Page 8

8

DRU[TVO

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA MAJORA DRAGUTINA GAVRILOVI]A Ro|en je u ^a~ku, `ivot proveo ratuju}i za otaxbinu, a ona ga je u miru ponizila i zaboravila. Komandant koji je, brane}i Beograd u Prvom svetskom ratu, svojim vojnicima odr`ao ~uveni govor “Vojnici, junaci …”, umro je po dolasku iz zarobqeni{tva, 1945. godine, te{ko bolestan i siroma{an. Wegova supruga u komunisti~koj Jugoslaviji ~itavu deceniju nije ostvarila pravo na penziju, a k}erke su sa velikom mukom uspevale da se zaposle. ve godine, 21. januara, na drugi dan Jovandana, supru`nici Olivera i Milo{ Marinkovi} iz Beograda po prvi put su postali roditeqi. De~ak je dobio ime Dragutin, nimalo slu~ajno, jer re~ je o ~ukununuku legendarnog vojskovo|e iz balkanskih i Prvog svetskog rata. De~akov otac je, naime, praunuk slavnog majora Dragutina Gavrilovi}a, odnosno unuk wegove najmla|e k}erke Emilije.

O

je. U Petrovo vreme, kada je ^a~ak bio poluorijentalna varo{ sa jednom osnovnom {kolom i gimnazijom, blatwavim ulicama i tro{nim du}anima, sve{teni~ka i oficirska profesija su bile me|u najcewenijim zanimawima, pa nije ~udo da je wegov stariji sin postao pop. Mla|i, Dragutin, ro|en 12. maja 1882. godine, jo{ u de~a~kom dobu ostao je bez oba roditeqa, a brigu o wemu je preuzeo brat - sve{tenik. Da li pod uticajem starijih ili iz sklonosti ka vojni~kim avanturama, tek mladi Gavrilovi} je, posle {estog razreda gimnazije, sa jo{ dva {kolska druga iz ^a~ka, 1899. postao pitomac XXXII klase Vojne akademije. Po zavr{etku {kolovawa, on }e, sa ~inom pe{adijskog potporu~nika, biti raspore|en u X puk “Takovski” i slu`bovati u ^a~ku i Gorwem Milanovcu. Ve} na po~etku karijere videlo se da nije proma{io profesiju. Vojnici su ga voleli i cenili, a pretpostavqeni izricali visoke ocene i pre-

karijere, u kome je pre{ao put od komandira ~ete do komandanta puka.” Tokom balkanskih, a naro~ito u Prvom svetskom ratu, on }e svoje poznavawe vojne nauke udru`iti sa nesvakida{wom hrabro{}u i rodoqubqem i obezbediti sebi svetlo mesto u nacionalnoj istoriji.

I KOMANDANT I BESEDNIK Za „pokazanu i osvedo~enu hrabrost na boji{tu“ u balkanskim ratovima proizveden je u ~in majora i odlikovan Zlatnom medaqom za hrabrost. U Kolubarskoj bici (Prvi svetski rat) komandovao je ~etom i bataqonom na Konatici i bio rawen. Postao je nosilac jo{ jednog ordena - Kara|or|eve zvezde sa ma~evima IV reda i predlo`en za ~in potpukovnika. U istoriju }e, ipak, na velika vrata u}i naredne godine, kao komandant odbrane Beograda i besednik koji je svojim vojnicima odr`ao ~uveni govor o patriotizmu i `r-

ske polo`aje u Banatskoj ulici u gomile ru{evina, rastojawe izme|u na{ih i austrijskih vojnika svelo se na tridesetak metara,

POTEKAO IZ ^A^ANSKE VARO[I U Ulici cara Lazara, koja se nekada zvala Cvetna, jo{ uvek postoji ku}a koja je u pro{losti pripadala porodici Gavrilovi}. Tragove ove loze istori~ari u ^a~ku pronalaze u prvim decenijama 19. veka, a kao najstarijeg poznatog pretka Dragutina Gavrilovi}a navode Simeona Velisavqevi}a, paroha i varo{kog kneza. Wegov unuk Petar, Dragutinov otac, ro|en je 1837. godine, bio je abaxija, 1869. godine izabran za stare{inu esnafa, a u Srpsko - turskom ratu (1876 - 1878) u~estvovao kao komesar ^a~anske brigade I klase. O wegovom mirnodopskom zna~aju u ~a~anskoj sredini govore i podaci da je bio odbornik i dobrotvor Gimnazi-

ja tri voda, dva voda 3. bataqona i Sremski odred i, sa sabqom u ruci, izdaje legendarnu zapovest, koja je u{la u svetske vojni~ke enciklopedije i {kolske uxbenike iz istorije: „Vojnici! Ta~no u tri ~asa neprijateq se ima razbiti va{im silnim juri{om, razneti va{im bombama i bajonetima. Obraz Beograda, na{e prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz brojnog stawa. Na{ puk je `rtvovan za ~ast Beograda i Otaxbine. Vi nemate, dakle, da se brinete za svoje `ivote, oni vi{e ne postoje. Zato, na-

~ili austrougarski monitori. U drugom juri{u major Gavrilovi} je rawen, posle ~ega je preba~en u ~a~ansku vojnu bolnicu, gde je operisan i zadr`an na le~ewu. @estoki napadi srpske vojske su se nastavili, austrijski polo`aji su bili ozbiqno ugro`eni, a Austrijanci su u no}i izme|u 7. i 8. oktobra nastavili da preko Dunava prebacuju poja~awe. Kombinovani odred vi{e nije branio prelaze preko Save i Dunava ve} su se wegove jedinice izvla~ile na rezervne polo`aje. Austrijske snage su 9. oktobra na zgradu Starog dvora istakle austrougarsku i nema~ku zastavu. Posle tri sedmice major Gavrilovi} prekida bolovawe i vra}a se na front. Unapre|en je u ~in potpukovnika i za zasluge u 1915. godini odlikovan Ordenom belog orla sa ma~evima III reda. Tokom povla~ewa kroz Albaniju, 10. kadrovski puk je vodio veoma te{ke bitke. Komandanta Gavrilovi}a ~ekao je Krf, Bizerta, Solunskog fronta. Po{to je wegov puk rasformiran i iz Bizerte prevezen u Solun radi popune jedinica, on je od juna 1916. komandovao 1. bataqonom XII puka, a pod wegovom komandom bataqon je vodio uspe{ne borbe na ju`nim padinama Vetrnika. Wegova ve{tina i hrabrost ispoqila se u drugim okr{ajima, a naro~ito 15. septembra 1918, kada je XII pe{adijski puk „Car Lazar“ izvr{io proboj bugarskog fronta, a Dragutin Gavrilovi} je

ORDEWE I PENZIJA

poru~ivali za vi{e polo`aje. Godine 1905. unapre|en je u ~in poru~nika, tri godine kasnije odlikovan Medaqom za vojni~ke vrline, a 1910. postao kapetan i zavr{io Pe{adijsku {kolu ga|awa u Beogradu. Naredna decenija (od 1910. do 1920. godine), procewuju prou~avaoci `ivota i dela Dragutina Gavrilovi}a, “predstavqa najinteresantniji period wegove oficirske

tvovawu za otaxbinu. Po~etkom 1915. major Gavrilovi} je postavqen za komandanta 2. bataqona X kadrovskog puka i pod wegovom komandom ovaj bataqon se 7. oktobra neustra{ivo borio u Dowem gradu i na Dunavskom keju. Dan ranije austrijske jedinice iskrcale su se na obalu Dunava i utvrdile iza `elezni~kog nasipa. @estoka dejstva srpske artiqerije pretvorila su srp-

ali su hrabri branioci i daqe pru`ali otpor. Neprijatequ se nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran. U napad je prvo krenuo `andarmerijski odred koji, uprkos velikim gubicima, nije uspeo da potisne neprijateqa. Jedino re{ewe je bilo da se izvr{i kontranapad, sa svim jedinicama raspolo`ivim na ovom delu fronta. U ranim popodnevnim satima, major Gavrilovi} prikupqa svo-

Dragutin Gavrilovi} je nosilac 12 najvi{ih ratnih odlikovawa, me|u kojima je Francuski krst. O wegovom rodoqubqu svedo~i podatak da je `eni i deci iz zarobqeni{tva pisao da od Nedi}eve vlade ne uzimaju nikakvu pomo}. Posle wegove smrti, me|utim, supruzi Darinki je bilo potrebno deset godina da ostvari pravo na porodi~nu penziju. pred, u slavu. Za kraqa i otaxbinu! @iveo kraq, `iveo Beograd!“ Posle ovakvih re~i srpskoj vojsci je ostalo samo da, uz gromoglasan pokli~, krene u kontranapad. U prvi mah je izgledalo da }e juri{ na neprijateqske polo`aje uroditi plodom, ali tada su pe{adiji neprijateqa u pomo} prisko-

„istakao svoju uro|enu inicijativu i hrabrost nastupaju}i u prvom borbenom redu, izla`u}i se li~no i doprinose}i podizawu morala i energije kod svog bataqona“. Za uspe{no komandovawe u proboju Solunskog fronta odlikovan je Ordenom belog orla sa ma~evima IV reda.

20. februar 2015.  

20. februar 2015.

20. februar 2015.  

20. februar 2015.

Advertisement