbije, preminuo je 13. juna. Sahrawen je u subotu, 15. juna, u rodnom Krivequ. - Imam te{ku, ali i ~asnu du`nost da se u ime kolektiva oprostim od po`rtvovanog pregaoca i veterana na{e nauke i struke, dopisnog ~lana Akademije in`ewerskih nauka Srbije, uva`avanog i po{tovanog kolege, samosvojnog ~oveka, velikog individualca, koji je ceo svoj `ivot posvetio razli~itim aspektima razvoja vo}arstva, stvarawu novih sorata, pre svega {qive, prou~avawu, o~uvawu i kori{}ewu autohtonih sorata, unapre|ewu tehnologije gajewa vo}aka i proizvodwe vo}a i proizvoda od vo}a - rekla je u

Z

svom po~asnom govoru dr Svetlana Paunovi}, direktor ~a~anskog Instituta za vo}arstvo. Doktor Dobrivoje Oga{anovi} je ro|en 14. juna 1938. godine u Krivequ, op{tina Bor. U svom rodnom mestu je zavr{io osnovnu {kolu, a gimnaziju u Boru 1958. godine. Na Odseku za vo}arstvo i vinogradarstvo Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu diplomirao je 1963. godine. Od 1964 do 1969. godine radio je u Poqoprivrednoj zadruzi „Jedinstvo“ u Boru kao rukovodilac kooperacije. U novembru 1969. godine preselio se u ^a~ak i u Institutu za vo}arstvo u ^a~ku zapo~eo uspe{nu karijeru nau~nog radnika kao asistent u Odseku za pomologiju i selekciju vo}aka, u kome je predano radio ne samo do odlaska u penziju, ve} i godinama posle toga. Zvawe magistra poqoprivrednih nauka na grupi za Pomologiju Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu stekao je 1975. godine. Odbranio je doktorsku disertaciju na istom fakultetu 1985. godine. Zvawe nau~nog savetnika stekao je

1992, a za dopisnog ~lana Akademije in`ewerskih nauka izabran je 2002. godine. Od 1989. do 2003. godine, obavqao je veoma odgovornu du`nost zamenika direktora Instituta. Bio je ~lan Jugoslovenskog nau~nog vo}arskog dru{tva, Me|unarodnog dru{tva za hortikulturne nauke i po~asni ~lan nau~nog vo}arskog dru{tva Srbije. Doktor Oga{anovi} je sav svoj nau~ni i stru~ni rad posvetio unapre|ewu proizvodwe {qive, breskve i kajsije. Radio je na prou~avawu i uvo|ewu u proizvodwu novih sorti i podloga, prou~avawu i kolekcionisawu doma}ih sorti, sa kolegama iz Instituta prvi u Evropi je razvio poseban program planske hibridizacije i ciqane selekcije hibrida {qive na otpornost ili tolerantnost prema virusu {arke {qive. Objavio je vi{e od 150 nau~nih, 27 stru~nih radova i dve monografije o novim sortama vo}aka stvorenim u Institutu. Kao oplemewiva~ i prvi autor radio je na stvarawu i priznavawu devet sorti {qive: valerije, jelice, vaqev-

ke, boranke, timo~anke, mildore, krine, zlatke, pozne plave i nade. Jedan je od oplemewiva~a tri perspektivna hibrida {qive, koji se sada nalaze u postupku priznavawa za nove sorte. Za postignute rezultate u oblasti nau~nog i stru~nog rada dobio je Plaketu 10. Kongresa vo}ara Jugoslavije i Povequ za ostvarene rezultate rada na stvarawu novih sorti {qiva i wihovom uvo|ewu u proizvodwu na 1. Simpozijumu o {qivi Srbije 2006. godine u ^a~ku.


44

^ITUQE

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

MILENKO LUKI] iz Mr~ajevaca preminuo dana 17. juna 2013. godine. Sahrana je obavqena 19. juna na grobqu u Mr~ajevcima. Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima i kom{ijama koji su svojim izjavqivawem sau~e{}a i prisustvom dostojanstveno ispratili na{eg Milenka. SE]AWE

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

TOMISLAV JOROVI] TOMO

O@ALO[]ENI: supruga DESA, }erka VESNA, zet MILAN, unuke JOVANA i MILICA, brat PETRONIJE i ostala mnogobrojna rodbina. fak.

Dana 22. 06. 2013. godine, preminuo je na{ voqeni mu`, tata i deda

U utorak 2. jula 2013. godine, navr{i}e se [EST GODINA od smrti na{eg dragog

profesor u penziji 27. 6. 2004 - 27. 6. 2013.

Neizmerno hvala za svu qubav koju si nam pru`io. Uvek sa nama u du{i i mislima. TVOJI NAJMILIJI: RADA, KA]A i ILIJA sa porodicama.

DANILA DA^A VRANI]A

(1928 - 2013)

16130

1. 7. 2009 - 1. 7. 2013.

Vreme je pro{lo, a se}awe i uspomena na tebe su na{a qubav i nezaborav.

STOJKA BELI] COJA

^etiri godine je dugo vreme. Uzalud je brojati dane jer te ne mogu vratiti. Svaka stvar ima svoju pri~u o tebi, svaki doga|aj svoju uspomenu na tebe. Zauvek si u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: BEBA i DANILO 16133

JOVAN FILIPOVI] JOVO

Supruga NADA i sestra MARA sa porodicom.

Uspomenu na tebe ~uva}e zauvek tvoji: ROSA, DRAGICA, LIDIJA, TIJANA, TEODORA, STEFAN i FILIP

16131

16134

3. jula 2013. godine, navr{ava se 40 tu`nih dana od kako nije sa nama na{a voqena

Dana 4. jula 2013. navr{ava se godinu dana od smrti na{e drage

RADMILA KI]ANOVI]

VOJIMIRKE VOJE NIKOLI]

iz Atenice Uvek }emo sa ponosom izgovarati tvoje ime. Neka te na{e misli zagrle, neka te na{e suze poqube, neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a beskrajna qubav. Suprug MILOQUB, sin JOLE i }erka VESNA sa porodicama.

5. jula se navr{ava GODINA DANA od kako tugujemo za na{om sestrom

Dana 5. jula 2013. navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e drage

MICOM ^OLANI]

MILEVE MICE ^OLANI]

Dok smo `ivi, se}a}emo se wene dobrote i po`rtvovanosti za svakoga od nas. TVOJI: brat BORO i sestra RADA.

U subotu 29. juna u 11,30 ~asova, okupi}emo se na ~a~anskom grobqu, da odamo pomen, na{oj voqenoj mami i baki. Neka joj je ve~na slava i hvala.

WENI NAJMILIJI

Beskrajno nam nedostaje{ i ponosni smo {to smo te imali. ]erka DU[ICA sa porodicom 16132

SE]AWE 27. jun 1988 - 27. jun 2013.

DRAGI[A MIHAILOVI] - ]AMO S po{tovawem i qubavqu tvoji najdra`i: VERA, MI[KO i NEVENKA 16135


45

^ITUQE

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

Svom bratu

26. 6. 2007 - 26. 6. 2013.

DEJAN DROBWAK 28. 6. 2012 - 28. 6. 2013.

Te~o, Bio si ono {to ne mo`e biti svako, ~ovek iskrenog i velikog srca. Ko te poznavao zna {ta smo izgubili. MARKO sa mamom i babom. 16138

SE]AWE 30. 6. 2011 - 30. 6. 2013.

MAGDA TOPALOVI]

DEJANU DROBWAKU

JELENA

I nakon godinu dana postoji{ u na{im pri~ama i se}awima. Zaborav ne postoji za one koji te vole.

DOK @IVIM @IVE]E[ I TI SA MNOM. TVOJ COKI 16125

TVOJI: GORDANA, MILO[, IVANA, JOVANA i MI[KO U subotu, 29. juna 2013. u 12 ~asova na ~a~anskom grobqu dava}emo {estomese~ni pomen na{oj dragoj

MIROSLAV PROKOVI]

iz Preqine ro|ena Jovi~i} Re~i nemaju snagu da opi{u ose}awe kad se izgubi majka, supruga, baka. S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: deca i suprug DRAGAN

QUBAN PAVLOVI] 27. 6. 1999 - 27. 6. 2013.

JELI LAZOVI]

iz ^a~ka preminuo je 16. juna 2013. godine.

Ovim putem `elimo da se zahvalimo, prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a i prisustvu na sahrani na{eg dragog Mira. WEGOVI NAJMILIJI: supruga MICA, }erka DRAGA, zet DEJAN, unuci MILICA i \OR\E i ostala rodbina.

Vreme prolazi, a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te zaista nema. Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najdra`i. PORODICA LAZOVI]

Dana 27. juna navr{ilo se 14 godina od smrti mog voqenog sina. Te`ak je bol i tuga koja se uselila u maj~ino srce, od kada nisi sa wom. Bio si maj~in ponos i nada. Nada je nestala, a ostao je samo ponos {to sam te imala. Sve {to je bilo ~asno, lepo i plemenito bilo je u tvojoj du{i. Bez tebe je te{ko `iveti, mnogo majci nedostaje{. Se}awe na tvoj dragi lik i dobrotu daje mi snagu da se borim sa tugom. Tvoji koji te najvi{e vole: majka CMIQKA i sestra SELENA sa porodicom.

16124

16123

SE]AWE na na{e drage roditeqe

Dragi na{

16126

RADOVAN RA[O ARSOVI]

\OR\E

iz Trbu{ana

NIKOLA

BO@ANA

27. 6. 1993 - 27. 6. 2013

5. 5. 1995 - 5. 5. 2013

U subotu, 29. juna 2013. godine navr{ava se pola godine od smrti na{eg dragog Ra{a. Ostajemo tu`ni i beskrajno zahvalni za sve {to je za nas u~inio.

PANTOVI] iz Trnave Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na vas. Sa ponosom vas pomiwemo i u srcu nosimo. ]erke ZORICA i @IVKICA sa porodicama.

[ta god da ti napi{emo malo je... SLAVA TVOM IMENU! Pavle i Rastko

Supruga LEKSA, sin DRAGAN i k}erka MILOJKA sa svojim porodicama.

16127

16128

16130

Dana 2. 7. 2013. godine, navr{ava se 30 GODINA od prerane smrti na{eg nikad pre`aqenog

Dana 30. 6. 2013. godine u 14 ~asova navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e majke

GODI[WI POMEN 30. 06. 2012 - 30. 06. 2013.

POPOVI] PREDRAGA PREDA

MLADEN JELI^I] BRKO

RADOSIJE MARTA] iz Rajca

18. 08. 1964. - 02. 07. 1983.

Vreme prolazi ali bol i tuga iz dana u dan su sve ve}i. Ne mo`emo i ne}emo da prihvatimo istinu da vi{e nema na{eg milog Preda. Ve~no o`alo{}eni: majka QUBICA i brat NENAD

Cile moj, istina je te{ka, tuga velika, re~i premalo da ka`emo koliko nam nedostaje{. Tvoji supruga MILENA i sin MLADEN

Dani prolaze a tuga za tobom ostaje. Hvala za svu pa`wu i dobrotu koju si nam podarila. Tvoja deca: GINA, STANICA i VEQO i brat STANI[A sa porodicama.

16120

16119

16129


46

^ITUQE

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

Dragi na{

DEJAN DROBWAK 24. 1. 1966 - 28. 6. 2012. Godina je pro{la ali se}awe i qubav prema tebi ne}e nikada. Vrati}e{ se svaki put kad pomislimo na tebe. Ni suze ni re~i utehe doneti ne mogu. Ovo nije san, ovo je stvarnost. Mnogo je bolna i prazna jer ti nisi u woj.

\OR\E RAKI]EVI] 1. 7. 2007. - 1. 7. 2013.

TVOJI NAJMILIJI: majka DANICA, otac MLADEN, sinovi FILIP i VITO, supruga ZORA.

Toplina tvoje du{e i tvoje veliko srce `ive u nama. Godine su nemo}ne da te odnesu u zaborav. S qubavqu! Tvoja porodica

16139

16129

U nedequ 30. juna 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

23. 8. 1986 - 3. 7. 2012.

STRAHIWA KRUPNIKOVI] Pro{lo je godinu dana od kada si napustio ovaj svet, ali ti nisi umro samo si se upokojio. Sve na tebe podse}a, svaki novi dan budi uspomene na tebe. Ti `ivi{ kroz na{e snove, se}awa. U na{im srcima ostala je praznina sa nadom da }emo jednog dana opet svi biti zajedno.

STEVANA JOKSI]A Svako jutro, novi dan ne donosi utehu, velika tuga u na{im srcima, samo na{ Stevo. An|eli ~uvajte ga. WEGOVI NAJMILIJI: majka DMITRA, supruga DANA, brat CANE, sinovi, snaje, unuke, sinovci i snaje i rodbina.

TA[A, BOKA, MAMA, TATA, KALINA, MAJA i LALE 16129

16126


47

^ITUQE

PETAK 28. JUN 2013. GODINE

MOM VOQENOM OCU

SLAVICA MITROVI] (ro|ena Kari})

Dipl. ing. SAVOVI] MILIJAN - SALE 25. 2. 1937 - 27. 6. 2009.

U sredu, 3. 7. 2013. navr{avaju se tri tu`ne godine od prerane smrti na{e drage i nikada nepre`aqene sestre i }erke. Ponosni smo {to smo te imali, tu`ni {to smo te izgubili. ^uvamo te u srcu i mislima.

^ETIRI GODINE SU PRO[LE OD KADA NISI SA NAMA. TVOJ SVETAO LIK @IVE]E VE^NO U NA[IM SRCIMA.

VE^NO O@ALO[]ENI: brat DRAGAN, majka SIBINKA i otac MIQKO

S' qubavqu i po{tovawem supruga QIQANA i k}i TAWA

16118

16115

ro|ena Bodi} 10. 2. 1952 - 25. 5. 2013.

Voqenoj sestri Olgici s velikom qubavqu, velikim bolom i tugom nosi}u te u srcu do kraja. Tvoja sestra RADA i sestri~ina ANA 16113

Dana 29. juna 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od kada nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

29. juna 2013. g. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg voqenog

SE]AWE na na{eg dragog brata

OLGA OLGICA ]OSOVI]

RAJKOVI] TOMISLAVA

NOVICA NOVI^I]

diplomiranog ekonomiste iz ^a~ka

Nismo se rastali i ne}emo nikada.

Pru`io nam je qubav, plemenitost i dobrotu koja se ne zaboravqa.

Tvoji: supruga MIROSLAVA, k}i KATARINA, unuk \OR\E, zet DRAGAN

Supruga CANA i k}erka ANA 16111

16114

DEJANA DROBWAKA

Pro{le su 33 godine od kako nije sa nama na{a

27. juna 2013. navr{ilo se PET TU@NIH GODINA od kako nije sa nama

U mislima si sa nama, nasmejan i vedar, kakav si uvek bio.

JOVANKA JOVA[EVI]

MILKA SRE]KOVI]

iz Preqine

TVOJI DROBWACI Ra{o, ^upe, Kiwo, Jasna, Sne`ana, Vla}a, Miro, Goca, Mi{ko i Ra{ko sa porodicama.

Hvala ti za sve {to si u~inila za nas, za svoju decu. Zauvek te ~uvamo u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI

ro|ena Jova{evi} iz Preqine Mnogo nam nedostaje{, beskrajno smo ponosni na tebe i ~uvamo te u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI

16116

16117

28. 6. 2012 - 28. 6. 2013.

16122

1. 7. 2008 - 1. 7. 2013. Navr{ava se PET GODINA bez moje supruge

29. 06. 2013. godine da}emo godi{wi pomen i otkriti spomenik na prijevorskom grobqu na{oj

MILICE ILI]

SE]AWE 26. 6. 1983 - 26. 6. 2013.

OLGI GAJI]

iz ^a~ka Voqena Milice, pet godina bez tebe provodim u tuzi i bolu. Bila je sre}a imati takvu suprugu - ~estitu, razumnu...

ro|. Rakovi} iz ^a~ka 6. 7. 2012. - 6. 7. 2013. penzioneru Narodne banke Srbije

HVALA TI ZA SVE! Jedan tvoj osmeh da mi je, da mi snagu povrati. Neute{an suprug RADOJICA

Po~ivaj u miru kraj onih koje si volela, a mi }emo nastaviti da ostvarujemo tvoje plemenite `eqe, sa osmehom i kad oko zasuzi. K}erka SNE@ANA TOQI] sa porodicom i porodice GAJI], BOLI], VU^ETI] i RAKOVI].

16121

16125

MIODRAG LI[ANIN LI[KO

DANA TEOFILOVI]

S qubavqu i tugom VA[I NAJMILIJI

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

16112


PETAK 28. JUN 2013. GODINE


28 jun 2013.