Issuu on Google+

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 22. FEBRUAR 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Jedan radni dan sa vama

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

BROJ 7

CENA 30 DIN.

Radnici Parking servisa u ^a~ku

PUNI DUHA I NA KI[I I NA SUNCU

strana 5.

Gerontodoma}ice u Draga~evu

OSMEH KOJI POBE\UJE SAMO]U

Miroslav Mari},

Nikola Radovi},

autor scenarija dugo o~ekivanog strip albuma

u finalu {oua „Ja imam talenat”

Konkurs za prijem radnika u biv{oj „^ipsari”

strana 29.

Sulejman Ugqanin, ministar bez portfeqa u Vladi Republike Srbije

strana 13.

strana 23.

„^UVARI

ZABORAVQENOG

VREMENA”

PESMU ZA FINALE NAPISAO PRE 15 DANA

strana 3.

SARADWA ZA 50 MESTA NA[E VE] STOTINE I TURSKE KANDIDATA PRIVREDE strana 11.

U susret draga~evskom Saboru truba~a

EMIR EMIR KUSTURICA KUSTURICA DOMA]IN DOMA]IN

strana 28.


2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

3

DRU[TVO

SULEJMAN UGQANIN, MINISTAR BEZ PORTFEQA U VLADI REPUBLIKE SRBIJE, U UTORAK POSETIO ^A^AK

UNAPRE\EWE SARADWE NA[E I TURSKE PRIVREDE

inistar bez portfeqa u Vladi Republike Srbije Sulejman Ugqanin, tokom posete ^a~ku, u utorak, sastao se sa gradona~elnikom mr Vojislavom Ili}em i wegovim saradnicima, a razgovarali su o mogu}nostima unapre|ewa saradwe na{e i turske privrede. Sastanku su prisustvovali i Milan Vidakovi}, direktor FRA, Milovan Gli{i}, direktor Elektrodistribucije ^a~ak i Gorana Tanaskovi}, rukovodilac RPK OJ ^a~ak. Kao ministar koji se bavi odr`ivim razvojem nerazvijenih podru~ja, Ugqanin je podsetio da u na{oj zemqi ima 46 nerazvijenih op{tina, gde ukupno `ivi oko milion stanovnika, ~iji je `ivotni standard ispod svake norme u Evropi, blizak afri~kom standardu: - U~ini}u sve {to je u mojoj mo}i, zajedno sa saradnicima, da kroz dr`avne mehanizme pomognemo odr`ivi razvoj nerazvijenih op{tina. U isto vreme

M

`elimo sve da u~inimo da one op{tine koje su danas razvijene budu jo{ razvijenije. Ministar Ugqanin je istakao da je ^a~ak za wega vrlo zna~ajan, jer je u ranijoj politi~koj karijeri, u vreme kada je bio gradona~elnik, imao veliku podr{ku tada{we gradske vlasti i da puno duguje na{em gradu: Velimir Ili}, tada{wi gradona~elnik

Velimir Stanojevi}, koji je danas poslanik u Skup{tini Srbije i posebno TV Galaksija pomogli su mi i bili prozor u svet. Puno dugujem ^a~ku i va{im intelektualcima i privrednicima, i zato sam danas do{ao da vidim {ta mo`emo da u~inimo za ovaj grad. Ugqanin je istakao da se ve} nekoliko meseci vode intenzivni pregovori izme|u jedne turske kompanije i Fabrike reznog alata u

vezi sa poslovnom saradwom. Prema wegovim re~ima, ciq je da se pove}a proizvodwa u Fabrici reznog alata, da poslovodstvo preduze}a zaposli nove qude, a ne da se firma proda i podeli socijalna pomo}. - Imamo koncept i ~etiri modela mogu}e saradwe. Gospodin Vidakovi}, kao direktor FRA, vodi razgovore sa kompetentnim qudima iz Turske. Re~ je o

qudima koji su pro{li ono kroz {ta mi sada prolazimo, oni su zavr{ili privatizaciju. Mi `elimo da iskoristimo wihova iskustva, wihov dobar marketing, ispitano tr`i{te. Oni imaju prodajne centre u svetu i obezbe|en transport. ^itava na{a filozofija je da od pet wihovih {lepera ode jedan iz ^a~ka - rekao je, izme|u ostalog, Sulejman Ugqanin. Ministar je podsetio da

je Turska donirala 10 miliona evra za izgradwu aerodroma u La|evcima, naglasiv{i da je odli~na saradwa dve zemqe nedavno ozvani~ena posetom predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a ovoj zemqi. - Nakon odli~ne saradwe Srbije i Turske u posledwe ~etiri godine, dolaskom predsednika Nikoli}a ozvani~ena je saradwa dve zemqe i jo{ su nam vi{e otvorena vrata. Rekli su da nude pomo} ne samo u trgovini i ekonomiji, nego i u svim visokim tehnologijama. To je jedna moderna zemqa ~ija je ekonomija zasnovana na znawu - istakao je Ugqanin, podsetiv{i da je zadatak wegovog tima da povezuje qude iz Turske i druge investitore sa menaxmentima na{ih preduze}a. Ministar Sulejman Ugqanin je rekao da ne o~ekuje vanredne izbore, da je Vlada Srbije stabilna i kompaktna kada je re~ o svim va`nim dr`avnim pitawima. N. R.

^A^ANSKI POQOPRIVREDNICI NA ME\UNARODNIM SAJMOVIMA SIA I SIMA U PARIZU

EDUKACIJA I PRA]EWE SAVREMENIH TRENDOVA astavqaju}i dobru praksu prethodnih godina, kada su poqoprivrednici iz na{eg grada posetili sajmove u Veroni i Solunu, ove godine je organizovano novo studijsko putovawe. U organizaciji Grada ^a~ka, poqoprivredni proizvo|a~i ima}e priliku da posete dva presti`na me|unarodna sajma poqoprivrede koji se odr`avaju u Francuskoj, u Parizu. Re~ je o Sajmu poqoprivredne mehanizacije SIMA, koji }e biti odr`an od 24. do 28. februara i Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu SIA, koji }e biti otvoren 23. februara, a zatvoren 3. marta. Grad ^a~ak je i ove godine obezbedio sme{taj za 40

N

poqoprivrednih proizvo|a~a, koji }e od 23. do 28. februara boraviti u Parizu i posetiti me|unarodne sajmove poqoprivrede SIA i SIMA. Tim povodom, u sredu, u sali Skup{tine grada, zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} primio je poqoprivrednike koji odlaze na studijsko putovawe. - Ciq ovog studijskog putovawa, za koje je grad iz buxetskih sredstava obezbedio oko milion i po dinara, je edukacija poqoprivrednih proizvo|a~a i pra}ewe savremenih tendencija u svim oblastima poqoprivrede. Za ovo putovawe su uglavnom odabrani mla|i proizvo|a~i, koji imaju registrovana

poqoprivredna gazdinstva, da bi usvojili evropske norme i principe koji vladaju u poqoprivredi. Na Sajmu SIMA bi}e izlo`ena najsavremenija dostignu}a iz oblasti poqoprivredne mehanizacije, a na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu SIA proizvo|a~i }e imati priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama proizvodwe iz svih oblasti, sto~arstva, vo}arstva, ratarstva... - rekla je, izme|u ostalog, Mila Krxi} iz Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj. Na studijsko putovawe u Pariz odlazi i Marko Mitrovi} iz Qubi}a, koji sa bratom obra|uje 80 hektara zemqe. Pored toga, bra}a

Mitrovi} poseduju i oko 100 grla stoke i oko ~etiri hektara vo}a. - Nadam se da }e nam u Parizu biti lepo i da }emo na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu videti ne{to novo, kao i nove ma{ine, ali i ~uti dobre savete. Na`alost, u ka-

kvom je stawu na{a poqoprivreda, te{ko da }emo ne{to novo mo}i da primenimo. Op{ta je kriza, a proizvo|a~i, bilo {ta da proizvode, nikada ne znaju da li }e imati plasman i po kojoj ceni }e prodati svoje proizvode. Ako se i dogodi da je cena nekog

proizvoda dobra, odmah se uvozi roba da bi se cena smawila, i onda doma}a proizvodwa nije konkurentna na tr`i{tu. To se de{ava sa svim poqoprivrednim proizvodima ka`e poqoprivredni proizvo|a~ Marko Mitrovi}. N. R.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs


4

OBRAZOVAWE

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

U ^A^KU BORAVIO POMO]NIK MINISTRA ZA PRED[KOLSKO I OSNOVNO OBRAZOVAWE QUBI[A ANTONIJEVI]

ZNA]E SE KOLIKO DR@AVU KO[TA JEDAN \AK

osle ministra obrazovawa, nauke i tehnolo{kog razvoja @arka Obradovi}a, ^a~ak je posetio i wegov pomo}nik za pred{kolsko i osnovno obrazovawe Qubi{a Antonijevi}, koji je u ponedeqak, po{to se obratio novinarima u O[ “Vuk Karaxi}”, sa vi{e od 50 direktora osnovinh {kola i pred{kolskih ustanova iz Moravi~kog okruga, prisu-

P

DECA SU BEZBEDNA Posle nedavnog incidenta u dvori{tu Tehni~ke {kole, briga o bezbednosti u~enika podignuta je na najvi{i nivo, rekao je gradona~elnik Ili}: “Svakodnevno ispred svih {kola de`uraju {kolski policajci dok traje nastava, a do 22 sata policajci iz PU. Planiramo da pove}amo broj tih qudi i aktiviramo video nadzor, da bi lak{e i br`e bili evidentirani eventualni izgrednici. Svakodnevno dobijamo izve{taje Policijske uprave o problemima i stawu bezbednosti u Gradu, da bismo blagovremeno mogli da preduzmemo odgovaraju}e mere. Roditeqima mogu da poru~im da su wihova deca bezbedna”.

stvovao radnom sastanku u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. Na predlog na~elnika [kolske uprave Danila Beodranskog, Antonijevi} je posetio i {kolu za decu sa posebnim potrebama “1. novembar”. Posao zaposlenih u ministarstvu i

JO[ JEDNO PRIZNAWE ^A^ANSKOJ IZDAVA^KOJ KU]I „P^ELICA“

OVOGODI[WI DOBITNIK NAGRADE „[ARA“

a 14. Salonu kwige i grafike, koji je odr`an u Pirotu od 8. do 17. februara, dodeqene su tradicionalne nagrade najuspe{nijim srpskim izdava~ima. ^a~anska “P~elica” je ovogodi{wi dobitnik nagrade “[ara”, koja se dodequje za kompletan estetsko-tehnolo{ki tretman kwige. Ovo je druga nagrada koju P~elica donosi iz Pirota. Pro{le godine

N

ovaj izdava~ literature za decu oven~ao se glavnom nagradom “Sveti Trifun”, koja je ove godine dodeqena Izdava~koj ku}i “Laguna”. Na {tandu “P~elice” u Pirotu gostovala je kwi`evnica Gordana Timotijevi}. ^itaocima je predstavila svoj roman “Svrakin sat” koji je objavila “P~elica”, a nedavno je progla{en najboqim proznim delom za decu u 2012. godini.

ZA OBRAZOVAWE 1, 297 MILIJARDI DINARA Grad }e u pro{loj i ovoj godini za pred{kolsko, osnovno i sredwe obrazovawe ulo`iti milijardu i 297 miliona dinara, informisao je pomo}nika ministra gardona~elnik Vojislav Ili} i najavio po~etak radova na objektu osnovne i sredwe Muzi~ke {kole, povr{ine oko 2.000 kvadrata, planiranih u ovoj gra|evinskoj sezoni: - O~ekujemo da bude izabran izvo|a~ radova i za gradwu sportske hale i u~ionica u Mr~ajevcima. Iz buxeta }e biti izdvojena zna~ajna sredstva i za teku}e odr`avawe {kolskih objekata i materijalne tro{kove. S pravom mogu re}i da po ulagawima u {kolstvo i s obzirom na broj stanovinka, ^a~ak predwa~i u Srbiji. Grad nagra|uje najboqe |ake, za u~enike generacije obezbe|uje petodnevni besplatan boravak u nekoj od evropskih zemaqa. Osim toga, najboqi u~enici osnovnih {kola tokom leta besplatno koriste bazen a ove godine planiramo da najboqe |ake nagradimo i besplatnim letovawem u Ulciwu, da pomognemo i deci iz socijalno ugro`enih porodica, kojima sredstvima iz buxeta kupujemo {kolski pribor i kwige. lokalnoj samoupravi je da budu servis gra|ana i da im slu`e za op{te dobro, rekao je Antonijevi} i najavio da }e se li~no anga`ovati da saradwa ^a~ka sa resornim ministarstvom bude unapre|ena: - Ne treba pre}utati ~iwenicu da se dr`ava nalazi u specifi~noj situaciji, obele`noj pre svega ekonomskom krizom, zbog ~ega i svi akteri u obrazovawu moraju znati da }e potezi ovog ministarstva biti uslovqeni upravo ekonomskom krizom. U ovoj godini moramo zavr{iti proces racionalizacije ustanova, {kolske mre`e, zaposlenih, zapo~et jo{ 2010, a od slede}e uvesti model finansirawa po glavi u~enika. Nadamo se da }e taj sistem omogu}iti lokalnim samoupravama da racionalnije upotrebe buxetska sredstva za sistem {kolskih mre`a. I drugi benefiti }e biti vidqivi, po~ev od toga da }e se ta~no znati koliko je upisano |aka i koliko dr`avu ko{ta jedan u~enik. Ministarstvo je predlo`ilo izmene i dopune tri zakona - o osnovnoj {koli, o sredwoj {koli i obrazovawu odraslih,

odnosno za veoma va`ne oblasti koje su zakonski nedovoqno bile ure|ene - smatra pomo}nik ministra obrazovawa, uveren da }e, po{to su ovi predlozi “pro{li” javnu raspravu i bili na uvidu stru~ne javnosti, u aprilu biti uvr{}eni u skup{tinsku proceduru. - Iz buxeta obrazovawa 95 odsto sredstava odlazi za plate zaposlenih, koje su, za razliku od ostalih resora, redovne. Nastoja}emo da pomo} ovom buxetu obezbedimo iz predpristupnih fondova EU koji }e sigurno poboq{ati sistem obrazovawa u Srbiji. Oko tri miliona evra, preostalih od Evropske investicione banke, bi}e upotrebqena za sanaciju i izgradwu mokrih ~vorova i toaleta u seoskim {kolama, izdvojenim odeqewima i prigradskim sredinama - najavio je Antonijevi} i me|u strate{ke aktivnosti ministarstva ubrojao nabavku besplatnih uxbenika za |ake {irom Srbije. Ovaj sistem }e biti korigovan, kada dr`ava napravi socijalnu kartu, da bi se definisali jasniji kriterijumi i merila za realizovawe tog projekta. M. N.


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

5

REPORTA@A

JEDAN DAN SA RADNICIMA PARKING SERVISA

PUNI DUHA

Neki su poslovi lak{i, a drugi te`i. Neki su dobro pla}eni, a drugi slabije. Neki qudi mogu da biraju {ta }e raditi, a neki moraju da rade bilo {ta. Svako }e re}i da je posao u kancelariji, ako ne lak{i, a ono prijatniji od onoga na ulici. U potrazi za pri~om o poslovima koji sa sobom nose i te{ke uslove rada, do{li smo i do slu`be “Parking servisa”. Tamo rade qudi kojima je u opisu posla da stoje satima na suncu, ki{i ili na temperaturama znatno ispod nule, ali i rad u kabini mawoj od dva sa dva... Tamo rade qudi koji napla}uju parking u vremenima kada je svaki dinar veliki kao ku}a. Tamo rade i oni koji “paukom” odvoze nepravilno parkirana kola. Nije ~udo pomisliti da je takav posao te`ak, da su qudi koji ga rade namr{teni i nezadovoqni. Ali, ono {to je na{u ekipu na neki na~in iznenadilo i svakako odu{evilo, je duh zaposlenih u „Parking servisu”, koji uz osmeh pri~aju o svom poslu i iz kojih zra~i mnogo vi{e radosti nego li kod onih u{u{kanih u toplim kancelarijama. evenka je dvadesettrogodi{wa majka dvoje dece. Wu smo zatekli ispred Autobuske stanice, sa kapom na glavi, hemijskom i ra~unima u ruci. Radi preko Omladinske zadruge. - Sa qudima mora{ da bude{ opu{ten, da ima{ strpqewa. Bilo je i poni`avawa i udvarawa, dozivawa zvi`dukom... pri~a nam Nevenka kroz smeh, sa ~im se sve susre}e. Wu kontroli{e kontrolor slu`be i ka`e da svi oni znaju kako ko radi, pa tako ni ona nije imala nikakvih problema na poslu, iako su joj nezadovoqni voza~i sva{ta zamerali. - Verovatno se ~ovek navikne na sve. Ja sam zavr{ila {kolu za stomatolo{ku sestru, nisam mogla da na|em posao u struci i po~ela sam da radim ovde. Imam obaveze, imam dvoje dece. Mora{ ne{to da radi{, ne mo`e{ samo da sedi{ ku}i i da kuka{ - pri~a ova samosvesna mlada mama, koju ostavqamo da radi svoj posao na ulici, dok ki{a uveliko pada. Nevenka ka`e da joj ki{a mawe smeta, nego sunce. Pri~a da ima dana kada je napoqu pretoplo, a ona radi na lokaciji na kojoj nema gde da se sakrije od sunca. Najvi{e voli da radi upravo na mestu gde smo je zatekli, ka`e da se tu parkiraju wene najqubaznije mu{terije.

N

NAJTE@I JE RAD SA STRANKAMA Iako smo posle razgovora sa Nevenkom, nastavili daqe sa utiskom da nijedan posao nije tako lo{, ako si normalan ~ovek, dispe~eri u ovoj slu`bi ispri~ali su

nam da, ipak nije retkost da radnici „Parking servisa” nailaze na razne uvrede, pa ~ak i fizi~ke pretwe i nasrtawa nezadovoqnih gra|ana. Slavica Vojinovi} i Svetislav @ivkovi} su dispe~eri. Za razliku od Nevenke oni rade u kancelariji, ali znaju i kako izgleda radni dan wihovih “terenaca”. - Nije te`ak, ali jeste stresan posao. Hteli vi to ili ne, vama se u toku nedeqe sigurno “naka~i” neko ko nije spreman za saradwu, ko ne `eli nikoga da razume. ^esto do|e do konflikta, pa onda dispe~eri “peglaju” stvari obja{wava nam Svetlisav, dodaju}i da kad se smire

I NA KI[I I NA SUNCU

Nevenka nasmejana i na ki{i

- Na{im zaposlenima na terenu sigurno je najte`i rad sa strankama. Imali su raznih neprijatnih situacija, ~ak je jednu inkasantkiwu korisnik parkinga i udario. Uvek ima pojedinaca koji misle da im je sve dozvoqeno, ali trudimo se da sve probleme re{imo - pri~a nam Slavi-

Miroslav uredno vra}a kusur

strasti, lako je razgovarati. De{ava se i da inkasanti, ali i stranke prijavquju problem. Slavica dodaje da je problematika u poslovawu normalna i da nikad nije sve idealno, ali svi rade na tome da se eventualni problemi re{e na obostrano zadovoqstvo.

ca, napomiwu}i da posao jeste te`ak, ali da je jedna od dobrih strana, {to zaposleni redovno primaju platu sa doprinosima, {to je u dana{we vreme, na`alost retkost. U kancelariji kod dispe~era, slu~ajno smo zatekli i Gojka, korisnika in-

validne kartice za parking. On je za zaposlene ove slu`be, ali i za sugra|ane, imao samo re~i hvale: - Na{i gra|ani retko nepo{tuju invalidsko mesto. Sva mesta su vidno obele`ena, moja velika pohvala za napredak, koji se prime}uje iz godine u godinu. Radnici su ba{ disciplinovani i veoma su qubazni. Oni se uvek anga`uju da mi naprave mesto, preparkiraju vozilo... Sve rade “pod konac”. KONTROLOR RAMPE Svetislav nam je rekao da ima inkasanata koji rado idu u “ku}icu” (kabinu na parkingu), ali ima i onih koji ba{ tra`e posao napoqu. Po{to smo sa Nevenkom pri~ali na ulici, oti{li smo i do jedne “ku}ice”. One na rampi u Sin|eli}evoj ulici, kod Doma vojske. Tamo je radio Miroslav Damjanovi} i to je tek bila radost za na{e u{i. Miroslav je zaposlen za stalno kao osoba sa invaliditetom. Ro|en je bez desne podlaktice. Ali, kojom brzinom on pregleda kartice, vra}a kusur i podi`e rampu, reklo bi se da nema nikakav nedostatak. Rodom je iz Hrvatske i u ^a~ak je do{ao za vreme “Oluje”. S obzirom na wegovu sudbinu i rad u ka-

binici, u koju samo on mo`e da stane, wegov osmeh i wegovo raspolo`ewe nisu nas ostavili ravnodu{nima. Stigao je i da nam ispri~a sve {to nas interesuje, ali i da ne propusti da svakom voza~u koji je iza{ao sa parkinga ka`e: “Hvala gospodine”. - Posao kao posao, nije ni lak, ni te`ak. Ima svakakvog naroda, i finih i kulturnih, ali i onih druga~ijih. Ja nikada nisam imao konflikte sa strankama. Ovde jesu dobri uslovi za rad, ali vi{e volim da radim napoqu kada je toplo vreme. Tamo mi je mirnija glava - pri~a nam ovoj zaista divan mladi}, ~iji se hendikep ni u wegovom radu, ni u wegovom raspolo`ewu ni malo ne prime}uje. Proveli smo sa wim oko pola sata i za to vreme rampa se spustila i podigla nebrojeno puta. SVI QUTI NA VOZA^E “PAUKA” Za kraj pri~e o radnicima Parking servisa ostavili smo one “zloglasne” voza~e “pauka”. Na depou za vozila zatekli smo jednog od wih, Rada \uri}a. Od 2002. godine, od kada postoji slu`ba Parking servisa, ovi radnici su prvih {est, sedam godina bili sme{teni u, kako ka`e

Rade, jednoj trafi~ici, gde se u trenutku nalazilo i wih sedam, osam. Nisu imali ni vodu, ni struju, ali Rade ka`e da su to sve pregrmeli i nisu se porazboqevali. Sada su uslovi boqi, a od jeseni imaju i nove uniforme. Toplije. A o kontaktu sa qudima, Rade je imao sva{ta da nam ka`e. - Ih, bilo je neprijatnih situacija koliko ho}e{. I na ulici, kada uzimamo vozilo i ovde kada do|u da ga pokupe. Niko sebe ne smatra krivim {to je nepropisno parkirao, krivi su uvek “pauk” ili saobra}ajna policija. Umeju da pozovu direktora ili neke druge da urgiraju. Ali, kod nas postoje pravila na osnovu kojih radimo. Bilo je fizi~kih nasrtaja. Mene nije niko ba{ fizi~ki napao, ali jesu se zaletali, a o psovkama i da vam ne pri~am. A jedan kolega je i dobio batine - ispri~ao nam je Rade na {ta je nailazio, zakqu~iv{i da {to je ve}a kriza u narodu, i nezadovoqstvo me|u qudima je ve}e. Ali, mi smo na kraju na{e pri~e o radnicima „Parking servisa” zakqu~ili da bez obzira na krizu u narodu i te{ke uslove rada, jo{ uvek postoje qudi puni duha, qudi koji vole `ivot. I. M.


6

POLITIKA GRADSKI ODBOR SDP-a

SAVET @ENA NOVE SRBIJE OBELE@IO ME\UNARODNI DAN MATERWEG JEZIKA

VREME SOCIJALNE NEPRAVDE eneralna skup{tina UN proglasila je 20. februar za Svetski dan socijalne pravde i taj datum Socijaldemokratska partija obele`ava i kao dan ove stranke. Gra|ani Srbije, na`alost, `ive u vremenu socijalne nepravde, koju na svojoj ko`i ose}aju zbog nedostatka posla, egzistencijalne nesigurnosti, lo{ih i neredovnih zarada i uop{te, te{kog ekonomskog stawa u kome se nalazi ~itava dr`ava. Zbog toga je obaveza svih politi~kih subjekata u zemqi da se odgovrnije pozabave problemima socijalne (ne)pravde u zemqi, rekao je u sredu na Gradskom trgu predsednik GO SDP Predrag @ivkovi}, koji je sa ~lanovima stranke prolaznicima delio prigodne flajere, sa osnovnom porukom da je socijalna pravda preduslov ekonomskog prosperiteta dru{tva, od koga }e koristi imati svi, a ne samo pojedine grupe. - @ivimo u vremenu u kome je socijalni polo`aj ve}ine stanovni{ta u Srbiji izuzetno te`ak, zbog ~ega je na{ zajedni~ki zadatak da {to pre omogu}imo boqi i kvalitetniji `ivot svih gra|ana i u svakom smislu doprinesemo prosperitetu dru{tva - re-

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

PROMOCIJA JEZI^KE KULTURE

G

organizaciji Saveta `ena Gradskog odbora Nove Srbije sino} je u maloj sali Doma kulture odr`ana prigodna tribina i beseda, kojom je obele`en 21. februar, Me|unarodni dan materweg jezika. Generalna skup{tina UNESKO je 1999. godine promovisala Dan materweg jezika, u znak se}awa na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki, Isto~nom Pakistanu, zbog toga {to

tradiciju i da je briga o materwem jeziku i kulturi obaveza svake odgovorne nacije i ozbiqnog dru{tva. Na{ ciq je da promovi{emo jezi~ku kulturu, raznovrsnost i vi{ejezi~nost, naglasila je Daliborka Nestorovi}, ~lanica Saveta `ena NS: “Jezi~ka raznovrsnost je zajedni~ko nasle|e, a vi{ejezi~nost se kao `ivi resurs mora uva`avati za dobrobit svih naroda. Suo~eni smo sa

su protestovali jer wihov materwi jezik nije bio prgla{en za zvani~an jezik, podsetila je u utorak na KZN, po{to je najavila tribinu, Zorica Kne`evi}, predsednica Saveta `ena u GO NS: “Skoro svakodnevno u svetu nestane po jedan jezik, a prognozira se da }e od oko 6.000 jezika, do kraja 21. veka odumreti vi{e od polovine. Srbija je 2006. godine ratifikovala evropsku povequ o regionalnim i mawinskim jezicima. Mi smatramo da mora postojati ve}a briga o srpskom jeziku, jezi~koj kulturi i o~uvawu tradicije, jer pred velikom ’navalom’ engleskog jezika, srpski postaje sve ugro`eniji.” Savet `ena NS, naglasila je Kne`evi}ka, smatra da je jezik osnov postojawa i opstanka, da o~uvawem jezika narod neguje

~iwenicom da je srspki jezik zapu{ten, po~ev od ulice, {kola i medija, do skup{tinske govornice. Zbog toga bi svi nivoi dru{tva trebalo da daju doprinos pravilnoj upotrebi materweg jezika.” Nestorovi}ka je apelovala, posebno na mlade i qude od struke, da svakodnevno u {kolama i na svakom drugom mestu prezentuju pravilan na~in izra`avawa. Ona je pozvala i predstavnike medija da se pridru`e obele`avawu Dana materweg jezika, jer, kako je istakla, mediji posredno, ili neposredno uti~u na jezi~ku kulturu, po{tuju}i pravilne jezi~ke norme, ili se wihovim nepo{tovawem pribli`avaju publici, {to izaziva kulturolo{ki fenomen koji ozbiqno preti jezi~koj kulturi”. M.N.

U

kao je @ivkovi}. Iako SDP ima samo jednog odbornika u lokalnoj Skup{tini, koji deluje u sastavu odborni~ke grupe “ Izbor za boqi `ivot Boris Tadi}”, ova stranka nastoji da doprinese konstruktivnom radu lokalnog parlamenta, uveren je @ivkovi}:” Glasamo za predloge, bez obzira sa koje strane oni dolaze, za koje smatramo da }e doneti dobro gara|anima ^a~ka, odnosno protiv onih koji ne}e poboq{ati kvalitet wihovog `ivota. Iako prakti~no imamo samo jedan glas u gradskoj Skup{tini, bitno je da se i on ~uje, jer je re~ o glasu stranke koja u osnovi svog delovawa ima borbu i zalagawe za socijalno pravednije dru{tvo.” Svetski dan socijalne pravde SDP obele`ava i apelom upu}enim svim ~lanovima, simpatizerima i

ostalim gra|anima da u anketi “Kakvu Srbiju `elim”, koja se sprovodi u 56 zemaqa sveta, na simboli~an na~in daju doprinos definisawu globalne politike svetskog razvoja posle 2015. godine. @ivkovi} je podsetio da predsednik SDP Rasim Qaji} i ministar u Vladi Srbije, rukovodi va`nim resorom trgovine i da }e ova stranka, koriste}i i te prednosti, i kao servis gra|ana Srbije nastojati da im maksimalno pomogne, “da bismo u ovom te{kom vremenu svi `iveli boqe”. Zbog toga i Gradski odbor stranke, osnovan pre ne{to vi{e od godinu dana, organizuje brojne akcije i u lokalu sprovodi i vanparalmantarne aktivnosti, promovi{u}i svoj program, ~iji je osnovni slogan “Qudi pre~i od velikih re~i”. M.N.

GRADSKI ODBOR DS ORGANIZOVAO MANIFESTACIJU „PROTESTUJ, IGRAJ, USTANI”

PLESOM PROTIV NASIQA organizaciji Gradskog odbora Demokratske stranke i uz u~e{}e ~lanova Plesnog kluba “Domingo”, na Gradskom trgu je pro{log ~etvrtka, na Dan qubavi, odr`ana manifestacija “Protestuj, igraj, ustani”. Na taj na~in i ^a~ak se prvi put, sa jo{ petnaestak gradova u Srbiji, ukqu~io u globalnu kampawu “Jedna milijarda ustaje”, tokom koje se milijarda `ena i mu{karaca {irom sveta “probudila, suprostavila i zajedni~kim plesom simboli~no zatra`ila da nasiqe nad `enama prestane odmah”. Ova akcija internacionalnog karaktera nastala je kao odgovor na alarmantne podatke Ujediwenih nacija koji ukazuju na poraznu ~iwenicu da jedna, od tri `ene na svetu, do`ivi neki oblik fizi~kog ili psihi~og nasiqa, odnosno da je vi{e od milijardu `ena tokom svog `ivota izlo`eno zlostavqawu. Osim bola i trauma koji ih zbog toga prate tokom celog `ivota, pretu~ene, silovane ili psihi~ki

SAOP[TEWE POKRETA DVERI

I POSLE TADI]A - NIKOLI] osle Sretewa svima u Srbiji je jasno da je Evropska unija na |ur|evdanskim predsedni~kim izborima u Srbiji imala dva svoja predsedni~ka kandidata i tako se osigurala da pogubni put Srbije u EU po svaku nacionalnu cenu ne}e biti prekinut. I Tadi} i Nikoli}, sada je to vi{e nego jasno, bili su kandidati od poverewa EU, s tim {to je Nikoli} o~ito bio kandidat od ve}eg poverewa EU, pa je dobio ~estitku za pobedu tri sata pre zatvarawa birali{ta na \ur|evdan. Sada je do{lo vreme za naplatu te podr{ke i pla}awe je po~elo: predsednik Nikoli} se zalo`io za ukidawe institucija dr`ave Srbije na Kosovu i Metohiji i za stvarawe novih, pri{tinskih dr`avnih institucija. U toku je veliko smu}ivawe gra|ana Srbije, a posebno Srba sa Kosova i Metohije, od strane dr`avnog vrha, na ~elu sa Nikoli}em i Da~i}em u vezi sa formirawem tzv. zajednice autonomnih srpskih op{tina na KIM. Jasno je da je to samo maska da bi se najpre ukinule dr`avne institucije

P

U

zlostavqane `ene, imaju jo{ ne{to zajedni~ko - odnos okru`ewa koje nasiqe uglavnom ignori{e, ili ga svesno pre}utkuje. Upravo zbog toga, ideja kampawe je da ustane milijardu qudi, pru`i podr{ku `rtvama nasiqa i uputi apel da se ono prekine, dok ne bude prekasno. - Na`alost, ni u Srbiji situacija nije mnogo boqa, {to potvr|uju podaci da su do oktobra pro{le godine, zbog nasiqa u porodici 23 `ene izgubile `ivot. Zbog toga je Demokratska stranka pozvala gra|ane da joj se pridru`e i na simboli~an na~in daju doprinos borbi prtiv svih vidova nasiqa - rekla je Gordana Sredovi}, ~lan resornog odbora za kulturu GO DS. M.N.

Srbije na KIM, a potom uvele institucije tzv. nezavisne dr`ave Kosovo, {to je osnovni uslov, odnosno ucena EU. Izgovor koji se koristi da bi se progutao ovaj veleizdajni~ki ~in je za{tita Srba kroz zajednicu autonomnih srpskih op{tina, a da se pritom izbegava kqu~na ~iwenica da se radi o autonomiji Srba unutar tzv. nezavisnog Kosova. Pokret Dveri je jo{ pre |ur|evdanskih izbora ukazao da Tomislav Nikoli} mo`e biti nova varijanta Borisa Tadi}a, i to se sada sve vi{e pokazuje kao ta~no. Posle kr{ewa predizbornog obe}awa da }e istra`iti izbornu kra|u, sklapawa strate{kog sporazuma sa Azerbejxanom protiv Rusije, omogu}avawe Turskoj da se pita u Ra{koj oblasti i BiH, do{lo je na red da se i predsednik Nikoli} u potpunosti pridru`i ucewenom premijeru Da~i}u u zavr{noj predaji Kosova i Metohije. Za to niko nije glasao kada je glasao za Tomislava Nikoli}a i vreme je da se postavi pitawe u ~ije ime i za ~iji ra~un je Nikoli} predsednik Srbije.


GRAD

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

7

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA PROGRAME POSLOVAWA NEKOLIKO JAVNIH PREDUZE]A

PRVI PUT USAGLA[ENI PLANOVI

vogodi{wi program poslovawa JP “Rzav” prvi put je usagla{en sa planom lokalnog “Vodovoda”, {to je osnovni preduslov da ovo ~a~ansko preduze}e u narednom periodu pozitivno posluje. Iako je planirano, u programu je izostavqeno poskupqewe rzavske vode za 20 odsto, zbog ~ega }e ariqsko JP na kraju ove godine ostvariti gubitak od oko 72 miliona dinara, rekao je direktor Qubo Lazovi}, prezentuju}i ~lanovima Gradskog ve}a predlog programa poslovawa u 2013. godini. Bez obzira {to }e i ova godina najverovatnije, zbog malih padavina biti su{na, {to }e uticati na slabo obnavqawe podzemqa i vodotokova, preduze}e }e nastojati da potro{a~ima u ^a~ku i ostalim op{tinama, rekao je on, obezbedi dovoqne koli~ine ispravne vode za pi}e. Zbog restriktivne politike cena, preduze}e iz planiranog prihoda od oko 172 miliona dinara, i ove godine ne}e mo}i da zna~ajnija sredstva izdvoji za odr`avawe sistema, izgra|enog 1993. godine, iako su pojedini segmenti, a posebno betonski cevovod od Ariqa do Po`ege, prili~no amortizovani i o{te}eni, naglasio je, pored ostalog, Lazovi}. Program poslovawa JP “Rzav” usagla{en je sa planom “Vodovoda”, koji prakti~no predstavqa strategiju ozdravqewa ovog preduze}a, naglasio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i objasnio da }e gubitak biti pokriven iz kapitala preduze}a, odnosno da bi, kada bi iz kalkulacije bila “iskqu~ena” amortizacaja u iznosu od 92 miliona dinara, ovo preduze}e pozitivno poslovalo. On je najavio i da }e od ove godine biti promewen na~in

O

}e ukupni prihodi biti pove}ani za oko 26 odsto, zahvaquju}i prvenstveno pro{irewu parkirali{ta i uvo|ewu naplate putem SMS. Po{to se zalo`io za hitno uvo|ewe ovog novog na~ina naplate parkirawa, Bratislav Jugovi} je pitao koliko je inkasanata u stalnom radnom odnosu u ovom preduze}u, zameriv{i {to se ne poklawa dovoqna pa`wa wihovim uniformama i opremi. I ovo JP je potvrda zalagawa gradskog rukovodstva da se

IMENOVANA KOMISIJA ZA MEDIJE Dnevni red 25. sednice gradske vlade pro{iren je predlogom gradona~elnika Ili}a da bude doneto re{ewe o imenovawu komisije za sprovo|ewe postupka javnog konkursa za dodelu sredstava za javno informisawe od lokalnog zna~aja. Za predsednika komisije imenovan je Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, a za wegovog zamenika novinar Branko Stevanovi}. ^lanovi komisije su: Mirjana \okovi}, pomo}nik gradona~elnika za ekonomski razvoj i za{titu `ivotne sredine, Milan Dra{ki}, diplomirani ekonomista i Vladimir Novakovi}, novinar.

obra~una amortizacije, utvr|ene korektne cene koje ne}e ugroziti poslovawe “Rzava” i sprovedene mere za pospe{ivawe potro{we, da bi korisnici “povla~ili” ve}e koli~ine rzavske vode. Usagla{avawem programa lokalnog i regionalnog preduze}a, do{lo se do re{ewa koje }e stabilizovati poslovawe ovda{weg “Vodovoda”, a ne}e ugroziti ni JP “Rzav”, uveren je i gradona~elnik Vojislav Ili}. Na posledwoj sednici, odr`anoj u utorak, ~lanovi GV su dali saglasnost i na program poslovawa JP “Parking servis” koje planira da kao i pro{le, i ove godine iska`e pozitivan finansijski rezultat. Direktor Predrag Sto{i} veruje da

primeni novi pristup prilikom izrade godi{wih planova, rekao je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i to argumentovao ~iwenicom da JP ne ostvaruje direktan prihod od naplate usluga, ve} da se on u vidu komunalne takse za zauzimawe javnih povr{ina sliva u gradski buxet. Odgovaraju}i na neka pitawa, direktor Sto{i} je istakao da je posredstvom Omladinske zadruge na privremenim poslovima anga`ovano 20 inkasanata, da }e za obnavqawe wihove uniforme u ovoj godini biti izdvojeno 800.000 dinara i da }e uvo|ewe naplate putem SMS biti zapo~eto u drugoj polovini godine. Zbog smawene prodaje vode privredi i neadekvatne politike cena usluga, mr~aje-

KASNI GRADWA BRANE Gradwa brane i akumulacije “Svra~kovo”, zapo~eta pro{log aprila, prekinuta je u septembru, jer je rebalansom republi~kog buxeta, umesto planiranih 300, za ovu investiciju izdvojeno samo 126 miliona dinara. U ovogodi{wem buxetu Republike Srbije za gradwu ovog strate{ki izuzetno va`nog objekta predvi|eno je 413 miliona dinara i na osnovu toga 14. februara potpisan novi ugovor sa izvo|a~em. Od te sume, 100 miliona }e biti utro{eno za izmirewe dugova iz pro{le godine, tako da }e u ovoj nosiocu investicije na raspolagawu biti oko 300 miliona dinara. Ako se ima u vidu wena vrednost i planirani rok za izvo|ewe radova (pet godina), nije te{ko izra~unati da bi godi{we trebalo obezbe|ivati najmawe po milijardu dinara. U protivnom, gradwa brane i akumulacije }e sasvim sigurno kasniti, upozorio je direktor JP “Rzav” Qubo Lazovi}. va~ko JP “Moravac” je dospelo u nezavidnu situaciju, iz koje izlaz vidi u ve}em anga`ovawu na odr`avawu seoskih i nekategorisanih puteva, rekao je Mihailo Luki}. Naglasio je da preduze}e ni u ovoj godini ne}e mo}i da izdvoji zna~ajnija sredstva za investicije i da za realizaciju tog dela plana o~ekuje pomo} Grada i Republike, posebno kada je re~ o izgradwi vodovoda u Dowoj Gorevnici i pijace u Mr~ajevcima. “Moravac” ima perspektive i {anse da zaposli nove radnike, jer je

planirano da mu na gazdovawe bude prenet vodosistem u Kuki}ima i deo kanalizacione mre`e u Mr~ajevcima i da uz pomo} Grada bude opremqeno za odr`avawe puteva, obe}ao je gradona~elnik Vojislav Ili}. U programu JKP “^a~ak”, koje je posle tri godine lane pozitivno poslovalo, ostvariv{i dobit od 9,3 miliona dinara, predvi|eno je poskupqewe grejawa za 6,19 odsto, rekao je direktor Petar Domanovi}, oceniv{i plan ovog JKP kao izuzetno slo`en, jer, pored ostalog, sadr`i i “prelazak” na tarifni sistem i izmene koeficijenata za obra~un potro{we kod pravnih lica. Da bi obezbedilo oko 73.000 megavat ~asova energije, preduze}e mora da nabavi 117.000 kilograma mazuta i 10,3 miliona kubika gasa, izra~unao je Domanovi} i naglasio da je u planiranim rashodima od 637 miliona dinara u~e{}e energenata 72 odsto, odnosno da su svi ostali tro{kovi svedeni na minimum, zbog ~ega }e mawe sredstava biti izdvojeno i za odr`avawe sistema. ^lanovi Gradskog ve}a su dali saglasnost i na odluku o ceni za prikqu~nu snagu i isporu~enu toplotnu energiju tarifnim kupcima. Nakon pove}awa od 6,19 odsto, ona }e iznositi 86,92 dinara, {to }e za vlasnike stanova prose~ne povr{ine 50 kvadrata, predstavqati ve}i tro{ak za oko 250 dinara. Saglasnost GV, koje je donelo i odluku o ukidawu Op{tinskog vatrogasnog fonda i o raspisivawu referenduma radi uvo|ewa samodoprinosa u mesnim zajednicama Zabla}e i Trbu{ani, zavredio je i program rada Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. M. N.


8

DRU[TVO

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE U ^AST DANA DR@AVNOSTI

POKLAWALI ZASTAVE ovodom Dana dr`avnosti Srbije, u petak u 14 ~asova na Gradskom trgu su se okupili pripadnici GO Nove Srbije, koji su delili republi~ke zastave gra|anima. Poklawawem oko 30 zastava oni su na simboli~an na~in `eleli sugra|anima da ~estitaju praznik.

P

- Godine 1804. vo`d Kara|or|e Petrovi} je podigao Prvi srpski ustanak, ali je i toga datuma 1835. godine donet i prvi ustav Srbije. Po{tuju}i te datume i uzimaju}i u obzir da Nova Srbija ba{tini ideje u vezi sa po{tovawem srpske nacionalne tradicije i istorije, mi `elimo da danas na{im sugra|anima poklonimo dr`avne zastave Republike Srbije, jer je zastava jedan od osnovnih dr`avnih simbola – istakao je Milan Dra{ki}, ispred GO Nove Srbije. I. M.

OBELE@EN DR@AVNI PRAZNIK

VENCI NA SPOMENIK TANASKU RAJI]U P

olagawem venaca na spomenik Tanasku Raji}u, i u ^a~ku je obele`en Dan dr`avnosti. - Na brdu Qubi}u smo da se na Dan dr`avnosti setimo vite{kih vremena, u kojima se ra|ala novovekovna srpska dr`ava i u`ivamo u pogledu na ^a~ak. Za posledwih dva veka sa sun~anih padina Qubi}a ra|ala nam se sloboda nekoliko puta – rekla je Delfina Raji}, direktor Narodnog muzeja. Vence svim ratnicima palim za slobodu i nezavisnost Srbije, na spomenik Tanasku Raji}u polo`ili su predstavnici Grada, Moravi~kog upravnog okruga i Policijske uprave u ^a~ku. - Ovo je veliki doga|aj za na{ grad i prvi put da pola`emo vence na spomenik Tanasku Raji}u. Siguran sam da }e ovo prerasti u tradiciju i da }emo svake

godine do}i da se poklonimo onima koji su u~estovali u osloba|awu Srbije – rekao je gradona~elnik Vojislav Ili}. On je ovom prilikom najavio da }e za

AKTIVNOSTI DRU[TVA SRPSKO - RUSKOG PRIJATEQSTVA

NA MANIFESTACIJI „DANI VINARA I VINOGRADARA” a poziv Skup{tine op{tine Trstenik, Dru{tvo srpskoruskog prijateqstva Regionalni centar Zapadna Srbija - ^a~ak u~estvovalo je na tradicionalnoj manifestaciji „Dani vinara i vinogradara“, koja se odr`ava 14. februara, na Dan Svetog Trifuna. Na manifestaciji, na kojoj su predstavqeni proizvodi od gro`|a sa ovog podru~ja (vina, rakije, lozni kalemovi i ostalo), razgovaralo se o sveukupnoj privrednoj saradwi Srbije, Rusije i Belorusije. U prisustvu mnogih proizvo|a~a i prera|iva~a gro`|a, delegaciju Dru{tva srpsko-ruskog pri-

N

jateqstva Regionalni centar Zapadna Srbija - ^a~ak predstavqao je wegov predsednik Dragan Logvinov, sa saradnicima iz oblasti privrede i poqoprivrede. Osim predsednika Udru`ewa, u izlagawima su u~estvovali i ostali stru~waci iz ove oblasti, kao i ~lanovi Udru`ewa, izme|u ostalih i narodni poslanik Miodrag Nikoli} Feman, zadu`en za odnose Srbije, Rusije i Belorusije. Zakqu~eno je da postoje izuzetni privredni potencijali za saradwu sa kompanijama iz Rusije i Belorusije, a pogotovo {to ovaj kraj ve} izvozi lozne kalemove na rusko tr`i{te.

Delegaciju Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva Regionalni centar Zapadna Srbija - ^a~ak pozdravili su Mili} Pavlovi}, predsednik Skup{tine op{tine Trstenik i ostali funkcioneri, koji su u znak zahvalnosti za u~e{}e na ovoj manifestaciji, Udru`ewu dodelili zahvalnicu i prigodne po-

klone. Dogovoreno je da uskoro, u organizaciji Udru`ewa, u ^a~ku bude organizovana prezentacija vina, rakija, loznih kalemova i ostalih proizvoda iz sortimenta ovog geografski za{ti}enog podru~ja. Tim povodom, Dru{tvo srpsko-ruskog prijateqstva poziva ugostiteqske radwe, trgovinske ku}e i ostale zainteresovane gra|ane da posete ovu prezentaciju kako bi saznali vi{e o proizvodima sa podru~ja Trstenika i eventualno ugovorili budu}u saradwu. N. R.

TURISTI^KA ORGANIZACIJA ^A^KA

NA BEOGRADSKOM SAJMU uristi~ka organizacija ^a~ka }e i ove godine na {tandu u hali 4, Beogradskog sajma, na Sajmu turizma koji se odr`ava od 21. do 24. februara, pred-

T

staviti turisti~ku ponudu podru~ja Grada ^a~ka i wegove okoline. Pored prezentacije programa Turisti~ke organizacije ^a~ka, predstavi}e se i

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Gorwa Trep~a”, Sabor truba~a u Gu~i, UTP “Morava”, Turisti~ko-rekreativni centar “Mom~ilo ^ekovi}” iz

Ko{tuni}a, Udru`ewe poslovnih `ena “Nade`da Petrovi}”, firma “Helikon” i Udru`ewe grn~ara “Zlakusa”. N. R.

mesec dana biti formiran Odbor za proslavu 200 godina od boja na Qubi}u. - @elimo da 2015. godinu do~ekamo potpuno spremni. O~ekujemo veliko

prisustvo doma}ih i stranih gostiju, qudi iz vrha dr`ave i uradi}emo sve da ovaj deo grada zablista – najavio je Ili}. I. M.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

RASVETQENE KRA\E a~anska kriminalisti~ka policija rasvetlila je u ponedeqak trinaest krivi~nih dela te{ka kra|a i te{ka kra|a u poku{aju izvr{enih na podru~ju grada ^a~ka u proteklih deset dana. Zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io devet krivi~nih dela te{ka kra|a i ~etiri krivi~na dela te{ka kra|a u poku{aju, kriminalisti~ka policija odredila je meru zadr`avawa \or|u O. (1991) iz ^a~ka. Osumwi~enom se na teret stavqa da je izvr{io provalne kra|e u sedam samostalih trgovinskih radwi, dve mesare, tri trafike i jednu pekaru. Tom prilikom on je iz pomenutih radwi otu|io novac, cigarete i konditorske prioizvode. Osumwi~eni \or|e O. }e uz krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u ^a~ku.

^

UHVA]EN LOPOV orwomilanova~ka policija odredila je meru zadr`avawa Draganu T. (1976) iz sela Lo~evci, op{tina Gorwi Milanovac, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo iznuda u poku{aju, kao i krivi~no dela te{ka kra|a na {tetu Miladina M. iz istog sela. On je osumwi~en i za izvr{ewe jo{ dva krivi~na dela te{ka kra|a. Osumwi~eni Dragan T. je, krajem januara, ove godine, iz ku}e Miladina M. u selu Lo~evci otu|io 800 evra, zatim u februaru mesecu, uz pretwu, poku{ao od iste osobe da iznudi 2000 evra. Tako|e, osumwi~enom se na teret stavqa da je 2009. godine iz ku}e svog oca, u selu Lo~evci, otui|io oko 300 hiqada dinara, a zatim policiji la`no prijavio kra|u, dok je iz jedne mlekare u Takovu, op{tina Gorwi Milanovac, u kojoj je bio zaposlen kao voza~, otu|io oko 70 hiqada dinara. Osumwi~eni Dragan T. je uz krivi~nu prijavu, u subotu, 16. februara, priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u ^a~ku koji mu je odredio pritvor do mesec dana.

G


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

9

DRU[TVO

FIRMA „USPON“ OBE]AVA KVALITET I SIGURNOST SVOJIM KORISNICIMA

SAMO NAJBOQE JE DOVOQNO DOBRO ra~unara, serverskih sistema, integrisanih telefonskih centrala i video nadzora. Pravimo kompletna re{ewa koja korisnika upu}uju na jednog dobavqa~a i na taj na~in svaki eventualni problem mogu re{iti na jednom mestu - obja{wava Krsti}.

irma “Uspon” osnovana je pre 11 godina u ciqu potrebe da se tr`i{tu ponudi usluga u oblasti prodaje i servisirawa ra~unara i ra~unarske opreme bez ikakvih uslovqavawa, uz neprikosnoveno po{tovawe svakog kupca sa isporukom na ku}nu adresu. Osniva~i “Uspona” zapo~eli su svoj rad ohrabreni vizijom da stvore preduze}e koje mo`e stati iza svakog svog ura|enog posla. [ire}i svoju delatnost i realizuju}i nove zadatke dosegli su vi{i nivo, a od firme koju su pre 11 godina ~inila samo dva zaposlena, prerasli su u preduze}e sa 31 zaposlenim. Jedan od dvojice vlasnika “Uspona” Vladimir Krsti} ka`e se vode sloganom “Samo najboqe je dovoqno dobro” i u skladu sa tim iz godine u godinu {ire svoju delatnost, obe}avaju}i samo kvalitetne usluge svojim korisnicima.

F

Prodaja Prodaja ra~unara i ra~unarske opreme se vr{i kroz lanac Usponovih prodavnica. U svakoj prodavnici stru~ni i qubazni prodavci vr{e demonstracije Uspon ra~unara i prate}e opreme, tako da kupac mo`e da vidi i proba konfiguraciju koja ga interesuje. Svaki Uspon ra~unar se proizvodi po “build-to-order” modelu iskqu~ivo od novih komponenti renomiranih proizvo|a~a, po specifikaciji koja je dogovorena sa kupcem. Kompletan ra~unar se pa`qivo testira i u kratkom roku besplatno dostavqa na ku}nu adresu ili adresu firme. Dakle, za svega jedan dan kupac dobija ra~unar po svo-

[iroka delatnost Strate{ko opredeqewe “Uspona” je proizvodwa ra~unara, ra~unarskih podsklopova i realizacija slo`enih informacionih sistema. Oslonac proizvodwe je zasnovan na komponentama visoke pouzdanosti u svetu renomiranih proizvo|a~a. Visoka pouzdanost u radu i kvalitet ra~unara, je ovo preduze}e, u svetu korisnika informati~ke opreme, izdiglo na visok nivo poverewa, a istovremeno je i garancija uspeha. - Visoki kvalitet i pouzdanost proizvoda sa konkurentnom cenom, je slogan

koji je “Uspon” izdigao u sam vrh informati~ki opredeqenih firmi. Stalno stremimo ka novim idejama, planovi razvoja se postavqaju u svakoj kalendarskoj godini i ostvaruju se u velikom procentu - ka`e Krsti}. Pored ra~unara, “Uspon” se bavi i ugradwom i implementacijom vrlo kvalitetnih sistema video nadzora, po ~emu je poznat {irom Srbije. - Omogu}avamo korisnicima da video

nadzor prate i sa udaqenog prostora, odnosno da u svakom trenutku mogu imati uvid u ono {to se de{ava na mestu gde je video nadzor integrisan. Dobili smo veoma zna~ajne poslove {irom zemqe i radili smo sisteme od 10 do vi{e od 50 kamera za veoma zna~ajne privredne subjekte. Pokazali smo i da kvalitetan video nadzor ne mora biti nu`no i skup - ka`e Krsti}. On napomiwe da je jedna od delatnosti “Uspona” i ugradwa i odr`avawe klima ure|aja: - Bez obzira {to je u tom poslu konkurencija velika, imamo stalnu klijentelu. Predstavqamo ovla{}eni servisni centar za ve}inu proizvo|a~a sa sedi{tem u Srbiji. Krsti} tako|e nagla{ava, da je firma “Uspon” ulagala i u {kolovawe kadra, pa je tako iznedrila stru~wake koji vrlo kvalitetno rade niskonaponske instalacije. - Bavimo se razvla~ewem svih vrsta ra~unarskih mre`a, izradom rek ormana, kao i pravqewem integrisanih sistema

jim potrebama i `eqama, na svoju adresu. Prodavnice Uspon ra~unara sem u ^a~ku, nalaze se i u Gorwem Milanovcu, Ra{ki, Novom Pazaru i Aran|elovcu.

Zadovoqni i korisnici i zaposleni Osnovni ciq “Uspona” je ostvarewe dugotrajnog odnosa sa klijentima, kroz inteligentnu interakciju dizajna i tehnologije, koji }e poboq{ati poslovne ciqeve klijenata. Pored odli~nog odnosa sa svojim klijentima, Krsti} se ponosi i svojim zaposlenima, koji, kako ka`e, rade u porodi~noj atmosferi, motivisani i zadovoqni, sa pet i vi{e godina radnog sta`a u “Usponu”. Ono ~ime se ova ~a~anska firma tako|e ponosi je i internet sajt, koji spada u kategoriju najpose}enijih u na{em regionu. Na www.uspon.rs svakodnevno ima vi{e od 1.000 jedinstvenih poseta. I. M.


10

DRU[TVO

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

MOTOCIKLISTI I BEZBEDNOST U SAOBRA]AJU

NISU UVEK OPASNOST NA PUTU

o{ uvek nije poznato koliko motociklista je nastradalo u saobra}ajnim nesre}ama pro{le godine. Za sada je najpouzdaniji podatak Uprave saobra}ajne policije Republi~kog MUP-a da je u Srbiji u nesre}ama u kojima su u~estvovali voza~i motora poginulo 75 qudi. Dosada{wa iskustva pokazuju da svake godine strada veliki broj motociklista. Mnogi voza~i ~etvoroto~ka{a okarakterisali su ih kao opasnost na putu. - Motocikli i mopedi su u saobra}aju ravnopravna vozila sa ostalima, zato ih ne bi trebalo posebno izdvajati kao opasnost na putu. Na taj na~in ih stavqamo u neravnopravan polo`aj. Najve}i problem dvoto~ka{a je wihova smawena vidqivost zbog maweg gabarita, odnosno prostora koji zauzimaju u vidnom poqu. Ne smemo zanemariti ni ~iwenicu da ve}ina voza~a putni~kih i teretnih vozila nije dovoqno edukovana i ne zna kako da se pravilno pona{a prilikom susreta sa moto-

J

ciklistima u saobra}aju. Naravno, ne mo`emo zaboraviti ni ~esta nepropisna pona{awa voza~a dvoto~ka{a, kao {to su prekora~ewa brzine ili nebezbedna vo`wa na jednom to~ku, rizi~na preticawa - nagla{avaju u Agenciji za bezbednost u saobra}aju. Ba{ protiv takvih koji demonstriraju silu i mo} na dva to~ka, uvek reaguju pravi zaqubqenici u motore. Naro~ito ih nervi-

raju vo`wa na jednom to~ku i “potpisivawe” i “pucawe” iz motora. - To uglavnom rade tatini sinovi kojima je neko drugi kupio motor i ne znaju kako je to kada ga sam zaradi{. Pravi bajkeri ne razvijaju brzinu, nego u`ivaju u vo`wi - ka`u motorxije. Ali, za ove koji se prave va`ni, pravila u saobra}aju va`e kao i za sve druge voza~e.

- Ako sakupe 18 i vi{e kaznenih poena, bi}e im oduzeta voza~ka dozvola, nezavisno od kategorije kojom su upravqali u trenutku ~iwewa prekr{aja ili krivi~nog dela. Kada ispune sve Zakonom predvi|ene uslove i kada pro|e odre|eni vremenski period od isticawa kaznenih mera,

marketing 032/342-276

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ulaze u proces povra}aja dozvole i poha|aju seminare koje organizujemo da bi povratili dozvole - podse}aju u Agenciji za bezbednost. Jedan od najva`nijih elemenata za{tite voza~a motora su kacige. Prema pojedinim svetskim istra`ivawima, u slu~aju

nezgode, 40 odsto ve}e {anse da pre`ivi imaju voza~ motocikla i wegov putnik koji na glave nose za{titnu kacigu. U po~etku su motorxije imale veliki otpor prema kacigama, ali ih je sve vi{e koji se na taj na~in {tite. A definitivno, to je i wihova zakonska obaveza. Z. J.


11

DRU[TVO

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

KONKURS ZA PRIJEM RADNIKA U BIV[OJ „^IPSARI“ IZAZVAO VELIKO INTERESOVAWE NEZAPOSENIH LICA NA EVIDENCIJI NSZ

ZA 50 MESTA STOTINE KANDIDATA

a oglasnoj tabli ovda{we filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i na sajtu ove ustanove u sredu je ogla{en konkurs za prijem 50 radnika u D.O.O. “^ips vej”, biv{oj ^ipsari, koji je privukao pa`wu velikog broja nezaposlenih lica, me|u kojima i biv{ih radnika ove fabrike, ali i starijih gra|ana, koji su u drugim firmama ostali bez posla, a nisu stekli zakonske uslove za odlazak u penziju. Fabrika koju je u septembru pro{le godine kupio tro~lani konzorcijum, oglasila je potrebu za po jednim tehnologom, {efom odr`avawa, laborantom, pogonskim elektri~arom, bravarom, higijeni~arom i gra|evinskim operaterom - zidarom. Kolektivu ~iji vlasnik planira da pokrene proizvodwu ve} slede}eg meseca, potrebna su i po dvojica kotlara, poslovo|a u proizvodwi, radnika za napajawe linija krompirom, odnosno viqu{karista, pr`a~a ~ipsa, ma{inista i magacionera. Osim wih, fabrika “potra`uje” i 12 pomo}nih radnika u proizvodwi i 18 lica koja }e biti anga`ovana na pakovawu i

N

stre~ovawu. Ana Doj~ilovi}, zadu`ena u NSZ za odnose sa javno{}u, napomiwe da je konkurs otvoren osam dana i da zainteresovani kandidati, uz prijavu na konkurs, poslodavcu treba da dostave dokaz o stru~noj spremi, dokaz o radnom iskustvu na poslovima za koje konkuri{u i CV sa li~nim podacima i radnom biografijom:”Kandidati koji budu ispuwavali uslove konkursa, bi}e podvrgnuti testirawu koje }e, kao jo{ jedan vid selekcije, obaviti stru~na lica iz Slu`be za zapo{qavawe.” Ona napomiwe da je izuzetno veliko interesovawe za ova radna mesta, koje su nezaposlena lica pokazala ne samo u sredu, kada je objavqen zvani~an konkurs, nego i nekoliko meseci unazad, odnosno prakti~no od kada je firma drugi put prodata i weni novi vlasnici najavili da }e obnoviti proizvodwu u ovom nekada najuspe{nijem ~a~anskom preduze}u. Za posao su zaintesresovana ne samo lica koja su nekada radila u toj fabrici, ve} i ostali nezaposleni gra|ani, koji su posle vi{e godina ~ekawa na birou rada, u

ovom konkursu videli {ansu za zasnivawe stalnog radnog odnosa. Me|u kandidatima su i brojni radnici koji su ostali bez posla u drugim firmama, stariji od 45 godina, i sa radnim iskustvom ve}im od 25 godina, koji se nadaju da }e zaposlewem u “^ipsari” dopunti radni sta` i ste}i zakonske uslove za odlazak u penziju. Za u~e{}e na kon-

kursu, napomiwe Doj~ilovi}ka, zainteresovane su i brojne osobe sa evidencije NSZ koje imaju ve}u stru~nu spremu od one koju je poslodavac naveo u oglasu za odre|ena radna mesta, {to je sasvim razumqivo, ako se ima u vidu podatak da je na evidenciji nezaposlenih na kraju pro{le godine u ^a~ku bilo 10.747 lica, od kojih 5.987 `ena.

Ve}ina od desetak potencijalnih kandidata i budu}ih radnika preduze}a “^ips vej”, koje smo u sredu zatekli ispred oglasne table NSZ, nevoqno su komentarisali raspisani oglas, `ele}i da, ipak, ostanu anonimni. Sredove~na gospo|a koja ima diplomu Sredwe upravne {kole izrazila je sumwu u legitimnost konkursa, pou~ena primerom u novootvorenom vrti}u, u kome, navodno, ve} rade neki qudi, iako oglas za prijem radnika jo{ nije raspisan. Pored we, “svoje mesto” na listi tra`i i ~etrdesetogodi{wi mu{karac, sa zavr{enim tre}im stepenom, koji ima samo tri godine radnog sta`a kod privatnika, ali veruje da posao na neodre|eno vreme mo`e dobiti upravo u ovoj firmi. Tridesetrogodi{wa V.M. je zavr{ila Sredwu hemijsku {kolu i pomalo razo~arano konstatuje da fabrika tra`i diplomiranog tehnologa, odnosno radnika sa ve}om stru~nom spremom od wene, te da nema ni {anse da posle desetak godina ~ekawa na birou, kona~no zasnuje stalni radni odnos. M. N.


12

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

13

INTERVJU

NIKOLA RADOVI] U FINALU [OUA „JA IMAM TALENAT”

PESMU ZA FINALE NAPISAO PRE 15 DANA ^a~anin Nikola Radovi} pro{le sedmice plasirao se u finale popularnog muzi~kog {oua “Ja imam talenat”. Sa jo{ devet takmi~ara Nikola }e se boriti za nagradu od 100.000 evra, ali kroz razgovor sa wim saznali smo da }e, i bez tog novca, wegovi snovi biti ostvareni. Onima koji prate klupsku muzi~ku scenu na{eg grada, Nikola nije nepoznato lice. Ve} nekoliko godina svira sa svojim bendom “Okura`ator”, a pre toga imao je bendove „Behaind the door” i “Ad akta”. Autorskim radom se bavi od 18 godine, a sa “Okura`atorom” je nastupao i u Domu omladine i Kolar~evoj zadu`bini. O wegovom radu i `eqama „^a~anski glas” je pisao pre nekoliko godina, a on ka`e da mu je povod za taj tekst bio podstrek da nastavi da stvara autorske pesme. Naime, na promociji kwige “Dilan i Koen, pesnici rokenrola” ispred Doma kulture, Nikola je svirao pesme ove dvojice muzi~kih legendi. Na promociji kwige bila je jo{ jedna legenda rokenrola, jedan od na{ih najpoznatijih muzi~kih kriti~ara Petar Popovi} Peca, sa kojim je na{a koleginica tada radila intervju. Upravo on joj je skrenuo pa`wu na Nikolu i rekao da }e se za wega tek ~uti. Ona je to rekla Nikoli i pitala ga za razgovor, na {ta je on naravno pristao, odu{evqen {to je dobio pohvale od ~oveka koji je upoznao najve}e svetske muzi~ke zvezde. Sada, nakon prvih Pecinih pohvala, za rad ovog mladi}a sti`u i pohvale Ivana Tasovca, ~iji je ukus veoma istan~an.

Za{to si odlu~io da se prijavi{ za ovaj {ou? - Mislio sam da imam neki potencijal, a po{to je vrlo te{ko u Srbiji raditi muziku koja nije komercijalna, mislio sam da je odli~na prilika da se pojavim u “Talentu”, da bi to {to radim ~uo {to ve}i broj qudi. I odmah si se dopao i publici i `iriju? - Ba{ me obradovala reakcija publike, kao i `irija naravno. Tasovca pogotovu. Ja se uop{te nisam nadao ovakvom uspehu. Mislio sam da je Srbija muzi~ki propala, {to se ti~e pravca kojim se ja bavim. Ali, desilo se suprotno. Zna~i li to da ti je mi{qewe Tasovca najbit-

nije u `iriju? - Tasovac je vi{e u muzi~kim vodama od Bosiq~i}a i Nata{e Ninkovi}. Ima rafiniran ukus, normalno, jer je direktor filharmonije. Tako da kad on ka`e da je ne{to dobro, onda vaqda to zaista jeste dobro. Ipak ti nije dao glas za finale? - On je ipak iz faha klasike, a “Rosini” su genijalci. Ja sam se sa wima ba{ dru`io ovih dana i glasao sam i ja za wih. Ne bi mi bilo `ao ni sekunde i da su oni pro{li. Da li ve} ima{ neke ponude za muzi~ku saradwu? - Imam vrlo ozbiqne ponude, koje }u prou~iti kad se zavr{i {ou. Bi}e

snimawa i distribucije, na kom nivou, to sada ne mogu znati. Ali, ako ni{ta, ima}u svoj album kod mene ku}i. Ja }u ga imati u ruci, i to mi je ispuwewe `ivotnog sna. Na oba tvoja nastupa bilo je tehni~kih smetwi. Na koji je na~in to uticalo na tvoje izvo|ewe? - Dosta sam svirao i znam da je to sastavni deo `ive svirke. Nikada ne mo`e{ da zna{ kada i gde }e se desiti. Desilo se meni, a moglo je bilo kome. To me nije naro~ito uzdrmalo. Ponovqeno svirawe je mo`da bilo i dobro, jer sviram autorsku pesmu, pa nek je ~uju i dva puta. Koliko ima{ autorskih pesama i kako si se odlu~io ba{ za “Jutro” i “Neobi~no”? - Pi{em od 18 godine i imam oko 20 autorskih pesama. “Jutro” mi je jedna od omiqenih, koju sam napisao pro{le godine, a “Neobi~no” je jedna od mojih prvih pesama. Koliko ti zna~i rad sa stru~wacima koji vas spremaju za nastupe? - Nisam muzi~ki obrazovan i sad sam kao malo dete u vrti}u, samo gledam {ta se doga|a. Mnogo qudi brine o mnogo stvari i stvarno su uigrani. Gledam

i u~im. Napredovao sam u mnogo ~emu. Dosta vremena provodim u studiju, puno u~im i u`ivam u tome. [ta }emo ~uti u finalu? - Pesma se zove “U o~ima je sve”. Ja sam tu pesmu ciqano napisao za finale pre 15 dana. Iako tada nisam znao da li }u pro}i daqe, znao sam da mi za finale treba neka vesela stvar i ja sam napisao ovu pesmu. Na probi se svima svidela, tako da }e ona biti u finalu. [ta o~ekuje{ u finalnoj ve~eri? - O~ekujem super provod i dru`ewe. I moram da ka`em da je ova ekipa bila najsjajniji mogu}i skup kreativaca i odli~nih likova, sa kojima sam stvarno u`ivao. O~ekivao sam sujetu, ali toga nije bilo, mi smo se sjajno provodili. ^a~ani su ti pru`ili odli~nu podr{ku? - Zahvaqujem se od srca svima na podr{ci i znam da je ^a~ak predwa~io u glasovima koji su mi omogu}ili da se plasiram. Odu{evqen sam zbog podr{ke, to je svakom autoru podstrek za daqe. Sjajno je kad ono {to radi{ nai|e na prihvatawe drugih qudi. I. M.


14

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

SRPSKI NARODNI KALENDAR ZA PROSTU 2013. GODINU

DVADESET GODINA PUTUJE SVETOM wiga koja je sigurno najvi{e putovala svetom i stigla na sve ta~ke ove planete gde se mo`e ~uti, ili se pomiwe na{ jezik i narod, je ~a~anski Srpski narodni kalendar Agencije “^vorak”. Nastao u nemilim vremenima, prvi broj objavqen je decembra 1993. godine, tako da ga muka prati svih ovih godina, a sad ve} i decenija. Traju}i kroz ratove i tranziciju, ekonomske krize i oskudicu, Srpski narodni kalendar u|e u 2013. da proslavi svoj 20. ro|endan. A ovo izdawe za prostu 2013. godinu, prilika je da se izdava~ osvrne i na po~etak, i na godine borbe da kwiga opstane, sve “~ekaju}i boqe sutra”. Jer, kako Vuk Karaxi} zapisa: “To je kwiga koja narodu ponajvi{e mo`e u~initi, jedno zato, {to se svake godine izdaje; drugo {to ga gotovo svi qudi kupuju koji ~itati znadu; a tre}e, {to se cijelu godinu neprestano po rukama preme}e”. Mo`da bi jedan od Kalendara mogao biti posve}en toj borbi da pre`ivi kwiga koju grle u svetu, od Tokija do ^ikaga, od Norve{ke do Ju`noafri~ke Republike. Motivi su bili razni, a putevi {iroki i daleki... Od `ene iz Miokovaca koja ve} dvadeset godina `ivi u Australiji, a Kalendar je ~vrsto grlila u srpskoj crkvi u Sidneju, do one na Novom Zelandu, koja je prepisivala neku pesmu iz Kalendara, jer nije bilo vi{e primeraka za wu. Iza ove dve decenije stoji skoro 85.000 primeraka Srpskog narodnog kalendara. Neverovatan tira` za vreme u kome je nastao i traje.

K

15

KULTURA

- Za ovih 20 godina od{tampali smo Kalendare mole}i dobro~initeqe da nam pomognu. Gledaju}i spisak po azbu~nom redu, koliko ih je sve kroz Kalendar pro{lo, imamo razloga i za radovawe, ali i za tugu. Mnoge su firme zatvorene, neki na{i dobro~initeqi nisu vi{e me|u `ivima i samo nekoliko wih nam daju snage da i ovaj 20. Srpski narodni kalendar podarimo Srbima, za wih i wihovu decu - ka`e Slobodan ^vorovi}, izdava~ i koautor sa Radovanom M. Marinkovi}em i ovog Kalendara, uz koji su i wegova deca, Bojana i Radomir odrasli, ~itaju}i ga od prvog do posledweg broja na mnogim promocijama. Zahvalan je ^vorak i majci Dragojli, {to je za proteklih 20 godina podnela najve}i teret svih wegovih qutwi i sekracija zbog ove kwige, {to zbog dalekih putovawa, {to zbog nepla}enih ra~una... A na stranicama ovog Kalendara, koga Marinkovi} imenova u “Posve}enicu rodu”, ono {to biti mora: Deset Bo`jih zapovesti, Himna Svetom Savi, Biti Srbin, Kalendar za celu godinu, Pravoslavni re~nik, Molitve, Srpske slave, Pravoslavni re~nik, Srpska svetili{ta, Srbi svetiteqi, Drevnik, Godi{wice, Povesnica, Istaknuti Srbi, Pesni~ka zave{tawa, @iveo `ivot (Va`ni poslovi, Qubavi srpskih pisaca, U slavu qubavi, Sa Kalendarom na Kosovo...), Narodoumqe, Jelovnik, Razbibriga... Ba{ kao {to Vuk re~e, “da se cijelu godinu neprestano po rukama preme}e.” Z. L. S.

ALTERNATIVNI FILM U GALERIJI „RISIM“

FESTIVAL 1982.

@iri festivala iz 1984.

petak je u okviru novog filmskog programa u Galeriji “Risim” odr`ana projekcija antologijskih ostvarewa sa Festivala novog filma i videa “Alternative” iz 1982. godine u ~ast tridesetogodi{wice odr`avawa ovog Festivala, o kome je prikazan polusatni dokumentarni film ~uvenog filmskog kriti~ara Neboj{e \ukeli}a, snimqenog u produkciji filmske redakcije RTS-a. Odabrane filmove sa Festivala “Alternative” najavio je Predrag @ivkovi}, urednik filmskog i video programa Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”. Pored ostalih, kroz filmske projekcije o konceptu alternativnog filma govorili su rediteqi, filmski kriti~ari i profesori. Dok rediteq Sr|an Trifkovi} smatra da alternativa ozna~ava otkrivawe nove percepcije stvarnosti putem filma, Jovan Jovanovi} isti~e da alternativni film otvara nove aspekte kulturne prakse. Za filmskog kriti~ara Bo`idara Ze~evi}a, alternativni film je marginalan u odnosu na teku}u kinematografiju i institucije onog vremena, dok dr Vladimir Petri}, dopisni profesor Harvardskog Univerziteta nagla{ava da alternativni film istra`uje novu formu filmskog izraza i na~in na koji sprovodi svoju ideju. Petri} podse}a da je na ovom Festivalu od 116 prikazanih filmova, tek {est ili sedam uspelo da se izrazi kroz novu formu. Poseban utisak na projekciji ostavio je film “Stradawe Jovanke Orleanke” Miodraga Bate Petrovi}a. Efektnom filmskom monta`om fotografija, ispri~ana je `ivotna pri~a ove francuske heroine na netipi~an na~in. Prikazani su i filmovi: “Levitacije” Dragana Pe{i}a, “Velo misto” Branka Karabati}a, “Gerdi, zlo~esta vje{tica” Qubomira [imuni}a, “Kras 88” grupe autora, “Aura in aurovision” Slobodana Valentin~i~a, “Izgnanstvo” Ivana Mertinaca, “Samoglasnici” Nikole \uri}a, “Revlon” Slobodana \or|evi}a i “Pression” Qubomira [imuni}a. Z. L. S.

U


16

SELO

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

„^A^ANSKA P^ELA“ ODR@ALA GODI[WU SKUP[TINU

NA POMOLU POMIREWE

ru{tva p~elara “^a~ak” i “^a~anska p~ela” pokrenula su inicijativu za objediwewem sva ~etiri p~elarska udru`ewa u gradu. Taj predlog dobro je prihva}en na redovnoj godi{woj Skup{tini “^a~anske p~ele”. - Nadamo se da }e do saradwe i spajawa do}i vrlo brzo. Na{e dru{tvo ima vi{e od 70 ~lanova, a ako bi se spojili sa dru{tvom “^a~ak” bilo bi nas 300. Predlog smo poslali ostalima i o~ekujemo da se izjasne - rekao je Milan @ivanovi}, predsednik Dru{tva “^a~anska p~ela”. Redovna godi{wa Skup{tina bila je izborna, a razmatran je i izve{taj o radu u prethodnom i planovi za naredni period. P~elari su imali priliku da razmene vosak i nabave novu opremu. Dru{tvo p~elara “^a~anska p~ela” nagradilo je najistaknutije ~lanove i saradnike u 2011. godini.

D

NAGRADE Pohvalnicu SPOSA dobili su Zoran Stani} i Milo{ Todorovi}, a zahvalnicu Sini{a Maxarevi} i Branko Grujovi}. Zlatna zna~ka “Za-

Vu~ko Jovi~i} i Mom~ilo Zarubica vi nisu odgovarali ni p~elama, ni prirodi. Trebalo je da p~elari hrane rojeve i zalihama meda, ne samo sirupom, {e}erom i poga~ama. Ko je tako uradio, spasio je p~eliwa dru{tva. Ja sam pro{le godine imao 20 kilograma livadskog meda po ko{nici, bagremovog znatno mawe. Ali, kada sve saberem, u minusu sam sigurno deset kilograma po ko{nici. Neizbe`no, vremenske prilike odrazile su se i na prirodu. Na jakom minusu je bagrem izmr-

slu`ni p~elar” dodeqena je Qubi{i Bradi}u. Diplome su pripale Jovanu @ivkovi}u i Vu~ku Jovi~i}u. Povequ SPOSA Dru{tvo p~elara “^a~anska p~ela” dodelilo je Institutu za vo}arstvo. Priznawa je svim dobitnicima uru~io p~elar Mom~ilo Zarubica.

PRIRODA SE JO[ OPORAVQA Pro{la godina je bila nezapam}eno lo{a za p~ele i p~elare. - Najgora od kada se ja bavim p~elarstvom, a to je decenijama unazad - ka`e ^edomir Jovanovi}, p~elar iz Ni{a. On je posle Skup{tine “^a~anske p~e-

le” odr`ao predavawe na temu “Nau~no zasnovana tehnika p~elarewa za visoke prinose”.

- Pro{le godine je prvo bio jak mraz, prole}e ki{ovito, a onda su krenule nagle vru}ine. Takvi uslo-

RASPISAN KONKURS ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI NA TERITORIJI GRADA ^A^KA

ROK ZA PODNO[EWE PRIJAVA ZAKQU^NO SA 29. MARTOM anas je u na{em listu objavqen konkurs za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi na teritoriji Grada ^a~ka. Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste se za nabavku semenskog krompira sorti namewnih za preradu u ~ips. Iznos sredstava koji se odobrava za podsticaj je do 50 odsto od vrednosti investicije. Rok za podno{ewe prijava sa prate}om dokumentacijom je zakqu~no sa 29. martom, a o rezultatima konkursa sve u~esnike }e obavestiti Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi, najkasnije do 15. aprila. - Na konkurs mogu da se jave svi poqoprivredni proizvo|a~i koji imaju registrovana poqoprivredna gazdinstva na teritoriji Grada ^a~ka, upisani u registar po osnovu prava svojine, ili po osnovu zakupa poqoprivrednog zemqi{ta. Podnosilac prijave, uz zahtev za

D

ostvarivawe prava na finansijsku podr{ku, mora dostaviti i slede}u dokumentaciju: popuwen konkursni obrazac, potvrdu da su izmirene obaveze poreza, potvrdu da ima aktivan status poqoprivrednog gazdinstva, ugovor o zakupu ili list nepokretnosti, ugovor o kooperaciji za proizvodwu semenskog krompira, fiskalni ra~un i fakturu o kupovini semenskog krompira sorti namewenih za preradu u ~ips - obja{wava Mila Krxi}, iz Slu`be za razvoj poqoprivrede i podse}a da se konkursni obrazac mo`e dobiti na {alteru broj 8, Gradske uprave Grada ^a~ka, a sve potrebne informacije u vezi sa konkursom u kancelariji broj 108, ili na telefon 032/309-135. Korisnici su obavezni da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e voditi ra~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj. N. R.

zao, ki{a je spre~ila da medi u prole}e, potom su ga vru}ine dotukle. Tek kada je su{a malo popustila, uspeli smo da izvedemo p~ele na livadsku pa{u obja{wava Jovanovi}. Iako prva dva meseca 2013. zima nije bila nimalo jaka, p~elari mogu o~ekivati maksimalne prinose tek 2014. ili 2015. godine. - Posle katastrofalne 2012. moraju da pro|u dve, tri godine da se oporave i p~ele i priroda. Ako je za utehu, ova godina bi trebalo da bude boqa - napomiwe ^edomir Jovanovi}. On se oduvek zalagao za primenu nauke u p~elarstvu. Nastavio je porodi~nu tradiciju sakupqawa meda i ostalih p~eliwih proizvoda i iz godine u godinu unapre|ivao svoju delatnost. Ka`e da je nedostatak stru~nih {kola veliki hendikep srpskih p~elara i kategori~an je da svako ko `eli da se bavi p~elarewem, mora pro}i adekvatnu obuku. Z. J.


17

SELO

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

PRIHRANA P[ENICE

PIJA^NI BAROMETAR

KRAJ FEBRUARA, IDEALNO VREME ZA PRIHRANU

Prihrawivawe p{enice azotom tokom vegetacije mo`e dovesti do preobilnih ili nedovoqnih koli~ina ovog elementa u zemqi{tu. Suvi{na koli~ina azota deluje na izra`enu bujnost, {to dovodi do izdu`ivawa stabla, slabqewa tkiva i polegawa useva. Ukoliko su koli~ine nedovoqne, posledica je smawewe prinosa. Preporu~uju se dve prihrane da bi se obezbedio kontinuitet u ishrani p{enice tokom vegetacije. Prvu prihranu trebalo bi obaviti krajem februara u fazi bokorewa, a drugu krajem marta pred vlatawe. Prvo se prihrawuju najbujniji usevi, jer je utro{en azot za wihov razvoj. Koli~ine |ubriva zavise od gustine useva, sorte i preduseva. O prihrani p{enice za na{ list govori diplomirani in`ewer Milan Damqanovi}, savetodavac Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak.

- P{enica je uglavnom posejana u optimalnim rokovima, tako da je u zimski period u{la u dobrom stawu. Kada vide p{enicu u prole}e, poqoprivredni proizvo|a~i ~esto prvo prihrawuju useve koji lo{ije izgledaju, a tek kasnije one dobrog izgleda. To je jedna od gre{aka, jer su upravo usevi u dobrom stawu potro{ili vi{e azota iz zemqi{ta, tako da je wima potrebna i blagovremenija prihrana. Azot direktno uti~e na porast biqaka, a posebno na asimilacionu povr{inu. Kada je re~ o ukupnom stawu hraniva u zemqi{tima, trebalo bi da je ove godine koli~ina hraniva visoka, jer su zbog su{e pro{le godine prinosi bili lo{i. Na primer, na krompiri{tima (a poznato je da se u ovom kraju p{enica mnogo seje na tim povr{inama) velika koli~ina hraniva je ostala u zemqi{tu neiskori{}ena, tako da ove godine negde nije ni potrebna posebna prihrana. Na takvim parcelama p{enicu treba prihraniti, ali vrlo obazrivo, kako ne bi do{lo do polegawa ka`e Milan Damqanovi}, referent Slu`be za ratarstvo PSSS ^a~ak. Sadr`aj mineralizovanog azota odre|uje se pred samo prihrawivawe. Analiza zemqi{ta je jedini pouzdan na~in da se sazna stawe azota, wegova distribucija i koli~ina u zoni korena p{enice. Kod nas se na`alost ne radi N-min metoda, koja pru`a mogu}nost odre|ivawa optimalne doze azota za prihrawivawe na svakoj parceli. Takozvana N-min metoda u Vojvodini se redovno primewuje, naro~ito na ve}im imawima,

podse}a Damqanovi}, isti~u}i da i sami poqoprivrednici mogu prostom formulom pribli`no izra~unati koliko je azota potrebno za wihovu parcelu: - Ako znamo da je za solidan prinos p{enice potrebno oko 160 kilograma azota u toku vegetacije, a pri osnovnom |ubrewu smo upotrebili 300 ili 400 kilograma nekog NPK |ubriva, na bazi petnaestice ili {esnaestice, lako mo`emo izra~unati koliko je uneto azota. Poznato je da se u toku zime u zemqi{tu minirealizuje od 40 do 60 kilograma azota, {to zna~i da, ako zemqi{te daje 50 kilograma i ako je uneto 50 ili 60 u osnovnom |ubrewu, nedostaje oko {ezdesetak kilograma azota po hektaru. Ukoliko su poqoprivredni proizvo|a~i i preterali sa koli~inom azota, postoje preparati, takozvani modulatori rasta, kojima mogu da preprskaju p{enicu da ne bi do{lo do polegawa useva, ka`e Damqanovi}. Prema wegovim re~ima, idealan usev p{enice ima oko 500 biqaka po kvadratnom metru: - Ali, ako je vi{e od 500 biqa-

Milan Damqanovi}

{efazna prihrana p{enice, koja se obavqa iz dva puta. Me|utim, ona je i skupqa za proizvo|a~e, a mo`e da se desi da zbog ki{e u odre|enom periodu ne mo`e da se u|e u parcele. Sigurno je da je kraj februara idealno vreme za prihranu i da je vi{efazna prihrana boqa nego jednofazna. Prema re~ima Damqanovi}a, u okviru Programa sistemska kontrola plodnosti, Slu`ba }e uskoro po~eti da radi besplatne analize zemqi{ta za registrovana

fiziolo{ki kisela |ubriva kao {to je AN, a naro~ito UREA nipo{to ne koriste. Veoma su kvalitetna i Yarina |ubriva koja pored azota imaju i sumpor i mikroelemente, tako da su i te kombinacije vrlo pogodne za prihranu. Tako|e treba znati da ukoliko se strna `ita pravilno ne po|ubre predsetveno i na vreme ne prihrane u prole}e, nikakvo folijarno prihrawivawe u kasnijem periodu ne mo`e doneti dobar prinos, jer ta mera je svrsishodna samo kod useva kod kojih je upotrebqena puna agrotehnika. Za pravilnu prihranu je bitna i koli~ina padavina. U januaru je pao 51 litar ki{e i snega, a u februaru je do sada palo 17-18 litara. Savetodavac PSSS ^a~ak isti~e da to nisu velike koli~ine padavina, na osnovu ~ega se mo`e zakqu~iti da azot iz zemqi{ta, koji je primewen u osnovnom |ubrewu, i nije mnogo ispran. Sa druge strane, veoma je va`an raspored vlage po horizontima, tako da nije bitno samo koliko je isprano azota, nego i kakav je raspored vlage po profilima, napomiwe Damqanovi}.

POVR]E

krompir 40 - 60 dinara pasuq 300 - 500 paprika 220 - 300 paradajz 220 - 230 krastavac 300 praziluk 80 rotkva 30 - 50 tikvice 280 brokoli 400 kupus 20 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 50 - 60 cvekla 40 - 50 prokeq 250 zelena salata 25 - 30 spana} 150 crni luk 50 - 60 beli luk 300 - 400 VO]E

suve {qive 250 - 350 jabuke 50 - 80 kru{ke 120 - 150 ju`no vo}e 90 - 220 orasi 900 - 1.000 MLE^NA PIJACA

ka, proizvo|a~i treba da budu obazrivi i sa koli~inom azota, odnosno treba da je smawe. Ukoliko usev p{enice ima oko 400-450 biqaka, proizvo|a~i mogu da pove}aju koli~inu azota za 10-15 odsto. Po{to KAN, koji stru~waci iskqu~ivo preporu~uju na na{im zemqi{tima za prihranu p{enice, sadr`i 27 odsto azota, trebalo bi ga uneti minimum 200 do 250 kilograma po hektaru. Ako su usevi u dobrom stawu mo`e se jednokratno primeniti cela koli~ina. Ukoliko su usevi u lo{ijem stawu mo`e i dvokratna prihrana, prva krajem februara, a druga za tri do ~etiri nedeqe ili krajem marta, obja{wava Damqanovi}: - U svakom slu~aju boqa je vi-

poqoprivredna gazdinstva: - Najverovatnije }emo za petnaestak dana po~eti da primamo uzorke, {to zna~i da }e rezultati analize sti}i kasno i da na osnovu we ne}e mo}i da se primewuje sada{wa prihrana. Ali, u svakom slu~aju je dobro da poqoprivredni proizvo|a~i urade analizu zemqi{ta, jer ona omogu}ava da se slede}ih ~etiri do pet godina mnogo preciznije daju saveti za prihranu. Damqanovi} podse}a da na na{em tr`i{tu ima mnogo i stranih |ubriva, na bazi KAN-a, URE-e, AN-a, napomiwu}i da su sve to sli~ne formulacije, ali da se na kiselim zemqi{tima kojih je u na{em kraju vi{e od 70 odsto,

Na{ sagovornik isti~e da je najboqe da se proizvo|a~i pridr`avaju ustaqenih agronomskih mera, jer su one najekonomi~nije i najsigurnije. Tako|e, savetuje proizvo|a~ima da obrate pa`wu na gqivi~na oboqewa u periodu cvetawa p{enice, u fazi po~etka klasawa. - Na`alost, u na{em kraju sve vi{e ima gqivi~nih oboqewa p{enice, koja su pro{le godine jako smawila prinos. Na{i poqoprivredni proizvo|a~i nemaju naviku da prskaju p{enicu. Za{tita p{enice od gqivi~nih oboqewa nije skupa mera, a mo`e da pove}a prinos i do 30 odsto nagla{ava Damqanovi}. N. R.

projino bra{no 80 100 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 500 - 700 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 400 - 800 suxuk 800 - 900 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 170 - 190 prasi}i 200 - 230 ovce jagwad 280 p{enica 35 je~am 35 kukuruz 35


18

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

PREVENCIJA JE UVEK NAJBOQI LEK

GRIP SE ZAHUKTAVA

osledwih petnaestak dana pove}an je broj obolelih od gripa, {to je prema re~ima stru~waka bilo i o~ekivano za ovaj period godine. Simptomi su ve}ini gra|ana poznati, a to su povi{ena temperatura, bol u grlu i mi{i}ima i op{ta malaksalost organizma. Lekari savetuju mirovawe. - Na{ savet je da oboleli uzimaju lekove za skidawe temperature, kao i {to vi{e te~nosti. Tri, ~etiri dana treba mirovati, najboqe je odle`ati. Ukoliko do|e do pogor{awa stawa, {to podrazumeva da temperatura bude iznad 38 stepeni Celzijusa nekoliko dana i da se pojavi intezivan ka{aq sa izbacivawem sekreta, treba se obavezno javiti lekaru. Najugro`eniji su hroni~-

P

direktno rukama i dodirivawem povr{ina u okolini. Voda osve`ava organizam i ~isti ga, zato je treba unositi u {to ve}oj koli~ini i do osam ~a{a dnevno. Tako|e, trebalo bi {to vi{e jesti hranu bogatu biqnim vlaknima, jer ona daje vitamine neophodne organizmu za borbu sa virusima. Neka od istra`ivawa

ni bolesnici, koji najvi{e treba da se ~uvaju - rekao je doktor Miroslav Sretenovi} portparol Zdravstvenog centra ^a~ak, napomiwu}i da nikako ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku. Doktor Sretenovi} je tako|e rekao da je sada kasno za vakcinisawe, jer je potrebno dve, tri sedmice da bi se, nakon primawa vakcine, stvorila antitela. Zato je sada najboqe voditi ra~una o prevenciji, {to prvenstveno zna~i da treba izbegavati ve}a okupqawa, a naro~ito kontakt sa zara`enim osobama. U mere za{tite od gripa spadaju i redovno prawe ruku, nedodirivawe lica i ~e{}e provetravawe prostorija, jer virus u organizam ulazi preko sluzoko`e nosa, usta i o~iju, a prenosi se direktno i in-

RUZMARIN ZA IMUNITET

PRVA POMO] KOD ZAPU[ENOG NOSA aj~e{}i uzrok zapu{enog nosa i ote`anog disawa tokom no}i je suv vazduh u prostorijama koje se greju, a koji {kodi sluzoko`i nosa. Jednostavno re{ewe je postavqawe ovla`iva~a vazduha. Ako ste skloniji prirodnim re{ewima, na radijatore postavite vla`ne krpe ili posudice sa vodom, koje }e tako|e pomo}i u ovla`ivawu. [to ~e{}e treba provetravati prostoriju u kojoj se spava, smawiti grejawe ili ga potpuno ugasiti preko no}i, {to }e doprineti lak{em uspavqivawu i disawu kroz nos.

N

Terapija parom

Ispirawe nosa Za pripremawe rastvora za ispirawe potrebna vam je destilovana voda, kuhiwska so, soda bikarbona i pumpica za nos ili plasti~na iwekcija koju mo`ete kupiti u apoteci. Pome{ajte pola ka{i~ice soli sa dve {oqice mlake vode i prstohvatom sode bikarbone. Rastvor stavite u iwekciju te s wom isperite nos iznad umivaonika. Dok to radite, di{ite na usta. Koristite li pumpi-

cu, postupak je isti, a nakon ispirawa polako izduvajte nos.

Quta hrana je brzinsko re{ewe Ren, ~ili papri~ice, pikantna variva i supe za~iwene biberom brzinsko su re{ewe za otvarawe disajnih puteva, posebno ako ih jedete vru}e. Hemijsko jediwewe kapsaicin u qutoj hrani podsta}i }e od~epqivawe, a najboqe je to primewivati uve~e mu~i li vas nos upravo tokom no}i. Mo`e vam pomo}i i luk koji treba naseckati i pomirisati, a osim suza podsta}i }e i curewe nosa.

uzmarin je mirisna zimzelena biqka, divan ukras u vrtu, ali i veoma fini za~in. Dobro se kombinuje sa raznim jelima, naro~ito je dobar u supama, ~orbama i kao sastojak raznih sosova. Ali, ovaj za~in je znatno vi{e od obi~nog “poboq{iva~a ukusa�. Dobro je koristiti ruzmarin kao dodatak jelima naro~ito u hladnom periodu godine, i to iz dva razloga. Prvi je {to podsti~e imuni sistem, a drugi je {to podsti~e cirkulaciju i time zagreva telo. Ako vam je cirkulacija ina~e slaba, preporu~qivo je da koristite ruzmarin redovno. Ruzmarinovo uqe mo`e da poslu`i za masa`u hladnih stopala i nogu, kako bi se zagrejali. Ruzmarin poseduje antiimflamatorna i smiruju}a svojstva koja ponekad mogu pomo}i da se ubla`i astmati~ni napad. ^aj od ruzmarina je odli~an da se ispira grlo kada je upaqeno, ili u preventivne svrhe. Osim {to poboq{ava memoriju, postoje indikacije da ruzmarin deluje preventivno i protiv razvoja Alchajmerove bolesti i mo`danih udara. Ruzmarin tako|e poma`e i protiv lo{eg varewa, a mo`e olak{ati i simptome kod upale `u~ne kese. Napomena: U trudno}i treba izbegavati ve}e koli~ine ruzmarina. Ruzmarin nije dobar za qude koji boluju od epilepsije ili visokog krvnog pritiska.

R

PRIRODNO LE^EWE

Prokuvajte vodu i stavite u {iroku posudu, pa u wu dodajte dve do tri kapi uqa eukaliptusa. Mo`ete koristiti i uqe nane, kamilice ili ~ajnog drveta. Prekrijte glavu velikim pe{kirom. Zatvorite o~i i ne`no udi{ite paru.

su pokazala da konzumirawe niskokalori~nog jogurta pove}ava otpornost organizma na grip i za 25 odsto. Razlog tome je {to jogurt sadr`i bakteriju, koja stimuli{e imuni sistem da se bori sa virusima. Stru~waci tako|e preporu~uju i redovno ve`bawe, kao i smawewe konzumirawa alkohola. I. M.

Sli~an efekat ima}e i crni kim, ~ije semenke treba izdrobiti i zamotati u gazu. Stavite blizu nozdrva i duboko udahnite, a ra~unajte na to da }e osim curewa nosa do}i i do blagog peckawa koje prati osloba|awe nosnih puteva.

Podizawe glave poma`e Ako i daqe ose}ate simptome zapu{enog nosa tokom no}i, poku{ajte da ispod glave postavite vi{e jastuka. [to je glava na ve}em uzvi{ewu, mawe su {anse da }e se nosni putevi zapu{iti, a sluz }e lak{e isticati. I. M.


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

19

ZDRAVSTVO

OBELE@EN DAN DECE OBOLELE OD RAKA

NAJBITNIJE RANO OTKRIVAWE

“Rano otkrivawe bolesti, ve}a {ansa za izle~ewe” bila je poruka na Dan dece obolele od raka, koji je obele`en i u ^a~ku 14. februara, u organizaciji ZZJZ ^a~ak. Svake godine u Srbiji od raka oboli oko 350 dece

a inicijativu Udru`ewa roditeqa dece obolele od raka, uz podr{ku Ministarstva zdravqa i Instituta “Batut”, Me|unarodni dan dece obolele od raka od ove godine je i u na{oj zemqi uvr{}en u nacionalni Kalendar javnog zdravqa. - @elimo da kroz ovu akciju podr`imo decu i wihove roditeqe koji su se suo~ili sa malignitetom i da poru~imo sugra|anima da rana dijagnostika i

N

Dr Vera Moji}evi} i dr Qiqana Moji}evi}

le~ewe u specijalizovanim ustanovama daju mogu}nost izle~ewa i dobre prognoze rekla je dr Qiqana Moji}evi} iz Zavoda za javno zdravqe ^a~ak. Ona je naglasila da se godi{we u Srbiji otkrije oko 350 obolelih od neke vrste maligniteta me|u de~ijom populacijom, dok se ta dijagnoza na svetskom nivou uspostavi kod vi{e od 160 hiqada dece, dok ih oko 90 hiqada umre. Doktorka Vera Moji}evi} iz Slu`be zdravstvene za{tite {kolske dece u Domu zdravqa rekla je da je pre pet, {est godina bio pove}an broj osteosarkoma, tumora kostiju,

{to se zavr{avalo vrlo nepo`eqno, ali taj broj je na sre}u smawen, i u posledwe vreme u na{em gradu nema novootkrivene dece koja boluju od ove te{ke bolesti. Doktorka Vera Moji}evi} tako|e je naglasila da je procedura otkrivawa maligniteta kod dece druga~ija i te`a u odnosu na istu proceduru kod starije populacije. - Mi za decu nemamo metod skrininga, odnosno ispitivawa pra}ewa karcinoma pojedinih oblasti, kao {to to postoji me|u starijom populacijom. Kada nam do|e dete sa odre|enim tegobama, po~iwemo proceduru ispitivawa, pra}ewa, le~ewa, konsultacija... U tom procesu moramo dijagnosti~ki da razmi{qamo i na temu da bi eventualna ne`eqena, ali mogu}a dijagnoza mogla da bude malignitet - rekla je dr Moji}evi}. Ona ka`e da deca sa tegoba-

ma obi~no dolaze akutno, odjednom, iz {kole, ku}e, sa nekog treninga... - Naj~e{}e se kod dece javqaju maligniteti krvi, limfnih `lezda, kostiju i sporadi~no ostalih sistema. Imali smo de~aka u prvim mesecima `ivota sa karcinomom be{ike, kao i devoj~ice u sredwem {kolskom uzrastu sa tumorom ovarijuma, de~aka sa tumorom testisa... Na na{em De~ijem odeqewu imamo subspecijalistu hematologa, koja prihvata decu sa sumwom na hematolo{ke maligne bolesti, a ako je potrebno oni se kasnije upu}uju u tercijarne ustanove - obja{wava dr Moji}evi}. Ona ka`e, da se deca, kod koje se zakqu~i da bolest ide u nepo`eqnom pravcu, sme{taju na De~ije odeqewe ~a~anske Bolnice. Na ovom Odeqewu deca se tretiraju koliko god dozvaqavaju mogu}nosti na{eg Zdravstvenog centra, a zatim {aqu u ustanove tercijarnog tipa, kao {to su De~ija klinika u Tir{ovoj, Institut za majku i dete na Novom Beogradu ili Specijalna bolnica na Bawici. - Iako se deca le~e u specijalizovanim ustanovama van na{eg grada, izabrani pedijatar je taj koji }e to dete primiti po povratku sa le~ewa, koordinirati wegovo daqe ispitivawe i kontrolisawe. Na svu sre}u, ako se na vreme otkrije bolest, ve}ina dece se izle~i i budu dugo godina u remisijama, u mirnim stawima. Ja se i danas se}am dece kod kojih sam posumwala na malignitete, koji su potvr|eni, ali je bolest predupre|ena i danas su ta deca sposbni i zdravi qudi - rekla je dr Vera Moji}evi}, nagla{avaju}i da je upravo slogan pod kojim se ovaj Dan obele`avao ono ~ega svi na{i sugra|ani treba da budu svesni. A to je rano otkrivawe bolesti, ve}a {ansa za izle~ewe. I. M.

SLOBODNA RADNA MESTA ZA 250 RADNIKA U NEMA^KIM BOLNICAMA

POSAO ZA MEDICINSKO OSOBQE U NEMA^KOJ N

acionalna slu`ba za zapo{qavawe obave{tava nezaposlena lica da su ogla{ena slobodna radna mesta, za rad u SR Nema~koj. Priliku da na|u posao ima}e 250 radnika za zdravstvenu negu u bolnicama. Oglas je objavqen u skladu sa Sporazumom o posredovawu i privremenom zapo{qavawu radnika, dr`avqana Republike Srbije u Saveznoj Republici Nema~koj koji je potpisan u januaru ove godine. Konkurs traje do 5. marta. U Nema~koj se tra`e kandidati koji imaju zavr{enu sredwu medicinsku {kolu, i to medicinska sestra-tehni~ar op{teg ili pedijatrijskog smera i koji imaju polo`en stru~ni ispit. Od kandidata se o~ekuje poznavawe nema~kog jezika na elementarnom nivou, minimum A2 nivo, prema Evropskom referentnom okviru za jezike (prednost }e imati kandidati sa znawem nema~kog jezika na B1 nivou). Tako|e, prednost }e imati kandidati sa radnim iskustvom u struci. U obzir }e dolaziti kandidati koji su prijavqeni na evidenciju Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u statusu nezaposlenog lica. Radni odnos se zasniva na odre|eno vreme na poziciji asistenta za zdravstve-

DOKUMENTACIJA I PRIJAVA

Potrebna dokumentacija koju kandidati treba da dostave su radna biografija na nema~kom i srpskom jeziku, diploma zavr{ene {kole (overena kopija), dokaz o polo`enom stru~nom ispitu (overena kopija), sertifikat o ste~enom znawu nema~kog jezika, za kandidate koji poseduju sertifikat. Nepotpuna dokumentacija ne}e biti razmatrana. Navedena dokumenta treba dostaviti filijali NSZ u kojoj ste prijavqeni na evidenciju nezaposlenih lica, li~no ili po{tom, na adresu filijale, sa naznakom: “Za zapo{qavawe radnika za zdravstvenu negu u SR Nema~koj” ili direktno preko sajta NSZ, www.nsz.gov.rs, gde je tekst oglasa postavqen.

nu negu, odnosno do nostrifikacije diplome za zdravstvenog radnika. Nakon nostrifikacije diplome (najkasnije u roku od 12 meseci), radni odnos se mo`e zasno-

vati i na neodre|eno vreme. Po~etna plata iznosi 1.900 evra (bruto), do priznavawa diplome za zdravstvenog radnika. Kandidati koji u|u u u`i izbor bi}e obave{teni o mestu i terminu obavqawa intervjua za posao sa predstavnicima nema~ke slu`be za zapo{qavawe. Razgovor }e se voditi na nema~kom jeziku. Kandidati koji od strane predstavnika nema~ke slu`be za zapo{qavawe budu izabrani nakon intervjua, bi}e ukqu~eni u projekat “Triple Win” regionalne saradwe na migraciji radne snage, koji }e kandidatima pru-

`ati podr{ku u pripremi, odlasku (vize) i integraciji u SR Nema~koj. Projekat “Triple Win”, u organizaciji nema~ke slu`be za zapo{qavawe i nema~kog dru{tva za me|unarodnu saradwu (GIZ), nudi podr{ku kroz kurseve jezika, kao i petodnevni kurs pripreme za rad i `ivot u SR Nema~koj. Svi zainteresovani konkurs u celosti mogu pro~itati na sajtu Nacionalne slu`be, a za dodatne informacije kandidati mogu da se obrate svom savetniku za zapo{qavawe u filijali NSZ, Pozivnom centru NSZ: 0800/300-301 i migracionim servisnim centrima NSZ. I. M.


20

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

KULTURA

PANEL DISKUSIJA U GALERIJI „RISIM“

POKLON KWIGE

POLO@AJ MLADIH UMETNIKA DANAS

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Tomas Ar~ibald Baron

MERLIN Kwiga 1: Izgubqene godine Otkrijte uzbudqivu novu dimenziju legende o Merlinu Neverovatno putovawe duha, tela i du{e No{en talasima mora, jedan de~ak le`i na stenama, nepomi~an, kao da je mrtav. Iako je pre`iveo, on nema dom. Nema se}awa. I nema ime. Tako po~iwe pri~a o neobi~nom de~aku koji se zatekao na obalama drevnog Velsa, i koji je re{en da prona|e svoj pravi dom i svoje pravo ime. Jednog dana, on }e postati najve}i ~arobwak svih vremena, ali on o tome jo{ ni{ta ne zna.U krilu tajanstvene Bramver, koja tvrdi da mu je majka, de~ak }e slu{ati pri~e o mudrosti Kelta, Druida, i naroda jo{ starijih. Ipak, tajna wegovog identiteta kao da mu uvek izmi~e. Kako bi otkrio istinu o sebi i svojim mo}ima, on odlazi na putovawe po maglom obavijenoj Finkajri, magi~nom mestu izme|u zemqe i neba, na pola puta izme|u na{eg sveta i sveta duhova. Ho}e li tamo otkriti da su sudbina te zemqe i wegova potraga neobi~no povezane?

anel diskusija ‘’Mladi na potezu’’, u okviru istoimene izlo`be fotografija prispelih na konkurs Kulturnog centra ‘’Lift’’ iz ^a~ka, odr`ana je pro{le srede u Galeriji “Risim”. Poseban naglasak ove diskusije odnosio se na polo`aj mladih umetnika, a o svojim iskustvima su kompetentno govorili: moderator diskusije Marija Radisav~evi}, istori~arka umetnosti iz Umetni~ke galerije ‘’Nade`da Petrovi}’’, Vladimir Gojkovi}, predsednik KC ‘’Lift’’ i Ana Bogi}evi}, diplomirana vajarka i profesorka Umetni~ke {kole iz ^a~ka. Vi{e od dva sata diskutovalo se o pitawima: {ta na{ grad nudi tek stasalim umetnicima, da li im i kakve uslove pru`a za rad, prepoznaje li wihov zna~aj, {ta bi to sami umetnici trebalo da preduzmu, kako da se organizuju i drugim, diskutovali su mladi umetnici, predstavnici udru`ewa mladih, biv{i i sada{wi u~enici Umetni~ke {kole, ali i istori~ari umetnosti iz Umetni~ke galerije i likovni umetnik Bo`idar Plazini}. Preovladavalo je mi{qewe da grad, iako postoje odre|ene inicijative i sporadi~na, trenutna re{ewa, ni izdaleka ne ~ini dovoqno na afirmaciji svojih umetnika, posebno mladih, niti se u pravoj meri shvata koliko bi oni mogli

P

Ajzak Marion

VRELA SRCA Jedinstvena i dirqiva pri~a o `ivotu, qubavi i promenama Zaronite u postapokalipti~ni svet i navijajte za qubav i nadu koji u takvom svetu po svim pravilima ne bi ni trebalo da postoje R je mladi} koji prolazi kroz egzistencijalnu krizu - on je zombi. Amerika je uni{tena ratom i bezumnom gla|u nemrtvih, me|utim, R `udi za jo{ ne~im osim za ukusom krvi i mozgova. On nema se}awa, nema identitet ni puls, ali ima snove i pomalo se razlikuje od svog drugara, M-a. Mo`da i mo`e da pojede nekog ~oveka s vremena na vreme, ali se ipak radije vozi pokretnim stepenicama na napu{tenom aerodromu, slu{a Sinatru u svom udobnom boingu 747 koji zove domom, ili skupqa suvenire sa ruina civilizacije. A onda upoznaje jednu devojku. D`uli je devojka wegove `rtve i isprva wegov zarobqenik. Ona unosi eksploziju boja u ina~e turoban i siv pejza` koji ga okru`uje i ne{to u wemu po~iwe da se budi. Ne `eli da pojede ovu devojku - iako deluje vrlo ukusno - `eli da je za{titi. Ova neobi~na veza ima}e nezamislive posledice, a wihov svet li{en `ivota i nade ne}e se promeniti bez borbe. Stra{na, zabavna i iznena|uju}e dirqiva, Vrela srca pripovedaju o tome kako je biti `iv i o tome kako je biti mrtav, ali i o onoj nejasnoj, maglovitoj liniji izme|u te dve dimenzije.

Marija Radisav~evi}, Vladimir Gojkovi} i Ana Bogi}evi}

u~initi na afirmaciji grada, kao jedne dinami~ne i otvorene sredine. Istaknuto je i to da ni umetnici ne bi trebalo da budu pasivni, ve} da svojim aktivizmom i radom, pa i u udru`ewima gra|ana, poka`u svoju dru{tvenu odgovornost i time istaknu va`nost kulture i umetnosti, kao temeqa svake dru{tvene zajednice, rezimirao je Predrag @ivkovi}, dodav{i da je ovo prva, u nizu ovakvih i sli~nih diskusija koje }e u narednom periodu biti organizovane u okviru novog programa Galerije ‘’Risim’’. Pokazalo se naime, da mladi ite-

kako imaju {ta da ka`u o svom statusu, ali i o drugim temama. Zakqu~eno je da ubudu}e na ovakve i sli~ne razgovore treba pozivati i nadle`ne gradske funkcionere koji }e, u direktnom kontaktu sa mladima govoriti o konkretnim pitawima. Galerija ‘’Risim’’ }e i ubudu}e biti otvorena za udru`ewa mladih i ovakve debate, pa ovim putem upu}uje poziv udru`ewima i pojedincima da aktivnim pristupom idu u susret problemima, kako bi kona~no po~eli i da ih re{avaju u svojoj sredini. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

PITI IL' NE PITI, PITAWE JE SAD?

ada je [ekspir svom slavnom i tragi~nom junaku Hamletu stavio u dramski monolog pitawe “To bee, or not to bee, it is a question?”, odnosno “Biti il’ ne biti, pitawe je”, nije ni pomislio koliko puta }e ga u budu}nosti citirati qudi suo~eni sa grani~nim `ivotnim odlukama. Jednu od takvih nam posledwih dana name}e - mleko. Kako `iveti bez jedne od elementarnih `ivotnih namirnica? Ko se to igra sa zdravqem nacije, posebno dece, koja su redovni konzumenti mleka i mle~nih proizvoda? Kako to da ve} 12 godina pijemo isto to mleko “oboga}eno” afla toksinom, a da to tek sada saznajemo? Mora li uvek Hrvatska da nam “otvara” o~i, kao i u slu~aju pokvarenih konzervi tuwevine, ili je re~ o “dilu” sa nekim ko planira da uni{ti do kraja srpskog proizvo|a~a? Gde su do sada bili ti du{ebri`nici koji su sve ovo vreme }utali o dugoro~no kancerogenom dejstvu osiroma{enog uranijuma, kojim smo obilato po~a{}eni pre tih 12 godina? Sad im “previ{e” kancerogeno mleko. Kako je mogu}e da neko ko je na ~elu Ministarstva zdravqa odluku o to-

K

me ho}emo li, ili ne}emo piti “takvo” mleko prepusti svakom pojedina~no i ko je du`an da brine o zdravqu naroda, ako ne ba{ oni? Da li je ponovo re~ o kampawi uru{avawa doma}e proizvodwe da bi se neko preko no}i ovajdio? Qudi otvoreno govore, ~ije mleko prvo bude uvezeno u zemqu, taj je “igrao” ovu prqavu igru. ^ije su laboratorije koje nam daju analize prehrambenih proizvoda, pa i mleka? Kome je u interesu da pravi afere u zemqi i {ta je sa malim, lokalnim proizvo|a~ima, ko kontroli{e mleko od wihovih krava, i {ta je sa mlekom koje se koristi u seoskim doma}instvima, pa vaqda sve istu travu pasu? Jasno je da industrijsko mleko poti~e od krava koje se hrane sila`om, koja je verovatno ve} u izvesnoj meri “modifikovana”. Zato }emo, ~ujem ovih dana od nekih starijih doma}ica, morati opet na nekom zaparlo`enom seoskom imawu obezbediti uslove za neku svoju kravicu, za svaki slu~aj, a laboratorije neka rade svoj posao. Do tada ostaje dilema: “Piti il’ ne piti, pitawe je sad?” Z. L. S.


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

UZBUDQIVA ISKUSTVA IZ SVETA U NOVOM ROMANU LASLA BLA[KOVI]A

„POSMRTNA MASKA“

ikarski roman, pustolovan, satiri~an, pun sitnica i obrta, lucidan i jezi~ki atraktivan, “Posmrtna maska” Lasla Bla{kovi}a, u izdawu “Arhipelaga”, predstavqen je pro{le srede u organizaciji Kwi`evnog programa Doma kulture. Upravo tako ga je do`ivela Milkica Mileti}, urednik programa doma}ina ove kwi`evne ve~eri. Glavni junak pri~e je pisac, savremeni nomad, koji bele`i utiske sa svojih putovawa po Nema~koj, Austriji, Sloveniji, Gr~koj, Italiji i SAD, donose}i tako ~itav niz razli~itih kultura i svetova, u ~ijem liku se objediwuju strast prema putovawima autora i wegovog junaka, ali i trenutak kada se autenti~ni pisac na{ao na samoj ivici `ivota. A ti utisci, koje wegov junak donosi su ~esto na ivici izme|u ga|ewa i privla~nosti. Po re~ima urednika kwige Gojka Bo`ovi}a, ovaj roman reflektuje razli~ite ambicije i interesovawa Lasla Bla{kovi}a, koji je jednako pesnik, kao i prozni pisac, jedan od zna~ajnijih na savremenoj kwi`evnoj sceni. Dragocenost ovog rukopisa, isti~e Bo`ovi}, je jezi~ka i stilska razu|enost, sposobnost pisca da savim obi~ne stvari u~ini neobi~nim, podsetiv{i da retko ko u na{oj kwi`evnosti pi{e sa takvom filolo{kom pa`wom. Iako nomadski, ro-

P

Laslo Bla{kovi} i Gojko Bo`ovi}

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21~.

Ma{a Rebi}

JO[ SAMO OVAJ PUT rovokativan roman o qubavnom ~etvorouglu. Ma{a Rebi} je kultna autorka mla|e generacije koja je svojevremeno uzburkala strasti kwigama „Sponzoru{e“ i „Devojke iz kraja“. U svom novom romanu, „Jo{ samo ovaj put“, Ma{a Rebi} ponovo govori o urbanoj sredini i wenim navikama, izvitoperenom pona{awu i sklonosti ka perverzijama. ^etvoro Beogra|ana uglavnom iz umetni~kih bran{i ukrsti}e svoju intimu, a u tom prepletu sudbina svako }e dobiti upravo ono {to zaslu`uje. Jelena je, na prvi pogled, sasvim prose~na `ena koja ima natprose~no lepog verenika, fotografa Milo{a. Ona slu~ajno jedne ve~eri upoznaje wegovu biv{u devojku Tinu, harizmati~nu femme fatale koja magnetski privla~i svakog ko joj se na|e u blizini, mewa ga i oblikuje prema sebi. Ali kad se ume{a Ivan, Tinin partner, nastaje ~etvorougao u kome }e svi biti upleteni u ~vor perverzija. Povre|iva}e emotivno jedni druge jer im je sre}a nadohvat ruke ali je nedosti`na. Junaci romana „Jo{ samo ovaj put“ prepu{taju se svojoj skrivenoj seksualnosti i produbquju svoje neobuzdane `eqe. Autorka je izuzetno britko predstavila portret savremene izopa~enosti kroz nerazmr{eno klupko me|uqudskih odnosa kojima vladaju niske strasti i jake opsesije.

P

man ima jednu stajnu ta~ku, a kod ovog pisca to je Novi Sad, koga stalno napu{ta, ali mu se i vra}a. Junak je nezadovoqan svojim okru`ewem i vodi ga nezadr`iva nomadska strast ka novim izazovima, saznawima i iskustvima. - Da bi bio autenti~no zga|en nad svojim okru`ewem, on mora da ode i upozna drugi svet, tako da u dubqem smislu sagledavamo kako se taj pikarski junak promenio i postao ozbiqan predstavnik modernog vremena. On reflektuje kulturolo{ku fascinaciju i opre~no ume}e da izabere i fiksira detaq ili citat iz izabranog sveta, a motivi koji fi-

guriraju u ovom romanu su `ivot i smrt, qubav i prijateqstvo, komunikacijski izazovi vremena. Na koricama romana je fotografija koju je autor sam snimio u SAD, a do`iveo je kao zaustavqeni prizor - rekao je Gojko Bo`ovi}. Laslo Bla{kovi} je poneo vi{e presti`nih kwi`evnih nagrada, a roman “Turnir grbavaca” uvr{ten je u deset najzna~ajnijih u nas posle pada Berlinskog zida. Odlomke je ~itao Ba}ko Bukumirovi}. Z. L. S.

PRVA IZLO@BA CENTRA ZA VIZUELNE UMETNOSTI „KRUG“ U GALERIJI SAVREMENE UMETNOSTI U GU^I

„KOSTIN KRUG“, OMA@ BOGDANOVI]U zlo`bom “Kostin krug”, otvorenom u utorak uve~e, zapo~ela je izlaga~ka aktivnost novoosnovane Galerije savremene umetnosti u Gu~i, ~iji }e se programi odvijati u okviru Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani. Galerija je formirana zahvaquju}i zajedni~koj inicijativi ove institucije i Centra za vizuelna iztra`ivawa “Krug” iz ^a~ka, kojim rukovodi likovni umetnik Bo`idar Plazini}. Izlo`ba predstavqa oma` nedavno preminulom profesoru Kosti Bogdanovi}u, jednom od na{ih najve}ih vajara, istori~ara umetnosti i teoreti~ara vizuelne kulture, po kome je ova postavka i nazvana. Pored 17 Bogdanovi}evih skulptura, izlo`ene su i 23 skulpture, slike, kaligrafije i objekti na{ih poznatih umetnika: Marka i Tamare Vuk{e, [emse Gavrankapetanovi}, Aleksandre Gordi}, Slobodanke Marijanovi}, Aleksandre ]osi} Marinkovi}, Edina Numankadi}a i Bo`idara Plazini}a, koji je ujedno i predsednik Umetni~kog saveta nove Galerije.

21

KULTURA

I

Lusinda Rajli

DEVOJ^ICA NA LITICI Op~iwavaju}i i romanti~an roman o isceqewu, iskupqewu, novim mogu}nostima i izgubqenoj qubavi. d autorke romana „Ku}a orhideja“ sti`e porodi~na drama sa elemenitma qubavne pri~e, „Devoj~ica na litici“. Klupko slo`enih porodi~nih odnosa i nere{enih trauma iz pro{losti ujedini}e dve sudbine, jedne `ene koja poku{ava da se ostvari kao majka i jedne devoj~ice koja je izgubila majku. Growa Rajan, uspe{na skulptorka iz Njujorka, poreklom Irkiwa, vra}a se ku}i u Irsku posle poba~aja i raskida s dugogodi{wim partnerom Metom, de~jim psihologom. Potresena gubitkom, oporavqa se kod roditeqa na farmi i jednom prilikom u {etwi sre}e devoj~icu Auroru, potomkiwu Lajlovih. Devoj~ici se privi|a majka, koja se ubila tako {to se bacila s litice. Dete bez majke i Growa bez deteta razvijaju ~vrstu vezu, kojoj se Growina majka neobja{wivo protivi. Najzad po~iwe da se raspli}e pri~a iz pro{losti – od trauma Prvog svetskog rata, preko u`asa Drugog, sudbine porodica Lajl i Rajan prepli}u se u nerazmrsivom klupku doga|aja koji su trajali ~itavo jedno stole}e. Lusinda Rajli je ro|ena u Irskoj i u detiwstvu je mnogo putovala, naro~ito na Daleki istok, u posete svome ocu. Po{to se preselila u London, postala je glumica i radila na filmu, u pozori{tu i na televiziji. Trenutno `ivi u Norfoku i u Francuskoj, s mu`em i ~etvoro dece.

O

Osnivawe ove Galerije, po re~ima Plazini}a, ima}e vi{estruki zna~aj, kako u pogledu oboga}ivawa kulturne ponude i sadr`aja Draga~eva, tako i u pogledu edukacije, posebno mladih iz ovog kraja i otvarawa mogu}nosti za wihovu afirmaciju, a bi}e i sastavni deo op{te turisti~ke ponude. Pored izlaga~ke delatnosti planirane su i druge kulturne aktivnosti, tribine i predavawa iz obla-

sti vizuelne kulture, ali i saradwa sa drugim institucijama u zemqi, naro~ito iz susednih gradova. Zna~ajno mesto u radu Galerije ima}e programi sa me|unarodnih manifestacija kakve su: likovna kolonija “Mile{eva”, Simpozijum keramike “Zlakusa”, Me|unarodni simpozijum “Umetnost i papir”, Bijenale minijature u Gorwem Milanovcu i drugih, isti~e Plazini}. Izlo`ba “Kostin krug” bi}e otvorena do 15. marta, a nakon we }e biti otvorena postavka ~etiri autora iz Gorweg Milanovca: Milana Mileti}a, Neboj{e Savovi}a, Slobodana Jelesijevi}a i @arka Vu~kovi}a. Z. L. S.


22

VODI^

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

Dom kulture - Petak, 22. februar - Predavawe "TREMOVI HILANDARA - prelazni prostori srpske carske larve", predava~ mr Tihomir Obradovi}, diplomirani in`ewer arhitekture iz Beograda, velika sala u 19 ~asova - Sreda, 27. februar - Pozori{na predstava "VI[WIK" u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozori{ta Beograd i Grad teatar Budva, velika sala u 20 ~asova

KAFE „[TO DA NE”

-Petak, 22. februar Svirka „TEATAR DUR”, 22 ~asa

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Narodni muzej - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

- Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

GALERIJA "RISIM" - Petak, 22. februar Aletrnative film 2 deo, 30 godina posle Gost: Miodrag Milo{evi}, direktor DK Studentski grad

Gradska biblioteka „V. P. DIS“

Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Istorijski arhiv

Kafe klub „VELVET” - Petak, 22. februar Svirka benda "VESELE 80te", 22 ~asa - Subota, 23. februar KU]NA MUZIKA & Dave Flojd, 23 ~asa

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

„SRPSKI PAB” - Petak, 22. februar - Svirka benda „ALTERNATIVA”, 22 ~asa - Subota, 23. februar - Svirka benda „DAJA VU”, 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

- TV GALAKSIJA PETAK 22. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 23. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER

17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 24. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 25. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 26. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM - ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 27. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 28. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

23

KULTURA

MIROSLAV MARI], AUTOR SCENARIJA DUGO O^EKIVANOG STRIP ALBUMA

„^UVARI ZABORAVQENOG VREMENA“

Luksuzni strip album beogradskog izdava~a “Darkvud”, “^uvari zaboravqenog vremena”, predstavqa integralno izdawe istoimenog stripa ~iji su prvi deo svojevremeno, 1991. objavile “De~je novine” iz Gorweg Milanovca, drugi je bio poklon dodatak uz “Kwi`evnu re~” 2000, a tre}i, finalni deo, u ovom albumu je prvi put objavqen. Autori ovog strip albuma su ^a~anin Miroslav Mari}, kao scenarista i Vujadin Radovanovi}, crta~ iz Mladenovca. Ovog izdawa ne bi bilo bez jo{ jednog ^a~anina, Dejana \okovi}a, urednika ovog albuma i vlasnika IK “Lavirint”, poznatog izdava~a stripova u na{oj zemqi.

A

lbum je promovisan na 10. Me|unarodnom salonu stripa i Sajmu kwiga pro{le godine u Beogradu, a potom i u Kragujevcu. Miroslav Mari} je po profesiji diplomirani gra|evinski in`ewer. Stripom se bavi oduvek, jer je u toj kombinaciji re~i i slike prepoznao idealan jezik za sopstveni umetni~ki izraz. Prepoznatqiv je kao grafi~ki dizajner, i trenutno radi kao profesor Tehni~ke {kole u ^a~ku. Pri~a donosi doga|aje iz jedne od “mogu}ih” budu}nosti, a metafori~ki poku{ava da upozori {ta se sve mo`e desiti kada se naru{i neki uspostavqeni poredak, koji ipak funkcioni{e. Album je ori-

ginalna vizija autora scenarija Mari}a, koji kroz re~ i crte`, upozorava da zlo oko nas ~eka svoju priliku, da bi doga|aje ili trenutke okrenulo u svoju korist, bez obzira na posledice. U takvim okolnostima junaci poku{avaju da mu se suprotstave ili pot~ine, shodno svojim karakterima ili ciqevima. ^uvari zaboravqenog vremena, koji se pojavquju u stripu pred-

stavqaju red koji je zadu`en da stawe ravnote`e kontroli{e i odr`ava bez obzira na razlike koje postoje izme|u zajednica, aktera stripa. Posle naru{avawa te ravnote`e i wenog ponovnog uspostavqawa strip ostaje otvoren za pri~awe mogu}eg nastavka koji bi mogao da se desi i na n e k o m drugom mestu.

„MRE@A, TO SU RUPE VEZANE KANAPOM“

U podu`em uvodnom tekstu „Kako smo ~uvali ~uvare“ Mari} poku{ava da zabele`i se}awa na vreme rada na stripu od wegovog po~etka pa do posledwih crte`a pred publikovawe, imaju}i na umu jednu originalnu i slikovitu de~ju misao: “Mre`a, to su rupe vezane kanapom”, koja ga je veoma asocirala na “rupe u pam}ewu”. Odvijawem pri~e dobio je nit, ali je kod autora ostao ose}aj da su nestale “neke stvari, koje se ne mogu i ne moraju uhvatiti i samo re~ima izre}i”.

Svaka zajednica ima svoje junake, neo~akivani doga|aji ih upu}uju jedne na druge, bilo kao saradnike ili suparnike. U tom sudaru wihove sudbine se prepli}u, izme|u wih postoje naklonosti, mr`we, qubavi i strepwe. Strip se mo`e ~itati kao avanturisti~ko {tivo prepuno neobi~nih letilica, `ivotiwa, ambijenata, oru`ja... Ali, prepun je i metafora i simbola, jer jednostavno, dok sam ga stvarao, nisam mogao da pobegnem od vremena u kojem `ivimo i ose}awa koje je ono stvaralo u meni - ka`e Mari} i dodaje da je strip nastajao zbog objektivnih okolnosti du`i vremenski period. - Ja sam namerno dopu{tao da to vreme uti~e na mene: ratovi, propadawe kulture i izdava{tava, uni{tavawe vrednosnog sistema i spu{tawe svih moralnih lestvica na dno. Zato se i u wemu nalaze moje li~ne teskobe, razo~arawa i upozorewa na put kojim celo ~ove~anstvo ide. Ono {to je u stripu simbol savremenog sveta pluta bez ciqa, neznano kamo, postalo je samo prazna qu{tura sa qudima koji se zabavaqaju na destruktivan na~in i {to se zavr{ava op{tim i bukvalnim padom kao jedinim mogu}im ishodom - pri~a Mari}. Moto rada na ovom albumu je Fazbinderova misao da “@ivot ne oboga}uju misli, nego snovi”. U uvodnom tekstu, Mari} nas upu}uje na ogromnu koli~inu energije i qubavi koju su autori uneli u ovaj rad. - Ovaj strip je bilo ne{to {to smo mi sawali i {to nismo hteli, bez obzira na godine koje su prolazile, da ostavimo nedosawano. Od prvih skica i razgovora o samoj ideji, pa do izlaska albuma, pro{lo je vi{e od dvadeset godina. Zato je ovaj strip i pohvala upornosti i strpqewu kojih danas ima tako malo, pohvala neodustajawu od svog ciqa - ka`e na{ sagovornik. Z. L. S.


24

RECEPTI

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

TELE]I MEDAQONI U PARADAJZ SOSU PRIPREMA Sastaviti marinadu i ostaviti meso u woj najmawe dva, tri sata, a najboqe celu no}. Na vrelom uqu meso propr`iti sa obe strane po nekoliko minuta. Izvaditi ga i na istom uqu dinstati oko deset minuta sitno seckan crni i beli luk. Dodati ke~ap i slatku papriku, vratiti meso, zaliti toplom vodom i paradajz sokom, dodati {e}er i vino. Kada provri smawiti temperaturu na sredwu ja~inu i sve zajedno dinstati oko sat i 20 minuta. Koli~ina te~nosti koju treba dodati zavisi na kojoj temperaturi se jelo priprema. Ako se saft "ukuva", dodati jo{ vode. Poslu`iti uz prilog od palente. Sastojci za palentu jedna {oqica palente, tri {oqice vode, 200 gr sira gauda i so. Skuvati palentu -polovinu sipati u okrugao pleh narendati sir pa, dodati drugu polovinu. Pustiti da se ohladi pa se}i kao tortu.

SASTOJCI - 1 kg telecih medaqonaa - 4 dcl belog vina - 4 ka{ike ke~apa - 1 glavica luka - 3 ~e{wa belog luka - 3,4 dcl tople vode ili temeqca - 1,5 dcl gustog paradajz soka - 2 povrtne kocke - 1 ka{i~ica {e}era - pola ka{i~ice slatke paprike - za~ini po ukusu Za marinadu - 3 ka{ike soja sosa - 1 ka{ika sir}eta balsamico - 2 ka{ike uqa - so, biber

KNEDLE SA XEMOM SASTOJCI - 5 velikih krompira - 1 jaje - oko 200 gr bra{na - 1 ka{ika uqa - malo soli - 15 ka{ika xema (kajsija, {qiva zamrzanutih ili sve`ih) - puter - prezle - {e}er - cimet

PRIPREMA Skuvati krompire u slanoj vodi i umutiti ih kao za pire. Dodati jaje, so i uqe i bra{nom umesiti testo. Bra{no dodavati postepeno, testo ne sme biti ni tvrdo, a ni pre mekano. Rukom odvajati male loptice testa. Na dlanu ih spqo{titi i u sredinu staviti ka{iku xema ili vo}a i zamotati testo u kuglicu-knedlu. Knedle staviti u kipu}u posoqenu vodu. Kad se podignu na povr{inu kuvane su. Izvadimo ih iz vode i stavimo u ~iniju. U posebnoj posudi rastopimo maslac na kojem propr`imo prezle, dodamo {e}er i cimet. Skuvane knedle ubaciti u pr`ene prezle i polako uvaqati.

SAVETI *PILE]E MESO BI]E BELO, SO^NO I MEKO ako se prema`e limunovim sokom pre nego {to se stavi da se pr`i. *JABUKE za jela birate tako da za slatka jela budu kiselkaste, a za slana, ma koliko to ~udno zvu~alo, one slade. Slatke jabuke su bra{wave i boqe se uklapaju sa slanim, za~iwenim jelima. *ZA PRAVQEWE KEKSA i drugih suvih kola~a naj~e{}e se izra|uje testo koje je jako lepqivo. Da bi to spre~ili, smesu koju napravite umotajte u providnu foliju i stavite u fri`ider na pola sata.

*JAJA pre stavqawa u smesu stavite na sobnu temperaturu kako bi kola~i boqe nado{li. *SUVI KOLA^I mogu stajati i do 10 dana ako ih ~uvate na suvom i hladnom mestu. Ne stavqajte ih u fri`ider jer }e se tamo ovla`iti. Kola~e mo`ete zamrznuti pre i nakon pe~ewa. Sirove kola~e u zamrziva~u mo`ete ~uvati do dve sedmice, a pe~ene i do {est meseci. *DA SE KOLA^ NE BI ZALEPIO, pri istresawu toplog kola~a iz kalupa, dasku treba ovla{ posuti kristal {e}erom.

VALDORF SALATA PRIPREMA Jabuku i piletinu iseckati na kockice, celer izrendati, dodati rukolu (ili na rezance iseckanu salatu). Sve pome{ati i posuti sokom od limuna. Pavlaku i majonez umutiti, pa pome{ati sa salatom. Ohladite i pospite orasima i ponekim zrnom gro`|a ili brusnice.

SASTOJCI - 1 ve}i koren celera - {aka rukole ili 2,3 lista zelene salate - 3 ka{ike majoneza - 1 limun - 1 ve}a kisela jabuka - so - 2 dl kisele pavlake - 70 gr oraha - 100 gr grilovane piletine - 6,7 zrna gro`|a ili brusnice (zavisno od ukusa)


25

BA[TE I BALKONI

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

VELIKO „SPREMAWE“ BIQAKA reme je za veliko, generalno doterivawe, posebno za promenu zemqe i saksija kod ve}ine biqaka. Da bi va{e biqke ponovo zablistale, pridr`avajte se najva`nijih saveta: * Pra{inu koja zatvara pore uklonite sa velikih listova mokrim sun|erom, a sa malih tu{irawem. Kaktusu skinite pra{inu ~etkicom. * Oro{avajte kapqicama vode li{}e palmi,obra}aja}i posebno pa`wu na dowi deo, da bi se o~istio i predupredio napad crvenih paukova. * Planirajte izme{tawe u prole}e: nabavite saksije ili neophodne posude, odgovaraju}e supstrate, glinene kuglice za drena`u, posude za podmetawe ispod saksija, podupira~e, |ubrivo... * Pripremite me{avine humusa (supstrate) potrebne za izme{tawe biqaka u druge saksije. * Odstranite biqne va{i rukom ili adekvatnim prskawem. * Odsecite suve izdanke.

V

* Prevozite pa`qivo biqke koje kupujete. Oblo`ite saksije kartonom, novinskim papirom ili plastificiranim materijalom za pakovawe. Trenutak je za kupovinu jagor~evine, azaleja i ciklama. Du`e }e da cvetaju ako ste u mogu}nosti da ih svake no}i ostavqate u sve`oj prostoriji. * Smawite no}u grejawe za nekoliko stepeni, va{e biqke }e se ose}ati boqe. * Ne oro{avajte li{}e pokriveno dlakama (afri~ka qubi~ica, begonija). * Okre}ite saksiju da biste zelenim biqkama omogu}ili dobijawe ravnomerne koli~ine svetlosti. * Svakodnevno oro{avajte drve}e u saksijama.

DA SE [IM[IR U SAKSIJI NE OSU[I a li ste znali da se tokom zime vi{e biqaka u saksijama osu{i, nego {to se smrzne?

D

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

Pre svega, zimzelenim biqkama, kao {to su {im{ir ili bambus, potrebna je tokom zime stalno vla-

`na zemqa, i to najvi{e zbog wihovih listova. Tokom sun~anih dana listovi ispu{taju vodu u vidu pare. Ovaj gubitak vode u listovima dovodi do isu{ivawa korena. Najpre dolazi do isu{ivawa zemqe, onda listova, zatim grana i na kraju korena. Na prole}e biqka ne obrazuje nove pupoqke. Isu{ivawe preti ~ak i biqkama bez li{}a, ako nema snega i ki{e koji }e odr`avati vla`nost zemqe. Zato zalivajte biqke i tokom zime, kada nema mraza. Va`no je da ih ne zalivate toplom vodom.

Pripremila: N. R.

ZA SVAKU BIQKU ODGOVARAJU]A SAKSIJA iqke vole komotitet, a to }emo im pru`iti pravilnim izborom saksija. Da bismo im to omogu}ili, moramo pone{to da znamo i o korewu biqaka koje imamo. Da bi se biqka ravnomerno razvijala, saksija ne sme da bude prevelika, jer }e joj se razvijati samo ko-

B

varaju pli}e i {ire saksije. Kaktusi tako|e imaju plitko korewe, pa im ne treba duboka saksija. ^ak se i sporije razvijaju ako im je saksija preduboka. Da li ste znali da kaktusi vole dru{tvo? Zato se preporu~uju takozvane mini ba{te, koje su plitke i {iroke i vrlo lepih i atraktivnih oblika. I perenama odgovaraju {iroke i plitke `ardiwere, jer im je koren plitak i tra`e prostor da ga prekriju. Ako ho}ete da potpuno u`ivate u svojim biqkama, one moraju da u`ivaju u svojim saksijama. Lepota biqke se gubi ako je posa|ena u konzervi ili kantici. Odaberite im najlep{u saksiju da bi vam se dopale, zbog ~ega, uostalom i postoje.

ren. Kada vidite da je va{oj biqci saksija mala, obezbedite joj ve}u posudu (najvi{e za dva broja). Bitno je da znamo i kakav oblik korena na{a biqka ima, da li je plitak ili dubok. Neke biqke vole {iroku saksiju, a neke usku. Na primer, ru`a voli duboku i usku saksiju, dok qubi~ica voli plitku i {iru saksiju, ali ne mnogo veliku. Ve}ina palmi ima plitak koren, pa im odgo-

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 22. februar

Ki{a

Subota, 23. februar

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 24. februar

Ponedeqak, 25. februar

VREMENSKA PROGNOZA

Utorak, 26. februar

Sreda, 27. februar

80C

130C

140C

130C

80C

70C

30C

40C

70C

50C

40C

20C

Ki{a

Obla~no

Ki{a

Ki{a

Obla~no

^etvrtak, 28. februar

80C 20C

Ki{a


26

DE^IJA STRANA

NA[A DECA

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

DE^JI VRTI] „BAMBI� GU^A

KO JE BABAROGA?

Danijel Gerzi} - Babaroga ima duga~ak ogrta~ i leti na metli.

Isidora Obradovi} - Ima ru`nu kapetinu, velike o~i, velike nokte i velike noge.

mali{anima, uzrasta od tri ili ~etiri godine, kojih ima 20 u grupi koju smo posetili, brine vaspita~ica Zorica Vukajlovi}. Kako ka`e, posao kojim se bavi spada u red najlep{ih, ali istovremeno i veoma odgovornih poziva. Iza sebe je ostavila dvadeset sedam izuzetno lepih godina rada i tvrdi da joj je i danas dru`ewe sa decom podjednako veliki izazov. U`iva u svakom trenutku provedenom na poslu i najvi{e je vesele osmesi dece i wihova veoma `iva ma{ta. " Kada mi se na ulici javqaju qudi, koji su u vreme odrastawa pripadali mojoj grupi, uvek se tome radujem. ^iwenica da me moji mali{ani nisu zaboravili, najboqe govori o tome koliko je va`no deo detiwstva provesti u jednoj ovakvoj ustanovi. Ovde je sve skrojeno po meri deteta. Svi podjednako u`ivaju u igri i pa`wi kojom su okru`eni. Sa lako}om sti~u nova saznawa i brzo usvajaju nepoznate pojmove. Jednostavno re~eno, ovo su za sve wih, a ujedno i za nas vaspita~e, nezaboravni dani", rekla nam je Zorica, koja je bila na{ veoma qubazan doma}in prilikom posete "Bambiju".

O

Anita Jakovqevi} - Kosa joj je ~upava.

Ogwen Jorovi} - Babaroga ima ogromnu glavu i kosu kao od betona.

Magdalena Markovi} - Smrdi, nije se nikad kupala. Mr{ava je i ima dve velike cipeletine sa malom {tiklom.

Matija Markovi} - Ja znam, Babaroga je mu{ko. Nosi pantalone i ima o{tre crne zube.


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

VE]E PLATE U VRTI]IMA Na 12. sednici Op{tinskog ve}a doneto nekoliko odluka, me|u kojima se izdvaja pove}awe zarada za zaposlene u Pred{kolskoj ustanovi „Sunce“ p{tinski ve}nici su pozitivnom ocenom dali saglasnost na izve{taj o pro{logodi{wem radu Op{tinske uprave, o ~ijem radu je govorila na~elnica Gorica Petrovi}. Tokom protekle godine, op{tinska uprava je i u organizacionom i u infrastrukturnom obliku do`ivela velike promene. Poboq{ani su uslovi za rad, nabavqena je ra~unarska oprema i kancelarijski name{taj, renoviran je poslovni prostor, kao i ~itava zgrada op{tine, jedan deo poslova je objediwen u jedinstvenu kompjutersku celinu, a {to je najbitnije, obezbe|ena je stalna javna kontrola gra|ana gorwomilanova~ke Op{tine, odnosno, direktnih korisnika - istakla je na~elnica Petrovi} ovom prilikom. Sa izve{tajem o radu Op{tinske uprave slo`io se i predsednik op{tine Mi-

O

lisav Mirkovi}, koji je pohvalio i dosada{wu saradwu sa mesnim zajednicama sa podru~ja Op{tine, ali i izrazio nadu da }e se ta praksa nastaviti i nakon izbora novih saveta mesnih zajednica, koji }e biti odr`ani u narednih mesec i po dana. Ve}nici su doneli odluku i da na ~elu javnih preduze}a i daqe bude direktor, ali da se, umesto dosada{wih upravnih odbora, formiraju nadzorni organi koje }e ~initi po tri ~lana. Na sednici je precizirano i radno vreme apoteke u Gorwem Milanovcu, kao i gorwomilanova~kog Doma zdravqa, ~iji je osniva~ Op{tina. Odlu~eno je da se podignu i cene boravka dece u prostorijama Pred{kolske ustanove „Sunce“ i to po~ev od 1. marta, sa dosada{wih 3.900 dinara na 4.300, dok }e se mese~ni boravak pred{kolske dece pla}ati tri hiqade dinara, umesto dosada{wih 2.730. Kona~no, doneta je odluka da se vaspitnom i medicinskom osobqu u ovoj ustanovi podigne nivo zarada, ali i da se Pred{kolskoj ustanovi ove godine dozvoli kori{}ewe objekata za letovawe dece u Buqaricama. G. T.

U GORWEM MILANOVCU, U MUZEJU RUDNI^KO - TAKOVSKOG KRAJA

IZLO@BA „NADE@DA I SAVREMENICI“ Muzeju rudni~ko - takovskog kraja u Gorwem Milanovcu, otvorena je izlo`ba „Nade`da i savremenici“. Izlo`eno je 35 slika od 22 autora iz istoimene zbirke koja se nalazi u fondu Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}“. Pored slika Nade`de Petrovi}, predstavqene su i slike Nikole Be{evi}a, Bete Vukanovi}, @ivorada Nastasijevi}a, Vase Pomori{ca, Save [umanovi}a, Milice ^a|evi}, Dragana ]irkovi}a i drugih autora. Na otvarawu izlo`be govorile su Tawa Ga~i}, autorka postavke iz Muzeja rudni~ko - takovskog kraja

27

GORWI MILANOVAC

AKTIVNOSTI CRVENOG KRSTA

PROMOCIJA HUMANIH VREDNOSTI [est godina je proteklo od po~etka akcije koju sprovodi Crveni krst Srbije, a kojom su obuhva}ene osnovne {kole sa podru~ja gorwomilanova~ke Op{tine rogram „Promocija humanih vrednosti“, koji se sprovodi uz podr{ku {vajcarske Agencije za razvoj i saradwu pokrenuo je republi~ki Crveni krst, a samim tim je wegov u~esnik u projektu gorwomilanova~ki Crveni krst. Ciq programa je smawewe nasiqa me|u mladima, a nosioci su mladi volonteri Crvenog krsta. Program tretira teme tolerancije, li~nog i grupnog identiteta,

P

KVIZ POZNAVAWA GEOGRAFIJE U O[ „SVETI SAVA“

NAJUSPE[NIJA JELISAVETA NE[KOVI]

U okviru projekta poznavawa geografije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, koji sprovodi ameri~ka ambasada u Beogradu, u Osnovnoj {koli „Sveti Sava“ u Gorwem Milanovcu je odr`an drugi krug kviza ovom projektu u~estvuje devet {kola u Srbiji, me|u kojima je i tre}a osnovna {kola iz Gorweg Milanovca. U drugom krugu kviza je u~estvovalo pet u~enica sedmog razreda, a najuspe{nija me|u wima je bila Jelisaveta Ne{kovi}, koja }e po~etkom marta i}i

U

U

nenasilno re{avawe konflikata, diskriminaciju, rodnu ravnopravnost, de~ja prava i nasiqe putem elektronskih medija koje se sastoji u slawu negativnih, neprijatnih i provokativnih poruka putem interneta i mobilne telefonije. Od po~etka projekta u op{tini Gorwi Milanovac ukqu~ene su sve {kole, odnosno 980 u~esnika, dok je broj realizovanih radionica 340 - isti~e sekretar gorwomilanova~kog Crvenom krsta Tomislav Markovi}. Istim povodom, mladi volonteri pozivaju svoje vr{wake da im se pridru`e u aktivnostima koje sprovode. G. T.

na finalni deo takmi~ewa, u Beogradu. Na pro{lonedeqno takmi~ewe u Milanovcu je stigao i drugi sekretar ameri~ke ambasade u Beogradu Dejvid Hasket. - Ovo je dobra prilika da, s jedne strane, predstavimo ameri~ku ambasadu, a da, s druge strane, upoznamo {kole i {kolski sistem u Srbiji. Osim dobrodo{lice, posebno me je dirnuo podatak da skoro sva deca odli~no pri~aju engleski jezik, a usput su vrlo otvorena za sticawe novih znawa, {to je nama glavni ciq ovog kviza, a ne nametawe ameri~ke geografije srpskoj deci - rekao je Hasket. G. T.

PETI MUZI^KI FESTIVAL U TAKOVU

I SVETSKI I SRPSKI, A U TAKOVU

i Milica Petronijevi}, direktorka Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}“ iz ^a~ka. O stvarala{tvu Nade`de Petrovi} i wenom zna~aju za savreme-

no srpsko slikarstvo govorila je Mirjana Rackovi}, muzejski savetnik iz Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}“, koja je i autor teksta u katalogu izlo`be. Osvrnuv{i se i na Nade`din humanitarni rad, kao jo{ jedan va`an segment wenog `ivota, izlo`bu je zvani~no proglasila otvorenom predstavnica Kola srpskih sestara iz Gorweg Milanovca, humanitarne organizacije ~iji je jedan od osniva~a bila upravo na{a znamenita slikarka. Izlo`ba „Nade`da i savremenici“ u Muzeju rudni~ko - takovskog kraja u Gorwem Milanovcu bi}e otvorena do 11. marta.

Ove godine u Takovu }e se po peti put odr`ati srpski festival svetske muzike, a i datum odr`avawa }e biti promewen akon pet godina odr`avawa festivala u Takovu, svi se pitaju za{to niko pre nije uvideo prednosti jednog prirodnog amfiteatra i ovakvog istorijskog mesta za odr`avawe kulturnih doga|aja koji bi bili izuzetno dobro pose}eni. „Srpski festival svetske muzike“ je uspeo u nameri da svake godine na isto mesto dovodi renomirane mu-

N

zi~ke izvo|a~e, ali i mnogobrojnu publiku. - Festival je postao poznat i priznat i van granica na{e zemqe i na to treba da budemo ponosni svi u Rudni~ko takovskom kraju. Op{tina Gorwi Milanovac }e i u narednim godinama, koliko je u wenoj mo}i, pomagati rad ovog festivala, odnosno, udru`ewa gra|ana koje u velikoj meri i stoji iza ove manifestacije. Potrebno je samo da se nastavi sa radom kao do sada i da festival i daqe nastavi da bude ponosni deo Op{tine Gorwi Milanovac i da jedni drugima slu`e za podizawe ugleda u zemqi i

svetu - rekao je zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi}, najavquju}i ovogodi{wi festival. A, ovogodi{wa manifestacija }e se, umesto po~etkom avgusta, odr`ati od 5. do 7. jula, na zahtev mnogobrojnih studenata zbog ispitnih rokova, kao i na insistirawe radnih qudi, zbog godi{wih odmora. I ove godine }e jedan od najva`nijih saradnika u organizaciji festivala biti gorwomilanova~ka Turisti~ka organizacija, a jedan od najva`nijih segmenata manifestacije }e biti o~uvawe `ivotne sredine. G. T.


28

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

LU^ANI

U SUSRET DRAGA^EVSKOM SABORU TRUBA^A

EMIR KUSTURICA DOMA]IN Velike qubiteqe trube i neponovqivog Draga~evskog sabora truba~a posebno }e obradovati vest iz Gu~e da }e doma}in ovogodi{weg, 53. po redu, festivala biti {irom sveta poznat i proslavqen re`iser Emir Kusturica. Jednom svetskom festivalu trube i prili~i da se uz wega vezuju velika doma}a i svetska imena iz oblasti kulture i umetnosti, jer su upravo takvi qudi i najboqi promoteri Sabora. ako se Draga~evski sabor truba~a odr`ava od 5. do 11. avgusta, pripreme za ovu svojstvenu manifestaciju uveliko teku. To su potvrdili i ~lanovi Programskog saveta, koji su se pro{log utorka, 19. februara, sastali u zgradi Na~elstva. Oni su se slo`ili da je u izboru Emira Kusturice za ovogodi{weg doma}ina Sabora Gu~a dobila mo`da i najve}eg promotera u ~itavoj dosada{woj istoriji saborovawa. Kako je istakao Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu i sport, zadatak svih onih koji danas u~estvuju u organizaciji ove manifestacije jeste da sa~uvaju onu osnovnu nit, koja je bila protkana od prvog do posledweg sabora, a to je srpska izvorna tradicija. U Gu~u }e i ove godine do}i najboqi truba~ki orkestri, koji }e se nadmetati za presti`ne nagrade, kao i poznate li~nosti iz sveta umetnosti, muzike i filma. Zavr{etak Sabora bi}e obele`en koncertom Gorana Bregovi}a i Orke-

I

stra za svadbe i sahrane. Poseban segment programa bi}e posve}en izlo`bama narodnog stvarala{tva, slikarima, vajarima, istori~arima, kwi`evnicima... Kulturno-umetni~ki program tokom svih saborskih dana obilova}e brojnim priredbama koje }e uprili~iti kulturnoumetni~ka dru{tva i pojedinci, koji neguju izvornu pesmu i igru. I za mlade }e biti prire|eni adekvatni kulturni i zabavni sadr`aji. Sve u svemu, Sabor truba~a }e nositi ono osnovno obele`je, po kome se izdvojio od brojnih manifestacija. U tome su se slo`ili svi ~lanovi Programskog saveta za Draga~evski sabor truba~a, koji su tokom prvog zasedawa izneli brojne sugestije. S obzirom da ovaj kraj i ~itav Moravi~ki okrug imaju sna`an stvarala~ki potencijal, Danica Ota{evi}, direktor Gradske biblioteke u ^a~ku je predlo`ila da Sabor dobije jo{ sna`niji pe~at kroz bogat kulturno-umetni~ki program, koji bi trebalo

smestiti u ambijent kakav je crkvena porta, gde bi, upotpuwene duhovnom muzikom, bile predstavqene kwige, organizovane poetske ve~eri, igrane monodrame... Kwi`evnik Nika Nikola Stoji} je primetio da bi trebalo voditi ra~una i o tome da Gu~a dobije bogatiji kulturni `ivot i u ostalim periodima godine, a ne samo tokom saborskih dana. Prema wegovom vi|ewu, za strance, a i doma}e goste, trebalo bi osmisliti kvalitetne sadr`aje tokom godine, koji bi u najboqem svetlu predstavili draga~evski kraj i do~arali ono {to ima i u sebi nosi neponovqivi Sabor trube. Veqko Ostoji}, profesor Muzi~ke {kole u ^a~-

MALI, A MO]NI ao i na ve}ini skup{tinskih sednica, Sportski savez op{tine Lu~ani je usvojio izve{taj o radu za prethodnu godinu, raznmatrao finansijsku situaciju i planove za 2013. Bila je to i prilika na podse}awe o sportskim kapacitetima Draga~eva, naro~ito na najva`niji resurs - qude. Sportski savez Lu~ana ima 1.200 aktivnih sportista, zastupqene su skoro sve discipline, ~ak i skijawe i plivawe, a svi oni se takmi~e u razli~itim ligama, od najvi{ih do najni`ih. U sastavu SSOL su i dva sportska saveza i 33 kluba. - Na{a najbrojnija sportska asocijacija je Fudbalski savez koji je organizovan po svim pravilima FSS i okupqa oko 700 registrovanih takmi~ara u 15 klubova. Na{ najpoznatiji i najpopularniji FK je Mladost Lu~ani, koji se godinama takmi~i u saveznom stepenu, a od 2012. je u Prvoj ligi Srbije zauzeo tre}e mesto. Tri kluba, Draga~evo Gu~a, Kotra`a Franc komerc i Ov~ar Markovica igraju u Okru`noj ligi, dok ostalih deset igra u Op{tinskoj fudbalskoj ligi Lu~a-

K

ku je izneo stav da bi propozicije takmi~ewa trebalo izmeniti, kako bi se ocewivawe truba~kih orkestara podiglo na vi{i nivo. Truba~i bi trebalo da se potvrde na vi{e poqa, a to, kako ka`e, mogu jedino ukoliko se izmeni sistem takmi~ewa. I u `iriju bi moralo da bude vi-

{e truba~a. Bilo je i drugih pobornika ovakvog mi{qewa, koji su se slo`ili da se u proteklih deset godina ponavqao gotovo isti repertoar. U tom smislu, trebalo bi na}i novi model pomo}u koga u finalnom takmi~ewu ne bi do{lo do toga da razli~iti orkestri izvode iste

kompozicije. ^lanovi Programskog saveta su se usaglasili da bi svaki od orkestara u finalu trebalo da izvodi i daqe po jednu izvornu numeru, ali bi ostali deo nastupa bio rezervisan za druga~ije sadr`aje u kojima na najboqi na~in mogu da ispoqe svoje majstorstvo. A da ne bi dolazilo do ponavqawa, bilo bi najboqe da se odabere 20 kompozicija, od kojih }e svaki orkestar izvu}i jednu sa kojom }e nastupiti ukoliko u|e u finalno takmi~ewe. Na kraju je predlo`eno da se u svemu tome na|e neka razumna mera, jer ako se previ{e ode u stru~ne vode, mo`da to ne}e biti po ukusu publike. Sugerisano je i da se odr`i sastanak predstavnika truba~kih orkestara, koji }e na najboqi na~in predo~iti {ta je najboqe za truba~e i {ta im je na prethodnim smotrama smetalo. Na taj na~in bi se uva`ilo i mi{qewe truba~a, jer Draga~evski sabor truba~a i jeste smotra u kojoj okosnicu svih de{avawa ~ini truba. Na sastanku se govorilo i o drugim prate}im segmentima ovog velikog kulturnog doga|aja. Me|utim, o pojedinostima u koje spadaju ure|ewe kamp naseqa i prostora za tezge, kao i samom izgledu centralnog dela varo{i i mnogim drugim pitawima, govori}e se vi{e na nekom od narednih sastanaka ~lanova Programskog saveta.

[TA JE SUMIRANO NA SKUP[TINI SPORTSKOG SAVEZA LU^ANI

ni. Prvak OFL Lu~ani za sezonu 2011/12 je FK Kotra`a Franc komerc koja je i osvaja~ Kupa FSO Lu~ani za 2012. godinu. Ve}ina draga~evskih klubova pro{le godine je proslavila velike jubileje. Draga~evo iz Gu~e postoji ve} 80 godina, Mladost Lu~ani 60, a Ov~ar Markovica, Sloga Kaona, Bjelica Milatovi}i, Goru{ica Vi~a, Jedinstvo Puhovo i Jelica Gora~i}i postoje ve} ~etiri decenije - ka`e Milorad Dmitri}, predsednik SSO Lu~ani. Kada govorimo o sportu u Draga~evu, fudbal nije jedini sport koji je dao mnoge profesionalce. Odbojka je odavno najuspe{niji i najorganizovaniji sport op{tine Lu~ani. U Odbojka{kom savezu aktivna su tri kluba Lu~ani, Draga~evo Gu~a i Jelica Gora~i}i. Odbojku igra vi{e od 100 sportista. Za Lu~ane se takmi~e tri selekcije. Jedna mu{ka seniorska ekipa igra u Drugoj ligi Srbije, druga u Regionalnoj ligi Zapad i obe su na drugom mestu u svojim rangovima. @enska ekipa u Regionalnoj ligi Zapad zauzima tre}e mesto.

Odbojka{ki klub Draga~evo ima `ensku selekciju koja se takmi~ila u RLZ, a za Jelicu igra mla|i tim koji u~estvuje na svim nadmetawima turnirskog karaktera. Ko{arka{ki klubovi imaju mlade nade. Draga~evo, Gu~a i Mladost uglavnom okupqaju {kolarce i imaju vi{e od 150 ko{arka{a. Draga~evo je prepoznatqivo i po borila~kim sportovima, {ahu, skijawu, streqa{tvu, ribolovu, plivawu. Klubovi borila~kih ve{tina “Do Rju” Gu~a, Mladost Lu~ani i Draga~evo Gu~a imaju 120 sportista razli~itog uzrasta. Sa takmi~ewa {irom Srbije 2012. doneli su pregr{t medaqa. [ahovski klub Jelica Gora~i}i u `enskoj konkurenciji na Prvenstvu Srbije osvaja visoko tre}e mesto, Mladost Lu~ani preska~e jedan stepen takmi~ewa i sada se nadme}e u Drugoj ligi Zapad. Nije zanemarqiva ni uloga [K Draga~evo. Vredni pomena su i Smu~arski klub Jastreb, Streqa~ki klub Draga~evo, Teniski i Pliva~ki klubovi Mladost Lu~ani. Sportsku porodicu ~ine i ribolovci Bjelice iz Lu~ana i Naper Gu-

~e. Na nadle`nima je da podr`e sportiste, a wihova najva`nija uloga je da im omogu}e uslove za treninge. Jedna od najve}ih investicija je i izgradwa sportske dvorane u Lu~anima. Ona }e imati sli~ne kapacitete, kao i hala u Gu~i. Draga~evo je i organizator niza sportskih manifestacija. Me|u najve}ima je “Trofej Gu~a Kup Miqana Miqani}a”. Ova manifestacija okupi vi{e stotina malih fudbalera iz cele Srbije. Prema planu za 2013. op{tina }e izdvojiti {est miliona dinara. U vrema krize toliko, ali re~ je o sumi koja nije dovoqna i ako ne bude pove}ana, mnogim klubovima preti ga{ewe. - U Strategiji odr`ivog razvoja op{tine Lu~ani 2011-2021 navedeno je da je op{tinski buxet za sport i odr`avawe sportske infrastrukture nedovoqan. Ako uporedimo izdvajawa za sport u op{tinama u okru`ewu, koje su sli~ne nama po broju stanovnika i klubova i mawe, vide}emo da su wihove cifre ve}e i zna~ajnije - ka`u sportski radnici Draga~eva.


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

29

LU^ANI

DRAGA^EVO: ISTRA@UJEMO KAKO IZGLEDA RADNI DAN GERONTODOMA]ICE

OSMEH KOJI DU[U GREJE I SAMO]U SLAMA

Kad starost zakuca na vrata, ukoliko je ~ovek sam i bespomo}an - dani te{ko prolaze. Na podru~ju ~itave Srbije, posebno u selima, postoje brojna doma}instva, u kojima `ive stari qudi, vrlo ~esto i na rubu o~aja, jer nemaju bliskih srodnika ili su wihovi najbli`i spre~eni da im pomognu. Ekonomska kriza je jo{ vi{e pogor{ala i onako te`ak `ivot ove kategorije stanovni{tva. Kada je statistika u pitawu, situacija je sli~na i u Draga~evu. Ipak, ono {to raduje sve one koji svoje stara~ke dane na ovom podru~ju provode samotno, a nisu u stawu da se sami brinu o sebi, jeste novi projekat pomo}i starim i bolesnim licima, koji polako, ali sigurno za`ivqava i postaje primer dobre prakse.

p{tina Lu~ani je po~etkom godine u buxetu obezbedila pet miliona dinara za rad gerontodoma}ica. Re~ je o programu pomo}i i unapre|ewa kvaliteta `ivota starih osoba i stara~kih doma}instava, koji je, zahvaquju}i lokalnoj samoupravi, za`iveo u 2012. godini. Za realizaciju ovog projekta preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe anga`ovano je deset lica, koja su stekla sertifikat gerontopomo}i. Gerontolo{ke sestre obilaze vi{e od 140 starih i iznemoglih lica na teritoriji Op{tine. Pored odr`avawa stana, pripremawa hrane, nabavke namirnica i lekova, gerontodoma}ice korisnicima usluga poma`u da se kupaju, ~e{qaju, presvuku, a kada je potrebno vode ih i kod lekara.

O

KAO DA MI JE ROD RO\ENI! Osamdesetdvogodi{wa Olga Plazini}, iz Kotra`e, `ivi sama. Mu` joj je umro 1959. godine. Deca su oti{la, kako ka`e, za svojim `ivotom. Sin `ivi u Americi, a k}er u Novom Sadu. Oboje poma`u u granicama svojih mogu}nosti. Zbog ekonomske krize i udaqenosti, ne dolaze joj ~esto, pa je ponekad obuzima sna`an ose}aj usamqenosti. Dok je bila zdravija, sve poslove je mogla sama da obavi. Zbog prerane smrti mu`a, navikla je da se sama snalazi. Nije ni imala izbora, decu je trebalo ishraniti i izvesti na put. Kako ka`e, sve se promenilo nakon mo`danog udara. Sada mnogo te`e obavqa ku}ne poslove, pa joj pomo} dobro do|e. - Laknulo mi je od kada sam dobila pomo}. Ima dana kada zaista nisam sposobna bilo {ta da uradim. U svemu mi poma`e moja Nela. Ona mi je desna ruka. Kuva, ~isti,

pere, unosi drva i vodi ra~una o mojim lekovima. Ipak, od svega toga mnogo mi vi{e zna~i to {to imam sa kim da progovorim. Svi su danas zaokupqeni svojim problemima. Ovo dete kao da je Bog odozgo spustio. Ona mi je promenila `ivot. Prezadovoqna sam i ne postoje re~i kojima bih opisala to {to ose}am u du{i. ^ini mi se kao da sam Nelu ja rodila. Prijatna je, uvek vedra i beskrajno strpqiva. Snalazi se u mojoj ku}i, kao da je ovde oduvek `ivela. Kad bi mi neko rekao da Nela ne}e vi{e da mi dolazi, prosto ne znam {ta bih radila - ka`e Olga. Dok stidqivo bri{e suze, koje su se iznenada pojavile, treperavim glasom dodaje da je ovako ne{to prvi put do`ivela sada, pod stare dane, da joj neko bespo{tedno nudi pomo}, a da se za uzvrat od we ni{ta ne o~ekuje. O gerontodoma}ici Neli sli~no govori i Magdalena Sretenovi}, koja `ivi sama na imawu u Rtima. Ima dve k}eri koje su zasnovale porodice u drugim mestima. Iako poseduje zemqu, Magda nije sposobna da obra|uje imawe. Kako ka`e, pritegla bolest, a i godine ste`u. Poqoprivrednu penziju nije ostvarila, jer pokojni suprug nije upla}ivao osigurawe. I deca slabo poma`u,

jer su izgubila zaposlewe. Ipak, kako ka`e, ima Boga, sada je tu gerontodoma}ica. U zavisnosti od potrebe, pose}uje je dva, a ponekad i vi{e puta nedeqno. - Mnogo mi zna~i topla qudska re~. Ne znam {ta bih bez moje Nele. Imam ose}aj da se poznajemo godinama. Sve {to mi nedostaje, ja woj ka`em. Ona me saslu{a kao da mi je najbli`i rod, najboqe me razume. I vredna je na{a Nela. Radi sve ku}ne poslove, a kada je neophodno skokne i do Gu~e da nabavi lekove ili do po{te da mi plati mese~ne ra~une - ka`e Magda. ZAHVALNOST KOJA OBAVEZUJE Tridesetogodi{wa Nela \uri~i}, iz Gu~e, po~ela je da radi kao gerontodoma}ica 1. novembra pro{le godine. Ovo joj nije prvo zaposlewe, ali, kako tvrdi, ovaj posao joj pri~iwava veliko zadovoqstvo. Drago joj je {to se prekvalifikovala, jer je oduvek ma{tala da se bavi nekim humanim poslom. Sa korisnicima usluga ima dobru komunikaciju i lako se adaptira na nove uslove. Dnevno obi|e tri ili ~etiri doma}instva, sve u zavisnosti od koli~ine posla i prirode obaveza. Do korisnika usluga ide autobusom. Ima dosta i da pe{a~i, ali,

kako ka`e, to joj ne pada te{ko, jer zna da je bake i deke sa rado{}u i{~ekuju. - Smatram da svako ko `eli da radi ovakav posao, mora prvenstveno da ga voli. Osim qubavi i jake `eqe da se nekome uka`e pomo}, veoma je bitno i strpqewe. Ovo je definitivno poziv kojim sam oduvek `elela da se bavim. Sa bakama se dogovoram o svemu {to im je bitno, kako bi im bar za nijansu olak{ala stara~ke dane. Trudim se da se uklopim i da im u svemu ugodim. Poma`em im u odr`avawu li~ne higijene, obavqawu ku}nih poslova. Ukoliko je neophodno, vodim ih i kod doktora, ali u takvim slu~ajevima uvek moram da zamolim nekoga od rodbine ili wihovih kom{ija da nas prevezu do zdravstvenog centra. Ponekad idem i sopstvenim kolima, ukoliko mojoj porodici nisu neophodna. Ni{ta mi nije te{ko, jer ose}am da radim veoma odgovoran posao. Za mene najve}u nagradu predstavqa nasmejano lice starica. Kada su one zadovoqne i ja sam spokojna - isti~e Nela. GERONTODOMA]ICE USKORO I U PODJELI^KIM SELIMA O prvim iskustvima u realizaciji projekta gerontodoma}ica govorilo se i na nedavno odr`anom sastanku predstavnika Centra za socijalni rad sa predsednikom op{tine Lu~ani Mladomirom Sretenovi}em. Gerontosestre su tom prilikom izlo`ile svoje utiske sa terena i navele probleme sa kojima se susre}u u svom radu. Pokazalo se da postoji veliko interesovawe za ovom vrstom pomo}i i da se u velikom broju potencijalni korisnici sami javqaju za ulazak u program gerontoza{tite. Na podru~ju Draga~eva postoji veliki broj stara~-

kih i sama~kih doma}instava, a deca iz tih porodica uglavnom `ive u udaqenim gradovima ili inostranstvu, pa su upravo zbog toga i spre~ena da redovno pose}uju roditeqe. Veliki uticaj u tome ima i ekonomska kriza. Bilo je i pojedina~nih slu~ajeva da su boqestoje}i me|u wima iskazali `equ da u~estvuju u finansirawu ove

vrste pomo}i, kako bi wihovi roditeqi imali kvalitetniju i bezbedniju starost. Kako je najavio Sretenovi}, osim rubnog i gorweg dela Draga~eva, programom gerontopomo}i u narednom periodu bi}e pokrivena i podjeli~ka sela. - Op{tina }e ulo`iti i dodatne napore da obezbedi boqe uslove rada gerontodoma}icama. Nabavi}emo ve}i broj medicinskih pomagala za merewe pritiska i {e}era u krvi, kako bi svaka gerontosestra mogla kvalitetnije da pru`a usluge korisnicima. S obzirom da ula`emo zna~ajna sredstva u realizaciju ovog programa, o~ekujemo da se u akciju ukqu~i i {ira dru{tvena zajednica, po~ev od saveta mesnih zajednica, koji bi trebalo da uka`u na kriti~ne grupe stanovni{tva, zatim srodnika, mladih qudi, pa sve do institucija, koje moraju izdvojiti prioritete u davawu pomo}i gra|anima - istakao je Sretenovi}, dodaju}i da je

veoma zadovoqan pozitivnim povratnim informacijama, koje svakodnevno sti`u od brojnih korisnika gerontopomo}i sa terena. - U novembru pro{le godine zaposlili smo {est, a u ovoj godini jo{ ~etiri gerontodoma}ice. Projekat je jako zna~ajan zato {to podru~je op{tine Lu~ani ima izuzetno veliki broj stara~kih doma}instava, u kojima `ive qudi koji uglavnom nisu u stawu da samostalno zadovoqe svoje osnovne `ivotne potrebe. Naj~e{}e su wihova deca negde u drugim sredinama i sama se bore za opstanak svojih porodica, pa i nisu u prilici da roditeqima uka`u neku zna~ajniju pomo} i podr{ku. Ima i onih koji nemaju potomke. Formirawem ovakve usluge, smawuje se i broj pritisaka na druge institucije. Stara lica naj~e{}e ne vole da `ive u stara~kim domovima, pa je gerontopomo} za wih najboqe re{ewe. Stari qudi, kako se pokazalo u

praksi, nerado napu{taju svoja ogwi{ta. Otuda je ovaj na{ projekat i nai{ao na dobar odziv u stara~kim doma}instvima - istakla je Stana Proti}, direktor Centra za socijalni rad, dodaju}i da svaka gerontodoma}ica pose}uje najmawe po deset doma}instava. Vreme wihovog zadr`avawa u ku}ama korisnika je uslovqeno zdravstvenim stawem osoba o kojima se brinu i shodno tome koli~inom obaveza koje bi trebalo da ispune. - Projektom je obuhva}eno za sada 15 mesnih zajednica. Deset gerontodoma}ica, koliko ih trenutno imamo, ne mogu da pokriju ~itav teren. Realno, postoji potreba za ve}im brojem gerontosestara, ali u postoje}im kriznim uslovima, zadovoqni smo ostvarenim. Sti`u pozitivni komentari sa svih strana i raduje nas {to se iz dana u dan pokazuje da je realizacija ovog projekta odli~an izbor - ka`e Stana Proti}.


30

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

SPORT

NOVOOSNOVANI @ENSKI KO[ARKA[KI KLUB ^A BASKET

NOVE NADE @ENSKE KO[ARKE Iako klub postoji tek nekoliko meseci, ve} su formirane dve kategorije takmi~arki, a tri devoj~ice su pozvane na savezni selektivni trening

posledwe vreme ~a~anska `enska ko{arka stagnira. Kako veliki broj devoj~ica i devojaka nije zainteresovan jedino za odbojku, rukomet, tenis ili neki drugi "`enski" sport, ko{arka{ice su trenirale i sa mu{kim ekipama. Ipak, takva `enska ko{arka nikada ne bi do`ivela ponovnu afirmaciju. Zbog "pritisaka" roditeqa koji su hteli da wihove }erke treniraju ba{ ovaj sport i neverice ~elnih qudi Ko{arka{kog saveza Srbije da mnogo mawa mesta u okru`ewu imaju svoje `enske klubove, ali ne i ^a~ak, profesori fizi~kog vaspitawa u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli osnovali su ^A basket. Za nepunih {est meseci, klub je osnovan u avgustu pro{le godine, izdvojile su se dve kategorije ko{arka{ica, pionirke i starije pionirke. Tu igra i pet, {est sjajnih kadetkiwa. - Kre}emo od po~etka. Ciq nam je da za takmi~arsku sezonu 2013/14, koja startuje u septembru, imamo najmawe dve kategorije takmi~arki. To }e biti sigurno pionirke i mla|e pionirke i, eventualno, kadetkiwe. U na{em klubu treniraju u~enice prvog i drugog razreda sredwe i vi{ih razreda osnovnih {kola. Iako do takmi~ewa ima jo{ dosta vremena, treniramo vrlo ozbiqno. Treninzi su ~etiri puta sedmi~no - ka`e Goran Deni}, trener ^A basketa i profesor fizi~kog vaspitawa u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli. U grupi entuzijasta su i wegove kolege iz {kole Goran Gli{ovi} i Stevo \elo{evi}. Deni} napomiwe da zahvaquju}i wima dvojici i direktoru Draganu Kova~evi}u klub ima odli~ne uslove za trening: - Mi smo i pedagozi, ne samo treneri. Zato se trudimo da deca kroz sport formiraju svoje li~nosti i usvoje najva`nije `ivotne vrednosti. Sve one su dobri |aci, sjajni mladi qudi i vrlo vaspitana deca, a {to je isto tako va`no, talentovane ko{arka{ice. Posle samo pet, {est meseci trenirawa tri igra~ice ^A basketa pozvane su na savezni selektivni trenig. Ukoliko zadovoqe kriterijume, zaigra}e za

pet, {est meseci taj poziv je za nas velika ~ast. Kako smo mlada ekipa, poma`u nam i klubovi iz okru`ewa. Ostvarili smo izuzetnu saradwu sa `enskim klubovima iz U`ica, Ivawice i Ariqa. Oni nam poma`u tako {to do|u kod nas da odigramo trening utakmice. Planirali smo da na prole}e u {koli organizujemo turnir na koji bi do{ao i novosadski @KK Marija Veger. Klub nosi ime po na{oj velikoj igra~ici. A kada je generalno re~ o planovima, na{ kratkoro~ni ciq je da se u sezoni 2013/14. takmi~imo, najpre u regionalnom rangu, potom, nadam se u vi{im ligama. Dugoro~ni ciq nam je da oformimo profesionalnu ekipu - napomiwe Deni}. Iako su ve} formirane dve kategorije takmi~arki, mesta pod suncem ima za sve zainteresovane devoj~ice. One se mogu javiti na telefon 062/808-90-63. Klub ima i svoj mejl: zkkcabasket@gmail.com, a u toku je i izrada sajta. Z. J.

U

Goran Gli{ovi}, Goran Deni} i Stevo \elo{evi}

BILIJAR

ZUMBIN TURNIR U nedequ, 24. februara, bi}e odr`an Memorijalni turnir u bilijaru “Vladimir Vasilijevi} Zumba”. U~estvuje 80 momaka i devojaka iz cele Srbije, a igra~i }e se nadmetati na dve lokacije u klubovima “Libero 5” na Alvaxinici i “[korpion” na @elovom igrali{tu. Turnir “Vladimir Vasilijevi} Zumba” organizuju svi ~a~anski bilijar klubovi

i pozivaju sugra|ane da prate takmi~ewe i podr`e svoje favorite. Po~etak je u 10 ~asova. Vladimir Vasilijevi} je bio pasionirani igra~ bilijara. Tragi~no je izgubio `ivot u saobra}ajnoj nesre}i, a wegovi drugari po tre}i put organizuju turnir Zumbi u ~ast. Z. J.

reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu za pionire u avgustu 2014. - S obzirom na to da treniramo svega

ATLETIKA

TIJANA TRE]A U BACAWU KUGLE ovi Sad bio je u nedequ, 17. februara, doma}in dvoranskog Prvenstva Srbije za atleti~are. Atleti~arka kluba ^AAK Tijana Joki} zauzela je tre}e mesto u bacawu kugle u konkurenciji starijih pionirki, a Sara Miailovi} je bila peta u skoku u daq. Dva dana ranije u U{}u na Ibru odr`ana je druga Sretewska trka na kojoj su takmi~ari kluba ^AAK osvojili dve medaqe. U konkurenciji starijih juniorki Kristina Tovilovi} je osvojila tre}e, a mla|a pionirka Teodora Tomi} drugo mesto. Z. J.

N

ODBOJKA

REZULTATI I NAJAVE UTAKMICA DRUGA LIGA ZAPAD @ENE 10. kolo Sloboda S - Gimnazijalac Ivawica - Libero Zlatibor - Borac

Libero prvo mesto 23 boda. Ivawica peta 17 bodova. Borac {esti 16 bodova Sloboda S deseta pet bodova

1:3 3:2 1:3

11. kolo Zlatibor - Sloboda S Borac - Tutin Stil Jasen Libero - Trstenik Tajm - Ivawica

REGIONALNA LIGA ZLATIBORSKO-MORAVI^KOG OKRUGA Osmo kolo Tara - ^a~ak (2/3. mart) Jesewu polusezonu ^a~ak je zavr{io na sedmom mestu sa {est bodova.


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

31

SPORT

o{arka{i Borac Mocart sporta na kratko su u 20. kolu prekinuli gubitni~ku seriju i na svom terenu savladali Smederevo 1953. Na toj utakmici su povratili i pobedni~ki duh na koji su navikli ~a~ansku publiku u jesewem delu sezone. Posebno su se ^a~ani istakli na po~etku me~a, dobro otvorili utakmicu i vi{e od pet minuta nisu dozvolili Smederevcima da postignu ko{. Gosti se bude tek pred kraj prve ~etvrtine, ali su doma}ini u prvom poluvremenu bili nedosti`ni (24/13,18/16). - Na{ lo{ odnos prema igri na po~etku je odlu~io pobednika. U jednom trenutku su vodili sa 11 poena razlike - rekao je na kraju utakmice Petar Sparovi}, igra~ Smedereva. - Probleme na koje smo nailazili u igri poku{avali smo da re{imo u hodu. @urili smo u tranziciji i vi{e od pet minuta nismo postigli poene. Umorni smo od svega {to nam se de{avalo u ovoj sezoni. Ostaje nam da dobro odigramo utakmice koje nas o~ekuju u nastavku prvenstva. Borac ima {ansu da do kraja prvenstva popravi svoju poziciju na tabeli. Nadam se da }emo i oni i mi ostati u Ko{arka{koj ligi Srbije - izjavio je trener

K

KO[ARKA

POBEDA U ^A^KU, PORAZ U @ELEZNIKU Borac Mocart sport - Smederevo 81:776 FMP - Borac Mocart sport 79:62 Smedereva Zoran Todorovi}. Iako je Borac u drugom poluvremenu startovao sa deset poena prednosti, Smederevo je uspevalo da polako istopi dvocifrenu razliku. Tre}a i ~etvrta ~etvrtina pripale su gostima (19/21, 20/27). Ali, u neiZvesnoj zavr{nici pobedu odnosi doma}a ekipa. - Posle tri uzastopna poraza, ovo je izuzetno va`na pobeda za nas. Znali smo da je Smederevo nezgodan protivnik. Zabele`ili su va`ne pobede protiv Beograda, FMP-a, Konstantina. Nismo u{li opu-

STIGAO NEMAWA PROTI] Pro{le sedmice ugovor sa Borac Mocart sportom potpisao je plejmejker Nemawa Proti}. U klub u kome je po~eo karijeru, Nemawa se vratio posle igre za FMP, Ni`wi iz Novograda, nema~ki Oldbenburg i ukrajinski Himik. Bio je i ~lan reprezentacije Srbije koja je na Univerzijadi u Beogradu, 2009. godine, osvojila zlato. - Dobro mi je u svom gradu i novom timu. Neke igra~e sam znao i ranije, ali sam se i sa ostalima dobro uklopio - ka`e Nemawa. Za stari-novi tim igrao je pro{le subote protiv Smedereva. Na toj utakmici je postigao 15 poena i ostvario indeks korisnosti 16.

{teno u igru, od po~etka smo je dobro otvorili i vodili do kraja - komentar je pomo}nog trenera prve ekipe Borac Mocart sporta Aleksandra Bjeli}a. Solidne indekse korisnosti na ovoj utakmici imali su Popadi}, Radenkovi} i Sparovi} (Smederevo), Radovi}, Proti}, Zo}evi} i Prolovi} (BMS). Ali, tri dana posle ove utakmice, Borac Mocart sport izgubio je u utorak u

MLADOST - CRVENA ZVEZDA TELEKOM 43:49 (7/13, 13/15, 13/13, 10/8)

@elezniku protiv ekipe FMP sa 79:62. Tim porazom nastavili su gubitni~ku seriju u gostima. Posle 22. odigrana kola BMS je deveti na tabeli Ko{arka{ke lige Srbije. Do sada su sakupili 30 poena. U nastavku prvenstva su dobili dve, a izgubili ~etiri utakmice. Priliku da smawe gubitni~ki skor imaju ve} sutra kada na svom terenu igraju sa Jagodinom. Z. J.

U PONEDEQAK SKUP[TINA UDRU@EWA FUDBALSKIH TRENERA

NA REDU NEPROBOJNI BEOGRA\ANI I PROMENA STATUTA U U

zaostalom 13. kolu ABS kadetske lige Srbije ko{arka{i Mladosti pora`eni su od Crvene zvezde sa 43:49. Relativno mali broj poena i minimalnu rezultatsku razliku ove dve ekipe imale su i u prvoj utakmici na po~etku prvenstva (64:60). Kadeti Crvene zvezde su dobro otvorili utakmicu i do kraja zadr`ali ~vrstu odbranu, po kojoj su i prepoznatqivi. - Bilo nam je ovo najte`e gostovawe u ligi. Moji momci su dobro odigrali, naro~ito odbranu. Pohvalio bih i doma}ine, posebno Ko~ovi}a, Popovi}a i Radovanovi}a - izjavio je trener Crvene zvezde Vawa Gu{a. - Kako Crvena zvezda igra najja~u odbranu u ligi, u tom KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE 22. kolo Borac Mocart sport - Jagodina, 23. febraur, 19 ~asova, hala KK Borac DRUGA MU[KA LIGA 17. kolo Mladost - Morava Vladi~in Han 18. kolo Napredak Aleksinac - Mladost

85:91

pogledu ne mogu ni{ta da zamerim svojoj ekipi. S druge starne, bili smo slabi u napadu, ulazili u kontranapade. Jesu deca su dala sve od sebe, ali nije i{lo - komentar je trenera Mladosti Mihaila [u{i}a. U drugom poluvremenu povredili su se plejmejkeri obe ekipe. Najpre Simi} iz Zvezde, potom Ko~ovi}, {to je u velikoj meri i odredilo daqi tok utakmice. Iako je ranije napustio igru, Stefan Simi} je zabele`io solidan indeks korisnosti (13), ali se u gostuju}oj ekipi naro~ito istakao Stefan Lazarevi} (27). U ekipi Mladosti najkorisniji igra~i protiv Zvezde bilu su Nikoli} i Popovi}.

ponedeqak, 25. februara, u prostorijama gradskog Fudbalskog saveza (Bulevar oslobo|ewa 37) bi}e odr`ana redovna Skup{tina Udru`ewa fudbalskih trenera ^a~ka. Na tre}oj sednici Izvr{nog odbora UFT usvojen je datum odr`avawa Skup{tine i predlo`en finansijski izve{taj za prethodnu godinu. ^lanovi IO usvojili su tom prilikom i predlog izmena i dopuna novog statuta UFT ^A, koji }e biti predlo`en Skup{tini na razmatrawe. Do promene statuta do}i }e i zbog promene naziva, jer }e odlukom odbornika ^a~ka Udru`ewe fudbalskih trenera ubudu}e mo}i da koristi naziv na{eg grada. - Ho}emo da se jasno zna odakle poti~emo i kom gradu pripadamo. Nema nikakvih skrivenih motiva, niti bilo ~ega drugog {to bi ukazalo da iz ovoga `elimo da izvu~emo neki interes. Zahvaqujemo odbornicima koji su podr`ali na{ zahtev i nadamo se da }emo na{ grad predstavqati na najboqi mogu}i na~in - rekao je Ne{ko Milovanovi}, predsednik Udru`ewa fudbalskih trenera ^a~ka. Skup{tina UFT ^A po~iwe u 18 ~asova.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD 16. kolo @elezni~ar - Ma{inac 20:0 Ma{inac je napustio takmi~ewe 17. kolo Sloga Po`ega - @elezni~ar Druga regionalna liga Zapad 13. kolo Plej of - ^a~ak 94 67:97

14. kolo ^a~ak 94 - Klik Ariqe, nedeqa, hala Borac, 17 ~asova HEBA JUNIORSKA LIGA 16. kolo Borac Mocart sport - Nibak Ni{ 77:57 17. kolo Vr{ac - Borac Mocart sport

ABS KADETSKA LIGA SRBIJE 14. kolo Crvena zvezda - Borac Mocart sport 81:52 Aktavis Akademija Leskovac - Mladost 88:102 15. kolo Borac Mocart sport - Aktavis Akademija, 23. februar, 15,30 ~asova, hala KK Borac Mladost ^a~ak - Mladost Zaje~ar, 24. februar, 14,30 ~asova, hala Mladost


32

SPORT

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

FUDBAL

MALI FUDBAL

FONTANA NA DOMAKU PRVE LIGE derbiju 12. kola Druge futsal lige Zapad Fontana je u Smederevskoj Palanci savladala tre}eplasirani Partenon sa 7:8. Posle ove pobede, ^a~ani su sa Novim Pazarom ostali u trci za mesto u Prvoj futsal ligi. Fontana je povela ve} u drugom minutu golom Ristanovi}a, a u ~etvrtom Milinkovi} duplira prednost gostuju}eg tima. U nastavku ^a~ani ne koriste nekoliko izglednih {ansi i dopu{taju doma}inima da u 14. minutu preko Pavlovi}a i Brki}a izjedna~e rezultat. Fontanu u vo|stvo ponovo dovodi Bjeli}, koji je na ovoj utakmici postigao tri gola. Samo dva minuta kasnije, Radovanovi} opet izjedna~ava, a na kraju prvog poluvremena Spasojevi} ne koristi kazneni udarac sa deset metara. Do sredine drugog poluvremena vladala je rezultatska klackalica. Prvo je Fontana povela golom Bjeli}a, potom Petrovi} ponovo izjedna~ava rezultat. Fontana se odlu~uje za presing i visoko napada doma}ina, {to donosi rezultat, jer Ristanovi}, Bjeli} i

U

DVA PORAZA U PRIPREMAMA {estoj kontrolnoj utakmici fudableri Borca su pora`eni od superliga{a Smedereva sa 1:0. Utakmica je odigrana na beogradskoj BASK areni, a ^a~ani su gol primili u posledwim minutama

U

utakmice. U drugom poluvremenu Borac je propustio dve dobre prilike da povede. Najpre je \okovi} iz ugla pogodio stativu Smedereva, a Jeremi} iz dobre pozicije {utirao pored go-

la. Dve dobre {anse imali su i Smederevci, ali je \uri~i} spasao mre`u Borca. U sedmoj kontrolnoj utakmici Borac je savladao Pobedu iz Belo{evca, 7:2. Sutradan

je izgubio od Sloge iz Po`ege, rezultatom 1:2. Danas igra protiv superliga{a Jagodine u 14 ~asova na Remontovom stadionu, a sutra se sastaje sa In|ijom.

STIGAO BA]O NIKOLI] oskora{wi kapiten nik{i}kog FK Sutjeska Ba}o Nikoli} (26) potpisao je dvogodi{wi ugovor sa ~a~anskim Borcem. - Drago mi je da sam postao ~lan kluba koji ima tako sjajnu tradiciju. Nadam se i uspe{noj saradwi sa fudbalskom veli~inom Zoranom Wegu{em. Jasno mi je kakav je ciq postavqen igra~ima i uveren sam da }emo Borac vratiti na mesto koje mu pripada. O~ekujem i da }u opravdati epitet poja~awa i doprineti povratku Borca u Super ligu - rekao je Ba}o Nikoli} za sajt FK Borac. U dosada{woj fudbalskoj karijeri Nikoli} je igrao za Lov}en, dve sezone je proveo u moldavskom [erifu. Sa prvakom iz Moldavije imao je zapa`ene nastupe u Ligi {ampiona i Ligi Evrope. Iz Moldavije se vra}a u Crnu Goru, gde je igrao za Grbaq iz Radanovi}a i Sutjesku.

D

SEMINAR PROFESORA JORGE ZA OPERATIVNE TRENERE

NIKAD NIJE KASNO ZA U^EWE

udokan savez i Fudbalska akademija organizuju vikendom na Rudniku seminare za trenere. Obuku poha|a veliki broj trenera iz Srbije, a me|u wima su i ^a~ani Branko Nikoli} i Zorana Koji}. Posle predavawa, polaznici }e polagati ispite i u~estvovati na takmi~ewima na kojima }e biti ocewivan wihov prakti~ni rad. Zajedno sa drugim profesorima Fudbalske akademije seminar vodi dr Vladimir Jorga. - ^ovek ceo `ivot u~i i ne mo`e dosti}i krajwu ta~ku, kada mo`e re}i da je sve nau~io. Tako je i u ka-

F

rateu. Seminari su pokrenuti da bi treneri stekli kvalifikacije i time unapredili svoj poziv. Operativni trener je zvawe koje osniva~ima klubova omogu}ava da ih odr`avaju, ali i dokaz da su kvalifikovani za taj posao. Fudokan federacija brine o svojim ~lanovima i trenerima koji zastupaju klubove. Ako ovaj projekat za`ivi na pravi na~in, Federacija }e postati prepoznatqiva, kako u Srbiji, tako i u svetu. Nikada nije kasno za u~ewe, ulagawe u sebe, decu i sport - naglasio je profesor Jorga. Z. J.

Markovi} za pet minuta pove}avaju prednost Fontane na 4:7. U 29. minutu po{to je Spasojevi} faulirao Radovanovi}a, zbog me|usobnog udarawa, oba igra~a dobijaju crvene kartone. U nastavku Pavlovi} smawuje prednost gostiju, a Markovi} pove}ava prednost na 5:8. Partenon se nije predavao i Pavlovi} smawuje prednost na gol zaostatka. Poku{avali su doma}ini da izjedna~e, ali Fontana odnosi jo{ jednu va`nu pobedu. - Vrlo te{ka utakmica za nas, jer nismo imali pravo na kiks. Bili smo oslabqeni za igru Stojakovi}a i Mladenovi}a koji imaju parne kartone, dok je bolest spre~ila Melentijevi}a i ]etenovi}a da otputuju u Smederevsku Palanku. Narednog vikenda o~ekuje nas te{ko gostovawe drugom timu Ekonomca. Ako na toj utakmici osvojimo tri boda, bi}emo u prednosti nad glavnim konkurentom, jer posle Ekonomca imamo lak{i raspored. U posledwem kolu u ^a~ak nam sti`e Novi Pazar - izjavio je trostruki strelac protiv Partenona i novajlija u dresu Fontane Darko Bjeli}.

KUDO PRVENSTVO

STIJOVI] OVERIO VIZU ZA REPREZENTACIJU a Otvorenom dr`avnom prevenstvu u borila~kim ve{tinama u Pukovcu, okolina Ni{a, zapa`en nastup imali su i takmi~ari ~a~anskog Kudo kluba Obili}. Oni su u nedequ, 17. februara, osvojili medaqe u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. Osvaja~ srebrne medaqe junior Nemawa Petrovi}, prvi put je nastupio na takmi~ewima. Debitovao je i Qubisav Mari} koji je zauzeo ~etvrto mesto, dok je Sa{a Petrovi} na prvenstvu u Pukovcu posledwi put nastupio u konkurenciji juniora. Petrovi}u je posle te{ke borbe i odra|ene dve runde u finalnom

N

me~u, pripalo drugo mesto. Jaka konkurencija bila je i u seniorskoj kategoriji. Milan Topalovi} je osvojio tre}e mesto, a Nemawa Stijovi} drugo, {to je bilo dovoqno da obezbedi poziciju u reprezentaciji Srbije i kvalifikuje se za Balkansko prvenstvo koje }e u martu biti odr`ano u Bugarskoj. - Kudo klub Ni{ odli~no je organizovao ovo prvenstvo. [to je najva`nije, takmi~ewe je po~elo na vreme. To borcima, koji se ~esto zbog ka{wewa unervoze, dosta zna~i. Nije bilo ni povreda i to je jo{ jedna potvrda da je ovaj sport bezbedan - ka`e Slo-

USPE[AN I KARA\OR\E

bodan Jovanovi}, trener Kudo kluba Obili}. Klub je nedavno navabio 40 kvadratnih metara struwa~a “tatami”. Treninzi su i daqe u ustaqenim terminima, ponedeqkom i sre-

dom u 21 sat, u Osnovnoj {koli “Dr Dragi{a Mi{ovi}”. Svi koji su zainteresovani da treniraju kudo mogu se javiti na telefon 064/388-16-22. Z. J.

Pukovcu na Prvenstvu dr`ave takmi~ili su se i borci Kudo kluba Kara|or|e. Oni su osvojili dva tre}a mesta u seniorskoj i jedno prvo u juniorskoj konkurenciji. Senior Dejan Pajovi} bio je tre}i u kategoriji indeks do 240 (zbir visine i te`ine). U istoj konkurenciji bronza je pripala i Lazaru Matovi}u koji se takmi~io u kategoriji indeks do 270. Junior Boris Stojan~e-

vi} bio je najboqi u konkurenciji takmi~ara sa indeksom do 250. - Vrlo sam zadovoqan rezultatima svojih takmi~ara. Podsetio bih i sve zainteresovane da smo stalno otvoreni za prijem novih ~lanova. Potencijalni kudisti mogu se javiti na telefon 061/ 2973-68. Treniramo u Osnovnoj {koli “Sveti Sava” - ka`e Goran Jovi~i}, trener Kudo kluba Kara|or|e.

U


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

ENIGMATIKA

33


34

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

HOROSKOP

HOROSKOPSKI ZNAK - RIBA 19. februar - 20. mart

Dvanaesti astrolo{ki znak, Riba je znak ose}ajnosti, melanholije, altruizma, introspekcije i, {to je najva`nije, ose}aja potpune neshva}enosti. Ribe jesu stidqive, ali u`ivaju da se kupaju u svetlu pozornica. One su ponekad zaboravne, ali nikada ne zaborave da promene svet ako mogu. Ose}ajne su, ali nemojte da se iznenadite ako vas ope~e wihov sarkasti~ni jezik. Te{ko ih je uzburkati zato {to ih hladne vode Neptuna stalno zapquskuju. Daleke su jer su zauzete u`ivawem u lep{im svetovima, kojima mi, uglavnom, nemamo pristupa.

Planete: Boja: @ivotiwe: Metal: Drago kamewe: Biqke:

Jupiter i Neptun Morsko-zelena Ribe Kositar Ametist Alge, lokvaw, mak

MOGU DA @IVE VE^NO Ribe su isuvi{e zauzete “stvarawem” svojih svetova i pronicawem u lepote `ivota da bi ih materijalne stvari doticale. Mo`da zato ne ~udi {to je Xorx Va{ington, prvi ameri~ki predsednik, morao da pozajmi pare ne bi li mogao da prisustvuje sopstvenoj inauguraciji. Ribe nisu rastrzane na dve strane kao Blizanci. One su samo svesne i crnog i belog, a Bernardo Bertolu~i stavio je jasno to do znawa svojim filmovima. Sklone su mi{qewu da su savr{eno sposobne da `ive ve~no. Net King Kol apsolutno se vodio ovom mantrom. Kroz svoje pesme, uz koje mnogi od nas i danas do`ivqavaju najlep{e trenutke, a ~esto i rone suze, on je svakako ostao besmrtan. S druge strane, pu{io je tri pakle cigara dnevno, jer je verovao da mu je zbog toga glas lep{i i zavodqiviji. Umro je od raka plu}a u 45. godini. Va`no je napomenuti da je Elizabet Tejlor, tako|e riba, zapravo uspela da pobedi i fizi~ku, tj. klini~ku smrt tokom operacije 1960. godine.

RAME ZA PLAKAWE

ORIGINALNI ZNAK Ribe su posledwi znak Zodijaka, te predstavqaju sklop svih drugih znakova i zbog toga su izuzetno promenqive, originalne i vanvremenske. Kod wih ni{ta nije crno ili belo, mo`da ba{ zato i ne ~udi {to je upravo Albert Ajn{tajn bio taj koji je postavio teoriju relativiteta. U wemu se krije jo{ jedna karakteristika riba. Naime, one mogu ili da imaju pam}ewe kao slon ili kao zlatna ribica. Ajn{tajn je imao ovu drugu vrstu pam}ewa, te je gubio ki{obrane kao lud, a nikada nije bio u stawu da upamti brojeve telefona i ro|endane, kako svojih bli`wih, tako i svoj.

Frederik [open je ro|en u znaku ribe. Wegove ose}ajne kompozicije prenose svu virtuoznost qudskih emocija, koju su jedino ribe u stawu da razumeju i prodru u wih. Ako vam treba rame za plakawe, trk kod riba, ne samo da }e vas razumeti i da vas ne}e osu|ivati ve} }e u potpunosti saose}ati sa vama i pru`i}e vam podr{ku o kakvoj niste ni sawali. One }e vas uvek razumeti, nebitno da li pri~ate o najtrivijalnijim stvarima poput “obojile mi se u ma{ini sve bele stvari u roze” ili raspredate o neoplatonisti~kim idejama koje apostrofiraju sve ostalo. S druge strane, vi wih nikada ne}ete mo}i da razumete. Upravo zato ih se mnogi pla{e, dok se potajno dive wihovoj stalo`enosti i uzvi{enosti.

Najboqi poslovi za ribe Ribe su vrlo neodlu~ne po pitawu karijere. Potrebna im je i sigurnost i sloboda. Izuzetno su kreativne i ne vole kancelarijske poslove ili one u fabrikama, jer im oduzimaju previ{e vremena i tamo ne mogu pokazati svoju kreativnu stranu. Ribe vole ista}i svoje ideje nadre|enima i boriti se za wih do kraja. One su nadareni umetnici. Najboqi poslovi za Ribe su fotograf, rediteq, muzi~ar, umetnik, medicinska sestra, fizioterapeut, psihijatar...

UVEK ISTI^U RADOST Ka`e se da Ribe vide svet kroz ru`i~aste nao~ari. Ne radi se o tome da su priglupe i da se ne udubquju u probleme koji ih okru`uju, naprotiv, ako je neko ophrvan svetskim bolom – one su. Stvar je u tome da se wima mnogo vi{e svi|a wihov izma{tani svet od ovog realnog. Uostalom, ni sam svet nije jo{ uvek dorastao wihovoj krhkoj du{i. Pjer Ogist Renoar poslu`io se principima impresionizma samo da bi stvorio svoj qupki svet snova. On je uobi~ajene doga|aje bar{unastim potezima ~etkice pretvarao u snovi|ewa. Nije bitno koliko im je te{ko i koliko je stvarnost sumorna i u~mala, oni }e uvek isticati radosti bezbri`nog `ivota.


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

35

[ARENA

//////////////////////////////////////////////////////////NAUKA ///////////////////POTVRDILA ///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

BAKE SU U PRAVU Doma}a supa za prehladu, med protiv ka{qa, {e}er protiv {tucawa... Je li i vama baka savetovala sli~ne mere opreza? Doma}a supa za prehladu Nauka je potvrdila da doma}a pile}a supa poma`e stvarawu protivupalnog mehanizma koji nam olak{ava simptome upale gorwih disajnih puteva. Uz to, poma`e i izlu~avawu sluzi i olak{ava ka{qawe, objavqeno je u nau~nom ~asopisu CHEST. Ina~e, piletina sadr`i i aminokiselinu cistein koja je po svojim svojstvima vrlo sli~na lekovima koji sadr`e acetilcistein, a koje nam lekari prepisuju za bronhitis i sli~ne respiratorne infekcije.

Med le~i ka{aq U jednoj studiji su nau~nici i lekari okupili 105 bolesne dece u dobi izme|u dve i 18 godina i podelili ih u tri grupe. Prva je dobila tipi~ne lekove protiv ka{qa, ~iji je glavni sastojak dekstrometorfan, druga je dobila med, a tre}a nije dobila nikakav lek. Najboqe rezultate pokazao je upravo med. Nau~nici smatraju kako lepqivost i viskoznost meda poma`u u olak{avawu ka{qa, a prirodni antioksidansi pospe{uju proces ozdravqewa, pi{e Cracked.

Punom ka{ikom {e}era protiv {tucawa Za {tucavicu svako ima svoj lek - zadr`avawe daha, velike koli~ine vode... No, ne upale svi saveti ba{ svaki put. Ipak, naju~inkovitijim se pokazalo ne{to {to su mnogima bake savetovale: puna ka{ika {e}era. Isto je dokazao i dr Edgar Engelman jo{ 1971. godine. On je u ~asopisu New England Journal of Medicine objavio rezultate svoje studije u kojoj je uspeo ka{ikom {e}era zaustaviti {tucavicu u 19 od 20 slu~ajeva. Utvr|eno je kako nagli unos {e}era stimuli{e vagusni `ivac koji povezuje abdominalno podru~je s mozgom i tako ga ’omete’ u poslu koji je do tada obavqao ({tucawe). Korica hleba wegov je najhranqiviji deo Mo`da je i nema~kom nau~niku dr Tomasu Hofmanu majka govorila da je korica hleba najhranqivija, pa je on u odrasloj dobi odlu~io napraviti studiju u kojoj je analizirao hemijski sastav korice i ostatka hleba i tako potvrdio ono {to nam mame govore. No, kako je to mogu}e ako su sastojci korice hleba i ostatka apsolutno isti? Za vreme pe~ewa hleba dolazi do Mailardove reakcije pri ~emu se

stvaraju antioksidansi koji se bore protiv stvarawa }elija raka. Ne idite na hladno}u, prehladi}ete se! Iako je op{te poznato da prehladu uzrokuju virusi, a ne samo hladno}a, majke decu i dan danas upozoravaju da ne izlaze na hladno}u kako se ne bi prehladili. Ipak, ~ini se kako i tu ima istine. Nau~nici Univerziteta u Cardiffu odlu~ili su da doka`u kako hladno}a ipak mo`e izazvati prehladu. Okupili su 180 volontera usred sezone prehlada i pola wih nagovorili da urone noge u hladnu vodu na 20 minuta. Tokom slede}e sedmice, ~ak je 33 odsto onih koji su bili u vodi razvilo simptome prehlade za razliku od samo devet odsto onih koji nisu urawali noge u hladnu vodu. Profesor Ron Eckes to je objasnio na slede}i na~in: hladno}a uzrokuje stezawe krvnih `ila zbog ~ega je slabiji protok krvi i slabije se organizam opskrbquje belim krvnim zrncima, koji se bore protiv infekcija. stranu pripremila I. M.

KAKO DA UVEK IZGLEDATE SVE@E R ano ustajawe, obaveze na poslu, stresne situacije ~ine da delujete umorno i iscrpqeno. Poslu{ajte savete kako da uvek izgledate sve`e i primeti}ete pozitivne rezultate. - U dana{we vreme qudi su stalno u `urbi, hrane se neadekvatno i to se odra`ava na spoqa{wi izgled, pa i na zdravqe. Izbegavajte fast fud obroke, zato {to veoma {kode va{oj ko`i i uzrokuju vi{ak kilograma. - Vodu treba unositi u {to ve}im koli~inama, radi detoksikacije, boqe cirkulacije i hidratacije. Kako biste spre~ili pojavu podo~waka i bora, svakog dana treba popiti devet ~a{a vode. - U povr}u i vo}u ima vitamina, mineralnih materija i ugqenih hidrata. Povr}e i vo}e raspola`e hranqivim sastojcima zahvaqu-

ju}i kojima je ko`a gipka i blistava. - Mo} hidratantne kreme je da spre~i prevremeno starewe. Izaberite hidratantnu kremu adekvatnu va{oj ko`i i tankim slojem nama`ite lice pre {minkawa. - Verovatno vas ne odu{evqava pogled na gomilu neopeglane garderobe. Ovo je mo`da jedan od zamaraju}ih ku}nih poslova, ali u opeglanoj garderobi vi ostavqate mnogo boqi utisak na okolinu, a zahvaquju}i tome i va{e raspolo`ewe je boqe. - Svake no}i spavajte osam, devet ~asova. To doprinosi lep{em izgledu i boqoj spremnosti za predstoje}i radni dan. - Sportisti svoj dobar izgled duguju fizi~kim aktivnostima. Fizi~ke aktivnosti poma`u telu da funkcini{e na pravi na~in.

- Radi uklawawa {minke odaberite namenske preparate sa prirodnim sastojcima. Izaberite preparat koji je najadekvatniji va{oj ko`i. Pre odlaska na spavawe obavezno morate da uklonite ostatke {minke sa va{eg lica.


P

Razlike u potro{wi (autogas protiv benzina) Razlika u potro{wi benzina i autogasa prvenstveno zavisi od vrste TNG ure|aja. [to je savremeniji i sofisticiraniji sistem, razlika }e biti mawa. Isto va`i i za pad snage. Ukoliko je motor u savr{enom stawu, imate ugra|en najsavremeniji i najkvalitetniji TNG ure|aj, tada }e razlike biti minimalne. Ipak, praksa pokazuje da ~ak i potpuno novi automo-

bili sa fabri~ki ugra|enim sistemom pokazuju osetnu razliku u potro{wi izme|u benzina i gasa. Majstori koji se bave ugradwom ~esto vole da ka`u: „Na potro{wu benzina dodaj dva litra i to ti je potro{wa plina“. Potro{wa se uglavnom pove}ava od 10 do 20 odsto kod novijih vozila, a kod starijih ni 40 odsto vi{e nije retkost. Izuzetaka, na-

Fabri~ka potro{wa Potro{wu goriva deklarisanu od strane fabrike gotovo je nemogu}e dosti}i u realnosti. Obja{wewe je vrlo jednostavno – re~ je o laboratorijskim merewima, pri ~emu se na strogo definisan na~in simuliraju odre|ene situacije iz realnog `ivota. Automobil je na vaqcima, te nema otpora vetra, ubrzawa su veoma blaga, a ne pale se ni potro{a~i kao {to je klima ure|aj ili ventilacija. Dakle, podatke iz kataloga treba uzimati sa velikom dozom rezerve. Tokom normalne vo`we, sa veoma lakom nogom na gasu, potro{wa mo`e da bude i do 40 odsto ve}a od dekla-

NAJ^E[]A PITAWA

U VEZI SA AUTO GASOM

Vozila sa ugra|enim autogas ure|ajem su vi{estruko bezbednija u toku kori{}ewa u odnosu na benzin, iako vlada mi{qewe da je gas opasniji od benzina. Potvrda napred re~enog se ogleda u slede}em:

AUTO GAS

ravno, uvek ima. Ukoliko je sistem lo{e pode{en, potro{wa auto gasa mo`e da bude ekstremno uve}ana u odnosu na benzin. Savetuje se da se motor pre ugradwe auto gasa dovede u savr{eno stawe. Imajte u vidu i da mnogi voza~i zbog pada snage motora prilikom vo`we na autogas (naro~ito ukoliko sve nije pode{eno kako treba), o{trije pritiskaju papu~icu gasa, naro~ito u gradskoj vo`wi, pa je u takvim situacijama potro{wa jo{ izra`enija nego na otvorenom putu.

rocewuje se da u Srbiji ima oko 400 hiqada automobila na gas. Me|u wima najve}i potro{a~i su taksisti, ali i mnoge firme. Ugradwa plinskih ure|aja je veoma isplativa i za starija vozila ko{ta do 300 evra. Noviji automobili zahtevaju vi{e posla, pa je cena tri do ~etiri puta ve}a uz garanciju i do sedam godina.

Bezbednost automobila sa plinom?

36

AUTOMOBILI

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Rezervoar za gas je od daleko ja~eg materijala nego {to je benzinski rezervoar. U slu~aju nasilnog kidawa dovodne cevi sigurnosni ventil zatvara rezervoar za gas i onemogu}ava isticawe gasa. Zapaqivost gasa je mawa od zapaqivosti benzina. Kod curewa vetar raznese gas, dok tlo upije benzin koji ostaje satima zapaqiv i eksplozivan. Multiventil ograni~ava puwewe rezervoara na 80 odsto od zapremine rezervoara, ostavqaju}i gasu ekspanzioni prostor. Svaki rezervoar za gas je ispitan i atestiran na vi{estruko ve}i pritisak od onog koji se javqa prilikom eksploatacije

Da li ima {tetnih posledica ukoliko se motor startuje na plin (TNG)?

Gotovo svaki majstor }e vam na ovo pitawe odgovoriti da se automobil obavezno pali na benzin. Ispariva~u je potrebna topla voda iz rashladnog sistema koja zagreva te~ni plin u gasovito stawe. Ukoliko je motor hladan logi~no je da }e i voda u sistemu biti hladna i samim tim se mo`e desiti da plin ostane u te~nom stawu i da do|e i do izduvnog sistema, ~ime se pove}ava potro{wa a i rizik od sitnih eksplozija.

Zbog toplote raste pritisak. Kada je automobil na suncu da li mo`e do}i do eksplozije?

Upravo iz tog razloga rezervoar se puni do 80 odsto kapaciteta. Proizvo|a~i testiraju rezervoare na pritisak od 30 bara, pa prakti~no rezervoari ne bi eksplodirali ni da su napuweni 100 posto. Uz sve te sigurnosne mere, na sam razervoar postavqa se ventil koji u slu~aju visokog pritiska ima ulogu rastere}ivawa rezervoara, tako da do eksplozije nikako ne mo`e da do|e. Rezervoar i sigurnosne trake za vezivawe projektovani su tako da ni u slu~aju po`ara ne mogu da eksplodiraju, a u slu~aju te`e saobra}ajne nesre}e, dokazano je da su dodatni {tit od udarca.

risane. Prodaja nakon ugradwe ^iwenica je da koliko god novca ulo`ite u ugradwu TNG sistema, samo jedan deo te investicije mo}i }ete da „izvu~ete“ prilikom prodaje automobila. Naravno, „plin“ }e biti veliki plus kada ga stavite u oglase, ali ne toliki da }ete vozilo mo}i da prodate po prose~noj ceni za taj model, a da na wu dodate i marketing 032/342-276

tro{kove ugradwe TNG ure|aja, bez obzira {to ste ugradwu mo`da obavili samo nekoliko meseci ranije. Problemi sa „plinom“ Nije mali broj voza~a koji su se nakon ugradwe auto plina susreli sa raznim problemima u radu automobila, te su u potrazi za re{ewem bezuspe{no i{li od majstora do majstora. Zato ne jurite najni`u cenu ugradwe, kako se ne bi-

ste mesecima borili sa „gremlinima“ u motoru. Raspitajte se kod poznanika, na internet forumima, u servisu u kojem redovno sre|ujete automobil... Na|ite majstora sa preporukom. To je najsigurniji na~in da izbegnete agoniju koja vrlo lako mo`e da vas pretvori u jednog od onih koji u autogasu vide nepresu{an izvor problema. stranu pripremila I. M.


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

TEHNIKA

37

PREPORUKA NEDEQE

KAKO ODABRATI DOBAR RA^UNAR? vremenu preplavqenom ponudama i “akcijama” te{ko je bez dobrog poznavawa tehni~kih karakteristika lako i kvalitetno odabrati `eqeni ra~unar. U skladu sa dru{tveno odgovornim poslovawem, smatramo da kupac mora biti upoznat “{ta je mera kvaliteta”, bez obzira {to je za prodavca u datom trenutku to lo{ poslovni potez (kod “onih drugih je isto, a jeftinije”). Zemqe u razvoju su preplavqene robom sumwivog kvaliteta, nepoznatih proizvo|a~a, gde je cena jedini relevantan faktor u prodaji nasu{no nam potrebnih ra~unara. A istina je slede}a: Za razliku u ceni od 5-10 odsto mo`ete priu{titi bogovski dobru stvar, sa trajnim korisni~kim zadovoqstvima koje takva kupovina nudi. Izuzetno je va`no da se na slede}im komponentama obrati posebna pa`wa: - Izbor kvalitetne mati~ne plo~e (namewene razvijenim strogo kontrolisanim bogatim tr`i{tima), sa deklarisanom koli~inom kvalitetnih i komponenata koje se ogledaju u neuporedivo ve}oj koli~ini bakra, zlata i druguh plemenitih metala, u punoj veli~ini, da vas ne “boli glava” ako po`elite da dodate neku komponentu, jer znate da imate gde da je “ubodete”. Svakodnevni su slu~ajevi da korisnik `eli da prebaci svoju staru,

U

ali vrhunsku zvu~nu karticu za video nadzor, ali jednostavno nema gde. To je jo{ jedan od problema sa kojima se kupci sretnu, ali kasno se pokaju {to nisu pravovremeno doneli ispravnu odluku. Dobrim poznavaocima ovo su elementarne stvari, ali je ve}ina kupaca i daqe nedovoqno edukovana da razlikuje kvalitet i razloge za dobru kupovinu. Preporuka je: Ne kupujte najjeftinije, verovatno }ete kupiti najlo{ije. Lo{ija od ove varijante je da platite skupo, a dobijete ra~unar skromnih mogu}nosti. To su ve} prevare. - Napajawa (oh, ne opet problemi oko struje - svakodnevnica). Ve}ina ra~unarskih problema hardverske prirode je izazvano lo{im napajawima. Posledice su

~esto totalna {teta ra~unara, materijalni tro{ak nabavke novog, ili po`ar, prouzrokovan upravo lo{im napajawem (postoje zabele`eni slu~ajevi gde su izgorele ku}e...). Veoma ~esto su napajawa neverovatno laka i ne mogu da ispune deklarisane karakteristike. Napajawe mora biti “te{ko” i brendirano, {to ne zna~i i nu`no skupo. - Procesori, grafi~ke kartice, memorije... kupujete

prema vlastitim potrebama, a u skladu sa nivoom znawa i realnom potrebom da iskoristire mogu}nosti koje ra~unar nudi. - Garancija: Proizvo|a~ke garancije su jedini pokazateq kojim }e vam proizvo|a~ obezbediti servis u obe}anom periodu koji se kre}e od 12 do 36 meseci. Ne nasedajte na garancije od 5, 7, 10 ili 15 godina. Bi}ete nasamareni ili }ete platiti obavezno godi{we odr`avawe koje je izuzetno skupo. Ina~e ukoliko je garancija data od firme koja vi{e ne posluje u Srbiji (ste~aj, prevare....), garantna prava na `alost ne mo`ete ostvariti (slu~aj Tehnomarket, BS procesor, Pakom...). Kupite uvek od proverenog i poznatog prodavca, koji }e razumeti va-

{e potrebe i zahteve i biti sa korisnikom i u garantnom i vangarantnom periodu. Savet: Kupite od poznatog prodavca, koji u`iva va{e poverewe i spreman je da saslu{a va{e potrebe, koji vas posmatra kao stalnog partnera, a ne kao Soft Target (eng. laka meta, sleng koji se koristi kada je neko prevaren). Kao primer desktop ra~unara koji se svrstava u red najboqih ra~unara na srp-

skom tr`i{tu preporu~ujemo ZEUS liniju ra~unara, od vrhunskih komponenti sa vrhunskim performansama. Pozivamo sve zaineresovane da do|u u “USPON” i besplatno probaju, testiraju, vide i uvere se u kvalitet koji je na dohvat ruke. Sve detaqne informacije o tehni~kim karakteristikama pogledajte na www.uspon.rs Vladimir Krsti} dipl. in`


38

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE


39

OGLASI

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

NEKRETNINE

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO

STANOVI P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena

47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, tersa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E

KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E

LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morav, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E

PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-36 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, novo. Cena 23.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-37 m2, 4. sprat. Kej. Cena 21.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7.sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-65+50 m2 sa 2.7 ari placa, Cara Lazara. Cena 43.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P-106 m2 sa 5.8. ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura


40

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

Auto ku}a “Bmw Motorrad” d.o.o. iz Prislonice ^a~ak ogla{ava slobodno radno mesto – PRODAVAC polovnih automobila iz uvoza. Budu}i prodavac bi trebalo da poseduje odre|eno iskustvo u prodaji vozila, poznavawe rada na ra~unaru (MS Office i Internet) i voza~ku dozvolu (B kategorije). Svi zainteresovani kandidati se mogu javiti na slede}i broj telefona 066/800-20-19 ili poslati osnovne podatke na mail: bmwkumnikola@gmail.com.

STANOVI P-18m2, 2.sprat, cgObili}eva/novo. Cena 16 000 E P-26 m2, 3. sprat, ta,Kej, Cena 18 500E P-33m2, 5. sprat, cg, B.Jankovi}a /nov/. Cena 21 000 E P-35m2 ,PR, ta, H.Morava. Cena 23 000 E P-36m2, 2. sprat, cg, Obili}eva /novo/. Cena 23 000 E P-36m2, PR, cg, Qubi}ska. Cena 29 000 E P-36m2, 4. sprat, cg, Qubi}ska. Cena 22 500 E P-37m2, PR, cg,Kej. Cena 24 000 E P-42m2, PR, cg, Solunska. Cena 34 000 E P-51m2, 2. sprat, ta, B. Jankovi}. Cena 31.000E P-44m2, 2. sprat, ta, Kej. Cena 30 000 E P-46m2, PR, cg,Avenija 1. Cena 31 000 E P-47m2, 1. sprat, ta, Kej, Pri{tinska. Cena 31 000 E P-47.5m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 28 000 E P-48m2, 12. sprat, cg,

Vinara. Cena 26 000 E P-50.5 m2, 3. sprat, cg, hotel Morava. Cena 38 000 E P-53m2, 3. sprat, ta , B.Jankovi}a. Cena 33 000 E P-53m2, 2.sprat, cg, Kej, cena 35 000 E. P-54m2, 2. sprat, ta, Nemawina. Cena 36 000 E P-54m2, 1. sprat, cg, Qubi}ska , nov. Cena 53.500 E P-57m2, 4. sprat, cg, Avenija 2. Cena 36 000 E P-56m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 35 000 E P-56m2, 4. sprat,cg, Centar. Cena 32 000 E P-57m2, 4. sprat, cg, Kej. Cena 36000 E P-57m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 41 000 E P-58 m2, 6. sprat, cg, K.Milo{a. Cena 37 000 E P-58m2, 2. sprat, cg, H.Morava. Cena 42 000 E P-58m2, 9. sprat, cg, Kej. Cena 38 000 E P-60m2, 3. sprat, ta, Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 1. sprat, cg,

Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 40500 E P-66.5m2, 7. sprat, cg, Nemawina. Cena 38 000 E P-67m2, 3. sprat,cg, Balkanska. Cena 38 000 E P-70m2, 2. sprat,cg, Kej. Cena 45 000 E P-73m2, 1. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 58 000 E P-74m2, 5. sprat, cg, Kalu|erice. Cena 45 000 E P-76m2, 2. sprat, cgCentar. Cena 51 000 E P-76.5m2, PR, cg, Cara Lazara, nov. Cena 62 000 E P-83m2, 1. sprat, cg, K.V.Popovi}a. Cena 51 000 E P-80m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 53 000 E P-96m2, 5. sprat, cg, Alvaxinica . Cena 66 000 E P 17m2, prizemqe, Balkanska. Cena 9 000 E

KU]E P-40m2, 17 ari-G.Atenica, 10 500 E P-35+13m2, 1 ar-V.Stepe, 30 000 E P-70m2, 6.3 ara-Atenica , 34 000 E P-67m2, 3 ara-V.Stepe, 36 000 E P-120m2, 5.5 ari- {iri centar, 40 000 E P-137m2, 1.5 ari-Obili}eva, 67 000 E P-120+40m2, 3 ara-Ko{utwak, 67 000 E P-100m2, 2 ara-Centar,72 000 E P 60m2, 1 ari Suvi breg, 27 000E P-180m2, 2.5 ara-{iri centar, 72 000 E

P-67m2, 4.75 ari-Centar, 83 000 E P-120+65+100m2, 3.8 ari, Zelengorska, 90 000 E P-164m2 , 4.6 ari-Centar, 140 000 E P-106m2, 5.8 ari, Nu{i}eva, 73 000 E P-63m2, 4.7 ari-Atenica , 37 000 E P-64 m2+35m2, 7 ari- Suvi Breg, 33 000 E P-54m2+32m2+30m2, 6 ariTrbu{ani, 37 000 E P 200m2 3 ari nova ,Trubu{ani, 40 000

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STANOVI P=62,8 m2 na Alvaxinici, 1.sprat, CG, cena: 31 500 eura. Tel: 063/691-761 P=67 m2, novija gradwa na Alvaxinici. tel: 064/158-93-63 P=34 m2 u blizini Nemawine ulice, cena: 18 500 eura,Tel: 032/344-630 P-37 m2 na Qubi} keju, 4. sprat, TA. Cena 21.000 eura , Tel. 064/1589363 P=54 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle,Tel: 064/158-93-63 P=58 m2, lift, CG, centar, povoqno.Tel: 063/691-761 GARSOWERA na Alvaxinici, nova, odmah useqiva.Tel: 032/222-552, 064/15893-63 P=55 m2, dvosoban, renoviran, na Qubi} keju u ulici Danice Markovi}.Tel: 032/344-630 P=47,51 m2 sa CG u Nemawinoj ulici.Tel: 063/691-761 P=50 m2, nov, Qubi}ska ulica. Tel: 064/158-93-63 P=59 m2 Industrijski prolaz, 22 000 eura sa stvarima.Tel: 063/691-761 P=40 m2, Gradsko {etali{te, cena: 41 000 eura.Tel: 064/158-93-63 P=60 m2 ugao Balkanske i Solunske, nov, povoqno. Tel: 032/222-552, 064/15893-63

Na osnovu ~lana 38. i 41. Statuta Narodnog muzeja ^a~ak (br.486/2006, br.210 i br.806/2012) a u skladu sa ~lanovima 35. i 36. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br.72/2009) i Odluke o raspisivawu konkursa za imenovawe direktora Narodnog muzeja ^a~ak br. 53/2013 od 28. januara 2013. godine, Upravni odbor Narodnog muzeja ^a~ak, raspisuje

JAVNI KONKURS ZA IMENOVAWE DIREKTORA NARODNOG MUZEJA ^A^AK NA MANDATNI PERIOD OD ^ETIRI GODINE 1.) Uslovi koje kandidat za direktora mora da ispuwava: Za direktora mo`e biti imenovano lice koje, pored op{tih uslova propisanih zakonom, ispuwava i slede}e uslove: - da ima visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti filozofije - grupa za istoriju umetnosti, etnologiju, arheologiju ili istoriju, ste~eno na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en Filozofski fakultet - grupa za istoriju umetnosti, etnologiju, arheologiju ili istoriju, u trajawu od najmawe ~etiri godine. -da ima tri godine radnog iskustva na poslovima u ustanovama kulture, -da poseduje organizatorske sposobnosti. 2.) Dokazi koji se prila`u prilikom prijave na javni konkurs: Prilikom prijave na konkurs kandidati podnose: - predlog programa i razvoja Ustanove, za mandatni period od ~etiri godine, - kra}u biografiju koja treba da sadr`i elemente koji dokazuju stru~nost, rezultate prethodnog rada odnosno organizatorske sposobnosti, - original ili overenu fotokopiju diplome ili uverewa o ste~enoj stru~noj spremi, - dokaz o radnom iskustvu-overenu fotokopiju radne kwi`ice ili drugu potvrdu o radnom iskustvu u ustanovama kulture, - izvod iz mati~ne kwige ro|enih (original ili overena fotokopija). 3.) Rok i na~in podno{ewa prijave Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa. Prijava na konkurs, sa dokazima, podnosi se preporu~enom po{iqkom ili li~no na adresu: Narodni muzej ^a~ak, ul. Cara Du{ana br.1, 32 000 ^a~ak. Neblagovremene i nepotpune prijave na javni konkurs ne}e se razmatrati. 4.) Podaci o izbornom postupku Upravni odbor Narodnog muzeja }e u roku od 30 dana od dana zavr{etka javnog konkursa izvr{iti izbor kandidata i predlog za imenovawe direktora dostaviti osniva~u - Skup{tini grada ^a~ka. Predsednik Upravnog odbora Milena \uri}

KOMPLETNO name{tena garsowera, na Qubi} keju, cena: 18 500 eura.Tel: 032/344-630 P=34 m2 u Qubi}skoj ulici.Tel: 063/691-761 P=58 m2 u centru grada, CG, cena: 33 000 eura.Tel: 032/222-552, 064/158-9363 P=55 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle., dvoiposoban. Tel: 064/67329-69 Kupujem jednosoban stan, nebitna lokacija. Tel: 064/673-29-69 P=69 m2, CG, Avenija 1.Tel: 032/222-552, 064/673-29-69 P=62,75 m2 u centru u Gospodar Jovanovoj ulici.Tel: 063/691-761 P-40 m2, kompletno adaptiran, pogodan i za poslovni prostor u ulici Bate Jankovi}, prizemqe. P-57 m2, dvoiposoban, Qubi}ska ulica.

KU]E P=80 m2 i 6,5 ari placa u Atenici, cena: 45 000 eura.Tel: 066/9000-228 DVE ku}e na 5,10 ari placa u Qubi}u, odli~no stawe. Cena 49.000 eura. Tel. 063/691-761 Prodajem seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel: 063/691-761 Prodajem ku}u na 6 ari placa u Aveniji 1, cena: 29 500 eura.Tel: 063/691-761 P=50 m2 i 5 ari placa u Trnavi, cena: 15 000 eura. Tel: 032/344-630 Kupujem ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel: 063/691-761 Dve ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas P=70 m2 i druga samo ozidana i pokrivena P+1. Prodajem ili mewam za dvosoban stan.Tel: 064/158-93-63


MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 HITNO PRODAJEM KU]U SA POMO]NIM OBJEKTOM U RAJI]EVOJ 16/1. CENA 25.000 EVRA. ZVATI NA BROJ 064/217-5520.

NEKRETNINE: PRODAJEM stan u strogom centru 53 m2 kod Solida, gleda na Tempo. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 1159863 PRODAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, noviji sa name{tajem. Cena 25.000 E. Tel. 064/3171701 PRODAJEM garsoweru P24 m2, 1. sprat, ulica Vojvode Stepe br.226, novija gradwa. Tel. 064/ 6732969 PRODAJEM HITNO gar-

41

OGLASI

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. ODGAJIVA^NICA PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE I PROIZVODE OD MANGULICA ( MAST, SLANINU I KOBASICU). MOBILNI: 064/134 82 36. Skup{tina stanara zgrade u Sin|eli}evoj 77 i 79 prodaje zajedni~ku prostoriju u zgradi. Zainteresovani mogu da se jave na adresu Sin|eli}eva 77. soweru, cena 17.500 evra, centralno grejawe, 6 sprat, dva lifta-renovirana, mo`e i zamena za ve}i stan uz doplatu, ulica Kneza Milo{a 53. Tel. 060/3202333 PRODAJEM nov stan povr{ine 78 m2, u Obili}evoj, 1. sprat, odmah useqiv. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM kompletno renoviran jednoiposoban stan u ulici B. Jankovi},

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN ZIMSKI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM u Miokovcima plac 15 ari, objekat 10 m2, struja, voda, mo`e zamena za auto. Tel. 063/ 84-30-214

PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana povr{ine 40 m2, u prizemqu zgrade. Cena 32.000 E. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 55 m2 ulica Radi{e Po{ti}, na drugom spratu. Tel. 064/1589363 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod Hotel Morave. Cena 33.000 E. Tel. 060/ 3498490 PRODAJEM stan 33 m2, ukwi`en, Avenija 2. povoqno. Tel. 060/ 3100878 PRODAJEM nov stan P- 38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 E. Tel. 032/344630 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 + gara`a u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 7435546

Na osnovu ~lana 35 Zakona o hipoteci, Vide Stani} iz Viqu{e kao poverilac organizuje:

DRUGU AUKCIJSKU PRODAJU I to nepokretnosti – stana broj 14, korisne povr{ine 69 kvadratnih metara ozna~ene u B listu 2. deo u ulazu 2, tre}i sprat, koji je upisan kao poseban deo zgrade broj 2, izgra|ene na kat. parceli broj 6133/1, vlasni{tvo Mirka Mitrovi}a iz ^a~ka, Bulevar Vuka Karaxi}a 25/14, upisan u listu nepokretnosti broj 8480 za KO ^a~ak. Poverilac je Vide Stani} iz Viqu{e – grad ^a~ak, tel. 064/153-83-11 i wegov punomo}nik adv. Velibor Vuja{evi} iz ^a~ka, ulica Bate Jankovi}a broj 19/2, tel. 064/24-29-745 Procewena vrednost predmeta prodaje je 41.400,oo eur-a. Po~etna cena na drugoj aukciji je 60% od procewene tr`i{ne vrednosti i predstavqa iznos 24.800,oo eur-a u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu Narodne banke Srbije za eur-o, na dan odr`avawa aukcije. Aukcija }e se odr`ati 8. 4. 2013. godine u advokatskoj kancelariji punomo}nika poverioca advokata Velibora Vuja{evi}a u ^a~ku, ulica Bate Jankovi}a 19/2, sa po~etkom u 12 ~asova. Kupac koji ponudi najve}u cenu za predmet hipoteke, du`an je da najkasnije u roku od 3 dana sa poveriocem pristupi zakqu~ewu kupoprodajnog ugovora i u istom roku izvr{i isplatu ukupno izlicitirane cene poveriocu, sa obavezom pla}awa pripadaju}ih poreza i da`bina za sprovo|ewe kupoprodajnog ugovora. Registracija u~esnika po~iwe 30 minuta pre po~etka aukcije i zavr{ava se 10 minuta pre po~etka javnog nadmetawa na navedenoj adresi. Pravo u~e{}a na aukciji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja su du`na da pre po~etka aukcije izvr{e uplatu depozita u iznosu od 10% od po~etne cene. Ukoliko kupac ne ponudi najve}u vrednost za predmet aukcijske prodaje, posle zavr{ene aukcije depozit }e mu biti vra}en. A ukoliko izlicitira najve}u vrednost i utvrdi se da kupac kupuje tu nepokretnost – stan, upla}eni depozit }e mu biti ura~unat u ispla}enu cenu. Tro{kovi poreza, ukwi`be i ostale tro{kove koji nastanu, povodom sprovo|ewa kupoprodajnog ugovora, snosi}e kupac.

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 MU[KARAC, 44 GODINE, UGOSTITEQSKI RADNIK, STAMBENO OBEZBE\EN / SA STANOM U U@EM CENTRU / KULTURAN, SPORTSKI GRA\EN, TRA@I ISKRENU @ENSKU OSOBU DO 37. GODINA, PO MOGU]STVU ZAPOSLENU, ISKQU^IVO RADI BRAKA. TEL. 064/ 1298633

PRODAJEM ku}u u Aveniji 2 / kod KMN /, 100 m2, 6 ari placa. Cena 28500 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 1394468 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/8033676 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, kod Parka, odmah useqiva. Tel. 345-543 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, vo}e, pomo}ni objekat. Cena 3500 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva, su{arom. Cena 18000 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM parcelu u Trnavi, 48 ari, 6 km od centra, ulaz na plac sa asfalta. Povoqno, dogovor. Tel. 344-026 PRODAJEM ku}u u Gori~anima. Tel. 061/

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija OGLA[AVAM NEVA@E]U RADNU KWI@ICU, SERIJSKI BROJ 004130, REGISTARSKI BROJ 36628 NA IME DIMITRIJEVI] ALEKSANDRA IZ ^A^KA. 1880429 PRODAJEM plac 25 ari u Preqini.Tel. 064/ 1268507 PRODAJEM u Miokovcima plac 15 ari, objekat 10 m2, struja, voda, mo`e zamena za auto. Tel. 063/ 84-30214 PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, 5 ari. Tel. 064/674-7030 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 1964705 PRODAJEM nov, odmah useqiv stan P-50.50 m2, u Qubi}skoj ulici, povoqno. Tel. 064/1589363 PRODAJEM jednosoban stan u Pri{tinskoj ulici , P- 37 m2, 2. sprat. Cena 24.000 E. Tel.063/691-761 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, prodavnicom i 2 gara`e, na 40 ari zemqe.Tel. 0033354540398

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

PRODAJEM stan 33 m2 u Aveniji 2. Cena 17.000 E. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM lepu vikend ku}u, posebno. Odli~na lokacija. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/1116439, 809288 IZDAJEM trosoban name{ten stan kod R. Mitrovi} {kole, parno grejawe, kablovska, telefon, 80 E. Tel. 069/ 1291528 IZDAJEM sobu za studente i |ake , blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, u ulici Vojvode Stepe. Poseduje CG, klimu i kablovsku. Tel. 064/ 2376939, 064/ 1559160 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343871

Upravni odbor Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka”, na osnovu ~l. 17 st. 2 Statuta Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka”, raspisuje javni

KONKURS za izbor i imenovawe direktora Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka” 1. Pored op{tih uslova utvr|enih zakonom, kandidati koji u~estvuju na konkursu, treba da ispuwavaju i uslove utvr|ene ~l. 20 Statuta Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka” i to: - da imaju visoko obrazovawe ste~eno na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajawu od najmawe 4 godine, iz nau~ne, odnosno stru~ne oblasti u okviru obrazovno nau~nog poqa Dru{tvenohumanisti~kih nauka (ekonomske nauke, pravne nauke, menaxment i biznis) - tri godine radnog iskustva u struci - znawe jednog stranog jezika (najmawe sredwi nivo). 2. Uz prijavu na konkurs, kandidati su du`ni da dostave slede}e dokaze: - original ili overenu fotokopiju diplome o ste~enom visokom obrazovawu na studijama iz ta~. 2 ove odluke - original ili overenu fotokopiju dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde, re{ewa ili Ugovor o radu) - original ili overenu fotokopiju dokaza o znawu stranog jezika (sertifikati i sl.) - original ili overenu fotokopiju izvoda iz kwige ro|enih - dokaz da nisu osu|ivani na kaznu zatvora od najmawe {est meseci, s tim {to ovaj dokaz ne mo`e biti stariji od {est meseci. Kandidati koji u~estvuju na konkursu, du`ni su da predlo`e program rada i razvoja Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka”, kao sastavni deo konkursne dokumentacije. 3. Izbor i imenovawe direktora Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka”, vr{i se na mandatni period od 4 (~etiri godine). 4. Konkurs ostaje otvoren 15 dana, od dana objavqivawa u listu “^a~anski glas”. 5. Prijave sa dokazima dostavqaju se na adresu: Javna ustanova “Turisti~ka organizacija ^a~ka” (za konkurs), 32000 ^a~ak, Trg ustanka br. 4. 6. Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se razmatrati.


42

OGLASI

IZDAJEM nov nename{ten stan u ulici Ko~e An|elkovi}a / /Nemawina/. Tel. 064/ 1486958 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan u ulici Ko~e An|elkovi}, 5. sprat, klima, CG, trostruko orijentisan. Neuseqivan. Tel. 064/ 1486958 IZDAJEM dvosoban stan sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka - Lion. Tel. 063/7435546 IZDAJEM sobu / u ku}i / sa upotrebom kuhiwe i kupatila, CG, u blizini Medicinske {kole / u~enici, studentkiwi , zaposlenoj devojci / . Tel. 062/ 514429 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 8423736 IZDAJEM stan i lokale u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 6107999 IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod zelene pijace u Qubi}u. Tel. 064/ 8423736 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2, u Nemawinoj ulici, kod O[ Milica Pavlovi}, parno grejawe, cena povoqna. Mob.

064/9934038 i 032/ 345738 IZDAJEM poslovni prostor / ve}i broj kancelarija / od 10 do 100 m2 sa kompletnom infrastrukturom / gas, klima, telefon, internet, parking /. Prostor se nalazi u u`em centru grada. Povoqno. Tel. 063/654-653 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM lokal 18 m2, 120 evra, ul. Dragi{e Mi{ovi} 68. Tel. 060/ 6225240 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa parnim grejawem, ulica Sin|eli}eva 83/1. Tel. 700-957, 063/ 7000425 IZDAJEM dva lokala u Gorwem Milanovcu, u glavnoj ulici, od 82 m2 i 55 m2, grejawe na gas . Tel. 063/ 8856610, 060/ 5758700 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju, ulica Danice Markovi} br.80, 2. sprat, centralno grejawe. Tel. 064/ 8292725, 354-285 IZDAJEM u centru poslovni prostor pogodan za pekaru, teretanu, igraonicu i sl. Tel. 226417, 064/ 1022759

RAZNO:

IZDAJEM name{tenu kancelariju u blizini Suda sa telefonom. Tel. 064/ 1022759, 226-417 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan / ku}a /, nova gradwa, useqiv od 1.3.2013. Tel. 332-761, 064/ 9447128 POTREBAN ZA IZDAVAWE jednosoban ili jednoiposoban stan u prizemqu ili prvi sprat za poslovni prostor u centru grada. Tel. 065/ 5771777 MEWAM vikendicu / struja, voda, put, ogra|eno dvori{te od 12.5 ari / za mawi stan, mawu ku}u ili deo ku}e sa dvori{tem do 1.5 ari u ^a~ku. Tel. 060/ 7099213 KUPUJEM stan do 40 m2, u`i centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-38-92, 061/ 289-25-16 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov CG i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220808 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova. Tel. 063/ 8735576 KUPUJEM rezervoar za vodu ili kacu plasti~nu od 1000-2000 litara. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 5900651, 032/ 391-964 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/1964705 PRODAJEM rusku Kama pumpu za vodu, kao nova , povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO 2 aparat, {asiju 8 metara. Tel. 032/ 367-657 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 TOPLOTNE pumpe snage 890 kv , solarni kolektori, fotonaponski paneli, hibridni solarni paneli. Tel. 062/ 1080276, 032/ 741582 PRODAJEM ve}u koli~inu kiselog kupusa u glavicama, cena 50 dinara, mo`e i zamena za auto. Tel. 065/5903210 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe ko`e i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena

II

GRAD ^A^AK Na osnovu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi Grada ^a~ka ("Sl.list grada ^a~ka" br.03/13 ),

Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede (u daqem tekstu: sredstva) su direktna i bespovratna i koriste se za nabavku semenskog krompira sorti namewenih za preradu u ~ips. Iznos sredstava koji se odobrava za podsticaj je do 50% od vrednosti investicije. U iznos sredstava koji grad daje kao bespovratna sredstava ura~unat je porez na dohodak gra|ana.

KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI raspisuje: KONKURS

Poqoprivredni proizvo|a~i koji budu potpisali Ugovor sa Gradom ^a~kom o dodeli podsticajnih sredstava u poqoprivredi, pre trebovawa buxetskih sredstava , du`ni su da dostave dokaz da su izmirili sopstveno u~e{}e po predlogu projekta kako bi se stvorili uslovi za prenos sredstava na namenski ra~un.

Za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi na teritoriji grada ^a~ka

III POTREBNA DOKUMENTA

Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste se za finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima za nabavku semenskog krompira sorti namewenih za preradu u ~ips. I Pravo na finansijsku podr{ku imaju: - poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi wihovog doma}instva koji se bave iskqu~ivo poqoprivrednom proizvodwom pod uslovom da: - je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewa Registra poqoprivrednih gazdinstava, - su nosioci ili ~lanovi poqoprivrednog gazdinstva sa prebivali{tem na teritoriji grada ^a~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada ^a~ka i koji se iskqu~ivo bave poqoprivrednom proizvodwom.

Podnosilac prijave uz zahtev za ostvarivawe prava na finansijsku podr{ku dostavqa: 1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca, 2. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqoprivrednog zemqi{ta - list nepokretnosti, - ugovor o zakupu, - obrazac za upis i obnovu registracije poqoprivrednog gazdinstva u registru poqoprivrednog gazdinstva - zemqi{ni fond i biqne kulture (overen od Uprave za trezor), 3. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status), 4. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne da`bine, 5. druge dokaze koje utvrdi Komisija kao uslov za dodelu finansijske podr{ke. - ugovor o kooperaciji za proizvodwu semenskog krompira sorti namewenih za preradu u ~ips,

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

48 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Mo`e zamena za cerova drva.Tel. 353-016, 063/ 7494846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM razne bicikle. Mo`e zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel. 353016, 063/ 7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM Maunt bike. Tel. 063/ 8010511 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.

353-016,063/ 7494846 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips sa gramofonom i zvu~nicima, vrlo povoqno. Tel. 064/ 9950345 PRODAJEM `i~ano staklo 9 E/ m. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM mobilni telefon Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353-016, 063/ 7494846. PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM Citroen C 3 1.2. benzin, 2004. godi{te, pre{ao 103.000 kilometara. Cena 3.400 E. Tel. 064/2402699 PRODAJEM Renault Tvingo 1.2. benzin, sa plinom, 2002.godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 1.4. HDI 2004. godi{te. Cena 2.900 E. Tel. 064/ 2402699

- fiskalni ra~un o kupovini, semenskog krompira sorti namewenih za preradu u ~ips, - fakturu o kupovini semenskog krompira sorti namewenih za preradu u ~ips. Korisnici podsticajnih sredstava imaju obavezu da dostave ta~ne podatke i verodostojne dokaze uz prijavu. Korisnici su u obavezi da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e voditi ra~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj. U slu~aju nenamenskog kori{}ewa, korisnici su u obavezi da u celosti vrate dodeqena sredstva. O podnetim prijavama odlu~uje Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Konkurs se objavquje u listovima "^a~anske novine" i "^a~anski glas." Rok za podno{ewe prijava sa prate}om dokumentacijom je zakqu~no sa 29. martom 2013. godine. Konkursni obrazac se mo`e dobiti na {alteru broj 8, Gradske uprave Grada ^a~ka. Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom mo`ete dobiti u kancelariji br. 108 Slu`ba za poqoprivredu ili na telefon broj: 032/309-135. (kontakt osoba - Milanka Krxi}). Prijave se podnose na adresu: Grad ^a~ak Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi Ul. @upana Stracimira br.2 32 000 ^a~ak Sa naznakom: "U~e{}e na konkursu za nabavku semenskog krompira sorti namewenih za preradu u ~ips" O rezultatima konkursa svi u~esnici bi}e obave{teni najkasnije do 15. aprila 2013. godine Visinu sredstava za finansijsku podr{ku po jednom zahtevu poqoprivrednim proizvo|a~ima utvr|uje Gradona~elnik na predlog Komisije za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Nepotpunu, neblagovremeno i naknadno podnetu dokumentaciju Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi ne}e uzeti u razmatrawe.


43

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

PRODAJEM Citroen C 3, 1.4. benzin, 2003. godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.999 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Jugo sa plinom 2006.godi{te. Cena 1.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Renault Megane 1.5. DCI, 2007.godi{te, 5. vrata, pre{ao 163.000 kilometara. Uve`en iz Francuske. Cena 5.400 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600544 PRODAJEM BMW 320 I, ABS , elektri~ni retrovizori, plin, dobar motor, nov akumulator, neregistrovan. Cena 600 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600544 PRODAJEM Z-101, 1984.godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM polovnu ceradu za kamion Mercedes 814, veli~ine

6.2 x 2.5 m. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644-178 PRODAJEM dva polovna dobo{a za predwe to~kove za kamion Mercedes 814, sa le`ajevima. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644-178 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM opremu za ordinacije, kozmeti~are, klinike: paravane, {koqka foteqe, stolove za masa`u, {anki}e, separee. Tel. 065/ 5406678 PRODAJEM sitno seckani duvan, A klasa, 1100,00 i 1300,00 dinara. Samo poruxbine preko 5 kg. Tel. 064/4829679, 065/ 4488453. [aqem pouze}em PRODAJEM ro{tiq sa stalkom u obliku ki{obrana, specifi~an, davno kupqen, ne kori{}en. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644-178 PRODAJEM 15 m3 {qivovih drva, kupujem 1500 crepova, novog ili o~uvanog i krovnu letvu. Tel. 712-198, 061/ 7233080 PRODAJEM stog sena, oko 1000 kg. Tel. 064/ 4175628

PRODAJEM seno u stogovima i presovanu slamu. Tel. 032/ 824-098, 064/ 4238146 PRODAJEM 4 m3 drva. Tel. 064/ 4175628 PRODAJEM ARONIJU mati~ni sok. Tel. 062/ 8056900, 032/ 344840 PRODAJEM dvori{ne prenosive su{ilice za ve{. Telefon: 374-125 i 064/ 2942141 IZRADA traktorskih korpi velike izdr`qivosti. Tel. 066/ 9109889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 6152763 PRODAJEM domen eumore.com, procewen na 1200 E, prodajem za 350 E. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u 62 m2. Prelepa lokacija. Tel. 060/ 5589296

Opra{tamo se sa bolom u du{i od na{eg te~a, zeta i pa{enoga

SE]AWE

DU[ANA DU[KA ]IRKOVI]A Puni tuge i sete za sre}nim i radosnim vremenima provedenim zajedno, koja nezaustavqivo odlaze zauvek. Neka mu Gospod Bog podari Carstvo Nebesko za svu qubav i pa`wu koju nam je pru`ao. O`alo{}eni: MIQA, BO[KO, MI[KO i ANA JOVI^I]

IN MEMORIAM

SE]AWE

ALEKSANDAR LALE JOVANOVI]

SLOBODAN - BOBAN TODOSIJEVI]

24. 2. 2012 - 24. 2. 2013. S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomene.

Porodice TODOSIJEVI] i DOMANOVI] Dana 23. 2. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog oca

LEPOSAVA JEVTOVI] 1988 - 2013

RADOJE JEVTOVI] 1985 - 2013 iz Ka~ulica

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{e drage roditeqe. ]erke: DESA, DRAGA i CAKA sa porodicama. 15781

MILANA OBRADOVI]A

Dana 23. 2. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg

SLOBODANA STEVANOVI]A 1960 - 2012 Sa velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima. TVOJI: }erka JELA i sin MI[O sa porodicama upl.

POSLEDWI POZDRAV dragoj majci

PAULINI - PAVI ILI] 1926 - 2013

Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{u da ne pati, suze da ne teku, ne postoji ni{ta {to se mo`e opisati koliko nam nedostaje{. Hvala ti za sve ovo vreme {to si nam pru`io i radosti koje si nam darivao. TVOJI NAJMILIJI 15779

Zauvek zahvalni weni najmiliji: RADOVAN, MILICA i DRAGICA sa porodicama 15804

BESPLATNI MALI OGLASI 032/342 - 276

U Beogradu je 13. februara 2013. godine preminuo Aleksandar-Lale Jovanovi}, profesor filozofije. Ro|en je 1932. godine u ^a~ku, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet u Beogradu (uvek je govorio "filosofija"). [kolski drugovi pamte ga kao vrlo duhovitog ~oveka, izvrsnog intelektualca, sjajnog govornika i kriti~ara, pa nije slu~ajno {to ga je profesorka srpskog jezika prozvala Skerli}. Mnoge generacije u~enika Gimnazije u ^a~ku se}aju ga se kao izvanrednog profesora filozofije, koji je ovaj predmet predavao s mnogo {arma i sa sjajnim li~nim zakqu~cima. Lale je ostavio i dubok trag u Gradskoj biblioteci, a wegov pedago{ki rad do{ao je do punog izra`aja dok je bio pedago{ki savetnik u Zavodu za unapre|ewe nastave u ^a~ku. Za svoj rad nagra|en je Ordenom sa srebrnim vencem. Ve}i deo svog `ivota proveo je bave}i se publicistikom, objavquju}i vrlo zapa`ene ~lanke u mnogim novinama i ~asopisima. Dugo je bio saradnik i u "^a~anskom glasu" i "^a~anskim novinama". Wegovi tekstovi odlikovali su se o{trim zapa`awima, kriti~kim sudovima i besprekornim stilom. Kao sekretar Ure|iva~kog odbora, sa dr Rankom Simovi}em priredio je "Spomenicu dr Vladana Vasilijevi}a", u spomen {kolskom drugu. Aleksandar-Lale Jovanovi} kremiran je u Beogradu 19. februara 2013. godine. Generacija maturanata, `enske i mu{ke gimnazije u ^a~ku {kolske 1951/1952 god.


44

^ITUQE

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

MILOVAN RISTANOVI] 13. 5. 1956 - 28. 8. 2012. Dragi Rile, Jo{ uvek ne mo`emo da se pomirimo sa ~iwenicom da te vi{e ne}emo videti. Svaki deo na{e firme podse}a na tebe, i svaki dan pro|e u nadi da }e{ se od nekud pojaviti. Na{i `ivoti su nastavili daqe i trudimo se da radimo onako kako si nas ti nau~io i da se borimo kroz `ivot onako kako si se ti borio, ali u srcima svih nas ostala je praznina i uvek }e ostati onaj prostor koji je bio samo za tebe. TVOJ AUTO CENTAR MILO[ i AGENCIJA FERARI

MILOVAN RISTANOVI] 13. 5. 1956 - 28. 8. 2012. Pro{lo je {est meseci od kako ne odgovaramo na tvoje pozive, od kako ne ~ujemo tvoj glas. Gde god da se okrenemo, gde god da pogledamo sve i daqe podse}a na tebe. Tvoja neizmerna qubav i dobrota i daqe greje na{a srca i daje nam snage da nastavimo daqe. Koliko je te{ko `iveti bez tebe, znamo samo mi koji smo te neizmerno voleli. TVOJA ZAHVALNA PORODICA

15799

Dana 28. februara 2013. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg dragog sina, brata i unuka

15798

Dana 18. februara 2013. godine preminula je na{a draga

SLAVICA ]IRKOVI] VERA \OKI]

25. 2. 2011 - 25. 2. 2013. Plami~ak tvoje vere samo ja ~uvam budno, i kroz sve tuge ovde ve~no ga nosim. Uvek si sa nama.

Uvek }emo je se se}ati i ~uvati u na{im srcima.

IVANA STEVANOVI]A iz Bawice 1987- 2007 Dragi Ivane, mnogo je te{ko `iveti bez tebe, mnogo su tu`ni svi ovi dani. Qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no davao ve~no }emo pamtiti. @ive}e{ u na{im srcima. TVOJI: tata TOMISLAV, mama ZAGORKA, brat ALEKSANDAR i deda DRAGAN 15797

U nedequ 24. februara navr{ava se 40 dana od upokojewa na{eg

RA]A URO[EVI]A iz Dowe Trep~e Neka te ~uvaju an|eli, a mi }emo te ~uvati od zaborava. Porodica ^EKOVI] 15791

Weni najmiliji: suprug DRAGAN, k}erke TAWA i TAMARA, unuci LAZAR, STEFAN, MATIJA i \OR\E.

Vole te MARIJANA, DU[AN, TO[O, SESTRA i RODITEQI.

15794

15803

U nedequ 24. februara 2013. godine, navr{ava se 40 tu`nih dana od upokojewa na{eg dragog

RA]A URO[EVI]A

Dana 23. februara u 13 ~asova na grobqu u Gorwoj Gorevnici dava}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

1947 - 2013 iz Dowe Trep~e

STANI KRXI] CANI

Na{a velika qubav nije uspela da te sa~uva, a i na{e suze te ne}e vratiti. Ponosni smo {to smo te imali takvog kao {to si bio. Hvala ti za sve {to si u~inio za nas. PO^IVAJ U MIRU! Od zaborava te ~uvaju tvoji najmiliji: supruga CICA, sin RA[KO, }erka SLAVICA, snaja MARINA, zet CANE, unuke MINA i MA[A.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: suprug RADOVIN, }erke ANA i IVANA, unuci MILO[ i ANDRIJA, unuka DUWA, sestre RU@ICA i MILANKA i svekrva OLGA.

15792

upl.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276


45

^ITUQE

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

VE^ITO SE]AWE Ve} 20 GODINA nije sa nama na{a draga mama, svekrva i baka

POSLEDWI POZDRAV dragoj mami i supruzi

Dana 23. 2. 2013. g. navr{avaju se TRI GODINE od kako nas je napustila na{a draga majka i baka

MILICA M. VU^KOVI] WENI: sin STEVAN (BA]O), snaja SVETLANA, unuk VLADIMIR i unuka MILICA sa porodicama 15802

CAKI KRIVOKU]I 1952 - 2013 koja je preminula 11. 2. 2013. Oti{la si tiho i ne~ujno bez re~i i pozdrava, a nas ostavila sa bolom i tugom da te ve~no `alimo i oplakujemo.

Dana 27. februara 2013. navr{ava se GODINU DANA od smrti cewenog i voqenog oca

TVOJI NAJMILIJI: suprug RA[KO, sinovi IVAN i MILAN 15789

KOVINA PAVLOVI] Draga moja

1934 - 2010 iz ^a~ka Sre}ni smo {to smo te imali a beskrajno tu`ni {to smo te izgubili. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

CIKI

AKSENTIJA BIOR^EVI]A

TVOJI NAJMILIJI: sinovi DRAGAN i MILUTIN, unuci DU[AN i VLADIMIR, unuke JELICA i TAMARA, snahe ANA i VESNA

Hvala ti za sve {to si nam u `ivotu pru`ila od srca i sa qubavqu. Neka tvoju plemenitu du{u odnesu an|eli u rajsko naseqe. TVOJI: MILA, MI]KO, \OR\E i JOVANA

]erka MILKA MILOSAVQEVI] sa porodicom.

15780

15788

15801

24. februara 2013. je ^ETRDESET tu`nih i bolnih dana od kako nije sa nama

Pro{lo je ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

Dana 23. februara 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog oca i dede

MILANA JOVA[EVI]A

MILAN JOVA[EVI]

iz Preqine

iz Preqine

MILANA KULOVI]A pekar iz ^a~ka 1923 - 2013

Ako je `ivot morao stati, ti }e{ uvek biti sa nama u na{im srcima i mislima.

Dani prolaze sa bolom i tugom a ti ostaje{ sa nama u na{im razgovorima i mislima.

Tvoja sestra VERA i zet SLAVKO

TVOJI: supruga MILA, sin MILUN sa porodicom, }erke MILKA i JELENA sa porodicama, sestra VERA i zet SLAVKO

^etrdest dana je pro{lo a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI I PRIJATEQI

15779

15773

15800

TU@NO SE]AWE 27. 2. 2000 - 27. 2. 2013.

SE]AWE 24. 2. 1994 - 24. 2. 2013.

DRAGI[A GAVRILOVI]

prof. dr

MARKO GLI[OVI]

redovni profesor Univerziteta ro|en 1942. godine

Godine prolaze, se}awa ostaju. Qubav prema tebi je ve~na. Ponosni smo {to si bio na{ suprug, otac i deda. TVOJI NAJMILIJI 15779

Dragi na{ Gile, i jo{ jedna godina pro|e, a mi ne verujemo da si nas zauvek napustio. Do`ivotno o`alo{}eni supruga STANKA i k}erka MILENA sa porodicom

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PO[TOVANOM PRIJATEQU

prof.

ALEKSANDRU JOVANOVI]U LALU

ODAJEMO POSLEDWU PO[TU! PORODICI IZRA@AVAMO NAJDUBQE SAU^E[]E. „^A^ANI” - ZAVI^AJNO DRU[TVO fak.


46

^ITUQE

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

Dana 18. 02. 2013. godine, upokojio se u Gospodu

26. 2. 2007 - 26. 2. 2013. SE]AWE NA tebe voqeni na{

Na{a draga

BRANKA MIJAILOVI] ro|ena Barali}

DU[AN V. ]IRKOVI]

Majka LEPOSAVA i brat FILIP sa porodicom.

1922 - 2013 iz ^a~ka Sahrana je obavqena na starom ^a~anskom grobqu 20. 2. 2013. godine. O@ALO[]ENI: supruga MILICA, sin VLASTIMIR, unuk DU[AN, unuka SANDRA, snaha MIHAELA.

15783

upl.

\OR\E S ponosom, tugom i qubavqu ~uvamo te u srcu.

Dana 24. februara 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog i nikada zaboravqenog

26. 2. 2007 - 26. 2. 2013.

MIHAILA PRELI]A

\OR\E

Preselila se na nebo 14. februara. Nikada ne}e postojati re~i da opi{u koliko smo ponosni {to smo te imali. Hvala ti za svaki sekund u kome si na{e `ivote u~inila lep{im. Qubav }e `iveti do ve~nosti. Vole te tvoji: }erka QIQANA, zet ZORAN, unuke MARIJA i ALEKSANDRA 15787

U nedequ 24. februara 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog i nikada zaboravqenog

MIHAILA PRELI]A

Brat NIKOLA i tetka BENA

Mika{, vratiti te ne mo`emo, zaboraviti nikada ne}emo. Neka ti je ve~na slava. Sin PREDRAG, snaja MIRJANA, unuci NENAD i URO[

Za svu tvoju dobrotu, pa`wu, qubav i brigu koju si imao za nas bi}emo ti ve~no zahvalni. ]erka DRAGICA, zet DRAGAN, unuci VLADE, MATIJA i NEMAWA

15782

15775

15774

Tu`no se}awe na dan od kada nisi sa nama.

Dana 21. 2. 2013. navr{ilo se TRI GODINE od smrti na{e majke

22. februara navr{ila se godina dana od kako je preminula na{a draga

@UNI] JELISAVETE (BELE)

U subotu, 23. februara navr{i}e se 40 tu`nih dana od iznenadne smrti na{eg dragog

MILKA GVERO

MILANA KARAKLAJI]A iz Trnave

Tvoj lik i tvoja dobrota zauvek }e ostati u na{im se}awima i uspomenama.

Vreme prolazi a uspomene i se}awa zauvek ostaju u na{im srcima.

TVOJI: sinovi MIROSLAV, MILAN i MILETA sa porodicama

Porodica STEVLI]

15778

15777

27. 2. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

QUBI[E BO@OVI]A 1927 - 2012 iz Preqine Vreme ne le~i bolne rane, ~ega god da se dotaknemo ~uje se eho tvoje du{e. Zauvek ponosni {to smo te imali. Supruga QIQANA, }erka GORDANA, zet MOM^ILO, unuci SAWA, DRAGAN, NOVICA i SANDRA, praunuk LAZAR i ostala rodbina.

SE]AWE 2003 - 2013

Uspomenu na wegov lik ve~no }e ~uvati zahvalna }erka VERA sa porodicom. 15290

SE]AWE 23. 2. 2003 - 23. 2. 2013.

BOGDAN DOMANOVI]

BOGDAN DOMANOVI]

U subotu 23. 2. 2013. godine navr{ava se 10 godina od kad nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda. I daqe je prisutan u na{im mislima i razgovorima. TVOJA PORODICA

Uspomenu na tvoj dragi lik ~uva brat RADOJICA sa porodicom

15787

15776

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


47

^ITUQE

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

SE]AWE

Dana 13. februara 2013. godine, preminuo je na{ dragi i voqeni

OBRAD - OLE SRETENOVI] 25. 2. 2005 - 25. 2. 2013.

MIRA RADOSAVQEVI] 25. 3. 2001 - 25. 3. 2013.

DOBRILA - DOCA SRETENOVI] 16. 4. 2009 - 16. 4. 2013.

USPOMENU NA WIH ^UVAJU PORODICE upl.

Dana 16. januara 2013. preminuo je u Kanadi - Vindzoru na{ dragi

SLAVOQUB KORAKSI] ro|en 1933. godine

@IVAN RADULOVI]

Sahrana je obavqena na grobqu u Gorwoj Gorevnici, 5. februara 2013. godine. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu 23. februara 2013. u 14 ~asova davati ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom Slavoqubu.

ro|en 5. 4. 1940. godine Sahrana je obavqena 15. februara na grobqu u Mili}evcima. Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. S qubavqu i ponosom uspomenu na wega ~uva}e wegovi najmiliji.

O@ALO[]ENA PORODICA KORAKSI] 15776

PO^IVAJ U MIRU!

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Supruga MIRA, sin MIROSLAV, snaha QIQANA, k}erka MILENA, unuk SA[A i unuka ANASTASIJA 15776

Obave{tavamo porodicu, prijateqe i poznanike da je na{ dragi

28. februara 2013. godine, navr{ava se PET GODINA kako nas je zauvek napustila na{a

VOJIMIRU JEFTOVI]U

OLIVERA ]E]A PETKOVI]

1924 - 2012

Uvek }emo se se}ati da je bila osoba izuzetnih dostignu}a i snage i koja je bila oslonac porodice.

ALEKSANDAR LALE JOVANOVI]

profesor filozofije u penziji preminuo u Beogradu 13. februara 2013. godine, u 81. godini, posle du`e bolesti. Kremacija posmrtnih ostataka obavqena je na Novom grobqu u Beogradu 19. februara 2013. godine, u krugu porodice. O`alo{}eni: k}i MARIJA, sinovi BRANKO i MARKO, sestra OLGA, unuci VUK i MAKSIM, unuka LILA, snaha GALINA, sestri~ina DRAGANA i ostala rodbina.

MILO[U GLAVOWI]U ]E]U Zahvalnost dugujemo prijateqima i kom{ijama na izrazima sau~e{}a i pru`enoj podr{ci. Zahvalne supruga QIQANA i k}erka ILINKA 15784

Nema suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu o`aliti, nema vremena koje te mo`e zaboraviti. U srcu mom tvoje mesto stoji, dok budem `iva ve~no }e da boli. Osta}e{ ve~no voqen i nikad zaboravqen.

Dr KOSTA, IVANA, SNE@ANA, MILICA, KATARINA, ANA, GORAN i NEBOJ[A

Supruga MICA

15598

15771

Dana 24. februara 2013. navr{ava se OSAM GODINA od kako nije sa nama najdra`i

STEVAN BERBATOVI] STEVO

ZORAN RADOJEVI] @ARE iz ^a~ka

Bio si dobar suprug, najboqi tata, ne`an deda a pre svega veliki ~ovek. Tvoja bezuslovna qubav i posle DESET GODINA greje na{a srca, a tvoja mudrost daje nam putokaz. Na svemu ti hvala. TVOJI: RU[KA, OQA i SOWA sa porodicama.

Svako novo jutro bez tebe donosi bol i prazninu u na{im srcima. ^uva}emo tvoj lik od zaborava, s ponosom i po{tovawem, s tugom koja nikada ne}e prestati. Vole}e te do ve~nosti majka KOSA, sestra ZORICA sa porodicom, supruga SLAVICA i ostali mnogobrojni ro|aci i prijateqi.

15785

15772

upl.

20. februara 2013. obavqen je ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Dana 26. 2. 2013. godine navr{ava se POLA GODINE mom dragom suprugu

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE


22. februar 2013.